VISOKA ŠKOLA ZA PRIMIJENJENE I PRAVNE NAUKE “PROMETEJ” Banja Luka

Seminarski rad iz predmeta „Finansijski menadžment“

Tema: AKCIJE

Mentor: Prof.dr Milovan Bojić

Student: Dragana Moravac, 52/10

Banja Luka, april 2011.godine

1

1. UVOD Finansijsko tržište predstavlja organizovani prostor na kome se traži i nudi finansijskonovčana imovina iskazana u novcu, devizama i kapitalu i to u gotovinsko ili bezgotovinskom obliku i na kome se u zavisnosti od ponude i tražnje organizovano formira cena tih sredstava. Osnovna uloga finansijskog tržišta sastoji se u pružanju i stvaranju mogućnosti optimalne alokacije novčanih sredstava sa onih fizičkih i pravnih lica koja raspolažu slobodnim iznosima koje žele investirati, na ona fizička i pravna lica čiji je dohodak nedovoljan za finansiranje tekućih i razvojnih planova i programa iz oblasti proizvodnje, potrošnje, prometa i usluga. Pri tom se prenos novčanih sredstava sa suficitnog sektora na deficitan sektor mora izvršiti na organizovan tržišni način i prema legalizovanim tržišnim uslovima. Naime, finansijsko tržište, kao jedan od osnovnih segmenata tržišne privrede, postaje tako izuzetno važan faktor od koga zavisi stepen razvoja ukupne nacionalne ekonomije. Međutim, dubina finansijskog tržišta u Srbiji, zbog godina sankcija koje su uništile najveći deo domaće štednje i akumulacije preduzeća, nije zadovoljavajuća za veliki obim trgovanja, posebno za priliv inostranog kapitala. Takvo tržište ne nudi veliki izbor finansijskih instrumenata tako da nije interesantno za inostrane investicije. Privatizacija doprinosi razvoju finansijskog tržišta, i polako se povećava obim trgovanja.

2

kao princip koji se vrlo često ističe u objašnjenju razvijenog tržišnog mehanizma. jer se akcije ne izdaju pojedinačno. U nekim zakonodavstvima. Na sekundarnom tržištu. Cena akcije može i da padne ispod cene po kojoj smo kupili tu akciju i u tom slučaju ostvarujemo kapitalni gubitak. akcija ne može biti emitovana po ceni nižoj od nominalne. utvrdi se iynos osnivačkog kapitalai broj akcija koje će biti emitovane (isti princip važi i za dodatnu emisiju akcija kada se vrši dokapitalizacija). za njihov kasniji život presudan značaj ima tržišna cena. ukupnog kapitala i broja akcija.2. Akcije se prodaju po ceni i to je jedini relevantan podatak koji ulagači respektuju kada donose odluku o eventualnim kupovinama na berzi. Sa ekonomskog aspekta. odnosno predstavlja iznos po kojem se vrši primarna emisija akcija. Dividenda. Naime. Akcije sa istim pravima ili iste vrste čine jednu klasu akcija. Vlasnici akcija se stoga smatraju vlasnicima preduzeća. Kada se akcije emituju po utvrđenoj nominalnoj vrednosti. stoga investitori koriste usluge firmi koje se bave procenom rizika i tržišne vrednosti akcija. povećanjem tržišne cene akcije koju posedujemo. ali i rizika. Iz tog odnosa. Takođe. nije i jedini prihod koji možemo ostvariti na osnovu posedovanja akcije. odnosno nominalne vrednostiakcija koje poseduje. Prilikom osnivanja akcionarskog društva neophodno je s toga emitovati akcije koje se nazivaju akcije prve emisije ili osnivačke i. Odnos izmedju nominalne vrednosti i tržišne cene akcija je isto kao i kod vrednosti i cene u opštem slučaju. Tako se postiže demokratičnost. Po pravilu. U pitanju su razlozi pragmatične prirode: akcije sa malom nominalnom vrednošću lakše se distribuiraju u primarnoj emisiji i veliki broj investitora može da. emituje se srazmerno veliki broj akcija koje imaju relativno malu nominalnu vrednost. pa s toga i prava koja iz nje proističu je neograničen. pojedina zakonodavstva dozvoljavaju da akcije budu bez iričito utvrđene nominalne vrednosti koja se. 3 . ulaganjem skromnih sredstava. investitora. izračunava se visina nominalne vrednosti. Akcija spada u serijske hartije od vrednosti. ostvarujemo profit koji se naziva kapitalni dobitak. u berzanskom prometu. utvrđuje se i nominalna vrednost (nominal value. u tom slučaju može izračunati podelom kapitala preduzeća brojem ukupno emitovanih akcija. per value. kao mogući prihod iz akcije.1. ali i da snosi rizik iz poslovanja predizeća do sume uloženog kapitala. već u seriji. za investitore je potpuno nevažno kolika je nominalna vrednost. a samim tim da bi se izvršila distribucija vlasništva. AKCIJE 2. akcija pruža mogućnost ali i pravo vlasnika akcije tj. odnosno. pravo na upravljanje preduzećem i pro rata imovinu u slučaju njegove likvidacije. da učestvuje u raspodeli profita firme. Prilikom osnivanja akcionarskog društva. face value) akcije – novčani iznos upisan na samoj akciji. tom prilikom. Visina nominalne vrednosti je pokazatelj koji ima samo tehničko značenje. vezan je za sudbinu preduzeća kao poslovnog subjekta. Možemo zaključiti da je ulaganje u akcije isplativ ali i rizičan posao. stekne status suvlasnika u preduzeću. Sam vek trajanja akcije. POJAM I PRAVNA OBELEŽJA AKCIJE Akcija (share) je hartija od vrednosti koja vlasniku (investitoru) daje pravo na deo profita (dobiti) preduzeća – dividendu. Akcije se emituju u cilju formiranja ili povećanja kapitala preduzeća.

ukupni nominalni iznos emitovanih akcija u toj seriji i broj akcija. Kupon sadrži sledeće bitne elemente: redni broj kupona. Ova potvrda sadrži i bitne elemente kao što su broj. firma i sedište emitenta. redosled emisije. godina u kojoj se dividenda po tom kuponu isplaćuje. nominalni iznos na koji akcija glasi. U registar akcija koji vodi kompanija. rokove za isplatu akcija.adresa i broj akcija koje poseduje). novi kuponi se izdaju uz podnošenje talona i plašta akcije. prava koja proističu iz akcije. Kada se utroše kuponi na kuponskom tabaku. faksimil potpisa ovlašćenih lica izdavaoca akcije. Ovaj upis predstavlja dokaz o vlasnistvu. faksimil potpisa ovlašćenih lica izdavaoca akcije. vrsta i serijski broj akcija koje poseduje akcionar. zatim pečat i potpis jednog od direktora i sekretara kompanije. označenje na koga glasi akcija. On mora da sadrži bitne elemente utvrđene zakonom i to: oznaka da je reč o akciji i vrsta akcije.2 ELEMENTI AKCIJE Akcije spadaju u strogo formalne pismene izjave. mesto i datum izdavanja akcije. 4 . Svi ovi elementi akcije su veoma važni jer daju mnogo informacija već na prvi pogled. naziv izdavaoca. upisuju se podaci o vlasniku akcija (ime.2. te stoga moraju imati sve zakonom propisane elemente. • Kuponski tabak – je drugi bitan element koji sadrži kupone za naplatu dividende. smatram da treba pomenuti i sertifikat (share certificate) koji predstavljaju potvrdu o vlasništvi nad akcijama.to je osnovna isprava i najbitniji deo akcije koji može biti odvojen ili zajedno sa kuponskim tabakom. broj akcije na osnovu koje se dividenda isplaćuje. prezime. • Plašt akcije. serijski broj (redni broj serije kojoj pripada akcija) i kontrolni broj akcije (redni broj te akcije u toj seriji). Kada govorimo o elementima akcije.

2. Tako. Osnovna podela je na osnovu prava koja one donose svojim vlasnicima. a zatim i emituju.3 VRSTE AKCIJA I NJIHOVA OBELEŽJA Postoje različiti kriterijumi na bazi kojih je moguće izvršiti klasifikaciju akcija.koje svojim vlasnicima daju prioritet u naplati svih neisplaćenih dividendi. Preduzeća ih najčešće sama ili uz pomoć konsultanata osmišljavaju. ni po ostalim vrstama akcija. u odnosu na obične akcionare. a samim tim i kontrole. U tom smislu. treba praviti razliku izmeðu: • • • kumulativnih prioritetnih akcija . U okviru prioritetnih akcija.koje svojim vlasnicima daju prioritet u isplati dividende u odnosu na obiène akcionare. stečajne mase po podmirenju svih obaveza akcionarskog društva. preferencijalne) akcije . pravo da. na raspodelu likvidacione odn. Treba napomenuti da ne postoje jedinstvena pravila u pogledu definisanja karakteristika svake klase. klase akcija koje se meðusobno razlikuju u pogledu prava glasa. onda kada im to najviše odgovara participativne prioritetne akcije . pravo glasa na skupštini akcionara. U oviru ovih osnovnih vrsta akcija moguće je identifikovati i odreðene podgrupe tj. Svojim vlasnicima daju i prioritetno pravo. nakon naplate fiksne prioritetne dividende. praksa u razvijenim zemljama je pokazala da su akcije klase A bile ili sa ograničenim ili pak. 5 . prinosa i rizika koje sa sobom nose. bez prava glasa. običnih akcija klase A i obiènih akcija klase B. dele se na: • • obične (redovne) akcije . 1. uèestvuju u raspodeli dividende koja pripada obiènim akcionarima. po pravilu. Meðutim. za taj period. prioritetne (povlašćene.koje svojim vlasnicima daju pravo da. ne daju pravo glasa na skupštini akcionara. onda se ne mogu vršiti isplate. Meðutim.koje omogućuju svojim vlasnicima da ih zamene za obične akcije prema unapred utvrðenom raciu. one svojim zakonitim imaocima. dok su akcije klase B svojim vlasnicima obezbeðivale uveæana prava glasa. pre isplate dividendi običnim akcionarima konvertibilne (zamenljive) prioritetne akcije . raspodele preostalu imovinu nakon izmirenja obaveza akcionarskog društva i izvršene isplate vlasnicima prioritetnih akcija. u odreðenom periodu ne isplaæuje dividenda na prioritetne akcije. u slučaju likvidacije ili bankrotstva. One se obično emituju radi dolaženja do dodatnog kapitala s jedne strane i sprečavanja većih poremećaja u vlasničkoj strukturi i gubitka kontrolnih pozicija s druge strane. ukoliko se. Praksa u našoj zemlji je da obiène akcije uvek nose pravo glasa.koje svojim vlasnicima daju pravo na dividendu. Tako je u okviru običnih akcija moguće praviti razliku izmeðu npr.

a koji se obavlja indosiranjem . prema redosledu izdavanja.koje glase na odreðeni nominalni iznos (npr.one koje se mogu kupovati i prodavati samo meðu već postojeæim akcionarima 5. te jedna akcija vredi 1 / 50. 6 . razlikuju se: • • osnivačke akcije . prema tome da li na plaštu sadrže nominalnu vrednost.koje glase na odreðeni udeo u kapitalu akcionarskog društva (npr. 1.000 deo kapitala akcionarskog društava).one kojima se trguje na finansijskom tržištu tj. prema načinu označavanja vlasništva nad njima. dele se na: • • otvorene akcije . kupci i prodavci mogu biti svi uèesnici na tržištu kapitala zatvorene akcije . dele se na: • • • • akcije bez prava glasa akcije sa ograničenim pravom glasa akcije sa kumulativnim pravom glasa akcije sa uvećanim pravom glasa. 3. društvo emituje 50.00 dinara) akcije bez nominalne vrednosti (kvotne akcije) . Vlasnici ovakvih akcija se ne upisuju u knjigu akcionara. Dakle. prema tome ko su subjekti koji uèestvuju u trgovanju njima. 6.000 akcija. a samim tim ni njihov prenos koji se obavlja njihovom prostom predajom. tržištu kapitala. prema pravu glasa koje donose svojim vlasnicima. Vlasnici ovakvih akcija evidentiraju se u knjizi akcionara u kojoj se samim tim beleži i prenos vlasništva nad njima. dele se na: • • akcije sa nominalnom vrednošću .pismenim izjavljivanjem vlasnika iste da svoje pravo prenosi na drugo lice akcije na donosioca . dele se na: • • akcije na ime .kod kojih se na plaštu upisuje ime kupca. glase na ime i daju svojim vlasnicima pravo glasa akcije sledećih emisija .000. 4.koje se emituju prilikom osnivanja preduzeća.2.kod kojih se na plaštu navodi da glase na donosioca. Ove akcije su redovne.sve emisije akcija nakon što je preduzeće osnovano.

kao stabilan iznos dividende po akciji. Ako se s druge strane. tj. obično jedanput godišnje ( u razvijenim zemljama kvartalno). Naime. kapital. mogo veći značaj ima špekulativna dimenzija. 7 . Na osnovu predhodnog možemo zaključiti da. ali će se smanjiti akumulacija preduzeća. povećaće se dohodak akcionara. Moglo bi se reći da je ova odluka i izbor između kratkoročnih i dugoročnih interesa preduzeća.2. uložen u preduzeće. isplaćuje se u formi gotovine. su neizvesne kategorije koje su rezultat delovanja tržišnih kretanja. dividenda se može odrediti na nekoliko načina: kao procentni iznos na nominalnu vrednost akcije. Redovna dividenda predstavlja prinos na obične akcije. koji on dobija iz profita preduzeća na osnovu posedovanja akcija i može se smatrati za prihod od izvršenog ulaganja. Naime. izvesno je da će to povećati razvojne mogućnosti preduzeća. Ta razlika predstavlja kapitalnu dobit. Sam oblik dividende zavisi od vrste akcija koju poseduje vlasnik. Preferencijalna dividenda se isplaćuje pre nego što se proglasi isplata redovne dividende iz profita preduzeća. prisvajanje dividende nije primarni motiv zbog kojeg se ulaže kapital u akcionarsko društvo. Dividendna politika obuhvata i pitanje izbora modela isplate dividende. Međutim dan zatvaranja akcionarske knjige nije poslednji dan do koga dividenda treba da se isplati postojećim akcionarima. Odluka o isplati dividende predstavlja izbor između alociranja profita unutar preduzeća (zadržana dobit). donosi akcionaru prinos čije su komponente kapitala dobit i dividenda. ustanovljeno je da će dividenda biti isplaćena onom vlasniku koji kupuje akcije 3-4 dana pre datuma zatvaranja akcionarske knjige ( ex dividend date ) kako bi se omogućilo saldiranje kupljenih akcija prema pravilima berze i ujedno sprečila špekulacija. konvencijom učesnika na tržištu kapitala. Kod donošenja odluke za ulaganje kapitala u kupovinu akcija. Visina kapitalne dobiti ili pak kapitalni gubitak. kao konstantan odnos dividende po aakciji i oporezovanog profita. Nakon deklarisanja dividendi preduzeće je dužno da zatvori svoju akcionarsku knjigu za upise promene vlasništva nad akcijama i tako omogući izvesnost isplate dividende vlasnicima akcija do datuma zatvaranja akcionarskih knjiga ( Holder-of-record Date). te se one stoga mogu posmatrati kao preferencijalna (prioritetna) i kao obična ( redovna) dividenda. Za razliku od kapitalne dobiti. ukoliko preduzeće ostvari profit i skupština deklariše dividendu. Ako se profit rasporedi u obliku zadržane dobiti. Mogućnost zarade na osnovu razlike u nabavnoj i prodajnoj ceni akcija. ili isplate akcionarima. Međutim. visina i isplata dividende zavisi od odluka upravljačke strukture preduzeća. isplati dividenda. te kao takva.4 OBLICI DIVIDENDE I PROCEDURE ISPLATE Dividenda je periodični dohodak akcionara.

Sa pravnog stanovišta. emisija akcija može se posmatrati kroz tri osnovna oblika: • javni plasman • privatni plasman • privilegovani plasman. koja je znatno manja.odgovara za stabilizaciju tržišta emitovane hartije Obim odgovornosti ostalih članova sindikata. ali će pružati i konsalting usluge i usluge marketinga. Imajući u vidu da je ovo vrlo složen posao koji zahteva primenu specijalizovanih znanja. Bitno je napomenuti da se plasman emisije može vršiti preko više banaka na poziv banke koja je sklopila ugovor sa emitentom. dobijena prodajom hartija od vrednosti.2. berzanski posrednik ili banka će plasman emisije hartija od vrednosti komitenta vršiti u svojstvu principa ili agenta. tako što će banka otkupiti emisiju od izdavaoca i preuzeti odgovornost za uspeh emisije. nakon registracije kod nadležnog državnog organa. banka će zaključiti ugovor o plasmanu sa izdavaoce. neophodna je saradnja izdavaoca s jedne strane i berzanskih posrednika i investicionih banaka s druge strane koji će nositi ulogu garanta uspešnosti plasmana. Banka će sredstva. u skladu sa posebnim ugovorom koji registruje i kontroliše regulatorni (državni) organ. kako bi investitori na taj način stekli grubu sliku o emisiji i ceni finansijskog instrumenta. može se javiti u dva osnovna tipa: 8 . ona preuzima obavezu da proda samo onaj deo emisije koji to realno može učiniti.imenuje grupu za prodaju hartija . Emitent hartija od vrednosti. naravno ukoliko nađe svoj interes u tome. potencijalnim investitorima se šalje preliminarni prospekt. banku koja će vršiti plasman.formira i predstavlja sindikat .5. a emitentu isplaćuje punu ugovorenu cenu. U slučaju da ne uspe prodati ukupan obim emisije. uz odgovarajuće preuzimanje odgovornosti za uspeh emisije. preneti emitentu. Delovanjem kao principal. bira na osnovu predhodnog iskustva ili pak na osnovu javnog poziva bankama i najbolje ponude sa njihove strane.rukovodi prodajom . banka. Kao principal ( u svoje ime za račun izdavaoca) delovaće kao garant uspešnosti. Da bi se ocenila zainteresovanost investitora i odredio oblik angažovanja banke (principal ili agent). naplaćuje veću proviziju nego kada deluje kao agent. Banka koja predvodi sindikat naziva se banka gestor i ona ima posebne odgovornosti za plasman emisije.1. PLASMAN EMISIJE Prema načinu plasmana . Ugovorom između banaka formira se sindikat banaka koje preuzimaju obavezu zajedničkog plasmana. zbog povećanog rizika. Nakon uvida u potencijalni obim tržišta. Sadrži osnovne informacije o emisiji. banka-agent ne preuzima nikakvu finansijsku odgovornost. Ona: . JAVNI PLASMAN Ovaj oblik emisije pretpostavlja prodaju akcija širokom krugu investitora. 2. Za deo neprodate emisije.ustanovljava deo emisije koji će članovi sindikata neposredno prodati . Preliminarni prospekt je neformalna ponuda za kupovinu hartija od vrednosti.5. Ukoliko je banka angažovana kao agent ( u ime i za račun izdavaoca ). banka neprodati deo zadržava za sebe radi dalje prodaje.

Kao nagradu za obavljeni posao. Ovaj tip prodaje hartija od vrednosti ne prati prospekt kao kod javnog plasmana jer se predpostavlja da su institucionalni investitori dovoljno sofisticirani da mogu da ocene rizik ulaganja i imaju dovoljno kapitala da snose rizik plasmana. Na kraju ovog perioda. 2) podeljen račun –svaki član sindikata je odgovoran za prodaju onog dela emisija koji mu je dodeljen.5. te je s toga sleduje samo ugovorena provizija. kako se još naziva. srazmerno broju akcija koje poseduju – pravo preče kupovine (preemptive right). Članovi sindikata. imaju pravo i da učestvuju u marži po osnovu prodatih hartija. Umesto prospekta investitorima se dostavlja memorandum o emisiji koji sadrži osnovne informacije o emisiji. Članovi sindikata kao i agenti za prodaju.5.Na ovaj način se sprečava da upravljačka struktura preduzeća tendenciozno smanji vlasničke udele postojećih akcionara. Da bi banka osigurala tu nameru ulagača. 2. Pravo postojećih akcionara na kupovinu akcija nove emisije.2 PRIVATNI PLASMAN Privatni plasman (private placement) predtavlja prodaju emitovanih hartija od vrednosti ograničenom broju institucionalnih investitora. Banka gestor zadržava deo emisije (oko 25%) radi neposredne prodaje komitentima od strane članova sindikata. Banka gestor angažuje agente sindikata. namenjen je postojećim akcionarima koji. ugrađeno je u osnovne akte preduzeća i sprečava neregularno razvodnjavanje kapitala (dillution). ova grupa za prodaju nema pravo na diskont. ostali članovi preuyimaju obavezu da prodaju preostali deo emisije srazmerno njihovom procentualnom učešću u ukupnoj emisiji. kod povećanja akcijskog kapitala.1) nepodeljen račun –svaki član sindikata je odgovoran za prodaju tačno određenog dela emisije. 2. odnosno banke koje su odgovorne za prodaju dela akcija koji im je dodeljen. banka gestor i emitent će saldirati svoje obaveze iz ugovora.3 PRIVILEGOVANI PLASMAN Privilegovani plasman ili plasman po osnovu prava preče kupovine. S obzirom da ne preuzimaju nikakvu finansijsku odgovornost. dakle. Ovaj memorandum ne podleže odobrenju nadležnih organa. Ukoliko neki član sindikata ne uspe da proda deo emisije koji mu je dodeljen. Predpostavlja se da investitor nema nameru da u skorije vreme prodaje kupljene hartije od vrednosti već da će ih duže vreme držati u svom portfelju. kupovinom novih akcija održavaju srazmerno učešće u vlasništvu preduzeća. članovi sindikata dobijaju srazmeran deo diskonta u ceni hartije koji ostvari banka gestor kojoj pripada i provizija za upravljanje sindikatom od 10-20% diskonta. Kod ovog tipa plasmana. Sve ove mogućnosti zarade povećavaju zainteresovanost banaka za što bolji uspeh emisije. banka deluje samo kao agent emitenta što znači da ne preuzima nikakvu finansijsku odgovornost. on banci daje potvrdu (investment letter) u kojoj potvrđuje navedenu obavezu. 9 . već im se odobrava marža u zavisnosti od okolnosti plasmana hartija od vrednosti. imaju obavezu da neposredno posle efektivnog datuma plasmana utiču na održavanje cene hartija od vrednosti.

Između 1935. i da padaju kada je ekonomija slaba.Naime. u obrnutom slučaju akcije će se ubrzano prodavati. akcionar je zadovoljan jer poseduje „naprednu“ akciju i ovakva politika se smatra dobrim pokazateljem razvoja.6. Investitori kupuju ili prodaju akcije u zavisnosti od očekivanih zarada. godine. kaže se da se ona prodaje prema odnosu cena – zarada kao 12:1. danas se odnos cena-zarada menja uz veliku učestalost i obim promena. Povećanje zarada u određenom vremenskom periodu. U prvom slučaju. akcionar dobija. do 1990. i stanje i tendencije sasvim određene kompanije koja je predmet interesovanja. FAKTORI CENA AKCIJA Na tržištu akcija postoji veliki broj učesnika koji pokušavaju da predvide trendove cena i stepena promena. nije od bitnog značaja da li bi trebalo zadržati zaradu u kompaniji ili je pak isplatiti kao dividendu. odnos cena-zarada na američkom finansijskom tržištu po Dow Jones Industrial Average je iznosio prosečno 15:1. Na koju god soluciju se kompanija odluči. Uopšteno govoreći. s jedne strane. ponovo investirani kapital u kompaniju dovodi do proširenja kompanije što obezbeđuje povećanje očekivane zarade.6. godine.2. Sigurno da bi analitičari potvrdili zakonitost da. Odnos od 130 u 1982.. Npr. Iako veliko reinvestiranje profita može značiti da će biti isplaćena mala dividenda. 2. tačno je da cene akcija rastu kada je stanje privredne konjukture povoljno. u bližoj ili daljoj budućnosti. određeni veličinom zarade korporacije. ZARADE Po klasičnoj teoriji o cenama akcija. Zato je prilikom pokušaja da se predvidi kretanje cena akcija.1. Za period od 55 godina. neophodno imati u vidu stanje i tendencije globalnih pokazatelja. akcije će kupocati i cene će da rastu. a zarada po toj akciji iznosi 6$. 2. s druge strane. Akcija može doneti prihod akcionaru samo zato što kompanija plaća deo zarade u obliku dividende. Ukoliko večina transaktora smatra da su osnovni ekonomski pokazatelji nepovoljni. sve sve dok je profitna stopa povoljna. ODNOS CENA – ZARADA Odnos cena zarada se već dugo koristi za merenje vrednosti akcija. Međutim. zarade ili profiti korporacija se smatraju najvažnijim faktorom koji utiče na cene akcija. Prihod od akcija je određen odnosom između dividendi i tržišne cene. kako bi se lakše donela odluka o nameravanom trgovanju na berzi. ako se neka akcija prodaje po ceni od 72$.6. godini je predstavljao grešku koja je bila prouzrokovana izuzetno 10 .2. na duži rok. postoji čvrsta korelacija između stanja u privredi i kretanja cena akcija. odnos cena-zarada se kretao u rasponu od 6 do 130. U prošlosti se odnos 10:1 smatrao standardnim. tako su povećane cene akcije i prihod. i prodaja akcija prema tom ili nižem odnosu. od 1935. i 1990. smatrala se dobrom investicijom. Međutim. prouzrokuje povećanje cena akcija. a njihova cena će padati. postoji bitna razlika između trendova u kretanju opšteg indeksa cena akcija (grupe akcija) i cena pojedinačnih akcija. Prema ovom stanovištu. investirani kapital je korisno upotrebljen. i zato u budućnosti rastu i zarade i cene akcija. Njihova procena tendencije kretanja cena akcija uglavnom se bazira na proceni fundamentalnih uslova koji utiču na cene.

Mnogi faktori. što odgovara narodnoj poslovici : „ Bolje vrabac u ruci nego golub na grani“. kod donošenja odluka pri kupovini akcija. Drugi razlog za davanje prednosti dividendama je to što su one konkurentne i opipljive. DIVIDENDE Mnogi investitori smatraju dividende faktorom koji je isto toliko važan kao i zarade korporacija. popularnost kod investitora i rizik. omogućavaju jedan od najjednostavnijih testova za merenje vrhunca spekulativnih transakcija na tržištu. uključujući deficite nekoliko akcija u undustriji. na osnovu ove promenljivosti odnosa cena-zarada. kao što su razvoj. često je uzrok velikih prihoda. S druge strane dividende imaju najmanji značaj kod vrednih akcija kod kojih je povećanje cena veliko.4. tokom vremena. zaključio kako ovaj koeficijent ima slabu racionalnu osnovu i malu praktičnu primenljivost. nesigurnost kompanije da pruži dividende po trnutnoj stopi plaćanja. pokazivale nestabilan i neprecizan odnos prema akcionarskim profitima. razlog za davanje prednosti dividendama u odnosu na zarade je u tome što trenutna vrednost dividendi ima veću vrednost za akcionara nego buduće zarade isplaćene u dividenama.3. starost kompanije. kao odnos cena-zarada. Pored ovih faktora.6. dok ima i onih koji ovom faktoru daju prednost. Berzanski prihodi.nepovoljnim zaradama. čak iako postoji potpuna sigurnost da će biti isplaćene. 2. dividendna politika. Treba svakako naglasiti da investitor ne sme da meša dividende ni prihod. Prihodi se dobijaju kada se podeli godišnja dividenda sa trenutnom cenom akcija na tržištu. te stoga one često donose veći konačan dohodak nego tekuće dividende. Smatra se da razvijena kompanija može upotrebiti novac produktivnije nego akcionar. izvori novog kapitala. Prihodi od akcija pokazuju veliku varijaciju kod industrijskih akcija. čak i u slučaju visoko rangiranih kompanija. status kompanije.6. Može se zaključiti da su akcijski prihodi. koje su znatno iskrivile dobijene podatke. Naime. 2. objašnjavaju ove varijacije. 11 . Međutim. Sve veći broj analitičara je. analize potvrđuju da su dividende. sa prihodom od akcija. PRIHODI OD AKCIJA Uticaj dividende na izbor portpolija može se proučiti i preko prihoda od akcija. izuzetno značajni u berzanskoj valorizaciji uspešnosti kompanija.

2.DEOBE AKCIJA I DIVIDENDE Deoba akcija (stock split) predstavlja operaciju kojom se snižava nominalna vrednost akcija i na taj način povećava broj emitovanih akcija. privlači se kapital sa berze i smanjuje se tražnja za akcijama. U središtu interesovanja uvek su bila sledeća pitanja: da li promene u kamatnim stopama donose promene u cenama akcija? Da li kamatne stope predhode promenama cena akcija? Da li tržište dobro vrši funkciju snižavanja kamatnih stopa i da li uspešno predviđa promene kamatnih stopa? Naime. u masi. Rezultati interakcijskih odnosa između bodžetskih prihoda i berzanskog poslovanja omogućili su formulisanje stava da „jeftin novac“ stvara fondove koji služe za spekulativne transakcije na berzi. a to je pre iznosilo 2. a dnevni novac oskudan. a ne deobom akcija. kada kamatne stope postanu visoke. zbog nagoveštaja veće dividende.2. Prksa. KAMATNE STOPE Uticaj kamatnih stopa na cene akcija je jedan od problema koji su najviše zaokupljali pažnju teoretičara i empirijskih istraživača. To znači da se. preduzeće može usitniti svoje deonice i to 2 akcije za 1 i ustanoviti dividendu od 1. U obrnutom slučaju. po povoljnim kamatnim stopama. a cene akcija će padati.5. jer se veruje da je praćena dobrom zaradom ili vestima o dividendi. Deoničar koji je pre usitnjavanja deonica bio vlasnik 100 deonica. povećava dividenda za vlasnike akcija.6. međutim pokazuje. praćena i porastom dividendepo akciji. a posle usitnjavanja deoničar bi bio vlasnik 200 deonica i primio bi 240$ u dividendi godišnje. Tako se uspostavlja obrnuto srazmeran uticaj na relaciji kamatne stope – cena akcija. da je ova operacija. primio bi 200$ u novčanoj dividendi godišnje. uvećanje cene su opravdane očekivanim uvećanjem zarada. smanjiće se krediti zbog nepovoljnih kamatnih uslova i snižavanja profita. nego u manjem stepenu. Osnovna svrha deobe akcija je smanjenje tržišne cene akcija kako bi one bile dostupne većem broju kupaca. 12 . Doba akcija može da rezultira višim cenama akcija. i tako da ostvare velike zarade. Deobe akcija i akcijske dividende često deluju kao stimulansi za određivanje tržišne cene akcija. Transaktori mogu da pozajme velike količine novca po niskim kamatnim stopama. i obrnuto u slučaju snižavanja kamatnih stopa. kao i isplate dividende u akcijama. vrednost akcije ne smanjuje se srazmerno smanjenju nominalne vrednosti. Ako je to tačno. koji ima podela akcija odnosno.00$ po deonici. Zbog signalnog efekta. Npr. pojednostavljeno tumačenje uticaja kamatnih stopa na promet akcija svodi se na sledeći transmisioni proces: visoke kamatne stope stimulišu transaktore da slobodna sredstva usmere u banke zbog sigurnog i solidnog prinosa. a cene akcija će se povećati. pad tražnje doprinosi obaranju cena berzanskog materijala.20$ po deonici. zbog razlike između prihoda od akcija koje poseduju i cene dnevnog novca. ulaganjem sredstava na štednju.6.6..

2% veći je od prometa ostvarenog u toku cele 2005.. AKCIJSKI FOND Akcijski fond ima svojstvo pravnog lica sa sedištem u Beogradu i za svoje obaveze odgovara svojom imovinom. u posebnom segmentu.2 milijardi dinara.9 milijardi dinara.5 milijardi dinara. Kada je reč o metodama trgovanja. koje imenuje i razrešava Vlada Republike Srbije. Izuzetno. odnosno udeli se prodaju na berzi javnom aukcijom ili preko berzanskih posrednika. Novim konceptom privatizacije subjekti privatizacije su obavezni da se privatizuju u roku od 4 godine od dana stupanja na snagu zakona kojim se uređuje privatizacija i njihovi vlasnici postaju domaća i strana pravna i fizička lica. Novim konceptom (Zakonom o Akcijskom fondu Republike Srbije) u roku od 6 godina. Akcijski fond je ovim zakonom uređen kao specijalna državna institucija koja sprovodi obaveznu i vremenski oročenu privatizaciju u saradnji sa Agencijom za privatizaciju koja stručno servisira Fond u privatizaciji njegovog portfolija. od ukupnog broja od preko 1. da po nalogu Agencije za privatizaciju. Metodom kontinuiranog trgovanja trguje se sa 44 najlikvidnije akcije. Udeli se mogu prodavati i putem javne ponude i javnog tendera. pri čemu vodi računa o maksimiziranju prihoda od privatizacije i izboru adekvatnih kupaca koji će poboljšati upravljanje u subjektima privatizacije. odnosno 30.6. TRGOVANJE AKCIJAMA NA BEOGRADSKOJ BERZI U toku 2006. sa prometom od 10. kao i akcijama Beogradske berze. dok je u trgovanjima po metodu minimalne cene od početka godine realizovan zanemarljivo mali promet od približno 0. koji se ovog puta nalazi na drugom mestu sa vrednošću od 7. godine. u toku 2005. septembrom na Beogradskoj berzi trgovano je akcijama 661 izdavaoca.6.23% ukupnog prometa. Blok trgovanja nalaze se na trećem mestu. najveći obim prometa ostvaren je u trgovanju metodom kontinuiranog trgovanja – 26. ako agencija donese odluku. osim akcija koje nadležno ministarstvo odluči da ih evidentira u Privatizacionom registru. Ukupno ostvaren promet akcijama u prvoj polovini 2006. Akcijski fond je dužan. Akcije. nadzorni odbor i direktor.7. 2. Akcijski fond. 13 . odnosno približno 50% ostvarenog prometa akcijama u posmatranom periodu. godine iznosi približno 52. akcije tj.2. Organi Akcijskog fonda su: upravni odbor. Nadzor nad zakonitošću rada Akcijskog fonda obavlja nadležno ministarstvo koje tromesečno obaveštava Vladu Republike Srbije o rezultatima svog nadzora. imajući u vidu specifičnosti ove hartije i njenog izdavaoca.1% prometa akcijama. proda akcije ili udele koji su mu preneti po sili zakona. restruktuirati poslovanje i obezbediti nove investicije. a neprodati deo kapitala se prenosi na Akcijski fond čime se u celini eliminiše društveni kapital iz subjekta privatizacije. Poređenja radi.3. dinamikom koju odredi Vlada Republike Srbije prodaje akcije iz svog portfolija. zaključno sa 30.000 kotiranih akcionarskih društava na slobodnom berzanskom tržištu.5 milijardi dinara i za 34. obim prometa ostvaren ovim metodom bio je manji od prometa u trgovanju po metodu preovlađujuće cene. godine.

uključujući tu i prioritetne akcije bez prava glasa i prioritetne konvertibilne akcije ovog izdavaoca iznosi preko 12.355 % promena cene 01. Vršac Univerzal banka a. Beograd Agrobanka a. godine u prvom planu na tržištu kapitala nalazi se sektor finasijskog posredovanja. godine iznosi preko 20.5% što je zabeleženo u trgovanju akcijama Bance Intese. godine Najveći obim prometa. dok se na drugom mestu nalaze akcije preduzeća Dunavka iz Velikog Gradišta.17 do +20%.889.88 +145.340 23.5 milijardi dinara. dok je pad cene zabeležen za 11 akcija. od preko 9. Beograd Hemofarm koncern a. što predstavlja preko 39% ukupno ostvarenog prometa akcijama.175.235. prioritetne akcije bez prava glasa.400 29. Od preduzeća koja se nalaze u metodu kontinuiranog trgovanja. preuzimajući tako vođstvo od sektora »Proizvodnja prehrambenih proizvoda. od čega je njih 13 uključeno u metod kontinuiranog trgovanja.712. nakon odluke o promeni zone fluktuacije.d.77% do -55. u koji spadaju banke.339 1. koji je po veličini apsolutno dominirao u prethodnom periodu. Preduzeće AIK banka a. Najveći porast cene. 26 akcija beleži porast cena. Za pet akcija nije zabeležena promena cene u odnosu na početak januara.d. Niš NIP Kompanija Novosti a. dok ukupan promet akcijama AIK banke.4%. Ukupno ostvareni promet akcijama kompanija iz sektora finansijkog posredovanja na Berzi u prvih devet meseci 2006. a 19 akcija pad cena u istom periodu. Kretanje cena akcija koje se nalaze u sektoru finansijskog posredovanja takođe ima pozitivan trend.052. na petom mestu po porastu cene.472 1.416 12. IX +65.Tokom 2006. Od ukupnog broja akcija iz ovog sektora.8 milijardi dinara. koje pored promene raspona zone fluktuacije beleže i nekoliko uzastopnih pozitivnih promena cene.103 1.d. Beograd Simbol AIKB NVST AGBN HMFR UNBN Poslednja cena (DIN) 4.31% do +428. njih 33 beleži porast cene.d.586 1. a na osnovu odluke o promeni raspona zone cenovne fluktuacije.988. brokersko-dilerska društva i osiguravajuće kompanije.d. Iako formalno. pri čemu je na prvom trgovanju za akcije ove banke 14 . od ukupnog broja preduzeća koja se nalaze na slobodnom berzanskom tržištu.I – 30. kojima se trguje na Berzi.d. Tokom avgusta.3 milijardi dinara. zabeležen je za obične akcije AIK banke iz Niša i iznosi 11. dok je pad cena evidentiran za 323 akcija. januar – septembar 2006.13 +54. pića i duvana«. Pozitivna promena cene za akcije iz sektora finansijskog posredovanja kreće se u rasponu od +0.799. Akcije sa najvećim obimom prometa.53 +299.035. bez blok i trgovanja po metodu MC.899. Poštanske štedionice iz Beograda beleže porast cene od +400% u dnevnim promenama cene koje se kreću u rasponu od +4. Među prvih 10 akcija sa rekordnim porastom cene na Beogradskoj berzi u periodu od početka januara do kraja septembra nalazi se pet iz sektora finansijskog posredovanja.25 +242.600 289.000% zabeležen je za akcije preduzeća Dragiša Brašovan Trudbenik a.06 Tabela 1.775.534 Vrednost trgovanja (DIN) 11. dok je raspon negativne promene od -1. Krajem septembra na slobodnom berzanskom tržištu nalazi se preko 49 različtih emisija akcija kompanija iz ovog sektora. ovaj sektor izbija na prvo mesto po veličini tržišne kapitalizacije. njih 202 beleži porast cene. Posmatrajući celinu. Beograd. od svih akcija kojima se trguje na Berzi.

00 1.00 1. Indeks BELEX15 se krajem juna čak nalazio na nivou nižem od svojih januarskih vrednosti.600.400.00 Jan-06 Feb-06 Mar-06 Apr-06 May-06 Jun-06 Jul-06 Aug-06 Sep-06 BELEX15 BELEXfm Slika 5.150. dok se na drugom mestu među akcijama u kontinuiranom trgovanju nalaze obične akcije Komercijalne banke iz Beograda. Kretanje vrednosti indeksa Beogradske berze.5%. a na trećem su akcije Univerzal banke a. Prvih pet meseci 2006.300.00 1.00 1. odnosno 12.00 1.00 1. 2. godine donose prvi ozbiljniji negativan trend na srpskom finansijskom tržištu. Pored redovnih sezonskih oscilacija. Porast vrednosti indeksa BELEXfm u prvih devet meseci 2006. januar – septembar 2006. godine oba indeksa Berze iskazuju pozitivan trend.00 1.100. tako da indeksi beleže značajniji pad vrednosti.550. INDEKSI BEOGRADSKE BERZE Pokazatelji trenda i ukupnih kretanja na Beogradskoj berzi.00 1. koji rezultuje u tome da maksimalne vrednosti beleže praktično najmanje jedanput mesečno. dok su dnevne promene cena akcija u rasponu od -19 do -20% najviše pogodile cenu akcija preduzeća Izbor iz Minićeva. razloge za 15 .9% beleže akcije preduzeća za puteve PZP Beograd iz Beograda. godine iznosi 198.00 1.9.800. 1.5%. koje se nalazi u sektoru E i koje je su uključene u trgovanje sredinom juna.2 indeksnih poena. koje je u ovaj metod trgovanja uključeno sredinom septembra.00 1.050.350. druga polovina maja i jun 2006. što je i logično obzirom na metodologiju izračunavanja. svakako su indeksi: BELEXfm.00 1.6. odnosno 24%. koji prikazuje kretanje cena do 15 najtrgovanijih akcija u metodu kontinuiranog trgovanja i koji u posmatranom periodu beleže pozitivan trend.000.200.00 1. koje se nalaze na šestom mestu po porastu cene.zabeležen porast cene od +38. najveći pad cene od -29. Najveći pad cene u posmatranom periodu zabeležen je za akcije Lilly drogeria iz Beograda i iznosi -98. Od akcija koje se nalaze u metodu kontinuiranog trgovanja. pri čemu indeks BELEX15 drastičnije reaguje na iskazane kratkoročne trendove.d. na osnovu odluke o promeni zone cenovne fluktuacije.750.16%. koji daje prikaz kretanja cena svih običnih akcija uključenih na slobodno tržište i BELEX15.650.8 indeksnih poena. dok u istom periodu BELEX15 beleži rast od 257.00 1. Slična je situacija i sa akcijama Srpske banke iz Beograda.850. najveći porast cene od +286. Beograd. Međutim.250.00 1.8% zabeležen je za akcije preduzeća FAD iz Gornjeg Milanovca.00 1.00 1.450. vezanih za drugo tromesečje godine. Može se reći da oba indeksa imaju slična kretanja tokom godine. Od preduzeća koja se nalaze u kontinuiranom metodu trgovanja.700.

792. sa druge strane.05. koje se nastavlja i tokom avgusta i septembra.710 Jugolek a.420 Dnevne promene (03.180 Obim 1.d.d. Beograd Banini a.63 6.2007) Izdavalac [prospekt] Vapek članica Lutra Group a.19 poena.2007) 16 .438.120 82 Agrovojvodina export . Vršac VRVI 20. septembra na nivou od 1.366 76.110 62.2007.269 Promet 83.020 50 Jabuka TP a.2007) Izdavalac [prospekt] Metals banka a. tako da je moguće da je i ta činjenica doprinela navedenim kretanjima.774 41. ) Akcije sa najvećim dnevnim promenama (03.500 7.719 7. Kikinda AIK banka a.020 100 Najveći rast cene Promet 251.d.400 indeksnih poena.318.d.81 -0.754.500 13.00 450 1.515 820 3. Novi Sad AGEX 20.d.000 9.371.000 255.d.500 14.d.d.83 -0.import a.884 27.05.00 1.288 2.76 GRNX -17.2007) Izdavalac [prospekt] Simbol Promena % Cena Obim Vršački vinogradi a.837 57.d.87 PPVA -17.iskazani negativan trend pokazatelja treba potražiti i u recesionim kretanjima izraženim na gotovo svim istočnoevropskim tržištima sredinom godine.07 5. IZVEŠTAJ SA BEOGRADSKE BERZE ( 03. Valjevo Granexport a. Ruma Simbol MTBN SJPT AGBN BNNI AIKB SPRU Promena % 3. Istorijski maksimalna vrednost indeksa BELEXfm dostignuta je 25.892 7. a za indeks BELEX15 tri dana ranije.55 poena.00 3.d. ne treba zaboraviti ni da je maj mesec obeležen značajnim političkim događajem (referendumom u Crnoj Gori).d.000 3 21.727 1. septembra.990 57.500 252. Šid Preduzeće za puteve Valjevo a.000 28 Sojaprotein Prigrevica a. Niš Sremput a.d.282.d. Beograd JBKA 20.43 5.191. Beograd JLEK 20.00 9. Jul.05.000 102. Prigrevica SJPR 20. Beograd FPM Beograf a.d.000 Akcije sa najvećim dnevnim promenama (03. Valjevo Šidtrans a.50 Cena Obim Promet 341 1 341 430 2 860 1.d.02 Cena 64.20 0. na nivou od 1.d. 22.05.225 70.840 769. donosi snažan oporavak vrednosti indeksa i često uzastopno dnevno dostizanje istorijski maksimalnih vrednosti.105 1.000 Najveći pad cene Akcije sa najvećim dnevnim promenama (03.23 BGRF -12.76 SITR -18.000 5 5. Beograd Simbol Promena % VAPK -19.05.8% i ulazi u nivo vrednosti iznad 1. Bečej Agrobanka a. Tokom septembra indeks BELEX15 beleži porast vrednosti od 9. Novi Sad Soja protein a.629.657. Takođe.017 52.

999 14.725 700.298.996 1.999 23.371.900 14.000 14.00 0.740 19.600 Metod preovlađujuće cene Promena Promena Ponuda Tražnja % (din) 0.334 457 3.500 65.000 22.474 62.719 35.000 450 675 5.500 -0.810 550 73 Obim 567 1.875 755 9.837 57.81 41.000 22.80 111 875 0 611 300 2.710 1.800 17 .958 4.00 6.500 41.43 -0.225 14.422 57.23 13.579 600 20.604 295 73 Promet 567.506 14.515 3.871.990 35.896.500 222.Simbol AGBC AGBN AIKB ALFA BMBI BNNI Cena Metod kontinuiranog trgovanja Promena Cena Max Min Obim % na otvaranju 13.990 35.68 17.922 295 12.00 75 1.00 0 2.63 -0.000 41.892 53 178 820 Promet 3.000 70.02 6.999 65.990 Simbol AGBP AGEX AGMT AGRC AGSK AIKBPB Cena 1.710 300 2.084.450 35.754.000 70.017 1.000 1.629.506 279 41.000 13.500 15.500 202.999 23.50 0.000 769.

.................................. Zarade....................................... 2............................10 2.............................5......................................................................5 2............................. Javni plasman........................................7. Uvod....8......... Faktori cena akcija..............9...................3 2.. Pojam i pravna obeležja akcija..........................2 2.......6................................5...................Sadržaj 1..................6.......................................................6...................1..........................4 Oblici dividende i procedure isplate......................................................................................................11 2.....11 2.............9 2......................................................7 2.......................10 2....2 Elementi akcije.......11 2......3 2.......... Prihodi od akcija...5...............................................4......6........3 Privilegovani plasman...................................................................................................................................................8 2...........4 2....................6..................................................................................................................1.................... Akcije................................................................6......6.........................................................................................1........2...................6.............................................................5....................6................................... Trgovanje akcijama na Beogradskoj berzi.............................................................. Akcijski fond..........................................................15 18 .....................3 Vrste akcija..13 2...........................6..............13 2............................2 Privatni plasman............................................ Indeksi Beogradske berze...5.............................................................................Deobe akcija i dividende.............. Dividende.........12 ...........................9 2............................................. Plasman emisije..............................................8 2...........................6....................10 2....................3.......................... Kamatne stope................ Odnos cena – zarada....

. Cene akcija.senzal.yu 19 .yu www. Prof dr Dugalić V. DH.emagazin. Poslovne finansije.. Stubovi kulture. “Finansije”. Novi Sad 1996 5.mfin. Ekonomski fakultet.yu www.co. Beograd.yu www.co. Ostali izvori: www. Prof dr Krasulja. Osnovi finansijskog tržišta.chrov.Literatura 1.co.belex.yu www. 2001 3. Ivanišević. Beograd 4.gov. Prof dr Vasiljević. Beograd.sr.B. grupa autora.co. 1997 2.

20 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful