SPECIJALNO IZDANJE

ŠKOLA GAJENJA JAGODE
Prof. dr Nebojša Momirović

GAJENJE SORTIMENT ISHRANA ZA{TITA
Cena: 200 dinara • 7,40 KM • 3,20 EUR • 22 Kn • 220 denara

Sve na jednom mestu za podizanje zasada jagodastog voća

Zeleni hit d.o.o. Tošin Bunar 188a/39 Veleprodaja i ogledno polje Naselje 13. maj, Batajnički drum bb, Zemun Tel: 011/2604-347 • Fax: 011/2604-353 Mob: 063/617-681

Najboljom ishranom do vrhunskog kvaliteta i prinosa

Dođite da uradimo hemijske analize zemljišta i vode za navodnjavanje i da Vam preporučimo program ishrane Vaših zasada

Pioniri u NUTRIGACIJI®

Sadržaj
Robna proizvodnja jagode ...................................... 4 Prirodni uslovi za gajenje jagodastog voća ............................... 6 Dragi čitaoci, Neprestano osluškujući Vaše potrebe i povratne reakcije, primetili smo da je proizvodnja voća, a naročito proizvodnja jagodastog voća u fokusu Vašeg interesovanja. Nastavljajući praksu izdavanja specijalizovanih izdanja Poljoprivrednog lista, došao je red i na Školu gajenja jagode, koja je pred Vama. Nakon izdanja Škola gajenja povrća, koje je ostvarilo veliki uspeh, isti autor, prof. dr Nebojša Momirović, prenosi Vam svoje bogato iskustvo i iz praktične proizvodnje i primene najsavremnijih tehnologija gajenja jagode u zaštićenom i na otvorenom prostoru. Zahvaljujemo se prof. dr Nebojši Momiroviću na uloženom trudu i nadamo se da ćete bez obzira da li ste profesionalni proizvođač jagode ili ne, među brojnim tekstovima pronaći teme koje Vas interesuju. Korišćenje savremenih tehnoloških dostignuća u kontroli mikroklimatskih uslova u gajenju jagode ......................................................... 8 Osnovni elementi kvaliteta i tržišnosti jagode i sitnog voća i kako ih ostvariti ............ 10 ODABIR SORTIMENTA ............................................ 11 Nabavka kvalitetnog sadnog materijala ......... 22 Hranljiva vrednost jagode ..................................... 24 ODABIR NAČINA PROIZVODNJE ..................... 25 Tehnologija gajenja jagode u zaštićenom prostoru ........................................... 26 Izvozna šansa u proizvodnji jagode na otvorenom polju ............................................... 32
Svi prilozi i saveti u ovom izdanju su plod znanja i iskustva ekipe stručnjaka Zelenog hita i prof. dr Nebojše Momirovića, nastali kao rezultat višegodišnjeg eksperimentalnog rada i bavljenja proizvodnjom jagoda na vlastitom oglednom polju. Za preporučenu tehnologiju gajenja na bazi opreme i repromaterijala u vlastitoj ponudi ZELENI HIT u potpunosti odgovara. Glavni urednik: Violeta Margetić, dipl. ing. Direktor: Nebojša Margetić, dipl. ing. Tehničko uređenje i grafički dizajn: Prepress studio AGROTOP Štampa: Modriani, Golubinačka 54, 22310 Šimanovci Adresa redakcije: Vodovodska I deo 53, 11147 Beograd, Računovodstvo i pretplata: 011/ 23-987-43, Redakcija: 011/239-2039, Tekući račun: 165-14119-77 Publikacija je upisana u registar sredstava javnog informisanja Republike Srbije pod brojem 3362 CIP katalogizacija: ISSN 1820-2179 COBISS.SR-ID181610247 E- mail adrese: Urednik: urednik@poljoprivrednilist.co.rs, Direktor: direktor@poljoprivrednilist.co.rs Marketing: marketing@poljoprivrednilist.co.rs, Novinari: press@poljoprivrednilist.co.rs Knjigovodstvo: knjigovodstvo@poljoprivrednilist.co.rs Design i priprema: prepress@poljoprivrednilist.co.rs Pretplata: pretplata-prodaja@poljoprivrednilist.co.rs Redakcija: redakcija@poljoprivrednilist.co.rs www.poljoprivrednilist.co.yu

ISHRANA I NAVODNJAVANJE USEVA JAGODE ....................................................... 42 ZAŠTITA USEVA JAGODE ..................................... 50 Recepti ....................................................................... 60

ŠKOLA GAJENJA JAGODE

3

Prošla godina je obeležena velikim strukturnim promenama u svetskoj poljoprivredi i možemo slobodno reći da predstavlja svojevrsnu prekretnicu u globalnim kretanjima ove veoma važne privredne delatnosti. onda Mediteranske zemlje sve do sredine aprila imaju nenadoknadivu prednost u odnosu na naše proizvođače. kao i do promena u potrošačkim navikama i u specifičnim vidovima tražnje za industrijsku preradu. sa neizvesnm plasmanom. Češku druge okolne zemlje i zemlje članice Evropske Unije. U svetu. dobro obojena) jagoda ne može proizvesti na tradicionalni način. Zato je domaća jagoda iz zaštićenog prostora imala vrlo visoku cenu. potrošnja voća i povrća ima stalni trend rasta jer su ljudi veoma zabrinuti za svoje zdravlje. visoke temperature kod njih ne dozvoljavaju uspešnu proizvodnju. ali i u ovoj sezoni zabeleženi su i prvi primeri izvoza jagode. onom iz obnovljivih izvora. Jednodušna ocena svih proizvođača i prometnika svakako jeste da je vansezonski uvoz sveže jagode iz nekih zemalja Mediterana (Izrael. što omogućuje i naše pojavljivanje sa tržnim viškovima u ponudi zemljama prvenstveno u našem okruženju (CEFTA) ali i na udaljenijim tržištima. S druge strane. prvenstveno otvaranjem tržišta. Kada se govori o vansezonskoj proizvodnji. Španija. Italija i Grčka). U bližoj budućnosti. promenio u potpunosti standarde u pogledu navika i potreba domaćeg tržišta. Naročito jagodasto voće koje sadrži visoke količine antioksidativnih materija sve više postaje predmet prometa. ali i u Sloveniju. Brojne su nedoumice oko opravdanosti ovakvih tendencija. vansezonski uvoz neće biti ograničen prvenstveno na velike lance hipermarketa.TRŽIŠTE Robna proizvodnja jagode i sitnog voća u svetlu novih tržišnih zahteva i globalnih promena u svetskoj ekonomiji i poljoprivredi Prirodni uslovi za gajenje jagodastog voća oslednjih par sezona promet jagode i sitnog voća obeležile su nove tendencije i kretanja uslovljena. povremenim uvozom i velikom i raznovrsnom ponudom na domaćem i na okolnim tržištima. čije se dalje širenje može sa sigurnošću očekivati. Najpre. 4 P uključujući i primarnu poljoprivrednu proizvodnju i sekundarne proizvode. u prvim godinama vrlo ograničenog obima. često i na vrlo velike udaljenosti. načina pakovanja i niza pratećih elemenata u distribuciji i prodaji. U prethodne dve. Veoma je značajno istaći neke komparativne prednosti koje u Srbiji imamo u odnosu na druge zemlje. maline i trešnje na strana tržišta. U Evropskim okvirima doneti su strateški planovi razvoja koji podrazumevaju supstituciju oko 20 % energije iz nafte i gasa. U početku je s obzirom na relativno malu tražnju zbog slabije kupovne moći građana. Uvozom vansezonske jagode su dakle nametnuti novi standardi u pogledu tržišnosti. prvenstveno u Rusiju i bivše sovjetske republike. u prvom redu povećanja cena mineralnih đubriva i svih drugih inputa u poljoprivredi od kojih u najvećoj meri zavisi cena koštanja poljoprivrednih proizvoda. a u poslednjoj izvesno značajan po obimu i svojoj vrednosti. uvoz većih količina bio skopčan sa vrlo visokim troškovima transporta. dok proizvođači kod novopodignutih savremenih zasada još uvek ne vladaju u potpunosti adekvatnom tehnologijom gajenja jagode. osim gajenjem jagode u ravničarskim ŠKOLA GAJENJA JAGODE . došlo je do velikog skoka rasta potrošnje i cena energije fosilnih goriva. sjajna. Kasnije. posebno u Kanadi i Sad značajan deo proizvodnje žitarica i uljane repice se troši za dobijanje bioetanola i biodizela. manipulacje i čuvanja. Takođe je došlo i do laganog pomeranja u načinu prometa. U prometu jagode tokom sezone neće dolaziti do značajnijih poremećaja i velikih oscilacija cena. te je bilo opravdano njeno gajenje uz relativno visoke troškove dopunskog grejanja. dok se kod nas. prvenstveno jer se kvalitetna (čitaj krupna. ali i drugih sirovina. ali politička i vojna sukobljavanja oko kontrole strateških energetskih i sirovinskih izvora ukazuju na jednu sasvim novu ulogu poljoprivredne proizvodnje.

Sobzirom da je najveći broj sorata koje se gaje u Srbiji poreklom iz Italije uputno je analizom kretanja proizvodnje po regionima ove evropske zemlje otkriti moguće trendove u pogledu kretanja proizvodnje jagode u svetu. ili malih proizvođača povezanih u zadruge. izmeštanjem proizvodnje na veće nadmorske visine može obezbediti kontinuirano snabdevanje većim delom godine. može ostvariti puna profitabilnost većih projekata. zatim u SAD 21. te da naša gazdinstva za kvalitetnu jagodu mogu planirati cenu oko 100 din u otkupu.2 EUR za kilogram. te prednost imaju oni krajevi u Srbiji koji već imaju izgrađenu infrastrukturu. prirodni uslovi treba da pogoduju gajenju ove vrlo zahtevne vrste. U zaštićenom prostoru najviše se gaji u regionu Veneto. ŠKOLA GAJENJA JAGODE 5 . cena branja ulazi sa vrlo visokim procentom. te se u tom smislu zahvaljujući nižim troškovima radne snage. Dakle ako uzmemo da kooperative zadrže oko 30% za zajedničke troškove. Najpre treba znati da je ukupna proizvodnja povećana za 4%. Obim proizvodnje kod većih robnih proizvođača.400 ha i Italiji 3755 ha. obučene ljude i koncentrisanu proizvodnju.000 hektara. a od ukupne proizvodnje 80 % je pod plastikom.predelima. Pri tom treba imati na umu da transport do otkupnog mesta u kome će se upakovana roba složiti za transport. Jagoda se u svetu u ovoj godini gaji na oko 260.000 ha. Turskoj 14. Uz to. pakovanje i plasman.600 ha. 270 ha Kalabrija i Basilikata 486 ha. Nemačkoj 14. od čega u Evropi najviše u Poljskoj 55. ili veće asocijacije treba da obezbedi svakodnevni izvoz punog vozila. U ceni koštanja jagodastog voća uopšte. kao i kod drugog jagodastog voća. Najpribližniji našim uslovima su regioni Veneto i Emilija-romanja. mora biti što brži i efikasniji. obezbeđuje doradu. U toku juna i jula jagoda je skuplja. 320 ha Sicilija. Kod nas se u toku jeseni cena jagode kretala oko 4 EUR/kg što je značajno više nego u Italiji i Evropi. pri čemu kooperativa (zadruga) obezbeđuje materijal za pako- vanje. U ravničarskom kontinentalnom delu jagode ima najviše u regionu Veneto 704 ha.4 EUR/kg. jer se vrlo mali deo proizvodnje nalazi u zaštićenom prostoru i obnavlja iz frigo živića svakog leta. U Hrvatskoj i Sloveniji asocijacije proizvođača jagode su ove godine izvozile za 1. potom Emilia-romanja 362 ha i Pijemont 158 ha. a na otvorenom polju se gaji samo na 710 ha. pa se u Italiji Elsanta iz regiona Trentino i Alto Adiđe prodaje za 3. Na jugu Italije dispergovan je dobar deo proizvodnje: 826 ha Kampanija. rashladiti do propisane temperature i utovariti na hladnjaču. kooperative. u kontinuitetu tokom ugovorenog perioda plasmana. Letnja proizvodnja organizuje se u Trentinu i Alto Adiđe na površini od 231 ha.7 EUR za kilogram. uz napomenu da su kod njih zimske temperature mnogo blaže u odnosu na kontinentalnu klimu u Srbiji. a približne su cene i u Sloveniji.000 ha. onda možemo reći da je to manje više ujednačena i stabilna cena. Španiji 7. Ove godine su cene koje su dobijali farmeri u Evropi bile oko 1.200 ha.

posebno tokom toplih noći. Sa visokim intenzitetom respiracije. Pri tom treba imati na umu da na zemljištima sa sadržajem aktivnog kreča preko 6% jagodu ne treba gajiti.rbija ima izuzetne prirodne preduslove za proizvodnju jagodastog i sitnog voća uopšte. Arilje. brzina filtracije odnosno kvalitet drenaže mora da budu izrazito preovlađujuće. Ivanjica.Pocerski . kome gravitiraju i veći proizvođači podno Jastrepca i oko Aleksinca. po pravilu i vrlo ukusne i kvalitetne sorte gaje na lakim i dobro dreniranim zemljištima. Dubinom profila ne sme da se javi nepropusni glinoviti sloj. iskusne proizvođače. Biološki mnimum za jagodu je 6 °C. već imamo obezbeđenu i infrastrukturu. mogu se postići veoma dobri rezultati.5 do 7. osim prirodnih uslova. Osetljivost prema agrohemijskim karakteristikama zemljišta je i sortna specifičnost.0. jer jagodasto voće ne podnosi slabo ocedna zemljišta. jer se u protivnom zbog prevlaženosti korenovog sistema povećava osetljivost useva na oboljenja uvenuća i plamenjače. a najpoželjnija je veličina agregata od 1-10 mm. Subotički i Podunavski sa brojnim mikrolokacijama izuzetne pogodnosti za gajenje jagode. U plodonošenju visoke temperature u opsegu od 25-35 °C uslovljavaju niz problema u fiziologiji useva. Humusno akumulativni sloj treba da je moćan. ukusa i arome jagode. a one adaptibilne i otporne na bolesti korenovog sistema mogu sa pretežnim uspehom da se gaje na nešto težim. reljefa i zemljišta svrstavaju Srbiju u red onih proizvodnih reona koji mogu da obezbede kontinuirano snabevanje Evropskog tržišta kvalitetnom robom tokom čitave sezone. kao kod pseudoglejnih zemljišta. Dakle osobine kao što su brzina infiltracije. Tako se najosetljivije. Na taj način zemljište će imati vrlo visoku poroznost i veoma dobre vodno-vazdušne osobine. i praktično usev treba započeti sa forsiranjem u proleće kada se noćne temperature ustale oko ove vrednosti. niti na jako zaslanjenim zemljištima koja imaju vrednost EC saturacione paste preko 2 mS/cm. Osobine klime Optimalne dnevne temperature za porast i razviće useva jagode su 1822°C. nikako preterano fina. Geografska širina. U pojedinim reonima. ali niske temperature tokom 6 S Prirodni uslovi za gajenje jagodastog voća zime i veliki broj dana sa maglom povećavaju rizik u proizvodnji. ali dobro humoznim i propusnim zemljištima. dostupnost vode za navodnjavanje. kao što je npr. Jagoda preferira neutralna do slabo kisela zemljišta sa pH vrednošću 5. Jasno je da usevu jagode odgovaraju proleća sa manjim oscilacijama u dnevnm i noćnim temperaturama. te njihove asocijacije i stručnu službu. dubine preko 50 cm i vrlo rastresit. proizvodnja u Srbiji treba da počevši od maja meseca. Struktura mora da bude vrlo izražena. Zato u brdsko planinskom području jagoda može imati izvanredan kvalitet i može na tržište pristići u vreme kada je tražnja veoma velika. Javor i Sjenička visoravan. Zahvaljujućí vertikalnom termičkom gradijentu i obilju proizvodnih površina sa povoljnim prirodnim uslovima za gajenje na različitim nadmorskim visinama. GAJENJE JAGODE ŠKOLA GAJENJA JAGODE . a optimalne noćne temperature su 12-13°C. Drugi regioni u kojima imamo relativnu visoku koncentraciju proizvodnje jagode su Moravski sa proizvodnjom u pobrđu od Varvarina prema Velikoj Drenovi. laka zemljišta kisele hemijske reakcije i prohladna klima bez magle sa velikim brojem sunčanih dana. Živići izmrzavaju kada je temperatura unutar bokora ispod -12 °C. kao i sadržaja vitamina C u plodovima. Osobine zemljišta Za gajenje jagodastog voća najboja su zemljišta lakog mehaničkog sastava. Mnoge kotline u Srbiji sa lakim aluvijalnim zemljištima pogoduju gajenju jagode. pri čemu. presudne su za postizanje dobrog kvaliteta. Drugi regioni sa povoljnim zemljišnim i klimatskim uslovima su Mačvansko. jagoda i ostalo sitno voće se može proizvoditi tokom čitave sezone. karakteristike klime. pa sve do pojave prvih jesenjih mrazeva sredinom oktobra omogući dovoljno kvalitetne robe za sve veću tražnju uslovljenu značajem koji visok sadržaj antioksidanasa u jagodastom voću ima u zaštiti zdravlja potrošača. a ozbiljne štete u proizvodnji u vreme cvetanja nastaju na temperaturama od -2°C. Visoka osunčanost tokom dana i relativno sveže noći. smanjuje se akumulacija šećera u plodovima. poželjno oko 20%. Za razliku od zemalja sa južne hemisfere i onih u Mediteranu koje snabdevaju svetsko tržište u hladnijem delu godine. koja pripadaju seriji peskovitih ilovača sa manjim sadržajem gline od 30%.

agrogas. 011/31-32-128 www.co.yu Vodeni topovi .SISTEMI ZA NAVODNJAVANJE PROJEKTOVANJE I MONTAŽA Aqua Parcijalno kružni rasprskivači Udarni rasprskivači 11070 Novi Beograd Milutina Milankovića 120a tel: 011/21-39-493.

GAJENJE JAGODE

Korišćenje savremenih tehnoloških dostignuća u kontroli mikroklimatslihvoća za gajenje jagodastog uslova u gajenju jagode

Prirodni uslovi

ako integrisati pravilno sve tehnološke operacije gajenja, koje osim visokih prinosa treba da omoguće i vrhunski kvalitet jagode? Odgovor na ovo pitanje podrazumeva potrebu sveobuhvatne analize osnovnih činilaca neophodnih za nesmetano odvijanje osetljivih fizioloških procesa tokom pojedinih fenofaza porasta i razvića gajenih biljaka, zatim pravilan izbor i poznavanje neophodnih repromaterijala i na kraju, ne sa najmanjim značajem, obezbeđivanje tehničko-tehnoloških sistema za proizvodnju sa visokim stepenom sigurnosti. Regulacija temperature, relativne vlažnosti vazduha i količine svetlosti, te pravilno navodnjavanje i

K

ishrana, predstavljaju osnovne elemente ostvarivanja visoke tržišnosti, kako za gajenje jagode u zaštićenom prostoru, tako i za proizvodnju na otvorenom polju. Poželjno je da u godini zasnivanja useva, nakon jesenje berbe u toku
Regulacija temperature

zimskih meseci temperature vazduha u plasteniku bude oko 1-2 °C u trajanju od najmanje 5 sedmica, ili se pak pribegava dopunskom osvetljavanju useva jagode kako bi se inicirao nov period zametanja jagode., U proizvodnji na otvorenom polju praktikuje se primena lutrasila, agrila ili sličnih flis termozaštitnih tkanina, kako temperature unutar bokora ne bi padala ispod - 4 do -7°C. Zbog toga što većina sorti jagode ozbiljno izmrzava na konstatnim temperaturama ispod -12 °C neophodno je, naročito osetljivije rane i srednje rane sorte (Clery, Alba, Elsanta) prekriti debljom flis navlakom (Lutrasil 23 g/m2), i na taj način obezbediti dobro prezimljavanje bez obzira na pojavu eventualnih golomrazica

8

ŠKOLA GAJENJA JAGODE

bez snega. U uslovima visokih temperatura tokom leta i obilnog navodnjavanja i ishrane azotom, često dolazi do kašnjenja ili čak izostajnja formiranja plodova. Uz to jaka osunčanost dovodi do pojave oštećenja plodova. Zbog toga je u letnjim mesecima kod nas neophodno koristiti mreže, ili neki drugi oblik zasene koji će redukovati intenzitet insolacije za 25 do 35% i mistere kako bi se uz smanjenje temperature povećala i relativna vlažnost vazduha. U objektima zaštićenog prostora, pravilan menadžment svetlosti predstavlja veoma važan element, gde se osim intenzitetom i odnosom direktne i difuzne svetlosti, može upravljati i kvalitetom, odnosno spektralnim sastavom svetlosti. Fotoselektivne folije omogućuju bolju zaštitu od fizioloških nedostataka, odnosno od oštećenja usled pojave patogena i štetočina. Tzv. antivirusne folije smanjuju napad vaši,
Količina svetlosti

bele mušice, te tripsa, grinja i minera, ali i pojavu sive truleži, što umnogome doprinosi boljem finansijskom rezultatu. U vansezonskoj proizvodnji jagode u Srbiji, količina svetla ne omogućuje gajenje jagode u gustinama većim od 10 živića/m2, za razliku od Italije gde se u zavisnosti od tehničke savršenosti sistema broj penje i do 14 živića/m2, a u Izraelu i do 20 živića/m2. Uloga malč folije ili PP tkanih agrotekstilnih podloga je još značajnija sa aspekta tržišnosti. U reflektovanoj difuznoj svetlosti spektralni sastav može biti takav da posebno pogoduje intenzitetu boje i sjaja plodova, ali i u smanjenju osetljivosti na najvažnije bolesti i štetočina. U vansezonskoj proizvodnji sa grejanjem koristi se belo-crna folija ili beli agrotekstil kao podloga, ne samo zbog veće količine svetla, već i zbog manje pojave plamenjače u odnosu na crnu ili srebrno-braon foliju. U proizvodnji na otvorenom polju i srebrno braon i crna malč folija daju odlične rezultate, posebno one najkvalitetnije

koje idealno prianjaju uz površinu zemljišta, jer su relativno male debljine 25-30 mikrona, ali izuzetnog kvaliteta i postojanosti što im obezbeđuje pouzdano trogodišnje trajanje, nakon čega se u potpunosti uklanjaju sa parcele. Pravilno navodnjavanje je veoma važno sa stanovišta održavanja režima vlažnosti, ali i sa aspekta eventualne korekcije mikroklime, u prvom redu korekcije visokih temperatura zemljišta i prizemnog sloja atmosfere, posebno u noćnim časovima za vreme toplih noći u periodu plodonošenja i berbe. Na otvorenom polju kod zasnivanja useva na visokim letnjim temperaturama poželjno je u početku koristiti sistem za mikroorošavanje bez obzira na sistem kap po kap koji služi za fertigaciju. Visoka vlažnost vazduha i rashlađivanje folija i sadnica doprinosi ujednačenijem i bržem porastu i povećava procenat prijema frigo živića.
Navodnjavanje

ŠKOLA GAJENJA JAGODE

9

GAJENJE JAGODE

Osnovni elementi kvaliteta
i tržišnosti jagode i sitnog voća i
valitet i tržišnost su osobine koji se međusobno veoma prepliću, trebalo bi da se podrazumevaju, ali u mnogome zavise od standarda i sistema kontrole. Pod kvalitetom jagodastog voća podrazumevamo obično standardima ili zakonom propisane vrednosti sadržaja

K

kako ih ostvariti?
suve materije (vrednost briksa), šećera, organskih kiselina, minerala, vitamina, zaštitnih, bojenih, ili nekih drugih korisnih materija, odnosno minimalno tolerantne vrednosti sadržaja nitrata, nitrita, drugih makro i mikroelemenata ili, češće, teških metala, rezidua pesticida ili nekih drugih štetnih materija. Osim u kvalitetu, tržišnost se ogleda u nizu drugih osobina kao što su: pravilnost tj. uniformnost oblika i veličine, boja, njen intenzitet i sjaj, čvrstina, transportabilnost, dužina čuvanja i konačno organoleptičke osobine, koje su vrlo često veoma diskutabilne i veoma mnogo zavise od navika u potrošnji stanovništva određenog područja. Ipak, kod jagode izbalansiranost šećera i kiselina,

atraktivan ukus i miris, predstavljaju nezamenljive osobine, bez obzira što u veletrgovini, čak i na zelenim pijacama čvrstina ploda, intenzitet boje i sjaja, oblik i uniformnost ploda imaju često presudnu ulogu. Tržišna jagoda kod domaćeg potrošača podrazumeva jarko crvenu boju, visok sjaj, pravilnost oblika i veličine, ali nadasve važnim se smatra krupnoća, koja kod ekstra klase ide preko 30 g. Takođe, osobina koja postaje sve bitnija jeste čvrstina ploda, odnosno transportabilnost i dužina čuvanja. Osim što je uslovljena sortimentom, čvrstina puno zavisi i od pravilnog navodnjavanja i izbalanirane ishrane, sa visokim učešćem kalijuma i kalcijuma.

TV emisija Svet poljoprivrede
i mreži lokalnih tv stanica
TV GALAKSIJA 32 – ČAČAK Četvrtak RTV BATOČINA Utorak TV TOP 3 – PROKUPLJE Subota TV LESKOVAC Nedelja TV BOR Subota JP TV PIROT Nedelja TV AS – KREPOLJIN Subota TV 2000 – LOZNICA Subota STV – NEGOTIN Subota RTV VK – KIKINDA Petak RTV PATRIJA – K23 – SUBOTICA Subota TV KANAL 9 – KRAGUJEVAC Subota RTV LASTAVICA – KRUŠEVAC Nedelja TISA INFO KANAL – NOVI BEČEJ Utorak TV AS – ŠABAC Nedelja TV JAGODINA Subota TV JASENICE - SM. PALANKA Nedelja TV JEDINSTVO - NOVI PAZAR Nedelja TV JERINA - SMEDEREVO Nedelja TV KOPERNIKUS - NIŠ Subota TV KRONIK - VALJEVO Nedelja TV LAV - VRŠAC Subota TV SAT - POŽAREVAC Subota TV SPEKTAR - SOMBOR Četvrtak TV POŽEGA Nedelja TV RESAVA - SVILAJNAC Sreda RTV PRIMA - BAJINA BAŠTA Nedelja RTV STRELA - VELIKI POPOVIĆ Nedelja TV VALJEVO Subota 10.15 Petak 12.15 20.00 Subota 20.00 10.30 Nedelja 10.30 11.00 Ponedeljak 13.00 15.00 Nedelja 07.00 12.00 16.00 Nedelja 11.00 12.00 Nedelja 11.00 16.00 Ponedeljak 16.00 20.00 Subota 12.00 11.00 Nedelja i sreda 11.00 11.00 10.00 Ponedeljak 11.00 20.00 Subota 17.00 15.00 19.00 Nedelja 10.30 10.00 13.00 12.00 07.45 13.00 16.30 Utorak 16.30 09.00 Petak 13.00 10.30 i 15.30 Subota 09.30 12.45 20.30 Četvrtak 15.00 16.00 20.00 Ponedeljak 18.00 10.00

na televiziji

ENTER

subota u 10 h, nedelja u 8 h i sreda u 6 h
Urednik i voditelj Dejan Jovanović Produkcija Rainbow Beograd

10

ŠKOLA GAJENJA JAGODE

Agrotop marketing • 011 239 80 39 marketing@poljoprivrednilist.co.yu

pa do najsevernijih područja Srbije. ŠKOLA GAJENJA JAGODE 11 . kao i najperspektivnije za 2008 godinu. Naime. Podebljanim slovima označene su sorte koje na italijanskoj A listi (zvanična sortnaj lista) važe za najkomercijalnije. od najranijih. U tom smislu je neophodno uvesti u proizvodnju što veći broj sorata različite namene. Iako se na Evropskoj i Američkoj sortnoj listi nalazi veliki broj kultivara. a takođe i onim koje su obeležile prethodne decenije i sve se manje gaje. do sorti za duboko zamrzavanje i industrijsku preradu. na osnovu čega možemo preporučiti veći broj sorti iz uvoza za različite sezone i namene gajenja.Odabir sortimenta a oglednom polju preduzeća Zeleni hit traje ispitivanje većeg broja sorata od strane Ministarstva za poljoprivredu Republike Srbije. Diverzifikacija proizvodnje jagode predstavlja veoma važan preduslov za stabilnu proizvodnju. opredelili smo se da Vas upoznamo sa onim sortama koje se smatraju standardnim ili perspektivnim i relativno su novijeg datuma. ili najviše gajene. ili sa onim koje se gaje u specifičnim klimatskim uslovima. sezona berbe se maksimalno produžuje i time smanjuje pritisak na tržište i variranje cene. Proširiti njihovo gajenje od nizijskih područja do brdsko planinskih krajeva. od onih za svežu potrošnju. do vrlo kasnih sorata za otvoreno polje. odnosno dužini dana. od krajnjeg juga. gajenjem sorata različite dužine vegetacije u regionima sa različitim toplotnim sumama tokom vegetacione N sezone i sa vertikalnim temperaturnim gradijentom.

tako da izuzetno podnosi transport i manipulaciju. vrlo pravilnih. solidne čvrstine i šelf lajfa. Ova sorta je jako osetljiva na bolesti korena i uvenuće prouzrokovano. To je vrlo krupna sorta. čak i padanjem rasada. a plodovi krupniji. Briks je na nivou sorte Clery. ali je u početku berba mnogo bolja. Kod ove sorte zametanje. pa se može upešno gajiti i na težim i nešto alaklnijim zemljištima. sjajniji i ukusniji. Kvalitet plodova je dobar i veoma postojan. osim na jako lakim i humoznim i plodnim zemljištima. U dobrim uslovima prosečni prinos po živiću je od 0. Odlične je adaptibilnosti i otpornosti na bolesti. bilo plamenjačom bilo fuzarioznim ili verticilioznim uvenućem. 12 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . vrlo uniformnih. Potencijal rodnosti nije izrazit. ali ima nešto viši sadržaj kiselina u plodu. nešto svetlije boje. sa malim čašičnim listićima i veoma lepim vizuelnim utiskom. konusnih plodova. Berba ne traje duže od desetak do petnaest dana. Relativno dugo plodonosi. Dobrim programom navodnjavanja i ishrane može se izazvati remontantnost kod gajenja na supstratima. konusnih. Osetljiva na sivu trulež u plastenicima. Plodovi su vrlo čvrsti sa otporom penetracije 3538 g. visoke otpornosti i adaptibilnosti. Alba je vrlo rana sorta koja u od- Clery je odlična rana sorta vrlo dobrog ukusa i arome. sa vrlo ujednačenim kvalitetom od početka do kraja. Nakon hladnijih zima prinos je vrlo ograničen i obično se svodi na 0.8 do 1 kg.3 kg po živiću. ali je sklona u određenim uslovima tamnjenju i matiranju. Ima konusno-okruglaste plodove. Miss je vrlo rana sorta. Ova sorta nema izraziti potencijal rodnosti i u dobrim uslovima daje prinos retko veći od 0. Ima visok sadržaj kiselina u plodovima i dobru postojanost u manipulaciji. Boja je zadovoljavajuća. porast plodova i zrenje su vrlo koncentrisani. dobrog ukusa i arome. Prosečna masa ploda je 27-30 g.5 do 0. ali puno i vrlo krupnih plodova i preko 50 g.Rane sorte nosu na Clery i Miss kasni sa zrenjem samo dan ili dva. jarko crvenih i sjajnih plodova.6 kg po živiću.

Plodovi su srednje krupni.Srednje rane sorte je srednje rana sorta. odlikuje ih i veoma dobar ukus i aroma. Plodovi su solidne krupnoće. Elsanta je holandska sorta se- Madalleine ima vrlo bujni Patty je sorta koja se u Italiji još uvek puno gaji u Veronskim plasteniciŠKOLA GAJENJA JAGODE 13 . Plodovi se beru na početku zrelosti. čvrstine i uniformnosti. Osetljiva je na antraknozu. koja zrenjem u odnosu na Clery i Albu kasni 3 dana. Asia Darselect je ranija francuska sorta koja spada među najukusnije i veoma gajene posebno u Nemačkoj i u Austriji. i izbalansiranom odnosu kiselina ukus je izuzetno dobar. Na taj način se Antea je srednje rana sorta koja stiže 5 dana nakon sorte Clery. izduženi i krupni jarko crvene boje sa naranžastom nijansom.9 do 1. Plodovi su krupni konusni. odlične čvrstine. Treba je gajiti samo u prohladnoj klimi na većim nadmorskim visinama i na lakim. jer već tada ih odlikuje visok briks. Pogodna za siromašnija zemljišta. Srednje rana sorta. lekcionisana u Vageningenu koja u severnoj i centralnoj Evropi predstavlja standardnu sortu. Biljke su bujne otporne na bolesti korena i na pepelnicu. dugo mogu čuvati u transportu i prodaji. Sorta dobrog ukusa i intenzivne crvene boje koja brzo tamni i prelazi u karmin crvenu. koja obilno zameće. gde ne raspolažemo dovoljnim količinama vode. Sklona je brzoj promeni boje u karmin crvenu na visokoj temperaturi. Maya ima biljke bujnog habitusa koje su otporne na većinu bolesti jagode. svetlije boje i mada nemaju izuzetnu čvrstinu. Prosečan prinos po biljci u dobrim uslovima je 0. Jedna od najinteresantnijih novoselekcionisanih sorata. habitus i produkciju velikog broja korenovih vratova. Konzistencija plodova nije adekvatna za udaljena tržišta. a otpor penetraciji 30 do 35 grama. Stiže 4 dana pre Marmolade. posebno u kooperativama koje jagodu plasiraju van glavne sezone. Lako se odvaja plod. Ima vrlo kupne. Plodovi su krupni. Kasni u odnosu na Clery 4 dana u berbi. vrlo uniformni. pa se troši manje radne snage u berbi. kupasti. karakteriše ih izvanredan šelf lajf. izduženo konusnog oblika. još uvek izdvajaju ovu sortu kao vrlo atraktivnu. čak i na povišenoj temperaturi. Plodovi su solidne čvrstine i nisu skloni površinskim povredama u čuvanju i manipulacijama. U plastenicima u ranoj proizvodnji nema dovoljno polena pa su prvi plodovi malo deformisani. 26 do 30 grama. sa vrlo atraktivnm čašičnim listićima Zahvaljujući visokom sadržaju šećera. Dobro se transportuje i čuva do prodaje. par dana ranija od Marmolade.1 kg. Odlične je transportabilnosti. srednje krupni do krupni. jer je izuzetno osetljiva na bolesti korena. Eva je novija sorta pogodna za gajenje na otvorenom polju i u zaštićenom prostoru. Ako se izuzme visoka zahtevnost ove sorte u pogledu tehnologije gajenja. Cvasti su visoko u bokoru. Prosečna masa ploda. uniformne plodove konusnog oblika. vrlo blizu ukusu Elsante. U Italiji se gaji na većim nadmorskim visinama. Plodovi imaju osrednju uniformnost i krupnoću. crvene boje mesa i dobrog ukusa. Plodovi su ujednačeni. ali osim rustičnog izgleda i tamnije boje. izuzetne jarko crvene boje i sjaja. Odlična je i na otvorenom polju i u plastenicima i hidroponskoj proizvodnji. Vrlo pogodna za gajenje na siromašnijim i zamorenim zemljištima. posebno za pijačnu prodaju. Sorta je veoma osetljiva na nepovoljne uslove sredine. pa u uslovima obilne ishrane azotom oplodnja često nije dobra. gotovo peskovitim i blago kiselim zemljištima. ostale osobine prvenstveno fantastično izbalansiran odnos kiselina i šećera i odličan ukus.

GEOPLANT .HABERLI .Ravena .RAGGI-VIVAI .PROPLANT . kajsije. .Budimpešta Sadni materijal vrhunskog kvaliteta odabranih sorata jagodastog voća. trešnje.. kruške. jabuke. breskve.NEW FRUITS .Ćezena . šljive. nektarine.

blistava.Alba Rana. krupa. sjajna i čvrsta Asia Krupna. vrlo ukusna Elsanta Standard u proizvodnji na supstratu Roxana Vrlo rodna. obilna jesenja berba Tuchampion Prinosna i ukusna sorta Thutop Izuzetno rodna i slatka krupna sorta Loch Ness Krupna i slatka kupina za svežu potrošnju Standard za plasman u svežem stanju Tulameen .

Trpi veliku gustinu s obzirom na uspravan bokor i srednju bujnost. Spada u srednje rane sorte koje su vrlo atraktivne za gajenje i prodaju. Za branje stiže 2 do 3 dana nakon Albe. koja je par dana kasnija od Albe. Odlične je otpornosti na pepelnicu i na bolesti korena. pa se preporučuje za terene na kojima se ponovo zasniva jagoda. Ima krupnije plodove. Cveta veoma rano. a prethodno se ne vrši dezinfekcija. Srednje bujnog habitusa i osrednjeg potencijala rodnosti. u većoj meri konusnog oblika.. Biljke su bujne odlične adaptibilnosti na peplnicu i antraknozu. Po svojim organoleptičkim osobinama Sonata ni približno ne ispunjava standarde sorte Elsanta. iako izuzetnog sjaja. ali još uvek rustičnog izgleda i nešto niže unformnosti. Sugar Lia je nova talijanska sorta koju je selkcionisao profesor Faedi. Zahteva nova zemljišta sa malim pritiskom inokuluma i vrlo ranu setvu. čvrsti. kako bi se dovoljno razvila do zime. ali su plodovi znatno mekši. Plodovi su konusno okruglasti. Odlične konzistencije i odličnog ukusa i mirisa. Odlikuje je odličan ukus i aroma. tamnije crvene boje. visok sjaj i lepa boja. Sonata je nova holandska sorta sa ambicioznim planovima da zameni Elsantu. dobra uniformnost i čvrstina plodova. 16 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . dobrog ukusa i arome.Srednje rane sorte ma i u jesenjem periodu daje jako lepe i uniformne plodove i visok prinos. Mada ima lep sjaj. a u našim uslovima plodonosi nešto iza najranijih sorti. Za berbu stiže par dana ranije od Marmolade. ova sorta može poprimiti tamniju boju. za razliku od prolećnog perioda kada nije u toj meri rentabilna. ali odličnog ukusa i mirisa. Queen Elisa je odlična sorta Srednje kasne i kasne sorte Arosa je dan ili dva kasnija od Marmolade.

visoke otpornosti na bolesti korena. dobrog ukusa i visoke komercijalne vrednosti. a otpor penetraciji visok 30-33 g/cm2. Vrlo je prinosna u jesenjoj proizvodnji i u hidroponskoj proizvodnji u vrećama. atraktivne plodove. sa briksom koji ne prelazi 5. izduženo-kupastog izgleda. sa krupnim čašičnim listićima. ali još uvek vrlo adaptibilna i dobra. delom i na Collectotrichum acutatum.7. vrlo krupnih atraktivnih plodova. a ukusom Saint Pierre gotovo da prevazilazi sve ostale sorte. čak i u lošim uslovima navodnjavanja i ishrane. Cveta kasnije u odnosu na Marmoladu ali za berbu stiže otprilike u isto vreme. jarko crvene boje. ali ne tako visokog potencijala rodnosti. Ima izvanredan potencijal rodnosti. Dora je sorta novijeg datuma koja Roxanna ima veoma bujnu biljku. ali posle izvesnog vremena gubi na značaju. koji se meri sa sortom Onda. Solidne je otpornosti na gljivična oboljenja.Srednje kasne i kasne sorte se odlikuje visokim prinosom i gotovo istovremenim sazrevanjem sa Marmoladom. i tolerancije na Oidium fragariae i Xantomonas fragariae. tamnije crvene boje i sjajni. Gajiti je na devičanskom terenima za jagodu ili uz prethodnu dezinfekciju zemljišta. Plodovi su vrlo krupni. Za razliku od Onde imaju odličan ukus. srednje konzistencije.2 kg. ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Asiom 8 dana i 11 do 12 dana za Albom. ali ne kao kod Albe. Prosečna masa ploda je 26-28 grama. Saint Pierre je nova sorta izuzetnog ukusa. Ima veoma krupne. 17 Onda je vrlo krupna sorta i vrlo prinosna koja se dosta gaji u Italiji. Marmolada je sorta sa kojom obično započinje intenzifikacija proizvodnje. sa ukusom koji nije izuzetan. ali dosta osetljiva na bakterioze. mada ukus a naročito miris ne predstavlja najaču stranu ove sorte. konusnog oblika. Boja u mnogome podseća na Elsantu. čak i vrlo osetljiva na bolesti korena. Karakterišu je vrlo krupni kupasti plodovi svetlije boje. ali nikad u potpunostii ne nestaje iz proizvodnje. Berba kasni za Marmoladom 2 dana. Krupnih i čvrsti plodova. Prosečan prinos po živiću u dobrim uslovima je 1 do 1. uniformne.

Sorta je pogodna i za svežu potrošnju i za industrijsku preradu. Obavezno treba očistiti da ne bude više od 2 korenova vrata po živiću u jesenoj nezi zasada. čak i na visokim temperaturama. Adria je jako kasna sorta koja za Marmoladom kasni oko 6 dana. odličnog ukusa i mirisa. a plodovi su krupni od početka do kraja berbe. ali sa briksom preko 7. čiji je jedan od roditelja sorta Marmolada. Zameće veliki broj cvetnih grana i plodova. Što se tiče šelf lajfa ova sorta spada u veoma prihvatljive u pogledu mogućnosti izvoza. ne tako bujna. koji u uslovima visokih temperatura često gube na kvalitetu i tržišnosti. Može se gajiti uspešno na slabim zemljištima. odličnog ukusa i mirisa.Jako kasne sorte je švajcarska sorta. Jako kasne sorte Idea je jako kasna sorta izuzetnog kvaliteta koja se u Italiji uglavnom gaji u plastenicima. Ima krupne. izraženog sjaja i ne tako čvrste. ŠKOLA GAJENJA JAGODE . vrlo slatkih plodova. zbog visokog kvaliteta. solidne otpornosti na uvenuće i 18 Raurica je jako kasna sorta sa uspravnim položajem listova. konusne plodove. Ima krupne plodove osrednje konzistencije. uz ograničenu agrotehniku i zaštitu od koletotrihuma. Thuchampion Thutop je kasna sorta krupnih. lepo obojene i sjajne plodove. Record je sorta koja po svojim osobinama odgovara organskim sistemima zemljoradnje. Stiže 5 dana nakon Marmolade. pepelnice i bolesti korena. nešto svetlije boje. Ima veoma visok potencijal rodnosti jer obilno zameće. a u brdsko-planinskom području čak 10 dana nakon Elsante. Ima kupaste. Sadržaj vitamina C u plodovima je vrlo visok. sa malim sadržajem kiselina. Stalnorađajuće sorte Albion je američka sorta iz Kalifornije. Vrlo je slična po svojm osobinama sorti Record.

Takođe ima solidnu otpornost na grinje. 19 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . sa namenom udaljenog transporta. pomisli na sortu Zenga Zengana. Nema bojazni da će sačuvati kvalitet i kada potpuno sazru na biljci. Thetis. Osetljiva je na antraknozu. sa jakom orijentacijom na izvoz na susedna tržišta u Evropskoj uniji. izraženog sjaja. Paros. regiona Basilicata na jugu Italije. Ima lepe krupne plodove sa dobro izbalansiranim odnosom šećera i kiselina. sa veoma dobrim ukusom. Slovenija Mara de Bois je francuska stalnorađajuća sorta jagode. slabija produktivnost ne omogućuje visoku profitabilnost u modernim sistemima gajenja Sorte za područje Mediterana Mada se ove sorte vrlo retko gaje van Sicilije. nisu skloni tamnjenju na visokim temperaturama. Stajanjem jako gubi na masi. sjajne crvene boje. odličnog ukusa i vrlo atraktivni. Turskoj na Kipru i na grčkim ostrvima. naučni radnici iz Slovenije i jugoistočne Evrope sa ciljem odabira sortimenta i trasiranja glavnih pravaca razvoja u narednih nekoliko sezona. Ima krupne konusne plodove. intenzivne crvene boje i vrlo je pogodna za smrzavanje i industrijsku potrošnju. maj 2008. svetle boje. Plodovi su krupni. Ima konusne plodove. Pogodna za brdskoplaninska područja stalnorađajuća sorta iz Kalifornije koja se odlikuje visokom produktivnošću. Candonga i Ventana za gajenje u kontinentalnim uslovima. Ima visok briks i solidan ukus. konusnog oblika. odlične čvrstine. Candonga. Ima nešto tamniju crvenu boju plodova od sorte Dijamante.Stalno rađajuće sorte visoko otporna na plamenjaču i na koletotrihum. Kod dobre agrotehnike prinosnija je od sorte Dijamante. ali daleko ujednačenije plodove po obliku i po veličini. ova sorta je osetljiva na pepelnicu i antraknozu. navodimo sa napomenom da ih prethodno treba proveriti u našim agroekološkim uslovima Camarosa. Nažalost. pogotovo na jugu Srbije u Leskovačkom i Prokupačkom kraju. stručno osoblje savetodavne službe. kome je osim najviđenijih proizvođača jagodastog voća prisustvovali prometnici. Irma je talijanska sorta veoma visoke produktivnosti u oba termina i u proleće i tokom leta. slatke i sa finim kiselinama. koja se u Sloveniji plaća i do 7 Eur za kilogram preko leta. Plodovi su vrlo krupni. Novi cilj selekcije u Italiji jeste čvrstina i transportabilnost kao kod sorte Camorosa. Osim sklonosti kaliranju. ali izuzetnog ukusa. Prezentovane ocene su rezultat ocene kvaliteta i tržišnosti na skupu u Brežicama. Slovenija Diamante je američka sorta stalnorađajuće jagode. maj 2008. sa ujednačenijim branjem krupnih plodova prve klase. Ventana. vrlo bujnog habitusa i odlične produktivnosti. dobre uniformnosti. Selva je U Sloveniji je proizvodnja jagodastog voća u velikom usponu. ipak ih taksativno Industrijske sorte I danas kada pomenemo otkup jagode za potrebe smrzavanja svako prvo Syria je novosekcionisana industrijska sorta sa briksom preko 8. Intenzitet obojenosti i aromatičnosti preporučuje ovu sortu i hladnjačari rado otkupljuju ovu sortu. Sorta se nalazi u velikom usponu. koja se i danas uspešno gaji. sitnih i neubedljivih plodova. odlične čvrstine. Pajaro. Tudla. Seescape je američka stalnorađajuća sorta koja se odlikuje veoma ujednačenim osobinama. te u Španiji. Ocena tržišnosti u Brežicama. Organoleptička ocena sa zadnje degustacije u Brežicama.

sjaja. Mada nije izuzetno prinosna. jer imaju visok briks Roxana i uz to izuzetnu boju i aromatičnost. Lia. dobrim ukusom i 2 dana je ranija od ostalih. pravilnošću. prvenstveno na sorte. Sve rane sorte osetljivije su u hladnijim zimama na niske temperature i pogotovu onda daju slabiji rod. prvenstveno uvođenjem sorte Elsanta. U odnosu na Marmoladu. sve se više uviđa da srednje rane sorte velikog potencijala rodnosti i odličnog kvaliteta i ukusa. Sorta Antea prema vodećim stručnjacima predstavlja takođe vrlo perspektivnu sortu. Ova sorta se dosta gaji u kontinentalnoj klimi i na otvorenom polju. podjednako se sa usprve. ne samo u pogledu variranja uslova proizvodnje. jer su stvorene ukrštanjem sorte Marmolada i jedne autohtone švajcarske sorte. pošto su cvasti visoko postavljene u bokoru. može dati odlične rezultate. Formira veliki broj cvasti i u osnovi i u kruni bokora. krupnoćom i izuAsia zetnom čvrstinom Alba konkuriše za lidersko mesto u izvozu na udaljenea tržišta. a verujemo da će sa razvojem gajenja jagode u zaštićenom prostoru na supstratima u letnjoj proizvodnji zauzeti i kvalitetne fotoneutralne. čvrstih i kupastih plodova. Svojim izduženo kupastim plodovima visokog sjaja. Ima izuzetno krupan. ujednačenošću. Nova sorta Lia (Sugar Lia) profesora Faedija takođe ima vrlo impresivan početak introdukcije. poput sorte Alba. ali treba imati na umu da kod svih bujnih sorti. Ove sorte osim čvrstine ploda odlikuje i odlična adaptibilnost i otpornost na bolesti. mada se znalačkim navodnjaplamenjaču i uvenuće. ali izuzetno dugo plodonosi. Kada je reč o zaštićenom prostoru. Najviše se gaji na području Mačve i već je veoma poznat ukus i aroma ove sorte. pravilnih. vrlo visok prinos i odličnu čvrstinu i sjaj. ima karmin crvene plodove. Sorta poseduje izuzetan ukus i aromu. koja je danas manje više severnoevropski standard. imaju niz prednosti. Ova sorta stiže ranije. već i eventualnih grešaka u tehnologiji gajenja. kupastih plodova.SORTIMENT i smanjenog pritiska inokuluma. Od početnih uspeha sa sortom Maja i Gemma. sazreva par dana pre od ove sorte i ima mnogo Alba Komentar više Intenzifikacija proizvodnje obično započinje širenjem sorte Marmolada. obojen i čvrst plod. plodovi su vrlo lepe boje i sjaja. za razliku od početnog trenda gajenja što ranijih sorata. koja je u postupku introdukcije jedna od svakako najperspektivnijih sorata. Ova sorta se odlikuje velikim učešćem u ukupnom rodu krupnih. došli su do faze visokog učešća na proizvodnim površinama u glavnim proizvodnim reonima severne Italije sorte Alba i Roxanna. i drugih srednje ranih sorata Asia. sorta Madalleinne je introdukcijom došla nešto kasnije. Sorta Thuchampion oblikom ploda izuzetno podseća na Marmoladu.. koje berba otprilike 2 meseca nakon one su veoma rodne. ali i za preradu. sitnim semenom. zbog čega recivanjem i ishranom može indukovati i mo. Izuzetno prinosna sorta. Vrlo perspektivne sorte jagode u poslednje vreme dolaze iz selekcionog centra New Fruits u Ćezeni. što u uslovima obilne ishrane azotom obično dovodi do slabije oplodnje. ishrana kalijumom mora biti znatno bogatija u odnosu na ishranu azotom. odnosno specifičnom ishranom i navodnjavanjem može naknadno da rodi i do 200 gr po živiću. Queen Elisa. Inače su odličnog ukusa. odnosno stalnorađajuće i osetljivost na bolesti. Sorta Thutop je malo kasnija. Najrodnija među njima je sorta Alba. dok je Asia. Posebno je preporučujemo za brdsko planinski region i laka humozna zeljišta. Elsanta u plastenicima uz pažljivu tehnologiju gajenja ima delimičnu remontantnost. sorta Saint Pierre po svojim osobinama tržišnosti i po izuzetom ukusu takođe zaslužuje veliku pažnju. tantne još jedno solidno zametanje i Niz novih švajcarskih sorata. ali je i mnogo veće bujnosti. dok se sorta Clery izdvaja velikom otpornošću na bolesti. zbog visoke adaptibilnosti. zbog nižeg potencijala rodnosti ima više alternativa. pehom mogu gajiti i za svežu konzumnu potrošnju. jarke crvene boje koja ne tamni. Važan element u odabiru sortimenta je bolji ukus. svetlije crvene boje sa prosvetljenjem na vrhu ploda. vrlo rana sorta Miss nije ocenjena kod prolećnih sorti koje nisu remonperspektivnom. gde u uslovima nižih temperatura 20 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Izuzetno rana i dobra sorta Clary.

ŠKOLA GAJENJA JAGODE 21 .

Matične ili majčinske biljke gaje se u mrežarnicama ili u plastenicima u kojima je insekt proof mrežama. te ukrasnog bilja i dendro materijala koji se predominantno razmnožava vegetativnim putem. proizvodnja jagodastog i drugog sitnog voća dobila je sasvim nove dimenzije i vidove. Najskuplje su A++ trej sadnice. visoke cene jagode i drugog sitnog voća opravdavaju vrlo visoke troškove vansezonske proizvodnje. posebno god podizanja višegodišnjih zasada. sa ili bez pripadajućeg supstrata.polje 60-68 Prezimeli živić otv. često nije ukusa na koju su potrošači navikli. sve više su u upotrebi kvalitetni mrežarnici. nadstrešnice od polietilenske folije. sa dijametrom korenovog vrata od preko 18 mm. grinja.5 x 5 cm 4. Broj sadnica po paleti 40000 32000 28000-31500 24000 20000 16000 14000 10000-12500 10000-12500 3375 3375 3375 5005 5005 Okvirna cena 12-13 din 13-14 din 15-16 din 16-17 din 17-18 din 16-17 dn 20-22 din 20-22 din 22-25 din 60-65 din 65-70 din 70-80 din 25-30 din 25-26 din Stoga je nabavka sertifikovanog. ili pak veoma visoke troškove transporta sa južne hemisfere. dezobarijerama i komorama sa duplim vratima na ulazu obezbeđena potpuna zdravstvena bezbednost.1000 Fri A. Kako se proizvodi ovaj sadni materjal? Matične biljke se uvek dobijaju iz kulture tkiva i to je tzv bazni materijal koji služi za umnožavanje sertifikovanog sadnog materijala. Na tržištiKategorija Dijametar sadnica Fri A. Osim protivgradnih mreža. jagode. Od momenta uvođenja klonske selekcije i kulture meristema u masovnu proizvodnju sadnog materijala. Broj sadnica po gajbi/ kontejneru Sporije formiranje 1000 Sporije formiranje 800 Otovreno polje 700 Otvoreno polje 600 Otvoreno polje 500 Za plastenike 400 Za plastenike 350 Za plastenike 250 Za plastenike 250 Za staklenike 75 Za staklenike 75 Waiting bad 75 Zeleni živić otv. tripsa i drugih štetočina) znači potpuno odsustvo virusnih oboljenja na tkivima iz vršnih meristema ili iz stolona. Da bi uspeli da ostvarimo profitabilnost sa ovako visokim troškovima amortizacije moderne opreme i tehnologije. 22 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . smrznute sa pripadajućim supstratom na korenovom sistemu. moderni tunelski objekti. bezvirusnog sadnog materijala ili pak pouzdanog i vrlo kvalitetnog standardnog materijala od suštinskog značaja. jer odsustvo vektora (vaši. jasno je da sadni materijal mora da obezbedi visoku produktivnost. uključujući i gajenje sa visoki stepenom zaštite od nepovoljnih spoljnh činilaca i kontrolom osnovnih elemenata mikroklime. Roba koja u kontinentalne zemlje Evrope dolazi iz Mediterana ili iz Čilea.5 x 5 cm Napomena Z ma sa probirljivim kupcima. polje 60 U uslovima umereno-kontinentalnog pojasa jagoda se razmnožava iz različitih kategorija frigo živića. zdravstveno stanje sadnog materijala predstavlja važan preduslov uspeha u proizvodnji. pa čak smrznuta malina ove zime i proleća vredi čitavo bogatstvo od 3.800 Fri A 700 Fri A 600 Fri A 500 Frii A+400 Fri A+ 350 Fri A+300 Fri AA+250 Tray A Tray A+ Tray AA+ Gp 29-34 Gp OW 6-7 mm 7-9 mm 7-10 mm 8-12 mm 10-12 mm 12-14 mm 14-16mm 16-18 mm > 18 mm 12-16 mm 16-18 mm > 18 mm 4. a često dođe i do velikih poremećaja. maline ili borovnice. Od toga u mnogome zavisi i potencijal rodnosti. povrća i cveća. ali i pravi multibrodni plastenici i staklenici. bilo da se vrši mikropropagacija za klasično gajenje frigo sadnica ili za dobijanje bezvirusnih zelenih živića.5 EUR za rolend dobrog kvaliteta. sa Novog Zelanda i ko zna odakle. neznatan rizik u pogledu zdravstvenog stanja sadnog materijala.SADNI MATERIJAL Nabavka kvalitetnog sadnog materijala a sve vrste voća.

P R A V E S A D N I C E .

čini je dostupnom i dijabetičarima. čir na želucu. Upotrebljava se protiv spoljašnjih hemoroida. koji štiti zube. a ovo voće. kalijuma (147 miligrama) koji pomaže u čišćenju organizma od otrova. što povećava karakteristiku spomenutog voća da neutrališe „destruktivne” molekule poznate kao slobodni radikali. Sami fenoli daju jagodama antikancerogena svojstva. Naravno. treba izbaciti iz jelovnika.12 miligrama). vitamin E (0. Ipak. koji pate od nesanice treba da je jedu pre spavanja. konzmiranje jagoda s alkoholom ima i negativna svojstva. jagoda gasi žeđ. pa se preporučuje da se jede pre glavnog obroka. Stoji 10 minuta. Jagode su nezamenljive za osobe izložene sekundarnom pušenju. PP (0. i. odnosno uvode se u ishranu između 12 meseci do navršene druge godine. podstiče mokrenje. podstiče mokrenje. B1 (0. srce i kardiovaskularni sistem. blagotvorno delujući na bubrege. bitoin (4). koji sprečavaju ili pomažu u lečenju teških i hroničnih bolesti kao što su dijabetes. značajno je pomenuti da u jagodi ima fluora (24 mikrograma). ima i kalcijuma. K (13). folna kiselina (0. Među njima su: beta-karotin (49 mikrograma u 100 grama). a da. unesu u sebe mnoge neophodne vitamine i minerale.06). 24 J Upotreba lista Listovi jagode sadrže dosta tanina koji se uspešno upotrebljava za lečenje proliva.031). jer sadrži 89. uz malu količinu saharoze. ako se uzimaju velike količine. Ona podstiče apetit. deluje i kao diuretik. što ih preporučuje svima koji žele da smršaju. a potom se procedi.51).Hranljiva vrednost jagode agode ne sadrže mnogo kalorija – 33 kcal. jer elagična kiselina u njima neutralizuje kancerogenu supstancu PAH iz dima cigareta. pojačava antioksidantnu snagu tog voća. a ako su roditelji alergični na ovu voćku. a ima i broma pa oni Kako se jagode ubrajaju u grupu nutritivnih alergena. gvožđa (pa je dobra u borbi protiv anemije). magnezijuma. pa se zato preporučuje umerenost u ispijanju koktela. Sadrže 0 % holesterola i 0 % masti. posebno fenolima. jagode ne treba davati pre 12. Alergen ŠKOLA GAJENJA JAGODE . koji oštećuju DNK i ćelijsku membranu. joda. ili postoji veća sklonost pojavi alergija. a istraživanja su pokazala i da usporavaju starenje. Upotrebljava se protiv spoljašnjih hemoroida. ali i hroma. Stoji 10 minuta. tj. odnosno od šestog do desetog meseca života. potreban je oprez naročito kod odojčadi koja počinju da se dohranjuju. Čaj od lista jagoda pripravlja se tako što se 1 gram usitnjenog lista prelije šoljicom kipuće vode.016 mikrograma). Od minerala. pre svih. Čaj od lista jagoda pripravlja se tako što se 1 gram usitnjenog lista prelije šoljicom kipuće vode. kao i za ispiranje usta protiv lošeg zadaha. B6 (0. koga ima čak 64 miligrama. Jagode i alkohol Utvrđeno je da manja količina alkohola pomešana s jagodama ili kupinama. na žalost. Uz sve to.5 grama vode u 100 grama. Za beljenje zuba i lica Listovi jagode sadrže dosta tanina koji se uspešno upotrebljava za lečenje proliva. Za bolji rad jetre preporučuje se da se jagode jedu tri puta dnevno. a potom se procedi. vitamin C. maligna oboljenja. Ako dođe do alergijske reakcije na jagode. meseca. To znači da se jagode u njihovoj ishrani ne preporučuju pre šestog. što uz mleko podrazumeva postupno uvođenje novih namirnica. potrebno je javiti se lekaru. ima i biljnih vlakana koja poboljšavaju varenje hrane. B2 (0. a čak doprinose i smanjenju holesterola. tj. kao i za ispiranje usta protiv lošeg zadaha. kardiovaskularni problemi. uz to.054). Obiluju antioksidansima i fitonutrijentima. fosfora. Prisutnost cinka. deluje i kao diuretik. odnosno 137 kJ (u 100 grama).

proizvodnju u niskim tunelima.Odabir načina proizvodnje obezbeđivanju što duže sezone prodaje jagode i radi iznalaženja optimalne tehnologije gajenja najbolje je odlučiti se za kombinaciju nekoliko mogućih opcija. gde će on za berbu pristizati od sredine juna. U cilju kontinuiranog nastupa na određenim tržištima veliku ulogu treba da ima i gajenje jagode u brdsko planinskom području. odnosno tehnika i sezona gajenja. proizvodnju uz zaštitu agrotekstilom ili proizvodnju na otvorenom polju. uključujući proizvodnju u plastenicima U i staklenicima sa ili bez grejanja. pa sve do novogodišnjih praznika. pa se pravilnim odabirom sortimenta u Srbiji može obezbediti kontinuirano snabdevanje tržišta od kraja marta-početka aprila. proizvodnju u lakim i jeftinim jagodnim plastenicima. ŠKOLA GAJENJA JAGODE 25 .

U staklenicima sa velikom količinom svetlosti. koja su prvenstveno vezana za klimatske karakteristike regiona.GAJENJE JAGODE roizvodnja jagode u zaštićenom prostoru ima niz ograničenja u našoj zemlji. Prestige i dobro se ispere. ili eventualni tretman u aminokiselinama. Priprema sadnice za sadnju podrazumeva lagano otapanje sadnice i aklimatizaciju na sobnoj temperaturi. sadnja se obavlja krajem avgusta. odnosno početkom septembra korišćenjem kontejnerskih frigo živića A.model B 26 ŠKOLA GAJENJA JAGODE .6 13. najčešće A 500. dopunskim osvetljenjem i punim grejanjem. koji se proizvode kulturom meristema i po svom potencijalu u prinosu. a potom njenu dezinfekciju u fungicidu i insekticidu.model A Plastenički objekat . P Tehnologija gajenja jagode u zaštićenom prostoru Kada obaviti sadnju jagode? Za sadnju treba koristiti deklarisane frigo živiće. Brojnim ogledima je U kojoj gustini zasnivati usev? Plastenički objekat . Rhisoctonie. Dvostruka folija Mreža za zasenu Supstrat Živici Agrotekstil Mulch folija Navodnjavanje Cena po m2 (EUR) Broj živića po m2 Prinos po m2 cima se iskljućivo koriste više kategorije frigo sadnica. Živići se razlikuju i po dijametru korenovog vrata i po tome nose različite oznake. neophodno je koren skratiti na dužinu od desetak centimetara. ili na bilo koji drugi način hidroponskog gajenja može neograničeno povećavati gustina useva jagode. u heksagonalnom rasporedu na piramidalnom uzgoju. 350 ili 400 i poslednji rok setve zavisi od dužine vegetacije određene sorte. huminskim kiselinama ili nekim drugim biokativatorima ili regulatorima rasta. ali se obično svodi na sam početak avgusta. Pogrešno je verovanje da se pravilnim rasporedom sadnica u vertikalnom uzgoju.44 5 4 kg Pocinkovana konstrukcija Farbana konstrukcija Jednostruka folija Dvostruka folija duv. jer će to usloviti propadanje živića. u poslednjoj dekadi jula. Phytiuma. onda se koristi A kategorija živića. Pre nego što se potopi u rastvor nekog fungicida na bazi metalaksila (Ridomil Gold) sa sistemičnim delovanjem protiv Phytophtora fragariae ili Allieta protiv Fusariuma. Pošto jagoda predstavlja atraktivnu vrstu sa kojom se zbog relativno visoke vansezonske cene dosta trguje na udaljenim tržištima (cena trpi skup transport) onda krajnje domete u proizvodnji u zaštićenom prostoru treba sagledavati u odnosu na konkurenciju iz zemalja Mediterana. Gajenje jagode u plastenicima sa dopunskim grejanjem na organskim ili organo-mineralnim supstratima podrazumeva kategoriju A+ najčešće A+300. ređe A700. sa ili bez supstrata. Kada se sadnja obavlja na zemljištu.3m x 30m (159m2) 6. U sadnji je veoma važno da korenove žilice u zemljištu imaju potpuno vertikalni položaj i da ne dođe do njihovog povijanja u stranu ili na gore ka površini zemljišta. daleko prevazilaze živiće koje možemo koristiti za sadnju na otvorenom polju. a za sadnju u plasteni- Zasnivanje useva Vrsta objekta Jednostavna proizvodnja na zemljištu Plastenički objekat Plastenički objekat 5.73 15. A+ i AA+ koji su u stanju da daju prinos 150-300 g do zime i da odmah nakon prekida dormancije produžavanjem dužine dana nastave sa cvetanjem i produkcijom.33 4 3 kg Model B + + + + + + + + + + + + 12.0m x 30m (180m2) Model A + + + + + + + + + + + + 10. i nekog insekticida npr.

smanjuje se i gustina useva. Na ovoj gustini je dovoljno svetlosti za zametanje i produkciju. na Siciliji 14 biljaka/m2. Ovaj broj živića se bez obzira na vrstu medijuma bez problema može rasporediti u jednoj horizontalnoj ravni i na taj način omogućiti pri gajenju Proizvodnja u vrećama jagode na supstratu pravilna distribucija svetlosti.0m x 50m (400m2) Proizvodnja u vrećama + + Plastenički objekat 8.08 19. To je dobar sistem koji omogu27 ŠKOLA GAJENJA JAGODE .87 29. Živići nemaju prostora za formiranje dovoljnog broja korenovih vratova i na taj način se rod smanjuje i obično ne prelazi 4 do 5 kg/ m2. što onda nikako ne opravdava povećana ulaganja. Kada se jagoda gaji na visokoj leji i na supstratu onda je maksimalna gustina 6 sadnica po kvadratu površine plastenika.83 32. odnosno ujednačeni mikroklimatski uslovi i razmena gasova u fotosintezi odnosno disanju. Odizanje vreća je veoma značajno zbog bolje drenaže i manje opasnosti od sive truleži. odnosno od količine svetlosti u fazi formiranja plodova.16 21. vrlo veliko ograničenje je i nemogućnost ujednačenog navodnjavanja iishrane na koloni visine skoro dva metra.0m x 50m (400m2) Proizvodnja na binorima + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + 15. Proizvodnja na binorima Sa nesavršenijim sistemom ishrane i posebno smanjenom efikasnošću drenaže. Pa ipak.0m x 50m (400m2) Proizvodnja na leji + + Plastenički objekat 8.Hidroponska proizvodnja na supstratima Vrsta objekta Pocinkovana konstrukcija Farbana konstrukcija Jednostruka folija Dvostruka folija duv. Dvostruka folija Mreža za zasenu Supstrat Živici Agrotekstil Mulch folija Navodnjavanje Cena po m2 (EUR) Broj živića po m2 Prinos po m2 Plastenički objekat 8. pogotovo kod sorata sa dužim cvetanjem i plodonošenjem.11 23. u kontnentalnoj Italiji 12 biljaka/m2.63 16.58 18. čak i u uslovima Izraela se u zimskoj proizvodnji sa obiljem svetla ne preporučuje gustina veća od 20 biljaka/m2. Osim neadekvatne gustine. dok se na geografsoj širini Beograda ne preporučuju gustine veće od 10 biljaka/m2. Kod vertikalnog uzgoja se značajno uvećavaju troškovi proizvodnje.12 24.82 31. nepravlne distribucije svetlosti.17 28. vode i hraniva. ali i za manipulaciju i berbu. Kada se jagoda gaji u vrećama odignutim od površine u plasteniku onda je maksimalna gustina 8 sadnica/m2.1 20.88 8 8 10 5-6 kg 7-8 kg 9-12 kg Proizvodnja na leji dokazano da broj sadnica po jedinici površine zavisi od tehnike gajenja (na supstratima ili na zemljištu).

Zasenjivanje mrežama sa 30 % zasene ditrektno smanjuje temperaturu kao i uporeba mistera. Tako se povećanom otpornošću biljke pripremaju za bolje prezimljavanje i manje štete od mrazeva. Drugi način jeste snižavanje temperatura u plasteniku na nivo niži od 7 °C u trajanju od 500 sati. zasušivanje. odnosno tri ne- ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Septembar je mesec u kome postoje povoljni uslovi za nesmetano zrenje i u godinama kada miholjska jesen ima nešto duže trajanje obično se može produžiti do prve dekade oktobra. pa sve do 300 g kod srednje kasnih sorti visokih kategorija žiivća A+ ili A++. Ukoliko se bez obzira na opterećenost jesenjim rodom u bokoru formira više od 2 do 3 korenova vrata. sitnije plodove. te kategorije živića. Voditi računa o higijeni i fitosanitarnim pravilima. Prekid dormantnosti i inicijacija cvetanja Nakon berbe i uklanjanja zaostalih cvetova usev se vegetativno forsira korišćenjem vodorastvorljivih formulacija u ishrani sa odnosom NPK 1-1-1. Zato pravovremena sadnja u dobrim i potpuno kontrolisanim uslovima ima esencijalni značaj za uspeh u proizvodnji. Ukoliko se jagoda u staklenicima sa punim grejanjem gaji u hidroponskoj proizvodnji iz kontejnerske sadnice kategorije A++ sa sadnjom početkom septembra. U ovakvom režimu tek posađene sadnice razviju dovoljan potencijal da iznesu u narednih 6 nedelja do 2 meseca od sadnje od 50 do 100 grama po živiću. dovoljno razvije vegetativnu masu i formira rodni potencijal za sledeće proleće i da ne kasni u cvetanju.GAJENJE JAGODE ćuje veću fleksibilnost. kod ranih i srednje ranih sorata. usloviti preobilno zametanje. zasenjivanja i orošavanja. što smatramo krajnjim momentom da se uklone svi preostali zeleni i nerazvijeni plodovi. Regulacija mikroklimatskih uslova je takođe veoma značajna u pravilnom zasnivanju useva. onda ih laganim kidanjem treba ukloniti. berba obično započinje 6 do 8 nedelja nakon sadnje. Kombinacijom dobrog provetravanja. U zavisnosti od vremena sadnje i ranostasnosti sorte. te greške nisu katastrofalnog karaktera. Stolone koje se javljaju treba redovno uklanjati kako ne bi neproduktivno trošili stvorene asimilate. poveća viskozitet u ćeliji i smanji sadržaj vode u intercelularnom prostoru. Po sadnici je veća količina supstrata pa je i puferna sposobnost daleko viša. Termozaštitne barijere od lakog netkanog tekstila. polovinom jula najkasnije u poslednjoj dekadi jula. niti da se smanjuje prinos u nekom većem procentu. kako bi jagoda nakon 6 nedelja od završetka prvog ciklusa berbe nastavila normalno sa cvetanjem. a dnevne 21 °C. jer će u protivnom na proleće veliki broj korenovih vratova. poželjno je održati temperaturu od 25 do 28°C i na taj način dovoljno vegetativno razviti sadnicu do momenta cvetanja. zametanju i berbi. Relativnim zasušivanjem zasada od kraja oktobra do početka decembra i prvih jačih zahlađenja i ledenih dana. Na ovaj način su biljke optimalno pripremljene za prezimljavanje. koji neće imati dovoljno tržišnosti. brzu promenu sadnog materijala i intenzivnu proizvodnju sa smanjenim rizikom u slučajevima nedovoljnog vladanja znanjem u oblasti fertigacije useva. Ukoliko zasadu u jednostavnijim plastenicima prete vrlo niske temperature. povećava se otpornost korena i smanjuje opasnost od propadanja usled infekcije nekim gljivičnim oboljenjem. onda u plastenicima obezbeđujemo dovoljno dugu sezonu da možemo isforsirati usev da posle jesenje berbe. povećava se relativna vlažnost vazduha i ubrzava ukorenjavanje. Treba napomenuti da jagoda stiže uvek ranije ukoliko su vreće tokom kasne jeseni i zime na površini zemljišta. Ukoliko se zasad zasniva na vreme. odnosno dužina dana 14 do 16 sati. onda je neophodno da se dopunsko osvetljenje praktikuje do 22 sati u toku večeri. Obavezno je nošenje rukavica i njihova redovna zamena pri prelasku iz objekta u objekat. omogućuju idealno prezimljavanje i brzo kretanje u proleće. onda usev pre prvih jačih zahlađenja treba pokriti agrotekstilom. Negovanje useva do zimskog mirovanja nih materija. Kada se jagoda gaji na zemljištu. U stanju dormancije zasad provodi narednih nekoliko meseci. onda u zavisnosti od kvaliteta plastenika treba praktikovati gustinu 4 do 5 živića po kvadratu. Ishrana potom dobija novu dimenziju i fertigacijom i folijarnim putem primenjuje se kalijum nitrat sa ciljem da se u biljci formira što više plastič- Na prekid dormantnost i na incijaciju formiranja cvetnih pupoljaka u najvećoj meri utiču temperature. nekad i desetak. Treba imati na umu da jesenji rod iscrpljuje sadnicu i da kasna setva po pravilu znači kašnjenje zametanja narednog proleća i smanjenje potencijalnog prinosa. Od prve dekade oktobra do početka no- vembra koristi se u potpunosti asimilacioni potencijal za što veću organsku produkciju i akumulaciju rezervi i formiranje rodnog potencijala za narednu godinu. koje još uvek zbog svog visokog toplotnog kapaciteta doprinosi bržem kretanju useva u proleće. Nakon svake pauze neophodno je detaljno pranje ruku ili opreme koja se koristi u plasteniku. Ukoliko je mlada biljka previše generativna onda treba pristupiti uklanjanju suvišnih cvetova 28 Negovanje useva do jesenje berbe ili čitavih cvetnih grana. sa čitavom cvasti. U takvoj tehnologiji gajenja neophodno je održavati noćne temperature u opsegu 13 do 18 °C. dužina dana i u letnjem periodu nakon prolećne berbe.

Naša iskustva ukazuju da su to sorte Clery i Elsanta. Preliminarno ispitivanje nije ukazalo na značajnije preimućstvo u vegetativnom obnavljanju ukoliko se na svakoj biljci ostavi 2 do 3 najmlađih listova kao vodilice. U zavisnosti od načina i tehnologije gajenja za te namene se koriste različite vrste solitarnih insekata. od čega presudno zavisi ukus i kvalitet. Prezrela jagoda na visokim temperaturama povećava respiraciju tkivima. Osim redovnog navodnjavanja. ishrane i zaštite zasada jagode. iako je regeneracija bila nešto brža. Nakon kalusiranja ostataka lisnih drški pristupa se primeni bakarnih preparata u koncentraciji 0. treba napomenuti da je ovo vrlo osetljiva operacija. Relatvna vlažnost vazduha ne bi trebalo da prelazi 55%.5 do 2 °C u trajanju od 5 nedelja. Prezrela jagoda gubi na tržišnosti. ali i tržišnost ubranih Kod nekih sorata dugog dana. Kada se noćne temperarure u plasteniku bez grejanja ustale na 5-6 °C započinje se sa čišćenjem zasada jagode i njegovim prolećnim forsiranjem. dok se kod sorata dugog dana (većina sorti koje se gaje u kontinetalnom klimatu) praktikuje temperatura 1. a da se dnevne temperature do cvetanja održavaju na 16 do 18°C. Zatim se pristupa uklanjanu nadzemne mase na visini 3 do 4 cm iznad korenovog vrata. najpre u odnosu NPK 1:1:1. listovi sa deficitom fosfora se uklanjaju i iznose iz plastenika. kada su ose i pčele u prirodi malobrojne. mere nege obuhvataju i redovno uklanjanje stolona i po potrebi uklanjanja viška cvetnih grana kod jako generativnih sorata. preko primene Ridomila i nekog akaricida. promrzli i li ljubičasti Negovanje useva do berbe nedovoljna za pravilnu oplodnju pa dolazi do različitih deformacija plodova. Aktivnost većine polinatora je optimalna na temperaturama 16 do 18 °C. a plastenici većim delom dana zatvoreni. donji listovi koji dodiruju malč foliju. U uslovima nižih temperatura u plasteniku i veće relativne vlažnosti. u izvesnoj meri je moguće inicirati i drugo zametanje. za samo par dana u plodu se drastično menja sadržaj šećera i kiselina. ali ovakva tehnika zahteva dosta znanja. Odmah potom se pristupa zaštiti useva primenom bakarnih preparata. U protivnom treba pratiti sledeću tehniku. Staro sasušeno lišće. smanjuje se konzistencija. Posebno je to bez značaja ukoliko se ima u vidu da hemijska zaštita onda može u potpunosti uništiti inokolum i prekinuti ciklus zaraze. naročito kod nekih sorti je količina polena Polinacija izvodnji i prodaji. Usev se normalno hrani sa ciljem ujednačenog vegetativnog razvoja. a potom kod olistavanja primeni metalaksila. Ukoliko košnice unesemo ranije od početka masovnog cvetanja. ali u poslednje vreme košnice sa bumbarima imaju najčešću primenu. Mada se tehnici berbe posvećuje relativno slaba pažnja. uz obavezno unošenje magnezijum sulfata i mikroelemenata 29 Negovanje useva posle prolećne berbe i obnavljanje zasada ŠKOLA GAJENJA JAGODE . a potom 2:1:3. Posebno je značajno korišćenje bumbara u polinaciji u vrlo ranoj proizvodnji jagode u zaštićenom prostoru. do faze cvetanja kada se posebna pažnja posvećuje zaštiti od sive truleži. fosetil aluminijuma i fosfitne forme fosfora u folijarnom tretiranju i kroz sistem kap po kap. Takođe je od presudnog značaja pravilno normiranje veličine društava prema broju sadnica. dok su bumbari aktivni već od 8 °C. tzv. Polagano zasušiti usev u trajanju 3 do 4 sedmice. bez jakog pritiska na plodove. pa se u velikoj meri smanjuje postojanost u trgovinama. od koje u velikoj meri zavisi ukupan uspeh u proBerba i pakovanje jagoda jagoda. matira sjaj. Polinacija je veoma značajan aspekt gajenja jagode u zaštićenom prostoru. velika aktivnost može dovesti do oštećenja plodova. uredno slaganje i kalibracija u PET posudice i kasnije u gajbe. podrazumeva preciznu metodologiju zasušivanja i kontrole ishrane i vrednosti EC. imaju veoma veliki značaj u postizanju dobre cene i privlačenju kupaca. a boja često dobija vrlo tamnu nijansu. Naime.4%. brzo rashlađivanje pre otpreme. sa većim brojem bumbara od optimalnog.delje za fotoneutralne sorte. Pavilno otkidanje. Prema našim iskustvima najbolje je da se noćne temperature u zaštićenom prostoru sa dogrevanjem održavaju na 12 do 13 °C. Da bi se u polinaciji bumbarima postigli dobri rezultati neophodno je pravilno odrediti momenat unošenja košnice. šelf lajf.

Plod velik. Firma Agro-FertiCrop od ove godine na našem tržištu nudi sertifikovani sadni materijal-sadnice jagoda. Italija. tolerantna na bolesti. Italija. odličnog ukusa i mirisa. A+. srednjeg sjaja. Srednje rana sorta. čekajući. Plod velik i ujednačen. Živić predstavlja sadnicu jagode. pogodna za gajenje na otvorenom polju. Srednje rana sorta. Ne podnosi preterano azotna đubriva. visoke produktivnosti.o firme AGRO-FertiCrop Subotica u 2008 god. Kasno cveta. Izuzetno bujna biljka. duguljastog izgleda. srednje do visoke produktivnosti. pogodna za gajenje na otvorenom polju. sjajno crvene boje. Ćezena. Italija. Odlična kvalitativna i kvantitativna produktivnost plodova u jesenjoj proizvodnji i kod uzgajanja u visećim sistemima. izuzetno otporan. Vrlo bujna biljka visoke produktivnosti. Bujna biljka. Italija. Plod vrlo velik. U plasteničkoj proizvodnji takođe daje dobar prinos. intenzivno crveno – narandžaste boje. crveno – blago narandžaste boje. ujednačen. pravilan. vrlo sjajno crvene boje. duguljastog izgleda. Srednje bujna biljka visokog prinosa. ujednačene i vrlo sjajne. Pogodna za gajenje na otvorenom polju i u plastenicima. Verona. oštrog ili duplog vrha. Srednje bujna biljka. Berba je vrlo produktivna zahvaljujući ujednačenosti zrenja i veličine plodova Srednje kasna sorta. Plod velikih dimenzija. tolerantna na bolesti. lepog. visoke produktivnosti. izduženog oblika. izduženo – koničnog oblika. Plod velik i ujednačen. izuzetno otporan. frigo živiće. srednje slatkog ukusa. tolerantna na bolesti. otporne i suve površine. to jest. Frigo živići su živići koji se čuvaju u hladnjačama gde one miruju i na taj način se čuvaju i do 10 meseci. ali je osetljiva na bakterije. srednje ujednačen. Berba je laka zahvaljujući ujednačenom zrenju i lakom ubiranju plodova. odličnog ukusa i mirisa. Takođe. frigo i kontejnerski. odličnog ukusa i mirisa. vrlo ujednačen. visoke produktivnosti. najkorišćeniji oblik sadnog materijala za vegetativno razmnožavanje jagoda. koničnog ili okruglo – koničnog oblika. U plasteničkoj proizvodnji daje izuzetno dobar jesenji prinos. Firma Agro-FertiCrop nudi frigo živiće A+ (1218 mm) i A (8-11 mm) klase i to sledeće sorte: Ćezena. lepog. renomiranih italijanskih proizvođača. izuzetno otporan. duguljastog izgleda. Izuzetno izraženo srce. Italija. Otporna na antraknoze i glavne bolesti. sjajno crvene boje. ONDA – srednje rana sorta IRMA – srednje rana sorta DORA – srednje rana sorta 30 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . lične posete proizvođačima kao i davanjem stručnih saveta. izuzetno otporan. crvene boje. Daje odlične rezultate kako u plasteniku tako i na otvorenom polju. Bujna biljka. Živić se razvija iz adventivnog pupoljka na nodusu (članak) stolona. A i A-. čvrste peteljke. Italija. MAYA . Verona. veoma slatkog ukusa. Berba je vrlo produktivna zahvaljujući ujednačenosti zrenja i veličine plodova. lepog. agronomska stručna služba firme Agro-FertiCrop pruža na terenu kompletnu pomoć proizvođačima jagoda u vidu davanja tehnologije proizvodnje. sa okruglim ili duplim vrhom. Izuzetno dobar jesenji prinos u plastenicima. Ćezena. Daje odlične rezultate kako u plasteniku tako i na otvorenom polju. Frigo ili ohlađeni živići na osnovu prečnika korena dele na četiri klase: A++. slatko – kiselkastog ukusa. kao i predhodnih godina. Postoji nekoliko vrsta sadnica jagoda: zeleni. visokog sjaja. Vrlo rana sorta. Srednje rana sorta. Plod izuzetno velik i ujednačen.srednje rana sorta ALBA – izuzetno rana sorta frigoživića jagoda ROXANA – srednje kasna sorta Ponuda sorti Ćezena. Daje odlične rezultate kako u plasteniku tako i na otvorenom polju. pravilnog. širokog polja uzgajanja.

ing Boban Stanković 063/ 544-928 FERTICARE 15-30-15 50 Ukorenjavanje (jesen-proleće) Jedan tretman Ca-nitrat 15-30 Intenzivan porast (jesen) FERTICARE 14-11-25 40-60 Nedeljno Do zametanja prvih plodova(proleće) Ca-nitrat 30 FERTICARE 10-5-26 ili 30-50 Intenzivan rast plodova Nedeljno KALIUM NITRAT 30-50 Nedeljno.5 l) po živiću.1%) radi zaštite živića od truleži. ukoliko Nakon sadnje i FERTICARE 14-11-25 ili se radi o manjoj površini ručno zaliti rastvo0. U ovaj rastvor dodati i Previcur Energy (0. KALIUM NITRAT 5-8 ma/m2/nedeljno. odnosno do normalne vlažnosti (80 – 85% PVK).3-0. do kraja vegetacije Dva do tri tretmana AGRO-FertiCrop. PHOSFIK 3-27-18 je đubrivo specijalnog stimulativnog dejstva.yu . ili neko drugo tamno i pokriveno mesto da bi se prilagodio uslovima spoljne sredine. Prilikom rasađivanja živić staviti u rupu Folijarna prihrana jagode tako da 3-4 zelena lista budu van folije. dipl.co. Parcelu navlažiti dan pre sadnje. FERTICARE 5-10-26 ili poboljšanje kvaliteta i 0. Posle rasađivanja. ići sa Ferticare 14-11-25 10-15gra. ima veliki značaj u regeneraciji biljaka. Ovakvim uzgojem uz primenu prave tehnologije proizvodnje (koju ćete dobiti za proleće) jagode pripremamo da u proleće daju pun i pravi prinos (1kg/živiću). zajedno sa sredstvima za zaštitu bilja. uneti mineralno đubrivo Cropcare (5-14-28) 200-400 kg/ha. Trake za navodnjavanje postaviti ispod folije.4-0. Posle.2% rastvor dipl.co. Tehnologija proizvodnje U zemljište. ing. Pap Pala 17. ing. Dejstvo folijarnog đubrenja je brzo.umakanje korena u rastvor koncentracije 0.folijarna prihrana 2. zaliti FERTICARE 15-30-15 25-40 0. putem sistema kap po kap sa 15 grama/m2/nedeljno (ili ručno koncentracija 0.7 – 0. sa mnogo u zavisnosti od obezbeđenosti hranivima izraženo u kg/ha Obezbeđenost zemljišta hranljivim elementima tečnosti. U prvoj polovini vegetacije PHOSFIK 3-27-18 0. ing. tel/fax: 024/622-119 www. ing. www.3%).yu ŠKOLA GAJENJA JAGODE 31 . rupe za sadnju (6 – 8 cm) bušiti preko folije.5-0. pre rasađivanja.jesenji tretman: 10-15 l/ha sa mnogo tečnosti.6 prevencija 2-3 puta 30-35 kg/ha. kao i eventualne probleme obratiti se našoj stručnoj službi Nedeljne doze đubriva u tehnologiji fertigacije. Voditi računa o zdravstvenom stanju useva i prilagoditi zaštitu. organsko đubrivo Fertor ili Siforga (750 – 1500 kg/ha) kao i neki insekticid (Galation. primena sistemom kap po kap Osnovno đubrenje na srednje teškim zemljištima . Zato se predlaže primena folijarnih đubriva svakih 7-10 dana. pomaže biljci da prebrodi nepovoljne periode. prema potrebi Pred zrenje i tokom berbe FERTICARE 10-5-26 40-60 Uvoznik za Srbiju: u podeljenim dozama FERTICARE 24-8-16 20-30 Nakon berbe. na otvorenom i u zaštićenom prostoru.3% pre sadnje vom Ferticare 15-30-15 nastaviti prihranu 3–4 dana po sadnji i to .0 FOLICARE 19-11-24 Zn u sledećoj godini kom prvog navodnjavanja preko sistema kap kondicioniranje. Folijarna prihrana Subotica.3% (20-30 grama na 10 litara vode) i to razvoj ploda FOLICARE 17-9-33 B zametanja pola litre (0. Aleksandar Lazar 063/ 544-795 dipl. Rovocid ili Foxim 1 kg/100m2).2 – 0.2 Od početka cvetanja. Veće površine priliFERTICARE 14-11-25 ili kondicioniranje za prinos Nakon berbe 0.tretman u vegetaciji 10 l/ha. po kap tretirati rastvorom Ferticare 15-30-15. Milutin Karas 063/ 554-132 gajenje na zemljištu sa primenjenim osnovnim đubrenjem dipl. pomaže i poboljšava efikasnost sredstava za zaštitu. Radenko Nikolić 063/ 544-195 Sadnja. Hranljive materije primenjene direktno na listove pomažu brži oporavak od nedostatka pojedinih elemenata.5 pospešivanje rasta tokom razvoja rozete FOLICARE 19-11-24 Zn rom Ferticare 15-30-15 u koncentraciji od 0. 2-3 puta za vreme sezone počevši Prinos t/ha Vrsta đubriva slabo srednje dobro pre cvetanja.yara. Navodnjavati svaki dan u 2 navrata (pre i posle podne) od po Tretman jagoda: 1–2 sata. višom dozom vode kada se jagode prime i isprave.agro-ferticrop. Vuk Vujasinović 063/ 442-240 dipl. ali u slučaju dobre snabdevenosti popravlja se kondicija biljke i njena otpornost.ing. Đubri. Malina Petrović 063/ 444-662 Period Vrsta đubriva Kg/ha Napomena dipl. a tretmani primenjeni pre cvetanja povoljno utiču na količinu i kvalitet ploda. SadniRazvojni stadijum Vrsta đubriva Koncentracija % Cilj tretmana cu dobro pritisnuti.5-1. CROPCARE 5-14-28 ili 5-10 350 300 150 CROPCARE 10-10-20 CROPCARE 5-14-28 ili 10-15 400 350 200 CROPCARE 10-10-20 CROPCARE 5-14-28 ili 15 i više 600 400 250 CROPCARE 10-10-20 Za sva pitanja.rs e-mail: office@agro-ferticrop.Frigo živiće 2 dana pre rasađivanja staviti u šupu.5-3 l/ha.

Bez obzira na početno nesnalaženje. ukoliko se ostvare neke neophodne pretpostavke. Kod ponovnog zasnivanja zasada najpre treba ukloniti sve nadzemne biljne ostatke. soja. Za sigurnu proizvodnju treba znati da se usev jagode na istu parcelu ne vraća za 6-7 godina.GAJENJE JAGODE Izvozna šansa u proizvodnji jagode na otvorenom polju Proizvodnja jagode na otvorenom polju i pod nastrešnicama ima veliku perspektivu u bliskoj budućnosti. onda sistem kap po kap ne obezbeđuje samo neophodnu vodu za porast i razviće useva. druge vrste jagodastog voća. pšenica). a potom i planinskih područja čak do 1000 m nadmorske visine. slabu organizaciju i vrlo često nekorektnosti u pakovanju i otpremi. koja bi omogućila da izborom odgovarajućeg sortimenta obezbedimo kontinuirano snabdevanje domaćeg i stranog tržišta kvalitetnom robom čitave sezone. U pribrežju je veći problem pronaći laka. nađubriti zemljište zgorelim stajnjakom. U dolinama reka i kotlinama. paradajz i papriku. U Italiji se jagode i na otvorenom polju i u lakim plastenicima gaje samo jednu jesen i jedno proleće. Za gajenje jagode biraju se ocediti tereni sa izrazitom osunčanošću. humoznim zemljištima. uz kasnije poštovanje osnovnih agrotehničkih principa. Kod zasnivanja zasada neophodno je blagovremeno i u potpunosti inkorporirati sve žetvene ostatke preduseva. u prvom redu krompir. Tu pre svega jako važnim smatramo pravilnu reonizaciju. ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Proizvodnja jagode na lakim. koja se za sadnju pripremaju intenzivnom osnovnom obradom. ne treba sumnjati da će se ovaj trend povećanja izvoza dalje nastaviti. do parcela pogodnih za gajenje jagode nije lako doći. najpre iz ravničarskih. gde je voda za navodnjavanje relativno lako dostupna i imamo laka i humozna zemljišta. kukuruz. već na taj način primenjujemo i sva potrebna hraniva. jako vezanih zemljišta koja imaju viši sadržaj gline. zaštićeni od jakog vetra i sa adekvatnim osobinama zemljišta. česta je pojava magle i poznih prolećnih mrazeva. Treba izbegavati preduseve koji su osetljivi na istu grupu gljivičnih oboljenja. Jagoda je izuzetno osetljiva na bolesti korena te se poštovanju plodoreda posvećuje veoma velika pažnja. Potom treba obaviti intenzivno podrivanje i rahljenje zemljišta na dubini 50 do 60 cm. Najvažniji preduslov u modernoj proizvodnji jagode na otvorenom polju jeste mogućnost navodnjavanja. Stoga. a potom izvršiti dezinfekciju basamid granulatom i hlorpikrinom ili nekim drugim preparatima. kao i neka hemijska zaštitna sredstva u kontroli bolesti i štetočina jagode. pa ih setvospremačem sakupiti i ukoloniti sa parcele. Laka zemljišta koja nisu sklona stvaranju plužnog đona dovoljno je orati na Agrotehnika zasnivanja zasada jagode dubinu 35 do 40 cm. Sa otkupom jagode za izvoz u Rusiju započelo se pre par godina. a potom površinu izuzeti iz rotacije i gajiti jagodu 2-4 godine u zavisnosti od produkcije i zdravstvenog stanja zasada. nakon unošenja dobro zgorelog stajnjaka ima velike šanse za uspeh. a potom se uz dezinfekciju pristupa zasnivanju novog zasada u četvoropoljnom ili tropoljnom plodoredu. gde za to postoje dobri preduslovi. peskovita zemljišta i dostupan izvor vode za navodnjavanje. Ukoliko se ne može praktiko32 Odabir parcele i poštovanje plodoreda vati pun plodored onda treba primeniti četvoropoljnu rotaciju (šećerna repa. Unošenje 40 60 t/ha dobro zgorelog stajnjaka je veoma značajno kod zemljišta koja nisu idealna za gajenje jagode. Pošto se jagoda gaji na foliji. ali i neke druge povrtarske useve. a nakon skidanja folije i uklanjanja traka nije loše razrivanjem banka na površinu izbaciti i ostatke korena. dok je za teža i loše drenirana zemljišta poželjno obaviti podrivanje. Naše komšije u Sloveniji i Hrvatskoj već uveliko izvoze jagodu u Austriju i Nemačku i postižu veoma dobre cene.

pa se odmah nakon pripreme leja. Prestige. Pre sadnje treba pravilno obaviti zalivanje. Napominjemo da je vrlo važno među redovnim merama nege. odakle će se nakon zime jagoda ponovo razbokoriti i zemetnuti plodove. U umereno kontinentalnom pojasu se sadnja viših kategorija frigo živića obavlja od kraja maja do kraja jula. tako da imaju daleko veću tržišnu vrednost. Od polovine oktobra do polovine novembra. Poželjno je da se po svakom živiću formira najmanje 2-3 korenova vrata. smanjujemo zalivanje i ishranu i usev pripremamo za prezimljavanje. koji se proizvode kulturom meristema i po svom potencijalu u prinosu. snage živića i uslova i tehnike gajenja. kako visoke temperature ne bi usporile ukorenjavanje i prijem živića. narednog proleća imaćemo kašnjenje cvetanja. Ukoliko slabije razvijen bokor opteretimo rodom već u jesen. Ovo đubrivo je formulisano od najkvalitetnijih potpuno vodorastvorljivih komponenti. Živići A++ tzv. pa čak i 800 kg/ha Multi Za sadnju treba koristiti deklarisane frigo živiće. Frigo živići se sade nakon prethodnog laganog odmrzavanja na sobnoj temperaturi u trajanju 2 do 3 dana. što onemogućava pouzdan prijem. ne bi previše sabilo pre podizanja leja sa folijom i sistemom kap po kap. onda usev pre 33 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . najbolje što kvalitetnijih vodorastvorljivih. daleko prevazilaze klasičan način umnožavanja jagode. pri čemu su u postupku granulisanja upotrebljene huminske kiseline iz laverdita i inhibitori nitrifikacije (nitrapirin) i niz drugih komponenti koje mu daju izuzetnu upotrebnu vrednost. U septembru i u oktobru trudimo se da živić fertigacijom i folijarnom ishranom pripremimo za nastupajuću zimu. diamonijum fosfata i kalijum nitrata. naročito nakon razoravanja travno-leguminoznih smeša. a sve u zavisnosti od plodnosti zemljišta. (waiting bad) mogu prolećnom sadnjom dati pristojan rod već u godini zasnivanja na otvorenom polju. koja sadrže i huminske kiseline. U našim kontinentalnim uslovima klime najbolje je sadnju obaviti polovinom jula. često se u prvih 2 do 3 nedelje od sadnje praktikuje redovno orošavanje mikrorasprskivačima koji se nakon dve do tri nedelje uklanjaju kada se frigo živići pravilno ukorene i počnu vegetativno da razvijaju. bez bojazni od infekcije patogenima. Živići se razlikuju i po kategoriji i dijametru korenovog vrata i po tome nose različite oznake A-. Tada se unosi i potrebna količina mineralnih đubriva. Zato ishrana kaljum nitratom ima veoma veliki značaj. truljenje i propadanje živića. Orošavanjem se smanjuju temperature i povećava relativna vlažnost vazduha što izuzetno pogoduje porastu i razviću jagode. Krajem avgusta do polovine septembra jagoda se zasniva iz bezvirusnih zelenih živića. ili potpuno saturisanom zemljištu prosto skuvaju mlade živiće. grčica. čime je aktivnost korena optimalna. ali samo ako raspolažete sadnicom dijametra preko 10 mm. A+ i AA+. kao i sadnica iz kontejnera koja je u zelenom stanju prezimela u zaštićenom prostoru. Visoke temperature pod malč folijom na jako vlažnom. Pre sadnje izvrši se skraćivanje korena na 9-10 cm i dezinfekcija živića u rastvoru Ridomila i nekog insekticida npr. pošto se zemljište brže zagreva. plodonošenja i mali rod. ili nakon razoravanja lucerke. obojeniji i čisti. unosi se inkorporacijom potrebna količina zemljišnih insekticida radi kontrole žičnjaka. najkasnije do kraja jula početka avgusta. Unošenje 8 kg/ha preparata Force često nije dovoljno. Jagoda se gaji na visokoj leji pokrivenoj polietilenskom folijom. pažljivo rasađuje u zemljište tako da se koren slučajno ne povije vrhovima uvis. Preporučujemo unošenje 400-600. kako bi se usev dovoljno vegetativno razvio i dovoljno izbokorio do nastupanja jesenjih mrazeva. suvi vetrovi i zaleđivanje banka ispod folije na težim zemljištima koja nisu najbolje drenirana. malo humoznih zemljišta. postavljanja folije i traka za navodnjavanje pristupa navodnjavanju pre sadnje i tom prilikom primenjuje 1 do 1. magnezijum ali i neophodne mikroelemente. Kada obaviti sadnju jagode? U samoj sadnji živić ne sme dugo da bude na visokoj temperaturi. Kod julske sadnje i visokih letnjih temperatura. Tokom izvođenja dopunske obrade. Plodovi su krupniji. da se zemljište Comp Base đubriva. jer još uvek ima vremena za njihov vegetativni razvoj i formiranje roda u narednoj godini.ili pak kod peskovitih.5 l/ha Talstara. rovaca i drugih zemljišnih štetočina. pedantno i redovno uklanjati stolone i cvasti. već se što pre nakon iznošenja iz vlažnog i tamnog prostora. Ukoliko zasadu prete jake golomrazice. ili tokom samog formiranja bankova. Dopunska obrada ne sme da podrazumeva puno prohoda teškom mehanizacijom. a usev u proleće ranije prispeva. Treba voditi računa da obilnim i čestim navodnjavanjem sistemom kap po kap ne izazovemo slab prijem. pošto ne dolazi do prevlaživanja. pri čemu se kod iskusnih proizvođača i u dobrim uslovima proizvodnje može očekivati inicijalni rod po živiću od 50 do 300 g u zavisnosti od sorte.

Nakon završetka berbe usev se jedno vreme održava vegetativno. 34 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Termozaštitne barijere od lakog netkanog agrotekstila. ishrane i navodnjavanja. naročito one veće debljine 23 g/m2 omogućuju idealno prezimljavanje i u uslovima golomrazica (nekoliko dana oko i ispod -10 °C) i na negativnim temperaturama blizu 0 °C (visoka zasićenost vlagom). a najkasnije do polovine jula izvrši se potpuno uklanjanje nadzemne mase košenjem. Prinosi u Španiji i Italiji. Kada se u proleće stabilizuju noćne temperature na oko 5-6 °C. nakon čega se primenjuju i Ridomil tri godine i u slučaju prosečnih meteoroloških uslova. pa čak i do 35 t/ha za visokorodne kasne sorte. Rano prolećni tretman podrazumeva obaveznu primenu bakarnih preparata. gde se zemljište detaljno dezinfikuje i gde se primenjuje vrlo napredna tehnologija gajenja. a najkasnije od polovine decembra kod ranih i osetljivih sorata vrši se prekrivanje jagode lutrasilom u cilju zaštite od izmrzavanja. Od polovine novembra. a berači mogli svoj posao da obavljaju nesmetano i odmah posle kiše. uz dosledno poštovanje preporučene tehnologije. moguće je postići prinose od 20 t/ha za rane. dostignuti su prinosi od 45 t/ha.GAJENJE JAGODE i Alliette u narednim tretmanima. istrajnost. Nadalje ishrana putem sistema kap po kap prati okvirni program ishrane. gde se svake godine obnavlja zasad i koristi samo jednu godinu. a od početka oktobra se usev zasušuje. kako se za vreme padavina plodovi u zrenju ne bi prljali ili primili zarazu. uklanjamo sve promrzle i oštećene listove. nakon čega ponovo sledi program zaštite. naročito kod težih tipova zemljišta nastiranje slamom između bankova. Polovinom septembra se proređuje broj korenovih vratova na 2 do 4 u zavisnosti od bujnosti sorte. naporan rad. bez elementarnih nepogoda. Mere nege u gajenju jagode na otvorenom polju podrazumevaju u velikom broju slučajeva. a u folijarnom đubrenju i aminokiseline i fosfitna đubriva. Usev se obično gaji prvih jačih zahlađenja treba pokriti agrotekstilom. kao i starije donje listove koji leže na foliji.

.

Cena (€) Cena (€) Specifikacija Cena po j.00 43.000.4. dok je u marginalnim područjima povraćaj i veći.360. dok za sistem za navodnjavanje kap po kap čitavih 50% od fakturne vrednosti umanjene za vrednost PDV-a.40 3.60 0.021.35 19.20 1.25 235.15 3.14 1. kom C Naša ocena je da proizvodnja jagode i drugih vrsta jagodastog voća za svežu konzumnu potrošnju i za izvoz ima veoma dobru perspektivu i da predstavlja značajnu razvojnu šansu Srbije u bliskoj budućnosti.00€ 3050 m kolut Kom Kom M Kom Kom Kom Kom Kom M Kom Kom Kom Kom Kom Kom 4 40 40 33 2 4 2 2 1 2 1 1 5 1 1 3 146.54€ 23 g/m2 .00 0.60 587.00 624.20 8. R = 5 cm 40 x 30 cm Đubriva MultiCopmBase 14:13:20+2MgO Živići jagode A Navodnjavanje Kap po kap T tape 508-20-500 Priključna spojnica sa ventilom Layflat 50mm PE 50 Obujmica 50 x ¾” Spojnica M ¾” x 25 Lakat spojnica 25 x 25 Muf ¾” x ¾” Mix Rite fertilizaciona pumpa ¾” PE 25mm/3.360. j.000.04 32.411.50 235.80 1.80 1.25 14.m.20 1.80 0.80 1.00 766.25 14.15 16.76 0.54€ 10.25 0.00 2.05 m 9720 m2 0. a za opremu za navodnjavanje.2 Ventil M/F 1 1/2” Spojnica M 1 1/2” x 50 Spojnica F 2” x 50 Filter 2” mrežni inox Filter 2” disk Teflon traka UKUPNO Opcija: rana proizvodnja LUTRASIL ene su date sa uključenim PDV-om koji za frigo sadnice i đubrivo iznosi 8 %. a povraćaj za folije i agrotekstil 15%.30 1.m.00 48.00 3. folije i lutrasil iznosi 18%. (€) 1.00 624.00 766.80 10.25 1. odgovarajući obim proizvodnje.40 10.00 3.40 4.00€ 50 kg vreća 12 52.00 0.GAJENJE JAGODE Predračun repromaterijala za zasnivanje 1 ha jagode odnosi se na parcelu 33 x 300m = 1 ha ukupno Vrsta repromaterijala Malč folija Srebrna o.00€ Dijametar 10-12 mm Kom 40000 0. Podsticajna sredstva od strane Ministarstva za poljoprivredu u 2008 godini iznose 600.000 dinara/ha. Najvažnije pretpostavke za uspešan nastup na stranim tržištima jesu.10 1.35 19.00 8.80€ 36 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . kontinuitet u snabdevanju kvalitetnom robom.2mx1000mx25mic rolna 6 127. dobra organizacija posla i efikasan sistem prenosa savremene tehnologije u neposrednu proizvodnju.

.

Vodovodska I deo 53. 11147 Beograd Pozovite na: 011 23 980 39 prodaja-pretplata@poljoprivrednilist.yu 38 ŠKOLA GAJENJA JAGODE NARUDŽBINE IZ SRBIJE: . ili pišite na: Poljoprivredni list. M.co.V.Prirodni uslovi za gajenje jagodastog voća T ekst.

net 39 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Pilanska bb (Banjalučki velesajam) Banja Luka p_list@blic.NARUDŽBINE IZ BIH: Pozovite na: 051 310 315 065 705 534 ili pišite na: Poljoprivredni list .predstavništvo.

Praksa je pokazala da je obuka neophodna. godine u Srbiji registrovan je PRVI RASADNIK ZELENIH SERTIFIKOVANIH KONTEJNERSKIH SADNICA JAGODA. kvalitetne folije. landskih i italijanskih sorti jagoda. zatim đubriva. hobi plasteniku i da nauče sve od sadnje jagoda do tehnike navodnjavanja i prihrane vodotopivim đubrivima. tako da po kvalitetu tla. Pokazao je veliku zainteresovanost za ovaj vid uzgoja jagoda. Uvezen je bazni sadni materijal i formiran je rasadnik na površini od 1 ha. PLANTAŽA MILETIĆ je u Holandiji kupila licence za njihovu dominantnu sortu ELSANTA i za industrijsku sortu SENGA SENGANA. Ovo je početni korak u proizvodnji sadnica a za narednu godinu proširuje se asortiman sa još nekoliko najnovijih ho- ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Brošura i filmovi na CD-u će za nove proizvođače biti sastavni deo opreme. proizvodnju i promet sadnica. da se investicije brže otplate i da počnu brže da donose prihod. Novim proizvođačima isporučujemo NAMENSKE konstrukcije plastenika sa kompletnom unutrašnjom opremom za navodnjavanje i orošavanje. Lokacija za rasadnik je izabrana u saradnji sa stručnim službama. G-din Bata je već prošao dva proizvodna ciklusa u tehnologiji vertikalnog uzgoja jagoda. konzumnih i klasiranih jagoda. vrhunske frigo sadnice i ambalažu za pakovanje. Sve za jagode na jednom mestu U U aprilu 2008. neophodnim zonama izlocaije i svim drugim parametrima rasadnik ispunjava sve neophodne kriterijume za uspešnu proizvodnju sadnog materijla. To podrazumeva vrhunski sadni materijal širokog sortimenta. Sklopljeni su svi neophodni ugovori sa nadzornim službama pod čijom kontrolom se na PLANTAŽI MILETIĆ odvija poizvodnja sadnica a u cilju dobijanja sertifikovanih. potpuno je ovladao tehnologijom i početnicima može biti od velike pomoći njegovo iskustvo. a proizvođači koji su već u poslu dalje konsultacije će moći da rade samo kada savladaju upustva iz brošure i vode dnevnik radova. 40 Novo je to što će se vršiti ugovaranje proizvodnje i otkup industrijskih i svežih. Za stare i nove proizvođače urađena je i brošura sa upustvima za gajenje. sredstva za zaštitu i ambalažu. najnovije supstrate. Od ove godine firme ATP IRRIGATION i PLANTAŽA MILETIĆ u ponudi imaju kompletnu opremu i tehnologiju za uzgoj jagoda na otvorenom. Početnici će u Surčinu moći da vide kako G-din Bata uspešno proizvodi jagode u namenskom. Cilj obuke je da se eliminišu početničke greške i da proizvodnja bude lakša. tehnologiji VERTIKALNOG UZGOJA JAGODA od ove godine za nove proizvođače uvodi se obavezna obuka. Kada je prvi put posadio jagodu nije imao nikakva predznanja ni o plasteničkoj proizvodnji ni o uzgoju jagoda u plastenicima. bezvirusnih sadnica. Obuka će se izvoditi u Surčinu kod G-dina Bate Miloševića. godini uveden je niz novina. lokaciji. kvalitetnija i efikasnija. mašine za izradu bankova i postavljanje folije i kvalitetnih sistema navodnjavanja otpornih na zapušavanje čak i kada u vodi ima dosta gvožđa i kamenca. Po dobijanju svih neophodnih dozvola za uvoz baznog materijala. Pored zelenih.Po pitanju savremenog uzgoja jagoda firme ATP IRRIGATION iz Beograda i PLANTAŽA MILETIĆ iz Subotice nastavljaju svoju saradnju započetu pre 4 godine. U 2008. kontejnerskih. krenuće i proizvodnja frigo TRAY PLANT sadnica.

063/563 405. površina za ugovaranje je 0. rok ugovaranja je 4 godine. Prinosi na nivou 30-40t/ha postižu se sa zelenim. ne daje jesenji rod. pravilnog postavljanja sistema navodnjavanja. odnosno dva ciklusa sadnje. prihrane i zaštite. U zavisnosti od sorte prolećni rod je na nivou 400-700 g/sadnici. Tržište traži izuzetno velike količine i konzumne i industrijske jagode i ATP IRRIGATION i PLANTAŽA MILETIĆ su spremni da ispune očekivanja i proizvođača i domaćih i ino kupaca jagoda. čak i kraj juna) u odnosu na krupnije sadnice (manji broj komada u gajbi 250 do 500 kom). To su rezultati koje su u našem klimatskom podneblju potvrdili proizvođači širom Srbije. Za sadnice kategorije 500 kom u gajbi optimalno vreme sadnje je u drugoj polovini jula. 063/80 37 132 SUBOTICA PLANTAŽA MILETIĆ.Min. a prema tome za isti rad dobija se i značajno veći prihod. ali proizvođači MORAJU ZNATI da jesenji rod nosi RIZIK. ŠKOLA GAJENJA JAGODE 41 . 266 18 57. ostvario je na svojoj plantaži Gdin Živko Guljan iz Surduka. Praktično nisu zabeleženi prinosi ispod 25 t/ha. BEOGRAD ATP IRRIGATION 011/26 666 62. Preko ProCredit Bank obezbeđeni su povoljni krediti.yu. Na taj način tokom godine sezona branja može trajati 6-10 meseci. Savremeni uzgoj jagoda zahteva da se tehnologija ispoštuje 100% i u takvojvarijanti biznis je profitabilan. odnosno na nivou 20 t/ha. frigo sadnica se sadi u zatvorenom prostoru i plodovi se beru već posle 6 nedelja. ali je prolećni rod u zavisnosti od sorte na nivou od 1kg i više. Proizvođači mora da se prvo opredele u kom periodu godine žele da imaju berbu i u kojoj količini i da osnovu toga se opredele za tip sadnice. Tehnologija po kojoj će se proizvoditi jagode obezbeđuje prinose od 30-40 t/ha a stručna služba će kontrolisati primenu tehnologije. Zelena kontejnerska sadnica se sadi u drugoj polovini jula.mileticdoo.2kg/sadnici primenom savremene tehnologije od pripreme zemljišta preko izrade bankova propisane visine. Sadnjom u optimalnim rokovima sadnica na kraju jeseni već ima po 6-7 vratova iz kojih u proleće izbija 10 i više cvetnih grana sa po 7-8 do 10 cvetova.5ha i min. Ako se frigo sadnica sadi na otvorenom. Proizvođači koji žele da se bave savremenim uzgojem jagoda često su u dilemi koja sadnica je najbolja. 024/550 131. Sadnjom zelene kontejnerske sadnice postiže se prinos koji je duplo veći u odnosu na frigo sadnicu.co. po pravilu se uklanjaju cvetovi i ne dozvoljava se jesenji rod. POSTOJI OPASNOST DA U PROLEĆE JAGODA NEĆE CVETATI ILI ĆE DATI KASNO SAMO 1-2 CVETNE GRANE!!! Pravilo je da se sitnije frigo sadnice (veći broj u gajbi – 700 do 800 kom) sade ranije (početak jula. Svetski značajan rezultat u proizvodnji jagoda od preko 1. Samo NAJKVALITETNIJA frigo sadnica (250300kom/gajbi) posađena u tehnološkom roku i na otvorenom može u jesen doneti mali rod. kontejnerskim sadnicama. Zainteresovani proizvođači će moći da dobiju upitnike za prijavljivanje za jedan od savremenih vidova proizvodnje jagode ili da ih skinu sa sajtova www. AKO SE FRIGO SADNICA SADI KASNO ILI AKO SE OSTAVI VELIKI JESENJI ROD I BERE DO KASNO U JESEN.atpdoo. Generalno.rs ili www. da li saditi frigo ili zelenu kontejnersku sadnicu.

Ishrana kalcijumom je takođe veoma bitna za čvrstinu plodova i njihovu dobru ispunjenost. Od ove količine azotnih hraniva vršimo umanjenje u sledećim slučajevima: . naročito bolestima uvenuća i pojačava intenzitet napada i brojnost populacije štetnih insekata.za 20 kg/ha u slučaju da gajimo manje prinosne sorte (25-30 t/ha).za 20 kg/ha na posnim. .i do 35-40 t/ha. . potrebne količine fosfora uvećavaju se. sa alkalnom hemijskom reakcijom ili na jako kiselim zemljištima dolazi do imobilizacije fosfora i stvaranja sekundarnih i tercijarnih jedinjenja koja su teško rastvorljiva. najznačajnije oruđe u postizanju visokih prinosa i dobrog kvaliteta i tržišnosti jagode. Na lakim zemljištima je neophodno u ishrani primeniti gornje vrednosti kalijuma koje se dopunski uvećavaju za 35 kg/ha u slučaju ekstremno visokih prinosa. Pristupačnost fosfora u zavisnosti od hemijske reakcije zemljišta Potrebe zasada jagoda za kalijumom Zasad jagoda se u zavi-К snosti od obezbeđenosti kalijumom i njegove pristupačnosti đubri sa 90-270 kg/ha K2O. ipak. Ukupni razmenljivi fosfor u zemljištu često nije podatak koji nam može dati pravu sliku o njegovoj pristupačnosti. . Minimalno potrebnim za visoke prinose jagode smatra se sadržaj od 18-22 ppm. Zasad jagode je veoma osetljiv na Pristupačnost kalijuma i njegovo usvajanje Potrebe zasada jagoda za fosforom -P Za visoke prinose zasad jagode treba prema generalnoj preporuci ishraniti sa 50-150 kg/ha P2O5. sadržaj šećera i dobar ukus.za 20 kg/ha u slučaju da u zasnivanju zasada primenjujemo stajnjak ili huminske kiseline. .za 15 kg/ha ukoliko smo za predusev imali jednogodišnje mahunarke ili pak razorali višegodišnje travno-leguminozne smeše. U zavisnosti od planiranog sortimenta i prinosa jagoda. K Potrebe zasada jagode za azotom -N Generalno možemo reći da su za vrlo visoke prinose jagode . sjaj.ISHRANA JAGODE Ishrana i navodnjavanje useva jagode Dobro izbalansirana ishrana predstavlja. Dobar pokazatelj pristupačnosti fosfora je njegov Uticaj forme azota na pH zemljišta 42 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . sadržaj u zemljišnom rastvoru.za 20 kg/ha u slučajevima ekstremno visokih prinosa iznad 40t/ha. potrebne količine azota od 120 kg/ha.za 20 kg/ha ukoliko je zemljište veoma bogato organskom materijom i ima povoljnu mikrobiološku aktivnost i brzu mineralizaciju. . Posebno treba istaći potrebu da u odnosu na kalijum i kalcijum. ili umanjuju od zadate vrednosti za 20 kg/ha.za 20 kg/ha ukoliko su zime tople. na lakim zemljištima u fazi zasnivanja zasada. zbog brze mineralizacije i ispiranja. Predozirana ishrana azotom u odnosu na kalijum. . od jagodastog voća kalijum čini čak 60% ukupnog sadržaja suve materije ploda i praktično je nemoguće u fazi porasta i zrenja plodova jagode izvan odnosa NPK 2:1:3 do 2:1:4 dobiti odgovarajuću boju. Đubrenje azotom uvećavamo u odnosu na generalnu preporuku u sledećim slučajevima: .za 30 kg/ha ukoliko se zasad zasniva na strništu u istoj sezoni radi mikrobiološkog razlaganja žetvenih ostataka. zbog jakog ispiranja. magnezijum ima izbalansiran odnos u ishrani. . odnosno umanjuju za istu količinu kod ranih i manje prinosnih sorata. sa niskim sadržajem humusa.za 20 kg/ha u slučajevima ekstremno visokih temperatura i padavina. slabi imunološki sistem biljke. siromašnim zemljištima. a padavine od oktobra do februara iznad 300 mm. čime se otvaraju putevi infekcije fitopatogenima. Na zemljištima bogatim krečom. u zavisnosti od obezbeđenosti zemljištem i pristupačnosti fosfora. Magnezijum je veoma značajan jer ulazi u sastav hlorofila.

što je optimum za jagodu. ili su prihvatljive samo određene sorte.2. onda nakon uklanjanja starih listova i obnavljanja zasada tokom leta treba ispraviti deficit i narednu sezonu dočekati sa izbalansiranom akumulacijom svih makro i mikroelemenata u živiću. Drugi veliki problem je nedostatak cinka. tzv ŠKOLA GAJENJA JAGODE 43 . Tada treba primenjivati helatno gvožđe.7 mS/cm. Kada usled obilnog navodnjavanje uz prisustvo ugljene kiseline u zemljišnom rastvoru dođe do rastvaranja previsokih vrednosti Ca2+ onda se smanji usvajanje magnezijuma. onda je moguće rešenje izvesna koli- Jak deficit u ishrani gvožđem se manifestuje kao jaka hloroza celih liski koje su slabo razvijene. Tada je navodnjavanje intenzivno i najčešće nakon naglog prelaska iz oblačnog i hladnijeg vremena u sunčani i topli period dolazi do prosvetljenja vršnih listova. čak i ako ga ima dovoljno u zemljištu. Jagoda slabo uspeva na EC vrednosti zemljišnog rastvora višim od 1. Obično se javlja na najmlađem lišću iz centra bokora. Kod zamene supstrata i živića svake proizvodne sezone većim učešćem crnog treseta omogućuje se brži vegetativni porast neposredno nakon sadnje i veći rod u jesenjoj proizvodnji. Preporuke za hidroponsku ishranu i navodnjavanje jagode gajene na supstratima koji je gotovo nemoguće postići bez adekvatne mikrobiološke i fermentne aktivnosti u zemljištu ili supstratnoj smeši. dok ograničena zapremina supstrata u kojoj se formira korenov sistem sadnice podrazumeva komjuterizovan i vrlo precizan sistem fertigacije. a gotovo nikad na inertnim smešama poput kamene vune ili poliuretanskim penama. Na takvim vrednostima u grodanu je nemoguće ostvariti boju i visok briks a time i sadržaj šećera. Obično se hloroze javljaju u momentu intenzivnog porasta plodova. Što se tiče mogućih grešaka u pravilnom doziranju vode i hraniva. Ukoliko se hloroza javi relativno rano. Najčešće se koriste različite vrste treseta.5 mS/cm. grube strukture ima prednost nad crnim tresetom. a sadržaj magnezijuma za lakše tipove zemljišta iznad 55 mg/100 g zemljišta. da bi pH zemljišta spustili na 6. Ukoliko se fertigacijom i folijarnom primenom ne uspe. od pH 5. oplemenjene. u slučajevima kada se supstratna smeša priprema za duže proizvodne cikluse i ne želi se brza mineralizacija. Na alkalnim zemljištima bogatim krečom (iznad 6%) ne preporučuje se gajenje jagode. Za uspešnu proizvodnju jagodastog voća neophodno je da sadržaj Ca u zemljištu bude iznad 500 mg/100 g. onda treba primeniti veliku količinu helatnog gvožđa. a naročito u drugoj godini nailaze problemi vezani za relativno brzu mineralizaciju i kompakciju supstratne smeše.5 do pH 7 . optimalno 6.2. ali kasnije u proleće. a u samom zrenju 1. Razlog za to je ukus i miris. kojim su naša zemljišta inače veoma slabo obezbeđena. Koji su to organski materijali koji se koriste za pripremu supstrata? sredini. Ukoliko dođe do poremećaja ravnoteže. praktično je veoma teško izvodljivo u istom proizvodnom ciklusu doći do kvalitetnih pomaka. magnezijum sulfat sa izrazito kiselom hemijskom reakcijom. Istakli smo više puta da se jagoda gaji na zemljištima koja su blago kisele hemijske reakcije. kada obično dolazi do njegove precipitacije i stvaranje nerastvornih jedinjenja. a sadržaj antioksidanasa i polifenola je takođe značajno manji. Beli treset. sa pH vrednošću oko 5. kalijum nitrat sa cinkom i azotnu kiselinu. najbolje u formi EDDHA u jednokratnom zalivanju. Najpre treba istaći da se jagode gaje samo na organo-mineralnim smešama. posebno u uslovima prevlaživanja i alkalne hemijske reakcije zemljišta. U tim uslovima se smanjuje aerisanost medijuma.poremećaje u usvajanju hraniva. Veoma dobar materijal su i kokosova vlakna koja su u stanju da vežu prilično visoke količine soli i na taj način smanje rizik od eventualnih grešaka u ishrani. pa se u anaerobnm uslovima usled prevlaženosti podiže pH rastvora i dolazi do precipitacije gvožđa i cinka i pojave njihovog deficita. Normalno je da veća zapremina supstrata i veća puferna sposobnost i vododržljivost omogućuju jednostavnije sisteme za fertigaciju. Najčešći problem u ishrani je obezbeđenost gvožđa i njegova pristupačnost u alkalnoj Pristupačnost makro i mikro hraniva u zavisnosti od pH zemljišta drenčing. Kada se javljaju i kako se manifestuju pojedine hloroze? Preciznost ishrane i navodnjavanja zasada jagode determinisana je prvenstveno količinom supstrata po jednoj sadnici. Ona se kreće od 1-2 l pa do 4-5 l po živiću u zavisnosti od načina i tehnike gajenja i od sastava supstratne smeše.

odnosno količina hran- ŠKOLA GAJENJA JAGODE . vrlo složenih fertigacionih jedinica. a određuje se na bazi kumulativne radijacije i iznosi obično 5 do 30%. Treći sistem je primena miksera i komjutera.ISHRANA JAGODE jedinjenja usled dužeg stajanja do upotrebe. ovakav način rada podrazumeva moguću precipitacijutaloženje pojedinih soli nerastvorenih 44 nom sistemu već je ishrana bazirana na građenju vrednosti konačnog EC iz vrednosti pojedinačnih matičnih rastvora i same vode za navodnjavanje. ali sa druge strane akumulira velike količine soli. U hidroponskom gajenju jagode na supstratima. čak 240 ppm CaO zimi. koji su najčešće zapremine 1000 l preko male elektro pumpe. Organizujemo ih obično kao tank A i tank B između Shema 1. pri čemu je u stanju da adsorbuje i određenu količinu magnezijuma. 265 do 420 ppm K2O. a mane su veoma brojne. 70 do 85 ppm P2O5 . koji se obično koristi u letnjoj proizvodnji stalnorađajućih jagoda. Prednosti ovog metoda fertigacije jeste niska cena za sistem navodnjavanja i ishrane. odnosno proizvodnji. koje se nakon izvesnog vremena slabije ispiraju u odnosu na druge organo mineralne supstratne smeše. specijalne vrste gline koja ima relativno visoku koloidnu moć i vododržljivost. Visina drenaže. koje ne rade na proporcional- ljivog rastvora koja se ocedi iz vreća sa supstratom zavisi od visine zalivnih normi i učestalosti navodnjavanja. Perlit je hladan mineral. Najčešći sistem koji se primenjuje od samog početka jeste doziranje konačnog rastvora iz tankova. Najpre. niske adsorpcione sposobnosti. čestu potrebu mešanja više različitih formulacija đubriva i velika angažovanost obučenih ljudi na poslovima fertigacije. najčešće prihvaćen standard jeste receptura 165 do 185 ppm N. dok je vermikulit izuzetnih termičkih osobina i odličan je u zimskoj kojih je postavljena dozer pumpa koja u vodu za navodnjavanje unosi potrebnu količinu kiseline. Ovaj sistem je prihvatljiv u hobi gajenju i na malim proizvodnim površinama. Šema fertigacije useva jagode kombinacijom dozer pumpi čina bentonita. Od minerala se za pripremu supstratnih smeša koriste ekspandirani perlit ili vermikulit u zavisnosti od sezone gajenja jagode. Drugi sistem je primena dozer pupi koje su redno ili paralelno vezane i obično ih ima dve ili tri.

3% 5.0% 33. a učestalost navodnjavanja velika. u ishrani treba uneti 18 ppm NH4+ . Redovna kontrola drenaže odnosno oceda pokazuje u kojoj meri je količina rastvora prilagođena potrebama biljaka.5 mS/cm. tako da konačni sadržaj kalcijuma i magnezijuma recimo uključuje i one vrednosti sadržane u samoj vodi za navodnjavanje. kao K2O: -Sadržaj Mg. te brojni problemi sa pojavom deficita mikroelemenata. od- Mg2+. 93 ppm H2PO4-. 32 ppm Ca++. SO42-. Drugi sistem je kombinacija prostih soli: monamonijum fosfata. pa dolazi do prevlaživanja korena. a kasnije u ishrani preovlađuje nitratni azot. koji nije podložan precipitaciji u baznoj sredini. U hidroponskoj ishrani u prvom delu vegetacionog ciklusa se koristi formulacija sa više amonijačnog azota. te helatnog gvožđa i drugih mikroelemenata. 134 g 228g 617 ml nosno EC vrednost ne bi trebalo da prelazi 0. u zrenju jagode. Postoje tri osnovna koncepta fertigacije. koji se razlikuju po složenosti. Treći sistem je baziran na monokalijum fosfatu i na azotnoj kiselini i uz ostale proste soli i mikroelemente ovo je svakako najviše korišćen sistem u hidroponskom načinu israne u Srbiji. i anjona HPO4-. Ako se uzme u obzir EC vrednost konačnog rastvora prostih soli makro i mikro elemenata.014 Na osnovu proračuna.5-6 i EC 1. 719 ppm NO3-. Prvi koncept podrazumeva primenu složenih NPK đubriva za hidroponsku proizvodnju. Nakon upoznavanja sa sastavom vode za navodnjavanje vrši se balansiranje potrebnih hraniva i formiranje matičnih rastvora. Podaci o hemijskom sastavu vode za navodnjavanje odnosi se na bušeni bunar dubine 86 m.5-0. magnezijum sulfat i amonijum nitrat da bi se postigao željeni odnos makrohraniva. najbolje je da se za ishranu zasada jagode na supstratima u nesavršenim uslovima koriste specijalna kristalna vodorastvorljiva đubriva za hidroponiku koja ne sadrže amidnu formu azota i imaju visok sadržaj mikroelemenata.165 ppm CaO leti i 40 do 70 ppm MgO. Po pravilu vrednost pH i EC ne bi trebalo da se razlikuje od dozirane vrednosti više od 10-20%. kao MgO: 17-10-27+me 11. Ukoliko se vrednost elektroprovodljivosti poveća. ali i po preciznosti.0% 11.8 g Tank B Monokalijum fosfat Kalijum sulfat Magnezijum sulfat Azotna kiselina Odnos amonijačne i nitratne forme je usklađen tako da uz dodatak kalcijum nitrata i magnezijum sulfata možemo imati sve potrebne makro i mikroelemente. Tank A Kalcijum nitrat Amonijum nitrat Kalijum nitrat Kompleks mikroelemenata Količina đubriva na 1000 l vode. kalcijum nitrat. kalijum nitrata i kalijum sulfata..7% 17% 10% 27% 11-11-33+2MgO+me 9. magnezijum sulfata. Ca2+. Formulacija vodorastvorljivih đubriva za ishranu jagode na supstratima Polyfeed -Sadržaj N(NO3): -Sadržaj N(NH4) -Sadržaj N(Ukupno): -Sadržaj P. K+. uz dodatak fosforne kiseline.HCO3-+. U sva tri koncepta konačan rastvor mora biti neutralan. kalcijum nitrata. Dati primer odnosi se na ishranu jagode gajene na supstratu u uslovima okoline Beograda. dok se eventualna korekcija gvožđa može postići unošenjem EDHHA helatnog gvožđa. Dakle. onda zaista uviđamo svu kompleksnost ove problematike. Ukoliko je vrednost pH visoka. kao P2O5: -Sadržaj K.0% -Sadržaj mikroelemenata Fe 1000ppm Mn 500ppm B 200ppm Zn 150ppm Cu 110ppm Mo 70ppm ŠKOLA GAJENJA JAGODE 45 .0% 2.i 7 ppm H+. NH4+. sadržaj sledećih katjona: H+.3 EC mS/cm 0. obzirom na sve navedeno. Ovim izbalansiranim formulacijama se još po potrebi dodaju azotna kiselina.0% 2. odnosno 1. kalijum sulfat.6 mS/cm.7 mS/cm. onda pristupamo ispiranju u trajanju jedan do dva dana u zavinosti od količine i sastava supstrata.NO3. u pogledu odnosa katjona i anjona u rastvoru za fertigaciju. lako se da zaključiti da voda za navodnjavanje ne sme biti opterećena viškom rastvorenih katjona i anjona. 50 ppm SO4-. Analiza vode za navodnjavanje mora da obuhvata osim vrednosti pH i EC. pH 7. onda je pojedinačna norma mala.0% 11. Kada se tome dodaju sortne specifičnosti u zahtevima za hranivima.67 Tvrdoća o nem 23. 175 g 68 g 194 g 2. 215 ppm K+. Na+. Mikroelemnti mogu da se dodaju i u izbalansiranom kompleksu u helatnom obliku. uz pH vode za navodnjavanje 5.6 Soli g/l 626 Ca++ 85 Mg++ 41 K+ 7 NH4+ Na+ 39 NO3H2PO4-4 SO4-97 HCO3524 Cl13 Fe 0. koja u svom sastavu ne sadrže amidnu formu azota ili ureu. u prvom redu gvožđa i cinka.

5 kg 2-2. Na početku cvetanja Rast lista i pravilno formiranje plodova Ca nitrat + Mg Nitrat / Sulfat 1-1. Intenzivan porast lista Polyfeed 20-20-20 + ME 1.2 puta zavisno od potrebe odnosno opterećenosti biljke plodovima Intenzivan rast plodova 1-1.5-2 kg 2-2.ISHRANA JAGODE Program ishrane jagoda vodorastvorljivim đubrivima Haifa Chemicals (Planirani prinos 25-30 tona /ha) by Prof.5 kg 2 kg 2.5 kg 4. Zametanje i rast plodova Intenzivan rast plodova Polyfeed 20-20-20 + Mikro ili Polyfeed 16-8-32 + Mikro Polyfeed 17-10-27 ili Polyfeed 16-832+2MgO+ME Polyfeed 11-11-33+2MgO ili Polyfeed 16-8-32+2MgO+ ME 1-1.5 kg 2-2. dr Nebojša Momirović REDNI BROJ PRIHRANE FENOFAZA U KOJOJ PRIHRANJUJEMO OPTIMALNO VREME PRIHRANE CILJ PRIHRANE NAZIV ĐUBRIVA PREPORUČENA KOLIČINA ZA 1000 SADNICA JEDNOGODIŠNJE DVOGODIŠNJE 1.5 kg + 0. Na početku vegetacije iza čišćenja (šišanja) jagoda od starog i promrzlog lišća Intenzivan rast lista jagode 10-15 dana nakon prve prihrane Formiranje novog korena i cvetova Polyfeed 11-44-11+1MgO +ME 1-1.5 kg 46 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Intenzivan rast plodova 1-1.5 kg 6.5 kg 2 kg + 0. Pred početak berbe s ovom prihranom može se dodati Multimicro FE ukoliko je potrebno U berbi jagoda 1 .5 kg 2 kg 5.5 kg 3.

Beogradska 32 • 11277 Ugrinovci tel: 011/8409-528 • 011/8409-810 • fax: 011/8409-809 www. Specijalna NOVA M SERIJA voćarskih traktora od 60-95KS.zalivanje Prvi tretman kod inicijalnog formiranja plodova NEDOSTATAK MAGNEZIJUMA . Traktorske freze zahata 0. atomizera i prskalica u iznosu od 50%.5. svojim gabaritima prilagođena voćnacima i vinogradima.5 g/sadnici Folijarno Multi Micro Bor feed 100 ml /10 l vode Folijarno Polyamin + Multi ProteK 20 ml + 30 g /10 l vode Đubrivo se primenjuje navodnjavanjem u intenzivnom porastu plodova NEDOSTATAK BORA . Pored toga veliki izbor poljoprivrednih i komunalnih traktora do 128 KS. idealni za potrebe voćarstva i vinogradarstva za usitnjavanje granja debljine 2. Obezbeđeni servis i delovi u garantnom i vangarantnom roku.10cm. Mulčeri za usitnjavanje biljnih ostataka. zaobljeno kućište (bolji protok materijala). Prskalice i atomizeri.NEKROTIRANJE STARIJIH LISTOVA -Mg Nakon uočavanja simptoma (pri naglom prelasku iz hladnog i oblačnog u toplo i vrlo sunčano vreme) NEDOSTATAK GVOŽA .OPADANJE CVETOVA I DEFORMISANOST PLODOVA Cvetanje Đubrivo se dodaje zajedno s navodnjavnjem ili folijarno OPŠTE ZAOSTAJANJE U PORASTU-PROBLEMI SA BOLESTIMA U svim fenofazama na 10 do 15 dana Đubrivo se primenjuje folijarno -B KREDIT I LIZING OD 5-7 GODINA KAMATA 3-7%. 3 GODINE GARANCIJA. Nudimo Vam i proizvode sledećih firmi: Ul. dubine kopanja do 15 cm.zalivanje Magnisal / Bittermag 100 g/10 l vode 3-5 g/m2 jednokratnim zalivanjem Folijarno. Lake freze i mulčeri hrvatskog proizvođača GRAMIP DUBRAVA. SA I BEZ UČEŠĆA Voćarski traktori japanskog proizvođača Kubota B serije od 14-30KS sa pogonom na sva četiri točka. Fiksni i bočno pomerljivi (hidrauličnim ili mehaničkim putem) kompjuterski balansirani rotori.5-1 g/po s navodnjavnjem ili folijarno sadnici NEDOSTATAK CINKA . voćnacima i vinogradima.yu .com office@milurovic.HLOROZA ( ŽUĆENJE ) LISTA -Zn Količina za jednu sadnicu Multi KZn Na alkalnim zemljištima primenjuje se 1-1. pogodni za rad u baštama.milurovickomerc.85 do 2m.HLOROZA ( ŽUĆENJE ) LISTA Prvi tretman nakon čišćenja jagoda od starog lišća 10g /10 l vode (na početku vegetacije. a kasnije po potrebi) Multi Micro Fe EDu zalivanju kod jakog -Fe Đubrivo se dodaje zajedno DHA 6% deficita dodaje se 0.com • milurko@sezampro.NEDOSTATAK KALCIJUMA . Bez kabine i sa komfornim kabinama sa klima uređajima. zaobljenim staklima radi veće preglednosti i karbonskim filterima. nošeni i vučeni AGROMEHANIKA KRANJ Cisterne CREINA od 1200 do 20000l Podsticajna sredstva MPŠV za kupovinu cisterni.KOVRDŽANJE TERMINALNIH LISTOVA -Ca Folijarno Poly Ca-LSA 15% CaO 50ml /10 l vode Folijarno.5.

/Fax. a pored osušene materije daje i poluproizvod u obliku sakupljene isparene tečnosti.rs . Ova tehnološka novina na Novosadskom poljoprivrednom sajmu je izazvala veliko interesovanje potencijalnih korisnika zato što daje produkte sušenja u premijum kvalitetu. +381 11 3561958 office@ntim. Ova sušara je patentno zaštićena i plod je srpske pameti. gljiva.rs www. začinskog i aromatičnog bilja. koja se može dalje prera ivati.ntim. Patrijarha Dimitrija 24 11090 Beograd Tel. NTIM d.Suncem do premijum kvaliteta Prednosti sušare? • raznovrsnost • ekonomska nezavisnost • ujednačen kvalitet • kontrola procesa • isključen uticaj čoveka • definisano vo enje procesa • odre ivanje vršne temperature sušenja i odre ivanje završne vlage • CE standard • HACCP standardi • štedi energiju • PREMIJUM kvalitet SUŠARA NA SUNČEVU I ELEKTRIČNU ENERGIJU NTIM tehnologi iz Beograda je na tržište izneo izuzetno energetski ekonomičnu sušaru koja pre svega koristi sunčevu energiju za procese sušenja: lekovitog.o.o. voća i povrća.

co. Pap Pala 17.agro-ferticrop.budući izgled starih proizvoda FERTICARE 15-30-15 FERTICARE 14-11-25 FERTICARE 24-8-16 FERTICARE 10-5-26 FERTICARE HYDRO 6-14-30 FOLICARE 17-9-33 B FOLICARE 19-11-24 Cu FOLICARE 19-11-24 Zn YaraMila Cropcare 11-11-21 YaraMila Cropcare 5-14-28 Yara Mila Multicare 5-10-25 Yara Mila 8-20-30 CALCINIT / TROPICOTE / NITRABOR KRISTA K KRISTA SOP .prah i granul.yu . PROIZVODNJA GORE NAVEDENIH PROIZVODA JE U BIVŠIM KEMIRINIM FABRIKAMA! I dalje jedini zastupnik za Srbiju: AGRO-FertiCrop. novi džakovi NAPOMENA: NE MEŠAJTE KRISTALONE SA NOVIM YARINIM A STARIM KEMIRINIM PROIZVODIMA. tel/fax: 024/622-119 e-mail: office@agro-ferticrop. YARA .bivši proizvodi.yu www.co. još uvek na tržištu FERTICARE 15-30-15 FERTICARE 14-11-25 FERTICARE 24-8-16 FERTICARE 10-5-26 FERTICARE 6-14-30 FOLICARE 17-9-33 B FOLICARE 19-11-24 Cu FOLICARE 19-11-24 Zn CROPCARE 10-10-20 CROPCARE STANDARD 5-14-28 MULTICARE 5-10-25 POWER 8-20-30 KALCIJUM NITRAT KALIJUM NITRAT KALIJUM SULFAT . Subotica.rs • www.yara.YARA .novo ime kompanije Kemira GrowHow o stari džakovi KEMIRA .prah i granul.

U plodored treba uključiti travno leguminozne smeše i poštovati u potpunosti ograničenje u prekidu gajenja jagode. Proizvodi toksine u ksilemu čime smanjuje usvajanje vode i smanjuje turgor zaraženih biljaka. nerazvijen. fragariae Gljivično oboljenje koje se javlja posebno na težim. a stariji listovi nekrotiraju i dobijaju oranž. papriku i plavi patlidžan. Neposredno pred pripremu zemljišta jako je dobro inkorporitati ozimu 50 važno obezbediti dobru drenažu podizanjem visokog banka 15-25 cm. kasnije mrko braon truleži korenovog vrata koji na kraju pocrni i zadeblja poput pacovskog repa. Pyrenochaeta sp. koristi se najviše dazomet (basamid granulat). Manifestuje se crvenkastim.. albo-atrum Javlja se na pojedinačnim biljkama ili u oazama. Coniothyrium fuckelii. Pythium spp. Ne treba zasnivati jagode na zemljištu na kome se javljala crna trulež korena. metam sodijum odnosno vapam te hlorpikrin. treba izbegavati i druge vrste jagodastog voća. Crna trulež korena jagode Prouzrokovač: Rhizoctonia fragariae. često praćena i napadom nematoda. Oboljenje je kompleksna kombinacija gljivičnih prouzrokovača. naročito na težim zemljištima. Hemijsko suzbijanje podrazumeva detaljnu dezinfekciju zemljišta. a potiče iz zemljišta u kome se održava godinama. Simptomi su gubljenje svežine i bele boje korenovih žilica. a donji listovi žute. a najbolje je zemljište zauzeti višegodišnjim travno leguminoznim smešama. prevlaženim i loše dreniranim zemljištima. Cylindrocarpon spp. kompaktan. Fusarium sp. njihovo parcijalno ili potpuno odumiranje. Inokulum dugo ostaje u zemljištu. potom metalaksila (Ridomil Gold). Dezinfikovati oruđa i opremu ukoliko prelazite sa parcele na parcelu. Biljka zaostaje u porastu. a kod hobista i čitavih 35 cm. Idriella lunata. što je ujedno i period odmora zemljišta. Mlađi listovi iz centra rozete ostaju zeleni i uspravni iako je biljka delimično zakržljala.. U preventivnom pogledu je veoma važno izbeći teška zemljišta i zasušivanje korena u fazi prijema frigo živića. obavezan kod podizanja matičnjaka. ogršticu za zelenišno đubrenje ili gajiti recimo brokoli ili kelj pupčar. Za prevenciju plamenjače veoma je prolećnog kretanja useva i nakon letnjeg uklanjanja nadzemne lisne mase (košenja). Naročito se ispoljava kod mlađih useva.ZAŠTITA JAGODE Zaštita useva jagode Zeleno uvenuće Prouzrokovač: Verticillium dahliae i V. Živić je slab. Gajiti otporne sorte jagode. kod peraturama iznad 30°C. povrtarske vrste iz familije pomoćnica: pradajz. Na korenovom vratu ili u osnovi lisne drške na preseku se primećuje jasno izražen mrki prsten. i na kraju pocrneo i sasušen izgled. Ramularia spp. Tokom prekida u gajenju jagode. Stariji listovi se uvijaju duž centralnog nerva. u hladnijem delu godine. Zaražava sprovodna tkiva micelijom i produkcijom konidija. Za dezinfekciju se može koristiti i metam sodijum i hlorpikrin. U hemijskom suzbijanju dezinfekcija basamid granulatom daje odlične rezultate. Kada se bolest pojavi treba ukloniti zaražene biljke iz zasada i ne popunjavati zaražena mesta. ali je ne treba praktikovati na tem- Tamo gde se javlja ovo oboljenje poželjno je da rotacija traje najmanje 7 do 8 godina. te celokupnu masu žetvenih ostataka inkorporirati u zemljište. Otkako je metil bromid izbačen iz upotrebe i zabranjen. crvenu ili žućkastu boju. Hainesia lythri. Podriti na dubinu od 40 do 50 cm u jesen međuredni prostor. Hemijsko suzbijanje je moguće primenom sistemičnih fungicida poput fosetil aluminijuma (Alliete) ili fosfita. Plamenjača jagode Prouzrokovač: Phytophthora fragariae var. U novije vreme solidne rezultate ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Tretirati frigo sadnice prilikom sadnje. Gajiti otporne sorte.

naročito uz optimalnu temperaturu od 25-30 °C. mada na većini komercijalnih sorti za sada ne predstavlja veću opasnost. P. dijametra do 3 mm uvećavajući svoje dimenzije. Tačke su smeđe do crne. bilo sasušenom lišću ili na mumifikovanim vlažno vreme i temperature iznad 10 °C favorizuju lisnu pegavost u proleće. Palež lista jagode Prouzrokovač: Dendorophoma obscurens (Phomopsis obscurans) Javlja se širom sveta gde god se jagoda gaji. U nekim se područjima smatra va. koje se formiraju duž glavnih nera- plodovima. Kod nas je značajna samo na nekim sortama. Najdestruktivnija je trulež korenovih vratova koju izaziva Colletotrichum fragariae i trulež plodova zasadu. izdužene lezije koje izazivaju venjenje i propast celih biljaka. Spore prezimljavaju na biljnim ostacima. U centru pega se formiraju piknidi čiji se vratovi probijaju kroz epidermis. koji se koristi u suzbijanju sive truleži. i Colletotrichum gloesporoides. koja se vremenom menja u zelenu.5 cm iznad korenovih vratova. Uopšte posmatrano. crveno purpurnih pegica na listu. Ozbiljno gljivično oboljenje koje napada liske. Zaraza se intenzivno širi ukoliko je lišće vlažno. Antraknozu je teško zaustaviti nakon što se pojavi u daju odlične rezultate bakar oksihlorid. ali ih može biti i desetak.spoljna zona je purpurno cvene ili žućkaste boje. dok je u nekim manje značajna. ima solidan efekat i na lisnu pegavost. korenove vratove i plodove. sa sivim ili skoro belim oreolom. a unutrašnja zona pega je tamno mrka. lisne drške. bakar hidroksid ili bakarsulfat. Glavne štete od ove bolesti nastaju u drugoj polovini leta u vidu paleži starijih listova. Starije pege. Duž većih nerava pege su eliptične. bolest počinje da se ispoljava u vidu nekoliko (5-6) manjih. U prevenciji oboljenja vrlo je važno maksimalno izbegavati navodnjavanje rasprskivačima i precizno uklanjanje zaraženih delova i inokuluma. kružnih. neophodno je kod obnavljanja useva spustiti visinu reza na 0. Ako se na listu formira veći broj krupnih pega. Pegavost lista Prouzrokovač: Mycosphaerella fragariae bespolna Ramularia brunnea Gljivično oboljenje koje prezimljava u obliku sklerocija na inficiranim listovima. Gljiva se održava tokom zime u formi micelije ili piknida u okviru pega na izumrlim starim listovima jagode koji ostaju pričvršćeni za biljku. kao što je Multi Protek. Obično se javlja za vreme jako toplog vremena. Simptomi na tkivima su crne. ali i nakon obnavljanja useva u leto. Čak 90 % plodova može biti zaraženo za manje od nedelju dana. odakle se kišom ili mehanički prenose. U nekim zemljama D. 51 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . razvijaju se u krupne pege u obliku latiničnog slova »V«. Jako ozbiljnom bolešću. obscurans parazitira koju izaziva Colletotrichum acutatum.crvene spore. pa izgledom u velikoj meri podsećaju na one koje prouzrokuje Mycosphaerella fragariae. koje kasnije izbele u sredini. naročito u fazi zrenja. Bakarni preparati samo biljke iz roda Fragaria. tvrde i ne razvija se vlažna trulež. tada dolazi do njegove paleži i sušenja. dijametra oko 3 mm. Vetar ne raznosi konidije. Iprodion. stolone. Listovi dobijaju prvo tamno crvene ili ljubičaste pege. hlortalonil u matičnjaku i to samo ukoliko se ne primenjuje Omite u kontroli grinja. Bolest napada i plodove i često se manifestuje sa jednom ili dve mrke pege. srednja zona je svetlo mrka. te je preventivna primena fungicida izuzetno važna. Colletotrichum fragariae. Na plodovima se razvijaju beličaste vodenaste pege koje poprimaju mrku do tamno mrku boju. a kasnije se mogu uočiti tri zone u okviru pege .daje primena fosetil aluminijuma (Allieta) i fosfitnih đubriva. Primarne infekcije se ostvaruju početkom vegetacije konidijama koje raznose kišne kapi. Inficirani korenovi vratovi otvrdnu i poprimaju mrko-crvenu ili crnu boju. koji jedino i mogu biti inficirani u slučaju da su najmanje 1 sat potpuno prevlaženi. U začetku pege imaju sivkasti centar. Antraknoza jagode Prouzrokovač: Colletotrichum acutatum. U slučaju da su biljke inficirane u proleće. Na lezijama se za vreme toplog i vlažnog vremena razvijaju narandžasto. Usled toga nastaje slabljenje biljaka i smanjenje prinosa u narednoj godini. U našoj zemlji nema podataka o njenoj pojavi na plodovima. obscurans prouzrokuje trulež plodova. Iz njih se na mrtvim listovima u proleće razvijaju konidije i obično kišom šire na mlade i zdrave listove. Na ulegnućima se pojavljuju narandžaste ili crvenkaste spore.

U uslovima jake infekcije siva trulež je vidljiva na većini plodova. Pepelnica jagode Prouzrokovač: Podosphaera aphanis rec. sa dosta kalijuma. cvetnu ložu. ali je kombinacija Ciprodinil + Fluodioksonil ili mumifikovanim plodovima. Berba plodova treba da je na početku njuje u najviše 2 tretmana tokom sezone. ili triadimefona (Bajletona). U hemijskoj kontroli se mogu koristiti svi botricidi.ZAŠTITA JAGODE Sakupljanje i uništavanje zaraženih listova posle berbe je korisno zbog smanjenja izvora zaraze. Obnavljanje useva vrši se 2 do 4 nedelje nakon završetka berbe. azoksistrobina i kvinoksifena. Oidium fragarie Gljivično oboljenje koje prezimljava na inficiranom biljnom tkivu u uslovima visoke vlažnosti tokom zime. Voditi računa da su dva tretiranja obično dovoljna i ne upotrebljavti ga više od 2 puta u sezoni. Siva trulež Prouzrokovač: Botrytis cinerea Prezimljava u obliku sklerocija ili micelije na starim listovima. ulje semena jojobe itd. Takođe se može dosta uspešno koristiti i fenheksamid (Teldor). U ranu jesen su mnoge sorte koje su fotoperiodski relativno neutralne vrlo osetljive na pepelnicu. obično na starom sasušenom lišću. dok su najosetljiviji prašnici i kasnije formirani plodovi. te primenu sumpornih preparata poput kumulusa ili kvašljivog sumpora. a naličje prekriva beličasto-sivkastom navlakom. Sphaerotheca macularis f. azoxistrobin (Quadris) samo jednom i do 3 tretmana kvinoksxifenom(Crystal). Neophodna je pravilno izbalansirana ishrana. Kada započne zrenje i berba hemijska zaštita je zakasnela. Treba izbegavati preobilnu ishranu azotom u slučaju česte pojave ovog oboljenja. Takođe treba voditi računa da obično preparate na bazi propikonazola. Cvetna drška postaje polako braon boje. ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Treba odabrati otporne sorte. Siptomi su vrlo jasni i pre nego što siva prevlaka na naličju postane jasno uočljiva. Preparati poput vinklozolina (Ronilana). Fragariae. Azoksistrobin (Quadris) se prime- pepelnicu prati i napad grinja. Bela prevlaka na naličju listova sačinjena je od konidija i od spora. U područjima u kojima je bolest značajna. sp. a lezije na zelenom ili već beličastom plodu razvijaju se polako u preparatu Switch vrlo efikasan. mogu se primenjivati fungicidi u periodu posle berbe. U kontroli ove bolesti veoma je važno uništavanje i uklanjanje kompletne nadzemne lisne mase košenjem na visini 3 do 4 cm iznad korenovog vrata prilikom redovnog obnavljanja useva nakon prolećne berbe. Konidije počinju da klijaju nakon 6 sati i završavaju ciklus nakon 24 sata nezavisno od temperature. U integralnoj zaštiti preporučuje se soda bikarbona (85% rastvor). Hemijsku zaštitu treba započeti na početku cvetanja i ponavljati je u regularnim intervalima. U proleće se vrši i čišćenje od mrtvih sasušenih listova koji leže na foliji. heksakonazola (Anvil) u težim slučajevima. Sa povećanjem gustine zasada. koja kasnije poprimi ljubičastu ili crvenkastu boju. ređe latice. Za ovu bolest nisu razrađene posebne mere suzbijanja. čak i ukoliko je to neophodno. pa do kraja vagetacije. Uklanjanje cvetova врши се u godini zasnivanja zasada na otvorenom polju iz frigo živića. prosimidona (Sumileksa) i iprodiona se danas retko koriste u hemijskom suzbijanju. nepotrebna i neefektivna. kalijumov sapun (kaligrin) odnosno kalijum bikarbonat. povećava se i opasnost od sive truleži. Česta berba neophodna je ukoliko vreme pogoduje sivoj truleži (česte kiše). koji je često isprovociran i određenim preparatima koji se primenjuju. Konidije inficiraju cvetne drške. Postoji izražena razlika u osetljivosti sorti jagode prema ovoj bolesti. U suzbijanju penkonazolom (Topas) ne treba primenjivati više od 2 tretmana godišnje. liske se uvijaju i kovrdžaju. Hemijsko suzbijanje podrazumeva 52 i deformišu često plod. kalcijumа i magnezijuma u odnosu na azot. naročito kod kišovitog vremena. Napada kod orošavanja kišenjem čak i plodove. lisnim drškama zrenja a njihovo rashlađivanje brzo.

paradajzu i jagodi sna oboljenja jagode virus ivičnog žutila jagode SYEV. čim se temperatrure ustale na 5-6 stepeni i zasad započne porast i razviće. krompiru. u prvom redu Vertimec i Armade. deformisani i imaju crvenkastu nijansu. Osetljivi su na sušu i masovno se javljaju samo kada je relativna vlaga 40-80% i temperatura 5-20°C. Primena endosulfana (Tiocida. neposredno promenu boje na listovima i zaostajanje u porastu plodova. Zato je veoma važno u zasnivanju useva primeniti zemljišne insekticide i kasnije po potrebi intervenisati putem sistema kap po kap. kukuruzu. U letnjem periodu. Tioneksa) praktikuje se samo u težim slučajevima. Stolone su kraće a plodovi sitni i deformisani. Najviše se upotrebljava fenitrotion + izazivajući od kraja leta do narednnog proleća velike štete. virus uvijenosti jagode SCV i virus kovrdžavosti SMV Bifenetrin (Talstar). kržljavi. grčica i podgrizajućih sovica. prezimljava na korovima. Iza- zivaju zaostajanje u porastu i propadanje biljaka. Sadnjom zdravih živića u zdravo zemljište stvaraju se preduslovi za kvalitetan i visok prinos jagode. duvanu. Suzbijanju se pristupa kada se na liski uoči prisustvo do 2 jedinke. nakon obnavljanja useva mogu se primenjivati i klofentezin (Apolo). suncokretu. prvi put 1-2 dana pre cvetanja i drugi tretman 10-14 dana posle prvog. Od akaricida najčešće primenjujem dikofol ili insekticide sa akaricidnim delovanjem. Gajenjem jagode kao jednogodišnjeg useva. 53 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Kako se boriti protiv viroza? Osnovna mera borbe protiv virusnih ali i drugih bolesti jagode je proizvodnja i sadnja zdravog sadnog materijala. a u plastenicima tokom aprila i maja. na temperaturi 23 do 30°C i relativnoj vlažnosti manjoj od 50 %. a to znači da je svaka ćelija zhvaćena bolešću. Mlađi listovi su umanjeni. uz uslov da se za sadnju koristi zdrav sadni materijal. te ima relativno kratku karencu od 7 dana. ne treba primenjivati u usevu jagode jer izuzetno toksično deluje na pčele i ose i smanjuje polinaciju. Populacija se veoma brzo razvija. Vaši korena Aphis forbesi Beskrilne forme prezimljavaju na biljnom materijalu. Tiodan. Mladi zalisci iz centra bokora su uvijeni. iako daje dobre rezultate i deluje osim na vaši i na grinje i na leptirastu. repici.Viroze jagode Viroze jagode su veoma značajne bolesti. Grinje Tetranichus urticae Izuzetno polifagna štetočina koja napada preko 200 vrsta kulturnih biljaka. Zato se za podizanje zasada nikada ne sme koristiti sopstveni sadni materijal. da bi tokom leta imala 6-7 generacija. odnosno na 5-7 dana u leto. Istraživanjima je utvrđeno da jedan zasad jagode za tri godine može biti zaražen virozama sa preko 90%. Jagoda se vegetativno razmnožava pa se viroze prenose sa majčinske biljke na živiće. najćeše se javljaju u mrkvi. salati. pred podizanje bankova. propargite (Omite) i fenazakvin (Demitan). U proleće se razvijaju bespolne generacije. kada se nova generacija razvije za samo 7 do 10 dana. Moguće je da jedna biljka bude istovremeno zaražena sa više virusnih bolesti. Najbolje su se pokazala 2 tretmana na 7-10 dana u proleće. Lisne nematode Opasne štetočine koje se razvijaju i na begonijama i u povoljnim uslovima generacija se razvija za samo 15 dana. Brzo se razmnožava u povoljnim uslovima. izbegava se zaraza biljaka sa više viroza a time i smanjenje prinosa. Njime se mogu preneti viroze ali i druge bolesti i štetočine što diretno utiče na smanjenje prinosa. najčešće tokom jula. odakle lisne nematode migriraju na mlade listove. Populacija grinja izaziva Najvažnije štetočine useva jagode i njihovo suzbijanja Zemljišne štetočine Zasad jagoda trpi velike štete od larvi žičnjaka. Više viroza nanose veće štete. Zato mnogi proizvođači jagodu gaje kao jednogodšnji ili eventualno kao dvogodišnji usev. Puževi golaći Deroceras reticulatum Iako su izrazito polifagni i hrane se repom. a u zasadu se uočavaju jasne sivo-crne trake. na žitima. Prvi pregled obično vršimo pred cvetanje. Odlične rezultate i veću perzistentnost postići ćemo sa preparatom Force. ali je izuzetnu zaštitu pružio i abastate u kombinaciji sa okvašivačem Silvet. Sitemičnog su karaktera. Ima više vrsta viroznih oboljenja jagode. Što se duže jagoda gaji dolazi do većeg broja virusnih oboljenja usled čega se prinos smanjuje. Vaši Chaetosiphon fragaefolii. Odlično su se u preventivnoj primeni neposredno pred cvetanje pokazali preparati na bazi abamektina. Vaši prenose opasna viru- malation (Galation G-5) koji za uspešno delovanje treba da se po celoj površini primeni u dozi 40 kg/ha.

Larva je 3 do 3. jer ova štetočina razvija samo jednu generaciju godišnje. čime osim vaši i tripsa. Bela mušica Trialeurodes vaporarioum Javlja se u proizvodnji jagode u zaštićenom prostoru. porodicu Curculionidae. 54 J Pri hemijskom suzbijanju vreme tretiranja je od primarnog značaja. čime osim malo toksično jedinjenje ili se leti prska danitolom. Odmah pošto na lepljivim pločama uočimo prve jedinke treba pristupiti hemijskoj zaštiti primenom buprofezina (Elisa) i acetamiprida (Mospilan. crveno-smeđe boje. najčešće u kombinaciji sa mineralnim uljem. Jaja jagodinog cvetojeda su bela. ŠKOLA GAJENJA JAGODE .ZAŠTITA JAGODE Trips Thryps tabaci. po čemu su štete koje pravi ova štetočina lako prepoznatljive. Suzbija se obično nekim kombinovanim insekticidom. Ženka rilom buši rupu u pupoljku cveta i tamo odlaže jaje. Nanosi velike štete i prenosi opasne viruse. akaricidom kao što je abamektin (Vertimec) i kasnije imdaklopridom (Confidor). Tonus). prekriven finim sivim dlačicama. Prag štetnosti je kada u redu. dok cvetni pupoljak vene i otpada. Potrebno je često nadgledati zasad i pratiti pojavu ove štetočine. Glavni domaćin ove štetočine je jagoda.5 mm duga. Franckiniella occidentalis Javlja se u proizvodnji jagode u zaštićenom prostoru. Ima jednu generaciju godišnje. Za suzbijanje se najčešće koriste piretroidi i preparati na bazi endosulfana i fosalona. glatka i sjajna. preventivno delujemo i protiv grinja i protiv bele mušice. tretiranjem neposredno pred cvetanje. kao i uklanjanje zaraženih pupoljaka i cvetova. Ukoliko dođe do jačeg napada neophodno je primeniti spinosad (Spintor. Jagodin cvetojed (Anthonomus rubi) Ovi insekti odsecaju cvetne pupoljke u proleće. Odrasli oblici se javljaju u proleće. Korisno je suzbijanje okolnih divljih biljaka u blizini zasada jagoda. Kratko vreme se hrane mladim lišćem i cvetovima. agodin cvetojed spada u red Coleoptera. Suzbija se u delujemo i protiv grinja i leptiraste. konstatujete makar jednu odraslu jedinku. već suši. Nanosi velike štete i tripsa. ovalnog oblika. Odrasli oblik je 2 do 4 mm dugačak. i ako su zastupljeni u većem stepenu. Laser) vrlo efikasno i početku obično nekim kombinovanim insekticidom. Ženka polaže jaja u cvetni pupoljak. iako napada i malinu i druge vrste iz porodice Rosaceae. Takav pupoljak se ne razvija. a potom pravi zarez na cvetnoj dršci koja se lomi. Prezime odrasli oblici ispod starog lišća i drugih biljnih otpadaka. mogu znatno da umanje prinose. a kasnije se može intervenisati i pirimofos metilom (Aktelik). a na kraju i otpada. kao što je abastate (Vertimec) tretiranjem neposredno pred cvetanje. preventivno prenosi opasna virusna oboljenja. na deset dužnih metara. a zatim dolazi do kopulacije i do odlaganja jaja. Ujedno uništi i dršku cveta tako da se cvet obesi. bele boje s crnom glavom.

ŠKOLA GAJENJA JAGODE 55 .

3 mil 10 mil 2.1 gr po sadnici i 1 dcl vode 2 . Ovo je zadnji termin za insekticide Pred početak berbe (paziti na karencu) Gljivična i bakterjska oboljenja Bakarni preparti 0. savijači.0.3.08% 30-70 g 40 . pegavost lista. a veća opasnost da sredstvo dospe na list jagode.0.1% 0. trips pegavost lista. pepelnica jagodin savijač. siva trulež.08% 8 .35 . cvjetojed. Proveriti ima li lisnih vašiju.0.10 gr Trulež korena (Fitoftora) RIDOMIL GOLD PLUS preventivno (prskanje) ili koristimo folijarno tretiranje RIDOMIL GOLD PLUS a kurativno zalivanje (zalivanje) pegavost lista.25% 0.025-0.30-0.5 . Prskanje po potrebi na temelju praćenja štetočina 4. Switch 62.Botritis Antraknoza Lisna vaš Jagodin cvetojed Pauk . 5.025-0. pipe antraknoza. 3. pepelnica jagodin cvjetojed.5 mil 2 . Neke promene su moguće što zavisi od godine i uslova za razvoj bolesti i štetočina.08% + 0. pepelnica antraknoza. Kasniji tretman je otežan. siva trulež antraknoza.030% 0. Na početku vegetacije iza čišćenja (šišanja) jagoda od starog i promrzlog lišća Intezivan rast lista jagode 10-15 dana nakon prvog prskanja Na početku cvatnje 10-12 dana iza drugog prskanja Pratiti štetočine na starom listu s donje strane (prag štetnosti je dva pauka po listu). vaši.10 gr Siva pegavost lista Pepelnica Trulež korena .Orjentacioni program zaštite jagoda REDNI BROJ PRSKANJA FENOFAZA U KOJOJ PRSKAMO OPTIMALNO VREME TRETIRANJA BOLEST ILI ŠTETOČINA NA KOJU CILJAMO NAZIV PREPARATA PREPORUČENA KONCENTRACIJA SREDSTVA KOLIČINA SREDSTVA ZA 10 lit VODE 1. zatim dobro promešati i potrošiti u roku od 1 sat.grinje.70% 0.5 WG 0.40% 4 kg/ha 0. pipe. lisne vaši pauci . siva trulež Topas 100 EC Karate Zeon Quadris 25 SC Karate Zeon Vertimec 018 EC + Mineralno ulje Quadris 25 SC Switch 62.030% 0. a kasnije minimalno 80 lit na 1000 m2 (cca 4500 sadnica).0 mil 8 mil + 25 mil 10 mil 8 .025 . Sve do trećeg prskanja (zavisno od tipa i kvalitete prskalice ) utrošak vode treba biti 40 .45 gr cca 0. U plastenicima se javlja ranije Zametanje i rast plodova Oprez: vrlo važno tretiranje.grinja Suzbijanje korova Jedan do dva tretmana u toku vegetacije kad korovi izniknu i dostignu veličinu 4-5 cm.08 .5 WG 2.1% 0. Vrlo je važno kvalitetno oprskati jagode jer od toga zavisi učinak preparata. U gore navedenom programu gde se koriste dva preparata u jednom prskanju treba ih odvojeno rastvoriti u vodi pa tek onda dodati u prskalicu.50 lit. učinak lošiji.0.Fitoftora Trulež ploda .0% 100 ml u 10 l vode NAPOMENA: Ovo je orjentacioni program zaštite jagoda.08 .05% 0. 56 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . NAPOMENA: Obavezno koristiti štitnik na prskalici i ne prskati po vetrovitom vremenu Reglone forte 1.

Prihrana FLORAVIT super-om ima veoma važnu ulogu ne samo u formiranju bokora. zaštite bilja Svjetlana Aleksić . Sva FLORAVIT tečna đubriva se potpuno rastvaraju u vodi i ne kristališu. Fosfor (P) obezbeđuje brže sazrevanje plodova. čvrstoću i kvalitet plodova jagode Vreme i način primene: Kod jagoda u rasađivanju početi folijarnu prihranu četiri nedelje nakon rasađivanja ili u fazi pravog lišća. Mešanje pesticida i tečnih dubriva se može obaviti osim preparata na bazi sumpora. FLORAVIT super je kompleksno NPK tečno djubrivo sa dodatkom gvožđa i ostalih mikroelemenata u helatnom obliku. SASTAV: AZOT (N) 7%. kao i njihov kvalitet. inž. KALIJUM (K2O ) 8% Mikroelementi: Fe. zametanje plodova. razvoj korenovog sistema i stabla. Co. boju mesa i pokožice. već utiče na krupnoću. dipl. Mo. Folijarnu prihranu obavljati po tihom vremenu. popodne ili po oblačnom danu. Utiče na povećanje krupnoće i kvaliteta plodova. S tečnim đubrivom FLORAVIT Super Kalijum (K) deluje na bolje formiranje cvetnih pupoljaka.2-0. te omogućava iskorišćavanje potencijala rodnosti sorte i ostvarivanje planiranih prinosa. izvode se tri do četiri tretmana u razmaku od dvadeset dana. a samim tim se mogu nesmetano koristiti u sistemima za navodnjavanje (kap-po-kap) i to u koncetraciji 0. povećava sadržaj šećera u plodovima i intenzivira boju mesa i pokožice. povrća i ratarskih kultura. Nizak rast i gust sklop fiziološki aktivnog lišća jagode omogućava laku apsorpciju i asimilaciju hraniva što je posebno značajno u proizvodnji pod polietilenskom folijom i u početnom razvoju biljke dok je koren još nedovoljno razvijen. Oštećene biljke od insekata. bez hlora i teških metala. FLORAVIT tečna đubriva spadaju u visokokvalitetna tečna đubriva izbalansiranog sadržaja NPK hraniva u kombinaciji sa mikroelementima.Folijarna prihrana jagoda avremena intenzivna proizvodnja jagode podrazumeva uvođenje novih tehnologija i usavršavanje postojećih. Folijarna ishrana je značajan postupak kojim se da se predupređuje nedostatak hraniva i povećava kvalitet proizvoda. suše. Mn. Zn. sve u cilju postizanja veće rodnosti i kvaliteta proizvoda. Optimalni uslovi proizvodnje podrazumevaju dobar program ishrane uz obaveznu primenu folijarnih đubriva. namenjeno prihrani voća.1 %.3 %. ubrzava njihovo sazrevanje. bakra i alkalnih mešavinih kreča i to sledećim redosledom: voda -FLORAVIT super -pesticid. grada ili mraza prilikom primerne pesticida obavezno prihraniti tečnim đubrivom koje će pospešiti oporavak biljke. a period sazrevanja se skraćuje za 8 – 14 dana. ali uvek pod jakim pritiskom da bi se list što bolje nakvasio. FOSFOR (P2O5 ) 7%. FLORAVIT super obezbeđuje pravilan razvoj jagode tokom celog vegetacionog perioda. Azot (N) utiče na bujnost lisne mase. Cu. sadržaj šećera. Značajno povećava prinos gajene kulture. Kod već formiranih zasada može se tretirati već po pojavi prvih pupoljaka tri do četiri puta u razmaku od deset dana Koncentracija primene je u od 0.

A LPINASTAR D. tako i u našem servisu u predstavništvu firme . 018 / 528 810 www. je ekskluzivni distributer sitne mehanizacije za područje Srbije. zasniva svoj rad na bogatom trgovačkom iskustvu i tradiciji koja datira još od 1931.O. održavanje zelenih površina (fudbalski stadioni.O. godine.instruktažu.O.com • milurko@sezampro. Beograd.yu Srbija. Za razliku od kupovine kod drugih.alpinastar. Ul.obuku rukovaoca .com office@milurovic.uredno snabdevanje potrošnim materijalom i rezervnim delovima.ALPINASTAR D. U našoj ponudi nalazi se kompletan asortiman vodećih evropskih proizvođača sitne mehanizacije ALPINA i BENASSI. svojim kupcima pruža mnogo više: . Jugovićeva 41.servisne usluge.tehničke savete stručnjaka u pravilnom izboru mašine .O. parkovi) na velikom broju distributivnih mesta širom Srbije.yu .ki venac 104D Tel: 011 / 23 22 167 Niš.yu • e mail: info@alpinastar.co.kako na terenu.milurovickomerc.O. Beogradska 32 • 11277 Ugrinovci tel: 011/8409-528 • 011/8409-810 • fax: 011/8409-809 www. povrtarstvo.co. Vidikova. nudi kompletan asortiman profesionalnih mašina za vodoprivredu. u garanciji i van garancije Danas u svojoj ponudi ALPINASTAR D. šumarstvo. ALPINASTAR D. voćarstvo.O.O.O.

.

Voćni želatin razmutiti u 3 decilitra vode i preliti tortu i jagode. 2 pudinga od vanile. Ostatak mleka i šećer staviti da prokuva. Pre posluživanja umutiti slatku pavlaku sa šećerom u šlag. 3 listića crvenog želatina. Želatin namočiti desetak minuta u hladnoj vodi. Na biskvit staviti krem i prekriti drugom korom. ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Za kremu: malo likera 500 grama jagoda. Biskvitno testo poprskati malo razvodnjenim likerom. zatim ohladite i izmešajte sa prethodno izmiksovanim jagodama i sokom od limuna. 6 jaja. Stavite u zamrzivač na 2-3 sata odnosno dok se ne naprave kristalići leda.RECEPTI Torta sa jagodama Pripremiti: 3 biskvitna lista za tortu. 250 grama maslaca. omazati tortu i ukrasiti jagodama i narendisanom čokoladom. Pre posluživanja sorbetu dodajte votku i šampanjac. 50 grama šećera. 8–10 sitnih jagoda. šlag pena. 2 kašike sitno narendisane čokolade. Umutiti slatku pavlaku sa šećerom i dodati oceđeni želatin. Krem ostaviti da se ohladi. 60 Vodu i šećer prokuvajte. 6 kašika brašna. 1 kesica voćnog želatina. 5 decilitara slatke pavlake. Kremom slepiti listove torte i staviti u frižider da se dobro stegne. dodati brašno i peći. 250 grama prah šećera. Drugu koru premazati filom.5 decilitra od narandže. 500 g jagoda Za fil potrebno: Za glazuru: 1/2 litra mleka. Za fil odvojiti jedan deo mleka i razmutiti puding. 6 kašika šećera. Ohlađeni biskvit iseći na pola. Umutiti maslac i šećer u prahu. 0. Za ukras: 3 decilitra slatke pavlake. 5 listića belog želatina. Umutiti šlag i njime premazati stranice torte. Za biskvit umutiti penasto jaja i šećer. Sorbet od jagoda Sastojci: 60 gr šećera 1 dl vode 120 gr jagoda 2 kašike soka od limuna Voćni šnit Za biskvit potrebno: 100 grama šećera. pa mu dodati ohlađen krem. pa na njega složiti isečene jagode. Na kraju umešati sitno naseckane jagode. U prokuvano mleko sipati razmućen puding i skuvati ga.

5 kašika likera od pomorandže po ukusu Džem od jagoda Slatko od jagoda Potrebni sastojci: 1 kg jagoda 1/5 kg šećera sok od limuna Za slatko odabrati jagode najboljeg kvaliteta i arome. a penu skidati kašikom. Kad posvetli dodati gustin. Izvadimo želatin. Oprati ih. zalijemo sa 2 kašike vrele vode i stavimo da se zagreje. Peći u plehu. Rernu treba zagrejati na 125 stepeni a kada se ubaci korica smanjiti na 100 stepeni i sušiti sat vremena. borovnica. Ohlađeno slatko pakovati u tegle i pokriti celofanom. a kada provri. Desetak jagoda ostaviti u hladnjaku. Ostaviti jagode da prenoće da bi očvrsle. Marmelada Sastojci: 500 g jagoda 500 g šećera pola limuna (sok) 4 lista želatina (beli) Jagode oprati. 6 kašika šećera i vaniliju dodati u mleko i staviti da se kuva. Prilikom kuvanja sud treba protresati. Sklonite sa šporeta. Ponoviti sve sa drugom koricom i preklopiti sa trećom. Podeliti na tri dela. 1 kg šećera. 8–10 sitnih jagoda. Sutradan sud sa jagodama staviti na vatru i kuvati. 6 žumanaca umuti penasto sa preostalih 6 kašika šećera. Pred kraj kuvanja dodati sok od limuna. Dobro promešati i odmah. staviti u emajlirani sud i pošećeriti. ŠKOLA GAJENJA JAGODE 61 . Kad sok sa kašike kaplje u gustim kapima znak je da je slatko kuvano. dobro promešati. mešajući dok se sav ne rastopi. Po ukusu dodati liker od pomorandže. za tri korice. iscedimo ga (rukom) i dodamo gotovoj marmeladi. sipati u tegle s hermetičkim zatvaračima. Onda dodati isitnjenu koru od pomorandže. Sipati džem u tegle i odmah zatvoriti. Za to vreme. (za 6 tegli od 250 ml) Potrebno je: 1 kg jagoda. Na isti način. Skinuti sa šporeta i dodati želatin. Voće i šećer pomešati u velikoj i dubokoj činiji i ostaviti da stoji pokriveno oko 3-4 sata. sipati u kipuće mleko i na laganoj vatri neprekidno mešati dok se ne zgusne. listove želatina koje smo prethodno potopili hladnom vodom i ostavili 5 min. a onda ponovo kuvajte džem još 4 minuta. očistiti ih i iseći na komadiće. Sipati u šerpu. krčkati oko 4 minuta uz mešanje. poklopite. limunov sok i staviti da se kuva. šljiva. Uz neprestano mešanje početi sa kuvanjem voćne mase. Pri zagrevanju želatina paziti da ne provri. pomorandža. očistiti i mikserom ih malo izmiksirati (kao kada se rukom izgnječe). dodati šećer. ostavite da se ohladi. na prethodno namazanom i brašnom posutom papiru. Umuti šlag i poređati prestale jagode. tako vruću masu. Ostaviti u hladnjaku najmanje 12 sati. Beze torta s jagodama Pripremiti: beze kore: 6 belanaca 300 g šećera u prahu sok od 1 limuna krem: 6 žumanaca 12 kašika šećera 70 g gustina 7 dl mleka vanilija 3 listića želatina dodatno: 1 kg jagoda šlag Za ukras: 3 dl slatke pavlake. Dobro oprati pomorandžu vrelom vodom i oguliti koru. pa premazati polovinom krema (i u krem ubaciti malo jagoda). odstraniti peteljke. Preostale jagode prepoloviti i naređati preko korice.Umutiti čvrst sneg od belanca a zatim dodati limunov sok i postepeno šećer u prahu. Kore ne treba dirati dok se skroz ne rashlade. Oprati jagode. jabuka. Kuvati oko 8 min. 2 kašike sitno narendisane čokolade. Želatin izlomiti u posudi i preliti sa malo hladne vode. koji se prethodno rastvori u vodi. a zatim nakapati sokom od limuna. priprema se i marmelada od malina. da u njoj stoje.

co. 11000 Beograd ili fax: 011 23 987 43 Narudžbe i pretplata za čitaoce iz BiH Tel/fax: 051 310 315 GSM: 065 233 111 Pilanska bb (Banjalučki velesajam). Banja Luka E-mail: p_list@blic.co. 25 do 36.yu Pretplatnik Poljoprivrednog lista možete postati tako što ćete iznos od 1200 RSD uplatiti na naš račun i uplatnicu poslati na našu adresu: Vodovodska I deo 53. 13 do 24 .Jedan časopis za sve poljoprivrednike GODIŠNJACI U prodaji su kompleti .yu . 37 do 48 i 51 do 63 MEKI POVEZ po ceni 600 RSD možete poručiti na O11/23-980-39 pretplata-prodaja@poljoprivrednilist.GODIŠNJACI časopisa Poljoprivredni list od broja 1 do 12.yu 300 RSD možete poručiti natelefon O11/23-980-39 pretplata-prodaja@poljoprivrednilist.net SPECIJALNA IZDANJA Ukoričeno meki povez KOMPLET IZDANJA Ruže i VRT Brojevi od 1-6 ukoričeno meki povez po ceni od 300 RSD možete poručiti natelefon O11/23-980-39 pretplata-prodaja@poljoprivrednilist.co.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful