1.DEFINICIJA ISTORIJSKE GEOLOGIJE i osnovni zadaci?

Istorijska geologija je geoloska naucna disciplina koja stene od kojih je izgradjena zemljina kora proucava sa istorijske tacke gledista, kroz sagledavanje vremena njihovog nastanka i pracenjem promena koje su se odvijale tokom geoloske evolucije Zemlje. Na osnovu ovakve definicije,osnovni zadatak stratigrafije jeste utvrdjivanje vremenskih odnosa medju razlicitim tipovima dogadjaja iz zemljine proslosti. U procesu istrazivanje pred stratigrafijom stoje sledece grupe zadataka: 1.stratigrafska sistematizacija-izdvajanje celina u okviru istrazivanih profila 2.stratigrafska paralelizacija-uporedjivanje izdvojenih celina u lokalnim okvirima tj u manjim oblastima uporedjivanjem veceg broja profila 3.sinhronizacija geoloskih tvorevina, odnosno medjusobno uporedjivanje geoloskih jedinica i celina iz udaljenih oblasti po vremenu stvaranja. Svako stratigrafsko proucavanje obuhvata: analizu i opis pojedinacnih izdanaka, sistematizaciju slojeva, stratigrafsku klasifikaciju ili izdvajanje stratigrafskih jedinica, za koje se, bez obzira na njihov rang, cesto upotrebljava termin stratoni. Opsti zadatak istorijske geologije sadrzi u sebi tri sastavna dela odnosno predstavlja tri prividno odvojena zadatka koji istovremeno odredjuju i redosled rada tj. etape stratigrafskih istrazivanja. 2. Stratotipski profil Stratotip je uzorni, etalonski profil koji sluzi kao parametar prema kome se uporedjuju i korelisu svi novi profili koji se tokom istrazivanja pojave. To moze da bude profil na kome je neka stratigrafska jedinica prvi put izdvojena i opisana od strane autora koji je izdvojio tu jedinicu i onda se taj profil naziva HOLOSTATOTIP. Dopunski stratotip, odnosno profil koji je autor stratgrafske jedinice sam odabrao da bi bolje opisao sve potrebne osobine naziva se PARASTRATOTIP. Ako autor neke jedinice ili odeljka nije odabrao stratotip kada je izdvojio taj odeljak, onda se naknadno izabrana profil za postojeci stratigrafski odeljak nazive LEKTOSTRATOTIP.

1

Ako se desilo da je tokom vremena stratotip unisten ili ponisten zbog nepodobnosti, bira se novi tipski profil za neku stratigrafsku jedinicu I naziva se NEOSTRATOTIP. Etalonski profil izdvojen u nekoj drugoj oblasti, zbog potrebe dopune opisa nekog stratigrafskog odeljka naziva se HIPOSTRATOTIP i uvek je potcinjen HOLOSTRATOTIPU. 3. PALEOZOJSKa ERa? PALEOZOIK ili era "starog života“ (540 – 250 m.g.) Obuhvata vremenski interval od skoro 300 miliona godina. Kontinenti nastavljaju svoje pokrete, sukobljavajući se međusobno i formirajući stare planinske vence, kao što su Apalači, Hercinidi,Kaledonidi i dr. Krajem ove ere formiran je jedan veliki jedinstveni kontinent PANGEA koji se prostirao od severnog do južnog pola. Organski svet je prešao složeni put od prvih morskih organizama koji su imali čvrste ljušture i obeležili početak paleozoika, do razvijenih biljaka I životinja, potpuno prilagođenih životu na kopnu krajem paleozoika. Došlo je do burnog razvoja flore i faune. Biljke složene građe počele su da se sele na kopno. Ubrzo su ih sledili zglavkari, insekti i vodozemci. Na tom putu bilo je više oblika koji su obeležili prekretnice u evoluciji i na različite načine uticali na razvoj planete u celini. Paleozoik je podeljen na dva krupna odeljka gornji i donji paleozoik. 4. Endemicni organizmi Endemizam je pojava zastupljenosti nekih vrsta i rodova u relativno malim područjima. Stepen endemičnosti određen je sa 3 faktora: 1. geološkom starošću, 2. pokretljivošću i 3. ekološkom valencom vrsta i rodova. Ekološka valenca je sposobnost da se podnose promene životnih uslova sredine koje neka sistematska jedinica naseljava i mogućnost osvajanja novih areala. Na osnovu toga, razlikujemo evribiotske (podnose promene) i endemične organizme. Npr. Ginko, biljka poznata još iz jure, danas živi samo na planinama Kine ili Sequoia (sekvoja) u planinama Kalifornije. U fauni Bajkalskog jezera su 76% endemiti, a u flori Australije 75%. 5. Definicija paleontologije I osnovni nacini fosilizacije Paleontologija :Nauka koja se bavi proucavanjem ostataka nekadasnjih organizama-fosila naziva se paleontologija. Savremena paleontologija postavlja
2

bojom. proucavajuci kako su dugorocne fizicke promene globalne geografije i klime uticale na evoluciju zivota. da su tvorevine istog litološkog sastava iste starosti (npr. fosilnim organizmima i dr. Mumifikacija..drevni zivot u njegov kontekst. čvrstinom. Iako paleontološki dokazi koje poznajemo čine samo deo ukupnog “mozaika”. Litološke metode Jedan od najstarijih načina stratigrafskih rasčlanjavanja jeste određivanje starosti na osnovu izgleda i sastava stena. Litostratigrafija kao jedna od polaznih tačaka za stratigrafa. proslojci krečnjaka u 2. kod kojih se ne zapažaju neke zakonitosti u redosledu promene litološkog sastava. teksturama. a razlikuje se od svoje podine ili povlate.nađeni in situ. moguće je ponekad pokazati evolucione promene na određenim taksonima 1)“makroevolucija . Suštinu litostratigrafske metode čini sledeće: 1) izdvajanje manjih celina "stratona" u okviru nekog profila ili izdanka. Ranije se mislilo. slojevi vulkanskog pepela u jednoj terigenoj seriji i sl. Pod tom celinom se podrazumeva jedan sloj ili paket slojeva koji se karakteriše određenim izgledom. Reperni horizonti predstavljaju tanke proslojke koji se sastavom i čvrstinom razlikuju od ostalih slojeva koji izgrađuju neki teren (npr. konkrecijama. na njihovom prirodnom staništu 2)Alohtoni fosili . i zauzvrat promenili planetarni okolis.). oni su ipak toliko VREDNI da su prihvaćeni kao izuzetno važno sredstvo. 3 . a) Reperni horizonti se koriste za rasčlanjavanje debelih kompleksa relativno jednoličnih slojeva. sloj po sloj. 2) poređenje takvih celina u prostoru i vremenu. nalazak uglja je bio siguran dokaz karbonske starosti).000 m debeloj seriji uglja. Korak po korak. Fosili su najopipljiviji dokaz za evoluciju živih organizama. izmešteni iz njihove prirodne sredine TIPOVI: Mineralizacija .Kompletna fosilizacija 6.evolucija viših taksona od vrste 2)“mikroevolucija” – evolucija na nižim nivoima Tafonomija – pal. Sem toga. petrološkim sastavom. Litostratigrafija je osnovno polazište za korelaciju stratigrafskih profila između dve oblasti u smislu stvaranja slike i shvatanja geologije određenog regiona. kako su ekosistemi reagovali na te promene.disciplina koja izučava procese koji se dešavaju od momenta uginuća organizma do trenutka kada njihovi ostaci postanu sačuvani (zatrpani) u sedimentu 1)Autohtoni fosili . Inkrustacija. obuhvata nekoliko karakterističnih tehnika: reperne horizonte. smatralo se da su tamnije stene obavezno starije od svetlijih odnosno kompaktnije od rastresitijih. superpoziciju i ritmostratigrafiju.pretaloženi. i kako su ti medjusobni odzivi uticali na danasnju bioraznolikost.

Superpozicija omogućava i odredbu starosti erozione diskordancije. koji u ovoj eri dozivljavaju procvat. tako je određeno mesto starog crvenog peščara koji je superpoziciono smešten između silurskih i karbonskih sedimenata). c) Ritmostratigrafija. jako su se razvili dzinovski gmizavci. da bi pred kraj krede potpuno izumrli. Posmatranjem odnosa i kontakta između magmatskih i sedimentnih stena. 8. 4. slojeva sličnih osobina. Od beskicmenjaka najveci znacaj imaju cefalopodi. MEZOZOJSKa ERa? Mezozoik predstavlja srednju eru u istoriji Zemljine kore. Ritmičnost kod fliša razlikuje se od drugih. Neophodno je voditi računa da li su ritmovi potpuni ili im nedostaje obično završni deo ritma (kao posledica tektonskih kretanja ili erozionog razaranja). a zatim krajem krede gotovo svi izumiru. Usled povoljnih klimatskih uslova. To su osobine sedimentnih kompleksa koje se ispoljavaju u višestrukom naizmeničnom smenjivanju i ponavljanju u profilu. ne mogu da koriste paleontološke metode. koji su dostigli ogromne razmere.1. na kopnu i vazduhu. određenim zakonitim redosledom. a zatim i utvrđivanje vremena odvijanja tektonskih pokreta i magmatske aktivnosti (sl.dijagrame na kojima se rasčlanjavaju i porede flišni profili. a posebno kad se javlja facijalna promenljivost (npr. Mezozoik era je podeljena na tri periode: trijas.1.Konvergetna evolucija Konvergencija je pojava gde različite sistematske grupe imaju sličan 4 . a koja mlađa tvorevina. prilagodivsi se zivotu u moru. Takodje se kroz mezozoik pojavljuje citav niz rodova i vrsta iz grupe mekusaca. sonih formacija ili kod fliša (sekvence). moguće je utvrditi koja je od njih starija.3). Cikličnost se često sreće kod ugljonosnih serija (sl.4. kao sto su pojava prvih sisara u trijasu. juru i kredu. izlile su se na povrsinu ili utisnule ogromne kolicine magmatskih stena. Pojava belemnita njihovo cvetanje i izumiranje vezano je za mezozojsku eru. jezerskih naslaga (varve). laporaca i glina koji u navedenom redu čine jednu sekvencuritam. Vasojevič (1948) je uveo u upotrebu ritmograme . Naročito je upotrebljiva kad se usled odsustva fosilnih organizama. U razvoju organskog sveta mezozojska era je donela krupne promene. N.4). To je po pravilu naizmenično smenjivanje tri litološka člana: peščara. predstavlja rasčlanjavanje i poređenje sedimentnih tvorevina zasnovano na pojavi cikličnosti ili ritmičnosti.b) Redosled stvaranja (superpozicija) se koristi za odredbu relativne starosti jedinica. 7. Za vreme ovog relativno dugog i tektonski vrlo nestabilnog perioda u morima su se natalozile jako debele mase sedimentnih stena. Na osnovu geohronoloske interpretacije i metoda za racunanje izotopskog vremena polazi se od pretpostavke da je trajao od 248 do 65 miliona godina. pojava prvih ptica u juri i niz drugih novih rodova i vrsta.

u toku dugog vremenskog perioda. Paleogen se sastoji iz paleocena. jer se njome obezbedjuje stratigrafska osnova bilo kog pravca proucavanja nekog terena. Medjutim pravu formulaciju principa superpozicije nalazimo tek kod danskog prirodnjaka Stenoa koji je dao nekoliko stavova od kojih su neki i danas veoma znacajni. 11. 9. 10 . a povlace se i izumiru tokom oligocena (neonumulitikum).morfološki izgled a kao posledicu adaptacije naročito prilikom osvajanja novih staništa. javlja drugi sloj koji pokriva prvi. Npr. Hippurites). 5 . i oligocena. pri paleogeografskim istrazivanjima ili tektonskim rekonstrukcijama. paralelno povrsinama na kojima se obavlja sedimentacija 5) Slojevi su u principu protezu neprekidno preko celog sedimentacionog prostora.PRINCIP SUPERPOZICIJE Korene ovog principa nalazimo jos kod Avicene u objasnjenju da je na morskom dnu najpre nastao jedan sloj. maksimum razvica dostizu u eocenu (mezonumullitikum).objasnio je na sledeci nacin: 1) U neporemecenim terenima svaki donji sloj je stariji od sloja koji ga pokriva 2) Sloj u kome se nalaze odlomci nekih stena nastao je kasnije od stena cije odlomke sadrzi 3) Sloj u kome se srecu morske skoljke ili morska so talozen je u mora. U trecoj etapi – stratigrafskoj korelaciji I sinhronizaciji – priprema se neophodna osnova za stratigrafska uopstavanja planetarnog znacaja. Svoja zapazanja o geologiji terena na kome je radio u severnoj Italiji. Druga etapa – stratigrafska paralelizacija – daje osnovu za uporedjivanje vecih prostora pri izradi geoloskih karata srednje I sitnije razmere. Scacinella) ili rudistnih školjaka (Radiolites. čašolik ili peharast oblik brahiopoda (Rhichthofenia. a prisustvo biljaka u njemu je posledica poplava 4) Slojevi su primarno natalozeni horizontalno. Tercijarna perioda Zemljine istorije Tercijar se sastoji od paleogena i neogena. koji se pojavljuju u paleocenu (eonumulitikum). Za paleogen. a zavrsavaju tek na periferiji isklinjavanjem. Osnovne faze stratigrafskih istrazivanja Prva od njih – strategrafsko rasclanjivanje – prisutna je u svakodnevnoj geoloskoj praksi. eocena. a zatim se.stariji tercijar je karakteristicna pojava megaforaminifera numulita.

godina.koji su usled adaptivne revolucije zadobili peharast izgled i izgubili bilateralnu simetriju. Dolo je dao sledecu definiciju zakona nepovratnosti:. 6 . Godine on je izdvojen kao posebna epoha. Kao epohu izdvojio je C. tako da je samo ime epohe kovanica grckih reci meien-manje i kainos-nov. nikada nece povratiti skrge ili peraja tj. Izdvojena je sredinom proslog veka u oblasti Severnog mora u Nemackoj na predlog E. a potice od grckih reci plios(vise) i kainos (nov). koja je trajala od pre 5533. Zakonitost vazi za sve sistematske kategorije. Brahiopode. Prednji ekstremiteti reptila. Bajriha.lajel 1830.3 -1. zapazio je i Darvin. DOLOV ZAKON Da je evolucija nepovratan proces. koja je trajala od 33. da se vrati u stanje kroz koje su vec prosli njegovi preci’’.7 do 24 miliona godina pre danasnjice. Nepovratnost je karakteristicna i za neorganske procese ali je ocigledna u evoluciji zivog sveta. Ono sto je tokom evolucije stvoreno ne moze se vratiti unazad. Oligocen je najmladja epoha paleogena.Organizam ne moze cak ni delimicno.3 miliona godina. Lajel tridesetih godina proslog veka. Divergentna evolucija Divergencija je pojava u evoluciji. Godine.Dolo pod nazivom zakon ireverzibiliteta. ruke čoveka su dobar primer za ovu pojavu. nema prekida. Grupa organizama jednom iscezla nikad se vise ne pojavljuje tj. Sisari koji su se vratili u vodu. zadobijaju različit morfološki izgled kao posledicu adaptacije na uslove života. 12. kada međusobno srodni organizmi.8 mil.7 miliona godina.godine. Obuhvata odeljak zemljine istorije koji je ranje svrastavan u stariji eocen i od kovanice paleos(stari) i eocen i potice njegov naziv. Pliocen je trajao od pre 5. 13. Miocen – ime potice od Carlsa Lajela tridesetih godina proslog veka. Od 1874.. ako je jos prisutna. naziv mu je dao C. Neogen – mladji tercijar se deli na dve epohe: miocen i pliocen. njeno postojanje.Paleocen je najstarija epoha paleogena i kenozoika uopste koja je trajala od pre 66-65 do pre oko 55 miliona godina. Eocen je najduza epoha paleogena i kenozoika uopste. krila ptica. Ime oligocen je izvedeno od grckih reci oligos (malo) i Kainos (nov). Kitovi i delfini npr. sisara. Nikada nece postati ribe posto su u dalekoj evoluciji njijhovi preci vec prosli kroz taj stadijum. Smatra se da je miocenska epoha trajala od 24-5. ime mu dolazi od grckih reci eos (zora) i kainos (nov). 1854. a formulisao je belgijski paleontolog L.

andeziti 3)metamorfne-izmenjene: skriljci. GRANIT:pojavljuje se u vidu prostranih intruzivnih tela. hemijsko povrsinsko raspadanje. homogeni silikatni rastop. mehanicko povrsinsko raspadanje.SKARN: Skarn nastaje na kontaktu kiselih magmi i karbonantnih sedimenata. tercijarno I kvartarno doba. Sam proces sedimentnih stena. redje kontaktnim metamorfizmom krecnjaka ili dolomita.05 i 2mm.GNAJS: Gnajs moze da bude i orto i para porekla. Godine u Kanadi odredjeno je da je donja granica najmladje periode oko 1.OSNOVNE VRSTE STENA SA PRIMERIMA? 1)sedimentne-talozne: krecnjaci.Najzastupljenija je na Zemljinoj povrsini. mermeri. gnajsevi. odnosno sedimentacije. ostra 7 . odnosno stvaranje sedimentnih stena odigrava se u opstem slucaju u 4 faze:povrsinsko raspadanje. Naziv kvarter je uveden u geologiji jos u pocetku njenog razvoja. bazalti. ANDEZITI: Izgradjen je od intermedijarnog plagioklasa i bojenih minerala. Na geoloskom kongresu 1984.nastala regionalnim.MERMER: Mermer je tipicna para stena. PESCARI:vezivanjem peska nekim prirodnim vezivom nastaje pescar. izgradjen od teskoisparljivih i lakoisparljivih sastojaka. transport i sedimentacija. MAGMATSKE STENE: Magmu definisemo kao usijano tecni.87 miliona godina BP. PESAK: predstavlja nevezan klasticni materijal usitnjen do velicine izmedju 0.izgradjeni su od kalcita. pescari. METAMORFNE STENE:Za minerale koji izgradjuju metamorfne stene karakteristicno je da su cesto nastali preobrazajem primarnih minerala. ugalj. a u novije vreme njegova donja granica je spustena na racun pliocena.14. kada se istorija zemlje delila na primarno. peskovi 2)magmatske-dubinske: graniti. Godine u Moskvi I kongresu INQUA 1987. posebno na severnoj polulopti. KRECNJACI:mogu biti slojeviti i masivni. dijabazi. Apsolutno trajanje kvartarne periode ranije je ocenjivano na oko 800000 godina. gline. 15. BAZALT:Izgradjena od bazicnog plagioklasa i monoklinickog piroksena. DIJABAZ:Moze biti i zicana i izlivna stena. skarnovi SEDIMENTNE STENE: Sedimentne stene su one stene koje nastaju u procesu talozenja. Za kvartarni period vezano je mnogo dogadjaja nase planete: nastanak velikih lednickih pokrova. odnosno prilagodjavanjem njihove kristalne resetke novonastalim uslovima. Kvartarna perioda zemljine istorije Kvartar ili antropogen je najmladja perioda u geoloskom razvoju zemlje koja jos uvek traje. sekundarno.

kolebanje nivoa svetskih mora I okeana. 2.Tektonika ploca je geoloska teorija koja objasnjava pomeranje ploca Zemljine kore velikih razmera. kao I formiranje prostranih kontinentalnih naslaga. i sedimenata sa odredjenim stepenom tolerancije zavisno od metoda koji je koriscen. pleistocen I holocen. Teorija ukljucuje ali ujedno i zamenjuje stariju hopotezu pomeranja kontinenata. jedini živi cefalopod sa spoljnom ljušturom. Latimeria. Pleistocen je trajao od pre 1. Za ovu granu istorijske geologije koriste se brojne metode za odredjivanje apsolutne starosti. Mladja epoha – holocen traje nesto vise od 10000 godina I njegova gornja granica je otvorena. "živi fosili"). Reliktni organizmi Reliktni oblici su takve vrste živog sveta koji su se pojavili veoma davno i gotovo u neizmenjenom obliku žive i danas (tzv. rod Nautilus. Zatim dolaze fluvioglacijalne naslage (terase od grubog materijala). Osnovni postulati na kojima se zasniva geologija? 1. fluvijalne I dr. Geološko vreme (milioni godina!) Nauka koja proucava geolosko vreme se zove geohronologija.87 miliona godina do oko 10000 godina pre nase ere. Sustinski novo u tektonici ploci je to da se ovde polazi od podataka 8 . Prva je poznata po starijoj literature I pod nazivom diluvijum. Pored toga za kvartar se vezuje I razvoj coveka I njegove materijalne kulture. Kvartarne naslage predstavljaju opsti zastirac preko straijih nekvartarnih stena. 16. dine). Kvartar je podeljen na dve epohe.Tektoniku plocu drugacije mozemo da nazovemo novom globalnom tektonikom. Sediment kvartarne periode su nastale kao product sedimentacije u kontinentalnim sredinama. koja datira iz prve polovine 20-og veka i koncept sirenja morskog dna razvijen tokom 1960-tih godina. a mladja epoha pod nazivom aluvijum. To je nauka koja se bavi utvrdjivanjem apsulutne starosti stena. 17. Tektonika ploča (model koji govori o stalnom kretanju i evoluciji Zemljine kore kroz dugo geološko vreme) . specifican tip kontinentalnih naslaga u kvartaru su pecinski sediment koji iako zahvataju malu povrsinu imaju veliki znacaj u biostratigrafskom I arheoloskom pogledu. fosila. vegetacija I zivotinjski svet. Npr. Tokom kvartarnog perioda uoblicena savremena geografsa slika zemlje I njen reljef. Medju kontinentalnim kvartarnim naslagama najvaznije mesto zauzimaju glacijalne (morene eraticki blokovi I dr) I eolske (les. šakoperka iz grupe mezozojskih riba itd.kolebanja klime.

medjusobno odeljenih ploca koje se neprekidno krecu. Njegov stav glasi: . Ovaj stav predstavlja suštinu principa aktualizma.. Aktualizam se suprostavio. rubidijum.. Znacajno mesto u formulisanju ovog principa.) pri čemu oni prelaze u stabilne izotope oslobađajući određenu energiju. Jer "savremeno nije ključ prošlosti već samo vodič u prošlost". kao antiteza. može se izračunati starost minerala. jer se na mesto njih u kristalnim rešetkama javljaju stabilni izotopi tzv. 19. Izotopna geohronologija – radiometrijsko datiranje Metoda se zasniva na pojavi spontanog. a time i stene. Na osnovu izmenjenih količinskih odnosa primarnih (“roditeljskih”) i sekundarnih (“potomci”) izotopa. Smatrali su da slojevi koji sadrze ostatke morskih skoljki mora da su nastali u moru ili da su povrsine slojeva sedimentnih stena nekad bile povrsine morskog dna. iako je smatrao da ne postoji promenljivost sila koje izazivaju promene.. Lajel je postavio osnove aktualistickog shvatanja. prirodnog raspadanja nestabilnih izotopa većeg broja elemenata (uran. zatim kod da Vincija. 20. 18. sekundarnih elemenata. kalijum. Paleontoloske metode u stratiografiji – Biostratigrafija Biostratigrafija predstavlja integralni deo stratigrafskih istraživanja i obuhvata proučavanje i interpretaciju fosila u smislu rasčlanjavanja. korelacije i utvrđivanja organske evolucije.. ugljenik i dr. . instrumenta koji meri odnose elemenata sa različitim 9 . PRINCIP AKTUALIZMA Ideje aktualizma nalazimo jos kod antickih mislilaca.Sadasnjost je kljuc za poznavanje proslosti’’. Taj odnos se računa putem masenog spektrometra. tada prihvaćenom katastrofičkom shvatanju i smatrao je da se promene na Zemlji odvijaju lagano i postepeno i da je njen savremeni izgled posledica dugotrajnog razvoja koji je proticao pod delovanjem istih sila koje deluju i danas. pripada Hatnu.. Aktualizam zanemaruje značaj promena koje su se tokom vremena desile i zastupa kvalitativnu i kvantitativnu istovetnost sila pod čijim se delovanjem odvijaju ili su se odvijali geološki procesi što je neodrživo i vodi u uniformizam. Iako aktualizam ne treba shvatiti kao poređenje tvorevina iz prošlosti i sadašnjosti.da je Zemljina kora izgradjena od 7 velikih i 20 manjih. on bi morao da posluži kao ideja vodilja prilikom teoretisanja. a kasnije i kod Stenoa. Posledica toga je smanjenje broja atoma nestabilnih izotopa. uz poznavanje dužine poluraspadanja pojedinih elemenata.

-1. u mnogim magmatskim i metamorfnim stenama a ponekad i u sedimentima. Rubidijum-Stroncijumova metoda Izotop rubidijuma (Rb87) prelazi u stroncijum (Sr87) uz oslobađanje jednog elektrona: 87 87 -10 god.5) × 10 pri čemu je period poluraspada kalijuma.5.147) × 10 pri čemu je period poluraspada rubidijuma. -1 37Rb ⇒ Sr + e.99 × 10-10 god. t1/2= 4. Period poluraspada urana.primarni izotopi Olovo-Uran-Torijumova metoda Nestabilni izotopi U238 i U235 i nestabilni torijum (Th232) transformišu se u izotope olova (Pb206. a torijuma t1/2= 13. Dosta raširena metoda i pogodna za određivanje apsolutne starosti kako najstarijih (alkalni bazalti) tako i neogenih naslaga bogatih liskunima. 7 ili 6 atoma helijuma prema formuli: U238 ⇒ Pb206 + 8He4. -1.sekundarni izotopi P . Metoda radioaktivnog ugljenika – C14 Ova metoda se zasniva na odredbi apsolutne starosti na osnovu prisustva 10 .49 × 10-10 god.139 + 0. ova metoda se koristi za stene starije od 500 miliona godina. Rubidijum se nalazi kao elemenat u tragovima.količina atoma koja je očuvana za period vremena t λ .47 milijardi godina. -1 19K ⇒ e + 18Ar ⇒ 20Ca gde je: λ = (5. t1/2= je 4. t1/2= 1. gde je λ = 1.3 x 109 godina. -1.720 × 10-10 god. gde je λ = 9. Uglavnom se koristi za odredbu starosti najstarijih.masama prema formuli: T (starost) = 1/λ ⋅ ln No/Nt ⇔ 1/λ ⋅ ln (1-D/P) No . amfibolima ili kalijskim feldspatima.305 . gde je : λ = (0. U235 ⇒ Pb207 + 7He4. gde je λ = 0. a 11% atoma uzima elektron i prelazi u argon (Ar40): 40 40 40 -10 god.konstanta raspadanja (dezintegracije) D .537 × 10-10 god. Th232 ⇒ Pb208 + 6He4.89 milijardi godina. Pb207 i Pb208) pri čemu se oslobađa 8.početna količina primarnih atoma Nt . Zbog velikog poluživota izotopa roditelja Rb87. Kalijum-Argonova metoda 89% atoma kalijuma (K40) oslobađa elektron i prelazi u izotop kalcijuma (Ca40). prekambrijskih tvorevina koje sadrže kalijske feldspate i liskune.

postoji široka podudarnost izme|u biljnih zona i klimatskih pojaseva. aridnim 11 . U prirodi. To se najbolje ilustruje na primeru krupnih reptila ili amfibija koji danas žive isključivo u tropskim krajevima. Fosilne biljke su posebno važni pokazatelji nekadašnje klime. Na primer.W.750 godina. kosti fosilnih krokodila na|ene u stratigrafskom zapisu ukazuju na sredine sa temperaturama iznad 15oC. uputiće nas na površinsku temperaturu vode u prošlosti.750 godina. 21.radioaktivnog ugljenika (C14) u ostacima organizama. Aktualistički posmatrano. pomaže nam da se ograniče varijacije mogućeg paleoklimata koji može biti uočen. Na primer. Razvijena je još polovinom prošlog veka od strane Libija (J. Pošto je vreme poluraspada C14 samo 5. azot (N14) usled kosmičkog zračenja. Jedna od osnovnih teškoća u primeni biljaka i životinja kao paleoklimatskih indikatora je ta što dobar broj organizama može podneti velika kolebanja klimatskih uslova. Osim toga. t1/2= 5. dubinu do 20m. Identifikacija geografske širine odnosno geografskog obrasca kako su i gde biljke živele. Preklapanja izme|u klimatskih karakteristika jedne i neke druge vrste. Dobro je poznato da su mnoge od njih ograničene vrstom klime i da. 7N + 0n ⇒ 6C + 1H Ovo je najpoznatija od svih radiometrijskih tehnika. Ova metoda se često naziva i metoda zajedničkog klimatskog raspona (mutual climatic range ). obično se koriste biljne i životinjske zajednice. Sprudni krečnjaci koje nalazimo u geološkim formacijama a koje sadrže ovaj tip korala. su ograničeni na tropske i sutropske pojase (ispod 30o s obe strane ekvatora).000 godina. prelazi u ugljenik C14 uz oslobađanje jednog protona 14 1 14 1 gde je za ugljenik. Da bi se to izbeglo. To može odvesti u pogrešne zaključke kada se rade rekonstrukcije paleoklimata. stenotopski organizmi koji su glavni graditelji modernih sprudova kakva je na primer Velika barijera (Great Barrier Reef) u Australiji. normalan salinitet i vodu topliju od 21oC. biljne vrste koje žive u suvim. ovaj metod se uglavnom koristi za materijale koji su mlađi od 70. Ako danas izvesne biljke ili životinje žive u specifičnim klimatskim uslovima onda njihova geografska distribucija može biti predmet analize i korišćenja u interpretaciji takvih sredina u geološkoj prošlosti. danas. Fosili kao paleoklimatski indikatori Informacije o klimi mogu se dobiti i pomoću fosilnih organizama. danas je jedan od značajnih pokazatelja paleoklime. neobično su važni i neki detalji vezani za morfologiju biljaka. Takozvani hermatipski korali. krokodili nisu na|eni na geografskim širinama gde srednja godišnja temperatura pada ispod 15oC.Libby).

da bi se koristila kao paleoekološki indikatori. Na primer. je mnogo više različito po obliku i vrlo često sa marginalnom krenulacijom (reckave. matematički je objasnio uzroke promene količine sunčeve energije koja. stiže na zemljinu površinu izazivajući oscilacije temperature. imaju te naglašene godove koji ukazuju na globalno topli period i prostor Antarktika bez rasprostranjenog ledenog pokrivača! Fosili kao klimatski indikatori. Te razlike u morfologiji lista se dosta koriste u paleoklimatologiji dok se broj vrsta u zajednici koje nemaju nazubljen lisni obod povezuje i koreliše sa srednjom godišnjom temperaturom . a time i klime. da bi se zaštitile od intenzivnog isparavanja i tzv. profesor mehanike i astronomije na Beogradskom univerzitetu. migraciji ili izumiranju. došlo se do spoznaje kakav je bio globalni trend temperature na Zemlji tokom njene geološke istorije. 22. Antarktik). nagib Zemljine obrtne 12 . Osnovna klimatska svojstva današnjih vrsta moraju biti nepromenljiva tokom njihovog života. On je proučavao tri promenljiva elementa zemljine rotacije i revolucije: 1. Pre svega. ASTRONOMSKA METODA M.oblastima imaju redukovane listove ili su im oni okrenuti od Sunca. najbolje poznati . "znojenja". usled zračenja. Nasuprot tome. teže da razviju izdužene obode listova ili "šiljke za kapanje" koji su prilago|eni da odvode vodu sa lista. Kao drugo. te su tako kenozojska rasčlanjavanja klime i temperature odnosno uzroci i posledice njihove promenljivosti. Biljke koje su stanovnici vlažnih šuma. fosilne šume iz krednog perioda koje su rasle u područjima na visokim geografskim širinama (npr. vrlo kompleksnih geološko-geofizičkih i paleoklimatoloških istraživanja.Milankovica Zasniva se na preciznim matematičkim računanjima kojima se objašnjavaju uzroci promena osobine klime na Zemljinoj površini i vremena kada su se te promene doga|ale u toku trajanja kvartara. oni bi morali živeti u ravnoteži sa svojom sredinom tako da svaka promena uslova u sredini neminovno vodi njihovoj daljoj adaptaciji. nazubljene ivice lista).Prisustvo i karakteristike godova u fosilnom stablu su tako|e korisni u rekonstrukcijama klime pošto naglašeni godovi ukazuju na sezonski rast a nenaglašeni i blagi godovi na kontinuirani rast. lišće biljaka iz umerenih šuma. Milutin Milanković. Suštinski problem kog ovoga je što svi fosilni organizmi nemaju svoje žive rođake! Na osnovu svih dosadašnjih. u podlozi mora biti princip aktualizma. moraju ispuniti odre|ene kriterijume da bi se koristili u tom smislu. Normalno je da su takvi podaci mnogo brojniji i verodostojniji u mla|im stratigrafskim jedinicama.

Paleozoik.4000 3. upotrebili su glaciolozi za objašnjenje ledenih doba. Zemlja od Sunca dobija najviše energije kad je najveći nagib Zemljine ose. 23. Upore|enjem krivih insolacije i zaglečeravanja. dok prekambrijum obuhvata sve što je prethodilo fanerozoiku.ose prema ravni ekliptike.000 godina. Mezozoik 3. Arhaik – Najstariji fosilni zapis – 2500. Hajdelberški čovek živeo pre 300. mezozoik (Srednje doba) i kenozoik (Novo doba). Teoriju kolebanja klime M. Hedaik – 4000-4600 2. Proterozoik – Prvi organizmi sa ljusturom – 545-2500 Fanerozoik: 1.000 godina. Milanković je konstruisao poznatu "Krivu osunčavanja (insolacije)". Kenozoik Paleozoik: 1. 2. Na njoj je pokazao kolebanje sunčeve energije koju su neke tačke na Zemlji primile za poslednjih 650. Minimumi insolacije poklapaju se sa maksimumima rasprostranjenja leda. došlo se do zaključka da je.Prve kopnene biljke – 408-438 4. 3. Neandertalac i Krapinski čovek pre 115-100. Karbon – naslage kamenog uglja – 286-360 6. Devon – prvi vodozemci – 360-408 5. Prekambijum: 1. To su počev od najstarije ka najmlađoj (u geologiji se sve posmatra hronološkim redosledom): prekambrijum (vreme pre kambrijumske eksplozije). a najmanje kad su ovi elementi suprotni. ekscentricitet Zemljine putanje pri kretanju oko Sunca. na primer.245-286 Mezozoik: 13 .000 godina a Homo sapiens pre 60. Milankovića. najmanji ekscentricitet i najveća veličina perihela. Podela geoloske istorije Postoje četiri geološka doba na koja je podeljena istorija Zemlje. Paleozoik 2. Perm – Stvaranje Pangee. Ordovicijum – prvi graptoliti – 438-505 3. mezozoik i kenozoik pripadaju fanerozoku ili fanerozojskom eonu.000 godina. promene datuma perihela. paleozoik (Staro doba). Silur . morenskih i terasnih naslaga u kojima su otkriveni ostaci ljudi. Kambrijum – trilobiti i prve ribe – 505-545 2.

Eolske naslage.Samo one facije koje leze jedna pored druge u prostoru.6-57. On predstavlja substrat agrikulturnih oblasti-na njemu se formira najplodnije zemljiste-crnica. prateci zavisnost sedimentacije od polozaja obalske linije da . Eocen-stvaranje himalaja i alpa – 36.narocito les ucestvuju u izgradnji telesnih sedimenata.LES Les je masivna sedimentna stena. Eolske tvorevine u nasoj zemlji predstavljene su lesom i zivim peskom. Material od kojih je nastao les moze da void poreklo iz pustinja (npr kineski les) I morenskog materijala nastalog radom lednika za vreme glacijacija u pleistocenu.8-5. Pliocen – prvi ljudi -1. Trijas – prvi sisari – 208-245 2. pretezno alevritskog granulometrijskog sastava..8.pre svega mamuta. To je stena sa povecanim sadrzajem gline. 25. Lesne naslage imaju kod nas veliko rasprostranjenje u ravnicarskim terenima panonske i peripanonske oblasti. siromasna sa CaCO3.7-36.Holocen – Kraj ledenog doba – 0-0. a nastajala je navejavanjem lesnog materijala u zabarenoj sredini. Jura – prve ptice. Kvartar : . u travnatim oblastima stepe ili suvih tundri. mogu u profilu da se nalaze jedna iznad druge i da svakoj faciji u 14 .3-23. stepskih glodara ili konja.66. Pored tipicnog lesa izdvojen je I tzv barski les ili akvaticni les.Oni su dosli do zakljucka.8.talozen u uslovima suve klime.23.Pleistocen – pocetak ledenog doba – 0. kao i drugi tipovi plodnih zemljista... Tercijar : .1 24.Neogen (Miocen – Paratetis – 5. Les ima daleko veci znacaj i rasprostranjenje i ekonomski znacaj od zivog peska.masovno izumiranje – 66-144 Kenozoik : 1. Oligocen . U geomorfoloskom pogledu mogu se izdvojiti les lesnih zaravni I les padina. Kreda. Na profile se vertikalno cepa I pravi strme odseke.144-208 3. VALTEROV ZAKON Valter i Golovinski formulisu zakon o korelaciji facija prostorne migracije geoloskoh tvorevina..Paleogen (Paleocen – pojava numulita – 57.1.3) 2.. U lesu se cesto nalaze ljusturice kopnenih puzeva. redje ostaci sisara.Riblja epoha. Karakterise ga fina porozna struktura ili kapilarna poroznost.6) . cesto je slojevita.7.01-1.8 .zutomorke i sivozute boje.

kroz Srbiju. -Tethys = poreklo imena: po sestri tj.. Za ovo more mogao bi se predloziti naziv P a r a t e t i s”. Najpoznatiji nacin geofizickog proucavanja busotina je elektrokarotaza i ona se vrsi prilikom eksploatacije lezista mineralnih sirovina..originalni tekst na francuskom) 28. od Ronskog basena sve do transkaspijskih oblasti. a narocito nafte i gasa. crnomorski basen . Becki i Panonski basen. onda facije koje leže jedna iznad druge ne smenjuju jedna drugu i u prostoru..prostoru odgovara sinhronicna facija. (Laskarev. 15 . Lednicki pokrivac se javljao na dva nacina: u vidu velikog lednickog stita imlandajsa koji je pokrivao veliki deo severne I severozapadne evrope I tzv dolinski ili alpski gleceri koji su pokrivali visoke planine van domasaja inlandajsa. 27. Ukoliko tvorevine pripadaju različitim sedimentacionim ciklusima.To su panonski basen. Rumuniju i juznu Rusiju. GEOFIZICKE METODE Rasclanjivanje geoloskih profila i njihovo povezivanje na kracim odstojanjima moguce je i na osnovu primene geofizickih metoda. u prvom redu alpe. Bavarsku. proucavaju se prirodni potencijal i prividni specificni elektricni otpor. Ledeni pokrov Inlandajs Veliki deo evrope nalazio se tokom glacijala pod lednickim pokrivacem koji je pri maksimalnom rasprostiranju imao povrsinu od oko 40 miliona km2.. Naime. prolazeci kroz Svajcarsku. Sustina ove metode je u ispitivanju fizickih osobina stena kroz koje se busi.Prostirao se od alpado turkmentistana. Značajno je da je takav odnos moguć samo kod tvorevina jednog sedimentacionog ciklusa i da u tom slučaju obavezno postoji postepen prelaz me|u facijama u prostoru i vremenu. i nije bilo jedinstveno posto se sastojalo od nekoliko basena koji su nekada komunicirali medju sobom. Evolucija Paratetisa Posle izdizanja alpa dinarida i karpata i kavkaza.supruzi Oceanus-a (Suess.. formira se paratetis kao relikt tetisa i veliko epikontinentalno more. aralo-kaspijski basen i dakijski basen. 1924 . Vise od ostalih zastupljene su metode maleomagnetnih istrazivanja sedimentnih stena i karotaza busotina. bez obzira da li je ocuvana do danas’’. 1893) -Paratetis = “ paralelno Tetisu.. 26. a kasnije su se razdvojili.

pojave reptila. sve do savremenih vrsta. Poslednji maksimum njegovog sirenja vezuje se za period od 17000 – 20000 godina pre n. iz kojih su se lepezasto sirili tokom glacijacija. lednicki pokrov se povukao. zadobijanje novih osobina. iako ima sličnosti sa prethodnim. kao posledica adaptacije. niti jedna faza evolucije Zemlje. do 7000 godina pre n. pojava klicinih listića. međutim. Najveci kontinentalni stit u evropi bio je skandinavski. dolazi do opšteg usavršavanja organizma (npr.e. Pri tome.stalno prilagođavanje neprekidnim promenama uslova u životnoj sredini. na jednoj strani i istovremeno razarajući sisteme koji su postojali do tada. uslovi na Zemlji su se menjali dok nije oformljen savremeni izgled. Alogeneza (alomorfoza) . Pri tome procesi razvoja nisu proticali jednolično. Stvaranje novog. kroz složene procese. ni jedan proces. nečim nepoznatim do tada. Od relativno jednostavnog izgleda i građe u vreme formiranja. da pokazuje ponekad i samo formalnu sličnost sa onim što je egzistovalo ranije. ptica i sisara). evolucionisticke ideje se svode na zakljucak da je tokom svoje istorije Zemlja pretrpela brojne probleme. smenjivale faze lagane evolucije sa fazama kratkotrajnih. Od zaada ka istoku prostirali su se: britansk lednicki pokrov. skandinavski stit zatim lednicki stit barencovog selfa I na krajnjem severoistoku evrope severouralski stit. planete Zemlje u celini. na drugoj strani. delovanjem endogenih i egzogenih sila. pojava višećelijskih organizama. ali intezivnih i burnih promena ili "revolucionarnih" skokova. Sustina ovog ucenja je u zakljucku da se organski svet razvijao od malog broja jednostavnih organizama ka mnostvu sve savrsenijih i slozenijih. da sadrži neke elemente prethodnog. To zahteva od organizma veći ili manji stepen usavršavanja. Tektonski pokreti izazivaju niz različitih promena u Zemljinoj kori. mora na novom stepenu.e. 29. koji su imali autonomne centre zagleceravanja. iako predstavlja negaciju prethodnog. te je prema tome usavršavanje rezultat usmerenosti evolucije.evolutivni razvoj u kome. 3.Lednicki stit inlandajs u severnoj I severozapadnoj evropi nastao je spajanjem nekoliko manjih lednickih stitova.tip evolutivnog razvoja pri kojem se 16 . 2. u njima su se. Svaka faza je obeležena nečim novim. stvarajući nove strukturne sisteme. Arogeneza (aromorfoza) . Usmerenost evolucije se ogleda u nekoliko pravaca: 1. ne pretstavlja ponavljane onoga što je prethodilo. Adaptacija . PRINCIP EVOLUCIJE Pojavom Darvina doslo je do preokreta u shvatanjima i njegovo ucenje nazvano je kasnije TEORIJA EVOLUCIJE.

METAMORFNE STENE:Za minerale koji izgradjuju metamorfne stene karakteristicno je da su cesto nastali preobrazajem primarnih minerala. skarnovi SEDIMENTNE STENE: Sedimentne stene su one stene koje nastaju u procesu talozenja. kod slonova pojava kljova itd. 30. mermeri.MERMER: Mermer je tipicna para stena. odnosno stvaranje sedimentnih stena odigrava se u opstem slucaju u 4 faze:povrsinsko raspadanje.nastala regionalnim. evolucija reptila). andeziti 3)metamorfne-izmenjene: skriljci. izgradjen od teskoisparljivih i lakoisparljivih sastojaka. DIJABAZ:Moze biti i zicana i izlivna stena. BAZALT:Izgradjena od bazicnog 17 . b) Hipergeneza (ultraspecijacija) . prilagođavanjem organa ili delova tela nastalim promenama bionomskih faktora (npr. bazalti. pescari. odnosno sedimentacije.GNAJS: Gnajs moze da bude i orto i para porekla. U okviru alogeneze mogu se izdvojiti specifični slučajevi: a) Telegeneza . peskovi 2)magmatske-dubinske: graniti.izgradjeni su od kalcita. KRECNJACI:mogu biti slojeviti i masivni. redje kontaktnim metamorfizmom krecnjaka ili dolomita. gnajsevi. homogeni silikatni rastop.05 i 2mm. GRANIT:pojavljuje se u vidu prostranih intruzivnih tela. Sam proces sedimentnih stena.SKARN: Skarn nastaje na kontaktu kiselih magmi i karbonantnih sedimenata. odnosno prilagodjavanjem njihove kristalne resetke novonastalim uslovima. ugalj.organizmi samo delimično menjaju. dok je opšta građa nepromenjena. prelazak sa vagilnog na sesilni način života kod briozoa). c) Katageneza . PESAK: predstavlja nevezan klasticni materijal usitnjen do velicine izmedju 0. MAGMATSKE STENE: Magmu definisemo kao usijano tecni.).pojedini organi se razvijaju na račun drugih organa. PESCARI:vezivanjem peska nekim prirodnim vezivom nastaje pescar. transport i sedimentacija. gline. hemijsko povrsinsko raspadanje.tip evolutivnog razvoja gde pojedini organi gube funkciju i zakržljavaju pošto organizmi prelaze na jednostavnije uslove života (npr.OSNOVNE VRSTE STENA SA PRIMERIMA? 1)sedimentne-talozne: krecnjaci. kod reptila pojava rogova ili kožnih koštanih ploča.tip evolutivnog razvoja u kome dolazi do poremećaja koordinacije u rastu pojedinih organa ili delova tela. ANDEZITI: Izgradjen je od intermedijarnog plagioklasa i bojenih minerala. dijabazi. mehanicko povrsinsko raspadanje. Najčešće je ispoljena u obliku gigantizma (npr.

tvorac ovog termina je Opel koji je podelio juru u Evropi na jedinice koje je definisao prema vertikalnom rasponu brojnih fosilnih zajednica. Razlike među facijama na raznim prostorima mogu da budu manje ili veće. po ukupnom sadržaju asocijacije ili samo na osnovu određenih oblika nekog taksona.Oppel) pedesetih godina XIX veka. Fosilni organizmi su isključivi kriterijum za njihovo izdvajanje. 4. Svaki litološki član stratigrafskog odeljka okarakterisan je sopstvenim kompleksom fosilnih organizama. Od tada pa na ovamo. 31. d’Orbigny) i Albert Opel (A. više od 150 godina. 32. Na taj način može biti izdvojeno nekoliko različitih vrsta biostratigrafskih jedinica. evolucionom stupnju i sl. prema rasprostranjenju jednog ili više taksona. Gresli smatra da su facije delovi. 3. izdvajanje slojeva prema njihovom fosilnom sadržaju postalo je jedna vrlo važna i opšte prihvaćena metodologija. Stene istovetnog litološkog sastava (bolje rečeno sličnog) različitih stratigrafskih odeljaka sadrže sličnu faunu. Ipak.Najzastupljenija je na Zemljinoj povrsini. U kompleksu fosilnih organizama jedne facije ili uopšte nema organizama karakterističnih za neku drugu faciju ili su oni predstavljeni samo pojedinačnim primercima. 2. prema brojnosti pojavljivanja. Biostratigrafske jedinice mogu biti izdvojene na osnovu prisustva ili odsustva fosila. čime se ističe uzajamna povezanost organskog i neorganskog dela facije.plagioklasa i monoklinickog piroksena. Posebno se ističe raznovrsnost facija u litoralnom pojasu mora. Pojam biozona u geologiju su uveli Alsid d’Orbinji (A. Biozona Osnovna biostratigrafska jedinica naziva se biozona (biostratigrafska zona) i ona predstavlja jedan sloj ili deo nekog sloja koji je izdvojen na osnovu karakteristične fosilne asocijacije. u zavisnosti koji je 18 . članovi ili jedinice konkretnog stratigrafskog odeljka (tvorevine iste geološke starosti) koje karakteriše jednorodnost sastava i jednorodnost zajednica fosilnih organizama (paleontološka obeležja). Stratigrafsko shvatanje pojma facija Klasično ili stratigrafsko shvatanje pojma facija potiče od Greslija i od stavova koji su već pomenuti. Dodatno obrazloženje principa facija vidi se kroz sledeće stavove: 1. nastali kao posledica postojanja različitih uslova sedimentacije na pojedinim delovima Zemljine površine u nekoj etapi geološke istorije.

3. Eponides – 19 . Kompleksna zona (assemblage zone) obuhvata slojeve koje karakteriše sveukupnost fosilne biozajednice odnosno tri ili više taksona koji ulaze u nju a po svom sastavu se razlikuju od susednih slojeva (npr. pa čak može i da ne sadrži fosilne biozajednice odnosno da samo pokazuje “sterilne” zone između dva biohorizonta. Danas su u upotrebi sledeće vrste biozona: zona raspona (range zone). Ova zona u suštini nije zona rasprostranjenja nekog taksona.paleontološki kriterijum bio predmet proučavanja (Mitrović & Rundić. Izraz raspon (range) podrazumeva sveukupno razviće određenog taksona kako u horizonatalnom tako i vertikalnom (stratigrafskom) smislu. Isto tako je neobično važno odrediti obim jedne biozone jer on može biti bitno različit kako u debljini tako i u geografskom rasprostranjenju. Konkurent-rendž zona podrazumeva zonu zajedničkog rasprostranjenja. Može se desiti da je na nekom mestu. Po američkom stratigrafskom kodeksu (1983). kao i ukupnim rasponom evolucione linije nekog taksona i sl.3). 1998). Globigerina selli – Pseudohastegerina barbadoensis Concurrent-range zone) Interval zona označava slojeve između dva dobro biostratigrafski dokumentovana horizonta (npr. Globigerina brevis Taxon-range zone – sl. roda. Takson-rendž zona podrazumeva sedimente u kojima je zastupljeno celokupno rasprostranjenje nekog taksona od njegovog pojavljivanja do izumiranja (vrste. Ime dobija prema taksonu čiji stratigrafski raspon opisuje (npr.4. različite biozone imaju različito značenje i upotrebu. familije). U okviru zone raspona ili rendž zone. Globigerinoides sicanus – Orbulina suturalis Interval zone). koja uključuje istovremeno i podudarne ili preklapajuće delove zona raspona dva ili nekoliko taksona odabranih iz celokupne fosilne asocijacije (npr. vrste. Zona raspona može biti označena stratigrafskim okvirom bilo kog pojedinačnog taksona (roda. Iz tog razloga. kompleksna zona (assemblage zone). te je izuzetno važno tačno definisati koji je tip biozone u pitanju. biozona redukovana na svega jedan lokalni sloj ali i da ima širok geografski raspon i debljinu od nekoliko stotina metara. Zona raspona obuhvata slojeve koji odgovaraju celokupnom rasprostranjenju nekog izabranog fosila unutar posmatrane asocijacije na datom profilu. ova zona obuhvata: takson-rendž zonu. podvrste) ili grupe taksona. Kriterijumi za izdvajanje zone moraju biti jasni iz samog naziva ali i iz opisa koji je prati. zona maksimalnog razvića (abundance zone) i evoluciona zona (lineage zone). mogu se izdvojiti: takson-rendž zona (taxon-range zone) i konkurent-rendž zona (concurrent-range zone). interval zona. konkurent-rendž zonu i evolucionu zonu.

lagana i dugotrajna izdizanja i spuštanja prostranih delova litosfere. U literaturi se koristi i pod imenom acme zona (sl.mlađi slojevi leže preko starijih odvojeni dužim ili kraćim prekidom u sedimentaciji koji odražava vreme erozije. 33. ostrakoda. tektonska 3. U literaturi se sreće i pod imenom cenozona ili Opel zona.). Eroziona diskordancija (disconformity) . mekušaca i sl.eroziona. sva tektonska kretanja svrstana su u dve velike grupe: epirogena i orogena. Evoluciona zona (lineage zone) je tip rendž zone i označava jednu etapu evolucije ili trend u razvoju nekog taksona (npr. Neki autori je nazivaju i filogenetska ili filo zona. 4.dvostruka eroziono tektonska 1. Zona maksimalnog razvića (abundance zone) označava zonu maksimalnog razvića (“cvetanja”) određenih formi nezavisno od njihovog opšteg stratigrafskog raspona (npr. čiji sastav može varirati usled izumiranja odnosno razvoja. Postoji četiri osnovna tipa diskordancija 1. Tektonske metode Tektonski pokreti koji predstavljaju jedan veoma složen sistem kretanja unutar Zemljine kore. 2. S tim u vezi.Planorbulinella Assemblage zone). Ova zona se može utvrditi na osnovu prisustva svih oblika u asocijaciji ili samo pojedinih formi. Globorotalia fohsi fohsi Lineage zone). izmenama vrsta ili asocijacijama vrsta. Tako se mogu izdvojiti kompleksne zone na osnovu korala. Kao što je poznato. Ime dobija po taksonu čiji raspon ograničava.4. Diskordancija je geološka površ koja označava vreme bez sedimentacije ili period erozije a koja se zapaža duž granica kojima se dodiruju dve ili više geoloških Celina. navela su geologe da tu pojavu iskoriste kao osnovu za stratigrafska rasčlanjavanja i korelacije. granice među stratigrafskim odeljcima obeležene su i delovanjem tektonskih pokreta odnosno pojavom erozionih i tektonsko-erozionih diskordancija.3. koriste se prilikom stratigrafskih istraživanja. Myogipsina Abundance zone). Shvatanja da su ova dinamička kretanja u geološkoj istoriji Zemlje veoma prisutna i da ostavljaju vidljive tragove. dok druga predstavljaju relativno kratke etape veoma intenzivne aktivnosti tokom kojih se formiraju različite naborne ili razlomne strukture u Zemljinoj kori. hijatusa itd.erozionotektonska 4. Može se reći da su osnovne biostratigrafske jedinice – biozone. Prva su stalna. Površi slojevitosti tvorevina dva odeljka odvojena erozionom 20 . zasnovane na evolutivnim promenama pojedinih fosilnih nizova. Obim ove zone varira zavisno od karaktera i stepena promena na osnovu kojih je određena.

21 . indeks fosili (= rukovodeći ili zonski fosili). Recesije su prekidi u taloženju izazvani delovanjem talasa i struja pri čemu su osnovni uslovi neizmenjeni. Kako samo nekoliko fosilnih vrsta ispunjava ove idealne uslove. Magnetostratigrafija Proučavanje magnetnih svojstava stena je jedna od najkorisnijih metoda koju koriste stratigrafi za korelisanje stratigrafskog redosleda i definisanje vremenske sukcesije. 34. sa povrsinama slojevitosti mladjih. a zatim dugo vreme bili izlozeni eroziji I denudaciji.eroziono – tektonska – stariji slojevi su najpre zahvaceni tektonskim poremecajima.i sami magneti ili se unošenjem u magnetno polje drugog magneta trajno ili privremeno namagnetišu. Na osnovu toga. Smatra se da rukovodeći fosili moraju zadovoljavati sledeće kriterijume (u idealnom smislu):  Da su nezavisni od prirode sredine (facije)  Da imaju brzu evoluciju  Da su geografski široko rasprostranjeni  Da su brojni  Da su dobro očuvani u fosilnom zapisu  Da se morfološki lako prepoznaju 35. to ni svi fosili nemaju isti značaj u biostratigrafiji. To su. generalno. To je posebna kategorija fosila koji su za života imali veliko i široko rasprostranjenje. vrlo nejasni vremenski prekidi u smislu njihove geneze i na njihovo postojanje mogu ukazati parakonkordancije. Dijasteme su dakle. 3. kratkotrajni prekidi u kojima nije bilo taloženja materijala jer je stalno uzmućivanje sprečavalo bilo kakvo odlaganje na dnu basena.diskordancijom obično su uzajamno subparalelne.kod kojih se oseća uticaj drugog magneta ali slabo i c) dijamagneti . tako da se teško zapažaju na profilima. i koji zbog toga dozvoljavaju različitim stenama na različitim prostorima i sredinama da budu međusobno poređene – korelisane. povrsine slojevitosti starijih slojeva zaklapajuci veci ili manji ugao. mogu da traju duže ili kraće vreme.koji su indiferentni u magnetnom polju. Lako se uocava na profilima. tektonska (uglovna). b) paramagneti . 2. kako geografsko tako i ekološko. Indeks ili karakteristicni fosili Najvažnije sredstvo koje koristi biostratigrafija su tzv. Poznato je da se u prirodi nalaze supstance koje se u magnetnom polju različito ponašaju. Hijatusi su dugotrajni prekidi izazvani tektonskim pokretima usled čijeg delovanja dolazi do povlačenja mora sa nekog prostora i dugotrajne izloženosti te oblasti dejstvu egzogenih sila. što je isto posluzilo prilikom stratigrafskih istraživanja. postoje: a) feromagneti . Prekidi u sedimentaciji izazvani tektonskim pokretima.

Primenom ove metode za odredbu apsolutne starosti stena. Podela pleistocena u severnoj evropi VISLA GLACIJACIJA EM INTERGLACIJACIJA ZALA GLACIJACIJA HOLSTAJN INTERGLACIJACIJA ELSTER GLACIJACIJA KROMER INTERGLACIJACIJA MENAP ZAHLADJENJE VAL TOPLI PERIOD EBURON ZAHLADJENJE TEGELEN TOPLI PERIOD BRIGEN ZAHLADJENJE 40. cija starost iznosi oko 4. nezavisnost od facija i karakteristike vrste. pre svega. 37.6 milijardi godina.Metode odredjivanja apsolutne starosti Metoda odredjivanja apsolutne starosti se zasniva na vremenu poluraspada nekih radioaktivnih elemenata (koji se nalaze u stenama Zemljine kore). 39.Organizmi – zivi fosili 22 . Vecina meteorita koji su pali na Zemlju sadrze izotope stare oko 4. konodonte. uranijuma torijuma.2 milijardi godina). zatim u Australiji (4. Utvrdjivanjem odnosa nekog od radioaktivnih elemenata ssa helijumom i olovom u nekom mineralu dobice se apsolutno vreme koje je proslo od nastanka tog minerala.36. radiolarije.. graptolite.0 milijardi godina..6 milijardi godina. trilobite. Ortofaunu treba da karakterise brza evolucija. Ortostratigrafski organizmi Fosilne grupe koje sluze kao dobar oslonac za neposrednu korelaciju sirokih prostora i krupnih stratigrafskih jedinica zovu se arhistratigrafske ili ortostratigrafske . smatra se da su najstarije stene one na Grenlandu. U ortofaunu ubrajamo: amonite. veliko geografsko rasprostranjenje. Primenom ove emtode pokazalo se da su najstarije utvrdjene stene na Mesecu stare oko 4. Gonijatiti su ortostratigrafski organizmi u srednjem i mladjem paleozoiku.

" Živi fosili kao što su Nautilus (predstavnik glavonožaca). "živi fosili"). šakoperka iz grupe mezozojskih riba itd. Reliktni oblici su takve vrste živog sveta koji su se pojavili veoma davno i gotovo u neizmenjenom obliku žive i danas (tzv. 23 . Limulus (kraljevska kraba). Latimeria. rod Nautilus. ostali su nepromenjeni u opštoj građi i morfologiji tokom ogromnog vremenskog raspona. koje blisko podsećaju na vrste poznate na osnovu fosilnih podataka. Latimeria (riba šakoperka) i drugi."Živi fosili" je izraz koji se koristi za žive vrste. pa prema tome izgledaju kao fosil koji je "oživeo. jedini živi cefalopod sa spoljnom ljušturom. Lingula (brahiopod). Npr.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful