SPECIJALNO IZDANJE

ŠKOLA GAJENJA JAGODE
Prof. dr Nebojša Momirović

GAJENJE SORTIMENT ISHRANA ZA{TITA
Cena: 200 dinara • 7,40 KM • 3,20 EUR • 22 Kn • 220 denara

Sve na jednom mestu za podizanje zasada jagodastog voća

Zeleni hit d.o.o. Tošin Bunar 188a/39 Veleprodaja i ogledno polje Naselje 13. maj, Batajnički drum bb, Zemun Tel: 011/2604-347 • Fax: 011/2604-353 Mob: 063/617-681

Najboljom ishranom do vrhunskog kvaliteta i prinosa

Dođite da uradimo hemijske analize zemljišta i vode za navodnjavanje i da Vam preporučimo program ishrane Vaših zasada

Pioniri u NUTRIGACIJI®

Sadržaj
Robna proizvodnja jagode ...................................... 4 Prirodni uslovi za gajenje jagodastog voća ............................... 6 Dragi čitaoci, Neprestano osluškujući Vaše potrebe i povratne reakcije, primetili smo da je proizvodnja voća, a naročito proizvodnja jagodastog voća u fokusu Vašeg interesovanja. Nastavljajući praksu izdavanja specijalizovanih izdanja Poljoprivrednog lista, došao je red i na Školu gajenja jagode, koja je pred Vama. Nakon izdanja Škola gajenja povrća, koje je ostvarilo veliki uspeh, isti autor, prof. dr Nebojša Momirović, prenosi Vam svoje bogato iskustvo i iz praktične proizvodnje i primene najsavremnijih tehnologija gajenja jagode u zaštićenom i na otvorenom prostoru. Zahvaljujemo se prof. dr Nebojši Momiroviću na uloženom trudu i nadamo se da ćete bez obzira da li ste profesionalni proizvođač jagode ili ne, među brojnim tekstovima pronaći teme koje Vas interesuju. Korišćenje savremenih tehnoloških dostignuća u kontroli mikroklimatskih uslova u gajenju jagode ......................................................... 8 Osnovni elementi kvaliteta i tržišnosti jagode i sitnog voća i kako ih ostvariti ............ 10 ODABIR SORTIMENTA ............................................ 11 Nabavka kvalitetnog sadnog materijala ......... 22 Hranljiva vrednost jagode ..................................... 24 ODABIR NAČINA PROIZVODNJE ..................... 25 Tehnologija gajenja jagode u zaštićenom prostoru ........................................... 26 Izvozna šansa u proizvodnji jagode na otvorenom polju ............................................... 32
Svi prilozi i saveti u ovom izdanju su plod znanja i iskustva ekipe stručnjaka Zelenog hita i prof. dr Nebojše Momirovića, nastali kao rezultat višegodišnjeg eksperimentalnog rada i bavljenja proizvodnjom jagoda na vlastitom oglednom polju. Za preporučenu tehnologiju gajenja na bazi opreme i repromaterijala u vlastitoj ponudi ZELENI HIT u potpunosti odgovara. Glavni urednik: Violeta Margetić, dipl. ing. Direktor: Nebojša Margetić, dipl. ing. Tehničko uređenje i grafički dizajn: Prepress studio AGROTOP Štampa: Modriani, Golubinačka 54, 22310 Šimanovci Adresa redakcije: Vodovodska I deo 53, 11147 Beograd, Računovodstvo i pretplata: 011/ 23-987-43, Redakcija: 011/239-2039, Tekući račun: 165-14119-77 Publikacija je upisana u registar sredstava javnog informisanja Republike Srbije pod brojem 3362 CIP katalogizacija: ISSN 1820-2179 COBISS.SR-ID181610247 E- mail adrese: Urednik: urednik@poljoprivrednilist.co.rs, Direktor: direktor@poljoprivrednilist.co.rs Marketing: marketing@poljoprivrednilist.co.rs, Novinari: press@poljoprivrednilist.co.rs Knjigovodstvo: knjigovodstvo@poljoprivrednilist.co.rs Design i priprema: prepress@poljoprivrednilist.co.rs Pretplata: pretplata-prodaja@poljoprivrednilist.co.rs Redakcija: redakcija@poljoprivrednilist.co.rs www.poljoprivrednilist.co.yu

ISHRANA I NAVODNJAVANJE USEVA JAGODE ....................................................... 42 ZAŠTITA USEVA JAGODE ..................................... 50 Recepti ....................................................................... 60

ŠKOLA GAJENJA JAGODE

3

Kada se govori o vansezonskoj proizvodnji. dobro obojena) jagoda ne može proizvesti na tradicionalni način. povremenim uvozom i velikom i raznovrsnom ponudom na domaćem i na okolnim tržištima. ali i u ovoj sezoni zabeleženi su i prvi primeri izvoza jagode. a u poslednjoj izvesno značajan po obimu i svojoj vrednosti. 4 P uključujući i primarnu poljoprivrednu proizvodnju i sekundarne proizvode. U prethodne dve. Brojne su nedoumice oko opravdanosti ovakvih tendencija. osim gajenjem jagode u ravničarskim ŠKOLA GAJENJA JAGODE . potrošnja voća i povrća ima stalni trend rasta jer su ljudi veoma zabrinuti za svoje zdravlje. Kasnije. onom iz obnovljivih izvora. Najpre. načina pakovanja i niza pratećih elemenata u distribuciji i prodaji. prvenstveno jer se kvalitetna (čitaj krupna. u prvom redu povećanja cena mineralnih đubriva i svih drugih inputa u poljoprivredi od kojih u najvećoj meri zavisi cena koštanja poljoprivrednih proizvoda. što omogućuje i naše pojavljivanje sa tržnim viškovima u ponudi zemljama prvenstveno u našem okruženju (CEFTA) ali i na udaljenijim tržištima. Prošla godina je obeležena velikim strukturnim promenama u svetskoj poljoprivredi i možemo slobodno reći da predstavlja svojevrsnu prekretnicu u globalnim kretanjima ove veoma važne privredne delatnosti.TRŽIŠTE Robna proizvodnja jagode i sitnog voća u svetlu novih tržišnih zahteva i globalnih promena u svetskoj ekonomiji i poljoprivredi Prirodni uslovi za gajenje jagodastog voća oslednjih par sezona promet jagode i sitnog voća obeležile su nove tendencije i kretanja uslovljena. često i na vrlo velike udaljenosti. Veoma je značajno istaći neke komparativne prednosti koje u Srbiji imamo u odnosu na druge zemlje. sjajna. ali i u Sloveniju. U Evropskim okvirima doneti su strateški planovi razvoja koji podrazumevaju supstituciju oko 20 % energije iz nafte i gasa. Češku druge okolne zemlje i zemlje članice Evropske Unije. onda Mediteranske zemlje sve do sredine aprila imaju nenadoknadivu prednost u odnosu na naše proizvođače. dok proizvođači kod novopodignutih savremenih zasada još uvek ne vladaju u potpunosti adekvatnom tehnologijom gajenja jagode. kao i do promena u potrošačkim navikama i u specifičnim vidovima tražnje za industrijsku preradu. došlo je do velikog skoka rasta potrošnje i cena energije fosilnih goriva. ali i drugih sirovina. uvoz većih količina bio skopčan sa vrlo visokim troškovima transporta. manipulacje i čuvanja. prvenstveno otvaranjem tržišta. promenio u potpunosti standarde u pogledu navika i potreba domaćeg tržišta. u prvim godinama vrlo ograničenog obima. Jednodušna ocena svih proizvođača i prometnika svakako jeste da je vansezonski uvoz sveže jagode iz nekih zemalja Mediterana (Izrael. visoke temperature kod njih ne dozvoljavaju uspešnu proizvodnju. Takođe je došlo i do laganog pomeranja u načinu prometa. U svetu. sa neizvesnm plasmanom. prvenstveno u Rusiju i bivše sovjetske republike. Španija. Uvozom vansezonske jagode su dakle nametnuti novi standardi u pogledu tržišnosti. S druge strane. Italija i Grčka). U prometu jagode tokom sezone neće dolaziti do značajnijih poremećaja i velikih oscilacija cena. U bližoj budućnosti. te je bilo opravdano njeno gajenje uz relativno visoke troškove dopunskog grejanja. maline i trešnje na strana tržišta. ali politička i vojna sukobljavanja oko kontrole strateških energetskih i sirovinskih izvora ukazuju na jednu sasvim novu ulogu poljoprivredne proizvodnje. posebno u Kanadi i Sad značajan deo proizvodnje žitarica i uljane repice se troši za dobijanje bioetanola i biodizela. Naročito jagodasto voće koje sadrži visoke količine antioksidativnih materija sve više postaje predmet prometa. Zato je domaća jagoda iz zaštićenog prostora imala vrlo visoku cenu. čije se dalje širenje može sa sigurnošću očekivati. vansezonski uvoz neće biti ograničen prvenstveno na velike lance hipermarketa. dok se kod nas. U početku je s obzirom na relativno malu tražnju zbog slabije kupovne moći građana.

Uz to.000 ha. te prednost imaju oni krajevi u Srbiji koji već imaju izgrađenu infrastrukturu. ili malih proizvođača povezanih u zadruge. Letnja proizvodnja organizuje se u Trentinu i Alto Adiđe na površini od 231 ha. kooperative. Sobzirom da je najveći broj sorata koje se gaje u Srbiji poreklom iz Italije uputno je analizom kretanja proizvodnje po regionima ove evropske zemlje otkriti moguće trendove u pogledu kretanja proizvodnje jagode u svetu. ŠKOLA GAJENJA JAGODE 5 . potom Emilia-romanja 362 ha i Pijemont 158 ha. kao i kod drugog jagodastog voća.200 ha. ili veće asocijacije treba da obezbedi svakodnevni izvoz punog vozila. prirodni uslovi treba da pogoduju gajenju ove vrlo zahtevne vrste.400 ha i Italiji 3755 ha. 320 ha Sicilija. te se u tom smislu zahvaljujući nižim troškovima radne snage. u kontinuitetu tokom ugovorenog perioda plasmana. Nemačkoj 14. obezbeđuje doradu. od čega u Evropi najviše u Poljskoj 55. Na jugu Italije dispergovan je dobar deo proizvodnje: 826 ha Kampanija. Turskoj 14. 270 ha Kalabrija i Basilikata 486 ha.7 EUR za kilogram. Dakle ako uzmemo da kooperative zadrže oko 30% za zajedničke troškove. U toku juna i jula jagoda je skuplja. pa se u Italiji Elsanta iz regiona Trentino i Alto Adiđe prodaje za 3. pri čemu kooperativa (zadruga) obezbeđuje materijal za pako- vanje. a na otvorenom polju se gaji samo na 710 ha. izmeštanjem proizvodnje na veće nadmorske visine može obezbediti kontinuirano snabdevanje većim delom godine. a od ukupne proizvodnje 80 % je pod plastikom. U ceni koštanja jagodastog voća uopšte.4 EUR/kg.000 ha. cena branja ulazi sa vrlo visokim procentom. pakovanje i plasman. Španiji 7. U zaštićenom prostoru najviše se gaji u regionu Veneto. Najpre treba znati da je ukupna proizvodnja povećana za 4%. te da naša gazdinstva za kvalitetnu jagodu mogu planirati cenu oko 100 din u otkupu. Pri tom treba imati na umu da transport do otkupnog mesta u kome će se upakovana roba složiti za transport. zatim u SAD 21. može ostvariti puna profitabilnost većih projekata. U ravničarskom kontinentalnom delu jagode ima najviše u regionu Veneto 704 ha.600 ha. Najpribližniji našim uslovima su regioni Veneto i Emilija-romanja. jer se vrlo mali deo proizvodnje nalazi u zaštićenom prostoru i obnavlja iz frigo živića svakog leta. Obim proizvodnje kod većih robnih proizvođača. a približne su cene i u Sloveniji.predelima. mora biti što brži i efikasniji. Ove godine su cene koje su dobijali farmeri u Evropi bile oko 1. Kod nas se u toku jeseni cena jagode kretala oko 4 EUR/kg što je značajno više nego u Italiji i Evropi. Jagoda se u svetu u ovoj godini gaji na oko 260. obučene ljude i koncentrisanu proizvodnju. U Hrvatskoj i Sloveniji asocijacije proizvođača jagode su ove godine izvozile za 1.000 hektara.2 EUR za kilogram. rashladiti do propisane temperature i utovariti na hladnjaču. onda možemo reći da je to manje više ujednačena i stabilna cena. uz napomenu da su kod njih zimske temperature mnogo blaže u odnosu na kontinentalnu klimu u Srbiji.

Zato u brdsko planinskom području jagoda može imati izvanredan kvalitet i može na tržište pristići u vreme kada je tražnja veoma velika. Na taj način zemljište će imati vrlo visoku poroznost i veoma dobre vodno-vazdušne osobine. koja pripadaju seriji peskovitih ilovača sa manjim sadržajem gline od 30%. Geografska širina. Dubinom profila ne sme da se javi nepropusni glinoviti sloj. a najpoželjnija je veličina agregata od 1-10 mm. Osobine zemljišta Za gajenje jagodastog voća najboja su zemljišta lakog mehaničkog sastava. Jagoda preferira neutralna do slabo kisela zemljišta sa pH vrednošću 5. mogu se postići veoma dobri rezultati. kao i sadržaja vitamina C u plodovima. smanjuje se akumulacija šećera u plodovima. osim prirodnih uslova. U plodonošenju visoke temperature u opsegu od 25-35 °C uslovljavaju niz problema u fiziologiji useva. U pojedinim reonima. GAJENJE JAGODE ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Visoka osunčanost tokom dana i relativno sveže noći. Dakle osobine kao što su brzina infiltracije. kome gravitiraju i veći proizvođači podno Jastrepca i oko Aleksinca.Pocerski .5 do 7. laka zemljišta kisele hemijske reakcije i prohladna klima bez magle sa velikim brojem sunčanih dana. Subotički i Podunavski sa brojnim mikrolokacijama izuzetne pogodnosti za gajenje jagode. poželjno oko 20%. Arilje. Zahvaljujućí vertikalnom termičkom gradijentu i obilju proizvodnih površina sa povoljnim prirodnim uslovima za gajenje na različitim nadmorskim visinama. presudne su za postizanje dobrog kvaliteta. Mnoge kotline u Srbiji sa lakim aluvijalnim zemljištima pogoduju gajenju jagode. jagoda i ostalo sitno voće se može proizvoditi tokom čitave sezone. Osetljivost prema agrohemijskim karakteristikama zemljišta je i sortna specifičnost. Ivanjica. posebno tokom toplih noći. Biološki mnimum za jagodu je 6 °C. Struktura mora da bude vrlo izražena. Jasno je da usevu jagode odgovaraju proleća sa manjim oscilacijama u dnevnm i noćnim temperaturama. a one adaptibilne i otporne na bolesti korenovog sistema mogu sa pretežnim uspehom da se gaje na nešto težim. po pravilu i vrlo ukusne i kvalitetne sorte gaje na lakim i dobro dreniranim zemljištima. reljefa i zemljišta svrstavaju Srbiju u red onih proizvodnih reona koji mogu da obezbede kontinuirano snabevanje Evropskog tržišta kvalitetnom robom tokom čitave sezone. ali dobro humoznim i propusnim zemljištima. Drugi regioni sa povoljnim zemljišnim i klimatskim uslovima su Mačvansko. ali niske temperature tokom 6 S Prirodni uslovi za gajenje jagodastog voća zime i veliki broj dana sa maglom povećavaju rizik u proizvodnji. i praktično usev treba započeti sa forsiranjem u proleće kada se noćne temperature ustale oko ove vrednosti. niti na jako zaslanjenim zemljištima koja imaju vrednost EC saturacione paste preko 2 mS/cm. Javor i Sjenička visoravan.rbija ima izuzetne prirodne preduslove za proizvodnju jagodastog i sitnog voća uopšte. pri čemu.0. iskusne proizvođače. jer jagodasto voće ne podnosi slabo ocedna zemljišta. dubine preko 50 cm i vrlo rastresit. karakteristike klime. a ozbiljne štete u proizvodnji u vreme cvetanja nastaju na temperaturama od -2°C. Pri tom treba imati na umu da na zemljištima sa sadržajem aktivnog kreča preko 6% jagodu ne treba gajiti. kao kod pseudoglejnih zemljišta. proizvodnja u Srbiji treba da počevši od maja meseca. pa sve do pojave prvih jesenjih mrazeva sredinom oktobra omogući dovoljno kvalitetne robe za sve veću tražnju uslovljenu značajem koji visok sadržaj antioksidanasa u jagodastom voću ima u zaštiti zdravlja potrošača. već imamo obezbeđenu i infrastrukturu. jer se u protivnom zbog prevlaženosti korenovog sistema povećava osetljivost useva na oboljenja uvenuća i plamenjače. nikako preterano fina. Drugi regioni u kojima imamo relativnu visoku koncentraciju proizvodnje jagode su Moravski sa proizvodnjom u pobrđu od Varvarina prema Velikoj Drenovi. ukusa i arome jagode. brzina filtracije odnosno kvalitet drenaže mora da budu izrazito preovlađujuće. kao što je npr. Za razliku od zemalja sa južne hemisfere i onih u Mediteranu koje snabdevaju svetsko tržište u hladnijem delu godine. te njihove asocijacije i stručnu službu. a optimalne noćne temperature su 12-13°C. Humusno akumulativni sloj treba da je moćan. Osobine klime Optimalne dnevne temperature za porast i razviće useva jagode su 1822°C. Živići izmrzavaju kada je temperatura unutar bokora ispod -12 °C. Sa visokim intenzitetom respiracije. Tako se najosetljivije. dostupnost vode za navodnjavanje.

yu Vodeni topovi .co.agrogas.SISTEMI ZA NAVODNJAVANJE PROJEKTOVANJE I MONTAŽA Aqua Parcijalno kružni rasprskivači Udarni rasprskivači 11070 Novi Beograd Milutina Milankovića 120a tel: 011/21-39-493. 011/31-32-128 www.

GAJENJE JAGODE

Korišćenje savremenih tehnoloških dostignuća u kontroli mikroklimatslihvoća za gajenje jagodastog uslova u gajenju jagode

Prirodni uslovi

ako integrisati pravilno sve tehnološke operacije gajenja, koje osim visokih prinosa treba da omoguće i vrhunski kvalitet jagode? Odgovor na ovo pitanje podrazumeva potrebu sveobuhvatne analize osnovnih činilaca neophodnih za nesmetano odvijanje osetljivih fizioloških procesa tokom pojedinih fenofaza porasta i razvića gajenih biljaka, zatim pravilan izbor i poznavanje neophodnih repromaterijala i na kraju, ne sa najmanjim značajem, obezbeđivanje tehničko-tehnoloških sistema za proizvodnju sa visokim stepenom sigurnosti. Regulacija temperature, relativne vlažnosti vazduha i količine svetlosti, te pravilno navodnjavanje i

K

ishrana, predstavljaju osnovne elemente ostvarivanja visoke tržišnosti, kako za gajenje jagode u zaštićenom prostoru, tako i za proizvodnju na otvorenom polju. Poželjno je da u godini zasnivanja useva, nakon jesenje berbe u toku
Regulacija temperature

zimskih meseci temperature vazduha u plasteniku bude oko 1-2 °C u trajanju od najmanje 5 sedmica, ili se pak pribegava dopunskom osvetljavanju useva jagode kako bi se inicirao nov period zametanja jagode., U proizvodnji na otvorenom polju praktikuje se primena lutrasila, agrila ili sličnih flis termozaštitnih tkanina, kako temperature unutar bokora ne bi padala ispod - 4 do -7°C. Zbog toga što većina sorti jagode ozbiljno izmrzava na konstatnim temperaturama ispod -12 °C neophodno je, naročito osetljivije rane i srednje rane sorte (Clery, Alba, Elsanta) prekriti debljom flis navlakom (Lutrasil 23 g/m2), i na taj način obezbediti dobro prezimljavanje bez obzira na pojavu eventualnih golomrazica

8

ŠKOLA GAJENJA JAGODE

bez snega. U uslovima visokih temperatura tokom leta i obilnog navodnjavanja i ishrane azotom, često dolazi do kašnjenja ili čak izostajnja formiranja plodova. Uz to jaka osunčanost dovodi do pojave oštećenja plodova. Zbog toga je u letnjim mesecima kod nas neophodno koristiti mreže, ili neki drugi oblik zasene koji će redukovati intenzitet insolacije za 25 do 35% i mistere kako bi se uz smanjenje temperature povećala i relativna vlažnost vazduha. U objektima zaštićenog prostora, pravilan menadžment svetlosti predstavlja veoma važan element, gde se osim intenzitetom i odnosom direktne i difuzne svetlosti, može upravljati i kvalitetom, odnosno spektralnim sastavom svetlosti. Fotoselektivne folije omogućuju bolju zaštitu od fizioloških nedostataka, odnosno od oštećenja usled pojave patogena i štetočina. Tzv. antivirusne folije smanjuju napad vaši,
Količina svetlosti

bele mušice, te tripsa, grinja i minera, ali i pojavu sive truleži, što umnogome doprinosi boljem finansijskom rezultatu. U vansezonskoj proizvodnji jagode u Srbiji, količina svetla ne omogućuje gajenje jagode u gustinama većim od 10 živića/m2, za razliku od Italije gde se u zavisnosti od tehničke savršenosti sistema broj penje i do 14 živića/m2, a u Izraelu i do 20 živića/m2. Uloga malč folije ili PP tkanih agrotekstilnih podloga je još značajnija sa aspekta tržišnosti. U reflektovanoj difuznoj svetlosti spektralni sastav može biti takav da posebno pogoduje intenzitetu boje i sjaja plodova, ali i u smanjenju osetljivosti na najvažnije bolesti i štetočina. U vansezonskoj proizvodnji sa grejanjem koristi se belo-crna folija ili beli agrotekstil kao podloga, ne samo zbog veće količine svetla, već i zbog manje pojave plamenjače u odnosu na crnu ili srebrno-braon foliju. U proizvodnji na otvorenom polju i srebrno braon i crna malč folija daju odlične rezultate, posebno one najkvalitetnije

koje idealno prianjaju uz površinu zemljišta, jer su relativno male debljine 25-30 mikrona, ali izuzetnog kvaliteta i postojanosti što im obezbeđuje pouzdano trogodišnje trajanje, nakon čega se u potpunosti uklanjaju sa parcele. Pravilno navodnjavanje je veoma važno sa stanovišta održavanja režima vlažnosti, ali i sa aspekta eventualne korekcije mikroklime, u prvom redu korekcije visokih temperatura zemljišta i prizemnog sloja atmosfere, posebno u noćnim časovima za vreme toplih noći u periodu plodonošenja i berbe. Na otvorenom polju kod zasnivanja useva na visokim letnjim temperaturama poželjno je u početku koristiti sistem za mikroorošavanje bez obzira na sistem kap po kap koji služi za fertigaciju. Visoka vlažnost vazduha i rashlađivanje folija i sadnica doprinosi ujednačenijem i bržem porastu i povećava procenat prijema frigo živića.
Navodnjavanje

ŠKOLA GAJENJA JAGODE

9

GAJENJE JAGODE

Osnovni elementi kvaliteta
i tržišnosti jagode i sitnog voća i
valitet i tržišnost su osobine koji se međusobno veoma prepliću, trebalo bi da se podrazumevaju, ali u mnogome zavise od standarda i sistema kontrole. Pod kvalitetom jagodastog voća podrazumevamo obično standardima ili zakonom propisane vrednosti sadržaja

K

kako ih ostvariti?
suve materije (vrednost briksa), šećera, organskih kiselina, minerala, vitamina, zaštitnih, bojenih, ili nekih drugih korisnih materija, odnosno minimalno tolerantne vrednosti sadržaja nitrata, nitrita, drugih makro i mikroelemenata ili, češće, teških metala, rezidua pesticida ili nekih drugih štetnih materija. Osim u kvalitetu, tržišnost se ogleda u nizu drugih osobina kao što su: pravilnost tj. uniformnost oblika i veličine, boja, njen intenzitet i sjaj, čvrstina, transportabilnost, dužina čuvanja i konačno organoleptičke osobine, koje su vrlo često veoma diskutabilne i veoma mnogo zavise od navika u potrošnji stanovništva određenog područja. Ipak, kod jagode izbalansiranost šećera i kiselina,

atraktivan ukus i miris, predstavljaju nezamenljive osobine, bez obzira što u veletrgovini, čak i na zelenim pijacama čvrstina ploda, intenzitet boje i sjaja, oblik i uniformnost ploda imaju često presudnu ulogu. Tržišna jagoda kod domaćeg potrošača podrazumeva jarko crvenu boju, visok sjaj, pravilnost oblika i veličine, ali nadasve važnim se smatra krupnoća, koja kod ekstra klase ide preko 30 g. Takođe, osobina koja postaje sve bitnija jeste čvrstina ploda, odnosno transportabilnost i dužina čuvanja. Osim što je uslovljena sortimentom, čvrstina puno zavisi i od pravilnog navodnjavanja i izbalanirane ishrane, sa visokim učešćem kalijuma i kalcijuma.

TV emisija Svet poljoprivrede
i mreži lokalnih tv stanica
TV GALAKSIJA 32 – ČAČAK Četvrtak RTV BATOČINA Utorak TV TOP 3 – PROKUPLJE Subota TV LESKOVAC Nedelja TV BOR Subota JP TV PIROT Nedelja TV AS – KREPOLJIN Subota TV 2000 – LOZNICA Subota STV – NEGOTIN Subota RTV VK – KIKINDA Petak RTV PATRIJA – K23 – SUBOTICA Subota TV KANAL 9 – KRAGUJEVAC Subota RTV LASTAVICA – KRUŠEVAC Nedelja TISA INFO KANAL – NOVI BEČEJ Utorak TV AS – ŠABAC Nedelja TV JAGODINA Subota TV JASENICE - SM. PALANKA Nedelja TV JEDINSTVO - NOVI PAZAR Nedelja TV JERINA - SMEDEREVO Nedelja TV KOPERNIKUS - NIŠ Subota TV KRONIK - VALJEVO Nedelja TV LAV - VRŠAC Subota TV SAT - POŽAREVAC Subota TV SPEKTAR - SOMBOR Četvrtak TV POŽEGA Nedelja TV RESAVA - SVILAJNAC Sreda RTV PRIMA - BAJINA BAŠTA Nedelja RTV STRELA - VELIKI POPOVIĆ Nedelja TV VALJEVO Subota 10.15 Petak 12.15 20.00 Subota 20.00 10.30 Nedelja 10.30 11.00 Ponedeljak 13.00 15.00 Nedelja 07.00 12.00 16.00 Nedelja 11.00 12.00 Nedelja 11.00 16.00 Ponedeljak 16.00 20.00 Subota 12.00 11.00 Nedelja i sreda 11.00 11.00 10.00 Ponedeljak 11.00 20.00 Subota 17.00 15.00 19.00 Nedelja 10.30 10.00 13.00 12.00 07.45 13.00 16.30 Utorak 16.30 09.00 Petak 13.00 10.30 i 15.30 Subota 09.30 12.45 20.30 Četvrtak 15.00 16.00 20.00 Ponedeljak 18.00 10.00

na televiziji

ENTER

subota u 10 h, nedelja u 8 h i sreda u 6 h
Urednik i voditelj Dejan Jovanović Produkcija Rainbow Beograd

10

ŠKOLA GAJENJA JAGODE

Agrotop marketing • 011 239 80 39 marketing@poljoprivrednilist.co.yu

od najranijih. kao i najperspektivnije za 2008 godinu. ili najviše gajene. opredelili smo se da Vas upoznamo sa onim sortama koje se smatraju standardnim ili perspektivnim i relativno su novijeg datuma. pa do najsevernijih područja Srbije. a takođe i onim koje su obeležile prethodne decenije i sve se manje gaje. Podebljanim slovima označene su sorte koje na italijanskoj A listi (zvanična sortnaj lista) važe za najkomercijalnije. na osnovu čega možemo preporučiti veći broj sorti iz uvoza za različite sezone i namene gajenja. Proširiti njihovo gajenje od nizijskih područja do brdsko planinskih krajeva. Naime.Odabir sortimenta a oglednom polju preduzeća Zeleni hit traje ispitivanje većeg broja sorata od strane Ministarstva za poljoprivredu Republike Srbije. od krajnjeg juga. gajenjem sorata različite dužine vegetacije u regionima sa različitim toplotnim sumama tokom vegetacione N sezone i sa vertikalnim temperaturnim gradijentom. do sorti za duboko zamrzavanje i industrijsku preradu. ili sa onim koje se gaje u specifičnim klimatskim uslovima. Iako se na Evropskoj i Američkoj sortnoj listi nalazi veliki broj kultivara. U tom smislu je neophodno uvesti u proizvodnju što veći broj sorata različite namene. odnosno dužini dana. ŠKOLA GAJENJA JAGODE 11 . sezona berbe se maksimalno produžuje i time smanjuje pritisak na tržište i variranje cene. do vrlo kasnih sorata za otvoreno polje. Diverzifikacija proizvodnje jagode predstavlja veoma važan preduslov za stabilnu proizvodnju. od onih za svežu potrošnju.

ali ima nešto viši sadržaj kiselina u plodu. ali puno i vrlo krupnih plodova i preko 50 g. Prosečna masa ploda je 27-30 g. nešto svetlije boje. a plodovi krupniji. tako da izuzetno podnosi transport i manipulaciju.Rane sorte nosu na Clery i Miss kasni sa zrenjem samo dan ili dva. Odlične je adaptibilnosti i otpornosti na bolesti. porast plodova i zrenje su vrlo koncentrisani. Berba ne traje duže od desetak do petnaest dana. Osetljiva na sivu trulež u plastenicima. Potencijal rodnosti nije izrazit.8 do 1 kg. visoke otpornosti i adaptibilnosti. vrlo uniformnih. Briks je na nivou sorte Clery. vrlo pravilnih. Nakon hladnijih zima prinos je vrlo ograničen i obično se svodi na 0. ali je u početku berba mnogo bolja. ali je sklona u određenim uslovima tamnjenju i matiranju. jarko crvenih i sjajnih plodova. Plodovi su vrlo čvrsti sa otporom penetracije 3538 g. čak i padanjem rasada. Ova sorta je jako osetljiva na bolesti korena i uvenuće prouzrokovano. konusnih. sjajniji i ukusniji. To je vrlo krupna sorta. osim na jako lakim i humoznim i plodnim zemljištima. Ima konusno-okruglaste plodove.6 kg po živiću. sa malim čašičnim listićima i veoma lepim vizuelnim utiskom. U dobrim uslovima prosečni prinos po živiću je od 0. konusnih plodova. Boja je zadovoljavajuća.3 kg po živiću. Kvalitet plodova je dobar i veoma postojan. 12 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Alba je vrlo rana sorta koja u od- Clery je odlična rana sorta vrlo dobrog ukusa i arome.5 do 0. Kod ove sorte zametanje. Miss je vrlo rana sorta. solidne čvrstine i šelf lajfa. dobrog ukusa i arome. Ova sorta nema izraziti potencijal rodnosti i u dobrim uslovima daje prinos retko veći od 0. bilo plamenjačom bilo fuzarioznim ili verticilioznim uvenućem. Ima visok sadržaj kiselina u plodovima i dobru postojanost u manipulaciji. pa se može upešno gajiti i na težim i nešto alaklnijim zemljištima. sa vrlo ujednačenim kvalitetom od početka do kraja. Relativno dugo plodonosi. Dobrim programom navodnjavanja i ishrane može se izazvati remontantnost kod gajenja na supstratima.

Osetljiva je na antraknozu. jer je izuzetno osetljiva na bolesti korena. Eva je novija sorta pogodna za gajenje na otvorenom polju i u zaštićenom prostoru.1 kg. čvrstine i uniformnosti. sa vrlo atraktivnm čašičnim listićima Zahvaljujući visokom sadržaju šećera. posebno za pijačnu prodaju. Ima vrlo kupne. koja zrenjem u odnosu na Clery i Albu kasni 3 dana. Treba je gajiti samo u prohladnoj klimi na većim nadmorskim visinama i na lakim. jer već tada ih odlikuje visok briks. habitus i produkciju velikog broja korenovih vratova. Ako se izuzme visoka zahtevnost ove sorte u pogledu tehnologije gajenja. Sorta dobrog ukusa i intenzivne crvene boje koja brzo tamni i prelazi u karmin crvenu. i izbalansiranom odnosu kiselina ukus je izuzetno dobar. Dobro se transportuje i čuva do prodaje. ali osim rustičnog izgleda i tamnije boje.9 do 1. Kasni u odnosu na Clery 4 dana u berbi. Plodovi su krupni konusni. Sklona je brzoj promeni boje u karmin crvenu na visokoj temperaturi. odlične čvrstine. Prosečna masa ploda. U Italiji se gaji na većim nadmorskim visinama. srednje krupni do krupni. Cvasti su visoko u bokoru. gotovo peskovitim i blago kiselim zemljištima. Na taj način se Antea je srednje rana sorta koja stiže 5 dana nakon sorte Clery. izduženo konusnog oblika. čak i na povišenoj temperaturi. 26 do 30 grama. dugo mogu čuvati u transportu i prodaji. a otpor penetraciji 30 do 35 grama. Odlične je transportabilnosti. svetlije boje i mada nemaju izuzetnu čvrstinu. Plodovi imaju osrednju uniformnost i krupnoću. Jedna od najinteresantnijih novoselekcionisanih sorata. Sorta je veoma osetljiva na nepovoljne uslove sredine. vrlo uniformni. Biljke su bujne otporne na bolesti korena i na pepelnicu. Stiže 4 dana pre Marmolade. gde ne raspolažemo dovoljnim količinama vode. uniformne plodove konusnog oblika.Srednje rane sorte je srednje rana sorta. još uvek izdvajaju ovu sortu kao vrlo atraktivnu. Vrlo pogodna za gajenje na siromašnijim i zamorenim zemljištima. karakteriše ih izvanredan šelf lajf. odlikuje ih i veoma dobar ukus i aroma. lekcionisana u Vageningenu koja u severnoj i centralnoj Evropi predstavlja standardnu sortu. pa u uslovima obilne ishrane azotom oplodnja često nije dobra. Plodovi su solidne čvrstine i nisu skloni površinskim povredama u čuvanju i manipulacijama. Asia Darselect je ranija francuska sorta koja spada među najukusnije i veoma gajene posebno u Nemačkoj i u Austriji. Srednje rana sorta. Pogodna za siromašnija zemljišta. Odlična je i na otvorenom polju i u plastenicima i hidroponskoj proizvodnji. Plodovi su krupni. Konzistencija plodova nije adekvatna za udaljena tržišta. Plodovi se beru na početku zrelosti. U plastenicima u ranoj proizvodnji nema dovoljno polena pa su prvi plodovi malo deformisani. Lako se odvaja plod. vrlo blizu ukusu Elsante. kupasti. izduženi i krupni jarko crvene boje sa naranžastom nijansom. ostale osobine prvenstveno fantastično izbalansiran odnos kiselina i šećera i odličan ukus. posebno u kooperativama koje jagodu plasiraju van glavne sezone. par dana ranija od Marmolade. koja obilno zameće. Maya ima biljke bujnog habitusa koje su otporne na većinu bolesti jagode. izuzetne jarko crvene boje i sjaja. crvene boje mesa i dobrog ukusa. Plodovi su srednje krupni. Prosečan prinos po biljci u dobrim uslovima je 0. pa se troši manje radne snage u berbi. Elsanta je holandska sorta se- Madalleine ima vrlo bujni Patty je sorta koja se u Italiji još uvek puno gaji u Veronskim plasteniciŠKOLA GAJENJA JAGODE 13 . Plodovi su solidne krupnoće. Plodovi su ujednačeni.

Budimpešta Sadni materijal vrhunskog kvaliteta odabranih sorata jagodastog voća. kruške.Ravena .NEW FRUITS .Ćezena .. trešnje. . šljive.HABERLI . kajsije.RAGGI-VIVAI . nektarine.PROPLANT . breskve.GEOPLANT . jabuke.

blistava.Alba Rana. obilna jesenja berba Tuchampion Prinosna i ukusna sorta Thutop Izuzetno rodna i slatka krupna sorta Loch Ness Krupna i slatka kupina za svežu potrošnju Standard za plasman u svežem stanju Tulameen . krupa. sjajna i čvrsta Asia Krupna. vrlo ukusna Elsanta Standard u proizvodnji na supstratu Roxana Vrlo rodna.

Sonata je nova holandska sorta sa ambicioznim planovima da zameni Elsantu. ali su plodovi znatno mekši. a u našim uslovima plodonosi nešto iza najranijih sorti. čvrsti. Sugar Lia je nova talijanska sorta koju je selkcionisao profesor Faedi. dobrog ukusa i arome.Srednje rane sorte ma i u jesenjem periodu daje jako lepe i uniformne plodove i visok prinos. Odlikuje je odličan ukus i aroma. 16 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Cveta veoma rano. Po svojim organoleptičkim osobinama Sonata ni približno ne ispunjava standarde sorte Elsanta. Mada ima lep sjaj. ali još uvek rustičnog izgleda i nešto niže unformnosti. iako izuzetnog sjaja. ova sorta može poprimiti tamniju boju. kako bi se dovoljno razvila do zime. dobra uniformnost i čvrstina plodova. ali odličnog ukusa i mirisa. Spada u srednje rane sorte koje su vrlo atraktivne za gajenje i prodaju.. Srednje bujnog habitusa i osrednjeg potencijala rodnosti. za razliku od prolećnog perioda kada nije u toj meri rentabilna. Za branje stiže 2 do 3 dana nakon Albe. visok sjaj i lepa boja. Trpi veliku gustinu s obzirom na uspravan bokor i srednju bujnost. Queen Elisa je odlična sorta Srednje kasne i kasne sorte Arosa je dan ili dva kasnija od Marmolade. a prethodno se ne vrši dezinfekcija. Biljke su bujne odlične adaptibilnosti na peplnicu i antraknozu. u većoj meri konusnog oblika. Odlične je otpornosti na pepelnicu i na bolesti korena. Zahteva nova zemljišta sa malim pritiskom inokuluma i vrlo ranu setvu. Plodovi su konusno okruglasti. pa se preporučuje za terene na kojima se ponovo zasniva jagoda. tamnije crvene boje. Odlične konzistencije i odličnog ukusa i mirisa. Za berbu stiže par dana ranije od Marmolade. Ima krupnije plodove. koja je par dana kasnija od Albe.

atraktivne plodove. ali nikad u potpunostii ne nestaje iz proizvodnje.7. koji se meri sa sortom Onda. srednje konzistencije. Berba kasni za Marmoladom 2 dana. Gajiti je na devičanskom terenima za jagodu ili uz prethodnu dezinfekciju zemljišta.Srednje kasne i kasne sorte se odlikuje visokim prinosom i gotovo istovremenim sazrevanjem sa Marmoladom. Za razliku od Onde imaju odličan ukus. Ima veoma krupne. mada ukus a naročito miris ne predstavlja najaču stranu ove sorte. vrlo krupnih atraktivnih plodova. tamnije crvene boje i sjajni. ali dosta osetljiva na bakterioze. i tolerancije na Oidium fragariae i Xantomonas fragariae. sa briksom koji ne prelazi 5. Krupnih i čvrsti plodova. izduženo-kupastog izgleda. a otpor penetraciji visok 30-33 g/cm2. ali još uvek vrlo adaptibilna i dobra. Prosečan prinos po živiću u dobrim uslovima je 1 do 1. sa ukusom koji nije izuzetan. Ima izvanredan potencijal rodnosti. ali posle izvesnog vremena gubi na značaju. Solidne je otpornosti na gljivična oboljenja. sa krupnim čašičnim listićima. ali ne tako visokog potencijala rodnosti. delom i na Collectotrichum acutatum. ali ne kao kod Albe. Plodovi su vrlo krupni. Boja u mnogome podseća na Elsantu. Vrlo je prinosna u jesenjoj proizvodnji i u hidroponskoj proizvodnji u vrećama. Saint Pierre je nova sorta izuzetnog ukusa.2 kg. čak i u lošim uslovima navodnjavanja i ishrane. jarko crvene boje. Cveta kasnije u odnosu na Marmoladu ali za berbu stiže otprilike u isto vreme. a ukusom Saint Pierre gotovo da prevazilazi sve ostale sorte. Asiom 8 dana i 11 do 12 dana za Albom. 17 Onda je vrlo krupna sorta i vrlo prinosna koja se dosta gaji u Italiji. Marmolada je sorta sa kojom obično započinje intenzifikacija proizvodnje. Karakterišu je vrlo krupni kupasti plodovi svetlije boje. visoke otpornosti na bolesti korena. dobrog ukusa i visoke komercijalne vrednosti. Prosečna masa ploda je 26-28 grama. čak i vrlo osetljiva na bolesti korena. Dora je sorta novijeg datuma koja Roxanna ima veoma bujnu biljku. ŠKOLA GAJENJA JAGODE . konusnog oblika. uniformne.

Može se gajiti uspešno na slabim zemljištima. ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Stalnorađajuće sorte Albion je američka sorta iz Kalifornije. odličnog ukusa i mirisa. ali sa briksom preko 7. vrlo slatkih plodova. Sadržaj vitamina C u plodovima je vrlo visok. konusne plodove. pepelnice i bolesti korena. Jako kasne sorte Idea je jako kasna sorta izuzetnog kvaliteta koja se u Italiji uglavnom gaji u plastenicima. zbog visokog kvaliteta. Ima veoma visok potencijal rodnosti jer obilno zameće. čak i na visokim temperaturama. Što se tiče šelf lajfa ova sorta spada u veoma prihvatljive u pogledu mogućnosti izvoza. sa malim sadržajem kiselina. čiji je jedan od roditelja sorta Marmolada. Zameće veliki broj cvetnih grana i plodova. uz ograničenu agrotehniku i zaštitu od koletotrihuma. Adria je jako kasna sorta koja za Marmoladom kasni oko 6 dana. Sorta je pogodna i za svežu potrošnju i za industrijsku preradu. Obavezno treba očistiti da ne bude više od 2 korenova vrata po živiću u jesenoj nezi zasada. solidne otpornosti na uvenuće i 18 Raurica je jako kasna sorta sa uspravnim položajem listova. Ima kupaste. koji u uslovima visokih temperatura često gube na kvalitetu i tržišnosti. Thuchampion Thutop je kasna sorta krupnih. a plodovi su krupni od početka do kraja berbe. ne tako bujna. a u brdsko-planinskom području čak 10 dana nakon Elsante. odličnog ukusa i mirisa. izraženog sjaja i ne tako čvrste. Ima krupne. Ima krupne plodove osrednje konzistencije. Record je sorta koja po svojim osobinama odgovara organskim sistemima zemljoradnje.Jako kasne sorte je švajcarska sorta. nešto svetlije boje. lepo obojene i sjajne plodove. Vrlo je slična po svojm osobinama sorti Record. Stiže 5 dana nakon Marmolade.

Organoleptička ocena sa zadnje degustacije u Brežicama. vrlo bujnog habitusa i odlične produktivnosti. svetle boje. sjajne crvene boje. te u Španiji. maj 2008. koja se u Sloveniji plaća i do 7 Eur za kilogram preko leta. Candonga. Takođe ima solidnu otpornost na grinje. Nema bojazni da će sačuvati kvalitet i kada potpuno sazru na biljci. Intenzitet obojenosti i aromatičnosti preporučuje ovu sortu i hladnjačari rado otkupljuju ovu sortu. maj 2008. pogotovo na jugu Srbije u Leskovačkom i Prokupačkom kraju. Thetis. ali daleko ujednačenije plodove po obliku i po veličini. Novi cilj selekcije u Italiji jeste čvrstina i transportabilnost kao kod sorte Camorosa. navodimo sa napomenom da ih prethodno treba proveriti u našim agroekološkim uslovima Camarosa. sa namenom udaljenog transporta. ipak ih taksativno Industrijske sorte I danas kada pomenemo otkup jagode za potrebe smrzavanja svako prvo Syria je novosekcionisana industrijska sorta sa briksom preko 8. ali izuzetnog ukusa. odlične čvrstine. Slovenija Diamante je američka sorta stalnorađajuće jagode. Ima nešto tamniju crvenu boju plodova od sorte Dijamante. Ima lepe krupne plodove sa dobro izbalansiranim odnosom šećera i kiselina. dobre uniformnosti. sa jakom orijentacijom na izvoz na susedna tržišta u Evropskoj uniji. Stajanjem jako gubi na masi. Osetljiva je na antraknozu. sa veoma dobrim ukusom. Ima visok briks i solidan ukus. Ventana. Nažalost. Plodovi su vrlo krupni. Osim sklonosti kaliranju. Slovenija Mara de Bois je francuska stalnorađajuća sorta jagode. regiona Basilicata na jugu Italije. Plodovi su krupni. 19 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . slabija produktivnost ne omogućuje visoku profitabilnost u modernim sistemima gajenja Sorte za područje Mediterana Mada se ove sorte vrlo retko gaje van Sicilije. Pogodna za brdskoplaninska područja stalnorađajuća sorta iz Kalifornije koja se odlikuje visokom produktivnošću. Kod dobre agrotehnike prinosnija je od sorte Dijamante. odličnog ukusa i vrlo atraktivni. Paros.Stalno rađajuće sorte visoko otporna na plamenjaču i na koletotrihum. konusnog oblika. stručno osoblje savetodavne službe. Tudla. Candonga i Ventana za gajenje u kontinentalnim uslovima. pomisli na sortu Zenga Zengana. sitnih i neubedljivih plodova. ova sorta je osetljiva na pepelnicu i antraknozu. Ima krupne konusne plodove. kome je osim najviđenijih proizvođača jagodastog voća prisustvovali prometnici. odlične čvrstine. Prezentovane ocene su rezultat ocene kvaliteta i tržišnosti na skupu u Brežicama. Selva je U Sloveniji je proizvodnja jagodastog voća u velikom usponu. nisu skloni tamnjenju na visokim temperaturama. sa ujednačenijim branjem krupnih plodova prve klase. Ocena tržišnosti u Brežicama. Pajaro. Irma je talijanska sorta veoma visoke produktivnosti u oba termina i u proleće i tokom leta. Ima konusne plodove. intenzivne crvene boje i vrlo je pogodna za smrzavanje i industrijsku potrošnju. naučni radnici iz Slovenije i jugoistočne Evrope sa ciljem odabira sortimenta i trasiranja glavnih pravaca razvoja u narednih nekoliko sezona. izraženog sjaja. Sorta se nalazi u velikom usponu. koja se i danas uspešno gaji. Seescape je američka stalnorađajuća sorta koja se odlikuje veoma ujednačenim osobinama. Turskoj na Kipru i na grčkim ostrvima. slatke i sa finim kiselinama.

Queen Elisa. Mada nije izuzetno prinosna. vrlo rana sorta Miss nije ocenjena kod prolećnih sorti koje nisu remonperspektivnom. pehom mogu gajiti i za svežu konzumnu potrošnju. Najviše se gaji na području Mačve i već je veoma poznat ukus i aroma ove sorte. Svojim izduženo kupastim plodovima visokog sjaja. Od početnih uspeha sa sortom Maja i Gemma. ali treba imati na umu da kod svih bujnih sorti. ujednačenošću. poput sorte Alba. i drugih srednje ranih sorata Asia. Ova sorta stiže ranije. zbog nižeg potencijala rodnosti ima više alternativa. Kada je reč o zaštićenom prostoru. sazreva par dana pre od ove sorte i ima mnogo Alba Komentar više Intenzifikacija proizvodnje obično započinje širenjem sorte Marmolada. Sorta Thuchampion oblikom ploda izuzetno podseća na Marmoladu. može dati odlične rezultate. Ima izuzetno krupan. jer imaju visok briks Roxana i uz to izuzetnu boju i aromatičnost. za razliku od početnog trenda gajenja što ranijih sorata. krupnoćom i izuAsia zetnom čvrstinom Alba konkuriše za lidersko mesto u izvozu na udaljenea tržišta. Lia. sjaja. dobrim ukusom i 2 dana je ranija od ostalih. jarke crvene boje koja ne tamni. Sve rane sorte osetljivije su u hladnijim zimama na niske temperature i pogotovu onda daju slabiji rod. mada se znalačkim navodnjaplamenjaču i uvenuće. ali izuzetno dugo plodonosi. tantne još jedno solidno zametanje i Niz novih švajcarskih sorata. gde u uslovima nižih temperatura 20 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . došli su do faze visokog učešća na proizvodnim površinama u glavnim proizvodnim reonima severne Italije sorte Alba i Roxanna. obojen i čvrst plod. već i eventualnih grešaka u tehnologiji gajenja. kupastih plodova. ali je i mnogo veće bujnosti. pošto su cvasti visoko postavljene u bokoru. Najrodnija među njima je sorta Alba. Nova sorta Lia (Sugar Lia) profesora Faedija takođe ima vrlo impresivan početak introdukcije. koja je u postupku introdukcije jedna od svakako najperspektivnijih sorata. Formira veliki broj cvasti i u osnovi i u kruni bokora. Sorta Thutop je malo kasnija. Ove sorte osim čvrstine ploda odlikuje i odlična adaptibilnost i otpornost na bolesti. koje berba otprilike 2 meseca nakon one su veoma rodne. plodovi su vrlo lepe boje i sjaja. pravilnošću. sve se više uviđa da srednje rane sorte velikog potencijala rodnosti i odličnog kvaliteta i ukusa. čvrstih i kupastih plodova.. dok se sorta Clery izdvaja velikom otpornošću na bolesti. ishrana kalijumom mora biti znatno bogatija u odnosu na ishranu azotom. odnosno specifičnom ishranom i navodnjavanjem može naknadno da rodi i do 200 gr po živiću. imaju niz prednosti. dok je Asia. što u uslovima obilne ishrane azotom obično dovodi do slabije oplodnje. zbog čega recivanjem i ishranom može indukovati i mo. ne samo u pogledu variranja uslova proizvodnje. sorta Madalleinne je introdukcijom došla nešto kasnije. prvenstveno uvođenjem sorte Elsanta. Vrlo perspektivne sorte jagode u poslednje vreme dolaze iz selekcionog centra New Fruits u Ćezeni. Posebno je preporučujemo za brdsko planinski region i laka humozna zeljišta. sorta Saint Pierre po svojim osobinama tržišnosti i po izuzetom ukusu takođe zaslužuje veliku pažnju. Ova sorta se dosta gaji u kontinentalnoj klimi i na otvorenom polju. Inače su odličnog ukusa. Izuzetno prinosna sorta. Važan element u odabiru sortimenta je bolji ukus. ima karmin crvene plodove. Izuzetno rana i dobra sorta Clary.SORTIMENT i smanjenog pritiska inokuluma. Sorta poseduje izuzetan ukus i aromu. vrlo visok prinos i odličnu čvrstinu i sjaj. U odnosu na Marmoladu. podjednako se sa usprve. Ova sorta se odlikuje velikim učešćem u ukupnom rodu krupnih. Sorta Antea prema vodećim stručnjacima predstavlja takođe vrlo perspektivnu sortu. jer su stvorene ukrštanjem sorte Marmolada i jedne autohtone švajcarske sorte. pravilnih. svetlije crvene boje sa prosvetljenjem na vrhu ploda. a verujemo da će sa razvojem gajenja jagode u zaštićenom prostoru na supstratima u letnjoj proizvodnji zauzeti i kvalitetne fotoneutralne. zbog visoke adaptibilnosti. prvenstveno na sorte. Elsanta u plastenicima uz pažljivu tehnologiju gajenja ima delimičnu remontantnost. sitnim semenom. odnosno stalnorađajuće i osetljivost na bolesti. ali i za preradu. koja je danas manje više severnoevropski standard.

ŠKOLA GAJENJA JAGODE 21 .

polje 60-68 Prezimeli živić otv. moderni tunelski objekti.5 EUR za rolend dobrog kvaliteta. sa Novog Zelanda i ko zna odakle. smrznute sa pripadajućim supstratom na korenovom sistemu.1000 Fri A. posebno god podizanja višegodišnjih zasada. Kako se proizvodi ovaj sadni materjal? Matične biljke se uvek dobijaju iz kulture tkiva i to je tzv bazni materijal koji služi za umnožavanje sertifikovanog sadnog materijala. neznatan rizik u pogledu zdravstvenog stanja sadnog materijala.SADNI MATERIJAL Nabavka kvalitetnog sadnog materijala a sve vrste voća. nadstrešnice od polietilenske folije. Osim protivgradnih mreža. polje 60 U uslovima umereno-kontinentalnog pojasa jagoda se razmnožava iz različitih kategorija frigo živića. Broj sadnica po paleti 40000 32000 28000-31500 24000 20000 16000 14000 10000-12500 10000-12500 3375 3375 3375 5005 5005 Okvirna cena 12-13 din 13-14 din 15-16 din 16-17 din 17-18 din 16-17 dn 20-22 din 20-22 din 22-25 din 60-65 din 65-70 din 70-80 din 25-30 din 25-26 din Stoga je nabavka sertifikovanog. 22 ŠKOLA GAJENJA JAGODE .5 x 5 cm 4. te ukrasnog bilja i dendro materijala koji se predominantno razmnožava vegetativnim putem. proizvodnja jagodastog i drugog sitnog voća dobila je sasvim nove dimenzije i vidove. povrća i cveća. ali i pravi multibrodni plastenici i staklenici.5 x 5 cm Napomena Z ma sa probirljivim kupcima. Od toga u mnogome zavisi i potencijal rodnosti. uključujući i gajenje sa visoki stepenom zaštite od nepovoljnih spoljnh činilaca i kontrolom osnovnih elemenata mikroklime. Najskuplje su A++ trej sadnice. a često dođe i do velikih poremećaja. visoke cene jagode i drugog sitnog voća opravdavaju vrlo visoke troškove vansezonske proizvodnje. Da bi uspeli da ostvarimo profitabilnost sa ovako visokim troškovima amortizacije moderne opreme i tehnologije. zdravstveno stanje sadnog materijala predstavlja važan preduslov uspeha u proizvodnji. jer odsustvo vektora (vaši. tripsa i drugih štetočina) znači potpuno odsustvo virusnih oboljenja na tkivima iz vršnih meristema ili iz stolona. sa dijametrom korenovog vrata od preko 18 mm. Roba koja u kontinentalne zemlje Evrope dolazi iz Mediterana ili iz Čilea. bezvirusnog sadnog materijala ili pak pouzdanog i vrlo kvalitetnog standardnog materijala od suštinskog značaja. često nije ukusa na koju su potrošači navikli. Od momenta uvođenja klonske selekcije i kulture meristema u masovnu proizvodnju sadnog materijala. jagode. sve više su u upotrebi kvalitetni mrežarnici. sa ili bez pripadajućeg supstrata. grinja. Matične ili majčinske biljke gaje se u mrežarnicama ili u plastenicima u kojima je insekt proof mrežama. Broj sadnica po gajbi/ kontejneru Sporije formiranje 1000 Sporije formiranje 800 Otovreno polje 700 Otvoreno polje 600 Otvoreno polje 500 Za plastenike 400 Za plastenike 350 Za plastenike 250 Za plastenike 250 Za staklenike 75 Za staklenike 75 Waiting bad 75 Zeleni živić otv.800 Fri A 700 Fri A 600 Fri A 500 Frii A+400 Fri A+ 350 Fri A+300 Fri AA+250 Tray A Tray A+ Tray AA+ Gp 29-34 Gp OW 6-7 mm 7-9 mm 7-10 mm 8-12 mm 10-12 mm 12-14 mm 14-16mm 16-18 mm > 18 mm 12-16 mm 16-18 mm > 18 mm 4. Na tržištiKategorija Dijametar sadnica Fri A. dezobarijerama i komorama sa duplim vratima na ulazu obezbeđena potpuna zdravstvena bezbednost. maline ili borovnice. ili pak veoma visoke troškove transporta sa južne hemisfere. pa čak smrznuta malina ove zime i proleća vredi čitavo bogatstvo od 3. bilo da se vrši mikropropagacija za klasično gajenje frigo sadnica ili za dobijanje bezvirusnih zelenih živića. jasno je da sadni materijal mora da obezbedi visoku produktivnost.

P R A V E S A D N I C E .

Za bolji rad jetre preporučuje se da se jagode jedu tri puta dnevno. čini je dostupnom i dijabetičarima. kalijuma (147 miligrama) koji pomaže u čišćenju organizma od otrova. Alergen ŠKOLA GAJENJA JAGODE . K (13). potrebno je javiti se lekaru. maligna oboljenja. deluje i kao diuretik. B6 (0. kao i za ispiranje usta protiv lošeg zadaha. a ovo voće. folna kiselina (0. a istraživanja su pokazala i da usporavaju starenje. magnezijuma. i. Ako dođe do alergijske reakcije na jagode. Sadrže 0 % holesterola i 0 % masti. koji štiti zube. Jagode su nezamenljive za osobe izložene sekundarnom pušenju. kao i za ispiranje usta protiv lošeg zadaha. jagoda gasi žeđ. tj.12 miligrama). Među njima su: beta-karotin (49 mikrograma u 100 grama). PP (0. Ipak. čir na želucu. Čaj od lista jagoda pripravlja se tako što se 1 gram usitnjenog lista prelije šoljicom kipuće vode. Stoji 10 minuta. srce i kardiovaskularni sistem. na žalost. Uz sve to. podstiče mokrenje. odnosno od šestog do desetog meseca života. blagotvorno delujući na bubrege.5 grama vode u 100 grama. a ima i broma pa oni Kako se jagode ubrajaju u grupu nutritivnih alergena.031). koji pate od nesanice treba da je jedu pre spavanja. koga ima čak 64 miligrama. konzmiranje jagoda s alkoholom ima i negativna svojstva. što povećava karakteristiku spomenutog voća da neutrališe „destruktivne” molekule poznate kao slobodni radikali. a ako su roditelji alergični na ovu voćku. fosfora.054). kardiovaskularni problemi. Od minerala. podstiče mokrenje. tj. treba izbaciti iz jelovnika. Obiluju antioksidansima i fitonutrijentima. pa se preporučuje da se jede pre glavnog obroka. uz to. To znači da se jagode u njihovoj ishrani ne preporučuju pre šestog. B1 (0. koji oštećuju DNK i ćelijsku membranu. 24 J Upotreba lista Listovi jagode sadrže dosta tanina koji se uspešno upotrebljava za lečenje proliva. ali i hroma. pojačava antioksidantnu snagu tog voća. potreban je oprez naročito kod odojčadi koja počinju da se dohranjuju. Prisutnost cinka. B2 (0. Upotrebljava se protiv spoljašnjih hemoroida. posebno fenolima. Naravno. što ih preporučuje svima koji žele da smršaju.51). vitamin C. Sami fenoli daju jagodama antikancerogena svojstva. joda.Hranljiva vrednost jagode agode ne sadrže mnogo kalorija – 33 kcal. značajno je pomenuti da u jagodi ima fluora (24 mikrograma). ako se uzimaju velike količine. pa se zato preporučuje umerenost u ispijanju koktela. unesu u sebe mnoge neophodne vitamine i minerale. što uz mleko podrazumeva postupno uvođenje novih namirnica. uz malu količinu saharoze. gvožđa (pa je dobra u borbi protiv anemije). Ona podstiče apetit.016 mikrograma). Jagode i alkohol Utvrđeno je da manja količina alkohola pomešana s jagodama ili kupinama. koji sprečavaju ili pomažu u lečenju teških i hroničnih bolesti kao što su dijabetes. bitoin (4). a čak doprinose i smanjenju holesterola.06). vitamin E (0. Čaj od lista jagoda pripravlja se tako što se 1 gram usitnjenog lista prelije šoljicom kipuće vode. a potom se procedi. jagode ne treba davati pre 12. odnosno 137 kJ (u 100 grama). meseca. Stoji 10 minuta. ima i kalcijuma. jer elagična kiselina u njima neutralizuje kancerogenu supstancu PAH iz dima cigareta. a da. ili postoji veća sklonost pojavi alergija. Upotrebljava se protiv spoljašnjih hemoroida. Za beljenje zuba i lica Listovi jagode sadrže dosta tanina koji se uspešno upotrebljava za lečenje proliva. odnosno uvode se u ishranu između 12 meseci do navršene druge godine. deluje i kao diuretik. a potom se procedi. jer sadrži 89. ima i biljnih vlakana koja poboljšavaju varenje hrane. pre svih.

pa se pravilnim odabirom sortimenta u Srbiji može obezbediti kontinuirano snabdevanje tržišta od kraja marta-početka aprila. ŠKOLA GAJENJA JAGODE 25 . proizvodnju uz zaštitu agrotekstilom ili proizvodnju na otvorenom polju. U cilju kontinuiranog nastupa na određenim tržištima veliku ulogu treba da ima i gajenje jagode u brdsko planinskom području. proizvodnju u lakim i jeftinim jagodnim plastenicima. proizvodnju u niskim tunelima. uključujući proizvodnju u plastenicima U i staklenicima sa ili bez grejanja. gde će on za berbu pristizati od sredine juna. pa sve do novogodišnjih praznika.Odabir načina proizvodnje obezbeđivanju što duže sezone prodaje jagode i radi iznalaženja optimalne tehnologije gajenja najbolje je odlučiti se za kombinaciju nekoliko mogućih opcija. odnosno tehnika i sezona gajenja.

i nekog insekticida npr.0m x 30m (180m2) Model A + + + + + + + + + + + + 10. u heksagonalnom rasporedu na piramidalnom uzgoju. Pogrešno je verovanje da se pravilnim rasporedom sadnica u vertikalnom uzgoju. Živići se razlikuju i po dijametru korenovog vrata i po tome nose različite oznake. Brojnim ogledima je U kojoj gustini zasnivati usev? Plastenički objekat .73 15.model B 26 ŠKOLA GAJENJA JAGODE .44 5 4 kg Pocinkovana konstrukcija Farbana konstrukcija Jednostruka folija Dvostruka folija duv. ili na bilo koji drugi način hidroponskog gajenja može neograničeno povećavati gustina useva jagode. P Tehnologija gajenja jagode u zaštićenom prostoru Kada obaviti sadnju jagode? Za sadnju treba koristiti deklarisane frigo živiće. Prestige i dobro se ispere. U sadnji je veoma važno da korenove žilice u zemljištu imaju potpuno vertikalni položaj i da ne dođe do njihovog povijanja u stranu ili na gore ka površini zemljišta. ređe A700. 350 ili 400 i poslednji rok setve zavisi od dužine vegetacije određene sorte. Pošto jagoda predstavlja atraktivnu vrstu sa kojom se zbog relativno visoke vansezonske cene dosta trguje na udaljenim tržištima (cena trpi skup transport) onda krajnje domete u proizvodnji u zaštićenom prostoru treba sagledavati u odnosu na konkurenciju iz zemalja Mediterana. koja su prvenstveno vezana za klimatske karakteristike regiona. odnosno početkom septembra korišćenjem kontejnerskih frigo živića A. neophodno je koren skratiti na dužinu od desetak centimetara. Rhisoctonie.model A Plastenički objekat . daleko prevazilaze živiće koje možemo koristiti za sadnju na otvorenom polju. u poslednjoj dekadi jula. A+ i AA+ koji su u stanju da daju prinos 150-300 g do zime i da odmah nakon prekida dormancije produžavanjem dužine dana nastave sa cvetanjem i produkcijom. onda se koristi A kategorija živića. Dvostruka folija Mreža za zasenu Supstrat Živici Agrotekstil Mulch folija Navodnjavanje Cena po m2 (EUR) Broj živića po m2 Prinos po m2 cima se iskljućivo koriste više kategorije frigo sadnica. a potom njenu dezinfekciju u fungicidu i insekticidu. sa ili bez supstrata. huminskim kiselinama ili nekim drugim biokativatorima ili regulatorima rasta. Kada se sadnja obavlja na zemljištu. najčešće A 500.3m x 30m (159m2) 6. a za sadnju u plasteni- Zasnivanje useva Vrsta objekta Jednostavna proizvodnja na zemljištu Plastenički objekat Plastenički objekat 5. Priprema sadnice za sadnju podrazumeva lagano otapanje sadnice i aklimatizaciju na sobnoj temperaturi. sadnja se obavlja krajem avgusta. ali se obično svodi na sam početak avgusta. Gajenje jagode u plastenicima sa dopunskim grejanjem na organskim ili organo-mineralnim supstratima podrazumeva kategoriju A+ najčešće A+300. dopunskim osvetljenjem i punim grejanjem. Phytiuma. Pre nego što se potopi u rastvor nekog fungicida na bazi metalaksila (Ridomil Gold) sa sistemičnim delovanjem protiv Phytophtora fragariae ili Allieta protiv Fusariuma. koji se proizvode kulturom meristema i po svom potencijalu u prinosu. jer će to usloviti propadanje živića.33 4 3 kg Model B + + + + + + + + + + + + 12. ili eventualni tretman u aminokiselinama.6 13.GAJENJE JAGODE roizvodnja jagode u zaštićenom prostoru ima niz ograničenja u našoj zemlji. U staklenicima sa velikom količinom svetlosti.

Živići nemaju prostora za formiranje dovoljnog broja korenovih vratova i na taj način se rod smanjuje i obično ne prelazi 4 do 5 kg/ m2. Pa ipak. odnosno od količine svetlosti u fazi formiranja plodova.0m x 50m (400m2) Proizvodnja u vrećama + + Plastenički objekat 8. vode i hraniva. To je dobar sistem koji omogu27 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Kada se jagoda gaji na visokoj leji i na supstratu onda je maksimalna gustina 6 sadnica po kvadratu površine plastenika.Hidroponska proizvodnja na supstratima Vrsta objekta Pocinkovana konstrukcija Farbana konstrukcija Jednostruka folija Dvostruka folija duv. u kontnentalnoj Italiji 12 biljaka/m2. odnosno ujednačeni mikroklimatski uslovi i razmena gasova u fotosintezi odnosno disanju. Na ovoj gustini je dovoljno svetlosti za zametanje i produkciju. Ovaj broj živića se bez obzira na vrstu medijuma bez problema može rasporediti u jednoj horizontalnoj ravni i na taj način omogućiti pri gajenju Proizvodnja u vrećama jagode na supstratu pravilna distribucija svetlosti. Proizvodnja na binorima Sa nesavršenijim sistemom ishrane i posebno smanjenom efikasnošću drenaže.82 31.11 23.17 28.0m x 50m (400m2) Proizvodnja na leji + + Plastenički objekat 8.08 19. nepravlne distribucije svetlosti. ali i za manipulaciju i berbu.12 24.83 32. smanjuje se i gustina useva. na Siciliji 14 biljaka/m2.58 18.0m x 50m (400m2) Proizvodnja na binorima + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + 15. Kod vertikalnog uzgoja se značajno uvećavaju troškovi proizvodnje. pogotovo kod sorata sa dužim cvetanjem i plodonošenjem. Osim neadekvatne gustine.1 20.87 29. Dvostruka folija Mreža za zasenu Supstrat Živici Agrotekstil Mulch folija Navodnjavanje Cena po m2 (EUR) Broj živića po m2 Prinos po m2 Plastenički objekat 8. što onda nikako ne opravdava povećana ulaganja.88 8 8 10 5-6 kg 7-8 kg 9-12 kg Proizvodnja na leji dokazano da broj sadnica po jedinici površine zavisi od tehnike gajenja (na supstratima ili na zemljištu). Kada se jagoda gaji u vrećama odignutim od površine u plasteniku onda je maksimalna gustina 8 sadnica/m2. čak i u uslovima Izraela se u zimskoj proizvodnji sa obiljem svetla ne preporučuje gustina veća od 20 biljaka/m2. dok se na geografsoj širini Beograda ne preporučuju gustine veće od 10 biljaka/m2. vrlo veliko ograničenje je i nemogućnost ujednačenog navodnjavanja iishrane na koloni visine skoro dva metra.63 16. Odizanje vreća je veoma značajno zbog bolje drenaže i manje opasnosti od sive truleži.16 21.

GAJENJE JAGODE ćuje veću fleksibilnost. Treba napomenuti da jagoda stiže uvek ranije ukoliko su vreće tokom kasne jeseni i zime na površini zemljišta. Po sadnici je veća količina supstrata pa je i puferna sposobnost daleko viša. sitnije plodove. Ukoliko je mlada biljka previše generativna onda treba pristupiti uklanjanju suvišnih cvetova 28 Negovanje useva do jesenje berbe ili čitavih cvetnih grana. Drugi način jeste snižavanje temperatura u plasteniku na nivo niži od 7 °C u trajanju od 500 sati. Treba imati na umu da jesenji rod iscrpljuje sadnicu i da kasna setva po pravilu znači kašnjenje zametanja narednog proleća i smanjenje potencijalnog prinosa. Ukoliko se zasad zasniva na vreme. omogućuju idealno prezimljavanje i brzo kretanje u proleće. odnosno tri ne- ŠKOLA GAJENJA JAGODE . onda usev pre prvih jačih zahlađenja treba pokriti agrotekstilom. koji neće imati dovoljno tržišnosti. Kombinacijom dobrog provetravanja. poveća viskozitet u ćeliji i smanji sadržaj vode u intercelularnom prostoru. jer će u protivnom na proleće veliki broj korenovih vratova. dužina dana i u letnjem periodu nakon prolećne berbe. Negovanje useva do zimskog mirovanja nih materija. te greške nisu katastrofalnog karaktera. Voditi računa o higijeni i fitosanitarnim pravilima. onda u zavisnosti od kvaliteta plastenika treba praktikovati gustinu 4 do 5 živića po kvadratu. Zato pravovremena sadnja u dobrim i potpuno kontrolisanim uslovima ima esencijalni značaj za uspeh u proizvodnji. Kada se jagoda gaji na zemljištu. U takvoj tehnologiji gajenja neophodno je održavati noćne temperature u opsegu 13 do 18 °C. povećava se relativna vlažnost vazduha i ubrzava ukorenjavanje. koje još uvek zbog svog visokog toplotnog kapaciteta doprinosi bržem kretanju useva u proleće. onda je neophodno da se dopunsko osvetljenje praktikuje do 22 sati u toku večeri. što smatramo krajnjim momentom da se uklone svi preostali zeleni i nerazvijeni plodovi. kako bi jagoda nakon 6 nedelja od završetka prvog ciklusa berbe nastavila normalno sa cvetanjem. pa sve do 300 g kod srednje kasnih sorti visokih kategorija žiivća A+ ili A++. berba obično započinje 6 do 8 nedelja nakon sadnje. Zasenjivanje mrežama sa 30 % zasene ditrektno smanjuje temperaturu kao i uporeba mistera. zametanju i berbi. zasenjivanja i orošavanja. U zavisnosti od vremena sadnje i ranostasnosti sorte. Nakon svake pauze neophodno je detaljno pranje ruku ili opreme koja se koristi u plasteniku. Relativnim zasušivanjem zasada od kraja oktobra do početka decembra i prvih jačih zahlađenja i ledenih dana. te kategorije živića. brzu promenu sadnog materijala i intenzivnu proizvodnju sa smanjenim rizikom u slučajevima nedovoljnog vladanja znanjem u oblasti fertigacije useva. Na ovaj način su biljke optimalno pripremljene za prezimljavanje. usloviti preobilno zametanje. U stanju dormancije zasad provodi narednih nekoliko meseci. Ukoliko zasadu u jednostavnijim plastenicima prete vrlo niske temperature. kod ranih i srednje ranih sorata. Obavezno je nošenje rukavica i njihova redovna zamena pri prelasku iz objekta u objekat. Stolone koje se javljaju treba redovno uklanjati kako ne bi neproduktivno trošili stvorene asimilate. sa čitavom cvasti. Termozaštitne barijere od lakog netkanog tekstila. nekad i desetak. poželjno je održati temperaturu od 25 do 28°C i na taj način dovoljno vegetativno razviti sadnicu do momenta cvetanja. Od prve dekade oktobra do početka no- vembra koristi se u potpunosti asimilacioni potencijal za što veću organsku produkciju i akumulaciju rezervi i formiranje rodnog potencijala za narednu godinu. Ukoliko se jagoda u staklenicima sa punim grejanjem gaji u hidroponskoj proizvodnji iz kontejnerske sadnice kategorije A++ sa sadnjom početkom septembra. Tako se povećanom otpornošću biljke pripremaju za bolje prezimljavanje i manje štete od mrazeva. Ukoliko se bez obzira na opterećenost jesenjim rodom u bokoru formira više od 2 do 3 korenova vrata. Ishrana potom dobija novu dimenziju i fertigacijom i folijarnim putem primenjuje se kalijum nitrat sa ciljem da se u biljci formira što više plastič- Na prekid dormantnost i na incijaciju formiranja cvetnih pupoljaka u najvećoj meri utiču temperature. dovoljno razvije vegetativnu masu i formira rodni potencijal za sledeće proleće i da ne kasni u cvetanju. polovinom jula najkasnije u poslednjoj dekadi jula. a dnevne 21 °C. onda u plastenicima obezbeđujemo dovoljno dugu sezonu da možemo isforsirati usev da posle jesenje berbe. zasušivanje. niti da se smanjuje prinos u nekom većem procentu. Regulacija mikroklimatskih uslova je takođe veoma značajna u pravilnom zasnivanju useva. povećava se otpornost korena i smanjuje opasnost od propadanja usled infekcije nekim gljivičnim oboljenjem. odnosno dužina dana 14 do 16 sati. Prekid dormantnosti i inicijacija cvetanja Nakon berbe i uklanjanja zaostalih cvetova usev se vegetativno forsira korišćenjem vodorastvorljivih formulacija u ishrani sa odnosom NPK 1-1-1. Septembar je mesec u kome postoje povoljni uslovi za nesmetano zrenje i u godinama kada miholjska jesen ima nešto duže trajanje obično se može produžiti do prve dekade oktobra. U ovakvom režimu tek posađene sadnice razviju dovoljan potencijal da iznesu u narednih 6 nedelja do 2 meseca od sadnje od 50 do 100 grama po živiću. onda ih laganim kidanjem treba ukloniti.

5 do 2 °C u trajanju od 5 nedelja. dok su bumbari aktivni već od 8 °C. fosetil aluminijuma i fosfitne forme fosfora u folijarnom tretiranju i kroz sistem kap po kap. ali i tržišnost ubranih Kod nekih sorata dugog dana. a plastenici većim delom dana zatvoreni. Zatim se pristupa uklanjanu nadzemne mase na visini 3 do 4 cm iznad korenovog vrata. uz obavezno unošenje magnezijum sulfata i mikroelemenata 29 Negovanje useva posle prolećne berbe i obnavljanje zasada ŠKOLA GAJENJA JAGODE . listovi sa deficitom fosfora se uklanjaju i iznose iz plastenika. matira sjaj. promrzli i li ljubičasti Negovanje useva do berbe nedovoljna za pravilnu oplodnju pa dolazi do različitih deformacija plodova. Relatvna vlažnost vazduha ne bi trebalo da prelazi 55%. a boja često dobija vrlo tamnu nijansu. Naime. Naša iskustva ukazuju da su to sorte Clery i Elsanta. Odmah potom se pristupa zaštiti useva primenom bakarnih preparata. a da se dnevne temperature do cvetanja održavaju na 16 do 18°C. brzo rashlađivanje pre otpreme. Polinacija je veoma značajan aspekt gajenja jagode u zaštićenom prostoru.delje za fotoneutralne sorte. tzv. Preliminarno ispitivanje nije ukazalo na značajnije preimućstvo u vegetativnom obnavljanju ukoliko se na svakoj biljci ostavi 2 do 3 najmlađih listova kao vodilice. iako je regeneracija bila nešto brža. ishrane i zaštite zasada jagode. od koje u velikoj meri zavisi ukupan uspeh u proBerba i pakovanje jagoda jagoda. imaju veoma veliki značaj u postizanju dobre cene i privlačenju kupaca. do faze cvetanja kada se posebna pažnja posvećuje zaštiti od sive truleži. ali u poslednje vreme košnice sa bumbarima imaju najčešću primenu. najpre u odnosu NPK 1:1:1. Kada se noćne temperarure u plasteniku bez grejanja ustale na 5-6 °C započinje se sa čišćenjem zasada jagode i njegovim prolećnim forsiranjem. donji listovi koji dodiruju malč foliju. Posebno je značajno korišćenje bumbara u polinaciji u vrlo ranoj proizvodnji jagode u zaštićenom prostoru. mere nege obuhvataju i redovno uklanjanje stolona i po potrebi uklanjanja viška cvetnih grana kod jako generativnih sorata. a potom 2:1:3. Osim redovnog navodnjavanja. Prema našim iskustvima najbolje je da se noćne temperature u zaštićenom prostoru sa dogrevanjem održavaju na 12 do 13 °C. U zavisnosti od načina i tehnologije gajenja za te namene se koriste različite vrste solitarnih insekata. a potom kod olistavanja primeni metalaksila. Mada se tehnici berbe posvećuje relativno slaba pažnja. U uslovima nižih temperatura u plasteniku i veće relativne vlažnosti. U protivnom treba pratiti sledeću tehniku. smanjuje se konzistencija. podrazumeva preciznu metodologiju zasušivanja i kontrole ishrane i vrednosti EC. šelf lajf. Usev se normalno hrani sa ciljem ujednačenog vegetativnog razvoja. bez jakog pritiska na plodove. od čega presudno zavisi ukus i kvalitet. uredno slaganje i kalibracija u PET posudice i kasnije u gajbe. kada su ose i pčele u prirodi malobrojne. Staro sasušeno lišće. Nakon kalusiranja ostataka lisnih drški pristupa se primeni bakarnih preparata u koncentraciji 0. naročito kod nekih sorti je količina polena Polinacija izvodnji i prodaji. Da bi se u polinaciji bumbarima postigli dobri rezultati neophodno je pravilno odrediti momenat unošenja košnice. Polagano zasušiti usev u trajanju 3 do 4 sedmice. za samo par dana u plodu se drastično menja sadržaj šećera i kiselina. u izvesnoj meri je moguće inicirati i drugo zametanje. preko primene Ridomila i nekog akaricida. treba napomenuti da je ovo vrlo osetljiva operacija. Pavilno otkidanje.4%. dok se kod sorata dugog dana (većina sorti koje se gaje u kontinetalnom klimatu) praktikuje temperatura 1. sa većim brojem bumbara od optimalnog. Takođe je od presudnog značaja pravilno normiranje veličine društava prema broju sadnica. Aktivnost većine polinatora je optimalna na temperaturama 16 do 18 °C. velika aktivnost može dovesti do oštećenja plodova. Prezrela jagoda gubi na tržišnosti. pa se u velikoj meri smanjuje postojanost u trgovinama. Prezrela jagoda na visokim temperaturama povećava respiraciju tkivima. ali ovakva tehnika zahteva dosta znanja. Ukoliko košnice unesemo ranije od početka masovnog cvetanja. Posebno je to bez značaja ukoliko se ima u vidu da hemijska zaštita onda može u potpunosti uništiti inokolum i prekinuti ciklus zaraze.

A i A-. crvene boje. vrlo ujednačen. Bujna biljka. Vrlo bujna biljka visoke produktivnosti. visokog sjaja. Ćezena. frigo i kontejnerski. ONDA – srednje rana sorta IRMA – srednje rana sorta DORA – srednje rana sorta 30 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . koničnog ili okruglo – koničnog oblika. Odlična kvalitativna i kvantitativna produktivnost plodova u jesenjoj proizvodnji i kod uzgajanja u visećim sistemima. Italija. Italija. lepog. najkorišćeniji oblik sadnog materijala za vegetativno razmnožavanje jagoda. Izuzetno izraženo srce. slatko – kiselkastog ukusa. Srednje rana sorta. srednjeg sjaja. Plod velik i ujednačen. pogodna za gajenje na otvorenom polju. Otporna na antraknoze i glavne bolesti. izuzetno otporan. oštrog ili duplog vrha. agronomska stručna služba firme Agro-FertiCrop pruža na terenu kompletnu pomoć proizvođačima jagoda u vidu davanja tehnologije proizvodnje. MAYA . izuzetno otporan. Plod velik. Firma Agro-FertiCrop nudi frigo živiće A+ (1218 mm) i A (8-11 mm) klase i to sledeće sorte: Ćezena. Vrlo rana sorta. srednje do visoke produktivnosti. Italija. visoke produktivnosti. Plod velik i ujednačen. Daje odlične rezultate kako u plasteniku tako i na otvorenom polju. otporne i suve površine. visoke produktivnosti. lepog. Frigo živići su živići koji se čuvaju u hladnjačama gde one miruju i na taj način se čuvaju i do 10 meseci. ali je osetljiva na bakterije. U plasteničkoj proizvodnji takođe daje dobar prinos. veoma slatkog ukusa. Pogodna za gajenje na otvorenom polju i u plastenicima. A+. Firma Agro-FertiCrop od ove godine na našem tržištu nudi sertifikovani sadni materijal-sadnice jagoda. Italija. srednje slatkog ukusa. tolerantna na bolesti. izuzetno otporan. Plod velikih dimenzija. odličnog ukusa i mirisa. Srednje bujna biljka. to jest. odličnog ukusa i mirisa. Frigo ili ohlađeni živići na osnovu prečnika korena dele na četiri klase: A++. Berba je vrlo produktivna zahvaljujući ujednačenosti zrenja i veličine plodova. Ćezena. Takođe. lepog. Berba je vrlo produktivna zahvaljujući ujednačenosti zrenja i veličine plodova Srednje kasna sorta. Živić se razvija iz adventivnog pupoljka na nodusu (članak) stolona. vrlo sjajno crvene boje.o firme AGRO-FertiCrop Subotica u 2008 god. pravilnog. renomiranih italijanskih proizvođača. Daje odlične rezultate kako u plasteniku tako i na otvorenom polju. Berba je laka zahvaljujući ujednačenom zrenju i lakom ubiranju plodova. pogodna za gajenje na otvorenom polju. tolerantna na bolesti. Italija. Verona. Postoji nekoliko vrsta sadnica jagoda: zeleni. Izuzetno bujna biljka. ujednačen. Verona. širokog polja uzgajanja. Plod vrlo velik. pravilan. duguljastog izgleda. odličnog ukusa i mirisa. čekajući.srednje rana sorta ALBA – izuzetno rana sorta frigoživića jagoda ROXANA – srednje kasna sorta Ponuda sorti Ćezena. lične posete proizvođačima kao i davanjem stručnih saveta. Ne podnosi preterano azotna đubriva. Kasno cveta. Daje odlične rezultate kako u plasteniku tako i na otvorenom polju. srednje ujednačen. Plod izuzetno velik i ujednačen. visoke produktivnosti. Živić predstavlja sadnicu jagode. kao i predhodnih godina. Izuzetno dobar jesenji prinos u plastenicima. frigo živiće. Srednje bujna biljka visokog prinosa. sjajno crvene boje. ujednačene i vrlo sjajne. Srednje rana sorta. intenzivno crveno – narandžaste boje. sa okruglim ili duplim vrhom. Srednje rana sorta. čvrste peteljke. crveno – blago narandžaste boje. U plasteničkoj proizvodnji daje izuzetno dobar jesenji prinos. izduženog oblika. duguljastog izgleda. sjajno crvene boje. duguljastog izgleda. Italija. izuzetno otporan. izduženo – koničnog oblika. tolerantna na bolesti. Bujna biljka.

SadniRazvojni stadijum Vrsta đubriva Koncentracija % Cilj tretmana cu dobro pritisnuti. ing Boban Stanković 063/ 544-928 FERTICARE 15-30-15 50 Ukorenjavanje (jesen-proleće) Jedan tretman Ca-nitrat 15-30 Intenzivan porast (jesen) FERTICARE 14-11-25 40-60 Nedeljno Do zametanja prvih plodova(proleće) Ca-nitrat 30 FERTICARE 10-5-26 ili 30-50 Intenzivan rast plodova Nedeljno KALIUM NITRAT 30-50 Nedeljno. U prvoj polovini vegetacije PHOSFIK 3-27-18 0. Navodnjavati svaki dan u 2 navrata (pre i posle podne) od po Tretman jagoda: 1–2 sata. 2-3 puta za vreme sezone počevši Prinos t/ha Vrsta đubriva slabo srednje dobro pre cvetanja. ing.5 l) po živiću. Pap Pala 17. PHOSFIK 3-27-18 je đubrivo specijalnog stimulativnog dejstva. rupe za sadnju (6 – 8 cm) bušiti preko folije.jesenji tretman: 10-15 l/ha sa mnogo tečnosti. zajedno sa sredstvima za zaštitu bilja. ali u slučaju dobre snabdevenosti popravlja se kondicija biljke i njena otpornost. prema potrebi Pred zrenje i tokom berbe FERTICARE 10-5-26 40-60 Uvoznik za Srbiju: u podeljenim dozama FERTICARE 24-8-16 20-30 Nakon berbe. pre rasađivanja.1%) radi zaštite živića od truleži.2 – 0. dipl.3% (20-30 grama na 10 litara vode) i to razvoj ploda FOLICARE 17-9-33 B zametanja pola litre (0.3-0. Hranljive materije primenjene direktno na listove pomažu brži oporavak od nedostatka pojedinih elemenata. ići sa Ferticare 14-11-25 10-15gra. ima veliki značaj u regeneraciji biljaka. ili neko drugo tamno i pokriveno mesto da bi se prilagodio uslovima spoljne sredine.tretman u vegetaciji 10 l/ha. do kraja vegetacije Dva do tri tretmana AGRO-FertiCrop.6 prevencija 2-3 puta 30-35 kg/ha. odnosno do normalne vlažnosti (80 – 85% PVK). Đubri.folijarna prihrana 2.0 FOLICARE 19-11-24 Zn u sledećoj godini kom prvog navodnjavanja preko sistema kap kondicioniranje.yara. Dejstvo folijarnog đubrenja je brzo. tel/fax: 024/622-119 www. Zato se predlaže primena folijarnih đubriva svakih 7-10 dana.2 Od početka cvetanja. Posle. Veće površine priliFERTICARE 14-11-25 ili kondicioniranje za prinos Nakon berbe 0. uneti mineralno đubrivo Cropcare (5-14-28) 200-400 kg/ha. primena sistemom kap po kap Osnovno đubrenje na srednje teškim zemljištima .3% pre sadnje vom Ferticare 15-30-15 nastaviti prihranu 3–4 dana po sadnji i to .co.7 – 0. kao i eventualne probleme obratiti se našoj stručnoj službi Nedeljne doze đubriva u tehnologiji fertigacije. ing. Rovocid ili Foxim 1 kg/100m2). po kap tretirati rastvorom Ferticare 15-30-15.yu . CROPCARE 5-14-28 ili 5-10 350 300 150 CROPCARE 10-10-20 CROPCARE 5-14-28 ili 10-15 400 350 200 CROPCARE 10-10-20 CROPCARE 5-14-28 ili 15 i više 600 400 250 CROPCARE 10-10-20 Za sva pitanja.5-3 l/ha.co.3%).ing. Voditi računa o zdravstvenom stanju useva i prilagoditi zaštitu.5-1. www. višom dozom vode kada se jagode prime i isprave. ing.Frigo živiće 2 dana pre rasađivanja staviti u šupu. Folijarna prihrana Subotica. U ovaj rastvor dodati i Previcur Energy (0.rs e-mail: office@agro-ferticrop. na otvorenom i u zaštićenom prostoru. pomaže biljci da prebrodi nepovoljne periode. Milutin Karas 063/ 554-132 gajenje na zemljištu sa primenjenim osnovnim đubrenjem dipl.umakanje korena u rastvor koncentracije 0.5-0. zaliti FERTICARE 15-30-15 25-40 0.4-0. ing.2% rastvor dipl. sa mnogo u zavisnosti od obezbeđenosti hranivima izraženo u kg/ha Obezbeđenost zemljišta hranljivim elementima tečnosti. organsko đubrivo Fertor ili Siforga (750 – 1500 kg/ha) kao i neki insekticid (Galation.yu ŠKOLA GAJENJA JAGODE 31 . Malina Petrović 063/ 444-662 Period Vrsta đubriva Kg/ha Napomena dipl. Prilikom rasađivanja živić staviti u rupu Folijarna prihrana jagode tako da 3-4 zelena lista budu van folije. putem sistema kap po kap sa 15 grama/m2/nedeljno (ili ručno koncentracija 0. a tretmani primenjeni pre cvetanja povoljno utiču na količinu i kvalitet ploda. Aleksandar Lazar 063/ 544-795 dipl. Trake za navodnjavanje postaviti ispod folije. Posle rasađivanja. pomaže i poboljšava efikasnost sredstava za zaštitu. FERTICARE 5-10-26 ili poboljšanje kvaliteta i 0. Radenko Nikolić 063/ 544-195 Sadnja.5 pospešivanje rasta tokom razvoja rozete FOLICARE 19-11-24 Zn rom Ferticare 15-30-15 u koncentraciji od 0.agro-ferticrop. Parcelu navlažiti dan pre sadnje. Tehnologija proizvodnje U zemljište. Vuk Vujasinović 063/ 442-240 dipl. ukoliko Nakon sadnje i FERTICARE 14-11-25 ili se radi o manjoj površini ručno zaliti rastvo0. Ovakvim uzgojem uz primenu prave tehnologije proizvodnje (koju ćete dobiti za proleće) jagode pripremamo da u proleće daju pun i pravi prinos (1kg/živiću). KALIUM NITRAT 5-8 ma/m2/nedeljno.

jako vezanih zemljišta koja imaju viši sadržaj gline. U Italiji se jagode i na otvorenom polju i u lakim plastenicima gaje samo jednu jesen i jedno proleće. humoznim zemljištima. Jagoda je izuzetno osetljiva na bolesti korena te se poštovanju plodoreda posvećuje veoma velika pažnja. peskovita zemljišta i dostupan izvor vode za navodnjavanje. Bez obzira na početno nesnalaženje. česta je pojava magle i poznih prolećnih mrazeva. uz kasnije poštovanje osnovnih agrotehničkih principa. pa ih setvospremačem sakupiti i ukoloniti sa parcele. a potom površinu izuzeti iz rotacije i gajiti jagodu 2-4 godine u zavisnosti od produkcije i zdravstvenog stanja zasada.GAJENJE JAGODE Izvozna šansa u proizvodnji jagode na otvorenom polju Proizvodnja jagode na otvorenom polju i pod nastrešnicama ima veliku perspektivu u bliskoj budućnosti. ne treba sumnjati da će se ovaj trend povećanja izvoza dalje nastaviti. gde za to postoje dobri preduslovi. Kod zasnivanja zasada neophodno je blagovremeno i u potpunosti inkorporirati sve žetvene ostatke preduseva. nađubriti zemljište zgorelim stajnjakom. ali i neke druge povrtarske useve. koja se za sadnju pripremaju intenzivnom osnovnom obradom. a potom se uz dezinfekciju pristupa zasnivanju novog zasada u četvoropoljnom ili tropoljnom plodoredu. a potom i planinskih područja čak do 1000 m nadmorske visine. U pribrežju je veći problem pronaći laka. Potom treba obaviti intenzivno podrivanje i rahljenje zemljišta na dubini 50 do 60 cm. Naše komšije u Sloveniji i Hrvatskoj već uveliko izvoze jagodu u Austriju i Nemačku i postižu veoma dobre cene. ŠKOLA GAJENJA JAGODE . paradajz i papriku. Sa otkupom jagode za izvoz u Rusiju započelo se pre par godina. Laka zemljišta koja nisu sklona stvaranju plužnog đona dovoljno je orati na Agrotehnika zasnivanja zasada jagode dubinu 35 do 40 cm. a nakon skidanja folije i uklanjanja traka nije loše razrivanjem banka na površinu izbaciti i ostatke korena. onda sistem kap po kap ne obezbeđuje samo neophodnu vodu za porast i razviće useva. u prvom redu krompir. Stoga. već na taj način primenjujemo i sva potrebna hraniva. ukoliko se ostvare neke neophodne pretpostavke. kukuruz. Pošto se jagoda gaji na foliji. a potom izvršiti dezinfekciju basamid granulatom i hlorpikrinom ili nekim drugim preparatima. do parcela pogodnih za gajenje jagode nije lako doći. U dolinama reka i kotlinama. Unošenje 40 60 t/ha dobro zgorelog stajnjaka je veoma značajno kod zemljišta koja nisu idealna za gajenje jagode. kao i neka hemijska zaštitna sredstva u kontroli bolesti i štetočina jagode. Treba izbegavati preduseve koji su osetljivi na istu grupu gljivičnih oboljenja. pšenica). slabu organizaciju i vrlo često nekorektnosti u pakovanju i otpremi. koja bi omogućila da izborom odgovarajućeg sortimenta obezbedimo kontinuirano snabdevanje domaćeg i stranog tržišta kvalitetnom robom čitave sezone. najpre iz ravničarskih. nakon unošenja dobro zgorelog stajnjaka ima velike šanse za uspeh. Kod ponovnog zasnivanja zasada najpre treba ukloniti sve nadzemne biljne ostatke. dok je za teža i loše drenirana zemljišta poželjno obaviti podrivanje. Tu pre svega jako važnim smatramo pravilnu reonizaciju. zaštićeni od jakog vetra i sa adekvatnim osobinama zemljišta. gde je voda za navodnjavanje relativno lako dostupna i imamo laka i humozna zemljišta. druge vrste jagodastog voća. Za gajenje jagode biraju se ocediti tereni sa izrazitom osunčanošću. Proizvodnja jagode na lakim. soja. Najvažniji preduslov u modernoj proizvodnji jagode na otvorenom polju jeste mogućnost navodnjavanja. Ukoliko se ne može praktiko32 Odabir parcele i poštovanje plodoreda vati pun plodored onda treba primeniti četvoropoljnu rotaciju (šećerna repa. Za sigurnu proizvodnju treba znati da se usev jagode na istu parcelu ne vraća za 6-7 godina.

diamonijum fosfata i kalijum nitrata. Od polovine oktobra do polovine novembra. Treba voditi računa da obilnim i čestim navodnjavanjem sistemom kap po kap ne izazovemo slab prijem. često se u prvih 2 do 3 nedelje od sadnje praktikuje redovno orošavanje mikrorasprskivačima koji se nakon dve do tri nedelje uklanjaju kada se frigo živići pravilno ukorene i počnu vegetativno da razvijaju. Visoke temperature pod malč folijom na jako vlažnom. ili nakon razoravanja lucerke. Ukoliko slabije razvijen bokor opteretimo rodom već u jesen. jer još uvek ima vremena za njihov vegetativni razvoj i formiranje roda u narednoj godini. kao i sadnica iz kontejnera koja je u zelenom stanju prezimela u zaštićenom prostoru. Plodovi su krupniji. Zato ishrana kaljum nitratom ima veoma veliki značaj. pažljivo rasađuje u zemljište tako da se koren slučajno ne povije vrhovima uvis. Prestige. daleko prevazilaze klasičan način umnožavanja jagode. a sve u zavisnosti od plodnosti zemljišta. onda usev pre 33 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . već se što pre nakon iznošenja iz vlažnog i tamnog prostora. U umereno kontinentalnom pojasu se sadnja viših kategorija frigo živića obavlja od kraja maja do kraja jula. A+ i AA+. odakle će se nakon zime jagoda ponovo razbokoriti i zemetnuti plodove. narednog proleća imaćemo kašnjenje cvetanja. (waiting bad) mogu prolećnom sadnjom dati pristojan rod već u godini zasnivanja na otvorenom polju. postavljanja folije i traka za navodnjavanje pristupa navodnjavanju pre sadnje i tom prilikom primenjuje 1 do 1. pedantno i redovno uklanjati stolone i cvasti. Kod julske sadnje i visokih letnjih temperatura. malo humoznih zemljišta. Ukoliko zasadu prete jake golomrazice. Krajem avgusta do polovine septembra jagoda se zasniva iz bezvirusnih zelenih živića. suvi vetrovi i zaleđivanje banka ispod folije na težim zemljištima koja nisu najbolje drenirana. smanjujemo zalivanje i ishranu i usev pripremamo za prezimljavanje. koja sadrže i huminske kiseline. koji se proizvode kulturom meristema i po svom potencijalu u prinosu. najbolje što kvalitetnijih vodorastvorljivih. Jagoda se gaji na visokoj leji pokrivenoj polietilenskom folijom. Pre sadnje izvrši se skraćivanje korena na 9-10 cm i dezinfekcija živića u rastvoru Ridomila i nekog insekticida npr. Tada se unosi i potrebna količina mineralnih đubriva. Tokom izvođenja dopunske obrade. kako bi se usev dovoljno vegetativno razvio i dovoljno izbokorio do nastupanja jesenjih mrazeva. Živići se razlikuju i po kategoriji i dijametru korenovog vrata i po tome nose različite oznake A-. Ovo đubrivo je formulisano od najkvalitetnijih potpuno vodorastvorljivih komponenti. čime je aktivnost korena optimalna. Preporučujemo unošenje 400-600. naročito nakon razoravanja travno-leguminoznih smeša. magnezijum ali i neophodne mikroelemente. grčica. snage živića i uslova i tehnike gajenja. najkasnije do kraja jula početka avgusta. kako visoke temperature ne bi usporile ukorenjavanje i prijem živića. ili tokom samog formiranja bankova. pri čemu su u postupku granulisanja upotrebljene huminske kiseline iz laverdita i inhibitori nitrifikacije (nitrapirin) i niz drugih komponenti koje mu daju izuzetnu upotrebnu vrednost. ne bi previše sabilo pre podizanja leja sa folijom i sistemom kap po kap. Dopunska obrada ne sme da podrazumeva puno prohoda teškom mehanizacijom. pošto ne dolazi do prevlaživanja. pa čak i 800 kg/ha Multi Za sadnju treba koristiti deklarisane frigo živiće. pa se odmah nakon pripreme leja. Živići A++ tzv. što onemogućava pouzdan prijem. tako da imaju daleko veću tržišnu vrednost. Frigo živići se sade nakon prethodnog laganog odmrzavanja na sobnoj temperaturi u trajanju 2 do 3 dana.ili pak kod peskovitih. ili potpuno saturisanom zemljištu prosto skuvaju mlade živiće.5 l/ha Talstara. Poželjno je da se po svakom živiću formira najmanje 2-3 korenova vrata. pošto se zemljište brže zagreva. Kada obaviti sadnju jagode? U samoj sadnji živić ne sme dugo da bude na visokoj temperaturi. Napominjemo da je vrlo važno među redovnim merama nege. bez bojazni od infekcije patogenima. da se zemljište Comp Base đubriva. Pre sadnje treba pravilno obaviti zalivanje. Orošavanjem se smanjuju temperature i povećava relativna vlažnost vazduha što izuzetno pogoduje porastu i razviću jagode. unosi se inkorporacijom potrebna količina zemljišnih insekticida radi kontrole žičnjaka. plodonošenja i mali rod. obojeniji i čisti. Unošenje 8 kg/ha preparata Force često nije dovoljno. U septembru i u oktobru trudimo se da živić fertigacijom i folijarnom ishranom pripremimo za nastupajuću zimu. a usev u proleće ranije prispeva. rovaca i drugih zemljišnih štetočina. ali samo ako raspolažete sadnicom dijametra preko 10 mm. U našim kontinentalnim uslovima klime najbolje je sadnju obaviti polovinom jula. truljenje i propadanje živića. pri čemu se kod iskusnih proizvođača i u dobrim uslovima proizvodnje može očekivati inicijalni rod po živiću od 50 do 300 g u zavisnosti od sorte.

istrajnost. 34 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . uklanjamo sve promrzle i oštećene listove. Usev se obično gaji prvih jačih zahlađenja treba pokriti agrotekstilom. pa čak i do 35 t/ha za visokorodne kasne sorte. a najkasnije od polovine decembra kod ranih i osetljivih sorata vrši se prekrivanje jagode lutrasilom u cilju zaštite od izmrzavanja. Termozaštitne barijere od lakog netkanog agrotekstila. Kada se u proleće stabilizuju noćne temperature na oko 5-6 °C. a berači mogli svoj posao da obavljaju nesmetano i odmah posle kiše. dostignuti su prinosi od 45 t/ha. Od polovine novembra. a najkasnije do polovine jula izvrši se potpuno uklanjanje nadzemne mase košenjem. Nakon završetka berbe usev se jedno vreme održava vegetativno. naročito one veće debljine 23 g/m2 omogućuju idealno prezimljavanje i u uslovima golomrazica (nekoliko dana oko i ispod -10 °C) i na negativnim temperaturama blizu 0 °C (visoka zasićenost vlagom). nakon čega se primenjuju i Ridomil tri godine i u slučaju prosečnih meteoroloških uslova. kako se za vreme padavina plodovi u zrenju ne bi prljali ili primili zarazu. kao i starije donje listove koji leže na foliji. naročito kod težih tipova zemljišta nastiranje slamom između bankova. nakon čega ponovo sledi program zaštite. Rano prolećni tretman podrazumeva obaveznu primenu bakarnih preparata. Mere nege u gajenju jagode na otvorenom polju podrazumevaju u velikom broju slučajeva. gde se zemljište detaljno dezinfikuje i gde se primenjuje vrlo napredna tehnologija gajenja. a u folijarnom đubrenju i aminokiseline i fosfitna đubriva. gde se svake godine obnavlja zasad i koristi samo jednu godinu. uz dosledno poštovanje preporučene tehnologije.GAJENJE JAGODE i Alliette u narednim tretmanima. ishrane i navodnjavanja. moguće je postići prinose od 20 t/ha za rane. bez elementarnih nepogoda. Polovinom septembra se proređuje broj korenovih vratova na 2 do 4 u zavisnosti od bujnosti sorte. a od početka oktobra se usev zasušuje. Prinosi u Španiji i Italiji. Nadalje ishrana putem sistema kap po kap prati okvirni program ishrane. naporan rad.

.

76 0.411.00 48.30 1.25 0.25 14.15 16.021.80 10.80 1.50 235. Cena (€) Cena (€) Specifikacija Cena po j.000 dinara/ha.00 3.00 766.25 1.25 235. j. a povraćaj za folije i agrotekstil 15%.000.00 0.35 19.40 3.54€ 23 g/m2 .00€ 50 kg vreća 12 52.80 0.00€ 3050 m kolut Kom Kom M Kom Kom Kom Kom Kom M Kom Kom Kom Kom Kom Kom 4 40 40 33 2 4 2 2 1 2 1 1 5 1 1 3 146. dok je u marginalnim područjima povraćaj i veći.00€ Dijametar 10-12 mm Kom 40000 0.04 32.35 19.2mx1000mx25mic rolna 6 127.80 1. odgovarajući obim proizvodnje.10 1. folije i lutrasil iznosi 18%.60 587.14 1. dok za sistem za navodnjavanje kap po kap čitavih 50% od fakturne vrednosti umanjene za vrednost PDV-a.80€ 36 ŠKOLA GAJENJA JAGODE .00 766.00 624.00 43.00 0.40 4.360.2 Ventil M/F 1 1/2” Spojnica M 1 1/2” x 50 Spojnica F 2” x 50 Filter 2” mrežni inox Filter 2” disk Teflon traka UKUPNO Opcija: rana proizvodnja LUTRASIL ene su date sa uključenim PDV-om koji za frigo sadnice i đubrivo iznosi 8 %.m.05 m 9720 m2 0.20 1.25 14.80 1.40 10.00 624. kom C Naša ocena je da proizvodnja jagode i drugih vrsta jagodastog voća za svežu konzumnu potrošnju i za izvoz ima veoma dobru perspektivu i da predstavlja značajnu razvojnu šansu Srbije u bliskoj budućnosti.00 2.4.20 8.54€ 10. Najvažnije pretpostavke za uspešan nastup na stranim tržištima jesu.000. a za opremu za navodnjavanje.m. (€) 1.00 3.GAJENJE JAGODE Predračun repromaterijala za zasnivanje 1 ha jagode odnosi se na parcelu 33 x 300m = 1 ha ukupno Vrsta repromaterijala Malč folija Srebrna o.15 3. kontinuitet u snabdevanju kvalitetnom robom.00 8.60 0.360. dobra organizacija posla i efikasan sistem prenosa savremene tehnologije u neposrednu proizvodnju.20 1. R = 5 cm 40 x 30 cm Đubriva MultiCopmBase 14:13:20+2MgO Živići jagode A Navodnjavanje Kap po kap T tape 508-20-500 Priključna spojnica sa ventilom Layflat 50mm PE 50 Obujmica 50 x ¾” Spojnica M ¾” x 25 Lakat spojnica 25 x 25 Muf ¾” x ¾” Mix Rite fertilizaciona pumpa ¾” PE 25mm/3. Podsticajna sredstva od strane Ministarstva za poljoprivredu u 2008 godini iznose 600.

.

11147 Beograd Pozovite na: 011 23 980 39 prodaja-pretplata@poljoprivrednilist. M. Vodovodska I deo 53.co. ili pišite na: Poljoprivredni list.Prirodni uslovi za gajenje jagodastog voća T ekst.V.yu 38 ŠKOLA GAJENJA JAGODE NARUDŽBINE IZ SRBIJE: .

net 39 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Pilanska bb (Banjalučki velesajam) Banja Luka p_list@blic.predstavništvo.NARUDŽBINE IZ BIH: Pozovite na: 051 310 315 065 705 534 ili pišite na: Poljoprivredni list .

da se investicije brže otplate i da počnu brže da donose prihod. 40 Novo je to što će se vršiti ugovaranje proizvodnje i otkup industrijskih i svežih. lokaciji. Uvezen je bazni sadni materijal i formiran je rasadnik na površini od 1 ha. potpuno je ovladao tehnologijom i početnicima može biti od velike pomoći njegovo iskustvo. tako da po kvalitetu tla. a proizvođači koji su već u poslu dalje konsultacije će moći da rade samo kada savladaju upustva iz brošure i vode dnevnik radova. neophodnim zonama izlocaije i svim drugim parametrima rasadnik ispunjava sve neophodne kriterijume za uspešnu proizvodnju sadnog materijla. vrhunske frigo sadnice i ambalažu za pakovanje. To podrazumeva vrhunski sadni materijal širokog sortimenta. Pokazao je veliku zainteresovanost za ovaj vid uzgoja jagoda. Brošura i filmovi na CD-u će za nove proizvođače biti sastavni deo opreme. Od ove godine firme ATP IRRIGATION i PLANTAŽA MILETIĆ u ponudi imaju kompletnu opremu i tehnologiju za uzgoj jagoda na otvorenom. godini uveden je niz novina. zatim đubriva.Po pitanju savremenog uzgoja jagoda firme ATP IRRIGATION iz Beograda i PLANTAŽA MILETIĆ iz Subotice nastavljaju svoju saradnju započetu pre 4 godine. mašine za izradu bankova i postavljanje folije i kvalitetnih sistema navodnjavanja otpornih na zapušavanje čak i kada u vodi ima dosta gvožđa i kamenca. Sve za jagode na jednom mestu U U aprilu 2008. hobi plasteniku i da nauče sve od sadnje jagoda do tehnike navodnjavanja i prihrane vodotopivim đubrivima. landskih i italijanskih sorti jagoda. kvalitetne folije. Početnici će u Surčinu moći da vide kako G-din Bata uspešno proizvodi jagode u namenskom. Po dobijanju svih neophodnih dozvola za uvoz baznog materijala. Kada je prvi put posadio jagodu nije imao nikakva predznanja ni o plasteničkoj proizvodnji ni o uzgoju jagoda u plastenicima. Lokacija za rasadnik je izabrana u saradnji sa stručnim službama. G-din Bata je već prošao dva proizvodna ciklusa u tehnologiji vertikalnog uzgoja jagoda. Za stare i nove proizvođače urađena je i brošura sa upustvima za gajenje. Pored zelenih. najnovije supstrate. Obuka će se izvoditi u Surčinu kod G-dina Bate Miloševića. Novim proizvođačima isporučujemo NAMENSKE konstrukcije plastenika sa kompletnom unutrašnjom opremom za navodnjavanje i orošavanje. Ovo je početni korak u proizvodnji sadnica a za narednu godinu proširuje se asortiman sa još nekoliko najnovijih ho- ŠKOLA GAJENJA JAGODE . bezvirusnih sadnica. godine u Srbiji registrovan je PRVI RASADNIK ZELENIH SERTIFIKOVANIH KONTEJNERSKIH SADNICA JAGODA. tehnologiji VERTIKALNOG UZGOJA JAGODA od ove godine za nove proizvođače uvodi se obavezna obuka. konzumnih i klasiranih jagoda. U 2008. Praksa je pokazala da je obuka neophodna. kvalitetnija i efikasnija. PLANTAŽA MILETIĆ je u Holandiji kupila licence za njihovu dominantnu sortu ELSANTA i za industrijsku sortu SENGA SENGANA. krenuće i proizvodnja frigo TRAY PLANT sadnica. sredstva za zaštitu i ambalažu. Sklopljeni su svi neophodni ugovori sa nadzornim službama pod čijom kontrolom se na PLANTAŽI MILETIĆ odvija poizvodnja sadnica a u cilju dobijanja sertifikovanih. Cilj obuke je da se eliminišu početničke greške i da proizvodnja bude lakša. proizvodnju i promet sadnica. kontejnerskih.

rs ili www. ŠKOLA GAJENJA JAGODE 41 . Generalno. ne daje jesenji rod. Savremeni uzgoj jagoda zahteva da se tehnologija ispoštuje 100% i u takvojvarijanti biznis je profitabilan.co. 063/80 37 132 SUBOTICA PLANTAŽA MILETIĆ. POSTOJI OPASNOST DA U PROLEĆE JAGODA NEĆE CVETATI ILI ĆE DATI KASNO SAMO 1-2 CVETNE GRANE!!! Pravilo je da se sitnije frigo sadnice (veći broj u gajbi – 700 do 800 kom) sade ranije (početak jula. frigo sadnica se sadi u zatvorenom prostoru i plodovi se beru već posle 6 nedelja. To su rezultati koje su u našem klimatskom podneblju potvrdili proizvođači širom Srbije. pravilnog postavljanja sistema navodnjavanja. ali je prolećni rod u zavisnosti od sorte na nivou od 1kg i više. odnosno dva ciklusa sadnje. Tržište traži izuzetno velike količine i konzumne i industrijske jagode i ATP IRRIGATION i PLANTAŽA MILETIĆ su spremni da ispune očekivanja i proizvođača i domaćih i ino kupaca jagoda. čak i kraj juna) u odnosu na krupnije sadnice (manji broj komada u gajbi 250 do 500 kom). Proizvođači mora da se prvo opredele u kom periodu godine žele da imaju berbu i u kojoj količini i da osnovu toga se opredele za tip sadnice. Sadnjom u optimalnim rokovima sadnica na kraju jeseni već ima po 6-7 vratova iz kojih u proleće izbija 10 i više cvetnih grana sa po 7-8 do 10 cvetova. ostvario je na svojoj plantaži Gdin Živko Guljan iz Surduka. a prema tome za isti rad dobija se i značajno veći prihod. kontejnerskim sadnicama. Sadnjom zelene kontejnerske sadnice postiže se prinos koji je duplo veći u odnosu na frigo sadnicu.yu. po pravilu se uklanjaju cvetovi i ne dozvoljava se jesenji rod. Svetski značajan rezultat u proizvodnji jagoda od preko 1. BEOGRAD ATP IRRIGATION 011/26 666 62. Zelena kontejnerska sadnica se sadi u drugoj polovini jula. AKO SE FRIGO SADNICA SADI KASNO ILI AKO SE OSTAVI VELIKI JESENJI ROD I BERE DO KASNO U JESEN. Proizvođači koji žele da se bave savremenim uzgojem jagoda često su u dilemi koja sadnica je najbolja. Samo NAJKVALITETNIJA frigo sadnica (250300kom/gajbi) posađena u tehnološkom roku i na otvorenom može u jesen doneti mali rod.atpdoo. Tehnologija po kojoj će se proizvoditi jagode obezbeđuje prinose od 30-40 t/ha a stručna služba će kontrolisati primenu tehnologije. Ako se frigo sadnica sadi na otvorenom.5ha i min. 024/550 131.2kg/sadnici primenom savremene tehnologije od pripreme zemljišta preko izrade bankova propisane visine. odnosno na nivou 20 t/ha.Min. 063/563 405. Zainteresovani proizvođači će moći da dobiju upitnike za prijavljivanje za jedan od savremenih vidova proizvodnje jagode ili da ih skinu sa sajtova www. U zavisnosti od sorte prolećni rod je na nivou 400-700 g/sadnici. Preko ProCredit Bank obezbeđeni su povoljni krediti. rok ugovaranja je 4 godine. ali proizvođači MORAJU ZNATI da jesenji rod nosi RIZIK. Prinosi na nivou 30-40t/ha postižu se sa zelenim. Praktično nisu zabeleženi prinosi ispod 25 t/ha. 266 18 57. Za sadnice kategorije 500 kom u gajbi optimalno vreme sadnje je u drugoj polovini jula. prihrane i zaštite. površina za ugovaranje je 0.mileticdoo. Na taj način tokom godine sezona branja može trajati 6-10 meseci. da li saditi frigo ili zelenu kontejnersku sadnicu.

. Zasad jagode je veoma osetljiv na Pristupačnost kalijuma i njegovo usvajanje Potrebe zasada jagoda za fosforom -P Za visoke prinose zasad jagode treba prema generalnoj preporuci ishraniti sa 50-150 kg/ha P2O5. siromašnim zemljištima. Posebno treba istaći potrebu da u odnosu na kalijum i kalcijum. sa alkalnom hemijskom reakcijom ili na jako kiselim zemljištima dolazi do imobilizacije fosfora i stvaranja sekundarnih i tercijarnih jedinjenja koja su teško rastvorljiva. od jagodastog voća kalijum čini čak 60% ukupnog sadržaja suve materije ploda i praktično je nemoguće u fazi porasta i zrenja plodova jagode izvan odnosa NPK 2:1:3 do 2:1:4 dobiti odgovarajuću boju. zbog jakog ispiranja. čime se otvaraju putevi infekcije fitopatogenima. potrebne količine fosfora uvećavaju se. Ishrana kalcijumom je takođe veoma bitna za čvrstinu plodova i njihovu dobru ispunjenost. u zavisnosti od obezbeđenosti zemljištem i pristupačnosti fosfora. odnosno umanjuju za istu količinu kod ranih i manje prinosnih sorata. magnezijum ima izbalansiran odnos u ishrani. .za 20 kg/ha u slučajevima ekstremno visokih temperatura i padavina. . Dobar pokazatelj pristupačnosti fosfora je njegov Uticaj forme azota na pH zemljišta 42 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . sjaj.za 30 kg/ha ukoliko se zasad zasniva na strništu u istoj sezoni radi mikrobiološkog razlaganja žetvenih ostataka.za 20 kg/ha u slučaju da gajimo manje prinosne sorte (25-30 t/ha).za 20 kg/ha u slučajevima ekstremno visokih prinosa iznad 40t/ha. .ISHRANA JAGODE Ishrana i navodnjavanje useva jagode Dobro izbalansirana ishrana predstavlja. . potrebne količine azota od 120 kg/ha. Pristupačnost fosfora u zavisnosti od hemijske reakcije zemljišta Potrebe zasada jagoda za kalijumom Zasad jagoda se u zavi-К snosti od obezbeđenosti kalijumom i njegove pristupačnosti đubri sa 90-270 kg/ha K2O. a padavine od oktobra do februara iznad 300 mm. U zavisnosti od planiranog sortimenta i prinosa jagoda. naročito bolestima uvenuća i pojačava intenzitet napada i brojnost populacije štetnih insekata. Predozirana ishrana azotom u odnosu na kalijum.za 20 kg/ha u slučaju da u zasnivanju zasada primenjujemo stajnjak ili huminske kiseline. Od ove količine azotnih hraniva vršimo umanjenje u sledećim slučajevima: . ili umanjuju od zadate vrednosti za 20 kg/ha. sa niskim sadržajem humusa. najznačajnije oruđe u postizanju visokih prinosa i dobrog kvaliteta i tržišnosti jagode. sadržaj u zemljišnom rastvoru. K Potrebe zasada jagode za azotom -N Generalno možemo reći da su za vrlo visoke prinose jagode . ipak. sadržaj šećera i dobar ukus. Ukupni razmenljivi fosfor u zemljištu često nije podatak koji nam može dati pravu sliku o njegovoj pristupačnosti. Na lakim zemljištima je neophodno u ishrani primeniti gornje vrednosti kalijuma koje se dopunski uvećavaju za 35 kg/ha u slučaju ekstremno visokih prinosa.za 15 kg/ha ukoliko smo za predusev imali jednogodišnje mahunarke ili pak razorali višegodišnje travno-leguminozne smeše. . Magnezijum je veoma značajan jer ulazi u sastav hlorofila. Na zemljištima bogatim krečom. zbog brze mineralizacije i ispiranja. Minimalno potrebnim za visoke prinose jagode smatra se sadržaj od 18-22 ppm. .za 20 kg/ha na posnim.za 20 kg/ha ukoliko je zemljište veoma bogato organskom materijom i ima povoljnu mikrobiološku aktivnost i brzu mineralizaciju. Đubrenje azotom uvećavamo u odnosu na generalnu preporuku u sledećim slučajevima: . slabi imunološki sistem biljke.i do 35-40 t/ha.za 20 kg/ha ukoliko su zime tople. na lakim zemljištima u fazi zasnivanja zasada.

Najčešće se koriste različite vrste treseta. Najčešći problem u ishrani je obezbeđenost gvožđa i njegova pristupačnost u alkalnoj Pristupačnost makro i mikro hraniva u zavisnosti od pH zemljišta drenčing. magnezijum sulfat sa izrazito kiselom hemijskom reakcijom. najbolje u formi EDDHA u jednokratnom zalivanju.5 do pH 7 . Razlog za to je ukus i miris. Za uspešnu proizvodnju jagodastog voća neophodno je da sadržaj Ca u zemljištu bude iznad 500 mg/100 g. praktično je veoma teško izvodljivo u istom proizvodnom ciklusu doći do kvalitetnih pomaka. kojim su naša zemljišta inače veoma slabo obezbeđena. Obično se javlja na najmlađem lišću iz centra bokora. Ukoliko se fertigacijom i folijarnom primenom ne uspe. Tada je navodnjavanje intenzivno i najčešće nakon naglog prelaska iz oblačnog i hladnijeg vremena u sunčani i topli period dolazi do prosvetljenja vršnih listova. onda nakon uklanjanja starih listova i obnavljanja zasada tokom leta treba ispraviti deficit i narednu sezonu dočekati sa izbalansiranom akumulacijom svih makro i mikroelemenata u živiću. Veoma dobar materijal su i kokosova vlakna koja su u stanju da vežu prilično visoke količine soli i na taj način smanje rizik od eventualnih grešaka u ishrani. ili su prihvatljive samo određene sorte. Kada usled obilnog navodnjavanje uz prisustvo ugljene kiseline u zemljišnom rastvoru dođe do rastvaranja previsokih vrednosti Ca2+ onda se smanji usvajanje magnezijuma. posebno u uslovima prevlaživanja i alkalne hemijske reakcije zemljišta. a gotovo nikad na inertnim smešama poput kamene vune ili poliuretanskim penama. a naročito u drugoj godini nailaze problemi vezani za relativno brzu mineralizaciju i kompakciju supstratne smeše. Najpre treba istaći da se jagode gaje samo na organo-mineralnim smešama. Na takvim vrednostima u grodanu je nemoguće ostvariti boju i visok briks a time i sadržaj šećera. u slučajevima kada se supstratna smeša priprema za duže proizvodne cikluse i ne želi se brza mineralizacija. da bi pH zemljišta spustili na 6. Koji su to organski materijali koji se koriste za pripremu supstrata? sredini. Istakli smo više puta da se jagoda gaji na zemljištima koja su blago kisele hemijske reakcije. čak i ako ga ima dovoljno u zemljištu.5 mS/cm. Normalno je da veća zapremina supstrata i veća puferna sposobnost i vododržljivost omogućuju jednostavnije sisteme za fertigaciju. Beli treset. Jagoda slabo uspeva na EC vrednosti zemljišnog rastvora višim od 1. U tim uslovima se smanjuje aerisanost medijuma. kada obično dolazi do njegove precipitacije i stvaranje nerastvornih jedinjenja. Ukoliko se hloroza javi relativno rano.7 mS/cm. a u samom zrenju 1. Kada se javljaju i kako se manifestuju pojedine hloroze? Preciznost ishrane i navodnjavanja zasada jagode determinisana je prvenstveno količinom supstrata po jednoj sadnici. ali kasnije u proleće. od pH 5. optimalno 6. Na alkalnim zemljištima bogatim krečom (iznad 6%) ne preporučuje se gajenje jagode. kalijum nitrat sa cinkom i azotnu kiselinu. Ona se kreće od 1-2 l pa do 4-5 l po živiću u zavisnosti od načina i tehnike gajenja i od sastava supstratne smeše. pa se u anaerobnm uslovima usled prevlaženosti podiže pH rastvora i dolazi do precipitacije gvožđa i cinka i pojave njihovog deficita. Preporuke za hidroponsku ishranu i navodnjavanje jagode gajene na supstratima koji je gotovo nemoguće postići bez adekvatne mikrobiološke i fermentne aktivnosti u zemljištu ili supstratnoj smeši. Ukoliko dođe do poremećaja ravnoteže. što je optimum za jagodu. a sadržaj magnezijuma za lakše tipove zemljišta iznad 55 mg/100 g zemljišta.2. Kod zamene supstrata i živića svake proizvodne sezone većim učešćem crnog treseta omogućuje se brži vegetativni porast neposredno nakon sadnje i veći rod u jesenjoj proizvodnji.poremećaje u usvajanju hraniva. a sadržaj antioksidanasa i polifenola je takođe značajno manji. grube strukture ima prednost nad crnim tresetom. tzv ŠKOLA GAJENJA JAGODE 43 . onda je moguće rešenje izvesna koli- Jak deficit u ishrani gvožđem se manifestuje kao jaka hloroza celih liski koje su slabo razvijene.2. Drugi veliki problem je nedostatak cinka. Obično se hloroze javljaju u momentu intenzivnog porasta plodova. Tada treba primenjivati helatno gvožđe. onda treba primeniti veliku količinu helatnog gvožđa. dok ograničena zapremina supstrata u kojoj se formira korenov sistem sadnice podrazumeva komjuterizovan i vrlo precizan sistem fertigacije. Što se tiče mogućih grešaka u pravilnom doziranju vode i hraniva. sa pH vrednošću oko 5. oplemenjene.

Šema fertigacije useva jagode kombinacijom dozer pumpi čina bentonita. odnosno proizvodnji. Perlit je hladan mineral. koje ne rade na proporcional- ljivog rastvora koja se ocedi iz vreća sa supstratom zavisi od visine zalivnih normi i učestalosti navodnjavanja. ovakav način rada podrazumeva moguću precipitacijutaloženje pojedinih soli nerastvorenih 44 nom sistemu već je ishrana bazirana na građenju vrednosti konačnog EC iz vrednosti pojedinačnih matičnih rastvora i same vode za navodnjavanje. dok je vermikulit izuzetnih termičkih osobina i odličan je u zimskoj kojih je postavljena dozer pumpa koja u vodu za navodnjavanje unosi potrebnu količinu kiseline. pri čemu je u stanju da adsorbuje i određenu količinu magnezijuma. 70 do 85 ppm P2O5 . Drugi sistem je primena dozer pupi koje su redno ili paralelno vezane i obično ih ima dve ili tri. koji su najčešće zapremine 1000 l preko male elektro pumpe.ISHRANA JAGODE jedinjenja usled dužeg stajanja do upotrebe. a mane su veoma brojne. specijalne vrste gline koja ima relativno visoku koloidnu moć i vododržljivost. odnosno količina hran- ŠKOLA GAJENJA JAGODE . vrlo složenih fertigacionih jedinica. koje se nakon izvesnog vremena slabije ispiraju u odnosu na druge organo mineralne supstratne smeše. a određuje se na bazi kumulativne radijacije i iznosi obično 5 do 30%. niske adsorpcione sposobnosti. Organizujemo ih obično kao tank A i tank B između Shema 1. Najčešći sistem koji se primenjuje od samog početka jeste doziranje konačnog rastvora iz tankova. Prednosti ovog metoda fertigacije jeste niska cena za sistem navodnjavanja i ishrane. 265 do 420 ppm K2O. Ovaj sistem je prihvatljiv u hobi gajenju i na malim proizvodnim površinama. čak 240 ppm CaO zimi. ali sa druge strane akumulira velike količine soli. Od minerala se za pripremu supstratnih smeša koriste ekspandirani perlit ili vermikulit u zavisnosti od sezone gajenja jagode. U hidroponskom gajenju jagode na supstratima. čestu potrebu mešanja više različitih formulacija đubriva i velika angažovanost obučenih ljudi na poslovima fertigacije. koji se obično koristi u letnjoj proizvodnji stalnorađajućih jagoda. Visina drenaže. najčešće prihvaćen standard jeste receptura 165 do 185 ppm N. Treći sistem je primena miksera i komjutera. Najpre.

koja u svom sastavu ne sadrže amidnu formu azota ili ureu.8 g Tank B Monokalijum fosfat Kalijum sulfat Magnezijum sulfat Azotna kiselina Odnos amonijačne i nitratne forme je usklađen tako da uz dodatak kalcijum nitrata i magnezijum sulfata možemo imati sve potrebne makro i mikroelemente. kao MgO: 17-10-27+me 11. Treći sistem je baziran na monokalijum fosfatu i na azotnoj kiselini i uz ostale proste soli i mikroelemente ovo je svakako najviše korišćen sistem u hidroponskom načinu israne u Srbiji. Formulacija vodorastvorljivih đubriva za ishranu jagode na supstratima Polyfeed -Sadržaj N(NO3): -Sadržaj N(NH4) -Sadržaj N(Ukupno): -Sadržaj P.5-0. Drugi sistem je kombinacija prostih soli: monamonijum fosfata. odnosno 1. kalcijum nitrata.i 7 ppm H+. Mikroelemnti mogu da se dodaju i u izbalansiranom kompleksu u helatnom obliku. u zrenju jagode. Kada se tome dodaju sortne specifičnosti u zahtevima za hranivima. Nakon upoznavanja sa sastavom vode za navodnjavanje vrši se balansiranje potrebnih hraniva i formiranje matičnih rastvora. 215 ppm K+. 50 ppm SO4-. te brojni problemi sa pojavom deficita mikroelemenata. uz pH vode za navodnjavanje 5.6 Soli g/l 626 Ca++ 85 Mg++ 41 K+ 7 NH4+ Na+ 39 NO3H2PO4-4 SO4-97 HCO3524 Cl13 Fe 0. tako da konačni sadržaj kalcijuma i magnezijuma recimo uključuje i one vrednosti sadržane u samoj vodi za navodnjavanje. Postoje tri osnovna koncepta fertigacije. Ca2+. 719 ppm NO3-.7 mS/cm. kao P2O5: -Sadržaj K. NH4+. ali i po preciznosti. u pogledu odnosa katjona i anjona u rastvoru za fertigaciju. Redovna kontrola drenaže odnosno oceda pokazuje u kojoj meri je količina rastvora prilagođena potrebama biljaka. i anjona HPO4-. kalijum sulfat. onda zaista uviđamo svu kompleksnost ove problematike. 134 g 228g 617 ml nosno EC vrednost ne bi trebalo da prelazi 0. a učestalost navodnjavanja velika. magnezijum sulfata.0% 11.0% 2. u prvom redu gvožđa i cinka.NO3. a kasnije u ishrani preovlađuje nitratni azot. kalijum nitrata i kalijum sulfata. od- Mg2+. Dati primer odnosi se na ishranu jagode gajene na supstratu u uslovima okoline Beograda. pH 7.0% 33. U hidroponskoj ishrani u prvom delu vegetacionog ciklusa se koristi formulacija sa više amonijačnog azota. magnezijum sulfat i amonijum nitrat da bi se postigao željeni odnos makrohraniva. najbolje je da se za ishranu zasada jagode na supstratima u nesavršenim uslovima koriste specijalna kristalna vodorastvorljiva đubriva za hidroponiku koja ne sadrže amidnu formu azota i imaju visok sadržaj mikroelemenata. kao K2O: -Sadržaj Mg.5-6 i EC 1. obzirom na sve navedeno. te helatnog gvožđa i drugih mikroelemenata.3% 5. Prvi koncept podrazumeva primenu složenih NPK đubriva za hidroponsku proizvodnju. koji nije podložan precipitaciji u baznoj sredini. kalcijum nitrat.67 Tvrdoća o nem 23. Dakle. Tank A Kalcijum nitrat Amonijum nitrat Kalijum nitrat Kompleks mikroelemenata Količina đubriva na 1000 l vode. Ukoliko je vrednost pH visoka.. lako se da zaključiti da voda za navodnjavanje ne sme biti opterećena viškom rastvorenih katjona i anjona. Po pravilu vrednost pH i EC ne bi trebalo da se razlikuje od dozirane vrednosti više od 10-20%. uz dodatak fosforne kiseline.7% 17% 10% 27% 11-11-33+2MgO+me 9. onda je pojedinačna norma mala.6 mS/cm.165 ppm CaO leti i 40 do 70 ppm MgO.0% 2. 93 ppm H2PO4-. Ovim izbalansiranim formulacijama se još po potrebi dodaju azotna kiselina.0% 11. Ukoliko se vrednost elektroprovodljivosti poveća. sadržaj sledećih katjona: H+.014 Na osnovu proračuna. U sva tri koncepta konačan rastvor mora biti neutralan. 32 ppm Ca++. koji se razlikuju po složenosti. Ako se uzme u obzir EC vrednost konačnog rastvora prostih soli makro i mikro elemenata.5 mS/cm. Analiza vode za navodnjavanje mora da obuhvata osim vrednosti pH i EC. pa dolazi do prevlaživanja korena. SO42-. onda pristupamo ispiranju u trajanju jedan do dva dana u zavinosti od količine i sastava supstrata. Podaci o hemijskom sastavu vode za navodnjavanje odnosi se na bušeni bunar dubine 86 m.HCO3-+.0% -Sadržaj mikroelemenata Fe 1000ppm Mn 500ppm B 200ppm Zn 150ppm Cu 110ppm Mo 70ppm ŠKOLA GAJENJA JAGODE 45 . K+.3 EC mS/cm 0. 175 g 68 g 194 g 2. u ishrani treba uneti 18 ppm NH4+ . dok se eventualna korekcija gvožđa može postići unošenjem EDHHA helatnog gvožđa. Na+.

ISHRANA JAGODE Program ishrane jagoda vodorastvorljivim đubrivima Haifa Chemicals (Planirani prinos 25-30 tona /ha) by Prof. Na početku cvetanja Rast lista i pravilno formiranje plodova Ca nitrat + Mg Nitrat / Sulfat 1-1.5 kg 46 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Na početku vegetacije iza čišćenja (šišanja) jagoda od starog i promrzlog lišća Intenzivan rast lista jagode 10-15 dana nakon prve prihrane Formiranje novog korena i cvetova Polyfeed 11-44-11+1MgO +ME 1-1.5 kg 2 kg 5.5 kg 6.5 kg 2 kg + 0.2 puta zavisno od potrebe odnosno opterećenosti biljke plodovima Intenzivan rast plodova 1-1.5 kg 2 kg 2.5-2 kg 2-2. Zametanje i rast plodova Intenzivan rast plodova Polyfeed 20-20-20 + Mikro ili Polyfeed 16-8-32 + Mikro Polyfeed 17-10-27 ili Polyfeed 16-832+2MgO+ME Polyfeed 11-11-33+2MgO ili Polyfeed 16-8-32+2MgO+ ME 1-1. Intenzivan rast plodova 1-1. dr Nebojša Momirović REDNI BROJ PRIHRANE FENOFAZA U KOJOJ PRIHRANJUJEMO OPTIMALNO VREME PRIHRANE CILJ PRIHRANE NAZIV ĐUBRIVA PREPORUČENA KOLIČINA ZA 1000 SADNICA JEDNOGODIŠNJE DVOGODIŠNJE 1. Pred početak berbe s ovom prihranom može se dodati Multimicro FE ukoliko je potrebno U berbi jagoda 1 .5 kg 4.5 kg 2-2.5 kg + 0. Intenzivan porast lista Polyfeed 20-20-20 + ME 1.5 kg 2-2.5 kg 3.

Mulčeri za usitnjavanje biljnih ostataka.com office@milurovic. idealni za potrebe voćarstva i vinogradarstva za usitnjavanje granja debljine 2. Prskalice i atomizeri.zalivanje Magnisal / Bittermag 100 g/10 l vode 3-5 g/m2 jednokratnim zalivanjem Folijarno. SA I BEZ UČEŠĆA Voćarski traktori japanskog proizvođača Kubota B serije od 14-30KS sa pogonom na sva četiri točka.KOVRDŽANJE TERMINALNIH LISTOVA -Ca Folijarno Poly Ca-LSA 15% CaO 50ml /10 l vode Folijarno.5-1 g/po s navodnjavnjem ili folijarno sadnici NEDOSTATAK CINKA . a kasnije po potrebi) Multi Micro Fe EDu zalivanju kod jakog -Fe Đubrivo se dodaje zajedno DHA 6% deficita dodaje se 0.HLOROZA ( ŽUĆENJE ) LISTA -Zn Količina za jednu sadnicu Multi KZn Na alkalnim zemljištima primenjuje se 1-1.HLOROZA ( ŽUĆENJE ) LISTA Prvi tretman nakon čišćenja jagoda od starog lišća 10g /10 l vode (na početku vegetacije. Fiksni i bočno pomerljivi (hidrauličnim ili mehaničkim putem) kompjuterski balansirani rotori. atomizera i prskalica u iznosu od 50%. zaobljeno kućište (bolji protok materijala). Pored toga veliki izbor poljoprivrednih i komunalnih traktora do 128 KS.yu .5. 3 GODINE GARANCIJA.NEDOSTATAK KALCIJUMA . Obezbeđeni servis i delovi u garantnom i vangarantnom roku.com • milurko@sezampro. Traktorske freze zahata 0.NEKROTIRANJE STARIJIH LISTOVA -Mg Nakon uočavanja simptoma (pri naglom prelasku iz hladnog i oblačnog u toplo i vrlo sunčano vreme) NEDOSTATAK GVOŽA . Bez kabine i sa komfornim kabinama sa klima uređajima. zaobljenim staklima radi veće preglednosti i karbonskim filterima.zalivanje Prvi tretman kod inicijalnog formiranja plodova NEDOSTATAK MAGNEZIJUMA .10cm. Nudimo Vam i proizvode sledećih firmi: Ul. Lake freze i mulčeri hrvatskog proizvođača GRAMIP DUBRAVA. nošeni i vučeni AGROMEHANIKA KRANJ Cisterne CREINA od 1200 do 20000l Podsticajna sredstva MPŠV za kupovinu cisterni. Specijalna NOVA M SERIJA voćarskih traktora od 60-95KS.milurovickomerc.5. Beogradska 32 • 11277 Ugrinovci tel: 011/8409-528 • 011/8409-810 • fax: 011/8409-809 www.5 g/sadnici Folijarno Multi Micro Bor feed 100 ml /10 l vode Folijarno Polyamin + Multi ProteK 20 ml + 30 g /10 l vode Đubrivo se primenjuje navodnjavanjem u intenzivnom porastu plodova NEDOSTATAK BORA . voćnacima i vinogradima.85 do 2m. dubine kopanja do 15 cm. svojim gabaritima prilagođena voćnacima i vinogradima.OPADANJE CVETOVA I DEFORMISANOST PLODOVA Cvetanje Đubrivo se dodaje zajedno s navodnjavnjem ili folijarno OPŠTE ZAOSTAJANJE U PORASTU-PROBLEMI SA BOLESTIMA U svim fenofazama na 10 do 15 dana Đubrivo se primenjuje folijarno -B KREDIT I LIZING OD 5-7 GODINA KAMATA 3-7%. pogodni za rad u baštama.

o.ntim. Patrijarha Dimitrija 24 11090 Beograd Tel. +381 11 3561958 office@ntim. Ova tehnološka novina na Novosadskom poljoprivrednom sajmu je izazvala veliko interesovanje potencijalnih korisnika zato što daje produkte sušenja u premijum kvalitetu. gljiva. a pored osušene materije daje i poluproizvod u obliku sakupljene isparene tečnosti. voća i povrća.rs . koja se može dalje prera ivati. Ova sušara je patentno zaštićena i plod je srpske pameti. NTIM d. začinskog i aromatičnog bilja.o.rs www.Suncem do premijum kvaliteta Prednosti sušare? • raznovrsnost • ekonomska nezavisnost • ujednačen kvalitet • kontrola procesa • isključen uticaj čoveka • definisano vo enje procesa • odre ivanje vršne temperature sušenja i odre ivanje završne vlage • CE standard • HACCP standardi • štedi energiju • PREMIJUM kvalitet SUŠARA NA SUNČEVU I ELEKTRIČNU ENERGIJU NTIM tehnologi iz Beograda je na tržište izneo izuzetno energetski ekonomičnu sušaru koja pre svega koristi sunčevu energiju za procese sušenja: lekovitog./Fax.

novi džakovi NAPOMENA: NE MEŠAJTE KRISTALONE SA NOVIM YARINIM A STARIM KEMIRINIM PROIZVODIMA.co.yu . tel/fax: 024/622-119 e-mail: office@agro-ferticrop.prah i granul.prah i granul.bivši proizvodi.yu www. još uvek na tržištu FERTICARE 15-30-15 FERTICARE 14-11-25 FERTICARE 24-8-16 FERTICARE 10-5-26 FERTICARE 6-14-30 FOLICARE 17-9-33 B FOLICARE 19-11-24 Cu FOLICARE 19-11-24 Zn CROPCARE 10-10-20 CROPCARE STANDARD 5-14-28 MULTICARE 5-10-25 POWER 8-20-30 KALCIJUM NITRAT KALIJUM NITRAT KALIJUM SULFAT . Subotica.budući izgled starih proizvoda FERTICARE 15-30-15 FERTICARE 14-11-25 FERTICARE 24-8-16 FERTICARE 10-5-26 FERTICARE HYDRO 6-14-30 FOLICARE 17-9-33 B FOLICARE 19-11-24 Cu FOLICARE 19-11-24 Zn YaraMila Cropcare 11-11-21 YaraMila Cropcare 5-14-28 Yara Mila Multicare 5-10-25 Yara Mila 8-20-30 CALCINIT / TROPICOTE / NITRABOR KRISTA K KRISTA SOP .yara. YARA . PROIZVODNJA GORE NAVEDENIH PROIZVODA JE U BIVŠIM KEMIRINIM FABRIKAMA! I dalje jedini zastupnik za Srbiju: AGRO-FertiCrop.agro-ferticrop.YARA .novo ime kompanije Kemira GrowHow o stari džakovi KEMIRA . Pap Pala 17.rs • www.co.

ali je ne treba praktikovati na tem- Tamo gde se javlja ovo oboljenje poželjno je da rotacija traje najmanje 7 do 8 godina. ogršticu za zelenišno đubrenje ili gajiti recimo brokoli ili kelj pupčar. a donji listovi žute. Oboljenje je kompleksna kombinacija gljivičnih prouzrokovača. kasnije mrko braon truleži korenovog vrata koji na kraju pocrni i zadeblja poput pacovskog repa. U preventivnom pogledu je veoma važno izbeći teška zemljišta i zasušivanje korena u fazi prijema frigo živića. a potiče iz zemljišta u kome se održava godinama. Crna trulež korena jagode Prouzrokovač: Rhizoctonia fragariae. a najbolje je zemljište zauzeti višegodišnjim travno leguminoznim smešama. Proizvodi toksine u ksilemu čime smanjuje usvajanje vode i smanjuje turgor zaraženih biljaka. povrtarske vrste iz familije pomoćnica: pradajz. Idriella lunata. njihovo parcijalno ili potpuno odumiranje. Zaražava sprovodna tkiva micelijom i produkcijom konidija. te celokupnu masu žetvenih ostataka inkorporirati u zemljište. Fusarium sp. kompaktan. kod peraturama iznad 30°C. Simptomi su gubljenje svežine i bele boje korenovih žilica. Mlađi listovi iz centra rozete ostaju zeleni i uspravni iako je biljka delimično zakržljala. Plamenjača jagode Prouzrokovač: Phytophthora fragariae var. Pythium spp.. Manifestuje se crvenkastim. Biljka zaostaje u porastu. U novije vreme solidne rezultate ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Dezinfikovati oruđa i opremu ukoliko prelazite sa parcele na parcelu. Hemijsko suzbijanje podrazumeva detaljnu dezinfekciju zemljišta. Otkako je metil bromid izbačen iz upotrebe i zabranjen. a kod hobista i čitavih 35 cm. naročito na težim zemljištima. U hemijskom suzbijanju dezinfekcija basamid granulatom daje odlične rezultate. Neposredno pred pripremu zemljišta jako je dobro inkorporitati ozimu 50 važno obezbediti dobru drenažu podizanjem visokog banka 15-25 cm. crvenu ili žućkastu boju. Za dezinfekciju se može koristiti i metam sodijum i hlorpikrin. Coniothyrium fuckelii. Za prevenciju plamenjače veoma je prolećnog kretanja useva i nakon letnjeg uklanjanja nadzemne lisne mase (košenja). Gajiti otporne sorte jagode.. treba izbegavati i druge vrste jagodastog voća. Hemijsko suzbijanje je moguće primenom sistemičnih fungicida poput fosetil aluminijuma (Alliete) ili fosfita. Podriti na dubinu od 40 do 50 cm u jesen međuredni prostor. i na kraju pocrneo i sasušen izgled. fragariae Gljivično oboljenje koje se javlja posebno na težim. Ramularia spp. Pyrenochaeta sp. papriku i plavi patlidžan. često praćena i napadom nematoda. Tretirati frigo sadnice prilikom sadnje. koristi se najviše dazomet (basamid granulat). Na korenovom vratu ili u osnovi lisne drške na preseku se primećuje jasno izražen mrki prsten. nerazvijen. u hladnijem delu godine. metam sodijum odnosno vapam te hlorpikrin. potom metalaksila (Ridomil Gold). a stariji listovi nekrotiraju i dobijaju oranž. Naročito se ispoljava kod mlađih useva. Kada se bolest pojavi treba ukloniti zaražene biljke iz zasada i ne popunjavati zaražena mesta. Stariji listovi se uvijaju duž centralnog nerva.ZAŠTITA JAGODE Zaštita useva jagode Zeleno uvenuće Prouzrokovač: Verticillium dahliae i V. U plodored treba uključiti travno leguminozne smeše i poštovati u potpunosti ograničenje u prekidu gajenja jagode. Inokulum dugo ostaje u zemljištu. albo-atrum Javlja se na pojedinačnim biljkama ili u oazama. Gajiti otporne sorte. Živić je slab. Tokom prekida u gajenju jagode. prevlaženim i loše dreniranim zemljištima. Hainesia lythri. obavezan kod podizanja matičnjaka. Ne treba zasnivati jagode na zemljištu na kome se javljala crna trulež korena. što je ujedno i period odmora zemljišta. Cylindrocarpon spp.

i Colletotrichum gloesporoides. Jako ozbiljnom bolešću. Gljiva se održava tokom zime u formi micelije ili piknida u okviru pega na izumrlim starim listovima jagode koji ostaju pričvršćeni za biljku. hlortalonil u matičnjaku i to samo ukoliko se ne primenjuje Omite u kontroli grinja. obscurans prouzrokuje trulež plodova. kružnih. Vetar ne raznosi konidije. U našoj zemlji nema podataka o njenoj pojavi na plodovima. Listovi dobijaju prvo tamno crvene ili ljubičaste pege. P. Pegavost lista Prouzrokovač: Mycosphaerella fragariae bespolna Ramularia brunnea Gljivično oboljenje koje prezimljava u obliku sklerocija na inficiranim listovima. Iz njih se na mrtvim listovima u proleće razvijaju konidije i obično kišom šire na mlade i zdrave listove.5 cm iznad korenovih vratova. bakar hidroksid ili bakarsulfat. U začetku pege imaju sivkasti centar. Antraknoza jagode Prouzrokovač: Colletotrichum acutatum. Ozbiljno gljivično oboljenje koje napada liske. bolest počinje da se ispoljava u vidu nekoliko (5-6) manjih. Inficirani korenovi vratovi otvrdnu i poprimaju mrko-crvenu ili crnu boju. ima solidan efekat i na lisnu pegavost. pa izgledom u velikoj meri podsećaju na one koje prouzrokuje Mycosphaerella fragariae. koji se koristi u suzbijanju sive truleži. tada dolazi do njegove paleži i sušenja. Usled toga nastaje slabljenje biljaka i smanjenje prinosa u narednoj godini. U centru pega se formiraju piknidi čiji se vratovi probijaju kroz epidermis. srednja zona je svetlo mrka. stolone. naročito uz optimalnu temperaturu od 25-30 °C. Kod nas je značajna samo na nekim sortama. U nekim se područjima smatra va. Colletotrichum fragariae. lisne drške. crveno purpurnih pegica na listu. obscurans parazitira koju izaziva Colletotrichum acutatum. Bakarni preparati samo biljke iz roda Fragaria. U prevenciji oboljenja vrlo je važno maksimalno izbegavati navodnjavanje rasprskivačima i precizno uklanjanje zaraženih delova i inokuluma. a unutrašnja zona pega je tamno mrka. naročito u fazi zrenja. Čak 90 % plodova može biti zaraženo za manje od nedelju dana. dijametra oko 3 mm. Spore prezimljavaju na biljnim ostacima. ali ih može biti i desetak. koje se formiraju duž glavnih nera- plodovima. dok je u nekim manje značajna. kao što je Multi Protek. Simptomi na tkivima su crne. Palež lista jagode Prouzrokovač: Dendorophoma obscurens (Phomopsis obscurans) Javlja se širom sveta gde god se jagoda gaji. Glavne štete od ove bolesti nastaju u drugoj polovini leta u vidu paleži starijih listova. te je preventivna primena fungicida izuzetno važna.spoljna zona je purpurno cvene ili žućkaste boje. Na lezijama se za vreme toplog i vlažnog vremena razvijaju narandžasto. a kasnije se mogu uočiti tri zone u okviru pege . dijametra do 3 mm uvećavajući svoje dimenzije. sa sivim ili skoro belim oreolom.daje primena fosetil aluminijuma (Allieta) i fosfitnih đubriva. korenove vratove i plodove. Starije pege. odakle se kišom ili mehanički prenose. koji jedino i mogu biti inficirani u slučaju da su najmanje 1 sat potpuno prevlaženi. Zaraza se intenzivno širi ukoliko je lišće vlažno. neophodno je kod obnavljanja useva spustiti visinu reza na 0. mada na većini komercijalnih sorti za sada ne predstavlja veću opasnost. izdužene lezije koje izazivaju venjenje i propast celih biljaka. Na ulegnućima se pojavljuju narandžaste ili crvenkaste spore. Na plodovima se razvijaju beličaste vodenaste pege koje poprimaju mrku do tamno mrku boju. Duž većih nerava pege su eliptične. tvrde i ne razvija se vlažna trulež. ali i nakon obnavljanja useva u leto. razvijaju se u krupne pege u obliku latiničnog slova »V«. Bolest napada i plodove i često se manifestuje sa jednom ili dve mrke pege. bilo sasušenom lišću ili na mumifikovanim vlažno vreme i temperature iznad 10 °C favorizuju lisnu pegavost u proleće. Najdestruktivnija je trulež korenovih vratova koju izaziva Colletotrichum fragariae i trulež plodova zasadu. 51 ŠKOLA GAJENJA JAGODE .crvene spore. Tačke su smeđe do crne. Iprodion. U nekim zemljama D. Ako se na listu formira veći broj krupnih pega. Primarne infekcije se ostvaruju početkom vegetacije konidijama koje raznose kišne kapi. Obično se javlja za vreme jako toplog vremena. Antraknozu je teško zaustaviti nakon što se pojavi u daju odlične rezultate bakar oksihlorid. koje kasnije izbele u sredini. koja se vremenom menja u zelenu. U slučaju da su biljke inficirane u proleće. Uopšte posmatrano.

Sphaerotheca macularis f. a lezije na zelenom ili već beličastom plodu razvijaju se polako u preparatu Switch vrlo efikasan. Kada započne zrenje i berba hemijska zaštita je zakasnela. Neophodna je pravilno izbalansirana ishrana. naročito kod kišovitog vremena. U proleće se vrši i čišćenje od mrtvih sasušenih listova koji leže na foliji. Konidije počinju da klijaju nakon 6 sati i završavaju ciklus nakon 24 sata nezavisno od temperature. Takođe se može dosta uspešno koristiti i fenheksamid (Teldor). U područjima u kojima je bolest značajna. Siva trulež Prouzrokovač: Botrytis cinerea Prezimljava u obliku sklerocija ili micelije na starim listovima. Pepelnica jagode Prouzrokovač: Podosphaera aphanis rec. sp. Uklanjanje cvetova врши се u godini zasnivanja zasada na otvorenom polju iz frigo živića. azoksistrobina i kvinoksifena. liske se uvijaju i kovrdžaju. ili triadimefona (Bajletona). Za ovu bolest nisu razrađene posebne mere suzbijanja. te primenu sumpornih preparata poput kumulusa ili kvašljivog sumpora. pa do kraja vagetacije. Treba odabrati otporne sorte. Fragariae. Takođe treba voditi računa da obično preparate na bazi propikonazola. Hemijsku zaštitu treba započeti na početku cvetanja i ponavljati je u regularnim intervalima. Konidije inficiraju cvetne drške. U ranu jesen su mnoge sorte koje su fotoperiodski relativno neutralne vrlo osetljive na pepelnicu. Preparati poput vinklozolina (Ronilana). koja kasnije poprimi ljubičastu ili crvenkastu boju. Bela prevlaka na naličju listova sačinjena je od konidija i od spora. Treba izbegavati preobilnu ishranu azotom u slučaju česte pojave ovog oboljenja. U hemijskoj kontroli se mogu koristiti svi botricidi. Postoji izražena razlika u osetljivosti sorti jagode prema ovoj bolesti. U integralnoj zaštiti preporučuje se soda bikarbona (85% rastvor). Berba plodova treba da je na početku njuje u najviše 2 tretmana tokom sezone. Česta berba neophodna je ukoliko vreme pogoduje sivoj truleži (česte kiše). ali je kombinacija Ciprodinil + Fluodioksonil ili mumifikovanim plodovima. obično na starom sasušenom lišću. heksakonazola (Anvil) u težim slučajevima. Obnavljanje useva vrši se 2 do 4 nedelje nakon završetka berbe. sa dosta kalijuma. Oidium fragarie Gljivično oboljenje koje prezimljava na inficiranom biljnom tkivu u uslovima visoke vlažnosti tokom zime. čak i ukoliko je to neophodno.ZAŠTITA JAGODE Sakupljanje i uništavanje zaraženih listova posle berbe je korisno zbog smanjenja izvora zaraze. kalcijumа i magnezijuma u odnosu na azot. povećava se i opasnost od sive truleži. cvetnu ložu. koji je često isprovociran i određenim preparatima koji se primenjuju. ŠKOLA GAJENJA JAGODE . ulje semena jojobe itd. a naličje prekriva beličasto-sivkastom navlakom. U uslovima jake infekcije siva trulež je vidljiva na većini plodova. Cvetna drška postaje polako braon boje. Voditi računa da su dva tretiranja obično dovoljna i ne upotrebljavti ga više od 2 puta u sezoni. Sa povećanjem gustine zasada. Azoksistrobin (Quadris) se prime- pepelnicu prati i napad grinja. U suzbijanju penkonazolom (Topas) ne treba primenjivati više od 2 tretmana godišnje. Hemijsko suzbijanje podrazumeva 52 i deformišu često plod. lisnim drškama zrenja a njihovo rashlađivanje brzo. Siptomi su vrlo jasni i pre nego što siva prevlaka na naličju postane jasno uočljiva. nepotrebna i neefektivna. ređe latice. Napada kod orošavanja kišenjem čak i plodove. prosimidona (Sumileksa) i iprodiona se danas retko koriste u hemijskom suzbijanju. U kontroli ove bolesti veoma je važno uništavanje i uklanjanje kompletne nadzemne lisne mase košenjem na visini 3 do 4 cm iznad korenovog vrata prilikom redovnog obnavljanja useva nakon prolećne berbe. mogu se primenjivati fungicidi u periodu posle berbe. kalijumov sapun (kaligrin) odnosno kalijum bikarbonat. azoxistrobin (Quadris) samo jednom i do 3 tretmana kvinoksxifenom(Crystal). dok su najosetljiviji prašnici i kasnije formirani plodovi.

odnosno na 5-7 dana u leto. nakon obnavljanja useva mogu se primenjivati i klofentezin (Apolo). Kako se boriti protiv viroza? Osnovna mera borbe protiv virusnih ali i drugih bolesti jagode je proizvodnja i sadnja zdravog sadnog materijala. salati. Vaši prenose opasna viru- malation (Galation G-5) koji za uspešno delovanje treba da se po celoj površini primeni u dozi 40 kg/ha. ali je izuzetnu zaštitu pružio i abastate u kombinaciji sa okvašivačem Silvet. Primena endosulfana (Tiocida. Najviše se upotrebljava fenitrotion + izazivajući od kraja leta do narednnog proleća velike štete. izbegava se zaraza biljaka sa više viroza a time i smanjenje prinosa. da bi tokom leta imala 6-7 generacija. Stolone su kraće a plodovi sitni i deformisani. neposredno promenu boje na listovima i zaostajanje u porastu plodova. čim se temperatrure ustale na 5-6 stepeni i zasad započne porast i razviće. Istraživanjima je utvrđeno da jedan zasad jagode za tri godine može biti zaražen virozama sa preko 90%. Odlično su se u preventivnoj primeni neposredno pred cvetanje pokazali preparati na bazi abamektina. Vaši Chaetosiphon fragaefolii. na temperaturi 23 do 30°C i relativnoj vlažnosti manjoj od 50 %. Od akaricida najčešće primenjujem dikofol ili insekticide sa akaricidnim delovanjem. Tioneksa) praktikuje se samo u težim slučajevima. virus uvijenosti jagode SCV i virus kovrdžavosti SMV Bifenetrin (Talstar). suncokretu. repici. Zato je veoma važno u zasnivanju useva primeniti zemljišne insekticide i kasnije po potrebi intervenisati putem sistema kap po kap. deformisani i imaju crvenkastu nijansu. Tiodan. Najbolje su se pokazala 2 tretmana na 7-10 dana u proleće. te ima relativno kratku karencu od 7 dana. a to znači da je svaka ćelija zhvaćena bolešću. Gajenjem jagode kao jednogodišnjeg useva. a u zasadu se uočavaju jasne sivo-crne trake. Više viroza nanose veće štete. Grinje Tetranichus urticae Izuzetno polifagna štetočina koja napada preko 200 vrsta kulturnih biljaka. Populacija grinja izaziva Najvažnije štetočine useva jagode i njihovo suzbijanja Zemljišne štetočine Zasad jagoda trpi velike štete od larvi žičnjaka. na žitima. Moguće je da jedna biljka bude istovremeno zaražena sa više virusnih bolesti. Mladi zalisci iz centra bokora su uvijeni. Jagoda se vegetativno razmnožava pa se viroze prenose sa majčinske biljke na živiće. krompiru. U letnjem periodu. uz uslov da se za sadnju koristi zdrav sadni materijal.Viroze jagode Viroze jagode su veoma značajne bolesti. pred podizanje bankova. grčica i podgrizajućih sovica. Prvi pregled obično vršimo pred cvetanje. iako daje dobre rezultate i deluje osim na vaši i na grinje i na leptirastu. Brzo se razmnožava u povoljnim uslovima. kukuruzu. Puževi golaći Deroceras reticulatum Iako su izrazito polifagni i hrane se repom. paradajzu i jagodi sna oboljenja jagode virus ivičnog žutila jagode SYEV. Ima više vrsta viroznih oboljenja jagode. prvi put 1-2 dana pre cvetanja i drugi tretman 10-14 dana posle prvog. duvanu. Populacija se veoma brzo razvija. propargite (Omite) i fenazakvin (Demitan). najćeše se javljaju u mrkvi. U proleće se razvijaju bespolne generacije. Vaši korena Aphis forbesi Beskrilne forme prezimljavaju na biljnom materijalu. Iza- zivaju zaostajanje u porastu i propadanje biljaka. Sitemičnog su karaktera. kada se nova generacija razvije za samo 7 do 10 dana. Lisne nematode Opasne štetočine koje se razvijaju i na begonijama i u povoljnim uslovima generacija se razvija za samo 15 dana. Osetljivi su na sušu i masovno se javljaju samo kada je relativna vlaga 40-80% i temperatura 5-20°C. prezimljava na korovima. u prvom redu Vertimec i Armade. Sadnjom zdravih živića u zdravo zemljište stvaraju se preduslovi za kvalitetan i visok prinos jagode. Odlične rezultate i veću perzistentnost postići ćemo sa preparatom Force. Njime se mogu preneti viroze ali i druge bolesti i štetočine što diretno utiče na smanjenje prinosa. kržljavi. Suzbijanju se pristupa kada se na liski uoči prisustvo do 2 jedinke. ne treba primenjivati u usevu jagode jer izuzetno toksično deluje na pčele i ose i smanjuje polinaciju. Zato mnogi proizvođači jagodu gaje kao jednogodšnji ili eventualno kao dvogodišnji usev. a u plastenicima tokom aprila i maja. najčešće tokom jula. Zato se za podizanje zasada nikada ne sme koristiti sopstveni sadni materijal. Što se duže jagoda gaji dolazi do većeg broja virusnih oboljenja usled čega se prinos smanjuje. odakle lisne nematode migriraju na mlade listove. Mlađi listovi su umanjeni. 53 ŠKOLA GAJENJA JAGODE .

iako napada i malinu i druge vrste iz porodice Rosaceae. na deset dužnih metara. Za suzbijanje se najčešće koriste piretroidi i preparati na bazi endosulfana i fosalona. a potom pravi zarez na cvetnoj dršci koja se lomi. Prag štetnosti je kada u redu. Korisno je suzbijanje okolnih divljih biljaka u blizini zasada jagoda. Larva je 3 do 3. Tonus). ŠKOLA GAJENJA JAGODE . porodicu Curculionidae. Ukoliko dođe do jačeg napada neophodno je primeniti spinosad (Spintor. Ženka polaže jaja u cvetni pupoljak. Ujedno uništi i dršku cveta tako da se cvet obesi. bele boje s crnom glavom. čime osim vaši i tripsa. a zatim dolazi do kopulacije i do odlaganja jaja. agodin cvetojed spada u red Coleoptera. Odrasli oblici se javljaju u proleće. preventivno delujemo i protiv grinja i protiv bele mušice. najčešće u kombinaciji sa mineralnim uljem. ovalnog oblika. Glavni domaćin ove štetočine je jagoda. Takav pupoljak se ne razvija. Prezime odrasli oblici ispod starog lišća i drugih biljnih otpadaka. kao što je abastate (Vertimec) tretiranjem neposredno pred cvetanje. glatka i sjajna. dok cvetni pupoljak vene i otpada. Ima jednu generaciju godišnje.5 mm duga.ZAŠTITA JAGODE Trips Thryps tabaci. konstatujete makar jednu odraslu jedinku. Franckiniella occidentalis Javlja se u proizvodnji jagode u zaštićenom prostoru. 54 J Pri hemijskom suzbijanju vreme tretiranja je od primarnog značaja. Bela mušica Trialeurodes vaporarioum Javlja se u proizvodnji jagode u zaštićenom prostoru. a kasnije se može intervenisati i pirimofos metilom (Aktelik). po čemu su štete koje pravi ova štetočina lako prepoznatljive. kao i uklanjanje zaraženih pupoljaka i cvetova. Nanosi velike štete i tripsa. Kratko vreme se hrane mladim lišćem i cvetovima. Suzbija se obično nekim kombinovanim insekticidom. crveno-smeđe boje. Odmah pošto na lepljivim pločama uočimo prve jedinke treba pristupiti hemijskoj zaštiti primenom buprofezina (Elisa) i acetamiprida (Mospilan. Ženka rilom buši rupu u pupoljku cveta i tamo odlaže jaje. akaricidom kao što je abamektin (Vertimec) i kasnije imdaklopridom (Confidor). mogu znatno da umanje prinose. Laser) vrlo efikasno i početku obično nekim kombinovanim insekticidom. čime osim malo toksično jedinjenje ili se leti prska danitolom. jer ova štetočina razvija samo jednu generaciju godišnje. Jaja jagodinog cvetojeda su bela. već suši. Nanosi velike štete i prenosi opasne viruse. Potrebno je često nadgledati zasad i pratiti pojavu ove štetočine. Odrasli oblik je 2 do 4 mm dugačak. prekriven finim sivim dlačicama. Suzbija se u delujemo i protiv grinja i leptiraste. a na kraju i otpada. preventivno prenosi opasna virusna oboljenja. i ako su zastupljeni u većem stepenu. tretiranjem neposredno pred cvetanje. Jagodin cvetojed (Anthonomus rubi) Ovi insekti odsecaju cvetne pupoljke u proleće.

ŠKOLA GAJENJA JAGODE 55 .

grinje.70% 0.5 WG 0. Kasniji tretman je otežan. pepelnica jagodin savijač. Neke promene su moguće što zavisi od godine i uslova za razvoj bolesti i štetočina.025-0.35 . trips pegavost lista.1% 0.0 mil 8 mil + 25 mil 10 mil 8 . a kasnije minimalno 80 lit na 1000 m2 (cca 4500 sadnica).10 gr Siva pegavost lista Pepelnica Trulež korena .25% 0.Botritis Antraknoza Lisna vaš Jagodin cvetojed Pauk . Na početku vegetacije iza čišćenja (šišanja) jagoda od starog i promrzlog lišća Intezivan rast lista jagode 10-15 dana nakon prvog prskanja Na početku cvatnje 10-12 dana iza drugog prskanja Pratiti štetočine na starom listu s donje strane (prag štetnosti je dva pauka po listu). U gore navedenom programu gde se koriste dva preparata u jednom prskanju treba ih odvojeno rastvoriti u vodi pa tek onda dodati u prskalicu.025 .1% 0.0.45 gr cca 0. Switch 62. pipe.0.08% 8 . U plastenicima se javlja ranije Zametanje i rast plodova Oprez: vrlo važno tretiranje.40% 4 kg/ha 0.08% 30-70 g 40 . Prskanje po potrebi na temelju praćenja štetočina 4.Fitoftora Trulež ploda . Proveriti ima li lisnih vašiju.3.30-0.08 .5 mil 2 .5 WG 2. pepelnica jagodin cvjetojed. 5.1 gr po sadnici i 1 dcl vode 2 . a veća opasnost da sredstvo dospe na list jagode. pipe antraknoza.50 lit. vaši. siva trulež Topas 100 EC Karate Zeon Quadris 25 SC Karate Zeon Vertimec 018 EC + Mineralno ulje Quadris 25 SC Switch 62.10 gr Trulež korena (Fitoftora) RIDOMIL GOLD PLUS preventivno (prskanje) ili koristimo folijarno tretiranje RIDOMIL GOLD PLUS a kurativno zalivanje (zalivanje) pegavost lista. 3.grinja Suzbijanje korova Jedan do dva tretmana u toku vegetacije kad korovi izniknu i dostignu veličinu 4-5 cm. 56 ŠKOLA GAJENJA JAGODE .3 mil 10 mil 2. siva trulež antraknoza.08% + 0.0% 100 ml u 10 l vode NAPOMENA: Ovo je orjentacioni program zaštite jagoda.0. pepelnica antraknoza.0.030% 0. pegavost lista. Ovo je zadnji termin za insekticide Pred početak berbe (paziti na karencu) Gljivična i bakterjska oboljenja Bakarni preparti 0.025-0.5 .05% 0. NAPOMENA: Obavezno koristiti štitnik na prskalici i ne prskati po vetrovitom vremenu Reglone forte 1. učinak lošiji. cvjetojed. siva trulež.Orjentacioni program zaštite jagoda REDNI BROJ PRSKANJA FENOFAZA U KOJOJ PRSKAMO OPTIMALNO VREME TRETIRANJA BOLEST ILI ŠTETOČINA NA KOJU CILJAMO NAZIV PREPARATA PREPORUČENA KONCENTRACIJA SREDSTVA KOLIČINA SREDSTVA ZA 10 lit VODE 1. Vrlo je važno kvalitetno oprskati jagode jer od toga zavisi učinak preparata. Sve do trećeg prskanja (zavisno od tipa i kvalitete prskalice ) utrošak vode treba biti 40 . savijači.08 . lisne vaši pauci . zatim dobro promešati i potrošiti u roku od 1 sat.030% 0.

izvode se tri do četiri tretmana u razmaku od dvadeset dana. ali uvek pod jakim pritiskom da bi se list što bolje nakvasio. namenjeno prihrani voća. Folijarnu prihranu obavljati po tihom vremenu. te omogućava iskorišćavanje potencijala rodnosti sorte i ostvarivanje planiranih prinosa. a period sazrevanja se skraćuje za 8 – 14 dana. Azot (N) utiče na bujnost lisne mase. suše. Fosfor (P) obezbeđuje brže sazrevanje plodova. FLORAVIT super obezbeđuje pravilan razvoj jagode tokom celog vegetacionog perioda. Folijarna ishrana je značajan postupak kojim se da se predupređuje nedostatak hraniva i povećava kvalitet proizvoda. a samim tim se mogu nesmetano koristiti u sistemima za navodnjavanje (kap-po-kap) i to u koncetraciji 0. povećava sadržaj šećera u plodovima i intenzivira boju mesa i pokožice.1 %. KALIJUM (K2O ) 8% Mikroelementi: Fe.2-0.3 %. bez hlora i teških metala. Značajno povećava prinos gajene kulture. povrća i ratarskih kultura. Oštećene biljke od insekata. zametanje plodova. dipl. grada ili mraza prilikom primerne pesticida obavezno prihraniti tečnim đubrivom koje će pospešiti oporavak biljke. inž. Mn. kao i njihov kvalitet. FOSFOR (P2O5 ) 7%. S tečnim đubrivom FLORAVIT Super Kalijum (K) deluje na bolje formiranje cvetnih pupoljaka. sve u cilju postizanja veće rodnosti i kvaliteta proizvoda. Optimalni uslovi proizvodnje podrazumevaju dobar program ishrane uz obaveznu primenu folijarnih đubriva. FLORAVIT super je kompleksno NPK tečno djubrivo sa dodatkom gvožđa i ostalih mikroelemenata u helatnom obliku. Kod već formiranih zasada može se tretirati već po pojavi prvih pupoljaka tri do četiri puta u razmaku od deset dana Koncentracija primene je u od 0. Zn. bakra i alkalnih mešavinih kreča i to sledećim redosledom: voda -FLORAVIT super -pesticid. Mo. boju mesa i pokožice. zaštite bilja Svjetlana Aleksić . SASTAV: AZOT (N) 7%. sadržaj šećera. razvoj korenovog sistema i stabla. Utiče na povećanje krupnoće i kvaliteta plodova. popodne ili po oblačnom danu. Sva FLORAVIT tečna đubriva se potpuno rastvaraju u vodi i ne kristališu. Prihrana FLORAVIT super-om ima veoma važnu ulogu ne samo u formiranju bokora. FLORAVIT tečna đubriva spadaju u visokokvalitetna tečna đubriva izbalansiranog sadržaja NPK hraniva u kombinaciji sa mikroelementima. Co. ubrzava njihovo sazrevanje. Nizak rast i gust sklop fiziološki aktivnog lišća jagode omogućava laku apsorpciju i asimilaciju hraniva što je posebno značajno u proizvodnji pod polietilenskom folijom i u početnom razvoju biljke dok je koren još nedovoljno razvijen. čvrstoću i kvalitet plodova jagode Vreme i način primene: Kod jagoda u rasađivanju početi folijarnu prihranu četiri nedelje nakon rasađivanja ili u fazi pravog lišća. Mešanje pesticida i tečnih dubriva se može obaviti osim preparata na bazi sumpora. Cu.Folijarna prihrana jagoda avremena intenzivna proizvodnja jagode podrazumeva uvođenje novih tehnologija i usavršavanje postojećih. već utiče na krupnoću.

yu . Jugovićeva 41.com • milurko@sezampro. Ul. parkovi) na velikom broju distributivnih mesta širom Srbije.O.O.ki venac 104D Tel: 011 / 23 22 167 Niš.alpinastar. voćarstvo.co.com office@milurovic.O. Beogradska 32 • 11277 Ugrinovci tel: 011/8409-528 • 011/8409-810 • fax: 011/8409-809 www. svojim kupcima pruža mnogo više: . održavanje zelenih površina (fudbalski stadioni. godine.O.yu • e mail: info@alpinastar.kako na terenu. u garanciji i van garancije Danas u svojoj ponudi ALPINASTAR D.O. je ekskluzivni distributer sitne mehanizacije za područje Srbije.instruktažu.servisne usluge.tehničke savete stručnjaka u pravilnom izboru mašine . Za razliku od kupovine kod drugih.O.obuku rukovaoca .milurovickomerc. tako i u našem servisu u predstavništvu firme .yu Srbija. šumarstvo. Vidikova. U našoj ponudi nalazi se kompletan asortiman vodećih evropskih proizvođača sitne mehanizacije ALPINA i BENASSI. povrtarstvo. nudi kompletan asortiman profesionalnih mašina za vodoprivredu.co. Beograd.O.uredno snabdevanje potrošnim materijalom i rezervnim delovima. zasniva svoj rad na bogatom trgovačkom iskustvu i tradiciji koja datira još od 1931. 018 / 528 810 www. ALPINASTAR D.O.ALPINASTAR D. A LPINASTAR D.

.

zatim ohladite i izmešajte sa prethodno izmiksovanim jagodama i sokom od limuna. 250 grama maslaca. Ohlađeni biskvit iseći na pola. pa na njega složiti isečene jagode. 8–10 sitnih jagoda. Drugu koru premazati filom. 60 Vodu i šećer prokuvajte. Na kraju umešati sitno naseckane jagode. 50 grama šećera. Za kremu: malo likera 500 grama jagoda. Za ukras: 3 decilitra slatke pavlake. Krem ostaviti da se ohladi. Umutiti šlag i njime premazati stranice torte. Stavite u zamrzivač na 2-3 sata odnosno dok se ne naprave kristalići leda. Umutiti maslac i šećer u prahu. Voćni želatin razmutiti u 3 decilitra vode i preliti tortu i jagode. 500 g jagoda Za fil potrebno: Za glazuru: 1/2 litra mleka. Za biskvit umutiti penasto jaja i šećer. dodati brašno i peći. šlag pena. Pre posluživanja sorbetu dodajte votku i šampanjac. 2 pudinga od vanile. Sorbet od jagoda Sastojci: 60 gr šećera 1 dl vode 120 gr jagoda 2 kašike soka od limuna Voćni šnit Za biskvit potrebno: 100 grama šećera. 5 listića belog želatina. Ostatak mleka i šećer staviti da prokuva. Na biskvit staviti krem i prekriti drugom korom. 0. 1 kesica voćnog želatina. Želatin namočiti desetak minuta u hladnoj vodi. Biskvitno testo poprskati malo razvodnjenim likerom. ŠKOLA GAJENJA JAGODE . 6 kašika šećera. pa mu dodati ohlađen krem. 6 jaja. 250 grama prah šećera. Umutiti slatku pavlaku sa šećerom i dodati oceđeni želatin. Za fil odvojiti jedan deo mleka i razmutiti puding. 6 kašika brašna. omazati tortu i ukrasiti jagodama i narendisanom čokoladom. 5 decilitara slatke pavlake. 2 kašike sitno narendisane čokolade. 3 listića crvenog želatina. Pre posluživanja umutiti slatku pavlaku sa šećerom u šlag.5 decilitra od narandže. U prokuvano mleko sipati razmućen puding i skuvati ga. Kremom slepiti listove torte i staviti u frižider da se dobro stegne.RECEPTI Torta sa jagodama Pripremiti: 3 biskvitna lista za tortu.

Ostaviti jagode da prenoće da bi očvrsle. Sipati džem u tegle i odmah zatvoriti. zalijemo sa 2 kašike vrele vode i stavimo da se zagreje. Podeliti na tri dela. sipati u tegle s hermetičkim zatvaračima. Ostaviti u hladnjaku najmanje 12 sati. 1 kg šećera. Beze torta s jagodama Pripremiti: beze kore: 6 belanaca 300 g šećera u prahu sok od 1 limuna krem: 6 žumanaca 12 kašika šećera 70 g gustina 7 dl mleka vanilija 3 listića želatina dodatno: 1 kg jagoda šlag Za ukras: 3 dl slatke pavlake. očistiti ih i iseći na komadiće. iscedimo ga (rukom) i dodamo gotovoj marmeladi. Pred kraj kuvanja dodati sok od limuna. Umuti šlag i poređati prestale jagode. odstraniti peteljke. staviti u emajlirani sud i pošećeriti. ŠKOLA GAJENJA JAGODE 61 . za tri korice. Želatin izlomiti u posudi i preliti sa malo hladne vode. Kad sok sa kašike kaplje u gustim kapima znak je da je slatko kuvano. borovnica. krčkati oko 4 minuta uz mešanje. a penu skidati kašikom. koji se prethodno rastvori u vodi.Umutiti čvrst sneg od belanca a zatim dodati limunov sok i postepeno šećer u prahu. Rernu treba zagrejati na 125 stepeni a kada se ubaci korica smanjiti na 100 stepeni i sušiti sat vremena. Kuvati oko 8 min. Oprati ih. Sutradan sud sa jagodama staviti na vatru i kuvati. Izvadimo želatin. dobro promešati. tako vruću masu. na prethodno namazanom i brašnom posutom papiru. 8–10 sitnih jagoda. a onda ponovo kuvajte džem još 4 minuta. Marmelada Sastojci: 500 g jagoda 500 g šećera pola limuna (sok) 4 lista želatina (beli) Jagode oprati. (za 6 tegli od 250 ml) Potrebno je: 1 kg jagoda. Sklonite sa šporeta. šljiva. da u njoj stoje. jabuka. limunov sok i staviti da se kuva. Ponoviti sve sa drugom koricom i preklopiti sa trećom. očistiti i mikserom ih malo izmiksirati (kao kada se rukom izgnječe). pomorandža. 6 kašika šećera i vaniliju dodati u mleko i staviti da se kuva. Kore ne treba dirati dok se skroz ne rashlade. mešajući dok se sav ne rastopi. 5 kašika likera od pomorandže po ukusu Džem od jagoda Slatko od jagoda Potrebni sastojci: 1 kg jagoda 1/5 kg šećera sok od limuna Za slatko odabrati jagode najboljeg kvaliteta i arome. Prilikom kuvanja sud treba protresati. Onda dodati isitnjenu koru od pomorandže. Voće i šećer pomešati u velikoj i dubokoj činiji i ostaviti da stoji pokriveno oko 3-4 sata. Na isti način. Preostale jagode prepoloviti i naređati preko korice. Peći u plehu. Za to vreme. dodati šećer. Sipati u šerpu. a kada provri. Skinuti sa šporeta i dodati želatin. poklopite. ostavite da se ohladi. Oprati jagode. Dobro promešati i odmah. a zatim nakapati sokom od limuna. priprema se i marmelada od malina. Po ukusu dodati liker od pomorandže. 6 žumanaca umuti penasto sa preostalih 6 kašika šećera. Ohlađeno slatko pakovati u tegle i pokriti celofanom. listove želatina koje smo prethodno potopili hladnom vodom i ostavili 5 min. Dobro oprati pomorandžu vrelom vodom i oguliti koru. sipati u kipuće mleko i na laganoj vatri neprekidno mešati dok se ne zgusne. Pri zagrevanju želatina paziti da ne provri. Kad posvetli dodati gustin. Desetak jagoda ostaviti u hladnjaku. pa premazati polovinom krema (i u krem ubaciti malo jagoda). Uz neprestano mešanje početi sa kuvanjem voćne mase. 2 kašike sitno narendisane čokolade.

yu . 11000 Beograd ili fax: 011 23 987 43 Narudžbe i pretplata za čitaoce iz BiH Tel/fax: 051 310 315 GSM: 065 233 111 Pilanska bb (Banjalučki velesajam).Jedan časopis za sve poljoprivrednike GODIŠNJACI U prodaji su kompleti . 25 do 36.GODIŠNJACI časopisa Poljoprivredni list od broja 1 do 12. Banja Luka E-mail: p_list@blic.co.yu 300 RSD možete poručiti natelefon O11/23-980-39 pretplata-prodaja@poljoprivrednilist.co. 13 do 24 .net SPECIJALNA IZDANJA Ukoričeno meki povez KOMPLET IZDANJA Ruže i VRT Brojevi od 1-6 ukoričeno meki povez po ceni od 300 RSD možete poručiti natelefon O11/23-980-39 pretplata-prodaja@poljoprivrednilist.co.yu Pretplatnik Poljoprivrednog lista možete postati tako što ćete iznos od 1200 RSD uplatiti na naš račun i uplatnicu poslati na našu adresu: Vodovodska I deo 53. 37 do 48 i 51 do 63 MEKI POVEZ po ceni 600 RSD možete poručiti na O11/23-980-39 pretplata-prodaja@poljoprivrednilist.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful