PIJAEOVA TEORIJA KONGNITIVNOG RAZVOJA Najsveobuhvatnija teorija kognitivnog razvoja je Pijaeova teorija, i njen uticaj na obrazovni proces dece

u proteklim decenijama bio je ogroman. Pijaeova teorija je, u sutini, biologistika jer tvrdi da su osnovne kognitivne strukture, tzv. sheme i operacije, uroeni obrasci, a razvoj se sastoji u prilagoavanju ovih struktura zahtevima sredine kroz procese asimilacije i akomodacije Sheme su unutranje predstave izvesnih specifinih akcija ili ponaanja koje su prisutne ve na roenju (npr. refleks hvatanja ili sisanja) dok su operacije znatno sloenija unutranja kognitivna pravila, koja se javljaju kasnije tokom detinjstva. Asimilacija predstavlja prilagoavanje iskustva ili predmeta ve postojeim strategijama ili konceptima, dok akomodacija predstavlja promenu postojeih strategija u odgovoru na nova iskustva ili informacije. Ravnoteu izmeu procesa asimilacije i akomodacije osigurava proces uravnoteavanja, odnosno, tenja ka ravnotei, koja predstavlja, prema Pijaeu, sveopti bioloki princip. Kognitivni razvoj deteta, prema Pijaeu, odvija se kroz sledee stadijume: senzomotorni, preoperativni, zatim stadijum konkretnih operacija, i najzad, stadijum formalnih operacija. Uzrast na kome se pojedini stadijumi javljaju moe varirati u izvesnoj meri, zavisno od inteligencije deteta i sredinskih inilaca, ali su redosled javljanja stadijuma i njihov sadraj nepromenljivi. Senzomotorni stadijum (od roenja do 2. godine) Jednostavni i kruti motorni obrasci koje dete donosi na svet roenjem (refleks sisanja, hvatanja) uvebavanjem postaju precizniji, raznolikiji i sloeniji. Dete uvia da svojim ponaanjem moe da utie na okolinu, to vodi pojavi namernog i svrsishodnog ponaanja. Ono poinje da razlikuje sebe od okolnog sveta, da bi krajem prve godine uvidelo da okolni predmeti nastavljaju da postoje i onda kada se izgube iz vidnog polja (permanentnost objekta). Dalji razvoj unutranje, mentalne predstave objekta omoguen je jaanjem funkcija simbolizacije u drugoj godini ivota, na prvom mestu razvojem govora. Preoperativni stadijum (2 do 7 godina) Razvoj govora omoguava predstavljanje predmeta simbolima i reima. Miljenje deteta je egocentrino. Dete sagledava svet samo iz svoje sopstvene perspektive i ima tekoa da prepozna postojanje drugih stajnih taaka osim sopstvene. Druga odlika miljenja deteta u ovom periodu jeste animizam. Dete, naime, veruje da su predmeti oko njega, celokupna iva i neiva priroda, obdareni oseanjima, mislima i eljama, ba kao i ljudi. Ono isto tako veruje da izmeu dogaaja postoji direktan i neumitan uzronoposledini odnos, odreen vremenskom i prostornom blizinom tih dogaaja. Tako, na primer, dete misli da je bolest, sopstvena ili nekog od lanova porodice, direktna posledica, odnosno, kazna zbog njegovog loeg ponaanja koje je neposredno prethodilo pojavi bolesti. Miljenje je pod jakim uticajem nesporednog perceptivnog iskustva i dete ne shvata da fizika svojstva predmeta kao to su broj, zapremina ili masa, ostaju nepromenjena, bez obzira na promenu izgleda ili prostornog rasporeda. Drugim reima, dete jo nije ovladalo operacijom konzervacije. Dete je u stanju da vri klasifikaciju predmeta, ali samo na osnovu jednog svojstva npr. boje ili oblika. Stadijum konkretnih operacija (7 do 12 godina) Miljenje deteta je loginije, manje egocentrino i manje zavisno od neposrednih perceptivnih iskustava. Dete je u stanju da vri mentalne operacije u glavi, npr. da rauna, da misli o predmetima, o klasama predmeta i o odnosima meu klasama. Znaajna nova odlika

misaonog procesa u ovom periodu jeste reverzibilnost koja omoguava da dete postepeno ovlada konzervacijom broja (6 godina), zapremine (7 godina) i mase (8 godina) to predstavlja osnov matematikog miljenja. Stadijum formalnih operacija (poev od 12 godina) Razvija se apstraktno miljenja i dete postaje sposobno da misli u apstraktnim kategorijama, odnosno, da rasuuje o miljenju, da donosi zakljuke na osnovu apstraktnih pretpostavki, da formulie opte zakone i principe, da razume metafore. Nove sposobnosti sve vie usmeravaju miljenje adolescenta ka hipotetikim i ideolokim pitanjima i ka budunosti.