1.DEFINICIJA ISTORIJSKE GEOLOGIJE i osnovni zadaci?

Istorijska geologija je geoloska naucna disciplina koja stene od kojih je izgradjena zemljina kora proucava sa istorijske tacke gledista, kroz sagledavanje vremena njihovog nastanka i pracenjem promena koje su se odvijale tokom geoloske evolucije Zemlje. Na osnovu ovakve definicije,osnovni zadatak stratigrafije jeste utvrdjivanje vremenskih odnosa medju razlicitim tipovima dogadjaja iz zemljine proslosti. U procesu istrazivanje pred stratigrafijom stoje sledece grupe zadataka: 1.stratigrafska sistematizacija-izdvajanje celina u okviru istrazivanih profila 2.stratigrafska paralelizacija-uporedjivanje izdvojenih celina u lokalnim okvirima tj u manjim oblastima uporedjivanjem veceg broja profila 3.sinhronizacija geoloskih tvorevina, odnosno medjusobno uporedjivanje geoloskih jedinica i celina iz udaljenih oblasti po vremenu stvaranja. Svako stratigrafsko proucavanje obuhvata: analizu i opis pojedinacnih izdanaka, sistematizaciju slojeva, stratigrafsku klasifikaciju ili izdvajanje stratigrafskih jedinica, za koje se, bez obzira na njihov rang, cesto upotrebljava termin stratoni. Opsti zadatak istorijske geologije sadrzi u sebi tri sastavna dela odnosno predstavlja tri prividno odvojena zadatka koji istovremeno odredjuju i redosled rada tj. etape stratigrafskih istrazivanja. 2. Stratotipski profil Stratotip je uzorni, etalonski profil koji sluzi kao parametar prema kome se uporedjuju i korelisu svi novi profili koji se tokom istrazivanja pojave. To moze da bude profil na kome je neka stratigrafska jedinica prvi put izdvojena i opisana od strane autora koji je izdvojio tu jedinicu i onda se taj profil naziva HOLOSTATOTIP. Dopunski stratotip, odnosno profil koji je autor stratgrafske jedinice sam odabrao da bi bolje opisao sve potrebne osobine naziva se PARASTRATOTIP. Ako autor neke jedinice ili odeljka nije odabrao stratotip kada je izdvojio taj odeljak, onda se naknadno izabrana profil za postojeci stratigrafski odeljak nazive LEKTOSTRATOTIP.

1

Ako se desilo da je tokom vremena stratotip unisten ili ponisten zbog nepodobnosti, bira se novi tipski profil za neku stratigrafsku jedinicu I naziva se NEOSTRATOTIP. Etalonski profil izdvojen u nekoj drugoj oblasti, zbog potrebe dopune opisa nekog stratigrafskog odeljka naziva se HIPOSTRATOTIP i uvek je potcinjen HOLOSTRATOTIPU. 3. PALEOZOJSKa ERa? PALEOZOIK ili era "starog života“ (540 – 250 m.g.) Obuhvata vremenski interval od skoro 300 miliona godina. Kontinenti nastavljaju svoje pokrete, sukobljavajući se međusobno i formirajući stare planinske vence, kao što su Apalači, Hercinidi,Kaledonidi i dr. Krajem ove ere formiran je jedan veliki jedinstveni kontinent PANGEA koji se prostirao od severnog do južnog pola. Organski svet je prešao složeni put od prvih morskih organizama koji su imali čvrste ljušture i obeležili početak paleozoika, do razvijenih biljaka I životinja, potpuno prilagođenih životu na kopnu krajem paleozoika. Došlo je do burnog razvoja flore i faune. Biljke složene građe počele su da se sele na kopno. Ubrzo su ih sledili zglavkari, insekti i vodozemci. Na tom putu bilo je više oblika koji su obeležili prekretnice u evoluciji i na različite načine uticali na razvoj planete u celini. Paleozoik je podeljen na dva krupna odeljka gornji i donji paleozoik. 4. Endemicni organizmi Endemizam je pojava zastupljenosti nekih vrsta i rodova u relativno malim područjima. Stepen endemičnosti određen je sa 3 faktora: 1. geološkom starošću, 2. pokretljivošću i 3. ekološkom valencom vrsta i rodova. Ekološka valenca je sposobnost da se podnose promene životnih uslova sredine koje neka sistematska jedinica naseljava i mogućnost osvajanja novih areala. Na osnovu toga, razlikujemo evribiotske (podnose promene) i endemične organizme. Npr. Ginko, biljka poznata još iz jure, danas živi samo na planinama Kine ili Sequoia (sekvoja) u planinama Kalifornije. U fauni Bajkalskog jezera su 76% endemiti, a u flori Australije 75%. 5. Definicija paleontologije I osnovni nacini fosilizacije Paleontologija :Nauka koja se bavi proucavanjem ostataka nekadasnjih organizama-fosila naziva se paleontologija. Savremena paleontologija postavlja
2

a) Reperni horizonti se koriste za rasčlanjavanje debelih kompleksa relativno jednoličnih slojeva. proucavajuci kako su dugorocne fizicke promene globalne geografije i klime uticale na evoluciju zivota. Litostratigrafija kao jedna od polaznih tačaka za stratigrafa. kako su ekosistemi reagovali na te promene. Reperni horizonti predstavljaju tanke proslojke koji se sastavom i čvrstinom razlikuju od ostalih slojeva koji izgrađuju neki teren (npr.Kompletna fosilizacija 6. slojevi vulkanskog pepela u jednoj terigenoj seriji i sl. nalazak uglja je bio siguran dokaz karbonske starosti). Korak po korak. i zauzvrat promenili planetarni okolis. 3 . 2) poređenje takvih celina u prostoru i vremenu. fosilnim organizmima i dr.. Ranije se mislilo. bojom. Pod tom celinom se podrazumeva jedan sloj ili paket slojeva koji se karakteriše određenim izgledom. i kako su ti medjusobni odzivi uticali na danasnju bioraznolikost. teksturama. da su tvorevine istog litološkog sastava iste starosti (npr. Sem toga. Mumifikacija.). Fosili su najopipljiviji dokaz za evoluciju živih organizama. obuhvata nekoliko karakterističnih tehnika: reperne horizonte.000 m debeloj seriji uglja. konkrecijama. smatralo se da su tamnije stene obavezno starije od svetlijih odnosno kompaktnije od rastresitijih. Litostratigrafija je osnovno polazište za korelaciju stratigrafskih profila između dve oblasti u smislu stvaranja slike i shvatanja geologije određenog regiona. čvrstinom. superpoziciju i ritmostratigrafiju. petrološkim sastavom. na njihovom prirodnom staništu 2)Alohtoni fosili . sloj po sloj. kod kojih se ne zapažaju neke zakonitosti u redosledu promene litološkog sastava. oni su ipak toliko VREDNI da su prihvaćeni kao izuzetno važno sredstvo. Suštinu litostratigrafske metode čini sledeće: 1) izdvajanje manjih celina "stratona" u okviru nekog profila ili izdanka. Iako paleontološki dokazi koje poznajemo čine samo deo ukupnog “mozaika”. Inkrustacija. proslojci krečnjaka u 2.drevni zivot u njegov kontekst.nađeni in situ. izmešteni iz njihove prirodne sredine TIPOVI: Mineralizacija .disciplina koja izučava procese koji se dešavaju od momenta uginuća organizma do trenutka kada njihovi ostaci postanu sačuvani (zatrpani) u sedimentu 1)Autohtoni fosili . Litološke metode Jedan od najstarijih načina stratigrafskih rasčlanjavanja jeste određivanje starosti na osnovu izgleda i sastava stena.evolucija viših taksona od vrste 2)“mikroevolucija” – evolucija na nižim nivoima Tafonomija – pal. moguće je ponekad pokazati evolucione promene na određenim taksonima 1)“makroevolucija . a razlikuje se od svoje podine ili povlate.pretaloženi.

1. određenim zakonitim redosledom. a posebno kad se javlja facijalna promenljivost (npr. Mezozoik era je podeljena na tri periode: trijas. Na osnovu geohronoloske interpretacije i metoda za racunanje izotopskog vremena polazi se od pretpostavke da je trajao od 248 do 65 miliona godina. sonih formacija ili kod fliša (sekvence). Superpozicija omogućava i odredbu starosti erozione diskordancije. na kopnu i vazduhu. da bi pred kraj krede potpuno izumrli. tako je određeno mesto starog crvenog peščara koji je superpoziciono smešten između silurskih i karbonskih sedimenata). koji u ovoj eri dozivljavaju procvat. To je po pravilu naizmenično smenjivanje tri litološka člana: peščara. laporaca i glina koji u navedenom redu čine jednu sekvencuritam. jezerskih naslaga (varve). pojava prvih ptica u juri i niz drugih novih rodova i vrsta. N. 7. kao sto su pojava prvih sisara u trijasu.4. Cikličnost se često sreće kod ugljonosnih serija (sl.1. slojeva sličnih osobina. Ritmičnost kod fliša razlikuje se od drugih. prilagodivsi se zivotu u moru. juru i kredu. Neophodno je voditi računa da li su ritmovi potpuni ili im nedostaje obično završni deo ritma (kao posledica tektonskih kretanja ili erozionog razaranja).3). a koja mlađa tvorevina. MEZOZOJSKa ERa? Mezozoik predstavlja srednju eru u istoriji Zemljine kore. predstavlja rasčlanjavanje i poređenje sedimentnih tvorevina zasnovano na pojavi cikličnosti ili ritmičnosti. jako su se razvili dzinovski gmizavci. a zatim i utvrđivanje vremena odvijanja tektonskih pokreta i magmatske aktivnosti (sl. 4. Vasojevič (1948) je uveo u upotrebu ritmograme . a zatim krajem krede gotovo svi izumiru. koji su dostigli ogromne razmere. Posmatranjem odnosa i kontakta između magmatskih i sedimentnih stena.b) Redosled stvaranja (superpozicija) se koristi za odredbu relativne starosti jedinica. ne mogu da koriste paleontološke metode. U razvoju organskog sveta mezozojska era je donela krupne promene. 8. c) Ritmostratigrafija.Konvergetna evolucija Konvergencija je pojava gde različite sistematske grupe imaju sličan 4 .dijagrame na kojima se rasčlanjavaju i porede flišni profili. moguće je utvrditi koja je od njih starija.4). Usled povoljnih klimatskih uslova. Od beskicmenjaka najveci znacaj imaju cefalopodi. izlile su se na povrsinu ili utisnule ogromne kolicine magmatskih stena. Pojava belemnita njihovo cvetanje i izumiranje vezano je za mezozojsku eru. Za vreme ovog relativno dugog i tektonski vrlo nestabilnog perioda u morima su se natalozile jako debele mase sedimentnih stena. Takodje se kroz mezozoik pojavljuje citav niz rodova i vrsta iz grupe mekusaca. To su osobine sedimentnih kompleksa koje se ispoljavaju u višestrukom naizmeničnom smenjivanju i ponavljanju u profilu. Naročito je upotrebljiva kad se usled odsustva fosilnih organizama.

a povlace se i izumiru tokom oligocena (neonumulitikum). Hippurites). a prisustvo biljaka u njemu je posledica poplava 4) Slojevi su primarno natalozeni horizontalno. Medjutim pravu formulaciju principa superpozicije nalazimo tek kod danskog prirodnjaka Stenoa koji je dao nekoliko stavova od kojih su neki i danas veoma znacajni. jer se njome obezbedjuje stratigrafska osnova bilo kog pravca proucavanja nekog terena. maksimum razvica dostizu u eocenu (mezonumullitikum). Svoja zapazanja o geologiji terena na kome je radio u severnoj Italiji. i oligocena. 5 . čašolik ili peharast oblik brahiopoda (Rhichthofenia. Paleogen se sastoji iz paleocena. Za paleogen.stariji tercijar je karakteristicna pojava megaforaminifera numulita. Osnovne faze stratigrafskih istrazivanja Prva od njih – strategrafsko rasclanjivanje – prisutna je u svakodnevnoj geoloskoj praksi. 9. Druga etapa – stratigrafska paralelizacija – daje osnovu za uporedjivanje vecih prostora pri izradi geoloskih karata srednje I sitnije razmere. u toku dugog vremenskog perioda. a zavrsavaju tek na periferiji isklinjavanjem. koji se pojavljuju u paleocenu (eonumulitikum).PRINCIP SUPERPOZICIJE Korene ovog principa nalazimo jos kod Avicene u objasnjenju da je na morskom dnu najpre nastao jedan sloj.objasnio je na sledeci nacin: 1) U neporemecenim terenima svaki donji sloj je stariji od sloja koji ga pokriva 2) Sloj u kome se nalaze odlomci nekih stena nastao je kasnije od stena cije odlomke sadrzi 3) Sloj u kome se srecu morske skoljke ili morska so talozen je u mora. Tercijarna perioda Zemljine istorije Tercijar se sastoji od paleogena i neogena. U trecoj etapi – stratigrafskoj korelaciji I sinhronizaciji – priprema se neophodna osnova za stratigrafska uopstavanja planetarnog znacaja. paralelno povrsinama na kojima se obavlja sedimentacija 5) Slojevi su u principu protezu neprekidno preko celog sedimentacionog prostora.morfološki izgled a kao posledicu adaptacije naročito prilikom osvajanja novih staništa. Scacinella) ili rudistnih školjaka (Radiolites. Npr. eocena. pri paleogeografskim istrazivanjima ili tektonskim rekonstrukcijama. 10 . a zatim se. javlja drugi sloj koji pokriva prvi. 11.

Prednji ekstremiteti reptila. Kao epohu izdvojio je C.godine. koja je trajala od 33.3 -1. koja je trajala od pre 5533. Nepovratnost je karakteristicna i za neorganske procese ali je ocigledna u evoluciji zivog sveta. Godine on je izdvojen kao posebna epoha. Neogen – mladji tercijar se deli na dve epohe: miocen i pliocen. Dolo je dao sledecu definiciju zakona nepovratnosti:. Lajel tridesetih godina proslog veka. zadobijaju različit morfološki izgled kao posledicu adaptacije na uslove života. Grupa organizama jednom iscezla nikad se vise ne pojavljuje tj. Miocen – ime potice od Carlsa Lajela tridesetih godina proslog veka. DOLOV ZAKON Da je evolucija nepovratan proces.. 12. Brahiopode. zapazio je i Darvin. ime mu dolazi od grckih reci eos (zora) i kainos (nov). a formulisao je belgijski paleontolog L. krila ptica. Godine.7 do 24 miliona godina pre danasnjice. 13.Dolo pod nazivom zakon ireverzibiliteta. Oligocen je najmladja epoha paleogena. nikada nece povratiti skrge ili peraja tj. naziv mu je dao C.godina. Zakonitost vazi za sve sistematske kategorije. Ime oligocen je izvedeno od grckih reci oligos (malo) i Kainos (nov). Nikada nece postati ribe posto su u dalekoj evoluciji njijhovi preci vec prosli kroz taj stadijum.Paleocen je najstarija epoha paleogena i kenozoika uopste koja je trajala od pre 66-65 do pre oko 55 miliona godina. 6 . tako da je samo ime epohe kovanica grckih reci meien-manje i kainos-nov.koji su usled adaptivne revolucije zadobili peharast izgled i izgubili bilateralnu simetriju. nema prekida.8 mil.Organizam ne moze cak ni delimicno. Kitovi i delfini npr. Izdvojena je sredinom proslog veka u oblasti Severnog mora u Nemackoj na predlog E. Bajriha. ako je jos prisutna.7 miliona godina.3 miliona godina. a potice od grckih reci plios(vise) i kainos (nov). njeno postojanje. Smatra se da je miocenska epoha trajala od 24-5.lajel 1830. Divergentna evolucija Divergencija je pojava u evoluciji. kada međusobno srodni organizmi. Obuhvata odeljak zemljine istorije koji je ranje svrastavan u stariji eocen i od kovanice paleos(stari) i eocen i potice njegov naziv. Sisari koji su se vratili u vodu. Eocen je najduza epoha paleogena i kenozoika uopste. sisara. Od 1874. da se vrati u stanje kroz koje su vec prosli njegovi preci’’. 1854. Pliocen je trajao od pre 5. ruke čoveka su dobar primer za ovu pojavu. Ono sto je tokom evolucije stvoreno ne moze se vratiti unazad.

05 i 2mm. transport i sedimentacija. DIJABAZ:Moze biti i zicana i izlivna stena. Kvartarna perioda zemljine istorije Kvartar ili antropogen je najmladja perioda u geoloskom razvoju zemlje koja jos uvek traje. homogeni silikatni rastop. ANDEZITI: Izgradjen je od intermedijarnog plagioklasa i bojenih minerala.Najzastupljenija je na Zemljinoj povrsini. pescari. gline. hemijsko povrsinsko raspadanje. posebno na severnoj polulopti. MAGMATSKE STENE: Magmu definisemo kao usijano tecni. mehanicko povrsinsko raspadanje. Naziv kvarter je uveden u geologiji jos u pocetku njenog razvoja.MERMER: Mermer je tipicna para stena.izgradjeni su od kalcita. kada se istorija zemlje delila na primarno. gnajsevi. mermeri. odnosno prilagodjavanjem njihove kristalne resetke novonastalim uslovima. a u novije vreme njegova donja granica je spustena na racun pliocena. dijabazi. Godine u Kanadi odredjeno je da je donja granica najmladje periode oko 1. skarnovi SEDIMENTNE STENE: Sedimentne stene su one stene koje nastaju u procesu talozenja. PESCARI:vezivanjem peska nekim prirodnim vezivom nastaje pescar. BAZALT:Izgradjena od bazicnog plagioklasa i monoklinickog piroksena. METAMORFNE STENE:Za minerale koji izgradjuju metamorfne stene karakteristicno je da su cesto nastali preobrazajem primarnih minerala. KRECNJACI:mogu biti slojeviti i masivni.87 miliona godina BP. ostra 7 . Apsolutno trajanje kvartarne periode ranije je ocenjivano na oko 800000 godina. andeziti 3)metamorfne-izmenjene: skriljci. Za kvartarni period vezano je mnogo dogadjaja nase planete: nastanak velikih lednickih pokrova.nastala regionalnim. Godine u Moskvi I kongresu INQUA 1987.14. PESAK: predstavlja nevezan klasticni materijal usitnjen do velicine izmedju 0. peskovi 2)magmatske-dubinske: graniti. odnosno sedimentacije. Sam proces sedimentnih stena. sekundarno. GRANIT:pojavljuje se u vidu prostranih intruzivnih tela. izgradjen od teskoisparljivih i lakoisparljivih sastojaka. odnosno stvaranje sedimentnih stena odigrava se u opstem slucaju u 4 faze:povrsinsko raspadanje.GNAJS: Gnajs moze da bude i orto i para porekla.OSNOVNE VRSTE STENA SA PRIMERIMA? 1)sedimentne-talozne: krecnjaci. 15. redje kontaktnim metamorfizmom krecnjaka ili dolomita. bazalti. ugalj. tercijarno I kvartarno doba. Na geoloskom kongresu 1984.SKARN: Skarn nastaje na kontaktu kiselih magmi i karbonantnih sedimenata.

To je nauka koja se bavi utvrdjivanjem apsulutne starosti stena. 17. pleistocen I holocen. 2. Osnovni postulati na kojima se zasniva geologija? 1. Tektonika ploča (model koji govori o stalnom kretanju i evoluciji Zemljine kore kroz dugo geološko vreme) . Zatim dolaze fluvioglacijalne naslage (terase od grubog materijala). Latimeria. Reliktni organizmi Reliktni oblici su takve vrste živog sveta koji su se pojavili veoma davno i gotovo u neizmenjenom obliku žive i danas (tzv. a mladja epoha pod nazivom aluvijum. Kvartarne naslage predstavljaju opsti zastirac preko straijih nekvartarnih stena. Geološko vreme (milioni godina!) Nauka koja proucava geolosko vreme se zove geohronologija. kolebanje nivoa svetskih mora I okeana. Tokom kvartarnog perioda uoblicena savremena geografsa slika zemlje I njen reljef. Mladja epoha – holocen traje nesto vise od 10000 godina I njegova gornja granica je otvorena. "živi fosili").kolebanja klime. Medju kontinentalnim kvartarnim naslagama najvaznije mesto zauzimaju glacijalne (morene eraticki blokovi I dr) I eolske (les. Pleistocen je trajao od pre 1. šakoperka iz grupe mezozojskih riba itd. Npr. Prva je poznata po starijoj literature I pod nazivom diluvijum. specifican tip kontinentalnih naslaga u kvartaru su pecinski sediment koji iako zahvataju malu povrsinu imaju veliki znacaj u biostratigrafskom I arheoloskom pogledu. rod Nautilus. Kvartar je podeljen na dve epohe. Sediment kvartarne periode su nastale kao product sedimentacije u kontinentalnim sredinama. koja datira iz prve polovine 20-og veka i koncept sirenja morskog dna razvijen tokom 1960-tih godina.Tektoniku plocu drugacije mozemo da nazovemo novom globalnom tektonikom. fosila. Teorija ukljucuje ali ujedno i zamenjuje stariju hopotezu pomeranja kontinenata. Sustinski novo u tektonici ploci je to da se ovde polazi od podataka 8 . i sedimenata sa odredjenim stepenom tolerancije zavisno od metoda koji je koriscen. jedini živi cefalopod sa spoljnom ljušturom. vegetacija I zivotinjski svet. fluvijalne I dr. kao I formiranje prostranih kontinentalnih naslaga.87 miliona godina do oko 10000 godina pre nase ere. dine). Pored toga za kvartar se vezuje I razvoj coveka I njegove materijalne kulture. Za ovu granu istorijske geologije koriste se brojne metode za odredjivanje apsolutne starosti. 16.Tektonika ploca je geoloska teorija koja objasnjava pomeranje ploca Zemljine kore velikih razmera.

20. medjusobno odeljenih ploca koje se neprekidno krecu.) pri čemu oni prelaze u stabilne izotope oslobađajući određenu energiju. ugljenik i dr. rubidijum. Smatrali su da slojevi koji sadrze ostatke morskih skoljki mora da su nastali u moru ili da su povrsine slojeva sedimentnih stena nekad bile povrsine morskog dna. kao antiteza.. može se izračunati starost minerala. sekundarnih elemenata. prirodnog raspadanja nestabilnih izotopa većeg broja elemenata (uran. Na osnovu izmenjenih količinskih odnosa primarnih (“roditeljskih”) i sekundarnih (“potomci”) izotopa. a kasnije i kod Stenoa. Lajel je postavio osnove aktualistickog shvatanja. Posledica toga je smanjenje broja atoma nestabilnih izotopa. Aktualizam zanemaruje značaj promena koje su se tokom vremena desile i zastupa kvalitativnu i kvantitativnu istovetnost sila pod čijim se delovanjem odvijaju ili su se odvijali geološki procesi što je neodrživo i vodi u uniformizam.. 18. Iako aktualizam ne treba shvatiti kao poređenje tvorevina iz prošlosti i sadašnjosti. uz poznavanje dužine poluraspadanja pojedinih elemenata.da je Zemljina kora izgradjena od 7 velikih i 20 manjih... 19. pripada Hatnu. Znacajno mesto u formulisanju ovog principa.. Taj odnos se računa putem masenog spektrometra. . Paleontoloske metode u stratiografiji – Biostratigrafija Biostratigrafija predstavlja integralni deo stratigrafskih istraživanja i obuhvata proučavanje i interpretaciju fosila u smislu rasčlanjavanja. Ovaj stav predstavlja suštinu principa aktualizma. on bi morao da posluži kao ideja vodilja prilikom teoretisanja. korelacije i utvrđivanja organske evolucije. instrumenta koji meri odnose elemenata sa različitim 9 . jer se na mesto njih u kristalnim rešetkama javljaju stabilni izotopi tzv. Njegov stav glasi: . kalijum. zatim kod da Vincija.Sadasnjost je kljuc za poznavanje proslosti’’. PRINCIP AKTUALIZMA Ideje aktualizma nalazimo jos kod antickih mislilaca. Izotopna geohronologija – radiometrijsko datiranje Metoda se zasniva na pojavi spontanog. Aktualizam se suprostavio. Jer "savremeno nije ključ prošlosti već samo vodič u prošlost". a time i stene. tada prihvaćenom katastrofičkom shvatanju i smatrao je da se promene na Zemlji odvijaju lagano i postepeno i da je njen savremeni izgled posledica dugotrajnog razvoja koji je proticao pod delovanjem istih sila koje deluju i danas. iako je smatrao da ne postoji promenljivost sila koje izazivaju promene.

Period poluraspada urana. -1 37Rb ⇒ Sr + e. -1. Rubidijum-Stroncijumova metoda Izotop rubidijuma (Rb87) prelazi u stroncijum (Sr87) uz oslobađanje jednog elektrona: 87 87 -10 god. Dosta raširena metoda i pogodna za određivanje apsolutne starosti kako najstarijih (alkalni bazalti) tako i neogenih naslaga bogatih liskunima.99 × 10-10 god. -1. Zbog velikog poluživota izotopa roditelja Rb87.139 + 0. gde je : λ = (0. u mnogim magmatskim i metamorfnim stenama a ponekad i u sedimentima.147) × 10 pri čemu je period poluraspada rubidijuma. prekambrijskih tvorevina koje sadrže kalijske feldspate i liskune.konstanta raspadanja (dezintegracije) D .305 . gde je λ = 1. Uglavnom se koristi za odredbu starosti najstarijih.5. ova metoda se koristi za stene starije od 500 miliona godina.početna količina primarnih atoma Nt . t1/2= 4.sekundarni izotopi P . gde je λ = 9. t1/2= je 4.47 milijardi godina.49 × 10-10 god.masama prema formuli: T (starost) = 1/λ ⋅ ln No/Nt ⇔ 1/λ ⋅ ln (1-D/P) No . -1.5) × 10 pri čemu je period poluraspada kalijuma.količina atoma koja je očuvana za period vremena t λ . Pb207 i Pb208) pri čemu se oslobađa 8.3 x 109 godina. 7 ili 6 atoma helijuma prema formuli: U238 ⇒ Pb206 + 8He4.89 milijardi godina. Th232 ⇒ Pb208 + 6He4. amfibolima ili kalijskim feldspatima. gde je λ = 0. U235 ⇒ Pb207 + 7He4. Kalijum-Argonova metoda 89% atoma kalijuma (K40) oslobađa elektron i prelazi u izotop kalcijuma (Ca40). -1 19K ⇒ e + 18Ar ⇒ 20Ca gde je: λ = (5.720 × 10-10 god. Rubidijum se nalazi kao elemenat u tragovima. a torijuma t1/2= 13.537 × 10-10 god. Metoda radioaktivnog ugljenika – C14 Ova metoda se zasniva na odredbi apsolutne starosti na osnovu prisustva 10 . t1/2= 1. a 11% atoma uzima elektron i prelazi u argon (Ar40): 40 40 40 -10 god.primarni izotopi Olovo-Uran-Torijumova metoda Nestabilni izotopi U238 i U235 i nestabilni torijum (Th232) transformišu se u izotope olova (Pb206.

Preklapanja izme|u klimatskih karakteristika jedne i neke druge vrste. Dobro je poznato da su mnoge od njih ograničene vrstom klime i da.000 godina. obično se koriste biljne i životinjske zajednice. To može odvesti u pogrešne zaključke kada se rade rekonstrukcije paleoklimata. danas. Da bi se to izbeglo. aridnim 11 . 21. To se najbolje ilustruje na primeru krupnih reptila ili amfibija koji danas žive isključivo u tropskim krajevima. stenotopski organizmi koji su glavni graditelji modernih sprudova kakva je na primer Velika barijera (Great Barrier Reef) u Australiji. postoji široka podudarnost izme|u biljnih zona i klimatskih pojaseva. Fosilne biljke su posebno važni pokazatelji nekadašnje klime. danas je jedan od značajnih pokazatelja paleoklime.750 godina.Libby). Ova metoda se često naziva i metoda zajedničkog klimatskog raspona (mutual climatic range ).radioaktivnog ugljenika (C14) u ostacima organizama. Na primer. ovaj metod se uglavnom koristi za materijale koji su mlađi od 70. Takozvani hermatipski korali. Pošto je vreme poluraspada C14 samo 5. Sprudni krečnjaci koje nalazimo u geološkim formacijama a koje sadrže ovaj tip korala. Osim toga. krokodili nisu na|eni na geografskim širinama gde srednja godišnja temperatura pada ispod 15oC. Fosili kao paleoklimatski indikatori Informacije o klimi mogu se dobiti i pomoću fosilnih organizama. neobično su važni i neki detalji vezani za morfologiju biljaka. t1/2= 5. Razvijena je još polovinom prošlog veka od strane Libija (J.750 godina. normalan salinitet i vodu topliju od 21oC. azot (N14) usled kosmičkog zračenja.W. 7N + 0n ⇒ 6C + 1H Ovo je najpoznatija od svih radiometrijskih tehnika. prelazi u ugljenik C14 uz oslobađanje jednog protona 14 1 14 1 gde je za ugljenik. Ako danas izvesne biljke ili životinje žive u specifičnim klimatskim uslovima onda njihova geografska distribucija može biti predmet analize i korišćenja u interpretaciji takvih sredina u geološkoj prošlosti. U prirodi. dubinu do 20m. Aktualistički posmatrano. Na primer. su ograničeni na tropske i sutropske pojase (ispod 30o s obe strane ekvatora). uputiće nas na površinsku temperaturu vode u prošlosti. Identifikacija geografske širine odnosno geografskog obrasca kako su i gde biljke živele. pomaže nam da se ograniče varijacije mogućeg paleoklimata koji može biti uočen. biljne vrste koje žive u suvim. kosti fosilnih krokodila na|ene u stratigrafskom zapisu ukazuju na sredine sa temperaturama iznad 15oC. Jedna od osnovnih teškoća u primeni biljaka i životinja kao paleoklimatskih indikatora je ta što dobar broj organizama može podneti velika kolebanja klimatskih uslova.

vrlo kompleksnih geološko-geofizičkih i paleoklimatoloških istraživanja. je mnogo više različito po obliku i vrlo često sa marginalnom krenulacijom (reckave. oni bi morali živeti u ravnoteži sa svojom sredinom tako da svaka promena uslova u sredini neminovno vodi njihovoj daljoj adaptaciji. Milutin Milanković. nazubljene ivice lista). došlo se do spoznaje kakav je bio globalni trend temperature na Zemlji tokom njene geološke istorije. da bi se koristila kao paleoekološki indikatori. Normalno je da su takvi podaci mnogo brojniji i verodostojniji u mla|im stratigrafskim jedinicama. Nasuprot tome. migraciji ili izumiranju. ASTRONOMSKA METODA M. Pre svega. fosilne šume iz krednog perioda koje su rasle u područjima na visokim geografskim širinama (npr. Kao drugo. Biljke koje su stanovnici vlažnih šuma. teže da razviju izdužene obode listova ili "šiljke za kapanje" koji su prilago|eni da odvode vodu sa lista. 22. Osnovna klimatska svojstva današnjih vrsta moraju biti nepromenljiva tokom njihovog života. Na primer. profesor mehanike i astronomije na Beogradskom univerzitetu. u podlozi mora biti princip aktualizma. usled zračenja. "znojenja". moraju ispuniti odre|ene kriterijume da bi se koristili u tom smislu.Milankovica Zasniva se na preciznim matematičkim računanjima kojima se objašnjavaju uzroci promena osobine klime na Zemljinoj površini i vremena kada su se te promene doga|ale u toku trajanja kvartara. lišće biljaka iz umerenih šuma. Antarktik). imaju te naglašene godove koji ukazuju na globalno topli period i prostor Antarktika bez rasprostranjenog ledenog pokrivača! Fosili kao klimatski indikatori.oblastima imaju redukovane listove ili su im oni okrenuti od Sunca. najbolje poznati . On je proučavao tri promenljiva elementa zemljine rotacije i revolucije: 1.Prisustvo i karakteristike godova u fosilnom stablu su tako|e korisni u rekonstrukcijama klime pošto naglašeni godovi ukazuju na sezonski rast a nenaglašeni i blagi godovi na kontinuirani rast. te su tako kenozojska rasčlanjavanja klime i temperature odnosno uzroci i posledice njihove promenljivosti. a time i klime. Suštinski problem kog ovoga je što svi fosilni organizmi nemaju svoje žive rođake! Na osnovu svih dosadašnjih. nagib Zemljine obrtne 12 . da bi se zaštitile od intenzivnog isparavanja i tzv. matematički je objasnio uzroke promene količine sunčeve energije koja. Te razlike u morfologiji lista se dosta koriste u paleoklimatologiji dok se broj vrsta u zajednici koje nemaju nazubljen lisni obod povezuje i koreliše sa srednjom godišnjom temperaturom . stiže na zemljinu površinu izazivajući oscilacije temperature.

morenskih i terasnih naslaga u kojima su otkriveni ostaci ljudi. Neandertalac i Krapinski čovek pre 115-100. Milankovića. Hedaik – 4000-4600 2.Prve kopnene biljke – 408-438 4. Perm – Stvaranje Pangee. promene datuma perihela. došlo se do zaključka da je.245-286 Mezozoik: 13 . Arhaik – Najstariji fosilni zapis – 2500. 2. Hajdelberški čovek živeo pre 300. Devon – prvi vodozemci – 360-408 5. Kenozoik Paleozoik: 1. Upore|enjem krivih insolacije i zaglečeravanja.4000 3. Milanković je konstruisao poznatu "Krivu osunčavanja (insolacije)". a najmanje kad su ovi elementi suprotni. Ordovicijum – prvi graptoliti – 438-505 3. Proterozoik – Prvi organizmi sa ljusturom – 545-2500 Fanerozoik: 1.ose prema ravni ekliptike. Podela geoloske istorije Postoje četiri geološka doba na koja je podeljena istorija Zemlje.000 godina a Homo sapiens pre 60. Paleozoik.000 godina. Minimumi insolacije poklapaju se sa maksimumima rasprostranjenja leda. Zemlja od Sunca dobija najviše energije kad je najveći nagib Zemljine ose. dok prekambrijum obuhvata sve što je prethodilo fanerozoiku. Karbon – naslage kamenog uglja – 286-360 6. Mezozoik 3. najmanji ekscentricitet i najveća veličina perihela.000 godina. Teoriju kolebanja klime M. Silur . Kambrijum – trilobiti i prve ribe – 505-545 2. 3. upotrebili su glaciolozi za objašnjenje ledenih doba.000 godina. na primer. Paleozoik 2. ekscentricitet Zemljine putanje pri kretanju oko Sunca. Na njoj je pokazao kolebanje sunčeve energije koju su neke tačke na Zemlji primile za poslednjih 650. Prekambijum: 1. mezozoik i kenozoik pripadaju fanerozoku ili fanerozojskom eonu. To su počev od najstarije ka najmlađoj (u geologiji se sve posmatra hronološkim redosledom): prekambrijum (vreme pre kambrijumske eksplozije). 23. mezozoik (Srednje doba) i kenozoik (Novo doba). paleozoik (Staro doba).

3-23.01-1. Eocen-stvaranje himalaja i alpa – 36. Jura – prve ptice.Holocen – Kraj ledenog doba – 0-0. pretezno alevritskog granulometrijskog sastava. stepskih glodara ili konja.. Kvartar : . Tercijar : .LES Les je masivna sedimentna stena.6-57. prateci zavisnost sedimentacije od polozaja obalske linije da . u travnatim oblastima stepe ili suvih tundri. Na profile se vertikalno cepa I pravi strme odseke.Paleogen (Paleocen – pojava numulita – 57.talozen u uslovima suve klime.66. Eolske tvorevine u nasoj zemlji predstavljene su lesom i zivim peskom. Lesne naslage imaju kod nas veliko rasprostranjenje u ravnicarskim terenima panonske i peripanonske oblasti.Samo one facije koje leze jedna pored druge u prostoru. To je stena sa povecanim sadrzajem gline.23. Eolske naslage. kao i drugi tipovi plodnih zemljista...8.narocito les ucestvuju u izgradnji telesnih sedimenata.144-208 3. Pored tipicnog lesa izdvojen je I tzv barski les ili akvaticni les.8. redje ostaci sisara. U lesu se cesto nalaze ljusturice kopnenih puzeva. 25.Neogen (Miocen – Paratetis – 5.masovno izumiranje – 66-144 Kenozoik : 1.zutomorke i sivozute boje. U geomorfoloskom pogledu mogu se izdvojiti les lesnih zaravni I les padina.8 . Pliocen – prvi ljudi -1.7. Oligocen . Kreda. Les ima daleko veci znacaj i rasprostranjenje i ekonomski znacaj od zivog peska. VALTEROV ZAKON Valter i Golovinski formulisu zakon o korelaciji facija prostorne migracije geoloskoh tvorevina. a nastajala je navejavanjem lesnog materijala u zabarenoj sredini. cesto je slojevita.1 24.. Material od kojih je nastao les moze da void poreklo iz pustinja (npr kineski les) I morenskog materijala nastalog radom lednika za vreme glacijacija u pleistocenu. On predstavlja substrat agrikulturnih oblasti-na njemu se formira najplodnije zemljiste-crnica.Pleistocen – pocetak ledenog doba – 0.3) 2.Riblja epoha. mogu u profilu da se nalaze jedna iznad druge i da svakoj faciji u 14 . Karakterise ga fina porozna struktura ili kapilarna poroznost..pre svega mamuta.Oni su dosli do zakljucka.8-5. siromasna sa CaCO3.7-36.6) .1. Trijas – prvi sisari – 208-245 2.

To su panonski basen. bez obzira da li je ocuvana do danas’’.supruzi Oceanus-a (Suess. prolazeci kroz Svajcarsku. Ukoliko tvorevine pripadaju različitim sedimentacionim ciklusima. kroz Srbiju. (Laskarev. 26. 1893) -Paratetis = “ paralelno Tetisu. aralo-kaspijski basen i dakijski basen. Naime. od Ronskog basena sve do transkaspijskih oblasti. Rumuniju i juznu Rusiju. Sustina ove metode je u ispitivanju fizickih osobina stena kroz koje se busi.. Najpoznatiji nacin geofizickog proucavanja busotina je elektrokarotaza i ona se vrsi prilikom eksploatacije lezista mineralnih sirovina. 27.Prostirao se od alpado turkmentistana. a narocito nafte i gasa. Značajno je da je takav odnos moguć samo kod tvorevina jednog sedimentacionog ciklusa i da u tom slučaju obavezno postoji postepen prelaz me|u facijama u prostoru i vremenu. a kasnije su se razdvojili. i nije bilo jedinstveno posto se sastojalo od nekoliko basena koji su nekada komunicirali medju sobom. Vise od ostalih zastupljene su metode maleomagnetnih istrazivanja sedimentnih stena i karotaza busotina.prostoru odgovara sinhronicna facija... Ledeni pokrov Inlandajs Veliki deo evrope nalazio se tokom glacijala pod lednickim pokrivacem koji je pri maksimalnom rasprostiranju imao povrsinu od oko 40 miliona km2. GEOFIZICKE METODE Rasclanjivanje geoloskih profila i njihovo povezivanje na kracim odstojanjima moguce je i na osnovu primene geofizickih metoda. Evolucija Paratetisa Posle izdizanja alpa dinarida i karpata i kavkaza. u prvom redu alpe. crnomorski basen .originalni tekst na francuskom) 28. formira se paratetis kao relikt tetisa i veliko epikontinentalno more. onda facije koje leže jedna iznad druge ne smenjuju jedna drugu i u prostoru. Becki i Panonski basen. Bavarsku.. 15 . Za ovo more mogao bi se predloziti naziv P a r a t e t i s”... Lednicki pokrivac se javljao na dva nacina: u vidu velikog lednickog stita imlandajsa koji je pokrivao veliki deo severne I severozapadne evrope I tzv dolinski ili alpski gleceri koji su pokrivali visoke planine van domasaja inlandajsa. proucavaju se prirodni potencijal i prividni specificni elektricni otpor. 1924 . -Tethys = poreklo imena: po sestri tj.

kao posledica adaptacije. Pri tome. delovanjem endogenih i egzogenih sila. niti jedna faza evolucije Zemlje. u njima su se. sve do savremenih vrsta.evolutivni razvoj u kome. To zahteva od organizma veći ili manji stepen usavršavanja. ne pretstavlja ponavljane onoga što je prethodilo. Adaptacija . da pokazuje ponekad i samo formalnu sličnost sa onim što je egzistovalo ranije. do 7000 godina pre n. Od relativno jednostavnog izgleda i građe u vreme formiranja. stvarajući nove strukturne sisteme. Svaka faza je obeležena nečim novim.stalno prilagođavanje neprekidnim promenama uslova u životnoj sredini. 2. Sustina ovog ucenja je u zakljucku da se organski svet razvijao od malog broja jednostavnih organizama ka mnostvu sve savrsenijih i slozenijih. uslovi na Zemlji su se menjali dok nije oformljen savremeni izgled. da sadrži neke elemente prethodnog. dolazi do opšteg usavršavanja organizma (npr.e. smenjivale faze lagane evolucije sa fazama kratkotrajnih. iz kojih su se lepezasto sirili tokom glacijacija. nečim nepoznatim do tada. pojave reptila. pojava višećelijskih organizama. Poslednji maksimum njegovog sirenja vezuje se za period od 17000 – 20000 godina pre n. kroz složene procese. Najveci kontinentalni stit u evropi bio je skandinavski. na drugoj strani. planete Zemlje u celini. međutim. iako predstavlja negaciju prethodnog. ni jedan proces. Tektonski pokreti izazivaju niz različitih promena u Zemljinoj kori. lednicki pokrov se povukao. skandinavski stit zatim lednicki stit barencovog selfa I na krajnjem severoistoku evrope severouralski stit. ali intezivnih i burnih promena ili "revolucionarnih" skokova.tip evolutivnog razvoja pri kojem se 16 . koji su imali autonomne centre zagleceravanja. evolucionisticke ideje se svode na zakljucak da je tokom svoje istorije Zemlja pretrpela brojne probleme. Od zaada ka istoku prostirali su se: britansk lednicki pokrov. pojava klicinih listića.Lednicki stit inlandajs u severnoj I severozapadnoj evropi nastao je spajanjem nekoliko manjih lednickih stitova. Arogeneza (aromorfoza) . Alogeneza (alomorfoza) . PRINCIP EVOLUCIJE Pojavom Darvina doslo je do preokreta u shvatanjima i njegovo ucenje nazvano je kasnije TEORIJA EVOLUCIJE. iako ima sličnosti sa prethodnim. ptica i sisara). mora na novom stepenu. Stvaranje novog. Usmerenost evolucije se ogleda u nekoliko pravaca: 1. Pri tome procesi razvoja nisu proticali jednolično. 29. zadobijanje novih osobina.e. te je prema tome usavršavanje rezultat usmerenosti evolucije. na jednoj strani i istovremeno razarajući sisteme koji su postojali do tada. 3.

prelazak sa vagilnog na sesilni način života kod briozoa). PESAK: predstavlja nevezan klasticni materijal usitnjen do velicine izmedju 0. b) Hipergeneza (ultraspecijacija) . U okviru alogeneze mogu se izdvojiti specifični slučajevi: a) Telegeneza . ANDEZITI: Izgradjen je od intermedijarnog plagioklasa i bojenih minerala. DIJABAZ:Moze biti i zicana i izlivna stena. homogeni silikatni rastop. ugalj. Najčešće je ispoljena u obliku gigantizma (npr.organizmi samo delimično menjaju.pojedini organi se razvijaju na račun drugih organa. kod reptila pojava rogova ili kožnih koštanih ploča. gline. prilagođavanjem organa ili delova tela nastalim promenama bionomskih faktora (npr. odnosno stvaranje sedimentnih stena odigrava se u opstem slucaju u 4 faze:povrsinsko raspadanje. hemijsko povrsinsko raspadanje.OSNOVNE VRSTE STENA SA PRIMERIMA? 1)sedimentne-talozne: krecnjaci. andeziti 3)metamorfne-izmenjene: skriljci. KRECNJACI:mogu biti slojeviti i masivni. 30.nastala regionalnim. evolucija reptila). mermeri.izgradjeni su od kalcita. GRANIT:pojavljuje se u vidu prostranih intruzivnih tela. odnosno sedimentacije.tip evolutivnog razvoja gde pojedini organi gube funkciju i zakržljavaju pošto organizmi prelaze na jednostavnije uslove života (npr. gnajsevi. BAZALT:Izgradjena od bazicnog 17 .GNAJS: Gnajs moze da bude i orto i para porekla. skarnovi SEDIMENTNE STENE: Sedimentne stene su one stene koje nastaju u procesu talozenja.MERMER: Mermer je tipicna para stena. dok je opšta građa nepromenjena. peskovi 2)magmatske-dubinske: graniti. bazalti. c) Katageneza . dijabazi. redje kontaktnim metamorfizmom krecnjaka ili dolomita.SKARN: Skarn nastaje na kontaktu kiselih magmi i karbonantnih sedimenata.05 i 2mm. odnosno prilagodjavanjem njihove kristalne resetke novonastalim uslovima. Sam proces sedimentnih stena. PESCARI:vezivanjem peska nekim prirodnim vezivom nastaje pescar. pescari. MAGMATSKE STENE: Magmu definisemo kao usijano tecni.tip evolutivnog razvoja u kome dolazi do poremećaja koordinacije u rastu pojedinih organa ili delova tela. izgradjen od teskoisparljivih i lakoisparljivih sastojaka. METAMORFNE STENE:Za minerale koji izgradjuju metamorfne stene karakteristicno je da su cesto nastali preobrazajem primarnih minerala. transport i sedimentacija. mehanicko povrsinsko raspadanje. kod slonova pojava kljova itd.).

prema rasprostranjenju jednog ili više taksona. Svaki litološki član stratigrafskog odeljka okarakterisan je sopstvenim kompleksom fosilnih organizama. čime se ističe uzajamna povezanost organskog i neorganskog dela facije. Ipak. evolucionom stupnju i sl. Stratigrafsko shvatanje pojma facija Klasično ili stratigrafsko shvatanje pojma facija potiče od Greslija i od stavova koji su već pomenuti. Biozona Osnovna biostratigrafska jedinica naziva se biozona (biostratigrafska zona) i ona predstavlja jedan sloj ili deo nekog sloja koji je izdvojen na osnovu karakteristične fosilne asocijacije. nastali kao posledica postojanja različitih uslova sedimentacije na pojedinim delovima Zemljine površine u nekoj etapi geološke istorije. Stene istovetnog litološkog sastava (bolje rečeno sličnog) različitih stratigrafskih odeljaka sadrže sličnu faunu. izdvajanje slojeva prema njihovom fosilnom sadržaju postalo je jedna vrlo važna i opšte prihvaćena metodologija. 32.plagioklasa i monoklinickog piroksena. Na taj način može biti izdvojeno nekoliko različitih vrsta biostratigrafskih jedinica. više od 150 godina. Razlike među facijama na raznim prostorima mogu da budu manje ili veće. u zavisnosti koji je 18 . tvorac ovog termina je Opel koji je podelio juru u Evropi na jedinice koje je definisao prema vertikalnom rasponu brojnih fosilnih zajednica. Od tada pa na ovamo. Pojam biozona u geologiju su uveli Alsid d’Orbinji (A. Fosilni organizmi su isključivi kriterijum za njihovo izdvajanje.Oppel) pedesetih godina XIX veka. U kompleksu fosilnih organizama jedne facije ili uopšte nema organizama karakterističnih za neku drugu faciju ili su oni predstavljeni samo pojedinačnim primercima. po ukupnom sadržaju asocijacije ili samo na osnovu određenih oblika nekog taksona. članovi ili jedinice konkretnog stratigrafskog odeljka (tvorevine iste geološke starosti) koje karakteriše jednorodnost sastava i jednorodnost zajednica fosilnih organizama (paleontološka obeležja). prema brojnosti pojavljivanja. 31. Dodatno obrazloženje principa facija vidi se kroz sledeće stavove: 1. 2. Posebno se ističe raznovrsnost facija u litoralnom pojasu mora. 4.Najzastupljenija je na Zemljinoj povrsini. Biostratigrafske jedinice mogu biti izdvojene na osnovu prisustva ili odsustva fosila. Gresli smatra da su facije delovi. d’Orbigny) i Albert Opel (A. 3.

koja uključuje istovremeno i podudarne ili preklapajuće delove zona raspona dva ili nekoliko taksona odabranih iz celokupne fosilne asocijacije (npr. Ime dobija prema taksonu čiji stratigrafski raspon opisuje (npr. te je izuzetno važno tačno definisati koji je tip biozone u pitanju. vrste. Izraz raspon (range) podrazumeva sveukupno razviće određenog taksona kako u horizonatalnom tako i vertikalnom (stratigrafskom) smislu. U okviru zone raspona ili rendž zone. Globigerina brevis Taxon-range zone – sl. Globigerinoides sicanus – Orbulina suturalis Interval zone). Po američkom stratigrafskom kodeksu (1983). različite biozone imaju različito značenje i upotrebu. Konkurent-rendž zona podrazumeva zonu zajedničkog rasprostranjenja. ova zona obuhvata: takson-rendž zonu. 1998). Zona raspona može biti označena stratigrafskim okvirom bilo kog pojedinačnog taksona (roda. Danas su u upotrebi sledeće vrste biozona: zona raspona (range zone). Kompleksna zona (assemblage zone) obuhvata slojeve koje karakteriše sveukupnost fosilne biozajednice odnosno tri ili više taksona koji ulaze u nju a po svom sastavu se razlikuju od susednih slojeva (npr. roda. Takson-rendž zona podrazumeva sedimente u kojima je zastupljeno celokupno rasprostranjenje nekog taksona od njegovog pojavljivanja do izumiranja (vrste. Eponides – 19 . Zona raspona obuhvata slojeve koji odgovaraju celokupnom rasprostranjenju nekog izabranog fosila unutar posmatrane asocijacije na datom profilu. biozona redukovana na svega jedan lokalni sloj ali i da ima širok geografski raspon i debljinu od nekoliko stotina metara. zona maksimalnog razvića (abundance zone) i evoluciona zona (lineage zone).3). Globigerina selli – Pseudohastegerina barbadoensis Concurrent-range zone) Interval zona označava slojeve između dva dobro biostratigrafski dokumentovana horizonta (npr. podvrste) ili grupe taksona.3. Iz tog razloga. Može se desiti da je na nekom mestu. mogu se izdvojiti: takson-rendž zona (taxon-range zone) i konkurent-rendž zona (concurrent-range zone). Ova zona u suštini nije zona rasprostranjenja nekog taksona. Kriterijumi za izdvajanje zone moraju biti jasni iz samog naziva ali i iz opisa koji je prati. pa čak može i da ne sadrži fosilne biozajednice odnosno da samo pokazuje “sterilne” zone između dva biohorizonta. interval zona. kompleksna zona (assemblage zone). Isto tako je neobično važno odrediti obim jedne biozone jer on može biti bitno različit kako u debljini tako i u geografskom rasprostranjenju. konkurent-rendž zonu i evolucionu zonu.paleontološki kriterijum bio predmet proučavanja (Mitrović & Rundić.4. familije). kao i ukupnim rasponom evolucione linije nekog taksona i sl.

Tako se mogu izdvojiti kompleksne zone na osnovu korala. Shvatanja da su ova dinamička kretanja u geološkoj istoriji Zemlje veoma prisutna i da ostavljaju vidljive tragove. Eroziona diskordancija (disconformity) . tektonska 3. navela su geologe da tu pojavu iskoriste kao osnovu za stratigrafska rasčlanjavanja i korelacije. Kao što je poznato.erozionotektonska 4. Tektonske metode Tektonski pokreti koji predstavljaju jedan veoma složen sistem kretanja unutar Zemljine kore. izmenama vrsta ili asocijacijama vrsta. dok druga predstavljaju relativno kratke etape veoma intenzivne aktivnosti tokom kojih se formiraju različite naborne ili razlomne strukture u Zemljinoj kori.eroziona. Diskordancija je geološka površ koja označava vreme bez sedimentacije ili period erozije a koja se zapaža duž granica kojima se dodiruju dve ili više geoloških Celina. Postoji četiri osnovna tipa diskordancija 1. U literaturi se sreće i pod imenom cenozona ili Opel zona. ostrakoda. koriste se prilikom stratigrafskih istraživanja.4. granice među stratigrafskim odeljcima obeležene su i delovanjem tektonskih pokreta odnosno pojavom erozionih i tektonsko-erozionih diskordancija. hijatusa itd. Myogipsina Abundance zone). Može se reći da su osnovne biostratigrafske jedinice – biozone.3. Globorotalia fohsi fohsi Lineage zone). U literaturi se koristi i pod imenom acme zona (sl. zasnovane na evolutivnim promenama pojedinih fosilnih nizova. Obim ove zone varira zavisno od karaktera i stepena promena na osnovu kojih je određena. čiji sastav može varirati usled izumiranja odnosno razvoja.). lagana i dugotrajna izdizanja i spuštanja prostranih delova litosfere. Prva su stalna. Površi slojevitosti tvorevina dva odeljka odvojena erozionom 20 . Ime dobija po taksonu čiji raspon ograničava. sva tektonska kretanja svrstana su u dve velike grupe: epirogena i orogena. 2.Planorbulinella Assemblage zone). Neki autori je nazivaju i filogenetska ili filo zona. Ova zona se može utvrditi na osnovu prisustva svih oblika u asocijaciji ili samo pojedinih formi. Zona maksimalnog razvića (abundance zone) označava zonu maksimalnog razvića (“cvetanja”) određenih formi nezavisno od njihovog opšteg stratigrafskog raspona (npr. Evoluciona zona (lineage zone) je tip rendž zone i označava jednu etapu evolucije ili trend u razvoju nekog taksona (npr.mlađi slojevi leže preko starijih odvojeni dužim ili kraćim prekidom u sedimentaciji koji odražava vreme erozije. 33. 4.dvostruka eroziono tektonska 1. S tim u vezi. mekušaca i sl.

Prekidi u sedimentaciji izazvani tektonskim pokretima.kod kojih se oseća uticaj drugog magneta ali slabo i c) dijamagneti . To su. sa povrsinama slojevitosti mladjih. 21 .eroziono – tektonska – stariji slojevi su najpre zahvaceni tektonskim poremecajima. To je posebna kategorija fosila koji su za života imali veliko i široko rasprostranjenje. 2. Recesije su prekidi u taloženju izazvani delovanjem talasa i struja pri čemu su osnovni uslovi neizmenjeni. povrsine slojevitosti starijih slojeva zaklapajuci veci ili manji ugao. vrlo nejasni vremenski prekidi u smislu njihove geneze i na njihovo postojanje mogu ukazati parakonkordancije. Dijasteme su dakle. mogu da traju duže ili kraće vreme. postoje: a) feromagneti . kako geografsko tako i ekološko. Poznato je da se u prirodi nalaze supstance koje se u magnetnom polju različito ponašaju. to ni svi fosili nemaju isti značaj u biostratigrafiji. a zatim dugo vreme bili izlozeni eroziji I denudaciji. Indeks ili karakteristicni fosili Najvažnije sredstvo koje koristi biostratigrafija su tzv.i sami magneti ili se unošenjem u magnetno polje drugog magneta trajno ili privremeno namagnetišu. Hijatusi su dugotrajni prekidi izazvani tektonskim pokretima usled čijeg delovanja dolazi do povlačenja mora sa nekog prostora i dugotrajne izloženosti te oblasti dejstvu egzogenih sila. 34. Kako samo nekoliko fosilnih vrsta ispunjava ove idealne uslove. kratkotrajni prekidi u kojima nije bilo taloženja materijala jer je stalno uzmućivanje sprečavalo bilo kakvo odlaganje na dnu basena. tektonska (uglovna). Smatra se da rukovodeći fosili moraju zadovoljavati sledeće kriterijume (u idealnom smislu):  Da su nezavisni od prirode sredine (facije)  Da imaju brzu evoluciju  Da su geografski široko rasprostranjeni  Da su brojni  Da su dobro očuvani u fosilnom zapisu  Da se morfološki lako prepoznaju 35. Na osnovu toga. generalno. i koji zbog toga dozvoljavaju različitim stenama na različitim prostorima i sredinama da budu međusobno poređene – korelisane. indeks fosili (= rukovodeći ili zonski fosili).diskordancijom obično su uzajamno subparalelne. Lako se uocava na profilima.koji su indiferentni u magnetnom polju. tako da se teško zapažaju na profilima. 3. b) paramagneti . Magnetostratigrafija Proučavanje magnetnih svojstava stena je jedna od najkorisnijih metoda koju koriste stratigrafi za korelisanje stratigrafskog redosleda i definisanje vremenske sukcesije. što je isto posluzilo prilikom stratigrafskih istraživanja.

39. veliko geografsko rasprostranjenje. Primenom ove metode za odredbu apsolutne starosti stena.Metode odredjivanja apsolutne starosti Metoda odredjivanja apsolutne starosti se zasniva na vremenu poluraspada nekih radioaktivnih elemenata (koji se nalaze u stenama Zemljine kore). Ortostratigrafski organizmi Fosilne grupe koje sluze kao dobar oslonac za neposrednu korelaciju sirokih prostora i krupnih stratigrafskih jedinica zovu se arhistratigrafske ili ortostratigrafske .. cija starost iznosi oko 4. radiolarije. Primenom ove emtode pokazalo se da su najstarije utvrdjene stene na Mesecu stare oko 4. Utvrdjivanjem odnosa nekog od radioaktivnih elemenata ssa helijumom i olovom u nekom mineralu dobice se apsolutno vreme koje je proslo od nastanka tog minerala.0 milijardi godina. Vecina meteorita koji su pali na Zemlju sadrze izotope stare oko 4. zatim u Australiji (4. nezavisnost od facija i karakteristike vrste.36. trilobite. Ortofaunu treba da karakterise brza evolucija. Gonijatiti su ortostratigrafski organizmi u srednjem i mladjem paleozoiku.Organizmi – zivi fosili 22 . graptolite. uranijuma torijuma.6 milijardi godina. smatra se da su najstarije stene one na Grenlandu. U ortofaunu ubrajamo: amonite. konodonte.6 milijardi godina.. pre svega. 37.2 milijardi godina). Podela pleistocena u severnoj evropi VISLA GLACIJACIJA EM INTERGLACIJACIJA ZALA GLACIJACIJA HOLSTAJN INTERGLACIJACIJA ELSTER GLACIJACIJA KROMER INTERGLACIJACIJA MENAP ZAHLADJENJE VAL TOPLI PERIOD EBURON ZAHLADJENJE TEGELEN TOPLI PERIOD BRIGEN ZAHLADJENJE 40.

23 . koje blisko podsećaju na vrste poznate na osnovu fosilnih podataka. Lingula (brahiopod). jedini živi cefalopod sa spoljnom ljušturom. Reliktni oblici su takve vrste živog sveta koji su se pojavili veoma davno i gotovo u neizmenjenom obliku žive i danas (tzv."Živi fosili" je izraz koji se koristi za žive vrste. "živi fosili"). Limulus (kraljevska kraba). šakoperka iz grupe mezozojskih riba itd. pa prema tome izgledaju kao fosil koji je "oživeo." Živi fosili kao što su Nautilus (predstavnik glavonožaca). Latimeria. rod Nautilus. Npr. Latimeria (riba šakoperka) i drugi. ostali su nepromenjeni u opštoj građi i morfologiji tokom ogromnog vremenskog raspona.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful