Verske sekte i kriminal

Sadraj
Uvod 1. Pojam sekte 2. Pojava sekti 3. Karakteristike sekti 4. Klasifikacija sekti 5. Psihofizika konstitucija lanova sekte 6. Tehnike vrbovanja i postupci indoktrinacije 7. Verske sekte i svetu 8. Verske sekte u Srbiji 9. Kriminalno delovanje sekti 10. Sekte i drava Zakljuak Literatura 2 2 3 5 8 9 10 11 12 13 15 19 20

Uvod
Ono to je ezdesetih godina izgledalo novo i zapanjujue, devedesetih je postalo tragina svakodnevica. Gotovo da ne proe ni nedelja bez kakvoga novinskog lanka ili televizijskog izvetaja koji razotkrivaju destruktivne aktivnosti ovog ili onog kulta ili sekte. 1

Verske sekte i kriminal

Nekada se o sektama malo znalo i jo manje struno pisalo. Bilo je to podruje stroge tajnosti i zatvoreno za javnost. Zato je drutvenoj nauci ostao dugo zabranjen ulaz u povlaeni krug egzotinih uenja i udnovatih ponaanja pripadnika sekti. Sekte su iz drutvenog podzemlja i religijske anonimnosti spektakularno izale na videlo dana i ule u samo sredite svetskog zanimanja. Novi religiozni pokreti i verske sekte su veliki izazov za drutvo, koje pred njima ne moe ostati ravnoduno. U popularnim prikazima sekte postaju najtraenija tema, dok ih sredstva mas-medija koriste kao izvor najunosnijih senzacija. Sa druge strane, moderno drutvo, ocenilo je pojavu sekti kao veliku opasnost i pretnju postojeem poretku. Ovaj rad ima za cilj da baci svetlo na neke aspekte delovanja sekti, sa posebnim osvrtom na kriminalno delovanje. U tom kontekstu, najpre e biti razmotren pojam sekte, nakon ega e se prei na objanjenje uzroka njihovog pojavljivanja. Zatim se vri sagledavanje osnovnih karakteristika sekti, te njihova klasifikacija. Sledei deo rada se bavi problemom psihofizike konstitucije lanova sekti, to prethodi tumaenju tehnika vrbovanja i postupaka indoktrinacije. Verske sekte u svetu, te verske sekte u Srbiji su teme narednih poglavlja. Kraj rada se bavi kriminalnim aspektom delovanja sekti, te odnosom drave prema njima, na emu je i stavljen naglasak u radu.

1. Pojam sekte
Pojam "sekte" je i dan danas dvosmislen: ini se kako re dolazi do latinskoga glagola koji znai "odvojiti" ali strunjaci se danas slau u tome da se tu vidi koren glagola "slediti". Naime, re sekta dolazi od sequi, to znai slediti, ii, pratiti; sekta je verska partija, neki izbor, rascep, biranje i smer - znaenja koja se daju naslutiti raanjenjem grkog izraza hairesis1. U doba Rimskog carstva, sekt je predstavljala odreen nain razmiljanja, stil ivota, politiku stranku koju je osoba podupirala ili filozofsku kolu kojoj se priklonila. U modernom drutvu ona oznaava "grupu sledbenika nekog verskog uenja koja se odvojila od crkve i koju je crkva odbacila ili osudila"2. Verske sekte su relativno male religiozne zajednice koje obino nastaju iz protesta protiv onoga u ta se pretvorila crkva. Naime, sekte smatraju da su se crkve pokvarile. Zbog toga, one imaju za cilj da otkriju i slede "pravi put", pri emu se najee povlae iz svog drutvenog okruenja u izolovane zajednice. Kao takve, sekte predstavljaju grupu vernika koji slede odreeni verski pravac ili ideju koja se razlikuje u odnosu na neka pitanja u kojima se ne slae sa izvornom religijom ili sa uenjima u veini religija. U pitanju su grupe sa vrstom organizacijom koje reavaju probleme finansiranja, primanja novih lanova, obrazovanja, ali koje ujedno mogu biti uzrok podele rada i nejednake raspodele moi. Osnovno obeleje sekti je da vrsto slede svoja uverenja. Prema Troeltschu sekta je svesna i zrela zajednica, koja u praktinom verskom naporu izbegava svaki spoljni institucionalizam milosti3. Novi religiozni pokreti i verske sekte uglavnom daju prednost afektivnosti nad razumom, to znai da kod veine njih preovladava neka udna misterioznost, razni zanosi, esto na granici histerinog ponaanja.

Juki, Jakov (1973): Religija u industrijskom drutvu, Crkva u svijetu., Split, str. 321 Pavievi, Vuko (1970): Sociologija religije sa elementima filozofije religije. Zavod za izdavanje udbenika Socijalistike republike Srbije, Beograd, str. 161 3 http://hr.wikipedia.org/wiki/Ernst_Troeltsch
1 2

Verske sekte i kriminal lanovi sekte obino potiu iz niih i siromanih klasa. To su, najveim delom, oni lanovi drutvene zajednice koji se oseaju razoaranim, potisnutim, odbaenim od drutva, inferiornim. Obino se radi o usamljenim, neuspenim i kompleksiranim osobama. Najvei broj ine nedovoljno obrazovane osobe, mada ima i dosta obrazovanih i inteligentnih. Okupljajui takve lanove, verske sekte, svaka na svoj nain, objanjava uzroke njihovog takvog poloaja, izgraujui njihovu spremnost i motivisanost da se bore za novo drutvo u kome e svi biti sreni. To novo drutvo se uspostavlja u zagrobnom ivotu, ali i na Zemlji kada ovlada "nova svest". Da bi se ostvarilo takvo drutvo, verske sekte zahtevaju od svojih lanova da prihvate organizaciju ivota po odreenim principima i da ive po odreenom reimu. Sekte esto odbacuju mnoge norme i vrednosti ireg drutva i zamenjuju ih verovanjima i praksom koje se neverniku ponekad ine neobinim4.

2. Pojava sekti
Sekte su se pojavile jo u antici zbog nezadovoljstva koje su u nekim vernicima probudile religijske dogme. Poneki od ovih vernika su pokuali reformisati Crkvu, ali poto je ona estoko napala njihovo uenje, odvojili su se od nje i osnovali svoju versku zajednicu. Mnoge su vere zapoele svoj rad kao sekte. Najpoznatiji primjer su Nazareani. Oni su bili reformistiki pokret unutar judaizma kojeg su osnovali Isusovi apostoli, da bi se u dananje vreme pretvorio najraireniju veru na svetu koja je poznata pod imenom hrianstvo5. U srednjem veku Crkva je koristila pojam sekta da obelei sva uenja koja su joj se suprotstavljala. U irem smislu, pojam je oznaavao heres. Kasnije je sekta predstavljala svaki ogranak neke vere, i u tom je smislu prepoznajemo u modernom drutvu. Masovno irenje sekti se dogodilo tek u novije vreme, sredinom 19. veka, kad su industrijalizacija i sekularizacija potisnule veru u drugi plan6. U tom razdoblju "nestabilnosti i krize, sekte su ljudima ponudile odgovore na pitanja, istinu, sigurnost, zajednitvo, ravnopravnost. Veliki talas sekti se pojavio tek 1950-tih kad je ivot zapadnjaka postao hladan i povuen. Mnogi su tada zapoeli potragu za novim voom, za toplinom, te ispunjenjem linih potreba7. Sekte su ljudima ponudile privid smisla, svrhe i smera, to je mnogima bilo teko pronai negde drugde ili u sebi samima. One su nudile utoite za usamljene - iluziju pripadanja, porodice, zajednitva, delovanja usmerenog ka nekom viem cilju. Znaajnu ulogu ovde je igralo laskavo uverenje o vlastitoj posveenosti u tajnu - biti jedan od izabranih jaa u takvim osobama oseaj zadovoljstva i nadmoi koji ih opija. Mnogi vide pojavu sekti kao posledicu slabljenja velikih religija. Suoene s novim strepnjama naega doba - nezaposlenosti, drutvenom nesigurnosti, upitnosti napretka - javljaju se nove verske grupe da nadomeste crkve koje su zakazale u tome da svojim pristaama ponude pomo umirujueg tumaenja sveta.

4 5

Haralambos, Majkl (1989): Uvod u sociologiju, Globus, Zagreb, str. 448 http://www.religioustolerance.org/cults 6 Vernette, Jean (2004): Sekte, Verbum, Split, str. 6 7 Vernette, Jean (2004): Sekte, Verbum, Split, str. 8

Verske sekte i kriminal Sekte se naroito pojavljuju u periodu velikih drutvenih kriza, kada se naputaju stare norme drutvenog ivota i raspada celokupan sistem vrednosti. U takvim uslovima one nude nove norme i nov sistem vrednosti, za koji smatraju da je primereniji novonastalim okolnostima. Pored ovog ireg drutvenog konteksta, na nastanak verskih sekti deluju i sredstva javnih komunikacija, a naroito televizija. Mnoge emisije na televiziji, propagirajui magiju, veoma lako i brzo pridobijaju pristalice (sledbenike). Osnovni preduslovi delovanja verskih sekti su8: 1. Verska neobrazovanost Naalost, ljudi su obino proseni poznavaoci religije to dovodi do toga da neretko podleu prvoj verskoj sekti na koju nalete; 2. Kriza porodice Brojni potresi, promene, lomovi kao i mnogi drugi uzroci doveli su do ove pojave. Mladi sa jo uvek ne izgradjenim kriterijumima i esto poremeenim sistemima vrednosti trae utoiste, razumevanje, odgovore. Kako roditelji esto nisu u mogunosti da im sve to obzbede mladi mogu doi u iskuenje da se okrenu alternativama koje nude sekte. Mnogi su uzroci koji su doveli do krize porodice u nas. U dve-tri generacije desio se prelazak od patrijarhalne do potroake porodice sa izmenjenim ulogama, enormnim uticajem medija i slino. Pojava kriminala i narkotika, ratno okruenje, jesu finale svega. Mladi trae utoite, razumevanje, afirmaciju, odgovore, a tek posle izgraivanja kriterijuma pronalaze i biraju drutvo. 3. Traenje pripadnosti - Zbog razbijanja tradicionalnog naina ivota, ljudi uopte,ne samo mladi, imaju oseaj usamljenosti i otuenosti, poev od porodice, preko kole do drutva u celini. Trka za materijalnim blagostanjem i uspenost u njoj uglavnom je danas mera drutvene afirmacije, ne ulazei u naine sticanja blagostanja. Tako su odreeni pojedinci doli do tog cilja, ali su mnoge opustoene due i isfrustrirane linosti ostale u sivilu proseka. Sekte tom "malom oveku" nude upravo ljudsku toplinu, panju, podrku, zatitu i oseaj posebnosti i pripadnosti. Ljudi se esto oseaju usamljeni i odbaeni pa imaju potrebu da pripadaju nekome, da nekome budu od koristi, da imaju odreeni znaaj. Sekte su upravo te koje razvijaju visok stepen oseaja posebnosti, podstiu solidarnost i meusobno potovanje. 4. Traenje odgovora Mnogi danas ne mogu da se snau u medijskoj poplavi. Sekte, po pravilu, daju kratke i jasne odgovore na pitanja svojih sledbenika i nude svoja vienja oveka, ovecanstva, istorije, kosmosa, aktuelnih drutvenih i pojedinanih problema. U okviru sekti ovek pronalazi smisao ivota, naravno onako kako to plasira vostvo sekte, koje je najee izraeno kroz kratke i jezgrovite odgovore na pitanja. 5. Traenje identiteta U vremenu smo kada se iz jednog sistema vrednosti, komunistiko-kosmopolitskog, vri prelaz u ekumensko-univerzalistiki kosmopolitizam. Sekte kritikuju i komunistiki ateizam i navodno greno i mnogoboako pravoslavlje zbog potovanja svetaca. Sekte ue da je vreme htelo da ba ona i njeni pripadnici prvi u lozi saznaju celu istinu i da se oslobode zabluda prolosti, a da se tako bez ikakvog oseaja krivice njeni lanovi odreknu porodice, te celim svojim biem posvete sekti koja ih, kao odabrane,vodi ka spasenju. Tako njeni lanovi u trenutku gube dravu, naciju, pradedovsku veru, porodicu. Uz svu ljubav i panju, sekte nude potpunu i pravu istinu. Sledbenike ue kako da postanu dosledni graani sveta, ali samo ako izvravaju sve to se od njih oekuje. Ukoliko se u tom momentu pojedincu ne nae porodica, kola, crkva, stvara se prostor za harizmatinog vou neke sekte.
8

Lukovi, Zoran D. (2000): Verske sekte: Prirunik za samoodbranu, Dragani, Beograd

Verske sekte i kriminal 6. Potreba da se bude neto posebno Ljudi esto osecaju potrebu da pobegnu iz anonimnosti, da izgrade identite i imid, da steknu oseaj da su nesto posebno, a ne samo broj u masi. ini se da ba sekte nude odreenu brigu za pojedinca. Sekte pruaju svojim lanovima uverenja da su ba oni, ali samo ako budu revnosni i dosledni, jedini koji e biti spaseni poto pripadaju jednoj elitnoj zajednici.

3. Karakteristike sekti
Po Maksu Veberu, sekte nastaju unutar marginalnih drutvenih grupa. Drutveni slojevi koji su izvan matice ekonomskog, politikog i kulturnog ivota imaju oseaj da su odbaeni, da su potcenjeni. Ovi ljudi su podloni delovanju raznih sekti, jer u njihovoj ideologiji i organizaciji nalaze ono to u drutvu nemaju. Oni pridaju izuzetnu vanost moralno ispravnom nainu ivljenja. Meutim, treba imati na umu da istorija sekti pokazuje da sve sekte nisu nastale samo u siromanim slojevima. Poznate su sekte koje okupljaju ljude srednje i vie klase. Nastajanju i irenju sekti pogoduju razne krize, a posebno drutvene. Za sekte je karakteristina neposrednost kontakata njenih lanova, prostorna povezanost lanova, odsustvo individualnih interesa, slepo pokoravanje uenju sekte, manifestacija spremnosti da se drugome pomogne i dr. One odbacuju mnoge norme i vrednosti globalnog drutva, zamenjujui ih neobinim verovanjima i praksom. Svoje obrede vre sa takvim intenzitetom angaovanja kakav se ne moe nai ni u bilo kojim crkvama. Organizacija sekte se zasniva na malim, intimnim zajednicama, bez hijerarhije, plaenih inovnika, gde nacionalna pripadnost nije znaajna. Pristup u sekti je stvar izbor pojedinca, ali samo u prvoj generaciji. Kad se jednom odlui prikljuiti, on se mora "podvrgnuti (...) pravilima koja namee ta grupa, iskljuujui svaki drugi verski, moralni i drutveni propis9" Unutranji odnosi u sekti su formalno demokratski, a stvarno manipulativni. Po pravilu, nema postavljenih funkcionera. Svaki lan sekte je na neki nain svetenik, propovednik. Neki pojedinci su religiozno nadahnutiji i angaovaniji, pa kao takvi imaju i vei uticaj. U nekim sektama postoje organizatori za reavanje odreenih zadataka i problema unutranjeg ivota. Ali najee to nisu postavljeni niti plaeni funkcioneri. Postoje i sekte koje su organizovane po modelu piramide - koji garantuje mogunost raspolaganja profitom jednom licu (guruu) i/ili ogranienoj eliti. Kao sve piramidalne strukture, one poivaju na otroj razlici izmeu pripadnika baze i voa, koju ublaava postojanje meuslojeva, koji su sve manji kako se ide ka vrhu piramide. Izmeu tih razliitih nivoa ustanovljene su sloene veze zavisnosti, organizacija, dodeljivanja uloga, znanja, ovlaenja. Takav sistem garantuje postojanje efikasnih filtera koji ograniavaju pristup guruu ili eliti, koji su zatieni od baze svojim izolatorskim i simbolikim sistemom. S druge strane, sledbenici se nagrauju za svoju vernost napredovanjem unutar sekte, u vidu dobijanja inova i diploma, ak i vee materijalne koristi. Prelazak na vii nivo je esto prilika za obred inicijacije. Sekta nadzire sve svoje vernike i moe iskljuiti one koji se ne pridravaju svojih obaveza Njom preovladava elitizam, to jest uverenje da pripada "eliti koju je Bog odabrao" i da, kao takva, jedina ima ispravne teze i moe spoznati istinu10. Njeno uenje je esto spoj raznih verovanja iz drugih religija, to znai da uzima ono to joj odgovara.
9

Vernette, Jean (2004): Sekte, Verbum, Split, str. 15 Vernette, Jean(2004): Sekte, Verbum, Split, str. 18

10

Verske sekte i kriminal Veina sekti zanemaruje nauna tumaenja, a sledbenici se pozivaju na oseaj i volju, umesto razuma. Uvereni su da su samo oni izabranici. Sekte po pravilu imaju vrstu dogmatsku orijentaciju a svojstvena im je vrlo snana posveenost ili predanost lanova. Sekte nastoje obrazovati svoje lanstvo putem propovedi. Neke sekte imaju svoje kole plaaju kolovanje za decu svojih lanova. Na propovedima se esto nude reenja probleme poput siromatva, zagaenja okoline, nezaposlenosti, prava na obrazovanje drugih civilizacijskih problema. Svom lanstvu esto predstavljaju smisao ivota, smer akciju u budunosti, nadu, ponos, samopotovanje, mi-identitet. ili za ili za

Postoje miroljubive i tolerantne sekte, ali ima i takvih koje su velika pretnja za slobodu ljudi, pa i drutva uopte. Po svojoj strukturi najee su autoritarne, koriste se utvrenim tehnikama pranja mozga i mentalne kontrole, slue se kolektivnom prisilom, te pobuuju oseaje krivice i straha. Veina je sekti zatvorenog tipa pa je gotovo nemogue odrediti koliko je tetan njihov uticaj. Veina tih sekti ima ivog harizmatinog vou koji je vrlo autoritativan i esto zahteva bezuslovnu poslunost. Program tih pokreta je arolik: od neohrianskih do protivhrianskih stavova. Broj sledbenika se protee od nekoliko stotina do vie miliona. Postoje i pokreti s preteno mukim i oni s preteno enskim lanovima. Neki se integriu u drutvo, drugi se izoluju. Neki su agresivni u svojoj propagandi, drugi su pasivni. Sociologija religije odreuje sektu u odnosu na Crkvu (Weber, Troeltsch, a u novije vrijeme Becker i Niebuhr). Oni su pre svega istakli obeleja Crkve, a zatim sekte. Crkva je religijsko drutvo kojem se pristupa roenjem, odnosno pripadnost je pre odluke. Crkva je usmerena prema optem, institucionalna je i hijerarhijski ureena, ima dogme i disciplinu, obred i zajednike simbole. Crkva trai modus vivendi s modernim drutvom. S druge pak strane sekta je ograniena grupa, nastala na temelju dobrovoljnosti, a ne roenjem; lan linim iskustvom obraenja pokazuje svoje pripadanje, lanovi sekte protive se institucionalizmu i kompromisu s drutvom, insistiraju na spontanosti, puritanskoj strogosti i na asketskom idealu. Stoga Juki istie da je sekta verska zajednica u sebi i u odnosu na Crkvu.11 U nemalom broju sekti, odluujuu ulogu ima objava i prorotvo, ekstatine pojave i opsednutost nadulnim. Moderne sekte danas nisu samo verske, tanije, one su i danas samo jednim delom verske, a velikim delom se njihovo delovanje bazira na nadripsiholokim i nadripsihijatrijskim terapijama, na nadnaunom i nadfilozofskom uenju, do onog paganskog, vieboakog. U tom smislu, sekte se danas mogu podeliti na pseudohrianske, sinkretistike (meavina uenja raznih religija), satanistike i dalekoistone, politike, ufoloke, komercijalne i nadriterapijske12. Ove sekte nisu jedna od druge odvojene visokim zidom. Naprotiv, one se esto prepliu u nekim ciljevima. Postoje pseudohrianske sekte koje se u isto vreme nude kao terapijske, a istovremeno imaju i svoj politiki program. Dalekoistone sekte, skoro sve, imaju i politiki i terapijski program. Prema Gavranu, proces pridobijanja novih lanova u sekte se odvija u sledea etiri ina13: Prvi stepen: potencijalni sledbenik se namami pomou lana suprotnog pola koji poziva potencijalnog kandidata na susret, obino pri kraju nedelje. Stari lan tada govori kako je i on

Juki, Jakov (1973): Religija u industrijskom drutvu, Crkva u svijetu., Split, str. 323 Lukovi, Zoran D. (2000): Verske sekte: Prirunik za samoodbranu, Dragani, Beograd, str. 36 13 Gavran, I. (1994): Mladi i novi religijski pokreti, Psihopedagoki imbenici, Kateheza, 16, str. 281
11 12

Verske sekte i kriminal pre imao tekih problema, ali otkada je u svojoj sekti, sve mu uspeva, te je sada srean i uspean u svome poslu. Drugi stepen: ostali lanovi sekte obasipaju novog kandidata velikom panjom i ljubavlju, odnosno bombarduju ga svojom ljubavlju (love-bombing), samo da im ne izmakne. Trei stepen: najee se novi lan na seminarima ili drugim oblicima inicijacije dalje dorauje, informie i formira. U meuvremenu se vrsto kontrolie ambijent, pri emu se nastoji da se novi lan odvoji od roditelja i prijatelja, da bi to pre usvojio novi nain miljenja i ponaanja. etvrti stepen: novi lan je po svemu ukljuen u sektu i on sada poinje biti misionar, te zapoinje pridobivati nove lanove i zauzimati odreene poloaje u hijerarhiji sekte. Naime, veina sekta imaju manje ili vie standardan program kroz koji mora da prou novi lanovi. to je sekta manja ili novija, to e biti neformalniji proces uvoenja. One, takoe, sadre i pohaanje raznih predavanja i ovladavanje glavnim informacijama o verovanjima grupe. Nakon nekog vremena, predavanja mogu postati prilino standardizovana. U nekim sektama napredovati se moe samo kroz sistem stepena. Svaki lan mora da ovlada odreenim uenjem i da postane savren u praktinoj upotrebi tehnika jednog nivoa, da bi mogao da dobije informacije koje se tiu sledeeg nivoa. Za vreme kada novi lanovi prolaze kroz period obuke i uenja, to moe trajati od nekoliko meseci do nekoliko godina, svo svoje slobodno vreme mogu da koriste u svrhu vebanja i uenja svoje nove vere. Za vreme ovog perioda kompletira se i proces religioznog dostignua u kome svaki preobraenik postaje prioritetan u svakom kontaktu sa sektom. lanovi pokreta pristupaju na lini i diskretan nain, te omoguuju pojedincu da izae iz anonimnosti, podstiui uestvovanje, odgovornost, angaman. Kandidate za nove lanove kao i nove lanove intenzivno prate u kontaktima, kunim posetama, stalnom pomoi i vostvom. Pomau im da interpretiraju i reinterpretiraju vlastito iskustvo, potvrde vlastite vrednosti, te da se suoe s bitnim ivotnim pitanjima. Meditacijama menjaju ovekovu svest, u cilju kontrole nad ljudskim rodom, Uverljivo upotrebljavaju propoved, literaturu i massmedije, dok hrianske sekte veoma insistiraju na Bibliji. esta je i sluba isceljivanja. Veoma je vana i injenica ovi pokreti esto sami ''sebe predstavljaju kao jedini odgovor tj. 'radosnu vest' u haotinom svetu.' Mnoge sekte danas deluju kao komercijalni kultovi, odnosno moderne kompanije koje izbacuju na trite hit preparate ili aparate, kao to su Herba life, Californija fitness i sline. U pitanju nisu klasine sekte ve komercijalni kultovi gde firma preuzima ulogu porodice, a Bog je olien u gazdi. Njihovi prodavci sumanuto jure za kupcima ne bi li sa svakim novim kupcem zaradili to vie novca. Oni su ropski posluni, usvajajui sugerisani emotivni odnos prema stvari koju treba da prodaju. Posle godinu, dve, postaju potpuno iscrpljeni i nesposobni da dalje obavljaju taj posao, a poslodavci nalaze nove prodavce. Tako se, zapravo, radi o jednoj profi utopiji. Prodavcima se ponude velike zarade, koje je faktiki nemogue dostii zbog visokih limita prodaje. Pri tome oni nisu svesni da na hiljade drugih prodavaca obilazi isto podruje i nudi isto. I posle dva tri meseca iscrpi se krug prijatelja i poznanika na koje se u startu raunalo. Prodavac napusti firmu, a komercijalni kult ima istu zaradu. On nije plaao ni prostor, ni socijalno, ni penziono osiguranje, nije plaao reklamu, a imao je etajuu

Verske sekte i kriminal prodavnicu koja mu je donela veliku zaradu. Naravno, tamo gde ima puno nezaposlenih, ovakav vid trgovine je veoma privlaan za ljude.

4. Klasifikacija sekti
Sekte se veoma razlikuju od crkava po svojoj organizaciji, lanovima koje primaju i po svom odnosu prema svetu. Troeltsch opisuje tip pasivne i tolerantne sekte iji lanovi u tiini zajednice ostvaruju religijski ideal, ne trpe kompromise, ne utiu na svest i trae od drutva samo podnoenje i snoljivost, i, suprotno tome, reformatorski ili aktivni tip sekte koje ele promeniti svet prema sopstvenom religijskom idealu, iz ega proizilazi i sukob sa svetom (npr. baptisti i kvekeri)14. Wilson razlikuje etiri tipa sekti: konvertitske sekte (spas u obraenju Kristu - Pentekostalne sekte i Armija Spasa), adventistike sekte (dolazi kraj sveta, vernik mora biti izabran i obraen - Jehovini svedoci), sekte introverzije (unutranje prosvetlenje izabranima - Kvekeri) i, na kraju, gnostike sekte koje obeleava ezoterizam (Biblija je simbolika uputa za tajanstveno znanje sekte, lanovi su uspeni i ive u kosmikoj harmoniji - Sajentolozi)15. Yinger deli sekte prema osnovnoj reakciji u odnosu na svet, i to na one koje svet prihvataju, napadaju ga ili pak izbegavaju16. Vernette spominje podelu koju je razvio Bryan Wilson. U njoj su sekte postavljene u etiri grupe17: 1. Evangelistike (konverzionistike) sekte nastoje izmeniti svet pomou preobraenja ljudi. Snano se oslanjaju na Bibliju; 2. Adventistike i revolucionarne zajednice oekuju skori dolazak spasitelja i uspostavljanje novog kraljevstva. Imaju negativan stav prema trenutnom drutvenom poretku. 3. Introvertne (pijetistike) grupe zanemaruju drutvenu situaciju, te panju posveuju ivotu unutar sekte. ele postignuti duhovnu istou i prosvetljenje itajui Bibliju. 4. Gnostike grupe zasnivaju svoje uenje na mistici. Zagovaraju optimistino razmiljanje koje im pomae u preovladavanju svih prepreka.

5. Psihofizika konstitucija lanova sekti lanovi sekte su uglavnom one osobe koje se okreu svojoj unutranjosti, koje ele da zavire u svoju duu, sklone meditaciji. Meu pripadnicima verskih sekti, ponekad i na njihovom elu, mogu da se nau i manifestni duevni bolesnici. Takve osobe okolina obino ne doivljava
14 15

Religious Organizations, www.sociology.org.uk/relcdsc1.doc Ibid 16 Ibid 17 Vernette, Jean(2004): Sekte, Verbum, Split, str. 37

Verske sekte i kriminal kao opasne, jer one odravaju, kako psihijatri kau, "fasadu linosti". Nije onda ni malo sluajno to se okolina jako iznenadi kada se dogode neki stravini prizori, jer su najee neoekivan. Kada se radi o fizikoj konstituciji, Johannes R. Gascard uoava da su lanovi novih religioznih pokreta i sekta uglavnom osobe slabijeg fizikog zdravlja, nene i podlone oboljenjima18. S obzirom na psihiku konstituciju, neki razlikuju dve vrste lanova: u prvu spadaju psihiki normalne osobe koje ulaze u sekte nakon neke krize ili razoaranja (neuzvraena ljubav, razvod roditelja), dok su druga vrsta osobe s veim ili manjim psihikim optereenjem koje u sektama trae svoju sigurnost i leenje depresivnih stanja. Neretko se naie na nesalomiv otpor kada se susretnu estoki verski fanatici kod kojih izolovani kompleksi predrasuda s vrlo naglaenim afektima jednostrano odreuju misao i volju, odbijajui bilo koje logine ili realne ograde (...) Gde oseajni ivot patoloka depresija ili nastrano ponaanje ima glavnu re, tamo e biti uutkane razumne strane ivota19. Kada su u pitanju psiholoke strukture linosti, dinamika psihologija i psihopatologija deli osobe na narcistiko-izoidnu, depresivnu, opsesivnu ili prinudnu i histerinu strukturu. Svaka od njih na svoj nain doivljava Boga, i kao takva je sklona odreenoj verskoj sekti. Za razliku od prinudnih neurotiara, koji su skloni strogim protestantsko-hrianskim sektama (kao to su Jehovini svedoci ili adventisti), narcistiko-izoidni tip vernika radije odlazi u neku grupu koja neguje neku od istonjakih formi filozofije i religije, kojima u osnovi lei svet kao privid, to sasvim odgovara prividnom ivljenju ovakvih ljudi, nikad dovoljno inkarniranih u ovu zemlju i njenu realnost20. Odnos depresivne osobe prema religiji obeleen je oseajem krivice zbog slabe vere, mlake ljubavi i gotovo nikakve nade. Kod ljudi sa sauvanom snagom za intelektualnu radoznalost, deava se da se depresivni ovek od hrianstva okrene budizmu, ija mu filozofija pesimizma vie odgovara. Napokon, histerinu strukturu linosti obeleava pojaana samosvest, povrnost, erotinosenzualna uzbudljivost, sklonost telesnim senzacijama koje su rezultat burnih duevnih zbivanja, te preterana srdanost i neumorni optimizam. Religiozni ivot histerinih osoba je esto izoblien, pa ak i izopaen. Odlikuje se naglim oduevljenjem i brzim poputanjem. Zbog ukljuivanja erotino-seksualnog u veinu svojih dogaanja, histerici i u verskom ivotu meaju religiozno s erotinim i seksualnim, kao i emotivnim uopte (...). Upueni uglavnom na spoljanje manifestacije vere, histerini tipovi se vezuju za ceremonijalno u crkvenom ivotu (...). Histerici Boga doivljavaju na deiji nain, jer i samo ostaju celog ivota u mnogo emu infantilni, i to kao dobrog oca koji, naravno, njih posebno voli, i to i pokazuje. Zbog toga njihova vera ostaje umnogome nezrela, naivna, a oni su sami eljni uda i skloni da u njih brzo poveruju, bez snage naprezanja da se neto trajnije i dublje u toj veri ostvari21. Histerine strukture linosti su sklone onim sektama gde ima puno ezoterije, antropozofije, magije i sotonistikih elemenata. Naravno, postoje i sasvim zdrave osobe koje slobodno pristupaju sektama zbog svojih linih motiva.

18 19

Gascard, J. R. (1986): Le nuove religioni giovanili, Paoline, Milano, str. 39-40 Roth, G. (1957): Zur Psychopathologie der Sektenangehorigen, Die Krankenseelsorge 11, str. 28 20 Jeroti, Vladeta (1996): Psihologija i religija, Ars Libri: Zadubina Vladete Jerotia, Beograd, str. 595 21 Jeroti, Vladeta (1996): Psihologija i religija, Ars Libri: Zadubina Vladete Jerotia, Beograd, str. 596-597

Verske sekte i kriminal

6. Tehnike vrbovanja i postupci indoktrinacije

Tehnike vrbovanja i postupci indokrinacije imaju veoma veliko znaenje za uspeh novih religioznih pokreta. Slue se specifinim pristupom buduim lanovima po kojem ih se moe prepoznati. Svojim nastupom privlae ljude koji ne znaju da je taj nastup insceniran ili nisu svesni emu se podvrgavaju. Obino odabiru osobu koja je izgubljena, ranjiva, depresivna i tada joj svojim programom nude izlazak iz krize, ostvarenje unutarnjeg mira i srean ivot. Mladi i stariji postaju lak plen razraenih tehnika i metoda, koje su esto kombinacija naklonosti i obmane. Svojom srdanou privuku rtvu i poinju sa njom manipulisati. Sekte intenzivno posmatraju ponaanje pojedinca i uoavaju njegove slabosti, ime im je omogueno da kontroliu svaku njegovu misao. kole su vrlo pogodno mesto za vrbovanje novih pripadnika sekti, za pridobijanje mladih. Veina sekti eli ostvariti znaajan uticaj na mlade i obezbediti budunost svoje ideologije, ojaati svoju snagu. Te uticaje sekte vre preko raznih propagandnih materijala, preko pozivanja mladih na seanse molitve, na hepeninge koji deluju privlano i atraktivno s obzirom na zabavu i sadraje koje nude. Nakon to privuku ljude, novi religiozni pokreti sve vie tee za odreenom vrstom kontrole duha, esto koristei i nedozvoljene metode menjanja ponaanja, te nameu norme miljenja, osjanja i ponaanja. Tehnike privlaenja novih lanova ukljuuju profinjeni proces uvoenja obraenika i progresivno upoznavanje. Tehnike dominacije ukljuuju npr. ''bombardovanje'' ljubavlju (''love-bombing''), zavoenje buduih lanova (''fishing flirting'') i drugo. Nude gotove odgovore, prijateljstva, ali u nekim sluajevima i iznuivanje odluka silom. esto se slue laskanjem. U cilju vezivanja novih lanova, dele novac i lekove. Neke sekte, kao i veina kultova, stavljaju pred svoje lanove velike zahteve. Sektake grupe su karakteristine po svojim strogim standardima kako doktrinarnih tako i u ponaanju i/ili u izboru nekonvencionalnog modela oboavanja ili pobonosti. Zahtevaju bezuslovno preputanje osnivau sekte ili lideru. Neke sekte koriste izolovanost , radi kontrole procesa miljenja, uklanjanja spoljanjih informacija ili uticaja porodice i drugih, koji bi mogli razbiti opinjenost i proces asimilacije oseanja, stavova i modela ponaanja. Vrbovanima se nudi odvoenje od ''prolog'' (dosadanjeg) ivota.. Sektake grupe uopte, zahtevaju od svojih lanova da im posvete mnogo vie vremena, nego to to ine velike veroispovesti. Tako lanovi sekti ostvaruju mnogo vei broj drutvenih kontakata unutar grupe nego van nje. Razraene su metode kvarenja svesti, to vodi ka poremeajima svesti (''intelektualno bombardovanje''), upotrebom kliea koji spreavaju razmiljanje, te zatvorenih logikih sistema, ograniavanjem refleksivnog miljenja, stanjem neprestane zaposlenosti, otupljenjem svesti, stalnim opominjanjem, razbijanjem otpora, uveavanjem straha i drugo. Veoma su dobro organizovane i na svetskom planu veoma uspene, pripadaju im mnogi svetski monici i politiari, a svoje stavove, izmeu ostaloga, propagiraju preko horoskopa, kulture, muzike, medija i drugo.

7. Verske sekte u svetu

10

Verske sekte i kriminal Danas u svetu postoji veliki broj sekti. Njihov broj je veoma teko utvrditi, ne samo zato to su one zatvorene i to deluju tajno, ve zato to se mnoge od njih gase, a druge formiraju. Inae, u literaturi i tampi se najee pominju sledee sekte: "Boja deca", "Krina", "Munijevci", "Scientologija", "Hram naroda" i dr. Jehovini svedoci su sekta ijim je pripadnicima vano da se pripreme na kraj vremena. Ili, spas e biti odobren samo neznatnoj manjini do 144.000 osoba - to znai da svako treba da pokae jo vie askeze u svom ivotu. Da bi to uinili, lanove se ohrabruje da prekinu odreene drutvene veze, kao npr. da odbiju transfuziju krvi ak i u sluaju kad je to nuno potrebno. Verska sekta "Krina" deluje kao meunarodno udruenje za spoznaju Krine, kao drugog boga indijskog religioznog trojstva. Osniva sekte je indijski guru Prabhapada. Njegovo uenje se svodi na totalno idolopoklonstvo Krini. Pripadnici sekte ive od prosjaenja i prodaje svojih publikacija, a mogu se prepoznati po obrijanim glavama. Sektu "Munijevci" je osnovao San Mujug iz June Koreje. Pripadnici ove sekte su duni da pre ulaska u sektu predaju crkvi svoju imovinu, koja bi, prema propovedanju osnivaa sekte, bila u funkciji ujedinjenja svetskog hrianstva. Na taj nain, ova sekta vodi veoma unosne komercijalne poslove, od kojih velike koristi imaju, pre svega, voe sekte. Sekta, uglavnom, deluje u SAD, ali i u nekim drugim zemljama. "Scientologiju" je osnovao Lafajet Ron Habard. Sekta ima svoje ogranke irom sveta i okuplja vie miliona pristalica. Pridobijanje podanika vri na taj nain to organizuje vrlo skupe kurseve na kojima vernici ue religioznu filozofiju, koja im pomae da poboljaju svoje "komunikacije" za "put do boga". Versku sektu "Hram naroda" je osnovao izvesni Dimi Dons, sa seditem u San Francisku. Ova sekta je naroito postala poznata 1978.godine, kada su njene pristalice, njih preko 900, u dungli Gvajane, izvrile kolektivno samoubistvo. Tada se saznalo da je "vrhovni voa hrama naroda preasnog", Dimi Dons, inae duevni bolesnik, doveo svoje pristalice iz SAD u dunglu Gvajana i organizovao naselje sa preko hiljadu ljudi i dece. Prema slubenim izvetajima, kolektivno samoubisto je izvreno pomou napitka kome je dodat smrtonosni otrov. Posle tog rituala, u naselju pod nazivom "Dimi Dons", naeno je 923 mrtva pripadnika sekte, zajedno sa svojim voom. Raelijanci su sekta koja je verovatno najpoznatiji po svojim tvrdnjama da su u vie navrata klonirali ljude. Osnovna teza njihove "religije" jest da su ljude pre 25 hiljada godina u laboratorijima stvorili vanzemaljci, te da su ih "posadili" na Zemlju. Taj bitan podatak Claudeu Vorilhonu, osnivau crkve otkrili su upravo ti isti vanzemaljci koje je sluajno sreo u etnji. Bivi novinar i testni voza automobila, danas je poglavar crkve koja svoje bogatstvo (a i njegovo) gradi na istomiljenicima koji se u korist sekte odriu desetine svoje imovine. Osim kloniranja, lanovi veruju i u seksualne slobode, te u orgijama oekuju dolazak vanzemaljaca koji e se dogoditi 2035. godine. Red Sunevog hrama je osnovan osamdesetih godina u vajcarskoj. Ordre du Temple Solaire bio je tajno drutvo koje je trebalo nastaviti tradiciju Templarskih vitezova, ime su se zapravo pridruili brojnim sektama i drutvima koje pretenduju na tu poziciju. Ipak, ova sekta se izdvaja po tome to su njeni pripadnici devedesetih navodno rtvovali dete za koje su vjerovali da je Antihrist. Osniva Reda, Luc Jouret i njegova ekipa nekoliko dana kasnije oduzeli su i sebi ivote. Red je zabranjen u Francuskoj. 11

Verske sekte i kriminal

8. Verske sekte u Srbiji

U Srbiji danas ima veliki broj verskih sekti u okviru razliitih verskih zajednica (srpska pravoslavna crkva, islamska zajednica, rimo-katolika crkva, tradicionalni i novi protenstantizam, hrianska reformatorska crkva, moderni kultovi). One danas veoma aktivno rade na svojoj masovnosti, vrbujui, pre svega, mlade ljude. Mnoge od tih sekti ve figuriraju kao veoma problematine sa drutvenog stanovita, jer je njihovo delovanje u nekim sredinama ve postao krupan drutveni problem. Najee se kod nas pominju: "Jehovi svedoci", "Adventisti" (novoverci-subotari), "in-Beti", "Satanina deca", "Sveti sava" (veinu lanova najee ine izbeglice sa ratnih podruja bive SFRJ) i dr. Najbrojnija i najaktivnija verska sekta kod nas su, svakako Adventisti. Tumaei (nestruno) Bibliju, oni bukvalno ne rade od petka uvee do subote uvee (ako su zaposleni); da ne idu u kolu (ako su uenici); da ne idu na predavanja i ne polau ispite (ako su studenti); itd. Sekta zahteva od svojih vernika da svake subote skupljaju dobrovoljne priloge; da od ostvarenih prihoda izdvajaju 10% za crkvu; da svoju imovinu, posle smrti, ostavljaju crkvi; da ne jedu hranu koja se sprema kod kue, ve samo "zdravu" (prirodnu) hranu; da ne prihvataju razgovore sa onima koji suprotno misle; da ne itaju druge knjige, sem Biblije i dr. Kod nas postoje indicije da sekte posebno ugroavaju vojsku. Delovanje verskih sekti na pripadnike Vojske moe da se ostvari posredno i neposredno. Neposredno delovanje se odnosi na vrbovanje pripadnika Vojske kako bi postali aktivni lanovi sekte i njihovo angaovanje na irenju uenja i uticaj sekte u pridobijanju novih sledbenika unutar Vojske. Vrbovanjem lanova porodica pripadnika Vojske ostvaruje se snaan posredan uticaj. Postoje primeri da pojedini pripadnici Vojske imaju velikih problema kao roditelji sa svojom decom zbog njihovog pristupa nekoj od sekti. U Vojsci su postojali primeri gde su verske sekte izazvale vanredne dogaaje. Najee su to samoudaljenja kako bi se vratili u grupu, odbijanje hrane, odbijanje lekarskih usluga (najee primanje i davanje krvi), suicidi, ubistva i dr. Treba podsetiti na sluaj vojnika Joefa Meandera, koji je poetkom juna 1993. godine, u kasarni u Vranju, naoruan automatskom pukom, upao nou u spavaonicu i ubio estoricu vojnika i jednog stareinu. Pet dana nakon toga, u kasarni Mika Mitrovi u apcu, vojnik Nandor Ki pucao je s lea na vojnike i tom prilikom ubio dvojicu i nekoliko ranio. I on se, kao i Meander, nakon zloina ubio u krugu kasarne. Vojnik Nandor Ki pripadao je satanistikoj sekti Crna rua, a Joef Meander pripadao je sekti Loa vera, koja je nastala iz sekte Crna rua.

Evo jo nekih sluajeva kobnog delovanja verskih sekti kod nas: Dve beogradske devojke, Nataa i Marija, izbole su Natainu baku Kosaru sa 133 udarca noem oktobra 1996. Nataa se na sudu branila da je zavedena satanizmom iako je sud dokazao da sekta ne stoji iza ubistva22.
22

www.blic.rs/stara_arhiva/arhiva/2002-05-29/strane/hronika.htm

12

Verske sekte i kriminal Andrea Jevti i Filip Tomovi, uenici treeg razreda Gimnazije Sveti Sava izvrili su samoubistvo jedno za drugim, februara 2002. Kau, sekta Crna rua idejni je poinilac ovog zloina nad maloletnim gimnazijalcima23. Danijel Jakupek (27), zvani ak, priznao je policiji da je izvrio stravino ubistvo petogodinjeg Luke Opaia i njegovog ujaka Vasilija Trbovia (26) iz Novih Banovaca. Ubica je policiji do detalja opisao kako je u svojoj kui u Beogradskoj ulici 44 najpre u kadi noem usmrtio malog Luku i potom testerom za gvoe iskasapio njegovo telo. Na isti nain presudio je i njegovom ujaku Vasiliju neto dalje u umi. Delove njihovih tela i oruje ubacio je u bure, koje je potom pustio niz Dunav. Policija je u kui Jakupeka pronala knjige o satanistikoj sekti, vetiarenju, magijama i odsecanjima delova ljudskog tela. Na osnovu toga je i ministar unutranjih poslova Srbije Dragan Joi zakljuio da je stradanje Vasilija Trbovia i Luke Opaia deo satanistikog rituala i najavio da e policija intenzivirati borbu protiv sekti iji obredi imaju smrtni ishod ili koje vre pritisak na svoje lanove da izvre samoubistvo24. Novi Zakon o crkvama i verskim zajednicama 25 ne priznaje netradicionalne verske zajednice i crkve, ali su one registrovane kod organa javne uprave. Tipian primer su Jehovini svedoci, koji su registrovani kod organa javne uprave kao verska organizacija. Prema tom zakonu, postoji sedam tradicionalnih crkvi i verskih zajednica one koje u Srbiji imaju vievekovni istorijski kontinuitet i iji je pravni subjektivitet steen na osnovu posebnih zakona. To su Srpska pravoslavna crkva, Rimokatolika crkva, Slovaka evangelistika crkva, Reformatorska hrianska crkva, Evangelistika hrianska crkva te Islamska i Jevrejska verska zajednica. Netradicionalne verske zajednice razvrstavaju se na denominacije i male verske zajednice i izbegava se da se one nazovu sektama, jer ova re ima peorativan karakter. Prema vaeem Zakonu o crkvama i verskim zajednicama Srbije, nijedna verska zajednica ne moe biti registrovana ako u svom kultu i ritualu sadri postupke opasne za drutvo, ljudsku linost, prava i slobode drugih. Takoe su zabranjene one verske zajednice koje se pozivaju na versku netrpeljivost ili prihvataju naela koja su pretnja drugaijem.

9. Kriminalno delovanje sekti

Za sekte se vezuju mnoge socio-patoloke pojave, samoubistva, kriminalitet, prostitucija, narkomanija, prosjaenje, skitniarenje i dr. Verske sekte ue svoje podanike da je ivot mogu samo u okviru sekte i da je sve iza nje "satansko", ravo i "okupirano materijalnim pobudama". Opasnost totalitarnih sekti je kriminalna naklonost njihovog unutranjeg ivota, izraenog kroz zombiranje lanova, vrbovanje novoobraenih i prisiljavanja. Izlazak nekog lana iz sekte je veoma teak i bolan, jer tada dolaze do izraaja zastraujue pretnje koje idu ak do smrtnih kazni, a odnose se kako na pripadnike sekti, tako i na lanove njihovih porodica, koji su izvan sekti. Zbog toga, lanovi sekti su toliko zavedeni da ivot van sekti ne mogu ni da zamisle, jer se izvan sekti oseaju potpuno blokiranim i nesigurnim.
23 24

Ibid www.blic.rs/hronika.php?id=12090 25 Zakon o crkvama i verskim zajednicama, Slubeni glasnik RS, br. 36/2006

13

Verske sekte i kriminal Svi lanovi destruktivnih sekti su obueni da izvravaju nareenja svog gurua, pa ako treba i da ubiju. Sektaka ubistva se vre onog trenutka kada se lan sekte oporavi od izolacije, vrati normalnom ivotu, odnosno uspostavi prijateljske veze sa roacima ili bivim prijateljima, i time preti da srui mit o nedodirljivosti sekte. Voe nekih verskih sekti imaju kriminalna dosijea, a nemali broj njih umean je u teka kriminalna dela ili u masovna ubistva. Veliki broj sekti danas izdvaja ogroman novac za medicinska istraivanja na ljudskom mozgu, koji im se viestruko vraa jer medicinska saznanja koriste za masovne manipulacije ljudima. Posebno su opasne sekte koje u svom uenju i delovanju sadre elemente terorizma i anarhije. Meu njima su najopasnije satanistike sekte, koje smatraju da se, zbog prisustva velikog broja ljudi na malom prostoru i relativno lakog pristupa naoruanju, omoguuje da se satani na dar prinese to vei broj rtava. U Teksasu su 19. Aprila 1993. specijalne snage FBI-a zauzele tvravu Waco gde su se sedam nedelja drali David Koresch i njegovih 95 uenika iz sekte davidijanaca. Kao posledica pucnjave ili verovatno kolektivnog samoubistva, izbija poar velikih razmera u kojem je preivelo osam osoba. Slike utvrenja to su ih prenele sve svetske televizije otkrivaju veliku opasnost fanatizma sekti. Sekta davidijanaca to ju je 1934. osnovao bugarski useljenik Viktor Hutev najavila je pretnju apokalipsom i predloila da se svet na to pripremi. Poetkom 90-ih godina prologa veka, David Koresh je postao voa zajednice. Predstavljajui se kao "Janje" o kojem govori Otkrivenje Sv. Jovana, imao je sva prava nad privrenicima posebno nad enama koje je zloupotrebljavaopo miloj volji. Svi davidijanci morali su svakodnevno prouavati Bibliju, ali isto tako i podvrgnuti se strogom paravojnom treningu. Uostalom taj vojniki aspekt je zaintrigirao organe reda pre traginog raspleta. No ta drama nikako nije izolovana: u decembru mesecu 1978. vie od 900 pristalica sekte Hrama naroda, inae amerikih graana, koje je vodio Jim Jones otili su u smrt otrovavi se u dungli u Gvajani. Oktobra 1994. godine i Evropa je osetila destruktivnu delatnost sektaa kada su pripadnici Reda sunevog hrama, njih 48 izvrili samospaljivanje. Dogaaj se zbio u vajcarskoj, kanton Vale. Godine 1995., krajem decembra, u Francuskim Alpima kod sela Sen Pjer de Peren, u ritualnom obredu poginulo je 16 ljudi, meu njima i troje dece. U Kanadi, 22. marta 1997., u Sen Kazimiru (provincija Kvebej) u toku ritualnog samoubistva, ivot je izgubilo pet pripadnika Reda sunevog hrama. Marta 1997., u San Dijegu (Kalifornija, SAD), 39 ljudi je izvrilo samoubistvo. Kasnije se ustanovilo da su svi bili pripadnici sekte Nebeska vrata, i da je to uinjeno na zahtev sekte, uzimanjem velike doze fenobarbitala. 17. marta 2000. godine, u gradiu Kunungu (Uganda) preko 500 ljudi je izvrilo samoubistvo paljenjem hrama. Sekta ih je uila o skorom kraju sveta. Tu je i atentat to ga je poinila sekta Aum Shinrikyo u tokijskoj podzemnoj eleznici, u kojem je ubijeno jedanaest osoba i ranjeno pet hiljada, uverilo je javno mnjenje i politike inioce u opasnost kojom sekte prete svojim pristalicama i drutvu. Sekta Aum Shinrikyo bila 14

Verske sekte i kriminal je organizaciono visoko centralizovana oko linosti voe Shokoa Asahare s vrlo kohezionom i strogom hijerarhijskom strukturom. Ta se sekta pripremala za apokaliptini rat gomilajui velike zalihe hemijskih supstanci, a njeni pripadnici su izveli napad plinom sarinom 1995. godine u vozu podzemne eleznice koji se kretao prema sreditu Tokija.

10. Sekte i drava Godine 1984. Savet Evrope je osnovao takozvanu Kotlerovu komisiju sa zadatkom da prouava nastanak i delovanje sekti. U podnetom izvetaju stoji da se delovanje sekti povezuje sa totalitarizmom i destruktivnou. Takoe se konstatuje injenica da su zbog delovanja sekti ugroeni ivoti ljudi, a pre svega mladih, kao i osnovne civilizacijske tekovine-moral, svojina, porodica, drava i njene osnovne institucije. Meu prvim dravama u Evropi koje su se aktivirale po pitanju aktivnosti sekti jeste Francuska. Posledica ovoga je donoenje Zakona o kontroli religioznih grupa, 2001. godine26. Saglasno Zakonu, drava moe zabraniti sve one sekte koje u svom radu koriste mentalno ikaniranje i pranje mozga. Francuski zakon o sektama predvia da se one mogu zabraniti ukoliko, svesno ili nesvesno utiu na ivot, fiziku ili psihiku celovitost oveka, izlau oveka opasnostima, atakuju na njegovu slobodu, dostojanstvo, a posebno ako izlau opasnostima maloletna lica. Zatim, ako se obavlja nelegalna medicinska i farmaceutska praksa, kao i ako se koristi reklama zasnovana na laima, prevarama i falsifikatu. Radu na Zakonu, prethodio je rad strunjaka. Naime, na nivou Vlade Francuske ustanovljena je Meuministarski komitet za borbu protiv sekti. lanovi ovog Komiteta su imali punomo svih ministarstava Francuske vlade, a kao glavni kandidati za zabranu pojavili su se Red Sunevog Hrama i Sajentoloka sekta. Komitet ima Grupu za studije pokreta miljenja, odnosno sekti, u cilju prevencije manipulisanja linosti. Meuministarski komitet pod svojom kapom dri i Udruenje francuskih optina, gde je svaka od njih duna da vodi rauna o eventualnim zloupotrebama i ugroavanjima ljudskih prava. Predsednik svake optine mora da zna i ko, i gde, i zato, i kome izdaje salu za predavanja. Pravno regulisanje delatnosti sekte preduzeo je i italijanski Parlament koji je formirao specijalnu parlamentarnu Komisiju koja treba da se pozabavi sa ovim pitanjem. Italijansko drutvo i drava, kao to je saoptilo Ministarstvo obrazovanja, ima najvie problema sa drutvima, kruocima i slobodnim organizacijama okultnog korena koje su odgovorne za rast narkomanije i kriminala, umanjivanje uspeha dece u kolama i na fakultetima, te poveani broj porodinih drama27. Od aprila 1998. godine Ministarstvo unutranjih poslova Italije poelo je da se bavi sektama. U okviru ovog Ministarstva bilo je formirano specijalno pododeljenje za praenje rada ovih okultnih religioznih organizacija. Ovo pododeljenje je ustanovilo je da vie od 83.000 Italijana pripada 137 razliitih magijskih organizacija, pri emu je polovina od njih pristupila ovim organizacijama u poslednjih 20 meseci28. U ovo vreme, italijanska policija je napravila 8.500 dosijea ljudi koji pripadaju okultnim sektama, a koji u svom radu koriste metode koje se kose sa italijanskim zakonima, ukljuujui i nasilno zadravanje pojedinih lica u objektima pod kontrolom okultista. Poseban deo u policijskim izvetajima pripadao je i Satanistima, koji su u velikim italijanskim gradovima odgovorni za
26

, http://www.pravoslavie.ru/news/010528/18htm 27 , http://www.pravoslavie.ru/news/05_15/06htm 28 Ibid

15

Verske sekte i kriminal skrnavljenje groblja i crtanje svojih simbola po fasadama zgrada i transportnim sredstvima. Policija je u Torinu, Bolonji i drugim gradovima, zadrala desetine mladih ljudi koji su pravili nerede po gradu i koji su jedva stajali na nogama koliko su bili drogirani. Radi se o pripadnicima sekte Deca Satane. Neto drugaiji pristup sektakoj problematici ima Austrija. Ona je januara 1998. godine donela zakon O pravnom poloaju optina religioznog korena. Religiozne organizacije zahtev za pravno priznavanje podnose Federalnom ministarstvu obrazovanja i kulture, a da bi imali status pravnog lica, potrebno je da ispune sledee uslove29: Da imaju najmanje 300 lanova (u Rusiji je to, na primer, 6.000) koji imaju boravak u Austriji, a da istovremeno nisu lanovi neke druge religiozne konfesije, crkvene optine, crkve ili religiozne organizacije; Da im je versko uenje razliito od verskog uenja svih drugih veroispovesti, religioznih optina, crkvi i religioznih organizacija; Versko uenje i praksa organizacije koja eli status pravnog lica, ne sme dolaziti u konflikt sa interesima drutvene bezbednosti i drutvenog poretka, zdravlja, pravima i slobodama oveka opteprihvaenim u demokratskom drutvu; Posebno ne smeju da dolaze u sukob sa najvanijim zakonima, da se meaju u psihiki razvoj omladine, da naruavaju psihologiju linosti ili da koriste psihoterapeutske metode za irenje verskog uenja. Sline inicijative zabeleene su i u vajcarskoj, posle samoubistva pripadnika sekte Red sunevog hrama. U Poljskoj je pokrenuta akcija Godina bez sekti koju je pokrenu Svepoljski komitet zatite od sekti. Na ulicama se dele leci ovog komiteta sa osnovnim informacijama kako se zatititi od sektakog vrbovanja. Takoe, Poljsko Ministarstvo unutranjih poslova je osnovalo specijalno odeljenje za borbu sa religioznim sektama. Osnovni zadatak ovog odeljenja je skupljanje i analiza informacija o delatnosti sekta, razrada preventivnih programa, po ovom pitanju, u radu sa mladima kako bi se zatitili od religioznih prohibista. Jedan od prvih zadataka ovog policijskog organa je sastavljanje spiska sekti prisutnih u Poljskoj. U Nemakoj je zabranjen rad mnogih sekti, najpre satanista, TM i sajentologa. Primenjuje se i model filtera za neke profesije. Pripadnicima vojske, policije, sudstva, prosvete, zdravstva i dravnih organa zabranjeno je da budu lanovi ikakve sekte. Ovo poslednje je jako bitno, jer sekte nastoje da se infiltriraju u dravni vrh. Evropski parlament doneo je Rezoluciju o sektama. U njoj se navodi da odreene sekte, ije se organizacione strukture ne ograniavaju na pojedine drave i koje deluju na teritoriji itave Evropske unije, stalno naruavaju prava oveka i ine kriminalne postupke: surovo postupanje sa ljudima, seksualno zlostavljanje, nezakonito liavanje slobode, trgovina ljudima, podstrekivanje na nasilje, irenje rasistikih pogleda... Po prvi put pojavio se termin tzv "meke medicine", koju sekte primenjuju, a koja se, kao jedna od tehnika, primenjuje naroito u transcendentalnoj meditaciji. Pripadnici te sekte garantuju ivot bez stresa, a u sutini se radi o evidentnom nadrilekarstvu, to je sankcionisano i naim zakonom, koji se na planu delovanja sekti ne primenjuje.

29

, http://iriney.vinchi.ru/legal/004.htm

16

Verske sekte i kriminal

Zabrana rada Jehovinim svedocima u Moskvi30

Galovinski regionalni sud severnog administrativnog okruga grada Moskve, na osnovu tube javnog pravobranioca, doneo je 24. marta 2004. godine presudu kojom se zabranjuje dalji rad religiozne organizacije Religiozna optina Jehovinih svedoka u gradu Moskvi. Obrazloenje ove presude predstavlja zanimljivo pravno i nauno tivo. Javni pravobranilac je u tubi zahtevao zabranu rada Jehovinih svedoka u Moskvi zbog31: 1) irenja verske netrpeljivosti; 2) Aktivnosti na propagiranju ekstremizma; 3) Naruavanja Ustava Ruske Federacije, te federalnih zakona i propovedanje ponaanja suprotnih zakonu; 4) Propisivanje svojim lanovima ponaanja koja dovode do razaranja porodice, ugroavanja linosti, prava i sloboda graana, sklonosti ka samoubistvu ili zbog odbijanja medicinske pomoi radi verskih ubeenja, podsticanja na neizvravanje zakonom propisanih graanskih obaveza i uvlaenja dece u rad religiozne organizacije; 5) Negativnog uticaja na psihiko zdravlje pojedinih ljudi; 6)Naruavanja prava na privatnost; 7) Sprovoenja agresivnog prozelitizma; 8) Izbegavanja plaanja rada svojim lanovima; 9) Propagande protiv sluenja vojnog roka, kako klasinog, tako i alternativnog; 10) Podsticanja lanova da ne potuju himnu i zastavu drave. Posle sasluanja svedoka i ekspertskih komisija (u njihovom sastavu su bili sociolozi i naunici koji se bave religijom, lingvisti, psiholozi, knjievnici i psihijatri), odlueno je da se zabrani dalji rad Jehovinih svedoka u Moskvi. Ono to je, meutim, interesantno jesu potresni iskazi od strane svedoka, i od strane Suda, isticanje posle toga, (lanova) zakona koji su povreeni (Ustav Ruske Federacije, Porodini zakon Ruske Federacije, Radni kodeks RF, Osnovni zakon RF o ouvanju zdravlja graana). U obrazloenju presude, posebno su interesantni, kako je ve navedeno, zakoni koji su prekreni: 1) Prekren je Ustav Ruske Federacije, lan 23. koji garantuje pravo na ivot, linu i porodinu privatnost. Naime, Jehovini svedoci su dozvoljavali da se posee na linost, prava i slobodu graana.
30

Nova dravna politika Rusije i nekih europskih drava prema vjerskim sektama, http://hrcak.srce.hr/24859 , 26 2005. . : . , http://iriney.ru.sects/witnesslnews049.htm
31

17

Verske sekte i kriminal 2) Prekren je lan 38. Ustava RF koji garantuje prava i obavezu roditeljima na vaspitanje dece. Naime, Jehovini svedoci su najee bez saglasnosti jednog roditelja (onog koji nije lan) organizovali njihovo religiozno i graansko vaspitanje. Ovom prilikom su prekreni i Meunarodni zakoni, tanije Konvencija o pravima dece. Naime, majke koje su postale lanice Jehovinih svedoka zapostavljale su hranjenje i vaspitavanje dece u korist rada za organizaciju, esto iz izlaui i fizikom i mentalnom nasilju. Takoe, Jehovini svedoci su zabranjivali deci da slave roendane, da uestvuju u kolskim i deijim privatnim igrama, da odlaze u Muzeje i druge kulturne ustanove, to je naruavanje njihovih prava koja se tiu zdravog razvoja. 3) Jehovini svedoci su prekrili i vaei Zakon o radu Ruske Federacije, aljui lanove organizacije na rad u druga mesta, pri emu im nisu obezbeivali adekvatnu novanu naknadu, a takoe nije potovana njihova profesija, kao ni radno vreme. Istovremeno, primoravali su lanove organizacije na dodatni rad, to predstavlja krenje prava graana. 4) Jehovini svedoci su kao organizacija podsticali svoje pripadnike na samoubistvo, preko zabrane primanja krvi u sluaju bolesti. 5) U uenju Jehovinih svedoka, prema nalazima psihijatara, sadre se faktori koji mogu dovesti do neurotizacije i depresivnih stanja njenih pripadnika, kao i do psihikog rastrojstva. Takoe, u uenju Jehovinih svedoka postoje pogledi i ideje koji podcenjuju druge religije. 6) Jehovini svedoci su, pored toga, raspaljivali religioznu, socijalnu i nacionalnu netrpeljivost povezanu sa nasiljem ili pozivanjem na nasilje, to je od strane suda utvreno kao tano. 7) Jehovini svedoci su stalno podsticali svoje pripadnike na neposlunost u odnosu na zakone Rusije (pozivali su ih da ne slue vojsku, podcenjivali i ruili dravne simbole zastavu i himnu, zabranjivali im da slave dravne praznike). Sud je utvrdio da je i ovo tano.

Zakljuak
Sekta je izdvojena ili zatvorena grupa ljudi koja vrsto sledi svoja naela. Najee se sekta formira nasuprot osnovnoj grupi iz koje je potekla, razvijajui uenje, koje je po uverenju lanova sekte, ispravnije u odnosu na koncept osnovne grupe. Najprihvaenija podela je na evangelistike, adventistike, introvertne i gnostike sekte. Za sve lanove sekte karakteristino je da imaju vrstu organizaciju, rituale koji su obavezni i po emu su unikatni. lanovi sekte su obino pripadnici niih drutvenih slojeva i meu njima vlada vrsta povezanost. Uglavnom su u pitanju osobe s veim ili manjim psihikim optereenjem koje u sektama trae svoju sigurnost i leenje depresivnih stanja. Voe sekte mobiliu grupu i koriste tehniku masovnog ubeivanja da bi preobratile pojedince. Nastojanje sekti da potpuno ovladaju ovekom i da ga orjientiu, unitava sve njegove povezanosti sa svetom. 18

Verske sekte i kriminal Sekte se naroito pojavljuju u periodu velikih drutvenih kriza, a njihovoj pojavi naroito doprinose verska neobrazovanost, kriza porodice, traenje pripadnosti, odgovora, i identiteta, ali i tenja da se bude neto posebno. Za sekte se vezuju mnoge kriminalne pojave kao to su, podsticanje na samoubistvo, prostitucija, narkomanija, prosjaenje i slino. Svi lanovi destruktivnih sekti su obueni da izvravaju nareenja svog gurua, pa ako treba i da poine kriminalno delo. Voe nekih verskih sekti imaju kriminalna dosijea, a nemali broj njih umean je u teka kriminalna dela ili u masovna ubistva. Kada se danas sagleda stanje na podruju verskih prava i sloboda, odnosno zatite graana od delovanja destruktivnih i totalitarnih sekti, zapaa se da su pojedine drave napravile u tom pogledu znaajan pomak, posebno Francuska, Rusija, Italija i Austrija.

Literatura
1. Bokovi, Milo: Kriminologija, Pravni fakultet, Novi Sad, 2007. 2. Gascard, J. R.: Le nuove religioni giovanili, Paoline, Milano, 1986. 3. Gavran, I.: Mladi i novi religijski pokreti, Psihopedagoki imbenici, Kateheza, 16, 1994. 4. Ignjatovi, ore: Kriminologija, Pravni fakultet, Centar za publikacije, Beograd, 2008. 5. Ignjatovi, ore: Pravo izvrenja krivinih sankcija, Pravni fakultet, Beograd, 2008. 6. Jeroti, Vladeta: Psihologija i religija, Ars Libri: Zadubina Vladete Jerotia, Beograd, 1996. 7. Juki, Jakov: Religija u industrijskom drutvu, Crkva u svijetu., Split, 1973. 19

Verske sekte i kriminal 8. Lukovi, Zoran D.: Verske sekte: Prirunik za samoodbranu, Dragani, Beograd, 2000. 9. Pavievi, Vuko Sociologija religije sa elementima filozofije religije. Zavod za izdavanje udbenika Socijalistike republike Srbije, Beograd, 1970. 10. Vernette, Jean: Sekte, Verbum, Split, 2004. 11. Zakon o crkvama i verskim zajednicama, Slubeni glasnik RS, br. 36/2006 12. http://hr.wikipedia.org/wiki/Ernst_Troeltsch 13. www.sociology.org.uk/relcdsc1.doc 14. www.blic.rs/stara_arhiva/arhiva/2002-05-29/strane/hronika.htm 15. www.blic.rs/hronika.php?id=12090 16. http://www.pravoslavie.ru/news/010528/18htm 17. http://www.pravoslavie.ru/news/05_15/06htm 18. http://iriney.vinchi.ru/legal/004.htm 19. http://hrcak.srce.hr/24859

20