SKRIPTA IZ INFEKTIVNIH BOLESTI po ispitnim pitanjima 1.

Znaaj infektivnih bolesti u optem morbiditetu i vanost njihove prevencije u ouvanju zdravlja naroda. Infektivne bolesti su danas veoma aktuelne,cemu su doprineli skoranji digaaji,kao to su pojava:HIV infekcije,hepatitsi B i C, SARS itd.U svetskoj statistici uzroka smrti,inf.bolesti su na prvom mestu sa 33%,ispred bolesti srca i krvotoka,pa i raka.Pojavom antibiotika smatralo se da je borba sa infekcijama zavrena,meutim pojavom HIV-a i drugih veoma tekih bolesti sve je krenulo iz poetka.Promene okoline imaju znaajan uticaj na rasprostranjenost prebivalita domaina i prenosilaca inf.agenasa.To je dovelo do porasta oboljenja kao to je malarija.Promene uzronika utiu na epidemiologiju inf, tj.genetske promene utiu na imunogenost,virulenciju itd.Takoe i sam ovek je odgovoran za promene koje su omoguile porast oboljenja od inf.bolesti(migracije,ratovu,droge,prostitucija).Danas sve vei broj ljudi dospeva u stanja imunosupresije(hiv,oboleli od tumora..) i tako omoguava patogenima da izazovu bolest.Stalno se proiruje spektar prouzrokovaa infekcija.Ali su i tehnika i nauka napredovale i omoguavaju bolju dijagnostiku,leenje i izleenje tamo gde je mogue. 2. Osnovni mehanzmi nastanka infekcije i principi nespecifine zatite Jedan od bitnih uslova za nastanak infekcije oveka je da odreeni broj patogenih ili uslovno patogenih mikroorganizama doe u dodir sa odreenim tkivima,vee se za njih i tu se,na njihovoj povrini ili prodrevi u dublje slojeve,razmnoi.Ukoliko se mikroorganizmi posle kolonizacije zadre samo na mestu ulaska u ljudsko telo,nastaje lokalna infekcija.Meutim,ako sa mesta ulaska,putem limfotoka i krvotoka,mikroorganizmi dospeju u druge organe i tkiva,nastaje generalizovana infekcija.Da li e do infekcije doi,zavisi od sposobnosti mikroorganizma i odbrambene sposobnosti ljudskog prganizma.Ulazna vrata za mikroorganizme su:1.Koa-prirodna barijera gde prekidi u kontinuitetu olakavaju razvoj infekcije.2.Respiratorni trakt-ak i pored barijera kao to su mukocilijarni pokrov i makrofazi u alveolama,mikroorganizmi su nali nain za invaziju.3.Orofaringspljuvaka ima ulogu da spira mikroorganizme i sadri amtimikrobna sredstva kao to su lizozim,Ley.Poremeaj luenja dovodi do disbalansa.4.Intestinalni trakt-prirodan tok kretanja sadraja creva uz pomo normalne peristaltike prdstavlja jedini nain ienja,ako se izuzmu dijareje i povraanje.Barijere su sluz,sekretorna IgA At,kiselina u eludanom soku,pankreasni enzimi u lumenu creva,kao i prisustvo ui.Meeutim,mnoge bakterije nalaze naina da prou ove barijere. 5.Urogenitalni trakt-je sterilan uzimajui poslednju treinu uretre.Mikroorganizmi koji pokuavaju da preu iz uretre u mokranu beiku i dalje spira ih sterilni urin.Sva stanja koja dovode do retencije

urina,pogoduju nastanku inf.Takodje,poto je uretra kod ena kraa,mokroorganizmi e lake dospeti do mesta dejstva.6.Konjuktivase tite stalnim luenjem suza i treptanjem,ime se vri stano mehaniko ienje povrine.Mikroorganizmi prodiru samo ako imaju poseban sistem za adherenciju i takodje sva mehanika oteenja dovode do prodora mikroorganizama. 3. Nespecifini faktori u zatiti od infekcije Polimorfonukleari, monociti i sistem komplemenata. 4. Znaaj anamneze u klinikoj dijagnozi bolesti, posebno u infektivnim bolestima Anamneza ima za cilj da saznamo od bolesnika sve bitne elemente u vezi sa njegovom boleu, tj. da na osnovu nje izvrimo rekonstrukciju nastanka i razvoja svih simptoma i znakova oboljenja.Anamneza bolesnika se sastoji od:generalija,sadanje bolesti,line anamneze,porodine anamneze i epidemioloke ankete.Najopirniji deo anamneze je sadanja bolest gde je potrebno saznati glavne tegobe,detaljan opis sadanje bolesti,kako ju je bolesnik doiveo i uzeti anamnezu po sistemima. 5. Opti infektivni sindrom OIS je skup nespecifinih simptoma,praenim poremeajem opteg stanja bolesnika,koji se javljaju na poetku veine infektivnih bolesti,kao nespecigian odgovor organizma na dejstvo mikroorganizama ili njihovih toksina.On obuhvata povienu telesnu temperaturu,groznicu,znojenje,glavobolju,malaksalost,gubitak apetita,oseaj munine i bolova u miiima i zglobovima.Ovaj sindrom je jae izraen kod akutnih(influence) nego kod hroninih(tuberkuloze) infektivnih bolesti.Pored toga naroito je izraen na poetku inf bolesti,za vreme tzv. Invazivnog stadijuma bolesti. 6. Znaaj pregleda bolesnika u postavljanju klinike dijagnoze infektivne bolesti Fizikalnim pregledom bolesnika tragamo za karakteristinim znacima inf. bolesti.Prikupljanje svih znakova bolesti po sistemima slui nam za postavljanje klinike dijagnoze.Veliki znaaj ima prisustvo karakteristinih,patognomonikih znakova(npr meningealni znaci za meningitis,Koplikove mrlje za morbile),koje viamo kod pojedinih bolesti,a koji nam omoguavaju brzo postavljanje dijagnoze.Fizikalni pregled se vrai sistematski,odreenim redom i to :inspekcija,palpacija,perkusija i auskultacija. 7. Bakterijski meningitis, definicija i najei uzronici prema dobi bolesnika Akutni bakterijski meningitis je teko infektivno oboljenje,izazvano razliitim bakterijama,u toku koga dolazi do stvaranja gnojnog eksudata u subarahnoidalnom prostoru,a kliniki se karakterie pojavom meningealnih simptoma i znakova.Faktor rizika za nastanak meningitisa je povean broj kliconoa jer od njih infekcija nastaje,a faktor rizika kod domaina je nedostatak At na mestu ulaska ili

neadekvatan imunoloki odgovor na njihovo prisustvo. Bakterijski meningitis je najee bolest dece,i to skoro 70% je uzrasta do 5god.U uzrastu novorodjeneta najei uzrok je Streptococcus grupe B.Kod dece uzrasta do 5god najei uzrok je H.influenzae.Kod osoba starosti od 5-29god najei uzrok je N.meningitidis.Kod osoba starosti preko 30god najei uzrok je Str.pneumoniae. 8. Bakterijski menigitis, klinika slika i principi leenja obolelih Klinika slika:pojava meningealnih simptoma i znaka.Meningealni simptomi su kombinacija sistemskih pojava,kao to su temperatura,malaksalost i povraanje, i simptoma od strane CNS kao to su glavobolja,fotofobija,poremeaj svesti .Prisustvo meningealnih znaka omoguava postavljanje blie dijagnoze bolesti,koja e biti potvrena lumbalnom punkcijom.Meningealni znaci su ukoen vrat,koji ima veliki znaaj,naroito kod bolesnika sa poremeajem svesti kod kojih izvoenje drugih meningealnih znakova moe biti teko.Drugi znaci su gornji i donji Brudzinski,Kernigov i Vujiev znak.Kod kolske dece vidi se i tzv. Znak tronoca-dete se u sedeem poloaju oslanja na 3 oslonca:dlanove,glutes,pete.Kod najteih oblika,pogotovo dece,vidi se tzv.meningealni poloaj:dete lei na boku,sa glavom zabaenom unazad,rukama i nogama savijenim i privuenim uz telo i licem okrenutim od izvora svetla(fotofobija).Takoe se javlja i napeta fontanela kod odojadi i male dece kod kojih lobanjske kosti jo nisu srasle.Stepen napetosti je srazmeran stepenu povienja intrakranijumskog pritiska.Izleenje se postie samo primenom ogovarajuih antibiotika.Njima se postie bakterioloko izleenje meningitisa,to znai unitavanje bakterija u CST.Do bakterioloke potvrde leenje se poinje empirijskom antibiotskom terapijom,a posle utvrivanja bakterijske etiologije terapija se po potrebi koriguje.Inicijalna antibiotska terapija treba da bude usmerena ka uzroniku,na osnovu uzrasta obolelog i okolnosti u kojima je bolest nastala.Th: ceftriaxon uz vankomicin i rifampicin 9. Bakterijski meningitis, likvorske karakteristike i principi dijagnostike Cerebrospinalna tenost je zamuena ili mutna to potie od velikog broja elijskih elemenata.Taj broj se kree od nekoliko stotina do nekoliko hiljada u mm3.Najvei procenat elijskih elemenata ine polimorfonuklearni Ley. Vrednosti proteina su poviene,a vrednosti glukoze su sniene.Poviene su vrednosti C-reaktivnog proteina,laktata,LDH,endotoksina(kod G+).Ako G- vrednosti endotoksina su niske.Etioloka dijagnoza bazirana je na dokazivanju bakterije u likvoru,zbog ega je neophodno njeno kultivisanje.Danas se koriste tzv. brzi testovi koji otkrivaju bakterijske Ag u likvoru.Najsavremenija metoda kojom se dokazuje prisustvo bakterije je PCR.Koristi se i CT i MR zato to se mogu uoiti znaci edema i proirenih subarahnoidnih prostora, koji mogu da ukau na postojanje infekcije.

10. Tuberkulozni meningitis, etiopatogeneza i kliniki razvoj bolesti TM je hronino zapaljenje mekih modanica,najee izazvano humanim sojom bacila M.tuberculosis.Kochov bacil je aeroban,acidialkoholno rezistentan tapi koji ne stvara spore.TBC bacil je sposoban da se razmnoava intra/extracelularno.Ukoliko inficirani domain ne proizvede odgovarajui imuni odgovor,mikroorganizmi dovode do lize makrofaga i nastavljaju da proliferiu extracelularno.Zbog toga u domainu postoje 2 vrste Koc.bacila:velike extacel.forme u alkalnoj sredini tenog,kazeoznogkavernoznog sadraja i male intracel.forme u zatvorenim kazeoznim lezijama gde je sredina kisela.Takoe postoje i latentne forme koje se ne razmnoavaju.CNS nije nikad primarna lokalizacija TBC infekcije,ve ona nastaje diseminacijom mikroorganizama iz nekih extraneuralnih ognjita. Ognjita su nastala prethodnom hematogenom diseminacijom,u toku prealegijske faze plune primoinfekcije ili reinfekcije.TBC meningitis kod dece nastaje najee diseminacijom bacila iz primarnog plunog TBC ognjita.Dok je kod starih ea extrapulmonalno primarno ognjite.Najvanije promene su: inflamatorni exudat koji je najizraeniji na bazi mozga,vaskulitis sa trombozama i isheminim cerebralnim infarktima i opstruktivni hodrocefalus.Klinika slika: Poetak bolesti je postepen.Oboleli su malaksali,imaju povienu temperaturu,obilno se znoje,bez apetita su,ponekad razdraljivi ili apatini.U drugom stadijumu se ispoljavaju simp i znaci meningitisa,a zbog inflamacije bazalnih meninga,javljaju se znaci oteenja kranijalnoh nerava koji kroz njih prolaze(III,IV,VI,VII).Zbog arteritisa bazalnih krvnih sudova mogu nastati hemipareze/plegije,disfazija...Ukoliko leenje nije zapoeto bolest se najee zavrava fatalno. 11. Tuberkulozni meningitis, klinika slika i principi dijagnostike i terapije Klinika slika: Poetak bolesti je postepen.Oboleli su malaksali,imaju povienu temperaturu,obilno se znoje,bez apetita su,ponekad razdraljivi ili apatini.U drugom stadijumu se ispoljavaju simp i znaci meningitisa,a zbog inflamacije bazalnih meninga,javljaju se znaci oteenja kranijalnih nerava koji kroz njih prolaze(III,IV,VI,VII).Zbog arteritisa bazalnih krvnih sudova mogu nastati hemipareze/plegije,disfazija...Ukoliko leenje nije zapoeto bolest se najee zavrava fatalno.Najsigurniji nain za potvrdu TBC meningitisa je izolacija bacila iz likvora ili nervnog tkiva,dobijenog biopsijom.Kultivacija bacila na Lowensteinovoj podlozi je najbolji metod.Takoe koriste se i novije tehnike poput PCR.Terapija se sastoji u primeni vise antituberkuloznih lekova zbog mogue pojave rezistencije.Lekovi koji se koriste su: izonoiazid,rifadin,pyrazinamid,streptomicin. 12. Karakteristike likvora u tuberkuloznom menigitisu

Likvor je najee bistar ili opalescentan.Nekad moe biti ksantohroman usled spinalnog bloka zbog arahnoiditisa.Retko moe biti hemoragian,ukoliko postoji fibrinoidna degeneracija cerebralnih krvnih sudova.Ukupan broj Ley je 100-500mm3 sa predomoinacijom limfocita.Proteini su povieni,glukoza smanjena. 13. Meningitisi izazvani virusima, patogeneza i razvoj bolesti Virisni meningitis je zapaljenje mekih modanica izazvano virusima kao to su:herpes,mumps,enterovirusi,HIV,influenca..Ulazna mesta virusa su razliita: koa,drelo,transplacentarni prenos.Primarna virisna replikacija u epitelnim elijama,fiksnim i mobilnim makrofazima,vaskularnom endotelu,mononuklearnim elijama krvi i limfnim vorovima.Sluz,trepljasti epitel,kisela sredina eluca,git enzini,u,At klase IgA spreavaju dalje irenje virusa u odgovarajue sisteme i organe.Ukoliko organizam ne uspe da se odbrani dolazi do replikacije virusa i njihovog pelaska u krv.U primarnoj viremiji virusi diseminuju do razliitih organa(jetre,slezine,miia) gde se dalje razmnoavaju.Zatim nastaje sekundarna viremija u toku koje virusi mogu dospeti u CNS.Ukoliko viris dospe do CNS,viremija prestaje i zapoinje sekrecija IFN i specifinih At.Virusi najee dospevaju u CNS hematogeno,ali mogu du olfaktornog nerva i putem perifernih nerava.Nakon prodora u CNS nastaje inicijalni inflamatorni odgovor koji je imunoloki specifian i sastoji se od populacije limfocita senzibilisanih virusom.Ovi limfociti deluju na virus specifine proteine produkujui inflamatorne medijatore-citokine.Nakon inflamatornog odgovora nastaje oteenje hematoencefalne barijere. 14.Meningitisi izazvani virusima, klinike osobenosti, principi dijagnostike i terapije Klinika slika: Poetak bolesti je nagao.Najei simptomi su glavobolja,povraanje,opstipacija i poviena temperatura.Ponekad se mogu javiti razdraljivost,pospanost...Pored simptoma javljaju se i meningealni znaci-ukoen vrat,Kernigov znak,Brudzinski znak,Vujiev znak. Dijagnoza se postavlja na osnovu klinike slike i citibiohemijskih nalaza u likvoru.Potrebno je izlovati ili identifikovati virus ili njegove Ag u likvoru,serumu,brisu,fecesu.Najee se koristi dokazivanje virusnih At u likvoru i serumu.Terapija: -Simptomatska i supstituciona (analgetici,antipiretici,korekcija elektrolita) -Antiedematozna(furosemid) i antiinflamaciona(kortikosteroidi) 15. Likvorske karakteristike kod virusnih meningitisa Likvor je najee bistar,retko opalescentan.Ukupan broj Ley 50500mm3 sa predomonacijom limfocita.Glukoza i proteini skoro uvek normalni.Vrednosti mlene kiseline su normalni za razliku od bakterijskih.Znaajan dokaz prisustva virusa je IFN(kod bakterijskof je TNF). 16. Virusni encefalitisi, etiologija, klinika slika, principi dijagnostike i leenja obolelih

Akutni virusni encefalitis je zapaljenje modanog parenhima uzrokovano dejstvom virusa ili mehanizmima koje oni podstiu.Encefalitis obino prati neku lokalnu ili optu infekciju,a ponekad joj i prethodi.Klinike karakteristike bolesti su glavobolja,povraanje,poremeaj svesti i fokalni neuroloki znaci.Poviena temperatura ukazuje na to da se radi o infektivnom procesu.Pored mozga mogu biti zahvaene i modanice,kimena modina pa i ceo CNS.Za dijagnozu se koristi:pregled likvora koji je najee bistar sa povienim brojem elijsih elemenata,a dominiraju limfociti.Pored likvora koriste se i virusoloka ispitivanja,sto podrazumeva konrolu krvi,stolice,sekreta iz disajnih puteva i modanog tkiva dobijenog biopsijom ili nekropsijom.Virusni Ag se mogu dokazivati.Najpouzdanija metoda je PCR.Koristi se i EEG,CT,MR.Leenje je veoma sloeno i obuhvata: procenu stanja vitalnih funkcija,praenje i leenje psihomotornog nemira,leenje i prevenciju konvulzija,antiedemsku terapiju,prevenciju i leenje ranih komplikacija,antivirusnu i imunomodulatornu terapiju.Psihomotorni nemir i konvulzije se saniraju lekovima iz grupe diazepama.Protiv edema daju se diuretici(manitol,furosemid). 17. arlah-skarlatina, etiolgija, patogeneza, klnike karakteristike, principi dijagnostike i terapije arlah je akutna zarazna bolest koja se manifestuje gnojnim zapaljenjem na mestu ulaska infekcije,difuznom sitno zrnastom ospom na eritematoznoj osnovi i optim znacima infekcije.Bolest izaziva bhemolitini streptokok grupe A.U toku arlaha mogu se ispoljiti toksini znaci infekcije i alergijska reakcija na prisustvo streptokoka.Bhem.streptokok lui pirogeni egzotoksin koji svojim direktnim dejstvom na hipotalamus izaziva skok temperature,a dejstvom na kou dovodi do arlahne ospe.arlah se prenosi kapljinim putem i najee mesto ulaska su usta.Na mestu ulska nastaje zapaljenje.Sobzirom da su usta mesto ulaska tu supromene najintenzivnije i odatle se toxin resorbuje.Koa je na dodir topla i suva jer su znojne zlezde zapuene.Inkubacija traje 3-5 dana.arlah se manifestuje naglim poetkom,glavoboljom,guoboljom,povraanjem,arkim crvenilom gue,sitno zrnastom ospom i malinastim jezikom.Temperatura je poviena,limfni vorovi vrata su uveani,kad osip pone da bledi vidi se perutanje.Ospa zahvata pazuh,boni deo grudnog koa,donji deo trbuha,prevoje velikih zglobova u unutranji stranu natkolenice.Kada se u kou zagleda primeuje se da ona nije samo crvena ve ima sitne papule nalik grizu.Kod svih se vidi bledilo oko usta(Filatovljev znak) a usne su jarko crvene kao namazane.Dijagnoza se uspostavlja klinikom i laboratorijskom dijagnozom.arlah se lei penicilinom ili eritromicinom usled alergije. 18. Znaaj infekcije disajnih puteva, etiologija i naini transmisije uzronika

Infekcije disajnih puteva do larinksa je vodea patologija kod lekara opte prakse.Uzronici infekcije su:virusi(influenca A i B,CMV,EBV,Coxackie),bakterije(Streptokokus piogenes,Stafilokokus aureus,Corinobaketrijum difterijeNajseria gonoreje,Hlamidije),gljivice.Uzronici infekcije se najee prenose kapljinim putem,preko kliconoa,ili direktnim kontaktom. 19. Difterija, etiologija, klinka slika, principi dijagnostike i terapije Difterija je akutno infektivno i kontangiozno oboljenje izazvano gram+ bacilom Corynebacterim diphteriae.Otporan je na spoljnu sredinu.Lui egzotoxin koji je veoma jak i deluje na nivou elije i dovodi do inhibicije sinteze proteina.Toxin je iskorien za proizvodnju vakcine. Putevi prenosa su respiratorni i kontakt.Oboljevaju najee deca do 14 godina.A danas je vakcinacijom difterija iskorenjena.U tropskim i subtropskim predelima esta je difterija koe.Difterija se javlja u nosu,tonzilama,drelu,oku,genitalijama...Bolest poinje postepeno sa temperaturom do 38 najee,malaksalost,bolovi u gui, i pri gutanju.Javljaju se i: -znaci miokarditisa (tihi tonovi, aritmija, tahikardija, TA nii, malaksalost) -neuritis pareza i paraliza miia, najee mekog nepca-disfonija, kasnije i drugih-simetrinoDijagnoza se uspostavlja uz pomo klinike slike i dokaza Co. Diphteriae u brisu. Na krvnoj slici postoji:leukocitoza sa polinukleozom-poveanje AST, ALT- kod miokarditisa.Najvanija mera terapije je rano davanje seruma im., ili iv.Antibiotici se primenjuju obavezno i to Penicilin, EritromicinPrevencija:vakcinacija DiTePer 20. Pertusis, klinike karakteristike, dijagnostika i leenje obolelih Pertusis ili veliki kaalj je akutna infektivna i kontangiozna bolest,najee odojeta i malog deteta,a manifestuje se kaljanjem i karakteristinim zacenjivanjem.Izaziva bolesti je Bordetella pertussisgramneg. bacil neotporan na spoljanjoj temperaturi.Izvor infekcije je bolesnik u inkubaciji i tokom bolest I bliski kontakt-aerosol.Inkubacija traje 7-14 dana.Bolest protie kroz 3 stadijuma:1.Kataralni stadijumblag I neproduktivan kaalj uz blagu kijavicu I umeren konjuktivitis2.Stadijum zacenjivanja-posle 7 dana.Kalje jae,ee nou,napadi zacenjivanja.Sputum oskudan,lepljiv,staklastog izgleda.Zbog napada kalja dete postaje crveno u licu sa oteenim kapcima,subkonjuktivalno krvarenje,oznojeno,uplaeno,umorno odbija hranu.Na pluima bronhitini nalaz.3.Stadijum rekovalescencije-kaalj je slabiji I sledi dug oporavakDijagnoza se postavlja na osnovu klinike slike,epidemiolokih podataka o kontaktu sa obolelim I bakteriolokog nalaza brisa iz nazofarinksa.U krvnoj slici postoji leukocitoza sa limfocitozom do 80%Seroloka dijagnostika se uspostavlja na osnovu prisustva At klase IgM i IgG u krvi ili IgA u respiratornim sekretima.I naravno PCR.Leenje antibioticima I to eritromicinom.Primenjuje se I

simptomatska terapija da smanji kaalj I to antitusici,spazmolitici,sedativi.Prevencija: Di-Te-Per vakcina 21. Pneumonija, etiopatogeneza, klinike i radiografske karakteristike Zapaljenje plua(pneumonija),je akutno zapaljenje koje zahvata pluni parenhim,alveolarni prostor I intersticijalno tkivo.Uzronici:streptoc.pneumoniae,stafilokok,H.influence, ,hlamidije,mikoplazme,legionela..Infekcija se prenosi udisanjem zaraenih kapljica ili praine.Simptomi I znaci pneumonije su poviena telesna temperatura,kaalj I iskaljavanje koji progrediraju,oteano I ubrazano disanje,znaci kondenzacije plunog parenhima(skraen ili tmuo perkutorni zvuk,bronhijalno disanje),I znaci zastoja sekreta u disajnim putevima.Bol pri disanju ukazuje na zahvaenost plune maramice.U toku bolesti se javljaju znaci opte infekcije kao to su glavoblja,mialgija,gubitak apetita,opta slabost.Znak teke bolesti je cijanoza-zbog nedovoljne difuzije gasova.Na pneumoniju se sumnja na osnovu klinike slike I rengenografskog nalaza.Radi se standardni PA snimak pri emu se jasno vidi karakter infiltrata.Mogu se videti I senke koje predstavljaju kondenzaciju plunog parenhima. 22. Influenca, znaaj i klinike karakteristike Influenca ili grip je akutno infektivno oboljenje izazvano virusima influence A i B.Infekcija se najee prenosi kapljinim putem,posredstvom aerosola koji se formiraju pri kalju,kijanju ili govoru.Inkubacija traje 18-72 sata i zavisi od koliine virusnog inokuluma.Bolest poinje naglo,praena simptomoma kao to su poviena temperatura,glavobolja,znojenje,malaksalost,bolovi u miiima i zglobovima a praena je simptomima infekcije respiratornog trakta,najee kapljem i kuoboljom.Nakon par dana temperatura se normalizuje a respiratorni simptomi postaju izraeniji i odravaju se jo barem nedelju dana. 23. Principi leenja i mere prevencije kod obolelih od influence Kod nekomplikovanih sluajeva terapija je samo simptomatska:antipiretici,analgetici,vitaminiTreba izbegavati primenu salicilata(aspirin) kod dece jer moe da izazove Reyeov sindrom.Specifina antivirusna terpija je indikovana kod pacijenata iz tzv. Kritinih grupa(imunokompromitovani,stari..)Najvanija preventivna mera je vakcinacija.Kod nas se koristi mrtva vakcina dobijena od sojeva virusa koji su cirkulisali u prethodnoj epidemiji virusa.Atenuirana iva vakcina koja se koristi u drugim zemljama primenjuje se intranazalno i stimulie lokalnu produkciju At,mnogo efikasnije nego mrtva. 24. Parotitis, etiologija, klinike osobenosti, principi dijagnostike i terapije Parotitis ili zauke su akutna sistemska infekcija koju karakterie otok pljuvanih,i to najee parotidnih vorova.Izaziva je virus mumpsa.Parotitis je najea manifestacija bolesti,a osim njega javljaju

se i serozni meningitis,orhitis,encefalitis i dr.Bolest poinje posle kraeg prodromalnog perioda,u toku koga se javljaju umereno poviena temperatura,malaksalost,glavobolja i gubitak apetita.Mala deca se ale na bol u uhu.Potom se razvija otok parotidne lezde sa jedne strane.Otok je elastian,nejasno ogranien,lako bolno osetljiv, gura unu koljku napred i skriva ugao mandibule,a 2-3dana posle javlja se i na drugoj strani.Smanjuje se posle 3dana i praen je padom temperature i prestankom ostalih simptoma.Posle 7dana sve nestaje,a mogu i druge lezde biti zahvaene.Dijagnoza se postavlja na osnovu klinikog nalaza,a ukoliko nije praena parotitisom treba i laboratorijska dijagnoza.Mumps se dokazuje serolokim metodama(ELISA),kojima se otkriva prisustvo IgM At a posle 3-4dana i IgG At.Amilaze su poviene u krvi i urinu.Terapija je simptomatska i sastoji se od mera koje e olakati tegobe bolesnika i omogiiti aadekvatnu hidrataciju i ishranu.Kod orhitisa preporuije se leanje,hladne obloge,suspenzorijum i analgetici u ako je otok izraeniji mogu se dati kortikosteroidi. 25. Infekcije izazvane herpes virusima, podela virusa i znaaj njihove latencije Herpes virusi uzrokuju akutna oboljenja sa razliitim klinikim manifestacijama,ali i mogunou uspostavljanja latentne infekcije.Herpes virusi se na osnovu domaina i biolokih osobina dele u 3 familije:alfa,beta i gama.ovek je jedini izvor herpes infekcija.Virisi su veoma termolabilni i osetljivi u spoljnoj sredini i nephodan je direktan kontakt za njihov prenos.CMV i EBV se mogu preneti transfuzijom i transplantacijom.Na osnovu naina prenoenja dele se na:-virusi koji se prenose oralno i negenitalno:HSV-1,EBV,CMV,...-virisi preneti sexualno:HSV-2,HHV-8U svom prirodnom domainu posle primarne(egzogene)infekcije svi herpes virusi imaju sklonost da razviju latentnu onfekciju.Ukoliko latentni virusi budu reaktivirani nekim stimulusom nastaje endogena infekcija sa slinim ili razliitim manifestacijama oboljenja u odnosu na egzogenu infekciju. 26. Infekcija citomegalovirusom, klinika slika, dijagnostika i principi terapije Infekcije CMV mogu biti intrauterina,perinatalna ili postnatalna..Primoinfekcija je najee asimptomatska.Manifestni oblik infekcije se ispoljava kao oboljenje jetre ili kao bolest slina mononukleozi.ovek je jedini rezervoar infekcije.CMV se izluuje urinom,stolicom,suzama,mlekom,cervikalnim sekretom i spermom,krvlju..Kliniki manifestni oblici infekcije su:1.kongenitalna infekcija:infekcija majke dovodi do infekcije fetusa.Moe dovesti do prevremenog poroaja ili smrti ploda.U postnatalnom periodu moe doi do zastoja u rastu,utice,hepatosplenomegalije,encefalitisa,oteenja CNS...2.steene infekcije:novoroene se moe inficirati dojenjem ili eksangvino transfuzijama.Manifestni oblik bolesti ima akutni tok sa

pneumonitisom, hepatosplenomegalijom...Infekcije koje se jave kasnije su sline mononukleozi:vienedeljna febrilnost sa limfadenopatijom i atipinom limfocitozom.Za seroloku dijagnozu koristis se dokazivanje prisustva IgG i IgM At.Koristi se i PCR.Najjednostavniji ali ne toliko pouzdan je nalaz CMV u urinu,pljuvaki..U terapiji kod imunokompromitovanih se koriste 3 leka:ganciklovir,foscarnet,cidofovir. 27. Infektivna mononukleoza, etiopatogeneza i klinike karakteristike Infektivna mononukleoza je akutna bolest retikuloendotelnog i limfatinog sistema uzrokovana EBV.Rezervoar infekcije je ovek.Prenosi se vazduno-kapljinim putem,preko pljuvake.Poljupci olakavaju irenje infekcije.Virus ulazi u organizam preko nazofarigsa gde poinje njegova replikacija u epitelnim elijama.Cirkuliui B limfociti se inficiraju u intimnom kontaktu sa epitelnim elijama.Odatle virusi,noeni B limfocitima,dospevaju u krvotok,pa do svih limfnih vorova,slezine i jetre,te dolazi do generalizovane infekcije i bolesti.Inkubacija traje 7-15dana.Kliniki znaci koji se javljaju su:poviena temperatura,angina,generalizovani limfadenitis hepatosplenomegalija. 28. Principi dijagnostike i leenja obolelih od infektivne mononukleoze Dijagnoza se postavlja na osnovu klinike slike,hematolokih promena i serolokih nalaza.Hematoloki nalaz:Broj Ley povean sa limfocitozom i pojavom tzv.atipinih T lifocita.Ove elije se mogu videti u perifernoj krvi kod CMV infekcije,hepatitisa B,influence B...Transaminaze su poviene.Serologija:PCR,Paul-Bunnellovim testom aglutinacije dokazujemo u krvi heterofilna At protiv nespecifino Ag tj. Er ovce.Ovaj test daje 85-90% pozitivan rezultat.Najvie se koristi ELISA za dokazivanje IgM i IgG 29. Stafilokokno trovanje hranom, etiopatogeneza, klinke karakterisike, dijagnoza i leenje obolelih Stafilokokno trovanje hranom se najee javlja u letnjim mesecima.Najea trovanja su sladoledom,jer za S.aureus idealna podloga je mleko i jaja.Ovo trovanje ima kratak period inkubacije 112h, naglim-brutalnim poetkom bez ikakvog prethodnog upozorenja,upornim povraanjem,esto uz pojavu proliv,dok se poviena T po pravilu ne javlja.Poto su ljudska koa i sluznice esto zagaeni S.aureusom,ljudi su najei izvor kontaminacije hrane stafilokokom.Staf produkuje bar 7 razliitih enterotoxina koji su otporni na toplotu,zraenje,kiseline,baze i proteolizu.Smatra se da jedan od njih ima emetiko dejstvo a drugi blokiraju resorpciju vode i elektrolita iz crevnog volumena,prouzrokujui proliv. Dijagnoza se uspostavlja uzimanjem anamneze i uz odgovarajuu kliniku sliku.Terapija se sastoji u nadoknadi tenosti i elektrolita.Antiemetike dati ako nema povraanja hrane.Ne davati antibiotike i analgetike.

30. Kolera, etiopatogeneza, klinike osobine Kolera je teko akutno oboljenje sa obilnim vodenim prolivima,koji mogu brzo da dovedu do teke dehidratacije i smrtnog ishoda ve nekoliko sati od poetka bolesti.Stolica moe dostii volumen od 1L/h,a dnevna izgubljena koliina i do 15-20L.Izaziva bolesti je Vibrio cholerae.Postoje 2 biotipa: klasini tip i El tor koji izaziva blau formu bolesti.Glavni nain prenosa je kontaminiranom hranom i vodom.Retka je infekcija kao posledica kontakta sa bolesnom osobom.Za takav vid prenosa infekcije potrebno je 109 vibriona.Jedini izvor vibriona kolere je ovek,a kliconotvo se javlja u 50% sluajeva.Do gubitka tenosti kod kolere dolazi u tankom crevu,pre svega u duodenumu i gornjem delu jejunuma.Debelo crevo je najosetljivije na dejstvo toxina tako da se u njemu odvija ak pojaana apsorpcija.Sutina oboljenja je u tome to izluivanje tenosti u gornjem delu tankog creva,koje nastaje pod dejstvom kolerinog toxina,znatno nadmauje apsorptivnu sposobnost donjeg dela crevnog trakta.Toksin A,poveava aktivnost adenilat ciklaze to dovodi do poveane koncentracije cAMP.Toxin takoe ispoljava sekretorno i antiresorbtivno dejstvo.Klinika slika kolere ima itav spektar klinikih manifestacija bolesti poev od asimptomatskog kliconotva do teko obolelih.Opisiju se 3 stadijuma bolesti:1.Kolerina dijareja-predstavlja sam poetak bolesti.Poinje naglo,bolom epigastrijumu,gaenjem i malaksalou.Zatim sledi pojava tenih stolica ali fekulentnih. Traje nekoliko sati do 2 dana.Pacijent je lako dehidriran, TA ouvan.Bolest se zavrava ozdravljenjem ili prelaskom na naredni stadijum.2.Kolerini gastroenteritis- Ovaj stadijum traje 2dana.Dominira povraanje.Stolice su uestale,obilne,eksplozivne, bezbolne i bezbojne,izgleda kao pirinana voda a miris posea na miris ribe. Gubitak tenosti zbog povraanja i proliva-8% telesne mase.TA pada,pacijent ima greve u miiima. Bolest se zavrava ozdravljenjem ili prelaskom na naredni stadijum.3.Algidni sindrom kolere-znaci tekog oblika bolesti. Broj stolica extremno raste i dostie vrednosti 40-50 na/dan.Pacijent gubi 15-20L vode dnevno.Javlja se gubitak telesne mase vie od 10%.Pacijenti povraaju,mnogo su edni,imaju jake greve u miiima.Javljaju se znaci teke dehidratacije,febrilnost i znaci hipovolemijskog oka.Aksilarna temperatura se sputa do 30,a rektalna raste na 40.Srana radnja ubrzana,puls neopipljiv,trbuh uvuen.Moe doi do smrtnog ishoda. 31. Principi dijagnostike i leenja obolelih od kolere Poto se kolera brzo ori potrebno je da dijagnoza kolere bude brza.Dijagnoza se postavlja na osnovu klinike slike,epidem. podataka i lab.testova tj izolacijom vibriona kolere iz stolice kao i dokazivanje prisustva Antitela 7-10 kasnije.Terapija kolere se sastoji u nadoknadi tenosti i elektrolita.Najee se upotrebljavaju sledei rastvori za urgentnu terapiju:Ringerov laktatNaCl + NaHCO3 2:1NaCl + Na laktat 2:1DACCA rastvor: NaCl+NaHCO3+KCl 5:4:1Od terapije lekovima daju

se antibiotici: Tetraciklin,Baktrim i Cefalosporini III generacije Postoji vakcina, titi do 70%, vredi 6 meseci. 32. Infekcije izazvana Helikobakter pilori i klinike karakteristike infekcije Heliobakterioza je hronina infekcija eludane sluznice koja za posledicu moe imati razliite oblike bolesti eluca i duodenuma.H.pylori je mikroaerofilni gramnegativni bacil koji se veoma dobro prilagodio.ivi u digest. traktu sisara i ptica, neke inficiraju oveka.Produkuje enzim ureazu koja razara ureu a oslobaa amonijak.Najpatogeniji sojevi su oni koji produkuju vakuolizirajui citotoksin.Glavni rezervoar je ovek.U dentalnom plaku ivi 90% populacuje,a u elucu 25-90%,Prenosi se fekalno-oralno,oralno-oralno i putem kontaminiranih predmeta.U elucu stimulie sekreciju gastrina, poveava HCL.Primoinfekcija protie pod klinikom slikom tzv. epidemine hipohlorhidrije,tj dolazi do pojave bolova u eludcu, povraanje, gasovi, pov. temp.Smanjena sekrecija HCL ostaje i do godinu dana a H. Pylori ostaje u epitelnim elijama. Hronina Infekcija kod veine sluajeva protie bez tegoba,mada histopatoloki pregled ukazuje na prisustvo gastritisa.Manji broj pacijenata ima tegobe kao to su goruica, nadimanje, podrigivanje, bol u predelu eluca.Posle 10-20god hronone infekcije kod pojedinih pacijenata postoji aktivni superficijalani gastritis.Kod drugih se javlja ir na duodenumu i elucu kao i karcinom i limfom eludca. 33. Principi dijagnostike i leenja obolelih od infekcije H. Pilory Dijagnoza H. Pylori infekcije se postavlja korienjem metoda histologije,izolacijom bakterija, serolokim rekacijama i ureaza testom.Terapija:Jedan od inhibitora sekrecije HCL i 2 antibiotika:Inhibitori sekrecije HCL (Omeprazol,Controloc) + Amoxicillin,ClarythromycinI Metronodazol kod alerginih na penicilin 34. Invazivno-septiki tip crevnih infekcija-trbuni tifus, etiopatogeneza Enterika(crevna) groznica ili trbuni tifus je kliniki sindrom koji uzrokuje Salmonella typhi a ree paratyphi.Prenosi se feko-oralnim pitem.Izvor infekcije je ovek-bolesnik ili kliconoa,koji klice izluuje stolicom ili mokraom.Postoje 2 faze razvoja infekcije:I faza: nespecifini OIS, infekcija epitela terminalnog ileuma, Pajerove ploe, diseminacija u RESII faz:sek. bakterijemija iz RES-a,hiperplazija RES(1.nedelja),nekroza(2,3),ulceracija(3.ned), ruptura creva. 35. Invazivno-sept.iki tip crevnih infekcija-trbuni tifus, klinike osobenosti, principi dijagnostike i terapije Poetak bolesti je podmukao,postepen.Poetne manifestacije su u vidu poviene temperature,malaksalost,gubitak apetita,glavobolje i mijalgija.Bolest prolazi kroz 4 stadijuma:1.Stadijum incrementi- 1. sedmicu: febrilnost do 40,opte stanje se pogorava 2.Stadijum acmes-2-3 ned: teko stanje, OIS izraeniji, stolice utozelene, nekoliko na dan, dehidracija, abdomen iznad ravni grudnog

koa,meteoristian zbog pareze creva,hepatosplenomegalija, bradikardija, rozeole-ruiaste makule u 50%, bolesnik odsutan, omamljen, zanesen(tifozan)3.Stadijum decrementi- poetak 4.ned a traje 1 sedmica: ublauju se simptomi, stanje svesti se popravlja, apetit bolji, proliv prestaje, ostaje adinamija4.Stadijum rekonvalescencije- poinje u 5.ned a traje oko 2 sedmiceoporavakDijagnoza se uspostavlja izolacijom uzronika iz krvi,stolice,urina i kostne sri. Terapija trbunog tifusa:Cefalospirini (Ceftriaxon),Hloramfenikol ,Hinoloni,Ampicillin 36. Znaaj alimentarnih infekcija-salmoneloza, klinka slika, dijagnostika i leenje obolelih Salmoneloze su oboljenja izazvana bilo kojim tipom Salmonele osim S.typhi i paratyphi.Ima oko 2000 serotipova koje su patogene za ljude i ivotinje.Salmonele su G- pripadaju Enterobacterijama.Prenose se pitem kontam. hrane i vode, prljavih ruku.Kod infekcija salmonelama razlikuje se 5 klinikih sundroma:1.Gastroenteritis2.Bakterijemija sa ili bez gastroinetsinalnih poremeaja3.Tifoidni oblik4.Septini oblik-sa septinim metastazama u raznim tkivima i organima i posledinim oboljenjima(meningitis,osteomojelitis...)5.Kliconotvo kao asimptomatski oblik bolestiDijagnoza se uspostavlja uz pomo anamneze, klinika slika, epidemioloki podaci, izolacija uzronika.Terapija salmoneloze se zasniva na nadoknadi vode i eliktrolita a antibiotici su rezervisani za: decu, starije bolesnike i imunokompromitovane.Najee: Ampicillin,Ciprocinal,Baktrim 37. Bacilarna dizentrija, etipatogeneza i klinika slika Bacilarna dizenterija je bakterijsko zapaljenje sluznice debelog creva koje se karakterie sluzavo-krvavim prolivima.Izazivaju je Shigellae,GEnterobacterije.Fekalno-oralna infekcija (prljave ruke),prenosi se putem kontaminirane vode i hrane.Shigellae inficiraju epitelne elije kolona.Retko prodiru ispod sluznice tako da je bakterijemija retka.Javlja se lokalni inflamatoni odgovor sa pojavom PMN,makrofaga,uz brz razvoj edema,mikroapcesa,gubitak epitelnih elija i nastanak ulceracija.Ove promene dovode do pojave krvavo-sluzavih stolica.Javljaju se bolovi u trbuhu, febrilnost u oko 50% sluajeva,stolice u poetku obilne fekulentne kaaste, kasnije krvavo sluzave stolice 10-20/dan.Za 3-5 dana stolice su sve vie sluzave (enterotoksin), oskudne samo sluz i krv(dizenterini ispljuvak).Karakteristina je pojava bolnih pranjenja,lanih pozivi na stolicu(ogoljelost nervnih zavretaka), perforacija kolona-kod tekih formi.Mogua je pojava ektraintestinalnih manifestacija kao to su:meningelani sindrom,reaktivni artritis,pneumonije... 38. Principi dijagnostike i leenja obolelih od bacilarne dizenterije Dijagnoza dizenterije obuhvata anamnezu,kliniku sliku,izolaciju bacila iz stolice ili rektalnog brisa, osetljiv, brzo ga zasejati.Terapija: nadoknada vode i elektrolita.Antibiotici-Ampicillin,Ciprofloksacin

39. Amebna dizenterija, etiologija, klinika slika i principi terapije Amebna dizenterija: Izaziva je Entamoeba histolytica, i E. Dispar. irok spektar klinike prezentacije bolesti. ovek je domain ovog protozoa.Infekcija se prenosi kontaminiranom hranom i vodom.Prisustvo cista ukazuje na inf. stadijum,a prisustvo tkivnih trofozoita ukazuje na invazivni stadijum.Jedna cista daje 8 trofozoita koji lue enzim proteazu i druge enzime i dolazi do citolize epitelnih elija.Ameba ima fagocitnu spsobnost, pokretljivost.Izmenjeni enzimi iz njih doprinose leziji tkiva a trofozoiti izazivaju ulceracije, koje se ispod povrine sluznice ire u obliku oce. Klinki sindromi koji se javljaju su:-blagi dizenterini sindrom-stolice sluzavo krvave, rekto fulminantne forme-amebomi: bujanje vezivnog tkiva-tumori-najee komplikacije su abscesi u jetri- ikterus, febrilnost, uveanje Terapija amebijaze: Metronidazol Posle invazivne. Th intraluminalne forme: paromomycin, manje efikasni tetraciklini 40. Akutni A virusni hepatitis, klinike karakteristike, tok bolesti i leenje obolelih Akutni A virusni hepatitis virusno oboljenje koje se prenosi fekalnooralnim putem.Virus je RNK koji se peplikuje u citoplazmi hepatocita.Period inkubacije za HAV je do 45 dana.Izvor infekcije je bolesnik sa hepatitisom A koji izluuje virus stolicom.Viremija je kratka i nema hroninog vironotva.Putevi prenoenja su zagaena voda,hrana,ruke-bolest prljavih ruku.Svi virusni hepatitisi imaju slinu kliniku sliku.Bolest(HAV) poinje naglo sa simptomima slinim gripu(kijavica,kaalj,malaksalost,glavobolja..) ili GIT oboljenjima(muka,gaenje, povraanje,bol ispod DRL).Najei simptom je malaksalost.On se prvi javlja a zadnji nestaje.Gaenje je izraeno na masnu hranu i na cigarete kod puaa.Posle ovog stadijuma bolesti mokraa postaje tamnija a svetlija stolica,ublaavaju se ve postojei simptomi i dolazi do pojave ikterusa.Uveana je jetra a moe biti i slezina.Jetra je meke konzistencije, napeta,glatka,lako bolno osetljiva.Ikterus isezava posle 1-2 ned i nastupa period oporavka. Specifine terapije nema izuzev simptomatske i higijensko-dijetetskog reima i mirovanja.Zabranju je se masna hrana ,alkohol. 41. Akutni B virusni hepatitis, klinike osobenosti, tok bolesti, principi dijagnostike i leenja obolelih Akutni B virusni hepatitis virusno oboljenje koje se prenosi putem krvi.HBV je DNK virus.Inkubacija HBV je do 160 dana.Izvor infekcije je ovek nosolac HBV infekcije.Najzarazniji je u periodu inkubacuje,prodromalnom stadijumu i kad se pojavi ikterus.Najee oboljevaju i.v.narkomani,promiskuitetne osobe(homo),osobe koje su esto na infuzijama,transfuzijama,alkoholiari..Putevi prenoenja su krv,sex,sa majke na plod.Svi virusni hepatitisi imaju slinu kliniku sliku.Bolest(HBV) poinje postepeno sa simptomima slinim gripu(kijavica,kaalj,malaksalost,glavobolja..) ili GIT

oboljenjima(muka,gaenje, povraanje,bol ispod DRL).Najei simptom je malaksalost.On se prvi javlja a zadnji nestaje.Gaenje je izraeno na masnu hranu i na cigarete kod puaa.Javlja se sindrom slian serumskoj bolesti(ospa,artritis,poviena temperatura).Ekstrahepatine manifestacije se javljaju u ovom stadijumu,kao to su artritisi,ospa po koi i uveani limfni vorovi.Posle ovog stadijuma bolesti mokraa postaje tamnija a svetlija stolica,ublaavaju se ve postojei simptomi i dolazi do pojave ikterusa.Uveana je jetra a moe biti i slezina.Jetra je meke konzistencije, napeta,glatka,lako bolno osetljiva.Ikterus isezava posle 1-2 ned i nastupa period oporavka.Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze,epidemilokih podataka,klinike slike i biohemijskih nalaza:bilirubin,AST,ALT,PTT-neto due.Dokazuje se i prisustvo HbsAg kao i IgM anti-HBc At zbog eliminacije drugih hepatitisa.Specifine terapije nema izuzev simptomatske i higijensko-dijetetskog reima i mirovanja.Zabranju je se masna hrana ,alkoholLek-Zefix (rekla mi mama ne pie u knjizi) 42. Infekcija C virusom hepatitsa, kliniki tok infekcije, principi dijagnostike i terapije Infekcija C virusom hepatitisa se prenosi putem krvi. HCV je RNK virus.Period inkubacije HCV je 40-60 dana??? Izvor infekcije je ovek nosolac HCV infekcije. Putevi prenoenja su krv,sex,sa majke na plod.Svi virusni hepatitisi imaju slinu kliniku sliku.Bolest(HCV) poinje postepeno sa simptomima slinim gripu(kijavica,kaalj,malaksalost,glavobolja..) ili GIT oboljenjima(muka,gaenje, povraanje,bol ispod DRL).Najei simptom je malaksalost.On se prvi javlja a zadnji nestaje.Gaenje je izraeno na masnu hranu i na cigarete kod puaa.Posle ovog stadijuma bolesti mokraa postaje tamnija a svetlija stolica,ublaavaju se ve postojei simptomi i dolazi do pojave ikterusa.Uveana je jetra a moe biti i slezina.Jetra je meke konzistencije, napeta,glatka,lako bolno osetljiva.Ikterus isezava posle 1-2 ned i nastupa period oporavka. Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze,epidemilokih podataka,klinike slike i biohemijskih nalaza:bilirubin,AST,ALT,PTTneto due.Dokazuje se i prisustvo anti-HCV At .Takoe je potrebno odraditi virusnu ribonukleinsku kiselinu PCR-om.Terapija je antivirisna i imunomodulatorna sa interferonom(rekombinantni alfa2 interferon) koji znaajno smanjuje prelazak akutnog u hronini hepatitis. 43. Hronini B virusni hepatitis, virusni markeri, biohemijski parametri i klinike karakteristike Hronini B virusni hepatitis nastaje kao posledica akutne infekcije HBVom.HHB i HHC su najee lake bolesti koje teku supkliniki ali su njihove posledice smrtonosne.Najei simptomi su umor,malaksalost,oseaj pritiska i titanja pod DRL-om.Jetra je lako poveana,vrsta i bezbolna. Jetra je est nalaz,slezina retko uveana i tad ukazuje na progresiju bolestika cirozi jetre.U cirozi se

javljaju:ikterus, slabost, malaksalost, hepatomegalija, splenomegalija, proirenje vena jednjaka, eludca, rektuma, trbunog zida, ascites, encefalopatija (amonijak, edem...)Hronini virusni hepatitis otkriva se sluajno otkrivanjem virusnih markera u krvi pri njenoj kontroli, sluajnim otkrivanjem povienih transaminaza i nakon rutinske biopsije jetre.Odravanjem povienih serumskih transaminaza i virisnih markera u krvi pokazatelj su dojagnoze.Najsigurniji dokaz je biopsija koja ukazuje na uznapredovalost fibroze u tkivu jetre i intenziteta zapaljensko-nekrotinog ognjita. 44. Hronini B virusni hepatitis, principi dijagnostike i leenja obolelih Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze,epidemilokih podataka,klinike slike i biohemijskih nalaza:AST,ALT i virusnih markera. Najsigurniji dokaz je biopsija.Osnovni lek je interferon alfa koji ima antivirusno,imunomodulatorno i antiproliferativno delovanje.HHB zahteva vee doze. 45. Hronini C virusni hepatitis, viremija, biohemijski nalazi i klinike osobenosti Hronini C virusni hepatitis nastaje kao posledica akutne infekcije HCVom.HHB i HHC su najee lake bolesti koje teku supkliniki ali su njihove posledice smrtonosne.Najei simptomi su umor,malaksalost,oseaj pritiska i titanja pod DRL-om.Jetra je lako poveana,vrsta i bezbolna. Jetra je est nalaz,slezina retko uveana i tad ukazuje na progresiju bolestika cirozi jetre.U cirozi se javljaju:ikterus, slabost, malaksalost, hepatomegalija, splenomegalija, proirenje vena jednjaka, eludca, rektuma, trbunog zida, ascites, encefalopatija (amonijak, edem...) Hronini virusni hepatitis otkriva se sluajno otkrivanjem virusnih markera u krvi pri njenoj kontroli, sluajnim otkrivanjem povienih transaminaza i nakon rutinske biopsije jetre.Odravanjem povienih serumskih transaminaza i virisnih markera u krvi pokazatelj su dojagnoze.Najsigurniji dokaz je biopsija koja ukazuje na uznapredovalost fibroze u tkivu jetre i intenziteta zapaljensko-nekrotinog ognjita. 46. Hronini C virusni hepatitis, principi dijagnostike i leenja obolelih Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze,epidemilokih podataka,klinike slike i biohemijskih nalaza:AST,ALT i virusnih markera(HCV RNK polimeraza-PCR).Test na HCV At moe biti lano pozitivan. Najsigurniji dokaz je biopsija.Osnovni lek je interferon alfa koji ima antivirusno,imunomodulatorno i antiproliferativno delovanje. 47. Leptospiroze, patofiziologija, klinike forme bolesti, principi dijagnostike i terapije Leptospiroze su akutno infektivno generalizovano oboljenjezoonoza.Uzronik je leptospira- porodici spiralnih, pokretnih bakterija: T pallidum, B recurrentis..Rezervoari su pacov, mi, pas maka, svinje a retko oboljevaju.Izluuju spirohete urinom mesecima i

godinama.Transmisija- direktno sa urinom ili tkivom inficirane ivotinje,indirektno kontam. vodom, hranom (povre),mikropovreda koe, sluznica, digestivnog trakta.esto profesionalno oboljenje- mlade zdrave osobe: ribari,ribolovci, radnici na kanalizaciji, rudari, kupai, ronioci u rekama, barama i bazenima ija je voda konaminiranaOd mesta ulaska u organizam ulaze u cirkulaciju do svih tkiva. Mo, Ma, PMN prema LPS uzronika u drugim antigenima- vaskulitis (bubrezi, jetra, miii, meningeae...).Inkubacija je 7-15 dana. 90-95% sluajeva su blage infekcije, u 5-10% teke formeFaze bolesti:I faza- 4-9 dana, ulazak u cirkulaciju, repliakcija, OIS, visoka febrilnost, povraanje, bolovi u miiaima, konjuktivalne sufuzije, ospa po koi, krvarenje iz nosa..II faza-do 30 dana, posle poboljanja uz afebr. 1-2 dana-imunska ili tkivna faza: febrilnost i simptomi od strane zahvaenih organa, meningealni znaci,, ospa, poremeaj funkcije bubrega, jetreWeilova bolest- utica, ak. ren. Insuficijencijom, krvarenjemHepatitisikterusom, H-Splenomegalijom, bol pod DRL, bilirubinemija konjug. tipa, AST i ALT i do 5x vee, poviena CKPored hepatitisa: nefritis, hemoragijski sindrom,pad Trc,, seroznog meningitisa, GI oblik leptospiroreDijagnoza leptospiroze: anamneza, zanimanje, klinika slika, biohemijski parametri (SE, L-citoza, hiperbilirubinemija, AST i ALT 5 i vie x,, disfunkcija bubrega....Terapija: penicilin G, ampicilin, amoksicilin (J-H reakcija), eritromicin, doksiciklin, hemodijaliza suportivna i ostala substituciona terapija..Prevencija: vakcinacija ivotinja, profilaksa ljudi na kampovanju i logorovanju doksiciklinom 48. Erizipel, etiologija, klinika slika, dijagnostika i leenje obolelih Crveni vetar oboljenje koje predstavlja povrinski celulitis uz poremeaj limfotoka.Uzronik je hemolitiki streptokok grupe A,ree C i G. Oteena koa,retko sluzokoe,pupak kod novoroeneta.Najee je lokalizovan u 80% podkolenice, lice,trup i ruke.Razmnoavanje betahemolitikog Str. se odigrava u koi.Javlja se naglo sa jezom i groznicom.Dolazi do pojave munine, povraanja, malaksalosti i bol na mestu gde e se pojaviti erizipel.Javlja se crvenilo koje se iri.Otok je elastian,umereno bolno osetljiv na palpaciju i bedemasto ogranien od zdrave koe.Uveani i bolni reg. Limfni nodusi.Dijagnoza erizipela je klinika dijagnoza,sa oskudnom mogunou lab potvrde.Lab se ne moe potvrditi dijagnoza:nalaz streptokoka u gui pomae,ali ga negativan nalaz ne opovrgava.Dif. Dijagnoza: tromboflebitis, flegmona, alergijski dermatitis, nekrotizujui fasciitis, gasna gangrenaTerapija: Penicilin, eritromicin obino 10 dana, mirovanje, elevacija ekstremiteta, obloge 3% ac. borici, smanjuje oseaj zategnutosti i bola. 49. Sepsa, definicija, klinike karakteristike i mogua evolucija Sepsa- sindrom sistemskog zapaljenskog odgovora (SIRS).Karakterie je: -febrilnost preko 38, ili afebrilnost manja od 36-tahipneja vea od 20/min-tahikardija vea od 90/min-Leukocitoza vea od 12.000, ili manji od 4.000 Izazivai:Gram poz. (stafilokok, streptokok, enterokok,

koagulaza neg. staf...), Gram neg. (E. Coli, proteus, klebsiela, acinetobakter, pseudomonas...)Teka sepsa: sepsa + disfunkcije jednog ili vie organa (MODS), zbog hipotenzije: sist. manji od 90 mmHg ili za 40mmHg mani od normalnog, acidoza, oligurija, respiratorni distres, mentalni poremeajSeptiki ok: sepsa+disfunkcija+ hipovolemija koja se ne popravlja na supstituciju uz MO insuficijenciju 50. Sepsa-patofizioloki mehanizmi Primarno arite, bakterijemija, sekundarno arite itave bakterije, lipopolisaharide, peptidoglikane, lipoteihoina kiselina prepoznaju:Monociti, PMN, makrofagi, aktivacija C alternativnim putem-oslobaanje prozapaljenskih citokina, TNF-alfa, IL-1, IL-6, IL-8sinteza PGs (vazodilatacija) i leukotriejna (agregaciju Trc)degranulacija PMN, aktivacija unut. i spolj. puta koagulacije (DIK)-C3a i C5a-vazodilataciju, endotelne elije-adhezivne molekuleantiinflamatorne supstance: IL-10, antagon.rec. za IL-1, sol. Rec. za TNF. 51. Patofizioloki mehanizmi teke sepse i septikog oka52. Klinike karakteristike teke sepse i septikog oka Sepsa:1.Poviena telesna temperatura,ali moa biti i ispod normalnih vrednosti2.tahipneja(hiperventilacija)3.tahikardija,ponekad aritmija i pojava umova4.hepatosplenomegalija5.bledilo tena,ree blag ikterus6.petehije i hematomi,vezani za septiko oteenje endotela7.otok zgoba(topao,crven) najee 1 veeg zgloba8.mentalna alteracija uz neuroloke ispade i/ili meningealne znake(ako je zahvaen cns)Obino ne postoje svi ovo znaci.S moe biti rana manifestacija sepse ili se rzviti u okviru ve postojee infekcije.Bolest poinje naglo,obino drhtavicom koja moe,a i ne mora,biti praena skokom temperature.Ubrzano disanje,tahikardija,pad krvnog pritiska,cijanoza prstiju,munina,povraanje,prestanak mokrenja i razliiti stepen poremeaja svesti.Na koi se mogu javiti tipine promene vezane za diseminaciju bakterije(septine metastaze),ali i znaci poremeaja koagulacije u vidu podliva. 53. Streptokokni toksini ok sindrom i klinika slika Streptokokni TS-Nastaje delovanjem toksina koje produkuje Str. Pirogeni egzotoksini A, ree B i C.Glavne karakteristike bolesti su febrilnost,hipotenzija,bubrena insuficijencija i ARDS.Postoji udruenost sa infekcijama mekih tkiva(nekrotizirajui fasciitis..),ali i sa pneumonijom,peritonitisom,osteomojelitisom i miometritisom. ST prati smrtnost od oko 30%,a najei uzroci su ok i respur.insuficijencija. 54. Principi dijagnostike i leenja obolelih od streptokoknog toksinog ok sindroma Dijagnoza se uspostavlja pomou anamneze,klinike slike,leukocitoze,pad Trc,izolacija Streptokoka iz krvi,likvora..Terapijski pristup mora biti agresivan i podrazumeva nadoknadu

tenosti,dopamin,vetaku ventilaciju i antibiotike,a kod postojanja nekrotizirajueg fasciitisa i hirurku intervenciju. 55. Stafilokokni toksini ok sindrom i klinika slika Stafilokokni toksini ok sindrom je akutna,po ivot opasna intoksikacija,koja se karakterie povienom temperaturom,padom TA,ospom,multiorganskom disfunkcijom i deskvamacijom u toku oporavka.Izaziva ga egzoprotein koga produkuje St.AureusKlinika slika: - Febrilnost preko 38C, muka, povraanje, bolovi u trbuhu, proliv, bolovi u miiima, -ospa-difuzan makulozni eritem,kod 50% pacijenata malinast jezik-hipotenzija-poremeaj u funkciji jetre,bubrega,cns(dezorjentacija,poremeaj svesti...) 56. Principi dijagnostike i leenja obolelih od stafilokoknog toksinog ok sindroma Dijagnoza se uspostavlja pomou anamneze,klinike slike,leukocitoze,pad Trc,izolacija stafilokoka.Terapija podrazumeva dekontaminaciju mesta produkcije toksina,nadoknadu tenosti i primenu antistafilokoknih lekova.Od amtibiotika daje se klindamicin sam ili u kombinaciji sa beta laktamskim antibioticima ili vankomicinom. 57. Nekrotizujui miofasciitis, patofiziologija i klinike osobenosti, principi dijagnostike i terapije Nekrotizujui fasciitis (NF)- objedinjuje dva razliita entiteta:-I izazvan meovitom bakterijskom infekcijom Anaerobi (Bacteroides i Peptostreptokok) i Streptokoke razliite od grupe A i Enterokoke(E. Coli,klebsijela, proteus..)- II gangrena(hemolitika streptokokna gangrena) : streptokokom A sam ili kombinaciji sa drugim vrstamanajee staf.aureus-NF se javlja u 50% bolesnika sa Strafilokoknim TSS (M protein 1,3,12, 28)Patogenetski mehanizam se zasniva na sposobnosti pirogenog egzotoxina bakterije da se vee za molekule histokompatibilnog komplexa-MHC II klase na Ag prezentujuim elijama(makrofazi,mikroglije..) i za varijabilni deo receptora na T limf.Time se pokree poliklonska aktivacija T limf.To dovodi do brze proliferacije i aktivacije imunog sistema,ije elije produkuju velike koliine citokina(TNF-a i b,IL-1,IL-2,IL-6)NF se moe javiti na bilo kom delu tela(najee extremiteti,noge),povrede (noge), hirurke rane...zahvaeno mesto je BOLNO, eritematozno, bez jasne granice, koa topla, napeta, sjajna, febrilnost, opta intoksikacijaBolest brzo napreduje za 1-2, nekada za 5 i vie sati,javljaju se bule sa purpurnoruiastim sadrajem,suva gangrena koe,dolazi do nekroza nerava i tromboze krvnih sudova,razvija se i emfizem kod polimikrobnog NF. Terapija:antibiotici, suportivna terapija, hiruka obrada 58. Tetanus, patofiziologija, klinike karakteristike, principi dijagnostike i terapije Tetanus-zli gr: je neurointoksikacija koju karakteriu toniki i paroksizmalni grevi miia.Izazvana je toxinima bakterije Clostridium tetani,gram.poz anaerob. bacil-tapi. U spolju sredinu dospeva iz

digestivnog trakta ivotinja: konja, goveeta, vuka, lisice.. Dospeva u ranu ili povreeno tkivo gde prelazi u vegetativni oblik.Neophpdni su anaerobni uslovi, strana tela i gnoj -blokiraju fagocitozu. Za nastanak tetanusa najvaniji je tetanospazmin,koji je jedan od najjaih biolokih otrova.Patogen je za oveka I mnoge ivotinje.Tetanospazmin- dospeva do tela motornih elija medule spinalis i produene modine- gde se vezuje za gangliozide aksona motornih nerava koji inerviraju maiie. Toksin migrira do sinapsi, gde se vee za presinaptike nervne zavretke, inhibira ili blokira oslobaanje inhibitornih neurotransmitera - glicin i GABA; grevi pp. miia. Poremeaji neurotransmisije se ispoljavaju pojavom tonikih i klonikih greva,koji su posledica gubitka ili snienja miine inhibicije,tj preovladavanja ekscitacije i hiperaktivnosti.Poremeaji ANS se ogledaju u preteranoj stimulaciji smpatikusa zbog ega se javlja hipertenzija tahikardija, znojenje.....Klinikom slikom dominiraju grevi pp miia.Grevi mogu biti toniki traju nedeljama; paroksizmalni u atacima na provokacije (svetlo,, govor, dodir...)Grevi celokupne muskulature se mogu javiti (lea-opistotonus, farinksa, larinksa...Kliniki oblici:-generalizovanitoniki, toniko-paroksizmalni-gr masetera-trizmus-grevi miia licarizus sardonicus ili cinicus, otean govor-iti kroz zube, usne razvuene, naborano elo, oi mirave poluzatvorene-bol u miiima hod otean i ogranien-trbuh tvrd kao daska - akutni abdomen-gr interkostalnih miia i dijafragme- strah od uguenja-svest ouvanaparoksizmi lie udaru struje-znojenje, skok TA, tahikardijaDijagnoza: anamneza, povreda, klinika slika..Terapija:Hirurka obrada ranePrimena antitoksina 500 ij im to pre, na vezani toksin ne deluje (humani, heterologniAntibiotici: Peniclin kristalni- sinergizam sa tetanospazminom??? Metronidazol-kod alerginih na penic Cefalosporini, aminoglikozidi, makrolidi, tetraciklini 59. Botulizam, patofiziologija, klinika slika, principi dijagnostike i terapije Botulizam je akutna neurointoksikacija izazvana egzotoksinom bakterije Clostr.botulinum.Toksin se resorbuje iz digestivnog trakta u cirkulaciju,a potom dospeva do nervnog tkiva gde se vee se za presinaptiku membranu,tj za Ach receptore.Potom ulazi u nervne elije gde spreava oslobaanje Ach i sprovoenje nervnih impulsa.To dovodi do mlitave slabosti miia.Inkubacija traje 2-3 dana.Posle GIT tegoba(bol,povraanje,proliv) javljaju se oteenja kranijalnih nerava.Dominiraju midrijaza, ptoza kapka oka, diplopije, suvoa usta, otean hod i gutanje, mlitava slabost disajne muskulature,opstipacija,bradikardija.Pacijentu je svest ouvana, afebrilan.Oporavak za oko 3 sedmice.Smrtnost do 45%.Dijagnoza: anamneza, epidemioloki podaci,klinika slika,dokaz toksina u ostacima hrane, stolici i krvi-biolokim ogledom. Terapija:antitoksini serum, to pre,desenzibilazacija, Peniclin ili Metronidazol, inhibitori

holinesteraze(fiziostigmin ili prostigmin),ispiranje eludca,rektalne klizme,nazogastrine sonda kod oteanog gutanja, traheotomijavetaka ventilacija 60. Osnovi patofiziologije HIV infekcije HIV poseduje tropizam za CD4+ elije,a osnovna patofizioloka odlika ove infekcije je postepena eliminacija itavih klonova CD4+ T limfocita,prevashodno memorijskog fenotipa-CD45RO,koji dovodi do nastajanja rupa u imunitetskoj memoriji.To smanjuje sposobnost imunskog odgovora na HIV,a potom u na druge endogene infekcije,za iju kontrolu je neophodna funkcija elijskog imuniteta.Takoe,zbog smanjene produkcije naivnih T limfocita CD45RA,imuni sistem ne moe da odgovori na agense sa kojima se sree po prvi put.Tu spadaju paraziti,gljivice,neki DNK virusi-uglavnom herpes.AIDS karakteriu i oportunistiki tumori koji su u vezi sa oteenjem iminiteta-Kapoijev sarkom i non-Hodgkin limfom. 61. Klinike karakteristike HIV infekcije Plune manifestacije:Pneumocystis carinii pneumonija je najei uzronik plu. Infekcije kod osoba obolelih od AIDS-a.Kliniki se manifestuje povienom TT,suvim kaljem,dispnejom pri naporu,koja se kasnije javlja i u mirovanju.Kod nekih kaalj i dispneja mogu biti zanemareni,a da dominira produena febrilnost.Pored ove infekcije javljaju se i mycobact.tuberculosis,CMV,bakterijske pneumonije,Kapoijev sarkom plua.GIT manifestacije:orofaringealne lezije - javljaju se oralna kandidijaza(beliaste pseodomembrane) i vlasasta leukoplakija(vezana je za EBV,i to su beliasti vertikalni nabori na bokovima jezika),koje su veoma este i predstavljaju prve klinike pokazatelje imunodeficijencije.Javljaju se i ezpfagitis,dijareja praena abdominalnim kolikama,gubitkom teine i znacima malapsorpcije,est je znak kod obolelih od AIDS-a.Zatim se javljaju i CMV kolitis praen jakim bolovima u stomaku,krvavosluzavim stolicama,salmoneloza,Kapoijev sarcom koji karakteriu modroljubiasti plakovi na sluznicama usne duplje;hepatitis C,lomfom.Neuroloke manifestacije-fokalne lezije,cerebralna toxoplazmoza,progresivna multifokalna leukoencefalopatija,meningitis,meningoencefalitis,AIDS demencija komplex-sam HIV dovodi do encefalopatije koju karakterie niz kognitivnih i motornih poremeaja,uz poremeaj ponaanja.Pacijenti postaju zaboravni,smanjena je koncentracija,tokom nekoliko meseci dolazi do razvoja supkortikalne demancije,sa znacima poremeaja linosti i motornim piramidalnim ispadima. Dermatoloke manifestacije-kone lezije su najee.Stafolok infekcije,bacilarna angiomatoza,hrononi mukokutni herpes,herpes zoster(jedan od prvih znakova imunodeficijencije,a mogu biti zahvaeni 1 ili vie dermatoma,a kasnije VZV moe da diseminuje i da ugrozi ivot),seborini dermatitis,Non-Hodgkinov lmfom. 62. Kriterijum za nastanak AIDS i opte klinike karakteristike

HIV se prenosi na 3 naina:1.Sexualnim putem-rizik je veo kod ena zbog vee povrine vaginalne sluznice koja dolazi u kontakt sa semenom tenou.Slino je i kod analnog odnosa.2.vertikalno prenoenje-do infekcije ploda dolazi intrauterino,tokom poroaja i dojenja.Dokazano je da azidotimidin smanjuje rizik od prenosa za 67% ukoliko se da u 2 i 3 trimestru,tako da se plod najee inficira u toku samog poroaja ili pred.3.putem krvi-korienjem nesterilnih instrumenata i igala,zajednikog nesterilnog probora za uzimanje narkotika.Klinike karkteristike ve navedene u pitanju gore. 63. Klinike karakteristike najeih oportunih infekcija u bolesnika sa AIDS-om Plune manifestacije:Pneumocystis carinii pneumonija je najei uzronik plu. Infekcije kod osoba obolelih od AIDS-a.Kliniki se manifestuje povienom TT,suvim kaljem,dispnejom pri naporu,koja se kasnije javlja i u mirovanju.Kod nekih kaalj i dispneja mogu biti zanemareni,a da dominira produena febrilnost.Pored ove infekcije javljaju se i mycobact.tuberculosis,CMV,bakterijske pneumonije,Kapoijev sarkom plua.GIT manifestacije:orofaringealne lezije - javljaju se oralna kandidijaza(beliaste pseodomembrane) i vlasasta leukoplakija(vezana je za EBV,i to su beliasti vertikalni nabori na bokovima jezika),koje su veoma este i predstavljaju prve klinike pokazatelje imunodeficijencije.Javljaju se i ezpfagitis,dijareja praena abdominalnim kolikama,gubitkom teine i znacima malapsorpcije,est je znak kod obolelih od AIDS-a.Zatim se javljaju i CMV kolitis praen jakim bolovima u stomaku,krvavosluzavim stolicama,salmoneloza,Kapoijev sarcom koji karakteriu modroljubiasti plakovi na sluznicama usne duplje;hepatitis C,lomfom.Neuroloke manifestacije-fokalne lezije,cerebralna toxoplazmoza,progresivna multifokalna leukoencefalopatija,meningitis,meningoencefalitis,AIDS demencija komplex-sam HIV dovodi do encefalopatije koju karakterie niz kognitivnih i motornih poremeaja,uz poremeaj ponaanja.Pacijenti postaju zaboravni,smanjena je koncentracija,tokom nekoliko meseci dolazi do razvoja supkortikalne demancije,sa znacima poremeaja linosti i motornim piramidalnim ispadima.Dermatoloke manifestacijekone lezije su najee.Stafolok infekcije,bacilarna angiomatoza,hrononi mukokutni herpes,herpes zoster(jedan od prvih znakova imunodeficijencije,a mogu biti zahvaeni 1 ili vie dermatoma,a kasnije VZV moe da diseminuje i da ugrozi ivot),seborini dermatitis,Non-Hodgkinov lmfom. 64. Principi leenja obolelih od AIDS-a, etioloka i oportunih stanja, posebno infekcija Terapija HIV-a i AIDS-a se sastoji u terapiji i profilaksi oportunistikih infekcija,tumora,a potom i antiretrovirusnoj terapiji.Leenje oportunistikih infekcija obuhvata primenu terapije akutne faze infekcije,a poto je veina sklona recidivima,onda i primena hronine

supresivne terapije.Antiretrovirusna terapija ide u cilju konbinivane terapije tako da deluje na vie ranjivih mesta na virusu.Do danas je regisrovano 6 antiretrovirusnih lekova koji spadaju u grupu nukleozidnih inhibitora RT:Dideoksicitidin,dideoksiinozin,stavudin,lamivudin,azidotimidin,abak avir.Druga grupa inhibitora RT su nenukleozidni inhibitori RT:nevirapin,delavirdin,lovirid i efavirenz. 65. Poliomijelitis, etiologija, klinika slika i principi dijagnostike i terapije Poliomijelitis ili deija paraliza, esto skraeno polio (lat. Poliomyelitis (epidemica anterior acuta), od gr. u znaenju upala sive modine) je akutna infektivna bolest koju izaziva poliovirus. Veoma je zarazna i prenosi se oralno-fekalnim putem. U 90-95% sluajeva zaraza ne izaziva nikakve simptome, dok u 3% sluajeva virus prodire u centralni nervni sistem. Tu izaziva aseptini meningitis, i u 0,1-0,5% sluajeva unitava motorne neurone i dovodi do slabosti miia i paralize. Polovina onih koji doive paralizu kroz mesec dana (maksimalno 6 do 8 meseci) doivi povraaj funkcije, a etvrtina delimino povrati paralizovane funkcije. Mogui su smrtni sluajevi kada paraliza onemogui normalno disanje i gutanje. Neki od ovih pacijenata se mogu spasti aparatima za vetako disanje, koji se primenjuju do oporavka funkcije ili doivotno. Tri osnovna tipa poliomijelitisa su: spinalni (79%), bulbarni (2%) i spinalno-bulbarni (19%). Spinalni polio izaziva slabost ili paralizu jednog ili dva uda, pri emu ulni oseaj ostaje ouvan. Bulbarni polio utie na disanje, govor i gutanje. Spinalno-bulbarni polio je kombinacija ove dve varijante. Poliomijelitis naroito napada decu u uzrastu 3 do 8 godina (otuda naziv deija paraliza). Prognoza bolesti kod odraslih je dosta loija. Poliomijelitis je hiljadama godina postojao kao endemska bolest i nije privlaio mnogo panje do 1880-ih kada su u Evropi, a zatim i Severnoj Americi, izbile epidemije. Vakcinacija: Za zatitu od poliomijelitisa danas postoje efikasne vakcine. Prvu vakcinu je 1952. razvio Donas Salk, a ovo otrie je javno objavljeno 1955. Albert Sabin je tvorac oralne polio vakcine koja je u upotrebi od 1962. Obe ove vakcine su u upotrebi danas. Primenom masovne vakcinacije, sluajevi poliomijelitisa su u razvijenom svetu dramatino redukovani. Svetska zdravstvena organizacija i UNICEF su 1988. zapoeli kampanju iskorenjivanja ove bolesti. Godine 1988. u svetu je registrovano 350.000 sluajeva deije paralize, to je svedeno na 1.310 sluajeva 2007. Ameriki kontinent je proglaen kontinentom bez ove bolesti 1994. Godine 2000, potvreno je da je polio iskorenjen u Kini, Australiji i 36 pacifikih zemalja. U Evropi se to dogodilo 2002. Od 2006, sluajevi poliomijelitisa su zabeleeni u samo 4 emlje: Nigeriji, Indiji, Pakistanu i Avganistanu. 66. Variela, etiologija, klinika slika, dijagnostika i leenje obolelih

Varicella-(ovije boginje) akutno,infektivno,virusno kontagiozno deje oboljenje koje se ispoljava generalizovanom vezikuloznom ospom.Izaziva je Varicela Zoster virus-DNK.Variela je respiratorno prenosivo oboljenje.Izvor infekcije je ovek oboleo od variele,eventualno od herpes zostera.Prenosi se kapljinim putem.Potrebna je izolacija obolelih dok se vezikule ne pretvore u kruste.Nakon preleane variele,VZV ostaje u senzornim ganglijama,i moe se aktivirati ponovo.Inkubacija traje 7-21 dan.Bolest poinje iznenada,najee afebrilno,izbijanjem retkih makulopapula koje veoma brzo postaju vezikule.Naredni nalet ospe javlja se posle 12-24h praen skokom temperature.Ospa izbija nekoliko puta i najgua je na licu i trupu.Praeno svrabom.Kod dece je laka bolest dok kod starijih osoba ima teu formu bolesti.Kod imunokompromitovanih moe doi do toga da ospe ne prestaju i da se zavri smrtnim ishodom.Kod trudnica moe dovesti do prevremenog poroaja,oboljenja ploda,smrtnog ishoda.Dijagnoza se uspostavlja pomou anamneze, klinike slike.Moe se izolovati virus iz vezikule,iz brisa gue,mokrae,krvi u akutnom stadijumu bolesti.Serolokom dijagnozom mogu se dokazati IgM i IgG prema antigenima VZV.Jedina sigurna dijagnoza je KLINIKA.Terapija se stoji u mirovanju,lakoj ishrani i odravanju istoe koe.Kod odraslih mogu se javiti komplikacije virusne i potrebno je to pre dati terapiju Aciklovira. 67. Herpes zoster, patofiziologija, klinika slika, dijagnostika i leenje obolelih Herpes zoster je recidivantno virusno oboljenje.Javlja se kod strarijih osoba praeno sa lokalizovanom ospom.Do reaktivacije virusa dolazi u senzitivnim ganglijama.Du nerva stie do koe- suprabazalnih elija i dolazi do stvaranja vakuolarne degeneracije-ospa. Ukoliko je senzitivni nerv zahvaen zapaljenskom reakcijom javlja se jaka bol.Bolest nastaje naglo.Prvo se javlja bol u zahvaenom regionu.Nakon nekoliko dana javljaju se eritem i arenje,izbijaju vezikule koje su grozdasto rasporeene du dermatoma.Promene su lokalizovane uvek na jednoj strani tela.Nakon otpadanja krusta zaostaju hiperpigmentacije i plitka ulegnua koe,koja se vremenom gube.Dijagnoza: anamneza, klinika slikaTerapija: Aciklovir, Sol Eozini 2%, spoljaPrevencija: vakcina, smanjuje recidiv za 60-70%. 68. Morbili, etiopatogeneza, klinika slika, principi dijagnostike i terapije Morbilli-(male boginje) kontagiozna virusna osipna bolest koja se ispoljava makulopapuloznom ospom koja izbija u vie naleta,uz visoku temperaturu i enantem.Izaziva je virus morbilla RNA koji je patogen samo za oveka.Male boginje su najkontagioznija kapljina infekcija.Virus je neotoporan u spoljnoj sredini.Visoka smrtnost dece u siromanim zemljama.Bolest se prenosi kapljinim putem.Inficira epitelne elije resp. trakta.Prvih dana dolazi do diseminacije virusne infekcije u regionalne limf noduse gde se dalje razmnoava.Potom zbog

prskanja inficiranih elija virus dospeva u krvotok i diseminuje se.U tkivima se proces nastavlja i dolazi do masivne viremije(sekundarna viremija)u toku koje virus dospeva u visceralne organe, kou i sluznice.Ovim se zavrava inkubacioni period.U toku ovog perioda osoba je bila bez tegoba.Znaci prodromalnog(kataralnog) stadijuma su edem i hiperemija,a na mnogima se vide beliaste mrlje koje se na bukalnoj sluznici zovu Koplikove mrlje.One se javljaju pre ospe.U toku osipnog stadijuma postoji nekoliko viremija,od kojih je svaka praena skokom temperature i izbijanjem ospe.Prodromalni(kataralni stadijum) traje 1-4 dana i ispoljava se suvim,nadraajnim kaljem,skokom temperature,promuklou,konjuktivitisom.Pred kraj ovog perioda javlja se Koplikov enantem na na sluznicama.Osipni stadijum poinje novim skokom temperature i pojavom makulopapulozne ospe na licu iza uiju,i iri se na dole dok ne izbije na dlanovima i tabanima.Ospa izbija kao makulozna ali se tokom ponovnog izbijanja sliva,postajui makulopapulozna i delimino slivena.Ospa se povlai redom kako se javljala,lice izgleda plano.Uveani su regionalni l. nodusi, jetra i slezina..Dijagnoza se uspostavlja uz pomo epidemilokih podataka, anamneze, toka bolesti i klinike slike.-Abs prema Ags virus u IgM i IgG frakciji-SE umereno ubrzana, L-penija sa ly-ozom, -kod odraslih esto AST i ALT-prognoza loa kod neutropenine deceTerapija: mirovanje, simptomatska, antibiotici kod bakterijskih komplikacija 69. Rubela etiopatogeneza, klinika slika, dijagnostika i terapija. Znaaj ove infekcije kod trudnica Rubela(crvenka, rubeola) je akutno respiratorno transmisivno virusno obolejenje sa ospom.Uzronik je rubella virus-RNA.Postnatalna infekcija je benigna,dok intrauterina infekcija moe da dovede do kongenitalnih malformacija.Virus je patogen samo za oveka i prenosi se kapljinim putem.Inkubacija traje 7-21 dan.Virus dospeva na sluznicu gornjeg respiratornog trakta i inficira epitelne elije.Potom se iri na lokalno limfno tkivo gde nastavlja razmnoavanje.Posle nekoliko dana javlja se viremija kojom se virus iri do visceralnih organa i koe.Pojavom ospeviremija se smanjuje.Kongenitalna rubela ima teratogeno delovanje i I trimestru trudnoe.Ne deluje tetno na majku ve na plod i moe dovesti do kongenitalnih malformacija.Bolest se javlja naglo, praena OIS(malaksalost,poviena temperatura...).Uvek se javlja generalizovana limfadenopatija(retro-aurikularni i subokcipitalni l. Nodusi).Ospa koja izbija je makulozna bledoruiasta,i prvo se javlja na licu i vratu.Ospa prolazi,bez perutanja i pigmentacije.Bledi za 1-2 dana,limfadenopatija perzistira.Dijagnoza se uspostavlja pomou anamneze, toka bolesti, klinike slike.Izolacija virusa se u praksi ne koristi.IgM i IgG antitela prema Ags virusa-vakcina zajedno sa vakcinom protiv zauki i morbilaTerapija simptomatska,npr analgetici kod osoba sa bolovima glave i miia. 70. Variola, etiopatogeneza, kliniki oblici, principi dijagnostike i terapije

Variola je bila kontagiozno oboljenje sa visokim letalitetom.Manifestuje se vezikuloznom ospom,visokom temperaturom,izraenom intoxikacijom.Uzronik virus variole DNA.Respiratorni put prenosa, epitelne elije ciljne.iri se do regionalnih limfnih nodusi - primarna viremija.Sekundarna viremija-diseminacija virusa do visceralnih organa i koe.Oko 8. dana javlja se febrilnost, toksemija.Bivaju zahvaene i endotelne elije, epitel oralne i faringelane sluznice gde je visoka virulencija i patogenost virusa.Virusni proteini spreavaju reakciju nespecifine odbrane,citokina,komplementa.Bolest poinje naglo praeno malaksalou i groznicom.Javlja se povraanje,glavobolja, bolovi u leima.Potom se razvija enantem i ospe.Ospa ima centripetalni tip distribucije.Ospa je prvo makulopapulozna pa vezikulozna, pustulozna, i na kraju kruste.Kliniki oblici variole major su:1.obian tip2.flat tip-najtei oblik bolesti.Manifestovan ospom koja je u ravni koe,letalni ishod.3.hemoragian tip-bolest poinje uobiajeno,ali promene na koi veoma brzo postaju hemoragine.Izraeni su toxikemija,hemoragije i rana smrt.4.modifikovani oblik-est kod vakcinisanih,slian obinom tipu,sa brzim tokom i sitnijim promenama,a naziva se i variolois.5.variola sine eruptione-poviena temperatura ali ne i osip,koja je uoena kod vakcinisanih.Dijagnoza se uspostavlja kroz epidemiologiju,.kliniku sliku.Moe se izolovati virus kuturom.Koristi se i PCR za dokazivanje segmenta virusne nukl. kiselineTerapija je simptomatska,mirovanje,adekvatna nega. 71. Osnovni principi u etiopatogenezi hemoragijskih groznica Po inficiranju odgovarajuih elija,dolazi do diseminacije mikroorganizma u endotelne elije krvnih sudova i do njihovog oteenja i do pojave hemoragije. 72. Hemorgijska groznica sa bubrenim sindromom, patofiziologija, klinika slika, principi dijagnostike i terapije Hemoragijske groznice za bubrenim i pulmonalnim sindromomUzronici su hantavirusi-RNA.Izvor infekcije su izluevine miolikih glodara(aerosol, kontaminacija predmeta..).Virus napada epitelne elije sluznica, najee respiratornog trakta, ree konjuktiva, usta ..Za 5-10 dana preko regionalnih l. nodusa nastaje viremija.Dolazi do sistemskog oteenja endotela.Inkubacija moe da traje i do 36 danaHGBS-korejska groznica-Simptomi su slini teoj formi gripa.Javlja se bol u predelu bubrenih loa i potom krvarenje u sluznicama i koi.Dolazi do pojave oligurije,proteinurije, hematurije,azotemije.Posle 5-6 dana poliurija,oporavak 6 meseci, a nekada i vie godina.Smrtnost do 15%Dijagnostika HGBS putem izolacije virusa,dokazivanjem Ags virusa pomou monoklonskih antitela i IgM i IgG antitela prema antigenima virusaTerapija: simptomatska,supstituciona i suportativna dijaliza, ribavirin 73. Krimska-Kongo hemorgijska groznica, patofiziologija, klinika slika, principi dijagnostike i terapije

Krimska-Kongo hemoragijska groznica-opisana u regionu Krima, virus izolovan u Kongu-Nairovirus (bunyavirida).Rezervoari ovog virusa su ovce, goveda, zeevi...Prenose ih krpelji- Hyalomma plumbum.Bolest se prenosi interhumano.Bolest se prenosi ubodom,kontakt sa sadrajem krpelja diretkno ili indiretktno,.. Od epitelnih elija sluznica,virus diseminuje i dolazi do oteenja endotela krvnih sudova.Inkubacija do 12 dana.Bolest poinje naglo,febrilnim stanjem slino gripu.Javljaju se hemoragije u koi i sluznicama,hematemeza,Trc-penija,L-penija,H-S-megalijaProlazno poboljanje.Dijagnoza: izolacija virusa, Abs IgM i IgG prema Ags virusaTerapija: simptomatska, ribavirin 74. Zoonoze, definicija, osnovni principi transmisije i prevencije Zoonoze su bolesti domaih ili divljih ivotinja koje se prenose na oveka.Ljudi se zaraze direktnim ili indirektnim kontaktom sa ivotinjama ili njihovim izluevinama.Zaraza je mogua i tokom prerade proizvoda koji potiu od bolesnih ivotinja(koa,vuna,kosti..).Zoonoze se mogu preneti prainom i vektorima(buve,krpelji..) kao i radom u laboratoriji.Uzronici su bakterije,virusi,paraziti..Neke zoonoze se mogu koristiti kao bioloko oruje.Prevencija:-izbegavanje kontakta sa bolesnim ivotinjama i njihovim izluevinama-upotreba zatitnih odela i rukavica-kontrola i vakcinacija ivotinja-unitavanje vektora itd 75. Listerioza, klinika slika, principi dijagnostike i terapije Listerioza je akutna bolest koju uzrokuje Listeria monocytogenes. Najee oboljevaju stari,trudnice,novoroenad,osobe sa malignim hematolokim bolestima i oni kojima je oteen elijski imunitet.Moe se i zavriti sa smrtnim ishodom.Listerioza najee nastaje ingestijom zagaene hrane.Inkubacioni period je 2-6 ned.Listerija prolazi kroz barijeru crevnog volumena i aktivnom endocitozom ulazi u krvne sudove.Uzrokuje bakterijemiju sa hematogenom diseminacijom do predilekcionih organa,pre svega CNS-a,placente i endokarda.Infekcija CNS-a- dolazi do zapaljenja mekih modanica i modanog stabla.Infekcija se ispoljava kao meningitis,meningoencefalitis ili modani apces.Ukoenost vrata se ne javlja kod svih,a mogi se ispoljiti nevoljni pokreti kao to su ataksija,tremor i mioklonus.Infekcija trudnica-najee u treem trimestru trudnoe.Moe proi asimptomatski,u vidu lake infekcije ili se ispoljava povienom temperaturom, glavoboljom, bolovima u leima, artralgijama i digestivnim tegobama.Ukoliko je inf u ranoj trudnoi razvija se horioamnionitis, koji uzrokuje pobaaj a ukoliko se javi kasnije infekcija,dolazi do prevremenog poroaja.Infekcija novoroenadi i odojadi- Novoroene oboleva od sepse,pneumonije sa respiratornom insuficijencijom, diseminovanih mokroapscesa ili granuloma u pluima,jetri,slezini..Endomiokarditis-nastaje usled bakterijemije,infekcijom prirodnih ili vetakih valvula.Javlja se sklonost

ka septinim kompikacijama i smrtnom ishodu.Dijagnoza zahteva izolaciju bacila iz likvora,krvi,amnionske tenosti.Rade se i At na listeriozin O.U leenju znaaj ima ampicilin koji se moe kombinovati sa gentamicinom. 76. Bruceloza, etiopatogeneza, klinike karakteristike, principi dijagnostike i terapije Bruceloza se moe ispoljiti kao ak,subak i hronina bolest,koju uzrokuju razliiti sojevi bakterija iz roda Brucele.Bruceloza je profesionalna zoonoza,koja nastaje direktnim kontaktom oveka sa zaraenim ivotinjama kroz povrede na koi.Oboljenje genitalija moe dovesti do steriliteta i pobaaja. Brucele se unutar monojedarnih elija RES-a mnoe.Smatra se da produkcijom adenina i guanina izbegavaju unitenje od strane imunog sistema.Akutna- javlja se primarna kona promena na mestu ulaska bacila.Javlja se poviena temperatura,znojenje,malaksalost,nesanica,bolovi u miiima.Potom krvarenja iz nosa,opstipacija ili proliv.esto mogu biti uveani limfni vorovi,slezina i jetra.Subakutna- neleena ili neadekvatno leena akutna bolest se razvija,u kojem dominira zapaljenje 1 ili vie organa.Temperatura poviena,i viaju se artritisi kod mlaih mukaraca.Hronina-javlja se hronini zamor i depresija,koji mogu da traju i do godinu dana.Istovremeno se uoava neutropenija,anemija i trombocitopenija.U dg znaaj ima izolacija uzronika iz kostne sri,krvi,CST..U Leenju daje se doxiciklin sa rifampicinom(ili streptomicin i gentamicin) 77. Tularemija, patofiziologija bolesti, klinika slika, dijagnostika i leenje obolelih Tularemija je akutna ili subakutna infekcija koju uzrokuje Francisella tularensis.Karakteriu je zapaljenska promena na mestu ulaska uzronika(prim afekt),regionalni limfadenitis i metastatske promene u organima i to najee u pluima i digestivnom traktu.Ljudi se najee zaraze ubodom krpelja.Zapaljenska promena se stvara na mestu ulaska uzronika koja kasnije nekrotizuje.irenje bacila limfnim i hematogenim putem dovodi do stvaranja lokalnih nekrotinih lezija u limf.vorovima,jetri i slezini.Poetne promene su okruene PMN leukocitima i makrofazima.Usled otpornosti na fagocitozu,bacil se dugo razmnoava u mononuklearnim elijama i epiteloidnim.Pri tom vri stalnu antigenu stimulaciju,koja posle dovodi do stvaranja granuloma.Slino TBC-u u granulomima dolazi do kazeozne nekroze i gnojenja.Klinike manifestacije su razliite i zavise od mesta ulaska,njegove virulencije,obima diseminacije i imunog odgovora.Nakon inkubacije(1-21 dan),poinje naglo,povienom TT uz jezu i drhtavicu,glavobolju i bolove u zglobovima i miiima.Tularemija moe biti ulceroglandularna,glandularna,okuloglandularna,pluna,orofaringealna i GIT,tifoidna.Dijagnostifikuje se bojenjem uzorka uzetih iz lezije ili

biopsije;kao i reakcije aglutinacije,hemaglutinacije i ELISA.Lei se i.m. primenom streptomicina/gentamicin. 78. Kuga, etiopatogeneza, klinki oblici, principi dijagnostke i terapije Kuga je veoma zarazna bolest koju uzrokuje Yersinia pestis.Bolest se najee ispoljava kao febrilni limfadenitis(bubonska kuga),zatim pluni i septiki oblik.Kuga je bolest glodara uglavnom pacova a ljudi se zaraze ujedom buve.Bacil kuge je veoma invazivan i patogen.Za njegovu virulenciju su odgovorni faktori poreklom iz plazmida kao to su faktor F1 i antigen V.F1 potie sa omotaa,spreava fagocitozu i omoguava intracelularno razmnoavanje bacila.Antigen V inhibie sintezu interferona i faktora nekroze tumora.Bolest se najee ispoljava febrilni limfadenitis(bubonska kuga),kojeg prati bakterijemija uzrokujui pneumoniju i septikemiju.Bolest poinje naglo povienom TT,drhtavicom,malaksalou i glavoboljom.U predelu regionalnog limfnog vora vidi se promena u vidu otekline koja se naziva bubon.Koa iznad bubona je edematozna i hiperemina.On se najee jvlja u preponama,gde buve i ive,potom u femoralnom predelu,aksili ili na vratu.Moe biti septina kuga(prati je bakterijemija,gde masivno razmnoavanje dovodi do oka i otkazivanja funkcije bubrega,respiratorne insuficijencije,DIK-a,obilnog krvarenja i smrti) i pluna kuga(nastaje udisanjem bacila ili kao sekundarna.Uz povienu TT javlja se kaalj sa vodenim,sluzavim,sluzavokrvavim ili krvavim ispljuvkom,bol u grudima,dispneja,respir i kardiovask insuficijencija).Dijagnoza izolacijom bacila kuge iz bubona,krvi,sputuma;imunofluorescentni i imunohistohemijski testovi.Lei se primenom streptomicina/gentamicin. 79. Antraks, patofiziologija bolesti, klinki oblici, principi dijagnostike i terapije Akutne bakterijska infekcija praena toxemijom koju uzrokuje Bacillus anthracis.To je bolest ivotinja,a ljudi se inficiraju ulaskom spora kroz povrede na koi.Virilencija potie iz 2 plazmida.Antraks- crni prit, bedrenica, maligna pustulaEtiologija: B. anthracis, grampoz. bacil- ima kapsulu i stvara spore u nepovoljnim uslovimaEpidemiologija: bolest konja, ovaca, goveda, koza, irom sveta u vidu aritaPatogeneza: kapsula veg. oblika inhibira fagocitozu, sintetie dva egzotoksina: edema faktor i letalni faktor enzimske aktivnosti deluje na elije. Odgovorni su za nastanak edema i brzu smrt zbog toksinog delovanjaKlinika slika : koni, pluni i crevni-koni: ake, podlaktice, vrat, lice; -infekcija nastaje preko povreene koe (posle oko 2 sedmice) javlja se -papula, vezikula sa seroznim, serohemoraginim i hemoraginim sadrajem, Le i bacilima-otok okolnog tkiva i regionalni limfadenitis-praeno febrilnou i toksemijom-crna krasta, adenopatija, bakterijemija, meningitis-hirurgija kontraindikvana-diseminacia-bez th smrtnost 20% Pluni antraks: aerosol, hem. medijastinitis, i grudni limfadenitis-spore prelaze u vegetativne forme 60 dana-inkubacija 1-6

dana; kaalj, bol u grudima, malaksalost; brzo napreduje do dispneje i oka -Rtg-proiren medijastinum, hem. nekroza medijastinalnih i hilarnih l- nodusa, prostracija, meningitis, hematemeza i melena-i pored th smrtnost je 100%-Crevni antraks: ulceracije, term. ileum i cekum, edem i nekroza mez. l. nodusa., sepsa, ok..-meningitis- likvor je hemoragian Dijagnoza: -anamneze, toka bolesti i klinike slike.bojenje po Gramu bacila antraksa-kultura uzronika iz biolokog materijala-detekcija antigena B. antraksa-detekcija antitela prema kapsularnom anrigenu Dif dg; furunkulus, ulcerozna tularemija, pluna tularemija, crevne infekcije igelama i jersinijama Th: penicilin, ampicilin, ciprofloksacin, doksiciklin, rifampicin Prevencija: vakcina i antibiotici za ugroene grupe osoba 80. Kju (Q) groznica, etiopatogeneza, klinika slika, dijagnostika i leenje obolelih Kju groznica- akutna bolest izazvana rikecijomEtiologija- Coxiella burnetii, otporna u spoljnoj sredini, vrlo patogena za ljudeEpidemiologija: u celom svetu, rezervoar su: ovce, goveda, koze,..u talama aerosol, ugroeni radnici na farmama, talama i veterinariPatogeneza: aerosol, zahvaena plua. Zapaljenski infiltrat u intersticijum (Ma, ly. plazma elije..), a peribronhijalno infiltrat limfocita... Klinika slika: inkubacija 7-21 dan-akutna bolest: naglo, ois, groznica, bolovi u miiima, neproduktivni kaalj, oskudan auskultatorni nalaz, Rtg znaci intersticijalne pneumonije, biohemijski znaci hepatitisa ALT, AST-hronina bolest: hronini granulomski hepatitis, endokarditis, fibroza plua.. Dg: anamneza, epidemiologija, klinika slika, antitela prema antigenima I i II faze, SE umereno ubrzana, umerena Le-oza sa ly-ozom Th: tetraciklini, makrolidi.. Prevencija: lina zatita, pasterizacija mleka, vakcina za ugroene osobe 81. Lajmska bolest, patofiziologija i kliniki oblici bolesti Lajmska bolest- artropozoonoza, spirohetaTransmisija: Borrelia burgdorferi, spiroheta, vie serotipova, krpelji iz roda IksodidaEpidemiologija: ceo svet, preteno u sev. hemisferi, rezervoarsitni glodari. Prenose sve razvojne forme krpelja (larve, lutke i odrasli) najee lutke Patogeneza: Bb se unosi ubodom krpelja, diseminacija., inkubacija 3-30 dana u oko 50% EM; nervni sistem, srce, zglobovi, koa, miii, strukture oka; zapaljenska reakcija (Mo, Ma, ly, C) i citokina pro- i antizapaljenskih (IL-10) Klinika slika LB: -EM (50%), najee na nogama, uz slabo ispoljen OIS. -u oko 15% nervni sistem, kranijalni neuritis-facijalis, meningitis (likvor bistrar, oko 100 el./mm, normalan eer, lako povieni proteini, radikuloneuritis, perif. Neuropatija, encefalitis, encefalopatija (kognitivne funkcije: memorija, koncentracija, pamenje...)-u oko 8% karditis, AV-blok I, II ili III stepena-u oko 10% artritis, veliki zglobovi-hronina bolest koe-ACAsve strukture oka mogu biti pogoene....-digestivni, irinarni trakt, vezivo, kosti-anamneza, tok bolesti, klinika slika-izolacija Bb se ne vri

rutinski-od pomoi je odreivanje IgM i IgG antitela prema Ags Bb-SE umereno ubrzana, umerena Le-oza, lako povieni ALT, AST Dif, dg: kone promene, reumatoloka stanja, degenerativna neuroloka stanja (MS... Th: rana i adekvatna anribiotska terapija: penicilini, tetraciklini, makrolidi, cefalospirini Prevencija: lina zatita, rano odstranjenje krpelja 82. Dijangostika i leenje obolelih od Lajmske bolesti -anamneza, tok bolesti, klinika slika-izolacija Bb se ne vri rutinski-od pomoi je odreivanje IgM i IgG antitela prema Ags Bb-SE umereno ubrzana, umerena Le-oza, lako povieni ALT, AST Dif, dg: kone promene, reumatoloka stanja, degenerativna neuroloka stanja (MS... Th: rana i adekvatna anribiotska terapija: penicilini, tetraciklini, makrolidi, cefalospirini Prevencija: lina zatita, rano odstranjenje krpelja 83. Meningealni sindrom, patofizioloki mehanizmi i diferencijalna dijagnoza Meningelani sindrom predstavljaju simptomi i znaci koji nastaju zbog povienog intrakranijalnog pritiska,ije su normalne vrednosti 70-100,a kod dece 45-90cm vodenog stuba.U fiziolokim uslovima,konstantne vrednosti intrakranijumskog pritiska obezbeuju: 1.zapremina cerebrospinalne tenosti-CST 150ml 2. zapremina mozga-1400ml 3.intrakranijumski krvni volumen-75ml Ove komponente se nalaze u intrakranijumskoj i intraspinalnoj upljini,iji je volumen stalan,poto je ogranien kotanim strukturama.Blaga rastegljivost ovojnica mozga i elastinost,su faktori koji spreavaju izmene intrakr.pritiska.Prva kompenzatorna promena koja spreava izmene intrakrakranijalnog pritiska je poveana resorpcija likvora iz subarahnoidnog u vaskulni prostor,potom kolaps cerebralnih vena i duralnih sinusa.Ukoliko su kompenzatorni mehanizmi nedovoljni,ispoljavaju se simptomi i znaci povienog intrakr.pritiska koji mogu nastati zbog tumora,subarah i intracereb krvarenja,inflamatornih bolesti CNS-a,povienog intraabdominalnog/torakalnog pritiska... U toku zapaljenskih oboljenja CNS-a uzroci povienja intrakrakranijalnog pritiska su:-poveana produkcija CST, usporena reapsorpcija ili cirkulacija CST,-posledina vazodilatacija,poveanje intrakranijumskog krvnog volumena-edem mozgaPosledice povienja intrakranijalnog pritiska su: -smanjena perfuzija, hipoksigenacija i oteanje neurona.Meningelani simptomi i znaci:-simptomi:glavobolja(zbog rastezanja mekih modanica),povraanje(nadraaj centra za povraanje i vagusa),opstipacija(nadraajem vagusa).Meningealni znaci:-ukoen vrat, Kernigov, gornji i donji BruinskiUsled pritiska na prednje motorne korenove, dolazi do pojave hipertonusa pp muskulature.Pritiskom na zadnje senzitivne korenove nastaju znaci pojaanog senzibiliteta-fotofobija, hiperakuzija,hiperestezija,dermografizam.Napeta fontanela se javlja samo kod odojadi i male dece kod kojih lobanjske kosti nisu

srasle.Lumbalna punkcija se radi izmeu 3. i 4. lumbalnog prljena.Normalna CST je bistra,u 1mm3 nalazi se 5 elijskih elemenata(limf,mononukl fagociti).Proteinorahija normalno je do 0,40g/l, eer je 2/3 od vrednosti glikemije) 84. Sindrom ospe, klinika slika i diferencijalna dijagnoza Sindrom ospe ili egzantema je promena na celoj ili delu koe tela.Ospa na sluznicama se naziva enantem.Kod osipnih groznica ospa je najstalniji i najvaniji znak bolesti.Ospu treba gledati pri dnevnoj svetlosti.Kod svake ospe poterbno je voditi rauna o sledeem: vreme izbijanja ospe, lokalizacija (difuzna, mestimina), nain irenja, morfologija (makula, papula, vezikula, pustula, krusta), evolucija ospe.Makula je mala,okruglasta crveno-ruiasta promena u nivou koe.Papula je mala,okruglasta crveno-ruiasta promena iznad nivoa koe.Makulopaulozna ospa je makula i paula zajedno.Vezikula je mehuri ispunjen prozirnom tenou-limfom.Pustula je mehuri ispunjen gnojem.Krusta je osuena vezikula ili pustula. Purpura (multipla krvarenja u koi), petehija (sitna purpura), ekhimoza(mrlja, podlivi u koi i sluznicama)-modrica. 85. Sindrom angine, klinike karakteristike i diferencijalna dijagnoza Sindrom angine oznaava zapaljenje tonzila ili drela,praeno bolom u gui.Angine mogu biti samostalna oboljenja(str. Infekcija) ili biti prvi znak nekog generalizovanog oboljenja kao to je inf. Mononukleoza.Najei uronici su virusi(influenca,herpes...),a najznaajniji bakterije Streptoc.pyogenesKlinika slika zavisi od uzronika.Kod virusnih inf javlja se grebanje,bol u gui,kaalj,obino nema temperature.Lokalni nalaz u gui je najee nekarakteristian:edem sluznice,hipermija.Kod bakterijske infekcije takoe klinika slika zavisi od uzronika.Uglavnom se javlja bol u gui,bol pri gutanju,jeza.gnojni exudat na tonzilama,uveani limfni vorovi,slezina,jetra...Dijagnoza se postavlja na onovu anameze,epidemiolokih podataka,klinike slike-kod koje su najznaajniji lokalni nalaz u gui i paralokalni nalaz(limf vorovi),promene na koi(ospa) i drugim organima(jetri,slezini,srcu...) 86.Sindom hepatomegalije, diferencijalna dijagnoza i klinika prezentacija Kod bolesnika sa hepatomegalijom treba obratiti panju da li je u pitanju primarna bolest jetre ili je uveanje jetre u sklopu neke druge bolesti.Hepatomegalija kod virusnih hepatitisa je posledica edema i prisustva inflamatornog infiltrata u njoj.Ako se radi o ikterinom bolesniku kod koga je prisutna malaksalost,gubitak apetita,bol pod DRL sumnja se na akutno zapaljenje jetre.Kod bolesnika sa jezom,povienom temperaturom i bolom u trbuhu,koji je prethodio pojavi ikterusa sumnja se na infekciju unih puteva.Uveana jetra tvrde konzistencije,uz promene na koi(spider nevusi..),ascites,edeme nogu i splenomegaliju,ukazuju na cirozu jetre.

87. Sindrom limfadenopatije, klinika slika i diferencijalna dijagnoza Limfadenopatija je uveanje l. Nodusa.Ima ih oko 500,prenika do 1,0cm.Kod zdravih osoba jedino se palpiraju ingvinalni l. Nodusi.Uveanje limf nodusa moe biti prouzrokovano antigenskom stimulacijom,infiltracijom inflamatornih elija,proliferacijom malignih limfocita ili makrofaga,infiltracijom limfnih vorova metastatskim malignim elijama, infiltracijom limfnih vorova makrofazima u kojima su nakupljeni metaboliti (lipida).Najea stanja u kojima se javlja uveanje limf nodusa:angina,difterija,tularemija,inf. mon, rubele,bruceloze,lajmanije,toksoplazmoze,adenoviroze.......Moe se javiti i kod maligne primarne ili metastatske i metabolike bolesti, sistemske autoimunske bolesti...Dijagnoza moe biti klasina plus: citoloka i histoloka... 88. Dijarealni sindrom, klinike karakteristike i diferencijalna dijagnoza Sindrom proliva predstavlja pojavu uestalih stolica(dve ili vie na dan),neformiranih stolica (kaastih,tenih,vodenastih),ponekad sa primesama sluzi i krvi.Ponekad moe biti praeno i bolovima u trbuhu,povienom temperaturom,mukom,povraanjem i smanjenjem volumena tenosti u cirkulaciji.Mogu ga izazvati bakterije, virusi, paraziti, gljivice...Prema duini trajanje mogu biti akutni i hronini.Prolivi prouzrokuju gubitak vode,minerala crevnih sokova.Usled toga moe nastati akutna ili hronina dehidracija.Dijareja moe biti inflamatorna (leukociti u stolici i povien laktoferin) i toksina (neinflamatorna)Akutni (gastroenteritis, enterokolitis, kolitis), dehidracija, elektrolitski disbalansHronini:povremeni(paraz.inf) i stalni(imunodeficijentni) 89. Sindrom ikterusa, klinika slika i diferencijalna dijagnoza Ikterus predstavlja utu prebojenost koe,beonjaa i sluznica zbog poveane koncentracije bilirubina(vie od 30 mikromol/L).Pre pojave utice primeije se tamna prebojenost urina, zbog prisustva konjug.bilirubina.Karotinemija se esto mea sa ikterusom,ali se ona javlja najee kod male dece koja puno jedu argarepe,ali nema ute prebojenosti beonjaa i povienog bilirubina u serumu.U zavisnosti od vrsta bilirubina dele se na konjugovane i nekonjugovane.A prema nainu nastanka, tj. lokalizaciji promena koje vode nastanku utice,one se dele na:1.prehepatine(hemolitike)-Vek Er je skraen,a poveana je njihova razgradnja i stvaranje bilirubina.Koliina stvorenog bilirubina u jetri premauje kapacitet konjugacije pa raste koliina nekonjugovanog bilirubina.U krvi postoje pokazatelji bolesti krvi kao to su: anemija,retikulocitoza,skraen vek Er.2.hepatine(hepatocelularne)-Javljaju se kod hepatitisa i ciroze.Poveana je koncentracija konjugovanog bilirubina zbog kojeg urin dobija tamnu boju,boju piva.Praen je malaksalou,gubitkom

apetita,mukom,spider nevusima,bol pod DRL,hepatosplenom.Dolazi do pojave konjugovane bilirubinemija u hepatitisu, u cirozi nekonjugovana.3.posthepatine(opstruktivne)-remete protok ui ka dvanaestopalanom crevu i zovu se opstruktivne utice.Mogu biti:1.intrahepatine opstruktivne utice(u samoj jetri)-prati primarnu bilijarnucirozu,primarni sklerozirajui holangitis,oteenje jetre nekim lekovima.. 2.ekstrahepatine opstruktivne utice(van jetre)-zbog deliminog ili potpunog prekida u oticanju ui van jetre.Najei uzroci su holelitijaza,tumor glave pankreasa,unih puteva,papile Vateri, paraziti.. 90. Principi dijagnostike infektivnih oboljenja Diagnosis-odluka, prepoznavanje i utvrivanje imena bolesti Postupci kojima se dolazi do injenicaZa infektivne bolesti esta je hitnost, etioloka, specifina th, ..Dg-zu bolesti ne postavljati na osnovu laboratorijskih nalaza, ve ih tumaiti u kontekstu klinike slike i evolucije bolestiKlinika dijagnostika: anamneza, tok bolesti, klinika slika bolesti i lab., nalaziLaboratorijska dijagnostika, od neinvazivnih i jeftinijih, ka invazivnim i skupljimU hitnim sluajevima primeniti odmah na dg-ku koja e najvie pomoi u odluivanjuSE, KS, L, LF, ...do parametara kojim se utvruje oteenje nekog organaBakterioloka dijagnostika:direktoskopski,kultura,inokulacija oglednim ivotinjama (brisevi, krv,sputum,likvor,sadraj telesnih upljina-(eksudat, transudat),urina,stolice,serologija, antitela na Ags uzronikaVirusoloka dijagnostika:-Izolacija virusa u kulturi tkiva-Dokazivanje virusnih antigena-Dokazivanje Abs prema Ags virusa-nespecifini (PaulBunnell,....)-testovi (osetljivi i specifini)Parazitoloka dijagnostikamalarija, lajmanija,, amebijaza.....Ostali dijagnostiki postupci: pregled onog dna, EKG, EEG, Radigrafske metode )plua, sinuse,...ehosonografija, scintigrafije, CT, NMR, SPECT.. 91. Biohemijska i imunoloka ispitivanja u infektivnim oboljenjima Laboratorijska dijagnostika, od neinvazivnih i jeftinijih, ka invazivnim i skupljimSE, KS, L, LF, ...do parametara kojim se utvruje oteenje nekog organaVirusoloka dijagnostika:-Izolacija virusa u kulturi tkivaDokazivanje virusnih antigena-Dokazivanje Abs prema Ags virusanespecifini (Paul-Bunnell,....)-testovi (osetljivi i specifini) 92. Osnovni principi antimikrobne terapije Za veinu infektivnih bolesti postoji kauzalna terapija potrebna je to ranija primena antimikrobnih sredstava koje je racionalna.Terapija je najbolja prema osetljivosti uzronika.Baktericidni antibiotici se koriste u leenju tekih infekcija.Trudnice se mogu leiti: penicilinom (benzil-, prokain-, benzatin-benzil-, ampicilinom, amoksicilinom. Od cefalosporina, najbezbednija je primena cefaleksina (Palitrex) I generacijaU sluaju alergije: makrolidi i linkozamidi (klindamicin i linkomicin) iz zabranu primene eritromicin-estolata, zbog hepatotoksinog delovanjaKombinacija antibiotika, kod meovitih

infekcija, oteana eradikacija, sinergizam, tekih stanja bez poznatog uzronika Doze moraju biti prilagoene- deci starijim osobama, hroninim bolestima (bubrega, jetre), preostljivosti na lekoveOprez kod trudnicaA.kat. ne izlau fetus opasnosti, takvih lekova nema. B. Kat., postoji mogunost delovanja na fetus (animalnim modelima), ali kontrolisane studije-nema rizikaParenteralna i oralna primena.Moe se javiti rezistencija bakterija na antibiotike.Beta laktamaze - rezistencije na peniciline, cefalosporine i karbapeneme.Drugi enzimi acetilaze, hidrolaze - mogu dovesti do rezistencije i na makrolide, aminoglikozide, linkozamide.Penicilini- sadre 6-aminopenicilinsku kiselinu, betalaktamski prsten odgovoran za antibakterijsko delovanje.Inhibiraju sintezu elijskog zida. Deluju baktericidno i u ekstraelisjkom prostoru.Izluuju se putem bubrega i imaju kratko poluvreme eliminacije.Cefalosporini-danas se najee primenjuju i imaju iri spektar od penicilina.Dobro prodiru u sva tkiva, ekstracelularno.Primenjuju se oralno i parenteralno.Postoje etiri generacije I-IV, poveava se efikasnost prema gramnegativnim bakterijama.Makrolidi:deluju na intraelijske patogene, inhibiraju sintezu proteina,a u veim dozama deluju baktericidno(eritromicin ,klaritromicin..).Aminoglikozidi - deluju na gramnegativne bakterije, i na grampozitivne staphilococcus....Inhibiraju sintezu proteina vezujui se za jedinicu ribozoma.Monoterapija ili zajedno sa cefalosporinima.Ograniena primena zbog toksinosti,... bubreg, sluh..gentamicin, amikacin, streptomicin. 93. Principi terapije bakterijskih infekcija Trudnice se mogu leiti: penicilinom (benzil-, prokain-, benzatin-benzil-, ampicilinom, amoksicilinom. Od cefalosporina, najbezbednija je primena cefaleksina (Palitrex) I generacijaU sluaju alergije: makrolidi i linkozamidi (klindamicin i linkomicin) iz zabranu primene eritromicinestolata, zbog hepatotoksinog delovanjaKombinacija antibiotika, kod meovitih infekcija, oteana eradikacija, sinergizam, tekih stanja bez poznatog uzronikaDoze moraju biti prilagoene- deci starijim osobama, hroninim bolestima (bubrega, jetre), preostljivosti na lekoveOprez kod trudnica- A.kat. ne izlau fetus opasnosti, takvih lekova nema. B. Kat., postoji mogunost delovanja na fetus (animalnim modelima), ali kontrolisane studije-nema rizikaAntibiotici-beta laktamski antibiotici-aminoglikozidi-glikopeptidni antibiotici-hinolonisulfonamidi-makrolidi -antituberkulotici 94.Principi terapije virusnih infekcija Antivirusna terapija-Aciklovir-Foskarnet-Famciklovir-PenciklovirRibavirin-Interferoni-Oseltamivir, zanamivir 95. Principi imunoprofilakse infektivnih bolesti Pasivna zatita:Princip imunoloke zatite putem antiseruma (antitela). Ako iz bilo kog razloga kod neke osobe vakcinacija nije bila mogua, ili

je pak proputena, primenom ljudskih imunoglobulina bolest se ipak moe spreiti ili ublaiti. Danas se u te svrhe primenjuju: Polivalentni humani imunoglobulin (hepatitis A, male boginje, zauke, antivirusna antitela- adenovirusi, Epstei-Barr, herpes simlex, virus influence...i u sindromu nedostatka antitela) Hiperimuni globulin (krv davalaca koja sadri visok nivo imunoglobulina protiv pojedinih infektivnih bolesti) Antiserum (protiv bakterijskih oboljenja- difterija, tetanus, gasna gangrena; imunoglobulini ivotinjskog porekla, prethodno imunizovanih konja; postoje jo i antibotulinski serum, hepatitis B imunoglobulin, hiperimuni globulin protiv rubele, besnila, tetanusa, varicele-herpes zostera)Aktivna zatita (Vakcinacija): ive vakcine, atenuirani prouzrokovai (protiv deije pralize-oralna, malih boginja, zauki, crvenke, ovjih boginja, ute groznice, adenovirusa i tuberkuloze-BCG) Mrtve vakcine, sa usmrenim prouzrokovaima (deija paralizaparenteralna, besnilo, grip, hepatitis A i veliki kaalj) Mrtve vakcine, sa delovima prouzrokovaa (hepatitis B, meningokok i pneumokok-proteini ili polisaharidi; hemofilus influence tipa b- kapsula) Nedostatak ovih vakcina, nakon osnovne imunizacije (3-4 doza), neophodno je viestruko ponavljanje vakcinacije (Booster-doze) Antitoksine vakcine, stvaraju imunitet samo protiv toksina prouzrokovaa. (tetanus i difterija). 96. Toksoplazmoza, klinika slika, principi dijagnostike i terapije Toksoplazmoza je parazitska bolest koju uzrokuje protozoa Toxoplasma gondii . Najvie su ugroene toplokrvne ivotinje, ukljuujui time i ljude, ali primarni domain je maka. ivotinje se zaraze preko zaraenog mesa, u kontaktu s majim fekalijama, ili prenosom s majke na fetus. Iako su se make pokazale kao primarni domain odnosno iritelj zaraze, ljudi se mogu zaraziti i preko zaraenog nedovoljno termiki obraenog mesa.Procenjuje se da jedna treina svetskog stanovnitva nosi infekciju toksoplazme.Za vreme prvih par nedelja zaraze, infekcija moe uzrokovati laganu bolest nalik gripiu. Nakon toga, parazit retko uzrokuje ikakve simptome kod inae zdravih osoba. Premda, osobe s oslabljenim imunolokim sastavom, kao to je u sluaju HIV-a ili fetusa, mogu postati ozbiljnije bolesne to moe imati i letalni ishod. Parazit takoer moe uzrokovati encefalitis (upalu mozga) i neuroloke bolesti,

moe uticati na srce, jetru i oi (retinokorioiditis). Ukoliko se inficira fetus, mogu nastati lezije posebno u modanom tkivu. U sluaju da su lezije proirene, moe doi do smrti fetusa. U leenju toksoplazmoze koristi se kombinacija dva leka, pirimetamin i sulfadiazin. 97. Malarija, klinike forme, principi dijagnostike i terapije Malarija (lat. malus aer"lo zrak") je parazitska infektivna bolest koju izaziva siuni parazit Plasmodium i to bilo koja od etiri vrste, koliko ih i postoji. Svaka od ovih vrsta ima svoje specifinosti, bilo prema reakciji na medikamente ili prema lokaciji u organizmu nakon infekcije, ali i prema efektima koje ima po zdravlje ovjeka. Uzronik Plasmodium falciparum je vrsta koja se geografski prostire u tropskim i subtropskim podrujima, dakle oko Ekvatora. Infekcija ovim parazitom moe ugroziti ivot oboljelog u toku par dana od infestacije, a kod parazita postoji rezistencija na veinu dostupnih medikamenata, tako da terapija mora biti kombinovana.Plasmodium vivax, P. malariae i P. ovale su preostale vrste, koji nisu tako opasne po ovjeka. Postoje primjeri uspjenog oporavka nakon mjesec dana, ak i bez lijeenja priznatim medikamentima. Nalaze se u svim tropskim krajevima svijeta, izuzev Plasmodium ovale koji je naen samo u zapadnoj Africi. Plasmodium vivax i P. malariae se mogu nastaniti u jetru ovjeka, to moe izazvati dodatne komplikacije i zahtjevati dodatni medicinski tretman.Prenosnik Vektor tj. prenosnik ovog parazita, a i same bolesti, je komarca iz roda Anopheles, koji ujedom unosi istog u ovjeka. Kako je poznato da se larve komarca sve do izlaska iz ljuture nalaze pod vodom, uglavnom u movarnom podrujima, otuda i logika rasprostranjenosti samog parazita. Prijenos ovog jako malo parazita je jedino mogu preko Anopheles, jer se jedan dio ivotnog ciklusa odvija unutar komarca, a kako se nalaze najee u pljuvanim lijezdama komarca, paraziti se ubodom prenose direktno u krv, tanije u crvena krvna zrnca. Njihov put je najee prema jetri gdje se generie veliki broj parazita koji zaposjedaju sve vei broj eritrocita, koje svojom reprodukcijom unitavaju u velikom broju.Simptomi Zavisno od vrste parazita iz reda Plasmodiuma i vremena inkubacije, prvi simptomi se mogu javiti 7-14 dana ili ak i 8-10 mjeseci nakon infestacije. Dosta toga zavisi i od imuniteta, pa se tako mogu zabiljeiti sluajevi potpunog imuniteta, koji je steen vremenom. Simptomi malarije, pogotovo u prvih nekoliko dana, ne izgledaju nita drugaije od uobiajenih simptoma koje imaju neke druge bolesti koje uzrokuju bakterije, virusi ili paraziti. To otprilike ukljuuje poveanu tjelesnu temperaturu, glavobolju, umor, pojaano znojenje, povraanje, ali mogu se javiti i neto drugaiji znaci kao suh kaalj, bolovi u miiima, poveanje jetre, ili ak nervne disfunkcije i gubitak svijesti. Kao to je ve i navedeno, najnepovoljnije efekte izaziva P. falciparum.LeenjeTretiranje ove bolesti odgovarajuim lijekovima u zavisnosti je od vrste Plasmodiuma koja je prisutna u organizmu ovjeka, koncentracije samog parazita u krvi (ako je u vie od 5%

eritrocita potvreno prisustvo parazita, prekida se terapija per os i lijekovi se apliciraju intravenski), kao i rezistencije parazita na neke od lijekova. Pravilna terapija lijekovima protiv malarije nekon 48 sati uklanja sve simptome bolesti, a ve nakon 3-4 dana parazit je uklonjen i iz krvotoka.Postoji niz najrazliitijih lijekova koji se koriste kako za prevenciju, tako i za tretman bolesti (najpoznatiji je svakako kinin), a meu njima najefikasniji i najpoznatiji su Chloroquine, Mefloquine, Doxycycline, Primaquine, Malarone, najee koriteni u preventivne svrhe. Tu su i terapije specifine za geografska podruja i za vrste Plasmodiuma koje su stekle otpornost na lijekove, pa su tu npr. Mefloquine za P. falciparum izvan Tajlanda, Kambode i Mijanmara; Quinine sulfate u kombinaciji sa antibioticima kao to su doxycycline ili tetracycline za P. falciparum, osim za podruja Jugoistone Azije, gdje postoji rezistencija; Quinine sulfate uz Clindamycin daje se djeci ispod osam godina ivota i trudnicama; Pyrimethamine-sulfadoxine striktno za P. falciparum itd.Da bi se sprijeile rekurence, odnosno ponovne pojave iste bolesti, u terapiju se ukljuuje i Primaquine, koji e sprijeiti ponovni razvoj parazita, naroito onih iz vrsta P. ovale i P. vivax. 98. Lajmanijaza, klinika slika, dijagnostika i terapija Ovo parazitarno oboljenje izaziva protozoa (jednoelijski parazit) iz roda Lajmanija (Leishmania). Postoji vie od 30 vrsta lajmanija, koje po dospijevanju u organizam napadaju makrofage (elije odbrambenog sistema) i u njima se razmnoavaju. Ako se ne lei lajmanioza je ozbiljno oboljenje koje moe imati i smrtni ishod.Oboljenje se javlja u tri oblika:I. KUTANA (KONA)II. MUKOKUTANA (KONO-SLUZNINA)III. KALA-AZAR (CRNA SMRT, SA ZAHVATANJEM ORGANA).Godinje u svetu oboli oko 1,5 miliona osoba od konog oblika lajmanijaze, i oko 0,5 miliona osoba od kala-azara. Prirodno stanite parazita (tkz. rezervoari) su: ljudi, psi (domai, divlji) iglodari (domai, divlji). Prenoenje parazita vri zaraena enka muice Flebotomus papatai, koja ivi u toplom klimatskom pojasu. U umerenom klimatskom pojasu aktivni su tokom dugih, suvih i toplih leta.Ovi insekti su u narodu poznati kao nevidi. Slini su komarcima, tkz. dlakave ili peane muice, duine 2-2,5 mm (treina tipinog komarca). Teko su uoljivi zato to su sitni kao i zato to ne stvaraju zvuk kad lete. Kretanje nevida u vazduhu podsea na skokove. Aktivni su leti, od sumraka do svitanja, a danju se povlae i ne napadaju ako nisu uznemiravani. ive u ruevinama, smetlitu, kamenim meama. Mali im je radijus kretanja oko legla (oko 100 m) za razliku od komaraca. Ubod nevida je bolan. Insekti se inficiraju sisanjem krvi zaraenih ljudi ili ivotinja. Za oveka postaju zarazni nakon 7-21 dana. Zdrav ovek se zarazi posle uboda zaraenog flebotomusa koji priubodu ubacuje parazite u kou.Insekti se inficiraju sisanjem krvi zaraenih ljudi ili ivotinja. Za oveka postaju zarazni nakon 7-21 dana.Kod mediteranskog tipa bolesti lanac infekcije najee

ini pas flebotomus -pas, a ovek se sluajno ukljui u lanac. Kod tkz. indijskog tipa kala-azara lanac infekcije se odrava na relaciji ovek flebotomus - ovjek. Izuzetno retko je mogu prenos sa oveka na oveka putem transfuzije zaraene krvi, igala kontaminiranih zaraenom krvlju, sa oboleletrudnice na plod i seksualnim kontaktom. Vreme koje protekne od infekcije (ujeda zaraenog flebotomusa) do pojave prvih simptoma bolesti (vreme inkubacije) iznosi- od 7 dana do nekoliko meseci za konu lajmaniozu- od 10 dana do nekoliko godina za kala-azar.Koni i kono-sluznini oblikPosle bolnog uboda nevida stvori se vori na koi koji je najee bezbolan i koji se narednih dana iri i nekada ulcerie (stvori se jedna ili vie rana koje lie na vulkan sa uzdignutim ivicama i centralnim kraterom). U toj regiji limfni vorovi mogu biti uveani. Do izleenja dolazi ili spontano ili zahvaljujui sprovedenoj terapiji. Neleene promjene mogu trajati mjesecima, pa i godinama. Promene na koi je bolje leiti nego pustiti da spontano zacele jer mogu ostati runi oiljci. Takoe postoji mogunost da parazit ostane u organizmu sakriven i posle povlaenja promjena na koi, i da doe do recidiva (vraanja bolesti u sluaju pada imuniteta) posle dugo vremena na istom mjestu. U Americi se recidivi javljaju i na sluznicama, najee nosa i drela, gdje esto dovode do unakaenja lica i nosa.Kala-azar ili crna smrtTo je najtea forma ove bolesti. Parazit naputa kou i napada organe imunolokog sistema. Javljaju se poviena temperatura, uveana jetra, slezina i limfni vorovi. Ako se ne lei dovodi do tekog hroninog oboljenja praenog tamnom pigmentacijom koe, ekstremnim mravljenjem i malokrvnou koje se zavrava smrtnim ishodom. RASPROSTRANJENOSTRasprostranjenost Lajmanioze je uslovljena prisustvom muica flebotomusa na odreenoj teritoriji. Bolest je rasprostranjena u predelima gde ima duih perioda toplog i suvog vremena, tj. u umerenom, suptropskom I tropskom klimatskom pojasu. Zapraivanje komaraca sredstvima za dezinsekciju sa ciljem iskorjenjivanja malarije je doprinelo i smanjenju broja ovih insekata i broja obolelih od lajmanioze.SVETLajmanioza je registrovana u 88 zemalja svijeta, gdje ivi 350 miliona ljudi:Centralna i Juna Amerika,Juna Evropa (Mediteran),Juna Azija, izuzimajuci jugoistoni dio Istoni i sjeverni dio Afrike.Tea forma bolesti, sa zahvatanjem unutranjih organa, najee se registruje u Aziji (Indija, Banglade, Nepal), Africi (Sudan) i Junoj Americi (Brazil).KO JE U POVEANOM RIZIKU?osobe svih uzrasta koje putuju li ive u ugroenim podrujima ee se javlja na selu i u prigradskim naseljima, nego u gradu rizik od uboda flebotomusa je najvei u periodu od sumraka dosvitanja, jer su tada nevidi najaktivniji vea je ansa da doe do infekcije ako se vie vremena provodi uugroenom podruju

ne razvija se imunitet poslije preleane bolesti, mogue je da seosoba razboli vie od jednog puta. PREVENCIJAvakcina i lijekovi za preventivno lijeenje jo nijesu dostupnisprovoditi ostale mjere - u cilju zatite od ujeda flebotomusa:izbjegavati spoljne aktivnosti od sumraka do svitanja i none etnje,posebno pored ruevina, smetlita 99. Ehinokokoza, klinike forme, principi dijagnostike i terapijeEhinokokoza je crevna,parazitska bolest pasa i maaka.Izaziva je pantljiara koja pripada klasi Cestoda i rodu Echinococcus.Odrasli oblik pantljiareEchinococcus granulosus je stanovnik tankog creva i njeno prisustvo najee protie bez vidljivih simptoma,a njihov broj u crevu psa moe iznositi nekoliko hiljada.Gradja pantljiare je lankovita, zadnji lanci se odvajaju od parazita i sa izmetom izbacuje u spoljanju sredinu.Zreo lanak je ispunjen jajima,kojih moe da bude I nekoliko stotina.Tako jaja dospevaju u spoljanju sredinu i predstavljaju infektivni materijal za stoku i oveka.Jaja uneta u prelaznog domaina (svinja,krava,ovca ili ovek) se raspadaju,iz njih se oslobadjaju embrioni koji ulaze u krv ili limfu i dalje se rasejavaju po organizmu.Organi u kojima se zadravaju su:jetra,slezina,plua,bubrezi,miii,srce,kosti i mozak.Na mestima gde se zadravaju embrioni stvaraju se CISTE ispunjene tenou.Veliki broj cista na organu ugroava ivot obolele ivotinje ili oveka,zbog opasnosti od pucanja mehura i pojave reakcije organizma koja dovodi do oka.Ova bolest se ne lei kod prelaznih domaina-svinje,krave,ovce,koze.Psi i make se zaraze kada pojedu organe na kojima se nalazile ciste.Iz njih se u crevima razvijaju odrasli oblici od kojih se u spoljanju sredinu ,putem izmeta izbacuju jaja pantljiara.irenje ove bolesti moe se spreiti redovnim ienjem naih kunih ljubimaca od crevnih parazita.Tretman dehelmitizacije treba sprovoditi na 4 meseca.Na Echinococcus deluje vie aktivnih materija,a najee se koriste preparati koji sadre Prazikvantel.ovek se moe zaraziti jajima Ehinococcusa direktnim kontaktom sa psom ili makom , kao i konzumiranjem neopranog voa i povra na kojima se nalaze jaja parazita.Iako su vlasnici pasa I maaka kategorija sa poveanim rizikom,ni ostali nisu potedjeni ove opasnosti. Naroitu opasnost predstavljaju psi lutalice,koji su bez veterinarskog nadzora i kod kojih se ne vri redovna dehelmintizacija.Razvojni put kod oveka je isti kao i kod domaih ivotinja.Kad ovek unese jaje ove pantljiare kod njega se razvijaju mehurovi-hidatidozne ciste.Njihova lokalizacija varira,jer postoje dve vrste echinococcusa.Najee se nalaze na jetri I pluima,a zatim na slezini,mozgu i kostima Cista raste,pritiska okolno tkivo organa i ometa njegovu funkciju .ivot obolelog je ugroen u sluaju pucanja ciste. Najefikasniji nain leenja ehinokoknih cista je(ukoliko je mogue) njeno kompletno hirurko odstranjivanje.Prema statistici,kod dece je najfrekfentnija pojava cisti na jetri i bubrezima .Ova bolest ima

ekonomski znaaj za uzgajivae stoke,zato sto se zbog odbacivanja mnogih organa smanuje vrednost zaklane ivotinje.Na vlasnicima pasa I maaka je da sprovodjenjem redovnog ienja protiv parazita zatite svoj i ivot svog ljubimca.Organe zaklanih ivotinja ne treba koristiti u njihovoj ishrani.Sumnjivi organi za koje se utvrdi da su oboleli se spaljuju.Da bi smo zatitili sebe neophodna je redovna higijena nakon svakog kontakta sa ivotinjom. 100. Trihinoza, klinika slika, hematoloke karakteristike, dijagnostika i leenje obolelih Parazitarna bolest uzrokovana razvojnim oblikom parazita iz klase nematoda, Trichinella spiralis. ovjek se zarazi jedui infestirano svinjsko, medvjee, jazavevo i meso jea. Poinje digestivnim smetnjama (gaenjem, bolovima u trbuhu, prolivima), to je ujedno i prva faza bolesti. Druga faza bolesti je migracija larvi u miie i odlikuje se visokom temperaturom, bolovima u miiima, edemom lica a naroito onih kapaka. Bolesnik teko guta i vae, oteano die, esto s bolovima oiju a ponekad i osipom. Trei period je hronian i odgovara uahurivanju larvi. Bolesnik je izgubio na teini, mravost je veoma izraena i esto nastupa smrt zbog promjena na srcu i pluima. Ozdravljenje nastupi brzo, ali oporavak je veoma dug. Preventiva je pregled mesa svinja i nabrojanih ivotinja moguih nosilaca larvi T.spiralis. preventiva je u borbi protiv glodara poto su oni najei nosioci razvojnih oblika larvi.