VISOKA KOLA ZA PRIMIJENJENE I PRAVNE NAUKE PROMETEJ Banja Luka

Seminarski rad iz predmeta Finansijski menadment

Tema: AKCIJE

Mentor: Prof.dr Milovan Boji

Student: Dragana Moravac, 52/10

Banja Luka, april 2011.godine

1. UVOD Finansijsko trite predstavlja organizovani prostor na kome se trai i nudi finansijskonovana imovina iskazana u novcu, devizama i kapitalu i to u gotovinsko ili bezgotovinskom obliku i na kome se u zavisnosti od ponude i tranje organizovano formira cena tih sredstava. Osnovna uloga finansijskog trita sastoji se u pruanju i stvaranju mogunosti optimalne alokacije novanih sredstava sa onih fizikih i pravnih lica koja raspolau slobodnim iznosima koje ele investirati, na ona fizika i pravna lica iji je dohodak nedovoljan za finansiranje tekuih i razvojnih planova i programa iz oblasti proizvodnje, potronje, prometa i usluga. Pri tom se prenos novanih sredstava sa suficitnog sektora na deficitan sektor mora izvriti na organizovan trini nain i prema legalizovanim trinim uslovima. Naime, finansijsko trite, kao jedan od osnovnih segmenata trine privrede, postaje tako izuzetno vaan faktor od koga zavisi stepen razvoja ukupne nacionalne ekonomije. Meutim, dubina finansijskog trita u Srbiji, zbog godina sankcija koje su unitile najvei deo domae tednje i akumulacije preduzea, nije zadovoljavajua za veliki obim trgovanja, posebno za priliv inostranog kapitala. Takvo trite ne nudi veliki izbor finansijskih instrumenata tako da nije interesantno za inostrane investicije. Privatizacija doprinosi razvoju finansijskog trita, i polako se poveava obim trgovanja.

2. AKCIJE 2.1. POJAM I PRAVNA OBELEJA AKCIJE Akcija (share) je hartija od vrednosti koja vlasniku (investitoru) daje pravo na deo profita (dobiti) preduzea dividendu, pravo na upravljanje preduzeem i pro rata imovinu u sluaju njegove likvidacije. Vlasnici akcija se stoga smatraju vlasnicima preduzea. Akcija spada u serijske hartije od vrednosti, jer se akcije ne izdaju pojedinano, ve u seriji. Akcije sa istim pravima ili iste vrste ine jednu klasu akcija. Akcije se emituju u cilju formiranja ili poveanja kapitala preduzea, a samim tim da bi se izvrila distribucija vlasnitva, ali i rizika. Prilikom osnivanja akcionarskog drutva neophodno je s toga emitovati akcije koje se nazivaju akcije prve emisije ili osnivake i, tom prilikom, utvruje se i nominalna vrednost (nominal value, per value, face value) akcije novani iznos upisan na samoj akciji. Visina nominalne vrednosti je pokazatelj koji ima samo tehniko znaenje, odnosno predstavlja iznos po kojem se vri primarna emisija akcija. Prilikom osnivanja akcionarskog drutva, utvrdi se iynos osnivakog kapitalai broj akcija koje e biti emitovane (isti princip vai i za dodatnu emisiju akcija kada se vri dokapitalizacija). Iz tog odnosa, ukupnog kapitala i broja akcija, izraunava se visina nominalne vrednosti. U nekim zakonodavstvima, akcija ne moe biti emitovana po ceni nioj od nominalne. Takoe, pojedina zakonodavstva dozvoljavaju da akcije budu bez iriito utvrene nominalne vrednosti koja se, u tom sluaju moe izraunati podelom kapitala preduzea brojem ukupno emitovanih akcija. Po pravilu, emituje se srazmerno veliki broj akcija koje imaju relativno malu nominalnu vrednost. U pitanju su razlozi pragmatine prirode: akcije sa malom nominalnom vrednou lake se distribuiraju u primarnoj emisiji i veliki broj investitora moe da, ulaganjem skromnih sredstava, stekne status suvlasnika u preduzeu. Tako se postie demokratinost, kao princip koji se vrlo esto istie u objanjenju razvijenog trinog mehanizma. Kada se akcije emituju po utvrenoj nominalnoj vrednosti, za njihov kasniji ivot presudan znaaj ima trina cena. Odnos izmedju nominalne vrednosti i trine cene akcija je isto kao i kod vrednosti i cene u optem sluaju. Na sekundarnom tritu, u berzanskom prometu, za investitore je potpuno nevano kolika je nominalna vrednost. Akcije se prodaju po ceni i to je jedini relevantan podatak koji ulagai respektuju kada donose odluku o eventualnim kupovinama na berzi. Sa ekonomskog aspekta, akcija prua mogunost ali i pravo vlasnika akcije tj. investitora, da uestvuje u raspodeli profita firme, ali i da snosi rizik iz poslovanja predizea do sume uloenog kapitala, odnosno nominalne vrednostiakcija koje poseduje. Sam vek trajanja akcije, pa s toga i prava koja iz nje proistiu je neogranien, odnosno, vezan je za sudbinu preduzea kao poslovnog subjekta. Dividenda, kao mogui prihod iz akcije, nije i jedini prihod koji moemo ostvariti na osnovu posedovanja akcije. Naime, poveanjem trine cene akcije koju posedujemo, ostvarujemo profit koji se naziva kapitalni dobitak. Cena akcije moe i da padne ispod cene po kojoj smo kupili tu akciju i u tom sluaju ostvarujemo kapitalni gubitak. Moemo zakljuiti da je ulaganje u akcije isplativ ali i rizian posao, stoga investitori koriste usluge firmi koje se bave procenom rizika i trine vrednosti akcija. 3

2.2 ELEMENTI AKCIJE Akcije spadaju u strogo formalne pismene izjave, te stoga moraju imati sve zakonom propisane elemente. Plat akcije- to je osnovna isprava i najbitniji deo akcije koji moe biti odvojen ili zajedno sa kuponskim tabakom. On mora da sadri bitne elemente utvrene zakonom i to: oznaka da je re o akciji i vrsta akcije, firma i sedite emitenta, oznaenje na koga glasi akcija, nominalni iznos na koji akcija glasi, ukupni nominalni iznos emitovanih akcija u toj seriji i broj akcija, serijski broj (redni broj serije kojoj pripada akcija) i kontrolni broj akcije (redni broj te akcije u toj seriji), redosled emisije, prava koja proistiu iz akcije, mesto i datum izdavanja akcije, rokove za isplatu akcija, faksimil potpisa ovlaenih lica izdavaoca akcije. Kuponski tabak je drugi bitan element koji sadri kupone za naplatu dividende. Kada se utroe kuponi na kuponskom tabaku, novi kuponi se izdaju uz podnoenje talona i plata akcije. Kupon sadri sledee bitne elemente: redni broj kupona, broj akcije na osnovu koje se dividenda isplauje, godina u kojoj se dividenda po tom kuponu isplauje, naziv izdavaoca, faksimil potpisa ovlaenih lica izdavaoca akcije. Svi ovi elementi akcije su veoma vani jer daju mnogo informacija ve na prvi pogled. Kada govorimo o elementima akcije, smatram da treba pomenuti i sertifikat (share certificate) koji predstavljaju potvrdu o vlasnitvi nad akcijama. Ova potvrda sadri i bitne elemente kao to su broj, vrsta i serijski broj akcija koje poseduje akcionar, zatim peat i potpis jednog od direktora i sekretara kompanije. U registar akcija koji vodi kompanija, upisuju se podaci o vlasniku akcija (ime, prezime,adresa i broj akcija koje poseduje). Ovaj upis predstavlja dokaz o vlasnistvu.

2.3 VRSTE AKCIJA I NJIHOVA OBELEJA Postoje razliiti kriterijumi na bazi kojih je mogue izvriti klasifikaciju akcija. 1. Osnovna podela je na osnovu prava koja one donose svojim vlasnicima. U tom smislu, dele se na:

obine (redovne) akcije - koje svojim vlasnicima daju pravo na dividendu, pravo glasa na skuptini akcionara, pravo da, u sluaju likvidacije ili bankrotstva, raspodele preostalu imovinu nakon izmirenja obaveza akcionarskog drutva i izvrene isplate vlasnicima prioritetnih akcija. prioritetne (povlaene, preferencijalne) akcije - koje svojim vlasnicima daju prioritet u isplati dividende u odnosu na obine akcionare. Tako, ukoliko se, u odreenom periodu ne isplauje dividenda na prioritetne akcije, onda se ne mogu vriti isplate, za taj period, ni po ostalim vrstama akcija. Svojim vlasnicima daju i prioritetno pravo, u odnosu na obine akcionare, na raspodelu likvidacione odn. steajne mase po podmirenju svih obaveza akcionarskog drutva. Meutim, one svojim zakonitim imaocima, po pravilu, ne daju pravo glasa na skuptini akcionara.

U oviru ovih osnovnih vrsta akcija mogue je identifikovati i odreene podgrupe tj. klase akcija koje se meusobno razlikuju u pogledu prava glasa, a samim tim i kontrole, prinosa i rizika koje sa sobom nose. One se obino emituju radi dolaenja do dodatnog kapitala s jedne strane i spreavanja veih poremeaja u vlasnikoj strukturi i gubitka kontrolnih pozicija s druge strane. Tako je u okviru obinih akcija mogue praviti razliku izmeu npr. obinih akcija klase A i obinih akcija klase B. Treba napomenuti da ne postoje jedinstvena pravila u pogledu definisanja karakteristika svake klase. Preduzea ih najee sama ili uz pomo konsultanata osmiljavaju, a zatim i emituju. Meutim, praksa u razvijenim zemljama je pokazala da su akcije klase A bile ili sa ogranienim ili pak, bez prava glasa, dok su akcije klase B svojim vlasnicima obezbeivale uveana prava glasa. Praksa u naoj zemlji je da obine akcije uvek nose pravo glasa. U okviru prioritetnih akcija, treba praviti razliku izmeu:

kumulativnih prioritetnih akcija - koje svojim vlasnicima daju prioritet u naplati svih neisplaenih dividendi, pre isplate dividendi obinim akcionarima konvertibilne (zamenljive) prioritetne akcije - koje omoguuju svojim vlasnicima da ih zamene za obine akcije prema unapred utvrenom raciu, onda kada im to najvie odgovara participativne prioritetne akcije - koje svojim vlasnicima daju pravo da, nakon naplate fiksne prioritetne dividende, uestvuju u raspodeli dividende koja pripada obinim akcionarima.

2. prema nainu oznaavanja vlasnitva nad njima, dele se na:

akcije na ime - kod kojih se na platu upisuje ime kupca. Vlasnici ovakvih akcija evidentiraju se u knjizi akcionara u kojoj se samim tim belei i prenos vlasnitva nad njima, a koji se obavlja indosiranjem - pismenim izjavljivanjem vlasnika iste da svoje pravo prenosi na drugo lice akcije na donosioca - kod kojih se na platu navodi da glase na donosioca. Vlasnici ovakvih akcija se ne upisuju u knjigu akcionara, a samim tim ni njihov prenos koji se obavlja njihovom prostom predajom.

3. prema tome da li na platu sadre nominalnu vrednost, dele se na:

akcije sa nominalnom vrednou - koje glase na odreeni nominalni iznos (npr. 1.000,00 dinara) akcije bez nominalne vrednosti (kvotne akcije) - koje glase na odreeni udeo u kapitalu akcionarskog drutva (npr. drutvo emituje 50.000 akcija, te jedna akcija vredi 1 / 50.000 deo kapitala akcionarskog drutava).

4. prema tome ko su subjekti koji uestvuju u trgovanju njima, dele se na:

otvorene akcije - one kojima se trguje na finansijskom tritu tj. tritu kapitala. Dakle, kupci i prodavci mogu biti svi uesnici na tritu kapitala zatvorene akcije - one koje se mogu kupovati i prodavati samo meu ve postojeim akcionarima

5. prema redosledu izdavanja, razlikuju se:

osnivake akcije - koje se emituju prilikom osnivanja preduzea. Ove akcije su redovne, glase na ime i daju svojim vlasnicima pravo glasa akcije sledeih emisija - sve emisije akcija nakon to je preduzee osnovano.

6. prema pravu glasa koje donose svojim vlasnicima, dele se na:

akcije bez prava glasa akcije sa ogranienim pravom glasa akcije sa kumulativnim pravom glasa akcije sa uveanim pravom glasa.

2.4 OBLICI DIVIDENDE I PROCEDURE ISPLATE Dividenda je periodini dohodak akcionara, koji on dobija iz profita preduzea na osnovu posedovanja akcija i moe se smatrati za prihod od izvrenog ulaganja. Meutim, prisvajanje dividende nije primarni motiv zbog kojeg se ulae kapital u akcionarsko drutvo. Kod donoenja odluke za ulaganje kapitala u kupovinu akcija, mogo vei znaaj ima pekulativna dimenzija, tj. Mogunost zarade na osnovu razlike u nabavnoj i prodajnoj ceni akcija. Ta razlika predstavlja kapitalnu dobit. Na osnovu predhodnog moemo zakljuiti da, kapital, uloen u preduzee, donosi akcionaru prinos ije su komponente kapitala dobit i dividenda. Visina kapitalne dobiti ili pak kapitalni gubitak, su neizvesne kategorije koje su rezultat delovanja trinih kretanja. Za razliku od kapitalne dobiti, visina i isplata dividende zavisi od odluka upravljake strukture preduzea. Odluka o isplati dividende predstavlja izbor izmeu alociranja profita unutar preduzea (zadrana dobit), ili isplate akcionarima. Moglo bi se rei da je ova odluka i izbor izmeu kratkoronih i dugoronih interesa preduzea. Ako se profit rasporedi u obliku zadrane dobiti, izvesno je da e to poveati razvojne mogunosti preduzea. Ako se s druge strane, isplati dividenda, poveae se dohodak akcionara, ali e se smanjiti akumulacija preduzea. Dividendna politika obuhvata i pitanje izbora modela isplate dividende. Naime, dividenda se moe odrediti na nekoliko naina: kao procentni iznos na nominalnu vrednost akcije; kao stabilan iznos dividende po akciji, kao konstantan odnos dividende po aakciji i oporezovanog profita. Sam oblik dividende zavisi od vrste akcija koju poseduje vlasnik, te se one stoga mogu posmatrati kao preferencijalna (prioritetna) i kao obina ( redovna) dividenda. Preferencijalna dividenda se isplauje pre nego to se proglasi isplata redovne dividende iz profita preduzea. Redovna dividenda predstavlja prinos na obine akcije, te kao takva, isplauje se u formi gotovine, obino jedanput godinje ( u razvijenim zemljama kvartalno), ukoliko preduzee ostvari profit i skuptina deklarie dividendu. Nakon deklarisanja dividendi preduzee je duno da zatvori svoju akcionarsku knjigu za upise promene vlasnitva nad akcijama i tako omogui izvesnost isplate dividende vlasnicima akcija do datuma zatvaranja akcionarskih knjiga ( Holder-of-record Date). Meutim dan zatvaranja akcionarske knjige nije poslednji dan do koga dividenda treba da se isplati postojeim akcionarima. Naime, konvencijom uesnika na tritu kapitala, ustanovljeno je da e dividenda biti isplaena onom vlasniku koji kupuje akcije 3-4 dana pre datuma zatvaranja akcionarske knjige ( ex dividend date ) kako bi se omoguilo saldiranje kupljenih akcija prema pravilima berze i ujedno spreila pekulacija.

2.5. PLASMAN EMISIJE Prema nainu plasmana , emisija akcija moe se posmatrati kroz tri osnovna oblika: javni plasman privatni plasman privilegovani plasman. 2.5.1. JAVNI PLASMAN Ovaj oblik emisije pretpostavlja prodaju akcija irokom krugu investitora, u skladu sa posebnim ugovorom koji registruje i kontrolie regulatorni (dravni) organ. Imajui u vidu da je ovo vrlo sloen posao koji zahteva primenu specijalizovanih znanja, neophodna je saradnja izdavaoca s jedne strane i berzanskih posrednika i investicionih banaka s druge strane koji e nositi ulogu garanta uspenosti plasmana, ali e pruati i konsalting usluge i usluge marketinga. Sa pravnog stanovita, berzanski posrednik ili banka e plasman emisije hartija od vrednosti komitenta vriti u svojstvu principa ili agenta, uz odgovarajue preuzimanje odgovornosti za uspeh emisije. Kao principal ( u svoje ime za raun izdavaoca) delovae kao garant uspenosti, tako to e banka otkupiti emisiju od izdavaoca i preuzeti odgovornost za uspeh emisije. Banka e sredstva, dobijena prodajom hartija od vrednosti, preneti emitentu. U sluaju da ne uspe prodati ukupan obim emisije, banka neprodati deo zadrava za sebe radi dalje prodaje, a emitentu isplauje punu ugovorenu cenu. Delovanjem kao principal, banka, zbog poveanog rizika, naplauje veu proviziju nego kada deluje kao agent. Ukoliko je banka angaovana kao agent ( u ime i za raun izdavaoca ), ona preuzima obavezu da proda samo onaj deo emisije koji to realno moe uiniti. Za deo neprodate emisije, banka-agent ne preuzima nikakvu finansijsku odgovornost. Emitent hartija od vrednosti, banku koja e vriti plasman, bira na osnovu predhodnog iskustva ili pak na osnovu javnog poziva bankama i najbolje ponude sa njihove strane. Da bi se ocenila zainteresovanost investitora i odredio oblik angaovanja banke (principal ili agent), nakon registracije kod nadlenog dravnog organa, potencijalnim investitorima se alje preliminarni prospekt. Preliminarni prospekt je neformalna ponuda za kupovinu hartija od vrednosti. Sadri osnovne informacije o emisiji, kako bi investitori na taj nain stekli grubu sliku o emisiji i ceni finansijskog instrumenta. Nakon uvida u potencijalni obim trita, naravno ukoliko nae svoj interes u tome, banka e zakljuiti ugovor o plasmanu sa izdavaoce. Bitno je napomenuti da se plasman emisije moe vriti preko vie banaka na poziv banke koja je sklopila ugovor sa emitentom. Ugovorom izmeu banaka formira se sindikat banaka koje preuzimaju obavezu zajednikog plasmana. Banka koja predvodi sindikat naziva se banka gestor i ona ima posebne odgovornosti za plasman emisije. Ona: - formira i predstavlja sindikat - imenuje grupu za prodaju hartija - ustanovljava deo emisije koji e lanovi sindikata neposredno prodati - rukovodi prodajom - odgovara za stabilizaciju trita emitovane hartije Obim odgovornosti ostalih lanova sindikata, koja je znatno manja, moe se javiti u dva osnovna tipa: 8

1) nepodeljen raun svaki lan sindikata je odgovoran za prodaju tano odreenog dela emisije. Ukoliko neki lan sindikata ne uspe da proda deo emisije koji mu je dodeljen, ostali lanovi preuyimaju obavezu da prodaju preostali deo emisije srazmerno njihovom procentualnom ueu u ukupnoj emisiji. 2) podeljen raun svaki lan sindikata je odgovoran za prodaju onog dela emisija koji mu je dodeljen. Kao nagradu za obavljeni posao, lanovi sindikata dobijaju srazmeran deo diskonta u ceni hartije koji ostvari banka gestor kojoj pripada i provizija za upravljanje sindikatom od 10-20% diskonta. Banka gestor angauje agente sindikata, odnosno banke koje su odgovorne za prodaju dela akcija koji im je dodeljen. S obzirom da ne preuzimaju nikakvu finansijsku odgovornost, ova grupa za prodaju nema pravo na diskont, ve im se odobrava mara u zavisnosti od okolnosti plasmana hartija od vrednosti. Banka gestor zadrava deo emisije (oko 25%) radi neposredne prodaje komitentima od strane lanova sindikata. lanovi sindikata, dakle, imaju pravo i da uestvuju u mari po osnovu prodatih hartija. Sve ove mogunosti zarade poveavaju zainteresovanost banaka za to bolji uspeh emisije. lanovi sindikata kao i agenti za prodaju, imaju obavezu da neposredno posle efektivnog datuma plasmana utiu na odravanje cene hartija od vrednosti. Na kraju ovog perioda, banka gestor i emitent e saldirati svoje obaveze iz ugovora.

2.5.2 PRIVATNI PLASMAN Privatni plasman (private placement) predtavlja prodaju emitovanih hartija od vrednosti ogranienom broju institucionalnih investitora. Kod ovog tipa plasmana, banka deluje samo kao agent emitenta to znai da ne preuzima nikakvu finansijsku odgovornost, te je s toga sleduje samo ugovorena provizija. Ovaj tip prodaje hartija od vrednosti ne prati prospekt kao kod javnog plasmana jer se predpostavlja da su institucionalni investitori dovoljno sofisticirani da mogu da ocene rizik ulaganja i imaju dovoljno kapitala da snose rizik plasmana. Umesto prospekta investitorima se dostavlja memorandum o emisiji koji sadri osnovne informacije o emisiji. Ovaj memorandum ne podlee odobrenju nadlenih organa. Predpostavlja se da investitor nema nameru da u skorije vreme prodaje kupljene hartije od vrednosti ve da e ih due vreme drati u svom portfelju. Da bi banka osigurala tu nameru ulagaa, on banci daje potvrdu (investment letter) u kojoj potvruje navedenu obavezu. 2.5.3 PRIVILEGOVANI PLASMAN Privilegovani plasman ili plasman po osnovu prava pree kupovine, kako se jo naziva, namenjen je postojeim akcionarima koji, kod poveanja akcijskog kapitala, kupovinom novih akcija odravaju srazmerno uee u vlasnitvu preduzea. Pravo postojeih akcionara na kupovinu akcija nove emisije, srazmerno broju akcija koje poseduju pravo pree kupovine (preemptive right), ugraeno je u osnovne akte preduzea i spreava neregularno razvodnjavanje kapitala (dillution).Na ovaj nain se spreava da upravljaka struktura preduzea tendenciozno smanji vlasnike udele postojeih akcionara. 9

2.6. FAKTORI CENA AKCIJA Na tritu akcija postoji veliki broj uesnika koji pokuavaju da predvide trendove cena i stepena promena, u blioj ili daljoj budunosti. Njihova procena tendencije kretanja cena akcija uglavnom se bazira na proceni fundamentalnih uslova koji utiu na cene. Ukoliko veina transaktora smatra da su osnovni ekonomski pokazatelji nepovoljni, akcije e kupocati i cene e da rastu; u obrnutom sluaju akcije e se ubrzano prodavati, a njihova cena e padati. Sigurno da bi analitiari potvrdili zakonitost da, na dui rok, postoji vrsta korelacija izmeu stanja u privredi i kretanja cena akcija. Uopteno govorei, tano je da cene akcija rastu kada je stanje privredne konjukture povoljno, i da padaju kada je ekonomija slaba. Meutim, postoji bitna razlika izmeu trendova u kretanju opteg indeksa cena akcija (grupe akcija) i cena pojedinanih akcija. Zato je prilikom pokuaja da se predvidi kretanje cena akcija, neophodno imati u vidu stanje i tendencije globalnih pokazatelja, s jedne strane, i stanje i tendencije sasvim odreene kompanije koja je predmet interesovanja, s druge strane, kako bi se lake donela odluka o nameravanom trgovanju na berzi. 2.6.1. ZARADE Po klasinoj teoriji o cenama akcija, zarade ili profiti korporacija se smatraju najvanijim faktorom koji utie na cene akcija. Investitori kupuju ili prodaju akcije u zavisnosti od oekivanih zarada. Poveanje zarada u odreenom vremenskom periodu, prouzrokuje poveanje cena akcija. Prihod od akcija je odreen odnosom izmeu dividendi i trine cene. Akcija moe doneti prihod akcionaru samo zato to kompanija plaa deo zarade u obliku dividende, tako su poveane cene akcije i prihod, odreeni veliinom zarade korporacije. Prema ovom stanovitu, nije od bitnog znaaja da li bi trebalo zadrati zaradu u kompaniji ili je pak isplatiti kao dividendu. Na koju god soluciju se kompanija odlui, akcionar dobija. U prvom sluaju, ponovo investirani kapital u kompaniju dovodi do proirenja kompanije to obezbeuje poveanje oekivane zarade, i zato u budunosti rastu i zarade i cene akcija. Iako veliko reinvestiranje profita moe znaiti da e biti isplaena mala dividenda, akcionar je zadovoljan jer poseduje naprednu akciju i ovakva politika se smatra dobrim pokazateljem razvoja.Naime, sve sve dok je profitna stopa povoljna, investirani kapital je korisno upotrebljen. 2.6.2. ODNOS CENA ZARADA Odnos cena zarada se ve dugo koristi za merenje vrednosti akcija. Npr., ako se neka akcija prodaje po ceni od 72$, a zarada po toj akciji iznosi 6$, kae se da se ona prodaje prema odnosu cena zarada kao 12:1. U prolosti se odnos 10:1 smatrao standardnim, i prodaja akcija prema tom ili niem odnosu, smatrala se dobrom investicijom. Za period od 55 godina, od 1935. do 1990. godine, odnos cena-zarada na amerikom finansijskom tritu po Dow Jones Industrial Average je iznosio proseno 15:1. Meutim, danas se odnos cena-zarada menja uz veliku uestalost i obim promena. Izmeu 1935. i 1990. godine, odnos cena-zarada se kretao u rasponu od 6 do 130. Odnos od 130 u 1982. godini je predstavljao greku koja je bila prouzrokovana izuzetno 10

nepovoljnim zaradama, ukljuujui deficite nekoliko akcija u undustriji, koje su znatno iskrivile dobijene podatke. Sve vei broj analitiara je, na osnovu ove promenljivosti odnosa cena-zarada, zakljuio kako ovaj koeficijent ima slabu racionalnu osnovu i malu praktinu primenljivost.

2.6.3. DIVIDENDE Mnogi investitori smatraju dividende faktorom koji je isto toliko vaan kao i zarade korporacija, dok ima i onih koji ovom faktoru daju prednost. Naime, razlog za davanje prednosti dividendama u odnosu na zarade je u tome to trenutna vrednost dividendi ima veu vrednost za akcionara nego budue zarade isplaene u dividenama, ak iako postoji potpuna sigurnost da e biti isplaene. Drugi razlog za davanje prednosti dividendama je to to su one konkurentne i opipljive, to odgovara narodnoj poslovici : Bolje vrabac u ruci nego golub na grani. S druge strane dividende imaju najmanji znaaj kod vrednih akcija kod kojih je poveanje cena veliko, te stoga one esto donose vei konaan dohodak nego tekue dividende. Smatra se da razvijena kompanija moe upotrebiti novac produktivnije nego akcionar. Meutim, analize potvruju da su dividende, tokom vremena, pokazivale nestabilan i neprecizan odnos prema akcionarskim profitima.

2.6.4. PRIHODI OD AKCIJA Uticaj dividende na izbor portpolija moe se prouiti i preko prihoda od akcija. Prihodi se dobijaju kada se podeli godinja dividenda sa trenutnom cenom akcija na tritu. Treba svakako naglasiti da investitor ne sme da mea dividende ni prihod, sa prihodom od akcija, kod donoenja odluka pri kupovini akcija. Berzanski prihodi, kao odnos cena-zarada, omoguavaju jedan od najjednostavnijih testova za merenje vrhunca spekulativnih transakcija na tritu. Prihodi od akcija pokazuju veliku varijaciju kod industrijskih akcija. Mnogi faktori, kao to su razvoj, status kompanije, dividendna politika, izvori novog kapitala, starost kompanije, popularnost kod investitora i rizik, objanjavaju ove varijacije. Pored ovih faktora, nesigurnost kompanije da prui dividende po trnutnoj stopi plaanja, esto je uzrok velikih prihoda, ak i u sluaju visoko rangiranih kompanija. Moe se zakljuiti da su akcijski prihodi, izuzetno znaajni u berzanskoj valorizaciji uspenosti kompanija.

11

2.6.5.DEOBE AKCIJA I DIVIDENDE Deoba akcija (stock split) predstavlja operaciju kojom se sniava nominalna vrednost akcija i na taj nain poveava broj emitovanih akcija. Deobe akcija i akcijske dividende esto deluju kao stimulansi za odreivanje trine cene akcija. Osnovna svrha deobe akcija je smanjenje trine cene akcija kako bi one bile dostupne veem broju kupaca. Prksa, meutim pokazuje, da je ova operacija, kao i isplate dividende u akcijama, praena i porastom dividendepo akciji. To znai da se, u masi, poveava dividenda za vlasnike akcija. Npr., preduzee moe usitniti svoje deonice i to 2 akcije za 1 i ustanoviti dividendu od 1.20$ po deonici, a to je pre iznosilo 2.00$ po deonici. Deoniar koji je pre usitnjavanja deonica bio vlasnik 100 deonica, primio bi 200$ u novanoj dividendi godinje, a posle usitnjavanja deoniar bi bio vlasnik 200 deonica i primio bi 240$ u dividendi godinje. Zbog signalnog efekta, koji ima podela akcija odnosno, zbog nagovetaja vee dividende, vrednost akcije ne smanjuje se srazmerno smanjenju nominalne vrednosti, nego u manjem stepenu. Doba akcija moe da rezultira viim cenama akcija, jer se veruje da je praena dobrom zaradom ili vestima o dividendi. Ako je to tano, uveanje cene su opravdane oekivanim uveanjem zarada, a ne deobom akcija. 2.6.6. KAMATNE STOPE Uticaj kamatnih stopa na cene akcija je jedan od problema koji su najvie zaokupljali panju teoretiara i empirijskih istraivaa. U sreditu interesovanja uvek su bila sledea pitanja: da li promene u kamatnim stopama donose promene u cenama akcija? Da li kamatne stope predhode promenama cena akcija? Da li trite dobro vri funkciju sniavanja kamatnih stopa i da li uspeno predvia promene kamatnih stopa? Naime, pojednostavljeno tumaenje uticaja kamatnih stopa na promet akcija svodi se na sledei transmisioni proces: visoke kamatne stope stimuliu transaktore da slobodna sredstva usmere u banke zbog sigurnog i solidnog prinosa; ulaganjem sredstava na tednju, privlai se kapital sa berze i smanjuje se tranja za akcijama; pad tranje doprinosi obaranju cena berzanskog materijala, i obrnuto u sluaju sniavanja kamatnih stopa. Tako se uspostavlja obrnuto srazmeran uticaj na relaciji kamatne stope cena akcija. Rezultati interakcijskih odnosa izmeu bodetskih prihoda i berzanskog poslovanja omoguili su formulisanje stava da jeftin novac stvara fondove koji slue za spekulativne transakcije na berzi, po povoljnim kamatnim stopama. Transaktori mogu da pozajme velike koliine novca po niskim kamatnim stopama, i tako da ostvare velike zarade, zbog razlike izmeu prihoda od akcija koje poseduju i cene dnevnog novca, a cene akcija e se poveati. U obrnutom sluaju, kada kamatne stope postanu visoke, a dnevni novac oskudan, smanjie se krediti zbog nepovoljnih kamatnih uslova i sniavanja profita, a cene akcija e padati.

12

2.6.7. AKCIJSKI FOND Akcijski fond ima svojstvo pravnog lica sa seditem u Beogradu i za svoje obaveze odgovara svojom imovinom. Organi Akcijskog fonda su: upravni odbor, nadzorni odbor i direktor, koje imenuje i razreava Vlada Republike Srbije. Novim konceptom (Zakonom o Akcijskom fondu Republike Srbije) u roku od 6 godina, Akcijski fond je duan, da po nalogu Agencije za privatizaciju, proda akcije ili udele koji su mu preneti po sili zakona. Akcije, odnosno udeli se prodaju na berzi javnom aukcijom ili preko berzanskih posrednika, osim akcija koje nadleno ministarstvo odlui da ih evidentira u Privatizacionom registru. Izuzetno, ako agencija donese odluku, akcije tj. Udeli se mogu prodavati i putem javne ponude i javnog tendera. Novim konceptom privatizacije subjekti privatizacije su obavezni da se privatizuju u roku od 4 godine od dana stupanja na snagu zakona kojim se ureuje privatizacija i njihovi vlasnici postaju domaa i strana pravna i fizika lica, a neprodati deo kapitala se prenosi na Akcijski fond ime se u celini eliminie drutveni kapital iz subjekta privatizacije. Akcijski fond, dinamikom koju odredi Vlada Republike Srbije prodaje akcije iz svog portfolija, pri emu vodi rauna o maksimiziranju prihoda od privatizacije i izboru adekvatnih kupaca koji e poboljati upravljanje u subjektima privatizacije, restruktuirati poslovanje i obezbediti nove investicije. Akcijski fond je ovim zakonom ureen kao specijalna dravna institucija koja sprovodi obaveznu i vremenski oroenu privatizaciju u saradnji sa Agencijom za privatizaciju koja struno servisira Fond u privatizaciji njegovog portfolija. Nadzor nad zakonitou rada Akcijskog fonda obavlja nadleno ministarstvo koje tromeseno obavetava Vladu Republike Srbije o rezultatima svog nadzora. 2.6.3. TRGOVANJE AKCIJAMA NA BEOGRADSKOJ BERZI U toku 2006. godine, zakljuno sa 30. septembrom na Beogradskoj berzi trgovano je akcijama 661 izdavaoca, od ukupnog broja od preko 1.000 kotiranih akcionarskih drutava na slobodnom berzanskom tritu. Metodom kontinuiranog trgovanja trguje se sa 44 najlikvidnije akcije, kao i akcijama Beogradske berze, u posebnom segmentu, imajui u vidu specifinosti ove hartije i njenog izdavaoca. Ukupno ostvaren promet akcijama u prvoj polovini 2006. godine iznosi priblino 52,5 milijardi dinara i za 34,2% vei je od prometa ostvarenog u toku cele 2005. godine. Kada je re o metodama trgovanja, najvei obim prometa ostvaren je u trgovanju metodom kontinuiranog trgovanja 26,2 milijardi dinara, odnosno priblino 50% ostvarenog prometa akcijama u posmatranom periodu. Poreenja radi, u toku 2005., obim prometa ostvaren ovim metodom bio je manji od prometa u trgovanju po metodu preovlaujue cene, koji se ovog puta nalazi na drugom mestu sa vrednou od 7,9 milijardi dinara, odnosno 30,1% prometa akcijama. Blok trgovanja nalaze se na treem mestu, sa prometom od 10,5 milijardi dinara, dok je u trgovanjima po metodu minimalne cene od poetka godine realizovan zanemarljivo mali promet od priblino 0,23% ukupnog prometa. 13

Tokom 2006. godine u prvom planu na tritu kapitala nalazi se sektor finasijskog posredovanja, u koji spadaju banke, brokersko-dilerska drutva i osiguravajue kompanije. Krajem septembra na slobodnom berzanskom tritu nalazi se preko 49 razlitih emisija akcija kompanija iz ovog sektora, od ega je njih 13 ukljueno u metod kontinuiranog trgovanja. Ukupno ostvareni promet akcijama kompanija iz sektora finansijkog posredovanja na Berzi u prvih devet meseci 2006. godine iznosi preko 20,5 milijardi dinara, to predstavlja preko 39% ukupno ostvarenog prometa akcijama. Tokom avgusta, ovaj sektor izbija na prvo mesto po veliini trine kapitalizacije, preuzimajui tako vostvo od sektora Proizvodnja prehrambenih proizvoda, pia i duvana, koji je po veliini apsolutno dominirao u prethodnom periodu. Preduzee AIK banka a.d. Ni NIP Kompanija Novosti a.d. Beograd Agrobanka a.d. Beograd Hemofarm koncern a.d. Vrac Univerzal banka a.d. Beograd Simbol AIKB NVST AGBN HMFR UNBN Poslednja cena (DIN) 4.600 289.400 29.416 12.340 23.534 Vrednost trgovanja (DIN) 11.235.175.472 1.988.052.339 1.889.799.103 1.775.899.586 1.712.035.355 % promena cene 01.I 30. IX +65,53 +299,88 +145,13 +54,25 +242,06

Tabela 1. Akcije sa najveim obimom prometa, bez blok i trgovanja po metodu MC, januar septembar 2006. godine Najvei obim prometa, od svih akcija kojima se trguje na Berzi, zabeleen je za obine akcije AIK banke iz Nia i iznosi 11,3 milijardi dinara, dok ukupan promet akcijama AIK banke, ukljuujui tu i prioritetne akcije bez prava glasa i prioritetne konvertibilne akcije ovog izdavaoca iznosi preko 12,8 milijardi dinara. Kretanje cena akcija koje se nalaze u sektoru finansijskog posredovanja takoe ima pozitivan trend. Od ukupnog broja akcija iz ovog sektora, kojima se trguje na Berzi, njih 33 belei porast cene, dok je pad cene zabeleen za 11 akcija. Za pet akcija nije zabeleena promena cene u odnosu na poetak januara. Pozitivna promena cene za akcije iz sektora finansijskog posredovanja kree se u rasponu od +0,31% do +428,5% to je zabeleeno u trgovanju akcijama Bance Intese, nakon odluke o promeni zone fluktuacije, dok je raspon negativne promene od -1,77% do -55,4%. Meu prvih 10 akcija sa rekordnim porastom cene na Beogradskoj berzi u periodu od poetka januara do kraja septembra nalazi se pet iz sektora finansijskog posredovanja. Posmatrajui celinu, od ukupnog broja preduzea koja se nalaze na slobodnom berzanskom tritu, njih 202 belei porast cene, dok je pad cena evidentiran za 323 akcija. Od preduzea koja se nalaze u metodu kontinuiranog trgovanja, 26 akcija belei porast cena, a 19 akcija pad cena u istom periodu. Najvei porast cene, od preko 9.000% zabeleen je za akcije preduzea Dragia Braovan Trudbenik a.d. Beograd, a na osnovu odluke o promeni raspona zone cenovne fluktuacije, dok se na drugom mestu nalaze akcije preduzea Dunavka iz Velikog Gradita, koje pored promene raspona zone fluktuacije belee i nekoliko uzastopnih pozitivnih promena cene. Iako formalno, na petom mestu po porastu cene, prioritetne akcije bez prava glasa, Potanske tedionice iz Beograda belee porast cene od +400% u dnevnim promenama cene koje se kreu u rasponu od +4,17 do +20%, pri emu je na prvom trgovanju za akcije ove banke 14

zabeleen porast cene od +38,16%. Slina je situacija i sa akcijama Srpske banke iz Beograda, koje se nalaze na estom mestu po porastu cene. Od akcija koje se nalaze u metodu kontinuiranog trgovanja, najvei porast cene od +286,9% belee akcije preduzea za puteve PZP Beograd iz Beograda, koje je u ovaj metod trgovanja ukljueno sredinom septembra, dok se na drugom mestu meu akcijama u kontinuiranom trgovanju nalaze obine akcije Komercijalne banke iz Beograda, a na treem su akcije Univerzal banke a.d. Beograd. Najvei pad cene u posmatranom periodu zabeleen je za akcije Lilly drogeria iz Beograda i iznosi -98,5%, na osnovu odluke o promeni zone cenovne fluktuacije, dok su dnevne promene cena akcija u rasponu od -19 do -20% najvie pogodile cenu akcija preduzea Izbor iz Minieva, koje se nalazi u sektoru E i koje je su ukljuene u trgovanje sredinom juna. Od preduzea koja se nalaze u kontinuiranom metodu trgovanja, najvei pad cene od -29,8% zabeleen je za akcije preduzea FAD iz Gornjeg Milanovca. 2.6.9. INDEKSI BEOGRADSKE BERZE Pokazatelji trenda i ukupnih kretanja na Beogradskoj berzi, svakako su indeksi: BELEXfm, koji daje prikaz kretanja cena svih obinih akcija ukljuenih na slobodno trite i BELEX15, koji prikazuje kretanje cena do 15 najtrgovanijih akcija u metodu kontinuiranog trgovanja i koji u posmatranom periodu belee pozitivan trend. Porast vrednosti indeksa BELEXfm u prvih devet meseci 2006. godine iznosi 198,2 indeksnih poena, odnosno 12,5%, dok u istom periodu BELEX15 belei rast od 257,8 indeksnih poena, odnosno 24%. Moe se rei da oba indeksa imaju slina kretanja tokom godine, pri emu indeks BELEX15 drastinije reaguje na iskazane kratkorone trendove, to je i logino obzirom na metodologiju izraunavanja.
1.850,00 1.800,00 1.750,00 1.700,00 1.650,00 1.600,00 1.550,00 1.450,00 1.400,00 1.350,00 1.300,00 1.250,00 1.200,00 1.150,00 1.100,00 1.050,00 1.000,00 Jan-06 Feb-06 Mar-06 Apr-06 May-06 Jun-06 Jul-06 Aug-06 Sep-06 BELEX15 BELEXfm

Slika 5. Kretanje vrednosti indeksa Beogradske berze, januar septembar 2006. Prvih pet meseci 2006. godine oba indeksa Berze iskazuju pozitivan trend, koji rezultuje u tome da maksimalne vrednosti belee praktino najmanje jedanput meseno. Meutim, druga polovina maja i jun 2006. godine donose prvi ozbiljniji negativan trend na srpskom finansijskom tritu, tako da indeksi belee znaajniji pad vrednosti. Indeks BELEX15 se krajem juna ak nalazio na nivou niem od svojih januarskih vrednosti. Pored redovnih sezonskih oscilacija, vezanih za drugo tromeseje godine, razloge za 15

iskazani negativan trend pokazatelja treba potraiti i u recesionim kretanjima izraenim na gotovo svim istonoevropskim tritima sredinom godine. Takoe, ne treba zaboraviti ni da je maj mesec obeleen znaajnim politikim dogaajem (referendumom u Crnoj Gori), tako da je mogue da je i ta injenica doprinela navedenim kretanjima. Jul, sa druge strane, donosi snaan oporavak vrednosti indeksa i esto uzastopno dnevno dostizanje istorijski maksimalnih vrednosti, koje se nastavlja i tokom avgusta i septembra. Tokom septembra indeks BELEX15 belei porast vrednosti od 9,8% i ulazi u nivo vrednosti iznad 1.400 indeksnih poena. Istorijski maksimalna vrednost indeksa BELEXfm dostignuta je 25. septembra na nivou od 1.792,55 poena, a za indeks BELEX15 tri dana ranije, 22. septembra, na nivou od 1.438,19 poena. IZVETAJ SA BEOGRADSKE BERZE ( 03.05.2007. )
Akcije sa najveim dnevnim promenama (03.05.2007)

Izdavalac [prospekt] Simbol Promena % Cena Obim Vraki vinogradi a.d. Vrac VRVI 20,07 5.020 50 Jabuka TP a.d. Beograd JBKA 20,00 3.120 82 Agrovojvodina export - import a.d. Novi Sad AGEX 20,00 450 1.710 Jugolek a.d. Beograd JLEK 20,00 9.000 28 Sojaprotein Prigrevica a.d. Prigrevica SJPR 20,00 1.020 100 Najvei rast cene

Promet 251.000 255.840 769.500 252.000 102.000

Akcije sa najveim dnevnim promenama (03.05.2007)

Izdavalac [prospekt] Vapek lanica Lutra Group a.d. Valjevo idtrans a.d. id Preduzee za puteve Valjevo a.d. Valjevo Granexport a.d. Beograd FPM Beograf a.d. Beograd

Simbol Promena % VAPK -19,76 SITR -18,87 PPVA -17,76 GRNX -17,23 BGRF -12,50

Cena Obim Promet 341 1 341 430 2 860 1.000 5 5.000 9.105 1.500 13.657.500 7.000 3 21.000

Najvei pad cene

Akcije sa najveim dnevnim promenama (03.05.2007)

Izdavalac [prospekt] Metals banka a.d. Novi Sad Soja protein a.d. Beej Agrobanka a.d. Beograd Banini a.d. Kikinda AIK banka a.d. Ni Sremput a.d. Ruma

Simbol MTBN SJPT AGBN BNNI AIKB SPRU

Promena % 3,20 0,83 -0,63 6,81 -0,43 5,02

Cena 64.884 27.774 41.225 70.500 14.719 7.180

Obim 1.288 2.727 1.515 820 3.892 7.269

Promet 83.282.366 76.318.110 62.629.837 57.754.990 57.371.017 52.191.420

Dnevne promene (03.05.2007)

16

Simbol AGBC AGBN AIKB ALFA BMBI BNNI

Cena

Metod kontinuiranog trgovanja Promena Cena Max Min Obim % na otvaranju 13.996 1,23 13.506 14.000 13.506 279 41.225 14.719 35.999 23.000 70.500 -0,63 -0,43 -0,00 0,02 6,81 41.900 14.990 35.000 22.999 65.000 41.999 14.990 35.999 23.000 70.500 41.000 14.450 35.000 22.500 65.000 1.515 3.892 53 178 820

Promet 3.871.474 62.629.837 57.371.017 1.896.958 4.084.422 57.754.990

Simbol AGBP AGEX AGMT AGRC AGSK AIKBPB

Cena 1.000 450 675 5.875 755 9.600

Metod preovlaujue cene Promena Promena Ponuda Tranja % (din) 0,00 0 2.579 600 20,00 75 1.710 1.740 19,68 17,50 0,00 6,80 111 875 0 611 300 2.922 295 12.334 457 3.810 550 73

Obim 567 1.710 300 2.604 295 73

Promet 567.000 769.500 202.500 15.298.500 222.725 700.800

17

Sadraj
1. Uvod.................................................................................................................................2 2. Akcije...............................................................................................................................3 2.1. Pojam i pravna obeleja akcija....................................................................................3 2.2 Elementi akcije..............................................................................................................4 2.3 Vrste akcija....................................................................................................................5 2.4 Oblici dividende i procedure isplate.............................................................................7 2.5. Plasman emisije...........................................................................................................8 2.5.1. Javni plasman......................................................................................................8 2.5.2 Privatni plasman....................................................................................................9 2.5.3 Privilegovani plasman...........................................................................................9 2.6. Faktori cena akcija....................................................................................................10 2.6.1. Zarade.................................................................................................................10 2.6.2. Odnos cena zarada..........................................................................................10 2.6.3. Dividende...........................................................................................................11 2.6.4. Prihodi od akcija...............................................................................................11 2.6.5.Deobe akcija i dividende....................................................................................11 2.6.6. Kamatne stope..................................................................................................12 . 2.6.7. Akcijski fond.....................................................................................................13 2.6.8. Trgovanje akcijama na Beogradskoj berzi...................................................13

2.6.9. Indeksi Beogradske berze...................................................................................15

18

Literatura
1. Prof dr Vasiljevi,B., Osnovi finansijskog trita, DH, Beograd, 1997 2. Prof dr Dugali V., Cene akcija, Stubovi kulture, Beograd, 2001 3. Prof dr Krasulja, Ivanievi, Poslovne finansije, Ekonomski fakultet, Beograd 4. Finansije, grupa autora, Novi Sad 1996 5. Ostali izvori: www.belex.co.yu www.senzal.co.yu www.mfin.sr.gov.yu www.chrov.co.yu www.emagazin.co.yu

19

20