UVOD

LIRIKA ili LIRSKA POEZIJA zajednički je naziv za pesnička dela u kojima se na emotivno topao i saosećajan način neposredno izražava čovekov doživljaj života i sveta, ali i samoga sebe u svetu. Lirska poezija je najstarija pesnička vrsta, nastala " u isto vreme kada i čovek" (Šeli). Kao zaseban književni rod konstruisala se u staroj Grčkoj, u jeku grčke epske tradicije. Počela je nastajati u 7. veku pre nove ere kao melos da bi kasnije dobila ime lirika po instrumentu liri uz koji se pevala. I u kasnijem razvoju nju prati sinkretičnost — sadejstvo reči, melodije, zvuka i plesa. U srednjem veku trubadrusku poeziju takođe prati instrumentalna muzika. Bliskost lirike i muzike ogleda se u samoj njenoj strukturi i organizaciji, u leksici, sintaksi i zvučanju. U toj bliskosti leži jedna od njenih bitnih odlika — pevljivost. Komponovane su mnoge pesme Branka Radičevića, Đure Jakšića, Alekse Šantića, Vladislava Petkovića Dis-a. U takvom postojanju menjaju se stihovi krate i dodaju, a ime autora se najčešće zaboravlja, to postaju tzv. starogradske pesme.

1

Lirika je okrenuta i svetu ali je taj svet viđen i doživljen subjektivno. Lirski subjekt je okrenut sebi. Iako je osećajnost svojstvo književnosti uopšte. u lirskoj pesmi to je bitno svojstvo — ona izražava samo osećanje. lirika se razvila u veliki broj vrsta i oblika. ona ima za predmet univerzalna i svevremena pitanja.LIRSKA POEZIJA U središtu lirskog interesovanja jeste čovekov intimni svet. Peva o ljubavi. raznovrstan i protivrečan. Pesma je puna smisla. raduje se. Sažetost. Osećanja i raspoloženja iskazuju se u lirskoj pesmi neposredno: nema događaja ili likova kao posrednika. doživljava. iskustva i saznanja. istini. mislima i raspoloženjima. nego je kristalizacija pesnikovog subjektivnog duhovnog iskustva. raspoloženja i osećanja. smrti. u jeziku i ritmu. koji je bogat. Osećanja i raspoloženja iskazuje lirski subjekt koji je u samoj pesmi — on je taj koji kazuje. ne deluje na čitaoca samo kazivanjem i opisivanjem već i sugestijom. njegove samospoznaje i njegove svesti o istinama sveta i života. pati. Ali lirika ne zapostavlja ni spoljašnji svet bilo kao autonomni tematski krug. htenja. Lirska pesma. Osećajnost je u suštini lirske pesme. lepoti. Usled tematskog bogatstva. Iskazuje se u prvom licu. svome svetu. zavičaju. uzbuđuje. Lirska pesma ima specifičnu strukturu i kompoziciju. Pesnik i lirski subjekt ne mogu se poistovećivati: poezija nije pesnikova biografija (mada dosta govori o pesniku). strepi. aktivira misao. prolaznosti. Snaga lirike je u njenoj moći da pleni pažnju. stvaranju. bilo kao refleks ličnog i intimnog. misli. kao i poezija i književnost uopšte. dakle svih rodova i vrsta. ali i usled vrlo dugog istorijskog razvoja. intimnom. u sadejstvu svih njenih strukturnih elemenata. misaona zbijenost i kratka forma osobenost je lirskog pevanja. pravdi. sažima u sebi 2 .

Lirska pesma ima bogatu ritmičku organizaciju koja je rezultat bogatstva i raznovrsnosti osećanja i raspoloženja koja su predmet lirskog pevanja. himne. Srednji vek stvara pohvalnu. pažljivo i strpljivo ulaženje u tajne jezika i smisao izrečenog. 3 . Zato je lirika uvek aktuelna. iskazanim osećanjima i funkcijom koju imaju u celini pesme. bliska ljudima svih vremena i svih podneblja. elegije. svaka reč ima svoje jasno mesto u iskazu. zapisao je Ipolit Ten. Lirsku pesmu karakteriše pre svega posebna zvukovna organizacija. životna pitanja koje lirika pokreće. značenja i ritma. U istorijskom razvoju lirske poezije uočena su tri perioda kada je ona doživljavala ekspanziju i dala vrhunska pesnička ostvarenja: antičko doba. reči nose preneseno značenje. Svaka književna epoha stvara i neguje neku vrstu ili oblik.prošlost. Osećanja i raspoloženja koja se iskazuju lirskom pesmom. Stalno se bogatila i usavršavala. romantizam i epoha moderne. Lirska poezija. Uzore sažetosti dala je japanska haiku poezija. dobijala je novu tematiku koja je inicirala nove lirske vrste i nove lirske oblike. imala je u toku svoga razvoja plime i oseke. U lirskoj pesmi reči imaju naročiti raspored. razmetanje rečima. Moderna lirika pravi novi iskorak u sadržini i formi. U starovekovnoj književnosti nastale su ode. ditirambi. odnos prema svetu i životu — opšteljudski su i svevremeni. Značenje reči direktno je uslovljeno ritmičkom organizacijom. Jezik lirike je odabran. nastaju nove. Zato lirska pesma nije otvorena za direktnu i brzu komunikaciju. Neke vrste se gase. sadašnjost i budućnost. zvuka. U lirskoj pesmi ostvaruje se apsolutni sklad osećanja. Na dnu najkraće lirske pesme nalazi se čitava filozofija života. Kratka forma i jezgrovito kazivanje zahtevaju poseban odnos prema jeziku: lirska pesma ne trpi suvišne reči. misli. iskaz je slikovit i simboličan. ona traži pažljivo čitanje. i baš tim rasporedom dobijaju smisao i estetsku funkciju. sveža i mlada. kao i književnost uopšte.

poenta. poruka. Spoljašnju kompoziciju lirske pesme čine strofa. on se iskazuje u prvom licu.religioznu liriku i specifičnu trubadursku poeziju. III motiv — emotivni i misaoni zaključak. madrigal. Renesansa će uvesti sonet. Sva ova svojstva proučava versifikacija. gradacijski raspored ide u dva smera: 4 • . polustih. obraćanje. Njena sadržina je čisto osećanje. Od raznovrsnosti i broja tih svojstava. strukturom i kompozicijom. nosilac tog osećanja je lirski subjekt. Romantizam će negovati ljubavnu i rodoljubivu liriku. U lirskoj pesmi nema radnje. STRUKTURA LIRSKE PESME Lirska pesma se odlikuje specifičnom sadržinom. Elementi u drugom motivu pesme mogu imati različit položaj: • naporedni raspored: nizanje detalja i elementarnih slika. nema likova koji bi bili nosioci radnje u razvoju. ili posrednici između sveta pesme i čitaoca: kazivanje u lirskoj pesmi je neposredno. Unutrašnju kompoziciju lirske pesme karakteriše tročlana motivska struktura: I motiv — uvod. Moderna će doneti nove vrste i uskrsuti stare unevši u njih duh i dah modernog vremena 20. emotivno obojeno. Svaki od ovih elemenata ima određene karakteristike i specifična svojstva. Realizam neguje deskriptivnu i misaonu pesmu. II motiv — razvijanje teme novim detaljima. zavisi ritam. stih. kanconu. tema pesme. subjektivno. zvučanje i značenje pesme. veka. koji stoje naporedo jedan prema drugome. akcenatska celina.

ona je i emotivni izraz životnog toka svakog pojedinca. narodna lirika ima značajno mesto u razvitku književnosti. predočena htenja i potrebe. o • kontrastni raspored koji ima nekoliko položaja: o o o jedan detalj isključuje drugi (isključni položaj). slave. Veoma bogata po broju pesama. narodna lirika je siromašna po tematici. iskaz erotske i ljubavne čežnje. Česte su životne situacije u kojima se peva lirska pesma (sedeljke. od većeg ka manjem. LIRSKA NARODNA PESMA Lirska narodna pesma starija je od umetničke lirske pesme. Osobenost svake lirske pesme je melodičnost (pevljivost). o osećanjima i raspoloženjima. po bogatstvu stila i jezika. Narodna lirska pesma je nastala iz potrebe da se peva o nekoj životnoj situaciji. ali i spasavanju od zaborava.o uzlazni smer: nizanje pojedinosti od slabijeg ka jačem. Međutim. željama i snovima. opisane životne situacije. U njoj su izražena osećanja darovitih pojedinaca. Ona je uticala na razvitak pisane poezije od humanizma i renesanse do romantizma. koja je doprinela njenom širenju i prenošenju. Osećanja se izražavaju posredno i u nagoveštajima. od apstraktnog ka konkretnom. svadbe. pogledi i shvatanja narodnog koletkiva. jedna slika kontrastira drugoj (suprotni položaj). jedna slika proizilazi iz druge (zaključni položaj). silazni smer: nizanje pojedinosti od jačeg ka slabijem. od konkretnog ka apstraktnom. po snazi osećanja. 5 . od rođenja do smrti. subjektivnost je manje prisutna. od manjeg ka većem. da se one dugo zadržavaju u pamćenju generacija i veoma brzo šire u druge krajeve. idealima i nadanjima. jednostavna je po formi i izrazu. mobe) i to je jedan od razloga da nastane veliki broj lirskih pesama.

slavske). običajne pesme (svatovske. uzdizanje devojačke časti. počašnice. šaljive. molbe. svoje radosti i svoje tuge života. Čak ni prisilan. što osvetljava vedriju stranu 6 . Iako neke od pesama progovaraju o siromaštvu. igrom. nežni odnos snahe i devera. Narod je iskazao je svoje poglede na svet i na život. obeležio je svoja shvatanja razlike između dobra i zla. klasnoj podjarmljenosti. Klasična srpska narodna lirika u obliku u kome je do nas došla prevashodno je lirika sela. na veliki broj životnih situacija u kojima se peva. kasnije i individualne emocije.S obzriom na veliku "skalu osećanja i raspoloženja. mimikom. koledarske. pokretom. narodna lirska pesma deo je svakodnevnog života. žetelačke pesme. Za srpsku usmenu lirsku poeziju karakteristično je da iskazuje osećanja putem spoljnih zbivanja. posredno. svoj sud o onome što mu je vidljivo. o kome ima podataka u srpskim srednjovekovnim spomenicima. izrazio svoje težnje. radosti i tuge kolektiva. posleničke pesme (pastirske. ali sa svim tim umetnostima zajedno. u njima nema ni traga o staleškoj.muzikom. nastao je veliki broj vrsta i podvrsta lirske narodne poezije: mitološke pesme. nekad sduhovnim sarkazmom. pre svega izraz različitih vidova patrijarhalne kulture. U obilju motiva srpske narodne lirike treba istaći motiv beskrajne ljubavi sestre prema bratu. Opevan je kao težak samo ukoliko je reč o prisilnom radu pod turskim gospodarima. izražavajući želje. koja je vekovima opstajala pod našim podnebljem. pesme o vršidbi). krstonoške. Uvek u sprezi s nekom drugom umetnošću . između lepog i ružnog. kraljičke. obredne pesme (dodolske. mukotrpan kolektivni rad. nekad s tugom. svoje misli i svoja osećanja o onome što mu je skriveno. uspavanke. nije našao mesta u narodnoj lirskoj poeziji. religiozne. porodične. o zavisnosti od gospodara. ljubavne pesme. tužbalice).

čovek je objašnjavao poznatim činjenicama iz svakodnevnog života dajući pojavama u prirodi ljudski oblik. nego je i najbrojnija. srpska lirika ima tri osnovna strukturna tipa: monološki. ova lirska vrsta je ne samo najstarija. Narodna ljubavna pesma ima nekoliko motiva koji se ponavljaju iz pesme u pesmu: telesna 7 . nastala još u primitivnom društvu. Sve ono što je bilo neshvatljivo. koji se smenjuju ili upotpunjavaju. Javljaju se u periodu rodovske zajednice kada je čovek sve pojave u prirodi i životu objašnjavao mitološkim predstavama. Kako je ljubav osnovno i najjače ljudsko osećanje. te od toga zavisi da li će lirska pesma biti jednočlane. dvočlane ili tročlane kompozicije. Mesecu. o duhovnom nadigravanju i pobuni protiv konvencija. Mitološka pesma izražava čovekovu želju da se umili silama koje ne može da dokuči i objasni i koje su za njega svemoćna božanstva (Sunce se devojkom ženi). vilama: pripisuju im ljudske osobine i stavljaju se u različite situacije ljudskog življenja.patrijarhalne kulture. Najviše se peva o Suncu. Izuzetna raznovrsnost stiha. LJUBAVNA PESMA je stara koliko je staro i osećanje ljubavi prema osobi suprotnog pola. Ima i pesama o bujnoj zadovoljenoj strasti. dijaloški i narativno-opisni. PODELA NARODNIH LIRSKIH PESAMA MITOLOŠKE PESME spadaju u najstarije narodne lirske pesme. od četverca do šesnaesterca. najraznovrsnija po tematici i najlepša po iskazanim osećanjima i melodiji.

osećanjima radosti koje izaziva rad i njegovi rezultati. Osećanje se iskazuje posredno i diskretno. nadmetanjima. Ovde malo ima ljubavne sreće i radosti. Kako se sve više javlja imovinska nejednakost. teškom nadničarskom radu. Jezik je jednostavan. bola zbog neostvarene ljubavi. nesrećna ljubav. Preplitanje motiva. samo se naslućuje. Ljudski rad se u početku svodio na tri osnovna zanimanja: zemljoradnju. žetelačke (Nadžnjeva se momak i devojka). ljubavna čežnja (Paun pase). rodila te majka). ove pesme na najbolji način ukazuju na razvitak sredstava za rad i smenjivanje pojedinih zanimanja tokom vremena. više ima čežnje i tuge zbog rastanka. ljubav. mobama. uočava se i u ljubavnim pesmama. posleničke pesme poprimaju socijalno obeležje. pesme o vršidbi. Tako su nastale dodolske 8 . Ovo tematsko siromaštvo odraz je skučenog života i nerazvijenosti proizvodnih sredstava. Veoma su stare po postanku pa se kroz njih mogu pratiti različiti običaji i promene do kojih je dolazilo u tim običajima tokom vremena. u slikama. U posleničke pesme spadaju pastirske pesme (Prokleta da je devojka). tugu. Ljubav je samo nagoveštena. različitim poslovima. tužbalice (Tužbalica jedne Risanke).lepota (posebna lepota žene). izjavljivanje ljubavi. nežnost. počašnice ili zdravice (Biserna brada). POSLENIČKE PESME ili pesme o radu pevaju o čovekovom radu. Izražavaju najraznovrsnija osećanja — radost. stočarstvo i domaću radinost. OBREDNE PESME nastale su u onom periodu društvenog razvitka kada je čovek pojave oko sebe tumačio voljom bogova. alegorijski. karakteristično skoro za sve vrste narodne lirike. Kako su nastajale u samom procesu rada. čovek je priređivao različite obredne rituale koji su uvek praćeni odgovarajućim pesmama. čedo. OBIČAJNE PESME opevaju svakodnevne životne situacije i tematski su vezane za određeni običaj uz koji se pevaju: svatovske (Kad polaze s devojkom). U težnji da umilostivi bogove. uspavanke (Spavaj. duševna lepota (Srpska devojka). fatalnost ženske lepote. bol.

ne samo po obliku. bez umovanja izražene ispovesti duše o njenim uzbuđenjima povodom raznih doživljaja. i taj se život ogleda u njima u svima svojim vidovima. sloga i ljubav. jačanje i umiranje. slede prirodni ciklus i vezuju se za položaj Sunca. snahe i devera. čest je motiv lirske narodne pesme. do bola i mržnje. sestrinska ljubav. višnjice). koledarske pesme. zabeleženo ih je na desetak hiljada. snahe i zaove. Kao što je broj njihov velik. već i po sadržini. do 19. odnosi snahe i svekrve. kada ih je najviše i skupljeno. ZAKLJUČAK Lirsko pesništvo. uzajamno poštovanje. krstonoške. prema vremenu setve i ubiranja plodova. U ovim pesmama data je široka skala osećanja i raspoloženja: od radosti i ljubavi. ljubav brata prema sestri. posebno materinska. posebno težak položaj neveste u muževljevoj kući. Sve one potiču iz svakidašnjega života narodnog. njegovo rađanje. Prema tome. danas mahom odumrle. U njima se opevaju različite situacije iz porodičnog života: odnosi u porodici. ali i sukobi. priča i drugih umotvorina koje u nekim svojim primerima dostižu vrhunce 9 . čak i onih najsitnijih i najličnijih. ljubav majke prema sinu." Od kraja 15. kraljičke. Lirskih narodnih pesama ima u vrlo velikom broju. u XIX veku. ravnaju se prema zemljoradničkom kalendaru. položaj snahe u porodici. jer je ceo on "duboko protkan pesmom. I roditeljska ljubav. veka pojavljuju se rukoveti pesama. tako je velika i njihova raznovrsnost. prisan je i neposredan izliv narodnog osećanja. (Oj višnjo. PORODIČNE PESME pevaju o porodici i porodičnim odnosima. one još i danas žive u narodu. U njima je prikazan idiličan život u porodici. Sestrinska ljubav je opevana kao najjača i najtoplija i to u najvećem broju pesama (Dvije seje brata ne imale).pesme (Mi idemo preko sela). daje samo kratke. Obredne pesme.

štampao je prevode srpskih pesama. Bojar). učio srpski i oduševljeno pozdravljao narodno pesništvo srpsko.umetničke savršenosti. 4. 1997. Predgovor knjizi Srpske narodne pesme. Ocenila je pojavu zbirki srpske narodne poezije kao "jedan od najznačajnijih književnih događaja modernog vremena". Jedan od najslavnijih Nemaca svoga doba. Narodna književnost. na ruski (Puškin).1978. Beograd. Neki među najranijim. J. Beograd. Jakov Grim. Banja Luka. 3. Antologija. 1922. Ogledi iz narodnog pesništva. Na osnovu njenih prevoda nastaju prevodi na druge jezike. Tereza Albertina Lujza fon Jakob-Talfi prevela je dvesta pedeset lirskih i epskih pesama već 1825. Slovo ljubve. neposredno iz Vukovih rukopisa ili kazivanja. na francuski (E. Literarura: 1. fon Herder filozof. Romanov. 10 . Deretić Jovan. Beograd. na švedski (Finac Johan Runeberg). Srpske narodne pesme prevođene su na nemački jezik gotovo uporedo sa njihovim objavljivanjem. otkriva i karakteriše našu narodnu poeziju kao simbol kolektivne veličine i autentičnosti Srba. godine. Živković Dragiša. ponekad i pre toga. teolog i pisac. G. Pešić Radmila. Rečnik književnih termina. na engleski (Džon Bauring). Jovanović M. napisao nekoliko članaka o njima. Vojislav. Milošević-Đorđević Nada. Trebnik. 2001. 2.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful