VISOKA ŠKOLA ZA PRIMIJENJENE I PRAVNE NAUKE “PROMETEJ” Banja Luka

Seminarski rad iz predmeta „Finansijski menadžment“

Tema: AKCIJE

Mentor: Prof.dr Milovan Bojić

Student: Dragana Moravac, 52/10

Banja Luka, april 2011.godine

1

1. UVOD Finansijsko tržište predstavlja organizovani prostor na kome se traži i nudi finansijskonovčana imovina iskazana u novcu, devizama i kapitalu i to u gotovinsko ili bezgotovinskom obliku i na kome se u zavisnosti od ponude i tražnje organizovano formira cena tih sredstava. Osnovna uloga finansijskog tržišta sastoji se u pružanju i stvaranju mogućnosti optimalne alokacije novčanih sredstava sa onih fizičkih i pravnih lica koja raspolažu slobodnim iznosima koje žele investirati, na ona fizička i pravna lica čiji je dohodak nedovoljan za finansiranje tekućih i razvojnih planova i programa iz oblasti proizvodnje, potrošnje, prometa i usluga. Pri tom se prenos novčanih sredstava sa suficitnog sektora na deficitan sektor mora izvršiti na organizovan tržišni način i prema legalizovanim tržišnim uslovima. Naime, finansijsko tržište, kao jedan od osnovnih segmenata tržišne privrede, postaje tako izuzetno važan faktor od koga zavisi stepen razvoja ukupne nacionalne ekonomije. Međutim, dubina finansijskog tržišta u Srbiji, zbog godina sankcija koje su uništile najveći deo domaće štednje i akumulacije preduzeća, nije zadovoljavajuća za veliki obim trgovanja, posebno za priliv inostranog kapitala. Takvo tržište ne nudi veliki izbor finansijskih instrumenata tako da nije interesantno za inostrane investicije. Privatizacija doprinosi razvoju finansijskog tržišta, i polako se povećava obim trgovanja.

2

utvrdi se iynos osnivačkog kapitalai broj akcija koje će biti emitovane (isti princip važi i za dodatnu emisiju akcija kada se vrši dokapitalizacija). AKCIJE 2.1. POJAM I PRAVNA OBELEŽJA AKCIJE Akcija (share) je hartija od vrednosti koja vlasniku (investitoru) daje pravo na deo profita (dobiti) preduzeća – dividendu. akcija pruža mogućnost ali i pravo vlasnika akcije tj. pravo na upravljanje preduzećem i pro rata imovinu u slučaju njegove likvidacije. već u seriji. pa s toga i prava koja iz nje proističu je neograničen. kao mogući prihod iz akcije. Kada se akcije emituju po utvrđenoj nominalnoj vrednosti. odnosno. emituje se srazmerno veliki broj akcija koje imaju relativno malu nominalnu vrednost. povećanjem tržišne cene akcije koju posedujemo. Visina nominalne vrednosti je pokazatelj koji ima samo tehničko značenje. stoga investitori koriste usluge firmi koje se bave procenom rizika i tržišne vrednosti akcija. Odnos izmedju nominalne vrednosti i tržišne cene akcija je isto kao i kod vrednosti i cene u opštem slučaju. Možemo zaključiti da je ulaganje u akcije isplativ ali i rizičan posao. za njihov kasniji život presudan značaj ima tržišna cena. U nekim zakonodavstvima. odnosno predstavlja iznos po kojem se vrši primarna emisija akcija. utvrđuje se i nominalna vrednost (nominal value. Prilikom osnivanja akcionarskog društva neophodno je s toga emitovati akcije koje se nazivaju akcije prve emisije ili osnivačke i. Sa ekonomskog aspekta. per value. Akcije se prodaju po ceni i to je jedini relevantan podatak koji ulagači respektuju kada donose odluku o eventualnim kupovinama na berzi. ukupnog kapitala i broja akcija. Akcije se emituju u cilju formiranja ili povećanja kapitala preduzeća. Cena akcije može i da padne ispod cene po kojoj smo kupili tu akciju i u tom slučaju ostvarujemo kapitalni gubitak. kao princip koji se vrlo često ističe u objašnjenju razvijenog tržišnog mehanizma. za investitore je potpuno nevažno kolika je nominalna vrednost. face value) akcije – novčani iznos upisan na samoj akciji. ulaganjem skromnih sredstava. Akcije sa istim pravima ili iste vrste čine jednu klasu akcija.2. Akcija spada u serijske hartije od vrednosti. Na sekundarnom tržištu. jer se akcije ne izdaju pojedinačno. investitora. Iz tog odnosa. Tako se postiže demokratičnost. da učestvuje u raspodeli profita firme. u berzanskom prometu. a samim tim da bi se izvršila distribucija vlasništva. Sam vek trajanja akcije. odnosno nominalne vrednostiakcija koje poseduje. pojedina zakonodavstva dozvoljavaju da akcije budu bez iričito utvrđene nominalne vrednosti koja se. 3 . stekne status suvlasnika u preduzeću. vezan je za sudbinu preduzeća kao poslovnog subjekta. Prilikom osnivanja akcionarskog društva. akcija ne može biti emitovana po ceni nižoj od nominalne. ostvarujemo profit koji se naziva kapitalni dobitak. izračunava se visina nominalne vrednosti. tom prilikom. ali i da snosi rizik iz poslovanja predizeća do sume uloženog kapitala. ali i rizika. Po pravilu. u tom slučaju može izračunati podelom kapitala preduzeća brojem ukupno emitovanih akcija. U pitanju su razlozi pragmatične prirode: akcije sa malom nominalnom vrednošću lakše se distribuiraju u primarnoj emisiji i veliki broj investitora može da. Naime. Takođe. Dividenda. nije i jedini prihod koji možemo ostvariti na osnovu posedovanja akcije. Vlasnici akcija se stoga smatraju vlasnicima preduzeća.

On mora da sadrži bitne elemente utvrđene zakonom i to: oznaka da je reč o akciji i vrsta akcije. • Kuponski tabak – je drugi bitan element koji sadrži kupone za naplatu dividende. prezime. Kada se utroše kuponi na kuponskom tabaku. Ova potvrda sadrži i bitne elemente kao što su broj.2. U registar akcija koji vodi kompanija. upisuju se podaci o vlasniku akcija (ime. smatram da treba pomenuti i sertifikat (share certificate) koji predstavljaju potvrdu o vlasništvi nad akcijama. ukupni nominalni iznos emitovanih akcija u toj seriji i broj akcija. Ovaj upis predstavlja dokaz o vlasnistvu. serijski broj (redni broj serije kojoj pripada akcija) i kontrolni broj akcije (redni broj te akcije u toj seriji). novi kuponi se izdaju uz podnošenje talona i plašta akcije. redosled emisije.2 ELEMENTI AKCIJE Akcije spadaju u strogo formalne pismene izjave. godina u kojoj se dividenda po tom kuponu isplaćuje. broj akcije na osnovu koje se dividenda isplaćuje. rokove za isplatu akcija. • Plašt akcije. naziv izdavaoca. 4 . označenje na koga glasi akcija. prava koja proističu iz akcije. vrsta i serijski broj akcija koje poseduje akcionar. nominalni iznos na koji akcija glasi.adresa i broj akcija koje poseduje). te stoga moraju imati sve zakonom propisane elemente. zatim pečat i potpis jednog od direktora i sekretara kompanije. Svi ovi elementi akcije su veoma važni jer daju mnogo informacija već na prvi pogled. firma i sedište emitenta. Kada govorimo o elementima akcije.to je osnovna isprava i najbitniji deo akcije koji može biti odvojen ili zajedno sa kuponskim tabakom. mesto i datum izdavanja akcije. faksimil potpisa ovlašćenih lica izdavaoca akcije. Kupon sadrži sledeće bitne elemente: redni broj kupona. faksimil potpisa ovlašćenih lica izdavaoca akcije.

onda se ne mogu vršiti isplate. Treba napomenuti da ne postoje jedinstvena pravila u pogledu definisanja karakteristika svake klase. u slučaju likvidacije ili bankrotstva. na raspodelu likvidacione odn.koje svojim vlasnicima daju prioritet u naplati svih neisplaćenih dividendi. u odreðenom periodu ne isplaæuje dividenda na prioritetne akcije. Tako. pravo glasa na skupštini akcionara.koje svojim vlasnicima daju prioritet u isplati dividende u odnosu na obiène akcionare. one svojim zakonitim imaocima. U oviru ovih osnovnih vrsta akcija moguće je identifikovati i odreðene podgrupe tj. stečajne mase po podmirenju svih obaveza akcionarskog društva. bez prava glasa.koje omogućuju svojim vlasnicima da ih zamene za obične akcije prema unapred utvrðenom raciu. ni po ostalim vrstama akcija. Svojim vlasnicima daju i prioritetno pravo. praksa u razvijenim zemljama je pokazala da su akcije klase A bile ili sa ograničenim ili pak. u odnosu na obične akcionare. nakon naplate fiksne prioritetne dividende.2. Tako je u okviru običnih akcija moguće praviti razliku izmeðu npr. 1. prinosa i rizika koje sa sobom nose. dok su akcije klase B svojim vlasnicima obezbeðivale uveæana prava glasa. U okviru prioritetnih akcija. 5 . običnih akcija klase A i obiènih akcija klase B. dele se na: • • obične (redovne) akcije . U tom smislu. po pravilu. Osnovna podela je na osnovu prava koja one donose svojim vlasnicima. preferencijalne) akcije . Preduzeća ih najčešće sama ili uz pomoć konsultanata osmišljavaju. a samim tim i kontrole. klase akcija koje se meðusobno razlikuju u pogledu prava glasa. pre isplate dividendi običnim akcionarima konvertibilne (zamenljive) prioritetne akcije . One se obično emituju radi dolaženja do dodatnog kapitala s jedne strane i sprečavanja većih poremećaja u vlasničkoj strukturi i gubitka kontrolnih pozicija s druge strane. Meðutim. pravo da. ne daju pravo glasa na skupštini akcionara.3 VRSTE AKCIJA I NJIHOVA OBELEŽJA Postoje različiti kriterijumi na bazi kojih je moguće izvršiti klasifikaciju akcija.koje svojim vlasnicima daju pravo da. uèestvuju u raspodeli dividende koja pripada obiènim akcionarima. za taj period. ukoliko se. raspodele preostalu imovinu nakon izmirenja obaveza akcionarskog društva i izvršene isplate vlasnicima prioritetnih akcija. Praksa u našoj zemlji je da obiène akcije uvek nose pravo glasa. onda kada im to najviše odgovara participativne prioritetne akcije . Meðutim.koje svojim vlasnicima daju pravo na dividendu. a zatim i emituju. treba praviti razliku izmeðu: • • • kumulativnih prioritetnih akcija . prioritetne (povlašćene.

tržištu kapitala. 4. Dakle. a samim tim ni njihov prenos koji se obavlja njihovom prostom predajom. 3. 6. prema redosledu izdavanja.kod kojih se na plaštu upisuje ime kupca. glase na ime i daju svojim vlasnicima pravo glasa akcije sledećih emisija . Vlasnici ovakvih akcija se ne upisuju u knjigu akcionara. prema načinu označavanja vlasništva nad njima.koje glase na odreðeni nominalni iznos (npr. a koji se obavlja indosiranjem . 6 .pismenim izjavljivanjem vlasnika iste da svoje pravo prenosi na drugo lice akcije na donosioca .000 deo kapitala akcionarskog društava).kod kojih se na plaštu navodi da glase na donosioca.one koje se mogu kupovati i prodavati samo meðu već postojeæim akcionarima 5. društvo emituje 50. dele se na: • • • • akcije bez prava glasa akcije sa ograničenim pravom glasa akcije sa kumulativnim pravom glasa akcije sa uvećanim pravom glasa.koje glase na odreðeni udeo u kapitalu akcionarskog društva (npr. te jedna akcija vredi 1 / 50.2.000 akcija. dele se na: • • akcije sa nominalnom vrednošću . prema tome ko su subjekti koji uèestvuju u trgovanju njima. Ove akcije su redovne.00 dinara) akcije bez nominalne vrednosti (kvotne akcije) . kupci i prodavci mogu biti svi uèesnici na tržištu kapitala zatvorene akcije .one kojima se trguje na finansijskom tržištu tj. prema tome da li na plaštu sadrže nominalnu vrednost.sve emisije akcija nakon što je preduzeće osnovano. Vlasnici ovakvih akcija evidentiraju se u knjizi akcionara u kojoj se samim tim beleži i prenos vlasništva nad njima.000. razlikuju se: • • osnivačke akcije . dele se na: • • akcije na ime . dele se na: • • otvorene akcije . 1. prema pravu glasa koje donose svojim vlasnicima.koje se emituju prilikom osnivanja preduzeća.

4 OBLICI DIVIDENDE I PROCEDURE ISPLATE Dividenda je periodični dohodak akcionara. ustanovljeno je da će dividenda biti isplaćena onom vlasniku koji kupuje akcije 3-4 dana pre datuma zatvaranja akcionarske knjige ( ex dividend date ) kako bi se omogućilo saldiranje kupljenih akcija prema pravilima berze i ujedno sprečila špekulacija. prisvajanje dividende nije primarni motiv zbog kojeg se ulaže kapital u akcionarsko društvo. Međutim dan zatvaranja akcionarske knjige nije poslednji dan do koga dividenda treba da se isplati postojećim akcionarima. obično jedanput godišnje ( u razvijenim zemljama kvartalno). isplati dividenda. visina i isplata dividende zavisi od odluka upravljačke strukture preduzeća. ili isplate akcionarima. kapital.2. Naime. kao stabilan iznos dividende po akciji. kao konstantan odnos dividende po aakciji i oporezovanog profita. Za razliku od kapitalne dobiti. Ako se s druge strane. Naime. 7 . uložen u preduzeće. Mogućnost zarade na osnovu razlike u nabavnoj i prodajnoj ceni akcija. konvencijom učesnika na tržištu kapitala. te se one stoga mogu posmatrati kao preferencijalna (prioritetna) i kao obična ( redovna) dividenda. donosi akcionaru prinos čije su komponente kapitala dobit i dividenda. Nakon deklarisanja dividendi preduzeće je dužno da zatvori svoju akcionarsku knjigu za upise promene vlasništva nad akcijama i tako omogući izvesnost isplate dividende vlasnicima akcija do datuma zatvaranja akcionarskih knjiga ( Holder-of-record Date). Preferencijalna dividenda se isplaćuje pre nego što se proglasi isplata redovne dividende iz profita preduzeća. Redovna dividenda predstavlja prinos na obične akcije. Sam oblik dividende zavisi od vrste akcija koju poseduje vlasnik. Odluka o isplati dividende predstavlja izbor između alociranja profita unutar preduzeća (zadržana dobit). isplaćuje se u formi gotovine. Moglo bi se reći da je ova odluka i izbor između kratkoročnih i dugoročnih interesa preduzeća. povećaće se dohodak akcionara. Ta razlika predstavlja kapitalnu dobit. ali će se smanjiti akumulacija preduzeća. Ako se profit rasporedi u obliku zadržane dobiti. izvesno je da će to povećati razvojne mogućnosti preduzeća. Visina kapitalne dobiti ili pak kapitalni gubitak. te kao takva. tj. dividenda se može odrediti na nekoliko načina: kao procentni iznos na nominalnu vrednost akcije. su neizvesne kategorije koje su rezultat delovanja tržišnih kretanja. Međutim. mogo veći značaj ima špekulativna dimenzija. Na osnovu predhodnog možemo zaključiti da. koji on dobija iz profita preduzeća na osnovu posedovanja akcija i može se smatrati za prihod od izvršenog ulaganja. Dividendna politika obuhvata i pitanje izbora modela isplate dividende. Kod donošenja odluke za ulaganje kapitala u kupovinu akcija. ukoliko preduzeće ostvari profit i skupština deklariše dividendu.

Imajući u vidu da je ovo vrlo složen posao koji zahteva primenu specijalizovanih znanja. Preliminarni prospekt je neformalna ponuda za kupovinu hartija od vrednosti.5. nakon registracije kod nadležnog državnog organa. Za deo neprodate emisije. Sadrži osnovne informacije o emisiji. Ugovorom između banaka formira se sindikat banaka koje preuzimaju obavezu zajedničkog plasmana.formira i predstavlja sindikat . bira na osnovu predhodnog iskustva ili pak na osnovu javnog poziva bankama i najbolje ponude sa njihove strane. naravno ukoliko nađe svoj interes u tome. emisija akcija može se posmatrati kroz tri osnovna oblika: • javni plasman • privatni plasman • privilegovani plasman. ali će pružati i konsalting usluge i usluge marketinga. ona preuzima obavezu da proda samo onaj deo emisije koji to realno može učiniti. a emitentu isplaćuje punu ugovorenu cenu.2. u skladu sa posebnim ugovorom koji registruje i kontroliše regulatorni (državni) organ. Kao principal ( u svoje ime za račun izdavaoca) delovaće kao garant uspešnosti. Ona: . Banka će sredstva. zbog povećanog rizika. potencijalnim investitorima se šalje preliminarni prospekt. uz odgovarajuće preuzimanje odgovornosti za uspeh emisije. JAVNI PLASMAN Ovaj oblik emisije pretpostavlja prodaju akcija širokom krugu investitora. dobijena prodajom hartija od vrednosti. koja je znatno manja. banka-agent ne preuzima nikakvu finansijsku odgovornost. banka neprodati deo zadržava za sebe radi dalje prodaje. banka. banka će zaključiti ugovor o plasmanu sa izdavaoce.imenuje grupu za prodaju hartija . Sa pravnog stanovišta.1. Bitno je napomenuti da se plasman emisije može vršiti preko više banaka na poziv banke koja je sklopila ugovor sa emitentom. naplaćuje veću proviziju nego kada deluje kao agent. kako bi investitori na taj način stekli grubu sliku o emisiji i ceni finansijskog instrumenta.ustanovljava deo emisije koji će članovi sindikata neposredno prodati . neophodna je saradnja izdavaoca s jedne strane i berzanskih posrednika i investicionih banaka s druge strane koji će nositi ulogu garanta uspešnosti plasmana.odgovara za stabilizaciju tržišta emitovane hartije Obim odgovornosti ostalih članova sindikata. Banka koja predvodi sindikat naziva se banka gestor i ona ima posebne odgovornosti za plasman emisije. može se javiti u dva osnovna tipa: 8 . Emitent hartija od vrednosti. PLASMAN EMISIJE Prema načinu plasmana . 2. preneti emitentu. Nakon uvida u potencijalni obim tržišta. Ukoliko je banka angažovana kao agent ( u ime i za račun izdavaoca ).rukovodi prodajom . banku koja će vršiti plasman.5. Delovanjem kao principal. Da bi se ocenila zainteresovanost investitora i odredio oblik angažovanja banke (principal ili agent). tako što će banka otkupiti emisiju od izdavaoca i preuzeti odgovornost za uspeh emisije. berzanski posrednik ili banka će plasman emisije hartija od vrednosti komitenta vršiti u svojstvu principa ili agenta. U slučaju da ne uspe prodati ukupan obim emisije.

imaju obavezu da neposredno posle efektivnog datuma plasmana utiču na održavanje cene hartija od vrednosti. Da bi banka osigurala tu nameru ulagača. 2. odnosno banke koje su odgovorne za prodaju dela akcija koji im je dodeljen. Ovaj tip prodaje hartija od vrednosti ne prati prospekt kao kod javnog plasmana jer se predpostavlja da su institucionalni investitori dovoljno sofisticirani da mogu da ocene rizik ulaganja i imaju dovoljno kapitala da snose rizik plasmana. imaju pravo i da učestvuju u marži po osnovu prodatih hartija. S obzirom da ne preuzimaju nikakvu finansijsku odgovornost. Predpostavlja se da investitor nema nameru da u skorije vreme prodaje kupljene hartije od vrednosti već da će ih duže vreme držati u svom portfelju. već im se odobrava marža u zavisnosti od okolnosti plasmana hartija od vrednosti. srazmerno broju akcija koje poseduju – pravo preče kupovine (preemptive right). banka gestor i emitent će saldirati svoje obaveze iz ugovora.2 PRIVATNI PLASMAN Privatni plasman (private placement) predtavlja prodaju emitovanih hartija od vrednosti ograničenom broju institucionalnih investitora. članovi sindikata dobijaju srazmeran deo diskonta u ceni hartije koji ostvari banka gestor kojoj pripada i provizija za upravljanje sindikatom od 10-20% diskonta. Članovi sindikata kao i agenti za prodaju. kako se još naziva. Sve ove mogućnosti zarade povećavaju zainteresovanost banaka za što bolji uspeh emisije. kupovinom novih akcija održavaju srazmerno učešće u vlasništvu preduzeća. Članovi sindikata. Ukoliko neki član sindikata ne uspe da proda deo emisije koji mu je dodeljen. Pravo postojećih akcionara na kupovinu akcija nove emisije. banka deluje samo kao agent emitenta što znači da ne preuzima nikakvu finansijsku odgovornost. te je s toga sleduje samo ugovorena provizija. Banka gestor angažuje agente sindikata.Na ovaj način se sprečava da upravljačka struktura preduzeća tendenciozno smanji vlasničke udele postojećih akcionara.5. Umesto prospekta investitorima se dostavlja memorandum o emisiji koji sadrži osnovne informacije o emisiji. ostali članovi preuyimaju obavezu da prodaju preostali deo emisije srazmerno njihovom procentualnom učešću u ukupnoj emisiji. Na kraju ovog perioda. 9 . ugrađeno je u osnovne akte preduzeća i sprečava neregularno razvodnjavanje kapitala (dillution). ova grupa za prodaju nema pravo na diskont. on banci daje potvrdu (investment letter) u kojoj potvrđuje navedenu obavezu. 2) podeljen račun –svaki član sindikata je odgovoran za prodaju onog dela emisija koji mu je dodeljen.5. 2.1) nepodeljen račun –svaki član sindikata je odgovoran za prodaju tačno određenog dela emisije. Kao nagradu za obavljeni posao. kod povećanja akcijskog kapitala.3 PRIVILEGOVANI PLASMAN Privilegovani plasman ili plasman po osnovu prava preče kupovine. namenjen je postojećim akcionarima koji. dakle. Ovaj memorandum ne podleže odobrenju nadležnih organa. Kod ovog tipa plasmana. Banka gestor zadržava deo emisije (oko 25%) radi neposredne prodaje komitentima od strane članova sindikata.

akcionar je zadovoljan jer poseduje „naprednu“ akciju i ovakva politika se smatra dobrim pokazateljem razvoja. 2. na duži rok. sve sve dok je profitna stopa povoljna. odnos cena-zarada se kretao u rasponu od 6 do 130. nije od bitnog značaja da li bi trebalo zadržati zaradu u kompaniji ili je pak isplatiti kao dividendu. Međutim. U prvom slučaju. Na koju god soluciju se kompanija odluči. s jedne strane. akcije će kupocati i cene će da rastu. prouzrokuje povećanje cena akcija. u bližoj ili daljoj budućnosti. Sigurno da bi analitičari potvrdili zakonitost da.. Ukoliko večina transaktora smatra da su osnovni ekonomski pokazatelji nepovoljni.2. ZARADE Po klasičnoj teoriji o cenama akcija. i da padaju kada je ekonomija slaba. neophodno imati u vidu stanje i tendencije globalnih pokazatelja.6. tako su povećane cene akcije i prihod. Zato je prilikom pokušaja da se predvidi kretanje cena akcija. smatrala se dobrom investicijom. i stanje i tendencije sasvim određene kompanije koja je predmet interesovanja. odnos cena-zarada na američkom finansijskom tržištu po Dow Jones Industrial Average je iznosio prosečno 15:1. godine. kako bi se lakše donela odluka o nameravanom trgovanju na berzi. Iako veliko reinvestiranje profita može značiti da će biti isplaćena mala dividenda. FAKTORI CENA AKCIJA Na tržištu akcija postoji veliki broj učesnika koji pokušavaju da predvide trendove cena i stepena promena. Njihova procena tendencije kretanja cena akcija uglavnom se bazira na proceni fundamentalnih uslova koji utiču na cene. investirani kapital je korisno upotrebljen. Međutim.1. Prema ovom stanovištu. godini je predstavljao grešku koja je bila prouzrokovana izuzetno 10 . postoji čvrsta korelacija između stanja u privredi i kretanja cena akcija. Povećanje zarada u određenom vremenskom periodu. U prošlosti se odnos 10:1 smatrao standardnim. akcionar dobija. danas se odnos cena-zarada menja uz veliku učestalost i obim promena. Prihod od akcija je određen odnosom između dividendi i tržišne cene. i prodaja akcija prema tom ili nižem odnosu. a njihova cena će padati. s druge strane. zarade ili profiti korporacija se smatraju najvažnijim faktorom koji utiče na cene akcija. godine. kaže se da se ona prodaje prema odnosu cena – zarada kao 12:1. i 1990. Akcija može doneti prihod akcionaru samo zato što kompanija plaća deo zarade u obliku dividende. ODNOS CENA – ZARADA Odnos cena zarada se već dugo koristi za merenje vrednosti akcija. i zato u budućnosti rastu i zarade i cene akcija. Za period od 55 godina. ponovo investirani kapital u kompaniju dovodi do proširenja kompanije što obezbeđuje povećanje očekivane zarade. a zarada po toj akciji iznosi 6$. Uopšteno govoreći. određeni veličinom zarade korporacije. od 1935. ako se neka akcija prodaje po ceni od 72$.6. tačno je da cene akcija rastu kada je stanje privredne konjukture povoljno.6. do 1990. Npr.Naime. Odnos od 130 u 1982. postoji bitna razlika između trendova u kretanju opšteg indeksa cena akcija (grupe akcija) i cena pojedinačnih akcija. Između 1935. u obrnutom slučaju akcije će se ubrzano prodavati. Investitori kupuju ili prodaju akcije u zavisnosti od očekivanih zarada. 2.2.

izuzetno značajni u berzanskoj valorizaciji uspešnosti kompanija. nesigurnost kompanije da pruži dividende po trnutnoj stopi plaćanja. PRIHODI OD AKCIJA Uticaj dividende na izbor portpolija može se proučiti i preko prihoda od akcija. 11 . status kompanije. često je uzrok velikih prihoda. popularnost kod investitora i rizik. starost kompanije.4. 2.6. razlog za davanje prednosti dividendama u odnosu na zarade je u tome što trenutna vrednost dividendi ima veću vrednost za akcionara nego buduće zarade isplaćene u dividenama. čak i u slučaju visoko rangiranih kompanija. Sve veći broj analitičara je. na osnovu ove promenljivosti odnosa cena-zarada. Prihodi od akcija pokazuju veliku varijaciju kod industrijskih akcija. sa prihodom od akcija. Berzanski prihodi. Pored ovih faktora. dok ima i onih koji ovom faktoru daju prednost. kao odnos cena-zarada. Prihodi se dobijaju kada se podeli godišnja dividenda sa trenutnom cenom akcija na tržištu. Smatra se da razvijena kompanija može upotrebiti novac produktivnije nego akcionar. 2. izvori novog kapitala. objašnjavaju ove varijacije. te stoga one često donose veći konačan dohodak nego tekuće dividende.6. kao što su razvoj.nepovoljnim zaradama. kod donošenja odluka pri kupovini akcija. Međutim. DIVIDENDE Mnogi investitori smatraju dividende faktorom koji je isto toliko važan kao i zarade korporacija. analize potvrđuju da su dividende.3. pokazivale nestabilan i neprecizan odnos prema akcionarskim profitima. omogućavaju jedan od najjednostavnijih testova za merenje vrhunca spekulativnih transakcija na tržištu. S druge strane dividende imaju najmanji značaj kod vrednih akcija kod kojih je povećanje cena veliko. Može se zaključiti da su akcijski prihodi. Treba svakako naglasiti da investitor ne sme da meša dividende ni prihod. koje su znatno iskrivile dobijene podatke. čak iako postoji potpuna sigurnost da će biti isplaćene. dividendna politika. zaključio kako ovaj koeficijent ima slabu racionalnu osnovu i malu praktičnu primenljivost. Drugi razlog za davanje prednosti dividendama je to što su one konkurentne i opipljive. Mnogi faktori. uključujući deficite nekoliko akcija u undustriji. Naime. tokom vremena. što odgovara narodnoj poslovici : „ Bolje vrabac u ruci nego golub na grani“.

00$ po deonici. pojednostavljeno tumačenje uticaja kamatnih stopa na promet akcija svodi se na sledeći transmisioni proces: visoke kamatne stope stimulišu transaktore da slobodna sredstva usmere u banke zbog sigurnog i solidnog prinosa.5. a cene akcija će se povećati. smanjiće se krediti zbog nepovoljnih kamatnih uslova i snižavanja profita.DEOBE AKCIJA I DIVIDENDE Deoba akcija (stock split) predstavlja operaciju kojom se snižava nominalna vrednost akcija i na taj način povećava broj emitovanih akcija. i obrnuto u slučaju snižavanja kamatnih stopa. kada kamatne stope postanu visoke. preduzeće može usitniti svoje deonice i to 2 akcije za 1 i ustanoviti dividendu od 1. po povoljnim kamatnim stopama. povećava dividenda za vlasnike akcija. kao i isplate dividende u akcijama.6. Npr. a ne deobom akcija. a to je pre iznosilo 2. Ako je to tačno.. Prksa. zbog nagoveštaja veće dividende. i tako da ostvare velike zarade. Deobe akcija i akcijske dividende često deluju kao stimulansi za određivanje tržišne cene akcija.20$ po deonici. 12 . koji ima podela akcija odnosno. Transaktori mogu da pozajme velike količine novca po niskim kamatnim stopama. u masi. jer se veruje da je praćena dobrom zaradom ili vestima o dividendi. a posle usitnjavanja deoničar bi bio vlasnik 200 deonica i primio bi 240$ u dividendi godišnje.2. međutim pokazuje. da je ova operacija. To znači da se. pad tražnje doprinosi obaranju cena berzanskog materijala. ulaganjem sredstava na štednju. a dnevni novac oskudan. KAMATNE STOPE Uticaj kamatnih stopa na cene akcija je jedan od problema koji su najviše zaokupljali pažnju teoretičara i empirijskih istraživača. Deoničar koji je pre usitnjavanja deonica bio vlasnik 100 deonica. Rezultati interakcijskih odnosa između bodžetskih prihoda i berzanskog poslovanja omogućili su formulisanje stava da „jeftin novac“ stvara fondove koji služe za spekulativne transakcije na berzi. U obrnutom slučaju. Doba akcija može da rezultira višim cenama akcija. privlači se kapital sa berze i smanjuje se tražnja za akcijama. nego u manjem stepenu. primio bi 200$ u novčanoj dividendi godišnje. a cene akcija će padati. Zbog signalnog efekta. U središtu interesovanja uvek su bila sledeća pitanja: da li promene u kamatnim stopama donose promene u cenama akcija? Da li kamatne stope predhode promenama cena akcija? Da li tržište dobro vrši funkciju snižavanja kamatnih stopa i da li uspešno predviđa promene kamatnih stopa? Naime. praćena i porastom dividendepo akciji. uvećanje cene su opravdane očekivanim uvećanjem zarada. Osnovna svrha deobe akcija je smanjenje tržišne cene akcija kako bi one bile dostupne većem broju kupaca.6. Tako se uspostavlja obrnuto srazmeran uticaj na relaciji kamatne stope – cena akcija. vrednost akcije ne smanjuje se srazmerno smanjenju nominalne vrednosti.6. 2. zbog razlike između prihoda od akcija koje poseduju i cene dnevnog novca.

6. odnosno približno 50% ostvarenog prometa akcijama u posmatranom periodu. nadzorni odbor i direktor. akcije tj. Akcije. Novim konceptom privatizacije subjekti privatizacije su obavezni da se privatizuju u roku od 4 godine od dana stupanja na snagu zakona kojim se uređuje privatizacija i njihovi vlasnici postaju domaća i strana pravna i fizička lica. pri čemu vodi računa o maksimiziranju prihoda od privatizacije i izboru adekvatnih kupaca koji će poboljšati upravljanje u subjektima privatizacije.7.5 milijardi dinara. Udeli se mogu prodavati i putem javne ponude i javnog tendera. proda akcije ili udele koji su mu preneti po sili zakona. odnosno 30. 2.3.23% ukupnog prometa. restruktuirati poslovanje i obezbediti nove investicije.2. imajući u vidu specifičnosti ove hartije i njenog izdavaoca. Poređenja radi. godine. Ukupno ostvaren promet akcijama u prvoj polovini 2006. TRGOVANJE AKCIJAMA NA BEOGRADSKOJ BERZI U toku 2006. odnosno udeli se prodaju na berzi javnom aukcijom ili preko berzanskih posrednika. osim akcija koje nadležno ministarstvo odluči da ih evidentira u Privatizacionom registru. najveći obim prometa ostvaren je u trgovanju metodom kontinuiranog trgovanja – 26. godine. koje imenuje i razrešava Vlada Republike Srbije. Izuzetno.1% prometa akcijama. dinamikom koju odredi Vlada Republike Srbije prodaje akcije iz svog portfolija. Novim konceptom (Zakonom o Akcijskom fondu Republike Srbije) u roku od 6 godina. Kada je reč o metodama trgovanja. septembrom na Beogradskoj berzi trgovano je akcijama 661 izdavaoca.2% veći je od prometa ostvarenog u toku cele 2005. od ukupnog broja od preko 1. dok je u trgovanjima po metodu minimalne cene od početka godine realizovan zanemarljivo mali promet od približno 0.5 milijardi dinara i za 34. kao i akcijama Beogradske berze.000 kotiranih akcionarskih društava na slobodnom berzanskom tržištu. Akcijski fond je dužan. ako agencija donese odluku. AKCIJSKI FOND Akcijski fond ima svojstvo pravnog lica sa sedištem u Beogradu i za svoje obaveze odgovara svojom imovinom. Akcijski fond. obim prometa ostvaren ovim metodom bio je manji od prometa u trgovanju po metodu preovlađujuće cene. Nadzor nad zakonitošću rada Akcijskog fonda obavlja nadležno ministarstvo koje tromesečno obaveštava Vladu Republike Srbije o rezultatima svog nadzora. a neprodati deo kapitala se prenosi na Akcijski fond čime se u celini eliminiše društveni kapital iz subjekta privatizacije.2 milijardi dinara.9 milijardi dinara. 13 . sa prometom od 10. Metodom kontinuiranog trgovanja trguje se sa 44 najlikvidnije akcije. zaključno sa 30. Blok trgovanja nalaze se na trećem mestu. koji se ovog puta nalazi na drugom mestu sa vrednošću od 7. Organi Akcijskog fonda su: upravni odbor.. godine iznosi približno 52. Akcijski fond je ovim zakonom uređen kao specijalna državna institucija koja sprovodi obaveznu i vremenski oročenu privatizaciju u saradnji sa Agencijom za privatizaciju koja stručno servisira Fond u privatizaciji njegovog portfolija. u toku 2005.6. da po nalogu Agencije za privatizaciju. u posebnom segmentu.

koje pored promene raspona zone fluktuacije beleže i nekoliko uzastopnih pozitivnih promena cene. Najveći porast cene. Pozitivna promena cene za akcije iz sektora finansijskog posredovanja kreće se u rasponu od +0. Krajem septembra na slobodnom berzanskom tržištu nalazi se preko 49 različtih emisija akcija kompanija iz ovog sektora.988.035. od preko 9.4%. uključujući tu i prioritetne akcije bez prava glasa i prioritetne konvertibilne akcije ovog izdavaoca iznosi preko 12.775.8 milijardi dinara. dok je pad cene zabeležen za 11 akcija. a na osnovu odluke o promeni raspona zone cenovne fluktuacije. od svih akcija kojima se trguje na Berzi. pića i duvana«. Niš NIP Kompanija Novosti a. nakon odluke o promeni zone fluktuacije. 26 akcija beleži porast cena. ovaj sektor izbija na prvo mesto po veličini tržišne kapitalizacije. Među prvih 10 akcija sa rekordnim porastom cene na Beogradskoj berzi u periodu od početka januara do kraja septembra nalazi se pet iz sektora finansijskog posredovanja. pri čemu je na prvom trgovanju za akcije ove banke 14 .5 milijardi dinara.175.000% zabeležen je za akcije preduzeća Dragiša Brašovan Trudbenik a.712. Poštanske štedionice iz Beograda beleže porast cene od +400% u dnevnim promenama cene koje se kreću u rasponu od +4. na petom mestu po porastu cene. dok ukupan promet akcijama AIK banke.355 % promena cene 01. dok je raspon negativne promene od -1. godine Najveći obim prometa.d.3 milijardi dinara.600 289.586 1. Preduzeće AIK banka a.d. od ukupnog broja preduzeća koja se nalaze na slobodnom berzanskom tržištu. Od preduzeća koja se nalaze u metodu kontinuiranog trgovanja. Beograd Agrobanka a.799.235. što predstavlja preko 39% ukupno ostvarenog prometa akcijama. a 19 akcija pad cena u istom periodu. Ukupno ostvareni promet akcijama kompanija iz sektora finansijkog posredovanja na Berzi u prvih devet meseci 2006. Kretanje cena akcija koje se nalaze u sektoru finansijskog posredovanja takođe ima pozitivan trend.88 +145. bez blok i trgovanja po metodu MC.052.103 1.899. kojima se trguje na Berzi. u koji spadaju banke. godine u prvom planu na tržištu kapitala nalazi se sektor finasijskog posredovanja. Posmatrajući celinu. njih 202 beleži porast cene.534 Vrednost trgovanja (DIN) 11. Za pet akcija nije zabeležena promena cene u odnosu na početak januara.53 +299. zabeležen je za obične akcije AIK banke iz Niša i iznosi 11. januar – septembar 2006. njih 33 beleži porast cene. Vršac Univerzal banka a. Od ukupnog broja akcija iz ovog sektora.Tokom 2006. Beograd Simbol AIKB NVST AGBN HMFR UNBN Poslednja cena (DIN) 4. IX +65. od čega je njih 13 uključeno u metod kontinuiranog trgovanja. Beograd Hemofarm koncern a. preuzimajući tako vođstvo od sektora »Proizvodnja prehrambenih proizvoda. dok se na drugom mestu nalaze akcije preduzeća Dunavka iz Velikog Gradišta.d.d.339 1.d.5% što je zabeleženo u trgovanju akcijama Bance Intese.13 +54.889. brokersko-dilerska društva i osiguravajuće kompanije. godine iznosi preko 20. Akcije sa najvećim obimom prometa.25 +242. Iako formalno.17 do +20%.340 23. prioritetne akcije bez prava glasa. koji je po veličini apsolutno dominirao u prethodnom periodu.472 1. Tokom avgusta.400 29. Beograd.77% do -55. dok je pad cena evidentiran za 323 akcija.06 Tabela 1.I – 30.d.416 12.31% do +428.

najveći pad cene od -29.00 1.00 1. koji rezultuje u tome da maksimalne vrednosti beleže praktično najmanje jedanput mesečno. odnosno 12. što je i logično obzirom na metodologiju izračunavanja.8 indeksnih poena.9% beleže akcije preduzeća za puteve PZP Beograd iz Beograda.350.00 Jan-06 Feb-06 Mar-06 Apr-06 May-06 Jun-06 Jul-06 Aug-06 Sep-06 BELEX15 BELEXfm Slika 5. Slična je situacija i sa akcijama Srpske banke iz Beograda.00 1.6. dok u istom periodu BELEX15 beleži rast od 257. 1.050. 2. januar – septembar 2006. tako da indeksi beleže značajniji pad vrednosti. razloge za 15 .00 1.9.2 indeksnih poena.00 1.8% zabeležen je za akcije preduzeća FAD iz Gornjeg Milanovca.000. Najveći pad cene u posmatranom periodu zabeležen je za akcije Lilly drogeria iz Beograda i iznosi -98.5%.200. Kretanje vrednosti indeksa Beogradske berze.450.600.800.00 1. svakako su indeksi: BELEXfm.d. koje se nalaze na šestom mestu po porastu cene.00 1.850.700. Pored redovnih sezonskih oscilacija. INDEKSI BEOGRADSKE BERZE Pokazatelji trenda i ukupnih kretanja na Beogradskoj berzi. na osnovu odluke o promeni zone cenovne fluktuacije. godine iznosi 198. dok se na drugom mestu među akcijama u kontinuiranom trgovanju nalaze obične akcije Komercijalne banke iz Beograda.00 1. Od preduzeća koja se nalaze u kontinuiranom metodu trgovanja.5%.00 1.00 1.550. druga polovina maja i jun 2006.16%. koje je u ovaj metod trgovanja uključeno sredinom septembra. godine donose prvi ozbiljniji negativan trend na srpskom finansijskom tržištu. Prvih pet meseci 2006.00 1. odnosno 24%.00 1.750. vezanih za drugo tromesečje godine. pri čemu indeks BELEX15 drastičnije reaguje na iskazane kratkoročne trendove. Od akcija koje se nalaze u metodu kontinuiranog trgovanja. a na trećem su akcije Univerzal banke a. koji daje prikaz kretanja cena svih običnih akcija uključenih na slobodno tržište i BELEX15.00 1.250. Može se reći da oba indeksa imaju slična kretanja tokom godine.650.00 1.100. Međutim.300. godine oba indeksa Berze iskazuju pozitivan trend. koji prikazuje kretanje cena do 15 najtrgovanijih akcija u metodu kontinuiranog trgovanja i koji u posmatranom periodu beleže pozitivan trend.400. Indeks BELEX15 se krajem juna čak nalazio na nivou nižem od svojih januarskih vrednosti. Porast vrednosti indeksa BELEXfm u prvih devet meseci 2006.150.00 1. Beograd.zabeležen porast cene od +38.00 1. koje se nalazi u sektoru E i koje je su uključene u trgovanje sredinom juna. dok su dnevne promene cena akcija u rasponu od -19 do -20% najviše pogodile cenu akcija preduzeća Izbor iz Minićeva. najveći porast cene od +286.

d.000 5 5.2007) Izdavalac [prospekt] Vapek članica Lutra Group a.269 Promet 83.837 57.754. Bečej Agrobanka a. Novi Sad AGEX 20.d.000 Akcije sa najvećim dnevnim promenama (03.d.00 1.00 3.d. Valjevo Granexport a.840 769. septembra na nivou od 1.76 GRNX -17.00 450 1.020 50 Jabuka TP a.d.d. Kikinda AIK banka a.792. Prigrevica SJPR 20.19 poena.500 13. septembra. Vršac VRVI 20. Istorijski maksimalna vrednost indeksa BELEXfm dostignuta je 25.d. ne treba zaboraviti ni da je maj mesec obeležen značajnim političkim događajem (referendumom u Crnoj Gori).110 62.225 70.017 52.420 Dnevne promene (03.120 82 Agrovojvodina export . Beograd JBKA 20.020 100 Najveći rast cene Promet 251. 22. koje se nastavlja i tokom avgusta i septembra.000 102.500 252.05.000 Najveći pad cene Akcije sa najvećim dnevnim promenama (03.438.05.000 28 Sojaprotein Prigrevica a.515 820 3.892 7. Takođe.d.884 27. Jul. Beograd FPM Beograf a.d.iskazani negativan trend pokazatelja treba potražiti i u recesionim kretanjima izraženim na gotovo svim istočnoevropskim tržištima sredinom godine.371.d. IZVEŠTAJ SA BEOGRADSKE BERZE ( 03.657.180 Obim 1.07 5.629. Ruma Simbol MTBN SJPT AGBN BNNI AIKB SPRU Promena % 3.d.105 1.76 SITR -18.288 2.2007) Izdavalac [prospekt] Metals banka a.d.d. a za indeks BELEX15 tri dana ranije.02 Cena 64.87 PPVA -17. Valjevo Šidtrans a.710 Jugolek a. Niš Sremput a.05. ) Akcije sa najvećim dnevnim promenama (03.719 7.2007) Izdavalac [prospekt] Simbol Promena % Cena Obim Vršački vinogradi a.81 -0. Šid Preduzeće za puteve Valjevo a.282.500 14.83 -0.d.8% i ulazi u nivo vrednosti iznad 1.500 7.50 Cena Obim Promet 341 1 341 430 2 860 1.400 indeksnih poena.727 1.366 76.000 255.318. sa druge strane.20 0. tako da je moguće da je i ta činjenica doprinela navedenim kretanjima. Beograd Simbol Promena % VAPK -19. donosi snažan oporavak vrednosti indeksa i često uzastopno dnevno dostizanje istorijski maksimalnih vrednosti. na nivou od 1. Beograd Banini a.d.191.990 57.05.import a.05.000 3 21.23 BGRF -12. Novi Sad Soja protein a. Tokom septembra indeks BELEX15 beleži porast vrednosti od 9.000 9.774 41.d.55 poena.43 5.00 9. Beograd JLEK 20.2007) 16 .2007.63 6.

871.000 70.710 300 2.922 295 12.500 202.017 1.Simbol AGBC AGBN AIKB ALFA BMBI BNNI Cena Metod kontinuiranog trgovanja Promena Cena Max Min Obim % na otvaranju 13.990 35.740 19.900 14.837 57.999 14.506 14.225 14.800 17 .990 35.02 6.999 23.50 0.298.754.334 457 3.000 1.000 41.000 769.00 0.450 35.500 41.896.506 279 41.68 17.43 -0.084.600 Metod preovlađujuće cene Promena Promena Ponuda Tražnja % (din) 0.00 6.63 -0.958 4.81 41.500 15.474 62.000 450 675 5.371.999 23.710 1.500 222.515 3.810 550 73 Obim 567 1.996 1.719 35.629.000 14.000 13.875 755 9.80 111 875 0 611 300 2.725 700.000 22.00 0 2.000 22.000 70.999 65.892 53 178 820 Promet 3.422 57.579 600 20.500 -0.00 75 1.500 65.23 13.990 Simbol AGBP AGEX AGMT AGRC AGSK AIKBPB Cena 1.604 295 73 Promet 567.

............11 2.........................................................................15 18 ......................... Zarade................2............1......................................................................................................................................... Uvod.......... Prihodi od akcija...........................................6........................................................6.......................5.....................................13 2........ Dividende..........................................................3................................5.......................................................................................2 2...5........................10 2.............. Faktori cena akcija.......................9..................6...................2 Elementi akcije.......1........9 2..............7 2.......................... Trgovanje akcijama na Beogradskoj berzi....Sadržaj 1..............................................................................................6..................................... Javni plasman.........................................3 2.12 ........7..........................11 2................ Pojam i pravna obeležja akcija......10 2....................3 2...........................................6...................... Odnos cena – zarada...........3 Privilegovani plasman................8 2..................................4 Oblici dividende i procedure isplate.............4.................................................................................................................9 2............5.....................................8...............6................................................Deobe akcija i dividende...............................................10 2.. Kamatne stope............... 2................................................................13 2...........1............... Akcijski fond..................5 2.........2 Privatni plasman...............................6..........................................11 2.................. Plasman emisije................. Akcije...............3 Vrste akcija.....8 2............................................................. Indeksi Beogradske berze..............5...............................................................................6...6.........4 2.....................6................................................................................................6..................

Literatura 1.co.belex. “Finansije”. Cene akcija.yu www. 2001 3.yu www.emagazin.gov.sr.co. Stubovi kulture.yu www. Prof dr Vasiljević..chrov. Beograd. Poslovne finansije.yu 19 . Prof dr Dugalić V. Ivanišević.senzal.co.co. Beograd. Ekonomski fakultet. 1997 2. Ostali izvori: www. grupa autora. Novi Sad 1996 5. DH.mfin.yu www. Prof dr Krasulja.B. Osnovi finansijskog tržišta.. Beograd 4.

20 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful