VISOKA ŠKOLA ZA PRIMIJENJENE I PRAVNE NAUKE “PROMETEJ” Banja Luka

Seminarski rad iz predmeta „Finansijski menadžment“

Tema: AKCIJE

Mentor: Prof.dr Milovan Bojić

Student: Dragana Moravac, 52/10

Banja Luka, april 2011.godine

1

1. UVOD Finansijsko tržište predstavlja organizovani prostor na kome se traži i nudi finansijskonovčana imovina iskazana u novcu, devizama i kapitalu i to u gotovinsko ili bezgotovinskom obliku i na kome se u zavisnosti od ponude i tražnje organizovano formira cena tih sredstava. Osnovna uloga finansijskog tržišta sastoji se u pružanju i stvaranju mogućnosti optimalne alokacije novčanih sredstava sa onih fizičkih i pravnih lica koja raspolažu slobodnim iznosima koje žele investirati, na ona fizička i pravna lica čiji je dohodak nedovoljan za finansiranje tekućih i razvojnih planova i programa iz oblasti proizvodnje, potrošnje, prometa i usluga. Pri tom se prenos novčanih sredstava sa suficitnog sektora na deficitan sektor mora izvršiti na organizovan tržišni način i prema legalizovanim tržišnim uslovima. Naime, finansijsko tržište, kao jedan od osnovnih segmenata tržišne privrede, postaje tako izuzetno važan faktor od koga zavisi stepen razvoja ukupne nacionalne ekonomije. Međutim, dubina finansijskog tržišta u Srbiji, zbog godina sankcija koje su uništile najveći deo domaće štednje i akumulacije preduzeća, nije zadovoljavajuća za veliki obim trgovanja, posebno za priliv inostranog kapitala. Takvo tržište ne nudi veliki izbor finansijskih instrumenata tako da nije interesantno za inostrane investicije. Privatizacija doprinosi razvoju finansijskog tržišta, i polako se povećava obim trgovanja.

2

a samim tim da bi se izvršila distribucija vlasništva. ali i da snosi rizik iz poslovanja predizeća do sume uloženog kapitala. nije i jedini prihod koji možemo ostvariti na osnovu posedovanja akcije. odnosno. da učestvuje u raspodeli profita firme. POJAM I PRAVNA OBELEŽJA AKCIJE Akcija (share) je hartija od vrednosti koja vlasniku (investitoru) daje pravo na deo profita (dobiti) preduzeća – dividendu. stekne status suvlasnika u preduzeću. utvrdi se iynos osnivačkog kapitalai broj akcija koje će biti emitovane (isti princip važi i za dodatnu emisiju akcija kada se vrši dokapitalizacija). Kada se akcije emituju po utvrđenoj nominalnoj vrednosti. akcija ne može biti emitovana po ceni nižoj od nominalne. Iz tog odnosa. Akcije se prodaju po ceni i to je jedini relevantan podatak koji ulagači respektuju kada donose odluku o eventualnim kupovinama na berzi. ostvarujemo profit koji se naziva kapitalni dobitak. Prilikom osnivanja akcionarskog društva neophodno je s toga emitovati akcije koje se nazivaju akcije prve emisije ili osnivačke i. za njihov kasniji život presudan značaj ima tržišna cena. povećanjem tržišne cene akcije koju posedujemo. Akcije sa istim pravima ili iste vrste čine jednu klasu akcija. kao mogući prihod iz akcije. u berzanskom prometu. 3 . emituje se srazmerno veliki broj akcija koje imaju relativno malu nominalnu vrednost. izračunava se visina nominalne vrednosti. stoga investitori koriste usluge firmi koje se bave procenom rizika i tržišne vrednosti akcija. Vlasnici akcija se stoga smatraju vlasnicima preduzeća. jer se akcije ne izdaju pojedinačno.2. Možemo zaključiti da je ulaganje u akcije isplativ ali i rizičan posao. utvrđuje se i nominalna vrednost (nominal value. face value) akcije – novčani iznos upisan na samoj akciji. Takođe. Tako se postiže demokratičnost. pojedina zakonodavstva dozvoljavaju da akcije budu bez iričito utvrđene nominalne vrednosti koja se. kao princip koji se vrlo često ističe u objašnjenju razvijenog tržišnog mehanizma. Cena akcije može i da padne ispod cene po kojoj smo kupili tu akciju i u tom slučaju ostvarujemo kapitalni gubitak. u tom slučaju može izračunati podelom kapitala preduzeća brojem ukupno emitovanih akcija. ukupnog kapitala i broja akcija. pa s toga i prava koja iz nje proističu je neograničen. odnosno nominalne vrednostiakcija koje poseduje. Naime. Na sekundarnom tržištu. per value. Odnos izmedju nominalne vrednosti i tržišne cene akcija je isto kao i kod vrednosti i cene u opštem slučaju. odnosno predstavlja iznos po kojem se vrši primarna emisija akcija. pravo na upravljanje preduzećem i pro rata imovinu u slučaju njegove likvidacije. akcija pruža mogućnost ali i pravo vlasnika akcije tj. Dividenda. za investitore je potpuno nevažno kolika je nominalna vrednost. već u seriji. ali i rizika. Prilikom osnivanja akcionarskog društva. tom prilikom. vezan je za sudbinu preduzeća kao poslovnog subjekta. ulaganjem skromnih sredstava. Sa ekonomskog aspekta. Visina nominalne vrednosti je pokazatelj koji ima samo tehničko značenje. AKCIJE 2. investitora. U nekim zakonodavstvima. Sam vek trajanja akcije. Akcije se emituju u cilju formiranja ili povećanja kapitala preduzeća.1. Akcija spada u serijske hartije od vrednosti. Po pravilu. U pitanju su razlozi pragmatične prirode: akcije sa malom nominalnom vrednošću lakše se distribuiraju u primarnoj emisiji i veliki broj investitora može da.

redosled emisije. Ova potvrda sadrži i bitne elemente kao što su broj. nominalni iznos na koji akcija glasi.2 ELEMENTI AKCIJE Akcije spadaju u strogo formalne pismene izjave. upisuju se podaci o vlasniku akcija (ime. vrsta i serijski broj akcija koje poseduje akcionar. On mora da sadrži bitne elemente utvrđene zakonom i to: oznaka da je reč o akciji i vrsta akcije. serijski broj (redni broj serije kojoj pripada akcija) i kontrolni broj akcije (redni broj te akcije u toj seriji). prava koja proističu iz akcije. • Plašt akcije. zatim pečat i potpis jednog od direktora i sekretara kompanije. mesto i datum izdavanja akcije. U registar akcija koji vodi kompanija. • Kuponski tabak – je drugi bitan element koji sadrži kupone za naplatu dividende. godina u kojoj se dividenda po tom kuponu isplaćuje.to je osnovna isprava i najbitniji deo akcije koji može biti odvojen ili zajedno sa kuponskim tabakom. firma i sedište emitenta. novi kuponi se izdaju uz podnošenje talona i plašta akcije. 4 . faksimil potpisa ovlašćenih lica izdavaoca akcije. broj akcije na osnovu koje se dividenda isplaćuje. naziv izdavaoca. te stoga moraju imati sve zakonom propisane elemente.adresa i broj akcija koje poseduje). Kupon sadrži sledeće bitne elemente: redni broj kupona. Kada se utroše kuponi na kuponskom tabaku. Ovaj upis predstavlja dokaz o vlasnistvu. rokove za isplatu akcija. ukupni nominalni iznos emitovanih akcija u toj seriji i broj akcija. smatram da treba pomenuti i sertifikat (share certificate) koji predstavljaju potvrdu o vlasništvi nad akcijama. Kada govorimo o elementima akcije. faksimil potpisa ovlašćenih lica izdavaoca akcije. označenje na koga glasi akcija. prezime.2. Svi ovi elementi akcije su veoma važni jer daju mnogo informacija već na prvi pogled.

ni po ostalim vrstama akcija. uèestvuju u raspodeli dividende koja pripada obiènim akcionarima. po pravilu.koje omogućuju svojim vlasnicima da ih zamene za obične akcije prema unapred utvrðenom raciu. onda kada im to najviše odgovara participativne prioritetne akcije . u odreðenom periodu ne isplaæuje dividenda na prioritetne akcije. prinosa i rizika koje sa sobom nose. raspodele preostalu imovinu nakon izmirenja obaveza akcionarskog društva i izvršene isplate vlasnicima prioritetnih akcija.koje svojim vlasnicima daju prioritet u naplati svih neisplaćenih dividendi. pre isplate dividendi običnim akcionarima konvertibilne (zamenljive) prioritetne akcije . stečajne mase po podmirenju svih obaveza akcionarskog društva. U oviru ovih osnovnih vrsta akcija moguće je identifikovati i odreðene podgrupe tj. Tako je u okviru običnih akcija moguće praviti razliku izmeðu npr. 1. Meðutim. Treba napomenuti da ne postoje jedinstvena pravila u pogledu definisanja karakteristika svake klase. bez prava glasa. ukoliko se. Osnovna podela je na osnovu prava koja one donose svojim vlasnicima. One se obično emituju radi dolaženja do dodatnog kapitala s jedne strane i sprečavanja većih poremećaja u vlasničkoj strukturi i gubitka kontrolnih pozicija s druge strane. dele se na: • • obične (redovne) akcije .koje svojim vlasnicima daju pravo na dividendu. treba praviti razliku izmeðu: • • • kumulativnih prioritetnih akcija . a samim tim i kontrole. U okviru prioritetnih akcija. one svojim zakonitim imaocima. dok su akcije klase B svojim vlasnicima obezbeðivale uveæana prava glasa. Svojim vlasnicima daju i prioritetno pravo. pravo da. u slučaju likvidacije ili bankrotstva. na raspodelu likvidacione odn. Meðutim.2. običnih akcija klase A i obiènih akcija klase B. praksa u razvijenim zemljama je pokazala da su akcije klase A bile ili sa ograničenim ili pak. U tom smislu. Preduzeća ih najčešće sama ili uz pomoć konsultanata osmišljavaju.koje svojim vlasnicima daju pravo da. u odnosu na obične akcionare.3 VRSTE AKCIJA I NJIHOVA OBELEŽJA Postoje različiti kriterijumi na bazi kojih je moguće izvršiti klasifikaciju akcija. za taj period. prioritetne (povlašćene. onda se ne mogu vršiti isplate. pravo glasa na skupštini akcionara. Tako. ne daju pravo glasa na skupštini akcionara. klase akcija koje se meðusobno razlikuju u pogledu prava glasa. a zatim i emituju. nakon naplate fiksne prioritetne dividende. 5 . preferencijalne) akcije .koje svojim vlasnicima daju prioritet u isplati dividende u odnosu na obiène akcionare. Praksa u našoj zemlji je da obiène akcije uvek nose pravo glasa.

društvo emituje 50. prema tome ko su subjekti koji uèestvuju u trgovanju njima. a samim tim ni njihov prenos koji se obavlja njihovom prostom predajom. 3. glase na ime i daju svojim vlasnicima pravo glasa akcije sledećih emisija . Dakle.one kojima se trguje na finansijskom tržištu tj. 1.koje glase na odreðeni nominalni iznos (npr.sve emisije akcija nakon što je preduzeće osnovano.00 dinara) akcije bez nominalne vrednosti (kvotne akcije) . Vlasnici ovakvih akcija se ne upisuju u knjigu akcionara. razlikuju se: • • osnivačke akcije .000. 6. dele se na: • • • • akcije bez prava glasa akcije sa ograničenim pravom glasa akcije sa kumulativnim pravom glasa akcije sa uvećanim pravom glasa.kod kojih se na plaštu upisuje ime kupca. dele se na: • • otvorene akcije .kod kojih se na plaštu navodi da glase na donosioca. Ove akcije su redovne. prema načinu označavanja vlasništva nad njima. dele se na: • • akcije sa nominalnom vrednošću . prema pravu glasa koje donose svojim vlasnicima. prema tome da li na plaštu sadrže nominalnu vrednost.koje glase na odreðeni udeo u kapitalu akcionarskog društva (npr.000 akcija. Vlasnici ovakvih akcija evidentiraju se u knjizi akcionara u kojoj se samim tim beleži i prenos vlasništva nad njima.2.one koje se mogu kupovati i prodavati samo meðu već postojeæim akcionarima 5. tržištu kapitala.pismenim izjavljivanjem vlasnika iste da svoje pravo prenosi na drugo lice akcije na donosioca . a koji se obavlja indosiranjem .koje se emituju prilikom osnivanja preduzeća. prema redosledu izdavanja. 6 .000 deo kapitala akcionarskog društava). dele se na: • • akcije na ime . te jedna akcija vredi 1 / 50. 4. kupci i prodavci mogu biti svi uèesnici na tržištu kapitala zatvorene akcije .

ali će se smanjiti akumulacija preduzeća. isplati dividenda. te kao takva. Naime. mogo veći značaj ima špekulativna dimenzija. konvencijom učesnika na tržištu kapitala. Visina kapitalne dobiti ili pak kapitalni gubitak. Ta razlika predstavlja kapitalnu dobit. te se one stoga mogu posmatrati kao preferencijalna (prioritetna) i kao obična ( redovna) dividenda. Naime. Odluka o isplati dividende predstavlja izbor između alociranja profita unutar preduzeća (zadržana dobit). Nakon deklarisanja dividendi preduzeće je dužno da zatvori svoju akcionarsku knjigu za upise promene vlasništva nad akcijama i tako omogući izvesnost isplate dividende vlasnicima akcija do datuma zatvaranja akcionarskih knjiga ( Holder-of-record Date). Za razliku od kapitalne dobiti. Sam oblik dividende zavisi od vrste akcija koju poseduje vlasnik.4 OBLICI DIVIDENDE I PROCEDURE ISPLATE Dividenda je periodični dohodak akcionara. Moglo bi se reći da je ova odluka i izbor između kratkoročnih i dugoročnih interesa preduzeća. visina i isplata dividende zavisi od odluka upravljačke strukture preduzeća. Dividendna politika obuhvata i pitanje izbora modela isplate dividende. uložen u preduzeće. Ako se profit rasporedi u obliku zadržane dobiti. kao konstantan odnos dividende po aakciji i oporezovanog profita. prisvajanje dividende nije primarni motiv zbog kojeg se ulaže kapital u akcionarsko društvo. isplaćuje se u formi gotovine. povećaće se dohodak akcionara.2. Međutim dan zatvaranja akcionarske knjige nije poslednji dan do koga dividenda treba da se isplati postojećim akcionarima. tj. Međutim. Ako se s druge strane. Preferencijalna dividenda se isplaćuje pre nego što se proglasi isplata redovne dividende iz profita preduzeća. Kod donošenja odluke za ulaganje kapitala u kupovinu akcija. Mogućnost zarade na osnovu razlike u nabavnoj i prodajnoj ceni akcija. 7 . donosi akcionaru prinos čije su komponente kapitala dobit i dividenda. kapital. ili isplate akcionarima. dividenda se može odrediti na nekoliko načina: kao procentni iznos na nominalnu vrednost akcije. koji on dobija iz profita preduzeća na osnovu posedovanja akcija i može se smatrati za prihod od izvršenog ulaganja. ustanovljeno je da će dividenda biti isplaćena onom vlasniku koji kupuje akcije 3-4 dana pre datuma zatvaranja akcionarske knjige ( ex dividend date ) kako bi se omogućilo saldiranje kupljenih akcija prema pravilima berze i ujedno sprečila špekulacija. Na osnovu predhodnog možemo zaključiti da. kao stabilan iznos dividende po akciji. Redovna dividenda predstavlja prinos na obične akcije. obično jedanput godišnje ( u razvijenim zemljama kvartalno). izvesno je da će to povećati razvojne mogućnosti preduzeća. su neizvesne kategorije koje su rezultat delovanja tržišnih kretanja. ukoliko preduzeće ostvari profit i skupština deklariše dividendu.

ustanovljava deo emisije koji će članovi sindikata neposredno prodati . banka će zaključiti ugovor o plasmanu sa izdavaoce. ali će pružati i konsalting usluge i usluge marketinga.formira i predstavlja sindikat . banka-agent ne preuzima nikakvu finansijsku odgovornost.rukovodi prodajom .1. Preliminarni prospekt je neformalna ponuda za kupovinu hartija od vrednosti. Ugovorom između banaka formira se sindikat banaka koje preuzimaju obavezu zajedničkog plasmana. naplaćuje veću proviziju nego kada deluje kao agent. Delovanjem kao principal. naravno ukoliko nađe svoj interes u tome. u skladu sa posebnim ugovorom koji registruje i kontroliše regulatorni (državni) organ.odgovara za stabilizaciju tržišta emitovane hartije Obim odgovornosti ostalih članova sindikata.2. potencijalnim investitorima se šalje preliminarni prospekt. ona preuzima obavezu da proda samo onaj deo emisije koji to realno može učiniti.5. može se javiti u dva osnovna tipa: 8 . Ukoliko je banka angažovana kao agent ( u ime i za račun izdavaoca ).imenuje grupu za prodaju hartija . preneti emitentu. PLASMAN EMISIJE Prema načinu plasmana . emisija akcija može se posmatrati kroz tri osnovna oblika: • javni plasman • privatni plasman • privilegovani plasman. banku koja će vršiti plasman. berzanski posrednik ili banka će plasman emisije hartija od vrednosti komitenta vršiti u svojstvu principa ili agenta. banka neprodati deo zadržava za sebe radi dalje prodaje. Banka koja predvodi sindikat naziva se banka gestor i ona ima posebne odgovornosti za plasman emisije. Nakon uvida u potencijalni obim tržišta. tako što će banka otkupiti emisiju od izdavaoca i preuzeti odgovornost za uspeh emisije. zbog povećanog rizika. a emitentu isplaćuje punu ugovorenu cenu. Bitno je napomenuti da se plasman emisije može vršiti preko više banaka na poziv banke koja je sklopila ugovor sa emitentom. Emitent hartija od vrednosti. Sa pravnog stanovišta. 2. neophodna je saradnja izdavaoca s jedne strane i berzanskih posrednika i investicionih banaka s druge strane koji će nositi ulogu garanta uspešnosti plasmana. uz odgovarajuće preuzimanje odgovornosti za uspeh emisije. Da bi se ocenila zainteresovanost investitora i odredio oblik angažovanja banke (principal ili agent). Banka će sredstva. U slučaju da ne uspe prodati ukupan obim emisije. bira na osnovu predhodnog iskustva ili pak na osnovu javnog poziva bankama i najbolje ponude sa njihove strane. koja je znatno manja. Ona: . Kao principal ( u svoje ime za račun izdavaoca) delovaće kao garant uspešnosti. Imajući u vidu da je ovo vrlo složen posao koji zahteva primenu specijalizovanih znanja. kako bi investitori na taj način stekli grubu sliku o emisiji i ceni finansijskog instrumenta.5. nakon registracije kod nadležnog državnog organa. Za deo neprodate emisije. Sadrži osnovne informacije o emisiji. dobijena prodajom hartija od vrednosti. banka. JAVNI PLASMAN Ovaj oblik emisije pretpostavlja prodaju akcija širokom krugu investitora.

on banci daje potvrdu (investment letter) u kojoj potvrđuje navedenu obavezu. kod povećanja akcijskog kapitala. Predpostavlja se da investitor nema nameru da u skorije vreme prodaje kupljene hartije od vrednosti već da će ih duže vreme držati u svom portfelju. S obzirom da ne preuzimaju nikakvu finansijsku odgovornost. kupovinom novih akcija održavaju srazmerno učešće u vlasništvu preduzeća. Na kraju ovog perioda.5. ostali članovi preuyimaju obavezu da prodaju preostali deo emisije srazmerno njihovom procentualnom učešću u ukupnoj emisiji. te je s toga sleduje samo ugovorena provizija.2 PRIVATNI PLASMAN Privatni plasman (private placement) predtavlja prodaju emitovanih hartija od vrednosti ograničenom broju institucionalnih investitora. banka deluje samo kao agent emitenta što znači da ne preuzima nikakvu finansijsku odgovornost. Banka gestor angažuje agente sindikata. Kao nagradu za obavljeni posao. 2.5. članovi sindikata dobijaju srazmeran deo diskonta u ceni hartije koji ostvari banka gestor kojoj pripada i provizija za upravljanje sindikatom od 10-20% diskonta. ugrađeno je u osnovne akte preduzeća i sprečava neregularno razvodnjavanje kapitala (dillution). banka gestor i emitent će saldirati svoje obaveze iz ugovora. 2) podeljen račun –svaki član sindikata je odgovoran za prodaju onog dela emisija koji mu je dodeljen. namenjen je postojećim akcionarima koji. Banka gestor zadržava deo emisije (oko 25%) radi neposredne prodaje komitentima od strane članova sindikata. već im se odobrava marža u zavisnosti od okolnosti plasmana hartija od vrednosti. imaju pravo i da učestvuju u marži po osnovu prodatih hartija. ova grupa za prodaju nema pravo na diskont. imaju obavezu da neposredno posle efektivnog datuma plasmana utiču na održavanje cene hartija od vrednosti. Sve ove mogućnosti zarade povećavaju zainteresovanost banaka za što bolji uspeh emisije.1) nepodeljen račun –svaki član sindikata je odgovoran za prodaju tačno određenog dela emisije. 9 . Pravo postojećih akcionara na kupovinu akcija nove emisije. Članovi sindikata. Članovi sindikata kao i agenti za prodaju. Ukoliko neki član sindikata ne uspe da proda deo emisije koji mu je dodeljen. Ovaj tip prodaje hartija od vrednosti ne prati prospekt kao kod javnog plasmana jer se predpostavlja da su institucionalni investitori dovoljno sofisticirani da mogu da ocene rizik ulaganja i imaju dovoljno kapitala da snose rizik plasmana. Ovaj memorandum ne podleže odobrenju nadležnih organa. dakle. 2. Kod ovog tipa plasmana. Da bi banka osigurala tu nameru ulagača. odnosno banke koje su odgovorne za prodaju dela akcija koji im je dodeljen.Na ovaj način se sprečava da upravljačka struktura preduzeća tendenciozno smanji vlasničke udele postojećih akcionara.3 PRIVILEGOVANI PLASMAN Privilegovani plasman ili plasman po osnovu prava preče kupovine. Umesto prospekta investitorima se dostavlja memorandum o emisiji koji sadrži osnovne informacije o emisiji. srazmerno broju akcija koje poseduju – pravo preče kupovine (preemptive right). kako se još naziva.

i 1990.Naime. u obrnutom slučaju akcije će se ubrzano prodavati. od 1935. Investitori kupuju ili prodaju akcije u zavisnosti od očekivanih zarada. Povećanje zarada u određenom vremenskom periodu. i prodaja akcija prema tom ili nižem odnosu. ponovo investirani kapital u kompaniju dovodi do proširenja kompanije što obezbeđuje povećanje očekivane zarade. godine. tako su povećane cene akcije i prihod. Međutim. kako bi se lakše donela odluka o nameravanom trgovanju na berzi. i stanje i tendencije sasvim određene kompanije koja je predmet interesovanja. Iako veliko reinvestiranje profita može značiti da će biti isplaćena mala dividenda. Npr. danas se odnos cena-zarada menja uz veliku učestalost i obim promena.1. U prvom slučaju. U prošlosti se odnos 10:1 smatrao standardnim. Za period od 55 godina. zarade ili profiti korporacija se smatraju najvažnijim faktorom koji utiče na cene akcija. a zarada po toj akciji iznosi 6$.6. postoji bitna razlika između trendova u kretanju opšteg indeksa cena akcija (grupe akcija) i cena pojedinačnih akcija. Odnos od 130 u 1982. FAKTORI CENA AKCIJA Na tržištu akcija postoji veliki broj učesnika koji pokušavaju da predvide trendove cena i stepena promena. s druge strane. 2. prouzrokuje povećanje cena akcija. godine. ako se neka akcija prodaje po ceni od 72$. nije od bitnog značaja da li bi trebalo zadržati zaradu u kompaniji ili je pak isplatiti kao dividendu. smatrala se dobrom investicijom. akcionar je zadovoljan jer poseduje „naprednu“ akciju i ovakva politika se smatra dobrim pokazateljem razvoja. Zato je prilikom pokušaja da se predvidi kretanje cena akcija.. a njihova cena će padati. Njihova procena tendencije kretanja cena akcija uglavnom se bazira na proceni fundamentalnih uslova koji utiču na cene. godini je predstavljao grešku koja je bila prouzrokovana izuzetno 10 . sve sve dok je profitna stopa povoljna. akcije će kupocati i cene će da rastu. određeni veličinom zarade korporacije. investirani kapital je korisno upotrebljen. postoji čvrsta korelacija između stanja u privredi i kretanja cena akcija. Prema ovom stanovištu. u bližoj ili daljoj budućnosti. Uopšteno govoreći.6. 2.6. kaže se da se ona prodaje prema odnosu cena – zarada kao 12:1.2. na duži rok. do 1990. Ukoliko večina transaktora smatra da su osnovni ekonomski pokazatelji nepovoljni. Akcija može doneti prihod akcionaru samo zato što kompanija plaća deo zarade u obliku dividende.2. tačno je da cene akcija rastu kada je stanje privredne konjukture povoljno. Međutim. Sigurno da bi analitičari potvrdili zakonitost da. akcionar dobija. ZARADE Po klasičnoj teoriji o cenama akcija. ODNOS CENA – ZARADA Odnos cena zarada se već dugo koristi za merenje vrednosti akcija. s jedne strane. neophodno imati u vidu stanje i tendencije globalnih pokazatelja. Između 1935. i da padaju kada je ekonomija slaba. i zato u budućnosti rastu i zarade i cene akcija. odnos cena-zarada se kretao u rasponu od 6 do 130. Prihod od akcija je određen odnosom između dividendi i tržišne cene. Na koju god soluciju se kompanija odluči. odnos cena-zarada na američkom finansijskom tržištu po Dow Jones Industrial Average je iznosio prosečno 15:1.

čak iako postoji potpuna sigurnost da će biti isplaćene. Mnogi faktori. na osnovu ove promenljivosti odnosa cena-zarada. što odgovara narodnoj poslovici : „ Bolje vrabac u ruci nego golub na grani“. izuzetno značajni u berzanskoj valorizaciji uspešnosti kompanija.nepovoljnim zaradama. starost kompanije. nesigurnost kompanije da pruži dividende po trnutnoj stopi plaćanja. omogućavaju jedan od najjednostavnijih testova za merenje vrhunca spekulativnih transakcija na tržištu. Može se zaključiti da su akcijski prihodi.6. izvori novog kapitala. Pored ovih faktora. koje su znatno iskrivile dobijene podatke. Berzanski prihodi. 11 . sa prihodom od akcija. Prihodi se dobijaju kada se podeli godišnja dividenda sa trenutnom cenom akcija na tržištu. Drugi razlog za davanje prednosti dividendama je to što su one konkurentne i opipljive. 2. kao što su razvoj. zaključio kako ovaj koeficijent ima slabu racionalnu osnovu i malu praktičnu primenljivost. popularnost kod investitora i rizik. analize potvrđuju da su dividende. dividendna politika. pokazivale nestabilan i neprecizan odnos prema akcionarskim profitima. tokom vremena.6. Naime. često je uzrok velikih prihoda. DIVIDENDE Mnogi investitori smatraju dividende faktorom koji je isto toliko važan kao i zarade korporacija. status kompanije. te stoga one često donose veći konačan dohodak nego tekuće dividende.4.3. Međutim. dok ima i onih koji ovom faktoru daju prednost. razlog za davanje prednosti dividendama u odnosu na zarade je u tome što trenutna vrednost dividendi ima veću vrednost za akcionara nego buduće zarade isplaćene u dividenama. S druge strane dividende imaju najmanji značaj kod vrednih akcija kod kojih je povećanje cena veliko. Smatra se da razvijena kompanija može upotrebiti novac produktivnije nego akcionar. čak i u slučaju visoko rangiranih kompanija. objašnjavaju ove varijacije. Treba svakako naglasiti da investitor ne sme da meša dividende ni prihod. kao odnos cena-zarada. Sve veći broj analitičara je. kod donošenja odluka pri kupovini akcija. 2. uključujući deficite nekoliko akcija u undustriji. PRIHODI OD AKCIJA Uticaj dividende na izbor portpolija može se proučiti i preko prihoda od akcija. Prihodi od akcija pokazuju veliku varijaciju kod industrijskih akcija.

preduzeće može usitniti svoje deonice i to 2 akcije za 1 i ustanoviti dividendu od 1. vrednost akcije ne smanjuje se srazmerno smanjenju nominalne vrednosti. zbog nagoveštaja veće dividende.DEOBE AKCIJA I DIVIDENDE Deoba akcija (stock split) predstavlja operaciju kojom se snižava nominalna vrednost akcija i na taj način povećava broj emitovanih akcija. 2. Doba akcija može da rezultira višim cenama akcija. privlači se kapital sa berze i smanjuje se tražnja za akcijama. Transaktori mogu da pozajme velike količine novca po niskim kamatnim stopama. KAMATNE STOPE Uticaj kamatnih stopa na cene akcija je jedan od problema koji su najviše zaokupljali pažnju teoretičara i empirijskih istraživača. a cene akcija će padati. Npr. a to je pre iznosilo 2. zbog razlike između prihoda od akcija koje poseduju i cene dnevnog novca. nego u manjem stepenu. smanjiće se krediti zbog nepovoljnih kamatnih uslova i snižavanja profita. Rezultati interakcijskih odnosa između bodžetskih prihoda i berzanskog poslovanja omogućili su formulisanje stava da „jeftin novac“ stvara fondove koji služe za spekulativne transakcije na berzi. u masi. kada kamatne stope postanu visoke. Deoničar koji je pre usitnjavanja deonica bio vlasnik 100 deonica. U središtu interesovanja uvek su bila sledeća pitanja: da li promene u kamatnim stopama donose promene u cenama akcija? Da li kamatne stope predhode promenama cena akcija? Da li tržište dobro vrši funkciju snižavanja kamatnih stopa i da li uspešno predviđa promene kamatnih stopa? Naime. i tako da ostvare velike zarade. a dnevni novac oskudan. Osnovna svrha deobe akcija je smanjenje tržišne cene akcija kako bi one bile dostupne većem broju kupaca.6. 12 . pad tražnje doprinosi obaranju cena berzanskog materijala.2. Zbog signalnog efekta. Prksa. a posle usitnjavanja deoničar bi bio vlasnik 200 deonica i primio bi 240$ u dividendi godišnje. Ako je to tačno.5. primio bi 200$ u novčanoj dividendi godišnje. a ne deobom akcija. jer se veruje da je praćena dobrom zaradom ili vestima o dividendi. ulaganjem sredstava na štednju. Tako se uspostavlja obrnuto srazmeran uticaj na relaciji kamatne stope – cena akcija. po povoljnim kamatnim stopama. Deobe akcija i akcijske dividende često deluju kao stimulansi za određivanje tržišne cene akcija. praćena i porastom dividendepo akciji.6. da je ova operacija. To znači da se. uvećanje cene su opravdane očekivanim uvećanjem zarada. U obrnutom slučaju. pojednostavljeno tumačenje uticaja kamatnih stopa na promet akcija svodi se na sledeći transmisioni proces: visoke kamatne stope stimulišu transaktore da slobodna sredstva usmere u banke zbog sigurnog i solidnog prinosa. koji ima podela akcija odnosno. kao i isplate dividende u akcijama.. i obrnuto u slučaju snižavanja kamatnih stopa.6. povećava dividenda za vlasnike akcija.00$ po deonici.20$ po deonici. međutim pokazuje. a cene akcija će se povećati.

najveći obim prometa ostvaren je u trgovanju metodom kontinuiranog trgovanja – 26.1% prometa akcijama. ako agencija donese odluku. odnosno 30. Metodom kontinuiranog trgovanja trguje se sa 44 najlikvidnije akcije. Akcijski fond je dužan. sa prometom od 10. zaključno sa 30. od ukupnog broja od preko 1. Nadzor nad zakonitošću rada Akcijskog fonda obavlja nadležno ministarstvo koje tromesečno obaveštava Vladu Republike Srbije o rezultatima svog nadzora. u toku 2005. restruktuirati poslovanje i obezbediti nove investicije. Kada je reč o metodama trgovanja. obim prometa ostvaren ovim metodom bio je manji od prometa u trgovanju po metodu preovlađujuće cene. Novim konceptom privatizacije subjekti privatizacije su obavezni da se privatizuju u roku od 4 godine od dana stupanja na snagu zakona kojim se uređuje privatizacija i njihovi vlasnici postaju domaća i strana pravna i fizička lica.6. Akcijski fond.5 milijardi dinara i za 34. proda akcije ili udele koji su mu preneti po sili zakona.2. da po nalogu Agencije za privatizaciju.2% veći je od prometa ostvarenog u toku cele 2005. dinamikom koju odredi Vlada Republike Srbije prodaje akcije iz svog portfolija. a neprodati deo kapitala se prenosi na Akcijski fond čime se u celini eliminiše društveni kapital iz subjekta privatizacije. akcije tj. 2. Poređenja radi. osim akcija koje nadležno ministarstvo odluči da ih evidentira u Privatizacionom registru. Novim konceptom (Zakonom o Akcijskom fondu Republike Srbije) u roku od 6 godina. Izuzetno. Ukupno ostvaren promet akcijama u prvoj polovini 2006. dok je u trgovanjima po metodu minimalne cene od početka godine realizovan zanemarljivo mali promet od približno 0. koje imenuje i razrešava Vlada Republike Srbije. TRGOVANJE AKCIJAMA NA BEOGRADSKOJ BERZI U toku 2006. Udeli se mogu prodavati i putem javne ponude i javnog tendera. kao i akcijama Beogradske berze. pri čemu vodi računa o maksimiziranju prihoda od privatizacije i izboru adekvatnih kupaca koji će poboljšati upravljanje u subjektima privatizacije. AKCIJSKI FOND Akcijski fond ima svojstvo pravnog lica sa sedištem u Beogradu i za svoje obaveze odgovara svojom imovinom.7. Akcije. Blok trgovanja nalaze se na trećem mestu.23% ukupnog prometa. nadzorni odbor i direktor. u posebnom segmentu. odnosno približno 50% ostvarenog prometa akcijama u posmatranom periodu.000 kotiranih akcionarskih društava na slobodnom berzanskom tržištu. septembrom na Beogradskoj berzi trgovano je akcijama 661 izdavaoca.5 milijardi dinara.. imajući u vidu specifičnosti ove hartije i njenog izdavaoca.2 milijardi dinara. Organi Akcijskog fonda su: upravni odbor.9 milijardi dinara. 13 . godine.6. koji se ovog puta nalazi na drugom mestu sa vrednošću od 7. godine. Akcijski fond je ovim zakonom uređen kao specijalna državna institucija koja sprovodi obaveznu i vremenski oročenu privatizaciju u saradnji sa Agencijom za privatizaciju koja stručno servisira Fond u privatizaciji njegovog portfolija. godine iznosi približno 52. odnosno udeli se prodaju na berzi javnom aukcijom ili preko berzanskih posrednika.3.

472 1.235. preuzimajući tako vođstvo od sektora »Proizvodnja prehrambenih proizvoda. ovaj sektor izbija na prvo mesto po veličini tržišne kapitalizacije. Beograd. njih 33 beleži porast cene.339 1. IX +65. 26 akcija beleži porast cena.d. koji je po veličini apsolutno dominirao u prethodnom periodu. Među prvih 10 akcija sa rekordnim porastom cene na Beogradskoj berzi u periodu od početka januara do kraja septembra nalazi se pet iz sektora finansijskog posredovanja. Beograd Agrobanka a.4%.775. Akcije sa najvećim obimom prometa.586 1.799.25 +242. Iako formalno. a 19 akcija pad cena u istom periodu.d. Niš NIP Kompanija Novosti a. godine iznosi preko 20. Kretanje cena akcija koje se nalaze u sektoru finansijskog posredovanja takođe ima pozitivan trend.8 milijardi dinara.d. januar – septembar 2006. godine Najveći obim prometa.035.052. koje pored promene raspona zone fluktuacije beleže i nekoliko uzastopnih pozitivnih promena cene.000% zabeležen je za akcije preduzeća Dragiša Brašovan Trudbenik a.Tokom 2006.I – 30.d. Od ukupnog broja akcija iz ovog sektora. dok je pad cene zabeležen za 11 akcija. dok ukupan promet akcijama AIK banke.416 12.988. dok je raspon negativne promene od -1. brokersko-dilerska društva i osiguravajuće kompanije. uključujući tu i prioritetne akcije bez prava glasa i prioritetne konvertibilne akcije ovog izdavaoca iznosi preko 12. prioritetne akcije bez prava glasa.77% do -55. od ukupnog broja preduzeća koja se nalaze na slobodnom berzanskom tržištu. Poštanske štedionice iz Beograda beleže porast cene od +400% u dnevnim promenama cene koje se kreću u rasponu od +4. godine u prvom planu na tržištu kapitala nalazi se sektor finasijskog posredovanja. dok je pad cena evidentiran za 323 akcija. dok se na drugom mestu nalaze akcije preduzeća Dunavka iz Velikog Gradišta. Vršac Univerzal banka a. pri čemu je na prvom trgovanju za akcije ove banke 14 . u koji spadaju banke.3 milijardi dinara.889. Za pet akcija nije zabeležena promena cene u odnosu na početak januara. nakon odluke o promeni zone fluktuacije. što predstavlja preko 39% ukupno ostvarenog prometa akcijama. Ukupno ostvareni promet akcijama kompanija iz sektora finansijkog posredovanja na Berzi u prvih devet meseci 2006. kojima se trguje na Berzi.d. pića i duvana«.53 +299. od preko 9.712. bez blok i trgovanja po metodu MC. Beograd Simbol AIKB NVST AGBN HMFR UNBN Poslednja cena (DIN) 4.600 289.355 % promena cene 01.5 milijardi dinara. Pozitivna promena cene za akcije iz sektora finansijskog posredovanja kreće se u rasponu od +0. Tokom avgusta.13 +54. Beograd Hemofarm koncern a.d.340 23. njih 202 beleži porast cene.400 29. Krajem septembra na slobodnom berzanskom tržištu nalazi se preko 49 različtih emisija akcija kompanija iz ovog sektora. od svih akcija kojima se trguje na Berzi. na petom mestu po porastu cene. Preduzeće AIK banka a.5% što je zabeleženo u trgovanju akcijama Bance Intese. od čega je njih 13 uključeno u metod kontinuiranog trgovanja.06 Tabela 1.103 1.175.17 do +20%.534 Vrednost trgovanja (DIN) 11. zabeležen je za obične akcije AIK banke iz Niša i iznosi 11. Od preduzeća koja se nalaze u metodu kontinuiranog trgovanja.31% do +428. a na osnovu odluke o promeni raspona zone cenovne fluktuacije. Posmatrajući celinu.88 +145. Najveći porast cene.899.

00 1. najveći porast cene od +286.00 1.8% zabeležen je za akcije preduzeća FAD iz Gornjeg Milanovca. godine oba indeksa Berze iskazuju pozitivan trend. Prvih pet meseci 2006. odnosno 24%. Od akcija koje se nalaze u metodu kontinuiranog trgovanja.600.00 1.050.400.6. januar – septembar 2006.00 1. vezanih za drugo tromesečje godine. koji prikazuje kretanje cena do 15 najtrgovanijih akcija u metodu kontinuiranog trgovanja i koji u posmatranom periodu beleže pozitivan trend. godine donose prvi ozbiljniji negativan trend na srpskom finansijskom tržištu.250.00 1.00 1.9% beleže akcije preduzeća za puteve PZP Beograd iz Beograda.150.00 1. tako da indeksi beleže značajniji pad vrednosti. koji daje prikaz kretanja cena svih običnih akcija uključenih na slobodno tržište i BELEX15. Slična je situacija i sa akcijama Srpske banke iz Beograda. svakako su indeksi: BELEXfm.100. Pored redovnih sezonskih oscilacija.5%. pri čemu indeks BELEX15 drastičnije reaguje na iskazane kratkoročne trendove.450.16%. razloge za 15 . a na trećem su akcije Univerzal banke a.700.850. koje se nalazi u sektoru E i koje je su uključene u trgovanje sredinom juna. 2. odnosno 12.00 1.00 1. najveći pad cene od -29. dok se na drugom mestu među akcijama u kontinuiranom trgovanju nalaze obične akcije Komercijalne banke iz Beograda.5%. druga polovina maja i jun 2006.00 Jan-06 Feb-06 Mar-06 Apr-06 May-06 Jun-06 Jul-06 Aug-06 Sep-06 BELEX15 BELEXfm Slika 5.200. Od preduzeća koja se nalaze u kontinuiranom metodu trgovanja.650. na osnovu odluke o promeni zone cenovne fluktuacije. Beograd. Kretanje vrednosti indeksa Beogradske berze.00 1. što je i logično obzirom na metodologiju izračunavanja. 1.zabeležen porast cene od +38. Indeks BELEX15 se krajem juna čak nalazio na nivou nižem od svojih januarskih vrednosti.9.00 1. godine iznosi 198. Može se reći da oba indeksa imaju slična kretanja tokom godine. koje je u ovaj metod trgovanja uključeno sredinom septembra.750. Porast vrednosti indeksa BELEXfm u prvih devet meseci 2006.350. INDEKSI BEOGRADSKE BERZE Pokazatelji trenda i ukupnih kretanja na Beogradskoj berzi.00 1. koji rezultuje u tome da maksimalne vrednosti beleže praktično najmanje jedanput mesečno.000. dok u istom periodu BELEX15 beleži rast od 257.00 1. Najveći pad cene u posmatranom periodu zabeležen je za akcije Lilly drogeria iz Beograda i iznosi -98.300. dok su dnevne promene cena akcija u rasponu od -19 do -20% najviše pogodile cenu akcija preduzeća Izbor iz Minićeva.8 indeksnih poena.00 1. koje se nalaze na šestom mestu po porastu cene.d.800.00 1.2 indeksnih poena.550. Međutim.00 1.

d.07 5.017 52.2007) Izdavalac [prospekt] Simbol Promena % Cena Obim Vršački vinogradi a.840 769.420 Dnevne promene (03.05.288 2.81 -0.000 102.23 BGRF -12.d. Beograd FPM Beograf a. Kikinda AIK banka a.02 Cena 64.120 82 Agrovojvodina export .269 Promet 83.import a.d.2007) Izdavalac [prospekt] Vapek članica Lutra Group a.657.20 0.8% i ulazi u nivo vrednosti iznad 1.754.50 Cena Obim Promet 341 1 341 430 2 860 1.87 PPVA -17.000 5 5. Beograd JBKA 20.76 SITR -18. a za indeks BELEX15 tri dana ranije.76 GRNX -17.400 indeksnih poena.727 1.05. Novi Sad Soja protein a.55 poena.500 7.500 14.000 Najveći pad cene Akcije sa najvećim dnevnim promenama (03.2007) 16 .d.191.892 7.774 41.515 820 3. Valjevo Šidtrans a.00 3.000 28 Sojaprotein Prigrevica a.63 6. Tokom septembra indeks BELEX15 beleži porast vrednosti od 9. Vršac VRVI 20.d.d. Prigrevica SJPR 20.000 Akcije sa najvećim dnevnim promenama (03. Bečej Agrobanka a.05. Niš Sremput a.366 76.710 Jugolek a.180 Obim 1. Istorijski maksimalna vrednost indeksa BELEXfm dostignuta je 25.d. na nivou od 1.05. tako da je moguće da je i ta činjenica doprinela navedenim kretanjima.2007) Izdavalac [prospekt] Metals banka a. Šid Preduzeće za puteve Valjevo a. sa druge strane.837 57.884 27.d. Jul.00 1.00 9.500 252.d.792.438. Novi Sad AGEX 20. donosi snažan oporavak vrednosti indeksa i često uzastopno dnevno dostizanje istorijski maksimalnih vrednosti. 22.2007. koje se nastavlja i tokom avgusta i septembra.629.110 62. Beograd JLEK 20.05.020 100 Najveći rast cene Promet 251. ne treba zaboraviti ni da je maj mesec obeležen značajnim političkim događajem (referendumom u Crnoj Gori).371. Beograd Banini a.020 50 Jabuka TP a. septembra na nivou od 1.d.d.282.d. ) Akcije sa najvećim dnevnim promenama (03.000 255.d. Beograd Simbol Promena % VAPK -19.225 70. Valjevo Granexport a.318.83 -0.00 450 1.500 13.d.d.000 3 21.719 7. IZVEŠTAJ SA BEOGRADSKE BERZE ( 03. Ruma Simbol MTBN SJPT AGBN BNNI AIKB SPRU Promena % 3.105 1. Takođe.iskazani negativan trend pokazatelja treba potražiti i u recesionim kretanjima izraženim na gotovo svim istočnoevropskim tržištima sredinom godine.43 5. septembra.19 poena.990 57.d.000 9.

00 0.719 35.837 57.000 769.474 62.000 70.68 17.896.900 14.00 75 1.892 53 178 820 Promet 3.000 14.371.875 755 9.506 279 41.515 3.604 295 73 Promet 567.81 41.999 65.710 1.23 13.084.579 600 20.725 700.00 6.810 550 73 Obim 567 1.000 70.334 457 3.754.999 23.922 295 12.450 35.871.000 13.710 300 2.000 450 675 5.500 202.00 0 2.958 4.000 1.422 57.999 23.63 -0.500 222.629.996 1.80 111 875 0 611 300 2.999 14.800 17 .500 15.225 14.500 -0.000 22.990 Simbol AGBP AGEX AGMT AGRC AGSK AIKBPB Cena 1.990 35.506 14.43 -0.000 22.Simbol AGBC AGBN AIKB ALFA BMBI BNNI Cena Metod kontinuiranog trgovanja Promena Cena Max Min Obim % na otvaranju 13.500 41.298.500 65.017 1.50 0.000 41.600 Metod preovlađujuće cene Promena Promena Ponuda Tražnja % (din) 0.740 19.02 6.990 35.

.................1.............................6.................2 2....................................................................4 Oblici dividende i procedure isplate..................................Deobe akcija i dividende.................................................................................. 2............... Trgovanje akcijama na Beogradskoj berzi.................................7....6............ Akcijski fond.... Dividende....15 18 ..................... Odnos cena – zarada.....................8........6..5.......12 ...............9 2........9................................................................................................5..8 2......................................13 2....................................10 2.....5.....11 2.........3....................4............................................................6.................. Javni plasman.........2 Privatni plasman.....................................1..................................... Indeksi Beogradske berze.........................2.......................................................................................................5...........10 2.6................................................. Faktori cena akcija.......................................................... Zarade...............................................................................................................................................................10 2........................6..............5 2.....8 2...............9 2.......3 Privilegovani plasman.................................................... Plasman emisije......11 2....3 2................................................... Uvod............................................11 2...........................................................................................................................................................................................................7 2....3 Vrste akcija........ Prihodi od akcija.......6.............................................6......................................................................6................... Pojam i pravna obeležja akcija...3 2.......................6................. Akcije...................2 Elementi akcije.......................4 2.................................. Kamatne stope........................................13 2..................................................Sadržaj 1............1.........6....................5.....

.yu 19 .yu www. 1997 2. Poslovne finansije.chrov.senzal. 2001 3.sr. grupa autora.co. “Finansije”. Prof dr Dugalić V.B.yu www. Osnovi finansijskog tržišta. Prof dr Vasiljević. Prof dr Krasulja.co. Beograd 4. Novi Sad 1996 5.belex. Beograd.co.co. Ekonomski fakultet.Literatura 1. Ostali izvori: www. Stubovi kulture.gov. DH. Cene akcija..emagazin. Beograd.yu www.yu www. Ivanišević.mfin.

20 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful