P. 1
Ekonomski Odnosi Srbije i Rusije

Ekonomski Odnosi Srbije i Rusije

|Views: 143|Likes:
Published by zligvanj

More info:

Published by: zligvanj on Jul 04, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/04/2011

pdf

text

original

Visoka poslovna kola Megatrend

Seminarski rad
Ekonomski odnosi Srbije i Rusije

Beograd 02.06.2010

Marjanovi Filip 057/08/900-2

Sa srpske strane to obavezno uklju uje i implementaciju velikih strate kih ekonomskih i infrastrukturnih projekata. kao i sve pravne i politi ke obaveze koji ine deo tog procesa Ne treba iriti nerealna o ekivanja od Rusije. Zadatak srpske diplomatije je da razdvoji ekonomska i infrastrukturna pitanja od politi kih i da na pravi na in sagleda koji su prioriteti ruske spoljne politike. S druge strane Rusija e. ISAC fond je organizovao drugi Okrugli sto u okviru projekta «Pra enje rusko-srpskih odnosa . dok su ostali aspekti Aran mana (Ju ni tok. Analizu su predstavili arko Petrovi ispred ISAC fonda. Cilj projekta Pra enje rusko-srpskih odnosa je da analizira stanje i perspektivu odnosa izme u dveju zemalja i da prati politi ki i dru tveni razvoj savremene Rusije radi to boljeg pribli avanja javnosti i politi kim elitama u Srbiji.Rusko-Srpski odnosi va e za jedan od uzora ostalim dr avama. imaju i u vidu perspektivu integracije Srbije u EU. ocenjuju stru njaci ISAC fonda. Analiza je ura ena u okviru projekta Pra enje rusko-srpskih odnosa. i edomir Kokanovi i uro Ota evi ispred partnerske advokatske kancelarije. kao zemlja koja ne te i da se integri e u EU . zatim na koordinaciju u nastupu na me unarodnom planu povodom drugih inicijativa. predstavio ovu analizu stru noj javnosti u prostorijama Medija centra u Beogradu. ISAC fond je 3.g.  .To podrzumeva iznala enje zajedni kih interesa koje je Rusija jasno i precizno formulisala i koje bi Srbija trebalo da defini e na isti na in. Mi ljenje stru njaka iz Fonda ISAC je.februara 2010. jedino je prodaja akcija NIS-a konkretno regulisana. Prvi se odnosi na podr ku srpskoj politici u vezi sa statusom Kosova. Okrugli sto poslu io je i za prezentaciju tre eg i etvrtog izve taja projekta. Rusija je progla ena za jedan od stubova srpske spoljne politike i da Srbija sa tom zemljom gradi strate ko partnerstvo. analizira celokupan naftno gasni aran man i identifikuju mogu i probleme u ovoj oblasti privrede koji se mogu javiti tokom sprovo enja ovog aran mana.  Nezavisno od politi kih i komercijalnih aspekata Aran mana. imaju odgovornost da jasno formuli u dr avne interese. 21 aprila 2009. Op ti zaklju ak analiza je da politi ke elite u Srbiji. Obaveza srpskih politi ara je da se jasno odrede prema pitanju odnosa sa Rusijom. kao to je inicijativa u vezi sa novim ugovorom o Evropskoj bezbednosti i tre i plan saradnje je nesmetana realizacija strate kih ekonomskih projekata koje Rusija o ekuje od Srbije. a ne strate ko partnerstvo. a nije ni deo nje. Posebno udru enje proteklih godina prati taj projekat . Cilj analize bio je da sa stanovi ta pravnih propisa Republike Srbije i me unarodnih ugovora koji Srbiju obavezuju. ve je treba sagledati realno sa prioritetima koje ima i uspostaviti prakti nu poslovnu saradnju. kada je re o saradnji sa Rusijom.g. Banatski Dvor i modernizacija NIS) prevashodno ostali u sferi na elnih formulacija. koje je sastavljeno od tri elementa. kao to je gasni projekat Ju ni tok i Banatski dvor. da prava mera za zaradnju sa Rusijom treba da bude prakti na dvostrana saradnja.Poslednji izve taj sadr i 20 zaklju aka o stanju i perspektivama rusko-srpskih odnosa. nezavisnih dr ava ISAC fonda. u svojim odnosima sa Srbijom uvek jasno staviti do znanja ta su njeni interesi. kako bi odnosi garantovali perspektivu za budu nost .ne samo to se ti e ekonomije ve na svim poljima. Analiza je do la do slede ih zaklju aka: Stepen datih povlastica i odstupanja od primene op tih propisa predvi enih Aran manom je bez presedana u novijoj praksi zaklju enja me unarodnih ugovora u Srbiji. jer kada ne budu ispunjena dove e do razo arenja.

a prema polu-zvani nim procenama Gazproma. zami ljeno je da Ju ni tok ima kapacitet od ezdesettri milijarde metara kubnih. Me utim. GODINE U pore enju sa njegovim zapadnim takmacima. Moskva ima jaku pregovara ku poziciju u odnosu na male tranzitne dr ave. dok ruska upornost i mogu nosti igraju gotovo odlu uju ulogu. Jo ve i problemi mogu nastati prilikom uskla ivanja sa propisima EU. Juna 2007. Niz odredbi su u o iglednoj suprotnosti sa zakonodavstvom Republike Srbije. Izdgradnja projekta Juzni tok predstavlja ozbiljan in. Srbijom i Ma arskom u januaru i februaru 2008. U svetlu ovoga. Prema tome. na primer. Godine. njegova izgradnja bi trebalo da ko ta dvadesetpet milijardi evra. istoriju. kako je to implicitno ura eno Aran manom. nasuprot Nabuko projektu. ime se otvara mogu nost za potpisivanje obavezuju ih ugovora. Nabuko se. panijom.1 Ruski politi ki lideri. realizacija Ju nog toka je pitanje jednog aktera . godini projekat je pre ao u slede u fazu: ve ina studija o izvodljivosti bi trebalo da bude zavr ena do kraja godine.  Veliki izazov e predstavljati uskla ivanje obaveza Srbije iz naftno-gasnog Aran mana sa obavezama preuzetim ratifikacijom Ugovora o osnivanju Energetske zajednice u Jugoisto noj Evropi (obezbe ivanje slobodne konkurencije i zabrana favorizovanja odre enih preduze a). Ju ni tok izgleda kao jasan projekat. Putin i zvani nici Gazproma nekoliko puta su izjavili da e mre a biti u pogonu do kraja 2015.Imunitet i selektivna primena propisa na preduze a obuhva ena Aran manom su problemati ni sa stanovi ta ustavne jednakosti uslova poslovanja i odredbi me unarodnih sporazuma o podsticanju i uzajamnoj za titi ulaganja koji je Srbija zaklju ila sa drugim zemljama ( vajcarskom. To odstupanje se ne mo e uraditi na generalan na in. godine.to je sigurno! PROCENA POSVE ENOSTI RUSIJE IZGRADNJI JU NOG TOKA DO 2015. susre e sa odre enim brojem zna ajnih pote ko a. Nadimak munjevita cev . Me udr avni ugovori su bili potpisani sa Bugarskom. posebno u pore enju . kao ni da brine o izbegavanju najve ih tr i ta na tom putu. a koordinacija velikog broja razli itih i esto suprotnih interesa ini bilo kakvu prognozu roka za zavr etak radova veoma te kom.to bi moglo otvoriti razne opcije Srbiji. Brzina i zamajac projekta su zaista zapanjuju i. Ma arskom i drugim). godine ENI i Gazprom su potpisali memorandum o projektu. koje u najve oj meri skoro da i ne postoje u ruskom projektu: on obuhvata nekoliko relativno malih energetskih kompanija bez zna ajnog tr i nog portfolija ili imovine.pobolj ati odnose Rusije i Srbije a o pobolj anju ekonomske situacije ne treba ni razmi ljati. odstupanje od op tih propisa nije jasno odre eno. ali spektakularnu. koji se koristi u nezvani nom evropskom slengu.  Aran man predvi a odstupanja od op tih propisa Srbije. slu aj Ju nog toka izgleda prosto. Holandijom. U 2009. Tranzit kroz Tursku sa svim ekonomskim i politi kim pitanjima bi e tvrd orah u budu nosti. a sputan je nere enim pitanjima vo stva. Izazovi i sumnje Ju ni tok ima kratku. uprkos svoj moralnoj i finansijskoj podr ci SAD i EU. apsolutno je odgovaraju i. Uz sna an status dobavlja a i ogromnog portfolija evropskog tr i ta. dok je Putin predstavio ideju balkanskim liderima u Zagrebu nekoliko dana pre toga. kompanija stvarno nema razloga da se mnogo brine o nala enju dodatnih koli ina gasa ili potra nje. Nabukom i ITGI-em (InterkonektorTurska-Gr ka-Italija). Posle nekoliko promena originalnog plana. Njegova realizacija zavisi skoro isklju ivo od Gazproma.

Ukrajinom. B) Ipak. na primer. postoji ipak malo prostora za skepsu. ciljeva i ponekad pristupa. Svi ti rizici mo i e stvarno da budu ispitani tek po to studija izvodljivosti bude zavr ena. trebalo bi uo iti dve va ne stvari. Moskva je ve pomerila rok za kona nu realizaciju sa 2013. Prvo. to je prouzrokovalo. posve eni realizaciji gasovoda u ovom vremenskom okviru. ru i njen kredibilitet. jo uvek je te ko proceniti usled nedovoljno informacija o njegovom napretku. Ne slu ajno. Da bi se napravila validna procena. Ruska frustracija u vezi sa postoje im tranzitnim putevima je neverovatno visoka.. Gazprom e mo da lo e voditi ove projekte. velikog potcenjivanja kompleksnosti i rizika projekta Severni tok. Me utim. bilo je obe ano da e biti povezano na sistem gasovoda ve 2013. prave brige u vezi sa rokovima za zavr etak Ju nog toka jesu. godinu. a pregovori o posebnim pitanjima zapo nu. godine. Kriti ari esto dovode u pitanje neke ruske izjave po razli itim osnovama. ve na implementaciju toga. to dodatno. S obzirom na to da nije podeljena izme u priobalnih dr ava. jednim od glavnih protivnika projekta. re enje morskog dela gasovoda dobija politi ke i pravne konotacije sa. na primer u me udr avnom ugovoru sa Ma arskom. ve postoje i kapacitet tranzita kroz Ukrajinu i nestabilna politi ka i strate ka razmatranja. koja mogu da predstavljaju pretnju projektu. ipak je stranputica. Kao to . Ovi rizici u odnosu na ruska obe anja su spoljni.sa sporim progresom drugih sli nih projekata u regionu. unutra nja ruska razmatranja ovog projekta. Originalna inicijativa je bila zasnovana na jednom broju razli itih stimulusa. ali ruski monopol mo da ima previ e optimisti an pogleda na svoj potencijal za gradnju i sposobnost koordinacije. Kriti ari. Ju ni tok nije manje kompleksan od svojih takmaca. ogromni tranzitni koridor u doglednoj budu nosti. Neki uslovi koji su postavljeni. Tako e. pre nego to se krene u tu stranu. Tehnolo ki zaostatci i ka njenja su uobi ajeni fenomen u industriji. to je ve na samoj granici na ih tehnolo kih mogu nosti. izme u ostalih. Moskva zaista izgleda odlu na i ambiciozna. moraju se uzeti najva nija razmatranja i analizirati se u njihovom sopstvenom kontekstu. Gazprom jednostavno nema in injerskih ve tina i znanja da sam radi u takvim uslovima. Nije sasvim jasno do koje mere su ruski politi ki krugovi i. tavi e. cev mora biti polo ena na ekstremnu dubinu od 2000 metara. ukazuju na dva zna ajna tipa pitanja. zna ajno ka njenje u izgradnji. nisu usagla eni sa pravom EU. koje je bilo prioritetan projekat pre nekoliko godina. ak iako odbijanje od strane evropskih regulatnornih tela nije mnogo verovatno. To zna i da se oni ne odnose na ruske ambicije da se sagradi nova infrastruktura. A) Prvi tip pitanja bavi se izvodljivo u. to pretpostavlja duga ak proces odobrenja u Briselu. ozbiljni ustupci e morati da budu u injeni od strane Gazproma kako bi pravna re enja gasovoda bila uskla ena sa komunitarnim pravom. sigurno je da je dugoro ni ruski interes da sagradi novu mre u na datom ju nom pravcu. Uzimati bilo koje od ovih razmatranja kao argument za sumnju u kredibilitet ruskih planova. Za polje Shtokman. Postavljanje rokova u tako promenljivim uslovima izgleda kao politi ki ili takti ki korak. Bili smo svedoci. a to se opet naslanja na prethodno i uop tenije pitanje o kredibilitetu Gazpromovih rokova. kojima se isti u ogromni tro kovi gradnje. skoro da ni ta nije ura eno u smislu dobijanja odobrenja za operativnu proceduru pred Evropskom komisijom.2 Razvoj polja Bovanenkovskoye. blago govore i. zainteresovana da ima novi. to je ak i prema mi ljenju nekih partnerskih kompanija bio nerealan rok. ali to ne dovodi u pitanje njegovu volju da izgradi ove mre e. U pogledu prethodnog pore enja. Uprkos ovim utiscima. uop teno gledano. morska zona ima nere en pravni status. to je jo va nije sam Gazprom. glavnog projekta na poluostrvu Jamal. Na potezu od skoro 900 km od Rusije do Bugarske. godine na 2015.

ovezemlje bi mogle da naprave druga ije investicione odluke. makar i delimi no. Postoji o igledna asimetrija izme u ruskog profita i dosada njih tro kova. Va no je shvatiti da e procena projekta Ju ni tok vrlo zavisiti od toga koji je od ova tri stimulansa najja i u svom uticaju na Gazpromove budu e korake. politika Rusije da propagira budu e planove za cevovode u regionu jeftina je i profitabilna politika. malo verovatan pozitivan razvoj doga aja u vezi sa ukrajinskim tranzitom mogao bi da zna ajno smanji rusku elju da se kre e unapred sa projektom Ju nog toka. suo ena sa sli nim pona anjem Amerikanaca. a ne prema celom projektu kao takvom. Ako Ju ni tok ne bude spreman na vreme. Koriste i Ju ni tok kao adut za pregovore.. Ju ni tok je bio klju ni argument u prilog relativno male cene. Gazprom fokusirao prvenstveno na sticanje nove infrastrukture u ovim zemljama. tre e. godine. ukrajinski tranzit je svakako glavobolja za Gazprom. godine ukupni dodatni kapacitet od 118 milijardi m3 gasa. ime e skoro udvostru iti trenutni ruski kapacitet u tom pravcu (141. u najmanju ruku. U slu aju Srbije. U ovom slu aju. ostavio dovoljno mesta za jo jedan gasovod. a u stvarnosti. Rok je ono to je va no. ak i sa procenjenim kapacitetom od samo 10 milijardi m3 (i mogu nosti za jo 20 milijardi m3). kako bi se nosile sa svojom zavisno u.6 milijardi m3 je pro lo kroz Ukrajinu i Belorusiju u 2007. gasovodi Severnog i Ju nog toka stvori e za tranzit 2015. geografska struktura Ju nog toka je gotovo identi na sa NabukoITGI mre om. drugo. mogao bi da odabere da gotovo isklju ivo prati sopstveni plan napretka realizacije. Prema tome. koje su esto potpuno zavisne od tranzita preko Ukrajine. Gradnja jedne od ovih dveju mre a bi. obe anje brze implementacije Ju nog toka bio je klju an instrument u ube ivanju Beograda. Prema tome. sugeri u i da se oni mogu smatrati za konkurentne projekte. Rusi bi eleli da se otarase nepouzdanog tranzitnog puta kroz Ukrajinu. godini). SAD su tako e propagirale Nabuko kao prihvatljivu srednjero nu opciju u regionu. zna ila odlaganje druge. mo e se iskazati legitimna zabrinutost u vezi sa obimom poduhvata koji mo e da promeni sliku celog tranzita energije kroz Isto nu Evropu. bez bilo kakve stvarne poslovne obaveze. Ustvari. Gazprom ne bi morao da uri da tro i mnogo novca na tr i ta koja je ionako ve obezbedio.smo videli u slu aju BTS mre e naftovoda i naftnog terminala u Primorsku. U isto vreme. ine i istovremeno samo ograni ene obaveze za izgradnju istog. Uop teno govore i. na in za Gazprom da dobije imovinu u Evropi. politi ka uveravanja budu ih tranzitnih zemalja samo neznatno pove avaju ansu da e Ju ni tok biti zavr en do 2015. Na posletku. gradnja nove velike infrastrukture je najlak i. U ovom slu aju. Gazprom bi eleo da sa uva svoju kontrolu nad evropskim tr i tima u odnosu na svog rivala Nabuko i projekat ITGI.3 Kredibilitet je pitanje od posebnog zna aja za male balkanske i centralno-evropske dr ave u esnice. Drugo. U ovom slu aju bez pretnje da e propustiti priliku. odnosno ako pretrpi zna ajna odlaganja. Ako bi se. svi novi sistemi bi trebalo da budu izgra eni uz minimalne tranzitne rizike. sumnje bi trebalo tuma iti kao skepsu prema predstavljenom roku. ak iako prihvatimo rusku elju da ne pravi nove gasovode kroz problemati ne tranzitne zemlje. tokom kupovine NIS-a od strane Gazpromnefta. postoje tri glavna unutra nja ruska zapa anja u vezi sa projektom Ju nog toka koja su vredna pa nje. na primer. Istovremeno. Moskva je ve prikupila stvarne dobiti. U oba slu aja oslanjali bi se. . Ako prihvatimo ovo pitanje kao va an stimulans iza ruskih dejstava. Te ko je zamisliti da bi Nabuko na primer. ako ne i jedini.: prvo. na centralno-azijske kapacitete.. Najve i planovi napretka razvoja Ju nog toka su se do sada obi no pojavljivali u vezi sa eskalacijom odnosa izme u Kijeva i Moskve. Diverzifikacija snabdevanja je veliki prioritet za njih. Moskva nije imala drugih opcija. stvori emo logi nu vezu izme u Ju nog toka i ukrajinskog tranzita.

koja je neophodna u takvim slu ajevima. Kako ocenjujete ekonomsku saradnju izme u Rusije i Srbije? eleo bih da istaknem zna ajnu ulogu Srbije kao jednog od osnovnih partnera Rusije na Balkanu. godine. Francuskoj (1991. Aleksandar Vasiljevi Konuzin je ro en 1947.-1996. tako i prakti ni nivo.-1986. centralno mesto zauzima u e e Srbije u projektu Ju ni tok . Ima diplomatski rang Izvanrednog i Opunomo enog Izaslanika 1.Aleksandrom Vasiljevi em Konuzinom. Radio je u ambasadama u Kamerunu (1971. u oblasti energetike. Uveren sam da je srpska vlada u stanju da donese odluku. Uveren sam da takva poslovna situacija u potpunosti odgovara uzajamnim interesima i mi smo spremni da nastavimo da radimo u cilju daljeg pove anja efikasnosti kori enja mogu nosti koje imamo za unapre ivanje zajedni kih projekata. Sa svoje strane.).). kao i do sada. Al iru (1981. ostaje trgovinski partner broj jedan za Srbiju. Kakav je Va odnos prema odluci srpske vlade da primenjuje Sporazum o stabilizaciji i pridru ivanju (SSP) od 30. godine A. Moskovski Dr avni Institut za me unarodne odnose MIP je zavr io 1971. omogu uje da se na i trgovinsko-ekonomski odnosi izdignu na novi nivo. Rusija shvata elju Srbije da u vrsti i produbi odnose sa EU. koji doprinose obezbe ivanju stabilnosti u regionu. . i perspektiva da postane jedan od najva nijih energetskih vorova na Balkanu. jer realizacija projekata zahteva pridru ivanje irokog kruga ruskih i srpskih privrednih subjekata. U ovom kontekstu. 18. Od 2005. Na a trgovinsko-ekonomska saradnja razvija se progresivno i ubrzanim tempom. Konuzin je uru io Predsedniku Republike Srbije Borisu Tadi u Akreditivna pisma.Izvr en je jedan veoma bitan interviju sa ambasadorom Ruske federacije u Srbiji. to je i svrsishodno i korisno za dr avu. kojima ga Predsednik Ruske Federacije Vladimir Vladimirovi Putin akredituje kao Izvanrednog i Opunomo enog Ambasadora Ruske Federacije u Republici Srbiji. kao i realizacija druga dva energetska projekta: modernizacija skladi ta gasa Banatski dvor i zajedni ko upravljanje kompanijom NIS . u Stalnoj Misiji Rusije u UN u Njujorku (2001.-1973. Prema rezultatima iz 2008. Gabonu (1974. Izgradnja srpskog dela gasovoda. godine obim uzajamne robne razmene iznosio je oko 4 milijarde dolara. ija realizacija otkriva nove mogu nosti za va u zemlju u sferi ekonomije.). Govori engleski i francuski. na prvom mestu. kako pravni.).-1978. klase. kao i njenu te nju da te odnose dovede na novi. godine. uklju uju i i pitanje jednosmerne primene pomenutog sporazuma. godine. godine do aprila 2008. i to u najrazli itijim oblastima. aprila 2008. U diplomatiji je od 1971. i Rusija.-2005. januara? Nema sumnje da se odluke sli nog nivoa i zna aja u potpunosti nalaze u nadle nosti vlade Srbije i da se usvajaju nakon prethodne bri ljive analize. godine je Direktor Departmana za me unarodne organizacije MIP Rusije.).

Najinteresantniji pravci za nas su energetika. Koje prednosti Srbija mora da iskoristi u oblasti ekonomskog razvoja u narednom periodu? Pitanje je prili no te ko. Ipak. na vrstoj osnovi vode se poslovi ja anja investicionog portfelja ruskih kompanija koje ve posluju u Srbiji. i na ruskom tr i tu. U na im odnosima. planiranje otvaranja predstavni tva Gazprombanke . infrastrukturni projekti. novog Protokola o izmeni Sporazuma o slobodnoj trgovini izme u Rusije i Srbije. iji je cilj dalja liberalizacija dvostranog prometa robe. i kroz otvaranje preduze a. nezavisno od toga iz koje zemlje dolaze. veoma privla na zemlja. ali u ipak poku ati da iznesem neke stavove o tome. Uz sve ovo. mogu da se primete slede i pravci: prou avanje mogu nosti u estvovanja u izgradnji metroa u Beogradu. to e u perspektivi dovesti do zna ajnog pro irivanja rusko-srpske trgovinsko-ekonomske saradnje. Da li konkretne ruske kompanije planiraju da investiraju u Srbiju u skorije vreme? U uslovima svetske ekonomske krize. koriste i prednosti re ima slobodne trgovine. pa u tom smislu. kako se meni ini. smanjuju se mogu nosti za akumuliranje slobodnih nov anih sredstava za investiranje u inostranu privredu. u prvoj polovini 2009. po mom mi ljenju. koji se formiraju. radi se o saradnji u oblasti naftne i gasne industrije. bankarski sektor i turizam. Srbija je. koje potvr uju moju . tako i iz odnosa sa EU. za razvoj dvostranih trgovinsko-ekonomskih odnosa. ako se posmatraju posebni projekti sa mogu im u e em ruskog kapitala u Srbiji. pri emu ne e suprotstavljati jedan pravac drugome. u estvovanje Inter RAO ES i Tehnopromeksporta na tenderima za izgradnju i modernizaciju niza srpskih termoelektrana ( Kolubara B . To e omogu iti da se rusko-srpski odnosi izdignu na jo vi i nivo. govori se o potencijalu u oblasti privrednog razvoja. i da se pro iri evropsko partnerstvo Srbije kroz u estvovanje zapadnih kompanija u projektima u vezi sa gasom na njenoj teritoriji. iji e se proizvodi realizovati na spoljnim tr i tima. godine. Drugi va an element na ovom putu mora da bude potpisivanje. za Srbiju postoji dobra mogu nost da izvu e sve najbolje. U ovoj godini nameravamo da upotrebimo sve snage radi realizacije sporazuma u oblasti naftno-gasnog dogovora izme u na ih zemalja. Na prvom mestu. kako iz svojih odnosa sa Rusijom. i o postojanju re ima slobodne trgovine izme u na ih zemalja. tako i Rusija. Nikola Tesla B ). injenica. sa veoma povoljnim uslovima za vo enje biznisa. U emu vidite potencijal Srbije? Kako sam ja razumeo.Kakvi su putevi mogu eg pro irivanja takve saradnje? Puteva pro irivanja ekonomske saradnje ima veoma mnogo. u budu nosti moraju maksimalno efikasno da iskoriste strukture i mehanizme. a uporedo sa tim. kako Srbija. U dana nje vreme. kod svih u esnika u tr i nim odnosima.

na stvaranju povoljnih. Srbija je jedina zemlja van granica ZND (Zajednice Nezavisnih Dr ava) koja je potpisala Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom. Uostalom. naro ito na poslednjoj etapi procesa privatizacije. Srbija se nalazi prakti no u centru Evrope i u esnik je centralno-evropskog ugovora o slobodnoj trgovini (CEFTA). mora da radi. koja su registrovana u Srbiji. to se ti e privla nosti za strane investitore. da nije glavni kvantitet. Ho u da ka em da. tako e doprinosi energi an i progresivan razvoj privrede zemlje. Po svom geografskom polo aju Srbija ima polo aj vrata izme u jugoisto ne. na to sam pitanje ve delimi no odgovorio ranije. i da u isto vreme imaju mogu nost lakog pristupa tr i tima Evropske Unije i susednih zemalja. Ova privla na injenica ide na ruku Srbiji i bi e jedan od pokreta kih motiva za evropske kompanije da reguli u proizvodnju unutar zemlje. koji obezbe uje bescarinski pristup tr i tu od 145 miliona potro a a. Ovome. ovaj region ima prili no povoljan tempo rasta. putem odobravanja poreskih olak ica. mogu da izvuku maksimalnu korist iz proizvodnje van granica EU (niski tro kovi proizvodnje. u celom svetu postoji dovoljno primera nesavesnih investiranja. postaju mastan zalogaj za inostrane investitore. povoljan poreski sistem. zapadne i centralne Evrope i nalazi se na raskrsnici dva va na transportna koridora. da visokokvalifikovani radni resursi. zajedno sa niskim nivoom tro kova proizvodnje u Srbiji. ak prakti no i stakleni kih uslova za investitore. tamo se i zadr ava. ima veoma mnogo. itd. hteo bih da skrenem pa nju. a tako e i visok nivo spoljne i unutra nje za tite od mogu ih potresa.5% godi nje i danas ima prili an koeficijent sigurnosti. pojednostavljenja sistema pravnog regulisanja poslovanja.ocenu. ta je neophodno da se promeni u Srbiji radi pove anja broja inostranih investitora? I vi i mi znamo. Srpska privreda je poslednjih godina rasla u proseku 7-7. . strana preduze a. iako je i on veoma va an. ak i u uslovima finansijske krize. esto vi i nego u drugim zemljama Evrope. kada se kapital ula e u privredu zemlje samo sa jednim ciljem. itd. Srbija u potpunosti raspola e dovoljnim brojem takvih ljudi. a to je da se izvu e maksimalni profit bez dugoro nih planova za razvoj i pobolj anje proizvodnje. obezbe ivanja odre enih garancija. Doma e tr i te Srbije je jedno od najkrupnijih u regionu. koji povezuju zapadnu Evropu sa Bliskim istokom. za mnoge ona e postati jo privla niji partner. u vezi sa prethodnim pitanjem. kao i u svakoj drugoj zemlji. i gde ga na e. jer je iscede kao limun i nestaju sa prvim naletom vetra. na prvom mestu. naravno. koji otvara bescarinski pristup potencijalnom tr i tu za vi e od 50 miliona potro a a. koji ine prili no jeftinu radnu snagu u pore enju sa zapadnim zemljama. Uzimaju i u obzir perspektivu Srbije nakon priklju ivanja EU. Uporedo sa tim. elim samo da dodam da svaki kapital tra i sebi najtoplije i najsigurnije mesto.). sigurnost i stabilnost politi kog sistema. Takve investicije se u budu nosti pokazuju kao tetne za privredu. Da li po Va em mi ljenju Srbija raspola e dovoljnim brojem obrazovanih i profesionalnih ljudi za sprovo enje ekonomskih reformi i obezbe enje privrednog rasta? Iz mog ugla. na alost. uklju uju i i jeftinu i kvalifikovanu radnu snagu. Lokalno stanovni tvo je u dovoljnoj meri visokoobrazovano. razvijenost i jasno a pravnih osnova i institucija. I ovde dr ava mora da bude veoma pa ljiva. Zato srpsko rukovodstvo. koridora 10 i koridora 7. ve kvalitet.

sada nji finansijski sistem izgra en je za interese ograni enog broja dr ava. Sada govorim o prihvatanju Socijalnog programa u punom obimu od strane Gazpromnjefta . osnova je razvoja svakog dru tva. korporativne jasno e. pomo kod obnove bankarskog kapitala i normalizacije stanja likvidnosti na finansijskim tr i tima. da savremene korporacije poklanjaju ogromnu pa nju socijalnom delu svog poslovanja. uklju uju i razli ite inicijative i forume. uklju uju i i reviziju starih i zaklju ivanje novih multilateralnih sporazuma sa me unarodnim institucijama o formama i obimima kreditiranja. Zato se podrazumeva. to pitanje bi trebalo da bude upu eno srpskoj vladi. koji je pripremio sindikat NIS-a zajedno sa srpskom vladom. a ne ruskom ambasadoru. kao neodvojivog dela odgovaraju eg kupoprodajnog sporazuma izme u Rusije i Srbije. njegovog blagostanja i za ti enosti. privr eno novim tehnologijama. i kod vas je. Tako e. koji postoji u mnogim zemljama. sve u redu. ne samo kompanije. kako na me unarodnom planu. ili na zna ajnim reformama ve postoje e. U emu vidite re enje problema svetske finansijske krize? Imaju i u vidu da je kriza svetska. Sve e zavisiti od efikasnosti i operativnosti koordiniranih delovanja dr ava. Koliko mi znamo. ako emo ozbiljno. ve . i dobro vladaju stranim jezicima. Ne smatram da imam prava da dajem preporuke Vladi Srbije u kom pravci bi trebalo dalje da se . pre svega dr ave. U kom pravcu bi trebalo da se kre e Srbija da bi smanjila posledice ekonomske krize? U pravom! Ali. Nacionalne strategije moraju da se koordiniraju na me unarodnom nivou sa ciljem da se re e op ti problemi i da se spre e pekulacije u vezi sa kriznom situacijom. ocena rejting-agencija (ovi indikatori esto nisu objektivni i ta ni). Prema ovim mehanizmima neophodno je izraditi op ti pristup i paket principa i to ne samo u interesu dr ave. Mogu da navedem na e pozitivno iskustvo na tom polju. jer. tako i unutar njihovih privreda.kvalifikovano. potrebno je raditi i na usavr avanju sistema kontrole i monitoringa kompanija. itd. mi poseban zna aj poklanjamo vi estranim naporima u borbi protiv nje. kako bi bile u skladu sa potrebama odgovaraju eg zakona. uklju uju i i internet. principima tog kreditiranja. Vlasti zemalja aktivno ostvaruju korake usmerene ka stabilizaciji finansijske situacije. ljudski resursi su osnova osnove. Za ispunjenje ovog slo enog zadatka potrebne su kompleksne mere orjentisane ka re avanju sistemskih problema: regulisanje neuspe ne aktive. i kako bi obezbedile svojim zaposlenima sigurne i povoljne uslove za rad. kako se ini. koji su sazvani da pomognu kod prevazila enja finansijskih potresa i otklanjanja njihovih posledica. mora se otvoreno priznati. U sada nje vreme neophodno je da se aktivno radi na stvaranju nove finansijske arhitekture. U emu je va nost korporativne socijalne odgovornosti kompanije? Kakvo je Va e prethodno iskustvo? Socijalna odgovornost.

Kao drugo. jo u koli sam po eo da se interesujem za me unarodne odnose. koliko mi znamo. . Zbog ega ste Vi odlu ili da postanete diplomata? Moj otac je bio profesionalni diplomata. diplomatija je umetnost objedinjavanja zajedni kih napora dr ava radi zajedni kih ciljeva. Lepa. radni. Razume se. Kakvi su Va i utisci o Srbiji? Srbija je divna zemlja. ambasador mora jasno da zna koji su interesi njegove zemlje i njene stavove o najva nijim aktuelnim pitanjima. raznolika. u uslovima svake krize.kre e. I u ovoj vezi neophodno je primeniti osmi ljena i usagla ena delovanja. Kao to je poznato. I pored njegovog primera. Veoma cenim izuzetnu naklonost Srba prema Rusima i Rusiji. ponekada nepredvidiva. to je i garancija za njihovu uspe nu saradnju. o uvati eli nu vrstinu i zdrav razum. radi o uvanja pravne sposobnosti privrede zemlje naglo raste uloga dr ave kao ko-ordiniraju eg centra za borbu sa izvorom opasnosti . ovaj posao mora da se obavlja u duhu najboljih me uljudskih odnosa. To omogu ava da se odrede sfere poklapanja interesa dve dr ave. Li no pitanje: ta ambasadora ini uspe nim? Kao prvo. Ljudi su vrstog karaktera. on mora da razume ciljeve dr ave u kojoj je imenovan. Nikada nisam za alio zbog izabranog puta svoje profesije i ponosim se time to sam lan izvanrednog korpusa ruskih diplomata. ne padati u paniku. Ho u samo da napomenem da. To je odredilo pravac mog kolovanja na fakultetu i stupanje u slu bu u Ministarstvu inostranih poslova.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->