TRAKTOR

IMT
539

UPhlTSTV

A

za rukovanje i odriavanje traktora IMT -539

IMr
~

INDUSTRIJA MASINA I TRAKTORA 019455

BEOGRAD

TRAKTOR IMT-539 proizvodi Industrija masina i traktora, Beograd MOTOR Industrija M 33/T -LP proizvodi motora, Rakovica uslove prema pravilniku
0

Traktor IMT-539 kao poljoprivredni traktor ispunjava stiti na radu u poljoprivredni (Sl. list SFRJ br. 34/68). Industrija rnasina i traktora zadrzava

za-

pravo izmene objavljenih

podataka

bez prethodnog

obavestenja.
Podaci
0

ovorn prirucniku

tacni su na dan izdavanja.

SYa prava za stampu i slike zadrzava: Industrija rnasina i traktora Beograd

@
Izdanje: 2 IMT-

IMT

1982~T1RAZ:15000

ukoliko na pojedinim delovima traktora u toku garancije dode do kvara usled nepravilnog rukovanja iii odrzavanja. Zbog ovoga. traktora IMT-539. S obzirom na to. polito se tada gubi pravo na garanciju. UVOD Traktor IMT-539 izraden je po savremenim koncepcijama 5tO ornogucuje njegovu upotrebu u svim uslovima i na najtezim terenima. Neopterecen bez opasnosti traktor {lloze se sigurno od prevrtanja: . savetuje se korisnicima da pazljivo prouce sva UPUTSTV A. prepustiti nasirn servisnim centrima. OPSTI OEO 1. molimo Vas da na ovakve stvari ne obracate paznju. Pre upotrebe traktora. a njegov vek trajanja dug. da u toku garantnog roka ne treba podesavati i rastavljati pojedine delove traktora. Servisne mere.2.1. na Vasern traktoru moze biti ugraden deo koji funkcionalno odgovara objasnjenju dok se oblikom malo razlikuje. koji za to imaju skolovano osoblje. Identifikacija traktora se obavlja brojevima traktora i motora. ornogucuje da traktor bude spreman i siguran za upotrebu. Za odrzavanje i popravku traktora koristite originalne delove koje mozete nabaviti kod ovlascenih servisnih zastupnika iii direktno u fabrici. Napominjemo. Takode. 1. osirn podmazivanja i jednostavnijeg odrzavanja. Dobro poznavanje i prakticna primena Uputstva. LJPUTSTVA ZA BEZBEDAN RAD Pre nego lito se pristupi bilo kakvom radu sa traktorom proueltl UPUTSTV A i zapamtiti sledeee: Traktor voziti sarno sa ispravnirn kocnicama kretati i upravljacern.1. koje se mogu lako obaviti. PAZNJA! Uputstvo je prilagodeno osnovnom rnodelu. fabrika ne priznaje nikakvu odgovornost.

zatvorenoj zgradi. Pri voznji na nizbrdici obavezno drzati ukljucen stepen prenosa. Ne dolivati gorivo dok motor radio Ne pusiti za vreme sipanja goriva u rezervoar i za vreme intervencije. Smanjiti brzinu pri zaokretanju i na nizbrdicama kako bi se izbeglo prevrtanje (obratiti paznju pri voznji sa punom prikolicom). Sacekati da se motor ohladi. Startovanje motora vrsiti sarno preko prekidaca za startovanje.na uduznorn nagibu od 33° . ugasiti motor. jer u slucaju naglog kocenja sarno jednog tocka moze doci do prevrtanja traktora.na bocnom nagibu od 23° Traktor sa prikljucenim nosenim orudem moze se kretati bez opasnosti od prevrtanja ukoliko ugao nagiba nije veci od 200. Kada prikljucno vratilo dobija pogon preko transmisije (od zadnjih tockova) pre pokretanja traktora unazad isto iskljuciti. jer bi se u suprotnom slucaju i mehanizam oruda pokre- . Na pumpi za ubrizgavanje goriva. Na neravnom i klizavom terenu voziti manjim brzinama. U slucaju da dode do pregrejavanja motor a nije dozvoljeno otvaranje poklopca hladnjaka. Pre ne_gosto se otkaci orude sa traktora. Postaviti zastitnu kapu preko prikljucnog vratila kada se isto ne koristi. Nije dozvoljeno raditi sa traktorom u. Ne ostavljati motor da radi dok se vrsi intervencija na traktoru.lli . regulatoru broja obrta i na brizgaljkama ne vrsiti nikakva podesavanja iii opravke bez ovlascenog strucnog lica. Nije dozvoljeno da se pri voznji pored vozaca vozi jos neko Iice. ubaciti menjac u brzinu i povuci parkirnu kocnicu... Pri voznji podele kicnica moraju biti spojene. Nezavisno kocenje (razdvojene podele kocnica) rnoze se koristiti sarno pri manjim brzinarna i radu na polju.

Klateca poteznica se ne srne koristiti za vucu prikolice. Ne srne se koristiti ni za vucu prikolice. za bezbedan i trajan rad. Kod pogona preko kardanskog vratila obavezno koristiti odgovarajuce zastitnike kako ne bi doslo do povrede rukovaoca. kada nije u upotrebi. Pri kocenju oruda na poluge rukovaoc ne srne da se nade izrnedu traktora i oruda. Svi vijci i navrtke treba da budu dobro pritegnuti. Osiguranje oruda koje je prikljuceno za traktorske poluge vrsiti sarno originalnim klinovirna koji se isporueuju uz traktor (vezani su za poluge). Na nose no orude ne tovariti nikakav dodatni teret. sto rnoze da izazove nepredvidene srnetnje i opterecenja. Ne ostavljati crude u podignutom polozaju. Traktor se ne srne koristiti za zastitu bilja hernijskirn sredstvima (otrovima) ukoliko nije opremljen herrnetickorn kabinorn. . Zglob gornje traktorske poluge ne srne se koristiti za vucu. potrebno za sigurno upravljanje (traktor se ne srne propinjati). Poteznica na traktorskirn polugarna se nesrne koristiti za vucu.t tao u suprotnorn smeru. ukoliko nije ukrucena postojecim kosnicirna. Automatsku kuku koristiti sarno za vucu odgovarajuCih jednoosQYinskjb_prikolica a za dvoosovinske prikolice koristiti poseban uredaj. vee ga spustiti na zernlju. Visinu poteznice podesiti tako da se ostvari dozvoljeno opterecenje prednjeg mosta. U svernu se pridrzavati uputstava 0 redovnom tehnickom i periodienorn odrzavanju traktora.

godina izrade. drugi i treci. broj obrtaja motora. tip traktora. snaga KW.BROJ1RAKTORA Nalazi se na instrument tabli. i ostalih sest redni broj proizvoda od dana pocetka proizvodnje. proizvodac. . BROJ MOTORA Nalazi se na levoj strani motora sa gornje zadnje strane. broj traktora koji je sastavljen od devet brojeva cije je znacenje: prvi broj. Tablica na Vasern traktoru sadrzi sledece brojeve: u polju sa slovom '? upisan je broj uverenja isptave 0 zastiti na radu.

SAE J.649/58.7 KW (39 KS) 26.02S. livene Uljem pod pritiskom.3 daNm (kpm) suve.3. . Razvod Izduvni ventil Usisni ventil Zazor ventila U hladnom stanju U toplom stanju Pumpa za dovod goriva Otvara 46 pre UMT Zatvara 10° posle SMT Otvara 13 pre SMT Zatvara 43°posle UMT 0 0 0.270.1.5 KS) 15.2.1.5 KW (36. TEHNICNI Motor PODACI Proizvodac Tip Broj cilindara Precnik cilindara Hod klipa Radna zapremnina Stepen kompresije Red paljenja • Snaga motora na zamajcu pri 2000 min-I Snaga na prikljucnom vratilu pri 2000 min-I • Maksimalni obrtni momenat pri 1300 mirr? Kosuljice cilindara Podmazivanje Industrija motora Rakovica M33/T-LP cetvorotaktni dizel mOLOr 3 91.30 mm 0.4 mm 127mm 2500cm3 17. pornocu rotacione pumpe Zarnenjive.3 i BS.F2. DIN 6270.4:1 1-2-3 28.25 mm Mernbranska • Navedene vrednosti za snagu i obrtni moment odgovaraju standardima: JUS M.

50 137.67 51.16 14.69 37.55 23.43 8.67 150.166: 1 i sa ugradenim diferencijalom Ukupni prenosni odnosi i brzine kretanja u km/h (sa gumama 1l.75 8.25 18.74 5.09 3.02 2. frikciona.4 I II III IV V VI spori hod unazad brzi hod unazad -I- . dvostepena sa dva diska Sa pomerljivim zupcanicima Tri za hod unapred i jed an za hod unazad Sest za hod unapred i dva za hod unazad Planetarni 4.85 11.03 3.2/1Ox28 R-570 mm) Stepen prenosa Prenosni odnos (ukupni) 205.Pumpa za ubrizgavanje Regulator broja obrtaja Pritisak podesavanja brizgaljke Staticki ugao ubrizgavanja Precistac goriva Precistac vazduha Precistac ulja Spojnica Menjae Tip menjaca Broj stepeni prenosa Ukupan broj stepeni prenosa (sa planetarnim reduktorom) Reduktor menjaea Tip Prenosni odnos Prenos u zadnjem mostu Linijska Mehanicki 165 bar 200pre SMT 2 precistaca i 1 predprecistac Sa uljnim kupatilom Integralni precistac Suva.36 12.00 74.67 Brzina kretanja traktora pri broju obrtaja radilice 1300 mirr? 2000 mirr? 1.96 1.37 34.41 2.13 5.85 7.36 2.1 Prenos pod pravim uglom izveden preko konusnog i tanjirastog zupcanika sa prenosnim odnosom 6.

cilindrom podiznog uredaja i tri razvodna prikljucka. nezavisno iii istovrevremeno Puzni prenosnik sa putujucim kuglicama Sa celicnim diskovima i gumama 6 x 16 Sa celicnirn diskovima i gumama 11.PrikljucRo vratiln Tip Prenosni odnos izmedu motora i prikljunog vratila (pri pogonu direktno od motora) Broj obrta motora min I 1500 2000 Predeni put zadnjeg tocka za jedan obrt prikljucnog vratila (pri pogonu preko transmisije) Uredaj za blokiranje direrencijala Kocnice Tip kocnice Delovanje kocnica Upravljaek! rnehanizam Teekovi Prednji tockovi Zadnji tockovi Pritsak u gumama Hidraulik Ozljebljeno.9 mm (13/8' ') Po JUS M.78:1 Broj obrta prikljucnog vratila (min-I) 540 720 Priblizno 48. precnika 34.8 bar Gume na zadnjim tockovirna 1 bar Cetvorocilindricna pump a smestena u centralnom kucistu sa razvodnim ventilorn.601 2. Sigrunosni ventil je podesan na 175 bar 12 lit/min pri 2000 m? radilice motora 813 daN 1000 daN 2972mm Kapacitet pumpe Moe dizanja na krajevima traktorskih poluga u transportu Za rad na polju i kratkom rastojanju Gabaritne dirnenzije traktora Ukupna duzina 5 .3 em sa kandastom spojnieom i noznom komandom Mehanicke. sa papucama smestenirn u dobosu kocnice Na zadnje tockove. Ll.2/1Ox28 Gume na prednjim tockovirna 1.

5 0. ulja i vode Rezervoar za gorivo Ulje u motoru Ulje u precistacu vazduha Ulje u menjacu i centralnom Ulje u kucistu upravljackog Voda u sistemu za hladenje Ulje u kucistu remenice Elektricna oprema Napon instalacije Akumulator Ukupna (»klirens«): 320mm 533mm 1830mm Od 1200 do 2000 mm Od 1200 do 1900 rnm 1200mm 1300mm 279 do 610 mm 502 mm kocnica 2950mm 3260 mm (pri razmaku 1200 mm) tockova od 1440 kg 1200 daN 800 daN (lit.Ukupna sirina (sa nonnalnim razmakom 1625 mm 1372mm tockova) visina Uzduzna prolaznost posredini ispod osovine Rastojanje osovine Razmak tockova Prednji tockovi Zadnji tockovi Normalan razmak: predni tockovi .zadnji tockovi Poteznica Visina od tla Normalna visina poeznice Precnik okretanja Sa upotrebom nezavisnih Bez kocenja Teiina traktora Sa gorivom.95 8.) 35 7 0.85 12V 1 korn.bez balasta Kolicina goriva. 97 Ah .4 kucistu mehanizma 30 0. uljem i vodom Najveea dozvoljena vuena sila traktora sa balastom .

Prekidac grejaca i startera B.4. INSlRUMENTI I KOMANDNI UREDAJI Svaki korisnik novog traktora. Prekidac prednjih farova G. INSTRUMENTI Instrurnenti se nalaze na posebnoj tabli koja je smestena neposredno ispred vozaca.1. Rucica za gas F. potrebno je da se upozna sa rasporedom komandi i nacinom njihove upotrebe. Prekidac zadnjeg fara H. 1. Dupli manometar K. Manometar D.4. Prekidac migavaca L. A. Pozeljno je da svaki rukovalac traktora stekne navike da cesto osmatra instrument tablu kako bi mogao odmah primetiti svaki znak nepravilnog rada i blagovremeno intervenisati. Termometar 7 . Traktometar E. Dugme komande za gasenje motora J.1. Dugme sirene I. pre pocetka eksploatacije. Ampermetar C.

Normalan pritisak ulja za podmazivanje motora ce biti sve dok se kazaljka instrumenta nalazi u oblasti obelezenoj zelenom bojom.Prekidac grejaca i startera (Opsirno u poglavlju startovanja motora) A 1013 Ampermetar B Ornogucuje rukovaocu kontrolu rada osnovnih elemenata elektricne opreme motora . pokazuje pritisak kojim se vrsi podmazivanje. .diname i akumulatora Manometar c Pri radu motora.

oborena svetIa i polozaj 3 . povecava se broj obrta motora i obratno. 1025 . Prekidae zadnjeg fara G Paljenje zadnjeg far a vrsi se izvlacenjern dugmeta prekidaca. Prekidat svetla i prechijih farova F Okretanjem kljuca u desnu stranu pale se: poloiaj I . broj obrta prikljucnog vratila i remenice kao i broj sati rada traktora. brzina kretanja traktora za svaki stepen prenosa. Pri ovome prekidac fara F treba da bude u pocetnorn polozaju.dugo svetIo prednjih farova. pomeranjem navise broj obrta se smanjuje.Traktometar D Ovo je instrument na kome se mogu ocitati broj obrta motora. polozaj 2 .prednje i zadnje svetIo. Rucica za gas E Pomeranjem rucice nadole.

pritiskom na dug me ukljuciti sirenu.Dugme sirene H Ukoliko se kljuc prekidaca F nalazi u pocetnorn polozaju. 1015 Dugme komande za gaiienje motora I Povlacenjern ovog dugmeta prekida se rad motora. moguce je. a bela kazaljka pritisak u instalaciji traktora. 10 . Pre ponovnog startovanja motora osloboditi osigurac. Dupli manometar J Sluzi za kontrolu pritiska vazduha u pneumatskoj instalaciji traktora na kome je ugraden kompreSOL Crvena kazaljka manometra pokazuje pritisak u kocionorn vodu prikolice.

Najpovoljnija temperatura za rad motora iznosi 900C.hod kojim se iskljucuje transmisija.rnenjac i obratno.4.Prekidac migavca K I Prekidac migavca se aktivira pomeranjem na onu stranu na kojoj se zeli dati trepcuci signal. U toku normalnog rada traktorom pedal a spojnice mora biti potpuno pustena. 1. 11 . Termometar L Sluzi za merenje temperature vode u sisteu za hladenje.2. vcza se ostvaruje prilikom pustanja pedale. Sastavni deo prekidaca je signalna sijalica koja se pali i gasi istovremeno sa prednjim i zadnjim migavcirna. prikljucno vratilo i transmisija. Granica prvog i drugog hoda pedale se lako osete.hod kojim se iskljucuje istovremeno pumpa hidraulika. Pedala ima dva hoda: prvi hod . Drugi hod pocinje onog momenta kad se na pedali oseti povecani otpor. Rucica planetarnog reduktora Koristi moguce BH P SH se zajedno sa rucicorn menjaca. Pedala spojnice Koristi se pri polazenju traktora i pri promeni stepena prenosa. OSTALE KOMANDE TRAKTORA Rueica menjaea Rucicu menjaca pomerati tacno prema semi oznacenoj na centralnom kucistu u obliku slova »H« prilikom izbora prenosa. drugi hod . Rucicu je postaviti u tri polozaja: brzi hod neutralni polozaj i spori hod Raspored polozaja dat je na centralnom kucistu. Pritiskom na pedalu rastavlja se veza motor . Startovanje motora se moze izvrsiti sarno kad se rucica nalazi u neutralnom polozaju »P«.

c 12 . dok se pri pritisku na pedale automat ski sam iskljucuje. Izborom polozaja rucice pogon prikljucnog vratila moze biti direktan od motora iii preko transmisije. KOMANDA HIDRAULIKA Sluzi za komandovanje hidraulicnog sistema traktora a samim tim i orudima koia se kace preko traktorskih poluga (opsirnije u poglavju »Rukovanje traktorom«). Spajanje se obavlja rucno kljucern B.Pedale kocnica Pri voznji u transportu. pedale kocnica moraju biti spojene. Trajno kocenje traktora ostvaruje se osiguracem Isti se ukljucuje rukom.4. Rueica za ukljucivanje prikljucnog vradla Nalazi se na levoj strani centralnog kucista. 1.3. moze se obaviti pojedinacno kocenje i to sarno u cilju smanjenja poluprecnika zaokretanja. Kad su pedale rastavljene.

Korisno je da se povremeno. Podizanjem iste sediste se odbravljuje a spustanjem zabravljuje.4. . Proveravati cesce zategnutost kaiseva ventilator a i diname. SEDISTE Opremljeno je hidraulickim amortizerom. Podesavanje se rnoze regulisati u rasponu od 60-120 kg. Zavisno od tezine rukovaoca rucicom »A« se dovodi zavrtanj na skali.Cesce i pazljivije kontrolisati i po potrebi pritezati zavrtke i navrtke. RAZRADIVANJE Postupak praviInog razradivanja najboIje ce se obaviti ukoliko se strogo postuju sledece preporuke: . na odgovarajucu brojku koja odgovara tezini rukovaoca. RUKOV ANJE lRAKTOROM 2.1.Posle prvih 25 do 50 sati rada obavezno zameniti ulje u motoru (dalje zamene ulja obavljati prema preporukama datim u poglavlju »Odrzavanje traktora«). na primer svakih 10 sati rada traktor maksimaIno optereti stirn da ovo ne traje duze od 5 do 10 minuta.1. Rucica »B« ornogucuje primicanje iIi odmicanje sedista u odnosu na upravljac.Posle prvih 100 sati rada obavezno zameniti ulje u centralnom kucistu.Prvih 50 sati rada traktor koristiti sarno na laksim radovima. 13 . . . 2.4. Izuzetno se dozvoIjava i obavljanje tezih radova ali sarno pri nizim stepenima prenosa (I iIi II). Obaviti servisne preglede prema uputstvu datom u servisnoj knjizici.

Da Ii je rucica planetarnog reduktora u neutralnom polozaju »P«. Da li je slavina za gorivo (ispod rezervoara) otvorena. STARTOVANJE MOTORA Pre pustanja motora urad potrebno je proveriti: Da Ii u rezervoaru ima dovoljno goriva. Da Ii je rucica prikljucnog vratila motora u srednjem polozaju. b) Rucicu planetarnog reduktora postaviti u polozaj »P«.1. . NORMALNO STARTOVANJE Startovanje pri temperaturi iznad 0° C obaviti: a) Rucicu za gas povuci dole do kraja.2.2.2.2. Da-li u sistemu za hladenje ima dovoljno rashladnog sredstva. STARTOV ANJE PO HLADNOM MENU VRE- Ukoliko je spoljasnja temperatura ispod 0° C postupak startovanja motora je: Isto kao i kod a). c) Pedalu spojnice pritisnuti do kraja.Da Ii je traktor ukocen. Da Ii je komanda za gasenje motor a pustena. b) i c). zavisno od spoljasnje temperature 5 do 20 seundi. Kljuc u prekidacu grejaca i startera okrenuti ulevo do prvog zuba. d) Kljuc u prekidacu grejaca i startera okrenuti udesno. Da Ii je nivo ulja u koritu motora u propisanim granicama. 2.2. tim se motor upali kljuc pustiti a rucicu gasa vratiti do pred kraj hoda. Zadrzati ga u ovom polozaju. Da Ii je traktor ukocen. 2. 14 . Nakon toga okretanjem kljuca do krajnjeg levog polozaja pokusati sa startovanjem.

4. pedalu spojnice pritisnuti do kraja. nogu potpuno sklonuti sa pedale spojnice.!1036~ . bez obzira na uslove. izabrati zeljeni stepen prenosa. Posto traktor krene. U toku voznje nesme se vrsiti promena stepena prenosa.:::==:.Rad elektropokretaca pri startovanju ne sme biti duzi od 10 sekundi. 15 L- . Napomena: Ako motor ne proradi ni posle vise ponovljenih pokusaja.__ ... 2. Trenutno rasterecenje pritiskanjem spojnice nije preporuceno obzirom na to da dolazi do brzog propadanja spojnice. Najvaznije je u svim uslovima rada imati izvesnu rezervu za savladivanje dopunskih nepredvidenih otpora.3.!. postepeno dodavati gas i otpustati pedalu spojnice.:. Zeljenu brzinu kretanja regulisati rucicorn za gas. Spojnicu koristiti sarno pri iskljucivanju pogona prikljucnog vratila. proveriti sve elemente koji su pomenuti u uvodu kao i postojanje vazduha u sistemu. Nakon ovoga.. traktor zaustaviti i ukljuciti nizi stepen prenosa.. Posebnu paznju treba obratiti radu pedala spoj nice i kocnica. POLAZENJE I VOZENJE osigurac skakavice kocnice otpustiti.._ __ . 2. Ukoliko motor ne proradi. ako motor ne proradi obratiti se najblizjoj servisnoj radionici.. Ukoliko se u radu oseti preopterecenje.. IZBOR STEPENA PRENOSA Odreden stepen prenosa nije moguce preporuciti i njega koristiti s obzirom na postojanje vrlo razlicitih uslova rada u koima se traktor koristi pa do odredenih agrotehnickih normi koje se propisuje u odredenim momentima. postupak ponoviti nakon 10 do 15 sekundi.

RAD HIDRAULIKOM Komandovanje je. Skretanjem malo sa linije voznje. C. B. Napomena: Ne ukljucivati pedalu blokade kada motor radi sa velikim brojem obrta i kada se zadnji tocak obrce brzo.1. Voditi raenna da pedala blokade bude iskljueena pre zaokreta na kraju brazde. D. Kocnice koristiti sarno spojene dok se nezavisne mogu koristiti sarno pri manjim brzinama. 2. kao sto je vee receno. pomocu dye rucice. 2. 2. tanjiracarna. Momentalnim iskljucenjem spojnice traktora. 16 . Laganim kocenjern desnom iii levom kocnicom.6.6. Zabranjuje se iskljucivanje spojnice pri kretanju traktora na padinama. RUKOV ANJE HIDRAULIKOM PRI RADU ORUDIMA CUI SE RADNI ORGANI KRECU ISPOD POVRSINE ZEMUE A.2. Zabranjeno je drzati stalno ukljucenu blokadu jer je to stetno a nije moguce ni okretanje traktora. Potpuno oslobadanje pedale postize se: 1. BLOKADA DIFERENCIJALA Koriscenje blokade diferencijala preporucuje se u slucajevirna kada je teren klizav i prijanjanje tockova nije isto za oba tocka. kultivatorima i drugim orudima pri cernu treba koristiti obe rucice. podesavanje velicine radnog otpora odnosno duzine zahvata oruda. U daljem izlaganju objasnice se rad sa orudirna ciji su radni organi u toku rada.5. ispod povrsine zemlje iii su iznad a oruda su nosena na traktorskim polugama. Ovirn rucicama ornogucene su sledece funkcije hidraulika: podizanje iIi spustanje oruda. podesavanje brzine reagovanja odnosa brzine spustanja. 3. Rucica za kontrolu polozaja Rucica za kontrolu vuce Podesivi granicnik Navrtka za ogranicenje hoda rucice Ovde se misli na rad plugovima.

ukoliko se u radu naide na neki rastresiti sloj koji daje manji specificni otpor. Medutim. Veca dubina zahvata se ostvaruje spustanjern rucice na dole. tj. je spusteno na tlo. U ovom polozaju se orude podesava za obavljanje odredenih operacija. Ukoliko je pri tome specificno odnosno jedinicni otpor zemljista nepromenljiv. hidraulik ce orude pustiti dublje u zemlju. Obeleiavanje izabrane dubine zahvata Zadrzavanje iste dubine zahvata pri svim pr-ohodima ostvaruje se obelezavanjem polozaja rucice komande za vucu podesivim ogranicnikom. dubina zahvata ce takode predstavljati jednu staInu vrednost. Rad orudem podeiiavanje dubine zahvata Kada je orude postavljeno u radni polozaj.SpuStanje oruda u radni poloiaj Obavlja se iskljucivo rucicom komande za polozaj i to pomeranjem nadole. konstantan. Zadrzavajuci na taj nacin radni otpor nepromenjen i sprecavajuci time preopterecenje traktora. nailaskom na primer na neku utabanu iIi tvrdu zemlju. zadrzavajuci opet nepromenjenu ranije podesenu velicinu sile radnog otpora. nezavisno od oblika i profila zemljista po kome se traktor krece. rucicorn komande za vucu se podesava zeljena dubina zahvata. odnosno kada. Kontrola dubine rada balansna opruga Napred opisano autornatsko reagovanje hidraulika ostvaruje se dejstvom balansne opruge. Slicno. Isti se postavlja tacno naspram rucice (ose treba da im se poklapaju) i osigurava nareckanom navrtkom. 17 . hidraulik ce automatski malo izvuci orude. ako spespecificni otpor zemljista trenutno poraste.

Rucica komande za vucu zadrzava se u izabranom poloiaju. Na kraju prohoda crude treba ponevno podici u transportoi polozaj. posto se ova rucica koristi za dizanje oruda 03 kraju prohoda odnosno za spustanje na pocerku sledeceg.Podesavanje bnine reagovanja Zavisno od specificnog otpora. Kada se u pocetku rada definitivno odredi najpovoljnija brzina reagovanja odgovarajuci polozaj rucice komande za polozaj treba obeleziti nareekanorn navrtkorn. V polozaju »SPORO«. 18 III I' I . Na ovo se mora obratiti posebna paznja posto je upotreba rucice komande za vucu za ovu svrhu vrlo setna. brzina reagovanja se smanjuje ova se primenjuju u slucaju »poskakivaaja« oruda u radu. koristeei za to rucicu komande za polofa]. Vkoliko se orude na kraju prohoda podize u transportni poloza] rudicorn komande za vucu. sto je pri cestoj upotrebi vrlo stetno. Podesavanje brzine reagovanja vrsi se pornocu ruciee komande za polozaj u donjem delu kvadranta obelezenog sa »REAGOVANJE«. Za ovaj rad rukovaoe mora biti izuzetno vest s obzirom na to da je odrzavanje stalne dubine rada vrlo otezano.1 . a U slucaju da je sila istezanja u gornjoj poluzi manja od oko 454 daN (kp) doei ce do etvaranja sigurnosnog prelivnog ventila (vidi kasnije). zernljista iii od tezine oruda. »BRZO« reagovanje se koristi pri radu sa teskim orudima i na zernljistu nejednakog otpora. Da bi se stoga ovakav rad onernogucio ne treba nikad zaboraviti na tacno postavljanje ranije pomenutog podesivog granicnika posto on pored ranije navedenog ima i ovaj zadatak. brzina reagovanja hidraulika rnoze nekad biti suvise mala iii pak suvise velika. Preparucuje se izbor dovoljnog sporog reagovanja 3 da se pri ovom ne omoguCi potrebna kontrola dubine rada.

ranije opisan mebanizam reagovanja hidraulika na promena otpora zemlJista se moze iskljuciti ukoliko je sila u balasnoj opruzi.~.6. Drugim reeirna. znamo je jednostavnije svodi se uglavnom na kontrolu polozaja. bet obzira na velicinu radnog otpora. transportni sanduk itd.2.) kod kjih je tehnoJogijom posla vazno da se ostvari stalna dubina rada. prednji ravrrjac itd. Spustanje oruda se ostvaruje pomeranjem rucice unapred a podizanje vracanjern unazad. To drugim recirna maci da se kornandovanje orudirna ave VI te uglavno vrsi preko rucice komande za polozaj i to u gornjem delu njenog kvadranta. koja je izazvana spustanjern oruda rucicom komande za poloza]. RUKOVANJE HIDRAULIKOM PRJ RADU SA ORUDIMA KOlA NE ULAZE U ZEMUU Rukovanje hidraulikom pri radu sa orudima koja ne ulaze u zemljo ili koja samo delimicno zahvataju gornje slojeve (ravnjac. Da bi se jednom izabrana i odredena visina mogla ponovo ostvariti postoji i na kvadrantu ove rueice odgovarajuci podesivi granienik. ali same u slucaju da je podesena sila radnoga otpora rucicom komande za vueu veca od stvamog radnog orpora koji je ostvaren spustanjem oruda rucicom komande za poloiaj. Treba odgovarajuei podesivi granicnik. svakom polozaju rucice odgovara jedna odredena visina oruda od tIa. 1') . Zbog toga je sistem za kontrolu polozaja vezan za sigurnosni uredaj za zastizastitu od preopterecenja. 'Treba napomenuti da se pored ave funkcije (i pored ranije oplsane mogucnosti podesavanja brzine reagovanja) pomocu rucice komande za polozaj moze postici i odrlavanje stalne dubine zahvata oruda Ciji su radni organi ispod povrsine zernlje. To znaci da se svako orude ove vrste moze postaviti i zadrzati tacna na onoj visini koja je prirodom posla i samom konstrukcijom oruda porrebna (videti 51. zgrtac.).). rnanja od sile koja je podesena rucicom komande za vucu. Ovakav nacin rada ima prakticne primene pri koriseenju izvesmih oruda (sejalica. Pri tome.

C.11 . Ovo je narocito opasno ukoliko se traktor nalazi na nekoj tvrdoj podlozi. VILNOG RUKOV ANJA KOMANDAMA HIDRAULIKA A. II . Oranje i kultivacija Pri radu plugom. pri ljustenju strnjista itd. Transportni polozaj Rucica komande za polozaj je u gornjem polozaju. pri cemu je rucica vuce sasvim dole. . Pri podizanju oruda u transportni polozaj na kraju prohoda rucica vuce ostaje u prethodnom polozaju. kultivatorima. PRIMERI PlU. poSto Ce prikaeeno orude u tom slueaju naglo pasti na tlo. podrivacern kultivatorom sa oprugama. Ovim se obezbeduje zeljena brzina reagovanja i potrebna dubina oranja. vadilicom krompira i drugim orudima komandne rucice bi trebalo da su u polozaju kao na slici. sadilicom krompira. Plitka kultivacija i rad sa teskim orudima Komandne rucice postaviti u polozaj dat na slici pri radu tanjiracom. 20 I .3. B.6.Upozorenje: Pri radu ruCicom komande za polozaj treba voditi racuna da se ista ne pomeri brzo iz oblasti za kontrolu polozaja u oblasti za podesavanje brzine reagovanja. 2.

setvospremacern. Napajanje hidraulicnih instalacija prikljucnih oruda (bez zadrzavanja donjih traktorskih po- luga) U slucajevima kad se zeli napajati hidraulicna instalaeija prikljucnog oruda iz instalaeije hidraulika traktora rucice se dovodi u polozaj dat na sliei. teskom klinastom drljacom. drljaca. . Njome se regulise . transportni veliki sanduk. Rucica B se postavlja izmedju 2 tacke na njenom kvadrantu iii malo ispod njih. F.ac vestackog djubriva. rotofrezom. skupijac sena.sasvim dole. prednjim ravnjacern. Rucica B pri ovome mora biti u donjern delu svog kvadranta . Rad nosenbn orudjima Rad nosenim orudjima (radni organi ne ulaze u zemlju).bira visina orudja. E. rucicu komande za vucu pomeriti i donji deo kvadranta.D. rasip. dubina rada se odredjuje rucicom A (u gomjem delu njenog kvadranta). R. nosena prskalica.ad tesklm orudjima (radni organi su ispod pomine zemlje) Rad univerzalnom sejalieom. Kad se javi potreba da se uije vrati nazad u centralno kuciste traktora. sejalieom za kukuruz. uslovljava upoirebu rucice A.

SIGURNOSNI VENTIL U slucajevima kad se donjim polugama pokusava podizanje tereta koji je iznad dozvoljenih 817 .5. Koriste se za slucajeve kad je u obavljanju funkcije oruda potrebno obezbediti prititisak ulja iz hidraulicnog sistema traktora.2. moze doCi do naglog povecanja radnog otpora (skrivena prepreka na primer).6. de traktorom preko prepreke i potom nastavni rad. UREDAJ ZA OSIGURANJE OD PREOPTERECENJA U izvesnim slucajevirna. pre. Komandovanje rucicama dato je u tacki D.4.6.6. 2. 2.6. SPOUNI PRIKUUCCI HIDRAULIKA Vezivanje cevovoda rnoguce je na mestima datim na slici. pri radu orudima ciji se radni organi krecu ispod povrsine tla. Traktor ce se tom prilikom zaustaviti a rukovaoc treba da orude podigne.

povisena ekonomicnost rada. laksi transport. ne budu usukani i da njihove kotve budu pravilno postavljene (lanac mora biti zakacen iznad ose prikljucnog vratila). Posle ovoga. koja je postavljena na desnoj podiznoj poluzi. Donje traktorske poluge Kada se traktororn. Ovakav rad treba izbegavati s obzirom da dovodi do slabljenja rnoci dizanja hidraulika. pride orudu na pogodan nacin. 2. treba prvo prikaciti levu donju traktorsku polugu.kg. tj. PRIKACIVANJE ORUDA Moze se obaviti na vise nacina. iIi podizanje oruda rucicom komande vuce (pri tom je rucica komande za polozaj u donjem delu kvadranta) dolazi do preopterecenja hidraulika. vrsi se prikacivanje i desne donje traktorske poluge. odnosno prakticno da sprece udaranje oruda u zadnje tockove traktora. uz pomoc rucice za izravnavanje.7. vozeci ga u hodu unazad (najbolje u sporom hodu). PRIKACIVANJE U TRI TACKE Osnovne prednosti ovog nacina prikacivanja u odnosu na klasican za vueena oruda su: lakse rukovanje orudima u radu. »Neobaveznu opremu«. poboljsana vucna svojstva.7. Zastita sistema je sprovedena preko sigurnosnog ventila. Osnovni nacin je prikacivanje za traktorske poluge. 2. Da bi se prikaceno orude potpuno izravnalo u odnosu na traktor iIi da bi se znalo tacno koliko 23 . Svi ostali nacini obavljaju se koriscenjern posebne opreme koja spada u t. veca manevarska sposobnost u radu orudima.1.zv. koji imaju zadatak da sprece njihanje oruda u horizontalnoj ravni (levo=desno). u tri tacke. Pri ovome treba voditi racuna da lanci granicnici. niza cena oruda zbog manje tezine.

na vretenu odizne poluge sa rucicorn za izravnavanje postoji jedan kruzni zljeb.dati polozaj odstupa od horizontalnog. Uputstva 0 izboru duzine gornje traktorske poluge za rad sa odredenim orudirna. Duzina poluge se moze menjati od 575 do 770 mm. Gornja traktorska poluga Gornja traktorska poluga se prikljucuje kada su vee prikacene obe donje poluge. Pri radu sa donjim traktorskim polugama treba voditi racuna da je dozvoljeno opterecenje (moe dizanja) u zgIobovima donjih poluga 817 kg. a u zavisnosti od oruda sa kojima treba da se radio Ovo podesavanje se vrsi preko zavojnog vretena. Kad se ovaj zljeb poklopi sa gornjom ivicom donjeg dela podizne poluge (sa unutrasnjim navojern). ABC- Donja traktorska poluga Lanci granicnici Gornja traktorska poluga DE- Rucica za izravnavanje Podizna poluga 24 . mogu se naci u odgovaraucimim prirucnicima za njihovo rukovanje i odrzavanje. Upozorenje: Najstrozije se zabranjuje da se zglob gornje traktorske poluge koristi za bilo kakvu vucu. Pre prikacivanja ove poluge treba podesiti njenu duzinu. orude je u odnosu na traktor potpuno poravnato.

I obezbeduje 720 min. Prikljueno vratilo je oiljebljeno i odgovara precniku 34. omogucujc neprekidan rad sa orudirna kao sto su kosacica i presa za eno. bez ubacivanja rnenjaca u neutralni polozaj radi odrzavanja pogona pumpe hidraulika. imamo: direktni pagan ad motors koji pri normalnom broju obrta]a motam od 2000 min. tj. Traktor ne sme da bude u pokretu. dok se vrSi ukljucivaanje ill iskljucivanje pogona. treba da stoji u mestu.7. prikljucnog vratila i pogon preko rransrnisije. Ovaj pogon prikljucnog vrarila koji je primenjen na traktoru IMT-539 sa dvostepenorn spojnicorn. koji dobijaju pogon od traktorskog motora. bez ikakvog prekida pri zaustavljanju iii polasku traktora. ZaStitni elementi prikljucnog vratila Na slici je prikazan zastitni element prikljucnog vratila (kapa). Zavisno ad nacina na koji se ostvaruje pogon prikljucnog vratila. Osiguranje prikljucenog kardanskog zgloba izvodi se pornocu krufuog zljeba. Zabranjeno je ukljucivanje pogonskog vratila preko transmisije u slucajevima kretanja traktora u hodu unazad.2. Napomena: Uvek kad se prikljucno vratilo ne koristi kapu postaviti preko istog. e preporucuje se ovakav pogon U obavljanju teskih radova. Sta vise. Pogon prikljucnog vratila Kod ukljucivanja i iskljucivanja pogona prikljucnog vratila od motora pedalu spojnice treba pritisnuti do kraja drugog hoda. U ovorn slucaju. 25 . ukoliko se koristi u raou sa na primer orudima za sakupljanje sena.2. I. Prikacivanje se pri tome vrsi bilo u tri tacke bilo preko poteznice iIi nekog drugog elementa za prikljucivanje vucenih oruda.9 mm odnosno 1 3/8 ". PRIKUUCNO VRATILO Oruda ciji se radni iii pornocni organi pokrecu preko mehanizma. obezbeduje se pri svakorn obrtu prikljucnog vralila 483 mm predenog puta traktora. rukovaoc koji radi utovarivacern moo ce da rukuje neprekidno vilarna. vezuju se za traktor i preko prikljucnog vratila. dok po redno vratilo prikljucnog vratila obrce purnpu hidraulika. sejanjev rasipanje dubriva I druge laksc radove.

traktor mora da se nalazi na horizontalnoj podlozi.2. Merenje nivoa ulja se obavlja tek kada se motor zaustavi i saceka oko 15 min uta da se ulje ocedi. Nivo se meri pornocu rneraca nivoa ulja. 150. Pri izboru maziva (ulja i masti) obaveno koristiti tabelu preporucenih maziva. ako je potrebno ulje se sipa kroz otvor D. 400. bez obzira da Ii je motor ispunio casove rada. 50. 3. U tom cilju su u ovom poglavlju izneta sva najpotrebnija uputstva kojih rukovaoc traktora treba da se pridrzava pri odrzavanju traktora. 800 i 1000 casova rada traktora. 3. kada se moraju obaviti odredeni radovi. U vezi sa tim odredeni su i periodi tzv.noj ocedi.1. . moze se ostvariti sarno u slucaju da se traktor pravilno i savesno odrzava. POSLE SVAKIH 10 CASOVA RADASVAKODNEVNO: 1.3. a data su i objasenjenja za izvodenje najosnovnijih podesavanja za kojima se u toku rada moze ukaukazati potreba.1. koje rukovaoc mora obavezno i u potpunosti da postuje. REDOVNA TEHNICKA ODRZA VANJA TRAKTORA Sve potrebne mere odrzavanja sredene su po vremenima kada ih treba obavljati.2. ODRZAVANJE TRAKTORA Puno iskoriscenje svih mogucnosti koje pruza traktor kao i dugi vek njegove upotrebe. redovnih tehnickih odrzavanja traktora. Pored casova rada navedeni su i meseci koji oznacavaju krajnji rok. 200. traktor mora da se nalazi na horizontal. vas traktor ce raditi bez kvarova uz dug vek eksploatacije. Redovni tehnieki pregledi pregledi se vrse svakih 10. strogo pridrzavajuci se datih upustava. Sarno Fedovnim i pravilnim odrzavanjern traktora. do gornje crte na rneracu nivoa ulja. OPIS RADNIH ZAHVATA KOJE TREBA IZVESTI PRI REDOVNOM TEHNICKOM ODRZA VANJU TRAKTORA 3.

Nivo goriva pregledati pre rada a posle rada napuniti rezervoar za gorivo (otvor B). od ruba otvora A za nalivanje vode. 3. Predprecistac goriva pregledati i po potrebi ocistiti. 5. 4. proveriti nivo i zaprljanost ulja. 27 . Proveriti slavine. Nivo vode u hladnjaku mora biti 3 do 4 em. Precistac vazduha.2. a po potrebi doliti iii zameniti ulje.

Pritisak vazduha u gumama proveriti: na prednjim tockovima 1.Provuci izvijac iii slican alat kroz mali otvor na zadnjoj ploci i okretati podesivac tako da se papuce kocnice sire sve dok ne dode do blokiranja tocka. Pritegnuti navrtku (A). a zatim treba okretati osovinu u smeru kretanja kazaljke na satu. 10. .0 bar 9. efikasnost kocenja proveriti (vidi kocnice). Podesavanje slobodnog hoda pedale spejnice Podesavanje se obavlja tako sto se otpusti navrtka (A) i kroz rupu na osovini (B) provuce neka sipka.5 mm.Podici zadnji deo traktora pomocu dizalice. .8 bar na zadnjim tockovima 1. Po zavrsetku podesavanja kocnica na oba toeka. 11. U tom polozaju osovine podesiti pedalu tako da zazor izmedu nogostupa i pedale bude 9. 8. Proveriti ispravnost svih instrumenata. prednjeg mosta i spona pregledati po potrebi pritegnuti. Podejavanje se mora ponovno obaviti ukoliko pro vera kocenja ne pokaze zadovoljavajuce rezultate. Podmazati tehnickom maseu sledeee mazalice: na rukavicama prednjeg mosta 2 kom na zglobovima spona 4kom na desnoj podiznoj poluzi hidraulika 1 kom na rucici za izravljavanje podizne poluge hidraulike 1 kom na pedali kocnice (caure) 1 kom 7. Navrtke prednjih i zadnjih tockova. . Po zavrsetku navedenog sve spojeve na pedalirna kocnica kao i ostale sastavne delove 28 . dok uporni lezaj ne nalegne na dvokrake poluge spojnice.6. Proveriti po potrebi i izvrsiti podesavanje kocnica.Otpustiti podesivac tek toliko da se tocak sloslobodno okrece.

Proveriti ispravnost elektricne instalacije i 14. 13. 29 . odnosno ispustiti visak rnesavine ulja i goriva. Traktor: izvrsiti detaljno Ciscenje i pranje. 12.\ aka neispravnost moze imati za posledicu otkazivanje kocenja. Pogledati servisnu knjizicu. Odvrtanjem tog vijka ispusta se visak rnesavine ulja i goriva. 3.2. rep na dnu pre- 4.. onda se mora dosuti motomo ulje kroz otvor »E« na gornjoj povrsini poklopca regulatora. posto . 2. Nivo ulja se kontrolise pornocu kontrolnog vijka »H« na poklopcu regulatora koji se nalazi na strani poluge za gas. Odvrne se zaptivni vijak na tom otvoru i naliva motorno ulje sve dok ne pocne da preliva na kontrolnom vijku.. Proveriti ispravnost upravljackog mehanizma. Na kraju se zaptivni vijak i kontrolni vijak ponovo zavrnu. SVAKIH 50 CASOVA RADA ILl SVAKI MESEC Pored svakodnevnog pregleda obaviti i sledece: 1. Preeistae vazduha: oprati donju posudu i zicani umetak cistim dizel gorivom i zarneniti ulje. Ispustiti vodu i necistocu kroz cistaca za gorivo. Ako rnesavina ulja i goriva ne izlazi.2. Pri svakoj zameni ulja u motoru proveriti nivo ulja u galeriji bregaste osovine i regulatoru (oba prostora su medusobno povezana).kocionog uredaja treba povremeno kontrolisati. i po potrebi doliti motorno ulje. 3. VAZI SAMO ZA NOV ILl GENERALNO r OSVEZEN TRAKTOR Posle prvih 25-50 casova rada morate se obratiti servisnom zastupniku koji je duzan da obavi radove na prvom servisnom pregledu. Proveriti nepropustljivost spojeva cevi za vazduh koja vodi od precistaca za vazduh do usisne cevi motora. Proveriti nivo ulja u remenici (ako se koristi).

kaisa treba da iznosi 6. 7. Ugib ispravno zategnutog 10-15 mm. Nivo ulja u menjaeu i centratnom kuciStu proveriti i po potrebi doliti. JO .5. Proveriti zategnutost ventilatorskog kaisa. Proveriti nivo tecnosti u akumutatoru. po potrebi dotiti destilisanu vodu (nivo tecnosti mora biti 10 mm iznad ploca).

8.3. SVAKIH MESECA 200 CAS OVA RADA III 4 Pored radova predvidenih kod ranijih pregleda obaviti i sledece: 1. VAZI SAMO ZA NOV III GENERALNO OSVEZEN TRAKTOR Posle prvih 200-250 casova rada treba se obratiti servisnom zastupnlku koji je duzan da obavi radove na II servisnom pregledu. 31 . na taj nacin sto treba odvrnuti cep na koritu motora i sacekati da se ulje iscedi. Zameniti integralni precistac ulja: Na novom precistacu zaptivku lagano nauljiti a a potom nasuti cisto ulje. 1175 2.2. 3. 3. Nov precistac cvrsto zavrnuti rukom tako da dobro zaptiva. Pogledati servisnu knjiiicu.4. Promeniti ulje u motoru: Ulje ispustiti dok je motor topao. Proveriti i otkloniti e'fentualno propuStaDje goriva. (pri normalnim uslovima rada ulje pr-omeniti najkasnije na 200 cadova rada). SVAKIH 150 CASOV A RADA Promeniti ulje u motoru ako motor radi u velikoj prasini iii pri dugotrajnom radu pod opterecenjern. za to koristite tabelu preporucenih maziva. Treba upotrebljavati ulje prema sezoni rada.2. ulja i vode na spojevima.

7. pred- 4. casicu i oprati sito. Akumulator: ocistiti prikljucke i namazati ih tehnickim vazelinom. Elektricna instalacija: pregledati i pritegnuti sve spojeve.3. 32 . Dopuniti mast u glavcinama i proveriti zazor u Iezajevima prednjih tockova. Isprazniti taloinu precistac gorin. 5. 6. Proveriti nivo ulja u kuCiStu upravljaea i po potrebi doliti odgovarajuce ulje.

33 . Podmazati prednji leiaj startera.R. 2. SVAKIH 400 CASOVA RADA ILl 8 MESECI Pored radova predvidenih gJeda obaviti i sledece: kod ranijih pre- 1. Podmazati Ijaca. Zameniti urnetak na oba precistaca goriva. predhodno odvrnuti zavrtaj. aksijalni Ieiaj vretena uprav- 3.2.5.

sve de love dobro oprati u petroleumu. unutrasnji slobodan prostor napuniti cistom tehnickorn rnascu do 1/3 zapremnine.6. Promeniti ulje u menjaeu i centralnom kuciSlu: Ulje ispustiti na taj nacin sto treba odvrnuti cep za ispustanje ulja na donjem delu menjacke kutije i cep na donjem delu centralnog kucista. 1214 1215 ~~----------------~~~ 3. ponovno montirati sve skinute delove imajuci u vidu da aksijalni zazor u lezajevirna mora biti ravan nuli.2. sa magneta cepova treba skinuti sve nahvatane opiljke. Napomena: Zamena ulja posle 400 casova rada obavlja se ako je u transmisiji TRAKTOL proizvod »Energoinvesta« iz Modrice.3. pri izboru maziva koristiti tabelu preporucenih maziva. 34 . SVAKIH 800 CASOVA RADA Pored radova predvidenih kod ranijih pregleda obaviti i sledece: 1. Promeniti mast u glavieinama prednjih toekova: skin uti glavcinu sa lezajevima. Pri izboru ulja koristiti tabelu preporucenih maziva. Pre ponovnog vracanja na svoja mesta.

3. proveriti i podesiti pritisak koji treba da bude 125 bar. Promeniti mast u Iezajevima zadnjih poluosovina.85 treba izvrsiti zamenu ulja. Promeniti ulje u kuCiStuupravljaca.7.2.HT iii TRANSHIDROL . SVAKIH 1000 CASOVA RADA ILl 12 MESECI Pored radova predvidenih kod ranijih pregleda obaviti i sledece: 1. Cep za sipanje ulja nalazi se na rnenjackoj kutiji. Skin uti brizgaljke. Ako je u menjacu i centralnom kucistu ulje GALAX TRAKTOL . 3. Proveru pritiska brizgaljki treba da obavi servisna radionica jer je neophodan specijalan uredaj za ispitivanje. 35 . 4.2.

30mm 3.2.u hladnom stanju 0. 36 . 5.634 0. Oprati hladnjak sa spoljne strane i izduvati ga kompimiranim vazduhom. 3_302 M1L-L-2105 Masti Li osnove NLGI-2 JUS B H ). GALAX TRAKTOL HT i TRANSHI DROl 85 je 800 casova iii jednom godisnje. TRAKTOL-75 i 80-400 casova. Za sve temperature (multigradno).85 po potrebi godt- snje pogledaj uputstvo HIPOl90 HIP90 UTMA-2 HIPENOL 90 LlS-2 lUMA-2 * Vreme za promene za: I.95 HIPOL90 HIP90 HIPENOl 90 REMENICA lEZAJEVI PREDNJIH TOCKOV A I DRUGA MESTA ZA PODMAZIV ANJE 0. ako se broj casova ne ispuni. Ispiranje sistema za hlailenje: Sredstvom za odstrajivanje kamenca.H.25 mm 0. TABELA PREPORUtENllI MAZIVA PREPORUCENA Mesto PODMAZIVANJA Zahtevan standard MAZIVA ENERGO· INVEST INA : Kolieina maziva (litri) Vreme promene (casovi) NAFTAGAS MOTOR JUSBH3169 tipD MIL·L-2104 C od-18°doO°C SAE-IO od OOdo30'C SAE-20 iznad 25' C SAF-30 7 200 GALAXSUPER MAXIMA HD(S-3) SUPER-3 MENJAC ZADNJlMOST IIDRAULIKA 30 . 4. 800 GALAX TRAKTOlht ** pod IO'C: TRAKTOR-75 nad 10°C: TRAKTOL80 TRANSHIDROL85 KUCISTE UPRA VUACKOG MHANIZMA JUS B. Podesiti zazor ventila: u toplom stanju . 2.«. e. Isprati rezervoar za gorivo: Skinuti rezervoar i dobro ga isprati cistim gorivom.H 3302 tipMP-A MIL-L-2105 APIGL-A JUS B.

iii kornadima cislog platna natopljenog uljem.1.2. koja je kod dizel motam od posebnog znacaja.1. postupanje na bilo koji nacin i u bilo kojim oblicima iii pak prodiranje rna i najsitnljih delica prljavstiae medu njene radne delove.1. Njeni radni delovi izradeni su u najuiim tolerancijarna i lose. Ove mere odrzavanja imaju za cilj da omoguee normalno funkcionisanje sistema. Posto je rad sa vecinom elemenata vrlo osetljiv i zahteva visoku strucnost preporucuje se rukovaocu traktora da vrSi sarno najosnovnije preglede i sprovedi najnuznije mere oddavanja. 4. Kada je pumpa za ubrizgavanje skin uta sa motora. MOTOR 4. rnofe da je osteti i da umanji tacHost njenog rada. treba sve orvore na njoj zatvoriti odgovarajucim cepovima. a prvenstveno da obezbede potrebnu cistocu goriva. Isto tako treba zastititi i sve slobodne krajeve ostalih cevi za dovod goriva. a otvore na brizgaljkama zastititi kao i otvore na pumpi za ubrizgavanje. SISTEM ZA GORIVO Sistem za gorivo predstavlja jedan od najosetIjivijih sistema na samom motoru.1. POSTUPCI I MERE U TOKU EKSPLOATACIJETRAKTORA 4. koja zadovoljavaju standard za motorna ulja MILL-2104C a prema rabeli prepcrueenfh maziva. PODMAZIVANJE MOTORA Izbor ulja za podmazivanje motora: Za podrnazivanje rnotora koristiti domaca ulja. U tom slucaju i cevi visokog pritiska demontirati j zastititi od neci toea. Pumpa za ubrizgavanje Pumpa za ubrizgavanje mehanickirn regulatorom je najosetljiviji dee motora i zahteva specijalan posrupak prilikom opravke. Napomena: Prilikom trazenja inforrnacija 0 37 .4.

Ako i pored norrnalnog priIL'/anj. na mestu gde nije izlozena potresima i udarima koji mogu da je ostete.pumpi za ubrizgavanje goriva. kao i odgovarajuce nalezuca povrsina na drzacu brizgaljke treba da bude savrseno cisto da bi se postiglo zadovoljavajuce zaptivanje.1 <po] 3R . Precistaci goriva Cistoca goriva je od izuzetne vaznosti za rad dizel motora. uvek navesti tIP pumpe kao i fabricki broj. spojevima i precistacirna. Ti podaci se nalaze na plocici koja je pricvrscena na telu pumpe. nalezuce povrsine bakarne zaptivne podloske . jer je to nemoguCe bez odgovarajuCe opreme i strucnosti. a prerna potrebi promeniti zaptivku. Cevi za gorivo Svako isticanje goriva i ulja rnoze se brzo primetiti ako su cevi i spojevi cisti. zatim ce se posmatranjem veoma lako primetiti i otkriti svaka neispravnost na cevirna. Prema tome. Brizgaljke Treba obratiti paznju da se pri stavljanju brizgaljke na njeno mesto u glavu cilindra. Olabavljene spojeve treba pritegnuti. kakosisterna za gorivo. te zbog toga treba obratiti paznju na redovno odrzavanje precistaca goriva. treba svakog dana prebrisati krpom sve cevi i spojeve. Ne treba se upuStati u opravku brizgljake. Udubljenje u glavi cilindra. upotrebe za uspostavljanje dobrog zaptivanja sarno nove bakarne zaptivne podloske. tako i sistema za podrnazivanje. Ako su neispravne cevi treba ih zameniti novim. Uvek treba imati u rezervi bar jednu brizgaljku. prvenstveno zbog elemenata pumpe za ubrizgavanje i brizgaljki. Brizgaljku treba vrlo pazljivo cuvati umotanu u neprornocivu hartiju iIi neku krpu. Treba obratiti paznju na spojeve koji sc nc smeju prckornerno pritezati.

avo ne znaci sarno da u rezervoaru mora biti dovoljno goriva. 39 . ukoliko zbog nekih radova na sistemu iii zbog potpunog praznjenja rezervoara za gorivo dode do prodiranja vazduha u sistem. Odstrajivanje vazduha iz sistema za gorivo Pored ostalih potrebnih uslova. koji dovod goriva mogu da prekinu. a vazduh izbaciti iz sistema za gorivo na dalje opisani nacin. Posto sc gorivo dovodi pomocu pumpe za dovod goriva neispravna cev. znaci da su konus iii zaptivka neispravni. U ovom slucaju treba detaljno pregledati cev za dovod goriva i spojeve cevi. isti treba odstraniti pre nego sto se pristupi startovanju motora. vee i da u sistemu za gorivo nesme biti mehura vazduha. normalan rad motora zahteva i stalan i neprekidan dovod goriva. tada u servisnoj radionici treba promeniti ceo prikljucak.ipak propusta gorivo (iii mazivo). Popustiti suplji zavrtanj preliva na zavrsnorn precistacu goriva. izmedu rezervoara i pumpe. prouzrokuje stalno prisustvo vazduha u precistacirna i pumpi za ubrizgavanje. Vazduh iz sistema za gorivo odstrajuje se na sledeci nacin: Otvoriti slavinu na rezervoaru. Medutim.

se. Zavrtanj na telu pumpe. 40 . a rucicu zaustavljanje motora u radni polozaj.Popustiti zavrtanj na (Obratiti paznju da zavrtnjeva za ispustanje ubrizgavanje. ne otpuste telu purnpe.) Pornocu rucice na pumpi za dovod goriva pumpati gorivo sve dok se na ova dva pomenuta mesta ne pojavi cisto gorivo bez rnehurica vazduha. prilikom otpustanja vazduha na pumpi za i prikljucci. Starterom pokretati motor sve dok se na otpustenim preklopnim navrtkama ne pojavi gorivo bez rnehurica vazduha. Komandu za gas postaviti na »pun gas« . Ne prekidajucu pritegnuti zavrtnje sledecirn redom: Suplji zavrtanj preliva na zavrsnorn precistacu goriva. Otpustiti preklopne navrtke cevi visokog pritiska na dye brizgaljke.

svakako treba prvo otkloniti kvar pa tek onda odstraniti vazduh iz sistema za gorivo. neispravna cev.Pritegnuti preklopne navrtke na brizgaljkama. bez vode i dobra istalozeno. Gorivo Za pogon ovih motora upotrebljava se »DIESEL« gorivo lako D2 iii Dl (pretezno zimi) prema jugoslovenskom standardu JUS B. cime se znatno olaksava odrzavanje precistaca. Treba napomenuti da ako je breg bregaste osovine. ipak je neophodno da se 0 ovome vodi strogo racuna jos pri uskladistenju i manipulisanju govorim. onda nece biti rnoguce pumpati rucicom pumpe. Unutrasnju povrsinu sudova za gorivo ne treba nikad cistiti ni brisati nekokom cupavom krpom iii parnucnim otpacima. Mada se ovo obezbeduje postojanjem vee opisanih precistaca goriva. slabo pritegnuti prikljucci itd. SISTEM ZA HLADENJE Pravilno hladenje motora predstavlja jedan od vrlo uticajnih faktora na kvalitet rada i kvalitet motora. . ukoliko je bila neka druga smetnja kao na primer. onda je ovim nacinorn vazduh odstranjen iz sistema za gorivo i motor se rnoze staviti u pokret.411. posto vlakna koja pri tom mogu da ostanu na zidovima posude mogu da prouzrokuju zapustenje dovodnog sistema za gorivo. Za gorivo nikada ne treba koristiti pocinkovane sudove. Gorivo treba da je cisto. 4. neispravne zaptivke.H2. Medutim. koja pokrece pumpu za dovod goriva na maksimalnom dizanju.3. U takvoj situaciji treba okretati motor sve dot Ie dok rucica ne pocne normalno da radio Ako je bilo vazduha u sistemu za gorivo sarno zbog dugog stajanja traktora iii zbog ispraznjenog rezervoara goriva.+1 .1.

U slucaju.. da je motor pregrejan. Ako je motor zagrejan. mesavinu treba ispustiti iz sistema za hladenje i isprati ga prerna uputstvu proizvodaca antifriza.01O. na donjoj cevi na levoj strani bloka motora. Preporuka proizvodaca motora je da se kao zastitno sredstvo protiv mraza upotrebi antifriz prema jugoslovenskom standardu JUS H. Po prestanku hladnih dana. Mere koje treba pri tome preduzeti su sledece: Ako zelimo da izbegnemo zamrzavanje vode u sistemu za hladenje. . a vodu da ne ispustarno. Prilikom ponovnog punjenja upotrebiti cistu (po mogucnosti meku) vodu iii odgovarajuce rash ladno sredstvo. jer to moze dovesti do prskanja bloka i glave cilindra. nije dozvoljeno da se poklopac hladnjaka otvara vee sacekati da se motor malo ohladi. polako otpustiti poklopac hladnjaka pre skidanja.Z2.Prainjenje sistema za hlac1enje Skinuti poklopac hladnjaka i otvoriti slavine na hladniaku. Mere protiv zamrzavanja vode Za vreme hladnoce moraju se preduzeti mere predostroznosti protiv ostecenja motora usled zamrzavanja vode u sistemu za hladenje. 42 . obavezno vodi treba pre nastupanja rnraza doliti antifriz dobrog kvaliteta sa aditivirna za zastitu od korozije.

Sto Ce pokazati dali je pumpa zamrznuta. pri praznom hodu. Ukoliko je zamrznuta. Ukoliko nije moguCe da se pumpa okrene I'Ukom. 1. U pogledu kvaliteta ulja treba biti vrlo obazriv imajuci u vidu da se ne koristi -n . ali ne vretom. REDUKTOR I ZADNJI MOST Mere odrzavanja koje rukovaoc treba da sprovodi na ovim elementima svode se iskljucivo na uredno i savesno podmazivanje uz koriscenje ulja propisanog kvaliteta. sto kod ponovnog pustanja urad motora moze da dovede do ozbiljnih ostecenja same pumpe.4. narocito pri radu na njivi u letnjim mesecima kolicina toga taloga u donjem delu posude odnosno u uljnom kupatilu. Kada je sva voda ispustena.Posto se sistem za hladenje dobro ispere. 4. Ukoliko se motor ostavlja na hladnom vremenu. odnosno vrsiti zamenu ulja. relativno se brzo povecava. Kod ispustanja vode iz motora voda istekne i iz pumpe za vodu ali ipak se moze dogoditi da zaostale kapljice vode blokiraju kolo pumpe iii zaptivacu. Pre nego Sto se pusti motor urad okrenuti I'Ukom ventilator. mora se voda iz sistema za hladenje ispustiti. pri radu na temperaturama nizim od tacke mrznjenja (O°C). Zbog toga se preporucuje da se preduzmu sledece mere predostroznosti. PRECISTAC VAZDUHA Posto je vazduh koji se usisava obicno jako zagaden prasinom. U pogledu izbora ulja treba koristiti ista ulja koja su propisana za podmazivanje motora. MENJAC. 4. 2. napuniti ga cistom vodom koja ce u toku letnjeg perioda posluziti kao sredstvo za hladenje. treba napuniti hladnjak i motor top 10m vodom.1. a nije upotrebljeno oikakvo sredstvo protiv zamrzavanja vode (antifriz). Stoga je neophodno potrebno sto cesce kontrolisati i cistiti ovu posudu.2. ovo treba da je oslobodi od Ieda. motor treba da radi par sekundi kako bi se odstranile sve kapljice vode koje su ostale u pumpi.

4. koja se nalazi u kolevci prednjeg rnosta i oko koje je ceo prednji most obrtan za izvestan ugao. Treba koristiti sarno cisto rnineralno ulje koje je propisano u tabeli preporucenih maziva. 4. Stoga odrzavanje i podesavanje kocnica mora da bude predmet stalne brige svakog rukovaoca.istanoviti u toku voznje. lezista i ostalih elernenata transrnisije. KOCNICE Od dobra odrzavanih. 4. Oba tocka moraju biti blokirana i uz to traktor ne srne pokazati tendenciju zanosenja u stranu. Ovde treba naglasiti da se podesenost kocnica poremecuje redovnim koriscenjern i ovo dovodi do smanjenja efekta kocenja. odnosno dobra podesenih kocnica u mnogome zavisi sigurnost voznje traktora.3. u slucaju sumnje provera se moze izvrsiti na veoma jednostavan nacin. sto ima za posledicu jos jednu opasniju pojavu . Pri tome treba imati u vidu i to da vrlo brzo dolazi do neujednacenog kocenja na pojedinim tockovima. . Podrnazivanje pri tome treba vrsiti na lezistirna suplje osovnice prednjeg mosta. Traktor treba voziti pod rnalim gasom u IV stepenu prenosa i naglo ga zakociti istovremenim kocenjern oba pogonska tocka (pedale nezavisnih kocnica moraju biti spojene specijalnirn kljucern). Nepodesenost i neujednacenost kocnica moze se laxc. vee i za rad hidraulika.zanosenje traktora u stranu prilikom naglog kocenja. Osnovno pitanje na koje treba rukovaoc da obrati painju stalnog drzavanja odgovarajucce podesenosti kocnice. medutim. PREDJI MOST Prednji most je takode jedan od sklopova traktora koji u pogledu odrzavanja zahteva od rukovaoca iskljucivu brigu 0 podrnazivanju. Pored ovoga treba zameniti mast u lezajevirna glavcina prednjih tockova (svakih 800 casova rada). narocito ukoliko se isti koristi u drumskoj voznji. .ne sarno za podrnazivanje zupcanika.

4.5. HIDRAULIK I lRAKTORSKE POLUGE
Mada je hidraulik jedan vrlo osetljiv sklop traktora, njegovo odrzavanje za rukovaoca ne predstavlja neki veci problem. Osnovni zahtevi koji se u vezi sa hidraulikom postavljaju pred rukovaoca izneti su u odeljku »Redovna tehnicka odrzavanja traktora« i njima nije tesko udovoljiti. Slicna je situacija i sa traktorskim polugama, koji se u pogledu odrzavanja jos jednostavnije. Medutim, ponekad se moze ukazati potreba da se na hidrauliku izvrse osnovna podesavanja, koja su za normalno funkcionisanje hidraulika cesto vrlo znacajna. Mada je i njih bolje prepustiti ovlascenirn Servisnim radionicama, iskusni rukovaoci su u stanju da ih i sami obave. No pri tome treba biti veoma obazriv posto svako udaljavanje od uputstva, datih u ovom prirucniku, moze da izazove vrlo ozbiljne kvarove. Rukovaoc mora da bude svestan svojih moguenosti i za sve ono Sto De spada u njegovu nadleznost mora da zatraii pomoc od odgovarajucih strucnih lica.

Podesavanje rueica komande

hidraulika

Jedno od podezavanja koje je u stanju da obavi i sam rukovaoc je podesavanje rucica komande hidraulika. No pre rrego se pristupi ovom podesavanju treba obezbediti sledece: 1. Centralno kuciste mora biti napunjeno uljem do propisane granice. 2. Na krajeve donjih traktorskih poluga treba okaciti teg od 300 kg iii neko orude slicne tezine. 3. Pumpa hidraulika mora biti u radu, odnosno motor mora biti upaljen a spojnica ukljucena, 4. Rucica za kontrolu vuce mora da se postavi na podesivi granicnik iii nesto ispod njega. 5. Iz hidraulicnog sistema treba istisnuti vazduh, podizuci i spustajuci traktorske poluge nekoliko puta.

.+5

J

Rucicu komande za polozaj treba podesavati na sledeci nacin 1. Sa centralnog kucista treba skinuti dugu osovinu i umesto nje treba ubaciti jednu duzu polugu, precnika 19 mm. 2. Motor treba upaliti i pornocu rucice komande za polozaj treba podizati donje traktorske poluge sve dok se izmedu ose ubacene poluge i sedista osovine u ramenu hidraulika ne postigne rastojanje od 300 m. U ovom polozaju treba pomeriti granicnik rucice tako da naleze na istu, i cvrsto ga stegnuti. Rucica komande za polozaj je tada ispravno podesena. U vezi sa iznetim postupkom treba skrenuti paznju da gore pomenuto rastojanje od 300 mm treba sto tacnije izmeriti a takode i odgovarajuci polozaj ramena hidraulika u odnosu na centralno kuciste treba na neki nacin obeleziti (na primer dletom), kako bi se ove oznake mogle koristiti. Granicina brzina reagovanja se takode moze lako podesiti, a ovo podesavanje treba izvrsiti na sledeei naein; 1. Otpustiti donji granicnik na kvadrantu rucice za polozaj (u oblasti za podesavanje reagovanja). 2. Rucicu komande za polozaj pomeriti pazljivo unapred sve dok donje traktorske poluge ne pocnu da se podizu, 3. Cim donje poluge pocnu da se podizu, treba zaustaviti rucicu i odmah zatim treba je polako povlaciti unazad sve dok donje traktorske poluge ne pocnu da se spustaju. U tom polozaju rucice komande za polozaj treba pritegnuti pomenuti granicnik, cime je granicna brzina reagovanja pravilno podesena. 4.6. SPOJNICA Spojnica je jedan vrlo odgovoran i vazan element traktorske transmisije sa kojim treba vrlo pazljivo rukovati. Svaka nepropisna upotreba spojnica moze da dovede do ozbiljnih posledica i ostecenja, koja su skopcana sa drugim i skupim opravkama. Medutim, dok je rukovanje i rad sa spojnicom za rukovaoca jedan vrlo vazan element, dotle je njegovo odrzavanje vrlo jednostavno i ne zahteva

::

I

prakticno nikakvu posebnu paznju. Slicna situacija je i sa podesavanjirna koja treba da se vrse na spojnici, s obzirom da ista spadaju u iskljucivu nadleznost ovlascenih servisnih radionica. Izuzetak jedino pedstavlja podesavanje pedaJa tj. pedale spojnice koje je vrlo jednostavno i koje stoga moze da obavi i vestiji rukovaoc. 4.7. PREDNJII ZADNJI TOCKOVI

Punjenje vodom guma na zadnjim tockovima Ukoliko se zeli povecati vucna sposobnost traktora, potrebno je povecati opterecenje pogonskih tockova. Ovo treba obavezno vrsiti za obavljanje svih tezih radova, kao sto je duboko oranje i slicno. Povecanje opterecenja zadnjih tockova se normalno ostvaruje iii dodavanjem dodatnih tereta iIi punjenjem guma vodom (najcesce se koriste obe ove mere). Punjenje guma vodom se vrsi kroz ventil koji sluzi i za normalno punjenje guma vazduhom. Za vreme punjenja ventil se mora nalaziti u krajnjem gornjem polozaju, Pri ovoj operaciji treba posebno voditi racuna da se pri nalivanju vodom omoguci slobodno isticanje vazduha iz gume. Da bi se proces punjenja ubrzao korisno je stoga da se punjenje vrsi kroz jednu posebnu sondu, koja je izvedena u obliku dvostruke cevi (jedna oko druge) i koja stoga ornogucava istovrerneno nalivanje vode i ispustanje vazduha. Sarno punjenje vode rnoze se najbolje i najbrze obaviti pornocu neke pumpe za vodu, a ukoliko se istom ne raspolaze, posao se moze obaviti i pustanjern vode iz neke pogodne posude iIi rezervoara, koja treba da se nalazi na visini od oko 8 do lOrn u odnosu na nivo na kome se nalazi traktor. Ukoliko se punjenje gurna vrsi u zimskim uslovima rada, odnosno ukoliko se predvida da ce traktor sa gumarna napunjenirn vodom raditi na temperat uri ispod O°C, urnesto ciste vode treba koristiti rastvor vode u gurnama i spreciti sve stetne posledice ove pojave. .+7

u jednu gumu treba sipati oko 110Iitara vode. Za gume koje se koriste na zadnjim tockovima traktora IMT-539. Razmak prednjih tockova moze da se menja od 1200 do 2000 mm u skokovima od po oko 102 mm. Kada se namesti zeljeni razmak. Podesavanje razmaka tockova Da bi se omogucio rad traktora i sa orudirna za rnedurednu kultivaciju i obradu. Pri svim ovim operacijama nije potrebno vrsiti nikakva podesavanja na polugama za upravljanje. Razmak od 1900 mm se ostvaruje kada se prednji most podesi za razmak od 1700 i kada se pri tome diskovi prednjih tockova okrenu na svojim glavcinama za 180°. na traktoru IMT-539 su ostvarene vrlo pogodne rnogucnosti za podesavanje razmaka i prednjih i zadnjih tockova. Ukoliko se punjenje vrsi rastvorom kuhinjske soli. Upozorenje: Treba voditi racuna da su pri vecim razmacima izmedu prednjih tockova lezajevi izlozeni vecim opterecenjima. Razmaci izmedu 1200 i 1800 mm se ostvaruju direktnim pomeranjem levog i desnog dela prednjeg mosta u odnosu na nepokretni srednji deo. kada se ovo isto primeni pri polozaju prednjeg mosta kaji normalno daje razmak od 1800 mm. ove zavrtnjeve treba ubaciti u odgovarajuce rupe i dobra pritegnuti. povecanje athezione tezine iznosi oko 310 kg odnosno oko 155 kg po jednom tocku. Pri tome se traktor mora podici pomocu dizalice a levi i desni dec prednjeg mosta treba se osloboditi zavrtnjeva koji ih vezuju. kao isa orudirna koja postavljaju posebne zahteve u odnosu na razmak tockova traktora. stoga najvece razmake izmedu tockova (1900 i 2000) treba koristiti sarno izuzetno i to sarno na orudima koja ne opterecuju 48 . sto znaci da sa ovom merom atheziona tezina traktora povecava za oko 220 kp.Gume ne treba puniti do kraja vee treba ostaviti izvestan slobodan vazdusni prastor. a razmak od 2000 mm. U tom slucaju rastvor treba da ima sledeci tezinski odnos: 100 litra odnosno kp vode i 42 kg soli.

II II ZADNJ I TOeKOVI PREDNJI TOeKOVI 1200 1200 1300 1300 1400 1400 1500 1500 1210 .

ZADNJI TofKOVI PREDNJI TofKOVI 1600 1600 1700 1700 1800 1800 1900 50 1211 .

odnosno gume. odnosno da se ne prazne duze vreme velikim strujama praznjenja. a u skladu sa strelikom koja je oznacena na gurni. Podesavanje se vrsi kombinovanjem razlicitog medusobnog polozaja diska i naplatka zadnjih tockova. Pored toga treba voditi racuna da se akumulatori ne preopterecuju u radu. Ovo je za ostvarivanje potrebne athezije vrlo znacajno. Ovo se narocito odnosi na startovanje motora koje se bavezno mora vrsiti prerna datirn uputstvirna (vidi odeljak »startovanje rnotora«). pri niskirn spoljnirn temperaturama. Starter I~ I (ejektropokretae) Pri upotrebi startera treba strogo voditi racuna o sledecern: 5I . II direktno prednji most.dizalice. 1300.1600 i 1700 sa razmakorn od 1400. 1500. pri ovim razmacima se ne sme raditi sa utovaracern i slicnirn orudima. treba voditi racuna da ne dode do zamrzavanja elektrolita.levi na rnesto desnog i obratno. Narocito je vazno da se pri tome obrati paznja da tockovi.II. mora vrsiti zamena toekova . 4. Razmak izmedu zadnjih tockova se moze podesavati od 1200 do 1900 mm.8. Stoga pri svakom duzern prekidu rada akumulator skinuti sa traktora i cuvati u toploj prostoriji. Pri ovim podesavanjima zadnji tockovi se takode moraju podici pomocu . budu pravilno postavljene u odnosu na pravac traktora. kako je to pokazano na slici. posto to u mnogorne onernogucava pojavu korozije. ELEKTRICNA OPREMA Akurnulator U pogledu odrzavanja akumulatora treba strogo voditi racuna da isti mora biti uvek potpuno cist ida svi prik ljucci moraju biti dobro stegnuti. II. U radu u zimskim uslovima. Vrlo je korisno ako se akumulatorski prikljucci posle pritezanja prernazu vazelinorn. Iz ovoga razloga se pri podesavanju razmaka na 1200. 1800 i 2000.

3. Kontrola rada dinama se vrsi lako preko ampermetra. Ukoliko se posle dva tri pokusaja ne postigne zeljeni rezultat. Ukoliko je po sredi drugi kvar treba se obratiti ovlascenoj servisnoj radionici za pomoc. Pre ponovnog ukljucivanja (u slucaju da motor ne up ali pri predhodnom ukljucivanju) treba sacekati najmanje 10 sekundi. I na kraju ne treba ni ovde zaboraviti na vee vise put a ukazanu potrebu odrzavanja sto vece cistoce svih sastavnih del ova i prikljucaka. 2.) treba iskljuciti. 52 . Dinama Ispravnost dinama je jedan od osnovnih uslova za pravilan rad akumulatora. ne treba nastavljati sa daljim ukljucivanjern startera vee treba prvo potraziti uzrok kvara (dovod goriva i slicno). 5.1. pri vecern broju obrta motora odnosno pri vecern gasu. Pri ovome sve potrosace (sijalice i sl. Ukoliko se zakljuci da dinamo ne puni akumulator. REMENICA Remenica je prikljucak koja ima zadatak da ornoguci rad traktora sa orudima cija konstrukcija uslovljava pogon preko kaisa (remena). kazaljka na ampermetru mora da pokaze punjenje akumulatora (mora da se pomeri na desno u zonu oznacenu sa +). treba pre svega proveriti zategnutost kaisa na kaisnom prenosniku i ukoliko je potrebno izvrsiti odgovarajuca podesavanja (vidi odeIjak »sistem za hladenje«). Starter sme biti ukljucen bez prekida najvise 10 sek. NEOBAVEZNA lRAKTORA OPREMA 5.1. Ukoliko je dinamo ispravan i ukoliko je kaisni pre nos kolenastog vratila potpuno u redu. koji se nalazi na tabli za instrumente.

Kako ovaj staticki elektricitet moze da izazove neocekivane 53 .. Postaviti remenicu na prikljucno vratilo uicdan od J va polozaja prikazana na slici i pri cvr stiti je pornocu skinutih navrtki. a zatim skin uti i same kotve. posto bi se u tom slucaju onernogucilo podmazivanje gornjeg lezaja. vodeci racuna da lanac treba da bude vezan za kotvu iznad ose prikljucnog vratila i da ne ne sme biti usukan.. Postavljanje remenice na traktor se vrsi na sle- deci nacin: 1.824 0... Posto je remenica skinut treba ponovo postaviti kotve lanca.. Napomena: Remenica se ni pod kojim uslovom ne sme postaviti okrenuta na gore. '- I201.7 KW Obimna brzina Broj obrta Broj obrta rernenice remenice prikljucnog m/sec min 1 vratila min 11.8 15. 3. 2. Skinuti navrtke sa cetiri uvrtnja koji vezuju kotve lanca sa centralnim kucistern... a u zavisnosti od polozaja prikljucivanja omogucava prenos obrtnog momenta na tri razlicita nacina.J TEHNICKI PODACI Precnik remenice Sirina remenice Tezina (bez ulja) Prenosni odnos u kucistu remenice Kolicina ulja u kucistu Snaga (maksimalna) 229mm 165 mm 20 kg 1:1. Skinuti zastitnu kapu prikljucnog vratila. odnosno na zadnji kraj centralnog kucista traktora.. metalni delovi traktora mogu da se naelektrisu...II II I Remenica se potavlja direktno na prikljucno vratilo.85 lit 25.7 985 540 Broj obrta motora I min 1 1500 1313 720 2000 Napomena: Posto pri radu remenice normal no dolazi do izvesnog klizanja remena. Skidanje remenice se vrsi obrnutim redom.

potrebno je da se sigurno i stalno odvodi sa traktora. odnosno tzv. Tezina oba tega na jednom zadnjem tocku je 108 kg. to se pomocu njih tezina prednjeg dela traktora povecava za 88 kg. odnosno od tzv. povecava za 216 kg. pa cak i pojavu pozara. Tegovi se normalno isporucuju na sledeci nacin: a) prednji tockovi: za svaki tocak po jedan teg (sastavljen iz dye polutke) sa odgovarajucim vezivnim delovima. dizalicom viljuskarorn. Vezivanje tegova se pri tome vrsi pornocu zavrtnjeva koji se uz njih normalno isporucuju.2. 54 .smetnje u radu. Povecanje tezine na zadnjim tockovima se nacelno koristi u cilju povecanja vucnih sposobnosti traktora odnosno za rad sa orudima koja stvaraju velike radne otpore (prvenstveno oranje na vecu dubinu). »atheziona tezina«. S.). TEGOVI ZA PREDNJE I ZADNJE TOCKOVE Odredeni slucajevi primene traktora zahtevaju da se poveca tezina koja pad a na prednje iIi na zadnje tockove. Kako je tezina tega za prednje tockove 44 kg (obe polutke). koji su tako profilisani da se mogu lako i brzo postaviti i skinuti sa tocka. te se njihovim koriscenjem tezina na zadnjim tockovima. oranje na vecu dubinu itd. Ovo se najboIje moze ostvariti ako se oko prednje osovine traktora obavije jedan Ianac takoda mu jedan kraj lezi na zemlji. Za ovu vrstu se koriste specijalni tegovi. b) zadnji tockovi: za svaki tocak po dva tega sa odgovarajucim vezivnim delovima. Povecanje tezine na prednjim toekovima nacelno se koristi u svim slucajevima kada postoji opasnost od podizanja prednjih tockova. »propinjanja« (rad sa tanjiracom.

pa pomeranjern ruclce za kontrolu polozaja u njen gornji poloza]. koji se na njih mogu nabaeiti. Tada traktororn treba taka prici prikolici da usica na njenoj rudi bade tacno iznad kuke. automatskom kukom.3. tzv. kao i sa nekim drugim orudima ornogucen je sarno u slucaju da je traktor opremljen posebnim priklljucnim elementom. AUTOMATSKA KUKA Rad sa jednoosovinskim prikolicama sistema IMT. Kada se pri podizanju rude cuje daje aktivirana plccica sto znadi da je lzvrseno prikacivanjc. rucicu hidraJika za konrro!u poloiaja treba vratiti u donji deo njenog kvadranta. Pri otkacivanju prikolice potrebno je sarno rukom osloboditi plocicu za osiguranje. cime se automatski spusta kuka a s njom i ruda prikolice. Polugusenice se nabacuju na pogonski tocak preko jednog pornocnog tocka zatezaca. preko elasticnog opruzn g i terna. Ukoliko se sa polugosenicom ne predvida obavljanje najtezih radova (na primer u surnarstvu) vee se nabavka vrsi za osposobljavanje traktara za rad na mekim.5. Automatska kuka se postavlja na donje traktorske poluge a vezuje se i za centralno kuciste. Montaia celog ovog sklopa je prilicno osetljiva i mora se strogo obavljati prema uputstvima. 5. POLUGUSENICE Smanjenje klizanja pogonskih tockova se moze ostvariti i koriscenjern polugusenica. a slike se vidi da na guseniei postoje dye vrste clannka. Prikacivanje prikolice pri radu sa automatskom kukom vrsi se na taj nacin sto se prvo pomocu rucice hidralika za kontrolu polozaja kuka spusti u voj donji polozaj. odnosno da je kuka osigurana u svom gornjem polozaju. Stoga se one i preporucuju za obavljanje najtezih radova odnosno za rad sa orudima koja izazivaju najvece radne otpore. izvrsiti podizanje rude.4. koji se vezuje za kuciste zadnje poluosovine. Jedni su nesro veci i imaju blago talasastu povrsinu dodira sa tlom (8) a drugi ravni (A). rastresitim terenima rnoze 55 .

rezerovara za vazduh pod pritiskom. za koju se vezuje odgovarauca instalacija prikoliceo Na tabli za instrumente s donje desne strane nalazi se dupli manometar koji. letnjirn putevirna a niknko po putevima sa tvrdorn podlogom (beten. a falr iii karnen). s obzirom da je vezan odgovarajucim gumenim cevima za rezervoar i prikolicni vod pokazuje stanje pritiska vazduha u rezervoaru (bela kazaljka) i iza noznog kocnog ventila u prikolicnom vodu (crvena kazaljka). slavine i spojnicke glave. Pri kocenju vucnog voza pritiskom na pedale kocnice vrsi se preko zatege desne kocnice i prikljucnog ventila otvaranje prikolicnog voda i ispustanje vazduha iz istog u atmosferu. 5. Kompresor sabija vazduh na pritisak od 5 bar potiskajuci ga kroz regulator pritiska. Da bi se onernogucilo horizontal no klacenje donjih traktorskih poluga. Trakior [reba voziti samo po mekim. Poluge se vezuju za kucista zadnjih poluosovina.2 bar i odvodi dalje kroz cevovod u rezervoar. posto u tom slucaju dolazi ne sarno do ostecenja puta vee i do ostecenja sarnih gusenica. preko odgovarajucih ugaonih nosaca.6. 5. regulatora pritiska.se posebno zahtevati da se gusenica isporuci sarno sa ravnim clancima. STABILIZATORSKE POLUGE . koriste se stabilizatorske poluge. a za neka oruda i zabranjen. sto se na 56 .5. a drugim krajem se vezuju za osovinice preko kojih se oruda kace na donje traktorske poluge. Odavde odgovarajucom gume_nom cevi vazduh se odvodi kroz kocni ventil i slavinu do spojnicke glave na traktoru. kojim se ovaj regulise u opsegu od 0. diskosnim polugama i slicno. sto je veoma bitno za rad sa sejalicama. Treba imati u vidu da je rad bez stabilizatorskih poluga tamo gde su one predvidene stetan. PNEUMATSKA INSTALACIJA Pneumatska instalacija na traktoru IMT-539 sastoji se od kornpresora. kocnog ventil a.

Pri punom otvaranju noznog ventila crvena kazaljka pada na nulu i to je slucaj maksimalnog kocenja prikolice. predkocenje prikolice.manometru manifestuje pomeranjem crvene kazaljke ka nuli. Pad pritiska u prikolicnom vodu (predstavljen je razlikom pritiska koje pokazuje crvena i bela kazaljka na dvostrukom manometru u datom trenutku) predstavlja istovremeno intenzitet kocenja prikolice. pri punjenju instalacije vazduhom. Naime. Pri ovome bela kazaljka na manometru treba i dalje da pokazuje pritisak od 5 bar jer se isti ne menja u delu instalacije ispred noznog ventila. kao i kod svih instalacija kod kojih se vrsi kombinovano kocenje vucnog voza. U protivnom bi doslo do guranja pri kretaju vucnog voza kroz krivinu. jer bi moglo da dode i do prevrtanja istog. Napomena: Veoma je vazno imati u vidu da je instalacija spremna za rad tek onda kada. pri kocenju vucnog voza neophodno je potrebno da prikolica za izvestan deo sekunde pocne ranije da koci od traktora. kako bi se odrzala stabilnost kretanja vucnog voza. pritisk u istoj dostigne vrednost od 5 bar (obe kazaljke na manometru istovremeno treba da pokazu tu vrednost). mora se podesiti tzv. Kod traktora IMT-539 provera i podlesavanje predkocenja prikolice vrsi se na mestu na sledeci nacin: 57 . I kod ove instalacije.

2 KW Snaga (potrebna za pogon kompresora SR . Tehnicki podaci Radna zapremnina 124 cm ' 28mm Hod klipa 75mm Precnik klipa Teorijski kapaeitet pri 2100 o/min 160 lit/min 8 bar Maksimalni radni pritisak 2100 min 1 Maksimalni radni broj obrtaja 5. a pritiskom noge na desnu pedalu kocnice vrsi se kocenje tocka sve dok se ne oseti da kocnica pocinje da koci tocak. Sa ugasenim motorom vrsi se provera zaptivnosti eelog sistema oeitavanjem opadanja pritiska prikazanom na manometru (obe kazaljke treba da se pornere za 0.5 bar za vreme od 50 min. Pri kocenju vucnog voza prikoliea ne sme da nalece na traktor. a pri prolazu kroz cevi vazduh se relativno naglo hladi. Posle ove operaeije obaveno prilagoditi levu pedalu kocnice desnoj. pusti se motor urad i napuni instalacija vazduhom.5 na rnanometru). Provera predkocenja prikoliee u voznji vrsi se vizuelnom kontrolom. razdvoje se pe dale kocnica. Ovaj sakupljeni kondenzat ispusta se kroz ventil postavljen na dno rezervoara.3 bar) 1. u tom trenutku kontrolise se dupli manometar. Ukoliko je ocitani pad pritiska manji treba povecavatnjem duzine krace zatege desne kocnice podesiti zeljeni pad pritiska.treba smanjenjem duzine krace zatege desne kocnice pad pritiska podesiti. ukoliko je pad pritiska veci.5 do 2 bar (crvena kazaljka treba sa oznake 5 da padne izrnedu 3 i 3.3 bar Radni pritisak 1000 min 1 Radni broj obrta Kapcitet (pri 1000 o/min 74 lit/min i pri 5. pri cemu se vodena para iz vazduha kondenzuje i sakuplja na dnu rezervoara.).podigne se zadnji desni tocak traktora. koji treba da pokaze pad pritiska u prikolicnom vodu za 1. ukoliko nije vee puna. rukom se obrce desni tocak. U suprotnom. Prilikom sabijanja vazduha u kompresoru dolazi do zagrevanja istog.

._ .6......-+. 2~ c. . I.1. .. .. radu nrudirna zemlje radu orudrma hidraullkom _ _. _ _ __ ... ....5.. _..6.... 3 2.1.7. Scdiste 2. I..2. Opis radnih zahvata koje treba izvesti pri redox nom tehniCkom odrzavanju ~... Primed pravilnog rukovanja 2._ " 3. Redovna tehnicka odrzavanja I . Sigurnosni ventil _ Prikacivanje oruda 27..... Startovanjc po hladnnrn vrernerru 2.J _ _ __ Ih 1'1 !II 1:" ODRZAVANJE TRAKTORA ".2. . _ 4. Uvod 1..." ".... _ . I ~... Tchnick i podaci 1A. .. Svakih SO casova rada iii svaki mcsce...... • _ . . Izbor stcpcna prenosa 2... ... . _ _ _ :\.' +1 ..5. I I.. Prikacivanje u tri tacke " 2. 4.. _.... ..-\KTORA...n ~-l -t-t ..... Hidraulik i traktorske poluge 4... Spoljni prikljucci hidraulika 2. Precistac vazduha -+ 2 Menjac.. " " I I 1 3 7 7 II I A. ~.2...2..2. " _ __ _ _ .2. .2. . 1'l 'II 31 )) 3. _ .... Upozorcnja 1...6. .6. uredaji . 3.5..4. Startovanje motora 2.~. _ 3. _ ... turu _ .-+.~ Kornande hidraulika I. POSTUpel 1 MERE U TOKU EKSPLOATAClJE TR.. . . Sistcm za gorivo _ 4.7.. Sistem za hludcnje 4.1. . tr[]j..6.. .... __.. " 3 3.....3._.2.. __ 3. .4...2. " _ " _..I Instrumcnti. Svakih ISO casova rada ..2. __ 3.S\ akodncv no J.... . ... ~ L Motor . .17 ... "....3.. OPSTI DEO ".2.1... _ ~.l_:l -+6 -17 .~.. ..6. __ _ • _. J~ :17 )7 .. rcduktor i zudnji most 4........ . 3.. RUKOVANJE TRAKTOROM 2.. NEOBAVEZNA OPREMA '" ..1. Uredaj za osiguranje od preopterecenja 2.'7. Rad hidraulikom 2.. . Prednji i zadnji tockovi 4.. Blokada diferencijala 2.l 25 26 " 1(' lh 21'> " .... koja ne ulaze u zcrnlju _ .H. . 12 13 13 13 1-1 _ 1-1 ........ .._..... 1 A.....-+A. Razradivanje 2.. Instrument: i komandni I A....... Rukovanje hidraulikorn pT! 2. _" " _ _ . 3.2. Svakih -+00 casova rada iii H rncscca .2.. Svakih 200 casova rada iii -+ me. 1. . .2. Svakih 1()OOcasova rada iii 12 rncscci .....5.7. _ ~ ..3... _.5._ ~ . . ~ .1-+ 2_2.._...... . Svaih 800 Casm a rada _.. . Prcdnji most 4 -+ Kocnice -+.cea ........17 -t.. ~ . __ • • . I. . Podrnazivanjc motora . .51 52 S I~ Rcrncnica . Posle svakih 10 casova rada ......6.... Normalno starrovanje .6. .1>.....~.1.~... Elektricna oprema . Spojnica .. . Polazenje i vozcnje .. .•...2... Prikljucno vratilo <!tji se radn: ~..63.. 16 16 2. Os tale kornandc ......52 59 ..." • IS IS 2. Tabel" prcporucenih maziva .. ". .__ . Rukovanje hidraulikorn PrJ organi krecu ispod povrsine 2..2."Iii SADRZAJ I... ".. 4.. • . •. .~...

... " '.. . . .'.. .2.. . 5.. ... Autornatska 5A.. . .. . ....1l.. "." ." . . . .. . . Stabilizutorske poluge 5.. .. Tcgovi za prednje 5. . .5" 5(. Pncumutska instalacija 60 . .. . .). ..' . " .". .. .. . . . .'. . " .... 5~ 55 .... Polugusenice i zadnje tockove kuka . " . " .5.... " . 55 .. .. .. .5. . ".. . . . ' ." . '" " '.. ....