SPECIJALNO IZDANJE

ŠKOLA GAJENJA JAGODE
Prof. dr Nebojša Momirović

GAJENJE SORTIMENT ISHRANA ZA{TITA
Cena: 200 dinara • 7,40 KM • 3,20 EUR • 22 Kn • 220 denara

Sve na jednom mestu za podizanje zasada jagodastog voća

Zeleni hit d.o.o. Tošin Bunar 188a/39 Veleprodaja i ogledno polje Naselje 13. maj, Batajnički drum bb, Zemun Tel: 011/2604-347 • Fax: 011/2604-353 Mob: 063/617-681

Najboljom ishranom do vrhunskog kvaliteta i prinosa

Dođite da uradimo hemijske analize zemljišta i vode za navodnjavanje i da Vam preporučimo program ishrane Vaših zasada

Pioniri u NUTRIGACIJI®

Sadržaj
Robna proizvodnja jagode ...................................... 4 Prirodni uslovi za gajenje jagodastog voća ............................... 6 Dragi čitaoci, Neprestano osluškujući Vaše potrebe i povratne reakcije, primetili smo da je proizvodnja voća, a naročito proizvodnja jagodastog voća u fokusu Vašeg interesovanja. Nastavljajući praksu izdavanja specijalizovanih izdanja Poljoprivrednog lista, došao je red i na Školu gajenja jagode, koja je pred Vama. Nakon izdanja Škola gajenja povrća, koje je ostvarilo veliki uspeh, isti autor, prof. dr Nebojša Momirović, prenosi Vam svoje bogato iskustvo i iz praktične proizvodnje i primene najsavremnijih tehnologija gajenja jagode u zaštićenom i na otvorenom prostoru. Zahvaljujemo se prof. dr Nebojši Momiroviću na uloženom trudu i nadamo se da ćete bez obzira da li ste profesionalni proizvođač jagode ili ne, među brojnim tekstovima pronaći teme koje Vas interesuju. Korišćenje savremenih tehnoloških dostignuća u kontroli mikroklimatskih uslova u gajenju jagode ......................................................... 8 Osnovni elementi kvaliteta i tržišnosti jagode i sitnog voća i kako ih ostvariti ............ 10 ODABIR SORTIMENTA ............................................ 11 Nabavka kvalitetnog sadnog materijala ......... 22 Hranljiva vrednost jagode ..................................... 24 ODABIR NAČINA PROIZVODNJE ..................... 25 Tehnologija gajenja jagode u zaštićenom prostoru ........................................... 26 Izvozna šansa u proizvodnji jagode na otvorenom polju ............................................... 32
Svi prilozi i saveti u ovom izdanju su plod znanja i iskustva ekipe stručnjaka Zelenog hita i prof. dr Nebojše Momirovića, nastali kao rezultat višegodišnjeg eksperimentalnog rada i bavljenja proizvodnjom jagoda na vlastitom oglednom polju. Za preporučenu tehnologiju gajenja na bazi opreme i repromaterijala u vlastitoj ponudi ZELENI HIT u potpunosti odgovara. Glavni urednik: Violeta Margetić, dipl. ing. Direktor: Nebojša Margetić, dipl. ing. Tehničko uređenje i grafički dizajn: Prepress studio AGROTOP Štampa: Modriani, Golubinačka 54, 22310 Šimanovci Adresa redakcije: Vodovodska I deo 53, 11147 Beograd, Računovodstvo i pretplata: 011/ 23-987-43, Redakcija: 011/239-2039, Tekući račun: 165-14119-77 Publikacija je upisana u registar sredstava javnog informisanja Republike Srbije pod brojem 3362 CIP katalogizacija: ISSN 1820-2179 COBISS.SR-ID181610247 E- mail adrese: Urednik: urednik@poljoprivrednilist.co.rs, Direktor: direktor@poljoprivrednilist.co.rs Marketing: marketing@poljoprivrednilist.co.rs, Novinari: press@poljoprivrednilist.co.rs Knjigovodstvo: knjigovodstvo@poljoprivrednilist.co.rs Design i priprema: prepress@poljoprivrednilist.co.rs Pretplata: pretplata-prodaja@poljoprivrednilist.co.rs Redakcija: redakcija@poljoprivrednilist.co.rs www.poljoprivrednilist.co.yu

ISHRANA I NAVODNJAVANJE USEVA JAGODE ....................................................... 42 ZAŠTITA USEVA JAGODE ..................................... 50 Recepti ....................................................................... 60

ŠKOLA GAJENJA JAGODE

3

često i na vrlo velike udaljenosti. onda Mediteranske zemlje sve do sredine aprila imaju nenadoknadivu prednost u odnosu na naše proizvođače. manipulacje i čuvanja. Brojne su nedoumice oko opravdanosti ovakvih tendencija. prvenstveno jer se kvalitetna (čitaj krupna. potrošnja voća i povrća ima stalni trend rasta jer su ljudi veoma zabrinuti za svoje zdravlje. Zato je domaća jagoda iz zaštićenog prostora imala vrlo visoku cenu. Takođe je došlo i do laganog pomeranja u načinu prometa. visoke temperature kod njih ne dozvoljavaju uspešnu proizvodnju. prvenstveno u Rusiju i bivše sovjetske republike. onom iz obnovljivih izvora. povremenim uvozom i velikom i raznovrsnom ponudom na domaćem i na okolnim tržištima. U svetu. ali i drugih sirovina. ali politička i vojna sukobljavanja oko kontrole strateških energetskih i sirovinskih izvora ukazuju na jednu sasvim novu ulogu poljoprivredne proizvodnje. ali i u Sloveniju. te je bilo opravdano njeno gajenje uz relativno visoke troškove dopunskog grejanja. dobro obojena) jagoda ne može proizvesti na tradicionalni način. U bližoj budućnosti. prvenstveno otvaranjem tržišta. uvoz većih količina bio skopčan sa vrlo visokim troškovima transporta. U Evropskim okvirima doneti su strateški planovi razvoja koji podrazumevaju supstituciju oko 20 % energije iz nafte i gasa. dok se kod nas. došlo je do velikog skoka rasta potrošnje i cena energije fosilnih goriva. osim gajenjem jagode u ravničarskim ŠKOLA GAJENJA JAGODE . U prometu jagode tokom sezone neće dolaziti do značajnijih poremećaja i velikih oscilacija cena. sa neizvesnm plasmanom. promenio u potpunosti standarde u pogledu navika i potreba domaćeg tržišta. u prvom redu povećanja cena mineralnih đubriva i svih drugih inputa u poljoprivredi od kojih u najvećoj meri zavisi cena koštanja poljoprivrednih proizvoda. kao i do promena u potrošačkim navikama i u specifičnim vidovima tražnje za industrijsku preradu. Italija i Grčka). Naročito jagodasto voće koje sadrži visoke količine antioksidativnih materija sve više postaje predmet prometa. U prethodne dve. posebno u Kanadi i Sad značajan deo proizvodnje žitarica i uljane repice se troši za dobijanje bioetanola i biodizela. Prošla godina je obeležena velikim strukturnim promenama u svetskoj poljoprivredi i možemo slobodno reći da predstavlja svojevrsnu prekretnicu u globalnim kretanjima ove veoma važne privredne delatnosti. Uvozom vansezonske jagode su dakle nametnuti novi standardi u pogledu tržišnosti. Kasnije.TRŽIŠTE Robna proizvodnja jagode i sitnog voća u svetlu novih tržišnih zahteva i globalnih promena u svetskoj ekonomiji i poljoprivredi Prirodni uslovi za gajenje jagodastog voća oslednjih par sezona promet jagode i sitnog voća obeležile su nove tendencije i kretanja uslovljena. 4 P uključujući i primarnu poljoprivrednu proizvodnju i sekundarne proizvode. dok proizvođači kod novopodignutih savremenih zasada još uvek ne vladaju u potpunosti adekvatnom tehnologijom gajenja jagode. sjajna. maline i trešnje na strana tržišta. U početku je s obzirom na relativno malu tražnju zbog slabije kupovne moći građana. Veoma je značajno istaći neke komparativne prednosti koje u Srbiji imamo u odnosu na druge zemlje. vansezonski uvoz neće biti ograničen prvenstveno na velike lance hipermarketa. Kada se govori o vansezonskoj proizvodnji. što omogućuje i naše pojavljivanje sa tržnim viškovima u ponudi zemljama prvenstveno u našem okruženju (CEFTA) ali i na udaljenijim tržištima. načina pakovanja i niza pratećih elemenata u distribuciji i prodaji. ali i u ovoj sezoni zabeleženi su i prvi primeri izvoza jagode. u prvim godinama vrlo ograničenog obima. a u poslednjoj izvesno značajan po obimu i svojoj vrednosti. S druge strane. Najpre. Španija. čije se dalje širenje može sa sigurnošću očekivati. Jednodušna ocena svih proizvođača i prometnika svakako jeste da je vansezonski uvoz sveže jagode iz nekih zemalja Mediterana (Izrael. Češku druge okolne zemlje i zemlje članice Evropske Unije.

mora biti što brži i efikasniji. pa se u Italiji Elsanta iz regiona Trentino i Alto Adiđe prodaje za 3. 270 ha Kalabrija i Basilikata 486 ha. U ravničarskom kontinentalnom delu jagode ima najviše u regionu Veneto 704 ha. Sobzirom da je najveći broj sorata koje se gaje u Srbiji poreklom iz Italije uputno je analizom kretanja proizvodnje po regionima ove evropske zemlje otkriti moguće trendove u pogledu kretanja proizvodnje jagode u svetu. pakovanje i plasman. u kontinuitetu tokom ugovorenog perioda plasmana.200 ha. a od ukupne proizvodnje 80 % je pod plastikom. U ceni koštanja jagodastog voća uopšte. rashladiti do propisane temperature i utovariti na hladnjaču. Pri tom treba imati na umu da transport do otkupnog mesta u kome će se upakovana roba složiti za transport.000 hektara.7 EUR za kilogram. od čega u Evropi najviše u Poljskoj 55. a na otvorenom polju se gaji samo na 710 ha. te prednost imaju oni krajevi u Srbiji koji već imaju izgrađenu infrastrukturu. može ostvariti puna profitabilnost većih projekata. obučene ljude i koncentrisanu proizvodnju. Najpre treba znati da je ukupna proizvodnja povećana za 4%. Španiji 7. uz napomenu da su kod njih zimske temperature mnogo blaže u odnosu na kontinentalnu klimu u Srbiji. Dakle ako uzmemo da kooperative zadrže oko 30% za zajedničke troškove. zatim u SAD 21. Nemačkoj 14. kao i kod drugog jagodastog voća. U toku juna i jula jagoda je skuplja.000 ha. Letnja proizvodnja organizuje se u Trentinu i Alto Adiđe na površini od 231 ha.2 EUR za kilogram. te se u tom smislu zahvaljujući nižim troškovima radne snage. te da naša gazdinstva za kvalitetnu jagodu mogu planirati cenu oko 100 din u otkupu. 320 ha Sicilija. ili malih proizvođača povezanih u zadruge. izmeštanjem proizvodnje na veće nadmorske visine može obezbediti kontinuirano snabdevanje većim delom godine. a približne su cene i u Sloveniji. cena branja ulazi sa vrlo visokim procentom. onda možemo reći da je to manje više ujednačena i stabilna cena. obezbeđuje doradu.400 ha i Italiji 3755 ha.600 ha. Jagoda se u svetu u ovoj godini gaji na oko 260. ili veće asocijacije treba da obezbedi svakodnevni izvoz punog vozila. Na jugu Italije dispergovan je dobar deo proizvodnje: 826 ha Kampanija. U Hrvatskoj i Sloveniji asocijacije proizvođača jagode su ove godine izvozile za 1. Ove godine su cene koje su dobijali farmeri u Evropi bile oko 1.4 EUR/kg. U zaštićenom prostoru najviše se gaji u regionu Veneto. Uz to. kooperative. Turskoj 14. Obim proizvodnje kod većih robnih proizvođača. pri čemu kooperativa (zadruga) obezbeđuje materijal za pako- vanje. Najpribližniji našim uslovima su regioni Veneto i Emilija-romanja. jer se vrlo mali deo proizvodnje nalazi u zaštićenom prostoru i obnavlja iz frigo živića svakog leta.000 ha.predelima. potom Emilia-romanja 362 ha i Pijemont 158 ha. ŠKOLA GAJENJA JAGODE 5 . prirodni uslovi treba da pogoduju gajenju ove vrlo zahtevne vrste. Kod nas se u toku jeseni cena jagode kretala oko 4 EUR/kg što je značajno više nego u Italiji i Evropi.

U plodonošenju visoke temperature u opsegu od 25-35 °C uslovljavaju niz problema u fiziologiji useva. kao kod pseudoglejnih zemljišta. već imamo obezbeđenu i infrastrukturu. Tako se najosetljivije. mogu se postići veoma dobri rezultati. posebno tokom toplih noći. Jagoda preferira neutralna do slabo kisela zemljišta sa pH vrednošću 5. reljefa i zemljišta svrstavaju Srbiju u red onih proizvodnih reona koji mogu da obezbede kontinuirano snabevanje Evropskog tržišta kvalitetnom robom tokom čitave sezone. Osobine klime Optimalne dnevne temperature za porast i razviće useva jagode su 1822°C. iskusne proizvođače. GAJENJE JAGODE ŠKOLA GAJENJA JAGODE . kao i sadržaja vitamina C u plodovima. Ivanjica. Biološki mnimum za jagodu je 6 °C. Humusno akumulativni sloj treba da je moćan. Mnoge kotline u Srbiji sa lakim aluvijalnim zemljištima pogoduju gajenju jagode. ali dobro humoznim i propusnim zemljištima. po pravilu i vrlo ukusne i kvalitetne sorte gaje na lakim i dobro dreniranim zemljištima. Dubinom profila ne sme da se javi nepropusni glinoviti sloj. a ozbiljne štete u proizvodnji u vreme cvetanja nastaju na temperaturama od -2°C. Visoka osunčanost tokom dana i relativno sveže noći. i praktično usev treba započeti sa forsiranjem u proleće kada se noćne temperature ustale oko ove vrednosti. kome gravitiraju i veći proizvođači podno Jastrepca i oko Aleksinca. Zato u brdsko planinskom području jagoda može imati izvanredan kvalitet i može na tržište pristići u vreme kada je tražnja veoma velika. karakteristike klime. laka zemljišta kisele hemijske reakcije i prohladna klima bez magle sa velikim brojem sunčanih dana.rbija ima izuzetne prirodne preduslove za proizvodnju jagodastog i sitnog voća uopšte. Subotički i Podunavski sa brojnim mikrolokacijama izuzetne pogodnosti za gajenje jagode. Geografska širina. Drugi regioni u kojima imamo relativnu visoku koncentraciju proizvodnje jagode su Moravski sa proizvodnjom u pobrđu od Varvarina prema Velikoj Drenovi. pri čemu. Zahvaljujućí vertikalnom termičkom gradijentu i obilju proizvodnih površina sa povoljnim prirodnim uslovima za gajenje na različitim nadmorskim visinama. Osetljivost prema agrohemijskim karakteristikama zemljišta je i sortna specifičnost. a one adaptibilne i otporne na bolesti korenovog sistema mogu sa pretežnim uspehom da se gaje na nešto težim. smanjuje se akumulacija šećera u plodovima. ali niske temperature tokom 6 S Prirodni uslovi za gajenje jagodastog voća zime i veliki broj dana sa maglom povećavaju rizik u proizvodnji. jer se u protivnom zbog prevlaženosti korenovog sistema povećava osetljivost useva na oboljenja uvenuća i plamenjače. Pri tom treba imati na umu da na zemljištima sa sadržajem aktivnog kreča preko 6% jagodu ne treba gajiti. te njihove asocijacije i stručnu službu. pa sve do pojave prvih jesenjih mrazeva sredinom oktobra omogući dovoljno kvalitetne robe za sve veću tražnju uslovljenu značajem koji visok sadržaj antioksidanasa u jagodastom voću ima u zaštiti zdravlja potrošača. ukusa i arome jagode. Struktura mora da bude vrlo izražena. Dakle osobine kao što su brzina infiltracije. osim prirodnih uslova. Živići izmrzavaju kada je temperatura unutar bokora ispod -12 °C. U pojedinim reonima. dostupnost vode za navodnjavanje. Arilje. a najpoželjnija je veličina agregata od 1-10 mm. niti na jako zaslanjenim zemljištima koja imaju vrednost EC saturacione paste preko 2 mS/cm. poželjno oko 20%.0. Za razliku od zemalja sa južne hemisfere i onih u Mediteranu koje snabdevaju svetsko tržište u hladnijem delu godine. brzina filtracije odnosno kvalitet drenaže mora da budu izrazito preovlađujuće. nikako preterano fina. jagoda i ostalo sitno voće se može proizvoditi tokom čitave sezone. Jasno je da usevu jagode odgovaraju proleća sa manjim oscilacijama u dnevnm i noćnim temperaturama. koja pripadaju seriji peskovitih ilovača sa manjim sadržajem gline od 30%.Pocerski . proizvodnja u Srbiji treba da počevši od maja meseca. Drugi regioni sa povoljnim zemljišnim i klimatskim uslovima su Mačvansko.5 do 7. presudne su za postizanje dobrog kvaliteta. Osobine zemljišta Za gajenje jagodastog voća najboja su zemljišta lakog mehaničkog sastava. a optimalne noćne temperature su 12-13°C. dubine preko 50 cm i vrlo rastresit. kao što je npr. jer jagodasto voće ne podnosi slabo ocedna zemljišta. Na taj način zemljište će imati vrlo visoku poroznost i veoma dobre vodno-vazdušne osobine. Sa visokim intenzitetom respiracije. Javor i Sjenička visoravan.

SISTEMI ZA NAVODNJAVANJE PROJEKTOVANJE I MONTAŽA Aqua Parcijalno kružni rasprskivači Udarni rasprskivači 11070 Novi Beograd Milutina Milankovića 120a tel: 011/21-39-493.agrogas.co. 011/31-32-128 www.yu Vodeni topovi .

GAJENJE JAGODE

Korišćenje savremenih tehnoloških dostignuća u kontroli mikroklimatslihvoća za gajenje jagodastog uslova u gajenju jagode

Prirodni uslovi

ako integrisati pravilno sve tehnološke operacije gajenja, koje osim visokih prinosa treba da omoguće i vrhunski kvalitet jagode? Odgovor na ovo pitanje podrazumeva potrebu sveobuhvatne analize osnovnih činilaca neophodnih za nesmetano odvijanje osetljivih fizioloških procesa tokom pojedinih fenofaza porasta i razvića gajenih biljaka, zatim pravilan izbor i poznavanje neophodnih repromaterijala i na kraju, ne sa najmanjim značajem, obezbeđivanje tehničko-tehnoloških sistema za proizvodnju sa visokim stepenom sigurnosti. Regulacija temperature, relativne vlažnosti vazduha i količine svetlosti, te pravilno navodnjavanje i

K

ishrana, predstavljaju osnovne elemente ostvarivanja visoke tržišnosti, kako za gajenje jagode u zaštićenom prostoru, tako i za proizvodnju na otvorenom polju. Poželjno je da u godini zasnivanja useva, nakon jesenje berbe u toku
Regulacija temperature

zimskih meseci temperature vazduha u plasteniku bude oko 1-2 °C u trajanju od najmanje 5 sedmica, ili se pak pribegava dopunskom osvetljavanju useva jagode kako bi se inicirao nov period zametanja jagode., U proizvodnji na otvorenom polju praktikuje se primena lutrasila, agrila ili sličnih flis termozaštitnih tkanina, kako temperature unutar bokora ne bi padala ispod - 4 do -7°C. Zbog toga što većina sorti jagode ozbiljno izmrzava na konstatnim temperaturama ispod -12 °C neophodno je, naročito osetljivije rane i srednje rane sorte (Clery, Alba, Elsanta) prekriti debljom flis navlakom (Lutrasil 23 g/m2), i na taj način obezbediti dobro prezimljavanje bez obzira na pojavu eventualnih golomrazica

8

ŠKOLA GAJENJA JAGODE

bez snega. U uslovima visokih temperatura tokom leta i obilnog navodnjavanja i ishrane azotom, često dolazi do kašnjenja ili čak izostajnja formiranja plodova. Uz to jaka osunčanost dovodi do pojave oštećenja plodova. Zbog toga je u letnjim mesecima kod nas neophodno koristiti mreže, ili neki drugi oblik zasene koji će redukovati intenzitet insolacije za 25 do 35% i mistere kako bi se uz smanjenje temperature povećala i relativna vlažnost vazduha. U objektima zaštićenog prostora, pravilan menadžment svetlosti predstavlja veoma važan element, gde se osim intenzitetom i odnosom direktne i difuzne svetlosti, može upravljati i kvalitetom, odnosno spektralnim sastavom svetlosti. Fotoselektivne folije omogućuju bolju zaštitu od fizioloških nedostataka, odnosno od oštećenja usled pojave patogena i štetočina. Tzv. antivirusne folije smanjuju napad vaši,
Količina svetlosti

bele mušice, te tripsa, grinja i minera, ali i pojavu sive truleži, što umnogome doprinosi boljem finansijskom rezultatu. U vansezonskoj proizvodnji jagode u Srbiji, količina svetla ne omogućuje gajenje jagode u gustinama većim od 10 živića/m2, za razliku od Italije gde se u zavisnosti od tehničke savršenosti sistema broj penje i do 14 živića/m2, a u Izraelu i do 20 živića/m2. Uloga malč folije ili PP tkanih agrotekstilnih podloga je još značajnija sa aspekta tržišnosti. U reflektovanoj difuznoj svetlosti spektralni sastav može biti takav da posebno pogoduje intenzitetu boje i sjaja plodova, ali i u smanjenju osetljivosti na najvažnije bolesti i štetočina. U vansezonskoj proizvodnji sa grejanjem koristi se belo-crna folija ili beli agrotekstil kao podloga, ne samo zbog veće količine svetla, već i zbog manje pojave plamenjače u odnosu na crnu ili srebrno-braon foliju. U proizvodnji na otvorenom polju i srebrno braon i crna malč folija daju odlične rezultate, posebno one najkvalitetnije

koje idealno prianjaju uz površinu zemljišta, jer su relativno male debljine 25-30 mikrona, ali izuzetnog kvaliteta i postojanosti što im obezbeđuje pouzdano trogodišnje trajanje, nakon čega se u potpunosti uklanjaju sa parcele. Pravilno navodnjavanje je veoma važno sa stanovišta održavanja režima vlažnosti, ali i sa aspekta eventualne korekcije mikroklime, u prvom redu korekcije visokih temperatura zemljišta i prizemnog sloja atmosfere, posebno u noćnim časovima za vreme toplih noći u periodu plodonošenja i berbe. Na otvorenom polju kod zasnivanja useva na visokim letnjim temperaturama poželjno je u početku koristiti sistem za mikroorošavanje bez obzira na sistem kap po kap koji služi za fertigaciju. Visoka vlažnost vazduha i rashlađivanje folija i sadnica doprinosi ujednačenijem i bržem porastu i povećava procenat prijema frigo živića.
Navodnjavanje

ŠKOLA GAJENJA JAGODE

9

GAJENJE JAGODE

Osnovni elementi kvaliteta
i tržišnosti jagode i sitnog voća i
valitet i tržišnost su osobine koji se međusobno veoma prepliću, trebalo bi da se podrazumevaju, ali u mnogome zavise od standarda i sistema kontrole. Pod kvalitetom jagodastog voća podrazumevamo obično standardima ili zakonom propisane vrednosti sadržaja

K

kako ih ostvariti?
suve materije (vrednost briksa), šećera, organskih kiselina, minerala, vitamina, zaštitnih, bojenih, ili nekih drugih korisnih materija, odnosno minimalno tolerantne vrednosti sadržaja nitrata, nitrita, drugih makro i mikroelemenata ili, češće, teških metala, rezidua pesticida ili nekih drugih štetnih materija. Osim u kvalitetu, tržišnost se ogleda u nizu drugih osobina kao što su: pravilnost tj. uniformnost oblika i veličine, boja, njen intenzitet i sjaj, čvrstina, transportabilnost, dužina čuvanja i konačno organoleptičke osobine, koje su vrlo često veoma diskutabilne i veoma mnogo zavise od navika u potrošnji stanovništva određenog područja. Ipak, kod jagode izbalansiranost šećera i kiselina,

atraktivan ukus i miris, predstavljaju nezamenljive osobine, bez obzira što u veletrgovini, čak i na zelenim pijacama čvrstina ploda, intenzitet boje i sjaja, oblik i uniformnost ploda imaju često presudnu ulogu. Tržišna jagoda kod domaćeg potrošača podrazumeva jarko crvenu boju, visok sjaj, pravilnost oblika i veličine, ali nadasve važnim se smatra krupnoća, koja kod ekstra klase ide preko 30 g. Takođe, osobina koja postaje sve bitnija jeste čvrstina ploda, odnosno transportabilnost i dužina čuvanja. Osim što je uslovljena sortimentom, čvrstina puno zavisi i od pravilnog navodnjavanja i izbalanirane ishrane, sa visokim učešćem kalijuma i kalcijuma.

TV emisija Svet poljoprivrede
i mreži lokalnih tv stanica
TV GALAKSIJA 32 – ČAČAK Četvrtak RTV BATOČINA Utorak TV TOP 3 – PROKUPLJE Subota TV LESKOVAC Nedelja TV BOR Subota JP TV PIROT Nedelja TV AS – KREPOLJIN Subota TV 2000 – LOZNICA Subota STV – NEGOTIN Subota RTV VK – KIKINDA Petak RTV PATRIJA – K23 – SUBOTICA Subota TV KANAL 9 – KRAGUJEVAC Subota RTV LASTAVICA – KRUŠEVAC Nedelja TISA INFO KANAL – NOVI BEČEJ Utorak TV AS – ŠABAC Nedelja TV JAGODINA Subota TV JASENICE - SM. PALANKA Nedelja TV JEDINSTVO - NOVI PAZAR Nedelja TV JERINA - SMEDEREVO Nedelja TV KOPERNIKUS - NIŠ Subota TV KRONIK - VALJEVO Nedelja TV LAV - VRŠAC Subota TV SAT - POŽAREVAC Subota TV SPEKTAR - SOMBOR Četvrtak TV POŽEGA Nedelja TV RESAVA - SVILAJNAC Sreda RTV PRIMA - BAJINA BAŠTA Nedelja RTV STRELA - VELIKI POPOVIĆ Nedelja TV VALJEVO Subota 10.15 Petak 12.15 20.00 Subota 20.00 10.30 Nedelja 10.30 11.00 Ponedeljak 13.00 15.00 Nedelja 07.00 12.00 16.00 Nedelja 11.00 12.00 Nedelja 11.00 16.00 Ponedeljak 16.00 20.00 Subota 12.00 11.00 Nedelja i sreda 11.00 11.00 10.00 Ponedeljak 11.00 20.00 Subota 17.00 15.00 19.00 Nedelja 10.30 10.00 13.00 12.00 07.45 13.00 16.30 Utorak 16.30 09.00 Petak 13.00 10.30 i 15.30 Subota 09.30 12.45 20.30 Četvrtak 15.00 16.00 20.00 Ponedeljak 18.00 10.00

na televiziji

ENTER

subota u 10 h, nedelja u 8 h i sreda u 6 h
Urednik i voditelj Dejan Jovanović Produkcija Rainbow Beograd

10

ŠKOLA GAJENJA JAGODE

Agrotop marketing • 011 239 80 39 marketing@poljoprivrednilist.co.yu

ili najviše gajene. a takođe i onim koje su obeležile prethodne decenije i sve se manje gaje. sezona berbe se maksimalno produžuje i time smanjuje pritisak na tržište i variranje cene. pa do najsevernijih područja Srbije. kao i najperspektivnije za 2008 godinu. Podebljanim slovima označene su sorte koje na italijanskoj A listi (zvanična sortnaj lista) važe za najkomercijalnije. opredelili smo se da Vas upoznamo sa onim sortama koje se smatraju standardnim ili perspektivnim i relativno su novijeg datuma. od krajnjeg juga. Diverzifikacija proizvodnje jagode predstavlja veoma važan preduslov za stabilnu proizvodnju. ŠKOLA GAJENJA JAGODE 11 . Iako se na Evropskoj i Američkoj sortnoj listi nalazi veliki broj kultivara. ili sa onim koje se gaje u specifičnim klimatskim uslovima. odnosno dužini dana. Naime. do sorti za duboko zamrzavanje i industrijsku preradu. od onih za svežu potrošnju. od najranijih. gajenjem sorata različite dužine vegetacije u regionima sa različitim toplotnim sumama tokom vegetacione N sezone i sa vertikalnim temperaturnim gradijentom. na osnovu čega možemo preporučiti veći broj sorti iz uvoza za različite sezone i namene gajenja.Odabir sortimenta a oglednom polju preduzeća Zeleni hit traje ispitivanje većeg broja sorata od strane Ministarstva za poljoprivredu Republike Srbije. do vrlo kasnih sorata za otvoreno polje. U tom smislu je neophodno uvesti u proizvodnju što veći broj sorata različite namene. Proširiti njihovo gajenje od nizijskih područja do brdsko planinskih krajeva.

5 do 0. Plodovi su vrlo čvrsti sa otporom penetracije 3538 g. Dobrim programom navodnjavanja i ishrane može se izazvati remontantnost kod gajenja na supstratima. Potencijal rodnosti nije izrazit. čak i padanjem rasada. Ima konusno-okruglaste plodove. Alba je vrlo rana sorta koja u od- Clery je odlična rana sorta vrlo dobrog ukusa i arome. tako da izuzetno podnosi transport i manipulaciju. Ima visok sadržaj kiselina u plodovima i dobru postojanost u manipulaciji. Nakon hladnijih zima prinos je vrlo ograničen i obično se svodi na 0. porast plodova i zrenje su vrlo koncentrisani. ali ima nešto viši sadržaj kiselina u plodu. Briks je na nivou sorte Clery. osim na jako lakim i humoznim i plodnim zemljištima. solidne čvrstine i šelf lajfa. Miss je vrlo rana sorta.Rane sorte nosu na Clery i Miss kasni sa zrenjem samo dan ili dva. a plodovi krupniji. Relativno dugo plodonosi. ali je u početku berba mnogo bolja. bilo plamenjačom bilo fuzarioznim ili verticilioznim uvenućem. Kvalitet plodova je dobar i veoma postojan. Boja je zadovoljavajuća. vrlo uniformnih. nešto svetlije boje. Osetljiva na sivu trulež u plastenicima. To je vrlo krupna sorta. Prosečna masa ploda je 27-30 g. Berba ne traje duže od desetak do petnaest dana. Ova sorta nema izraziti potencijal rodnosti i u dobrim uslovima daje prinos retko veći od 0.6 kg po živiću. ali je sklona u određenim uslovima tamnjenju i matiranju. Odlične je adaptibilnosti i otpornosti na bolesti. 12 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . visoke otpornosti i adaptibilnosti. jarko crvenih i sjajnih plodova. dobrog ukusa i arome. ali puno i vrlo krupnih plodova i preko 50 g. pa se može upešno gajiti i na težim i nešto alaklnijim zemljištima. Ova sorta je jako osetljiva na bolesti korena i uvenuće prouzrokovano. vrlo pravilnih. Kod ove sorte zametanje. sjajniji i ukusniji. U dobrim uslovima prosečni prinos po živiću je od 0. konusnih plodova.8 do 1 kg.3 kg po živiću. konusnih. sa malim čašičnim listićima i veoma lepim vizuelnim utiskom. sa vrlo ujednačenim kvalitetom od početka do kraja.

vrlo uniformni. jer je izuzetno osetljiva na bolesti korena. U Italiji se gaji na većim nadmorskim visinama. Plodovi su ujednačeni. koja zrenjem u odnosu na Clery i Albu kasni 3 dana. svetlije boje i mada nemaju izuzetnu čvrstinu. Stiže 4 dana pre Marmolade. izduženi i krupni jarko crvene boje sa naranžastom nijansom. ostale osobine prvenstveno fantastično izbalansiran odnos kiselina i šećera i odličan ukus. Biljke su bujne otporne na bolesti korena i na pepelnicu. U plastenicima u ranoj proizvodnji nema dovoljno polena pa su prvi plodovi malo deformisani. odlične čvrstine. Plodovi su solidne krupnoće. još uvek izdvajaju ovu sortu kao vrlo atraktivnu. kupasti. Plodovi su solidne čvrstine i nisu skloni površinskim povredama u čuvanju i manipulacijama. ali osim rustičnog izgleda i tamnije boje. Na taj način se Antea je srednje rana sorta koja stiže 5 dana nakon sorte Clery. gotovo peskovitim i blago kiselim zemljištima. Prosečan prinos po biljci u dobrim uslovima je 0. Treba je gajiti samo u prohladnoj klimi na većim nadmorskim visinama i na lakim. pa se troši manje radne snage u berbi.1 kg. čak i na povišenoj temperaturi. Konzistencija plodova nije adekvatna za udaljena tržišta. Jedna od najinteresantnijih novoselekcionisanih sorata. Plodovi su krupni konusni. jer već tada ih odlikuje visok briks. Elsanta je holandska sorta se- Madalleine ima vrlo bujni Patty je sorta koja se u Italiji još uvek puno gaji u Veronskim plasteniciŠKOLA GAJENJA JAGODE 13 . 26 do 30 grama. Ako se izuzme visoka zahtevnost ove sorte u pogledu tehnologije gajenja. uniformne plodove konusnog oblika. izduženo konusnog oblika. vrlo blizu ukusu Elsante. karakteriše ih izvanredan šelf lajf. habitus i produkciju velikog broja korenovih vratova. Sorta je veoma osetljiva na nepovoljne uslove sredine. i izbalansiranom odnosu kiselina ukus je izuzetno dobar. Plodovi su krupni. Odlične je transportabilnosti. Ima vrlo kupne. Prosečna masa ploda. Pogodna za siromašnija zemljišta. Cvasti su visoko u bokoru. Lako se odvaja plod. Eva je novija sorta pogodna za gajenje na otvorenom polju i u zaštićenom prostoru. Plodovi su srednje krupni. koja obilno zameće. Plodovi imaju osrednju uniformnost i krupnoću. Osetljiva je na antraknozu. Dobro se transportuje i čuva do prodaje. Odlična je i na otvorenom polju i u plastenicima i hidroponskoj proizvodnji. dugo mogu čuvati u transportu i prodaji. Kasni u odnosu na Clery 4 dana u berbi. Vrlo pogodna za gajenje na siromašnijim i zamorenim zemljištima.Srednje rane sorte je srednje rana sorta. Maya ima biljke bujnog habitusa koje su otporne na većinu bolesti jagode.9 do 1. Asia Darselect je ranija francuska sorta koja spada među najukusnije i veoma gajene posebno u Nemačkoj i u Austriji. par dana ranija od Marmolade. čvrstine i uniformnosti. posebno za pijačnu prodaju. Sklona je brzoj promeni boje u karmin crvenu na visokoj temperaturi. sa vrlo atraktivnm čašičnim listićima Zahvaljujući visokom sadržaju šećera. pa u uslovima obilne ishrane azotom oplodnja često nije dobra. lekcionisana u Vageningenu koja u severnoj i centralnoj Evropi predstavlja standardnu sortu. Plodovi se beru na početku zrelosti. posebno u kooperativama koje jagodu plasiraju van glavne sezone. izuzetne jarko crvene boje i sjaja. Sorta dobrog ukusa i intenzivne crvene boje koja brzo tamni i prelazi u karmin crvenu. odlikuje ih i veoma dobar ukus i aroma. Srednje rana sorta. a otpor penetraciji 30 do 35 grama. srednje krupni do krupni. crvene boje mesa i dobrog ukusa. gde ne raspolažemo dovoljnim količinama vode.

jabuke. nektarine.GEOPLANT . kruške. breskve. šljive.PROPLANT .Ravena .RAGGI-VIVAI .Ćezena .NEW FRUITS . . kajsije.Budimpešta Sadni materijal vrhunskog kvaliteta odabranih sorata jagodastog voća..HABERLI . trešnje.

sjajna i čvrsta Asia Krupna. blistava. krupa.Alba Rana. obilna jesenja berba Tuchampion Prinosna i ukusna sorta Thutop Izuzetno rodna i slatka krupna sorta Loch Ness Krupna i slatka kupina za svežu potrošnju Standard za plasman u svežem stanju Tulameen . vrlo ukusna Elsanta Standard u proizvodnji na supstratu Roxana Vrlo rodna.

a u našim uslovima plodonosi nešto iza najranijih sorti. iako izuzetnog sjaja. Sonata je nova holandska sorta sa ambicioznim planovima da zameni Elsantu. Odlične konzistencije i odličnog ukusa i mirisa. u većoj meri konusnog oblika. Mada ima lep sjaj. dobra uniformnost i čvrstina plodova. Po svojim organoleptičkim osobinama Sonata ni približno ne ispunjava standarde sorte Elsanta.. ova sorta može poprimiti tamniju boju. Plodovi su konusno okruglasti. Sugar Lia je nova talijanska sorta koju je selkcionisao profesor Faedi. za razliku od prolećnog perioda kada nije u toj meri rentabilna. a prethodno se ne vrši dezinfekcija. visok sjaj i lepa boja. Odlikuje je odličan ukus i aroma.Srednje rane sorte ma i u jesenjem periodu daje jako lepe i uniformne plodove i visok prinos. koja je par dana kasnija od Albe. pa se preporučuje za terene na kojima se ponovo zasniva jagoda. Zahteva nova zemljišta sa malim pritiskom inokuluma i vrlo ranu setvu. Queen Elisa je odlična sorta Srednje kasne i kasne sorte Arosa je dan ili dva kasnija od Marmolade. 16 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Cveta veoma rano. čvrsti. Ima krupnije plodove. Za berbu stiže par dana ranije od Marmolade. dobrog ukusa i arome. ali su plodovi znatno mekši. Biljke su bujne odlične adaptibilnosti na peplnicu i antraknozu. kako bi se dovoljno razvila do zime. Trpi veliku gustinu s obzirom na uspravan bokor i srednju bujnost. Odlične je otpornosti na pepelnicu i na bolesti korena. Srednje bujnog habitusa i osrednjeg potencijala rodnosti. tamnije crvene boje. ali još uvek rustičnog izgleda i nešto niže unformnosti. Za branje stiže 2 do 3 dana nakon Albe. Spada u srednje rane sorte koje su vrlo atraktivne za gajenje i prodaju. ali odličnog ukusa i mirisa.

Vrlo je prinosna u jesenjoj proizvodnji i u hidroponskoj proizvodnji u vrećama. Krupnih i čvrsti plodova.Srednje kasne i kasne sorte se odlikuje visokim prinosom i gotovo istovremenim sazrevanjem sa Marmoladom. srednje konzistencije. dobrog ukusa i visoke komercijalne vrednosti. Za razliku od Onde imaju odličan ukus. čak i vrlo osetljiva na bolesti korena. 17 Onda je vrlo krupna sorta i vrlo prinosna koja se dosta gaji u Italiji. sa ukusom koji nije izuzetan. Cveta kasnije u odnosu na Marmoladu ali za berbu stiže otprilike u isto vreme. ali dosta osetljiva na bakterioze. Dora je sorta novijeg datuma koja Roxanna ima veoma bujnu biljku. delom i na Collectotrichum acutatum. Solidne je otpornosti na gljivična oboljenja. čak i u lošim uslovima navodnjavanja i ishrane. ali još uvek vrlo adaptibilna i dobra. sa krupnim čašičnim listićima. a otpor penetraciji visok 30-33 g/cm2. Berba kasni za Marmoladom 2 dana. Karakterišu je vrlo krupni kupasti plodovi svetlije boje. Plodovi su vrlo krupni. Marmolada je sorta sa kojom obično započinje intenzifikacija proizvodnje. Boja u mnogome podseća na Elsantu. ali posle izvesnog vremena gubi na značaju. ali ne tako visokog potencijala rodnosti. jarko crvene boje. atraktivne plodove. sa briksom koji ne prelazi 5. a ukusom Saint Pierre gotovo da prevazilazi sve ostale sorte. mada ukus a naročito miris ne predstavlja najaču stranu ove sorte. i tolerancije na Oidium fragariae i Xantomonas fragariae. izduženo-kupastog izgleda.7. ŠKOLA GAJENJA JAGODE . vrlo krupnih atraktivnih plodova.2 kg. Ima izvanredan potencijal rodnosti. ali nikad u potpunostii ne nestaje iz proizvodnje. tamnije crvene boje i sjajni. konusnog oblika. Gajiti je na devičanskom terenima za jagodu ili uz prethodnu dezinfekciju zemljišta. ali ne kao kod Albe. visoke otpornosti na bolesti korena. koji se meri sa sortom Onda. Prosečan prinos po živiću u dobrim uslovima je 1 do 1. Ima veoma krupne. Asiom 8 dana i 11 do 12 dana za Albom. uniformne. Saint Pierre je nova sorta izuzetnog ukusa. Prosečna masa ploda je 26-28 grama.

a u brdsko-planinskom području čak 10 dana nakon Elsante. Thuchampion Thutop je kasna sorta krupnih. uz ograničenu agrotehniku i zaštitu od koletotrihuma. ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Sorta je pogodna i za svežu potrošnju i za industrijsku preradu. lepo obojene i sjajne plodove. a plodovi su krupni od početka do kraja berbe. zbog visokog kvaliteta. čiji je jedan od roditelja sorta Marmolada. solidne otpornosti na uvenuće i 18 Raurica je jako kasna sorta sa uspravnim položajem listova. Vrlo je slična po svojm osobinama sorti Record. nešto svetlije boje. Adria je jako kasna sorta koja za Marmoladom kasni oko 6 dana. pepelnice i bolesti korena. čak i na visokim temperaturama. Ima krupne plodove osrednje konzistencije. Stiže 5 dana nakon Marmolade. konusne plodove. vrlo slatkih plodova. Zameće veliki broj cvetnih grana i plodova. odličnog ukusa i mirisa. Obavezno treba očistiti da ne bude više od 2 korenova vrata po živiću u jesenoj nezi zasada. odličnog ukusa i mirisa. koji u uslovima visokih temperatura često gube na kvalitetu i tržišnosti. Stalnorađajuće sorte Albion je američka sorta iz Kalifornije. Što se tiče šelf lajfa ova sorta spada u veoma prihvatljive u pogledu mogućnosti izvoza. Može se gajiti uspešno na slabim zemljištima. Ima veoma visok potencijal rodnosti jer obilno zameće. Ima kupaste. izraženog sjaja i ne tako čvrste. Record je sorta koja po svojim osobinama odgovara organskim sistemima zemljoradnje. Sadržaj vitamina C u plodovima je vrlo visok. sa malim sadržajem kiselina.Jako kasne sorte je švajcarska sorta. ne tako bujna. Ima krupne. Jako kasne sorte Idea je jako kasna sorta izuzetnog kvaliteta koja se u Italiji uglavnom gaji u plastenicima. ali sa briksom preko 7.

Stalno rađajuće sorte visoko otporna na plamenjaču i na koletotrihum. Ventana. ova sorta je osetljiva na pepelnicu i antraknozu. Ocena tržišnosti u Brežicama. sa ujednačenijim branjem krupnih plodova prve klase. Slovenija Mara de Bois je francuska stalnorađajuća sorta jagode. 19 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . izraženog sjaja. koja se i danas uspešno gaji. odlične čvrstine. ipak ih taksativno Industrijske sorte I danas kada pomenemo otkup jagode za potrebe smrzavanja svako prvo Syria je novosekcionisana industrijska sorta sa briksom preko 8. Plodovi su vrlo krupni. Kod dobre agrotehnike prinosnija je od sorte Dijamante. te u Španiji. Plodovi su krupni. slatke i sa finim kiselinama. Nema bojazni da će sačuvati kvalitet i kada potpuno sazru na biljci. sa jakom orijentacijom na izvoz na susedna tržišta u Evropskoj uniji. koja se u Sloveniji plaća i do 7 Eur za kilogram preko leta. Thetis. Intenzitet obojenosti i aromatičnosti preporučuje ovu sortu i hladnjačari rado otkupljuju ovu sortu. Ima krupne konusne plodove. konusnog oblika. sa namenom udaljenog transporta. Osim sklonosti kaliranju. Pajaro. navodimo sa napomenom da ih prethodno treba proveriti u našim agroekološkim uslovima Camarosa. naučni radnici iz Slovenije i jugoistočne Evrope sa ciljem odabira sortimenta i trasiranja glavnih pravaca razvoja u narednih nekoliko sezona. Ima visok briks i solidan ukus. Prezentovane ocene su rezultat ocene kvaliteta i tržišnosti na skupu u Brežicama. Irma je talijanska sorta veoma visoke produktivnosti u oba termina i u proleće i tokom leta. sitnih i neubedljivih plodova. odličnog ukusa i vrlo atraktivni. Candonga. Ima lepe krupne plodove sa dobro izbalansiranim odnosom šećera i kiselina. Takođe ima solidnu otpornost na grinje. nisu skloni tamnjenju na visokim temperaturama. Osetljiva je na antraknozu. Nažalost. kome je osim najviđenijih proizvođača jagodastog voća prisustvovali prometnici. Stajanjem jako gubi na masi. Slovenija Diamante je američka sorta stalnorađajuće jagode. ali izuzetnog ukusa. Turskoj na Kipru i na grčkim ostrvima. Organoleptička ocena sa zadnje degustacije u Brežicama. sa veoma dobrim ukusom. Sorta se nalazi u velikom usponu. Paros. vrlo bujnog habitusa i odlične produktivnosti. Candonga i Ventana za gajenje u kontinentalnim uslovima. Pogodna za brdskoplaninska područja stalnorađajuća sorta iz Kalifornije koja se odlikuje visokom produktivnošću. maj 2008. ali daleko ujednačenije plodove po obliku i po veličini. slabija produktivnost ne omogućuje visoku profitabilnost u modernim sistemima gajenja Sorte za područje Mediterana Mada se ove sorte vrlo retko gaje van Sicilije. maj 2008. Ima nešto tamniju crvenu boju plodova od sorte Dijamante. pogotovo na jugu Srbije u Leskovačkom i Prokupačkom kraju. Novi cilj selekcije u Italiji jeste čvrstina i transportabilnost kao kod sorte Camorosa. Ima konusne plodove. odlične čvrstine. sjajne crvene boje. regiona Basilicata na jugu Italije. intenzivne crvene boje i vrlo je pogodna za smrzavanje i industrijsku potrošnju. Selva je U Sloveniji je proizvodnja jagodastog voća u velikom usponu. pomisli na sortu Zenga Zengana. svetle boje. Seescape je američka stalnorađajuća sorta koja se odlikuje veoma ujednačenim osobinama. Tudla. stručno osoblje savetodavne službe. dobre uniformnosti.

čvrstih i kupastih plodova. obojen i čvrst plod. gde u uslovima nižih temperatura 20 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . mada se znalačkim navodnjaplamenjaču i uvenuće. Inače su odličnog ukusa. dobrim ukusom i 2 dana je ranija od ostalih. sjaja. imaju niz prednosti. vrlo rana sorta Miss nije ocenjena kod prolećnih sorti koje nisu remonperspektivnom. koja je danas manje više severnoevropski standard. sve se više uviđa da srednje rane sorte velikog potencijala rodnosti i odličnog kvaliteta i ukusa. sorta Saint Pierre po svojim osobinama tržišnosti i po izuzetom ukusu takođe zaslužuje veliku pažnju. krupnoćom i izuAsia zetnom čvrstinom Alba konkuriše za lidersko mesto u izvozu na udaljenea tržišta. odnosno specifičnom ishranom i navodnjavanjem može naknadno da rodi i do 200 gr po živiću. Najrodnija među njima je sorta Alba. Ove sorte osim čvrstine ploda odlikuje i odlična adaptibilnost i otpornost na bolesti. Najviše se gaji na području Mačve i već je veoma poznat ukus i aroma ove sorte. podjednako se sa usprve. jarke crvene boje koja ne tamni. Izuzetno rana i dobra sorta Clary. pošto su cvasti visoko postavljene u bokoru. ali treba imati na umu da kod svih bujnih sorti. Od početnih uspeha sa sortom Maja i Gemma. i drugih srednje ranih sorata Asia. Sorta poseduje izuzetan ukus i aromu. Formira veliki broj cvasti i u osnovi i u kruni bokora. zbog nižeg potencijala rodnosti ima više alternativa. dok se sorta Clery izdvaja velikom otpornošću na bolesti. ishrana kalijumom mora biti znatno bogatija u odnosu na ishranu azotom. dok je Asia. Važan element u odabiru sortimenta je bolji ukus. Ova sorta se odlikuje velikim učešćem u ukupnom rodu krupnih. svetlije crvene boje sa prosvetljenjem na vrhu ploda. zbog čega recivanjem i ishranom može indukovati i mo.SORTIMENT i smanjenog pritiska inokuluma. što u uslovima obilne ishrane azotom obično dovodi do slabije oplodnje. koje berba otprilike 2 meseca nakon one su veoma rodne. kupastih plodova.. Queen Elisa. Sorta Thuchampion oblikom ploda izuzetno podseća na Marmoladu. poput sorte Alba. ima karmin crvene plodove. pravilnošću. sazreva par dana pre od ove sorte i ima mnogo Alba Komentar više Intenzifikacija proizvodnje obično započinje širenjem sorte Marmolada. Nova sorta Lia (Sugar Lia) profesora Faedija takođe ima vrlo impresivan početak introdukcije. Sorta Antea prema vodećim stručnjacima predstavlja takođe vrlo perspektivnu sortu. Ova sorta se dosta gaji u kontinentalnoj klimi i na otvorenom polju. Elsanta u plastenicima uz pažljivu tehnologiju gajenja ima delimičnu remontantnost. vrlo visok prinos i odličnu čvrstinu i sjaj. prvenstveno na sorte. Kada je reč o zaštićenom prostoru. ali izuzetno dugo plodonosi. U odnosu na Marmoladu. Lia. koja je u postupku introdukcije jedna od svakako najperspektivnijih sorata. ne samo u pogledu variranja uslova proizvodnje. Sve rane sorte osetljivije su u hladnijim zimama na niske temperature i pogotovu onda daju slabiji rod. pravilnih. sitnim semenom. Vrlo perspektivne sorte jagode u poslednje vreme dolaze iz selekcionog centra New Fruits u Ćezeni. za razliku od početnog trenda gajenja što ranijih sorata. odnosno stalnorađajuće i osetljivost na bolesti. sorta Madalleinne je introdukcijom došla nešto kasnije. zbog visoke adaptibilnosti. Izuzetno prinosna sorta. prvenstveno uvođenjem sorte Elsanta. Ima izuzetno krupan. plodovi su vrlo lepe boje i sjaja. Posebno je preporučujemo za brdsko planinski region i laka humozna zeljišta. Sorta Thutop je malo kasnija. Mada nije izuzetno prinosna. Ova sorta stiže ranije. tantne još jedno solidno zametanje i Niz novih švajcarskih sorata. jer imaju visok briks Roxana i uz to izuzetnu boju i aromatičnost. ali i za preradu. a verujemo da će sa razvojem gajenja jagode u zaštićenom prostoru na supstratima u letnjoj proizvodnji zauzeti i kvalitetne fotoneutralne. jer su stvorene ukrštanjem sorte Marmolada i jedne autohtone švajcarske sorte. došli su do faze visokog učešća na proizvodnim površinama u glavnim proizvodnim reonima severne Italije sorte Alba i Roxanna. ujednačenošću. Svojim izduženo kupastim plodovima visokog sjaja. pehom mogu gajiti i za svežu konzumnu potrošnju. ali je i mnogo veće bujnosti. već i eventualnih grešaka u tehnologiji gajenja. može dati odlične rezultate.

ŠKOLA GAJENJA JAGODE 21 .

maline ili borovnice. a često dođe i do velikih poremećaja. smrznute sa pripadajućim supstratom na korenovom sistemu. jer odsustvo vektora (vaši. često nije ukusa na koju su potrošači navikli.5 x 5 cm Napomena Z ma sa probirljivim kupcima. Matične ili majčinske biljke gaje se u mrežarnicama ili u plastenicima u kojima je insekt proof mrežama. te ukrasnog bilja i dendro materijala koji se predominantno razmnožava vegetativnim putem. Od momenta uvođenja klonske selekcije i kulture meristema u masovnu proizvodnju sadnog materijala. povrća i cveća. posebno god podizanja višegodišnjih zasada. zdravstveno stanje sadnog materijala predstavlja važan preduslov uspeha u proizvodnji. grinja. tripsa i drugih štetočina) znači potpuno odsustvo virusnih oboljenja na tkivima iz vršnih meristema ili iz stolona. pa čak smrznuta malina ove zime i proleća vredi čitavo bogatstvo od 3. 22 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Najskuplje su A++ trej sadnice. sve više su u upotrebi kvalitetni mrežarnici. polje 60 U uslovima umereno-kontinentalnog pojasa jagoda se razmnožava iz različitih kategorija frigo živića. Da bi uspeli da ostvarimo profitabilnost sa ovako visokim troškovima amortizacije moderne opreme i tehnologije. proizvodnja jagodastog i drugog sitnog voća dobila je sasvim nove dimenzije i vidove. moderni tunelski objekti. visoke cene jagode i drugog sitnog voća opravdavaju vrlo visoke troškove vansezonske proizvodnje. neznatan rizik u pogledu zdravstvenog stanja sadnog materijala. Roba koja u kontinentalne zemlje Evrope dolazi iz Mediterana ili iz Čilea. ali i pravi multibrodni plastenici i staklenici. uključujući i gajenje sa visoki stepenom zaštite od nepovoljnih spoljnh činilaca i kontrolom osnovnih elemenata mikroklime. Kako se proizvodi ovaj sadni materjal? Matične biljke se uvek dobijaju iz kulture tkiva i to je tzv bazni materijal koji služi za umnožavanje sertifikovanog sadnog materijala.SADNI MATERIJAL Nabavka kvalitetnog sadnog materijala a sve vrste voća. Na tržištiKategorija Dijametar sadnica Fri A. sa ili bez pripadajućeg supstrata. Osim protivgradnih mreža. sa Novog Zelanda i ko zna odakle. nadstrešnice od polietilenske folije. Broj sadnica po gajbi/ kontejneru Sporije formiranje 1000 Sporije formiranje 800 Otovreno polje 700 Otvoreno polje 600 Otvoreno polje 500 Za plastenike 400 Za plastenike 350 Za plastenike 250 Za plastenike 250 Za staklenike 75 Za staklenike 75 Waiting bad 75 Zeleni živić otv.polje 60-68 Prezimeli živić otv. sa dijametrom korenovog vrata od preko 18 mm.800 Fri A 700 Fri A 600 Fri A 500 Frii A+400 Fri A+ 350 Fri A+300 Fri AA+250 Tray A Tray A+ Tray AA+ Gp 29-34 Gp OW 6-7 mm 7-9 mm 7-10 mm 8-12 mm 10-12 mm 12-14 mm 14-16mm 16-18 mm > 18 mm 12-16 mm 16-18 mm > 18 mm 4. dezobarijerama i komorama sa duplim vratima na ulazu obezbeđena potpuna zdravstvena bezbednost. bilo da se vrši mikropropagacija za klasično gajenje frigo sadnica ili za dobijanje bezvirusnih zelenih živića. jagode.5 EUR za rolend dobrog kvaliteta.5 x 5 cm 4. bezvirusnog sadnog materijala ili pak pouzdanog i vrlo kvalitetnog standardnog materijala od suštinskog značaja. Od toga u mnogome zavisi i potencijal rodnosti. jasno je da sadni materijal mora da obezbedi visoku produktivnost. ili pak veoma visoke troškove transporta sa južne hemisfere. Broj sadnica po paleti 40000 32000 28000-31500 24000 20000 16000 14000 10000-12500 10000-12500 3375 3375 3375 5005 5005 Okvirna cena 12-13 din 13-14 din 15-16 din 16-17 din 17-18 din 16-17 dn 20-22 din 20-22 din 22-25 din 60-65 din 65-70 din 70-80 din 25-30 din 25-26 din Stoga je nabavka sertifikovanog.1000 Fri A.

P R A V E S A D N I C E .

031). Naravno. folna kiselina (0. a potom se procedi. Jagode i alkohol Utvrđeno je da manja količina alkohola pomešana s jagodama ili kupinama. čir na želucu. a potom se procedi. što povećava karakteristiku spomenutog voća da neutrališe „destruktivne” molekule poznate kao slobodni radikali. kardiovaskularni problemi. kalijuma (147 miligrama) koji pomaže u čišćenju organizma od otrova. Među njima su: beta-karotin (49 mikrograma u 100 grama). ili postoji veća sklonost pojavi alergija. gvožđa (pa je dobra u borbi protiv anemije). a da. jer elagična kiselina u njima neutralizuje kancerogenu supstancu PAH iz dima cigareta.054). deluje i kao diuretik. podstiče mokrenje. koji oštećuju DNK i ćelijsku membranu. odnosno od šestog do desetog meseca života. PP (0. jagoda gasi žeđ. Obiluju antioksidansima i fitonutrijentima. Od minerala. meseca. joda. što uz mleko podrazumeva postupno uvođenje novih namirnica. koga ima čak 64 miligrama. Stoji 10 minuta. a ako su roditelji alergični na ovu voćku. pa se zato preporučuje umerenost u ispijanju koktela. pojačava antioksidantnu snagu tog voća. Za beljenje zuba i lica Listovi jagode sadrže dosta tanina koji se uspešno upotrebljava za lečenje proliva. koji sprečavaju ili pomažu u lečenju teških i hroničnih bolesti kao što su dijabetes. čini je dostupnom i dijabetičarima. Čaj od lista jagoda pripravlja se tako što se 1 gram usitnjenog lista prelije šoljicom kipuće vode. B6 (0. B2 (0. ako se uzimaju velike količine. Uz sve to. tj. Ipak. a istraživanja su pokazala i da usporavaju starenje. unesu u sebe mnoge neophodne vitamine i minerale. blagotvorno delujući na bubrege. a ima i broma pa oni Kako se jagode ubrajaju u grupu nutritivnih alergena. značajno je pomenuti da u jagodi ima fluora (24 mikrograma). deluje i kao diuretik. Sami fenoli daju jagodama antikancerogena svojstva. posebno fenolima. a čak doprinose i smanjenju holesterola. koji štiti zube. To znači da se jagode u njihovoj ishrani ne preporučuju pre šestog. Jagode su nezamenljive za osobe izložene sekundarnom pušenju. Stoji 10 minuta. odnosno uvode se u ishranu između 12 meseci do navršene druge godine.Hranljiva vrednost jagode agode ne sadrže mnogo kalorija – 33 kcal. fosfora. pa se preporučuje da se jede pre glavnog obroka. ali i hroma.5 grama vode u 100 grama.12 miligrama). kao i za ispiranje usta protiv lošeg zadaha. odnosno 137 kJ (u 100 grama). pre svih. Čaj od lista jagoda pripravlja se tako što se 1 gram usitnjenog lista prelije šoljicom kipuće vode. uz to. B1 (0. vitamin E (0. Alergen ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Ako dođe do alergijske reakcije na jagode. K (13). Prisutnost cinka. Upotrebljava se protiv spoljašnjih hemoroida. bitoin (4). jer sadrži 89. potreban je oprez naročito kod odojčadi koja počinju da se dohranjuju. vitamin C.51). treba izbaciti iz jelovnika. na žalost. konzmiranje jagoda s alkoholom ima i negativna svojstva. magnezijuma. koji pate od nesanice treba da je jedu pre spavanja.06). Sadrže 0 % holesterola i 0 % masti. uz malu količinu saharoze. ima i biljnih vlakana koja poboljšavaju varenje hrane. potrebno je javiti se lekaru. 24 J Upotreba lista Listovi jagode sadrže dosta tanina koji se uspešno upotrebljava za lečenje proliva. srce i kardiovaskularni sistem. a ovo voće.016 mikrograma). maligna oboljenja. ima i kalcijuma. i. jagode ne treba davati pre 12. Za bolji rad jetre preporučuje se da se jagode jedu tri puta dnevno. tj. kao i za ispiranje usta protiv lošeg zadaha. što ih preporučuje svima koji žele da smršaju. Ona podstiče apetit. Upotrebljava se protiv spoljašnjih hemoroida. podstiče mokrenje.

pa sve do novogodišnjih praznika. uključujući proizvodnju u plastenicima U i staklenicima sa ili bez grejanja. ŠKOLA GAJENJA JAGODE 25 . pa se pravilnim odabirom sortimenta u Srbiji može obezbediti kontinuirano snabdevanje tržišta od kraja marta-početka aprila.Odabir načina proizvodnje obezbeđivanju što duže sezone prodaje jagode i radi iznalaženja optimalne tehnologije gajenja najbolje je odlučiti se za kombinaciju nekoliko mogućih opcija. U cilju kontinuiranog nastupa na određenim tržištima veliku ulogu treba da ima i gajenje jagode u brdsko planinskom području. proizvodnju uz zaštitu agrotekstilom ili proizvodnju na otvorenom polju. proizvodnju u niskim tunelima. odnosno tehnika i sezona gajenja. proizvodnju u lakim i jeftinim jagodnim plastenicima. gde će on za berbu pristizati od sredine juna.

odnosno početkom septembra korišćenjem kontejnerskih frigo živića A. u heksagonalnom rasporedu na piramidalnom uzgoju.3m x 30m (159m2) 6. u poslednjoj dekadi jula. najčešće A 500. ili na bilo koji drugi način hidroponskog gajenja može neograničeno povećavati gustina useva jagode. ali se obično svodi na sam početak avgusta. Živići se razlikuju i po dijametru korenovog vrata i po tome nose različite oznake. 350 ili 400 i poslednji rok setve zavisi od dužine vegetacije određene sorte. Pogrešno je verovanje da se pravilnim rasporedom sadnica u vertikalnom uzgoju.73 15.44 5 4 kg Pocinkovana konstrukcija Farbana konstrukcija Jednostruka folija Dvostruka folija duv. U sadnji je veoma važno da korenove žilice u zemljištu imaju potpuno vertikalni položaj i da ne dođe do njihovog povijanja u stranu ili na gore ka površini zemljišta. Priprema sadnice za sadnju podrazumeva lagano otapanje sadnice i aklimatizaciju na sobnoj temperaturi.model A Plastenički objekat . i nekog insekticida npr.6 13. koji se proizvode kulturom meristema i po svom potencijalu u prinosu. Kada se sadnja obavlja na zemljištu. Pošto jagoda predstavlja atraktivnu vrstu sa kojom se zbog relativno visoke vansezonske cene dosta trguje na udaljenim tržištima (cena trpi skup transport) onda krajnje domete u proizvodnji u zaštićenom prostoru treba sagledavati u odnosu na konkurenciju iz zemalja Mediterana. neophodno je koren skratiti na dužinu od desetak centimetara. jer će to usloviti propadanje živića. Brojnim ogledima je U kojoj gustini zasnivati usev? Plastenički objekat . a za sadnju u plasteni- Zasnivanje useva Vrsta objekta Jednostavna proizvodnja na zemljištu Plastenički objekat Plastenički objekat 5.33 4 3 kg Model B + + + + + + + + + + + + 12. Rhisoctonie. sa ili bez supstrata. ređe A700. Prestige i dobro se ispere. A+ i AA+ koji su u stanju da daju prinos 150-300 g do zime i da odmah nakon prekida dormancije produžavanjem dužine dana nastave sa cvetanjem i produkcijom. Phytiuma. ili eventualni tretman u aminokiselinama.model B 26 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Gajenje jagode u plastenicima sa dopunskim grejanjem na organskim ili organo-mineralnim supstratima podrazumeva kategoriju A+ najčešće A+300. dopunskim osvetljenjem i punim grejanjem. koja su prvenstveno vezana za klimatske karakteristike regiona.GAJENJE JAGODE roizvodnja jagode u zaštićenom prostoru ima niz ograničenja u našoj zemlji. U staklenicima sa velikom količinom svetlosti. daleko prevazilaze živiće koje možemo koristiti za sadnju na otvorenom polju. huminskim kiselinama ili nekim drugim biokativatorima ili regulatorima rasta. a potom njenu dezinfekciju u fungicidu i insekticidu. sadnja se obavlja krajem avgusta. Dvostruka folija Mreža za zasenu Supstrat Živici Agrotekstil Mulch folija Navodnjavanje Cena po m2 (EUR) Broj živića po m2 Prinos po m2 cima se iskljućivo koriste više kategorije frigo sadnica. Pre nego što se potopi u rastvor nekog fungicida na bazi metalaksila (Ridomil Gold) sa sistemičnim delovanjem protiv Phytophtora fragariae ili Allieta protiv Fusariuma.0m x 30m (180m2) Model A + + + + + + + + + + + + 10. onda se koristi A kategorija živića. P Tehnologija gajenja jagode u zaštićenom prostoru Kada obaviti sadnju jagode? Za sadnju treba koristiti deklarisane frigo živiće.

82 31. ali i za manipulaciju i berbu.0m x 50m (400m2) Proizvodnja na leji + + Plastenički objekat 8. Pa ipak. Odizanje vreća je veoma značajno zbog bolje drenaže i manje opasnosti od sive truleži.83 32. To je dobar sistem koji omogu27 ŠKOLA GAJENJA JAGODE .88 8 8 10 5-6 kg 7-8 kg 9-12 kg Proizvodnja na leji dokazano da broj sadnica po jedinici površine zavisi od tehnike gajenja (na supstratima ili na zemljištu). Kada se jagoda gaji u vrećama odignutim od površine u plasteniku onda je maksimalna gustina 8 sadnica/m2.87 29. na Siciliji 14 biljaka/m2. pogotovo kod sorata sa dužim cvetanjem i plodonošenjem. smanjuje se i gustina useva. Dvostruka folija Mreža za zasenu Supstrat Živici Agrotekstil Mulch folija Navodnjavanje Cena po m2 (EUR) Broj živića po m2 Prinos po m2 Plastenički objekat 8. dok se na geografsoj širini Beograda ne preporučuju gustine veće od 10 biljaka/m2.16 21. Proizvodnja na binorima Sa nesavršenijim sistemom ishrane i posebno smanjenom efikasnošću drenaže. Kod vertikalnog uzgoja se značajno uvećavaju troškovi proizvodnje. vrlo veliko ograničenje je i nemogućnost ujednačenog navodnjavanja iishrane na koloni visine skoro dva metra.63 16.0m x 50m (400m2) Proizvodnja na binorima + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + 15.0m x 50m (400m2) Proizvodnja u vrećama + + Plastenički objekat 8. Na ovoj gustini je dovoljno svetlosti za zametanje i produkciju. čak i u uslovima Izraela se u zimskoj proizvodnji sa obiljem svetla ne preporučuje gustina veća od 20 biljaka/m2. Ovaj broj živića se bez obzira na vrstu medijuma bez problema može rasporediti u jednoj horizontalnoj ravni i na taj način omogućiti pri gajenju Proizvodnja u vrećama jagode na supstratu pravilna distribucija svetlosti. vode i hraniva. odnosno ujednačeni mikroklimatski uslovi i razmena gasova u fotosintezi odnosno disanju.11 23. što onda nikako ne opravdava povećana ulaganja.12 24. Kada se jagoda gaji na visokoj leji i na supstratu onda je maksimalna gustina 6 sadnica po kvadratu površine plastenika.17 28.08 19.1 20.58 18. u kontnentalnoj Italiji 12 biljaka/m2.Hidroponska proizvodnja na supstratima Vrsta objekta Pocinkovana konstrukcija Farbana konstrukcija Jednostruka folija Dvostruka folija duv. nepravlne distribucije svetlosti. Osim neadekvatne gustine. odnosno od količine svetlosti u fazi formiranja plodova. Živići nemaju prostora za formiranje dovoljnog broja korenovih vratova i na taj način se rod smanjuje i obično ne prelazi 4 do 5 kg/ m2.

U takvoj tehnologiji gajenja neophodno je održavati noćne temperature u opsegu 13 do 18 °C. kod ranih i srednje ranih sorata. dovoljno razvije vegetativnu masu i formira rodni potencijal za sledeće proleće i da ne kasni u cvetanju. zasenjivanja i orošavanja. odnosno tri ne- ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Drugi način jeste snižavanje temperatura u plasteniku na nivo niži od 7 °C u trajanju od 500 sati. Voditi računa o higijeni i fitosanitarnim pravilima. Kombinacijom dobrog provetravanja. polovinom jula najkasnije u poslednjoj dekadi jula. Ukoliko se bez obzira na opterećenost jesenjim rodom u bokoru formira više od 2 do 3 korenova vrata. Prekid dormantnosti i inicijacija cvetanja Nakon berbe i uklanjanja zaostalih cvetova usev se vegetativno forsira korišćenjem vodorastvorljivih formulacija u ishrani sa odnosom NPK 1-1-1. dužina dana i u letnjem periodu nakon prolećne berbe. jer će u protivnom na proleće veliki broj korenovih vratova. onda usev pre prvih jačih zahlađenja treba pokriti agrotekstilom. Zato pravovremena sadnja u dobrim i potpuno kontrolisanim uslovima ima esencijalni značaj za uspeh u proizvodnji. kako bi jagoda nakon 6 nedelja od završetka prvog ciklusa berbe nastavila normalno sa cvetanjem. pa sve do 300 g kod srednje kasnih sorti visokih kategorija žiivća A+ ili A++. usloviti preobilno zametanje. berba obično započinje 6 do 8 nedelja nakon sadnje. Treba napomenuti da jagoda stiže uvek ranije ukoliko su vreće tokom kasne jeseni i zime na površini zemljišta. Na ovaj način su biljke optimalno pripremljene za prezimljavanje. Stolone koje se javljaju treba redovno uklanjati kako ne bi neproduktivno trošili stvorene asimilate. Obavezno je nošenje rukavica i njihova redovna zamena pri prelasku iz objekta u objekat. Negovanje useva do zimskog mirovanja nih materija. sa čitavom cvasti. koje još uvek zbog svog visokog toplotnog kapaciteta doprinosi bržem kretanju useva u proleće. niti da se smanjuje prinos u nekom većem procentu. Tako se povećanom otpornošću biljke pripremaju za bolje prezimljavanje i manje štete od mrazeva. koji neće imati dovoljno tržišnosti. omogućuju idealno prezimljavanje i brzo kretanje u proleće. onda u plastenicima obezbeđujemo dovoljno dugu sezonu da možemo isforsirati usev da posle jesenje berbe. onda ih laganim kidanjem treba ukloniti. što smatramo krajnjim momentom da se uklone svi preostali zeleni i nerazvijeni plodovi. nekad i desetak. te kategorije živića. Termozaštitne barijere od lakog netkanog tekstila. Ukoliko se jagoda u staklenicima sa punim grejanjem gaji u hidroponskoj proizvodnji iz kontejnerske sadnice kategorije A++ sa sadnjom početkom septembra. odnosno dužina dana 14 do 16 sati. U stanju dormancije zasad provodi narednih nekoliko meseci. Relativnim zasušivanjem zasada od kraja oktobra do početka decembra i prvih jačih zahlađenja i ledenih dana. a dnevne 21 °C. poveća viskozitet u ćeliji i smanji sadržaj vode u intercelularnom prostoru. Treba imati na umu da jesenji rod iscrpljuje sadnicu i da kasna setva po pravilu znači kašnjenje zametanja narednog proleća i smanjenje potencijalnog prinosa. U ovakvom režimu tek posađene sadnice razviju dovoljan potencijal da iznesu u narednih 6 nedelja do 2 meseca od sadnje od 50 do 100 grama po živiću.GAJENJE JAGODE ćuje veću fleksibilnost. Kada se jagoda gaji na zemljištu. poželjno je održati temperaturu od 25 do 28°C i na taj način dovoljno vegetativno razviti sadnicu do momenta cvetanja. Od prve dekade oktobra do početka no- vembra koristi se u potpunosti asimilacioni potencijal za što veću organsku produkciju i akumulaciju rezervi i formiranje rodnog potencijala za narednu godinu. Po sadnici je veća količina supstrata pa je i puferna sposobnost daleko viša. Ukoliko je mlada biljka previše generativna onda treba pristupiti uklanjanju suvišnih cvetova 28 Negovanje useva do jesenje berbe ili čitavih cvetnih grana. Ukoliko zasadu u jednostavnijim plastenicima prete vrlo niske temperature. Ishrana potom dobija novu dimenziju i fertigacijom i folijarnim putem primenjuje se kalijum nitrat sa ciljem da se u biljci formira što više plastič- Na prekid dormantnost i na incijaciju formiranja cvetnih pupoljaka u najvećoj meri utiču temperature. te greške nisu katastrofalnog karaktera. onda je neophodno da se dopunsko osvetljenje praktikuje do 22 sati u toku večeri. U zavisnosti od vremena sadnje i ranostasnosti sorte. povećava se otpornost korena i smanjuje opasnost od propadanja usled infekcije nekim gljivičnim oboljenjem. zametanju i berbi. povećava se relativna vlažnost vazduha i ubrzava ukorenjavanje. Nakon svake pauze neophodno je detaljno pranje ruku ili opreme koja se koristi u plasteniku. Ukoliko se zasad zasniva na vreme. Regulacija mikroklimatskih uslova je takođe veoma značajna u pravilnom zasnivanju useva. zasušivanje. Zasenjivanje mrežama sa 30 % zasene ditrektno smanjuje temperaturu kao i uporeba mistera. onda u zavisnosti od kvaliteta plastenika treba praktikovati gustinu 4 do 5 živića po kvadratu. Septembar je mesec u kome postoje povoljni uslovi za nesmetano zrenje i u godinama kada miholjska jesen ima nešto duže trajanje obično se može produžiti do prve dekade oktobra. sitnije plodove. brzu promenu sadnog materijala i intenzivnu proizvodnju sa smanjenim rizikom u slučajevima nedovoljnog vladanja znanjem u oblasti fertigacije useva.

a potom kod olistavanja primeni metalaksila. do faze cvetanja kada se posebna pažnja posvećuje zaštiti od sive truleži. od koje u velikoj meri zavisi ukupan uspeh u proBerba i pakovanje jagoda jagoda. Polinacija je veoma značajan aspekt gajenja jagode u zaštićenom prostoru. donji listovi koji dodiruju malč foliju. U zavisnosti od načina i tehnologije gajenja za te namene se koriste različite vrste solitarnih insekata. Polagano zasušiti usev u trajanju 3 do 4 sedmice. pa se u velikoj meri smanjuje postojanost u trgovinama. Nakon kalusiranja ostataka lisnih drški pristupa se primeni bakarnih preparata u koncentraciji 0. a plastenici većim delom dana zatvoreni.4%. imaju veoma veliki značaj u postizanju dobre cene i privlačenju kupaca. preko primene Ridomila i nekog akaricida. naročito kod nekih sorti je količina polena Polinacija izvodnji i prodaji. Odmah potom se pristupa zaštiti useva primenom bakarnih preparata. fosetil aluminijuma i fosfitne forme fosfora u folijarnom tretiranju i kroz sistem kap po kap. bez jakog pritiska na plodove. Naime. Posebno je značajno korišćenje bumbara u polinaciji u vrlo ranoj proizvodnji jagode u zaštićenom prostoru. listovi sa deficitom fosfora se uklanjaju i iznose iz plastenika.5 do 2 °C u trajanju od 5 nedelja. od čega presudno zavisi ukus i kvalitet. dok se kod sorata dugog dana (većina sorti koje se gaje u kontinetalnom klimatu) praktikuje temperatura 1. Osim redovnog navodnjavanja. Pavilno otkidanje. Usev se normalno hrani sa ciljem ujednačenog vegetativnog razvoja. Ukoliko košnice unesemo ranije od početka masovnog cvetanja. Zatim se pristupa uklanjanu nadzemne mase na visini 3 do 4 cm iznad korenovog vrata. za samo par dana u plodu se drastično menja sadržaj šećera i kiselina. Prezrela jagoda na visokim temperaturama povećava respiraciju tkivima. matira sjaj. Preliminarno ispitivanje nije ukazalo na značajnije preimućstvo u vegetativnom obnavljanju ukoliko se na svakoj biljci ostavi 2 do 3 najmlađih listova kao vodilice. smanjuje se konzistencija. ishrane i zaštite zasada jagode. iako je regeneracija bila nešto brža. Prema našim iskustvima najbolje je da se noćne temperature u zaštićenom prostoru sa dogrevanjem održavaju na 12 do 13 °C. uz obavezno unošenje magnezijum sulfata i mikroelemenata 29 Negovanje useva posle prolećne berbe i obnavljanje zasada ŠKOLA GAJENJA JAGODE . šelf lajf. brzo rashlađivanje pre otpreme. Staro sasušeno lišće. dok su bumbari aktivni već od 8 °C. Prezrela jagoda gubi na tržišnosti. Mada se tehnici berbe posvećuje relativno slaba pažnja. a boja često dobija vrlo tamnu nijansu. mere nege obuhvataju i redovno uklanjanje stolona i po potrebi uklanjanja viška cvetnih grana kod jako generativnih sorata. u izvesnoj meri je moguće inicirati i drugo zametanje.delje za fotoneutralne sorte. Aktivnost većine polinatora je optimalna na temperaturama 16 do 18 °C. U uslovima nižih temperatura u plasteniku i veće relativne vlažnosti. podrazumeva preciznu metodologiju zasušivanja i kontrole ishrane i vrednosti EC. Kada se noćne temperarure u plasteniku bez grejanja ustale na 5-6 °C započinje se sa čišćenjem zasada jagode i njegovim prolećnim forsiranjem. treba napomenuti da je ovo vrlo osetljiva operacija. ali i tržišnost ubranih Kod nekih sorata dugog dana. promrzli i li ljubičasti Negovanje useva do berbe nedovoljna za pravilnu oplodnju pa dolazi do različitih deformacija plodova. U protivnom treba pratiti sledeću tehniku. ali u poslednje vreme košnice sa bumbarima imaju najčešću primenu. Takođe je od presudnog značaja pravilno normiranje veličine društava prema broju sadnica. kada su ose i pčele u prirodi malobrojne. uredno slaganje i kalibracija u PET posudice i kasnije u gajbe. a potom 2:1:3. ali ovakva tehnika zahteva dosta znanja. a da se dnevne temperature do cvetanja održavaju na 16 do 18°C. Relatvna vlažnost vazduha ne bi trebalo da prelazi 55%. sa većim brojem bumbara od optimalnog. Posebno je to bez značaja ukoliko se ima u vidu da hemijska zaštita onda može u potpunosti uništiti inokolum i prekinuti ciklus zaraze. velika aktivnost može dovesti do oštećenja plodova. Naša iskustva ukazuju da su to sorte Clery i Elsanta. tzv. najpre u odnosu NPK 1:1:1. Da bi se u polinaciji bumbarima postigli dobri rezultati neophodno je pravilno odrediti momenat unošenja košnice.

oštrog ili duplog vrha. tolerantna na bolesti. tolerantna na bolesti. Frigo živići su živići koji se čuvaju u hladnjačama gde one miruju i na taj način se čuvaju i do 10 meseci. ONDA – srednje rana sorta IRMA – srednje rana sorta DORA – srednje rana sorta 30 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Italija. Italija. Plod izuzetno velik i ujednačen.srednje rana sorta ALBA – izuzetno rana sorta frigoživića jagoda ROXANA – srednje kasna sorta Ponuda sorti Ćezena. srednje do visoke produktivnosti. Verona. frigo i kontejnerski. Firma Agro-FertiCrop nudi frigo živiće A+ (1218 mm) i A (8-11 mm) klase i to sledeće sorte: Ćezena. Daje odlične rezultate kako u plasteniku tako i na otvorenom polju. Ćezena. U plasteničkoj proizvodnji daje izuzetno dobar jesenji prinos. Vrlo bujna biljka visoke produktivnosti. čekajući. slatko – kiselkastog ukusa. pogodna za gajenje na otvorenom polju. koničnog ili okruglo – koničnog oblika. Plod velik i ujednačen. Takođe. izuzetno otporan. Srednje bujna biljka visokog prinosa. izduženo – koničnog oblika. otporne i suve površine. Živić se razvija iz adventivnog pupoljka na nodusu (članak) stolona. visoke produktivnosti. izuzetno otporan. izduženog oblika. sa okruglim ili duplim vrhom. srednje ujednačen. srednjeg sjaja. frigo živiće. Kasno cveta. Odlična kvalitativna i kvantitativna produktivnost plodova u jesenjoj proizvodnji i kod uzgajanja u visećim sistemima. A i A-. agronomska stručna služba firme Agro-FertiCrop pruža na terenu kompletnu pomoć proizvođačima jagoda u vidu davanja tehnologije proizvodnje. A+. sjajno crvene boje. Plod velik i ujednačen. odličnog ukusa i mirisa. ali je osetljiva na bakterije. Italija. Vrlo rana sorta. Berba je vrlo produktivna zahvaljujući ujednačenosti zrenja i veličine plodova. tolerantna na bolesti. Verona. najkorišćeniji oblik sadnog materijala za vegetativno razmnožavanje jagoda. pravilan. Izuzetno izraženo srce. Italija. Srednje bujna biljka. Izuzetno bujna biljka. Srednje rana sorta. duguljastog izgleda. lične posete proizvođačima kao i davanjem stručnih saveta. duguljastog izgleda. Izuzetno dobar jesenji prinos u plastenicima. srednje slatkog ukusa. visoke produktivnosti. Ćezena. Berba je laka zahvaljujući ujednačenom zrenju i lakom ubiranju plodova. ujednačen. Plod vrlo velik. lepog.o firme AGRO-FertiCrop Subotica u 2008 god. Plod velik. duguljastog izgleda. visokog sjaja. MAYA . Otporna na antraknoze i glavne bolesti. izuzetno otporan. veoma slatkog ukusa. ujednačene i vrlo sjajne. Italija. čvrste peteljke. Srednje rana sorta. izuzetno otporan. širokog polja uzgajanja. kao i predhodnih godina. intenzivno crveno – narandžaste boje. Berba je vrlo produktivna zahvaljujući ujednačenosti zrenja i veličine plodova Srednje kasna sorta. sjajno crvene boje. U plasteničkoj proizvodnji takođe daje dobar prinos. odličnog ukusa i mirisa. Bujna biljka. vrlo sjajno crvene boje. Bujna biljka. visoke produktivnosti. Ne podnosi preterano azotna đubriva. crvene boje. lepog. Daje odlične rezultate kako u plasteniku tako i na otvorenom polju. vrlo ujednačen. lepog. Srednje rana sorta. Daje odlične rezultate kako u plasteniku tako i na otvorenom polju. Firma Agro-FertiCrop od ove godine na našem tržištu nudi sertifikovani sadni materijal-sadnice jagoda. Pogodna za gajenje na otvorenom polju i u plastenicima. Postoji nekoliko vrsta sadnica jagoda: zeleni. renomiranih italijanskih proizvođača. Italija. Plod velikih dimenzija. Frigo ili ohlađeni živići na osnovu prečnika korena dele na četiri klase: A++. pogodna za gajenje na otvorenom polju. Živić predstavlja sadnicu jagode. to jest. pravilnog. odličnog ukusa i mirisa. crveno – blago narandžaste boje.

Veće površine priliFERTICARE 14-11-25 ili kondicioniranje za prinos Nakon berbe 0. pre rasađivanja. ing.yu ŠKOLA GAJENJA JAGODE 31 .3% pre sadnje vom Ferticare 15-30-15 nastaviti prihranu 3–4 dana po sadnji i to .co. ima veliki značaj u regeneraciji biljaka. Hranljive materije primenjene direktno na listove pomažu brži oporavak od nedostatka pojedinih elemenata. ing. Rovocid ili Foxim 1 kg/100m2). Pap Pala 17. 2-3 puta za vreme sezone počevši Prinos t/ha Vrsta đubriva slabo srednje dobro pre cvetanja. organsko đubrivo Fertor ili Siforga (750 – 1500 kg/ha) kao i neki insekticid (Galation. Folijarna prihrana Subotica. Radenko Nikolić 063/ 544-195 Sadnja. Malina Petrović 063/ 444-662 Period Vrsta đubriva Kg/ha Napomena dipl.2 Od početka cvetanja.co. Tehnologija proizvodnje U zemljište.folijarna prihrana 2. odnosno do normalne vlažnosti (80 – 85% PVK). višom dozom vode kada se jagode prime i isprave. ili neko drugo tamno i pokriveno mesto da bi se prilagodio uslovima spoljne sredine.4-0. Parcelu navlažiti dan pre sadnje. sa mnogo u zavisnosti od obezbeđenosti hranivima izraženo u kg/ha Obezbeđenost zemljišta hranljivim elementima tečnosti. prema potrebi Pred zrenje i tokom berbe FERTICARE 10-5-26 40-60 Uvoznik za Srbiju: u podeljenim dozama FERTICARE 24-8-16 20-30 Nakon berbe.5-0. ing Boban Stanković 063/ 544-928 FERTICARE 15-30-15 50 Ukorenjavanje (jesen-proleće) Jedan tretman Ca-nitrat 15-30 Intenzivan porast (jesen) FERTICARE 14-11-25 40-60 Nedeljno Do zametanja prvih plodova(proleće) Ca-nitrat 30 FERTICARE 10-5-26 ili 30-50 Intenzivan rast plodova Nedeljno KALIUM NITRAT 30-50 Nedeljno. uneti mineralno đubrivo Cropcare (5-14-28) 200-400 kg/ha. Ovakvim uzgojem uz primenu prave tehnologije proizvodnje (koju ćete dobiti za proleće) jagode pripremamo da u proleće daju pun i pravi prinos (1kg/živiću). zaliti FERTICARE 15-30-15 25-40 0. FERTICARE 5-10-26 ili poboljšanje kvaliteta i 0. U ovaj rastvor dodati i Previcur Energy (0. ukoliko Nakon sadnje i FERTICARE 14-11-25 ili se radi o manjoj površini ručno zaliti rastvo0. pomaže biljci da prebrodi nepovoljne periode. Milutin Karas 063/ 554-132 gajenje na zemljištu sa primenjenim osnovnim đubrenjem dipl. pomaže i poboljšava efikasnost sredstava za zaštitu. Navodnjavati svaki dan u 2 navrata (pre i posle podne) od po Tretman jagoda: 1–2 sata. primena sistemom kap po kap Osnovno đubrenje na srednje teškim zemljištima .2 – 0. Vuk Vujasinović 063/ 442-240 dipl. a tretmani primenjeni pre cvetanja povoljno utiču na količinu i kvalitet ploda. tel/fax: 024/622-119 www.Frigo živiće 2 dana pre rasađivanja staviti u šupu.6 prevencija 2-3 puta 30-35 kg/ha.rs e-mail: office@agro-ferticrop.1%) radi zaštite živića od truleži. ing. Prilikom rasađivanja živić staviti u rupu Folijarna prihrana jagode tako da 3-4 zelena lista budu van folije.tretman u vegetaciji 10 l/ha.3%). Trake za navodnjavanje postaviti ispod folije. zajedno sa sredstvima za zaštitu bilja. SadniRazvojni stadijum Vrsta đubriva Koncentracija % Cilj tretmana cu dobro pritisnuti.5 pospešivanje rasta tokom razvoja rozete FOLICARE 19-11-24 Zn rom Ferticare 15-30-15 u koncentraciji od 0.5 l) po živiću.5-3 l/ha. na otvorenom i u zaštićenom prostoru. ali u slučaju dobre snabdevenosti popravlja se kondicija biljke i njena otpornost.7 – 0. do kraja vegetacije Dva do tri tretmana AGRO-FertiCrop. po kap tretirati rastvorom Ferticare 15-30-15.3% (20-30 grama na 10 litara vode) i to razvoj ploda FOLICARE 17-9-33 B zametanja pola litre (0. Dejstvo folijarnog đubrenja je brzo.3-0. Posle. ing.jesenji tretman: 10-15 l/ha sa mnogo tečnosti.0 FOLICARE 19-11-24 Zn u sledećoj godini kom prvog navodnjavanja preko sistema kap kondicioniranje. www. KALIUM NITRAT 5-8 ma/m2/nedeljno.agro-ferticrop. Posle rasađivanja. Voditi računa o zdravstvenom stanju useva i prilagoditi zaštitu. PHOSFIK 3-27-18 je đubrivo specijalnog stimulativnog dejstva. U prvoj polovini vegetacije PHOSFIK 3-27-18 0. ići sa Ferticare 14-11-25 10-15gra.yu .5-1.umakanje korena u rastvor koncentracije 0. dipl.yara.ing.2% rastvor dipl. Zato se predlaže primena folijarnih đubriva svakih 7-10 dana. CROPCARE 5-14-28 ili 5-10 350 300 150 CROPCARE 10-10-20 CROPCARE 5-14-28 ili 10-15 400 350 200 CROPCARE 10-10-20 CROPCARE 5-14-28 ili 15 i više 600 400 250 CROPCARE 10-10-20 Za sva pitanja. Aleksandar Lazar 063/ 544-795 dipl. rupe za sadnju (6 – 8 cm) bušiti preko folije. Đubri. putem sistema kap po kap sa 15 grama/m2/nedeljno (ili ručno koncentracija 0. kao i eventualne probleme obratiti se našoj stručnoj službi Nedeljne doze đubriva u tehnologiji fertigacije.

kao i neka hemijska zaštitna sredstva u kontroli bolesti i štetočina jagode. nađubriti zemljište zgorelim stajnjakom. česta je pojava magle i poznih prolećnih mrazeva. Unošenje 40 60 t/ha dobro zgorelog stajnjaka je veoma značajno kod zemljišta koja nisu idealna za gajenje jagode. slabu organizaciju i vrlo često nekorektnosti u pakovanju i otpremi. koja bi omogućila da izborom odgovarajućeg sortimenta obezbedimo kontinuirano snabdevanje domaćeg i stranog tržišta kvalitetnom robom čitave sezone. a nakon skidanja folije i uklanjanja traka nije loše razrivanjem banka na površinu izbaciti i ostatke korena. pšenica). Ukoliko se ne može praktiko32 Odabir parcele i poštovanje plodoreda vati pun plodored onda treba primeniti četvoropoljnu rotaciju (šećerna repa. humoznim zemljištima. onda sistem kap po kap ne obezbeđuje samo neophodnu vodu za porast i razviće useva. Tu pre svega jako važnim smatramo pravilnu reonizaciju. a potom se uz dezinfekciju pristupa zasnivanju novog zasada u četvoropoljnom ili tropoljnom plodoredu. u prvom redu krompir. ne treba sumnjati da će se ovaj trend povećanja izvoza dalje nastaviti. Potom treba obaviti intenzivno podrivanje i rahljenje zemljišta na dubini 50 do 60 cm. pa ih setvospremačem sakupiti i ukoloniti sa parcele. U Italiji se jagode i na otvorenom polju i u lakim plastenicima gaje samo jednu jesen i jedno proleće.GAJENJE JAGODE Izvozna šansa u proizvodnji jagode na otvorenom polju Proizvodnja jagode na otvorenom polju i pod nastrešnicama ima veliku perspektivu u bliskoj budućnosti. Za sigurnu proizvodnju treba znati da se usev jagode na istu parcelu ne vraća za 6-7 godina. najpre iz ravničarskih. druge vrste jagodastog voća. a potom izvršiti dezinfekciju basamid granulatom i hlorpikrinom ili nekim drugim preparatima. uz kasnije poštovanje osnovnih agrotehničkih principa. gde za to postoje dobri preduslovi. jako vezanih zemljišta koja imaju viši sadržaj gline. Sa otkupom jagode za izvoz u Rusiju započelo se pre par godina. kukuruz. Najvažniji preduslov u modernoj proizvodnji jagode na otvorenom polju jeste mogućnost navodnjavanja. ŠKOLA GAJENJA JAGODE . dok je za teža i loše drenirana zemljišta poželjno obaviti podrivanje. koja se za sadnju pripremaju intenzivnom osnovnom obradom. a potom i planinskih područja čak do 1000 m nadmorske visine. Treba izbegavati preduseve koji su osetljivi na istu grupu gljivičnih oboljenja. Za gajenje jagode biraju se ocediti tereni sa izrazitom osunčanošću. U pribrežju je veći problem pronaći laka. nakon unošenja dobro zgorelog stajnjaka ima velike šanse za uspeh. Proizvodnja jagode na lakim. ukoliko se ostvare neke neophodne pretpostavke. peskovita zemljišta i dostupan izvor vode za navodnjavanje. do parcela pogodnih za gajenje jagode nije lako doći. Naše komšije u Sloveniji i Hrvatskoj već uveliko izvoze jagodu u Austriju i Nemačku i postižu veoma dobre cene. a potom površinu izuzeti iz rotacije i gajiti jagodu 2-4 godine u zavisnosti od produkcije i zdravstvenog stanja zasada. već na taj način primenjujemo i sva potrebna hraniva. paradajz i papriku. Pošto se jagoda gaji na foliji. Kod zasnivanja zasada neophodno je blagovremeno i u potpunosti inkorporirati sve žetvene ostatke preduseva. Bez obzira na početno nesnalaženje. U dolinama reka i kotlinama. Kod ponovnog zasnivanja zasada najpre treba ukloniti sve nadzemne biljne ostatke. gde je voda za navodnjavanje relativno lako dostupna i imamo laka i humozna zemljišta. soja. Stoga. Laka zemljišta koja nisu sklona stvaranju plužnog đona dovoljno je orati na Agrotehnika zasnivanja zasada jagode dubinu 35 do 40 cm. zaštićeni od jakog vetra i sa adekvatnim osobinama zemljišta. ali i neke druge povrtarske useve. Jagoda je izuzetno osetljiva na bolesti korena te se poštovanju plodoreda posvećuje veoma velika pažnja.

Ukoliko zasadu prete jake golomrazice. grčica. kako visoke temperature ne bi usporile ukorenjavanje i prijem živića. a usev u proleće ranije prispeva. često se u prvih 2 do 3 nedelje od sadnje praktikuje redovno orošavanje mikrorasprskivačima koji se nakon dve do tri nedelje uklanjaju kada se frigo živići pravilno ukorene i počnu vegetativno da razvijaju. jer još uvek ima vremena za njihov vegetativni razvoj i formiranje roda u narednoj godini. Živići se razlikuju i po kategoriji i dijametru korenovog vrata i po tome nose različite oznake A-. plodonošenja i mali rod. koji se proizvode kulturom meristema i po svom potencijalu u prinosu. A+ i AA+. ali samo ako raspolažete sadnicom dijametra preko 10 mm. narednog proleća imaćemo kašnjenje cvetanja. najbolje što kvalitetnijih vodorastvorljivih. Dopunska obrada ne sme da podrazumeva puno prohoda teškom mehanizacijom. magnezijum ali i neophodne mikroelemente. pri čemu su u postupku granulisanja upotrebljene huminske kiseline iz laverdita i inhibitori nitrifikacije (nitrapirin) i niz drugih komponenti koje mu daju izuzetnu upotrebnu vrednost. rovaca i drugih zemljišnih štetočina. Pre sadnje treba pravilno obaviti zalivanje. već se što pre nakon iznošenja iz vlažnog i tamnog prostora. Napominjemo da je vrlo važno među redovnim merama nege. Kod julske sadnje i visokih letnjih temperatura. pa se odmah nakon pripreme leja. pošto se zemljište brže zagreva. pažljivo rasađuje u zemljište tako da se koren slučajno ne povije vrhovima uvis. Visoke temperature pod malč folijom na jako vlažnom. naročito nakon razoravanja travno-leguminoznih smeša. snage živića i uslova i tehnike gajenja. Tokom izvođenja dopunske obrade. Frigo živići se sade nakon prethodnog laganog odmrzavanja na sobnoj temperaturi u trajanju 2 do 3 dana. što onemogućava pouzdan prijem. obojeniji i čisti. unosi se inkorporacijom potrebna količina zemljišnih insekticida radi kontrole žičnjaka. najkasnije do kraja jula početka avgusta. Od polovine oktobra do polovine novembra. da se zemljište Comp Base đubriva. Krajem avgusta do polovine septembra jagoda se zasniva iz bezvirusnih zelenih živića. Preporučujemo unošenje 400-600. Treba voditi računa da obilnim i čestim navodnjavanjem sistemom kap po kap ne izazovemo slab prijem. Orošavanjem se smanjuju temperature i povećava relativna vlažnost vazduha što izuzetno pogoduje porastu i razviću jagode. suvi vetrovi i zaleđivanje banka ispod folije na težim zemljištima koja nisu najbolje drenirana. pa čak i 800 kg/ha Multi Za sadnju treba koristiti deklarisane frigo živiće. tako da imaju daleko veću tržišnu vrednost. Tada se unosi i potrebna količina mineralnih đubriva. Poželjno je da se po svakom živiću formira najmanje 2-3 korenova vrata. Živići A++ tzv. smanjujemo zalivanje i ishranu i usev pripremamo za prezimljavanje. pri čemu se kod iskusnih proizvođača i u dobrim uslovima proizvodnje može očekivati inicijalni rod po živiću od 50 do 300 g u zavisnosti od sorte.ili pak kod peskovitih. Ukoliko slabije razvijen bokor opteretimo rodom već u jesen. Unošenje 8 kg/ha preparata Force često nije dovoljno. ili nakon razoravanja lucerke. malo humoznih zemljišta. ili potpuno saturisanom zemljištu prosto skuvaju mlade živiće. ili tokom samog formiranja bankova. U našim kontinentalnim uslovima klime najbolje je sadnju obaviti polovinom jula. postavljanja folije i traka za navodnjavanje pristupa navodnjavanju pre sadnje i tom prilikom primenjuje 1 do 1. truljenje i propadanje živića. onda usev pre 33 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . pedantno i redovno uklanjati stolone i cvasti. Plodovi su krupniji. čime je aktivnost korena optimalna. Zato ishrana kaljum nitratom ima veoma veliki značaj. Kada obaviti sadnju jagode? U samoj sadnji živić ne sme dugo da bude na visokoj temperaturi.5 l/ha Talstara. koja sadrže i huminske kiseline. Prestige. kao i sadnica iz kontejnera koja je u zelenom stanju prezimela u zaštićenom prostoru. odakle će se nakon zime jagoda ponovo razbokoriti i zemetnuti plodove. U umereno kontinentalnom pojasu se sadnja viših kategorija frigo živića obavlja od kraja maja do kraja jula. diamonijum fosfata i kalijum nitrata. Ovo đubrivo je formulisano od najkvalitetnijih potpuno vodorastvorljivih komponenti. Jagoda se gaji na visokoj leji pokrivenoj polietilenskom folijom. bez bojazni od infekcije patogenima. Pre sadnje izvrši se skraćivanje korena na 9-10 cm i dezinfekcija živića u rastvoru Ridomila i nekog insekticida npr. U septembru i u oktobru trudimo se da živić fertigacijom i folijarnom ishranom pripremimo za nastupajuću zimu. (waiting bad) mogu prolećnom sadnjom dati pristojan rod već u godini zasnivanja na otvorenom polju. kako bi se usev dovoljno vegetativno razvio i dovoljno izbokorio do nastupanja jesenjih mrazeva. a sve u zavisnosti od plodnosti zemljišta. pošto ne dolazi do prevlaživanja. ne bi previše sabilo pre podizanja leja sa folijom i sistemom kap po kap. daleko prevazilaze klasičan način umnožavanja jagode.

Prinosi u Španiji i Italiji. nakon čega ponovo sledi program zaštite. gde se zemljište detaljno dezinfikuje i gde se primenjuje vrlo napredna tehnologija gajenja. a u folijarnom đubrenju i aminokiseline i fosfitna đubriva. naporan rad. Termozaštitne barijere od lakog netkanog agrotekstila. Mere nege u gajenju jagode na otvorenom polju podrazumevaju u velikom broju slučajeva. Usev se obično gaji prvih jačih zahlađenja treba pokriti agrotekstilom. uklanjamo sve promrzle i oštećene listove. a najkasnije od polovine decembra kod ranih i osetljivih sorata vrši se prekrivanje jagode lutrasilom u cilju zaštite od izmrzavanja. bez elementarnih nepogoda. Nakon završetka berbe usev se jedno vreme održava vegetativno. moguće je postići prinose od 20 t/ha za rane. Polovinom septembra se proređuje broj korenovih vratova na 2 do 4 u zavisnosti od bujnosti sorte. a berači mogli svoj posao da obavljaju nesmetano i odmah posle kiše. Nadalje ishrana putem sistema kap po kap prati okvirni program ishrane. nakon čega se primenjuju i Ridomil tri godine i u slučaju prosečnih meteoroloških uslova. istrajnost. Kada se u proleće stabilizuju noćne temperature na oko 5-6 °C. uz dosledno poštovanje preporučene tehnologije. 34 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . pa čak i do 35 t/ha za visokorodne kasne sorte. ishrane i navodnjavanja. kako se za vreme padavina plodovi u zrenju ne bi prljali ili primili zarazu.GAJENJE JAGODE i Alliette u narednim tretmanima. Od polovine novembra. Rano prolećni tretman podrazumeva obaveznu primenu bakarnih preparata. a od početka oktobra se usev zasušuje. dostignuti su prinosi od 45 t/ha. naročito one veće debljine 23 g/m2 omogućuju idealno prezimljavanje i u uslovima golomrazica (nekoliko dana oko i ispod -10 °C) i na negativnim temperaturama blizu 0 °C (visoka zasićenost vlagom). gde se svake godine obnavlja zasad i koristi samo jednu godinu. naročito kod težih tipova zemljišta nastiranje slamom između bankova. a najkasnije do polovine jula izvrši se potpuno uklanjanje nadzemne mase košenjem. kao i starije donje listove koji leže na foliji.

.

kom C Naša ocena je da proizvodnja jagode i drugih vrsta jagodastog voća za svežu konzumnu potrošnju i za izvoz ima veoma dobru perspektivu i da predstavlja značajnu razvojnu šansu Srbije u bliskoj budućnosti.00 3.000.360.00€ Dijametar 10-12 mm Kom 40000 0.25 235.10 1.15 3.30 1.00 0.04 32. dobra organizacija posla i efikasan sistem prenosa savremene tehnologije u neposrednu proizvodnju. j. kontinuitet u snabdevanju kvalitetnom robom.40 3. odgovarajući obim proizvodnje.021.2mx1000mx25mic rolna 6 127.00 3. (€) 1.411.25 1.25 14.m.m.14 1.20 1.05 m 9720 m2 0.20 8.80 1.2 Ventil M/F 1 1/2” Spojnica M 1 1/2” x 50 Spojnica F 2” x 50 Filter 2” mrežni inox Filter 2” disk Teflon traka UKUPNO Opcija: rana proizvodnja LUTRASIL ene su date sa uključenim PDV-om koji za frigo sadnice i đubrivo iznosi 8 %.25 0.00 43.60 587. folije i lutrasil iznosi 18%.360.76 0. a povraćaj za folije i agrotekstil 15%.40 4. dok za sistem za navodnjavanje kap po kap čitavih 50% od fakturne vrednosti umanjene za vrednost PDV-a.00 0.00 624.20 1.40 10.00€ 50 kg vreća 12 52.00 8.00 624.80 10.00 48.60 0.80€ 36 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Cena (€) Cena (€) Specifikacija Cena po j.00 2.00€ 3050 m kolut Kom Kom M Kom Kom Kom Kom Kom M Kom Kom Kom Kom Kom Kom 4 40 40 33 2 4 2 2 1 2 1 1 5 1 1 3 146.000 dinara/ha.80 1.GAJENJE JAGODE Predračun repromaterijala za zasnivanje 1 ha jagode odnosi se na parcelu 33 x 300m = 1 ha ukupno Vrsta repromaterijala Malč folija Srebrna o. a za opremu za navodnjavanje.00 766.25 14.35 19. dok je u marginalnim područjima povraćaj i veći.54€ 23 g/m2 .54€ 10.15 16.4.50 235.00 766.35 19.000. Najvažnije pretpostavke za uspešan nastup na stranim tržištima jesu. Podsticajna sredstva od strane Ministarstva za poljoprivredu u 2008 godini iznose 600.80 1.80 0. R = 5 cm 40 x 30 cm Đubriva MultiCopmBase 14:13:20+2MgO Živići jagode A Navodnjavanje Kap po kap T tape 508-20-500 Priključna spojnica sa ventilom Layflat 50mm PE 50 Obujmica 50 x ¾” Spojnica M ¾” x 25 Lakat spojnica 25 x 25 Muf ¾” x ¾” Mix Rite fertilizaciona pumpa ¾” PE 25mm/3.

.

Vodovodska I deo 53. 11147 Beograd Pozovite na: 011 23 980 39 prodaja-pretplata@poljoprivrednilist.Prirodni uslovi za gajenje jagodastog voća T ekst. M.co.V.yu 38 ŠKOLA GAJENJA JAGODE NARUDŽBINE IZ SRBIJE: . ili pišite na: Poljoprivredni list.

net 39 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Pilanska bb (Banjalučki velesajam) Banja Luka p_list@blic.predstavništvo.NARUDŽBINE IZ BIH: Pozovite na: 051 310 315 065 705 534 ili pišite na: Poljoprivredni list .

krenuće i proizvodnja frigo TRAY PLANT sadnica. Po dobijanju svih neophodnih dozvola za uvoz baznog materijala. tehnologiji VERTIKALNOG UZGOJA JAGODA od ove godine za nove proizvođače uvodi se obavezna obuka. potpuno je ovladao tehnologijom i početnicima može biti od velike pomoći njegovo iskustvo. godini uveden je niz novina. vrhunske frigo sadnice i ambalažu za pakovanje. Praksa je pokazala da je obuka neophodna. mašine za izradu bankova i postavljanje folije i kvalitetnih sistema navodnjavanja otpornih na zapušavanje čak i kada u vodi ima dosta gvožđa i kamenca. Početnici će u Surčinu moći da vide kako G-din Bata uspešno proizvodi jagode u namenskom. landskih i italijanskih sorti jagoda. G-din Bata je već prošao dva proizvodna ciklusa u tehnologiji vertikalnog uzgoja jagoda. Brošura i filmovi na CD-u će za nove proizvođače biti sastavni deo opreme. U 2008. godine u Srbiji registrovan je PRVI RASADNIK ZELENIH SERTIFIKOVANIH KONTEJNERSKIH SADNICA JAGODA. Od ove godine firme ATP IRRIGATION i PLANTAŽA MILETIĆ u ponudi imaju kompletnu opremu i tehnologiju za uzgoj jagoda na otvorenom. proizvodnju i promet sadnica. Novim proizvođačima isporučujemo NAMENSKE konstrukcije plastenika sa kompletnom unutrašnjom opremom za navodnjavanje i orošavanje. kvalitetne folije. lokaciji. najnovije supstrate. a proizvođači koji su već u poslu dalje konsultacije će moći da rade samo kada savladaju upustva iz brošure i vode dnevnik radova. da se investicije brže otplate i da počnu brže da donose prihod. Pored zelenih. Lokacija za rasadnik je izabrana u saradnji sa stručnim službama. Pokazao je veliku zainteresovanost za ovaj vid uzgoja jagoda. sredstva za zaštitu i ambalažu. bezvirusnih sadnica. Cilj obuke je da se eliminišu početničke greške i da proizvodnja bude lakša. Ovo je početni korak u proizvodnji sadnica a za narednu godinu proširuje se asortiman sa još nekoliko najnovijih ho- ŠKOLA GAJENJA JAGODE . tako da po kvalitetu tla. To podrazumeva vrhunski sadni materijal širokog sortimenta. PLANTAŽA MILETIĆ je u Holandiji kupila licence za njihovu dominantnu sortu ELSANTA i za industrijsku sortu SENGA SENGANA.Po pitanju savremenog uzgoja jagoda firme ATP IRRIGATION iz Beograda i PLANTAŽA MILETIĆ iz Subotice nastavljaju svoju saradnju započetu pre 4 godine. zatim đubriva. Za stare i nove proizvođače urađena je i brošura sa upustvima za gajenje. Obuka će se izvoditi u Surčinu kod G-dina Bate Miloševića. Kada je prvi put posadio jagodu nije imao nikakva predznanja ni o plasteničkoj proizvodnji ni o uzgoju jagoda u plastenicima. konzumnih i klasiranih jagoda. kontejnerskih. hobi plasteniku i da nauče sve od sadnje jagoda do tehnike navodnjavanja i prihrane vodotopivim đubrivima. Sklopljeni su svi neophodni ugovori sa nadzornim službama pod čijom kontrolom se na PLANTAŽI MILETIĆ odvija poizvodnja sadnica a u cilju dobijanja sertifikovanih. Sve za jagode na jednom mestu U U aprilu 2008. Uvezen je bazni sadni materijal i formiran je rasadnik na površini od 1 ha. neophodnim zonama izlocaije i svim drugim parametrima rasadnik ispunjava sve neophodne kriterijume za uspešnu proizvodnju sadnog materijla. kvalitetnija i efikasnija. 40 Novo je to što će se vršiti ugovaranje proizvodnje i otkup industrijskih i svežih.

POSTOJI OPASNOST DA U PROLEĆE JAGODA NEĆE CVETATI ILI ĆE DATI KASNO SAMO 1-2 CVETNE GRANE!!! Pravilo je da se sitnije frigo sadnice (veći broj u gajbi – 700 do 800 kom) sade ranije (početak jula. BEOGRAD ATP IRRIGATION 011/26 666 62. Za sadnice kategorije 500 kom u gajbi optimalno vreme sadnje je u drugoj polovini jula. Svetski značajan rezultat u proizvodnji jagoda od preko 1. prihrane i zaštite. čak i kraj juna) u odnosu na krupnije sadnice (manji broj komada u gajbi 250 do 500 kom). Zelena kontejnerska sadnica se sadi u drugoj polovini jula. U zavisnosti od sorte prolećni rod je na nivou 400-700 g/sadnici.5ha i min. Generalno. 063/563 405. Prinosi na nivou 30-40t/ha postižu se sa zelenim. Na taj način tokom godine sezona branja može trajati 6-10 meseci.2kg/sadnici primenom savremene tehnologije od pripreme zemljišta preko izrade bankova propisane visine. AKO SE FRIGO SADNICA SADI KASNO ILI AKO SE OSTAVI VELIKI JESENJI ROD I BERE DO KASNO U JESEN. rok ugovaranja je 4 godine. Savremeni uzgoj jagoda zahteva da se tehnologija ispoštuje 100% i u takvojvarijanti biznis je profitabilan. odnosno na nivou 20 t/ha. Zainteresovani proizvođači će moći da dobiju upitnike za prijavljivanje za jedan od savremenih vidova proizvodnje jagode ili da ih skinu sa sajtova www. 063/80 37 132 SUBOTICA PLANTAŽA MILETIĆ.atpdoo.mileticdoo. Samo NAJKVALITETNIJA frigo sadnica (250300kom/gajbi) posađena u tehnološkom roku i na otvorenom može u jesen doneti mali rod. Ako se frigo sadnica sadi na otvorenom. po pravilu se uklanjaju cvetovi i ne dozvoljava se jesenji rod. kontejnerskim sadnicama. Tehnologija po kojoj će se proizvoditi jagode obezbeđuje prinose od 30-40 t/ha a stručna služba će kontrolisati primenu tehnologije. pravilnog postavljanja sistema navodnjavanja. Proizvođači koji žele da se bave savremenim uzgojem jagoda često su u dilemi koja sadnica je najbolja. 266 18 57. Praktično nisu zabeleženi prinosi ispod 25 t/ha. odnosno dva ciklusa sadnje. Tržište traži izuzetno velike količine i konzumne i industrijske jagode i ATP IRRIGATION i PLANTAŽA MILETIĆ su spremni da ispune očekivanja i proizvođača i domaćih i ino kupaca jagoda. To su rezultati koje su u našem klimatskom podneblju potvrdili proizvođači širom Srbije. ostvario je na svojoj plantaži Gdin Živko Guljan iz Surduka.yu. da li saditi frigo ili zelenu kontejnersku sadnicu.co. Sadnjom zelene kontejnerske sadnice postiže se prinos koji je duplo veći u odnosu na frigo sadnicu.rs ili www. ali proizvođači MORAJU ZNATI da jesenji rod nosi RIZIK. površina za ugovaranje je 0. ne daje jesenji rod. Preko ProCredit Bank obezbeđeni su povoljni krediti. ali je prolećni rod u zavisnosti od sorte na nivou od 1kg i više. ŠKOLA GAJENJA JAGODE 41 .Min. 024/550 131. a prema tome za isti rad dobija se i značajno veći prihod. Sadnjom u optimalnim rokovima sadnica na kraju jeseni već ima po 6-7 vratova iz kojih u proleće izbija 10 i više cvetnih grana sa po 7-8 do 10 cvetova. Proizvođači mora da se prvo opredele u kom periodu godine žele da imaju berbu i u kojoj količini i da osnovu toga se opredele za tip sadnice. frigo sadnica se sadi u zatvorenom prostoru i plodovi se beru već posle 6 nedelja.

sa alkalnom hemijskom reakcijom ili na jako kiselim zemljištima dolazi do imobilizacije fosfora i stvaranja sekundarnih i tercijarnih jedinjenja koja su teško rastvorljiva. ipak. u zavisnosti od obezbeđenosti zemljištem i pristupačnosti fosfora. naročito bolestima uvenuća i pojačava intenzitet napada i brojnost populacije štetnih insekata. sjaj. Dobar pokazatelj pristupačnosti fosfora je njegov Uticaj forme azota na pH zemljišta 42 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . na lakim zemljištima u fazi zasnivanja zasada. ili umanjuju od zadate vrednosti za 20 kg/ha.za 20 kg/ha u slučajevima ekstremno visokih temperatura i padavina. .za 20 kg/ha u slučaju da gajimo manje prinosne sorte (25-30 t/ha). Zasad jagode je veoma osetljiv na Pristupačnost kalijuma i njegovo usvajanje Potrebe zasada jagoda za fosforom -P Za visoke prinose zasad jagode treba prema generalnoj preporuci ishraniti sa 50-150 kg/ha P2O5.za 15 kg/ha ukoliko smo za predusev imali jednogodišnje mahunarke ili pak razorali višegodišnje travno-leguminozne smeše. Od ove količine azotnih hraniva vršimo umanjenje u sledećim slučajevima: . zbog jakog ispiranja. Predozirana ishrana azotom u odnosu na kalijum.za 20 kg/ha u slučajevima ekstremno visokih prinosa iznad 40t/ha. Minimalno potrebnim za visoke prinose jagode smatra se sadržaj od 18-22 ppm. magnezijum ima izbalansiran odnos u ishrani. siromašnim zemljištima. . sadržaj šećera i dobar ukus. sadržaj u zemljišnom rastvoru.ISHRANA JAGODE Ishrana i navodnjavanje useva jagode Dobro izbalansirana ishrana predstavlja.za 30 kg/ha ukoliko se zasad zasniva na strništu u istoj sezoni radi mikrobiološkog razlaganja žetvenih ostataka. zbog brze mineralizacije i ispiranja. .za 20 kg/ha ukoliko su zime tople. potrebne količine azota od 120 kg/ha. potrebne količine fosfora uvećavaju se. odnosno umanjuju za istu količinu kod ranih i manje prinosnih sorata. Đubrenje azotom uvećavamo u odnosu na generalnu preporuku u sledećim slučajevima: .i do 35-40 t/ha. . Pristupačnost fosfora u zavisnosti od hemijske reakcije zemljišta Potrebe zasada jagoda za kalijumom Zasad jagoda se u zavi-К snosti od obezbeđenosti kalijumom i njegove pristupačnosti đubri sa 90-270 kg/ha K2O. K Potrebe zasada jagode za azotom -N Generalno možemo reći da su za vrlo visoke prinose jagode . . U zavisnosti od planiranog sortimenta i prinosa jagoda. slabi imunološki sistem biljke. čime se otvaraju putevi infekcije fitopatogenima. Ukupni razmenljivi fosfor u zemljištu često nije podatak koji nam može dati pravu sliku o njegovoj pristupačnosti.za 20 kg/ha u slučaju da u zasnivanju zasada primenjujemo stajnjak ili huminske kiseline. a padavine od oktobra do februara iznad 300 mm. najznačajnije oruđe u postizanju visokih prinosa i dobrog kvaliteta i tržišnosti jagode. . . Na zemljištima bogatim krečom.za 20 kg/ha na posnim. Magnezijum je veoma značajan jer ulazi u sastav hlorofila. sa niskim sadržajem humusa. Ishrana kalcijumom je takođe veoma bitna za čvrstinu plodova i njihovu dobru ispunjenost. od jagodastog voća kalijum čini čak 60% ukupnog sadržaja suve materije ploda i praktično je nemoguće u fazi porasta i zrenja plodova jagode izvan odnosa NPK 2:1:3 do 2:1:4 dobiti odgovarajuću boju. Posebno treba istaći potrebu da u odnosu na kalijum i kalcijum.za 20 kg/ha ukoliko je zemljište veoma bogato organskom materijom i ima povoljnu mikrobiološku aktivnost i brzu mineralizaciju. Na lakim zemljištima je neophodno u ishrani primeniti gornje vrednosti kalijuma koje se dopunski uvećavaju za 35 kg/ha u slučaju ekstremno visokih prinosa.

2. od pH 5. praktično je veoma teško izvodljivo u istom proizvodnom ciklusu doći do kvalitetnih pomaka. a u samom zrenju 1. Drugi veliki problem je nedostatak cinka. ali kasnije u proleće. posebno u uslovima prevlaživanja i alkalne hemijske reakcije zemljišta. Najpre treba istaći da se jagode gaje samo na organo-mineralnim smešama.7 mS/cm. a sadržaj antioksidanasa i polifenola je takođe značajno manji. sa pH vrednošću oko 5. pa se u anaerobnm uslovima usled prevlaženosti podiže pH rastvora i dolazi do precipitacije gvožđa i cinka i pojave njihovog deficita. Ukoliko se fertigacijom i folijarnom primenom ne uspe. optimalno 6. da bi pH zemljišta spustili na 6. magnezijum sulfat sa izrazito kiselom hemijskom reakcijom. onda treba primeniti veliku količinu helatnog gvožđa. Tada je navodnjavanje intenzivno i najčešće nakon naglog prelaska iz oblačnog i hladnijeg vremena u sunčani i topli period dolazi do prosvetljenja vršnih listova. kada obično dolazi do njegove precipitacije i stvaranje nerastvornih jedinjenja. Ukoliko se hloroza javi relativno rano. Istakli smo više puta da se jagoda gaji na zemljištima koja su blago kisele hemijske reakcije. a gotovo nikad na inertnim smešama poput kamene vune ili poliuretanskim penama. oplemenjene. Kod zamene supstrata i živića svake proizvodne sezone većim učešćem crnog treseta omogućuje se brži vegetativni porast neposredno nakon sadnje i veći rod u jesenjoj proizvodnji. Na alkalnim zemljištima bogatim krečom (iznad 6%) ne preporučuje se gajenje jagode. a sadržaj magnezijuma za lakše tipove zemljišta iznad 55 mg/100 g zemljišta.poremećaje u usvajanju hraniva. najbolje u formi EDDHA u jednokratnom zalivanju. Obično se javlja na najmlađem lišću iz centra bokora. Najčešće se koriste različite vrste treseta. čak i ako ga ima dovoljno u zemljištu. tzv ŠKOLA GAJENJA JAGODE 43 . Jagoda slabo uspeva na EC vrednosti zemljišnog rastvora višim od 1.5 do pH 7 .5 mS/cm. što je optimum za jagodu. Veoma dobar materijal su i kokosova vlakna koja su u stanju da vežu prilično visoke količine soli i na taj način smanje rizik od eventualnih grešaka u ishrani. grube strukture ima prednost nad crnim tresetom. Preporuke za hidroponsku ishranu i navodnjavanje jagode gajene na supstratima koji je gotovo nemoguće postići bez adekvatne mikrobiološke i fermentne aktivnosti u zemljištu ili supstratnoj smeši. onda je moguće rešenje izvesna koli- Jak deficit u ishrani gvožđem se manifestuje kao jaka hloroza celih liski koje su slabo razvijene. U tim uslovima se smanjuje aerisanost medijuma. kalijum nitrat sa cinkom i azotnu kiselinu. Ona se kreće od 1-2 l pa do 4-5 l po živiću u zavisnosti od načina i tehnike gajenja i od sastava supstratne smeše. Najčešći problem u ishrani je obezbeđenost gvožđa i njegova pristupačnost u alkalnoj Pristupačnost makro i mikro hraniva u zavisnosti od pH zemljišta drenčing. ili su prihvatljive samo određene sorte. Tada treba primenjivati helatno gvožđe. onda nakon uklanjanja starih listova i obnavljanja zasada tokom leta treba ispraviti deficit i narednu sezonu dočekati sa izbalansiranom akumulacijom svih makro i mikroelemenata u živiću. Razlog za to je ukus i miris. Ukoliko dođe do poremećaja ravnoteže. kojim su naša zemljišta inače veoma slabo obezbeđena. Beli treset. Na takvim vrednostima u grodanu je nemoguće ostvariti boju i visok briks a time i sadržaj šećera. Za uspešnu proizvodnju jagodastog voća neophodno je da sadržaj Ca u zemljištu bude iznad 500 mg/100 g. Normalno je da veća zapremina supstrata i veća puferna sposobnost i vododržljivost omogućuju jednostavnije sisteme za fertigaciju. a naročito u drugoj godini nailaze problemi vezani za relativno brzu mineralizaciju i kompakciju supstratne smeše. Kada se javljaju i kako se manifestuju pojedine hloroze? Preciznost ishrane i navodnjavanja zasada jagode determinisana je prvenstveno količinom supstrata po jednoj sadnici. dok ograničena zapremina supstrata u kojoj se formira korenov sistem sadnice podrazumeva komjuterizovan i vrlo precizan sistem fertigacije. u slučajevima kada se supstratna smeša priprema za duže proizvodne cikluse i ne želi se brza mineralizacija. Kada usled obilnog navodnjavanje uz prisustvo ugljene kiseline u zemljišnom rastvoru dođe do rastvaranja previsokih vrednosti Ca2+ onda se smanji usvajanje magnezijuma. Obično se hloroze javljaju u momentu intenzivnog porasta plodova. Koji su to organski materijali koji se koriste za pripremu supstrata? sredini. Što se tiče mogućih grešaka u pravilnom doziranju vode i hraniva.2.

pri čemu je u stanju da adsorbuje i određenu količinu magnezijuma. Šema fertigacije useva jagode kombinacijom dozer pumpi čina bentonita. Organizujemo ih obično kao tank A i tank B između Shema 1. Najpre. koji se obično koristi u letnjoj proizvodnji stalnorađajućih jagoda. čestu potrebu mešanja više različitih formulacija đubriva i velika angažovanost obučenih ljudi na poslovima fertigacije. Od minerala se za pripremu supstratnih smeša koriste ekspandirani perlit ili vermikulit u zavisnosti od sezone gajenja jagode. koje ne rade na proporcional- ljivog rastvora koja se ocedi iz vreća sa supstratom zavisi od visine zalivnih normi i učestalosti navodnjavanja. Ovaj sistem je prihvatljiv u hobi gajenju i na malim proizvodnim površinama. odnosno proizvodnji. 70 do 85 ppm P2O5 . niske adsorpcione sposobnosti. Drugi sistem je primena dozer pupi koje su redno ili paralelno vezane i obično ih ima dve ili tri. odnosno količina hran- ŠKOLA GAJENJA JAGODE . a određuje se na bazi kumulativne radijacije i iznosi obično 5 do 30%. Najčešći sistem koji se primenjuje od samog početka jeste doziranje konačnog rastvora iz tankova. Prednosti ovog metoda fertigacije jeste niska cena za sistem navodnjavanja i ishrane. koje se nakon izvesnog vremena slabije ispiraju u odnosu na druge organo mineralne supstratne smeše. Treći sistem je primena miksera i komjutera. Visina drenaže. 265 do 420 ppm K2O. specijalne vrste gline koja ima relativno visoku koloidnu moć i vododržljivost. a mane su veoma brojne. najčešće prihvaćen standard jeste receptura 165 do 185 ppm N. dok je vermikulit izuzetnih termičkih osobina i odličan je u zimskoj kojih je postavljena dozer pumpa koja u vodu za navodnjavanje unosi potrebnu količinu kiseline. koji su najčešće zapremine 1000 l preko male elektro pumpe. ovakav način rada podrazumeva moguću precipitacijutaloženje pojedinih soli nerastvorenih 44 nom sistemu već je ishrana bazirana na građenju vrednosti konačnog EC iz vrednosti pojedinačnih matičnih rastvora i same vode za navodnjavanje. U hidroponskom gajenju jagode na supstratima. čak 240 ppm CaO zimi. ali sa druge strane akumulira velike količine soli.ISHRANA JAGODE jedinjenja usled dužeg stajanja do upotrebe. vrlo složenih fertigacionih jedinica. Perlit je hladan mineral.

5 mS/cm.. kalijum nitrata i kalijum sulfata. uz pH vode za navodnjavanje 5. kalijum sulfat.6 Soli g/l 626 Ca++ 85 Mg++ 41 K+ 7 NH4+ Na+ 39 NO3H2PO4-4 SO4-97 HCO3524 Cl13 Fe 0. Ca2+.0% -Sadržaj mikroelemenata Fe 1000ppm Mn 500ppm B 200ppm Zn 150ppm Cu 110ppm Mo 70ppm ŠKOLA GAJENJA JAGODE 45 .7% 17% 10% 27% 11-11-33+2MgO+me 9.7 mS/cm. lako se da zaključiti da voda za navodnjavanje ne sme biti opterećena viškom rastvorenih katjona i anjona.6 mS/cm.i 7 ppm H+.3 EC mS/cm 0. tako da konačni sadržaj kalcijuma i magnezijuma recimo uključuje i one vrednosti sadržane u samoj vodi za navodnjavanje. pa dolazi do prevlaživanja korena. kao P2O5: -Sadržaj K. uz dodatak fosforne kiseline. onda je pojedinačna norma mala. Po pravilu vrednost pH i EC ne bi trebalo da se razlikuje od dozirane vrednosti više od 10-20%. kao K2O: -Sadržaj Mg. Treći sistem je baziran na monokalijum fosfatu i na azotnoj kiselini i uz ostale proste soli i mikroelemente ovo je svakako najviše korišćen sistem u hidroponskom načinu israne u Srbiji. kao MgO: 17-10-27+me 11. te brojni problemi sa pojavom deficita mikroelemenata. te helatnog gvožđa i drugih mikroelemenata. Prvi koncept podrazumeva primenu složenih NPK đubriva za hidroponsku proizvodnju. K+.0% 33. onda pristupamo ispiranju u trajanju jedan do dva dana u zavinosti od količine i sastava supstrata. 175 g 68 g 194 g 2.0% 2. onda zaista uviđamo svu kompleksnost ove problematike.8 g Tank B Monokalijum fosfat Kalijum sulfat Magnezijum sulfat Azotna kiselina Odnos amonijačne i nitratne forme je usklađen tako da uz dodatak kalcijum nitrata i magnezijum sulfata možemo imati sve potrebne makro i mikroelemente.3% 5. od- Mg2+.HCO3-+.0% 2. 50 ppm SO4-. odnosno 1.5-6 i EC 1. Nakon upoznavanja sa sastavom vode za navodnjavanje vrši se balansiranje potrebnih hraniva i formiranje matičnih rastvora. najbolje je da se za ishranu zasada jagode na supstratima u nesavršenim uslovima koriste specijalna kristalna vodorastvorljiva đubriva za hidroponiku koja ne sadrže amidnu formu azota i imaju visok sadržaj mikroelemenata. u pogledu odnosa katjona i anjona u rastvoru za fertigaciju. magnezijum sulfat i amonijum nitrat da bi se postigao željeni odnos makrohraniva. Dati primer odnosi se na ishranu jagode gajene na supstratu u uslovima okoline Beograda. Analiza vode za navodnjavanje mora da obuhvata osim vrednosti pH i EC. u prvom redu gvožđa i cinka. i anjona HPO4-. a kasnije u ishrani preovlađuje nitratni azot. Drugi sistem je kombinacija prostih soli: monamonijum fosfata.67 Tvrdoća o nem 23. Podaci o hemijskom sastavu vode za navodnjavanje odnosi se na bušeni bunar dubine 86 m. Redovna kontrola drenaže odnosno oceda pokazuje u kojoj meri je količina rastvora prilagođena potrebama biljaka. 93 ppm H2PO4-. Ukoliko se vrednost elektroprovodljivosti poveća. koji se razlikuju po složenosti. sadržaj sledećih katjona: H+. 32 ppm Ca++. a učestalost navodnjavanja velika. Ovim izbalansiranim formulacijama se još po potrebi dodaju azotna kiselina. Postoje tri osnovna koncepta fertigacije.0% 11. NH4+.0% 11.014 Na osnovu proračuna. magnezijum sulfata.5-0. U sva tri koncepta konačan rastvor mora biti neutralan. koja u svom sastavu ne sadrže amidnu formu azota ili ureu. Formulacija vodorastvorljivih đubriva za ishranu jagode na supstratima Polyfeed -Sadržaj N(NO3): -Sadržaj N(NH4) -Sadržaj N(Ukupno): -Sadržaj P.NO3. 719 ppm NO3-. SO42-. obzirom na sve navedeno. 215 ppm K+. kalcijum nitrata. u ishrani treba uneti 18 ppm NH4+ . Tank A Kalcijum nitrat Amonijum nitrat Kalijum nitrat Kompleks mikroelemenata Količina đubriva na 1000 l vode. Na+. koji nije podložan precipitaciji u baznoj sredini. Kada se tome dodaju sortne specifičnosti u zahtevima za hranivima. u zrenju jagode. pH 7. dok se eventualna korekcija gvožđa može postići unošenjem EDHHA helatnog gvožđa. Dakle. kalcijum nitrat. ali i po preciznosti. Ako se uzme u obzir EC vrednost konačnog rastvora prostih soli makro i mikro elemenata. Mikroelemnti mogu da se dodaju i u izbalansiranom kompleksu u helatnom obliku.165 ppm CaO leti i 40 do 70 ppm MgO. U hidroponskoj ishrani u prvom delu vegetacionog ciklusa se koristi formulacija sa više amonijačnog azota. 134 g 228g 617 ml nosno EC vrednost ne bi trebalo da prelazi 0. Ukoliko je vrednost pH visoka.

Na početku vegetacije iza čišćenja (šišanja) jagoda od starog i promrzlog lišća Intenzivan rast lista jagode 10-15 dana nakon prve prihrane Formiranje novog korena i cvetova Polyfeed 11-44-11+1MgO +ME 1-1.ISHRANA JAGODE Program ishrane jagoda vodorastvorljivim đubrivima Haifa Chemicals (Planirani prinos 25-30 tona /ha) by Prof.5 kg 2 kg + 0. Pred početak berbe s ovom prihranom može se dodati Multimicro FE ukoliko je potrebno U berbi jagoda 1 . Intenzivan porast lista Polyfeed 20-20-20 + ME 1. Intenzivan rast plodova 1-1. dr Nebojša Momirović REDNI BROJ PRIHRANE FENOFAZA U KOJOJ PRIHRANJUJEMO OPTIMALNO VREME PRIHRANE CILJ PRIHRANE NAZIV ĐUBRIVA PREPORUČENA KOLIČINA ZA 1000 SADNICA JEDNOGODIŠNJE DVOGODIŠNJE 1.5-2 kg 2-2.5 kg 6.5 kg 4.5 kg 2 kg 5.5 kg 46 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Na početku cvetanja Rast lista i pravilno formiranje plodova Ca nitrat + Mg Nitrat / Sulfat 1-1.5 kg 2 kg 2.5 kg 2-2. Zametanje i rast plodova Intenzivan rast plodova Polyfeed 20-20-20 + Mikro ili Polyfeed 16-8-32 + Mikro Polyfeed 17-10-27 ili Polyfeed 16-832+2MgO+ME Polyfeed 11-11-33+2MgO ili Polyfeed 16-8-32+2MgO+ ME 1-1.2 puta zavisno od potrebe odnosno opterećenosti biljke plodovima Intenzivan rast plodova 1-1.5 kg 2-2.5 kg 3.5 kg + 0.

nošeni i vučeni AGROMEHANIKA KRANJ Cisterne CREINA od 1200 do 20000l Podsticajna sredstva MPŠV za kupovinu cisterni.milurovickomerc. zaobljenim staklima radi veće preglednosti i karbonskim filterima. Fiksni i bočno pomerljivi (hidrauličnim ili mehaničkim putem) kompjuterski balansirani rotori. Nudimo Vam i proizvode sledećih firmi: Ul.NEDOSTATAK KALCIJUMA . svojim gabaritima prilagođena voćnacima i vinogradima.10cm. idealni za potrebe voćarstva i vinogradarstva za usitnjavanje granja debljine 2. Bez kabine i sa komfornim kabinama sa klima uređajima.5. dubine kopanja do 15 cm.zalivanje Prvi tretman kod inicijalnog formiranja plodova NEDOSTATAK MAGNEZIJUMA . pogodni za rad u baštama.HLOROZA ( ŽUĆENJE ) LISTA Prvi tretman nakon čišćenja jagoda od starog lišća 10g /10 l vode (na početku vegetacije.5 g/sadnici Folijarno Multi Micro Bor feed 100 ml /10 l vode Folijarno Polyamin + Multi ProteK 20 ml + 30 g /10 l vode Đubrivo se primenjuje navodnjavanjem u intenzivnom porastu plodova NEDOSTATAK BORA .5-1 g/po s navodnjavnjem ili folijarno sadnici NEDOSTATAK CINKA . Pored toga veliki izbor poljoprivrednih i komunalnih traktora do 128 KS. a kasnije po potrebi) Multi Micro Fe EDu zalivanju kod jakog -Fe Đubrivo se dodaje zajedno DHA 6% deficita dodaje se 0.yu . Obezbeđeni servis i delovi u garantnom i vangarantnom roku. Specijalna NOVA M SERIJA voćarskih traktora od 60-95KS.HLOROZA ( ŽUĆENJE ) LISTA -Zn Količina za jednu sadnicu Multi KZn Na alkalnim zemljištima primenjuje se 1-1. Beogradska 32 • 11277 Ugrinovci tel: 011/8409-528 • 011/8409-810 • fax: 011/8409-809 www.com • milurko@sezampro. Lake freze i mulčeri hrvatskog proizvođača GRAMIP DUBRAVA.com office@milurovic. zaobljeno kućište (bolji protok materijala). Mulčeri za usitnjavanje biljnih ostataka.KOVRDŽANJE TERMINALNIH LISTOVA -Ca Folijarno Poly Ca-LSA 15% CaO 50ml /10 l vode Folijarno. atomizera i prskalica u iznosu od 50%. Traktorske freze zahata 0.5. Prskalice i atomizeri. SA I BEZ UČEŠĆA Voćarski traktori japanskog proizvođača Kubota B serije od 14-30KS sa pogonom na sva četiri točka.zalivanje Magnisal / Bittermag 100 g/10 l vode 3-5 g/m2 jednokratnim zalivanjem Folijarno. voćnacima i vinogradima.OPADANJE CVETOVA I DEFORMISANOST PLODOVA Cvetanje Đubrivo se dodaje zajedno s navodnjavnjem ili folijarno OPŠTE ZAOSTAJANJE U PORASTU-PROBLEMI SA BOLESTIMA U svim fenofazama na 10 do 15 dana Đubrivo se primenjuje folijarno -B KREDIT I LIZING OD 5-7 GODINA KAMATA 3-7%.85 do 2m. 3 GODINE GARANCIJA.NEKROTIRANJE STARIJIH LISTOVA -Mg Nakon uočavanja simptoma (pri naglom prelasku iz hladnog i oblačnog u toplo i vrlo sunčano vreme) NEDOSTATAK GVOŽA .

Patrijarha Dimitrija 24 11090 Beograd Tel.rs .rs www. koja se može dalje prera ivati. a pored osušene materije daje i poluproizvod u obliku sakupljene isparene tečnosti.ntim./Fax. začinskog i aromatičnog bilja. Ova sušara je patentno zaštićena i plod je srpske pameti. +381 11 3561958 office@ntim. Ova tehnološka novina na Novosadskom poljoprivrednom sajmu je izazvala veliko interesovanje potencijalnih korisnika zato što daje produkte sušenja u premijum kvalitetu.o.Suncem do premijum kvaliteta Prednosti sušare? • raznovrsnost • ekonomska nezavisnost • ujednačen kvalitet • kontrola procesa • isključen uticaj čoveka • definisano vo enje procesa • odre ivanje vršne temperature sušenja i odre ivanje završne vlage • CE standard • HACCP standardi • štedi energiju • PREMIJUM kvalitet SUŠARA NA SUNČEVU I ELEKTRIČNU ENERGIJU NTIM tehnologi iz Beograda je na tržište izneo izuzetno energetski ekonomičnu sušaru koja pre svega koristi sunčevu energiju za procese sušenja: lekovitog. gljiva. voća i povrća. NTIM d.o.

Pap Pala 17.novo ime kompanije Kemira GrowHow o stari džakovi KEMIRA .prah i granul.rs • www. Subotica.bivši proizvodi. još uvek na tržištu FERTICARE 15-30-15 FERTICARE 14-11-25 FERTICARE 24-8-16 FERTICARE 10-5-26 FERTICARE 6-14-30 FOLICARE 17-9-33 B FOLICARE 19-11-24 Cu FOLICARE 19-11-24 Zn CROPCARE 10-10-20 CROPCARE STANDARD 5-14-28 MULTICARE 5-10-25 POWER 8-20-30 KALCIJUM NITRAT KALIJUM NITRAT KALIJUM SULFAT .yara.agro-ferticrop.budući izgled starih proizvoda FERTICARE 15-30-15 FERTICARE 14-11-25 FERTICARE 24-8-16 FERTICARE 10-5-26 FERTICARE HYDRO 6-14-30 FOLICARE 17-9-33 B FOLICARE 19-11-24 Cu FOLICARE 19-11-24 Zn YaraMila Cropcare 11-11-21 YaraMila Cropcare 5-14-28 Yara Mila Multicare 5-10-25 Yara Mila 8-20-30 CALCINIT / TROPICOTE / NITRABOR KRISTA K KRISTA SOP . PROIZVODNJA GORE NAVEDENIH PROIZVODA JE U BIVŠIM KEMIRINIM FABRIKAMA! I dalje jedini zastupnik za Srbiju: AGRO-FertiCrop.prah i granul. novi džakovi NAPOMENA: NE MEŠAJTE KRISTALONE SA NOVIM YARINIM A STARIM KEMIRINIM PROIZVODIMA.co.yu .yu www.co. YARA . tel/fax: 024/622-119 e-mail: office@agro-ferticrop.YARA .

često praćena i napadom nematoda. Simptomi su gubljenje svežine i bele boje korenovih žilica. Hemijsko suzbijanje je moguće primenom sistemičnih fungicida poput fosetil aluminijuma (Alliete) ili fosfita. Kada se bolest pojavi treba ukloniti zaražene biljke iz zasada i ne popunjavati zaražena mesta. Tretirati frigo sadnice prilikom sadnje. nerazvijen. potom metalaksila (Ridomil Gold). U preventivnom pogledu je veoma važno izbeći teška zemljišta i zasušivanje korena u fazi prijema frigo živića. Naročito se ispoljava kod mlađih useva. Pythium spp. Cylindrocarpon spp. Gajiti otporne sorte jagode.. Mlađi listovi iz centra rozete ostaju zeleni i uspravni iako je biljka delimično zakržljala.ZAŠTITA JAGODE Zaštita useva jagode Zeleno uvenuće Prouzrokovač: Verticillium dahliae i V. U plodored treba uključiti travno leguminozne smeše i poštovati u potpunosti ograničenje u prekidu gajenja jagode. te celokupnu masu žetvenih ostataka inkorporirati u zemljište. i na kraju pocrneo i sasušen izgled. kod peraturama iznad 30°C. Crna trulež korena jagode Prouzrokovač: Rhizoctonia fragariae. Biljka zaostaje u porastu. Neposredno pred pripremu zemljišta jako je dobro inkorporitati ozimu 50 važno obezbediti dobru drenažu podizanjem visokog banka 15-25 cm. Podriti na dubinu od 40 do 50 cm u jesen međuredni prostor. U novije vreme solidne rezultate ŠKOLA GAJENJA JAGODE . papriku i plavi patlidžan. Na korenovom vratu ili u osnovi lisne drške na preseku se primećuje jasno izražen mrki prsten. fragariae Gljivično oboljenje koje se javlja posebno na težim. treba izbegavati i druge vrste jagodastog voća. kompaktan. Živić je slab. Idriella lunata. a potiče iz zemljišta u kome se održava godinama. Ramularia spp.. a najbolje je zemljište zauzeti višegodišnjim travno leguminoznim smešama. Zaražava sprovodna tkiva micelijom i produkcijom konidija. prevlaženim i loše dreniranim zemljištima. a stariji listovi nekrotiraju i dobijaju oranž. Hemijsko suzbijanje podrazumeva detaljnu dezinfekciju zemljišta. metam sodijum odnosno vapam te hlorpikrin. Manifestuje se crvenkastim. Inokulum dugo ostaje u zemljištu. što je ujedno i period odmora zemljišta. crvenu ili žućkastu boju. albo-atrum Javlja se na pojedinačnim biljkama ili u oazama. Otkako je metil bromid izbačen iz upotrebe i zabranjen. u hladnijem delu godine. ali je ne treba praktikovati na tem- Tamo gde se javlja ovo oboljenje poželjno je da rotacija traje najmanje 7 do 8 godina. koristi se najviše dazomet (basamid granulat). a donji listovi žute. a kod hobista i čitavih 35 cm. obavezan kod podizanja matičnjaka. Hainesia lythri. njihovo parcijalno ili potpuno odumiranje. Stariji listovi se uvijaju duž centralnog nerva. Ne treba zasnivati jagode na zemljištu na kome se javljala crna trulež korena. ogršticu za zelenišno đubrenje ili gajiti recimo brokoli ili kelj pupčar. Za prevenciju plamenjače veoma je prolećnog kretanja useva i nakon letnjeg uklanjanja nadzemne lisne mase (košenja). Plamenjača jagode Prouzrokovač: Phytophthora fragariae var. Fusarium sp. Dezinfikovati oruđa i opremu ukoliko prelazite sa parcele na parcelu. Oboljenje je kompleksna kombinacija gljivičnih prouzrokovača. U hemijskom suzbijanju dezinfekcija basamid granulatom daje odlične rezultate. Tokom prekida u gajenju jagode. Coniothyrium fuckelii. povrtarske vrste iz familije pomoćnica: pradajz. naročito na težim zemljištima. Za dezinfekciju se može koristiti i metam sodijum i hlorpikrin. Gajiti otporne sorte. Pyrenochaeta sp. kasnije mrko braon truleži korenovog vrata koji na kraju pocrni i zadeblja poput pacovskog repa. Proizvodi toksine u ksilemu čime smanjuje usvajanje vode i smanjuje turgor zaraženih biljaka.

Jako ozbiljnom bolešću. tada dolazi do njegove paleži i sušenja. korenove vratove i plodove. Duž većih nerava pege su eliptične. koje se formiraju duž glavnih nera- plodovima. 51 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Najdestruktivnija je trulež korenovih vratova koju izaziva Colletotrichum fragariae i trulež plodova zasadu.5 cm iznad korenovih vratova. P. Zaraza se intenzivno širi ukoliko je lišće vlažno. U nekim zemljama D. odakle se kišom ili mehanički prenose. ima solidan efekat i na lisnu pegavost. Antraknozu je teško zaustaviti nakon što se pojavi u daju odlične rezultate bakar oksihlorid. Inficirani korenovi vratovi otvrdnu i poprimaju mrko-crvenu ili crnu boju. Na ulegnućima se pojavljuju narandžaste ili crvenkaste spore. bilo sasušenom lišću ili na mumifikovanim vlažno vreme i temperature iznad 10 °C favorizuju lisnu pegavost u proleće. Na lezijama se za vreme toplog i vlažnog vremena razvijaju narandžasto. bolest počinje da se ispoljava u vidu nekoliko (5-6) manjih. Ako se na listu formira veći broj krupnih pega. lisne drške. te je preventivna primena fungicida izuzetno važna. razvijaju se u krupne pege u obliku latiničnog slova »V«. srednja zona je svetlo mrka. a unutrašnja zona pega je tamno mrka. Starije pege. Simptomi na tkivima su crne. U prevenciji oboljenja vrlo je važno maksimalno izbegavati navodnjavanje rasprskivačima i precizno uklanjanje zaraženih delova i inokuluma. kružnih. naročito uz optimalnu temperaturu od 25-30 °C. a kasnije se mogu uočiti tri zone u okviru pege . Čak 90 % plodova može biti zaraženo za manje od nedelju dana. koja se vremenom menja u zelenu. U centru pega se formiraju piknidi čiji se vratovi probijaju kroz epidermis. koji se koristi u suzbijanju sive truleži. Antraknoza jagode Prouzrokovač: Colletotrichum acutatum. bakar hidroksid ili bakarsulfat. Tačke su smeđe do crne. ali ih može biti i desetak. sa sivim ili skoro belim oreolom. Usled toga nastaje slabljenje biljaka i smanjenje prinosa u narednoj godini. U našoj zemlji nema podataka o njenoj pojavi na plodovima. Palež lista jagode Prouzrokovač: Dendorophoma obscurens (Phomopsis obscurans) Javlja se širom sveta gde god se jagoda gaji. obscurans parazitira koju izaziva Colletotrichum acutatum. Gljiva se održava tokom zime u formi micelije ili piknida u okviru pega na izumrlim starim listovima jagode koji ostaju pričvršćeni za biljku. Obično se javlja za vreme jako toplog vremena. koje kasnije izbele u sredini. Pegavost lista Prouzrokovač: Mycosphaerella fragariae bespolna Ramularia brunnea Gljivično oboljenje koje prezimljava u obliku sklerocija na inficiranim listovima. Kod nas je značajna samo na nekim sortama. naročito u fazi zrenja. hlortalonil u matičnjaku i to samo ukoliko se ne primenjuje Omite u kontroli grinja. Listovi dobijaju prvo tamno crvene ili ljubičaste pege. Ozbiljno gljivično oboljenje koje napada liske. Iz njih se na mrtvim listovima u proleće razvijaju konidije i obično kišom šire na mlade i zdrave listove. U začetku pege imaju sivkasti centar. koji jedino i mogu biti inficirani u slučaju da su najmanje 1 sat potpuno prevlaženi. kao što je Multi Protek. U nekim se područjima smatra va. tvrde i ne razvija se vlažna trulež. Bolest napada i plodove i često se manifestuje sa jednom ili dve mrke pege. obscurans prouzrokuje trulež plodova. dijametra do 3 mm uvećavajući svoje dimenzije. crveno purpurnih pegica na listu. Bakarni preparati samo biljke iz roda Fragaria. dok je u nekim manje značajna. Vetar ne raznosi konidije. dijametra oko 3 mm. neophodno je kod obnavljanja useva spustiti visinu reza na 0. izdužene lezije koje izazivaju venjenje i propast celih biljaka. Colletotrichum fragariae. Spore prezimljavaju na biljnim ostacima. stolone. Primarne infekcije se ostvaruju početkom vegetacije konidijama koje raznose kišne kapi. pa izgledom u velikoj meri podsećaju na one koje prouzrokuje Mycosphaerella fragariae.spoljna zona je purpurno cvene ili žućkaste boje. Na plodovima se razvijaju beličaste vodenaste pege koje poprimaju mrku do tamno mrku boju.crvene spore. Glavne štete od ove bolesti nastaju u drugoj polovini leta u vidu paleži starijih listova. Iprodion. Uopšte posmatrano. ali i nakon obnavljanja useva u leto. mada na većini komercijalnih sorti za sada ne predstavlja veću opasnost. U slučaju da su biljke inficirane u proleće. i Colletotrichum gloesporoides.daje primena fosetil aluminijuma (Allieta) i fosfitnih đubriva.

Fragariae. te primenu sumpornih preparata poput kumulusa ili kvašljivog sumpora. čak i ukoliko je to neophodno. liske se uvijaju i kovrdžaju. obično na starom sasušenom lišću. Za ovu bolest nisu razrađene posebne mere suzbijanja. ulje semena jojobe itd. Neophodna je pravilno izbalansirana ishrana. dok su najosetljiviji prašnici i kasnije formirani plodovi. Sphaerotheca macularis f. Napada kod orošavanja kišenjem čak i plodove. Obnavljanje useva vrši se 2 do 4 nedelje nakon završetka berbe. Pepelnica jagode Prouzrokovač: Podosphaera aphanis rec. Voditi računa da su dva tretiranja obično dovoljna i ne upotrebljavti ga više od 2 puta u sezoni. pa do kraja vagetacije. ili triadimefona (Bajletona). Hemijsku zaštitu treba započeti na početku cvetanja i ponavljati je u regularnim intervalima. Bela prevlaka na naličju listova sačinjena je od konidija i od spora. Konidije počinju da klijaju nakon 6 sati i završavaju ciklus nakon 24 sata nezavisno od temperature. nepotrebna i neefektivna. Takođe treba voditi računa da obično preparate na bazi propikonazola. Konidije inficiraju cvetne drške. Azoksistrobin (Quadris) se prime- pepelnicu prati i napad grinja. kalijumov sapun (kaligrin) odnosno kalijum bikarbonat. koja kasnije poprimi ljubičastu ili crvenkastu boju. Postoji izražena razlika u osetljivosti sorti jagode prema ovoj bolesti. lisnim drškama zrenja a njihovo rashlađivanje brzo. U suzbijanju penkonazolom (Topas) ne treba primenjivati više od 2 tretmana godišnje. naročito kod kišovitog vremena. Oidium fragarie Gljivično oboljenje koje prezimljava na inficiranom biljnom tkivu u uslovima visoke vlažnosti tokom zime. koji je često isprovociran i određenim preparatima koji se primenjuju. povećava se i opasnost od sive truleži. ali je kombinacija Ciprodinil + Fluodioksonil ili mumifikovanim plodovima. U kontroli ove bolesti veoma je važno uništavanje i uklanjanje kompletne nadzemne lisne mase košenjem na visini 3 do 4 cm iznad korenovog vrata prilikom redovnog obnavljanja useva nakon prolećne berbe. Siptomi su vrlo jasni i pre nego što siva prevlaka na naličju postane jasno uočljiva. Kada započne zrenje i berba hemijska zaštita je zakasnela. prosimidona (Sumileksa) i iprodiona se danas retko koriste u hemijskom suzbijanju. azoksistrobina i kvinoksifena. U ranu jesen su mnoge sorte koje su fotoperiodski relativno neutralne vrlo osetljive na pepelnicu. a lezije na zelenom ili već beličastom plodu razvijaju se polako u preparatu Switch vrlo efikasan. Sa povećanjem gustine zasada. ređe latice. Treba izbegavati preobilnu ishranu azotom u slučaju česte pojave ovog oboljenja. U područjima u kojima je bolest značajna. Berba plodova treba da je na početku njuje u najviše 2 tretmana tokom sezone. U integralnoj zaštiti preporučuje se soda bikarbona (85% rastvor). U uslovima jake infekcije siva trulež je vidljiva na većini plodova. U proleće se vrši i čišćenje od mrtvih sasušenih listova koji leže na foliji. Hemijsko suzbijanje podrazumeva 52 i deformišu često plod. azoxistrobin (Quadris) samo jednom i do 3 tretmana kvinoksxifenom(Crystal). Česta berba neophodna je ukoliko vreme pogoduje sivoj truleži (česte kiše). heksakonazola (Anvil) u težim slučajevima. Uklanjanje cvetova врши се u godini zasnivanja zasada na otvorenom polju iz frigo živića. a naličje prekriva beličasto-sivkastom navlakom. Siva trulež Prouzrokovač: Botrytis cinerea Prezimljava u obliku sklerocija ili micelije na starim listovima. Preparati poput vinklozolina (Ronilana). kalcijumа i magnezijuma u odnosu na azot. mogu se primenjivati fungicidi u periodu posle berbe. U hemijskoj kontroli se mogu koristiti svi botricidi.ZAŠTITA JAGODE Sakupljanje i uništavanje zaraženih listova posle berbe je korisno zbog smanjenja izvora zaraze. Takođe se može dosta uspešno koristiti i fenheksamid (Teldor). cvetnu ložu. ŠKOLA GAJENJA JAGODE . sp. Cvetna drška postaje polako braon boje. Treba odabrati otporne sorte. sa dosta kalijuma.

prezimljava na korovima. najćeše se javljaju u mrkvi. Gajenjem jagode kao jednogodišnjeg useva. da bi tokom leta imala 6-7 generacija. Najviše se upotrebljava fenitrotion + izazivajući od kraja leta do narednnog proleća velike štete. odnosno na 5-7 dana u leto. Vaši korena Aphis forbesi Beskrilne forme prezimljavaju na biljnom materijalu. Jagoda se vegetativno razmnožava pa se viroze prenose sa majčinske biljke na živiće. Populacija se veoma brzo razvija. krompiru. Moguće je da jedna biljka bude istovremeno zaražena sa više virusnih bolesti. 53 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . propargite (Omite) i fenazakvin (Demitan). odakle lisne nematode migriraju na mlade listove. najčešće tokom jula. ali je izuzetnu zaštitu pružio i abastate u kombinaciji sa okvašivačem Silvet.Viroze jagode Viroze jagode su veoma značajne bolesti. nakon obnavljanja useva mogu se primenjivati i klofentezin (Apolo). Zato je veoma važno u zasnivanju useva primeniti zemljišne insekticide i kasnije po potrebi intervenisati putem sistema kap po kap. čim se temperatrure ustale na 5-6 stepeni i zasad započne porast i razviće. Brzo se razmnožava u povoljnim uslovima. grčica i podgrizajućih sovica. Vaši Chaetosiphon fragaefolii. Osetljivi su na sušu i masovno se javljaju samo kada je relativna vlaga 40-80% i temperatura 5-20°C. U proleće se razvijaju bespolne generacije. Njime se mogu preneti viroze ali i druge bolesti i štetočine što diretno utiče na smanjenje prinosa. Odlično su se u preventivnoj primeni neposredno pred cvetanje pokazali preparati na bazi abamektina. Zato mnogi proizvođači jagodu gaje kao jednogodšnji ili eventualno kao dvogodišnji usev. Mlađi listovi su umanjeni. Tioneksa) praktikuje se samo u težim slučajevima. Zato se za podizanje zasada nikada ne sme koristiti sopstveni sadni materijal. a u zasadu se uočavaju jasne sivo-crne trake. virus uvijenosti jagode SCV i virus kovrdžavosti SMV Bifenetrin (Talstar). a u plastenicima tokom aprila i maja. Od akaricida najčešće primenjujem dikofol ili insekticide sa akaricidnim delovanjem. Stolone su kraće a plodovi sitni i deformisani. repici. Istraživanjima je utvrđeno da jedan zasad jagode za tri godine može biti zaražen virozama sa preko 90%. Tiodan. Iza- zivaju zaostajanje u porastu i propadanje biljaka. Odlične rezultate i veću perzistentnost postići ćemo sa preparatom Force. Lisne nematode Opasne štetočine koje se razvijaju i na begonijama i u povoljnim uslovima generacija se razvija za samo 15 dana. Primena endosulfana (Tiocida. ne treba primenjivati u usevu jagode jer izuzetno toksično deluje na pčele i ose i smanjuje polinaciju. u prvom redu Vertimec i Armade. a to znači da je svaka ćelija zhvaćena bolešću. Najbolje su se pokazala 2 tretmana na 7-10 dana u proleće. kada se nova generacija razvije za samo 7 do 10 dana. Populacija grinja izaziva Najvažnije štetočine useva jagode i njihovo suzbijanja Zemljišne štetočine Zasad jagoda trpi velike štete od larvi žičnjaka. duvanu. Sitemičnog su karaktera. salati. neposredno promenu boje na listovima i zaostajanje u porastu plodova. Mladi zalisci iz centra bokora su uvijeni. te ima relativno kratku karencu od 7 dana. Sadnjom zdravih živića u zdravo zemljište stvaraju se preduslovi za kvalitetan i visok prinos jagode. uz uslov da se za sadnju koristi zdrav sadni materijal. U letnjem periodu. prvi put 1-2 dana pre cvetanja i drugi tretman 10-14 dana posle prvog. iako daje dobre rezultate i deluje osim na vaši i na grinje i na leptirastu. Ima više vrsta viroznih oboljenja jagode. kržljavi. Što se duže jagoda gaji dolazi do većeg broja virusnih oboljenja usled čega se prinos smanjuje. izbegava se zaraza biljaka sa više viroza a time i smanjenje prinosa. Više viroza nanose veće štete. na žitima. Vaši prenose opasna viru- malation (Galation G-5) koji za uspešno delovanje treba da se po celoj površini primeni u dozi 40 kg/ha. Puževi golaći Deroceras reticulatum Iako su izrazito polifagni i hrane se repom. Prvi pregled obično vršimo pred cvetanje. suncokretu. pred podizanje bankova. deformisani i imaju crvenkastu nijansu. paradajzu i jagodi sna oboljenja jagode virus ivičnog žutila jagode SYEV. kukuruzu. Suzbijanju se pristupa kada se na liski uoči prisustvo do 2 jedinke. Grinje Tetranichus urticae Izuzetno polifagna štetočina koja napada preko 200 vrsta kulturnih biljaka. Kako se boriti protiv viroza? Osnovna mera borbe protiv virusnih ali i drugih bolesti jagode je proizvodnja i sadnja zdravog sadnog materijala. na temperaturi 23 do 30°C i relativnoj vlažnosti manjoj od 50 %.

54 J Pri hemijskom suzbijanju vreme tretiranja je od primarnog značaja. na deset dužnih metara. preventivno prenosi opasna virusna oboljenja. kao što je abastate (Vertimec) tretiranjem neposredno pred cvetanje. čime osim malo toksično jedinjenje ili se leti prska danitolom. čime osim vaši i tripsa. Ukoliko dođe do jačeg napada neophodno je primeniti spinosad (Spintor. tretiranjem neposredno pred cvetanje. najčešće u kombinaciji sa mineralnim uljem. mogu znatno da umanje prinose. Franckiniella occidentalis Javlja se u proizvodnji jagode u zaštićenom prostoru.ZAŠTITA JAGODE Trips Thryps tabaci. Prag štetnosti je kada u redu. glatka i sjajna. Laser) vrlo efikasno i početku obično nekim kombinovanim insekticidom. Suzbija se obično nekim kombinovanim insekticidom. crveno-smeđe boje. Jaja jagodinog cvetojeda su bela.5 mm duga. a kasnije se može intervenisati i pirimofos metilom (Aktelik). Za suzbijanje se najčešće koriste piretroidi i preparati na bazi endosulfana i fosalona. preventivno delujemo i protiv grinja i protiv bele mušice. Ujedno uništi i dršku cveta tako da se cvet obesi. Potrebno je često nadgledati zasad i pratiti pojavu ove štetočine. Prezime odrasli oblici ispod starog lišća i drugih biljnih otpadaka. Odrasli oblici se javljaju u proleće. dok cvetni pupoljak vene i otpada. Larva je 3 do 3. iako napada i malinu i druge vrste iz porodice Rosaceae. ovalnog oblika. akaricidom kao što je abamektin (Vertimec) i kasnije imdaklopridom (Confidor). već suši. konstatujete makar jednu odraslu jedinku. Glavni domaćin ove štetočine je jagoda. Ženka polaže jaja u cvetni pupoljak. Nanosi velike štete i tripsa. a zatim dolazi do kopulacije i do odlaganja jaja. Jagodin cvetojed (Anthonomus rubi) Ovi insekti odsecaju cvetne pupoljke u proleće. Tonus). jer ova štetočina razvija samo jednu generaciju godišnje. Ženka rilom buši rupu u pupoljku cveta i tamo odlaže jaje. Takav pupoljak se ne razvija. i ako su zastupljeni u većem stepenu. agodin cvetojed spada u red Coleoptera. Ima jednu generaciju godišnje. Kratko vreme se hrane mladim lišćem i cvetovima. porodicu Curculionidae. bele boje s crnom glavom. po čemu su štete koje pravi ova štetočina lako prepoznatljive. prekriven finim sivim dlačicama. a potom pravi zarez na cvetnoj dršci koja se lomi. Odrasli oblik je 2 do 4 mm dugačak. Bela mušica Trialeurodes vaporarioum Javlja se u proizvodnji jagode u zaštićenom prostoru. Korisno je suzbijanje okolnih divljih biljaka u blizini zasada jagoda. Suzbija se u delujemo i protiv grinja i leptiraste. ŠKOLA GAJENJA JAGODE . a na kraju i otpada. kao i uklanjanje zaraženih pupoljaka i cvetova. Odmah pošto na lepljivim pločama uočimo prve jedinke treba pristupiti hemijskoj zaštiti primenom buprofezina (Elisa) i acetamiprida (Mospilan. Nanosi velike štete i prenosi opasne viruse.

ŠKOLA GAJENJA JAGODE 55 .

zatim dobro promešati i potrošiti u roku od 1 sat. trips pegavost lista.grinja Suzbijanje korova Jedan do dva tretmana u toku vegetacije kad korovi izniknu i dostignu veličinu 4-5 cm.05% 0. siva trulež.3.10 gr Trulež korena (Fitoftora) RIDOMIL GOLD PLUS preventivno (prskanje) ili koristimo folijarno tretiranje RIDOMIL GOLD PLUS a kurativno zalivanje (zalivanje) pegavost lista.30-0. pipe.50 lit. 5.08% 8 . Sve do trećeg prskanja (zavisno od tipa i kvalitete prskalice ) utrošak vode treba biti 40 .025 .08% + 0. U gore navedenom programu gde se koriste dva preparata u jednom prskanju treba ih odvojeno rastvoriti u vodi pa tek onda dodati u prskalicu. učinak lošiji.45 gr cca 0.08% 30-70 g 40 .025-0. NAPOMENA: Obavezno koristiti štitnik na prskalici i ne prskati po vetrovitom vremenu Reglone forte 1. U plastenicima se javlja ranije Zametanje i rast plodova Oprez: vrlo važno tretiranje. Proveriti ima li lisnih vašiju. pepelnica jagodin savijač.1% 0.5 . siva trulež Topas 100 EC Karate Zeon Quadris 25 SC Karate Zeon Vertimec 018 EC + Mineralno ulje Quadris 25 SC Switch 62.40% 4 kg/ha 0. siva trulež antraknoza. a veća opasnost da sredstvo dospe na list jagode. 56 ŠKOLA GAJENJA JAGODE .0. Vrlo je važno kvalitetno oprskati jagode jer od toga zavisi učinak preparata. Prskanje po potrebi na temelju praćenja štetočina 4.0.1 gr po sadnici i 1 dcl vode 2 .0 mil 8 mil + 25 mil 10 mil 8 .030% 0. pegavost lista. savijači.25% 0.3 mil 10 mil 2. lisne vaši pauci .70% 0.grinje.35 .025-0. pepelnica jagodin cvjetojed.1% 0. Neke promene su moguće što zavisi od godine i uslova za razvoj bolesti i štetočina.08 .10 gr Siva pegavost lista Pepelnica Trulež korena . Kasniji tretman je otežan.5 WG 2.0. Switch 62. pipe antraknoza. a kasnije minimalno 80 lit na 1000 m2 (cca 4500 sadnica).0. Na početku vegetacije iza čišćenja (šišanja) jagoda od starog i promrzlog lišća Intezivan rast lista jagode 10-15 dana nakon prvog prskanja Na početku cvatnje 10-12 dana iza drugog prskanja Pratiti štetočine na starom listu s donje strane (prag štetnosti je dva pauka po listu). Ovo je zadnji termin za insekticide Pred početak berbe (paziti na karencu) Gljivična i bakterjska oboljenja Bakarni preparti 0.0% 100 ml u 10 l vode NAPOMENA: Ovo je orjentacioni program zaštite jagoda.Botritis Antraknoza Lisna vaš Jagodin cvetojed Pauk .08 .Orjentacioni program zaštite jagoda REDNI BROJ PRSKANJA FENOFAZA U KOJOJ PRSKAMO OPTIMALNO VREME TRETIRANJA BOLEST ILI ŠTETOČINA NA KOJU CILJAMO NAZIV PREPARATA PREPORUČENA KONCENTRACIJA SREDSTVA KOLIČINA SREDSTVA ZA 10 lit VODE 1.030% 0.5 mil 2 .5 WG 0. vaši. 3. cvjetojed. pepelnica antraknoza.Fitoftora Trulež ploda .

Prihrana FLORAVIT super-om ima veoma važnu ulogu ne samo u formiranju bokora. zametanje plodova. Kod već formiranih zasada može se tretirati već po pojavi prvih pupoljaka tri do četiri puta u razmaku od deset dana Koncentracija primene je u od 0. povećava sadržaj šećera u plodovima i intenzivira boju mesa i pokožice. namenjeno prihrani voća. Co. suše. inž. FOSFOR (P2O5 ) 7%. sadržaj šećera. Mo. KALIJUM (K2O ) 8% Mikroelementi: Fe. grada ili mraza prilikom primerne pesticida obavezno prihraniti tečnim đubrivom koje će pospešiti oporavak biljke. izvode se tri do četiri tretmana u razmaku od dvadeset dana.1 %. bakra i alkalnih mešavinih kreča i to sledećim redosledom: voda -FLORAVIT super -pesticid. S tečnim đubrivom FLORAVIT Super Kalijum (K) deluje na bolje formiranje cvetnih pupoljaka. FLORAVIT super je kompleksno NPK tečno djubrivo sa dodatkom gvožđa i ostalih mikroelemenata u helatnom obliku. FLORAVIT tečna đubriva spadaju u visokokvalitetna tečna đubriva izbalansiranog sadržaja NPK hraniva u kombinaciji sa mikroelementima. Azot (N) utiče na bujnost lisne mase. te omogućava iskorišćavanje potencijala rodnosti sorte i ostvarivanje planiranih prinosa. dipl. Sva FLORAVIT tečna đubriva se potpuno rastvaraju u vodi i ne kristališu. a samim tim se mogu nesmetano koristiti u sistemima za navodnjavanje (kap-po-kap) i to u koncetraciji 0. već utiče na krupnoću. Oštećene biljke od insekata. popodne ili po oblačnom danu.3 %.2-0. povrća i ratarskih kultura. Utiče na povećanje krupnoće i kvaliteta plodova. SASTAV: AZOT (N) 7%. zaštite bilja Svjetlana Aleksić . Cu. a period sazrevanja se skraćuje za 8 – 14 dana. Mn. bez hlora i teških metala. razvoj korenovog sistema i stabla. boju mesa i pokožice. Značajno povećava prinos gajene kulture. Mešanje pesticida i tečnih dubriva se može obaviti osim preparata na bazi sumpora. Zn.Folijarna prihrana jagoda avremena intenzivna proizvodnja jagode podrazumeva uvođenje novih tehnologija i usavršavanje postojećih. Fosfor (P) obezbeđuje brže sazrevanje plodova. Nizak rast i gust sklop fiziološki aktivnog lišća jagode omogućava laku apsorpciju i asimilaciju hraniva što je posebno značajno u proizvodnji pod polietilenskom folijom i u početnom razvoju biljke dok je koren još nedovoljno razvijen. FLORAVIT super obezbeđuje pravilan razvoj jagode tokom celog vegetacionog perioda. Folijarna ishrana je značajan postupak kojim se da se predupređuje nedostatak hraniva i povećava kvalitet proizvoda. Optimalni uslovi proizvodnje podrazumevaju dobar program ishrane uz obaveznu primenu folijarnih đubriva. kao i njihov kvalitet. ali uvek pod jakim pritiskom da bi se list što bolje nakvasio. Folijarnu prihranu obavljati po tihom vremenu. ubrzava njihovo sazrevanje. sve u cilju postizanja veće rodnosti i kvaliteta proizvoda. čvrstoću i kvalitet plodova jagode Vreme i način primene: Kod jagoda u rasađivanju početi folijarnu prihranu četiri nedelje nakon rasađivanja ili u fazi pravog lišća.

ALPINASTAR D. u garanciji i van garancije Danas u svojoj ponudi ALPINASTAR D. godine.servisne usluge.tehničke savete stručnjaka u pravilnom izboru mašine . povrtarstvo. je ekskluzivni distributer sitne mehanizacije za područje Srbije. parkovi) na velikom broju distributivnih mesta širom Srbije.O. Vidikova.co. održavanje zelenih površina (fudbalski stadioni.yu Srbija.ki venac 104D Tel: 011 / 23 22 167 Niš. Ul.uredno snabdevanje potrošnim materijalom i rezervnim delovima. voćarstvo. zasniva svoj rad na bogatom trgovačkom iskustvu i tradiciji koja datira još od 1931. Jugovićeva 41.ALPINASTAR D. svojim kupcima pruža mnogo više: .kako na terenu. 018 / 528 810 www. U našoj ponudi nalazi se kompletan asortiman vodećih evropskih proizvođača sitne mehanizacije ALPINA i BENASSI.O.com • milurko@sezampro.O. šumarstvo. Za razliku od kupovine kod drugih. Beograd. tako i u našem servisu u predstavništvu firme .alpinastar.obuku rukovaoca .yu • e mail: info@alpinastar.O.milurovickomerc.O.O. Beogradska 32 • 11277 Ugrinovci tel: 011/8409-528 • 011/8409-810 • fax: 011/8409-809 www.O.yu .com office@milurovic. nudi kompletan asortiman profesionalnih mašina za vodoprivredu.instruktažu.co.O. A LPINASTAR D.

.

Na kraju umešati sitno naseckane jagode. 2 pudinga od vanile. Biskvitno testo poprskati malo razvodnjenim likerom. Krem ostaviti da se ohladi. 5 listića belog želatina. Umutiti šlag i njime premazati stranice torte. 3 listića crvenog želatina. Za ukras: 3 decilitra slatke pavlake. Voćni želatin razmutiti u 3 decilitra vode i preliti tortu i jagode.5 decilitra od narandže. šlag pena. 5 decilitara slatke pavlake. zatim ohladite i izmešajte sa prethodno izmiksovanim jagodama i sokom od limuna. omazati tortu i ukrasiti jagodama i narendisanom čokoladom. Ostatak mleka i šećer staviti da prokuva. 500 g jagoda Za fil potrebno: Za glazuru: 1/2 litra mleka. 6 kašika šećera. 250 grama prah šećera. 6 jaja. 0. Umutiti slatku pavlaku sa šećerom i dodati oceđeni želatin. 8–10 sitnih jagoda. Za fil odvojiti jedan deo mleka i razmutiti puding. pa na njega složiti isečene jagode. Želatin namočiti desetak minuta u hladnoj vodi. 50 grama šećera. Za kremu: malo likera 500 grama jagoda. Drugu koru premazati filom. Pre posluživanja sorbetu dodajte votku i šampanjac. pa mu dodati ohlađen krem. 250 grama maslaca. 60 Vodu i šećer prokuvajte. Na biskvit staviti krem i prekriti drugom korom. Ohlađeni biskvit iseći na pola. Pre posluživanja umutiti slatku pavlaku sa šećerom u šlag. U prokuvano mleko sipati razmućen puding i skuvati ga. 6 kašika brašna. dodati brašno i peći.RECEPTI Torta sa jagodama Pripremiti: 3 biskvitna lista za tortu. ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Umutiti maslac i šećer u prahu. Kremom slepiti listove torte i staviti u frižider da se dobro stegne. 1 kesica voćnog želatina. 2 kašike sitno narendisane čokolade. Za biskvit umutiti penasto jaja i šećer. Stavite u zamrzivač na 2-3 sata odnosno dok se ne naprave kristalići leda. Sorbet od jagoda Sastojci: 60 gr šećera 1 dl vode 120 gr jagoda 2 kašike soka od limuna Voćni šnit Za biskvit potrebno: 100 grama šećera.

8–10 sitnih jagoda. Peći u plehu. 2 kašike sitno narendisane čokolade. Kad posvetli dodati gustin. Prilikom kuvanja sud treba protresati. 5 kašika likera od pomorandže po ukusu Džem od jagoda Slatko od jagoda Potrebni sastojci: 1 kg jagoda 1/5 kg šećera sok od limuna Za slatko odabrati jagode najboljeg kvaliteta i arome. šljiva. Preostale jagode prepoloviti i naređati preko korice. Onda dodati isitnjenu koru od pomorandže. očistiti ih i iseći na komadiće. krčkati oko 4 minuta uz mešanje. odstraniti peteljke. Umuti šlag i poređati prestale jagode. listove želatina koje smo prethodno potopili hladnom vodom i ostavili 5 min. limunov sok i staviti da se kuva. Želatin izlomiti u posudi i preliti sa malo hladne vode. Kuvati oko 8 min. pa premazati polovinom krema (i u krem ubaciti malo jagoda). ostavite da se ohladi. Sklonite sa šporeta. pomorandža. dodati šećer. tako vruću masu. borovnica. na prethodno namazanom i brašnom posutom papiru. Kore ne treba dirati dok se skroz ne rashlade. Skinuti sa šporeta i dodati želatin. Kad sok sa kašike kaplje u gustim kapima znak je da je slatko kuvano. a penu skidati kašikom.Umutiti čvrst sneg od belanca a zatim dodati limunov sok i postepeno šećer u prahu. (za 6 tegli od 250 ml) Potrebno je: 1 kg jagoda. Pred kraj kuvanja dodati sok od limuna. Ohlađeno slatko pakovati u tegle i pokriti celofanom. Ponoviti sve sa drugom koricom i preklopiti sa trećom. Dobro oprati pomorandžu vrelom vodom i oguliti koru. Izvadimo želatin. Po ukusu dodati liker od pomorandže. za tri korice. Rernu treba zagrejati na 125 stepeni a kada se ubaci korica smanjiti na 100 stepeni i sušiti sat vremena. Desetak jagoda ostaviti u hladnjaku. jabuka. Za to vreme. Na isti način. staviti u emajlirani sud i pošećeriti. Podeliti na tri dela. a onda ponovo kuvajte džem još 4 minuta. poklopite. Dobro promešati i odmah. Ostaviti u hladnjaku najmanje 12 sati. Oprati jagode. koji se prethodno rastvori u vodi. zalijemo sa 2 kašike vrele vode i stavimo da se zagreje. Ostaviti jagode da prenoće da bi očvrsle. Marmelada Sastojci: 500 g jagoda 500 g šećera pola limuna (sok) 4 lista želatina (beli) Jagode oprati. a kada provri. priprema se i marmelada od malina. Voće i šećer pomešati u velikoj i dubokoj činiji i ostaviti da stoji pokriveno oko 3-4 sata. ŠKOLA GAJENJA JAGODE 61 . da u njoj stoje. Sipati u šerpu. sipati u tegle s hermetičkim zatvaračima. 6 žumanaca umuti penasto sa preostalih 6 kašika šećera. Pri zagrevanju želatina paziti da ne provri. Beze torta s jagodama Pripremiti: beze kore: 6 belanaca 300 g šećera u prahu sok od 1 limuna krem: 6 žumanaca 12 kašika šećera 70 g gustina 7 dl mleka vanilija 3 listića želatina dodatno: 1 kg jagoda šlag Za ukras: 3 dl slatke pavlake. mešajući dok se sav ne rastopi. dobro promešati. Uz neprestano mešanje početi sa kuvanjem voćne mase. iscedimo ga (rukom) i dodamo gotovoj marmeladi. 6 kašika šećera i vaniliju dodati u mleko i staviti da se kuva. Sipati džem u tegle i odmah zatvoriti. Oprati ih. sipati u kipuće mleko i na laganoj vatri neprekidno mešati dok se ne zgusne. 1 kg šećera. a zatim nakapati sokom od limuna. Sutradan sud sa jagodama staviti na vatru i kuvati. očistiti i mikserom ih malo izmiksirati (kao kada se rukom izgnječe).

Jedan časopis za sve poljoprivrednike GODIŠNJACI U prodaji su kompleti .GODIŠNJACI časopisa Poljoprivredni list od broja 1 do 12.co.yu .co. Banja Luka E-mail: p_list@blic. 37 do 48 i 51 do 63 MEKI POVEZ po ceni 600 RSD možete poručiti na O11/23-980-39 pretplata-prodaja@poljoprivrednilist.co. 13 do 24 . 11000 Beograd ili fax: 011 23 987 43 Narudžbe i pretplata za čitaoce iz BiH Tel/fax: 051 310 315 GSM: 065 233 111 Pilanska bb (Banjalučki velesajam). 25 do 36.yu Pretplatnik Poljoprivrednog lista možete postati tako što ćete iznos od 1200 RSD uplatiti na naš račun i uplatnicu poslati na našu adresu: Vodovodska I deo 53.yu 300 RSD možete poručiti natelefon O11/23-980-39 pretplata-prodaja@poljoprivrednilist.net SPECIJALNA IZDANJA Ukoričeno meki povez KOMPLET IZDANJA Ruže i VRT Brojevi od 1-6 ukoričeno meki povez po ceni od 300 RSD možete poručiti natelefon O11/23-980-39 pretplata-prodaja@poljoprivrednilist.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful