SPECIJALNO IZDANJE

ŠKOLA GAJENJA JAGODE
Prof. dr Nebojša Momirović

GAJENJE SORTIMENT ISHRANA ZA{TITA
Cena: 200 dinara • 7,40 KM • 3,20 EUR • 22 Kn • 220 denara

Sve na jednom mestu za podizanje zasada jagodastog voća

Zeleni hit d.o.o. Tošin Bunar 188a/39 Veleprodaja i ogledno polje Naselje 13. maj, Batajnički drum bb, Zemun Tel: 011/2604-347 • Fax: 011/2604-353 Mob: 063/617-681

Najboljom ishranom do vrhunskog kvaliteta i prinosa

Dođite da uradimo hemijske analize zemljišta i vode za navodnjavanje i da Vam preporučimo program ishrane Vaših zasada

Pioniri u NUTRIGACIJI®

Sadržaj
Robna proizvodnja jagode ...................................... 4 Prirodni uslovi za gajenje jagodastog voća ............................... 6 Dragi čitaoci, Neprestano osluškujući Vaše potrebe i povratne reakcije, primetili smo da je proizvodnja voća, a naročito proizvodnja jagodastog voća u fokusu Vašeg interesovanja. Nastavljajući praksu izdavanja specijalizovanih izdanja Poljoprivrednog lista, došao je red i na Školu gajenja jagode, koja je pred Vama. Nakon izdanja Škola gajenja povrća, koje je ostvarilo veliki uspeh, isti autor, prof. dr Nebojša Momirović, prenosi Vam svoje bogato iskustvo i iz praktične proizvodnje i primene najsavremnijih tehnologija gajenja jagode u zaštićenom i na otvorenom prostoru. Zahvaljujemo se prof. dr Nebojši Momiroviću na uloženom trudu i nadamo se da ćete bez obzira da li ste profesionalni proizvođač jagode ili ne, među brojnim tekstovima pronaći teme koje Vas interesuju. Korišćenje savremenih tehnoloških dostignuća u kontroli mikroklimatskih uslova u gajenju jagode ......................................................... 8 Osnovni elementi kvaliteta i tržišnosti jagode i sitnog voća i kako ih ostvariti ............ 10 ODABIR SORTIMENTA ............................................ 11 Nabavka kvalitetnog sadnog materijala ......... 22 Hranljiva vrednost jagode ..................................... 24 ODABIR NAČINA PROIZVODNJE ..................... 25 Tehnologija gajenja jagode u zaštićenom prostoru ........................................... 26 Izvozna šansa u proizvodnji jagode na otvorenom polju ............................................... 32
Svi prilozi i saveti u ovom izdanju su plod znanja i iskustva ekipe stručnjaka Zelenog hita i prof. dr Nebojše Momirovića, nastali kao rezultat višegodišnjeg eksperimentalnog rada i bavljenja proizvodnjom jagoda na vlastitom oglednom polju. Za preporučenu tehnologiju gajenja na bazi opreme i repromaterijala u vlastitoj ponudi ZELENI HIT u potpunosti odgovara. Glavni urednik: Violeta Margetić, dipl. ing. Direktor: Nebojša Margetić, dipl. ing. Tehničko uređenje i grafički dizajn: Prepress studio AGROTOP Štampa: Modriani, Golubinačka 54, 22310 Šimanovci Adresa redakcije: Vodovodska I deo 53, 11147 Beograd, Računovodstvo i pretplata: 011/ 23-987-43, Redakcija: 011/239-2039, Tekući račun: 165-14119-77 Publikacija je upisana u registar sredstava javnog informisanja Republike Srbije pod brojem 3362 CIP katalogizacija: ISSN 1820-2179 COBISS.SR-ID181610247 E- mail adrese: Urednik: urednik@poljoprivrednilist.co.rs, Direktor: direktor@poljoprivrednilist.co.rs Marketing: marketing@poljoprivrednilist.co.rs, Novinari: press@poljoprivrednilist.co.rs Knjigovodstvo: knjigovodstvo@poljoprivrednilist.co.rs Design i priprema: prepress@poljoprivrednilist.co.rs Pretplata: pretplata-prodaja@poljoprivrednilist.co.rs Redakcija: redakcija@poljoprivrednilist.co.rs www.poljoprivrednilist.co.yu

ISHRANA I NAVODNJAVANJE USEVA JAGODE ....................................................... 42 ZAŠTITA USEVA JAGODE ..................................... 50 Recepti ....................................................................... 60

ŠKOLA GAJENJA JAGODE

3

ali i u Sloveniju. U bližoj budućnosti. U Evropskim okvirima doneti su strateški planovi razvoja koji podrazumevaju supstituciju oko 20 % energije iz nafte i gasa. visoke temperature kod njih ne dozvoljavaju uspešnu proizvodnju. dobro obojena) jagoda ne može proizvesti na tradicionalni način. Kasnije. te je bilo opravdano njeno gajenje uz relativno visoke troškove dopunskog grejanja. onda Mediteranske zemlje sve do sredine aprila imaju nenadoknadivu prednost u odnosu na naše proizvođače. dok proizvođači kod novopodignutih savremenih zasada još uvek ne vladaju u potpunosti adekvatnom tehnologijom gajenja jagode. U svetu. Španija. osim gajenjem jagode u ravničarskim ŠKOLA GAJENJA JAGODE . sjajna. dok se kod nas. uvoz većih količina bio skopčan sa vrlo visokim troškovima transporta. ali i u ovoj sezoni zabeleženi su i prvi primeri izvoza jagode. U prometu jagode tokom sezone neće dolaziti do značajnijih poremećaja i velikih oscilacija cena. čije se dalje širenje može sa sigurnošću očekivati. vansezonski uvoz neće biti ograničen prvenstveno na velike lance hipermarketa. prvenstveno jer se kvalitetna (čitaj krupna. povremenim uvozom i velikom i raznovrsnom ponudom na domaćem i na okolnim tržištima. Takođe je došlo i do laganog pomeranja u načinu prometa. često i na vrlo velike udaljenosti. U prethodne dve. Najpre. Kada se govori o vansezonskoj proizvodnji. Brojne su nedoumice oko opravdanosti ovakvih tendencija. onom iz obnovljivih izvora. došlo je do velikog skoka rasta potrošnje i cena energije fosilnih goriva. sa neizvesnm plasmanom. ali i drugih sirovina. U početku je s obzirom na relativno malu tražnju zbog slabije kupovne moći građana. kao i do promena u potrošačkim navikama i u specifičnim vidovima tražnje za industrijsku preradu. načina pakovanja i niza pratećih elemenata u distribuciji i prodaji. promenio u potpunosti standarde u pogledu navika i potreba domaćeg tržišta. prvenstveno u Rusiju i bivše sovjetske republike. Jednodušna ocena svih proizvođača i prometnika svakako jeste da je vansezonski uvoz sveže jagode iz nekih zemalja Mediterana (Izrael. potrošnja voća i povrća ima stalni trend rasta jer su ljudi veoma zabrinuti za svoje zdravlje. u prvim godinama vrlo ograničenog obima.TRŽIŠTE Robna proizvodnja jagode i sitnog voća u svetlu novih tržišnih zahteva i globalnih promena u svetskoj ekonomiji i poljoprivredi Prirodni uslovi za gajenje jagodastog voća oslednjih par sezona promet jagode i sitnog voća obeležile su nove tendencije i kretanja uslovljena. 4 P uključujući i primarnu poljoprivrednu proizvodnju i sekundarne proizvode. a u poslednjoj izvesno značajan po obimu i svojoj vrednosti. Uvozom vansezonske jagode su dakle nametnuti novi standardi u pogledu tržišnosti. prvenstveno otvaranjem tržišta. Zato je domaća jagoda iz zaštićenog prostora imala vrlo visoku cenu. maline i trešnje na strana tržišta. Italija i Grčka). što omogućuje i naše pojavljivanje sa tržnim viškovima u ponudi zemljama prvenstveno u našem okruženju (CEFTA) ali i na udaljenijim tržištima. Naročito jagodasto voće koje sadrži visoke količine antioksidativnih materija sve više postaje predmet prometa. manipulacje i čuvanja. ali politička i vojna sukobljavanja oko kontrole strateških energetskih i sirovinskih izvora ukazuju na jednu sasvim novu ulogu poljoprivredne proizvodnje. S druge strane. u prvom redu povećanja cena mineralnih đubriva i svih drugih inputa u poljoprivredi od kojih u najvećoj meri zavisi cena koštanja poljoprivrednih proizvoda. Prošla godina je obeležena velikim strukturnim promenama u svetskoj poljoprivredi i možemo slobodno reći da predstavlja svojevrsnu prekretnicu u globalnim kretanjima ove veoma važne privredne delatnosti. Češku druge okolne zemlje i zemlje članice Evropske Unije. posebno u Kanadi i Sad značajan deo proizvodnje žitarica i uljane repice se troši za dobijanje bioetanola i biodizela. Veoma je značajno istaći neke komparativne prednosti koje u Srbiji imamo u odnosu na druge zemlje.

a na otvorenom polju se gaji samo na 710 ha. Kod nas se u toku jeseni cena jagode kretala oko 4 EUR/kg što je značajno više nego u Italiji i Evropi. Na jugu Italije dispergovan je dobar deo proizvodnje: 826 ha Kampanija. Jagoda se u svetu u ovoj godini gaji na oko 260.predelima. onda možemo reći da je to manje više ujednačena i stabilna cena.200 ha. U Hrvatskoj i Sloveniji asocijacije proizvođača jagode su ove godine izvozile za 1. uz napomenu da su kod njih zimske temperature mnogo blaže u odnosu na kontinentalnu klimu u Srbiji. ili malih proizvođača povezanih u zadruge.000 ha. obučene ljude i koncentrisanu proizvodnju. Najpre treba znati da je ukupna proizvodnja povećana za 4%. 270 ha Kalabrija i Basilikata 486 ha. Španiji 7. jer se vrlo mali deo proizvodnje nalazi u zaštićenom prostoru i obnavlja iz frigo živića svakog leta. U zaštićenom prostoru najviše se gaji u regionu Veneto. u kontinuitetu tokom ugovorenog perioda plasmana. pri čemu kooperativa (zadruga) obezbeđuje materijal za pako- vanje. Obim proizvodnje kod većih robnih proizvođača. ili veće asocijacije treba da obezbedi svakodnevni izvoz punog vozila. Sobzirom da je najveći broj sorata koje se gaje u Srbiji poreklom iz Italije uputno je analizom kretanja proizvodnje po regionima ove evropske zemlje otkriti moguće trendove u pogledu kretanja proizvodnje jagode u svetu. te se u tom smislu zahvaljujući nižim troškovima radne snage. mora biti što brži i efikasniji. U ceni koštanja jagodastog voća uopšte. Dakle ako uzmemo da kooperative zadrže oko 30% za zajedničke troškove.7 EUR za kilogram. Turskoj 14. potom Emilia-romanja 362 ha i Pijemont 158 ha. kao i kod drugog jagodastog voća.2 EUR za kilogram.600 ha. U ravničarskom kontinentalnom delu jagode ima najviše u regionu Veneto 704 ha. a približne su cene i u Sloveniji.400 ha i Italiji 3755 ha. Najpribližniji našim uslovima su regioni Veneto i Emilija-romanja. a od ukupne proizvodnje 80 % je pod plastikom. Nemačkoj 14. Uz to. U toku juna i jula jagoda je skuplja. kooperative. pakovanje i plasman. od čega u Evropi najviše u Poljskoj 55. 320 ha Sicilija. obezbeđuje doradu. pa se u Italiji Elsanta iz regiona Trentino i Alto Adiđe prodaje za 3. Letnja proizvodnja organizuje se u Trentinu i Alto Adiđe na površini od 231 ha. rashladiti do propisane temperature i utovariti na hladnjaču. može ostvariti puna profitabilnost većih projekata. te prednost imaju oni krajevi u Srbiji koji već imaju izgrađenu infrastrukturu. ŠKOLA GAJENJA JAGODE 5 . zatim u SAD 21. Ove godine su cene koje su dobijali farmeri u Evropi bile oko 1. prirodni uslovi treba da pogoduju gajenju ove vrlo zahtevne vrste. izmeštanjem proizvodnje na veće nadmorske visine može obezbediti kontinuirano snabdevanje većim delom godine.000 hektara.000 ha. Pri tom treba imati na umu da transport do otkupnog mesta u kome će se upakovana roba složiti za transport. cena branja ulazi sa vrlo visokim procentom.4 EUR/kg. te da naša gazdinstva za kvalitetnu jagodu mogu planirati cenu oko 100 din u otkupu.

Dubinom profila ne sme da se javi nepropusni glinoviti sloj. Drugi regioni u kojima imamo relativnu visoku koncentraciju proizvodnje jagode su Moravski sa proizvodnjom u pobrđu od Varvarina prema Velikoj Drenovi. dostupnost vode za navodnjavanje. Biološki mnimum za jagodu je 6 °C. koja pripadaju seriji peskovitih ilovača sa manjim sadržajem gline od 30%. dubine preko 50 cm i vrlo rastresit. Javor i Sjenička visoravan. te njihove asocijacije i stručnu službu. pri čemu. već imamo obezbeđenu i infrastrukturu. Na taj način zemljište će imati vrlo visoku poroznost i veoma dobre vodno-vazdušne osobine. niti na jako zaslanjenim zemljištima koja imaju vrednost EC saturacione paste preko 2 mS/cm. Tako se najosetljivije. Arilje. Osobine klime Optimalne dnevne temperature za porast i razviće useva jagode su 1822°C. ali dobro humoznim i propusnim zemljištima. U plodonošenju visoke temperature u opsegu od 25-35 °C uslovljavaju niz problema u fiziologiji useva. poželjno oko 20%. Jasno je da usevu jagode odgovaraju proleća sa manjim oscilacijama u dnevnm i noćnim temperaturama. jer jagodasto voće ne podnosi slabo ocedna zemljišta. Subotički i Podunavski sa brojnim mikrolokacijama izuzetne pogodnosti za gajenje jagode. kao i sadržaja vitamina C u plodovima. proizvodnja u Srbiji treba da počevši od maja meseca.0. Zato u brdsko planinskom području jagoda može imati izvanredan kvalitet i može na tržište pristići u vreme kada je tražnja veoma velika. Struktura mora da bude vrlo izražena. Ivanjica. pa sve do pojave prvih jesenjih mrazeva sredinom oktobra omogući dovoljno kvalitetne robe za sve veću tražnju uslovljenu značajem koji visok sadržaj antioksidanasa u jagodastom voću ima u zaštiti zdravlja potrošača. Osobine zemljišta Za gajenje jagodastog voća najboja su zemljišta lakog mehaničkog sastava. Jagoda preferira neutralna do slabo kisela zemljišta sa pH vrednošću 5. reljefa i zemljišta svrstavaju Srbiju u red onih proizvodnih reona koji mogu da obezbede kontinuirano snabevanje Evropskog tržišta kvalitetnom robom tokom čitave sezone. Osetljivost prema agrohemijskim karakteristikama zemljišta je i sortna specifičnost. Za razliku od zemalja sa južne hemisfere i onih u Mediteranu koje snabdevaju svetsko tržište u hladnijem delu godine. laka zemljišta kisele hemijske reakcije i prohladna klima bez magle sa velikim brojem sunčanih dana. karakteristike klime. osim prirodnih uslova. Zahvaljujućí vertikalnom termičkom gradijentu i obilju proizvodnih površina sa povoljnim prirodnim uslovima za gajenje na različitim nadmorskim visinama. po pravilu i vrlo ukusne i kvalitetne sorte gaje na lakim i dobro dreniranim zemljištima. a ozbiljne štete u proizvodnji u vreme cvetanja nastaju na temperaturama od -2°C.Pocerski .5 do 7. Mnoge kotline u Srbiji sa lakim aluvijalnim zemljištima pogoduju gajenju jagode. a optimalne noćne temperature su 12-13°C.rbija ima izuzetne prirodne preduslove za proizvodnju jagodastog i sitnog voća uopšte. Geografska širina. kao kod pseudoglejnih zemljišta. posebno tokom toplih noći. a one adaptibilne i otporne na bolesti korenovog sistema mogu sa pretežnim uspehom da se gaje na nešto težim. iskusne proizvođače. Sa visokim intenzitetom respiracije. ali niske temperature tokom 6 S Prirodni uslovi za gajenje jagodastog voća zime i veliki broj dana sa maglom povećavaju rizik u proizvodnji. Pri tom treba imati na umu da na zemljištima sa sadržajem aktivnog kreča preko 6% jagodu ne treba gajiti. kome gravitiraju i veći proizvođači podno Jastrepca i oko Aleksinca. Drugi regioni sa povoljnim zemljišnim i klimatskim uslovima su Mačvansko. presudne su za postizanje dobrog kvaliteta. GAJENJE JAGODE ŠKOLA GAJENJA JAGODE . nikako preterano fina. kao što je npr. jagoda i ostalo sitno voće se može proizvoditi tokom čitave sezone. Živići izmrzavaju kada je temperatura unutar bokora ispod -12 °C. jer se u protivnom zbog prevlaženosti korenovog sistema povećava osetljivost useva na oboljenja uvenuća i plamenjače. Humusno akumulativni sloj treba da je moćan. a najpoželjnija je veličina agregata od 1-10 mm. Dakle osobine kao što su brzina infiltracije. i praktično usev treba započeti sa forsiranjem u proleće kada se noćne temperature ustale oko ove vrednosti. mogu se postići veoma dobri rezultati. ukusa i arome jagode. brzina filtracije odnosno kvalitet drenaže mora da budu izrazito preovlađujuće. U pojedinim reonima. smanjuje se akumulacija šećera u plodovima. Visoka osunčanost tokom dana i relativno sveže noći.

co.agrogas.yu Vodeni topovi .SISTEMI ZA NAVODNJAVANJE PROJEKTOVANJE I MONTAŽA Aqua Parcijalno kružni rasprskivači Udarni rasprskivači 11070 Novi Beograd Milutina Milankovića 120a tel: 011/21-39-493. 011/31-32-128 www.

GAJENJE JAGODE

Korišćenje savremenih tehnoloških dostignuća u kontroli mikroklimatslihvoća za gajenje jagodastog uslova u gajenju jagode

Prirodni uslovi

ako integrisati pravilno sve tehnološke operacije gajenja, koje osim visokih prinosa treba da omoguće i vrhunski kvalitet jagode? Odgovor na ovo pitanje podrazumeva potrebu sveobuhvatne analize osnovnih činilaca neophodnih za nesmetano odvijanje osetljivih fizioloških procesa tokom pojedinih fenofaza porasta i razvića gajenih biljaka, zatim pravilan izbor i poznavanje neophodnih repromaterijala i na kraju, ne sa najmanjim značajem, obezbeđivanje tehničko-tehnoloških sistema za proizvodnju sa visokim stepenom sigurnosti. Regulacija temperature, relativne vlažnosti vazduha i količine svetlosti, te pravilno navodnjavanje i

K

ishrana, predstavljaju osnovne elemente ostvarivanja visoke tržišnosti, kako za gajenje jagode u zaštićenom prostoru, tako i za proizvodnju na otvorenom polju. Poželjno je da u godini zasnivanja useva, nakon jesenje berbe u toku
Regulacija temperature

zimskih meseci temperature vazduha u plasteniku bude oko 1-2 °C u trajanju od najmanje 5 sedmica, ili se pak pribegava dopunskom osvetljavanju useva jagode kako bi se inicirao nov period zametanja jagode., U proizvodnji na otvorenom polju praktikuje se primena lutrasila, agrila ili sličnih flis termozaštitnih tkanina, kako temperature unutar bokora ne bi padala ispod - 4 do -7°C. Zbog toga što većina sorti jagode ozbiljno izmrzava na konstatnim temperaturama ispod -12 °C neophodno je, naročito osetljivije rane i srednje rane sorte (Clery, Alba, Elsanta) prekriti debljom flis navlakom (Lutrasil 23 g/m2), i na taj način obezbediti dobro prezimljavanje bez obzira na pojavu eventualnih golomrazica

8

ŠKOLA GAJENJA JAGODE

bez snega. U uslovima visokih temperatura tokom leta i obilnog navodnjavanja i ishrane azotom, često dolazi do kašnjenja ili čak izostajnja formiranja plodova. Uz to jaka osunčanost dovodi do pojave oštećenja plodova. Zbog toga je u letnjim mesecima kod nas neophodno koristiti mreže, ili neki drugi oblik zasene koji će redukovati intenzitet insolacije za 25 do 35% i mistere kako bi se uz smanjenje temperature povećala i relativna vlažnost vazduha. U objektima zaštićenog prostora, pravilan menadžment svetlosti predstavlja veoma važan element, gde se osim intenzitetom i odnosom direktne i difuzne svetlosti, može upravljati i kvalitetom, odnosno spektralnim sastavom svetlosti. Fotoselektivne folije omogućuju bolju zaštitu od fizioloških nedostataka, odnosno od oštećenja usled pojave patogena i štetočina. Tzv. antivirusne folije smanjuju napad vaši,
Količina svetlosti

bele mušice, te tripsa, grinja i minera, ali i pojavu sive truleži, što umnogome doprinosi boljem finansijskom rezultatu. U vansezonskoj proizvodnji jagode u Srbiji, količina svetla ne omogućuje gajenje jagode u gustinama većim od 10 živića/m2, za razliku od Italije gde se u zavisnosti od tehničke savršenosti sistema broj penje i do 14 živića/m2, a u Izraelu i do 20 živića/m2. Uloga malč folije ili PP tkanih agrotekstilnih podloga je još značajnija sa aspekta tržišnosti. U reflektovanoj difuznoj svetlosti spektralni sastav može biti takav da posebno pogoduje intenzitetu boje i sjaja plodova, ali i u smanjenju osetljivosti na najvažnije bolesti i štetočina. U vansezonskoj proizvodnji sa grejanjem koristi se belo-crna folija ili beli agrotekstil kao podloga, ne samo zbog veće količine svetla, već i zbog manje pojave plamenjače u odnosu na crnu ili srebrno-braon foliju. U proizvodnji na otvorenom polju i srebrno braon i crna malč folija daju odlične rezultate, posebno one najkvalitetnije

koje idealno prianjaju uz površinu zemljišta, jer su relativno male debljine 25-30 mikrona, ali izuzetnog kvaliteta i postojanosti što im obezbeđuje pouzdano trogodišnje trajanje, nakon čega se u potpunosti uklanjaju sa parcele. Pravilno navodnjavanje je veoma važno sa stanovišta održavanja režima vlažnosti, ali i sa aspekta eventualne korekcije mikroklime, u prvom redu korekcije visokih temperatura zemljišta i prizemnog sloja atmosfere, posebno u noćnim časovima za vreme toplih noći u periodu plodonošenja i berbe. Na otvorenom polju kod zasnivanja useva na visokim letnjim temperaturama poželjno je u početku koristiti sistem za mikroorošavanje bez obzira na sistem kap po kap koji služi za fertigaciju. Visoka vlažnost vazduha i rashlađivanje folija i sadnica doprinosi ujednačenijem i bržem porastu i povećava procenat prijema frigo živića.
Navodnjavanje

ŠKOLA GAJENJA JAGODE

9

GAJENJE JAGODE

Osnovni elementi kvaliteta
i tržišnosti jagode i sitnog voća i
valitet i tržišnost su osobine koji se međusobno veoma prepliću, trebalo bi da se podrazumevaju, ali u mnogome zavise od standarda i sistema kontrole. Pod kvalitetom jagodastog voća podrazumevamo obično standardima ili zakonom propisane vrednosti sadržaja

K

kako ih ostvariti?
suve materije (vrednost briksa), šećera, organskih kiselina, minerala, vitamina, zaštitnih, bojenih, ili nekih drugih korisnih materija, odnosno minimalno tolerantne vrednosti sadržaja nitrata, nitrita, drugih makro i mikroelemenata ili, češće, teških metala, rezidua pesticida ili nekih drugih štetnih materija. Osim u kvalitetu, tržišnost se ogleda u nizu drugih osobina kao što su: pravilnost tj. uniformnost oblika i veličine, boja, njen intenzitet i sjaj, čvrstina, transportabilnost, dužina čuvanja i konačno organoleptičke osobine, koje su vrlo često veoma diskutabilne i veoma mnogo zavise od navika u potrošnji stanovništva određenog područja. Ipak, kod jagode izbalansiranost šećera i kiselina,

atraktivan ukus i miris, predstavljaju nezamenljive osobine, bez obzira što u veletrgovini, čak i na zelenim pijacama čvrstina ploda, intenzitet boje i sjaja, oblik i uniformnost ploda imaju često presudnu ulogu. Tržišna jagoda kod domaćeg potrošača podrazumeva jarko crvenu boju, visok sjaj, pravilnost oblika i veličine, ali nadasve važnim se smatra krupnoća, koja kod ekstra klase ide preko 30 g. Takođe, osobina koja postaje sve bitnija jeste čvrstina ploda, odnosno transportabilnost i dužina čuvanja. Osim što je uslovljena sortimentom, čvrstina puno zavisi i od pravilnog navodnjavanja i izbalanirane ishrane, sa visokim učešćem kalijuma i kalcijuma.

TV emisija Svet poljoprivrede
i mreži lokalnih tv stanica
TV GALAKSIJA 32 – ČAČAK Četvrtak RTV BATOČINA Utorak TV TOP 3 – PROKUPLJE Subota TV LESKOVAC Nedelja TV BOR Subota JP TV PIROT Nedelja TV AS – KREPOLJIN Subota TV 2000 – LOZNICA Subota STV – NEGOTIN Subota RTV VK – KIKINDA Petak RTV PATRIJA – K23 – SUBOTICA Subota TV KANAL 9 – KRAGUJEVAC Subota RTV LASTAVICA – KRUŠEVAC Nedelja TISA INFO KANAL – NOVI BEČEJ Utorak TV AS – ŠABAC Nedelja TV JAGODINA Subota TV JASENICE - SM. PALANKA Nedelja TV JEDINSTVO - NOVI PAZAR Nedelja TV JERINA - SMEDEREVO Nedelja TV KOPERNIKUS - NIŠ Subota TV KRONIK - VALJEVO Nedelja TV LAV - VRŠAC Subota TV SAT - POŽAREVAC Subota TV SPEKTAR - SOMBOR Četvrtak TV POŽEGA Nedelja TV RESAVA - SVILAJNAC Sreda RTV PRIMA - BAJINA BAŠTA Nedelja RTV STRELA - VELIKI POPOVIĆ Nedelja TV VALJEVO Subota 10.15 Petak 12.15 20.00 Subota 20.00 10.30 Nedelja 10.30 11.00 Ponedeljak 13.00 15.00 Nedelja 07.00 12.00 16.00 Nedelja 11.00 12.00 Nedelja 11.00 16.00 Ponedeljak 16.00 20.00 Subota 12.00 11.00 Nedelja i sreda 11.00 11.00 10.00 Ponedeljak 11.00 20.00 Subota 17.00 15.00 19.00 Nedelja 10.30 10.00 13.00 12.00 07.45 13.00 16.30 Utorak 16.30 09.00 Petak 13.00 10.30 i 15.30 Subota 09.30 12.45 20.30 Četvrtak 15.00 16.00 20.00 Ponedeljak 18.00 10.00

na televiziji

ENTER

subota u 10 h, nedelja u 8 h i sreda u 6 h
Urednik i voditelj Dejan Jovanović Produkcija Rainbow Beograd

10

ŠKOLA GAJENJA JAGODE

Agrotop marketing • 011 239 80 39 marketing@poljoprivrednilist.co.yu

ili sa onim koje se gaje u specifičnim klimatskim uslovima. Podebljanim slovima označene su sorte koje na italijanskoj A listi (zvanična sortnaj lista) važe za najkomercijalnije. odnosno dužini dana. do sorti za duboko zamrzavanje i industrijsku preradu. Proširiti njihovo gajenje od nizijskih područja do brdsko planinskih krajeva. Iako se na Evropskoj i Američkoj sortnoj listi nalazi veliki broj kultivara. do vrlo kasnih sorata za otvoreno polje. Diverzifikacija proizvodnje jagode predstavlja veoma važan preduslov za stabilnu proizvodnju. od najranijih. U tom smislu je neophodno uvesti u proizvodnju što veći broj sorata različite namene. sezona berbe se maksimalno produžuje i time smanjuje pritisak na tržište i variranje cene. na osnovu čega možemo preporučiti veći broj sorti iz uvoza za različite sezone i namene gajenja. od krajnjeg juga. opredelili smo se da Vas upoznamo sa onim sortama koje se smatraju standardnim ili perspektivnim i relativno su novijeg datuma. ili najviše gajene. gajenjem sorata različite dužine vegetacije u regionima sa različitim toplotnim sumama tokom vegetacione N sezone i sa vertikalnim temperaturnim gradijentom.Odabir sortimenta a oglednom polju preduzeća Zeleni hit traje ispitivanje većeg broja sorata od strane Ministarstva za poljoprivredu Republike Srbije. a takođe i onim koje su obeležile prethodne decenije i sve se manje gaje. kao i najperspektivnije za 2008 godinu. ŠKOLA GAJENJA JAGODE 11 . pa do najsevernijih područja Srbije. od onih za svežu potrošnju. Naime.

Kvalitet plodova je dobar i veoma postojan. Odlične je adaptibilnosti i otpornosti na bolesti. vrlo pravilnih. Ova sorta je jako osetljiva na bolesti korena i uvenuće prouzrokovano. Plodovi su vrlo čvrsti sa otporom penetracije 3538 g. sjajniji i ukusniji. Boja je zadovoljavajuća. Miss je vrlo rana sorta. porast plodova i zrenje su vrlo koncentrisani. konusnih. Prosečna masa ploda je 27-30 g. Nakon hladnijih zima prinos je vrlo ograničen i obično se svodi na 0. Potencijal rodnosti nije izrazit. čak i padanjem rasada. nešto svetlije boje. jarko crvenih i sjajnih plodova. Briks je na nivou sorte Clery.3 kg po živiću. Ova sorta nema izraziti potencijal rodnosti i u dobrim uslovima daje prinos retko veći od 0. Berba ne traje duže od desetak do petnaest dana. konusnih plodova. Dobrim programom navodnjavanja i ishrane može se izazvati remontantnost kod gajenja na supstratima. Alba je vrlo rana sorta koja u od- Clery je odlična rana sorta vrlo dobrog ukusa i arome. bilo plamenjačom bilo fuzarioznim ili verticilioznim uvenućem. visoke otpornosti i adaptibilnosti.Rane sorte nosu na Clery i Miss kasni sa zrenjem samo dan ili dva. sa vrlo ujednačenim kvalitetom od početka do kraja. sa malim čašičnim listićima i veoma lepim vizuelnim utiskom. Relativno dugo plodonosi. ali puno i vrlo krupnih plodova i preko 50 g. tako da izuzetno podnosi transport i manipulaciju. ali ima nešto viši sadržaj kiselina u plodu. ali je u početku berba mnogo bolja. 12 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . To je vrlo krupna sorta. Kod ove sorte zametanje.8 do 1 kg. solidne čvrstine i šelf lajfa. Ima visok sadržaj kiselina u plodovima i dobru postojanost u manipulaciji. ali je sklona u određenim uslovima tamnjenju i matiranju.6 kg po živiću. Osetljiva na sivu trulež u plastenicima. U dobrim uslovima prosečni prinos po živiću je od 0. a plodovi krupniji. Ima konusno-okruglaste plodove. vrlo uniformnih. osim na jako lakim i humoznim i plodnim zemljištima.5 do 0. pa se može upešno gajiti i na težim i nešto alaklnijim zemljištima. dobrog ukusa i arome.

uniformne plodove konusnog oblika. Osetljiva je na antraknozu. U plastenicima u ranoj proizvodnji nema dovoljno polena pa su prvi plodovi malo deformisani.Srednje rane sorte je srednje rana sorta. Plodovi su solidne krupnoće. a otpor penetraciji 30 do 35 grama. Stiže 4 dana pre Marmolade. koja zrenjem u odnosu na Clery i Albu kasni 3 dana. pa u uslovima obilne ishrane azotom oplodnja često nije dobra. Odlične je transportabilnosti. Odlična je i na otvorenom polju i u plastenicima i hidroponskoj proizvodnji. posebno za pijačnu prodaju. Eva je novija sorta pogodna za gajenje na otvorenom polju i u zaštićenom prostoru. vrlo uniformni. Plodovi su srednje krupni. Prosečna masa ploda. odlične čvrstine. U Italiji se gaji na većim nadmorskim visinama. dugo mogu čuvati u transportu i prodaji. lekcionisana u Vageningenu koja u severnoj i centralnoj Evropi predstavlja standardnu sortu. Cvasti su visoko u bokoru. čvrstine i uniformnosti. Plodovi su ujednačeni.1 kg. posebno u kooperativama koje jagodu plasiraju van glavne sezone. Konzistencija plodova nije adekvatna za udaljena tržišta. Dobro se transportuje i čuva do prodaje. i izbalansiranom odnosu kiselina ukus je izuzetno dobar. srednje krupni do krupni. Plodovi imaju osrednju uniformnost i krupnoću. Jedna od najinteresantnijih novoselekcionisanih sorata. Prosečan prinos po biljci u dobrim uslovima je 0. Ako se izuzme visoka zahtevnost ove sorte u pogledu tehnologije gajenja. Sorta dobrog ukusa i intenzivne crvene boje koja brzo tamni i prelazi u karmin crvenu.9 do 1. izduženo konusnog oblika. Elsanta je holandska sorta se- Madalleine ima vrlo bujni Patty je sorta koja se u Italiji još uvek puno gaji u Veronskim plasteniciŠKOLA GAJENJA JAGODE 13 . ostale osobine prvenstveno fantastično izbalansiran odnos kiselina i šećera i odličan ukus. 26 do 30 grama. Srednje rana sorta. Biljke su bujne otporne na bolesti korena i na pepelnicu. Asia Darselect je ranija francuska sorta koja spada među najukusnije i veoma gajene posebno u Nemačkoj i u Austriji. odlikuje ih i veoma dobar ukus i aroma. par dana ranija od Marmolade. Plodovi su krupni. Plodovi se beru na početku zrelosti. habitus i produkciju velikog broja korenovih vratova. izduženi i krupni jarko crvene boje sa naranžastom nijansom. Maya ima biljke bujnog habitusa koje su otporne na većinu bolesti jagode. Lako se odvaja plod. gde ne raspolažemo dovoljnim količinama vode. Sorta je veoma osetljiva na nepovoljne uslove sredine. Treba je gajiti samo u prohladnoj klimi na većim nadmorskim visinama i na lakim. ali osim rustičnog izgleda i tamnije boje. crvene boje mesa i dobrog ukusa. gotovo peskovitim i blago kiselim zemljištima. Pogodna za siromašnija zemljišta. Ima vrlo kupne. Kasni u odnosu na Clery 4 dana u berbi. Plodovi su krupni konusni. Na taj način se Antea je srednje rana sorta koja stiže 5 dana nakon sorte Clery. izuzetne jarko crvene boje i sjaja. čak i na povišenoj temperaturi. jer je izuzetno osetljiva na bolesti korena. karakteriše ih izvanredan šelf lajf. sa vrlo atraktivnm čašičnim listićima Zahvaljujući visokom sadržaju šećera. Vrlo pogodna za gajenje na siromašnijim i zamorenim zemljištima. Plodovi su solidne čvrstine i nisu skloni površinskim povredama u čuvanju i manipulacijama. još uvek izdvajaju ovu sortu kao vrlo atraktivnu. vrlo blizu ukusu Elsante. kupasti. jer već tada ih odlikuje visok briks. koja obilno zameće. pa se troši manje radne snage u berbi. svetlije boje i mada nemaju izuzetnu čvrstinu. Sklona je brzoj promeni boje u karmin crvenu na visokoj temperaturi.

kruške.Ćezena .. jabuke.GEOPLANT . breskve. nektarine.NEW FRUITS .Ravena .Budimpešta Sadni materijal vrhunskog kvaliteta odabranih sorata jagodastog voća.HABERLI . trešnje. šljive. kajsije.PROPLANT .RAGGI-VIVAI . .

vrlo ukusna Elsanta Standard u proizvodnji na supstratu Roxana Vrlo rodna. sjajna i čvrsta Asia Krupna.Alba Rana. krupa. blistava. obilna jesenja berba Tuchampion Prinosna i ukusna sorta Thutop Izuzetno rodna i slatka krupna sorta Loch Ness Krupna i slatka kupina za svežu potrošnju Standard za plasman u svežem stanju Tulameen .

u većoj meri konusnog oblika. Srednje bujnog habitusa i osrednjeg potencijala rodnosti. iako izuzetnog sjaja. ali odličnog ukusa i mirisa. Odlične je otpornosti na pepelnicu i na bolesti korena. Zahteva nova zemljišta sa malim pritiskom inokuluma i vrlo ranu setvu. Sonata je nova holandska sorta sa ambicioznim planovima da zameni Elsantu. pa se preporučuje za terene na kojima se ponovo zasniva jagoda. Ima krupnije plodove. Queen Elisa je odlična sorta Srednje kasne i kasne sorte Arosa je dan ili dva kasnija od Marmolade. za razliku od prolećnog perioda kada nije u toj meri rentabilna. dobra uniformnost i čvrstina plodova. Spada u srednje rane sorte koje su vrlo atraktivne za gajenje i prodaju. Cveta veoma rano. Odlikuje je odličan ukus i aroma. kako bi se dovoljno razvila do zime. Trpi veliku gustinu s obzirom na uspravan bokor i srednju bujnost.. koja je par dana kasnija od Albe. Po svojim organoleptičkim osobinama Sonata ni približno ne ispunjava standarde sorte Elsanta. dobrog ukusa i arome. Plodovi su konusno okruglasti. visok sjaj i lepa boja. čvrsti. tamnije crvene boje. Za branje stiže 2 do 3 dana nakon Albe. Za berbu stiže par dana ranije od Marmolade. Mada ima lep sjaj. Biljke su bujne odlične adaptibilnosti na peplnicu i antraknozu.Srednje rane sorte ma i u jesenjem periodu daje jako lepe i uniformne plodove i visok prinos. a u našim uslovima plodonosi nešto iza najranijih sorti. a prethodno se ne vrši dezinfekcija. ali još uvek rustičnog izgleda i nešto niže unformnosti. 16 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Odlične konzistencije i odličnog ukusa i mirisa. Sugar Lia je nova talijanska sorta koju je selkcionisao profesor Faedi. ova sorta može poprimiti tamniju boju. ali su plodovi znatno mekši.

Vrlo je prinosna u jesenjoj proizvodnji i u hidroponskoj proizvodnji u vrećama. sa ukusom koji nije izuzetan. Ima izvanredan potencijal rodnosti. ali ne tako visokog potencijala rodnosti. Dora je sorta novijeg datuma koja Roxanna ima veoma bujnu biljku. ali ne kao kod Albe. Marmolada je sorta sa kojom obično započinje intenzifikacija proizvodnje. dobrog ukusa i visoke komercijalne vrednosti.2 kg. 17 Onda je vrlo krupna sorta i vrlo prinosna koja se dosta gaji u Italiji. konusnog oblika. vrlo krupnih atraktivnih plodova. Saint Pierre je nova sorta izuzetnog ukusa. Solidne je otpornosti na gljivična oboljenja. Karakterišu je vrlo krupni kupasti plodovi svetlije boje. ali dosta osetljiva na bakterioze. Prosečna masa ploda je 26-28 grama. i tolerancije na Oidium fragariae i Xantomonas fragariae. Za razliku od Onde imaju odličan ukus. Cveta kasnije u odnosu na Marmoladu ali za berbu stiže otprilike u isto vreme. Gajiti je na devičanskom terenima za jagodu ili uz prethodnu dezinfekciju zemljišta. tamnije crvene boje i sjajni. atraktivne plodove. uniformne.7. Krupnih i čvrsti plodova. jarko crvene boje. Ima veoma krupne. čak i u lošim uslovima navodnjavanja i ishrane. srednje konzistencije. ali nikad u potpunostii ne nestaje iz proizvodnje. koji se meri sa sortom Onda. Plodovi su vrlo krupni. Asiom 8 dana i 11 do 12 dana za Albom. sa briksom koji ne prelazi 5. izduženo-kupastog izgleda. ali posle izvesnog vremena gubi na značaju. ŠKOLA GAJENJA JAGODE . mada ukus a naročito miris ne predstavlja najaču stranu ove sorte. Boja u mnogome podseća na Elsantu. sa krupnim čašičnim listićima. ali još uvek vrlo adaptibilna i dobra. delom i na Collectotrichum acutatum. a otpor penetraciji visok 30-33 g/cm2. Berba kasni za Marmoladom 2 dana. a ukusom Saint Pierre gotovo da prevazilazi sve ostale sorte. Prosečan prinos po živiću u dobrim uslovima je 1 do 1.Srednje kasne i kasne sorte se odlikuje visokim prinosom i gotovo istovremenim sazrevanjem sa Marmoladom. visoke otpornosti na bolesti korena. čak i vrlo osetljiva na bolesti korena.

Ima veoma visok potencijal rodnosti jer obilno zameće. sa malim sadržajem kiselina. odličnog ukusa i mirisa. Ima krupne plodove osrednje konzistencije. Stiže 5 dana nakon Marmolade. Zameće veliki broj cvetnih grana i plodova. Sadržaj vitamina C u plodovima je vrlo visok. koji u uslovima visokih temperatura često gube na kvalitetu i tržišnosti. zbog visokog kvaliteta. uz ograničenu agrotehniku i zaštitu od koletotrihuma. Ima krupne. ne tako bujna. Record je sorta koja po svojim osobinama odgovara organskim sistemima zemljoradnje. Može se gajiti uspešno na slabim zemljištima. Što se tiče šelf lajfa ova sorta spada u veoma prihvatljive u pogledu mogućnosti izvoza. nešto svetlije boje. Sorta je pogodna i za svežu potrošnju i za industrijsku preradu. ŠKOLA GAJENJA JAGODE . a plodovi su krupni od početka do kraja berbe. vrlo slatkih plodova. pepelnice i bolesti korena. čiji je jedan od roditelja sorta Marmolada. odličnog ukusa i mirisa.Jako kasne sorte je švajcarska sorta. Thuchampion Thutop je kasna sorta krupnih. Vrlo je slična po svojm osobinama sorti Record. ali sa briksom preko 7. Stalnorađajuće sorte Albion je američka sorta iz Kalifornije. konusne plodove. a u brdsko-planinskom području čak 10 dana nakon Elsante. Adria je jako kasna sorta koja za Marmoladom kasni oko 6 dana. Jako kasne sorte Idea je jako kasna sorta izuzetnog kvaliteta koja se u Italiji uglavnom gaji u plastenicima. lepo obojene i sjajne plodove. izraženog sjaja i ne tako čvrste. solidne otpornosti na uvenuće i 18 Raurica je jako kasna sorta sa uspravnim položajem listova. Obavezno treba očistiti da ne bude više od 2 korenova vrata po živiću u jesenoj nezi zasada. Ima kupaste. čak i na visokim temperaturama.

naučni radnici iz Slovenije i jugoistočne Evrope sa ciljem odabira sortimenta i trasiranja glavnih pravaca razvoja u narednih nekoliko sezona. Ima nešto tamniju crvenu boju plodova od sorte Dijamante. koja se i danas uspešno gaji. slatke i sa finim kiselinama.Stalno rađajuće sorte visoko otporna na plamenjaču i na koletotrihum. Seescape je američka stalnorađajuća sorta koja se odlikuje veoma ujednačenim osobinama. Organoleptička ocena sa zadnje degustacije u Brežicama. ali daleko ujednačenije plodove po obliku i po veličini. Selva je U Sloveniji je proizvodnja jagodastog voća u velikom usponu. Plodovi su krupni. Osim sklonosti kaliranju. slabija produktivnost ne omogućuje visoku profitabilnost u modernim sistemima gajenja Sorte za područje Mediterana Mada se ove sorte vrlo retko gaje van Sicilije. navodimo sa napomenom da ih prethodno treba proveriti u našim agroekološkim uslovima Camarosa. kome je osim najviđenijih proizvođača jagodastog voća prisustvovali prometnici. te u Španiji. ali izuzetnog ukusa. vrlo bujnog habitusa i odlične produktivnosti. izraženog sjaja. Sorta se nalazi u velikom usponu. sitnih i neubedljivih plodova. Paros. Ima lepe krupne plodove sa dobro izbalansiranim odnosom šećera i kiselina. sa ujednačenijim branjem krupnih plodova prve klase. odlične čvrstine. ipak ih taksativno Industrijske sorte I danas kada pomenemo otkup jagode za potrebe smrzavanja svako prvo Syria je novosekcionisana industrijska sorta sa briksom preko 8. Ima krupne konusne plodove. intenzivne crvene boje i vrlo je pogodna za smrzavanje i industrijsku potrošnju. sjajne crvene boje. Pajaro. Prezentovane ocene su rezultat ocene kvaliteta i tržišnosti na skupu u Brežicama. pogotovo na jugu Srbije u Leskovačkom i Prokupačkom kraju. Intenzitet obojenosti i aromatičnosti preporučuje ovu sortu i hladnjačari rado otkupljuju ovu sortu. ova sorta je osetljiva na pepelnicu i antraknozu. maj 2008. sa namenom udaljenog transporta. Candonga. Ima konusne plodove. regiona Basilicata na jugu Italije. Plodovi su vrlo krupni. svetle boje. Ocena tržišnosti u Brežicama. stručno osoblje savetodavne službe. Kod dobre agrotehnike prinosnija je od sorte Dijamante. Takođe ima solidnu otpornost na grinje. sa jakom orijentacijom na izvoz na susedna tržišta u Evropskoj uniji. Turskoj na Kipru i na grčkim ostrvima. Irma je talijanska sorta veoma visoke produktivnosti u oba termina i u proleće i tokom leta. Tudla. Osetljiva je na antraknozu. odlične čvrstine. pomisli na sortu Zenga Zengana. Pogodna za brdskoplaninska područja stalnorađajuća sorta iz Kalifornije koja se odlikuje visokom produktivnošću. sa veoma dobrim ukusom. dobre uniformnosti. Thetis. odličnog ukusa i vrlo atraktivni. 19 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Ventana. Novi cilj selekcije u Italiji jeste čvrstina i transportabilnost kao kod sorte Camorosa. Slovenija Mara de Bois je francuska stalnorađajuća sorta jagode. Stajanjem jako gubi na masi. Slovenija Diamante je američka sorta stalnorađajuće jagode. Nema bojazni da će sačuvati kvalitet i kada potpuno sazru na biljci. Candonga i Ventana za gajenje u kontinentalnim uslovima. Ima visok briks i solidan ukus. nisu skloni tamnjenju na visokim temperaturama. Nažalost. maj 2008. konusnog oblika. koja se u Sloveniji plaća i do 7 Eur za kilogram preko leta.

gde u uslovima nižih temperatura 20 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . jer su stvorene ukrštanjem sorte Marmolada i jedne autohtone švajcarske sorte. Queen Elisa. prvenstveno uvođenjem sorte Elsanta. jarke crvene boje koja ne tamni. pravilnošću. prvenstveno na sorte. U odnosu na Marmoladu. Sorta poseduje izuzetan ukus i aromu. krupnoćom i izuAsia zetnom čvrstinom Alba konkuriše za lidersko mesto u izvozu na udaljenea tržišta. Sorta Thuchampion oblikom ploda izuzetno podseća na Marmoladu. Ova sorta se dosta gaji u kontinentalnoj klimi i na otvorenom polju. sve se više uviđa da srednje rane sorte velikog potencijala rodnosti i odličnog kvaliteta i ukusa. zbog nižeg potencijala rodnosti ima više alternativa. Od početnih uspeha sa sortom Maja i Gemma. Posebno je preporučujemo za brdsko planinski region i laka humozna zeljišta. Sorta Antea prema vodećim stručnjacima predstavlja takođe vrlo perspektivnu sortu. ima karmin crvene plodove. sazreva par dana pre od ove sorte i ima mnogo Alba Komentar više Intenzifikacija proizvodnje obično započinje širenjem sorte Marmolada. imaju niz prednosti. došli su do faze visokog učešća na proizvodnim površinama u glavnim proizvodnim reonima severne Italije sorte Alba i Roxanna. obojen i čvrst plod. dok je Asia. pošto su cvasti visoko postavljene u bokoru. već i eventualnih grešaka u tehnologiji gajenja. svetlije crvene boje sa prosvetljenjem na vrhu ploda. Nova sorta Lia (Sugar Lia) profesora Faedija takođe ima vrlo impresivan početak introdukcije. sjaja. odnosno stalnorađajuće i osetljivost na bolesti. Lia. odnosno specifičnom ishranom i navodnjavanjem može naknadno da rodi i do 200 gr po živiću. vrlo visok prinos i odličnu čvrstinu i sjaj. jer imaju visok briks Roxana i uz to izuzetnu boju i aromatičnost. dok se sorta Clery izdvaja velikom otpornošću na bolesti. Najviše se gaji na području Mačve i već je veoma poznat ukus i aroma ove sorte. ujednačenošću.. za razliku od početnog trenda gajenja što ranijih sorata. pravilnih. Važan element u odabiru sortimenta je bolji ukus. mada se znalačkim navodnjaplamenjaču i uvenuće. Vrlo perspektivne sorte jagode u poslednje vreme dolaze iz selekcionog centra New Fruits u Ćezeni. sitnim semenom. koja je u postupku introdukcije jedna od svakako najperspektivnijih sorata. Formira veliki broj cvasti i u osnovi i u kruni bokora. dobrim ukusom i 2 dana je ranija od ostalih. vrlo rana sorta Miss nije ocenjena kod prolećnih sorti koje nisu remonperspektivnom. zbog visoke adaptibilnosti. čvrstih i kupastih plodova. Ova sorta stiže ranije. kupastih plodova. Kada je reč o zaštićenom prostoru. ishrana kalijumom mora biti znatno bogatija u odnosu na ishranu azotom. sorta Saint Pierre po svojim osobinama tržišnosti i po izuzetom ukusu takođe zaslužuje veliku pažnju. Ove sorte osim čvrstine ploda odlikuje i odlična adaptibilnost i otpornost na bolesti. Inače su odličnog ukusa. što u uslovima obilne ishrane azotom obično dovodi do slabije oplodnje.SORTIMENT i smanjenog pritiska inokuluma. Ova sorta se odlikuje velikim učešćem u ukupnom rodu krupnih. ali i za preradu. ali treba imati na umu da kod svih bujnih sorti. Ima izuzetno krupan. poput sorte Alba. Izuzetno rana i dobra sorta Clary. Elsanta u plastenicima uz pažljivu tehnologiju gajenja ima delimičnu remontantnost. Sve rane sorte osetljivije su u hladnijim zimama na niske temperature i pogotovu onda daju slabiji rod. a verujemo da će sa razvojem gajenja jagode u zaštićenom prostoru na supstratima u letnjoj proizvodnji zauzeti i kvalitetne fotoneutralne. sorta Madalleinne je introdukcijom došla nešto kasnije. ali je i mnogo veće bujnosti. koje berba otprilike 2 meseca nakon one su veoma rodne. plodovi su vrlo lepe boje i sjaja. podjednako se sa usprve. može dati odlične rezultate. Mada nije izuzetno prinosna. pehom mogu gajiti i za svežu konzumnu potrošnju. i drugih srednje ranih sorata Asia. zbog čega recivanjem i ishranom može indukovati i mo. ali izuzetno dugo plodonosi. Izuzetno prinosna sorta. Najrodnija među njima je sorta Alba. ne samo u pogledu variranja uslova proizvodnje. koja je danas manje više severnoevropski standard. tantne još jedno solidno zametanje i Niz novih švajcarskih sorata. Sorta Thutop je malo kasnija. Svojim izduženo kupastim plodovima visokog sjaja.

ŠKOLA GAJENJA JAGODE 21 .

dezobarijerama i komorama sa duplim vratima na ulazu obezbeđena potpuna zdravstvena bezbednost. sa dijametrom korenovog vrata od preko 18 mm. Da bi uspeli da ostvarimo profitabilnost sa ovako visokim troškovima amortizacije moderne opreme i tehnologije. Od momenta uvođenja klonske selekcije i kulture meristema u masovnu proizvodnju sadnog materijala. neznatan rizik u pogledu zdravstvenog stanja sadnog materijala.5 EUR za rolend dobrog kvaliteta. proizvodnja jagodastog i drugog sitnog voća dobila je sasvim nove dimenzije i vidove.SADNI MATERIJAL Nabavka kvalitetnog sadnog materijala a sve vrste voća.polje 60-68 Prezimeli živić otv. Broj sadnica po paleti 40000 32000 28000-31500 24000 20000 16000 14000 10000-12500 10000-12500 3375 3375 3375 5005 5005 Okvirna cena 12-13 din 13-14 din 15-16 din 16-17 din 17-18 din 16-17 dn 20-22 din 20-22 din 22-25 din 60-65 din 65-70 din 70-80 din 25-30 din 25-26 din Stoga je nabavka sertifikovanog. te ukrasnog bilja i dendro materijala koji se predominantno razmnožava vegetativnim putem. često nije ukusa na koju su potrošači navikli. pa čak smrznuta malina ove zime i proleća vredi čitavo bogatstvo od 3. sve više su u upotrebi kvalitetni mrežarnici. 22 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . jasno je da sadni materijal mora da obezbedi visoku produktivnost. posebno god podizanja višegodišnjih zasada. sa Novog Zelanda i ko zna odakle. ali i pravi multibrodni plastenici i staklenici. Na tržištiKategorija Dijametar sadnica Fri A. bezvirusnog sadnog materijala ili pak pouzdanog i vrlo kvalitetnog standardnog materijala od suštinskog značaja. polje 60 U uslovima umereno-kontinentalnog pojasa jagoda se razmnožava iz različitih kategorija frigo živića. tripsa i drugih štetočina) znači potpuno odsustvo virusnih oboljenja na tkivima iz vršnih meristema ili iz stolona. Osim protivgradnih mreža. smrznute sa pripadajućim supstratom na korenovom sistemu.5 x 5 cm Napomena Z ma sa probirljivim kupcima. Kako se proizvodi ovaj sadni materjal? Matične biljke se uvek dobijaju iz kulture tkiva i to je tzv bazni materijal koji služi za umnožavanje sertifikovanog sadnog materijala. uključujući i gajenje sa visoki stepenom zaštite od nepovoljnih spoljnh činilaca i kontrolom osnovnih elemenata mikroklime. Najskuplje su A++ trej sadnice. visoke cene jagode i drugog sitnog voća opravdavaju vrlo visoke troškove vansezonske proizvodnje. a često dođe i do velikih poremećaja.1000 Fri A. zdravstveno stanje sadnog materijala predstavlja važan preduslov uspeha u proizvodnji. moderni tunelski objekti. ili pak veoma visoke troškove transporta sa južne hemisfere. Broj sadnica po gajbi/ kontejneru Sporije formiranje 1000 Sporije formiranje 800 Otovreno polje 700 Otvoreno polje 600 Otvoreno polje 500 Za plastenike 400 Za plastenike 350 Za plastenike 250 Za plastenike 250 Za staklenike 75 Za staklenike 75 Waiting bad 75 Zeleni živić otv. Od toga u mnogome zavisi i potencijal rodnosti. jer odsustvo vektora (vaši. sa ili bez pripadajućeg supstrata.800 Fri A 700 Fri A 600 Fri A 500 Frii A+400 Fri A+ 350 Fri A+300 Fri AA+250 Tray A Tray A+ Tray AA+ Gp 29-34 Gp OW 6-7 mm 7-9 mm 7-10 mm 8-12 mm 10-12 mm 12-14 mm 14-16mm 16-18 mm > 18 mm 12-16 mm 16-18 mm > 18 mm 4.5 x 5 cm 4. povrća i cveća. maline ili borovnice. bilo da se vrši mikropropagacija za klasično gajenje frigo sadnica ili za dobijanje bezvirusnih zelenih živića. Roba koja u kontinentalne zemlje Evrope dolazi iz Mediterana ili iz Čilea. grinja. Matične ili majčinske biljke gaje se u mrežarnicama ili u plastenicima u kojima je insekt proof mrežama. nadstrešnice od polietilenske folije. jagode.

P R A V E S A D N I C E .

i. Čaj od lista jagoda pripravlja se tako što se 1 gram usitnjenog lista prelije šoljicom kipuće vode. pojačava antioksidantnu snagu tog voća. Sami fenoli daju jagodama antikancerogena svojstva. odnosno od šestog do desetog meseca života. kao i za ispiranje usta protiv lošeg zadaha. Alergen ŠKOLA GAJENJA JAGODE . treba izbaciti iz jelovnika. B1 (0. ima i biljnih vlakana koja poboljšavaju varenje hrane. kardiovaskularni problemi. a potom se procedi. 24 J Upotreba lista Listovi jagode sadrže dosta tanina koji se uspešno upotrebljava za lečenje proliva. uz to. Sadrže 0 % holesterola i 0 % masti. Jagode i alkohol Utvrđeno je da manja količina alkohola pomešana s jagodama ili kupinama. posebno fenolima. B6 (0.054). Ipak. Za bolji rad jetre preporučuje se da se jagode jedu tri puta dnevno. ima i kalcijuma. koji pate od nesanice treba da je jedu pre spavanja. ali i hroma. Među njima su: beta-karotin (49 mikrograma u 100 grama). To znači da se jagode u njihovoj ishrani ne preporučuju pre šestog. jer sadrži 89. ili postoji veća sklonost pojavi alergija. a ima i broma pa oni Kako se jagode ubrajaju u grupu nutritivnih alergena. maligna oboljenja. tj. koji oštećuju DNK i ćelijsku membranu. pre svih.12 miligrama). kao i za ispiranje usta protiv lošeg zadaha. pa se zato preporučuje umerenost u ispijanju koktela.51). Upotrebljava se protiv spoljašnjih hemoroida. konzmiranje jagoda s alkoholom ima i negativna svojstva. deluje i kao diuretik. Čaj od lista jagoda pripravlja se tako što se 1 gram usitnjenog lista prelije šoljicom kipuće vode. a istraživanja su pokazala i da usporavaju starenje. K (13). Ona podstiče apetit. fosfora. koji sprečavaju ili pomažu u lečenju teških i hroničnih bolesti kao što su dijabetes. Ako dođe do alergijske reakcije na jagode. Jagode su nezamenljive za osobe izložene sekundarnom pušenju. Za beljenje zuba i lica Listovi jagode sadrže dosta tanina koji se uspešno upotrebljava za lečenje proliva.031). vitamin C. odnosno 137 kJ (u 100 grama). B2 (0. podstiče mokrenje. vitamin E (0. blagotvorno delujući na bubrege. pa se preporučuje da se jede pre glavnog obroka. a čak doprinose i smanjenju holesterola.016 mikrograma). deluje i kao diuretik. unesu u sebe mnoge neophodne vitamine i minerale. značajno je pomenuti da u jagodi ima fluora (24 mikrograma). Prisutnost cinka. a da. jagoda gasi žeđ. bitoin (4). Stoji 10 minuta. čir na želucu. koji štiti zube. magnezijuma. Od minerala. a potom se procedi. Obiluju antioksidansima i fitonutrijentima. na žalost.Hranljiva vrednost jagode agode ne sadrže mnogo kalorija – 33 kcal. meseca. koga ima čak 64 miligrama. folna kiselina (0. Upotrebljava se protiv spoljašnjih hemoroida. čini je dostupnom i dijabetičarima. Stoji 10 minuta. tj. potreban je oprez naročito kod odojčadi koja počinju da se dohranjuju. joda. jer elagična kiselina u njima neutralizuje kancerogenu supstancu PAH iz dima cigareta.5 grama vode u 100 grama. Uz sve to. srce i kardiovaskularni sistem. kalijuma (147 miligrama) koji pomaže u čišćenju organizma od otrova.06). što uz mleko podrazumeva postupno uvođenje novih namirnica. što povećava karakteristiku spomenutog voća da neutrališe „destruktivne” molekule poznate kao slobodni radikali. a ovo voće. uz malu količinu saharoze. ako se uzimaju velike količine. odnosno uvode se u ishranu između 12 meseci do navršene druge godine. podstiče mokrenje. gvožđa (pa je dobra u borbi protiv anemije). PP (0. jagode ne treba davati pre 12. potrebno je javiti se lekaru. a ako su roditelji alergični na ovu voćku. što ih preporučuje svima koji žele da smršaju. Naravno.

odnosno tehnika i sezona gajenja. ŠKOLA GAJENJA JAGODE 25 . proizvodnju uz zaštitu agrotekstilom ili proizvodnju na otvorenom polju. gde će on za berbu pristizati od sredine juna. uključujući proizvodnju u plastenicima U i staklenicima sa ili bez grejanja. U cilju kontinuiranog nastupa na određenim tržištima veliku ulogu treba da ima i gajenje jagode u brdsko planinskom području. pa se pravilnim odabirom sortimenta u Srbiji može obezbediti kontinuirano snabdevanje tržišta od kraja marta-početka aprila. proizvodnju u niskim tunelima.Odabir načina proizvodnje obezbeđivanju što duže sezone prodaje jagode i radi iznalaženja optimalne tehnologije gajenja najbolje je odlučiti se za kombinaciju nekoliko mogućih opcija. proizvodnju u lakim i jeftinim jagodnim plastenicima. pa sve do novogodišnjih praznika.

0m x 30m (180m2) Model A + + + + + + + + + + + + 10. P Tehnologija gajenja jagode u zaštićenom prostoru Kada obaviti sadnju jagode? Za sadnju treba koristiti deklarisane frigo živiće. ali se obično svodi na sam početak avgusta. dopunskim osvetljenjem i punim grejanjem. onda se koristi A kategorija živića. sadnja se obavlja krajem avgusta.33 4 3 kg Model B + + + + + + + + + + + + 12. U staklenicima sa velikom količinom svetlosti. koja su prvenstveno vezana za klimatske karakteristike regiona. i nekog insekticida npr.3m x 30m (159m2) 6. ređe A700. ili eventualni tretman u aminokiselinama.model A Plastenički objekat .model B 26 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . neophodno je koren skratiti na dužinu od desetak centimetara. daleko prevazilaze živiće koje možemo koristiti za sadnju na otvorenom polju. koji se proizvode kulturom meristema i po svom potencijalu u prinosu. a za sadnju u plasteni- Zasnivanje useva Vrsta objekta Jednostavna proizvodnja na zemljištu Plastenički objekat Plastenički objekat 5. Brojnim ogledima je U kojoj gustini zasnivati usev? Plastenički objekat . a potom njenu dezinfekciju u fungicidu i insekticidu. U sadnji je veoma važno da korenove žilice u zemljištu imaju potpuno vertikalni položaj i da ne dođe do njihovog povijanja u stranu ili na gore ka površini zemljišta. Pošto jagoda predstavlja atraktivnu vrstu sa kojom se zbog relativno visoke vansezonske cene dosta trguje na udaljenim tržištima (cena trpi skup transport) onda krajnje domete u proizvodnji u zaštićenom prostoru treba sagledavati u odnosu na konkurenciju iz zemalja Mediterana. Pre nego što se potopi u rastvor nekog fungicida na bazi metalaksila (Ridomil Gold) sa sistemičnim delovanjem protiv Phytophtora fragariae ili Allieta protiv Fusariuma. A+ i AA+ koji su u stanju da daju prinos 150-300 g do zime i da odmah nakon prekida dormancije produžavanjem dužine dana nastave sa cvetanjem i produkcijom. Priprema sadnice za sadnju podrazumeva lagano otapanje sadnice i aklimatizaciju na sobnoj temperaturi. Pogrešno je verovanje da se pravilnim rasporedom sadnica u vertikalnom uzgoju. Phytiuma. huminskim kiselinama ili nekim drugim biokativatorima ili regulatorima rasta. Dvostruka folija Mreža za zasenu Supstrat Živici Agrotekstil Mulch folija Navodnjavanje Cena po m2 (EUR) Broj živića po m2 Prinos po m2 cima se iskljućivo koriste više kategorije frigo sadnica.GAJENJE JAGODE roizvodnja jagode u zaštićenom prostoru ima niz ograničenja u našoj zemlji. najčešće A 500.44 5 4 kg Pocinkovana konstrukcija Farbana konstrukcija Jednostruka folija Dvostruka folija duv.73 15. sa ili bez supstrata. odnosno početkom septembra korišćenjem kontejnerskih frigo živića A. Rhisoctonie. Živići se razlikuju i po dijametru korenovog vrata i po tome nose različite oznake.6 13. ili na bilo koji drugi način hidroponskog gajenja može neograničeno povećavati gustina useva jagode. Gajenje jagode u plastenicima sa dopunskim grejanjem na organskim ili organo-mineralnim supstratima podrazumeva kategoriju A+ najčešće A+300. Kada se sadnja obavlja na zemljištu. jer će to usloviti propadanje živića. 350 ili 400 i poslednji rok setve zavisi od dužine vegetacije određene sorte. u poslednjoj dekadi jula. u heksagonalnom rasporedu na piramidalnom uzgoju. Prestige i dobro se ispere.

na Siciliji 14 biljaka/m2.87 29.0m x 50m (400m2) Proizvodnja na leji + + Plastenički objekat 8. Osim neadekvatne gustine.1 20. To je dobar sistem koji omogu27 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . čak i u uslovima Izraela se u zimskoj proizvodnji sa obiljem svetla ne preporučuje gustina veća od 20 biljaka/m2.0m x 50m (400m2) Proizvodnja na binorima + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + 15. Proizvodnja na binorima Sa nesavršenijim sistemom ishrane i posebno smanjenom efikasnošću drenaže.58 18. odnosno ujednačeni mikroklimatski uslovi i razmena gasova u fotosintezi odnosno disanju.82 31.12 24. ali i za manipulaciju i berbu. Na ovoj gustini je dovoljno svetlosti za zametanje i produkciju. u kontnentalnoj Italiji 12 biljaka/m2. dok se na geografsoj širini Beograda ne preporučuju gustine veće od 10 biljaka/m2. Živići nemaju prostora za formiranje dovoljnog broja korenovih vratova i na taj način se rod smanjuje i obično ne prelazi 4 do 5 kg/ m2. Dvostruka folija Mreža za zasenu Supstrat Živici Agrotekstil Mulch folija Navodnjavanje Cena po m2 (EUR) Broj živića po m2 Prinos po m2 Plastenički objekat 8.16 21. Kada se jagoda gaji na visokoj leji i na supstratu onda je maksimalna gustina 6 sadnica po kvadratu površine plastenika. Pa ipak. smanjuje se i gustina useva.83 32.63 16. odnosno od količine svetlosti u fazi formiranja plodova. nepravlne distribucije svetlosti.0m x 50m (400m2) Proizvodnja u vrećama + + Plastenički objekat 8.11 23.Hidroponska proizvodnja na supstratima Vrsta objekta Pocinkovana konstrukcija Farbana konstrukcija Jednostruka folija Dvostruka folija duv. Kod vertikalnog uzgoja se značajno uvećavaju troškovi proizvodnje. pogotovo kod sorata sa dužim cvetanjem i plodonošenjem.88 8 8 10 5-6 kg 7-8 kg 9-12 kg Proizvodnja na leji dokazano da broj sadnica po jedinici površine zavisi od tehnike gajenja (na supstratima ili na zemljištu). Kada se jagoda gaji u vrećama odignutim od površine u plasteniku onda je maksimalna gustina 8 sadnica/m2. vrlo veliko ograničenje je i nemogućnost ujednačenog navodnjavanja iishrane na koloni visine skoro dva metra.17 28.08 19. vode i hraniva. Ovaj broj živića se bez obzira na vrstu medijuma bez problema može rasporediti u jednoj horizontalnoj ravni i na taj način omogućiti pri gajenju Proizvodnja u vrećama jagode na supstratu pravilna distribucija svetlosti. što onda nikako ne opravdava povećana ulaganja. Odizanje vreća je veoma značajno zbog bolje drenaže i manje opasnosti od sive truleži.

a dnevne 21 °C. zametanju i berbi. niti da se smanjuje prinos u nekom većem procentu. Ukoliko je mlada biljka previše generativna onda treba pristupiti uklanjanju suvišnih cvetova 28 Negovanje useva do jesenje berbe ili čitavih cvetnih grana. U takvoj tehnologiji gajenja neophodno je održavati noćne temperature u opsegu 13 do 18 °C. Drugi način jeste snižavanje temperatura u plasteniku na nivo niži od 7 °C u trajanju od 500 sati. zasušivanje. poveća viskozitet u ćeliji i smanji sadržaj vode u intercelularnom prostoru. onda usev pre prvih jačih zahlađenja treba pokriti agrotekstilom. Negovanje useva do zimskog mirovanja nih materija. te kategorije živića. Po sadnici je veća količina supstrata pa je i puferna sposobnost daleko viša. omogućuju idealno prezimljavanje i brzo kretanje u proleće. Ukoliko se bez obzira na opterećenost jesenjim rodom u bokoru formira više od 2 do 3 korenova vrata. Obavezno je nošenje rukavica i njihova redovna zamena pri prelasku iz objekta u objekat. Ukoliko zasadu u jednostavnijim plastenicima prete vrlo niske temperature. Treba napomenuti da jagoda stiže uvek ranije ukoliko su vreće tokom kasne jeseni i zime na površini zemljišta. Od prve dekade oktobra do početka no- vembra koristi se u potpunosti asimilacioni potencijal za što veću organsku produkciju i akumulaciju rezervi i formiranje rodnog potencijala za narednu godinu. onda u plastenicima obezbeđujemo dovoljno dugu sezonu da možemo isforsirati usev da posle jesenje berbe. onda je neophodno da se dopunsko osvetljenje praktikuje do 22 sati u toku večeri. pa sve do 300 g kod srednje kasnih sorti visokih kategorija žiivća A+ ili A++. Na ovaj način su biljke optimalno pripremljene za prezimljavanje. Ukoliko se jagoda u staklenicima sa punim grejanjem gaji u hidroponskoj proizvodnji iz kontejnerske sadnice kategorije A++ sa sadnjom početkom septembra. usloviti preobilno zametanje. kod ranih i srednje ranih sorata. Tako se povećanom otpornošću biljke pripremaju za bolje prezimljavanje i manje štete od mrazeva. Regulacija mikroklimatskih uslova je takođe veoma značajna u pravilnom zasnivanju useva. Nakon svake pauze neophodno je detaljno pranje ruku ili opreme koja se koristi u plasteniku. Ishrana potom dobija novu dimenziju i fertigacijom i folijarnim putem primenjuje se kalijum nitrat sa ciljem da se u biljci formira što više plastič- Na prekid dormantnost i na incijaciju formiranja cvetnih pupoljaka u najvećoj meri utiču temperature. onda u zavisnosti od kvaliteta plastenika treba praktikovati gustinu 4 do 5 živića po kvadratu. Termozaštitne barijere od lakog netkanog tekstila. kako bi jagoda nakon 6 nedelja od završetka prvog ciklusa berbe nastavila normalno sa cvetanjem. koji neće imati dovoljno tržišnosti. Ukoliko se zasad zasniva na vreme. Treba imati na umu da jesenji rod iscrpljuje sadnicu i da kasna setva po pravilu znači kašnjenje zametanja narednog proleća i smanjenje potencijalnog prinosa. Stolone koje se javljaju treba redovno uklanjati kako ne bi neproduktivno trošili stvorene asimilate. U ovakvom režimu tek posađene sadnice razviju dovoljan potencijal da iznesu u narednih 6 nedelja do 2 meseca od sadnje od 50 do 100 grama po živiću. odnosno tri ne- ŠKOLA GAJENJA JAGODE . dužina dana i u letnjem periodu nakon prolećne berbe. te greške nisu katastrofalnog karaktera. Kombinacijom dobrog provetravanja. U zavisnosti od vremena sadnje i ranostasnosti sorte. što smatramo krajnjim momentom da se uklone svi preostali zeleni i nerazvijeni plodovi. Kada se jagoda gaji na zemljištu. sa čitavom cvasti. sitnije plodove. koje još uvek zbog svog visokog toplotnog kapaciteta doprinosi bržem kretanju useva u proleće. Zasenjivanje mrežama sa 30 % zasene ditrektno smanjuje temperaturu kao i uporeba mistera. U stanju dormancije zasad provodi narednih nekoliko meseci. poželjno je održati temperaturu od 25 do 28°C i na taj način dovoljno vegetativno razviti sadnicu do momenta cvetanja. Relativnim zasušivanjem zasada od kraja oktobra do početka decembra i prvih jačih zahlađenja i ledenih dana. polovinom jula najkasnije u poslednjoj dekadi jula. povećava se otpornost korena i smanjuje opasnost od propadanja usled infekcije nekim gljivičnim oboljenjem. povećava se relativna vlažnost vazduha i ubrzava ukorenjavanje. onda ih laganim kidanjem treba ukloniti. dovoljno razvije vegetativnu masu i formira rodni potencijal za sledeće proleće i da ne kasni u cvetanju. brzu promenu sadnog materijala i intenzivnu proizvodnju sa smanjenim rizikom u slučajevima nedovoljnog vladanja znanjem u oblasti fertigacije useva. Voditi računa o higijeni i fitosanitarnim pravilima. Prekid dormantnosti i inicijacija cvetanja Nakon berbe i uklanjanja zaostalih cvetova usev se vegetativno forsira korišćenjem vodorastvorljivih formulacija u ishrani sa odnosom NPK 1-1-1. zasenjivanja i orošavanja. Zato pravovremena sadnja u dobrim i potpuno kontrolisanim uslovima ima esencijalni značaj za uspeh u proizvodnji. Septembar je mesec u kome postoje povoljni uslovi za nesmetano zrenje i u godinama kada miholjska jesen ima nešto duže trajanje obično se može produžiti do prve dekade oktobra. berba obično započinje 6 do 8 nedelja nakon sadnje. jer će u protivnom na proleće veliki broj korenovih vratova. odnosno dužina dana 14 do 16 sati.GAJENJE JAGODE ćuje veću fleksibilnost. nekad i desetak.

treba napomenuti da je ovo vrlo osetljiva operacija. matira sjaj. Polinacija je veoma značajan aspekt gajenja jagode u zaštićenom prostoru. sa većim brojem bumbara od optimalnog. listovi sa deficitom fosfora se uklanjaju i iznose iz plastenika. U protivnom treba pratiti sledeću tehniku. Odmah potom se pristupa zaštiti useva primenom bakarnih preparata. Takođe je od presudnog značaja pravilno normiranje veličine društava prema broju sadnica. ishrane i zaštite zasada jagode. najpre u odnosu NPK 1:1:1. a boja često dobija vrlo tamnu nijansu. imaju veoma veliki značaj u postizanju dobre cene i privlačenju kupaca. Da bi se u polinaciji bumbarima postigli dobri rezultati neophodno je pravilno odrediti momenat unošenja košnice. preko primene Ridomila i nekog akaricida. za samo par dana u plodu se drastično menja sadržaj šećera i kiselina. Staro sasušeno lišće. velika aktivnost može dovesti do oštećenja plodova. pa se u velikoj meri smanjuje postojanost u trgovinama. a potom 2:1:3. Relatvna vlažnost vazduha ne bi trebalo da prelazi 55%. a plastenici većim delom dana zatvoreni. Posebno je značajno korišćenje bumbara u polinaciji u vrlo ranoj proizvodnji jagode u zaštićenom prostoru. Posebno je to bez značaja ukoliko se ima u vidu da hemijska zaštita onda može u potpunosti uništiti inokolum i prekinuti ciklus zaraze. fosetil aluminijuma i fosfitne forme fosfora u folijarnom tretiranju i kroz sistem kap po kap. Polagano zasušiti usev u trajanju 3 do 4 sedmice. U uslovima nižih temperatura u plasteniku i veće relativne vlažnosti. uz obavezno unošenje magnezijum sulfata i mikroelemenata 29 Negovanje useva posle prolećne berbe i obnavljanje zasada ŠKOLA GAJENJA JAGODE . a potom kod olistavanja primeni metalaksila. od koje u velikoj meri zavisi ukupan uspeh u proBerba i pakovanje jagoda jagoda. Kada se noćne temperarure u plasteniku bez grejanja ustale na 5-6 °C započinje se sa čišćenjem zasada jagode i njegovim prolećnim forsiranjem. Preliminarno ispitivanje nije ukazalo na značajnije preimućstvo u vegetativnom obnavljanju ukoliko se na svakoj biljci ostavi 2 do 3 najmlađih listova kao vodilice. u izvesnoj meri je moguće inicirati i drugo zametanje. Ukoliko košnice unesemo ranije od početka masovnog cvetanja. Prema našim iskustvima najbolje je da se noćne temperature u zaštićenom prostoru sa dogrevanjem održavaju na 12 do 13 °C. kada su ose i pčele u prirodi malobrojne. U zavisnosti od načina i tehnologije gajenja za te namene se koriste različite vrste solitarnih insekata. promrzli i li ljubičasti Negovanje useva do berbe nedovoljna za pravilnu oplodnju pa dolazi do različitih deformacija plodova.5 do 2 °C u trajanju od 5 nedelja. Prezrela jagoda gubi na tržišnosti. dok su bumbari aktivni već od 8 °C. a da se dnevne temperature do cvetanja održavaju na 16 do 18°C. naročito kod nekih sorti je količina polena Polinacija izvodnji i prodaji. donji listovi koji dodiruju malč foliju.delje za fotoneutralne sorte. mere nege obuhvataju i redovno uklanjanje stolona i po potrebi uklanjanja viška cvetnih grana kod jako generativnih sorata. smanjuje se konzistencija. iako je regeneracija bila nešto brža. Pavilno otkidanje. šelf lajf. od čega presudno zavisi ukus i kvalitet. ali ovakva tehnika zahteva dosta znanja. podrazumeva preciznu metodologiju zasušivanja i kontrole ishrane i vrednosti EC. tzv. ali u poslednje vreme košnice sa bumbarima imaju najčešću primenu. Osim redovnog navodnjavanja. Nakon kalusiranja ostataka lisnih drški pristupa se primeni bakarnih preparata u koncentraciji 0. Aktivnost većine polinatora je optimalna na temperaturama 16 do 18 °C.4%. brzo rashlađivanje pre otpreme. ali i tržišnost ubranih Kod nekih sorata dugog dana. uredno slaganje i kalibracija u PET posudice i kasnije u gajbe. Mada se tehnici berbe posvećuje relativno slaba pažnja. bez jakog pritiska na plodove. Zatim se pristupa uklanjanu nadzemne mase na visini 3 do 4 cm iznad korenovog vrata. Naime. dok se kod sorata dugog dana (većina sorti koje se gaje u kontinetalnom klimatu) praktikuje temperatura 1. Naša iskustva ukazuju da su to sorte Clery i Elsanta. Prezrela jagoda na visokim temperaturama povećava respiraciju tkivima. do faze cvetanja kada se posebna pažnja posvećuje zaštiti od sive truleži. Usev se normalno hrani sa ciljem ujednačenog vegetativnog razvoja.

Plod izuzetno velik i ujednačen. Srednje bujna biljka. duguljastog izgleda. izduženog oblika. Izuzetno dobar jesenji prinos u plastenicima. lepog. Berba je laka zahvaljujući ujednačenom zrenju i lakom ubiranju plodova. Daje odlične rezultate kako u plasteniku tako i na otvorenom polju. veoma slatkog ukusa. Italija. Srednje rana sorta. izuzetno otporan. sa okruglim ili duplim vrhom. srednje slatkog ukusa. srednje ujednačen. Živić se razvija iz adventivnog pupoljka na nodusu (članak) stolona. U plasteničkoj proizvodnji takođe daje dobar prinos. Daje odlične rezultate kako u plasteniku tako i na otvorenom polju. frigo živiće. renomiranih italijanskih proizvođača. Verona. to jest. kao i predhodnih godina. Daje odlične rezultate kako u plasteniku tako i na otvorenom polju. duguljastog izgleda. izuzetno otporan. frigo i kontejnerski. Frigo ili ohlađeni živići na osnovu prečnika korena dele na četiri klase: A++. Srednje rana sorta. visoke produktivnosti. sjajno crvene boje. otporne i suve površine. Plod velikih dimenzija. Bujna biljka. tolerantna na bolesti. Izuzetno bujna biljka. vrlo ujednačen. A i A-. crveno – blago narandžaste boje. lepog. koničnog ili okruglo – koničnog oblika. Pogodna za gajenje na otvorenom polju i u plastenicima. pogodna za gajenje na otvorenom polju. Ne podnosi preterano azotna đubriva. Srednje rana sorta. pravilnog. visoke produktivnosti. čekajući. lične posete proizvođačima kao i davanjem stručnih saveta. crvene boje. ali je osetljiva na bakterije. čvrste peteljke. MAYA . Kasno cveta. Berba je vrlo produktivna zahvaljujući ujednačenosti zrenja i veličine plodova Srednje kasna sorta. visoke produktivnosti. izduženo – koničnog oblika. U plasteničkoj proizvodnji daje izuzetno dobar jesenji prinos. Italija. lepog. A+. Italija. Ćezena. ujednačen. srednje do visoke produktivnosti. Vrlo bujna biljka visoke produktivnosti. Italija. pravilan. izuzetno otporan. Firma Agro-FertiCrop od ove godine na našem tržištu nudi sertifikovani sadni materijal-sadnice jagoda. srednjeg sjaja. tolerantna na bolesti. Verona. odličnog ukusa i mirisa. Otporna na antraknoze i glavne bolesti. Ćezena.srednje rana sorta ALBA – izuzetno rana sorta frigoživića jagoda ROXANA – srednje kasna sorta Ponuda sorti Ćezena. najkorišćeniji oblik sadnog materijala za vegetativno razmnožavanje jagoda. ujednačene i vrlo sjajne. Živić predstavlja sadnicu jagode. pogodna za gajenje na otvorenom polju. slatko – kiselkastog ukusa. Plod velik i ujednačen. odličnog ukusa i mirisa. visokog sjaja. ONDA – srednje rana sorta IRMA – srednje rana sorta DORA – srednje rana sorta 30 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . širokog polja uzgajanja. Frigo živići su živići koji se čuvaju u hladnjačama gde one miruju i na taj način se čuvaju i do 10 meseci. agronomska stručna služba firme Agro-FertiCrop pruža na terenu kompletnu pomoć proizvođačima jagoda u vidu davanja tehnologije proizvodnje. Berba je vrlo produktivna zahvaljujući ujednačenosti zrenja i veličine plodova. Postoji nekoliko vrsta sadnica jagoda: zeleni. sjajno crvene boje. oštrog ili duplog vrha. Izuzetno izraženo srce. odličnog ukusa i mirisa. izuzetno otporan. vrlo sjajno crvene boje. Italija. Odlična kvalitativna i kvantitativna produktivnost plodova u jesenjoj proizvodnji i kod uzgajanja u visećim sistemima. duguljastog izgleda. Plod velik i ujednačen. Takođe. Plod velik. Plod vrlo velik.o firme AGRO-FertiCrop Subotica u 2008 god. Vrlo rana sorta. Srednje bujna biljka visokog prinosa. tolerantna na bolesti. Bujna biljka. Italija. Firma Agro-FertiCrop nudi frigo živiće A+ (1218 mm) i A (8-11 mm) klase i to sledeće sorte: Ćezena. intenzivno crveno – narandžaste boje.

ing.5 pospešivanje rasta tokom razvoja rozete FOLICARE 19-11-24 Zn rom Ferticare 15-30-15 u koncentraciji od 0.jesenji tretman: 10-15 l/ha sa mnogo tečnosti.4-0. zajedno sa sredstvima za zaštitu bilja. Trake za navodnjavanje postaviti ispod folije. Voditi računa o zdravstvenom stanju useva i prilagoditi zaštitu. kao i eventualne probleme obratiti se našoj stručnoj službi Nedeljne doze đubriva u tehnologiji fertigacije. ili neko drugo tamno i pokriveno mesto da bi se prilagodio uslovima spoljne sredine.6 prevencija 2-3 puta 30-35 kg/ha. 2-3 puta za vreme sezone počevši Prinos t/ha Vrsta đubriva slabo srednje dobro pre cvetanja. rupe za sadnju (6 – 8 cm) bušiti preko folije. U prvoj polovini vegetacije PHOSFIK 3-27-18 0. Milutin Karas 063/ 554-132 gajenje na zemljištu sa primenjenim osnovnim đubrenjem dipl. Navodnjavati svaki dan u 2 navrata (pre i posle podne) od po Tretman jagoda: 1–2 sata. ing. Folijarna prihrana Subotica. putem sistema kap po kap sa 15 grama/m2/nedeljno (ili ručno koncentracija 0. zaliti FERTICARE 15-30-15 25-40 0.Frigo živiće 2 dana pre rasađivanja staviti u šupu. PHOSFIK 3-27-18 je đubrivo specijalnog stimulativnog dejstva. po kap tretirati rastvorom Ferticare 15-30-15.5-3 l/ha. ali u slučaju dobre snabdevenosti popravlja se kondicija biljke i njena otpornost. pomaže biljci da prebrodi nepovoljne periode. prema potrebi Pred zrenje i tokom berbe FERTICARE 10-5-26 40-60 Uvoznik za Srbiju: u podeljenim dozama FERTICARE 24-8-16 20-30 Nakon berbe. a tretmani primenjeni pre cvetanja povoljno utiču na količinu i kvalitet ploda. www.5 l) po živiću.3-0. Veće površine priliFERTICARE 14-11-25 ili kondicioniranje za prinos Nakon berbe 0.yara.folijarna prihrana 2. SadniRazvojni stadijum Vrsta đubriva Koncentracija % Cilj tretmana cu dobro pritisnuti. ukoliko Nakon sadnje i FERTICARE 14-11-25 ili se radi o manjoj površini ručno zaliti rastvo0. pomaže i poboljšava efikasnost sredstava za zaštitu. višom dozom vode kada se jagode prime i isprave. ing. Tehnologija proizvodnje U zemljište. Parcelu navlažiti dan pre sadnje. ing. Zato se predlaže primena folijarnih đubriva svakih 7-10 dana. pre rasađivanja. ići sa Ferticare 14-11-25 10-15gra. sa mnogo u zavisnosti od obezbeđenosti hranivima izraženo u kg/ha Obezbeđenost zemljišta hranljivim elementima tečnosti. KALIUM NITRAT 5-8 ma/m2/nedeljno.co.1%) radi zaštite živića od truleži. Hranljive materije primenjene direktno na listove pomažu brži oporavak od nedostatka pojedinih elemenata.0 FOLICARE 19-11-24 Zn u sledećoj godini kom prvog navodnjavanja preko sistema kap kondicioniranje. uneti mineralno đubrivo Cropcare (5-14-28) 200-400 kg/ha.2% rastvor dipl. primena sistemom kap po kap Osnovno đubrenje na srednje teškim zemljištima .3%).co.5-1. ing Boban Stanković 063/ 544-928 FERTICARE 15-30-15 50 Ukorenjavanje (jesen-proleće) Jedan tretman Ca-nitrat 15-30 Intenzivan porast (jesen) FERTICARE 14-11-25 40-60 Nedeljno Do zametanja prvih plodova(proleće) Ca-nitrat 30 FERTICARE 10-5-26 ili 30-50 Intenzivan rast plodova Nedeljno KALIUM NITRAT 30-50 Nedeljno. ing. Pap Pala 17. na otvorenom i u zaštićenom prostoru.rs e-mail: office@agro-ferticrop. ima veliki značaj u regeneraciji biljaka. Vuk Vujasinović 063/ 442-240 dipl. Dejstvo folijarnog đubrenja je brzo. Ovakvim uzgojem uz primenu prave tehnologije proizvodnje (koju ćete dobiti za proleće) jagode pripremamo da u proleće daju pun i pravi prinos (1kg/živiću). Rovocid ili Foxim 1 kg/100m2). Prilikom rasađivanja živić staviti u rupu Folijarna prihrana jagode tako da 3-4 zelena lista budu van folije.2 – 0.tretman u vegetaciji 10 l/ha.7 – 0. Radenko Nikolić 063/ 544-195 Sadnja.3% (20-30 grama na 10 litara vode) i to razvoj ploda FOLICARE 17-9-33 B zametanja pola litre (0. tel/fax: 024/622-119 www.agro-ferticrop. Malina Petrović 063/ 444-662 Period Vrsta đubriva Kg/ha Napomena dipl. Posle. CROPCARE 5-14-28 ili 5-10 350 300 150 CROPCARE 10-10-20 CROPCARE 5-14-28 ili 10-15 400 350 200 CROPCARE 10-10-20 CROPCARE 5-14-28 ili 15 i više 600 400 250 CROPCARE 10-10-20 Za sva pitanja.yu ŠKOLA GAJENJA JAGODE 31 . Đubri. Aleksandar Lazar 063/ 544-795 dipl.5-0. do kraja vegetacije Dva do tri tretmana AGRO-FertiCrop.3% pre sadnje vom Ferticare 15-30-15 nastaviti prihranu 3–4 dana po sadnji i to . dipl. U ovaj rastvor dodati i Previcur Energy (0.umakanje korena u rastvor koncentracije 0. organsko đubrivo Fertor ili Siforga (750 – 1500 kg/ha) kao i neki insekticid (Galation. Posle rasađivanja.2 Od početka cvetanja.yu . FERTICARE 5-10-26 ili poboljšanje kvaliteta i 0. odnosno do normalne vlažnosti (80 – 85% PVK).

česta je pojava magle i poznih prolećnih mrazeva. a potom izvršiti dezinfekciju basamid granulatom i hlorpikrinom ili nekim drugim preparatima. Kod zasnivanja zasada neophodno je blagovremeno i u potpunosti inkorporirati sve žetvene ostatke preduseva. Treba izbegavati preduseve koji su osetljivi na istu grupu gljivičnih oboljenja. jako vezanih zemljišta koja imaju viši sadržaj gline. kukuruz. slabu organizaciju i vrlo često nekorektnosti u pakovanju i otpremi. soja. ukoliko se ostvare neke neophodne pretpostavke. U pribrežju je veći problem pronaći laka. ali i neke druge povrtarske useve. Laka zemljišta koja nisu sklona stvaranju plužnog đona dovoljno je orati na Agrotehnika zasnivanja zasada jagode dubinu 35 do 40 cm. a potom se uz dezinfekciju pristupa zasnivanju novog zasada u četvoropoljnom ili tropoljnom plodoredu. pšenica). Bez obzira na početno nesnalaženje. a potom površinu izuzeti iz rotacije i gajiti jagodu 2-4 godine u zavisnosti od produkcije i zdravstvenog stanja zasada. Najvažniji preduslov u modernoj proizvodnji jagode na otvorenom polju jeste mogućnost navodnjavanja. onda sistem kap po kap ne obezbeđuje samo neophodnu vodu za porast i razviće useva. paradajz i papriku. Kod ponovnog zasnivanja zasada najpre treba ukloniti sve nadzemne biljne ostatke. zaštićeni od jakog vetra i sa adekvatnim osobinama zemljišta. Za sigurnu proizvodnju treba znati da se usev jagode na istu parcelu ne vraća za 6-7 godina. kao i neka hemijska zaštitna sredstva u kontroli bolesti i štetočina jagode. Ukoliko se ne može praktiko32 Odabir parcele i poštovanje plodoreda vati pun plodored onda treba primeniti četvoropoljnu rotaciju (šećerna repa. ne treba sumnjati da će se ovaj trend povećanja izvoza dalje nastaviti. Sa otkupom jagode za izvoz u Rusiju započelo se pre par godina. Potom treba obaviti intenzivno podrivanje i rahljenje zemljišta na dubini 50 do 60 cm. Za gajenje jagode biraju se ocediti tereni sa izrazitom osunčanošću. U Italiji se jagode i na otvorenom polju i u lakim plastenicima gaje samo jednu jesen i jedno proleće. a potom i planinskih područja čak do 1000 m nadmorske visine. dok je za teža i loše drenirana zemljišta poželjno obaviti podrivanje. humoznim zemljištima. do parcela pogodnih za gajenje jagode nije lako doći. druge vrste jagodastog voća. nakon unošenja dobro zgorelog stajnjaka ima velike šanse za uspeh. uz kasnije poštovanje osnovnih agrotehničkih principa. gde je voda za navodnjavanje relativno lako dostupna i imamo laka i humozna zemljišta. koja bi omogućila da izborom odgovarajućeg sortimenta obezbedimo kontinuirano snabdevanje domaćeg i stranog tržišta kvalitetnom robom čitave sezone. Proizvodnja jagode na lakim. ŠKOLA GAJENJA JAGODE .GAJENJE JAGODE Izvozna šansa u proizvodnji jagode na otvorenom polju Proizvodnja jagode na otvorenom polju i pod nastrešnicama ima veliku perspektivu u bliskoj budućnosti. Tu pre svega jako važnim smatramo pravilnu reonizaciju. U dolinama reka i kotlinama. Stoga. Naše komšije u Sloveniji i Hrvatskoj već uveliko izvoze jagodu u Austriju i Nemačku i postižu veoma dobre cene. a nakon skidanja folije i uklanjanja traka nije loše razrivanjem banka na površinu izbaciti i ostatke korena. pa ih setvospremačem sakupiti i ukoloniti sa parcele. najpre iz ravničarskih. peskovita zemljišta i dostupan izvor vode za navodnjavanje. u prvom redu krompir. nađubriti zemljište zgorelim stajnjakom. Jagoda je izuzetno osetljiva na bolesti korena te se poštovanju plodoreda posvećuje veoma velika pažnja. koja se za sadnju pripremaju intenzivnom osnovnom obradom. Unošenje 40 60 t/ha dobro zgorelog stajnjaka je veoma značajno kod zemljišta koja nisu idealna za gajenje jagode. gde za to postoje dobri preduslovi. već na taj način primenjujemo i sva potrebna hraniva. Pošto se jagoda gaji na foliji.

najbolje što kvalitetnijih vodorastvorljivih. rovaca i drugih zemljišnih štetočina. suvi vetrovi i zaleđivanje banka ispod folije na težim zemljištima koja nisu najbolje drenirana. snage živića i uslova i tehnike gajenja. Orošavanjem se smanjuju temperature i povećava relativna vlažnost vazduha što izuzetno pogoduje porastu i razviću jagode. pri čemu se kod iskusnih proizvođača i u dobrim uslovima proizvodnje može očekivati inicijalni rod po živiću od 50 do 300 g u zavisnosti od sorte. pažljivo rasađuje u zemljište tako da se koren slučajno ne povije vrhovima uvis. daleko prevazilaze klasičan način umnožavanja jagode. Ukoliko slabije razvijen bokor opteretimo rodom već u jesen. kao i sadnica iz kontejnera koja je u zelenom stanju prezimela u zaštićenom prostoru. čime je aktivnost korena optimalna. ili potpuno saturisanom zemljištu prosto skuvaju mlade živiće. postavljanja folije i traka za navodnjavanje pristupa navodnjavanju pre sadnje i tom prilikom primenjuje 1 do 1. Visoke temperature pod malč folijom na jako vlažnom. koji se proizvode kulturom meristema i po svom potencijalu u prinosu. već se što pre nakon iznošenja iz vlažnog i tamnog prostora. Unošenje 8 kg/ha preparata Force često nije dovoljno. Kada obaviti sadnju jagode? U samoj sadnji živić ne sme dugo da bude na visokoj temperaturi. bez bojazni od infekcije patogenima. smanjujemo zalivanje i ishranu i usev pripremamo za prezimljavanje. odakle će se nakon zime jagoda ponovo razbokoriti i zemetnuti plodove. diamonijum fosfata i kalijum nitrata. U umereno kontinentalnom pojasu se sadnja viših kategorija frigo živića obavlja od kraja maja do kraja jula. Zato ishrana kaljum nitratom ima veoma veliki značaj. pošto se zemljište brže zagreva. truljenje i propadanje živića. naročito nakon razoravanja travno-leguminoznih smeša. ili nakon razoravanja lucerke. ne bi previše sabilo pre podizanja leja sa folijom i sistemom kap po kap. ili tokom samog formiranja bankova. plodonošenja i mali rod. Tada se unosi i potrebna količina mineralnih đubriva. malo humoznih zemljišta. Dopunska obrada ne sme da podrazumeva puno prohoda teškom mehanizacijom. najkasnije do kraja jula početka avgusta. Kod julske sadnje i visokih letnjih temperatura.ili pak kod peskovitih. a sve u zavisnosti od plodnosti zemljišta. A+ i AA+. Tokom izvođenja dopunske obrade. Pre sadnje izvrši se skraćivanje korena na 9-10 cm i dezinfekcija živića u rastvoru Ridomila i nekog insekticida npr. Pre sadnje treba pravilno obaviti zalivanje. pri čemu su u postupku granulisanja upotrebljene huminske kiseline iz laverdita i inhibitori nitrifikacije (nitrapirin) i niz drugih komponenti koje mu daju izuzetnu upotrebnu vrednost. Napominjemo da je vrlo važno među redovnim merama nege. U septembru i u oktobru trudimo se da živić fertigacijom i folijarnom ishranom pripremimo za nastupajuću zimu. a usev u proleće ranije prispeva. ali samo ako raspolažete sadnicom dijametra preko 10 mm. narednog proleća imaćemo kašnjenje cvetanja. kako visoke temperature ne bi usporile ukorenjavanje i prijem živića. jer još uvek ima vremena za njihov vegetativni razvoj i formiranje roda u narednoj godini. onda usev pre 33 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . pa se odmah nakon pripreme leja. grčica. Jagoda se gaji na visokoj leji pokrivenoj polietilenskom folijom. koja sadrže i huminske kiseline. Ovo đubrivo je formulisano od najkvalitetnijih potpuno vodorastvorljivih komponenti. Živići A++ tzv. pošto ne dolazi do prevlaživanja. Frigo živići se sade nakon prethodnog laganog odmrzavanja na sobnoj temperaturi u trajanju 2 do 3 dana. Plodovi su krupniji. (waiting bad) mogu prolećnom sadnjom dati pristojan rod već u godini zasnivanja na otvorenom polju. unosi se inkorporacijom potrebna količina zemljišnih insekticida radi kontrole žičnjaka.5 l/ha Talstara. Od polovine oktobra do polovine novembra. Prestige. magnezijum ali i neophodne mikroelemente. kako bi se usev dovoljno vegetativno razvio i dovoljno izbokorio do nastupanja jesenjih mrazeva. Preporučujemo unošenje 400-600. obojeniji i čisti. Ukoliko zasadu prete jake golomrazice. pa čak i 800 kg/ha Multi Za sadnju treba koristiti deklarisane frigo živiće. često se u prvih 2 do 3 nedelje od sadnje praktikuje redovno orošavanje mikrorasprskivačima koji se nakon dve do tri nedelje uklanjaju kada se frigo živići pravilno ukorene i počnu vegetativno da razvijaju. da se zemljište Comp Base đubriva. Živići se razlikuju i po kategoriji i dijametru korenovog vrata i po tome nose različite oznake A-. U našim kontinentalnim uslovima klime najbolje je sadnju obaviti polovinom jula. tako da imaju daleko veću tržišnu vrednost. Poželjno je da se po svakom živiću formira najmanje 2-3 korenova vrata. pedantno i redovno uklanjati stolone i cvasti. Treba voditi računa da obilnim i čestim navodnjavanjem sistemom kap po kap ne izazovemo slab prijem. Krajem avgusta do polovine septembra jagoda se zasniva iz bezvirusnih zelenih živića. što onemogućava pouzdan prijem.

a berači mogli svoj posao da obavljaju nesmetano i odmah posle kiše. uz dosledno poštovanje preporučene tehnologije. Termozaštitne barijere od lakog netkanog agrotekstila. a od početka oktobra se usev zasušuje. naročito one veće debljine 23 g/m2 omogućuju idealno prezimljavanje i u uslovima golomrazica (nekoliko dana oko i ispod -10 °C) i na negativnim temperaturama blizu 0 °C (visoka zasićenost vlagom). gde se svake godine obnavlja zasad i koristi samo jednu godinu. nakon čega se primenjuju i Ridomil tri godine i u slučaju prosečnih meteoroloških uslova. pa čak i do 35 t/ha za visokorodne kasne sorte. ishrane i navodnjavanja. Nadalje ishrana putem sistema kap po kap prati okvirni program ishrane. Od polovine novembra. kako se za vreme padavina plodovi u zrenju ne bi prljali ili primili zarazu. uklanjamo sve promrzle i oštećene listove. Mere nege u gajenju jagode na otvorenom polju podrazumevaju u velikom broju slučajeva. moguće je postići prinose od 20 t/ha za rane. Polovinom septembra se proređuje broj korenovih vratova na 2 do 4 u zavisnosti od bujnosti sorte. istrajnost. gde se zemljište detaljno dezinfikuje i gde se primenjuje vrlo napredna tehnologija gajenja. bez elementarnih nepogoda. a najkasnije do polovine jula izvrši se potpuno uklanjanje nadzemne mase košenjem. nakon čega ponovo sledi program zaštite. a najkasnije od polovine decembra kod ranih i osetljivih sorata vrši se prekrivanje jagode lutrasilom u cilju zaštite od izmrzavanja. Nakon završetka berbe usev se jedno vreme održava vegetativno. Kada se u proleće stabilizuju noćne temperature na oko 5-6 °C. naročito kod težih tipova zemljišta nastiranje slamom između bankova. Prinosi u Španiji i Italiji.GAJENJE JAGODE i Alliette u narednim tretmanima. kao i starije donje listove koji leže na foliji. dostignuti su prinosi od 45 t/ha. Rano prolećni tretman podrazumeva obaveznu primenu bakarnih preparata. Usev se obično gaji prvih jačih zahlađenja treba pokriti agrotekstilom. a u folijarnom đubrenju i aminokiseline i fosfitna đubriva. naporan rad. 34 ŠKOLA GAJENJA JAGODE .

.

4.00€ Dijametar 10-12 mm Kom 40000 0. kontinuitet u snabdevanju kvalitetnom robom. a povraćaj za folije i agrotekstil 15%. dok je u marginalnim područjima povraćaj i veći.00 3.00 624. dobra organizacija posla i efikasan sistem prenosa savremene tehnologije u neposrednu proizvodnju.35 19.80 10.00 0.40 4.60 0.25 14.2 Ventil M/F 1 1/2” Spojnica M 1 1/2” x 50 Spojnica F 2” x 50 Filter 2” mrežni inox Filter 2” disk Teflon traka UKUPNO Opcija: rana proizvodnja LUTRASIL ene su date sa uključenim PDV-om koji za frigo sadnice i đubrivo iznosi 8 %.80€ 36 ŠKOLA GAJENJA JAGODE .80 1. j.15 3.04 32.00 0.80 1.60 587.00 766.40 10. odgovarajući obim proizvodnje.54€ 23 g/m2 . (€) 1. Podsticajna sredstva od strane Ministarstva za poljoprivredu u 2008 godini iznose 600. Najvažnije pretpostavke za uspešan nastup na stranim tržištima jesu.000 dinara/ha.20 1.00€ 50 kg vreća 12 52.25 0. folije i lutrasil iznosi 18%.00 8.50 235.05 m 9720 m2 0. R = 5 cm 40 x 30 cm Đubriva MultiCopmBase 14:13:20+2MgO Živići jagode A Navodnjavanje Kap po kap T tape 508-20-500 Priključna spojnica sa ventilom Layflat 50mm PE 50 Obujmica 50 x ¾” Spojnica M ¾” x 25 Lakat spojnica 25 x 25 Muf ¾” x ¾” Mix Rite fertilizaciona pumpa ¾” PE 25mm/3.20 1.76 0.30 1.10 1.GAJENJE JAGODE Predračun repromaterijala za zasnivanje 1 ha jagode odnosi se na parcelu 33 x 300m = 1 ha ukupno Vrsta repromaterijala Malč folija Srebrna o. a za opremu za navodnjavanje.80 0.80 1.2mx1000mx25mic rolna 6 127.021.411.25 14.360.m.00 766.000.35 19.25 1.m. dok za sistem za navodnjavanje kap po kap čitavih 50% od fakturne vrednosti umanjene za vrednost PDV-a.000.25 235. Cena (€) Cena (€) Specifikacija Cena po j.00€ 3050 m kolut Kom Kom M Kom Kom Kom Kom Kom M Kom Kom Kom Kom Kom Kom 4 40 40 33 2 4 2 2 1 2 1 1 5 1 1 3 146.14 1.00 624.360.54€ 10.00 48. kom C Naša ocena je da proizvodnja jagode i drugih vrsta jagodastog voća za svežu konzumnu potrošnju i za izvoz ima veoma dobru perspektivu i da predstavlja značajnu razvojnu šansu Srbije u bliskoj budućnosti.20 8.00 3.40 3.15 16.00 2.00 43.

.

Vodovodska I deo 53.V. ili pišite na: Poljoprivredni list.Prirodni uslovi za gajenje jagodastog voća T ekst. M.co. 11147 Beograd Pozovite na: 011 23 980 39 prodaja-pretplata@poljoprivrednilist.yu 38 ŠKOLA GAJENJA JAGODE NARUDŽBINE IZ SRBIJE: .

NARUDŽBINE IZ BIH: Pozovite na: 051 310 315 065 705 534 ili pišite na: Poljoprivredni list .net 39 ŠKOLA GAJENJA JAGODE .predstavništvo. Pilanska bb (Banjalučki velesajam) Banja Luka p_list@blic.

da se investicije brže otplate i da počnu brže da donose prihod. Praksa je pokazala da je obuka neophodna. sredstva za zaštitu i ambalažu. Obuka će se izvoditi u Surčinu kod G-dina Bate Miloševića. neophodnim zonama izlocaije i svim drugim parametrima rasadnik ispunjava sve neophodne kriterijume za uspešnu proizvodnju sadnog materijla. godini uveden je niz novina.Po pitanju savremenog uzgoja jagoda firme ATP IRRIGATION iz Beograda i PLANTAŽA MILETIĆ iz Subotice nastavljaju svoju saradnju započetu pre 4 godine. bezvirusnih sadnica. zatim đubriva. Po dobijanju svih neophodnih dozvola za uvoz baznog materijala. Brošura i filmovi na CD-u će za nove proizvođače biti sastavni deo opreme. PLANTAŽA MILETIĆ je u Holandiji kupila licence za njihovu dominantnu sortu ELSANTA i za industrijsku sortu SENGA SENGANA. a proizvođači koji su već u poslu dalje konsultacije će moći da rade samo kada savladaju upustva iz brošure i vode dnevnik radova. kvalitetne folije. Od ove godine firme ATP IRRIGATION i PLANTAŽA MILETIĆ u ponudi imaju kompletnu opremu i tehnologiju za uzgoj jagoda na otvorenom. Kada je prvi put posadio jagodu nije imao nikakva predznanja ni o plasteničkoj proizvodnji ni o uzgoju jagoda u plastenicima. Lokacija za rasadnik je izabrana u saradnji sa stručnim službama. konzumnih i klasiranih jagoda. Cilj obuke je da se eliminišu početničke greške i da proizvodnja bude lakša. Uvezen je bazni sadni materijal i formiran je rasadnik na površini od 1 ha. mašine za izradu bankova i postavljanje folije i kvalitetnih sistema navodnjavanja otpornih na zapušavanje čak i kada u vodi ima dosta gvožđa i kamenca. Pokazao je veliku zainteresovanost za ovaj vid uzgoja jagoda. Sklopljeni su svi neophodni ugovori sa nadzornim službama pod čijom kontrolom se na PLANTAŽI MILETIĆ odvija poizvodnja sadnica a u cilju dobijanja sertifikovanih. Novim proizvođačima isporučujemo NAMENSKE konstrukcije plastenika sa kompletnom unutrašnjom opremom za navodnjavanje i orošavanje. tehnologiji VERTIKALNOG UZGOJA JAGODA od ove godine za nove proizvođače uvodi se obavezna obuka. Ovo je početni korak u proizvodnji sadnica a za narednu godinu proširuje se asortiman sa još nekoliko najnovijih ho- ŠKOLA GAJENJA JAGODE . 40 Novo je to što će se vršiti ugovaranje proizvodnje i otkup industrijskih i svežih. Sve za jagode na jednom mestu U U aprilu 2008. landskih i italijanskih sorti jagoda. lokaciji. potpuno je ovladao tehnologijom i početnicima može biti od velike pomoći njegovo iskustvo. hobi plasteniku i da nauče sve od sadnje jagoda do tehnike navodnjavanja i prihrane vodotopivim đubrivima. najnovije supstrate. G-din Bata je već prošao dva proizvodna ciklusa u tehnologiji vertikalnog uzgoja jagoda. vrhunske frigo sadnice i ambalažu za pakovanje. kontejnerskih. U 2008. Za stare i nove proizvođače urađena je i brošura sa upustvima za gajenje. To podrazumeva vrhunski sadni materijal širokog sortimenta. tako da po kvalitetu tla. godine u Srbiji registrovan je PRVI RASADNIK ZELENIH SERTIFIKOVANIH KONTEJNERSKIH SADNICA JAGODA. proizvodnju i promet sadnica. kvalitetnija i efikasnija. Početnici će u Surčinu moći da vide kako G-din Bata uspešno proizvodi jagode u namenskom. Pored zelenih. krenuće i proizvodnja frigo TRAY PLANT sadnica.

Praktično nisu zabeleženi prinosi ispod 25 t/ha. po pravilu se uklanjaju cvetovi i ne dozvoljava se jesenji rod. Za sadnice kategorije 500 kom u gajbi optimalno vreme sadnje je u drugoj polovini jula. rok ugovaranja je 4 godine. površina za ugovaranje je 0.2kg/sadnici primenom savremene tehnologije od pripreme zemljišta preko izrade bankova propisane visine. Tehnologija po kojoj će se proizvoditi jagode obezbeđuje prinose od 30-40 t/ha a stručna služba će kontrolisati primenu tehnologije. da li saditi frigo ili zelenu kontejnersku sadnicu. ali je prolećni rod u zavisnosti od sorte na nivou od 1kg i više. prihrane i zaštite. ali proizvođači MORAJU ZNATI da jesenji rod nosi RIZIK. Preko ProCredit Bank obezbeđeni su povoljni krediti. 024/550 131. Sadnjom u optimalnim rokovima sadnica na kraju jeseni već ima po 6-7 vratova iz kojih u proleće izbija 10 i više cvetnih grana sa po 7-8 do 10 cvetova. ostvario je na svojoj plantaži Gdin Živko Guljan iz Surduka. kontejnerskim sadnicama. pravilnog postavljanja sistema navodnjavanja. a prema tome za isti rad dobija se i značajno veći prihod. Tržište traži izuzetno velike količine i konzumne i industrijske jagode i ATP IRRIGATION i PLANTAŽA MILETIĆ su spremni da ispune očekivanja i proizvođača i domaćih i ino kupaca jagoda. čak i kraj juna) u odnosu na krupnije sadnice (manji broj komada u gajbi 250 do 500 kom). Zelena kontejnerska sadnica se sadi u drugoj polovini jula. 063/80 37 132 SUBOTICA PLANTAŽA MILETIĆ.mileticdoo.5ha i min. 266 18 57. ŠKOLA GAJENJA JAGODE 41 . Proizvođači koji žele da se bave savremenim uzgojem jagoda često su u dilemi koja sadnica je najbolja.Min. odnosno na nivou 20 t/ha. Sadnjom zelene kontejnerske sadnice postiže se prinos koji je duplo veći u odnosu na frigo sadnicu. Generalno.yu. Ako se frigo sadnica sadi na otvorenom. Savremeni uzgoj jagoda zahteva da se tehnologija ispoštuje 100% i u takvojvarijanti biznis je profitabilan. Svetski značajan rezultat u proizvodnji jagoda od preko 1. Samo NAJKVALITETNIJA frigo sadnica (250300kom/gajbi) posađena u tehnološkom roku i na otvorenom može u jesen doneti mali rod.atpdoo. ne daje jesenji rod. To su rezultati koje su u našem klimatskom podneblju potvrdili proizvođači širom Srbije. POSTOJI OPASNOST DA U PROLEĆE JAGODA NEĆE CVETATI ILI ĆE DATI KASNO SAMO 1-2 CVETNE GRANE!!! Pravilo je da se sitnije frigo sadnice (veći broj u gajbi – 700 do 800 kom) sade ranije (početak jula. Zainteresovani proizvođači će moći da dobiju upitnike za prijavljivanje za jedan od savremenih vidova proizvodnje jagode ili da ih skinu sa sajtova www. odnosno dva ciklusa sadnje.co. BEOGRAD ATP IRRIGATION 011/26 666 62. U zavisnosti od sorte prolećni rod je na nivou 400-700 g/sadnici. Na taj način tokom godine sezona branja može trajati 6-10 meseci. Proizvođači mora da se prvo opredele u kom periodu godine žele da imaju berbu i u kojoj količini i da osnovu toga se opredele za tip sadnice. AKO SE FRIGO SADNICA SADI KASNO ILI AKO SE OSTAVI VELIKI JESENJI ROD I BERE DO KASNO U JESEN. Prinosi na nivou 30-40t/ha postižu se sa zelenim. frigo sadnica se sadi u zatvorenom prostoru i plodovi se beru već posle 6 nedelja. 063/563 405.rs ili www.

. . Ukupni razmenljivi fosfor u zemljištu često nije podatak koji nam može dati pravu sliku o njegovoj pristupačnosti. Minimalno potrebnim za visoke prinose jagode smatra se sadržaj od 18-22 ppm. Predozirana ishrana azotom u odnosu na kalijum.za 20 kg/ha u slučaju da gajimo manje prinosne sorte (25-30 t/ha). . u zavisnosti od obezbeđenosti zemljištem i pristupačnosti fosfora. Na zemljištima bogatim krečom.za 20 kg/ha ukoliko je zemljište veoma bogato organskom materijom i ima povoljnu mikrobiološku aktivnost i brzu mineralizaciju.za 20 kg/ha u slučaju da u zasnivanju zasada primenjujemo stajnjak ili huminske kiseline. zbog brze mineralizacije i ispiranja. Na lakim zemljištima je neophodno u ishrani primeniti gornje vrednosti kalijuma koje se dopunski uvećavaju za 35 kg/ha u slučaju ekstremno visokih prinosa.za 20 kg/ha u slučajevima ekstremno visokih prinosa iznad 40t/ha. čime se otvaraju putevi infekcije fitopatogenima. K Potrebe zasada jagode za azotom -N Generalno možemo reći da su za vrlo visoke prinose jagode . Magnezijum je veoma značajan jer ulazi u sastav hlorofila. Ishrana kalcijumom je takođe veoma bitna za čvrstinu plodova i njihovu dobru ispunjenost. potrebne količine azota od 120 kg/ha. . . potrebne količine fosfora uvećavaju se. slabi imunološki sistem biljke.za 20 kg/ha ukoliko su zime tople. sadržaj šećera i dobar ukus. sa niskim sadržajem humusa. zbog jakog ispiranja. najznačajnije oruđe u postizanju visokih prinosa i dobrog kvaliteta i tržišnosti jagode. od jagodastog voća kalijum čini čak 60% ukupnog sadržaja suve materije ploda i praktično je nemoguće u fazi porasta i zrenja plodova jagode izvan odnosa NPK 2:1:3 do 2:1:4 dobiti odgovarajuću boju.za 30 kg/ha ukoliko se zasad zasniva na strništu u istoj sezoni radi mikrobiološkog razlaganja žetvenih ostataka. Pristupačnost fosfora u zavisnosti od hemijske reakcije zemljišta Potrebe zasada jagoda za kalijumom Zasad jagoda se u zavi-К snosti od obezbeđenosti kalijumom i njegove pristupačnosti đubri sa 90-270 kg/ha K2O. U zavisnosti od planiranog sortimenta i prinosa jagoda. ipak. Posebno treba istaći potrebu da u odnosu na kalijum i kalcijum. siromašnim zemljištima. . naročito bolestima uvenuća i pojačava intenzitet napada i brojnost populacije štetnih insekata. sjaj. na lakim zemljištima u fazi zasnivanja zasada.ISHRANA JAGODE Ishrana i navodnjavanje useva jagode Dobro izbalansirana ishrana predstavlja. odnosno umanjuju za istu količinu kod ranih i manje prinosnih sorata. . magnezijum ima izbalansiran odnos u ishrani. sa alkalnom hemijskom reakcijom ili na jako kiselim zemljištima dolazi do imobilizacije fosfora i stvaranja sekundarnih i tercijarnih jedinjenja koja su teško rastvorljiva. ili umanjuju od zadate vrednosti za 20 kg/ha. Dobar pokazatelj pristupačnosti fosfora je njegov Uticaj forme azota na pH zemljišta 42 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . a padavine od oktobra do februara iznad 300 mm. Od ove količine azotnih hraniva vršimo umanjenje u sledećim slučajevima: .i do 35-40 t/ha.za 20 kg/ha u slučajevima ekstremno visokih temperatura i padavina. sadržaj u zemljišnom rastvoru. Đubrenje azotom uvećavamo u odnosu na generalnu preporuku u sledećim slučajevima: .za 15 kg/ha ukoliko smo za predusev imali jednogodišnje mahunarke ili pak razorali višegodišnje travno-leguminozne smeše.za 20 kg/ha na posnim. Zasad jagode je veoma osetljiv na Pristupačnost kalijuma i njegovo usvajanje Potrebe zasada jagoda za fosforom -P Za visoke prinose zasad jagode treba prema generalnoj preporuci ishraniti sa 50-150 kg/ha P2O5.

Što se tiče mogućih grešaka u pravilnom doziranju vode i hraniva. sa pH vrednošću oko 5. Ukoliko se fertigacijom i folijarnom primenom ne uspe. najbolje u formi EDDHA u jednokratnom zalivanju. a gotovo nikad na inertnim smešama poput kamene vune ili poliuretanskim penama. Razlog za to je ukus i miris. Najpre treba istaći da se jagode gaje samo na organo-mineralnim smešama. tzv ŠKOLA GAJENJA JAGODE 43 . Najčešći problem u ishrani je obezbeđenost gvožđa i njegova pristupačnost u alkalnoj Pristupačnost makro i mikro hraniva u zavisnosti od pH zemljišta drenčing. čak i ako ga ima dovoljno u zemljištu. Beli treset. posebno u uslovima prevlaživanja i alkalne hemijske reakcije zemljišta. Na alkalnim zemljištima bogatim krečom (iznad 6%) ne preporučuje se gajenje jagode. a naročito u drugoj godini nailaze problemi vezani za relativno brzu mineralizaciju i kompakciju supstratne smeše. Kada usled obilnog navodnjavanje uz prisustvo ugljene kiseline u zemljišnom rastvoru dođe do rastvaranja previsokih vrednosti Ca2+ onda se smanji usvajanje magnezijuma. ali kasnije u proleće. što je optimum za jagodu.poremećaje u usvajanju hraniva. Tada treba primenjivati helatno gvožđe. magnezijum sulfat sa izrazito kiselom hemijskom reakcijom. Drugi veliki problem je nedostatak cinka.5 do pH 7 . da bi pH zemljišta spustili na 6. u slučajevima kada se supstratna smeša priprema za duže proizvodne cikluse i ne želi se brza mineralizacija. Koji su to organski materijali koji se koriste za pripremu supstrata? sredini. praktično je veoma teško izvodljivo u istom proizvodnom ciklusu doći do kvalitetnih pomaka. a sadržaj magnezijuma za lakše tipove zemljišta iznad 55 mg/100 g zemljišta. dok ograničena zapremina supstrata u kojoj se formira korenov sistem sadnice podrazumeva komjuterizovan i vrlo precizan sistem fertigacije. kada obično dolazi do njegove precipitacije i stvaranje nerastvornih jedinjenja. od pH 5. Tada je navodnjavanje intenzivno i najčešće nakon naglog prelaska iz oblačnog i hladnijeg vremena u sunčani i topli period dolazi do prosvetljenja vršnih listova. kalijum nitrat sa cinkom i azotnu kiselinu. Kod zamene supstrata i živića svake proizvodne sezone većim učešćem crnog treseta omogućuje se brži vegetativni porast neposredno nakon sadnje i veći rod u jesenjoj proizvodnji. Kada se javljaju i kako se manifestuju pojedine hloroze? Preciznost ishrane i navodnjavanja zasada jagode determinisana je prvenstveno količinom supstrata po jednoj sadnici. oplemenjene. Ukoliko dođe do poremećaja ravnoteže. Obično se javlja na najmlađem lišću iz centra bokora. Normalno je da veća zapremina supstrata i veća puferna sposobnost i vododržljivost omogućuju jednostavnije sisteme za fertigaciju. grube strukture ima prednost nad crnim tresetom. Za uspešnu proizvodnju jagodastog voća neophodno je da sadržaj Ca u zemljištu bude iznad 500 mg/100 g. onda treba primeniti veliku količinu helatnog gvožđa. a u samom zrenju 1. optimalno 6. onda je moguće rešenje izvesna koli- Jak deficit u ishrani gvožđem se manifestuje kao jaka hloroza celih liski koje su slabo razvijene. ili su prihvatljive samo određene sorte. kojim su naša zemljišta inače veoma slabo obezbeđena.7 mS/cm. Obično se hloroze javljaju u momentu intenzivnog porasta plodova. Veoma dobar materijal su i kokosova vlakna koja su u stanju da vežu prilično visoke količine soli i na taj način smanje rizik od eventualnih grešaka u ishrani. Najčešće se koriste različite vrste treseta. onda nakon uklanjanja starih listova i obnavljanja zasada tokom leta treba ispraviti deficit i narednu sezonu dočekati sa izbalansiranom akumulacijom svih makro i mikroelemenata u živiću.5 mS/cm. Preporuke za hidroponsku ishranu i navodnjavanje jagode gajene na supstratima koji je gotovo nemoguće postići bez adekvatne mikrobiološke i fermentne aktivnosti u zemljištu ili supstratnoj smeši.2. a sadržaj antioksidanasa i polifenola je takođe značajno manji. Jagoda slabo uspeva na EC vrednosti zemljišnog rastvora višim od 1.2. U tim uslovima se smanjuje aerisanost medijuma. Na takvim vrednostima u grodanu je nemoguće ostvariti boju i visok briks a time i sadržaj šećera. Ona se kreće od 1-2 l pa do 4-5 l po živiću u zavisnosti od načina i tehnike gajenja i od sastava supstratne smeše. Istakli smo više puta da se jagoda gaji na zemljištima koja su blago kisele hemijske reakcije. Ukoliko se hloroza javi relativno rano. pa se u anaerobnm uslovima usled prevlaženosti podiže pH rastvora i dolazi do precipitacije gvožđa i cinka i pojave njihovog deficita.

Ovaj sistem je prihvatljiv u hobi gajenju i na malim proizvodnim površinama. koje se nakon izvesnog vremena slabije ispiraju u odnosu na druge organo mineralne supstratne smeše. dok je vermikulit izuzetnih termičkih osobina i odličan je u zimskoj kojih je postavljena dozer pumpa koja u vodu za navodnjavanje unosi potrebnu količinu kiseline. niske adsorpcione sposobnosti. Od minerala se za pripremu supstratnih smeša koriste ekspandirani perlit ili vermikulit u zavisnosti od sezone gajenja jagode. Perlit je hladan mineral. Drugi sistem je primena dozer pupi koje su redno ili paralelno vezane i obično ih ima dve ili tri. specijalne vrste gline koja ima relativno visoku koloidnu moć i vododržljivost. a mane su veoma brojne. ovakav način rada podrazumeva moguću precipitacijutaloženje pojedinih soli nerastvorenih 44 nom sistemu već je ishrana bazirana na građenju vrednosti konačnog EC iz vrednosti pojedinačnih matičnih rastvora i same vode za navodnjavanje. koje ne rade na proporcional- ljivog rastvora koja se ocedi iz vreća sa supstratom zavisi od visine zalivnih normi i učestalosti navodnjavanja. čestu potrebu mešanja više različitih formulacija đubriva i velika angažovanost obučenih ljudi na poslovima fertigacije. čak 240 ppm CaO zimi. U hidroponskom gajenju jagode na supstratima. Organizujemo ih obično kao tank A i tank B između Shema 1. pri čemu je u stanju da adsorbuje i određenu količinu magnezijuma. koji su najčešće zapremine 1000 l preko male elektro pumpe. 265 do 420 ppm K2O. Najčešći sistem koji se primenjuje od samog početka jeste doziranje konačnog rastvora iz tankova. a određuje se na bazi kumulativne radijacije i iznosi obično 5 do 30%. odnosno količina hran- ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Najpre. 70 do 85 ppm P2O5 . ali sa druge strane akumulira velike količine soli. Šema fertigacije useva jagode kombinacijom dozer pumpi čina bentonita. Visina drenaže. vrlo složenih fertigacionih jedinica. koji se obično koristi u letnjoj proizvodnji stalnorađajućih jagoda. Prednosti ovog metoda fertigacije jeste niska cena za sistem navodnjavanja i ishrane.ISHRANA JAGODE jedinjenja usled dužeg stajanja do upotrebe. Treći sistem je primena miksera i komjutera. najčešće prihvaćen standard jeste receptura 165 do 185 ppm N. odnosno proizvodnji.

magnezijum sulfata. U sva tri koncepta konačan rastvor mora biti neutralan. 719 ppm NO3-.0% -Sadržaj mikroelemenata Fe 1000ppm Mn 500ppm B 200ppm Zn 150ppm Cu 110ppm Mo 70ppm ŠKOLA GAJENJA JAGODE 45 . kao MgO: 17-10-27+me 11.3 EC mS/cm 0.HCO3-+. tako da konačni sadržaj kalcijuma i magnezijuma recimo uključuje i one vrednosti sadržane u samoj vodi za navodnjavanje. u ishrani treba uneti 18 ppm NH4+ . 50 ppm SO4-.0% 11.7% 17% 10% 27% 11-11-33+2MgO+me 9. K+. kalcijum nitrata. Ako se uzme u obzir EC vrednost konačnog rastvora prostih soli makro i mikro elemenata.014 Na osnovu proračuna. odnosno 1. 134 g 228g 617 ml nosno EC vrednost ne bi trebalo da prelazi 0. Formulacija vodorastvorljivih đubriva za ishranu jagode na supstratima Polyfeed -Sadržaj N(NO3): -Sadržaj N(NH4) -Sadržaj N(Ukupno): -Sadržaj P. od- Mg2+. U hidroponskoj ishrani u prvom delu vegetacionog ciklusa se koristi formulacija sa više amonijačnog azota. kalijum sulfat. u pogledu odnosa katjona i anjona u rastvoru za fertigaciju. u zrenju jagode. 32 ppm Ca++. te brojni problemi sa pojavom deficita mikroelemenata.5 mS/cm. najbolje je da se za ishranu zasada jagode na supstratima u nesavršenim uslovima koriste specijalna kristalna vodorastvorljiva đubriva za hidroponiku koja ne sadrže amidnu formu azota i imaju visok sadržaj mikroelemenata. Ovim izbalansiranim formulacijama se još po potrebi dodaju azotna kiselina. Po pravilu vrednost pH i EC ne bi trebalo da se razlikuje od dozirane vrednosti više od 10-20%. uz dodatak fosforne kiseline.0% 2.0% 11. Prvi koncept podrazumeva primenu složenih NPK đubriva za hidroponsku proizvodnju.i 7 ppm H+. Treći sistem je baziran na monokalijum fosfatu i na azotnoj kiselini i uz ostale proste soli i mikroelemente ovo je svakako najviše korišćen sistem u hidroponskom načinu israne u Srbiji.8 g Tank B Monokalijum fosfat Kalijum sulfat Magnezijum sulfat Azotna kiselina Odnos amonijačne i nitratne forme je usklađen tako da uz dodatak kalcijum nitrata i magnezijum sulfata možemo imati sve potrebne makro i mikroelemente. Na+. te helatnog gvožđa i drugih mikroelemenata. ali i po preciznosti. koji se razlikuju po složenosti. SO42-. onda je pojedinačna norma mala. Podaci o hemijskom sastavu vode za navodnjavanje odnosi se na bušeni bunar dubine 86 m.7 mS/cm.5-0.. kao P2O5: -Sadržaj K. koji nije podložan precipitaciji u baznoj sredini. Drugi sistem je kombinacija prostih soli: monamonijum fosfata. uz pH vode za navodnjavanje 5.5-6 i EC 1. kalcijum nitrat. 215 ppm K+. Postoje tri osnovna koncepta fertigacije. Mikroelemnti mogu da se dodaju i u izbalansiranom kompleksu u helatnom obliku. onda zaista uviđamo svu kompleksnost ove problematike. Dakle.67 Tvrdoća o nem 23. obzirom na sve navedeno.6 Soli g/l 626 Ca++ 85 Mg++ 41 K+ 7 NH4+ Na+ 39 NO3H2PO4-4 SO4-97 HCO3524 Cl13 Fe 0. 175 g 68 g 194 g 2. pH 7.0% 33. u prvom redu gvožđa i cinka. dok se eventualna korekcija gvožđa može postići unošenjem EDHHA helatnog gvožđa. i anjona HPO4-. Dati primer odnosi se na ishranu jagode gajene na supstratu u uslovima okoline Beograda.6 mS/cm. Ukoliko se vrednost elektroprovodljivosti poveća. Ca2+. 93 ppm H2PO4-.NO3. Kada se tome dodaju sortne specifičnosti u zahtevima za hranivima. Analiza vode za navodnjavanje mora da obuhvata osim vrednosti pH i EC. koja u svom sastavu ne sadrže amidnu formu azota ili ureu. lako se da zaključiti da voda za navodnjavanje ne sme biti opterećena viškom rastvorenih katjona i anjona. kao K2O: -Sadržaj Mg. Tank A Kalcijum nitrat Amonijum nitrat Kalijum nitrat Kompleks mikroelemenata Količina đubriva na 1000 l vode. a učestalost navodnjavanja velika. kalijum nitrata i kalijum sulfata. magnezijum sulfat i amonijum nitrat da bi se postigao željeni odnos makrohraniva.0% 2. Redovna kontrola drenaže odnosno oceda pokazuje u kojoj meri je količina rastvora prilagođena potrebama biljaka. pa dolazi do prevlaživanja korena. a kasnije u ishrani preovlađuje nitratni azot. onda pristupamo ispiranju u trajanju jedan do dva dana u zavinosti od količine i sastava supstrata.3% 5. NH4+. sadržaj sledećih katjona: H+.165 ppm CaO leti i 40 do 70 ppm MgO. Nakon upoznavanja sa sastavom vode za navodnjavanje vrši se balansiranje potrebnih hraniva i formiranje matičnih rastvora. Ukoliko je vrednost pH visoka.

dr Nebojša Momirović REDNI BROJ PRIHRANE FENOFAZA U KOJOJ PRIHRANJUJEMO OPTIMALNO VREME PRIHRANE CILJ PRIHRANE NAZIV ĐUBRIVA PREPORUČENA KOLIČINA ZA 1000 SADNICA JEDNOGODIŠNJE DVOGODIŠNJE 1.5 kg 4. Intenzivan porast lista Polyfeed 20-20-20 + ME 1.5 kg + 0. Na početku vegetacije iza čišćenja (šišanja) jagoda od starog i promrzlog lišća Intenzivan rast lista jagode 10-15 dana nakon prve prihrane Formiranje novog korena i cvetova Polyfeed 11-44-11+1MgO +ME 1-1.5 kg 46 ŠKOLA GAJENJA JAGODE .5 kg 2 kg + 0.2 puta zavisno od potrebe odnosno opterećenosti biljke plodovima Intenzivan rast plodova 1-1.ISHRANA JAGODE Program ishrane jagoda vodorastvorljivim đubrivima Haifa Chemicals (Planirani prinos 25-30 tona /ha) by Prof.5 kg 2-2. Na početku cvetanja Rast lista i pravilno formiranje plodova Ca nitrat + Mg Nitrat / Sulfat 1-1. Pred početak berbe s ovom prihranom može se dodati Multimicro FE ukoliko je potrebno U berbi jagoda 1 . Intenzivan rast plodova 1-1.5 kg 3.5 kg 2 kg 5. Zametanje i rast plodova Intenzivan rast plodova Polyfeed 20-20-20 + Mikro ili Polyfeed 16-8-32 + Mikro Polyfeed 17-10-27 ili Polyfeed 16-832+2MgO+ME Polyfeed 11-11-33+2MgO ili Polyfeed 16-8-32+2MgO+ ME 1-1.5-2 kg 2-2.5 kg 2 kg 2.5 kg 6.5 kg 2-2.

5-1 g/po s navodnjavnjem ili folijarno sadnici NEDOSTATAK CINKA . nošeni i vučeni AGROMEHANIKA KRANJ Cisterne CREINA od 1200 do 20000l Podsticajna sredstva MPŠV za kupovinu cisterni.5.zalivanje Prvi tretman kod inicijalnog formiranja plodova NEDOSTATAK MAGNEZIJUMA .5 g/sadnici Folijarno Multi Micro Bor feed 100 ml /10 l vode Folijarno Polyamin + Multi ProteK 20 ml + 30 g /10 l vode Đubrivo se primenjuje navodnjavanjem u intenzivnom porastu plodova NEDOSTATAK BORA .HLOROZA ( ŽUĆENJE ) LISTA Prvi tretman nakon čišćenja jagoda od starog lišća 10g /10 l vode (na početku vegetacije. Traktorske freze zahata 0. dubine kopanja do 15 cm. Pored toga veliki izbor poljoprivrednih i komunalnih traktora do 128 KS. Fiksni i bočno pomerljivi (hidrauličnim ili mehaničkim putem) kompjuterski balansirani rotori.yu .milurovickomerc. Prskalice i atomizeri. atomizera i prskalica u iznosu od 50%. Obezbeđeni servis i delovi u garantnom i vangarantnom roku.NEDOSTATAK KALCIJUMA . zaobljeno kućište (bolji protok materijala). 3 GODINE GARANCIJA.NEKROTIRANJE STARIJIH LISTOVA -Mg Nakon uočavanja simptoma (pri naglom prelasku iz hladnog i oblačnog u toplo i vrlo sunčano vreme) NEDOSTATAK GVOŽA . Bez kabine i sa komfornim kabinama sa klima uređajima. pogodni za rad u baštama. Lake freze i mulčeri hrvatskog proizvođača GRAMIP DUBRAVA.OPADANJE CVETOVA I DEFORMISANOST PLODOVA Cvetanje Đubrivo se dodaje zajedno s navodnjavnjem ili folijarno OPŠTE ZAOSTAJANJE U PORASTU-PROBLEMI SA BOLESTIMA U svim fenofazama na 10 do 15 dana Đubrivo se primenjuje folijarno -B KREDIT I LIZING OD 5-7 GODINA KAMATA 3-7%.zalivanje Magnisal / Bittermag 100 g/10 l vode 3-5 g/m2 jednokratnim zalivanjem Folijarno. Specijalna NOVA M SERIJA voćarskih traktora od 60-95KS. a kasnije po potrebi) Multi Micro Fe EDu zalivanju kod jakog -Fe Đubrivo se dodaje zajedno DHA 6% deficita dodaje se 0. SA I BEZ UČEŠĆA Voćarski traktori japanskog proizvođača Kubota B serije od 14-30KS sa pogonom na sva četiri točka. Beogradska 32 • 11277 Ugrinovci tel: 011/8409-528 • 011/8409-810 • fax: 011/8409-809 www. Nudimo Vam i proizvode sledećih firmi: Ul. zaobljenim staklima radi veće preglednosti i karbonskim filterima. idealni za potrebe voćarstva i vinogradarstva za usitnjavanje granja debljine 2.5.com office@milurovic. svojim gabaritima prilagođena voćnacima i vinogradima. voćnacima i vinogradima. Mulčeri za usitnjavanje biljnih ostataka.85 do 2m.KOVRDŽANJE TERMINALNIH LISTOVA -Ca Folijarno Poly Ca-LSA 15% CaO 50ml /10 l vode Folijarno.HLOROZA ( ŽUĆENJE ) LISTA -Zn Količina za jednu sadnicu Multi KZn Na alkalnim zemljištima primenjuje se 1-1.10cm.com • milurko@sezampro.

Patrijarha Dimitrija 24 11090 Beograd Tel.rs www. koja se može dalje prera ivati.Suncem do premijum kvaliteta Prednosti sušare? • raznovrsnost • ekonomska nezavisnost • ujednačen kvalitet • kontrola procesa • isključen uticaj čoveka • definisano vo enje procesa • odre ivanje vršne temperature sušenja i odre ivanje završne vlage • CE standard • HACCP standardi • štedi energiju • PREMIJUM kvalitet SUŠARA NA SUNČEVU I ELEKTRIČNU ENERGIJU NTIM tehnologi iz Beograda je na tržište izneo izuzetno energetski ekonomičnu sušaru koja pre svega koristi sunčevu energiju za procese sušenja: lekovitog.rs . gljiva. a pored osušene materije daje i poluproizvod u obliku sakupljene isparene tečnosti. NTIM d.o./Fax. voća i povrća. +381 11 3561958 office@ntim. Ova sušara je patentno zaštićena i plod je srpske pameti.o. Ova tehnološka novina na Novosadskom poljoprivrednom sajmu je izazvala veliko interesovanje potencijalnih korisnika zato što daje produkte sušenja u premijum kvalitetu. začinskog i aromatičnog bilja.ntim.

novi džakovi NAPOMENA: NE MEŠAJTE KRISTALONE SA NOVIM YARINIM A STARIM KEMIRINIM PROIZVODIMA.bivši proizvodi.co.YARA . PROIZVODNJA GORE NAVEDENIH PROIZVODA JE U BIVŠIM KEMIRINIM FABRIKAMA! I dalje jedini zastupnik za Srbiju: AGRO-FertiCrop. tel/fax: 024/622-119 e-mail: office@agro-ferticrop.yara.agro-ferticrop.budući izgled starih proizvoda FERTICARE 15-30-15 FERTICARE 14-11-25 FERTICARE 24-8-16 FERTICARE 10-5-26 FERTICARE HYDRO 6-14-30 FOLICARE 17-9-33 B FOLICARE 19-11-24 Cu FOLICARE 19-11-24 Zn YaraMila Cropcare 11-11-21 YaraMila Cropcare 5-14-28 Yara Mila Multicare 5-10-25 Yara Mila 8-20-30 CALCINIT / TROPICOTE / NITRABOR KRISTA K KRISTA SOP . još uvek na tržištu FERTICARE 15-30-15 FERTICARE 14-11-25 FERTICARE 24-8-16 FERTICARE 10-5-26 FERTICARE 6-14-30 FOLICARE 17-9-33 B FOLICARE 19-11-24 Cu FOLICARE 19-11-24 Zn CROPCARE 10-10-20 CROPCARE STANDARD 5-14-28 MULTICARE 5-10-25 POWER 8-20-30 KALCIJUM NITRAT KALIJUM NITRAT KALIJUM SULFAT . YARA . Pap Pala 17.prah i granul.novo ime kompanije Kemira GrowHow o stari džakovi KEMIRA .co.yu .rs • www.yu www. Subotica.prah i granul.

ogršticu za zelenišno đubrenje ili gajiti recimo brokoli ili kelj pupčar. Hemijsko suzbijanje podrazumeva detaljnu dezinfekciju zemljišta. a stariji listovi nekrotiraju i dobijaju oranž. a donji listovi žute. Tokom prekida u gajenju jagode. kasnije mrko braon truleži korenovog vrata koji na kraju pocrni i zadeblja poput pacovskog repa. Gajiti otporne sorte. potom metalaksila (Ridomil Gold). Za dezinfekciju se može koristiti i metam sodijum i hlorpikrin. Crna trulež korena jagode Prouzrokovač: Rhizoctonia fragariae. Podriti na dubinu od 40 do 50 cm u jesen međuredni prostor. naročito na težim zemljištima. Tretirati frigo sadnice prilikom sadnje. Živić je slab. albo-atrum Javlja se na pojedinačnim biljkama ili u oazama. Coniothyrium fuckelii. treba izbegavati i druge vrste jagodastog voća. Ne treba zasnivati jagode na zemljištu na kome se javljala crna trulež korena. obavezan kod podizanja matičnjaka. što je ujedno i period odmora zemljišta. crvenu ili žućkastu boju. Za prevenciju plamenjače veoma je prolećnog kretanja useva i nakon letnjeg uklanjanja nadzemne lisne mase (košenja). fragariae Gljivično oboljenje koje se javlja posebno na težim. a potiče iz zemljišta u kome se održava godinama.. Na korenovom vratu ili u osnovi lisne drške na preseku se primećuje jasno izražen mrki prsten. Idriella lunata. Inokulum dugo ostaje u zemljištu. Hainesia lythri. koristi se najviše dazomet (basamid granulat). prevlaženim i loše dreniranim zemljištima. U plodored treba uključiti travno leguminozne smeše i poštovati u potpunosti ograničenje u prekidu gajenja jagode. Pyrenochaeta sp. U hemijskom suzbijanju dezinfekcija basamid granulatom daje odlične rezultate. papriku i plavi patlidžan. U preventivnom pogledu je veoma važno izbeći teška zemljišta i zasušivanje korena u fazi prijema frigo živića. Proizvodi toksine u ksilemu čime smanjuje usvajanje vode i smanjuje turgor zaraženih biljaka. Fusarium sp. Simptomi su gubljenje svežine i bele boje korenovih žilica. ali je ne treba praktikovati na tem- Tamo gde se javlja ovo oboljenje poželjno je da rotacija traje najmanje 7 do 8 godina. Hemijsko suzbijanje je moguće primenom sistemičnih fungicida poput fosetil aluminijuma (Alliete) ili fosfita. Ramularia spp. Gajiti otporne sorte jagode. njihovo parcijalno ili potpuno odumiranje. Kada se bolest pojavi treba ukloniti zaražene biljke iz zasada i ne popunjavati zaražena mesta. Mlađi listovi iz centra rozete ostaju zeleni i uspravni iako je biljka delimično zakržljala. a kod hobista i čitavih 35 cm. kod peraturama iznad 30°C. u hladnijem delu godine. Plamenjača jagode Prouzrokovač: Phytophthora fragariae var. Cylindrocarpon spp. te celokupnu masu žetvenih ostataka inkorporirati u zemljište. često praćena i napadom nematoda. Naročito se ispoljava kod mlađih useva.. Dezinfikovati oruđa i opremu ukoliko prelazite sa parcele na parcelu. metam sodijum odnosno vapam te hlorpikrin. nerazvijen. U novije vreme solidne rezultate ŠKOLA GAJENJA JAGODE . a najbolje je zemljište zauzeti višegodišnjim travno leguminoznim smešama. Pythium spp. Manifestuje se crvenkastim. Stariji listovi se uvijaju duž centralnog nerva. kompaktan. Biljka zaostaje u porastu. i na kraju pocrneo i sasušen izgled. povrtarske vrste iz familije pomoćnica: pradajz. Otkako je metil bromid izbačen iz upotrebe i zabranjen. Zaražava sprovodna tkiva micelijom i produkcijom konidija. Oboljenje je kompleksna kombinacija gljivičnih prouzrokovača.ZAŠTITA JAGODE Zaštita useva jagode Zeleno uvenuće Prouzrokovač: Verticillium dahliae i V. Neposredno pred pripremu zemljišta jako je dobro inkorporitati ozimu 50 važno obezbediti dobru drenažu podizanjem visokog banka 15-25 cm.

crvene spore. Spore prezimljavaju na biljnim ostacima. koje kasnije izbele u sredini. U nekim se područjima smatra va. obscurans prouzrokuje trulež plodova. U centru pega se formiraju piknidi čiji se vratovi probijaju kroz epidermis. bolest počinje da se ispoljava u vidu nekoliko (5-6) manjih. mada na većini komercijalnih sorti za sada ne predstavlja veću opasnost.daje primena fosetil aluminijuma (Allieta) i fosfitnih đubriva. dok je u nekim manje značajna. U našoj zemlji nema podataka o njenoj pojavi na plodovima. U slučaju da su biljke inficirane u proleće. Bolest napada i plodove i često se manifestuje sa jednom ili dve mrke pege. bilo sasušenom lišću ili na mumifikovanim vlažno vreme i temperature iznad 10 °C favorizuju lisnu pegavost u proleće. te je preventivna primena fungicida izuzetno važna. Obično se javlja za vreme jako toplog vremena. Usled toga nastaje slabljenje biljaka i smanjenje prinosa u narednoj godini. stolone. Zaraza se intenzivno širi ukoliko je lišće vlažno. U začetku pege imaju sivkasti centar. Inficirani korenovi vratovi otvrdnu i poprimaju mrko-crvenu ili crnu boju. Pegavost lista Prouzrokovač: Mycosphaerella fragariae bespolna Ramularia brunnea Gljivično oboljenje koje prezimljava u obliku sklerocija na inficiranim listovima. razvijaju se u krupne pege u obliku latiničnog slova »V«. pa izgledom u velikoj meri podsećaju na one koje prouzrokuje Mycosphaerella fragariae. kao što je Multi Protek. Colletotrichum fragariae. tada dolazi do njegove paleži i sušenja. dijametra do 3 mm uvećavajući svoje dimenzije. Iprodion. sa sivim ili skoro belim oreolom. Gljiva se održava tokom zime u formi micelije ili piknida u okviru pega na izumrlim starim listovima jagode koji ostaju pričvršćeni za biljku. P. Čak 90 % plodova može biti zaraženo za manje od nedelju dana. koji se koristi u suzbijanju sive truleži. Primarne infekcije se ostvaruju početkom vegetacije konidijama koje raznose kišne kapi. Na plodovima se razvijaju beličaste vodenaste pege koje poprimaju mrku do tamno mrku boju. Antraknoza jagode Prouzrokovač: Colletotrichum acutatum. koje se formiraju duž glavnih nera- plodovima. Kod nas je značajna samo na nekim sortama. neophodno je kod obnavljanja useva spustiti visinu reza na 0. naročito u fazi zrenja. korenove vratove i plodove. i Colletotrichum gloesporoides. Vetar ne raznosi konidije. Bakarni preparati samo biljke iz roda Fragaria. hlortalonil u matičnjaku i to samo ukoliko se ne primenjuje Omite u kontroli grinja. Tačke su smeđe do crne. Jako ozbiljnom bolešću.spoljna zona je purpurno cvene ili žućkaste boje. Iz njih se na mrtvim listovima u proleće razvijaju konidije i obično kišom šire na mlade i zdrave listove. Ako se na listu formira veći broj krupnih pega. naročito uz optimalnu temperaturu od 25-30 °C. Glavne štete od ove bolesti nastaju u drugoj polovini leta u vidu paleži starijih listova. Listovi dobijaju prvo tamno crvene ili ljubičaste pege. Uopšte posmatrano. Na ulegnućima se pojavljuju narandžaste ili crvenkaste spore. bakar hidroksid ili bakarsulfat. ima solidan efekat i na lisnu pegavost. Starije pege. ali i nakon obnavljanja useva u leto. odakle se kišom ili mehanički prenose. obscurans parazitira koju izaziva Colletotrichum acutatum. Najdestruktivnija je trulež korenovih vratova koju izaziva Colletotrichum fragariae i trulež plodova zasadu. a kasnije se mogu uočiti tri zone u okviru pege .5 cm iznad korenovih vratova. kružnih. tvrde i ne razvija se vlažna trulež. a unutrašnja zona pega je tamno mrka. dijametra oko 3 mm. crveno purpurnih pegica na listu. Simptomi na tkivima su crne. Palež lista jagode Prouzrokovač: Dendorophoma obscurens (Phomopsis obscurans) Javlja se širom sveta gde god se jagoda gaji. Ozbiljno gljivično oboljenje koje napada liske. koja se vremenom menja u zelenu. 51 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Antraknozu je teško zaustaviti nakon što se pojavi u daju odlične rezultate bakar oksihlorid. Na lezijama se za vreme toplog i vlažnog vremena razvijaju narandžasto. ali ih može biti i desetak. U prevenciji oboljenja vrlo je važno maksimalno izbegavati navodnjavanje rasprskivačima i precizno uklanjanje zaraženih delova i inokuluma. srednja zona je svetlo mrka. U nekim zemljama D. koji jedino i mogu biti inficirani u slučaju da su najmanje 1 sat potpuno prevlaženi. Duž većih nerava pege su eliptične. lisne drške. izdužene lezije koje izazivaju venjenje i propast celih biljaka.

sa dosta kalijuma. nepotrebna i neefektivna. Siva trulež Prouzrokovač: Botrytis cinerea Prezimljava u obliku sklerocija ili micelije na starim listovima. kalijumov sapun (kaligrin) odnosno kalijum bikarbonat. ulje semena jojobe itd. Voditi računa da su dva tretiranja obično dovoljna i ne upotrebljavti ga više od 2 puta u sezoni. lisnim drškama zrenja a njihovo rashlađivanje brzo. Siptomi su vrlo jasni i pre nego što siva prevlaka na naličju postane jasno uočljiva. U suzbijanju penkonazolom (Topas) ne treba primenjivati više od 2 tretmana godišnje. a lezije na zelenom ili već beličastom plodu razvijaju se polako u preparatu Switch vrlo efikasan. liske se uvijaju i kovrdžaju. a naličje prekriva beličasto-sivkastom navlakom. Uklanjanje cvetova врши се u godini zasnivanja zasada na otvorenom polju iz frigo živića. ili triadimefona (Bajletona). povećava se i opasnost od sive truleži. heksakonazola (Anvil) u težim slučajevima. Neophodna je pravilno izbalansirana ishrana. Takođe se može dosta uspešno koristiti i fenheksamid (Teldor). Hemijsko suzbijanje podrazumeva 52 i deformišu često plod. koja kasnije poprimi ljubičastu ili crvenkastu boju. Takođe treba voditi računa da obično preparate na bazi propikonazola. Napada kod orošavanja kišenjem čak i plodove. Česta berba neophodna je ukoliko vreme pogoduje sivoj truleži (česte kiše). azoxistrobin (Quadris) samo jednom i do 3 tretmana kvinoksxifenom(Crystal). ređe latice. Treba odabrati otporne sorte. kalcijumа i magnezijuma u odnosu na azot. obično na starom sasušenom lišću. prosimidona (Sumileksa) i iprodiona se danas retko koriste u hemijskom suzbijanju. U proleće se vrši i čišćenje od mrtvih sasušenih listova koji leže na foliji. Konidije počinju da klijaju nakon 6 sati i završavaju ciklus nakon 24 sata nezavisno od temperature. Sphaerotheca macularis f.ZAŠTITA JAGODE Sakupljanje i uništavanje zaraženih listova posle berbe je korisno zbog smanjenja izvora zaraze. ali je kombinacija Ciprodinil + Fluodioksonil ili mumifikovanim plodovima. Oidium fragarie Gljivično oboljenje koje prezimljava na inficiranom biljnom tkivu u uslovima visoke vlažnosti tokom zime. ŠKOLA GAJENJA JAGODE . U područjima u kojima je bolest značajna. Berba plodova treba da je na početku njuje u najviše 2 tretmana tokom sezone. Pepelnica jagode Prouzrokovač: Podosphaera aphanis rec. te primenu sumpornih preparata poput kumulusa ili kvašljivog sumpora. pa do kraja vagetacije. Za ovu bolest nisu razrađene posebne mere suzbijanja. Sa povećanjem gustine zasada. U ranu jesen su mnoge sorte koje su fotoperiodski relativno neutralne vrlo osetljive na pepelnicu. Treba izbegavati preobilnu ishranu azotom u slučaju česte pojave ovog oboljenja. Fragariae. Obnavljanje useva vrši se 2 do 4 nedelje nakon završetka berbe. mogu se primenjivati fungicidi u periodu posle berbe. U uslovima jake infekcije siva trulež je vidljiva na većini plodova. Bela prevlaka na naličju listova sačinjena je od konidija i od spora. cvetnu ložu. Preparati poput vinklozolina (Ronilana). Cvetna drška postaje polako braon boje. Kada započne zrenje i berba hemijska zaštita je zakasnela. sp. Postoji izražena razlika u osetljivosti sorti jagode prema ovoj bolesti. dok su najosetljiviji prašnici i kasnije formirani plodovi. azoksistrobina i kvinoksifena. U integralnoj zaštiti preporučuje se soda bikarbona (85% rastvor). koji je često isprovociran i određenim preparatima koji se primenjuju. Azoksistrobin (Quadris) se prime- pepelnicu prati i napad grinja. U hemijskoj kontroli se mogu koristiti svi botricidi. Hemijsku zaštitu treba započeti na početku cvetanja i ponavljati je u regularnim intervalima. U kontroli ove bolesti veoma je važno uništavanje i uklanjanje kompletne nadzemne lisne mase košenjem na visini 3 do 4 cm iznad korenovog vrata prilikom redovnog obnavljanja useva nakon prolećne berbe. Konidije inficiraju cvetne drške. naročito kod kišovitog vremena. čak i ukoliko je to neophodno.

Tioneksa) praktikuje se samo u težim slučajevima. Što se duže jagoda gaji dolazi do većeg broja virusnih oboljenja usled čega se prinos smanjuje. Više viroza nanose veće štete. Grinje Tetranichus urticae Izuzetno polifagna štetočina koja napada preko 200 vrsta kulturnih biljaka. u prvom redu Vertimec i Armade. Zato mnogi proizvođači jagodu gaje kao jednogodšnji ili eventualno kao dvogodišnji usev. Istraživanjima je utvrđeno da jedan zasad jagode za tri godine može biti zaražen virozama sa preko 90%. Vaši prenose opasna viru- malation (Galation G-5) koji za uspešno delovanje treba da se po celoj površini primeni u dozi 40 kg/ha. paradajzu i jagodi sna oboljenja jagode virus ivičnog žutila jagode SYEV. Stolone su kraće a plodovi sitni i deformisani. Njime se mogu preneti viroze ali i druge bolesti i štetočine što diretno utiče na smanjenje prinosa. Prvi pregled obično vršimo pred cvetanje. najćeše se javljaju u mrkvi. Vaši korena Aphis forbesi Beskrilne forme prezimljavaju na biljnom materijalu. Jagoda se vegetativno razmnožava pa se viroze prenose sa majčinske biljke na živiće. neposredno promenu boje na listovima i zaostajanje u porastu plodova. grčica i podgrizajućih sovica. kukuruzu. Vaši Chaetosiphon fragaefolii. ne treba primenjivati u usevu jagode jer izuzetno toksično deluje na pčele i ose i smanjuje polinaciju. Zato je veoma važno u zasnivanju useva primeniti zemljišne insekticide i kasnije po potrebi intervenisati putem sistema kap po kap. Brzo se razmnožava u povoljnim uslovima. na žitima. kržljavi. Zato se za podizanje zasada nikada ne sme koristiti sopstveni sadni materijal. U letnjem periodu. Gajenjem jagode kao jednogodišnjeg useva. a u plastenicima tokom aprila i maja. Od akaricida najčešće primenjujem dikofol ili insekticide sa akaricidnim delovanjem. na temperaturi 23 do 30°C i relativnoj vlažnosti manjoj od 50 %. deformisani i imaju crvenkastu nijansu. a u zasadu se uočavaju jasne sivo-crne trake. Moguće je da jedna biljka bude istovremeno zaražena sa više virusnih bolesti. U proleće se razvijaju bespolne generacije. izbegava se zaraza biljaka sa više viroza a time i smanjenje prinosa. Kako se boriti protiv viroza? Osnovna mera borbe protiv virusnih ali i drugih bolesti jagode je proizvodnja i sadnja zdravog sadnog materijala. ali je izuzetnu zaštitu pružio i abastate u kombinaciji sa okvašivačem Silvet. prvi put 1-2 dana pre cvetanja i drugi tretman 10-14 dana posle prvog. a to znači da je svaka ćelija zhvaćena bolešću. Lisne nematode Opasne štetočine koje se razvijaju i na begonijama i u povoljnim uslovima generacija se razvija za samo 15 dana. Ima više vrsta viroznih oboljenja jagode. odakle lisne nematode migriraju na mlade listove. salati. Odlične rezultate i veću perzistentnost postići ćemo sa preparatom Force. propargite (Omite) i fenazakvin (Demitan). te ima relativno kratku karencu od 7 dana. najčešće tokom jula. repici. 53 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Odlično su se u preventivnoj primeni neposredno pred cvetanje pokazali preparati na bazi abamektina. Sadnjom zdravih živića u zdravo zemljište stvaraju se preduslovi za kvalitetan i visok prinos jagode. duvanu. Puževi golaći Deroceras reticulatum Iako su izrazito polifagni i hrane se repom. kada se nova generacija razvije za samo 7 do 10 dana. nakon obnavljanja useva mogu se primenjivati i klofentezin (Apolo). da bi tokom leta imala 6-7 generacija. Najbolje su se pokazala 2 tretmana na 7-10 dana u proleće. Populacija se veoma brzo razvija. čim se temperatrure ustale na 5-6 stepeni i zasad započne porast i razviće. virus uvijenosti jagode SCV i virus kovrdžavosti SMV Bifenetrin (Talstar). Tiodan. Suzbijanju se pristupa kada se na liski uoči prisustvo do 2 jedinke. uz uslov da se za sadnju koristi zdrav sadni materijal. Mladi zalisci iz centra bokora su uvijeni. Mlađi listovi su umanjeni. krompiru.Viroze jagode Viroze jagode su veoma značajne bolesti. Iza- zivaju zaostajanje u porastu i propadanje biljaka. iako daje dobre rezultate i deluje osim na vaši i na grinje i na leptirastu. Primena endosulfana (Tiocida. prezimljava na korovima. suncokretu. odnosno na 5-7 dana u leto. Sitemičnog su karaktera. pred podizanje bankova. Populacija grinja izaziva Najvažnije štetočine useva jagode i njihovo suzbijanja Zemljišne štetočine Zasad jagoda trpi velike štete od larvi žičnjaka. Osetljivi su na sušu i masovno se javljaju samo kada je relativna vlaga 40-80% i temperatura 5-20°C. Najviše se upotrebljava fenitrotion + izazivajući od kraja leta do narednnog proleća velike štete.

Tonus).5 mm duga. tretiranjem neposredno pred cvetanje. Nanosi velike štete i tripsa. ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Bela mušica Trialeurodes vaporarioum Javlja se u proizvodnji jagode u zaštićenom prostoru. prekriven finim sivim dlačicama. a zatim dolazi do kopulacije i do odlaganja jaja. čime osim vaši i tripsa. a potom pravi zarez na cvetnoj dršci koja se lomi. Ženka rilom buši rupu u pupoljku cveta i tamo odlaže jaje. Jagodin cvetojed (Anthonomus rubi) Ovi insekti odsecaju cvetne pupoljke u proleće. 54 J Pri hemijskom suzbijanju vreme tretiranja je od primarnog značaja. Odrasli oblik je 2 do 4 mm dugačak. već suši. Korisno je suzbijanje okolnih divljih biljaka u blizini zasada jagoda. Kratko vreme se hrane mladim lišćem i cvetovima. a na kraju i otpada. čime osim malo toksično jedinjenje ili se leti prska danitolom. porodicu Curculionidae. bele boje s crnom glavom. Potrebno je često nadgledati zasad i pratiti pojavu ove štetočine. Suzbija se u delujemo i protiv grinja i leptiraste.ZAŠTITA JAGODE Trips Thryps tabaci. najčešće u kombinaciji sa mineralnim uljem. Ujedno uništi i dršku cveta tako da se cvet obesi. Franckiniella occidentalis Javlja se u proizvodnji jagode u zaštićenom prostoru. Larva je 3 do 3. Za suzbijanje se najčešće koriste piretroidi i preparati na bazi endosulfana i fosalona. kao što je abastate (Vertimec) tretiranjem neposredno pred cvetanje. Suzbija se obično nekim kombinovanim insekticidom. a kasnije se može intervenisati i pirimofos metilom (Aktelik). Jaja jagodinog cvetojeda su bela. iako napada i malinu i druge vrste iz porodice Rosaceae. Takav pupoljak se ne razvija. Odmah pošto na lepljivim pločama uočimo prve jedinke treba pristupiti hemijskoj zaštiti primenom buprofezina (Elisa) i acetamiprida (Mospilan. mogu znatno da umanje prinose. Ženka polaže jaja u cvetni pupoljak. i ako su zastupljeni u većem stepenu. Ima jednu generaciju godišnje. Prezime odrasli oblici ispod starog lišća i drugih biljnih otpadaka. na deset dužnih metara. Laser) vrlo efikasno i početku obično nekim kombinovanim insekticidom. konstatujete makar jednu odraslu jedinku. Glavni domaćin ove štetočine je jagoda. akaricidom kao što je abamektin (Vertimec) i kasnije imdaklopridom (Confidor). ovalnog oblika. Prag štetnosti je kada u redu. Odrasli oblici se javljaju u proleće. Ukoliko dođe do jačeg napada neophodno je primeniti spinosad (Spintor. dok cvetni pupoljak vene i otpada. glatka i sjajna. crveno-smeđe boje. Nanosi velike štete i prenosi opasne viruse. preventivno prenosi opasna virusna oboljenja. jer ova štetočina razvija samo jednu generaciju godišnje. agodin cvetojed spada u red Coleoptera. preventivno delujemo i protiv grinja i protiv bele mušice. po čemu su štete koje pravi ova štetočina lako prepoznatljive. kao i uklanjanje zaraženih pupoljaka i cvetova.

ŠKOLA GAJENJA JAGODE 55 .

pipe. siva trulež antraknoza. Switch 62. U plastenicima se javlja ranije Zametanje i rast plodova Oprez: vrlo važno tretiranje.030% 0.Fitoftora Trulež ploda .3. pepelnica jagodin savijač. vaši.45 gr cca 0. zatim dobro promešati i potrošiti u roku od 1 sat. Ovo je zadnji termin za insekticide Pred početak berbe (paziti na karencu) Gljivična i bakterjska oboljenja Bakarni preparti 0.05% 0. savijači.0. siva trulež Topas 100 EC Karate Zeon Quadris 25 SC Karate Zeon Vertimec 018 EC + Mineralno ulje Quadris 25 SC Switch 62.grinja Suzbijanje korova Jedan do dva tretmana u toku vegetacije kad korovi izniknu i dostignu veličinu 4-5 cm.30-0.08% + 0.08% 8 . učinak lošiji. Vrlo je važno kvalitetno oprskati jagode jer od toga zavisi učinak preparata.0 mil 8 mil + 25 mil 10 mil 8 . 56 ŠKOLA GAJENJA JAGODE .40% 4 kg/ha 0. Na početku vegetacije iza čišćenja (šišanja) jagoda od starog i promrzlog lišća Intezivan rast lista jagode 10-15 dana nakon prvog prskanja Na početku cvatnje 10-12 dana iza drugog prskanja Pratiti štetočine na starom listu s donje strane (prag štetnosti je dva pauka po listu). U gore navedenom programu gde se koriste dva preparata u jednom prskanju treba ih odvojeno rastvoriti u vodi pa tek onda dodati u prskalicu.08% 30-70 g 40 . NAPOMENA: Obavezno koristiti štitnik na prskalici i ne prskati po vetrovitom vremenu Reglone forte 1. Prskanje po potrebi na temelju praćenja štetočina 4.025-0. siva trulež.grinje.1% 0. 5.08 .Orjentacioni program zaštite jagoda REDNI BROJ PRSKANJA FENOFAZA U KOJOJ PRSKAMO OPTIMALNO VREME TRETIRANJA BOLEST ILI ŠTETOČINA NA KOJU CILJAMO NAZIV PREPARATA PREPORUČENA KONCENTRACIJA SREDSTVA KOLIČINA SREDSTVA ZA 10 lit VODE 1.35 . Sve do trećeg prskanja (zavisno od tipa i kvalitete prskalice ) utrošak vode treba biti 40 .0. pepelnica jagodin cvjetojed.025 .0. a veća opasnost da sredstvo dospe na list jagode.0% 100 ml u 10 l vode NAPOMENA: Ovo je orjentacioni program zaštite jagoda. Kasniji tretman je otežan. pepelnica antraknoza.Botritis Antraknoza Lisna vaš Jagodin cvetojed Pauk .70% 0. 3. pipe antraknoza.5 WG 0.1 gr po sadnici i 1 dcl vode 2 .3 mil 10 mil 2.5 mil 2 .50 lit.25% 0. cvjetojed.1% 0. a kasnije minimalno 80 lit na 1000 m2 (cca 4500 sadnica). pegavost lista. Neke promene su moguće što zavisi od godine i uslova za razvoj bolesti i štetočina.08 .10 gr Siva pegavost lista Pepelnica Trulež korena .0. lisne vaši pauci .10 gr Trulež korena (Fitoftora) RIDOMIL GOLD PLUS preventivno (prskanje) ili koristimo folijarno tretiranje RIDOMIL GOLD PLUS a kurativno zalivanje (zalivanje) pegavost lista.5 WG 2.030% 0.025-0. trips pegavost lista.5 . Proveriti ima li lisnih vašiju.

FLORAVIT super je kompleksno NPK tečno djubrivo sa dodatkom gvožđa i ostalih mikroelemenata u helatnom obliku. Mn. FLORAVIT tečna đubriva spadaju u visokokvalitetna tečna đubriva izbalansiranog sadržaja NPK hraniva u kombinaciji sa mikroelementima.1 %. Folijarna ishrana je značajan postupak kojim se da se predupređuje nedostatak hraniva i povećava kvalitet proizvoda. Utiče na povećanje krupnoće i kvaliteta plodova. Sva FLORAVIT tečna đubriva se potpuno rastvaraju u vodi i ne kristališu. grada ili mraza prilikom primerne pesticida obavezno prihraniti tečnim đubrivom koje će pospešiti oporavak biljke. već utiče na krupnoću. izvode se tri do četiri tretmana u razmaku od dvadeset dana. čvrstoću i kvalitet plodova jagode Vreme i način primene: Kod jagoda u rasađivanju početi folijarnu prihranu četiri nedelje nakon rasađivanja ili u fazi pravog lišća.3 %. ali uvek pod jakim pritiskom da bi se list što bolje nakvasio. Oštećene biljke od insekata. SASTAV: AZOT (N) 7%. Mešanje pesticida i tečnih dubriva se može obaviti osim preparata na bazi sumpora. sve u cilju postizanja veće rodnosti i kvaliteta proizvoda. boju mesa i pokožice. povećava sadržaj šećera u plodovima i intenzivira boju mesa i pokožice. kao i njihov kvalitet. Zn. Nizak rast i gust sklop fiziološki aktivnog lišća jagode omogućava laku apsorpciju i asimilaciju hraniva što je posebno značajno u proizvodnji pod polietilenskom folijom i u početnom razvoju biljke dok je koren još nedovoljno razvijen. povrća i ratarskih kultura. Mo. Cu. Fosfor (P) obezbeđuje brže sazrevanje plodova. a period sazrevanja se skraćuje za 8 – 14 dana. dipl. bakra i alkalnih mešavinih kreča i to sledećim redosledom: voda -FLORAVIT super -pesticid. KALIJUM (K2O ) 8% Mikroelementi: Fe.Folijarna prihrana jagoda avremena intenzivna proizvodnja jagode podrazumeva uvođenje novih tehnologija i usavršavanje postojećih. zaštite bilja Svjetlana Aleksić . Co. te omogućava iskorišćavanje potencijala rodnosti sorte i ostvarivanje planiranih prinosa. ubrzava njihovo sazrevanje. suše. popodne ili po oblačnom danu. Kod već formiranih zasada može se tretirati već po pojavi prvih pupoljaka tri do četiri puta u razmaku od deset dana Koncentracija primene je u od 0. inž. a samim tim se mogu nesmetano koristiti u sistemima za navodnjavanje (kap-po-kap) i to u koncetraciji 0. razvoj korenovog sistema i stabla. Značajno povećava prinos gajene kulture. namenjeno prihrani voća. FLORAVIT super obezbeđuje pravilan razvoj jagode tokom celog vegetacionog perioda. sadržaj šećera. Folijarnu prihranu obavljati po tihom vremenu. zametanje plodova. bez hlora i teških metala.2-0. Optimalni uslovi proizvodnje podrazumevaju dobar program ishrane uz obaveznu primenu folijarnih đubriva. FOSFOR (P2O5 ) 7%. Azot (N) utiče na bujnost lisne mase. S tečnim đubrivom FLORAVIT Super Kalijum (K) deluje na bolje formiranje cvetnih pupoljaka. Prihrana FLORAVIT super-om ima veoma važnu ulogu ne samo u formiranju bokora.

co.servisne usluge.obuku rukovaoca . u garanciji i van garancije Danas u svojoj ponudi ALPINASTAR D.kako na terenu. A LPINASTAR D.uredno snabdevanje potrošnim materijalom i rezervnim delovima.com office@milurovic. svojim kupcima pruža mnogo više: .O. Beogradska 32 • 11277 Ugrinovci tel: 011/8409-528 • 011/8409-810 • fax: 011/8409-809 www.yu Srbija.ki venac 104D Tel: 011 / 23 22 167 Niš. ALPINASTAR D.O. održavanje zelenih površina (fudbalski stadioni.tehničke savete stručnjaka u pravilnom izboru mašine .O.alpinastar. nudi kompletan asortiman profesionalnih mašina za vodoprivredu. povrtarstvo. je ekskluzivni distributer sitne mehanizacije za područje Srbije.instruktažu. Vidikova. Jugovićeva 41.O. Za razliku od kupovine kod drugih. tako i u našem servisu u predstavništvu firme . Ul.O. zasniva svoj rad na bogatom trgovačkom iskustvu i tradiciji koja datira još od 1931. Beograd.yu • e mail: info@alpinastar. godine.O. šumarstvo.milurovickomerc.O. 018 / 528 810 www.co.yu . parkovi) na velikom broju distributivnih mesta širom Srbije.ALPINASTAR D. voćarstvo.O. U našoj ponudi nalazi se kompletan asortiman vodećih evropskih proizvođača sitne mehanizacije ALPINA i BENASSI.com • milurko@sezampro.

.

pa na njega složiti isečene jagode. 8–10 sitnih jagoda. Stavite u zamrzivač na 2-3 sata odnosno dok se ne naprave kristalići leda. 500 g jagoda Za fil potrebno: Za glazuru: 1/2 litra mleka. zatim ohladite i izmešajte sa prethodno izmiksovanim jagodama i sokom od limuna. 250 grama prah šećera. Želatin namočiti desetak minuta u hladnoj vodi. Pre posluživanja umutiti slatku pavlaku sa šećerom u šlag. Umutiti šlag i njime premazati stranice torte. Umutiti slatku pavlaku sa šećerom i dodati oceđeni želatin. Na biskvit staviti krem i prekriti drugom korom. Za fil odvojiti jedan deo mleka i razmutiti puding. šlag pena. Ohlađeni biskvit iseći na pola. Za kremu: malo likera 500 grama jagoda. 6 kašika brašna. 5 decilitara slatke pavlake. 2 pudinga od vanile. U prokuvano mleko sipati razmućen puding i skuvati ga. 50 grama šećera. Kremom slepiti listove torte i staviti u frižider da se dobro stegne. dodati brašno i peći. Za ukras: 3 decilitra slatke pavlake. Pre posluživanja sorbetu dodajte votku i šampanjac.5 decilitra od narandže. 60 Vodu i šećer prokuvajte. Voćni želatin razmutiti u 3 decilitra vode i preliti tortu i jagode. ŠKOLA GAJENJA JAGODE . 5 listića belog želatina. 1 kesica voćnog želatina. Na kraju umešati sitno naseckane jagode. Ostatak mleka i šećer staviti da prokuva. 6 jaja. Sorbet od jagoda Sastojci: 60 gr šećera 1 dl vode 120 gr jagoda 2 kašike soka od limuna Voćni šnit Za biskvit potrebno: 100 grama šećera.RECEPTI Torta sa jagodama Pripremiti: 3 biskvitna lista za tortu. Krem ostaviti da se ohladi. Umutiti maslac i šećer u prahu. Za biskvit umutiti penasto jaja i šećer. 2 kašike sitno narendisane čokolade. 3 listića crvenog želatina. 6 kašika šećera. 250 grama maslaca. 0. Drugu koru premazati filom. pa mu dodati ohlađen krem. Biskvitno testo poprskati malo razvodnjenim likerom. omazati tortu i ukrasiti jagodama i narendisanom čokoladom.

Po ukusu dodati liker od pomorandže. Ponoviti sve sa drugom koricom i preklopiti sa trećom. mešajući dok se sav ne rastopi. a kada provri. borovnica. a penu skidati kašikom. (za 6 tegli od 250 ml) Potrebno je: 1 kg jagoda. a onda ponovo kuvajte džem još 4 minuta. tako vruću masu. Kuvati oko 8 min. Beze torta s jagodama Pripremiti: beze kore: 6 belanaca 300 g šećera u prahu sok od 1 limuna krem: 6 žumanaca 12 kašika šećera 70 g gustina 7 dl mleka vanilija 3 listića želatina dodatno: 1 kg jagoda šlag Za ukras: 3 dl slatke pavlake. Sipati u šerpu. a zatim nakapati sokom od limuna. Za to vreme. ostavite da se ohladi. 1 kg šećera. Desetak jagoda ostaviti u hladnjaku. sipati u tegle s hermetičkim zatvaračima. Prilikom kuvanja sud treba protresati. Onda dodati isitnjenu koru od pomorandže. dobro promešati. Oprati jagode. pomorandža. 6 kašika šećera i vaniliju dodati u mleko i staviti da se kuva. Ostaviti jagode da prenoće da bi očvrsle. Rernu treba zagrejati na 125 stepeni a kada se ubaci korica smanjiti na 100 stepeni i sušiti sat vremena. limunov sok i staviti da se kuva. Na isti način. jabuka. na prethodno namazanom i brašnom posutom papiru. Sklonite sa šporeta. šljiva. 5 kašika likera od pomorandže po ukusu Džem od jagoda Slatko od jagoda Potrebni sastojci: 1 kg jagoda 1/5 kg šećera sok od limuna Za slatko odabrati jagode najboljeg kvaliteta i arome. iscedimo ga (rukom) i dodamo gotovoj marmeladi. Umuti šlag i poređati prestale jagode. priprema se i marmelada od malina. Peći u plehu. Preostale jagode prepoloviti i naređati preko korice. očistiti ih i iseći na komadiće. Ohlađeno slatko pakovati u tegle i pokriti celofanom. Dobro oprati pomorandžu vrelom vodom i oguliti koru. odstraniti peteljke. 2 kašike sitno narendisane čokolade. krčkati oko 4 minuta uz mešanje. Izvadimo želatin. Marmelada Sastojci: 500 g jagoda 500 g šećera pola limuna (sok) 4 lista želatina (beli) Jagode oprati. za tri korice. koji se prethodno rastvori u vodi. Pri zagrevanju želatina paziti da ne provri. Uz neprestano mešanje početi sa kuvanjem voćne mase. Voće i šećer pomešati u velikoj i dubokoj činiji i ostaviti da stoji pokriveno oko 3-4 sata.Umutiti čvrst sneg od belanca a zatim dodati limunov sok i postepeno šećer u prahu. dodati šećer. pa premazati polovinom krema (i u krem ubaciti malo jagoda). listove želatina koje smo prethodno potopili hladnom vodom i ostavili 5 min. 8–10 sitnih jagoda. Podeliti na tri dela. ŠKOLA GAJENJA JAGODE 61 . Ostaviti u hladnjaku najmanje 12 sati. Želatin izlomiti u posudi i preliti sa malo hladne vode. staviti u emajlirani sud i pošećeriti. Kore ne treba dirati dok se skroz ne rashlade. očistiti i mikserom ih malo izmiksirati (kao kada se rukom izgnječe). sipati u kipuće mleko i na laganoj vatri neprekidno mešati dok se ne zgusne. Pred kraj kuvanja dodati sok od limuna. da u njoj stoje. Kad sok sa kašike kaplje u gustim kapima znak je da je slatko kuvano. Oprati ih. Skinuti sa šporeta i dodati želatin. Sutradan sud sa jagodama staviti na vatru i kuvati. 6 žumanaca umuti penasto sa preostalih 6 kašika šećera. zalijemo sa 2 kašike vrele vode i stavimo da se zagreje. Sipati džem u tegle i odmah zatvoriti. Kad posvetli dodati gustin. poklopite. Dobro promešati i odmah.

yu Pretplatnik Poljoprivrednog lista možete postati tako što ćete iznos od 1200 RSD uplatiti na naš račun i uplatnicu poslati na našu adresu: Vodovodska I deo 53.co.co. 13 do 24 . Banja Luka E-mail: p_list@blic.GODIŠNJACI časopisa Poljoprivredni list od broja 1 do 12.net SPECIJALNA IZDANJA Ukoričeno meki povez KOMPLET IZDANJA Ruže i VRT Brojevi od 1-6 ukoričeno meki povez po ceni od 300 RSD možete poručiti natelefon O11/23-980-39 pretplata-prodaja@poljoprivrednilist.yu .yu 300 RSD možete poručiti natelefon O11/23-980-39 pretplata-prodaja@poljoprivrednilist. 11000 Beograd ili fax: 011 23 987 43 Narudžbe i pretplata za čitaoce iz BiH Tel/fax: 051 310 315 GSM: 065 233 111 Pilanska bb (Banjalučki velesajam).Jedan časopis za sve poljoprivrednike GODIŠNJACI U prodaji su kompleti . 37 do 48 i 51 do 63 MEKI POVEZ po ceni 600 RSD možete poručiti na O11/23-980-39 pretplata-prodaja@poljoprivrednilist.co. 25 do 36.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful