TRAKTOR

IMT
539

UPhlTSTV

A

za rukovanje i odriavanje traktora IMT -539

IMr
~

INDUSTRIJA MASINA I TRAKTORA 019455

BEOGRAD

TRAKTOR IMT-539 proizvodi Industrija masina i traktora, Beograd MOTOR Industrija M 33/T -LP proizvodi motora, Rakovica uslove prema pravilniku
0

Traktor IMT-539 kao poljoprivredni traktor ispunjava stiti na radu u poljoprivredni (Sl. list SFRJ br. 34/68). Industrija rnasina i traktora zadrzava

za-

pravo izmene objavljenih

podataka

bez prethodnog

obavestenja.
Podaci
0

ovorn prirucniku

tacni su na dan izdavanja.

SYa prava za stampu i slike zadrzava: Industrija rnasina i traktora Beograd

@
Izdanje: 2 IMT-

IMT

1982~T1RAZ:15000

1. Zbog ovoga. prepustiti nasirn servisnim centrima. Identifikacija traktora se obavlja brojevima traktora i motora. molimo Vas da na ovakve stvari ne obracate paznju. Za odrzavanje i popravku traktora koristite originalne delove koje mozete nabaviti kod ovlascenih servisnih zastupnika iii direktno u fabrici. na Vasern traktoru moze biti ugraden deo koji funkcionalno odgovara objasnjenju dok se oblikom malo razlikuje. UVOD Traktor IMT-539 izraden je po savremenim koncepcijama 5tO ornogucuje njegovu upotrebu u svim uslovima i na najtezim terenima. Pre upotrebe traktora. PAZNJA! Uputstvo je prilagodeno osnovnom rnodelu. koji za to imaju skolovano osoblje. savetuje se korisnicima da pazljivo prouce sva UPUTSTV A. polito se tada gubi pravo na garanciju. osirn podmazivanja i jednostavnijeg odrzavanja. fabrika ne priznaje nikakvu odgovornost. a njegov vek trajanja dug. traktora IMT-539. Neopterecen bez opasnosti traktor {lloze se sigurno od prevrtanja: . ornogucuje da traktor bude spreman i siguran za upotrebu. OPSTI OEO 1. S obzirom na to. ukoliko na pojedinim delovima traktora u toku garancije dode do kvara usled nepravilnog rukovanja iii odrzavanja. Servisne mere. 1. LJPUTSTVA ZA BEZBEDAN RAD Pre nego lito se pristupi bilo kakvom radu sa traktorom proueltl UPUTSTV A i zapamtiti sledeee: Traktor voziti sarno sa ispravnirn kocnicama kretati i upravljacern. Dobro poznavanje i prakticna primena Uputstva. Takode. da u toku garantnog roka ne treba podesavati i rastavljati pojedine delove traktora. koje se mogu lako obaviti. Napominjemo.1.2.

na bocnom nagibu od 23° Traktor sa prikljucenim nosenim orudem moze se kretati bez opasnosti od prevrtanja ukoliko ugao nagiba nije veci od 200.. Na pumpi za ubrizgavanje goriva. Ne ostavljati motor da radi dok se vrsi intervencija na traktoru..lli . Pri voznji podele kicnica moraju biti spojene. ugasiti motor. Nije dozvoljeno da se pri voznji pored vozaca vozi jos neko Iice. Na neravnom i klizavom terenu voziti manjim brzinama. Pri voznji na nizbrdici obavezno drzati ukljucen stepen prenosa. Pre ne_gosto se otkaci orude sa traktora. Nezavisno kocenje (razdvojene podele kocnica) rnoze se koristiti sarno pri manjim brzinarna i radu na polju.na uduznorn nagibu od 33° .zatvorenoj zgradi. Sacekati da se motor ohladi. regulatoru broja obrta i na brizgaljkama ne vrsiti nikakva podesavanja iii opravke bez ovlascenog strucnog lica. U slucaju da dode do pregrejavanja motor a nije dozvoljeno otvaranje poklopca hladnjaka. ubaciti menjac u brzinu i povuci parkirnu kocnicu. Smanjiti brzinu pri zaokretanju i na nizbrdicama kako bi se izbeglo prevrtanje (obratiti paznju pri voznji sa punom prikolicom). jer bi se u suprotnom slucaju i mehanizam oruda pokre- . Startovanje motora vrsiti sarno preko prekidaca za startovanje. Nije dozvoljeno raditi sa traktorom u. Ne dolivati gorivo dok motor radio Ne pusiti za vreme sipanja goriva u rezervoar i za vreme intervencije. Postaviti zastitnu kapu preko prikljucnog vratila kada se isto ne koristi. jer u slucaju naglog kocenja sarno jednog tocka moze doci do prevrtanja traktora. Kada prikljucno vratilo dobija pogon preko transmisije (od zadnjih tockova) pre pokretanja traktora unazad isto iskljuciti.

sto rnoze da izazove nepredvidene srnetnje i opterecenja. potrebno za sigurno upravljanje (traktor se ne srne propinjati). Ne ostavljati crude u podignutom polozaju. Zglob gornje traktorske poluge ne srne se koristiti za vucu. U svernu se pridrzavati uputstava 0 redovnom tehnickom i periodienorn odrzavanju traktora. Osiguranje oruda koje je prikljuceno za traktorske poluge vrsiti sarno originalnim klinovirna koji se isporueuju uz traktor (vezani su za poluge). kada nije u upotrebi. Svi vijci i navrtke treba da budu dobro pritegnuti. . Ne srne se koristiti ni za vucu prikolice. za bezbedan i trajan rad. Poteznica na traktorskirn polugarna se nesrne koristiti za vucu. Kod pogona preko kardanskog vratila obavezno koristiti odgovarajuce zastitnike kako ne bi doslo do povrede rukovaoca. Na nose no orude ne tovariti nikakav dodatni teret. Automatsku kuku koristiti sarno za vucu odgovarajuCih jednoosQYinskjb_prikolica a za dvoosovinske prikolice koristiti poseban uredaj. vee ga spustiti na zernlju.t tao u suprotnorn smeru. Visinu poteznice podesiti tako da se ostvari dozvoljeno opterecenje prednjeg mosta. ukoliko nije ukrucena postojecim kosnicirna. Pri kocenju oruda na poluge rukovaoc ne srne da se nade izrnedu traktora i oruda. Traktor se ne srne koristiti za zastitu bilja hernijskirn sredstvima (otrovima) ukoliko nije opremljen herrnetickorn kabinorn. Klateca poteznica se ne srne koristiti za vucu prikolice.

godina izrade. broj obrtaja motora. snaga KW. i ostalih sest redni broj proizvoda od dana pocetka proizvodnje. drugi i treci. broj traktora koji je sastavljen od devet brojeva cije je znacenje: prvi broj. . Tablica na Vasern traktoru sadrzi sledece brojeve: u polju sa slovom '? upisan je broj uverenja isptave 0 zastiti na radu. tip traktora. proizvodac.BROJ1RAKTORA Nalazi se na instrument tabli. BROJ MOTORA Nalazi se na levoj strani motora sa gornje zadnje strane.

3.3 daNm (kpm) suve. . SAE J.3 i BS.270.5 KW (36.4 mm 127mm 2500cm3 17.02S.25 mm Mernbranska • Navedene vrednosti za snagu i obrtni moment odgovaraju standardima: JUS M.7 KW (39 KS) 26.649/58.1.5 KS) 15. pornocu rotacione pumpe Zarnenjive.2.4:1 1-2-3 28.1.30 mm 0.F2. DIN 6270. TEHNICNI Motor PODACI Proizvodac Tip Broj cilindara Precnik cilindara Hod klipa Radna zapremnina Stepen kompresije Red paljenja • Snaga motora na zamajcu pri 2000 min-I Snaga na prikljucnom vratilu pri 2000 min-I • Maksimalni obrtni momenat pri 1300 mirr? Kosuljice cilindara Podmazivanje Industrija motora Rakovica M33/T-LP cetvorotaktni dizel mOLOr 3 91. livene Uljem pod pritiskom. Razvod Izduvni ventil Usisni ventil Zazor ventila U hladnom stanju U toplom stanju Pumpa za dovod goriva Otvara 46 pre UMT Zatvara 10° posle SMT Otvara 13 pre SMT Zatvara 43°posle UMT 0 0 0.

1 Prenos pod pravim uglom izveden preko konusnog i tanjirastog zupcanika sa prenosnim odnosom 6.03 3.74 5.41 2.67 51.Pumpa za ubrizgavanje Regulator broja obrtaja Pritisak podesavanja brizgaljke Staticki ugao ubrizgavanja Precistac goriva Precistac vazduha Precistac ulja Spojnica Menjae Tip menjaca Broj stepeni prenosa Ukupan broj stepeni prenosa (sa planetarnim reduktorom) Reduktor menjaea Tip Prenosni odnos Prenos u zadnjem mostu Linijska Mehanicki 165 bar 200pre SMT 2 precistaca i 1 predprecistac Sa uljnim kupatilom Integralni precistac Suva.67 Brzina kretanja traktora pri broju obrtaja radilice 1300 mirr? 2000 mirr? 1.2/1Ox28 R-570 mm) Stepen prenosa Prenosni odnos (ukupni) 205.4 I II III IV V VI spori hod unazad brzi hod unazad -I- .166: 1 i sa ugradenim diferencijalom Ukupni prenosni odnosi i brzine kretanja u km/h (sa gumama 1l.67 150.85 7.50 137.85 11.25 18.09 3.02 2.36 12.16 14.13 5.37 34. dvostepena sa dva diska Sa pomerljivim zupcanicima Tri za hod unapred i jed an za hod unazad Sest za hod unapred i dva za hod unazad Planetarni 4.55 23.96 1.75 8. frikciona.36 2.00 74.43 8.69 37.

8 bar Gume na zadnjim tockovirna 1 bar Cetvorocilindricna pump a smestena u centralnom kucistu sa razvodnim ventilorn.PrikljucRo vratiln Tip Prenosni odnos izmedu motora i prikljunog vratila (pri pogonu direktno od motora) Broj obrta motora min I 1500 2000 Predeni put zadnjeg tocka za jedan obrt prikljucnog vratila (pri pogonu preko transmisije) Uredaj za blokiranje direrencijala Kocnice Tip kocnice Delovanje kocnica Upravljaek! rnehanizam Teekovi Prednji tockovi Zadnji tockovi Pritsak u gumama Hidraulik Ozljebljeno.78:1 Broj obrta prikljucnog vratila (min-I) 540 720 Priblizno 48.2/1Ox28 Gume na prednjim tockovirna 1. precnika 34.601 2. Ll. nezavisno iii istovrevremeno Puzni prenosnik sa putujucim kuglicama Sa celicnim diskovima i gumama 6 x 16 Sa celicnirn diskovima i gumama 11.9 mm (13/8' ') Po JUS M. sa papucama smestenirn u dobosu kocnice Na zadnje tockove. cilindrom podiznog uredaja i tri razvodna prikljucka.3 em sa kandastom spojnieom i noznom komandom Mehanicke. Sigrunosni ventil je podesan na 175 bar 12 lit/min pri 2000 m? radilice motora 813 daN 1000 daN 2972mm Kapacitet pumpe Moe dizanja na krajevima traktorskih poluga u transportu Za rad na polju i kratkom rastojanju Gabaritne dirnenzije traktora Ukupna duzina 5 .

Ukupna sirina (sa nonnalnim razmakom 1625 mm 1372mm tockova) visina Uzduzna prolaznost posredini ispod osovine Rastojanje osovine Razmak tockova Prednji tockovi Zadnji tockovi Normalan razmak: predni tockovi .95 8.5 0.zadnji tockovi Poteznica Visina od tla Normalna visina poeznice Precnik okretanja Sa upotrebom nezavisnih Bez kocenja Teiina traktora Sa gorivom.) 35 7 0.4 kucistu mehanizma 30 0. uljem i vodom Najveea dozvoljena vuena sila traktora sa balastom .bez balasta Kolicina goriva.85 12V 1 korn. ulja i vode Rezervoar za gorivo Ulje u motoru Ulje u precistacu vazduha Ulje u menjacu i centralnom Ulje u kucistu upravljackog Voda u sistemu za hladenje Ulje u kucistu remenice Elektricna oprema Napon instalacije Akumulator Ukupna (»klirens«): 320mm 533mm 1830mm Od 1200 do 2000 mm Od 1200 do 1900 rnm 1200mm 1300mm 279 do 610 mm 502 mm kocnica 2950mm 3260 mm (pri razmaku 1200 mm) tockova od 1440 kg 1200 daN 800 daN (lit. 97 Ah .

pre pocetka eksploatacije. Prekidac prednjih farova G.1. A. 1. Prekidac grejaca i startera B. Dupli manometar K. INSTRUMENTI Instrurnenti se nalaze na posebnoj tabli koja je smestena neposredno ispred vozaca. Termometar 7 . potrebno je da se upozna sa rasporedom komandi i nacinom njihove upotrebe. Manometar D.4. Pozeljno je da svaki rukovalac traktora stekne navike da cesto osmatra instrument tablu kako bi mogao odmah primetiti svaki znak nepravilnog rada i blagovremeno intervenisati. INSlRUMENTI I KOMANDNI UREDAJI Svaki korisnik novog traktora. Prekidac zadnjeg fara H. Traktometar E.4. Rucica za gas F. Prekidac migavaca L. Dugme komande za gasenje motora J. Ampermetar C. Dugme sirene I.1.

diname i akumulatora Manometar c Pri radu motora. . Normalan pritisak ulja za podmazivanje motora ce biti sve dok se kazaljka instrumenta nalazi u oblasti obelezenoj zelenom bojom. pokazuje pritisak kojim se vrsi podmazivanje.Prekidac grejaca i startera (Opsirno u poglavlju startovanja motora) A 1013 Ampermetar B Ornogucuje rukovaocu kontrolu rada osnovnih elemenata elektricne opreme motora .

dugo svetIo prednjih farova. povecava se broj obrta motora i obratno. 1025 . Pri ovome prekidac fara F treba da bude u pocetnorn polozaju.oborena svetIa i polozaj 3 . polozaj 2 . broj obrta prikljucnog vratila i remenice kao i broj sati rada traktora. Prekidat svetla i prechijih farova F Okretanjem kljuca u desnu stranu pale se: poloiaj I . Rucica za gas E Pomeranjem rucice nadole. Prekidae zadnjeg fara G Paljenje zadnjeg far a vrsi se izvlacenjern dugmeta prekidaca. pomeranjem navise broj obrta se smanjuje.Traktometar D Ovo je instrument na kome se mogu ocitati broj obrta motora. brzina kretanja traktora za svaki stepen prenosa.prednje i zadnje svetIo.

1015 Dugme komande za gaiienje motora I Povlacenjern ovog dugmeta prekida se rad motora. 10 . Dupli manometar J Sluzi za kontrolu pritiska vazduha u pneumatskoj instalaciji traktora na kome je ugraden kompreSOL Crvena kazaljka manometra pokazuje pritisak u kocionorn vodu prikolice. pritiskom na dug me ukljuciti sirenu. a bela kazaljka pritisak u instalaciji traktora.Dugme sirene H Ukoliko se kljuc prekidaca F nalazi u pocetnorn polozaju. moguce je. Pre ponovnog startovanja motora osloboditi osigurac.

Rucicu je postaviti u tri polozaja: brzi hod neutralni polozaj i spori hod Raspored polozaja dat je na centralnom kucistu. Startovanje motora se moze izvrsiti sarno kad se rucica nalazi u neutralnom polozaju »P«. OSTALE KOMANDE TRAKTORA Rueica menjaea Rucicu menjaca pomerati tacno prema semi oznacenoj na centralnom kucistu u obliku slova »H« prilikom izbora prenosa.hod kojim se iskljucuje transmisija. vcza se ostvaruje prilikom pustanja pedale. Pritiskom na pedalu rastavlja se veza motor .Prekidac migavca K I Prekidac migavca se aktivira pomeranjem na onu stranu na kojoj se zeli dati trepcuci signal. Sastavni deo prekidaca je signalna sijalica koja se pali i gasi istovremeno sa prednjim i zadnjim migavcirna.rnenjac i obratno.hod kojim se iskljucuje istovremeno pumpa hidraulika. prikljucno vratilo i transmisija. Pedala ima dva hoda: prvi hod . Rucica planetarnog reduktora Koristi moguce BH P SH se zajedno sa rucicorn menjaca. U toku normalnog rada traktorom pedal a spojnice mora biti potpuno pustena. Pedala spojnice Koristi se pri polazenju traktora i pri promeni stepena prenosa.4.2. drugi hod . 11 . Termometar L Sluzi za merenje temperature vode u sisteu za hladenje. 1. Najpovoljnija temperatura za rad motora iznosi 900C. Granica prvog i drugog hoda pedale se lako osete. Drugi hod pocinje onog momenta kad se na pedali oseti povecani otpor.

Trajno kocenje traktora ostvaruje se osiguracem Isti se ukljucuje rukom. 1. dok se pri pritisku na pedale automat ski sam iskljucuje.3.4. Spajanje se obavlja rucno kljucern B. Rueica za ukljucivanje prikljucnog vradla Nalazi se na levoj strani centralnog kucista. pedale kocnica moraju biti spojene. KOMANDA HIDRAULIKA Sluzi za komandovanje hidraulicnog sistema traktora a samim tim i orudima koia se kace preko traktorskih poluga (opsirnije u poglavju »Rukovanje traktorom«). c 12 . moze se obaviti pojedinacno kocenje i to sarno u cilju smanjenja poluprecnika zaokretanja.Pedale kocnica Pri voznji u transportu. Kad su pedale rastavljene. Izborom polozaja rucice pogon prikljucnog vratila moze biti direktan od motora iii preko transmisije.

Korisno je da se povremeno.Posle prvih 25 do 50 sati rada obavezno zameniti ulje u motoru (dalje zamene ulja obavljati prema preporukama datim u poglavlju »Odrzavanje traktora«). Rucica »B« ornogucuje primicanje iIi odmicanje sedista u odnosu na upravljac. Zavisno od tezine rukovaoca rucicom »A« se dovodi zavrtanj na skali.1.Posle prvih 100 sati rada obavezno zameniti ulje u centralnom kucistu.Cesce i pazljivije kontrolisati i po potrebi pritezati zavrtke i navrtke. RAZRADIVANJE Postupak praviInog razradivanja najboIje ce se obaviti ukoliko se strogo postuju sledece preporuke: .4. Podesavanje se rnoze regulisati u rasponu od 60-120 kg. . na odgovarajucu brojku koja odgovara tezini rukovaoca. 13 . SEDISTE Opremljeno je hidraulickim amortizerom. 2. Proveravati cesce zategnutost kaiseva ventilator a i diname. Podizanjem iste sediste se odbravljuje a spustanjem zabravljuje.4. Izuzetno se dozvoIjava i obavljanje tezih radova ali sarno pri nizim stepenima prenosa (I iIi II).Prvih 50 sati rada traktor koristiti sarno na laksim radovima. .1. . na primer svakih 10 sati rada traktor maksimaIno optereti stirn da ovo ne traje duze od 5 do 10 minuta. RUKOV ANJE lRAKTOROM 2. Obaviti servisne preglede prema uputstvu datom u servisnoj knjizici.

NORMALNO STARTOVANJE Startovanje pri temperaturi iznad 0° C obaviti: a) Rucicu za gas povuci dole do kraja. Zadrzati ga u ovom polozaju. Kljuc u prekidacu grejaca i startera okrenuti ulevo do prvog zuba. 2. Da Ii je rucica planetarnog reduktora u neutralnom polozaju »P«. Da Ii je traktor ukocen. c) Pedalu spojnice pritisnuti do kraja. Da-li u sistemu za hladenje ima dovoljno rashladnog sredstva.2. .1. zavisno od spoljasnje temperature 5 do 20 seundi. tim se motor upali kljuc pustiti a rucicu gasa vratiti do pred kraj hoda.2. Da li je slavina za gorivo (ispod rezervoara) otvorena. Nakon toga okretanjem kljuca do krajnjeg levog polozaja pokusati sa startovanjem. 2.2. b) i c). STARTOVANJE MOTORA Pre pustanja motora urad potrebno je proveriti: Da Ii u rezervoaru ima dovoljno goriva. Da Ii je rucica prikljucnog vratila motora u srednjem polozaju.Da Ii je traktor ukocen.2. b) Rucicu planetarnog reduktora postaviti u polozaj »P«. d) Kljuc u prekidacu grejaca i startera okrenuti udesno. Da Ii je nivo ulja u koritu motora u propisanim granicama. STARTOV ANJE PO HLADNOM MENU VRE- Ukoliko je spoljasnja temperatura ispod 0° C postupak startovanja motora je: Isto kao i kod a). Da Ii je komanda za gasenje motor a pustena.2. 14 .

. postepeno dodavati gas i otpustati pedalu spojnice. Posto traktor krene. bez obzira na uslove. Posebnu paznju treba obratiti radu pedala spoj nice i kocnica. proveriti sve elemente koji su pomenuti u uvodu kao i postojanje vazduha u sistemu. ako motor ne proradi obratiti se najblizjoj servisnoj radionici.3.:. Zeljenu brzinu kretanja regulisati rucicorn za gas. pedalu spojnice pritisnuti do kraja.:::==:. Napomena: Ako motor ne proradi ni posle vise ponovljenih pokusaja. IZBOR STEPENA PRENOSA Odreden stepen prenosa nije moguce preporuciti i njega koristiti s obzirom na postojanje vrlo razlicitih uslova rada u koima se traktor koristi pa do odredenih agrotehnickih normi koje se propisuje u odredenim momentima.. 2. Trenutno rasterecenje pritiskanjem spojnice nije preporuceno obzirom na to da dolazi do brzog propadanja spojnice. 15 L- . Spojnicu koristiti sarno pri iskljucivanju pogona prikljucnog vratila.!1036~ .. Ukoliko se u radu oseti preopterecenje.. Nakon ovoga. U toku voznje nesme se vrsiti promena stepena prenosa. nogu potpuno sklonuti sa pedale spojnice. izabrati zeljeni stepen prenosa. POLAZENJE I VOZENJE osigurac skakavice kocnice otpustiti. Ukoliko motor ne proradi. postupak ponoviti nakon 10 do 15 sekundi.!.__ .Rad elektropokretaca pri startovanju ne sme biti duzi od 10 sekundi. Najvaznije je u svim uslovima rada imati izvesnu rezervu za savladivanje dopunskih nepredvidenih otpora..._ __ .4. traktor zaustaviti i ukljuciti nizi stepen prenosa.. 2.

kultivatorima i drugim orudima pri cernu treba koristiti obe rucice. ispod povrsine zemlje iii su iznad a oruda su nosena na traktorskim polugama. 3. 2. BLOKADA DIFERENCIJALA Koriscenje blokade diferencijala preporucuje se u slucajevirna kada je teren klizav i prijanjanje tockova nije isto za oba tocka. Voditi raenna da pedala blokade bude iskljueena pre zaokreta na kraju brazde. Potpuno oslobadanje pedale postize se: 1. Ovirn rucicama ornogucene su sledece funkcije hidraulika: podizanje iIi spustanje oruda. kao sto je vee receno.2. C. Skretanjem malo sa linije voznje. 2. Momentalnim iskljucenjem spojnice traktora. Laganim kocenjern desnom iii levom kocnicom.5. Kocnice koristiti sarno spojene dok se nezavisne mogu koristiti sarno pri manjim brzinama. Rucica za kontrolu polozaja Rucica za kontrolu vuce Podesivi granicnik Navrtka za ogranicenje hoda rucice Ovde se misli na rad plugovima. 2. 16 . D. B. podesavanje brzine reagovanja odnosa brzine spustanja.6. Napomena: Ne ukljucivati pedalu blokade kada motor radi sa velikim brojem obrta i kada se zadnji tocak obrce brzo. pomocu dye rucice. RAD HIDRAULIKOM Komandovanje je. tanjiracarna.1.6. Zabranjuje se iskljucivanje spojnice pri kretanju traktora na padinama. podesavanje velicine radnog otpora odnosno duzine zahvata oruda. RUKOV ANJE HIDRAULIKOM PRI RADU ORUDIMA CUI SE RADNI ORGANI KRECU ISPOD POVRSINE ZEMUE A. U daljem izlaganju objasnice se rad sa orudirna ciji su radni organi u toku rada. Zabranjeno je drzati stalno ukljucenu blokadu jer je to stetno a nije moguce ni okretanje traktora.

U ovom polozaju se orude podesava za obavljanje odredenih operacija. hidraulik ce automatski malo izvuci orude. Rad orudem podeiiavanje dubine zahvata Kada je orude postavljeno u radni polozaj. Slicno. nezavisno od oblika i profila zemljista po kome se traktor krece. hidraulik ce orude pustiti dublje u zemlju. Ukoliko je pri tome specificno odnosno jedinicni otpor zemljista nepromenljiv. Obeleiavanje izabrane dubine zahvata Zadrzavanje iste dubine zahvata pri svim pr-ohodima ostvaruje se obelezavanjem polozaja rucice komande za vucu podesivim ogranicnikom. Veca dubina zahvata se ostvaruje spustanjern rucice na dole. dubina zahvata ce takode predstavljati jednu staInu vrednost. tj. Medutim. 17 .SpuStanje oruda u radni poloiaj Obavlja se iskljucivo rucicom komande za polozaj i to pomeranjem nadole. ukoliko se u radu naide na neki rastresiti sloj koji daje manji specificni otpor. odnosno kada. je spusteno na tlo. Isti se postavlja tacno naspram rucice (ose treba da im se poklapaju) i osigurava nareckanom navrtkom. ako spespecificni otpor zemljista trenutno poraste. Zadrzavajuci na taj nacin radni otpor nepromenjen i sprecavajuci time preopterecenje traktora. nailaskom na primer na neku utabanu iIi tvrdu zemlju. Kontrola dubine rada balansna opruga Napred opisano autornatsko reagovanje hidraulika ostvaruje se dejstvom balansne opruge. konstantan. zadrzavajuci opet nepromenjenu ranije podesenu velicinu sile radnog otpora. rucicorn komande za vucu se podesava zeljena dubina zahvata.

brzina reagovanja hidraulika rnoze nekad biti suvise mala iii pak suvise velika. Rucica komande za vucu zadrzava se u izabranom poloiaju. Kada se u pocetku rada definitivno odredi najpovoljnija brzina reagovanja odgovarajuci polozaj rucice komande za polozaj treba obeleziti nareekanorn navrtkorn. zernljista iii od tezine oruda. V polozaju »SPORO«. a U slucaju da je sila istezanja u gornjoj poluzi manja od oko 454 daN (kp) doei ce do etvaranja sigurnosnog prelivnog ventila (vidi kasnije).Podesavanje bnine reagovanja Zavisno od specificnog otpora.1 . Za ovaj rad rukovaoe mora biti izuzetno vest s obzirom na to da je odrzavanje stalne dubine rada vrlo otezano. koristeei za to rucicu komande za polofa]. »BRZO« reagovanje se koristi pri radu sa teskim orudima i na zernljistu nejednakog otpora. posto se ova rucica koristi za dizanje oruda 03 kraju prohoda odnosno za spustanje na pocerku sledeceg. Preparucuje se izbor dovoljnog sporog reagovanja 3 da se pri ovom ne omoguCi potrebna kontrola dubine rada. Da bi se stoga ovakav rad onernogucio ne treba nikad zaboraviti na tacno postavljanje ranije pomenutog podesivog granicnika posto on pored ranije navedenog ima i ovaj zadatak. brzina reagovanja se smanjuje ova se primenjuju u slucaju »poskakivaaja« oruda u radu. Na kraju prohoda crude treba ponevno podici u transportoi polozaj. sto je pri cestoj upotrebi vrlo stetno. Podesavanje brzine reagovanja vrsi se pornocu ruciee komande za polozaj u donjem delu kvadranta obelezenog sa »REAGOVANJE«. 18 III I' I . Vkoliko se orude na kraju prohoda podize u transportni poloza] rudicorn komande za vucu. Na ovo se mora obratiti posebna paznja posto je upotreba rucice komande za vucu za ovu svrhu vrlo setna.

rnanja od sile koja je podesena rucicom komande za vucu. prednji ravrrjac itd.). Drugim reeirna.) kod kjih je tehnoJogijom posla vazno da se ostvari stalna dubina rada. Spustanje oruda se ostvaruje pomeranjem rucice unapred a podizanje vracanjern unazad.2. Zbog toga je sistem za kontrolu polozaja vezan za sigurnosni uredaj za zastizastitu od preopterecenja.6. 'Treba napomenuti da se pored ave funkcije (i pored ranije oplsane mogucnosti podesavanja brzine reagovanja) pomocu rucice komande za polozaj moze postici i odrlavanje stalne dubine zahvata oruda Ciji su radni organi ispod povrsine zernlje. znamo je jednostavnije svodi se uglavnom na kontrolu polozaja. bet obzira na velicinu radnog otpora. To drugim recirna maci da se kornandovanje orudirna ave VI te uglavno vrsi preko rucice komande za polozaj i to u gornjem delu njenog kvadranta. 1') . Treba odgovarajuei podesivi granicnik. To znaci da se svako orude ove vrste moze postaviti i zadrzati tacna na onoj visini koja je prirodom posla i samom konstrukcijom oruda porrebna (videti 51. zgrtac. ali same u slucaju da je podesena sila radnoga otpora rucicom komande za vueu veca od stvamog radnog orpora koji je ostvaren spustanjem oruda rucicom komande za poloiaj. Ovakav nacin rada ima prakticne primene pri koriseenju izvesmih oruda (sejalica.). svakom polozaju rucice odgovara jedna odredena visina oruda od tIa. RUKOVANJE HIDRAULIKOM PRJ RADU SA ORUDIMA KOlA NE ULAZE U ZEMUU Rukovanje hidraulikom pri radu sa orudima koja ne ulaze u zemljo ili koja samo delimicno zahvataju gornje slojeve (ravnjac.~. koja je izazvana spustanjern oruda rucicom komande za poloza]. ranije opisan mebanizam reagovanja hidraulika na promena otpora zemlJista se moze iskljuciti ukoliko je sila u balasnoj opruzi. Da bi se jednom izabrana i odredena visina mogla ponovo ostvariti postoji i na kvadrantu ove rueice odgovarajuci podesivi granienik. transportni sanduk itd. Pri tome.

Ovo je narocito opasno ukoliko se traktor nalazi na nekoj tvrdoj podlozi. VILNOG RUKOV ANJA KOMANDAMA HIDRAULIKA A. pri cemu je rucica vuce sasvim dole. podrivacern kultivatorom sa oprugama. II . pri ljustenju strnjista itd. poSto Ce prikaeeno orude u tom slueaju naglo pasti na tlo. Pri podizanju oruda u transportni polozaj na kraju prohoda rucica vuce ostaje u prethodnom polozaju.3.Upozorenje: Pri radu ruCicom komande za polozaj treba voditi racuna da se ista ne pomeri brzo iz oblasti za kontrolu polozaja u oblasti za podesavanje brzine reagovanja. C. PRIMERI PlU. kultivatorima.11 .6. sadilicom krompira. B. 20 I . Oranje i kultivacija Pri radu plugom. vadilicom krompira i drugim orudima komandne rucice bi trebalo da su u polozaju kao na slici. Transportni polozaj Rucica komande za polozaj je u gornjem polozaju. . 2. Plitka kultivacija i rad sa teskim orudima Komandne rucice postaviti u polozaj dat na slici pri radu tanjiracom. Ovim se obezbeduje zeljena brzina reagovanja i potrebna dubina oranja.

uslovljava upoirebu rucice A. Njome se regulise . rotofrezom.bira visina orudja. nosena prskalica. Kad se javi potreba da se uije vrati nazad u centralno kuciste traktora. teskom klinastom drljacom. sejalieom za kukuruz. skupijac sena. Rad nosenbn orudjima Rad nosenim orudjima (radni organi ne ulaze u zemlju). R. transportni veliki sanduk. rasip.ac vestackog djubriva. Napajanje hidraulicnih instalacija prikljucnih oruda (bez zadrzavanja donjih traktorskih po- luga) U slucajevima kad se zeli napajati hidraulicna instalaeija prikljucnog oruda iz instalaeije hidraulika traktora rucice se dovodi u polozaj dat na sliei. F. .D. drljaca. prednjim ravnjacern. E. Rucica B pri ovome mora biti u donjern delu svog kvadranta . dubina rada se odredjuje rucicom A (u gomjem delu njenog kvadranta). setvospremacern. Rucica B se postavlja izmedju 2 tacke na njenom kvadrantu iii malo ispod njih. rucicu komande za vucu pomeriti i donji deo kvadranta.sasvim dole.ad tesklm orudjima (radni organi su ispod pomine zemlje) Rad univerzalnom sejalieom.

6. Koriste se za slucajeve kad je u obavljanju funkcije oruda potrebno obezbediti prititisak ulja iz hidraulicnog sistema traktora. pre. UREDAJ ZA OSIGURANJE OD PREOPTERECENJA U izvesnim slucajevirna. 2. de traktorom preko prepreke i potom nastavni rad. moze doCi do naglog povecanja radnog otpora (skrivena prepreka na primer).5.6.6.4. SIGURNOSNI VENTIL U slucajevima kad se donjim polugama pokusava podizanje tereta koji je iznad dozvoljenih 817 . 2. pri radu orudima ciji se radni organi krecu ispod povrsine tla. Traktor ce se tom prilikom zaustaviti a rukovaoc treba da orude podigne. Komandovanje rucicama dato je u tacki D.2.6. SPOUNI PRIKUUCCI HIDRAULIKA Vezivanje cevovoda rnoguce je na mestima datim na slici.

poboljsana vucna svojstva. koji imaju zadatak da sprece njihanje oruda u horizontalnoj ravni (levo=desno). Zastita sistema je sprovedena preko sigurnosnog ventila. treba prvo prikaciti levu donju traktorsku polugu. PRIKACIVANJE U TRI TACKE Osnovne prednosti ovog nacina prikacivanja u odnosu na klasican za vueena oruda su: lakse rukovanje orudima u radu. Osnovni nacin je prikacivanje za traktorske poluge.kg. koja je postavljena na desnoj podiznoj poluzi. pride orudu na pogodan nacin. povisena ekonomicnost rada. laksi transport. iIi podizanje oruda rucicom komande vuce (pri tom je rucica komande za polozaj u donjem delu kvadranta) dolazi do preopterecenja hidraulika. Da bi se prikaceno orude potpuno izravnalo u odnosu na traktor iIi da bi se znalo tacno koliko 23 .7. »Neobaveznu opremu«. ne budu usukani i da njihove kotve budu pravilno postavljene (lanac mora biti zakacen iznad ose prikljucnog vratila). Donje traktorske poluge Kada se traktororn. uz pomoc rucice za izravnavanje. u tri tacke.zv. PRIKACIVANJE ORUDA Moze se obaviti na vise nacina. niza cena oruda zbog manje tezine. 2.1. veca manevarska sposobnost u radu orudima. Pri ovome treba voditi racuna da lanci granicnici.7. Posle ovoga. tj. vozeci ga u hodu unazad (najbolje u sporom hodu). Svi ostali nacini obavljaju se koriscenjern posebne opreme koja spada u t. 2. vrsi se prikacivanje i desne donje traktorske poluge. Ovakav rad treba izbegavati s obzirom da dovodi do slabljenja rnoci dizanja hidraulika. odnosno prakticno da sprece udaranje oruda u zadnje tockove traktora.

Gornja traktorska poluga Gornja traktorska poluga se prikljucuje kada su vee prikacene obe donje poluge. Pre prikacivanja ove poluge treba podesiti njenu duzinu. Uputstva 0 izboru duzine gornje traktorske poluge za rad sa odredenim orudirna. Duzina poluge se moze menjati od 575 do 770 mm. orude je u odnosu na traktor potpuno poravnato. Pri radu sa donjim traktorskim polugama treba voditi racuna da je dozvoljeno opterecenje (moe dizanja) u zgIobovima donjih poluga 817 kg.dati polozaj odstupa od horizontalnog. na vretenu odizne poluge sa rucicorn za izravnavanje postoji jedan kruzni zljeb. Upozorenje: Najstrozije se zabranjuje da se zglob gornje traktorske poluge koristi za bilo kakvu vucu. mogu se naci u odgovaraucimim prirucnicima za njihovo rukovanje i odrzavanje. a u zavisnosti od oruda sa kojima treba da se radio Ovo podesavanje se vrsi preko zavojnog vretena. Kad se ovaj zljeb poklopi sa gornjom ivicom donjeg dela podizne poluge (sa unutrasnjim navojern). ABC- Donja traktorska poluga Lanci granicnici Gornja traktorska poluga DE- Rucica za izravnavanje Podizna poluga 24 .

bez ubacivanja rnenjaca u neutralni polozaj radi odrzavanja pogona pumpe hidraulika. e preporucuje se ovakav pogon U obavljanju teskih radova. Ovaj pogon prikljucnog vrarila koji je primenjen na traktoru IMT-539 sa dvostepenorn spojnicorn. Zabranjeno je ukljucivanje pogonskog vratila preko transmisije u slucajevima kretanja traktora u hodu unazad. imamo: direktni pagan ad motors koji pri normalnom broju obrta]a motam od 2000 min. dok se vrSi ukljucivaanje ill iskljucivanje pogona. koji dobijaju pogon od traktorskog motora. Osiguranje prikljucenog kardanskog zgloba izvodi se pornocu krufuog zljeba. ZaStitni elementi prikljucnog vratila Na slici je prikazan zastitni element prikljucnog vratila (kapa). Traktor ne sme da bude u pokretu. I obezbeduje 720 min. sejanjev rasipanje dubriva I druge laksc radove. Napomena: Uvek kad se prikljucno vratilo ne koristi kapu postaviti preko istog.2. 25 . treba da stoji u mestu. U ovorn slucaju. rukovaoc koji radi utovarivacern moo ce da rukuje neprekidno vilarna.9 mm odnosno 1 3/8 ". PRIKUUCNO VRATILO Oruda ciji se radni iii pornocni organi pokrecu preko mehanizma. ukoliko se koristi u raou sa na primer orudima za sakupljanje sena. Prikacivanje se pri tome vrsi bilo u tri tacke bilo preko poteznice iIi nekog drugog elementa za prikljucivanje vucenih oruda. prikljucnog vratila i pogon preko rransrnisije. Sta vise. Pogon prikljucnog vratila Kod ukljucivanja i iskljucivanja pogona prikljucnog vratila od motora pedalu spojnice treba pritisnuti do kraja drugog hoda. omogucujc neprekidan rad sa orudirna kao sto su kosacica i presa za eno. vezuju se za traktor i preko prikljucnog vratila. dok po redno vratilo prikljucnog vratila obrce purnpu hidraulika. Zavisno ad nacina na koji se ostvaruje pogon prikljucnog vratila. tj.7. Prikljueno vratilo je oiljebljeno i odgovara precniku 34. I.2. bez ikakvog prekida pri zaustavljanju iii polasku traktora. obezbeduje se pri svakorn obrtu prikljucnog vralila 483 mm predenog puta traktora.

1. a data su i objasenjenja za izvodenje najosnovnijih podesavanja za kojima se u toku rada moze ukaukazati potreba. moze se ostvariti sarno u slucaju da se traktor pravilno i savesno odrzava. Redovni tehnieki pregledi pregledi se vrse svakih 10. Pored casova rada navedeni su i meseci koji oznacavaju krajnji rok.3. bez obzira da Ii je motor ispunio casove rada. U vezi sa tim odredeni su i periodi tzv. U tom cilju su u ovom poglavlju izneta sva najpotrebnija uputstva kojih rukovaoc traktora treba da se pridrzava pri odrzavanju traktora. koje rukovaoc mora obavezno i u potpunosti da postuje.2. 3.1. 150. Sarno Fedovnim i pravilnim odrzavanjern traktora. ODRZAVANJE TRAKTORA Puno iskoriscenje svih mogucnosti koje pruza traktor kao i dugi vek njegove upotrebe. traktor mora da se nalazi na horizontalnoj podlozi. ako je potrebno ulje se sipa kroz otvor D. 3. REDOVNA TEHNICKA ODRZA VANJA TRAKTORA Sve potrebne mere odrzavanja sredene su po vremenima kada ih treba obavljati. 50. do gornje crte na rneracu nivoa ulja.2. strogo pridrzavajuci se datih upustava. Nivo se meri pornocu rneraca nivoa ulja. 200. OPIS RADNIH ZAHVATA KOJE TREBA IZVESTI PRI REDOVNOM TEHNICKOM ODRZA VANJU TRAKTORA 3. Pri izboru maziva (ulja i masti) obaveno koristiti tabelu preporucenih maziva. traktor mora da se nalazi na horizontal. Merenje nivoa ulja se obavlja tek kada se motor zaustavi i saceka oko 15 min uta da se ulje ocedi. redovnih tehnickih odrzavanja traktora.noj ocedi. . 400. vas traktor ce raditi bez kvarova uz dug vek eksploatacije. kada se moraju obaviti odredeni radovi. 800 i 1000 casova rada traktora. POSLE SVAKIH 10 CASOVA RADASVAKODNEVNO: 1.

Predprecistac goriva pregledati i po potrebi ocistiti.2. od ruba otvora A za nalivanje vode. 3. 5. 4. Nivo goriva pregledati pre rada a posle rada napuniti rezervoar za gorivo (otvor B). Precistac vazduha. a po potrebi doliti iii zameniti ulje. proveriti nivo i zaprljanost ulja. Nivo vode u hladnjaku mora biti 3 do 4 em. 27 . Proveriti slavine.

Pritisak vazduha u gumama proveriti: na prednjim tockovima 1. prednjeg mosta i spona pregledati po potrebi pritegnuti.0 bar 9. Po zavrsetku navedenog sve spojeve na pedalirna kocnica kao i ostale sastavne delove 28 . . 8. U tom polozaju osovine podesiti pedalu tako da zazor izmedu nogostupa i pedale bude 9.5 mm. Podmazati tehnickom maseu sledeee mazalice: na rukavicama prednjeg mosta 2 kom na zglobovima spona 4kom na desnoj podiznoj poluzi hidraulika 1 kom na rucici za izravljavanje podizne poluge hidraulike 1 kom na pedali kocnice (caure) 1 kom 7.6. .Otpustiti podesivac tek toliko da se tocak sloslobodno okrece. dok uporni lezaj ne nalegne na dvokrake poluge spojnice. 10.8 bar na zadnjim tockovima 1. Podesavanje slobodnog hoda pedale spejnice Podesavanje se obavlja tako sto se otpusti navrtka (A) i kroz rupu na osovini (B) provuce neka sipka. Podejavanje se mora ponovno obaviti ukoliko pro vera kocenja ne pokaze zadovoljavajuce rezultate.Provuci izvijac iii slican alat kroz mali otvor na zadnjoj ploci i okretati podesivac tako da se papuce kocnice sire sve dok ne dode do blokiranja tocka. Pritegnuti navrtku (A). 11. efikasnost kocenja proveriti (vidi kocnice). Proveriti po potrebi i izvrsiti podesavanje kocnica. Navrtke prednjih i zadnjih tockova.Podici zadnji deo traktora pomocu dizalice. Proveriti ispravnost svih instrumenata. Po zavrsetku podesavanja kocnica na oba toeka. a zatim treba okretati osovinu u smeru kretanja kazaljke na satu. .

Odvrtanjem tog vijka ispusta se visak rnesavine ulja i goriva. i po potrebi doliti motorno ulje. Proveriti ispravnost elektricne instalacije i 14. Proveriti nivo ulja u remenici (ako se koristi). 12.2.. Na kraju se zaptivni vijak i kontrolni vijak ponovo zavrnu. Odvrne se zaptivni vijak na tom otvoru i naliva motorno ulje sve dok ne pocne da preliva na kontrolnom vijku. Ako rnesavina ulja i goriva ne izlazi. VAZI SAMO ZA NOV ILl GENERALNO r OSVEZEN TRAKTOR Posle prvih 25-50 casova rada morate se obratiti servisnom zastupniku koji je duzan da obavi radove na prvom servisnom pregledu. Preeistae vazduha: oprati donju posudu i zicani umetak cistim dizel gorivom i zarneniti ulje. Ispustiti vodu i necistocu kroz cistaca za gorivo.. Pri svakoj zameni ulja u motoru proveriti nivo ulja u galeriji bregaste osovine i regulatoru (oba prostora su medusobno povezana).\ aka neispravnost moze imati za posledicu otkazivanje kocenja.kocionog uredaja treba povremeno kontrolisati. onda se mora dosuti motomo ulje kroz otvor »E« na gornjoj povrsini poklopca regulatora. odnosno ispustiti visak rnesavine ulja i goriva. 29 . Traktor: izvrsiti detaljno Ciscenje i pranje. SVAKIH 50 CASOVA RADA ILl SVAKI MESEC Pored svakodnevnog pregleda obaviti i sledece: 1. Proveriti ispravnost upravljackog mehanizma.2. 13. posto . 3. 3. rep na dnu pre- 4. Proveriti nepropustljivost spojeva cevi za vazduh koja vodi od precistaca za vazduh do usisne cevi motora. 2. Pogledati servisnu knjizicu. Nivo ulja se kontrolise pornocu kontrolnog vijka »H« na poklopcu regulatora koji se nalazi na strani poluge za gas.

7. po potrebi dotiti destilisanu vodu (nivo tecnosti mora biti 10 mm iznad ploca). Nivo ulja u menjaeu i centratnom kuciStu proveriti i po potrebi doliti. kaisa treba da iznosi 6. Proveriti zategnutost ventilatorskog kaisa.5. Proveriti nivo tecnosti u akumutatoru. JO . Ugib ispravno zategnutog 10-15 mm.

SVAKIH MESECA 200 CAS OVA RADA III 4 Pored radova predvidenih kod ranijih pregleda obaviti i sledece: 1. 1175 2. Zameniti integralni precistac ulja: Na novom precistacu zaptivku lagano nauljiti a a potom nasuti cisto ulje. Treba upotrebljavati ulje prema sezoni rada.8. Promeniti ulje u motoru: Ulje ispustiti dok je motor topao. 31 . 3. Nov precistac cvrsto zavrnuti rukom tako da dobro zaptiva. Proveriti i otkloniti e'fentualno propuStaDje goriva. za to koristite tabelu preporucenih maziva. na taj nacin sto treba odvrnuti cep na koritu motora i sacekati da se ulje iscedi. ulja i vode na spojevima. VAZI SAMO ZA NOV III GENERALNO OSVEZEN TRAKTOR Posle prvih 200-250 casova rada treba se obratiti servisnom zastupnlku koji je duzan da obavi radove na II servisnom pregledu.3. SVAKIH 150 CASOV A RADA Promeniti ulje u motoru ako motor radi u velikoj prasini iii pri dugotrajnom radu pod opterecenjern. 3.2.2. (pri normalnim uslovima rada ulje pr-omeniti najkasnije na 200 cadova rada). Pogledati servisnu knjiiicu.4.

Proveriti nivo ulja u kuCiStu upravljaea i po potrebi doliti odgovarajuce ulje. Elektricna instalacija: pregledati i pritegnuti sve spojeve. 6. Dopuniti mast u glavcinama i proveriti zazor u Iezajevima prednjih tockova. Isprazniti taloinu precistac gorin. Akumulator: ocistiti prikljucke i namazati ih tehnickim vazelinom.3. 32 . pred- 4. 7. casicu i oprati sito. 5.

5. SVAKIH 400 CASOVA RADA ILl 8 MESECI Pored radova predvidenih gJeda obaviti i sledece: kod ranijih pre- 1. aksijalni Ieiaj vretena uprav- 3. Podmazati Ijaca.R. 33 . Zameniti urnetak na oba precistaca goriva.2. predhodno odvrnuti zavrtaj. Podmazati prednji leiaj startera. 2.

unutrasnji slobodan prostor napuniti cistom tehnickorn rnascu do 1/3 zapremnine. ponovno montirati sve skinute delove imajuci u vidu da aksijalni zazor u lezajevirna mora biti ravan nuli. 34 . SVAKIH 800 CASOVA RADA Pored radova predvidenih kod ranijih pregleda obaviti i sledece: 1. Promeniti ulje u menjaeu i centralnom kuciSlu: Ulje ispustiti na taj nacin sto treba odvrnuti cep za ispustanje ulja na donjem delu menjacke kutije i cep na donjem delu centralnog kucista. pri izboru maziva koristiti tabelu preporucenih maziva. Pre ponovnog vracanja na svoja mesta.2. Napomena: Zamena ulja posle 400 casova rada obavlja se ako je u transmisiji TRAKTOL proizvod »Energoinvesta« iz Modrice. 1214 1215 ~~----------------~~~ 3. sa magneta cepova treba skinuti sve nahvatane opiljke. Pri izboru ulja koristiti tabelu preporucenih maziva.3. sve de love dobro oprati u petroleumu. Promeniti mast u glavieinama prednjih toekova: skin uti glavcinu sa lezajevima.6.

Proveru pritiska brizgaljki treba da obavi servisna radionica jer je neophodan specijalan uredaj za ispitivanje.7. Promeniti ulje u kuCiStuupravljaca. Promeniti mast u Iezajevima zadnjih poluosovina. 3. 4. Cep za sipanje ulja nalazi se na rnenjackoj kutiji.85 treba izvrsiti zamenu ulja.2. 3. Ako je u menjacu i centralnom kucistu ulje GALAX TRAKTOL . SVAKIH 1000 CASOVA RADA ILl 12 MESECI Pored radova predvidenih kod ranijih pregleda obaviti i sledece: 1. 35 . Skin uti brizgaljke.HT iii TRANSHIDROL . proveriti i podesiti pritisak koji treba da bude 125 bar.2.

800 GALAX TRAKTOlht ** pod IO'C: TRAKTOR-75 nad 10°C: TRAKTOL80 TRANSHIDROL85 KUCISTE UPRA VUACKOG MHANIZMA JUS B. Podesiti zazor ventila: u toplom stanju .634 0. Oprati hladnjak sa spoljne strane i izduvati ga kompimiranim vazduhom. Ispiranje sistema za hlailenje: Sredstvom za odstrajivanje kamenca. 36 .85 po potrebi godt- snje pogledaj uputstvo HIPOl90 HIP90 UTMA-2 HIPENOL 90 LlS-2 lUMA-2 * Vreme za promene za: I.95 HIPOL90 HIP90 HIPENOl 90 REMENICA lEZAJEVI PREDNJIH TOCKOV A I DRUGA MESTA ZA PODMAZIV ANJE 0. TABELA PREPORUtENllI MAZIVA PREPORUCENA Mesto PODMAZIVANJA Zahtevan standard MAZIVA ENERGO· INVEST INA : Kolieina maziva (litri) Vreme promene (casovi) NAFTAGAS MOTOR JUSBH3169 tipD MIL·L-2104 C od-18°doO°C SAE-IO od OOdo30'C SAE-20 iznad 25' C SAF-30 7 200 GALAXSUPER MAXIMA HD(S-3) SUPER-3 MENJAC ZADNJlMOST IIDRAULIKA 30 .H. 2.H 3302 tipMP-A MIL-L-2105 APIGL-A JUS B.u hladnom stanju 0. Za sve temperature (multigradno). 4.2. e.30mm 3. GALAX TRAKTOL HT i TRANSHI DROl 85 je 800 casova iii jednom godisnje. 5. 3_302 M1L-L-2105 Masti Li osnove NLGI-2 JUS B H ).25 mm 0. ako se broj casova ne ispuni. TRAKTOL-75 i 80-400 casova. Isprati rezervoar za gorivo: Skinuti rezervoar i dobro ga isprati cistim gorivom.«.

Njeni radni delovi izradeni su u najuiim tolerancijarna i lose. Isto tako treba zastititi i sve slobodne krajeve ostalih cevi za dovod goriva.2. rnofe da je osteti i da umanji tacHost njenog rada. iii kornadima cislog platna natopljenog uljem. Pumpa za ubrizgavanje Pumpa za ubrizgavanje mehanickirn regulatorom je najosetljiviji dee motora i zahteva specijalan posrupak prilikom opravke. PODMAZIVANJE MOTORA Izbor ulja za podmazivanje motora: Za podrnazivanje rnotora koristiti domaca ulja. U tom slucaju i cevi visokog pritiska demontirati j zastititi od neci toea. MOTOR 4. Kada je pumpa za ubrizgavanje skin uta sa motora. koja je kod dizel motam od posebnog znacaja. POSTUPCI I MERE U TOKU EKSPLOATACIJETRAKTORA 4. koja zadovoljavaju standard za motorna ulja MILL-2104C a prema rabeli prepcrueenfh maziva.1. a otvore na brizgaljkama zastititi kao i otvore na pumpi za ubrizgavanje. a prvenstveno da obezbede potrebnu cistocu goriva. 4.1.1. SISTEM ZA GORIVO Sistem za gorivo predstavlja jedan od najosetIjivijih sistema na samom motoru. Ove mere odrzavanja imaju za cilj da omoguee normalno funkcionisanje sistema. Posto je rad sa vecinom elemenata vrlo osetljiv i zahteva visoku strucnost preporucuje se rukovaocu traktora da vrSi sarno najosnovnije preglede i sprovedi najnuznije mere oddavanja. postupanje na bilo koji nacin i u bilo kojim oblicima iii pak prodiranje rna i najsitnljih delica prljavstiae medu njene radne delove.4. Napomena: Prilikom trazenja inforrnacija 0 37 . treba sve orvore na njoj zatvoriti odgovarajucim cepovima.1.

nalezuce povrsine bakarne zaptivne podloske . Precistaci goriva Cistoca goriva je od izuzetne vaznosti za rad dizel motora. te zbog toga treba obratiti paznju na redovno odrzavanje precistaca goriva.pumpi za ubrizgavanje goriva. Ti podaci se nalaze na plocici koja je pricvrscena na telu pumpe. jer je to nemoguCe bez odgovarajuCe opreme i strucnosti. Brizgaljke Treba obratiti paznju da se pri stavljanju brizgaljke na njeno mesto u glavu cilindra. kao i odgovarajuce nalezuca povrsina na drzacu brizgaljke treba da bude savrseno cisto da bi se postiglo zadovoljavajuce zaptivanje. spojevima i precistacirna. kakosisterna za gorivo.1 <po] 3R . tako i sistema za podrnazivanje. Uvek treba imati u rezervi bar jednu brizgaljku. prvenstveno zbog elemenata pumpe za ubrizgavanje i brizgaljki. Ako su neispravne cevi treba ih zameniti novim. Udubljenje u glavi cilindra. upotrebe za uspostavljanje dobrog zaptivanja sarno nove bakarne zaptivne podloske. Ako i pored norrnalnog priIL'/anj. Prema tome. Olabavljene spojeve treba pritegnuti. Cevi za gorivo Svako isticanje goriva i ulja rnoze se brzo primetiti ako su cevi i spojevi cisti. Brizgaljku treba vrlo pazljivo cuvati umotanu u neprornocivu hartiju iIi neku krpu. Ne treba se upuStati u opravku brizgljake. uvek navesti tIP pumpe kao i fabricki broj. a prerna potrebi promeniti zaptivku. zatim ce se posmatranjem veoma lako primetiti i otkriti svaka neispravnost na cevirna. treba svakog dana prebrisati krpom sve cevi i spojeve. na mestu gde nije izlozena potresima i udarima koji mogu da je ostete. Treba obratiti paznju na spojeve koji sc nc smeju prckornerno pritezati.

Medutim. znaci da su konus iii zaptivka neispravni. Posto sc gorivo dovodi pomocu pumpe za dovod goriva neispravna cev. tada u servisnoj radionici treba promeniti ceo prikljucak. Popustiti suplji zavrtanj preliva na zavrsnorn precistacu goriva. izmedu rezervoara i pumpe. ukoliko zbog nekih radova na sistemu iii zbog potpunog praznjenja rezervoara za gorivo dode do prodiranja vazduha u sistem. U ovom slucaju treba detaljno pregledati cev za dovod goriva i spojeve cevi. koji dovod goriva mogu da prekinu. normalan rad motora zahteva i stalan i neprekidan dovod goriva. Vazduh iz sistema za gorivo odstrajuje se na sledeci nacin: Otvoriti slavinu na rezervoaru. avo ne znaci sarno da u rezervoaru mora biti dovoljno goriva. 39 .ipak propusta gorivo (iii mazivo). isti treba odstraniti pre nego sto se pristupi startovanju motora. vee i da u sistemu za gorivo nesme biti mehura vazduha. a vazduh izbaciti iz sistema za gorivo na dalje opisani nacin. prouzrokuje stalno prisustvo vazduha u precistacirna i pumpi za ubrizgavanje. Odstrajivanje vazduha iz sistema za gorivo Pored ostalih potrebnih uslova.

ne otpuste telu purnpe. Zavrtanj na telu pumpe. a rucicu zaustavljanje motora u radni polozaj. Otpustiti preklopne navrtke cevi visokog pritiska na dye brizgaljke.Popustiti zavrtanj na (Obratiti paznju da zavrtnjeva za ispustanje ubrizgavanje. Starterom pokretati motor sve dok se na otpustenim preklopnim navrtkama ne pojavi gorivo bez rnehurica vazduha.) Pornocu rucice na pumpi za dovod goriva pumpati gorivo sve dok se na ova dva pomenuta mesta ne pojavi cisto gorivo bez rnehurica vazduha. prilikom otpustanja vazduha na pumpi za i prikljucci. Komandu za gas postaviti na »pun gas« . 40 . se. Ne prekidajucu pritegnuti zavrtnje sledecirn redom: Suplji zavrtanj preliva na zavrsnorn precistacu goriva.

onda nece biti rnoguce pumpati rucicom pumpe.Pritegnuti preklopne navrtke na brizgaljkama. bez vode i dobra istalozeno. Unutrasnju povrsinu sudova za gorivo ne treba nikad cistiti ni brisati nekokom cupavom krpom iii parnucnim otpacima.1. neispravna cev. Mada se ovo obezbeduje postojanjem vee opisanih precistaca goriva.411.+1 . 4. Gorivo treba da je cisto. Za gorivo nikada ne treba koristiti pocinkovane sudove. SISTEM ZA HLADENJE Pravilno hladenje motora predstavlja jedan od vrlo uticajnih faktora na kvalitet rada i kvalitet motora. onda je ovim nacinorn vazduh odstranjen iz sistema za gorivo i motor se rnoze staviti u pokret. Medutim. . U takvoj situaciji treba okretati motor sve dot Ie dok rucica ne pocne normalno da radio Ako je bilo vazduha u sistemu za gorivo sarno zbog dugog stajanja traktora iii zbog ispraznjenog rezervoara goriva. posto vlakna koja pri tom mogu da ostanu na zidovima posude mogu da prouzrokuju zapustenje dovodnog sistema za gorivo. Treba napomenuti da ako je breg bregaste osovine. Gorivo Za pogon ovih motora upotrebljava se »DIESEL« gorivo lako D2 iii Dl (pretezno zimi) prema jugoslovenskom standardu JUS B. ukoliko je bila neka druga smetnja kao na primer. koja pokrece pumpu za dovod goriva na maksimalnom dizanju.H2. neispravne zaptivke. cime se znatno olaksava odrzavanje precistaca.3. svakako treba prvo otkloniti kvar pa tek onda odstraniti vazduh iz sistema za gorivo. ipak je neophodno da se 0 ovome vodi strogo racuna jos pri uskladistenju i manipulisanju govorim. slabo pritegnuti prikljucci itd.

Z2.. Po prestanku hladnih dana. da je motor pregrejan. na donjoj cevi na levoj strani bloka motora. .01O.Prainjenje sistema za hlac1enje Skinuti poklopac hladnjaka i otvoriti slavine na hladniaku. Prilikom ponovnog punjenja upotrebiti cistu (po mogucnosti meku) vodu iii odgovarajuce rash ladno sredstvo. jer to moze dovesti do prskanja bloka i glave cilindra. mesavinu treba ispustiti iz sistema za hladenje i isprati ga prerna uputstvu proizvodaca antifriza. obavezno vodi treba pre nastupanja rnraza doliti antifriz dobrog kvaliteta sa aditivirna za zastitu od korozije. Ako je motor zagrejan. a vodu da ne ispustarno. nije dozvoljeno da se poklopac hladnjaka otvara vee sacekati da se motor malo ohladi. polako otpustiti poklopac hladnjaka pre skidanja. Mere koje treba pri tome preduzeti su sledece: Ako zelimo da izbegnemo zamrzavanje vode u sistemu za hladenje. Preporuka proizvodaca motora je da se kao zastitno sredstvo protiv mraza upotrebi antifriz prema jugoslovenskom standardu JUS H. Mere protiv zamrzavanja vode Za vreme hladnoce moraju se preduzeti mere predostroznosti protiv ostecenja motora usled zamrzavanja vode u sistemu za hladenje. U slucaju. 42 .

Sto Ce pokazati dali je pumpa zamrznuta. a nije upotrebljeno oikakvo sredstvo protiv zamrzavanja vode (antifriz). U pogledu kvaliteta ulja treba biti vrlo obazriv imajuci u vidu da se ne koristi -n .2. sto kod ponovnog pustanja urad motora moze da dovede do ozbiljnih ostecenja same pumpe.4. motor treba da radi par sekundi kako bi se odstranile sve kapljice vode koje su ostale u pumpi. relativno se brzo povecava. napuniti ga cistom vodom koja ce u toku letnjeg perioda posluziti kao sredstvo za hladenje. Stoga je neophodno potrebno sto cesce kontrolisati i cistiti ovu posudu. Kada je sva voda ispustena. Zbog toga se preporucuje da se preduzmu sledece mere predostroznosti. ovo treba da je oslobodi od Ieda. Pre nego Sto se pusti motor urad okrenuti I'Ukom ventilator.Posto se sistem za hladenje dobro ispere. Ukoliko je zamrznuta. 2. 4. narocito pri radu na njivi u letnjim mesecima kolicina toga taloga u donjem delu posude odnosno u uljnom kupatilu. MENJAC. ali ne vretom.1. 4. Ukoliko nije moguCe da se pumpa okrene I'Ukom. REDUKTOR I ZADNJI MOST Mere odrzavanja koje rukovaoc treba da sprovodi na ovim elementima svode se iskljucivo na uredno i savesno podmazivanje uz koriscenje ulja propisanog kvaliteta. pri praznom hodu. odnosno vrsiti zamenu ulja. treba napuniti hladnjak i motor top 10m vodom. pri radu na temperaturama nizim od tacke mrznjenja (O°C). mora se voda iz sistema za hladenje ispustiti. PRECISTAC VAZDUHA Posto je vazduh koji se usisava obicno jako zagaden prasinom. Ukoliko se motor ostavlja na hladnom vremenu. U pogledu izbora ulja treba koristiti ista ulja koja su propisana za podmazivanje motora. Kod ispustanja vode iz motora voda istekne i iz pumpe za vodu ali ipak se moze dogoditi da zaostale kapljice vode blokiraju kolo pumpe iii zaptivacu. 1.

3.zanosenje traktora u stranu prilikom naglog kocenja. Nepodesenost i neujednacenost kocnica moze se laxc. KOCNICE Od dobra odrzavanih. narocito ukoliko se isti koristi u drumskoj voznji. vee i za rad hidraulika. u slucaju sumnje provera se moze izvrsiti na veoma jednostavan nacin. koja se nalazi u kolevci prednjeg rnosta i oko koje je ceo prednji most obrtan za izvestan ugao. lezista i ostalih elernenata transrnisije. . Ovde treba naglasiti da se podesenost kocnica poremecuje redovnim koriscenjern i ovo dovodi do smanjenja efekta kocenja. PREDJI MOST Prednji most je takode jedan od sklopova traktora koji u pogledu odrzavanja zahteva od rukovaoca iskljucivu brigu 0 podrnazivanju. Pored ovoga treba zameniti mast u lezajevirna glavcina prednjih tockova (svakih 800 casova rada).istanoviti u toku voznje. Stoga odrzavanje i podesavanje kocnica mora da bude predmet stalne brige svakog rukovaoca. . sto ima za posledicu jos jednu opasniju pojavu .ne sarno za podrnazivanje zupcanika. 4. odnosno dobra podesenih kocnica u mnogome zavisi sigurnost voznje traktora. Podrnazivanje pri tome treba vrsiti na lezistirna suplje osovnice prednjeg mosta. Treba koristiti sarno cisto rnineralno ulje koje je propisano u tabeli preporucenih maziva. Traktor treba voziti pod rnalim gasom u IV stepenu prenosa i naglo ga zakociti istovremenim kocenjern oba pogonska tocka (pedale nezavisnih kocnica moraju biti spojene specijalnirn kljucern).4. Osnovno pitanje na koje treba rukovaoc da obrati painju stalnog drzavanja odgovarajucce podesenosti kocnice. Pri tome treba imati u vidu i to da vrlo brzo dolazi do neujednacenog kocenja na pojedinim tockovima. Oba tocka moraju biti blokirana i uz to traktor ne srne pokazati tendenciju zanosenja u stranu. 4. medutim.

4.5. HIDRAULIK I lRAKTORSKE POLUGE
Mada je hidraulik jedan vrlo osetljiv sklop traktora, njegovo odrzavanje za rukovaoca ne predstavlja neki veci problem. Osnovni zahtevi koji se u vezi sa hidraulikom postavljaju pred rukovaoca izneti su u odeljku »Redovna tehnicka odrzavanja traktora« i njima nije tesko udovoljiti. Slicna je situacija i sa traktorskim polugama, koji se u pogledu odrzavanja jos jednostavnije. Medutim, ponekad se moze ukazati potreba da se na hidrauliku izvrse osnovna podesavanja, koja su za normalno funkcionisanje hidraulika cesto vrlo znacajna. Mada je i njih bolje prepustiti ovlascenirn Servisnim radionicama, iskusni rukovaoci su u stanju da ih i sami obave. No pri tome treba biti veoma obazriv posto svako udaljavanje od uputstva, datih u ovom prirucniku, moze da izazove vrlo ozbiljne kvarove. Rukovaoc mora da bude svestan svojih moguenosti i za sve ono Sto De spada u njegovu nadleznost mora da zatraii pomoc od odgovarajucih strucnih lica.

Podesavanje rueica komande

hidraulika

Jedno od podezavanja koje je u stanju da obavi i sam rukovaoc je podesavanje rucica komande hidraulika. No pre rrego se pristupi ovom podesavanju treba obezbediti sledece: 1. Centralno kuciste mora biti napunjeno uljem do propisane granice. 2. Na krajeve donjih traktorskih poluga treba okaciti teg od 300 kg iii neko orude slicne tezine. 3. Pumpa hidraulika mora biti u radu, odnosno motor mora biti upaljen a spojnica ukljucena, 4. Rucica za kontrolu vuce mora da se postavi na podesivi granicnik iii nesto ispod njega. 5. Iz hidraulicnog sistema treba istisnuti vazduh, podizuci i spustajuci traktorske poluge nekoliko puta.

.+5

J

Rucicu komande za polozaj treba podesavati na sledeci nacin 1. Sa centralnog kucista treba skinuti dugu osovinu i umesto nje treba ubaciti jednu duzu polugu, precnika 19 mm. 2. Motor treba upaliti i pornocu rucice komande za polozaj treba podizati donje traktorske poluge sve dok se izmedu ose ubacene poluge i sedista osovine u ramenu hidraulika ne postigne rastojanje od 300 m. U ovom polozaju treba pomeriti granicnik rucice tako da naleze na istu, i cvrsto ga stegnuti. Rucica komande za polozaj je tada ispravno podesena. U vezi sa iznetim postupkom treba skrenuti paznju da gore pomenuto rastojanje od 300 mm treba sto tacnije izmeriti a takode i odgovarajuci polozaj ramena hidraulika u odnosu na centralno kuciste treba na neki nacin obeleziti (na primer dletom), kako bi se ove oznake mogle koristiti. Granicina brzina reagovanja se takode moze lako podesiti, a ovo podesavanje treba izvrsiti na sledeei naein; 1. Otpustiti donji granicnik na kvadrantu rucice za polozaj (u oblasti za podesavanje reagovanja). 2. Rucicu komande za polozaj pomeriti pazljivo unapred sve dok donje traktorske poluge ne pocnu da se podizu, 3. Cim donje poluge pocnu da se podizu, treba zaustaviti rucicu i odmah zatim treba je polako povlaciti unazad sve dok donje traktorske poluge ne pocnu da se spustaju. U tom polozaju rucice komande za polozaj treba pritegnuti pomenuti granicnik, cime je granicna brzina reagovanja pravilno podesena. 4.6. SPOJNICA Spojnica je jedan vrlo odgovoran i vazan element traktorske transmisije sa kojim treba vrlo pazljivo rukovati. Svaka nepropisna upotreba spojnica moze da dovede do ozbiljnih posledica i ostecenja, koja su skopcana sa drugim i skupim opravkama. Medutim, dok je rukovanje i rad sa spojnicom za rukovaoca jedan vrlo vazan element, dotle je njegovo odrzavanje vrlo jednostavno i ne zahteva

::

I

prakticno nikakvu posebnu paznju. Slicna situacija je i sa podesavanjirna koja treba da se vrse na spojnici, s obzirom da ista spadaju u iskljucivu nadleznost ovlascenih servisnih radionica. Izuzetak jedino pedstavlja podesavanje pedaJa tj. pedale spojnice koje je vrlo jednostavno i koje stoga moze da obavi i vestiji rukovaoc. 4.7. PREDNJII ZADNJI TOCKOVI

Punjenje vodom guma na zadnjim tockovima Ukoliko se zeli povecati vucna sposobnost traktora, potrebno je povecati opterecenje pogonskih tockova. Ovo treba obavezno vrsiti za obavljanje svih tezih radova, kao sto je duboko oranje i slicno. Povecanje opterecenja zadnjih tockova se normalno ostvaruje iii dodavanjem dodatnih tereta iIi punjenjem guma vodom (najcesce se koriste obe ove mere). Punjenje guma vodom se vrsi kroz ventil koji sluzi i za normalno punjenje guma vazduhom. Za vreme punjenja ventil se mora nalaziti u krajnjem gornjem polozaju, Pri ovoj operaciji treba posebno voditi racuna da se pri nalivanju vodom omoguci slobodno isticanje vazduha iz gume. Da bi se proces punjenja ubrzao korisno je stoga da se punjenje vrsi kroz jednu posebnu sondu, koja je izvedena u obliku dvostruke cevi (jedna oko druge) i koja stoga ornogucava istovrerneno nalivanje vode i ispustanje vazduha. Sarno punjenje vode rnoze se najbolje i najbrze obaviti pornocu neke pumpe za vodu, a ukoliko se istom ne raspolaze, posao se moze obaviti i pustanjern vode iz neke pogodne posude iIi rezervoara, koja treba da se nalazi na visini od oko 8 do lOrn u odnosu na nivo na kome se nalazi traktor. Ukoliko se punjenje gurna vrsi u zimskim uslovima rada, odnosno ukoliko se predvida da ce traktor sa gumarna napunjenirn vodom raditi na temperat uri ispod O°C, urnesto ciste vode treba koristiti rastvor vode u gurnama i spreciti sve stetne posledice ove pojave. .+7

Upozorenje: Treba voditi racuna da su pri vecim razmacima izmedu prednjih tockova lezajevi izlozeni vecim opterecenjima. Pri tome se traktor mora podici pomocu dizalice a levi i desni dec prednjeg mosta treba se osloboditi zavrtnjeva koji ih vezuju. Pri svim ovim operacijama nije potrebno vrsiti nikakva podesavanja na polugama za upravljanje. ove zavrtnjeve treba ubaciti u odgovarajuce rupe i dobra pritegnuti.Gume ne treba puniti do kraja vee treba ostaviti izvestan slobodan vazdusni prastor. na traktoru IMT-539 su ostvarene vrlo pogodne rnogucnosti za podesavanje razmaka i prednjih i zadnjih tockova. Podesavanje razmaka tockova Da bi se omogucio rad traktora i sa orudirna za rnedurednu kultivaciju i obradu. kao isa orudirna koja postavljaju posebne zahteve u odnosu na razmak tockova traktora. Za gume koje se koriste na zadnjim tockovima traktora IMT-539. Razmaci izmedu 1200 i 1800 mm se ostvaruju direktnim pomeranjem levog i desnog dela prednjeg mosta u odnosu na nepokretni srednji deo. a razmak od 2000 mm. u jednu gumu treba sipati oko 110Iitara vode. Kada se namesti zeljeni razmak. povecanje athezione tezine iznosi oko 310 kg odnosno oko 155 kg po jednom tocku. kada se ovo isto primeni pri polozaju prednjeg mosta kaji normalno daje razmak od 1800 mm. Ukoliko se punjenje vrsi rastvorom kuhinjske soli. Razmak prednjih tockova moze da se menja od 1200 do 2000 mm u skokovima od po oko 102 mm. sto znaci da sa ovom merom atheziona tezina traktora povecava za oko 220 kp. stoga najvece razmake izmedu tockova (1900 i 2000) treba koristiti sarno izuzetno i to sarno na orudima koja ne opterecuju 48 . U tom slucaju rastvor treba da ima sledeci tezinski odnos: 100 litra odnosno kp vode i 42 kg soli. Razmak od 1900 mm se ostvaruje kada se prednji most podesi za razmak od 1700 i kada se pri tome diskovi prednjih tockova okrenu na svojim glavcinama za 180°.

II II ZADNJ I TOeKOVI PREDNJI TOeKOVI 1200 1200 1300 1300 1400 1400 1500 1500 1210 .

ZADNJI TofKOVI PREDNJI TofKOVI 1600 1600 1700 1700 1800 1800 1900 50 1211 .

dizalice.II. odnosno da se ne prazne duze vreme velikim strujama praznjenja.levi na rnesto desnog i obratno. 1500. Narocito je vazno da se pri tome obrati paznja da tockovi. Iz ovoga razloga se pri podesavanju razmaka na 1200. Ovo se narocito odnosi na startovanje motora koje se bavezno mora vrsiti prerna datirn uputstvirna (vidi odeljak »startovanje rnotora«). Podesavanje se vrsi kombinovanjem razlicitog medusobnog polozaja diska i naplatka zadnjih tockova. budu pravilno postavljene u odnosu na pravac traktora. odnosno gume. II direktno prednji most. Starter I~ I (ejektropokretae) Pri upotrebi startera treba strogo voditi racuna o sledecern: 5I . Pri ovim podesavanjima zadnji tockovi se takode moraju podici pomocu . Vrlo je korisno ako se akumulatorski prikljucci posle pritezanja prernazu vazelinorn. Pored toga treba voditi racuna da se akumulatori ne preopterecuju u radu. U radu u zimskim uslovima. ELEKTRICNA OPREMA Akurnulator U pogledu odrzavanja akumulatora treba strogo voditi racuna da isti mora biti uvek potpuno cist ida svi prik ljucci moraju biti dobro stegnuti. 1800 i 2000. posto to u mnogorne onernogucava pojavu korozije. Razmak izmedu zadnjih tockova se moze podesavati od 1200 do 1900 mm. pri ovim razmacima se ne sme raditi sa utovaracern i slicnirn orudima. kako je to pokazano na slici. 4. II. 1300. Stoga pri svakom duzern prekidu rada akumulator skinuti sa traktora i cuvati u toploj prostoriji. treba voditi racuna da ne dode do zamrzavanja elektrolita.8. a u skladu sa strelikom koja je oznacena na gurni.1600 i 1700 sa razmakorn od 1400. mora vrsiti zamena toekova . Ovo je za ostvarivanje potrebne athezije vrlo znacajno. pri niskirn spoljnirn temperaturama.

Ukoliko je po sredi drugi kvar treba se obratiti ovlascenoj servisnoj radionici za pomoc. Pri ovome sve potrosace (sijalice i sl. 3. REMENICA Remenica je prikljucak koja ima zadatak da ornoguci rad traktora sa orudima cija konstrukcija uslovljava pogon preko kaisa (remena). 52 . koji se nalazi na tabli za instrumente. pri vecern broju obrta motora odnosno pri vecern gasu. ne treba nastavljati sa daljim ukljucivanjern startera vee treba prvo potraziti uzrok kvara (dovod goriva i slicno). 5. NEOBAVEZNA lRAKTORA OPREMA 5. Ukoliko se posle dva tri pokusaja ne postigne zeljeni rezultat. Ukoliko se zakljuci da dinamo ne puni akumulator. Starter sme biti ukljucen bez prekida najvise 10 sek. Dinama Ispravnost dinama je jedan od osnovnih uslova za pravilan rad akumulatora.) treba iskljuciti. Pre ponovnog ukljucivanja (u slucaju da motor ne up ali pri predhodnom ukljucivanju) treba sacekati najmanje 10 sekundi. Ukoliko je dinamo ispravan i ukoliko je kaisni pre nos kolenastog vratila potpuno u redu. I na kraju ne treba ni ovde zaboraviti na vee vise put a ukazanu potrebu odrzavanja sto vece cistoce svih sastavnih del ova i prikljucaka.1. 2. treba pre svega proveriti zategnutost kaisa na kaisnom prenosniku i ukoliko je potrebno izvrsiti odgovarajuca podesavanja (vidi odeIjak »sistem za hladenje«). kazaljka na ampermetru mora da pokaze punjenje akumulatora (mora da se pomeri na desno u zonu oznacenu sa +). Kontrola rada dinama se vrsi lako preko ampermetra.1.

3. posto bi se u tom slucaju onernogucilo podmazivanje gornjeg lezaja. '- I201. Skidanje remenice se vrsi obrnutim redom. Kako ovaj staticki elektricitet moze da izazove neocekivane 53 .J TEHNICKI PODACI Precnik remenice Sirina remenice Tezina (bez ulja) Prenosni odnos u kucistu remenice Kolicina ulja u kucistu Snaga (maksimalna) 229mm 165 mm 20 kg 1:1.. vodeci racuna da lanac treba da bude vezan za kotvu iznad ose prikljucnog vratila i da ne ne sme biti usukan. Skinuti zastitnu kapu prikljucnog vratila.. 2. Skinuti navrtke sa cetiri uvrtnja koji vezuju kotve lanca sa centralnim kucistern..7 KW Obimna brzina Broj obrta Broj obrta rernenice remenice prikljucnog m/sec min 1 vratila min 11..824 0.8 15..II II I Remenica se potavlja direktno na prikljucno vratilo. a zatim skin uti i same kotve... metalni delovi traktora mogu da se naelektrisu.7 985 540 Broj obrta motora I min 1 1500 1313 720 2000 Napomena: Posto pri radu remenice normal no dolazi do izvesnog klizanja remena. a u zavisnosti od polozaja prikljucivanja omogucava prenos obrtnog momenta na tri razlicita nacina. Posto je remenica skinut treba ponovo postaviti kotve lanca.. odnosno na zadnji kraj centralnog kucista traktora. Napomena: Remenica se ni pod kojim uslovom ne sme postaviti okrenuta na gore... Postavljanje remenice na traktor se vrsi na sle- deci nacin: 1. Postaviti remenicu na prikljucno vratilo uicdan od J va polozaja prikazana na slici i pri cvr stiti je pornocu skinutih navrtki.85 lit 25.

Povecanje tezine na prednjim toekovima nacelno se koristi u svim slucajevima kada postoji opasnost od podizanja prednjih tockova. Kako je tezina tega za prednje tockove 44 kg (obe polutke). S. to se pomocu njih tezina prednjeg dela traktora povecava za 88 kg. Za ovu vrstu se koriste specijalni tegovi.smetnje u radu. povecava za 216 kg.). pa cak i pojavu pozara.2. 54 . Ovo se najboIje moze ostvariti ako se oko prednje osovine traktora obavije jedan Ianac takoda mu jedan kraj lezi na zemlji. Povecanje tezine na zadnjim tockovima se nacelno koristi u cilju povecanja vucnih sposobnosti traktora odnosno za rad sa orudima koja stvaraju velike radne otpore (prvenstveno oranje na vecu dubinu). oranje na vecu dubinu itd. dizalicom viljuskarorn. odnosno tzv. odnosno od tzv. »atheziona tezina«. Tezina oba tega na jednom zadnjem tocku je 108 kg. TEGOVI ZA PREDNJE I ZADNJE TOCKOVE Odredeni slucajevi primene traktora zahtevaju da se poveca tezina koja pad a na prednje iIi na zadnje tockove. potrebno je da se sigurno i stalno odvodi sa traktora. b) zadnji tockovi: za svaki tocak po dva tega sa odgovarajucim vezivnim delovima. »propinjanja« (rad sa tanjiracom. Vezivanje tegova se pri tome vrsi pornocu zavrtnjeva koji se uz njih normalno isporucuju. te se njihovim koriscenjem tezina na zadnjim tockovima. koji su tako profilisani da se mogu lako i brzo postaviti i skinuti sa tocka. Tegovi se normalno isporucuju na sledeci nacin: a) prednji tockovi: za svaki tocak po jedan teg (sastavljen iz dye polutke) sa odgovarajucim vezivnim delovima.

AUTOMATSKA KUKA Rad sa jednoosovinskim prikolicama sistema IMT.5. odnosno da je kuka osigurana u svom gornjem polozaju. Stoga se one i preporucuju za obavljanje najtezih radova odnosno za rad sa orudima koja izazivaju najvece radne otpore. rucicu hidraJika za konrro!u poloiaja treba vratiti u donji deo njenog kvadranta. Pri otkacivanju prikolice potrebno je sarno rukom osloboditi plocicu za osiguranje. 5. POLUGUSENICE Smanjenje klizanja pogonskih tockova se moze ostvariti i koriscenjern polugusenica. Jedni su nesro veci i imaju blago talasastu povrsinu dodira sa tlom (8) a drugi ravni (A). Polugusenice se nabacuju na pogonski tocak preko jednog pornocnog tocka zatezaca. koji se na njih mogu nabaeiti. preko elasticnog opruzn g i terna. a slike se vidi da na guseniei postoje dye vrste clannka. Automatska kuka se postavlja na donje traktorske poluge a vezuje se i za centralno kuciste. kao i sa nekim drugim orudima ornogucen je sarno u slucaju da je traktor opremljen posebnim priklljucnim elementom. automatskom kukom. tzv.4. Kada se pri podizanju rude cuje daje aktivirana plccica sto znadi da je lzvrseno prikacivanjc. rastresitim terenima rnoze 55 . Prikacivanje prikolice pri radu sa automatskom kukom vrsi se na taj nacin sto se prvo pomocu rucice hidralika za kontrolu polozaja kuka spusti u voj donji polozaj. Ukoliko se sa polugosenicom ne predvida obavljanje najtezih radova (na primer u surnarstvu) vee se nabavka vrsi za osposobljavanje traktara za rad na mekim. Montaia celog ovog sklopa je prilicno osetljiva i mora se strogo obavljati prema uputstvima. koji se vezuje za kuciste zadnje poluosovine. izvrsiti podizanje rude. Tada traktororn treba taka prici prikolici da usica na njenoj rudi bade tacno iznad kuke. cime se automatski spusta kuka a s njom i ruda prikolice.3. pa pomeranjern ruclce za kontrolu polozaja u njen gornji poloza].

kojim se ovaj regulise u opsegu od 0. sto se na 56 .2 bar i odvodi dalje kroz cevovod u rezervoar. sto je veoma bitno za rad sa sejalicama. Treba imati u vidu da je rad bez stabilizatorskih poluga tamo gde su one predvidene stetan. a falr iii karnen).se posebno zahtevati da se gusenica isporuci sarno sa ravnim clancima. preko odgovarajucih ugaonih nosaca. posto u tom slucaju dolazi ne sarno do ostecenja puta vee i do ostecenja sarnih gusenica. a drugim krajem se vezuju za osovinice preko kojih se oruda kace na donje traktorske poluge. slavine i spojnicke glave. regulatora pritiska. rezerovara za vazduh pod pritiskom. Poluge se vezuju za kucista zadnjih poluosovina. a za neka oruda i zabranjen. Kompresor sabija vazduh na pritisak od 5 bar potiskajuci ga kroz regulator pritiska. PNEUMATSKA INSTALACIJA Pneumatska instalacija na traktoru IMT-539 sastoji se od kornpresora. 5. diskosnim polugama i slicno. Pri kocenju vucnog voza pritiskom na pedale kocnice vrsi se preko zatege desne kocnice i prikljucnog ventila otvaranje prikolicnog voda i ispustanje vazduha iz istog u atmosferu. 5.6. STABILIZATORSKE POLUGE . za koju se vezuje odgovarauca instalacija prikoliceo Na tabli za instrumente s donje desne strane nalazi se dupli manometar koji. Trakior [reba voziti samo po mekim. koriste se stabilizatorske poluge. s obzirom da je vezan odgovarajucim gumenim cevima za rezervoar i prikolicni vod pokazuje stanje pritiska vazduha u rezervoaru (bela kazaljka) i iza noznog kocnog ventila u prikolicnom vodu (crvena kazaljka). kocnog ventil a. letnjirn putevirna a niknko po putevima sa tvrdorn podlogom (beten. Odavde odgovarajucom gume_nom cevi vazduh se odvodi kroz kocni ventil i slavinu do spojnicke glave na traktoru.5. Da bi se onernogucilo horizontal no klacenje donjih traktorskih poluga.

pri punjenju instalacije vazduhom. predkocenje prikolice. jer bi moglo da dode i do prevrtanja istog. I kod ove instalacije. kao i kod svih instalacija kod kojih se vrsi kombinovano kocenje vucnog voza. Pri punom otvaranju noznog ventila crvena kazaljka pada na nulu i to je slucaj maksimalnog kocenja prikolice. Pad pritiska u prikolicnom vodu (predstavljen je razlikom pritiska koje pokazuje crvena i bela kazaljka na dvostrukom manometru u datom trenutku) predstavlja istovremeno intenzitet kocenja prikolice. mora se podesiti tzv. Pri ovome bela kazaljka na manometru treba i dalje da pokazuje pritisak od 5 bar jer se isti ne menja u delu instalacije ispred noznog ventila. pri kocenju vucnog voza neophodno je potrebno da prikolica za izvestan deo sekunde pocne ranije da koci od traktora. Naime. Kod traktora IMT-539 provera i podlesavanje predkocenja prikolice vrsi se na mestu na sledeci nacin: 57 . Napomena: Veoma je vazno imati u vidu da je instalacija spremna za rad tek onda kada. pritisk u istoj dostigne vrednost od 5 bar (obe kazaljke na manometru istovremeno treba da pokazu tu vrednost). kako bi se odrzala stabilnost kretanja vucnog voza. U protivnom bi doslo do guranja pri kretaju vucnog voza kroz krivinu.manometru manifestuje pomeranjem crvene kazaljke ka nuli.

). a pritiskom noge na desnu pedalu kocnice vrsi se kocenje tocka sve dok se ne oseti da kocnica pocinje da koci tocak.3 bar Radni pritisak 1000 min 1 Radni broj obrta Kapcitet (pri 1000 o/min 74 lit/min i pri 5.5 do 2 bar (crvena kazaljka treba sa oznake 5 da padne izrnedu 3 i 3. pri cemu se vodena para iz vazduha kondenzuje i sakuplja na dnu rezervoara. Posle ove operaeije obaveno prilagoditi levu pedalu kocnice desnoj. Prilikom sabijanja vazduha u kompresoru dolazi do zagrevanja istog.3 bar) 1. Pri kocenju vucnog voza prikoliea ne sme da nalece na traktor. Ukoliko je ocitani pad pritiska manji treba povecavatnjem duzine krace zatege desne kocnice podesiti zeljeni pad pritiska. Sa ugasenim motorom vrsi se provera zaptivnosti eelog sistema oeitavanjem opadanja pritiska prikazanom na manometru (obe kazaljke treba da se pornere za 0. U suprotnom.5 bar za vreme od 50 min. rukom se obrce desni tocak.2 KW Snaga (potrebna za pogon kompresora SR . Tehnicki podaci Radna zapremnina 124 cm ' 28mm Hod klipa 75mm Precnik klipa Teorijski kapaeitet pri 2100 o/min 160 lit/min 8 bar Maksimalni radni pritisak 2100 min 1 Maksimalni radni broj obrtaja 5. u tom trenutku kontrolise se dupli manometar. ukoliko nije vee puna. a pri prolazu kroz cevi vazduh se relativno naglo hladi. Ovaj sakupljeni kondenzat ispusta se kroz ventil postavljen na dno rezervoara. Provera predkocenja prikoliee u voznji vrsi se vizuelnom kontrolom. ukoliko je pad pritiska veci.5 na rnanometru). razdvoje se pe dale kocnica. pusti se motor urad i napuni instalacija vazduhom.podigne se zadnji desni tocak traktora. koji treba da pokaze pad pritiska u prikolicnom vodu za 1.treba smanjenjem duzine krace zatege desne kocnice pad pritiska podesiti.

_ ~. Os tale kornandc . __ • • .. Scdiste 2..1..... _ _ _ :\.. turu _ . 1... . Svakih 200 casova rada iii -+ me.3..6. 3 2...-+.. . Elektricna oprema .6.. Upozorcnja 1.. OPSTI DEO ". ". _ .. Prcdnji most 4 -+ Kocnice -+..2. .. _..63.. Spojnica . Opis radnih zahvata koje treba izvesti pri redox nom tehniCkom odrzavanju ~..3. uredaji . _. . Tchnick i podaci 1A. koja ne ulaze u zcrnlju _ .... . Startovanje motora 2..S\ akodncv no J. __..7.. ~ . I.-+A.cea ..7...__ . . Precistac vazduha -+ 2 Menjac.6. 1 A.2... NEOBAVEZNA OPREMA '" .... Svakih -+00 casova rada iii H rncscca . Hidraulik i traktorske poluge 4..1... . __ 3.. __ _ • _.-+._ " 3... Razradivanje 2._...2... . Sistcm za gorivo _ 4.. _" " _ _ . ._ ~ .. Svaih 800 Casm a rada _.5.. ..3.... POSTUpel 1 MERE U TOKU EKSPLOATAClJE TR.. Uredaj za osiguranje od preopterecenja 2.. ~ L Motor .... Podrnazivanjc motora .. ~... I. 12 13 13 13 1-1 _ 1-1 ..6.. 4. . _.. 3..' +1 . ...1.. Normalno starrovanje .. " " I I 1 3 7 7 II I A....1>... RUKOVANJE TRAKTOROM 2... .. " _ __ _ _ .. .5.. Primed pravilnog rukovanja 2..." "..5. .2... __ 3..... ..2.....1.. J~ :17 )7 .2. .. Spoljni prikljucci hidraulika 2.... Uvod 1. 2~ c._ . I ~.l 25 26 " 1(' lh 21'> " .6...-\KTORA... Sistem za hludcnje 4. .1-+ 2_2..6... . Sigurnosni ventil _ Prikacivanje oruda 27.2.~.. Rukovanje hidraulikorn PrJ organi krecu ispod povrsine 2. "..6. Startovanjc po hladnnrn vrernerru 2.5. _ ~ .~ Kornande hidraulika I.~. . ..17 -t... .. _ _ __ .6.. ........ Rukovanje hidraulikorn pT! 2.2. •..7... 16 16 2. " 3 3.17 . ... ".•. ~ ...... Svakih ISO casova rada ...4.2. I.. Posle svakih 10 casova rada . . 4..... • . Svakih 1()OOcasova rada iii 12 rncscci ..... .. tr[]j.... _ 4.2. _ . . .. ... radu nrudirna zemlje radu orudrma hidraullkom _ _..."Iii SADRZAJ I..J _ _ __ Ih 1'1 !II 1:" ODRZAVANJE TRAKTORA ".l_:l -+6 -17 .~. 1'l 'II 31 )) 3. I I..H. Blokada diferencijala 2. Redovna tehnicka odrzavanja I . • _ .. Prikljucno vratilo <!tji se radn: ~...2.. ...I Instrumcnti.. Rad hidraulikom 2.52 59 . .. . rcduktor i zudnji most 4...51 52 S I~ Rcrncnica . " _ " _. .. _ 3...2....1... .....4.~..1. .. Svakih SO casova rada iii svaki mcsce.~..n ~-l -t-t .. Prednji i zadnji tockovi 4.. . 3.....2...._.2...5." • IS IS 2. Izbor stcpcna prenosa 2. Tabel" prcporucenih maziva .. _ ... ._. .. Polazenje i vozcnje .2..... Instrument: i komandni I A.. Prikacivanje u tri tacke " 2...2. 3...'7..

. " ...... ." .. Stabilizutorske poluge 5. .. ... 55 . . " .. Polugusenice i zadnje tockove kuka . .2... . .... .. ." .. ...1l. . .". . ... ' .. . ... . 5.. 5~ 55 .' . ". ." .5" 5(. . Tcgovi za prednje 5.. ". . " . . . .. .. ... " . . . Pncumutska instalacija 60 ... .'...'.5. " .. " '. Autornatska 5A. .)... '" " '. . .5.. .. . . . .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful