1.DEFINICIJA ISTORIJSKE GEOLOGIJE i osnovni zadaci?

Istorijska geologija je geoloska naucna disciplina koja stene od kojih je izgradjena zemljina kora proucava sa istorijske tacke gledista, kroz sagledavanje vremena njihovog nastanka i pracenjem promena koje su se odvijale tokom geoloske evolucije Zemlje. Na osnovu ovakve definicije,osnovni zadatak stratigrafije jeste utvrdjivanje vremenskih odnosa medju razlicitim tipovima dogadjaja iz zemljine proslosti. U procesu istrazivanje pred stratigrafijom stoje sledece grupe zadataka: 1.stratigrafska sistematizacija-izdvajanje celina u okviru istrazivanih profila 2.stratigrafska paralelizacija-uporedjivanje izdvojenih celina u lokalnim okvirima tj u manjim oblastima uporedjivanjem veceg broja profila 3.sinhronizacija geoloskih tvorevina, odnosno medjusobno uporedjivanje geoloskih jedinica i celina iz udaljenih oblasti po vremenu stvaranja. Svako stratigrafsko proucavanje obuhvata: analizu i opis pojedinacnih izdanaka, sistematizaciju slojeva, stratigrafsku klasifikaciju ili izdvajanje stratigrafskih jedinica, za koje se, bez obzira na njihov rang, cesto upotrebljava termin stratoni. Opsti zadatak istorijske geologije sadrzi u sebi tri sastavna dela odnosno predstavlja tri prividno odvojena zadatka koji istovremeno odredjuju i redosled rada tj. etape stratigrafskih istrazivanja. 2. Stratotipski profil Stratotip je uzorni, etalonski profil koji sluzi kao parametar prema kome se uporedjuju i korelisu svi novi profili koji se tokom istrazivanja pojave. To moze da bude profil na kome je neka stratigrafska jedinica prvi put izdvojena i opisana od strane autora koji je izdvojio tu jedinicu i onda se taj profil naziva HOLOSTATOTIP. Dopunski stratotip, odnosno profil koji je autor stratgrafske jedinice sam odabrao da bi bolje opisao sve potrebne osobine naziva se PARASTRATOTIP. Ako autor neke jedinice ili odeljka nije odabrao stratotip kada je izdvojio taj odeljak, onda se naknadno izabrana profil za postojeci stratigrafski odeljak nazive LEKTOSTRATOTIP.

1

Ako se desilo da je tokom vremena stratotip unisten ili ponisten zbog nepodobnosti, bira se novi tipski profil za neku stratigrafsku jedinicu I naziva se NEOSTRATOTIP. Etalonski profil izdvojen u nekoj drugoj oblasti, zbog potrebe dopune opisa nekog stratigrafskog odeljka naziva se HIPOSTRATOTIP i uvek je potcinjen HOLOSTRATOTIPU. 3. PALEOZOJSKa ERa? PALEOZOIK ili era "starog života“ (540 – 250 m.g.) Obuhvata vremenski interval od skoro 300 miliona godina. Kontinenti nastavljaju svoje pokrete, sukobljavajući se međusobno i formirajući stare planinske vence, kao što su Apalači, Hercinidi,Kaledonidi i dr. Krajem ove ere formiran je jedan veliki jedinstveni kontinent PANGEA koji se prostirao od severnog do južnog pola. Organski svet je prešao složeni put od prvih morskih organizama koji su imali čvrste ljušture i obeležili početak paleozoika, do razvijenih biljaka I životinja, potpuno prilagođenih životu na kopnu krajem paleozoika. Došlo je do burnog razvoja flore i faune. Biljke složene građe počele su da se sele na kopno. Ubrzo su ih sledili zglavkari, insekti i vodozemci. Na tom putu bilo je više oblika koji su obeležili prekretnice u evoluciji i na različite načine uticali na razvoj planete u celini. Paleozoik je podeljen na dva krupna odeljka gornji i donji paleozoik. 4. Endemicni organizmi Endemizam je pojava zastupljenosti nekih vrsta i rodova u relativno malim područjima. Stepen endemičnosti određen je sa 3 faktora: 1. geološkom starošću, 2. pokretljivošću i 3. ekološkom valencom vrsta i rodova. Ekološka valenca je sposobnost da se podnose promene životnih uslova sredine koje neka sistematska jedinica naseljava i mogućnost osvajanja novih areala. Na osnovu toga, razlikujemo evribiotske (podnose promene) i endemične organizme. Npr. Ginko, biljka poznata još iz jure, danas živi samo na planinama Kine ili Sequoia (sekvoja) u planinama Kalifornije. U fauni Bajkalskog jezera su 76% endemiti, a u flori Australije 75%. 5. Definicija paleontologije I osnovni nacini fosilizacije Paleontologija :Nauka koja se bavi proucavanjem ostataka nekadasnjih organizama-fosila naziva se paleontologija. Savremena paleontologija postavlja
2

nalazak uglja je bio siguran dokaz karbonske starosti). Mumifikacija. izmešteni iz njihove prirodne sredine TIPOVI: Mineralizacija . smatralo se da su tamnije stene obavezno starije od svetlijih odnosno kompaktnije od rastresitijih.drevni zivot u njegov kontekst. Iako paleontološki dokazi koje poznajemo čine samo deo ukupnog “mozaika”. i zauzvrat promenili planetarni okolis. slojevi vulkanskog pepela u jednoj terigenoj seriji i sl. oni su ipak toliko VREDNI da su prihvaćeni kao izuzetno važno sredstvo.000 m debeloj seriji uglja. a) Reperni horizonti se koriste za rasčlanjavanje debelih kompleksa relativno jednoličnih slojeva. teksturama. petrološkim sastavom. a razlikuje se od svoje podine ili povlate. i kako su ti medjusobni odzivi uticali na danasnju bioraznolikost. moguće je ponekad pokazati evolucione promene na određenim taksonima 1)“makroevolucija . Litostratigrafija kao jedna od polaznih tačaka za stratigrafa. kod kojih se ne zapažaju neke zakonitosti u redosledu promene litološkog sastava.evolucija viših taksona od vrste 2)“mikroevolucija” – evolucija na nižim nivoima Tafonomija – pal. Sem toga. superpoziciju i ritmostratigrafiju.disciplina koja izučava procese koji se dešavaju od momenta uginuća organizma do trenutka kada njihovi ostaci postanu sačuvani (zatrpani) u sedimentu 1)Autohtoni fosili . kako su ekosistemi reagovali na te promene.Kompletna fosilizacija 6. da su tvorevine istog litološkog sastava iste starosti (npr.. 3 . konkrecijama.nađeni in situ. Litološke metode Jedan od najstarijih načina stratigrafskih rasčlanjavanja jeste određivanje starosti na osnovu izgleda i sastava stena.). Korak po korak. proucavajuci kako su dugorocne fizicke promene globalne geografije i klime uticale na evoluciju zivota. na njihovom prirodnom staništu 2)Alohtoni fosili .pretaloženi. Fosili su najopipljiviji dokaz za evoluciju živih organizama. proslojci krečnjaka u 2. čvrstinom. fosilnim organizmima i dr. 2) poređenje takvih celina u prostoru i vremenu. Litostratigrafija je osnovno polazište za korelaciju stratigrafskih profila između dve oblasti u smislu stvaranja slike i shvatanja geologije određenog regiona. Reperni horizonti predstavljaju tanke proslojke koji se sastavom i čvrstinom razlikuju od ostalih slojeva koji izgrađuju neki teren (npr. Inkrustacija. Pod tom celinom se podrazumeva jedan sloj ili paket slojeva koji se karakteriše određenim izgledom. obuhvata nekoliko karakterističnih tehnika: reperne horizonte. Suštinu litostratigrafske metode čini sledeće: 1) izdvajanje manjih celina "stratona" u okviru nekog profila ili izdanka. Ranije se mislilo. sloj po sloj. bojom.

3). da bi pred kraj krede potpuno izumrli. Vasojevič (1948) je uveo u upotrebu ritmograme . Za vreme ovog relativno dugog i tektonski vrlo nestabilnog perioda u morima su se natalozile jako debele mase sedimentnih stena. a zatim krajem krede gotovo svi izumiru. prilagodivsi se zivotu u moru. Ritmičnost kod fliša razlikuje se od drugih. Takodje se kroz mezozoik pojavljuje citav niz rodova i vrsta iz grupe mekusaca. jezerskih naslaga (varve).1. 4. jako su se razvili dzinovski gmizavci. MEZOZOJSKa ERa? Mezozoik predstavlja srednju eru u istoriji Zemljine kore. laporaca i glina koji u navedenom redu čine jednu sekvencuritam.4). N. Usled povoljnih klimatskih uslova. 8. izlile su se na povrsinu ili utisnule ogromne kolicine magmatskih stena. Neophodno je voditi računa da li su ritmovi potpuni ili im nedostaje obično završni deo ritma (kao posledica tektonskih kretanja ili erozionog razaranja). 7. sonih formacija ili kod fliša (sekvence).4. određenim zakonitim redosledom. Od beskicmenjaka najveci znacaj imaju cefalopodi. a zatim i utvrđivanje vremena odvijanja tektonskih pokreta i magmatske aktivnosti (sl. a koja mlađa tvorevina. na kopnu i vazduhu. pojava prvih ptica u juri i niz drugih novih rodova i vrsta. U razvoju organskog sveta mezozojska era je donela krupne promene. tako je određeno mesto starog crvenog peščara koji je superpoziciono smešten između silurskih i karbonskih sedimenata).1. slojeva sličnih osobina. Mezozoik era je podeljena na tri periode: trijas. koji u ovoj eri dozivljavaju procvat. Superpozicija omogućava i odredbu starosti erozione diskordancije. juru i kredu. kao sto su pojava prvih sisara u trijasu. predstavlja rasčlanjavanje i poređenje sedimentnih tvorevina zasnovano na pojavi cikličnosti ili ritmičnosti. Cikličnost se često sreće kod ugljonosnih serija (sl. Pojava belemnita njihovo cvetanje i izumiranje vezano je za mezozojsku eru.Konvergetna evolucija Konvergencija je pojava gde različite sistematske grupe imaju sličan 4 . a posebno kad se javlja facijalna promenljivost (npr. c) Ritmostratigrafija.b) Redosled stvaranja (superpozicija) se koristi za odredbu relativne starosti jedinica. To su osobine sedimentnih kompleksa koje se ispoljavaju u višestrukom naizmeničnom smenjivanju i ponavljanju u profilu. To je po pravilu naizmenično smenjivanje tri litološka člana: peščara. Naročito je upotrebljiva kad se usled odsustva fosilnih organizama. Posmatranjem odnosa i kontakta između magmatskih i sedimentnih stena. ne mogu da koriste paleontološke metode. koji su dostigli ogromne razmere. moguće je utvrditi koja je od njih starija.dijagrame na kojima se rasčlanjavaju i porede flišni profili. Na osnovu geohronoloske interpretacije i metoda za racunanje izotopskog vremena polazi se od pretpostavke da je trajao od 248 do 65 miliona godina.

koji se pojavljuju u paleocenu (eonumulitikum). a zavrsavaju tek na periferiji isklinjavanjem. paralelno povrsinama na kojima se obavlja sedimentacija 5) Slojevi su u principu protezu neprekidno preko celog sedimentacionog prostora. Osnovne faze stratigrafskih istrazivanja Prva od njih – strategrafsko rasclanjivanje – prisutna je u svakodnevnoj geoloskoj praksi. 10 . i oligocena.stariji tercijar je karakteristicna pojava megaforaminifera numulita. Npr. a zatim se.morfološki izgled a kao posledicu adaptacije naročito prilikom osvajanja novih staništa. Druga etapa – stratigrafska paralelizacija – daje osnovu za uporedjivanje vecih prostora pri izradi geoloskih karata srednje I sitnije razmere. Paleogen se sastoji iz paleocena. 11. Tercijarna perioda Zemljine istorije Tercijar se sastoji od paleogena i neogena. Za paleogen. Scacinella) ili rudistnih školjaka (Radiolites. pri paleogeografskim istrazivanjima ili tektonskim rekonstrukcijama. čašolik ili peharast oblik brahiopoda (Rhichthofenia. javlja drugi sloj koji pokriva prvi. eocena. 9. u toku dugog vremenskog perioda.objasnio je na sledeci nacin: 1) U neporemecenim terenima svaki donji sloj je stariji od sloja koji ga pokriva 2) Sloj u kome se nalaze odlomci nekih stena nastao je kasnije od stena cije odlomke sadrzi 3) Sloj u kome se srecu morske skoljke ili morska so talozen je u mora. U trecoj etapi – stratigrafskoj korelaciji I sinhronizaciji – priprema se neophodna osnova za stratigrafska uopstavanja planetarnog znacaja. a povlace se i izumiru tokom oligocena (neonumulitikum). jer se njome obezbedjuje stratigrafska osnova bilo kog pravca proucavanja nekog terena. Medjutim pravu formulaciju principa superpozicije nalazimo tek kod danskog prirodnjaka Stenoa koji je dao nekoliko stavova od kojih su neki i danas veoma znacajni.PRINCIP SUPERPOZICIJE Korene ovog principa nalazimo jos kod Avicene u objasnjenju da je na morskom dnu najpre nastao jedan sloj. maksimum razvica dostizu u eocenu (mezonumullitikum). 5 . Svoja zapazanja o geologiji terena na kome je radio u severnoj Italiji. Hippurites). a prisustvo biljaka u njemu je posledica poplava 4) Slojevi su primarno natalozeni horizontalno.

ako je jos prisutna. Kao epohu izdvojio je C.. sisara.Dolo pod nazivom zakon ireverzibiliteta. Grupa organizama jednom iscezla nikad se vise ne pojavljuje tj. Godine on je izdvojen kao posebna epoha. 13.lajel 1830.7 miliona godina. Divergentna evolucija Divergencija je pojava u evoluciji. Ime oligocen je izvedeno od grckih reci oligos (malo) i Kainos (nov). njeno postojanje. Nikada nece postati ribe posto su u dalekoj evoluciji njijhovi preci vec prosli kroz taj stadijum. Neogen – mladji tercijar se deli na dve epohe: miocen i pliocen. a formulisao je belgijski paleontolog L. Smatra se da je miocenska epoha trajala od 24-5. 6 . Brahiopode. Eocen je najduza epoha paleogena i kenozoika uopste. kada međusobno srodni organizmi. 12. koja je trajala od pre 5533.Organizam ne moze cak ni delimicno. zapazio je i Darvin. DOLOV ZAKON Da je evolucija nepovratan proces. Oligocen je najmladja epoha paleogena.8 mil. Od 1874. ime mu dolazi od grckih reci eos (zora) i kainos (nov). 1854. krila ptica. Dolo je dao sledecu definiciju zakona nepovratnosti:. Pliocen je trajao od pre 5. da se vrati u stanje kroz koje su vec prosli njegovi preci’’. nema prekida.3 -1. nikada nece povratiti skrge ili peraja tj. tako da je samo ime epohe kovanica grckih reci meien-manje i kainos-nov.7 do 24 miliona godina pre danasnjice. koja je trajala od 33. Miocen – ime potice od Carlsa Lajela tridesetih godina proslog veka. Izdvojena je sredinom proslog veka u oblasti Severnog mora u Nemackoj na predlog E. a potice od grckih reci plios(vise) i kainos (nov). Ono sto je tokom evolucije stvoreno ne moze se vratiti unazad. Lajel tridesetih godina proslog veka. Sisari koji su se vratili u vodu. Bajriha. zadobijaju različit morfološki izgled kao posledicu adaptacije na uslove života. naziv mu je dao C. Nepovratnost je karakteristicna i za neorganske procese ali je ocigledna u evoluciji zivog sveta. Godine.3 miliona godina. Prednji ekstremiteti reptila. Zakonitost vazi za sve sistematske kategorije.Paleocen je najstarija epoha paleogena i kenozoika uopste koja je trajala od pre 66-65 do pre oko 55 miliona godina.koji su usled adaptivne revolucije zadobili peharast izgled i izgubili bilateralnu simetriju. ruke čoveka su dobar primer za ovu pojavu. Kitovi i delfini npr.godine. Obuhvata odeljak zemljine istorije koji je ranje svrastavan u stariji eocen i od kovanice paleos(stari) i eocen i potice njegov naziv.godina.

a u novije vreme njegova donja granica je spustena na racun pliocena. redje kontaktnim metamorfizmom krecnjaka ili dolomita. DIJABAZ:Moze biti i zicana i izlivna stena. Sam proces sedimentnih stena.SKARN: Skarn nastaje na kontaktu kiselih magmi i karbonantnih sedimenata. kada se istorija zemlje delila na primarno. andeziti 3)metamorfne-izmenjene: skriljci. ugalj. gline.izgradjeni su od kalcita. peskovi 2)magmatske-dubinske: graniti.OSNOVNE VRSTE STENA SA PRIMERIMA? 1)sedimentne-talozne: krecnjaci. posebno na severnoj polulopti. odnosno stvaranje sedimentnih stena odigrava se u opstem slucaju u 4 faze:povrsinsko raspadanje. PESCARI:vezivanjem peska nekim prirodnim vezivom nastaje pescar.Najzastupljenija je na Zemljinoj povrsini. Kvartarna perioda zemljine istorije Kvartar ili antropogen je najmladja perioda u geoloskom razvoju zemlje koja jos uvek traje.05 i 2mm. gnajsevi. mermeri. Naziv kvarter je uveden u geologiji jos u pocetku njenog razvoja. Za kvartarni period vezano je mnogo dogadjaja nase planete: nastanak velikih lednickih pokrova. bazalti. KRECNJACI:mogu biti slojeviti i masivni. Na geoloskom kongresu 1984.MERMER: Mermer je tipicna para stena. ostra 7 . odnosno sedimentacije. transport i sedimentacija. mehanicko povrsinsko raspadanje. METAMORFNE STENE:Za minerale koji izgradjuju metamorfne stene karakteristicno je da su cesto nastali preobrazajem primarnih minerala. pescari.87 miliona godina BP. BAZALT:Izgradjena od bazicnog plagioklasa i monoklinickog piroksena. GRANIT:pojavljuje se u vidu prostranih intruzivnih tela.nastala regionalnim. homogeni silikatni rastop. Godine u Moskvi I kongresu INQUA 1987. sekundarno. odnosno prilagodjavanjem njihove kristalne resetke novonastalim uslovima. izgradjen od teskoisparljivih i lakoisparljivih sastojaka. PESAK: predstavlja nevezan klasticni materijal usitnjen do velicine izmedju 0.GNAJS: Gnajs moze da bude i orto i para porekla. MAGMATSKE STENE: Magmu definisemo kao usijano tecni. hemijsko povrsinsko raspadanje. Apsolutno trajanje kvartarne periode ranije je ocenjivano na oko 800000 godina. Godine u Kanadi odredjeno je da je donja granica najmladje periode oko 1. 15.14. skarnovi SEDIMENTNE STENE: Sedimentne stene su one stene koje nastaju u procesu talozenja. ANDEZITI: Izgradjen je od intermedijarnog plagioklasa i bojenih minerala. tercijarno I kvartarno doba. dijabazi.

i sedimenata sa odredjenim stepenom tolerancije zavisno od metoda koji je koriscen. 17.Tektonika ploca je geoloska teorija koja objasnjava pomeranje ploca Zemljine kore velikih razmera. Prva je poznata po starijoj literature I pod nazivom diluvijum. kao I formiranje prostranih kontinentalnih naslaga. pleistocen I holocen. Mladja epoha – holocen traje nesto vise od 10000 godina I njegova gornja granica je otvorena. Npr. Za ovu granu istorijske geologije koriste se brojne metode za odredjivanje apsolutne starosti. To je nauka koja se bavi utvrdjivanjem apsulutne starosti stena. fosila. rod Nautilus. specifican tip kontinentalnih naslaga u kvartaru su pecinski sediment koji iako zahvataju malu povrsinu imaju veliki znacaj u biostratigrafskom I arheoloskom pogledu.kolebanja klime. Zatim dolaze fluvioglacijalne naslage (terase od grubog materijala). 16. Pleistocen je trajao od pre 1. 2. šakoperka iz grupe mezozojskih riba itd. jedini živi cefalopod sa spoljnom ljušturom. Tektonika ploča (model koji govori o stalnom kretanju i evoluciji Zemljine kore kroz dugo geološko vreme) . Kvartarne naslage predstavljaju opsti zastirac preko straijih nekvartarnih stena. a mladja epoha pod nazivom aluvijum. kolebanje nivoa svetskih mora I okeana. Latimeria. koja datira iz prve polovine 20-og veka i koncept sirenja morskog dna razvijen tokom 1960-tih godina. Tokom kvartarnog perioda uoblicena savremena geografsa slika zemlje I njen reljef. Sustinski novo u tektonici ploci je to da se ovde polazi od podataka 8 . dine). Reliktni organizmi Reliktni oblici su takve vrste živog sveta koji su se pojavili veoma davno i gotovo u neizmenjenom obliku žive i danas (tzv. Osnovni postulati na kojima se zasniva geologija? 1.87 miliona godina do oko 10000 godina pre nase ere. Pored toga za kvartar se vezuje I razvoj coveka I njegove materijalne kulture. fluvijalne I dr.Tektoniku plocu drugacije mozemo da nazovemo novom globalnom tektonikom. Teorija ukljucuje ali ujedno i zamenjuje stariju hopotezu pomeranja kontinenata. "živi fosili"). Geološko vreme (milioni godina!) Nauka koja proucava geolosko vreme se zove geohronologija. vegetacija I zivotinjski svet. Sediment kvartarne periode su nastale kao product sedimentacije u kontinentalnim sredinama. Kvartar je podeljen na dve epohe. Medju kontinentalnim kvartarnim naslagama najvaznije mesto zauzimaju glacijalne (morene eraticki blokovi I dr) I eolske (les.

.. Ovaj stav predstavlja suštinu principa aktualizma. kalijum. Iako aktualizam ne treba shvatiti kao poređenje tvorevina iz prošlosti i sadašnjosti. medjusobno odeljenih ploca koje se neprekidno krecu. uz poznavanje dužine poluraspadanja pojedinih elemenata. 19. pripada Hatnu.. Izotopna geohronologija – radiometrijsko datiranje Metoda se zasniva na pojavi spontanog. Smatrali su da slojevi koji sadrze ostatke morskih skoljki mora da su nastali u moru ili da su povrsine slojeva sedimentnih stena nekad bile povrsine morskog dna.. tada prihvaćenom katastrofičkom shvatanju i smatrao je da se promene na Zemlji odvijaju lagano i postepeno i da je njen savremeni izgled posledica dugotrajnog razvoja koji je proticao pod delovanjem istih sila koje deluju i danas. Lajel je postavio osnove aktualistickog shvatanja. PRINCIP AKTUALIZMA Ideje aktualizma nalazimo jos kod antickih mislilaca. Paleontoloske metode u stratiografiji – Biostratigrafija Biostratigrafija predstavlja integralni deo stratigrafskih istraživanja i obuhvata proučavanje i interpretaciju fosila u smislu rasčlanjavanja. iako je smatrao da ne postoji promenljivost sila koje izazivaju promene. a time i stene. a kasnije i kod Stenoa. 18. Aktualizam zanemaruje značaj promena koje su se tokom vremena desile i zastupa kvalitativnu i kvantitativnu istovetnost sila pod čijim se delovanjem odvijaju ili su se odvijali geološki procesi što je neodrživo i vodi u uniformizam. Njegov stav glasi: . instrumenta koji meri odnose elemenata sa različitim 9 . sekundarnih elemenata.) pri čemu oni prelaze u stabilne izotope oslobađajući određenu energiju. Jer "savremeno nije ključ prošlosti već samo vodič u prošlost".Sadasnjost je kljuc za poznavanje proslosti’’. Posledica toga je smanjenje broja atoma nestabilnih izotopa. korelacije i utvrđivanja organske evolucije. kao antiteza. može se izračunati starost minerala.da je Zemljina kora izgradjena od 7 velikih i 20 manjih. rubidijum. prirodnog raspadanja nestabilnih izotopa većeg broja elemenata (uran. Taj odnos se računa putem masenog spektrometra. Znacajno mesto u formulisanju ovog principa. ugljenik i dr. 20. jer se na mesto njih u kristalnim rešetkama javljaju stabilni izotopi tzv. Aktualizam se suprostavio.. on bi morao da posluži kao ideja vodilja prilikom teoretisanja. zatim kod da Vincija. Na osnovu izmenjenih količinskih odnosa primarnih (“roditeljskih”) i sekundarnih (“potomci”) izotopa. .

gde je : λ = (0.masama prema formuli: T (starost) = 1/λ ⋅ ln No/Nt ⇔ 1/λ ⋅ ln (1-D/P) No . Pb207 i Pb208) pri čemu se oslobađa 8. -1. gde je λ = 0. Rubidijum-Stroncijumova metoda Izotop rubidijuma (Rb87) prelazi u stroncijum (Sr87) uz oslobađanje jednog elektrona: 87 87 -10 god. t1/2= 1. t1/2= 4. prekambrijskih tvorevina koje sadrže kalijske feldspate i liskune. Kalijum-Argonova metoda 89% atoma kalijuma (K40) oslobađa elektron i prelazi u izotop kalcijuma (Ca40).primarni izotopi Olovo-Uran-Torijumova metoda Nestabilni izotopi U238 i U235 i nestabilni torijum (Th232) transformišu se u izotope olova (Pb206. -1.305 . Period poluraspada urana. Metoda radioaktivnog ugljenika – C14 Ova metoda se zasniva na odredbi apsolutne starosti na osnovu prisustva 10 . Dosta raširena metoda i pogodna za određivanje apsolutne starosti kako najstarijih (alkalni bazalti) tako i neogenih naslaga bogatih liskunima.49 × 10-10 god. a 11% atoma uzima elektron i prelazi u argon (Ar40): 40 40 40 -10 god.47 milijardi godina. amfibolima ili kalijskim feldspatima.sekundarni izotopi P . gde je λ = 9. ova metoda se koristi za stene starije od 500 miliona godina.konstanta raspadanja (dezintegracije) D .5.139 + 0.početna količina primarnih atoma Nt .3 x 109 godina.147) × 10 pri čemu je period poluraspada rubidijuma. t1/2= je 4. 7 ili 6 atoma helijuma prema formuli: U238 ⇒ Pb206 + 8He4. Th232 ⇒ Pb208 + 6He4. -1 19K ⇒ e + 18Ar ⇒ 20Ca gde je: λ = (5. gde je λ = 1. u mnogim magmatskim i metamorfnim stenama a ponekad i u sedimentima. U235 ⇒ Pb207 + 7He4. -1 37Rb ⇒ Sr + e. a torijuma t1/2= 13. Uglavnom se koristi za odredbu starosti najstarijih.537 × 10-10 god. -1.5) × 10 pri čemu je period poluraspada kalijuma.količina atoma koja je očuvana za period vremena t λ .720 × 10-10 god. Zbog velikog poluživota izotopa roditelja Rb87.89 milijardi godina.99 × 10-10 god. Rubidijum se nalazi kao elemenat u tragovima.

000 godina. Osim toga. Ova metoda se često naziva i metoda zajedničkog klimatskog raspona (mutual climatic range ). Identifikacija geografske širine odnosno geografskog obrasca kako su i gde biljke živele. Sprudni krečnjaci koje nalazimo u geološkim formacijama a koje sadrže ovaj tip korala. Dobro je poznato da su mnoge od njih ograničene vrstom klime i da.750 godina. Na primer. 7N + 0n ⇒ 6C + 1H Ovo je najpoznatija od svih radiometrijskih tehnika. Preklapanja izme|u klimatskih karakteristika jedne i neke druge vrste. neobično su važni i neki detalji vezani za morfologiju biljaka. uputiće nas na površinsku temperaturu vode u prošlosti.radioaktivnog ugljenika (C14) u ostacima organizama. stenotopski organizmi koji su glavni graditelji modernih sprudova kakva je na primer Velika barijera (Great Barrier Reef) u Australiji. dubinu do 20m. Fosilne biljke su posebno važni pokazatelji nekadašnje klime.750 godina. biljne vrste koje žive u suvim. Ako danas izvesne biljke ili životinje žive u specifičnim klimatskim uslovima onda njihova geografska distribucija može biti predmet analize i korišćenja u interpretaciji takvih sredina u geološkoj prošlosti. prelazi u ugljenik C14 uz oslobađanje jednog protona 14 1 14 1 gde je za ugljenik.Libby). obično se koriste biljne i životinjske zajednice. Aktualistički posmatrano. Fosili kao paleoklimatski indikatori Informacije o klimi mogu se dobiti i pomoću fosilnih organizama. krokodili nisu na|eni na geografskim širinama gde srednja godišnja temperatura pada ispod 15oC. pomaže nam da se ograniče varijacije mogućeg paleoklimata koji može biti uočen. Pošto je vreme poluraspada C14 samo 5. Na primer. danas. su ograničeni na tropske i sutropske pojase (ispod 30o s obe strane ekvatora). Razvijena je još polovinom prošlog veka od strane Libija (J. aridnim 11 . azot (N14) usled kosmičkog zračenja. postoji široka podudarnost izme|u biljnih zona i klimatskih pojaseva. ovaj metod se uglavnom koristi za materijale koji su mlađi od 70. 21. Jedna od osnovnih teškoća u primeni biljaka i životinja kao paleoklimatskih indikatora je ta što dobar broj organizama može podneti velika kolebanja klimatskih uslova. To se najbolje ilustruje na primeru krupnih reptila ili amfibija koji danas žive isključivo u tropskim krajevima. To može odvesti u pogrešne zaključke kada se rade rekonstrukcije paleoklimata. t1/2= 5. Da bi se to izbeglo. Takozvani hermatipski korali. kosti fosilnih krokodila na|ene u stratigrafskom zapisu ukazuju na sredine sa temperaturama iznad 15oC. U prirodi.W. danas je jedan od značajnih pokazatelja paleoklime. normalan salinitet i vodu topliju od 21oC.

nazubljene ivice lista). usled zračenja. došlo se do spoznaje kakav je bio globalni trend temperature na Zemlji tokom njene geološke istorije. Osnovna klimatska svojstva današnjih vrsta moraju biti nepromenljiva tokom njihovog života. lišće biljaka iz umerenih šuma. Nasuprot tome. da bi se koristila kao paleoekološki indikatori. Kao drugo. Na primer. vrlo kompleksnih geološko-geofizičkih i paleoklimatoloških istraživanja. Normalno je da su takvi podaci mnogo brojniji i verodostojniji u mla|im stratigrafskim jedinicama. Te razlike u morfologiji lista se dosta koriste u paleoklimatologiji dok se broj vrsta u zajednici koje nemaju nazubljen lisni obod povezuje i koreliše sa srednjom godišnjom temperaturom . Biljke koje su stanovnici vlažnih šuma. imaju te naglašene godove koji ukazuju na globalno topli period i prostor Antarktika bez rasprostranjenog ledenog pokrivača! Fosili kao klimatski indikatori. te su tako kenozojska rasčlanjavanja klime i temperature odnosno uzroci i posledice njihove promenljivosti. Milutin Milanković.Milankovica Zasniva se na preciznim matematičkim računanjima kojima se objašnjavaju uzroci promena osobine klime na Zemljinoj površini i vremena kada su se te promene doga|ale u toku trajanja kvartara. migraciji ili izumiranju. a time i klime. teže da razviju izdužene obode listova ili "šiljke za kapanje" koji su prilago|eni da odvode vodu sa lista. "znojenja". najbolje poznati .oblastima imaju redukovane listove ili su im oni okrenuti od Sunca. matematički je objasnio uzroke promene količine sunčeve energije koja. stiže na zemljinu površinu izazivajući oscilacije temperature. oni bi morali živeti u ravnoteži sa svojom sredinom tako da svaka promena uslova u sredini neminovno vodi njihovoj daljoj adaptaciji. Pre svega. 22. nagib Zemljine obrtne 12 .Prisustvo i karakteristike godova u fosilnom stablu su tako|e korisni u rekonstrukcijama klime pošto naglašeni godovi ukazuju na sezonski rast a nenaglašeni i blagi godovi na kontinuirani rast. Antarktik). Suštinski problem kog ovoga je što svi fosilni organizmi nemaju svoje žive rođake! Na osnovu svih dosadašnjih. moraju ispuniti odre|ene kriterijume da bi se koristili u tom smislu. da bi se zaštitile od intenzivnog isparavanja i tzv. u podlozi mora biti princip aktualizma. je mnogo više različito po obliku i vrlo često sa marginalnom krenulacijom (reckave. ASTRONOMSKA METODA M. On je proučavao tri promenljiva elementa zemljine rotacije i revolucije: 1. fosilne šume iz krednog perioda koje su rasle u područjima na visokim geografskim širinama (npr. profesor mehanike i astronomije na Beogradskom univerzitetu.

Minimumi insolacije poklapaju se sa maksimumima rasprostranjenja leda. Paleozoik 2. 23. paleozoik (Staro doba).000 godina.000 godina. najmanji ekscentricitet i najveća veličina perihela. 3. Prekambijum: 1. Karbon – naslage kamenog uglja – 286-360 6. Devon – prvi vodozemci – 360-408 5.245-286 Mezozoik: 13 . promene datuma perihela.4000 3. Kenozoik Paleozoik: 1. Milanković je konstruisao poznatu "Krivu osunčavanja (insolacije)". mezozoik i kenozoik pripadaju fanerozoku ili fanerozojskom eonu.000 godina a Homo sapiens pre 60. Hedaik – 4000-4600 2.ose prema ravni ekliptike. Proterozoik – Prvi organizmi sa ljusturom – 545-2500 Fanerozoik: 1. ekscentricitet Zemljine putanje pri kretanju oko Sunca. Arhaik – Najstariji fosilni zapis – 2500. Teoriju kolebanja klime M. Kambrijum – trilobiti i prve ribe – 505-545 2. Perm – Stvaranje Pangee.Prve kopnene biljke – 408-438 4. dok prekambrijum obuhvata sve što je prethodilo fanerozoiku. To su počev od najstarije ka najmlađoj (u geologiji se sve posmatra hronološkim redosledom): prekambrijum (vreme pre kambrijumske eksplozije).000 godina. morenskih i terasnih naslaga u kojima su otkriveni ostaci ljudi. Upore|enjem krivih insolacije i zaglečeravanja. Silur . Mezozoik 3. na primer. Zemlja od Sunca dobija najviše energije kad je najveći nagib Zemljine ose. Hajdelberški čovek živeo pre 300. upotrebili su glaciolozi za objašnjenje ledenih doba. a najmanje kad su ovi elementi suprotni. mezozoik (Srednje doba) i kenozoik (Novo doba). Podela geoloske istorije Postoje četiri geološka doba na koja je podeljena istorija Zemlje. došlo se do zaključka da je. Neandertalac i Krapinski čovek pre 115-100. 2. Ordovicijum – prvi graptoliti – 438-505 3. Na njoj je pokazao kolebanje sunčeve energije koju su neke tačke na Zemlji primile za poslednjih 650. Milankovića. Paleozoik.

8.Paleogen (Paleocen – pojava numulita – 57.1 24. cesto je slojevita.zutomorke i sivozute boje.144-208 3. Pored tipicnog lesa izdvojen je I tzv barski les ili akvaticni les.3) 2.7-36.masovno izumiranje – 66-144 Kenozoik : 1. Oligocen . U geomorfoloskom pogledu mogu se izdvojiti les lesnih zaravni I les padina. Les ima daleko veci znacaj i rasprostranjenje i ekonomski znacaj od zivog peska. a nastajala je navejavanjem lesnog materijala u zabarenoj sredini. Material od kojih je nastao les moze da void poreklo iz pustinja (npr kineski les) I morenskog materijala nastalog radom lednika za vreme glacijacija u pleistocenu. 25.Samo one facije koje leze jedna pored druge u prostoru..8. U lesu se cesto nalaze ljusturice kopnenih puzeva. mogu u profilu da se nalaze jedna iznad druge i da svakoj faciji u 14 . Kreda. Na profile se vertikalno cepa I pravi strme odseke.01-1. Lesne naslage imaju kod nas veliko rasprostranjenje u ravnicarskim terenima panonske i peripanonske oblasti.Holocen – Kraj ledenog doba – 0-0..23. Kvartar : . Eocen-stvaranje himalaja i alpa – 36..Riblja epoha. VALTEROV ZAKON Valter i Golovinski formulisu zakon o korelaciji facija prostorne migracije geoloskoh tvorevina. stepskih glodara ili konja. siromasna sa CaCO3..66.Pleistocen – pocetak ledenog doba – 0. On predstavlja substrat agrikulturnih oblasti-na njemu se formira najplodnije zemljiste-crnica.6-57. pretezno alevritskog granulometrijskog sastava. Eolske tvorevine u nasoj zemlji predstavljene su lesom i zivim peskom. Eolske naslage.narocito les ucestvuju u izgradnji telesnih sedimenata.6) .8 . To je stena sa povecanim sadrzajem gline.1.LES Les je masivna sedimentna stena.8-5.3-23. Pliocen – prvi ljudi -1.Oni su dosli do zakljucka.. prateci zavisnost sedimentacije od polozaja obalske linije da . Trijas – prvi sisari – 208-245 2.Neogen (Miocen – Paratetis – 5. kao i drugi tipovi plodnih zemljista. Tercijar : . Karakterise ga fina porozna struktura ili kapilarna poroznost. u travnatim oblastima stepe ili suvih tundri. Jura – prve ptice.7. redje ostaci sisara.talozen u uslovima suve klime.pre svega mamuta.

Bavarsku.. i nije bilo jedinstveno posto se sastojalo od nekoliko basena koji su nekada komunicirali medju sobom. Naime.. Ukoliko tvorevine pripadaju različitim sedimentacionim ciklusima. onda facije koje leže jedna iznad druge ne smenjuju jedna drugu i u prostoru. bez obzira da li je ocuvana do danas’’.. 1893) -Paratetis = “ paralelno Tetisu. 1924 .supruzi Oceanus-a (Suess. Becki i Panonski basen.. 26. prolazeci kroz Svajcarsku.prostoru odgovara sinhronicna facija. od Ronskog basena sve do transkaspijskih oblasti. Lednicki pokrivac se javljao na dva nacina: u vidu velikog lednickog stita imlandajsa koji je pokrivao veliki deo severne I severozapadne evrope I tzv dolinski ili alpski gleceri koji su pokrivali visoke planine van domasaja inlandajsa. GEOFIZICKE METODE Rasclanjivanje geoloskih profila i njihovo povezivanje na kracim odstojanjima moguce je i na osnovu primene geofizickih metoda. crnomorski basen .To su panonski basen. u prvom redu alpe. kroz Srbiju. (Laskarev. Za ovo more mogao bi se predloziti naziv P a r a t e t i s”. proucavaju se prirodni potencijal i prividni specificni elektricni otpor. Ledeni pokrov Inlandajs Veliki deo evrope nalazio se tokom glacijala pod lednickim pokrivacem koji je pri maksimalnom rasprostiranju imao povrsinu od oko 40 miliona km2. formira se paratetis kao relikt tetisa i veliko epikontinentalno more.. Sustina ove metode je u ispitivanju fizickih osobina stena kroz koje se busi. Evolucija Paratetisa Posle izdizanja alpa dinarida i karpata i kavkaza. a narocito nafte i gasa.originalni tekst na francuskom) 28. a kasnije su se razdvojili. aralo-kaspijski basen i dakijski basen. Značajno je da je takav odnos moguć samo kod tvorevina jednog sedimentacionog ciklusa i da u tom slučaju obavezno postoji postepen prelaz me|u facijama u prostoru i vremenu. Rumuniju i juznu Rusiju. 15 . 27. Najpoznatiji nacin geofizickog proucavanja busotina je elektrokarotaza i ona se vrsi prilikom eksploatacije lezista mineralnih sirovina.Prostirao se od alpado turkmentistana. -Tethys = poreklo imena: po sestri tj.. Vise od ostalih zastupljene su metode maleomagnetnih istrazivanja sedimentnih stena i karotaza busotina.

Od zaada ka istoku prostirali su se: britansk lednicki pokrov. ptica i sisara). skandinavski stit zatim lednicki stit barencovog selfa I na krajnjem severoistoku evrope severouralski stit. Usmerenost evolucije se ogleda u nekoliko pravaca: 1. ni jedan proces. Adaptacija . na jednoj strani i istovremeno razarajući sisteme koji su postojali do tada. Pri tome. PRINCIP EVOLUCIJE Pojavom Darvina doslo je do preokreta u shvatanjima i njegovo ucenje nazvano je kasnije TEORIJA EVOLUCIJE. pojave reptila. Poslednji maksimum njegovog sirenja vezuje se za period od 17000 – 20000 godina pre n. Stvaranje novog. Alogeneza (alomorfoza) . To zahteva od organizma veći ili manji stepen usavršavanja.e. koji su imali autonomne centre zagleceravanja. planete Zemlje u celini. uslovi na Zemlji su se menjali dok nije oformljen savremeni izgled. niti jedna faza evolucije Zemlje. iako ima sličnosti sa prethodnim. nečim nepoznatim do tada. do 7000 godina pre n. lednicki pokrov se povukao.e. kao posledica adaptacije. ali intezivnih i burnih promena ili "revolucionarnih" skokova. Sustina ovog ucenja je u zakljucku da se organski svet razvijao od malog broja jednostavnih organizama ka mnostvu sve savrsenijih i slozenijih. u njima su se.Lednicki stit inlandajs u severnoj I severozapadnoj evropi nastao je spajanjem nekoliko manjih lednickih stitova. pojava višećelijskih organizama.tip evolutivnog razvoja pri kojem se 16 . Arogeneza (aromorfoza) . dolazi do opšteg usavršavanja organizma (npr. evolucionisticke ideje se svode na zakljucak da je tokom svoje istorije Zemlja pretrpela brojne probleme. kroz složene procese. mora na novom stepenu. 2. stvarajući nove strukturne sisteme. na drugoj strani. Najveci kontinentalni stit u evropi bio je skandinavski. Od relativno jednostavnog izgleda i građe u vreme formiranja. međutim. da sadrži neke elemente prethodnog. zadobijanje novih osobina. Tektonski pokreti izazivaju niz različitih promena u Zemljinoj kori.evolutivni razvoj u kome. iz kojih su se lepezasto sirili tokom glacijacija. pojava klicinih listića. da pokazuje ponekad i samo formalnu sličnost sa onim što je egzistovalo ranije. sve do savremenih vrsta.stalno prilagođavanje neprekidnim promenama uslova u životnoj sredini. ne pretstavlja ponavljane onoga što je prethodilo. delovanjem endogenih i egzogenih sila. Svaka faza je obeležena nečim novim. iako predstavlja negaciju prethodnog. te je prema tome usavršavanje rezultat usmerenosti evolucije. 3. Pri tome procesi razvoja nisu proticali jednolično. 29. smenjivale faze lagane evolucije sa fazama kratkotrajnih.

U okviru alogeneze mogu se izdvojiti specifični slučajevi: a) Telegeneza . skarnovi SEDIMENTNE STENE: Sedimentne stene su one stene koje nastaju u procesu talozenja. PESCARI:vezivanjem peska nekim prirodnim vezivom nastaje pescar. evolucija reptila). mehanicko povrsinsko raspadanje. gline. ugalj. dijabazi. c) Katageneza .SKARN: Skarn nastaje na kontaktu kiselih magmi i karbonantnih sedimenata. DIJABAZ:Moze biti i zicana i izlivna stena. b) Hipergeneza (ultraspecijacija) . Najčešće je ispoljena u obliku gigantizma (npr. mermeri. dok je opšta građa nepromenjena. prilagođavanjem organa ili delova tela nastalim promenama bionomskih faktora (npr. andeziti 3)metamorfne-izmenjene: skriljci. odnosno sedimentacije.pojedini organi se razvijaju na račun drugih organa. MAGMATSKE STENE: Magmu definisemo kao usijano tecni. hemijsko povrsinsko raspadanje. Sam proces sedimentnih stena. KRECNJACI:mogu biti slojeviti i masivni. bazalti.OSNOVNE VRSTE STENA SA PRIMERIMA? 1)sedimentne-talozne: krecnjaci. pescari. homogeni silikatni rastop. GRANIT:pojavljuje se u vidu prostranih intruzivnih tela. prelazak sa vagilnog na sesilni način života kod briozoa). kod reptila pojava rogova ili kožnih koštanih ploča. PESAK: predstavlja nevezan klasticni materijal usitnjen do velicine izmedju 0. BAZALT:Izgradjena od bazicnog 17 . ANDEZITI: Izgradjen je od intermedijarnog plagioklasa i bojenih minerala.tip evolutivnog razvoja gde pojedini organi gube funkciju i zakržljavaju pošto organizmi prelaze na jednostavnije uslove života (npr.nastala regionalnim. kod slonova pojava kljova itd. 30.MERMER: Mermer je tipicna para stena. gnajsevi.).05 i 2mm.izgradjeni su od kalcita. izgradjen od teskoisparljivih i lakoisparljivih sastojaka. peskovi 2)magmatske-dubinske: graniti.GNAJS: Gnajs moze da bude i orto i para porekla. odnosno stvaranje sedimentnih stena odigrava se u opstem slucaju u 4 faze:povrsinsko raspadanje. redje kontaktnim metamorfizmom krecnjaka ili dolomita.tip evolutivnog razvoja u kome dolazi do poremećaja koordinacije u rastu pojedinih organa ili delova tela.organizmi samo delimično menjaju. transport i sedimentacija. METAMORFNE STENE:Za minerale koji izgradjuju metamorfne stene karakteristicno je da su cesto nastali preobrazajem primarnih minerala. odnosno prilagodjavanjem njihove kristalne resetke novonastalim uslovima.

evolucionom stupnju i sl. d’Orbigny) i Albert Opel (A. izdvajanje slojeva prema njihovom fosilnom sadržaju postalo je jedna vrlo važna i opšte prihvaćena metodologija. Biostratigrafske jedinice mogu biti izdvojene na osnovu prisustva ili odsustva fosila. po ukupnom sadržaju asocijacije ili samo na osnovu određenih oblika nekog taksona.Oppel) pedesetih godina XIX veka. nastali kao posledica postojanja različitih uslova sedimentacije na pojedinim delovima Zemljine površine u nekoj etapi geološke istorije. U kompleksu fosilnih organizama jedne facije ili uopšte nema organizama karakterističnih za neku drugu faciju ili su oni predstavljeni samo pojedinačnim primercima.plagioklasa i monoklinickog piroksena.Najzastupljenija je na Zemljinoj povrsini. u zavisnosti koji je 18 . 3. 4. Dodatno obrazloženje principa facija vidi se kroz sledeće stavove: 1. Posebno se ističe raznovrsnost facija u litoralnom pojasu mora. tvorac ovog termina je Opel koji je podelio juru u Evropi na jedinice koje je definisao prema vertikalnom rasponu brojnih fosilnih zajednica. prema rasprostranjenju jednog ili više taksona. članovi ili jedinice konkretnog stratigrafskog odeljka (tvorevine iste geološke starosti) koje karakteriše jednorodnost sastava i jednorodnost zajednica fosilnih organizama (paleontološka obeležja). 31. više od 150 godina. Gresli smatra da su facije delovi. Ipak. Biozona Osnovna biostratigrafska jedinica naziva se biozona (biostratigrafska zona) i ona predstavlja jedan sloj ili deo nekog sloja koji je izdvojen na osnovu karakteristične fosilne asocijacije. prema brojnosti pojavljivanja. Razlike među facijama na raznim prostorima mogu da budu manje ili veće. Svaki litološki član stratigrafskog odeljka okarakterisan je sopstvenim kompleksom fosilnih organizama. Na taj način može biti izdvojeno nekoliko različitih vrsta biostratigrafskih jedinica. Pojam biozona u geologiju su uveli Alsid d’Orbinji (A. Stene istovetnog litološkog sastava (bolje rečeno sličnog) različitih stratigrafskih odeljaka sadrže sličnu faunu. čime se ističe uzajamna povezanost organskog i neorganskog dela facije. Stratigrafsko shvatanje pojma facija Klasično ili stratigrafsko shvatanje pojma facija potiče od Greslija i od stavova koji su već pomenuti. Fosilni organizmi su isključivi kriterijum za njihovo izdvajanje. Od tada pa na ovamo. 32. 2.

familije).paleontološki kriterijum bio predmet proučavanja (Mitrović & Rundić. Zona raspona može biti označena stratigrafskim okvirom bilo kog pojedinačnog taksona (roda. Takson-rendž zona podrazumeva sedimente u kojima je zastupljeno celokupno rasprostranjenje nekog taksona od njegovog pojavljivanja do izumiranja (vrste. podvrste) ili grupe taksona. Danas su u upotrebi sledeće vrste biozona: zona raspona (range zone). kao i ukupnim rasponom evolucione linije nekog taksona i sl. Ime dobija prema taksonu čiji stratigrafski raspon opisuje (npr. različite biozone imaju različito značenje i upotrebu. ova zona obuhvata: takson-rendž zonu. biozona redukovana na svega jedan lokalni sloj ali i da ima širok geografski raspon i debljinu od nekoliko stotina metara. Globigerina selli – Pseudohastegerina barbadoensis Concurrent-range zone) Interval zona označava slojeve između dva dobro biostratigrafski dokumentovana horizonta (npr. Ova zona u suštini nije zona rasprostranjenja nekog taksona. Po američkom stratigrafskom kodeksu (1983). Zona raspona obuhvata slojeve koji odgovaraju celokupnom rasprostranjenju nekog izabranog fosila unutar posmatrane asocijacije na datom profilu. mogu se izdvojiti: takson-rendž zona (taxon-range zone) i konkurent-rendž zona (concurrent-range zone). Izraz raspon (range) podrazumeva sveukupno razviće određenog taksona kako u horizonatalnom tako i vertikalnom (stratigrafskom) smislu. kompleksna zona (assemblage zone). Može se desiti da je na nekom mestu. 1998). U okviru zone raspona ili rendž zone. Kriterijumi za izdvajanje zone moraju biti jasni iz samog naziva ali i iz opisa koji je prati.3). pa čak može i da ne sadrži fosilne biozajednice odnosno da samo pokazuje “sterilne” zone između dva biohorizonta. vrste. interval zona. Eponides – 19 . roda. Konkurent-rendž zona podrazumeva zonu zajedničkog rasprostranjenja. zona maksimalnog razvića (abundance zone) i evoluciona zona (lineage zone).4. Isto tako je neobično važno odrediti obim jedne biozone jer on može biti bitno različit kako u debljini tako i u geografskom rasprostranjenju. Kompleksna zona (assemblage zone) obuhvata slojeve koje karakteriše sveukupnost fosilne biozajednice odnosno tri ili više taksona koji ulaze u nju a po svom sastavu se razlikuju od susednih slojeva (npr. Globigerinoides sicanus – Orbulina suturalis Interval zone).3. Globigerina brevis Taxon-range zone – sl. te je izuzetno važno tačno definisati koji je tip biozone u pitanju. konkurent-rendž zonu i evolucionu zonu. koja uključuje istovremeno i podudarne ili preklapajuće delove zona raspona dva ili nekoliko taksona odabranih iz celokupne fosilne asocijacije (npr. Iz tog razloga.

U literaturi se koristi i pod imenom acme zona (sl.4. Evoluciona zona (lineage zone) je tip rendž zone i označava jednu etapu evolucije ili trend u razvoju nekog taksona (npr.erozionotektonska 4. Ime dobija po taksonu čiji raspon ograničava. Tektonske metode Tektonski pokreti koji predstavljaju jedan veoma složen sistem kretanja unutar Zemljine kore. hijatusa itd. koriste se prilikom stratigrafskih istraživanja. navela su geologe da tu pojavu iskoriste kao osnovu za stratigrafska rasčlanjavanja i korelacije.eroziona. Kao što je poznato. 2. Neki autori je nazivaju i filogenetska ili filo zona. 33.3. U literaturi se sreće i pod imenom cenozona ili Opel zona. lagana i dugotrajna izdizanja i spuštanja prostranih delova litosfere. izmenama vrsta ili asocijacijama vrsta. Postoji četiri osnovna tipa diskordancija 1. Površi slojevitosti tvorevina dva odeljka odvojena erozionom 20 . Obim ove zone varira zavisno od karaktera i stepena promena na osnovu kojih je određena. Diskordancija je geološka površ koja označava vreme bez sedimentacije ili period erozije a koja se zapaža duž granica kojima se dodiruju dve ili više geoloških Celina. 4. dok druga predstavljaju relativno kratke etape veoma intenzivne aktivnosti tokom kojih se formiraju različite naborne ili razlomne strukture u Zemljinoj kori. ostrakoda. Shvatanja da su ova dinamička kretanja u geološkoj istoriji Zemlje veoma prisutna i da ostavljaju vidljive tragove. zasnovane na evolutivnim promenama pojedinih fosilnih nizova. Prva su stalna.mlađi slojevi leže preko starijih odvojeni dužim ili kraćim prekidom u sedimentaciji koji odražava vreme erozije. sva tektonska kretanja svrstana su u dve velike grupe: epirogena i orogena. Eroziona diskordancija (disconformity) . čiji sastav može varirati usled izumiranja odnosno razvoja. Zona maksimalnog razvića (abundance zone) označava zonu maksimalnog razvića (“cvetanja”) određenih formi nezavisno od njihovog opšteg stratigrafskog raspona (npr. Globorotalia fohsi fohsi Lineage zone). Ova zona se može utvrditi na osnovu prisustva svih oblika u asocijaciji ili samo pojedinih formi. S tim u vezi. granice među stratigrafskim odeljcima obeležene su i delovanjem tektonskih pokreta odnosno pojavom erozionih i tektonsko-erozionih diskordancija. mekušaca i sl.Planorbulinella Assemblage zone).dvostruka eroziono tektonska 1. tektonska 3. Može se reći da su osnovne biostratigrafske jedinice – biozone.). Myogipsina Abundance zone). Tako se mogu izdvojiti kompleksne zone na osnovu korala.

tektonska (uglovna). Dijasteme su dakle. 21 . i koji zbog toga dozvoljavaju različitim stenama na različitim prostorima i sredinama da budu međusobno poređene – korelisane. b) paramagneti . kratkotrajni prekidi u kojima nije bilo taloženja materijala jer je stalno uzmućivanje sprečavalo bilo kakvo odlaganje na dnu basena.i sami magneti ili se unošenjem u magnetno polje drugog magneta trajno ili privremeno namagnetišu. postoje: a) feromagneti . Kako samo nekoliko fosilnih vrsta ispunjava ove idealne uslove. Lako se uocava na profilima. Smatra se da rukovodeći fosili moraju zadovoljavati sledeće kriterijume (u idealnom smislu):  Da su nezavisni od prirode sredine (facije)  Da imaju brzu evoluciju  Da su geografski široko rasprostranjeni  Da su brojni  Da su dobro očuvani u fosilnom zapisu  Da se morfološki lako prepoznaju 35. sa povrsinama slojevitosti mladjih. 3. vrlo nejasni vremenski prekidi u smislu njihove geneze i na njihovo postojanje mogu ukazati parakonkordancije. To je posebna kategorija fosila koji su za života imali veliko i široko rasprostranjenje. Poznato je da se u prirodi nalaze supstance koje se u magnetnom polju različito ponašaju. To su. Indeks ili karakteristicni fosili Najvažnije sredstvo koje koristi biostratigrafija su tzv.koji su indiferentni u magnetnom polju. 2. generalno. povrsine slojevitosti starijih slojeva zaklapajuci veci ili manji ugao.kod kojih se oseća uticaj drugog magneta ali slabo i c) dijamagneti . a zatim dugo vreme bili izlozeni eroziji I denudaciji. mogu da traju duže ili kraće vreme. indeks fosili (= rukovodeći ili zonski fosili). Hijatusi su dugotrajni prekidi izazvani tektonskim pokretima usled čijeg delovanja dolazi do povlačenja mora sa nekog prostora i dugotrajne izloženosti te oblasti dejstvu egzogenih sila. Na osnovu toga. tako da se teško zapažaju na profilima. 34. Prekidi u sedimentaciji izazvani tektonskim pokretima. Recesije su prekidi u taloženju izazvani delovanjem talasa i struja pri čemu su osnovni uslovi neizmenjeni. kako geografsko tako i ekološko. što je isto posluzilo prilikom stratigrafskih istraživanja. Magnetostratigrafija Proučavanje magnetnih svojstava stena je jedna od najkorisnijih metoda koju koriste stratigrafi za korelisanje stratigrafskog redosleda i definisanje vremenske sukcesije.diskordancijom obično su uzajamno subparalelne.eroziono – tektonska – stariji slojevi su najpre zahvaceni tektonskim poremecajima. to ni svi fosili nemaju isti značaj u biostratigrafiji.

smatra se da su najstarije stene one na Grenlandu. Ortofaunu treba da karakterise brza evolucija.Organizmi – zivi fosili 22 .0 milijardi godina. graptolite.2 milijardi godina). Gonijatiti su ortostratigrafski organizmi u srednjem i mladjem paleozoiku. nezavisnost od facija i karakteristike vrste. zatim u Australiji (4. Podela pleistocena u severnoj evropi VISLA GLACIJACIJA EM INTERGLACIJACIJA ZALA GLACIJACIJA HOLSTAJN INTERGLACIJACIJA ELSTER GLACIJACIJA KROMER INTERGLACIJACIJA MENAP ZAHLADJENJE VAL TOPLI PERIOD EBURON ZAHLADJENJE TEGELEN TOPLI PERIOD BRIGEN ZAHLADJENJE 40.6 milijardi godina.36. Ortostratigrafski organizmi Fosilne grupe koje sluze kao dobar oslonac za neposrednu korelaciju sirokih prostora i krupnih stratigrafskih jedinica zovu se arhistratigrafske ili ortostratigrafske . Primenom ove emtode pokazalo se da su najstarije utvrdjene stene na Mesecu stare oko 4. Vecina meteorita koji su pali na Zemlju sadrze izotope stare oko 4. radiolarije. pre svega. 39. Primenom ove metode za odredbu apsolutne starosti stena.Metode odredjivanja apsolutne starosti Metoda odredjivanja apsolutne starosti se zasniva na vremenu poluraspada nekih radioaktivnih elemenata (koji se nalaze u stenama Zemljine kore). uranijuma torijuma. veliko geografsko rasprostranjenje.. trilobite.. konodonte. 37. U ortofaunu ubrajamo: amonite. Utvrdjivanjem odnosa nekog od radioaktivnih elemenata ssa helijumom i olovom u nekom mineralu dobice se apsolutno vreme koje je proslo od nastanka tog minerala.6 milijardi godina. cija starost iznosi oko 4.

"Živi fosili" je izraz koji se koristi za žive vrste. rod Nautilus. Reliktni oblici su takve vrste živog sveta koji su se pojavili veoma davno i gotovo u neizmenjenom obliku žive i danas (tzv. 23 . Limulus (kraljevska kraba). Latimeria (riba šakoperka) i drugi. Latimeria. šakoperka iz grupe mezozojskih riba itd. "živi fosili"). pa prema tome izgledaju kao fosil koji je "oživeo. koje blisko podsećaju na vrste poznate na osnovu fosilnih podataka. Npr. Lingula (brahiopod). ostali su nepromenjeni u opštoj građi i morfologiji tokom ogromnog vremenskog raspona. jedini živi cefalopod sa spoljnom ljušturom." Živi fosili kao što su Nautilus (predstavnik glavonožaca).

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful