VISOKA ŠKOLA ZA PRIMIJENJENE I PRAVNE NAUKE “PROMETEJ” Banja Luka

Seminarski rad iz predmeta „Finansijski menadžment“

Tema: AKCIJE

Mentor: Prof.dr Milovan Bojić

Student: Dragana Moravac, 52/10

Banja Luka, april 2011.godine

1

1. UVOD Finansijsko tržište predstavlja organizovani prostor na kome se traži i nudi finansijskonovčana imovina iskazana u novcu, devizama i kapitalu i to u gotovinsko ili bezgotovinskom obliku i na kome se u zavisnosti od ponude i tražnje organizovano formira cena tih sredstava. Osnovna uloga finansijskog tržišta sastoji se u pružanju i stvaranju mogućnosti optimalne alokacije novčanih sredstava sa onih fizičkih i pravnih lica koja raspolažu slobodnim iznosima koje žele investirati, na ona fizička i pravna lica čiji je dohodak nedovoljan za finansiranje tekućih i razvojnih planova i programa iz oblasti proizvodnje, potrošnje, prometa i usluga. Pri tom se prenos novčanih sredstava sa suficitnog sektora na deficitan sektor mora izvršiti na organizovan tržišni način i prema legalizovanim tržišnim uslovima. Naime, finansijsko tržište, kao jedan od osnovnih segmenata tržišne privrede, postaje tako izuzetno važan faktor od koga zavisi stepen razvoja ukupne nacionalne ekonomije. Međutim, dubina finansijskog tržišta u Srbiji, zbog godina sankcija koje su uništile najveći deo domaće štednje i akumulacije preduzeća, nije zadovoljavajuća za veliki obim trgovanja, posebno za priliv inostranog kapitala. Takvo tržište ne nudi veliki izbor finansijskih instrumenata tako da nije interesantno za inostrane investicije. Privatizacija doprinosi razvoju finansijskog tržišta, i polako se povećava obim trgovanja.

2

jer se akcije ne izdaju pojedinačno. pravo na upravljanje preduzećem i pro rata imovinu u slučaju njegove likvidacije. akcija pruža mogućnost ali i pravo vlasnika akcije tj. odnosno nominalne vrednostiakcija koje poseduje. utvrdi se iynos osnivačkog kapitalai broj akcija koje će biti emitovane (isti princip važi i za dodatnu emisiju akcija kada se vrši dokapitalizacija).2. Akcija spada u serijske hartije od vrednosti. ali i rizika. Visina nominalne vrednosti je pokazatelj koji ima samo tehničko značenje. Sa ekonomskog aspekta. odnosno predstavlja iznos po kojem se vrši primarna emisija akcija. Akcije se prodaju po ceni i to je jedini relevantan podatak koji ulagači respektuju kada donose odluku o eventualnim kupovinama na berzi. pa s toga i prava koja iz nje proističu je neograničen. kao princip koji se vrlo često ističe u objašnjenju razvijenog tržišnog mehanizma. POJAM I PRAVNA OBELEŽJA AKCIJE Akcija (share) je hartija od vrednosti koja vlasniku (investitoru) daje pravo na deo profita (dobiti) preduzeća – dividendu. Kada se akcije emituju po utvrđenoj nominalnoj vrednosti. Tako se postiže demokratičnost. stoga investitori koriste usluge firmi koje se bave procenom rizika i tržišne vrednosti akcija. Sam vek trajanja akcije. vezan je za sudbinu preduzeća kao poslovnog subjekta. U nekim zakonodavstvima.1. a samim tim da bi se izvršila distribucija vlasništva. Na sekundarnom tržištu. Vlasnici akcija se stoga smatraju vlasnicima preduzeća. face value) akcije – novčani iznos upisan na samoj akciji. ukupnog kapitala i broja akcija. Odnos izmedju nominalne vrednosti i tržišne cene akcija je isto kao i kod vrednosti i cene u opštem slučaju. U pitanju su razlozi pragmatične prirode: akcije sa malom nominalnom vrednošću lakše se distribuiraju u primarnoj emisiji i veliki broj investitora može da. utvrđuje se i nominalna vrednost (nominal value. stekne status suvlasnika u preduzeću. Možemo zaključiti da je ulaganje u akcije isplativ ali i rizičan posao. pojedina zakonodavstva dozvoljavaju da akcije budu bez iričito utvrđene nominalne vrednosti koja se. već u seriji. kao mogući prihod iz akcije. Naime. emituje se srazmerno veliki broj akcija koje imaju relativno malu nominalnu vrednost. Akcije sa istim pravima ili iste vrste čine jednu klasu akcija. tom prilikom. povećanjem tržišne cene akcije koju posedujemo. ostvarujemo profit koji se naziva kapitalni dobitak. ulaganjem skromnih sredstava. Takođe. investitora. Dividenda. za njihov kasniji život presudan značaj ima tržišna cena. u berzanskom prometu. odnosno. Prilikom osnivanja akcionarskog društva neophodno je s toga emitovati akcije koje se nazivaju akcije prve emisije ili osnivačke i. per value. Akcije se emituju u cilju formiranja ili povećanja kapitala preduzeća. Prilikom osnivanja akcionarskog društva. za investitore je potpuno nevažno kolika je nominalna vrednost. nije i jedini prihod koji možemo ostvariti na osnovu posedovanja akcije. 3 . u tom slučaju može izračunati podelom kapitala preduzeća brojem ukupno emitovanih akcija. ali i da snosi rizik iz poslovanja predizeća do sume uloženog kapitala. Cena akcije može i da padne ispod cene po kojoj smo kupili tu akciju i u tom slučaju ostvarujemo kapitalni gubitak. izračunava se visina nominalne vrednosti. Iz tog odnosa. Po pravilu. AKCIJE 2. da učestvuje u raspodeli profita firme. akcija ne može biti emitovana po ceni nižoj od nominalne.

smatram da treba pomenuti i sertifikat (share certificate) koji predstavljaju potvrdu o vlasništvi nad akcijama. prezime. firma i sedište emitenta. Kada se utroše kuponi na kuponskom tabaku.adresa i broj akcija koje poseduje). 4 . nominalni iznos na koji akcija glasi.2 ELEMENTI AKCIJE Akcije spadaju u strogo formalne pismene izjave. prava koja proističu iz akcije. • Kuponski tabak – je drugi bitan element koji sadrži kupone za naplatu dividende. rokove za isplatu akcija. • Plašt akcije. ukupni nominalni iznos emitovanih akcija u toj seriji i broj akcija. Kada govorimo o elementima akcije. broj akcije na osnovu koje se dividenda isplaćuje. upisuju se podaci o vlasniku akcija (ime. serijski broj (redni broj serije kojoj pripada akcija) i kontrolni broj akcije (redni broj te akcije u toj seriji). redosled emisije. mesto i datum izdavanja akcije. faksimil potpisa ovlašćenih lica izdavaoca akcije. faksimil potpisa ovlašćenih lica izdavaoca akcije.to je osnovna isprava i najbitniji deo akcije koji može biti odvojen ili zajedno sa kuponskim tabakom. On mora da sadrži bitne elemente utvrđene zakonom i to: oznaka da je reč o akciji i vrsta akcije. Ovaj upis predstavlja dokaz o vlasnistvu. te stoga moraju imati sve zakonom propisane elemente. Ova potvrda sadrži i bitne elemente kao što su broj. vrsta i serijski broj akcija koje poseduje akcionar.2. U registar akcija koji vodi kompanija. naziv izdavaoca. Kupon sadrži sledeće bitne elemente: redni broj kupona. označenje na koga glasi akcija. godina u kojoj se dividenda po tom kuponu isplaćuje. novi kuponi se izdaju uz podnošenje talona i plašta akcije. Svi ovi elementi akcije su veoma važni jer daju mnogo informacija već na prvi pogled. zatim pečat i potpis jednog od direktora i sekretara kompanije.

3 VRSTE AKCIJA I NJIHOVA OBELEŽJA Postoje različiti kriterijumi na bazi kojih je moguće izvršiti klasifikaciju akcija. na raspodelu likvidacione odn. Treba napomenuti da ne postoje jedinstvena pravila u pogledu definisanja karakteristika svake klase. 1. pre isplate dividendi običnim akcionarima konvertibilne (zamenljive) prioritetne akcije . ni po ostalim vrstama akcija. prinosa i rizika koje sa sobom nose.koje svojim vlasnicima daju prioritet u isplati dividende u odnosu na obiène akcionare.2. U okviru prioritetnih akcija. u slučaju likvidacije ili bankrotstva. preferencijalne) akcije . One se obično emituju radi dolaženja do dodatnog kapitala s jedne strane i sprečavanja većih poremećaja u vlasničkoj strukturi i gubitka kontrolnih pozicija s druge strane.koje omogućuju svojim vlasnicima da ih zamene za obične akcije prema unapred utvrðenom raciu. bez prava glasa. ne daju pravo glasa na skupštini akcionara. a samim tim i kontrole. po pravilu. ukoliko se. u odreðenom periodu ne isplaæuje dividenda na prioritetne akcije. Svojim vlasnicima daju i prioritetno pravo. U tom smislu. običnih akcija klase A i obiènih akcija klase B. Tako. U oviru ovih osnovnih vrsta akcija moguće je identifikovati i odreðene podgrupe tj. stečajne mase po podmirenju svih obaveza akcionarskog društva. treba praviti razliku izmeðu: • • • kumulativnih prioritetnih akcija . pravo da. onda kada im to najviše odgovara participativne prioritetne akcije . dele se na: • • obične (redovne) akcije . uèestvuju u raspodeli dividende koja pripada obiènim akcionarima. raspodele preostalu imovinu nakon izmirenja obaveza akcionarskog društva i izvršene isplate vlasnicima prioritetnih akcija. nakon naplate fiksne prioritetne dividende. a zatim i emituju. u odnosu na obične akcionare. 5 . prioritetne (povlašćene. Osnovna podela je na osnovu prava koja one donose svojim vlasnicima. dok su akcije klase B svojim vlasnicima obezbeðivale uveæana prava glasa. Meðutim. one svojim zakonitim imaocima. Meðutim.koje svojim vlasnicima daju prioritet u naplati svih neisplaćenih dividendi. klase akcija koje se meðusobno razlikuju u pogledu prava glasa. Preduzeća ih najčešće sama ili uz pomoć konsultanata osmišljavaju. Tako je u okviru običnih akcija moguće praviti razliku izmeðu npr. Praksa u našoj zemlji je da obiène akcije uvek nose pravo glasa. onda se ne mogu vršiti isplate. pravo glasa na skupštini akcionara.koje svojim vlasnicima daju pravo na dividendu.koje svojim vlasnicima daju pravo da. za taj period. praksa u razvijenim zemljama je pokazala da su akcije klase A bile ili sa ograničenim ili pak.

dele se na: • • • • akcije bez prava glasa akcije sa ograničenim pravom glasa akcije sa kumulativnim pravom glasa akcije sa uvećanim pravom glasa.kod kojih se na plaštu navodi da glase na donosioca. Vlasnici ovakvih akcija se ne upisuju u knjigu akcionara.pismenim izjavljivanjem vlasnika iste da svoje pravo prenosi na drugo lice akcije na donosioca . dele se na: • • akcije sa nominalnom vrednošću . a koji se obavlja indosiranjem .kod kojih se na plaštu upisuje ime kupca. 4. te jedna akcija vredi 1 / 50. a samim tim ni njihov prenos koji se obavlja njihovom prostom predajom. dele se na: • • akcije na ime . prema redosledu izdavanja.koje glase na odreðeni udeo u kapitalu akcionarskog društva (npr. 1.koje se emituju prilikom osnivanja preduzeća. 6 .000 deo kapitala akcionarskog društava). Ove akcije su redovne. 3. glase na ime i daju svojim vlasnicima pravo glasa akcije sledećih emisija . prema načinu označavanja vlasništva nad njima.one koje se mogu kupovati i prodavati samo meðu već postojeæim akcionarima 5. razlikuju se: • • osnivačke akcije .koje glase na odreðeni nominalni iznos (npr. prema tome da li na plaštu sadrže nominalnu vrednost. 6.one kojima se trguje na finansijskom tržištu tj. društvo emituje 50. prema pravu glasa koje donose svojim vlasnicima. Dakle.2.00 dinara) akcije bez nominalne vrednosti (kvotne akcije) .000. Vlasnici ovakvih akcija evidentiraju se u knjizi akcionara u kojoj se samim tim beleži i prenos vlasništva nad njima. prema tome ko su subjekti koji uèestvuju u trgovanju njima.000 akcija.sve emisije akcija nakon što je preduzeće osnovano. kupci i prodavci mogu biti svi uèesnici na tržištu kapitala zatvorene akcije . dele se na: • • otvorene akcije . tržištu kapitala.

Kod donošenja odluke za ulaganje kapitala u kupovinu akcija. izvesno je da će to povećati razvojne mogućnosti preduzeća.2. te se one stoga mogu posmatrati kao preferencijalna (prioritetna) i kao obična ( redovna) dividenda. prisvajanje dividende nije primarni motiv zbog kojeg se ulaže kapital u akcionarsko društvo. su neizvesne kategorije koje su rezultat delovanja tržišnih kretanja. ali će se smanjiti akumulacija preduzeća. donosi akcionaru prinos čije su komponente kapitala dobit i dividenda. Sam oblik dividende zavisi od vrste akcija koju poseduje vlasnik. ustanovljeno je da će dividenda biti isplaćena onom vlasniku koji kupuje akcije 3-4 dana pre datuma zatvaranja akcionarske knjige ( ex dividend date ) kako bi se omogućilo saldiranje kupljenih akcija prema pravilima berze i ujedno sprečila špekulacija. Odluka o isplati dividende predstavlja izbor između alociranja profita unutar preduzeća (zadržana dobit). Naime. Ako se s druge strane. 7 . Naime. konvencijom učesnika na tržištu kapitala. Međutim. Redovna dividenda predstavlja prinos na obične akcije. visina i isplata dividende zavisi od odluka upravljačke strukture preduzeća.4 OBLICI DIVIDENDE I PROCEDURE ISPLATE Dividenda je periodični dohodak akcionara. Preferencijalna dividenda se isplaćuje pre nego što se proglasi isplata redovne dividende iz profita preduzeća. Visina kapitalne dobiti ili pak kapitalni gubitak. ili isplate akcionarima. Međutim dan zatvaranja akcionarske knjige nije poslednji dan do koga dividenda treba da se isplati postojećim akcionarima. Ako se profit rasporedi u obliku zadržane dobiti. kao stabilan iznos dividende po akciji. uložen u preduzeće. povećaće se dohodak akcionara. obično jedanput godišnje ( u razvijenim zemljama kvartalno). Za razliku od kapitalne dobiti. Moglo bi se reći da je ova odluka i izbor između kratkoročnih i dugoročnih interesa preduzeća. te kao takva. mogo veći značaj ima špekulativna dimenzija. dividenda se može odrediti na nekoliko načina: kao procentni iznos na nominalnu vrednost akcije. tj. Dividendna politika obuhvata i pitanje izbora modela isplate dividende. isplaćuje se u formi gotovine. Mogućnost zarade na osnovu razlike u nabavnoj i prodajnoj ceni akcija. isplati dividenda. koji on dobija iz profita preduzeća na osnovu posedovanja akcija i može se smatrati za prihod od izvršenog ulaganja. ukoliko preduzeće ostvari profit i skupština deklariše dividendu. Na osnovu predhodnog možemo zaključiti da. Ta razlika predstavlja kapitalnu dobit. kapital. kao konstantan odnos dividende po aakciji i oporezovanog profita. Nakon deklarisanja dividendi preduzeće je dužno da zatvori svoju akcionarsku knjigu za upise promene vlasništva nad akcijama i tako omogući izvesnost isplate dividende vlasnicima akcija do datuma zatvaranja akcionarskih knjiga ( Holder-of-record Date).

ustanovljava deo emisije koji će članovi sindikata neposredno prodati .imenuje grupu za prodaju hartija . emisija akcija može se posmatrati kroz tri osnovna oblika: • javni plasman • privatni plasman • privilegovani plasman. banka. bira na osnovu predhodnog iskustva ili pak na osnovu javnog poziva bankama i najbolje ponude sa njihove strane. banku koja će vršiti plasman. koja je znatno manja. Sa pravnog stanovišta. ona preuzima obavezu da proda samo onaj deo emisije koji to realno može učiniti. nakon registracije kod nadležnog državnog organa. Bitno je napomenuti da se plasman emisije može vršiti preko više banaka na poziv banke koja je sklopila ugovor sa emitentom. Emitent hartija od vrednosti.5.formira i predstavlja sindikat .5. a emitentu isplaćuje punu ugovorenu cenu. naplaćuje veću proviziju nego kada deluje kao agent.2. ali će pružati i konsalting usluge i usluge marketinga. dobijena prodajom hartija od vrednosti. Za deo neprodate emisije. zbog povećanog rizika. tako što će banka otkupiti emisiju od izdavaoca i preuzeti odgovornost za uspeh emisije. berzanski posrednik ili banka će plasman emisije hartija od vrednosti komitenta vršiti u svojstvu principa ili agenta. Kao principal ( u svoje ime za račun izdavaoca) delovaće kao garant uspešnosti. kako bi investitori na taj način stekli grubu sliku o emisiji i ceni finansijskog instrumenta. 2. Da bi se ocenila zainteresovanost investitora i odredio oblik angažovanja banke (principal ili agent). Sadrži osnovne informacije o emisiji. Banka će sredstva. JAVNI PLASMAN Ovaj oblik emisije pretpostavlja prodaju akcija širokom krugu investitora.1. u skladu sa posebnim ugovorom koji registruje i kontroliše regulatorni (državni) organ. banka neprodati deo zadržava za sebe radi dalje prodaje. Ona: .rukovodi prodajom . naravno ukoliko nađe svoj interes u tome. PLASMAN EMISIJE Prema načinu plasmana . uz odgovarajuće preuzimanje odgovornosti za uspeh emisije. Imajući u vidu da je ovo vrlo složen posao koji zahteva primenu specijalizovanih znanja.odgovara za stabilizaciju tržišta emitovane hartije Obim odgovornosti ostalih članova sindikata. Ugovorom između banaka formira se sindikat banaka koje preuzimaju obavezu zajedničkog plasmana. može se javiti u dva osnovna tipa: 8 . potencijalnim investitorima se šalje preliminarni prospekt. Ukoliko je banka angažovana kao agent ( u ime i za račun izdavaoca ). Delovanjem kao principal. Nakon uvida u potencijalni obim tržišta. banka će zaključiti ugovor o plasmanu sa izdavaoce. preneti emitentu. neophodna je saradnja izdavaoca s jedne strane i berzanskih posrednika i investicionih banaka s druge strane koji će nositi ulogu garanta uspešnosti plasmana. banka-agent ne preuzima nikakvu finansijsku odgovornost. U slučaju da ne uspe prodati ukupan obim emisije. Banka koja predvodi sindikat naziva se banka gestor i ona ima posebne odgovornosti za plasman emisije. Preliminarni prospekt je neformalna ponuda za kupovinu hartija od vrednosti.

kako se još naziva. već im se odobrava marža u zavisnosti od okolnosti plasmana hartija od vrednosti. ostali članovi preuyimaju obavezu da prodaju preostali deo emisije srazmerno njihovom procentualnom učešću u ukupnoj emisiji. dakle. srazmerno broju akcija koje poseduju – pravo preče kupovine (preemptive right). članovi sindikata dobijaju srazmeran deo diskonta u ceni hartije koji ostvari banka gestor kojoj pripada i provizija za upravljanje sindikatom od 10-20% diskonta. Pravo postojećih akcionara na kupovinu akcija nove emisije. kupovinom novih akcija održavaju srazmerno učešće u vlasništvu preduzeća. Na kraju ovog perioda.5. Predpostavlja se da investitor nema nameru da u skorije vreme prodaje kupljene hartije od vrednosti već da će ih duže vreme držati u svom portfelju. 2.2 PRIVATNI PLASMAN Privatni plasman (private placement) predtavlja prodaju emitovanih hartija od vrednosti ograničenom broju institucionalnih investitora. Ovaj memorandum ne podleže odobrenju nadležnih organa. on banci daje potvrdu (investment letter) u kojoj potvrđuje navedenu obavezu. 2) podeljen račun –svaki član sindikata je odgovoran za prodaju onog dela emisija koji mu je dodeljen. Banka gestor zadržava deo emisije (oko 25%) radi neposredne prodaje komitentima od strane članova sindikata.5. Sve ove mogućnosti zarade povećavaju zainteresovanost banaka za što bolji uspeh emisije. Članovi sindikata. 9 . te je s toga sleduje samo ugovorena provizija. Da bi banka osigurala tu nameru ulagača. kod povećanja akcijskog kapitala.3 PRIVILEGOVANI PLASMAN Privilegovani plasman ili plasman po osnovu prava preče kupovine. S obzirom da ne preuzimaju nikakvu finansijsku odgovornost. Ovaj tip prodaje hartija od vrednosti ne prati prospekt kao kod javnog plasmana jer se predpostavlja da su institucionalni investitori dovoljno sofisticirani da mogu da ocene rizik ulaganja i imaju dovoljno kapitala da snose rizik plasmana. 2. namenjen je postojećim akcionarima koji. banka deluje samo kao agent emitenta što znači da ne preuzima nikakvu finansijsku odgovornost. Članovi sindikata kao i agenti za prodaju. banka gestor i emitent će saldirati svoje obaveze iz ugovora.1) nepodeljen račun –svaki član sindikata je odgovoran za prodaju tačno određenog dela emisije. Umesto prospekta investitorima se dostavlja memorandum o emisiji koji sadrži osnovne informacije o emisiji. odnosno banke koje su odgovorne za prodaju dela akcija koji im je dodeljen. ova grupa za prodaju nema pravo na diskont. ugrađeno je u osnovne akte preduzeća i sprečava neregularno razvodnjavanje kapitala (dillution). imaju obavezu da neposredno posle efektivnog datuma plasmana utiču na održavanje cene hartija od vrednosti. Kao nagradu za obavljeni posao. Kod ovog tipa plasmana. Banka gestor angažuje agente sindikata.Na ovaj način se sprečava da upravljačka struktura preduzeća tendenciozno smanji vlasničke udele postojećih akcionara. Ukoliko neki član sindikata ne uspe da proda deo emisije koji mu je dodeljen. imaju pravo i da učestvuju u marži po osnovu prodatih hartija.

od 1935. investirani kapital je korisno upotrebljen. Povećanje zarada u određenom vremenskom periodu.6. Investitori kupuju ili prodaju akcije u zavisnosti od očekivanih zarada.2. danas se odnos cena-zarada menja uz veliku učestalost i obim promena. smatrala se dobrom investicijom. Između 1935. do 1990. tačno je da cene akcija rastu kada je stanje privredne konjukture povoljno. i da padaju kada je ekonomija slaba. Ukoliko večina transaktora smatra da su osnovni ekonomski pokazatelji nepovoljni. neophodno imati u vidu stanje i tendencije globalnih pokazatelja. Za period od 55 godina. kako bi se lakše donela odluka o nameravanom trgovanju na berzi. i 1990. Zato je prilikom pokušaja da se predvidi kretanje cena akcija. akcionar je zadovoljan jer poseduje „naprednu“ akciju i ovakva politika se smatra dobrim pokazateljem razvoja. Uopšteno govoreći. akcije će kupocati i cene će da rastu. s druge strane. i zato u budućnosti rastu i zarade i cene akcija. određeni veličinom zarade korporacije. ZARADE Po klasičnoj teoriji o cenama akcija. na duži rok. a zarada po toj akciji iznosi 6$. odnos cena-zarada se kretao u rasponu od 6 do 130. i prodaja akcija prema tom ili nižem odnosu. Međutim.2. ponovo investirani kapital u kompaniju dovodi do proširenja kompanije što obezbeđuje povećanje očekivane zarade. u obrnutom slučaju akcije će se ubrzano prodavati. zarade ili profiti korporacija se smatraju najvažnijim faktorom koji utiče na cene akcija. 2. s jedne strane.6. postoji čvrsta korelacija između stanja u privredi i kretanja cena akcija. ODNOS CENA – ZARADA Odnos cena zarada se već dugo koristi za merenje vrednosti akcija. Prema ovom stanovištu. ako se neka akcija prodaje po ceni od 72$. Npr. godini je predstavljao grešku koja je bila prouzrokovana izuzetno 10 . prouzrokuje povećanje cena akcija. tako su povećane cene akcije i prihod. kaže se da se ona prodaje prema odnosu cena – zarada kao 12:1.1. FAKTORI CENA AKCIJA Na tržištu akcija postoji veliki broj učesnika koji pokušavaju da predvide trendove cena i stepena promena. Prihod od akcija je određen odnosom između dividendi i tržišne cene. godine. u bližoj ili daljoj budućnosti. Odnos od 130 u 1982. godine. Njihova procena tendencije kretanja cena akcija uglavnom se bazira na proceni fundamentalnih uslova koji utiču na cene. postoji bitna razlika između trendova u kretanju opšteg indeksa cena akcija (grupe akcija) i cena pojedinačnih akcija.. 2. Iako veliko reinvestiranje profita može značiti da će biti isplaćena mala dividenda. Akcija može doneti prihod akcionaru samo zato što kompanija plaća deo zarade u obliku dividende. Sigurno da bi analitičari potvrdili zakonitost da. U prvom slučaju. Na koju god soluciju se kompanija odluči. nije od bitnog značaja da li bi trebalo zadržati zaradu u kompaniji ili je pak isplatiti kao dividendu. a njihova cena će padati. U prošlosti se odnos 10:1 smatrao standardnim.Naime. akcionar dobija. odnos cena-zarada na američkom finansijskom tržištu po Dow Jones Industrial Average je iznosio prosečno 15:1. Međutim. sve sve dok je profitna stopa povoljna.6. i stanje i tendencije sasvim određene kompanije koja je predmet interesovanja.

omogućavaju jedan od najjednostavnijih testova za merenje vrhunca spekulativnih transakcija na tržištu. Mnogi faktori. kao što su razvoj. Drugi razlog za davanje prednosti dividendama je to što su one konkurentne i opipljive. analize potvrđuju da su dividende. Smatra se da razvijena kompanija može upotrebiti novac produktivnije nego akcionar. nesigurnost kompanije da pruži dividende po trnutnoj stopi plaćanja. uključujući deficite nekoliko akcija u undustriji.nepovoljnim zaradama. tokom vremena. popularnost kod investitora i rizik. izuzetno značajni u berzanskoj valorizaciji uspešnosti kompanija. starost kompanije. često je uzrok velikih prihoda. na osnovu ove promenljivosti odnosa cena-zarada. zaključio kako ovaj koeficijent ima slabu racionalnu osnovu i malu praktičnu primenljivost. izvori novog kapitala. te stoga one često donose veći konačan dohodak nego tekuće dividende. DIVIDENDE Mnogi investitori smatraju dividende faktorom koji je isto toliko važan kao i zarade korporacija. kao odnos cena-zarada. 2. koje su znatno iskrivile dobijene podatke. dok ima i onih koji ovom faktoru daju prednost. PRIHODI OD AKCIJA Uticaj dividende na izbor portpolija može se proučiti i preko prihoda od akcija.3. čak i u slučaju visoko rangiranih kompanija.6. 2. Sve veći broj analitičara je. Pored ovih faktora. 11 . Naime. Može se zaključiti da su akcijski prihodi. Prihodi se dobijaju kada se podeli godišnja dividenda sa trenutnom cenom akcija na tržištu. objašnjavaju ove varijacije. dividendna politika.6. S druge strane dividende imaju najmanji značaj kod vrednih akcija kod kojih je povećanje cena veliko. Prihodi od akcija pokazuju veliku varijaciju kod industrijskih akcija. kod donošenja odluka pri kupovini akcija. što odgovara narodnoj poslovici : „ Bolje vrabac u ruci nego golub na grani“. status kompanije. Berzanski prihodi.4. čak iako postoji potpuna sigurnost da će biti isplaćene. pokazivale nestabilan i neprecizan odnos prema akcionarskim profitima. razlog za davanje prednosti dividendama u odnosu na zarade je u tome što trenutna vrednost dividendi ima veću vrednost za akcionara nego buduće zarade isplaćene u dividenama. Treba svakako naglasiti da investitor ne sme da meša dividende ni prihod. sa prihodom od akcija. Međutim.

Npr. 2.20$ po deonici.DEOBE AKCIJA I DIVIDENDE Deoba akcija (stock split) predstavlja operaciju kojom se snižava nominalna vrednost akcija i na taj način povećava broj emitovanih akcija. Doba akcija može da rezultira višim cenama akcija. da je ova operacija. zbog nagoveštaja veće dividende. Rezultati interakcijskih odnosa između bodžetskih prihoda i berzanskog poslovanja omogućili su formulisanje stava da „jeftin novac“ stvara fondove koji služe za spekulativne transakcije na berzi. i obrnuto u slučaju snižavanja kamatnih stopa. U obrnutom slučaju. po povoljnim kamatnim stopama. kao i isplate dividende u akcijama. KAMATNE STOPE Uticaj kamatnih stopa na cene akcija je jedan od problema koji su najviše zaokupljali pažnju teoretičara i empirijskih istraživača.6. a cene akcija će padati. U središtu interesovanja uvek su bila sledeća pitanja: da li promene u kamatnim stopama donose promene u cenama akcija? Da li kamatne stope predhode promenama cena akcija? Da li tržište dobro vrši funkciju snižavanja kamatnih stopa i da li uspešno predviđa promene kamatnih stopa? Naime. Tako se uspostavlja obrnuto srazmeran uticaj na relaciji kamatne stope – cena akcija. zbog razlike između prihoda od akcija koje poseduju i cene dnevnog novca. To znači da se. u masi. pad tražnje doprinosi obaranju cena berzanskog materijala. smanjiće se krediti zbog nepovoljnih kamatnih uslova i snižavanja profita. kada kamatne stope postanu visoke.00$ po deonici. međutim pokazuje.6. a cene akcija će se povećati. koji ima podela akcija odnosno. Transaktori mogu da pozajme velike količine novca po niskim kamatnim stopama. ulaganjem sredstava na štednju. vrednost akcije ne smanjuje se srazmerno smanjenju nominalne vrednosti. Deobe akcija i akcijske dividende često deluju kao stimulansi za određivanje tržišne cene akcija. a dnevni novac oskudan.5.6. Prksa. Ako je to tačno.. a posle usitnjavanja deoničar bi bio vlasnik 200 deonica i primio bi 240$ u dividendi godišnje. pojednostavljeno tumačenje uticaja kamatnih stopa na promet akcija svodi se na sledeći transmisioni proces: visoke kamatne stope stimulišu transaktore da slobodna sredstva usmere u banke zbog sigurnog i solidnog prinosa. praćena i porastom dividendepo akciji. Deoničar koji je pre usitnjavanja deonica bio vlasnik 100 deonica. privlači se kapital sa berze i smanjuje se tražnja za akcijama. nego u manjem stepenu. a ne deobom akcija. Zbog signalnog efekta. uvećanje cene su opravdane očekivanim uvećanjem zarada. povećava dividenda za vlasnike akcija. a to je pre iznosilo 2. primio bi 200$ u novčanoj dividendi godišnje. jer se veruje da je praćena dobrom zaradom ili vestima o dividendi. i tako da ostvare velike zarade. preduzeće može usitniti svoje deonice i to 2 akcije za 1 i ustanoviti dividendu od 1.2. Osnovna svrha deobe akcija je smanjenje tržišne cene akcija kako bi one bile dostupne većem broju kupaca. 12 .

Akcijski fond je dužan. septembrom na Beogradskoj berzi trgovano je akcijama 661 izdavaoca.7. zaključno sa 30. 13 .3. Akcijski fond. koji se ovog puta nalazi na drugom mestu sa vrednošću od 7. odnosno 30. Izuzetno. odnosno približno 50% ostvarenog prometa akcijama u posmatranom periodu.1% prometa akcijama. Udeli se mogu prodavati i putem javne ponude i javnog tendera.6. restruktuirati poslovanje i obezbediti nove investicije. a neprodati deo kapitala se prenosi na Akcijski fond čime se u celini eliminiše društveni kapital iz subjekta privatizacije. Organi Akcijskog fonda su: upravni odbor. proda akcije ili udele koji su mu preneti po sili zakona.2% veći je od prometa ostvarenog u toku cele 2005. 2. Blok trgovanja nalaze se na trećem mestu. Ukupno ostvaren promet akcijama u prvoj polovini 2006.23% ukupnog prometa.000 kotiranih akcionarskih društava na slobodnom berzanskom tržištu. najveći obim prometa ostvaren je u trgovanju metodom kontinuiranog trgovanja – 26. ako agencija donese odluku. Nadzor nad zakonitošću rada Akcijskog fonda obavlja nadležno ministarstvo koje tromesečno obaveštava Vladu Republike Srbije o rezultatima svog nadzora.. od ukupnog broja od preko 1. Kada je reč o metodama trgovanja. Akcije. godine. TRGOVANJE AKCIJAMA NA BEOGRADSKOJ BERZI U toku 2006. osim akcija koje nadležno ministarstvo odluči da ih evidentira u Privatizacionom registru. obim prometa ostvaren ovim metodom bio je manji od prometa u trgovanju po metodu preovlađujuće cene. godine. AKCIJSKI FOND Akcijski fond ima svojstvo pravnog lica sa sedištem u Beogradu i za svoje obaveze odgovara svojom imovinom. akcije tj. Novim konceptom (Zakonom o Akcijskom fondu Republike Srbije) u roku od 6 godina. godine iznosi približno 52. sa prometom od 10. pri čemu vodi računa o maksimiziranju prihoda od privatizacije i izboru adekvatnih kupaca koji će poboljšati upravljanje u subjektima privatizacije.5 milijardi dinara i za 34. dok je u trgovanjima po metodu minimalne cene od početka godine realizovan zanemarljivo mali promet od približno 0. odnosno udeli se prodaju na berzi javnom aukcijom ili preko berzanskih posrednika. Metodom kontinuiranog trgovanja trguje se sa 44 najlikvidnije akcije. u toku 2005.5 milijardi dinara. koje imenuje i razrešava Vlada Republike Srbije. kao i akcijama Beogradske berze.2 milijardi dinara. Novim konceptom privatizacije subjekti privatizacije su obavezni da se privatizuju u roku od 4 godine od dana stupanja na snagu zakona kojim se uređuje privatizacija i njihovi vlasnici postaju domaća i strana pravna i fizička lica. nadzorni odbor i direktor. dinamikom koju odredi Vlada Republike Srbije prodaje akcije iz svog portfolija. imajući u vidu specifičnosti ove hartije i njenog izdavaoca. Akcijski fond je ovim zakonom uređen kao specijalna državna institucija koja sprovodi obaveznu i vremenski oročenu privatizaciju u saradnji sa Agencijom za privatizaciju koja stručno servisira Fond u privatizaciji njegovog portfolija. u posebnom segmentu. Poređenja radi. da po nalogu Agencije za privatizaciju.6.2.9 milijardi dinara.

889.4%. a 19 akcija pad cena u istom periodu. Iako formalno.d.534 Vrednost trgovanja (DIN) 11.103 1. od preko 9. koje pored promene raspona zone fluktuacije beleže i nekoliko uzastopnih pozitivnih promena cene.88 +145. Beograd. njih 33 beleži porast cene. pri čemu je na prvom trgovanju za akcije ove banke 14 .d. od čega je njih 13 uključeno u metod kontinuiranog trgovanja. što predstavlja preko 39% ukupno ostvarenog prometa akcijama. Beograd Agrobanka a.035.340 23. Među prvih 10 akcija sa rekordnim porastom cene na Beogradskoj berzi u periodu od početka januara do kraja septembra nalazi se pet iz sektora finansijskog posredovanja.31% do +428. bez blok i trgovanja po metodu MC. na petom mestu po porastu cene.355 % promena cene 01.d. uključujući tu i prioritetne akcije bez prava glasa i prioritetne konvertibilne akcije ovog izdavaoca iznosi preko 12.d.d.I – 30. u koji spadaju banke. Krajem septembra na slobodnom berzanskom tržištu nalazi se preko 49 različtih emisija akcija kompanija iz ovog sektora. brokersko-dilerska društva i osiguravajuće kompanije. od ukupnog broja preduzeća koja se nalaze na slobodnom berzanskom tržištu. Posmatrajući celinu.13 +54. IX +65.53 +299.712. nakon odluke o promeni zone fluktuacije.5% što je zabeleženo u trgovanju akcijama Bance Intese. Najveći porast cene.339 1.775. od svih akcija kojima se trguje na Berzi. ovaj sektor izbija na prvo mesto po veličini tržišne kapitalizacije. prioritetne akcije bez prava glasa. dok je pad cene zabeležen za 11 akcija. Kretanje cena akcija koje se nalaze u sektoru finansijskog posredovanja takođe ima pozitivan trend. godine Najveći obim prometa. a na osnovu odluke o promeni raspona zone cenovne fluktuacije.17 do +20%.3 milijardi dinara. Od ukupnog broja akcija iz ovog sektora. Beograd Simbol AIKB NVST AGBN HMFR UNBN Poslednja cena (DIN) 4. dok ukupan promet akcijama AIK banke.d. Vršac Univerzal banka a.175.06 Tabela 1. Tokom avgusta.Tokom 2006. dok je raspon negativne promene od -1. dok se na drugom mestu nalaze akcije preduzeća Dunavka iz Velikog Gradišta.799. dok je pad cena evidentiran za 323 akcija.600 289.25 +242. Preduzeće AIK banka a. pića i duvana«.899. Od preduzeća koja se nalaze u metodu kontinuiranog trgovanja. Poštanske štedionice iz Beograda beleže porast cene od +400% u dnevnim promenama cene koje se kreću u rasponu od +4. Akcije sa najvećim obimom prometa. koji je po veličini apsolutno dominirao u prethodnom periodu.400 29. januar – septembar 2006. Ukupno ostvareni promet akcijama kompanija iz sektora finansijkog posredovanja na Berzi u prvih devet meseci 2006. Beograd Hemofarm koncern a.472 1. preuzimajući tako vođstvo od sektora »Proizvodnja prehrambenih proizvoda. Za pet akcija nije zabeležena promena cene u odnosu na početak januara.416 12. njih 202 beleži porast cene. kojima se trguje na Berzi.235.8 milijardi dinara.5 milijardi dinara.988.77% do -55.000% zabeležen je za akcije preduzeća Dragiša Brašovan Trudbenik a. godine u prvom planu na tržištu kapitala nalazi se sektor finasijskog posredovanja. 26 akcija beleži porast cena.586 1. Pozitivna promena cene za akcije iz sektora finansijskog posredovanja kreće se u rasponu od +0. Niš NIP Kompanija Novosti a. zabeležen je za obične akcije AIK banke iz Niša i iznosi 11.052. godine iznosi preko 20.

000.300.16%. godine oba indeksa Berze iskazuju pozitivan trend. 2.050.5%. koje se nalazi u sektoru E i koje je su uključene u trgovanje sredinom juna.8 indeksnih poena.800.750. INDEKSI BEOGRADSKE BERZE Pokazatelji trenda i ukupnih kretanja na Beogradskoj berzi. Slična je situacija i sa akcijama Srpske banke iz Beograda.00 1. Porast vrednosti indeksa BELEXfm u prvih devet meseci 2006. Najveći pad cene u posmatranom periodu zabeležen je za akcije Lilly drogeria iz Beograda i iznosi -98.00 1. Pored redovnih sezonskih oscilacija.00 1.00 1. Indeks BELEX15 se krajem juna čak nalazio na nivou nižem od svojih januarskih vrednosti. Može se reći da oba indeksa imaju slična kretanja tokom godine. a na trećem su akcije Univerzal banke a. koje je u ovaj metod trgovanja uključeno sredinom septembra. tako da indeksi beleže značajniji pad vrednosti. najveći porast cene od +286.9. godine donose prvi ozbiljniji negativan trend na srpskom finansijskom tržištu.650. najveći pad cene od -29. Kretanje vrednosti indeksa Beogradske berze.700. dok su dnevne promene cena akcija u rasponu od -19 do -20% najviše pogodile cenu akcija preduzeća Izbor iz Minićeva. koji rezultuje u tome da maksimalne vrednosti beleže praktično najmanje jedanput mesečno. dok se na drugom mestu među akcijama u kontinuiranom trgovanju nalaze obične akcije Komercijalne banke iz Beograda. dok u istom periodu BELEX15 beleži rast od 257.200.600.00 1.00 1.2 indeksnih poena. odnosno 12.250.450. Od akcija koje se nalaze u metodu kontinuiranog trgovanja.5%.00 1. Beograd.850. koji daje prikaz kretanja cena svih običnih akcija uključenih na slobodno tržište i BELEX15. vezanih za drugo tromesečje godine.8% zabeležen je za akcije preduzeća FAD iz Gornjeg Milanovca.00 1.d.00 1. januar – septembar 2006.zabeležen porast cene od +38. razloge za 15 .00 1.00 1. koje se nalaze na šestom mestu po porastu cene. koji prikazuje kretanje cena do 15 najtrgovanijih akcija u metodu kontinuiranog trgovanja i koji u posmatranom periodu beleže pozitivan trend.350.550. što je i logično obzirom na metodologiju izračunavanja. Prvih pet meseci 2006.00 1.00 1.00 1.100.9% beleže akcije preduzeća za puteve PZP Beograd iz Beograda. pri čemu indeks BELEX15 drastičnije reaguje na iskazane kratkoročne trendove. na osnovu odluke o promeni zone cenovne fluktuacije. Međutim.150. druga polovina maja i jun 2006.00 1. 1. svakako su indeksi: BELEXfm.6. odnosno 24%.00 Jan-06 Feb-06 Mar-06 Apr-06 May-06 Jun-06 Jul-06 Aug-06 Sep-06 BELEX15 BELEXfm Slika 5. godine iznosi 198.00 1.400. Od preduzeća koja se nalaze u kontinuiranom metodu trgovanja.

septembra na nivou od 1. Šid Preduzeće za puteve Valjevo a. Valjevo Šidtrans a.727 1.05.d.420 Dnevne promene (03.000 Akcije sa najvećim dnevnim promenama (03.180 Obim 1.020 100 Najveći rast cene Promet 251.00 3.710 Jugolek a. Kikinda AIK banka a.d.400 indeksnih poena.05. Beograd JLEK 20.000 28 Sojaprotein Prigrevica a.282.d.225 70. Jul.43 5.2007) 16 .d.d.00 450 1.23 BGRF -12. Vršac VRVI 20.500 252.d.371.81 -0.05.105 1.288 2.d.2007) Izdavalac [prospekt] Metals banka a. Valjevo Granexport a.76 GRNX -17. Niš Sremput a.884 27.d.110 62.import a.d.83 -0.990 57. donosi snažan oporavak vrednosti indeksa i često uzastopno dnevno dostizanje istorijski maksimalnih vrednosti.05.120 82 Agrovojvodina export .774 41.657.719 7.76 SITR -18.02 Cena 64. ne treba zaboraviti ni da je maj mesec obeležen značajnim političkim događajem (referendumom u Crnoj Gori).000 255.840 769.020 50 Jabuka TP a.87 PPVA -17.00 1.318.000 102. septembra.366 76. Novi Sad Soja protein a.191. Novi Sad AGEX 20.iskazani negativan trend pokazatelja treba potražiti i u recesionim kretanjima izraženim na gotovo svim istočnoevropskim tržištima sredinom godine.629. Takođe.000 3 21. Beograd Banini a. Ruma Simbol MTBN SJPT AGBN BNNI AIKB SPRU Promena % 3.500 14.05. Prigrevica SJPR 20.8% i ulazi u nivo vrednosti iznad 1.50 Cena Obim Promet 341 1 341 430 2 860 1. ) Akcije sa najvećim dnevnim promenama (03.515 820 3.d. IZVEŠTAJ SA BEOGRADSKE BERZE ( 03.269 Promet 83.500 7.d.438. Beograd Simbol Promena % VAPK -19.000 Najveći pad cene Akcije sa najvećim dnevnim promenama (03. Tokom septembra indeks BELEX15 beleži porast vrednosti od 9.2007. Istorijski maksimalna vrednost indeksa BELEXfm dostignuta je 25. a za indeks BELEX15 tri dana ranije.d.500 13.000 5 5.d.20 0.55 poena.892 7.00 9. sa druge strane. na nivou od 1.63 6.d. tako da je moguće da je i ta činjenica doprinela navedenim kretanjima.2007) Izdavalac [prospekt] Vapek članica Lutra Group a.000 9. Beograd JBKA 20. Bečej Agrobanka a. 22. koje se nastavlja i tokom avgusta i septembra. Beograd FPM Beograf a.07 5.837 57.19 poena.2007) Izdavalac [prospekt] Simbol Promena % Cena Obim Vršački vinogradi a.017 52.d.d.754.792.

896.900 14.500 202.999 23.00 0.990 35.500 41.00 0 2.506 279 41.600 Metod preovlađujuće cene Promena Promena Ponuda Tražnja % (din) 0.334 457 3.990 35.225 14.740 19.000 13.80 111 875 0 611 300 2.875 755 9.710 300 2.506 14.371.629.017 1.81 41.922 295 12.63 -0.000 70.00 75 1.000 70.871.43 -0.02 6.725 700.579 600 20.990 Simbol AGBP AGEX AGMT AGRC AGSK AIKBPB Cena 1.500 -0.474 62.754.999 14.500 222.500 15.515 3.958 4.719 35.000 22.999 65.500 65.000 41.710 1.450 35.Simbol AGBC AGBN AIKB ALFA BMBI BNNI Cena Metod kontinuiranog trgovanja Promena Cena Max Min Obim % na otvaranju 13.00 6.000 14.68 17.000 769.996 1.999 23.298.837 57.604 295 73 Promet 567.000 450 675 5.50 0.000 22.810 550 73 Obim 567 1.422 57.23 13.084.000 1.800 17 .892 53 178 820 Promet 3.

...................................... Pojam i pravna obeležja akcija........................ Kamatne stope..............................11 2................................................................6....................................... Prihodi od akcija...........................6.12 .............................11 2........................................................................................................10 2......... Odnos cena – zarada............9....3 Privilegovani plasman.....................................................5...................................... 2.....6......13 2................................................................................8..........5 2..............10 2....11 2.....................................6..................................................4................. Zarade...................................................................5.7 2...........................................2 2........................8 2.....................6......3 Vrste akcija......................................................................................13 2...............................................3 2...1.................. Plasman emisije...................................................2 Elementi akcije..............................3 2.....................15 18 .........................Sadržaj 1..........................6.........6..................................................................6.................................. Faktori cena akcija........................5.................................................. Uvod..........Deobe akcija i dividende.......5...................1..................................6...............8 2................................... Trgovanje akcijama na Beogradskoj berzi...........4 Oblici dividende i procedure isplate.........................................................9 2............................................ Akcije...........................5.2.......................... Javni plasman......................7................ Dividende..............6......................................................3...............1.........................................9 2....................................................................6......... Indeksi Beogradske berze....................................................................................4 2..................10 2...............2 Privatni plasman..... Akcijski fond..................

Ostali izvori: www. Prof dr Dugalić V.co.belex.yu www.. 2001 3. Prof dr Vasiljević.co.co.yu 19 . Osnovi finansijskog tržišta. DH. “Finansije”.yu www.B. Ivanišević. Novi Sad 1996 5. Prof dr Krasulja.senzal. Beograd.sr. grupa autora. 1997 2.gov.chrov.co. Cene akcija. Stubovi kulture.yu www. Ekonomski fakultet. Poslovne finansije.emagazin.Literatura 1. Beograd 4. Beograd.mfin.yu www..

20 .