Novac (Leksikon)

Obelezeni komad metala odredjene tezine i kupovne moci, koji se koristi od kraja 8. ili pocetkom 7.v. Prva kovanja Prva kovanja pripisuju se lidijskom kralju Kandolu i njegovom nasledniku, poslovicno bogatom Gigu (od 687. do 652.g.), kao i jonskim gradovima Miletu, Efesu i Fokidi. Taj novac bio je izradjen od elektruma prirodne legure, zlata i srebra: s jedne strane imao je nejasnu reljefnu predstavu, a sa druge utisnuti prikaz lava, bika, jelena, tune, foke ili neke biljke, grbove ili ambleme vladarskih kuca ili pojedinih jonskih gradova. Novac Egine Oko 670.g. emitovan je srebrni novac na Egini, koji je na aversu imao prikaz kornjace, atributa Afrodite Uranije, a na reversu razudjeni otisak. Kovanje u posebnom metroloskom sistemu, nazvanom eginskim (1 min = 628 grama = 100 drahmi po 6,28 grama; 1 drahma = 6 obola po 1,04 grama). Aticko halkidski sistem vrednosti Vecina grckih gradova i kraljeva prihvatila je aticko halkidski sistem vrednosti: 1 min = 436 grama; 1 drahma = 4,36 grama; 1 obol = 0,73 grama. Novac Korinta Korint pocinje da emituje novac u vreme Perijandra, mozda i njegovog predhodnika Kipsela krajem 7. ili pocetkom 6.v. Na njemu je prikazan Pegaz na aversu i otisak na reversu. Na kasnijim korintskim staterima, veoma rasprostranjenim sirom Sredozemlja, nalazila se predstava Atenine glave s Korintskim slemom i Pegaza. Novac Atine Atina pocinje da kuje novac pocetkom 6.v. Najpre je to bio heraldicki novac, didrahme s predstavama glave Meduze, bika, lava i amfore. Oko 520.g. Atina je kovala poznate tetradrahme s prikazom Atenine glave na aversu i sove na reversu. Posle pobede nad Persijancima, na Ateninom slemu se javlja maslinov venac kao znak izvojevane pobede. Velika Grcka Gradovi u velikoj Grckoj kovali su novac od druge polovine 6.v. Najrasprostranjenije su emisije Sirakuze i Tarenta. Na novcu Sirakuze predstavljeni su nimfa Aretuza i kvadriga, a na novcu Tarenta motiv o mitskom osnivacu grada Taresu. Novac Makedonije Makedonski kraljevi izradjivali su novac od pocetka 5.v. (Aleksandar I), i to u standardu susednih trackih oblasti i Abdere. Najcesce su prikazivani mitski preci makedonske dinastije Perdika i Herakle sa konjanikom ili konjem. Filip II je reorganizovao makedonsko kovanje. Emitovao je zlatne statere s predstavom ovencane glave Apolona i bige, kao i srebrne tetradrahme sa glavom Zevsa i jahacem. Te tetradrahme bile su veoma poznate na Mediteranu i bile su uzor mnogim imitacijama na tom prostoru, na primer skordistickim replikama u Podunavlju. Aleksandar Veliki je sledio politiku kovanja novca svog oca. Kod nominala u zlatu najcesci su panhelenisticki prikazi Atene i Nike, a u srebru tetradrahme sa glavom Herakla i Zevsom na tronu. Kod helenistickih makedonskih vladara najvecu umetnicku vrednost ima novac Demetrija Poliorketa, Filipa V i Perseja. Rimski novac Za razliku od grckih gradova na jugu Italije i Etrurije, sa emisijama iz 6. odnosno 5.v., Rim nije kovao novac pre pocetka 3.v. Mozda je pre toga bio u upotrebi grubi grumen bronze nedefinisane tezine i bez oznake vrednosti, nazvan aes rude. Aes signatum Pocetkom 3.v. javlja se bronzani novac odliven u obliku sipki, sa grubo regulisanom tezinom od oko 5 unci. Te sipke poznate su kao aes signatum, jer su imale oznake sa obe strane, a njihova pojava se verovatno vezuje za 289.g., kada je ustanovljena institucija nazvana Tresviri aere argento auro fando feriundo, sastavljena od tri monetarna cinovnika koji su vodili racuna o kovanju novca. 1

Aes grave Sledeca faza u kovanju bronzanog novca je pojava kruznog livenog novca (aes grave), koji je tezio 12 unci. Srebrni novac Srebrni novac u Rimu javlja se od 269.g. ili nekoliko godina ranije. U pocetku su to bile kvalitetne didrahme, radjene u helenistickom maniru, s natpisom Romano. Posle 235.g. na srebrnom novcu nalazi se natpis Roma. Od tih serija najbrojniji su kvadrigati s prikazom Janusove glave i kvadrige. Denar i kvinar Rimski denari su kovani od 211.g. Na njihovom aversu je predstavljena glava Rome i oznaka X koja obelezava vrednost od 10 asa, a na reversu Dioskuri na konjima i natpis Roma. Manja jedinica je kvinar koji se obelezava znakom V, uz predstavu Rome na aversu. U pocetku su denari bili anonimni, bez ikakvih oznaka; kasnije su se pojavili pojedini znaci (tocak, ptica, pcela), monogrami i skracenice imena monetara, kao i teme vezane za tradiciju i istoriju njihovih porodica. Krajem 2.v. denar je ratifikovan i vredeo je 16 asa sto je obelezeno oznakom XVI na aversu. U doba saveznickih i gradjanskih ratova tokom 1.v. denar je veoma cesto nosio politicke poruke i aluzije. Glavna kovnica Tokom Republike glavna kovnica novca bila je u Rimu. Aureus Na novcu iz Avgustovog doba istaknut je pored autoriteta senata i autoritet imperatora. Kovan je zlatan novac (aureus) u standardu 40 u jednoj libri, kao i srebrni denari koji su vredeli 25ti deo aureusa i sestercije od orihalkuma, cija je vrednost bila jednaka cetvrtini denara. Aureus je redukovan u vreme Nerona (1 libra = 45 aureusa) i Karakale (1 libra = 50 aureusa). Reforme Karakala je ujedno uveo i dvostruki denar ili antoninijan. Sledeca znacajna reforma novca obavljena je u vreme Dioklecijana, kada je aureus sveden na 60-ti deo libre i uveden novi novac folis. Konstantinovom reformom uveden je solid, zlatni novac koji je iznosio 72 deo libre. Kovnice bronzanog novca Bronzani novac kovan je u brojnim kolonijama Carstva, pored ostalih i u Viminacijumu (od 239. do 254/255.), sve do vremena Galijena, kada su ta kovanja ukinuta i kada je centralizovana monetarna politika. Od tada su se kovnice vezale za dvor i nalaze se u velikim urbanim sredistima i povremenim prestonicama Carstva. Na centralnom balkanskom prostoru to su Sirmijum, Serdika i Tesaloniki.

Grka numizmatika (Leksikon)

Vrste novca Drahma
Osnovna jedinica grkog srebrnog novca. Postoje dva metroloska sistema koji se zasnivaju na drahmama razlicite tezine. Po eginskom sistemu, koji je uglavnom prihvacen na Peloponezu, drahma je bila teska 6,28 grama i predstavljala je stoti deo mina, cija je vrednost 628 g. U Atici i na Eubeji usvojen je drugaciji sistem, gde je min bio tezak 436 grama, a drahma, njegov stoti deo, 4,36 grama. U oba sistema, drahme su sadrzale po 6 obola. Postojale su vece jedinice od drahme: didrahma, tetradrahma, oktadrahma.

Stater

Grka novcana jedinica za plemeniti metal. Izjednacava se sa siklom u okviru sistema: 1 talant = 60 mina = 3600 sikla. Po fokidskom sistemu, talant je tezak 60, 552 kg, a sikl, odnosno stater oko 16,82 grama. Po drugoj seriji, uglavnom prihvacenoj u jonskim oblastima, talant je upola laksi (30, 276 kg), a sikl, odnosno stater je 8,41 grama. Taj laksi stater je osnova persijskog darika.

Obol

Grki srebrni novac cija vrednost iznosi jednu sestinu drahme. Po eginskom sistemu, tezi 1,04 grama, a po aticko-halkidskom 0,73 grama. Stavljan je u usta pokojnika da bi se njime platio Haron, koji je njihove duse prevozio preko reka Aheronta, Stige i Kokita do vrata Hada.

Grke kolonije Damastion

Ilirski grad i grcka kolonija na centralnom Balkanu, cija lokacija nije potpuno utvrdjena. U starijoj literaturi Damastion je uglavnom smestan na prostor severno od Ohridskog jezera, a u novijoj u oblasti bogate srebrom na severu Makedonije ili Kosova. Grad je poznat po srebrnom novcu kovanom od 395. do oko 320.g., koji je nalazen na vecem broju lokaliteta u juznoj Srbiji, na Kosovu, u Metohiji, severnoj Makedoniji i Crnoj Gori.

Apolonija

Korintska kolonija nedaleko od Pojanija (Albanija), osnovana pocetkom 6.v., verovatno 588.g. Poznata je po kovanju novca. Od 450. do 350.g., pod uticajem Korkire, javljaju se srebrni stateri s prikazom krave i teleta na aversu i Alkinojevih vrtova na reversu, dok su u drugoj polovini 4.v. emitovani stateri korintskog tipa, s predstavom Atene i Pegaza, uz skracenicu imena grada. Novac nije kovan za vreme ilirske dominacije, a posle 229.g. pocinju nova kovanja u standardu rimskih viktorijata, a kasnije i denara. Apolonija je bila u tesnim vezama sa rimskom drzavom. Tu su bile stacionirane rimske trupe u vreme rata s makedonskim kraljem Filipom V i Cezarovog sukoba sa Pompejem. Grad je imao univerzitet, koji su pohadjali Oktavijen i Mecena. Tokom rimskog perioda bio je znacajna luka i trgovinski centar na Egnacijevom putu. U 4.v. pogodio ga je katastrofalni zemljotres, a stradao je i prilikom invazije varvara. U 5.v. bio je sediste episkopije.

Arheoloski ostatci poticu uglavnom iz rimskog perioda. Delimicno su sacuvani bedemi obuhvaceni kasnijom gradnjom, akropolj sa ostatcima hramova, odeon, terme, biblioteka, trijumfalni luk sa tri prolaza, gimnazion s posvetom Artemide i obelisk Apolona Agijeja.

Anhijalos

Kolonija Apolonije osnovana u 5./4.v. na dominantnom polozaju u Bugarskom zalivu (Bugarska). U helenistickom periodu, u gradu je kovan autonomni novac. Sredinom 1.v. bio je pod strategom grada Bize. U rimskom periodu dobio je epitet Ulpia, sto ukazuje na sticanje viseg urbanog polozaja u vreme Trajana. Pripadao je provinciji Trakiji, a u kasnoj antici Hemimontu. Kovan je kolonijalni novac od vremena Antonina Pija do Gordijana III. Goti su 270.god. delimicno razorili grad, a obnovljen je u vreme Justini jana. Ostaci bedema, urbanog jezgra i luke nalaze se na poluostrvu Paleokastro.

Dirahion

Helenisticki i rimski grad na jadranskoj obali kod danasnjeg Draa (Albanija). Njegov stariji naziv je Epidamnos. Bio je u tesnim ekonomskim i kulturnim vezama sa ostalim epirskim gradovima, ilirskom drzavom i autonomnim plemenima. Veoma su rasprostranjene serije njegovog novca, cije je kovanje zapoceto 325.god., a posebno je bilo razvijeno posle 229.god. Bio je znacajan trgovacki centar i luka, koja je bila osovina veze Brindizijum Dirahion i, posredno, Egnacijevpg puta. Dirahion je sklopio savez sa Rimom 229.god. i dobio status slobodnog grada, a 146.god. postao je rimska kolonija i jedan od glavnih gradova provincije Epir. Bio je dobro utvrdjen, o cemu, pored delimicno istrazenih bedema iz rimskog perioda, svedoci i podatak da ga je Teodorih 479.god. zauzeo lukavstvom, a ne opsadom. U Dirahionu je rodjen vizantijski car Anastasije, koji je svom rodnom mestu darovao trostruki venac bedema i hipodrom. Justinijan je obnovio grad. Od antickog Dirahiona danas se mogu videti ostatci velikih javnih termi iz 1./2.v., kapitolijum, Dijanin hram, amfiteatar iz vremena Hadrijana, ciji je jedan deo u kasnoj antici preinacen u kapelu Svetog Stefana, i akvedukt.

Faros

Grcka kolonija koja se lokalizuje u Starom Gradu na ostrvu Hvaru. Osnovali su je stanovnici ostrva Parosa, uz pomoc Dionisija Sirakuskog, pocetkom 4.v. U pocetku su se doseljenici sukobljavali sa starosedeocima, koji su ziveli na lokalnim gradinama. Faros je izgubio samostalnost i bio porusen u ilirskim ratovima krajem 3.v. Obnovljen je po urbanom principu koji je primenjivan pri gradnji rimskih gradova. U ranorimskom periodu postao je prefektura salonitanske kolonije. Osnova grada je skoro kvadratna (urbs quadrata), sa sredisnim trgom i pravilnim sistemom komunikacija, koje se seku pod pravim uglom, stvarajuci gradske blokove. Tokom helenistickog perioda kovan je novac s predstavama koje ukazuju na agrarnu aktivnost stanovnistva. U vreme ilirske dominacije, u Farosu je verovatno kovan novac Balaiosa.

Isa

Ilirsko helenizovano naselje iz 6/5.v. na ostrvu Visu u Jadranskom moru. Godine 389. na tom prostoru je Dionisije Stariji osnovao sirakusku koloniju. Posle njegove smrti, osamostalila se pod lokalnim dinastom Jonijem i do gradjanskog rata izmedju Cezara i Pompeja imala je status nezavisnog polisa. U tom ratu bila je saveznik Pompeja, pa je posle njegovog poraza 46.g. izgubila samostalnost, a za vreme Avgusta postala je oppidum civium Romanorum. Uspostavljanjem kolonije u Saloni, verovatno je postala njena autonomna prefektura. Grad je imao priblizno pravougaonu osnovu, ali nije gradjen po neposrednom Hipodamovom principu. Na planu Ise uocavaju se samo longitudinalne komunikacije, a upravne nedostaju. Takav sistem urbane

organizacije blizi je tzv. skamniciji, nacelu nazvanom po izduzenim paralelnim parcelama (scamnum) koje je karakteristicno za gradove u juznoj Italiji. Helenisticki oblik grada sacuvan je i u rimskom periodu jer se nove gradjevine uklapaju u postojecu strukturu, kao sto je portik Numerija Rufa, ili se podizu van uzeg gradskog areala, npr. pozoriste na Prirovu. Nekropole u gradu su relativno dobro istrazene. Nadgrobni spomenici iz helenisticke epohe pokazuju vezu sa juznoitalskim prostorom, kao i vecina keramickih nalaza u grobovima, medju kojima se isticu vaze srednjeg i kasnog Gnatija stila. Isa je kovala novac, od koga su najzanimljivije Jonijeve serije.

Lisos

Znacajan anticki grad na mestu danasnjeg Ljea (Albanija), nastao je krajem 4.v. Pocetkom 2.v. bio je privremena rezidencija ilirskog kralja Gencija. Kovao je autonomni novac, kao i novac Gencija. U periodu rimske vladavine pripadao je najpre distriktu Ilirik, potom provinsiji Dalmaciji, a u kasnoj antici novoorganizovanoj provinciji Prevalis. Grad je bio saobracajni centar, sa trasama prema Dirahionu, Skodri i Naisusu. Urbanisticka struktura pociva na dve dobro organizovane ilirske gradine (Lisos i Akrolisos). U rimskom periodu Lisos je imao status grada rimskih gradjana (oppida civium Romanorum), mozda i kolonije, a u kasnoj antici civitasa. Obnovljen je u vreme Justinijana. Bio je episkopsko sediste, potcinjeno mitropoliji u Skodri. Od arheoloskih ostataka najznacajniji su bedemi iz helenistickog perioda, specificnog izgleda, koji se nazivaju eaki zidovi (Moenia Aeacia) i hram posvecen Dionisu.

Skodra

Anticki grad, centar ilirskog plemena Labeata, na mestu danasnjeg Skadra (Albanija). Dobro utvrdjena ilirska gradina sa eakim zidovima (Moenia Aeacia), verovatno je nastala u 3.v. Bila je sediste ilirskog kralja Gencija i njegovo poslednje utociste. Godine 168., posle pobede nad Gencijem, rimski vojskovodja Anicije osvojio je Skodru i odatle diktirao uslove mira i reorganizaciju ilirske drzave. Grad je kovao autonomni i Gencijev novac. Tokom rimskig perioda, Skodra je imala status kolonije. U kasnoj antici postala je administrativno, a kasnije i crkveno sediste provincije Prevalis. Danasnji grad podignut je preko antickog i srednjovekovnog naselja. Konstatovani su samo delovi helenistickog i rimskog utvrdjenja.

Rimska numizmatika (Leksikon)

Vrste novca As

Bronzani rimski novac. Krajem 4.v. to je bio grumen bronze nedefinisane tezine i bez ikakvih oznaka vrednosti, koji je nazvan aes rude. U sledecoj fazi, ne pre pocetka 3.v., javljaju se brozani odlivci cetvorougaonog oblika, tezine oko 5 unci, koji su imali predstave i na aversu i na reversu. Ti komadi, grubo regulisane tezine i oznaka, poznati su kao aes signatum. Tokom 3.v. koriscen je bronzani novac kruznog oblika, tezine 12 unci, koji se naziva aes grave. Na njegovom aversu je najcesce prikazana glava Janusa, koji je, prema tradiciji, pomagao Rimljanima u bitkama kod Ancijuma i Mile, a na reversu - Rostra. Manji delovi asa jesu: semis, koji je sadrzao 6 unci i obelezavan je slovom S; triens, koji je vredeo 4 unce; kvadrans je sadrzao 3, a sekstans 2 unce. Broj unci na manjim nominalama oznacavan je reljefnim tackama. Takvi asevi i njihovi delovi uglavnom su korisceni u vreme Republike. U doba Carstva as je na aversu imao predstavu imperatora s lovorovim vencem, a na reversu razlicite teme. U tom periodu javljaju se u bronzi i vece nominale od asa: sestercijus i dupondijus.

Aureus

Zlatni rimski novac. U doba Republike Rimljani su retko kovali zlatan novac. Prvi put je emitovan pocetkom Drugog punskog rata (od 219. do 216.god.), u standardu statera, s predstavom Janusa na aversu i tekstom vojnicke zakletve na reversu. ee je kovan u 1.v., a za vreme Carstva je predstavljao okosnicu rimskog monetarnog sistema. Tokom Avgustove vladavine utvrdjen je odnos zlatne libre prema aureusu 1:40. Prema Neronovoj reformi, od jedne libre iskovano je 45, a prema Karakalinoj reformi 50 aureusa. Dioklecijan je jednu libru podelio na 60 aureusa. Aureusi su kovani do Konstantinovog vremena, kada je uveden novi zlatni novac solid.

Denar

Osnovni i najcesci rimski srebrni novac. Plinije navodi da su Rimljani poceli da kuju srebrni novac 269.god. i da se taj novac naziva denar. Taj Plinijev podatak se ne smatra tacnim. Prvi rimski srebrni novac, verovatno i stariji od pomenutog datuma, jeste u standardu grcke drahme, dok je kovanje denara pocelo 211.g.p.n. Njegova tezina iznosila je oko 4,5 grama i vredeo je 10 asa, sto je na aversu bilo obelezeno oznakom X. Na aversu je predstavljena glava Rome, a na reversu Dioskuri na konjima, koji su prema legendi, pomogli Rimljanima u bitki na jezeru Regil 497.god. Manja jedinica od denara je kvinar, koji je vredeo 5 asa. Njegova vrednost obelezena je znakom V. Sredinom 2.v. tezina denara je redukovana na 4 grama, a 123.god., u vezi sa reformama brace Grah, izvrsena je ratifikacija denara i on je tada vredeo 16 asa, sto je bilo obelezeno oznakom XVI. U pocetku su denari bili anonimni, bez ikakvih oznaka, a potom su se pojavili simboli, monogrami ili imena monetara koji su se starali o kovanju novca. Krajem 2.v. napustaju se kanonizovane predstave Rome na aversu i Dioskura na reversu. Prosiruje se repertoar tema, koje su najcesce u vezi s mitoloskom ili istorijskom tradicijom o poreklu porodice magistara koji kuju novac ili njegovom politickom pripadnoscu. U periodu Carstva, na aversu denara prikazivan je lik cara sa lovorovim vencem. Denari prestaju da se emituju posle Karakaline reforme monetarnog sistema, kada je uveden novi srebrni novac antoninijan. Razlicit je odnos denara prema zlatnom aureusu. U vreme pozne Republike i vladavine Avgusta, jedan aureus vredeo je 25 denara, a Neronovom reformom taj odnos je izmenjen i aureus je vredeo 96 denara, sto je zadrzano do Karakaline reforme.

Kvadrigat

Vrsta srebrnog rimskog novca iz republikanskog perioda, koji je dobio naziv po predstavi Jupitera na kvadrigi na reversu. Ta kompozicija je preuzeta sa vrha zabata Jupiterovog hrama na Kopitolijumu, gde je postavljena 296.god. Na aversu je prikazana Janusova glava. Kvadrigati su kovani pre denara, od 235. ili 225. do 212.g.p.n.e. Teski su oko 6,8 grama i predstavljaju cetrdeseti deo redukovane latinske libre.

Viktorijat

Vrsta srebrnog rimskog novca iz perioda Republike, koji je kovan pre pojave denara. Cesto je emitovan izmedju 230. i 212.god., posebno u prvim godinama Drugog punskog rata. Naziv je dobio prema predstavi Viktorije s trofejem, na reversu. Na aversu je prikazan Jupiter. U vezi je s redukovanom latinskom librom, predstavlja njen osamdeseti deo i tezak je oko 3,4 grama.

Antoninijan

Vrsta srebrnog rimskog novca iz carskog perioda. Nazvan je prema gentilnom imenu cara Karakale (Marcus Aurelius Antoninus), koji je svojom monetarnom reformom iz 215.god. uveo ovaj novac u upotrebu. Usled opadanja vrednosti denara, ukazala se potreba za ratifikacijom antoninijana. To je ucinio Karakala, pa je antoninijan postao dvostruki denar. I njega je, medjutim, zahvatio slican inflatorni proces. Zbog sve manje kolicine srebra u ovom novcu, u vreme krize iz perioda Galijena bilo je tesko razlikovati antoninijan od bakarnog novca. Pokusaji Aurelijana da, sa dve manje reforme, popravi tu situaciju nisu urodili trajnim plodom. U okviru Dioklecijanovih reformi krajem 3.v., antoninijan je zamenjen folisom, novcem slicne vrednosti.

Solid

Kasnorimski i ranovizantijski zlatni novac. Javlja se u okviru monetarnih reformi Konstantina Velikog. Predstavlja sedamdesetdrugi deo libre i zvanicno je tezio 4,55 grama. Njegovi manji delovi su semizis (polovina) i tremizis (treina).