1.DEFINICIJA ISTORIJSKE GEOLOGIJE i osnovni zadaci?

Istorijska geologija je geoloska naucna disciplina koja stene od kojih je izgradjena zemljina kora proucava sa istorijske tacke gledista, kroz sagledavanje vremena njihovog nastanka i pracenjem promena koje su se odvijale tokom geoloske evolucije Zemlje. Na osnovu ovakve definicije,osnovni zadatak stratigrafije jeste utvrdjivanje vremenskih odnosa medju razlicitim tipovima dogadjaja iz zemljine proslosti. U procesu istrazivanje pred stratigrafijom stoje sledece grupe zadataka: 1.stratigrafska sistematizacija-izdvajanje celina u okviru istrazivanih profila 2.stratigrafska paralelizacija-uporedjivanje izdvojenih celina u lokalnim okvirima tj u manjim oblastima uporedjivanjem veceg broja profila 3.sinhronizacija geoloskih tvorevina, odnosno medjusobno uporedjivanje geoloskih jedinica i celina iz udaljenih oblasti po vremenu stvaranja. Svako stratigrafsko proucavanje obuhvata: analizu i opis pojedinacnih izdanaka, sistematizaciju slojeva, stratigrafsku klasifikaciju ili izdvajanje stratigrafskih jedinica, za koje se, bez obzira na njihov rang, cesto upotrebljava termin stratoni. Opsti zadatak istorijske geologije sadrzi u sebi tri sastavna dela odnosno predstavlja tri prividno odvojena zadatka koji istovremeno odredjuju i redosled rada tj. etape stratigrafskih istrazivanja. 2. Stratotipski profil Stratotip je uzorni, etalonski profil koji sluzi kao parametar prema kome se uporedjuju i korelisu svi novi profili koji se tokom istrazivanja pojave. To moze da bude profil na kome je neka stratigrafska jedinica prvi put izdvojena i opisana od strane autora koji je izdvojio tu jedinicu i onda se taj profil naziva HOLOSTATOTIP. Dopunski stratotip, odnosno profil koji je autor stratgrafske jedinice sam odabrao da bi bolje opisao sve potrebne osobine naziva se PARASTRATOTIP. Ako autor neke jedinice ili odeljka nije odabrao stratotip kada je izdvojio taj odeljak, onda se naknadno izabrana profil za postojeci stratigrafski odeljak nazive LEKTOSTRATOTIP.

1

Ako se desilo da je tokom vremena stratotip unisten ili ponisten zbog nepodobnosti, bira se novi tipski profil za neku stratigrafsku jedinicu I naziva se NEOSTRATOTIP. Etalonski profil izdvojen u nekoj drugoj oblasti, zbog potrebe dopune opisa nekog stratigrafskog odeljka naziva se HIPOSTRATOTIP i uvek je potcinjen HOLOSTRATOTIPU. 3. PALEOZOJSKa ERa? PALEOZOIK ili era "starog života“ (540 – 250 m.g.) Obuhvata vremenski interval od skoro 300 miliona godina. Kontinenti nastavljaju svoje pokrete, sukobljavajući se međusobno i formirajući stare planinske vence, kao što su Apalači, Hercinidi,Kaledonidi i dr. Krajem ove ere formiran je jedan veliki jedinstveni kontinent PANGEA koji se prostirao od severnog do južnog pola. Organski svet je prešao složeni put od prvih morskih organizama koji su imali čvrste ljušture i obeležili početak paleozoika, do razvijenih biljaka I životinja, potpuno prilagođenih životu na kopnu krajem paleozoika. Došlo je do burnog razvoja flore i faune. Biljke složene građe počele su da se sele na kopno. Ubrzo su ih sledili zglavkari, insekti i vodozemci. Na tom putu bilo je više oblika koji su obeležili prekretnice u evoluciji i na različite načine uticali na razvoj planete u celini. Paleozoik je podeljen na dva krupna odeljka gornji i donji paleozoik. 4. Endemicni organizmi Endemizam je pojava zastupljenosti nekih vrsta i rodova u relativno malim područjima. Stepen endemičnosti određen je sa 3 faktora: 1. geološkom starošću, 2. pokretljivošću i 3. ekološkom valencom vrsta i rodova. Ekološka valenca je sposobnost da se podnose promene životnih uslova sredine koje neka sistematska jedinica naseljava i mogućnost osvajanja novih areala. Na osnovu toga, razlikujemo evribiotske (podnose promene) i endemične organizme. Npr. Ginko, biljka poznata još iz jure, danas živi samo na planinama Kine ili Sequoia (sekvoja) u planinama Kalifornije. U fauni Bajkalskog jezera su 76% endemiti, a u flori Australije 75%. 5. Definicija paleontologije I osnovni nacini fosilizacije Paleontologija :Nauka koja se bavi proucavanjem ostataka nekadasnjih organizama-fosila naziva se paleontologija. Savremena paleontologija postavlja
2

Ranije se mislilo.Kompletna fosilizacija 6. fosilnim organizmima i dr. da su tvorevine istog litološkog sastava iste starosti (npr. na njihovom prirodnom staništu 2)Alohtoni fosili . kako su ekosistemi reagovali na te promene. a razlikuje se od svoje podine ili povlate. petrološkim sastavom. a) Reperni horizonti se koriste za rasčlanjavanje debelih kompleksa relativno jednoličnih slojeva.). bojom. teksturama. smatralo se da su tamnije stene obavezno starije od svetlijih odnosno kompaktnije od rastresitijih. kod kojih se ne zapažaju neke zakonitosti u redosledu promene litološkog sastava. konkrecijama. Litološke metode Jedan od najstarijih načina stratigrafskih rasčlanjavanja jeste određivanje starosti na osnovu izgleda i sastava stena. Fosili su najopipljiviji dokaz za evoluciju živih organizama. proucavajuci kako su dugorocne fizicke promene globalne geografije i klime uticale na evoluciju zivota. 3 .. Iako paleontološki dokazi koje poznajemo čine samo deo ukupnog “mozaika”. sloj po sloj. Litostratigrafija je osnovno polazište za korelaciju stratigrafskih profila između dve oblasti u smislu stvaranja slike i shvatanja geologije određenog regiona. moguće je ponekad pokazati evolucione promene na određenim taksonima 1)“makroevolucija . Sem toga. čvrstinom. Mumifikacija. Reperni horizonti predstavljaju tanke proslojke koji se sastavom i čvrstinom razlikuju od ostalih slojeva koji izgrađuju neki teren (npr. obuhvata nekoliko karakterističnih tehnika: reperne horizonte.disciplina koja izučava procese koji se dešavaju od momenta uginuća organizma do trenutka kada njihovi ostaci postanu sačuvani (zatrpani) u sedimentu 1)Autohtoni fosili . Inkrustacija. izmešteni iz njihove prirodne sredine TIPOVI: Mineralizacija . nalazak uglja je bio siguran dokaz karbonske starosti).nađeni in situ.pretaloženi.evolucija viših taksona od vrste 2)“mikroevolucija” – evolucija na nižim nivoima Tafonomija – pal. slojevi vulkanskog pepela u jednoj terigenoj seriji i sl. i zauzvrat promenili planetarni okolis. proslojci krečnjaka u 2.drevni zivot u njegov kontekst. i kako su ti medjusobni odzivi uticali na danasnju bioraznolikost.000 m debeloj seriji uglja. Korak po korak. superpoziciju i ritmostratigrafiju. Pod tom celinom se podrazumeva jedan sloj ili paket slojeva koji se karakteriše određenim izgledom. 2) poređenje takvih celina u prostoru i vremenu. oni su ipak toliko VREDNI da su prihvaćeni kao izuzetno važno sredstvo. Suštinu litostratigrafske metode čini sledeće: 1) izdvajanje manjih celina "stratona" u okviru nekog profila ili izdanka. Litostratigrafija kao jedna od polaznih tačaka za stratigrafa.

Mezozoik era je podeljena na tri periode: trijas. Naročito je upotrebljiva kad se usled odsustva fosilnih organizama. 8.1.3). U razvoju organskog sveta mezozojska era je donela krupne promene. izlile su se na povrsinu ili utisnule ogromne kolicine magmatskih stena. kao sto su pojava prvih sisara u trijasu. MEZOZOJSKa ERa? Mezozoik predstavlja srednju eru u istoriji Zemljine kore. na kopnu i vazduhu. Cikličnost se često sreće kod ugljonosnih serija (sl. Ritmičnost kod fliša razlikuje se od drugih. Usled povoljnih klimatskih uslova. pojava prvih ptica u juri i niz drugih novih rodova i vrsta. da bi pred kraj krede potpuno izumrli.4). Na osnovu geohronoloske interpretacije i metoda za racunanje izotopskog vremena polazi se od pretpostavke da je trajao od 248 do 65 miliona godina.Konvergetna evolucija Konvergencija je pojava gde različite sistematske grupe imaju sličan 4 . a posebno kad se javlja facijalna promenljivost (npr.dijagrame na kojima se rasčlanjavaju i porede flišni profili. N. ne mogu da koriste paleontološke metode. 4. Neophodno je voditi računa da li su ritmovi potpuni ili im nedostaje obično završni deo ritma (kao posledica tektonskih kretanja ili erozionog razaranja). laporaca i glina koji u navedenom redu čine jednu sekvencuritam. moguće je utvrditi koja je od njih starija. juru i kredu. koji u ovoj eri dozivljavaju procvat.1. Takodje se kroz mezozoik pojavljuje citav niz rodova i vrsta iz grupe mekusaca. koji su dostigli ogromne razmere. 7. jezerskih naslaga (varve). sonih formacija ili kod fliša (sekvence). slojeva sličnih osobina. a koja mlađa tvorevina. To su osobine sedimentnih kompleksa koje se ispoljavaju u višestrukom naizmeničnom smenjivanju i ponavljanju u profilu. Pojava belemnita njihovo cvetanje i izumiranje vezano je za mezozojsku eru.4. a zatim krajem krede gotovo svi izumiru. To je po pravilu naizmenično smenjivanje tri litološka člana: peščara. a zatim i utvrđivanje vremena odvijanja tektonskih pokreta i magmatske aktivnosti (sl.b) Redosled stvaranja (superpozicija) se koristi za odredbu relativne starosti jedinica. određenim zakonitim redosledom. predstavlja rasčlanjavanje i poređenje sedimentnih tvorevina zasnovano na pojavi cikličnosti ili ritmičnosti. jako su se razvili dzinovski gmizavci. Superpozicija omogućava i odredbu starosti erozione diskordancije. c) Ritmostratigrafija. Od beskicmenjaka najveci znacaj imaju cefalopodi. Posmatranjem odnosa i kontakta između magmatskih i sedimentnih stena. tako je određeno mesto starog crvenog peščara koji je superpoziciono smešten između silurskih i karbonskih sedimenata). Vasojevič (1948) je uveo u upotrebu ritmograme . prilagodivsi se zivotu u moru. Za vreme ovog relativno dugog i tektonski vrlo nestabilnog perioda u morima su se natalozile jako debele mase sedimentnih stena.

čašolik ili peharast oblik brahiopoda (Rhichthofenia. pri paleogeografskim istrazivanjima ili tektonskim rekonstrukcijama.morfološki izgled a kao posledicu adaptacije naročito prilikom osvajanja novih staništa. 5 . koji se pojavljuju u paleocenu (eonumulitikum). Tercijarna perioda Zemljine istorije Tercijar se sastoji od paleogena i neogena. a povlace se i izumiru tokom oligocena (neonumulitikum). U trecoj etapi – stratigrafskoj korelaciji I sinhronizaciji – priprema se neophodna osnova za stratigrafska uopstavanja planetarnog znacaja. 11. Svoja zapazanja o geologiji terena na kome je radio u severnoj Italiji. javlja drugi sloj koji pokriva prvi.objasnio je na sledeci nacin: 1) U neporemecenim terenima svaki donji sloj je stariji od sloja koji ga pokriva 2) Sloj u kome se nalaze odlomci nekih stena nastao je kasnije od stena cije odlomke sadrzi 3) Sloj u kome se srecu morske skoljke ili morska so talozen je u mora. eocena. 10 . a prisustvo biljaka u njemu je posledica poplava 4) Slojevi su primarno natalozeni horizontalno. Druga etapa – stratigrafska paralelizacija – daje osnovu za uporedjivanje vecih prostora pri izradi geoloskih karata srednje I sitnije razmere. Scacinella) ili rudistnih školjaka (Radiolites. Medjutim pravu formulaciju principa superpozicije nalazimo tek kod danskog prirodnjaka Stenoa koji je dao nekoliko stavova od kojih su neki i danas veoma znacajni. maksimum razvica dostizu u eocenu (mezonumullitikum). Paleogen se sastoji iz paleocena. u toku dugog vremenskog perioda.stariji tercijar je karakteristicna pojava megaforaminifera numulita. jer se njome obezbedjuje stratigrafska osnova bilo kog pravca proucavanja nekog terena. i oligocena. paralelno povrsinama na kojima se obavlja sedimentacija 5) Slojevi su u principu protezu neprekidno preko celog sedimentacionog prostora. Osnovne faze stratigrafskih istrazivanja Prva od njih – strategrafsko rasclanjivanje – prisutna je u svakodnevnoj geoloskoj praksi. a zavrsavaju tek na periferiji isklinjavanjem. Hippurites).PRINCIP SUPERPOZICIJE Korene ovog principa nalazimo jos kod Avicene u objasnjenju da je na morskom dnu najpre nastao jedan sloj. Za paleogen. Npr. 9. a zatim se.

da se vrati u stanje kroz koje su vec prosli njegovi preci’’.8 mil. a potice od grckih reci plios(vise) i kainos (nov). ako je jos prisutna. Divergentna evolucija Divergencija je pojava u evoluciji.Dolo pod nazivom zakon ireverzibiliteta.Paleocen je najstarija epoha paleogena i kenozoika uopste koja je trajala od pre 66-65 do pre oko 55 miliona godina. Bajriha. koja je trajala od 33. nikada nece povratiti skrge ili peraja tj. Smatra se da je miocenska epoha trajala od 24-5.7 do 24 miliona godina pre danasnjice. kada međusobno srodni organizmi. krila ptica. Ime oligocen je izvedeno od grckih reci oligos (malo) i Kainos (nov). Zakonitost vazi za sve sistematske kategorije.godina. Neogen – mladji tercijar se deli na dve epohe: miocen i pliocen. Godine. Godine on je izdvojen kao posebna epoha. Grupa organizama jednom iscezla nikad se vise ne pojavljuje tj.Organizam ne moze cak ni delimicno. a formulisao je belgijski paleontolog L.3 -1. 1854. Eocen je najduza epoha paleogena i kenozoika uopste. Nepovratnost je karakteristicna i za neorganske procese ali je ocigledna u evoluciji zivog sveta. Sisari koji su se vratili u vodu. 13. ruke čoveka su dobar primer za ovu pojavu. ime mu dolazi od grckih reci eos (zora) i kainos (nov). Lajel tridesetih godina proslog veka. Od 1874.godine. DOLOV ZAKON Da je evolucija nepovratan proces. sisara. Miocen – ime potice od Carlsa Lajela tridesetih godina proslog veka. njeno postojanje. Kitovi i delfini npr. naziv mu je dao C. Izdvojena je sredinom proslog veka u oblasti Severnog mora u Nemackoj na predlog E. zapazio je i Darvin. Dolo je dao sledecu definiciju zakona nepovratnosti:. Kao epohu izdvojio je C. Nikada nece postati ribe posto su u dalekoj evoluciji njijhovi preci vec prosli kroz taj stadijum.3 miliona godina. Brahiopode. koja je trajala od pre 5533. 6 . Prednji ekstremiteti reptila. 12.koji su usled adaptivne revolucije zadobili peharast izgled i izgubili bilateralnu simetriju. Oligocen je najmladja epoha paleogena. Pliocen je trajao od pre 5. Obuhvata odeljak zemljine istorije koji je ranje svrastavan u stariji eocen i od kovanice paleos(stari) i eocen i potice njegov naziv. nema prekida.lajel 1830. Ono sto je tokom evolucije stvoreno ne moze se vratiti unazad..7 miliona godina. tako da je samo ime epohe kovanica grckih reci meien-manje i kainos-nov. zadobijaju različit morfološki izgled kao posledicu adaptacije na uslove života.

87 miliona godina BP. Na geoloskom kongresu 1984. Za kvartarni period vezano je mnogo dogadjaja nase planete: nastanak velikih lednickih pokrova. METAMORFNE STENE:Za minerale koji izgradjuju metamorfne stene karakteristicno je da su cesto nastali preobrazajem primarnih minerala.OSNOVNE VRSTE STENA SA PRIMERIMA? 1)sedimentne-talozne: krecnjaci. a u novije vreme njegova donja granica je spustena na racun pliocena. sekundarno. kada se istorija zemlje delila na primarno. posebno na severnoj polulopti. Godine u Moskvi I kongresu INQUA 1987.izgradjeni su od kalcita. Apsolutno trajanje kvartarne periode ranije je ocenjivano na oko 800000 godina.05 i 2mm. PESCARI:vezivanjem peska nekim prirodnim vezivom nastaje pescar.SKARN: Skarn nastaje na kontaktu kiselih magmi i karbonantnih sedimenata.Najzastupljenija je na Zemljinoj povrsini. ANDEZITI: Izgradjen je od intermedijarnog plagioklasa i bojenih minerala. bazalti. MAGMATSKE STENE: Magmu definisemo kao usijano tecni. odnosno prilagodjavanjem njihove kristalne resetke novonastalim uslovima. gline. redje kontaktnim metamorfizmom krecnjaka ili dolomita. peskovi 2)magmatske-dubinske: graniti. odnosno stvaranje sedimentnih stena odigrava se u opstem slucaju u 4 faze:povrsinsko raspadanje. pescari. homogeni silikatni rastop. andeziti 3)metamorfne-izmenjene: skriljci. dijabazi. Godine u Kanadi odredjeno je da je donja granica najmladje periode oko 1. Sam proces sedimentnih stena.nastala regionalnim. transport i sedimentacija.GNAJS: Gnajs moze da bude i orto i para porekla. 15. ostra 7 . GRANIT:pojavljuje se u vidu prostranih intruzivnih tela. KRECNJACI:mogu biti slojeviti i masivni. skarnovi SEDIMENTNE STENE: Sedimentne stene su one stene koje nastaju u procesu talozenja. gnajsevi. Kvartarna perioda zemljine istorije Kvartar ili antropogen je najmladja perioda u geoloskom razvoju zemlje koja jos uvek traje.14. BAZALT:Izgradjena od bazicnog plagioklasa i monoklinickog piroksena. izgradjen od teskoisparljivih i lakoisparljivih sastojaka. Naziv kvarter je uveden u geologiji jos u pocetku njenog razvoja. mermeri.MERMER: Mermer je tipicna para stena. PESAK: predstavlja nevezan klasticni materijal usitnjen do velicine izmedju 0. mehanicko povrsinsko raspadanje. hemijsko povrsinsko raspadanje. DIJABAZ:Moze biti i zicana i izlivna stena. odnosno sedimentacije. tercijarno I kvartarno doba. ugalj.

Sediment kvartarne periode su nastale kao product sedimentacije u kontinentalnim sredinama. Npr. dine). Mladja epoha – holocen traje nesto vise od 10000 godina I njegova gornja granica je otvorena. rod Nautilus. fluvijalne I dr. jedini živi cefalopod sa spoljnom ljušturom. a mladja epoha pod nazivom aluvijum. Medju kontinentalnim kvartarnim naslagama najvaznije mesto zauzimaju glacijalne (morene eraticki blokovi I dr) I eolske (les. Tokom kvartarnog perioda uoblicena savremena geografsa slika zemlje I njen reljef. koja datira iz prve polovine 20-og veka i koncept sirenja morskog dna razvijen tokom 1960-tih godina.Tektonika ploca je geoloska teorija koja objasnjava pomeranje ploca Zemljine kore velikih razmera. "živi fosili"). specifican tip kontinentalnih naslaga u kvartaru su pecinski sediment koji iako zahvataju malu povrsinu imaju veliki znacaj u biostratigrafskom I arheoloskom pogledu.Tektoniku plocu drugacije mozemo da nazovemo novom globalnom tektonikom. Tektonika ploča (model koji govori o stalnom kretanju i evoluciji Zemljine kore kroz dugo geološko vreme) . 2. šakoperka iz grupe mezozojskih riba itd. pleistocen I holocen. Za ovu granu istorijske geologije koriste se brojne metode za odredjivanje apsolutne starosti. Pored toga za kvartar se vezuje I razvoj coveka I njegove materijalne kulture. Kvartar je podeljen na dve epohe. vegetacija I zivotinjski svet. Prva je poznata po starijoj literature I pod nazivom diluvijum. Pleistocen je trajao od pre 1. Kvartarne naslage predstavljaju opsti zastirac preko straijih nekvartarnih stena. Teorija ukljucuje ali ujedno i zamenjuje stariju hopotezu pomeranja kontinenata. Geološko vreme (milioni godina!) Nauka koja proucava geolosko vreme se zove geohronologija. Latimeria. To je nauka koja se bavi utvrdjivanjem apsulutne starosti stena. kao I formiranje prostranih kontinentalnih naslaga. i sedimenata sa odredjenim stepenom tolerancije zavisno od metoda koji je koriscen. kolebanje nivoa svetskih mora I okeana. 16. 17. Osnovni postulati na kojima se zasniva geologija? 1. Sustinski novo u tektonici ploci je to da se ovde polazi od podataka 8 . Zatim dolaze fluvioglacijalne naslage (terase od grubog materijala).87 miliona godina do oko 10000 godina pre nase ere. fosila. Reliktni organizmi Reliktni oblici su takve vrste živog sveta koji su se pojavili veoma davno i gotovo u neizmenjenom obliku žive i danas (tzv.kolebanja klime.

19. Posledica toga je smanjenje broja atoma nestabilnih izotopa. kao antiteza. Iako aktualizam ne treba shvatiti kao poređenje tvorevina iz prošlosti i sadašnjosti. Taj odnos se računa putem masenog spektrometra. prirodnog raspadanja nestabilnih izotopa većeg broja elemenata (uran. a time i stene. Paleontoloske metode u stratiografiji – Biostratigrafija Biostratigrafija predstavlja integralni deo stratigrafskih istraživanja i obuhvata proučavanje i interpretaciju fosila u smislu rasčlanjavanja.. . Lajel je postavio osnove aktualistickog shvatanja. tada prihvaćenom katastrofičkom shvatanju i smatrao je da se promene na Zemlji odvijaju lagano i postepeno i da je njen savremeni izgled posledica dugotrajnog razvoja koji je proticao pod delovanjem istih sila koje deluju i danas.. uz poznavanje dužine poluraspadanja pojedinih elemenata.) pri čemu oni prelaze u stabilne izotope oslobađajući određenu energiju.. 18. on bi morao da posluži kao ideja vodilja prilikom teoretisanja. iako je smatrao da ne postoji promenljivost sila koje izazivaju promene.. zatim kod da Vincija. ugljenik i dr. Njegov stav glasi: . Znacajno mesto u formulisanju ovog principa.. a kasnije i kod Stenoa. jer se na mesto njih u kristalnim rešetkama javljaju stabilni izotopi tzv. Izotopna geohronologija – radiometrijsko datiranje Metoda se zasniva na pojavi spontanog. 20. instrumenta koji meri odnose elemenata sa različitim 9 . pripada Hatnu. Jer "savremeno nije ključ prošlosti već samo vodič u prošlost". Smatrali su da slojevi koji sadrze ostatke morskih skoljki mora da su nastali u moru ili da su povrsine slojeva sedimentnih stena nekad bile povrsine morskog dna.Sadasnjost je kljuc za poznavanje proslosti’’. Ovaj stav predstavlja suštinu principa aktualizma. medjusobno odeljenih ploca koje se neprekidno krecu. korelacije i utvrđivanja organske evolucije. može se izračunati starost minerala. kalijum. PRINCIP AKTUALIZMA Ideje aktualizma nalazimo jos kod antickih mislilaca. rubidijum. Aktualizam se suprostavio. sekundarnih elemenata. Na osnovu izmenjenih količinskih odnosa primarnih (“roditeljskih”) i sekundarnih (“potomci”) izotopa.da je Zemljina kora izgradjena od 7 velikih i 20 manjih. Aktualizam zanemaruje značaj promena koje su se tokom vremena desile i zastupa kvalitativnu i kvantitativnu istovetnost sila pod čijim se delovanjem odvijaju ili su se odvijali geološki procesi što je neodrživo i vodi u uniformizam.

-1 37Rb ⇒ Sr + e. t1/2= 4. -1.47 milijardi godina. t1/2= 1.147) × 10 pri čemu je period poluraspada rubidijuma. Zbog velikog poluživota izotopa roditelja Rb87.početna količina primarnih atoma Nt . Th232 ⇒ Pb208 + 6He4. a torijuma t1/2= 13. gde je λ = 9.305 .537 × 10-10 god. gde je : λ = (0.720 × 10-10 god. u mnogim magmatskim i metamorfnim stenama a ponekad i u sedimentima. Metoda radioaktivnog ugljenika – C14 Ova metoda se zasniva na odredbi apsolutne starosti na osnovu prisustva 10 . Rubidijum-Stroncijumova metoda Izotop rubidijuma (Rb87) prelazi u stroncijum (Sr87) uz oslobađanje jednog elektrona: 87 87 -10 god. 7 ili 6 atoma helijuma prema formuli: U238 ⇒ Pb206 + 8He4.5.139 + 0.89 milijardi godina. gde je λ = 0. Uglavnom se koristi za odredbu starosti najstarijih. ova metoda se koristi za stene starije od 500 miliona godina.3 x 109 godina. Kalijum-Argonova metoda 89% atoma kalijuma (K40) oslobađa elektron i prelazi u izotop kalcijuma (Ca40).masama prema formuli: T (starost) = 1/λ ⋅ ln No/Nt ⇔ 1/λ ⋅ ln (1-D/P) No .konstanta raspadanja (dezintegracije) D .5) × 10 pri čemu je period poluraspada kalijuma. -1. -1 19K ⇒ e + 18Ar ⇒ 20Ca gde je: λ = (5.49 × 10-10 god.99 × 10-10 god. t1/2= je 4. gde je λ = 1. prekambrijskih tvorevina koje sadrže kalijske feldspate i liskune. U235 ⇒ Pb207 + 7He4. amfibolima ili kalijskim feldspatima. Rubidijum se nalazi kao elemenat u tragovima. a 11% atoma uzima elektron i prelazi u argon (Ar40): 40 40 40 -10 god.sekundarni izotopi P .primarni izotopi Olovo-Uran-Torijumova metoda Nestabilni izotopi U238 i U235 i nestabilni torijum (Th232) transformišu se u izotope olova (Pb206. Pb207 i Pb208) pri čemu se oslobađa 8. Dosta raširena metoda i pogodna za određivanje apsolutne starosti kako najstarijih (alkalni bazalti) tako i neogenih naslaga bogatih liskunima.količina atoma koja je očuvana za period vremena t λ . Period poluraspada urana. -1.

Dobro je poznato da su mnoge od njih ograničene vrstom klime i da. kosti fosilnih krokodila na|ene u stratigrafskom zapisu ukazuju na sredine sa temperaturama iznad 15oC. Fosili kao paleoklimatski indikatori Informacije o klimi mogu se dobiti i pomoću fosilnih organizama. stenotopski organizmi koji su glavni graditelji modernih sprudova kakva je na primer Velika barijera (Great Barrier Reef) u Australiji.W.radioaktivnog ugljenika (C14) u ostacima organizama. Aktualistički posmatrano. su ograničeni na tropske i sutropske pojase (ispod 30o s obe strane ekvatora). Na primer. normalan salinitet i vodu topliju od 21oC.000 godina. Ako danas izvesne biljke ili životinje žive u specifičnim klimatskim uslovima onda njihova geografska distribucija može biti predmet analize i korišćenja u interpretaciji takvih sredina u geološkoj prošlosti. Sprudni krečnjaci koje nalazimo u geološkim formacijama a koje sadrže ovaj tip korala. biljne vrste koje žive u suvim. Ova metoda se često naziva i metoda zajedničkog klimatskog raspona (mutual climatic range ). Osim toga. prelazi u ugljenik C14 uz oslobađanje jednog protona 14 1 14 1 gde je za ugljenik. neobično su važni i neki detalji vezani za morfologiju biljaka. Fosilne biljke su posebno važni pokazatelji nekadašnje klime. To može odvesti u pogrešne zaključke kada se rade rekonstrukcije paleoklimata. Pošto je vreme poluraspada C14 samo 5. 7N + 0n ⇒ 6C + 1H Ovo je najpoznatija od svih radiometrijskih tehnika. Identifikacija geografske širine odnosno geografskog obrasca kako su i gde biljke živele. pomaže nam da se ograniče varijacije mogućeg paleoklimata koji može biti uočen. t1/2= 5. postoji široka podudarnost izme|u biljnih zona i klimatskih pojaseva. danas je jedan od značajnih pokazatelja paleoklime. uputiće nas na površinsku temperaturu vode u prošlosti. ovaj metod se uglavnom koristi za materijale koji su mlađi od 70.750 godina. azot (N14) usled kosmičkog zračenja. danas. Jedna od osnovnih teškoća u primeni biljaka i životinja kao paleoklimatskih indikatora je ta što dobar broj organizama može podneti velika kolebanja klimatskih uslova. aridnim 11 .750 godina. krokodili nisu na|eni na geografskim širinama gde srednja godišnja temperatura pada ispod 15oC. dubinu do 20m. 21. Takozvani hermatipski korali. U prirodi. Na primer. Razvijena je još polovinom prošlog veka od strane Libija (J. Da bi se to izbeglo. obično se koriste biljne i životinjske zajednice. Preklapanja izme|u klimatskih karakteristika jedne i neke druge vrste.Libby). To se najbolje ilustruje na primeru krupnih reptila ili amfibija koji danas žive isključivo u tropskim krajevima.

Nasuprot tome. da bi se zaštitile od intenzivnog isparavanja i tzv. Te razlike u morfologiji lista se dosta koriste u paleoklimatologiji dok se broj vrsta u zajednici koje nemaju nazubljen lisni obod povezuje i koreliše sa srednjom godišnjom temperaturom .oblastima imaju redukovane listove ili su im oni okrenuti od Sunca. profesor mehanike i astronomije na Beogradskom univerzitetu. Milutin Milanković. najbolje poznati . te su tako kenozojska rasčlanjavanja klime i temperature odnosno uzroci i posledice njihove promenljivosti. matematički je objasnio uzroke promene količine sunčeve energije koja. a time i klime. je mnogo više različito po obliku i vrlo često sa marginalnom krenulacijom (reckave. Kao drugo. migraciji ili izumiranju.Prisustvo i karakteristike godova u fosilnom stablu su tako|e korisni u rekonstrukcijama klime pošto naglašeni godovi ukazuju na sezonski rast a nenaglašeni i blagi godovi na kontinuirani rast. Antarktik). vrlo kompleksnih geološko-geofizičkih i paleoklimatoloških istraživanja. nazubljene ivice lista). Suštinski problem kog ovoga je što svi fosilni organizmi nemaju svoje žive rođake! Na osnovu svih dosadašnjih. lišće biljaka iz umerenih šuma. moraju ispuniti odre|ene kriterijume da bi se koristili u tom smislu.Milankovica Zasniva se na preciznim matematičkim računanjima kojima se objašnjavaju uzroci promena osobine klime na Zemljinoj površini i vremena kada su se te promene doga|ale u toku trajanja kvartara. ASTRONOMSKA METODA M. nagib Zemljine obrtne 12 . Normalno je da su takvi podaci mnogo brojniji i verodostojniji u mla|im stratigrafskim jedinicama. fosilne šume iz krednog perioda koje su rasle u područjima na visokim geografskim širinama (npr. Osnovna klimatska svojstva današnjih vrsta moraju biti nepromenljiva tokom njihovog života. oni bi morali živeti u ravnoteži sa svojom sredinom tako da svaka promena uslova u sredini neminovno vodi njihovoj daljoj adaptaciji. došlo se do spoznaje kakav je bio globalni trend temperature na Zemlji tokom njene geološke istorije. stiže na zemljinu površinu izazivajući oscilacije temperature. "znojenja". On je proučavao tri promenljiva elementa zemljine rotacije i revolucije: 1. Na primer. Biljke koje su stanovnici vlažnih šuma. Pre svega. u podlozi mora biti princip aktualizma. usled zračenja. teže da razviju izdužene obode listova ili "šiljke za kapanje" koji su prilago|eni da odvode vodu sa lista. 22. imaju te naglašene godove koji ukazuju na globalno topli period i prostor Antarktika bez rasprostranjenog ledenog pokrivača! Fosili kao klimatski indikatori. da bi se koristila kao paleoekološki indikatori.

000 godina. Minimumi insolacije poklapaju se sa maksimumima rasprostranjenja leda. 23. Neandertalac i Krapinski čovek pre 115-100. Teoriju kolebanja klime M. 2. Perm – Stvaranje Pangee. Na njoj je pokazao kolebanje sunčeve energije koju su neke tačke na Zemlji primile za poslednjih 650.245-286 Mezozoik: 13 . Upore|enjem krivih insolacije i zaglečeravanja. najmanji ekscentricitet i najveća veličina perihela.Prve kopnene biljke – 408-438 4. upotrebili su glaciolozi za objašnjenje ledenih doba. mezozoik (Srednje doba) i kenozoik (Novo doba).4000 3. 3. Paleozoik.000 godina. Karbon – naslage kamenog uglja – 286-360 6.000 godina a Homo sapiens pre 60. Devon – prvi vodozemci – 360-408 5. Ordovicijum – prvi graptoliti – 438-505 3. Hajdelberški čovek živeo pre 300. Kambrijum – trilobiti i prve ribe – 505-545 2. mezozoik i kenozoik pripadaju fanerozoku ili fanerozojskom eonu. Zemlja od Sunca dobija najviše energije kad je najveći nagib Zemljine ose. morenskih i terasnih naslaga u kojima su otkriveni ostaci ljudi. To su počev od najstarije ka najmlađoj (u geologiji se sve posmatra hronološkim redosledom): prekambrijum (vreme pre kambrijumske eksplozije). promene datuma perihela. Silur . Proterozoik – Prvi organizmi sa ljusturom – 545-2500 Fanerozoik: 1. Paleozoik 2. Podela geoloske istorije Postoje četiri geološka doba na koja je podeljena istorija Zemlje.000 godina. Prekambijum: 1. došlo se do zaključka da je. Mezozoik 3. a najmanje kad su ovi elementi suprotni.ose prema ravni ekliptike. Arhaik – Najstariji fosilni zapis – 2500. na primer. ekscentricitet Zemljine putanje pri kretanju oko Sunca. dok prekambrijum obuhvata sve što je prethodilo fanerozoiku. Milanković je konstruisao poznatu "Krivu osunčavanja (insolacije)". Milankovića. paleozoik (Staro doba). Kenozoik Paleozoik: 1. Hedaik – 4000-4600 2.

talozen u uslovima suve klime.pre svega mamuta.Pleistocen – pocetak ledenog doba – 0. Trijas – prvi sisari – 208-245 2. Karakterise ga fina porozna struktura ili kapilarna poroznost. prateci zavisnost sedimentacije od polozaja obalske linije da .Paleogen (Paleocen – pojava numulita – 57. siromasna sa CaCO3. Eolske tvorevine u nasoj zemlji predstavljene su lesom i zivim peskom. Kreda. Oligocen ..66. redje ostaci sisara.7. Lesne naslage imaju kod nas veliko rasprostranjenje u ravnicarskim terenima panonske i peripanonske oblasti.23. Eolske naslage. To je stena sa povecanim sadrzajem gline.8 .6) . Jura – prve ptice.6-57. U lesu se cesto nalaze ljusturice kopnenih puzeva. On predstavlja substrat agrikulturnih oblasti-na njemu se formira najplodnije zemljiste-crnica.Holocen – Kraj ledenog doba – 0-0.8.1 24.1.. Material od kojih je nastao les moze da void poreklo iz pustinja (npr kineski les) I morenskog materijala nastalog radom lednika za vreme glacijacija u pleistocenu.01-1. pretezno alevritskog granulometrijskog sastava. cesto je slojevita.zutomorke i sivozute boje.Neogen (Miocen – Paratetis – 5.Riblja epoha.144-208 3.7-36. Pliocen – prvi ljudi -1.masovno izumiranje – 66-144 Kenozoik : 1.narocito les ucestvuju u izgradnji telesnih sedimenata.. Les ima daleko veci znacaj i rasprostranjenje i ekonomski znacaj od zivog peska.Oni su dosli do zakljucka. kao i drugi tipovi plodnih zemljista..8-5. Tercijar : . mogu u profilu da se nalaze jedna iznad druge i da svakoj faciji u 14 .Samo one facije koje leze jedna pored druge u prostoru. Eocen-stvaranje himalaja i alpa – 36. a nastajala je navejavanjem lesnog materijala u zabarenoj sredini.8.3) 2. U geomorfoloskom pogledu mogu se izdvojiti les lesnih zaravni I les padina.3-23. stepskih glodara ili konja. Kvartar : .LES Les je masivna sedimentna stena. Na profile se vertikalno cepa I pravi strme odseke.. Pored tipicnog lesa izdvojen je I tzv barski les ili akvaticni les. VALTEROV ZAKON Valter i Golovinski formulisu zakon o korelaciji facija prostorne migracije geoloskoh tvorevina. u travnatim oblastima stepe ili suvih tundri. 25.

Vise od ostalih zastupljene su metode maleomagnetnih istrazivanja sedimentnih stena i karotaza busotina. bez obzira da li je ocuvana do danas’’. i nije bilo jedinstveno posto se sastojalo od nekoliko basena koji su nekada komunicirali medju sobom.prostoru odgovara sinhronicna facija.. Ukoliko tvorevine pripadaju različitim sedimentacionim ciklusima.To su panonski basen. prolazeci kroz Svajcarsku. Lednicki pokrivac se javljao na dva nacina: u vidu velikog lednickog stita imlandajsa koji je pokrivao veliki deo severne I severozapadne evrope I tzv dolinski ili alpski gleceri koji su pokrivali visoke planine van domasaja inlandajsa. kroz Srbiju. onda facije koje leže jedna iznad druge ne smenjuju jedna drugu i u prostoru. a narocito nafte i gasa. a kasnije su se razdvojili.. Bavarsku... u prvom redu alpe. Naime. Sustina ove metode je u ispitivanju fizickih osobina stena kroz koje se busi. Ledeni pokrov Inlandajs Veliki deo evrope nalazio se tokom glacijala pod lednickim pokrivacem koji je pri maksimalnom rasprostiranju imao povrsinu od oko 40 miliona km2. (Laskarev. 27. aralo-kaspijski basen i dakijski basen. od Ronskog basena sve do transkaspijskih oblasti. -Tethys = poreklo imena: po sestri tj. formira se paratetis kao relikt tetisa i veliko epikontinentalno more.. Becki i Panonski basen. Za ovo more mogao bi se predloziti naziv P a r a t e t i s”. proucavaju se prirodni potencijal i prividni specificni elektricni otpor. Evolucija Paratetisa Posle izdizanja alpa dinarida i karpata i kavkaza. Rumuniju i juznu Rusiju. 1893) -Paratetis = “ paralelno Tetisu.Prostirao se od alpado turkmentistana. GEOFIZICKE METODE Rasclanjivanje geoloskih profila i njihovo povezivanje na kracim odstojanjima moguce je i na osnovu primene geofizickih metoda. 26.. 15 . Najpoznatiji nacin geofizickog proucavanja busotina je elektrokarotaza i ona se vrsi prilikom eksploatacije lezista mineralnih sirovina. crnomorski basen .originalni tekst na francuskom) 28. 1924 . Značajno je da je takav odnos moguć samo kod tvorevina jednog sedimentacionog ciklusa i da u tom slučaju obavezno postoji postepen prelaz me|u facijama u prostoru i vremenu.supruzi Oceanus-a (Suess.

ali intezivnih i burnih promena ili "revolucionarnih" skokova. Tektonski pokreti izazivaju niz različitih promena u Zemljinoj kori. stvarajući nove strukturne sisteme.e. iz kojih su se lepezasto sirili tokom glacijacija. PRINCIP EVOLUCIJE Pojavom Darvina doslo je do preokreta u shvatanjima i njegovo ucenje nazvano je kasnije TEORIJA EVOLUCIJE.e. pojava klicinih listića. u njima su se. te je prema tome usavršavanje rezultat usmerenosti evolucije. pojava višećelijskih organizama. sve do savremenih vrsta. lednicki pokrov se povukao. kroz složene procese.evolutivni razvoj u kome. niti jedna faza evolucije Zemlje. uslovi na Zemlji su se menjali dok nije oformljen savremeni izgled. ni jedan proces. To zahteva od organizma veći ili manji stepen usavršavanja. 2. ne pretstavlja ponavljane onoga što je prethodilo. planete Zemlje u celini.Lednicki stit inlandajs u severnoj I severozapadnoj evropi nastao je spajanjem nekoliko manjih lednickih stitova. Alogeneza (alomorfoza) . Sustina ovog ucenja je u zakljucku da se organski svet razvijao od malog broja jednostavnih organizama ka mnostvu sve savrsenijih i slozenijih. iako ima sličnosti sa prethodnim. kao posledica adaptacije. Usmerenost evolucije se ogleda u nekoliko pravaca: 1. pojave reptila. dolazi do opšteg usavršavanja organizma (npr. zadobijanje novih osobina. Pri tome. do 7000 godina pre n. da sadrži neke elemente prethodnog.tip evolutivnog razvoja pri kojem se 16 .stalno prilagođavanje neprekidnim promenama uslova u životnoj sredini. međutim. Adaptacija . na drugoj strani. Stvaranje novog. 3. iako predstavlja negaciju prethodnog. Od relativno jednostavnog izgleda i građe u vreme formiranja. smenjivale faze lagane evolucije sa fazama kratkotrajnih. ptica i sisara). 29. evolucionisticke ideje se svode na zakljucak da je tokom svoje istorije Zemlja pretrpela brojne probleme. Najveci kontinentalni stit u evropi bio je skandinavski. delovanjem endogenih i egzogenih sila. Svaka faza je obeležena nečim novim. Poslednji maksimum njegovog sirenja vezuje se za period od 17000 – 20000 godina pre n. Arogeneza (aromorfoza) . skandinavski stit zatim lednicki stit barencovog selfa I na krajnjem severoistoku evrope severouralski stit. nečim nepoznatim do tada. mora na novom stepenu. na jednoj strani i istovremeno razarajući sisteme koji su postojali do tada. koji su imali autonomne centre zagleceravanja. Od zaada ka istoku prostirali su se: britansk lednicki pokrov. da pokazuje ponekad i samo formalnu sličnost sa onim što je egzistovalo ranije. Pri tome procesi razvoja nisu proticali jednolično.

dok je opšta građa nepromenjena. odnosno sedimentacije. kod reptila pojava rogova ili kožnih koštanih ploča. dijabazi. GRANIT:pojavljuje se u vidu prostranih intruzivnih tela. Najčešće je ispoljena u obliku gigantizma (npr. redje kontaktnim metamorfizmom krecnjaka ili dolomita. gnajsevi. gline. BAZALT:Izgradjena od bazicnog 17 . izgradjen od teskoisparljivih i lakoisparljivih sastojaka. homogeni silikatni rastop. Sam proces sedimentnih stena. hemijsko povrsinsko raspadanje. odnosno stvaranje sedimentnih stena odigrava se u opstem slucaju u 4 faze:povrsinsko raspadanje.MERMER: Mermer je tipicna para stena. evolucija reptila). skarnovi SEDIMENTNE STENE: Sedimentne stene su one stene koje nastaju u procesu talozenja. odnosno prilagodjavanjem njihove kristalne resetke novonastalim uslovima.organizmi samo delimično menjaju.tip evolutivnog razvoja u kome dolazi do poremećaja koordinacije u rastu pojedinih organa ili delova tela.SKARN: Skarn nastaje na kontaktu kiselih magmi i karbonantnih sedimenata.). kod slonova pojava kljova itd. c) Katageneza . ugalj. bazalti. andeziti 3)metamorfne-izmenjene: skriljci.GNAJS: Gnajs moze da bude i orto i para porekla. U okviru alogeneze mogu se izdvojiti specifični slučajevi: a) Telegeneza . PESCARI:vezivanjem peska nekim prirodnim vezivom nastaje pescar. ANDEZITI: Izgradjen je od intermedijarnog plagioklasa i bojenih minerala.nastala regionalnim. 30. mehanicko povrsinsko raspadanje.pojedini organi se razvijaju na račun drugih organa.05 i 2mm. MAGMATSKE STENE: Magmu definisemo kao usijano tecni. KRECNJACI:mogu biti slojeviti i masivni. prelazak sa vagilnog na sesilni način života kod briozoa). DIJABAZ:Moze biti i zicana i izlivna stena. pescari.tip evolutivnog razvoja gde pojedini organi gube funkciju i zakržljavaju pošto organizmi prelaze na jednostavnije uslove života (npr.izgradjeni su od kalcita. mermeri.OSNOVNE VRSTE STENA SA PRIMERIMA? 1)sedimentne-talozne: krecnjaci. transport i sedimentacija. PESAK: predstavlja nevezan klasticni materijal usitnjen do velicine izmedju 0. b) Hipergeneza (ultraspecijacija) . prilagođavanjem organa ili delova tela nastalim promenama bionomskih faktora (npr. METAMORFNE STENE:Za minerale koji izgradjuju metamorfne stene karakteristicno je da su cesto nastali preobrazajem primarnih minerala. peskovi 2)magmatske-dubinske: graniti.

više od 150 godina. 32. evolucionom stupnju i sl. Od tada pa na ovamo. 4. Pojam biozona u geologiju su uveli Alsid d’Orbinji (A.Najzastupljenija je na Zemljinoj povrsini. nastali kao posledica postojanja različitih uslova sedimentacije na pojedinim delovima Zemljine površine u nekoj etapi geološke istorije. u zavisnosti koji je 18 .Oppel) pedesetih godina XIX veka. Svaki litološki član stratigrafskog odeljka okarakterisan je sopstvenim kompleksom fosilnih organizama. tvorac ovog termina je Opel koji je podelio juru u Evropi na jedinice koje je definisao prema vertikalnom rasponu brojnih fosilnih zajednica. d’Orbigny) i Albert Opel (A. Ipak. Stene istovetnog litološkog sastava (bolje rečeno sličnog) različitih stratigrafskih odeljaka sadrže sličnu faunu. Gresli smatra da su facije delovi. prema brojnosti pojavljivanja. Stratigrafsko shvatanje pojma facija Klasično ili stratigrafsko shvatanje pojma facija potiče od Greslija i od stavova koji su već pomenuti. čime se ističe uzajamna povezanost organskog i neorganskog dela facije. Razlike među facijama na raznim prostorima mogu da budu manje ili veće. Biozona Osnovna biostratigrafska jedinica naziva se biozona (biostratigrafska zona) i ona predstavlja jedan sloj ili deo nekog sloja koji je izdvojen na osnovu karakteristične fosilne asocijacije. Na taj način može biti izdvojeno nekoliko različitih vrsta biostratigrafskih jedinica. prema rasprostranjenju jednog ili više taksona. izdvajanje slojeva prema njihovom fosilnom sadržaju postalo je jedna vrlo važna i opšte prihvaćena metodologija.plagioklasa i monoklinickog piroksena. Fosilni organizmi su isključivi kriterijum za njihovo izdvajanje. članovi ili jedinice konkretnog stratigrafskog odeljka (tvorevine iste geološke starosti) koje karakteriše jednorodnost sastava i jednorodnost zajednica fosilnih organizama (paleontološka obeležja). 2. po ukupnom sadržaju asocijacije ili samo na osnovu određenih oblika nekog taksona. 3. 31. Posebno se ističe raznovrsnost facija u litoralnom pojasu mora. Dodatno obrazloženje principa facija vidi se kroz sledeće stavove: 1. U kompleksu fosilnih organizama jedne facije ili uopšte nema organizama karakterističnih za neku drugu faciju ili su oni predstavljeni samo pojedinačnim primercima. Biostratigrafske jedinice mogu biti izdvojene na osnovu prisustva ili odsustva fosila.

te je izuzetno važno tačno definisati koji je tip biozone u pitanju. Po američkom stratigrafskom kodeksu (1983). Eponides – 19 . Danas su u upotrebi sledeće vrste biozona: zona raspona (range zone). ova zona obuhvata: takson-rendž zonu. Globigerina brevis Taxon-range zone – sl. Izraz raspon (range) podrazumeva sveukupno razviće određenog taksona kako u horizonatalnom tako i vertikalnom (stratigrafskom) smislu. interval zona. koja uključuje istovremeno i podudarne ili preklapajuće delove zona raspona dva ili nekoliko taksona odabranih iz celokupne fosilne asocijacije (npr. različite biozone imaju različito značenje i upotrebu. kompleksna zona (assemblage zone). kao i ukupnim rasponom evolucione linije nekog taksona i sl. 1998). Takson-rendž zona podrazumeva sedimente u kojima je zastupljeno celokupno rasprostranjenje nekog taksona od njegovog pojavljivanja do izumiranja (vrste. Konkurent-rendž zona podrazumeva zonu zajedničkog rasprostranjenja. Kompleksna zona (assemblage zone) obuhvata slojeve koje karakteriše sveukupnost fosilne biozajednice odnosno tri ili više taksona koji ulaze u nju a po svom sastavu se razlikuju od susednih slojeva (npr. Globigerina selli – Pseudohastegerina barbadoensis Concurrent-range zone) Interval zona označava slojeve između dva dobro biostratigrafski dokumentovana horizonta (npr. biozona redukovana na svega jedan lokalni sloj ali i da ima širok geografski raspon i debljinu od nekoliko stotina metara. Zona raspona može biti označena stratigrafskim okvirom bilo kog pojedinačnog taksona (roda. Može se desiti da je na nekom mestu.3). U okviru zone raspona ili rendž zone. Globigerinoides sicanus – Orbulina suturalis Interval zone).paleontološki kriterijum bio predmet proučavanja (Mitrović & Rundić. podvrste) ili grupe taksona. pa čak može i da ne sadrži fosilne biozajednice odnosno da samo pokazuje “sterilne” zone između dva biohorizonta. Iz tog razloga. vrste. mogu se izdvojiti: takson-rendž zona (taxon-range zone) i konkurent-rendž zona (concurrent-range zone).3.4. familije). roda. Zona raspona obuhvata slojeve koji odgovaraju celokupnom rasprostranjenju nekog izabranog fosila unutar posmatrane asocijacije na datom profilu. Isto tako je neobično važno odrediti obim jedne biozone jer on može biti bitno različit kako u debljini tako i u geografskom rasprostranjenju. konkurent-rendž zonu i evolucionu zonu. Ime dobija prema taksonu čiji stratigrafski raspon opisuje (npr. Kriterijumi za izdvajanje zone moraju biti jasni iz samog naziva ali i iz opisa koji je prati. zona maksimalnog razvića (abundance zone) i evoluciona zona (lineage zone). Ova zona u suštini nije zona rasprostranjenja nekog taksona.

2. Kao što je poznato.dvostruka eroziono tektonska 1. Može se reći da su osnovne biostratigrafske jedinice – biozone. Globorotalia fohsi fohsi Lineage zone). Tako se mogu izdvojiti kompleksne zone na osnovu korala. Ime dobija po taksonu čiji raspon ograničava. Neki autori je nazivaju i filogenetska ili filo zona.).Planorbulinella Assemblage zone). izmenama vrsta ili asocijacijama vrsta. Zona maksimalnog razvića (abundance zone) označava zonu maksimalnog razvića (“cvetanja”) određenih formi nezavisno od njihovog opšteg stratigrafskog raspona (npr. Myogipsina Abundance zone). Prva su stalna.erozionotektonska 4. 33. Tektonske metode Tektonski pokreti koji predstavljaju jedan veoma složen sistem kretanja unutar Zemljine kore. granice među stratigrafskim odeljcima obeležene su i delovanjem tektonskih pokreta odnosno pojavom erozionih i tektonsko-erozionih diskordancija. Diskordancija je geološka površ koja označava vreme bez sedimentacije ili period erozije a koja se zapaža duž granica kojima se dodiruju dve ili više geoloških Celina. U literaturi se sreće i pod imenom cenozona ili Opel zona. 4. sva tektonska kretanja svrstana su u dve velike grupe: epirogena i orogena. mekušaca i sl. Postoji četiri osnovna tipa diskordancija 1. Shvatanja da su ova dinamička kretanja u geološkoj istoriji Zemlje veoma prisutna i da ostavljaju vidljive tragove. S tim u vezi. ostrakoda. čiji sastav može varirati usled izumiranja odnosno razvoja.mlađi slojevi leže preko starijih odvojeni dužim ili kraćim prekidom u sedimentaciji koji odražava vreme erozije. koriste se prilikom stratigrafskih istraživanja. dok druga predstavljaju relativno kratke etape veoma intenzivne aktivnosti tokom kojih se formiraju različite naborne ili razlomne strukture u Zemljinoj kori. zasnovane na evolutivnim promenama pojedinih fosilnih nizova. lagana i dugotrajna izdizanja i spuštanja prostranih delova litosfere. Obim ove zone varira zavisno od karaktera i stepena promena na osnovu kojih je određena. Ova zona se može utvrditi na osnovu prisustva svih oblika u asocijaciji ili samo pojedinih formi.4. U literaturi se koristi i pod imenom acme zona (sl. navela su geologe da tu pojavu iskoriste kao osnovu za stratigrafska rasčlanjavanja i korelacije. Evoluciona zona (lineage zone) je tip rendž zone i označava jednu etapu evolucije ili trend u razvoju nekog taksona (npr.3. Eroziona diskordancija (disconformity) . hijatusa itd. Površi slojevitosti tvorevina dva odeljka odvojena erozionom 20 .eroziona. tektonska 3.

povrsine slojevitosti starijih slojeva zaklapajuci veci ili manji ugao. i koji zbog toga dozvoljavaju različitim stenama na različitim prostorima i sredinama da budu međusobno poređene – korelisane. To je posebna kategorija fosila koji su za života imali veliko i široko rasprostranjenje. Smatra se da rukovodeći fosili moraju zadovoljavati sledeće kriterijume (u idealnom smislu):  Da su nezavisni od prirode sredine (facije)  Da imaju brzu evoluciju  Da su geografski široko rasprostranjeni  Da su brojni  Da su dobro očuvani u fosilnom zapisu  Da se morfološki lako prepoznaju 35. kratkotrajni prekidi u kojima nije bilo taloženja materijala jer je stalno uzmućivanje sprečavalo bilo kakvo odlaganje na dnu basena. kako geografsko tako i ekološko. to ni svi fosili nemaju isti značaj u biostratigrafiji. To su.i sami magneti ili se unošenjem u magnetno polje drugog magneta trajno ili privremeno namagnetišu. Lako se uocava na profilima. Kako samo nekoliko fosilnih vrsta ispunjava ove idealne uslove. b) paramagneti . 21 . 2.kod kojih se oseća uticaj drugog magneta ali slabo i c) dijamagneti . a zatim dugo vreme bili izlozeni eroziji I denudaciji. generalno. sa povrsinama slojevitosti mladjih. Prekidi u sedimentaciji izazvani tektonskim pokretima. Hijatusi su dugotrajni prekidi izazvani tektonskim pokretima usled čijeg delovanja dolazi do povlačenja mora sa nekog prostora i dugotrajne izloženosti te oblasti dejstvu egzogenih sila. Dijasteme su dakle. 3. 34.diskordancijom obično su uzajamno subparalelne. Recesije su prekidi u taloženju izazvani delovanjem talasa i struja pri čemu su osnovni uslovi neizmenjeni. Indeks ili karakteristicni fosili Najvažnije sredstvo koje koristi biostratigrafija su tzv. Magnetostratigrafija Proučavanje magnetnih svojstava stena je jedna od najkorisnijih metoda koju koriste stratigrafi za korelisanje stratigrafskog redosleda i definisanje vremenske sukcesije.eroziono – tektonska – stariji slojevi su najpre zahvaceni tektonskim poremecajima. vrlo nejasni vremenski prekidi u smislu njihove geneze i na njihovo postojanje mogu ukazati parakonkordancije. indeks fosili (= rukovodeći ili zonski fosili). tektonska (uglovna). tako da se teško zapažaju na profilima. mogu da traju duže ili kraće vreme.koji su indiferentni u magnetnom polju. Poznato je da se u prirodi nalaze supstance koje se u magnetnom polju različito ponašaju. postoje: a) feromagneti . što je isto posluzilo prilikom stratigrafskih istraživanja. Na osnovu toga.

2 milijardi godina). konodonte. smatra se da su najstarije stene one na Grenlandu. pre svega. uranijuma torijuma.. Podela pleistocena u severnoj evropi VISLA GLACIJACIJA EM INTERGLACIJACIJA ZALA GLACIJACIJA HOLSTAJN INTERGLACIJACIJA ELSTER GLACIJACIJA KROMER INTERGLACIJACIJA MENAP ZAHLADJENJE VAL TOPLI PERIOD EBURON ZAHLADJENJE TEGELEN TOPLI PERIOD BRIGEN ZAHLADJENJE 40.6 milijardi godina.6 milijardi godina. zatim u Australiji (4.0 milijardi godina. Primenom ove metode za odredbu apsolutne starosti stena. Vecina meteorita koji su pali na Zemlju sadrze izotope stare oko 4. Gonijatiti su ortostratigrafski organizmi u srednjem i mladjem paleozoiku. radiolarije.. Ortofaunu treba da karakterise brza evolucija. Ortostratigrafski organizmi Fosilne grupe koje sluze kao dobar oslonac za neposrednu korelaciju sirokih prostora i krupnih stratigrafskih jedinica zovu se arhistratigrafske ili ortostratigrafske .Metode odredjivanja apsolutne starosti Metoda odredjivanja apsolutne starosti se zasniva na vremenu poluraspada nekih radioaktivnih elemenata (koji se nalaze u stenama Zemljine kore). nezavisnost od facija i karakteristike vrste.36. graptolite. trilobite. Utvrdjivanjem odnosa nekog od radioaktivnih elemenata ssa helijumom i olovom u nekom mineralu dobice se apsolutno vreme koje je proslo od nastanka tog minerala. veliko geografsko rasprostranjenje. Primenom ove emtode pokazalo se da su najstarije utvrdjene stene na Mesecu stare oko 4. 37. U ortofaunu ubrajamo: amonite. 39.Organizmi – zivi fosili 22 . cija starost iznosi oko 4.

Reliktni oblici su takve vrste živog sveta koji su se pojavili veoma davno i gotovo u neizmenjenom obliku žive i danas (tzv."Živi fosili" je izraz koji se koristi za žive vrste. "živi fosili"). koje blisko podsećaju na vrste poznate na osnovu fosilnih podataka. Latimeria. Lingula (brahiopod). 23 . Npr. jedini živi cefalopod sa spoljnom ljušturom." Živi fosili kao što su Nautilus (predstavnik glavonožaca). rod Nautilus. pa prema tome izgledaju kao fosil koji je "oživeo. Limulus (kraljevska kraba). ostali su nepromenjeni u opštoj građi i morfologiji tokom ogromnog vremenskog raspona. Latimeria (riba šakoperka) i drugi. šakoperka iz grupe mezozojskih riba itd.