UVOD

LIRIKA ili LIRSKA POEZIJA zajednički je naziv za pesnička dela u kojima se na emotivno topao i saosećajan način neposredno izražava čovekov doživljaj života i sveta, ali i samoga sebe u svetu. Lirska poezija je najstarija pesnička vrsta, nastala " u isto vreme kada i čovek" (Šeli). Kao zaseban književni rod konstruisala se u staroj Grčkoj, u jeku grčke epske tradicije. Počela je nastajati u 7. veku pre nove ere kao melos da bi kasnije dobila ime lirika po instrumentu liri uz koji se pevala. I u kasnijem razvoju nju prati sinkretičnost — sadejstvo reči, melodije, zvuka i plesa. U srednjem veku trubadrusku poeziju takođe prati instrumentalna muzika. Bliskost lirike i muzike ogleda se u samoj njenoj strukturi i organizaciji, u leksici, sintaksi i zvučanju. U toj bliskosti leži jedna od njenih bitnih odlika — pevljivost. Komponovane su mnoge pesme Branka Radičevića, Đure Jakšića, Alekse Šantića, Vladislava Petkovića Dis-a. U takvom postojanju menjaju se stihovi krate i dodaju, a ime autora se najčešće zaboravlja, to postaju tzv. starogradske pesme.

1

ona ima za predmet univerzalna i svevremena pitanja. Iako je osećajnost svojstvo književnosti uopšte. pati. Ali lirika ne zapostavlja ni spoljašnji svet bilo kao autonomni tematski krug. u jeziku i ritmu. Sažetost. koji je bogat. Osećanja i raspoloženja iskazuje lirski subjekt koji je u samoj pesmi — on je taj koji kazuje. Lirska pesma. lepoti. Lirska pesma ima specifičnu strukturu i kompoziciju. htenja. intimnom. lirika se razvila u veliki broj vrsta i oblika. Pesma je puna smisla. doživljava. Osećajnost je u suštini lirske pesme. nego je kristalizacija pesnikovog subjektivnog duhovnog iskustva. Lirski subjekt je okrenut sebi. misli. raspoloženja i osećanja. Iskazuje se u prvom licu. Peva o ljubavi. strepi. Snaga lirike je u njenoj moći da pleni pažnju. pravdi. Lirika je okrenuta i svetu ali je taj svet viđen i doživljen subjektivno. ne deluje na čitaoca samo kazivanjem i opisivanjem već i sugestijom. kao i poezija i književnost uopšte. Usled tematskog bogatstva. zavičaju. raznovrstan i protivrečan. Osećanja i raspoloženja iskazuju se u lirskoj pesmi neposredno: nema događaja ili likova kao posrednika. u sadejstvu svih njenih strukturnih elemenata. bilo kao refleks ličnog i intimnog. smrti. istini. stvaranju. aktivira misao. iskustva i saznanja. svome svetu. dakle svih rodova i vrsta. Pesnik i lirski subjekt ne mogu se poistovećivati: poezija nije pesnikova biografija (mada dosta govori o pesniku).LIRSKA POEZIJA U središtu lirskog interesovanja jeste čovekov intimni svet. prolaznosti. raduje se. mislima i raspoloženjima. sažima u sebi 2 . uzbuđuje. u lirskoj pesmi to je bitno svojstvo — ona izražava samo osećanje. njegove samospoznaje i njegove svesti o istinama sveta i života. ali i usled vrlo dugog istorijskog razvoja. misaona zbijenost i kratka forma osobenost je lirskog pevanja.

Svaka književna epoha stvara i neguje neku vrstu ili oblik. Lirska poezija. zapisao je Ipolit Ten. imala je u toku svoga razvoja plime i oseke. Osećanja i raspoloženja koja se iskazuju lirskom pesmom. Lirska pesma ima bogatu ritmičku organizaciju koja je rezultat bogatstva i raznovrsnosti osećanja i raspoloženja koja su predmet lirskog pevanja. nastaju nove. reči nose preneseno značenje. Lirsku pesmu karakteriše pre svega posebna zvukovna organizacija. Srednji vek stvara pohvalnu. bliska ljudima svih vremena i svih podneblja. iskazanim osećanjima i funkcijom koju imaju u celini pesme. Stalno se bogatila i usavršavala. sadašnjost i budućnost. misli. Jezik lirike je odabran. himne. Neke vrste se gase. Kratka forma i jezgrovito kazivanje zahtevaju poseban odnos prema jeziku: lirska pesma ne trpi suvišne reči. U lirskoj pesmi ostvaruje se apsolutni sklad osećanja. životna pitanja koje lirika pokreće. U lirskoj pesmi reči imaju naročiti raspored. Moderna lirika pravi novi iskorak u sadržini i formi. dobijala je novu tematiku koja je inicirala nove lirske vrste i nove lirske oblike. zvuka. Zato lirska pesma nije otvorena za direktnu i brzu komunikaciju. Uzore sažetosti dala je japanska haiku poezija. značenja i ritma. sveža i mlada. razmetanje rečima. U istorijskom razvoju lirske poezije uočena su tri perioda kada je ona doživljavala ekspanziju i dala vrhunska pesnička ostvarenja: antičko doba. romantizam i epoha moderne. Na dnu najkraće lirske pesme nalazi se čitava filozofija života.prošlost. Značenje reči direktno je uslovljeno ritmičkom organizacijom. i baš tim rasporedom dobijaju smisao i estetsku funkciju. odnos prema svetu i životu — opšteljudski su i svevremeni. U starovekovnoj književnosti nastale su ode. 3 . ona traži pažljivo čitanje. elegije. Zato je lirika uvek aktuelna. svaka reč ima svoje jasno mesto u iskazu. pažljivo i strpljivo ulaženje u tajne jezika i smisao izrečenog. ditirambi. kao i književnost uopšte. iskaz je slikovit i simboličan.

Elementi u drugom motivu pesme mogu imati različit položaj: • naporedni raspored: nizanje detalja i elementarnih slika. Njena sadržina je čisto osećanje. U lirskoj pesmi nema radnje. gradacijski raspored ide u dva smera: 4 • . strukturom i kompozicijom. tema pesme. Svaki od ovih elemenata ima određene karakteristike i specifična svojstva. STRUKTURA LIRSKE PESME Lirska pesma se odlikuje specifičnom sadržinom. III motiv — emotivni i misaoni zaključak. obraćanje. ili posrednici između sveta pesme i čitaoca: kazivanje u lirskoj pesmi je neposredno. poruka. Spoljašnju kompoziciju lirske pesme čine strofa. stih. nema likova koji bi bili nosioci radnje u razvoju. madrigal. Od raznovrsnosti i broja tih svojstava. Sva ova svojstva proučava versifikacija. zvučanje i značenje pesme. emotivno obojeno. Romantizam će negovati ljubavnu i rodoljubivu liriku. koji stoje naporedo jedan prema drugome. Renesansa će uvesti sonet. Moderna će doneti nove vrste i uskrsuti stare unevši u njih duh i dah modernog vremena 20. polustih. II motiv — razvijanje teme novim detaljima. kanconu. subjektivno. zavisi ritam. poenta. on se iskazuje u prvom licu. Unutrašnju kompoziciju lirske pesme karakteriše tročlana motivska struktura: I motiv — uvod. Realizam neguje deskriptivnu i misaonu pesmu. akcenatska celina.religioznu liriku i specifičnu trubadursku poeziju. veka. nosilac tog osećanja je lirski subjekt.

subjektivnost je manje prisutna. LIRSKA NARODNA PESMA Lirska narodna pesma starija je od umetničke lirske pesme. od rođenja do smrti. mobe) i to je jedan od razloga da nastane veliki broj lirskih pesama. ali i spasavanju od zaborava. 5 . Narodna lirska pesma je nastala iz potrebe da se peva o nekoj životnoj situaciji. da se one dugo zadržavaju u pamćenju generacija i veoma brzo šire u druge krajeve. narodna lirika je siromašna po tematici. po snazi osećanja. Osećanja se izražavaju posredno i u nagoveštajima. jedna slika kontrastira drugoj (suprotni položaj). U njoj su izražena osećanja darovitih pojedinaca. narodna lirika ima značajno mesto u razvitku književnosti. željama i snovima. koja je doprinela njenom širenju i prenošenju. od konkretnog ka apstraktnom. idealima i nadanjima.o uzlazni smer: nizanje pojedinosti od slabijeg ka jačem. opisane životne situacije. Osobenost svake lirske pesme je melodičnost (pevljivost). predočena htenja i potrebe. pogledi i shvatanja narodnog koletkiva. Veoma bogata po broju pesama. Ona je uticala na razvitak pisane poezije od humanizma i renesanse do romantizma. od većeg ka manjem. slave. iskaz erotske i ljubavne čežnje. po bogatstvu stila i jezika. Česte su životne situacije u kojima se peva lirska pesma (sedeljke. Međutim. o • kontrastni raspored koji ima nekoliko položaja: o o o jedan detalj isključuje drugi (isključni položaj). od apstraktnog ka konkretnom. svadbe. jedna slika proizilazi iz druge (zaključni položaj). ona je i emotivni izraz životnog toka svakog pojedinca. silazni smer: nizanje pojedinosti od jačeg ka slabijem. jednostavna je po formi i izrazu. o osećanjima i raspoloženjima. od manjeg ka većem.

počašnice. kasnije i individualne emocije. religiozne. U obilju motiva srpske narodne lirike treba istaći motiv beskrajne ljubavi sestre prema bratu. klasnoj podjarmljenosti. o zavisnosti od gospodara.S obzriom na veliku "skalu osećanja i raspoloženja. šaljive. posleničke pesme (pastirske. ljubavne pesme. izražavajući želje. Opevan je kao težak samo ukoliko je reč o prisilnom radu pod turskim gospodarima. molbe. radosti i tuge kolektiva. mukotrpan kolektivni rad. ali sa svim tim umetnostima zajedno. uzdizanje devojačke časti. nije našao mesta u narodnoj lirskoj poeziji. Iako neke od pesama progovaraju o siromaštvu. porodične. nežni odnos snahe i devera. kraljičke. nekad sduhovnim sarkazmom. između lepog i ružnog. nekad s tugom. Klasična srpska narodna lirika u obliku u kome je do nas došla prevashodno je lirika sela. posredno. narodna lirska pesma deo je svakodnevnog života.muzikom. u njima nema ni traga o staleškoj. tužbalice). nastao je veliki broj vrsta i podvrsta lirske narodne poezije: mitološke pesme. Čak ni prisilan. koja je vekovima opstajala pod našim podnebljem. o kome ima podataka u srpskim srednjovekovnim spomenicima. mimikom. na veliki broj životnih situacija u kojima se peva. svoje radosti i svoje tuge života. pesme o vršidbi). pokretom. svoj sud o onome što mu je vidljivo. običajne pesme (svatovske. Narod je iskazao je svoje poglede na svet i na život. Uvek u sprezi s nekom drugom umetnošću . svoje misli i svoja osećanja o onome što mu je skriveno. izrazio svoje težnje. što osvetljava vedriju stranu 6 . krstonoške. uspavanke. igrom. pre svega izraz različitih vidova patrijarhalne kulture. slavske). koledarske. obredne pesme (dodolske. Za srpsku usmenu lirsku poeziju karakteristično je da iskazuje osećanja putem spoljnih zbivanja. obeležio je svoja shvatanja razlike između dobra i zla. žetelačke pesme.

Sve ono što je bilo neshvatljivo. Kako je ljubav osnovno i najjače ljudsko osećanje. PODELA NARODNIH LIRSKIH PESAMA MITOLOŠKE PESME spadaju u najstarije narodne lirske pesme. dvočlane ili tročlane kompozicije. čovek je objašnjavao poznatim činjenicama iz svakodnevnog života dajući pojavama u prirodi ljudski oblik. Mesecu. o duhovnom nadigravanju i pobuni protiv konvencija. od četverca do šesnaesterca. Narodna ljubavna pesma ima nekoliko motiva koji se ponavljaju iz pesme u pesmu: telesna 7 . Ima i pesama o bujnoj zadovoljenoj strasti. Mitološka pesma izražava čovekovu želju da se umili silama koje ne može da dokuči i objasni i koje su za njega svemoćna božanstva (Sunce se devojkom ženi). nastala još u primitivnom društvu. te od toga zavisi da li će lirska pesma biti jednočlane. LJUBAVNA PESMA je stara koliko je staro i osećanje ljubavi prema osobi suprotnog pola. dijaloški i narativno-opisni. ova lirska vrsta je ne samo najstarija. srpska lirika ima tri osnovna strukturna tipa: monološki. Najviše se peva o Suncu. Javljaju se u periodu rodovske zajednice kada je čovek sve pojave u prirodi i životu objašnjavao mitološkim predstavama. nego je i najbrojnija. vilama: pripisuju im ljudske osobine i stavljaju se u različite situacije ljudskog življenja. Izuzetna raznovrsnost stiha. najraznovrsnija po tematici i najlepša po iskazanim osećanjima i melodiji. koji se smenjuju ili upotpunjavaju.patrijarhalne kulture.

čovek je priređivao različite obredne rituale koji su uvek praćeni odgovarajućim pesmama. OBREDNE PESME nastale su u onom periodu društvenog razvitka kada je čovek pojave oko sebe tumačio voljom bogova. različitim poslovima. Ovo tematsko siromaštvo odraz je skučenog života i nerazvijenosti proizvodnih sredstava. ove pesme na najbolji način ukazuju na razvitak sredstava za rad i smenjivanje pojedinih zanimanja tokom vremena. ljubav. tugu. u slikama. bol. više ima čežnje i tuge zbog rastanka. Osećanje se iskazuje posredno i diskretno. Ovde malo ima ljubavne sreće i radosti. Izražavaju najraznovrsnija osećanja — radost. Preplitanje motiva. Tako su nastale dodolske 8 . Jezik je jednostavan. Kako su nastajale u samom procesu rada. pesme o vršidbi. posleničke pesme poprimaju socijalno obeležje. tužbalice (Tužbalica jedne Risanke). izjavljivanje ljubavi. alegorijski. samo se naslućuje. fatalnost ženske lepote. Ljudski rad se u početku svodio na tri osnovna zanimanja: zemljoradnju. Kako se sve više javlja imovinska nejednakost. Veoma su stare po postanku pa se kroz njih mogu pratiti različiti običaji i promene do kojih je dolazilo u tim običajima tokom vremena. karakteristično skoro za sve vrste narodne lirike. žetelačke (Nadžnjeva se momak i devojka). Ljubav je samo nagoveštena.lepota (posebna lepota žene). bola zbog neostvarene ljubavi. uspavanke (Spavaj. ljubavna čežnja (Paun pase). uočava se i u ljubavnim pesmama. stočarstvo i domaću radinost. nadmetanjima. U posleničke pesme spadaju pastirske pesme (Prokleta da je devojka). čedo. počašnice ili zdravice (Biserna brada). nesrećna ljubav. U težnji da umilostivi bogove. teškom nadničarskom radu. osećanjima radosti koje izaziva rad i njegovi rezultati. OBIČAJNE PESME opevaju svakodnevne životne situacije i tematski su vezane za određeni običaj uz koji se pevaju: svatovske (Kad polaze s devojkom). POSLENIČKE PESME ili pesme o radu pevaju o čovekovom radu. rodila te majka). mobama. nežnost. duševna lepota (Srpska devojka).

posebno težak položaj neveste u muževljevoj kući. I roditeljska ljubav. Prema tome. danas mahom odumrle. bez umovanja izražene ispovesti duše o njenim uzbuđenjima povodom raznih doživljaja. (Oj višnjo. Lirskih narodnih pesama ima u vrlo velikom broju. višnjice). prisan je i neposredan izliv narodnog osećanja. veka pojavljuju se rukoveti pesama. U njima je prikazan idiličan život u porodici. sloga i ljubav. ljubav majke prema sinu. jer je ceo on "duboko protkan pesmom. njegovo rađanje. U njima se opevaju različite situacije iz porodičnog života: odnosi u porodici. krstonoške. Obredne pesme. do bola i mržnje. jačanje i umiranje. ne samo po obliku. daje samo kratke. Kao što je broj njihov velik. čest je motiv lirske narodne pesme. uzajamno poštovanje. ZAKLJUČAK Lirsko pesništvo. snahe i zaove." Od kraja 15. PORODIČNE PESME pevaju o porodici i porodičnim odnosima. ravnaju se prema zemljoradničkom kalendaru.pesme (Mi idemo preko sela). zabeleženo ih je na desetak hiljada. kraljičke. kada ih je najviše i skupljeno. odnosi snahe i svekrve. snahe i devera. ali i sukobi. položaj snahe u porodici. Sestrinska ljubav je opevana kao najjača i najtoplija i to u najvećem broju pesama (Dvije seje brata ne imale). posebno materinska. sestrinska ljubav. već i po sadržini. i taj se život ogleda u njima u svima svojim vidovima. prema vremenu setve i ubiranja plodova. ljubav brata prema sestri. čak i onih najsitnijih i najličnijih. priča i drugih umotvorina koje u nekim svojim primerima dostižu vrhunce 9 . koledarske pesme. slede prirodni ciklus i vezuju se za položaj Sunca. U ovim pesmama data je široka skala osećanja i raspoloženja: od radosti i ljubavi. do 19. u XIX veku. one još i danas žive u narodu. tako je velika i njihova raznovrsnost. Sve one potiču iz svakidašnjega života narodnog.

štampao je prevode srpskih pesama. na švedski (Finac Johan Runeberg). Beograd. Jakov Grim. ponekad i pre toga. 4. G. Ogledi iz narodnog pesništva. Živković Dragiša.umetničke savršenosti. Srpske narodne pesme prevođene su na nemački jezik gotovo uporedo sa njihovim objavljivanjem. Jovanović M. na engleski (Džon Bauring). otkriva i karakteriše našu narodnu poeziju kao simbol kolektivne veličine i autentičnosti Srba. Vojislav. Beograd. Rečnik književnih termina. Antologija. Tereza Albertina Lujza fon Jakob-Talfi prevela je dvesta pedeset lirskih i epskih pesama već 1825. Milošević-Đorđević Nada. Bojar). teolog i pisac.1978. na ruski (Puškin). Literarura: 1. Pešić Radmila. na francuski (E. Jedan od najslavnijih Nemaca svoga doba. 1997. 3. Deretić Jovan. 2001. fon Herder filozof. Trebnik. J. Beograd. 10 . Ocenila je pojavu zbirki srpske narodne poezije kao "jedan od najznačajnijih književnih događaja modernog vremena". neposredno iz Vukovih rukopisa ili kazivanja. Na osnovu njenih prevoda nastaju prevodi na druge jezike. Romanov. Narodna književnost. 1922. učio srpski i oduševljeno pozdravljao narodno pesništvo srpsko. napisao nekoliko članaka o njima. 2. Neki među najranijim. Banja Luka. Slovo ljubve. Predgovor knjizi Srpske narodne pesme. godine.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful