TRAKTOR

IMT
539

UPhlTSTV

A

za rukovanje i odriavanje traktora IMT -539

IMr
~

INDUSTRIJA MASINA I TRAKTORA 019455

BEOGRAD

TRAKTOR IMT-539 proizvodi Industrija masina i traktora, Beograd MOTOR Industrija M 33/T -LP proizvodi motora, Rakovica uslove prema pravilniku
0

Traktor IMT-539 kao poljoprivredni traktor ispunjava stiti na radu u poljoprivredni (Sl. list SFRJ br. 34/68). Industrija rnasina i traktora zadrzava

za-

pravo izmene objavljenih

podataka

bez prethodnog

obavestenja.
Podaci
0

ovorn prirucniku

tacni su na dan izdavanja.

SYa prava za stampu i slike zadrzava: Industrija rnasina i traktora Beograd

@
Izdanje: 2 IMT-

IMT

1982~T1RAZ:15000

koje se mogu lako obaviti. prepustiti nasirn servisnim centrima. OPSTI OEO 1. Napominjemo. Pre upotrebe traktora. Servisne mere. S obzirom na to. Za odrzavanje i popravku traktora koristite originalne delove koje mozete nabaviti kod ovlascenih servisnih zastupnika iii direktno u fabrici. traktora IMT-539. LJPUTSTVA ZA BEZBEDAN RAD Pre nego lito se pristupi bilo kakvom radu sa traktorom proueltl UPUTSTV A i zapamtiti sledeee: Traktor voziti sarno sa ispravnirn kocnicama kretati i upravljacern. koji za to imaju skolovano osoblje. na Vasern traktoru moze biti ugraden deo koji funkcionalno odgovara objasnjenju dok se oblikom malo razlikuje. fabrika ne priznaje nikakvu odgovornost. 1. PAZNJA! Uputstvo je prilagodeno osnovnom rnodelu.1. Neopterecen bez opasnosti traktor {lloze se sigurno od prevrtanja: . polito se tada gubi pravo na garanciju. osirn podmazivanja i jednostavnijeg odrzavanja. a njegov vek trajanja dug. molimo Vas da na ovakve stvari ne obracate paznju. Dobro poznavanje i prakticna primena Uputstva. UVOD Traktor IMT-539 izraden je po savremenim koncepcijama 5tO ornogucuje njegovu upotrebu u svim uslovima i na najtezim terenima. ukoliko na pojedinim delovima traktora u toku garancije dode do kvara usled nepravilnog rukovanja iii odrzavanja. Takode. savetuje se korisnicima da pazljivo prouce sva UPUTSTV A. Zbog ovoga. da u toku garantnog roka ne treba podesavati i rastavljati pojedine delove traktora.1.2. Identifikacija traktora se obavlja brojevima traktora i motora. ornogucuje da traktor bude spreman i siguran za upotrebu.

Pre ne_gosto se otkaci orude sa traktora. Smanjiti brzinu pri zaokretanju i na nizbrdicama kako bi se izbeglo prevrtanje (obratiti paznju pri voznji sa punom prikolicom). Nije dozvoljeno raditi sa traktorom u. Pri voznji podele kicnica moraju biti spojene. jer bi se u suprotnom slucaju i mehanizam oruda pokre- . ugasiti motor. Kada prikljucno vratilo dobija pogon preko transmisije (od zadnjih tockova) pre pokretanja traktora unazad isto iskljuciti.lli .zatvorenoj zgradi.na uduznorn nagibu od 33° . Na pumpi za ubrizgavanje goriva. Nije dozvoljeno da se pri voznji pored vozaca vozi jos neko Iice. Startovanje motora vrsiti sarno preko prekidaca za startovanje. jer u slucaju naglog kocenja sarno jednog tocka moze doci do prevrtanja traktora. U slucaju da dode do pregrejavanja motor a nije dozvoljeno otvaranje poklopca hladnjaka. Ne ostavljati motor da radi dok se vrsi intervencija na traktoru. Ne dolivati gorivo dok motor radio Ne pusiti za vreme sipanja goriva u rezervoar i za vreme intervencije. ubaciti menjac u brzinu i povuci parkirnu kocnicu. regulatoru broja obrta i na brizgaljkama ne vrsiti nikakva podesavanja iii opravke bez ovlascenog strucnog lica. Pri voznji na nizbrdici obavezno drzati ukljucen stepen prenosa. Postaviti zastitnu kapu preko prikljucnog vratila kada se isto ne koristi.na bocnom nagibu od 23° Traktor sa prikljucenim nosenim orudem moze se kretati bez opasnosti od prevrtanja ukoliko ugao nagiba nije veci od 200.. Sacekati da se motor ohladi.. Nezavisno kocenje (razdvojene podele kocnica) rnoze se koristiti sarno pri manjim brzinarna i radu na polju. Na neravnom i klizavom terenu voziti manjim brzinama.

Visinu poteznice podesiti tako da se ostvari dozvoljeno opterecenje prednjeg mosta. . Kod pogona preko kardanskog vratila obavezno koristiti odgovarajuce zastitnike kako ne bi doslo do povrede rukovaoca. Ne srne se koristiti ni za vucu prikolice. vee ga spustiti na zernlju. za bezbedan i trajan rad. Osiguranje oruda koje je prikljuceno za traktorske poluge vrsiti sarno originalnim klinovirna koji se isporueuju uz traktor (vezani su za poluge).t tao u suprotnorn smeru. Automatsku kuku koristiti sarno za vucu odgovarajuCih jednoosQYinskjb_prikolica a za dvoosovinske prikolice koristiti poseban uredaj. U svernu se pridrzavati uputstava 0 redovnom tehnickom i periodienorn odrzavanju traktora. Na nose no orude ne tovariti nikakav dodatni teret. Traktor se ne srne koristiti za zastitu bilja hernijskirn sredstvima (otrovima) ukoliko nije opremljen herrnetickorn kabinorn. kada nije u upotrebi. Zglob gornje traktorske poluge ne srne se koristiti za vucu. sto rnoze da izazove nepredvidene srnetnje i opterecenja. Pri kocenju oruda na poluge rukovaoc ne srne da se nade izrnedu traktora i oruda. Klateca poteznica se ne srne koristiti za vucu prikolice. Poteznica na traktorskirn polugarna se nesrne koristiti za vucu. Svi vijci i navrtke treba da budu dobro pritegnuti. Ne ostavljati crude u podignutom polozaju. potrebno za sigurno upravljanje (traktor se ne srne propinjati). ukoliko nije ukrucena postojecim kosnicirna.

proizvodac. i ostalih sest redni broj proizvoda od dana pocetka proizvodnje. Tablica na Vasern traktoru sadrzi sledece brojeve: u polju sa slovom '? upisan je broj uverenja isptave 0 zastiti na radu. godina izrade. . BROJ MOTORA Nalazi se na levoj strani motora sa gornje zadnje strane. tip traktora. drugi i treci. snaga KW. broj traktora koji je sastavljen od devet brojeva cije je znacenje: prvi broj. broj obrtaja motora.BROJ1RAKTORA Nalazi se na instrument tabli.

pornocu rotacione pumpe Zarnenjive. .3.F2.25 mm Mernbranska • Navedene vrednosti za snagu i obrtni moment odgovaraju standardima: JUS M.270.1.4:1 1-2-3 28.5 KS) 15.02S.3 daNm (kpm) suve.5 KW (36.3 i BS.649/58. SAE J.30 mm 0.4 mm 127mm 2500cm3 17. livene Uljem pod pritiskom. Razvod Izduvni ventil Usisni ventil Zazor ventila U hladnom stanju U toplom stanju Pumpa za dovod goriva Otvara 46 pre UMT Zatvara 10° posle SMT Otvara 13 pre SMT Zatvara 43°posle UMT 0 0 0. DIN 6270. TEHNICNI Motor PODACI Proizvodac Tip Broj cilindara Precnik cilindara Hod klipa Radna zapremnina Stepen kompresije Red paljenja • Snaga motora na zamajcu pri 2000 min-I Snaga na prikljucnom vratilu pri 2000 min-I • Maksimalni obrtni momenat pri 1300 mirr? Kosuljice cilindara Podmazivanje Industrija motora Rakovica M33/T-LP cetvorotaktni dizel mOLOr 3 91.2.1.7 KW (39 KS) 26.

67 Brzina kretanja traktora pri broju obrtaja radilice 1300 mirr? 2000 mirr? 1.4 I II III IV V VI spori hod unazad brzi hod unazad -I- .50 137.85 7.25 18. frikciona.13 5.166: 1 i sa ugradenim diferencijalom Ukupni prenosni odnosi i brzine kretanja u km/h (sa gumama 1l.96 1.Pumpa za ubrizgavanje Regulator broja obrtaja Pritisak podesavanja brizgaljke Staticki ugao ubrizgavanja Precistac goriva Precistac vazduha Precistac ulja Spojnica Menjae Tip menjaca Broj stepeni prenosa Ukupan broj stepeni prenosa (sa planetarnim reduktorom) Reduktor menjaea Tip Prenosni odnos Prenos u zadnjem mostu Linijska Mehanicki 165 bar 200pre SMT 2 precistaca i 1 predprecistac Sa uljnim kupatilom Integralni precistac Suva.2/1Ox28 R-570 mm) Stepen prenosa Prenosni odnos (ukupni) 205.69 37.36 2.16 14.74 5.03 3.00 74.67 150.43 8.1 Prenos pod pravim uglom izveden preko konusnog i tanjirastog zupcanika sa prenosnim odnosom 6.02 2.41 2. dvostepena sa dva diska Sa pomerljivim zupcanicima Tri za hod unapred i jed an za hod unazad Sest za hod unapred i dva za hod unazad Planetarni 4.85 11.36 12.09 3.55 23.37 34.67 51.75 8.

Sigrunosni ventil je podesan na 175 bar 12 lit/min pri 2000 m? radilice motora 813 daN 1000 daN 2972mm Kapacitet pumpe Moe dizanja na krajevima traktorskih poluga u transportu Za rad na polju i kratkom rastojanju Gabaritne dirnenzije traktora Ukupna duzina 5 .601 2.2/1Ox28 Gume na prednjim tockovirna 1.78:1 Broj obrta prikljucnog vratila (min-I) 540 720 Priblizno 48. Ll.PrikljucRo vratiln Tip Prenosni odnos izmedu motora i prikljunog vratila (pri pogonu direktno od motora) Broj obrta motora min I 1500 2000 Predeni put zadnjeg tocka za jedan obrt prikljucnog vratila (pri pogonu preko transmisije) Uredaj za blokiranje direrencijala Kocnice Tip kocnice Delovanje kocnica Upravljaek! rnehanizam Teekovi Prednji tockovi Zadnji tockovi Pritsak u gumama Hidraulik Ozljebljeno. precnika 34. nezavisno iii istovrevremeno Puzni prenosnik sa putujucim kuglicama Sa celicnim diskovima i gumama 6 x 16 Sa celicnirn diskovima i gumama 11. cilindrom podiznog uredaja i tri razvodna prikljucka.9 mm (13/8' ') Po JUS M.3 em sa kandastom spojnieom i noznom komandom Mehanicke. sa papucama smestenirn u dobosu kocnice Na zadnje tockove.8 bar Gume na zadnjim tockovirna 1 bar Cetvorocilindricna pump a smestena u centralnom kucistu sa razvodnim ventilorn.

95 8.bez balasta Kolicina goriva.85 12V 1 korn. uljem i vodom Najveea dozvoljena vuena sila traktora sa balastom .4 kucistu mehanizma 30 0. 97 Ah .zadnji tockovi Poteznica Visina od tla Normalna visina poeznice Precnik okretanja Sa upotrebom nezavisnih Bez kocenja Teiina traktora Sa gorivom.Ukupna sirina (sa nonnalnim razmakom 1625 mm 1372mm tockova) visina Uzduzna prolaznost posredini ispod osovine Rastojanje osovine Razmak tockova Prednji tockovi Zadnji tockovi Normalan razmak: predni tockovi .) 35 7 0.5 0. ulja i vode Rezervoar za gorivo Ulje u motoru Ulje u precistacu vazduha Ulje u menjacu i centralnom Ulje u kucistu upravljackog Voda u sistemu za hladenje Ulje u kucistu remenice Elektricna oprema Napon instalacije Akumulator Ukupna (»klirens«): 320mm 533mm 1830mm Od 1200 do 2000 mm Od 1200 do 1900 rnm 1200mm 1300mm 279 do 610 mm 502 mm kocnica 2950mm 3260 mm (pri razmaku 1200 mm) tockova od 1440 kg 1200 daN 800 daN (lit.

Ampermetar C. Rucica za gas F. Traktometar E. INSTRUMENTI Instrurnenti se nalaze na posebnoj tabli koja je smestena neposredno ispred vozaca. INSlRUMENTI I KOMANDNI UREDAJI Svaki korisnik novog traktora. Dupli manometar K.4. Prekidac zadnjeg fara H. A. 1. pre pocetka eksploatacije. Dugme komande za gasenje motora J. Prekidac prednjih farova G.1. Manometar D.4.1. Prekidac migavaca L. Termometar 7 . Prekidac grejaca i startera B. Dugme sirene I. potrebno je da se upozna sa rasporedom komandi i nacinom njihove upotrebe. Pozeljno je da svaki rukovalac traktora stekne navike da cesto osmatra instrument tablu kako bi mogao odmah primetiti svaki znak nepravilnog rada i blagovremeno intervenisati.

Prekidac grejaca i startera (Opsirno u poglavlju startovanja motora) A 1013 Ampermetar B Ornogucuje rukovaocu kontrolu rada osnovnih elemenata elektricne opreme motora . Normalan pritisak ulja za podmazivanje motora ce biti sve dok se kazaljka instrumenta nalazi u oblasti obelezenoj zelenom bojom. pokazuje pritisak kojim se vrsi podmazivanje.diname i akumulatora Manometar c Pri radu motora. .

dugo svetIo prednjih farova. broj obrta prikljucnog vratila i remenice kao i broj sati rada traktora. Pri ovome prekidac fara F treba da bude u pocetnorn polozaju. Prekidae zadnjeg fara G Paljenje zadnjeg far a vrsi se izvlacenjern dugmeta prekidaca. Rucica za gas E Pomeranjem rucice nadole. polozaj 2 .prednje i zadnje svetIo. pomeranjem navise broj obrta se smanjuje.Traktometar D Ovo je instrument na kome se mogu ocitati broj obrta motora. 1025 . brzina kretanja traktora za svaki stepen prenosa. povecava se broj obrta motora i obratno.oborena svetIa i polozaj 3 . Prekidat svetla i prechijih farova F Okretanjem kljuca u desnu stranu pale se: poloiaj I .

10 . Pre ponovnog startovanja motora osloboditi osigurac. 1015 Dugme komande za gaiienje motora I Povlacenjern ovog dugmeta prekida se rad motora. a bela kazaljka pritisak u instalaciji traktora.Dugme sirene H Ukoliko se kljuc prekidaca F nalazi u pocetnorn polozaju. Dupli manometar J Sluzi za kontrolu pritiska vazduha u pneumatskoj instalaciji traktora na kome je ugraden kompreSOL Crvena kazaljka manometra pokazuje pritisak u kocionorn vodu prikolice. pritiskom na dug me ukljuciti sirenu. moguce je.

U toku normalnog rada traktorom pedal a spojnice mora biti potpuno pustena. Sastavni deo prekidaca je signalna sijalica koja se pali i gasi istovremeno sa prednjim i zadnjim migavcirna. Najpovoljnija temperatura za rad motora iznosi 900C. Pedala ima dva hoda: prvi hod . Termometar L Sluzi za merenje temperature vode u sisteu za hladenje. vcza se ostvaruje prilikom pustanja pedale. OSTALE KOMANDE TRAKTORA Rueica menjaea Rucicu menjaca pomerati tacno prema semi oznacenoj na centralnom kucistu u obliku slova »H« prilikom izbora prenosa.hod kojim se iskljucuje transmisija.hod kojim se iskljucuje istovremeno pumpa hidraulika. Drugi hod pocinje onog momenta kad se na pedali oseti povecani otpor.4. Startovanje motora se moze izvrsiti sarno kad se rucica nalazi u neutralnom polozaju »P«. Pritiskom na pedalu rastavlja se veza motor .rnenjac i obratno.2. Granica prvog i drugog hoda pedale se lako osete. drugi hod . Rucica planetarnog reduktora Koristi moguce BH P SH se zajedno sa rucicorn menjaca. Pedala spojnice Koristi se pri polazenju traktora i pri promeni stepena prenosa. 11 . 1.Prekidac migavca K I Prekidac migavca se aktivira pomeranjem na onu stranu na kojoj se zeli dati trepcuci signal. prikljucno vratilo i transmisija. Rucicu je postaviti u tri polozaja: brzi hod neutralni polozaj i spori hod Raspored polozaja dat je na centralnom kucistu.

3. Rueica za ukljucivanje prikljucnog vradla Nalazi se na levoj strani centralnog kucista. KOMANDA HIDRAULIKA Sluzi za komandovanje hidraulicnog sistema traktora a samim tim i orudima koia se kace preko traktorskih poluga (opsirnije u poglavju »Rukovanje traktorom«). Kad su pedale rastavljene. Trajno kocenje traktora ostvaruje se osiguracem Isti se ukljucuje rukom.Pedale kocnica Pri voznji u transportu. 1. pedale kocnica moraju biti spojene. Spajanje se obavlja rucno kljucern B. c 12 . moze se obaviti pojedinacno kocenje i to sarno u cilju smanjenja poluprecnika zaokretanja. Izborom polozaja rucice pogon prikljucnog vratila moze biti direktan od motora iii preko transmisije.4. dok se pri pritisku na pedale automat ski sam iskljucuje.

Cesce i pazljivije kontrolisati i po potrebi pritezati zavrtke i navrtke. Obaviti servisne preglede prema uputstvu datom u servisnoj knjizici.Posle prvih 25 do 50 sati rada obavezno zameniti ulje u motoru (dalje zamene ulja obavljati prema preporukama datim u poglavlju »Odrzavanje traktora«). RUKOV ANJE lRAKTOROM 2. Korisno je da se povremeno.1. Izuzetno se dozvoIjava i obavljanje tezih radova ali sarno pri nizim stepenima prenosa (I iIi II). .Prvih 50 sati rada traktor koristiti sarno na laksim radovima. . Podizanjem iste sediste se odbravljuje a spustanjem zabravljuje.4. Zavisno od tezine rukovaoca rucicom »A« se dovodi zavrtanj na skali. 2. Rucica »B« ornogucuje primicanje iIi odmicanje sedista u odnosu na upravljac. . na odgovarajucu brojku koja odgovara tezini rukovaoca.4. RAZRADIVANJE Postupak praviInog razradivanja najboIje ce se obaviti ukoliko se strogo postuju sledece preporuke: . SEDISTE Opremljeno je hidraulickim amortizerom.1. Proveravati cesce zategnutost kaiseva ventilator a i diname. na primer svakih 10 sati rada traktor maksimaIno optereti stirn da ovo ne traje duze od 5 do 10 minuta.Posle prvih 100 sati rada obavezno zameniti ulje u centralnom kucistu. Podesavanje se rnoze regulisati u rasponu od 60-120 kg. 13 .

Da Ii je traktor ukocen. zavisno od spoljasnje temperature 5 do 20 seundi. d) Kljuc u prekidacu grejaca i startera okrenuti udesno. 2. Da-li u sistemu za hladenje ima dovoljno rashladnog sredstva. b) i c). Kljuc u prekidacu grejaca i startera okrenuti ulevo do prvog zuba.2.2.2.1. tim se motor upali kljuc pustiti a rucicu gasa vratiti do pred kraj hoda. NORMALNO STARTOVANJE Startovanje pri temperaturi iznad 0° C obaviti: a) Rucicu za gas povuci dole do kraja. STARTOVANJE MOTORA Pre pustanja motora urad potrebno je proveriti: Da Ii u rezervoaru ima dovoljno goriva. c) Pedalu spojnice pritisnuti do kraja. Da Ii je rucica planetarnog reduktora u neutralnom polozaju »P«.2. 14 . Nakon toga okretanjem kljuca do krajnjeg levog polozaja pokusati sa startovanjem. Da Ii je komanda za gasenje motor a pustena.Da Ii je traktor ukocen. . Da Ii je nivo ulja u koritu motora u propisanim granicama.2. Da li je slavina za gorivo (ispod rezervoara) otvorena. 2. Zadrzati ga u ovom polozaju. b) Rucicu planetarnog reduktora postaviti u polozaj »P«. Da Ii je rucica prikljucnog vratila motora u srednjem polozaju. STARTOV ANJE PO HLADNOM MENU VRE- Ukoliko je spoljasnja temperatura ispod 0° C postupak startovanja motora je: Isto kao i kod a).

postepeno dodavati gas i otpustati pedalu spojnice.3..4. 2. Zeljenu brzinu kretanja regulisati rucicorn za gas.:::==:. traktor zaustaviti i ukljuciti nizi stepen prenosa. bez obzira na uslove. U toku voznje nesme se vrsiti promena stepena prenosa. postupak ponoviti nakon 10 do 15 sekundi. Posebnu paznju treba obratiti radu pedala spoj nice i kocnica.!1036~ . 2.Rad elektropokretaca pri startovanju ne sme biti duzi od 10 sekundi. 15 L- . ako motor ne proradi obratiti se najblizjoj servisnoj radionici. Spojnicu koristiti sarno pri iskljucivanju pogona prikljucnog vratila..!. Napomena: Ako motor ne proradi ni posle vise ponovljenih pokusaja. Najvaznije je u svim uslovima rada imati izvesnu rezervu za savladivanje dopunskih nepredvidenih otpora.. proveriti sve elemente koji su pomenuti u uvodu kao i postojanje vazduha u sistemu._ __ . POLAZENJE I VOZENJE osigurac skakavice kocnice otpustiti..__ . pedalu spojnice pritisnuti do kraja. Ukoliko se u radu oseti preopterecenje. IZBOR STEPENA PRENOSA Odreden stepen prenosa nije moguce preporuciti i njega koristiti s obzirom na postojanje vrlo razlicitih uslova rada u koima se traktor koristi pa do odredenih agrotehnickih normi koje se propisuje u odredenim momentima. Nakon ovoga. Posto traktor krene. Ukoliko motor ne proradi...:.. izabrati zeljeni stepen prenosa. nogu potpuno sklonuti sa pedale spojnice. Trenutno rasterecenje pritiskanjem spojnice nije preporuceno obzirom na to da dolazi do brzog propadanja spojnice.

Potpuno oslobadanje pedale postize se: 1. Napomena: Ne ukljucivati pedalu blokade kada motor radi sa velikim brojem obrta i kada se zadnji tocak obrce brzo. podesavanje velicine radnog otpora odnosno duzine zahvata oruda. RUKOV ANJE HIDRAULIKOM PRI RADU ORUDIMA CUI SE RADNI ORGANI KRECU ISPOD POVRSINE ZEMUE A. Momentalnim iskljucenjem spojnice traktora. U daljem izlaganju objasnice se rad sa orudirna ciji su radni organi u toku rada.6. kao sto je vee receno.2. 2.1. Kocnice koristiti sarno spojene dok se nezavisne mogu koristiti sarno pri manjim brzinama. Rucica za kontrolu polozaja Rucica za kontrolu vuce Podesivi granicnik Navrtka za ogranicenje hoda rucice Ovde se misli na rad plugovima. RAD HIDRAULIKOM Komandovanje je. D. Ovirn rucicama ornogucene su sledece funkcije hidraulika: podizanje iIi spustanje oruda. B. Skretanjem malo sa linije voznje. pomocu dye rucice. tanjiracarna. podesavanje brzine reagovanja odnosa brzine spustanja. 3. 2. Zabranjeno je drzati stalno ukljucenu blokadu jer je to stetno a nije moguce ni okretanje traktora.6. ispod povrsine zemlje iii su iznad a oruda su nosena na traktorskim polugama.5. BLOKADA DIFERENCIJALA Koriscenje blokade diferencijala preporucuje se u slucajevirna kada je teren klizav i prijanjanje tockova nije isto za oba tocka. Laganim kocenjern desnom iii levom kocnicom. kultivatorima i drugim orudima pri cernu treba koristiti obe rucice. Voditi raenna da pedala blokade bude iskljueena pre zaokreta na kraju brazde. Zabranjuje se iskljucivanje spojnice pri kretanju traktora na padinama. 16 . C. 2.

Zadrzavajuci na taj nacin radni otpor nepromenjen i sprecavajuci time preopterecenje traktora. Isti se postavlja tacno naspram rucice (ose treba da im se poklapaju) i osigurava nareckanom navrtkom. dubina zahvata ce takode predstavljati jednu staInu vrednost. ako spespecificni otpor zemljista trenutno poraste. Ukoliko je pri tome specificno odnosno jedinicni otpor zemljista nepromenljiv. hidraulik ce orude pustiti dublje u zemlju. Slicno. Kontrola dubine rada balansna opruga Napred opisano autornatsko reagovanje hidraulika ostvaruje se dejstvom balansne opruge. Medutim. tj. rucicorn komande za vucu se podesava zeljena dubina zahvata. Obeleiavanje izabrane dubine zahvata Zadrzavanje iste dubine zahvata pri svim pr-ohodima ostvaruje se obelezavanjem polozaja rucice komande za vucu podesivim ogranicnikom. odnosno kada. konstantan. Rad orudem podeiiavanje dubine zahvata Kada je orude postavljeno u radni polozaj. zadrzavajuci opet nepromenjenu ranije podesenu velicinu sile radnog otpora. Veca dubina zahvata se ostvaruje spustanjern rucice na dole. U ovom polozaju se orude podesava za obavljanje odredenih operacija. je spusteno na tlo. 17 . nezavisno od oblika i profila zemljista po kome se traktor krece.SpuStanje oruda u radni poloiaj Obavlja se iskljucivo rucicom komande za polozaj i to pomeranjem nadole. hidraulik ce automatski malo izvuci orude. nailaskom na primer na neku utabanu iIi tvrdu zemlju. ukoliko se u radu naide na neki rastresiti sloj koji daje manji specificni otpor.

»BRZO« reagovanje se koristi pri radu sa teskim orudima i na zernljistu nejednakog otpora. zernljista iii od tezine oruda. V polozaju »SPORO«. sto je pri cestoj upotrebi vrlo stetno. Preparucuje se izbor dovoljnog sporog reagovanja 3 da se pri ovom ne omoguCi potrebna kontrola dubine rada. Na ovo se mora obratiti posebna paznja posto je upotreba rucice komande za vucu za ovu svrhu vrlo setna. Vkoliko se orude na kraju prohoda podize u transportni poloza] rudicorn komande za vucu.1 . brzina reagovanja se smanjuje ova se primenjuju u slucaju »poskakivaaja« oruda u radu. koristeei za to rucicu komande za polofa]. Kada se u pocetku rada definitivno odredi najpovoljnija brzina reagovanja odgovarajuci polozaj rucice komande za polozaj treba obeleziti nareekanorn navrtkorn. Na kraju prohoda crude treba ponevno podici u transportoi polozaj. brzina reagovanja hidraulika rnoze nekad biti suvise mala iii pak suvise velika. Da bi se stoga ovakav rad onernogucio ne treba nikad zaboraviti na tacno postavljanje ranije pomenutog podesivog granicnika posto on pored ranije navedenog ima i ovaj zadatak. 18 III I' I . Rucica komande za vucu zadrzava se u izabranom poloiaju. a U slucaju da je sila istezanja u gornjoj poluzi manja od oko 454 daN (kp) doei ce do etvaranja sigurnosnog prelivnog ventila (vidi kasnije). Podesavanje brzine reagovanja vrsi se pornocu ruciee komande za polozaj u donjem delu kvadranta obelezenog sa »REAGOVANJE«. Za ovaj rad rukovaoe mora biti izuzetno vest s obzirom na to da je odrzavanje stalne dubine rada vrlo otezano.Podesavanje bnine reagovanja Zavisno od specificnog otpora. posto se ova rucica koristi za dizanje oruda 03 kraju prohoda odnosno za spustanje na pocerku sledeceg.

koja je izazvana spustanjern oruda rucicom komande za poloza]. transportni sanduk itd.~. zgrtac. RUKOVANJE HIDRAULIKOM PRJ RADU SA ORUDIMA KOlA NE ULAZE U ZEMUU Rukovanje hidraulikom pri radu sa orudima koja ne ulaze u zemljo ili koja samo delimicno zahvataju gornje slojeve (ravnjac. Treba odgovarajuei podesivi granicnik. To drugim recirna maci da se kornandovanje orudirna ave VI te uglavno vrsi preko rucice komande za polozaj i to u gornjem delu njenog kvadranta. bet obzira na velicinu radnog otpora.6. Pri tome. Da bi se jednom izabrana i odredena visina mogla ponovo ostvariti postoji i na kvadrantu ove rueice odgovarajuci podesivi granienik.). Spustanje oruda se ostvaruje pomeranjem rucice unapred a podizanje vracanjern unazad. znamo je jednostavnije svodi se uglavnom na kontrolu polozaja. Zbog toga je sistem za kontrolu polozaja vezan za sigurnosni uredaj za zastizastitu od preopterecenja.) kod kjih je tehnoJogijom posla vazno da se ostvari stalna dubina rada. 'Treba napomenuti da se pored ave funkcije (i pored ranije oplsane mogucnosti podesavanja brzine reagovanja) pomocu rucice komande za polozaj moze postici i odrlavanje stalne dubine zahvata oruda Ciji su radni organi ispod povrsine zernlje.). prednji ravrrjac itd. To znaci da se svako orude ove vrste moze postaviti i zadrzati tacna na onoj visini koja je prirodom posla i samom konstrukcijom oruda porrebna (videti 51. Ovakav nacin rada ima prakticne primene pri koriseenju izvesmih oruda (sejalica. ranije opisan mebanizam reagovanja hidraulika na promena otpora zemlJista se moze iskljuciti ukoliko je sila u balasnoj opruzi. ali same u slucaju da je podesena sila radnoga otpora rucicom komande za vueu veca od stvamog radnog orpora koji je ostvaren spustanjem oruda rucicom komande za poloiaj. svakom polozaju rucice odgovara jedna odredena visina oruda od tIa. 1') .2. rnanja od sile koja je podesena rucicom komande za vucu. Drugim reeirna.

20 I . Ovim se obezbeduje zeljena brzina reagovanja i potrebna dubina oranja. Oranje i kultivacija Pri radu plugom. Plitka kultivacija i rad sa teskim orudima Komandne rucice postaviti u polozaj dat na slici pri radu tanjiracom. VILNOG RUKOV ANJA KOMANDAMA HIDRAULIKA A. 2. C. pri ljustenju strnjista itd. . II . vadilicom krompira i drugim orudima komandne rucice bi trebalo da su u polozaju kao na slici. Pri podizanju oruda u transportni polozaj na kraju prohoda rucica vuce ostaje u prethodnom polozaju. sadilicom krompira. Transportni polozaj Rucica komande za polozaj je u gornjem polozaju.6.Upozorenje: Pri radu ruCicom komande za polozaj treba voditi racuna da se ista ne pomeri brzo iz oblasti za kontrolu polozaja u oblasti za podesavanje brzine reagovanja. poSto Ce prikaeeno orude u tom slueaju naglo pasti na tlo. podrivacern kultivatorom sa oprugama. Ovo je narocito opasno ukoliko se traktor nalazi na nekoj tvrdoj podlozi. kultivatorima. PRIMERI PlU. pri cemu je rucica vuce sasvim dole.11 . B.3.

Rucica B se postavlja izmedju 2 tacke na njenom kvadrantu iii malo ispod njih. dubina rada se odredjuje rucicom A (u gomjem delu njenog kvadranta). setvospremacern. Rucica B pri ovome mora biti u donjern delu svog kvadranta . drljaca. prednjim ravnjacern. sejalieom za kukuruz. . skupijac sena. Rad nosenbn orudjima Rad nosenim orudjima (radni organi ne ulaze u zemlju). rasip. E.bira visina orudja. rucicu komande za vucu pomeriti i donji deo kvadranta. Napajanje hidraulicnih instalacija prikljucnih oruda (bez zadrzavanja donjih traktorskih po- luga) U slucajevima kad se zeli napajati hidraulicna instalaeija prikljucnog oruda iz instalaeije hidraulika traktora rucice se dovodi u polozaj dat na sliei.ac vestackog djubriva. R.ad tesklm orudjima (radni organi su ispod pomine zemlje) Rad univerzalnom sejalieom. uslovljava upoirebu rucice A. teskom klinastom drljacom. F. rotofrezom.D. Njome se regulise . Kad se javi potreba da se uije vrati nazad u centralno kuciste traktora. transportni veliki sanduk. nosena prskalica.sasvim dole.

pri radu orudima ciji se radni organi krecu ispod povrsine tla. Traktor ce se tom prilikom zaustaviti a rukovaoc treba da orude podigne. SPOUNI PRIKUUCCI HIDRAULIKA Vezivanje cevovoda rnoguce je na mestima datim na slici.6. moze doCi do naglog povecanja radnog otpora (skrivena prepreka na primer). pre.2. SIGURNOSNI VENTIL U slucajevima kad se donjim polugama pokusava podizanje tereta koji je iznad dozvoljenih 817 . 2. 2. de traktorom preko prepreke i potom nastavni rad. Koriste se za slucajeve kad je u obavljanju funkcije oruda potrebno obezbediti prititisak ulja iz hidraulicnog sistema traktora.6.6. Komandovanje rucicama dato je u tacki D.4. UREDAJ ZA OSIGURANJE OD PREOPTERECENJA U izvesnim slucajevirna.5.6.

veca manevarska sposobnost u radu orudima. tj.7. Pri ovome treba voditi racuna da lanci granicnici. PRIKACIVANJE U TRI TACKE Osnovne prednosti ovog nacina prikacivanja u odnosu na klasican za vueena oruda su: lakse rukovanje orudima u radu. Posle ovoga.kg. vozeci ga u hodu unazad (najbolje u sporom hodu). pride orudu na pogodan nacin. poboljsana vucna svojstva.zv. treba prvo prikaciti levu donju traktorsku polugu. Osnovni nacin je prikacivanje za traktorske poluge. iIi podizanje oruda rucicom komande vuce (pri tom je rucica komande za polozaj u donjem delu kvadranta) dolazi do preopterecenja hidraulika. ne budu usukani i da njihove kotve budu pravilno postavljene (lanac mora biti zakacen iznad ose prikljucnog vratila). Ovakav rad treba izbegavati s obzirom da dovodi do slabljenja rnoci dizanja hidraulika. odnosno prakticno da sprece udaranje oruda u zadnje tockove traktora. vrsi se prikacivanje i desne donje traktorske poluge. »Neobaveznu opremu«. 2. Donje traktorske poluge Kada se traktororn. Zastita sistema je sprovedena preko sigurnosnog ventila. koja je postavljena na desnoj podiznoj poluzi. PRIKACIVANJE ORUDA Moze se obaviti na vise nacina.1. laksi transport. uz pomoc rucice za izravnavanje. Da bi se prikaceno orude potpuno izravnalo u odnosu na traktor iIi da bi se znalo tacno koliko 23 . povisena ekonomicnost rada. koji imaju zadatak da sprece njihanje oruda u horizontalnoj ravni (levo=desno).7. 2. niza cena oruda zbog manje tezine. Svi ostali nacini obavljaju se koriscenjern posebne opreme koja spada u t. u tri tacke.

Upozorenje: Najstrozije se zabranjuje da se zglob gornje traktorske poluge koristi za bilo kakvu vucu. Pri radu sa donjim traktorskim polugama treba voditi racuna da je dozvoljeno opterecenje (moe dizanja) u zgIobovima donjih poluga 817 kg. Kad se ovaj zljeb poklopi sa gornjom ivicom donjeg dela podizne poluge (sa unutrasnjim navojern). Pre prikacivanja ove poluge treba podesiti njenu duzinu. ABC- Donja traktorska poluga Lanci granicnici Gornja traktorska poluga DE- Rucica za izravnavanje Podizna poluga 24 .dati polozaj odstupa od horizontalnog. Uputstva 0 izboru duzine gornje traktorske poluge za rad sa odredenim orudirna. na vretenu odizne poluge sa rucicorn za izravnavanje postoji jedan kruzni zljeb. Gornja traktorska poluga Gornja traktorska poluga se prikljucuje kada su vee prikacene obe donje poluge. Duzina poluge se moze menjati od 575 do 770 mm. mogu se naci u odgovaraucimim prirucnicima za njihovo rukovanje i odrzavanje. orude je u odnosu na traktor potpuno poravnato. a u zavisnosti od oruda sa kojima treba da se radio Ovo podesavanje se vrsi preko zavojnog vretena.

bez ubacivanja rnenjaca u neutralni polozaj radi odrzavanja pogona pumpe hidraulika. omogucujc neprekidan rad sa orudirna kao sto su kosacica i presa za eno. 25 . ZaStitni elementi prikljucnog vratila Na slici je prikazan zastitni element prikljucnog vratila (kapa). Sta vise. ukoliko se koristi u raou sa na primer orudima za sakupljanje sena. I obezbeduje 720 min. prikljucnog vratila i pogon preko rransrnisije. dok po redno vratilo prikljucnog vratila obrce purnpu hidraulika. e preporucuje se ovakav pogon U obavljanju teskih radova. rukovaoc koji radi utovarivacern moo ce da rukuje neprekidno vilarna. Osiguranje prikljucenog kardanskog zgloba izvodi se pornocu krufuog zljeba. Traktor ne sme da bude u pokretu. sejanjev rasipanje dubriva I druge laksc radove. Pogon prikljucnog vratila Kod ukljucivanja i iskljucivanja pogona prikljucnog vratila od motora pedalu spojnice treba pritisnuti do kraja drugog hoda. Ovaj pogon prikljucnog vrarila koji je primenjen na traktoru IMT-539 sa dvostepenorn spojnicorn. Zavisno ad nacina na koji se ostvaruje pogon prikljucnog vratila. imamo: direktni pagan ad motors koji pri normalnom broju obrta]a motam od 2000 min.7. koji dobijaju pogon od traktorskog motora. tj. treba da stoji u mestu. dok se vrSi ukljucivaanje ill iskljucivanje pogona. I. obezbeduje se pri svakorn obrtu prikljucnog vralila 483 mm predenog puta traktora. vezuju se za traktor i preko prikljucnog vratila.9 mm odnosno 1 3/8 ". Prikljueno vratilo je oiljebljeno i odgovara precniku 34. Napomena: Uvek kad se prikljucno vratilo ne koristi kapu postaviti preko istog. U ovorn slucaju. bez ikakvog prekida pri zaustavljanju iii polasku traktora. Zabranjeno je ukljucivanje pogonskog vratila preko transmisije u slucajevima kretanja traktora u hodu unazad. PRIKUUCNO VRATILO Oruda ciji se radni iii pornocni organi pokrecu preko mehanizma.2. Prikacivanje se pri tome vrsi bilo u tri tacke bilo preko poteznice iIi nekog drugog elementa za prikljucivanje vucenih oruda.2.

REDOVNA TEHNICKA ODRZA VANJA TRAKTORA Sve potrebne mere odrzavanja sredene su po vremenima kada ih treba obavljati. POSLE SVAKIH 10 CASOVA RADASVAKODNEVNO: 1. ako je potrebno ulje se sipa kroz otvor D. Merenje nivoa ulja se obavlja tek kada se motor zaustavi i saceka oko 15 min uta da se ulje ocedi. Redovni tehnieki pregledi pregledi se vrse svakih 10.2. Sarno Fedovnim i pravilnim odrzavanjern traktora. do gornje crte na rneracu nivoa ulja. U tom cilju su u ovom poglavlju izneta sva najpotrebnija uputstva kojih rukovaoc traktora treba da se pridrzava pri odrzavanju traktora. kada se moraju obaviti odredeni radovi. redovnih tehnickih odrzavanja traktora. 400. Pored casova rada navedeni su i meseci koji oznacavaju krajnji rok. U vezi sa tim odredeni su i periodi tzv. 200. Nivo se meri pornocu rneraca nivoa ulja.2.noj ocedi. 150. a data su i objasenjenja za izvodenje najosnovnijih podesavanja za kojima se u toku rada moze ukaukazati potreba. bez obzira da Ii je motor ispunio casove rada. 50. . ODRZAVANJE TRAKTORA Puno iskoriscenje svih mogucnosti koje pruza traktor kao i dugi vek njegove upotrebe. traktor mora da se nalazi na horizontal. Pri izboru maziva (ulja i masti) obaveno koristiti tabelu preporucenih maziva.1. koje rukovaoc mora obavezno i u potpunosti da postuje. 800 i 1000 casova rada traktora. traktor mora da se nalazi na horizontalnoj podlozi.3. OPIS RADNIH ZAHVATA KOJE TREBA IZVESTI PRI REDOVNOM TEHNICKOM ODRZA VANJU TRAKTORA 3. vas traktor ce raditi bez kvarova uz dug vek eksploatacije. 3.1. moze se ostvariti sarno u slucaju da se traktor pravilno i savesno odrzava. strogo pridrzavajuci se datih upustava. 3.

Nivo vode u hladnjaku mora biti 3 do 4 em. Nivo goriva pregledati pre rada a posle rada napuniti rezervoar za gorivo (otvor B). od ruba otvora A za nalivanje vode. 27 . 3.2. Predprecistac goriva pregledati i po potrebi ocistiti. 5. proveriti nivo i zaprljanost ulja. Precistac vazduha. Proveriti slavine. a po potrebi doliti iii zameniti ulje. 4.

11. . dok uporni lezaj ne nalegne na dvokrake poluge spojnice. Podesavanje slobodnog hoda pedale spejnice Podesavanje se obavlja tako sto se otpusti navrtka (A) i kroz rupu na osovini (B) provuce neka sipka. Proveriti po potrebi i izvrsiti podesavanje kocnica. a zatim treba okretati osovinu u smeru kretanja kazaljke na satu. Po zavrsetku podesavanja kocnica na oba toeka.6. Pritisak vazduha u gumama proveriti: na prednjim tockovima 1. Po zavrsetku navedenog sve spojeve na pedalirna kocnica kao i ostale sastavne delove 28 . Navrtke prednjih i zadnjih tockova.8 bar na zadnjim tockovima 1.0 bar 9. U tom polozaju osovine podesiti pedalu tako da zazor izmedu nogostupa i pedale bude 9. Podejavanje se mora ponovno obaviti ukoliko pro vera kocenja ne pokaze zadovoljavajuce rezultate. prednjeg mosta i spona pregledati po potrebi pritegnuti.Provuci izvijac iii slican alat kroz mali otvor na zadnjoj ploci i okretati podesivac tako da se papuce kocnice sire sve dok ne dode do blokiranja tocka. Pritegnuti navrtku (A).Podici zadnji deo traktora pomocu dizalice. 8. 10. efikasnost kocenja proveriti (vidi kocnice). .Otpustiti podesivac tek toliko da se tocak sloslobodno okrece.5 mm. . Proveriti ispravnost svih instrumenata. Podmazati tehnickom maseu sledeee mazalice: na rukavicama prednjeg mosta 2 kom na zglobovima spona 4kom na desnoj podiznoj poluzi hidraulika 1 kom na rucici za izravljavanje podizne poluge hidraulike 1 kom na pedali kocnice (caure) 1 kom 7.

Pogledati servisnu knjizicu. Ako rnesavina ulja i goriva ne izlazi. Pri svakoj zameni ulja u motoru proveriti nivo ulja u galeriji bregaste osovine i regulatoru (oba prostora su medusobno povezana). odnosno ispustiti visak rnesavine ulja i goriva. Proveriti nepropustljivost spojeva cevi za vazduh koja vodi od precistaca za vazduh do usisne cevi motora. rep na dnu pre- 4. Odvrne se zaptivni vijak na tom otvoru i naliva motorno ulje sve dok ne pocne da preliva na kontrolnom vijku. Odvrtanjem tog vijka ispusta se visak rnesavine ulja i goriva.\ aka neispravnost moze imati za posledicu otkazivanje kocenja. Ispustiti vodu i necistocu kroz cistaca za gorivo. 12.. Proveriti ispravnost upravljackog mehanizma. Na kraju se zaptivni vijak i kontrolni vijak ponovo zavrnu. Traktor: izvrsiti detaljno Ciscenje i pranje.2. posto . VAZI SAMO ZA NOV ILl GENERALNO r OSVEZEN TRAKTOR Posle prvih 25-50 casova rada morate se obratiti servisnom zastupniku koji je duzan da obavi radove na prvom servisnom pregledu. 29 . Proveriti ispravnost elektricne instalacije i 14. 3.. onda se mora dosuti motomo ulje kroz otvor »E« na gornjoj povrsini poklopca regulatora. 3. 13. 2. Preeistae vazduha: oprati donju posudu i zicani umetak cistim dizel gorivom i zarneniti ulje.2. Proveriti nivo ulja u remenici (ako se koristi).kocionog uredaja treba povremeno kontrolisati. i po potrebi doliti motorno ulje. Nivo ulja se kontrolise pornocu kontrolnog vijka »H« na poklopcu regulatora koji se nalazi na strani poluge za gas. SVAKIH 50 CASOVA RADA ILl SVAKI MESEC Pored svakodnevnog pregleda obaviti i sledece: 1.

7. JO . po potrebi dotiti destilisanu vodu (nivo tecnosti mora biti 10 mm iznad ploca).5. Ugib ispravno zategnutog 10-15 mm. Proveriti nivo tecnosti u akumutatoru. Proveriti zategnutost ventilatorskog kaisa. Nivo ulja u menjaeu i centratnom kuciStu proveriti i po potrebi doliti. kaisa treba da iznosi 6.

na taj nacin sto treba odvrnuti cep na koritu motora i sacekati da se ulje iscedi. 1175 2. SVAKIH MESECA 200 CAS OVA RADA III 4 Pored radova predvidenih kod ranijih pregleda obaviti i sledece: 1.2. Promeniti ulje u motoru: Ulje ispustiti dok je motor topao. 31 . 3. SVAKIH 150 CASOV A RADA Promeniti ulje u motoru ako motor radi u velikoj prasini iii pri dugotrajnom radu pod opterecenjern. ulja i vode na spojevima. VAZI SAMO ZA NOV III GENERALNO OSVEZEN TRAKTOR Posle prvih 200-250 casova rada treba se obratiti servisnom zastupnlku koji je duzan da obavi radove na II servisnom pregledu. Treba upotrebljavati ulje prema sezoni rada. Proveriti i otkloniti e'fentualno propuStaDje goriva.2. Pogledati servisnu knjiiicu. za to koristite tabelu preporucenih maziva. Zameniti integralni precistac ulja: Na novom precistacu zaptivku lagano nauljiti a a potom nasuti cisto ulje.3.4. Nov precistac cvrsto zavrnuti rukom tako da dobro zaptiva.8. (pri normalnim uslovima rada ulje pr-omeniti najkasnije na 200 cadova rada). 3.

Akumulator: ocistiti prikljucke i namazati ih tehnickim vazelinom. casicu i oprati sito. Proveriti nivo ulja u kuCiStu upravljaea i po potrebi doliti odgovarajuce ulje. pred- 4.3. 5. 7. 32 . Elektricna instalacija: pregledati i pritegnuti sve spojeve. 6. Dopuniti mast u glavcinama i proveriti zazor u Iezajevima prednjih tockova. Isprazniti taloinu precistac gorin.

5. aksijalni Ieiaj vretena uprav- 3.R. Zameniti urnetak na oba precistaca goriva. Podmazati prednji leiaj startera. 2. SVAKIH 400 CASOVA RADA ILl 8 MESECI Pored radova predvidenih gJeda obaviti i sledece: kod ranijih pre- 1. Podmazati Ijaca. 33 .2. predhodno odvrnuti zavrtaj.

3. 34 . unutrasnji slobodan prostor napuniti cistom tehnickorn rnascu do 1/3 zapremnine. SVAKIH 800 CASOVA RADA Pored radova predvidenih kod ranijih pregleda obaviti i sledece: 1. Promeniti ulje u menjaeu i centralnom kuciSlu: Ulje ispustiti na taj nacin sto treba odvrnuti cep za ispustanje ulja na donjem delu menjacke kutije i cep na donjem delu centralnog kucista. Napomena: Zamena ulja posle 400 casova rada obavlja se ako je u transmisiji TRAKTOL proizvod »Energoinvesta« iz Modrice. Promeniti mast u glavieinama prednjih toekova: skin uti glavcinu sa lezajevima. Pre ponovnog vracanja na svoja mesta. ponovno montirati sve skinute delove imajuci u vidu da aksijalni zazor u lezajevirna mora biti ravan nuli. sve de love dobro oprati u petroleumu. Pri izboru ulja koristiti tabelu preporucenih maziva. 1214 1215 ~~----------------~~~ 3. pri izboru maziva koristiti tabelu preporucenih maziva. sa magneta cepova treba skinuti sve nahvatane opiljke.2.6.

proveriti i podesiti pritisak koji treba da bude 125 bar. 4. 3. Cep za sipanje ulja nalazi se na rnenjackoj kutiji.7.2. 35 . SVAKIH 1000 CASOVA RADA ILl 12 MESECI Pored radova predvidenih kod ranijih pregleda obaviti i sledece: 1. Ako je u menjacu i centralnom kucistu ulje GALAX TRAKTOL . Proveru pritiska brizgaljki treba da obavi servisna radionica jer je neophodan specijalan uredaj za ispitivanje. Skin uti brizgaljke.85 treba izvrsiti zamenu ulja. 3. Promeniti mast u Iezajevima zadnjih poluosovina.2.HT iii TRANSHIDROL . Promeniti ulje u kuCiStuupravljaca.

2. Podesiti zazor ventila: u toplom stanju . 36 .u hladnom stanju 0. 3_302 M1L-L-2105 Masti Li osnove NLGI-2 JUS B H ). GALAX TRAKTOL HT i TRANSHI DROl 85 je 800 casova iii jednom godisnje.25 mm 0. 5. Ispiranje sistema za hlailenje: Sredstvom za odstrajivanje kamenca.«.85 po potrebi godt- snje pogledaj uputstvo HIPOl90 HIP90 UTMA-2 HIPENOL 90 LlS-2 lUMA-2 * Vreme za promene za: I.2.95 HIPOL90 HIP90 HIPENOl 90 REMENICA lEZAJEVI PREDNJIH TOCKOV A I DRUGA MESTA ZA PODMAZIV ANJE 0.H. 800 GALAX TRAKTOlht ** pod IO'C: TRAKTOR-75 nad 10°C: TRAKTOL80 TRANSHIDROL85 KUCISTE UPRA VUACKOG MHANIZMA JUS B. TRAKTOL-75 i 80-400 casova. ako se broj casova ne ispuni. 4.634 0.H 3302 tipMP-A MIL-L-2105 APIGL-A JUS B. e. Isprati rezervoar za gorivo: Skinuti rezervoar i dobro ga isprati cistim gorivom. Oprati hladnjak sa spoljne strane i izduvati ga kompimiranim vazduhom.30mm 3. Za sve temperature (multigradno). TABELA PREPORUtENllI MAZIVA PREPORUCENA Mesto PODMAZIVANJA Zahtevan standard MAZIVA ENERGO· INVEST INA : Kolieina maziva (litri) Vreme promene (casovi) NAFTAGAS MOTOR JUSBH3169 tipD MIL·L-2104 C od-18°doO°C SAE-IO od OOdo30'C SAE-20 iznad 25' C SAF-30 7 200 GALAXSUPER MAXIMA HD(S-3) SUPER-3 MENJAC ZADNJlMOST IIDRAULIKA 30 .

Njeni radni delovi izradeni su u najuiim tolerancijarna i lose. Ove mere odrzavanja imaju za cilj da omoguee normalno funkcionisanje sistema.4. Pumpa za ubrizgavanje Pumpa za ubrizgavanje mehanickirn regulatorom je najosetljiviji dee motora i zahteva specijalan posrupak prilikom opravke. Posto je rad sa vecinom elemenata vrlo osetljiv i zahteva visoku strucnost preporucuje se rukovaocu traktora da vrSi sarno najosnovnije preglede i sprovedi najnuznije mere oddavanja.1. a prvenstveno da obezbede potrebnu cistocu goriva. MOTOR 4. a otvore na brizgaljkama zastititi kao i otvore na pumpi za ubrizgavanje.1. treba sve orvore na njoj zatvoriti odgovarajucim cepovima.1. iii kornadima cislog platna natopljenog uljem. rnofe da je osteti i da umanji tacHost njenog rada. SISTEM ZA GORIVO Sistem za gorivo predstavlja jedan od najosetIjivijih sistema na samom motoru. Isto tako treba zastititi i sve slobodne krajeve ostalih cevi za dovod goriva. koja je kod dizel motam od posebnog znacaja. PODMAZIVANJE MOTORA Izbor ulja za podmazivanje motora: Za podrnazivanje rnotora koristiti domaca ulja. 4. U tom slucaju i cevi visokog pritiska demontirati j zastititi od neci toea. Kada je pumpa za ubrizgavanje skin uta sa motora. koja zadovoljavaju standard za motorna ulja MILL-2104C a prema rabeli prepcrueenfh maziva.2. POSTUPCI I MERE U TOKU EKSPLOATACIJETRAKTORA 4.1. Napomena: Prilikom trazenja inforrnacija 0 37 . postupanje na bilo koji nacin i u bilo kojim oblicima iii pak prodiranje rna i najsitnljih delica prljavstiae medu njene radne delove.

Precistaci goriva Cistoca goriva je od izuzetne vaznosti za rad dizel motora. Udubljenje u glavi cilindra.pumpi za ubrizgavanje goriva. Brizgaljku treba vrlo pazljivo cuvati umotanu u neprornocivu hartiju iIi neku krpu. nalezuce povrsine bakarne zaptivne podloske . treba svakog dana prebrisati krpom sve cevi i spojeve. Brizgaljke Treba obratiti paznju da se pri stavljanju brizgaljke na njeno mesto u glavu cilindra. kakosisterna za gorivo. Cevi za gorivo Svako isticanje goriva i ulja rnoze se brzo primetiti ako su cevi i spojevi cisti. tako i sistema za podrnazivanje. kao i odgovarajuce nalezuca povrsina na drzacu brizgaljke treba da bude savrseno cisto da bi se postiglo zadovoljavajuce zaptivanje. Ako i pored norrnalnog priIL'/anj. a prerna potrebi promeniti zaptivku. jer je to nemoguCe bez odgovarajuCe opreme i strucnosti. zatim ce se posmatranjem veoma lako primetiti i otkriti svaka neispravnost na cevirna. uvek navesti tIP pumpe kao i fabricki broj. te zbog toga treba obratiti paznju na redovno odrzavanje precistaca goriva. upotrebe za uspostavljanje dobrog zaptivanja sarno nove bakarne zaptivne podloske. Prema tome. Treba obratiti paznju na spojeve koji sc nc smeju prckornerno pritezati. Ako su neispravne cevi treba ih zameniti novim. Ti podaci se nalaze na plocici koja je pricvrscena na telu pumpe. Olabavljene spojeve treba pritegnuti. prvenstveno zbog elemenata pumpe za ubrizgavanje i brizgaljki. Uvek treba imati u rezervi bar jednu brizgaljku. spojevima i precistacirna. na mestu gde nije izlozena potresima i udarima koji mogu da je ostete.1 <po] 3R . Ne treba se upuStati u opravku brizgljake.

znaci da su konus iii zaptivka neispravni. ukoliko zbog nekih radova na sistemu iii zbog potpunog praznjenja rezervoara za gorivo dode do prodiranja vazduha u sistem. Medutim. avo ne znaci sarno da u rezervoaru mora biti dovoljno goriva. a vazduh izbaciti iz sistema za gorivo na dalje opisani nacin. Popustiti suplji zavrtanj preliva na zavrsnorn precistacu goriva. tada u servisnoj radionici treba promeniti ceo prikljucak. koji dovod goriva mogu da prekinu. isti treba odstraniti pre nego sto se pristupi startovanju motora. U ovom slucaju treba detaljno pregledati cev za dovod goriva i spojeve cevi. 39 . Vazduh iz sistema za gorivo odstrajuje se na sledeci nacin: Otvoriti slavinu na rezervoaru.ipak propusta gorivo (iii mazivo). prouzrokuje stalno prisustvo vazduha u precistacirna i pumpi za ubrizgavanje. Odstrajivanje vazduha iz sistema za gorivo Pored ostalih potrebnih uslova. vee i da u sistemu za gorivo nesme biti mehura vazduha. normalan rad motora zahteva i stalan i neprekidan dovod goriva. izmedu rezervoara i pumpe. Posto sc gorivo dovodi pomocu pumpe za dovod goriva neispravna cev.

Popustiti zavrtanj na (Obratiti paznju da zavrtnjeva za ispustanje ubrizgavanje.) Pornocu rucice na pumpi za dovod goriva pumpati gorivo sve dok se na ova dva pomenuta mesta ne pojavi cisto gorivo bez rnehurica vazduha. Zavrtanj na telu pumpe. Otpustiti preklopne navrtke cevi visokog pritiska na dye brizgaljke. Komandu za gas postaviti na »pun gas« . ne otpuste telu purnpe. prilikom otpustanja vazduha na pumpi za i prikljucci. se. a rucicu zaustavljanje motora u radni polozaj. Ne prekidajucu pritegnuti zavrtnje sledecirn redom: Suplji zavrtanj preliva na zavrsnorn precistacu goriva. 40 . Starterom pokretati motor sve dok se na otpustenim preklopnim navrtkama ne pojavi gorivo bez rnehurica vazduha.

posto vlakna koja pri tom mogu da ostanu na zidovima posude mogu da prouzrokuju zapustenje dovodnog sistema za gorivo. ukoliko je bila neka druga smetnja kao na primer. U takvoj situaciji treba okretati motor sve dot Ie dok rucica ne pocne normalno da radio Ako je bilo vazduha u sistemu za gorivo sarno zbog dugog stajanja traktora iii zbog ispraznjenog rezervoara goriva. Mada se ovo obezbeduje postojanjem vee opisanih precistaca goriva. koja pokrece pumpu za dovod goriva na maksimalnom dizanju. Treba napomenuti da ako je breg bregaste osovine.Pritegnuti preklopne navrtke na brizgaljkama. 4. neispravne zaptivke. neispravna cev.3. ipak je neophodno da se 0 ovome vodi strogo racuna jos pri uskladistenju i manipulisanju govorim. Gorivo Za pogon ovih motora upotrebljava se »DIESEL« gorivo lako D2 iii Dl (pretezno zimi) prema jugoslovenskom standardu JUS B. .1. onda nece biti rnoguce pumpati rucicom pumpe.411. Medutim. Unutrasnju povrsinu sudova za gorivo ne treba nikad cistiti ni brisati nekokom cupavom krpom iii parnucnim otpacima.H2.+1 . cime se znatno olaksava odrzavanje precistaca. Gorivo treba da je cisto. SISTEM ZA HLADENJE Pravilno hladenje motora predstavlja jedan od vrlo uticajnih faktora na kvalitet rada i kvalitet motora. slabo pritegnuti prikljucci itd. Za gorivo nikada ne treba koristiti pocinkovane sudove. svakako treba prvo otkloniti kvar pa tek onda odstraniti vazduh iz sistema za gorivo. bez vode i dobra istalozeno. onda je ovim nacinorn vazduh odstranjen iz sistema za gorivo i motor se rnoze staviti u pokret.

da je motor pregrejan.. Po prestanku hladnih dana. 42 .01O.Z2.Prainjenje sistema za hlac1enje Skinuti poklopac hladnjaka i otvoriti slavine na hladniaku. Mere protiv zamrzavanja vode Za vreme hladnoce moraju se preduzeti mere predostroznosti protiv ostecenja motora usled zamrzavanja vode u sistemu za hladenje. Prilikom ponovnog punjenja upotrebiti cistu (po mogucnosti meku) vodu iii odgovarajuce rash ladno sredstvo. Preporuka proizvodaca motora je da se kao zastitno sredstvo protiv mraza upotrebi antifriz prema jugoslovenskom standardu JUS H. . obavezno vodi treba pre nastupanja rnraza doliti antifriz dobrog kvaliteta sa aditivirna za zastitu od korozije. U slucaju. Mere koje treba pri tome preduzeti su sledece: Ako zelimo da izbegnemo zamrzavanje vode u sistemu za hladenje. jer to moze dovesti do prskanja bloka i glave cilindra. polako otpustiti poklopac hladnjaka pre skidanja. na donjoj cevi na levoj strani bloka motora. mesavinu treba ispustiti iz sistema za hladenje i isprati ga prerna uputstvu proizvodaca antifriza. nije dozvoljeno da se poklopac hladnjaka otvara vee sacekati da se motor malo ohladi. Ako je motor zagrejan. a vodu da ne ispustarno.

treba napuniti hladnjak i motor top 10m vodom. Ukoliko je zamrznuta. Kada je sva voda ispustena. Ukoliko nije moguCe da se pumpa okrene I'Ukom. Zbog toga se preporucuje da se preduzmu sledece mere predostroznosti. sto kod ponovnog pustanja urad motora moze da dovede do ozbiljnih ostecenja same pumpe. PRECISTAC VAZDUHA Posto je vazduh koji se usisava obicno jako zagaden prasinom. odnosno vrsiti zamenu ulja.2. Kod ispustanja vode iz motora voda istekne i iz pumpe za vodu ali ipak se moze dogoditi da zaostale kapljice vode blokiraju kolo pumpe iii zaptivacu. ali ne vretom. Ukoliko se motor ostavlja na hladnom vremenu. U pogledu izbora ulja treba koristiti ista ulja koja su propisana za podmazivanje motora.1. a nije upotrebljeno oikakvo sredstvo protiv zamrzavanja vode (antifriz). REDUKTOR I ZADNJI MOST Mere odrzavanja koje rukovaoc treba da sprovodi na ovim elementima svode se iskljucivo na uredno i savesno podmazivanje uz koriscenje ulja propisanog kvaliteta.Posto se sistem za hladenje dobro ispere. motor treba da radi par sekundi kako bi se odstranile sve kapljice vode koje su ostale u pumpi. U pogledu kvaliteta ulja treba biti vrlo obazriv imajuci u vidu da se ne koristi -n . mora se voda iz sistema za hladenje ispustiti. napuniti ga cistom vodom koja ce u toku letnjeg perioda posluziti kao sredstvo za hladenje. pri praznom hodu. 2. 4. MENJAC. pri radu na temperaturama nizim od tacke mrznjenja (O°C). relativno se brzo povecava. 1.4. Sto Ce pokazati dali je pumpa zamrznuta. Stoga je neophodno potrebno sto cesce kontrolisati i cistiti ovu posudu. ovo treba da je oslobodi od Ieda. Pre nego Sto se pusti motor urad okrenuti I'Ukom ventilator. narocito pri radu na njivi u letnjim mesecima kolicina toga taloga u donjem delu posude odnosno u uljnom kupatilu. 4.

3.4.istanoviti u toku voznje. narocito ukoliko se isti koristi u drumskoj voznji. Oba tocka moraju biti blokirana i uz to traktor ne srne pokazati tendenciju zanosenja u stranu. odnosno dobra podesenih kocnica u mnogome zavisi sigurnost voznje traktora. Ovde treba naglasiti da se podesenost kocnica poremecuje redovnim koriscenjern i ovo dovodi do smanjenja efekta kocenja. lezista i ostalih elernenata transrnisije. Pri tome treba imati u vidu i to da vrlo brzo dolazi do neujednacenog kocenja na pojedinim tockovima.zanosenje traktora u stranu prilikom naglog kocenja. 4. u slucaju sumnje provera se moze izvrsiti na veoma jednostavan nacin. PREDJI MOST Prednji most je takode jedan od sklopova traktora koji u pogledu odrzavanja zahteva od rukovaoca iskljucivu brigu 0 podrnazivanju. Traktor treba voziti pod rnalim gasom u IV stepenu prenosa i naglo ga zakociti istovremenim kocenjern oba pogonska tocka (pedale nezavisnih kocnica moraju biti spojene specijalnirn kljucern). medutim. Treba koristiti sarno cisto rnineralno ulje koje je propisano u tabeli preporucenih maziva. sto ima za posledicu jos jednu opasniju pojavu . vee i za rad hidraulika. koja se nalazi u kolevci prednjeg rnosta i oko koje je ceo prednji most obrtan za izvestan ugao. . KOCNICE Od dobra odrzavanih. Stoga odrzavanje i podesavanje kocnica mora da bude predmet stalne brige svakog rukovaoca. Pored ovoga treba zameniti mast u lezajevirna glavcina prednjih tockova (svakih 800 casova rada). 4. Nepodesenost i neujednacenost kocnica moze se laxc.ne sarno za podrnazivanje zupcanika. . Osnovno pitanje na koje treba rukovaoc da obrati painju stalnog drzavanja odgovarajucce podesenosti kocnice. Podrnazivanje pri tome treba vrsiti na lezistirna suplje osovnice prednjeg mosta.

4.5. HIDRAULIK I lRAKTORSKE POLUGE
Mada je hidraulik jedan vrlo osetljiv sklop traktora, njegovo odrzavanje za rukovaoca ne predstavlja neki veci problem. Osnovni zahtevi koji se u vezi sa hidraulikom postavljaju pred rukovaoca izneti su u odeljku »Redovna tehnicka odrzavanja traktora« i njima nije tesko udovoljiti. Slicna je situacija i sa traktorskim polugama, koji se u pogledu odrzavanja jos jednostavnije. Medutim, ponekad se moze ukazati potreba da se na hidrauliku izvrse osnovna podesavanja, koja su za normalno funkcionisanje hidraulika cesto vrlo znacajna. Mada je i njih bolje prepustiti ovlascenirn Servisnim radionicama, iskusni rukovaoci su u stanju da ih i sami obave. No pri tome treba biti veoma obazriv posto svako udaljavanje od uputstva, datih u ovom prirucniku, moze da izazove vrlo ozbiljne kvarove. Rukovaoc mora da bude svestan svojih moguenosti i za sve ono Sto De spada u njegovu nadleznost mora da zatraii pomoc od odgovarajucih strucnih lica.

Podesavanje rueica komande

hidraulika

Jedno od podezavanja koje je u stanju da obavi i sam rukovaoc je podesavanje rucica komande hidraulika. No pre rrego se pristupi ovom podesavanju treba obezbediti sledece: 1. Centralno kuciste mora biti napunjeno uljem do propisane granice. 2. Na krajeve donjih traktorskih poluga treba okaciti teg od 300 kg iii neko orude slicne tezine. 3. Pumpa hidraulika mora biti u radu, odnosno motor mora biti upaljen a spojnica ukljucena, 4. Rucica za kontrolu vuce mora da se postavi na podesivi granicnik iii nesto ispod njega. 5. Iz hidraulicnog sistema treba istisnuti vazduh, podizuci i spustajuci traktorske poluge nekoliko puta.

.+5

J

Rucicu komande za polozaj treba podesavati na sledeci nacin 1. Sa centralnog kucista treba skinuti dugu osovinu i umesto nje treba ubaciti jednu duzu polugu, precnika 19 mm. 2. Motor treba upaliti i pornocu rucice komande za polozaj treba podizati donje traktorske poluge sve dok se izmedu ose ubacene poluge i sedista osovine u ramenu hidraulika ne postigne rastojanje od 300 m. U ovom polozaju treba pomeriti granicnik rucice tako da naleze na istu, i cvrsto ga stegnuti. Rucica komande za polozaj je tada ispravno podesena. U vezi sa iznetim postupkom treba skrenuti paznju da gore pomenuto rastojanje od 300 mm treba sto tacnije izmeriti a takode i odgovarajuci polozaj ramena hidraulika u odnosu na centralno kuciste treba na neki nacin obeleziti (na primer dletom), kako bi se ove oznake mogle koristiti. Granicina brzina reagovanja se takode moze lako podesiti, a ovo podesavanje treba izvrsiti na sledeei naein; 1. Otpustiti donji granicnik na kvadrantu rucice za polozaj (u oblasti za podesavanje reagovanja). 2. Rucicu komande za polozaj pomeriti pazljivo unapred sve dok donje traktorske poluge ne pocnu da se podizu, 3. Cim donje poluge pocnu da se podizu, treba zaustaviti rucicu i odmah zatim treba je polako povlaciti unazad sve dok donje traktorske poluge ne pocnu da se spustaju. U tom polozaju rucice komande za polozaj treba pritegnuti pomenuti granicnik, cime je granicna brzina reagovanja pravilno podesena. 4.6. SPOJNICA Spojnica je jedan vrlo odgovoran i vazan element traktorske transmisije sa kojim treba vrlo pazljivo rukovati. Svaka nepropisna upotreba spojnica moze da dovede do ozbiljnih posledica i ostecenja, koja su skopcana sa drugim i skupim opravkama. Medutim, dok je rukovanje i rad sa spojnicom za rukovaoca jedan vrlo vazan element, dotle je njegovo odrzavanje vrlo jednostavno i ne zahteva

::

I

prakticno nikakvu posebnu paznju. Slicna situacija je i sa podesavanjirna koja treba da se vrse na spojnici, s obzirom da ista spadaju u iskljucivu nadleznost ovlascenih servisnih radionica. Izuzetak jedino pedstavlja podesavanje pedaJa tj. pedale spojnice koje je vrlo jednostavno i koje stoga moze da obavi i vestiji rukovaoc. 4.7. PREDNJII ZADNJI TOCKOVI

Punjenje vodom guma na zadnjim tockovima Ukoliko se zeli povecati vucna sposobnost traktora, potrebno je povecati opterecenje pogonskih tockova. Ovo treba obavezno vrsiti za obavljanje svih tezih radova, kao sto je duboko oranje i slicno. Povecanje opterecenja zadnjih tockova se normalno ostvaruje iii dodavanjem dodatnih tereta iIi punjenjem guma vodom (najcesce se koriste obe ove mere). Punjenje guma vodom se vrsi kroz ventil koji sluzi i za normalno punjenje guma vazduhom. Za vreme punjenja ventil se mora nalaziti u krajnjem gornjem polozaju, Pri ovoj operaciji treba posebno voditi racuna da se pri nalivanju vodom omoguci slobodno isticanje vazduha iz gume. Da bi se proces punjenja ubrzao korisno je stoga da se punjenje vrsi kroz jednu posebnu sondu, koja je izvedena u obliku dvostruke cevi (jedna oko druge) i koja stoga ornogucava istovrerneno nalivanje vode i ispustanje vazduha. Sarno punjenje vode rnoze se najbolje i najbrze obaviti pornocu neke pumpe za vodu, a ukoliko se istom ne raspolaze, posao se moze obaviti i pustanjern vode iz neke pogodne posude iIi rezervoara, koja treba da se nalazi na visini od oko 8 do lOrn u odnosu na nivo na kome se nalazi traktor. Ukoliko se punjenje gurna vrsi u zimskim uslovima rada, odnosno ukoliko se predvida da ce traktor sa gumarna napunjenirn vodom raditi na temperat uri ispod O°C, urnesto ciste vode treba koristiti rastvor vode u gurnama i spreciti sve stetne posledice ove pojave. .+7

Podesavanje razmaka tockova Da bi se omogucio rad traktora i sa orudirna za rnedurednu kultivaciju i obradu. Pri tome se traktor mora podici pomocu dizalice a levi i desni dec prednjeg mosta treba se osloboditi zavrtnjeva koji ih vezuju. Razmak prednjih tockova moze da se menja od 1200 do 2000 mm u skokovima od po oko 102 mm. u jednu gumu treba sipati oko 110Iitara vode. Za gume koje se koriste na zadnjim tockovima traktora IMT-539. ove zavrtnjeve treba ubaciti u odgovarajuce rupe i dobra pritegnuti. Razmak od 1900 mm se ostvaruje kada se prednji most podesi za razmak od 1700 i kada se pri tome diskovi prednjih tockova okrenu na svojim glavcinama za 180°. Razmaci izmedu 1200 i 1800 mm se ostvaruju direktnim pomeranjem levog i desnog dela prednjeg mosta u odnosu na nepokretni srednji deo. na traktoru IMT-539 su ostvarene vrlo pogodne rnogucnosti za podesavanje razmaka i prednjih i zadnjih tockova. a razmak od 2000 mm. povecanje athezione tezine iznosi oko 310 kg odnosno oko 155 kg po jednom tocku. U tom slucaju rastvor treba da ima sledeci tezinski odnos: 100 litra odnosno kp vode i 42 kg soli. Upozorenje: Treba voditi racuna da su pri vecim razmacima izmedu prednjih tockova lezajevi izlozeni vecim opterecenjima. Pri svim ovim operacijama nije potrebno vrsiti nikakva podesavanja na polugama za upravljanje. sto znaci da sa ovom merom atheziona tezina traktora povecava za oko 220 kp. Kada se namesti zeljeni razmak.Gume ne treba puniti do kraja vee treba ostaviti izvestan slobodan vazdusni prastor. Ukoliko se punjenje vrsi rastvorom kuhinjske soli. stoga najvece razmake izmedu tockova (1900 i 2000) treba koristiti sarno izuzetno i to sarno na orudima koja ne opterecuju 48 . kao isa orudirna koja postavljaju posebne zahteve u odnosu na razmak tockova traktora. kada se ovo isto primeni pri polozaju prednjeg mosta kaji normalno daje razmak od 1800 mm.

II II ZADNJ I TOeKOVI PREDNJI TOeKOVI 1200 1200 1300 1300 1400 1400 1500 1500 1210 .

ZADNJI TofKOVI PREDNJI TofKOVI 1600 1600 1700 1700 1800 1800 1900 50 1211 .

II direktno prednji most. pri ovim razmacima se ne sme raditi sa utovaracern i slicnirn orudima. budu pravilno postavljene u odnosu na pravac traktora. mora vrsiti zamena toekova .1600 i 1700 sa razmakorn od 1400. odnosno da se ne prazne duze vreme velikim strujama praznjenja. Podesavanje se vrsi kombinovanjem razlicitog medusobnog polozaja diska i naplatka zadnjih tockova. Vrlo je korisno ako se akumulatorski prikljucci posle pritezanja prernazu vazelinorn. 1300.levi na rnesto desnog i obratno.II. pri niskirn spoljnirn temperaturama. ELEKTRICNA OPREMA Akurnulator U pogledu odrzavanja akumulatora treba strogo voditi racuna da isti mora biti uvek potpuno cist ida svi prik ljucci moraju biti dobro stegnuti. a u skladu sa strelikom koja je oznacena na gurni. kako je to pokazano na slici. Iz ovoga razloga se pri podesavanju razmaka na 1200. Pored toga treba voditi racuna da se akumulatori ne preopterecuju u radu. II. Ovo se narocito odnosi na startovanje motora koje se bavezno mora vrsiti prerna datirn uputstvirna (vidi odeljak »startovanje rnotora«). Stoga pri svakom duzern prekidu rada akumulator skinuti sa traktora i cuvati u toploj prostoriji.8. odnosno gume. Ovo je za ostvarivanje potrebne athezije vrlo znacajno. treba voditi racuna da ne dode do zamrzavanja elektrolita.dizalice. Razmak izmedu zadnjih tockova se moze podesavati od 1200 do 1900 mm. U radu u zimskim uslovima. 1500. Pri ovim podesavanjima zadnji tockovi se takode moraju podici pomocu . 4. posto to u mnogorne onernogucava pojavu korozije. Narocito je vazno da se pri tome obrati paznja da tockovi. 1800 i 2000. Starter I~ I (ejektropokretae) Pri upotrebi startera treba strogo voditi racuna o sledecern: 5I .

2. 3. ne treba nastavljati sa daljim ukljucivanjern startera vee treba prvo potraziti uzrok kvara (dovod goriva i slicno). treba pre svega proveriti zategnutost kaisa na kaisnom prenosniku i ukoliko je potrebno izvrsiti odgovarajuca podesavanja (vidi odeIjak »sistem za hladenje«). Ukoliko je po sredi drugi kvar treba se obratiti ovlascenoj servisnoj radionici za pomoc. Kontrola rada dinama se vrsi lako preko ampermetra.1. kazaljka na ampermetru mora da pokaze punjenje akumulatora (mora da se pomeri na desno u zonu oznacenu sa +).) treba iskljuciti. Pre ponovnog ukljucivanja (u slucaju da motor ne up ali pri predhodnom ukljucivanju) treba sacekati najmanje 10 sekundi. koji se nalazi na tabli za instrumente. 5. Pri ovome sve potrosace (sijalice i sl. Dinama Ispravnost dinama je jedan od osnovnih uslova za pravilan rad akumulatora. Ukoliko se posle dva tri pokusaja ne postigne zeljeni rezultat. pri vecern broju obrta motora odnosno pri vecern gasu. I na kraju ne treba ni ovde zaboraviti na vee vise put a ukazanu potrebu odrzavanja sto vece cistoce svih sastavnih del ova i prikljucaka.1. Starter sme biti ukljucen bez prekida najvise 10 sek. Ukoliko se zakljuci da dinamo ne puni akumulator. REMENICA Remenica je prikljucak koja ima zadatak da ornoguci rad traktora sa orudima cija konstrukcija uslovljava pogon preko kaisa (remena). 52 . Ukoliko je dinamo ispravan i ukoliko je kaisni pre nos kolenastog vratila potpuno u redu. NEOBAVEZNA lRAKTORA OPREMA 5.

a u zavisnosti od polozaja prikljucivanja omogucava prenos obrtnog momenta na tri razlicita nacina.. metalni delovi traktora mogu da se naelektrisu...7 985 540 Broj obrta motora I min 1 1500 1313 720 2000 Napomena: Posto pri radu remenice normal no dolazi do izvesnog klizanja remena...85 lit 25.824 0.J TEHNICKI PODACI Precnik remenice Sirina remenice Tezina (bez ulja) Prenosni odnos u kucistu remenice Kolicina ulja u kucistu Snaga (maksimalna) 229mm 165 mm 20 kg 1:1. Napomena: Remenica se ni pod kojim uslovom ne sme postaviti okrenuta na gore.. a zatim skin uti i same kotve. Postavljanje remenice na traktor se vrsi na sle- deci nacin: 1... Skidanje remenice se vrsi obrnutim redom. posto bi se u tom slucaju onernogucilo podmazivanje gornjeg lezaja. Posto je remenica skinut treba ponovo postaviti kotve lanca. Postaviti remenicu na prikljucno vratilo uicdan od J va polozaja prikazana na slici i pri cvr stiti je pornocu skinutih navrtki. 3.7 KW Obimna brzina Broj obrta Broj obrta rernenice remenice prikljucnog m/sec min 1 vratila min 11. Kako ovaj staticki elektricitet moze da izazove neocekivane 53 . vodeci racuna da lanac treba da bude vezan za kotvu iznad ose prikljucnog vratila i da ne ne sme biti usukan.. '- I201. Skinuti navrtke sa cetiri uvrtnja koji vezuju kotve lanca sa centralnim kucistern.II II I Remenica se potavlja direktno na prikljucno vratilo.8 15. Skinuti zastitnu kapu prikljucnog vratila.. 2. odnosno na zadnji kraj centralnog kucista traktora.

Kako je tezina tega za prednje tockove 44 kg (obe polutke). »propinjanja« (rad sa tanjiracom. povecava za 216 kg. te se njihovim koriscenjem tezina na zadnjim tockovima. dizalicom viljuskarorn. Ovo se najboIje moze ostvariti ako se oko prednje osovine traktora obavije jedan Ianac takoda mu jedan kraj lezi na zemlji. TEGOVI ZA PREDNJE I ZADNJE TOCKOVE Odredeni slucajevi primene traktora zahtevaju da se poveca tezina koja pad a na prednje iIi na zadnje tockove. »atheziona tezina«. Tezina oba tega na jednom zadnjem tocku je 108 kg. b) zadnji tockovi: za svaki tocak po dva tega sa odgovarajucim vezivnim delovima. oranje na vecu dubinu itd. 54 . odnosno tzv. Povecanje tezine na prednjim toekovima nacelno se koristi u svim slucajevima kada postoji opasnost od podizanja prednjih tockova. Vezivanje tegova se pri tome vrsi pornocu zavrtnjeva koji se uz njih normalno isporucuju.). potrebno je da se sigurno i stalno odvodi sa traktora. to se pomocu njih tezina prednjeg dela traktora povecava za 88 kg. pa cak i pojavu pozara. koji su tako profilisani da se mogu lako i brzo postaviti i skinuti sa tocka. S. Povecanje tezine na zadnjim tockovima se nacelno koristi u cilju povecanja vucnih sposobnosti traktora odnosno za rad sa orudima koja stvaraju velike radne otpore (prvenstveno oranje na vecu dubinu).smetnje u radu. Za ovu vrstu se koriste specijalni tegovi. Tegovi se normalno isporucuju na sledeci nacin: a) prednji tockovi: za svaki tocak po jedan teg (sastavljen iz dye polutke) sa odgovarajucim vezivnim delovima. odnosno od tzv.2.

Stoga se one i preporucuju za obavljanje najtezih radova odnosno za rad sa orudima koja izazivaju najvece radne otpore. kao i sa nekim drugim orudima ornogucen je sarno u slucaju da je traktor opremljen posebnim priklljucnim elementom. pa pomeranjern ruclce za kontrolu polozaja u njen gornji poloza].3. odnosno da je kuka osigurana u svom gornjem polozaju. Automatska kuka se postavlja na donje traktorske poluge a vezuje se i za centralno kuciste. Prikacivanje prikolice pri radu sa automatskom kukom vrsi se na taj nacin sto se prvo pomocu rucice hidralika za kontrolu polozaja kuka spusti u voj donji polozaj.4. POLUGUSENICE Smanjenje klizanja pogonskih tockova se moze ostvariti i koriscenjern polugusenica. koji se na njih mogu nabaeiti. automatskom kukom. Pri otkacivanju prikolice potrebno je sarno rukom osloboditi plocicu za osiguranje. Kada se pri podizanju rude cuje daje aktivirana plccica sto znadi da je lzvrseno prikacivanjc. Montaia celog ovog sklopa je prilicno osetljiva i mora se strogo obavljati prema uputstvima. Jedni su nesro veci i imaju blago talasastu povrsinu dodira sa tlom (8) a drugi ravni (A). tzv. Polugusenice se nabacuju na pogonski tocak preko jednog pornocnog tocka zatezaca. preko elasticnog opruzn g i terna. Tada traktororn treba taka prici prikolici da usica na njenoj rudi bade tacno iznad kuke. cime se automatski spusta kuka a s njom i ruda prikolice. Ukoliko se sa polugosenicom ne predvida obavljanje najtezih radova (na primer u surnarstvu) vee se nabavka vrsi za osposobljavanje traktara za rad na mekim. rucicu hidraJika za konrro!u poloiaja treba vratiti u donji deo njenog kvadranta. izvrsiti podizanje rude. a slike se vidi da na guseniei postoje dye vrste clannka. koji se vezuje za kuciste zadnje poluosovine. rastresitim terenima rnoze 55 . AUTOMATSKA KUKA Rad sa jednoosovinskim prikolicama sistema IMT.5. 5.

diskosnim polugama i slicno.se posebno zahtevati da se gusenica isporuci sarno sa ravnim clancima.5.6. kocnog ventil a. preko odgovarajucih ugaonih nosaca. koriste se stabilizatorske poluge. Da bi se onernogucilo horizontal no klacenje donjih traktorskih poluga. PNEUMATSKA INSTALACIJA Pneumatska instalacija na traktoru IMT-539 sastoji se od kornpresora. a falr iii karnen). slavine i spojnicke glave. sto je veoma bitno za rad sa sejalicama. 5. letnjirn putevirna a niknko po putevima sa tvrdorn podlogom (beten. rezerovara za vazduh pod pritiskom. Kompresor sabija vazduh na pritisak od 5 bar potiskajuci ga kroz regulator pritiska. a za neka oruda i zabranjen. sto se na 56 . regulatora pritiska. Poluge se vezuju za kucista zadnjih poluosovina. Pri kocenju vucnog voza pritiskom na pedale kocnice vrsi se preko zatege desne kocnice i prikljucnog ventila otvaranje prikolicnog voda i ispustanje vazduha iz istog u atmosferu. s obzirom da je vezan odgovarajucim gumenim cevima za rezervoar i prikolicni vod pokazuje stanje pritiska vazduha u rezervoaru (bela kazaljka) i iza noznog kocnog ventila u prikolicnom vodu (crvena kazaljka).2 bar i odvodi dalje kroz cevovod u rezervoar. za koju se vezuje odgovarauca instalacija prikoliceo Na tabli za instrumente s donje desne strane nalazi se dupli manometar koji. Treba imati u vidu da je rad bez stabilizatorskih poluga tamo gde su one predvidene stetan. a drugim krajem se vezuju za osovinice preko kojih se oruda kace na donje traktorske poluge. Odavde odgovarajucom gume_nom cevi vazduh se odvodi kroz kocni ventil i slavinu do spojnicke glave na traktoru. 5. Trakior [reba voziti samo po mekim. STABILIZATORSKE POLUGE . posto u tom slucaju dolazi ne sarno do ostecenja puta vee i do ostecenja sarnih gusenica. kojim se ovaj regulise u opsegu od 0.

Napomena: Veoma je vazno imati u vidu da je instalacija spremna za rad tek onda kada. jer bi moglo da dode i do prevrtanja istog. Pri punom otvaranju noznog ventila crvena kazaljka pada na nulu i to je slucaj maksimalnog kocenja prikolice. kako bi se odrzala stabilnost kretanja vucnog voza. U protivnom bi doslo do guranja pri kretaju vucnog voza kroz krivinu. Naime. predkocenje prikolice. I kod ove instalacije. Pri ovome bela kazaljka na manometru treba i dalje da pokazuje pritisak od 5 bar jer se isti ne menja u delu instalacije ispred noznog ventila. mora se podesiti tzv.manometru manifestuje pomeranjem crvene kazaljke ka nuli. pri punjenju instalacije vazduhom. pri kocenju vucnog voza neophodno je potrebno da prikolica za izvestan deo sekunde pocne ranije da koci od traktora. Kod traktora IMT-539 provera i podlesavanje predkocenja prikolice vrsi se na mestu na sledeci nacin: 57 . pritisk u istoj dostigne vrednost od 5 bar (obe kazaljke na manometru istovremeno treba da pokazu tu vrednost). kao i kod svih instalacija kod kojih se vrsi kombinovano kocenje vucnog voza. Pad pritiska u prikolicnom vodu (predstavljen je razlikom pritiska koje pokazuje crvena i bela kazaljka na dvostrukom manometru u datom trenutku) predstavlja istovremeno intenzitet kocenja prikolice.

a pritiskom noge na desnu pedalu kocnice vrsi se kocenje tocka sve dok se ne oseti da kocnica pocinje da koci tocak.5 do 2 bar (crvena kazaljka treba sa oznake 5 da padne izrnedu 3 i 3. u tom trenutku kontrolise se dupli manometar. Sa ugasenim motorom vrsi se provera zaptivnosti eelog sistema oeitavanjem opadanja pritiska prikazanom na manometru (obe kazaljke treba da se pornere za 0.5 bar za vreme od 50 min. pri cemu se vodena para iz vazduha kondenzuje i sakuplja na dnu rezervoara. U suprotnom. razdvoje se pe dale kocnica. Ovaj sakupljeni kondenzat ispusta se kroz ventil postavljen na dno rezervoara. a pri prolazu kroz cevi vazduh se relativno naglo hladi. rukom se obrce desni tocak.3 bar) 1. Provera predkocenja prikoliee u voznji vrsi se vizuelnom kontrolom.3 bar Radni pritisak 1000 min 1 Radni broj obrta Kapcitet (pri 1000 o/min 74 lit/min i pri 5.).treba smanjenjem duzine krace zatege desne kocnice pad pritiska podesiti. Posle ove operaeije obaveno prilagoditi levu pedalu kocnice desnoj. ukoliko je pad pritiska veci.podigne se zadnji desni tocak traktora. Tehnicki podaci Radna zapremnina 124 cm ' 28mm Hod klipa 75mm Precnik klipa Teorijski kapaeitet pri 2100 o/min 160 lit/min 8 bar Maksimalni radni pritisak 2100 min 1 Maksimalni radni broj obrtaja 5. koji treba da pokaze pad pritiska u prikolicnom vodu za 1. Pri kocenju vucnog voza prikoliea ne sme da nalece na traktor. Ukoliko je ocitani pad pritiska manji treba povecavatnjem duzine krace zatege desne kocnice podesiti zeljeni pad pritiska.5 na rnanometru). ukoliko nije vee puna. pusti se motor urad i napuni instalacija vazduhom.2 KW Snaga (potrebna za pogon kompresora SR . Prilikom sabijanja vazduha u kompresoru dolazi do zagrevanja istog.

.2. _ .. ... turu _ . radu nrudirna zemlje radu orudrma hidraullkom _ _... .17 . I I. Instrument: i komandni I A...... 2~ c._ .. 3.. . " 3 3...1... Scdiste 2... Uvod 1.7..... Redovna tehnicka odrzavanja I ......... 3.. _ . Primed pravilnog rukovanja 2.2.6.. . Podrnazivanjc motora . _" " _ _ .1. Prednji i zadnji tockovi 4... NEOBAVEZNA OPREMA '" .' +1 . 12 13 13 13 1-1 _ 1-1 . ...7... 1 A. " _ __ _ _ ... • _ . . RUKOVANJE TRAKTOROM 2..4. Svakih 200 casova rada iii -+ me. ... _ .... ~._ " 3...... OPSTI DEO ".. 1.6..6.. Os tale kornandc . Spojnica .. ... Uredaj za osiguranje od preopterecenja 2..5. 16 16 2.. uredaji .17 -t. Polazenje i vozcnje ..-\KTORA. Svakih -+00 casova rada iii H rncscca .2.... .. Spoljni prikljucci hidraulika 2. _ 4.... __ • • .. Svaih 800 Casm a rada _.. . ... Sigurnosni ventil _ Prikacivanje oruda 27.3... •. Tabel" prcporucenih maziva ._... Rukovanje hidraulikorn PrJ organi krecu ispod povrsine 2. ...'7.~...51 52 S I~ Rcrncnica .._ ~ . .. .. ..... Sistcm za gorivo _ 4. Startovanje motora 2. .. POSTUpel 1 MERE U TOKU EKSPLOATAClJE TR..~. _ 3.6..cea ...." ".2.. Sistem za hludcnje 4..... I..-+._.6..2. __ 3.. ... .2..1>. Svakih ISO casova rada . Posle svakih 10 casova rada .~ Kornande hidraulika I..2....... ~ .-+. ...~.......1..1. __ 3...1. ~ L Motor . I. _ ~ .. __..H. Prikacivanje u tri tacke " 2. . 3.4.~..52 59 .. . . 4. . .. .....6.... Upozorcnja 1._.2.~. . ... Prcdnji most 4 -+ Kocnice -+. _. _..6. ..3. Rukovanje hidraulikorn pT! 2. .... " _ " _.... .. Precistac vazduha -+ 2 Menjac...5.1.." • IS IS 2.2.... 4..n ~-l -t-t . ".. .5.5...•. .... Izbor stcpcna prenosa 2...2...l 25 26 " 1(' lh 21'> " . Normalno starrovanje . _ ~. Tchnick i podaci 1A..l_:l -+6 -17 ..__ .3... _ _ _ :\.. rcduktor i zudnji most 4. Blokada diferencijala 2. Prikljucno vratilo <!tji se radn: ~. koja ne ulaze u zcrnlju _ .. Opis radnih zahvata koje treba izvesti pri redox nom tehniCkom odrzavanju ~.. .6..... ...2. Svakih SO casova rada iii svaki mcsce. _ _ __ .. ". Startovanjc po hladnnrn vrernerru 2.2.1-+ 2_2..J _ _ __ Ih 1'1 !II 1:" ODRZAVANJE TRAKTORA "..7.. tr[]j. .2.. 3 2. " " I I 1 3 7 7 II I A.2."Iii SADRZAJ I. • . Rad hidraulikom 2. I.. . Hidraulik i traktorske poluge 4....... I ~. J~ :17 )7 .I Instrumcnti. 1'l 'II 31 )) 3.5.. Razradivanje 2.-+A.. ". __ _ • _.2. _......2. Elektricna oprema .S\ akodncv no J..... ~ .. . Svakih 1()OOcasova rada iii 12 rncscci .63. ..

. Pncumutska instalacija 60 .. . . Polugusenice i zadnje tockove kuka . " '. .. . ....5" 5(. Tcgovi za prednje 5. 5~ 55 .. .). .. " ...'. .. . . . .. . . " . .. ". .1l.5. . . Stabilizutorske poluge 5... . . .... .. ..'... . ... .". . 55 . . ...5.. Autornatska 5A.. " ..' . .. " .." . ".." .. .. ." .. " . '" " '.. .. 5.. ' . . . . .2..

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful