VISOKA ŠKOLA ZA PRIMIJENJENE I PRAVNE NAUKE “PROMETEJ” Banja Luka

Seminarski rad iz predmeta „Finansijski menadžment“

Tema: AKCIJE

Mentor: Prof.dr Milovan Bojić

Student: Dragana Moravac, 52/10

Banja Luka, april 2011.godine

1

1. UVOD Finansijsko tržište predstavlja organizovani prostor na kome se traži i nudi finansijskonovčana imovina iskazana u novcu, devizama i kapitalu i to u gotovinsko ili bezgotovinskom obliku i na kome se u zavisnosti od ponude i tražnje organizovano formira cena tih sredstava. Osnovna uloga finansijskog tržišta sastoji se u pružanju i stvaranju mogućnosti optimalne alokacije novčanih sredstava sa onih fizičkih i pravnih lica koja raspolažu slobodnim iznosima koje žele investirati, na ona fizička i pravna lica čiji je dohodak nedovoljan za finansiranje tekućih i razvojnih planova i programa iz oblasti proizvodnje, potrošnje, prometa i usluga. Pri tom se prenos novčanih sredstava sa suficitnog sektora na deficitan sektor mora izvršiti na organizovan tržišni način i prema legalizovanim tržišnim uslovima. Naime, finansijsko tržište, kao jedan od osnovnih segmenata tržišne privrede, postaje tako izuzetno važan faktor od koga zavisi stepen razvoja ukupne nacionalne ekonomije. Međutim, dubina finansijskog tržišta u Srbiji, zbog godina sankcija koje su uništile najveći deo domaće štednje i akumulacije preduzeća, nije zadovoljavajuća za veliki obim trgovanja, posebno za priliv inostranog kapitala. Takvo tržište ne nudi veliki izbor finansijskih instrumenata tako da nije interesantno za inostrane investicije. Privatizacija doprinosi razvoju finansijskog tržišta, i polako se povećava obim trgovanja.

2

pa s toga i prava koja iz nje proističu je neograničen. investitora. AKCIJE 2. per value. ali i da snosi rizik iz poslovanja predizeća do sume uloženog kapitala. Iz tog odnosa. izračunava se visina nominalne vrednosti. Sa ekonomskog aspekta. Prilikom osnivanja akcionarskog društva. Akcije se prodaju po ceni i to je jedini relevantan podatak koji ulagači respektuju kada donose odluku o eventualnim kupovinama na berzi. ostvarujemo profit koji se naziva kapitalni dobitak. U nekim zakonodavstvima. Akcija spada u serijske hartije od vrednosti. Tako se postiže demokratičnost. Visina nominalne vrednosti je pokazatelj koji ima samo tehničko značenje. 3 . stekne status suvlasnika u preduzeću. Sam vek trajanja akcije. vezan je za sudbinu preduzeća kao poslovnog subjekta. za njihov kasniji život presudan značaj ima tržišna cena. odnosno nominalne vrednostiakcija koje poseduje. u berzanskom prometu. Vlasnici akcija se stoga smatraju vlasnicima preduzeća. kao princip koji se vrlo često ističe u objašnjenju razvijenog tržišnog mehanizma. Akcije sa istim pravima ili iste vrste čine jednu klasu akcija. a samim tim da bi se izvršila distribucija vlasništva. ukupnog kapitala i broja akcija. povećanjem tržišne cene akcije koju posedujemo. emituje se srazmerno veliki broj akcija koje imaju relativno malu nominalnu vrednost. utvrdi se iynos osnivačkog kapitalai broj akcija koje će biti emitovane (isti princip važi i za dodatnu emisiju akcija kada se vrši dokapitalizacija). U pitanju su razlozi pragmatične prirode: akcije sa malom nominalnom vrednošću lakše se distribuiraju u primarnoj emisiji i veliki broj investitora može da. face value) akcije – novčani iznos upisan na samoj akciji. Akcije se emituju u cilju formiranja ili povećanja kapitala preduzeća. akcija ne može biti emitovana po ceni nižoj od nominalne. Naime. Prilikom osnivanja akcionarskog društva neophodno je s toga emitovati akcije koje se nazivaju akcije prve emisije ili osnivačke i. akcija pruža mogućnost ali i pravo vlasnika akcije tj. Kada se akcije emituju po utvrđenoj nominalnoj vrednosti. Možemo zaključiti da je ulaganje u akcije isplativ ali i rizičan posao. nije i jedini prihod koji možemo ostvariti na osnovu posedovanja akcije. pravo na upravljanje preduzećem i pro rata imovinu u slučaju njegove likvidacije. utvrđuje se i nominalna vrednost (nominal value.2. u tom slučaju može izračunati podelom kapitala preduzeća brojem ukupno emitovanih akcija. već u seriji. Takođe. Dividenda. Po pravilu. pojedina zakonodavstva dozvoljavaju da akcije budu bez iričito utvrđene nominalne vrednosti koja se. stoga investitori koriste usluge firmi koje se bave procenom rizika i tržišne vrednosti akcija. Odnos izmedju nominalne vrednosti i tržišne cene akcija je isto kao i kod vrednosti i cene u opštem slučaju. da učestvuje u raspodeli profita firme. odnosno. ali i rizika. Na sekundarnom tržištu. ulaganjem skromnih sredstava.1. jer se akcije ne izdaju pojedinačno. za investitore je potpuno nevažno kolika je nominalna vrednost. odnosno predstavlja iznos po kojem se vrši primarna emisija akcija. kao mogući prihod iz akcije. POJAM I PRAVNA OBELEŽJA AKCIJE Akcija (share) je hartija od vrednosti koja vlasniku (investitoru) daje pravo na deo profita (dobiti) preduzeća – dividendu. Cena akcije može i da padne ispod cene po kojoj smo kupili tu akciju i u tom slučaju ostvarujemo kapitalni gubitak. tom prilikom.

redosled emisije. nominalni iznos na koji akcija glasi. 4 . • Kuponski tabak – je drugi bitan element koji sadrži kupone za naplatu dividende. upisuju se podaci o vlasniku akcija (ime. faksimil potpisa ovlašćenih lica izdavaoca akcije. Kupon sadrži sledeće bitne elemente: redni broj kupona. zatim pečat i potpis jednog od direktora i sekretara kompanije. naziv izdavaoca. godina u kojoj se dividenda po tom kuponu isplaćuje.to je osnovna isprava i najbitniji deo akcije koji može biti odvojen ili zajedno sa kuponskim tabakom. prava koja proističu iz akcije.2 ELEMENTI AKCIJE Akcije spadaju u strogo formalne pismene izjave. Kada govorimo o elementima akcije. ukupni nominalni iznos emitovanih akcija u toj seriji i broj akcija. novi kuponi se izdaju uz podnošenje talona i plašta akcije. označenje na koga glasi akcija. Kada se utroše kuponi na kuponskom tabaku.adresa i broj akcija koje poseduje). firma i sedište emitenta. prezime. U registar akcija koji vodi kompanija. mesto i datum izdavanja akcije. On mora da sadrži bitne elemente utvrđene zakonom i to: oznaka da je reč o akciji i vrsta akcije. te stoga moraju imati sve zakonom propisane elemente. smatram da treba pomenuti i sertifikat (share certificate) koji predstavljaju potvrdu o vlasništvi nad akcijama. • Plašt akcije. Ovaj upis predstavlja dokaz o vlasnistvu. faksimil potpisa ovlašćenih lica izdavaoca akcije. vrsta i serijski broj akcija koje poseduje akcionar. Ova potvrda sadrži i bitne elemente kao što su broj. rokove za isplatu akcija. serijski broj (redni broj serije kojoj pripada akcija) i kontrolni broj akcije (redni broj te akcije u toj seriji). broj akcije na osnovu koje se dividenda isplaćuje. Svi ovi elementi akcije su veoma važni jer daju mnogo informacija već na prvi pogled.2.

običnih akcija klase A i obiènih akcija klase B. praksa u razvijenim zemljama je pokazala da su akcije klase A bile ili sa ograničenim ili pak. dok su akcije klase B svojim vlasnicima obezbeðivale uveæana prava glasa. bez prava glasa. U tom smislu. Meðutim.3 VRSTE AKCIJA I NJIHOVA OBELEŽJA Postoje različiti kriterijumi na bazi kojih je moguće izvršiti klasifikaciju akcija. U oviru ovih osnovnih vrsta akcija moguće je identifikovati i odreðene podgrupe tj. ukoliko se. u odreðenom periodu ne isplaæuje dividenda na prioritetne akcije. prinosa i rizika koje sa sobom nose. uèestvuju u raspodeli dividende koja pripada obiènim akcionarima. 1.koje svojim vlasnicima daju prioritet u isplati dividende u odnosu na obiène akcionare. Svojim vlasnicima daju i prioritetno pravo.koje svojim vlasnicima daju pravo da.koje svojim vlasnicima daju pravo na dividendu. onda se ne mogu vršiti isplate. ne daju pravo glasa na skupštini akcionara. Meðutim. preferencijalne) akcije . po pravilu. 5 . ni po ostalim vrstama akcija. U okviru prioritetnih akcija. za taj period. pravo da. pravo glasa na skupštini akcionara. a zatim i emituju. raspodele preostalu imovinu nakon izmirenja obaveza akcionarskog društva i izvršene isplate vlasnicima prioritetnih akcija. Tako. Treba napomenuti da ne postoje jedinstvena pravila u pogledu definisanja karakteristika svake klase.2. klase akcija koje se meðusobno razlikuju u pogledu prava glasa. treba praviti razliku izmeðu: • • • kumulativnih prioritetnih akcija . Preduzeća ih najčešće sama ili uz pomoć konsultanata osmišljavaju. u slučaju likvidacije ili bankrotstva.koje omogućuju svojim vlasnicima da ih zamene za obične akcije prema unapred utvrðenom raciu. Praksa u našoj zemlji je da obiène akcije uvek nose pravo glasa. u odnosu na obične akcionare. Osnovna podela je na osnovu prava koja one donose svojim vlasnicima. a samim tim i kontrole. Tako je u okviru običnih akcija moguće praviti razliku izmeðu npr. One se obično emituju radi dolaženja do dodatnog kapitala s jedne strane i sprečavanja većih poremećaja u vlasničkoj strukturi i gubitka kontrolnih pozicija s druge strane. nakon naplate fiksne prioritetne dividende. dele se na: • • obične (redovne) akcije . pre isplate dividendi običnim akcionarima konvertibilne (zamenljive) prioritetne akcije .koje svojim vlasnicima daju prioritet u naplati svih neisplaćenih dividendi. onda kada im to najviše odgovara participativne prioritetne akcije . prioritetne (povlašćene. na raspodelu likvidacione odn. one svojim zakonitim imaocima. stečajne mase po podmirenju svih obaveza akcionarskog društva.

prema redosledu izdavanja.one kojima se trguje na finansijskom tržištu tj. dele se na: • • akcije sa nominalnom vrednošću . a samim tim ni njihov prenos koji se obavlja njihovom prostom predajom. dele se na: • • akcije na ime . a koji se obavlja indosiranjem . prema pravu glasa koje donose svojim vlasnicima. razlikuju se: • • osnivačke akcije . dele se na: • • • • akcije bez prava glasa akcije sa ograničenim pravom glasa akcije sa kumulativnim pravom glasa akcije sa uvećanim pravom glasa. Dakle.000 akcija.kod kojih se na plaštu upisuje ime kupca.pismenim izjavljivanjem vlasnika iste da svoje pravo prenosi na drugo lice akcije na donosioca . Vlasnici ovakvih akcija se ne upisuju u knjigu akcionara.koje se emituju prilikom osnivanja preduzeća. društvo emituje 50. 6. prema načinu označavanja vlasništva nad njima. 3. kupci i prodavci mogu biti svi uèesnici na tržištu kapitala zatvorene akcije .00 dinara) akcije bez nominalne vrednosti (kvotne akcije) .2. te jedna akcija vredi 1 / 50.000. tržištu kapitala. 1.kod kojih se na plaštu navodi da glase na donosioca.sve emisije akcija nakon što je preduzeće osnovano. Vlasnici ovakvih akcija evidentiraju se u knjizi akcionara u kojoj se samim tim beleži i prenos vlasništva nad njima. Ove akcije su redovne. prema tome ko su subjekti koji uèestvuju u trgovanju njima.one koje se mogu kupovati i prodavati samo meðu već postojeæim akcionarima 5.000 deo kapitala akcionarskog društava). 6 .koje glase na odreðeni udeo u kapitalu akcionarskog društva (npr. prema tome da li na plaštu sadrže nominalnu vrednost. 4. glase na ime i daju svojim vlasnicima pravo glasa akcije sledećih emisija .koje glase na odreðeni nominalni iznos (npr. dele se na: • • otvorene akcije .

Ako se s druge strane. Međutim. Odluka o isplati dividende predstavlja izbor između alociranja profita unutar preduzeća (zadržana dobit). te kao takva. donosi akcionaru prinos čije su komponente kapitala dobit i dividenda. te se one stoga mogu posmatrati kao preferencijalna (prioritetna) i kao obična ( redovna) dividenda. kapital. isplati dividenda. dividenda se može odrediti na nekoliko načina: kao procentni iznos na nominalnu vrednost akcije. tj. kao konstantan odnos dividende po aakciji i oporezovanog profita. 7 . Preferencijalna dividenda se isplaćuje pre nego što se proglasi isplata redovne dividende iz profita preduzeća. ukoliko preduzeće ostvari profit i skupština deklariše dividendu. Za razliku od kapitalne dobiti. koji on dobija iz profita preduzeća na osnovu posedovanja akcija i može se smatrati za prihod od izvršenog ulaganja. Naime. kao stabilan iznos dividende po akciji. Ta razlika predstavlja kapitalnu dobit. Nakon deklarisanja dividendi preduzeće je dužno da zatvori svoju akcionarsku knjigu za upise promene vlasništva nad akcijama i tako omogući izvesnost isplate dividende vlasnicima akcija do datuma zatvaranja akcionarskih knjiga ( Holder-of-record Date). Mogućnost zarade na osnovu razlike u nabavnoj i prodajnoj ceni akcija. Na osnovu predhodnog možemo zaključiti da.2. Visina kapitalne dobiti ili pak kapitalni gubitak. su neizvesne kategorije koje su rezultat delovanja tržišnih kretanja. ili isplate akcionarima. povećaće se dohodak akcionara. Naime. uložen u preduzeće. Ako se profit rasporedi u obliku zadržane dobiti. visina i isplata dividende zavisi od odluka upravljačke strukture preduzeća. ustanovljeno je da će dividenda biti isplaćena onom vlasniku koji kupuje akcije 3-4 dana pre datuma zatvaranja akcionarske knjige ( ex dividend date ) kako bi se omogućilo saldiranje kupljenih akcija prema pravilima berze i ujedno sprečila špekulacija. mogo veći značaj ima špekulativna dimenzija. prisvajanje dividende nije primarni motiv zbog kojeg se ulaže kapital u akcionarsko društvo. Sam oblik dividende zavisi od vrste akcija koju poseduje vlasnik. obično jedanput godišnje ( u razvijenim zemljama kvartalno). konvencijom učesnika na tržištu kapitala. Dividendna politika obuhvata i pitanje izbora modela isplate dividende. Moglo bi se reći da je ova odluka i izbor između kratkoročnih i dugoročnih interesa preduzeća. izvesno je da će to povećati razvojne mogućnosti preduzeća. Kod donošenja odluke za ulaganje kapitala u kupovinu akcija. Međutim dan zatvaranja akcionarske knjige nije poslednji dan do koga dividenda treba da se isplati postojećim akcionarima. ali će se smanjiti akumulacija preduzeća. isplaćuje se u formi gotovine.4 OBLICI DIVIDENDE I PROCEDURE ISPLATE Dividenda je periodični dohodak akcionara. Redovna dividenda predstavlja prinos na obične akcije.

2. banka će zaključiti ugovor o plasmanu sa izdavaoce. U slučaju da ne uspe prodati ukupan obim emisije. banka-agent ne preuzima nikakvu finansijsku odgovornost. potencijalnim investitorima se šalje preliminarni prospekt.odgovara za stabilizaciju tržišta emitovane hartije Obim odgovornosti ostalih članova sindikata.5. preneti emitentu. Nakon uvida u potencijalni obim tržišta.formira i predstavlja sindikat . Ukoliko je banka angažovana kao agent ( u ime i za račun izdavaoca ).imenuje grupu za prodaju hartija . 2.1. Da bi se ocenila zainteresovanost investitora i odredio oblik angažovanja banke (principal ili agent). Ugovorom između banaka formira se sindikat banaka koje preuzimaju obavezu zajedničkog plasmana. banka neprodati deo zadržava za sebe radi dalje prodaje. Ona: . naravno ukoliko nađe svoj interes u tome. naplaćuje veću proviziju nego kada deluje kao agent. Emitent hartija od vrednosti.5. banku koja će vršiti plasman. Banka će sredstva. Delovanjem kao principal. banka. PLASMAN EMISIJE Prema načinu plasmana . neophodna je saradnja izdavaoca s jedne strane i berzanskih posrednika i investicionih banaka s druge strane koji će nositi ulogu garanta uspešnosti plasmana. Bitno je napomenuti da se plasman emisije može vršiti preko više banaka na poziv banke koja je sklopila ugovor sa emitentom. zbog povećanog rizika. koja je znatno manja. Sadrži osnovne informacije o emisiji. Imajući u vidu da je ovo vrlo složen posao koji zahteva primenu specijalizovanih znanja. u skladu sa posebnim ugovorom koji registruje i kontroliše regulatorni (državni) organ. može se javiti u dva osnovna tipa: 8 .rukovodi prodajom . Za deo neprodate emisije. bira na osnovu predhodnog iskustva ili pak na osnovu javnog poziva bankama i najbolje ponude sa njihove strane. Preliminarni prospekt je neformalna ponuda za kupovinu hartija od vrednosti. a emitentu isplaćuje punu ugovorenu cenu. Banka koja predvodi sindikat naziva se banka gestor i ona ima posebne odgovornosti za plasman emisije. Sa pravnog stanovišta. ona preuzima obavezu da proda samo onaj deo emisije koji to realno može učiniti. tako što će banka otkupiti emisiju od izdavaoca i preuzeti odgovornost za uspeh emisije. kako bi investitori na taj način stekli grubu sliku o emisiji i ceni finansijskog instrumenta. ali će pružati i konsalting usluge i usluge marketinga. JAVNI PLASMAN Ovaj oblik emisije pretpostavlja prodaju akcija širokom krugu investitora.ustanovljava deo emisije koji će članovi sindikata neposredno prodati . berzanski posrednik ili banka će plasman emisije hartija od vrednosti komitenta vršiti u svojstvu principa ili agenta. nakon registracije kod nadležnog državnog organa. emisija akcija može se posmatrati kroz tri osnovna oblika: • javni plasman • privatni plasman • privilegovani plasman. Kao principal ( u svoje ime za račun izdavaoca) delovaće kao garant uspešnosti. dobijena prodajom hartija od vrednosti. uz odgovarajuće preuzimanje odgovornosti za uspeh emisije.

Kao nagradu za obavljeni posao. Ovaj tip prodaje hartija od vrednosti ne prati prospekt kao kod javnog plasmana jer se predpostavlja da su institucionalni investitori dovoljno sofisticirani da mogu da ocene rizik ulaganja i imaju dovoljno kapitala da snose rizik plasmana. članovi sindikata dobijaju srazmeran deo diskonta u ceni hartije koji ostvari banka gestor kojoj pripada i provizija za upravljanje sindikatom od 10-20% diskonta. 2. namenjen je postojećim akcionarima koji. S obzirom da ne preuzimaju nikakvu finansijsku odgovornost. Umesto prospekta investitorima se dostavlja memorandum o emisiji koji sadrži osnovne informacije o emisiji. te je s toga sleduje samo ugovorena provizija. imaju obavezu da neposredno posle efektivnog datuma plasmana utiču na održavanje cene hartija od vrednosti. ova grupa za prodaju nema pravo na diskont.5. on banci daje potvrdu (investment letter) u kojoj potvrđuje navedenu obavezu. 2) podeljen račun –svaki član sindikata je odgovoran za prodaju onog dela emisija koji mu je dodeljen. Članovi sindikata. odnosno banke koje su odgovorne za prodaju dela akcija koji im je dodeljen. kod povećanja akcijskog kapitala. Pravo postojećih akcionara na kupovinu akcija nove emisije. već im se odobrava marža u zavisnosti od okolnosti plasmana hartija od vrednosti. Ukoliko neki član sindikata ne uspe da proda deo emisije koji mu je dodeljen. srazmerno broju akcija koje poseduju – pravo preče kupovine (preemptive right). Kod ovog tipa plasmana. Ovaj memorandum ne podleže odobrenju nadležnih organa. Na kraju ovog perioda. banka deluje samo kao agent emitenta što znači da ne preuzima nikakvu finansijsku odgovornost.3 PRIVILEGOVANI PLASMAN Privilegovani plasman ili plasman po osnovu prava preče kupovine.5.2 PRIVATNI PLASMAN Privatni plasman (private placement) predtavlja prodaju emitovanih hartija od vrednosti ograničenom broju institucionalnih investitora.Na ovaj način se sprečava da upravljačka struktura preduzeća tendenciozno smanji vlasničke udele postojećih akcionara. kako se još naziva. Članovi sindikata kao i agenti za prodaju. Predpostavlja se da investitor nema nameru da u skorije vreme prodaje kupljene hartije od vrednosti već da će ih duže vreme držati u svom portfelju. ostali članovi preuyimaju obavezu da prodaju preostali deo emisije srazmerno njihovom procentualnom učešću u ukupnoj emisiji. imaju pravo i da učestvuju u marži po osnovu prodatih hartija. banka gestor i emitent će saldirati svoje obaveze iz ugovora. kupovinom novih akcija održavaju srazmerno učešće u vlasništvu preduzeća. Sve ove mogućnosti zarade povećavaju zainteresovanost banaka za što bolji uspeh emisije. Banka gestor zadržava deo emisije (oko 25%) radi neposredne prodaje komitentima od strane članova sindikata. dakle. 9 . ugrađeno je u osnovne akte preduzeća i sprečava neregularno razvodnjavanje kapitala (dillution). Da bi banka osigurala tu nameru ulagača.1) nepodeljen račun –svaki član sindikata je odgovoran za prodaju tačno određenog dela emisije. Banka gestor angažuje agente sindikata. 2.

. i 1990. kaže se da se ona prodaje prema odnosu cena – zarada kao 12:1. s jedne strane. Prema ovom stanovištu. postoji čvrsta korelacija između stanja u privredi i kretanja cena akcija. postoji bitna razlika između trendova u kretanju opšteg indeksa cena akcija (grupe akcija) i cena pojedinačnih akcija. od 1935. akcionar dobija. U prošlosti se odnos 10:1 smatrao standardnim. nije od bitnog značaja da li bi trebalo zadržati zaradu u kompaniji ili je pak isplatiti kao dividendu. Iako veliko reinvestiranje profita može značiti da će biti isplaćena mala dividenda.2.1. 2. neophodno imati u vidu stanje i tendencije globalnih pokazatelja. godini je predstavljao grešku koja je bila prouzrokovana izuzetno 10 . ODNOS CENA – ZARADA Odnos cena zarada se već dugo koristi za merenje vrednosti akcija. Akcija može doneti prihod akcionaru samo zato što kompanija plaća deo zarade u obliku dividende. Međutim. tako su povećane cene akcije i prihod. Na koju god soluciju se kompanija odluči. u bližoj ili daljoj budućnosti. godine. Zato je prilikom pokušaja da se predvidi kretanje cena akcija. FAKTORI CENA AKCIJA Na tržištu akcija postoji veliki broj učesnika koji pokušavaju da predvide trendove cena i stepena promena. akcije će kupocati i cene će da rastu. smatrala se dobrom investicijom.Naime. s druge strane. godine. Uopšteno govoreći. a njihova cena će padati. i zato u budućnosti rastu i zarade i cene akcija. 2. odnos cena-zarada se kretao u rasponu od 6 do 130. Npr. Sigurno da bi analitičari potvrdili zakonitost da. i da padaju kada je ekonomija slaba. Odnos od 130 u 1982.2. Između 1935. ZARADE Po klasičnoj teoriji o cenama akcija. a zarada po toj akciji iznosi 6$. sve sve dok je profitna stopa povoljna. i prodaja akcija prema tom ili nižem odnosu. do 1990. Investitori kupuju ili prodaju akcije u zavisnosti od očekivanih zarada. akcionar je zadovoljan jer poseduje „naprednu“ akciju i ovakva politika se smatra dobrim pokazateljem razvoja. Povećanje zarada u određenom vremenskom periodu. i stanje i tendencije sasvim određene kompanije koja je predmet interesovanja. u obrnutom slučaju akcije će se ubrzano prodavati. U prvom slučaju. Ukoliko večina transaktora smatra da su osnovni ekonomski pokazatelji nepovoljni. investirani kapital je korisno upotrebljen. Njihova procena tendencije kretanja cena akcija uglavnom se bazira na proceni fundamentalnih uslova koji utiču na cene. Prihod od akcija je određen odnosom između dividendi i tržišne cene. kako bi se lakše donela odluka o nameravanom trgovanju na berzi. danas se odnos cena-zarada menja uz veliku učestalost i obim promena. prouzrokuje povećanje cena akcija. zarade ili profiti korporacija se smatraju najvažnijim faktorom koji utiče na cene akcija. Međutim. određeni veličinom zarade korporacije. Za period od 55 godina. tačno je da cene akcija rastu kada je stanje privredne konjukture povoljno. ponovo investirani kapital u kompaniju dovodi do proširenja kompanije što obezbeđuje povećanje očekivane zarade. ako se neka akcija prodaje po ceni od 72$. na duži rok.6.6. odnos cena-zarada na američkom finansijskom tržištu po Dow Jones Industrial Average je iznosio prosečno 15:1.6.

Drugi razlog za davanje prednosti dividendama je to što su one konkurentne i opipljive. uključujući deficite nekoliko akcija u undustriji. 2.6. čak i u slučaju visoko rangiranih kompanija. na osnovu ove promenljivosti odnosa cena-zarada. Prihodi od akcija pokazuju veliku varijaciju kod industrijskih akcija. čak iako postoji potpuna sigurnost da će biti isplaćene. analize potvrđuju da su dividende. popularnost kod investitora i rizik. Treba svakako naglasiti da investitor ne sme da meša dividende ni prihod. dok ima i onih koji ovom faktoru daju prednost. što odgovara narodnoj poslovici : „ Bolje vrabac u ruci nego golub na grani“. Prihodi se dobijaju kada se podeli godišnja dividenda sa trenutnom cenom akcija na tržištu. te stoga one često donose veći konačan dohodak nego tekuće dividende.nepovoljnim zaradama. pokazivale nestabilan i neprecizan odnos prema akcionarskim profitima. često je uzrok velikih prihoda. S druge strane dividende imaju najmanji značaj kod vrednih akcija kod kojih je povećanje cena veliko. razlog za davanje prednosti dividendama u odnosu na zarade je u tome što trenutna vrednost dividendi ima veću vrednost za akcionara nego buduće zarade isplaćene u dividenama. zaključio kako ovaj koeficijent ima slabu racionalnu osnovu i malu praktičnu primenljivost. koje su znatno iskrivile dobijene podatke. sa prihodom od akcija.3. nesigurnost kompanije da pruži dividende po trnutnoj stopi plaćanja. Naime. kao odnos cena-zarada. tokom vremena. starost kompanije. status kompanije. dividendna politika. Sve veći broj analitičara je. Berzanski prihodi. Mnogi faktori. objašnjavaju ove varijacije. omogućavaju jedan od najjednostavnijih testova za merenje vrhunca spekulativnih transakcija na tržištu. kod donošenja odluka pri kupovini akcija.4. Smatra se da razvijena kompanija može upotrebiti novac produktivnije nego akcionar.6. 11 . DIVIDENDE Mnogi investitori smatraju dividende faktorom koji je isto toliko važan kao i zarade korporacija. 2. kao što su razvoj. Pored ovih faktora. izvori novog kapitala. izuzetno značajni u berzanskoj valorizaciji uspešnosti kompanija. PRIHODI OD AKCIJA Uticaj dividende na izbor portpolija može se proučiti i preko prihoda od akcija. Međutim. Može se zaključiti da su akcijski prihodi.

primio bi 200$ u novčanoj dividendi godišnje.5. Rezultati interakcijskih odnosa između bodžetskih prihoda i berzanskog poslovanja omogućili su formulisanje stava da „jeftin novac“ stvara fondove koji služe za spekulativne transakcije na berzi. Zbog signalnog efekta. i tako da ostvare velike zarade. KAMATNE STOPE Uticaj kamatnih stopa na cene akcija je jedan od problema koji su najviše zaokupljali pažnju teoretičara i empirijskih istraživača. koji ima podela akcija odnosno. uvećanje cene su opravdane očekivanim uvećanjem zarada. privlači se kapital sa berze i smanjuje se tražnja za akcijama. Tako se uspostavlja obrnuto srazmeran uticaj na relaciji kamatne stope – cena akcija. nego u manjem stepenu. U središtu interesovanja uvek su bila sledeća pitanja: da li promene u kamatnim stopama donose promene u cenama akcija? Da li kamatne stope predhode promenama cena akcija? Da li tržište dobro vrši funkciju snižavanja kamatnih stopa i da li uspešno predviđa promene kamatnih stopa? Naime. povećava dividenda za vlasnike akcija. preduzeće može usitniti svoje deonice i to 2 akcije za 1 i ustanoviti dividendu od 1. smanjiće se krediti zbog nepovoljnih kamatnih uslova i snižavanja profita. međutim pokazuje. Ako je to tačno. To znači da se.6. a cene akcija će se povećati.DEOBE AKCIJA I DIVIDENDE Deoba akcija (stock split) predstavlja operaciju kojom se snižava nominalna vrednost akcija i na taj način povećava broj emitovanih akcija. Prksa. U obrnutom slučaju. ulaganjem sredstava na štednju.. kao i isplate dividende u akcijama. pojednostavljeno tumačenje uticaja kamatnih stopa na promet akcija svodi se na sledeći transmisioni proces: visoke kamatne stope stimulišu transaktore da slobodna sredstva usmere u banke zbog sigurnog i solidnog prinosa. 12 . i obrnuto u slučaju snižavanja kamatnih stopa. vrednost akcije ne smanjuje se srazmerno smanjenju nominalne vrednosti. Deobe akcija i akcijske dividende često deluju kao stimulansi za određivanje tržišne cene akcija. kada kamatne stope postanu visoke. a dnevni novac oskudan. pad tražnje doprinosi obaranju cena berzanskog materijala. praćena i porastom dividendepo akciji. Osnovna svrha deobe akcija je smanjenje tržišne cene akcija kako bi one bile dostupne većem broju kupaca. a to je pre iznosilo 2. a ne deobom akcija. Transaktori mogu da pozajme velike količine novca po niskim kamatnim stopama. zbog razlike između prihoda od akcija koje poseduju i cene dnevnog novca.00$ po deonici. u masi. Deoničar koji je pre usitnjavanja deonica bio vlasnik 100 deonica. a cene akcija će padati. Npr. po povoljnim kamatnim stopama. Doba akcija može da rezultira višim cenama akcija. zbog nagoveštaja veće dividende.6.2. 2. a posle usitnjavanja deoničar bi bio vlasnik 200 deonica i primio bi 240$ u dividendi godišnje.20$ po deonici. da je ova operacija.6. jer se veruje da je praćena dobrom zaradom ili vestima o dividendi.

najveći obim prometa ostvaren je u trgovanju metodom kontinuiranog trgovanja – 26. Blok trgovanja nalaze se na trećem mestu. koje imenuje i razrešava Vlada Republike Srbije. proda akcije ili udele koji su mu preneti po sili zakona. ako agencija donese odluku. Akcijski fond je dužan. Kada je reč o metodama trgovanja. Novim konceptom privatizacije subjekti privatizacije su obavezni da se privatizuju u roku od 4 godine od dana stupanja na snagu zakona kojim se uređuje privatizacija i njihovi vlasnici postaju domaća i strana pravna i fizička lica. Akcije. odnosno 30. osim akcija koje nadležno ministarstvo odluči da ih evidentira u Privatizacionom registru.7. akcije tj.6. od ukupnog broja od preko 1.1% prometa akcijama.2% veći je od prometa ostvarenog u toku cele 2005. odnosno približno 50% ostvarenog prometa akcijama u posmatranom periodu. pri čemu vodi računa o maksimiziranju prihoda od privatizacije i izboru adekvatnih kupaca koji će poboljšati upravljanje u subjektima privatizacije. obim prometa ostvaren ovim metodom bio je manji od prometa u trgovanju po metodu preovlađujuće cene. Akcijski fond je ovim zakonom uređen kao specijalna državna institucija koja sprovodi obaveznu i vremenski oročenu privatizaciju u saradnji sa Agencijom za privatizaciju koja stručno servisira Fond u privatizaciji njegovog portfolija. godine iznosi približno 52.000 kotiranih akcionarskih društava na slobodnom berzanskom tržištu.. dinamikom koju odredi Vlada Republike Srbije prodaje akcije iz svog portfolija. u toku 2005. Udeli se mogu prodavati i putem javne ponude i javnog tendera. restruktuirati poslovanje i obezbediti nove investicije. zaključno sa 30.2 milijardi dinara. dok je u trgovanjima po metodu minimalne cene od početka godine realizovan zanemarljivo mali promet od približno 0. da po nalogu Agencije za privatizaciju. 2. Ukupno ostvaren promet akcijama u prvoj polovini 2006. Poređenja radi. Organi Akcijskog fonda su: upravni odbor.5 milijardi dinara.23% ukupnog prometa. Izuzetno. AKCIJSKI FOND Akcijski fond ima svojstvo pravnog lica sa sedištem u Beogradu i za svoje obaveze odgovara svojom imovinom. Nadzor nad zakonitošću rada Akcijskog fonda obavlja nadležno ministarstvo koje tromesečno obaveštava Vladu Republike Srbije o rezultatima svog nadzora. a neprodati deo kapitala se prenosi na Akcijski fond čime se u celini eliminiše društveni kapital iz subjekta privatizacije. septembrom na Beogradskoj berzi trgovano je akcijama 661 izdavaoca. TRGOVANJE AKCIJAMA NA BEOGRADSKOJ BERZI U toku 2006. godine. odnosno udeli se prodaju na berzi javnom aukcijom ili preko berzanskih posrednika. kao i akcijama Beogradske berze.9 milijardi dinara. koji se ovog puta nalazi na drugom mestu sa vrednošću od 7. 13 .2. sa prometom od 10. u posebnom segmentu.5 milijardi dinara i za 34.3. godine. Novim konceptom (Zakonom o Akcijskom fondu Republike Srbije) u roku od 6 godina. Akcijski fond. imajući u vidu specifičnosti ove hartije i njenog izdavaoca. Metodom kontinuiranog trgovanja trguje se sa 44 najlikvidnije akcije. nadzorni odbor i direktor.6.

Među prvih 10 akcija sa rekordnim porastom cene na Beogradskoj berzi u periodu od početka januara do kraja septembra nalazi se pet iz sektora finansijskog posredovanja. zabeležen je za obične akcije AIK banke iz Niša i iznosi 11.175. na petom mestu po porastu cene.534 Vrednost trgovanja (DIN) 11.5 milijardi dinara.472 1.4%.d. njih 33 beleži porast cene. Akcije sa najvećim obimom prometa. od čega je njih 13 uključeno u metod kontinuiranog trgovanja.d. ovaj sektor izbija na prvo mesto po veličini tržišne kapitalizacije. brokersko-dilerska društva i osiguravajuće kompanije. pića i duvana«.88 +145.d.25 +242. Od preduzeća koja se nalaze u metodu kontinuiranog trgovanja. preuzimajući tako vođstvo od sektora »Proizvodnja prehrambenih proizvoda. Za pet akcija nije zabeležena promena cene u odnosu na početak januara. od svih akcija kojima se trguje na Berzi. pri čemu je na prvom trgovanju za akcije ove banke 14 . a 19 akcija pad cena u istom periodu. Najveći porast cene.8 milijardi dinara. u koji spadaju banke.355 % promena cene 01.339 1.13 +54.06 Tabela 1. Beograd Simbol AIKB NVST AGBN HMFR UNBN Poslednja cena (DIN) 4.000% zabeležen je za akcije preduzeća Dragiša Brašovan Trudbenik a. januar – septembar 2006.035. dok je raspon negativne promene od -1.712. Tokom avgusta.988.600 289.400 29.586 1. Preduzeće AIK banka a.77% do -55. njih 202 beleži porast cene. IX +65. Posmatrajući celinu.5% što je zabeleženo u trgovanju akcijama Bance Intese.d.d. Krajem septembra na slobodnom berzanskom tržištu nalazi se preko 49 različtih emisija akcija kompanija iz ovog sektora.I – 30. Niš NIP Kompanija Novosti a.889. Vršac Univerzal banka a. a na osnovu odluke o promeni raspona zone cenovne fluktuacije. Beograd. Poštanske štedionice iz Beograda beleže porast cene od +400% u dnevnim promenama cene koje se kreću u rasponu od +4.799.340 23. bez blok i trgovanja po metodu MC. Od ukupnog broja akcija iz ovog sektora. godine iznosi preko 20. što predstavlja preko 39% ukupno ostvarenog prometa akcijama. prioritetne akcije bez prava glasa.53 +299. dok je pad cena evidentiran za 323 akcija. od ukupnog broja preduzeća koja se nalaze na slobodnom berzanskom tržištu. kojima se trguje na Berzi. Kretanje cena akcija koje se nalaze u sektoru finansijskog posredovanja takođe ima pozitivan trend.Tokom 2006.d.103 1. Beograd Hemofarm koncern a.3 milijardi dinara. Pozitivna promena cene za akcije iz sektora finansijskog posredovanja kreće se u rasponu od +0. Beograd Agrobanka a. 26 akcija beleži porast cena. Iako formalno. od preko 9. nakon odluke o promeni zone fluktuacije. koje pored promene raspona zone fluktuacije beleže i nekoliko uzastopnih pozitivnih promena cene.899. godine u prvom planu na tržištu kapitala nalazi se sektor finasijskog posredovanja. dok je pad cene zabeležen za 11 akcija.052. uključujući tu i prioritetne akcije bez prava glasa i prioritetne konvertibilne akcije ovog izdavaoca iznosi preko 12. koji je po veličini apsolutno dominirao u prethodnom periodu. dok ukupan promet akcijama AIK banke.17 do +20%.775.235. godine Najveći obim prometa. Ukupno ostvareni promet akcijama kompanija iz sektora finansijkog posredovanja na Berzi u prvih devet meseci 2006.31% do +428. dok se na drugom mestu nalaze akcije preduzeća Dunavka iz Velikog Gradišta.416 12.

00 1. tako da indeksi beleže značajniji pad vrednosti.6.00 1. Može se reći da oba indeksa imaju slična kretanja tokom godine. na osnovu odluke o promeni zone cenovne fluktuacije. koje se nalazi u sektoru E i koje je su uključene u trgovanje sredinom juna.9.250.150.200. Međutim.00 1.5%. Pored redovnih sezonskih oscilacija.zabeležen porast cene od +38. Kretanje vrednosti indeksa Beogradske berze.00 Jan-06 Feb-06 Mar-06 Apr-06 May-06 Jun-06 Jul-06 Aug-06 Sep-06 BELEX15 BELEXfm Slika 5.d.2 indeksnih poena.050. Prvih pet meseci 2006. što je i logično obzirom na metodologiju izračunavanja. koji daje prikaz kretanja cena svih običnih akcija uključenih na slobodno tržište i BELEX15. svakako su indeksi: BELEXfm.00 1. a na trećem su akcije Univerzal banke a. razloge za 15 .000. vezanih za drugo tromesečje godine.00 1. Beograd. godine donose prvi ozbiljniji negativan trend na srpskom finansijskom tržištu.9% beleže akcije preduzeća za puteve PZP Beograd iz Beograda.100.400.700. Od akcija koje se nalaze u metodu kontinuiranog trgovanja.8 indeksnih poena. odnosno 12. INDEKSI BEOGRADSKE BERZE Pokazatelji trenda i ukupnih kretanja na Beogradskoj berzi. Indeks BELEX15 se krajem juna čak nalazio na nivou nižem od svojih januarskih vrednosti.00 1. druga polovina maja i jun 2006. dok su dnevne promene cena akcija u rasponu od -19 do -20% najviše pogodile cenu akcija preduzeća Izbor iz Minićeva. Najveći pad cene u posmatranom periodu zabeležen je za akcije Lilly drogeria iz Beograda i iznosi -98.750.16%.550.450. godine oba indeksa Berze iskazuju pozitivan trend.00 1.00 1.00 1. Slična je situacija i sa akcijama Srpske banke iz Beograda.00 1. 2. Od preduzeća koja se nalaze u kontinuiranom metodu trgovanja. 1. Porast vrednosti indeksa BELEXfm u prvih devet meseci 2006.00 1. januar – septembar 2006. najveći pad cene od -29.800. odnosno 24%. godine iznosi 198. pri čemu indeks BELEX15 drastičnije reaguje na iskazane kratkoročne trendove. koje se nalaze na šestom mestu po porastu cene.00 1.350.00 1.650.5%.600.00 1.8% zabeležen je za akcije preduzeća FAD iz Gornjeg Milanovca. koji rezultuje u tome da maksimalne vrednosti beleže praktično najmanje jedanput mesečno. koji prikazuje kretanje cena do 15 najtrgovanijih akcija u metodu kontinuiranog trgovanja i koji u posmatranom periodu beleže pozitivan trend.300.850.00 1. dok se na drugom mestu među akcijama u kontinuiranom trgovanju nalaze obične akcije Komercijalne banke iz Beograda. najveći porast cene od +286. dok u istom periodu BELEX15 beleži rast od 257.00 1. koje je u ovaj metod trgovanja uključeno sredinom septembra.

76 GRNX -17.990 57. Beograd Banini a.629.120 82 Agrovojvodina export . Valjevo Šidtrans a.02 Cena 64.d.371.2007) Izdavalac [prospekt] Vapek članica Lutra Group a. na nivou od 1.500 13.438. Prigrevica SJPR 20.d.792. ne treba zaboraviti ni da je maj mesec obeležen značajnim političkim događajem (referendumom u Crnoj Gori).774 41. Ruma Simbol MTBN SJPT AGBN BNNI AIKB SPRU Promena % 3.43 5.110 62.840 769.318.07 5.366 76.657.d.d.000 255. Beograd Simbol Promena % VAPK -19.2007) Izdavalac [prospekt] Metals banka a.000 Akcije sa najvećim dnevnim promenama (03.8% i ulazi u nivo vrednosti iznad 1.000 5 5. sa druge strane.500 14. Tokom septembra indeks BELEX15 beleži porast vrednosti od 9.020 100 Najveći rast cene Promet 251.2007) 16 .00 450 1. tako da je moguće da je i ta činjenica doprinela navedenim kretanjima.05.000 28 Sojaprotein Prigrevica a. Šid Preduzeće za puteve Valjevo a.55 poena.d.420 Dnevne promene (03.87 PPVA -17. Vršac VRVI 20. Novi Sad Soja protein a.727 1.269 Promet 83.191. Beograd JBKA 20.05.00 9.00 3.754.400 indeksnih poena.d. septembra.63 6.05. Bečej Agrobanka a. Takođe.105 1.19 poena.d.76 SITR -18. IZVEŠTAJ SA BEOGRADSKE BERZE ( 03.225 70.000 3 21.892 7.2007.iskazani negativan trend pokazatelja treba potražiti i u recesionim kretanjima izraženim na gotovo svim istočnoevropskim tržištima sredinom godine.50 Cena Obim Promet 341 1 341 430 2 860 1.d.d.884 27. Kikinda AIK banka a. Beograd JLEK 20. Valjevo Granexport a.d.import a. a za indeks BELEX15 tri dana ranije.180 Obim 1.d.d. Jul.500 7.2007) Izdavalac [prospekt] Simbol Promena % Cena Obim Vršački vinogradi a. Niš Sremput a.d.d.000 Najveći pad cene Akcije sa najvećim dnevnim promenama (03. Istorijski maksimalna vrednost indeksa BELEXfm dostignuta je 25.500 252. koje se nastavlja i tokom avgusta i septembra.710 Jugolek a.00 1.23 BGRF -12. donosi snažan oporavak vrednosti indeksa i često uzastopno dnevno dostizanje istorijski maksimalnih vrednosti.d.020 50 Jabuka TP a.000 102.81 -0.837 57. septembra na nivou od 1.282.05.20 0. 22. Beograd FPM Beograf a.288 2.000 9.d. Novi Sad AGEX 20. ) Akcije sa najvećim dnevnim promenama (03.05.719 7.017 52.515 820 3.83 -0.

740 19.896.500 222.225 14.604 295 73 Promet 567.500 15.43 -0.00 0 2.710 1.000 769.810 550 73 Obim 567 1.474 62.871.000 22.837 57.500 65.000 1.422 57.298.68 17.23 13.371.999 14.00 0.000 14.000 70.80 111 875 0 611 300 2.719 35.725 700.02 6.017 1.922 295 12.500 41.800 17 .000 22.00 6.710 300 2.990 35.500 202.084.999 23.000 13.990 35.515 3.Simbol AGBC AGBN AIKB ALFA BMBI BNNI Cena Metod kontinuiranog trgovanja Promena Cena Max Min Obim % na otvaranju 13.450 35.990 Simbol AGBP AGEX AGMT AGRC AGSK AIKBPB Cena 1.579 600 20.996 1.506 14.00 75 1.334 457 3.600 Metod preovlađujuće cene Promena Promena Ponuda Tražnja % (din) 0.999 23.506 279 41.000 41.875 755 9.754.81 41.999 65.900 14.000 450 675 5.50 0.500 -0.63 -0.000 70.629.892 53 178 820 Promet 3.958 4.

.................... Dividende....6..8 2...................7 2..............................13 2.............6.. Zarade.......................................5..................6..........11 2........6................................. Pojam i pravna obeležja akcija.....................................8.........................9... Odnos cena – zarada........................... Plasman emisije........................5...................3 Privilegovani plasman..........6.....................12 .........................................................................................6...........6.................4 2...............................................................2..............................................3 2........................................13 2....................5............ Indeksi Beogradske berze......10 2............................................................................................. Kamatne stope.................................................1....... 2................................................6...............................................................................3 2.................3 Vrste akcija.....................3.......................5.............. Trgovanje akcijama na Beogradskoj berzi..................................2 Privatni plasman.......1..........................................................................2 2........................9 2..Sadržaj 1..........................1............................................6...............5 2....................................................................8 2...... Akcijski fond..........................................................................6.........................................................15 18 ....................................... Faktori cena akcija.............10 2........7................................10 2.....Deobe akcija i dividende.............11 2............ Uvod.................................................................................... Prihodi od akcija......4........6.......................................5...........................9 2................................................4 Oblici dividende i procedure isplate......................................... Javni plasman......................................................... Akcije.....................................11 2.....................2 Elementi akcije........................................................................

co.chrov.co. Prof dr Vasiljević.yu www. grupa autora.senzal. Prof dr Krasulja. Beograd 4. 2001 3. Cene akcija.B. Poslovne finansije. Beograd.mfin.. Beograd.co.yu 19 . Osnovi finansijskog tržišta. Prof dr Dugalić V. Novi Sad 1996 5.yu www. Ekonomski fakultet.gov. Ostali izvori: www.emagazin. 1997 2.yu www. “Finansije”.sr..co.Literatura 1.yu www. DH.belex. Ivanišević. Stubovi kulture.

20 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful