P. 1
skola-gajenja-jagoda-2

skola-gajenja-jagoda-2

|Views: 11,062|Likes:
Published by Marinazdr

More info:

Published by: Marinazdr on Jul 10, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/05/2013

pdf

text

original

SPECIJALNO IZDANJE

ŠKOLA GAJENJA JAGODE
Prof. dr Nebojša Momirović

GAJENJE SORTIMENT ISHRANA ZA{TITA
Cena: 200 dinara • 7,40 KM • 3,20 EUR • 22 Kn • 220 denara

Sve na jednom mestu za podizanje zasada jagodastog voća

Zeleni hit d.o.o. Tošin Bunar 188a/39 Veleprodaja i ogledno polje Naselje 13. maj, Batajnički drum bb, Zemun Tel: 011/2604-347 • Fax: 011/2604-353 Mob: 063/617-681

Najboljom ishranom do vrhunskog kvaliteta i prinosa

Dođite da uradimo hemijske analize zemljišta i vode za navodnjavanje i da Vam preporučimo program ishrane Vaših zasada

Pioniri u NUTRIGACIJI®

Sadržaj
Robna proizvodnja jagode ...................................... 4 Prirodni uslovi za gajenje jagodastog voća ............................... 6 Dragi čitaoci, Neprestano osluškujući Vaše potrebe i povratne reakcije, primetili smo da je proizvodnja voća, a naročito proizvodnja jagodastog voća u fokusu Vašeg interesovanja. Nastavljajući praksu izdavanja specijalizovanih izdanja Poljoprivrednog lista, došao je red i na Školu gajenja jagode, koja je pred Vama. Nakon izdanja Škola gajenja povrća, koje je ostvarilo veliki uspeh, isti autor, prof. dr Nebojša Momirović, prenosi Vam svoje bogato iskustvo i iz praktične proizvodnje i primene najsavremnijih tehnologija gajenja jagode u zaštićenom i na otvorenom prostoru. Zahvaljujemo se prof. dr Nebojši Momiroviću na uloženom trudu i nadamo se da ćete bez obzira da li ste profesionalni proizvođač jagode ili ne, među brojnim tekstovima pronaći teme koje Vas interesuju. Korišćenje savremenih tehnoloških dostignuća u kontroli mikroklimatskih uslova u gajenju jagode ......................................................... 8 Osnovni elementi kvaliteta i tržišnosti jagode i sitnog voća i kako ih ostvariti ............ 10 ODABIR SORTIMENTA ............................................ 11 Nabavka kvalitetnog sadnog materijala ......... 22 Hranljiva vrednost jagode ..................................... 24 ODABIR NAČINA PROIZVODNJE ..................... 25 Tehnologija gajenja jagode u zaštićenom prostoru ........................................... 26 Izvozna šansa u proizvodnji jagode na otvorenom polju ............................................... 32
Svi prilozi i saveti u ovom izdanju su plod znanja i iskustva ekipe stručnjaka Zelenog hita i prof. dr Nebojše Momirovića, nastali kao rezultat višegodišnjeg eksperimentalnog rada i bavljenja proizvodnjom jagoda na vlastitom oglednom polju. Za preporučenu tehnologiju gajenja na bazi opreme i repromaterijala u vlastitoj ponudi ZELENI HIT u potpunosti odgovara. Glavni urednik: Violeta Margetić, dipl. ing. Direktor: Nebojša Margetić, dipl. ing. Tehničko uređenje i grafički dizajn: Prepress studio AGROTOP Štampa: Modriani, Golubinačka 54, 22310 Šimanovci Adresa redakcije: Vodovodska I deo 53, 11147 Beograd, Računovodstvo i pretplata: 011/ 23-987-43, Redakcija: 011/239-2039, Tekući račun: 165-14119-77 Publikacija je upisana u registar sredstava javnog informisanja Republike Srbije pod brojem 3362 CIP katalogizacija: ISSN 1820-2179 COBISS.SR-ID181610247 E- mail adrese: Urednik: urednik@poljoprivrednilist.co.rs, Direktor: direktor@poljoprivrednilist.co.rs Marketing: marketing@poljoprivrednilist.co.rs, Novinari: press@poljoprivrednilist.co.rs Knjigovodstvo: knjigovodstvo@poljoprivrednilist.co.rs Design i priprema: prepress@poljoprivrednilist.co.rs Pretplata: pretplata-prodaja@poljoprivrednilist.co.rs Redakcija: redakcija@poljoprivrednilist.co.rs www.poljoprivrednilist.co.yu

ISHRANA I NAVODNJAVANJE USEVA JAGODE ....................................................... 42 ZAŠTITA USEVA JAGODE ..................................... 50 Recepti ....................................................................... 60

ŠKOLA GAJENJA JAGODE

3

4 P uključujući i primarnu poljoprivrednu proizvodnju i sekundarne proizvode. Češku druge okolne zemlje i zemlje članice Evropske Unije. sa neizvesnm plasmanom. Naročito jagodasto voće koje sadrži visoke količine antioksidativnih materija sve više postaje predmet prometa. Takođe je došlo i do laganog pomeranja u načinu prometa. vansezonski uvoz neće biti ograničen prvenstveno na velike lance hipermarketa. Jednodušna ocena svih proizvođača i prometnika svakako jeste da je vansezonski uvoz sveže jagode iz nekih zemalja Mediterana (Izrael. S druge strane. čije se dalje širenje može sa sigurnošću očekivati. Kada se govori o vansezonskoj proizvodnji. povremenim uvozom i velikom i raznovrsnom ponudom na domaćem i na okolnim tržištima. U prometu jagode tokom sezone neće dolaziti do značajnijih poremećaja i velikih oscilacija cena. kao i do promena u potrošačkim navikama i u specifičnim vidovima tražnje za industrijsku preradu. prvenstveno u Rusiju i bivše sovjetske republike. onda Mediteranske zemlje sve do sredine aprila imaju nenadoknadivu prednost u odnosu na naše proizvođače. dok proizvođači kod novopodignutih savremenih zasada još uvek ne vladaju u potpunosti adekvatnom tehnologijom gajenja jagode. često i na vrlo velike udaljenosti. Uvozom vansezonske jagode su dakle nametnuti novi standardi u pogledu tržišnosti. u prvom redu povećanja cena mineralnih đubriva i svih drugih inputa u poljoprivredi od kojih u najvećoj meri zavisi cena koštanja poljoprivrednih proizvoda. Kasnije. što omogućuje i naše pojavljivanje sa tržnim viškovima u ponudi zemljama prvenstveno u našem okruženju (CEFTA) ali i na udaljenijim tržištima. uvoz većih količina bio skopčan sa vrlo visokim troškovima transporta. prvenstveno jer se kvalitetna (čitaj krupna. promenio u potpunosti standarde u pogledu navika i potreba domaćeg tržišta. dobro obojena) jagoda ne može proizvesti na tradicionalni način. onom iz obnovljivih izvora. Španija. sjajna. Najpre. ali politička i vojna sukobljavanja oko kontrole strateških energetskih i sirovinskih izvora ukazuju na jednu sasvim novu ulogu poljoprivredne proizvodnje. te je bilo opravdano njeno gajenje uz relativno visoke troškove dopunskog grejanja. došlo je do velikog skoka rasta potrošnje i cena energije fosilnih goriva. načina pakovanja i niza pratećih elemenata u distribuciji i prodaji. visoke temperature kod njih ne dozvoljavaju uspešnu proizvodnju. Veoma je značajno istaći neke komparativne prednosti koje u Srbiji imamo u odnosu na druge zemlje. manipulacje i čuvanja. prvenstveno otvaranjem tržišta. U prethodne dve. Brojne su nedoumice oko opravdanosti ovakvih tendencija. potrošnja voća i povrća ima stalni trend rasta jer su ljudi veoma zabrinuti za svoje zdravlje. osim gajenjem jagode u ravničarskim ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Prošla godina je obeležena velikim strukturnim promenama u svetskoj poljoprivredi i možemo slobodno reći da predstavlja svojevrsnu prekretnicu u globalnim kretanjima ove veoma važne privredne delatnosti. dok se kod nas. U svetu. ali i drugih sirovina. U početku je s obzirom na relativno malu tražnju zbog slabije kupovne moći građana. ali i u ovoj sezoni zabeleženi su i prvi primeri izvoza jagode. a u poslednjoj izvesno značajan po obimu i svojoj vrednosti. maline i trešnje na strana tržišta. U Evropskim okvirima doneti su strateški planovi razvoja koji podrazumevaju supstituciju oko 20 % energije iz nafte i gasa. U bližoj budućnosti. posebno u Kanadi i Sad značajan deo proizvodnje žitarica i uljane repice se troši za dobijanje bioetanola i biodizela. u prvim godinama vrlo ograničenog obima. Italija i Grčka). Zato je domaća jagoda iz zaštićenog prostora imala vrlo visoku cenu.TRŽIŠTE Robna proizvodnja jagode i sitnog voća u svetlu novih tržišnih zahteva i globalnih promena u svetskoj ekonomiji i poljoprivredi Prirodni uslovi za gajenje jagodastog voća oslednjih par sezona promet jagode i sitnog voća obeležile su nove tendencije i kretanja uslovljena. ali i u Sloveniju.

te da naša gazdinstva za kvalitetnu jagodu mogu planirati cenu oko 100 din u otkupu. kao i kod drugog jagodastog voća. Španiji 7. a od ukupne proizvodnje 80 % je pod plastikom.000 ha. te prednost imaju oni krajevi u Srbiji koji već imaju izgrađenu infrastrukturu. 270 ha Kalabrija i Basilikata 486 ha. jer se vrlo mali deo proizvodnje nalazi u zaštićenom prostoru i obnavlja iz frigo živića svakog leta. Dakle ako uzmemo da kooperative zadrže oko 30% za zajedničke troškove. Uz to. Najpribližniji našim uslovima su regioni Veneto i Emilija-romanja. Ove godine su cene koje su dobijali farmeri u Evropi bile oko 1.200 ha. obezbeđuje doradu. pa se u Italiji Elsanta iz regiona Trentino i Alto Adiđe prodaje za 3. izmeštanjem proizvodnje na veće nadmorske visine može obezbediti kontinuirano snabdevanje većim delom godine. Pri tom treba imati na umu da transport do otkupnog mesta u kome će se upakovana roba složiti za transport.400 ha i Italiji 3755 ha.600 ha. potom Emilia-romanja 362 ha i Pijemont 158 ha. 320 ha Sicilija. uz napomenu da su kod njih zimske temperature mnogo blaže u odnosu na kontinentalnu klimu u Srbiji.2 EUR za kilogram. od čega u Evropi najviše u Poljskoj 55. u kontinuitetu tokom ugovorenog perioda plasmana. U toku juna i jula jagoda je skuplja. Turskoj 14. cena branja ulazi sa vrlo visokim procentom. U ravničarskom kontinentalnom delu jagode ima najviše u regionu Veneto 704 ha.000 hektara. mora biti što brži i efikasniji. ili malih proizvođača povezanih u zadruge. Jagoda se u svetu u ovoj godini gaji na oko 260. Kod nas se u toku jeseni cena jagode kretala oko 4 EUR/kg što je značajno više nego u Italiji i Evropi. Na jugu Italije dispergovan je dobar deo proizvodnje: 826 ha Kampanija. Sobzirom da je najveći broj sorata koje se gaje u Srbiji poreklom iz Italije uputno je analizom kretanja proizvodnje po regionima ove evropske zemlje otkriti moguće trendove u pogledu kretanja proizvodnje jagode u svetu. a približne su cene i u Sloveniji. ili veće asocijacije treba da obezbedi svakodnevni izvoz punog vozila. a na otvorenom polju se gaji samo na 710 ha.000 ha. Najpre treba znati da je ukupna proizvodnja povećana za 4%.4 EUR/kg. U ceni koštanja jagodastog voća uopšte. Nemačkoj 14. može ostvariti puna profitabilnost većih projekata. U Hrvatskoj i Sloveniji asocijacije proizvođača jagode su ove godine izvozile za 1. U zaštićenom prostoru najviše se gaji u regionu Veneto. rashladiti do propisane temperature i utovariti na hladnjaču. Letnja proizvodnja organizuje se u Trentinu i Alto Adiđe na površini od 231 ha. prirodni uslovi treba da pogoduju gajenju ove vrlo zahtevne vrste. obučene ljude i koncentrisanu proizvodnju. onda možemo reći da je to manje više ujednačena i stabilna cena. zatim u SAD 21.predelima. Obim proizvodnje kod većih robnih proizvođača. pakovanje i plasman. pri čemu kooperativa (zadruga) obezbeđuje materijal za pako- vanje. te se u tom smislu zahvaljujući nižim troškovima radne snage. kooperative.7 EUR za kilogram. ŠKOLA GAJENJA JAGODE 5 .

Drugi regioni sa povoljnim zemljišnim i klimatskim uslovima su Mačvansko. te njihove asocijacije i stručnu službu. Jagoda preferira neutralna do slabo kisela zemljišta sa pH vrednošću 5. smanjuje se akumulacija šećera u plodovima. poželjno oko 20%. Osobine zemljišta Za gajenje jagodastog voća najboja su zemljišta lakog mehaničkog sastava. Živići izmrzavaju kada je temperatura unutar bokora ispod -12 °C. a ozbiljne štete u proizvodnji u vreme cvetanja nastaju na temperaturama od -2°C.rbija ima izuzetne prirodne preduslove za proizvodnju jagodastog i sitnog voća uopšte. Za razliku od zemalja sa južne hemisfere i onih u Mediteranu koje snabdevaju svetsko tržište u hladnijem delu godine. pa sve do pojave prvih jesenjih mrazeva sredinom oktobra omogući dovoljno kvalitetne robe za sve veću tražnju uslovljenu značajem koji visok sadržaj antioksidanasa u jagodastom voću ima u zaštiti zdravlja potrošača. a najpoželjnija je veličina agregata od 1-10 mm. U pojedinim reonima. Subotički i Podunavski sa brojnim mikrolokacijama izuzetne pogodnosti za gajenje jagode. Tako se najosetljivije. Humusno akumulativni sloj treba da je moćan. a one adaptibilne i otporne na bolesti korenovog sistema mogu sa pretežnim uspehom da se gaje na nešto težim. kome gravitiraju i veći proizvođači podno Jastrepca i oko Aleksinca. Struktura mora da bude vrlo izražena. dubine preko 50 cm i vrlo rastresit. pri čemu. Osobine klime Optimalne dnevne temperature za porast i razviće useva jagode su 1822°C. iskusne proizvođače.0. Dakle osobine kao što su brzina infiltracije. Mnoge kotline u Srbiji sa lakim aluvijalnim zemljištima pogoduju gajenju jagode. Jasno je da usevu jagode odgovaraju proleća sa manjim oscilacijama u dnevnm i noćnim temperaturama. kao i sadržaja vitamina C u plodovima. Geografska širina. Zato u brdsko planinskom području jagoda može imati izvanredan kvalitet i može na tržište pristići u vreme kada je tražnja veoma velika. proizvodnja u Srbiji treba da počevši od maja meseca. Dubinom profila ne sme da se javi nepropusni glinoviti sloj. dostupnost vode za navodnjavanje. Pri tom treba imati na umu da na zemljištima sa sadržajem aktivnog kreča preko 6% jagodu ne treba gajiti. GAJENJE JAGODE ŠKOLA GAJENJA JAGODE . ali dobro humoznim i propusnim zemljištima. osim prirodnih uslova. ukusa i arome jagode.5 do 7. jer se u protivnom zbog prevlaženosti korenovog sistema povećava osetljivost useva na oboljenja uvenuća i plamenjače. Javor i Sjenička visoravan. Biološki mnimum za jagodu je 6 °C. reljefa i zemljišta svrstavaju Srbiju u red onih proizvodnih reona koji mogu da obezbede kontinuirano snabevanje Evropskog tržišta kvalitetnom robom tokom čitave sezone. i praktično usev treba započeti sa forsiranjem u proleće kada se noćne temperature ustale oko ove vrednosti. Osetljivost prema agrohemijskim karakteristikama zemljišta je i sortna specifičnost. već imamo obezbeđenu i infrastrukturu. kao što je npr. po pravilu i vrlo ukusne i kvalitetne sorte gaje na lakim i dobro dreniranim zemljištima. Arilje. Ivanjica. Drugi regioni u kojima imamo relativnu visoku koncentraciju proizvodnje jagode su Moravski sa proizvodnjom u pobrđu od Varvarina prema Velikoj Drenovi. U plodonošenju visoke temperature u opsegu od 25-35 °C uslovljavaju niz problema u fiziologiji useva. karakteristike klime. ali niske temperature tokom 6 S Prirodni uslovi za gajenje jagodastog voća zime i veliki broj dana sa maglom povećavaju rizik u proizvodnji. posebno tokom toplih noći. Zahvaljujućí vertikalnom termičkom gradijentu i obilju proizvodnih površina sa povoljnim prirodnim uslovima za gajenje na različitim nadmorskim visinama. mogu se postići veoma dobri rezultati. kao kod pseudoglejnih zemljišta. nikako preterano fina. koja pripadaju seriji peskovitih ilovača sa manjim sadržajem gline od 30%. Na taj način zemljište će imati vrlo visoku poroznost i veoma dobre vodno-vazdušne osobine. jer jagodasto voće ne podnosi slabo ocedna zemljišta. brzina filtracije odnosno kvalitet drenaže mora da budu izrazito preovlađujuće. niti na jako zaslanjenim zemljištima koja imaju vrednost EC saturacione paste preko 2 mS/cm.Pocerski . jagoda i ostalo sitno voće se može proizvoditi tokom čitave sezone. laka zemljišta kisele hemijske reakcije i prohladna klima bez magle sa velikim brojem sunčanih dana. Visoka osunčanost tokom dana i relativno sveže noći. Sa visokim intenzitetom respiracije. a optimalne noćne temperature su 12-13°C. presudne su za postizanje dobrog kvaliteta.

011/31-32-128 www.co.agrogas.SISTEMI ZA NAVODNJAVANJE PROJEKTOVANJE I MONTAŽA Aqua Parcijalno kružni rasprskivači Udarni rasprskivači 11070 Novi Beograd Milutina Milankovića 120a tel: 011/21-39-493.yu Vodeni topovi .

GAJENJE JAGODE

Korišćenje savremenih tehnoloških dostignuća u kontroli mikroklimatslihvoća za gajenje jagodastog uslova u gajenju jagode

Prirodni uslovi

ako integrisati pravilno sve tehnološke operacije gajenja, koje osim visokih prinosa treba da omoguće i vrhunski kvalitet jagode? Odgovor na ovo pitanje podrazumeva potrebu sveobuhvatne analize osnovnih činilaca neophodnih za nesmetano odvijanje osetljivih fizioloških procesa tokom pojedinih fenofaza porasta i razvića gajenih biljaka, zatim pravilan izbor i poznavanje neophodnih repromaterijala i na kraju, ne sa najmanjim značajem, obezbeđivanje tehničko-tehnoloških sistema za proizvodnju sa visokim stepenom sigurnosti. Regulacija temperature, relativne vlažnosti vazduha i količine svetlosti, te pravilno navodnjavanje i

K

ishrana, predstavljaju osnovne elemente ostvarivanja visoke tržišnosti, kako za gajenje jagode u zaštićenom prostoru, tako i za proizvodnju na otvorenom polju. Poželjno je da u godini zasnivanja useva, nakon jesenje berbe u toku
Regulacija temperature

zimskih meseci temperature vazduha u plasteniku bude oko 1-2 °C u trajanju od najmanje 5 sedmica, ili se pak pribegava dopunskom osvetljavanju useva jagode kako bi se inicirao nov period zametanja jagode., U proizvodnji na otvorenom polju praktikuje se primena lutrasila, agrila ili sličnih flis termozaštitnih tkanina, kako temperature unutar bokora ne bi padala ispod - 4 do -7°C. Zbog toga što većina sorti jagode ozbiljno izmrzava na konstatnim temperaturama ispod -12 °C neophodno je, naročito osetljivije rane i srednje rane sorte (Clery, Alba, Elsanta) prekriti debljom flis navlakom (Lutrasil 23 g/m2), i na taj način obezbediti dobro prezimljavanje bez obzira na pojavu eventualnih golomrazica

8

ŠKOLA GAJENJA JAGODE

bez snega. U uslovima visokih temperatura tokom leta i obilnog navodnjavanja i ishrane azotom, često dolazi do kašnjenja ili čak izostajnja formiranja plodova. Uz to jaka osunčanost dovodi do pojave oštećenja plodova. Zbog toga je u letnjim mesecima kod nas neophodno koristiti mreže, ili neki drugi oblik zasene koji će redukovati intenzitet insolacije za 25 do 35% i mistere kako bi se uz smanjenje temperature povećala i relativna vlažnost vazduha. U objektima zaštićenog prostora, pravilan menadžment svetlosti predstavlja veoma važan element, gde se osim intenzitetom i odnosom direktne i difuzne svetlosti, može upravljati i kvalitetom, odnosno spektralnim sastavom svetlosti. Fotoselektivne folije omogućuju bolju zaštitu od fizioloških nedostataka, odnosno od oštećenja usled pojave patogena i štetočina. Tzv. antivirusne folije smanjuju napad vaši,
Količina svetlosti

bele mušice, te tripsa, grinja i minera, ali i pojavu sive truleži, što umnogome doprinosi boljem finansijskom rezultatu. U vansezonskoj proizvodnji jagode u Srbiji, količina svetla ne omogućuje gajenje jagode u gustinama većim od 10 živića/m2, za razliku od Italije gde se u zavisnosti od tehničke savršenosti sistema broj penje i do 14 živića/m2, a u Izraelu i do 20 živića/m2. Uloga malč folije ili PP tkanih agrotekstilnih podloga je još značajnija sa aspekta tržišnosti. U reflektovanoj difuznoj svetlosti spektralni sastav može biti takav da posebno pogoduje intenzitetu boje i sjaja plodova, ali i u smanjenju osetljivosti na najvažnije bolesti i štetočina. U vansezonskoj proizvodnji sa grejanjem koristi se belo-crna folija ili beli agrotekstil kao podloga, ne samo zbog veće količine svetla, već i zbog manje pojave plamenjače u odnosu na crnu ili srebrno-braon foliju. U proizvodnji na otvorenom polju i srebrno braon i crna malč folija daju odlične rezultate, posebno one najkvalitetnije

koje idealno prianjaju uz površinu zemljišta, jer su relativno male debljine 25-30 mikrona, ali izuzetnog kvaliteta i postojanosti što im obezbeđuje pouzdano trogodišnje trajanje, nakon čega se u potpunosti uklanjaju sa parcele. Pravilno navodnjavanje je veoma važno sa stanovišta održavanja režima vlažnosti, ali i sa aspekta eventualne korekcije mikroklime, u prvom redu korekcije visokih temperatura zemljišta i prizemnog sloja atmosfere, posebno u noćnim časovima za vreme toplih noći u periodu plodonošenja i berbe. Na otvorenom polju kod zasnivanja useva na visokim letnjim temperaturama poželjno je u početku koristiti sistem za mikroorošavanje bez obzira na sistem kap po kap koji služi za fertigaciju. Visoka vlažnost vazduha i rashlađivanje folija i sadnica doprinosi ujednačenijem i bržem porastu i povećava procenat prijema frigo živića.
Navodnjavanje

ŠKOLA GAJENJA JAGODE

9

GAJENJE JAGODE

Osnovni elementi kvaliteta
i tržišnosti jagode i sitnog voća i
valitet i tržišnost su osobine koji se međusobno veoma prepliću, trebalo bi da se podrazumevaju, ali u mnogome zavise od standarda i sistema kontrole. Pod kvalitetom jagodastog voća podrazumevamo obično standardima ili zakonom propisane vrednosti sadržaja

K

kako ih ostvariti?
suve materije (vrednost briksa), šećera, organskih kiselina, minerala, vitamina, zaštitnih, bojenih, ili nekih drugih korisnih materija, odnosno minimalno tolerantne vrednosti sadržaja nitrata, nitrita, drugih makro i mikroelemenata ili, češće, teških metala, rezidua pesticida ili nekih drugih štetnih materija. Osim u kvalitetu, tržišnost se ogleda u nizu drugih osobina kao što su: pravilnost tj. uniformnost oblika i veličine, boja, njen intenzitet i sjaj, čvrstina, transportabilnost, dužina čuvanja i konačno organoleptičke osobine, koje su vrlo često veoma diskutabilne i veoma mnogo zavise od navika u potrošnji stanovništva određenog područja. Ipak, kod jagode izbalansiranost šećera i kiselina,

atraktivan ukus i miris, predstavljaju nezamenljive osobine, bez obzira što u veletrgovini, čak i na zelenim pijacama čvrstina ploda, intenzitet boje i sjaja, oblik i uniformnost ploda imaju često presudnu ulogu. Tržišna jagoda kod domaćeg potrošača podrazumeva jarko crvenu boju, visok sjaj, pravilnost oblika i veličine, ali nadasve važnim se smatra krupnoća, koja kod ekstra klase ide preko 30 g. Takođe, osobina koja postaje sve bitnija jeste čvrstina ploda, odnosno transportabilnost i dužina čuvanja. Osim što je uslovljena sortimentom, čvrstina puno zavisi i od pravilnog navodnjavanja i izbalanirane ishrane, sa visokim učešćem kalijuma i kalcijuma.

TV emisija Svet poljoprivrede
i mreži lokalnih tv stanica
TV GALAKSIJA 32 – ČAČAK Četvrtak RTV BATOČINA Utorak TV TOP 3 – PROKUPLJE Subota TV LESKOVAC Nedelja TV BOR Subota JP TV PIROT Nedelja TV AS – KREPOLJIN Subota TV 2000 – LOZNICA Subota STV – NEGOTIN Subota RTV VK – KIKINDA Petak RTV PATRIJA – K23 – SUBOTICA Subota TV KANAL 9 – KRAGUJEVAC Subota RTV LASTAVICA – KRUŠEVAC Nedelja TISA INFO KANAL – NOVI BEČEJ Utorak TV AS – ŠABAC Nedelja TV JAGODINA Subota TV JASENICE - SM. PALANKA Nedelja TV JEDINSTVO - NOVI PAZAR Nedelja TV JERINA - SMEDEREVO Nedelja TV KOPERNIKUS - NIŠ Subota TV KRONIK - VALJEVO Nedelja TV LAV - VRŠAC Subota TV SAT - POŽAREVAC Subota TV SPEKTAR - SOMBOR Četvrtak TV POŽEGA Nedelja TV RESAVA - SVILAJNAC Sreda RTV PRIMA - BAJINA BAŠTA Nedelja RTV STRELA - VELIKI POPOVIĆ Nedelja TV VALJEVO Subota 10.15 Petak 12.15 20.00 Subota 20.00 10.30 Nedelja 10.30 11.00 Ponedeljak 13.00 15.00 Nedelja 07.00 12.00 16.00 Nedelja 11.00 12.00 Nedelja 11.00 16.00 Ponedeljak 16.00 20.00 Subota 12.00 11.00 Nedelja i sreda 11.00 11.00 10.00 Ponedeljak 11.00 20.00 Subota 17.00 15.00 19.00 Nedelja 10.30 10.00 13.00 12.00 07.45 13.00 16.30 Utorak 16.30 09.00 Petak 13.00 10.30 i 15.30 Subota 09.30 12.45 20.30 Četvrtak 15.00 16.00 20.00 Ponedeljak 18.00 10.00

na televiziji

ENTER

subota u 10 h, nedelja u 8 h i sreda u 6 h
Urednik i voditelj Dejan Jovanović Produkcija Rainbow Beograd

10

ŠKOLA GAJENJA JAGODE

Agrotop marketing • 011 239 80 39 marketing@poljoprivrednilist.co.yu

ili sa onim koje se gaje u specifičnim klimatskim uslovima. U tom smislu je neophodno uvesti u proizvodnju što veći broj sorata različite namene. Podebljanim slovima označene su sorte koje na italijanskoj A listi (zvanična sortnaj lista) važe za najkomercijalnije.Odabir sortimenta a oglednom polju preduzeća Zeleni hit traje ispitivanje većeg broja sorata od strane Ministarstva za poljoprivredu Republike Srbije. ili najviše gajene. opredelili smo se da Vas upoznamo sa onim sortama koje se smatraju standardnim ili perspektivnim i relativno su novijeg datuma. Diverzifikacija proizvodnje jagode predstavlja veoma važan preduslov za stabilnu proizvodnju. pa do najsevernijih područja Srbije. od najranijih. Proširiti njihovo gajenje od nizijskih područja do brdsko planinskih krajeva. gajenjem sorata različite dužine vegetacije u regionima sa različitim toplotnim sumama tokom vegetacione N sezone i sa vertikalnim temperaturnim gradijentom. kao i najperspektivnije za 2008 godinu. na osnovu čega možemo preporučiti veći broj sorti iz uvoza za različite sezone i namene gajenja. od krajnjeg juga. a takođe i onim koje su obeležile prethodne decenije i sve se manje gaje. do sorti za duboko zamrzavanje i industrijsku preradu. Iako se na Evropskoj i Američkoj sortnoj listi nalazi veliki broj kultivara. ŠKOLA GAJENJA JAGODE 11 . do vrlo kasnih sorata za otvoreno polje. Naime. od onih za svežu potrošnju. odnosno dužini dana. sezona berbe se maksimalno produžuje i time smanjuje pritisak na tržište i variranje cene.

Odlične je adaptibilnosti i otpornosti na bolesti. vrlo pravilnih. jarko crvenih i sjajnih plodova. Nakon hladnijih zima prinos je vrlo ograničen i obično se svodi na 0. Osetljiva na sivu trulež u plastenicima. sa malim čašičnim listićima i veoma lepim vizuelnim utiskom. Ova sorta nema izraziti potencijal rodnosti i u dobrim uslovima daje prinos retko veći od 0. ali je sklona u određenim uslovima tamnjenju i matiranju. porast plodova i zrenje su vrlo koncentrisani.5 do 0. ali je u početku berba mnogo bolja. Ima konusno-okruglaste plodove.8 do 1 kg. Dobrim programom navodnjavanja i ishrane može se izazvati remontantnost kod gajenja na supstratima. Kod ove sorte zametanje. dobrog ukusa i arome. ali puno i vrlo krupnih plodova i preko 50 g. konusnih.Rane sorte nosu na Clery i Miss kasni sa zrenjem samo dan ili dva. U dobrim uslovima prosečni prinos po živiću je od 0. sa vrlo ujednačenim kvalitetom od početka do kraja. To je vrlo krupna sorta. osim na jako lakim i humoznim i plodnim zemljištima. čak i padanjem rasada. Alba je vrlo rana sorta koja u od- Clery je odlična rana sorta vrlo dobrog ukusa i arome. Prosečna masa ploda je 27-30 g. Ima visok sadržaj kiselina u plodovima i dobru postojanost u manipulaciji. pa se može upešno gajiti i na težim i nešto alaklnijim zemljištima. Kvalitet plodova je dobar i veoma postojan. nešto svetlije boje. ali ima nešto viši sadržaj kiselina u plodu. konusnih plodova.3 kg po živiću. Berba ne traje duže od desetak do petnaest dana. Briks je na nivou sorte Clery. solidne čvrstine i šelf lajfa. a plodovi krupniji. Potencijal rodnosti nije izrazit. Relativno dugo plodonosi. Boja je zadovoljavajuća. bilo plamenjačom bilo fuzarioznim ili verticilioznim uvenućem. sjajniji i ukusniji. visoke otpornosti i adaptibilnosti. vrlo uniformnih. Ova sorta je jako osetljiva na bolesti korena i uvenuće prouzrokovano. Plodovi su vrlo čvrsti sa otporom penetracije 3538 g.6 kg po živiću. tako da izuzetno podnosi transport i manipulaciju. 12 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Miss je vrlo rana sorta.

čak i na povišenoj temperaturi. dugo mogu čuvati u transportu i prodaji. Sorta dobrog ukusa i intenzivne crvene boje koja brzo tamni i prelazi u karmin crvenu. Na taj način se Antea je srednje rana sorta koja stiže 5 dana nakon sorte Clery. Dobro se transportuje i čuva do prodaje. Eva je novija sorta pogodna za gajenje na otvorenom polju i u zaštićenom prostoru. sa vrlo atraktivnm čašičnim listićima Zahvaljujući visokom sadržaju šećera. Plodovi se beru na početku zrelosti. gde ne raspolažemo dovoljnim količinama vode. svetlije boje i mada nemaju izuzetnu čvrstinu. čvrstine i uniformnosti. Konzistencija plodova nije adekvatna za udaljena tržišta.9 do 1. Plodovi su solidne krupnoće. Prosečna masa ploda. Pogodna za siromašnija zemljišta. ali osim rustičnog izgleda i tamnije boje. jer je izuzetno osetljiva na bolesti korena. Lako se odvaja plod. Jedna od najinteresantnijih novoselekcionisanih sorata. izduženo konusnog oblika. kupasti. lekcionisana u Vageningenu koja u severnoj i centralnoj Evropi predstavlja standardnu sortu. posebno za pijačnu prodaju. karakteriše ih izvanredan šelf lajf. Odlične je transportabilnosti. 26 do 30 grama.1 kg. Ima vrlo kupne. pa u uslovima obilne ishrane azotom oplodnja često nije dobra. U Italiji se gaji na većim nadmorskim visinama. Plodovi su srednje krupni. izuzetne jarko crvene boje i sjaja. Sorta je veoma osetljiva na nepovoljne uslove sredine. koja obilno zameće. Cvasti su visoko u bokoru. još uvek izdvajaju ovu sortu kao vrlo atraktivnu. koja zrenjem u odnosu na Clery i Albu kasni 3 dana. i izbalansiranom odnosu kiselina ukus je izuzetno dobar. Treba je gajiti samo u prohladnoj klimi na većim nadmorskim visinama i na lakim. Plodovi su krupni konusni. izduženi i krupni jarko crvene boje sa naranžastom nijansom. Vrlo pogodna za gajenje na siromašnijim i zamorenim zemljištima. a otpor penetraciji 30 do 35 grama. Osetljiva je na antraknozu. Plodovi su solidne čvrstine i nisu skloni površinskim povredama u čuvanju i manipulacijama. Biljke su bujne otporne na bolesti korena i na pepelnicu. Ako se izuzme visoka zahtevnost ove sorte u pogledu tehnologije gajenja. ostale osobine prvenstveno fantastično izbalansiran odnos kiselina i šećera i odličan ukus. jer već tada ih odlikuje visok briks. Prosečan prinos po biljci u dobrim uslovima je 0. uniformne plodove konusnog oblika. Maya ima biljke bujnog habitusa koje su otporne na većinu bolesti jagode. par dana ranija od Marmolade. U plastenicima u ranoj proizvodnji nema dovoljno polena pa su prvi plodovi malo deformisani. posebno u kooperativama koje jagodu plasiraju van glavne sezone. srednje krupni do krupni. crvene boje mesa i dobrog ukusa. vrlo uniformni. Srednje rana sorta. Kasni u odnosu na Clery 4 dana u berbi. odlikuje ih i veoma dobar ukus i aroma. Plodovi imaju osrednju uniformnost i krupnoću. Plodovi su ujednačeni. pa se troši manje radne snage u berbi. Stiže 4 dana pre Marmolade. vrlo blizu ukusu Elsante. Asia Darselect je ranija francuska sorta koja spada među najukusnije i veoma gajene posebno u Nemačkoj i u Austriji. Sklona je brzoj promeni boje u karmin crvenu na visokoj temperaturi. habitus i produkciju velikog broja korenovih vratova. odlične čvrstine. Odlična je i na otvorenom polju i u plastenicima i hidroponskoj proizvodnji. gotovo peskovitim i blago kiselim zemljištima. Plodovi su krupni. Elsanta je holandska sorta se- Madalleine ima vrlo bujni Patty je sorta koja se u Italiji još uvek puno gaji u Veronskim plasteniciŠKOLA GAJENJA JAGODE 13 .Srednje rane sorte je srednje rana sorta.

šljive.PROPLANT .RAGGI-VIVAI ..HABERLI . jabuke. kruške.Ravena . breskve.NEW FRUITS .GEOPLANT . . trešnje. kajsije.Budimpešta Sadni materijal vrhunskog kvaliteta odabranih sorata jagodastog voća.Ćezena . nektarine.

vrlo ukusna Elsanta Standard u proizvodnji na supstratu Roxana Vrlo rodna. obilna jesenja berba Tuchampion Prinosna i ukusna sorta Thutop Izuzetno rodna i slatka krupna sorta Loch Ness Krupna i slatka kupina za svežu potrošnju Standard za plasman u svežem stanju Tulameen . blistava. krupa.Alba Rana. sjajna i čvrsta Asia Krupna.

Sonata je nova holandska sorta sa ambicioznim planovima da zameni Elsantu. Srednje bujnog habitusa i osrednjeg potencijala rodnosti. Odlične konzistencije i odličnog ukusa i mirisa. a u našim uslovima plodonosi nešto iza najranijih sorti. Sugar Lia je nova talijanska sorta koju je selkcionisao profesor Faedi. Trpi veliku gustinu s obzirom na uspravan bokor i srednju bujnost. Cveta veoma rano. Po svojim organoleptičkim osobinama Sonata ni približno ne ispunjava standarde sorte Elsanta. čvrsti. pa se preporučuje za terene na kojima se ponovo zasniva jagoda.. Plodovi su konusno okruglasti. dobra uniformnost i čvrstina plodova. ali još uvek rustičnog izgleda i nešto niže unformnosti. Za berbu stiže par dana ranije od Marmolade. Odlikuje je odličan ukus i aroma. ali odličnog ukusa i mirisa. Ima krupnije plodove. dobrog ukusa i arome. Za branje stiže 2 do 3 dana nakon Albe. Spada u srednje rane sorte koje su vrlo atraktivne za gajenje i prodaju. Biljke su bujne odlične adaptibilnosti na peplnicu i antraknozu. 16 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . ali su plodovi znatno mekši. iako izuzetnog sjaja. za razliku od prolećnog perioda kada nije u toj meri rentabilna. Queen Elisa je odlična sorta Srednje kasne i kasne sorte Arosa je dan ili dva kasnija od Marmolade. Zahteva nova zemljišta sa malim pritiskom inokuluma i vrlo ranu setvu. tamnije crvene boje. a prethodno se ne vrši dezinfekcija. ova sorta može poprimiti tamniju boju.Srednje rane sorte ma i u jesenjem periodu daje jako lepe i uniformne plodove i visok prinos. u većoj meri konusnog oblika. Odlične je otpornosti na pepelnicu i na bolesti korena. Mada ima lep sjaj. kako bi se dovoljno razvila do zime. koja je par dana kasnija od Albe. visok sjaj i lepa boja.

Karakterišu je vrlo krupni kupasti plodovi svetlije boje. čak i vrlo osetljiva na bolesti korena. ali posle izvesnog vremena gubi na značaju. Prosečan prinos po živiću u dobrim uslovima je 1 do 1. mada ukus a naročito miris ne predstavlja najaču stranu ove sorte. delom i na Collectotrichum acutatum. ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Dora je sorta novijeg datuma koja Roxanna ima veoma bujnu biljku. a otpor penetraciji visok 30-33 g/cm2. Vrlo je prinosna u jesenjoj proizvodnji i u hidroponskoj proizvodnji u vrećama. Boja u mnogome podseća na Elsantu. srednje konzistencije. Asiom 8 dana i 11 do 12 dana za Albom. Saint Pierre je nova sorta izuzetnog ukusa. ali dosta osetljiva na bakterioze. Marmolada je sorta sa kojom obično započinje intenzifikacija proizvodnje. a ukusom Saint Pierre gotovo da prevazilazi sve ostale sorte. ali nikad u potpunostii ne nestaje iz proizvodnje. tamnije crvene boje i sjajni. ali ne kao kod Albe. Krupnih i čvrsti plodova. visoke otpornosti na bolesti korena. jarko crvene boje. ali ne tako visokog potencijala rodnosti. sa briksom koji ne prelazi 5. Cveta kasnije u odnosu na Marmoladu ali za berbu stiže otprilike u isto vreme. atraktivne plodove. sa ukusom koji nije izuzetan. izduženo-kupastog izgleda. Solidne je otpornosti na gljivična oboljenja.Srednje kasne i kasne sorte se odlikuje visokim prinosom i gotovo istovremenim sazrevanjem sa Marmoladom. 17 Onda je vrlo krupna sorta i vrlo prinosna koja se dosta gaji u Italiji. sa krupnim čašičnim listićima. uniformne. Za razliku od Onde imaju odličan ukus. Prosečna masa ploda je 26-28 grama. dobrog ukusa i visoke komercijalne vrednosti. koji se meri sa sortom Onda. vrlo krupnih atraktivnih plodova. konusnog oblika. Ima veoma krupne. čak i u lošim uslovima navodnjavanja i ishrane. ali još uvek vrlo adaptibilna i dobra.2 kg.7. Gajiti je na devičanskom terenima za jagodu ili uz prethodnu dezinfekciju zemljišta. Berba kasni za Marmoladom 2 dana. i tolerancije na Oidium fragariae i Xantomonas fragariae. Plodovi su vrlo krupni. Ima izvanredan potencijal rodnosti.

konusne plodove. lepo obojene i sjajne plodove. ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Ima krupne. odličnog ukusa i mirisa. čak i na visokim temperaturama. Ima kupaste. a u brdsko-planinskom području čak 10 dana nakon Elsante.Jako kasne sorte je švajcarska sorta. ali sa briksom preko 7. Obavezno treba očistiti da ne bude više od 2 korenova vrata po živiću u jesenoj nezi zasada. Vrlo je slična po svojm osobinama sorti Record. a plodovi su krupni od početka do kraja berbe. nešto svetlije boje. Zameće veliki broj cvetnih grana i plodova. Record je sorta koja po svojim osobinama odgovara organskim sistemima zemljoradnje. Ima veoma visok potencijal rodnosti jer obilno zameće. Sorta je pogodna i za svežu potrošnju i za industrijsku preradu. ne tako bujna. Jako kasne sorte Idea je jako kasna sorta izuzetnog kvaliteta koja se u Italiji uglavnom gaji u plastenicima. odličnog ukusa i mirisa. Thuchampion Thutop je kasna sorta krupnih. pepelnice i bolesti korena. vrlo slatkih plodova. solidne otpornosti na uvenuće i 18 Raurica je jako kasna sorta sa uspravnim položajem listova. koji u uslovima visokih temperatura često gube na kvalitetu i tržišnosti. Stiže 5 dana nakon Marmolade. Može se gajiti uspešno na slabim zemljištima. čiji je jedan od roditelja sorta Marmolada. Sadržaj vitamina C u plodovima je vrlo visok. sa malim sadržajem kiselina. uz ograničenu agrotehniku i zaštitu od koletotrihuma. Ima krupne plodove osrednje konzistencije. Adria je jako kasna sorta koja za Marmoladom kasni oko 6 dana. Stalnorađajuće sorte Albion je američka sorta iz Kalifornije. zbog visokog kvaliteta. izraženog sjaja i ne tako čvrste. Što se tiče šelf lajfa ova sorta spada u veoma prihvatljive u pogledu mogućnosti izvoza.

Candonga. Selva je U Sloveniji je proizvodnja jagodastog voća u velikom usponu. dobre uniformnosti. maj 2008. sjajne crvene boje. Plodovi su vrlo krupni. Ima lepe krupne plodove sa dobro izbalansiranim odnosom šećera i kiselina. pomisli na sortu Zenga Zengana. Pajaro. sa ujednačenijim branjem krupnih plodova prve klase. nisu skloni tamnjenju na visokim temperaturama. koja se u Sloveniji plaća i do 7 Eur za kilogram preko leta. Ima konusne plodove. ipak ih taksativno Industrijske sorte I danas kada pomenemo otkup jagode za potrebe smrzavanja svako prvo Syria je novosekcionisana industrijska sorta sa briksom preko 8. navodimo sa napomenom da ih prethodno treba proveriti u našim agroekološkim uslovima Camarosa. Turskoj na Kipru i na grčkim ostrvima. Ima nešto tamniju crvenu boju plodova od sorte Dijamante. izraženog sjaja. Plodovi su krupni. Nema bojazni da će sačuvati kvalitet i kada potpuno sazru na biljci. intenzivne crvene boje i vrlo je pogodna za smrzavanje i industrijsku potrošnju. koja se i danas uspešno gaji. Ima visok briks i solidan ukus. sa jakom orijentacijom na izvoz na susedna tržišta u Evropskoj uniji. Ventana. Tudla. sa veoma dobrim ukusom. Slovenija Mara de Bois je francuska stalnorađajuća sorta jagode. Kod dobre agrotehnike prinosnija je od sorte Dijamante. ali izuzetnog ukusa. Pogodna za brdskoplaninska područja stalnorađajuća sorta iz Kalifornije koja se odlikuje visokom produktivnošću. Novi cilj selekcije u Italiji jeste čvrstina i transportabilnost kao kod sorte Camorosa. Stajanjem jako gubi na masi. Sorta se nalazi u velikom usponu. ova sorta je osetljiva na pepelnicu i antraknozu. konusnog oblika. naučni radnici iz Slovenije i jugoistočne Evrope sa ciljem odabira sortimenta i trasiranja glavnih pravaca razvoja u narednih nekoliko sezona. sitnih i neubedljivih plodova. slabija produktivnost ne omogućuje visoku profitabilnost u modernim sistemima gajenja Sorte za područje Mediterana Mada se ove sorte vrlo retko gaje van Sicilije. maj 2008. ali daleko ujednačenije plodove po obliku i po veličini. stručno osoblje savetodavne službe. 19 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . sa namenom udaljenog transporta. kome je osim najviđenijih proizvođača jagodastog voća prisustvovali prometnici. odlične čvrstine. odličnog ukusa i vrlo atraktivni. Candonga i Ventana za gajenje u kontinentalnim uslovima. Slovenija Diamante je američka sorta stalnorađajuće jagode.Stalno rađajuće sorte visoko otporna na plamenjaču i na koletotrihum. Osim sklonosti kaliranju. Osetljiva je na antraknozu. Organoleptička ocena sa zadnje degustacije u Brežicama. Irma je talijanska sorta veoma visoke produktivnosti u oba termina i u proleće i tokom leta. regiona Basilicata na jugu Italije. Paros. vrlo bujnog habitusa i odlične produktivnosti. Ima krupne konusne plodove. Thetis. pogotovo na jugu Srbije u Leskovačkom i Prokupačkom kraju. Nažalost. te u Španiji. Takođe ima solidnu otpornost na grinje. Seescape je američka stalnorađajuća sorta koja se odlikuje veoma ujednačenim osobinama. Prezentovane ocene su rezultat ocene kvaliteta i tržišnosti na skupu u Brežicama. Ocena tržišnosti u Brežicama. odlične čvrstine. svetle boje. Intenzitet obojenosti i aromatičnosti preporučuje ovu sortu i hladnjačari rado otkupljuju ovu sortu. slatke i sa finim kiselinama.

tantne još jedno solidno zametanje i Niz novih švajcarskih sorata. jer imaju visok briks Roxana i uz to izuzetnu boju i aromatičnost. zbog visoke adaptibilnosti. ishrana kalijumom mora biti znatno bogatija u odnosu na ishranu azotom. sitnim semenom. prvenstveno uvođenjem sorte Elsanta. plodovi su vrlo lepe boje i sjaja. čvrstih i kupastih plodova. a verujemo da će sa razvojem gajenja jagode u zaštićenom prostoru na supstratima u letnjoj proizvodnji zauzeti i kvalitetne fotoneutralne. jarke crvene boje koja ne tamni. gde u uslovima nižih temperatura 20 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Ova sorta se dosta gaji u kontinentalnoj klimi i na otvorenom polju. Lia. dok je Asia. Važan element u odabiru sortimenta je bolji ukus. Nova sorta Lia (Sugar Lia) profesora Faedija takođe ima vrlo impresivan početak introdukcije. sorta Madalleinne je introdukcijom došla nešto kasnije. Sorta Antea prema vodećim stručnjacima predstavlja takođe vrlo perspektivnu sortu. Inače su odličnog ukusa. ne samo u pogledu variranja uslova proizvodnje. prvenstveno na sorte. mada se znalačkim navodnjaplamenjaču i uvenuće. pravilnošću. poput sorte Alba.. sve se više uviđa da srednje rane sorte velikog potencijala rodnosti i odličnog kvaliteta i ukusa. jer su stvorene ukrštanjem sorte Marmolada i jedne autohtone švajcarske sorte. Sorta Thutop je malo kasnija. koje berba otprilike 2 meseca nakon one su veoma rodne. Vrlo perspektivne sorte jagode u poslednje vreme dolaze iz selekcionog centra New Fruits u Ćezeni. i drugih srednje ranih sorata Asia. vrlo rana sorta Miss nije ocenjena kod prolećnih sorti koje nisu remonperspektivnom. Sorta Thuchampion oblikom ploda izuzetno podseća na Marmoladu. odnosno stalnorađajuće i osetljivost na bolesti. krupnoćom i izuAsia zetnom čvrstinom Alba konkuriše za lidersko mesto u izvozu na udaljenea tržišta. Izuzetno prinosna sorta. U odnosu na Marmoladu. vrlo visok prinos i odličnu čvrstinu i sjaj. Izuzetno rana i dobra sorta Clary. Ove sorte osim čvrstine ploda odlikuje i odlična adaptibilnost i otpornost na bolesti. pošto su cvasti visoko postavljene u bokoru. može dati odlične rezultate. sazreva par dana pre od ove sorte i ima mnogo Alba Komentar više Intenzifikacija proizvodnje obično započinje širenjem sorte Marmolada. Najviše se gaji na području Mačve i već je veoma poznat ukus i aroma ove sorte.SORTIMENT i smanjenog pritiska inokuluma. ali i za preradu. zbog čega recivanjem i ishranom može indukovati i mo. zbog nižeg potencijala rodnosti ima više alternativa. Od početnih uspeha sa sortom Maja i Gemma. ali je i mnogo veće bujnosti. kupastih plodova. Formira veliki broj cvasti i u osnovi i u kruni bokora. za razliku od početnog trenda gajenja što ranijih sorata. Mada nije izuzetno prinosna. sjaja. dok se sorta Clery izdvaja velikom otpornošću na bolesti. imaju niz prednosti. Najrodnija među njima je sorta Alba. koja je u postupku introdukcije jedna od svakako najperspektivnijih sorata. Queen Elisa. Posebno je preporučujemo za brdsko planinski region i laka humozna zeljišta. Elsanta u plastenicima uz pažljivu tehnologiju gajenja ima delimičnu remontantnost. pravilnih. koja je danas manje više severnoevropski standard. Sorta poseduje izuzetan ukus i aromu. Ova sorta se odlikuje velikim učešćem u ukupnom rodu krupnih. ujednačenošću. dobrim ukusom i 2 dana je ranija od ostalih. svetlije crvene boje sa prosvetljenjem na vrhu ploda. Ima izuzetno krupan. već i eventualnih grešaka u tehnologiji gajenja. Svojim izduženo kupastim plodovima visokog sjaja. došli su do faze visokog učešća na proizvodnim površinama u glavnim proizvodnim reonima severne Italije sorte Alba i Roxanna. podjednako se sa usprve. ali treba imati na umu da kod svih bujnih sorti. Sve rane sorte osetljivije su u hladnijim zimama na niske temperature i pogotovu onda daju slabiji rod. pehom mogu gajiti i za svežu konzumnu potrošnju. sorta Saint Pierre po svojim osobinama tržišnosti i po izuzetom ukusu takođe zaslužuje veliku pažnju. ali izuzetno dugo plodonosi. ima karmin crvene plodove. Kada je reč o zaštićenom prostoru. što u uslovima obilne ishrane azotom obično dovodi do slabije oplodnje. obojen i čvrst plod. odnosno specifičnom ishranom i navodnjavanjem može naknadno da rodi i do 200 gr po živiću. Ova sorta stiže ranije.

ŠKOLA GAJENJA JAGODE 21 .

ili pak veoma visoke troškove transporta sa južne hemisfere. 22 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . pa čak smrznuta malina ove zime i proleća vredi čitavo bogatstvo od 3. uključujući i gajenje sa visoki stepenom zaštite od nepovoljnih spoljnh činilaca i kontrolom osnovnih elemenata mikroklime.5 x 5 cm Napomena Z ma sa probirljivim kupcima. zdravstveno stanje sadnog materijala predstavlja važan preduslov uspeha u proizvodnji. proizvodnja jagodastog i drugog sitnog voća dobila je sasvim nove dimenzije i vidove. povrća i cveća. Najskuplje su A++ trej sadnice. te ukrasnog bilja i dendro materijala koji se predominantno razmnožava vegetativnim putem. Kako se proizvodi ovaj sadni materjal? Matične biljke se uvek dobijaju iz kulture tkiva i to je tzv bazni materijal koji služi za umnožavanje sertifikovanog sadnog materijala.SADNI MATERIJAL Nabavka kvalitetnog sadnog materijala a sve vrste voća. smrznute sa pripadajućim supstratom na korenovom sistemu. ali i pravi multibrodni plastenici i staklenici. Od toga u mnogome zavisi i potencijal rodnosti. jer odsustvo vektora (vaši.5 EUR za rolend dobrog kvaliteta. nadstrešnice od polietilenske folije. Na tržištiKategorija Dijametar sadnica Fri A. jagode. Osim protivgradnih mreža. tripsa i drugih štetočina) znači potpuno odsustvo virusnih oboljenja na tkivima iz vršnih meristema ili iz stolona. grinja. dezobarijerama i komorama sa duplim vratima na ulazu obezbeđena potpuna zdravstvena bezbednost. Broj sadnica po gajbi/ kontejneru Sporije formiranje 1000 Sporije formiranje 800 Otovreno polje 700 Otvoreno polje 600 Otvoreno polje 500 Za plastenike 400 Za plastenike 350 Za plastenike 250 Za plastenike 250 Za staklenike 75 Za staklenike 75 Waiting bad 75 Zeleni živić otv. sa dijametrom korenovog vrata od preko 18 mm. maline ili borovnice. neznatan rizik u pogledu zdravstvenog stanja sadnog materijala. bilo da se vrši mikropropagacija za klasično gajenje frigo sadnica ili za dobijanje bezvirusnih zelenih živića. polje 60 U uslovima umereno-kontinentalnog pojasa jagoda se razmnožava iz različitih kategorija frigo živića. moderni tunelski objekti. bezvirusnog sadnog materijala ili pak pouzdanog i vrlo kvalitetnog standardnog materijala od suštinskog značaja.1000 Fri A. sve više su u upotrebi kvalitetni mrežarnici. Roba koja u kontinentalne zemlje Evrope dolazi iz Mediterana ili iz Čilea. jasno je da sadni materijal mora da obezbedi visoku produktivnost.800 Fri A 700 Fri A 600 Fri A 500 Frii A+400 Fri A+ 350 Fri A+300 Fri AA+250 Tray A Tray A+ Tray AA+ Gp 29-34 Gp OW 6-7 mm 7-9 mm 7-10 mm 8-12 mm 10-12 mm 12-14 mm 14-16mm 16-18 mm > 18 mm 12-16 mm 16-18 mm > 18 mm 4. Matične ili majčinske biljke gaje se u mrežarnicama ili u plastenicima u kojima je insekt proof mrežama. visoke cene jagode i drugog sitnog voća opravdavaju vrlo visoke troškove vansezonske proizvodnje. a često dođe i do velikih poremećaja. Od momenta uvođenja klonske selekcije i kulture meristema u masovnu proizvodnju sadnog materijala. sa ili bez pripadajućeg supstrata.5 x 5 cm 4. posebno god podizanja višegodišnjih zasada.polje 60-68 Prezimeli živić otv. Da bi uspeli da ostvarimo profitabilnost sa ovako visokim troškovima amortizacije moderne opreme i tehnologije. Broj sadnica po paleti 40000 32000 28000-31500 24000 20000 16000 14000 10000-12500 10000-12500 3375 3375 3375 5005 5005 Okvirna cena 12-13 din 13-14 din 15-16 din 16-17 din 17-18 din 16-17 dn 20-22 din 20-22 din 22-25 din 60-65 din 65-70 din 70-80 din 25-30 din 25-26 din Stoga je nabavka sertifikovanog. sa Novog Zelanda i ko zna odakle. često nije ukusa na koju su potrošači navikli.

P R A V E S A D N I C E .

odnosno uvode se u ishranu između 12 meseci do navršene druge godine. čir na želucu. koji pate od nesanice treba da je jedu pre spavanja. Prisutnost cinka. a potom se procedi. fosfora. što uz mleko podrazumeva postupno uvođenje novih namirnica. podstiče mokrenje. Uz sve to. a ako su roditelji alergični na ovu voćku. vitamin C. što povećava karakteristiku spomenutog voća da neutrališe „destruktivne” molekule poznate kao slobodni radikali. kardiovaskularni problemi. posebno fenolima. maligna oboljenja. Alergen ŠKOLA GAJENJA JAGODE . značajno je pomenuti da u jagodi ima fluora (24 mikrograma). Upotrebljava se protiv spoljašnjih hemoroida. potreban je oprez naročito kod odojčadi koja počinju da se dohranjuju. treba izbaciti iz jelovnika. deluje i kao diuretik. Ipak. 24 J Upotreba lista Listovi jagode sadrže dosta tanina koji se uspešno upotrebljava za lečenje proliva. a da. odnosno 137 kJ (u 100 grama). blagotvorno delujući na bubrege. Ona podstiče apetit. folna kiselina (0. čini je dostupnom i dijabetičarima.054). Jagode i alkohol Utvrđeno je da manja količina alkohola pomešana s jagodama ili kupinama. magnezijuma. jagoda gasi žeđ. Ako dođe do alergijske reakcije na jagode.06). PP (0. srce i kardiovaskularni sistem. Za bolji rad jetre preporučuje se da se jagode jedu tri puta dnevno. a ima i broma pa oni Kako se jagode ubrajaju u grupu nutritivnih alergena.016 mikrograma). konzmiranje jagoda s alkoholom ima i negativna svojstva. što ih preporučuje svima koji žele da smršaju.031). Naravno. koga ima čak 64 miligrama. K (13). Upotrebljava se protiv spoljašnjih hemoroida. a čak doprinose i smanjenju holesterola. kao i za ispiranje usta protiv lošeg zadaha. Od minerala. Među njima su: beta-karotin (49 mikrograma u 100 grama). Čaj od lista jagoda pripravlja se tako što se 1 gram usitnjenog lista prelije šoljicom kipuće vode. jer elagična kiselina u njima neutralizuje kancerogenu supstancu PAH iz dima cigareta. Stoji 10 minuta. potrebno je javiti se lekaru. Jagode su nezamenljive za osobe izložene sekundarnom pušenju. meseca. a potom se procedi. a istraživanja su pokazala i da usporavaju starenje. Obiluju antioksidansima i fitonutrijentima.12 miligrama). ili postoji veća sklonost pojavi alergija. Sami fenoli daju jagodama antikancerogena svojstva. pojačava antioksidantnu snagu tog voća. podstiče mokrenje. Stoji 10 minuta. koji oštećuju DNK i ćelijsku membranu. koji štiti zube. tj. gvožđa (pa je dobra u borbi protiv anemije). pre svih.5 grama vode u 100 grama. i. ima i biljnih vlakana koja poboljšavaju varenje hrane. uz malu količinu saharoze. unesu u sebe mnoge neophodne vitamine i minerale.51). Za beljenje zuba i lica Listovi jagode sadrže dosta tanina koji se uspešno upotrebljava za lečenje proliva. joda. B2 (0. bitoin (4). uz to. odnosno od šestog do desetog meseca života. kao i za ispiranje usta protiv lošeg zadaha. jer sadrži 89.Hranljiva vrednost jagode agode ne sadrže mnogo kalorija – 33 kcal. ali i hroma. pa se preporučuje da se jede pre glavnog obroka. kalijuma (147 miligrama) koji pomaže u čišćenju organizma od otrova. tj. Sadrže 0 % holesterola i 0 % masti. ima i kalcijuma. na žalost. To znači da se jagode u njihovoj ishrani ne preporučuju pre šestog. jagode ne treba davati pre 12. ako se uzimaju velike količine. B6 (0. deluje i kao diuretik. Čaj od lista jagoda pripravlja se tako što se 1 gram usitnjenog lista prelije šoljicom kipuće vode. pa se zato preporučuje umerenost u ispijanju koktela. B1 (0. a ovo voće. vitamin E (0. koji sprečavaju ili pomažu u lečenju teških i hroničnih bolesti kao što su dijabetes.

uključujući proizvodnju u plastenicima U i staklenicima sa ili bez grejanja. proizvodnju u niskim tunelima.Odabir načina proizvodnje obezbeđivanju što duže sezone prodaje jagode i radi iznalaženja optimalne tehnologije gajenja najbolje je odlučiti se za kombinaciju nekoliko mogućih opcija. odnosno tehnika i sezona gajenja. ŠKOLA GAJENJA JAGODE 25 . proizvodnju uz zaštitu agrotekstilom ili proizvodnju na otvorenom polju. pa sve do novogodišnjih praznika. U cilju kontinuiranog nastupa na određenim tržištima veliku ulogu treba da ima i gajenje jagode u brdsko planinskom području. gde će on za berbu pristizati od sredine juna. pa se pravilnim odabirom sortimenta u Srbiji može obezbediti kontinuirano snabdevanje tržišta od kraja marta-početka aprila. proizvodnju u lakim i jeftinim jagodnim plastenicima.

ali se obično svodi na sam početak avgusta. Dvostruka folija Mreža za zasenu Supstrat Živici Agrotekstil Mulch folija Navodnjavanje Cena po m2 (EUR) Broj živića po m2 Prinos po m2 cima se iskljućivo koriste više kategorije frigo sadnica. onda se koristi A kategorija živića. ređe A700. dopunskim osvetljenjem i punim grejanjem.model A Plastenički objekat . Prestige i dobro se ispere. U sadnji je veoma važno da korenove žilice u zemljištu imaju potpuno vertikalni položaj i da ne dođe do njihovog povijanja u stranu ili na gore ka površini zemljišta. u poslednjoj dekadi jula.3m x 30m (159m2) 6. ili eventualni tretman u aminokiselinama. jer će to usloviti propadanje živića.44 5 4 kg Pocinkovana konstrukcija Farbana konstrukcija Jednostruka folija Dvostruka folija duv.73 15. sadnja se obavlja krajem avgusta. Pogrešno je verovanje da se pravilnim rasporedom sadnica u vertikalnom uzgoju.33 4 3 kg Model B + + + + + + + + + + + + 12.0m x 30m (180m2) Model A + + + + + + + + + + + + 10. Gajenje jagode u plastenicima sa dopunskim grejanjem na organskim ili organo-mineralnim supstratima podrazumeva kategoriju A+ najčešće A+300. A+ i AA+ koji su u stanju da daju prinos 150-300 g do zime i da odmah nakon prekida dormancije produžavanjem dužine dana nastave sa cvetanjem i produkcijom. neophodno je koren skratiti na dužinu od desetak centimetara. P Tehnologija gajenja jagode u zaštićenom prostoru Kada obaviti sadnju jagode? Za sadnju treba koristiti deklarisane frigo živiće. Phytiuma. najčešće A 500. a za sadnju u plasteni- Zasnivanje useva Vrsta objekta Jednostavna proizvodnja na zemljištu Plastenički objekat Plastenički objekat 5. ili na bilo koji drugi način hidroponskog gajenja može neograničeno povećavati gustina useva jagode. koja su prvenstveno vezana za klimatske karakteristike regiona.model B 26 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Brojnim ogledima je U kojoj gustini zasnivati usev? Plastenički objekat . daleko prevazilaze živiće koje možemo koristiti za sadnju na otvorenom polju. Živići se razlikuju i po dijametru korenovog vrata i po tome nose različite oznake. Kada se sadnja obavlja na zemljištu.GAJENJE JAGODE roizvodnja jagode u zaštićenom prostoru ima niz ograničenja u našoj zemlji. Rhisoctonie. Priprema sadnice za sadnju podrazumeva lagano otapanje sadnice i aklimatizaciju na sobnoj temperaturi. Pošto jagoda predstavlja atraktivnu vrstu sa kojom se zbog relativno visoke vansezonske cene dosta trguje na udaljenim tržištima (cena trpi skup transport) onda krajnje domete u proizvodnji u zaštićenom prostoru treba sagledavati u odnosu na konkurenciju iz zemalja Mediterana. huminskim kiselinama ili nekim drugim biokativatorima ili regulatorima rasta. sa ili bez supstrata. 350 ili 400 i poslednji rok setve zavisi od dužine vegetacije određene sorte. koji se proizvode kulturom meristema i po svom potencijalu u prinosu. i nekog insekticida npr.6 13. U staklenicima sa velikom količinom svetlosti. u heksagonalnom rasporedu na piramidalnom uzgoju. odnosno početkom septembra korišćenjem kontejnerskih frigo živića A. a potom njenu dezinfekciju u fungicidu i insekticidu. Pre nego što se potopi u rastvor nekog fungicida na bazi metalaksila (Ridomil Gold) sa sistemičnim delovanjem protiv Phytophtora fragariae ili Allieta protiv Fusariuma.

što onda nikako ne opravdava povećana ulaganja. Proizvodnja na binorima Sa nesavršenijim sistemom ishrane i posebno smanjenom efikasnošću drenaže. To je dobar sistem koji omogu27 ŠKOLA GAJENJA JAGODE .82 31.83 32.0m x 50m (400m2) Proizvodnja u vrećama + + Plastenički objekat 8. Kada se jagoda gaji na visokoj leji i na supstratu onda je maksimalna gustina 6 sadnica po kvadratu površine plastenika.88 8 8 10 5-6 kg 7-8 kg 9-12 kg Proizvodnja na leji dokazano da broj sadnica po jedinici površine zavisi od tehnike gajenja (na supstratima ili na zemljištu). smanjuje se i gustina useva.17 28. ali i za manipulaciju i berbu. čak i u uslovima Izraela se u zimskoj proizvodnji sa obiljem svetla ne preporučuje gustina veća od 20 biljaka/m2. Osim neadekvatne gustine.Hidroponska proizvodnja na supstratima Vrsta objekta Pocinkovana konstrukcija Farbana konstrukcija Jednostruka folija Dvostruka folija duv. nepravlne distribucije svetlosti.87 29.58 18.0m x 50m (400m2) Proizvodnja na binorima + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + 15. Pa ipak. vrlo veliko ograničenje je i nemogućnost ujednačenog navodnjavanja iishrane na koloni visine skoro dva metra. odnosno od količine svetlosti u fazi formiranja plodova.16 21. Odizanje vreća je veoma značajno zbog bolje drenaže i manje opasnosti od sive truleži. Kod vertikalnog uzgoja se značajno uvećavaju troškovi proizvodnje. pogotovo kod sorata sa dužim cvetanjem i plodonošenjem. odnosno ujednačeni mikroklimatski uslovi i razmena gasova u fotosintezi odnosno disanju.12 24. dok se na geografsoj širini Beograda ne preporučuju gustine veće od 10 biljaka/m2. Ovaj broj živića se bez obzira na vrstu medijuma bez problema može rasporediti u jednoj horizontalnoj ravni i na taj način omogućiti pri gajenju Proizvodnja u vrećama jagode na supstratu pravilna distribucija svetlosti.11 23. Dvostruka folija Mreža za zasenu Supstrat Živici Agrotekstil Mulch folija Navodnjavanje Cena po m2 (EUR) Broj živića po m2 Prinos po m2 Plastenički objekat 8.0m x 50m (400m2) Proizvodnja na leji + + Plastenički objekat 8.63 16. Kada se jagoda gaji u vrećama odignutim od površine u plasteniku onda je maksimalna gustina 8 sadnica/m2.1 20. Živići nemaju prostora za formiranje dovoljnog broja korenovih vratova i na taj način se rod smanjuje i obično ne prelazi 4 do 5 kg/ m2. na Siciliji 14 biljaka/m2. u kontnentalnoj Italiji 12 biljaka/m2. vode i hraniva. Na ovoj gustini je dovoljno svetlosti za zametanje i produkciju.08 19.

polovinom jula najkasnije u poslednjoj dekadi jula. te kategorije živića. Ukoliko se jagoda u staklenicima sa punim grejanjem gaji u hidroponskoj proizvodnji iz kontejnerske sadnice kategorije A++ sa sadnjom početkom septembra. Obavezno je nošenje rukavica i njihova redovna zamena pri prelasku iz objekta u objekat. zametanju i berbi. povećava se otpornost korena i smanjuje opasnost od propadanja usled infekcije nekim gljivičnim oboljenjem. dovoljno razvije vegetativnu masu i formira rodni potencijal za sledeće proleće i da ne kasni u cvetanju. kako bi jagoda nakon 6 nedelja od završetka prvog ciklusa berbe nastavila normalno sa cvetanjem. omogućuju idealno prezimljavanje i brzo kretanje u proleće. povećava se relativna vlažnost vazduha i ubrzava ukorenjavanje. U zavisnosti od vremena sadnje i ranostasnosti sorte. poželjno je održati temperaturu od 25 do 28°C i na taj način dovoljno vegetativno razviti sadnicu do momenta cvetanja. Po sadnici je veća količina supstrata pa je i puferna sposobnost daleko viša. Termozaštitne barijere od lakog netkanog tekstila. Ukoliko zasadu u jednostavnijim plastenicima prete vrlo niske temperature. Ishrana potom dobija novu dimenziju i fertigacijom i folijarnim putem primenjuje se kalijum nitrat sa ciljem da se u biljci formira što više plastič- Na prekid dormantnost i na incijaciju formiranja cvetnih pupoljaka u najvećoj meri utiču temperature. Regulacija mikroklimatskih uslova je takođe veoma značajna u pravilnom zasnivanju useva. odnosno tri ne- ŠKOLA GAJENJA JAGODE . onda usev pre prvih jačih zahlađenja treba pokriti agrotekstilom. dužina dana i u letnjem periodu nakon prolećne berbe. zasušivanje. U ovakvom režimu tek posađene sadnice razviju dovoljan potencijal da iznesu u narednih 6 nedelja do 2 meseca od sadnje od 50 do 100 grama po živiću. Voditi računa o higijeni i fitosanitarnim pravilima. Ukoliko je mlada biljka previše generativna onda treba pristupiti uklanjanju suvišnih cvetova 28 Negovanje useva do jesenje berbe ili čitavih cvetnih grana. Zato pravovremena sadnja u dobrim i potpuno kontrolisanim uslovima ima esencijalni značaj za uspeh u proizvodnji. Drugi način jeste snižavanje temperatura u plasteniku na nivo niži od 7 °C u trajanju od 500 sati. poveća viskozitet u ćeliji i smanji sadržaj vode u intercelularnom prostoru. Treba imati na umu da jesenji rod iscrpljuje sadnicu i da kasna setva po pravilu znači kašnjenje zametanja narednog proleća i smanjenje potencijalnog prinosa. sitnije plodove. što smatramo krajnjim momentom da se uklone svi preostali zeleni i nerazvijeni plodovi. Stolone koje se javljaju treba redovno uklanjati kako ne bi neproduktivno trošili stvorene asimilate. Treba napomenuti da jagoda stiže uvek ranije ukoliko su vreće tokom kasne jeseni i zime na površini zemljišta. usloviti preobilno zametanje. kod ranih i srednje ranih sorata. koje još uvek zbog svog visokog toplotnog kapaciteta doprinosi bržem kretanju useva u proleće. sa čitavom cvasti. onda u zavisnosti od kvaliteta plastenika treba praktikovati gustinu 4 do 5 živića po kvadratu. U takvoj tehnologiji gajenja neophodno je održavati noćne temperature u opsegu 13 do 18 °C. nekad i desetak. Relativnim zasušivanjem zasada od kraja oktobra do početka decembra i prvih jačih zahlađenja i ledenih dana. Ukoliko se bez obzira na opterećenost jesenjim rodom u bokoru formira više od 2 do 3 korenova vrata. berba obično započinje 6 do 8 nedelja nakon sadnje. te greške nisu katastrofalnog karaktera. jer će u protivnom na proleće veliki broj korenovih vratova. Septembar je mesec u kome postoje povoljni uslovi za nesmetano zrenje i u godinama kada miholjska jesen ima nešto duže trajanje obično se može produžiti do prve dekade oktobra. Na ovaj način su biljke optimalno pripremljene za prezimljavanje. Tako se povećanom otpornošću biljke pripremaju za bolje prezimljavanje i manje štete od mrazeva. onda ih laganim kidanjem treba ukloniti. niti da se smanjuje prinos u nekom većem procentu. brzu promenu sadnog materijala i intenzivnu proizvodnju sa smanjenim rizikom u slučajevima nedovoljnog vladanja znanjem u oblasti fertigacije useva. Kada se jagoda gaji na zemljištu. koji neće imati dovoljno tržišnosti. Ukoliko se zasad zasniva na vreme. onda u plastenicima obezbeđujemo dovoljno dugu sezonu da možemo isforsirati usev da posle jesenje berbe. U stanju dormancije zasad provodi narednih nekoliko meseci. Negovanje useva do zimskog mirovanja nih materija. Kombinacijom dobrog provetravanja. odnosno dužina dana 14 do 16 sati. Prekid dormantnosti i inicijacija cvetanja Nakon berbe i uklanjanja zaostalih cvetova usev se vegetativno forsira korišćenjem vodorastvorljivih formulacija u ishrani sa odnosom NPK 1-1-1. onda je neophodno da se dopunsko osvetljenje praktikuje do 22 sati u toku večeri. Zasenjivanje mrežama sa 30 % zasene ditrektno smanjuje temperaturu kao i uporeba mistera.GAJENJE JAGODE ćuje veću fleksibilnost. Nakon svake pauze neophodno je detaljno pranje ruku ili opreme koja se koristi u plasteniku. pa sve do 300 g kod srednje kasnih sorti visokih kategorija žiivća A+ ili A++. Od prve dekade oktobra do početka no- vembra koristi se u potpunosti asimilacioni potencijal za što veću organsku produkciju i akumulaciju rezervi i formiranje rodnog potencijala za narednu godinu. a dnevne 21 °C. zasenjivanja i orošavanja.

listovi sa deficitom fosfora se uklanjaju i iznose iz plastenika. Takođe je od presudnog značaja pravilno normiranje veličine društava prema broju sadnica. Da bi se u polinaciji bumbarima postigli dobri rezultati neophodno je pravilno odrediti momenat unošenja košnice. pa se u velikoj meri smanjuje postojanost u trgovinama. najpre u odnosu NPK 1:1:1. kada su ose i pčele u prirodi malobrojne. Posebno je to bez značaja ukoliko se ima u vidu da hemijska zaštita onda može u potpunosti uništiti inokolum i prekinuti ciklus zaraze. matira sjaj. ali u poslednje vreme košnice sa bumbarima imaju najčešću primenu. podrazumeva preciznu metodologiju zasušivanja i kontrole ishrane i vrednosti EC. tzv. Kada se noćne temperarure u plasteniku bez grejanja ustale na 5-6 °C započinje se sa čišćenjem zasada jagode i njegovim prolećnim forsiranjem. uz obavezno unošenje magnezijum sulfata i mikroelemenata 29 Negovanje useva posle prolećne berbe i obnavljanje zasada ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Ukoliko košnice unesemo ranije od početka masovnog cvetanja. smanjuje se konzistencija. imaju veoma veliki značaj u postizanju dobre cene i privlačenju kupaca. od čega presudno zavisi ukus i kvalitet. Usev se normalno hrani sa ciljem ujednačenog vegetativnog razvoja. U protivnom treba pratiti sledeću tehniku. Naša iskustva ukazuju da su to sorte Clery i Elsanta. ishrane i zaštite zasada jagode. U uslovima nižih temperatura u plasteniku i veće relativne vlažnosti. preko primene Ridomila i nekog akaricida. a potom kod olistavanja primeni metalaksila. dok se kod sorata dugog dana (većina sorti koje se gaje u kontinetalnom klimatu) praktikuje temperatura 1. fosetil aluminijuma i fosfitne forme fosfora u folijarnom tretiranju i kroz sistem kap po kap. Polagano zasušiti usev u trajanju 3 do 4 sedmice. Posebno je značajno korišćenje bumbara u polinaciji u vrlo ranoj proizvodnji jagode u zaštićenom prostoru.delje za fotoneutralne sorte. Polinacija je veoma značajan aspekt gajenja jagode u zaštićenom prostoru. sa većim brojem bumbara od optimalnog. bez jakog pritiska na plodove. Prezrela jagoda gubi na tržišnosti. Nakon kalusiranja ostataka lisnih drški pristupa se primeni bakarnih preparata u koncentraciji 0. za samo par dana u plodu se drastično menja sadržaj šećera i kiselina. ali i tržišnost ubranih Kod nekih sorata dugog dana. od koje u velikoj meri zavisi ukupan uspeh u proBerba i pakovanje jagoda jagoda. brzo rashlađivanje pre otpreme. Osim redovnog navodnjavanja. Preliminarno ispitivanje nije ukazalo na značajnije preimućstvo u vegetativnom obnavljanju ukoliko se na svakoj biljci ostavi 2 do 3 najmlađih listova kao vodilice. Relatvna vlažnost vazduha ne bi trebalo da prelazi 55%. Staro sasušeno lišće. treba napomenuti da je ovo vrlo osetljiva operacija. u izvesnoj meri je moguće inicirati i drugo zametanje.4%. Pavilno otkidanje. promrzli i li ljubičasti Negovanje useva do berbe nedovoljna za pravilnu oplodnju pa dolazi do različitih deformacija plodova. Prema našim iskustvima najbolje je da se noćne temperature u zaštićenom prostoru sa dogrevanjem održavaju na 12 do 13 °C. ali ovakva tehnika zahteva dosta znanja. a potom 2:1:3. donji listovi koji dodiruju malč foliju.5 do 2 °C u trajanju od 5 nedelja. šelf lajf. do faze cvetanja kada se posebna pažnja posvećuje zaštiti od sive truleži. Odmah potom se pristupa zaštiti useva primenom bakarnih preparata. dok su bumbari aktivni već od 8 °C. Prezrela jagoda na visokim temperaturama povećava respiraciju tkivima. mere nege obuhvataju i redovno uklanjanje stolona i po potrebi uklanjanja viška cvetnih grana kod jako generativnih sorata. naročito kod nekih sorti je količina polena Polinacija izvodnji i prodaji. Zatim se pristupa uklanjanu nadzemne mase na visini 3 do 4 cm iznad korenovog vrata. Aktivnost većine polinatora je optimalna na temperaturama 16 do 18 °C. uredno slaganje i kalibracija u PET posudice i kasnije u gajbe. iako je regeneracija bila nešto brža. a da se dnevne temperature do cvetanja održavaju na 16 do 18°C. U zavisnosti od načina i tehnologije gajenja za te namene se koriste različite vrste solitarnih insekata. a plastenici većim delom dana zatvoreni. velika aktivnost može dovesti do oštećenja plodova. Naime. a boja često dobija vrlo tamnu nijansu. Mada se tehnici berbe posvećuje relativno slaba pažnja.

kao i predhodnih godina. crveno – blago narandžaste boje. Italija. lepog. Firma Agro-FertiCrop od ove godine na našem tržištu nudi sertifikovani sadni materijal-sadnice jagoda. Izuzetno izraženo srce. sa okruglim ili duplim vrhom. Italija. Ćezena. Takođe. intenzivno crveno – narandžaste boje. Izuzetno dobar jesenji prinos u plastenicima. Srednje rana sorta. pogodna za gajenje na otvorenom polju. izduženo – koničnog oblika. oštrog ili duplog vrha. srednje do visoke produktivnosti. duguljastog izgleda. Italija. izuzetno otporan. Živić predstavlja sadnicu jagode. odličnog ukusa i mirisa. izduženog oblika. Frigo ili ohlađeni živići na osnovu prečnika korena dele na četiri klase: A++. Daje odlične rezultate kako u plasteniku tako i na otvorenom polju. najkorišćeniji oblik sadnog materijala za vegetativno razmnožavanje jagoda. visokog sjaja. širokog polja uzgajanja. Izuzetno bujna biljka. Ne podnosi preterano azotna đubriva. čvrste peteljke. Ćezena. Postoji nekoliko vrsta sadnica jagoda: zeleni. Berba je laka zahvaljujući ujednačenom zrenju i lakom ubiranju plodova. Plod velikih dimenzija. renomiranih italijanskih proizvođača. slatko – kiselkastog ukusa. visoke produktivnosti. Firma Agro-FertiCrop nudi frigo živiće A+ (1218 mm) i A (8-11 mm) klase i to sledeće sorte: Ćezena. čekajući. Italija. izuzetno otporan. Frigo živići su živići koji se čuvaju u hladnjačama gde one miruju i na taj način se čuvaju i do 10 meseci. Bujna biljka. ujednačen. agronomska stručna služba firme Agro-FertiCrop pruža na terenu kompletnu pomoć proizvođačima jagoda u vidu davanja tehnologije proizvodnje. Plod izuzetno velik i ujednačen. ali je osetljiva na bakterije. U plasteničkoj proizvodnji daje izuzetno dobar jesenji prinos. odličnog ukusa i mirisa. Pogodna za gajenje na otvorenom polju i u plastenicima. izuzetno otporan. otporne i suve površine. vrlo sjajno crvene boje. ONDA – srednje rana sorta IRMA – srednje rana sorta DORA – srednje rana sorta 30 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Plod velik i ujednačen. MAYA . Verona. tolerantna na bolesti. izuzetno otporan. Daje odlične rezultate kako u plasteniku tako i na otvorenom polju. lične posete proizvođačima kao i davanjem stručnih saveta. A i A-. Odlična kvalitativna i kvantitativna produktivnost plodova u jesenjoj proizvodnji i kod uzgajanja u visećim sistemima. Otporna na antraknoze i glavne bolesti. pravilan. duguljastog izgleda. Bujna biljka. vrlo ujednačen. duguljastog izgleda. Srednje rana sorta. Srednje bujna biljka visokog prinosa. frigo živiće. to jest. odličnog ukusa i mirisa. Živić se razvija iz adventivnog pupoljka na nodusu (članak) stolona. Vrlo rana sorta. tolerantna na bolesti. frigo i kontejnerski. Berba je vrlo produktivna zahvaljujući ujednačenosti zrenja i veličine plodova. sjajno crvene boje. srednjeg sjaja. A+. tolerantna na bolesti. lepog. Daje odlične rezultate kako u plasteniku tako i na otvorenom polju. U plasteničkoj proizvodnji takođe daje dobar prinos.srednje rana sorta ALBA – izuzetno rana sorta frigoživića jagoda ROXANA – srednje kasna sorta Ponuda sorti Ćezena. Berba je vrlo produktivna zahvaljujući ujednačenosti zrenja i veličine plodova Srednje kasna sorta. lepog. Vrlo bujna biljka visoke produktivnosti. srednje ujednačen.o firme AGRO-FertiCrop Subotica u 2008 god. sjajno crvene boje. Italija. Plod vrlo velik. visoke produktivnosti. srednje slatkog ukusa. Srednje rana sorta. koničnog ili okruglo – koničnog oblika. ujednačene i vrlo sjajne. visoke produktivnosti. crvene boje. Kasno cveta. Plod velik i ujednačen. Srednje bujna biljka. pogodna za gajenje na otvorenom polju. pravilnog. Plod velik. veoma slatkog ukusa. Verona. Italija.

1%) radi zaštite živića od truleži.0 FOLICARE 19-11-24 Zn u sledećoj godini kom prvog navodnjavanja preko sistema kap kondicioniranje. FERTICARE 5-10-26 ili poboljšanje kvaliteta i 0. dipl. tel/fax: 024/622-119 www.umakanje korena u rastvor koncentracije 0.3% (20-30 grama na 10 litara vode) i to razvoj ploda FOLICARE 17-9-33 B zametanja pola litre (0. Folijarna prihrana Subotica. ukoliko Nakon sadnje i FERTICARE 14-11-25 ili se radi o manjoj površini ručno zaliti rastvo0. Rovocid ili Foxim 1 kg/100m2). Posle rasađivanja. kao i eventualne probleme obratiti se našoj stručnoj službi Nedeljne doze đubriva u tehnologiji fertigacije. CROPCARE 5-14-28 ili 5-10 350 300 150 CROPCARE 10-10-20 CROPCARE 5-14-28 ili 10-15 400 350 200 CROPCARE 10-10-20 CROPCARE 5-14-28 ili 15 i više 600 400 250 CROPCARE 10-10-20 Za sva pitanja. ing. do kraja vegetacije Dva do tri tretmana AGRO-FertiCrop. a tretmani primenjeni pre cvetanja povoljno utiču na količinu i kvalitet ploda. pomaže biljci da prebrodi nepovoljne periode. Pap Pala 17. Trake za navodnjavanje postaviti ispod folije.5-3 l/ha. 2-3 puta za vreme sezone počevši Prinos t/ha Vrsta đubriva slabo srednje dobro pre cvetanja. Dejstvo folijarnog đubrenja je brzo.4-0. po kap tretirati rastvorom Ferticare 15-30-15.yara. Radenko Nikolić 063/ 544-195 Sadnja.2 Od početka cvetanja.rs e-mail: office@agro-ferticrop.3% pre sadnje vom Ferticare 15-30-15 nastaviti prihranu 3–4 dana po sadnji i to .3-0. U ovaj rastvor dodati i Previcur Energy (0. Aleksandar Lazar 063/ 544-795 dipl. ima veliki značaj u regeneraciji biljaka. Đubri. Tehnologija proizvodnje U zemljište.folijarna prihrana 2.7 – 0. Veće površine priliFERTICARE 14-11-25 ili kondicioniranje za prinos Nakon berbe 0. uneti mineralno đubrivo Cropcare (5-14-28) 200-400 kg/ha.2% rastvor dipl. Prilikom rasađivanja živić staviti u rupu Folijarna prihrana jagode tako da 3-4 zelena lista budu van folije.5-0. www. ing.5 l) po živiću. Malina Petrović 063/ 444-662 Period Vrsta đubriva Kg/ha Napomena dipl.yu ŠKOLA GAJENJA JAGODE 31 . ing. Milutin Karas 063/ 554-132 gajenje na zemljištu sa primenjenim osnovnim đubrenjem dipl. odnosno do normalne vlažnosti (80 – 85% PVK). na otvorenom i u zaštićenom prostoru.5-1.5 pospešivanje rasta tokom razvoja rozete FOLICARE 19-11-24 Zn rom Ferticare 15-30-15 u koncentraciji od 0. pre rasađivanja. prema potrebi Pred zrenje i tokom berbe FERTICARE 10-5-26 40-60 Uvoznik za Srbiju: u podeljenim dozama FERTICARE 24-8-16 20-30 Nakon berbe. rupe za sadnju (6 – 8 cm) bušiti preko folije. Posle.Frigo živiće 2 dana pre rasađivanja staviti u šupu. Parcelu navlažiti dan pre sadnje. ing. Voditi računa o zdravstvenom stanju useva i prilagoditi zaštitu. Vuk Vujasinović 063/ 442-240 dipl. ali u slučaju dobre snabdevenosti popravlja se kondicija biljke i njena otpornost.ing. putem sistema kap po kap sa 15 grama/m2/nedeljno (ili ručno koncentracija 0. zaliti FERTICARE 15-30-15 25-40 0. Ovakvim uzgojem uz primenu prave tehnologije proizvodnje (koju ćete dobiti za proleće) jagode pripremamo da u proleće daju pun i pravi prinos (1kg/živiću).6 prevencija 2-3 puta 30-35 kg/ha. organsko đubrivo Fertor ili Siforga (750 – 1500 kg/ha) kao i neki insekticid (Galation. višom dozom vode kada se jagode prime i isprave. KALIUM NITRAT 5-8 ma/m2/nedeljno. zajedno sa sredstvima za zaštitu bilja. ing Boban Stanković 063/ 544-928 FERTICARE 15-30-15 50 Ukorenjavanje (jesen-proleće) Jedan tretman Ca-nitrat 15-30 Intenzivan porast (jesen) FERTICARE 14-11-25 40-60 Nedeljno Do zametanja prvih plodova(proleće) Ca-nitrat 30 FERTICARE 10-5-26 ili 30-50 Intenzivan rast plodova Nedeljno KALIUM NITRAT 30-50 Nedeljno. PHOSFIK 3-27-18 je đubrivo specijalnog stimulativnog dejstva.2 – 0.co.agro-ferticrop. ići sa Ferticare 14-11-25 10-15gra.tretman u vegetaciji 10 l/ha. U prvoj polovini vegetacije PHOSFIK 3-27-18 0. sa mnogo u zavisnosti od obezbeđenosti hranivima izraženo u kg/ha Obezbeđenost zemljišta hranljivim elementima tečnosti.jesenji tretman: 10-15 l/ha sa mnogo tečnosti.yu .3%). primena sistemom kap po kap Osnovno đubrenje na srednje teškim zemljištima . Zato se predlaže primena folijarnih đubriva svakih 7-10 dana. Navodnjavati svaki dan u 2 navrata (pre i posle podne) od po Tretman jagoda: 1–2 sata. pomaže i poboljšava efikasnost sredstava za zaštitu. SadniRazvojni stadijum Vrsta đubriva Koncentracija % Cilj tretmana cu dobro pritisnuti. ili neko drugo tamno i pokriveno mesto da bi se prilagodio uslovima spoljne sredine. Hranljive materije primenjene direktno na listove pomažu brži oporavak od nedostatka pojedinih elemenata.co.

koja se za sadnju pripremaju intenzivnom osnovnom obradom. ŠKOLA GAJENJA JAGODE . česta je pojava magle i poznih prolećnih mrazeva. onda sistem kap po kap ne obezbeđuje samo neophodnu vodu za porast i razviće useva. uz kasnije poštovanje osnovnih agrotehničkih principa. u prvom redu krompir. gde za to postoje dobri preduslovi. Ukoliko se ne može praktiko32 Odabir parcele i poštovanje plodoreda vati pun plodored onda treba primeniti četvoropoljnu rotaciju (šećerna repa. ne treba sumnjati da će se ovaj trend povećanja izvoza dalje nastaviti. Kod zasnivanja zasada neophodno je blagovremeno i u potpunosti inkorporirati sve žetvene ostatke preduseva. Najvažniji preduslov u modernoj proizvodnji jagode na otvorenom polju jeste mogućnost navodnjavanja. pšenica). Stoga. slabu organizaciju i vrlo često nekorektnosti u pakovanju i otpremi. Unošenje 40 60 t/ha dobro zgorelog stajnjaka je veoma značajno kod zemljišta koja nisu idealna za gajenje jagode. kao i neka hemijska zaštitna sredstva u kontroli bolesti i štetočina jagode. a potom površinu izuzeti iz rotacije i gajiti jagodu 2-4 godine u zavisnosti od produkcije i zdravstvenog stanja zasada. Tu pre svega jako važnim smatramo pravilnu reonizaciju. već na taj način primenjujemo i sva potrebna hraniva.GAJENJE JAGODE Izvozna šansa u proizvodnji jagode na otvorenom polju Proizvodnja jagode na otvorenom polju i pod nastrešnicama ima veliku perspektivu u bliskoj budućnosti. nakon unošenja dobro zgorelog stajnjaka ima velike šanse za uspeh. pa ih setvospremačem sakupiti i ukoloniti sa parcele. Proizvodnja jagode na lakim. peskovita zemljišta i dostupan izvor vode za navodnjavanje. a potom se uz dezinfekciju pristupa zasnivanju novog zasada u četvoropoljnom ili tropoljnom plodoredu. ukoliko se ostvare neke neophodne pretpostavke. U dolinama reka i kotlinama. a potom i planinskih područja čak do 1000 m nadmorske visine. kukuruz. a nakon skidanja folije i uklanjanja traka nije loše razrivanjem banka na površinu izbaciti i ostatke korena. U pribrežju je veći problem pronaći laka. soja. Jagoda je izuzetno osetljiva na bolesti korena te se poštovanju plodoreda posvećuje veoma velika pažnja. humoznim zemljištima. koja bi omogućila da izborom odgovarajućeg sortimenta obezbedimo kontinuirano snabdevanje domaćeg i stranog tržišta kvalitetnom robom čitave sezone. Sa otkupom jagode za izvoz u Rusiju započelo se pre par godina. ali i neke druge povrtarske useve. Treba izbegavati preduseve koji su osetljivi na istu grupu gljivičnih oboljenja. jako vezanih zemljišta koja imaju viši sadržaj gline. Pošto se jagoda gaji na foliji. Za gajenje jagode biraju se ocediti tereni sa izrazitom osunčanošću. nađubriti zemljište zgorelim stajnjakom. Kod ponovnog zasnivanja zasada najpre treba ukloniti sve nadzemne biljne ostatke. najpre iz ravničarskih. druge vrste jagodastog voća. Bez obzira na početno nesnalaženje. dok je za teža i loše drenirana zemljišta poželjno obaviti podrivanje. Laka zemljišta koja nisu sklona stvaranju plužnog đona dovoljno je orati na Agrotehnika zasnivanja zasada jagode dubinu 35 do 40 cm. Naše komšije u Sloveniji i Hrvatskoj već uveliko izvoze jagodu u Austriju i Nemačku i postižu veoma dobre cene. Za sigurnu proizvodnju treba znati da se usev jagode na istu parcelu ne vraća za 6-7 godina. gde je voda za navodnjavanje relativno lako dostupna i imamo laka i humozna zemljišta. U Italiji se jagode i na otvorenom polju i u lakim plastenicima gaje samo jednu jesen i jedno proleće. do parcela pogodnih za gajenje jagode nije lako doći. zaštićeni od jakog vetra i sa adekvatnim osobinama zemljišta. a potom izvršiti dezinfekciju basamid granulatom i hlorpikrinom ili nekim drugim preparatima. Potom treba obaviti intenzivno podrivanje i rahljenje zemljišta na dubini 50 do 60 cm. paradajz i papriku.

Ovo đubrivo je formulisano od najkvalitetnijih potpuno vodorastvorljivih komponenti. U septembru i u oktobru trudimo se da živić fertigacijom i folijarnom ishranom pripremimo za nastupajuću zimu. smanjujemo zalivanje i ishranu i usev pripremamo za prezimljavanje. Tokom izvođenja dopunske obrade. Živići se razlikuju i po kategoriji i dijametru korenovog vrata i po tome nose različite oznake A-. Unošenje 8 kg/ha preparata Force često nije dovoljno. pažljivo rasađuje u zemljište tako da se koren slučajno ne povije vrhovima uvis. Orošavanjem se smanjuju temperature i povećava relativna vlažnost vazduha što izuzetno pogoduje porastu i razviću jagode. pošto se zemljište brže zagreva. Dopunska obrada ne sme da podrazumeva puno prohoda teškom mehanizacijom. Krajem avgusta do polovine septembra jagoda se zasniva iz bezvirusnih zelenih živića. a usev u proleće ranije prispeva. kako bi se usev dovoljno vegetativno razvio i dovoljno izbokorio do nastupanja jesenjih mrazeva. koji se proizvode kulturom meristema i po svom potencijalu u prinosu. postavljanja folije i traka za navodnjavanje pristupa navodnjavanju pre sadnje i tom prilikom primenjuje 1 do 1. Zato ishrana kaljum nitratom ima veoma veliki značaj. diamonijum fosfata i kalijum nitrata. U našim kontinentalnim uslovima klime najbolje je sadnju obaviti polovinom jula. Kod julske sadnje i visokih letnjih temperatura. Kada obaviti sadnju jagode? U samoj sadnji živić ne sme dugo da bude na visokoj temperaturi. onda usev pre 33 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Tada se unosi i potrebna količina mineralnih đubriva. Frigo živići se sade nakon prethodnog laganog odmrzavanja na sobnoj temperaturi u trajanju 2 do 3 dana. (waiting bad) mogu prolećnom sadnjom dati pristojan rod već u godini zasnivanja na otvorenom polju. najkasnije do kraja jula početka avgusta. ili nakon razoravanja lucerke.5 l/ha Talstara. Preporučujemo unošenje 400-600. truljenje i propadanje živića. pri čemu se kod iskusnih proizvođača i u dobrim uslovima proizvodnje može očekivati inicijalni rod po živiću od 50 do 300 g u zavisnosti od sorte. Plodovi su krupniji. što onemogućava pouzdan prijem. unosi se inkorporacijom potrebna količina zemljišnih insekticida radi kontrole žičnjaka. Pre sadnje treba pravilno obaviti zalivanje. snage živića i uslova i tehnike gajenja. Poželjno je da se po svakom živiću formira najmanje 2-3 korenova vrata. Ukoliko zasadu prete jake golomrazice. U umereno kontinentalnom pojasu se sadnja viših kategorija frigo živića obavlja od kraja maja do kraja jula. Jagoda se gaji na visokoj leji pokrivenoj polietilenskom folijom. pri čemu su u postupku granulisanja upotrebljene huminske kiseline iz laverdita i inhibitori nitrifikacije (nitrapirin) i niz drugih komponenti koje mu daju izuzetnu upotrebnu vrednost. ali samo ako raspolažete sadnicom dijametra preko 10 mm. pedantno i redovno uklanjati stolone i cvasti. malo humoznih zemljišta. Pre sadnje izvrši se skraćivanje korena na 9-10 cm i dezinfekcija živića u rastvoru Ridomila i nekog insekticida npr. najbolje što kvalitetnijih vodorastvorljivih. pa čak i 800 kg/ha Multi Za sadnju treba koristiti deklarisane frigo živiće. Od polovine oktobra do polovine novembra. pa se odmah nakon pripreme leja. obojeniji i čisti. Ukoliko slabije razvijen bokor opteretimo rodom već u jesen. daleko prevazilaze klasičan način umnožavanja jagode. Prestige. grčica. Živići A++ tzv. ili potpuno saturisanom zemljištu prosto skuvaju mlade živiće. suvi vetrovi i zaleđivanje banka ispod folije na težim zemljištima koja nisu najbolje drenirana. Napominjemo da je vrlo važno među redovnim merama nege. Visoke temperature pod malč folijom na jako vlažnom. odakle će se nakon zime jagoda ponovo razbokoriti i zemetnuti plodove. plodonošenja i mali rod. čime je aktivnost korena optimalna. ne bi previše sabilo pre podizanja leja sa folijom i sistemom kap po kap. kao i sadnica iz kontejnera koja je u zelenom stanju prezimela u zaštićenom prostoru. naročito nakon razoravanja travno-leguminoznih smeša. često se u prvih 2 do 3 nedelje od sadnje praktikuje redovno orošavanje mikrorasprskivačima koji se nakon dve do tri nedelje uklanjaju kada se frigo živići pravilno ukorene i počnu vegetativno da razvijaju. jer još uvek ima vremena za njihov vegetativni razvoj i formiranje roda u narednoj godini. ili tokom samog formiranja bankova. A+ i AA+. koja sadrže i huminske kiseline. da se zemljište Comp Base đubriva. Treba voditi računa da obilnim i čestim navodnjavanjem sistemom kap po kap ne izazovemo slab prijem. magnezijum ali i neophodne mikroelemente. rovaca i drugih zemljišnih štetočina.ili pak kod peskovitih. tako da imaju daleko veću tržišnu vrednost. bez bojazni od infekcije patogenima. pošto ne dolazi do prevlaživanja. narednog proleća imaćemo kašnjenje cvetanja. a sve u zavisnosti od plodnosti zemljišta. kako visoke temperature ne bi usporile ukorenjavanje i prijem živića. već se što pre nakon iznošenja iz vlažnog i tamnog prostora.

Rano prolećni tretman podrazumeva obaveznu primenu bakarnih preparata. a berači mogli svoj posao da obavljaju nesmetano i odmah posle kiše. Kada se u proleće stabilizuju noćne temperature na oko 5-6 °C. bez elementarnih nepogoda. istrajnost.GAJENJE JAGODE i Alliette u narednim tretmanima. Termozaštitne barijere od lakog netkanog agrotekstila. kao i starije donje listove koji leže na foliji. uz dosledno poštovanje preporučene tehnologije. gde se svake godine obnavlja zasad i koristi samo jednu godinu. ishrane i navodnjavanja. a najkasnije do polovine jula izvrši se potpuno uklanjanje nadzemne mase košenjem. a najkasnije od polovine decembra kod ranih i osetljivih sorata vrši se prekrivanje jagode lutrasilom u cilju zaštite od izmrzavanja. naporan rad. Nakon završetka berbe usev se jedno vreme održava vegetativno. pa čak i do 35 t/ha za visokorodne kasne sorte. uklanjamo sve promrzle i oštećene listove. a od početka oktobra se usev zasušuje. a u folijarnom đubrenju i aminokiseline i fosfitna đubriva. nakon čega se primenjuju i Ridomil tri godine i u slučaju prosečnih meteoroloških uslova. Od polovine novembra. gde se zemljište detaljno dezinfikuje i gde se primenjuje vrlo napredna tehnologija gajenja. Nadalje ishrana putem sistema kap po kap prati okvirni program ishrane. naročito kod težih tipova zemljišta nastiranje slamom između bankova. naročito one veće debljine 23 g/m2 omogućuju idealno prezimljavanje i u uslovima golomrazica (nekoliko dana oko i ispod -10 °C) i na negativnim temperaturama blizu 0 °C (visoka zasićenost vlagom). moguće je postići prinose od 20 t/ha za rane. nakon čega ponovo sledi program zaštite. dostignuti su prinosi od 45 t/ha. kako se za vreme padavina plodovi u zrenju ne bi prljali ili primili zarazu. Polovinom septembra se proređuje broj korenovih vratova na 2 do 4 u zavisnosti od bujnosti sorte. Prinosi u Španiji i Italiji. 34 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Mere nege u gajenju jagode na otvorenom polju podrazumevaju u velikom broju slučajeva. Usev se obično gaji prvih jačih zahlađenja treba pokriti agrotekstilom.

.

360.60 587.40 10.25 14.80€ 36 ŠKOLA GAJENJA JAGODE .00 0. R = 5 cm 40 x 30 cm Đubriva MultiCopmBase 14:13:20+2MgO Živići jagode A Navodnjavanje Kap po kap T tape 508-20-500 Priključna spojnica sa ventilom Layflat 50mm PE 50 Obujmica 50 x ¾” Spojnica M ¾” x 25 Lakat spojnica 25 x 25 Muf ¾” x ¾” Mix Rite fertilizaciona pumpa ¾” PE 25mm/3.20 8.00€ Dijametar 10-12 mm Kom 40000 0.80 1.10 1.4. a povraćaj za folije i agrotekstil 15%.360. Cena (€) Cena (€) Specifikacija Cena po j.15 16.021.00 3.25 235.00 3.25 0. dok za sistem za navodnjavanje kap po kap čitavih 50% od fakturne vrednosti umanjene za vrednost PDV-a.54€ 23 g/m2 . odgovarajući obim proizvodnje.00 2. a za opremu za navodnjavanje.80 1. dobra organizacija posla i efikasan sistem prenosa savremene tehnologije u neposrednu proizvodnju.14 1.80 10.411.00€ 50 kg vreća 12 52.50 235.25 14.00 0.2mx1000mx25mic rolna 6 127.20 1.80 1.15 3.76 0.000.30 1.m.04 32.000. folije i lutrasil iznosi 18%.00 624. kom C Naša ocena je da proizvodnja jagode i drugih vrsta jagodastog voća za svežu konzumnu potrošnju i za izvoz ima veoma dobru perspektivu i da predstavlja značajnu razvojnu šansu Srbije u bliskoj budućnosti.00 8.00 43.000 dinara/ha.35 19.20 1.00€ 3050 m kolut Kom Kom M Kom Kom Kom Kom Kom M Kom Kom Kom Kom Kom Kom 4 40 40 33 2 4 2 2 1 2 1 1 5 1 1 3 146.00 48.GAJENJE JAGODE Predračun repromaterijala za zasnivanje 1 ha jagode odnosi se na parcelu 33 x 300m = 1 ha ukupno Vrsta repromaterijala Malč folija Srebrna o.25 1.35 19.05 m 9720 m2 0.60 0.00 624.54€ 10.40 4. Podsticajna sredstva od strane Ministarstva za poljoprivredu u 2008 godini iznose 600.00 766.2 Ventil M/F 1 1/2” Spojnica M 1 1/2” x 50 Spojnica F 2” x 50 Filter 2” mrežni inox Filter 2” disk Teflon traka UKUPNO Opcija: rana proizvodnja LUTRASIL ene su date sa uključenim PDV-om koji za frigo sadnice i đubrivo iznosi 8 %.80 0. (€) 1.00 766.40 3. kontinuitet u snabdevanju kvalitetnom robom. dok je u marginalnim područjima povraćaj i veći. Najvažnije pretpostavke za uspešan nastup na stranim tržištima jesu.m. j.

.

ili pišite na: Poljoprivredni list.yu 38 ŠKOLA GAJENJA JAGODE NARUDŽBINE IZ SRBIJE: .V. M. Vodovodska I deo 53.Prirodni uslovi za gajenje jagodastog voća T ekst.co. 11147 Beograd Pozovite na: 011 23 980 39 prodaja-pretplata@poljoprivrednilist.

NARUDŽBINE IZ BIH: Pozovite na: 051 310 315 065 705 534 ili pišite na: Poljoprivredni list .net 39 ŠKOLA GAJENJA JAGODE .predstavništvo. Pilanska bb (Banjalučki velesajam) Banja Luka p_list@blic.

Cilj obuke je da se eliminišu početničke greške i da proizvodnja bude lakša. sredstva za zaštitu i ambalažu.Po pitanju savremenog uzgoja jagoda firme ATP IRRIGATION iz Beograda i PLANTAŽA MILETIĆ iz Subotice nastavljaju svoju saradnju započetu pre 4 godine. kontejnerskih. neophodnim zonama izlocaije i svim drugim parametrima rasadnik ispunjava sve neophodne kriterijume za uspešnu proizvodnju sadnog materijla. Ovo je početni korak u proizvodnji sadnica a za narednu godinu proširuje se asortiman sa još nekoliko najnovijih ho- ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Uvezen je bazni sadni materijal i formiran je rasadnik na površini od 1 ha. vrhunske frigo sadnice i ambalažu za pakovanje. Praksa je pokazala da je obuka neophodna. Pored zelenih. Za stare i nove proizvođače urađena je i brošura sa upustvima za gajenje. bezvirusnih sadnica. kvalitetne folije. kvalitetnija i efikasnija. godine u Srbiji registrovan je PRVI RASADNIK ZELENIH SERTIFIKOVANIH KONTEJNERSKIH SADNICA JAGODA. hobi plasteniku i da nauče sve od sadnje jagoda do tehnike navodnjavanja i prihrane vodotopivim đubrivima. G-din Bata je već prošao dva proizvodna ciklusa u tehnologiji vertikalnog uzgoja jagoda. Od ove godine firme ATP IRRIGATION i PLANTAŽA MILETIĆ u ponudi imaju kompletnu opremu i tehnologiju za uzgoj jagoda na otvorenom. Sklopljeni su svi neophodni ugovori sa nadzornim službama pod čijom kontrolom se na PLANTAŽI MILETIĆ odvija poizvodnja sadnica a u cilju dobijanja sertifikovanih. najnovije supstrate. krenuće i proizvodnja frigo TRAY PLANT sadnica. Kada je prvi put posadio jagodu nije imao nikakva predznanja ni o plasteničkoj proizvodnji ni o uzgoju jagoda u plastenicima. proizvodnju i promet sadnica. landskih i italijanskih sorti jagoda. Novim proizvođačima isporučujemo NAMENSKE konstrukcije plastenika sa kompletnom unutrašnjom opremom za navodnjavanje i orošavanje. U 2008. potpuno je ovladao tehnologijom i početnicima može biti od velike pomoći njegovo iskustvo. da se investicije brže otplate i da počnu brže da donose prihod. Sve za jagode na jednom mestu U U aprilu 2008. godini uveden je niz novina. Lokacija za rasadnik je izabrana u saradnji sa stručnim službama. PLANTAŽA MILETIĆ je u Holandiji kupila licence za njihovu dominantnu sortu ELSANTA i za industrijsku sortu SENGA SENGANA. tako da po kvalitetu tla. Po dobijanju svih neophodnih dozvola za uvoz baznog materijala. To podrazumeva vrhunski sadni materijal širokog sortimenta. Brošura i filmovi na CD-u će za nove proizvođače biti sastavni deo opreme. a proizvođači koji su već u poslu dalje konsultacije će moći da rade samo kada savladaju upustva iz brošure i vode dnevnik radova. tehnologiji VERTIKALNOG UZGOJA JAGODA od ove godine za nove proizvođače uvodi se obavezna obuka. Početnici će u Surčinu moći da vide kako G-din Bata uspešno proizvodi jagode u namenskom. mašine za izradu bankova i postavljanje folije i kvalitetnih sistema navodnjavanja otpornih na zapušavanje čak i kada u vodi ima dosta gvožđa i kamenca. Obuka će se izvoditi u Surčinu kod G-dina Bate Miloševića. lokaciji. zatim đubriva. 40 Novo je to što će se vršiti ugovaranje proizvodnje i otkup industrijskih i svežih. konzumnih i klasiranih jagoda. Pokazao je veliku zainteresovanost za ovaj vid uzgoja jagoda.

ŠKOLA GAJENJA JAGODE 41 . POSTOJI OPASNOST DA U PROLEĆE JAGODA NEĆE CVETATI ILI ĆE DATI KASNO SAMO 1-2 CVETNE GRANE!!! Pravilo je da se sitnije frigo sadnice (veći broj u gajbi – 700 do 800 kom) sade ranije (početak jula. Svetski značajan rezultat u proizvodnji jagoda od preko 1.mileticdoo. odnosno dva ciklusa sadnje. ostvario je na svojoj plantaži Gdin Živko Guljan iz Surduka. 063/563 405. Na taj način tokom godine sezona branja može trajati 6-10 meseci. rok ugovaranja je 4 godine. frigo sadnica se sadi u zatvorenom prostoru i plodovi se beru već posle 6 nedelja. 063/80 37 132 SUBOTICA PLANTAŽA MILETIĆ. BEOGRAD ATP IRRIGATION 011/26 666 62. ne daje jesenji rod. Proizvođači koji žele da se bave savremenim uzgojem jagoda često su u dilemi koja sadnica je najbolja. Praktično nisu zabeleženi prinosi ispod 25 t/ha.5ha i min. 024/550 131. Proizvođači mora da se prvo opredele u kom periodu godine žele da imaju berbu i u kojoj količini i da osnovu toga se opredele za tip sadnice. To su rezultati koje su u našem klimatskom podneblju potvrdili proizvođači širom Srbije. AKO SE FRIGO SADNICA SADI KASNO ILI AKO SE OSTAVI VELIKI JESENJI ROD I BERE DO KASNO U JESEN. Sadnjom u optimalnim rokovima sadnica na kraju jeseni već ima po 6-7 vratova iz kojih u proleće izbija 10 i više cvetnih grana sa po 7-8 do 10 cvetova. površina za ugovaranje je 0. Sadnjom zelene kontejnerske sadnice postiže se prinos koji je duplo veći u odnosu na frigo sadnicu. Samo NAJKVALITETNIJA frigo sadnica (250300kom/gajbi) posađena u tehnološkom roku i na otvorenom može u jesen doneti mali rod.rs ili www. ali je prolećni rod u zavisnosti od sorte na nivou od 1kg i više.co. da li saditi frigo ili zelenu kontejnersku sadnicu. odnosno na nivou 20 t/ha. Ako se frigo sadnica sadi na otvorenom. po pravilu se uklanjaju cvetovi i ne dozvoljava se jesenji rod.Min.atpdoo. pravilnog postavljanja sistema navodnjavanja. Zelena kontejnerska sadnica se sadi u drugoj polovini jula. ali proizvođači MORAJU ZNATI da jesenji rod nosi RIZIK.yu. 266 18 57. Tržište traži izuzetno velike količine i konzumne i industrijske jagode i ATP IRRIGATION i PLANTAŽA MILETIĆ su spremni da ispune očekivanja i proizvođača i domaćih i ino kupaca jagoda. čak i kraj juna) u odnosu na krupnije sadnice (manji broj komada u gajbi 250 do 500 kom). Zainteresovani proizvođači će moći da dobiju upitnike za prijavljivanje za jedan od savremenih vidova proizvodnje jagode ili da ih skinu sa sajtova www. Tehnologija po kojoj će se proizvoditi jagode obezbeđuje prinose od 30-40 t/ha a stručna služba će kontrolisati primenu tehnologije. Preko ProCredit Bank obezbeđeni su povoljni krediti. prihrane i zaštite. Generalno.2kg/sadnici primenom savremene tehnologije od pripreme zemljišta preko izrade bankova propisane visine. Prinosi na nivou 30-40t/ha postižu se sa zelenim. Savremeni uzgoj jagoda zahteva da se tehnologija ispoštuje 100% i u takvojvarijanti biznis je profitabilan. Za sadnice kategorije 500 kom u gajbi optimalno vreme sadnje je u drugoj polovini jula. kontejnerskim sadnicama. a prema tome za isti rad dobija se i značajno veći prihod. U zavisnosti od sorte prolećni rod je na nivou 400-700 g/sadnici.

Od ove količine azotnih hraniva vršimo umanjenje u sledećim slučajevima: . Na lakim zemljištima je neophodno u ishrani primeniti gornje vrednosti kalijuma koje se dopunski uvećavaju za 35 kg/ha u slučaju ekstremno visokih prinosa. zbog brze mineralizacije i ispiranja. Ishrana kalcijumom je takođe veoma bitna za čvrstinu plodova i njihovu dobru ispunjenost. Zasad jagode je veoma osetljiv na Pristupačnost kalijuma i njegovo usvajanje Potrebe zasada jagoda za fosforom -P Za visoke prinose zasad jagode treba prema generalnoj preporuci ishraniti sa 50-150 kg/ha P2O5. K Potrebe zasada jagode za azotom -N Generalno možemo reći da su za vrlo visoke prinose jagode .za 20 kg/ha u slučajevima ekstremno visokih prinosa iznad 40t/ha. slabi imunološki sistem biljke. U zavisnosti od planiranog sortimenta i prinosa jagoda. najznačajnije oruđe u postizanju visokih prinosa i dobrog kvaliteta i tržišnosti jagode.za 20 kg/ha na posnim. .za 20 kg/ha u slučaju da gajimo manje prinosne sorte (25-30 t/ha). sa niskim sadržajem humusa. sa alkalnom hemijskom reakcijom ili na jako kiselim zemljištima dolazi do imobilizacije fosfora i stvaranja sekundarnih i tercijarnih jedinjenja koja su teško rastvorljiva. na lakim zemljištima u fazi zasnivanja zasada. . Posebno treba istaći potrebu da u odnosu na kalijum i kalcijum. . Na zemljištima bogatim krečom. odnosno umanjuju za istu količinu kod ranih i manje prinosnih sorata.za 20 kg/ha u slučaju da u zasnivanju zasada primenjujemo stajnjak ili huminske kiseline. u zavisnosti od obezbeđenosti zemljištem i pristupačnosti fosfora. sadržaj u zemljišnom rastvoru. Minimalno potrebnim za visoke prinose jagode smatra se sadržaj od 18-22 ppm.za 15 kg/ha ukoliko smo za predusev imali jednogodišnje mahunarke ili pak razorali višegodišnje travno-leguminozne smeše. potrebne količine azota od 120 kg/ha. . a padavine od oktobra do februara iznad 300 mm. naročito bolestima uvenuća i pojačava intenzitet napada i brojnost populacije štetnih insekata. Ukupni razmenljivi fosfor u zemljištu često nije podatak koji nam može dati pravu sliku o njegovoj pristupačnosti. Dobar pokazatelj pristupačnosti fosfora je njegov Uticaj forme azota na pH zemljišta 42 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . siromašnim zemljištima. Predozirana ishrana azotom u odnosu na kalijum. Pristupačnost fosfora u zavisnosti od hemijske reakcije zemljišta Potrebe zasada jagoda za kalijumom Zasad jagoda se u zavi-К snosti od obezbeđenosti kalijumom i njegove pristupačnosti đubri sa 90-270 kg/ha K2O. ipak. sadržaj šećera i dobar ukus. sjaj. Đubrenje azotom uvećavamo u odnosu na generalnu preporuku u sledećim slučajevima: . zbog jakog ispiranja.i do 35-40 t/ha.za 30 kg/ha ukoliko se zasad zasniva na strništu u istoj sezoni radi mikrobiološkog razlaganja žetvenih ostataka. . potrebne količine fosfora uvećavaju se.za 20 kg/ha ukoliko su zime tople.za 20 kg/ha u slučajevima ekstremno visokih temperatura i padavina. ili umanjuju od zadate vrednosti za 20 kg/ha. .za 20 kg/ha ukoliko je zemljište veoma bogato organskom materijom i ima povoljnu mikrobiološku aktivnost i brzu mineralizaciju. magnezijum ima izbalansiran odnos u ishrani. čime se otvaraju putevi infekcije fitopatogenima.ISHRANA JAGODE Ishrana i navodnjavanje useva jagode Dobro izbalansirana ishrana predstavlja. . od jagodastog voća kalijum čini čak 60% ukupnog sadržaja suve materije ploda i praktično je nemoguće u fazi porasta i zrenja plodova jagode izvan odnosa NPK 2:1:3 do 2:1:4 dobiti odgovarajuću boju. Magnezijum je veoma značajan jer ulazi u sastav hlorofila.

7 mS/cm.2. Najpre treba istaći da se jagode gaje samo na organo-mineralnim smešama. Kada usled obilnog navodnjavanje uz prisustvo ugljene kiseline u zemljišnom rastvoru dođe do rastvaranja previsokih vrednosti Ca2+ onda se smanji usvajanje magnezijuma. onda treba primeniti veliku količinu helatnog gvožđa. čak i ako ga ima dovoljno u zemljištu. ili su prihvatljive samo određene sorte. Ukoliko se hloroza javi relativno rano. grube strukture ima prednost nad crnim tresetom. sa pH vrednošću oko 5. Normalno je da veća zapremina supstrata i veća puferna sposobnost i vododržljivost omogućuju jednostavnije sisteme za fertigaciju. oplemenjene. Na alkalnim zemljištima bogatim krečom (iznad 6%) ne preporučuje se gajenje jagode. Istakli smo više puta da se jagoda gaji na zemljištima koja su blago kisele hemijske reakcije. Tada je navodnjavanje intenzivno i najčešće nakon naglog prelaska iz oblačnog i hladnijeg vremena u sunčani i topli period dolazi do prosvetljenja vršnih listova. U tim uslovima se smanjuje aerisanost medijuma. onda nakon uklanjanja starih listova i obnavljanja zasada tokom leta treba ispraviti deficit i narednu sezonu dočekati sa izbalansiranom akumulacijom svih makro i mikroelemenata u živiću. Ukoliko dođe do poremećaja ravnoteže. što je optimum za jagodu. najbolje u formi EDDHA u jednokratnom zalivanju. magnezijum sulfat sa izrazito kiselom hemijskom reakcijom. Obično se javlja na najmlađem lišću iz centra bokora. a u samom zrenju 1.poremećaje u usvajanju hraniva. Najčešće se koriste različite vrste treseta. od pH 5. tzv ŠKOLA GAJENJA JAGODE 43 . Obično se hloroze javljaju u momentu intenzivnog porasta plodova. a sadržaj antioksidanasa i polifenola je takođe značajno manji. Najčešći problem u ishrani je obezbeđenost gvožđa i njegova pristupačnost u alkalnoj Pristupačnost makro i mikro hraniva u zavisnosti od pH zemljišta drenčing. ali kasnije u proleće. a naročito u drugoj godini nailaze problemi vezani za relativno brzu mineralizaciju i kompakciju supstratne smeše. kojim su naša zemljišta inače veoma slabo obezbeđena. Razlog za to je ukus i miris.5 mS/cm. Ona se kreće od 1-2 l pa do 4-5 l po živiću u zavisnosti od načina i tehnike gajenja i od sastava supstratne smeše. u slučajevima kada se supstratna smeša priprema za duže proizvodne cikluse i ne želi se brza mineralizacija. posebno u uslovima prevlaživanja i alkalne hemijske reakcije zemljišta. pa se u anaerobnm uslovima usled prevlaženosti podiže pH rastvora i dolazi do precipitacije gvožđa i cinka i pojave njihovog deficita. optimalno 6. Veoma dobar materijal su i kokosova vlakna koja su u stanju da vežu prilično visoke količine soli i na taj način smanje rizik od eventualnih grešaka u ishrani. a sadržaj magnezijuma za lakše tipove zemljišta iznad 55 mg/100 g zemljišta. a gotovo nikad na inertnim smešama poput kamene vune ili poliuretanskim penama. Koji su to organski materijali koji se koriste za pripremu supstrata? sredini. dok ograničena zapremina supstrata u kojoj se formira korenov sistem sadnice podrazumeva komjuterizovan i vrlo precizan sistem fertigacije.5 do pH 7 . Kod zamene supstrata i živića svake proizvodne sezone većim učešćem crnog treseta omogućuje se brži vegetativni porast neposredno nakon sadnje i veći rod u jesenjoj proizvodnji. Ukoliko se fertigacijom i folijarnom primenom ne uspe. Za uspešnu proizvodnju jagodastog voća neophodno je da sadržaj Ca u zemljištu bude iznad 500 mg/100 g. kada obično dolazi do njegove precipitacije i stvaranje nerastvornih jedinjenja. Što se tiče mogućih grešaka u pravilnom doziranju vode i hraniva. onda je moguće rešenje izvesna koli- Jak deficit u ishrani gvožđem se manifestuje kao jaka hloroza celih liski koje su slabo razvijene.2. Tada treba primenjivati helatno gvožđe. Preporuke za hidroponsku ishranu i navodnjavanje jagode gajene na supstratima koji je gotovo nemoguće postići bez adekvatne mikrobiološke i fermentne aktivnosti u zemljištu ili supstratnoj smeši. Na takvim vrednostima u grodanu je nemoguće ostvariti boju i visok briks a time i sadržaj šećera. Kada se javljaju i kako se manifestuju pojedine hloroze? Preciznost ishrane i navodnjavanja zasada jagode determinisana je prvenstveno količinom supstrata po jednoj sadnici. kalijum nitrat sa cinkom i azotnu kiselinu. da bi pH zemljišta spustili na 6. praktično je veoma teško izvodljivo u istom proizvodnom ciklusu doći do kvalitetnih pomaka. Jagoda slabo uspeva na EC vrednosti zemljišnog rastvora višim od 1. Beli treset. Drugi veliki problem je nedostatak cinka.

Visina drenaže. koji su najčešće zapremine 1000 l preko male elektro pumpe. a određuje se na bazi kumulativne radijacije i iznosi obično 5 do 30%. odnosno količina hran- ŠKOLA GAJENJA JAGODE . ovakav način rada podrazumeva moguću precipitacijutaloženje pojedinih soli nerastvorenih 44 nom sistemu već je ishrana bazirana na građenju vrednosti konačnog EC iz vrednosti pojedinačnih matičnih rastvora i same vode za navodnjavanje. U hidroponskom gajenju jagode na supstratima. 265 do 420 ppm K2O. pri čemu je u stanju da adsorbuje i određenu količinu magnezijuma. odnosno proizvodnji. koje se nakon izvesnog vremena slabije ispiraju u odnosu na druge organo mineralne supstratne smeše. čak 240 ppm CaO zimi. Drugi sistem je primena dozer pupi koje su redno ili paralelno vezane i obično ih ima dve ili tri. niske adsorpcione sposobnosti. ali sa druge strane akumulira velike količine soli. dok je vermikulit izuzetnih termičkih osobina i odličan je u zimskoj kojih je postavljena dozer pumpa koja u vodu za navodnjavanje unosi potrebnu količinu kiseline. 70 do 85 ppm P2O5 .ISHRANA JAGODE jedinjenja usled dužeg stajanja do upotrebe. Najpre. specijalne vrste gline koja ima relativno visoku koloidnu moć i vododržljivost. a mane su veoma brojne. Organizujemo ih obično kao tank A i tank B između Shema 1. koje ne rade na proporcional- ljivog rastvora koja se ocedi iz vreća sa supstratom zavisi od visine zalivnih normi i učestalosti navodnjavanja. Šema fertigacije useva jagode kombinacijom dozer pumpi čina bentonita. Od minerala se za pripremu supstratnih smeša koriste ekspandirani perlit ili vermikulit u zavisnosti od sezone gajenja jagode. Ovaj sistem je prihvatljiv u hobi gajenju i na malim proizvodnim površinama. vrlo složenih fertigacionih jedinica. najčešće prihvaćen standard jeste receptura 165 do 185 ppm N. koji se obično koristi u letnjoj proizvodnji stalnorađajućih jagoda. Najčešći sistem koji se primenjuje od samog početka jeste doziranje konačnog rastvora iz tankova. čestu potrebu mešanja više različitih formulacija đubriva i velika angažovanost obučenih ljudi na poslovima fertigacije. Prednosti ovog metoda fertigacije jeste niska cena za sistem navodnjavanja i ishrane. Perlit je hladan mineral. Treći sistem je primena miksera i komjutera.

0% -Sadržaj mikroelemenata Fe 1000ppm Mn 500ppm B 200ppm Zn 150ppm Cu 110ppm Mo 70ppm ŠKOLA GAJENJA JAGODE 45 .0% 11. K+. Ovim izbalansiranim formulacijama se još po potrebi dodaju azotna kiselina. Ako se uzme u obzir EC vrednost konačnog rastvora prostih soli makro i mikro elemenata.0% 11.5-6 i EC 1. u zrenju jagode. Redovna kontrola drenaže odnosno oceda pokazuje u kojoj meri je količina rastvora prilagođena potrebama biljaka.6 Soli g/l 626 Ca++ 85 Mg++ 41 K+ 7 NH4+ Na+ 39 NO3H2PO4-4 SO4-97 HCO3524 Cl13 Fe 0. u prvom redu gvožđa i cinka. magnezijum sulfata. Na+. NH4+. kao P2O5: -Sadržaj K.5-0. kalcijum nitrata. kalcijum nitrat. magnezijum sulfat i amonijum nitrat da bi se postigao željeni odnos makrohraniva. Ukoliko je vrednost pH visoka. Mikroelemnti mogu da se dodaju i u izbalansiranom kompleksu u helatnom obliku. Prvi koncept podrazumeva primenu složenih NPK đubriva za hidroponsku proizvodnju. Ca2+.HCO3-+. Kada se tome dodaju sortne specifičnosti u zahtevima za hranivima. i anjona HPO4-. pH 7. Ukoliko se vrednost elektroprovodljivosti poveća. 719 ppm NO3-. 93 ppm H2PO4-. najbolje je da se za ishranu zasada jagode na supstratima u nesavršenim uslovima koriste specijalna kristalna vodorastvorljiva đubriva za hidroponiku koja ne sadrže amidnu formu azota i imaju visok sadržaj mikroelemenata. Formulacija vodorastvorljivih đubriva za ishranu jagode na supstratima Polyfeed -Sadržaj N(NO3): -Sadržaj N(NH4) -Sadržaj N(Ukupno): -Sadržaj P.i 7 ppm H+.7 mS/cm.014 Na osnovu proračuna.0% 2. Treći sistem je baziran na monokalijum fosfatu i na azotnoj kiselini i uz ostale proste soli i mikroelemente ovo je svakako najviše korišćen sistem u hidroponskom načinu israne u Srbiji. te helatnog gvožđa i drugih mikroelemenata. odnosno 1. onda pristupamo ispiranju u trajanju jedan do dva dana u zavinosti od količine i sastava supstrata. ali i po preciznosti.0% 2. u pogledu odnosa katjona i anjona u rastvoru za fertigaciju. 32 ppm Ca++. pa dolazi do prevlaživanja korena.8 g Tank B Monokalijum fosfat Kalijum sulfat Magnezijum sulfat Azotna kiselina Odnos amonijačne i nitratne forme je usklađen tako da uz dodatak kalcijum nitrata i magnezijum sulfata možemo imati sve potrebne makro i mikroelemente.165 ppm CaO leti i 40 do 70 ppm MgO. U hidroponskoj ishrani u prvom delu vegetacionog ciklusa se koristi formulacija sa više amonijačnog azota. kao MgO: 17-10-27+me 11. 215 ppm K+. kao K2O: -Sadržaj Mg.7% 17% 10% 27% 11-11-33+2MgO+me 9. Dati primer odnosi se na ishranu jagode gajene na supstratu u uslovima okoline Beograda. obzirom na sve navedeno. kalijum sulfat.67 Tvrdoća o nem 23. a učestalost navodnjavanja velika.3 EC mS/cm 0.. Podaci o hemijskom sastavu vode za navodnjavanje odnosi se na bušeni bunar dubine 86 m. 134 g 228g 617 ml nosno EC vrednost ne bi trebalo da prelazi 0.0% 33. U sva tri koncepta konačan rastvor mora biti neutralan. koji se razlikuju po složenosti. te brojni problemi sa pojavom deficita mikroelemenata. Dakle. SO42-.NO3. uz pH vode za navodnjavanje 5. uz dodatak fosforne kiseline. lako se da zaključiti da voda za navodnjavanje ne sme biti opterećena viškom rastvorenih katjona i anjona. tako da konačni sadržaj kalcijuma i magnezijuma recimo uključuje i one vrednosti sadržane u samoj vodi za navodnjavanje.5 mS/cm. koji nije podložan precipitaciji u baznoj sredini. 175 g 68 g 194 g 2. u ishrani treba uneti 18 ppm NH4+ . Po pravilu vrednost pH i EC ne bi trebalo da se razlikuje od dozirane vrednosti više od 10-20%. Postoje tri osnovna koncepta fertigacije. dok se eventualna korekcija gvožđa može postići unošenjem EDHHA helatnog gvožđa. a kasnije u ishrani preovlađuje nitratni azot.3% 5. onda je pojedinačna norma mala. kalijum nitrata i kalijum sulfata. sadržaj sledećih katjona: H+.6 mS/cm. Tank A Kalcijum nitrat Amonijum nitrat Kalijum nitrat Kompleks mikroelemenata Količina đubriva na 1000 l vode. Analiza vode za navodnjavanje mora da obuhvata osim vrednosti pH i EC. 50 ppm SO4-. Drugi sistem je kombinacija prostih soli: monamonijum fosfata. koja u svom sastavu ne sadrže amidnu formu azota ili ureu. onda zaista uviđamo svu kompleksnost ove problematike. od- Mg2+. Nakon upoznavanja sa sastavom vode za navodnjavanje vrši se balansiranje potrebnih hraniva i formiranje matičnih rastvora.

Na početku cvetanja Rast lista i pravilno formiranje plodova Ca nitrat + Mg Nitrat / Sulfat 1-1.5-2 kg 2-2.2 puta zavisno od potrebe odnosno opterećenosti biljke plodovima Intenzivan rast plodova 1-1. Na početku vegetacije iza čišćenja (šišanja) jagoda od starog i promrzlog lišća Intenzivan rast lista jagode 10-15 dana nakon prve prihrane Formiranje novog korena i cvetova Polyfeed 11-44-11+1MgO +ME 1-1.5 kg 6. Zametanje i rast plodova Intenzivan rast plodova Polyfeed 20-20-20 + Mikro ili Polyfeed 16-8-32 + Mikro Polyfeed 17-10-27 ili Polyfeed 16-832+2MgO+ME Polyfeed 11-11-33+2MgO ili Polyfeed 16-8-32+2MgO+ ME 1-1.5 kg 46 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Intenzivan porast lista Polyfeed 20-20-20 + ME 1.5 kg + 0.5 kg 2 kg 5. Intenzivan rast plodova 1-1.5 kg 2 kg + 0.5 kg 4. dr Nebojša Momirović REDNI BROJ PRIHRANE FENOFAZA U KOJOJ PRIHRANJUJEMO OPTIMALNO VREME PRIHRANE CILJ PRIHRANE NAZIV ĐUBRIVA PREPORUČENA KOLIČINA ZA 1000 SADNICA JEDNOGODIŠNJE DVOGODIŠNJE 1.5 kg 2-2.ISHRANA JAGODE Program ishrane jagoda vodorastvorljivim đubrivima Haifa Chemicals (Planirani prinos 25-30 tona /ha) by Prof.5 kg 2-2.5 kg 2 kg 2. Pred početak berbe s ovom prihranom može se dodati Multimicro FE ukoliko je potrebno U berbi jagoda 1 .5 kg 3.

zaobljeno kućište (bolji protok materijala). Nudimo Vam i proizvode sledećih firmi: Ul.com • milurko@sezampro. Lake freze i mulčeri hrvatskog proizvođača GRAMIP DUBRAVA. voćnacima i vinogradima. dubine kopanja do 15 cm. idealni za potrebe voćarstva i vinogradarstva za usitnjavanje granja debljine 2.10cm. atomizera i prskalica u iznosu od 50%.HLOROZA ( ŽUĆENJE ) LISTA -Zn Količina za jednu sadnicu Multi KZn Na alkalnim zemljištima primenjuje se 1-1. 3 GODINE GARANCIJA. Traktorske freze zahata 0. Bez kabine i sa komfornim kabinama sa klima uređajima.5.zalivanje Magnisal / Bittermag 100 g/10 l vode 3-5 g/m2 jednokratnim zalivanjem Folijarno.5. Fiksni i bočno pomerljivi (hidrauličnim ili mehaničkim putem) kompjuterski balansirani rotori.5-1 g/po s navodnjavnjem ili folijarno sadnici NEDOSTATAK CINKA . zaobljenim staklima radi veće preglednosti i karbonskim filterima. Prskalice i atomizeri.NEKROTIRANJE STARIJIH LISTOVA -Mg Nakon uočavanja simptoma (pri naglom prelasku iz hladnog i oblačnog u toplo i vrlo sunčano vreme) NEDOSTATAK GVOŽA .NEDOSTATAK KALCIJUMA .HLOROZA ( ŽUĆENJE ) LISTA Prvi tretman nakon čišćenja jagoda od starog lišća 10g /10 l vode (na početku vegetacije. SA I BEZ UČEŠĆA Voćarski traktori japanskog proizvođača Kubota B serije od 14-30KS sa pogonom na sva četiri točka.85 do 2m. svojim gabaritima prilagođena voćnacima i vinogradima.zalivanje Prvi tretman kod inicijalnog formiranja plodova NEDOSTATAK MAGNEZIJUMA . a kasnije po potrebi) Multi Micro Fe EDu zalivanju kod jakog -Fe Đubrivo se dodaje zajedno DHA 6% deficita dodaje se 0. Mulčeri za usitnjavanje biljnih ostataka. Beogradska 32 • 11277 Ugrinovci tel: 011/8409-528 • 011/8409-810 • fax: 011/8409-809 www.5 g/sadnici Folijarno Multi Micro Bor feed 100 ml /10 l vode Folijarno Polyamin + Multi ProteK 20 ml + 30 g /10 l vode Đubrivo se primenjuje navodnjavanjem u intenzivnom porastu plodova NEDOSTATAK BORA . nošeni i vučeni AGROMEHANIKA KRANJ Cisterne CREINA od 1200 do 20000l Podsticajna sredstva MPŠV za kupovinu cisterni. Pored toga veliki izbor poljoprivrednih i komunalnih traktora do 128 KS.yu . Specijalna NOVA M SERIJA voćarskih traktora od 60-95KS. Obezbeđeni servis i delovi u garantnom i vangarantnom roku.milurovickomerc. pogodni za rad u baštama.OPADANJE CVETOVA I DEFORMISANOST PLODOVA Cvetanje Đubrivo se dodaje zajedno s navodnjavnjem ili folijarno OPŠTE ZAOSTAJANJE U PORASTU-PROBLEMI SA BOLESTIMA U svim fenofazama na 10 do 15 dana Đubrivo se primenjuje folijarno -B KREDIT I LIZING OD 5-7 GODINA KAMATA 3-7%.com office@milurovic.KOVRDŽANJE TERMINALNIH LISTOVA -Ca Folijarno Poly Ca-LSA 15% CaO 50ml /10 l vode Folijarno.

a pored osušene materije daje i poluproizvod u obliku sakupljene isparene tečnosti. NTIM d.rs www. Ova sušara je patentno zaštićena i plod je srpske pameti.rs . začinskog i aromatičnog bilja. koja se može dalje prera ivati. voća i povrća. gljiva. Ova tehnološka novina na Novosadskom poljoprivrednom sajmu je izazvala veliko interesovanje potencijalnih korisnika zato što daje produkte sušenja u premijum kvalitetu. +381 11 3561958 office@ntim.ntim.o. Patrijarha Dimitrija 24 11090 Beograd Tel.Suncem do premijum kvaliteta Prednosti sušare? • raznovrsnost • ekonomska nezavisnost • ujednačen kvalitet • kontrola procesa • isključen uticaj čoveka • definisano vo enje procesa • odre ivanje vršne temperature sušenja i odre ivanje završne vlage • CE standard • HACCP standardi • štedi energiju • PREMIJUM kvalitet SUŠARA NA SUNČEVU I ELEKTRIČNU ENERGIJU NTIM tehnologi iz Beograda je na tržište izneo izuzetno energetski ekonomičnu sušaru koja pre svega koristi sunčevu energiju za procese sušenja: lekovitog./Fax.o.

YARA . Pap Pala 17. tel/fax: 024/622-119 e-mail: office@agro-ferticrop.prah i granul.prah i granul.yara.bivši proizvodi. još uvek na tržištu FERTICARE 15-30-15 FERTICARE 14-11-25 FERTICARE 24-8-16 FERTICARE 10-5-26 FERTICARE 6-14-30 FOLICARE 17-9-33 B FOLICARE 19-11-24 Cu FOLICARE 19-11-24 Zn CROPCARE 10-10-20 CROPCARE STANDARD 5-14-28 MULTICARE 5-10-25 POWER 8-20-30 KALCIJUM NITRAT KALIJUM NITRAT KALIJUM SULFAT .YARA .co.rs • www.novo ime kompanije Kemira GrowHow o stari džakovi KEMIRA .budući izgled starih proizvoda FERTICARE 15-30-15 FERTICARE 14-11-25 FERTICARE 24-8-16 FERTICARE 10-5-26 FERTICARE HYDRO 6-14-30 FOLICARE 17-9-33 B FOLICARE 19-11-24 Cu FOLICARE 19-11-24 Zn YaraMila Cropcare 11-11-21 YaraMila Cropcare 5-14-28 Yara Mila Multicare 5-10-25 Yara Mila 8-20-30 CALCINIT / TROPICOTE / NITRABOR KRISTA K KRISTA SOP . Subotica.yu www.yu . PROIZVODNJA GORE NAVEDENIH PROIZVODA JE U BIVŠIM KEMIRINIM FABRIKAMA! I dalje jedini zastupnik za Srbiju: AGRO-FertiCrop.agro-ferticrop. novi džakovi NAPOMENA: NE MEŠAJTE KRISTALONE SA NOVIM YARINIM A STARIM KEMIRINIM PROIZVODIMA.co.

Tretirati frigo sadnice prilikom sadnje. papriku i plavi patlidžan. Hemijsko suzbijanje je moguće primenom sistemičnih fungicida poput fosetil aluminijuma (Alliete) ili fosfita. Gajiti otporne sorte. Proizvodi toksine u ksilemu čime smanjuje usvajanje vode i smanjuje turgor zaraženih biljaka. koristi se najviše dazomet (basamid granulat). ogršticu za zelenišno đubrenje ili gajiti recimo brokoli ili kelj pupčar. Cylindrocarpon spp. u hladnijem delu godine. Na korenovom vratu ili u osnovi lisne drške na preseku se primećuje jasno izražen mrki prsten. povrtarske vrste iz familije pomoćnica: pradajz. a potiče iz zemljišta u kome se održava godinama. Manifestuje se crvenkastim. Otkako je metil bromid izbačen iz upotrebe i zabranjen. Pythium spp. Tokom prekida u gajenju jagode. Inokulum dugo ostaje u zemljištu. Zaražava sprovodna tkiva micelijom i produkcijom konidija. U preventivnom pogledu je veoma važno izbeći teška zemljišta i zasušivanje korena u fazi prijema frigo živića. Biljka zaostaje u porastu. Živić je slab. Za prevenciju plamenjače veoma je prolećnog kretanja useva i nakon letnjeg uklanjanja nadzemne lisne mase (košenja). a najbolje je zemljište zauzeti višegodišnjim travno leguminoznim smešama. Coniothyrium fuckelii. crvenu ili žućkastu boju. a kod hobista i čitavih 35 cm. ali je ne treba praktikovati na tem- Tamo gde se javlja ovo oboljenje poželjno je da rotacija traje najmanje 7 do 8 godina.. naročito na težim zemljištima. treba izbegavati i druge vrste jagodastog voća. U plodored treba uključiti travno leguminozne smeše i poštovati u potpunosti ograničenje u prekidu gajenja jagode. a stariji listovi nekrotiraju i dobijaju oranž. Za dezinfekciju se može koristiti i metam sodijum i hlorpikrin. kompaktan. fragariae Gljivično oboljenje koje se javlja posebno na težim. Ne treba zasnivati jagode na zemljištu na kome se javljala crna trulež korena. U novije vreme solidne rezultate ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Naročito se ispoljava kod mlađih useva.. potom metalaksila (Ridomil Gold). Simptomi su gubljenje svežine i bele boje korenovih žilica. Dezinfikovati oruđa i opremu ukoliko prelazite sa parcele na parcelu. te celokupnu masu žetvenih ostataka inkorporirati u zemljište. Pyrenochaeta sp. Kada se bolest pojavi treba ukloniti zaražene biljke iz zasada i ne popunjavati zaražena mesta. njihovo parcijalno ili potpuno odumiranje. obavezan kod podizanja matičnjaka. kod peraturama iznad 30°C. albo-atrum Javlja se na pojedinačnim biljkama ili u oazama. nerazvijen. Podriti na dubinu od 40 do 50 cm u jesen međuredni prostor. Oboljenje je kompleksna kombinacija gljivičnih prouzrokovača. a donji listovi žute. Idriella lunata. često praćena i napadom nematoda. Fusarium sp. Crna trulež korena jagode Prouzrokovač: Rhizoctonia fragariae. Ramularia spp. Neposredno pred pripremu zemljišta jako je dobro inkorporitati ozimu 50 važno obezbediti dobru drenažu podizanjem visokog banka 15-25 cm. metam sodijum odnosno vapam te hlorpikrin. Hemijsko suzbijanje podrazumeva detaljnu dezinfekciju zemljišta. Plamenjača jagode Prouzrokovač: Phytophthora fragariae var. Hainesia lythri. Gajiti otporne sorte jagode. Stariji listovi se uvijaju duž centralnog nerva.ZAŠTITA JAGODE Zaštita useva jagode Zeleno uvenuće Prouzrokovač: Verticillium dahliae i V. prevlaženim i loše dreniranim zemljištima. U hemijskom suzbijanju dezinfekcija basamid granulatom daje odlične rezultate. i na kraju pocrneo i sasušen izgled. Mlađi listovi iz centra rozete ostaju zeleni i uspravni iako je biljka delimično zakržljala. kasnije mrko braon truleži korenovog vrata koji na kraju pocrni i zadeblja poput pacovskog repa. što je ujedno i period odmora zemljišta.

Vetar ne raznosi konidije. korenove vratove i plodove. tada dolazi do njegove paleži i sušenja. Jako ozbiljnom bolešću. U nekim se područjima smatra va. kružnih. Tačke su smeđe do crne. P. ali i nakon obnavljanja useva u leto. 51 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . Listovi dobijaju prvo tamno crvene ili ljubičaste pege. crveno purpurnih pegica na listu. U centru pega se formiraju piknidi čiji se vratovi probijaju kroz epidermis. Starije pege. koji jedino i mogu biti inficirani u slučaju da su najmanje 1 sat potpuno prevlaženi. obscurans parazitira koju izaziva Colletotrichum acutatum.daje primena fosetil aluminijuma (Allieta) i fosfitnih đubriva. odakle se kišom ili mehanički prenose. hlortalonil u matičnjaku i to samo ukoliko se ne primenjuje Omite u kontroli grinja. Na ulegnućima se pojavljuju narandžaste ili crvenkaste spore. pa izgledom u velikoj meri podsećaju na one koje prouzrokuje Mycosphaerella fragariae. Na lezijama se za vreme toplog i vlažnog vremena razvijaju narandžasto. U začetku pege imaju sivkasti centar. bolest počinje da se ispoljava u vidu nekoliko (5-6) manjih. Gljiva se održava tokom zime u formi micelije ili piknida u okviru pega na izumrlim starim listovima jagode koji ostaju pričvršćeni za biljku. lisne drške. sa sivim ili skoro belim oreolom. neophodno je kod obnavljanja useva spustiti visinu reza na 0. bakar hidroksid ili bakarsulfat. bilo sasušenom lišću ili na mumifikovanim vlažno vreme i temperature iznad 10 °C favorizuju lisnu pegavost u proleće. Pegavost lista Prouzrokovač: Mycosphaerella fragariae bespolna Ramularia brunnea Gljivično oboljenje koje prezimljava u obliku sklerocija na inficiranim listovima. Kod nas je značajna samo na nekim sortama. mada na većini komercijalnih sorti za sada ne predstavlja veću opasnost. Antraknoza jagode Prouzrokovač: Colletotrichum acutatum. Usled toga nastaje slabljenje biljaka i smanjenje prinosa u narednoj godini. koje kasnije izbele u sredini. Na plodovima se razvijaju beličaste vodenaste pege koje poprimaju mrku do tamno mrku boju. stolone. U prevenciji oboljenja vrlo je važno maksimalno izbegavati navodnjavanje rasprskivačima i precizno uklanjanje zaraženih delova i inokuluma. U slučaju da su biljke inficirane u proleće.crvene spore. Simptomi na tkivima su crne. Iprodion. dijametra do 3 mm uvećavajući svoje dimenzije. koje se formiraju duž glavnih nera- plodovima. Zaraza se intenzivno širi ukoliko je lišće vlažno. a kasnije se mogu uočiti tri zone u okviru pege . Primarne infekcije se ostvaruju početkom vegetacije konidijama koje raznose kišne kapi.spoljna zona je purpurno cvene ili žućkaste boje. Uopšte posmatrano. ali ih može biti i desetak. razvijaju se u krupne pege u obliku latiničnog slova »V«. i Colletotrichum gloesporoides. te je preventivna primena fungicida izuzetno važna. Najdestruktivnija je trulež korenovih vratova koju izaziva Colletotrichum fragariae i trulež plodova zasadu. Palež lista jagode Prouzrokovač: Dendorophoma obscurens (Phomopsis obscurans) Javlja se širom sveta gde god se jagoda gaji. Bolest napada i plodove i često se manifestuje sa jednom ili dve mrke pege. tvrde i ne razvija se vlažna trulež. Glavne štete od ove bolesti nastaju u drugoj polovini leta u vidu paleži starijih listova. naročito u fazi zrenja.5 cm iznad korenovih vratova. Antraknozu je teško zaustaviti nakon što se pojavi u daju odlične rezultate bakar oksihlorid. Duž većih nerava pege su eliptične. Čak 90 % plodova može biti zaraženo za manje od nedelju dana. ima solidan efekat i na lisnu pegavost. U nekim zemljama D. Ako se na listu formira veći broj krupnih pega. Inficirani korenovi vratovi otvrdnu i poprimaju mrko-crvenu ili crnu boju. dok je u nekim manje značajna. izdužene lezije koje izazivaju venjenje i propast celih biljaka. Iz njih se na mrtvim listovima u proleće razvijaju konidije i obično kišom šire na mlade i zdrave listove. srednja zona je svetlo mrka. kao što je Multi Protek. a unutrašnja zona pega je tamno mrka. Ozbiljno gljivično oboljenje koje napada liske. dijametra oko 3 mm. koji se koristi u suzbijanju sive truleži. naročito uz optimalnu temperaturu od 25-30 °C. Obično se javlja za vreme jako toplog vremena. U našoj zemlji nema podataka o njenoj pojavi na plodovima. Bakarni preparati samo biljke iz roda Fragaria. koja se vremenom menja u zelenu. Spore prezimljavaju na biljnim ostacima. Colletotrichum fragariae. obscurans prouzrokuje trulež plodova.

Postoji izražena razlika u osetljivosti sorti jagode prema ovoj bolesti. čak i ukoliko je to neophodno. Cvetna drška postaje polako braon boje. Bela prevlaka na naličju listova sačinjena je od konidija i od spora. Voditi računa da su dva tretiranja obično dovoljna i ne upotrebljavti ga više od 2 puta u sezoni. Fragariae. Treba izbegavati preobilnu ishranu azotom u slučaju česte pojave ovog oboljenja. mogu se primenjivati fungicidi u periodu posle berbe. lisnim drškama zrenja a njihovo rashlađivanje brzo. Preparati poput vinklozolina (Ronilana). Sphaerotheca macularis f. U područjima u kojima je bolest značajna. kalijumov sapun (kaligrin) odnosno kalijum bikarbonat. nepotrebna i neefektivna. U integralnoj zaštiti preporučuje se soda bikarbona (85% rastvor). Česta berba neophodna je ukoliko vreme pogoduje sivoj truleži (česte kiše). Napada kod orošavanja kišenjem čak i plodove. sa dosta kalijuma. Oidium fragarie Gljivično oboljenje koje prezimljava na inficiranom biljnom tkivu u uslovima visoke vlažnosti tokom zime. U proleće se vrši i čišćenje od mrtvih sasušenih listova koji leže na foliji. U uslovima jake infekcije siva trulež je vidljiva na većini plodova.ZAŠTITA JAGODE Sakupljanje i uništavanje zaraženih listova posle berbe je korisno zbog smanjenja izvora zaraze. Konidije inficiraju cvetne drške. koja kasnije poprimi ljubičastu ili crvenkastu boju. azoxistrobin (Quadris) samo jednom i do 3 tretmana kvinoksxifenom(Crystal). azoksistrobina i kvinoksifena. pa do kraja vagetacije. ulje semena jojobe itd. ali je kombinacija Ciprodinil + Fluodioksonil ili mumifikovanim plodovima. Kada započne zrenje i berba hemijska zaštita je zakasnela. sp. Siva trulež Prouzrokovač: Botrytis cinerea Prezimljava u obliku sklerocija ili micelije na starim listovima. Pepelnica jagode Prouzrokovač: Podosphaera aphanis rec. a naličje prekriva beličasto-sivkastom navlakom. naročito kod kišovitog vremena. Uklanjanje cvetova врши се u godini zasnivanja zasada na otvorenom polju iz frigo živića. U kontroli ove bolesti veoma je važno uništavanje i uklanjanje kompletne nadzemne lisne mase košenjem na visini 3 do 4 cm iznad korenovog vrata prilikom redovnog obnavljanja useva nakon prolećne berbe. Takođe se može dosta uspešno koristiti i fenheksamid (Teldor). Sa povećanjem gustine zasada. Za ovu bolest nisu razrađene posebne mere suzbijanja. Hemijsku zaštitu treba započeti na početku cvetanja i ponavljati je u regularnim intervalima. ili triadimefona (Bajletona). cvetnu ložu. Takođe treba voditi računa da obično preparate na bazi propikonazola. ređe latice. Azoksistrobin (Quadris) se prime- pepelnicu prati i napad grinja. povećava se i opasnost od sive truleži. prosimidona (Sumileksa) i iprodiona se danas retko koriste u hemijskom suzbijanju. ŠKOLA GAJENJA JAGODE . U suzbijanju penkonazolom (Topas) ne treba primenjivati više od 2 tretmana godišnje. Hemijsko suzbijanje podrazumeva 52 i deformišu često plod. te primenu sumpornih preparata poput kumulusa ili kvašljivog sumpora. Konidije počinju da klijaju nakon 6 sati i završavaju ciklus nakon 24 sata nezavisno od temperature. heksakonazola (Anvil) u težim slučajevima. a lezije na zelenom ili već beličastom plodu razvijaju se polako u preparatu Switch vrlo efikasan. liske se uvijaju i kovrdžaju. Treba odabrati otporne sorte. Obnavljanje useva vrši se 2 do 4 nedelje nakon završetka berbe. Siptomi su vrlo jasni i pre nego što siva prevlaka na naličju postane jasno uočljiva. Berba plodova treba da je na početku njuje u najviše 2 tretmana tokom sezone. kalcijumа i magnezijuma u odnosu na azot. koji je često isprovociran i određenim preparatima koji se primenjuju. U ranu jesen su mnoge sorte koje su fotoperiodski relativno neutralne vrlo osetljive na pepelnicu. obično na starom sasušenom lišću. dok su najosetljiviji prašnici i kasnije formirani plodovi. Neophodna je pravilno izbalansirana ishrana. U hemijskoj kontroli se mogu koristiti svi botricidi.

na žitima. Jagoda se vegetativno razmnožava pa se viroze prenose sa majčinske biljke na živiće. Što se duže jagoda gaji dolazi do većeg broja virusnih oboljenja usled čega se prinos smanjuje. Puževi golaći Deroceras reticulatum Iako su izrazito polifagni i hrane se repom. suncokretu.Viroze jagode Viroze jagode su veoma značajne bolesti. paradajzu i jagodi sna oboljenja jagode virus ivičnog žutila jagode SYEV. Suzbijanju se pristupa kada se na liski uoči prisustvo do 2 jedinke. Iza- zivaju zaostajanje u porastu i propadanje biljaka. Tiodan. na temperaturi 23 do 30°C i relativnoj vlažnosti manjoj od 50 %. kržljavi. Vaši Chaetosiphon fragaefolii. kada se nova generacija razvije za samo 7 do 10 dana. Od akaricida najčešće primenjujem dikofol ili insekticide sa akaricidnim delovanjem. duvanu. pred podizanje bankova. najčešće tokom jula. virus uvijenosti jagode SCV i virus kovrdžavosti SMV Bifenetrin (Talstar). Mlađi listovi su umanjeni. Zato je veoma važno u zasnivanju useva primeniti zemljišne insekticide i kasnije po potrebi intervenisati putem sistema kap po kap. čim se temperatrure ustale na 5-6 stepeni i zasad započne porast i razviće. Primena endosulfana (Tiocida. iako daje dobre rezultate i deluje osim na vaši i na grinje i na leptirastu. prezimljava na korovima. U letnjem periodu. Mladi zalisci iz centra bokora su uvijeni. u prvom redu Vertimec i Armade. Zato se za podizanje zasada nikada ne sme koristiti sopstveni sadni materijal. Vaši prenose opasna viru- malation (Galation G-5) koji za uspešno delovanje treba da se po celoj površini primeni u dozi 40 kg/ha. Njime se mogu preneti viroze ali i druge bolesti i štetočine što diretno utiče na smanjenje prinosa. ali je izuzetnu zaštitu pružio i abastate u kombinaciji sa okvašivačem Silvet. Sadnjom zdravih živića u zdravo zemljište stvaraju se preduslovi za kvalitetan i visok prinos jagode. kukuruzu. a u plastenicima tokom aprila i maja. Prvi pregled obično vršimo pred cvetanje. Populacija se veoma brzo razvija. Najviše se upotrebljava fenitrotion + izazivajući od kraja leta do narednnog proleća velike štete. Populacija grinja izaziva Najvažnije štetočine useva jagode i njihovo suzbijanja Zemljišne štetočine Zasad jagoda trpi velike štete od larvi žičnjaka. Ima više vrsta viroznih oboljenja jagode. U proleće se razvijaju bespolne generacije. Istraživanjima je utvrđeno da jedan zasad jagode za tri godine može biti zaražen virozama sa preko 90%. da bi tokom leta imala 6-7 generacija. Najbolje su se pokazala 2 tretmana na 7-10 dana u proleće. neposredno promenu boje na listovima i zaostajanje u porastu plodova. Gajenjem jagode kao jednogodišnjeg useva. Tioneksa) praktikuje se samo u težim slučajevima. grčica i podgrizajućih sovica. a u zasadu se uočavaju jasne sivo-crne trake. salati. Odlično su se u preventivnoj primeni neposredno pred cvetanje pokazali preparati na bazi abamektina. izbegava se zaraza biljaka sa više viroza a time i smanjenje prinosa. 53 ŠKOLA GAJENJA JAGODE . krompiru. Grinje Tetranichus urticae Izuzetno polifagna štetočina koja napada preko 200 vrsta kulturnih biljaka. nakon obnavljanja useva mogu se primenjivati i klofentezin (Apolo). Odlične rezultate i veću perzistentnost postići ćemo sa preparatom Force. te ima relativno kratku karencu od 7 dana. Stolone su kraće a plodovi sitni i deformisani. prvi put 1-2 dana pre cvetanja i drugi tretman 10-14 dana posle prvog. Lisne nematode Opasne štetočine koje se razvijaju i na begonijama i u povoljnim uslovima generacija se razvija za samo 15 dana. propargite (Omite) i fenazakvin (Demitan). Vaši korena Aphis forbesi Beskrilne forme prezimljavaju na biljnom materijalu. Sitemičnog su karaktera. repici. najćeše se javljaju u mrkvi. odnosno na 5-7 dana u leto. Kako se boriti protiv viroza? Osnovna mera borbe protiv virusnih ali i drugih bolesti jagode je proizvodnja i sadnja zdravog sadnog materijala. uz uslov da se za sadnju koristi zdrav sadni materijal. a to znači da je svaka ćelija zhvaćena bolešću. Brzo se razmnožava u povoljnim uslovima. ne treba primenjivati u usevu jagode jer izuzetno toksično deluje na pčele i ose i smanjuje polinaciju. Moguće je da jedna biljka bude istovremeno zaražena sa više virusnih bolesti. Zato mnogi proizvođači jagodu gaje kao jednogodšnji ili eventualno kao dvogodišnji usev. deformisani i imaju crvenkastu nijansu. odakle lisne nematode migriraju na mlade listove. Osetljivi su na sušu i masovno se javljaju samo kada je relativna vlaga 40-80% i temperatura 5-20°C. Više viroza nanose veće štete.

konstatujete makar jednu odraslu jedinku. preventivno delujemo i protiv grinja i protiv bele mušice. Ujedno uništi i dršku cveta tako da se cvet obesi. Larva je 3 do 3. crveno-smeđe boje. Bela mušica Trialeurodes vaporarioum Javlja se u proizvodnji jagode u zaštićenom prostoru. Tonus).5 mm duga. Korisno je suzbijanje okolnih divljih biljaka u blizini zasada jagoda. Ukoliko dođe do jačeg napada neophodno je primeniti spinosad (Spintor. Franckiniella occidentalis Javlja se u proizvodnji jagode u zaštićenom prostoru. po čemu su štete koje pravi ova štetočina lako prepoznatljive. Odmah pošto na lepljivim pločama uočimo prve jedinke treba pristupiti hemijskoj zaštiti primenom buprofezina (Elisa) i acetamiprida (Mospilan. Nanosi velike štete i prenosi opasne viruse. ovalnog oblika. Suzbija se u delujemo i protiv grinja i leptiraste. Suzbija se obično nekim kombinovanim insekticidom. porodicu Curculionidae. Prag štetnosti je kada u redu. a kasnije se može intervenisati i pirimofos metilom (Aktelik). već suši. Kratko vreme se hrane mladim lišćem i cvetovima. iako napada i malinu i druge vrste iz porodice Rosaceae. Laser) vrlo efikasno i početku obično nekim kombinovanim insekticidom. ŠKOLA GAJENJA JAGODE . i ako su zastupljeni u većem stepenu. Prezime odrasli oblici ispod starog lišća i drugih biljnih otpadaka. Odrasli oblik je 2 do 4 mm dugačak. bele boje s crnom glavom. a potom pravi zarez na cvetnoj dršci koja se lomi. Ženka polaže jaja u cvetni pupoljak. najčešće u kombinaciji sa mineralnim uljem. tretiranjem neposredno pred cvetanje. kao i uklanjanje zaraženih pupoljaka i cvetova. Ženka rilom buši rupu u pupoljku cveta i tamo odlaže jaje. a zatim dolazi do kopulacije i do odlaganja jaja.ZAŠTITA JAGODE Trips Thryps tabaci. jer ova štetočina razvija samo jednu generaciju godišnje. Takav pupoljak se ne razvija. Ima jednu generaciju godišnje. 54 J Pri hemijskom suzbijanju vreme tretiranja je od primarnog značaja. Odrasli oblici se javljaju u proleće. kao što je abastate (Vertimec) tretiranjem neposredno pred cvetanje. a na kraju i otpada. Jagodin cvetojed (Anthonomus rubi) Ovi insekti odsecaju cvetne pupoljke u proleće. Nanosi velike štete i tripsa. čime osim vaši i tripsa. čime osim malo toksično jedinjenje ili se leti prska danitolom. dok cvetni pupoljak vene i otpada. Za suzbijanje se najčešće koriste piretroidi i preparati na bazi endosulfana i fosalona. na deset dužnih metara. Potrebno je često nadgledati zasad i pratiti pojavu ove štetočine. Jaja jagodinog cvetojeda su bela. glatka i sjajna. akaricidom kao što je abamektin (Vertimec) i kasnije imdaklopridom (Confidor). preventivno prenosi opasna virusna oboljenja. agodin cvetojed spada u red Coleoptera. prekriven finim sivim dlačicama. Glavni domaćin ove štetočine je jagoda. mogu znatno da umanje prinose.

ŠKOLA GAJENJA JAGODE 55 .

U plastenicima se javlja ranije Zametanje i rast plodova Oprez: vrlo važno tretiranje.1 gr po sadnici i 1 dcl vode 2 .0.Orjentacioni program zaštite jagoda REDNI BROJ PRSKANJA FENOFAZA U KOJOJ PRSKAMO OPTIMALNO VREME TRETIRANJA BOLEST ILI ŠTETOČINA NA KOJU CILJAMO NAZIV PREPARATA PREPORUČENA KONCENTRACIJA SREDSTVA KOLIČINA SREDSTVA ZA 10 lit VODE 1.10 gr Trulež korena (Fitoftora) RIDOMIL GOLD PLUS preventivno (prskanje) ili koristimo folijarno tretiranje RIDOMIL GOLD PLUS a kurativno zalivanje (zalivanje) pegavost lista. pegavost lista.10 gr Siva pegavost lista Pepelnica Trulež korena .0.70% 0. siva trulež antraknoza. 56 ŠKOLA GAJENJA JAGODE .030% 0.30-0. cvjetojed.0% 100 ml u 10 l vode NAPOMENA: Ovo je orjentacioni program zaštite jagoda. učinak lošiji.Fitoftora Trulež ploda . Ovo je zadnji termin za insekticide Pred početak berbe (paziti na karencu) Gljivična i bakterjska oboljenja Bakarni preparti 0.0 mil 8 mil + 25 mil 10 mil 8 .3.grinje.025-0. a kasnije minimalno 80 lit na 1000 m2 (cca 4500 sadnica).08 .025 .3 mil 10 mil 2. Kasniji tretman je otežan. Switch 62.030% 0. siva trulež. Prskanje po potrebi na temelju praćenja štetočina 4. 5.08 . 3. zatim dobro promešati i potrošiti u roku od 1 sat. Proveriti ima li lisnih vašiju.45 gr cca 0.1% 0.0. U gore navedenom programu gde se koriste dva preparata u jednom prskanju treba ih odvojeno rastvoriti u vodi pa tek onda dodati u prskalicu.35 . pepelnica jagodin savijač.5 mil 2 .1% 0.5 WG 2.05% 0.25% 0. vaši. siva trulež Topas 100 EC Karate Zeon Quadris 25 SC Karate Zeon Vertimec 018 EC + Mineralno ulje Quadris 25 SC Switch 62. pepelnica antraknoza.08% 8 . Sve do trećeg prskanja (zavisno od tipa i kvalitete prskalice ) utrošak vode treba biti 40 . NAPOMENA: Obavezno koristiti štitnik na prskalici i ne prskati po vetrovitom vremenu Reglone forte 1.025-0.0.08% 30-70 g 40 . Neke promene su moguće što zavisi od godine i uslova za razvoj bolesti i štetočina.5 . a veća opasnost da sredstvo dospe na list jagode. lisne vaši pauci .Botritis Antraknoza Lisna vaš Jagodin cvetojed Pauk . pepelnica jagodin cvjetojed.08% + 0. pipe antraknoza. Vrlo je važno kvalitetno oprskati jagode jer od toga zavisi učinak preparata. pipe. trips pegavost lista. savijači.50 lit.5 WG 0.grinja Suzbijanje korova Jedan do dva tretmana u toku vegetacije kad korovi izniknu i dostignu veličinu 4-5 cm.40% 4 kg/ha 0. Na početku vegetacije iza čišćenja (šišanja) jagoda od starog i promrzlog lišća Intezivan rast lista jagode 10-15 dana nakon prvog prskanja Na početku cvatnje 10-12 dana iza drugog prskanja Pratiti štetočine na starom listu s donje strane (prag štetnosti je dva pauka po listu).

a samim tim se mogu nesmetano koristiti u sistemima za navodnjavanje (kap-po-kap) i to u koncetraciji 0. ali uvek pod jakim pritiskom da bi se list što bolje nakvasio. Zn. Mo. FOSFOR (P2O5 ) 7%. suše.1 %. te omogućava iskorišćavanje potencijala rodnosti sorte i ostvarivanje planiranih prinosa. Azot (N) utiče na bujnost lisne mase. Nizak rast i gust sklop fiziološki aktivnog lišća jagode omogućava laku apsorpciju i asimilaciju hraniva što je posebno značajno u proizvodnji pod polietilenskom folijom i u početnom razvoju biljke dok je koren još nedovoljno razvijen. S tečnim đubrivom FLORAVIT Super Kalijum (K) deluje na bolje formiranje cvetnih pupoljaka. razvoj korenovog sistema i stabla. Prihrana FLORAVIT super-om ima veoma važnu ulogu ne samo u formiranju bokora. SASTAV: AZOT (N) 7%. izvode se tri do četiri tretmana u razmaku od dvadeset dana. Optimalni uslovi proizvodnje podrazumevaju dobar program ishrane uz obaveznu primenu folijarnih đubriva. Folijarnu prihranu obavljati po tihom vremenu. Značajno povećava prinos gajene kulture. Mn. sve u cilju postizanja veće rodnosti i kvaliteta proizvoda. povećava sadržaj šećera u plodovima i intenzivira boju mesa i pokožice. Oštećene biljke od insekata. grada ili mraza prilikom primerne pesticida obavezno prihraniti tečnim đubrivom koje će pospešiti oporavak biljke. FLORAVIT super obezbeđuje pravilan razvoj jagode tokom celog vegetacionog perioda.3 %. FLORAVIT tečna đubriva spadaju u visokokvalitetna tečna đubriva izbalansiranog sadržaja NPK hraniva u kombinaciji sa mikroelementima. bez hlora i teških metala. čvrstoću i kvalitet plodova jagode Vreme i način primene: Kod jagoda u rasađivanju početi folijarnu prihranu četiri nedelje nakon rasađivanja ili u fazi pravog lišća. Co. Folijarna ishrana je značajan postupak kojim se da se predupređuje nedostatak hraniva i povećava kvalitet proizvoda. FLORAVIT super je kompleksno NPK tečno djubrivo sa dodatkom gvožđa i ostalih mikroelemenata u helatnom obliku. Mešanje pesticida i tečnih dubriva se može obaviti osim preparata na bazi sumpora. inž. boju mesa i pokožice. bakra i alkalnih mešavinih kreča i to sledećim redosledom: voda -FLORAVIT super -pesticid. namenjeno prihrani voća.2-0. KALIJUM (K2O ) 8% Mikroelementi: Fe. kao i njihov kvalitet. popodne ili po oblačnom danu. zaštite bilja Svjetlana Aleksić . sadržaj šećera. zametanje plodova. povrća i ratarskih kultura.Folijarna prihrana jagoda avremena intenzivna proizvodnja jagode podrazumeva uvođenje novih tehnologija i usavršavanje postojećih. Fosfor (P) obezbeđuje brže sazrevanje plodova. a period sazrevanja se skraćuje za 8 – 14 dana. Utiče na povećanje krupnoće i kvaliteta plodova. Sva FLORAVIT tečna đubriva se potpuno rastvaraju u vodi i ne kristališu. ubrzava njihovo sazrevanje. već utiče na krupnoću. Kod već formiranih zasada može se tretirati već po pojavi prvih pupoljaka tri do četiri puta u razmaku od deset dana Koncentracija primene je u od 0. Cu. dipl.

Vidikova.O.co. nudi kompletan asortiman profesionalnih mašina za vodoprivredu.milurovickomerc.O.O. godine. u garanciji i van garancije Danas u svojoj ponudi ALPINASTAR D.alpinastar. ALPINASTAR D. tako i u našem servisu u predstavništvu firme .O.obuku rukovaoca . U našoj ponudi nalazi se kompletan asortiman vodećih evropskih proizvođača sitne mehanizacije ALPINA i BENASSI. Za razliku od kupovine kod drugih. zasniva svoj rad na bogatom trgovačkom iskustvu i tradiciji koja datira još od 1931. parkovi) na velikom broju distributivnih mesta širom Srbije.servisne usluge.O.com office@milurovic.yu .ALPINASTAR D. Beogradska 32 • 11277 Ugrinovci tel: 011/8409-528 • 011/8409-810 • fax: 011/8409-809 www. je ekskluzivni distributer sitne mehanizacije za područje Srbije. Jugovićeva 41. povrtarstvo. Ul. voćarstvo.uredno snabdevanje potrošnim materijalom i rezervnim delovima.yu • e mail: info@alpinastar. šumarstvo.instruktažu.kako na terenu.yu Srbija.co. održavanje zelenih površina (fudbalski stadioni.O. svojim kupcima pruža mnogo više: . Beograd.ki venac 104D Tel: 011 / 23 22 167 Niš.O.tehničke savete stručnjaka u pravilnom izboru mašine . 018 / 528 810 www.com • milurko@sezampro. A LPINASTAR D.O.

.

250 grama prah šećera. Umutiti slatku pavlaku sa šećerom i dodati oceđeni želatin. Na biskvit staviti krem i prekriti drugom korom. 1 kesica voćnog želatina. 250 grama maslaca. 3 listića crvenog želatina.5 decilitra od narandže. 500 g jagoda Za fil potrebno: Za glazuru: 1/2 litra mleka. ŠKOLA GAJENJA JAGODE . 2 kašike sitno narendisane čokolade.RECEPTI Torta sa jagodama Pripremiti: 3 biskvitna lista za tortu. 6 jaja. šlag pena. Umutiti maslac i šećer u prahu. zatim ohladite i izmešajte sa prethodno izmiksovanim jagodama i sokom od limuna. pa na njega složiti isečene jagode. 60 Vodu i šećer prokuvajte. Biskvitno testo poprskati malo razvodnjenim likerom. Pre posluživanja sorbetu dodajte votku i šampanjac. Ostatak mleka i šećer staviti da prokuva. dodati brašno i peći. U prokuvano mleko sipati razmućen puding i skuvati ga. 5 decilitara slatke pavlake. 0. Pre posluživanja umutiti slatku pavlaku sa šećerom u šlag. Umutiti šlag i njime premazati stranice torte. Za ukras: 3 decilitra slatke pavlake. Drugu koru premazati filom. 5 listića belog želatina. Voćni želatin razmutiti u 3 decilitra vode i preliti tortu i jagode. Želatin namočiti desetak minuta u hladnoj vodi. 8–10 sitnih jagoda. 6 kašika brašna. 50 grama šećera. Krem ostaviti da se ohladi. Za biskvit umutiti penasto jaja i šećer. 2 pudinga od vanile. Sorbet od jagoda Sastojci: 60 gr šećera 1 dl vode 120 gr jagoda 2 kašike soka od limuna Voćni šnit Za biskvit potrebno: 100 grama šećera. pa mu dodati ohlađen krem. Kremom slepiti listove torte i staviti u frižider da se dobro stegne. 6 kašika šećera. Za fil odvojiti jedan deo mleka i razmutiti puding. Stavite u zamrzivač na 2-3 sata odnosno dok se ne naprave kristalići leda. Ohlađeni biskvit iseći na pola. omazati tortu i ukrasiti jagodama i narendisanom čokoladom. Na kraju umešati sitno naseckane jagode. Za kremu: malo likera 500 grama jagoda.

Preostale jagode prepoloviti i naređati preko korice. Kuvati oko 8 min. pomorandža. tako vruću masu. sipati u kipuće mleko i na laganoj vatri neprekidno mešati dok se ne zgusne. dobro promešati. Onda dodati isitnjenu koru od pomorandže. Ostaviti u hladnjaku najmanje 12 sati. da u njoj stoje. Podeliti na tri dela. staviti u emajlirani sud i pošećeriti. Umuti šlag i poređati prestale jagode. 8–10 sitnih jagoda. Kad posvetli dodati gustin. Uz neprestano mešanje početi sa kuvanjem voćne mase. ŠKOLA GAJENJA JAGODE 61 . a onda ponovo kuvajte džem još 4 minuta. Oprati ih. Po ukusu dodati liker od pomorandže. Na isti način. Kad sok sa kašike kaplje u gustim kapima znak je da je slatko kuvano. Marmelada Sastojci: 500 g jagoda 500 g šećera pola limuna (sok) 4 lista želatina (beli) Jagode oprati. Rernu treba zagrejati na 125 stepeni a kada se ubaci korica smanjiti na 100 stepeni i sušiti sat vremena. Želatin izlomiti u posudi i preliti sa malo hladne vode. Ostaviti jagode da prenoće da bi očvrsle. šljiva. 5 kašika likera od pomorandže po ukusu Džem od jagoda Slatko od jagoda Potrebni sastojci: 1 kg jagoda 1/5 kg šećera sok od limuna Za slatko odabrati jagode najboljeg kvaliteta i arome. Oprati jagode. Kore ne treba dirati dok se skroz ne rashlade. očistiti i mikserom ih malo izmiksirati (kao kada se rukom izgnječe). zalijemo sa 2 kašike vrele vode i stavimo da se zagreje. Dobro oprati pomorandžu vrelom vodom i oguliti koru. poklopite. (za 6 tegli od 250 ml) Potrebno je: 1 kg jagoda. Skinuti sa šporeta i dodati želatin. a penu skidati kašikom. 1 kg šećera.Umutiti čvrst sneg od belanca a zatim dodati limunov sok i postepeno šećer u prahu. borovnica. a zatim nakapati sokom od limuna. Za to vreme. Pri zagrevanju želatina paziti da ne provri. 6 kašika šećera i vaniliju dodati u mleko i staviti da se kuva. koji se prethodno rastvori u vodi. odstraniti peteljke. dodati šećer. Sklonite sa šporeta. Sipati u šerpu. očistiti ih i iseći na komadiće. Sipati džem u tegle i odmah zatvoriti. 6 žumanaca umuti penasto sa preostalih 6 kašika šećera. za tri korice. limunov sok i staviti da se kuva. priprema se i marmelada od malina. Peći u plehu. Prilikom kuvanja sud treba protresati. Pred kraj kuvanja dodati sok od limuna. Desetak jagoda ostaviti u hladnjaku. mešajući dok se sav ne rastopi. ostavite da se ohladi. iscedimo ga (rukom) i dodamo gotovoj marmeladi. Beze torta s jagodama Pripremiti: beze kore: 6 belanaca 300 g šećera u prahu sok od 1 limuna krem: 6 žumanaca 12 kašika šećera 70 g gustina 7 dl mleka vanilija 3 listića želatina dodatno: 1 kg jagoda šlag Za ukras: 3 dl slatke pavlake. na prethodno namazanom i brašnom posutom papiru. a kada provri. pa premazati polovinom krema (i u krem ubaciti malo jagoda). krčkati oko 4 minuta uz mešanje. 2 kašike sitno narendisane čokolade. Voće i šećer pomešati u velikoj i dubokoj činiji i ostaviti da stoji pokriveno oko 3-4 sata. sipati u tegle s hermetičkim zatvaračima. jabuka. Sutradan sud sa jagodama staviti na vatru i kuvati. Izvadimo želatin. Dobro promešati i odmah. listove želatina koje smo prethodno potopili hladnom vodom i ostavili 5 min. Ohlađeno slatko pakovati u tegle i pokriti celofanom. Ponoviti sve sa drugom koricom i preklopiti sa trećom.

Jedan časopis za sve poljoprivrednike GODIŠNJACI U prodaji su kompleti .co.yu 300 RSD možete poručiti natelefon O11/23-980-39 pretplata-prodaja@poljoprivrednilist. 25 do 36.co. 37 do 48 i 51 do 63 MEKI POVEZ po ceni 600 RSD možete poručiti na O11/23-980-39 pretplata-prodaja@poljoprivrednilist.co. Banja Luka E-mail: p_list@blic.yu .GODIŠNJACI časopisa Poljoprivredni list od broja 1 do 12. 13 do 24 .yu Pretplatnik Poljoprivrednog lista možete postati tako što ćete iznos od 1200 RSD uplatiti na naš račun i uplatnicu poslati na našu adresu: Vodovodska I deo 53. 11000 Beograd ili fax: 011 23 987 43 Narudžbe i pretplata za čitaoce iz BiH Tel/fax: 051 310 315 GSM: 065 233 111 Pilanska bb (Banjalučki velesajam).net SPECIJALNA IZDANJA Ukoričeno meki povez KOMPLET IZDANJA Ruže i VRT Brojevi od 1-6 ukoričeno meki povez po ceni od 300 RSD možete poručiti natelefon O11/23-980-39 pretplata-prodaja@poljoprivrednilist.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->