UVOD

LIRIKA ili LIRSKA POEZIJA zajednički je naziv za pesnička dela u kojima se na emotivno topao i saosećajan način neposredno izražava čovekov doživljaj života i sveta, ali i samoga sebe u svetu. Lirska poezija je najstarija pesnička vrsta, nastala " u isto vreme kada i čovek" (Šeli). Kao zaseban književni rod konstruisala se u staroj Grčkoj, u jeku grčke epske tradicije. Počela je nastajati u 7. veku pre nove ere kao melos da bi kasnije dobila ime lirika po instrumentu liri uz koji se pevala. I u kasnijem razvoju nju prati sinkretičnost — sadejstvo reči, melodije, zvuka i plesa. U srednjem veku trubadrusku poeziju takođe prati instrumentalna muzika. Bliskost lirike i muzike ogleda se u samoj njenoj strukturi i organizaciji, u leksici, sintaksi i zvučanju. U toj bliskosti leži jedna od njenih bitnih odlika — pevljivost. Komponovane su mnoge pesme Branka Radičevića, Đure Jakšića, Alekse Šantića, Vladislava Petkovića Dis-a. U takvom postojanju menjaju se stihovi krate i dodaju, a ime autora se najčešće zaboravlja, to postaju tzv. starogradske pesme.

1

raznovrstan i protivrečan. strepi. doživljava. Lirska pesma. lepoti. Ali lirika ne zapostavlja ni spoljašnji svet bilo kao autonomni tematski krug. iskustva i saznanja. intimnom. aktivira misao. zavičaju. Lirski subjekt je okrenut sebi. nego je kristalizacija pesnikovog subjektivnog duhovnog iskustva. Osećajnost je u suštini lirske pesme. stvaranju. u sadejstvu svih njenih strukturnih elemenata. njegove samospoznaje i njegove svesti o istinama sveta i života. misaona zbijenost i kratka forma osobenost je lirskog pevanja. ona ima za predmet univerzalna i svevremena pitanja. sažima u sebi 2 . pravdi. dakle svih rodova i vrsta. mislima i raspoloženjima. Lirika je okrenuta i svetu ali je taj svet viđen i doživljen subjektivno. uzbuđuje. kao i poezija i književnost uopšte. raduje se. Usled tematskog bogatstva. prolaznosti. smrti. Pesma je puna smisla. Osećanja i raspoloženja iskazuje lirski subjekt koji je u samoj pesmi — on je taj koji kazuje. ne deluje na čitaoca samo kazivanjem i opisivanjem već i sugestijom. Osećanja i raspoloženja iskazuju se u lirskoj pesmi neposredno: nema događaja ili likova kao posrednika. lirika se razvila u veliki broj vrsta i oblika. ali i usled vrlo dugog istorijskog razvoja. htenja. Peva o ljubavi. svome svetu. Pesnik i lirski subjekt ne mogu se poistovećivati: poezija nije pesnikova biografija (mada dosta govori o pesniku). raspoloženja i osećanja. Iako je osećajnost svojstvo književnosti uopšte. Sažetost. istini. koji je bogat. Lirska pesma ima specifičnu strukturu i kompoziciju.LIRSKA POEZIJA U središtu lirskog interesovanja jeste čovekov intimni svet. u jeziku i ritmu. Snaga lirike je u njenoj moći da pleni pažnju. bilo kao refleks ličnog i intimnog. u lirskoj pesmi to je bitno svojstvo — ona izražava samo osećanje. Iskazuje se u prvom licu. pati. misli.

Neke vrste se gase. odnos prema svetu i životu — opšteljudski su i svevremeni. Lirska pesma ima bogatu ritmičku organizaciju koja je rezultat bogatstva i raznovrsnosti osećanja i raspoloženja koja su predmet lirskog pevanja. zvuka. Srednji vek stvara pohvalnu. misli. Lirska poezija. Jezik lirike je odabran. dobijala je novu tematiku koja je inicirala nove lirske vrste i nove lirske oblike. sadašnjost i budućnost. i baš tim rasporedom dobijaju smisao i estetsku funkciju. U istorijskom razvoju lirske poezije uočena su tri perioda kada je ona doživljavala ekspanziju i dala vrhunska pesnička ostvarenja: antičko doba. U lirskoj pesmi ostvaruje se apsolutni sklad osećanja. imala je u toku svoga razvoja plime i oseke. Na dnu najkraće lirske pesme nalazi se čitava filozofija života. romantizam i epoha moderne. reči nose preneseno značenje. kao i književnost uopšte. Moderna lirika pravi novi iskorak u sadržini i formi. iskazanim osećanjima i funkcijom koju imaju u celini pesme. Zato je lirika uvek aktuelna. Kratka forma i jezgrovito kazivanje zahtevaju poseban odnos prema jeziku: lirska pesma ne trpi suvišne reči. 3 . Zato lirska pesma nije otvorena za direktnu i brzu komunikaciju. Svaka književna epoha stvara i neguje neku vrstu ili oblik. elegije. ditirambi. pažljivo i strpljivo ulaženje u tajne jezika i smisao izrečenog. životna pitanja koje lirika pokreće. Osećanja i raspoloženja koja se iskazuju lirskom pesmom. nastaju nove. himne. Uzore sažetosti dala je japanska haiku poezija. Značenje reči direktno je uslovljeno ritmičkom organizacijom.prošlost. U lirskoj pesmi reči imaju naročiti raspored. U starovekovnoj književnosti nastale su ode. iskaz je slikovit i simboličan. zapisao je Ipolit Ten. sveža i mlada. razmetanje rečima. Stalno se bogatila i usavršavala. bliska ljudima svih vremena i svih podneblja. svaka reč ima svoje jasno mesto u iskazu. Lirsku pesmu karakteriše pre svega posebna zvukovna organizacija. značenja i ritma. ona traži pažljivo čitanje.

koji stoje naporedo jedan prema drugome. tema pesme. zavisi ritam. Renesansa će uvesti sonet. Moderna će doneti nove vrste i uskrsuti stare unevši u njih duh i dah modernog vremena 20. Elementi u drugom motivu pesme mogu imati različit položaj: • naporedni raspored: nizanje detalja i elementarnih slika. Njena sadržina je čisto osećanje.religioznu liriku i specifičnu trubadursku poeziju. Realizam neguje deskriptivnu i misaonu pesmu. poenta. madrigal. nosilac tog osećanja je lirski subjekt. ili posrednici između sveta pesme i čitaoca: kazivanje u lirskoj pesmi je neposredno. obraćanje. emotivno obojeno. III motiv — emotivni i misaoni zaključak. polustih. U lirskoj pesmi nema radnje. gradacijski raspored ide u dva smera: 4 • . Spoljašnju kompoziciju lirske pesme čine strofa. kanconu. STRUKTURA LIRSKE PESME Lirska pesma se odlikuje specifičnom sadržinom. akcenatska celina. poruka. Romantizam će negovati ljubavnu i rodoljubivu liriku. Sva ova svojstva proučava versifikacija. nema likova koji bi bili nosioci radnje u razvoju. strukturom i kompozicijom. veka. subjektivno. Unutrašnju kompoziciju lirske pesme karakteriše tročlana motivska struktura: I motiv — uvod. stih. on se iskazuje u prvom licu. Svaki od ovih elemenata ima određene karakteristike i specifična svojstva. zvučanje i značenje pesme. Od raznovrsnosti i broja tih svojstava. II motiv — razvijanje teme novim detaljima.

U njoj su izražena osećanja darovitih pojedinaca. Ona je uticala na razvitak pisane poezije od humanizma i renesanse do romantizma. idealima i nadanjima. po snazi osećanja. Veoma bogata po broju pesama. od manjeg ka većem. jedna slika kontrastira drugoj (suprotni položaj).o uzlazni smer: nizanje pojedinosti od slabijeg ka jačem. o osećanjima i raspoloženjima. Česte su životne situacije u kojima se peva lirska pesma (sedeljke. željama i snovima. jedna slika proizilazi iz druge (zaključni položaj). silazni smer: nizanje pojedinosti od jačeg ka slabijem. ali i spasavanju od zaborava. narodna lirika ima značajno mesto u razvitku književnosti. LIRSKA NARODNA PESMA Lirska narodna pesma starija je od umetničke lirske pesme. ona je i emotivni izraz životnog toka svakog pojedinca. jednostavna je po formi i izrazu. o • kontrastni raspored koji ima nekoliko položaja: o o o jedan detalj isključuje drugi (isključni položaj). od apstraktnog ka konkretnom. Međutim. predočena htenja i potrebe. Narodna lirska pesma je nastala iz potrebe da se peva o nekoj životnoj situaciji. od većeg ka manjem. svadbe. iskaz erotske i ljubavne čežnje. mobe) i to je jedan od razloga da nastane veliki broj lirskih pesama. Osećanja se izražavaju posredno i u nagoveštajima. Osobenost svake lirske pesme je melodičnost (pevljivost). od konkretnog ka apstraktnom. da se one dugo zadržavaju u pamćenju generacija i veoma brzo šire u druge krajeve. subjektivnost je manje prisutna. slave. po bogatstvu stila i jezika. koja je doprinela njenom širenju i prenošenju. opisane životne situacije. narodna lirika je siromašna po tematici. od rođenja do smrti. pogledi i shvatanja narodnog koletkiva. 5 .

između lepog i ružnog. klasnoj podjarmljenosti. nije našao mesta u narodnoj lirskoj poeziji. posredno. nastao je veliki broj vrsta i podvrsta lirske narodne poezije: mitološke pesme. porodične. molbe. koja je vekovima opstajala pod našim podnebljem. radosti i tuge kolektiva. ljubavne pesme. igrom.S obzriom na veliku "skalu osećanja i raspoloženja. o kome ima podataka u srpskim srednjovekovnim spomenicima. običajne pesme (svatovske. koledarske. posleničke pesme (pastirske. svoje radosti i svoje tuge života. slavske). U obilju motiva srpske narodne lirike treba istaći motiv beskrajne ljubavi sestre prema bratu. obeležio je svoja shvatanja razlike između dobra i zla. o zavisnosti od gospodara. nežni odnos snahe i devera. šaljive. pesme o vršidbi). ali sa svim tim umetnostima zajedno. na veliki broj životnih situacija u kojima se peva. obredne pesme (dodolske. tužbalice). što osvetljava vedriju stranu 6 . nekad s tugom. Uvek u sprezi s nekom drugom umetnošću . pokretom.muzikom. uspavanke. svoje misli i svoja osećanja o onome što mu je skriveno. u njima nema ni traga o staleškoj. izrazio svoje težnje. religiozne. mukotrpan kolektivni rad. uzdizanje devojačke časti. Iako neke od pesama progovaraju o siromaštvu. Opevan je kao težak samo ukoliko je reč o prisilnom radu pod turskim gospodarima. svoj sud o onome što mu je vidljivo. narodna lirska pesma deo je svakodnevnog života. kasnije i individualne emocije. krstonoške. Čak ni prisilan. mimikom. pre svega izraz različitih vidova patrijarhalne kulture. žetelačke pesme. Za srpsku usmenu lirsku poeziju karakteristično je da iskazuje osećanja putem spoljnih zbivanja. počašnice. nekad sduhovnim sarkazmom. Narod je iskazao je svoje poglede na svet i na život. Klasična srpska narodna lirika u obliku u kome je do nas došla prevashodno je lirika sela. kraljičke. izražavajući želje.

te od toga zavisi da li će lirska pesma biti jednočlane. koji se smenjuju ili upotpunjavaju. od četverca do šesnaesterca. dvočlane ili tročlane kompozicije. dijaloški i narativno-opisni. Mitološka pesma izražava čovekovu želju da se umili silama koje ne može da dokuči i objasni i koje su za njega svemoćna božanstva (Sunce se devojkom ženi). Mesecu. Najviše se peva o Suncu. PODELA NARODNIH LIRSKIH PESAMA MITOLOŠKE PESME spadaju u najstarije narodne lirske pesme. LJUBAVNA PESMA je stara koliko je staro i osećanje ljubavi prema osobi suprotnog pola.patrijarhalne kulture. Izuzetna raznovrsnost stiha. Kako je ljubav osnovno i najjače ljudsko osećanje. nego je i najbrojnija. o duhovnom nadigravanju i pobuni protiv konvencija. srpska lirika ima tri osnovna strukturna tipa: monološki. Javljaju se u periodu rodovske zajednice kada je čovek sve pojave u prirodi i životu objašnjavao mitološkim predstavama. čovek je objašnjavao poznatim činjenicama iz svakodnevnog života dajući pojavama u prirodi ljudski oblik. Sve ono što je bilo neshvatljivo. nastala još u primitivnom društvu. Ima i pesama o bujnoj zadovoljenoj strasti. najraznovrsnija po tematici i najlepša po iskazanim osećanjima i melodiji. vilama: pripisuju im ljudske osobine i stavljaju se u različite situacije ljudskog življenja. Narodna ljubavna pesma ima nekoliko motiva koji se ponavljaju iz pesme u pesmu: telesna 7 . ova lirska vrsta je ne samo najstarija.

alegorijski. žetelačke (Nadžnjeva se momak i devojka). uspavanke (Spavaj. samo se naslućuje. POSLENIČKE PESME ili pesme o radu pevaju o čovekovom radu. Izražavaju najraznovrsnija osećanja — radost. Kako su nastajale u samom procesu rada. fatalnost ženske lepote. Jezik je jednostavan. Preplitanje motiva. uočava se i u ljubavnim pesmama. bol. U posleničke pesme spadaju pastirske pesme (Prokleta da je devojka). Kako se sve više javlja imovinska nejednakost. teškom nadničarskom radu. rodila te majka). duševna lepota (Srpska devojka). osećanjima radosti koje izaziva rad i njegovi rezultati. pesme o vršidbi. nesrećna ljubav. mobama. Ljudski rad se u početku svodio na tri osnovna zanimanja: zemljoradnju. različitim poslovima.lepota (posebna lepota žene). stočarstvo i domaću radinost. OBIČAJNE PESME opevaju svakodnevne životne situacije i tematski su vezane za određeni običaj uz koji se pevaju: svatovske (Kad polaze s devojkom). posleničke pesme poprimaju socijalno obeležje. ljubav. nadmetanjima. u slikama. Veoma su stare po postanku pa se kroz njih mogu pratiti različiti običaji i promene do kojih je dolazilo u tim običajima tokom vremena. Ovde malo ima ljubavne sreće i radosti. tužbalice (Tužbalica jedne Risanke). bola zbog neostvarene ljubavi. U težnji da umilostivi bogove. nežnost. Ljubav je samo nagoveštena. ljubavna čežnja (Paun pase). ove pesme na najbolji način ukazuju na razvitak sredstava za rad i smenjivanje pojedinih zanimanja tokom vremena. OBREDNE PESME nastale su u onom periodu društvenog razvitka kada je čovek pojave oko sebe tumačio voljom bogova. karakteristično skoro za sve vrste narodne lirike. Ovo tematsko siromaštvo odraz je skučenog života i nerazvijenosti proizvodnih sredstava. čovek je priređivao različite obredne rituale koji su uvek praćeni odgovarajućim pesmama. Tako su nastale dodolske 8 . Osećanje se iskazuje posredno i diskretno. više ima čežnje i tuge zbog rastanka. tugu. izjavljivanje ljubavi. čedo. počašnice ili zdravice (Biserna brada).

ljubav brata prema sestri. i taj se život ogleda u njima u svima svojim vidovima. višnjice). Lirskih narodnih pesama ima u vrlo velikom broju. U njima je prikazan idiličan život u porodici. krstonoške. Kao što je broj njihov velik. u XIX veku. posebno materinska. one još i danas žive u narodu. danas mahom odumrle. slede prirodni ciklus i vezuju se za položaj Sunca." Od kraja 15. kada ih je najviše i skupljeno.pesme (Mi idemo preko sela). do 19. snahe i devera. do bola i mržnje. ravnaju se prema zemljoradničkom kalendaru. priča i drugih umotvorina koje u nekim svojim primerima dostižu vrhunce 9 . zabeleženo ih je na desetak hiljada. Sestrinska ljubav je opevana kao najjača i najtoplija i to u najvećem broju pesama (Dvije seje brata ne imale). U ovim pesmama data je široka skala osećanja i raspoloženja: od radosti i ljubavi. koledarske pesme. čak i onih najsitnijih i najličnijih. I roditeljska ljubav. čest je motiv lirske narodne pesme. uzajamno poštovanje. veka pojavljuju se rukoveti pesama. U njima se opevaju različite situacije iz porodičnog života: odnosi u porodici. daje samo kratke. prema vremenu setve i ubiranja plodova. bez umovanja izražene ispovesti duše o njenim uzbuđenjima povodom raznih doživljaja. posebno težak položaj neveste u muževljevoj kući. položaj snahe u porodici. Prema tome. odnosi snahe i svekrve. ljubav majke prema sinu. prisan je i neposredan izliv narodnog osećanja. jer je ceo on "duboko protkan pesmom. jačanje i umiranje. PORODIČNE PESME pevaju o porodici i porodičnim odnosima. kraljičke. njegovo rađanje. ne samo po obliku. Sve one potiču iz svakidašnjega života narodnog. već i po sadržini. sloga i ljubav. (Oj višnjo. Obredne pesme. snahe i zaove. sestrinska ljubav. ali i sukobi. tako je velika i njihova raznovrsnost. ZAKLJUČAK Lirsko pesništvo.

štampao je prevode srpskih pesama. Narodna književnost. 1997. G. na francuski (E. Trebnik. 2. na ruski (Puškin). Pešić Radmila. Banja Luka. J. teolog i pisac. Živković Dragiša. Jedan od najslavnijih Nemaca svoga doba. Deretić Jovan. Neki među najranijim. Beograd. Predgovor knjizi Srpske narodne pesme. napisao nekoliko članaka o njima. Bojar). Milošević-Đorđević Nada.1978. 1922. Ocenila je pojavu zbirki srpske narodne poezije kao "jedan od najznačajnijih književnih događaja modernog vremena". Jakov Grim. na švedski (Finac Johan Runeberg). 3. 10 . na engleski (Džon Bauring). Literarura: 1. Antologija. Slovo ljubve. Beograd. Vojislav. Beograd. Tereza Albertina Lujza fon Jakob-Talfi prevela je dvesta pedeset lirskih i epskih pesama već 1825. 4. Jovanović M. otkriva i karakteriše našu narodnu poeziju kao simbol kolektivne veličine i autentičnosti Srba. Rečnik književnih termina. neposredno iz Vukovih rukopisa ili kazivanja. Romanov. ponekad i pre toga. 2001. godine. fon Herder filozof. učio srpski i oduševljeno pozdravljao narodno pesništvo srpsko. Srpske narodne pesme prevođene su na nemački jezik gotovo uporedo sa njihovim objavljivanjem.umetničke savršenosti. Na osnovu njenih prevoda nastaju prevodi na druge jezike. Ogledi iz narodnog pesništva.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful