P. 1
LIRSKA POEZIJA

LIRSKA POEZIJA

|Views: 11,444|Likes:
Published by Milenko Milosic

More info:

Published by: Milenko Milosic on Jun 19, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/08/2014

pdf

text

original

UVOD

LIRIKA ili LIRSKA POEZIJA zajednički je naziv za pesnička dela u kojima se na emotivno topao i saosećajan način neposredno izražava čovekov doživljaj života i sveta, ali i samoga sebe u svetu. Lirska poezija je najstarija pesnička vrsta, nastala " u isto vreme kada i čovek" (Šeli). Kao zaseban književni rod konstruisala se u staroj Grčkoj, u jeku grčke epske tradicije. Počela je nastajati u 7. veku pre nove ere kao melos da bi kasnije dobila ime lirika po instrumentu liri uz koji se pevala. I u kasnijem razvoju nju prati sinkretičnost — sadejstvo reči, melodije, zvuka i plesa. U srednjem veku trubadrusku poeziju takođe prati instrumentalna muzika. Bliskost lirike i muzike ogleda se u samoj njenoj strukturi i organizaciji, u leksici, sintaksi i zvučanju. U toj bliskosti leži jedna od njenih bitnih odlika — pevljivost. Komponovane su mnoge pesme Branka Radičevića, Đure Jakšića, Alekse Šantića, Vladislava Petkovića Dis-a. U takvom postojanju menjaju se stihovi krate i dodaju, a ime autora se najčešće zaboravlja, to postaju tzv. starogradske pesme.

1

raspoloženja i osećanja. istini. pravdi. raduje se. raznovrstan i protivrečan. dakle svih rodova i vrsta. Ali lirika ne zapostavlja ni spoljašnji svet bilo kao autonomni tematski krug. Lirska pesma ima specifičnu strukturu i kompoziciju. Osećanja i raspoloženja iskazuju se u lirskoj pesmi neposredno: nema događaja ili likova kao posrednika. Iskazuje se u prvom licu. htenja. Lirski subjekt je okrenut sebi. Pesma je puna smisla. smrti. pati. ona ima za predmet univerzalna i svevremena pitanja. Usled tematskog bogatstva. u jeziku i ritmu. Osećajnost je u suštini lirske pesme. doživljava. Sažetost. bilo kao refleks ličnog i intimnog. stvaranju. ne deluje na čitaoca samo kazivanjem i opisivanjem već i sugestijom. zavičaju. u sadejstvu svih njenih strukturnih elemenata. svome svetu. lirika se razvila u veliki broj vrsta i oblika. Peva o ljubavi. intimnom. uzbuđuje. iskustva i saznanja. Osećanja i raspoloženja iskazuje lirski subjekt koji je u samoj pesmi — on je taj koji kazuje. njegove samospoznaje i njegove svesti o istinama sveta i života. lepoti. Lirika je okrenuta i svetu ali je taj svet viđen i doživljen subjektivno. Pesnik i lirski subjekt ne mogu se poistovećivati: poezija nije pesnikova biografija (mada dosta govori o pesniku). misli. kao i poezija i književnost uopšte. nego je kristalizacija pesnikovog subjektivnog duhovnog iskustva. mislima i raspoloženjima. u lirskoj pesmi to je bitno svojstvo — ona izražava samo osećanje. Iako je osećajnost svojstvo književnosti uopšte. Lirska pesma. koji je bogat.LIRSKA POEZIJA U središtu lirskog interesovanja jeste čovekov intimni svet. sažima u sebi 2 . strepi. misaona zbijenost i kratka forma osobenost je lirskog pevanja. aktivira misao. Snaga lirike je u njenoj moći da pleni pažnju. prolaznosti. ali i usled vrlo dugog istorijskog razvoja.

Moderna lirika pravi novi iskorak u sadržini i formi. Neke vrste se gase. zvuka. svaka reč ima svoje jasno mesto u iskazu. Kratka forma i jezgrovito kazivanje zahtevaju poseban odnos prema jeziku: lirska pesma ne trpi suvišne reči. nastaju nove. Uzore sažetosti dala je japanska haiku poezija. odnos prema svetu i životu — opšteljudski su i svevremeni. i baš tim rasporedom dobijaju smisao i estetsku funkciju. Lirska pesma ima bogatu ritmičku organizaciju koja je rezultat bogatstva i raznovrsnosti osećanja i raspoloženja koja su predmet lirskog pevanja. iskazanim osećanjima i funkcijom koju imaju u celini pesme. Srednji vek stvara pohvalnu. Lirska poezija. Lirsku pesmu karakteriše pre svega posebna zvukovna organizacija. Svaka književna epoha stvara i neguje neku vrstu ili oblik. značenja i ritma. kao i književnost uopšte. zapisao je Ipolit Ten. Na dnu najkraće lirske pesme nalazi se čitava filozofija života. Značenje reči direktno je uslovljeno ritmičkom organizacijom. bliska ljudima svih vremena i svih podneblja. sadašnjost i budućnost. životna pitanja koje lirika pokreće. misli. himne. U istorijskom razvoju lirske poezije uočena su tri perioda kada je ona doživljavala ekspanziju i dala vrhunska pesnička ostvarenja: antičko doba. ona traži pažljivo čitanje. sveža i mlada. Zato je lirika uvek aktuelna. 3 . iskaz je slikovit i simboličan. reči nose preneseno značenje. Zato lirska pesma nije otvorena za direktnu i brzu komunikaciju. Stalno se bogatila i usavršavala. U lirskoj pesmi reči imaju naročiti raspored. Osećanja i raspoloženja koja se iskazuju lirskom pesmom. pažljivo i strpljivo ulaženje u tajne jezika i smisao izrečenog. Jezik lirike je odabran. romantizam i epoha moderne.prošlost. U lirskoj pesmi ostvaruje se apsolutni sklad osećanja. razmetanje rečima. U starovekovnoj književnosti nastale su ode. imala je u toku svoga razvoja plime i oseke. ditirambi. dobijala je novu tematiku koja je inicirala nove lirske vrste i nove lirske oblike. elegije.

koji stoje naporedo jedan prema drugome. nema likova koji bi bili nosioci radnje u razvoju. Spoljašnju kompoziciju lirske pesme čine strofa. III motiv — emotivni i misaoni zaključak. stih. Sva ova svojstva proučava versifikacija. Njena sadržina je čisto osećanje. akcenatska celina. gradacijski raspored ide u dva smera: 4 • . madrigal. subjektivno. zavisi ritam. polustih. Svaki od ovih elemenata ima određene karakteristike i specifična svojstva. Elementi u drugom motivu pesme mogu imati različit položaj: • naporedni raspored: nizanje detalja i elementarnih slika. tema pesme. II motiv — razvijanje teme novim detaljima. Moderna će doneti nove vrste i uskrsuti stare unevši u njih duh i dah modernog vremena 20. nosilac tog osećanja je lirski subjekt. emotivno obojeno. U lirskoj pesmi nema radnje. veka. zvučanje i značenje pesme. on se iskazuje u prvom licu. STRUKTURA LIRSKE PESME Lirska pesma se odlikuje specifičnom sadržinom. obraćanje.religioznu liriku i specifičnu trubadursku poeziju. Od raznovrsnosti i broja tih svojstava. strukturom i kompozicijom. Unutrašnju kompoziciju lirske pesme karakteriše tročlana motivska struktura: I motiv — uvod. poruka. kanconu. poenta. Romantizam će negovati ljubavnu i rodoljubivu liriku. Realizam neguje deskriptivnu i misaonu pesmu. ili posrednici između sveta pesme i čitaoca: kazivanje u lirskoj pesmi je neposredno. Renesansa će uvesti sonet.

mobe) i to je jedan od razloga da nastane veliki broj lirskih pesama. LIRSKA NARODNA PESMA Lirska narodna pesma starija je od umetničke lirske pesme. Osećanja se izražavaju posredno i u nagoveštajima. svadbe. 5 . jedna slika proizilazi iz druge (zaključni položaj). od konkretnog ka apstraktnom. iskaz erotske i ljubavne čežnje. jednostavna je po formi i izrazu. jedna slika kontrastira drugoj (suprotni položaj). opisane životne situacije. po bogatstvu stila i jezika. Međutim. predočena htenja i potrebe. po snazi osećanja. o osećanjima i raspoloženjima. U njoj su izražena osećanja darovitih pojedinaca. da se one dugo zadržavaju u pamćenju generacija i veoma brzo šire u druge krajeve. koja je doprinela njenom širenju i prenošenju. slave. Osobenost svake lirske pesme je melodičnost (pevljivost). ali i spasavanju od zaborava. narodna lirika je siromašna po tematici. od većeg ka manjem. narodna lirika ima značajno mesto u razvitku književnosti. o • kontrastni raspored koji ima nekoliko položaja: o o o jedan detalj isključuje drugi (isključni položaj). od apstraktnog ka konkretnom. idealima i nadanjima. silazni smer: nizanje pojedinosti od jačeg ka slabijem. Ona je uticala na razvitak pisane poezije od humanizma i renesanse do romantizma. ona je i emotivni izraz životnog toka svakog pojedinca. pogledi i shvatanja narodnog koletkiva. Česte su životne situacije u kojima se peva lirska pesma (sedeljke. željama i snovima. Narodna lirska pesma je nastala iz potrebe da se peva o nekoj životnoj situaciji.o uzlazni smer: nizanje pojedinosti od slabijeg ka jačem. Veoma bogata po broju pesama. od manjeg ka većem. od rođenja do smrti. subjektivnost je manje prisutna.

kasnije i individualne emocije. svoje radosti i svoje tuge života. uzdizanje devojačke časti. Čak ni prisilan. što osvetljava vedriju stranu 6 . pesme o vršidbi). nežni odnos snahe i devera. svoj sud o onome što mu je vidljivo. uspavanke. šaljive. koja je vekovima opstajala pod našim podnebljem. ljubavne pesme. nekad s tugom. Iako neke od pesama progovaraju o siromaštvu. tužbalice). mimikom. nekad sduhovnim sarkazmom. klasnoj podjarmljenosti. Opevan je kao težak samo ukoliko je reč o prisilnom radu pod turskim gospodarima. na veliki broj životnih situacija u kojima se peva. religiozne. koledarske. svoje misli i svoja osećanja o onome što mu je skriveno. pre svega izraz različitih vidova patrijarhalne kulture. U obilju motiva srpske narodne lirike treba istaći motiv beskrajne ljubavi sestre prema bratu. posleničke pesme (pastirske. Za srpsku usmenu lirsku poeziju karakteristično je da iskazuje osećanja putem spoljnih zbivanja.muzikom. Klasična srpska narodna lirika u obliku u kome je do nas došla prevashodno je lirika sela. izražavajući želje. kraljičke. nije našao mesta u narodnoj lirskoj poeziji. krstonoške. o kome ima podataka u srpskim srednjovekovnim spomenicima. ali sa svim tim umetnostima zajedno. obredne pesme (dodolske.S obzriom na veliku "skalu osećanja i raspoloženja. u njima nema ni traga o staleškoj. radosti i tuge kolektiva. Narod je iskazao je svoje poglede na svet i na život. izrazio svoje težnje. običajne pesme (svatovske. molbe. o zavisnosti od gospodara. narodna lirska pesma deo je svakodnevnog života. obeležio je svoja shvatanja razlike između dobra i zla. žetelačke pesme. između lepog i ružnog. pokretom. Uvek u sprezi s nekom drugom umetnošću . slavske). posredno. nastao je veliki broj vrsta i podvrsta lirske narodne poezije: mitološke pesme. počašnice. mukotrpan kolektivni rad. igrom. porodične.

koji se smenjuju ili upotpunjavaju. najraznovrsnija po tematici i najlepša po iskazanim osećanjima i melodiji. Mesecu. Kako je ljubav osnovno i najjače ljudsko osećanje. Ima i pesama o bujnoj zadovoljenoj strasti. srpska lirika ima tri osnovna strukturna tipa: monološki. nastala još u primitivnom društvu. dvočlane ili tročlane kompozicije. Javljaju se u periodu rodovske zajednice kada je čovek sve pojave u prirodi i životu objašnjavao mitološkim predstavama. LJUBAVNA PESMA je stara koliko je staro i osećanje ljubavi prema osobi suprotnog pola. te od toga zavisi da li će lirska pesma biti jednočlane. Sve ono što je bilo neshvatljivo. Najviše se peva o Suncu. od četverca do šesnaesterca. PODELA NARODNIH LIRSKIH PESAMA MITOLOŠKE PESME spadaju u najstarije narodne lirske pesme. Izuzetna raznovrsnost stiha. vilama: pripisuju im ljudske osobine i stavljaju se u različite situacije ljudskog življenja. o duhovnom nadigravanju i pobuni protiv konvencija.patrijarhalne kulture. nego je i najbrojnija. ova lirska vrsta je ne samo najstarija. Narodna ljubavna pesma ima nekoliko motiva koji se ponavljaju iz pesme u pesmu: telesna 7 . čovek je objašnjavao poznatim činjenicama iz svakodnevnog života dajući pojavama u prirodi ljudski oblik. dijaloški i narativno-opisni. Mitološka pesma izražava čovekovu želju da se umili silama koje ne može da dokuči i objasni i koje su za njega svemoćna božanstva (Sunce se devojkom ženi).

Kako se sve više javlja imovinska nejednakost. uspavanke (Spavaj.lepota (posebna lepota žene). više ima čežnje i tuge zbog rastanka. stočarstvo i domaću radinost. žetelačke (Nadžnjeva se momak i devojka). počašnice ili zdravice (Biserna brada). izjavljivanje ljubavi. nesrećna ljubav. čovek je priređivao različite obredne rituale koji su uvek praćeni odgovarajućim pesmama. karakteristično skoro za sve vrste narodne lirike. mobama. Ovo tematsko siromaštvo odraz je skučenog života i nerazvijenosti proizvodnih sredstava. duševna lepota (Srpska devojka). Ljudski rad se u početku svodio na tri osnovna zanimanja: zemljoradnju. Jezik je jednostavan. ljubavna čežnja (Paun pase). Veoma su stare po postanku pa se kroz njih mogu pratiti različiti običaji i promene do kojih je dolazilo u tim običajima tokom vremena. alegorijski. POSLENIČKE PESME ili pesme o radu pevaju o čovekovom radu. nadmetanjima. OBREDNE PESME nastale su u onom periodu društvenog razvitka kada je čovek pojave oko sebe tumačio voljom bogova. tužbalice (Tužbalica jedne Risanke). osećanjima radosti koje izaziva rad i njegovi rezultati. rodila te majka). Tako su nastale dodolske 8 . Ljubav je samo nagoveštena. različitim poslovima. nežnost. Ovde malo ima ljubavne sreće i radosti. pesme o vršidbi. tugu. Izražavaju najraznovrsnija osećanja — radost. U težnji da umilostivi bogove. U posleničke pesme spadaju pastirske pesme (Prokleta da je devojka). teškom nadničarskom radu. OBIČAJNE PESME opevaju svakodnevne životne situacije i tematski su vezane za određeni običaj uz koji se pevaju: svatovske (Kad polaze s devojkom). samo se naslućuje. čedo. bola zbog neostvarene ljubavi. ove pesme na najbolji način ukazuju na razvitak sredstava za rad i smenjivanje pojedinih zanimanja tokom vremena. ljubav. bol. Osećanje se iskazuje posredno i diskretno. uočava se i u ljubavnim pesmama. posleničke pesme poprimaju socijalno obeležje. Kako su nastajale u samom procesu rada. u slikama. Preplitanje motiva. fatalnost ženske lepote.

krstonoške. Sestrinska ljubav je opevana kao najjača i najtoplija i to u najvećem broju pesama (Dvije seje brata ne imale). Lirskih narodnih pesama ima u vrlo velikom broju. one još i danas žive u narodu. kraljičke. snahe i devera. (Oj višnjo. u XIX veku. ravnaju se prema zemljoradničkom kalendaru. jer je ceo on "duboko protkan pesmom. I roditeljska ljubav. veka pojavljuju se rukoveti pesama. PORODIČNE PESME pevaju o porodici i porodičnim odnosima. bez umovanja izražene ispovesti duše o njenim uzbuđenjima povodom raznih doživljaja. prema vremenu setve i ubiranja plodova. kada ih je najviše i skupljeno. prisan je i neposredan izliv narodnog osećanja. do bola i mržnje. njegovo rađanje. čest je motiv lirske narodne pesme. čak i onih najsitnijih i najličnijih. ali i sukobi. ljubav majke prema sinu. U njima se opevaju različite situacije iz porodičnog života: odnosi u porodici. koledarske pesme.pesme (Mi idemo preko sela). Kao što je broj njihov velik. sestrinska ljubav. odnosi snahe i svekrve. tako je velika i njihova raznovrsnost. ZAKLJUČAK Lirsko pesništvo. zabeleženo ih je na desetak hiljada. jačanje i umiranje. uzajamno poštovanje. U ovim pesmama data je široka skala osećanja i raspoloženja: od radosti i ljubavi. Sve one potiču iz svakidašnjega života narodnog. posebno težak položaj neveste u muževljevoj kući. danas mahom odumrle. ne samo po obliku. položaj snahe u porodici. snahe i zaove. priča i drugih umotvorina koje u nekim svojim primerima dostižu vrhunce 9 . daje samo kratke. slede prirodni ciklus i vezuju se za položaj Sunca. ljubav brata prema sestri. višnjice)." Od kraja 15. Prema tome. U njima je prikazan idiličan život u porodici. i taj se život ogleda u njima u svima svojim vidovima. Obredne pesme. posebno materinska. do 19. već i po sadržini. sloga i ljubav.

napisao nekoliko članaka o njima. Neki među najranijim. Beograd. teolog i pisac. Trebnik. 1997. J. Literarura: 1. na ruski (Puškin). na engleski (Džon Bauring). Antologija. G. Milošević-Đorđević Nada. Romanov.umetničke savršenosti. 10 . Živković Dragiša. Srpske narodne pesme prevođene su na nemački jezik gotovo uporedo sa njihovim objavljivanjem. na francuski (E. Vojislav. Deretić Jovan. Ogledi iz narodnog pesništva.1978. učio srpski i oduševljeno pozdravljao narodno pesništvo srpsko. Na osnovu njenih prevoda nastaju prevodi na druge jezike. ponekad i pre toga. neposredno iz Vukovih rukopisa ili kazivanja. Predgovor knjizi Srpske narodne pesme. godine. 3. 1922. Narodna književnost. 2. otkriva i karakteriše našu narodnu poeziju kao simbol kolektivne veličine i autentičnosti Srba. Jedan od najslavnijih Nemaca svoga doba. 2001. fon Herder filozof. na švedski (Finac Johan Runeberg). Pešić Radmila. Beograd. Jovanović M. Bojar). Ocenila je pojavu zbirki srpske narodne poezije kao "jedan od najznačajnijih književnih događaja modernog vremena". Jakov Grim. Tereza Albertina Lujza fon Jakob-Talfi prevela je dvesta pedeset lirskih i epskih pesama već 1825. Banja Luka. štampao je prevode srpskih pesama. Slovo ljubve. Rečnik književnih termina. Beograd. 4.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->