P. 1
Skripta

Skripta

|Views: 6,192|Likes:
Published by jonuzf

More info:

Published by: jonuzf on Jul 09, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/07/2013

pdf

text

original

Skripta iz psihopatologije

FADIL JONUZ

UVOD

1

Mesto psihologije u psihijatriji: Mesto dodira psihologije & psihijatrije - je psihodijagnostika (preciznije se odredjuju neki kvaliteti psihoza i bolesti uopste). Klinicka psihodijagnostika specijalizovana je za bavljenje psihodijagnostikom u psihijatriji. Psihijatrija je medicinska grana koja se bavi dusevno poremecenim ljudima.Ona se bavi uzrocima, klinickom slikom i lecenjem dusevnih poremecaja.Za razliku od ostalih medicinskih disciplina,psihijatrija nema osnovu i teorijsko ishodiste samo u patoloskoj biologiji,vec i u patoloskoj psihologijiji i sociologiji.Dusevni poremecaj je u svim fazama odredjen i bioorganskim i psihickim i socijalnim ciniocima.Psihijatri se sluze podjednako pojmovima bioloskih,psiholoskih i socioloskih nauka. Psihopatologija je nauka koja izucava ponasanje koje odstupa od normalnog.Opsta psihopatologija istrazuje i tumaci poremecaje psihickih funkcija.Opsta psihopatologija kao grana psihijatrije i medicinske psihologije,bavi se najpre fenomenoloskim aspektima,simptomima i sindromima bolesti. Psihijatrijska i psihololoska dijagnoza je jedan zavrsni cin. Za psihoterapeuta ponekad nije bitna dijagnoza. Na kraju se daje cista metodoloska forma – postavlja se i djagnoza pacijentu. Opservacija ima veoma vaznu ulogu, ne samo zbog komunikacije nego i zbog tumacenja neverbalne komunikacije. Ona je najstarije u psiholoskom sazrevanju ljudskog bica, pa na osnovu nje moze da se zakljuci o psihickom stanju pacijenta, o emocijama. Opservacija je bitna za postavljanje psihijatrijske dijagnoze pacijentu. Koraci u postavljanju dijagnoze: 1. intervju i opservacija 2. testiranje i proucavanje dobijenog materijala 3. analiziranje dobijenih znacenja i postavljanje dijagnoze na osnovu tih rezultata
1. 2.

3.

klinicka dijagnoza (sirok pojam) dinamicka dijagnoza Zasto je nesto nastalo? Da li je patoloska pojava simbolicki izraz necega sto se pacijentu dogadja dugi niz god.? Da li to ima veze sa njegovim razvojem? strukturna dijagnoza Postavlja je samo psiholog. Ona govori o tome kakva je struktura. Analiziraju se delovi licnosti, mehanizmi odbrane itd.

Svaka psiholoska procena bica coveka je uvek aproksimativna. Ne postoji apsolutna procena. Klinicka psihologija veliki broj svojih bazicnih znanja crpi iz opste psihologije, razvojne psihologije (na osnovu tih znanja se postavlja dijagnoza) i socijalne psihologije (okolnosti zivljenja uticu da li ce se neki poremecaj ispoljiti ili ne – npr. PTSD je normalan odgovor na nenormalnu situaciju) kao i iz opstih socijalnih uslova zivljenja. Psihologija koristi 3 globalne metode u istrazivanju i u tumacenju: 1. experimentalni metod statisticki metod 2. To je osnova ekstenzivnih i grupnih ispitivanja u psihologiji – osnova za stvaranje psihometrije (npr. test inteligencije, Rorsahov test, TAT...) klinicki metod 3. To je saznajna procedura prilagodjena psiholoskom ispitivanju pojedinca – svi su razliciti!!! Vaznost metoda istrazivanja je u tome sto se obraca paznja na iskustvo. Postoji problem uoblicavanja svih znanja i njihovo stavljanje u f-ju koristi pacijenta. Ono sto je zajednicko za psihologe i psihijatre su psiholoska pitanja koja mogu da postavljaju i jedni i drugi npr. Kakvo je ustrojstvo coveka? Kako se covek razvojno menjao? (uticaj spoljasnjih nadrazaja). Takodje postoji i problem projekcije strucnjaka. Sta to odrejuje kako tece ljudska komunikacija? Koji su motivi naseg ponasanja?

2

ISTORIJSKI RAZVOJ PSIHIJATRIJE Istorijski razvoj shvatanja o dusevnim poremecajima tekao je jos od praistorije pa do sredine 19 veka kada pocinje naucni period razvoja psihijatrije. PREDNAUCNI PERIOD Prai storija-za coveka u praistoriji realno je ono sto je duhovno,sto nije culima dostupno.Duhovne sile upravljaju materijalnim svetom,one su krive sto je neko dusevno oboleo.U dusevnog bolesnika usao je duh(demon,necastivi) i da bi se taj covek izlecio iz njega treba isterati taj duh magijskim ritualom kako bi se oslobodio opsednutosti i kazne.Iz takvih shvatanja proistekle su “metode lecenje” kao sto su trepenacija lobanje,isterivanje djavola,spaljivanje vestica i mnogobrojni drugi krajnje nehumani i agresivni "metodi". Anticka Grcka i stari Rim-u antickom periodu dolazi do procvata prirodnonaucne i filozofske misli,dolazi do napustanja magijskih i demonoloskih shvatanja.Grcki i Rimski lekari odbacuju magijske metode lecenja.Hipokrat dusevne bolesti smatra bolestima mozga.Telo i dusa su povezani.Bolesti prema Hipokratu nastaju interakcijom cetiri tecnosti u organizmu:krvi,crne i zute zuci i flegme.On je opisao depresiju,maniju,sumanutost,negirao je da je epilepsija sveta bolest preko koje se salju specijalne poruke(pretnje,kazne).Galen iz male azije isticao je da su dusevni bolesnici,bolesne osobe a ne osobe opsednute duhovima pa stoga o njima treba brinuti.U staroj grckoj pre Aristotela postojala su dva pravca:materijalisticki ciji se koreni nalaze u Demokritovoj koncepciji “atoma od kojih su sastavljeni dusa i telo” i idealisticki pravac ciji je koren u pitagorejskom dualizmu koji je Platon razvio u idealisticko ucenje “o dusi koje poznaje sebe i telo...nasuprot telu koje ne poseduje nikakvo znanje.”Stari Rimljani isticali su znacaj zastite mentalnog bolesnika i smanjenje odgovornosti za pocinjena krivicna dela u posebnim stanjima(na primer:opijenost). Srednji vek-u srednjem veku poznatom kao mracnom periodu ponovo ozivljava demonisticko shvatanje o dusevnim bolestima,zatim batinjanje,mucenje,proterivanje i spaljivanje dusevnih bolesnika.U srednjem veku svestena lica preuzimaju brigu o dusevnim bolesnicima.Psihijatrijsko umece svodi se na traganje za jereticima.Dusevni bolesnici smestani su u manastire.U XV veku Papa se zalaze za spaljivanje tela opsednutih djavolom da bi se spasila dusa.Jedino arapska medicina nije prihvatala demonoloske koncepcije koje su dominirale u hriscanskom svetu.Arapski lekari prevodili su grcke spise.Arabljani u 8. veku osnivaju prvo skloniste za dusevne bolesnike(u Bagdadu),gde osim nege pruzaju i druge vrste pomoci dusevnim bolesnicima. Renesansa-u doba renesanse zahvaljujuci uticajima nauke i umetnosti,dominira borba protiv sujeverja,a odnosi prema dusevnim bolesnicima u azilima postaju humaniji.Mucenja i maltretiranja dusevnih bolesnika prestaju. XVI vek-obnavlja se zanimanje za prirodne i drustvene nauke.Vraca se pogledima grckih filozofa.Dusevna bolest dovodi se u vezu sa organskim procesima u mozgu.U Valensiji u Spaniji osniva se prva dusevna bolnica. XVII vek-dusevni bolesnici bili su zatvarani zajedno sa prosjacima,bogaljima,skitnicama,prostitutkama i kriminalcima.U medicini dominira mehanicisticko-materijalisticko shvatanje bolesti.I pored napretka medicine pristup dusevno obolelim osobama se ne menja bitno.Oni se i dalje sklanjaju sa ociju javnosti kao bica nedostojna humane paznje i brige.U 17. i 18. veku nastavlja se osnivanje dusevnih bolnica. XVIII vek-u vise zemalja inicira se reforma dusevnih bolnica.Zalaze se za humani tretman dusevnih bolesnika.Pinel u bolnici u Parizu 1793 godine skida lance sa dusevnih bolesnika.Taj dogadjaj je izazvao uznemirenost,strah od dusevnih bolesnika i proteste.Taj dogadjaj smatra se prvom revolucijom u psihijatriji. NAUCNI PERIOD -XIX vek-sredinom 19.veka zavrsava se prednaucni period razvoja psihijatrije.Pocinje nova era psihijatrije kao medicinske grane a samim tim i proucavanje anatomije i fiziologije

3

tu se zainteresovao za histerije i zajdno sa Brojerom(koji je otkrio katarticki metod) objavio knjigu “Studije histerije”.Za Tomasa Sasa dusevna bolest je mit.zalaze se za zatvaranje “ludnica” sa ciljem demokratizacije i humanizacije institucionalne psihijatrije.psihodinamski.Frojd se bavio neurozama(histerijima...Autor je tipoloske klasifikacije licnosti. Eugen Blojler-radio je kod Sarkoa i Manjana.egzistencijalni.Kod njega su dolazili razni talentovani ucenici medju kojima su bili i Frojd i Brojer.nacine ponasanja povezuje sa telesnom gradjom i psihickom konstitucijom licnosti.dolazi do jacanja socijalne orijentacije i socijalnog angazovanja socijalne psihijatrije.Javlja se sarenilo naucnih pristupa:bihejvioralni.organodinamski.koja ce kasnije postati osnova teorija ucenja i bihejvioralne terapije.telesne.centralnog nervnog sistema. Neka od najznacajnih imena XX veka su: Sigmund Freud-osnivac psihoanalize.. Vladimir Behtjerev i Ivan Pavlov svojom neurofizioloskom skolom u Petrovgradu znacajno doprinose proucavanju uslovnih refleksa.Demonstrira primenu hipnoze u lecenju histerije.Jung(analiticka psihologija).organoterapijske(konvulzivna..postao je poznat po studioznom opisu klinicke slike histerije.Znacajna imena koja se pojavljuju u 19 veku su: Emil Krapelin bio je pionir eksperimentalne psihijatrije.kao bolest tj onako kako medicina shvata bolest.Po njima sizofrenija je “putovanje u unutrasnji svet” tj prirodni pokusaj licnosti da se izleci.bihejvioralne terapije. Pjer Zane neurotske poremecaje objasnjava padom psihicke tenzije.G.Frojd sokira strucnu i ostalu javnost svojim radovima o decijoj seksualnosti i znacajem ranih seksualnih trauma.Opisuje primarne simptome sizofrenije.psihobioloski.eksperimenata na zivotinjama a posebnu paznju skrenuo je na kros-kulturna istrazivanja.Isticao je znacaj klinickih posmatranja.Uvodi pojam disoijativne svesnosti(na primer:osoba nije svesna paralize sopstvenih ekstremiteta).tumacenje snova itd predstavljaju drugu revoluciju u psihijatriji.On zatvara dusevnu bolnicu u Trstu i zalaze se za razvoj komunalne psihijatrije-psihijatrije u drustvenoj zajednici.Leng osporava sizofreniju kao poseban nozoloski entitet.Od Frojda kasnije odvajaju se neki njegovi ucenici i osnivaju svoje pristupe:K.otkrivanje mehanizama odbrane.prislinom neurozom. 4 ..Osnovni stavovi antipsihijatrijskog pokreta su:antinozoloski i antiterapijski. Adolf Majer-svajcarski psihijatar. Antipsihijatriski pokret-vezan je za ime engleskog psihijatra Rolanda Lenga.Postavio je nozoloski koncept o psihozama.Izdaje svoju monografiju demntio praecox.Svi fenomeni zivota shvataju se kao fizicko-hemijski.Frojd je zajedno sa Brojerom bio Sarkoov ucenik.anksioznim neurozama.).Alfred Adler(individualna psihologija).Psihijatrija je u znaku prirodno-naucnih i pozitivistickih shvatanja i priklanja se koncepcijama mehanicistickog-materijalizma.prenosi u SAD principe dinamske psihijatrije. Franko Bazalja-italijan.Njegovi radovi kao sto su uticaj nesvesnih psihickih procesa na psihicki zivot.isticuci znacaj bioloskih i socijalnih cinilaca za pojavu psihickih poremecaja.Kasnije Frojd napusta Brojera(i hipnozu) i osniva psihoanalizu.Osnovni stav antipsihijatrije je da nema bolesnog pojedinca vec da je drustvo bolesno. Sociodinamske koncepcije sire se vrlo brze najpre u SAD a kasnije i u Evropi.odvojio paranoidna stanja od paranoje.psihoseksualnog razvoja.metod slobodnih asocijacija.insulinska.usavrsava klasifikaciju psihickih poremecaja i raniji naziv dementio praecox zamenjuje nazivom schizophrenia.Vilhelm Rajh i drugi.opisao psihopatsku licnost kao nerazvijeni oblik psihoze i dao klasifikaciju vecine dusevnih poremecaja..psiholoskih eksperimenata. Martin Sarko francuski psihijatar.Erih From.cime ucvrscuje dinamsko-bioloski pravac u americkoj psihijatriji.gestalt. Ernest Krecmer-nemacki psihijatar. XX vek-to je period velikih terapijski revolucija u psihijatrijipsihoterapijske(psihoanaliza.psihofarmakoterapija) i socioterapijske(terapijska grupa).).

sta je psiholoski poremecaj. idealna fikcija!” Ne postoji idealna normalnost. god.Takodje i genetika je obogatila biolosku psihijatriju otkricima naslednih faktora u genezi nekih bolesti(prekobrojni hromozom tj trizomija G izaziva radjanje dece sa Daunovim sindromom(mongoloizam)).To je takozvana treca revolucija u psihijatriji. rizik da se poremecaj jednog dana vrati). sire odredjuje koncept normalnosti koji dozvoljava da bolesni ljudi vise vremena provedu lececi se u svojim kucama (npr. filozofskog. socioloskog. Revolucija u terapiji. posao). nego govoriti o nekim posebnim kvalitetetima. Opasno je sve podvoditi pod normalno. stanovista – kako god da ga posmatramo. Druga psihijatrijska revolucija (XIX vek) Frojd je uveo novo tumacenje ponasanja ljudskog bica i otkrice nesvesnog..koji uspesno otklanjaju izrazitu psihomotornu uznemirenost bolesnika. Potrebno je dovoljno voleti. transkulturnog. medjutim bolest pokazuje reemisiju – tendenciju ka ponavljanju. Sa stanovista klasifikacione nozologije –(simptomatoloske psihijatrije) bolestan je onaj koji ispoljava psihopatoloske fenomene odnosno simptome.Psihofarmakoterapija-u dvadesetom veku dolazi do otkrica snaznih psihofarmakoloskih lekova tipa neuroleptika.otkrice neurotransmitera kao i specificnih receptora za benzodiazepine i opijate. Revolucija u dijagnostici.Takodje vrse se mnogobrojna istrazivanja koja se bave biohemijskom osnovom psihoza(kateholaminska hipoteza-snizenje kateholamina kod depresije. NORMALNOST Gde je granica normalnosti i patologije? Frojd: uslovi normalnosti su da covek ume da voli i da ume da radi. osptemedinciskog. imati odnos sa objektom (roditelji – primarno. neuroleptici – hemijska sredstva koja deluju na odredjene strukture u mozgu i tako poboljsavaju stanje pacijenta. tesko je definisati normalnost. oni su normalni. -U somatskoj medicini patoanatomski supstrat. manicno-depresivni ljudi kad nemaju maniju ili depresiju. Pokret socijalne psihijatrije. – Palmoticeva u centru grada). Bitno je da svako bude svoj. kad pocinje dusevna bolest. ko je bolestan. TRI VELIKE REVOLUCIJE U PSIHIJATRIJI Prva psihijatrijska revolucija (XVIII vek) Pinel (francuski lekar) izdejstvovao je oslobadjanje dusevnih bolesnika iz lanaca..a povecanje kod manije). Vaznije je imati svest o sebi.Zatim sledi pronalazak antidepresiva. psihijatrijskog.osim u slucajevima jasnih uzrocnika-organski psihosindromi.endokrinoloska ispitivanja dusevnih bolesnika. da se donosi misljenje o nekome (npr.patofizioloski mehanizam i klinicka slika omogucuju relativno lako postavljanje dijagnoze.atmosfera u dusevnim bolnicama postaje mirna. pozicija u kojoj treba da se arbitrira tj. Nije sustina da se radom nadomeste praznine. da li 2.Koncept socijalne psihijatrije da bi pomogao. XX veka) gde su otkriveni medikamenti. neko moze da radi neki posao u kome treba da se da neko misljenje) 5 .a dusevno oboleli se lece u humanijim i manje sumornim uslovima. ali biti dovoljno separiran.anksiolitika i hipnotika. Sve ono sto je pomoglo da se otvori pitanje pojma normalnosti: 1. Socijalna psihijatrija je pomogla da se promeni stav o dusevnim bolesnicima. postavio je pitanje sta je to normalnost. Ranije su bolnice bile na kraju ili van grada (1963. Treca psihijatrijska revolucija (60-ih god. prijatelji. kako odrediti granicu. Pojam normalnosti ne postoji kao jedna jedinstvena definicija. Problem normalnosti se moze razmatrati sa psiholoskog.medjutim u psihijatriji to najcesce nije moguce. Frojd: “Normalan ego je kao normalnost uopste...

Koncept normalnosti se moze siroko razvuci. Testovi licnosti. Na osnovu uvida u sopstvene psihicke procese. -Normalnost treba posmatrati u slozenoj medjuigri bioloskih. Bio je trend da se ne lece (bez lekova). Postoje predispozicije. pa cak i ozvanicenosti homosexualnih brakova. Potrebno je da imamo svest o sebi. Nekada su se po opstinama kontrolisali psihijatrijski bolesnici. ali su psiholoski normalni (“ziveti uspravno” – biti normalan). Ovde je patologija napolju. Dinamicko i strukturno bolesno nekad nije dovoljno – ali moguce je videti preko testova. Mozemo da se vratimo u normalu. svaki fenomen ima progresiju i regresiju – covek je bice regresije (uvek postoji tendencija ka regresiji). Bazalja je raspustio psihijatrijsku bolnicu. 2. jer su bili politicki protivnici. da ih leci drustvo. mozemo da pravimo nasa odredjenja normalnosti i da je kontrolisemo. Kuper. kada treba da se razume zasto je neko nesto uradio ili kada mi treba da razumemo pacijenta – klinicka psihopatologija).)normalnost kao utopija(normalnost je fikcija-Frojd). postoje i hendikepirani sa ozbiljnim somatskim bolestima 3. Tako dobijamo strukturne modele i strukturne defekte. ko je podrobniji da nekome bude roditelj) psihoterapijski koncept siri koncept normalnosti (npr.psiholoskih i drustvenokulturnih cinilaca. krizna reakcija ljudi koji nekad pokazuju psihicke smetnje – pokazuju psihopatologiju.Od mnogih definicija normalnosti neki autori izdvajaju sledece: 1. mozemo je pogresno proglasiti da nesto nije u redu. kontrola sfingtera – na kom uzrastu deca treba da prestanu da piske u krevet). Da li je abnormalno isto sto i nenormalno? Pojam patologije je siri od od abnormalnog. 5. Ono moze da predje i u patologiju i u normalnost. Nekad je to bila patologija – odmah su bili odbacivani. Abnormalnost nije jednostavno i jasno videti. Analizom licnosti Frojd je pokusao da napravi koncept strukture licnosti. 6. vec da zive u svojoj sredini. ako ne znamo kontekst neke pojave. iako to moze biti razvojna promena(razlikovanje razvojnih kriticnih perioda i patoloskih fenomena) pitanje normalnosti kod hendikepiranih – bez obzira na psiholosku normalnost. posebno projektivne tehnike pomazu nam u utvrdjivanju normalnosti. ali nove drustvene norme dovode do potune “legalizacije”. Komunalna psihijatrija –. Klinicka bolest je vidljiva. licnost ima svoju dinamiku i svoju strukturu razvojni fenomeni iz decije psihologije – koliko su neke stvari normalne (npr. Putem testova moze se utvrditi tj. Antipsihijatrija – “Ne postoji dusevni bolesnik. U SSSR-u mnogi ljudi su proglasavani za pacijente. ali to je normalno ponasanje u odnosu na nenormalnu situaciju. da upoznamo sebe i sopstvene reakcije.)normalnost kao zdravlje-odsustvo simptoma ili psihopatoloskih fenomena i stanja. Abnormalnost je ono sto odstupa od ponasanja u drustvu gde abnormalna osoba zivi. postoji samo bolesno drustvo” – Bazalja. Leng. ne unutra. Homosexualci mogu da imaju decu – normalno?! – to je abnormalno. Strukturni defekti – problem odvajanja – strukturalna nenormalnost. Da li samohrane majke mogu da vrse vestacku oplodnju?! Problemi vezani za nasu sredinu (ne za kulturu).Homosexualci odstupaju od normale.bracna savetovalista (npr. fizicki hendikep je njihova psiholoska realnost (javlja se problem integracije u normalan zivot). 4. postoje ljudi koji su hendikepirani. 6 . da bi razumeli kako funkcionisemo. Rat moze biti izazivac PTSD-a koji predstavlja reakciju na dozivljavanje traume. Pojam normalnosti moze biti uslovljen kontekstom. odrediti normalnost. ali ne mozemo da kazemo da je to psihopatologija.

samoaktuelizacija(maksimalno ostvarenje bazicnih kapaciteta licnosti). NORMALNO U ORGANSKO-BIOLOSKOM SMISLU -Odredjivanje normalnosti ili bolesti sa organskog.sposobnost da se dozivi realnost.)perspektiva normalnosti kao proces(dinamicki razvoj)-normalno ponasanje je krajnji rezulatat interakcije razlicitih sistema(bioloskih. -Definicija Svetske zdravstvene organizacije-zdravlje je stanje fizickog.psiholoski i socijalni faktori.socijalni senzibilitet(prilagodjavanje okolini. -Ako u psihijatriji pokusamo da odredimo normalnost kao kvantitativni pojam onda smatramo da je abnormalno sve ono sto odstupa od prosecnog u pozitivnom i negativnom smislu.patofizioloske mehanizme bolesti.koje se ne sastoji samo u odsustvu bolesti ili mane.nacinu zivota i normama drustva.To je moguce samo u malom broju slucajeva(psihoorganski sindromi) dok je u vecini slucajeva to tesko tacno utvrditi.socijalnih i psiholoskih varijabli).moral i socio-kulturno nasledje u znacajnoj meri odredjuju ono sto se u odredjenom trenutku smatra normalnim i abnormalnim pa je zbog toga normalnost viseznacni pojam u kome sudeluju:organski. -Poteskoce nastaju na samom pocetku tj na razgranicavanju zdravo-bolesno.Znaci ovde se ukljucuje pojam socijalnog funkcionisanja koje je drustveno prihvatljivo i individualno zadovoljavajuce.Zato se takva procena dopunjava i procenom “normalnosti po vrednosti”.Normalnost “kao prosek” utvrdjuje se statistickim putem prema proseku normalnog funkcionisanja pojedinog organa ili funkcionalnog sistema. -Kriterijumi Jahode-odnos prema sebi(samocenjenje.Drustvene strukture.obicaji.Ali za brojne dusevne bolesti nije utvrdjen organski supstrat ni somatski korelat.Ovakva definicija je suvise idealizovana pa zbog toga trpi mnoge kritike.)normalnost kao prosecnost-utvrdjivanje proseka na osnovu statisticko-matematickih modela.Normalnost po vrednosti predpostavlja da je dusevno zdrav onaj covek koji dobro funkcionise a to se odredjuje prema stepenu prilagodljivosti pojedinca.)Kako i na koji nacin odrediti granicu izmedju dusevno zdravog(normalnog) i dusevno bolesnog(patoloskog) coveka? Resenje ovih navedenih problema je sa medicinskog stanovista tesko egzaktno utvrditi.)Ko je dusevno bolestan? 3. 4.bioloskog ili somatopatoloskog stanovista oslanja se na rezultate patoloske anatomije i histologije te predpostavlja da su dusevni poremecaji bolesti mozga.samopostovanje).)Po cemu je neko dusevno bolestan? 4.integracija(konherentnost i kontinuitet licnosti).Pored toga uz bolesno postoji i abnormalno sto nije identicno jer je pojam bolesnog u psihijatriji uzi od pojma abnormalnog.Medjutim ovaj koncept ima i svoja ogranicenja jer se normalnost izjednacava sa prosekom.3. NORMALNOST-(Kecmanovic) -Osnovna pitanja su: 1.izmeriti i dokazati zato sto su psihijatrijski simptomi i poremecaji cesto nemerljivi.sposobnost da se voli i snalazi u interpersonalnoj komunikaciji).klinicke slike i nacin ispoljavanja svega ostalog.zbog toga sto je tesko precizno utvrditi bolesne podloge.)Kada dusevna bolest pocinje? 2.nezavisnost.dusevnog i socijalnog blagostanja. PSIHOLOSKO ODREDJIVANJE NORMALNOSTI 7 .Trebalo bi znati sta je to zdravo da bi smo mogli odrediti sta je bolesno.

-Normalnost se sa ovog stanovista moze proceniti na osnovu:emocionalne zrelosti.oprezni i kriticki prilikom postavljanja dijagnoze.U grupi endogenih poremecaja.id) i spoljnje sredine 3. lecenje – da bi mogli da pomognemo (dijagnostika je potrebna da bi nekog lecili.stabilnog karaktera.stepen integracije delova licnosti u jedinstvenu celinu.Takodje dusevno bolesno.laboratorijskih pokazatelja na osnovu kojih bi se kao u ostalim granama medicine mogao utvrditi ili iskljuciti dusevni poremecaj ili stepen njegove izrazenosti. -Psihijatri danas tragaju za korenima psihickih poremecaja u najsirem kontekstu socijalne egzistencije svakog pojedinca.Nacini zivljenja i specificnosti pojedine kulture dovode do relativiziranja odredjenja normalnost-bolest u smislu kulturnog relativizma sa mogucim sirokim implikacijama. 8 .).odnosno simpotamotoloske.vec pod pritiskom biopsihosocijalnih zbivanja i promena koje imaju individualno-specificnu dinamiku. -Prve psihijatrijeske klasifikacije bile su deskriptivne.ponasanjem.Takva znacenja dusevno bolestan covek ne stvara slobodno.hemijske ili infenkcijeske lezije mozga(tumori.gde se na osnovu simptoma i sindroma bolesti pristupalo razvrstavanju u klase i podklase.dok su u grupi egzogenih mentalnih poremecaja spoljnji faktori imali najznacajniju ulogu u izbijanju bolesti.Jedna od tih klasifikacija bila je i Krapelinova.droge.izrazava odredjeno znacenje koje po pravilu nije u skladu sa stvarnoscu i odnosima u stvarnosti.patolosko po pravilu ometa pojedinca da potpuno ili delimicno razvije svoje ljudske. a klasifikacija je dijagnostika) nauka – opsti razlog 3.psihogene i konstitucionalne.socijalne itd-potencijale i mogucnosti.osecanjima itdnudi.On je psihicke poremecaje podelio u tri grupe:organske..alkoholizam.To je doprinelo i shvatanjima da dusevna bolest ne postoji tj da je samo fikcija(antipsihijatri).obavezuje psihijatre da budu veoma strpljivi. 2..U grupu egzogenih bolesti spadaju: 1.glavni uzrocni faktori su nasledje(pojedine psihoze).)psihogeni mentalni poremecaji-sukob na relaciji strukture licnosti(ego.)reaktivni mentalni poremecaji-razni psihopatoloski sindromi(na primer depresija) mogu biti uzrokovani psihickim traumama.profesionalne. 2. -Sa druge strane nepostojanje kvantitativnih. ULOGA PSIHIJATRIJE U ODREDJIVANJU NORMALNOSTI -Dusevno bolestan covek uvek svojim gestom.)simptomatski mentalni poremecaji-mentalni poremecaj je nastao kao posledica fizicke.sepena ravnoteze izmedju unutrasnje i spoljne realnosti.Psihoanaliticke skole ukazuju na nejednakost individua i raznovrsnost njihovih psihopatoloskih manifestacija. Klasifikacija mentalnih poremecaja Zasto je klasifikacija bitna? Koji su razlozi klasifikacije? strucno sporazumevanje – da bi mogli da se usaglasimo (laksa komunikacija) 1.encefalitis.druge ljude i drustvenu zajednicu. -Na osnovu etiologije sve mentalne bolesti se dele na egzogene i endogene.Pri proceni zdravlje-bolest paznja se usmerava ne samo ka bolesnom pojedincu vec prema coveku posmatranom u njegovom totalitetu tj u vezi sa okolinom koja odredjuje sta je drustveno bolestan covek i sta je znacaj bolesti za tu licnost. SOCIJALNI FAKTORI U ODREDJIVANJU NORMALNOSTI -Sa stanovista socijalne psihijatrije normalna osoba skladno dozivljava svet oko sebe i realno shvata i razume ono sto se u njemu(svetu) dogadja.pojedinacne.mislju.super ego.sposobnosti resavanja konflikta.

-Klasifikacija bolesti se moze izvrsiti na osnovu nekoliko principa: 1.)na osnovu zajednickog organskog uzroka 2. rasporedjivanje pojava u grupe (klase) ili podgrupe prema jednoj ili vise njihovih osobina (grupe).)Funkcionalni poremecaji-kod ovih poremecaja nije moguce utvrditi specificna strukturalana ostecenja mozga-neuroze 2. U psihijatriji se klasifikacija zove nozologija (nozos – bolest) – klasifikacija entiteta po bolestima.. Nomenklatura je pojava ili jedinica klasifikacionih sistema. 4.ili veoma slicno reaguju na istu terapiju. -Na osnovu klinicke fenomenologije sve mentalne poremecaje mozemo podeliti na: 1... -Pouzdanost jedne dijagnoze oznacava stepen saglasnosti dve ili vise strucnjaka o tome da jedan ili vise pojedinaca ispoljava odredjeni poremecaj. Posto je za najveci broj mentalnih poremecaja nepoznat organski uzrok.)ekshaustivni mentalni poremecaji-bolesti nastale usled sloma adaptivnih mehanizama licnosti usled ucestalih psihickih trauma.Sustina psihoza je izmenjen odnos obolole osoe prema stvarnosti.Za razliku od psihoza ne dolazi do gubljenja granica “ja” i ne postoji otudjenost od stvarnosti. 9 . Usaglasavanje oko iste bolesti veoma je vazno jer ako toga nema.poremecaji ponasanja.Druga osnovna zamerka Medjunarodnoj klasifikacije je to sto je ona ishod kompromisa strucnjaka vrlo razlicitih psihijatrijskih orijentacija i skola.poremecaji fizioloskih funkcija prouzrokovani psihickim faktorima.bolesti zavisnosti(alkoholizam..Medju njima najpoznatiji su Medjunarodna klasifikacija(bolesti.gubitak granica ja. -U Medjunarodnoj klasifikaciji koristi se prvenstveno deskriptivni princip tj klinicka slika.)psihoze-dusevna oboljenja u uzem smislu.4.anoreksija.njen opis.oni pokazuje iste ili slicne promene na psihickom planu. Svaka klasifikacija je vrednija sto su klase jasnije determnisane.onda se to uzima kao dokaz da je u pitanju jedinstveni poremecaj.)mentalna subnormalnost(deficiti inteligencije) Definicija klasifikacije: Klasifikacija je pojava deljenja. ne moze se za nesto reci da je simptom.)mentalne deficite -Prema Medjunarodnoj klasifikaciji sve mentalne bolesti svrstane su u: 1.Pouzdanost seutvrdjuje racunanjem stepena saglasnosti. To je tesko i u psihologiji i u psihijatriji. To se radi tako sto procenjivaci moraju da se usaglase.)poremecaji licnosti-seksualne devijacie. -Klasifikacija na osnovu patolosko-anatomoskog supstrata obuhvata dve grupe poremecaja: 1.poremecaj odnosa izmedju ja i spoljnjeg sveta. Usaglasavanje je vazno zbog lakseg i preciznijeg uspostavljanja dijagnoze.upuceni smo na klinicku sliku i tok odnosno ishod bolesti. -Strukturna validnost-da bi smo indentifikovali odredjeno oboljenje mora biti utvrdjena zajednicka etioloska osnova.)psihoneuroze-(funkcionalna oboljenja bez povreda mozga)-nesvesni impulsi su potisnuti a u svesti se pojavljuju preruseni u neurotske simptome. 2.iskrivljen dozivljaj stvarnosti. –Prognosticka validnost-ako kod svih pacijenata kod kojih se pretpostavlja postojanje odredjenog poremecaja utvrdi da i posle odredjenog broja godina.)na osnovu klinicke slike 3.) na osnovu ishoda. 3. -Danas se usvetu koristi nekoliko klasifikacionih sistema dusevnih poremecaja.)psihoze 3.povreda i uzroka smrti) i klasifikacija Americkog psihijatrijskog udruzenja DSM(diagnostic and statistical manual).)Organski poremecaji-utvrdjene organske lezije mozga.povlacenje.)neuroze 2.droga).To je prilicno nepouzdan princip zbog toga sto se ne precizira koji simptomi odnoso sindromi kod odredjenih bolesti moraju biti prisutni a koji samo mogu biti prisutni zatim koliko dugo moraju biti izrazeni itd da bi se postavila odredjena dijagnoza.

Poslednji oblici klasifikacijskih sistema (postoji vise sistema dusevnih poremecaja): DSM 4 – deskriptivnog je tipa i koriste je klinicari 1. 5. zasto. organski mentalni poremecaji organski poremecaji koji izazivaju mentalne demencije (Alchajmerova.takodje dobro su odredjene granice unutar kojih se mogu javiti simtomi kod pacijenata. americkog je tipa. 3. vaskularna. bihejvioralni simptomi udruzeni sa fizioloskim poremecajima i somatskim faktorima poremecaji spavanja poremecaji ishrane (anoreksija. PTSD. socijalna adaptiranost osobe u predhodnoj godini u odnosu na: fenomen – sta se desava – simptom a. sta strah. 1. Pokusaj opisa dusevnih bolesti imenujuci simptome. koristi je cela 2..U njima su tacno oznaceni koji simptomi-sindromi moraju biti prisutni a koji ne smeju biti prisutni. opisujuci pojavu.) MULTI AKCIJALNI SISTEM Kad pacijenta procenjujemo na osnovu 5 osa relativnih karakteristika dusevnih poremecaja: 1. afektivni poremecaji manijakalno-depresivni poremecaji 4. shizofrene psihoze odvojene su od paranoicnih poremecaja.koliko dugo moraju biti izrazeni. Cesce se koristi. granice – unutar simptoma treba da budu dosta jasne (zna se tacno sta je anksioznost.Osim toga u Americkoj klasifikaciji se koristi multiaksijalni sistem dijagnostikovanja. medicina Deskriptivnog tipa (DSM 4): simptomatologija – koristi operacionalne definicije (koji tacno simptomi i sindromi 1. Bitna je statisticka analiza. karakteristike fizickih poremecaja ili stanja ozbiljnost psihosocijalnog stresora 4. nepsihoticni poremecaji neuroze psihosomatske bolesti stresne reakcije (u njih se ubrajaju sve krize. ali je iscepkan i velika je nomenklatura. Ovde se klasifikuje samo na osnovu simptoma (samo da li postoji simptom ili ne). dusevni poremecaji(klinicki sindromi) 2. kontext – unutar i oko pacijenta.. bulimija) 10 . a kontekst je zanemaren. dok su ovde zajedno shizofrenije + psihoze. promena licnosti ili specificnih razvojnih poremecaja 3. ICD 10 – ona je i deskriptivna. droga) 2. kako. pa tek onda postavljamo dijagnozu i prognozu (americka klasifikacija daje da posmatramo pacijenta ovako) Istrazivackog tipa (ICD10): Na odredjen nacin ima sve ove prethodne klasifikacione entitete (svi su prisutni) fenomenoloski pristup. kada je nastao problem b. nespecifikovana) delirijumi (alkohol. a mogu je koristiti i istrazivaci. moraju biti u nekoj bolesti. shizofrene psihoze U americkoj klasifikaciji.. a koji tacno ne smeju biti prisutni u nekoj bolesti) trajanje – koliko dugo traju 2.-U Americkoj klasifikaciji koriste se operacione defenicije poremecaja.) 5. 3..

.). XX vek – vek neuroza doneo je nestrukturisanu agresiju. a onda dolazi do dekompenzacije u odraslom dobu. zato je vazno da se pacijent maximalmo uvazava 2. intelektualni hendikep – poremecaji inteligencije 8. mentalna retardacija (nije u upotrebi) = hendikepiranost 7. Kako mi klasifikujemo? Na osnovu cega? Razgovor sa pacijentom: PRVI PSIHIJATRIJSKI = PSIHOTERAPIJSKI = DIJAGNOSTICKI INTERVJU prvo. separacioni problemi. a posebno paziti kod dijagnoze do 7 god. a ako se ne seca.stepena njihove izrazenosti tj dijagnostikovanja psihickih poremecaja. mora dobiti potpuno poverenje. osim ako pacijent izricito ne zahteva da oni ostanu.. cesto se samo ponasamo – acting-out) Bitno je znati da su to razvojni poremecaji! Ali ako se zadrze i posle adolescencije. dok ne pitamo pacijenta! Zato sto: 1. sa pratiocima -Psihijatrijski inetrviju je osnovni instrument identifikovanja prisustva odnoso odusustva pojedinih simptoma. Afektivno (fizicko) vezivane – attachment (privrzenost) je bitno za anamnezu jer to govori o stepenu zrelosti (patnja. Problem agresivnosti cesto postoji kod ovih poremecaja. poremecaji licnosti i poremecaji ponasanja odraslih To su rano struktuirani poremecaji. sta vam rade roditelji. Rani odnosi odredjuju psihopatologiju. – afektivne i shizofrene. Intervju: . Rano nastaju u prvim godinama detinjstva. ali i postavljanje jasne granice – da se zna ko je ko). . socijalizacije.Da li postoji osoba sa kojom je pacijent jako.. koje ste dete po redu – ako je prvo. sa pacijentom drugo.sexualne disfunkcije koje nisu prouzrokovane organskim poremecajima poremecaji nagona nervoza 6. a paranoje tek kasnije.Osnovni podaci iz ranog detinjstva. 17 god.. Treba obratiti paznju na doba kada se desava poremecaj. Razgovor zapoceti porodicnom anamnezom (sta radite. povezan (bliskost) i koju voli (ljubav)? John Bowlby (najveci pedijatar) – prvi primetio da postoji problem privrzenosti (ne moze imati separacioni problem ako nije postojala privrzenost. depresivnost pri odvajanju). tuga. ne znamo unapred da li pacijent poseduje elemente paranoidne sumnjicavosti Pratioce po mogucstvu izbaciti.). 11 . terapeut mora postati najbitniji za pacijenta (bitniji od pratioca). Postoji problem lecenja jer agresivci ne mogu da kontrolisu svoje impulse. . ako se nije vezalo).Dobijanje osnovnih podataka. poremecaji u detinjstvu Ovo je posebna grupa poremecaja. vise mislimo nego sto mozemo.. tj. problem adaptacije. Preduslovi za intervju: Nikada ne razgovarati sa pratiocima. prihvatanje. onda ono cega se prvo seca (poremecaji navika. onda to postaju pravi poremecaji. devijantno manifestovanje. Kontekst je razvojni period! Psihoze se javljaju do 16. Predstavljanje pacijentu –> personalizacija odnosa (uvazavanje. – prolazni periodi (prolazni razvojni fenomen – progresija i regresija) rano detinjstvo pubertet adolescencija (energija – vise osecamo nego sto mislimo. da li je bilo dece pre vas.

raste intelektulno postignuce. kad je pacijent posao u skolu. Da li vam je neko pricao da neko u porodici ima ili je imao ponasanje slicno vasem (ucenje po modelu) – problem je sa modelim za identifikaciju koji imaju dusevne poremecaje.)Iscrpan opis dosadasnjeg psihijatrijskog tretmana-da li je pacijent bio psihijatrijski tretiran(ambulantno ili hospitalno).dijagnoze pod kojima je vodjen i terapije kojima je tretiran. mogu postojati razvojne disharmonije: npr. pa ako se sputava.. moze izazvati probleme samorealizacije – samorealizacija kao izvor frustracije (npr.njegov tok.. Lekar mora da pazi da tokom intervijua ne vodi glavnu rec. potrebo je uveriti pacijenta da vam veruje bitno personalizovati odnos veca motivacija postovati motiv tuge PSIHIJATRIJASKA ISTORIJA BOLESTI -Psihijatrijska istorija bolesti obuhvata sve ono sto moze posluziti sto potpunijem upoznavanju svega onoga sto moze da pomogne prilikom sagledavanja pacijenta i njegove bolesti-bioorganske.pacijent ce se povuci u sebe ili reagovati ljutnjom ili besom. odnosi na poslu. da li je postignut prosek.ne treba kod prvog intervijua insistirati na verbalnoj komunikaciji. -Istorija bolesti treba da sadrze sledece elemente: 1.) Da li je u porodici postojala bilo kakva dusevna bolest ili neko poremeceno ponasanje (uloga genetike u psihijatriji kao i psihologiji nije explicitna.Istorija bolesti ukljucuje i aktuelnisomatski. Medjutim. zadovoljstvo na poslu.neuroloski i psihicki status pacijenta. sklonosti – postoji li talenat koji nije realizovan? To je vazno jer je to deo supresije. Pitati za posebna interesovanja. Ako pacijent odbija razgovor. Iskrenost-lekar mora biti iskren bilo da na pitanja pacijenta govori o sebi bilo da iznosi misljenje o prirodi pacijentovog stanja.agresivan..lekar treba da pokaze razumevanje za njih. izbor zanimanja od ranog detinjstva). Treba obratiti podjednaku paznju na ono sto pacijent kaze i na ono sto on precutkuje.jer ako je nametljiv.. Intelektualna i emotivna zrelost se razvijaju paralalno.. a opada emocionalno napredovanje (detinjastost). Izbor partnera uvek dosta govori o nekome.. ali je ipak vazna). mogu postojati i emotivni problemi u zrelosti. Profesionalni zivot (da li je pacijent zdovoljan svojim poslom.Pacijenta treba pustiti da govori.uticaj pacijenta na sredinu u kojoj zivi. 12 .)Utvrdjivanje identiteta pacijenta-opsti podaci o pacijentu.- - - - - - - - - - - - Intelektualni razvoj (skolski uspeh.a lekar treba da samo povremeno usmerava pacijentovo kazivanje.).propusta da kaze ili sistematski izbegava. 2.tok dosadasnjeg lecenja i postignuti terapijski efekti. I nakon ovoga pocinemo da pitamo pacijenta o samom problemu (zasto ste dosli.pocetak poremecaja..ne treba da im se otvoreno suprotstavlja ali ni da ih podrzava. Kod pacijenata sa sumanutim idejama. Nije preporucljivo kruto se drzati odredjene seme pitanja narocito ako je pacijent psihomotorno uznemiren ili zakocen.ako pacijent ne moze ili nece da ih da onda treba pitati pratioca..da probudi njegovo poverenje.) moze se ici i obrnutim smerom razgovor traje 45-50 pa i 90 min. Odrasle ljude pitati za heterosexualne odnose.socijalne i personalne okolnosti koje su doprinele razvoju bolesti.

.afekti. b. 5.seksualnost i brak.Tragovi pamcenja su novi putevi.)Pomocne dijagnosticke metode: a..navike. e... 6.)socijalne pomocne metode-izvestaj socijalnog radnika..nacin resavanja konflikta. 7.) 3.oblici zadovoljavanja seksualnog nagona.prepoznavanja(rekognicija).psihicki nalaz(opsti izgled i ponasanje pacijenta.koje povezuju pojedine centre u kori velikog mozga.Mentalno poremecene.poligrafija.reoenecelografija(REG-ispitivanje krvnih sudova u mozgu). 8.njihovo zanimanje.)neurofizioloske metode-EEG.cudaci.Rorsahov test)..Behtjerevu i Pavlovu(ruska refleksoloska skola) proces pamcenja je zasnovan u vezama neurona CNS. Pamcenje Pamcenje omogucava da ono sto smo ranije doziveli ponovo ozivimo u nama.paznja.Principi ucenja su vezani za uslovne reflekse.skolska iskustva.voljapamcenje.inteligencija.stanje svesti.vojni rok.percepcija.uhranjenost.ubice.)Sadasnji nalaz-konstitucija..sistem vrednosti.Rezultati ispitivanja se svode na klasifikacionu dijagnozu..)neurobiohemijske metode-otkrivanje odgovarajucih neuroendokrinih.premorbidna licnost:karakter.)Licna anamneza-bolesti u detinjstvu. -W. ponovo dovedemo u svest.puls.sestara.nagoni.odnosi medju roditeljima.opsta emocionalana atmosfera u porordici. d.3.. tj.Haldstead je istakao znacaj nukleinskih kiselina u procesu pamcenja.testovi i inventari licnosti(MMPI.somatosenzorna encelografija.devijantne osobe.DNK igra znacajnu ulogu ne samo u funkciji pamcenja.brace.)neuroradioloske metode-otkrivanje eventualnih morfoloskih promena ali i funkcionalnih poremecaja CNS(nuklearna magnetna rezonanca.). -Neurofizioloska osnova pamcenja-pripisuje se slepoocnom(temporalnom)reznju.Zbog toga lekovi koji stimulisu acetiholin popravljaju funkciju pamcenja.) reprodukovanja..neuroloski nalaz(ispadi motornih.arterijski pritisak.da li prihvata predlozenu hospitalizaciju ili pruza otpor..)psiholoske-dijagnosticke metode-testovi inteligencije(Bine-Simonova skala i Veklserovi testovi).interesovanja.) c.ekstrapiramidalni i cerebralni znaci).starost.Pamcenje je saznajna funkcija koja se sastoji od: upamcivanje 1.maljavost.misljenje..na procenu ponasanja i licnosti sa dinamikom i interpretacijom.skale procene.. ponasanju ili drugim zivotnim situacijama (povezano je sa ucenjem). f.suseda.biohemijskih i neurofizioloskoh markera.hipnografija. 4.oca.zanimanje.usteda pri ponovnom ucenju Kad ne bi smo pamtili bili bi smo na nivou “nagona” i ponasanja po refleksnim aktivnostima.projektivne tehnike(TAT.odnosno holinergickom sistemu i ribonukleinskoj kiselini RNA.)Razlog sadasnjeg dolaska na lecenje i okolnosti prijema pacijenta-sta je uslovilo da pacijent upravo sada dolazi na lecenje(klinicki ili socijalni razlozi).boja koze.poznanika.senzitivnih funkcija.samoubice u blizoj i daljoj porodici.nove asocijativne veze.kasnija skolovanja.odbrambeni mehanizmi.kako je pacijent reagovao na pojavu smetnji i da li one uticu na obavljanje poslova. -Prema Secenovu..Znacajnu ulogu u procesima pamcenja 13 .)Porodicna anamneza-psiholoski profil majke.Psiholosko ispitivanje zavrsava se pismenim izvestajem.posebno presenilne demencija.)neuropatoloska metoda-biopsija i histoloska analiza mozdanih degenerativnih procesa.psihomotorni razvoj.)Opis sadasnje bolesti-kada su se javile prve smetnje i kako su se ispoljavale.podaci od pacijentove rodbine.). Pamcenje daje coveku mogucnost da koristi svoje iskustvo (inventar znanja) u buducim aktivnostima.vec i u procesima nasledjivanja-“pamcenja vrste”.) zadrzavanje upamcenog 2.

)proceduralna memorija-podrazumeva sposobnost ucenja vestina.)motorno pamcenje-reprodukcija naucenih pokreta(voznja bicikla.balet. 5.emocija. 2.)apercepcija-shvatanje opazenog 3.)ultrakratkotrajna faza-elektricni impulsi kruze u mozgu i ukoliko ne budu pojacani.zadrzavanje i prizivanje informacija.a epizodicka memorija obuhvata secanja povezana sa licnim iskustvom(na primer:sta sam juce rucao).)namerno pamcenje je rezultat postavljenog cilja da se nesto upamti. -Pamcenje zavisi od intenziteta drazi.interesovanja.)kratka faza-informacije su snaznijeg intenziteta ili su znacajnije za licnost. 3.mozdano stablo. 2.)percepcija(opazanje) 2.)emocionalno pamcenje-upamcivanje i reprodukovanje osecanja.)biohemijska faza-u ovoj fazi nastaje spajanje molekula ribonukleinske kiseline..koja se nalazi u neuronima.)rekognicija.Ova faza predstavlja fazu dugorocnog pamcenja.Visestrukim opazanjem iste informacije ponavlja se ovaj hemijski proces i na taj nacin dolazi do ucvrscivanja engrama.talamus.traga.obuhvata:registrovanje. -Pamcenje je slozena psihicka funkcija i ukljucuje sledece procese: 1. UCENJE -Ucenje je:trajna ili relativno trajna promena individue.)dugorocna memorija-trajno skladistenje informacija. 2.Negativni 14 .To je bioelektricna faza i to je kratkotrajno pamcenje. -Komponentne funkcije pamcenja su: 1.igraju:neuropeptidi(koji se nalaze u neuronima).od fizickog stanja organizma.)semanticka memorija-obuhvata informacije vezane za univerzalna znanja(na primer:Gde je Pariz).U novije vreme izvesni autori tvrde da se informacije skladiste u neurogliji.od prostornog grupisanja objekata.kratkotrajna i dugotrajna retencija engrama. 6.Pamcenje nastaje stvaranjem engrama.od paznje. -Vrste pamcenja: 1.od trajanja culnih utisaka.)kratkorocna memorija(multikomponentna memorija)-odrzavanje memorije je postignuto prvenstveno elektrohemijskom aktivacijom odredjenih struktura. -Pamcenje prolazi kroz dve faze: 1.)membransko ili privremeno pamcenje-bazira se na eksitaciji neurona. 3.. -Smatra se da je temporalni rezanj memorija kortkesa i da je u njemu skladiste engrama.i koja je rezultat predhodne aktivnosti individue.)nenamerno pamcenje je zadrzavanje dozivljenog sadrzaja bez namere da se taj sadrzaj upamti.bazalne ganglije.poznavanje jednog jezika koristi za bolje ucenje nekog drugog srodnog jezika i to je pozitivni transfer.motivacije.)mentalno pamcenje-zadrzavanje i reprodukcija intelektualnih sadrzaja. -Ove dve faze cine takozvanu elektricnu fazu pamcenja. -Transfer ucenja je prenosenje dejstva ranijeg ucenja na kasnije.. 2.odnosno grafickim simbolima.ali kopija ne traje duze od 20 sekundi i potom nestaje.)logicko-verbalno pamcenje-zadrzavanje materije i reprodukovanje recima.dolazi do njihovog gasenja.zatim fermenti(lipaza i proteaza) i kalcijum. 4.U drugoj fazi dolazi do stvaranja engrama sintezom novih belancevina. Engram je hemijske prirode i sastoji se od proteina koji se sintetisu u mozgu.. -U procesu pamcenja ucestvuju sledece mozdane strukture:kora.Odredjene celije zbog toga stvaraju kopiju elektricnog impulsa.mamilarna tela i Amonov rog.) 4.urezivanja kao na gramofonskoj ploci.Ovaj neurofizioloski proces prolazi kroz dve faze: 1.od brzine citanja ili ritma izlaganja.koja se pod odredjenim uslovima moze manifestovati u odredjenoj aktivnosti.Engram je neka vrsta otiska drazi.

transfer dolazi do izrazaja kada se u detinjstvu nauci lokalni dijalekt,koji kasnije otezava ucenje knjizevnog jezika. -Retroaktivna inhibicija je proces u kome ucenje novog sadrzaja ometa pamcenje nekog ranije naucenog sadrzaja.Proaktivna inhibicija je ometanje onoga sto se uci nekim predhodno naucenim sadrzajem.

Poremecaji pamcenja:
kvantitativni poremecaji pamcenja -Ovi poremecaji nastaju najcesce pri fizickom umoru,usled dejstva jakog afekta,organskih lezija mozga i kod nekih dusevnih bolesti.Najlaksi oblik je prolazna zaboravnost,koja je simptom umora,neuroza ili jakih afekata. 1. hipermnezija – impresivna i bogata moc reprodukcije proslih utisaka(u hipnozi,febrilnim stanjima,prilikom davljenja,upotrebom nekih droga...) 2. hipomnezija – smanjena ili oslabljena mogucnost secanja; ako je selektivna – ne secanje samo odredjenih sadrzaja, onda je psihogeno uslovljena. Ostecenja organofunkcionalne osnove engrama razlog je organski uslovljenih hipomnezija koje se javljaju u sklopu usporenosti misaonog toka, hipovigilne paznje, nesigune orjentacije, smanjene kriticnosti. 3. lakunarna amnezija – secanje samo fragmenata ranijih dogadjaja, pojedinih delova ili detalja situacije; nakon arterioskleroticno ostecenih krvnih sudova mozga, delitijuma, i svih perioda gde svest oscilira. 4. psihogene amnezije Prouzrokovana jako traumatskim iskustvom. Nema somatskih poremecaja. Postoji potiskivanje ka nesvesnom. Osoba ne moze da se seti nekog traumatskog dogadjaja. Dogadjaj je potpuno potisnut – psiholoska zastita od retraumatizacije (prirodan proces). kod traume postoji poremecaj svesti 5. retrogradne amnezije – nesecanje dogadjaja pre kritickog dogadjaja (sec., min., sati, redje dana). Osobe sa poremecajima mozga se ne secaju sta je prethodilo dogadjaju. Etiologija: sve sto ostecuje organo-funkcionalnu dispoziciju CNS-a za upamcivanje, zadrzavanje i reprodukciju (udarac u glavu, vesanje, akutno trovanje). 6. anterogradne amnezije – nesecanje dogadjaja nakon traume. kongradna amnezija – ne secaje za period u kome je bio prekinut kontinuitet svesti Retko postoje obe amnezije kod istog bolesnika. 7. amnezije dementnih Cesta pojava kod starih osoba (izumiru nervne celije – demencija). 8. amnezije pod dejstvom supstanci Najcesce alkohol. Posle duzeg koriscenja prolazi kroz krvno-mozdanu barijeru i unistava mozdano tkivo. kvalitativni poremecaji pamcenja(paramnezije): 1. konfabulacija – izmisljena secanja za amnesticki period (najcesce pri lakurnoj amneziji) kojima nastoji da premosti, prekrije i ispuni praznine u secanju. Potreba da se falsifikuje realnost.Niima se nesvesno popunjavaju praznine u secanju(ostrvca amnezije).Simptom su Korsakovljevog sindroma,senilnih psihoza,javljajuse kod mastanja dece,kod sizofrenih bolesnika. 2. alomnezije – nije nuzno patologija; iluzije/ iskrivljena secnja. Iskrivljeno je prikazivamje u secanju neceg sto se stvarno zbilo. Etiologija: umor, nepaznja, trenutni patoloski afekat ili zelja da nesto prikazemo drugacije. 3. pseudomnezije – halucinacije secanja. Secanje necega sto se nije desilo ili nije peripirano; manije, depresije, sumanute ideje 4. jamnis – osecanje da se nikada nije odn. da se sada prvi put percipira (vidi, dozivljava, cuje, oseti) bice ili predmet koje je sigurno vise puta percipirano deja vu – osecanje da je nesto sto se prvi put percipira,vec vidjeno,dozivljeno.

15

Ovi fenomeni se javljaju pri naglom budjenju,u stanjima fizicke i psihicke iscrpljenosti,intoksacijakao i u slucajevima epilepsije,nekih neurotskih smetnji i sizofrenije. 4. pseudologija fantastika – (Mihnauzenov sindrom)-predstavlja mesavinu lazi,sumanutih ideja i falsifikovanih uspomena. 5. obmane pod dejstvom drazi – kad nam se nesto ucini. 6. obmane pod dejstvom sugestije – kod alkoholicara – pricaju o necemu cega nema. 7. patoloska lazljivost ili mitomanija je bolesna sklonost laganju,lazi uvek imaju simboliku imaginativnog ispunjenja zelja. 8. ekmenzija-poremecaj pamcenja koji se ispoljava u trenutnom ozivljavanju,docaravanju prizora iz proslosti,koje subjekt dozivljava kao aktuelne.Ovaj fenomen je opisan kod histericnih(u stanju provocirane hipnoze),u epizodama sumanutosti,kao i kod dejstva halucinogenih droga. INSTINKTI I NAGONI -Instinkti-su slozeni,nenauceni odgovori.To su nenauceni obrazci ponasanja,karakterisu se urodjenoscu,specificnoscu i nepoznavanjem cilja.Instinkt je urodjen i preformisan,sto znaci da je obrazac ponasanja dat iako nije naucen u toku razvoja-na primer:pile po izlazku iz jajeta kljuca,pace pliva... -karakteristike instinkta: 1.)urodjenost,preformiranost-nezavisan od iskustva,ne stice se ucenjem,vec se javlja u toku sazrevanja 2.)specificnost-svaka zivotinjska vrsta ima sebi svojstvene instinktivne obrazce ponasanja 3.)nepoznavanje cilja-zivotinja ne zna cilj i smisao svoje instiktivne aktivnosti 4.)pokrece se na dejstvo specificne drazi 5.)nepromenljivost redosleda aktivnosti u instinktivnoj radnji-osa pokajnica -Instinktivno ponasanje je arhaican oblik ponasanja.Na njega se nailazi u cistom obliku kod nekih zivotinjskih vrsta i mladih jedinki,dok se kasniji instinktivni obrazci ponasanja najcesce menjaju(kod nekih vrsta) procesom ucenja. -Nagoni-teznje za aktivnoscu izazvane organskim potrebama,koje imaju izvestan cilj,ali forme aktivnosti za zadovoljenje nagonskih potreba nisu urodjene,preformirane.Nagoni se pored ostalog odlikuju:filogenetskim kontinuitetom(nagon se nasledjuje),fizioloskom osnovom i univerzalnoscu(isti su za sve pripadnike iste vrste).Nagoni imaju svoju fiziolosku osnovu i njihovo odlaganje dovodi do poremecaja fizioloske ravnoteze.Covek nagon svesno dozivljava(za zivotinje se ne moze utvrditi da li dozivljavaju instinkte).Covek dozivljava nagona kao napetost,nemir,teznju.Zadovoljenje nagona izaziva:prijatnost,smirenje,olaksanje,zanos,dok osujecenje nagona prati neprijatna napetost,ponekad bes i agresivnost,ili potpuno iscrpljenje organizma. -Motivi-prema Rotu motivi su:organski ili psiholoski faktori koji pokrecu i regulisu ponasanje radi postizanja odredjenih ciljeva.Po njemu motivacija se moze definisati kao:proces pokretanja aktivnosti coveka,usmeravanje njegove aktivnosti na odredjene objekte i regulisanje te aktivnosti radi postizanja odredjenog cilja. -Nagonska aktivnost moze da bude slepa dok motivaciona aktivnost ima odredjeni smer. -Motovi se dele na: 1.)bioloske-to su motivi koji su odraz fizioloskih potreba i nazivaju se jos i fizioloskim ili primarnim motivima,Tu spadaju motivi:za hranom,vodom,seksualni,materinski(roditeljski)... 2.)socijalne-socijalni motivi su odraz psiholoskih potreba,koji se mogu zadovoljiti indirektnim ili direktnim ucescem drugih ljudi.Tu spadaju:gregarni motivi(teznja da se bude u drustvu,da se bude prihvacen),motiv samopotvrdjivanja(afirmacije),prestiza,sigurnosti,borbenosti,altruisticki motivi...Socijalni motivi su steceni. -Nezadovoljenje stecenih motiva covek podnosi lakse i duze.

16

-Pod satijacijom motiva podrazumeva se zasicenje ili prestanak u zadovoljavanju nekog motiva.Zadovoljen motiv ne pokrece na aktivnost.Obicno se zadovoljavaju trenutno najjaci i najvazniji motivi.To je onda dominantan motiv. -Hijerarhija motiva prema Maslovu: 1.)fizioloske potrebe-glad,zedj,seksualna zelja... 2.)potreba za sigurnoscu-licna egzistencija,finansijska sigurnost,sigurnost zaposlenja... 3.)potreba za ljubavlju i pripadanjem-za afektivnom vezanoscu 4.)potreba da nas drugi cene i da cenimo sami sebe 5.)potreba za samoostvarenjem(samoaktualizacijom)-da se razviju sopstveni potencijali. -Osnovni pojmovi iz oblasti motivacije: 1.)potreba-nedostatak odredjenih materija u organizmu i nuznost da se one nadoknade u cilju normalnog funkcionisanja organizma i odrzanja zivota.Ovako definisana potreba naziva se organska ili fizioloska potreba.Ali covek ima i svoje psiholoske potrebe-tu spada sve ono sto coveku psiholoski nedostaje. 2.)nagon-svesno dozivljena potreba(glad,zedj,seksualni nagon..).Neke potrebe kao sto su potreba organizma za mineralima i vitaminima ne dozivljavaju se svesno zato ovakve potrebe nisu nagoni. 3.)zelja-o zelji se govori kada uz potrebu i nagon postoji u svesti predstava privlacnog cilja koji moze da zadovolji postojecu potrebu. 4.)teznja-neodredjen motiv,ona nije kao zelja usmerena na odredjen konkretan objekat,vec ka nekoj vrsti objekta. 5.)namera-je motivacioni pojam ali je vezan za voljnu radnju i odluku.O nameri se govori kada postoji:a.)motiv b.)svesno voljno prihvatanje tog motiva c.)postavljanje cilja koji treba da se ostvari. Podela nagona: I. vitalni nagoni 1. nagon za samoodrzanjem a. nagon za zivljenjem Podrazumeva izbegavanje svih opasnih situacija koje su pretnja zivotu. Odbrana od agresije (spoljasnje & unutrasnje) koja je usmerena na coveka. Da li je agresija sila za sebe ili nagon? Pitanje je jos otvoreno. E.From (neoanaliticar) se bavio problemom agresije. Postoje 2 oblika agresije po njemu: 1. maligna agresija To je nesto sto vodi ka destrukciji. To nije u f-ji bioloske adaptacije. Ona ugrozava jedinku. Moze biti spoljasnja (grupna) ili unutrasnja (individualna koja moze dovesti do suicida – ?nagon). 2. benigna agresija (kontrolisana) Sve ono sto treba da bude prilagodjeno okvirima, kontrolisanost. Treba je podsticati!? Ona nas stiti kada smo ugrozeni (od strane okoline). Socijalno je neprihvatljiva, pa je mi potiskujemo. A ova agresija nas stiti od toga. Mozemo da kazemo NE! Pravljenje granica (spoljasnjih & unutrasnjih) da bi se cuvali. To je nasa odbrana granica unutar ili izvan sebe. To je nacin da se ostvari cilj, a da se napravi ravnoteza izmedju unutrasnjosti & spoljasnjosti, izmedju okoline & nas. Facijalna expresija – jako joj mnogo verujemo. Neverbalni deo je bitniji od reci. Neverbalno ponasanje i snovi su kanali za nesvesno. Ponasanje je filogenetski starije od reci, blize je instinktima & nagonskom delu. npr. Neko se pravi fin, a onda zalupi vrata. npr. Snovi! “Ne postoji osoba koja nema jezgro za ludilo!” npr. Omaske Treba razumeti dinamicnost. Zasto je neverbalno ponasanje vaznije?

17

motiv za radom POREMECAJI VITALNIH NAGONA 1. neki oblik psihopatologije ce se sigurno pojaviti. suicidalne ideje – crne misli mogu da dovedu do suicidalne tendencije – razmisljanje kako ce on to da uradi Branko Copic – serija suicida bezvoljnih pacijenata tentamen – pokusaj suicida Svaki pokusaj suicida treba ozbiljno shvatiti.. Tentamen treba uvek ozbiljno shvatiti. roditeljski nagon socijalni nagoni (ili motivi) afilijativni motiv – potreba da budemo sa drugima . Maniformno ponasanje kod adolescenata je normalno. iskustvo. pa zato cesto pocinjavaju suicid u zoru. snizen – suicidalnost i autodestruktivnost depresije (to je jedan od osnovnih simptoma) Imaju nesanice od straha da ce umreti ili od samog sebe. Tentameni su najcesce kao jedan apel za pomoc.)ili u odnosu na nacin zadovoljenja(na primer:oralno-analne perverzije.nekrofilija. Ne mora svaki suicid da bude realizovan. bitan pokazatelj za patolosko stanje. glad 2. Ogroman energetski deo se investira. Imaju nesanice koje objasnjavaju time da nista ne mogu da propuste. Filogenetski mladje f-je su dosta promenljivije. nagon za odrzanjem vrste a. nagon za ishranom zedj. Sexualni nagon u energetskom smislu je libido. - II. Krajnji oblik snizenog nagona za zivljenjem je suicid. nagoni za samoodrzanjem a. On ima svoj cilj ili (kako se kaze) objekat i ima nacin kako se zadovoljava. To je deo nagona u energetskom smislu. To je energija tela. Patologija seksualnog nagona moze biti u odnosu na objekat (na primer:homoseksualnost. (11-i poremecaj licnosti – postoji defekt u razvoju) b. - nagon za zivljenjem – moze biti povisen – ako tako nesto postoji. naciju. ali pokazujemo kroz ponasanje.. Cesto imaju i strah od narednog dana.pedofilija.motiv saznanja . To je indikator postojanja odredjenih problema.. sexualni nagon Libido – pojam koji uvodi Frojd.Libido je energija seksualnog nagona.motiv samopotvrdjivanja altruisticki motiv – potreba da se zrtvuje (za bliznje.. nije patoloski problem!? manija (jedan od simptoma) Manicni pacijenti ne mogu da propuste nesto. suicid – realizovan cin 18 . To je rizicna grupa jer. Simbolicki reprezenat? Nase nesvesno ne pamti vreme! Ono pamti sadrzaje.) .Starije je. Suicidalni pacijenti su skloni suicidnim mislima i suicidnim tendencijama. Ne mora svaki tentamen da bude uvek realizovan suicid.motiv za polozajem u drustvu . Nekad ne mozemo da verbalizujemo..) b. U razvoju covekovog govora postoje faze u ucenju govora & simbolizacije. Lose je reci: “Tvoj zivot je u tvojim rukama”..

postoji sklonost samopovredjivanju.Nekada samoubistva mogu biti i odraz teznje da se kazni okolina. 19 .neuroticni fenomeni i prestanak menstruacije kod zena.ali bez svesne zelje za samounistenjem. a zene se cesce obese. bulimareksija (nije dijagnosticka kategorija) – o tome govori dr. Ne samo sto moze da ugrozi zivot vec moze i da hendikepira u buducnosti – generativno-reproduktivni smisao.pa se cesto takva samoubistva oglasavaju slucajnim. ali imaju ideje.ti zahtevi nisu uvek odraz istinske zelje za smrcu. Ne smeju da se opuste. kad vec imaju malo snage. -Samoubistva mogu biti aktivna i pasivna. pred kraj teske depresije. smanjen(manifestuje se gladovanjem koje moze biti namerno usled strajka ili sumanutosti ili nenamerno) – javlja se kod depresija. cesto vrse suicid zbog straha od buducnosti. Postoji i strah od sexualnosti.Sto je neko bolesniji – to je suicid brutalniji.traje kratko i naglo prolazi. Medjutim. Nema unutrasnje predstave svoga tela onakvog kakvo jeste. -Eutanazija je zahtev neizlecivih bolesnika ili beznadeznih ranjenika da im se “skrate muke”. Oni koji ne jedu.a kod pasivnog dovodi sebe u opasne situacije. shizofrenija (mentalna) anoreksija-glavni simptomi su:gubitak apetita.koji mogu i tragicno da se zavrse.najcesce depresivnih osoba. Kad uspesno udju u taj deo – kontrola sto znaci: “to sto kontrolisem hranu ja kontrolisem svoje telo & okolinu”. -Kod neuroticnih.Svest je izmenjena-opisana je kod temporalne epilepsije.pa je samoubistvo “samo formalnost”. Terapeut mora da cuje pacijenta. jer gube kontrolu nad sobom & svojom okolinom.Kod aktivnog samoubistva osoba. Npr. Ocuvana svest & misljenje (uglavnom).Iako traze smrt.Postoje i takozvani demonstrativni ili teatralni pokusaji samoubistva(manipulativna samoubistva).sama sebi oduzima zivot. nagon za ishranom(poremecaj nutricionog nagona) poremecaji u ishrani mogu biti: kvantitativni poremecaj povecan – bolesna prozdrljivost-bolesnici halapljivo jedu i mogu se ugusiti zalogajem koji ne sazvacu. shizofrenicari se iskasape.epilepticari.Medjutim svaki pokusaj samoubistva treba shvati ozbiljno-kao bolesnikovu poslednju molbu za pomoc. introspektivne osobe – uvelicavajuce staklo & tamne naocare – tzv.To su najcesce:dementne osobe. bilansna samoubistva (pacijenti imaju ideju: “Ne mogu da se izlecim” – ovo proizilazi iz bolesti) U zavrsnim fazam psihoterapije i kada treba da se separiraju od terapeuta (setting).koji naglo nastaje. To je ozbiljna bolest. inteligentne. Proredjuje se poseta. Rasel b. Bitan je i kontekst (zivljenja) – sada je oruzje najcesci uzrok suicida. -U patoloskim stanjima bolesnici se sami ubijaju pod dejstvom imperativnih halucinacija.lueticari. Cesto je fiksacija na jedan deo tela. a nije smanjena potreba za hranom. to je vise greska terapeuta (mozda u proceni pacijenta). bulimija Oni koji mnogo jedu.depresivnih ideja gresnosti i krivice.sumanutih ideja. ostaje se u kontaktu.gde je egzekutor druga osoba. Ako dodje do ovih suicida (ili tentamena). kad pocnu da izlaze iz depresije. bolesnici nemaju snagu da dignu ruku na sebe. Dijeta je nezadovoljstvo telom. Muskarci se cesce upucaju.sumanutog verovanja da se smrt vec odigrala. Imaju strah od zivljenja samostalno.mrsavljenje. Apel za pomoc – kao zavrsna faza.Postoji tzv “Vucija glad”-oblik bolesne prozdrljivosti. U depresijama.

antropofagija – jedenje ljudskog mesa(ljudozderstvo) 3. ali se ostvaruje malo drugacije. koprofagija – jedenje fekalija(sopstvene ili tudje) 2. a ono sto pojedu povracaju. Kada se jede fecis ljudi ili zivotinjski sekreti. homosexualnost – objekat zadovoljavanja je osoba istog pola lezbejstvo ili tribadizam ili safizam – zene pederastija ili uranizam – muskarci 20 . impotencija – muskarci (nema erekcije. Oni koji imaju anoreksiju. ne unosenje dovoljno elektrolita (Ka & Ca) 4. Ulazi se kao u neku vrstu ludila kvalitativni poremecaji -vidjaju se u trudnoci(neuobicajeni izbor hrane). kad srcani misic moze da se zaustavi. picae – cudni prohtevi vezani za vrstu hrane. nekrofagija – jedenje leseva ljudi ili zivotinja 4. Ako je praceno povracanjem.Smenjivanje restriktivnog perioda & bulimije. Kada se jedu delovi mrtvog tela. vec zbog gore navedenog. Moze doci do naglog zastoja srcanog misica – hipokalemija. masti (pri gubitku masti gube se i masti u kojima se nalaze ovarijumi. nema smanjenja nagona za ishranom Sve se to moze desiti i kod bulimije. sexualni nagon kvantitativni poremecaji povisen – (hiper)manija satirijaza – kod muskarca nimfomanija – kod zena snizen – etiologija moze biti organska ili psihogena.)anomalije u nacinu zadovoljavanja seksualnog nagona-perverzije sexualne inverzije – u odnosu na objekat sexualnog zadovojavanja narcizam – u prvoj fazi – narcisticka faza (beba je sama sebi dovoljna). onda se gubi Ka.ili su znak teske dusevne bolesti. Kada se jedu delovi ljudskog tela (mozga – nastaju encefaliti). poremecaji nagona za odrzanjem vrste a. Pri gubitku telesne mase. medjutim postoje i odrasli koji se tako ponasaju. gubitak menstruacije (kod zena) 2. niti orgazma) anorgazmija – zene (nema orgazma) frigidnost – zene (gasenje libida) - kvalitativni poremecaji -dele se na dve grupe: 1. pa mnogo jedu. estradiol – masna kiselina) & proteini. 5. trudnoca 1. Cesto je kod mladih. One ne umiru zbog gubitka tezine. hipofiza vise ne luci prolaktin (ovarijum) 3. 2.)anomalije izbora seksualnog objekta-inverzije 2. Poremecaji koji karakterisu anoreksiju: progresivni pad telesne tezine (20-30 kg manje) 1. a krenu da odrzavaju liniju. Moze cak da ugrozi i zivot. gube se tecnost.

Kada se odnose na “izvansubjektivnu stvarnost” – vise 21 . zatvor.. nose stalno pantalone (ne mora uvek ali moze cesto).Transvestit ne zeli da promeni pol. nacin dozivljavanja okoline. pozoristu.kao i zeljom da se pripada suprotnom polu...) homosexualizam izazvan poremecajima psihosexualnog razvoja organski homosexualizam – poremecaj zlezda sa unutrasnjim lucenjem pedofiija – objekat zadovoljavanja je daleko mladja osoba geronfilija – objekat zadovoljavanja je samo starija osoba zoofilija – objekat zadovoljavanja je zivotinja nekrofilija – objekat zadovoljavanja je mrtva osoba ili zivotinja sexualne perverzije – u odnosu na nacin sexualnog zadovoljavanja nastrani nacini dozivjavanja orgazma masturbacija Ako je to jedini nacin zadovoljavanja u odraslom dobu. izrazavanje kroz psovke – nose frustracije -Poremecaji polnog identiteta: 1. Ne mogu da prevazidju najranije uzraste.kastraciji pravljenju vaginalne proteze. -Poremecaji polnog identiteta u detinjstvu ispoljavaju se kao nelagodnost i nezadovoljstvo sopstvenim polom.)Transvestitizam-znaci privremeno uzivanje u pripadnosti drugom polu u oblacenju odece suprotnog pola.Osoba zeli da ide na operaciju i promeni pol. bazicnoj potrebi” Covek ima potrebu da ima ljubav.. zatvor. 2.okazioni homosexualizam – u specificnim uslovima zivota (vojska.a pre puberteta kod decaka se javlja zelja da se pretvori u zenu. ili vire ili se pokazuju. Prirodan nacin zadovoljavanja u odredjenim uslovima (mornari. roze garderoba – suprotan pristup roditelja. potpuno prirodno u situacijama u kojima se ne dozivljava orgazam. subjektivan. homosexualnost – i po nacinu je patologija “Covek je protivurecno bice u svojoj “bazicnoj osnovi”...Osoba zeli da zivi i da je prihvate kao licnost suprotnog pola. To ima i kod dece – to su koreni patologije. ali i nas samih.Takve se osobe podvrgavaju:hormonalnoj terapiji.). Infantilna struktura licnosti (nezrele osobe).. devojcice – “musakrace” – roditelji se ponasaju kao prema sinu. metatropizam – postoji heterosexualni odnos.Transseksualizam se karakterise “osecajem’ osobe da pripada drugom polu. Pitanje u roditeljstvu – kad roditelj hoce da ima sina ili cerku – decaci – duga kosa. pa onda introjektujemo objekte u sebe (introjektujemo odnos moskarac – muskarac???) egzibicionizam U parkovima. EMOCIJE Emocije su specifican.)Transseksualizam-se ispoljava jos u najranijem detinjstvu. ali su uloge u sexualnom cinu potpuno promenjene felacio – lizanje ili sisanje.. voajerizam – potreba za posmatranjem odnosa drugih sodomija – odnos sa zivotinjama fetisizam – obozavanje samo jednog objekta (ili samo jedna cela osoba ili stvari koje pripadaju jednoj osobi) sadizam & mazohizam – potreba da muce druge osobe & potreba da budu muceni da bi doziveli orgazam transvestitizam – moraju da obuku odecu osobe suprotnog pola (to ne mora biti vidljivo). pa samim tim uvek imaju individualnu boju.

Iz opsteg stanja prijatnosti izdvajaju se:ponos.krivica. -Osecanja mogu biti elementarna i kompleksna.Smatra se da su primarne emocije uslovljene nasledjem.mrznja.Iz tog stanja postepeno se izdvajaju posebne emocije. -U toku emocionalnih dozivljavanja nastaju promenu u radu unutrasnjih organa(krvotok.)emocije koje se odnose na samoocenu(uspeh-neuspeh.iako se ne javljaju kod sve dece na istom uzrastu.) 3.cudjenje. hteli mi to ili ne.Postojanje ovog istog redosleda sugerise ucesce faktora sazrevanja.Iz opsteg stanja neprijatnosti izdvajaju se:osecanje gneva. opustenost. sopstvena ponasanja (ponos.Decije emocije su intenzivne ali kratkotrajne i prolazne.gnev. a odrazavaju neposredan dozivljaj naseg ja.Kroz osecaje(osete) upoznajemo svojstva i osobine stvari a u osecanjima dozivljavamo svoj odnos prema tim stvarima.Ona je ustanovila da se kvalitativno nove emocije javljaju uvek istim redosledom.kajanje. “Covek misli ponekad.disanje). jer odnos prema odredjenom objektu je stalno prisutan u nama.ali iskustvo stilizuje i modifikuje emocionalne izraze.samosvest) 4.zatim karakteristicni izrazajni pokreti lica(mimika).tuga.govore o subjektu.odnosno neprijatnosti i prijatnosti a kompleksna osecanja nazivaju se emocijama.Vremenom iz njih se izdvajaju ostale emocije.)emocije vezane za procenjivanje sveta i naseg mesta u njemu(humor. RAZVOJ EMOCIJA -Dete pri dolasku na svet ne donosi sve emocije vec se one sticu tokom razvojaucenjem.)primarne emocije(radost.ljubomora.strah) 2.)emocije koje se odnose na druge ljude(ljubav. stid.Posle rodjenja javlja se prvo opste i difuzno stanje uzbudjenosti.Elementarna osecanja rezultat su culnog zadovoljstva-nezadovoljstva. Neki ljudi tesko mogu da verbalizuju. a oseca uvek”.prezir) 5.varenje.zavist..tela(pantomimika) i glasa(vokalna mimika).. KLASIFIKACIJA OSECANJA -Strah-intenzivno osecanje velike napetosti i razdrazljivosti.koji se javlja kao reakcija na odredjenu realnu ili imaginativnu realnost. Elementi koji uticu na razvoj emocionalnog dozivljaja: frustracije (nezadovoljenje) vitalnih nagona (motiva) 1. Emocionalni dozivljaji mogu biti uslovljeni informacijama spolja ili unutra. a kada se odnose na samog subjekta izrazavaju biotonus ili difuznu nelagodnost odn. blazenost vezanu za zadovoljenje nagonskih potreba. opazanje informacija (emocije kao reakcija na ono sto se opaza) 2.Danas se smatra da je izrazavanje primarnih emocija genetski programirano. One su specijalna reakcija na informaciju – zato su vazne. -Katarina Bridzes je posmatrala razvoj emocija kod dece od nekoliko dana pa do druge godine.ljubav(6-18 meseci) i radost(18-24 meseca).nezadovoljstvo i zadovoljstvo) 3.Na uzrastu izmedju 1-3 meseca izdvajaju se dve emocije-opste stanje neprijatnosti i opste stanje prijatnosti.)raspolzenja(timija)-relativno trajno i konstantno stanje nasih osecanja. Emocije su specifican odnos coveka prema konkretnim predmetima ili pojavama i imaju subjektivan karakter.usamljenost) 6.ponossram.divljenje.a da se ostale sticu ucenjem. sram.estetska osecanja.)emocije kao odgovor na stimulacije cula(bol. ali osecaju – aleksitimicne osobe.odvratnost. 22 . -Prema Krecu i Kracfildu postoji sest klasa emocija: 1.gadjenja i straha(3-6 meseca) i ljubomore(12-18 meseci).Osecajanja izrazavaju covekov odnos prema stvarima i pojavama. Odrazavaju nas stav i odnos prema obektima.

U kori velikog mozga nastaje zauzimanje emocionalnog stava. Temperament je dispozicija za nacin emocionalnog reagovanja i to je uredjeno.zatim ti somatski znaci izazivaju emociju(“plasim se medveda”).)Dzems-Langeova teorija-prema njima sema nastajanja emocija je:nadrazi se receptor(“vidim medveda”).pometnjom. hipomanicne osobe – to nije patologija – stalno su vesele.Kod reci koje imaju simbolicko znacenje za ispitanika(tj izazivaju odredjene emocije) javice se produzeno reakciono vreme.Postoje indiferentne i diferentne reci. 2.agorafobija.uzvisena radost i tvrdnja osobe da je dosla do natprirodnog unutrasnjeg iskustva. -Raptus-intenzivni.Iracionalni(neuroticni) strahovi koji su vezani za odredjene objekte nazivaju se fobijama(na primer:klaustofobija.emocionalnom hiperaktivnoscu.. -Gnev.Tada kora prestaje da inhibira subkortikalne centre(talamus).impulsivni izliv emocija. Npr.). subdepresivne osobe.U njoj ne dolazi do dezinhibicije diencefalona kako su mislili Kenon i Bard vec dolazi do aktivacije obrazaca u diencefalonu. 3. -Projektivni testovi TEORIJE NASTANKA EMOCIJA 1.srzba ili bes-reakcija kao odgovor na ometanje i zadovoljenje nasih motiva i osujecenje nasih ciljeva.disanju i elektrofizioloskim manifestacijama... -Agitacija-stanje psihicke eksitacije. OTKRIVANJE EMOCIJA -Telesne manifestacije:crvenilo lica pri stidu.promena ritma disanja.blazenstva i bozanstva.gubljenjem kontrole.i talamus reaguje jednim od emocionalnih ponasanja tako sto salje periferiji impulse. -Sentiment-“emocionalni engram” -Estetska osecanja-su proizvod ocenjivanja necega.Stah koji nije vezan za objekat nazivao lebdeci(difuzni)strah.pulsa.postovanja. -Radost-emocionalan satisfakcija posle postignutog cilja.snizenje otpora koze na galvansku struju.a moze i da pocini zlocin(ubistvo) ili samoubistvo..)Kenon-Bardova(talamicka) teorija-Prema toj teoriji.kada dodje do nadrazaja receptora dolazi do slanja informacija u korteks i talamus.bledilo pri strahu.drhtanje.a ekstaza je emocija neizmerne srece.zatim dolazi do reagovanja perifernih organa(suva usta. 23 .o su osecanja lepog. RASPOLOZENJA Raspolozenje je trajno i ravnomerno stanje osecanja i ono zavisi od temperamenta licnosti.kao i u radu znojnih zlezda. -Egzaltacija-psihomotorna uzbudjenost.)Mek Linova teorija-smatra limbicki sistem sedistem emocija.Anksioznost je reakcija uzbune da bi nesto moglo prodreti u svest.praceno poremecenim psihomotornim ponasanjem.krvnog pritiska.U takvom stanju osoba odluta(fuge). -Zalost-reakcija na gubitak objekta vaznog za licnost -Culna osecanja-osecanja koja prate culne utiske(osecaj bola pracen je neprijatnoscu). -Patoloske ekstaze-odlikuje apsolutna nepomicnost.culna neosetljivost.u nesvesnom delu psihe.-Anksioznost-iscekivanje nesrece ili uzasa. -Jungov test-bazira se na brzom asociranju ispitanika kome se govore reci i trazi odgovor.promenljivog intenziteta.Anksioznost moze biti neuroticna i psihoticna. flegmaticne.Anksiozna osoba moze reagovati stuporom ili psihomotornim nemirom i agitacijom.) -Uzas-je strah maksimalnog intenziteta. -Poligraf-registruje periodicne promene u srcanom ritmu..Opasnost je intrapsihicka.

kolerici – impulsivni.Afekat na svest deluje dvojako:ili popravlja stanje svesti(somnolentni se budi pod dejstvom jakog afekta) ili izaziva suzenje ili gubljenje svesti..odsustvo plana u intelektualnoj delatnosti. praceno & somatskim (telesnim) manifestacijama.Svi poremecaji raspolozenja nazivaju se distimije. zaboravljanje pod dejstvom afekta . -Afekti deluju skoro na sve psihicke funkcije i smanjuju svesnu kontrolu postupaka. afekat straha – sirenje zenica...Raspolozenja zavise od stanja vegetativnog nervnog sistema. To je sve deo temperamenta. 4.Remeteci logicno misljenje afekat izaziva rigidan misaoni tok.posle cega nastupa olaksanje 3. vrlo intenzivno stanje osecanja. depresija. Iz stalnog trpljenja anksioznosti & straha moze se razviti patologija (fobije.Pod sintimnim dejstvom se podrazumeva mehanizam koji ne dozvoljava da neki drugi afektivni sadrzaji izmene opste raspolozenje(tuga izaziva iscekivanje pesimistickog ishoda).). borba 3. anksiozne neuroze.Regulisanje raspolozenja vezano je za odgovarajuce centre u medju mozgu i poznato je kao timicka funkcija. bezanje 2..koja traju duze. suva usta.endokrinog aparata.unutrasnjeg fizioloskog sklada(odsustvo bolova i bolesti). zamrzavanje POREMECAJI EMOCIJA 24 . potiskivanje afekta Zasto su vazni afekti? Jer. druge ljude iridacija afekta – afektivna fiksiranost za neku osobu (prva asocijacija zbog 2.a snizeno ili ugaseno hipotimija ili atimija. intelektualna (racionalna) obrada afekta 5.Katatimno dejstvo ogleda se u nesposobnosti objektivnog zakljuciovanja u situacijama koje su intenzivno obojene(zaljubljeni). Npr.percepcija pamcenje – falsifikovana osecanja nagoni – afekat moze da blokira nagon volja – depresija (smanjenje volje) Tipovi reakcija kod stresa mogu biti: 1. Strah & anksioznost su bazicna podloga za razvoj patologije. -Afekat ima sintimno i katatimno dejstvo.. Zdravi nacini odbrane – obraditi razlog za strah. afekti uticu na: misljenje – pojava precenjenih ili sumanutih ideja svest – suzenje svesti u afektu (kod elgrantnih pacijenata) paznja – rasejanost. AFEKTI Afekat je kratkotrajno.nekriticnost. prisile.. Karakteristike afekta su: projiciranje (projektovanje) afekta – premestanje sopstvenog stanja na 1. imena) koju prosirujemo na nekog drugog.ravnomerna su i izraz su vitalnih osecanja.Pojacano raspolozenje je hipertimija.Raspolozenja su manje intenzivna emocionalna stanja.spoljnjih(nekada i klimatskih) faktora i drugih mnogobrojnih razloga. ko joj je slican (sirenje afekta) abreakcija afekta – praznjenje afekta.Sinonim za raspolozenje je timija.

Deo f-je volje zivotinje mogu da manifestuju. usporenost misaonog toka. nesanica. opsednutost “crnim mislima”. ostecen frontalni rezanj i masovno ostecenje mozdanog tkiva. 3. kvalitativni poremecaji emocija: -Kvalitativni poremecaji afekta karakterisu se neodgovarajucim afektivnim odgovorima na stimuluse iz spoljasnjeg sveta. manicno raspolozenje – poviseno osnovno raspolozenje. jer se covek razlikuje od zivotinja bas po volji & svesti. ubrzan misaoni tok i psihomotorika euforija – ekstremna veselost. potistenost. To ponasanje je vezano za bezuslovne. ali svest nemaju. nagone 2. shizofrenija. Lako se 4. paznja.Srece se kod epilepticara i psihopata. pad vitalnih dinamizama. 1.kvantitativni poremecaji emocija: depresivno raspolozenje – povlacenje u sebe. Volja & svest obelezavaju ljudski (coveciji) rod. emocionalna inkontinencija – do karikature pojacana labilnost patoloska razdrazljivost(reakcija kratkog spoja) – brzo i violentno (nasilno) 5. bolesnik se smesi i obrnuto) 2. motive. reagovanje na mali povod mrzovoljom i odbojnoscu. vise se oseca praznina i bezvoljnost.sizofreni bolesnici tesko se uklapaju u novonastale situacije. supstanci(kod kanabisa i hasisa. Podseca na depresiju.Emocionalno 8. rekovalescencija emocionalna labilonost – stanje lako promenljivog raspolozenja. neraspolozenjem i obratno) paramimija – nesklad subjektivnog raspolozenja i afektivnog izraza (tuzan b. shizofrenija. afektivna krutost-karakterise usporena izmena afektivnog tona. beznadeznost i bespomocnost. paratimija – osecanja suprotna karakteru drazi (na radosnu vest reaguje a. jos lakse razvedri i razveseli. afektivna ambivalencija-istovremeno postojanje dva suprotna osecanja-ljubavi i 9. psihopatija amotivacioni sindrom-razvija se u slucajevima zloupotrebe psihoaktivnih 6. Na kraju ih proucavamo zbog evolutivnog toka coveka kao bica.Znak su ozbiljnih psihickih poremecaja celokupne licnosti. Izrazava se kao: 1. ali nedostaje tuzno raspolozenje (karakteristicno za depresiju). otudjeni. Kvantitativni poremecaji najcesce pripadaju nepsihoticnoj psihopatologiji. stanje utucenosti i ravnodusnosti. mrznje na primer. a kvalitativni poremecaji pripadaju psihoticnoj psihopatologiji.pracena pojacanom psihomotorikom i pojacanim impulsom za govorenjem(logoreja) apatija – pad raspolozenja. Tesko je definisati ove termine pa zato postoje razlicite definicije. epilepsija. Podela voljne aktivnosti: voljna (trenutno se bavimo ovim) 1. oneraspolozi. dogadjaja. nevoljna – usko vezana za instinkte. afektivna inverzija – obrt afektiviteta.na primer) produzeni afekt-afekt duzeg trajanja i otporan na dejstvo novih situacija i 7. VOLJA Volja & svest su posebne f-je. defekt emocionalne rezonance Najcesce su poremecaji kvantitiativni. 25 . I zivotinje pokazuju neku vrstu motornog ponasanja koje moze da pokazuje volju. Sve ostale f-je na odredjeni nacin mogu da se vide i kod drugih zivotinja. instinktivne radnje.. gubitak apetita. hipotenacitet – hipervigilna 2.

motive.Poremecaji mogu biti u fazi donosenja odluke.Prema njima na izbor cilja voljne radnje uticu drugi motivi.koja ce ih uciniti nesposobnim.U svim ovim fazama mogu da postoje poremecaji koji osujecuju zavrsetak voljne radnje. Tako je volja najmladja f-ja.Prema Kurtu Levinu(gestaltisti) postoje tri glavna tipa konflikata: 1.Na primer delatnost fabrickog radnika se sastoji iz vise radnji-dolazak u fabriku.Ovo moze da bude najtezi tip konflikta. -Sastavni deo voljne radnje je odluka. -Definicija:volja je sposobnost izbora cilja i sposobnost organizacije realizacije anticipiranog(ocekivanog) cilja.nuzna bioloska radnja bez ikakve volje. -Volja je psihicka funkcija koju mnogi autori ne priznaju.ne sadrze vise ni dozivljaj potrebe ni izbora cilja. -Volja bi bila energija koju svesno ja ulaze da bi realizovalo sopstvene zelje. Volja & svest se uslovljavaju.)dozivljaj potrebe 2. pa i akcije.nema dozivljaja odluke. 2.Na primer:covek oseca glad i uzima hranu sa stola.Subjekt cesto nije u stanju da prihvati odredjeni cilj i da donese odluku-tada je rec o konfliktnim situacijama.priprema masina i alata za rad.Kod refleksne aktivnosti kao sto je suzavanje zenice usled pojacane svetlosti.kao i u fazi organizovanja odluke.neodgovornim.koje su bile nekada svesne radnje.Automatizovane radnje kao sto su na primer pisanje i hodanje.)zamisljanje i predvidjanje cilja kojim se ona moze zadovoljiti 3.kompulsivnih i automatskih aktivnosti. odbaci. -Akcije koje se preduzimaju na osnovu svesno i namerno izabranih ciljeva nazivaju se voljnim radnjama.Na primer-ambivalentni stav decaka prema ocu koga i voli i mrzi.proveravanje kvaliteta proizvedenih predmeta.Slobodna volja bi se manifestovala kao sposobnost da se odbranimo od prvog motiva ili nezeljenih motiva.Njima covek ostvaruje ciljeve koje je prihvatio kao svrhu akcije.Jednostavne su one kod kojih se na dozivljaj potrebe neposredno nadovezuje javljanje.Ona podrazumeva svest o cilju koji se zeli.ambivalentna osecanja).Kod kompulsivnih radnji kao sto je stalno pranje ruku kod opsesivnokompulsivnih neuroticara.)konflikt dvostrukog privlacenja-kada covek treba da se opredeli za jedan od dva privlacna cilja. Volja je osobina svesti.smatrajuci da se volja svodi na druge psihicke funkcije.)konflikt dvostruktog odbijanja-kada covek dodje u situaciju da mora uciniti jednu od dve neprijatne stvari(od dva zla treba izabrati manje)-pod takvim okolnostima ljudi ponekad “beze iz situacije” na primer “beze u bolest”.njihovog koriscenja za izradu odredjenih predmeta.neuracunljivim.najcesce na kombinaciju intelektualnih i emocionalnih funkcija. -Mnogi osporavaju pojam slobodne volje.Osnovna karakteristika odrasle osobe je sposobnost da prigusi.ni nacina izvrsenja aktivnosti. onog svesnog ja.(na primer-ratne neuroze) 3.na nesto naterani ili se odigrava jedna slepa. 26 .O voljnoj radnji se govori kada postoji: 1.Pod tim se podrazumeva dozivljaj prihvatanja odredjenog cilja kao svrhe akcije-dozivljaj samog sebe kao uzroka preduzimanja akcije. Zato je volja usko vezana za svest. odlozi.Slozene su one voljne radnje kod kojih se bira izmedju vise motiva.)svesno nastojanje da se prihvaceni cilj ostvari -Voljne radnje se razlikuju od refleksnih. Covek ne bi mogao ovo da odlozi da nema svest.prihvatanje odredjenog cilja i akciju na realizaciji cilja voljne radnje. -Jaspers govori o volji i voljnim radnjama samo u slucajevima kada se dozivi izbor ili odluka.Volja dolazi do izrazaja upravo u voljnim radnjama.prihvatanje i ostvarivanje cilja kojim se potreba zadovoljava. -Sistem voljnih radnji naziva se delatnoscu.a cesto i nacina njihovog ostvarivanja.)ambivalentni ili konflikt privlacenja i odbijanja-kada prema jednom istom objektu(osobi) postoji istovremeno i privlacenje i odbijanje(suprotna.nema dozivljaja potrebe ni cilja.U protivnom javlja se osecanje da smo savladani.Voljna radnja je svesna radnja.o mogucnosti i nacinu ostvarivanja cilja. potisne neke svoje zelje. -Voljne radnje mogu biti jednostavne i slozene.vise zamisljenih ciljeva.

a. i jednostavnih pokreta i slozenih akcija. poremecaj svesti znacajno utice na sve ostale f-ja. Pritisak roditelja moze da izazove jos gore efekte. instinkata nesto koci.umor 27 . Zelja moze da bude rezultat nagona (vitalnih & socijalnih). bezvoljnost u adolescenciji – “mrzovoljni smo”). . Definicija volje: . da izvrsimo voljni akt. Ona je eneretska kategorija i predstavlja snagu koju svesno ja investira u odbacivanje ili u realizaciju snazne zelje. -U poremecaje voljne aktivnosti ubrajaju se:slabost volje. Upornost & doslednost su kvalitativna obelezja normalne volje.snazan afekat (npr. . To se tesko leci i tesko se iz toga izlazi. Postoji borba da svladamo konflikt nasih motiva. Puno gresimo ako mislimo da neko drugi to treba da uradi za nas.volja se shvata kao kao jedna od osobina svesti (svesnog ja) – to je najmladja f-ja . zelja.)Hipobulija-snizenje voljnih dinamizama.volja je energija svesnog ja koja se ulaze u realizaciju svesne zelje i njom svest koci odbacuje nase neprihvacene zelje . SLABOST VOLJE 1. odnosno nase zelje) da izadjemo iz ove situacije.)fizioloski uslovi-nesanica. potrebe? Nekada smo svesni svoje potrebe a nekada ne! Razlog neostvarene (neosvescene) zelje ??? drugim delom je svesno. POREMECAJI VOLJE Poremecaji volje mogu biti i razvojni fenomen (npr. motivisana).Moze nastati u fizioloskim i patoloskim uslovima. potreba da se nesto odredjeno uradi. To stvara napetost. zaljubimo se) – sve mozemo – afekat moze biti i podsticaj kod poremecene svesti b. Tu ne dozvoljavamo sebi (depresija – snazno nad ja).impulsivni fenomeni i katatoni poremecaji. unutar nas – 2. Da li smo uvek svesni zelje. Ako nasa moralnost (nad ja) napravi zapreku onda je to mnogo ozbiljnije. Poremecaji volje zbog pada voljne aktivnosti: gubitak 1. jer ne mozemo da odlozimo (svesno ja). Ona moze da je usaglasena sa motivima koje mi imamo.nemanje motiva. Konflikt motiva moze biti: van nas – socijalno uslovljen 1. Super ego dolazi u jake konflikte ???.-Za izvodjenje svih.volja je svesna aktivnost i jedna od manifestacija svesnog ja. Kako nastaje volja? U svesti se javi zelja (instinktivna. Potrebno je mobilisati energiju – Znaci motiv (snaga motiva. Iz bilo kojih razloga. potrebno je svesno angazujemo i usmerimo psihicku i motornu aktivnost u odredjenom pravcu tj. kod ocuvane svesti a.

5.napadni i po svojoj fenomenologiji.Moze se javiti mimetizam.neobuzdani fenomeni koji se odvijaju van procesa misljenja.)izazivanju pozara-piromanija 5.a moze biti pracena ili izazvana afektivnom ambivalencijom. 3.Pacijenti ispoljavaju vostanu savitljivost.emocionalno nezrele licnosti.koriscenja hasisa.pokreti.Osoba ih je svesna ali ne uspeva da se od njih odbrani.ideje ili zelje na akciju.psihotocnih. 2. IMPULSIVNI FENOMENI -Impulsivne radnje ili postupci su nametnuti.umno zaostalih osoba. 1.ideje.ali ubrzo dolazi do kajanja i osecanja krivice sto se impulsu podleglo i ponovo se krug obnavlja i prekida na isti nacin.Postoje mnogi primeri impulsivnih fenomena.)toksikomanijama -Impulsivne radnje i postupci opisani su kod:epilepticara.Istovremeno sa pojavom impulsa javlja se i neodoljiva potreba da se on zadovolji. 4.ponekad i trajnim mutizmom kao vrlo akutnim izrazavanjem gneva.pri cemu je sprecena realizacija koordinisanih aktivnosti.)Apragmatizam-voljne aktivnosti su poremecene.To su po pravilu bezvoljne licnosti.depresivni pacijenti i neki somatski bolesnici.ali je svest pored toga najcesce bistra. -Impulsivnost se moze usmeravati ka: 1.To je tzv produzeno nedelanje.destruktivni.nedoslednosti ciljeva.kao mrtav. 2.impulsivnim nasiljem.suprotnih motiva.Sugestibilne osobe su:deca. KATATONI POREMECAJI -Ovi poremecaji su brojni. 28 .ne podlezu misaonoj cenzuri.Ove faze mogu biti naglo prekinute ispadima:stuporom ili napadom besa.gasenja svih motiva ili stremljenja(anhormija).LSD-a kao i kod tumora mozga i ostecenja CNS.neuroticari.patoloskog pijanstva.)Abulija-gasenje voljnih podstreka usled emocionalnih poremecaja licnosti.Dominiraju:negativisticka aktivnost(otpor).ubilacki.vostana fleksibilnost.gde se bez predhodnog naredjenja oponasaju tudji govor.uticaj.)Ambitendencija-nesposobnost izbora izmedju razlicitih.plasticno modelovanje.infekcija i intoksacija CNS.b.nametnuti licnosti.nesposobnosti izbora.kricima.pasivnost. -Ovi fenomeni se ispoljavaju kod-sizofrenije.kriminalni.nedostupan.psihopate.)Sugestibilnost-pasivno i cesto nekriticno prihvatanje tudjih naloga i ideja bez predhodne intelektualne procene o njihovoj logickoj svrsishodnosti.oligofrene ili dementne osobe kao i psihicki obolele osobe.Abulija se manifestuje slaboscu i usporenoscu volje pri prelasku sa zamisli.mimika.)kradji-kleptomanija 4.jedan od njih je i kleptomanija-prisilna kradja.Pri tome je sacuvana logicka i svesna ideacija.psihopata ili su posedica organskog oboljenja mozga.poput kipa.samooptuzivanje.eksplozivnom turbulencijom.od napetosti se brani praznjenjem i dozivljavanjem olaksanja.)Katalepsija-nepotrebno i prolongirano zadrzavanje nametnutog ili spontano zauzetog polozaja(katalepsis-ukocenost). -Kod katatonije rec je o veoma dubokoj disocijaciji psihomotorne aktivnosti.Moguca je snazna psihicka aktivnost-halucinacije.pa im mozemo modelovati polozaje tela koji oni dugo zadrzavaju bez vidnih znakova umora-uglavnom leze u vazduhu(fenomen psihickog jastuka).sugestibilnost.)Katatonija-pacijent je skamenjen.)bezanju-dromomanija 3.Osoba se nalazi u tzv zacaranom krugu-gde impulsivna zelja stvara napetost.samoubilacki.)objektima-seksualni.kao i zbog potiskivanja radi prevazilazenja intrapsihickog konflikta.)patoloski uslovi-psihicki poremecaji ili deficit inteligencije -Snizenje i gasnje voljnih dinamizama nastaje zbog apatije.autodestruktivni 2.

istorijskog i socijalnog razvoja covek se odvojio od zivotinje svojom svescu.Manirizam je odsustvo prirodnosti u komunikaciji i ponasanju. Treba razgraniciti pojam svesti od svesnosti.svadjaju se ili grde.nadmenoscu.pevaju.manipulise energijom nagona i emocija. 4.koji su stalno u pokretu.Pacijent ne reaguje ni na vrlo bolne drazi.fasadnom maskom javne ili zeljene licnosti kao zamenom za nedostatak nekog sopstvenog imidza.zadrzavanje akta uriniranja i defekacije.Nastupa maksimalna motorna inhibicija pokreta. -Prema Jasperu.pokrecu pojedine delove tela.sizofreni.Zapazaju se jos i krutost drzanja. -Svest je jedina ljudska f-ja koja postoji samo kod coveka..predstavlja. razdvajanje subjekat-objekat(subjekt je usmeren na predmete koje 2.donosi sudove o sopstvenom ponasanju.sizofreniji.)Stupor(neosetljivost.beze.Zbog toga nije preporucljivo da neko uvredljivo komentarise izgled i ponasanje bolesnika.zamislja) svest o samom sebi(samosvest) 3.)Mutizam-predstavlja odbijanje verbalne komunikacije bolesnika(ne govori ili sapuce po koju rec).Javlja se kod bolesnika u delirijumu. opaza. 6.)Stereotipije-predstavljaju degradaciju mimike.tupost)-predstavlja nagli prestanak intelektualnih.govora(uvek govori isto).Materijalni svet koji nas okruzuje deluje na nasa cula(pa tako i na nas mozak)..gesta i stava.Postoji stereotipija drzanja.a aktivni-agresivnom opozicijom. Preduslov za svest: covek je u budnom stanju.odbijanje hrane.manicni i histericni. -Tokom svog bioloskog.mutizam.svest ukljucuje tri momenta: realna prisnost dozivljaja(nasuprot spoljasnjosti istrazivanih bioloskih zbivanja) 1. -Svest kao najvisa saznajna psihicka funkcija obezbedjuje jedinstvo funkcionisanja psihe.Moze se javiti i kod intoksacija. -Stanje budnosti je podloga sveukupne aktivnosti CNS. Svest konstatuje postojanje svih ostalih f-ja.U slucajevima kada obolele osobe ponavljaju radnje koje vide koristi se naziv-ehopatija..pracen bezvoljnoscu(abulija).Kod osoba kod kojih se javljaju ovi fenomeni doslo je do gubljenja granica vlastitog ja.obezbedjuje dozivljaje sopstvenog identiteta i integriteta.Taj materijalni svet oko nas ne odrazava se kao fotokopija u nasoj sveti. 8..tudjih pokreta(ehopraksija) i tudje mimike(ehomimija). 7.Nastaje u sklopu negativizma i katatonog stupora.izvestacenoscu.vec prema tom svetu nasa svest ima svoj stav.cime je omogucena integrativna aktivnost mozga.moze biti izazvan imperativnim halucinacijama koje bolesniku zabranjuju da govori.ali opaza sve sto se oko njega desava.Odlikuje se verbalnom teatralnoscu.Svest omogucava da se psihicke funkcije mogu odvijati nesmetano i u potpunosti.)Negativizam-manifestuje se u pasivnoj formi(kada bolesnik ne izvrsava naloge) i u aktivnoj formi(kada bolesnik postupa suprotno od datog naloga).)Psihomotorni nemir-manifestuje se motornom uzbudjenoscu bolesnika.trce.neprirodnom gordoscu.agitiranoj depresiji.Ta integrativna aktivnost mozga obezbedjuje da sve psihicke funkcije funkcionisu povezano u sistemu koji i cini nasu svest.konstatuje odvijanje psihickih funkcija. 9. SVEST Svest predstavlja celinu trenutnog dusevnog zivota.mesta(uvek zauzima isto mesto).3.muzicka stereotipija(pacijent svira ili zvizduce istu melodiju).jer iz ovog stanja pacijent moze da reaguje agresijom i katatonom uzbudjenoscu.depresivni. -Pasivni negativizam ispoljava se inertnoscu.)Maniniriranost i bizarnost-predstavljaju upadljiva izrazavanja i ponasanja koja postaju bizarna.afektivnih i timickih manifestacija. 29 .Centri za govor i govorni organi nisu osteceni.Postoji vise vrsti stupora:epilepticni.ili je jedan od simptoma depresije.koja se smatra najvisim oblikom psihickog zivota.infekcija i drugih lezija CNS.Takvi bolesnici zauzimaju isti polozaj ili ponavljaju iste pokrete.)Eho-fenomeni-manifestuju se besmislenim ponavljanjem tudjih reci(eholalija). 5.

Nagoni poticu iz somatskih izvora a u Idu nalaze svoje prvo dusevno izrazavanje u vidu koji je nepoznat.vremenske.prostora i uzrocnosti.protivurecnosti.a ono malo sto se o njemu moze saznati. snovi. covek saznaje svoje nesvesno..koji su i ako van svesti. veliki deo koji je ispod povrsine..vec samo stremljenje ka neposrednom zadovoljenju nagonskih potreba.predstavnik nagonskog zivota.Ono(id) je cuvstveno a Ja razumsko.super ega(savesti) i realnosti.-Svest u klinickom smislu se definise kao sposobnost orijentacije subjekta prema sebi i drugim licima(auto-psihicka orijentacija i alo-psihicka orijentacija).. “Snovi su kraljevski put do naseg nesvesnog”. Nesvesno je “ledeni breg”. Krucijalno otkrice je bilo tumacenje snova.i od nesvesnog dela-oni dozivljaji koji su zbog svoje neprijatnosti potisnuti iz svesti.. -Pored svesti psihicki zivot se sastoji i od nesvesnog dela psihe. 2.Taj deo licnosti je nepristupacan.Ovaj deo licnosti je istorijski najstariji i iz njega se tokom evolucije izdvojilo i nastalo Ja(ego).nema reda niti logike.saznaje se pomocu analize snova.S.prostorne i uzrocne odnose.U tom delu psihe. Frojd & Brojer su lecili pacijente(katarticki metod) sa histericnim smetnjama.)Id(ono)-nesvesni deo psihe.kao i nezadovoljnih nagona. mogu da pomognu u tumacenju & razumevanju naseg nesvesnog.dok Ja raspolaze “sekundarnim procesima” koji su analiticni.Otkrili su da oni imaju konflikte u nesvesnom.kategorije vremena.U idu se nalazi energija koja je potekla od nagona. Zato je pokusao sa snovima.)Ego(ja)-sastoji se od svesnog dela licnosti(onih dozivljaja koji su u svesti ili koji se mogu lako prizvati u svest).postuju nacela protivurecnosti.U Id-u se nalaze pored nagona i svi sadrzaji koji su potiskivani od rodjenja. Mislio je da hipnozom moze da resi problem.Po Frojdovoj teoriji licnost se sastoji od tri insance: – id. Ova teorija je napravila revoluciju pocetkom XIX veke.simptomi se nekada vracaju ili se menjaju i na taj nacin se ne moze ispitati struktura i svi oni procesi koji ucestvuju u psihickom zivotu).u prostoru i vremenu(spacio-temporalna orijentacija). Metoda slobodnih asocijacija – klijent cuje sebe i kroz analizu snova. On je do objasnjenja za psihopatologiju dosao otkricem postojanja nesvesnog aparata i nesvesnih psihickih procesa.Ego se nalazi u situaciji da balansira izmedju nagonskih potreba. Omaske.Frojdova glavna ideja je da je id(nesvesni deo psihe)sediste nagona Frojd je napravio prvu teoriju licnosti ili mentalnog aparata..Psihicke smetnje su posledica potisnutih neprijatnih dozivljaja koji se nalaze u nesvesnom delu psihe. Frojd je svoju teoriju prosirio na svakodnevni zivot (omaske). Mi funkcionisemo na 2 nivoa.Freud se prvi bavio sistematskim proucavanjem nesvesnog dela psihe. omaski. Analizirao je snove (cak i sopstvene).U idu se odvijaju “primarni procesi” koji ne postuju razlike.bitno uticu na psihicki zivot. a svesno je samo mali deo koji se vidi.Id se drzi nacela zadovoljstva a ego nacela realnosti.Ubrzo Frojd shvata sve slabosti hipnoze(ne mogu se sve osobe hipnotisati..omaski i neurotskih simptoma. 1. 30 . ego & super-ego.

Zadatak 31 . Iz socijalnog polja takodje dolazi pritisak na ja.)savest-moralana savest.zapovesti. MEHANIZMI ODBRANE -Frojd je mehanizmima odbrane pripisao funkciju da u slucajevima prenaglasene anksioznosti iskrivljuju.posteno.nasa svest preti kaznom.vrednosti. a kamoli za nad-ja i sredinu.narocito osecajem krivice makar i na pomisao o delu koje se kosi sa njom.To su postupci kojima se covekovo ja brani od ugrozavajucih spoljasnjih opasnosti i od sopstvenih neprihvatljivih zelja ili osecanja.JO A .neposteno.moralni sudija(internalizovana vaspitanjem. ali i u razumevanju i tumacenju nasih postupaka. strogo.)samoposmatranje-mozemo posmatrati sopstvene sadrzaje svesti. 2.Odrzavanje moralnosti u jedinki ostvaruje se posredstvom tri funkcije: 1.Mehanizmi odbrane stite samopostovanje licnosti. Super-ego je uglavnom nesvesna formacija(energiju dobija iz id-a).)Super-ego-predstavlja pounutren(interiorizovan) sistem roditeljskih zabrana.kao i sopstvenih vrednosti koje smo izgradili tokom zivota). Zahtevi ida su cesto neprihvatljivi i za ja. 3.J A T I I D A E L G . ako pritisne ja moze doci do depresije.detinje nad-ja je prenosilac tradcija i kulturnih vrednosti.E D G E O L = E L N A I C A L N D O S . To su zahtevi sredine od pojedinca. Oni imaju veliku ulogu u patologiji.Deluju u nesvesnom delu psihe.I D R E A L N O S T E G O = J A I D 3.D I N A M S I C U K P E I E M R O .razresavaju tenziju i obezbedjuju odgovarajuce funkcionisanje licnosti.naloga.pogleda na lepo.ruzno. a mi moramo da ih realizujemo.falsifikuju ili poricu stvarnost. I ako je nad-ja kruto.)Ja-ideal-ukazuje na to kakvi bi trebalo da budemo(idealno ja).Posto je rec o pounutrenju roditelja(zapravo njihovih nad-ja).usvojen sistem vrednosti i normi. Mehanizmi koji stite ja od pritiska su mehanizmi odbrane.

eksternalizacija.postaje mu slicniji.)Projektivna identifikacija-projekcija razdvojenih delova ja u drugu licnost.nezapazanju opasnosti.)narcisticke odbrane(kod psihoza)-negacija.)Introjekcija je “simbolicko uvlacenje u sebe”.agiranje.fudbalskog kluba.dete ne moze da poverue u smrt roditelja.anticipacija. 5.Uspeh svog razreda.poistovecenjem sa nekom drugom osobom ili grupom.seksualizacija.)Negacija-je poricanje.skretanje na sebe.nacije oseca se kao svoj.regresija.mehanizama odbrane je ocuvanje i funkcionisanje psihodinaskog sistema tj odbrana od prodora u svest nagona cije bi zadovoljenje(ili samo prisustvo u svesti)moglo ugroziti integitet licnosti. -Odbrane ja dele se na uspesne odbrane(koje prekidaju sve potisnute pulzije) i neuspesne odbrane(koje zahtevaju ponavljanje i produzavanje procesa potiskivanja da bi sprecile erupciju potisnutih pulzija).Dobri objekti se introjektuju a losi projektuju.)nezrele odbrane(kod karakter neuroza) projekcija..pusac ne uzima u obzir cinjenice o stetnosti pusenja.nepriznavanju ozbiljnosti situacije.Sustina ovog mehanizma je u psihickoj odbrani od spoljasnjeg ugrozavanja.jer se u njima projektuje njegova skrivena priroda.te se na taj nacin dozivljava prijatno osecanje uspeha i vrednosti.hipohondrijska preokupiranost. -Najcesci mehanizmi odbrane: 1.somatizacija.)neurotske odbrane intelektualizacija.disocijacija.dnevnim mastanjem.kao i protiv neprijatnih percepcija i afekata.te neizivljene sopstvene ambicije pokusavaju da nadoknade njihovih uspehom.)zrele odbrane-sublimacija. 4. 3.Ponekad se covek moze najbolje proceniti na osnovu njegovih sudova o drugima.)identifikacija sa agresorom-poseban oblik odbrambene identifikacija-dete koje se oseca ugrozeno od oca dobija njegove karakterne crte.Postije sledece vrste identifikacije: a.je mehanizam pomocu koga se sopstvene potisnute i skrivene zelje i motivi pripisuju drugima.racionalizacija. -U odnosu na zrelost mehanizmi odbrane se dele na cetiri grupe: 1.projekcija.distorzija realnosti.razaranje objekta.Modeli identifikacije mogu biti i vrednosti sadrzane u grupnoj kulturi.Srece se i kod logorskih zatvorenika.Negacija je primitivna odbrana.koji prestaje da postoji..Agresivnost i neprijateljstvo se vide kod drugih a ne vide u sebi. 2.)Identifikacija-u procesu sazrevanja dolazi do usvajanja osobina licnosti koje su predmet divljenja i ljubavi.neprihvatanje neprihvatljivih sadrzaja.unosenje objekta.Za razliku od odentifikacije koja obuhvata celu licnost.u negiranju ili odbacivanju opasnosti.Prema Fenihelu-tendencija da se negiraju bolne senzacije i cinjenice.Primer:tugovanje u kome postoji pokusaj zadrzavanja izgubljenog objekta.Cesto se neuspesni roditelji identifikuju sa svojom decom.Primer:za zlog i nepoverljivog coveka skoro svi drugi ljudi su sebicni.Primeri:dete negira bol zuba.izolacija.humor.blokiranje.reaktivna formacija. 2. 32 .Odbrana se sastoji u previdjanju.Osecanje licnog neuspeha moze se ublaziti identifikovanjem.sizoidno mastanje.Depresivna osoba preuzima grehe osobe koje je izgubila.)identifikacija sa voljenom osobom-smanjuje se strah od odvajanja ili napetost zbog neprijateljstva b.svesna kontrola.pa otuda ima vise sansi da mu se dopadne.skole.zli i proracunati. -Prema Fenihelu mehanizmi odbrane su “manevri” koje “ja” koristi protiv nagonskih pulzija.)Spliting(cepanje) je nezreli mehanizam odbrane.”antiinstikata” koji postoje u super egu.altruizam.premestanje.sanjarenjem postize se relaksacija.introjekcija.introjetovani objekat ostaje strano telo za nase ja.asketizam.Rascepom dobri i losi objekti drze se razdvojeno. 4.poricanje. 6.amajlijom se negira strah.potiskivanje.)Projekcija.Ovaj mehanizam koriste paranoidne osobe.)identifikacija sa izgubljenim objektom-da bi se ponistio ili umanjio gubitak c. 3.

)Reaktivna formacija-svesna manifestacija ponasanja koja je u suprotnosti sa nesvesnim tendencijama.iskusenja.)Ritual i opovrgavanje-verovanje da ce se ritualom i magijskim putem predupreti zlo.tokom seksualnih odnosa.prihvatljivije.Problemi mogu dovesti do fiksacije libida na odredjenoj tacki psihoseksualnog razvoja.)Intelektualizacija-odbrana od straha.Postize se deseksualizacija cilja i objekta.Na primer:prostitucija u kojoj sesenzualnost izdvaja iz ostalog zivota.Pri tome on nikoga ne obmanjuje vec stvarno u njih veruje-inace se to ne bi zvalo mehanizmom odbrane vec lazju i obmanom. 9.seksualnog uzbudjenja.bezanje od nezadovoljstva.igri.) Kompenzacija-zamena osujecenog motiva lakse ostvarljivim.u motivaciju da se postane hirurg itd. 15.unutrasnje opasnosti zamenjuje strahom od spoljasnje opasnosti.a psihoza je najdublja regresija koja dopire do narcistickog stadijuma. 19.Afekat se moze projetovati.)Potiskivanje(represija) je mehanizam odbrane kojim se iskljucuju iz svesti(i smestaju.patogene traume i pratece emocije.Na taj nacin sprecava se pojava straha i nastajanje patnje.)Premestanje-radi praznjenja nagona osoba premesta energiju i potisnutu agresivnost prazni na drugom mestu(vice na stadionu).potiskuju u nesvesni deo psihe).introjektovati. 11.Nereseni konflikt koji je potisnut. 10.7.neguje i voli decu.postaje odlican pedagog.koji je socijalno prihvatljiv ili razumljiv.Sirova seksualna zelja sublimira se u osecanje neznosti prema odgovarajucoj osobi ili poetsko osecanje koje podstice umetnike na stvaranje.izolovati ili potisnuti.Regresija je normalna u snovima.)Odbrane od afekta-nagoni se odbijaju kako bi licnost izbegla patnju.socijalno prihvatljive i cenjene motive.)Regresija-intenzivan strah moze ometati prelazenje u zrelije faze psihoseksualnog razvoja.)Sublimacija je najzreliji mehanizam..stidljivost kao zamena za egzibicionizam.Suzavanjem aktivnosti ili inhibicijom osoba se brani od realizacije zabranjenih impulsa(na primer:ne izlazi na ulicu).)Racionalizacija-posto su pravi razlozi ponasanja potisnuti.)Izolacija-kidanje.Postoje dve vrste racionalizacije: a..Svaka odbrana od nagona je istovremeno i odbrana od afekta.. 12.)Sanjarenje-pomocu mastanje se zeljeni cilj “ostvaruje”.relaksaciji.U regresiji odrasla osoba se vraca na obrazce ponasanja iz detinjstva koji su tada bili normalni. 18.)Retrakcija ja-izbegavanje neprijatnih situacija.Izvesni autori ravijaju tezu da osobe malog rasta teze ka postizanju velike vlasti(napoleonski kompleks).Potiskivanje je uvek budno i aktivno zato sto potisnuti sadrzaji ne miruju u nesvesnom i treba ih potiskivati.Potiskuju se sadrzaji pre nego sto dodju u svest(primarno potiskivanje) ili polse njihovog boravka u svesti(sekundarno potiskivanje). 20.)Konverzija-transformacija konflikat u simptom. 16.Sublimira se najcesce inverzni i perverzni libido.strah ili osecaj krivice.opravdanije razloge svog ponasanja.impulsi i dogadjaji koji mogu izazvati u svesti konflikte.Frojd je smatrao da kultura nastaje kao proizvod sublimacije erotskih impulsa.. 8.anksioznost.Natkompenzacija je upornoscu postignut natprosecan uspeh upravo na polju gdse je osoba hendikepirana.Osoba pribegava ritualima.Na primer:oduzetost kod histericara.Sublimacije je proces transformacije energije sirovih i neprihvatljivih nagona u prefinjene.covek pokusava da pronadje druge.Snazan agresivni motiv moze biti sublimiran u sportski takmicarski duh.usvaja. 13.pretvoren je u nevidljivog neprijatelja nabijenog negativnom energijom.Primeri:preterana ljubav majke prema detetu koje nije zeljeno. 33 .Osoba se brani od kritike nad-ja.)kiselo grozdje-osobe kojima je neki cilj nedostizan cesto o njemu govore sa omalovazavanjem b.)slatki limun-vrednost onoga sto imamo se uvelicava.samokaznjavanja ili socijalno neprihvacena ponasanja.gubitak veze izmedju traumatskog dogadjaja. 14..brojanjima i talismanima.prezir i mrznja prema homoseksualcima zbog sopstvenih homoseksualnih tendencija.molitvama.Po Frojdu neuroza je posledica regeresije na infantilnu seksualnost... 17.Primeri:zena koja ne moze da ima dete.Sve se premesta u sferu misljenja.Intelektualizacija je vid otpora u psihoterapiji.Fobicar strah od agresije.

dugotrajna nesanica.. kvantitativni poremecaji svesti somnolencija –patoloska pospanost.Depersonalizaciju odlikuju sledeci simptomi:osecanje stranosti.)Likantropija-iluzija o pretvaranju u vuka ili neku drugu zivotinju.ponasa se adekvatno toj osobi. velike doze sedativa i neuroleptika. mada moze biti i reakcija na stresnu situaciju. apaticno. sopor – je tezi oblik pomucenja svesti. metabolicki poremecaji. Nesigurna vremenska i prostorna orijentisan. dug i naporan fizicki posao. vaskularni indenti.)Autizam-karakterise poremecen odnos obolele osobe sa spoljasnjim svetom. Tesko vezuje paznju za neki objekat.kao i do nesposobnosti ega da vrsi selekciju i integraciju utisaka sveta oko sebe.depresivno-hipohondrijskog stanja i psihodelicnih stanja(LSD.kanabis.)Derealizacija-obicno prateci fenomen depersonalizacije.raspituje se kod drugih. 7. obimna krvarenja.).To su: 1.sumnje u sopstveni identitet. konfuzno-oneiroidno stanje – ovo stanje ima dosta zajednickog sa snom.. Percipira samo jace senzorne drazi.U stanju pomucene svesti pacijent je usporenog psihomotiliteta. Poremecen je kontinuitet svesti tako da postoji amnezija ili fragmentarno secanje za period sopora.Budi se radi svojih fizioloskih potreba.POREMECAJI SVESTI -Poremecaji koji se manifestuju pogresnim dozivljavanjem sopstvene licnosti pripadaju kategoriji ozbiljnih psihickih poremecaja.Ugaseni su miotaticki i reflex zenica na osvetljenje.strah od gubljenja osnova i cilja postojanja.neobicnim.zivotinja ili ptica. drazi.koje se ili rascepljeno ili udvojeno dozivljava istovremeno.)Depersonalizacija-gubitak osecaja integriteta i indentiteta. toksikoinfektivna ostecenja CNS-a. inertno. 4.Karakteristicna je kao simptom sizofrenije. Nereagovanje na nocioceptivne 3. Etiologija: trovanje ugljen monoksidom.bolnim drazima.Obolela(sizofrena) osoba zivi u svom svetu. koma – najtezi oblik.unutrasnje praznine.Obolela osoba dozivljava svet oko sebe nestvarnim. obilna unutrasnja i spoljasnja krvarenja.)Cepanje i udvajanje sopstvene licnosti-jos jedan od fenomena depersonalizacije a karakterise ga cepanje i udvajanje sopstvenog ja. 2. Vremenska i prostorna dezorijentacija.iz kojeg je pacijenta moguce probuditi 2. Tesko se uspostavlja verbalna komunikacija. Izazivaci: najcesce organski uslovljeno.Svi dogadjaji imaju karkter nestvarnih.Najcesce je praceno misljenjem koje anulira(negira) objektivnu stvarnost. Nesigurna 1. Etiologija: traume.To je bolesni utisak osobe da se menja.shvatanja i rasudjivanja.Najcesce je kreacija magijskog misljenja ili redje sumanutost likantropske transformacije. intoksikacije. To je prestanak budnog stanja. Potpuno je prekinut kontinuitet svesti.negiranje postojanja nekih organa. kvalitativni poremecaji svesti 1. kao predstadijum u razvoju delirijuma. jakim.poremecaj percepcije o proticanju vremena.)Transformacija-je fenomen morbidnog verovanja pacijenta da je on neka druga osoba.Takav pacijent zakljucuje da su drugi ljudi cudni i verovatno bolesni.Moze se javiti u stanjima dugotrajnog umora i lisavanja spavanja.U mnogim slucajevima dolazi do gubitka granica ega.zbunjenost izgledom sopstvenog tela sve do dozivljaja rasparcanosti tela.Dolazi do gubitka fizioloskih refleksa i motorike(arefleksija i adimanija).U trenutcima kada veruje da je on ta druga licnost. intrakranijalnei tumori. 3. 5. Ponasa se pospano. 34 .Depersonalizacija je pracena izrazitom anksioznoscu.sto se najcesce pojavljuje kod tzv “kosmickog ludila”.ne lici na sebe.ogleda se .Dozivljaj izmenjenosti je parcijalan ili globalan.postaje sebi strana.)Tranzitivizam-poseban oblik depersonalizacije u toku kojeg obolela osoba sopstvene dozivljaje(halucinacije na primer) i postupke prenosi na druge osobe(srece se kod nekih sizofrenih bolesnika). 6.stranim.

pustolovine. teze prepoznavanje ljudi i objekata (zato cesto zaluta). vremenu & prostoru.sklapa poznastva. ili posle prestanka pijenja ili u toku pijenja. arterioskleroticnih promena (senilni delirijumi).ne prepoznaje okolinu. cili. zbunjenost.Javljaju se raznovrsne vrste halucinacija. orjentacija.Pacijent se ponasa koordinirano i u skladu sa unutrasnjim sadrzajima.U slucaju emocionalnog soka. neizvesnost (sve ovo osnova za fluidne nesistematizovane i prolazne ideje odnosa). Potpuna ostecenost paznje i shvatanja. Potpuna amnezija za period delirijuma. a moze doci i do serije epilepticnih napada.pacijent ponasanjem nije upadljiv za okolinu.To su stanja suzene svesti u kojima bolesnik luta. Delirijum traje 3-5 dana.Bolesniku bitno nedostaje sposobnost osvescivanja vlastitih radnji i postupaka-on ne moze da mislju gleda i vidi sebe. “normalni”. Oni se bude se izbistreni. somnambulizam ili mesecarstvo – javlja se parcijalna budnost i parcijalno motorno ponasanje. zbog uzimanja svega & svacega.Mogu nastati oneiricni i halucinatorni simptomi. delirijum alkoholnog tipa Postoje razliciti stadijumi u razvoju alkoholizma. culne obmane (iluzije i halucinacije – po pravilu neprijatnog sadrzaja). Svest obezbedjuje ocuvan odnos prema sebi. orni.mitomanije.Postoji amnezija za period fuge. strah. i tada ih ne treba buditi.Sustina je u tome da je uz nepotpuno budjenje nastalo oslobadjanje motornog aparata.sumracnih i disocijativnih stanja.Osoba funkcionise kao da je u snu. fuga – javlja se kao simptom epilepsije. labilan afekat. Simptomi: prostorno-vremenska i auto-psihicka (prema sebi) i alo-psihicka (prema drugima) dezorijentisanost.kod kojeg je ocuvana samo svest o predmetima dok iscezava svest o vlastitom ja.znatno redje histericke. Moze postojati visoka temperatura i znojenje. Cesto se javljaju na LSD-u.epilepticara i neuroticnih osoba. 5. osnovni sindrom akutnog mozdanog sindroma (koji se javlja kao propratna pojava nekog organskog poremecaja).nalik su na snove.cesto pracene sumanutim idejama prolaznog karaktera. Javlja se psihomotorni nemir..Kako je za razliku od delirijuma ocuvana povezanost psihickih funkcija. drugima. Etiologija moze biti razlicita: posledica trauma mozga.zna sta radi i zasto radi. a delom povezana sa culnim obmanama – brani se. U delirijumu postoji snazna sugestibilnost (das im prazan papir i kazes im prvu rec i oni tako kao citaju). a takodje i opticke halucinacije – halucinacije malih zivotinja (konci i zice) i te zivotinje su uvek u pokretu.. ostecena kriticka moc. delirijum od upotrebe psihoaktivnih supstanci Prolongirani su – duze traju. 4. Halucinacije se javljaju se uvece pa zato alkoholicari cesto ne mogu da zaspe.Postoje ostrvca u kori mozga koja nisu inhibirana.pacijent ne zna kako i zasto je dospeo u neki kraj grada ili neko drugo mesto. bezi od nemani napada ljudi i zivotinja). Smetenost..Javlja se kod dece. sumracno stanje(orijentisano)-specifican oblik kvalitativnog poremecaja svesti. Cesto imaju amneziju o tome sta se desavalo za vreme delirijuma. upotreba supstanci).Sumracno stanje obicno naglo nastupa i isto tako naglo iscezava.Kad se svest razbistri.nepotpuno je i nesigurno orijentisana. naglasena sugestibilnost. psihomotorna uzbudjenost (kao delom izraz opste intoksikacije.Prema nastanku najcesce je epilepticke prirode.3.Opisano sumracno stanje pojedini autori nazivaju orijentisano za razliku od dezorijentisanog sumracnog stanja koje bi odgovaralo delirijumu.. intoksikacija ili infekcija (alkohol. delirijum ili delirantni sindrom (dezorijentisamo sumracno stanje) – 2.uplasena. pa se ne zna sta je pravi uzrok delirijuma. nesigurnost.Pojedinac je u stanju da obavlja razlicite radnje-da putuje. a takodje mogu da napadnu jer hoce da se odbrane. Delirijum se zavrsava terminalnim snom koji traje 24-48 sati. U delirijumu moze da stane srce.U sumracnom stanju svest je maksimalno suzena i dusevni zivot se odvija u nizim slojevima licnosti. U danasnje vreme se cesto javlja politoksikomanija.Kod histerije to su “hodajuce bajke”. pa se tako delirijum javlja u toksikomanskoj fazi.alkoholnih i reaktivnih 35 .

pa svesno ja ne moze da nadvlada stimuluse i eksitacije. Amentni sindrom(amencija)-karakterise nemogucnost sinteze opazenog.eliminacija anksioznosti racionalizacijom NESVESNA (strah od suocavanja) 2.fobije .Pracena je mnogobrojnim telesnim i vegetativnim reakcijama. SVESNA . -Anksioznost je dugotrajnija od straha i dozivljava se bez prisustva realne(spoljne)opasnosti.sa organskim promenama-psihosomatski poremecaji -Strah je nasledjena arhaicna reakcija.U amentnom sindromu narusene su integrativne sposobnosti obrade informacija. Moze da bude razlicite dubine.shvata pojedinosti ali ne i celinu dogadjaja. psihoza pacijenti odlutaju daleko.traje kratko. STRAH I ANKSIOZNOST REAGOVANJA NA ANKSIOZNOST(sema reagovanja prema Peldingeru) 1.Kod melanholije lutanja se mogu zavrsiti samoubistvom.ako je individua prekoracila eticke norme ponasanja koje je usvojila. KONVERZIVNI MEHANIZMI akutna reagovanja-histericni sindromi-raptus. -Anksioznost moze biti: 1.javlja se povremeno.komunicirati sa hipnotizerom. Intermitentna svesnost-karakterise se smenjivanjem faza bistre i rasplinute.Strah je prvobitna zastita od opasnosti-“bioloska alarmna reakcija”.)separacioni strah-strah od napustanja. 7.mogu se izazivati pozitivne i negativne halucinacije.slabijeg je intenziteta.signal je uzbune i bekstvo od opasnosti.stupor hronicna reagovanja: .U stanju hipnoze hipnotisana osoba moze svoje telo dovoditi u veoma teske i zamorne polozaje.ne uspeva da shvati kauzalitet dogadjaja.Sa bioloskog aspekta anksioznost je alarmni sistem koji upozorava licnost da je ugrozena njena egzistencija i da su joj potrebni odmor i zastita od mnogih traumatskih situacija.usled potrebe zadovoljenja nagona.. ali se po mnogome razlikuje od sna – intenzitet i rasirenost inhibiranosti kore VM manji je u hipnozi.opsesivno-kompulzivne neuroze b.zastitna emocionalna reakcija.a cesto stimulise licnost na konstruktivno resavanje konflikata i frustracija. ostaje ocuvana veza sa spoljasnjim svetom.Hipnoza se koristi u lecenju psihogenog mucanja.uz relativnu ocuvanost malih kognitivnih celina. 36 .)strah od super-ega-strah od osecaja krivice.bez organskih promena.strepnja a oznacava intenzivni strah pracen unutrasnjom napetoscu i psihomotornim nemirom.Strah moze biti pozitivni podstrekac u razvoju licnosti i resavanju ljudske egzistencije.Pacijent se najcesce cudi i zapitkuje sta se desava. 2.odnosno integriteta ja.zebnja.Javlja se kod alkoholisanih i drogiranih osoba kao i kod osoba sa arterioskleroticnim krvnim sudovima mozga.kao posledica nekog prestupa 4.)strah od ida-strah od gubitka kontrole nagona.nemogucnost upamcivanja i nepotpuna orijentacija. 8.6. a.)kastracioni strah-strasljivo iscekivanje nekog osvetnickog kaznjavanja 3. hipnoticko stanje – stanje suzene svesti koje izaziva i prekida druga osoba(hipnotizer) koristeci se posebnim metodama hipnoze.neuroze organa .)normalna-signalna. -Anksioznost se najcesce definise kao teskoba.. ODBRAMBENI MEHANIZMI . -U psihoanalitickom ucenju opisuju se cetiri vrste straha: 1.inkoherentnost.nejasne svesti.impotencije i slicnih neurotskih smetnji. lici na san.

znojenjem. 5.osecaj malaksalosti.crvenjenja.neprijatan osecaj u grudnom kosu.Coveka bez ikakvog vidljivog povoda obuzima stanje straha ili uznemirenosti.ostajanje bez daha.potisnuti nesvesni sadrzaji mogu iznenada.Dugotrajnija je i ispoljava se u iznenadnim napadima-krize anksioznosti i napadi panike. -Frojd je anksioznosti pripisao centralno mesto u nastanku psihoneuroza.strah od izvrsenja ili neizvrsenja prisilnih radnji i rituala.od osoba suprotnog pola. -Anksioznost moze da se manifestuje akutno(kad su moguce i anksiozne reakcije panike) i hronicno(osoba zivi sa strahom)..pa se oni potiskuju. 37 .U stanjima straha i anksioznosti dolazi do poremecaja krvotoka.Kod straha je aktuelna sadasnjost a kod anksioznosti buducnost..disanja.On je smatrao da je anksioznost stanje napetosti i uznemirenja pred unutrasnjom opasnoscu.bolovi.Rec je o slicnim simptomima samo slabijeg intenziteta.vrlo su intenzivni i traju relativno kratko.)somatizovana anksioznost.Takav napad se naziva panicni napad.Oni potisnuti sadrzaji koji bi se pojavili u svesti izazvali bi snazno osecanje anksioznosti.povracanje.Moze biti simptom i neuroticnih i psihoticnih oboljenja.)slobodno lebdeca anksioznost-Frojd je prvi opisao ovu vrstu anksioznosti.stereotipna.misicne tenzije.pretece opasnosti koja buducnost cini neizvesnom i bezperspektivnom.)lebdeca-pracena lebdecim strahom i iscekivanjem “da ce se nesto dogoditi” 2.Ovakva vrsta straha moze se vezivati i premestati na razne objekte.varenja.To su smetnje u radu srca i krvnih sudova. 3.gubitka kontrole sopstvenog ponasanja.)fobicna anksioznost-vezuje se za predmete.crvenilo ili bledilo u licu.ja trpi konacni poraz... -Anksioznost je stanje iscekivanja nesrece..te covek pocinje da se iracionalno boji tog spoljanjeg objekta. -Vrste neurotske anksioznosti: 1.grcevi.klaustofobije.)hipohondrijska anksioznost-prevelika za sopstveno zdravlje 4..U tim situacijama covek pocinje da dozivljava snazan napad straka ili anksioznosti.Taj strah se pojavljuje naglo ili postepeno i pracen je poremecajima ritma srcanog rada. 6.)fobije-prema Frojdu strah koji potice iz unutra(anksioznost) se premesta ili pomera na neki spoljasnji objekat.To su sadrzaji koji nisu u skladu sa uvazenim moralnim vrednostima individue ili predstavljaju vrlo traumaticne dozivljaje. 4. -Anksioznost se moze manifestovati na nekoliko nacina: 1.stezanje u grudima.vrtoglavice.gusenja.Anksioznost se prema Frojdu odnosi na opasnost od pojave potisnutih i nedopustivih ideja.)Anksioznost se moze ispoljavati kroz telesne simptome koji su hronicni i nedostizu onaj stepen kao kod panicnog napada gde se oni javljaju naglo.Sizofrena anksioznost jedan je od simptoma sizofrenih psihoza ili pak dovodi do pojave mnogih simptoma psihoze(paranoidnost na primer).. -Psihoticna anksioznost je veoma intenzivna i destruktivna.2.)patoloska-intenzivna.a psihoza moze da se javi kao izlaz iz smrtnog straha.nestabilnosti na nogama.jezom..Ovakvo osecanje lako se vezuje za situacije u kojima se javilo i na taj nacin mogu nastati razne fobijeagorafobija.nestabilnost na nogama.Nekada se ovo stanje opisuje i kao plasljivo iscekivanje.slepa za prepoznavanje i konstruktivno resavanje konflikata i frustracija.Intelektualne funkcije su ili inhibirane ili stimulisane.tahikardija. -Frojd je krajem XIX veka prvi put opisao anksiozne neuroze kao osecanje cistog straha.vrtoglavice...javnih nastupa.crevnim poremecajima i poremecajima sfinktera.)napad anksioznosti ili panicni napad-po Frojdu..bez vidljivih razloga poceti da nadiru u svest.U tim slucajevima nastaju krajnje neprijatni telesni simptomi(snazno i ubrzano lupanje srca.)socijalna anksioznost-ispoljava se kao strah od ljudi.Slabe sintetske funkcije ja..ziva bica ili situacije iz svakodnevnog zivota.).nedostatak vazduha. 2.zla.drhtanjem. 3.Patoloska anksioznost moze biti neurotska ili psihoticna.osecaj hladnoce ili toplote.)opsesivno kompusivna-jedan od simptoma opsesivno-kompulsivne neuroze.misicni tremor ili tikovi.muka.Prema bihejvioristima fobije nastaju emocionalnim uslovljavanjem.

kortizola i pojavljuju se simptomi.sukobi na radnom mestu.Mada neki autori smatraju da se od 38 .gubitak posla.predispitna atmosfera.)fizicke. STRES U ovom kontextu se govori o stresu.-Depresivna anksioznost-prateci je simptom svih depresija(i neurotskih i psihoticnih). Stres moze da bude i izazov sazrevanju u bilo kom dobu (pozitivna konotacija stresa)... nepsihoticna psihopatologija. Sustina psihoterapije je upoznati i prepoznati svoje odbrane i potisnute konflikte. odredjuju formiranje ovog aparata & nacina upotrebe mehanizama odbrane. Frustracije do 2-5 god.buka i galama.bolest ili smrt bliske osobe. Zene su brojniji neuroticari u opstoj populaciji neuroticnih smetnji. Neuroze se “nenasledjuju”. Hans Seli – kanadski fiziolog je proucavajuci reakcije zivih organizama otkrio da postoji generalni adaptivni odgovor organizma na neki “udar”..Seli smatra da je stres svaki zahtev za novim prilagodjavanjem koji sredina postavlja organizmu.organske prirode-fizicka povreda koze.)stresne situacije-stresora 2.zagrljaj i strastveni poljubac... traumi.. Stres je reakcija organizma i to adaptivna. a inace 50% psihijatrijskih poremecaja su neuroze tj. uvek moramo pitati za nacin ponasanja & obrasce iz detinjstva. Ta adaptivna reakcija ima faze. ali se uce obrasci neuroticnih ponasanja (nacin kako su nas vaspitali roditelji – oni mogu biti neuroticari – navike ishrane). psihoze. To je vazno za etiologiju. a to izaziva strah (zatvoreni krug) – to je mehanizam nastanka neuroticnosti. To je jedna relativno kratkotrajna reakcija (za razliku od traume i krize).)reakcije na stresnu situaciji-stres -Stresne situacije mogu biti: 1.operacije. god. dok su drugih 50% zavisnosti.emocionalna napregnutost. izazov i sansa za sazrevanje ukoliko ga drzimo pod kotrolom.) koje licnost ima u ostvarivanju neke svoje aspiracije.. -Najpre treba praviti razliku izmedju: 1. U sustini to nisu sinonimi.dobitak na lutriji.. U odnosu na licnost.hemijska dejstva na organizam(intoksacije). krizi. na dejstvo stresora.Na primer:seksualni cin.U slucajevima psihoticnih depresija moze se ispoljiti i “moralna anksioznost” a pracena je osecanjem krivice i samooptuzivanjem. Anksioznost je generator psihopatologije narocito neuroza i psihosomatskih bolesti. ili 3. kognitivnih.ekstremna hladnoca ili toplota. Stres je poljubac smrti ili zacin zivota. -Seli u stresore i stresne situacije ubraja i prijatne dozivljaje. nemaju vidljive znake organskog oboljenja. 2.prelom kosti..promene mesta boravka. kada se odredjuju odbrambeni mehanizmi i nacin njihove upotrebe. Anksioznost sve ovo motivise. Funkcionalna oboljenja. neurotsko reagovanje je jedna opsta nesposobnost organizovanja i svrsishodnog usmeravanja odredjenih potencijala (intelektualnih. Svi ti psihogeno uslovljeni poremecaji imaju implikaciju na organski supstrat – vegetativni sistem.napad bakterija ili virusa. Adrenalin izaziva lupanje srca. Dublje traganje za razlogom (zasto?) – vracanje do 2.anestezija.preterani rad(fizicki ili intelektualni)narocito kada se izvodi pod vremenskim pritiskom.)psiholoske prirode-dozivljavanje snaznih emocija. vremenski je ogranicena.razvod braka. Ovi poremecaji funkcionalno aktiviraju vegetativni sistem – izlucuje se veca kolicina adrenalina.velika radost. koji moze biti spoljasnji ili unutrasnji.

Predisponirane licnosti: ambiciozne. alergijske. Ipak. Imaju osecaj da kontrolisu situaciju i reaguju prilagodjeno.Seli kaze da se po d stresom obicno podrazumeva snazna stresna situacija i reakcija negativnog karaktera. cesto u sukobu sa okolinom i samim sobom.. Ove osobe ne pokazuju psihopatologiju jasno. Bioloski alarm aktivira hipotalamus. Taj biloloski supstrat. Sta se desava u stresu? Organizam kao bioloski supstrat ima odredjene faze kada reaguje na dejstvo stresora jer on (stresor) je taj koji remeti homeostazu. Kortizol ih unisti pa onda maligne celije mogu da se razvijaju.toksicki .? Osobe koje besne cesto imaju povecano lucenje kortizola ili adrenalina. velika kolicina hrane. tip C 2. U anksioznosti deluje adrenalin.. buke.prijatnih dozivljaja retko ko razboli. Stresor mogu biti razne stvari npr. Moze da se izluci veca kolicina adrenalina ili kortizola od cega zavisi kako ce organizam reagovati..infektivni fizicki (buka. Prigusuju osecanja. zivo bice. spoljasnji: . pa su tako podelili licnosti u 3 kategorije: tip A 1. tip B 3. Osobe koje ne mogu da savladaju tugu. sto moze dovesti do teskih bolesti. i bioloski i psiholoski uvek zeli da bude u homeostazi (psiholoski po principu zadovoljstva).. posebno neprijateljstva i nezadovoljstva. unutrasnji nase reakcije (mi sami sebi) – na primer jake emocije. Osobe suprotne tipu A.. izlucuju se tropni hormoni koji aktiviraju hormone nadbubrezne zlezde.. Rusi se imunoloski sistem. naglo budjenje. autoimune.. stalno ih nesto pokrece.. Ako ne umemo da prepoznamo tu reakciju. Ko je podlozan stresu? Neka istrazivanja su ustanovila da to zavisi od licnosti. deluju lezerno i mogu da se pouste. preduzimljive. poremecaja ravnoteze 39 .intrapsihicki konflikti.. Upitnici Ne postoji “anti-stresna” pilula! Stres kao reakcija organizma prolazi kroz nekoliko faza: faza soka (faza alarma)-organizam nije pripremljen na stresor i dolazi do 1. depresivne osobe lakse obole od malignih oboljenja... Stresori mogu da budu: 1. Ako se izluci veca kolicina adrenalina onda odmah imamo i somatski odgovor.. on deluje na killer-celije koje ubijaju celije raka. -Stres ne mora uvek biti tako snazan da bi bio traumatican. kompetitivne(takmicarske). Ako se izluci veca kolicina kortizola kao alarm ne osecamo u prvom trenutku. cesce se izlucuje adrenalin. Mere prevencije i strategije za prevazilazenje stresa su u skladu sa ovim tipovima licnosti. Kortikolski odgovor je prenaglasen pa se smanjuje imunitet i stvaraju se uslovi za mnoge bolesti: maligne. napete. nestrpljive. povreda) 2... Vazno je da razumemo da organizam odredjuje kada ce da se bioloski alarm ukljuci.

uporedjivanje sa onima koji su takodje ugrozeni (ili mislimo da smo jedini). sta se to desava? – cesto je situacija benigna 2. da li je to pretnja ili izazov? Stres izaziva i emocionalnu reakciju.2. begstvo ili zamrzavanje. pretnja ili izazov Pacijent je stalno “na ivici” i svaka promena se vidi kao negativna. Jako je vaazan i self-koncept (svest o sebi) da bi u odredjenim momentima mogli da pomognemo sebi. trazimo iskustva drugih. izdrzljivost. Ako stanje bespomocnosti traje dugo dolazi do psiholoskog dizbalansa. da sacuvamo emocionalnu ravnotezu i kontrolu emocija. To povecava i osnazuje nas dozivljaj samopostovanja. Jevrejin koji je bio u logoru ali je sve vreme verovao da ce preziveti. mislio je 40 . Pitanje je da li smo u stanju da zadrzimo region moci? Ako smo to u stanju. Strategija – trazenje alternativnog resenja. procenu situacije Dobra logicka analiza problema ili situacije pred kojom se nalazimo. pije. problem Trazimo odredjenu informaciju. gleda tv – radimo nesto a ne znamo zasto to radimo. Rezignirano prihvatanje svake situacije (fatalisticko prihvatanje). Imamo regije gde imamo mogucnost kompetencije. emocije Bes. ponos. Preplavi nas stanje bespomocnosti – to je neka faza prilagodjavanja jer posmatramo situaciju. drugi ne cuje. reakcije gde neko bezi tako sto jede. da zadrzimo samopostovanje i osecaj kompetentnosti. Mehanizam prevladavanja – prevladavanje usmereno na: 1. Sta ja mogu u ovoj situaciji stvarno da uradim ako poznajemo svoj tip licnosti? 2. Kognitivno izbegavanje (poricanje) – necemo da se suocimo sa situacijom. 3. a u f-ji samopostovanja. Visenacinski model suocavanja sa stresom – BASIC PH napravio je Viktor Franko psihoanaliticar. 3. komuniciramo sa sredinom. 2. Sta je bitno lekaru kad znamo da je neko pod stresom: 1. uspecemo da preovladamo stres. povreda. pa mozemo da se usmerimo na problem. da li smo u stanju da interpretiramo situaciju. sto su mehanizmi odbrane. a treci ne govori) – i jedan od tih da upotrebim – put do alternativnog resenja. 1. kakav to znacaj ima za mene? – treba proceniti da li je to gubitak. Alternativne varijante nisu utesna resenja – to je apsolutno netacno. Motorne manifestacije mogu biti borba. “3 majmuna sa (jedan ne vidi.bolesti ili nekada i do smrti. Kako mogu? Da li postoje alternativna resenja? – Ne postoji jedinstven obrazac! 3. Stres u psiholoskom smislu remeti kognitivne procese. “Kida se veza izmedju emocija i misli”. odgovorimo na zahteve spoljasnje sredine. hocemo to da minimiziramo. hrabrenje i ponasanja u kojima delujemo luckasto (reagovanje crni humorom). Moguca trazenja alternativnih resenja – sta bi jos moglo biti resenje? Kad se suocimo sa stresorom.dolazi do iscrpljivanja rezervi organizma-tada dolazi do sloma. Pitanje je da li je to ugrozavajuce ili ne. poreknemo ili negiramo. faza prilagodjavanja – organizam pokusava da se vrati u homeostazu povecanim naporom faza iscrpljivanja-ako dejstvo stresora ne prestane. Kognitivno redefinisanje.

. Posle ovoga se cesto pitamo jesmo li normalni? Ustvari situacija je ta koja je nenormalna..da ga je samo verovanje spasilo od gasne komore. kognitivno-emocionalnom konceptu Normalne & patoloske faze posttraumatskog odgovora (Horowitz.. Poricanje i nametanje moze da se desi da se pojavi. grupe... Iz poricanja u potpuno izbegavanje (velika kolicina sedativa). umesto poricanja. To zavisi od ..) ali i od self-koncepta. Posle izlaska iz logora napisao je knjigu “U traganju za smislom”. Iz svake od normalnih faza mozemo da skliznemo u patologiju. Iz prorade u psiho-somatske reakcije. organizacije (Adler) I – intuition (intuicija) – humor. Posao ili partnerski odnos (porodica) Nesvesno nema predstavu o vremenu. samo tera ??princip. govori o 2. de Bono) C – cognition (realnost) – kada znamo sta se desava (Lazarus i Elis) PH – physical (telesno) – trcanja. Votson) Razlike izmedji stresa & traume: duzina trajanja – kod traume stresna situacija traje duze 1.?? Moramo da prihvatimo da nista vise nece biti kao pre & da nastavimo da zivimo.. Iz burne reakcije.. B – believe (verovanje) A – affect (emocije) – vestina slusanja.. Ideja da je zahvaljujuci veri i nadi koja ga je drzala ostao ziv.. Iz nametanja u preplavljivanje a pricaju beskonacno. Nekada mozemo da preskocimo neki dogadjaj ili da uvek idemo redom.. Prorada mora da se prodje..... imaginacija (Jung. mozemo da udjemo u fazu panike ili iscrpljivanja. 41 .. Ili karakterne promene ili emocionalno otupeli – “nisu vise ono sto su bili”. To mogu biti podsetnici za traumu. Stress-response Syndromes) Mi se secamo preko cula. Onda upadamo u stanje regresije: kod dece je jako upadljivo – fizioloske f-je i kod odraslih – problem sa ishranom... pa da se ponovo vratimo na negiranje. “Totalan krah” – sve ili nista.. spavanjem.. ucesce kognicije – trauma podrazumeva vise psiholoskog ucenja. expresija S – social – uloga drugih.. tusiranje (Pavlov.. To zavisi od spoljasnjih (neko s kim razgovaramo..

U najvecem broju slucajeva ogromnu ulogu u nastanku psihosomatskoh oboljenja imaju vegetativni nervni sistem i endokrine zlezde.s t r a h d t i p a l i c n o t u g a . 42 .Kod nekih bolesti se ne zna sta je pre nastalo-organsko ostecenje ili poremecena emocionalnost.u kojoj psihicki cinioci imaju znacajnu ulogu.prolongirana i hronicna anksioznost. s l i k d o g a d j a j i k o j i p e r z i s t i r a j u Z ( n A a V R S A V A j e N J E o t a ) S O M A T S K s e e m I O D G O V O R e t n j a ) I s t a v l j a n z i v ( r a z v i j a j u u k o l i k o n t e l e s n e s m a r a z r e s e n K ( d u A g R o z a A K T E R N E P R e O s p M o E s o N t r a j n l j u b e p r o m e n a v i r a d ) PSIHOSOMATSKA OBOLJENJA -Postoje eksperimentalni dokazi organske lezije mogu biti uzrokovane emocionalnim stresorima. -Medju osobama sa psihosomatskim oboljenjima je zapazena aleksitimija(“bez reci za osecanja”)-nesposobnost da opisu sopstvena osecanja.koja izaziva organsko oboljenje.kao i potiskivanje i kumulacija besa.intrapsihicki konflikti. -Intenzivne emocije.Stanje emocionalne napetosti. -Psihosomatska oboljenja su somatska oboljenja nepoznate ili malo poznate etiologije. b e s ) o t p u n a p o r a z e n o s t n e p o s r e m o c i o n a l n o m r e a k c i j o m ) P O R I C A N s u n a J E o P A N I K A I L I I S C R P L J E N O ( o d b i j a n j e s e c a n j e m c a v a n j a s a ( k a o d o g a d j a j ) e m o r e z u l t a t c i o n a l n e e s k a l a c i j e r e a k c i j e ) N ( n o A M E T A N m j u ) J E i s l i E ( p X T R E M N O I Z B E G A V A a o b o e z e l j a n e d o g a d j a r i b e g a v a n j e m l e k o v i d a b i s e e r a m a k i z b e g a o P r e R O R A D A j a j a ) S T A N J E P R E P L A V L J E N O ( s u o c a v a n j e s a a l n o s c u d o g a d ( u z n e m i r a v a j u c e m i s l i .tiranija osecanja krivice ili subjektivni osecaj manje vrednosti.naglasena ambicioznost i slicno moze izazvati poremecaje fizioloskih funkcija ili trajno ostecenje organa ili pojedinih tkiva.agresivnosti i slicno moze dovesti do telesnih oboljenja ili pogorsati postojeca somatska oboljenja.N n O o D R r m O M A a l n G A L i D N o d E g J I o P A v o T r : O L O p S K a t o E l o F A s k i Z o E d P g o O v S o T r : T R A U J A B U R N A o . R E A K C I J A s t (i p P O R A Z E N O S T ( z a v i s i .

znojenje dlanova. rana emocionalna trauma Iskustvo iz ranog detinjstva ima takodje znacenje. endokrine hipertireoza. psihosomatske reakcije Vecina nas ih ima i to je vrsta reakcije gde postoji samo funkcionalni poremecaj. kvalitet odredjenih celija (postoje mozda kod nekog iz porodice).agresivne majke koje odbacuju dete. crvenilo na licu – to su samo reakcije. skakanje secera 5.povracanje.)Opisuju se dva tipa simpotma: 1.-U Desetoj medjunarodnoj klasifikaciji opisuje se-somatomorfna disfunkcija vegetativnog nervnog sistema gde se simptomi ispoljavaju u podrucijima koje inervise vegetativni nervni sistem(srcana neuroza. nema promene na organu (supstratu). 2. Psihosomatika se moze podeliti na: 1. Psihosomatske bolesti: 1.Smatra se da su ovi bolesnici tokom detinjstva u porodicama morali da potiskuju i kontrolisu sopstvene agresivne tendencije. 3.)postoje objektivni znaci aktivacije VNS-palpitacije. Kod lupanja srca kad misic nije povredjen. To moze da traje dugo. 2. Ali tu je psihoanaliticka paradigma – nista nije slucajno. 2. 4. 2. pa ti ljudi ne umeju normalno da se prazne.tahikardijom. To moze biti deo temperamenta.znojenje. poremecaji koze i zglobova 43 .. hipotireoza.neuroze zeludca. stres 4..)subjektivni i nespecificni znaci-bolne senzacije prolaznog karaktera. Hiperventilacija-pracena je vrtoglavicom.. gastro-intestinalne ulkus – cir (najcesce na 12-o palacnom crevu).neurotski strahovi i emocionalni poremecaji u kojima dominira osecanje beznadeznosti i bespomocnosti.Napad se javlja kao strah od napustanja ili pretece agresije majke.nesigurne.Gusenje deteta izaziva kod majke panican strah..glavoboljom i napadima placa.vaskularne glavobolje -Nastajanju esencijane hipertenzije posebno doprinose agresivne i neprijateljske tendencije i emocije. Bronhijalna astma je simbolicki prikaz gladi za ljubavlju..anoreksije. Hipertenzija je deprivacija agresivnosti. X – faktor slucajnosti Kada se neko jednostavno zatekne u takvoj situaciji.Strah podstice hiperventilaciju i osoba ulazi u zacarani krug pa se mora terapijiski intervenisati..zarenje. Zasto se to razvija? Koji su faktori? nasledje (bioloski faktor) 1.tremor.nervozna dijarea.Licnostima koje boluju od ovakvih problema pripisane su sledece psiholoske karakteristike:napetost. -Etiologija-potiskivanje motiva.neurotski razvoj licnosti. hipertenzija arterije.plasljivost i kompleks inferiornosti....To su najcesce anksiozne. psihosomatske bolesti Podrazumevaju neku promenu na organu (supstratu)-ostecenje organa.gastricni bolovi i abdominalne kolike. kada su deca ostavljena.Cesto su sklone perfekcionistickim tendencijama a nesposobne su da se opuste i relaksiraju.realni i imaginatorni gubitak voljene osobe. Govori se o psiholoskom delu nasledja. kardio-vaskularne infarkt miokarda. 3.anksioznost.Vaskularne glavobolje mogu biti emocionalno uslovljene.osecaj tezine i nadutosti. respiratorne bronhijalna astma (postoji predispozicija – zona emotivne traume – deca lisena paznje roditelja) Astma se pojavljuje kod dece uzrasta od dve do sedam godina..

promene na kozi mijalagije. 1981) Izostanak aktivnosti (propust. Ovoga ima puno i kod nas.modrice kod dece mladje od 9 meseci. onda udarac u kost moze da izazove i hemoralgije (krvarenja). oni govore da je sve u redu. ali kad ih pitate za stres i sl.prelomi kod dece koja nisu prohodala . To moze ostaviti posledice u sexualnim odnosima ali i sire. tj. na ulici. . najcesce iz siromasnih krajeva. u ratnim zonama. Oni se samo ponasaju.opekotine – narocito od cigareta . zanemarivanje Fizicka zloupotreba Povredjivanje deteta koje nije slucajno. institucije cine ili ne cine a sto direktno ili indirektno skodi deci ili ostecuje njihove izglede za bezbedan i zdrav razvoj ka odraslom dobu. definisan je taj problem kada deca imaju traume pa pocnu da se tresu. Pored toga javljale su se i povrede vezane za uvrtanje extremiteta. Zloupotreba dece obuhvata sve delatnosti coveka (cinjenje ili ne cinjenje) ili okolnosti koje je stvorio i/ili koje tolerise covek a koje koce ili onemogucavaju razvoj urodjenih potencijala. shaking-babies. Prvi put 1962. Pozitivna osecanja.. necinjenje) ili vrsenje aktivnosti (od strane roditelja ili staratelja) koje procenjuju kao neprikladne ili stetne za dete shodno postojecim drustvenim vrednostima i znanju strucnjaka (Garabarino i Gilliam.ekcemi. Zakljucilo se da cesto psihosomaticari jako lako pricaju o somatskom delu bolesti. jer se onda pretpostavlja da ta bolest ima psiholosku osnovu. sexualna zloupotreba Ovo je takodje ozbiljan problem jer se ovakve stvari desavaju 70-90% unutar porodica pa se to cesto zataskava. Takvi ljudi su cesto iz kruga psihosomaticara. pa kad se dete udara. ZLOSTAVLJANJE I ZANEMARIVANJE Istrazivanja su pokazala da 50% pacijentkinja koje boluju od neuroze imaju u anamnezi zlostavljanje ili zanemarivanje.prelom rebara kod dece mladje od 3 god. malo govore. 1983) Zloupotreba dece sacinjava sve ono sto pojedinci. Specificni pokazatelji: . Mnogo manje desava se van porodice. U vezi ovoga javljaju se 2 problema: 1. cuva se kao porodicna tajna 2. najcesce ruku. ali ljudi nece o tome da pricaju. (David Gil. 2. 1996) Vrste zloupotrebe dece: 1. na poslu. To su bile tzv. psiholosko (emocionalno) zlostavljanje 4. u institucijama.izmenjena svest i retinalna hemoralgija kod dece mladje od 3 god. ne znaju kome da se obrate 3. onda oni salju klikenta kod psihijatra. posebno one prepoznatljivog oblika. . namerno nanosenje povreda detetu. a to se zove aleksitimija – nemogucnost da identifikuju (izraze) sopstvena osecanja.intrakranijalno krvarenje u odsustvu teske dokumentovane povrede .intraabdominalna trauma u odsustvu teske dokumentovane povrede . bolovi u zglobovima Zasto je za nas vazna psihosomatika? Kada lekari somaticari ne mogu nikakvim lekovima da izlece neku bolest. kocenje. pozitivne misli cesto mogu da pomognu izlecenju. (Nacionalni komitet Velike Britanije za zastitu dece. fizicko zlostavljanje U Denveru su se pojavljivala deca sa povredom glave.. Oni tesko govore o svojim emocijama. Opasno je jer kosti lobanje kod beba jos uvek nisu cvrste. god. 44 .

plasljivost . 45 . uskracivanje esencijalne stimulacije. opsesivnost) .neuobicajene emocionalne reakcije ( fobije. trauma) .- izjava deteta da je maltretirano povrede nastale uvrtanjem udova Munchaurenov sindrom….neprimereno starmalo ili infantilno ponasanje . degradacija / obezvredjivanje 3.nalaz koji ukazuje na povredu drugih delova tela (grudi.izjava deteta ili svedoka .poremecaj navike (udaranje u glavu. ujedanje) . kategorije) Psiholosko zlostavljanje Aktivnost ili izostanak aktivnosti koje nanosi psiholosku povredu deteta od strane osoba kod kojih dete zavisi i koje cine dete ranjivim.bolesti koje se prenose polnim putem . fizickog izgleda) . exploatacija 7.izjava deteta .napustanje deteta (izjava deteta ili svedoka) Vazno: Emocionalno zlostavljanje obuhvata ponavljanje oblika ponasanja koji su narocito stetni za dete (kumulativni efekat).trudnoca .iznenadne promene (uspeha u skoli.enureza / enkopreza (duze mokre / ne mogu da zadrze stolicu) . Frojd je otkrio da sexualnost igra odredjenu ulogu u patologiji. izolacija 5.neorganski zastoj rasta .zaostajanje u razvoju . Deca nemaju velike neurotske smetnje ako se normalno razvijaju.prisustvo sperme .nalaz koji ukazuje na povrede polnih organa (krvarenje. Sexualna zloupotreba Svaka sexualna aktivnost (kontrolisano ili nekontrolisano) sa detetom bez pritiska deteta ili cak uz njegov pristanak ako je mladje od 14 god. Zanemarivanje Aktivnost. izostanak aktivnosti ili nacin roditeljske (starateljske) brige koji ne zadovoljava detetove osnovne fizicke potrebe i steti detetu ili ga izlaze riziku od ostecenja. Specijalni pokazatelji: . “kvarenje” 6. odbacivanje 2. abdomen) . ili uz primenu sile ili pretnju silom bez obzira na uzrast deteta. Specijalni pokazatelji: .poremecaj spavanja . emocionalne razmene ili raspolozivosti nepouzdano i nekonzistentno roditeljstvo (ovo je cesto prisutno i u prethodne 2 8. hipohondrija.izjava svedoka Emocionalno zlostavljanje Emocionalno zlostavljanje kod dece se definise u okvirima 8 tipova roditeljskog / negovateljskog ponasanja: 1. terorisanje 4.pokusaj samoubistva .

PTSD 4. trajni fizicki hendikep ili somatski poremecaji 3. emocionalne smetnje ili izmenjen dozivljaja sebe . odeca. krivica.zrtva nove zloupotrebe u odraslom dobu .depresija . Posledice zlostavljanja i zanemarivanja u detinjstvu rane (u periodu detinjstva i mladosti) 1. “nasilje radja nasilje” – roditelji koji su u detinjstvu bili zlostavljani cesto primenjuju iste obrasce ponasanja i na svojoj deci) Uzrocni modeli zlostavljanja dece: 1. mladji roditelji nisko samopostovanje slaba kontrola impulsa zlostavljani u detinjstvu Povisena vulnerabilnost deteta: nezeljenjo dete prematurus mentalno i fizicki hendikepirano neonatalna odvojenost od majke 2. smrtni ishod 2.teskoce koncentracije poremecaji socijalnog funkcionisanja povecani rizik od: 5.alkohola. zastita i higijena.Osnovne fizicke potrebe su hrana. Zanemarivanje moze biti namerno ili nenamerno.. Specijalni pokazatelji mogu ukljucivati: “Zdravstveno zanemarivanje” – roditelj ili njegov zamenik ne obezbedjuje detetu zdravstvenu. stid .antisocijalno (kriminalno ponasanje) . a moze da bude i smrtonosno. zdravstvena briga. “Nezgode” – uzimanje raznih supstanci.zloupotreba droga(droga. Medicinsko-psiholoski model Povisena vulnerabilnost roditelja: psihopatologija samohrani.zastoj u razvoju kognitivnih f-ja . Zato postoje skole za roditelje. neprijateljstvo . strah .. Psihosocijalni model Nepovoljni porodicni uslovi niski prihodi nezaposlenost brojna porodica Nepovoljne drustvene okolnosti subkultura nasilja drustvene i ekonomske krize Akutni stresori 46 . kognitivne smetnje .intelektualna inhibicija . gusenja.zlostavljanje drugih osoba (“trans generacijsko prenosenje”. . stomatolosku ili psihijatrijsku zastitu neophodnu za sprecavanje bolesti.bes.granicna organizacija licnosti .maloletnicke trudnoce . krov nad glavom.nisko samopostovanje.lekova) .depresivnost.

d e n t ee p o s r e d t t a m p k o o n n a f” l i k t t e t a s i s t e m a t s k o p n f i z i c k o i ie m o c i o n a l n o z l o s t a v l j a n j e r e o p t e r e c i v a n j e p s i h o p a t o l o r o d i t e l j a g i j a Rezilijentnost znaci otpornost. O T K R I V A N J E S N D I J A G N O Z A O G S O I s k o l e i v r t i c i z d r a v s t v u s t a n o v e e n P s a v e t o v a l i sM t a U e i s o c i j a l n e J T u s t a n o v e S U D T R E I T R M A N C E N T A R Z A S O C I J A L N A D p s u d z a o r o d i c n o d n o s e P R j a v n o e t u z i l a s t v k o r i v i c n s u d i A V N E S A N K C I J E 47 . Razvoj kognitivnih sposobnosti ovde moze da dovede do nadkompenzacije.- disfunkcionalni brak razvod Integrativni model – drustveni i individualni cinioci se prelamaju kroz interakcije u porodici I N T E G R A T I V N I M O D E L Z L O S T A V L J A N J d r u s t v e n e v r e d n o s t i i s t a v o v i p r e m a n a s i l j u n e d u S I T d o s s t r o U A C I O N I o s i m e d j u n o s i s a d e t e d i n s k i u s l s k o j i p o t i c S T R r o d i ni e t ro o m o “v e i f e o d E t te e d i e k d S l r j ai t e a e O mk m o s t a t a k a n j u j u p o d r s k e a t / n e s i g p o n u r n a ” i o d “ e f e k t a m n d r e R I ca i j a l j . strategije za prezivljavanje najneprijatnijih situacija.

Etioloski faktori su dosta nerazjasnjeni. one sve preuzimaju na sebe i pustaju ih da rade to sto rade. obrazac za zivljenje. Nasilje treba videti kao drustvenu kategoriju i menjati stav prema nasilju. Alkoholne psihoze (postoji vise formi): delirijum tremens – najcesca forma 1. poremecaj svesti). Ceste su telesne polineuropatije duz dugih nerava (od L4. Javlja se i profuzno znojenje zbog cega mogu da izgube kalijum sto moze da izazove momentalan srcani udar. excesivnost. Ovde je prag razdrazljivosti mnogo nizi.5 promila) 2.5 promila) – “oko 2 flase piva” 1. postoje amnezije – ne znaju sta je bilo ili s kim su bili proslog dana. kasnije i tremor. Tu se javljaju vec ozbiljne smetnje. nakon cega oni 48 . L5 pa duz cele noge) pa se zato javljaju bolovi u nogama. a pri tome racionalizuju neuspehe – neko drugi im je kriv. sigurno su i neurociti (mozak). mada alkoholicari uspevaju da kompenzuju inteligenciju. Pijenje zavisi od stavova. Zato je neophodno da se kod ovih pacijenata vodi racuna o davanju elektrolita sto je tesko jer oni cesto cupaju igle. diskoordinacija. Imaju malo uvida pa se brane time sto napadaju. ALKOHOLIZAM Alkoholizam pripada bolestima zavisti. Delirijum jer je to poremecaj svesti. pa postaju mnogo agresivniji. Alkoholizam je bolest ponasanja.5 – 4 promila) – gubitak svesti. Jer ako ga ostave javlja se osecanje krivice. Sve to vodi u hronicnomozdani psihosindrom. dodje neki period kada prestane. ali postoji mala kontrola. bracni partner (cesto zena) umesto da zele ili zivot ili razvod. vazo-motorne smetnje u nogama (trnjenja) i dispraksicke smetnje. hronicno pijenje 3. zaboravnost – kognitivne f-je. Javlja se socijalna i intelektualna degradacija. Medjutim to je jedini nacin da alkoholicar dodje na lecenje. Rigorozan kriterijum je “makar i jedna casica svakoga dana”. paranoidnost jer je projekcija mehanizam. Stadijumi u odnosu na stadijume pijenja i bolesti: ekscesivno pijenje 1. Takodje se javljaju i problemi sa jetrom. Kod nas je to veoma tesko jer “svako pijenje je opravdano”. i pacijenti su jako crveni. Ovde se javljaju znaci komplikacije – mentalni & telesni poremecaji. ali 3. pre nego sto se ohlade krvni sudovi popustaju odjednom. U ovoj fazi se prvi put desava “prekid filma” sto oni strasno dozivljavaju kada im neko isprica sta su radili. U ovom stadijumu. Delirijum traje 24-48 sati. Stadijumi u odnosu na akutno-napito stanje: stadijum pripitosti (0. To je trajna karakterna promena licnosti (agresivnost. To je patoloska & socijalna bolest. Moze da se desi da posle nekog perioda pijenja. Karakterise ga pijenje i napijanje svakodnevno. a tremens jer postoji drhtanje od tremora. stadijum vazomotorne reakcije (2.5 promila) – tonus krvnih sudova popusti. stadijum pijanstva (1. Medjutim nema sanse da se alkohol mimoidje. U klinickoj praksi vazno je prepoznati alkoholizam.5 – 3. pa se javlja kajanje.. ne mogu da rade fine poslove. u porodici. pa tako ako su osteceni hepatociti (jetra) – disfunkcija. Hepatociti & neurociti su najplemenitije tkivo.. Uglavnom odbijaju da se lece. a kod nas se desava suprotno – deca se izmestaju iz kuce.0 – 1.U principu bi trebalo da se zlostavljac izbaci iz kuce. Nemaju uvid u bolest niti u sopstvenu zavisnost. reflexa i tonusa 4. postoji “prekid filma”. jako topli komatozno stanje (3. stadijum adikcije 2.5 – 2.

interesima ili zadacima subjekta onda je to namerna. simptomatska terapija Daju im se vitamini B6.Ako su drazi u skladu sa potrebama. -Pasivna paznja zavisi od: 49 . -Sposobnost duzeg usresredjivanja paznje sve do postizanja cilja naziva se tenacitet paznje a dovodjenje novih drazi u zizu interesovanja-vigilnost paznje.upadaju u terminalni san koji moze da traje dosta dugo.To je mrezasta struktura koje se proteze kroz mozdano stablo od kicmene mozdine pa navise. Neophodna je prevencija. -Telesne manifestacije paznje-oci se okrecu prema predmetu koji se opaza. C (antioksidans – pravi vazospazam i ubrzava metabolizam) i zastitni faktor za jetru sistematska porodicna terapija 2.)usresredjenost(koncentracija. Jako je vazno znati: koliko dugo se pije nacin pijenja (svaki dan. alkoholna psihoza/ halucinoza 2.vigilnost je smanjena i obrnuto.RF salje brojne impulse u razlicite delove kore mozga i na taj nacin odrzava budnost.Ukoliko je tenacitet veci.karakteristicna mimika lica. -Kod paznje razlukujemo dva fenomena: 1.disanje zaustavljeno.. Alkoholicarima se daju sedativi i hipnotici. Pored tremora alkoholicari cesto imaju i karakteristicne pokrete usta (pucenje usta. ali i auditivne. Najveca je zamka ako se popusti i pocne da se opravdava i objasnjava.spontane ili pasivne paznje.iznenadne i u kontrastu sa svojom okolinom dovode do nenamerne. ali nema halucinacija i osobe su zaravnjene. a nakon toga se bude kao da se nista nije desilo. Alkohol je bolest koja prouzrokuje poremecaj u ponasanju i menja odnose (zena sve preuzima. 2.). -Fiziolosku osnovu paznje cini retikularna formacija.)usmeravanje paznje predstavlja percipiranje jednih a zanemarivanje drugih drazi. To nikako ne treba raditi. Manifestuje se polineuritom i amnezijom (pamcenje je osteceno).Nervi koji nose obavestenja o svetu imaju bocna vlakna koja idu u retikularnu formaciju.bubne opne napete. B12.Odnos izmedju tenaciteta i vigilnosti je obrnuto proporcionalan.misici su napregnuti. Moze doci i do sumnje i do incestnim ponasanjima sto je sve poremecaj misljenja u kvalitativnom smislu. korsakovljev sindrom/ psihoza 4. ali ne i neuroleptici. Ovi pacijenti u vecernim satim imaju halucinacije najcesce opticke. vec od nekoga ko zivi sa tom osobom. Posledica je alkoholizma i to je poremecaj misljenja. kolega).udubljivanje)-sposobnost udubljivanja u izvestan broj izdvojenih drazi. Onaj ko proganja pravi najdrasticnije i najdramaticnije scene. mljackanje. nego ljubomora. pauze) Medjutim to se uglavnom ne moze saznati iz direktnih informacija..hotimicna ili voljna paznja. -Drazi koje su intenzivne. PAZNJA -Paznja je usresredjenost mentalne aktivnosti na ogranicen broj drazi i sposobnost distribucije te aktivnosti na nove drazi. Terapija alkoholizma: Osnovna podela 1. Ovo je jako tesko leciti jer se cesto ne klasifikuje kao alkoholizam. alkoholna ljubomora 3. Alkoholne demencije To su jaka ostecenja mozga.

)prestanka drazi -Na paznju takodje uticu emocije.)relativne jacine drazi 6. POJAM PSIHICKOG ZIVOTA -Tokom istorije postojala su dva dijametralno suprotna shvatanja duse i psihickog uopste.Kod zivotinja ciji je razvoj na nizem stupnju.Takvi su depresivni.)duzine trajanja drazi(prekidanje i ponavljanje drazi) 4.koje preplavljuju CNS.straha ili drugih poremecaja afekta.emocionalnog investiranja koje dugo traje.)kontrasta 3.Ovi intervali u zavisnosti od slozenosti percipirane situacije javljaju se nakon desetak minuta.Takodje paznja se moze ispitivati i tahitoskopskim metodama.1.Hipovigilnost paznje prati i motorna hipoaktivnost.bolesnici sa tumorom mozga ili simptomima intoksacije CNS.)od prostorne velicine 5.niskog intelektualnog dometa.bez svesti.Slab tenacitet je cest simptom neuroza.tako da ne postoje izolovane manifestacije. -Kod pojacane vigilnosti paznja je prakticno rasuta i pracena motornom hiperaktivnoscu i povisenim raspolozenjem(kod hiponamicnih i manicnih stanja).ocekivanja..Postoje dokazi o dozivljavanju i egzistenciji prenatalnog psihickog zivota.. -U savremenoj naucnoj literaturi istice se da pocetak psihickog zivota se ne moze odvajati od pocetka organogeneze(formiranja organa).Od ispitivane osobe se trazi da precrta odredjeno slovo-metu u nekom tekstu. -Voljna(aktivna) paznja zavisi od: 1.Tih elemenata ima oko sest. -Postoje intervali u kojima paznja slabi ili se sasvim prekida..profesionalnih i drugih kapaciteta.)intenziteta drazi 2.sto cini takozvani signalni 50 . -Predstavnici idealistickog shvatanja tvrdili su da je dusa nezavisna od tela.Jos nerodjeno dete poseduje motoriku i senzorni sistem.zapazaju se kod mentalno subnormalnih osoba i kod nekih dusevnih bolesnika za koje kazemo da su bradipsihicni(usporeni).sindromi ili bolesti imaju svoju psihicku i svoju telesnu komponentu.onda je paznja oslabljena.Ako na desetak reci napravi vise od dve greske.)cilja i interesovanja 2.izmenjenog stanja svesti. POREMECAJI PAZNJE -Slab tenacitet ili slaba koncentracija paznje moze biti posledica-zamora. -Slaba vigilnost ili slaba sposobnost distribucije paznje na nove predmete. -Svest nastaje tek kada se tokom filogeneze razvio veliki mozak. -Psiha i soma cine psihosomatsko jedinstvo.psihicki procesi se odvijaju automatski.a socijalni stimulusi na buducu majku prenose se preko placente.jer simptomi. -U nekim psihozama(sizofrenim na primer) poremecaj paznje nastaje zbog nemogucnosti osobe da “filtrira” informacije. -Pod obimom paznje podrazumeva se broj elemenata aktivno opazenih u jednom kratkom periodu.Jos u staroj Grckoj postojala su misljenja koja su se protivila ovakvom shvatanju-Demokrit(po njemu sve je sastavljeno od atoma(nedeljivih cestica) i praznog prostora.)intelektualnih.profesionalna interesovanja.a povecanom vigilnoscu paznje.To su shvatanja da su dusa i telo odvojeni(idealisticko shvatanje) i shvatanje po kome su i dusa i telo jedan jedinstveni sistem.pa je i dusa sastavljena od atoma duse). -Ispitivanje paznje se moze vrsiti Burdonovim testom. -Rasejanost-kod dece rasejanost se objasnjava slabim tenacitetom.iskustvo.poremecenog nacina misljenja.

)nespecifikovani -Etiologija-od znacaja su genetski faktori(neurofizioloski.vec “hronicnu maladaptaciju”.)Ekscentrici(cudaci)-paranoidni.socio-kulturni.antisocijalni.Prema tome psihicki razvoj ne pocinje rodjenjem..opsesivno-kompulsivni -U Medjunarodnoj klasifikaciji bolesti MKB-X poremecaji licnosti se razvrstavaju u sledece grupe: 1.)drugi(narcisticni i nezreli) 10.sizoidni.narcisticni.biohemijski).afekti.)kognitivne(misljenje.Poremecaji licnosti se razlikuju od promena licnosti koje su stecene u odraslom dobu.raspolozenja) 3..)emocionalno-nestabilni(granicni)-impulsivni tip. -Szondi naglasava “psihopatski trijas”-nedovoljna ego kontrola. POREMECAJI LICNOSTI -Poremecaji licnosti ne predstavljaju bolest u medicinskom smislu.procesi faktori.temperament.mral insanity.)konativno-voljne(motivacija.amigdale.)astenicni(zavisni) 9.impulsivne tendencije.odsustvo inhibicija.strukture mozdanog stabla(nagoni) 3. -Poremecaji licnosti su razvojna stanja koja se javljaju u kasnom detinjstvu i adolescenciji i nastavljaju se u odraslom dobu.dominacija principa zadovoljstva i nepodnosenje unutrasnje tenzije.pamcenje.bioloski razvoja i sazrevanja.vegetativni.nagoni) -Mozak prima informacije preko senzornih organa.a odgovor sledi preko motornog sistema.sklonost trenutnom zadovoljenju impulsa.Genetski 51 .)Strasljivci-izbegavajuci.obradjuje ih u visko diferenciranim celijama.percepcija)-kora velikog mozga -Psihicki zivot je visi kvalitativno novi proizvod visoko organizovane materije-mozga.)sistem energizacije i odrzavanja budnosti-retikularna formacija 2.ozbiljnih bolesti ili povreda mozga. -CNS sadrzi tri funkcionalna bloka: 1.sistem izmedju majke i ploda.zavisni..granicni tip 5.Psihicke funkcije mozemo podeliti u tri grupe: 1.)sizoidni 3.karakter neuroza.Poremecaje licnosti karakterisu slom odnosa roditelj-dete.neprilagodjenost uslovima svakodnevnog zivota i interpersonalnom socijalnom polju. -Za poremecaje licnosti postoje mnogobrojni nazivi:psihopatske licnosti.vec je to samo pocetak sticanja novih iskustava fizicke razmene sa spoljasnjim svetom.)antisocijalni 4.percepcija) 2.)histrionicni 6.)paranoidni 2.kao i disharmonicnoscu stavova i ponasanja.)sistem za regulaciju nagonskog zivota i motivaciono-emocionalne integracije-limbicki sistem(motivacija i emocionalni zivot).pamcenje.antisocijalni karakter.hipotalamus.katastroficnih iskustava.posle teskih i prolongiranih stresova. -Psihicke funkcije su rezultat najvisih integrativnih aktivnosti mozga.granicni 3..paznja.)anankasticni(opsesivno-kompulsivni) 7.)anksiozni(izbegavajuci) 8.sizotipalni 2. -U DSM-IV opisuju se tri klastera: 1.)Dramatici-histrionicni.)sistem kognicije-saznajne funkcije(misljenje.senzomotorni.)emocionalne-(emocije.Pored CNS znacajnu ulogu u psihickom zivotu imaju i drugi sistemi:endokrini.

cemu nema sizofrenog -Spektar emocionalnih realcija je suzen.tihe.kao pretnjama samoubistvom.ratoborni.Izrazito su neosetljivi na vazece socijalne norme i konvencije.sarmiraju ispitivace.Puni su prezira i distancirani su od inferiornih i hendikepiranih.olako ispoljavaju agresivnost.koja se delikventnim ponasanjem provocira.islednike ili terapeute.zlostavljanju dece. 52 .introspekcijom.povredjivanje drugih neki su od oblika ponasanja.ukljucujuci nasilje i brutalnost. -Preokupirani su fantazijama.zlostavljanju partnera.zloupotrebi alkohola.indiferentni su na kritike i pohvale.Nepovoljan ishod je razvijanje klinicke slike parnaoidne sizofrenije. -Ne ispoljavaju anksioznost.pri otudjenja od realnosti.cesto su hladni.profesionalnom okruzenju.zatim nesklad izmedju temperamenta deteta i vaspitnih faktora u porodici(porodicni dril.opredeljene za “dozivotni model socijalnog povlacenja”.tuce. -Finansijska ekstravagantnost i zaduzivanje. -Osobe svrstane u ovu dijagnosticku kategoriju karakterise:neodgovornost i nepostovanje socijalnih normi i zakona.skloni stalnom testiranju lojalnosti bliskih prijatelja.eksplatatorskog i ugrozavajuceg ponasanja okoline.uvek okrivljuju druge ili drustveni sistem.nesposobnost formiranja stabilnih emocionalnih i socijalnih veza.ponasanje koje je cesto osnova za hapsenje.ne zaboravljaju niti prastaju uvrede koje su im nanesene.hostilne su.Ispoljavaju patolosku ljubomoru.a Frojd objasnjava neuroticnu potrebu za kaznom obog osecaja krivice. zivotu i radnom SIZOIDNI POREMECAJ LICNOSTI -Sizoidne licnosti su introvertovane.dresura). -Ove osobe su sklone promiskuitetu.ocekivanje neprijateljskog.nasilje.skloni konfliktima sa drustvom. DISOCIJALNI POREMECAJ LICNOSTI -Ovaj poremecaj uslovljen je problemima ili nekim bolestima u adolescentnom dobu.droga i lekova. PARANOIDNI POREMECAJ LICNOSTI -Bitne odlike osoba sa paranoidnim poremecajem licnosti:bezrazlozna sumnjicavost.neopravdano strahovanje da ce biti prevareni.neodgovornost u ulozi roditelja.uticaj kultura koje ne ohrabruju agresivnost.Aleksander ove osobe smatra “bicima bez super-ega”.osecanje krivice i depresivnost. -Najcesce ispoljavaju probleme u braku.nezainteresovane za interpersonalne kontakte(samotnjaci).pracene apatijom i atacima ljutnje.ekscentricne.iritabilni.somatskim preokupacijama.nezainteresovani za svakodnevne dogadjaje.Koriste mehanizme projekcije.neprihvatanje pravila i obaveza.Biraju aktivnosti i zanimanja gde su pretezno sami.Bihejvioralni model podrazumeca proces identifikacije sa patoloskim induktorima i patoloskim indukcionim grupama.zaravnjenog afekta.faktori uticu na mnoge manifestacije poremecaja licnosti.udaljene.Niske su frustracione tolerancije.izrazito snizenih seksualnih interesovanja.ljutiti su . -Ponavljano laganje.Preosetljivi su i niske tolerancije na frustraciju.nezainteresovani su za osecanja drugih.cesci je u mnogoclanim porodicama siromasnih urbanih sredina.Depresije koje nastaju posle nekih frustracija.Cesto su prijatni i slatkorecivi u komunikaciji.u porodici. -Emocionalno su hladni i rigidni i ponosni na sebe zbog “racinalnosti i objektivnosti”.

da bi ublazili nepodnosljivo stanje usamljenosti.otudjenosti.Pribegavaju permanentnom trazenju drustva.U sferi poremecaja identiteta manifestna je:nesigurnost predstave o sebi.nesigurnost polnog identiteta i profesionalne orijentacije.na kritike drugih reaguje pretecim ponasanjem i nasiljem.Opisuju se dva tipa ovog poremecaja: 1.”romanticna zaljubljenost”.prenaglaseno i teatralno ponasanje. ANANKASTICNI POREMECAJ LICNOSTI -Ovaj poremecaj naziva se jos i opsesivno-kompulsivni poremecaj licnosti.EMOCIONALNO NESTABILNI POREMECAJ LICNOSTI -Bitna obelezja ovih licnosti su:afektivna nestabilnost i impulsivno ponasanje.erotizacija kontakta.hipermoralni.sugestribilni su i cesto lakoverni.)Impulsivni tip:eksplozivna i agresivna licnost.nasilja i nedostatka samokontrole.Sumanutosti ni kvalitativno ni kvantitativno nemaju razmere sizofrenog misljenja i otudjenja od realnosti.preterano i 53 .redom.manija reda i urednosti.dosade.Postoji difuzija identiteta.cepidlake kao rukovodioci.neadekvatno i provokativno zavodjenje.okrivljuju okolinu ukoliko im stalno ne ukazuje paznju(napadi besa.tako da aktivnosti gube svrsishodnost i smisao.lakoj povredivosti osecanja i dramatizaciji razocaranja.Izostaje kontrola impulsa.anorgazmija).nefleksibilnost.praznine.Dominantne karakteristike ovog poremecaja su:sumnja.placa).pravilima.veoma odani poslu i nemaju vremena za prijatelje i licna zadovoljstva.skloni kontinuiranom praznjenju uzbudjenja.suzena emocionalnost.Skloni su seksualnim fantazijama.preokupiranost organizacijom.Odnosi sa drugima su povrsni.Naglasena je promenljivost stavova i manipulacije.neprijatni i nekooperativni za saradnju sa onima koji ne prihvataju njihov stil rada i ponasanja.interpersonalnih odnosa i raspolozenja.neodoljiva potreba da se bude privlacan. 2.U sferi seksualnog ponasanja karakteristicna je impulsivnost.tvrdoglavost.detaljima.skrti su.Cesto dolazi do eksplozivnog praznjenja.skloni su govornim impresionistickim triadama.neodlucnost.)Granicni tip(border-line):nestabilnost identiteta. HISTRIONICNI POREMECAJ LICNOSTI -Klinicke odlike histrionickih licnosti su:egocentricnost.kratki periodi bizarnog i cudnog razmisljanja koje dostize razmere iluzija. -Granicni poremecaj licnosti je na granici izmedju neuroze i psihoze(polupropustljivost ego granica).kao i kratkotrajne psihoticne epizode.koje najcesce koriste za postizanje nekih licnih ciljeva.cesto su seksualno neuspesni(frigidnost.preterano savesni.Mogu postojati depersonalizacioni fenomeni. -Vejlan duhovito primecuje:”Tesko je zamisliti kako histrionicna licnost ispoljava svoju simptomatologiju na pustom ostrvu”.magaciniraju stvari(stare i nepotrebne) cak i za one za koje ih ne vezuje nikakva sentimentalna osecanja.opreznost.perfekcionizam.Tesko podnose samocu.

Jedna od odlika je i pesimisticki stav prema zivotu.ispoljavaju od javnih nastupa.Boje se kritike i omalovazavanja.uspehu i romanticnim ljubavima). ANKSIOZNI(IZBEGAVAJUCI)POREMECAJ LICNOSTI -Osobe svrstane u ovu grupu poremecaja ispoljavaju:ekstremnu osetljivost na negativnu procenu od strane drugih osoba.pesimizam.preokupirani su fantazijama(o moci.nerealno verovanje da su u toj meri jedinstveni da ih mogu razumeti samo posebni ljudi i institucije.Krhkog su samopouzdanja i skloni depresivnom reagovanju. SOCIOPATIJE(SOCIOPATSKI POREMECAJ LICNOSTI) 54 .Od drugih ljudi ocekuju divljenje.ili su hendikepirane na neki drugi nacin.skuceni su ili liseni empatskih kapaciteta. -Izdvajaju se sledece karakteristike:preuvelicani dozivljaj sopstvene licnosti.Mogu dugo da trpe maltretiranje.Ispoljavaju nespokojstvo zbog nametanja neprijatnih misli i impulsa.Nesamostalni su i u mnogim poslovima im je neophodna pomoc supervizora.zlostavljanje ili neverstvo svojih bracnih ili seksualnih partnera.ljubomorni su na druge osobe.lepoti. -Smatraju sebe neprivlacnim i inferiornim.Osecaju se bespomocnim kada ostanu sami.submisivne licnosti.sumnja u sebe. -Ovom tipu poremecaja sklone su osobe koje su u detinjstvu bolovale od neke somatske bolesti.Nisu to asocijalne licnosti vec stidljive.Ispoljavaju strah od seksualnih i agresivnih osecanja i tendencija.socijalne inhibicije.ambiciozni.sa naglasenim strahom od separacije.osetljive na pretece odbacivanje.cesto su arogantnog ponasanja i skloni eksplatisanju drugih.izbegavaju odgovornost i izrazito su anksiozni ukoliko im se sugerise ili namece uloga lidera.U pitanju su:hipersenzibilne.osecanje neadekvatnosti.zbog cega pribegavaju sozijalnom povlacenju.U intimnim odnosima su uzdrzani.neprimereno zaokupljeni produktivnoscu.poseban tretman.zbog straha da ce se osramotiti ili obrukati.odbacivanje.Poseban strah do nivoa socijalnih fobija.strah od seksualnosti.a zbog preterane pedantnosti mogu biti nepodnosljivi bracni partneri ili roditelji. ZAVISNI POREMECAJ LICNOSTI -Frojd je opisao sledece osobine oralno zavisne licnosti:zavisnost.sugestibilnost.pasivnost.sputani. NARCISTICKI POREMECAJ LICNOSTI -Osobe sa ovim poremecajem licnosti imaju naglasen osecaj vaznosti i grandiozni dozivljaj da su jedinstveni.

POSTTRAUMATSKI STRESNI POREMECAJ(PSTP) -Izlaganje jakim traumatskim iskustvima ostavlja neizbrisiv pecat na sve prezivele. KARAKTERNE NEUROZE -U “nespecifikovane poremecaje licnosti” ukljucena je karakter neuroza kao i patoloske promenelicnosti koje nisu drugacije oznacene.lazljiva.iritabilnost.brutalni egoizam.poremecaj individualne psihosocijalne ravnoteze.U sociopate su svrstani razni kriminalci.male su adapcione sirine.trauma.destruktivno ponasanje.megalomanskih potreba za vazenjem.Kod manje grupe ljudi psihopatoloski simptomi perzistiraju i dolazi do trajnog ostecenja licnosti.moralno otupljivanje. -Za opisivanje delovanja traumatskog dogadjaja i odgovora organizma sinonimno se koriste sledeci izrazi:stres. -Negativni simptomi:znaci psihoza. -Primarni simptomi:nedostatak osecanja prema drugima.maladaptivno ponasanje..nedostatak stida.Termin stres se upotrebljava za vremenski ogranicenu i relativno kratkotrajnu.Rec trauma je grckog porekla i originalno je oznacavala povredu ili ranu izazvanu nekim spoljnim uzrokom.teskoce emocionalnog vezivanja. -Osobine sociopatskih osoba:nesposobnost adaptacije.depresija.uvek nezadovoljne.U tom smislu psiholoska trauma je emotivna i kognitivna rana.agresivnost.nesigurne.neadaptivno ponasanje.kao i izmene karaktera licnosti.Vecina ljudi prolazi kroz inicijalni period psiholoske nestabilnosti nakon cega sledi oporavak.neprihvatljiva socio-eticka nacela.arogancija.nesposobne da trpe osujecenje.nesposobnost koriscenja sopstvenog iskustva.neposrednu reakciju organizma na dogadjaj koji uzrokuje stanje stresa(stresor).teznja impulsivnom ponasanju bez promisljanja.-Terminom socipatije obuhvaceni su brojni poremecaji licnosti cija je sustina poremecen odnos izmedju licnosti i drustva-abnormalni stavovi prema socijalnoj sredini.Nesposobna su za saosecanje...ili posle psihoticnih oboljenja imaju veci rizik oboljevanja.neodgovorna su.Ove osobe ispoljavaju revol prema autoritetu i drustvu.Prema tome: 55 .koja nastaje kada su licne sposobnosti za prevladavanje preplavljene za duze vreme. -Za karakter neurozu karakteristicno je prisustvo neuroticnih simptoma koji se ne mogu svrstati ni u jednu grupu neuroza. PSIHOPATIJE U DETINJSTVU I MLADOSTI -Deca koja su izasla iz “strepnje psihoticnih razmera”. -Sekundarni simptomi:egocentrizam.upadljivo odstupanje od normi i ponasanja odredjene kulture.Ove osobe su:preosetljive.krizna situacija.oligofrenija.seksualno devijantne osobe.revoltirana i gnevna.slaba socijalna stremljenja.nesposobnost odlaganja nagonskih impulsa i zadovoljenja. -Ova deca su prevrtljiva.pakosna.alkoholicari..devijacije seksualnog nagona.mrzovoljna.impulsivna.kod kojih super-ego nije tako razvijeno kao kod neuroticara.Ipak odredjeni procenat ljudi izlozenih traumatskim dogadjajima prolazi kroz mnogo duzi period restitucije.socijalno su netolerantni.

Ova prva faza naziva se faza protesta zbog reakcije alarma cesto pracene povikom koji izrazava upozorenje.Jedna od vaznih karaktesitika ove faze je dozivljaj tuposti.koja mogu imati oblik zauzimanja odbrambene pozicije.Ovo dovodi do pojacanih reakcija trzanja na bezazlene drazi.sa osecanjem da je okolina postala tamnija nego ranije.Iako se predpostavlja da postoji odredjen prag jacine traume nakon kojeg svi ili najveci broj izlozenih razvija simptome.ranije traume.Jedna od vaznih karakteristika ove faze je unutrasnji osecaj zamagljenja percepcije.predisponirajuci faktori(premorbidna licnost.)Intruzivna faza(intruzivan-euruptivan)-karakterise se hipervigilnoscu(stalna pripravnost na opasne stimuluse) i upornim proveravanjem spoljne sredine.koje poprima oblike zloupotrebe alkohola i droga.Moguca je pojava i ponovnog odigravanja traumatskog iskustva.)posttraumatski stresni poremecaj 3.i tako su se potvrdile kao manje opasne i povredive.neusmerenu destruktivnost.pracen jakom emocijom.Mnoge od ovih reakcija su normalne.koji nije jednostavan nedostatak emocija.)akutna stresna reakcija 2.suzavanje paznje i nereagovanje na nove stimuluse.izbegavanje lica drugih osoba.dokazano je da na razvoj poremecaja uticu i drugi faktori.Ova faza moze izostati ili se javiti tek kada mehanizmi za prevladavanje budu konacno iscrpljeni.pojava i odrzavanje karakteristicnih simptoma i razvoj hronicnih formi psihijatrijskih poremecaja individualno se razlikuju.)poremecaj prilagodjavanja -U poglavlje “Trajne promene licnosti.sto je posebno prisutno kod dece.Tzv “trauma membrana” predstavlja slican fenomen-pristup u psihicki prostor se dozvoljava samo osobama koje su prezivele isto iskustvo.koje se ne mogu pripisati ostecenju ili bolesti mozga” ukljucena je kategorija:trajne promene licnosti posle katastroficnog dozivljaja.cesto strahom.bracne i profesionalne odnose i ponekad imati oblik destuktivnog acting out ponasanja usmerenog prema drugima ili prema sebi.Faza poricanja ukljucuje ponasanje kao sto je zurenje u prazan prostor.)Faza poricanja-druga i treca faza se cesto javljaju zajedno. -Faze razvoja odgovora na stresor: 1.koji ukazuju na to da je osoba preplavljena emotivnom reakcijom.kao sto su okolnosti u kojima se trauma desila(socijalni milje i eventualna podrska).strah ili poziv u pomoc.U ovoj fazi vidljiva je emocionalna razdrazljivost koja moze uticati negativno na interpersonalne.U ovoj fazi su prisutene i perceptivne odbrane. 3. -U ICD-10 klasifikaciji iz 1992 godine u poglavlje “Reakcija na tezak stres i poremecaji prilagodjavanja” ukljucena je: 1.-stres je trenutna reakcija organizma -stresor je dogadjaj koji je uzrokovao poremecaj -trauma je vremenski trajniji psiholoski disbalans.uzrast).)Faza protesta-trenutni odgovor na zastrasujuci dogadjaj je alarm. 2. 56 ..iznenadno predavanje.. NORMALNA I PATOLOSKA REAKCIJA NA TRAUMATSKI DOGADJAJ -Intenzitet odgovora na traumu.ili potragu za opasnim dozivljajima.Patoloski fenomeni u ovoj fazi ukljucuju:ekstremno izbegavanje suocavanja sa iskustvom.Patoloski fenomeni u ovoj fazi ukljucuju:paniku.

disocijacija.Dominiraju simptomi ponovnog prozivljavanja traume.kod prezivelih iz koncentracionih logora i kod ratnih veterana.paranoidne reakcije i nesposobnost da se ucestvuje cak i u osnovnim aktivnostima na poslu.)Posttraumatski poremecaj licnosti-je oblik PTSP koji perzistira mnogo godina ili cak decenija posle traume. 4.fobijama i psihosomatskim poremecajima.ekstremna anksioznost pracena odgovarajucim vegetativnim reakcijama.a karakterisu je:panicne reakcije. -Marmar i saradnici razlikuju nekoliko razlicitih odgovora na traumatsku situaciju.razmisljanja ili opazanja 57 .tikovi i drugi poremecaji motorike. 4.)Normalan stresni odgovor-koji se javlja kod vecine odraslih ljudi koji su pre traumatskog dogadjaja relativno dobro funkcionisali.Mogu se javiti i mnogobrojne sekundrane komlikacije-osteceno fizicko zdravlje.)simptomi ponovnog prezivljavanja traumatskog iskustva: -nametljiva i neprijatna secanja na traumu.burne interpersonalne realcije.koja ukljucuju predstave.radom tuge kod gubitka znacajnih objekata i razmatranjem novih planova za suocavanje sa buducnoscu.)Posttraumatski stresni poremecaj bez komplikacija-najcesce se javlja 6-18 meseci posle traumatskog dogadjaja.u zavisnosti od predisponirajucih faktora: 1.Osnovni uzrok je visegodisnji uticaj nerazresenog PTSP i sa njim povezane sekundrane komplikacije koje uticu na funkcije licnosti.Najcesce se PTSP komplikuje upotrebom alkohola.-Stalno smenivanje intruzivnih i izbegavajucih simptoma karakteristicno je za PTSP i predpostavlja se da je to uzrok odrzavanja simptoma.)Zavrsna faza-je dostignuta kada osoba uvidi dejstvo traume na svoju psihu.nemaju u zivotu traumu iz detinjstva ili adolescencije ili psihijatrijski poremecaj.Kod predisponiranih osoba.srzba.Ukoliko se osobama kod kojih simptomi traju 3-5 meseci ne obezbedi tretman. -Za PTSP osim prisustva stresora karakteristicne su tri grupe simptoma: 1.simptomi se nece povlaciti i postoji veliki rizik od pojave dodatnih poremecaja.)PTSP komplikovan sa sekundarnim poremecajima-je posebno otporan na tretman. 5.)Akutna stresna reakcija-javlja se tokom nekoliko sati ili dana posle traumatskog dogadjaja.koje se vremenom komplikuju sa narcistickim.mesa se sa depresijom.droga.teska nesanica. 3.Posledice ukljucuju hronicne poremecaje ili trajne promene karaktera.Simptomi traju ne prolaze sa vremenom i uz podrsku porodice i prijatelja i negativno uticu na profesionalne aktivnosti i interpersonalne relacije.Javlja se kod osoba koje su prezivele fizicko ili seksualno zlostavljanje u detenjstvu.dezorijentacija. 5.u interpersonalnim realcijama ili brizi o vlastitim potrebama.koji imaju dobru socijalnu podrsku.)Faza obrade-karakterisana je ispitivanjem znacaja i smisla traumatskog dogadjaja.izbegavajucim ili granicnim crtma licnosti.i doziveli su jedan umereno snazan traumatski dogadjaj.Reakcija obicno traje od nekoliko nedelja do nekoliko meseci i vodi ka potpunom oporavku.faza obrade nece dovesti do pozeljne organizacije novih informacija o stresoru i posledicama na self-koncept.kognitivna dezorganizacija. 2.izbegavanja i simptomi razdrazljivosti.ostecene profesionalne sposobnosti.Dominiraju bes.Pojava ovih komplikacija je cesta posebno kod pojedinaca koji su i pre traume imali ovakve poremecaje u svojoj istoriji.

)simptomi prenadrazenosti: -teskoce u koncentraciji -hipervigilnost-paznja previse usmerena i koncentrisana na moguce izvore opasnosti -previse izrazena reakcija trzanja(uplasenost na bezazlene stimuluse) -Klinicka slika-veoma cesto je prisutno osecanje krivice.Javljaju se bracni.osecanja ili razgovora koji se odnose na traumu -izbegavanje aktivnosti.Ponovno prezivljavanje traume.disocijativne epizode vracanja na traumu(na primer pri budjenju ili u stanjima intoksacije) -veoma izrazena neprijatnost prilikom izlaganja unutrasnjim ili spoljasnjim stimulusima koji simbolizuju neki aspekt traume ili lice na njega -fiziolosko reagovanje prilikom izlaganja unutrasnjim ili spoljasnjim stimulusima koji simbolizuju neki aspekt traume ili lice na njega.Potpaljivanje je predlozeno kao jedan od mehanizama nastajanja simptoma PTSP.krvnog pritiska.halucinacije.Cesto se kod pacijenata srecu polimorfne somatske tegobe koje odgovaraju somatomorfnom poremecaju.anksioznost.zloupotreba alkohola.suicid.seksualna disfunkcija.mesta ili ljudi koji bude secanja na traumu -nesposobnost prisecanja znacajnih aspekata traume -izrazito smanjenje interesovanja za ucesce u znacajnim aktivnostima -dozivljaji distanciranosti ili otudjenja od drugih osoba -suzen opseg osecanja(npr-gubljenje pozitivnih osecanja premadrugima) -dozivljaj besperspektivnosti ili prazne buducnosti.uzivljavanje u traumu. 3.Prema ovom modelu traume u detinjstvu ostavljaju trajne tragove u neurofizioloskom regulatornom sistemu mozga. 2.profesionalni.Pacijenti mogu pokazivati bazicno povecanje srcane frekvencije.droga.Ovi se manifestuju 58 .)simptomi izbegavanja situacije koja je u vezi sa traumom i simptomi generalizovane otupljenosti: -izbegavanje razmisljanja.a izbegavanje.Klinicka slika varira.kroz nedostatak bilo kakvih planova u pogledu zanimanja.Ovi fizioloski odgovori vezani su za aktivaciju simpatickog nervnog sistema kao dela sireg stresnog odgovora organizma i ukljucuju nekoliko neurotransmiterskih sistema i osovinu hipotalamus-hipofiza-nadbubrezna zlezda.antisocijalno ponasanje i suicid.Sekundarni poremecaji mogu biti:depresija.pojacana razdrazljivost.koje kod ratnih veterana moze biti u obliku krivice zbog prezivljavanja ili krivice zbog pocinjenih dela. -Etiologija-kod pacijenta sa PTSP se javlja fiziolosko uzbudjenje.emotivna tupost.Ukoliko je izrazeno ponasanje izbegavanja slika je bliza fobijama.-neprijatni snovi koji se odnose na traumu -ponasanja i dozivljavanja kao da se trauma ponovo odigrava.kozne provodljivosti ili drugih parametara prilikom eksplozije stimulusa koji izaziva senzorne ili kognitivne asocijacije na originalnu traumu.interpersonalni problemi.izolacijanegativnim simptomima.pojacano trzanje i hipervigilnost smatraju se pozitivnim simptomima.

koji je doveo do originalnog bezuslovnog odgovora u vidu ekstremnog straha.celokupna raspoloziva psihicka energija se koncentrise na stvaranje kontraenergije.Da bi se savladala frustrirajuca eksitacija.emotivnim.potrebno je sakupiti sistematske informacije o: 1.kroz njihovo povezivanje sa preplavljujucim emotivnim i fizickim reakcijama na traumu.nespecificnih 59 .Kada traumatski stimulus nije prisutan.)ranija izlaganja traumi(traumama) 5. KOGNITIVNO-BIHEJVIORALNE TEORIJE -Postoji nekoliko kognitivno-bihejvioralnih modela koji pokusavaju da objasne nastanak i odrzavanje PTSP simptoma.Povremeno izlaganje podsetnicima pojacava bolnu uslovljenu reakciju straha. -Iz perspektivne klasicnog uslovljavanja traumatski dogadjaj je averzivni bezuslovni stimulus.kao preosetljivost na kasnije stresore koji podsecaju na originalnu traumu. -Bihejvioralno-kognitivni model etiologije PTSP obezbedjuje direktne implikacije za procenjivanje i plan tretmana.spoljasnji i unutrasnji.prisutni u traumatskom iskustvu.mogu se luciti kao deo bioloskog odgovora na psiholosku kao i na fizicku traumu.sto dovodi do pojave simptoma karakteristicnih za apstinencijalni sindrom(anksioznost.Za procenjivanje zrtve traume.kognitivnim i psihofizioloskim reakcijama u toku traumtaskog iskustva i neposredno posle njega 3.psihofizioloske ili psihosocijelne karakteristike koje mogu uticati na razvoj i odrzavanje simptoma -U smislu tretmana K-B formulacije podvlace vaznost direktne terapeutske ekspozicije elemenata stimulus-odgovor kompleksa da bi se smanjio strah vezan za traumu i da se desenzitiraju podsetnice vezane za traumu.moze doci do redukcije u oslobadjanju endogenih opijata.)eksplozivnim karakteristikama traume 2.)druge bioloske. DINAMSKE TEORIJE -Slom odbrambenih mehanizama-energetski model po kome snazna spoljasnja trauma izaziva poremecaje u psihickoj energiji.insomnia.bez pojacavanja uslovljene reakcije straha.Tako je uslovljeni odgovor strahom zasticen od svog prirodnog procesa gasenja.iritabilnost.Ovaj obrazac izbegavajucih odgovora negativno se pojacava privremenim smanjenjem uslovljene reakcije straha prilikom izbegavanja podsetnica.Podsecajujci faktori.sto dovodi do blokiranja i slabljenja funkcija ja.koji imaju anksioliticko dejstvo i redukuju agresivnost. -Po principima operantnog ili instrumentalnog uslovljavanja osoba uci da pobegne ili izbegne kontakt sa situacijama ili objektima koji je podsecaju na originalni traumatski dogadjaj.Ponavljana traumatizacija kroz stvarne dogadjaje ili fenomene ponovnog prozivljavanja moze biti stimulus u PTSP.)pocetnim bihejvioralnim.pojacana reakcija trzanja).stresore koji inace ne bi dostigli prag za eksitaciju.Na ovaj nacin endogeni opijati mogu zajedno sa noradrenergickom hiperaktivnoscu biti ukljuceni u kombinaciju intruzivnih i izbegavajucih simptoma PTSP.koji bi se razvio ukoliko bi se uslovne drazi stalno percipirale.Endogeni opijati peptidi.postaju uslovne drazi.)komponentne drazi i odgovora koje su postale deo secanja vezanog za strah ili signal za opasnost 4.te je zastitino polje ili stimulu-barijera iscrpljena.

poverenje. -Uzrok poremecaja:povreda ili patoloski proces u mozgu.emotivnih kriza i specificnih simptoma ponavljanja traumatskog iskustva i poremecaja spavanja.nastaje ucenjem. -Uzrok poremecaja:procesi uslovljavanja. -Reaktivacija latentne traume-traumatski dogadjaj aktivira ranije probleme iz detinjstva i adolescencije koji se odnose na bezbednost.roditeljsku zastitu. -Lecenje poremecaja:svi vidovi terapije koji uticu na fizicko-biolosko stanje mozga.Dolazi do sloma odbrambenih mehanizama i fragmentacije selfa uzrokovanog traumom.amnezijom.)Prirodno-naucni model-smatra da su psihicki poremecaji posledica biohemijskih promena u mozgu. PSIHIJATRIJSKI MODELI -Psihickom poremecaju se moze pristupiti na vise nacina iz vise uglova.kontrolu emocija i telesnih funkcija i konflikte vezane za potenciju.)Psihodinamski model-psihicki poremecaji su izraz nesvesnih psihickih procesa.od potpunog brisanja secanja na traumu do karakterisiticnih intruzivnih simptoma u kojima se secanje na dogadjaj namece samo od sebe.)Bihejvioralni modeli-dusevno poremeceno ponasanje se uci.)socijalni -Psihijatrijski modeli sustinski se razlikuju prema tome koji sloj.odnosno sticanja navika 60 . psihicki konflikti i sa njima povezane smetnje u -Lecenje poremecaja:individualna i grupna psihoterapija.posebno one vezane za majcinsku zastitu i hranjenje.Masivna psihicka trauma probija se kroz stimulusnu barijeru i remeti individualnu sposobnost za formulaciju iskustva.Takodje ovi modeli se razlikuju i po tumacenju i navodjenju mehanizama nastanka psihickog poremecaja i vrsti terapije koju podrazumevaju.rivalstvo i strah od osvete.Danas dominiraju cetiri modela u psihijatriji: 1. -Uzrok poremecaja:nesvesni psihoseksualnom razvoju.povredu.derealizacijom i depersonalizacijom.Prva odbrana u tom slucaju je podizanje barijere protiv svesti o traumi primitivnim mehanizmima odbrane:negacijom.Traumatski dogadjaj iz sadasnjosti se specificno veze za bilo sta sto je vec osteceno ili odstranjeno iz zrtvine proslosti.Koncept stimulus-barijere je kasnije izmenjen. 3.)psihodinamski 3.rizik. 1. 2.koji aspekt coveka izdvajaju kao bitno odrediste psihickog i psihicki poremecenog. -Stepen integracije traumatskog iskustva-osobe koje su prezivele snaznu traumu pokazuju razlicit stepen integracije traumatskog dogadjaj unutar iskustva.Trauma kod odrasle osobe moze aktivirati specificne preedipalne i edipalne konstelacije.)bihjevioralni 4.prepoznaje se aktivna uloga ega da se razlicitim mehanizmima zastiti od traumatizacije.gubitak.)prirodnonaucni 2.

-Lecenje poremecaja:promena ponasanja primenom postupaka koji se oslanjaju na principe teorija ucenja.To je forma hronicne psihoze karakteristicna po dubokoj i progresivnoj transformaciji licnosti. -Etiologija-pravi uzrok sizofrenije do danas nije otkriven.autisticni svet fantasticnog haosa.)Socijalni modeli-uzrok dusevnog oboljenja treba traziti u socio-ekonomskom okruzenju coveka.posebno ako je do ovog oboljenja doslo u detinjstvu.a kasnije Eugen Blojler uvodi naziv shizofrenija.sto u slobodnom prevodu oznacava rascep licnosti.Jedna grupa autora smatra sizofreniju autointoksacijom CNS produktima poremecenog metabolizma.intrapsihicka ataksija.U grupi infektivnih i zapaljenskih faktora znacaj se pridaje encefalitisima(zapaljenjima mozga).)ambivalencija i autizam 3.)katatoni fenomeni 7.oblik mentalnog otudjenja(alijenacije) licnosti. -U strucnoj literaturi mogu se sresti i sledece osobenosti:gubitak vitalnog kontakta sa stvarnoscu. 4. PSIHOZE -Psihoticna oboljenja se mogu podeliti u nekoliko grupa: 1.prema Blojleru su: 1.)perceptivni poremecaji 4.)poremecaj misaonog toka i raspolozenja 2.)Perzistentni poremcaji sa sumanutoscu 3.intrapsihicka diskoordinacija.zatim fermentativnim poremecajem.sumanutih ideja i halucinacija. -Glavni simptomi sizofrenog sindroma.disocijacija licnosti. -Uzrok poremecaja:socio-ekonomski cinioci covekovog okruzenja -Lecenje poremecaja:promena socijalnih aspekata socijalne sredine.)karakteristicne verbalne kominikacije i rukopis.)Sizofrenija.koja iz sveta realnosti bezi u svoj imaginarni.)simptomatske psihoze SHIZOFRENIJA -Emil Krapelin je prvi ovoj bolesti dao ime dementio preacox.Osamdesetih godina ispitivanje se usmerava na ulogu endorfina-visak endorfina kod katatonih simptoma i pozitivni efekti lekova koji neutralisu efekte opijata.Konstituciji i nasledju pridaje se veliki znacaj.)Afektivne psihoze 4. -Sizofrenija je tesko dusevno oboljenje.)sumanute ideje 5.sizotipski poremecaji 2.nepoznatim organskim procesom koji ostecuje tkivo mozga i remeti psihicki integritet licnosti.Druga grupa autora iznosi podatke o manjku 61 .)poremecaji mnestickih funkacija 6.

Tu komunikaciju odlikuje sistem dvostrukih poruka(double bind).Psihoanaliticari pridaju znacaj primarnom narcizmu u mehanizmu nastajanja “sumanutosti velicine”.bizarnost. -Pojedini autori insistiraju na crtama sizoidnog karaktera-to su osobe konstitucije(leptosomne.)katatoni fenomeni-vostana savitljivost.iracionalnost.nemotivisanih ubistava ili bizarnih samoubistava.neologizmi 2. -Tip licnosti-oko tri petine osoba ispoljava sizoidne crte: 1.negativizam.stilizacija.)eho misli.)nedruzeljubivi.skloni povremenim atacima besa.agresivni 3.)raznovrsne halucinacije 4.a licnost ostaje relativno dobro ocuvana.mutizam.ona nece nista da zna u vezi sa njom.narcisticni.afektivno-nagonska regresija.Tu se navode neki indikatori:traumatski dozivljaji.pasivni.Pismo i crteze sizofrenih bolesnika odlikuju:detaljisanje.)nesigurni.Moze doci do impulsivnih raptusa safugama(bekstvima ilutanjima).Majke sizofrenih bolesnika okarakterisane su kao:dominantne.apstrakciji i iluzionistickom bekstvu iz realnosti.zatvorene.povuceni ili dominantni.psihoza je porice i tezi da je zameni”.tupost.socijalno distanciranje.sadisti.odustvo emocionalne topline.bestidni.Postoji dezintegracija ega.bizarnost.Za Lenga sizofrenija je iskustvo otkrovenja.ICD-X) sizofrene poremecaje karakterise poremecaj misljenja i opazanja.hladne.preosetljive.stupor 6.)negativni simptomi-apatija.fragmentiranost.sanjari. -U sferi misljenja dominiraju:simbolizam.zaokupljenost sobom.apstraktno rezonovanje.Ocevi su :nesigurni.lenjost.sa znacima nelagodnosti i bojazni u izrazavanju sopstvenog misljenja.poremecaji porodicne komunikacije(igra pozitivnih i negativnih poruka).Frojd iznosi:”Neuroza ne porice stvarnost.koje je izrazitije kod monozigotnih blizanaca.)Paranoidna sizofrenija-ova forma sizofrenije pocinje u odraslom dobu.Socijalni faktori su nespecificni.Klinickom slikom dominiraju:pranoidne sumanute ideje i halucinacije.oskudna povlacenje i pad socijalne efikasnosti verbalizacija.naglaseno -Klasifikacija-prema Desetoj medjunarodnoj klasifikaciji(MKB-X.Za Tacno dijagnostikovanje znacajni su sledeci simptomi: 1.cesta upotreba brojeva.stidljivi.Antipsihijatar Leng kaze:sizofrenija je psihicki zdrava reakcija na nezdrave socijalne uslove zivota.)sumanute ideje uticaja i upravljanja 3. 2.ili igraju ulogu zrtve.subjektivizam.Sto se tice emocionalnog zivota:dominiraju ambivalencija.odsecanja delova sopstvenog tela.zagonetnost ili emocionalna hladnoca.astenicne).Poseban fokus istrazivanje je porodica sizofrenog subjekta.submisivni. gracilne knjigama ili prirodi.puni obzira i lepih manira.povuceni.)sumanute ideje svemoci.agresivne.sklone meditacijama. -Vrste sizofrenije: 1.Karakteristicne su sumanute ideje 62 .introvertne.dozivljaj citanja ili oduzimanja misli.posle tridesete godine zivota.sklonost magijskom misljenju.nezreli.)asocijalni.nesklad emocija.socijalno 7.nadmeni.Postoji kontradiktornost izmedju neverbalnih i verbalnih poruka(matakomunikacija).velicine.raspad strukture.komunikacije za vanzemaljskim bicima 5.konformisti.okrenuti senzibilni.bizarnost.endorfina.)gubitak interesovanja.Genetske teorije isticu znacaj nesledja u porodicama.katatoni i eho fenomeni.krutost.neadekvatan ili zaravljeni afekat.preplitanje realisticnih i nerealisticnih detalja.ponavljanje figura.interpretacija da je to dejstvo natprirodnih sila.nepovezan tok misli.besciljnost.

Izrazen je premecaj misljenja i gubitak kontakta sa stvarnoscu.bezvoljni a prognoza bolesti je losa.koje svojoj okolini deluju kao osobenjaci. SIZOTIPSKI POREMECAJ LICNOSTI -Sizotipski poremecaj je izdvojen kao poseban zbog sledecih osobensoti:ekscentricnog ponasanja osobe.grandomanska sumanutost(ideje visokog.erotomanska sumanutost.)Hebefrena sizofrenija-akutni ili preakutni pocetak se manifestuje:paranoidnohalucinatornim sindromom.U ovoj grupi obolelih postoji rizik od samoubistva.negativistican je i nemoguce ga je pomeriti iz zauzetog polozaja. PONASANJE SIZOFRENIH BOLESNIKA 63 .)Rezidualne sizofrenija-karakterise se podmukloscu.Bolesnik je u stanju stupora.ne reaguje ni na kakve drazi.magijskom misljenju.strahom od deformiteta telesnog izgleda.Pacijent voljno zauzima neprikladan ili bizaran polozaj tela.neadekvatnog misljenja i afekata.sumanutost ljubomore.Afekt je neadekvatan.Ova forma sizofrenije najcesce ima dobru prognozu.sklone su socijalnom povlacenju.skloni praznjenju besa i agresivnosti.sumnjicavi.simptomima katatonog sindroma.Prognoza je obicno losa.Mogu se javiti katatoni simptomi.Iz stanja stupora moze iznenada da upadne u stanje neobuzdane motorne agitacije i agresivnosti.depersonalizacijom i derealizacijom.seksualne i druge telesne senzacije.automatizam.odsutnog ili neobicnog ponasanja.Bolesnici su cesto napeti.sklone metaforama.U govoru postoje neologizmi.do potpune dezintegracije licnosti.neprijateljski nastrojeni. 5.halucinacije mirisa i ukusa.Bolest najcesce pocinje u adolescenciji.javljaju se eho misli.cudnog.misaonim i govornim stereotipijama. 4.postepenim tokom.javljajuse iluzije sa depersonalizacijom i derealizacijom kao i povremenim kvazipsihoticnim epizodama u kojima dominiraju iluzije.obicno je hronicnog toka i moze evoluirati u sizforeniju.poznate kao katatona pomama.nametanje.autisticne licnosti.Zbog toga nisu preporucljive nikakve neumesne opaske na njegov racun.koji on dugo zadrzava bez vidljivih znakova umora. 3.negativizam ili eho fenomene.zaravnjen.Medjutim on opaza sve sto se oko njega desava i u stanju je da to verno opise kad izadje iz stanja stupora.Ponasanje je regresivno.dezinhibirano.)Postsizofrena depresija-depresija nastaje posle sizofrene bolesti.peaceno neadekvatnim smehom.oduzimanje ili emitovanje misli.Vizuelne halucinacije su retke.sumnjicave su i paranoidne.To su emocionalno hladne.bizarno.Mogu se javiti bure emocionalnog besa i agresivnosti.prekid misaonog toka.)Katatona sizofrenija-pocinje akutno.Sizotipni poremecaj je cesci kod osoba sa odredjenom naslednom konstitucijom.besciljno.moze mu se nametnuti polozaj tela i udova.Moze ispoljavati stereotipije.ili su pak novonastali kao psihicka reakcija na bolest.can ni na veoma bolne drazi.Bolest se moze javiti u epizodama ili moze dobiti i hronicni tok.i nije pracena ni sumanutim idejama ni halucinacijama.misaoni tok je nepovezan.proganjanja.Bolesnik u stanju stupora moze biti pod uticajem zastrasujucih halucinacija i sumanutih ideja.imperativne akusticke halucinacije.nesvrsishodno.Karakteristicno je osiromasenje sozijalnih kontakata obolelih osoba.Kod nekih pacijenata terapija antidepresivima daje efekte a kod nekih je bez efekata.ideje odnosa.opsednute opsesivnim idejama.Oboleli ispoljava vostanu savitljivost.halucinacije i ideje slicne sumanutim. 2.Afektivna demencija i intelektualna neuspesnost predstavljaju poodmaklu fazu bolesti.primitivno.nametanjem seksualnih i agresivnih sadrzaja.Ove osobe su emocionalno hladne.plemenitog porekla.Depresivni simptomi demaskirani su po povlacenju psihoticnih simptoma.progresivnim propadanjem.Pacijenti su zaravnjenog afekta.misonarstva).

ekstremni bes.parafrenija 2.paranoidna psihoza.naredbi i slicno.”sumanutost kao oblik zivljenja”.odsustvo sizofrenog rascepa i autizma.)indukovani paranoidni poremecaj 3..preziranje zivota.periodi manifestne anksiozonosti.mutisticni.)Drugi perzistentni poremecaji sa sumanutoscu-sumanuta dismorfofobija.nesistematizovani -Razvoj.odredjene crte licnosti. -Izvestan broj obolelih se potpuno oporavi.nesigurnim licnostima koje pribegavaju precenjivanju 64 .)fantasticne psihoze -Prema Desetoj medjunarodnoj klasifikaciji perzistentni poremecaji sa sumanutoscu podeljeni su u tri grupe: 1.nepredvidljivo sa fazama produzenog uzbudjenja.omalovazavanja.i vecina autora smatra da nemaju veze sa sizofrenijom.saveta.)akutni pranoidni poremecaj -Francuski autori opisuju grupu hronicnih sumanutih psihoza sa sledecim karakteristikama:sumanuto otudjenje bolesne osobe.)paranoja 2.mogu tokom godine ispoljiti akutne psihoticne epizode.kao i zivotne istorije premet su brojnih istrazivanja.U nastanku bolesti od znacaju su:genetski faktori.To je heterogena grupa oboljenja.ekscentricno. -Frojd je pranoidne sumanutosti objasnjavao posedicom homoseksualnih impulsa.Perceptivni poremecaji mogu biti uzrok pojavi sumanutih ideja..)hronicne halucinatorne psihoze 3.grdnji.sreca.oholi.)Poremecaji sa sumanutoscu-paranoja.Otudjenost od sebe i drugih osoba dovodi do socijaslne izolacije. PERZISTENTNI POREMECAJ SA SUMANUTOSCU -Poremecaje ove grupe karakterise prisustvo sumanutih ideja koje traju vrlo dugo.lepljivi. -Ponasanje moze biti:stereotipno.U ovoj grupi psihoza nasle su se: 1.religiozna ekstaticnost.paranoidno stanje.Stuporozni bolesnici su nepomicni.involutivno pranoidno stanje.Socijalno povlacenje uslovljeno je bolescu. -Klasifikacija:prema DSM-III klasifikaciji opisuju se: 1.)Perzistentni poremecaji sa sumanutoscu.mada su ovakva ponasanja cesto posledica paranoidnosti i naredbodavnih halucinacija.napadni.Prema statistickim podacima 10-15% bolesnika koji su dostigli zadovoljavajuci oporavak.Perceptivni poremecaji:akusticke halucinacije u vidu zastrasujucih glasova.paranioa querulans 3.)sistematizovana sumanuta psihoza(paranoja) 2.Ovakvo ponasanje ne mora biti nicim izazvano.To su osobe koje u detinjstvu nisu imale bazicne sigurnosti u sebi i svetu oko sebe(roditelji su cesto sadisti).Radi se o preosetljivim.negativisticni.karakteristike licnosti i splet zivotnih okolnosti.ruganja.Raspolozenje je promenljivo:faza odustva zivotnih radosti.praceno raptusima besa. -U interpersonalnim odnosima pacijenti su uzdrzani.-Ponasanje sizofrenog bolesnika je promenljivo:agitirano.ubisva).provociraju agresivnost koja moze biti usmerena ka pacijentu(samopovredjivanje) ili ka okolini(nanosenje telesnih povreda.

odredjeni delovi tela ne funkcionisu.rigidne.)grandiozni tip-megalomani.apsurdne sumanutosti.skromno.sujetne.poseduju natprirodni talenat.pogresnim rasudjivanjem i socijalnom neadaptilnoscu.Hipersenzitivnost i osecanje inferiornosti kroz reaktivnu formaciju vodi ka sumanutosti grandioznosti i superiornosti.Zive povuceno.sami. 65 .viskog porekla.distancirane i usamljene.koju treba ispraviti legalnim akcijama.stalno traze dokaze neverstva.pise pisma.To su osobe koje se odlikuju:egocentricnoscu i samozaljubljenoscu.Fasada licnosti je dosta dugo ocuvana.)stadijum bolesnog samoposmatranja sa mnostvom hipohondrijskih preokupacija i tendencijom bolesnika da sva zbivanja dovodi u vezu sa sopstvenom licnoscu.mesijanstva.poremecajem rasudjivanja i socijalnom neadaptinoscu.precenjivanjem sopstvene licnosti.zive u atmosferi sumnje.sopstvene licnosti. -Opste karakteristike koje su karakteristicne skoro svim sistematizovanim psihozama..Osobe ne mogu da se suoce sa sopstvenom agresivnoscu i mrznjom.salje poklone.nema halucinacija i intelektualnog opustosenja kao u sizofreniji.nepoverljivoscu i distanciranoscu od drugih ljudi.rigidnim stavom. -Manjan opisuje cetiri evolutivna stadijuma paranoje: 1.sumnjicavoscu. 2. PARANOJA -Krapelin opisuje paranoju kao sumanutost sporog i podmuklog razvoja.agresivnoscu.osveta.Ove osobe su:ohole.)proganjajuci tip-u svom fokusu imaju nepravdu.sumanuta konstrukcija je logicna.racionalizuju ljutnju svesno mrzeci osobe koje mrze njih.Sumanute ideje su raznovrsne-ideje velicine.)stadijum proganjanja u kome bolesnik zakljucuje da postoji organizovana zavera protiv njega.buntovnici i progonitelji svojih izmisljenih progonilaca.)erotomanski tip-odlikuju tri faze:nada srzdzba. koji se odlikuje:hipertrofijom vlastitog ja.Religiozni su i cesto postaju vodje religioznih grupa.Skloni su samoubistvu. 4. -Projekcija stiti pacijenta od neprihvatljivih impulsa.ugrozen.U formalno-logickom smislu.pa je i ceo sistem bolestan. 6.trajnog i neoborivog sumanutog sistema.odaju cudni miris.izolovano.)mesani tip-nespecifikovani -Termin paranoidno prvi je upotrebio Krapelin.Navode se sledece karakteristike paranoidne sumanute strukture:apstraktne.proganjanja.od kojih je subjekt motren.posebna otkrica. -DSM-IV klasifikacija nudi sledece tipove licnosti: 1.Nekad krije sumanutost.nekoherentne.velike grudi).yelefonira.ljude dozivljavaju kao pretece.Bolesnik u svoje sumanute ideje investira dosta emocija. -Ovoj bolesti sklone su licnosti koje se u strucnoj literaturi nazivaju paranoidni karakter.)ljubomorni-su njacesce medju muskarcima.nepriznatog prava.Druge osobe dozivljaju se kao neprijatelji.Pradoksalnog su ponasanja.limitiranih seksualnih kontakata.pronalazastva.ali zasnovana na pogresnim zakljuccima.ocuvanje jasnoce i reda u mislima.uporne u svojoj “ubedljivosti”.Voljen je od neke cuvene osobe.suyperiorne.ugrozavajuce.volji delanju.postaju maksimalno oprezni.dismorfofobiji(ruzan nos.. 2. 3.nesistematizovane.Sumanute ideje su sistematizovane.ljubomore. 5.)somatski tip-skloni su hipohondriji.eroticnosti.

zrtva je denunciranja zbog cega je sputana i depresivna.kod obolelog se javlja sumanuta ideja o postojanju imaginatornog partnera koji se uhodi.Induktor je intelektualno superiornija osoba.pronalazastva sa retrogradnim falsifikovanjem proslosti. PSIHOZE PASIJE I REVANDIKACIJE -Psihoze pasije-ovde spadaju psihoze ljubomore i psihoze erotomanije.rigidna.Osecanja i strasti drzi u sebi.Ova vrtsa psihoze jeste sumanutost dve osobe-induktora i indukovane osobe.pevaca.po pravilu sa paranoidnim idejama proganjanja(perzekucije). PARAFRENIJA -Krapelin parafreniju smtra patoloskim stanjem izmedju paranoje i paranoidne sizofrenije.U psihotocnoj epizodi bolesna osobaje u centru zbivanja.Indukovana psihoza moze da zahvati porodice i vece socijalne grupe-“kolektivno ludilo”. SENZITIVNA PSIHOZA ODNOSA -Senzitivna licnost je:stidljiva.a ranjivost i inferiornost mogu dovesti do depresivnih epizoda i sumanutih ideja odnosa.benignog je toka. 66 .dosao do zakljucka zasto to cine.Pogresno interpretirajuci culne ili intelektualne utiske ove osobe svemu pridaju tajanstveni smisao.ambiciozna. -Ovde spada i indukovana psihoza sa sumanutoscu.dok su kod druge osobe sumanute ideje indukovane i nestaju kada se indukovana osoba ukloni od induktora.)stadijum otudjivanja karakterise se bolesnikovom identifikacijom sa sumanutim idejama. 4.U realan zivot ukljucuju se relativno dobro.Zene oboljevaju cesce od muskaraca.preosetljiva u interpersonalnim komunikacijama.lako psihicki i fizicki umorljiva.koja svoju sumanutost emituje jednosmerno ka zdravim osobama.Kod psihoze erotomanije.opsuje i pruzaju se “dokazi”.Pacijenti dozivljavaju i halucinacije.skromna.Kod psihoze ljubomore.perfekcionizmu i osecaju nezadovoljstva.bez sizofrenog poremecaja ega i sa zdravim delovima licnosti koji mu sluze kao odbrana od mnostva sumanutih ideja.)stadijum transformacije licnosti u kome je bolesnik u analizi pretecih i ugrozavajucih po njega namera. PSIHOZA INTERPRETACIJE -Dominantna sumanutost je bolesno ubedjenje osobe da je progonjena.socijalnom izolacijom i tendencijama ka realizovanju sumanutih kreacija.Pocinje u kasnim godinama zivota.Na tom stadijumu javljaju se sumanute ideje velicine.U ovom slucaju samo jedan clan boleuje od parvog psihoticnog poremecaja.sklona introspekciji.Bolest se razvija medju krvnim srodnicima ili bracnim partnerima.cesto netolerantna.bolesnik sumanuto veruje da je voljen od drustveno priznatih licnosti(glumica.3.Indukovana osoba je zavisna i podredjena obolelom partneru.politicara) koje mu na diskretan nacin preko televizije ili stampe otkrivaju svoju ljubav.razvija se postepeno.U klinickoj slici dominiraju nesistematizovane sumanute ideje raznovrsnog sadrzaja.

preterano trosenje novca. MANICNA EPIZODA -Manicnu epizodu odlikuju:poviseno raspolozenje.manija bez psihoticnih simptoma.nerealnost 67 .)Kod manicnog tipa i manicni i sizofrni simptomi ispoljavaju se istovremeno u toku zamaha bolesti.akusticke halucinacije.Postoje gubtci normalne socijalne kontrole.nesanicama.)Manija bez psihoticnih simptoma-raspolozenje je poviseno(varira od veselosti do neobuzdanog uzbudjenja).drugi i nespecifikovani poremecaji raspolozenja.depresivnog ili mesanog tipa. 2.beznadeznosti i samoubilackim milsima. 2.motorni nemir.Dominiraju sledeci simptomi:povecana aktivnost. 1. -Sizoafektivni poremecaj moze biti:manicnog.telesne mase.)Hipomanija-predstavlja umereno poviseno raspolozenje(veselost.bekstvo ideja.izrazena potreba za socijalnim kontaktima.depresivna epizoda.Mogu se javiti sumanute ideje velicine uz naglaseno samopostovanje obolelog.smanjene potrebe za spavanjem.Ideje proganjanja mogu biti pracene razdrazljivoscu i agresivnoscu.)Depresivni tip-odlikuje epizoda istovremenog ispoljavanja depresivnih i sizofrenih simtoma.Hipomanija moze da se javi kao posledica:stresa.radost.usporenoscu..ili u razmaku od nekoliko dana..rekurentni depresivni poremecaj.teskoce u koncentraciji.) SIZOAFKETIVNI POREMECAJ -Sizofreni i afektivni simptomi ispoljavaju se istovremeno.energije.-Psihoze revandikacije-u ovu grupu psihoza svrstani su:kverulanti(oni koji vode maratonske sudske procese kako bi isterali pravdu).manija sa psihoticnim simptomima.Depresivno raspolozenje praceno je gubitkom apetita.ometanje ili upravljanje pacijentom.povecanje mentalne i telesne aktivnosti. 1.isticanje sopstvene velicine.U ovu grupu spadaju:hipomanija.vodje sekti.skloni su nasilju.rasejanost.prati ga hiperaktivnost.padom interesovanja i koncentracije.agresivne licnosti u sustini inferirorne-mogu biti revolucionari.nastupi besa i agresivnosti.pronalazaci i pasionirani idealisti(borbene.Govor je metaforica.tuge ili nekog traumatskog dozivljaja.osecajem krivice.bipolarni afektivni poremecaj. AFEKTIVNI POREMECAJI -Prema Desetoj medjunarodnoj klasifikaciji ovde su svrstani:manicna epizoda.poremecaj paznje.nadmeno ali i prostacko ponasanje.postojanje zavere i pretnje ubistvom pacijentu.U grupi sizofrenih simptoma su:sumanutost emotivanja misli.nekriticno i neprimereno ponasanje.bujica misli.povecana seksualna energija.ekspanzivnost) koje znacajno utice na intelektualne i fizicke aktivnosti hipomanicnih osoba.perzistentni poremecaj rasplozenja.naglasena pricljivost.odsustvo inhibicija i pristojnisti u socijalnim situacijama.

prestupa.Osoba zbog toga vrsi samoubistvo u depresiji.bogatstva i viskog porekla.tako da ego postaje objekat agresije super-ega. -Znaci i simptomi depresije: 1.bekstvo ideja.gubitak zivotnog elana.gubitak interesa.U zalosti gubitak je u svesnom delu licnosti i lokalizovan je u spoljasnjem svetu i spoljanji svet postaje siromasan i prazan.Razdragani su i iz neobuzdane radosti mogu preci u nemotivisano tuzno raspolozenje ili jarost.strahovanja.Postoji poremecaj neurofizioloskog funkcionisanja sa nesanicama.erotska sumanutost i sumanute ideje odnosa.nerazumljive verbalne ekspresije.Ovi bolesnici na ekstravagantan nacin uredjuju sebe i prostor: zene se oblace nakindjureno i nafrakano ili su pak aljkave i zanemarene licne higijene. -Psihoanaliticari isticu da konflikt ega i super-ega dovodi do internalizovanja agresije(okretanje agresije ka sebi). DEPRESIJE -Depresija je patolosko raspolozenje koje se motivaciono.Dolazi do ubrzanja svih vitalnih procesa i oslobadjanja nagonsko-afektivnih pulzija.svemoci.religiozna sumanutost.Po Frojdu u melanholicnom napadu nad-ja postaje prestrogo.Misaoni tok je ubrzan..ratnici.kvantitativno i kvalitativno razlikuje od normalne tuge.razvod.U megalomanskom obliku sumanutosti dominiraju sumanute ideje:velicine.Pacijenti su iritabilni i sumnjicavi.promiskuiteta.Dezinhibirano ponasanje ispoljava se u obliku:manicnog orgijanja.U depresiji gubitak je u nesvesnom.Abraham istice znacaj ambivalencije.bezvoljnost.voleti.grdi. 2. 68 .Averzivni stimulusi ili gubitak potkrepljenja mogu osobu usmeriti da razvije tzv naucenu bespomocnost.smrt bliske osobe.)Manija sa psihoticnim simptomima-u klinickoj slici dominiraju:ekspanzivna sumanutost(preterano samopouzdanje do grandioznosti).osecaj bezvrednosti.bespomocnosti.tako da ga istovremeno mrzi i voli.promena radnog mesta.smanjen kapacitet emocionalnog reagovanja.osecanje krivice.)motivacioni-neodlucnost.Kod tuge ne prostoji osecanje krivice.postoji igra reci.Nema sumanutih ideja i halucinacija.pesimizam.seksualnih nastranosti. -Bihejvioristi zakljucuju da je rec o obrazcima ponasanja neprilagodjenim objektivnoj situaciji.odnosno objekat sa kojim se nalazi u jednom ambivalentnom odnosu.odlazak clana porodice.Super-ego zbog prekomerne strogosti izaziva nove frustracije koje pobudjuju agresivnost koja mora da bude ponovo blokirana.ekscesa ali i zloupotrebe alkohola i droga.biti).)emocionalni-depresivno raspolozenje.prenaglasena seksualna energija i dezinhibicija.nekontrolisano trosenje novca. -Opisuje se osam dogadjaja za nastanak simptoma depresije:bracne svadje.jer ona na taj nacin ubija drugog u sebi.u psihomotornom nemiru su agresivni i nasilni.zapostavljaju licnu higijenu.Ego je siromasan i prazan i zasluzuje kaznu od super-ega. 3.Agresija prema roditeljima transformise su u agresiju prema sebi.Gubitak objekta transformise se u gubitak ega.sto cesto dovodi do besa prema vlastitoj licnosti.oboljenje osobe ili clana porodice.dovode sebe u stanja teske iscrpljenosti.zlostavlja ja..Gubitak moze biti i imaginaran.tetovirani.planova. -Sociogenetske teorije isticu znacaj gubitka drustvenog statusa ili nemogucnost zadovoljenja egzistencijalnih potreba(imati.ponizava.anksioznost.a konflikt ega i ego-ideala do narcisticke povrede i osecanja bespomocnosti.poglavice.Muskarci su takodje upadljivi-ekstravagantni.bezvrednosti kao ni dozivljaja sopstvene unutrasnje praznine.uslova rada.Moze nastupiti manicna pomama.

Dejstvo razlicitih stresora.sklone sklapanju poznanstava.vitalan.malaksalost.impotencija. mimika.proganjanja.nemastovit.bez socijalne stege i kocnicauzivaju u zivotnim radostima(jelu.).entuzijasta. 3.samoubilacke misli. bolesti i ispoljava -Hipomanicne osobe su:srdacne.a najnovije teorije ukazuju na poremecaje nekih kateholamina i nekih minerala(natrijum i klacijum).optuzuju.zakocenost.sposoban.demoralisanost.euforicno rasplozenje moze se ispoljiti u epizodama hipomanije.Manicne epizode traju krace a depresivne duze.traumatskih dogadjaja.monoideizam.gubitci objekata ljubavi i reprezentativnih zivotnih vrednosti.dismenoreja.greha.osecajan. 7. -U teskoj depresivnoj epizodi prisutni su sledeci simtomi: 1.konvencionalan. -Premorbidna licnost menja se posle vise epizoda pasivnost.)spoljni izgled-zabrinut pokreti.gubitak libida.)halucinacije-po pravilu akusticke u skladu sa sumanutim idejama(grde ih.originalan.savesne. 2.bolovi. 8.umerene ili teske depresije bez psihoticnih i sa psihoticnim simptomima.smanjeni nivo zatajivanje.manije sa i manije bez psihoticnih epizoda.bespomocnost.krasi ih bogatsvo ideja i kreativnost.nekonvencionalan.Izmedju ovih intervala postoji interval zadovoljavajuce remisije i uspesnog funkcionisanja.dusevan.monoton usporen govor.razborit.smanjenog vitaliteta.)psihomotorni-usporenost.)somatski-gubitak energije.mastovit.opstipacija.dobrih empatskih kapaciteta.pad efikasnosti.depresivne 4.sumanute ideje ekonomske 2.socijano BIPOLARNI AFEKTIVNI PORMECAJ -Bipolarno-afektivni poremecaj karakterise smenjivanje nemotivisanog lepog..sklone religioznim temama..neoriginalan.oskudni spontani 6..placljivost.3.)sociointegrativni-usamljivanje.bede.)Manicni tip:nepostojan.suicidalne radnje.oskudna misljenje.znacajno uticu na pojavu ove bolesti.sklon riziku. sferi.ljubavi i picu).visestruko zainteresovan.gubitak telesne tezine.gubitak apetita. aktivnosti.Endokrine teorije smatraju da je manijako-depresivna psihoza posledica poremecaja zlezda sa unutrasnjim lucenjem(tireoidea).jednostrano zainteresovan.)Zajednicka obelezja:aktivan. 5. -U depresivnoj epizodi mogu se manifestovati epizode blage.introverziju.Nasledje se smatra dosta znacajnim.u sferi zdravlja.)sumanute ideje-u moralnoj propasti.radosne.otezano misli.savetuju da ne zive.)Melanholocni tip:istrajan.)vegetativni-nesanica. -Bipolarni afektivni poremecaj u kome dominira veselo. -Tipicne kombinacije premorbidnih crta licnosti manicno-depresivnih bolesnika: 1.neefikasnost.profesionalno zatajivanje.samostalan.)kognitivni-slaba koncentracija. izraz lica.Depresivne osobe su:istrajne.postuje autoritete..euforicnog raspolozenja(u formi hipomanije i manije) i depresivnog raspolozenja.agitacija.pedantan.Takodje uticaj psihickih trauma je veoma vazan.pesimizam.. -Klinicka slika: 69 .galantan. -Etiologija-za sada ne postoji teorija koja objasnjava uzroke ovog oboljenja.izbegava rizik.iscrpljenost..

.Nagoskovoljne funkcije su naglasene-nagon za ishranom je povisen.Bolesnik optuzuje sebe i falsifikuje proslost.sozijalne kontakte...puni zalbi.U periodu blagog depresivnog raspolozenja osobe gube kapacitete za lepe zivotne dozivljaje i uzivanja.Mena zivotnih radosti i uzivanja.Ovakvo raspolozenje intenzivnije je u jutarnjim casovima i u toku prepodneva jer se bolesnik nalazi pred novim danom za koji cesto veruje da nije zasluzio da prezivi.Bolesnik je tuzan.Glavni simptomi su:povisenje afekta u smislu nemotivisanog veselog raspolozenja(hipertimija sa euforijom). -Misaoni tok je usporen sve do bloka u misljenju.povecanih interesovanja za seksualne i druge aktivnosti koje pricinjavaju zadovoljstvo.Tipicna je bujica ideja..pa im se daju jake doze sedativa.Bolesnik moze ispoljavati sadrzajne poremecaje misljenja-sumanute ideje velicine.U periodu povisenog raspolozenja osobe ostvaruju prijatne socijalne kontakte.Kriticnost i uvidjajnost bolesnika su izbrisane.povisen impuls za govorenjem.Bolesnici su okrenuti sebi i svojim morbidnim sadrzajima.govorljive su i duhovite.zastrasen.Paznja je hipervigilna(skoro rasuta).aktivne i preduzimljive.pesimizam.rigidni.napeti..Bolesnici gube apetit ili odbijaju hranu.ekonomske propasti.Javljaju se slusne iluzije.visokog porekla.optimisticne i kreativne. 2.nista ne traze..Distribucija paznje je nemoguca.Ne zahtevaju psihijatrijsku pomoc.U to vreme je i najveca opasnost da bolesnik ne izvrsi samoubistvo.Kod agitirane depresije tuga i strah izazivaju psihomotorni nemir.)Manicna faza-pocinje postepeno iz blago manicne epizode(hipomanija) ili depresivne.Nagonske i voljne funkcije su snizene.kao i inicijativa bolesnika(hipoaktivnost).Moze se javiti i depresivni stupor.Dominantni simptom je depresivni ton raspolozenja.1. 2.teskoce u koncentraciji.depresivni.Takvo raspolozenje prati zivahna mimika i simbolicko odevanje u kome dominiraju vedre i zive boje.)Ciklotomija-faze blagih ushicenja i blagih depresija pocinju u ranom odraslom dobu i imaju tendenciju hroniciteta.pacijenti su tmurni.nesanice.zabrinut.Moze poceti i naglo posle depresivne faze.Bolesnici satima sede.tvrdeci da je celog zivota nemoralno ziveo i radio i da treba da dobije zasluzenu kaznu.)Depresivna faza-bolesnik je povisenog afekta ali u formi nemotivisane tuge i straha.skok i diskoordinacija nagonsko-voljnih funkcija.dolazi do gubitka samopouzdanja i osecaja neadekvatnosti.postojanju neizlecive bolesti. PERZISTENTNI POREMECAJI RASPOLOZENJA 1.Dominiraju sumanute ideje depresivnog tipa-krivice.seksualni nagon je razuzdan... REAKTIVNA STANJA 70 .Poremecenog su apetita ali bez psihoticnih simptoma.trazi spasenje ili pokusava samoubistvo.Slican je neurotskoj depresiji.bekstvo ideja..Zivahan afekt pracen je ubrzanim misaonim tokom.Ovi bolesnici pate od nesanice.prelaskom u hronicnu maniju ili depresivnu fazu.Tenacitet paznje skoro ne postoji.)Distimija-karakterise se promenljivim odnosom blagih depresivnih faza i perioda relativne normalnosti.psihomotorna hiperaktivnost.bolesnik je uzbudjen.bogatstva.Nagon za zivljenjem je izmenjen a samoubistvo se tretira kao nacin izbavljenja iz nepodnosljivog stanja.snizenog seksualnog nagona..Manicna faza zavrsava se:ozdravljenjem.smanjenog samopostovanja.reducirane mimike.

gomilanje traumatskih dozivljaja.Iscezavanjem traumatskih faktora iscezava i psihoticna epizoda.iznenadnost. d.Najcesce su pracene sumanutim idejama proganjanja i halucinacijama.zivotne nesrece dovode do nepsihoricnih i psihoticnih manifestacija.bekstva.imaju i odbrambenu funkciju.rekovalescencije.Medjutim ove psihoze su mnogo cesce kod mentalno slabijih struktura. a.Predisponirajuci faktori za nastajanje psihoze su:psihicka iznurenost.iluzijama i sumanutim idejama proganjanja. mehanizam-dvojna 71 .naglo pocinjanje.halucinatorno-delirantne reakcije i slicno.emocionalno nezrele.Razni stresni dogadjaji.Reaktivne psihoze dele se na:primitivne zastitne reakcije i slozene psihogene reakcije. 1.a mehanizam nastajanja je autosugestija o postojanju psihickih oboljenja.licnost bezi u svet svog detonjstva i ponasa se detinjasto.Smatra se da i najstabilnije licnosti ne mogu odoleti najsnaznijim traumama. -U reaktivnim psihozama dominira disocijativni licnost.)Paranoidne reakcije-dominiraju sumanute ideje proganjanja.-Reaktivna ili “psihogena stanja” predstavljaju odgovor na traumtski dozivljaj.jer stite osobu od daljeg dejstva traumatskih faktora.manifestovanje u raznovrsnim klinickim slikama i dobra prognoza.povreda najosetljivijeg dela licnosti.)Slozene psihogene reakcije-traumatski dozivljaji deluju na licnost tokom duzeg perioda ili ih osoba dugo dozivljava. c.To je nesvesno begstvo u bolest. c.)Puerilizam-posle traume.)Ganzerova psihoza-slicna pseudodemenciji ali ovde postoji i poremecaj svesti sa retrogradnom potpunom ili delimicnom amnezijom.ali nije poremecene svesti. ZATVORSKE PSIHOZE -Dele se na dve grupe:manifestacije konstitucionalne prirode i “zatvorske psihoze”.)sizofrenicke reakcije-nastupaju kod sizoidnih licnosti.)pseudokatatoni stupor-posle psihicke traume osoba zapada u stupor. -Bitne karakteristike ovih poremecaja su:vremenska povezanost i vremenski ograniceno trajanje.)Halucinatorno-delirantne reakcije-poremecaji opazanja sa raznovrsnim halucinacijama.labilne i nesigurne licnosti su sklone ovakvom tipu reagovanja.negativizam ili motornu poslusnost sa stereotipijama i eho fenomenima ali sa zivahnom mimikom i demonstrativnim ponsanjem. a.sa maksimalno izrazenim strahom-najcesce se javljaju kod osoba osucenjih na samicu.prolongirana stanja napetosti. REAKTIVNE PSIHOZE -Reaktivne psihoze su akutno nastali psihicki poremecaji prouzrokovani dejstvima snaznih psihickih trauma.Ukljucuju se regresivni i disocijativni mehanizmi.)Primitivne zastitne reakcije-histericno struktuirane.Najcesci faktori u njihovom nastajanju su:jacina psihotraume. 2. b.Ona pri tom iskljucuje svoje intelektualne funkcije(“nesvesno simulira”). b.intoksacije.Bolest se najcesce javljaj u zatvorskim uslovima. -Reaktivna stanja uprkos cinjenici da predstavljaju slom adaptivnih mehanizama.)pseudodemencija-osoba nesvesno pribegava primitivnim nacinima odbrane od neprijatnih dogadjaja.Ipak emocionalno i intelektualno opustosenje licnosti se ne javlja.

.konfuzijom i stuporom. -Osobe koje ranije nisu ispoljavale znake mentalnih poremecaja. -Etiologija-mnogobrojni su uzroci koji dovode do reeverzibilnih i ireverzibilnih strukturalnih i funkcionalnih poremecaja mozga.alkohol.psihoaktivne supstance).U etioloske faktore ubrajaju se:iznenadna smrt voljene osobe.razocaranja.oneiricne agitacijom.gastrointenstinalne tegobe.afektivni poremecaji do neobuzdane psihomotorne uznemirenosti.depresivnim.endokrina oboljenja.meningitis).sa iluzionim i halucinatornim fenomenima.metabolicki poremecaji.dejstvo toksicnih supstanci(droga.deprivacija senzornih i socijalnih stimulusa.velicine ili 72 .Akutni delirijum pocinje naglo.)Akutni delirijum-u predelirantnom intervalu bolesnik je u psihomotornom nemiru.traumatske povrede glave i mozga. -Mogu se javiti sumanute ideje i halucinacije.intrakranijalni tumori. REAKTIVNE DEPRESIJE -Mogu biti neuroticnog i psihoticnog tipa..shvatanja i rasudjivanja.infektivna oboljenja(encefalitis.kao i gubitak etickih kvaliteta licnosti.Furiozan psihomotorni nemir rezulatat je haoticnog unutrasnjeg dozivljavanja licnosti.melanholicnim raspolozenjima.nemogucnost zadrzavanja urina i fekalija.promenljivog raspolozenja. AKUTNI MOZDANI SINDROM(SIMPTOMATSKE PSIHOZE) -Akutni mozdani sindrom karakterisu:poremecaj orijentacije.eticki konflikti i slicni intrapsihicki konflikti.Obolele osobe su neraspolozene.osecaju se bespomocno i beznadezno ili su razdrazljive i eksplozivne.zastrasen. -U klinickoj slici dominiraju:stanje mentalne konfuzije. -Maskirane depresije-patolosko raspolozenje maskirano je somatskim smetnjama:glavobolja.Najcesci uzroci su:nedostatak kiseonika.perverzni.sva ta nenormalna lica donose u zatvor svoje morbidne tendencije.grube uvrede.sindrom neirnih nogu. -Zakasneli oblici manifestuju se posle nekoliko nedelja ili meseci provedenih u zatvoru.krize narkomana.cirkulatorni poremecaji u mozgu.najcesce nocu.razdrazljiv.nekad cak i u formi epileptickog napada.glukoze i vitamina.sa teskocama upamcivanja i bistrog rasudjivanja kao i sa znacima telesnog zamora.kvalitativne izmene svesti.stupor. vizije pracene -Osobe zavisne od alkohola i droga dospevaju u alkholni delirijum tremens. 1.Bolesto do tad latentne ili kompenzovane i drugi raznovrsni poremecaji mogu biti aktivirani u zatvorskim uslovima.Uzrocni faktor moze biti traumtaski dozivljaj ili kumulativno delovanje traumatskih dogadjaja.-Delikventi.Javljaju se prolazne sumanute ideje proganjanja.vrtoglavice.poremecaj pamcenja.Zastrasujuce opticke halucinacije-haluciniraju se umrle osobe.deprivacija sna.kriminalci.burnim panicnim manifestacijama.bolovi u vratu. -Zatvorske psihoze kod primarnih delikvenata nastaju odmah nakon dospevanja u zatvor i imaju dobru prognozu(prolazne su i izlecive).reaguju anksioznoscu.agitacijom.epilepsija.izazivaju panicni strah kod bolesnika.srcane smetnje.

nesrazmera izmedju nivoa aspiracije i mogucnosti realizovanja takvih aspiracija licnosti.Ova stanja se mogu manifestovati i u toku porodjaja(moze doci i do cedomorstva).sa samoubilackim idejama. -Neurozom se proglasava i neuspela adaptacija licnosti na zahteve socijalne sredine.. -Etiologija-degenerativna ostecenja CNS.dojenje i involucija.endokrini. NEUROZE -Neuroze su funkcionalana nervna oboljenja bez vidljivih znakova organskih ostecenja. -Klinicka slika-dominiraju kognitivni poremecaji(poremecaji pamcenja.sizoidna katatona ili paranoidna stanja.sa sumanutim idejama ljubomore ili kao eroticna sumanutost.konflikt izmedju naginskih pulzija i ega.porodjaj.infektivna oboljenja.Pod ovim sindromom podrazumevaju se demencije nastale usled trauma mozga. vrsta 2.iritabilnost) i tesko propadanje licnosti.)Involutivna melanholija-oblik depresivne psihoze.konflikt licnosti i socijalne sredine.ili povratak na one nacine ponasanja i stavove kojima je nekada uspevala da ovlada svetom u svojoj okolini.Zavisno od uzrocnika postoji vise delirijuma:febrilni.)nevestinske psihoze-“psihoze prve bracne noci”.kao sto suovulacija.pracene intelektualnim propadanjem osoba.)Generativne psihoze-psihoze ili psihoticne reakcije ove grupe su u vezi specijalnim funkcijama i fazama u zivotu zena. 4.Javljaju se kod zena psihicki i edukativno nepripremljenih za seksualni odnos ili su rezultat grubog i nasilnog razdevicavanja.Psihoze posle porodjaja nastaju kao posledica poremecaja endokrinovegetativne ravnoteze.ishod intrapsihickih konflikata licnosti.)menstrualne psihoze-javljaju se u toku menstruacije.opazanja i paznje).oplodjenje.depresivno paranoidni.U takvim situacijama licnost pribegava odbrambenim mehanizmima koji predstavljaju pseudoresenja.depresivnosti. -Specificna nesposobnost kod neuroticara nastaje usled postojanaja protivurecnih motiva.a manifestuju se raznim sindromima kao atipicno manicno.)Psihoze trudnica-trudnoca predstavlja jednu sasvim novu metabolicku.nekada cak i sumracnim stanjima.kao i dejstvo medikamenata i toksicnih supstanci.apatija.mozdane traume.misljenja.. a.posttraumatski.kada je ona psihicki lako ranjiva.Majka je u stanju da izvrsi cedomorstvo ili samoubistvo.nutricioni i metabolicki faktori i epilepsija.Neuroze su psihogene bolesti kojima savremena medicina nije pronasla patoanatomske ili patofizioloske mehanizme.postoperativni i nocni senilni delirijum.Neuroza moze biti i posledica nepotupnog.koja se javlja kod osoba koje u toku zivota nisu imale nikakvih psihoticnih epizoda.emocionalni poremecaji(depresija. HRONICNI MOZDANI SINDROM -Hronicni mozdani sindrom karakterise se difuznim i najcesce trajnim strukturalnim i funkcionalnim ostecenjem mozga.ili 73 .i subjekt gubi mogucnost da upotrebi svoje snage za savladavanje teskoca. b.vracanje na prevazidjene obrazce ponasanja karakteristicne za period detinjstva.neharmonicnog razvoja i organizacije licnosti usled nepovoljne emocionalne klime u prvobitnoj sredini.Simptomi su konfuznodelirantni. 3.intrakranijalni tumori.inteligencije.menstruacija.alkoholni.depresivno ili hipohondrijsko stanje.hormonalnu i psiholosku etapu u zivoti zene.euforija.

Jedna grupa autora u nastanku neuroza istice manje vrednosti pojedinih organa ili nervnog tkiva u celini.da nije voljeno.Losa emocionalana atmosfera u porodici. 3.nepodnosljiva ili frustrirajuca.Smatra se da je period izmedju druge i pete godine u zivotu deteta.uz uvazavanje bioloskih etioloskih cinilaca.Izvesni elementi neuroticnosti smatraju se socijalno korisnim i gone licnost na umetnicko ili naucno stvaralastvo.pa licnost biva osujecena u nekim svojim aspiracijama.)neurotski manevri:odigravaju se na nesvesnom nivou i predstavljaju indirektno rasterecenje afektivne tenzije pomeranjem konflikta sa primarnog infantilnog na njegove zamene u sadasnjosti.trazenje zastite bezanjem u bolest.)Psihoanaliticari isticu znacaj traumatskih iskustava iz detinjstva.uticaj aktuelnih zivotnih situacija koje stvaraju strah i nesigurnost.Formiranje simptoma je rezulatat neuspesno resenog konflikta.ostavlja traumatske oziljke.Neuroza je dakle vracanje na intrapsihicki konflikt izmedju zaostalih ili ponovo aktiviranih infantilnih zelja i odbrana od njih.Neuroticna licnost se ponasa kruto. -Etiologija-etioloski faktori su mnogobrojni.a neurotske crte licnosti su prenaglasene.Konflikt je moguc i unutar ega licnosti.Konflikt je izmedju ida sa jedne strane i super-ega ili ega sa druge strane. 2.)neurotski simptomi:dovode do rasterecenja nagonske energije i simbol su nesvesnog konflikta.takva osoba kad odraste ce imati teskoca da se emocionalno veze za druge osobe.kao i probleme u domenu prihvatanja principa realnosti.Za razliku od neurotskih reakcija koje se mogu javiti povremeno u stresnim situacijama.Neuroticar je osoba koja najvise trpi od svojih simptoma i emocionalne labilnosti.sebe i spoljasnjeg sveta.zatim moralnih problema u medjuljudskim odnosima.ugrozavajuca.neuroze su struktuirana oboljenja koja nastaju kod licnosti koje su predisponirane.vracanje na prevazidjene obrazce ponasanja.Sledeci Frojdovu misao da je dete otac coveka.)Revizionari psihoanalize(Karen Hornaj.ili dejstva jedne snazne traume koja prevazilazi adaptivnu nosivost jedne licnosti.Neuroza se ovde moze javiti kao regresija.Nedovoljno zrele licnosti su potencijalni neuroticari. 74 .From.ciji labilnu unutrasnju ravnotezu moze lako poremetiti i relativno malo spoljasnje opterecenje.rigidno.sumanutog) izmedju sebe i realnosti.U odraslom dobu mnogi traumatski faktori mogu izazvati neurotske reakcije raznih vrsta.Preterana strogost i kaznjavanje razvijaju kod deteta osecanje da je nezeljeno. -Teorije o nastanku neuroza: 1.)neurotski karakter:”ego je stalno budan”.vrlo vazan i cesto sudbonosan za tzv neuroticnu predispoziciju.Prema njima osoba sa nekim fizickim nedostatkom osudjena je da bude neuroticna.defektna ili razorena porodica. -Po psihoanaliticarima neuroza nastaje kao kompromis izmedju nagonskih zelja i ego odbrana. -Kod neuroza po pravilu postoji patogeni konflikt koji je internalizovan. -Opisuju se neurotiski simptomi.zbog neelasticnih moralnih nazora.ona ce neuroticno reagovati.zatim pregentialne fiksacije libida.Manifestuju se u formi konverzije i psihosomatskih oboljenja.kumulativnog dejstva mnogih traumatskih situacija.Neuroza se ne prenosi nasledjem ali se uce neuroticni obrazci ponasanja roditelja ili osoba koje su za dete u pomenutom periodu emocionalno vazne.) isticu znacaj socio-kulturnih faktora u nastanku neuroza. -U odraslom dobu deluju mnogi faktori koji izazivaju psihicke traume. -Neuroticar je osoba koja moze da postavi jasne granice(za razliku od psihoticnog.Ako je ta realnost neprijateljska.neurostski karakter i neurotski manevri: 1.. 2.. -Potrebno je razgraniciti neurotske reakcije od neuroza.

Deficijentno ponasanje objasnjava se neuspelim odbacivanjem stimulusa ili neuspesnim reagovanjem.)fobicne neuroze 4.Unutrasnja strepnja projektovana je u neku fobogenu situaciju.fenomenologiju i empirijska iskustva.situacije i funkcije. 2.)disocijativni(konverzivni)poremecaji 5.Bojazan je nerealna ili neadekvatna. -Klasifikacija neuroza prema Frojdu: 1.)psihoneuroze: a.)narcisticke neuroze:psihoze c.neurastenija.)drugi neurotski poremecaji FOBICNI ANKSIOZNI POREMECAJI -Fobija je strah vezan za objekte.)fobicni anksiozni poremecaji 2.traumatske neuroze.)konverzivne neuroze(histerija) 3.hipohondrija.)reakcija na tezak stres i poremecaji prilagodjavanja 4.)somatomorfni poremecaji 6.)psihosomatska oboljenja 8.ideje.)drugi anksiozni poremecaji 3.)depresivne neuroze i reakcije 6.)neuroze straha 2. -Klasifikacija neurotskih poremecaja:nijedna od postojecih klasifikacija nezadovoljava u potpunosti etioloske kriterijume.)Bihejvioristicko shvatanje neuroza ukazuje na ulogu deficijentnog i neprilagodjenog ponasanja.Kognitivno-bihejvioralne teroije se oslanjanju na teorije ucenja i smatraju da su neurotski obrazci ponasanja nauceni.)transferene neuroze:histerija.)mesane neuroze 4.prisilna neuroza b. 75 .)granicni slucaj -Podela neuroza prema Devetoj medjunarodnoj klasifikaciji: 1.)neurastenije 7.)opsesivno-kompulsivne neuroze 5.dok se neprilagodjeno ponasanje karakterise-odgovorima u neodgovarajucim okolnostima.Strah od unutrasnje opasnosti “zamenjen” je strahom od spoljasnje opasnosti.)aktuelene neuroze:neuroza straha.3.)druge regresivne neuroze:perverzije.)karakterne neuroze i psihopatija -Prema Medjunarodnoj klasifikaciji bolesti(MKB-10-1992) u grupu neurotskih sa stresom povezanih i somatomorfnih poremecaja nalaze se: 1.neurotski karakter 3.fobije.

od objekata i predmeta.Agorafobija moze biti udruzena sa mnogim drugim fobijama.To su:stidljive.bioskop.Pacijent se fobijom koristi kao bunkerom u kojem borave njegovi nesvesni konflikti.sa dominirajucim strahom od kastracije. -Postoje razne vrste fobija:od realnih osoba.Fobije su pracene osiromasenjem kvaliteta zivljenja..-Unutrasnja opasnost i ugrozenost rezulatat je ranijih ili sadasnjih neprijatnih dozivljaja.. -Fobija je bitan faktor u nastajanju i toku neuroza.mase.Zbog neuspesnog potiskivanja.a cesto je i jedan od simptoma endogene psihoze.Bihjevioralne teorije objasnjavaju nastanak fobija mehanizmom emocionalnog uslovljavanja.U grupi somatskih i vegetativnih smetnji dominiraju:bol i nelagodnost u grudima i trbuhu.tj na spoljasnji objekat ili situaciju..eticki prihvatljive sadrzaje.preosetljive.zavisne.lupanje srca.porodicne nesrece.Cest oblik ponasanja je izbegavanje tabu objekata.pozorsite.plasljive.sa depresijom.strah od zivotne ugrozenosti. -Crtama licnosti pridaje se odredjeni udeo u genezi fobija. -Psihodinamske teorije fobiju povezuju sa fiksacijom libida na falusnom nivou.situacija. -Izbor fobije ima simbolicko i za licnost specificno znacenje.koji deluju u nesvesnim slojevima licnosti.vec nesvesno omrznutog roditelja.ubrzani srcani ritam..Moze doci i do napada panike.Nagonska pulzija ili neprijatni afekat se nesvesno prenose na prihvatljive zamene.Postoje dve vrste agorafobija:bez panicnog poremecaja i sa panicnim poremecajem.pa se ukljucuje pomeranje ili projekcija.Strogi super-ego ne dozvoljava nagonskim silama da se slobodno krecu ka egu.otezano disanje.znojenje.koju karakterise nekontrolisana i nezadrziva provala uzasa. -Dominiraju:strah od gubitka svesti.smrti bliskih i dragih osoba.srcane smetnje.sa opsesivno-kompulsivnom neurozom i depersonalizacijom.od kontakta...ili od kazne zbog nagonskih podsticaja.od prostora.ili u kojima pomoc ne bi bila dostupna-siroki bulevari.na simbolicke situacije i objekte.kao i razvijanje stanja naucene bespomocnosti.Frojd je fobicnu neurozu nazvao histerijom straha.gubitak kontrole na mokrenjem i crevima.prirodnih pojava.prepricavanjima.Izlazci iz kuce svedeni su na 76 .odnosno anksioznom histerijom.introvertne licnosti sa kompleksom nize vrednosti.nesvestice.povracanje.drhtanje.strah od ludila i gubitka kontrole i strah od gubitka samopostovanja.Zbog toga ego premesta unutrasnji problem u spoljasnji svet.na ulici ili nekom drugom mestu. -Ponasanje-najsigurnija i najcesce praktikovana taktika je “ne ostati sam”.na moralno. -Uzrocni faktori-bolest.Najcesce su izrazeni sledeci simptomi:vrtoglavice.patnjom i osujecenjem profesionalnih i drugih aktivnosti.emocionalni konflikt tezi da se probije u svesni deo licnosti i licnost u tim situacijama reaguje strahom. AGORAFOBIJA -Agorafobija-je strah osobe da se nadje na mestima iz kojih bi bekstvo bilo otezana ili nemoguce.ucenjem prema modelu i kognitivnim putem-prenosenjem informacija preko sredstava javnog informisanja.od velikih i malih zivotinja.depresija.derealizacija..ulice i trgovi.depersonalizacija. -Uzrocni faktori-po psihoanaliticarima u egu postoji strah od nagonskih opasnosti.straha velikog intenziteta.Pratilac ne predstavlja uvek roditelja zastitnika.trudnoce rodjenje deteta.od povrede i bolesti.muka osecanje gusenja.nesigurne..Pri tome potiskivanje nije dovoljna odbrana.

77 .strah od povracanja pred drugim ljudima.od ispita.telefon i lekovi u dzepu.fobicar je bespomocan.macke.osecanje da su kritikovani.bezanje u porodicni bunker.od gubitka kontrole sfinktera.kritike.zbog kojeg se pribegava taktici izbegavanja.posebno u kontaktima sa sosbama suprotnog pola ili odredjenim autoritetima.stidom i strahom.visine).gledanja krvi i rana.od odredjenih situacija(koriscenje lifta.socijalne fobije od pogleda i kriticke procene drugih.Javljaju se i neke karakteristicne telesne i vegetativne smetnje:lupanje srca.prolazak kroz tunel.od medicinskih i stomatoloskih intervencija.Retki su napadi panike. -Socijalna fobija se manifestuje strahom da se bude u centru paznje.nedostatak socijalnih vestina i razvoj pogresnih socijalnih modela.Pojam socijalna fobija prvi je upotrebio Zane.Specificne fobije vezuju se za strahove od zivotinja i insekata(psi.minimum.taksi.Strah u kontaktima sa drugim ljudima manifestuje se “nemogucnoscu” da se uspostavi verbalna komunikacija.One su metafora introjektovanog roditelja ili osoba koje kod fobicara izazivaju stid. -U ove fobije mogu se ukljuciti:strah od visine.od dobijanja inekcija. -Strategija ponsanja je karakteristicna:fobicno izbegavanje tabu-situacije.izbegavanje socijalnih interakcija.Blizina kuce.od prirodnih sila i okolnosti(od oluje..Bihejvioralno-kognitivne teorije isticu znacaj ranih traumatskih iskustava u socijalnim interakcijama.drhtanje.Socijalne fobije mogu biti diskretne(nelagodnost pri uzimanju hrane pred drugim osobama.strahom od ljudi(antropofobija).strahom od gubitka svesti.ponizavani.preosetljive..Fenihel ukazuje na povezanost socijalnog straha sa kritikama.kaznama i proganjanjima.znojenje.crvenjenje. SPECIFICNE (IZOLOVANE) FOBIJE -Simptomi fobicnog straha ispoljavaju se u situacijama koje izazivaju strah ili u toku razmisljanja o tim situacijama. -Termin polifobicni sindrom odnosi se na postojanje straha od vise objekata i situacija istovremeno.ostavljeni.strah od emocionalnog vezivanja.mesto na kraju reda posebne su taktike fobicara.i drugi obrazci socijalne stidljivosti.strahom od neprikladnog i ponizavajuceg ponasanja.. -Opste socijalne fobije odlikuju se ekstremnom stidljivoscu fobicara.zatvorenog prostora(klaustofobija).od pogleda.Zbog anksioznosti fobicar je napet.grmljavine.nastupa.socijalne fobije od gubitka kontrole..nesigurne.groma.nekomunikativne.javni saobracaj). -Uzrocni faktori-psihoanaliticke teorije povezuju socijalni strah sa stidom.vode.ismejavani.) ili difuzne-podrazumevaju sve socijalne situacije van porodicnog kruga.susret sa osobama drugogo pola.profesionalnih i drugih aktivnosti.sitne zivotinje).strah da se ne izgovori neka glupost.socijalne fobije od javnog nastupa. -U pitanju su licnosti koje su:plasljive.let avionom.nezadovoljan sobom i smanjenog samopouzdanja. SOCIJALNE FOBIJE -Dominantan simptom ovog fobicnog poremecaja je:strah od pojave stavova i ponasanja drugih ljudi i odredjenih socijalnih situacija. -Klinicka slika-opisuju se cetiri klinicke slike socijalnih fobija:opste socijalne fobije.zadrzavanja u malim grupama.socijalna izolacija.

napetim iscekivanjem buducih dogadjaja.Osobe su napete.agitirane ili u stuporu.Simptomi vegetativne nadrezenosti su:ubrzan srcani ritam.osecaj gusenja.Osobe su u psihickom i motornom nemiru.strasljivim.izlaganje opasnostima.Spavanje je praceno kosmarnim snovima.teska bolest.Zaokupljen je verovanjem da je strah opasan i da ce ga vitalno ugroziti(“dozivece infarkt”.drhtanje.Karakteristika panicnog poremecaja je naglasen.somatski i vegetativni simptomi.Pacijent izbegava aktivnost.nesigurne su. -Klinicka slika-prelazak iz latentne u manifestnu fazu prouzrokuju neprijatni i traumatski dozivljaji.”slobodno lebdecim”.interpersonalni konflikti.onesposobljujuci strah od narednih napada.razdrazljive.smrt clana porodice.prijatelja ili voljene osobe-predstavlja plodno tle za razvoj panicnog poremecaja.preplavljujucom strepnjom.Zatim traumatski dogadjaji kao sto su odvajanje od znacajnih za licnost vaznih osoba.sa teskocama koncentracije i spavanja.obamrlost. MESOVITO STANJE STRAHA I DEPRESIJE -U klinickoj slici dominira osecaj ugrozenosti i opasnosti.zatim nagli pocetak.a traje majmanje jos nekoliko minuta.”Slobodno lebdeca” anksioznost smatra se jednim od najmucnijih osecanja.Aktiviraju se neurofizioloski mehanizmi i dolazi do napada.gresnosti ili nekog gubitka.znijenje.bolest ili smrt voljene osobe.osecaj peckanja.intenzivnim.alkoholizma.pocenjuju svoju licnost i sklone su brzom i lakom zamoru kao i neodredjenim somatskim simptomima.snazan.koji su u pocetku neocekivani a kasnije osoba nauci da ih predvidi ili predoseti.uznemirene.kognitivni.hronicnim.Tipicni su:poremecaj mentalnog funkcionisanja. -Klinicka slika-napade panike karakterise diskretna epizoda intenzivnog straha ili nelagodnosti.Od znacaja su porodicne i familijarne istorije-veci broj depresija.socijalnih fobija.nastupice mentalni slom(“poludece”) i okolina ce ga prezreti i poniziti.razvod.Strah od smrti je intenzivan.dozivljaj krivice.preterani dozivljaj osobe da je manje vredna.lupanje srca..Napadi nisu povezani sa izlaganjem opasnim situacijama.GENERALIZOVANI ANKSIOZNI POREMECAJ -Generalizovani anksiozni poremecaj odlikuje se neodredjenim.zabrinutoscu.ponavljajucim i neocekivanim napadima panike.simptomi u grudnom kosu i trbuhu.”umrece”).topli ili hladni talasi.Panika dostize vrhunac posle nekoliko minuta.Dperesija osobe okrenuta je proslosti a strah ka buducnosti.hronicni stres.bol u grudima. PANICNI POREMECAJ -Panicni poremecaj je oblik straha koji se ispoljava spontanim. OPSESIVNO-KOMPULSIVNI POREMECAJI 78 .simbolicko znacenje.otezano disanje.. -Uzrocni faktori-napadima panike predhode dogadjaji koji imaju nesvesno. -Uzrocni faktori-nasledni faktori udruzeni sa razvojnim problemima i ciniocima kaosto su:nepovoljni zivotni dogadjaji.demoralisane.kao i karakteristicnim telesnim i vegetativnim simptomima.razne vrste stresova.strahom.

simbolicna vrednost novca.samoubistvo.sitnicavost.rigidnost ponasanja.pa se u njegovoj svesti pojavljuje samo prisilna radnja.svetu.) 2.preteranom redu i urednosti.kaznjavajuci superego.)prisilne radnje-su uvek simbolicke iako nekada mogu izgledati besmislene.strah od gubljenja sposobnosti kontrole sfinktera.teskoce u napustanju objekta. stanja-pacijent pribegava prislinim radnjama i -U Desetoj medjunarodnoj klasifikaciji opisane su sledece grupe:pretezno opsesivne misli ili ruminacije.Postoje i kompulzije:ciscenja.strah od izgovaranja bestidnih reci.reaktivna formacija).mesavina tvrdicluka i kompulsivnog rasipnistva.nemastovitost.izbegavanja.moralna rigidnost i asketizam. -Bitne karakteristike prisilnog neuroticara su:analno-sadisticki karakter sa tendencijom mucenja samog sebe uz istovremeno dozivljavanje srece.sporosti u izvrsavanju poslova..-Prisilne neuroze dele se na: 1..strah od agresivnih i nemoralnih postupaka.)opsesivno-kompulsivna postupcima.proveravanja.izolovanost. 4.odbrana od izrazavanja tih teznji.)fobicne opsesije(paljenje svetla u slucajevima fobije od mraka) 3.odredjene crte licnosti i razni stresori. -Prisilni anankasticni karakter je opisan sledecim obelezjima:opreznost.samokaznjavanja zbog tih socijalno neprihvatljivih teznji i fantazija.Pacijent potisne emocionalni uzrok prisilne radnje..perfekcionizam.strah od gubitka kontrole na javnom mestu).gde se preplicu cistoca-prljavstina.Moguce su i prisile magijskog misljenja:”teranje baksuza”.bogu.tvrdicluk.koja tad predstavlja simbolicku odbranu. -Mesaju se elementi erotizma i sadizma.bezocno ponasanje.”kucanje u drvo”.ritualima.pretezno kompulzivne radnje(opsesivni rituali).preterana cistoca i urednost.sumljicavost.cednost-porok.ponistavanje.)impulsivne opsesije-prisilni strah od apsurdnih postupaka(izgovaranje bestidnih.Izraz su zabranjenih radnji i mastanja.pravda-nepravda. -Prisilna ideja i prislina radnja najcesce se javljaju zajedno. -Uzrocni faktori-veci rizik oboljevanja imaju osobe koje uz genetske faktore imaju i nepovoljne porodicne faktore(mentalne bolesti u porodici.moralne krize.sklonost proveravanju.sklonost introspekciji i manija reda i urednosti.o fiksaciji libida u analno-sadistickoj fazi i regresija.pasivnost.moze dovesti do osecanja krivice..mada se opsesije mogu javljati i bez kompulzija.)prisile-su najcesce simptom nesvesnog konflikta.podmetanje pozara.)opsesivno-ruminativne-preokupiranost prislinim mislima i idejama 2.kulturoloske faktore.djavolu. -U psihoanalitickim teorijama dominiraju stavovi o znacaju mehanizama odbrane(izolacija.sto ga vezuje za kucu ili ga primorava da bezi taksijem.Vrlo je neprijatna opsesivna zaokupljenost kriminalnim postupcima kao sto su ubistva. -Klinicka slika-opisuju se: 1.radnje i drugi nespecifikovani poremecaji.)opsesije i sumnje(o sebi.ljubavmrznja.morlana ispravnost.kao i nesvesnog osecanja krivice.sizoidnost.mesovite opsesivne misli. 79 .opsednutost brojanjem. 5.Povecanje samosvesti i samokriticnosti uz okrutan.hipermotivnost.Najcesce je to pacijentovo prisilno pranje ruku.prljavstina.stidljivost i inhibicija u socijalnim kontaktima. -Da bi neutralizovala strah osoba ukljucuje regresivne mehanizme ponasanja:ambivalenciju i magijsko misljenje.skaradnih reci.sumnja u sve i svasta.moralna skrupuloznost).

-Prisile se javljaju kod neuroticara i psihoticara.zeljna deteta. -Piromanija-je sklonost podmetanju pozara.Mnogo vekova kasnije zapazeno je da od histerije mogu da obole i muskarci.nekada sa erotskom simbolikom.u doba Hipokrata i Galena.a disocijativni naglo.U predisponirajuce cinioce treba uvrstiti:porodicnu sklonost. -Histerija je bila poznata jos u starom veku.Naziv histerija potice od Hipokrata.Smatra se da nije primarno opsesivni simptom i retko je u cistom stanju. -Histericne osobe mogu oponasati svoje roditelje ili clanove porodice.kao i one na nizem nivou obrazovanja cine brojniju grupu.Ako iz tih psihickih konflikata nastanu telesni simpotmi.sto nije slucaj kod osoba sa organskim hendikepima koje su obicno zabrinute i depresivne.Frojd je isticao znacaj seksualnih pulzija.a simptomi su zlodela “necastivog”.Medjutim danas se istice znacaj agresivnih impulsa.kao govor tela i dovodi do emocionalnih satisfakcija i rasterecenja.Konverzivni simptomi pocinju tiho.ali i istovremeno do osecaja krivice. -Prisilne neuroze se lece psihoterapijom i medikamentima.osoba dozivljava olaksanje i cesto ispoljava fenomen “lepe ravnodusnosti”.histericna osoba nije zabrinuta.da se ukrade predmet izlozen u trgovinskoj radnji.Iznenada iskrsla zelja pracena je ansioznoscu i borbom protiv realizacije. KONVERZIVNA NEUROZA-HISTERIJA -U Desetoj medjunarodnoj klasifikaciji ne koristi se termin histerija.ali i posle 25.histericne crte licnosti.cesto izazivaju neurotske reakcije.psihosocijalni stres. -U histeriji(konverziji) simptom se pojavljuje kao metafora.kada osoba 80 .cija materica. -Uzrocni faktori-javlja se cesce izmedju 15.Prednost je data terminu disocijativno. -Histerija je simulacija bolesti da bi se razresili nesvesni konflikti.cesto neodoljivu.Izvrsenje cina dovodi do pada tenzije.verujuci da joj se to natura spolja.luta po telu i izaziva razne simptome.a materijalna vrednost je najcesce zanemarljiva.jer je svestan da one poticu od njega.cak ravnodusno ili uz osmeh saopstava da joj je ruka oduzeta.zloupotrebe i zavisnosti od droga.Neuroticar svoje prisile koje se kose sa moralom.U srednjem veku se verovalo da su u tela obolelih usli djavoli.nikada ne realizuje.Osoba se cesce uspesno bori protiv iskusenja.tada je u pitanju konverzija.a dat je prema grckoj reci-hystera-materica.Kada se konflikt transformise u simptom. godine.Izbor organa koji ce “oboleti” je takodje metaforican.-Kompulzivni fenomeni otkrivaju se u mnogim slucajevima.Ukradene stvari imaju simbolicku vrednost. -Kleptomanija-predstavlja prisilu.Pacijenti upucuju okolini simptome koje treba desifrovati.promiskuiteta i seksualnih devijacija.pa nezadovoljena materica izaziva odgovarajuce bolesne manifestacije.Hipokrat je smatrao da se bolest javlja kod zena nerotkinja.ili na dohvat ruke u tudjoj kuci.dok psihoticna.Nekad evoluiraju u psihoze.erotizovani histericni roditelji mogu erotizovati odnose sa svojom decom.Osobe zenskog pola .gde su grupisani poremecaji licnosti i disocijativnog i konverzivnog tipa. -Frojd je ovu neurozu nazvao konverzivna. godine zivota.a postoje i mazohisticki izbori.moze impuls i realizovati. i 20.Ukradene stvari obicno se poklanjaju drugim osobama radi sticanja njihove naklonosti.Terapija je duga i teska.koji su ranije nazivani histerija.sumanuta osoba.Po njegovom misljenju konflikti izmedju nagonskih zelja i etickih principa licnosti.u genezi konverzivnih simptoma.odnosno konverzivna neuroza.a nekada i sizofrenija moze poceti kao vrsta prisline neuroze.porodicne bolesti i nesrece.Kasnije se verovalo da histerija nastaje u slucajevima seksualne apstinencije.smrt u porodici.

negativistican je.Poremecaj pamcenja je organicen u vremenu.cenjene.Pacijent reaguje na jace i bolne drazi.ali nisu sposobne za dublja emocionalna vezivanja. 3.bogom.odsustvo akcija.jeca..pa menjaju partnere.angazovana u transu.zive hraneci se fantrazijama.Amnezija varira ali postoji jedno stalno jezgro koje ne moze biti prizvano u svest u budnom stanju.Pacijent nije zabrinut za svoju bolest.a moguce je i violetno ponasanje.Takve osobe imaju potrebu da budu voljene.Moze ispoljavati zabrinutost.U takvom stanju osoba luta ili bezi.postaje bolesna da bi dobila ili zadrzala ljubav i paznju.luckasti.Pacijent je potpuno nepomican.Moze demonstrirati neobuzdanu snagu i izdrzljivost.)disocijativni stupor-dominira stanje motorne inhibicije.Zaboravlja predhodni identitet.preuzima drugi identitet.Pribegavaju i teatralnim pokusajima samoubistva.osoba je “obuzeta” nekom silom. 4.zlim duhovima.Postupci su cesto detinjasti.)disocijativni poremecaji motorike-simptomi se krecu u sirokom dijapazonu od besciljnih.znake patnje ali moze biti i mirna.dok su im fizioloski refleksi ocuvani.Poremecaj prestaje naglo i pracen je nesecanjem za period lutanja.Histericna afonija karakterise se iznenzdnim “gubitkom glasa”. 2.Histericna astazija i abzija karakterisu se “nesposobnoscu” pacijenta da stoji odnosno da hoda. 6.koja svojom intervencijom moze napad da produzi i da ga ucini jos dramaticnijim.odbija hranu.koji se po pravilu odvija teatralno.opsti(nesecanje za sva desavanja pre kriticnog dogadjaja).laskanja.puno teatralnosti.Amnezija je vezana za skorasnje znacenje traumatskog dogadjaja ili stresa(nesrecni slucaj.apatija i mirnoca.)stanje transa i poremecaji zaposednutosti-osoba privremeno gubi svoj identitet.a verbalni kontakt zavisi od stepena “povredivosti” tema u komunikaciji.U kontaktima sa drugim osobama izrazeno je odsustvo inhibicija.stalan(od odredjenog trenutka u zivotu do momenta ispitivanja).”Oduzeti” ekstremiteti nesposobni su samo za pojedine pokrete.profesionalni grc prstiju ili saka koji mogu dovesti do agrafije.Bolescu se postize i sekundarna dobitkoje pacijent nije svestan.Bekstvo zimbolizuje odbranu od neprijatnih i traumatskih situacija ili akcija.Mogu da ispolje psihogene amnezije.Po prestanku simptoma disocijativne amnezije osoba je svesna poremecaja koji je postojao.)disocijativna amnezija-gubitak pamcenja bez organskih poremecaja CNS.a cesto su frigidne.pricama.selektivan(osoba se seca nekih dogadjaja).Mesto ima emocionalni znacaj za osobu koja je krenula na “putovanje”.Suprotna ovim motornim eksitacijama su motorne oduzetosti kao na primer histericne paralize.a postoji i poremecaj percepcije okoline.pa cesto dobija karakter karikaturalnog.a patoloskih refleksa nema. 5.place.u prisustvu publike.Osoba je zbunjena.To je cesce zamena za osecanje sopstvene nesigurnosti nego stvarno osecanje vise vrednosti.Amnezija 81 .emocionalno nezrelo.Ne oseca bol. -U grupu disocijativnih poremecaja spadaju: 1.neobuzdano igra i peva.lako se i povrsno vezuju za nove objekte ‘ljubavi”.Osoba vice.nude egzaltirane poze zaljubljenosti.Mogu se pojaviti tikovi.Njihovo ponasanje je infantilno.U protivnom to bi bila simulacija.Imaju odredjenu simboliku ili su besmisleni.)disocijativne konvulzije-najspektaluraniji je veliki histericni napad(disocijativna konvulzija).Oni koketiraju.Osoba je poremecene svesti.impotentne.a moze i izgubiti identitet i prihvatiti neku drugu licnost.parazitarnih.Gode im divljenja.smrt drage osobe).sa grcevima i jezom. -Histericni karakter-odlikuju sledece crte licnosti:egocentricne osobe koje sebe stavljaju u centar zbivanja zbog zelje da budu zapazene.pada na zemlju.iskolacenih je ociju.Pacijent nepomicno sedi ili lezi.havarijskih pokreta do potpunog odsustva ispoljavanja motorike.Sklone su teatralnosti i ekstremnim modelima reagovanja..vazne.)disocijativna fuga-bekstva9fuge) posledica su suzene svesti.dezorijentisana.Njihova seksualnost odlikuje se nezreloscu.Moze biti i ushicena.govori ono sto je emocionalno tangira ili se ponasa kao da je u delirijumu sa poremecajem opazanja.u koje se isto tako brzo razocaravaju.Nakon igre i pesme moze se onesvestiti ili umiriti.

.dijarea.hipoesteziju ili hiperesteziju na potpuno ogranicenim podrucijima..).klinicka slika lici na fobiju.neuspesna profesionalna karijera...Osoba ne zeli nesto da vidi i pri tome ispoljava “lepu ravnodusnost ili zadovoljstvo”.)Hipohondrijski poremecaj-je bolesna briga za sopstveno zdravlje.Nastaje cepanje ja(ali ne svih njegovih delova) na ja koje posmatra(posmatrajuce ja) i iskustveno ja(ja koje dozivljava).. 2.cesto mokrenje. 8.Jedna je po pravilu dominantna i funkcionise na svesnom nivou.muka.anoreksija.Ovakvo uverenje pacijenta nema karakter sumanutosti.Hipohondriju treba leciti psihoterapijskim metodama i psihofaramoticima.frigidnost.poremecaji menstruacija.ukoliko je ima delimicna je.Hipohondrijski poremecaj razvija se na terenu narcistickog poremecaja licnosti...gubitak ranijeg socijalnog statusa.”rukavica”.bolest i smrt u porodici.klempave usi.)disocijativna anestezija i senzorni gubitak-osoba ispoljava anesteziju.Pri tome dominira sumnja u postojanje nekog organskog oboljenja.Kod disocijativnih konvulzija bizarni pokreti podsecaju na klovnovska krivljenja i pantomimu koji u okruzenju izazivaju podsmeh.po cemu se i opisuje fenomen “carapa”.Mogu biti prisutni anksioznost i depresija. -U histericne fenomene ubrajaju se i tahikardija.Hipohondricna osoba je cesto anksiozna i depresivna.zbog cega osoba biva preokupirana svojim telom. -Histericne glavobolje su odgovor na stanja neuroticne napetosti ili nekih pacijentovih briga.dok druga funkcionise nesvesno i naziva se kosvesna licnost.)poremecaj u vidu visestruke licnosti-redak fenomen.Frojd hipohondriju objasnjava narscistickim investicijama u telo. SOMATOMORFNI POREMECAJI -Ova grupa poremecaja je karakteristicna po upornim zalbama bolesnika na vise somatskoh smetnji.smetnje gutanja(knedla u grlu).Predstavlja disocijativni odgovor na stres u kome se razvijaju dve ili vise kompletnih licnosti.gusenja slicna asmaticnim napadima.Dolazi do narcistickog povlacenja libida na sopstveno telo.Moze nastati zbog nepovoljnih zivotnih dogadjaja i traumatskih iskustava(razvod.impotencija. 82 .ruzan nos.Izbor organa je simbolican. 7. -Senzorni gubitci su najcesce histericno slepilo i histericna gluvoca.uz upadljivu emocionalnu obojenost i ubedjenje da sigurno postoji neko organsko oboljenje..povracanje.Pojedinacne licnosti se razlikuju medju sobom.Histericna gluvoca je slican fenomen(jedna pacijentkinja je ogluvela onog trenutka kada joj je saopsteno da je njen suprug poginuo).”slema”. 1.Ove glavobolje su rezistentne na terapiju analgeticima.Svesna licnost nista nezna o kosvesnoj licnosti.Dismorfofobija je strah od deformisanosti sopstvenog tela.a moze biti pracena i dozivljajem osobe da joj je telo izmenjeno u odnosu na predpostavljenu i ocekivanu predstavu o sopstvenom telu.Pacijent je zabrinut da ima veliki nos.zaokupljena je nekim zamisljenim defektom.na telesni simptom.Ukoliko postoji mali defekt ili mala fizicka anomalija zabrinutost je neprimerena i predimenzionirana.Kod devojcica dominira nezadovoljstvo grudima.Ukoliko hipohondrijske preokupacije prati strah.Histericni poremecaji mirisa i ukusa takodje se javljaju.Telesne senzacije tumace se pogresno i telesnim simptomima se pridaje prenaglaseni znacaj.lece se psihoterapijom i sedativima.)Dismorfofobija-osoba inace normalnog izgleda.”Bolesni” pribegavaju histericnom.koje “nije otkriveno” samo zbog “nedovoljne strucnosti i povrsnog pregleda” koji je obavio lekar.teatralnom ponasanju.

).Opazaj se odnosi na celinu predmeta.Pored senzacija(oseta0 opazaj uvek sadrzi i nas subjektivni odnos prema predmetima i pojavama.3. -Opazaj-kod opazaja se prostim culnim podacima pridruzuje i izvesno znanje i znacenje.)Verthajmerovi zakoni organizovanja drazi u opazaje-princip blizine.koji nastaje kao rezultat dejstva drazi na culne organe i koji je lisen interpretacije i osmisljavanja.Ovi pacijenti nisu prijemcljivi za razuveravanje racionalnim objasnjenjima.Odraslom coveku su osecaji sadrzani uvek u okviru opazaja.senzacija) definise se kao cist “sirov” culni podatak. -Kod vizulelnog opazanja na opazanje prostora uticu-velicina slike na mreznjaci. -Apercepcija-je proces shvatanja.skoro nikada nema ciste osete vec opazaja objekata i culnih kvaliteta.motivacija.znanje..Kod sizofrenih bolesnika vreme moze proticati brzo dok je kod epilepticara i narkomana proticanje vremena usporeno.tvrdo.Kada je disparatnost velika(kao kod alkoholisanosti ili paralize nekih misica oka).dok na primer u situacijama iscekivanja vreme se dozivljava kao citava vecnost.okolina i boja predmeta.te slike(disparatne slike)) se u korteksu slivaju jedna u drugu i dobija se utisak dubine.Opazanje dubine dobija se zahvaljujuci binokularnom vidjenju-slike na mreznjacama oba oka ne padaju na ista mesta. -Od mnogih psihologa koji su istrazivali percepciju najveci znacaj dali su Gestaltisti.gorko.iskustvo.Fizicki i hemijski procesi koji deluju na covekova cula nazivaju se drazi. 83 .emocije.dolazi do stvaranja nervnih impulsa koji se dalje preko nervnih provodnika(senzornih puteva) prenose do centara u kori velikog mozga. -Na opazanje uticu:iskustvo.karakteristike figure i pozadine..motivacija.potrebe.zelje.slicnosti.iskustvo..Do oseta se moze doci jedino vestackim izdvajanjem pojedin svojstava iz jedinstvenog opazaja.. -Opazanje vremena uslovljeno je trajanjem drazi.Vreme ispunjeno interesantnim dogadjajima se subjektivno dozivlja kako brzo prolazi.jedinstvene opazaje 4.opazaj ostaje nepromenjen(sem velikih promena drazi). OPAZANJE(PERCPECIJA) -Osnovu saznajnih procesa predstavlja opazanje. -Oset(osecaj.)Odnos figure i pozadine-dvojne figure.razumevanja onoga sto je opazeno.)Konstantnost opazaja-iako se karakteristike drazi neprestalno menjaju.Oset se odnosi na delove tj svojstva celine nekog objekta koji se opaza(crveno.potrebe.hladno.Odrastao covek koji poseduje iskustvo.ocekivanja.emocije.)Princip grupisanja(gestalt)-drazi se grupisu u celine.Na opazaje velicine uticu-udaljenost predmeta(velicina slike na mreznjaci).gde se vrsi njihova obrada..na osnovu predhodnog iskustva.interesovanjem i emocionalnim stanjem subjekta...simetricnosti i kontinuiteta(zajednicke sudbine) 2.. 3.Delovanjem drazi na receptore culnih organa.integracija i spajanje sa iskustvom.Ti subjektivni faktori su najcesce:iskustvo.javljaju se dvostruke ili visestruke slike... -Opazanje nikada nije prosta kopija spoljasnjeg sveta.)Nozofobija-strah i uporno verovanje osobe da boluje od neke somatske bolesti.Oni su formulisali neke zakonitosti opazanja: 1.Covek nije svestan tog brzog procesa spajanja.Osoba je zaokupljena analizom "simptoma"i sopstvenom “klasifikacijom” o “otkrivenoj bolesti”.

5. 3.)halucinacije -Agnozije-su pracene nemogucnoscu prepoznavanja predmeta na osnovu culnih svojstava. POREMECAJI OPAZANJA -Poremecaji opazanja mogu nastati zbog: 1.Na primer:bolesnik nije u stanju da prepozna nacionalnu zastavu ili simbol kluba za koji navija.nervnih sprovodnika i odgovarajucih centara u mozgu 2. 1.pri cemu su senzorne funkcije ocuvane.)ostecenja cula.cvrkut ptica.ali se predpostavljaju strukturalne i funkcionalne lezije odgovarajucih centara mozga.)Taktilne agnozije-u slucaju funkcionalne dezintegracije perijetalnog reznja.)Aleksija-je poremecaj u kojem osoba prepoznaje slova ali je zaboravila njihovu fonetsku vrednost.Ovakav poremecaj nastaje usled lezija psihoakustickih centara temporalnog(slepoocnog) reznja.)usled intenzivnog iscekivanja ili stanja straha 3. 4.on ce biti u stanju da kaze da je to metalni predmet.zatvorenih ociju.)upotrebom halucinogenih droga(LSD) -Razlikuju se tri vrste poremecaja opazanja: 1. 2.nalaze se takozvani psihoculni centri cija je uloga da osecaj koji je nastao u elementarnom culnom centru povezu sa iskustvom licnosti i tako omoguci prepoznavanje informacija..svetlosne utiske uoblici u simbole.)kao simptom dusevnoh poremcaja(psihoza) 4.Oboleli nije u stanju da sintetizuje slike secanja. -Iluzije-su falsifikovana ili pogresno interpretirana opazanja realnih predmeta.)Opticke(vizuelne) agnozije-nesposobnost obolelog da uprkos ocuvanoj funkciji oka i sprovodnog sistema.)agnozije 2.oduzetosti jedne polovine tela).Ako je ona ispod odredjene granice.glas svojih najblizih.Iluzije se mogu javiti i kod normalnih ljudi 84 .Pracena je agrafijom-nemogucnoscu pisanja.ili su one unistene..)Akusticke agnozije-nemogucnost pacijenta da prepozna dobro poznati zvuk(melodiju.Patogenetski mehanizam agnozija nije poznat.pokret se ne opaza.)iluzije 3.-Opazanje pokreta-za opazanje pokreta jeznacajna brzina kretanja objekta.Postoje agnozije svih cula.U voj vrsti agnozije ostecen je psihovizuelni centar u kori velikog mozga.Agnozije predstavljaju nesposobnost sinteze culnih utisaka.dok kod somatotopagnozije bolesnik nije u stanju da odredi mesto sopstvenog tela ili njegovih delova u prostoru.Oko elementranih culnih centara u kori velikog mozga.uprkos organskoj i funkcionalnoj ocuvanosti cula.takodje ako je brzina prevelika(kretanje projektila).pokret se ne zapaza.moci ce da opise njegov oblik i dimenzije ali nece znati da je to kljuc.).Spolnja draz(predmet) realno postoji ali se pogresno opaza.pacijent nije u stanju da imenuje predmet na osnovu taktilnih utisaka(pipanja).Na primer:ako pacijentu damo da opipa kljuc.)Anozognozija-bolesnik nije svestan svoje bolesti(na primer.

u stanjima umora,iscrpljenosti,visoke temperature.Mogu nastati i kao posledica nepaznje ili intenzivnog straha.Ali ako subjektu na takve situacije skrenemo paznju,on ce se korigovati.Kada su iluzije simptom bolesti,takve korekcije su nemoguce,jer je pacijent nepokolebljiv u uverenju da ono sto opaza predstavlja objektivnu realnost.Iluzije se javljaju i u stanjima intoksacije CNS.Cest su simptom kod alkoholisanih i drugih akutnih delirijuma.Te iluzije su najcesce zastrasujuce i navode pacijenta da se “brani” od nekih divljih zveri koje jurisaju na njega.Iluzije se javljaju i u epileptickim napadima,sumracnim stanjima,depresijama i kod sizofrenija.Postoje iluzije svih cula.

-Halucinacije-predstavljaju opazaje bez predmeta.Spoljnja draz ne postoji,a pacijent vidi ljude,oseca mirise,cuje pretnje...Halucinacije se odlikuju jasnocom,intenzitetom i nepokolebljivim uverenjem da je rec o realnom opazanju-osoba koja halucinira veruje da su halucinatorni objekti realni.Pokusaji da se pacijent razuveri,logickim argumentima ostaje bez uspeha. -Halucinacije se javljaju u stanjima iscekivanja,straha,uzasa,kao simptom dusevnih bolesti ili organskih lezija centara mozga,kod tumora,gladovanja,iscrpljenosti ili hemijskih intoksacija. -Pouzdanog objasnjenja o mehanizmu nastanka halucinacija nema ni danas.U nastanku halucinacija vazan je odnos izmedju kore subkortikalnih regija mozga.Funkcija kore je u opadanju,a njenu ulogu preuzimaju subkortikalni centri.Navodi se i mogucnost da halucinacija nastaju kao posledica patoloskih eksitacija u mozdanoj kori,cije su fizioloske funkcije inhibirane.Halucinacije mogu nastati i psiholoskim mehanizmima.-na primer projekcijom,gde sumanutost moze da deluje kao unutrasnja draz,koja se materijalizuje,tj eksternalizuje u halucinaciju(sumanute ideje,ispunjenje bolesnikovih zelja).Ego bolesnika,cesto je ocepljen od ostatka licnosti,bez sposobnosti sinteze i kontrole senzorickih drazi. -Vrste halucinacija: 1.)Pseudohalucinacije-zive,reljefne slike secanja i predstava,koje nastaju kao rezultat burnih intrapsihickih dozivljavanja,ili u stanjima visoke febrilnosti.Tu spadaju:vizionarska dozivljavanja,histericne manifestacije,”zatvorske psihoze” mogu biti pracene ovim psihogenim halucinacijama.Pseudohalucinacije su cesce projekcije zelja nego rezultat strahovanja.Osobe sa pseudohalucinacijama postaju vrlo brzo kriticne i prihvataju ih kao plod maste.U ovu grupu halucinacija takodje spadaju i halucinacije u toku uspavljivanja(hipnogogne) ili budjenja(hipnopompicne),kao i vrlo slikovita mastanja kod dece ili nekih odraslih osoba. 2.)Prave halucinacije-su znak postojanja akutnog ili hronicnog psihoticnog oboljenja.Posoje halucinacije svih cula: -Opticke(vizuelne) halucinacije:mogu biti elementarne ili proste-(iskre,boje,svetlo,plamen) ili slozene koje su mnogobrojne-kao sto su: 1.)mikrohalucinacije-“opazajni” predmeti su mali(bube,misevi...),poseban oblik ovih halucinacija su liliputanske halucinacije,koje se javljaju pri trovanju alkoholom ili kokainom. 2.)zoopsije-halucinacije raznih zivotinja 3.)makropsije predtsavljaju vidjenje ogromnih,dizmorfopsije-vidjenje deformisanih,metamorfopsije-vidjenje premeta koji se menjaju dok je poropsija dozivljaj vece udaljenosti u prostoru.

85

4.)oneiricne halucinacije(oneiros-san)-su najcesce vizuelne,pokretne,obojene,slicne halucinacijama sna,nekada su zastrasujuce i pracene agitacijom. 5.)autoskopske halucinacije-oboleli vidi delove svog tela(srce,unutrasnje organe) kako se setaju u slobodnom prostoru,ili sopstveno telo halucinira u prostoru,pa sa tim “dvojnikom” vodi dijalog. 6.)heatuoskopija-subjekt opaza sopstveno telo izvan sebe,kao da posmatra svoju sliku u ogledalu. 7.)ekstrakampne halucinacije-bolesnik “vidi” van svog vidnog polja(iza ledja,kroz zid). 8.)graficke halucinacije-bolesnik vidi ispisane reci 9.)negativne halucinacije-realni predmeti i situacije se ne opazaju,jer bolesnik ne zeli da ih vidi.Cesto se javljaju kod histericnih osoba i mogu se izazvati u hipnozi. -Opticke halucinacije se najcesce javljaju u stanjima poremecene svesti,organskih lezija CNS,akutnih i hronicnih psihoza. -Akusticke halucinacije-mogu biti proste(sum,zujanje ili pucketanje) ili u formi glasova,reci,monologa i dijaloga(foneme).Glasovi “dolaze” iz najbizarnijih izvorakosmosa,drugih planeta,iz zemlje,iz tela bolesnika,zidova,lustera...Ovakve halucinacije mogu biti:prijatne,neprijatne,savetodavne ili naredbodavne.Pacijenti cuju nekad sopstvene misli,taj fenomen je poznat kao eho-misli.Fenomen kradje ili oduzimanja misli,karakterise se utiskom bolesnika da druge osobe izgovaraju sve ono sto bolesnik tog trenutka pomisli.Imperativne(naredbodavne) halucinacije naredjuju subjektu da nesto ucini.Takvi bolesnici mogu biti sucidni ili homicidalni.U slucaju antagonistickih halucinacija bolesnik na jedno uvo cuje jednu naredbu,a na drugo suprotnu naredbu. -Mirisne(olfaktivne) halucinacije-manifestuju se dozivljavanjem vrlo neprijatnih mirisa,a cesto su i simptom temporalne epilepsije.Bolesnik ove halucinacije,interpretira sumanuto,povezujuci ih sa necijom namerom da ih truje ili unistava. -Gustativne halucinacije(halucinacije cula ukusa)-manifestuju se subjektivnim utiskom da je hrana promenila ukus.Bolesnik zakljucuje da je otrovan. -Taktilne halucinacije(halucinacije cula dodira)-bolesnici ih opisuju kao ubod,dodir,svrab,toplotu,pecenje,vlazenje.Slicne osecaje osoba moze imati i na unutrasnjim organima-cenesteticke halucinacije. -Kohabitalne halucinacije-halucinacje polnih odnosa.Obolele osobe tvrde da su(najcesce nocu za vreme spavanja),neke osobe sa njima polno opstile. -Algohalucinacije-halucinaicje u sferi senzibiliteta za bol(na primer:fantomski ud). -Ponasanje pacijenata sa halucinacijama-ove osobe se ponasaju karakteristicno.Mimika je karakteristicna:halucinant gleda,smeje se,razgovara,gestikulira ili se ljuti na svoje halucinacije.U slucaju neprijatnih akukstickih halucinacija,pacijent noze biti u strahu,brani se stavljanjem vate u usi.Pacijent kontrolise zidove,slavine,cevi,radio ili TV. DRUGI NEUROTSKI POREMECAJI

86

1.)Neurastenija-u slobodnoj interpretaciji,neurastenija bi bila razdrazljiva slabost.Kod neurastenije adapativne funkcije ja postaju neuspesne jer osoba koristi maksimum energije za razresavanje nesvesnih konflikata,zbog cega se oseca premoreno,iako za taj premor nema somatskih uzroka.Osoba je razdrazljiva,anskiozna,napeta,u stanju strasljivog iscekivanja,ispoljava slabu koncentraciju,slabo pamcenje,pati od nesanica ili spava povrsno,budi se umorna,gubi apetit i telesnu tezinu,seksualno je nezainteresovana ili neuspesna.Neurastenicna osoba moze imati i niz vegetativnih,somatskih i senzitivnih simptoma-znojenje,glavobolje,trnjenje...Neurastenicna osoba ne uspeva da se relaksira,bez afiniteta je za zivotne radosti i dpresivna je. 2.)Depersonalizacija i derealizacija(otudjenje)-su disocijativna stanja sa odredjenom vizuelnom dramaticnoscu i prividom da je u pitanju tesko organsko ostecenje mozga i predstavljaju poremecaj mentalnog funkcionisanja jer dolazi do promene stanja svesti i izmenjenog dozivljaja identiteta licnosti.Odigrava se proces izdvajanja delova iz celokupnog sistema licnosti.Odredjeni dogadjaj stran egu,kao da je otcepljen ili je doslo do osecanja otudjenosti od sopstvenog dozivljaja. -Uzrocni faktori-ovi fenomeni ispoljavaju se u slucajevima nekih neuroloskih oboljenja(temporalna epilepsija,tumori mozga),mentalnih oboljenja(sizofrenija,depresija,manija,panicni poremecaj,opsesivno-kompulsivni poremecaj),intokasacija(halucinogenim supstancama,alkoholoh,kanabisom,barbituratima),metabolickih i endokrinih poremecaja,reakcija na traumu,u stanjima senzorne deprivacije,kod umora i iscrpljenosti.Ispoljavanje simptoma po pravilu pocinje naglo a predhodnica je neko traumatsko iskustvo.Osoba gubi kontinuitet sa svojom prosloscu.Dominira automatsko ponasanje i gubitak sposobnosti dozivljavanja emocija.Telo se promenilo,velicina organa,organi su nekud odlutali...Vreme juri ili je stalo.Okolina je nestvarana.Otudjenje od objekta manifestuje se dozivljajem osobe da su licnosti,stvari,mesta,dogadjaji i situacije nerealni,bezbojni,osiromaseni,vestacki i prazni.Dublji poremecaj kontakta sa svetomderealizacija znak je psihoze. -U otudjenju od vlastitog tela,delovi tela ili telo dozivljavaju se kao tudji.Osoba posmatra sebe sa cudjenjem. -U depersonalizaciji licnost gubi osecanje sopstvene realnosti i sopstvenog identiteta.Granice izmedju licnosti i realnog sveta su fluidne,narusene ili izbrisane. 3.)Mesecarstvo(somnabulizam)-karakterise se otkacenoscu lokomotornog aparata pri nepotpunom budjenju razlicitih funkcionalnih nivoa mozga.Traje nekoliko minuta ili casova,posle cega postoji nesecanje.Osoba moze da dozivljava halucinacije koje mogu da simbolizuju neprijatne traumatske dozivljaje.Somnabulizam je svrstan u neorganske poremecaje spavanja. MOZAK I PSIHA

-Covek nije odredjen samo trenutnim stanjem i potrebama.Svest i psihicki zivot zasniva se i na kontinuitetu dozivljavanja i rasudjivanja.Iako se stalno menjamo mi sebe dozivljavamo kao identicnost,kao trajanje u vremenu i prostoru.

ORGANIZACIJA PSIHICKOG

87

Zato se socijalna sredina smatra jednim od odlucujucih faktora razvojnog procesa.a sa druge strane individualnim dozivljavanjima uslovljenim aktuelnim informacijama.To su nivo:bioloskog.nema ni pravilnog funkcionalnog razvoja CNS.Tokom ranog razvoja dete prolazi kroz niz priprema za ukljucivanje u siru drustvenu grupu.Sa druge strane bez adekvatno razvijenog mozga nema ni normalnog psiholoskog i socijalnog razvoja licnosti.Bioloska istrazivanja pokazuju da u osnovi ovih specificnosti mogu da budu i odredjene biohemijske odnosno funkcionalne karakteristike kao sto su aktivnost pojedinih enzimskih sistema i specificnosti metabolizma.na osnovu socijalnih informacija.Razvoj mozga odredjen je genetskim programom koji sadrzi opste odrednice vrste ali i posebne karakteristike proistekle iz sazimanja genetskih programa roditelja.Takvo dozivljavanje sebe omoguceno je integrativnom aktivnoscu mozga koji u svakom trenutku obavestenja koja dolaze iz okoline ili iz samog organizma poredi sa iskustvima.Mozak se razvija i funkcionise bivajuci neprestalno hranjen informacijama koje sadrze psiholoska i socijalna znacenja. -Socijalni nivo-covek je drustveno bice.Kada je u pitanju CNS bioloska osnova je podlozna raznim razvojnim varijacijama.Neki od sadrzaja koji za datu osobu imaju posebna znacenja bivaju trajno sacuvani i kasnije mogu znacajno da uticu na mentalno funkcionisanje.individualno-psiholoskog i nivo socijalnog.Razlog tome je specificno mesto CNS u strukturi zivih bica-on povezuje zivi organizam sa spoljnjim okruzenjem a ta veza pocinje prijemom informacija iz spoljasnje sredine.ukljucujuci i odgovarajucu emocionalnu pratnju sto celom procesu daje kvalitet licnog.prepoznaju kao relativno stabilne karakteristike odredjene licnosti.Intenzivno se usvajaju odredjene uloge i oblici ponasanja koji se u kasnijem zivotu.vise nego drugi organski sistemi.dobro razvijenim CNS ostvaruje punu funkcionalnost tek kada se razviju procesi pomocu kojih se.mozak.Bioloska dimenzija licnosti definisana genetskim potencijalima. INTEGRATIVNA AKTIVNOST MOZGA 88 .Iskustva stecena tokom prvih godina zivota cine osnovu individualno-psiholoske dimenzije ljudskog bica.zatim cesce se javljaju neke somatske bolesti.Ukoliko nema takvih informacija.konstitucijom.U okviru jednog konstitucionalnog tipa pored morfoloskih odredjene su i psiholoske karakteristike. -Nivo bioloskog-bioloska struktura.predstavlja materijalnu podlogu za odvijanje slozenih integrativnih funkcija. -Individualno-psiholoski nivo-odredjen je sa jedne strane specificnim odnosima koji se tokom ranih faza razvoja odvijaju u okviru porodicne grupe.Covek je znaci biopsihosocijalno jedinstvo i narusavanje bilo koje od ovih instanci dovesce do poremecaja homeostaze odnosno narusavanja zdravlja.mogu da programiraju odgovarajuca ponasanja.pa i psihicki poremecaji.odnosno akcije.Izostanak uticaja socijalne sredine ili stalno siromasenje medjuljudskih odnosa dovesce do poremecaja funkcije i narusavanja integrativnih kapaciteta mozga.Individualno-psiholoski okvir sadrzi takodje i kontinuitet dozivljavanja sopstvenog “ja” i neku vrstu licnog vidjenja sebe i sveta koji nas okruzuje.Te tri strukture su neraskidivo funkcionalno povezane.Kroz procese ucenja neprekidno se popunjavaju rezervoari pamcenja i time sticu iskustva neophodna za analiziranje situacija i pripremu adekvatnih odgovora na informacije iz spoljasnje i unutrasnje sredine.-Mozemo razlikovati tri nivoa tj tri strukture mentalnog funkcionisanja.Medju mnostvom informacija koje prima CNS tek rodjenog coveka za ljudsku jedinku su specificno znacajne one koje poticu iz medjuljudske komunikacije.

ucinilo je da se danas govori o biohemijskoj anatomiji CNS.stavljanje u kontekst proslih iskustava(pamcenje).nagoni) i na kraju pripreme odgovora i akcije(voljni cin).-U mozgu se neprestalno odvija proces obrade informacija.a na toj osnovi odvijaju se dalji procesi analize novih informacija. -Nervna celija je stabilna struktura slozene gradje cija je osnovna karakteristika nadrazljivost.prema odredjenom programu.obezbedjuju nivo budnosti neophodan za odvijanje svih ostalih modaliteta psihickog funkcionisanja.serotonergicki).Taj proces omogucen je nizom celijskih interakcija ciji podlogu cini sinapsa.nadrazaji kao fizicki korelati informacija. -Osnovne veze postaju funkcionalne kroz visi stepen integrativne aktivnosti koji obezbedjuje psihicke funkcije.primljeni putem odredjenih specificnih receptora pristizu u odgovarajuce zone primarne obrade i dalje podlezu slozenoj analizi u asocijativnim regijama mozdane kore. -Noradrenergicka transmisija podrzava aptetitivne kvalitete. -Sve bolje poznavanje anatomske distribucije.Zahvaljujuci nadrazljivosti. -Farmakoloska izucavanja pokazala su da za isti transmiter postoji vise tipova funkcionalno razlicitih receptora.)Sistem energetizacije i odrzanja budnosti-energetski metabolizam i kontinuirana aktivacija retikularne formacije mezencefalona putem kolateralnih veza sa ushodnim putevima koji nose senzorne informacije.zbog cega je neophodno postojanje niza slozenih veza koje spajaju pojedine funkcionalne strukture u CNS.medjusobno je povezan aksonskim i dendritskim produzetcima.kao i molekularne strukture i biohemijskofarmakoloskih aspekata funkcije. -Nervni impulsi iz presinaptickog zavrsetka oslobadjaju supstance koje deluju na postsinapticke strukture. FUNKCIONALNI SISTEMI -Izdvajaju se tri funkcionalna sistema: 1.)Sistem regulacije nagonskog ponasanja i afektiviteta-podrazumeva dva podsistema koji su medjusobno povezani.Da bi se svi ti procesi odvijali sinhrono.a poremecaji se razmatraju u okvirima biohemijske patologije kao bolesti neurotransmisije.davanja afektivnih i motivacionih vrednosti(emocije.morfolosku podlogu niti precizno ogranicenu topografiju.Te supstance se nazivaju neurotransmiteri koji su nosioci funkcije pojedinih sistema.serotonergicka averzivne.One se odvijaju u okviru slozenih sistema koji cesto nemaju jasnu anatomsku. 89 .a izgleda da u nekim mentalnim oboljenjima su posebno poremeceni pojedini sistemi transmisije(dopaminergicki.Ogroman broj neurona sistematizovanih u jedra ili u manje grupe u razlicitim mozdanim strukturama.vec su odredjeni svojom funkcijom.mora da bude ocuvan niz morfofunkcionalnih veza koje na celijskom nivou obezbedjuju integrativne procese.preko usmeravanja na ocenjivanje znacaja i ocenu potrebe dalje obrade(paznja).procene mogucih vrednosti(inteligencija. 2.a dopaminski mehanizmi su znacajni za usmeravanje odnosno akciju. -Ne postoje centri za pojedine psihicke funkcije.misljenje).Obrada informacija podrazumeva niz procesa pocev od bazicnih vezanih za uvodjenje u sveru psihickog(percepcija). -Sinapsa je osnovna funkcionalan jedinica kojom se obezbedjuje integrativna aktivnost mozga.Oni omogucuju selektivno prenosenje impulsa i time odredjivanje njegovog specificnog znacenja.Stalnim protokom nervnih impulsa od periferije ka centru odrzava se i stanje budnosti.

Pre tog perioda.a govor postaje intelektualan..analiziraju specijalni modaliteti informacija(boja zvuka.Te reci deteta nisu pravi pojmovi(onakvi kakvi postoje kod odraslog) vec te reci predstavljaju funkcionalne ekvivalente pojmova.pomocu kojih se uspostavljaju veze izmedju predmeta i pojava u spoljasnjem svetu.Oko druge godine kod deteta se javlja simbolicka funkcija i tada detetovo misljenje postaje unutrasnje.Prema Vigotskom u ovom periodu dolazi do ukrstanja misljenja i govora koji su se do tad razvijali nezavisnim i razlicitim linijama.govor ne utice na misljenje.a.posebno hipotalamusa i limbickih formacija(amigdala) sa kojima je hipotalamus visestruko povezan.Misljenje je uvek sluzilo coveku da pronalazi nacine da resava probleme svoje bioloske i socijalne egzistencije.pomocu kojih dete analizira stvarnost. 3.intonacija) kao i prezentacija tela i telesna sema.)Stariji i po bioloskom programu jednostavniji je funkcionalni blok u kome se organizuju osnovna ponasanja usmerena na obezbedjivanje bioloskog opstanka.Procesi apstraktnog misljenja se odvijaju na nivou prefrontalne kore. -Informacije pohranjene u depoima pamcenja.predrasude uticu na misljenje i ponekad mogu dovesti do pogresnog zakljucivanja.trazenje skrivenih predmeta. b.To je period prakticne inteligencije u kojem ne postoji govor.reprezentovano.funkcionise sinhrono sa ostala dva i podleze njegovim uticajima.Govor kao i logicke operacije organizuju se u levoj(dominantnoj) hemisferi kod desnjaka.Ovaj sistem se nalazi u okvirima mozdanog stabla.Sa druge strane u subdominantnoj hemisferi odvijaju se neverbalne operacije.odnosno svesti o sebi i o svetu koji nas okruzuje.U tom periodu decije misljenje je senzomotorno jer se sastoji jedino od opazaja i pokreta organizovanih u akcione seme koje dete primenjuje na realnost.Sada misljenje postaje govorno.radi uvidjanja odnosa i resavanja problema.Prema teorjima kognitivnog razvoja milsjenje u razvoju prolazi kroz kvalitativno razlicite stupnjeve razvoja.Simbolicka funkcija omogucava da se reprezentuju odsutni objekti i ona znatno prosiruje opseg detetovog misljenja i na ono sto nije prezentno dato.Motivi.simboli.prva upotreba orudja.osecanja.Prema kognitivistickoj tezi(Pijaze).Ova povezanost kognicije i afektiviteta ima bitan znacaj za odredjivanje individualnih okvira ljudskog bica..Asocijativne regije mozdane kore omogucuju te najvise integrativne procese.pored konkretnog znacenja sadrze i emocionalne oznake koje cine sastavni deo upamcenog materijala.kao i slozene oblike motivacionog ponasanja.pojmovi.vec se misljenje razvija samostalno pomocu svojih mehanizama razvoja(interakcija izmedju AS iAK).pojmovi.a dete ce 90 . -Izmedju misljenja i govora postoje slozeni odnosi tokom razvoja. MISLJENJE -Misljenje pripada kognitivnim funkcijama.secanja.Misljenje sluzi i zadovoljavanju saznajnih potreba coveka.Taj period je preverbalni i dete u tom periodu resava prakticne probleme kao sto su dosezanje udaljenog objekta.predstave.)Sistem za slozenije i specificne oblike afektivnog ponasanja kao sto su emocionalni odgovori na slozene stimuluse.apstraktno i logicko misljenje koje postoji kasnije kod odraslog coveka.Ove strukture se nalaze u okvirima limbickog sistema i njegovih veza sa nizim delovima mozdanog stabla i sa telencefalickim strukturama-talamusom i neokorteksom. -Svaki od ova tri bloka zahvaljujuci mnostvu medjusobnih veza. U procesu misljenja koriste se opazanja.U tom periodu(oko druge godine) dolazi do aktivnog sirenja recnika deteta i do javljanja semiotickih reci.)Sistem kognicije-podrazumeva niz funkcija i operacija pomocu kojih se odvijaju saznajni procesi.Deca progovore prosecno oko druge godine zivota(mada se i ranije mogu javiti prve presemioticke reci oko 8 meseci).postoji period senzomotorne inteligencije.

Stvaralacko misljenje prolazi kroz cetiri faza:priprema(preparacija). 2.Primitivan covek pravi razliku izmedju spoljasnjeg i unutrasnjeg 91 .proveravanje(verifikacija) 5. VRSTE MISLJENJA 1.a zanemarivanje ostalih karakteristika objekata.)simbolicko misljenje-misljenje koje barata simbolima(mentalnim slikama.naucnih otkrica i tehnickih pronalazaka.)autisticko misljenje-autizam predstavlja gubljenje dodira sa spoljasnjim svetom. 6.)apstraktno misljenje-sluzi se apstraktnim pojmovima. 11.)konkretno(prelogicko) misljenje-sluzi se samo opazajima ili mentalnim predstava(koje su ireverzibilne).Sinteza predstavlja povezivanje tako rasclanjenih i apstrahovanih elemenata.neuroticara i psihoticara. 3.Postoje dve vrste zakljucivanja: 1.inkubacija. -Apstrakcija je izdvajanje samo odredjenih svojstava.dusevni zivot subjekta je okrenut sopstvenom unutrasnjem svetu.oni se odnose na skup nekih predmeta.Intelektualni procesi koji dolaze do izrazaja u procesu formiranja pojmova su:analiza.apstrakcija i sinteza.razvoj govora moze i povratno uticati na misljenje.Pojmovi se mogu razlikovati i po nivou opstosti na primer: kao cvet i ruza(pojam cvet je nadredjeni pojam.tj znakovima koji reprezentuju nesto nije prezentno dato) 8. -Odrastao covek se u procesu misljenja veoma sluzi pojmovima. -Zakljucivanje je proces u kojem na osnovu poznatih ili datih podataka otkrivamo.Prema nekim drugim autorima(na primer:Vigotski). 4.znacima.dolazimo do opstih pravilnosti).)kreativno misljenje-dolazi se do novih.razlikovanje.)katatimno misljenje-misljenje optereceno afektima 7.U takvom misljenju granice izmedju licnosti i objektivne stvarnosti su nejasne.Srece se kod male dece.Ako se u toku misaonog procesa dolazi do zakljucaka koji do tad nisu bili poznati.)magijsko misljenje-to je misljenje u kome subjekt misli da moze sopstvenim mislima da utice na objektivnu realnost.su vrsta uopstavnja na osnovu apstraktno izdvojenog skupa osobina koje su sintetizovane u jednu logicki povezanu celinu.. 2.primitivnog coveka.Pravi pojmovi koje poseduje odrasli.pojmu ruza).uporedjivanje.)sizofreno misljenje-simbolima se pridaju konkretna svojstva.)egomanija-precenjivanje sopstvenog ega 10.Pojmovi predstavljaju uopstavanja.)stvaralacko misljenje-to je misljenje u koem nastaju originalne tvorevine poput umetnickih dela.Po Pijazeu sizofreno misljenje se nalzi izmedju autisticnog misljenje malog deteta i logickog misljenja odraslog normalnog coveka.)Induktivno-od pojedinacnog ka opstem(na osnovu pojedinacnih.nove veze izmedju objekata ili nove istine.Autisticno misljenje je slicno prelogickom ali nije isto.osobina ili pojava.Takvi pojmovi odraslog su povezani u sistem pojmova u kojem postoje odnosi opstosti medju pojmovima(svi pojmovi se nalaze u nekom odnosu prema drugim pojmovima) i hijerarhijaska organizacija(pojmovi imaju svoje nadredjene pojmove)pojmova.usvajti govor i ovladavati njime onoliko koliko mu to dozvoljava trenutni razvojni stupanj misljenja.)tangencijalno misljenje-okolisno misljenje 9.Ovakvo misljenje srece se kod primitivnog coveka i kod dece predskolskog uzrasta.)Deduktivno-na osnovu opstih osobina.iluminacija(inspiracija).rasclanjavanje.stavova dolazimo do pojedinacnih zakljucaka.datih premisa..originalnih resenja i pronalazaka.rec je o produktivnom misljenju.recima.

verbalizacija sa kovitlacom ideja.uzurbana.Pacijent je pun sporednih asocijacija.)Ubrzani misaoni tok karakterise se najcesce bujicom ideja.asocijacija i evokacija na verbalnom i psihomotornom planu.)Nepovezano(nekoherentno) misljenje-nema logicke povezanosti izmedju predhodnih i narednih recenica.Kod autisticnog misljenja svet se oblikuje prema vlastitim stremljenjima.zeljama.sto se naziva logoreja.Opisan je u demenciji i amnezijama posle konfuznih stanja.Opisana je kod sizofrenije. Poremecaji misljenja po sadrzaju: 1.Doslo je do zaustavljanja psihicke i motorne aktivnosti.stvaranjem neologizama. 8.sto se cesto srece kod manicnih bolesnika koji su skolni govornim triadama. 6. 3. 9. POREMECAJI MISLJENJA -Poremecaji misljenja po formi-sustina ovih poremecaja je u formi misaonog toka. 12. 7.Termin bradipsihija podrazumeva usporenje intelektualnih funkcija.usporenost ideacije. 1.zagonetnost i praznine u sintaksi.tece sporo.Bolesna opsirnost srece se kod:intelektualno inferiornih osoba.Ovaj poremecaj srece se kod depresivnih bolesnika koji imaju smanjenu vigilnost(distribuciju) paznje.)sumanute ideje 92 .)Verbigeracija se odlikuje zbrkanim ponavljanjem reci ili recenica.Mogu se javit neologizmi. 5. 4.Ovaj poremecaj misli u kojem misaoni proces zapocinje tesko.)Govor u stranu karakteristican je po odgovorima koji nisu u skladu sa postavljenim pitanjima(kod sizofrenih na primer).Veliki broj asocijacija koje preplavljuju pacijenta. 10.sveta.manicnih i dementnih bolesnika.)Bolesna opsirnost-manifestuje se u bolesnikovoj nesposobnosti da se uvidi bitno i da se u misljenju drzi determinirajuce tendencije(direkcije).)Blok u misljenju je iznenadni prekid misaonog toka.)Rasulo misli karakterise se raspadom pojmova. 11.)viskozno(lepljivo) misljenje-karakterise se nesposobnoscu da se odvoji od jednog sadrzaja teme ili misli(na primer kod epilepticara).demencije.a paznja mu je hipervigilna.Logoreja je brza.)Disocirano misljenje karakterise nerazumljiv misaoni tok a u izrazavanju obolelog postoji dosta simbola.bez smisla a povezanih u vidu besede.)Glosolalija-sopstveni recnik obolele osobe.onemogucava pacijentu da osnovnu misao privede cilju i gubi se u nepotrebnim detaljima.bizarnih i stereotipnih fraza.govore vrlo sporo i okrenuti su svom morbidnom dozivljavanju.strahovima. 12.potpuno nov jezik.poznat je kao bradilalija.kidanja asocijacija.potrebama.”lepljivih” epilepticara.)Eliptican govor karakterisu:telegrafski stil.)Perseveracija je prisilno ponavljanje neke reci ili recenice.jer ne bi mogao da opstane. 2.epilepsije kao i u konfuznim i oneiricnim stanjima.pri cemu je impuls za govorenjem pojacan.Recenice su gramaticki korektne.)Usporenost misaonog toka-posledica je jedne dominantne ideje sa koje bolesnik ne moze da skrene svoju paznju.mnogih sufiksa.

2.Sumanuti sistem predstavlja jedinstvenu.2.opste.u njih subjekt nepokolebljivo veruje.gde je osnovni sud bolestan.osecanja krivice.)Paranocike sumanute ideje predstavljaju cvrsto formiran sumanuti sistem u koji bolesnik nepokolebljivo veruje..)katatimne sumanute ideje nemaju veze sa afektivnim stanjem bolesnika.bolestan sud koji je tesko dostupan korekciji. 3. -Pri strahu od neodredjene opasnosti nastaju subjektivna ubedjenja da subjekta neko prati.Intuicijom bolesnik nesto naslucuje.verovanja i religioznih zabluda primitivnih naroda.)Paranoidne sumanute ideje su apsurdne.nesistematizovane.a korekcija iskustvom ili logickim argumentima je prakticno nemoguca.ideje o bozanskom uzdizanju.mobilne.neznanja ili primitivnosti.)interpretativni-bolesno interpretiranje svega sto se zbiva oko pacijenta ili u njemu samom.)imaginativni-otudjenje nastaje bolesnom transformacijom maste koja za bolesnika postaje stvarni svet. -Sumanute ideje mogu biti sistematske i nesistematske.)precenjene ideje 3.iscekuje.bolesnici traze izvesnu povezanost. -Podela prema strukturi: 1.Zbog emocinalnog poremecaja stvara se ideo-afektivni blok.)sintimne-ideje nastaju iz patoloski izmenjenog afekta 2.culnih obmana.Sistematizovane sumanute ideje proisticu jedna iz druge logicno.)prisilne radnje SUMANUTE IDEJE -Sumanute ideje su zablude bolesnika.Kod nesistematske sumanutosti.identifikacijom sa bogom.Sumanute ideje su apsurdne po sadrzaju.Ovakve ideje su psiholoski shvatljive ako su proistekle iz afekata.neprotivurecnu povezanost. -Sumanute ideje treba razlikovati od sujeverja.u sta svi veruju i svi prihvataju a proistekle su iz neinformisanosti.dovodi do sumanutog otudjenja od realnosti.osecanja krivice.. 4.nelogicne.koje se smenjuju kao tipicne iluzije epoha. -Podela prema mehanizmu nastajanja: 1.uverenja o gresnosti.)halucinatorni-halucinacije bitno uticu na nacin misljenja.Sumanute ideje su u protivurecnosti sa stvarnoscu. Razlikuju se: 1.a svi izvedeni zakljucci.Zablude zdravih osoba su nesto zajednicko.su ipak bolesni. 2.potresnih dozivljaja.)intuitivni-kod intuicije zakljucak je sveno dozivljen ali je proces zakljucivanja nesvestan.iako logicni po formi. 93 .halucinacije se u ovom mehanizmu sumanutosti obucno javljaju kao projekcija bolesnikovih nesvesnih sadrzaja.

9.oholosti.Bolesnik u procesu ozdravljenja moze da tvrdi da je to sanjao.sve se odnosi na njega.Kod ovakvih sumanutih ideja spoljasnji svet je podredjen preuvelicanom “ja” bolesne osobe.nicega.)Persekucija-sumanutost proganjanja(pacijent misli da ga prate..nemaju unutrasnje organe.U drugim slucajevima potreban je dug terapijski postupak.samooptuzivanja.da je zaboravio ili da mu se ucinilo.visokog porekla.)Eroticka sumanutost(erotomanija)-karakterise se sumanutom idejom da su poznate licnosti zaljubljene u bolesnika. 1. Prisilne misli ideje i postupci-manifestuju se opsednutoscu pacijenta nekom cesto besmislenom idejom.)Religiozne sumanute ideje-(ideje mesijanstva)-komunikacija i identifikacija sa bogom daju pravo pacijentu da seponasa kao novi mesija. 2. Precenjene(prevalentne) ideje-predstavljaju posledicu prevelike afektivne investicije u nesto sto predstavlja profesiju ili pasiju subjekta(fiks ideje).a proverava je kontrolisuci joj garderobu.One prate “modu” sto znaci da prate socijalna kretanja i dostignuca nauke(ranije su na dusevne bolesnike uticale vestice a sada kosmonauti).nestabilne apsurdne. 10.)Nihilisticke sumanute ideje anuliraju realnost.Te licnosti sepojavlju na TV jer bolesnik to zeli.Protivno svojoj volji pacijent strahuje od takvih misli(od realizacije) ili se bori protiv takvih ideja.zivotinjama.pevaju mu poznate peseme.pretnjama.hipohondrijske ideje.gordosti ili dozivljava okolinu kao sujevernu. 8.ljudi se znacajno zagledaju zakasljavaju.)Depresivnme sumanute ideje-ideje gresnosti.sa najblizim rodjacima..pronalazastvatelepatske moci. 6. -Trajanje sumanutih ideja zavisi od uzroka.)Ekspanzivne sumanute ideje-tu spadaju ideje velicine(pacijent je “znacajna licnost”).).od vrste bolesti.netrpeljivu od koje je proganjana.neunistivosti.osvetom.Tu spadaju i “profesionalne deformacije”. 3.)Sumanute ideje ljubomore-veoma su apsurdne a nacin proveravanja “nevernog partnera” je bizaran.dospatavaju sto bolesnik tumaci kao da mu je dosao kraj(“crni petak”).lepote.-Podela prema temi: -Tematski sumanute ideje su neiscrpne. 5..U slucajevima intoksacija ili prolaznih psihoticnih epizoda sumanute ideje nestaju. 7.proganjaju.tajno je snima i prati.)Sumanute ideje opsednutosti-obolela osoba je opsednuta bozanskim ili demonskim silama.)Sumanutost dvojinika-pracena je unutrasnjim dijalogom sa dvojnikom.bogatstva(pacijent je neizmerno “bogat”). 11..fizicke snage.)Interpretativna sumanutost-bolesno interpreetiranje svega sto se desava.iznemoglim starcima.besmrtnosti.bolesnici nemaju nigse nikoga.Psihoticni bolesnik veruje da ga zena vara sa decom.Pacijent je u centru paznje.ideje materijalne i socijalne propasti.. 4.a mogu reagovati i kontranapadima.Na ovakve ideje pacijenti reaguju emocinalnim distanciranjem.Prisilne ideje neuroticara se ne realizuju ako nisu u skladu sa 94 .Cest je fenomen u upotrebi pojednih droga.)”Sumanutosti ogromnosti”-pacijent tvrdi da je ogroman ili da su mu pojedini delovi tela ogromni.da postoji zavera protiv njega.Osoba se nalazi u stanju euforije..

moralnim kodeksom osobe. -Postoje mnogobrojne definicije inteligencije koje se mogu podeliti u bioloske(to su one koje inteligenciju definisu kao sposobnost adaptacije i prilagodjavanja na nove probleme i uslove zivota) i psiholoske definicije koje inteligenciju definisu kao sposobnost ucenja.psiholoska.aritmeticka. -Spirman inteligenciju definise kao: 1..Postoje mnogobrojne studije o uticaju genetskih faktora na razvoj inteligencije.)sposobnost apstraktnog misljenja.Takodje je ustanovljena veca slicnost u stepenu inteligencije izmedju dece i njihovih roditelja nego izmedju dece i njihovih usvojitelja.koriscenja starog iskustva u novim situacijama itd.koje je najcesce vezano za govor -Pijaze opisuje inteligenciju kao sposobnost adaptivnog ponasanja i organizovanja misli i akcija. INTELIGENCIJA -Termin inteligencija nastao je od latinske reci intelligere.muzicka.razlicite sposobnosti pamcenja(brojeva.. -Bine je smatrao inteligenciju kao jednu opstu sposobnost koje se manifestuje u resavanju veoma razlicitih zadataka-uocavanje slicnosti i razlika.struktura licnosti.Na inteligenciju takodje bitno uticu:motivacija.neposredno pamcenje. Struktura inteligencije: -Tordajk deli inteligenciju na apstraktnu ili verbalnu(sa vestinom koriscenja brojeva).koja znaci shvatiti.Spirman je smatrao da se ovi specificni faktori mogu objasniti kao kombinacija G faktora i specificnog vezbanja i interesovanja.Smatra se da nasledje utvrdjuje granice u okviru kojih faktori sredine mogu uticati na povecanje ili snizavanje rezultata na testovima inteligencije.imena. -Terston je primenio nov postupak faktorske analize i zakljucio da se inteligencija sastoji od tzv primarnih mentalnih sposobnosti(kojih ima sedam) u koje on ubraja:fluentnost 95 .uvidjanje odnosa izmedju datih clanova 2.Monozigotni blizanci su pokazivali vecu slicnost intelektualnih sposobnosti od heterozigotnih blizanaca koji su rasli u istoj sredini.. 1.razumeti.)S-faktor-sposobnosti kao sto su:logicka. -Spirman koji je prvi primenio postupak faktorske analize formulisao je teoriju o dva faktora.nalazenje pravila.posedovanje opstih znanja.).Prema tome inteligencija se satoji od jednog opsteg faktora(G-faktor) i veceg broja specificnih faktora(S-faktora).Tu su proucavani monozigotni blizanci koji su ziveli u razlicitim sredinama.socijalno-psiholoski uslovi itd.prakticnu(vestina manipulisanja objektima) i socijalnu(vestina postupanja sa ljudima).)G-faktor-se ogleda u sposobnosti shvatanja odnosa i apstraktnog misljenja 2.)shvatanje.Prilisne ideje psihoticnog(na primer da nekog ubije) se mogu realizovati.mehanicka. Znacaj nasledja i sredine-na razvoj inteligencije deluju i nasledje i socijalna sredina(svojim kulturnim i obrazovnim uticajima).jezicke sposobnosti..

)defektni-IQ=65 i manje.Njega je zanimalo da utvrdi ono sto je zajednicko i univerzalno u misljenju dece na odredjenim uzrastima.7% 7.2% 2.)superiorni-IQ=120-127.preoperacionalni stadijum.Oni se neverbalne(manipulativne).procenat 6.postoji i klasifikacija inteligencije na sedam kategorija: 1.procenat 2.procenat 16.perceptivni faktor.stadijum konkretnih operacija.spacijalni.)idioti(ispod 20) mogu podeliti na verbalne i 96 .reci(bogatstvo recnika).faktor memorije.stadijum formalnih operacija.)osobe prosecne inteligencije(90-110) 4.procenat 2.procenat 50% 5.Za razliku od Bine-Simonove skale Vekslerova skala za ispitivanje inteligencije se ne racuna na osnovu mentalnih uzrasta vec na osnovu DUK-a(devijacioni umni kolicnik)-koji predstavlja relativni polozaj ispitanika u grupi(populaciji) kojoj pripada.)debili(50-80) 6.)osobe visoke inteligencije(119-120) 3.)granicni-IQ=66-79.1% 6.)bistri-normalni-IQ=111-119.1% 4.)prosecni-IQ=91-110.faktor rezonovanja. Merenje inteligencije-Francuzi Bine i Simon su prvi primenili svoju skalu za merenje inteligencije(1905 godine) u pariskim skolama. -Postoje razni testovi inteligencije. Klasifikacija inteligencije: -Klasifikacija na osnovu Vekslerovog testa inteligencije: 1.)veoma superiorni-IQ=128 i preko.7% 3.individualne i grupne.)intelektualno tupe(80-90) 5. Pomenute faktorske analize ne mogu da daju odgovor sta je to inteligencija vec one samo pokusavaju da na osnovu korelacija izmedju odredjenih grupa zadataka izdvoje faktore za koje se predpostavlja da su manifestacije odredjenih sposobnosti.numericki faktor.sa ciljem da razvrstaju subnormalnu od normalne dece. -Gilford je sa svojim saradnicima nasao preko 50 sposobnosti.2% -Pored ove klasifikacije.razumevanje verbalno izrazenog materijala.Ova skala je dozivela nekoliko revizija i koristi se i danas za merenje razvoja inteligencije.IQ-koeficijent inteligencije se dobija kada se podeli mentalni uzrast sa kalendraskim uzrastom deteta i pomnozi sa sto.procenat 16.)imbecili(20-50) 7.procenat 6.)osobe vrlo visoke inteligencije(120-140) 2. -Pijaze se nije bavio individualnim razlikama i merenjem inteligencije.)tupi-normalni-IQ=80-90.Na osnovu tih ispitivanja Pijaze je nasao da razvoj inteligencije se odvija kroz cetiri kvalitativno razlicita stadijuma:senzomotorna inteligencija.

govornih.motornih i socijalnih sposobnosti.Bebili mogu biti poslusni. 97 .plasljivi.racunanjem i mogu izvoditi jednostavne prakticne radnje.Mentalno subnormalne osobe svrstane su u tri grupe:debili.)oligofrenije(mentalna subnormalnost)-poremecaji nastali u periodu razvoja 2.Po nekim sutorima razvoj se zavrsava u 18 godini a po drugima u 25 godini zivota.)demencije-poremecaji nastali po zavrsenom razvoju inteligencije.poremecen oblik glave i nosa.brinu o sebi(ishrana.Imbecili imaju degenerativna obelezja kao sto su:velike usi.pa se najcesce smestaju u specijalne domove.Ovoj kategoriji pripadaju imbecili.duboke.Ove osobe mogu da zavrse neki zanat.epilepsija.ostecen sluh.Intelektualno superiorne osobe i osbe koje se bave intelektualnim radom sporije gube svoj intelektualni posed.razvojni poremecaji.Cesti su poremecaji u razvoju.teske.Nemaju radnih navika.a zbog sugestibilnosti su podlozni kriminalnim radnjama ili prostituciji.nekomunikativni. -Edukativna zaostalost-zbog odsustva vaspitnih cinilaca. -Prema Desetoj(ICD-X) medjunarodnoj klasifikaciji mentalne na:lake.poslusni.emocionalno tupi ili veseli.sposobni su za mnoge poslove(prakticne).To su emocionalne nezrele osobe(debili).dobrocudni.U njima dolazi do poremecaja kognitivnih.Najstabilnijom smatra se tzv kristalizovana inteligencija.)Umerene mentalna retardacija(IQ=35-49)-kod ovih osoba je usporen razvoj jezickih sposobnosti.epilepsija.odredjena deca nisu uspela da razviju svoje intelektualne potencijale i raspolazu malim brojem informacija i skromnijim iskustvom od svojih vrsnjaka. 2.Njacesci broj imbecila je tesko prilagodljiv. OLIGOFRENIJE(MENTALNA SUBNORMALNOST) -Nastaju u detinjstvu i ranoj mladosti(period razvoja). POREMECAJI INTELIGENCIJE -Nije pouzfano utvrdjeno kada se zavrsava razvoj inteligencije i kada pocinje njeno opadanje.Opadanje inteligencije je u pocetku sporo a kasnije brze.ali se retko osamostaljuju. -Svi poremecaji inteligencije se mogu podeliti u dve grupe: 1.Mogu imati govorne defekte i epilepticke napade.neuroloska i telesna ostecenja.autizam.skloni seskualnim perverzijama. retardacije se dele 1.druge i nespecifikovane retardacije.Oni su usporeni.nemirni i razdrazljivi i seksualno perverzni.umerene.odrzavanje higijene.-Po shvatanju nekih autora kolicnik inteligencije opada za 3-4 poena svake decenije posle dvadesete godine zivota. -Mentalne retardacije predstavljaju zaustavljen ili nepotpun mentalni razvoj.kontrola sfinktera).Mogu ovladati citanje i pisanjem.Kod vecine ovih osoba postoji organska etiologija zatim autizam.imbecili i idioti.)Laka mentalna retardacija(IQ=50-69)-ove osobe mogu da nauce da govore.Imaju teskoce u citanju i pisanju.

godine ne podrazumeva gubljenje intelektualnih sposobnosti.)Sizofrena demencija-nema dokazanu organsku podlogu.Ranije steceno znanje nestaje.zapaljenje mozga.infektivne bolesti majke i ploda.duboka oligofrenija. 2.3.)Duboka mentalna retardacija(IQ=ispod 20)-razumevanje i upotreba govora veoma je ogranicena.Kod trajnih demencija nastaje definitivno intelektualno propadanje ili opustosenje licnosti.trizomija 21)-to je nasledno oboljenje.)Langdon-Daunov sindrom(mongoloizam.Dementne osobe gube sposobnost upamcivanja i duzeg zadrzavanja upamcenjog.osoba ispoljava znake gubitka prostorno-vremenske orijentacije i defekte etickih normi ponasanja.Nastaje zbog socijalne izolacije sizofrenih bolesnika koji zive u svom autisticnom svetu pri cemu ne sticu nove informacije i gube ranije stecena znanja i regrediraju na nivo konkretnog misljenja.ispustaju zivotinjske krike.)Globalne demencije-srecu se kod senilnih osoba i pracene su propadanjem svih intelektualnih funkcija.Kod privremenih demencija stanje se popravlja blagovremenim i odgovarajucim lecenjem(na primer kod alkoholicara).Presenilne demecije su nasledno-degenerativna oboljenja kod kojih uz neuroloske znake postoji i demencija.Alchajmerova presenilna demencija nastaje zbog propadanja neurona koje dovodi do kortikalne atrofije.Ta deca imaju 47 hromozoma(jedan vise).Organska etiologija je dominantna.uvidjanja kauzalnih odnosa i veza.zatim teska somatska i neuroloska oboljenja.karakteristican je patuljasti rast dece i gusavost. 3.vida. 4.Mentalna subnormalnost krece se sve do idiotije.slaba razvijenost genitalnog aparata i nesposobnost reprodukcije.duboka mentalna subnormalnost.mikrocefalicna glava.logickog rasudjivanja.U ovu kategoriju treba svrstati:tesku mentalnu subnormalnost i tesku oligofreniju.Zivot ovih osoba je sveden na elementarne nagone.U strucnoj literaturi koriste se sledeci nazivi:idiotija.Malog su rasta.shvatanja bitnog.velike ili izrazito male glave.ostecenja sluha. 1.Postoji testast otok koze.veliki jezik koji je van duplje.)Lakunarne demencije-prouzrokovane su najcesce arteriosklerozom mozga.porodjajne traume.Starost koja pocinje oko 70. -Demencije se mogu podeliti na:globalne. -Grupi mentalnih subnormalnosti pripadaju i: 1.Mali broj osoba oboli od senilne demecije.epilepsija. 98 .)Teska mentalana retardacija(IQ=20-34)-domoniraju motorni deficiti i druga ostecenja ili poremecaji razvoja CNS.dok vrlo proste zadatke ne uspevaju da rese.Neverbalna komunikacije je veoma rudimentarna.lakunarne i sizofrene. DEMENCIJE -Demencije predstavljaju gubitak intelektualnog poseda.Demencija je atipicnabolesnici mogu da resavaju komplikovane operacije.)Kretenizam-uslovljen je hipofunkcijom tiroidne zlezde. 2.razvojni poremecaji i autizam.biohemijski i endokrini poremecaji. -Demencije mogu biti trajne ili privremene.kose oci.kreativnog misljenja.Pokreti su ograniceni i neophodna im je stalna pomoc i nadzor.U izgledu dominira.a selektivno propadaju pojedine psihicke funkcije. -Uzroci oligofrenije-nasledje.

odnosno programira adekvatne odgovore na razlicite bioloske.Malformacije u gradji lobanje i mozga..Genotip sadrzi i to ne uvek samo mogucnost obolevanja.Zbog toga se bioloski cinioci razmatraju kao: 1..depresija.direktne povrede nervnog tkiva u toku razvojnog procesa.Nasledni faktor za pomenute poremecaje relativno je jasan i odredjen je defektom jedne bioloske komponente koju kontrolise jedan gen.Nasledjuje se izvesna bioloska podloga.)patogenetski cinioci koji u okviru slozenih psiholoskih i socijalnih interakcija igraju manje ili vise znacajnu ulogu.).Osobe se mogu ponasati:detinjasto(tepanje).psihopatske i emocionalno nezrele licnosti.Patogeneza pronalazi i objasnjava fiziolosku povezanost izmedju uzroka i posledice.Osoba pribegava “spasenju” iskljucivanjem svih intelektualnih funkcija. -Dosadasnja ispitivanja su pokazala da izuzev veoma malog broja. 99 .glupo(pogresno racunaju.gubitak voljenog objekta..ili polnih hromozoma.Oni sa jedne strane mogu biti pocetne karike patogenog lanca koji ce usloviti poremecaje na nivo psihickog i socijalnog sistema.na primer trizomija 21(Daunov sindrommongolooizam).tacnije mehanizam kojim mehanicki faktor(trauma.neznaju kloliko imaju godina.-Pseudodemencija-jedna od zastitinih.na primer) ili.poremecaj se nasledjuje po klasicnim principima dominantnog ili recesivnog nasledjivanja.izazivaju mentalne poremecaje.zdravlje. -Genetski cinioci-u grupu genetskih poremecaja spadaju i anomalije u fizickom i mentalnom razvicu u slucajevima hromozoskih aberacija. 2.)primarni faktori u nastanku mentalnih pormecaja-poremecaji odredjeni genetskim ciniocima.Sa druge strane narusavanje psiholoskih i socijalnih faktora homeostaze dovesce do poremecaja na bioloskim strukturama.kao teski dusevni bolesnici.. -Niz bioloskih faktora mozeda utice na trajno narusavanje te ravnoteze i pojavu mentalnih poremecaja.Savremena psihijatrija ukazuje na povezanost biopsiho-socijalnih faktora i pojave mentalnih poremecaja.psiholoske i socijalne stimuluse.a do fenotipskog ispoljavanja bolesti dolazi samo ako u interakciji sa spoljasnjom sredinom dodje do konvergencija niza nepovoljnih uticaja i do prevazilazenja adaptivnih mogucnosti organizma.dusevni poremecaji se ne nasledjuju. BIOLOSKI CINIOCI -Sa bioloskog stanovista mentalno zdravlje se moze definisati kao odrzavanje sposobnosti nervnog sistema da u kontinuiranom procesu obrade informacija regulise adaptivno ponasanje.Pseudodemecija je nesvesni mehanizam odbrane zbog cega se naziva i “nesvesna simulacija”.pak psihogeni faktori(strah.primitivnih psihogenih reakcija a prpada dijagnostickoj kategoriji-reaktivna psihoza.Nasledje bi u tim slucajevima bilo poligenetski regulisano izasnivalo bi se na istovremenom sadejstvu obelezja koja kontrolise veci broj gena i koji tek u zajednickom ispoljavanju formiraraju odredjenu karakteristiku.labilne i nesigurne licnosti.). -Nasledje bolesti same po sebi nije evidentno i moglo bi se reci da se nasledjuje bioloska podloga tj osetljivost za bolest.Mentalni aparat regulise i odrzava stanje dinamicke ravnoteze koja se na nivou psihickog izrazava kao dobrobit.Ovakvom tipu odbrane pribegavaju osobe koje su:histericno struktuirane. ETIOLOGIJA PSIHICKIH POREMECAJA -Etiologija se bavi istrazivanjem uzroka mentalnih poremecaja.

dolazak u bolnicu(hospitalizacija). 3.neprijateljska i prijateljska osecanja(pruzanje i davanje ljubavi).U ovom periodu cesce su bolesti nastale usled organskog propadanja CNS(arterioskleroticne i senilne demencija).)Endokrini poremecaji-poremecaji hormonalne i neurovegetativne ravnoteze predstavljaju morbogene faktore-na primer:oboljenje hipofize i tiroidne zlezde..lisena je u spontanosti i osujecena u realizaciji ciljeva profesionalnog i licnog samopotvrdjivanja. 4.antikulture.Traumatska ostecenja glave brojna su pri automobilskim nesrecama. -Rat-dovodi do poremecaja medju vojnim i civilnim stanovnistvom.nesposobnost prilagodjavanja odredjenim kulturama.glicida.gubi identitet i lisena je mogucnosti da pripada grupi.)Poremecaji metabolizma-(lipida.bezvlasce.-Razvojne interakcije: 1.elementarnih i drugih nepogoda.)U starosti bioloske rezerve CNS su jos uvek dovoljne ali niz faktora iz somatske sfere (telesne bolesti.kao i promene psihosocijalnog okvira(promene porodicnih odnosa.Medju egzogene intoksacije ubrajamo:alkoholizam.gubitak vrednosnih orijentacija. 2.subkulture.Ova grupa faktora moze izazvati poremecaje koji se svrstavaju u tzv.dejstvo droga i hemijskih supstanci koje mogu da dovedu do ozbiljnih psihickih poremecaja.odlazak u penziju) mogu da izazovu mentalni poremecaj ili da pogorsaju opste stanje.)Bakterijeske infekcije i toksini.znacajan su faktor koji moze ucestvovati u nastanku mentalnih poremecaja..Tumori mozga.hipertermija).Socijalna dezorganizacija izaziva mentalni poremecaj na taj nacin sto je licnost lisena elementarnih potreba-ne moze da ispoljava agresivnost.gubitak voljene osobe(trauma odvajanja).proteina.promene sociopsiholoskog okruzenja individue.socijalana dezorganizacija.Medjutim i u onim bolestima u kojima nije vidljiv neki pokazatelj organske disfunkcije.lose ishrane.).degenerativne bolesti).)Nedostatak vitamina-u uslovima gladovanja.dovode do zapaljenjskih oboljenja(encefalitis. PSIHOSOCIJALNI CINIOCI -Grupu psihosocijalnih cinioca cine:stres.)Mehanicki faktori-ovi faktori su ili fizikalni(udar strujom.meningitis) ali i do mentalnih poremecaja. 5.katastrofe. 100 .kao i psihickih poremecaja. -Razni oblici socijalne dezorganizacije(dekadentne grupe.ili fizicki(mehanicke traume mozga).emigracije. -Bioloski faktori su samo izuzetno gotovo jedini uzrok nastanka mentalnih poremecaja. organski psihosindrom.)Hemijske intoksacije(egzogene i endogene)-mogu nervnom tkivu da nanesu ozbiljne organske lezije.razne kongenitalne anomalije mozga ili krvnih sudova dovode do raznih organskih ili psikoorganskih sindroma.Poznate su ratne neuroze i posttraumatski stresni poremecaj.mozak se javlja kao cinilac etiopatogeneze.kao i mentalnih poremecaja.prelazak iz seoske u gradsku sredinu.gubitak partnera. 6.kateholamina) i fermentativni poremecaji dovode do poremecaja i oboljenja neuromisicnog sistema.mogu dovesti do manifestovanja mentalnog poremecaja.ratovi. 7.virusne infekcije-ostecuju mozdano tkivo.

-U uslovima emigracije nastaju mnogi psihicki problemi kao sto su losa adaptacija ili tezi psihicki poremecaji(paranoidne reakcije). 4.osecanju krivice i greha. KULTURNI CINIOCI 1. 2.U nekim kulturama vise se neguju spoljasnji oblici kontrole a u drugim unutrasnji.oliceni u savesti.)U kulturama u kojima postoji veci broj sukoba vise su naruseni odnosi medju ljudima sto je veoma nepovoljno za dusevno zdravlje. 5.oblik odredjenih specificnih dusevnih poremecaja.koji se javljaju samo u odredjenim izolovanim kulturama-na primer: koro i latah.Istice se znacaj nesvesnih psihickih procesa koji uticu na covekovo ponasanje.)Razlicite kulture se razlicito odnose prema onim ljudima cije ponasanje nije u skladu sa normama sredine.gde je nepoznavanje jezika jedan od znacajnih faktora u njihovom nastajanju.)Kultura odredjuje obrazac. 101 .)Kulturno shvatanje seksualnosti.)Postojanje kulturno legalizovanih oblika ispoljavanja agresivnosti je znacajno za dusevno zdravlje ljudi. -Psihickim etioloskim ciniocima bavi se psihoanaliza i druge dinamske teorije. 3.u okviru odredjenih uzih zajednica precutno ili otvoreno se sankcionisu incestuozni odnosi.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->