P. 1
paleontologija

paleontologija

|Views: 1,322|Likes:
Published by Jeka Smile

More info:

Published by: Jeka Smile on Jun 19, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/15/2013

pdf

text

original

1.DEFINICIJA ISTORIJSKE GEOLOGIJE i osnovni zadaci?

Istorijska geologija je geoloska naucna disciplina koja stene od kojih je izgradjena zemljina kora proucava sa istorijske tacke gledista, kroz sagledavanje vremena njihovog nastanka i pracenjem promena koje su se odvijale tokom geoloske evolucije Zemlje. Na osnovu ovakve definicije,osnovni zadatak stratigrafije jeste utvrdjivanje vremenskih odnosa medju razlicitim tipovima dogadjaja iz zemljine proslosti. U procesu istrazivanje pred stratigrafijom stoje sledece grupe zadataka: 1.stratigrafska sistematizacija-izdvajanje celina u okviru istrazivanih profila 2.stratigrafska paralelizacija-uporedjivanje izdvojenih celina u lokalnim okvirima tj u manjim oblastima uporedjivanjem veceg broja profila 3.sinhronizacija geoloskih tvorevina, odnosno medjusobno uporedjivanje geoloskih jedinica i celina iz udaljenih oblasti po vremenu stvaranja. Svako stratigrafsko proucavanje obuhvata: analizu i opis pojedinacnih izdanaka, sistematizaciju slojeva, stratigrafsku klasifikaciju ili izdvajanje stratigrafskih jedinica, za koje se, bez obzira na njihov rang, cesto upotrebljava termin stratoni. Opsti zadatak istorijske geologije sadrzi u sebi tri sastavna dela odnosno predstavlja tri prividno odvojena zadatka koji istovremeno odredjuju i redosled rada tj. etape stratigrafskih istrazivanja. 2. Stratotipski profil Stratotip je uzorni, etalonski profil koji sluzi kao parametar prema kome se uporedjuju i korelisu svi novi profili koji se tokom istrazivanja pojave. To moze da bude profil na kome je neka stratigrafska jedinica prvi put izdvojena i opisana od strane autora koji je izdvojio tu jedinicu i onda se taj profil naziva HOLOSTATOTIP. Dopunski stratotip, odnosno profil koji je autor stratgrafske jedinice sam odabrao da bi bolje opisao sve potrebne osobine naziva se PARASTRATOTIP. Ako autor neke jedinice ili odeljka nije odabrao stratotip kada je izdvojio taj odeljak, onda se naknadno izabrana profil za postojeci stratigrafski odeljak nazive LEKTOSTRATOTIP.

1

Ako se desilo da je tokom vremena stratotip unisten ili ponisten zbog nepodobnosti, bira se novi tipski profil za neku stratigrafsku jedinicu I naziva se NEOSTRATOTIP. Etalonski profil izdvojen u nekoj drugoj oblasti, zbog potrebe dopune opisa nekog stratigrafskog odeljka naziva se HIPOSTRATOTIP i uvek je potcinjen HOLOSTRATOTIPU. 3. PALEOZOJSKa ERa? PALEOZOIK ili era "starog života“ (540 – 250 m.g.) Obuhvata vremenski interval od skoro 300 miliona godina. Kontinenti nastavljaju svoje pokrete, sukobljavajući se međusobno i formirajući stare planinske vence, kao što su Apalači, Hercinidi,Kaledonidi i dr. Krajem ove ere formiran je jedan veliki jedinstveni kontinent PANGEA koji se prostirao od severnog do južnog pola. Organski svet je prešao složeni put od prvih morskih organizama koji su imali čvrste ljušture i obeležili početak paleozoika, do razvijenih biljaka I životinja, potpuno prilagođenih životu na kopnu krajem paleozoika. Došlo je do burnog razvoja flore i faune. Biljke složene građe počele su da se sele na kopno. Ubrzo su ih sledili zglavkari, insekti i vodozemci. Na tom putu bilo je više oblika koji su obeležili prekretnice u evoluciji i na različite načine uticali na razvoj planete u celini. Paleozoik je podeljen na dva krupna odeljka gornji i donji paleozoik. 4. Endemicni organizmi Endemizam je pojava zastupljenosti nekih vrsta i rodova u relativno malim područjima. Stepen endemičnosti određen je sa 3 faktora: 1. geološkom starošću, 2. pokretljivošću i 3. ekološkom valencom vrsta i rodova. Ekološka valenca je sposobnost da se podnose promene životnih uslova sredine koje neka sistematska jedinica naseljava i mogućnost osvajanja novih areala. Na osnovu toga, razlikujemo evribiotske (podnose promene) i endemične organizme. Npr. Ginko, biljka poznata još iz jure, danas živi samo na planinama Kine ili Sequoia (sekvoja) u planinama Kalifornije. U fauni Bajkalskog jezera su 76% endemiti, a u flori Australije 75%. 5. Definicija paleontologije I osnovni nacini fosilizacije Paleontologija :Nauka koja se bavi proucavanjem ostataka nekadasnjih organizama-fosila naziva se paleontologija. Savremena paleontologija postavlja
2

pretaloženi. proucavajuci kako su dugorocne fizicke promene globalne geografije i klime uticale na evoluciju zivota. Litostratigrafija kao jedna od polaznih tačaka za stratigrafa. moguće je ponekad pokazati evolucione promene na određenim taksonima 1)“makroevolucija . superpoziciju i ritmostratigrafiju.). oni su ipak toliko VREDNI da su prihvaćeni kao izuzetno važno sredstvo. Suštinu litostratigrafske metode čini sledeće: 1) izdvajanje manjih celina "stratona" u okviru nekog profila ili izdanka. izmešteni iz njihove prirodne sredine TIPOVI: Mineralizacija . Iako paleontološki dokazi koje poznajemo čine samo deo ukupnog “mozaika”. a razlikuje se od svoje podine ili povlate.Kompletna fosilizacija 6. Sem toga. Pod tom celinom se podrazumeva jedan sloj ili paket slojeva koji se karakteriše određenim izgledom. obuhvata nekoliko karakterističnih tehnika: reperne horizonte. kod kojih se ne zapažaju neke zakonitosti u redosledu promene litološkog sastava. Fosili su najopipljiviji dokaz za evoluciju živih organizama. Litostratigrafija je osnovno polazište za korelaciju stratigrafskih profila između dve oblasti u smislu stvaranja slike i shvatanja geologije određenog regiona. čvrstinom. Litološke metode Jedan od najstarijih načina stratigrafskih rasčlanjavanja jeste određivanje starosti na osnovu izgleda i sastava stena. Ranije se mislilo. slojevi vulkanskog pepela u jednoj terigenoj seriji i sl.nađeni in situ. i kako su ti medjusobni odzivi uticali na danasnju bioraznolikost. Korak po korak. nalazak uglja je bio siguran dokaz karbonske starosti).evolucija viših taksona od vrste 2)“mikroevolucija” – evolucija na nižim nivoima Tafonomija – pal. a) Reperni horizonti se koriste za rasčlanjavanje debelih kompleksa relativno jednoličnih slojeva. sloj po sloj. petrološkim sastavom. bojom. konkrecijama. Mumifikacija. Reperni horizonti predstavljaju tanke proslojke koji se sastavom i čvrstinom razlikuju od ostalih slojeva koji izgrađuju neki teren (npr. na njihovom prirodnom staništu 2)Alohtoni fosili .000 m debeloj seriji uglja. fosilnim organizmima i dr. Inkrustacija..disciplina koja izučava procese koji se dešavaju od momenta uginuća organizma do trenutka kada njihovi ostaci postanu sačuvani (zatrpani) u sedimentu 1)Autohtoni fosili . 3 . smatralo se da su tamnije stene obavezno starije od svetlijih odnosno kompaktnije od rastresitijih. i zauzvrat promenili planetarni okolis.drevni zivot u njegov kontekst. proslojci krečnjaka u 2. 2) poređenje takvih celina u prostoru i vremenu. kako su ekosistemi reagovali na te promene. teksturama. da su tvorevine istog litološkog sastava iste starosti (npr.

prilagodivsi se zivotu u moru. Pojava belemnita njihovo cvetanje i izumiranje vezano je za mezozojsku eru.Konvergetna evolucija Konvergencija je pojava gde različite sistematske grupe imaju sličan 4 . Vasojevič (1948) je uveo u upotrebu ritmograme . na kopnu i vazduhu. ne mogu da koriste paleontološke metode.4. tako je određeno mesto starog crvenog peščara koji je superpoziciono smešten između silurskih i karbonskih sedimenata). određenim zakonitim redosledom.b) Redosled stvaranja (superpozicija) se koristi za odredbu relativne starosti jedinica. Superpozicija omogućava i odredbu starosti erozione diskordancije. sonih formacija ili kod fliša (sekvence). 8. moguće je utvrditi koja je od njih starija. predstavlja rasčlanjavanje i poređenje sedimentnih tvorevina zasnovano na pojavi cikličnosti ili ritmičnosti. jako su se razvili dzinovski gmizavci. koji u ovoj eri dozivljavaju procvat. da bi pred kraj krede potpuno izumrli. a posebno kad se javlja facijalna promenljivost (npr. izlile su se na povrsinu ili utisnule ogromne kolicine magmatskih stena. N. slojeva sličnih osobina.4).1. koji su dostigli ogromne razmere. Cikličnost se često sreće kod ugljonosnih serija (sl.dijagrame na kojima se rasčlanjavaju i porede flišni profili. pojava prvih ptica u juri i niz drugih novih rodova i vrsta. a zatim krajem krede gotovo svi izumiru.3).1. jezerskih naslaga (varve). laporaca i glina koji u navedenom redu čine jednu sekvencuritam. To su osobine sedimentnih kompleksa koje se ispoljavaju u višestrukom naizmeničnom smenjivanju i ponavljanju u profilu. Ritmičnost kod fliša razlikuje se od drugih. Takodje se kroz mezozoik pojavljuje citav niz rodova i vrsta iz grupe mekusaca. kao sto su pojava prvih sisara u trijasu. juru i kredu. 7. a zatim i utvrđivanje vremena odvijanja tektonskih pokreta i magmatske aktivnosti (sl. Naročito je upotrebljiva kad se usled odsustva fosilnih organizama. Od beskicmenjaka najveci znacaj imaju cefalopodi. Mezozoik era je podeljena na tri periode: trijas. Neophodno je voditi računa da li su ritmovi potpuni ili im nedostaje obično završni deo ritma (kao posledica tektonskih kretanja ili erozionog razaranja). MEZOZOJSKa ERa? Mezozoik predstavlja srednju eru u istoriji Zemljine kore. To je po pravilu naizmenično smenjivanje tri litološka člana: peščara. Na osnovu geohronoloske interpretacije i metoda za racunanje izotopskog vremena polazi se od pretpostavke da je trajao od 248 do 65 miliona godina. a koja mlađa tvorevina. c) Ritmostratigrafija. Usled povoljnih klimatskih uslova. 4. Za vreme ovog relativno dugog i tektonski vrlo nestabilnog perioda u morima su se natalozile jako debele mase sedimentnih stena. Posmatranjem odnosa i kontakta između magmatskih i sedimentnih stena. U razvoju organskog sveta mezozojska era je donela krupne promene.

stariji tercijar je karakteristicna pojava megaforaminifera numulita. U trecoj etapi – stratigrafskoj korelaciji I sinhronizaciji – priprema se neophodna osnova za stratigrafska uopstavanja planetarnog znacaja. 11. u toku dugog vremenskog perioda. Paleogen se sastoji iz paleocena. Medjutim pravu formulaciju principa superpozicije nalazimo tek kod danskog prirodnjaka Stenoa koji je dao nekoliko stavova od kojih su neki i danas veoma znacajni. a zavrsavaju tek na periferiji isklinjavanjem. Druga etapa – stratigrafska paralelizacija – daje osnovu za uporedjivanje vecih prostora pri izradi geoloskih karata srednje I sitnije razmere. a zatim se. i oligocena. 10 .objasnio je na sledeci nacin: 1) U neporemecenim terenima svaki donji sloj je stariji od sloja koji ga pokriva 2) Sloj u kome se nalaze odlomci nekih stena nastao je kasnije od stena cije odlomke sadrzi 3) Sloj u kome se srecu morske skoljke ili morska so talozen je u mora.PRINCIP SUPERPOZICIJE Korene ovog principa nalazimo jos kod Avicene u objasnjenju da je na morskom dnu najpre nastao jedan sloj. maksimum razvica dostizu u eocenu (mezonumullitikum). Tercijarna perioda Zemljine istorije Tercijar se sastoji od paleogena i neogena. Svoja zapazanja o geologiji terena na kome je radio u severnoj Italiji. Osnovne faze stratigrafskih istrazivanja Prva od njih – strategrafsko rasclanjivanje – prisutna je u svakodnevnoj geoloskoj praksi. javlja drugi sloj koji pokriva prvi. koji se pojavljuju u paleocenu (eonumulitikum). a prisustvo biljaka u njemu je posledica poplava 4) Slojevi su primarno natalozeni horizontalno. eocena. pri paleogeografskim istrazivanjima ili tektonskim rekonstrukcijama. Scacinella) ili rudistnih školjaka (Radiolites. 5 . a povlace se i izumiru tokom oligocena (neonumulitikum). paralelno povrsinama na kojima se obavlja sedimentacija 5) Slojevi su u principu protezu neprekidno preko celog sedimentacionog prostora. Za paleogen. 9. Npr. čašolik ili peharast oblik brahiopoda (Rhichthofenia. Hippurites). jer se njome obezbedjuje stratigrafska osnova bilo kog pravca proucavanja nekog terena.morfološki izgled a kao posledicu adaptacije naročito prilikom osvajanja novih staništa.

Dolo pod nazivom zakon ireverzibiliteta. 12. Obuhvata odeljak zemljine istorije koji je ranje svrastavan u stariji eocen i od kovanice paleos(stari) i eocen i potice njegov naziv. Lajel tridesetih godina proslog veka.. Sisari koji su se vratili u vodu.Paleocen je najstarija epoha paleogena i kenozoika uopste koja je trajala od pre 66-65 do pre oko 55 miliona godina. zapazio je i Darvin. kada međusobno srodni organizmi. zadobijaju različit morfološki izgled kao posledicu adaptacije na uslove života. ruke čoveka su dobar primer za ovu pojavu. Od 1874.3 -1. ime mu dolazi od grckih reci eos (zora) i kainos (nov). Nikada nece postati ribe posto su u dalekoj evoluciji njijhovi preci vec prosli kroz taj stadijum. Godine. nikada nece povratiti skrge ili peraja tj. sisara.8 mil. a potice od grckih reci plios(vise) i kainos (nov). Izdvojena je sredinom proslog veka u oblasti Severnog mora u Nemackoj na predlog E. Bajriha. DOLOV ZAKON Da je evolucija nepovratan proces. Ono sto je tokom evolucije stvoreno ne moze se vratiti unazad.7 miliona godina. Kitovi i delfini npr. Neogen – mladji tercijar se deli na dve epohe: miocen i pliocen. a formulisao je belgijski paleontolog L. Dolo je dao sledecu definiciju zakona nepovratnosti:. ako je jos prisutna. njeno postojanje.lajel 1830. Kao epohu izdvojio je C. koja je trajala od 33. Nepovratnost je karakteristicna i za neorganske procese ali je ocigledna u evoluciji zivog sveta. da se vrati u stanje kroz koje su vec prosli njegovi preci’’. krila ptica.godina. 6 . Godine on je izdvojen kao posebna epoha. Prednji ekstremiteti reptila. Zakonitost vazi za sve sistematske kategorije. koja je trajala od pre 5533. Divergentna evolucija Divergencija je pojava u evoluciji.3 miliona godina. Eocen je najduza epoha paleogena i kenozoika uopste. Smatra se da je miocenska epoha trajala od 24-5. naziv mu je dao C. Ime oligocen je izvedeno od grckih reci oligos (malo) i Kainos (nov). 13. nema prekida.koji su usled adaptivne revolucije zadobili peharast izgled i izgubili bilateralnu simetriju.Organizam ne moze cak ni delimicno. 1854. Oligocen je najmladja epoha paleogena. Pliocen je trajao od pre 5. Miocen – ime potice od Carlsa Lajela tridesetih godina proslog veka. tako da je samo ime epohe kovanica grckih reci meien-manje i kainos-nov. Brahiopode. Grupa organizama jednom iscezla nikad se vise ne pojavljuje tj.7 do 24 miliona godina pre danasnjice.godine.

pescari. DIJABAZ:Moze biti i zicana i izlivna stena.OSNOVNE VRSTE STENA SA PRIMERIMA? 1)sedimentne-talozne: krecnjaci. PESAK: predstavlja nevezan klasticni materijal usitnjen do velicine izmedju 0. hemijsko povrsinsko raspadanje. gline. ostra 7 . andeziti 3)metamorfne-izmenjene: skriljci.SKARN: Skarn nastaje na kontaktu kiselih magmi i karbonantnih sedimenata.izgradjeni su od kalcita. bazalti.05 i 2mm. BAZALT:Izgradjena od bazicnog plagioklasa i monoklinickog piroksena. redje kontaktnim metamorfizmom krecnjaka ili dolomita. posebno na severnoj polulopti. Sam proces sedimentnih stena. MAGMATSKE STENE: Magmu definisemo kao usijano tecni. Na geoloskom kongresu 1984. gnajsevi. tercijarno I kvartarno doba. skarnovi SEDIMENTNE STENE: Sedimentne stene su one stene koje nastaju u procesu talozenja. PESCARI:vezivanjem peska nekim prirodnim vezivom nastaje pescar. sekundarno.MERMER: Mermer je tipicna para stena. transport i sedimentacija. mermeri. odnosno prilagodjavanjem njihove kristalne resetke novonastalim uslovima. Godine u Moskvi I kongresu INQUA 1987.14. Kvartarna perioda zemljine istorije Kvartar ili antropogen je najmladja perioda u geoloskom razvoju zemlje koja jos uvek traje. mehanicko povrsinsko raspadanje. GRANIT:pojavljuje se u vidu prostranih intruzivnih tela. Godine u Kanadi odredjeno je da je donja granica najmladje periode oko 1. homogeni silikatni rastop. kada se istorija zemlje delila na primarno. odnosno stvaranje sedimentnih stena odigrava se u opstem slucaju u 4 faze:povrsinsko raspadanje. METAMORFNE STENE:Za minerale koji izgradjuju metamorfne stene karakteristicno je da su cesto nastali preobrazajem primarnih minerala. KRECNJACI:mogu biti slojeviti i masivni. Apsolutno trajanje kvartarne periode ranije je ocenjivano na oko 800000 godina.87 miliona godina BP. Za kvartarni period vezano je mnogo dogadjaja nase planete: nastanak velikih lednickih pokrova. Naziv kvarter je uveden u geologiji jos u pocetku njenog razvoja. peskovi 2)magmatske-dubinske: graniti. odnosno sedimentacije.Najzastupljenija je na Zemljinoj povrsini. dijabazi. izgradjen od teskoisparljivih i lakoisparljivih sastojaka.GNAJS: Gnajs moze da bude i orto i para porekla. ugalj. ANDEZITI: Izgradjen je od intermedijarnog plagioklasa i bojenih minerala.nastala regionalnim. a u novije vreme njegova donja granica je spustena na racun pliocena. 15.

Za ovu granu istorijske geologije koriste se brojne metode za odredjivanje apsolutne starosti. specifican tip kontinentalnih naslaga u kvartaru su pecinski sediment koji iako zahvataju malu povrsinu imaju veliki znacaj u biostratigrafskom I arheoloskom pogledu. kao I formiranje prostranih kontinentalnih naslaga.Tektonika ploca je geoloska teorija koja objasnjava pomeranje ploca Zemljine kore velikih razmera. dine). Mladja epoha – holocen traje nesto vise od 10000 godina I njegova gornja granica je otvorena. kolebanje nivoa svetskih mora I okeana. Kvartarne naslage predstavljaju opsti zastirac preko straijih nekvartarnih stena.Tektoniku plocu drugacije mozemo da nazovemo novom globalnom tektonikom. pleistocen I holocen.kolebanja klime. Reliktni organizmi Reliktni oblici su takve vrste živog sveta koji su se pojavili veoma davno i gotovo u neizmenjenom obliku žive i danas (tzv. 17. fluvijalne I dr. jedini živi cefalopod sa spoljnom ljušturom. Sediment kvartarne periode su nastale kao product sedimentacije u kontinentalnim sredinama. a mladja epoha pod nazivom aluvijum. Osnovni postulati na kojima se zasniva geologija? 1.87 miliona godina do oko 10000 godina pre nase ere. Npr. koja datira iz prve polovine 20-og veka i koncept sirenja morskog dna razvijen tokom 1960-tih godina. Sustinski novo u tektonici ploci je to da se ovde polazi od podataka 8 . Medju kontinentalnim kvartarnim naslagama najvaznije mesto zauzimaju glacijalne (morene eraticki blokovi I dr) I eolske (les. Prva je poznata po starijoj literature I pod nazivom diluvijum. Zatim dolaze fluvioglacijalne naslage (terase od grubog materijala). Pored toga za kvartar se vezuje I razvoj coveka I njegove materijalne kulture. i sedimenata sa odredjenim stepenom tolerancije zavisno od metoda koji je koriscen. Geološko vreme (milioni godina!) Nauka koja proucava geolosko vreme se zove geohronologija. Tektonika ploča (model koji govori o stalnom kretanju i evoluciji Zemljine kore kroz dugo geološko vreme) . rod Nautilus. fosila. "živi fosili"). Kvartar je podeljen na dve epohe. šakoperka iz grupe mezozojskih riba itd. vegetacija I zivotinjski svet. 2. 16. Teorija ukljucuje ali ujedno i zamenjuje stariju hopotezu pomeranja kontinenata. Pleistocen je trajao od pre 1. To je nauka koja se bavi utvrdjivanjem apsulutne starosti stena. Latimeria. Tokom kvartarnog perioda uoblicena savremena geografsa slika zemlje I njen reljef.

Iako aktualizam ne treba shvatiti kao poređenje tvorevina iz prošlosti i sadašnjosti. prirodnog raspadanja nestabilnih izotopa većeg broja elemenata (uran. 18. 20. Znacajno mesto u formulisanju ovog principa. Posledica toga je smanjenje broja atoma nestabilnih izotopa. Lajel je postavio osnove aktualistickog shvatanja. Aktualizam zanemaruje značaj promena koje su se tokom vremena desile i zastupa kvalitativnu i kvantitativnu istovetnost sila pod čijim se delovanjem odvijaju ili su se odvijali geološki procesi što je neodrživo i vodi u uniformizam. kao antiteza. korelacije i utvrđivanja organske evolucije. medjusobno odeljenih ploca koje se neprekidno krecu. a time i stene.Sadasnjost je kljuc za poznavanje proslosti’’. sekundarnih elemenata. jer se na mesto njih u kristalnim rešetkama javljaju stabilni izotopi tzv. pripada Hatnu.) pri čemu oni prelaze u stabilne izotope oslobađajući određenu energiju. Ovaj stav predstavlja suštinu principa aktualizma. Na osnovu izmenjenih količinskih odnosa primarnih (“roditeljskih”) i sekundarnih (“potomci”) izotopa. rubidijum. instrumenta koji meri odnose elemenata sa različitim 9 .. Taj odnos se računa putem masenog spektrometra. iako je smatrao da ne postoji promenljivost sila koje izazivaju promene. PRINCIP AKTUALIZMA Ideje aktualizma nalazimo jos kod antickih mislilaca. zatim kod da Vincija. on bi morao da posluži kao ideja vodilja prilikom teoretisanja.da je Zemljina kora izgradjena od 7 velikih i 20 manjih. Izotopna geohronologija – radiometrijsko datiranje Metoda se zasniva na pojavi spontanog. 19. tada prihvaćenom katastrofičkom shvatanju i smatrao je da se promene na Zemlji odvijaju lagano i postepeno i da je njen savremeni izgled posledica dugotrajnog razvoja koji je proticao pod delovanjem istih sila koje deluju i danas. Aktualizam se suprostavio. Smatrali su da slojevi koji sadrze ostatke morskih skoljki mora da su nastali u moru ili da su povrsine slojeva sedimentnih stena nekad bile povrsine morskog dna. ugljenik i dr. uz poznavanje dužine poluraspadanja pojedinih elemenata. može se izračunati starost minerala.. Jer "savremeno nije ključ prošlosti već samo vodič u prošlost". Njegov stav glasi: .. . kalijum.. Paleontoloske metode u stratiografiji – Biostratigrafija Biostratigrafija predstavlja integralni deo stratigrafskih istraživanja i obuhvata proučavanje i interpretaciju fosila u smislu rasčlanjavanja.. a kasnije i kod Stenoa.

139 + 0.početna količina primarnih atoma Nt . -1.konstanta raspadanja (dezintegracije) D . Period poluraspada urana. 7 ili 6 atoma helijuma prema formuli: U238 ⇒ Pb206 + 8He4. Th232 ⇒ Pb208 + 6He4. ova metoda se koristi za stene starije od 500 miliona godina. Rubidijum-Stroncijumova metoda Izotop rubidijuma (Rb87) prelazi u stroncijum (Sr87) uz oslobađanje jednog elektrona: 87 87 -10 god.720 × 10-10 god. gde je λ = 9. gde je : λ = (0. a 11% atoma uzima elektron i prelazi u argon (Ar40): 40 40 40 -10 god. t1/2= 1. amfibolima ili kalijskim feldspatima. gde je λ = 0. Dosta raširena metoda i pogodna za određivanje apsolutne starosti kako najstarijih (alkalni bazalti) tako i neogenih naslaga bogatih liskunima.99 × 10-10 god. -1.primarni izotopi Olovo-Uran-Torijumova metoda Nestabilni izotopi U238 i U235 i nestabilni torijum (Th232) transformišu se u izotope olova (Pb206. Kalijum-Argonova metoda 89% atoma kalijuma (K40) oslobađa elektron i prelazi u izotop kalcijuma (Ca40). Rubidijum se nalazi kao elemenat u tragovima.3 x 109 godina.47 milijardi godina.537 × 10-10 god.89 milijardi godina. Pb207 i Pb208) pri čemu se oslobađa 8. Uglavnom se koristi za odredbu starosti najstarijih.5) × 10 pri čemu je period poluraspada kalijuma.masama prema formuli: T (starost) = 1/λ ⋅ ln No/Nt ⇔ 1/λ ⋅ ln (1-D/P) No .sekundarni izotopi P . -1 37Rb ⇒ Sr + e. a torijuma t1/2= 13. U235 ⇒ Pb207 + 7He4. u mnogim magmatskim i metamorfnim stenama a ponekad i u sedimentima. prekambrijskih tvorevina koje sadrže kalijske feldspate i liskune.5.305 . t1/2= 4. t1/2= je 4.147) × 10 pri čemu je period poluraspada rubidijuma. Zbog velikog poluživota izotopa roditelja Rb87. Metoda radioaktivnog ugljenika – C14 Ova metoda se zasniva na odredbi apsolutne starosti na osnovu prisustva 10 . gde je λ = 1. -1.količina atoma koja je očuvana za period vremena t λ . -1 19K ⇒ e + 18Ar ⇒ 20Ca gde je: λ = (5.49 × 10-10 god.

750 godina. postoji široka podudarnost izme|u biljnih zona i klimatskih pojaseva. To se najbolje ilustruje na primeru krupnih reptila ili amfibija koji danas žive isključivo u tropskim krajevima. Ova metoda se često naziva i metoda zajedničkog klimatskog raspona (mutual climatic range ). uputiće nas na površinsku temperaturu vode u prošlosti. prelazi u ugljenik C14 uz oslobađanje jednog protona 14 1 14 1 gde je za ugljenik. Pošto je vreme poluraspada C14 samo 5. su ograničeni na tropske i sutropske pojase (ispod 30o s obe strane ekvatora). pomaže nam da se ograniče varijacije mogućeg paleoklimata koji može biti uočen. Identifikacija geografske širine odnosno geografskog obrasca kako su i gde biljke živele. biljne vrste koje žive u suvim. azot (N14) usled kosmičkog zračenja. U prirodi.W. kosti fosilnih krokodila na|ene u stratigrafskom zapisu ukazuju na sredine sa temperaturama iznad 15oC. Preklapanja izme|u klimatskih karakteristika jedne i neke druge vrste. Dobro je poznato da su mnoge od njih ograničene vrstom klime i da. Ako danas izvesne biljke ili životinje žive u specifičnim klimatskim uslovima onda njihova geografska distribucija može biti predmet analize i korišćenja u interpretaciji takvih sredina u geološkoj prošlosti.Libby). Razvijena je još polovinom prošlog veka od strane Libija (J. danas je jedan od značajnih pokazatelja paleoklime.radioaktivnog ugljenika (C14) u ostacima organizama. 21. t1/2= 5. krokodili nisu na|eni na geografskim širinama gde srednja godišnja temperatura pada ispod 15oC. Fosili kao paleoklimatski indikatori Informacije o klimi mogu se dobiti i pomoću fosilnih organizama. To može odvesti u pogrešne zaključke kada se rade rekonstrukcije paleoklimata. Aktualistički posmatrano. ovaj metod se uglavnom koristi za materijale koji su mlađi od 70. Na primer. neobično su važni i neki detalji vezani za morfologiju biljaka. normalan salinitet i vodu topliju od 21oC. Takozvani hermatipski korali. 7N + 0n ⇒ 6C + 1H Ovo je najpoznatija od svih radiometrijskih tehnika. stenotopski organizmi koji su glavni graditelji modernih sprudova kakva je na primer Velika barijera (Great Barrier Reef) u Australiji. Fosilne biljke su posebno važni pokazatelji nekadašnje klime. dubinu do 20m. Na primer. danas. Sprudni krečnjaci koje nalazimo u geološkim formacijama a koje sadrže ovaj tip korala.750 godina. Jedna od osnovnih teškoća u primeni biljaka i životinja kao paleoklimatskih indikatora je ta što dobar broj organizama može podneti velika kolebanja klimatskih uslova. aridnim 11 .000 godina. Osim toga. obično se koriste biljne i životinjske zajednice. Da bi se to izbeglo.

Te razlike u morfologiji lista se dosta koriste u paleoklimatologiji dok se broj vrsta u zajednici koje nemaju nazubljen lisni obod povezuje i koreliše sa srednjom godišnjom temperaturom . nazubljene ivice lista). imaju te naglašene godove koji ukazuju na globalno topli period i prostor Antarktika bez rasprostranjenog ledenog pokrivača! Fosili kao klimatski indikatori. Pre svega.Prisustvo i karakteristike godova u fosilnom stablu su tako|e korisni u rekonstrukcijama klime pošto naglašeni godovi ukazuju na sezonski rast a nenaglašeni i blagi godovi na kontinuirani rast. On je proučavao tri promenljiva elementa zemljine rotacije i revolucije: 1. Antarktik). migraciji ili izumiranju. Na primer. oni bi morali živeti u ravnoteži sa svojom sredinom tako da svaka promena uslova u sredini neminovno vodi njihovoj daljoj adaptaciji. nagib Zemljine obrtne 12 . da bi se koristila kao paleoekološki indikatori. vrlo kompleksnih geološko-geofizičkih i paleoklimatoloških istraživanja. lišće biljaka iz umerenih šuma. matematički je objasnio uzroke promene količine sunčeve energije koja. došlo se do spoznaje kakav je bio globalni trend temperature na Zemlji tokom njene geološke istorije. 22. usled zračenja. najbolje poznati . stiže na zemljinu površinu izazivajući oscilacije temperature. u podlozi mora biti princip aktualizma. profesor mehanike i astronomije na Beogradskom univerzitetu. Kao drugo. Milutin Milanković. ASTRONOMSKA METODA M.Milankovica Zasniva se na preciznim matematičkim računanjima kojima se objašnjavaju uzroci promena osobine klime na Zemljinoj površini i vremena kada su se te promene doga|ale u toku trajanja kvartara. Biljke koje su stanovnici vlažnih šuma. Suštinski problem kog ovoga je što svi fosilni organizmi nemaju svoje žive rođake! Na osnovu svih dosadašnjih. Osnovna klimatska svojstva današnjih vrsta moraju biti nepromenljiva tokom njihovog života. je mnogo više različito po obliku i vrlo često sa marginalnom krenulacijom (reckave. teže da razviju izdužene obode listova ili "šiljke za kapanje" koji su prilago|eni da odvode vodu sa lista. a time i klime. te su tako kenozojska rasčlanjavanja klime i temperature odnosno uzroci i posledice njihove promenljivosti. Normalno je da su takvi podaci mnogo brojniji i verodostojniji u mla|im stratigrafskim jedinicama. Nasuprot tome. "znojenja". da bi se zaštitile od intenzivnog isparavanja i tzv.oblastima imaju redukovane listove ili su im oni okrenuti od Sunca. moraju ispuniti odre|ene kriterijume da bi se koristili u tom smislu. fosilne šume iz krednog perioda koje su rasle u područjima na visokim geografskim širinama (npr.

23. Upore|enjem krivih insolacije i zaglečeravanja. Teoriju kolebanja klime M. Hajdelberški čovek živeo pre 300. ekscentricitet Zemljine putanje pri kretanju oko Sunca.000 godina a Homo sapiens pre 60. paleozoik (Staro doba). Proterozoik – Prvi organizmi sa ljusturom – 545-2500 Fanerozoik: 1. Kambrijum – trilobiti i prve ribe – 505-545 2. promene datuma perihela. Kenozoik Paleozoik: 1.000 godina.Prve kopnene biljke – 408-438 4. 3. Na njoj je pokazao kolebanje sunčeve energije koju su neke tačke na Zemlji primile za poslednjih 650. upotrebili su glaciolozi za objašnjenje ledenih doba. dok prekambrijum obuhvata sve što je prethodilo fanerozoiku. Paleozoik. Minimumi insolacije poklapaju se sa maksimumima rasprostranjenja leda. morenskih i terasnih naslaga u kojima su otkriveni ostaci ljudi. Prekambijum: 1. Karbon – naslage kamenog uglja – 286-360 6. Mezozoik 3. najmanji ekscentricitet i najveća veličina perihela. Silur .ose prema ravni ekliptike. Milanković je konstruisao poznatu "Krivu osunčavanja (insolacije)". To su počev od najstarije ka najmlađoj (u geologiji se sve posmatra hronološkim redosledom): prekambrijum (vreme pre kambrijumske eksplozije). Paleozoik 2. Ordovicijum – prvi graptoliti – 438-505 3. Devon – prvi vodozemci – 360-408 5. a najmanje kad su ovi elementi suprotni. na primer. Neandertalac i Krapinski čovek pre 115-100. Arhaik – Najstariji fosilni zapis – 2500. mezozoik (Srednje doba) i kenozoik (Novo doba).245-286 Mezozoik: 13 . Milankovića. 2.4000 3. mezozoik i kenozoik pripadaju fanerozoku ili fanerozojskom eonu.000 godina. Perm – Stvaranje Pangee. Zemlja od Sunca dobija najviše energije kad je najveći nagib Zemljine ose.000 godina. došlo se do zaključka da je. Podela geoloske istorije Postoje četiri geološka doba na koja je podeljena istorija Zemlje. Hedaik – 4000-4600 2.

6-57.7. Pliocen – prvi ljudi -1.. Oligocen . Material od kojih je nastao les moze da void poreklo iz pustinja (npr kineski les) I morenskog materijala nastalog radom lednika za vreme glacijacija u pleistocenu.144-208 3.7-36. Eolske naslage. a nastajala je navejavanjem lesnog materijala u zabarenoj sredini. U geomorfoloskom pogledu mogu se izdvojiti les lesnih zaravni I les padina.Samo one facije koje leze jedna pored druge u prostoru.23..Holocen – Kraj ledenog doba – 0-0.zutomorke i sivozute boje.talozen u uslovima suve klime. kao i drugi tipovi plodnih zemljista. Jura – prve ptice.1 24. pretezno alevritskog granulometrijskog sastava. Les ima daleko veci znacaj i rasprostranjenje i ekonomski znacaj od zivog peska. Karakterise ga fina porozna struktura ili kapilarna poroznost. U lesu se cesto nalaze ljusturice kopnenih puzeva.8.LES Les je masivna sedimentna stena.Pleistocen – pocetak ledenog doba – 0.pre svega mamuta.8. Kreda.masovno izumiranje – 66-144 Kenozoik : 1.Paleogen (Paleocen – pojava numulita – 57.3) 2.narocito les ucestvuju u izgradnji telesnih sedimenata. To je stena sa povecanim sadrzajem gline. On predstavlja substrat agrikulturnih oblasti-na njemu se formira najplodnije zemljiste-crnica.Neogen (Miocen – Paratetis – 5.Oni su dosli do zakljucka. siromasna sa CaCO3. mogu u profilu da se nalaze jedna iznad druge i da svakoj faciji u 14 .. Pored tipicnog lesa izdvojen je I tzv barski les ili akvaticni les. Na profile se vertikalno cepa I pravi strme odseke. u travnatim oblastima stepe ili suvih tundri.66.Riblja epoha. redje ostaci sisara. 25. prateci zavisnost sedimentacije od polozaja obalske linije da . Lesne naslage imaju kod nas veliko rasprostranjenje u ravnicarskim terenima panonske i peripanonske oblasti.. stepskih glodara ili konja. Trijas – prvi sisari – 208-245 2. Eocen-stvaranje himalaja i alpa – 36.3-23.01-1. cesto je slojevita.6) .. Tercijar : .8-5. VALTEROV ZAKON Valter i Golovinski formulisu zakon o korelaciji facija prostorne migracije geoloskoh tvorevina.1. Kvartar : . Eolske tvorevine u nasoj zemlji predstavljene su lesom i zivim peskom.8 .

15 . GEOFIZICKE METODE Rasclanjivanje geoloskih profila i njihovo povezivanje na kracim odstojanjima moguce je i na osnovu primene geofizickih metoda.supruzi Oceanus-a (Suess. crnomorski basen . Evolucija Paratetisa Posle izdizanja alpa dinarida i karpata i kavkaza. -Tethys = poreklo imena: po sestri tj.To su panonski basen..prostoru odgovara sinhronicna facija. Lednicki pokrivac se javljao na dva nacina: u vidu velikog lednickog stita imlandajsa koji je pokrivao veliki deo severne I severozapadne evrope I tzv dolinski ili alpski gleceri koji su pokrivali visoke planine van domasaja inlandajsa. Rumuniju i juznu Rusiju. u prvom redu alpe.Prostirao se od alpado turkmentistana.. 1924 . Naime. Za ovo more mogao bi se predloziti naziv P a r a t e t i s”.. a narocito nafte i gasa.. a kasnije su se razdvojili. Sustina ove metode je u ispitivanju fizickih osobina stena kroz koje se busi. bez obzira da li je ocuvana do danas’’. Vise od ostalih zastupljene su metode maleomagnetnih istrazivanja sedimentnih stena i karotaza busotina. proucavaju se prirodni potencijal i prividni specificni elektricni otpor.. Značajno je da je takav odnos moguć samo kod tvorevina jednog sedimentacionog ciklusa i da u tom slučaju obavezno postoji postepen prelaz me|u facijama u prostoru i vremenu. onda facije koje leže jedna iznad druge ne smenjuju jedna drugu i u prostoru. Ukoliko tvorevine pripadaju različitim sedimentacionim ciklusima. aralo-kaspijski basen i dakijski basen.. formira se paratetis kao relikt tetisa i veliko epikontinentalno more. Ledeni pokrov Inlandajs Veliki deo evrope nalazio se tokom glacijala pod lednickim pokrivacem koji je pri maksimalnom rasprostiranju imao povrsinu od oko 40 miliona km2. i nije bilo jedinstveno posto se sastojalo od nekoliko basena koji su nekada komunicirali medju sobom. od Ronskog basena sve do transkaspijskih oblasti. kroz Srbiju. 1893) -Paratetis = “ paralelno Tetisu. Najpoznatiji nacin geofizickog proucavanja busotina je elektrokarotaza i ona se vrsi prilikom eksploatacije lezista mineralnih sirovina. 26. 27.originalni tekst na francuskom) 28. prolazeci kroz Svajcarsku. Becki i Panonski basen. Bavarsku. (Laskarev.

planete Zemlje u celini. delovanjem endogenih i egzogenih sila. To zahteva od organizma veći ili manji stepen usavršavanja. smenjivale faze lagane evolucije sa fazama kratkotrajnih.Lednicki stit inlandajs u severnoj I severozapadnoj evropi nastao je spajanjem nekoliko manjih lednickih stitova. dolazi do opšteg usavršavanja organizma (npr. te je prema tome usavršavanje rezultat usmerenosti evolucije. Od relativno jednostavnog izgleda i građe u vreme formiranja. ptica i sisara).e. Sustina ovog ucenja je u zakljucku da se organski svet razvijao od malog broja jednostavnih organizama ka mnostvu sve savrsenijih i slozenijih. pojave reptila. na jednoj strani i istovremeno razarajući sisteme koji su postojali do tada. Poslednji maksimum njegovog sirenja vezuje se za period od 17000 – 20000 godina pre n. Arogeneza (aromorfoza) .tip evolutivnog razvoja pri kojem se 16 . iako predstavlja negaciju prethodnog.e. Tektonski pokreti izazivaju niz različitih promena u Zemljinoj kori. skandinavski stit zatim lednicki stit barencovog selfa I na krajnjem severoistoku evrope severouralski stit. pojava višećelijskih organizama. kao posledica adaptacije. u njima su se. stvarajući nove strukturne sisteme. Najveci kontinentalni stit u evropi bio je skandinavski. niti jedna faza evolucije Zemlje. Alogeneza (alomorfoza) . 3. 2. Usmerenost evolucije se ogleda u nekoliko pravaca: 1. Svaka faza je obeležena nečim novim. pojava klicinih listića. iako ima sličnosti sa prethodnim. 29. ne pretstavlja ponavljane onoga što je prethodilo. iz kojih su se lepezasto sirili tokom glacijacija. Adaptacija . kroz složene procese. Pri tome procesi razvoja nisu proticali jednolično. nečim nepoznatim do tada. lednicki pokrov se povukao. evolucionisticke ideje se svode na zakljucak da je tokom svoje istorije Zemlja pretrpela brojne probleme.stalno prilagođavanje neprekidnim promenama uslova u životnoj sredini. mora na novom stepenu. ali intezivnih i burnih promena ili "revolucionarnih" skokova. da sadrži neke elemente prethodnog. međutim. Od zaada ka istoku prostirali su se: britansk lednicki pokrov. uslovi na Zemlji su se menjali dok nije oformljen savremeni izgled. zadobijanje novih osobina. na drugoj strani. koji su imali autonomne centre zagleceravanja. ni jedan proces. do 7000 godina pre n. Stvaranje novog. PRINCIP EVOLUCIJE Pojavom Darvina doslo je do preokreta u shvatanjima i njegovo ucenje nazvano je kasnije TEORIJA EVOLUCIJE. da pokazuje ponekad i samo formalnu sličnost sa onim što je egzistovalo ranije.evolutivni razvoj u kome. Pri tome. sve do savremenih vrsta.

gline.GNAJS: Gnajs moze da bude i orto i para porekla.tip evolutivnog razvoja u kome dolazi do poremećaja koordinacije u rastu pojedinih organa ili delova tela.MERMER: Mermer je tipicna para stena. c) Katageneza . skarnovi SEDIMENTNE STENE: Sedimentne stene su one stene koje nastaju u procesu talozenja. prilagođavanjem organa ili delova tela nastalim promenama bionomskih faktora (npr.organizmi samo delimično menjaju. kod slonova pojava kljova itd. prelazak sa vagilnog na sesilni način života kod briozoa). 30. bazalti. METAMORFNE STENE:Za minerale koji izgradjuju metamorfne stene karakteristicno je da su cesto nastali preobrazajem primarnih minerala. redje kontaktnim metamorfizmom krecnjaka ili dolomita. mermeri. evolucija reptila). homogeni silikatni rastop. mehanicko povrsinsko raspadanje. odnosno prilagodjavanjem njihove kristalne resetke novonastalim uslovima. dijabazi.nastala regionalnim. ugalj. hemijsko povrsinsko raspadanje.pojedini organi se razvijaju na račun drugih organa.). peskovi 2)magmatske-dubinske: graniti. kod reptila pojava rogova ili kožnih koštanih ploča. MAGMATSKE STENE: Magmu definisemo kao usijano tecni. PESAK: predstavlja nevezan klasticni materijal usitnjen do velicine izmedju 0.05 i 2mm. GRANIT:pojavljuje se u vidu prostranih intruzivnih tela. PESCARI:vezivanjem peska nekim prirodnim vezivom nastaje pescar. KRECNJACI:mogu biti slojeviti i masivni. b) Hipergeneza (ultraspecijacija) .tip evolutivnog razvoja gde pojedini organi gube funkciju i zakržljavaju pošto organizmi prelaze na jednostavnije uslove života (npr. transport i sedimentacija. dok je opšta građa nepromenjena. U okviru alogeneze mogu se izdvojiti specifični slučajevi: a) Telegeneza . gnajsevi. BAZALT:Izgradjena od bazicnog 17 . izgradjen od teskoisparljivih i lakoisparljivih sastojaka. Najčešće je ispoljena u obliku gigantizma (npr. andeziti 3)metamorfne-izmenjene: skriljci. odnosno stvaranje sedimentnih stena odigrava se u opstem slucaju u 4 faze:povrsinsko raspadanje. Sam proces sedimentnih stena. DIJABAZ:Moze biti i zicana i izlivna stena. ANDEZITI: Izgradjen je od intermedijarnog plagioklasa i bojenih minerala. pescari.OSNOVNE VRSTE STENA SA PRIMERIMA? 1)sedimentne-talozne: krecnjaci.SKARN: Skarn nastaje na kontaktu kiselih magmi i karbonantnih sedimenata. odnosno sedimentacije.izgradjeni su od kalcita.

Na taj način može biti izdvojeno nekoliko različitih vrsta biostratigrafskih jedinica. 4. nastali kao posledica postojanja različitih uslova sedimentacije na pojedinim delovima Zemljine površine u nekoj etapi geološke istorije. u zavisnosti koji je 18 . 3. izdvajanje slojeva prema njihovom fosilnom sadržaju postalo je jedna vrlo važna i opšte prihvaćena metodologija.plagioklasa i monoklinickog piroksena. Pojam biozona u geologiju su uveli Alsid d’Orbinji (A.Najzastupljenija je na Zemljinoj povrsini. 32. d’Orbigny) i Albert Opel (A.Oppel) pedesetih godina XIX veka. Od tada pa na ovamo. prema rasprostranjenju jednog ili više taksona. 31. tvorac ovog termina je Opel koji je podelio juru u Evropi na jedinice koje je definisao prema vertikalnom rasponu brojnih fosilnih zajednica. čime se ističe uzajamna povezanost organskog i neorganskog dela facije. Ipak. Posebno se ističe raznovrsnost facija u litoralnom pojasu mora. Stene istovetnog litološkog sastava (bolje rečeno sličnog) različitih stratigrafskih odeljaka sadrže sličnu faunu. po ukupnom sadržaju asocijacije ili samo na osnovu određenih oblika nekog taksona. Stratigrafsko shvatanje pojma facija Klasično ili stratigrafsko shvatanje pojma facija potiče od Greslija i od stavova koji su već pomenuti. Biozona Osnovna biostratigrafska jedinica naziva se biozona (biostratigrafska zona) i ona predstavlja jedan sloj ili deo nekog sloja koji je izdvojen na osnovu karakteristične fosilne asocijacije. Dodatno obrazloženje principa facija vidi se kroz sledeće stavove: 1. Razlike među facijama na raznim prostorima mogu da budu manje ili veće. Svaki litološki član stratigrafskog odeljka okarakterisan je sopstvenim kompleksom fosilnih organizama. U kompleksu fosilnih organizama jedne facije ili uopšte nema organizama karakterističnih za neku drugu faciju ili su oni predstavljeni samo pojedinačnim primercima. prema brojnosti pojavljivanja. više od 150 godina. 2. evolucionom stupnju i sl. članovi ili jedinice konkretnog stratigrafskog odeljka (tvorevine iste geološke starosti) koje karakteriše jednorodnost sastava i jednorodnost zajednica fosilnih organizama (paleontološka obeležja). Biostratigrafske jedinice mogu biti izdvojene na osnovu prisustva ili odsustva fosila. Fosilni organizmi su isključivi kriterijum za njihovo izdvajanje. Gresli smatra da su facije delovi.

U okviru zone raspona ili rendž zone. koja uključuje istovremeno i podudarne ili preklapajuće delove zona raspona dva ili nekoliko taksona odabranih iz celokupne fosilne asocijacije (npr. 1998).paleontološki kriterijum bio predmet proučavanja (Mitrović & Rundić. Zona raspona obuhvata slojeve koji odgovaraju celokupnom rasprostranjenju nekog izabranog fosila unutar posmatrane asocijacije na datom profilu. mogu se izdvojiti: takson-rendž zona (taxon-range zone) i konkurent-rendž zona (concurrent-range zone). kao i ukupnim rasponom evolucione linije nekog taksona i sl. Po američkom stratigrafskom kodeksu (1983). pa čak može i da ne sadrži fosilne biozajednice odnosno da samo pokazuje “sterilne” zone između dva biohorizonta.4. Može se desiti da je na nekom mestu. Globigerina selli – Pseudohastegerina barbadoensis Concurrent-range zone) Interval zona označava slojeve između dva dobro biostratigrafski dokumentovana horizonta (npr. kompleksna zona (assemblage zone).3. Danas su u upotrebi sledeće vrste biozona: zona raspona (range zone). Ime dobija prema taksonu čiji stratigrafski raspon opisuje (npr.3). konkurent-rendž zonu i evolucionu zonu. vrste. Iz tog razloga. biozona redukovana na svega jedan lokalni sloj ali i da ima širok geografski raspon i debljinu od nekoliko stotina metara. podvrste) ili grupe taksona. zona maksimalnog razvića (abundance zone) i evoluciona zona (lineage zone). Isto tako je neobično važno odrediti obim jedne biozone jer on može biti bitno različit kako u debljini tako i u geografskom rasprostranjenju. roda. ova zona obuhvata: takson-rendž zonu. Zona raspona može biti označena stratigrafskim okvirom bilo kog pojedinačnog taksona (roda. različite biozone imaju različito značenje i upotrebu. interval zona. familije). Ova zona u suštini nije zona rasprostranjenja nekog taksona. Izraz raspon (range) podrazumeva sveukupno razviće određenog taksona kako u horizonatalnom tako i vertikalnom (stratigrafskom) smislu. Takson-rendž zona podrazumeva sedimente u kojima je zastupljeno celokupno rasprostranjenje nekog taksona od njegovog pojavljivanja do izumiranja (vrste. Kompleksna zona (assemblage zone) obuhvata slojeve koje karakteriše sveukupnost fosilne biozajednice odnosno tri ili više taksona koji ulaze u nju a po svom sastavu se razlikuju od susednih slojeva (npr. Kriterijumi za izdvajanje zone moraju biti jasni iz samog naziva ali i iz opisa koji je prati. Globigerina brevis Taxon-range zone – sl. te je izuzetno važno tačno definisati koji je tip biozone u pitanju. Globigerinoides sicanus – Orbulina suturalis Interval zone). Eponides – 19 . Konkurent-rendž zona podrazumeva zonu zajedničkog rasprostranjenja.

Ime dobija po taksonu čiji raspon ograničava.). ostrakoda. granice među stratigrafskim odeljcima obeležene su i delovanjem tektonskih pokreta odnosno pojavom erozionih i tektonsko-erozionih diskordancija. koriste se prilikom stratigrafskih istraživanja. Obim ove zone varira zavisno od karaktera i stepena promena na osnovu kojih je određena.3. Tektonske metode Tektonski pokreti koji predstavljaju jedan veoma složen sistem kretanja unutar Zemljine kore. sva tektonska kretanja svrstana su u dve velike grupe: epirogena i orogena.erozionotektonska 4. čiji sastav može varirati usled izumiranja odnosno razvoja. navela su geologe da tu pojavu iskoriste kao osnovu za stratigrafska rasčlanjavanja i korelacije. Tako se mogu izdvojiti kompleksne zone na osnovu korala.dvostruka eroziono tektonska 1.Planorbulinella Assemblage zone). mekušaca i sl. Globorotalia fohsi fohsi Lineage zone). lagana i dugotrajna izdizanja i spuštanja prostranih delova litosfere. zasnovane na evolutivnim promenama pojedinih fosilnih nizova.eroziona. tektonska 3. 33. Evoluciona zona (lineage zone) je tip rendž zone i označava jednu etapu evolucije ili trend u razvoju nekog taksona (npr. Postoji četiri osnovna tipa diskordancija 1. Prva su stalna.mlađi slojevi leže preko starijih odvojeni dužim ili kraćim prekidom u sedimentaciji koji odražava vreme erozije. U literaturi se sreće i pod imenom cenozona ili Opel zona. Shvatanja da su ova dinamička kretanja u geološkoj istoriji Zemlje veoma prisutna i da ostavljaju vidljive tragove. dok druga predstavljaju relativno kratke etape veoma intenzivne aktivnosti tokom kojih se formiraju različite naborne ili razlomne strukture u Zemljinoj kori. Može se reći da su osnovne biostratigrafske jedinice – biozone. Kao što je poznato. 4. 2. Neki autori je nazivaju i filogenetska ili filo zona. Površi slojevitosti tvorevina dva odeljka odvojena erozionom 20 . izmenama vrsta ili asocijacijama vrsta. hijatusa itd. Ova zona se može utvrditi na osnovu prisustva svih oblika u asocijaciji ili samo pojedinih formi. Diskordancija je geološka površ koja označava vreme bez sedimentacije ili period erozije a koja se zapaža duž granica kojima se dodiruju dve ili više geoloških Celina. Eroziona diskordancija (disconformity) .4. U literaturi se koristi i pod imenom acme zona (sl. Zona maksimalnog razvića (abundance zone) označava zonu maksimalnog razvića (“cvetanja”) određenih formi nezavisno od njihovog opšteg stratigrafskog raspona (npr. S tim u vezi. Myogipsina Abundance zone).

indeks fosili (= rukovodeći ili zonski fosili). tako da se teško zapažaju na profilima. vrlo nejasni vremenski prekidi u smislu njihove geneze i na njihovo postojanje mogu ukazati parakonkordancije. Poznato je da se u prirodi nalaze supstance koje se u magnetnom polju različito ponašaju. Recesije su prekidi u taloženju izazvani delovanjem talasa i struja pri čemu su osnovni uslovi neizmenjeni. 34.diskordancijom obično su uzajamno subparalelne. Kako samo nekoliko fosilnih vrsta ispunjava ove idealne uslove. Lako se uocava na profilima. tektonska (uglovna). Dijasteme su dakle. postoje: a) feromagneti .eroziono – tektonska – stariji slojevi su najpre zahvaceni tektonskim poremecajima. povrsine slojevitosti starijih slojeva zaklapajuci veci ili manji ugao. 3. Hijatusi su dugotrajni prekidi izazvani tektonskim pokretima usled čijeg delovanja dolazi do povlačenja mora sa nekog prostora i dugotrajne izloženosti te oblasti dejstvu egzogenih sila. Indeks ili karakteristicni fosili Najvažnije sredstvo koje koristi biostratigrafija su tzv. 21 . Na osnovu toga.koji su indiferentni u magnetnom polju.kod kojih se oseća uticaj drugog magneta ali slabo i c) dijamagneti . generalno. što je isto posluzilo prilikom stratigrafskih istraživanja. To je posebna kategorija fosila koji su za života imali veliko i široko rasprostranjenje. i koji zbog toga dozvoljavaju različitim stenama na različitim prostorima i sredinama da budu međusobno poređene – korelisane. mogu da traju duže ili kraće vreme. a zatim dugo vreme bili izlozeni eroziji I denudaciji. to ni svi fosili nemaju isti značaj u biostratigrafiji. To su. sa povrsinama slojevitosti mladjih. Magnetostratigrafija Proučavanje magnetnih svojstava stena je jedna od najkorisnijih metoda koju koriste stratigrafi za korelisanje stratigrafskog redosleda i definisanje vremenske sukcesije.i sami magneti ili se unošenjem u magnetno polje drugog magneta trajno ili privremeno namagnetišu. b) paramagneti . Smatra se da rukovodeći fosili moraju zadovoljavati sledeće kriterijume (u idealnom smislu):  Da su nezavisni od prirode sredine (facije)  Da imaju brzu evoluciju  Da su geografski široko rasprostranjeni  Da su brojni  Da su dobro očuvani u fosilnom zapisu  Da se morfološki lako prepoznaju 35. Prekidi u sedimentaciji izazvani tektonskim pokretima. 2. kratkotrajni prekidi u kojima nije bilo taloženja materijala jer je stalno uzmućivanje sprečavalo bilo kakvo odlaganje na dnu basena. kako geografsko tako i ekološko.

trilobite. Podela pleistocena u severnoj evropi VISLA GLACIJACIJA EM INTERGLACIJACIJA ZALA GLACIJACIJA HOLSTAJN INTERGLACIJACIJA ELSTER GLACIJACIJA KROMER INTERGLACIJACIJA MENAP ZAHLADJENJE VAL TOPLI PERIOD EBURON ZAHLADJENJE TEGELEN TOPLI PERIOD BRIGEN ZAHLADJENJE 40.0 milijardi godina.. Ortostratigrafski organizmi Fosilne grupe koje sluze kao dobar oslonac za neposrednu korelaciju sirokih prostora i krupnih stratigrafskih jedinica zovu se arhistratigrafske ili ortostratigrafske . Primenom ove metode za odredbu apsolutne starosti stena.2 milijardi godina). U ortofaunu ubrajamo: amonite. Primenom ove emtode pokazalo se da su najstarije utvrdjene stene na Mesecu stare oko 4. konodonte. zatim u Australiji (4. Ortofaunu treba da karakterise brza evolucija. veliko geografsko rasprostranjenje. Utvrdjivanjem odnosa nekog od radioaktivnih elemenata ssa helijumom i olovom u nekom mineralu dobice se apsolutno vreme koje je proslo od nastanka tog minerala. Gonijatiti su ortostratigrafski organizmi u srednjem i mladjem paleozoiku. 37. graptolite.. Vecina meteorita koji su pali na Zemlju sadrze izotope stare oko 4.6 milijardi godina.36. nezavisnost od facija i karakteristike vrste.Metode odredjivanja apsolutne starosti Metoda odredjivanja apsolutne starosti se zasniva na vremenu poluraspada nekih radioaktivnih elemenata (koji se nalaze u stenama Zemljine kore).6 milijardi godina. pre svega. cija starost iznosi oko 4.Organizmi – zivi fosili 22 . uranijuma torijuma. smatra se da su najstarije stene one na Grenlandu. radiolarije. 39.

Npr. 23 . jedini živi cefalopod sa spoljnom ljušturom. Latimeria (riba šakoperka) i drugi. pa prema tome izgledaju kao fosil koji je "oživeo."Živi fosili" je izraz koji se koristi za žive vrste. ostali su nepromenjeni u opštoj građi i morfologiji tokom ogromnog vremenskog raspona. "živi fosili"). Latimeria. šakoperka iz grupe mezozojskih riba itd. rod Nautilus. Limulus (kraljevska kraba). koje blisko podsećaju na vrste poznate na osnovu fosilnih podataka." Živi fosili kao što su Nautilus (predstavnik glavonožaca). Lingula (brahiopod). Reliktni oblici su takve vrste živog sveta koji su se pojavili veoma davno i gotovo u neizmenjenom obliku žive i danas (tzv.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->