UVOD

LIRIKA ili LIRSKA POEZIJA zajednički je naziv za pesnička dela u kojima se na emotivno topao i saosećajan način neposredno izražava čovekov doživljaj života i sveta, ali i samoga sebe u svetu. Lirska poezija je najstarija pesnička vrsta, nastala " u isto vreme kada i čovek" (Šeli). Kao zaseban književni rod konstruisala se u staroj Grčkoj, u jeku grčke epske tradicije. Počela je nastajati u 7. veku pre nove ere kao melos da bi kasnije dobila ime lirika po instrumentu liri uz koji se pevala. I u kasnijem razvoju nju prati sinkretičnost — sadejstvo reči, melodije, zvuka i plesa. U srednjem veku trubadrusku poeziju takođe prati instrumentalna muzika. Bliskost lirike i muzike ogleda se u samoj njenoj strukturi i organizaciji, u leksici, sintaksi i zvučanju. U toj bliskosti leži jedna od njenih bitnih odlika — pevljivost. Komponovane su mnoge pesme Branka Radičevića, Đure Jakšića, Alekse Šantića, Vladislava Petkovića Dis-a. U takvom postojanju menjaju se stihovi krate i dodaju, a ime autora se najčešće zaboravlja, to postaju tzv. starogradske pesme.

1

pravdi. Snaga lirike je u njenoj moći da pleni pažnju. koji je bogat. svome svetu. doživljava. prolaznosti. iskustva i saznanja. Ali lirika ne zapostavlja ni spoljašnji svet bilo kao autonomni tematski krug. Sažetost. aktivira misao. Lirska pesma ima specifičnu strukturu i kompoziciju. lirika se razvila u veliki broj vrsta i oblika. ona ima za predmet univerzalna i svevremena pitanja. stvaranju. nego je kristalizacija pesnikovog subjektivnog duhovnog iskustva. Pesnik i lirski subjekt ne mogu se poistovećivati: poezija nije pesnikova biografija (mada dosta govori o pesniku). Osećanja i raspoloženja iskazuje lirski subjekt koji je u samoj pesmi — on je taj koji kazuje. Peva o ljubavi. raspoloženja i osećanja. misaona zbijenost i kratka forma osobenost je lirskog pevanja. htenja. raznovrstan i protivrečan. bilo kao refleks ličnog i intimnog. lepoti.LIRSKA POEZIJA U središtu lirskog interesovanja jeste čovekov intimni svet. sažima u sebi 2 . strepi. Iskazuje se u prvom licu. Osećanja i raspoloženja iskazuju se u lirskoj pesmi neposredno: nema događaja ili likova kao posrednika. kao i poezija i književnost uopšte. njegove samospoznaje i njegove svesti o istinama sveta i života. ne deluje na čitaoca samo kazivanjem i opisivanjem već i sugestijom. ali i usled vrlo dugog istorijskog razvoja. Lirski subjekt je okrenut sebi. intimnom. pati. smrti. misli. Pesma je puna smisla. u sadejstvu svih njenih strukturnih elemenata. u jeziku i ritmu. mislima i raspoloženjima. dakle svih rodova i vrsta. Lirika je okrenuta i svetu ali je taj svet viđen i doživljen subjektivno. zavičaju. raduje se. u lirskoj pesmi to je bitno svojstvo — ona izražava samo osećanje. Osećajnost je u suštini lirske pesme. uzbuđuje. Iako je osećajnost svojstvo književnosti uopšte. istini. Usled tematskog bogatstva. Lirska pesma.

romantizam i epoha moderne. Lirsku pesmu karakteriše pre svega posebna zvukovna organizacija. sadašnjost i budućnost. reči nose preneseno značenje. himne. zapisao je Ipolit Ten. Uzore sažetosti dala je japanska haiku poezija. zvuka. U lirskoj pesmi ostvaruje se apsolutni sklad osećanja. Svaka književna epoha stvara i neguje neku vrstu ili oblik. razmetanje rečima.prošlost. Lirska poezija. U starovekovnoj književnosti nastale su ode. Neke vrste se gase. Osećanja i raspoloženja koja se iskazuju lirskom pesmom. iskazanim osećanjima i funkcijom koju imaju u celini pesme. životna pitanja koje lirika pokreće. Stalno se bogatila i usavršavala. iskaz je slikovit i simboličan. nastaju nove. Moderna lirika pravi novi iskorak u sadržini i formi. misli. bliska ljudima svih vremena i svih podneblja. svaka reč ima svoje jasno mesto u iskazu. dobijala je novu tematiku koja je inicirala nove lirske vrste i nove lirske oblike. ditirambi. U lirskoj pesmi reči imaju naročiti raspored. 3 . elegije. kao i književnost uopšte. sveža i mlada. Kratka forma i jezgrovito kazivanje zahtevaju poseban odnos prema jeziku: lirska pesma ne trpi suvišne reči. značenja i ritma. Jezik lirike je odabran. U istorijskom razvoju lirske poezije uočena su tri perioda kada je ona doživljavala ekspanziju i dala vrhunska pesnička ostvarenja: antičko doba. Zato je lirika uvek aktuelna. Srednji vek stvara pohvalnu. Lirska pesma ima bogatu ritmičku organizaciju koja je rezultat bogatstva i raznovrsnosti osećanja i raspoloženja koja su predmet lirskog pevanja. odnos prema svetu i životu — opšteljudski su i svevremeni. imala je u toku svoga razvoja plime i oseke. Zato lirska pesma nije otvorena za direktnu i brzu komunikaciju. ona traži pažljivo čitanje. pažljivo i strpljivo ulaženje u tajne jezika i smisao izrečenog. Značenje reči direktno je uslovljeno ritmičkom organizacijom. i baš tim rasporedom dobijaju smisao i estetsku funkciju. Na dnu najkraće lirske pesme nalazi se čitava filozofija života.

nema likova koji bi bili nosioci radnje u razvoju. madrigal. gradacijski raspored ide u dva smera: 4 • . Svaki od ovih elemenata ima određene karakteristike i specifična svojstva. STRUKTURA LIRSKE PESME Lirska pesma se odlikuje specifičnom sadržinom. Romantizam će negovati ljubavnu i rodoljubivu liriku. Spoljašnju kompoziciju lirske pesme čine strofa. U lirskoj pesmi nema radnje. Realizam neguje deskriptivnu i misaonu pesmu. kanconu. strukturom i kompozicijom. ili posrednici između sveta pesme i čitaoca: kazivanje u lirskoj pesmi je neposredno. Elementi u drugom motivu pesme mogu imati različit položaj: • naporedni raspored: nizanje detalja i elementarnih slika. on se iskazuje u prvom licu. obraćanje. nosilac tog osećanja je lirski subjekt. Njena sadržina je čisto osećanje. akcenatska celina. Renesansa će uvesti sonet. poruka. Moderna će doneti nove vrste i uskrsuti stare unevši u njih duh i dah modernog vremena 20. II motiv — razvijanje teme novim detaljima. III motiv — emotivni i misaoni zaključak. veka. polustih. poenta. Sva ova svojstva proučava versifikacija. stih. Unutrašnju kompoziciju lirske pesme karakteriše tročlana motivska struktura: I motiv — uvod. tema pesme.religioznu liriku i specifičnu trubadursku poeziju. emotivno obojeno. Od raznovrsnosti i broja tih svojstava. zavisi ritam. subjektivno. zvučanje i značenje pesme. koji stoje naporedo jedan prema drugome.

svadbe. od manjeg ka većem. silazni smer: nizanje pojedinosti od jačeg ka slabijem. Osećanja se izražavaju posredno i u nagoveštajima. o osećanjima i raspoloženjima. iskaz erotske i ljubavne čežnje. narodna lirika je siromašna po tematici. od većeg ka manjem. jedna slika proizilazi iz druge (zaključni položaj). ali i spasavanju od zaborava. Ona je uticala na razvitak pisane poezije od humanizma i renesanse do romantizma. Česte su životne situacije u kojima se peva lirska pesma (sedeljke. jednostavna je po formi i izrazu. o • kontrastni raspored koji ima nekoliko položaja: o o o jedan detalj isključuje drugi (isključni položaj). Narodna lirska pesma je nastala iz potrebe da se peva o nekoj životnoj situaciji. Međutim. mobe) i to je jedan od razloga da nastane veliki broj lirskih pesama. U njoj su izražena osećanja darovitih pojedinaca. koja je doprinela njenom širenju i prenošenju. slave. pogledi i shvatanja narodnog koletkiva.o uzlazni smer: nizanje pojedinosti od slabijeg ka jačem. narodna lirika ima značajno mesto u razvitku književnosti. od konkretnog ka apstraktnom. Veoma bogata po broju pesama. idealima i nadanjima. jedna slika kontrastira drugoj (suprotni položaj). 5 . Osobenost svake lirske pesme je melodičnost (pevljivost). ona je i emotivni izraz životnog toka svakog pojedinca. opisane životne situacije. LIRSKA NARODNA PESMA Lirska narodna pesma starija je od umetničke lirske pesme. da se one dugo zadržavaju u pamćenju generacija i veoma brzo šire u druge krajeve. predočena htenja i potrebe. po bogatstvu stila i jezika. od rođenja do smrti. od apstraktnog ka konkretnom. željama i snovima. subjektivnost je manje prisutna. po snazi osećanja.

religiozne. svoje radosti i svoje tuge života. nastao je veliki broj vrsta i podvrsta lirske narodne poezije: mitološke pesme. što osvetljava vedriju stranu 6 . počašnice.S obzriom na veliku "skalu osećanja i raspoloženja. šaljive. posredno. nežni odnos snahe i devera. igrom. pokretom. izražavajući želje. U obilju motiva srpske narodne lirike treba istaći motiv beskrajne ljubavi sestre prema bratu. žetelačke pesme. ali sa svim tim umetnostima zajedno. slavske). Klasična srpska narodna lirika u obliku u kome je do nas došla prevashodno je lirika sela.muzikom. Opevan je kao težak samo ukoliko je reč o prisilnom radu pod turskim gospodarima. Iako neke od pesama progovaraju o siromaštvu. svoj sud o onome što mu je vidljivo. Za srpsku usmenu lirsku poeziju karakteristično je da iskazuje osećanja putem spoljnih zbivanja. na veliki broj životnih situacija u kojima se peva. molbe. nekad sduhovnim sarkazmom. narodna lirska pesma deo je svakodnevnog života. svoje misli i svoja osećanja o onome što mu je skriveno. radosti i tuge kolektiva. nekad s tugom. koja je vekovima opstajala pod našim podnebljem. krstonoške. uzdizanje devojačke časti. o kome ima podataka u srpskim srednjovekovnim spomenicima. kasnije i individualne emocije. ljubavne pesme. mukotrpan kolektivni rad. o zavisnosti od gospodara. u njima nema ni traga o staleškoj. Narod je iskazao je svoje poglede na svet i na život. uspavanke. klasnoj podjarmljenosti. Čak ni prisilan. obredne pesme (dodolske. izrazio svoje težnje. tužbalice). koledarske. između lepog i ružnog. mimikom. običajne pesme (svatovske. pesme o vršidbi). pre svega izraz različitih vidova patrijarhalne kulture. kraljičke. obeležio je svoja shvatanja razlike između dobra i zla. nije našao mesta u narodnoj lirskoj poeziji. posleničke pesme (pastirske. porodične. Uvek u sprezi s nekom drugom umetnošću .

dvočlane ili tročlane kompozicije. Mesecu. koji se smenjuju ili upotpunjavaju. Sve ono što je bilo neshvatljivo.patrijarhalne kulture. o duhovnom nadigravanju i pobuni protiv konvencija. dijaloški i narativno-opisni. vilama: pripisuju im ljudske osobine i stavljaju se u različite situacije ljudskog življenja. nastala još u primitivnom društvu. nego je i najbrojnija. ova lirska vrsta je ne samo najstarija. Narodna ljubavna pesma ima nekoliko motiva koji se ponavljaju iz pesme u pesmu: telesna 7 . te od toga zavisi da li će lirska pesma biti jednočlane. Najviše se peva o Suncu. najraznovrsnija po tematici i najlepša po iskazanim osećanjima i melodiji. srpska lirika ima tri osnovna strukturna tipa: monološki. Mitološka pesma izražava čovekovu želju da se umili silama koje ne može da dokuči i objasni i koje su za njega svemoćna božanstva (Sunce se devojkom ženi). Izuzetna raznovrsnost stiha. PODELA NARODNIH LIRSKIH PESAMA MITOLOŠKE PESME spadaju u najstarije narodne lirske pesme. Kako je ljubav osnovno i najjače ljudsko osećanje. od četverca do šesnaesterca. LJUBAVNA PESMA je stara koliko je staro i osećanje ljubavi prema osobi suprotnog pola. čovek je objašnjavao poznatim činjenicama iz svakodnevnog života dajući pojavama u prirodi ljudski oblik. Ima i pesama o bujnoj zadovoljenoj strasti. Javljaju se u periodu rodovske zajednice kada je čovek sve pojave u prirodi i životu objašnjavao mitološkim predstavama.

u slikama. pesme o vršidbi. nežnost. Ljubav je samo nagoveštena. nadmetanjima. Kako se sve više javlja imovinska nejednakost. U težnji da umilostivi bogove. osećanjima radosti koje izaziva rad i njegovi rezultati. čedo. počašnice ili zdravice (Biserna brada). ljubav. čovek je priređivao različite obredne rituale koji su uvek praćeni odgovarajućim pesmama. karakteristično skoro za sve vrste narodne lirike. stočarstvo i domaću radinost. uspavanke (Spavaj. Ovde malo ima ljubavne sreće i radosti. tugu. ljubavna čežnja (Paun pase). bol. fatalnost ženske lepote. ove pesme na najbolji način ukazuju na razvitak sredstava za rad i smenjivanje pojedinih zanimanja tokom vremena. Osećanje se iskazuje posredno i diskretno. mobama. uočava se i u ljubavnim pesmama. Veoma su stare po postanku pa se kroz njih mogu pratiti različiti običaji i promene do kojih je dolazilo u tim običajima tokom vremena. bola zbog neostvarene ljubavi. posleničke pesme poprimaju socijalno obeležje. alegorijski. teškom nadničarskom radu.lepota (posebna lepota žene). nesrećna ljubav. Tako su nastale dodolske 8 . izjavljivanje ljubavi. Preplitanje motiva. duševna lepota (Srpska devojka). više ima čežnje i tuge zbog rastanka. OBIČAJNE PESME opevaju svakodnevne životne situacije i tematski su vezane za određeni običaj uz koji se pevaju: svatovske (Kad polaze s devojkom). rodila te majka). Ljudski rad se u početku svodio na tri osnovna zanimanja: zemljoradnju. tužbalice (Tužbalica jedne Risanke). različitim poslovima. samo se naslućuje. U posleničke pesme spadaju pastirske pesme (Prokleta da je devojka). Ovo tematsko siromaštvo odraz je skučenog života i nerazvijenosti proizvodnih sredstava. POSLENIČKE PESME ili pesme o radu pevaju o čovekovom radu. OBREDNE PESME nastale su u onom periodu društvenog razvitka kada je čovek pojave oko sebe tumačio voljom bogova. Kako su nastajale u samom procesu rada. Izražavaju najraznovrsnija osećanja — radost. Jezik je jednostavan. žetelačke (Nadžnjeva se momak i devojka).

sloga i ljubav. U njima se opevaju različite situacije iz porodičnog života: odnosi u porodici. ljubav majke prema sinu.pesme (Mi idemo preko sela). posebno težak položaj neveste u muževljevoj kući. ZAKLJUČAK Lirsko pesništvo. snahe i zaove. bez umovanja izražene ispovesti duše o njenim uzbuđenjima povodom raznih doživljaja. prisan je i neposredan izliv narodnog osećanja. danas mahom odumrle. čest je motiv lirske narodne pesme. već i po sadržini. odnosi snahe i svekrve. posebno materinska. koledarske pesme. do 19. snahe i devera." Od kraja 15. njegovo rađanje. položaj snahe u porodici. Sestrinska ljubav je opevana kao najjača i najtoplija i to u najvećem broju pesama (Dvije seje brata ne imale). ali i sukobi. U njima je prikazan idiličan život u porodici. Prema tome. (Oj višnjo. i taj se život ogleda u njima u svima svojim vidovima. sestrinska ljubav. kada ih je najviše i skupljeno. slede prirodni ciklus i vezuju se za položaj Sunca. do bola i mržnje. I roditeljska ljubav. PORODIČNE PESME pevaju o porodici i porodičnim odnosima. zabeleženo ih je na desetak hiljada. ljubav brata prema sestri. krstonoške. tako je velika i njihova raznovrsnost. Sve one potiču iz svakidašnjega života narodnog. u XIX veku. Obredne pesme. daje samo kratke. jer je ceo on "duboko protkan pesmom. U ovim pesmama data je široka skala osećanja i raspoloženja: od radosti i ljubavi. veka pojavljuju se rukoveti pesama. Kao što je broj njihov velik. višnjice). priča i drugih umotvorina koje u nekim svojim primerima dostižu vrhunce 9 . ravnaju se prema zemljoradničkom kalendaru. prema vremenu setve i ubiranja plodova. kraljičke. one još i danas žive u narodu. ne samo po obliku. Lirskih narodnih pesama ima u vrlo velikom broju. čak i onih najsitnijih i najličnijih. uzajamno poštovanje. jačanje i umiranje.

2. teolog i pisac. Romanov. na ruski (Puškin). na engleski (Džon Bauring). na francuski (E. učio srpski i oduševljeno pozdravljao narodno pesništvo srpsko. 1997. 1922. Literarura: 1. 10 . Rečnik književnih termina. Na osnovu njenih prevoda nastaju prevodi na druge jezike. Beograd. na švedski (Finac Johan Runeberg). otkriva i karakteriše našu narodnu poeziju kao simbol kolektivne veličine i autentičnosti Srba. štampao je prevode srpskih pesama. 2001. Beograd. Jovanović M. Neki među najranijim. Ogledi iz narodnog pesništva. Banja Luka. Jakov Grim. G. Antologija. Jedan od najslavnijih Nemaca svoga doba. Ocenila je pojavu zbirki srpske narodne poezije kao "jedan od najznačajnijih književnih događaja modernog vremena". Trebnik. Deretić Jovan. Beograd. Pešić Radmila. Narodna književnost. Milošević-Đorđević Nada. Bojar). neposredno iz Vukovih rukopisa ili kazivanja. fon Herder filozof.1978. napisao nekoliko članaka o njima. godine. Predgovor knjizi Srpske narodne pesme. Živković Dragiša. Srpske narodne pesme prevođene su na nemački jezik gotovo uporedo sa njihovim objavljivanjem. Slovo ljubve. Vojislav. ponekad i pre toga. 4. 3. Tereza Albertina Lujza fon Jakob-Talfi prevela je dvesta pedeset lirskih i epskih pesama već 1825. J.umetničke savršenosti.