1.DEFINICIJA ISTORIJSKE GEOLOGIJE i osnovni zadaci?

Istorijska geologija je geoloska naucna disciplina koja stene od kojih je izgradjena zemljina kora proucava sa istorijske tacke gledista, kroz sagledavanje vremena njihovog nastanka i pracenjem promena koje su se odvijale tokom geoloske evolucije Zemlje. Na osnovu ovakve definicije,osnovni zadatak stratigrafije jeste utvrdjivanje vremenskih odnosa medju razlicitim tipovima dogadjaja iz zemljine proslosti. U procesu istrazivanje pred stratigrafijom stoje sledece grupe zadataka: 1.stratigrafska sistematizacija-izdvajanje celina u okviru istrazivanih profila 2.stratigrafska paralelizacija-uporedjivanje izdvojenih celina u lokalnim okvirima tj u manjim oblastima uporedjivanjem veceg broja profila 3.sinhronizacija geoloskih tvorevina, odnosno medjusobno uporedjivanje geoloskih jedinica i celina iz udaljenih oblasti po vremenu stvaranja. Svako stratigrafsko proucavanje obuhvata: analizu i opis pojedinacnih izdanaka, sistematizaciju slojeva, stratigrafsku klasifikaciju ili izdvajanje stratigrafskih jedinica, za koje se, bez obzira na njihov rang, cesto upotrebljava termin stratoni. Opsti zadatak istorijske geologije sadrzi u sebi tri sastavna dela odnosno predstavlja tri prividno odvojena zadatka koji istovremeno odredjuju i redosled rada tj. etape stratigrafskih istrazivanja. 2. Stratotipski profil Stratotip je uzorni, etalonski profil koji sluzi kao parametar prema kome se uporedjuju i korelisu svi novi profili koji se tokom istrazivanja pojave. To moze da bude profil na kome je neka stratigrafska jedinica prvi put izdvojena i opisana od strane autora koji je izdvojio tu jedinicu i onda se taj profil naziva HOLOSTATOTIP. Dopunski stratotip, odnosno profil koji je autor stratgrafske jedinice sam odabrao da bi bolje opisao sve potrebne osobine naziva se PARASTRATOTIP. Ako autor neke jedinice ili odeljka nije odabrao stratotip kada je izdvojio taj odeljak, onda se naknadno izabrana profil za postojeci stratigrafski odeljak nazive LEKTOSTRATOTIP.

1

Ako se desilo da je tokom vremena stratotip unisten ili ponisten zbog nepodobnosti, bira se novi tipski profil za neku stratigrafsku jedinicu I naziva se NEOSTRATOTIP. Etalonski profil izdvojen u nekoj drugoj oblasti, zbog potrebe dopune opisa nekog stratigrafskog odeljka naziva se HIPOSTRATOTIP i uvek je potcinjen HOLOSTRATOTIPU. 3. PALEOZOJSKa ERa? PALEOZOIK ili era "starog života“ (540 – 250 m.g.) Obuhvata vremenski interval od skoro 300 miliona godina. Kontinenti nastavljaju svoje pokrete, sukobljavajući se međusobno i formirajući stare planinske vence, kao što su Apalači, Hercinidi,Kaledonidi i dr. Krajem ove ere formiran je jedan veliki jedinstveni kontinent PANGEA koji se prostirao od severnog do južnog pola. Organski svet je prešao složeni put od prvih morskih organizama koji su imali čvrste ljušture i obeležili početak paleozoika, do razvijenih biljaka I životinja, potpuno prilagođenih životu na kopnu krajem paleozoika. Došlo je do burnog razvoja flore i faune. Biljke složene građe počele su da se sele na kopno. Ubrzo su ih sledili zglavkari, insekti i vodozemci. Na tom putu bilo je više oblika koji su obeležili prekretnice u evoluciji i na različite načine uticali na razvoj planete u celini. Paleozoik je podeljen na dva krupna odeljka gornji i donji paleozoik. 4. Endemicni organizmi Endemizam je pojava zastupljenosti nekih vrsta i rodova u relativno malim područjima. Stepen endemičnosti određen je sa 3 faktora: 1. geološkom starošću, 2. pokretljivošću i 3. ekološkom valencom vrsta i rodova. Ekološka valenca je sposobnost da se podnose promene životnih uslova sredine koje neka sistematska jedinica naseljava i mogućnost osvajanja novih areala. Na osnovu toga, razlikujemo evribiotske (podnose promene) i endemične organizme. Npr. Ginko, biljka poznata još iz jure, danas živi samo na planinama Kine ili Sequoia (sekvoja) u planinama Kalifornije. U fauni Bajkalskog jezera su 76% endemiti, a u flori Australije 75%. 5. Definicija paleontologije I osnovni nacini fosilizacije Paleontologija :Nauka koja se bavi proucavanjem ostataka nekadasnjih organizama-fosila naziva se paleontologija. Savremena paleontologija postavlja
2

Sem toga. Korak po korak. čvrstinom. i kako su ti medjusobni odzivi uticali na danasnju bioraznolikost.disciplina koja izučava procese koji se dešavaju od momenta uginuća organizma do trenutka kada njihovi ostaci postanu sačuvani (zatrpani) u sedimentu 1)Autohtoni fosili . kako su ekosistemi reagovali na te promene. a razlikuje se od svoje podine ili povlate.nađeni in situ. Fosili su najopipljiviji dokaz za evoluciju živih organizama. Litostratigrafija kao jedna od polaznih tačaka za stratigrafa. a) Reperni horizonti se koriste za rasčlanjavanje debelih kompleksa relativno jednoličnih slojeva. 3 .pretaloženi. teksturama. kod kojih se ne zapažaju neke zakonitosti u redosledu promene litološkog sastava. bojom. slojevi vulkanskog pepela u jednoj terigenoj seriji i sl. fosilnim organizmima i dr. proucavajuci kako su dugorocne fizicke promene globalne geografije i klime uticale na evoluciju zivota. Suštinu litostratigrafske metode čini sledeće: 1) izdvajanje manjih celina "stratona" u okviru nekog profila ili izdanka.Kompletna fosilizacija 6. da su tvorevine istog litološkog sastava iste starosti (npr. izmešteni iz njihove prirodne sredine TIPOVI: Mineralizacija . petrološkim sastavom. Reperni horizonti predstavljaju tanke proslojke koji se sastavom i čvrstinom razlikuju od ostalih slojeva koji izgrađuju neki teren (npr. oni su ipak toliko VREDNI da su prihvaćeni kao izuzetno važno sredstvo. obuhvata nekoliko karakterističnih tehnika: reperne horizonte. konkrecijama. na njihovom prirodnom staništu 2)Alohtoni fosili .drevni zivot u njegov kontekst. sloj po sloj. Iako paleontološki dokazi koje poznajemo čine samo deo ukupnog “mozaika”. smatralo se da su tamnije stene obavezno starije od svetlijih odnosno kompaktnije od rastresitijih.). Ranije se mislilo. i zauzvrat promenili planetarni okolis. Litološke metode Jedan od najstarijih načina stratigrafskih rasčlanjavanja jeste određivanje starosti na osnovu izgleda i sastava stena.evolucija viših taksona od vrste 2)“mikroevolucija” – evolucija na nižim nivoima Tafonomija – pal. proslojci krečnjaka u 2.. moguće je ponekad pokazati evolucione promene na određenim taksonima 1)“makroevolucija .000 m debeloj seriji uglja. Inkrustacija. Pod tom celinom se podrazumeva jedan sloj ili paket slojeva koji se karakteriše određenim izgledom. superpoziciju i ritmostratigrafiju. Mumifikacija. 2) poređenje takvih celina u prostoru i vremenu. nalazak uglja je bio siguran dokaz karbonske starosti). Litostratigrafija je osnovno polazište za korelaciju stratigrafskih profila između dve oblasti u smislu stvaranja slike i shvatanja geologije određenog regiona.

a posebno kad se javlja facijalna promenljivost (npr. koji su dostigli ogromne razmere.b) Redosled stvaranja (superpozicija) se koristi za odredbu relativne starosti jedinica. U razvoju organskog sveta mezozojska era je donela krupne promene. N. juru i kredu. Naročito je upotrebljiva kad se usled odsustva fosilnih organizama. Cikličnost se često sreće kod ugljonosnih serija (sl. koji u ovoj eri dozivljavaju procvat. Neophodno je voditi računa da li su ritmovi potpuni ili im nedostaje obično završni deo ritma (kao posledica tektonskih kretanja ili erozionog razaranja). Pojava belemnita njihovo cvetanje i izumiranje vezano je za mezozojsku eru.dijagrame na kojima se rasčlanjavaju i porede flišni profili. Za vreme ovog relativno dugog i tektonski vrlo nestabilnog perioda u morima su se natalozile jako debele mase sedimentnih stena. jako su se razvili dzinovski gmizavci. To je po pravilu naizmenično smenjivanje tri litološka člana: peščara.Konvergetna evolucija Konvergencija je pojava gde različite sistematske grupe imaju sličan 4 . jezerskih naslaga (varve). slojeva sličnih osobina. Posmatranjem odnosa i kontakta između magmatskih i sedimentnih stena. određenim zakonitim redosledom. Superpozicija omogućava i odredbu starosti erozione diskordancije. 8.3). pojava prvih ptica u juri i niz drugih novih rodova i vrsta. da bi pred kraj krede potpuno izumrli. ne mogu da koriste paleontološke metode. Takodje se kroz mezozoik pojavljuje citav niz rodova i vrsta iz grupe mekusaca. To su osobine sedimentnih kompleksa koje se ispoljavaju u višestrukom naizmeničnom smenjivanju i ponavljanju u profilu. laporaca i glina koji u navedenom redu čine jednu sekvencuritam. kao sto su pojava prvih sisara u trijasu. predstavlja rasčlanjavanje i poređenje sedimentnih tvorevina zasnovano na pojavi cikličnosti ili ritmičnosti. a koja mlađa tvorevina. c) Ritmostratigrafija.4). Usled povoljnih klimatskih uslova.1. tako je određeno mesto starog crvenog peščara koji je superpoziciono smešten između silurskih i karbonskih sedimenata). Mezozoik era je podeljena na tri periode: trijas. a zatim i utvrđivanje vremena odvijanja tektonskih pokreta i magmatske aktivnosti (sl.4. prilagodivsi se zivotu u moru. a zatim krajem krede gotovo svi izumiru. Ritmičnost kod fliša razlikuje se od drugih. sonih formacija ili kod fliša (sekvence). na kopnu i vazduhu. MEZOZOJSKa ERa? Mezozoik predstavlja srednju eru u istoriji Zemljine kore. izlile su se na povrsinu ili utisnule ogromne kolicine magmatskih stena. Vasojevič (1948) je uveo u upotrebu ritmograme . moguće je utvrditi koja je od njih starija. 4. Na osnovu geohronoloske interpretacije i metoda za racunanje izotopskog vremena polazi se od pretpostavke da je trajao od 248 do 65 miliona godina.1. Od beskicmenjaka najveci znacaj imaju cefalopodi. 7.

jer se njome obezbedjuje stratigrafska osnova bilo kog pravca proucavanja nekog terena. eocena. paralelno povrsinama na kojima se obavlja sedimentacija 5) Slojevi su u principu protezu neprekidno preko celog sedimentacionog prostora. Paleogen se sastoji iz paleocena. maksimum razvica dostizu u eocenu (mezonumullitikum). Npr. Tercijarna perioda Zemljine istorije Tercijar se sastoji od paleogena i neogena.PRINCIP SUPERPOZICIJE Korene ovog principa nalazimo jos kod Avicene u objasnjenju da je na morskom dnu najpre nastao jedan sloj.stariji tercijar je karakteristicna pojava megaforaminifera numulita. u toku dugog vremenskog perioda.objasnio je na sledeci nacin: 1) U neporemecenim terenima svaki donji sloj je stariji od sloja koji ga pokriva 2) Sloj u kome se nalaze odlomci nekih stena nastao je kasnije od stena cije odlomke sadrzi 3) Sloj u kome se srecu morske skoljke ili morska so talozen je u mora. koji se pojavljuju u paleocenu (eonumulitikum). Hippurites). a povlace se i izumiru tokom oligocena (neonumulitikum). pri paleogeografskim istrazivanjima ili tektonskim rekonstrukcijama. U trecoj etapi – stratigrafskoj korelaciji I sinhronizaciji – priprema se neophodna osnova za stratigrafska uopstavanja planetarnog znacaja. 5 .morfološki izgled a kao posledicu adaptacije naročito prilikom osvajanja novih staništa. 10 . 11. 9. Medjutim pravu formulaciju principa superpozicije nalazimo tek kod danskog prirodnjaka Stenoa koji je dao nekoliko stavova od kojih su neki i danas veoma znacajni. Svoja zapazanja o geologiji terena na kome je radio u severnoj Italiji. Scacinella) ili rudistnih školjaka (Radiolites. javlja drugi sloj koji pokriva prvi. čašolik ili peharast oblik brahiopoda (Rhichthofenia. Za paleogen. a prisustvo biljaka u njemu je posledica poplava 4) Slojevi su primarno natalozeni horizontalno. a zatim se. Osnovne faze stratigrafskih istrazivanja Prva od njih – strategrafsko rasclanjivanje – prisutna je u svakodnevnoj geoloskoj praksi. i oligocena. Druga etapa – stratigrafska paralelizacija – daje osnovu za uporedjivanje vecih prostora pri izradi geoloskih karata srednje I sitnije razmere. a zavrsavaju tek na periferiji isklinjavanjem.

a potice od grckih reci plios(vise) i kainos (nov).Paleocen je najstarija epoha paleogena i kenozoika uopste koja je trajala od pre 66-65 do pre oko 55 miliona godina. Brahiopode. nikada nece povratiti skrge ili peraja tj.8 mil. Godine on je izdvojen kao posebna epoha. Smatra se da je miocenska epoha trajala od 24-5. Ime oligocen je izvedeno od grckih reci oligos (malo) i Kainos (nov). naziv mu je dao C. Dolo je dao sledecu definiciju zakona nepovratnosti:. Nepovratnost je karakteristicna i za neorganske procese ali je ocigledna u evoluciji zivog sveta. Nikada nece postati ribe posto su u dalekoj evoluciji njijhovi preci vec prosli kroz taj stadijum. Obuhvata odeljak zemljine istorije koji je ranje svrastavan u stariji eocen i od kovanice paleos(stari) i eocen i potice njegov naziv. sisara. da se vrati u stanje kroz koje su vec prosli njegovi preci’’. DOLOV ZAKON Da je evolucija nepovratan proces. a formulisao je belgijski paleontolog L. 6 .. Izdvojena je sredinom proslog veka u oblasti Severnog mora u Nemackoj na predlog E.3 miliona godina. Sisari koji su se vratili u vodu. Kitovi i delfini npr. kada međusobno srodni organizmi. krila ptica.lajel 1830. 12. Miocen – ime potice od Carlsa Lajela tridesetih godina proslog veka.3 -1. Oligocen je najmladja epoha paleogena. Bajriha. Prednji ekstremiteti reptila. Neogen – mladji tercijar se deli na dve epohe: miocen i pliocen. Godine. njeno postojanje.Dolo pod nazivom zakon ireverzibiliteta. Divergentna evolucija Divergencija je pojava u evoluciji.Organizam ne moze cak ni delimicno.7 miliona godina. zapazio je i Darvin. Ono sto je tokom evolucije stvoreno ne moze se vratiti unazad. Eocen je najduza epoha paleogena i kenozoika uopste. Grupa organizama jednom iscezla nikad se vise ne pojavljuje tj. tako da je samo ime epohe kovanica grckih reci meien-manje i kainos-nov. koja je trajala od 33. Lajel tridesetih godina proslog veka. ako je jos prisutna. 1854. Kao epohu izdvojio je C. Zakonitost vazi za sve sistematske kategorije. Pliocen je trajao od pre 5. ime mu dolazi od grckih reci eos (zora) i kainos (nov). koja je trajala od pre 5533.godine. ruke čoveka su dobar primer za ovu pojavu.koji su usled adaptivne revolucije zadobili peharast izgled i izgubili bilateralnu simetriju. zadobijaju različit morfološki izgled kao posledicu adaptacije na uslove života.godina. nema prekida.7 do 24 miliona godina pre danasnjice. 13. Od 1874.

nastala regionalnim. odnosno stvaranje sedimentnih stena odigrava se u opstem slucaju u 4 faze:povrsinsko raspadanje. ugalj.05 i 2mm. BAZALT:Izgradjena od bazicnog plagioklasa i monoklinickog piroksena.izgradjeni su od kalcita. Godine u Moskvi I kongresu INQUA 1987. peskovi 2)magmatske-dubinske: graniti. odnosno prilagodjavanjem njihove kristalne resetke novonastalim uslovima. skarnovi SEDIMENTNE STENE: Sedimentne stene su one stene koje nastaju u procesu talozenja. sekundarno. METAMORFNE STENE:Za minerale koji izgradjuju metamorfne stene karakteristicno je da su cesto nastali preobrazajem primarnih minerala. redje kontaktnim metamorfizmom krecnjaka ili dolomita. Za kvartarni period vezano je mnogo dogadjaja nase planete: nastanak velikih lednickih pokrova. PESCARI:vezivanjem peska nekim prirodnim vezivom nastaje pescar. DIJABAZ:Moze biti i zicana i izlivna stena. a u novije vreme njegova donja granica je spustena na racun pliocena. GRANIT:pojavljuje se u vidu prostranih intruzivnih tela. ANDEZITI: Izgradjen je od intermedijarnog plagioklasa i bojenih minerala.87 miliona godina BP.GNAJS: Gnajs moze da bude i orto i para porekla. Kvartarna perioda zemljine istorije Kvartar ili antropogen je najmladja perioda u geoloskom razvoju zemlje koja jos uvek traje. odnosno sedimentacije. hemijsko povrsinsko raspadanje. gline. Na geoloskom kongresu 1984. andeziti 3)metamorfne-izmenjene: skriljci. transport i sedimentacija. kada se istorija zemlje delila na primarno. posebno na severnoj polulopti.SKARN: Skarn nastaje na kontaktu kiselih magmi i karbonantnih sedimenata. gnajsevi. izgradjen od teskoisparljivih i lakoisparljivih sastojaka. 15.MERMER: Mermer je tipicna para stena. mehanicko povrsinsko raspadanje. ostra 7 . MAGMATSKE STENE: Magmu definisemo kao usijano tecni. pescari. tercijarno I kvartarno doba.Najzastupljenija je na Zemljinoj povrsini. KRECNJACI:mogu biti slojeviti i masivni. Naziv kvarter je uveden u geologiji jos u pocetku njenog razvoja. Sam proces sedimentnih stena. Godine u Kanadi odredjeno je da je donja granica najmladje periode oko 1. bazalti. dijabazi. homogeni silikatni rastop.14. mermeri.OSNOVNE VRSTE STENA SA PRIMERIMA? 1)sedimentne-talozne: krecnjaci. Apsolutno trajanje kvartarne periode ranije je ocenjivano na oko 800000 godina. PESAK: predstavlja nevezan klasticni materijal usitnjen do velicine izmedju 0.

17. vegetacija I zivotinjski svet.Tektoniku plocu drugacije mozemo da nazovemo novom globalnom tektonikom. Mladja epoha – holocen traje nesto vise od 10000 godina I njegova gornja granica je otvorena. šakoperka iz grupe mezozojskih riba itd. kao I formiranje prostranih kontinentalnih naslaga. "živi fosili").kolebanja klime. Reliktni organizmi Reliktni oblici su takve vrste živog sveta koji su se pojavili veoma davno i gotovo u neizmenjenom obliku žive i danas (tzv. Kvartar je podeljen na dve epohe. Medju kontinentalnim kvartarnim naslagama najvaznije mesto zauzimaju glacijalne (morene eraticki blokovi I dr) I eolske (les. a mladja epoha pod nazivom aluvijum. fluvijalne I dr. koja datira iz prve polovine 20-og veka i koncept sirenja morskog dna razvijen tokom 1960-tih godina. Latimeria. kolebanje nivoa svetskih mora I okeana. Geološko vreme (milioni godina!) Nauka koja proucava geolosko vreme se zove geohronologija. jedini živi cefalopod sa spoljnom ljušturom. specifican tip kontinentalnih naslaga u kvartaru su pecinski sediment koji iako zahvataju malu povrsinu imaju veliki znacaj u biostratigrafskom I arheoloskom pogledu. Za ovu granu istorijske geologije koriste se brojne metode za odredjivanje apsolutne starosti. i sedimenata sa odredjenim stepenom tolerancije zavisno od metoda koji je koriscen.Tektonika ploca je geoloska teorija koja objasnjava pomeranje ploca Zemljine kore velikih razmera. Pored toga za kvartar se vezuje I razvoj coveka I njegove materijalne kulture. 16. 2. Sediment kvartarne periode su nastale kao product sedimentacije u kontinentalnim sredinama. pleistocen I holocen. dine). To je nauka koja se bavi utvrdjivanjem apsulutne starosti stena. Prva je poznata po starijoj literature I pod nazivom diluvijum.87 miliona godina do oko 10000 godina pre nase ere. Pleistocen je trajao od pre 1. Tokom kvartarnog perioda uoblicena savremena geografsa slika zemlje I njen reljef. Npr. Kvartarne naslage predstavljaju opsti zastirac preko straijih nekvartarnih stena. Tektonika ploča (model koji govori o stalnom kretanju i evoluciji Zemljine kore kroz dugo geološko vreme) . Osnovni postulati na kojima se zasniva geologija? 1. Zatim dolaze fluvioglacijalne naslage (terase od grubog materijala). rod Nautilus. fosila. Sustinski novo u tektonici ploci je to da se ovde polazi od podataka 8 . Teorija ukljucuje ali ujedno i zamenjuje stariju hopotezu pomeranja kontinenata.

kao antiteza.) pri čemu oni prelaze u stabilne izotope oslobađajući određenu energiju. Posledica toga je smanjenje broja atoma nestabilnih izotopa. Aktualizam zanemaruje značaj promena koje su se tokom vremena desile i zastupa kvalitativnu i kvantitativnu istovetnost sila pod čijim se delovanjem odvijaju ili su se odvijali geološki procesi što je neodrživo i vodi u uniformizam. Izotopna geohronologija – radiometrijsko datiranje Metoda se zasniva na pojavi spontanog. korelacije i utvrđivanja organske evolucije. Lajel je postavio osnove aktualistickog shvatanja. može se izračunati starost minerala... Na osnovu izmenjenih količinskih odnosa primarnih (“roditeljskih”) i sekundarnih (“potomci”) izotopa.Sadasnjost je kljuc za poznavanje proslosti’’. uz poznavanje dužine poluraspadanja pojedinih elemenata. Znacajno mesto u formulisanju ovog principa. . on bi morao da posluži kao ideja vodilja prilikom teoretisanja. Aktualizam se suprostavio. rubidijum. 18. prirodnog raspadanja nestabilnih izotopa većeg broja elemenata (uran. medjusobno odeljenih ploca koje se neprekidno krecu. Iako aktualizam ne treba shvatiti kao poređenje tvorevina iz prošlosti i sadašnjosti. zatim kod da Vincija. 20. Taj odnos se računa putem masenog spektrometra. Smatrali su da slojevi koji sadrze ostatke morskih skoljki mora da su nastali u moru ili da su povrsine slojeva sedimentnih stena nekad bile povrsine morskog dna.. kalijum. Paleontoloske metode u stratiografiji – Biostratigrafija Biostratigrafija predstavlja integralni deo stratigrafskih istraživanja i obuhvata proučavanje i interpretaciju fosila u smislu rasčlanjavanja. 19. pripada Hatnu. sekundarnih elemenata. iako je smatrao da ne postoji promenljivost sila koje izazivaju promene.da je Zemljina kora izgradjena od 7 velikih i 20 manjih.. jer se na mesto njih u kristalnim rešetkama javljaju stabilni izotopi tzv. Njegov stav glasi: . a time i stene. tada prihvaćenom katastrofičkom shvatanju i smatrao je da se promene na Zemlji odvijaju lagano i postepeno i da je njen savremeni izgled posledica dugotrajnog razvoja koji je proticao pod delovanjem istih sila koje deluju i danas. PRINCIP AKTUALIZMA Ideje aktualizma nalazimo jos kod antickih mislilaca. Jer "savremeno nije ključ prošlosti već samo vodič u prošlost". ugljenik i dr. instrumenta koji meri odnose elemenata sa različitim 9 . Ovaj stav predstavlja suštinu principa aktualizma.. a kasnije i kod Stenoa.

a torijuma t1/2= 13.99 × 10-10 god. Rubidijum se nalazi kao elemenat u tragovima. Dosta raširena metoda i pogodna za određivanje apsolutne starosti kako najstarijih (alkalni bazalti) tako i neogenih naslaga bogatih liskunima. Zbog velikog poluživota izotopa roditelja Rb87.primarni izotopi Olovo-Uran-Torijumova metoda Nestabilni izotopi U238 i U235 i nestabilni torijum (Th232) transformišu se u izotope olova (Pb206.početna količina primarnih atoma Nt .konstanta raspadanja (dezintegracije) D . a 11% atoma uzima elektron i prelazi u argon (Ar40): 40 40 40 -10 god.49 × 10-10 god.5.5) × 10 pri čemu je period poluraspada kalijuma. Period poluraspada urana. -1 19K ⇒ e + 18Ar ⇒ 20Ca gde je: λ = (5. -1.3 x 109 godina.masama prema formuli: T (starost) = 1/λ ⋅ ln No/Nt ⇔ 1/λ ⋅ ln (1-D/P) No . t1/2= 1. Uglavnom se koristi za odredbu starosti najstarijih. prekambrijskih tvorevina koje sadrže kalijske feldspate i liskune. gde je λ = 1. gde je λ = 0.139 + 0. t1/2= je 4.537 × 10-10 god. 7 ili 6 atoma helijuma prema formuli: U238 ⇒ Pb206 + 8He4.720 × 10-10 god. Th232 ⇒ Pb208 + 6He4. Kalijum-Argonova metoda 89% atoma kalijuma (K40) oslobađa elektron i prelazi u izotop kalcijuma (Ca40).količina atoma koja je očuvana za period vremena t λ . Metoda radioaktivnog ugljenika – C14 Ova metoda se zasniva na odredbi apsolutne starosti na osnovu prisustva 10 . Pb207 i Pb208) pri čemu se oslobađa 8. amfibolima ili kalijskim feldspatima.sekundarni izotopi P . gde je : λ = (0. U235 ⇒ Pb207 + 7He4.147) × 10 pri čemu je period poluraspada rubidijuma. -1 37Rb ⇒ Sr + e. t1/2= 4. -1. ova metoda se koristi za stene starije od 500 miliona godina. -1.89 milijardi godina.305 . gde je λ = 9. u mnogim magmatskim i metamorfnim stenama a ponekad i u sedimentima. Rubidijum-Stroncijumova metoda Izotop rubidijuma (Rb87) prelazi u stroncijum (Sr87) uz oslobađanje jednog elektrona: 87 87 -10 god.47 milijardi godina.

Osim toga. su ograničeni na tropske i sutropske pojase (ispod 30o s obe strane ekvatora). Aktualistički posmatrano. danas.750 godina. prelazi u ugljenik C14 uz oslobađanje jednog protona 14 1 14 1 gde je za ugljenik. aridnim 11 . U prirodi. azot (N14) usled kosmičkog zračenja. t1/2= 5. Sprudni krečnjaci koje nalazimo u geološkim formacijama a koje sadrže ovaj tip korala. uputiće nas na površinsku temperaturu vode u prošlosti. krokodili nisu na|eni na geografskim širinama gde srednja godišnja temperatura pada ispod 15oC. Pošto je vreme poluraspada C14 samo 5. 21. To može odvesti u pogrešne zaključke kada se rade rekonstrukcije paleoklimata. Ako danas izvesne biljke ili životinje žive u specifičnim klimatskim uslovima onda njihova geografska distribucija može biti predmet analize i korišćenja u interpretaciji takvih sredina u geološkoj prošlosti. Identifikacija geografske širine odnosno geografskog obrasca kako su i gde biljke živele. danas je jedan od značajnih pokazatelja paleoklime.000 godina.W. Da bi se to izbeglo. Takozvani hermatipski korali. dubinu do 20m. normalan salinitet i vodu topliju od 21oC. ovaj metod se uglavnom koristi za materijale koji su mlađi od 70. pomaže nam da se ograniče varijacije mogućeg paleoklimata koji može biti uočen. To se najbolje ilustruje na primeru krupnih reptila ili amfibija koji danas žive isključivo u tropskim krajevima. Jedna od osnovnih teškoća u primeni biljaka i životinja kao paleoklimatskih indikatora je ta što dobar broj organizama može podneti velika kolebanja klimatskih uslova. Na primer.radioaktivnog ugljenika (C14) u ostacima organizama. Razvijena je još polovinom prošlog veka od strane Libija (J. Dobro je poznato da su mnoge od njih ograničene vrstom klime i da. Na primer. postoji široka podudarnost izme|u biljnih zona i klimatskih pojaseva. stenotopski organizmi koji su glavni graditelji modernih sprudova kakva je na primer Velika barijera (Great Barrier Reef) u Australiji. obično se koriste biljne i životinjske zajednice.Libby). Preklapanja izme|u klimatskih karakteristika jedne i neke druge vrste. Fosilne biljke su posebno važni pokazatelji nekadašnje klime. Fosili kao paleoklimatski indikatori Informacije o klimi mogu se dobiti i pomoću fosilnih organizama. biljne vrste koje žive u suvim. kosti fosilnih krokodila na|ene u stratigrafskom zapisu ukazuju na sredine sa temperaturama iznad 15oC. neobično su važni i neki detalji vezani za morfologiju biljaka.750 godina. 7N + 0n ⇒ 6C + 1H Ovo je najpoznatija od svih radiometrijskih tehnika. Ova metoda se često naziva i metoda zajedničkog klimatskog raspona (mutual climatic range ).

Antarktik). oni bi morali živeti u ravnoteži sa svojom sredinom tako da svaka promena uslova u sredini neminovno vodi njihovoj daljoj adaptaciji. nagib Zemljine obrtne 12 . stiže na zemljinu površinu izazivajući oscilacije temperature. a time i klime. je mnogo više različito po obliku i vrlo često sa marginalnom krenulacijom (reckave. Kao drugo. 22. ASTRONOMSKA METODA M. Te razlike u morfologiji lista se dosta koriste u paleoklimatologiji dok se broj vrsta u zajednici koje nemaju nazubljen lisni obod povezuje i koreliše sa srednjom godišnjom temperaturom . došlo se do spoznaje kakav je bio globalni trend temperature na Zemlji tokom njene geološke istorije. fosilne šume iz krednog perioda koje su rasle u područjima na visokim geografskim širinama (npr.Prisustvo i karakteristike godova u fosilnom stablu su tako|e korisni u rekonstrukcijama klime pošto naglašeni godovi ukazuju na sezonski rast a nenaglašeni i blagi godovi na kontinuirani rast.Milankovica Zasniva se na preciznim matematičkim računanjima kojima se objašnjavaju uzroci promena osobine klime na Zemljinoj površini i vremena kada su se te promene doga|ale u toku trajanja kvartara. On je proučavao tri promenljiva elementa zemljine rotacije i revolucije: 1. lišće biljaka iz umerenih šuma. teže da razviju izdužene obode listova ili "šiljke za kapanje" koji su prilago|eni da odvode vodu sa lista. profesor mehanike i astronomije na Beogradskom univerzitetu. matematički je objasnio uzroke promene količine sunčeve energije koja. te su tako kenozojska rasčlanjavanja klime i temperature odnosno uzroci i posledice njihove promenljivosti. vrlo kompleksnih geološko-geofizičkih i paleoklimatoloških istraživanja. Milutin Milanković. Nasuprot tome. imaju te naglašene godove koji ukazuju na globalno topli period i prostor Antarktika bez rasprostranjenog ledenog pokrivača! Fosili kao klimatski indikatori. usled zračenja. moraju ispuniti odre|ene kriterijume da bi se koristili u tom smislu. Suštinski problem kog ovoga je što svi fosilni organizmi nemaju svoje žive rođake! Na osnovu svih dosadašnjih. da bi se zaštitile od intenzivnog isparavanja i tzv. Osnovna klimatska svojstva današnjih vrsta moraju biti nepromenljiva tokom njihovog života. najbolje poznati . Normalno je da su takvi podaci mnogo brojniji i verodostojniji u mla|im stratigrafskim jedinicama. nazubljene ivice lista). Biljke koje su stanovnici vlažnih šuma. Na primer. Pre svega. migraciji ili izumiranju. u podlozi mora biti princip aktualizma.oblastima imaju redukovane listove ili su im oni okrenuti od Sunca. "znojenja". da bi se koristila kao paleoekološki indikatori.

na primer. Devon – prvi vodozemci – 360-408 5. Minimumi insolacije poklapaju se sa maksimumima rasprostranjenja leda. 3.Prve kopnene biljke – 408-438 4. Mezozoik 3. 2. Karbon – naslage kamenog uglja – 286-360 6. Podela geoloske istorije Postoje četiri geološka doba na koja je podeljena istorija Zemlje. Proterozoik – Prvi organizmi sa ljusturom – 545-2500 Fanerozoik: 1. upotrebili su glaciolozi za objašnjenje ledenih doba. mezozoik (Srednje doba) i kenozoik (Novo doba). dok prekambrijum obuhvata sve što je prethodilo fanerozoiku. Ordovicijum – prvi graptoliti – 438-505 3. Milankovića. Neandertalac i Krapinski čovek pre 115-100. ekscentricitet Zemljine putanje pri kretanju oko Sunca. Hedaik – 4000-4600 2. Kambrijum – trilobiti i prve ribe – 505-545 2. Hajdelberški čovek živeo pre 300.ose prema ravni ekliptike.000 godina a Homo sapiens pre 60. Milanković je konstruisao poznatu "Krivu osunčavanja (insolacije)". a najmanje kad su ovi elementi suprotni. Zemlja od Sunca dobija najviše energije kad je najveći nagib Zemljine ose. najmanji ekscentricitet i najveća veličina perihela. došlo se do zaključka da je. Na njoj je pokazao kolebanje sunčeve energije koju su neke tačke na Zemlji primile za poslednjih 650. promene datuma perihela. Kenozoik Paleozoik: 1. Prekambijum: 1. paleozoik (Staro doba). Upore|enjem krivih insolacije i zaglečeravanja.000 godina. Teoriju kolebanja klime M. mezozoik i kenozoik pripadaju fanerozoku ili fanerozojskom eonu. Paleozoik. 23. Arhaik – Najstariji fosilni zapis – 2500. Silur . morenskih i terasnih naslaga u kojima su otkriveni ostaci ljudi. To su počev od najstarije ka najmlađoj (u geologiji se sve posmatra hronološkim redosledom): prekambrijum (vreme pre kambrijumske eksplozije). Paleozoik 2.000 godina.4000 3.245-286 Mezozoik: 13 . Perm – Stvaranje Pangee.000 godina.

Neogen (Miocen – Paratetis – 5.zutomorke i sivozute boje.Paleogen (Paleocen – pojava numulita – 57. redje ostaci sisara. Tercijar : . U geomorfoloskom pogledu mogu se izdvojiti les lesnih zaravni I les padina.66.LES Les je masivna sedimentna stena.01-1.narocito les ucestvuju u izgradnji telesnih sedimenata. kao i drugi tipovi plodnih zemljista.. Eolske tvorevine u nasoj zemlji predstavljene su lesom i zivim peskom..7-36. Trijas – prvi sisari – 208-245 2.pre svega mamuta.8-5. u travnatim oblastima stepe ili suvih tundri.3-23.23.8.8 . Lesne naslage imaju kod nas veliko rasprostranjenje u ravnicarskim terenima panonske i peripanonske oblasti. Pliocen – prvi ljudi -1.Riblja epoha. siromasna sa CaCO3.6-57. 25.masovno izumiranje – 66-144 Kenozoik : 1. cesto je slojevita..Pleistocen – pocetak ledenog doba – 0. mogu u profilu da se nalaze jedna iznad druge i da svakoj faciji u 14 . Les ima daleko veci znacaj i rasprostranjenje i ekonomski znacaj od zivog peska. Jura – prve ptice. Na profile se vertikalno cepa I pravi strme odseke.Samo one facije koje leze jedna pored druge u prostoru.Oni su dosli do zakljucka. Eocen-stvaranje himalaja i alpa – 36..1 24. On predstavlja substrat agrikulturnih oblasti-na njemu se formira najplodnije zemljiste-crnica. Material od kojih je nastao les moze da void poreklo iz pustinja (npr kineski les) I morenskog materijala nastalog radom lednika za vreme glacijacija u pleistocenu.6) .8. Karakterise ga fina porozna struktura ili kapilarna poroznost. Kvartar : .144-208 3.talozen u uslovima suve klime. To je stena sa povecanim sadrzajem gline. Kreda. prateci zavisnost sedimentacije od polozaja obalske linije da . pretezno alevritskog granulometrijskog sastava.. Eolske naslage. VALTEROV ZAKON Valter i Golovinski formulisu zakon o korelaciji facija prostorne migracije geoloskoh tvorevina.3) 2. U lesu se cesto nalaze ljusturice kopnenih puzeva.Holocen – Kraj ledenog doba – 0-0. stepskih glodara ili konja. a nastajala je navejavanjem lesnog materijala u zabarenoj sredini. Oligocen .1.7. Pored tipicnog lesa izdvojen je I tzv barski les ili akvaticni les.

27. a narocito nafte i gasa. GEOFIZICKE METODE Rasclanjivanje geoloskih profila i njihovo povezivanje na kracim odstojanjima moguce je i na osnovu primene geofizickih metoda. Sustina ove metode je u ispitivanju fizickih osobina stena kroz koje se busi. Ukoliko tvorevine pripadaju različitim sedimentacionim ciklusima. onda facije koje leže jedna iznad druge ne smenjuju jedna drugu i u prostoru..originalni tekst na francuskom) 28.. Lednicki pokrivac se javljao na dva nacina: u vidu velikog lednickog stita imlandajsa koji je pokrivao veliki deo severne I severozapadne evrope I tzv dolinski ili alpski gleceri koji su pokrivali visoke planine van domasaja inlandajsa. 15 . 1924 . aralo-kaspijski basen i dakijski basen. prolazeci kroz Svajcarsku. u prvom redu alpe.. Becki i Panonski basen. od Ronskog basena sve do transkaspijskih oblasti.Prostirao se od alpado turkmentistana. (Laskarev.To su panonski basen. formira se paratetis kao relikt tetisa i veliko epikontinentalno more. proucavaju se prirodni potencijal i prividni specificni elektricni otpor. 26. Bavarsku. Najpoznatiji nacin geofizickog proucavanja busotina je elektrokarotaza i ona se vrsi prilikom eksploatacije lezista mineralnih sirovina. -Tethys = poreklo imena: po sestri tj. Za ovo more mogao bi se predloziti naziv P a r a t e t i s”. bez obzira da li je ocuvana do danas’’.supruzi Oceanus-a (Suess. Rumuniju i juznu Rusiju. 1893) -Paratetis = “ paralelno Tetisu. crnomorski basen . Evolucija Paratetisa Posle izdizanja alpa dinarida i karpata i kavkaza. Značajno je da je takav odnos moguć samo kod tvorevina jednog sedimentacionog ciklusa i da u tom slučaju obavezno postoji postepen prelaz me|u facijama u prostoru i vremenu. kroz Srbiju. i nije bilo jedinstveno posto se sastojalo od nekoliko basena koji su nekada komunicirali medju sobom. Naime. Vise od ostalih zastupljene su metode maleomagnetnih istrazivanja sedimentnih stena i karotaza busotina. Ledeni pokrov Inlandajs Veliki deo evrope nalazio se tokom glacijala pod lednickim pokrivacem koji je pri maksimalnom rasprostiranju imao povrsinu od oko 40 miliona km2.prostoru odgovara sinhronicna facija.. a kasnije su se razdvojili...

Pri tome. međutim. smenjivale faze lagane evolucije sa fazama kratkotrajnih. do 7000 godina pre n. Alogeneza (alomorfoza) . koji su imali autonomne centre zagleceravanja.Lednicki stit inlandajs u severnoj I severozapadnoj evropi nastao je spajanjem nekoliko manjih lednickih stitova.e. pojava višećelijskih organizama. iako predstavlja negaciju prethodnog. na jednoj strani i istovremeno razarajući sisteme koji su postojali do tada. iako ima sličnosti sa prethodnim. evolucionisticke ideje se svode na zakljucak da je tokom svoje istorije Zemlja pretrpela brojne probleme. delovanjem endogenih i egzogenih sila. stvarajući nove strukturne sisteme.evolutivni razvoj u kome. Od zaada ka istoku prostirali su se: britansk lednicki pokrov. kroz složene procese. PRINCIP EVOLUCIJE Pojavom Darvina doslo je do preokreta u shvatanjima i njegovo ucenje nazvano je kasnije TEORIJA EVOLUCIJE. pojave reptila. uslovi na Zemlji su se menjali dok nije oformljen savremeni izgled. ali intezivnih i burnih promena ili "revolucionarnih" skokova. kao posledica adaptacije. Svaka faza je obeležena nečim novim. Pri tome procesi razvoja nisu proticali jednolično. 2. Arogeneza (aromorfoza) . niti jedna faza evolucije Zemlje. pojava klicinih listića. To zahteva od organizma veći ili manji stepen usavršavanja. da sadrži neke elemente prethodnog.stalno prilagođavanje neprekidnim promenama uslova u životnoj sredini. 3. Od relativno jednostavnog izgleda i građe u vreme formiranja. skandinavski stit zatim lednicki stit barencovog selfa I na krajnjem severoistoku evrope severouralski stit. zadobijanje novih osobina. ni jedan proces. u njima su se. Najveci kontinentalni stit u evropi bio je skandinavski. na drugoj strani. sve do savremenih vrsta. nečim nepoznatim do tada. Poslednji maksimum njegovog sirenja vezuje se za period od 17000 – 20000 godina pre n. lednicki pokrov se povukao. iz kojih su se lepezasto sirili tokom glacijacija. mora na novom stepenu. te je prema tome usavršavanje rezultat usmerenosti evolucije. 29. Usmerenost evolucije se ogleda u nekoliko pravaca: 1. da pokazuje ponekad i samo formalnu sličnost sa onim što je egzistovalo ranije.e.tip evolutivnog razvoja pri kojem se 16 . Stvaranje novog. Sustina ovog ucenja je u zakljucku da se organski svet razvijao od malog broja jednostavnih organizama ka mnostvu sve savrsenijih i slozenijih. planete Zemlje u celini. Adaptacija . dolazi do opšteg usavršavanja organizma (npr. ne pretstavlja ponavljane onoga što je prethodilo. Tektonski pokreti izazivaju niz različitih promena u Zemljinoj kori. ptica i sisara).

tip evolutivnog razvoja gde pojedini organi gube funkciju i zakržljavaju pošto organizmi prelaze na jednostavnije uslove života (npr. evolucija reptila).tip evolutivnog razvoja u kome dolazi do poremećaja koordinacije u rastu pojedinih organa ili delova tela. redje kontaktnim metamorfizmom krecnjaka ili dolomita. ANDEZITI: Izgradjen je od intermedijarnog plagioklasa i bojenih minerala. dijabazi. Najčešće je ispoljena u obliku gigantizma (npr.nastala regionalnim. homogeni silikatni rastop. kod reptila pojava rogova ili kožnih koštanih ploča.). U okviru alogeneze mogu se izdvojiti specifični slučajevi: a) Telegeneza . PESAK: predstavlja nevezan klasticni materijal usitnjen do velicine izmedju 0.MERMER: Mermer je tipicna para stena.GNAJS: Gnajs moze da bude i orto i para porekla. METAMORFNE STENE:Za minerale koji izgradjuju metamorfne stene karakteristicno je da su cesto nastali preobrazajem primarnih minerala. b) Hipergeneza (ultraspecijacija) . dok je opšta građa nepromenjena. GRANIT:pojavljuje se u vidu prostranih intruzivnih tela. andeziti 3)metamorfne-izmenjene: skriljci. izgradjen od teskoisparljivih i lakoisparljivih sastojaka. 30.organizmi samo delimično menjaju. DIJABAZ:Moze biti i zicana i izlivna stena. gnajsevi.OSNOVNE VRSTE STENA SA PRIMERIMA? 1)sedimentne-talozne: krecnjaci. BAZALT:Izgradjena od bazicnog 17 . prelazak sa vagilnog na sesilni način života kod briozoa). kod slonova pojava kljova itd. peskovi 2)magmatske-dubinske: graniti. bazalti. c) Katageneza .pojedini organi se razvijaju na račun drugih organa.izgradjeni su od kalcita. gline. MAGMATSKE STENE: Magmu definisemo kao usijano tecni. KRECNJACI:mogu biti slojeviti i masivni.05 i 2mm. skarnovi SEDIMENTNE STENE: Sedimentne stene su one stene koje nastaju u procesu talozenja. mermeri. mehanicko povrsinsko raspadanje. Sam proces sedimentnih stena. PESCARI:vezivanjem peska nekim prirodnim vezivom nastaje pescar. prilagođavanjem organa ili delova tela nastalim promenama bionomskih faktora (npr. odnosno sedimentacije. hemijsko povrsinsko raspadanje. odnosno stvaranje sedimentnih stena odigrava se u opstem slucaju u 4 faze:povrsinsko raspadanje. pescari. transport i sedimentacija.SKARN: Skarn nastaje na kontaktu kiselih magmi i karbonantnih sedimenata. odnosno prilagodjavanjem njihove kristalne resetke novonastalim uslovima. ugalj.

Stene istovetnog litološkog sastava (bolje rečeno sličnog) različitih stratigrafskih odeljaka sadrže sličnu faunu. 2. evolucionom stupnju i sl. Razlike među facijama na raznim prostorima mogu da budu manje ili veće. Gresli smatra da su facije delovi. 4. izdvajanje slojeva prema njihovom fosilnom sadržaju postalo je jedna vrlo važna i opšte prihvaćena metodologija. Fosilni organizmi su isključivi kriterijum za njihovo izdvajanje.Oppel) pedesetih godina XIX veka. Dodatno obrazloženje principa facija vidi se kroz sledeće stavove: 1. tvorac ovog termina je Opel koji je podelio juru u Evropi na jedinice koje je definisao prema vertikalnom rasponu brojnih fosilnih zajednica. Stratigrafsko shvatanje pojma facija Klasično ili stratigrafsko shvatanje pojma facija potiče od Greslija i od stavova koji su već pomenuti. 32. Svaki litološki član stratigrafskog odeljka okarakterisan je sopstvenim kompleksom fosilnih organizama. Biozona Osnovna biostratigrafska jedinica naziva se biozona (biostratigrafska zona) i ona predstavlja jedan sloj ili deo nekog sloja koji je izdvojen na osnovu karakteristične fosilne asocijacije. prema rasprostranjenju jednog ili više taksona. nastali kao posledica postojanja različitih uslova sedimentacije na pojedinim delovima Zemljine površine u nekoj etapi geološke istorije. U kompleksu fosilnih organizama jedne facije ili uopšte nema organizama karakterističnih za neku drugu faciju ili su oni predstavljeni samo pojedinačnim primercima. više od 150 godina. u zavisnosti koji je 18 . 3. čime se ističe uzajamna povezanost organskog i neorganskog dela facije. d’Orbigny) i Albert Opel (A. Biostratigrafske jedinice mogu biti izdvojene na osnovu prisustva ili odsustva fosila.Najzastupljenija je na Zemljinoj povrsini. Od tada pa na ovamo. Posebno se ističe raznovrsnost facija u litoralnom pojasu mora. 31. po ukupnom sadržaju asocijacije ili samo na osnovu određenih oblika nekog taksona.plagioklasa i monoklinickog piroksena. članovi ili jedinice konkretnog stratigrafskog odeljka (tvorevine iste geološke starosti) koje karakteriše jednorodnost sastava i jednorodnost zajednica fosilnih organizama (paleontološka obeležja). prema brojnosti pojavljivanja. Pojam biozona u geologiju su uveli Alsid d’Orbinji (A. Na taj način može biti izdvojeno nekoliko različitih vrsta biostratigrafskih jedinica. Ipak.

1998). Zona raspona obuhvata slojeve koji odgovaraju celokupnom rasprostranjenju nekog izabranog fosila unutar posmatrane asocijacije na datom profilu. Danas su u upotrebi sledeće vrste biozona: zona raspona (range zone). podvrste) ili grupe taksona. pa čak može i da ne sadrži fosilne biozajednice odnosno da samo pokazuje “sterilne” zone između dva biohorizonta. Ime dobija prema taksonu čiji stratigrafski raspon opisuje (npr. Ova zona u suštini nije zona rasprostranjenja nekog taksona. konkurent-rendž zonu i evolucionu zonu. roda. koja uključuje istovremeno i podudarne ili preklapajuće delove zona raspona dva ili nekoliko taksona odabranih iz celokupne fosilne asocijacije (npr. Zona raspona može biti označena stratigrafskim okvirom bilo kog pojedinačnog taksona (roda. Globigerina selli – Pseudohastegerina barbadoensis Concurrent-range zone) Interval zona označava slojeve između dva dobro biostratigrafski dokumentovana horizonta (npr. Izraz raspon (range) podrazumeva sveukupno razviće određenog taksona kako u horizonatalnom tako i vertikalnom (stratigrafskom) smislu. Globigerinoides sicanus – Orbulina suturalis Interval zone). kao i ukupnim rasponom evolucione linije nekog taksona i sl. mogu se izdvojiti: takson-rendž zona (taxon-range zone) i konkurent-rendž zona (concurrent-range zone). familije). U okviru zone raspona ili rendž zone. interval zona. kompleksna zona (assemblage zone). Može se desiti da je na nekom mestu. različite biozone imaju različito značenje i upotrebu. ova zona obuhvata: takson-rendž zonu. Isto tako je neobično važno odrediti obim jedne biozone jer on može biti bitno različit kako u debljini tako i u geografskom rasprostranjenju. Konkurent-rendž zona podrazumeva zonu zajedničkog rasprostranjenja.paleontološki kriterijum bio predmet proučavanja (Mitrović & Rundić. te je izuzetno važno tačno definisati koji je tip biozone u pitanju. zona maksimalnog razvića (abundance zone) i evoluciona zona (lineage zone). Kompleksna zona (assemblage zone) obuhvata slojeve koje karakteriše sveukupnost fosilne biozajednice odnosno tri ili više taksona koji ulaze u nju a po svom sastavu se razlikuju od susednih slojeva (npr.3. biozona redukovana na svega jedan lokalni sloj ali i da ima širok geografski raspon i debljinu od nekoliko stotina metara. Takson-rendž zona podrazumeva sedimente u kojima je zastupljeno celokupno rasprostranjenje nekog taksona od njegovog pojavljivanja do izumiranja (vrste. Eponides – 19 .4. Kriterijumi za izdvajanje zone moraju biti jasni iz samog naziva ali i iz opisa koji je prati. vrste. Iz tog razloga. Po američkom stratigrafskom kodeksu (1983).3). Globigerina brevis Taxon-range zone – sl.

zasnovane na evolutivnim promenama pojedinih fosilnih nizova. Postoji četiri osnovna tipa diskordancija 1.mlađi slojevi leže preko starijih odvojeni dužim ili kraćim prekidom u sedimentaciji koji odražava vreme erozije. tektonska 3. koriste se prilikom stratigrafskih istraživanja. U literaturi se koristi i pod imenom acme zona (sl. 4.eroziona. Tako se mogu izdvojiti kompleksne zone na osnovu korala. čiji sastav može varirati usled izumiranja odnosno razvoja. U literaturi se sreće i pod imenom cenozona ili Opel zona. Diskordancija je geološka površ koja označava vreme bez sedimentacije ili period erozije a koja se zapaža duž granica kojima se dodiruju dve ili više geoloških Celina. sva tektonska kretanja svrstana su u dve velike grupe: epirogena i orogena. 33. Prva su stalna.dvostruka eroziono tektonska 1. Može se reći da su osnovne biostratigrafske jedinice – biozone. lagana i dugotrajna izdizanja i spuštanja prostranih delova litosfere. Zona maksimalnog razvića (abundance zone) označava zonu maksimalnog razvića (“cvetanja”) određenih formi nezavisno od njihovog opšteg stratigrafskog raspona (npr. dok druga predstavljaju relativno kratke etape veoma intenzivne aktivnosti tokom kojih se formiraju različite naborne ili razlomne strukture u Zemljinoj kori.4. Ova zona se može utvrditi na osnovu prisustva svih oblika u asocijaciji ili samo pojedinih formi.erozionotektonska 4. Evoluciona zona (lineage zone) je tip rendž zone i označava jednu etapu evolucije ili trend u razvoju nekog taksona (npr.3. ostrakoda. izmenama vrsta ili asocijacijama vrsta. Ime dobija po taksonu čiji raspon ograničava. Tektonske metode Tektonski pokreti koji predstavljaju jedan veoma složen sistem kretanja unutar Zemljine kore. Neki autori je nazivaju i filogenetska ili filo zona. Obim ove zone varira zavisno od karaktera i stepena promena na osnovu kojih je određena. S tim u vezi. mekušaca i sl. hijatusa itd.Planorbulinella Assemblage zone).). navela su geologe da tu pojavu iskoriste kao osnovu za stratigrafska rasčlanjavanja i korelacije. 2. Globorotalia fohsi fohsi Lineage zone). Kao što je poznato. Myogipsina Abundance zone). Eroziona diskordancija (disconformity) . granice među stratigrafskim odeljcima obeležene su i delovanjem tektonskih pokreta odnosno pojavom erozionih i tektonsko-erozionih diskordancija. Površi slojevitosti tvorevina dva odeljka odvojena erozionom 20 . Shvatanja da su ova dinamička kretanja u geološkoj istoriji Zemlje veoma prisutna i da ostavljaju vidljive tragove.

diskordancijom obično su uzajamno subparalelne. Na osnovu toga. indeks fosili (= rukovodeći ili zonski fosili).kod kojih se oseća uticaj drugog magneta ali slabo i c) dijamagneti . Kako samo nekoliko fosilnih vrsta ispunjava ove idealne uslove. Indeks ili karakteristicni fosili Najvažnije sredstvo koje koristi biostratigrafija su tzv. generalno. Hijatusi su dugotrajni prekidi izazvani tektonskim pokretima usled čijeg delovanja dolazi do povlačenja mora sa nekog prostora i dugotrajne izloženosti te oblasti dejstvu egzogenih sila. kratkotrajni prekidi u kojima nije bilo taloženja materijala jer je stalno uzmućivanje sprečavalo bilo kakvo odlaganje na dnu basena. 34. Dijasteme su dakle. 21 . Smatra se da rukovodeći fosili moraju zadovoljavati sledeće kriterijume (u idealnom smislu):  Da su nezavisni od prirode sredine (facije)  Da imaju brzu evoluciju  Da su geografski široko rasprostranjeni  Da su brojni  Da su dobro očuvani u fosilnom zapisu  Da se morfološki lako prepoznaju 35. 3. postoje: a) feromagneti . tako da se teško zapažaju na profilima. to ni svi fosili nemaju isti značaj u biostratigrafiji.koji su indiferentni u magnetnom polju. sa povrsinama slojevitosti mladjih. tektonska (uglovna). b) paramagneti . a zatim dugo vreme bili izlozeni eroziji I denudaciji. kako geografsko tako i ekološko.i sami magneti ili se unošenjem u magnetno polje drugog magneta trajno ili privremeno namagnetišu. To je posebna kategorija fosila koji su za života imali veliko i široko rasprostranjenje. Magnetostratigrafija Proučavanje magnetnih svojstava stena je jedna od najkorisnijih metoda koju koriste stratigrafi za korelisanje stratigrafskog redosleda i definisanje vremenske sukcesije. i koji zbog toga dozvoljavaju različitim stenama na različitim prostorima i sredinama da budu međusobno poređene – korelisane.eroziono – tektonska – stariji slojevi su najpre zahvaceni tektonskim poremecajima. To su. Prekidi u sedimentaciji izazvani tektonskim pokretima. 2. mogu da traju duže ili kraće vreme. povrsine slojevitosti starijih slojeva zaklapajuci veci ili manji ugao. Poznato je da se u prirodi nalaze supstance koje se u magnetnom polju različito ponašaju. vrlo nejasni vremenski prekidi u smislu njihove geneze i na njihovo postojanje mogu ukazati parakonkordancije. Recesije su prekidi u taloženju izazvani delovanjem talasa i struja pri čemu su osnovni uslovi neizmenjeni. Lako se uocava na profilima. što je isto posluzilo prilikom stratigrafskih istraživanja.

cija starost iznosi oko 4..Metode odredjivanja apsolutne starosti Metoda odredjivanja apsolutne starosti se zasniva na vremenu poluraspada nekih radioaktivnih elemenata (koji se nalaze u stenama Zemljine kore). 39. pre svega.Organizmi – zivi fosili 22 .6 milijardi godina.0 milijardi godina. Podela pleistocena u severnoj evropi VISLA GLACIJACIJA EM INTERGLACIJACIJA ZALA GLACIJACIJA HOLSTAJN INTERGLACIJACIJA ELSTER GLACIJACIJA KROMER INTERGLACIJACIJA MENAP ZAHLADJENJE VAL TOPLI PERIOD EBURON ZAHLADJENJE TEGELEN TOPLI PERIOD BRIGEN ZAHLADJENJE 40. zatim u Australiji (4. trilobite. graptolite.2 milijardi godina). konodonte.36. Vecina meteorita koji su pali na Zemlju sadrze izotope stare oko 4. 37. Primenom ove metode za odredbu apsolutne starosti stena. smatra se da su najstarije stene one na Grenlandu. veliko geografsko rasprostranjenje. radiolarije. Gonijatiti su ortostratigrafski organizmi u srednjem i mladjem paleozoiku.6 milijardi godina.. Ortostratigrafski organizmi Fosilne grupe koje sluze kao dobar oslonac za neposrednu korelaciju sirokih prostora i krupnih stratigrafskih jedinica zovu se arhistratigrafske ili ortostratigrafske . U ortofaunu ubrajamo: amonite. uranijuma torijuma. Primenom ove emtode pokazalo se da su najstarije utvrdjene stene na Mesecu stare oko 4. Utvrdjivanjem odnosa nekog od radioaktivnih elemenata ssa helijumom i olovom u nekom mineralu dobice se apsolutno vreme koje je proslo od nastanka tog minerala. Ortofaunu treba da karakterise brza evolucija. nezavisnost od facija i karakteristike vrste.

" Živi fosili kao što su Nautilus (predstavnik glavonožaca). Reliktni oblici su takve vrste živog sveta koji su se pojavili veoma davno i gotovo u neizmenjenom obliku žive i danas (tzv. Lingula (brahiopod). šakoperka iz grupe mezozojskih riba itd. Limulus (kraljevska kraba). jedini živi cefalopod sa spoljnom ljušturom. Npr. Latimeria (riba šakoperka) i drugi. rod Nautilus. "živi fosili")."Živi fosili" je izraz koji se koristi za žive vrste. ostali su nepromenjeni u opštoj građi i morfologiji tokom ogromnog vremenskog raspona. Latimeria. koje blisko podsećaju na vrste poznate na osnovu fosilnih podataka. pa prema tome izgledaju kao fosil koji je "oživeo. 23 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful