SPECIJALNO IZDANJE

ŠKOLA GAJENJA JAGODE
Prof. dr Nebojša Momirović

GAJENJE SORTIMENT ISHRANA ZA{TITA
Cena: 200 dinara • 7,40 KM • 3,20 EUR • 22 Kn • 220 denara

Sve na jednom mestu za podizanje zasada jagodastog voća

Zeleni hit d.o.o. Tošin Bunar 188a/39 Veleprodaja i ogledno polje Naselje 13. maj, Batajnički drum bb, Zemun Tel: 011/2604-347 • Fax: 011/2604-353 Mob: 063/617-681

Najboljom ishranom do vrhunskog kvaliteta i prinosa

Dođite da uradimo hemijske analize zemljišta i vode za navodnjavanje i da Vam preporučimo program ishrane Vaših zasada

Pioniri u NUTRIGACIJI®

Sadržaj
Robna proizvodnja jagode ...................................... 4 Prirodni uslovi za gajenje jagodastog voća ............................... 6 Dragi čitaoci, Neprestano osluškujući Vaše potrebe i povratne reakcije, primetili smo da je proizvodnja voća, a naročito proizvodnja jagodastog voća u fokusu Vašeg interesovanja. Nastavljajući praksu izdavanja specijalizovanih izdanja Poljoprivrednog lista, došao je red i na Školu gajenja jagode, koja je pred Vama. Nakon izdanja Škola gajenja povrća, koje je ostvarilo veliki uspeh, isti autor, prof. dr Nebojša Momirović, prenosi Vam svoje bogato iskustvo i iz praktične proizvodnje i primene najsavremnijih tehnologija gajenja jagode u zaštićenom i na otvorenom prostoru. Zahvaljujemo se prof. dr Nebojši Momiroviću na uloženom trudu i nadamo se da ćete bez obzira da li ste profesionalni proizvođač jagode ili ne, među brojnim tekstovima pronaći teme koje Vas interesuju. Korišćenje savremenih tehnoloških dostignuća u kontroli mikroklimatskih uslova u gajenju jagode ......................................................... 8 Osnovni elementi kvaliteta i tržišnosti jagode i sitnog voća i kako ih ostvariti ............ 10 ODABIR SORTIMENTA ............................................ 11 Nabavka kvalitetnog sadnog materijala ......... 22 Hranljiva vrednost jagode ..................................... 24 ODABIR NAČINA PROIZVODNJE ..................... 25 Tehnologija gajenja jagode u zaštićenom prostoru ........................................... 26 Izvozna šansa u proizvodnji jagode na otvorenom polju ............................................... 32
Svi prilozi i saveti u ovom izdanju su plod znanja i iskustva ekipe stručnjaka Zelenog hita i prof. dr Nebojše Momirovića, nastali kao rezultat višegodišnjeg eksperimentalnog rada i bavljenja proizvodnjom jagoda na vlastitom oglednom polju. Za preporučenu tehnologiju gajenja na bazi opreme i repromaterijala u vlastitoj ponudi ZELENI HIT u potpunosti odgovara. Glavni urednik: Violeta Margetić, dipl. ing. Direktor: Nebojša Margetić, dipl. ing. Tehničko uređenje i grafički dizajn: Prepress studio AGROTOP Štampa: Modriani, Golubinačka 54, 22310 Šimanovci Adresa redakcije: Vodovodska I deo 53, 11147 Beograd, Računovodstvo i pretplata: 011/ 23-987-43, Redakcija: 011/239-2039, Tekući račun: 165-14119-77 Publikacija je upisana u registar sredstava javnog informisanja Republike Srbije pod brojem 3362 CIP katalogizacija: ISSN 1820-2179 COBISS.SR-ID181610247 E- mail adrese: Urednik: urednik@poljoprivrednilist.co.rs, Direktor: direktor@poljoprivrednilist.co.rs Marketing: marketing@poljoprivrednilist.co.rs, Novinari: press@poljoprivrednilist.co.rs Knjigovodstvo: knjigovodstvo@poljoprivrednilist.co.rs Design i priprema: prepress@poljoprivrednilist.co.rs Pretplata: pretplata-prodaja@poljoprivrednilist.co.rs Redakcija: redakcija@poljoprivrednilist.co.rs www.poljoprivrednilist.co.yu

ISHRANA I NAVODNJAVANJE USEVA JAGODE ....................................................... 42 ZAŠTITA USEVA JAGODE ..................................... 50 Recepti ....................................................................... 60

ŠKOLA GAJENJA JAGODE

3

S druge strane. Češku druge okolne zemlje i zemlje članice Evropske Unije. onda Mediteranske zemlje sve do sredine aprila imaju nenadoknadivu prednost u odnosu na naše proizvođače. kao i do promena u potrošačkim navikama i u specifičnim vidovima tražnje za industrijsku preradu. čije se dalje širenje može sa sigurnošću očekivati. Prošla godina je obeležena velikim strukturnim promenama u svetskoj poljoprivredi i možemo slobodno reći da predstavlja svojevrsnu prekretnicu u globalnim kretanjima ove veoma važne privredne delatnosti. Jednodušna ocena svih proizvođača i prometnika svakako jeste da je vansezonski uvoz sveže jagode iz nekih zemalja Mediterana (Izrael. Uvozom vansezonske jagode su dakle nametnuti novi standardi u pogledu tržišnosti. manipulacje i čuvanja. potrošnja voća i povrća ima stalni trend rasta jer su ljudi veoma zabrinuti za svoje zdravlje. dok proizvođači kod novopodignutih savremenih zasada još uvek ne vladaju u potpunosti adekvatnom tehnologijom gajenja jagode. U prethodne dve. uvoz većih količina bio skopčan sa vrlo visokim troškovima transporta. što omogućuje i naše pojavljivanje sa tržnim viškovima u ponudi zemljama prvenstveno u našem okruženju (CEFTA) ali i na udaljenijim tržištima. Kasnije. sjajna. često i na vrlo velike udaljenosti. te je bilo opravdano njeno gajenje uz relativno visoke troškove dopunskog grejanja. Zato je domaća jagoda iz zaštićenog prostora imala vrlo visoku cenu. Naročito jagodasto voće koje sadrži visoke količine antioksidativnih materija sve više postaje predmet prometa. Španija. promenio u potpunosti standarde u pogledu navika i potreba domaćeg tržišta. Najpre. dok se kod nas. U bližoj budućnosti. 4 P uključujući i primarnu poljoprivrednu proizvodnju i sekundarne proizvode. ali i u Sloveniju. dobro obojena) jagoda ne može proizvesti na tradicionalni način. posebno u Kanadi i Sad značajan deo proizvodnje žitarica i uljane repice se troši za dobijanje bioetanola i biodizela. visoke temperature kod njih ne dozvoljavaju uspešnu proizvodnju. Kada se govori o vansezonskoj proizvodnji. u prvom redu povećanja cena mineralnih đubriva i svih drugih inputa u poljoprivredi od kojih u najvećoj meri zavisi cena koštanja poljoprivrednih proizvoda. U početku je s obzirom na relativno malu tražnju zbog slabije kupovne moći građana. prvenstveno otvaranjem tržišta. osim gajenjem jagode u ravničarskim ŠKOLA GAJENJA JAGODE . U prometu jagode tokom sezone neće dolaziti do značajnijih poremećaja i velikih oscilacija cena. Takođe je došlo i do laganog pomeranja u načinu prometa. načina pakovanja i niza pratećih elemenata u distribuciji i prodaji. ali politička i vojna sukobljavanja oko kontrole strateških energetskih i sirovinskih izvora ukazuju na jednu sasvim novu ulogu poljoprivredne proizvodnje. ali i drugih sirovina. ali i u ovoj sezoni zabeleženi su i prvi primeri izvoza jagode. U svetu. Veoma je značajno istaći neke komparativne prednosti koje u Srbiji imamo u odnosu na druge zemlje. prvenstveno jer se kvalitetna (čitaj krupna. vansezonski uvoz neće biti ograničen prvenstveno na velike lance hipermarketa. Brojne su nedoumice oko opravdanosti ovakvih tendencija. u prvim godinama vrlo ograničenog obima. sa neizvesnm plasmanom. Italija i Grčka). prvenstveno u Rusiju i bivše sovjetske republike. povremenim uvozom i velikom i raznovrsnom ponudom na domaćem i na okolnim tržištima. U Evropskim okvirima doneti su strateški planovi razvoja koji podrazumevaju supstituciju oko 20 % energije iz nafte i gasa. došlo je do velikog skoka rasta potrošnje i cena energije fosilnih goriva.TRŽIŠTE Robna proizvodnja jagode i sitnog voća u svetlu novih tržišnih zahteva i globalnih promena u svetskoj ekonomiji i poljoprivredi Prirodni uslovi za gajenje jagodastog voća oslednjih par sezona promet jagode i sitnog voća obeležile su nove tendencije i kretanja uslovljena. onom iz obnovljivih izvora. maline i trešnje na strana tržišta. a u poslednjoj izvesno značajan po obimu i svojoj vrednosti.

pakovanje i plasman.7 EUR za kilogram. mora biti što brži i efikasniji. pa se u Italiji Elsanta iz regiona Trentino i Alto Adiđe prodaje za 3. u kontinuitetu tokom ugovorenog perioda plasmana. uz napomenu da su kod njih zimske temperature mnogo blaže u odnosu na kontinentalnu klimu u Srbiji. U ravničarskom kontinentalnom delu jagode ima najviše u regionu Veneto 704 ha. izmeštanjem proizvodnje na veće nadmorske visine može obezbediti kontinuirano snabdevanje većim delom godine. 320 ha Sicilija. te da naša gazdinstva za kvalitetnu jagodu mogu planirati cenu oko 100 din u otkupu.000 ha. Najpribližniji našim uslovima su regioni Veneto i Emilija-romanja. rashladiti do propisane temperature i utovariti na hladnjaču. obučene ljude i koncentrisanu proizvodnju.400 ha i Italiji 3755 ha. Letnja proizvodnja organizuje se u Trentinu i Alto Adiđe na površini od 231 ha. može ostvariti puna profitabilnost većih projekata.2 EUR za kilogram. Najpre treba znati da je ukupna proizvodnja povećana za 4%.000 hektara. a od ukupne proizvodnje 80 % je pod plastikom.4 EUR/kg. Nemačkoj 14. U toku juna i jula jagoda je skuplja. Na jugu Italije dispergovan je dobar deo proizvodnje: 826 ha Kampanija. obezbeđuje doradu. U zaštićenom prostoru najviše se gaji u regionu Veneto. pri čemu kooperativa (zadruga) obezbeđuje materijal za pako- vanje. prirodni uslovi treba da pogoduju gajenju ove vrlo zahtevne vrste. Ove godine su cene koje su dobijali farmeri u Evropi bile oko 1. Španiji 7. kao i kod drugog jagodastog voća. Pri tom treba imati na umu da transport do otkupnog mesta u kome će se upakovana roba složiti za transport. Jagoda se u svetu u ovoj godini gaji na oko 260. ili malih proizvođača povezanih u zadruge. jer se vrlo mali deo proizvodnje nalazi u zaštićenom prostoru i obnavlja iz frigo živića svakog leta. te prednost imaju oni krajevi u Srbiji koji već imaju izgrađenu infrastrukturu. kooperative. onda možemo reći da je to manje više ujednačena i stabilna cena. od čega u Evropi najviše u Poljskoj 55. ŠKOLA GAJENJA JAGODE 5 . U ceni koštanja jagodastog voća uopšte. 270 ha Kalabrija i Basilikata 486 ha. Kod nas se u toku jeseni cena jagode kretala oko 4 EUR/kg što je značajno više nego u Italiji i Evropi. cena branja ulazi sa vrlo visokim procentom. zatim u SAD 21. U Hrvatskoj i Sloveniji asocijacije proizvođača jagode su ove godine izvozile za 1. Uz to.600 ha. Turskoj 14. a na otvorenom polju se gaji samo na 710 ha. Obim proizvodnje kod većih robnih proizvođača.200 ha. Sobzirom da je najveći broj sorata koje se gaje u Srbiji poreklom iz Italije uputno je analizom kretanja proizvodnje po regionima ove evropske zemlje otkriti moguće trendove u pogledu kretanja proizvodnje jagode u svetu. potom Emilia-romanja 362 ha i Pijemont 158 ha.000 ha. Dakle ako uzmemo da kooperative zadrže oko 30% za zajedničke troškove.predelima. te se u tom smislu zahvaljujući nižim troškovima radne snage. ili veće asocijacije treba da obezbedi svakodnevni izvoz punog vozila. a približne su cene i u Sloveniji.

a ozbiljne štete u proizvodnji u vreme cvetanja nastaju na temperaturama od -2°C. Za razliku od zemalja sa južne hemisfere i onih u Mediteranu koje snabdevaju svetsko tržište u hladnijem delu godine. Zahvaljujućí vertikalnom termičkom gradijentu i obilju proizvodnih površina sa povoljnim prirodnim uslovima za gajenje na različitim nadmorskim visinama.5 do 7. laka zemljišta kisele hemijske reakcije i prohladna klima bez magle sa velikim brojem sunčanih dana. iskusne proizvođače. po pravilu i vrlo ukusne i kvalitetne sorte gaje na lakim i dobro dreniranim zemljištima. brzina filtracije odnosno kvalitet drenaže mora da budu izrazito preovlađujuće. Struktura mora da bude vrlo izražena. te njihove asocijacije i stručnu službu. ukusa i arome jagode. Arilje. kao i sadržaja vitamina C u plodovima. jer jagodasto voće ne podnosi slabo ocedna zemljišta. posebno tokom toplih noći. kao kod pseudoglejnih zemljišta. već imamo obezbeđenu i infrastrukturu. koja pripadaju seriji peskovitih ilovača sa manjim sadržajem gline od 30%. smanjuje se akumulacija šećera u plodovima. niti na jako zaslanjenim zemljištima koja imaju vrednost EC saturacione paste preko 2 mS/cm. nikako preterano fina. Sa visokim intenzitetom respiracije. Drugi regioni u kojima imamo relativnu visoku koncentraciju proizvodnje jagode su Moravski sa proizvodnjom u pobrđu od Varvarina prema Velikoj Drenovi. Biološki mnimum za jagodu je 6 °C. Jagoda preferira neutralna do slabo kisela zemljišta sa pH vrednošću 5. Dakle osobine kao što su brzina infiltracije. Osobine zemljišta Za gajenje jagodastog voća najboja su zemljišta lakog mehaničkog sastava. a najpoželjnija je veličina agregata od 1-10 mm. Osobine klime Optimalne dnevne temperature za porast i razviće useva jagode su 1822°C. karakteristike klime. Mnoge kotline u Srbiji sa lakim aluvijalnim zemljištima pogoduju gajenju jagode. pri čemu. presudne su za postizanje dobrog kvaliteta. Dubinom profila ne sme da se javi nepropusni glinoviti sloj. Ivanjica. proizvodnja u Srbiji treba da počevši od maja meseca. a one adaptibilne i otporne na bolesti korenovog sistema mogu sa pretežnim uspehom da se gaje na nešto težim. kome gravitiraju i veći proizvođači podno Jastrepca i oko Aleksinca. jagoda i ostalo sitno voće se može proizvoditi tokom čitave sezone. kao što je npr. pa sve do pojave prvih jesenjih mrazeva sredinom oktobra omogući dovoljno kvalitetne robe za sve veću tražnju uslovljenu značajem koji visok sadržaj antioksidanasa u jagodastom voću ima u zaštiti zdravlja potrošača. jer se u protivnom zbog prevlaženosti korenovog sistema povećava osetljivost useva na oboljenja uvenuća i plamenjače. osim prirodnih uslova. i praktično usev treba započeti sa forsiranjem u proleće kada se noćne temperature ustale oko ove vrednosti. Geografska širina. Tako se najosetljivije. Humusno akumulativni sloj treba da je moćan. Visoka osunčanost tokom dana i relativno sveže noći. Osetljivost prema agrohemijskim karakteristikama zemljišta je i sortna specifičnost. Na taj način zemljište će imati vrlo visoku poroznost i veoma dobre vodno-vazdušne osobine. poželjno oko 20%. U pojedinim reonima. ali niske temperature tokom 6 S Prirodni uslovi za gajenje jagodastog voća zime i veliki broj dana sa maglom povećavaju rizik u proizvodnji. dostupnost vode za navodnjavanje. GAJENJE JAGODE ŠKOLA GAJENJA JAGODE . U plodonošenju visoke temperature u opsegu od 25-35 °C uslovljavaju niz problema u fiziologiji useva. ali dobro humoznim i propusnim zemljištima. a optimalne noćne temperature su 12-13°C.0. Živići izmrzavaju kada je temperatura unutar bokora ispod -12 °C. Pri tom treba imati na umu da na zemljištima sa sadržajem aktivnog kreča preko 6% jagodu ne treba gajiti.Pocerski . Drugi regioni sa povoljnim zemljišnim i klimatskim uslovima su Mačvansko. reljefa i zemljišta svrstavaju Srbiju u red onih proizvodnih reona koji mogu da obezbede kontinuirano snabevanje Evropskog tržišta kvalitetnom robom tokom čitave sezone. Subotički i Podunavski sa brojnim mikrolokacijama izuzetne pogodnosti za gajenje jagode.rbija ima izuzetne prirodne preduslove za proizvodnju jagodastog i sitnog voća uopšte. Zato u brdsko planinskom području jagoda može imati izvanredan kvalitet i može na tržište pristići u vreme kada je tražnja veoma velika. mogu se postići veoma dobri rezultati. dubine preko 50 cm i vrlo rastresit. Javor i Sjenička visoravan. Jasno je da usevu jagode odgovaraju proleća sa manjim oscilacijama u dnevnm i noćnim temperaturama.

SISTEMI ZA NAVODNJAVANJE PROJEKTOVANJE I MONTAŽA Aqua Parcijalno kružni rasprskivači Udarni rasprskivači 11070 Novi Beograd Milutina Milankovića 120a tel: 011/21-39-493.agrogas.yu Vodeni topovi .co. 011/31-32-128 www.

GAJENJE JAGODE

Korišćenje savremenih tehnoloških dostignuća u kontroli mikroklimatslihvoća za gajenje jagodastog uslova u gajenju jagode

Prirodni uslovi

ako integrisati pravilno sve tehnološke operacije gajenja, koje osim visokih prinosa treba da omoguće i vrhunski kvalitet jagode? Odgovor na ovo pitanje podrazumeva potrebu sveobuhvatne analize osnovnih činilaca neophodnih za nesmetano odvijanje osetljivih fizioloških procesa tokom pojedinih fenofaza porasta i razvića gajenih biljaka, zatim pravilan izbor i poznavanje neophodnih repromaterijala i na kraju, ne sa najmanjim značajem, obezbeđivanje tehničko-tehnoloških sistema za proizvodnju sa visokim stepenom sigurnosti. Regulacija temperature, relativne vlažnosti vazduha i količine svetlosti, te pravilno navodnjavanje i

K

ishrana, predstavljaju osnovne elemente ostvarivanja visoke tržišnosti, kako za gajenje jagode u zaštićenom prostoru, tako i za proizvodnju na otvorenom polju. Poželjno je da u godini zasnivanja useva, nakon jesenje berbe u toku
Regulacija temperature

zimskih meseci temperature vazduha u plasteniku bude oko 1-2 °C u trajanju od najmanje 5 sedmica, ili se pak pribegava dopunskom osvetljavanju useva jagode kako bi se inicirao nov period zametanja jagode., U proizvodnji na otvorenom polju praktikuje se primena lutrasila, agrila ili sličnih flis termozaštitnih tkanina, kako temperature unutar bokora ne bi padala ispod - 4 do -7°C. Zbog toga što većina sorti jagode ozbiljno izmrzava na konstatnim temperaturama ispod -12 °C neophodno je, naročito osetljivije rane i srednje rane sorte (Clery, Alba, Elsanta) prekriti debljom flis navlakom (Lutrasil 23 g/m2), i na taj način obezbediti dobro prezimljavanje bez obzira na pojavu eventualnih golomrazica

8

ŠKOLA GAJENJA JAGODE

bez snega. U uslovima visokih temperatura tokom leta i obilnog navodnjavanja i ishrane azotom, često dolazi do kašnjenja ili čak izostajnja formiranja plodova. Uz to jaka osunčanost dovodi do pojave oštećenja plodova. Zbog toga je u letnjim mesecima kod nas neophodno koristiti mreže, ili neki drugi oblik zasene koji će redukovati intenzitet insolacije za 25 do 35% i mistere kako bi se uz smanjenje temperature povećala i relativna vlažnost vazduha. U objektima zaštićenog prostora, pravilan menadžment svetlosti predstavlja veoma važan element, gde se osim intenzitetom i odnosom direktne i difuzne svetlosti, može upravljati i kvalitetom, odnosno spektralnim sastavom svetlosti. Fotoselektivne folije omogućuju bolju zaštitu od fizioloških nedostataka, odnosno od oštećenja usled pojave patogena i štetočina. Tzv. antivirusne folije smanjuju napad vaši,
Količina svetlosti

bele mušice, te tripsa, grinja i minera, ali i pojavu sive truleži, što umnogome doprinosi boljem finansijskom rezultatu. U vansezonskoj proizvodnji jagode u Srbiji, količina svetla ne omogućuje gajenje jagode u gustinama većim od 10 živića/m2, za razliku od Italije gde se u zavisnosti od tehničke savršenosti sistema broj penje i do 14 živića/m2, a u Izraelu i do 20 živića/m2. Uloga malč folije ili PP tkanih agrotekstilnih podloga je još značajnija sa aspekta tržišnosti. U reflektovanoj difuznoj svetlosti spektralni sastav može biti takav da posebno pogoduje intenzitetu boje i sjaja plodova, ali i u smanjenju osetljivosti na najvažnije bolesti i štetočina. U vansezonskoj proizvodnji sa grejanjem koristi se belo-crna folija ili beli agrotekstil kao podloga, ne samo zbog veće količine svetla, već i zbog manje pojave plamenjače u odnosu na crnu ili srebrno-braon foliju. U proizvodnji na otvorenom polju i srebrno braon i crna malč folija daju odlične rezultate, posebno one najkvalitetnije

koje idealno prianjaju uz površinu zemljišta, jer su relativno male debljine 25-30 mikrona, ali izuzetnog kvaliteta i postojanosti što im obezbeđuje pouzdano trogodišnje trajanje, nakon čega se u potpunosti uklanjaju sa parcele. Pravilno navodnjavanje je veoma važno sa stanovišta održavanja režima vlažnosti, ali i sa aspekta eventualne korekcije mikroklime, u prvom redu korekcije visokih temperatura zemljišta i prizemnog sloja atmosfere, posebno u noćnim časovima za vreme toplih noći u periodu plodonošenja i berbe. Na otvorenom polju kod zasnivanja useva na visokim letnjim temperaturama poželjno je u početku koristiti sistem za mikroorošavanje bez obzira na sistem kap po kap koji služi za fertigaciju. Visoka vlažnost vazduha i rashlađivanje folija i sadnica doprinosi ujednačenijem i bržem porastu i povećava procenat prijema frigo živića.
Navodnjavanje

ŠKOLA GAJENJA JAGODE

9

GAJENJE JAGODE

Osnovni elementi kvaliteta
i tržišnosti jagode i sitnog voća i
valitet i tržišnost su osobine koji se međusobno veoma prepliću, trebalo bi da se podrazumevaju, ali u mnogome zavise od standarda i sistema kontrole. Pod kvalitetom jagodastog voća podrazumevamo obično standardima ili zakonom propisane vrednosti sadržaja

K

kako ih ostvariti?
suve materije (vrednost briksa), šećera, organskih kiselina, minerala, vitamina, zaštitnih, bojenih, ili nekih drugih korisnih materija, odnosno minimalno tolerantne vrednosti sadržaja nitrata, nitrita, drugih makro i mikroelemenata ili, češće, teških metala, rezidua pesticida ili nekih drugih štetnih materija. Osim u kvalitetu, tržišnost se ogleda u nizu drugih osobina kao što su: pravilnost tj. uniformnost oblika i veličine, boja, njen intenzitet i sjaj, čvrstina, transportabilnost, dužina čuvanja i konačno organoleptičke osobine, koje su vrlo često veoma diskutabilne i veoma mnogo zavise od navika u potrošnji stanovništva određenog područja. Ipak, kod jagode izbalansiranost šećera i kiselina,

atraktivan ukus i miris, predstavljaju nezamenljive osobine, bez obzira što u veletrgovini, čak i na zelenim pijacama čvrstina ploda, intenzitet boje i sjaja, oblik i uniformnost ploda imaju često presudnu ulogu. Tržišna jagoda kod domaćeg potrošača podrazumeva jarko crvenu boju, visok sjaj, pravilnost oblika i veličine, ali nadasve važnim se smatra krupnoća, koja kod ekstra klase ide preko 30 g. Takođe, osobina koja postaje sve bitnija jeste čvrstina ploda, odnosno transportabilnost i dužina čuvanja. Osim što je uslovljena sortimentom, čvrstina puno zavisi i od pravilnog navodnjavanja i izbalanirane ishrane, sa visokim učešćem kalijuma i kalcijuma.

TV emisija Svet poljoprivrede
i mreži lokalnih tv stanica
TV GALAKSIJA 32 – ČAČAK Četvrtak RTV BATOČINA Utorak TV TOP 3 – PROKUPLJE Subota TV LESKOVAC Nedelja TV BOR Subota JP TV PIROT Nedelja TV AS – KREPOLJIN Subota TV 2000 – LOZNICA Subota STV – NEGOTIN Subota RTV VK – KIKINDA Petak RTV PATRIJA – K23 – SUBOTICA Subota TV KANAL 9 – KRAGUJEVAC Subota RTV LASTAVICA – KRUŠEVAC Nedelja TISA INFO KANAL – NOVI BEČEJ Utorak TV AS – ŠABAC Nedelja TV JAGODINA Subota TV JASENICE - SM. PALANKA Nedelja TV JEDINSTVO - NOVI PAZAR Nedelja TV JERINA - SMEDEREVO Nedelja TV KOPERNIKUS - NIŠ Subota TV KRONIK - VALJEVO Nedelja TV LAV - VRŠAC Subota TV SAT - POŽAREVAC Subota TV SPEKTAR - SOMBOR Četvrtak TV POŽEGA Nedelja TV RESAVA - SVILAJNAC Sreda RTV PRIMA - BAJINA BAŠTA Nedelja RTV STRELA - VELIKI POPOVIĆ Nedelja TV VALJEVO Subota 10.15 Petak 12.15 20.00 Subota 20.00 10.30 Nedelja 10.30 11.00 Ponedeljak 13.00 15.00 Nedelja 07.00 12.00 16.00 Nedelja 11.00 12.00 Nedelja 11.00 16.00 Ponedeljak 16.00 20.00 Subota 12.00 11.00 Nedelja i sreda 11.00 11.00 10.00 Ponedeljak 11.00 20.00 Subota 17.00 15.00 19.00 Nedelja 10.30 10.00 13.00 12.00 07.45 13.00 16.30 Utorak 16.30 09.00 Petak 13.00 10.30 i 15.30 Subota 09.30 12.45 20.30 Četvrtak 15.00 16.00 20.00 Ponedeljak 18.00 10.00

na televiziji

ENTER

subota u 10 h, nedelja u 8 h i sreda u 6 h
Urednik i voditelj Dejan Jovanović Produkcija Rainbow Beograd

10

ŠKOLA GAJENJA JAGODE

Agrotop marketing • 011 239 80 39 marketing@poljoprivrednilist.co.yu

Diverzifikacija proizvodnje jagode predstavlja veoma važan preduslov za stabilnu proizvodnju. kao i najperspektivnije za 2008 godinu. do vrlo kasnih sorata za otvoreno polje. ili sa onim koje se gaje u specifičnim klimatskim uslovima. opredelili smo se da Vas upoznamo sa onim sortama koje se smatraju standardnim ili perspektivnim i relativno su novijeg datuma. Proširiti njihovo gajenje od nizijskih područja do brdsko planinskih krajeva. od najranijih. od onih za svežu potrošnju. pa do najsevernijih područja Srbije. Naime. ŠKOLA GAJENJA JAGODE 11 . do sorti za duboko zamrzavanje i industrijsku preradu. od krajnjeg juga. gajenjem sorata različite dužine vegetacije u regionima sa različitim toplotnim sumama tokom vegetacione N sezone i sa vertikalnim temperaturnim gradijentom.Odabir sortimenta a oglednom polju preduzeća Zeleni hit traje ispitivanje većeg broja sorata od strane Ministarstva za poljoprivredu Republike Srbije. ili najviše gajene. na osnovu čega možemo preporučiti veći broj sorti iz uvoza za različite sezone i namene gajenja. U tom smislu je neophodno uvesti u proizvodnju što veći broj sorata različite namene. odnosno dužini dana. a takođe i onim koje su obeležile prethodne decenije i sve se manje gaje. sezona berbe se maksimalno produžuje i time smanjuje pritisak na tržište i variranje cene. Iako se na Evropskoj i Američkoj sortnoj listi nalazi veliki broj kultivara. Podebljanim slovima označene su sorte koje na italijanskoj A listi (zvanična sortnaj lista) važe za najkomercijalnije.

Plodovi su vrlo čvrsti sa otporom penetracije 3538 g. sa vrlo ujednačenim kvalitetom od početka do kraja. Dobrim programom navodnjavanja i ishrane može se izazvati remontantnost kod gajenja na supstratima. solidne čvrstine i šelf lajfa. pa se može upešno gajiti i na težim i nešto alaklnijim zemljištima. ali ima nešto viši sadržaj kiselina u plodu. Ova sorta nema izraziti potencijal rodnosti i u dobrim uslovima daje prinos retko veći od 0. Potencijal rodnosti nije izrazit. Ima visok sadržaj kiselina u plodovima i dobru postojanost u manipulaciji. U dobrim uslovima prosečni prinos po živiću je od 0. Kvalitet plodova je dobar i veoma postojan. Nakon hladnijih zima prinos je vrlo ograničen i obično se svodi na 0. sa malim čašičnim listićima i veoma lepim vizuelnim utiskom. porast plodova i zrenje su vrlo koncentrisani. konusnih. vrlo uniformnih. ali je u početku berba mnogo bolja. Berba ne traje duže od desetak do petnaest dana.5 do 0. čak i padanjem rasada. bilo plamenjačom bilo fuzarioznim ili verticilioznim uvenućem. vrlo pravilnih. visoke otpornosti i adaptibilnosti. Relativno dugo plodonosi. Alba je vrlo rana sorta koja u od- Clery je odlična rana sorta vrlo dobrog ukusa i arome. ali puno i vrlo krupnih plodova i preko 50 g. Ima konusno-okruglaste plodove. Miss je vrlo rana sorta. Osetljiva na sivu trulež u plastenicima.6 kg po živiću. Kod ove sorte zametanje. Odlične je adaptibilnosti i otpornosti na bolesti. jarko crvenih i sjajnih plodova. Ova sorta je jako osetljiva na bolesti korena i uvenuće prouzrokovano.Rane sorte nosu na Clery i Miss kasni sa zrenjem samo dan ili dva. dobrog ukusa i arome. Briks je na nivou sorte Clery. To je vrlo krupna sorta. nešto svetlije boje.3 kg po živiću. sjajniji i ukusniji. Prosečna masa ploda je 27-30 g. a plodovi krupniji. osim na jako lakim i humoznim i plodnim zemljištima. ali je sklona u određenim uslovima tamnjenju i matiranju. 12 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . tako da izuzetno podnosi transport i manipulaciju.8 do 1 kg. Boja je zadovoljavajuća. konusnih plodova.

U plastenicima u ranoj proizvodnji nema dovoljno polena pa su prvi plodovi malo deformisani. habitus i produkciju velikog broja korenovih vratova. Prosečna masa ploda. Odlične je transportabilnosti. pa se troši manje radne snage u berbi. posebno za pijačnu prodaju. gde ne raspolažemo dovoljnim količinama vode. koja zrenjem u odnosu na Clery i Albu kasni 3 dana. odlične čvrstine. posebno u kooperativama koje jagodu plasiraju van glavne sezone. Cvasti su visoko u bokoru. Treba je gajiti samo u prohladnoj klimi na većim nadmorskim visinama i na lakim. Kasni u odnosu na Clery 4 dana u berbi. Konzistencija plodova nije adekvatna za udaljena tržišta. Lako se odvaja plod. sa vrlo atraktivnm čašičnim listićima Zahvaljujući visokom sadržaju šećera.Srednje rane sorte je srednje rana sorta. Stiže 4 dana pre Marmolade. Plodovi se beru na početku zrelosti. Jedna od najinteresantnijih novoselekcionisanih sorata. jer već tada ih odlikuje visok briks. čvrstine i uniformnosti. U Italiji se gaji na većim nadmorskim visinama. i izbalansiranom odnosu kiselina ukus je izuzetno dobar. lekcionisana u Vageningenu koja u severnoj i centralnoj Evropi predstavlja standardnu sortu. odlikuje ih i veoma dobar ukus i aroma. ostale osobine prvenstveno fantastično izbalansiran odnos kiselina i šećera i odličan ukus. čak i na povišenoj temperaturi. Asia Darselect je ranija francuska sorta koja spada među najukusnije i veoma gajene posebno u Nemačkoj i u Austriji. Plodovi su srednje krupni. izduženo konusnog oblika. vrlo uniformni.9 do 1. Sklona je brzoj promeni boje u karmin crvenu na visokoj temperaturi. Plodovi su solidne krupnoće. Biljke su bujne otporne na bolesti korena i na pepelnicu. uniformne plodove konusnog oblika. pa u uslovima obilne ishrane azotom oplodnja često nije dobra. vrlo blizu ukusu Elsante. crvene boje mesa i dobrog ukusa. Dobro se transportuje i čuva do prodaje. a otpor penetraciji 30 do 35 grama. srednje krupni do krupni. Pogodna za siromašnija zemljišta. Odlična je i na otvorenom polju i u plastenicima i hidroponskoj proizvodnji. Prosečan prinos po biljci u dobrim uslovima je 0. još uvek izdvajaju ovu sortu kao vrlo atraktivnu. Sorta je veoma osetljiva na nepovoljne uslove sredine. izuzetne jarko crvene boje i sjaja. dugo mogu čuvati u transportu i prodaji. karakteriše ih izvanredan šelf lajf. svetlije boje i mada nemaju izuzetnu čvrstinu. koja obilno zameće. Plodovi su krupni. Plodovi su ujednačeni. Elsanta je holandska sorta se- Madalleine ima vrlo bujni Patty je sorta koja se u Italiji još uvek puno gaji u Veronskim plasteniciŠKOLA GAJENJA JAGODE 13 . Plodovi imaju osrednju uniformnost i krupnoću. Osetljiva je na antraknozu. Sorta dobrog ukusa i intenzivne crvene boje koja brzo tamni i prelazi u karmin crvenu. Srednje rana sorta. Maya ima biljke bujnog habitusa koje su otporne na većinu bolesti jagode. jer je izuzetno osetljiva na bolesti korena. Plodovi su solidne čvrstine i nisu skloni površinskim povredama u čuvanju i manipulacijama. Vrlo pogodna za gajenje na siromašnijim i zamorenim zemljištima. Eva je novija sorta pogodna za gajenje na otvorenom polju i u zaštićenom prostoru. ali osim rustičnog izgleda i tamnije boje. gotovo peskovitim i blago kiselim zemljištima. 26 do 30 grama. Plodovi su krupni konusni. Na taj način se Antea je srednje rana sorta koja stiže 5 dana nakon sorte Clery. par dana ranija od Marmolade. Ako se izuzme visoka zahtevnost ove sorte u pogledu tehnologije gajenja. izduženi i krupni jarko crvene boje sa naranžastom nijansom.1 kg. Ima vrlo kupne. kupasti.

breskve.Budimpešta Sadni materijal vrhunskog kvaliteta odabranih sorata jagodastog voća. nektarine.HABERLI .Ravena . jabuke. šljive.GEOPLANT . trešnje.Ćezena .RAGGI-VIVAI . .. kruške.NEW FRUITS . kajsije.PROPLANT .

obilna jesenja berba Tuchampion Prinosna i ukusna sorta Thutop Izuzetno rodna i slatka krupna sorta Loch Ness Krupna i slatka kupina za svežu potrošnju Standard za plasman u svežem stanju Tulameen . krupa. vrlo ukusna Elsanta Standard u proizvodnji na supstratu Roxana Vrlo rodna. sjajna i čvrsta Asia Krupna.Alba Rana. blistava.

Mada ima lep sjaj. Spada u srednje rane sorte koje su vrlo atraktivne za gajenje i prodaju. Plodovi su konusno okruglasti. iako izuzetnog sjaja. visok sjaj i lepa boja. Sonata je nova holandska sorta sa ambicioznim planovima da zameni Elsantu. kako bi se dovoljno razvila do zime. čvrsti. Odlikuje je odličan ukus i aroma. ova sorta može poprimiti tamniju boju. Queen Elisa je odlična sorta Srednje kasne i kasne sorte Arosa je dan ili dva kasnija od Marmolade. Cveta veoma rano. Po svojim organoleptičkim osobinama Sonata ni približno ne ispunjava standarde sorte Elsanta. pa se preporučuje za terene na kojima se ponovo zasniva jagoda. Odlične konzistencije i odličnog ukusa i mirisa. Ima krupnije plodove. koja je par dana kasnija od Albe.. Zahteva nova zemljišta sa malim pritiskom inokuluma i vrlo ranu setvu. u većoj meri konusnog oblika. dobrog ukusa i arome. ali još uvek rustičnog izgleda i nešto niže unformnosti. Za berbu stiže par dana ranije od Marmolade. ali odličnog ukusa i mirisa. Odlične je otpornosti na pepelnicu i na bolesti korena. 16 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . a u našim uslovima plodonosi nešto iza najranijih sorti. ali su plodovi znatno mekši. za razliku od prolećnog perioda kada nije u toj meri rentabilna. Sugar Lia je nova talijanska sorta koju je selkcionisao profesor Faedi. dobra uniformnost i čvrstina plodova. Trpi veliku gustinu s obzirom na uspravan bokor i srednju bujnost.Srednje rane sorte ma i u jesenjem periodu daje jako lepe i uniformne plodove i visok prinos. Za branje stiže 2 do 3 dana nakon Albe. a prethodno se ne vrši dezinfekcija. Biljke su bujne odlične adaptibilnosti na peplnicu i antraknozu. tamnije crvene boje. Srednje bujnog habitusa i osrednjeg potencijala rodnosti.

sa briksom koji ne prelazi 5. a otpor penetraciji visok 30-33 g/cm2. a ukusom Saint Pierre gotovo da prevazilazi sve ostale sorte. jarko crvene boje. čak i u lošim uslovima navodnjavanja i ishrane. visoke otpornosti na bolesti korena. ali nikad u potpunostii ne nestaje iz proizvodnje. Berba kasni za Marmoladom 2 dana. ŠKOLA GAJENJA JAGODE . vrlo krupnih atraktivnih plodova. dobrog ukusa i visoke komercijalne vrednosti. Plodovi su vrlo krupni. Karakterišu je vrlo krupni kupasti plodovi svetlije boje. atraktivne plodove. ali još uvek vrlo adaptibilna i dobra.7.2 kg. Boja u mnogome podseća na Elsantu.Srednje kasne i kasne sorte se odlikuje visokim prinosom i gotovo istovremenim sazrevanjem sa Marmoladom. Ima veoma krupne. mada ukus a naročito miris ne predstavlja najaču stranu ove sorte. Asiom 8 dana i 11 do 12 dana za Albom. čak i vrlo osetljiva na bolesti korena. Prosečan prinos po živiću u dobrim uslovima je 1 do 1. sa ukusom koji nije izuzetan. konusnog oblika. izduženo-kupastog izgleda. srednje konzistencije. Gajiti je na devičanskom terenima za jagodu ili uz prethodnu dezinfekciju zemljišta. koji se meri sa sortom Onda. 17 Onda je vrlo krupna sorta i vrlo prinosna koja se dosta gaji u Italiji. Saint Pierre je nova sorta izuzetnog ukusa. ali ne kao kod Albe. Prosečna masa ploda je 26-28 grama. Vrlo je prinosna u jesenjoj proizvodnji i u hidroponskoj proizvodnji u vrećama. ali ne tako visokog potencijala rodnosti. delom i na Collectotrichum acutatum. Za razliku od Onde imaju odličan ukus. tamnije crvene boje i sjajni. Krupnih i čvrsti plodova. ali dosta osetljiva na bakterioze. Cveta kasnije u odnosu na Marmoladu ali za berbu stiže otprilike u isto vreme. uniformne. ali posle izvesnog vremena gubi na značaju. Solidne je otpornosti na gljivična oboljenja. i tolerancije na Oidium fragariae i Xantomonas fragariae. Dora je sorta novijeg datuma koja Roxanna ima veoma bujnu biljku. Marmolada je sorta sa kojom obično započinje intenzifikacija proizvodnje. Ima izvanredan potencijal rodnosti. sa krupnim čašičnim listićima.

odličnog ukusa i mirisa. izraženog sjaja i ne tako čvrste. solidne otpornosti na uvenuće i 18 Raurica je jako kasna sorta sa uspravnim položajem listova. Što se tiče šelf lajfa ova sorta spada u veoma prihvatljive u pogledu mogućnosti izvoza. Zameće veliki broj cvetnih grana i plodova. Stalnorađajuće sorte Albion je američka sorta iz Kalifornije. konusne plodove. zbog visokog kvaliteta. ŠKOLA GAJENJA JAGODE . ali sa briksom preko 7. Stiže 5 dana nakon Marmolade. Thuchampion Thutop je kasna sorta krupnih. Obavezno treba očistiti da ne bude više od 2 korenova vrata po živiću u jesenoj nezi zasada. Ima krupne plodove osrednje konzistencije. Sadržaj vitamina C u plodovima je vrlo visok. nešto svetlije boje. Sorta je pogodna i za svežu potrošnju i za industrijsku preradu. Može se gajiti uspešno na slabim zemljištima. odličnog ukusa i mirisa. ne tako bujna. Vrlo je slična po svojm osobinama sorti Record. Adria je jako kasna sorta koja za Marmoladom kasni oko 6 dana. čak i na visokim temperaturama. Jako kasne sorte Idea je jako kasna sorta izuzetnog kvaliteta koja se u Italiji uglavnom gaji u plastenicima. Ima veoma visok potencijal rodnosti jer obilno zameće. pepelnice i bolesti korena. sa malim sadržajem kiselina. lepo obojene i sjajne plodove. Ima kupaste. čiji je jedan od roditelja sorta Marmolada. Record je sorta koja po svojim osobinama odgovara organskim sistemima zemljoradnje.Jako kasne sorte je švajcarska sorta. uz ograničenu agrotehniku i zaštitu od koletotrihuma. Ima krupne. a plodovi su krupni od početka do kraja berbe. koji u uslovima visokih temperatura često gube na kvalitetu i tržišnosti. a u brdsko-planinskom području čak 10 dana nakon Elsante. vrlo slatkih plodova.

dobre uniformnosti. izraženog sjaja. Stajanjem jako gubi na masi. Nažalost. pomisli na sortu Zenga Zengana. vrlo bujnog habitusa i odlične produktivnosti. kome je osim najviđenijih proizvođača jagodastog voća prisustvovali prometnici. intenzivne crvene boje i vrlo je pogodna za smrzavanje i industrijsku potrošnju. Kod dobre agrotehnike prinosnija je od sorte Dijamante. navodimo sa napomenom da ih prethodno treba proveriti u našim agroekološkim uslovima Camarosa. Organoleptička ocena sa zadnje degustacije u Brežicama. Novi cilj selekcije u Italiji jeste čvrstina i transportabilnost kao kod sorte Camorosa. Candonga. Osetljiva je na antraknozu. ali izuzetnog ukusa. Slovenija Diamante je američka sorta stalnorađajuće jagode. svetle boje. konusnog oblika. ova sorta je osetljiva na pepelnicu i antraknozu. Plodovi su vrlo krupni. odlične čvrstine. sa veoma dobrim ukusom. maj 2008. Irma je talijanska sorta veoma visoke produktivnosti u oba termina i u proleće i tokom leta. koja se u Sloveniji plaća i do 7 Eur za kilogram preko leta. sa namenom udaljenog transporta. nisu skloni tamnjenju na visokim temperaturama. Nema bojazni da će sačuvati kvalitet i kada potpuno sazru na biljci. Slovenija Mara de Bois je francuska stalnorađajuća sorta jagode. pogotovo na jugu Srbije u Leskovačkom i Prokupačkom kraju. Plodovi su krupni. Intenzitet obojenosti i aromatičnosti preporučuje ovu sortu i hladnjačari rado otkupljuju ovu sortu. Sorta se nalazi u velikom usponu. Seescape je američka stalnorađajuća sorta koja se odlikuje veoma ujednačenim osobinama. Ima visok briks i solidan ukus. Pogodna za brdskoplaninska područja stalnorađajuća sorta iz Kalifornije koja se odlikuje visokom produktivnošću. Tudla. sjajne crvene boje. regiona Basilicata na jugu Italije. Selva je U Sloveniji je proizvodnja jagodastog voća u velikom usponu. te u Španiji.Stalno rađajuće sorte visoko otporna na plamenjaču i na koletotrihum. Ima nešto tamniju crvenu boju plodova od sorte Dijamante. slabija produktivnost ne omogućuje visoku profitabilnost u modernim sistemima gajenja Sorte za područje Mediterana Mada se ove sorte vrlo retko gaje van Sicilije. sa ujednačenijim branjem krupnih plodova prve klase. Prezentovane ocene su rezultat ocene kvaliteta i tržišnosti na skupu u Brežicama. stručno osoblje savetodavne službe. koja se i danas uspešno gaji. slatke i sa finim kiselinama. Pajaro. sa jakom orijentacijom na izvoz na susedna tržišta u Evropskoj uniji. ali daleko ujednačenije plodove po obliku i po veličini. odlične čvrstine. Paros. 19 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . sitnih i neubedljivih plodova. Ventana. maj 2008. ipak ih taksativno Industrijske sorte I danas kada pomenemo otkup jagode za potrebe smrzavanja svako prvo Syria je novosekcionisana industrijska sorta sa briksom preko 8. Ima konusne plodove. Osim sklonosti kaliranju. Takođe ima solidnu otpornost na grinje. Turskoj na Kipru i na grčkim ostrvima. Ocena tržišnosti u Brežicama. Candonga i Ventana za gajenje u kontinentalnim uslovima. odličnog ukusa i vrlo atraktivni. Thetis. Ima lepe krupne plodove sa dobro izbalansiranim odnosom šećera i kiselina. naučni radnici iz Slovenije i jugoistočne Evrope sa ciljem odabira sortimenta i trasiranja glavnih pravaca razvoja u narednih nekoliko sezona. Ima krupne konusne plodove.

došli su do faze visokog učešća na proizvodnim površinama u glavnim proizvodnim reonima severne Italije sorte Alba i Roxanna. Sorta Thuchampion oblikom ploda izuzetno podseća na Marmoladu. Posebno je preporučujemo za brdsko planinski region i laka humozna zeljišta. imaju niz prednosti. Najviše se gaji na području Mačve i već je veoma poznat ukus i aroma ove sorte. ali izuzetno dugo plodonosi. Kada je reč o zaštićenom prostoru. jarke crvene boje koja ne tamni. sorta Saint Pierre po svojim osobinama tržišnosti i po izuzetom ukusu takođe zaslužuje veliku pažnju. podjednako se sa usprve. za razliku od početnog trenda gajenja što ranijih sorata. dobrim ukusom i 2 dana je ranija od ostalih. Vrlo perspektivne sorte jagode u poslednje vreme dolaze iz selekcionog centra New Fruits u Ćezeni. kupastih plodova. zbog visoke adaptibilnosti. koja je u postupku introdukcije jedna od svakako najperspektivnijih sorata. Formira veliki broj cvasti i u osnovi i u kruni bokora. već i eventualnih grešaka u tehnologiji gajenja. pošto su cvasti visoko postavljene u bokoru. Queen Elisa. Svojim izduženo kupastim plodovima visokog sjaja. sazreva par dana pre od ove sorte i ima mnogo Alba Komentar više Intenzifikacija proizvodnje obično započinje širenjem sorte Marmolada. krupnoćom i izuAsia zetnom čvrstinom Alba konkuriše za lidersko mesto u izvozu na udaljenea tržišta. prvenstveno uvođenjem sorte Elsanta. Sorta poseduje izuzetan ukus i aromu. vrlo visok prinos i odličnu čvrstinu i sjaj. ima karmin crvene plodove. Izuzetno prinosna sorta. zbog čega recivanjem i ishranom može indukovati i mo. sorta Madalleinne je introdukcijom došla nešto kasnije. ishrana kalijumom mora biti znatno bogatija u odnosu na ishranu azotom. ne samo u pogledu variranja uslova proizvodnje. Mada nije izuzetno prinosna. Inače su odličnog ukusa. Ove sorte osim čvrstine ploda odlikuje i odlična adaptibilnost i otpornost na bolesti. Izuzetno rana i dobra sorta Clary. Ima izuzetno krupan.. Ova sorta stiže ranije. može dati odlične rezultate. odnosno stalnorađajuće i osetljivost na bolesti. što u uslovima obilne ishrane azotom obično dovodi do slabije oplodnje. pehom mogu gajiti i za svežu konzumnu potrošnju. mada se znalačkim navodnjaplamenjaču i uvenuće. čvrstih i kupastih plodova.SORTIMENT i smanjenog pritiska inokuluma. koje berba otprilike 2 meseca nakon one su veoma rodne. ujednačenošću. jer imaju visok briks Roxana i uz to izuzetnu boju i aromatičnost. Lia. koja je danas manje više severnoevropski standard. sve se više uviđa da srednje rane sorte velikog potencijala rodnosti i odličnog kvaliteta i ukusa. ali i za preradu. Nova sorta Lia (Sugar Lia) profesora Faedija takođe ima vrlo impresivan početak introdukcije. jer su stvorene ukrštanjem sorte Marmolada i jedne autohtone švajcarske sorte. pravilnih. ali je i mnogo veće bujnosti. sitnim semenom. Od početnih uspeha sa sortom Maja i Gemma. plodovi su vrlo lepe boje i sjaja. Važan element u odabiru sortimenta je bolji ukus. Ova sorta se dosta gaji u kontinentalnoj klimi i na otvorenom polju. sjaja. svetlije crvene boje sa prosvetljenjem na vrhu ploda. poput sorte Alba. Sorta Thutop je malo kasnija. prvenstveno na sorte. gde u uslovima nižih temperatura 20 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . pravilnošću. a verujemo da će sa razvojem gajenja jagode u zaštićenom prostoru na supstratima u letnjoj proizvodnji zauzeti i kvalitetne fotoneutralne. i drugih srednje ranih sorata Asia. obojen i čvrst plod. vrlo rana sorta Miss nije ocenjena kod prolećnih sorti koje nisu remonperspektivnom. Najrodnija među njima je sorta Alba. Elsanta u plastenicima uz pažljivu tehnologiju gajenja ima delimičnu remontantnost. dok se sorta Clery izdvaja velikom otpornošću na bolesti. zbog nižeg potencijala rodnosti ima više alternativa. Ova sorta se odlikuje velikim učešćem u ukupnom rodu krupnih. Sorta Antea prema vodećim stručnjacima predstavlja takođe vrlo perspektivnu sortu. U odnosu na Marmoladu. odnosno specifičnom ishranom i navodnjavanjem može naknadno da rodi i do 200 gr po živiću. Sve rane sorte osetljivije su u hladnijim zimama na niske temperature i pogotovu onda daju slabiji rod. ali treba imati na umu da kod svih bujnih sorti. dok je Asia. tantne još jedno solidno zametanje i Niz novih švajcarskih sorata.

ŠKOLA GAJENJA JAGODE 21 .

moderni tunelski objekti. sa ili bez pripadajućeg supstrata. tripsa i drugih štetočina) znači potpuno odsustvo virusnih oboljenja na tkivima iz vršnih meristema ili iz stolona. te ukrasnog bilja i dendro materijala koji se predominantno razmnožava vegetativnim putem. dezobarijerama i komorama sa duplim vratima na ulazu obezbeđena potpuna zdravstvena bezbednost. Od momenta uvođenja klonske selekcije i kulture meristema u masovnu proizvodnju sadnog materijala. proizvodnja jagodastog i drugog sitnog voća dobila je sasvim nove dimenzije i vidove. Na tržištiKategorija Dijametar sadnica Fri A. bilo da se vrši mikropropagacija za klasično gajenje frigo sadnica ili za dobijanje bezvirusnih zelenih živića. sa Novog Zelanda i ko zna odakle. uključujući i gajenje sa visoki stepenom zaštite od nepovoljnih spoljnh činilaca i kontrolom osnovnih elemenata mikroklime. ili pak veoma visoke troškove transporta sa južne hemisfere. posebno god podizanja višegodišnjih zasada.5 x 5 cm 4. polje 60 U uslovima umereno-kontinentalnog pojasa jagoda se razmnožava iz različitih kategorija frigo živića. 22 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Matične ili majčinske biljke gaje se u mrežarnicama ili u plastenicima u kojima je insekt proof mrežama. nadstrešnice od polietilenske folije.5 EUR za rolend dobrog kvaliteta. sa dijametrom korenovog vrata od preko 18 mm. a često dođe i do velikih poremećaja. jer odsustvo vektora (vaši. Broj sadnica po paleti 40000 32000 28000-31500 24000 20000 16000 14000 10000-12500 10000-12500 3375 3375 3375 5005 5005 Okvirna cena 12-13 din 13-14 din 15-16 din 16-17 din 17-18 din 16-17 dn 20-22 din 20-22 din 22-25 din 60-65 din 65-70 din 70-80 din 25-30 din 25-26 din Stoga je nabavka sertifikovanog. Da bi uspeli da ostvarimo profitabilnost sa ovako visokim troškovima amortizacije moderne opreme i tehnologije. grinja. jasno je da sadni materijal mora da obezbedi visoku produktivnost. Kako se proizvodi ovaj sadni materjal? Matične biljke se uvek dobijaju iz kulture tkiva i to je tzv bazni materijal koji služi za umnožavanje sertifikovanog sadnog materijala. smrznute sa pripadajućim supstratom na korenovom sistemu. pa čak smrznuta malina ove zime i proleća vredi čitavo bogatstvo od 3. visoke cene jagode i drugog sitnog voća opravdavaju vrlo visoke troškove vansezonske proizvodnje.1000 Fri A. neznatan rizik u pogledu zdravstvenog stanja sadnog materijala.polje 60-68 Prezimeli živić otv. jagode. bezvirusnog sadnog materijala ili pak pouzdanog i vrlo kvalitetnog standardnog materijala od suštinskog značaja. ali i pravi multibrodni plastenici i staklenici. Najskuplje su A++ trej sadnice. Od toga u mnogome zavisi i potencijal rodnosti. povrća i cveća.SADNI MATERIJAL Nabavka kvalitetnog sadnog materijala a sve vrste voća. sve više su u upotrebi kvalitetni mrežarnici.5 x 5 cm Napomena Z ma sa probirljivim kupcima. zdravstveno stanje sadnog materijala predstavlja važan preduslov uspeha u proizvodnji. maline ili borovnice. Roba koja u kontinentalne zemlje Evrope dolazi iz Mediterana ili iz Čilea. Osim protivgradnih mreža. Broj sadnica po gajbi/ kontejneru Sporije formiranje 1000 Sporije formiranje 800 Otovreno polje 700 Otvoreno polje 600 Otvoreno polje 500 Za plastenike 400 Za plastenike 350 Za plastenike 250 Za plastenike 250 Za staklenike 75 Za staklenike 75 Waiting bad 75 Zeleni živić otv.800 Fri A 700 Fri A 600 Fri A 500 Frii A+400 Fri A+ 350 Fri A+300 Fri AA+250 Tray A Tray A+ Tray AA+ Gp 29-34 Gp OW 6-7 mm 7-9 mm 7-10 mm 8-12 mm 10-12 mm 12-14 mm 14-16mm 16-18 mm > 18 mm 12-16 mm 16-18 mm > 18 mm 4. često nije ukusa na koju su potrošači navikli.

P R A V E S A D N I C E .

B1 (0. što ih preporučuje svima koji žele da smršaju. potreban je oprez naročito kod odojčadi koja počinju da se dohranjuju. a potom se procedi. kardiovaskularni problemi. Upotrebljava se protiv spoljašnjih hemoroida. Za bolji rad jetre preporučuje se da se jagode jedu tri puta dnevno. PP (0. na žalost. i. Sami fenoli daju jagodama antikancerogena svojstva. Ako dođe do alergijske reakcije na jagode. Alergen ŠKOLA GAJENJA JAGODE . a čak doprinose i smanjenju holesterola. Naravno. kalijuma (147 miligrama) koji pomaže u čišćenju organizma od otrova. magnezijuma.031). Obiluju antioksidansima i fitonutrijentima.5 grama vode u 100 grama. blagotvorno delujući na bubrege. Za beljenje zuba i lica Listovi jagode sadrže dosta tanina koji se uspešno upotrebljava za lečenje proliva. odnosno 137 kJ (u 100 grama). Stoji 10 minuta. a istraživanja su pokazala i da usporavaju starenje. ali i hroma. jer elagična kiselina u njima neutralizuje kancerogenu supstancu PAH iz dima cigareta.12 miligrama). a ovo voće. jagode ne treba davati pre 12. srce i kardiovaskularni sistem. ima i biljnih vlakana koja poboljšavaju varenje hrane. a da. odnosno od šestog do desetog meseca života. koga ima čak 64 miligrama. B6 (0. bitoin (4). što povećava karakteristiku spomenutog voća da neutrališe „destruktivne” molekule poznate kao slobodni radikali. čini je dostupnom i dijabetičarima.51). B2 (0. treba izbaciti iz jelovnika. deluje i kao diuretik. fosfora. Stoji 10 minuta.016 mikrograma). koji pate od nesanice treba da je jedu pre spavanja. uz malu količinu saharoze. Od minerala. Čaj od lista jagoda pripravlja se tako što se 1 gram usitnjenog lista prelije šoljicom kipuće vode. vitamin E (0. maligna oboljenja. kao i za ispiranje usta protiv lošeg zadaha.06). koji oštećuju DNK i ćelijsku membranu. čir na želucu. Ona podstiče apetit. ima i kalcijuma. jer sadrži 89. koji štiti zube. pojačava antioksidantnu snagu tog voća. a potom se procedi.054). gvožđa (pa je dobra u borbi protiv anemije). koji sprečavaju ili pomažu u lečenju teških i hroničnih bolesti kao što su dijabetes. podstiče mokrenje. uz to. kao i za ispiranje usta protiv lošeg zadaha. joda. Upotrebljava se protiv spoljašnjih hemoroida. Prisutnost cinka. značajno je pomenuti da u jagodi ima fluora (24 mikrograma). Uz sve to. a ako su roditelji alergični na ovu voćku. što uz mleko podrazumeva postupno uvođenje novih namirnica. konzmiranje jagoda s alkoholom ima i negativna svojstva. potrebno je javiti se lekaru. tj. Jagode su nezamenljive za osobe izložene sekundarnom pušenju. 24 J Upotreba lista Listovi jagode sadrže dosta tanina koji se uspešno upotrebljava za lečenje proliva. odnosno uvode se u ishranu između 12 meseci do navršene druge godine. tj. To znači da se jagode u njihovoj ishrani ne preporučuju pre šestog. vitamin C. K (13). pre svih. Sadrže 0 % holesterola i 0 % masti. ako se uzimaju velike količine. meseca. Jagode i alkohol Utvrđeno je da manja količina alkohola pomešana s jagodama ili kupinama. Ipak. pa se zato preporučuje umerenost u ispijanju koktela.Hranljiva vrednost jagode agode ne sadrže mnogo kalorija – 33 kcal. deluje i kao diuretik. a ima i broma pa oni Kako se jagode ubrajaju u grupu nutritivnih alergena. jagoda gasi žeđ. Među njima su: beta-karotin (49 mikrograma u 100 grama). pa se preporučuje da se jede pre glavnog obroka. ili postoji veća sklonost pojavi alergija. unesu u sebe mnoge neophodne vitamine i minerale. Čaj od lista jagoda pripravlja se tako što se 1 gram usitnjenog lista prelije šoljicom kipuće vode. podstiče mokrenje. folna kiselina (0. posebno fenolima.

pa se pravilnim odabirom sortimenta u Srbiji može obezbediti kontinuirano snabdevanje tržišta od kraja marta-početka aprila. odnosno tehnika i sezona gajenja. U cilju kontinuiranog nastupa na određenim tržištima veliku ulogu treba da ima i gajenje jagode u brdsko planinskom području. ŠKOLA GAJENJA JAGODE 25 . pa sve do novogodišnjih praznika. proizvodnju u niskim tunelima.Odabir načina proizvodnje obezbeđivanju što duže sezone prodaje jagode i radi iznalaženja optimalne tehnologije gajenja najbolje je odlučiti se za kombinaciju nekoliko mogućih opcija. uključujući proizvodnju u plastenicima U i staklenicima sa ili bez grejanja. proizvodnju u lakim i jeftinim jagodnim plastenicima. proizvodnju uz zaštitu agrotekstilom ili proizvodnju na otvorenom polju. gde će on za berbu pristizati od sredine juna.

Gajenje jagode u plastenicima sa dopunskim grejanjem na organskim ili organo-mineralnim supstratima podrazumeva kategoriju A+ najčešće A+300. a za sadnju u plasteni- Zasnivanje useva Vrsta objekta Jednostavna proizvodnja na zemljištu Plastenički objekat Plastenički objekat 5. 350 ili 400 i poslednji rok setve zavisi od dužine vegetacije određene sorte. ali se obično svodi na sam početak avgusta. U sadnji je veoma važno da korenove žilice u zemljištu imaju potpuno vertikalni položaj i da ne dođe do njihovog povijanja u stranu ili na gore ka površini zemljišta. Prestige i dobro se ispere. dopunskim osvetljenjem i punim grejanjem. ređe A700. onda se koristi A kategorija živića. Pošto jagoda predstavlja atraktivnu vrstu sa kojom se zbog relativno visoke vansezonske cene dosta trguje na udaljenim tržištima (cena trpi skup transport) onda krajnje domete u proizvodnji u zaštićenom prostoru treba sagledavati u odnosu na konkurenciju iz zemalja Mediterana. Dvostruka folija Mreža za zasenu Supstrat Živici Agrotekstil Mulch folija Navodnjavanje Cena po m2 (EUR) Broj živića po m2 Prinos po m2 cima se iskljućivo koriste više kategorije frigo sadnica.44 5 4 kg Pocinkovana konstrukcija Farbana konstrukcija Jednostruka folija Dvostruka folija duv. u poslednjoj dekadi jula. i nekog insekticida npr. sadnja se obavlja krajem avgusta. sa ili bez supstrata. neophodno je koren skratiti na dužinu od desetak centimetara. ili na bilo koji drugi način hidroponskog gajenja može neograničeno povećavati gustina useva jagode. ili eventualni tretman u aminokiselinama.0m x 30m (180m2) Model A + + + + + + + + + + + + 10.6 13.model A Plastenički objekat .GAJENJE JAGODE roizvodnja jagode u zaštićenom prostoru ima niz ograničenja u našoj zemlji.3m x 30m (159m2) 6. a potom njenu dezinfekciju u fungicidu i insekticidu. Priprema sadnice za sadnju podrazumeva lagano otapanje sadnice i aklimatizaciju na sobnoj temperaturi. Brojnim ogledima je U kojoj gustini zasnivati usev? Plastenički objekat . u heksagonalnom rasporedu na piramidalnom uzgoju. Živići se razlikuju i po dijametru korenovog vrata i po tome nose različite oznake.model B 26 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Pogrešno je verovanje da se pravilnim rasporedom sadnica u vertikalnom uzgoju. odnosno početkom septembra korišćenjem kontejnerskih frigo živića A.73 15. daleko prevazilaze živiće koje možemo koristiti za sadnju na otvorenom polju. jer će to usloviti propadanje živića. koja su prvenstveno vezana za klimatske karakteristike regiona. najčešće A 500. Pre nego što se potopi u rastvor nekog fungicida na bazi metalaksila (Ridomil Gold) sa sistemičnim delovanjem protiv Phytophtora fragariae ili Allieta protiv Fusariuma. Kada se sadnja obavlja na zemljištu. A+ i AA+ koji su u stanju da daju prinos 150-300 g do zime i da odmah nakon prekida dormancije produžavanjem dužine dana nastave sa cvetanjem i produkcijom. huminskim kiselinama ili nekim drugim biokativatorima ili regulatorima rasta. U staklenicima sa velikom količinom svetlosti.33 4 3 kg Model B + + + + + + + + + + + + 12. koji se proizvode kulturom meristema i po svom potencijalu u prinosu. Rhisoctonie. Phytiuma. P Tehnologija gajenja jagode u zaštićenom prostoru Kada obaviti sadnju jagode? Za sadnju treba koristiti deklarisane frigo živiće.

odnosno ujednačeni mikroklimatski uslovi i razmena gasova u fotosintezi odnosno disanju. na Siciliji 14 biljaka/m2.82 31.16 21. što onda nikako ne opravdava povećana ulaganja. Na ovoj gustini je dovoljno svetlosti za zametanje i produkciju. Proizvodnja na binorima Sa nesavršenijim sistemom ishrane i posebno smanjenom efikasnošću drenaže.17 28. vode i hraniva. Kod vertikalnog uzgoja se značajno uvećavaju troškovi proizvodnje. odnosno od količine svetlosti u fazi formiranja plodova. čak i u uslovima Izraela se u zimskoj proizvodnji sa obiljem svetla ne preporučuje gustina veća od 20 biljaka/m2. Ovaj broj živića se bez obzira na vrstu medijuma bez problema može rasporediti u jednoj horizontalnoj ravni i na taj način omogućiti pri gajenju Proizvodnja u vrećama jagode na supstratu pravilna distribucija svetlosti.12 24. Kada se jagoda gaji na visokoj leji i na supstratu onda je maksimalna gustina 6 sadnica po kvadratu površine plastenika. pogotovo kod sorata sa dužim cvetanjem i plodonošenjem.08 19.0m x 50m (400m2) Proizvodnja na leji + + Plastenički objekat 8. Odizanje vreća je veoma značajno zbog bolje drenaže i manje opasnosti od sive truleži.88 8 8 10 5-6 kg 7-8 kg 9-12 kg Proizvodnja na leji dokazano da broj sadnica po jedinici površine zavisi od tehnike gajenja (na supstratima ili na zemljištu). Osim neadekvatne gustine. u kontnentalnoj Italiji 12 biljaka/m2. Kada se jagoda gaji u vrećama odignutim od površine u plasteniku onda je maksimalna gustina 8 sadnica/m2.63 16. Dvostruka folija Mreža za zasenu Supstrat Živici Agrotekstil Mulch folija Navodnjavanje Cena po m2 (EUR) Broj živića po m2 Prinos po m2 Plastenički objekat 8.83 32. ali i za manipulaciju i berbu.1 20.Hidroponska proizvodnja na supstratima Vrsta objekta Pocinkovana konstrukcija Farbana konstrukcija Jednostruka folija Dvostruka folija duv. dok se na geografsoj širini Beograda ne preporučuju gustine veće od 10 biljaka/m2.87 29.11 23. Pa ipak.0m x 50m (400m2) Proizvodnja na binorima + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + 15. smanjuje se i gustina useva.0m x 50m (400m2) Proizvodnja u vrećama + + Plastenički objekat 8. Živići nemaju prostora za formiranje dovoljnog broja korenovih vratova i na taj način se rod smanjuje i obično ne prelazi 4 do 5 kg/ m2. To je dobar sistem koji omogu27 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . nepravlne distribucije svetlosti. vrlo veliko ograničenje je i nemogućnost ujednačenog navodnjavanja iishrane na koloni visine skoro dva metra.58 18.

Negovanje useva do zimskog mirovanja nih materija. zametanju i berbi. koje još uvek zbog svog visokog toplotnog kapaciteta doprinosi bržem kretanju useva u proleće. te greške nisu katastrofalnog karaktera. onda je neophodno da se dopunsko osvetljenje praktikuje do 22 sati u toku večeri. kod ranih i srednje ranih sorata. niti da se smanjuje prinos u nekom većem procentu. sa čitavom cvasti. koji neće imati dovoljno tržišnosti. Ukoliko se bez obzira na opterećenost jesenjim rodom u bokoru formira više od 2 do 3 korenova vrata. Termozaštitne barijere od lakog netkanog tekstila. U zavisnosti od vremena sadnje i ranostasnosti sorte. dužina dana i u letnjem periodu nakon prolećne berbe. Ukoliko je mlada biljka previše generativna onda treba pristupiti uklanjanju suvišnih cvetova 28 Negovanje useva do jesenje berbe ili čitavih cvetnih grana. Treba napomenuti da jagoda stiže uvek ranije ukoliko su vreće tokom kasne jeseni i zime na površini zemljišta. U ovakvom režimu tek posađene sadnice razviju dovoljan potencijal da iznesu u narednih 6 nedelja do 2 meseca od sadnje od 50 do 100 grama po živiću. Tako se povećanom otpornošću biljke pripremaju za bolje prezimljavanje i manje štete od mrazeva. onda usev pre prvih jačih zahlađenja treba pokriti agrotekstilom. Drugi način jeste snižavanje temperatura u plasteniku na nivo niži od 7 °C u trajanju od 500 sati. povećava se relativna vlažnost vazduha i ubrzava ukorenjavanje. onda u zavisnosti od kvaliteta plastenika treba praktikovati gustinu 4 do 5 živića po kvadratu. Ishrana potom dobija novu dimenziju i fertigacijom i folijarnim putem primenjuje se kalijum nitrat sa ciljem da se u biljci formira što više plastič- Na prekid dormantnost i na incijaciju formiranja cvetnih pupoljaka u najvećoj meri utiču temperature. Nakon svake pauze neophodno je detaljno pranje ruku ili opreme koja se koristi u plasteniku. polovinom jula najkasnije u poslednjoj dekadi jula. dovoljno razvije vegetativnu masu i formira rodni potencijal za sledeće proleće i da ne kasni u cvetanju. što smatramo krajnjim momentom da se uklone svi preostali zeleni i nerazvijeni plodovi. jer će u protivnom na proleće veliki broj korenovih vratova. Treba imati na umu da jesenji rod iscrpljuje sadnicu i da kasna setva po pravilu znači kašnjenje zametanja narednog proleća i smanjenje potencijalnog prinosa. odnosno tri ne- ŠKOLA GAJENJA JAGODE . zasušivanje. onda ih laganim kidanjem treba ukloniti. Ukoliko zasadu u jednostavnijim plastenicima prete vrlo niske temperature. kako bi jagoda nakon 6 nedelja od završetka prvog ciklusa berbe nastavila normalno sa cvetanjem. Voditi računa o higijeni i fitosanitarnim pravilima. nekad i desetak. Zasenjivanje mrežama sa 30 % zasene ditrektno smanjuje temperaturu kao i uporeba mistera. Ukoliko se zasad zasniva na vreme. Prekid dormantnosti i inicijacija cvetanja Nakon berbe i uklanjanja zaostalih cvetova usev se vegetativno forsira korišćenjem vodorastvorljivih formulacija u ishrani sa odnosom NPK 1-1-1. Na ovaj način su biljke optimalno pripremljene za prezimljavanje. povećava se otpornost korena i smanjuje opasnost od propadanja usled infekcije nekim gljivičnim oboljenjem. odnosno dužina dana 14 do 16 sati. poželjno je održati temperaturu od 25 do 28°C i na taj način dovoljno vegetativno razviti sadnicu do momenta cvetanja. Ukoliko se jagoda u staklenicima sa punim grejanjem gaji u hidroponskoj proizvodnji iz kontejnerske sadnice kategorije A++ sa sadnjom početkom septembra. a dnevne 21 °C. Septembar je mesec u kome postoje povoljni uslovi za nesmetano zrenje i u godinama kada miholjska jesen ima nešto duže trajanje obično se može produžiti do prve dekade oktobra. onda u plastenicima obezbeđujemo dovoljno dugu sezonu da možemo isforsirati usev da posle jesenje berbe. usloviti preobilno zametanje. Regulacija mikroklimatskih uslova je takođe veoma značajna u pravilnom zasnivanju useva. Relativnim zasušivanjem zasada od kraja oktobra do početka decembra i prvih jačih zahlađenja i ledenih dana. U takvoj tehnologiji gajenja neophodno je održavati noćne temperature u opsegu 13 do 18 °C. berba obično započinje 6 do 8 nedelja nakon sadnje. Zato pravovremena sadnja u dobrim i potpuno kontrolisanim uslovima ima esencijalni značaj za uspeh u proizvodnji. Od prve dekade oktobra do početka no- vembra koristi se u potpunosti asimilacioni potencijal za što veću organsku produkciju i akumulaciju rezervi i formiranje rodnog potencijala za narednu godinu. brzu promenu sadnog materijala i intenzivnu proizvodnju sa smanjenim rizikom u slučajevima nedovoljnog vladanja znanjem u oblasti fertigacije useva.GAJENJE JAGODE ćuje veću fleksibilnost. Stolone koje se javljaju treba redovno uklanjati kako ne bi neproduktivno trošili stvorene asimilate. Kada se jagoda gaji na zemljištu. pa sve do 300 g kod srednje kasnih sorti visokih kategorija žiivća A+ ili A++. poveća viskozitet u ćeliji i smanji sadržaj vode u intercelularnom prostoru. omogućuju idealno prezimljavanje i brzo kretanje u proleće. Kombinacijom dobrog provetravanja. Obavezno je nošenje rukavica i njihova redovna zamena pri prelasku iz objekta u objekat. U stanju dormancije zasad provodi narednih nekoliko meseci. sitnije plodove. te kategorije živića. Po sadnici je veća količina supstrata pa je i puferna sposobnost daleko viša. zasenjivanja i orošavanja.

4%. iako je regeneracija bila nešto brža. najpre u odnosu NPK 1:1:1. Prezrela jagoda gubi na tržišnosti. Da bi se u polinaciji bumbarima postigli dobri rezultati neophodno je pravilno odrediti momenat unošenja košnice. Polagano zasušiti usev u trajanju 3 do 4 sedmice. Usev se normalno hrani sa ciljem ujednačenog vegetativnog razvoja. Odmah potom se pristupa zaštiti useva primenom bakarnih preparata. Pavilno otkidanje.5 do 2 °C u trajanju od 5 nedelja. brzo rashlađivanje pre otpreme. U protivnom treba pratiti sledeću tehniku. naročito kod nekih sorti je količina polena Polinacija izvodnji i prodaji. Ukoliko košnice unesemo ranije od početka masovnog cvetanja. U uslovima nižih temperatura u plasteniku i veće relativne vlažnosti.delje za fotoneutralne sorte. preko primene Ridomila i nekog akaricida. Prezrela jagoda na visokim temperaturama povećava respiraciju tkivima. a da se dnevne temperature do cvetanja održavaju na 16 do 18°C. promrzli i li ljubičasti Negovanje useva do berbe nedovoljna za pravilnu oplodnju pa dolazi do različitih deformacija plodova. uredno slaganje i kalibracija u PET posudice i kasnije u gajbe. šelf lajf. uz obavezno unošenje magnezijum sulfata i mikroelemenata 29 Negovanje useva posle prolećne berbe i obnavljanje zasada ŠKOLA GAJENJA JAGODE . pa se u velikoj meri smanjuje postojanost u trgovinama. podrazumeva preciznu metodologiju zasušivanja i kontrole ishrane i vrednosti EC. Staro sasušeno lišće. Kada se noćne temperarure u plasteniku bez grejanja ustale na 5-6 °C započinje se sa čišćenjem zasada jagode i njegovim prolećnim forsiranjem. dok se kod sorata dugog dana (većina sorti koje se gaje u kontinetalnom klimatu) praktikuje temperatura 1. Relatvna vlažnost vazduha ne bi trebalo da prelazi 55%. Naša iskustva ukazuju da su to sorte Clery i Elsanta. a plastenici većim delom dana zatvoreni. velika aktivnost može dovesti do oštećenja plodova. Polinacija je veoma značajan aspekt gajenja jagode u zaštićenom prostoru. ali u poslednje vreme košnice sa bumbarima imaju najčešću primenu. ishrane i zaštite zasada jagode. Zatim se pristupa uklanjanu nadzemne mase na visini 3 do 4 cm iznad korenovog vrata. dok su bumbari aktivni već od 8 °C. Naime. smanjuje se konzistencija. ali ovakva tehnika zahteva dosta znanja. U zavisnosti od načina i tehnologije gajenja za te namene se koriste različite vrste solitarnih insekata. mere nege obuhvataju i redovno uklanjanje stolona i po potrebi uklanjanja viška cvetnih grana kod jako generativnih sorata. a potom kod olistavanja primeni metalaksila. tzv. donji listovi koji dodiruju malč foliju. Posebno je to bez značaja ukoliko se ima u vidu da hemijska zaštita onda može u potpunosti uništiti inokolum i prekinuti ciklus zaraze. ali i tržišnost ubranih Kod nekih sorata dugog dana. treba napomenuti da je ovo vrlo osetljiva operacija. do faze cvetanja kada se posebna pažnja posvećuje zaštiti od sive truleži. a boja često dobija vrlo tamnu nijansu. Mada se tehnici berbe posvećuje relativno slaba pažnja. za samo par dana u plodu se drastično menja sadržaj šećera i kiselina. matira sjaj. imaju veoma veliki značaj u postizanju dobre cene i privlačenju kupaca. Aktivnost većine polinatora je optimalna na temperaturama 16 do 18 °C. sa većim brojem bumbara od optimalnog. Prema našim iskustvima najbolje je da se noćne temperature u zaštićenom prostoru sa dogrevanjem održavaju na 12 do 13 °C. od koje u velikoj meri zavisi ukupan uspeh u proBerba i pakovanje jagoda jagoda. u izvesnoj meri je moguće inicirati i drugo zametanje. Takođe je od presudnog značaja pravilno normiranje veličine društava prema broju sadnica. a potom 2:1:3. bez jakog pritiska na plodove. Osim redovnog navodnjavanja. od čega presudno zavisi ukus i kvalitet. Posebno je značajno korišćenje bumbara u polinaciji u vrlo ranoj proizvodnji jagode u zaštićenom prostoru. listovi sa deficitom fosfora se uklanjaju i iznose iz plastenika. fosetil aluminijuma i fosfitne forme fosfora u folijarnom tretiranju i kroz sistem kap po kap. kada su ose i pčele u prirodi malobrojne. Nakon kalusiranja ostataka lisnih drški pristupa se primeni bakarnih preparata u koncentraciji 0. Preliminarno ispitivanje nije ukazalo na značajnije preimućstvo u vegetativnom obnavljanju ukoliko se na svakoj biljci ostavi 2 do 3 najmlađih listova kao vodilice.

Firma Agro-FertiCrop od ove godine na našem tržištu nudi sertifikovani sadni materijal-sadnice jagoda. U plasteničkoj proizvodnji takođe daje dobar prinos. ujednačene i vrlo sjajne. Kasno cveta. srednje do visoke produktivnosti. srednje ujednačen. tolerantna na bolesti. Srednje rana sorta. visoke produktivnosti. tolerantna na bolesti. Daje odlične rezultate kako u plasteniku tako i na otvorenom polju. ujednačen. duguljastog izgleda. pogodna za gajenje na otvorenom polju. Daje odlične rezultate kako u plasteniku tako i na otvorenom polju.srednje rana sorta ALBA – izuzetno rana sorta frigoživića jagoda ROXANA – srednje kasna sorta Ponuda sorti Ćezena. Izuzetno bujna biljka. Italija. koničnog ili okruglo – koničnog oblika. Berba je laka zahvaljujući ujednačenom zrenju i lakom ubiranju plodova. A+. Plod velikih dimenzija. Takođe. Srednje bujna biljka. Vrlo rana sorta. otporne i suve površine. veoma slatkog ukusa. duguljastog izgleda. U plasteničkoj proizvodnji daje izuzetno dobar jesenji prinos. vrlo sjajno crvene boje. Srednje rana sorta. Daje odlične rezultate kako u plasteniku tako i na otvorenom polju. Izuzetno izraženo srce. MAYA . visoke produktivnosti. Odlična kvalitativna i kvantitativna produktivnost plodova u jesenjoj proizvodnji i kod uzgajanja u visećim sistemima. Firma Agro-FertiCrop nudi frigo živiće A+ (1218 mm) i A (8-11 mm) klase i to sledeće sorte: Ćezena. Plod velik i ujednačen. izuzetno otporan. izuzetno otporan. A i A-. visoke produktivnosti. Frigo ili ohlađeni živići na osnovu prečnika korena dele na četiri klase: A++. izuzetno otporan. crveno – blago narandžaste boje. Italija. Plod velik. visokog sjaja. izuzetno otporan. lepog. Berba je vrlo produktivna zahvaljujući ujednačenosti zrenja i veličine plodova Srednje kasna sorta. čvrste peteljke. odličnog ukusa i mirisa. Ne podnosi preterano azotna đubriva. Italija. Plod izuzetno velik i ujednačen. tolerantna na bolesti. crvene boje. srednje slatkog ukusa. čekajući. Srednje bujna biljka visokog prinosa. lične posete proizvođačima kao i davanjem stručnih saveta. izduženo – koničnog oblika. vrlo ujednačen. Plod vrlo velik. Italija. Izuzetno dobar jesenji prinos u plastenicima. najkorišćeniji oblik sadnog materijala za vegetativno razmnožavanje jagoda. Verona. pravilan. pogodna za gajenje na otvorenom polju. srednjeg sjaja. Živić se razvija iz adventivnog pupoljka na nodusu (članak) stolona. Ćezena. Otporna na antraknoze i glavne bolesti. frigo živiće. intenzivno crveno – narandžaste boje. širokog polja uzgajanja. Italija. Frigo živići su živići koji se čuvaju u hladnjačama gde one miruju i na taj način se čuvaju i do 10 meseci. Vrlo bujna biljka visoke produktivnosti. Postoji nekoliko vrsta sadnica jagoda: zeleni. to jest. Italija. lepog. Bujna biljka. ali je osetljiva na bakterije. duguljastog izgleda. Plod velik i ujednačen. Srednje rana sorta. oštrog ili duplog vrha. Verona. agronomska stručna služba firme Agro-FertiCrop pruža na terenu kompletnu pomoć proizvođačima jagoda u vidu davanja tehnologije proizvodnje. Živić predstavlja sadnicu jagode. renomiranih italijanskih proizvođača. lepog. sa okruglim ili duplim vrhom. slatko – kiselkastog ukusa. Bujna biljka.o firme AGRO-FertiCrop Subotica u 2008 god. Ćezena. Berba je vrlo produktivna zahvaljujući ujednačenosti zrenja i veličine plodova. pravilnog. frigo i kontejnerski. ONDA – srednje rana sorta IRMA – srednje rana sorta DORA – srednje rana sorta 30 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . sjajno crvene boje. odličnog ukusa i mirisa. odličnog ukusa i mirisa. sjajno crvene boje. izduženog oblika. kao i predhodnih godina. Pogodna za gajenje na otvorenom polju i u plastenicima.

ukoliko Nakon sadnje i FERTICARE 14-11-25 ili se radi o manjoj površini ručno zaliti rastvo0. Folijarna prihrana Subotica. Vuk Vujasinović 063/ 442-240 dipl. FERTICARE 5-10-26 ili poboljšanje kvaliteta i 0.yara. Pap Pala 17.jesenji tretman: 10-15 l/ha sa mnogo tečnosti. prema potrebi Pred zrenje i tokom berbe FERTICARE 10-5-26 40-60 Uvoznik za Srbiju: u podeljenim dozama FERTICARE 24-8-16 20-30 Nakon berbe. tel/fax: 024/622-119 www.5-1. ing.folijarna prihrana 2. primena sistemom kap po kap Osnovno đubrenje na srednje teškim zemljištima .7 – 0. Veće površine priliFERTICARE 14-11-25 ili kondicioniranje za prinos Nakon berbe 0. na otvorenom i u zaštićenom prostoru. CROPCARE 5-14-28 ili 5-10 350 300 150 CROPCARE 10-10-20 CROPCARE 5-14-28 ili 10-15 400 350 200 CROPCARE 10-10-20 CROPCARE 5-14-28 ili 15 i više 600 400 250 CROPCARE 10-10-20 Za sva pitanja. Voditi računa o zdravstvenom stanju useva i prilagoditi zaštitu.0 FOLICARE 19-11-24 Zn u sledećoj godini kom prvog navodnjavanja preko sistema kap kondicioniranje.2 Od početka cvetanja.co. Ovakvim uzgojem uz primenu prave tehnologije proizvodnje (koju ćete dobiti za proleće) jagode pripremamo da u proleće daju pun i pravi prinos (1kg/živiću). Zato se predlaže primena folijarnih đubriva svakih 7-10 dana. ing.2% rastvor dipl. KALIUM NITRAT 5-8 ma/m2/nedeljno.rs e-mail: office@agro-ferticrop. SadniRazvojni stadijum Vrsta đubriva Koncentracija % Cilj tretmana cu dobro pritisnuti. Tehnologija proizvodnje U zemljište. putem sistema kap po kap sa 15 grama/m2/nedeljno (ili ručno koncentracija 0.5-3 l/ha. Posle rasađivanja.ing. kao i eventualne probleme obratiti se našoj stručnoj službi Nedeljne doze đubriva u tehnologiji fertigacije. rupe za sadnju (6 – 8 cm) bušiti preko folije. uneti mineralno đubrivo Cropcare (5-14-28) 200-400 kg/ha. pomaže biljci da prebrodi nepovoljne periode.1%) radi zaštite živića od truleži.3%). ili neko drugo tamno i pokriveno mesto da bi se prilagodio uslovima spoljne sredine. ing. Navodnjavati svaki dan u 2 navrata (pre i posle podne) od po Tretman jagoda: 1–2 sata. zaliti FERTICARE 15-30-15 25-40 0. pomaže i poboljšava efikasnost sredstava za zaštitu. PHOSFIK 3-27-18 je đubrivo specijalnog stimulativnog dejstva.yu ŠKOLA GAJENJA JAGODE 31 .Frigo živiće 2 dana pre rasađivanja staviti u šupu. Parcelu navlažiti dan pre sadnje.2 – 0.yu . Rovocid ili Foxim 1 kg/100m2). ing Boban Stanković 063/ 544-928 FERTICARE 15-30-15 50 Ukorenjavanje (jesen-proleće) Jedan tretman Ca-nitrat 15-30 Intenzivan porast (jesen) FERTICARE 14-11-25 40-60 Nedeljno Do zametanja prvih plodova(proleće) Ca-nitrat 30 FERTICARE 10-5-26 ili 30-50 Intenzivan rast plodova Nedeljno KALIUM NITRAT 30-50 Nedeljno. ići sa Ferticare 14-11-25 10-15gra. Malina Petrović 063/ 444-662 Period Vrsta đubriva Kg/ha Napomena dipl.3-0. Dejstvo folijarnog đubrenja je brzo. Aleksandar Lazar 063/ 544-795 dipl. Hranljive materije primenjene direktno na listove pomažu brži oporavak od nedostatka pojedinih elemenata. Trake za navodnjavanje postaviti ispod folije. Đubri.co.umakanje korena u rastvor koncentracije 0. do kraja vegetacije Dva do tri tretmana AGRO-FertiCrop. Prilikom rasađivanja živić staviti u rupu Folijarna prihrana jagode tako da 3-4 zelena lista budu van folije. ali u slučaju dobre snabdevenosti popravlja se kondicija biljke i njena otpornost. Milutin Karas 063/ 554-132 gajenje na zemljištu sa primenjenim osnovnim đubrenjem dipl. ing.agro-ferticrop. zajedno sa sredstvima za zaštitu bilja.6 prevencija 2-3 puta 30-35 kg/ha.5 l) po živiću.3% (20-30 grama na 10 litara vode) i to razvoj ploda FOLICARE 17-9-33 B zametanja pola litre (0. pre rasađivanja. dipl.tretman u vegetaciji 10 l/ha. ima veliki značaj u regeneraciji biljaka. organsko đubrivo Fertor ili Siforga (750 – 1500 kg/ha) kao i neki insekticid (Galation. odnosno do normalne vlažnosti (80 – 85% PVK). 2-3 puta za vreme sezone počevši Prinos t/ha Vrsta đubriva slabo srednje dobro pre cvetanja.5-0. Radenko Nikolić 063/ 544-195 Sadnja. www. Posle. a tretmani primenjeni pre cvetanja povoljno utiču na količinu i kvalitet ploda. U ovaj rastvor dodati i Previcur Energy (0. po kap tretirati rastvorom Ferticare 15-30-15.4-0.3% pre sadnje vom Ferticare 15-30-15 nastaviti prihranu 3–4 dana po sadnji i to . sa mnogo u zavisnosti od obezbeđenosti hranivima izraženo u kg/ha Obezbeđenost zemljišta hranljivim elementima tečnosti. višom dozom vode kada se jagode prime i isprave.5 pospešivanje rasta tokom razvoja rozete FOLICARE 19-11-24 Zn rom Ferticare 15-30-15 u koncentraciji od 0. U prvoj polovini vegetacije PHOSFIK 3-27-18 0.

Laka zemljišta koja nisu sklona stvaranju plužnog đona dovoljno je orati na Agrotehnika zasnivanja zasada jagode dubinu 35 do 40 cm. Najvažniji preduslov u modernoj proizvodnji jagode na otvorenom polju jeste mogućnost navodnjavanja. Pošto se jagoda gaji na foliji. kao i neka hemijska zaštitna sredstva u kontroli bolesti i štetočina jagode.GAJENJE JAGODE Izvozna šansa u proizvodnji jagode na otvorenom polju Proizvodnja jagode na otvorenom polju i pod nastrešnicama ima veliku perspektivu u bliskoj budućnosti. kukuruz. Naše komšije u Sloveniji i Hrvatskoj već uveliko izvoze jagodu u Austriju i Nemačku i postižu veoma dobre cene. nađubriti zemljište zgorelim stajnjakom. Bez obzira na početno nesnalaženje. soja. U dolinama reka i kotlinama. već na taj način primenjujemo i sva potrebna hraniva. koja bi omogućila da izborom odgovarajućeg sortimenta obezbedimo kontinuirano snabdevanje domaćeg i stranog tržišta kvalitetnom robom čitave sezone. slabu organizaciju i vrlo često nekorektnosti u pakovanju i otpremi. a potom i planinskih područja čak do 1000 m nadmorske visine. druge vrste jagodastog voća. jako vezanih zemljišta koja imaju viši sadržaj gline. u prvom redu krompir. Tu pre svega jako važnim smatramo pravilnu reonizaciju. Jagoda je izuzetno osetljiva na bolesti korena te se poštovanju plodoreda posvećuje veoma velika pažnja. Kod zasnivanja zasada neophodno je blagovremeno i u potpunosti inkorporirati sve žetvene ostatke preduseva. Potom treba obaviti intenzivno podrivanje i rahljenje zemljišta na dubini 50 do 60 cm. a potom izvršiti dezinfekciju basamid granulatom i hlorpikrinom ili nekim drugim preparatima. najpre iz ravničarskih. uz kasnije poštovanje osnovnih agrotehničkih principa. Treba izbegavati preduseve koji su osetljivi na istu grupu gljivičnih oboljenja. peskovita zemljišta i dostupan izvor vode za navodnjavanje. ŠKOLA GAJENJA JAGODE . U pribrežju je veći problem pronaći laka. Za gajenje jagode biraju se ocediti tereni sa izrazitom osunčanošću. onda sistem kap po kap ne obezbeđuje samo neophodnu vodu za porast i razviće useva. do parcela pogodnih za gajenje jagode nije lako doći. a nakon skidanja folije i uklanjanja traka nije loše razrivanjem banka na površinu izbaciti i ostatke korena. Kod ponovnog zasnivanja zasada najpre treba ukloniti sve nadzemne biljne ostatke. humoznim zemljištima. a potom površinu izuzeti iz rotacije i gajiti jagodu 2-4 godine u zavisnosti od produkcije i zdravstvenog stanja zasada. ukoliko se ostvare neke neophodne pretpostavke. ne treba sumnjati da će se ovaj trend povećanja izvoza dalje nastaviti. Sa otkupom jagode za izvoz u Rusiju započelo se pre par godina. ali i neke druge povrtarske useve. pa ih setvospremačem sakupiti i ukoloniti sa parcele. koja se za sadnju pripremaju intenzivnom osnovnom obradom. Unošenje 40 60 t/ha dobro zgorelog stajnjaka je veoma značajno kod zemljišta koja nisu idealna za gajenje jagode. Za sigurnu proizvodnju treba znati da se usev jagode na istu parcelu ne vraća za 6-7 godina. U Italiji se jagode i na otvorenom polju i u lakim plastenicima gaje samo jednu jesen i jedno proleće. gde je voda za navodnjavanje relativno lako dostupna i imamo laka i humozna zemljišta. Stoga. česta je pojava magle i poznih prolećnih mrazeva. pšenica). zaštićeni od jakog vetra i sa adekvatnim osobinama zemljišta. a potom se uz dezinfekciju pristupa zasnivanju novog zasada u četvoropoljnom ili tropoljnom plodoredu. Ukoliko se ne može praktiko32 Odabir parcele i poštovanje plodoreda vati pun plodored onda treba primeniti četvoropoljnu rotaciju (šećerna repa. Proizvodnja jagode na lakim. paradajz i papriku. gde za to postoje dobri preduslovi. nakon unošenja dobro zgorelog stajnjaka ima velike šanse za uspeh. dok je za teža i loše drenirana zemljišta poželjno obaviti podrivanje.

Pre sadnje treba pravilno obaviti zalivanje. da se zemljište Comp Base đubriva. suvi vetrovi i zaleđivanje banka ispod folije na težim zemljištima koja nisu najbolje drenirana. onda usev pre 33 ŠKOLA GAJENJA JAGODE .5 l/ha Talstara. najkasnije do kraja jula početka avgusta. pri čemu se kod iskusnih proizvođača i u dobrim uslovima proizvodnje može očekivati inicijalni rod po živiću od 50 do 300 g u zavisnosti od sorte. Preporučujemo unošenje 400-600. unosi se inkorporacijom potrebna količina zemljišnih insekticida radi kontrole žičnjaka. ili tokom samog formiranja bankova. naročito nakon razoravanja travno-leguminoznih smeša. ali samo ako raspolažete sadnicom dijametra preko 10 mm. Od polovine oktobra do polovine novembra. koja sadrže i huminske kiseline. pošto ne dolazi do prevlaživanja. Ovo đubrivo je formulisano od najkvalitetnijih potpuno vodorastvorljivih komponenti. čime je aktivnost korena optimalna. (waiting bad) mogu prolećnom sadnjom dati pristojan rod već u godini zasnivanja na otvorenom polju. malo humoznih zemljišta. pedantno i redovno uklanjati stolone i cvasti. Kada obaviti sadnju jagode? U samoj sadnji živić ne sme dugo da bude na visokoj temperaturi. Prestige. daleko prevazilaze klasičan način umnožavanja jagode. postavljanja folije i traka za navodnjavanje pristupa navodnjavanju pre sadnje i tom prilikom primenjuje 1 do 1. ili potpuno saturisanom zemljištu prosto skuvaju mlade živiće. Živići se razlikuju i po kategoriji i dijametru korenovog vrata i po tome nose različite oznake A-. kako visoke temperature ne bi usporile ukorenjavanje i prijem živića. Zato ishrana kaljum nitratom ima veoma veliki značaj. snage živića i uslova i tehnike gajenja. rovaca i drugih zemljišnih štetočina. magnezijum ali i neophodne mikroelemente. plodonošenja i mali rod. Plodovi su krupniji. U našim kontinentalnim uslovima klime najbolje je sadnju obaviti polovinom jula. U septembru i u oktobru trudimo se da živić fertigacijom i folijarnom ishranom pripremimo za nastupajuću zimu. a usev u proleće ranije prispeva. Ukoliko slabije razvijen bokor opteretimo rodom već u jesen. ne bi previše sabilo pre podizanja leja sa folijom i sistemom kap po kap. truljenje i propadanje živića. Visoke temperature pod malč folijom na jako vlažnom. često se u prvih 2 do 3 nedelje od sadnje praktikuje redovno orošavanje mikrorasprskivačima koji se nakon dve do tri nedelje uklanjaju kada se frigo živići pravilno ukorene i počnu vegetativno da razvijaju. jer još uvek ima vremena za njihov vegetativni razvoj i formiranje roda u narednoj godini. Kod julske sadnje i visokih letnjih temperatura.ili pak kod peskovitih. Pre sadnje izvrši se skraćivanje korena na 9-10 cm i dezinfekcija živića u rastvoru Ridomila i nekog insekticida npr. diamonijum fosfata i kalijum nitrata. Napominjemo da je vrlo važno među redovnim merama nege. koji se proizvode kulturom meristema i po svom potencijalu u prinosu. Frigo živići se sade nakon prethodnog laganog odmrzavanja na sobnoj temperaturi u trajanju 2 do 3 dana. Jagoda se gaji na visokoj leji pokrivenoj polietilenskom folijom. pa čak i 800 kg/ha Multi Za sadnju treba koristiti deklarisane frigo živiće. tako da imaju daleko veću tržišnu vrednost. smanjujemo zalivanje i ishranu i usev pripremamo za prezimljavanje. Orošavanjem se smanjuju temperature i povećava relativna vlažnost vazduha što izuzetno pogoduje porastu i razviću jagode. najbolje što kvalitetnijih vodorastvorljivih. ili nakon razoravanja lucerke. Treba voditi računa da obilnim i čestim navodnjavanjem sistemom kap po kap ne izazovemo slab prijem. pri čemu su u postupku granulisanja upotrebljene huminske kiseline iz laverdita i inhibitori nitrifikacije (nitrapirin) i niz drugih komponenti koje mu daju izuzetnu upotrebnu vrednost. što onemogućava pouzdan prijem. Živići A++ tzv. Ukoliko zasadu prete jake golomrazice. Krajem avgusta do polovine septembra jagoda se zasniva iz bezvirusnih zelenih živića. a sve u zavisnosti od plodnosti zemljišta. kao i sadnica iz kontejnera koja je u zelenom stanju prezimela u zaštićenom prostoru. već se što pre nakon iznošenja iz vlažnog i tamnog prostora. bez bojazni od infekcije patogenima. Unošenje 8 kg/ha preparata Force često nije dovoljno. grčica. Tada se unosi i potrebna količina mineralnih đubriva. obojeniji i čisti. Dopunska obrada ne sme da podrazumeva puno prohoda teškom mehanizacijom. U umereno kontinentalnom pojasu se sadnja viših kategorija frigo živića obavlja od kraja maja do kraja jula. A+ i AA+. pažljivo rasađuje u zemljište tako da se koren slučajno ne povije vrhovima uvis. Tokom izvođenja dopunske obrade. narednog proleća imaćemo kašnjenje cvetanja. kako bi se usev dovoljno vegetativno razvio i dovoljno izbokorio do nastupanja jesenjih mrazeva. Poželjno je da se po svakom živiću formira najmanje 2-3 korenova vrata. odakle će se nakon zime jagoda ponovo razbokoriti i zemetnuti plodove. pa se odmah nakon pripreme leja. pošto se zemljište brže zagreva.

ishrane i navodnjavanja. moguće je postići prinose od 20 t/ha za rane. nakon čega ponovo sledi program zaštite. kao i starije donje listove koji leže na foliji. a najkasnije od polovine decembra kod ranih i osetljivih sorata vrši se prekrivanje jagode lutrasilom u cilju zaštite od izmrzavanja. Mere nege u gajenju jagode na otvorenom polju podrazumevaju u velikom broju slučajeva. Usev se obično gaji prvih jačih zahlađenja treba pokriti agrotekstilom. gde se svake godine obnavlja zasad i koristi samo jednu godinu. Rano prolećni tretman podrazumeva obaveznu primenu bakarnih preparata. a najkasnije do polovine jula izvrši se potpuno uklanjanje nadzemne mase košenjem. 34 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Nakon završetka berbe usev se jedno vreme održava vegetativno. dostignuti su prinosi od 45 t/ha. Kada se u proleće stabilizuju noćne temperature na oko 5-6 °C. Prinosi u Španiji i Italiji. uklanjamo sve promrzle i oštećene listove. uz dosledno poštovanje preporučene tehnologije. a od početka oktobra se usev zasušuje. bez elementarnih nepogoda. Polovinom septembra se proređuje broj korenovih vratova na 2 do 4 u zavisnosti od bujnosti sorte. a u folijarnom đubrenju i aminokiseline i fosfitna đubriva. naporan rad. kako se za vreme padavina plodovi u zrenju ne bi prljali ili primili zarazu. Od polovine novembra. pa čak i do 35 t/ha za visokorodne kasne sorte. gde se zemljište detaljno dezinfikuje i gde se primenjuje vrlo napredna tehnologija gajenja. istrajnost. Termozaštitne barijere od lakog netkanog agrotekstila. a berači mogli svoj posao da obavljaju nesmetano i odmah posle kiše. naročito one veće debljine 23 g/m2 omogućuju idealno prezimljavanje i u uslovima golomrazica (nekoliko dana oko i ispod -10 °C) i na negativnim temperaturama blizu 0 °C (visoka zasićenost vlagom). Nadalje ishrana putem sistema kap po kap prati okvirni program ishrane.GAJENJE JAGODE i Alliette u narednim tretmanima. naročito kod težih tipova zemljišta nastiranje slamom između bankova. nakon čega se primenjuju i Ridomil tri godine i u slučaju prosečnih meteoroloških uslova.

.

odgovarajući obim proizvodnje.000 dinara/ha.00 0.54€ 10.00 8.80 10.00€ 3050 m kolut Kom Kom M Kom Kom Kom Kom Kom M Kom Kom Kom Kom Kom Kom 4 40 40 33 2 4 2 2 1 2 1 1 5 1 1 3 146. j.GAJENJE JAGODE Predračun repromaterijala za zasnivanje 1 ha jagode odnosi se na parcelu 33 x 300m = 1 ha ukupno Vrsta repromaterijala Malč folija Srebrna o.80 1.00€ 50 kg vreća 12 52.60 587.4.25 0.15 3.40 10.411.20 1.25 14. dok za sistem za navodnjavanje kap po kap čitavih 50% od fakturne vrednosti umanjene za vrednost PDV-a.360.20 1.54€ 23 g/m2 .m.25 14.80€ 36 ŠKOLA GAJENJA JAGODE .360.60 0.2mx1000mx25mic rolna 6 127.04 32.40 4.50 235. a povraćaj za folije i agrotekstil 15%.00 48.80 1. Najvažnije pretpostavke za uspešan nastup na stranim tržištima jesu.2 Ventil M/F 1 1/2” Spojnica M 1 1/2” x 50 Spojnica F 2” x 50 Filter 2” mrežni inox Filter 2” disk Teflon traka UKUPNO Opcija: rana proizvodnja LUTRASIL ene su date sa uključenim PDV-om koji za frigo sadnice i đubrivo iznosi 8 %.00 0. (€) 1.25 1. a za opremu za navodnjavanje.05 m 9720 m2 0.00 624.80 0. kontinuitet u snabdevanju kvalitetnom robom.35 19.000.00 766. folije i lutrasil iznosi 18%.00 766. R = 5 cm 40 x 30 cm Đubriva MultiCopmBase 14:13:20+2MgO Živići jagode A Navodnjavanje Kap po kap T tape 508-20-500 Priključna spojnica sa ventilom Layflat 50mm PE 50 Obujmica 50 x ¾” Spojnica M ¾” x 25 Lakat spojnica 25 x 25 Muf ¾” x ¾” Mix Rite fertilizaciona pumpa ¾” PE 25mm/3.m.021.15 16.00 624.10 1. Cena (€) Cena (€) Specifikacija Cena po j.80 1.14 1.20 8.00€ Dijametar 10-12 mm Kom 40000 0.00 3.00 2.30 1.00 43.000.25 235.35 19. dobra organizacija posla i efikasan sistem prenosa savremene tehnologije u neposrednu proizvodnju. Podsticajna sredstva od strane Ministarstva za poljoprivredu u 2008 godini iznose 600. dok je u marginalnim područjima povraćaj i veći.76 0. kom C Naša ocena je da proizvodnja jagode i drugih vrsta jagodastog voća za svežu konzumnu potrošnju i za izvoz ima veoma dobru perspektivu i da predstavlja značajnu razvojnu šansu Srbije u bliskoj budućnosti.00 3.40 3.

.

Prirodni uslovi za gajenje jagodastog voća T ekst. M. 11147 Beograd Pozovite na: 011 23 980 39 prodaja-pretplata@poljoprivrednilist. ili pišite na: Poljoprivredni list.V.co. Vodovodska I deo 53.yu 38 ŠKOLA GAJENJA JAGODE NARUDŽBINE IZ SRBIJE: .

NARUDŽBINE IZ BIH: Pozovite na: 051 310 315 065 705 534 ili pišite na: Poljoprivredni list . Pilanska bb (Banjalučki velesajam) Banja Luka p_list@blic.predstavništvo.net 39 ŠKOLA GAJENJA JAGODE .

zatim đubriva. godine u Srbiji registrovan je PRVI RASADNIK ZELENIH SERTIFIKOVANIH KONTEJNERSKIH SADNICA JAGODA. Sklopljeni su svi neophodni ugovori sa nadzornim službama pod čijom kontrolom se na PLANTAŽI MILETIĆ odvija poizvodnja sadnica a u cilju dobijanja sertifikovanih. lokaciji. Cilj obuke je da se eliminišu početničke greške i da proizvodnja bude lakša. Po dobijanju svih neophodnih dozvola za uvoz baznog materijala. konzumnih i klasiranih jagoda. landskih i italijanskih sorti jagoda. To podrazumeva vrhunski sadni materijal širokog sortimenta. PLANTAŽA MILETIĆ je u Holandiji kupila licence za njihovu dominantnu sortu ELSANTA i za industrijsku sortu SENGA SENGANA. Brošura i filmovi na CD-u će za nove proizvođače biti sastavni deo opreme. Ovo je početni korak u proizvodnji sadnica a za narednu godinu proširuje se asortiman sa još nekoliko najnovijih ho- ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Kada je prvi put posadio jagodu nije imao nikakva predznanja ni o plasteničkoj proizvodnji ni o uzgoju jagoda u plastenicima. Uvezen je bazni sadni materijal i formiran je rasadnik na površini od 1 ha. Pored zelenih. tehnologiji VERTIKALNOG UZGOJA JAGODA od ove godine za nove proizvođače uvodi se obavezna obuka. Obuka će se izvoditi u Surčinu kod G-dina Bate Miloševića. sredstva za zaštitu i ambalažu. 40 Novo je to što će se vršiti ugovaranje proizvodnje i otkup industrijskih i svežih. Pokazao je veliku zainteresovanost za ovaj vid uzgoja jagoda. proizvodnju i promet sadnica. Za stare i nove proizvođače urađena je i brošura sa upustvima za gajenje. mašine za izradu bankova i postavljanje folije i kvalitetnih sistema navodnjavanja otpornih na zapušavanje čak i kada u vodi ima dosta gvožđa i kamenca. U 2008. Lokacija za rasadnik je izabrana u saradnji sa stručnim službama. kontejnerskih. Od ove godine firme ATP IRRIGATION i PLANTAŽA MILETIĆ u ponudi imaju kompletnu opremu i tehnologiju za uzgoj jagoda na otvorenom. Početnici će u Surčinu moći da vide kako G-din Bata uspešno proizvodi jagode u namenskom. bezvirusnih sadnica. najnovije supstrate. Sve za jagode na jednom mestu U U aprilu 2008. a proizvođači koji su već u poslu dalje konsultacije će moći da rade samo kada savladaju upustva iz brošure i vode dnevnik radova. kvalitetnija i efikasnija. tako da po kvalitetu tla. da se investicije brže otplate i da počnu brže da donose prihod.Po pitanju savremenog uzgoja jagoda firme ATP IRRIGATION iz Beograda i PLANTAŽA MILETIĆ iz Subotice nastavljaju svoju saradnju započetu pre 4 godine. krenuće i proizvodnja frigo TRAY PLANT sadnica. kvalitetne folije. hobi plasteniku i da nauče sve od sadnje jagoda do tehnike navodnjavanja i prihrane vodotopivim đubrivima. potpuno je ovladao tehnologijom i početnicima može biti od velike pomoći njegovo iskustvo. neophodnim zonama izlocaije i svim drugim parametrima rasadnik ispunjava sve neophodne kriterijume za uspešnu proizvodnju sadnog materijla. godini uveden je niz novina. Novim proizvođačima isporučujemo NAMENSKE konstrukcije plastenika sa kompletnom unutrašnjom opremom za navodnjavanje i orošavanje. vrhunske frigo sadnice i ambalažu za pakovanje. Praksa je pokazala da je obuka neophodna. G-din Bata je već prošao dva proizvodna ciklusa u tehnologiji vertikalnog uzgoja jagoda.

pravilnog postavljanja sistema navodnjavanja. Samo NAJKVALITETNIJA frigo sadnica (250300kom/gajbi) posađena u tehnološkom roku i na otvorenom može u jesen doneti mali rod. Zainteresovani proizvođači će moći da dobiju upitnike za prijavljivanje za jedan od savremenih vidova proizvodnje jagode ili da ih skinu sa sajtova www. kontejnerskim sadnicama. To su rezultati koje su u našem klimatskom podneblju potvrdili proizvođači širom Srbije.Min. odnosno dva ciklusa sadnje. Tržište traži izuzetno velike količine i konzumne i industrijske jagode i ATP IRRIGATION i PLANTAŽA MILETIĆ su spremni da ispune očekivanja i proizvođača i domaćih i ino kupaca jagoda. Prinosi na nivou 30-40t/ha postižu se sa zelenim. AKO SE FRIGO SADNICA SADI KASNO ILI AKO SE OSTAVI VELIKI JESENJI ROD I BERE DO KASNO U JESEN. ali proizvođači MORAJU ZNATI da jesenji rod nosi RIZIK.5ha i min. U zavisnosti od sorte prolećni rod je na nivou 400-700 g/sadnici. Sadnjom u optimalnim rokovima sadnica na kraju jeseni već ima po 6-7 vratova iz kojih u proleće izbija 10 i više cvetnih grana sa po 7-8 do 10 cvetova. POSTOJI OPASNOST DA U PROLEĆE JAGODA NEĆE CVETATI ILI ĆE DATI KASNO SAMO 1-2 CVETNE GRANE!!! Pravilo je da se sitnije frigo sadnice (veći broj u gajbi – 700 do 800 kom) sade ranije (početak jula. odnosno na nivou 20 t/ha. da li saditi frigo ili zelenu kontejnersku sadnicu. ostvario je na svojoj plantaži Gdin Živko Guljan iz Surduka.2kg/sadnici primenom savremene tehnologije od pripreme zemljišta preko izrade bankova propisane visine. rok ugovaranja je 4 godine. Zelena kontejnerska sadnica se sadi u drugoj polovini jula. po pravilu se uklanjaju cvetovi i ne dozvoljava se jesenji rod. Svetski značajan rezultat u proizvodnji jagoda od preko 1.co. ne daje jesenji rod. Na taj način tokom godine sezona branja može trajati 6-10 meseci.yu. Proizvođači mora da se prvo opredele u kom periodu godine žele da imaju berbu i u kojoj količini i da osnovu toga se opredele za tip sadnice.mileticdoo. Sadnjom zelene kontejnerske sadnice postiže se prinos koji je duplo veći u odnosu na frigo sadnicu. Tehnologija po kojoj će se proizvoditi jagode obezbeđuje prinose od 30-40 t/ha a stručna služba će kontrolisati primenu tehnologije.rs ili www. 063/563 405. prihrane i zaštite.atpdoo. Praktično nisu zabeleženi prinosi ispod 25 t/ha. ŠKOLA GAJENJA JAGODE 41 . Generalno. frigo sadnica se sadi u zatvorenom prostoru i plodovi se beru već posle 6 nedelja. 063/80 37 132 SUBOTICA PLANTAŽA MILETIĆ. ali je prolećni rod u zavisnosti od sorte na nivou od 1kg i više. Savremeni uzgoj jagoda zahteva da se tehnologija ispoštuje 100% i u takvojvarijanti biznis je profitabilan. Za sadnice kategorije 500 kom u gajbi optimalno vreme sadnje je u drugoj polovini jula. Proizvođači koji žele da se bave savremenim uzgojem jagoda često su u dilemi koja sadnica je najbolja. 024/550 131. površina za ugovaranje je 0. a prema tome za isti rad dobija se i značajno veći prihod. čak i kraj juna) u odnosu na krupnije sadnice (manji broj komada u gajbi 250 do 500 kom). 266 18 57. BEOGRAD ATP IRRIGATION 011/26 666 62. Ako se frigo sadnica sadi na otvorenom. Preko ProCredit Bank obezbeđeni su povoljni krediti.

Na lakim zemljištima je neophodno u ishrani primeniti gornje vrednosti kalijuma koje se dopunski uvećavaju za 35 kg/ha u slučaju ekstremno visokih prinosa. od jagodastog voća kalijum čini čak 60% ukupnog sadržaja suve materije ploda i praktično je nemoguće u fazi porasta i zrenja plodova jagode izvan odnosa NPK 2:1:3 do 2:1:4 dobiti odgovarajuću boju. slabi imunološki sistem biljke. . Đubrenje azotom uvećavamo u odnosu na generalnu preporuku u sledećim slučajevima: . Zasad jagode je veoma osetljiv na Pristupačnost kalijuma i njegovo usvajanje Potrebe zasada jagoda za fosforom -P Za visoke prinose zasad jagode treba prema generalnoj preporuci ishraniti sa 50-150 kg/ha P2O5.za 20 kg/ha ukoliko su zime tople. zbog jakog ispiranja. . . siromašnim zemljištima. na lakim zemljištima u fazi zasnivanja zasada.za 20 kg/ha u slučaju da gajimo manje prinosne sorte (25-30 t/ha). potrebne količine fosfora uvećavaju se. ipak. Minimalno potrebnim za visoke prinose jagode smatra se sadržaj od 18-22 ppm. sadržaj šećera i dobar ukus. čime se otvaraju putevi infekcije fitopatogenima.i do 35-40 t/ha. .za 20 kg/ha na posnim. a padavine od oktobra do februara iznad 300 mm. naročito bolestima uvenuća i pojačava intenzitet napada i brojnost populacije štetnih insekata. najznačajnije oruđe u postizanju visokih prinosa i dobrog kvaliteta i tržišnosti jagode. Na zemljištima bogatim krečom. ili umanjuju od zadate vrednosti za 20 kg/ha.za 20 kg/ha u slučajevima ekstremno visokih temperatura i padavina. K Potrebe zasada jagode za azotom -N Generalno možemo reći da su za vrlo visoke prinose jagode . zbog brze mineralizacije i ispiranja. .za 20 kg/ha ukoliko je zemljište veoma bogato organskom materijom i ima povoljnu mikrobiološku aktivnost i brzu mineralizaciju.za 20 kg/ha u slučaju da u zasnivanju zasada primenjujemo stajnjak ili huminske kiseline.za 15 kg/ha ukoliko smo za predusev imali jednogodišnje mahunarke ili pak razorali višegodišnje travno-leguminozne smeše. potrebne količine azota od 120 kg/ha. Od ove količine azotnih hraniva vršimo umanjenje u sledećim slučajevima: . Posebno treba istaći potrebu da u odnosu na kalijum i kalcijum. Ukupni razmenljivi fosfor u zemljištu često nije podatak koji nam može dati pravu sliku o njegovoj pristupačnosti.za 30 kg/ha ukoliko se zasad zasniva na strništu u istoj sezoni radi mikrobiološkog razlaganja žetvenih ostataka. Pristupačnost fosfora u zavisnosti od hemijske reakcije zemljišta Potrebe zasada jagoda za kalijumom Zasad jagoda se u zavi-К snosti od obezbeđenosti kalijumom i njegove pristupačnosti đubri sa 90-270 kg/ha K2O. Predozirana ishrana azotom u odnosu na kalijum. magnezijum ima izbalansiran odnos u ishrani. sadržaj u zemljišnom rastvoru.za 20 kg/ha u slučajevima ekstremno visokih prinosa iznad 40t/ha. . sa alkalnom hemijskom reakcijom ili na jako kiselim zemljištima dolazi do imobilizacije fosfora i stvaranja sekundarnih i tercijarnih jedinjenja koja su teško rastvorljiva. Ishrana kalcijumom je takođe veoma bitna za čvrstinu plodova i njihovu dobru ispunjenost. Dobar pokazatelj pristupačnosti fosfora je njegov Uticaj forme azota na pH zemljišta 42 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . . sjaj. u zavisnosti od obezbeđenosti zemljištem i pristupačnosti fosfora. Magnezijum je veoma značajan jer ulazi u sastav hlorofila. odnosno umanjuju za istu količinu kod ranih i manje prinosnih sorata. U zavisnosti od planiranog sortimenta i prinosa jagoda.ISHRANA JAGODE Ishrana i navodnjavanje useva jagode Dobro izbalansirana ishrana predstavlja. sa niskim sadržajem humusa.

tzv ŠKOLA GAJENJA JAGODE 43 . Najčešće se koriste različite vrste treseta. što je optimum za jagodu. a sadržaj antioksidanasa i polifenola je takođe značajno manji.7 mS/cm. dok ograničena zapremina supstrata u kojoj se formira korenov sistem sadnice podrazumeva komjuterizovan i vrlo precizan sistem fertigacije. Ukoliko se fertigacijom i folijarnom primenom ne uspe.2. čak i ako ga ima dovoljno u zemljištu. Istakli smo više puta da se jagoda gaji na zemljištima koja su blago kisele hemijske reakcije.poremećaje u usvajanju hraniva. Koji su to organski materijali koji se koriste za pripremu supstrata? sredini. Preporuke za hidroponsku ishranu i navodnjavanje jagode gajene na supstratima koji je gotovo nemoguće postići bez adekvatne mikrobiološke i fermentne aktivnosti u zemljištu ili supstratnoj smeši. kada obično dolazi do njegove precipitacije i stvaranje nerastvornih jedinjenja. da bi pH zemljišta spustili na 6. ili su prihvatljive samo određene sorte. onda treba primeniti veliku količinu helatnog gvožđa. Kada usled obilnog navodnjavanje uz prisustvo ugljene kiseline u zemljišnom rastvoru dođe do rastvaranja previsokih vrednosti Ca2+ onda se smanji usvajanje magnezijuma. Jagoda slabo uspeva na EC vrednosti zemljišnog rastvora višim od 1. Kada se javljaju i kako se manifestuju pojedine hloroze? Preciznost ishrane i navodnjavanja zasada jagode determinisana je prvenstveno količinom supstrata po jednoj sadnici. optimalno 6. posebno u uslovima prevlaživanja i alkalne hemijske reakcije zemljišta. Što se tiče mogućih grešaka u pravilnom doziranju vode i hraniva. Za uspešnu proizvodnju jagodastog voća neophodno je da sadržaj Ca u zemljištu bude iznad 500 mg/100 g. a gotovo nikad na inertnim smešama poput kamene vune ili poliuretanskim penama. grube strukture ima prednost nad crnim tresetom. Veoma dobar materijal su i kokosova vlakna koja su u stanju da vežu prilično visoke količine soli i na taj način smanje rizik od eventualnih grešaka u ishrani. Normalno je da veća zapremina supstrata i veća puferna sposobnost i vododržljivost omogućuju jednostavnije sisteme za fertigaciju. U tim uslovima se smanjuje aerisanost medijuma.5 mS/cm. ali kasnije u proleće. Beli treset.5 do pH 7 . Na alkalnim zemljištima bogatim krečom (iznad 6%) ne preporučuje se gajenje jagode. Razlog za to je ukus i miris. a u samom zrenju 1. pa se u anaerobnm uslovima usled prevlaženosti podiže pH rastvora i dolazi do precipitacije gvožđa i cinka i pojave njihovog deficita. Obično se hloroze javljaju u momentu intenzivnog porasta plodova. kojim su naša zemljišta inače veoma slabo obezbeđena. onda je moguće rešenje izvesna koli- Jak deficit u ishrani gvožđem se manifestuje kao jaka hloroza celih liski koje su slabo razvijene. sa pH vrednošću oko 5. Obično se javlja na najmlađem lišću iz centra bokora. Ukoliko se hloroza javi relativno rano. Na takvim vrednostima u grodanu je nemoguće ostvariti boju i visok briks a time i sadržaj šećera.2. kalijum nitrat sa cinkom i azotnu kiselinu. najbolje u formi EDDHA u jednokratnom zalivanju. od pH 5. Tada treba primenjivati helatno gvožđe. Kod zamene supstrata i živića svake proizvodne sezone većim učešćem crnog treseta omogućuje se brži vegetativni porast neposredno nakon sadnje i veći rod u jesenjoj proizvodnji. Najčešći problem u ishrani je obezbeđenost gvožđa i njegova pristupačnost u alkalnoj Pristupačnost makro i mikro hraniva u zavisnosti od pH zemljišta drenčing. onda nakon uklanjanja starih listova i obnavljanja zasada tokom leta treba ispraviti deficit i narednu sezonu dočekati sa izbalansiranom akumulacijom svih makro i mikroelemenata u živiću. u slučajevima kada se supstratna smeša priprema za duže proizvodne cikluse i ne želi se brza mineralizacija. magnezijum sulfat sa izrazito kiselom hemijskom reakcijom. Tada je navodnjavanje intenzivno i najčešće nakon naglog prelaska iz oblačnog i hladnijeg vremena u sunčani i topli period dolazi do prosvetljenja vršnih listova. Ukoliko dođe do poremećaja ravnoteže. Drugi veliki problem je nedostatak cinka. praktično je veoma teško izvodljivo u istom proizvodnom ciklusu doći do kvalitetnih pomaka. a naročito u drugoj godini nailaze problemi vezani za relativno brzu mineralizaciju i kompakciju supstratne smeše. a sadržaj magnezijuma za lakše tipove zemljišta iznad 55 mg/100 g zemljišta. Najpre treba istaći da se jagode gaje samo na organo-mineralnim smešama. Ona se kreće od 1-2 l pa do 4-5 l po živiću u zavisnosti od načina i tehnike gajenja i od sastava supstratne smeše. oplemenjene.

a mane su veoma brojne. Organizujemo ih obično kao tank A i tank B između Shema 1. U hidroponskom gajenju jagode na supstratima. najčešće prihvaćen standard jeste receptura 165 do 185 ppm N. ovakav način rada podrazumeva moguću precipitacijutaloženje pojedinih soli nerastvorenih 44 nom sistemu već je ishrana bazirana na građenju vrednosti konačnog EC iz vrednosti pojedinačnih matičnih rastvora i same vode za navodnjavanje. a određuje se na bazi kumulativne radijacije i iznosi obično 5 do 30%. 265 do 420 ppm K2O. Ovaj sistem je prihvatljiv u hobi gajenju i na malim proizvodnim površinama. odnosno količina hran- ŠKOLA GAJENJA JAGODE . niske adsorpcione sposobnosti. koje se nakon izvesnog vremena slabije ispiraju u odnosu na druge organo mineralne supstratne smeše. koje ne rade na proporcional- ljivog rastvora koja se ocedi iz vreća sa supstratom zavisi od visine zalivnih normi i učestalosti navodnjavanja. 70 do 85 ppm P2O5 . Perlit je hladan mineral. Prednosti ovog metoda fertigacije jeste niska cena za sistem navodnjavanja i ishrane. Najčešći sistem koji se primenjuje od samog početka jeste doziranje konačnog rastvora iz tankova. koji su najčešće zapremine 1000 l preko male elektro pumpe. pri čemu je u stanju da adsorbuje i određenu količinu magnezijuma. čak 240 ppm CaO zimi. vrlo složenih fertigacionih jedinica. ali sa druge strane akumulira velike količine soli. odnosno proizvodnji. Treći sistem je primena miksera i komjutera. Najpre. čestu potrebu mešanja više različitih formulacija đubriva i velika angažovanost obučenih ljudi na poslovima fertigacije. Od minerala se za pripremu supstratnih smeša koriste ekspandirani perlit ili vermikulit u zavisnosti od sezone gajenja jagode. specijalne vrste gline koja ima relativno visoku koloidnu moć i vododržljivost. Drugi sistem je primena dozer pupi koje su redno ili paralelno vezane i obično ih ima dve ili tri. Visina drenaže.ISHRANA JAGODE jedinjenja usled dužeg stajanja do upotrebe. dok je vermikulit izuzetnih termičkih osobina i odličan je u zimskoj kojih je postavljena dozer pumpa koja u vodu za navodnjavanje unosi potrebnu količinu kiseline. koji se obično koristi u letnjoj proizvodnji stalnorađajućih jagoda. Šema fertigacije useva jagode kombinacijom dozer pumpi čina bentonita.

3% 5. uz dodatak fosforne kiseline. Analiza vode za navodnjavanje mora da obuhvata osim vrednosti pH i EC. Tank A Kalcijum nitrat Amonijum nitrat Kalijum nitrat Kompleks mikroelemenata Količina đubriva na 1000 l vode. uz pH vode za navodnjavanje 5. 719 ppm NO3-. NH4+. koji nije podložan precipitaciji u baznoj sredini. U hidroponskoj ishrani u prvom delu vegetacionog ciklusa se koristi formulacija sa više amonijačnog azota. i anjona HPO4-. u pogledu odnosa katjona i anjona u rastvoru za fertigaciju. U sva tri koncepta konačan rastvor mora biti neutralan. Prvi koncept podrazumeva primenu složenih NPK đubriva za hidroponsku proizvodnju. Redovna kontrola drenaže odnosno oceda pokazuje u kojoj meri je količina rastvora prilagođena potrebama biljaka.014 Na osnovu proračuna. te helatnog gvožđa i drugih mikroelemenata. kalijum sulfat.7 mS/cm. Drugi sistem je kombinacija prostih soli: monamonijum fosfata. Postoje tri osnovna koncepta fertigacije. onda zaista uviđamo svu kompleksnost ove problematike. magnezijum sulfat i amonijum nitrat da bi se postigao željeni odnos makrohraniva. lako se da zaključiti da voda za navodnjavanje ne sme biti opterećena viškom rastvorenih katjona i anjona. Ca2+. 32 ppm Ca++. 175 g 68 g 194 g 2. obzirom na sve navedeno.HCO3-+.0% 11. 93 ppm H2PO4-.5-6 i EC 1.67 Tvrdoća o nem 23. te brojni problemi sa pojavom deficita mikroelemenata.6 mS/cm.5-0. pH 7. K+. u ishrani treba uneti 18 ppm NH4+ . Ukoliko se vrednost elektroprovodljivosti poveća. u prvom redu gvožđa i cinka. sadržaj sledećih katjona: H+. dok se eventualna korekcija gvožđa može postići unošenjem EDHHA helatnog gvožđa.0% 2. onda pristupamo ispiranju u trajanju jedan do dva dana u zavinosti od količine i sastava supstrata. odnosno 1.NO3. u zrenju jagode. Ako se uzme u obzir EC vrednost konačnog rastvora prostih soli makro i mikro elemenata. kalcijum nitrata. Mikroelemnti mogu da se dodaju i u izbalansiranom kompleksu u helatnom obliku. Na+. Podaci o hemijskom sastavu vode za navodnjavanje odnosi se na bušeni bunar dubine 86 m.5 mS/cm.0% 33. Dakle.8 g Tank B Monokalijum fosfat Kalijum sulfat Magnezijum sulfat Azotna kiselina Odnos amonijačne i nitratne forme je usklađen tako da uz dodatak kalcijum nitrata i magnezijum sulfata možemo imati sve potrebne makro i mikroelemente. Formulacija vodorastvorljivih đubriva za ishranu jagode na supstratima Polyfeed -Sadržaj N(NO3): -Sadržaj N(NH4) -Sadržaj N(Ukupno): -Sadržaj P. kao MgO: 17-10-27+me 11. SO42-. tako da konačni sadržaj kalcijuma i magnezijuma recimo uključuje i one vrednosti sadržane u samoj vodi za navodnjavanje.6 Soli g/l 626 Ca++ 85 Mg++ 41 K+ 7 NH4+ Na+ 39 NO3H2PO4-4 SO4-97 HCO3524 Cl13 Fe 0. kao P2O5: -Sadržaj K.3 EC mS/cm 0. kalijum nitrata i kalijum sulfata. 134 g 228g 617 ml nosno EC vrednost ne bi trebalo da prelazi 0. koji se razlikuju po složenosti. pa dolazi do prevlaživanja korena. Kada se tome dodaju sortne specifičnosti u zahtevima za hranivima.i 7 ppm H+. a kasnije u ishrani preovlađuje nitratni azot. kalcijum nitrat. kao K2O: -Sadržaj Mg. najbolje je da se za ishranu zasada jagode na supstratima u nesavršenim uslovima koriste specijalna kristalna vodorastvorljiva đubriva za hidroponiku koja ne sadrže amidnu formu azota i imaju visok sadržaj mikroelemenata.7% 17% 10% 27% 11-11-33+2MgO+me 9. ali i po preciznosti. a učestalost navodnjavanja velika. Nakon upoznavanja sa sastavom vode za navodnjavanje vrši se balansiranje potrebnih hraniva i formiranje matičnih rastvora. Dati primer odnosi se na ishranu jagode gajene na supstratu u uslovima okoline Beograda..0% 2.165 ppm CaO leti i 40 do 70 ppm MgO. Ovim izbalansiranim formulacijama se još po potrebi dodaju azotna kiselina. koja u svom sastavu ne sadrže amidnu formu azota ili ureu. od- Mg2+.0% -Sadržaj mikroelemenata Fe 1000ppm Mn 500ppm B 200ppm Zn 150ppm Cu 110ppm Mo 70ppm ŠKOLA GAJENJA JAGODE 45 . 50 ppm SO4-. Ukoliko je vrednost pH visoka. onda je pojedinačna norma mala. magnezijum sulfata. Po pravilu vrednost pH i EC ne bi trebalo da se razlikuje od dozirane vrednosti više od 10-20%.0% 11. 215 ppm K+. Treći sistem je baziran na monokalijum fosfatu i na azotnoj kiselini i uz ostale proste soli i mikroelemente ovo je svakako najviše korišćen sistem u hidroponskom načinu israne u Srbiji.

Intenzivan porast lista Polyfeed 20-20-20 + ME 1. Na početku cvetanja Rast lista i pravilno formiranje plodova Ca nitrat + Mg Nitrat / Sulfat 1-1. Intenzivan rast plodova 1-1.ISHRANA JAGODE Program ishrane jagoda vodorastvorljivim đubrivima Haifa Chemicals (Planirani prinos 25-30 tona /ha) by Prof.5 kg 6.5 kg 3.5 kg 2 kg 2. dr Nebojša Momirović REDNI BROJ PRIHRANE FENOFAZA U KOJOJ PRIHRANJUJEMO OPTIMALNO VREME PRIHRANE CILJ PRIHRANE NAZIV ĐUBRIVA PREPORUČENA KOLIČINA ZA 1000 SADNICA JEDNOGODIŠNJE DVOGODIŠNJE 1.5 kg + 0. Na početku vegetacije iza čišćenja (šišanja) jagoda od starog i promrzlog lišća Intenzivan rast lista jagode 10-15 dana nakon prve prihrane Formiranje novog korena i cvetova Polyfeed 11-44-11+1MgO +ME 1-1.5 kg 46 ŠKOLA GAJENJA JAGODE .5-2 kg 2-2.5 kg 2 kg 5.5 kg 2-2. Zametanje i rast plodova Intenzivan rast plodova Polyfeed 20-20-20 + Mikro ili Polyfeed 16-8-32 + Mikro Polyfeed 17-10-27 ili Polyfeed 16-832+2MgO+ME Polyfeed 11-11-33+2MgO ili Polyfeed 16-8-32+2MgO+ ME 1-1.5 kg 2-2. Pred početak berbe s ovom prihranom može se dodati Multimicro FE ukoliko je potrebno U berbi jagoda 1 .2 puta zavisno od potrebe odnosno opterećenosti biljke plodovima Intenzivan rast plodova 1-1.5 kg 4.5 kg 2 kg + 0.

Pored toga veliki izbor poljoprivrednih i komunalnih traktora do 128 KS. Specijalna NOVA M SERIJA voćarskih traktora od 60-95KS. idealni za potrebe voćarstva i vinogradarstva za usitnjavanje granja debljine 2.NEKROTIRANJE STARIJIH LISTOVA -Mg Nakon uočavanja simptoma (pri naglom prelasku iz hladnog i oblačnog u toplo i vrlo sunčano vreme) NEDOSTATAK GVOŽA . zaobljenim staklima radi veće preglednosti i karbonskim filterima. voćnacima i vinogradima.5. Mulčeri za usitnjavanje biljnih ostataka. Bez kabine i sa komfornim kabinama sa klima uređajima. Nudimo Vam i proizvode sledećih firmi: Ul.5-1 g/po s navodnjavnjem ili folijarno sadnici NEDOSTATAK CINKA . Prskalice i atomizeri. nošeni i vučeni AGROMEHANIKA KRANJ Cisterne CREINA od 1200 do 20000l Podsticajna sredstva MPŠV za kupovinu cisterni. Beogradska 32 • 11277 Ugrinovci tel: 011/8409-528 • 011/8409-810 • fax: 011/8409-809 www. Lake freze i mulčeri hrvatskog proizvođača GRAMIP DUBRAVA. Traktorske freze zahata 0.zalivanje Prvi tretman kod inicijalnog formiranja plodova NEDOSTATAK MAGNEZIJUMA .com office@milurovic.5.com • milurko@sezampro.NEDOSTATAK KALCIJUMA . a kasnije po potrebi) Multi Micro Fe EDu zalivanju kod jakog -Fe Đubrivo se dodaje zajedno DHA 6% deficita dodaje se 0. SA I BEZ UČEŠĆA Voćarski traktori japanskog proizvođača Kubota B serije od 14-30KS sa pogonom na sva četiri točka. Fiksni i bočno pomerljivi (hidrauličnim ili mehaničkim putem) kompjuterski balansirani rotori.OPADANJE CVETOVA I DEFORMISANOST PLODOVA Cvetanje Đubrivo se dodaje zajedno s navodnjavnjem ili folijarno OPŠTE ZAOSTAJANJE U PORASTU-PROBLEMI SA BOLESTIMA U svim fenofazama na 10 do 15 dana Đubrivo se primenjuje folijarno -B KREDIT I LIZING OD 5-7 GODINA KAMATA 3-7%. zaobljeno kućište (bolji protok materijala). 3 GODINE GARANCIJA.85 do 2m. dubine kopanja do 15 cm.zalivanje Magnisal / Bittermag 100 g/10 l vode 3-5 g/m2 jednokratnim zalivanjem Folijarno.milurovickomerc.5 g/sadnici Folijarno Multi Micro Bor feed 100 ml /10 l vode Folijarno Polyamin + Multi ProteK 20 ml + 30 g /10 l vode Đubrivo se primenjuje navodnjavanjem u intenzivnom porastu plodova NEDOSTATAK BORA .HLOROZA ( ŽUĆENJE ) LISTA Prvi tretman nakon čišćenja jagoda od starog lišća 10g /10 l vode (na početku vegetacije.HLOROZA ( ŽUĆENJE ) LISTA -Zn Količina za jednu sadnicu Multi KZn Na alkalnim zemljištima primenjuje se 1-1. Obezbeđeni servis i delovi u garantnom i vangarantnom roku.yu . svojim gabaritima prilagođena voćnacima i vinogradima. atomizera i prskalica u iznosu od 50%.10cm. pogodni za rad u baštama.KOVRDŽANJE TERMINALNIH LISTOVA -Ca Folijarno Poly Ca-LSA 15% CaO 50ml /10 l vode Folijarno.

NTIM d. +381 11 3561958 office@ntim. Ova tehnološka novina na Novosadskom poljoprivrednom sajmu je izazvala veliko interesovanje potencijalnih korisnika zato što daje produkte sušenja u premijum kvalitetu./Fax. gljiva.rs .ntim. Patrijarha Dimitrija 24 11090 Beograd Tel.rs www. začinskog i aromatičnog bilja. a pored osušene materije daje i poluproizvod u obliku sakupljene isparene tečnosti. voća i povrća.o.o. Ova sušara je patentno zaštićena i plod je srpske pameti.Suncem do premijum kvaliteta Prednosti sušare? • raznovrsnost • ekonomska nezavisnost • ujednačen kvalitet • kontrola procesa • isključen uticaj čoveka • definisano vo enje procesa • odre ivanje vršne temperature sušenja i odre ivanje završne vlage • CE standard • HACCP standardi • štedi energiju • PREMIJUM kvalitet SUŠARA NA SUNČEVU I ELEKTRIČNU ENERGIJU NTIM tehnologi iz Beograda je na tržište izneo izuzetno energetski ekonomičnu sušaru koja pre svega koristi sunčevu energiju za procese sušenja: lekovitog. koja se može dalje prera ivati.

bivši proizvodi.rs • www. YARA .prah i granul.prah i granul.yara.budući izgled starih proizvoda FERTICARE 15-30-15 FERTICARE 14-11-25 FERTICARE 24-8-16 FERTICARE 10-5-26 FERTICARE HYDRO 6-14-30 FOLICARE 17-9-33 B FOLICARE 19-11-24 Cu FOLICARE 19-11-24 Zn YaraMila Cropcare 11-11-21 YaraMila Cropcare 5-14-28 Yara Mila Multicare 5-10-25 Yara Mila 8-20-30 CALCINIT / TROPICOTE / NITRABOR KRISTA K KRISTA SOP .yu .co. novi džakovi NAPOMENA: NE MEŠAJTE KRISTALONE SA NOVIM YARINIM A STARIM KEMIRINIM PROIZVODIMA.novo ime kompanije Kemira GrowHow o stari džakovi KEMIRA . Subotica.co.agro-ferticrop. Pap Pala 17.yu www.YARA . PROIZVODNJA GORE NAVEDENIH PROIZVODA JE U BIVŠIM KEMIRINIM FABRIKAMA! I dalje jedini zastupnik za Srbiju: AGRO-FertiCrop. još uvek na tržištu FERTICARE 15-30-15 FERTICARE 14-11-25 FERTICARE 24-8-16 FERTICARE 10-5-26 FERTICARE 6-14-30 FOLICARE 17-9-33 B FOLICARE 19-11-24 Cu FOLICARE 19-11-24 Zn CROPCARE 10-10-20 CROPCARE STANDARD 5-14-28 MULTICARE 5-10-25 POWER 8-20-30 KALCIJUM NITRAT KALIJUM NITRAT KALIJUM SULFAT . tel/fax: 024/622-119 e-mail: office@agro-ferticrop.

i na kraju pocrneo i sasušen izgled. Pyrenochaeta sp. Simptomi su gubljenje svežine i bele boje korenovih žilica. a donji listovi žute. Živić je slab. u hladnijem delu godine. U hemijskom suzbijanju dezinfekcija basamid granulatom daje odlične rezultate. U preventivnom pogledu je veoma važno izbeći teška zemljišta i zasušivanje korena u fazi prijema frigo živića. Proizvodi toksine u ksilemu čime smanjuje usvajanje vode i smanjuje turgor zaraženih biljaka. kompaktan. Hemijsko suzbijanje podrazumeva detaljnu dezinfekciju zemljišta. treba izbegavati i druge vrste jagodastog voća. fragariae Gljivično oboljenje koje se javlja posebno na težim. papriku i plavi patlidžan. nerazvijen. Cylindrocarpon spp. Dezinfikovati oruđa i opremu ukoliko prelazite sa parcele na parcelu. a stariji listovi nekrotiraju i dobijaju oranž. Za prevenciju plamenjače veoma je prolećnog kretanja useva i nakon letnjeg uklanjanja nadzemne lisne mase (košenja). Hainesia lythri. kasnije mrko braon truleži korenovog vrata koji na kraju pocrni i zadeblja poput pacovskog repa. Za dezinfekciju se može koristiti i metam sodijum i hlorpikrin. što je ujedno i period odmora zemljišta. Ramularia spp. U novije vreme solidne rezultate ŠKOLA GAJENJA JAGODE . albo-atrum Javlja se na pojedinačnim biljkama ili u oazama. Zaražava sprovodna tkiva micelijom i produkcijom konidija. povrtarske vrste iz familije pomoćnica: pradajz. Plamenjača jagode Prouzrokovač: Phytophthora fragariae var. Fusarium sp. Podriti na dubinu od 40 do 50 cm u jesen međuredni prostor. Manifestuje se crvenkastim. obavezan kod podizanja matičnjaka. a potiče iz zemljišta u kome se održava godinama. Kada se bolest pojavi treba ukloniti zaražene biljke iz zasada i ne popunjavati zaražena mesta. metam sodijum odnosno vapam te hlorpikrin. Ne treba zasnivati jagode na zemljištu na kome se javljala crna trulež korena. Gajiti otporne sorte jagode. potom metalaksila (Ridomil Gold). crvenu ili žućkastu boju. Hemijsko suzbijanje je moguće primenom sistemičnih fungicida poput fosetil aluminijuma (Alliete) ili fosfita. Biljka zaostaje u porastu.ZAŠTITA JAGODE Zaštita useva jagode Zeleno uvenuće Prouzrokovač: Verticillium dahliae i V. Coniothyrium fuckelii. Pythium spp. često praćena i napadom nematoda. Idriella lunata. te celokupnu masu žetvenih ostataka inkorporirati u zemljište. U plodored treba uključiti travno leguminozne smeše i poštovati u potpunosti ograničenje u prekidu gajenja jagode. prevlaženim i loše dreniranim zemljištima. Neposredno pred pripremu zemljišta jako je dobro inkorporitati ozimu 50 važno obezbediti dobru drenažu podizanjem visokog banka 15-25 cm. Oboljenje je kompleksna kombinacija gljivičnih prouzrokovača. Crna trulež korena jagode Prouzrokovač: Rhizoctonia fragariae. Inokulum dugo ostaje u zemljištu. Stariji listovi se uvijaju duž centralnog nerva. koristi se najviše dazomet (basamid granulat). Gajiti otporne sorte.. Na korenovom vratu ili u osnovi lisne drške na preseku se primećuje jasno izražen mrki prsten. Otkako je metil bromid izbačen iz upotrebe i zabranjen. ogršticu za zelenišno đubrenje ili gajiti recimo brokoli ili kelj pupčar.. naročito na težim zemljištima. a kod hobista i čitavih 35 cm. Mlađi listovi iz centra rozete ostaju zeleni i uspravni iako je biljka delimično zakržljala. Tokom prekida u gajenju jagode. a najbolje je zemljište zauzeti višegodišnjim travno leguminoznim smešama. njihovo parcijalno ili potpuno odumiranje. ali je ne treba praktikovati na tem- Tamo gde se javlja ovo oboljenje poželjno je da rotacija traje najmanje 7 do 8 godina. kod peraturama iznad 30°C. Tretirati frigo sadnice prilikom sadnje. Naročito se ispoljava kod mlađih useva.

Bolest napada i plodove i često se manifestuje sa jednom ili dve mrke pege. P. Vetar ne raznosi konidije. U nekim zemljama D. Ako se na listu formira veći broj krupnih pega. Spore prezimljavaju na biljnim ostacima. koje se formiraju duž glavnih nera- plodovima. i Colletotrichum gloesporoides. kružnih.spoljna zona je purpurno cvene ili žućkaste boje. 51 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . tvrde i ne razvija se vlažna trulež. dok je u nekim manje značajna. Na plodovima se razvijaju beličaste vodenaste pege koje poprimaju mrku do tamno mrku boju. Gljiva se održava tokom zime u formi micelije ili piknida u okviru pega na izumrlim starim listovima jagode koji ostaju pričvršćeni za biljku. koji jedino i mogu biti inficirani u slučaju da su najmanje 1 sat potpuno prevlaženi. mada na većini komercijalnih sorti za sada ne predstavlja veću opasnost. obscurans prouzrokuje trulež plodova. pa izgledom u velikoj meri podsećaju na one koje prouzrokuje Mycosphaerella fragariae. bakar hidroksid ili bakarsulfat. Listovi dobijaju prvo tamno crvene ili ljubičaste pege. korenove vratove i plodove. dijametra oko 3 mm. Najdestruktivnija je trulež korenovih vratova koju izaziva Colletotrichum fragariae i trulež plodova zasadu. Pegavost lista Prouzrokovač: Mycosphaerella fragariae bespolna Ramularia brunnea Gljivično oboljenje koje prezimljava u obliku sklerocija na inficiranim listovima. Iz njih se na mrtvim listovima u proleće razvijaju konidije i obično kišom šire na mlade i zdrave listove. Čak 90 % plodova može biti zaraženo za manje od nedelju dana. U našoj zemlji nema podataka o njenoj pojavi na plodovima. Usled toga nastaje slabljenje biljaka i smanjenje prinosa u narednoj godini. Tačke su smeđe do crne. Zaraza se intenzivno širi ukoliko je lišće vlažno. a kasnije se mogu uočiti tri zone u okviru pege . U prevenciji oboljenja vrlo je važno maksimalno izbegavati navodnjavanje rasprskivačima i precizno uklanjanje zaraženih delova i inokuluma. kao što je Multi Protek. Duž većih nerava pege su eliptične. Iprodion. Antraknozu je teško zaustaviti nakon što se pojavi u daju odlične rezultate bakar oksihlorid. U slučaju da su biljke inficirane u proleće. U centru pega se formiraju piknidi čiji se vratovi probijaju kroz epidermis. naročito u fazi zrenja. Na lezijama se za vreme toplog i vlažnog vremena razvijaju narandžasto. srednja zona je svetlo mrka. Antraknoza jagode Prouzrokovač: Colletotrichum acutatum. U nekim se područjima smatra va. Colletotrichum fragariae. bilo sasušenom lišću ili na mumifikovanim vlažno vreme i temperature iznad 10 °C favorizuju lisnu pegavost u proleće. neophodno je kod obnavljanja useva spustiti visinu reza na 0. razvijaju se u krupne pege u obliku latiničnog slova »V«. obscurans parazitira koju izaziva Colletotrichum acutatum.daje primena fosetil aluminijuma (Allieta) i fosfitnih đubriva. ima solidan efekat i na lisnu pegavost. koja se vremenom menja u zelenu. koji se koristi u suzbijanju sive truleži. stolone. Inficirani korenovi vratovi otvrdnu i poprimaju mrko-crvenu ili crnu boju. izdužene lezije koje izazivaju venjenje i propast celih biljaka. Obično se javlja za vreme jako toplog vremena. koje kasnije izbele u sredini. Ozbiljno gljivično oboljenje koje napada liske.crvene spore. Starije pege. bolest počinje da se ispoljava u vidu nekoliko (5-6) manjih. Palež lista jagode Prouzrokovač: Dendorophoma obscurens (Phomopsis obscurans) Javlja se širom sveta gde god se jagoda gaji. Uopšte posmatrano. a unutrašnja zona pega je tamno mrka. crveno purpurnih pegica na listu. ali ih može biti i desetak. lisne drške. naročito uz optimalnu temperaturu od 25-30 °C. Primarne infekcije se ostvaruju početkom vegetacije konidijama koje raznose kišne kapi. Kod nas je značajna samo na nekim sortama.5 cm iznad korenovih vratova. hlortalonil u matičnjaku i to samo ukoliko se ne primenjuje Omite u kontroli grinja. tada dolazi do njegove paleži i sušenja. ali i nakon obnavljanja useva u leto. Simptomi na tkivima su crne. Bakarni preparati samo biljke iz roda Fragaria. U začetku pege imaju sivkasti centar. te je preventivna primena fungicida izuzetno važna. odakle se kišom ili mehanički prenose. dijametra do 3 mm uvećavajući svoje dimenzije. Jako ozbiljnom bolešću. sa sivim ili skoro belim oreolom. Na ulegnućima se pojavljuju narandžaste ili crvenkaste spore. Glavne štete od ove bolesti nastaju u drugoj polovini leta u vidu paleži starijih listova.

Siva trulež Prouzrokovač: Botrytis cinerea Prezimljava u obliku sklerocija ili micelije na starim listovima. koji je često isprovociran i određenim preparatima koji se primenjuju. ali je kombinacija Ciprodinil + Fluodioksonil ili mumifikovanim plodovima. Treba odabrati otporne sorte. te primenu sumpornih preparata poput kumulusa ili kvašljivog sumpora. Konidije počinju da klijaju nakon 6 sati i završavaju ciklus nakon 24 sata nezavisno od temperature. heksakonazola (Anvil) u težim slučajevima. cvetnu ložu. ŠKOLA GAJENJA JAGODE . a naličje prekriva beličasto-sivkastom navlakom. U hemijskoj kontroli se mogu koristiti svi botricidi. mogu se primenjivati fungicidi u periodu posle berbe. Sa povećanjem gustine zasada. dok su najosetljiviji prašnici i kasnije formirani plodovi. Obnavljanje useva vrši se 2 do 4 nedelje nakon završetka berbe. Uklanjanje cvetova врши се u godini zasnivanja zasada na otvorenom polju iz frigo živića. Oidium fragarie Gljivično oboljenje koje prezimljava na inficiranom biljnom tkivu u uslovima visoke vlažnosti tokom zime. a lezije na zelenom ili već beličastom plodu razvijaju se polako u preparatu Switch vrlo efikasan. Kada započne zrenje i berba hemijska zaštita je zakasnela. Sphaerotheca macularis f. prosimidona (Sumileksa) i iprodiona se danas retko koriste u hemijskom suzbijanju. liske se uvijaju i kovrdžaju. koja kasnije poprimi ljubičastu ili crvenkastu boju. U kontroli ove bolesti veoma je važno uništavanje i uklanjanje kompletne nadzemne lisne mase košenjem na visini 3 do 4 cm iznad korenovog vrata prilikom redovnog obnavljanja useva nakon prolećne berbe. Azoksistrobin (Quadris) se prime- pepelnicu prati i napad grinja. Konidije inficiraju cvetne drške. povećava se i opasnost od sive truleži. U ranu jesen su mnoge sorte koje su fotoperiodski relativno neutralne vrlo osetljive na pepelnicu. Neophodna je pravilno izbalansirana ishrana. Postoji izražena razlika u osetljivosti sorti jagode prema ovoj bolesti. naročito kod kišovitog vremena. pa do kraja vagetacije. ulje semena jojobe itd. Takođe se može dosta uspešno koristiti i fenheksamid (Teldor). lisnim drškama zrenja a njihovo rashlađivanje brzo. Cvetna drška postaje polako braon boje. Voditi računa da su dva tretiranja obično dovoljna i ne upotrebljavti ga više od 2 puta u sezoni. obično na starom sasušenom lišću. Pepelnica jagode Prouzrokovač: Podosphaera aphanis rec.ZAŠTITA JAGODE Sakupljanje i uništavanje zaraženih listova posle berbe je korisno zbog smanjenja izvora zaraze. Siptomi su vrlo jasni i pre nego što siva prevlaka na naličju postane jasno uočljiva. Za ovu bolest nisu razrađene posebne mere suzbijanja. U proleće se vrši i čišćenje od mrtvih sasušenih listova koji leže na foliji. Berba plodova treba da je na početku njuje u najviše 2 tretmana tokom sezone. Česta berba neophodna je ukoliko vreme pogoduje sivoj truleži (česte kiše). Hemijsku zaštitu treba započeti na početku cvetanja i ponavljati je u regularnim intervalima. sa dosta kalijuma. kalcijumа i magnezijuma u odnosu na azot. nepotrebna i neefektivna. U područjima u kojima je bolest značajna. Hemijsko suzbijanje podrazumeva 52 i deformišu često plod. Napada kod orošavanja kišenjem čak i plodove. čak i ukoliko je to neophodno. kalijumov sapun (kaligrin) odnosno kalijum bikarbonat. U integralnoj zaštiti preporučuje se soda bikarbona (85% rastvor). azoxistrobin (Quadris) samo jednom i do 3 tretmana kvinoksxifenom(Crystal). Bela prevlaka na naličju listova sačinjena je od konidija i od spora. U uslovima jake infekcije siva trulež je vidljiva na većini plodova. azoksistrobina i kvinoksifena. ređe latice. Fragariae. Treba izbegavati preobilnu ishranu azotom u slučaju česte pojave ovog oboljenja. sp. U suzbijanju penkonazolom (Topas) ne treba primenjivati više od 2 tretmana godišnje. ili triadimefona (Bajletona). Preparati poput vinklozolina (Ronilana). Takođe treba voditi računa da obično preparate na bazi propikonazola.

a u zasadu se uočavaju jasne sivo-crne trake. Suzbijanju se pristupa kada se na liski uoči prisustvo do 2 jedinke. te ima relativno kratku karencu od 7 dana. Zato se za podizanje zasada nikada ne sme koristiti sopstveni sadni materijal. Kako se boriti protiv viroza? Osnovna mera borbe protiv virusnih ali i drugih bolesti jagode je proizvodnja i sadnja zdravog sadnog materijala. ali je izuzetnu zaštitu pružio i abastate u kombinaciji sa okvašivačem Silvet. krompiru. propargite (Omite) i fenazakvin (Demitan). repici. Vaši Chaetosiphon fragaefolii. Jagoda se vegetativno razmnožava pa se viroze prenose sa majčinske biljke na živiće. salati. prvi put 1-2 dana pre cvetanja i drugi tretman 10-14 dana posle prvog. Sadnjom zdravih živića u zdravo zemljište stvaraju se preduslovi za kvalitetan i visok prinos jagode. U proleće se razvijaju bespolne generacije. Brzo se razmnožava u povoljnim uslovima. Više viroza nanose veće štete. Lisne nematode Opasne štetočine koje se razvijaju i na begonijama i u povoljnim uslovima generacija se razvija za samo 15 dana. uz uslov da se za sadnju koristi zdrav sadni materijal. Najbolje su se pokazala 2 tretmana na 7-10 dana u proleće. deformisani i imaju crvenkastu nijansu. Tiodan. suncokretu. Tioneksa) praktikuje se samo u težim slučajevima. Odlično su se u preventivnoj primeni neposredno pred cvetanje pokazali preparati na bazi abamektina. Mlađi listovi su umanjeni. duvanu. Prvi pregled obično vršimo pred cvetanje. Iza- zivaju zaostajanje u porastu i propadanje biljaka. grčica i podgrizajućih sovica. 53 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Ima više vrsta viroznih oboljenja jagode. Od akaricida najčešće primenjujem dikofol ili insekticide sa akaricidnim delovanjem. Gajenjem jagode kao jednogodišnjeg useva. odnosno na 5-7 dana u leto. Vaši prenose opasna viru- malation (Galation G-5) koji za uspešno delovanje treba da se po celoj površini primeni u dozi 40 kg/ha. kržljavi. a u plastenicima tokom aprila i maja. Zato je veoma važno u zasnivanju useva primeniti zemljišne insekticide i kasnije po potrebi intervenisati putem sistema kap po kap. Mladi zalisci iz centra bokora su uvijeni. pred podizanje bankova. na žitima. Zato mnogi proizvođači jagodu gaje kao jednogodšnji ili eventualno kao dvogodišnji usev. iako daje dobre rezultate i deluje osim na vaši i na grinje i na leptirastu. virus uvijenosti jagode SCV i virus kovrdžavosti SMV Bifenetrin (Talstar).Viroze jagode Viroze jagode su veoma značajne bolesti. prezimljava na korovima. Populacija grinja izaziva Najvažnije štetočine useva jagode i njihovo suzbijanja Zemljišne štetočine Zasad jagoda trpi velike štete od larvi žičnjaka. Osetljivi su na sušu i masovno se javljaju samo kada je relativna vlaga 40-80% i temperatura 5-20°C. Istraživanjima je utvrđeno da jedan zasad jagode za tri godine može biti zaražen virozama sa preko 90%. U letnjem periodu. a to znači da je svaka ćelija zhvaćena bolešću. čim se temperatrure ustale na 5-6 stepeni i zasad započne porast i razviće. Njime se mogu preneti viroze ali i druge bolesti i štetočine što diretno utiče na smanjenje prinosa. najćeše se javljaju u mrkvi. kukuruzu. Što se duže jagoda gaji dolazi do većeg broja virusnih oboljenja usled čega se prinos smanjuje. da bi tokom leta imala 6-7 generacija. na temperaturi 23 do 30°C i relativnoj vlažnosti manjoj od 50 %. najčešće tokom jula. Grinje Tetranichus urticae Izuzetno polifagna štetočina koja napada preko 200 vrsta kulturnih biljaka. Vaši korena Aphis forbesi Beskrilne forme prezimljavaju na biljnom materijalu. paradajzu i jagodi sna oboljenja jagode virus ivičnog žutila jagode SYEV. ne treba primenjivati u usevu jagode jer izuzetno toksično deluje na pčele i ose i smanjuje polinaciju. Najviše se upotrebljava fenitrotion + izazivajući od kraja leta do narednnog proleća velike štete. Populacija se veoma brzo razvija. izbegava se zaraza biljaka sa više viroza a time i smanjenje prinosa. kada se nova generacija razvije za samo 7 do 10 dana. Sitemičnog su karaktera. neposredno promenu boje na listovima i zaostajanje u porastu plodova. nakon obnavljanja useva mogu se primenjivati i klofentezin (Apolo). odakle lisne nematode migriraju na mlade listove. Odlične rezultate i veću perzistentnost postići ćemo sa preparatom Force. Puževi golaći Deroceras reticulatum Iako su izrazito polifagni i hrane se repom. Primena endosulfana (Tiocida. Moguće je da jedna biljka bude istovremeno zaražena sa više virusnih bolesti. Stolone su kraće a plodovi sitni i deformisani. u prvom redu Vertimec i Armade.

Nanosi velike štete i tripsa. a na kraju i otpada. konstatujete makar jednu odraslu jedinku. a kasnije se može intervenisati i pirimofos metilom (Aktelik). Suzbija se u delujemo i protiv grinja i leptiraste. tretiranjem neposredno pred cvetanje. preventivno prenosi opasna virusna oboljenja. akaricidom kao što je abamektin (Vertimec) i kasnije imdaklopridom (Confidor). Ukoliko dođe do jačeg napada neophodno je primeniti spinosad (Spintor. preventivno delujemo i protiv grinja i protiv bele mušice. dok cvetni pupoljak vene i otpada. glatka i sjajna. kao što je abastate (Vertimec) tretiranjem neposredno pred cvetanje. čime osim malo toksično jedinjenje ili se leti prska danitolom. ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Takav pupoljak se ne razvija. najčešće u kombinaciji sa mineralnim uljem. Za suzbijanje se najčešće koriste piretroidi i preparati na bazi endosulfana i fosalona.5 mm duga. Tonus). Ženka polaže jaja u cvetni pupoljak. prekriven finim sivim dlačicama. crveno-smeđe boje. kao i uklanjanje zaraženih pupoljaka i cvetova. ovalnog oblika. a potom pravi zarez na cvetnoj dršci koja se lomi. Odrasli oblici se javljaju u proleće. po čemu su štete koje pravi ova štetočina lako prepoznatljive.ZAŠTITA JAGODE Trips Thryps tabaci. 54 J Pri hemijskom suzbijanju vreme tretiranja je od primarnog značaja. Korisno je suzbijanje okolnih divljih biljaka u blizini zasada jagoda. jer ova štetočina razvija samo jednu generaciju godišnje. Bela mušica Trialeurodes vaporarioum Javlja se u proizvodnji jagode u zaštićenom prostoru. agodin cvetojed spada u red Coleoptera. bele boje s crnom glavom. Ujedno uništi i dršku cveta tako da se cvet obesi. Jagodin cvetojed (Anthonomus rubi) Ovi insekti odsecaju cvetne pupoljke u proleće. porodicu Curculionidae. Jaja jagodinog cvetojeda su bela. Kratko vreme se hrane mladim lišćem i cvetovima. Ženka rilom buši rupu u pupoljku cveta i tamo odlaže jaje. Larva je 3 do 3. Odmah pošto na lepljivim pločama uočimo prve jedinke treba pristupiti hemijskoj zaštiti primenom buprofezina (Elisa) i acetamiprida (Mospilan. Suzbija se obično nekim kombinovanim insekticidom. već suši. iako napada i malinu i druge vrste iz porodice Rosaceae. Odrasli oblik je 2 do 4 mm dugačak. Nanosi velike štete i prenosi opasne viruse. Ima jednu generaciju godišnje. i ako su zastupljeni u većem stepenu. a zatim dolazi do kopulacije i do odlaganja jaja. Laser) vrlo efikasno i početku obično nekim kombinovanim insekticidom. Potrebno je često nadgledati zasad i pratiti pojavu ove štetočine. mogu znatno da umanje prinose. Prag štetnosti je kada u redu. čime osim vaši i tripsa. Glavni domaćin ove štetočine je jagoda. Prezime odrasli oblici ispod starog lišća i drugih biljnih otpadaka. Franckiniella occidentalis Javlja se u proizvodnji jagode u zaštićenom prostoru. na deset dužnih metara.

ŠKOLA GAJENJA JAGODE 55 .

grinje. trips pegavost lista. zatim dobro promešati i potrošiti u roku od 1 sat. Switch 62.025-0.030% 0. NAPOMENA: Obavezno koristiti štitnik na prskalici i ne prskati po vetrovitom vremenu Reglone forte 1. pipe.0.025-0.08 .0 mil 8 mil + 25 mil 10 mil 8 . cvjetojed.Botritis Antraknoza Lisna vaš Jagodin cvetojed Pauk .08% 8 .030% 0.08 . Neke promene su moguće što zavisi od godine i uslova za razvoj bolesti i štetočina. U gore navedenom programu gde se koriste dva preparata u jednom prskanju treba ih odvojeno rastvoriti u vodi pa tek onda dodati u prskalicu. Kasniji tretman je otežan. 56 ŠKOLA GAJENJA JAGODE .0% 100 ml u 10 l vode NAPOMENA: Ovo je orjentacioni program zaštite jagoda.025 .0. Vrlo je važno kvalitetno oprskati jagode jer od toga zavisi učinak preparata. pegavost lista.Fitoftora Trulež ploda . siva trulež antraknoza.10 gr Trulež korena (Fitoftora) RIDOMIL GOLD PLUS preventivno (prskanje) ili koristimo folijarno tretiranje RIDOMIL GOLD PLUS a kurativno zalivanje (zalivanje) pegavost lista.5 WG 2.3 mil 10 mil 2.08% + 0.25% 0.05% 0.08% 30-70 g 40 .35 . pepelnica jagodin cvjetojed. Ovo je zadnji termin za insekticide Pred početak berbe (paziti na karencu) Gljivična i bakterjska oboljenja Bakarni preparti 0.Orjentacioni program zaštite jagoda REDNI BROJ PRSKANJA FENOFAZA U KOJOJ PRSKAMO OPTIMALNO VREME TRETIRANJA BOLEST ILI ŠTETOČINA NA KOJU CILJAMO NAZIV PREPARATA PREPORUČENA KONCENTRACIJA SREDSTVA KOLIČINA SREDSTVA ZA 10 lit VODE 1. pipe antraknoza.grinja Suzbijanje korova Jedan do dva tretmana u toku vegetacije kad korovi izniknu i dostignu veličinu 4-5 cm. savijači.45 gr cca 0.50 lit. 5. siva trulež Topas 100 EC Karate Zeon Quadris 25 SC Karate Zeon Vertimec 018 EC + Mineralno ulje Quadris 25 SC Switch 62. pepelnica jagodin savijač. učinak lošiji.70% 0. lisne vaši pauci . a veća opasnost da sredstvo dospe na list jagode. 3.0. pepelnica antraknoza. Proveriti ima li lisnih vašiju.5 . U plastenicima se javlja ranije Zametanje i rast plodova Oprez: vrlo važno tretiranje. siva trulež.5 mil 2 .30-0. vaši. a kasnije minimalno 80 lit na 1000 m2 (cca 4500 sadnica).1% 0.5 WG 0.40% 4 kg/ha 0. Na početku vegetacije iza čišćenja (šišanja) jagoda od starog i promrzlog lišća Intezivan rast lista jagode 10-15 dana nakon prvog prskanja Na početku cvatnje 10-12 dana iza drugog prskanja Pratiti štetočine na starom listu s donje strane (prag štetnosti je dva pauka po listu).10 gr Siva pegavost lista Pepelnica Trulež korena .0. Prskanje po potrebi na temelju praćenja štetočina 4.1 gr po sadnici i 1 dcl vode 2 .3.1% 0. Sve do trećeg prskanja (zavisno od tipa i kvalitete prskalice ) utrošak vode treba biti 40 .

S tečnim đubrivom FLORAVIT Super Kalijum (K) deluje na bolje formiranje cvetnih pupoljaka. Mn. Folijarna ishrana je značajan postupak kojim se da se predupređuje nedostatak hraniva i povećava kvalitet proizvoda. grada ili mraza prilikom primerne pesticida obavezno prihraniti tečnim đubrivom koje će pospešiti oporavak biljke. izvode se tri do četiri tretmana u razmaku od dvadeset dana. zametanje plodova. namenjeno prihrani voća. dipl. Cu. Prihrana FLORAVIT super-om ima veoma važnu ulogu ne samo u formiranju bokora. povrća i ratarskih kultura. ali uvek pod jakim pritiskom da bi se list što bolje nakvasio. FOSFOR (P2O5 ) 7%. Sva FLORAVIT tečna đubriva se potpuno rastvaraju u vodi i ne kristališu. inž. Co. KALIJUM (K2O ) 8% Mikroelementi: Fe. bez hlora i teških metala. Zn. čvrstoću i kvalitet plodova jagode Vreme i način primene: Kod jagoda u rasađivanju početi folijarnu prihranu četiri nedelje nakon rasađivanja ili u fazi pravog lišća. Optimalni uslovi proizvodnje podrazumevaju dobar program ishrane uz obaveznu primenu folijarnih đubriva. kao i njihov kvalitet. boju mesa i pokožice. sve u cilju postizanja veće rodnosti i kvaliteta proizvoda. suše. Fosfor (P) obezbeđuje brže sazrevanje plodova. razvoj korenovog sistema i stabla. Značajno povećava prinos gajene kulture. zaštite bilja Svjetlana Aleksić .1 %. Oštećene biljke od insekata. a period sazrevanja se skraćuje za 8 – 14 dana. FLORAVIT tečna đubriva spadaju u visokokvalitetna tečna đubriva izbalansiranog sadržaja NPK hraniva u kombinaciji sa mikroelementima. FLORAVIT super je kompleksno NPK tečno djubrivo sa dodatkom gvožđa i ostalih mikroelemenata u helatnom obliku. sadržaj šećera.Folijarna prihrana jagoda avremena intenzivna proizvodnja jagode podrazumeva uvođenje novih tehnologija i usavršavanje postojećih. SASTAV: AZOT (N) 7%. Mo. Utiče na povećanje krupnoće i kvaliteta plodova. popodne ili po oblačnom danu. bakra i alkalnih mešavinih kreča i to sledećim redosledom: voda -FLORAVIT super -pesticid. već utiče na krupnoću. Kod već formiranih zasada može se tretirati već po pojavi prvih pupoljaka tri do četiri puta u razmaku od deset dana Koncentracija primene je u od 0. te omogućava iskorišćavanje potencijala rodnosti sorte i ostvarivanje planiranih prinosa.2-0. Azot (N) utiče na bujnost lisne mase. ubrzava njihovo sazrevanje.3 %. povećava sadržaj šećera u plodovima i intenzivira boju mesa i pokožice. FLORAVIT super obezbeđuje pravilan razvoj jagode tokom celog vegetacionog perioda. a samim tim se mogu nesmetano koristiti u sistemima za navodnjavanje (kap-po-kap) i to u koncetraciji 0. Mešanje pesticida i tečnih dubriva se može obaviti osim preparata na bazi sumpora. Folijarnu prihranu obavljati po tihom vremenu. Nizak rast i gust sklop fiziološki aktivnog lišća jagode omogućava laku apsorpciju i asimilaciju hraniva što je posebno značajno u proizvodnji pod polietilenskom folijom i u početnom razvoju biljke dok je koren još nedovoljno razvijen.

alpinastar. ALPINASTAR D.com office@milurovic.O. Vidikova. tako i u našem servisu u predstavništvu firme .ALPINASTAR D. 018 / 528 810 www. voćarstvo.O.co.O.uredno snabdevanje potrošnim materijalom i rezervnim delovima. Beogradska 32 • 11277 Ugrinovci tel: 011/8409-528 • 011/8409-810 • fax: 011/8409-809 www.servisne usluge. održavanje zelenih površina (fudbalski stadioni. svojim kupcima pruža mnogo više: .O. u garanciji i van garancije Danas u svojoj ponudi ALPINASTAR D.O.ki venac 104D Tel: 011 / 23 22 167 Niš.O.tehničke savete stručnjaka u pravilnom izboru mašine . Jugovićeva 41. U našoj ponudi nalazi se kompletan asortiman vodećih evropskih proizvođača sitne mehanizacije ALPINA i BENASSI. šumarstvo.yu . zasniva svoj rad na bogatom trgovačkom iskustvu i tradiciji koja datira još od 1931. A LPINASTAR D.O. Ul. povrtarstvo. Za razliku od kupovine kod drugih. nudi kompletan asortiman profesionalnih mašina za vodoprivredu. je ekskluzivni distributer sitne mehanizacije za područje Srbije. Beograd.instruktažu.milurovickomerc.co.kako na terenu.yu Srbija. parkovi) na velikom broju distributivnih mesta širom Srbije.O.obuku rukovaoca . godine.com • milurko@sezampro.yu • e mail: info@alpinastar.

.

Pre posluživanja sorbetu dodajte votku i šampanjac. 50 grama šećera. dodati brašno i peći. 250 grama prah šećera. Stavite u zamrzivač na 2-3 sata odnosno dok se ne naprave kristalići leda. Na biskvit staviti krem i prekriti drugom korom. omazati tortu i ukrasiti jagodama i narendisanom čokoladom. Drugu koru premazati filom. Umutiti maslac i šećer u prahu. 6 kašika šećera. šlag pena. 5 decilitara slatke pavlake. pa na njega složiti isečene jagode. 6 kašika brašna. Za fil odvojiti jedan deo mleka i razmutiti puding. 500 g jagoda Za fil potrebno: Za glazuru: 1/2 litra mleka. 6 jaja. ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Pre posluživanja umutiti slatku pavlaku sa šećerom u šlag. 2 kašike sitno narendisane čokolade. pa mu dodati ohlađen krem. Ohlađeni biskvit iseći na pola. 250 grama maslaca. 0. U prokuvano mleko sipati razmućen puding i skuvati ga. Za ukras: 3 decilitra slatke pavlake. zatim ohladite i izmešajte sa prethodno izmiksovanim jagodama i sokom od limuna. Za biskvit umutiti penasto jaja i šećer. 1 kesica voćnog želatina. 5 listića belog želatina. Sorbet od jagoda Sastojci: 60 gr šećera 1 dl vode 120 gr jagoda 2 kašike soka od limuna Voćni šnit Za biskvit potrebno: 100 grama šećera. 8–10 sitnih jagoda. Ostatak mleka i šećer staviti da prokuva.RECEPTI Torta sa jagodama Pripremiti: 3 biskvitna lista za tortu. Želatin namočiti desetak minuta u hladnoj vodi. Na kraju umešati sitno naseckane jagode. 60 Vodu i šećer prokuvajte. 2 pudinga od vanile. 3 listića crvenog želatina. Umutiti šlag i njime premazati stranice torte. Voćni želatin razmutiti u 3 decilitra vode i preliti tortu i jagode. Biskvitno testo poprskati malo razvodnjenim likerom.5 decilitra od narandže. Za kremu: malo likera 500 grama jagoda. Krem ostaviti da se ohladi. Umutiti slatku pavlaku sa šećerom i dodati oceđeni želatin. Kremom slepiti listove torte i staviti u frižider da se dobro stegne.

očistiti ih i iseći na komadiće. mešajući dok se sav ne rastopi. Ostaviti jagode da prenoće da bi očvrsle. Preostale jagode prepoloviti i naređati preko korice. a onda ponovo kuvajte džem još 4 minuta. Dobro oprati pomorandžu vrelom vodom i oguliti koru. jabuka. sipati u kipuće mleko i na laganoj vatri neprekidno mešati dok se ne zgusne. tako vruću masu. Kore ne treba dirati dok se skroz ne rashlade. odstraniti peteljke. Pred kraj kuvanja dodati sok od limuna. za tri korice. Ostaviti u hladnjaku najmanje 12 sati. Na isti način. Kad sok sa kašike kaplje u gustim kapima znak je da je slatko kuvano. Marmelada Sastojci: 500 g jagoda 500 g šećera pola limuna (sok) 4 lista želatina (beli) Jagode oprati. šljiva. pomorandža. Sipati džem u tegle i odmah zatvoriti. Peći u plehu. Sipati u šerpu. zalijemo sa 2 kašike vrele vode i stavimo da se zagreje. da u njoj stoje. Rernu treba zagrejati na 125 stepeni a kada se ubaci korica smanjiti na 100 stepeni i sušiti sat vremena. Umuti šlag i poređati prestale jagode.Umutiti čvrst sneg od belanca a zatim dodati limunov sok i postepeno šećer u prahu. na prethodno namazanom i brašnom posutom papiru. dobro promešati. 6 žumanaca umuti penasto sa preostalih 6 kašika šećera. Po ukusu dodati liker od pomorandže. a kada provri. iscedimo ga (rukom) i dodamo gotovoj marmeladi. pa premazati polovinom krema (i u krem ubaciti malo jagoda). Onda dodati isitnjenu koru od pomorandže. Za to vreme. Sklonite sa šporeta. limunov sok i staviti da se kuva. Izvadimo želatin. borovnica. Želatin izlomiti u posudi i preliti sa malo hladne vode. Desetak jagoda ostaviti u hladnjaku. Dobro promešati i odmah. Pri zagrevanju želatina paziti da ne provri. Podeliti na tri dela. 5 kašika likera od pomorandže po ukusu Džem od jagoda Slatko od jagoda Potrebni sastojci: 1 kg jagoda 1/5 kg šećera sok od limuna Za slatko odabrati jagode najboljeg kvaliteta i arome. 2 kašike sitno narendisane čokolade. Prilikom kuvanja sud treba protresati. dodati šećer. krčkati oko 4 minuta uz mešanje. Oprati ih. a penu skidati kašikom. Uz neprestano mešanje početi sa kuvanjem voćne mase. koji se prethodno rastvori u vodi. 8–10 sitnih jagoda. Sutradan sud sa jagodama staviti na vatru i kuvati. 1 kg šećera. ostavite da se ohladi. Ponoviti sve sa drugom koricom i preklopiti sa trećom. Skinuti sa šporeta i dodati želatin. Beze torta s jagodama Pripremiti: beze kore: 6 belanaca 300 g šećera u prahu sok od 1 limuna krem: 6 žumanaca 12 kašika šećera 70 g gustina 7 dl mleka vanilija 3 listića želatina dodatno: 1 kg jagoda šlag Za ukras: 3 dl slatke pavlake. Kad posvetli dodati gustin. poklopite. sipati u tegle s hermetičkim zatvaračima. staviti u emajlirani sud i pošećeriti. očistiti i mikserom ih malo izmiksirati (kao kada se rukom izgnječe). Oprati jagode. a zatim nakapati sokom od limuna. (za 6 tegli od 250 ml) Potrebno je: 1 kg jagoda. listove želatina koje smo prethodno potopili hladnom vodom i ostavili 5 min. Kuvati oko 8 min. Ohlađeno slatko pakovati u tegle i pokriti celofanom. ŠKOLA GAJENJA JAGODE 61 . Voće i šećer pomešati u velikoj i dubokoj činiji i ostaviti da stoji pokriveno oko 3-4 sata. priprema se i marmelada od malina. 6 kašika šećera i vaniliju dodati u mleko i staviti da se kuva.

co.Jedan časopis za sve poljoprivrednike GODIŠNJACI U prodaji su kompleti .net SPECIJALNA IZDANJA Ukoričeno meki povez KOMPLET IZDANJA Ruže i VRT Brojevi od 1-6 ukoričeno meki povez po ceni od 300 RSD možete poručiti natelefon O11/23-980-39 pretplata-prodaja@poljoprivrednilist.yu 300 RSD možete poručiti natelefon O11/23-980-39 pretplata-prodaja@poljoprivrednilist.yu Pretplatnik Poljoprivrednog lista možete postati tako što ćete iznos od 1200 RSD uplatiti na naš račun i uplatnicu poslati na našu adresu: Vodovodska I deo 53.yu . 13 do 24 . 11000 Beograd ili fax: 011 23 987 43 Narudžbe i pretplata za čitaoce iz BiH Tel/fax: 051 310 315 GSM: 065 233 111 Pilanska bb (Banjalučki velesajam). Banja Luka E-mail: p_list@blic. 25 do 36.GODIŠNJACI časopisa Poljoprivredni list od broja 1 do 12.co.co. 37 do 48 i 51 do 63 MEKI POVEZ po ceni 600 RSD možete poručiti na O11/23-980-39 pretplata-prodaja@poljoprivrednilist.