P. 1
stampati finans.menadzment

stampati finans.menadzment

|Views: 92|Likes:
Published by Alexandar Đajić

More info:

Published by: Alexandar Đajić on Jun 24, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/24/2011

pdf

text

original

VISOKA ŠKOLA ZA PRIMIJENJENE I PRAVNE NAUKE “PROMETEJ” Banja Luka

Seminarski rad iz predmeta „Finansijski menadžment“

Tema: AKCIJE

Mentor: Prof.dr Milovan Bojić

Student: Dragana Moravac, 52/10

Banja Luka, april 2011.godine

1

1. UVOD Finansijsko tržište predstavlja organizovani prostor na kome se traži i nudi finansijskonovčana imovina iskazana u novcu, devizama i kapitalu i to u gotovinsko ili bezgotovinskom obliku i na kome se u zavisnosti od ponude i tražnje organizovano formira cena tih sredstava. Osnovna uloga finansijskog tržišta sastoji se u pružanju i stvaranju mogućnosti optimalne alokacije novčanih sredstava sa onih fizičkih i pravnih lica koja raspolažu slobodnim iznosima koje žele investirati, na ona fizička i pravna lica čiji je dohodak nedovoljan za finansiranje tekućih i razvojnih planova i programa iz oblasti proizvodnje, potrošnje, prometa i usluga. Pri tom se prenos novčanih sredstava sa suficitnog sektora na deficitan sektor mora izvršiti na organizovan tržišni način i prema legalizovanim tržišnim uslovima. Naime, finansijsko tržište, kao jedan od osnovnih segmenata tržišne privrede, postaje tako izuzetno važan faktor od koga zavisi stepen razvoja ukupne nacionalne ekonomije. Međutim, dubina finansijskog tržišta u Srbiji, zbog godina sankcija koje su uništile najveći deo domaće štednje i akumulacije preduzeća, nije zadovoljavajuća za veliki obim trgovanja, posebno za priliv inostranog kapitala. Takvo tržište ne nudi veliki izbor finansijskih instrumenata tako da nije interesantno za inostrane investicije. Privatizacija doprinosi razvoju finansijskog tržišta, i polako se povećava obim trgovanja.

2

pojedina zakonodavstva dozvoljavaju da akcije budu bez iričito utvrđene nominalne vrednosti koja se. emituje se srazmerno veliki broj akcija koje imaju relativno malu nominalnu vrednost. u tom slučaju može izračunati podelom kapitala preduzeća brojem ukupno emitovanih akcija. Visina nominalne vrednosti je pokazatelj koji ima samo tehničko značenje. Sam vek trajanja akcije.1. utvrđuje se i nominalna vrednost (nominal value. za njihov kasniji život presudan značaj ima tržišna cena. kao mogući prihod iz akcije. Možemo zaključiti da je ulaganje u akcije isplativ ali i rizičan posao. stekne status suvlasnika u preduzeću. Sa ekonomskog aspekta. 3 . odnosno. vezan je za sudbinu preduzeća kao poslovnog subjekta. ukupnog kapitala i broja akcija. utvrdi se iynos osnivačkog kapitalai broj akcija koje će biti emitovane (isti princip važi i za dodatnu emisiju akcija kada se vrši dokapitalizacija). već u seriji. U pitanju su razlozi pragmatične prirode: akcije sa malom nominalnom vrednošću lakše se distribuiraju u primarnoj emisiji i veliki broj investitora može da. Akcije sa istim pravima ili iste vrste čine jednu klasu akcija. u berzanskom prometu. pa s toga i prava koja iz nje proističu je neograničen. investitora. Prilikom osnivanja akcionarskog društva. Odnos izmedju nominalne vrednosti i tržišne cene akcija je isto kao i kod vrednosti i cene u opštem slučaju. odnosno nominalne vrednostiakcija koje poseduje. za investitore je potpuno nevažno kolika je nominalna vrednost. Takođe. ostvarujemo profit koji se naziva kapitalni dobitak. pravo na upravljanje preduzećem i pro rata imovinu u slučaju njegove likvidacije. ali i rizika. face value) akcije – novčani iznos upisan na samoj akciji. akcija ne može biti emitovana po ceni nižoj od nominalne. Naime. Tako se postiže demokratičnost. POJAM I PRAVNA OBELEŽJA AKCIJE Akcija (share) je hartija od vrednosti koja vlasniku (investitoru) daje pravo na deo profita (dobiti) preduzeća – dividendu. izračunava se visina nominalne vrednosti. ulaganjem skromnih sredstava. akcija pruža mogućnost ali i pravo vlasnika akcije tj. Vlasnici akcija se stoga smatraju vlasnicima preduzeća. odnosno predstavlja iznos po kojem se vrši primarna emisija akcija. Akcije se emituju u cilju formiranja ili povećanja kapitala preduzeća. da učestvuje u raspodeli profita firme. stoga investitori koriste usluge firmi koje se bave procenom rizika i tržišne vrednosti akcija. a samim tim da bi se izvršila distribucija vlasništva. Iz tog odnosa. Na sekundarnom tržištu. jer se akcije ne izdaju pojedinačno. per value. U nekim zakonodavstvima. nije i jedini prihod koji možemo ostvariti na osnovu posedovanja akcije. Dividenda. tom prilikom. Kada se akcije emituju po utvrđenoj nominalnoj vrednosti. AKCIJE 2. Akcije se prodaju po ceni i to je jedini relevantan podatak koji ulagači respektuju kada donose odluku o eventualnim kupovinama na berzi. povećanjem tržišne cene akcije koju posedujemo. Po pravilu. Akcija spada u serijske hartije od vrednosti. Cena akcije može i da padne ispod cene po kojoj smo kupili tu akciju i u tom slučaju ostvarujemo kapitalni gubitak. kao princip koji se vrlo često ističe u objašnjenju razvijenog tržišnog mehanizma.2. ali i da snosi rizik iz poslovanja predizeća do sume uloženog kapitala. Prilikom osnivanja akcionarskog društva neophodno je s toga emitovati akcije koje se nazivaju akcije prve emisije ili osnivačke i.

Ovaj upis predstavlja dokaz o vlasnistvu. novi kuponi se izdaju uz podnošenje talona i plašta akcije. rokove za isplatu akcija. firma i sedište emitenta. mesto i datum izdavanja akcije. serijski broj (redni broj serije kojoj pripada akcija) i kontrolni broj akcije (redni broj te akcije u toj seriji). prezime. smatram da treba pomenuti i sertifikat (share certificate) koji predstavljaju potvrdu o vlasništvi nad akcijama. faksimil potpisa ovlašćenih lica izdavaoca akcije. faksimil potpisa ovlašćenih lica izdavaoca akcije. broj akcije na osnovu koje se dividenda isplaćuje.to je osnovna isprava i najbitniji deo akcije koji može biti odvojen ili zajedno sa kuponskim tabakom. redosled emisije.adresa i broj akcija koje poseduje). On mora da sadrži bitne elemente utvrđene zakonom i to: oznaka da je reč o akciji i vrsta akcije. godina u kojoj se dividenda po tom kuponu isplaćuje. nominalni iznos na koji akcija glasi. U registar akcija koji vodi kompanija. • Kuponski tabak – je drugi bitan element koji sadrži kupone za naplatu dividende. vrsta i serijski broj akcija koje poseduje akcionar.2. Kupon sadrži sledeće bitne elemente: redni broj kupona. označenje na koga glasi akcija. Kada govorimo o elementima akcije. Kada se utroše kuponi na kuponskom tabaku. Svi ovi elementi akcije su veoma važni jer daju mnogo informacija već na prvi pogled. 4 . naziv izdavaoca.2 ELEMENTI AKCIJE Akcije spadaju u strogo formalne pismene izjave. upisuju se podaci o vlasniku akcija (ime. prava koja proističu iz akcije. ukupni nominalni iznos emitovanih akcija u toj seriji i broj akcija. zatim pečat i potpis jednog od direktora i sekretara kompanije. • Plašt akcije. Ova potvrda sadrži i bitne elemente kao što su broj. te stoga moraju imati sve zakonom propisane elemente.

Tako je u okviru običnih akcija moguće praviti razliku izmeðu npr.3 VRSTE AKCIJA I NJIHOVA OBELEŽJA Postoje različiti kriterijumi na bazi kojih je moguće izvršiti klasifikaciju akcija. 5 . U tom smislu. nakon naplate fiksne prioritetne dividende. a samim tim i kontrole. Treba napomenuti da ne postoje jedinstvena pravila u pogledu definisanja karakteristika svake klase. onda se ne mogu vršiti isplate. Tako. preferencijalne) akcije . ukoliko se. onda kada im to najviše odgovara participativne prioritetne akcije . na raspodelu likvidacione odn. u slučaju likvidacije ili bankrotstva. Praksa u našoj zemlji je da obiène akcije uvek nose pravo glasa. one svojim zakonitim imaocima. Osnovna podela je na osnovu prava koja one donose svojim vlasnicima. prioritetne (povlašćene. ni po ostalim vrstama akcija. a zatim i emituju. U okviru prioritetnih akcija.koje svojim vlasnicima daju pravo da. stečajne mase po podmirenju svih obaveza akcionarskog društva. ne daju pravo glasa na skupštini akcionara. pravo glasa na skupštini akcionara. U oviru ovih osnovnih vrsta akcija moguće je identifikovati i odreðene podgrupe tj.koje svojim vlasnicima daju prioritet u isplati dividende u odnosu na obiène akcionare. klase akcija koje se meðusobno razlikuju u pogledu prava glasa. dele se na: • • obične (redovne) akcije . dok su akcije klase B svojim vlasnicima obezbeðivale uveæana prava glasa. Preduzeća ih najčešće sama ili uz pomoć konsultanata osmišljavaju. 1. uèestvuju u raspodeli dividende koja pripada obiènim akcionarima. treba praviti razliku izmeðu: • • • kumulativnih prioritetnih akcija . u odreðenom periodu ne isplaæuje dividenda na prioritetne akcije. pre isplate dividendi običnim akcionarima konvertibilne (zamenljive) prioritetne akcije .koje svojim vlasnicima daju pravo na dividendu.2. prinosa i rizika koje sa sobom nose.koje svojim vlasnicima daju prioritet u naplati svih neisplaćenih dividendi. za taj period. običnih akcija klase A i obiènih akcija klase B. One se obično emituju radi dolaženja do dodatnog kapitala s jedne strane i sprečavanja većih poremećaja u vlasničkoj strukturi i gubitka kontrolnih pozicija s druge strane. Meðutim. praksa u razvijenim zemljama je pokazala da su akcije klase A bile ili sa ograničenim ili pak. raspodele preostalu imovinu nakon izmirenja obaveza akcionarskog društva i izvršene isplate vlasnicima prioritetnih akcija. u odnosu na obične akcionare. pravo da. Svojim vlasnicima daju i prioritetno pravo. bez prava glasa.koje omogućuju svojim vlasnicima da ih zamene za obične akcije prema unapred utvrðenom raciu. po pravilu. Meðutim.

a koji se obavlja indosiranjem .koje glase na odreðeni udeo u kapitalu akcionarskog društva (npr. dele se na: • • • • akcije bez prava glasa akcije sa ograničenim pravom glasa akcije sa kumulativnim pravom glasa akcije sa uvećanim pravom glasa.pismenim izjavljivanjem vlasnika iste da svoje pravo prenosi na drugo lice akcije na donosioca .koje se emituju prilikom osnivanja preduzeća. prema pravu glasa koje donose svojim vlasnicima. prema redosledu izdavanja. dele se na: • • akcije sa nominalnom vrednošću . prema tome da li na plaštu sadrže nominalnu vrednost. a samim tim ni njihov prenos koji se obavlja njihovom prostom predajom. Ove akcije su redovne. Dakle.koje glase na odreðeni nominalni iznos (npr.one koje se mogu kupovati i prodavati samo meðu već postojeæim akcionarima 5.000.sve emisije akcija nakon što je preduzeće osnovano. prema tome ko su subjekti koji uèestvuju u trgovanju njima.000 deo kapitala akcionarskog društava).2.kod kojih se na plaštu upisuje ime kupca.00 dinara) akcije bez nominalne vrednosti (kvotne akcije) . 3.000 akcija. 6 . dele se na: • • akcije na ime . društvo emituje 50. 1. 6. dele se na: • • otvorene akcije .one kojima se trguje na finansijskom tržištu tj. Vlasnici ovakvih akcija evidentiraju se u knjizi akcionara u kojoj se samim tim beleži i prenos vlasništva nad njima. razlikuju se: • • osnivačke akcije .kod kojih se na plaštu navodi da glase na donosioca. 4. tržištu kapitala. kupci i prodavci mogu biti svi uèesnici na tržištu kapitala zatvorene akcije . te jedna akcija vredi 1 / 50. glase na ime i daju svojim vlasnicima pravo glasa akcije sledećih emisija . prema načinu označavanja vlasništva nad njima. Vlasnici ovakvih akcija se ne upisuju u knjigu akcionara.

su neizvesne kategorije koje su rezultat delovanja tržišnih kretanja. isplati dividenda. Preferencijalna dividenda se isplaćuje pre nego što se proglasi isplata redovne dividende iz profita preduzeća. Odluka o isplati dividende predstavlja izbor između alociranja profita unutar preduzeća (zadržana dobit). donosi akcionaru prinos čije su komponente kapitala dobit i dividenda. 7 . Sam oblik dividende zavisi od vrste akcija koju poseduje vlasnik. kao stabilan iznos dividende po akciji. ustanovljeno je da će dividenda biti isplaćena onom vlasniku koji kupuje akcije 3-4 dana pre datuma zatvaranja akcionarske knjige ( ex dividend date ) kako bi se omogućilo saldiranje kupljenih akcija prema pravilima berze i ujedno sprečila špekulacija. tj. konvencijom učesnika na tržištu kapitala. Mogućnost zarade na osnovu razlike u nabavnoj i prodajnoj ceni akcija. Moglo bi se reći da je ova odluka i izbor između kratkoročnih i dugoročnih interesa preduzeća. koji on dobija iz profita preduzeća na osnovu posedovanja akcija i može se smatrati za prihod od izvršenog ulaganja. izvesno je da će to povećati razvojne mogućnosti preduzeća. Ako se profit rasporedi u obliku zadržane dobiti. Visina kapitalne dobiti ili pak kapitalni gubitak. Ako se s druge strane. Međutim dan zatvaranja akcionarske knjige nije poslednji dan do koga dividenda treba da se isplati postojećim akcionarima. Dividendna politika obuhvata i pitanje izbora modela isplate dividende. uložen u preduzeće. mogo veći značaj ima špekulativna dimenzija. kapital. Naime. Za razliku od kapitalne dobiti. te kao takva. dividenda se može odrediti na nekoliko načina: kao procentni iznos na nominalnu vrednost akcije. Nakon deklarisanja dividendi preduzeće je dužno da zatvori svoju akcionarsku knjigu za upise promene vlasništva nad akcijama i tako omogući izvesnost isplate dividende vlasnicima akcija do datuma zatvaranja akcionarskih knjiga ( Holder-of-record Date). prisvajanje dividende nije primarni motiv zbog kojeg se ulaže kapital u akcionarsko društvo. ali će se smanjiti akumulacija preduzeća. ukoliko preduzeće ostvari profit i skupština deklariše dividendu. te se one stoga mogu posmatrati kao preferencijalna (prioritetna) i kao obična ( redovna) dividenda. kao konstantan odnos dividende po aakciji i oporezovanog profita. visina i isplata dividende zavisi od odluka upravljačke strukture preduzeća. Na osnovu predhodnog možemo zaključiti da.2. ili isplate akcionarima. obično jedanput godišnje ( u razvijenim zemljama kvartalno). povećaće se dohodak akcionara. isplaćuje se u formi gotovine. Kod donošenja odluke za ulaganje kapitala u kupovinu akcija. Ta razlika predstavlja kapitalnu dobit. Međutim.4 OBLICI DIVIDENDE I PROCEDURE ISPLATE Dividenda je periodični dohodak akcionara. Naime. Redovna dividenda predstavlja prinos na obične akcije.

naplaćuje veću proviziju nego kada deluje kao agent.5. bira na osnovu predhodnog iskustva ili pak na osnovu javnog poziva bankama i najbolje ponude sa njihove strane.ustanovljava deo emisije koji će članovi sindikata neposredno prodati . JAVNI PLASMAN Ovaj oblik emisije pretpostavlja prodaju akcija širokom krugu investitora. banku koja će vršiti plasman. koja je znatno manja. 2. Za deo neprodate emisije. Sa pravnog stanovišta.1. Imajući u vidu da je ovo vrlo složen posao koji zahteva primenu specijalizovanih znanja. Emitent hartija od vrednosti. nakon registracije kod nadležnog državnog organa. preneti emitentu. neophodna je saradnja izdavaoca s jedne strane i berzanskih posrednika i investicionih banaka s druge strane koji će nositi ulogu garanta uspešnosti plasmana. Banka koja predvodi sindikat naziva se banka gestor i ona ima posebne odgovornosti za plasman emisije. Ugovorom između banaka formira se sindikat banaka koje preuzimaju obavezu zajedničkog plasmana. Banka će sredstva. zbog povećanog rizika. Preliminarni prospekt je neformalna ponuda za kupovinu hartija od vrednosti. banka će zaključiti ugovor o plasmanu sa izdavaoce.5. emisija akcija može se posmatrati kroz tri osnovna oblika: • javni plasman • privatni plasman • privilegovani plasman. banka neprodati deo zadržava za sebe radi dalje prodaje. berzanski posrednik ili banka će plasman emisije hartija od vrednosti komitenta vršiti u svojstvu principa ili agenta. Da bi se ocenila zainteresovanost investitora i odredio oblik angažovanja banke (principal ili agent). ona preuzima obavezu da proda samo onaj deo emisije koji to realno može učiniti. Kao principal ( u svoje ime za račun izdavaoca) delovaće kao garant uspešnosti. u skladu sa posebnim ugovorom koji registruje i kontroliše regulatorni (državni) organ. PLASMAN EMISIJE Prema načinu plasmana . dobijena prodajom hartija od vrednosti. tako što će banka otkupiti emisiju od izdavaoca i preuzeti odgovornost za uspeh emisije. Ukoliko je banka angažovana kao agent ( u ime i za račun izdavaoca ). uz odgovarajuće preuzimanje odgovornosti za uspeh emisije.rukovodi prodajom .odgovara za stabilizaciju tržišta emitovane hartije Obim odgovornosti ostalih članova sindikata. U slučaju da ne uspe prodati ukupan obim emisije. banka-agent ne preuzima nikakvu finansijsku odgovornost. potencijalnim investitorima se šalje preliminarni prospekt. naravno ukoliko nađe svoj interes u tome. kako bi investitori na taj način stekli grubu sliku o emisiji i ceni finansijskog instrumenta. a emitentu isplaćuje punu ugovorenu cenu.imenuje grupu za prodaju hartija . Ona: . banka. Bitno je napomenuti da se plasman emisije može vršiti preko više banaka na poziv banke koja je sklopila ugovor sa emitentom. Nakon uvida u potencijalni obim tržišta.2. Delovanjem kao principal.formira i predstavlja sindikat . Sadrži osnovne informacije o emisiji. može se javiti u dva osnovna tipa: 8 . ali će pružati i konsalting usluge i usluge marketinga.

imaju obavezu da neposredno posle efektivnog datuma plasmana utiču na održavanje cene hartija od vrednosti. imaju pravo i da učestvuju u marži po osnovu prodatih hartija. kako se još naziva. Ovaj memorandum ne podleže odobrenju nadležnih organa. 9 . on banci daje potvrdu (investment letter) u kojoj potvrđuje navedenu obavezu. Banka gestor angažuje agente sindikata. 2. Umesto prospekta investitorima se dostavlja memorandum o emisiji koji sadrži osnovne informacije o emisiji.2 PRIVATNI PLASMAN Privatni plasman (private placement) predtavlja prodaju emitovanih hartija od vrednosti ograničenom broju institucionalnih investitora. S obzirom da ne preuzimaju nikakvu finansijsku odgovornost.Na ovaj način se sprečava da upravljačka struktura preduzeća tendenciozno smanji vlasničke udele postojećih akcionara. Kod ovog tipa plasmana. ostali članovi preuyimaju obavezu da prodaju preostali deo emisije srazmerno njihovom procentualnom učešću u ukupnoj emisiji. dakle. kupovinom novih akcija održavaju srazmerno učešće u vlasništvu preduzeća. banka deluje samo kao agent emitenta što znači da ne preuzima nikakvu finansijsku odgovornost.5. Pravo postojećih akcionara na kupovinu akcija nove emisije. 2) podeljen račun –svaki član sindikata je odgovoran za prodaju onog dela emisija koji mu je dodeljen. 2.1) nepodeljen račun –svaki član sindikata je odgovoran za prodaju tačno određenog dela emisije. Ukoliko neki član sindikata ne uspe da proda deo emisije koji mu je dodeljen.3 PRIVILEGOVANI PLASMAN Privilegovani plasman ili plasman po osnovu prava preče kupovine. te je s toga sleduje samo ugovorena provizija. Predpostavlja se da investitor nema nameru da u skorije vreme prodaje kupljene hartije od vrednosti već da će ih duže vreme držati u svom portfelju. Sve ove mogućnosti zarade povećavaju zainteresovanost banaka za što bolji uspeh emisije. Da bi banka osigurala tu nameru ulagača. Banka gestor zadržava deo emisije (oko 25%) radi neposredne prodaje komitentima od strane članova sindikata. Članovi sindikata. kod povećanja akcijskog kapitala. Na kraju ovog perioda. ova grupa za prodaju nema pravo na diskont. odnosno banke koje su odgovorne za prodaju dela akcija koji im je dodeljen. članovi sindikata dobijaju srazmeran deo diskonta u ceni hartije koji ostvari banka gestor kojoj pripada i provizija za upravljanje sindikatom od 10-20% diskonta. srazmerno broju akcija koje poseduju – pravo preče kupovine (preemptive right). Kao nagradu za obavljeni posao. već im se odobrava marža u zavisnosti od okolnosti plasmana hartija od vrednosti. banka gestor i emitent će saldirati svoje obaveze iz ugovora.5. Ovaj tip prodaje hartija od vrednosti ne prati prospekt kao kod javnog plasmana jer se predpostavlja da su institucionalni investitori dovoljno sofisticirani da mogu da ocene rizik ulaganja i imaju dovoljno kapitala da snose rizik plasmana. Članovi sindikata kao i agenti za prodaju. ugrađeno je u osnovne akte preduzeća i sprečava neregularno razvodnjavanje kapitala (dillution). namenjen je postojećim akcionarima koji.

smatrala se dobrom investicijom. danas se odnos cena-zarada menja uz veliku učestalost i obim promena. neophodno imati u vidu stanje i tendencije globalnih pokazatelja. u obrnutom slučaju akcije će se ubrzano prodavati. godini je predstavljao grešku koja je bila prouzrokovana izuzetno 10 . Npr. akcije će kupocati i cene će da rastu. akcionar je zadovoljan jer poseduje „naprednu“ akciju i ovakva politika se smatra dobrim pokazateljem razvoja. i stanje i tendencije sasvim određene kompanije koja je predmet interesovanja. Iako veliko reinvestiranje profita može značiti da će biti isplaćena mala dividenda. postoji bitna razlika između trendova u kretanju opšteg indeksa cena akcija (grupe akcija) i cena pojedinačnih akcija. Investitori kupuju ili prodaju akcije u zavisnosti od očekivanih zarada.. Akcija može doneti prihod akcionaru samo zato što kompanija plaća deo zarade u obliku dividende. akcionar dobija. kako bi se lakše donela odluka o nameravanom trgovanju na berzi. određeni veličinom zarade korporacije.Naime. sve sve dok je profitna stopa povoljna. odnos cena-zarada se kretao u rasponu od 6 do 130. tako su povećane cene akcije i prihod. a zarada po toj akciji iznosi 6$. Njihova procena tendencije kretanja cena akcija uglavnom se bazira na proceni fundamentalnih uslova koji utiču na cene. Zato je prilikom pokušaja da se predvidi kretanje cena akcija. i da padaju kada je ekonomija slaba.6. s druge strane. postoji čvrsta korelacija između stanja u privredi i kretanja cena akcija.2. prouzrokuje povećanje cena akcija. Međutim. tačno je da cene akcija rastu kada je stanje privredne konjukture povoljno. Povećanje zarada u određenom vremenskom periodu. 2. Ukoliko večina transaktora smatra da su osnovni ekonomski pokazatelji nepovoljni. i prodaja akcija prema tom ili nižem odnosu. Sigurno da bi analitičari potvrdili zakonitost da. nije od bitnog značaja da li bi trebalo zadržati zaradu u kompaniji ili je pak isplatiti kao dividendu. U prvom slučaju.2. Uopšteno govoreći. Međutim. ponovo investirani kapital u kompaniju dovodi do proširenja kompanije što obezbeđuje povećanje očekivane zarade.6. godine. 2. do 1990. zarade ili profiti korporacija se smatraju najvažnijim faktorom koji utiče na cene akcija. FAKTORI CENA AKCIJA Na tržištu akcija postoji veliki broj učesnika koji pokušavaju da predvide trendove cena i stepena promena. ako se neka akcija prodaje po ceni od 72$. i zato u budućnosti rastu i zarade i cene akcija. kaže se da se ona prodaje prema odnosu cena – zarada kao 12:1. s jedne strane. godine. Za period od 55 godina. u bližoj ili daljoj budućnosti. i 1990. Na koju god soluciju se kompanija odluči. od 1935. a njihova cena će padati. odnos cena-zarada na američkom finansijskom tržištu po Dow Jones Industrial Average je iznosio prosečno 15:1.6. Između 1935. Prema ovom stanovištu. na duži rok. investirani kapital je korisno upotrebljen. Odnos od 130 u 1982. Prihod od akcija je određen odnosom između dividendi i tržišne cene. U prošlosti se odnos 10:1 smatrao standardnim.1. ODNOS CENA – ZARADA Odnos cena zarada se već dugo koristi za merenje vrednosti akcija. ZARADE Po klasičnoj teoriji o cenama akcija.

Mnogi faktori. PRIHODI OD AKCIJA Uticaj dividende na izbor portpolija može se proučiti i preko prihoda od akcija. kod donošenja odluka pri kupovini akcija. izuzetno značajni u berzanskoj valorizaciji uspešnosti kompanija.6. tokom vremena. Može se zaključiti da su akcijski prihodi. što odgovara narodnoj poslovici : „ Bolje vrabac u ruci nego golub na grani“. kao što su razvoj. koje su znatno iskrivile dobijene podatke. nesigurnost kompanije da pruži dividende po trnutnoj stopi plaćanja.nepovoljnim zaradama. te stoga one često donose veći konačan dohodak nego tekuće dividende. status kompanije. uključujući deficite nekoliko akcija u undustriji. često je uzrok velikih prihoda. kao odnos cena-zarada. DIVIDENDE Mnogi investitori smatraju dividende faktorom koji je isto toliko važan kao i zarade korporacija. S druge strane dividende imaju najmanji značaj kod vrednih akcija kod kojih je povećanje cena veliko. Treba svakako naglasiti da investitor ne sme da meša dividende ni prihod. Prihodi od akcija pokazuju veliku varijaciju kod industrijskih akcija. izvori novog kapitala. zaključio kako ovaj koeficijent ima slabu racionalnu osnovu i malu praktičnu primenljivost. sa prihodom od akcija. čak iako postoji potpuna sigurnost da će biti isplaćene. Naime. objašnjavaju ove varijacije. 2. Pored ovih faktora. starost kompanije. omogućavaju jedan od najjednostavnijih testova za merenje vrhunca spekulativnih transakcija na tržištu. na osnovu ove promenljivosti odnosa cena-zarada. čak i u slučaju visoko rangiranih kompanija. Berzanski prihodi.3. dividendna politika. dok ima i onih koji ovom faktoru daju prednost. razlog za davanje prednosti dividendama u odnosu na zarade je u tome što trenutna vrednost dividendi ima veću vrednost za akcionara nego buduće zarade isplaćene u dividenama. pokazivale nestabilan i neprecizan odnos prema akcionarskim profitima. 2. Smatra se da razvijena kompanija može upotrebiti novac produktivnije nego akcionar. analize potvrđuju da su dividende. popularnost kod investitora i rizik. Sve veći broj analitičara je. 11 .6. Drugi razlog za davanje prednosti dividendama je to što su one konkurentne i opipljive. Prihodi se dobijaju kada se podeli godišnja dividenda sa trenutnom cenom akcija na tržištu. Međutim.4.

primio bi 200$ u novčanoj dividendi godišnje. a cene akcija će padati. međutim pokazuje.. uvećanje cene su opravdane očekivanim uvećanjem zarada. koji ima podela akcija odnosno. Npr. 12 .5. da je ova operacija.6. Tako se uspostavlja obrnuto srazmeran uticaj na relaciji kamatne stope – cena akcija. zbog nagoveštaja veće dividende.6. i obrnuto u slučaju snižavanja kamatnih stopa. Zbog signalnog efekta. a posle usitnjavanja deoničar bi bio vlasnik 200 deonica i primio bi 240$ u dividendi godišnje. U središtu interesovanja uvek su bila sledeća pitanja: da li promene u kamatnim stopama donose promene u cenama akcija? Da li kamatne stope predhode promenama cena akcija? Da li tržište dobro vrši funkciju snižavanja kamatnih stopa i da li uspešno predviđa promene kamatnih stopa? Naime. a to je pre iznosilo 2. Ako je to tačno. pojednostavljeno tumačenje uticaja kamatnih stopa na promet akcija svodi se na sledeći transmisioni proces: visoke kamatne stope stimulišu transaktore da slobodna sredstva usmere u banke zbog sigurnog i solidnog prinosa. smanjiće se krediti zbog nepovoljnih kamatnih uslova i snižavanja profita. a dnevni novac oskudan.6.00$ po deonici. a cene akcija će se povećati. jer se veruje da je praćena dobrom zaradom ili vestima o dividendi. kada kamatne stope postanu visoke. Prksa. Osnovna svrha deobe akcija je smanjenje tržišne cene akcija kako bi one bile dostupne većem broju kupaca.2. Doba akcija može da rezultira višim cenama akcija. 2. nego u manjem stepenu. preduzeće može usitniti svoje deonice i to 2 akcije za 1 i ustanoviti dividendu od 1. U obrnutom slučaju. pad tražnje doprinosi obaranju cena berzanskog materijala. povećava dividenda za vlasnike akcija. KAMATNE STOPE Uticaj kamatnih stopa na cene akcija je jedan od problema koji su najviše zaokupljali pažnju teoretičara i empirijskih istraživača. Rezultati interakcijskih odnosa između bodžetskih prihoda i berzanskog poslovanja omogućili su formulisanje stava da „jeftin novac“ stvara fondove koji služe za spekulativne transakcije na berzi. Transaktori mogu da pozajme velike količine novca po niskim kamatnim stopama. u masi. privlači se kapital sa berze i smanjuje se tražnja za akcijama.20$ po deonici. a ne deobom akcija. Deobe akcija i akcijske dividende često deluju kao stimulansi za određivanje tržišne cene akcija. vrednost akcije ne smanjuje se srazmerno smanjenju nominalne vrednosti. To znači da se. i tako da ostvare velike zarade. praćena i porastom dividendepo akciji. Deoničar koji je pre usitnjavanja deonica bio vlasnik 100 deonica.DEOBE AKCIJA I DIVIDENDE Deoba akcija (stock split) predstavlja operaciju kojom se snižava nominalna vrednost akcija i na taj način povećava broj emitovanih akcija. zbog razlike između prihoda od akcija koje poseduju i cene dnevnog novca. ulaganjem sredstava na štednju. kao i isplate dividende u akcijama. po povoljnim kamatnim stopama.

3. Nadzor nad zakonitošću rada Akcijskog fonda obavlja nadležno ministarstvo koje tromesečno obaveštava Vladu Republike Srbije o rezultatima svog nadzora. odnosno 30.6. sa prometom od 10.. Novim konceptom (Zakonom o Akcijskom fondu Republike Srbije) u roku od 6 godina. Akcijski fond. dok je u trgovanjima po metodu minimalne cene od početka godine realizovan zanemarljivo mali promet od približno 0.2 milijardi dinara. godine. Novim konceptom privatizacije subjekti privatizacije su obavezni da se privatizuju u roku od 4 godine od dana stupanja na snagu zakona kojim se uređuje privatizacija i njihovi vlasnici postaju domaća i strana pravna i fizička lica.5 milijardi dinara i za 34. 13 . 2. a neprodati deo kapitala se prenosi na Akcijski fond čime se u celini eliminiše društveni kapital iz subjekta privatizacije. Udeli se mogu prodavati i putem javne ponude i javnog tendera. imajući u vidu specifičnosti ove hartije i njenog izdavaoca. Blok trgovanja nalaze se na trećem mestu. Kada je reč o metodama trgovanja. septembrom na Beogradskoj berzi trgovano je akcijama 661 izdavaoca. Organi Akcijskog fonda su: upravni odbor. koje imenuje i razrešava Vlada Republike Srbije. pri čemu vodi računa o maksimiziranju prihoda od privatizacije i izboru adekvatnih kupaca koji će poboljšati upravljanje u subjektima privatizacije. Ukupno ostvaren promet akcijama u prvoj polovini 2006. odnosno približno 50% ostvarenog prometa akcijama u posmatranom periodu. ako agencija donese odluku. dinamikom koju odredi Vlada Republike Srbije prodaje akcije iz svog portfolija. osim akcija koje nadležno ministarstvo odluči da ih evidentira u Privatizacionom registru.5 milijardi dinara. od ukupnog broja od preko 1. kao i akcijama Beogradske berze. godine. u toku 2005. AKCIJSKI FOND Akcijski fond ima svojstvo pravnog lica sa sedištem u Beogradu i za svoje obaveze odgovara svojom imovinom.2. proda akcije ili udele koji su mu preneti po sili zakona.9 milijardi dinara. akcije tj. TRGOVANJE AKCIJAMA NA BEOGRADSKOJ BERZI U toku 2006. nadzorni odbor i direktor. zaključno sa 30.7. Poređenja radi.6. da po nalogu Agencije za privatizaciju.23% ukupnog prometa.000 kotiranih akcionarskih društava na slobodnom berzanskom tržištu. Metodom kontinuiranog trgovanja trguje se sa 44 najlikvidnije akcije. godine iznosi približno 52. Akcijski fond je ovim zakonom uređen kao specijalna državna institucija koja sprovodi obaveznu i vremenski oročenu privatizaciju u saradnji sa Agencijom za privatizaciju koja stručno servisira Fond u privatizaciji njegovog portfolija. najveći obim prometa ostvaren je u trgovanju metodom kontinuiranog trgovanja – 26. Akcije. obim prometa ostvaren ovim metodom bio je manji od prometa u trgovanju po metodu preovlađujuće cene. u posebnom segmentu. restruktuirati poslovanje i obezbediti nove investicije. odnosno udeli se prodaju na berzi javnom aukcijom ili preko berzanskih posrednika. Izuzetno.1% prometa akcijama.2% veći je od prometa ostvarenog u toku cele 2005. koji se ovog puta nalazi na drugom mestu sa vrednošću od 7. Akcijski fond je dužan.

dok ukupan promet akcijama AIK banke.Tokom 2006.d. dok je pad cena evidentiran za 323 akcija.17 do +20%.775. Akcije sa najvećim obimom prometa.53 +299. januar – septembar 2006.889.400 29.235. Tokom avgusta. Iako formalno. godine u prvom planu na tržištu kapitala nalazi se sektor finasijskog posredovanja. Ukupno ostvareni promet akcijama kompanija iz sektora finansijkog posredovanja na Berzi u prvih devet meseci 2006. ovaj sektor izbija na prvo mesto po veličini tržišne kapitalizacije.d.175. nakon odluke o promeni zone fluktuacije. Posmatrajući celinu. od čega je njih 13 uključeno u metod kontinuiranog trgovanja. 26 akcija beleži porast cena.77% do -55.052.31% do +428.d. Preduzeće AIK banka a. od preko 9.340 23. što predstavlja preko 39% ukupno ostvarenog prometa akcijama. na petom mestu po porastu cene. Najveći porast cene. Od ukupnog broja akcija iz ovog sektora.799.712.472 1. pića i duvana«.4%. Poštanske štedionice iz Beograda beleže porast cene od +400% u dnevnim promenama cene koje se kreću u rasponu od +4. pri čemu je na prvom trgovanju za akcije ove banke 14 . koji je po veličini apsolutno dominirao u prethodnom periodu.600 289. bez blok i trgovanja po metodu MC.899.5 milijardi dinara.d.103 1.8 milijardi dinara.06 Tabela 1.339 1.25 +242.416 12. koje pored promene raspona zone fluktuacije beleže i nekoliko uzastopnih pozitivnih promena cene.d. godine iznosi preko 20. prioritetne akcije bez prava glasa. od ukupnog broja preduzeća koja se nalaze na slobodnom berzanskom tržištu.988.534 Vrednost trgovanja (DIN) 11. Od preduzeća koja se nalaze u metodu kontinuiranog trgovanja. Za pet akcija nije zabeležena promena cene u odnosu na početak januara.035. Među prvih 10 akcija sa rekordnim porastom cene na Beogradskoj berzi u periodu od početka januara do kraja septembra nalazi se pet iz sektora finansijskog posredovanja. od svih akcija kojima se trguje na Berzi. Vršac Univerzal banka a. IX +65.355 % promena cene 01. Niš NIP Kompanija Novosti a.000% zabeležen je za akcije preduzeća Dragiša Brašovan Trudbenik a. Pozitivna promena cene za akcije iz sektora finansijskog posredovanja kreće se u rasponu od +0. uključujući tu i prioritetne akcije bez prava glasa i prioritetne konvertibilne akcije ovog izdavaoca iznosi preko 12.88 +145.d. a na osnovu odluke o promeni raspona zone cenovne fluktuacije. Beograd Simbol AIKB NVST AGBN HMFR UNBN Poslednja cena (DIN) 4. dok je pad cene zabeležen za 11 akcija.5% što je zabeleženo u trgovanju akcijama Bance Intese. a 19 akcija pad cena u istom periodu. zabeležen je za obične akcije AIK banke iz Niša i iznosi 11. preuzimajući tako vođstvo od sektora »Proizvodnja prehrambenih proizvoda. dok se na drugom mestu nalaze akcije preduzeća Dunavka iz Velikog Gradišta. Krajem septembra na slobodnom berzanskom tržištu nalazi se preko 49 različtih emisija akcija kompanija iz ovog sektora.3 milijardi dinara. godine Najveći obim prometa. Beograd Agrobanka a.13 +54. u koji spadaju banke. Kretanje cena akcija koje se nalaze u sektoru finansijskog posredovanja takođe ima pozitivan trend. brokersko-dilerska društva i osiguravajuće kompanije. kojima se trguje na Berzi. Beograd Hemofarm koncern a.586 1.I – 30. njih 202 beleži porast cene. njih 33 beleži porast cene. dok je raspon negativne promene od -1. Beograd.

5%.9. Porast vrednosti indeksa BELEXfm u prvih devet meseci 2006.zabeležen porast cene od +38. na osnovu odluke o promeni zone cenovne fluktuacije. dok u istom periodu BELEX15 beleži rast od 257.00 1. tako da indeksi beleže značajniji pad vrednosti. koji rezultuje u tome da maksimalne vrednosti beleže praktično najmanje jedanput mesečno.00 1.00 1. a na trećem su akcije Univerzal banke a. koje je u ovaj metod trgovanja uključeno sredinom septembra.00 1. Najveći pad cene u posmatranom periodu zabeležen je za akcije Lilly drogeria iz Beograda i iznosi -98.600.150. odnosno 12. Od akcija koje se nalaze u metodu kontinuiranog trgovanja. INDEKSI BEOGRADSKE BERZE Pokazatelji trenda i ukupnih kretanja na Beogradskoj berzi.5%.550.000.00 1.8% zabeležen je za akcije preduzeća FAD iz Gornjeg Milanovca.00 1. Može se reći da oba indeksa imaju slična kretanja tokom godine.00 1. dok se na drugom mestu među akcijama u kontinuiranom trgovanju nalaze obične akcije Komercijalne banke iz Beograda.00 1. Od preduzeća koja se nalaze u kontinuiranom metodu trgovanja. 2.400.450. najveći pad cene od -29. dok su dnevne promene cena akcija u rasponu od -19 do -20% najviše pogodile cenu akcija preduzeća Izbor iz Minićeva. koji prikazuje kretanje cena do 15 najtrgovanijih akcija u metodu kontinuiranog trgovanja i koji u posmatranom periodu beleže pozitivan trend.00 1.100.2 indeksnih poena. Prvih pet meseci 2006. godine donose prvi ozbiljniji negativan trend na srpskom finansijskom tržištu. najveći porast cene od +286. godine iznosi 198. Slična je situacija i sa akcijama Srpske banke iz Beograda. koji daje prikaz kretanja cena svih običnih akcija uključenih na slobodno tržište i BELEX15.850.750. Kretanje vrednosti indeksa Beogradske berze. što je i logično obzirom na metodologiju izračunavanja.050. 1. Međutim. koje se nalazi u sektoru E i koje je su uključene u trgovanje sredinom juna.350. godine oba indeksa Berze iskazuju pozitivan trend.250.00 1.6. odnosno 24%.16%.8 indeksnih poena.9% beleže akcije preduzeća za puteve PZP Beograd iz Beograda. svakako su indeksi: BELEXfm.00 1.00 1. Pored redovnih sezonskih oscilacija. Beograd.300.00 1.00 1.650. vezanih za drugo tromesečje godine.00 1. Indeks BELEX15 se krajem juna čak nalazio na nivou nižem od svojih januarskih vrednosti.200. koje se nalaze na šestom mestu po porastu cene.700. razloge za 15 .d. januar – septembar 2006. druga polovina maja i jun 2006.00 1. pri čemu indeks BELEX15 drastičnije reaguje na iskazane kratkoročne trendove.800.00 Jan-06 Feb-06 Mar-06 Apr-06 May-06 Jun-06 Jul-06 Aug-06 Sep-06 BELEX15 BELEXfm Slika 5.

Beograd JBKA 20.420 Dnevne promene (03.500 7.20 0. ne treba zaboraviti ni da je maj mesec obeležen značajnim političkim događajem (referendumom u Crnoj Gori). Novi Sad Soja protein a.23 BGRF -12.020 100 Najveći rast cene Promet 251.d.d.727 1.000 102.8% i ulazi u nivo vrednosti iznad 1.500 13.774 41.719 7. ) Akcije sa najvećim dnevnim promenama (03.017 52. Takođe.02 Cena 64.792. Istorijski maksimalna vrednost indeksa BELEXfm dostignuta je 25. Beograd Banini a. sa druge strane.754.55 poena.000 5 5.110 62.657. Valjevo Šidtrans a.d.d.d.837 57. a za indeks BELEX15 tri dana ranije.000 255.43 5.05. Beograd JLEK 20.2007) Izdavalac [prospekt] Vapek članica Lutra Group a.000 Akcije sa najvećim dnevnim promenama (03.d.120 82 Agrovojvodina export . septembra. Vršac VRVI 20. Prigrevica SJPR 20.05.81 -0.020 50 Jabuka TP a.d.710 Jugolek a. na nivou od 1.371.500 252.438.import a.515 820 3.d.000 9.d.00 1.000 28 Sojaprotein Prigrevica a.000 3 21. Jul.76 GRNX -17.191.629. Novi Sad AGEX 20.d.892 7.840 769.d. Beograd FPM Beograf a.d.63 6.318.d. Bečej Agrobanka a. Niš Sremput a.05.2007.00 450 1.288 2.2007) Izdavalac [prospekt] Metals banka a. septembra na nivou od 1.d.05.2007) Izdavalac [prospekt] Simbol Promena % Cena Obim Vršački vinogradi a. Kikinda AIK banka a. Valjevo Granexport a.180 Obim 1.400 indeksnih poena.2007) 16 .00 9.000 Najveći pad cene Akcije sa najvećim dnevnim promenama (03.500 14.d. Tokom septembra indeks BELEX15 beleži porast vrednosti od 9.225 70.884 27.83 -0.282.105 1. Šid Preduzeće za puteve Valjevo a. koje se nastavlja i tokom avgusta i septembra.990 57.76 SITR -18.50 Cena Obim Promet 341 1 341 430 2 860 1.d.366 76.269 Promet 83.87 PPVA -17. Beograd Simbol Promena % VAPK -19.00 3.iskazani negativan trend pokazatelja treba potražiti i u recesionim kretanjima izraženim na gotovo svim istočnoevropskim tržištima sredinom godine.19 poena. tako da je moguće da je i ta činjenica doprinela navedenim kretanjima. 22.07 5. Ruma Simbol MTBN SJPT AGBN BNNI AIKB SPRU Promena % 3. IZVEŠTAJ SA BEOGRADSKE BERZE ( 03. donosi snažan oporavak vrednosti indeksa i često uzastopno dnevno dostizanje istorijski maksimalnih vrednosti.05.

996 1.000 1.506 279 41.000 22.017 1.990 35.000 13.999 23.710 1.500 15.225 14.084.Simbol AGBC AGBN AIKB ALFA BMBI BNNI Cena Metod kontinuiranog trgovanja Promena Cena Max Min Obim % na otvaranju 13.800 17 .00 75 1.990 35.00 0.000 41.80 111 875 0 611 300 2.515 3.837 57.999 14.000 70.500 65.740 19.23 13.958 4.875 755 9.990 Simbol AGBP AGEX AGMT AGRC AGSK AIKBPB Cena 1.922 295 12.422 57.000 14.50 0.334 457 3.600 Metod preovlađujuće cene Promena Promena Ponuda Tražnja % (din) 0.500 41.000 450 675 5.000 22.02 6.725 700.754.000 769.43 -0.892 53 178 820 Promet 3.900 14.00 6.871.298.81 41.500 202.00 0 2.371.896.63 -0.629.710 300 2.450 35.68 17.604 295 73 Promet 567.506 14.000 70.500 222.579 600 20.719 35.474 62.500 -0.810 550 73 Obim 567 1.999 23.999 65.

...........................1................ Plasman emisije.....6................................................................ Javni plasman............2.................................................................................................................6..........................................2 2......................................................................................2 Elementi akcije.............................................. Akcije......................6..................................................................3...........13 2......5...........................9.... Faktori cena akcija.................................................................................11 2..................................Sadržaj 1......................................... Trgovanje akcijama na Beogradskoj berzi...............................................10 2...................4..............5 2.........................................4 2..............................13 2......................... Akcijski fond..............................................................................6........... Odnos cena – zarada............................ Dividende........ Uvod................................................................................................................. Prihodi od akcija......................................................3 Vrste akcija..........6....6...........................................6.......5..................................................................................................................................6.........10 2..... 2.........................15 18 .........................................8 2.........3 2..........6...........................................................................3 Privilegovani plasman......11 2...........6...............2 Privatni plasman........1.........4 Oblici dividende i procedure isplate.....1......9 2..8.....................9 2........................................... Pojam i pravna obeležja akcija.......... Indeksi Beogradske berze..6........................................5...................3 2.8 2............................7 2................................ Zarade...5...............5.7........................................12 .................................. Kamatne stope......................................Deobe akcija i dividende......................................................................10 2.....11 2.........

Osnovi finansijskog tržišta.co. Beograd 4.senzal. DH.co.gov. “Finansije”. Cene akcija. Ostali izvori: www. 1997 2. Beograd..B.belex. Prof dr Vasiljević.chrov. Stubovi kulture.yu www. Beograd.yu 19 . Poslovne finansije.mfin.co.emagazin. Prof dr Krasulja.co. Ekonomski fakultet.yu www.Literatura 1. Prof dr Dugalić V. 2001 3..yu www.sr. grupa autora. Ivanišević. Novi Sad 1996 5.yu www.

20 .

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->