TRAKTOR

IMT
539

UPhlTSTV

A

za rukovanje i odriavanje traktora IMT -539

IMr
~

INDUSTRIJA MASINA I TRAKTORA 019455

BEOGRAD

TRAKTOR IMT-539 proizvodi Industrija masina i traktora, Beograd MOTOR Industrija M 33/T -LP proizvodi motora, Rakovica uslove prema pravilniku
0

Traktor IMT-539 kao poljoprivredni traktor ispunjava stiti na radu u poljoprivredni (Sl. list SFRJ br. 34/68). Industrija rnasina i traktora zadrzava

za-

pravo izmene objavljenih

podataka

bez prethodnog

obavestenja.
Podaci
0

ovorn prirucniku

tacni su na dan izdavanja.

SYa prava za stampu i slike zadrzava: Industrija rnasina i traktora Beograd

@
Izdanje: 2 IMT-

IMT

1982~T1RAZ:15000

UVOD Traktor IMT-539 izraden je po savremenim koncepcijama 5tO ornogucuje njegovu upotrebu u svim uslovima i na najtezim terenima. LJPUTSTVA ZA BEZBEDAN RAD Pre nego lito se pristupi bilo kakvom radu sa traktorom proueltl UPUTSTV A i zapamtiti sledeee: Traktor voziti sarno sa ispravnirn kocnicama kretati i upravljacern. Dobro poznavanje i prakticna primena Uputstva. PAZNJA! Uputstvo je prilagodeno osnovnom rnodelu. Takode. fabrika ne priznaje nikakvu odgovornost. koji za to imaju skolovano osoblje.1. savetuje se korisnicima da pazljivo prouce sva UPUTSTV A.1. Pre upotrebe traktora. koje se mogu lako obaviti. traktora IMT-539. Napominjemo. molimo Vas da na ovakve stvari ne obracate paznju. a njegov vek trajanja dug.2. da u toku garantnog roka ne treba podesavati i rastavljati pojedine delove traktora. polito se tada gubi pravo na garanciju. 1. Neopterecen bez opasnosti traktor {lloze se sigurno od prevrtanja: . osirn podmazivanja i jednostavnijeg odrzavanja. Zbog ovoga. Servisne mere. Za odrzavanje i popravku traktora koristite originalne delove koje mozete nabaviti kod ovlascenih servisnih zastupnika iii direktno u fabrici. OPSTI OEO 1. S obzirom na to. ornogucuje da traktor bude spreman i siguran za upotrebu. ukoliko na pojedinim delovima traktora u toku garancije dode do kvara usled nepravilnog rukovanja iii odrzavanja. na Vasern traktoru moze biti ugraden deo koji funkcionalno odgovara objasnjenju dok se oblikom malo razlikuje. Identifikacija traktora se obavlja brojevima traktora i motora. prepustiti nasirn servisnim centrima.

. regulatoru broja obrta i na brizgaljkama ne vrsiti nikakva podesavanja iii opravke bez ovlascenog strucnog lica. Pri voznji podele kicnica moraju biti spojene. jer bi se u suprotnom slucaju i mehanizam oruda pokre- . Smanjiti brzinu pri zaokretanju i na nizbrdicama kako bi se izbeglo prevrtanje (obratiti paznju pri voznji sa punom prikolicom). Nije dozvoljeno da se pri voznji pored vozaca vozi jos neko Iice.lli . Nezavisno kocenje (razdvojene podele kocnica) rnoze se koristiti sarno pri manjim brzinarna i radu na polju. jer u slucaju naglog kocenja sarno jednog tocka moze doci do prevrtanja traktora. Na neravnom i klizavom terenu voziti manjim brzinama. Ne dolivati gorivo dok motor radio Ne pusiti za vreme sipanja goriva u rezervoar i za vreme intervencije. Sacekati da se motor ohladi. Na pumpi za ubrizgavanje goriva.. ugasiti motor.na bocnom nagibu od 23° Traktor sa prikljucenim nosenim orudem moze se kretati bez opasnosti od prevrtanja ukoliko ugao nagiba nije veci od 200. U slucaju da dode do pregrejavanja motor a nije dozvoljeno otvaranje poklopca hladnjaka.na uduznorn nagibu od 33° . Postaviti zastitnu kapu preko prikljucnog vratila kada se isto ne koristi. Nije dozvoljeno raditi sa traktorom u.zatvorenoj zgradi. Ne ostavljati motor da radi dok se vrsi intervencija na traktoru. ubaciti menjac u brzinu i povuci parkirnu kocnicu. Pre ne_gosto se otkaci orude sa traktora. Startovanje motora vrsiti sarno preko prekidaca za startovanje. Pri voznji na nizbrdici obavezno drzati ukljucen stepen prenosa. Kada prikljucno vratilo dobija pogon preko transmisije (od zadnjih tockova) pre pokretanja traktora unazad isto iskljuciti.

vee ga spustiti na zernlju.t tao u suprotnorn smeru. kada nije u upotrebi. Svi vijci i navrtke treba da budu dobro pritegnuti. Ne ostavljati crude u podignutom polozaju. potrebno za sigurno upravljanje (traktor se ne srne propinjati). Pri kocenju oruda na poluge rukovaoc ne srne da se nade izrnedu traktora i oruda. ukoliko nije ukrucena postojecim kosnicirna. . Osiguranje oruda koje je prikljuceno za traktorske poluge vrsiti sarno originalnim klinovirna koji se isporueuju uz traktor (vezani su za poluge). U svernu se pridrzavati uputstava 0 redovnom tehnickom i periodienorn odrzavanju traktora. Automatsku kuku koristiti sarno za vucu odgovarajuCih jednoosQYinskjb_prikolica a za dvoosovinske prikolice koristiti poseban uredaj. Klateca poteznica se ne srne koristiti za vucu prikolice. Ne srne se koristiti ni za vucu prikolice. Traktor se ne srne koristiti za zastitu bilja hernijskirn sredstvima (otrovima) ukoliko nije opremljen herrnetickorn kabinorn. Na nose no orude ne tovariti nikakav dodatni teret. Visinu poteznice podesiti tako da se ostvari dozvoljeno opterecenje prednjeg mosta. Poteznica na traktorskirn polugarna se nesrne koristiti za vucu. za bezbedan i trajan rad. Zglob gornje traktorske poluge ne srne se koristiti za vucu. Kod pogona preko kardanskog vratila obavezno koristiti odgovarajuce zastitnike kako ne bi doslo do povrede rukovaoca. sto rnoze da izazove nepredvidene srnetnje i opterecenja.

broj traktora koji je sastavljen od devet brojeva cije je znacenje: prvi broj. tip traktora. Tablica na Vasern traktoru sadrzi sledece brojeve: u polju sa slovom '? upisan je broj uverenja isptave 0 zastiti na radu. proizvodac.BROJ1RAKTORA Nalazi se na instrument tabli. BROJ MOTORA Nalazi se na levoj strani motora sa gornje zadnje strane. snaga KW. broj obrtaja motora. godina izrade. i ostalih sest redni broj proizvoda od dana pocetka proizvodnje. . drugi i treci.

25 mm Mernbranska • Navedene vrednosti za snagu i obrtni moment odgovaraju standardima: JUS M. pornocu rotacione pumpe Zarnenjive.649/58.4:1 1-2-3 28.F2.5 KS) 15.270.7 KW (39 KS) 26.5 KW (36.4 mm 127mm 2500cm3 17. SAE J.1. Razvod Izduvni ventil Usisni ventil Zazor ventila U hladnom stanju U toplom stanju Pumpa za dovod goriva Otvara 46 pre UMT Zatvara 10° posle SMT Otvara 13 pre SMT Zatvara 43°posle UMT 0 0 0. DIN 6270.1. TEHNICNI Motor PODACI Proizvodac Tip Broj cilindara Precnik cilindara Hod klipa Radna zapremnina Stepen kompresije Red paljenja • Snaga motora na zamajcu pri 2000 min-I Snaga na prikljucnom vratilu pri 2000 min-I • Maksimalni obrtni momenat pri 1300 mirr? Kosuljice cilindara Podmazivanje Industrija motora Rakovica M33/T-LP cetvorotaktni dizel mOLOr 3 91. . livene Uljem pod pritiskom.30 mm 0.3 daNm (kpm) suve.2.3 i BS.3.02S.

67 Brzina kretanja traktora pri broju obrtaja radilice 1300 mirr? 2000 mirr? 1.166: 1 i sa ugradenim diferencijalom Ukupni prenosni odnosi i brzine kretanja u km/h (sa gumama 1l.09 3.13 5.37 34.41 2. frikciona.85 11.96 1.67 51.16 14.03 3.55 23.2/1Ox28 R-570 mm) Stepen prenosa Prenosni odnos (ukupni) 205.36 12.Pumpa za ubrizgavanje Regulator broja obrtaja Pritisak podesavanja brizgaljke Staticki ugao ubrizgavanja Precistac goriva Precistac vazduha Precistac ulja Spojnica Menjae Tip menjaca Broj stepeni prenosa Ukupan broj stepeni prenosa (sa planetarnim reduktorom) Reduktor menjaea Tip Prenosni odnos Prenos u zadnjem mostu Linijska Mehanicki 165 bar 200pre SMT 2 precistaca i 1 predprecistac Sa uljnim kupatilom Integralni precistac Suva. dvostepena sa dva diska Sa pomerljivim zupcanicima Tri za hod unapred i jed an za hod unazad Sest za hod unapred i dva za hod unazad Planetarni 4.74 5.25 18.67 150.43 8.4 I II III IV V VI spori hod unazad brzi hod unazad -I- .69 37.50 137.02 2.36 2.1 Prenos pod pravim uglom izveden preko konusnog i tanjirastog zupcanika sa prenosnim odnosom 6.00 74.75 8.85 7.

9 mm (13/8' ') Po JUS M. precnika 34.PrikljucRo vratiln Tip Prenosni odnos izmedu motora i prikljunog vratila (pri pogonu direktno od motora) Broj obrta motora min I 1500 2000 Predeni put zadnjeg tocka za jedan obrt prikljucnog vratila (pri pogonu preko transmisije) Uredaj za blokiranje direrencijala Kocnice Tip kocnice Delovanje kocnica Upravljaek! rnehanizam Teekovi Prednji tockovi Zadnji tockovi Pritsak u gumama Hidraulik Ozljebljeno.2/1Ox28 Gume na prednjim tockovirna 1.78:1 Broj obrta prikljucnog vratila (min-I) 540 720 Priblizno 48.8 bar Gume na zadnjim tockovirna 1 bar Cetvorocilindricna pump a smestena u centralnom kucistu sa razvodnim ventilorn.3 em sa kandastom spojnieom i noznom komandom Mehanicke. cilindrom podiznog uredaja i tri razvodna prikljucka. Sigrunosni ventil je podesan na 175 bar 12 lit/min pri 2000 m? radilice motora 813 daN 1000 daN 2972mm Kapacitet pumpe Moe dizanja na krajevima traktorskih poluga u transportu Za rad na polju i kratkom rastojanju Gabaritne dirnenzije traktora Ukupna duzina 5 . nezavisno iii istovrevremeno Puzni prenosnik sa putujucim kuglicama Sa celicnim diskovima i gumama 6 x 16 Sa celicnirn diskovima i gumama 11.601 2. sa papucama smestenirn u dobosu kocnice Na zadnje tockove. Ll.

zadnji tockovi Poteznica Visina od tla Normalna visina poeznice Precnik okretanja Sa upotrebom nezavisnih Bez kocenja Teiina traktora Sa gorivom.Ukupna sirina (sa nonnalnim razmakom 1625 mm 1372mm tockova) visina Uzduzna prolaznost posredini ispod osovine Rastojanje osovine Razmak tockova Prednji tockovi Zadnji tockovi Normalan razmak: predni tockovi .4 kucistu mehanizma 30 0.) 35 7 0. uljem i vodom Najveea dozvoljena vuena sila traktora sa balastom .95 8.5 0.bez balasta Kolicina goriva. 97 Ah . ulja i vode Rezervoar za gorivo Ulje u motoru Ulje u precistacu vazduha Ulje u menjacu i centralnom Ulje u kucistu upravljackog Voda u sistemu za hladenje Ulje u kucistu remenice Elektricna oprema Napon instalacije Akumulator Ukupna (»klirens«): 320mm 533mm 1830mm Od 1200 do 2000 mm Od 1200 do 1900 rnm 1200mm 1300mm 279 do 610 mm 502 mm kocnica 2950mm 3260 mm (pri razmaku 1200 mm) tockova od 1440 kg 1200 daN 800 daN (lit.85 12V 1 korn.

Dupli manometar K. A. Pozeljno je da svaki rukovalac traktora stekne navike da cesto osmatra instrument tablu kako bi mogao odmah primetiti svaki znak nepravilnog rada i blagovremeno intervenisati. Manometar D. pre pocetka eksploatacije. Traktometar E. Termometar 7 . potrebno je da se upozna sa rasporedom komandi i nacinom njihove upotrebe.1. Rucica za gas F. Prekidac prednjih farova G. INSTRUMENTI Instrurnenti se nalaze na posebnoj tabli koja je smestena neposredno ispred vozaca. 1.4. INSlRUMENTI I KOMANDNI UREDAJI Svaki korisnik novog traktora. Prekidac grejaca i startera B.4. Prekidac zadnjeg fara H. Dugme sirene I. Prekidac migavaca L. Ampermetar C. Dugme komande za gasenje motora J.1.

pokazuje pritisak kojim se vrsi podmazivanje. Normalan pritisak ulja za podmazivanje motora ce biti sve dok se kazaljka instrumenta nalazi u oblasti obelezenoj zelenom bojom.diname i akumulatora Manometar c Pri radu motora.Prekidac grejaca i startera (Opsirno u poglavlju startovanja motora) A 1013 Ampermetar B Ornogucuje rukovaocu kontrolu rada osnovnih elemenata elektricne opreme motora . .

Traktometar D Ovo je instrument na kome se mogu ocitati broj obrta motora. 1025 . Prekidat svetla i prechijih farova F Okretanjem kljuca u desnu stranu pale se: poloiaj I . polozaj 2 . Prekidae zadnjeg fara G Paljenje zadnjeg far a vrsi se izvlacenjern dugmeta prekidaca. povecava se broj obrta motora i obratno. brzina kretanja traktora za svaki stepen prenosa. pomeranjem navise broj obrta se smanjuje.prednje i zadnje svetIo. broj obrta prikljucnog vratila i remenice kao i broj sati rada traktora. Rucica za gas E Pomeranjem rucice nadole.dugo svetIo prednjih farova.oborena svetIa i polozaj 3 . Pri ovome prekidac fara F treba da bude u pocetnorn polozaju.

Pre ponovnog startovanja motora osloboditi osigurac. a bela kazaljka pritisak u instalaciji traktora. moguce je.Dugme sirene H Ukoliko se kljuc prekidaca F nalazi u pocetnorn polozaju. Dupli manometar J Sluzi za kontrolu pritiska vazduha u pneumatskoj instalaciji traktora na kome je ugraden kompreSOL Crvena kazaljka manometra pokazuje pritisak u kocionorn vodu prikolice. 10 . 1015 Dugme komande za gaiienje motora I Povlacenjern ovog dugmeta prekida se rad motora. pritiskom na dug me ukljuciti sirenu.

Rucicu je postaviti u tri polozaja: brzi hod neutralni polozaj i spori hod Raspored polozaja dat je na centralnom kucistu. Termometar L Sluzi za merenje temperature vode u sisteu za hladenje.2. Drugi hod pocinje onog momenta kad se na pedali oseti povecani otpor. Sastavni deo prekidaca je signalna sijalica koja se pali i gasi istovremeno sa prednjim i zadnjim migavcirna. 1. Rucica planetarnog reduktora Koristi moguce BH P SH se zajedno sa rucicorn menjaca.hod kojim se iskljucuje transmisija. Pritiskom na pedalu rastavlja se veza motor . Pedala ima dva hoda: prvi hod . Najpovoljnija temperatura za rad motora iznosi 900C. 11 . U toku normalnog rada traktorom pedal a spojnice mora biti potpuno pustena. Pedala spojnice Koristi se pri polazenju traktora i pri promeni stepena prenosa. drugi hod . OSTALE KOMANDE TRAKTORA Rueica menjaea Rucicu menjaca pomerati tacno prema semi oznacenoj na centralnom kucistu u obliku slova »H« prilikom izbora prenosa.Prekidac migavca K I Prekidac migavca se aktivira pomeranjem na onu stranu na kojoj se zeli dati trepcuci signal.4. Startovanje motora se moze izvrsiti sarno kad se rucica nalazi u neutralnom polozaju »P«.rnenjac i obratno.hod kojim se iskljucuje istovremeno pumpa hidraulika. Granica prvog i drugog hoda pedale se lako osete. vcza se ostvaruje prilikom pustanja pedale. prikljucno vratilo i transmisija.

1.4.3. moze se obaviti pojedinacno kocenje i to sarno u cilju smanjenja poluprecnika zaokretanja. c 12 . Trajno kocenje traktora ostvaruje se osiguracem Isti se ukljucuje rukom. Rueica za ukljucivanje prikljucnog vradla Nalazi se na levoj strani centralnog kucista.Pedale kocnica Pri voznji u transportu. pedale kocnica moraju biti spojene. Izborom polozaja rucice pogon prikljucnog vratila moze biti direktan od motora iii preko transmisije. Spajanje se obavlja rucno kljucern B. Kad su pedale rastavljene. KOMANDA HIDRAULIKA Sluzi za komandovanje hidraulicnog sistema traktora a samim tim i orudima koia se kace preko traktorskih poluga (opsirnije u poglavju »Rukovanje traktorom«). dok se pri pritisku na pedale automat ski sam iskljucuje.

1. na odgovarajucu brojku koja odgovara tezini rukovaoca.Posle prvih 100 sati rada obavezno zameniti ulje u centralnom kucistu.Posle prvih 25 do 50 sati rada obavezno zameniti ulje u motoru (dalje zamene ulja obavljati prema preporukama datim u poglavlju »Odrzavanje traktora«). . Zavisno od tezine rukovaoca rucicom »A« se dovodi zavrtanj na skali. Podizanjem iste sediste se odbravljuje a spustanjem zabravljuje. Izuzetno se dozvoIjava i obavljanje tezih radova ali sarno pri nizim stepenima prenosa (I iIi II).Prvih 50 sati rada traktor koristiti sarno na laksim radovima. Korisno je da se povremeno. . 2. RAZRADIVANJE Postupak praviInog razradivanja najboIje ce se obaviti ukoliko se strogo postuju sledece preporuke: .Cesce i pazljivije kontrolisati i po potrebi pritezati zavrtke i navrtke. na primer svakih 10 sati rada traktor maksimaIno optereti stirn da ovo ne traje duze od 5 do 10 minuta. Obaviti servisne preglede prema uputstvu datom u servisnoj knjizici. Rucica »B« ornogucuje primicanje iIi odmicanje sedista u odnosu na upravljac. 13 .4. . SEDISTE Opremljeno je hidraulickim amortizerom. Podesavanje se rnoze regulisati u rasponu od 60-120 kg.4.1. RUKOV ANJE lRAKTOROM 2. Proveravati cesce zategnutost kaiseva ventilator a i diname.

STARTOV ANJE PO HLADNOM MENU VRE- Ukoliko je spoljasnja temperatura ispod 0° C postupak startovanja motora je: Isto kao i kod a).2. 2.2. tim se motor upali kljuc pustiti a rucicu gasa vratiti do pred kraj hoda. . 2. Zadrzati ga u ovom polozaju.2. Da Ii je komanda za gasenje motor a pustena.2. Da Ii je traktor ukocen.1. zavisno od spoljasnje temperature 5 do 20 seundi.2. b) i c). Da-li u sistemu za hladenje ima dovoljno rashladnog sredstva.Da Ii je traktor ukocen. Da Ii je nivo ulja u koritu motora u propisanim granicama. Da Ii je rucica planetarnog reduktora u neutralnom polozaju »P«. Da li je slavina za gorivo (ispod rezervoara) otvorena. d) Kljuc u prekidacu grejaca i startera okrenuti udesno. b) Rucicu planetarnog reduktora postaviti u polozaj »P«. Da Ii je rucica prikljucnog vratila motora u srednjem polozaju. STARTOVANJE MOTORA Pre pustanja motora urad potrebno je proveriti: Da Ii u rezervoaru ima dovoljno goriva. Nakon toga okretanjem kljuca do krajnjeg levog polozaja pokusati sa startovanjem. 14 . c) Pedalu spojnice pritisnuti do kraja. NORMALNO STARTOVANJE Startovanje pri temperaturi iznad 0° C obaviti: a) Rucicu za gas povuci dole do kraja. Kljuc u prekidacu grejaca i startera okrenuti ulevo do prvog zuba.

Ukoliko se u radu oseti preopterecenje.!1036~ . postepeno dodavati gas i otpustati pedalu spojnice.4.. POLAZENJE I VOZENJE osigurac skakavice kocnice otpustiti. proveriti sve elemente koji su pomenuti u uvodu kao i postojanje vazduha u sistemu. Posebnu paznju treba obratiti radu pedala spoj nice i kocnica. IZBOR STEPENA PRENOSA Odreden stepen prenosa nije moguce preporuciti i njega koristiti s obzirom na postojanje vrlo razlicitih uslova rada u koima se traktor koristi pa do odredenih agrotehnickih normi koje se propisuje u odredenim momentima.__ . Spojnicu koristiti sarno pri iskljucivanju pogona prikljucnog vratila.. Posto traktor krene.. Najvaznije je u svim uslovima rada imati izvesnu rezervu za savladivanje dopunskih nepredvidenih otpora. U toku voznje nesme se vrsiti promena stepena prenosa._ __ ..:. Nakon ovoga..3. pedalu spojnice pritisnuti do kraja. postupak ponoviti nakon 10 do 15 sekundi. Zeljenu brzinu kretanja regulisati rucicorn za gas. Ukoliko motor ne proradi. Napomena: Ako motor ne proradi ni posle vise ponovljenih pokusaja. 15 L- . Trenutno rasterecenje pritiskanjem spojnice nije preporuceno obzirom na to da dolazi do brzog propadanja spojnice. ako motor ne proradi obratiti se najblizjoj servisnoj radionici. bez obzira na uslove.. 2.Rad elektropokretaca pri startovanju ne sme biti duzi od 10 sekundi..!. izabrati zeljeni stepen prenosa. 2.:::==:. traktor zaustaviti i ukljuciti nizi stepen prenosa. nogu potpuno sklonuti sa pedale spojnice.

Zabranjuje se iskljucivanje spojnice pri kretanju traktora na padinama. B. Zabranjeno je drzati stalno ukljucenu blokadu jer je to stetno a nije moguce ni okretanje traktora. pomocu dye rucice. 16 . 2. Napomena: Ne ukljucivati pedalu blokade kada motor radi sa velikim brojem obrta i kada se zadnji tocak obrce brzo. Momentalnim iskljucenjem spojnice traktora.6. Potpuno oslobadanje pedale postize se: 1.5. RUKOV ANJE HIDRAULIKOM PRI RADU ORUDIMA CUI SE RADNI ORGANI KRECU ISPOD POVRSINE ZEMUE A. podesavanje brzine reagovanja odnosa brzine spustanja. Voditi raenna da pedala blokade bude iskljueena pre zaokreta na kraju brazde. kao sto je vee receno.1. 3. ispod povrsine zemlje iii su iznad a oruda su nosena na traktorskim polugama. Skretanjem malo sa linije voznje. kultivatorima i drugim orudima pri cernu treba koristiti obe rucice. 2. 2. Kocnice koristiti sarno spojene dok se nezavisne mogu koristiti sarno pri manjim brzinama. tanjiracarna. BLOKADA DIFERENCIJALA Koriscenje blokade diferencijala preporucuje se u slucajevirna kada je teren klizav i prijanjanje tockova nije isto za oba tocka. Ovirn rucicama ornogucene su sledece funkcije hidraulika: podizanje iIi spustanje oruda. Rucica za kontrolu polozaja Rucica za kontrolu vuce Podesivi granicnik Navrtka za ogranicenje hoda rucice Ovde se misli na rad plugovima.6. Laganim kocenjern desnom iii levom kocnicom. podesavanje velicine radnog otpora odnosno duzine zahvata oruda. RAD HIDRAULIKOM Komandovanje je. D.2. C. U daljem izlaganju objasnice se rad sa orudirna ciji su radni organi u toku rada.

ukoliko se u radu naide na neki rastresiti sloj koji daje manji specificni otpor. Ukoliko je pri tome specificno odnosno jedinicni otpor zemljista nepromenljiv. U ovom polozaju se orude podesava za obavljanje odredenih operacija. hidraulik ce automatski malo izvuci orude. nailaskom na primer na neku utabanu iIi tvrdu zemlju. tj. Slicno. rucicorn komande za vucu se podesava zeljena dubina zahvata. Obeleiavanje izabrane dubine zahvata Zadrzavanje iste dubine zahvata pri svim pr-ohodima ostvaruje se obelezavanjem polozaja rucice komande za vucu podesivim ogranicnikom. Medutim. odnosno kada. ako spespecificni otpor zemljista trenutno poraste. Isti se postavlja tacno naspram rucice (ose treba da im se poklapaju) i osigurava nareckanom navrtkom. Kontrola dubine rada balansna opruga Napred opisano autornatsko reagovanje hidraulika ostvaruje se dejstvom balansne opruge.SpuStanje oruda u radni poloiaj Obavlja se iskljucivo rucicom komande za polozaj i to pomeranjem nadole. 17 . Veca dubina zahvata se ostvaruje spustanjern rucice na dole. nezavisno od oblika i profila zemljista po kome se traktor krece. konstantan. dubina zahvata ce takode predstavljati jednu staInu vrednost. zadrzavajuci opet nepromenjenu ranije podesenu velicinu sile radnog otpora. Zadrzavajuci na taj nacin radni otpor nepromenjen i sprecavajuci time preopterecenje traktora. hidraulik ce orude pustiti dublje u zemlju. Rad orudem podeiiavanje dubine zahvata Kada je orude postavljeno u radni polozaj. je spusteno na tlo.

1 . Na ovo se mora obratiti posebna paznja posto je upotreba rucice komande za vucu za ovu svrhu vrlo setna. koristeei za to rucicu komande za polofa]. Za ovaj rad rukovaoe mora biti izuzetno vest s obzirom na to da je odrzavanje stalne dubine rada vrlo otezano. brzina reagovanja se smanjuje ova se primenjuju u slucaju »poskakivaaja« oruda u radu. zernljista iii od tezine oruda. Rucica komande za vucu zadrzava se u izabranom poloiaju. Preparucuje se izbor dovoljnog sporog reagovanja 3 da se pri ovom ne omoguCi potrebna kontrola dubine rada.Podesavanje bnine reagovanja Zavisno od specificnog otpora. brzina reagovanja hidraulika rnoze nekad biti suvise mala iii pak suvise velika. Da bi se stoga ovakav rad onernogucio ne treba nikad zaboraviti na tacno postavljanje ranije pomenutog podesivog granicnika posto on pored ranije navedenog ima i ovaj zadatak. posto se ova rucica koristi za dizanje oruda 03 kraju prohoda odnosno za spustanje na pocerku sledeceg. 18 III I' I . Vkoliko se orude na kraju prohoda podize u transportni poloza] rudicorn komande za vucu. Podesavanje brzine reagovanja vrsi se pornocu ruciee komande za polozaj u donjem delu kvadranta obelezenog sa »REAGOVANJE«. V polozaju »SPORO«. Na kraju prohoda crude treba ponevno podici u transportoi polozaj. Kada se u pocetku rada definitivno odredi najpovoljnija brzina reagovanja odgovarajuci polozaj rucice komande za polozaj treba obeleziti nareekanorn navrtkorn. »BRZO« reagovanje se koristi pri radu sa teskim orudima i na zernljistu nejednakog otpora. a U slucaju da je sila istezanja u gornjoj poluzi manja od oko 454 daN (kp) doei ce do etvaranja sigurnosnog prelivnog ventila (vidi kasnije). sto je pri cestoj upotrebi vrlo stetno.

To drugim recirna maci da se kornandovanje orudirna ave VI te uglavno vrsi preko rucice komande za polozaj i to u gornjem delu njenog kvadranta. To znaci da se svako orude ove vrste moze postaviti i zadrzati tacna na onoj visini koja je prirodom posla i samom konstrukcijom oruda porrebna (videti 51. Da bi se jednom izabrana i odredena visina mogla ponovo ostvariti postoji i na kvadrantu ove rueice odgovarajuci podesivi granienik.2.).~. 1') .). prednji ravrrjac itd. ranije opisan mebanizam reagovanja hidraulika na promena otpora zemlJista se moze iskljuciti ukoliko je sila u balasnoj opruzi. Drugim reeirna.6. ali same u slucaju da je podesena sila radnoga otpora rucicom komande za vueu veca od stvamog radnog orpora koji je ostvaren spustanjem oruda rucicom komande za poloiaj. koja je izazvana spustanjern oruda rucicom komande za poloza]. Treba odgovarajuei podesivi granicnik.) kod kjih je tehnoJogijom posla vazno da se ostvari stalna dubina rada. transportni sanduk itd. svakom polozaju rucice odgovara jedna odredena visina oruda od tIa. Ovakav nacin rada ima prakticne primene pri koriseenju izvesmih oruda (sejalica. Zbog toga je sistem za kontrolu polozaja vezan za sigurnosni uredaj za zastizastitu od preopterecenja. zgrtac. 'Treba napomenuti da se pored ave funkcije (i pored ranije oplsane mogucnosti podesavanja brzine reagovanja) pomocu rucice komande za polozaj moze postici i odrlavanje stalne dubine zahvata oruda Ciji su radni organi ispod povrsine zernlje. Spustanje oruda se ostvaruje pomeranjem rucice unapred a podizanje vracanjern unazad. znamo je jednostavnije svodi se uglavnom na kontrolu polozaja. bet obzira na velicinu radnog otpora. Pri tome. rnanja od sile koja je podesena rucicom komande za vucu. RUKOVANJE HIDRAULIKOM PRJ RADU SA ORUDIMA KOlA NE ULAZE U ZEMUU Rukovanje hidraulikom pri radu sa orudima koja ne ulaze u zemljo ili koja samo delimicno zahvataju gornje slojeve (ravnjac.

vadilicom krompira i drugim orudima komandne rucice bi trebalo da su u polozaju kao na slici. podrivacern kultivatorom sa oprugama. VILNOG RUKOV ANJA KOMANDAMA HIDRAULIKA A. 20 I . Pri podizanju oruda u transportni polozaj na kraju prohoda rucica vuce ostaje u prethodnom polozaju. B. C. sadilicom krompira.3. Transportni polozaj Rucica komande za polozaj je u gornjem polozaju. Ovim se obezbeduje zeljena brzina reagovanja i potrebna dubina oranja. Ovo je narocito opasno ukoliko se traktor nalazi na nekoj tvrdoj podlozi. pri ljustenju strnjista itd. PRIMERI PlU. kultivatorima. II . Plitka kultivacija i rad sa teskim orudima Komandne rucice postaviti u polozaj dat na slici pri radu tanjiracom. pri cemu je rucica vuce sasvim dole.11 .Upozorenje: Pri radu ruCicom komande za polozaj treba voditi racuna da se ista ne pomeri brzo iz oblasti za kontrolu polozaja u oblasti za podesavanje brzine reagovanja. poSto Ce prikaeeno orude u tom slueaju naglo pasti na tlo. 2. . Oranje i kultivacija Pri radu plugom.6.

nosena prskalica.sasvim dole. uslovljava upoirebu rucice A. skupijac sena. Rad nosenbn orudjima Rad nosenim orudjima (radni organi ne ulaze u zemlju).bira visina orudja.ad tesklm orudjima (radni organi su ispod pomine zemlje) Rad univerzalnom sejalieom. drljaca. rotofrezom. sejalieom za kukuruz. Kad se javi potreba da se uije vrati nazad u centralno kuciste traktora. rucicu komande za vucu pomeriti i donji deo kvadranta. Rucica B se postavlja izmedju 2 tacke na njenom kvadrantu iii malo ispod njih. R. Njome se regulise . dubina rada se odredjuje rucicom A (u gomjem delu njenog kvadranta). Napajanje hidraulicnih instalacija prikljucnih oruda (bez zadrzavanja donjih traktorskih po- luga) U slucajevima kad se zeli napajati hidraulicna instalaeija prikljucnog oruda iz instalaeije hidraulika traktora rucice se dovodi u polozaj dat na sliei. E.D. transportni veliki sanduk.ac vestackog djubriva. setvospremacern. rasip. prednjim ravnjacern. F. teskom klinastom drljacom. Rucica B pri ovome mora biti u donjern delu svog kvadranta . .

UREDAJ ZA OSIGURANJE OD PREOPTERECENJA U izvesnim slucajevirna.6.4. SPOUNI PRIKUUCCI HIDRAULIKA Vezivanje cevovoda rnoguce je na mestima datim na slici. 2.2. moze doCi do naglog povecanja radnog otpora (skrivena prepreka na primer). Koriste se za slucajeve kad je u obavljanju funkcije oruda potrebno obezbediti prititisak ulja iz hidraulicnog sistema traktora.6. de traktorom preko prepreke i potom nastavni rad.6.6. Traktor ce se tom prilikom zaustaviti a rukovaoc treba da orude podigne. pri radu orudima ciji se radni organi krecu ispod povrsine tla. Komandovanje rucicama dato je u tacki D. pre. SIGURNOSNI VENTIL U slucajevima kad se donjim polugama pokusava podizanje tereta koji je iznad dozvoljenih 817 .5. 2.

7. Ovakav rad treba izbegavati s obzirom da dovodi do slabljenja rnoci dizanja hidraulika. Pri ovome treba voditi racuna da lanci granicnici. Svi ostali nacini obavljaju se koriscenjern posebne opreme koja spada u t. Posle ovoga. treba prvo prikaciti levu donju traktorsku polugu. u tri tacke. pride orudu na pogodan nacin. uz pomoc rucice za izravnavanje. vozeci ga u hodu unazad (najbolje u sporom hodu). veca manevarska sposobnost u radu orudima.zv. koja je postavljena na desnoj podiznoj poluzi. ne budu usukani i da njihove kotve budu pravilno postavljene (lanac mora biti zakacen iznad ose prikljucnog vratila). poboljsana vucna svojstva. tj. PRIKACIVANJE U TRI TACKE Osnovne prednosti ovog nacina prikacivanja u odnosu na klasican za vueena oruda su: lakse rukovanje orudima u radu. vrsi se prikacivanje i desne donje traktorske poluge. iIi podizanje oruda rucicom komande vuce (pri tom je rucica komande za polozaj u donjem delu kvadranta) dolazi do preopterecenja hidraulika. PRIKACIVANJE ORUDA Moze se obaviti na vise nacina.kg. povisena ekonomicnost rada. »Neobaveznu opremu«. koji imaju zadatak da sprece njihanje oruda u horizontalnoj ravni (levo=desno). Osnovni nacin je prikacivanje za traktorske poluge. Zastita sistema je sprovedena preko sigurnosnog ventila. niza cena oruda zbog manje tezine. 2. laksi transport. Donje traktorske poluge Kada se traktororn.7. 2. Da bi se prikaceno orude potpuno izravnalo u odnosu na traktor iIi da bi se znalo tacno koliko 23 .1. odnosno prakticno da sprece udaranje oruda u zadnje tockove traktora.

Pri radu sa donjim traktorskim polugama treba voditi racuna da je dozvoljeno opterecenje (moe dizanja) u zgIobovima donjih poluga 817 kg. a u zavisnosti od oruda sa kojima treba da se radio Ovo podesavanje se vrsi preko zavojnog vretena. na vretenu odizne poluge sa rucicorn za izravnavanje postoji jedan kruzni zljeb. ABC- Donja traktorska poluga Lanci granicnici Gornja traktorska poluga DE- Rucica za izravnavanje Podizna poluga 24 .dati polozaj odstupa od horizontalnog. Duzina poluge se moze menjati od 575 do 770 mm. mogu se naci u odgovaraucimim prirucnicima za njihovo rukovanje i odrzavanje. Gornja traktorska poluga Gornja traktorska poluga se prikljucuje kada su vee prikacene obe donje poluge. Upozorenje: Najstrozije se zabranjuje da se zglob gornje traktorske poluge koristi za bilo kakvu vucu. Kad se ovaj zljeb poklopi sa gornjom ivicom donjeg dela podizne poluge (sa unutrasnjim navojern). Pre prikacivanja ove poluge treba podesiti njenu duzinu. orude je u odnosu na traktor potpuno poravnato. Uputstva 0 izboru duzine gornje traktorske poluge za rad sa odredenim orudirna.

treba da stoji u mestu.9 mm odnosno 1 3/8 ". e preporucuje se ovakav pogon U obavljanju teskih radova. PRIKUUCNO VRATILO Oruda ciji se radni iii pornocni organi pokrecu preko mehanizma.2. 25 . Prikljueno vratilo je oiljebljeno i odgovara precniku 34. imamo: direktni pagan ad motors koji pri normalnom broju obrta]a motam od 2000 min. rukovaoc koji radi utovarivacern moo ce da rukuje neprekidno vilarna. Zabranjeno je ukljucivanje pogonskog vratila preko transmisije u slucajevima kretanja traktora u hodu unazad. koji dobijaju pogon od traktorskog motora. tj. bez ubacivanja rnenjaca u neutralni polozaj radi odrzavanja pogona pumpe hidraulika. Pogon prikljucnog vratila Kod ukljucivanja i iskljucivanja pogona prikljucnog vratila od motora pedalu spojnice treba pritisnuti do kraja drugog hoda.7. ukoliko se koristi u raou sa na primer orudima za sakupljanje sena. Napomena: Uvek kad se prikljucno vratilo ne koristi kapu postaviti preko istog. dok po redno vratilo prikljucnog vratila obrce purnpu hidraulika. Ovaj pogon prikljucnog vrarila koji je primenjen na traktoru IMT-539 sa dvostepenorn spojnicorn. Prikacivanje se pri tome vrsi bilo u tri tacke bilo preko poteznice iIi nekog drugog elementa za prikljucivanje vucenih oruda. Osiguranje prikljucenog kardanskog zgloba izvodi se pornocu krufuog zljeba. vezuju se za traktor i preko prikljucnog vratila. U ovorn slucaju. Sta vise. omogucujc neprekidan rad sa orudirna kao sto su kosacica i presa za eno. I. I obezbeduje 720 min. obezbeduje se pri svakorn obrtu prikljucnog vralila 483 mm predenog puta traktora. ZaStitni elementi prikljucnog vratila Na slici je prikazan zastitni element prikljucnog vratila (kapa). sejanjev rasipanje dubriva I druge laksc radove. bez ikakvog prekida pri zaustavljanju iii polasku traktora. dok se vrSi ukljucivaanje ill iskljucivanje pogona. prikljucnog vratila i pogon preko rransrnisije. Traktor ne sme da bude u pokretu.2. Zavisno ad nacina na koji se ostvaruje pogon prikljucnog vratila.

Pored casova rada navedeni su i meseci koji oznacavaju krajnji rok.3. moze se ostvariti sarno u slucaju da se traktor pravilno i savesno odrzava. do gornje crte na rneracu nivoa ulja.2. 50. strogo pridrzavajuci se datih upustava. 800 i 1000 casova rada traktora. kada se moraju obaviti odredeni radovi. redovnih tehnickih odrzavanja traktora. Merenje nivoa ulja se obavlja tek kada se motor zaustavi i saceka oko 15 min uta da se ulje ocedi. Nivo se meri pornocu rneraca nivoa ulja. bez obzira da Ii je motor ispunio casove rada. koje rukovaoc mora obavezno i u potpunosti da postuje. OPIS RADNIH ZAHVATA KOJE TREBA IZVESTI PRI REDOVNOM TEHNICKOM ODRZA VANJU TRAKTORA 3. 3. 400. a data su i objasenjenja za izvodenje najosnovnijih podesavanja za kojima se u toku rada moze ukaukazati potreba. 200. POSLE SVAKIH 10 CASOVA RADASVAKODNEVNO: 1.1.noj ocedi. U tom cilju su u ovom poglavlju izneta sva najpotrebnija uputstva kojih rukovaoc traktora treba da se pridrzava pri odrzavanju traktora. Redovni tehnieki pregledi pregledi se vrse svakih 10. Pri izboru maziva (ulja i masti) obaveno koristiti tabelu preporucenih maziva. REDOVNA TEHNICKA ODRZA VANJA TRAKTORA Sve potrebne mere odrzavanja sredene su po vremenima kada ih treba obavljati.2.1. ako je potrebno ulje se sipa kroz otvor D. vas traktor ce raditi bez kvarova uz dug vek eksploatacije. traktor mora da se nalazi na horizontal. U vezi sa tim odredeni su i periodi tzv. ODRZAVANJE TRAKTORA Puno iskoriscenje svih mogucnosti koje pruza traktor kao i dugi vek njegove upotrebe. 150. 3. traktor mora da se nalazi na horizontalnoj podlozi. Sarno Fedovnim i pravilnim odrzavanjern traktora. .

3. 4.2. Precistac vazduha. Predprecistac goriva pregledati i po potrebi ocistiti. 5. Nivo goriva pregledati pre rada a posle rada napuniti rezervoar za gorivo (otvor B). od ruba otvora A za nalivanje vode. 27 . Proveriti slavine. proveriti nivo i zaprljanost ulja. a po potrebi doliti iii zameniti ulje. Nivo vode u hladnjaku mora biti 3 do 4 em.

Po zavrsetku navedenog sve spojeve na pedalirna kocnica kao i ostale sastavne delove 28 . 8. . Podesavanje slobodnog hoda pedale spejnice Podesavanje se obavlja tako sto se otpusti navrtka (A) i kroz rupu na osovini (B) provuce neka sipka. .Otpustiti podesivac tek toliko da se tocak sloslobodno okrece. Po zavrsetku podesavanja kocnica na oba toeka. a zatim treba okretati osovinu u smeru kretanja kazaljke na satu.8 bar na zadnjim tockovima 1. . Podmazati tehnickom maseu sledeee mazalice: na rukavicama prednjeg mosta 2 kom na zglobovima spona 4kom na desnoj podiznoj poluzi hidraulika 1 kom na rucici za izravljavanje podizne poluge hidraulike 1 kom na pedali kocnice (caure) 1 kom 7.Podici zadnji deo traktora pomocu dizalice. U tom polozaju osovine podesiti pedalu tako da zazor izmedu nogostupa i pedale bude 9. Podejavanje se mora ponovno obaviti ukoliko pro vera kocenja ne pokaze zadovoljavajuce rezultate. dok uporni lezaj ne nalegne na dvokrake poluge spojnice. Proveriti po potrebi i izvrsiti podesavanje kocnica. 11. Navrtke prednjih i zadnjih tockova.5 mm. prednjeg mosta i spona pregledati po potrebi pritegnuti. Pritisak vazduha u gumama proveriti: na prednjim tockovima 1. 10. Pritegnuti navrtku (A).0 bar 9. Proveriti ispravnost svih instrumenata. efikasnost kocenja proveriti (vidi kocnice).Provuci izvijac iii slican alat kroz mali otvor na zadnjoj ploci i okretati podesivac tako da se papuce kocnice sire sve dok ne dode do blokiranja tocka.6.

13. Ispustiti vodu i necistocu kroz cistaca za gorivo. 3. posto .kocionog uredaja treba povremeno kontrolisati. Ako rnesavina ulja i goriva ne izlazi. Odvrne se zaptivni vijak na tom otvoru i naliva motorno ulje sve dok ne pocne da preliva na kontrolnom vijku. Traktor: izvrsiti detaljno Ciscenje i pranje. Proveriti nepropustljivost spojeva cevi za vazduh koja vodi od precistaca za vazduh do usisne cevi motora. Nivo ulja se kontrolise pornocu kontrolnog vijka »H« na poklopcu regulatora koji se nalazi na strani poluge za gas.. VAZI SAMO ZA NOV ILl GENERALNO r OSVEZEN TRAKTOR Posle prvih 25-50 casova rada morate se obratiti servisnom zastupniku koji je duzan da obavi radove na prvom servisnom pregledu. 2. Pri svakoj zameni ulja u motoru proveriti nivo ulja u galeriji bregaste osovine i regulatoru (oba prostora su medusobno povezana). 3. onda se mora dosuti motomo ulje kroz otvor »E« na gornjoj povrsini poklopca regulatora. Odvrtanjem tog vijka ispusta se visak rnesavine ulja i goriva. Proveriti nivo ulja u remenici (ako se koristi). 29 . Pogledati servisnu knjizicu.2.. Na kraju se zaptivni vijak i kontrolni vijak ponovo zavrnu. rep na dnu pre- 4.\ aka neispravnost moze imati za posledicu otkazivanje kocenja. 12. SVAKIH 50 CASOVA RADA ILl SVAKI MESEC Pored svakodnevnog pregleda obaviti i sledece: 1. Preeistae vazduha: oprati donju posudu i zicani umetak cistim dizel gorivom i zarneniti ulje. Proveriti ispravnost elektricne instalacije i 14. Proveriti ispravnost upravljackog mehanizma. odnosno ispustiti visak rnesavine ulja i goriva. i po potrebi doliti motorno ulje.2.

Ugib ispravno zategnutog 10-15 mm. 7.5. JO . kaisa treba da iznosi 6. Proveriti nivo tecnosti u akumutatoru. Nivo ulja u menjaeu i centratnom kuciStu proveriti i po potrebi doliti. Proveriti zategnutost ventilatorskog kaisa. po potrebi dotiti destilisanu vodu (nivo tecnosti mora biti 10 mm iznad ploca).

SVAKIH MESECA 200 CAS OVA RADA III 4 Pored radova predvidenih kod ranijih pregleda obaviti i sledece: 1.8.2. 3. Proveriti i otkloniti e'fentualno propuStaDje goriva.3. 3. 1175 2. 31 . Treba upotrebljavati ulje prema sezoni rada.4. (pri normalnim uslovima rada ulje pr-omeniti najkasnije na 200 cadova rada). ulja i vode na spojevima. SVAKIH 150 CASOV A RADA Promeniti ulje u motoru ako motor radi u velikoj prasini iii pri dugotrajnom radu pod opterecenjern. VAZI SAMO ZA NOV III GENERALNO OSVEZEN TRAKTOR Posle prvih 200-250 casova rada treba se obratiti servisnom zastupnlku koji je duzan da obavi radove na II servisnom pregledu. za to koristite tabelu preporucenih maziva. na taj nacin sto treba odvrnuti cep na koritu motora i sacekati da se ulje iscedi.2. Pogledati servisnu knjiiicu. Promeniti ulje u motoru: Ulje ispustiti dok je motor topao. Zameniti integralni precistac ulja: Na novom precistacu zaptivku lagano nauljiti a a potom nasuti cisto ulje. Nov precistac cvrsto zavrnuti rukom tako da dobro zaptiva.

5.3. 32 . Elektricna instalacija: pregledati i pritegnuti sve spojeve. 7. pred- 4. casicu i oprati sito. 6. Proveriti nivo ulja u kuCiStu upravljaea i po potrebi doliti odgovarajuce ulje. Dopuniti mast u glavcinama i proveriti zazor u Iezajevima prednjih tockova. Akumulator: ocistiti prikljucke i namazati ih tehnickim vazelinom. Isprazniti taloinu precistac gorin.

SVAKIH 400 CASOVA RADA ILl 8 MESECI Pored radova predvidenih gJeda obaviti i sledece: kod ranijih pre- 1. Podmazati Ijaca. 33 . aksijalni Ieiaj vretena uprav- 3.2. 2. Zameniti urnetak na oba precistaca goriva. predhodno odvrnuti zavrtaj.5.R. Podmazati prednji leiaj startera.

sa magneta cepova treba skinuti sve nahvatane opiljke. 1214 1215 ~~----------------~~~ 3. unutrasnji slobodan prostor napuniti cistom tehnickorn rnascu do 1/3 zapremnine.3. Napomena: Zamena ulja posle 400 casova rada obavlja se ako je u transmisiji TRAKTOL proizvod »Energoinvesta« iz Modrice. Promeniti ulje u menjaeu i centralnom kuciSlu: Ulje ispustiti na taj nacin sto treba odvrnuti cep za ispustanje ulja na donjem delu menjacke kutije i cep na donjem delu centralnog kucista. Promeniti mast u glavieinama prednjih toekova: skin uti glavcinu sa lezajevima. Pri izboru ulja koristiti tabelu preporucenih maziva.6. SVAKIH 800 CASOVA RADA Pored radova predvidenih kod ranijih pregleda obaviti i sledece: 1. sve de love dobro oprati u petroleumu.2. Pre ponovnog vracanja na svoja mesta. pri izboru maziva koristiti tabelu preporucenih maziva. ponovno montirati sve skinute delove imajuci u vidu da aksijalni zazor u lezajevirna mora biti ravan nuli. 34 .

proveriti i podesiti pritisak koji treba da bude 125 bar.7. 3.2. SVAKIH 1000 CASOVA RADA ILl 12 MESECI Pored radova predvidenih kod ranijih pregleda obaviti i sledece: 1. Promeniti mast u Iezajevima zadnjih poluosovina.2.85 treba izvrsiti zamenu ulja. Skin uti brizgaljke. 3. Cep za sipanje ulja nalazi se na rnenjackoj kutiji.HT iii TRANSHIDROL . 4. Promeniti ulje u kuCiStuupravljaca. Proveru pritiska brizgaljki treba da obavi servisna radionica jer je neophodan specijalan uredaj za ispitivanje. 35 . Ako je u menjacu i centralnom kucistu ulje GALAX TRAKTOL .

u hladnom stanju 0.2. Za sve temperature (multigradno).95 HIPOL90 HIP90 HIPENOl 90 REMENICA lEZAJEVI PREDNJIH TOCKOV A I DRUGA MESTA ZA PODMAZIV ANJE 0. Podesiti zazor ventila: u toplom stanju . 800 GALAX TRAKTOlht ** pod IO'C: TRAKTOR-75 nad 10°C: TRAKTOL80 TRANSHIDROL85 KUCISTE UPRA VUACKOG MHANIZMA JUS B. Oprati hladnjak sa spoljne strane i izduvati ga kompimiranim vazduhom.85 po potrebi godt- snje pogledaj uputstvo HIPOl90 HIP90 UTMA-2 HIPENOL 90 LlS-2 lUMA-2 * Vreme za promene za: I.30mm 3.634 0. 3_302 M1L-L-2105 Masti Li osnove NLGI-2 JUS B H ).H.H 3302 tipMP-A MIL-L-2105 APIGL-A JUS B. ako se broj casova ne ispuni. 5. TABELA PREPORUtENllI MAZIVA PREPORUCENA Mesto PODMAZIVANJA Zahtevan standard MAZIVA ENERGO· INVEST INA : Kolieina maziva (litri) Vreme promene (casovi) NAFTAGAS MOTOR JUSBH3169 tipD MIL·L-2104 C od-18°doO°C SAE-IO od OOdo30'C SAE-20 iznad 25' C SAF-30 7 200 GALAXSUPER MAXIMA HD(S-3) SUPER-3 MENJAC ZADNJlMOST IIDRAULIKA 30 . GALAX TRAKTOL HT i TRANSHI DROl 85 je 800 casova iii jednom godisnje. 4. Ispiranje sistema za hlailenje: Sredstvom za odstrajivanje kamenca. 36 . 2. TRAKTOL-75 i 80-400 casova. e.25 mm 0. Isprati rezervoar za gorivo: Skinuti rezervoar i dobro ga isprati cistim gorivom.«.

1. SISTEM ZA GORIVO Sistem za gorivo predstavlja jedan od najosetIjivijih sistema na samom motoru.1. Posto je rad sa vecinom elemenata vrlo osetljiv i zahteva visoku strucnost preporucuje se rukovaocu traktora da vrSi sarno najosnovnije preglede i sprovedi najnuznije mere oddavanja. POSTUPCI I MERE U TOKU EKSPLOATACIJETRAKTORA 4. a prvenstveno da obezbede potrebnu cistocu goriva. Ove mere odrzavanja imaju za cilj da omoguee normalno funkcionisanje sistema. Njeni radni delovi izradeni su u najuiim tolerancijarna i lose. U tom slucaju i cevi visokog pritiska demontirati j zastititi od neci toea. Kada je pumpa za ubrizgavanje skin uta sa motora. Pumpa za ubrizgavanje Pumpa za ubrizgavanje mehanickirn regulatorom je najosetljiviji dee motora i zahteva specijalan posrupak prilikom opravke. koja zadovoljavaju standard za motorna ulja MILL-2104C a prema rabeli prepcrueenfh maziva. 4. PODMAZIVANJE MOTORA Izbor ulja za podmazivanje motora: Za podrnazivanje rnotora koristiti domaca ulja.2. postupanje na bilo koji nacin i u bilo kojim oblicima iii pak prodiranje rna i najsitnljih delica prljavstiae medu njene radne delove. a otvore na brizgaljkama zastititi kao i otvore na pumpi za ubrizgavanje.1. MOTOR 4. iii kornadima cislog platna natopljenog uljem. koja je kod dizel motam od posebnog znacaja. treba sve orvore na njoj zatvoriti odgovarajucim cepovima. Isto tako treba zastititi i sve slobodne krajeve ostalih cevi za dovod goriva.4. rnofe da je osteti i da umanji tacHost njenog rada. Napomena: Prilikom trazenja inforrnacija 0 37 .1.

treba svakog dana prebrisati krpom sve cevi i spojeve. tako i sistema za podrnazivanje. kao i odgovarajuce nalezuca povrsina na drzacu brizgaljke treba da bude savrseno cisto da bi se postiglo zadovoljavajuce zaptivanje. Cevi za gorivo Svako isticanje goriva i ulja rnoze se brzo primetiti ako su cevi i spojevi cisti. jer je to nemoguCe bez odgovarajuCe opreme i strucnosti. Ti podaci se nalaze na plocici koja je pricvrscena na telu pumpe. Precistaci goriva Cistoca goriva je od izuzetne vaznosti za rad dizel motora. zatim ce se posmatranjem veoma lako primetiti i otkriti svaka neispravnost na cevirna. Prema tome. Ako su neispravne cevi treba ih zameniti novim. Treba obratiti paznju na spojeve koji sc nc smeju prckornerno pritezati. Brizgaljku treba vrlo pazljivo cuvati umotanu u neprornocivu hartiju iIi neku krpu. Olabavljene spojeve treba pritegnuti. upotrebe za uspostavljanje dobrog zaptivanja sarno nove bakarne zaptivne podloske. uvek navesti tIP pumpe kao i fabricki broj. a prerna potrebi promeniti zaptivku. Ne treba se upuStati u opravku brizgljake. nalezuce povrsine bakarne zaptivne podloske . prvenstveno zbog elemenata pumpe za ubrizgavanje i brizgaljki. Udubljenje u glavi cilindra. Uvek treba imati u rezervi bar jednu brizgaljku. te zbog toga treba obratiti paznju na redovno odrzavanje precistaca goriva. kakosisterna za gorivo.1 <po] 3R . na mestu gde nije izlozena potresima i udarima koji mogu da je ostete. Brizgaljke Treba obratiti paznju da se pri stavljanju brizgaljke na njeno mesto u glavu cilindra.pumpi za ubrizgavanje goriva. Ako i pored norrnalnog priIL'/anj. spojevima i precistacirna.

izmedu rezervoara i pumpe. tada u servisnoj radionici treba promeniti ceo prikljucak. Odstrajivanje vazduha iz sistema za gorivo Pored ostalih potrebnih uslova. isti treba odstraniti pre nego sto se pristupi startovanju motora. a vazduh izbaciti iz sistema za gorivo na dalje opisani nacin. koji dovod goriva mogu da prekinu. Popustiti suplji zavrtanj preliva na zavrsnorn precistacu goriva. U ovom slucaju treba detaljno pregledati cev za dovod goriva i spojeve cevi. prouzrokuje stalno prisustvo vazduha u precistacirna i pumpi za ubrizgavanje. vee i da u sistemu za gorivo nesme biti mehura vazduha. Vazduh iz sistema za gorivo odstrajuje se na sledeci nacin: Otvoriti slavinu na rezervoaru. 39 . normalan rad motora zahteva i stalan i neprekidan dovod goriva. znaci da su konus iii zaptivka neispravni.ipak propusta gorivo (iii mazivo). Posto sc gorivo dovodi pomocu pumpe za dovod goriva neispravna cev. Medutim. ukoliko zbog nekih radova na sistemu iii zbog potpunog praznjenja rezervoara za gorivo dode do prodiranja vazduha u sistem. avo ne znaci sarno da u rezervoaru mora biti dovoljno goriva.

se.Popustiti zavrtanj na (Obratiti paznju da zavrtnjeva za ispustanje ubrizgavanje. 40 . Zavrtanj na telu pumpe. Otpustiti preklopne navrtke cevi visokog pritiska na dye brizgaljke.) Pornocu rucice na pumpi za dovod goriva pumpati gorivo sve dok se na ova dva pomenuta mesta ne pojavi cisto gorivo bez rnehurica vazduha. prilikom otpustanja vazduha na pumpi za i prikljucci. Ne prekidajucu pritegnuti zavrtnje sledecirn redom: Suplji zavrtanj preliva na zavrsnorn precistacu goriva. ne otpuste telu purnpe. a rucicu zaustavljanje motora u radni polozaj. Komandu za gas postaviti na »pun gas« . Starterom pokretati motor sve dok se na otpustenim preklopnim navrtkama ne pojavi gorivo bez rnehurica vazduha.

neispravne zaptivke. ipak je neophodno da se 0 ovome vodi strogo racuna jos pri uskladistenju i manipulisanju govorim. .H2. posto vlakna koja pri tom mogu da ostanu na zidovima posude mogu da prouzrokuju zapustenje dovodnog sistema za gorivo. koja pokrece pumpu za dovod goriva na maksimalnom dizanju. Gorivo Za pogon ovih motora upotrebljava se »DIESEL« gorivo lako D2 iii Dl (pretezno zimi) prema jugoslovenskom standardu JUS B. 4. Gorivo treba da je cisto.3. Unutrasnju povrsinu sudova za gorivo ne treba nikad cistiti ni brisati nekokom cupavom krpom iii parnucnim otpacima. onda je ovim nacinorn vazduh odstranjen iz sistema za gorivo i motor se rnoze staviti u pokret.411. U takvoj situaciji treba okretati motor sve dot Ie dok rucica ne pocne normalno da radio Ako je bilo vazduha u sistemu za gorivo sarno zbog dugog stajanja traktora iii zbog ispraznjenog rezervoara goriva. slabo pritegnuti prikljucci itd.Pritegnuti preklopne navrtke na brizgaljkama. Za gorivo nikada ne treba koristiti pocinkovane sudove. onda nece biti rnoguce pumpati rucicom pumpe.1. Treba napomenuti da ako je breg bregaste osovine. Mada se ovo obezbeduje postojanjem vee opisanih precistaca goriva. bez vode i dobra istalozeno. cime se znatno olaksava odrzavanje precistaca. ukoliko je bila neka druga smetnja kao na primer. neispravna cev. SISTEM ZA HLADENJE Pravilno hladenje motora predstavlja jedan od vrlo uticajnih faktora na kvalitet rada i kvalitet motora.+1 . Medutim. svakako treba prvo otkloniti kvar pa tek onda odstraniti vazduh iz sistema za gorivo.

da je motor pregrejan. Mere protiv zamrzavanja vode Za vreme hladnoce moraju se preduzeti mere predostroznosti protiv ostecenja motora usled zamrzavanja vode u sistemu za hladenje. na donjoj cevi na levoj strani bloka motora. Mere koje treba pri tome preduzeti su sledece: Ako zelimo da izbegnemo zamrzavanje vode u sistemu za hladenje. polako otpustiti poklopac hladnjaka pre skidanja. 42 .Prainjenje sistema za hlac1enje Skinuti poklopac hladnjaka i otvoriti slavine na hladniaku. U slucaju. mesavinu treba ispustiti iz sistema za hladenje i isprati ga prerna uputstvu proizvodaca antifriza. Ako je motor zagrejan. Preporuka proizvodaca motora je da se kao zastitno sredstvo protiv mraza upotrebi antifriz prema jugoslovenskom standardu JUS H..01O. obavezno vodi treba pre nastupanja rnraza doliti antifriz dobrog kvaliteta sa aditivirna za zastitu od korozije. Po prestanku hladnih dana. jer to moze dovesti do prskanja bloka i glave cilindra.Z2. nije dozvoljeno da se poklopac hladnjaka otvara vee sacekati da se motor malo ohladi. Prilikom ponovnog punjenja upotrebiti cistu (po mogucnosti meku) vodu iii odgovarajuce rash ladno sredstvo. a vodu da ne ispustarno. .

Pre nego Sto se pusti motor urad okrenuti I'Ukom ventilator. Kod ispustanja vode iz motora voda istekne i iz pumpe za vodu ali ipak se moze dogoditi da zaostale kapljice vode blokiraju kolo pumpe iii zaptivacu. Ukoliko se motor ostavlja na hladnom vremenu. Zbog toga se preporucuje da se preduzmu sledece mere predostroznosti. pri radu na temperaturama nizim od tacke mrznjenja (O°C). napuniti ga cistom vodom koja ce u toku letnjeg perioda posluziti kao sredstvo za hladenje.Posto se sistem za hladenje dobro ispere. U pogledu izbora ulja treba koristiti ista ulja koja su propisana za podmazivanje motora. pri praznom hodu. odnosno vrsiti zamenu ulja. MENJAC. narocito pri radu na njivi u letnjim mesecima kolicina toga taloga u donjem delu posude odnosno u uljnom kupatilu. 1. 4. Sto Ce pokazati dali je pumpa zamrznuta.1.2. a nije upotrebljeno oikakvo sredstvo protiv zamrzavanja vode (antifriz). 4. mora se voda iz sistema za hladenje ispustiti. ali ne vretom. sto kod ponovnog pustanja urad motora moze da dovede do ozbiljnih ostecenja same pumpe. motor treba da radi par sekundi kako bi se odstranile sve kapljice vode koje su ostale u pumpi. Kada je sva voda ispustena. PRECISTAC VAZDUHA Posto je vazduh koji se usisava obicno jako zagaden prasinom. REDUKTOR I ZADNJI MOST Mere odrzavanja koje rukovaoc treba da sprovodi na ovim elementima svode se iskljucivo na uredno i savesno podmazivanje uz koriscenje ulja propisanog kvaliteta. treba napuniti hladnjak i motor top 10m vodom. relativno se brzo povecava. Ukoliko je zamrznuta. 2. Ukoliko nije moguCe da se pumpa okrene I'Ukom.4. ovo treba da je oslobodi od Ieda. Stoga je neophodno potrebno sto cesce kontrolisati i cistiti ovu posudu. U pogledu kvaliteta ulja treba biti vrlo obazriv imajuci u vidu da se ne koristi -n .

sto ima za posledicu jos jednu opasniju pojavu .zanosenje traktora u stranu prilikom naglog kocenja. 4. Oba tocka moraju biti blokirana i uz to traktor ne srne pokazati tendenciju zanosenja u stranu. Treba koristiti sarno cisto rnineralno ulje koje je propisano u tabeli preporucenih maziva. PREDJI MOST Prednji most je takode jedan od sklopova traktora koji u pogledu odrzavanja zahteva od rukovaoca iskljucivu brigu 0 podrnazivanju. Podrnazivanje pri tome treba vrsiti na lezistirna suplje osovnice prednjeg mosta. medutim. lezista i ostalih elernenata transrnisije. Traktor treba voziti pod rnalim gasom u IV stepenu prenosa i naglo ga zakociti istovremenim kocenjern oba pogonska tocka (pedale nezavisnih kocnica moraju biti spojene specijalnirn kljucern). Pored ovoga treba zameniti mast u lezajevirna glavcina prednjih tockova (svakih 800 casova rada).istanoviti u toku voznje. koja se nalazi u kolevci prednjeg rnosta i oko koje je ceo prednji most obrtan za izvestan ugao. u slucaju sumnje provera se moze izvrsiti na veoma jednostavan nacin. Stoga odrzavanje i podesavanje kocnica mora da bude predmet stalne brige svakog rukovaoca. KOCNICE Od dobra odrzavanih. .ne sarno za podrnazivanje zupcanika. Nepodesenost i neujednacenost kocnica moze se laxc. Pri tome treba imati u vidu i to da vrlo brzo dolazi do neujednacenog kocenja na pojedinim tockovima. narocito ukoliko se isti koristi u drumskoj voznji.4. Osnovno pitanje na koje treba rukovaoc da obrati painju stalnog drzavanja odgovarajucce podesenosti kocnice. 4. Ovde treba naglasiti da se podesenost kocnica poremecuje redovnim koriscenjern i ovo dovodi do smanjenja efekta kocenja.3. vee i za rad hidraulika. odnosno dobra podesenih kocnica u mnogome zavisi sigurnost voznje traktora. .

4.5. HIDRAULIK I lRAKTORSKE POLUGE
Mada je hidraulik jedan vrlo osetljiv sklop traktora, njegovo odrzavanje za rukovaoca ne predstavlja neki veci problem. Osnovni zahtevi koji se u vezi sa hidraulikom postavljaju pred rukovaoca izneti su u odeljku »Redovna tehnicka odrzavanja traktora« i njima nije tesko udovoljiti. Slicna je situacija i sa traktorskim polugama, koji se u pogledu odrzavanja jos jednostavnije. Medutim, ponekad se moze ukazati potreba da se na hidrauliku izvrse osnovna podesavanja, koja su za normalno funkcionisanje hidraulika cesto vrlo znacajna. Mada je i njih bolje prepustiti ovlascenirn Servisnim radionicama, iskusni rukovaoci su u stanju da ih i sami obave. No pri tome treba biti veoma obazriv posto svako udaljavanje od uputstva, datih u ovom prirucniku, moze da izazove vrlo ozbiljne kvarove. Rukovaoc mora da bude svestan svojih moguenosti i za sve ono Sto De spada u njegovu nadleznost mora da zatraii pomoc od odgovarajucih strucnih lica.

Podesavanje rueica komande

hidraulika

Jedno od podezavanja koje je u stanju da obavi i sam rukovaoc je podesavanje rucica komande hidraulika. No pre rrego se pristupi ovom podesavanju treba obezbediti sledece: 1. Centralno kuciste mora biti napunjeno uljem do propisane granice. 2. Na krajeve donjih traktorskih poluga treba okaciti teg od 300 kg iii neko orude slicne tezine. 3. Pumpa hidraulika mora biti u radu, odnosno motor mora biti upaljen a spojnica ukljucena, 4. Rucica za kontrolu vuce mora da se postavi na podesivi granicnik iii nesto ispod njega. 5. Iz hidraulicnog sistema treba istisnuti vazduh, podizuci i spustajuci traktorske poluge nekoliko puta.

.+5

J

Rucicu komande za polozaj treba podesavati na sledeci nacin 1. Sa centralnog kucista treba skinuti dugu osovinu i umesto nje treba ubaciti jednu duzu polugu, precnika 19 mm. 2. Motor treba upaliti i pornocu rucice komande za polozaj treba podizati donje traktorske poluge sve dok se izmedu ose ubacene poluge i sedista osovine u ramenu hidraulika ne postigne rastojanje od 300 m. U ovom polozaju treba pomeriti granicnik rucice tako da naleze na istu, i cvrsto ga stegnuti. Rucica komande za polozaj je tada ispravno podesena. U vezi sa iznetim postupkom treba skrenuti paznju da gore pomenuto rastojanje od 300 mm treba sto tacnije izmeriti a takode i odgovarajuci polozaj ramena hidraulika u odnosu na centralno kuciste treba na neki nacin obeleziti (na primer dletom), kako bi se ove oznake mogle koristiti. Granicina brzina reagovanja se takode moze lako podesiti, a ovo podesavanje treba izvrsiti na sledeei naein; 1. Otpustiti donji granicnik na kvadrantu rucice za polozaj (u oblasti za podesavanje reagovanja). 2. Rucicu komande za polozaj pomeriti pazljivo unapred sve dok donje traktorske poluge ne pocnu da se podizu, 3. Cim donje poluge pocnu da se podizu, treba zaustaviti rucicu i odmah zatim treba je polako povlaciti unazad sve dok donje traktorske poluge ne pocnu da se spustaju. U tom polozaju rucice komande za polozaj treba pritegnuti pomenuti granicnik, cime je granicna brzina reagovanja pravilno podesena. 4.6. SPOJNICA Spojnica je jedan vrlo odgovoran i vazan element traktorske transmisije sa kojim treba vrlo pazljivo rukovati. Svaka nepropisna upotreba spojnica moze da dovede do ozbiljnih posledica i ostecenja, koja su skopcana sa drugim i skupim opravkama. Medutim, dok je rukovanje i rad sa spojnicom za rukovaoca jedan vrlo vazan element, dotle je njegovo odrzavanje vrlo jednostavno i ne zahteva

::

I

prakticno nikakvu posebnu paznju. Slicna situacija je i sa podesavanjirna koja treba da se vrse na spojnici, s obzirom da ista spadaju u iskljucivu nadleznost ovlascenih servisnih radionica. Izuzetak jedino pedstavlja podesavanje pedaJa tj. pedale spojnice koje je vrlo jednostavno i koje stoga moze da obavi i vestiji rukovaoc. 4.7. PREDNJII ZADNJI TOCKOVI

Punjenje vodom guma na zadnjim tockovima Ukoliko se zeli povecati vucna sposobnost traktora, potrebno je povecati opterecenje pogonskih tockova. Ovo treba obavezno vrsiti za obavljanje svih tezih radova, kao sto je duboko oranje i slicno. Povecanje opterecenja zadnjih tockova se normalno ostvaruje iii dodavanjem dodatnih tereta iIi punjenjem guma vodom (najcesce se koriste obe ove mere). Punjenje guma vodom se vrsi kroz ventil koji sluzi i za normalno punjenje guma vazduhom. Za vreme punjenja ventil se mora nalaziti u krajnjem gornjem polozaju, Pri ovoj operaciji treba posebno voditi racuna da se pri nalivanju vodom omoguci slobodno isticanje vazduha iz gume. Da bi se proces punjenja ubrzao korisno je stoga da se punjenje vrsi kroz jednu posebnu sondu, koja je izvedena u obliku dvostruke cevi (jedna oko druge) i koja stoga ornogucava istovrerneno nalivanje vode i ispustanje vazduha. Sarno punjenje vode rnoze se najbolje i najbrze obaviti pornocu neke pumpe za vodu, a ukoliko se istom ne raspolaze, posao se moze obaviti i pustanjern vode iz neke pogodne posude iIi rezervoara, koja treba da se nalazi na visini od oko 8 do lOrn u odnosu na nivo na kome se nalazi traktor. Ukoliko se punjenje gurna vrsi u zimskim uslovima rada, odnosno ukoliko se predvida da ce traktor sa gumarna napunjenirn vodom raditi na temperat uri ispod O°C, urnesto ciste vode treba koristiti rastvor vode u gurnama i spreciti sve stetne posledice ove pojave. .+7

Pri svim ovim operacijama nije potrebno vrsiti nikakva podesavanja na polugama za upravljanje. a razmak od 2000 mm. Podesavanje razmaka tockova Da bi se omogucio rad traktora i sa orudirna za rnedurednu kultivaciju i obradu. Kada se namesti zeljeni razmak. u jednu gumu treba sipati oko 110Iitara vode. na traktoru IMT-539 su ostvarene vrlo pogodne rnogucnosti za podesavanje razmaka i prednjih i zadnjih tockova. stoga najvece razmake izmedu tockova (1900 i 2000) treba koristiti sarno izuzetno i to sarno na orudima koja ne opterecuju 48 . Razmak od 1900 mm se ostvaruje kada se prednji most podesi za razmak od 1700 i kada se pri tome diskovi prednjih tockova okrenu na svojim glavcinama za 180°. sto znaci da sa ovom merom atheziona tezina traktora povecava za oko 220 kp. Razmaci izmedu 1200 i 1800 mm se ostvaruju direktnim pomeranjem levog i desnog dela prednjeg mosta u odnosu na nepokretni srednji deo. Ukoliko se punjenje vrsi rastvorom kuhinjske soli. ove zavrtnjeve treba ubaciti u odgovarajuce rupe i dobra pritegnuti. Za gume koje se koriste na zadnjim tockovima traktora IMT-539. U tom slucaju rastvor treba da ima sledeci tezinski odnos: 100 litra odnosno kp vode i 42 kg soli. Pri tome se traktor mora podici pomocu dizalice a levi i desni dec prednjeg mosta treba se osloboditi zavrtnjeva koji ih vezuju. povecanje athezione tezine iznosi oko 310 kg odnosno oko 155 kg po jednom tocku. kao isa orudirna koja postavljaju posebne zahteve u odnosu na razmak tockova traktora.Gume ne treba puniti do kraja vee treba ostaviti izvestan slobodan vazdusni prastor. Upozorenje: Treba voditi racuna da su pri vecim razmacima izmedu prednjih tockova lezajevi izlozeni vecim opterecenjima. Razmak prednjih tockova moze da se menja od 1200 do 2000 mm u skokovima od po oko 102 mm. kada se ovo isto primeni pri polozaju prednjeg mosta kaji normalno daje razmak od 1800 mm.

II II ZADNJ I TOeKOVI PREDNJI TOeKOVI 1200 1200 1300 1300 1400 1400 1500 1500 1210 .

ZADNJI TofKOVI PREDNJI TofKOVI 1600 1600 1700 1700 1800 1800 1900 50 1211 .

posto to u mnogorne onernogucava pojavu korozije. Podesavanje se vrsi kombinovanjem razlicitog medusobnog polozaja diska i naplatka zadnjih tockova. Vrlo je korisno ako se akumulatorski prikljucci posle pritezanja prernazu vazelinorn. U radu u zimskim uslovima. odnosno gume.1600 i 1700 sa razmakorn od 1400.II.dizalice. Stoga pri svakom duzern prekidu rada akumulator skinuti sa traktora i cuvati u toploj prostoriji. pri ovim razmacima se ne sme raditi sa utovaracern i slicnirn orudima. pri niskirn spoljnirn temperaturama.8. 1800 i 2000. ELEKTRICNA OPREMA Akurnulator U pogledu odrzavanja akumulatora treba strogo voditi racuna da isti mora biti uvek potpuno cist ida svi prik ljucci moraju biti dobro stegnuti. mora vrsiti zamena toekova . budu pravilno postavljene u odnosu na pravac traktora. Razmak izmedu zadnjih tockova se moze podesavati od 1200 do 1900 mm. Pored toga treba voditi racuna da se akumulatori ne preopterecuju u radu. 4. Starter I~ I (ejektropokretae) Pri upotrebi startera treba strogo voditi racuna o sledecern: 5I . Pri ovim podesavanjima zadnji tockovi se takode moraju podici pomocu . Iz ovoga razloga se pri podesavanju razmaka na 1200. kako je to pokazano na slici. II. Narocito je vazno da se pri tome obrati paznja da tockovi. a u skladu sa strelikom koja je oznacena na gurni. 1300. 1500. Ovo se narocito odnosi na startovanje motora koje se bavezno mora vrsiti prerna datirn uputstvirna (vidi odeljak »startovanje rnotora«). treba voditi racuna da ne dode do zamrzavanja elektrolita. Ovo je za ostvarivanje potrebne athezije vrlo znacajno. odnosno da se ne prazne duze vreme velikim strujama praznjenja. II direktno prednji most.levi na rnesto desnog i obratno.

treba pre svega proveriti zategnutost kaisa na kaisnom prenosniku i ukoliko je potrebno izvrsiti odgovarajuca podesavanja (vidi odeIjak »sistem za hladenje«). koji se nalazi na tabli za instrumente.) treba iskljuciti.1. ne treba nastavljati sa daljim ukljucivanjern startera vee treba prvo potraziti uzrok kvara (dovod goriva i slicno). kazaljka na ampermetru mora da pokaze punjenje akumulatora (mora da se pomeri na desno u zonu oznacenu sa +). 2. Kontrola rada dinama se vrsi lako preko ampermetra. REMENICA Remenica je prikljucak koja ima zadatak da ornoguci rad traktora sa orudima cija konstrukcija uslovljava pogon preko kaisa (remena). Dinama Ispravnost dinama je jedan od osnovnih uslova za pravilan rad akumulatora. Ukoliko je po sredi drugi kvar treba se obratiti ovlascenoj servisnoj radionici za pomoc. 5. I na kraju ne treba ni ovde zaboraviti na vee vise put a ukazanu potrebu odrzavanja sto vece cistoce svih sastavnih del ova i prikljucaka. Ukoliko se posle dva tri pokusaja ne postigne zeljeni rezultat.1. pri vecern broju obrta motora odnosno pri vecern gasu. Pre ponovnog ukljucivanja (u slucaju da motor ne up ali pri predhodnom ukljucivanju) treba sacekati najmanje 10 sekundi. Pri ovome sve potrosace (sijalice i sl. Ukoliko je dinamo ispravan i ukoliko je kaisni pre nos kolenastog vratila potpuno u redu. 3. NEOBAVEZNA lRAKTORA OPREMA 5. Ukoliko se zakljuci da dinamo ne puni akumulator. Starter sme biti ukljucen bez prekida najvise 10 sek. 52 .

7 KW Obimna brzina Broj obrta Broj obrta rernenice remenice prikljucnog m/sec min 1 vratila min 11. Skinuti zastitnu kapu prikljucnog vratila. Posto je remenica skinut treba ponovo postaviti kotve lanca.. posto bi se u tom slucaju onernogucilo podmazivanje gornjeg lezaja. a u zavisnosti od polozaja prikljucivanja omogucava prenos obrtnog momenta na tri razlicita nacina.7 985 540 Broj obrta motora I min 1 1500 1313 720 2000 Napomena: Posto pri radu remenice normal no dolazi do izvesnog klizanja remena.. Kako ovaj staticki elektricitet moze da izazove neocekivane 53 .. '- I201.824 0. Skinuti navrtke sa cetiri uvrtnja koji vezuju kotve lanca sa centralnim kucistern. 2. vodeci racuna da lanac treba da bude vezan za kotvu iznad ose prikljucnog vratila i da ne ne sme biti usukan.II II I Remenica se potavlja direktno na prikljucno vratilo.. a zatim skin uti i same kotve. Postavljanje remenice na traktor se vrsi na sle- deci nacin: 1. metalni delovi traktora mogu da se naelektrisu.. Postaviti remenicu na prikljucno vratilo uicdan od J va polozaja prikazana na slici i pri cvr stiti je pornocu skinutih navrtki. Skidanje remenice se vrsi obrnutim redom... odnosno na zadnji kraj centralnog kucista traktora..J TEHNICKI PODACI Precnik remenice Sirina remenice Tezina (bez ulja) Prenosni odnos u kucistu remenice Kolicina ulja u kucistu Snaga (maksimalna) 229mm 165 mm 20 kg 1:1. 3.8 15.85 lit 25... Napomena: Remenica se ni pod kojim uslovom ne sme postaviti okrenuta na gore.

Tegovi se normalno isporucuju na sledeci nacin: a) prednji tockovi: za svaki tocak po jedan teg (sastavljen iz dye polutke) sa odgovarajucim vezivnim delovima. 54 . TEGOVI ZA PREDNJE I ZADNJE TOCKOVE Odredeni slucajevi primene traktora zahtevaju da se poveca tezina koja pad a na prednje iIi na zadnje tockove. pa cak i pojavu pozara.2. »atheziona tezina«. odnosno od tzv. Vezivanje tegova se pri tome vrsi pornocu zavrtnjeva koji se uz njih normalno isporucuju. Za ovu vrstu se koriste specijalni tegovi. potrebno je da se sigurno i stalno odvodi sa traktora. Povecanje tezine na prednjim toekovima nacelno se koristi u svim slucajevima kada postoji opasnost od podizanja prednjih tockova. Kako je tezina tega za prednje tockove 44 kg (obe polutke). to se pomocu njih tezina prednjeg dela traktora povecava za 88 kg. oranje na vecu dubinu itd. »propinjanja« (rad sa tanjiracom. te se njihovim koriscenjem tezina na zadnjim tockovima.). S. b) zadnji tockovi: za svaki tocak po dva tega sa odgovarajucim vezivnim delovima. Tezina oba tega na jednom zadnjem tocku je 108 kg. dizalicom viljuskarorn. odnosno tzv. koji su tako profilisani da se mogu lako i brzo postaviti i skinuti sa tocka.smetnje u radu. Povecanje tezine na zadnjim tockovima se nacelno koristi u cilju povecanja vucnih sposobnosti traktora odnosno za rad sa orudima koja stvaraju velike radne otpore (prvenstveno oranje na vecu dubinu). povecava za 216 kg. Ovo se najboIje moze ostvariti ako se oko prednje osovine traktora obavije jedan Ianac takoda mu jedan kraj lezi na zemlji.

Ukoliko se sa polugosenicom ne predvida obavljanje najtezih radova (na primer u surnarstvu) vee se nabavka vrsi za osposobljavanje traktara za rad na mekim. tzv. odnosno da je kuka osigurana u svom gornjem polozaju. kao i sa nekim drugim orudima ornogucen je sarno u slucaju da je traktor opremljen posebnim priklljucnim elementom. a slike se vidi da na guseniei postoje dye vrste clannka. AUTOMATSKA KUKA Rad sa jednoosovinskim prikolicama sistema IMT. automatskom kukom.3. Tada traktororn treba taka prici prikolici da usica na njenoj rudi bade tacno iznad kuke. Polugusenice se nabacuju na pogonski tocak preko jednog pornocnog tocka zatezaca. Pri otkacivanju prikolice potrebno je sarno rukom osloboditi plocicu za osiguranje. pa pomeranjern ruclce za kontrolu polozaja u njen gornji poloza]. koji se na njih mogu nabaeiti. preko elasticnog opruzn g i terna. 5.5. Stoga se one i preporucuju za obavljanje najtezih radova odnosno za rad sa orudima koja izazivaju najvece radne otpore. izvrsiti podizanje rude. cime se automatski spusta kuka a s njom i ruda prikolice. Automatska kuka se postavlja na donje traktorske poluge a vezuje se i za centralno kuciste. Jedni su nesro veci i imaju blago talasastu povrsinu dodira sa tlom (8) a drugi ravni (A). koji se vezuje za kuciste zadnje poluosovine. Montaia celog ovog sklopa je prilicno osetljiva i mora se strogo obavljati prema uputstvima.4. Prikacivanje prikolice pri radu sa automatskom kukom vrsi se na taj nacin sto se prvo pomocu rucice hidralika za kontrolu polozaja kuka spusti u voj donji polozaj. rastresitim terenima rnoze 55 . POLUGUSENICE Smanjenje klizanja pogonskih tockova se moze ostvariti i koriscenjern polugusenica. Kada se pri podizanju rude cuje daje aktivirana plccica sto znadi da je lzvrseno prikacivanjc. rucicu hidraJika za konrro!u poloiaja treba vratiti u donji deo njenog kvadranta.

kocnog ventil a. slavine i spojnicke glave. Da bi se onernogucilo horizontal no klacenje donjih traktorskih poluga. sto se na 56 . a za neka oruda i zabranjen. rezerovara za vazduh pod pritiskom. a falr iii karnen). regulatora pritiska. Odavde odgovarajucom gume_nom cevi vazduh se odvodi kroz kocni ventil i slavinu do spojnicke glave na traktoru. Treba imati u vidu da je rad bez stabilizatorskih poluga tamo gde su one predvidene stetan. Pri kocenju vucnog voza pritiskom na pedale kocnice vrsi se preko zatege desne kocnice i prikljucnog ventila otvaranje prikolicnog voda i ispustanje vazduha iz istog u atmosferu. koriste se stabilizatorske poluge. a drugim krajem se vezuju za osovinice preko kojih se oruda kace na donje traktorske poluge. za koju se vezuje odgovarauca instalacija prikoliceo Na tabli za instrumente s donje desne strane nalazi se dupli manometar koji. preko odgovarajucih ugaonih nosaca. STABILIZATORSKE POLUGE . 5. Kompresor sabija vazduh na pritisak od 5 bar potiskajuci ga kroz regulator pritiska. Poluge se vezuju za kucista zadnjih poluosovina. Trakior [reba voziti samo po mekim. posto u tom slucaju dolazi ne sarno do ostecenja puta vee i do ostecenja sarnih gusenica. diskosnim polugama i slicno. s obzirom da je vezan odgovarajucim gumenim cevima za rezervoar i prikolicni vod pokazuje stanje pritiska vazduha u rezervoaru (bela kazaljka) i iza noznog kocnog ventila u prikolicnom vodu (crvena kazaljka).se posebno zahtevati da se gusenica isporuci sarno sa ravnim clancima.5. letnjirn putevirna a niknko po putevima sa tvrdorn podlogom (beten. PNEUMATSKA INSTALACIJA Pneumatska instalacija na traktoru IMT-539 sastoji se od kornpresora.2 bar i odvodi dalje kroz cevovod u rezervoar. sto je veoma bitno za rad sa sejalicama.6. 5. kojim se ovaj regulise u opsegu od 0.

pritisk u istoj dostigne vrednost od 5 bar (obe kazaljke na manometru istovremeno treba da pokazu tu vrednost). Pad pritiska u prikolicnom vodu (predstavljen je razlikom pritiska koje pokazuje crvena i bela kazaljka na dvostrukom manometru u datom trenutku) predstavlja istovremeno intenzitet kocenja prikolice. U protivnom bi doslo do guranja pri kretaju vucnog voza kroz krivinu. predkocenje prikolice. kako bi se odrzala stabilnost kretanja vucnog voza. Pri punom otvaranju noznog ventila crvena kazaljka pada na nulu i to je slucaj maksimalnog kocenja prikolice. mora se podesiti tzv. Pri ovome bela kazaljka na manometru treba i dalje da pokazuje pritisak od 5 bar jer se isti ne menja u delu instalacije ispred noznog ventila. pri kocenju vucnog voza neophodno je potrebno da prikolica za izvestan deo sekunde pocne ranije da koci od traktora. pri punjenju instalacije vazduhom. jer bi moglo da dode i do prevrtanja istog. Napomena: Veoma je vazno imati u vidu da je instalacija spremna za rad tek onda kada. Kod traktora IMT-539 provera i podlesavanje predkocenja prikolice vrsi se na mestu na sledeci nacin: 57 . I kod ove instalacije. Naime.manometru manifestuje pomeranjem crvene kazaljke ka nuli. kao i kod svih instalacija kod kojih se vrsi kombinovano kocenje vucnog voza.

Pri kocenju vucnog voza prikoliea ne sme da nalece na traktor.3 bar Radni pritisak 1000 min 1 Radni broj obrta Kapcitet (pri 1000 o/min 74 lit/min i pri 5. pri cemu se vodena para iz vazduha kondenzuje i sakuplja na dnu rezervoara. Tehnicki podaci Radna zapremnina 124 cm ' 28mm Hod klipa 75mm Precnik klipa Teorijski kapaeitet pri 2100 o/min 160 lit/min 8 bar Maksimalni radni pritisak 2100 min 1 Maksimalni radni broj obrtaja 5. Sa ugasenim motorom vrsi se provera zaptivnosti eelog sistema oeitavanjem opadanja pritiska prikazanom na manometru (obe kazaljke treba da se pornere za 0. U suprotnom.podigne se zadnji desni tocak traktora. Ukoliko je ocitani pad pritiska manji treba povecavatnjem duzine krace zatege desne kocnice podesiti zeljeni pad pritiska. Posle ove operaeije obaveno prilagoditi levu pedalu kocnice desnoj. a pritiskom noge na desnu pedalu kocnice vrsi se kocenje tocka sve dok se ne oseti da kocnica pocinje da koci tocak.2 KW Snaga (potrebna za pogon kompresora SR . rukom se obrce desni tocak. razdvoje se pe dale kocnica. u tom trenutku kontrolise se dupli manometar. koji treba da pokaze pad pritiska u prikolicnom vodu za 1. ukoliko nije vee puna. ukoliko je pad pritiska veci. pusti se motor urad i napuni instalacija vazduhom. Prilikom sabijanja vazduha u kompresoru dolazi do zagrevanja istog.).treba smanjenjem duzine krace zatege desne kocnice pad pritiska podesiti.5 do 2 bar (crvena kazaljka treba sa oznake 5 da padne izrnedu 3 i 3.3 bar) 1.5 na rnanometru). a pri prolazu kroz cevi vazduh se relativno naglo hladi.5 bar za vreme od 50 min. Ovaj sakupljeni kondenzat ispusta se kroz ventil postavljen na dno rezervoara. Provera predkocenja prikoliee u voznji vrsi se vizuelnom kontrolom.

.... _. Izbor stcpcna prenosa 2.. 4. uredaji .. ~ L Motor .... Svakih ISO casova rada ..6...... " 3 3. Tabel" prcporucenih maziva . . Razradivanje 2..n ~-l -t-t .. 12 13 13 13 1-1 _ 1-1 ... J~ :17 )7 . Svakih 1()OOcasova rada iii 12 rncscci ...2. Elektricna oprema ... " " I I 1 3 7 7 II I A...1...1.5..~... ..2. . .1.. ... Prikacivanje u tri tacke " 2.I Instrumcnti. 1.. ..... ..... •....52 59 .17 ..2.. . _ ... Redovna tehnicka odrzavanja I . . . Uredaj za osiguranje od preopterecenja 2.~. 16 16 2. 3.~ Kornande hidraulika I. POSTUpel 1 MERE U TOKU EKSPLOATAClJE TR.. .. 3..6. .. koja ne ulaze u zcrnlju _ .1>. _ ...... __ 3. Sistem za hludcnje 4... Uvod 1.. 4. Precistac vazduha -+ 2 Menjac.2. .._.. Prcdnji most 4 -+ Kocnice -+. _ 3.2.. . Spoljni prikljucci hidraulika 2.7.. Svakih SO casova rada iii svaki mcsce.__ .. • _ ....6.H.. Sigurnosni ventil _ Prikacivanje oruda 27.. _ _ _ :\..... Startovanjc po hladnnrn vrernerru 2. I..._ " 3... . ~..._ ~ .6. ". . turu _ ..1-+ 2_2. " _ " _... __ • • .... .... ".._...... Rukovanje hidraulikorn pT! 2.. ...51 52 S I~ Rcrncnica ..2. ..l_:l -+6 -17 . I._..2.. I..6.. _ ~. . OPSTI DEO "..2. _ _ __ . _. RUKOVANJE TRAKTOROM 2." ".7..7.' +1 ..-\KTORA. .-+.. Svaih 800 Casm a rada _..2... _ 4.. Instrument: i komandni I A."Iii SADRZAJ I. Rad hidraulikom 2. I ~.'7.... tr[]j...1. Opis radnih zahvata koje treba izvesti pri redox nom tehniCkom odrzavanju ~.. .... Hidraulik i traktorske poluge 4. . ..2. ... _" " _ _ . Os tale kornandc .. 1'l 'II 31 )) 3. Primed pravilnog rukovanja 2.. . ~ .cea .. • . ... Svakih 200 casova rada iii -+ me.5. Polazenje i vozcnje ..6.6. Svakih -+00 casova rada iii H rncscca . _ ~ ... .._ .-+.....~... ... . Normalno starrovanje .. _ .1.3.3. . .2.6.. ~ . __ 3.. . Prednji i zadnji tockovi 4... .. radu nrudirna zemlje radu orudrma hidraullkom _ _. 1 A.... Scdiste 2.4.. __ _ • _..... 3. Tchnick i podaci 1A........ Prikljucno vratilo <!tji se radn: ~...2.. __.1.." • IS IS 2. 2~ c... . Sistcm za gorivo _ 4.3.5..63. Spojnica . rcduktor i zudnji most 4. Startovanje motora 2.5.2... ".~. Posle svakih 10 casova rada . Rukovanje hidraulikorn PrJ organi krecu ispod povrsine 2.. .2..2.17 -t......l 25 26 " 1(' lh 21'> " .. . Podrnazivanjc motora . NEOBAVEZNA OPREMA '" .....J _ _ __ Ih 1'1 !II 1:" ODRZAVANJE TRAKTORA "....5. Upozorcnja 1... Blokada diferencijala 2..S\ akodncv no J.~....-+A. " _ __ _ _ .. _. 3 2. I I...•...4. ..2.

. ." .... '" " '. . . . . . . " ...5. .. .. .'. 55 ... ". Tcgovi za prednje 5. .... . . . . .. . .. ..). .. " .' ... " '.2.. .'. " ... Polugusenice i zadnje tockove kuka .. . . Stabilizutorske poluge 5.5" 5(. Autornatska 5A. Pncumutska instalacija 60 . 5. .. . " . . . .1l.. .. ." ... ...... ".. . ..5. " .." . . ' ...". ... 5~ 55 . .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful