VISOKA ŠKOLA ZA PRIMIJENJENE I PRAVNE NAUKE “PROMETEJ” Banja Luka

Seminarski rad iz predmeta „Finansijski menadžment“

Tema: AKCIJE

Mentor: Prof.dr Milovan Bojić

Student: Dragana Moravac, 52/10

Banja Luka, april 2011.godine

1

1. UVOD Finansijsko tržište predstavlja organizovani prostor na kome se traži i nudi finansijskonovčana imovina iskazana u novcu, devizama i kapitalu i to u gotovinsko ili bezgotovinskom obliku i na kome se u zavisnosti od ponude i tražnje organizovano formira cena tih sredstava. Osnovna uloga finansijskog tržišta sastoji se u pružanju i stvaranju mogućnosti optimalne alokacije novčanih sredstava sa onih fizičkih i pravnih lica koja raspolažu slobodnim iznosima koje žele investirati, na ona fizička i pravna lica čiji je dohodak nedovoljan za finansiranje tekućih i razvojnih planova i programa iz oblasti proizvodnje, potrošnje, prometa i usluga. Pri tom se prenos novčanih sredstava sa suficitnog sektora na deficitan sektor mora izvršiti na organizovan tržišni način i prema legalizovanim tržišnim uslovima. Naime, finansijsko tržište, kao jedan od osnovnih segmenata tržišne privrede, postaje tako izuzetno važan faktor od koga zavisi stepen razvoja ukupne nacionalne ekonomije. Međutim, dubina finansijskog tržišta u Srbiji, zbog godina sankcija koje su uništile najveći deo domaće štednje i akumulacije preduzeća, nije zadovoljavajuća za veliki obim trgovanja, posebno za priliv inostranog kapitala. Takvo tržište ne nudi veliki izbor finansijskih instrumenata tako da nije interesantno za inostrane investicije. Privatizacija doprinosi razvoju finansijskog tržišta, i polako se povećava obim trgovanja.

2

vezan je za sudbinu preduzeća kao poslovnog subjekta. investitora. jer se akcije ne izdaju pojedinačno. Akcije se prodaju po ceni i to je jedini relevantan podatak koji ulagači respektuju kada donose odluku o eventualnim kupovinama na berzi. emituje se srazmerno veliki broj akcija koje imaju relativno malu nominalnu vrednost. a samim tim da bi se izvršila distribucija vlasništva. POJAM I PRAVNA OBELEŽJA AKCIJE Akcija (share) je hartija od vrednosti koja vlasniku (investitoru) daje pravo na deo profita (dobiti) preduzeća – dividendu. AKCIJE 2. akcija ne može biti emitovana po ceni nižoj od nominalne. Dividenda. Sa ekonomskog aspekta. već u seriji. Prilikom osnivanja akcionarskog društva neophodno je s toga emitovati akcije koje se nazivaju akcije prve emisije ili osnivačke i. kao princip koji se vrlo često ističe u objašnjenju razvijenog tržišnog mehanizma. za investitore je potpuno nevažno kolika je nominalna vrednost. nije i jedini prihod koji možemo ostvariti na osnovu posedovanja akcije. 3 . Akcije se emituju u cilju formiranja ili povećanja kapitala preduzeća. ali i da snosi rizik iz poslovanja predizeća do sume uloženog kapitala. ulaganjem skromnih sredstava. Na sekundarnom tržištu. da učestvuje u raspodeli profita firme. Akcija spada u serijske hartije od vrednosti. u tom slučaju može izračunati podelom kapitala preduzeća brojem ukupno emitovanih akcija. odnosno predstavlja iznos po kojem se vrši primarna emisija akcija. Iz tog odnosa. akcija pruža mogućnost ali i pravo vlasnika akcije tj. stoga investitori koriste usluge firmi koje se bave procenom rizika i tržišne vrednosti akcija. ali i rizika. face value) akcije – novčani iznos upisan na samoj akciji. Visina nominalne vrednosti je pokazatelj koji ima samo tehničko značenje. izračunava se visina nominalne vrednosti. Možemo zaključiti da je ulaganje u akcije isplativ ali i rizičan posao. odnosno nominalne vrednostiakcija koje poseduje. pa s toga i prava koja iz nje proističu je neograničen. u berzanskom prometu. utvrdi se iynos osnivačkog kapitalai broj akcija koje će biti emitovane (isti princip važi i za dodatnu emisiju akcija kada se vrši dokapitalizacija). utvrđuje se i nominalna vrednost (nominal value. Takođe. Odnos izmedju nominalne vrednosti i tržišne cene akcija je isto kao i kod vrednosti i cene u opštem slučaju. pojedina zakonodavstva dozvoljavaju da akcije budu bez iričito utvrđene nominalne vrednosti koja se. odnosno. Po pravilu. Akcije sa istim pravima ili iste vrste čine jednu klasu akcija. Prilikom osnivanja akcionarskog društva. stekne status suvlasnika u preduzeću. za njihov kasniji život presudan značaj ima tržišna cena. Vlasnici akcija se stoga smatraju vlasnicima preduzeća. U pitanju su razlozi pragmatične prirode: akcije sa malom nominalnom vrednošću lakše se distribuiraju u primarnoj emisiji i veliki broj investitora može da. Naime.1. kao mogući prihod iz akcije.2. ukupnog kapitala i broja akcija. Kada se akcije emituju po utvrđenoj nominalnoj vrednosti. U nekim zakonodavstvima. Cena akcije može i da padne ispod cene po kojoj smo kupili tu akciju i u tom slučaju ostvarujemo kapitalni gubitak. povećanjem tržišne cene akcije koju posedujemo. pravo na upravljanje preduzećem i pro rata imovinu u slučaju njegove likvidacije. per value. Tako se postiže demokratičnost. Sam vek trajanja akcije. ostvarujemo profit koji se naziva kapitalni dobitak. tom prilikom.

označenje na koga glasi akcija.2 ELEMENTI AKCIJE Akcije spadaju u strogo formalne pismene izjave. On mora da sadrži bitne elemente utvrđene zakonom i to: oznaka da je reč o akciji i vrsta akcije. Svi ovi elementi akcije su veoma važni jer daju mnogo informacija već na prvi pogled. • Kuponski tabak – je drugi bitan element koji sadrži kupone za naplatu dividende. zatim pečat i potpis jednog od direktora i sekretara kompanije. U registar akcija koji vodi kompanija. faksimil potpisa ovlašćenih lica izdavaoca akcije. broj akcije na osnovu koje se dividenda isplaćuje. godina u kojoj se dividenda po tom kuponu isplaćuje. 4 . redosled emisije. Kada se utroše kuponi na kuponskom tabaku. te stoga moraju imati sve zakonom propisane elemente. smatram da treba pomenuti i sertifikat (share certificate) koji predstavljaju potvrdu o vlasništvi nad akcijama. vrsta i serijski broj akcija koje poseduje akcionar. Kupon sadrži sledeće bitne elemente: redni broj kupona. upisuju se podaci o vlasniku akcija (ime. • Plašt akcije. ukupni nominalni iznos emitovanih akcija u toj seriji i broj akcija. mesto i datum izdavanja akcije. Kada govorimo o elementima akcije.to je osnovna isprava i najbitniji deo akcije koji može biti odvojen ili zajedno sa kuponskim tabakom. rokove za isplatu akcija. Ovaj upis predstavlja dokaz o vlasnistvu. naziv izdavaoca.2. Ova potvrda sadrži i bitne elemente kao što su broj. serijski broj (redni broj serije kojoj pripada akcija) i kontrolni broj akcije (redni broj te akcije u toj seriji). novi kuponi se izdaju uz podnošenje talona i plašta akcije. nominalni iznos na koji akcija glasi. faksimil potpisa ovlašćenih lica izdavaoca akcije. prezime. prava koja proističu iz akcije. firma i sedište emitenta.adresa i broj akcija koje poseduje).

običnih akcija klase A i obiènih akcija klase B. u odnosu na obične akcionare. prinosa i rizika koje sa sobom nose. Praksa u našoj zemlji je da obiène akcije uvek nose pravo glasa.koje svojim vlasnicima daju pravo da. Treba napomenuti da ne postoje jedinstvena pravila u pogledu definisanja karakteristika svake klase. pre isplate dividendi običnim akcionarima konvertibilne (zamenljive) prioritetne akcije . stečajne mase po podmirenju svih obaveza akcionarskog društva. ne daju pravo glasa na skupštini akcionara. Svojim vlasnicima daju i prioritetno pravo. Preduzeća ih najčešće sama ili uz pomoć konsultanata osmišljavaju. Tako je u okviru običnih akcija moguće praviti razliku izmeðu npr.3 VRSTE AKCIJA I NJIHOVA OBELEŽJA Postoje različiti kriterijumi na bazi kojih je moguće izvršiti klasifikaciju akcija. preferencijalne) akcije . uèestvuju u raspodeli dividende koja pripada obiènim akcionarima. za taj period. u slučaju likvidacije ili bankrotstva. Meðutim.koje omogućuju svojim vlasnicima da ih zamene za obične akcije prema unapred utvrðenom raciu. raspodele preostalu imovinu nakon izmirenja obaveza akcionarskog društva i izvršene isplate vlasnicima prioritetnih akcija. one svojim zakonitim imaocima. ni po ostalim vrstama akcija. onda se ne mogu vršiti isplate.koje svojim vlasnicima daju pravo na dividendu. na raspodelu likvidacione odn. 1. po pravilu. Osnovna podela je na osnovu prava koja one donose svojim vlasnicima. klase akcija koje se meðusobno razlikuju u pogledu prava glasa. a samim tim i kontrole. pravo glasa na skupštini akcionara. prioritetne (povlašćene. One se obično emituju radi dolaženja do dodatnog kapitala s jedne strane i sprečavanja većih poremećaja u vlasničkoj strukturi i gubitka kontrolnih pozicija s druge strane. Meðutim.2. a zatim i emituju. U okviru prioritetnih akcija. nakon naplate fiksne prioritetne dividende.koje svojim vlasnicima daju prioritet u naplati svih neisplaćenih dividendi. dok su akcije klase B svojim vlasnicima obezbeðivale uveæana prava glasa. onda kada im to najviše odgovara participativne prioritetne akcije . u odreðenom periodu ne isplaæuje dividenda na prioritetne akcije. 5 . treba praviti razliku izmeðu: • • • kumulativnih prioritetnih akcija . pravo da. Tako.koje svojim vlasnicima daju prioritet u isplati dividende u odnosu na obiène akcionare. bez prava glasa. ukoliko se. dele se na: • • obične (redovne) akcije . praksa u razvijenim zemljama je pokazala da su akcije klase A bile ili sa ograničenim ili pak. U oviru ovih osnovnih vrsta akcija moguće je identifikovati i odreðene podgrupe tj. U tom smislu.

koje glase na odreðeni nominalni iznos (npr. dele se na: • • otvorene akcije .000 deo kapitala akcionarskog društava). prema tome ko su subjekti koji uèestvuju u trgovanju njima.kod kojih se na plaštu navodi da glase na donosioca. glase na ime i daju svojim vlasnicima pravo glasa akcije sledećih emisija . prema tome da li na plaštu sadrže nominalnu vrednost. društvo emituje 50. prema načinu označavanja vlasništva nad njima. 4. Vlasnici ovakvih akcija se ne upisuju u knjigu akcionara. te jedna akcija vredi 1 / 50. Dakle. 1.pismenim izjavljivanjem vlasnika iste da svoje pravo prenosi na drugo lice akcije na donosioca . 6 . 3. prema pravu glasa koje donose svojim vlasnicima.one koje se mogu kupovati i prodavati samo meðu već postojeæim akcionarima 5.000 akcija. razlikuju se: • • osnivačke akcije . a samim tim ni njihov prenos koji se obavlja njihovom prostom predajom.koje glase na odreðeni udeo u kapitalu akcionarskog društva (npr. prema redosledu izdavanja.kod kojih se na plaštu upisuje ime kupca.00 dinara) akcije bez nominalne vrednosti (kvotne akcije) .000. dele se na: • • akcije sa nominalnom vrednošću .sve emisije akcija nakon što je preduzeće osnovano. tržištu kapitala. Ove akcije su redovne. kupci i prodavci mogu biti svi uèesnici na tržištu kapitala zatvorene akcije . 6.one kojima se trguje na finansijskom tržištu tj. dele se na: • • • • akcije bez prava glasa akcije sa ograničenim pravom glasa akcije sa kumulativnim pravom glasa akcije sa uvećanim pravom glasa. dele se na: • • akcije na ime . a koji se obavlja indosiranjem .2.koje se emituju prilikom osnivanja preduzeća. Vlasnici ovakvih akcija evidentiraju se u knjizi akcionara u kojoj se samim tim beleži i prenos vlasništva nad njima.

Dividendna politika obuhvata i pitanje izbora modela isplate dividende. obično jedanput godišnje ( u razvijenim zemljama kvartalno). izvesno je da će to povećati razvojne mogućnosti preduzeća. Moglo bi se reći da je ova odluka i izbor između kratkoročnih i dugoročnih interesa preduzeća. Ako se profit rasporedi u obliku zadržane dobiti. Naime. su neizvesne kategorije koje su rezultat delovanja tržišnih kretanja. povećaće se dohodak akcionara. te se one stoga mogu posmatrati kao preferencijalna (prioritetna) i kao obična ( redovna) dividenda. isplaćuje se u formi gotovine. Na osnovu predhodnog možemo zaključiti da. te kao takva. ili isplate akcionarima.2. 7 . tj. kapital. Naime.4 OBLICI DIVIDENDE I PROCEDURE ISPLATE Dividenda je periodični dohodak akcionara. Preferencijalna dividenda se isplaćuje pre nego što se proglasi isplata redovne dividende iz profita preduzeća. isplati dividenda. Ta razlika predstavlja kapitalnu dobit. Ako se s druge strane. Odluka o isplati dividende predstavlja izbor između alociranja profita unutar preduzeća (zadržana dobit). mogo veći značaj ima špekulativna dimenzija. Za razliku od kapitalne dobiti. ukoliko preduzeće ostvari profit i skupština deklariše dividendu. Visina kapitalne dobiti ili pak kapitalni gubitak. Redovna dividenda predstavlja prinos na obične akcije. Kod donošenja odluke za ulaganje kapitala u kupovinu akcija. Sam oblik dividende zavisi od vrste akcija koju poseduje vlasnik. Međutim dan zatvaranja akcionarske knjige nije poslednji dan do koga dividenda treba da se isplati postojećim akcionarima. ustanovljeno je da će dividenda biti isplaćena onom vlasniku koji kupuje akcije 3-4 dana pre datuma zatvaranja akcionarske knjige ( ex dividend date ) kako bi se omogućilo saldiranje kupljenih akcija prema pravilima berze i ujedno sprečila špekulacija. kao stabilan iznos dividende po akciji. Nakon deklarisanja dividendi preduzeće je dužno da zatvori svoju akcionarsku knjigu za upise promene vlasništva nad akcijama i tako omogući izvesnost isplate dividende vlasnicima akcija do datuma zatvaranja akcionarskih knjiga ( Holder-of-record Date). koji on dobija iz profita preduzeća na osnovu posedovanja akcija i može se smatrati za prihod od izvršenog ulaganja. kao konstantan odnos dividende po aakciji i oporezovanog profita. uložen u preduzeće. dividenda se može odrediti na nekoliko načina: kao procentni iznos na nominalnu vrednost akcije. konvencijom učesnika na tržištu kapitala. visina i isplata dividende zavisi od odluka upravljačke strukture preduzeća. Međutim. donosi akcionaru prinos čije su komponente kapitala dobit i dividenda. Mogućnost zarade na osnovu razlike u nabavnoj i prodajnoj ceni akcija. prisvajanje dividende nije primarni motiv zbog kojeg se ulaže kapital u akcionarsko društvo. ali će se smanjiti akumulacija preduzeća.

emisija akcija može se posmatrati kroz tri osnovna oblika: • javni plasman • privatni plasman • privilegovani plasman. tako što će banka otkupiti emisiju od izdavaoca i preuzeti odgovornost za uspeh emisije. PLASMAN EMISIJE Prema načinu plasmana .imenuje grupu za prodaju hartija . Bitno je napomenuti da se plasman emisije može vršiti preko više banaka na poziv banke koja je sklopila ugovor sa emitentom. banka će zaključiti ugovor o plasmanu sa izdavaoce. naravno ukoliko nađe svoj interes u tome. Kao principal ( u svoje ime za račun izdavaoca) delovaće kao garant uspešnosti. u skladu sa posebnim ugovorom koji registruje i kontroliše regulatorni (državni) organ. JAVNI PLASMAN Ovaj oblik emisije pretpostavlja prodaju akcija širokom krugu investitora. kako bi investitori na taj način stekli grubu sliku o emisiji i ceni finansijskog instrumenta. dobijena prodajom hartija od vrednosti. može se javiti u dva osnovna tipa: 8 . Imajući u vidu da je ovo vrlo složen posao koji zahteva primenu specijalizovanih znanja.1.formira i predstavlja sindikat . neophodna je saradnja izdavaoca s jedne strane i berzanskih posrednika i investicionih banaka s druge strane koji će nositi ulogu garanta uspešnosti plasmana.rukovodi prodajom . Emitent hartija od vrednosti. Sadrži osnovne informacije o emisiji. zbog povećanog rizika. potencijalnim investitorima se šalje preliminarni prospekt. ali će pružati i konsalting usluge i usluge marketinga.ustanovljava deo emisije koji će članovi sindikata neposredno prodati . Delovanjem kao principal. berzanski posrednik ili banka će plasman emisije hartija od vrednosti komitenta vršiti u svojstvu principa ili agenta. Sa pravnog stanovišta.2.5. bira na osnovu predhodnog iskustva ili pak na osnovu javnog poziva bankama i najbolje ponude sa njihove strane. Ukoliko je banka angažovana kao agent ( u ime i za račun izdavaoca ).odgovara za stabilizaciju tržišta emitovane hartije Obim odgovornosti ostalih članova sindikata. Preliminarni prospekt je neformalna ponuda za kupovinu hartija od vrednosti. Za deo neprodate emisije. Nakon uvida u potencijalni obim tržišta. banku koja će vršiti plasman. nakon registracije kod nadležnog državnog organa. uz odgovarajuće preuzimanje odgovornosti za uspeh emisije. Banka će sredstva. naplaćuje veću proviziju nego kada deluje kao agent. banka. banka neprodati deo zadržava za sebe radi dalje prodaje. preneti emitentu. Banka koja predvodi sindikat naziva se banka gestor i ona ima posebne odgovornosti za plasman emisije. U slučaju da ne uspe prodati ukupan obim emisije. Ona: . Da bi se ocenila zainteresovanost investitora i odredio oblik angažovanja banke (principal ili agent).5. ona preuzima obavezu da proda samo onaj deo emisije koji to realno može učiniti. a emitentu isplaćuje punu ugovorenu cenu. banka-agent ne preuzima nikakvu finansijsku odgovornost. koja je znatno manja. Ugovorom između banaka formira se sindikat banaka koje preuzimaju obavezu zajedničkog plasmana. 2.

1) nepodeljen račun –svaki član sindikata je odgovoran za prodaju tačno određenog dela emisije. Kao nagradu za obavljeni posao. 2. imaju obavezu da neposredno posle efektivnog datuma plasmana utiču na održavanje cene hartija od vrednosti. Da bi banka osigurala tu nameru ulagača. kupovinom novih akcija održavaju srazmerno učešće u vlasništvu preduzeća. banka deluje samo kao agent emitenta što znači da ne preuzima nikakvu finansijsku odgovornost. on banci daje potvrdu (investment letter) u kojoj potvrđuje navedenu obavezu. ova grupa za prodaju nema pravo na diskont. Banka gestor zadržava deo emisije (oko 25%) radi neposredne prodaje komitentima od strane članova sindikata.3 PRIVILEGOVANI PLASMAN Privilegovani plasman ili plasman po osnovu prava preče kupovine. Ovaj tip prodaje hartija od vrednosti ne prati prospekt kao kod javnog plasmana jer se predpostavlja da su institucionalni investitori dovoljno sofisticirani da mogu da ocene rizik ulaganja i imaju dovoljno kapitala da snose rizik plasmana. S obzirom da ne preuzimaju nikakvu finansijsku odgovornost. već im se odobrava marža u zavisnosti od okolnosti plasmana hartija od vrednosti. imaju pravo i da učestvuju u marži po osnovu prodatih hartija. kod povećanja akcijskog kapitala. Sve ove mogućnosti zarade povećavaju zainteresovanost banaka za što bolji uspeh emisije. Članovi sindikata kao i agenti za prodaju.Na ovaj način se sprečava da upravljačka struktura preduzeća tendenciozno smanji vlasničke udele postojećih akcionara. kako se još naziva. Pravo postojećih akcionara na kupovinu akcija nove emisije. Predpostavlja se da investitor nema nameru da u skorije vreme prodaje kupljene hartije od vrednosti već da će ih duže vreme držati u svom portfelju. 2. srazmerno broju akcija koje poseduju – pravo preče kupovine (preemptive right). 2) podeljen račun –svaki član sindikata je odgovoran za prodaju onog dela emisija koji mu je dodeljen. banka gestor i emitent će saldirati svoje obaveze iz ugovora. Umesto prospekta investitorima se dostavlja memorandum o emisiji koji sadrži osnovne informacije o emisiji. dakle.2 PRIVATNI PLASMAN Privatni plasman (private placement) predtavlja prodaju emitovanih hartija od vrednosti ograničenom broju institucionalnih investitora. Članovi sindikata. Ovaj memorandum ne podleže odobrenju nadležnih organa.5.5. ugrađeno je u osnovne akte preduzeća i sprečava neregularno razvodnjavanje kapitala (dillution). Kod ovog tipa plasmana. Na kraju ovog perioda. te je s toga sleduje samo ugovorena provizija. 9 . ostali članovi preuyimaju obavezu da prodaju preostali deo emisije srazmerno njihovom procentualnom učešću u ukupnoj emisiji. članovi sindikata dobijaju srazmeran deo diskonta u ceni hartije koji ostvari banka gestor kojoj pripada i provizija za upravljanje sindikatom od 10-20% diskonta. Ukoliko neki član sindikata ne uspe da proda deo emisije koji mu je dodeljen. Banka gestor angažuje agente sindikata. odnosno banke koje su odgovorne za prodaju dela akcija koji im je dodeljen. namenjen je postojećim akcionarima koji.

prouzrokuje povećanje cena akcija. ako se neka akcija prodaje po ceni od 72$. Između 1935. i zato u budućnosti rastu i zarade i cene akcija. s jedne strane. Međutim. akcionar je zadovoljan jer poseduje „naprednu“ akciju i ovakva politika se smatra dobrim pokazateljem razvoja.1.6. do 1990. tako su povećane cene akcije i prihod. i 1990. Npr. na duži rok. godine. 2. Iako veliko reinvestiranje profita može značiti da će biti isplaćena mala dividenda.6. FAKTORI CENA AKCIJA Na tržištu akcija postoji veliki broj učesnika koji pokušavaju da predvide trendove cena i stepena promena. Ukoliko večina transaktora smatra da su osnovni ekonomski pokazatelji nepovoljni. odnos cena-zarada se kretao u rasponu od 6 do 130. danas se odnos cena-zarada menja uz veliku učestalost i obim promena. a njihova cena će padati. Na koju god soluciju se kompanija odluči. od 1935. Međutim. Akcija može doneti prihod akcionaru samo zato što kompanija plaća deo zarade u obliku dividende. zarade ili profiti korporacija se smatraju najvažnijim faktorom koji utiče na cene akcija. u bližoj ili daljoj budućnosti. Prihod od akcija je određen odnosom između dividendi i tržišne cene.2. i prodaja akcija prema tom ili nižem odnosu. Za period od 55 godina.. određeni veličinom zarade korporacije. tačno je da cene akcija rastu kada je stanje privredne konjukture povoljno. kako bi se lakše donela odluka o nameravanom trgovanju na berzi. Investitori kupuju ili prodaju akcije u zavisnosti od očekivanih zarada. postoji čvrsta korelacija između stanja u privredi i kretanja cena akcija. 2. Zato je prilikom pokušaja da se predvidi kretanje cena akcija. ODNOS CENA – ZARADA Odnos cena zarada se već dugo koristi za merenje vrednosti akcija. investirani kapital je korisno upotrebljen. neophodno imati u vidu stanje i tendencije globalnih pokazatelja. s druge strane. Prema ovom stanovištu. godine. a zarada po toj akciji iznosi 6$. Povećanje zarada u određenom vremenskom periodu. Uopšteno govoreći. odnos cena-zarada na američkom finansijskom tržištu po Dow Jones Industrial Average je iznosio prosečno 15:1. Odnos od 130 u 1982. smatrala se dobrom investicijom. U prvom slučaju. godini je predstavljao grešku koja je bila prouzrokovana izuzetno 10 . nije od bitnog značaja da li bi trebalo zadržati zaradu u kompaniji ili je pak isplatiti kao dividendu. i da padaju kada je ekonomija slaba. Sigurno da bi analitičari potvrdili zakonitost da. ZARADE Po klasičnoj teoriji o cenama akcija. Njihova procena tendencije kretanja cena akcija uglavnom se bazira na proceni fundamentalnih uslova koji utiču na cene. u obrnutom slučaju akcije će se ubrzano prodavati.2. postoji bitna razlika između trendova u kretanju opšteg indeksa cena akcija (grupe akcija) i cena pojedinačnih akcija. sve sve dok je profitna stopa povoljna. U prošlosti se odnos 10:1 smatrao standardnim. ponovo investirani kapital u kompaniju dovodi do proširenja kompanije što obezbeđuje povećanje očekivane zarade. akcije će kupocati i cene će da rastu.6. akcionar dobija. kaže se da se ona prodaje prema odnosu cena – zarada kao 12:1.Naime. i stanje i tendencije sasvim određene kompanije koja je predmet interesovanja.

S druge strane dividende imaju najmanji značaj kod vrednih akcija kod kojih je povećanje cena veliko.nepovoljnim zaradama. DIVIDENDE Mnogi investitori smatraju dividende faktorom koji je isto toliko važan kao i zarade korporacija. omogućavaju jedan od najjednostavnijih testova za merenje vrhunca spekulativnih transakcija na tržištu. Treba svakako naglasiti da investitor ne sme da meša dividende ni prihod. izvori novog kapitala. nesigurnost kompanije da pruži dividende po trnutnoj stopi plaćanja. 2. PRIHODI OD AKCIJA Uticaj dividende na izbor portpolija može se proučiti i preko prihoda od akcija. status kompanije. dok ima i onih koji ovom faktoru daju prednost. dividendna politika. Međutim. koje su znatno iskrivile dobijene podatke. Mnogi faktori. Može se zaključiti da su akcijski prihodi. objašnjavaju ove varijacije. Prihodi od akcija pokazuju veliku varijaciju kod industrijskih akcija.6. čak iako postoji potpuna sigurnost da će biti isplaćene. te stoga one često donose veći konačan dohodak nego tekuće dividende. razlog za davanje prednosti dividendama u odnosu na zarade je u tome što trenutna vrednost dividendi ima veću vrednost za akcionara nego buduće zarade isplaćene u dividenama. što odgovara narodnoj poslovici : „ Bolje vrabac u ruci nego golub na grani“. na osnovu ove promenljivosti odnosa cena-zarada. izuzetno značajni u berzanskoj valorizaciji uspešnosti kompanija. kod donošenja odluka pri kupovini akcija. Berzanski prihodi. Smatra se da razvijena kompanija može upotrebiti novac produktivnije nego akcionar.3. često je uzrok velikih prihoda. tokom vremena.6. sa prihodom od akcija. starost kompanije.4. Prihodi se dobijaju kada se podeli godišnja dividenda sa trenutnom cenom akcija na tržištu. čak i u slučaju visoko rangiranih kompanija. analize potvrđuju da su dividende. popularnost kod investitora i rizik. kao odnos cena-zarada. zaključio kako ovaj koeficijent ima slabu racionalnu osnovu i malu praktičnu primenljivost. pokazivale nestabilan i neprecizan odnos prema akcionarskim profitima. 11 . Sve veći broj analitičara je. uključujući deficite nekoliko akcija u undustriji. Naime. Pored ovih faktora. kao što su razvoj. 2. Drugi razlog za davanje prednosti dividendama je to što su one konkurentne i opipljive.

i obrnuto u slučaju snižavanja kamatnih stopa. kao i isplate dividende u akcijama.6. a cene akcija će se povećati. Rezultati interakcijskih odnosa između bodžetskih prihoda i berzanskog poslovanja omogućili su formulisanje stava da „jeftin novac“ stvara fondove koji služe za spekulativne transakcije na berzi. Deoničar koji je pre usitnjavanja deonica bio vlasnik 100 deonica. pad tražnje doprinosi obaranju cena berzanskog materijala. jer se veruje da je praćena dobrom zaradom ili vestima o dividendi. U središtu interesovanja uvek su bila sledeća pitanja: da li promene u kamatnim stopama donose promene u cenama akcija? Da li kamatne stope predhode promenama cena akcija? Da li tržište dobro vrši funkciju snižavanja kamatnih stopa i da li uspešno predviđa promene kamatnih stopa? Naime. vrednost akcije ne smanjuje se srazmerno smanjenju nominalne vrednosti. Deobe akcija i akcijske dividende često deluju kao stimulansi za određivanje tržišne cene akcija. Zbog signalnog efekta. Npr. a cene akcija će padati. ulaganjem sredstava na štednju. U obrnutom slučaju. povećava dividenda za vlasnike akcija.6. a ne deobom akcija.6. kada kamatne stope postanu visoke. primio bi 200$ u novčanoj dividendi godišnje. praćena i porastom dividendepo akciji. privlači se kapital sa berze i smanjuje se tražnja za akcijama. Transaktori mogu da pozajme velike količine novca po niskim kamatnim stopama. smanjiće se krediti zbog nepovoljnih kamatnih uslova i snižavanja profita. zbog nagoveštaja veće dividende.2. zbog razlike između prihoda od akcija koje poseduju i cene dnevnog novca. pojednostavljeno tumačenje uticaja kamatnih stopa na promet akcija svodi se na sledeći transmisioni proces: visoke kamatne stope stimulišu transaktore da slobodna sredstva usmere u banke zbog sigurnog i solidnog prinosa.00$ po deonici. uvećanje cene su opravdane očekivanim uvećanjem zarada. 2. koji ima podela akcija odnosno. Doba akcija može da rezultira višim cenama akcija. KAMATNE STOPE Uticaj kamatnih stopa na cene akcija je jedan od problema koji su najviše zaokupljali pažnju teoretičara i empirijskih istraživača. u masi.20$ po deonici. međutim pokazuje. a dnevni novac oskudan.5. nego u manjem stepenu. a to je pre iznosilo 2. i tako da ostvare velike zarade. preduzeće može usitniti svoje deonice i to 2 akcije za 1 i ustanoviti dividendu od 1. po povoljnim kamatnim stopama. Osnovna svrha deobe akcija je smanjenje tržišne cene akcija kako bi one bile dostupne većem broju kupaca. To znači da se.DEOBE AKCIJA I DIVIDENDE Deoba akcija (stock split) predstavlja operaciju kojom se snižava nominalna vrednost akcija i na taj način povećava broj emitovanih akcija. Tako se uspostavlja obrnuto srazmeran uticaj na relaciji kamatne stope – cena akcija. Prksa. da je ova operacija. 12 .. Ako je to tačno. a posle usitnjavanja deoničar bi bio vlasnik 200 deonica i primio bi 240$ u dividendi godišnje.

pri čemu vodi računa o maksimiziranju prihoda od privatizacije i izboru adekvatnih kupaca koji će poboljšati upravljanje u subjektima privatizacije. Akcijski fond.2. da po nalogu Agencije za privatizaciju.1% prometa akcijama.2% veći je od prometa ostvarenog u toku cele 2005. Novim konceptom (Zakonom o Akcijskom fondu Republike Srbije) u roku od 6 godina. Udeli se mogu prodavati i putem javne ponude i javnog tendera. koje imenuje i razrešava Vlada Republike Srbije. ako agencija donese odluku. Ukupno ostvaren promet akcijama u prvoj polovini 2006. 13 . odnosno 30.5 milijardi dinara i za 34. godine.6. Akcijski fond je dužan. u toku 2005. Akcijski fond je ovim zakonom uređen kao specijalna državna institucija koja sprovodi obaveznu i vremenski oročenu privatizaciju u saradnji sa Agencijom za privatizaciju koja stručno servisira Fond u privatizaciji njegovog portfolija. Metodom kontinuiranog trgovanja trguje se sa 44 najlikvidnije akcije.7. 2. restruktuirati poslovanje i obezbediti nove investicije. Poređenja radi. zaključno sa 30. odnosno približno 50% ostvarenog prometa akcijama u posmatranom periodu. Izuzetno.3. a neprodati deo kapitala se prenosi na Akcijski fond čime se u celini eliminiše društveni kapital iz subjekta privatizacije. najveći obim prometa ostvaren je u trgovanju metodom kontinuiranog trgovanja – 26. TRGOVANJE AKCIJAMA NA BEOGRADSKOJ BERZI U toku 2006. koji se ovog puta nalazi na drugom mestu sa vrednošću od 7.2 milijardi dinara. obim prometa ostvaren ovim metodom bio je manji od prometa u trgovanju po metodu preovlađujuće cene. Nadzor nad zakonitošću rada Akcijskog fonda obavlja nadležno ministarstvo koje tromesečno obaveštava Vladu Republike Srbije o rezultatima svog nadzora. Blok trgovanja nalaze se na trećem mestu.000 kotiranih akcionarskih društava na slobodnom berzanskom tržištu. Akcije. nadzorni odbor i direktor.9 milijardi dinara. osim akcija koje nadležno ministarstvo odluči da ih evidentira u Privatizacionom registru. godine. akcije tj. u posebnom segmentu. Novim konceptom privatizacije subjekti privatizacije su obavezni da se privatizuju u roku od 4 godine od dana stupanja na snagu zakona kojim se uređuje privatizacija i njihovi vlasnici postaju domaća i strana pravna i fizička lica. godine iznosi približno 52.. septembrom na Beogradskoj berzi trgovano je akcijama 661 izdavaoca. dinamikom koju odredi Vlada Republike Srbije prodaje akcije iz svog portfolija. Kada je reč o metodama trgovanja.6. dok je u trgovanjima po metodu minimalne cene od početka godine realizovan zanemarljivo mali promet od približno 0. odnosno udeli se prodaju na berzi javnom aukcijom ili preko berzanskih posrednika. AKCIJSKI FOND Akcijski fond ima svojstvo pravnog lica sa sedištem u Beogradu i za svoje obaveze odgovara svojom imovinom. kao i akcijama Beogradske berze. od ukupnog broja od preko 1.23% ukupnog prometa. imajući u vidu specifičnosti ove hartije i njenog izdavaoca. sa prometom od 10. Organi Akcijskog fonda su: upravni odbor.5 milijardi dinara. proda akcije ili udele koji su mu preneti po sili zakona.

88 +145.586 1. od svih akcija kojima se trguje na Berzi. Ukupno ostvareni promet akcijama kompanija iz sektora finansijkog posredovanja na Berzi u prvih devet meseci 2006. Akcije sa najvećim obimom prometa.I – 30.472 1.53 +299. njih 202 beleži porast cene.775.235. od čega je njih 13 uključeno u metod kontinuiranog trgovanja.416 12. 26 akcija beleži porast cena.77% do -55.355 % promena cene 01.25 +242.712.103 1.8 milijardi dinara.d.899. što predstavlja preko 39% ukupno ostvarenog prometa akcijama. Od ukupnog broja akcija iz ovog sektora. Najveći porast cene. pića i duvana«. dok se na drugom mestu nalaze akcije preduzeća Dunavka iz Velikog Gradišta. bez blok i trgovanja po metodu MC. Krajem septembra na slobodnom berzanskom tržištu nalazi se preko 49 različtih emisija akcija kompanija iz ovog sektora. preuzimajući tako vođstvo od sektora »Proizvodnja prehrambenih proizvoda.400 29.035. Beograd Hemofarm koncern a. zabeležen je za obične akcije AIK banke iz Niša i iznosi 11. ovaj sektor izbija na prvo mesto po veličini tržišne kapitalizacije. godine Najveći obim prometa. Beograd.600 289. godine u prvom planu na tržištu kapitala nalazi se sektor finasijskog posredovanja. dok je raspon negativne promene od -1.5% što je zabeleženo u trgovanju akcijama Bance Intese.d. Od preduzeća koja se nalaze u metodu kontinuiranog trgovanja. Tokom avgusta.17 do +20%. Iako formalno. uključujući tu i prioritetne akcije bez prava glasa i prioritetne konvertibilne akcije ovog izdavaoca iznosi preko 12. njih 33 beleži porast cene. u koji spadaju banke.4%. brokersko-dilerska društva i osiguravajuće kompanije.000% zabeležen je za akcije preduzeća Dragiša Brašovan Trudbenik a. od ukupnog broja preduzeća koja se nalaze na slobodnom berzanskom tržištu.339 1.d. Vršac Univerzal banka a.534 Vrednost trgovanja (DIN) 11.340 23. Među prvih 10 akcija sa rekordnim porastom cene na Beogradskoj berzi u periodu od početka januara do kraja septembra nalazi se pet iz sektora finansijskog posredovanja. nakon odluke o promeni zone fluktuacije. dok je pad cena evidentiran za 323 akcija.d.175.13 +54.d. a na osnovu odluke o promeni raspona zone cenovne fluktuacije. Za pet akcija nije zabeležena promena cene u odnosu na početak januara. koje pored promene raspona zone fluktuacije beleže i nekoliko uzastopnih pozitivnih promena cene.d.052. Poštanske štedionice iz Beograda beleže porast cene od +400% u dnevnim promenama cene koje se kreću u rasponu od +4. januar – septembar 2006. Beograd Agrobanka a. dok ukupan promet akcijama AIK banke. na petom mestu po porastu cene.Tokom 2006.06 Tabela 1. koji je po veličini apsolutno dominirao u prethodnom periodu. pri čemu je na prvom trgovanju za akcije ove banke 14 .889.988. godine iznosi preko 20. Niš NIP Kompanija Novosti a. Posmatrajući celinu. dok je pad cene zabeležen za 11 akcija. Preduzeće AIK banka a. prioritetne akcije bez prava glasa. Pozitivna promena cene za akcije iz sektora finansijskog posredovanja kreće se u rasponu od +0.5 milijardi dinara. Kretanje cena akcija koje se nalaze u sektoru finansijskog posredovanja takođe ima pozitivan trend.3 milijardi dinara. IX +65.799. kojima se trguje na Berzi. a 19 akcija pad cena u istom periodu. Beograd Simbol AIKB NVST AGBN HMFR UNBN Poslednja cena (DIN) 4.31% do +428. od preko 9.

9.800. koje se nalazi u sektoru E i koje je su uključene u trgovanje sredinom juna.00 1.300.00 Jan-06 Feb-06 Mar-06 Apr-06 May-06 Jun-06 Jul-06 Aug-06 Sep-06 BELEX15 BELEXfm Slika 5.d. Najveći pad cene u posmatranom periodu zabeležen je za akcije Lilly drogeria iz Beograda i iznosi -98.00 1. koji daje prikaz kretanja cena svih običnih akcija uključenih na slobodno tržište i BELEX15.zabeležen porast cene od +38.150.550. Međutim. januar – septembar 2006.00 1.00 1.200.000. godine iznosi 198.250. dok se na drugom mestu među akcijama u kontinuiranom trgovanju nalaze obične akcije Komercijalne banke iz Beograda. Kretanje vrednosti indeksa Beogradske berze.00 1.8% zabeležen je za akcije preduzeća FAD iz Gornjeg Milanovca.700.00 1.400. vezanih za drugo tromesečje godine.9% beleže akcije preduzeća za puteve PZP Beograd iz Beograda. najveći pad cene od -29. Može se reći da oba indeksa imaju slična kretanja tokom godine. Prvih pet meseci 2006.050. odnosno 24%.650.600. druga polovina maja i jun 2006.850. koje je u ovaj metod trgovanja uključeno sredinom septembra. Pored redovnih sezonskih oscilacija. 1.00 1. Beograd. svakako su indeksi: BELEXfm. a na trećem su akcije Univerzal banke a. Slična je situacija i sa akcijama Srpske banke iz Beograda. godine donose prvi ozbiljniji negativan trend na srpskom finansijskom tržištu.00 1.00 1.00 1.00 1. tako da indeksi beleže značajniji pad vrednosti.8 indeksnih poena. Porast vrednosti indeksa BELEXfm u prvih devet meseci 2006. odnosno 12.00 1.5%. dok u istom periodu BELEX15 beleži rast od 257.00 1. pri čemu indeks BELEX15 drastičnije reaguje na iskazane kratkoročne trendove.6. na osnovu odluke o promeni zone cenovne fluktuacije.2 indeksnih poena. koje se nalaze na šestom mestu po porastu cene. Od akcija koje se nalaze u metodu kontinuiranog trgovanja. godine oba indeksa Berze iskazuju pozitivan trend.5%.00 1. dok su dnevne promene cena akcija u rasponu od -19 do -20% najviše pogodile cenu akcija preduzeća Izbor iz Minićeva.450. što je i logično obzirom na metodologiju izračunavanja.00 1.750. Od preduzeća koja se nalaze u kontinuiranom metodu trgovanja.100.00 1. 2. Indeks BELEX15 se krajem juna čak nalazio na nivou nižem od svojih januarskih vrednosti. koji rezultuje u tome da maksimalne vrednosti beleže praktično najmanje jedanput mesečno. INDEKSI BEOGRADSKE BERZE Pokazatelji trenda i ukupnih kretanja na Beogradskoj berzi. koji prikazuje kretanje cena do 15 najtrgovanijih akcija u metodu kontinuiranog trgovanja i koji u posmatranom periodu beleže pozitivan trend. razloge za 15 .350. najveći porast cene od +286.16%.

180 Obim 1.710 Jugolek a.d. ) Akcije sa najvećim dnevnim promenama (03.000 Najveći pad cene Akcije sa najvećim dnevnim promenama (03.81 -0.000 255. Prigrevica SJPR 20.8% i ulazi u nivo vrednosti iznad 1.840 769.00 1.000 3 21.d. Vršac VRVI 20. ne treba zaboraviti ni da je maj mesec obeležen značajnim političkim događajem (referendumom u Crnoj Gori).d.754.020 50 Jabuka TP a.282.2007) Izdavalac [prospekt] Vapek članica Lutra Group a.500 7.020 100 Najveći rast cene Promet 251.500 13.d.00 450 1.400 indeksnih poena.05.500 252.55 poena.d. Novi Sad AGEX 20.2007) 16 .05.000 9.20 0. Novi Sad Soja protein a. Beograd Simbol Promena % VAPK -19. Niš Sremput a.d.719 7. sa druge strane.2007. Beograd JLEK 20.657. na nivou od 1.727 1.000 Akcije sa najvećim dnevnim promenama (03.318.iskazani negativan trend pokazatelja treba potražiti i u recesionim kretanjima izraženim na gotovo svim istočnoevropskim tržištima sredinom godine.d.07 5.420 Dnevne promene (03.d.05.63 6. Valjevo Granexport a.00 9.515 820 3.43 5.288 2. Ruma Simbol MTBN SJPT AGBN BNNI AIKB SPRU Promena % 3.d.d.000 5 5.23 BGRF -12.00 3. septembra na nivou od 1. Istorijski maksimalna vrednost indeksa BELEXfm dostignuta je 25.017 52.837 57. koje se nastavlja i tokom avgusta i septembra.191.05.225 70.76 GRNX -17.792.05.d.366 76. Beograd Banini a.500 14.d.import a. a za indeks BELEX15 tri dana ranije.120 82 Agrovojvodina export . Bečej Agrobanka a.000 28 Sojaprotein Prigrevica a.110 62.2007) Izdavalac [prospekt] Simbol Promena % Cena Obim Vršački vinogradi a. Šid Preduzeće za puteve Valjevo a.371. Tokom septembra indeks BELEX15 beleži porast vrednosti od 9. IZVEŠTAJ SA BEOGRADSKE BERZE ( 03.629.990 57.000 102.83 -0. Beograd FPM Beograf a. 22.19 poena.d. Jul.884 27.774 41. Kikinda AIK banka a. Beograd JBKA 20.76 SITR -18.50 Cena Obim Promet 341 1 341 430 2 860 1.d.87 PPVA -17. tako da je moguće da je i ta činjenica doprinela navedenim kretanjima.269 Promet 83.02 Cena 64. septembra.105 1. donosi snažan oporavak vrednosti indeksa i često uzastopno dnevno dostizanje istorijski maksimalnih vrednosti.d. Valjevo Šidtrans a.d. Takođe.2007) Izdavalac [prospekt] Metals banka a.892 7.438.

43 -0.000 769.81 41.084.000 1.506 14.837 57.450 35.63 -0.990 35.371.990 35.00 0 2.000 70.725 700.000 450 675 5.298.000 41.999 23.896.00 75 1.000 13.00 6.922 295 12.990 Simbol AGBP AGEX AGMT AGRC AGSK AIKBPB Cena 1.500 -0.225 14.500 15.875 755 9.892 53 178 820 Promet 3.719 35.999 14.00 0.900 14.000 22.017 1.506 279 41.422 57.871.600 Metod preovlađujuće cene Promena Promena Ponuda Tražnja % (din) 0.000 14.500 41.Simbol AGBC AGBN AIKB ALFA BMBI BNNI Cena Metod kontinuiranog trgovanja Promena Cena Max Min Obim % na otvaranju 13.800 17 .334 457 3.999 23.515 3.999 65.02 6.604 295 73 Promet 567.629.710 300 2.80 111 875 0 611 300 2.810 550 73 Obim 567 1.474 62.740 19.500 222.000 70.68 17.710 1.579 600 20.996 1.500 202.500 65.754.000 22.958 4.50 0.23 13.

..............2 Privatni plasman.1..10 2.........6.........7.... Zarade....................................... Dividende.................. 2..........10 2..........................6..................................................................................4............................. Prihodi od akcija..................4 2........................9 2...........8 2.....................................6...............................................................2......3......................................5.........................6......5........................................3 Privilegovani plasman........................................................6.........................................................................................................................15 18 ..... Kamatne stope...........................................8................ Plasman emisije..................8 2................9......................................................6........ Uvod..............11 2....................................................5..........6........................................... Akcijski fond.................................3 Vrste akcija......................................................................13 2.........5......................................... Odnos cena – zarada.6......................................12 ...............2 2.................................................10 2.................................................1............5 2...........................................1.......2 Elementi akcije.13 2...................11 2........6.... Trgovanje akcijama na Beogradskoj berzi............................9 2.....................................................5........................................6.............. Indeksi Beogradske berze.............. Javni plasman.........................................................................................3 2.........................................................6.. Pojam i pravna obeležja akcija................................................................................................ Faktori cena akcija...3 2............7 2.........................................................4 Oblici dividende i procedure isplate................................................. Akcije...............................................................................11 2.Sadržaj 1...............Deobe akcija i dividende.....................................

Ivanišević. Prof dr Dugalić V. Ostali izvori: www. Beograd. Prof dr Krasulja. Poslovne finansije.co. Beograd 4.yu 19 .Literatura 1.emagazin. Ekonomski fakultet. Beograd.yu www. DH. 2001 3. Osnovi finansijskog tržišta..chrov.yu www.belex.co. 1997 2. Cene akcija.yu www. Novi Sad 1996 5.co. “Finansije”.sr.B.gov.yu www. grupa autora.senzal. Stubovi kulture.co. Prof dr Vasiljević..mfin.

20 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful