KORAK KA GRAĐANIMA

Vodič kroz mesnu samoupravu u Srbiji

SADRŽAJ
Reč unapred I Lokalna samouprava 1. Nadležnosti opštine (grada) 2. Organi vlasti i njihove nadležnosti 3. Izbor organa vlasti 4. Uprava opštine (grada) 5. Ombudsman 6. Savet za razvoj i zaštitu lokalne samouprave 7. Savet za međunacionalne odnose 8. Neposredno upravljanje II Mesne zajednice – jedini oblici mesne samouprave u Srbiji III Mesna zajednica – primarni okvir socijalnog života Opis uzorka 1. Aktivizam građana u okvirima mesne samouprave 1.1. Informisanost o radu mesne zajednice 1.2. Pretpostavke o (ne)mogućnosti učešća građana u javnom životu mesne zajednice 1.3. Oblici aktivizma građana u mesnoj zajednici 2. Problemi mesnih zajednica i načini njihovog rešavanja 2.1. Čime su građani zadovoljni 2.2. Čime su građani nezadovoljni 2.3. Da li je Vaša mesna zajednica dobro mesto za život? 3. Mesna zajednica između poverenja i nepoverenja IV Učešće građana u javnom životu mesne zajednice Povratna informacija 3 5 5 6 8 12 13 17 18 18 20 27 27 28 29 30 31 33 34 36 38 39 43 47

Reč unapred

Poštovani, pred Vama se nalazi vodič kroz mesnu samoupravu u Srbiji koji je nastao u okviru CeSIDovog projekta “Korak ka građanima” - Podizanje kapaciteta mesnih samouprava. Projekat se realizuje uz podršku Rockefeller Brothers Fondacije. Osnovni cilj ovog projekta je podizanje kapaciteta predstavnika mesnih samouprava, kako bi što efikasnije rešavali probleme svoje lokalne sredine. Predstavnici organa mesne samouprave predstavljaju najniže nivoe u komunikaciji između vlasti i građana, stoga smatramo da će ovaj vodič biti od izuzetnog značaja za njihov dalji rad. Opštine u svojim statutima preuzimaju zakonske odredbe o mesnoj samoupravi koje, same po sebi, nisu dovoljne za detaljno regulisanje statusa mesnih zajednica. Samim tim, građani koji su angažovani u organima konstituisanim pri mesnim zajednicama nisu upoznati sa pravima i obavezama koje proističu iz zakona, niti sa mogućnostima koje im se pružaju za ostvarivanje interesa lokalne sredine. Ovakva situacija doprinosi lošoj komunikaciji između predstavnika organa lokalne vlasti i organa mesne samouprave, kao i nedovoljnom obimu saradnje, tako da su potencijali mesne samouprave samo delimično iskorišćeni. Vodič je prvenstveno namenjen predstavnicima mesnih zajednica, ali ujedno i predstavnicima lokalnih samouprava u Srbiji, kao i svim zainteresovanim građanima. U sadržaj vodiča uključena je analiza normativnog okvira (Zakon o lokalnoj samoupravi, statuti opština i statuti mesnih zajednica), analiza istraživanja, kao i deo koji se odnosi na aktivizam građana u mesnoj zajednici. Srdačno, Predsednik upravnog odbora CeSID-a Prof. Dr Zoran Lučić

statutima pojedinih gradova i drugim tekstovima i raspravama koje se bave ovim pitanjima. to su poslovi uprave (izdavanje raznih izvoda iz javnih knjiga. Sopot i Surčin donose svoje urbanističke planove. izdavanje dozvola itd..). poslovnog prostora. Sve što grad poveri opštini. Obrenovac. parkirališta. gradski prevoz. sporta.. a proširenje nadležnosti je izvršeno u oblasti osnovnog obrazovanja. Ostale opštine nemaju ove nadležnosti. staraju se o lokalnim putevima.). to je njena nadležnost.. uređenje i korišćenje građevinskog zemljišta. dečje i socijalne zaštite.Ivana Petrin Lokalna samouprava U ovom delu priručnika dati su neki osnovni podaci i pojmovi iz oblasti uređenja lokalne samouprave kod nas. Grocka. čistoća. groblja.. itd. staranje o stambenim zgradama. izdavanje uverenja ili potvrda. toplane. staranje o zaštiti životne sredine. Mladenovac. Ovaj deo je napisan prema postojećem Zakonu o lokalnoj samoupravi. kulture. 1. donošenje urbanističkih planova. U Beogradu gradske opštine Barajevo. Posebna rešenja gradskih opština Nadležnost gradske opštine određuje grad svojim Statutom. Osim izvršavanja propisa i opštih akata grada. primarne zdravstvene zaštite. parkovi. . obavljaju komunalne delatnosti. staranje o ulicama i lokalnim putevima. urbanizam. RUJP je u nadležnosti Republike Srbije. U nadležnost opštine (grada) ne spada RUJP (Republička uprava javnih prihoda).. Za vršenje ovih poslova grad prenosi odgovarajuću sumu novca iz svog budžeta u budžet opštine. Nadležnosti opštine (grada) U nadležnosti opštine (grada) spadaju komunalne delatnosti (vodovod. daju građevinsko zemljište u zakup. iako se dešava da se nalazi u istoj zgradi gde se nalazi i gradska ili opštinska uprava. Lazarevac. pijace.

javnih preduzeća. Nadležnosti skupštine mogu da se definišu kao normativna i izborna. što je prema ranijem zakonu činio predsednik skupštine opštine.6 I LOKALNA SAMOUPRAVA 2. članova opštinskog (gradskog) veća na predlog predsednika opštine (gradonačelnika). naredbodavac je izvršenja budžeta i vrši druge poslove predviđene zakonom. Predsednik opštine (gradonačelnik) jeste nosilac izvršne vlasti u opštini (gradu). načelnika opštinske (gradske) uprave na predlog predsednika opštine (gradonačelnika). kao i upravnih i nadzornih odbora. Predsednik opštine (gradonačelnik) bira se neposredno na izborima na period od četiri godine. ustanova. on izvršava i stara se o izvršavanju odluka i drugih akata skupštine opštine (grada). Čine je odbornici koji se biraju neposredno na lokalnim izborima. predlaže donošenje odluka. a takođe se odnosi i na postavljanje direktora. dok je predsednik skupštine opštine (grada) predsedavajući skupštinom. organizacija i službi čiji je osnivač opština (grad). predlaže postavljenja i razrešenja u okviru opštinske (gradske) uprave. čija funkcija je usklađivanje . urbanistički plan i druge odluke o pitanjima iz nadležnosti opštine (grada). program razvoja opštine (grada). Organi vlasti i njihove nadležnosti Organi vlasti po novom Zakonu o lokalnoj samoupravi jesu: Skupština opštine (grada) Skupština opštine (grada) jeste najviši organ odlučivanja u jedinici lokalne samouprave. Takođe. usmerava i usklađuje rad opštinske uprave. Predsednik opštine (gradonačelnik) Predsednik opštine (gradonačelnik) novi je organ vlasti uveden Zakonom o lokalnoj samoupravi i treba ga razlikovati od predsednika skupštine opštine (grada) koga smo dosad nazivali predsednikom opštine (gradonačelnikom). Izborna nadležnost se odnosi na izbor predsednika i zamenika predsednika skupštine opštine (grada). propise i druge opšte akte. Normativna nadležnost skupštine opštine (grada) podrazumeva da skupština donosi statut. i predstavlja i zastupa opštinu. Opštinsko (gradsko) veće Opštinsko (gradsko) veće je organ predviđen novim zakonom. U nadležnosti predsednika opštine (gradonačelnika) jeste izvršna vlast opštine (grada). sekretara skupštine. Prema ranijem zakonu ove funkcije je obavljao izvršni odbor skupštine opštine (u daljem tekstu IO SO). budući da je predstavnički organ. budžet i završni račun.

Funkcija usklađivanja rada predsednika opštine (gradonačelnika) i skupštine opštine (grada) jeste novina zakona. ali treba sačekati potpunu primenu zakona u praksi da bismo mogli da vidimo koje su prednosti. što je ranije bila nadležnost IO SO (SG).I LOKALNA SAMOUPRAVA 7 rada predsednika opštine (gradonačelnika) i skupštine opštine (grada) i vrši kontrolno-nadzornu funkciju nad radom opštinske (gradske) uprave. a predsednik opštine je naredbodavac budžeta. Istovremeno. . Osim toga. Opštine (gradovi) svojim statutima određuju tačan broj članova opštinskog veća koji ne može biti veći od 11. ali je u zakon uveden putem amandmana. u nadležnost opštinskog (gradskog) veća ulazi i utvrđivanje predloga budžeta. dok je Statutom grada Beograda predviđeno da gradonačelnik ima pravo glasa u gradskom veću. Oba rešenja imaju svoje opravdanje. te se javlja opasnost od prevelike kon centracije vlasti u rukama jedne osobe. kao i pomaganje predsedniku opštine (gradonačelniku) u vršenju njegovih poslova. Ukoliko bi mu se dozvolilo pravo glasa. pa utoliko ima i veći legitimitet nego gradsko veće. koje proističe iz skupštinske većine. članovi gradskog veća se biraju i razrešavaju na predlog gradonačelnika. Gradsko veće pomaže gradonačelniku u radu koji je nosilac izvršne vlasti. U radnoj verziji zakona ovaj organ nije bio ni predviđen. izgubio bi se smisao postojanja ovog organa kao organa koji je zamišljen kao brana mogućem samovlašću predsednika opštine. Obe grupe argumenata se mogu prihvatiti. Interesantno je tumačenje koje je Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu dalo novembra 2003. Razlog za uvođenje ovakvog jednog organa nalazi se u činjenici da predsednik opštine (gradonačelnik) ima velika ovlašćenja. Isto rešenje je predviđeno Statutom grada Kragujevca – gradonačelnik ne učestvuje u glasanju gradskog veća. postojala je potreba za ustanovljavanjem tima koji će zajedno sa predsednikom opštine (gradonačelnikom) obavljati poslove izvršne vlasti koji su više nego obimni za jednog čoveka. godine da predsednik opštine nema pravo glasa u postupku donošenja odluka u opštinskom veću. da je opštinsko veće organ koji predlaže budžet skupštini. a ne direktno iz biračkog tela. Tumačenje Ministarstva može se objasniti činjenicom da je opštinsko veće organ koji usklađuje rad dva najviša organa u jedinici lokalne samouprave. a koji nedostaci postojećeg sistema. U opštinsko (gradsko) veće ulaze predsednik opštine (gradonačelnik) i njegov zamenik po funkciji. budući da je neposredno biran od strane građana. Rešenje Statuta Beograda se takođe može braniti činjenicom da je gradonačelnik neposredno biran od strane građana. Ova druga funkcija znači da je opštinsko (gradsko) veće drugostepeni organ odlučivanja u upravnom postupku. Opštinsko (gradsko) veće čini do 11 članova. Pored ovih funkcija.

apsolutnom većinom (većinom glasova od ukupnog broja većnika). predsedava sednicama skupštine. Prema novom rešenju opština (grad) jedna je izborna jedinica. Niš) rešenja koja su predviđena statutima gradova više su nego interesantna. koji je nosilac normativne vlasti. Skupština opštine. predsednik opštine i opštinsko veće. odnosno savet gradske opštine. Kragujevac. jeste nosilac normativne vlasti. Pobeđivao je kandidat koji je dobio više glasova. . odnosno najviši organ odlučivanja u jedinici lokalne samouprave. Novi Sad. Za niške opštine predviđeno je najoriginalnije rešenje – organi vlasti su veće gradske opštine i predsednik opštine. vreme će pokazati. koji se bira iz redova većnika. Birači su glasali za pojedinačne kandidate. Mandat odbornika traje četiri godine. Sednicama veća predsedava predsednik veća. U odnosu na raniji zakon. Veće gradske opštine vrši normativnu vlast. Izbor organa vlasti Skupština opštine (grada) Skupština opštine (grada) jeste predstavnički organ vlasti. a ukoliko nijedan od kandidata u prvom krugu nije dobio natpolovičnu većinu. Kao što se vidi. odnosno saveta gradske opštine. Da li su našli najbolja rešenja. u novosadskim i kragujevačkim opštinama organ vlasti je savet gradske opštine. a koji čine odbornici i koji ima svog predsednika biranog iz redova odbornika. ima reprezentativnu funkciju (zastupa i predstavlja opštinu) i nosilac je izvršne vlasti (beogradske i kragujevačke opštine). dok u gradskim opštinama drugih gradova te razlike nema. dok predsednik opštine. naročito zbog toga što su neujednačena. Neujednačenost rešenja nije za kritiku. a za odbornika je bio izabran onaj kandidat koji je dobio natpolovičnu većinu glasova birača koji su glasali. već za pohvalu. birači su u drugom krugu birali između dva kandidata koji su imali najveći broj glasova. Odbornike skupštine opštine (grada) biraju građani neposredno na izborima. već se obe funkcije sustiču u jednoj ličnosti. u niškim opštinama postoji razlika između predsednika opštine i predsednika veća gradske opštine. jer pokazuje spremnost lokalnih vlasti da zakon kroz statut prilagode potrebama svojih gradova. Kao organi vlasti u gradskim opštinama navode se: u beogradskim opštinama skupština opštine. 3. koji vrši normativnu vlast. Predsednik opštine vrši izvršnu vlast. izborni sistem je u potpunosti promenjen. odnosno saveta.8 I LOKALNA SAMOUPRAVA Posebna rešenja gradskih opština U pogledu organa vlasti u gradskim opštinama u jedinicama lokalne samouprave koje imaju status grada (Beograd. Prema ranijem zakonskom rešenju opština (grad) bila je podeljena na onoliko izbornih jedinica koliko se odbornika za skupštinu opštine (grada) biralo.

već za liste koje predlože političke stranke. zakon predviđa jedno ograničenje u pogledu raspodele mandata. odnosno pri slobodnoj raspodeli 2/3 mandata svaki četvrti mandat mora biti dodeljen kandidatu sa liste koji pripada manje zastupljenom polu. oni subjekti koji imaju . Kao što se vidi. Mandati se raspodeljuju srazmerno broju osvojenih glasova. Ipak. Raspodela mandata: da bi uopšte jedna lista mogla da učestvuje u raspodeli mandata mora da pređe zakonom određen cenzus – osvojenih najmanje 3 % glasova od ukupnog broja glasova birača koji su glasali.I LOKALNA SAMOUPRAVA 9 Birači ne glasaju za pojedinačne kandidate. U pogledu redosleda po kojem predlagač liste raspoređuje osvojene mandate. koalicija političkih stranaka ili grupa građana. Ukoliko nijedan od kandidata nije dobio potrebnu većinu. Budući da je neposredno izabran od strane birača. zakon predviđa da jedna trećina mandata mora da se rasporedi u redosledu sa liste. U drugom krugu izabran je onaj kandidat koji je osvojio veći broj glasova. dok se preostale dve trećine raspodeljuju po slobodnom izboru predlagača. Predsednik opštine (gradonačelnik) Predsednika opštine (gradonačelnika) biraju građani neposredno na izborima. odnosno onoj koja ima veći broj mandata. U drugom krugu birači se opredeljuju između dva kandidata koja su u prvom krugu osvojila najveći broj glasova. Zakon o lokalnoj samoupravi i Zakon o lokalnim izborima uvode jednu novinu – opoziv predsednika opštine (gradonačelnika). održava se drugi krug izbora za predsednika opštine (gradonačelnika). među svaka četiri kandidata na listi mora biti najmanje po jedan kandidat manje zastupljenog pola. Ukoliko određeni broj mandata ostane neraspodeljen primenom ove proporcije. birači mogu pokrenuti postupak i za opoziv predsednika opštine (gradonačelnika) ukoliko nisu zadovoljni njegovim radom. Svaka izborna lista dobija onoliki broj mandata koliko celih brojeva proizilazi iz proporcije. Opoziv je jedan od nekoliko načina prestanka mandata predsedniku opštine (gradonačelniku). Pravo da predloži opoziv predsednika opštine (gradonačelnika) ima i politička stranka. Kandidata za predsednika opštine (gradonačelnika) može predložiti politička stranka. odnosno koalicija političkih stranaka. Prilikom sačinjavanja liste kandidata za odbornike. a ukupno na čitavoj listi mora biti najmanje 30 % kandidata manje zastupljenog pola. svojim potpisom. Za predsednika opštine (gradonačelnika) izabran je kandidat koji je osvojio natpolovičnu većinu glasova birača koji su glasali. Ista struktura mora biti poštovana i pri raspodeli mandata. a zatim se taj proizvod deli ukupnim brojem glasova svih lista koje su prešle cenzus. Izborna komisija ukupan broj odborničkih mesta množi brojem važećih glasova koji je osvojila svaka izborna lista. Kandidaturu mora da podrži. oni se dodeljuju listi koja ima najveći deo razlomka. najmanje 3 % birača opštine (grada). odnosno grupe građana.

što nije naročito teško skupiti. odnosno gradonačelnika) zloupotrebi ovo svoje ovlašćenje za političke obračune. Da bi pokrenuli postupak opoziva. skupština opštine (grada) biće raspuštena. Ovaj organ po svojoj prirodi trebalo bi da bude most između dva organa koji su nosioci osnovnih grana vlasti. navedeni subjekti moraju svoj predlog snabdeti potpisima najmanje 10 % birača. odnosno glasova odbornika. Ukoliko bi se i za opoziv zahtevao tako mali broj kao i za kandidaturu. Kao što se vidi. zloupotreba ovlašćenja može skupštinskoj većini da se vrati kao bumerang. predsedniku opštine (gradonačelniku) bi neprekidno pretila opasnost opoziva. Opštinsko (gradsko) veće Već smo naveli da jedna od funkcija opštinskog (gradskog) veća jeste usklađivanje rada skupštine opštine (grada) i predsednika opštine (gradonačelnika). dok 10 % od istog broja birača je 12 000. Da bi se sprečila mogućnost da skupštinska većina (a naročito ako je različita od političke orijentacije predsednika opštine. koalicija) imaju pravo i da pokrenu postupak njegovog opoziva. iako oba organa imaju isti legitimitet. Predsednik opštine (gradonačelnik) . naročito za političke stranke. Činjenica da je predlog za opoziv podržan zahtevanim brojem potpisa. U suprotnom. Predsednik opštine (gradonačelnik) je opozvan ukoliko se većina birača koji su glasali izjasnila za opoziv.10 I LOKALNA SAMOUPRAVA pravo predlaganja kandidata za ovu funkciju (grupa građana. odnosno kada predsednik opštine (gradonačelnik) ne obavlja svoju funkciju na dobar način. ona se stavlja u nadređeni položaj u odnosu na predsednika opštine (gradonačelnika). U slučaju kada su se birači izjašnjavali o predlogu za opoziv predsednika opštine (gradonačelnika). što nije uobičajeno. Sledeći korak u ovom postupku jeste izjašnjavanje birača o predlogu za opoziv. predviđena je ova rezerva. što bi dovelo do toga da bi on morao da se bavi održanjem na funkciji i time bi se ostavilo veoma malo vremena za obavljanje poslova iz njegove nadležnosti. Razlog za ovakvo rešenje je sledeći: davanjem ovlašćenja skupštini da može da pokrene postupak za opoziv. ali je razumljivo. politička stranka. Otuda i ne čudi što u izboru opštinskog (gradskog) veća učestvuju oba organa. jer su oba izabrana neposredno. Birači se izjašnjavaju tajnim glasanjem. gde 3 % iznosi 3600 potpisa. Ovo rešenje će u praksi naterati skupštinsku većinu da dobro odmeri svoju odluku i da posegne za njom tek kada postoje valjani razlozi za opoziv. za pokretanje postupka za opoziv zahteva se veći broj potpisa nego za podnošenje kandidature. ukoliko je takav predlog usvojen apsolutnom većinom glasova od strane odbornika (većinom glasova svih odbornika). a koji je potekao od skupštine opštine (grada) i nisu se odlučili za opoziv predsednika opštine (gradonačelnika). Predlog za opoziv predsednika opštine (gradonačelnika) može podneti i skupština opštine (grada). ne znači i da je predsednik opštine (gradonačelnik) opozvan. Primera radi navedimo slučaj veće opštine od 120 000 birača.

odnosno po svom izboru. Predsednik opštine kao poseban organ vlasti predviđen je u beogradskim i niškim opštinama. U niškim opštinama predstavničko telo je veće gradske opštine. a to znači gradska opština je jedna izborna jedinica. norme kojima se reguliše položaj predsednika opštine u beogradskim opštinama ne razlikuju se bitnije od normi kojima se reguliše položaj predsednika saveta gradske opštine u novosadskim i kragujevačkim opštinama. za izbor članova opštinskog (gradskog) veća zahteva se apsolutna većina. to bi omogućilo predsedniku opštine (gradonačelniku) da. koja pripada političkoj opciji različitoj od predsednikove (gradonačelnikove). a skupština opštine (grada) ih bira apsolutnom većinom (većinom od ukupnog broja odbornika) na period od četiri godine. postavi svoje ljude u opštinsko veće kojima bi lako upravljao. Kao što se vidi. Bez obzira kako se nazivala ova funkcija u različitim gradovima. potrebna apsolutna većina za izbor članova veća sprečava prostu većinu u skupštini. koje birači biraju neposredno na izborima. Da bi član opštinskog (gradskog) veća bio razrešen za ovaj predlog mora da glasa većina od ukupnog broja odbornika. čine odbornici koje birači biraju neposredno na izborima. S druge strane. koje vrši normativnu vlast. koristeći prostu. Posebna rešenja gradskih opština U beogradskim. skupština može da donese odluku i bez tog predloga. Član opštinskog veća može biti razrešen na predlog predsednika opštine (gradonačelnika) ili na predlog 1/3 odbornika. Razlike postoje samo u pogledu broja odbornika . tako da bi u praksi pribavio veću vlast nego što mu pripada.I LOKALNA SAMOUPRAVA 11 predlaže skupštini opštine (grada) članove opštinskog (gradskog) veća. u raspodeli mandata učestvuju liste koje su prešle cenzus od 3 %. novosadskim i kragujevačkim opštinama predstavničko telo (skupština gradske opštine u beogradskim. Ipak. da blokira predsednika opštine (gradonačelnika) u radu. apsolutnom većinom (većinom glasova od ukupnog broja odbornika). Veće je u svom radu bliže predsedniku opštine (gradonačelniku). odnosno savet gradske opštine u novosadskim i kragujevačkim opštinama). koje čini 9 većnika. mandati se raspodeljuju srazmerno broju glasova koje je lista osvojila. kvorumsku većinu odbornika svoje političke opcije. Odbornici skupštine/ saveta gradske opštine. biraju se prema istom izbornom sistemu kao što se biraju i gradski odbornici. novosadskim i kragujevačkim opštinama na nju dolazi na isti način – iz redova odbornika. odnosno sprečava skupštinu opštine (grada) da zloupotrebljava svoja ovlašćenja kontrole predsednika opštine (gradonačelnika). Mandat odbornika traje četiri godine. Ovo rešenje je značajno iz dva razloga: sprečava da predsednik opštine (gradonačelnik) pribavi više vlasti nego što mu pripada. odnosno većnici gradske opštine. zajedničko je da se u beogradskim. Ukoliko dva puta uzastopno ne budu izglasani član ili članovi opštinskog (gradskog) veća koje je predložio predsednik opštine (gradonačelnik). Ukoliko bi se članovi veća birali prostom većinom. a ne neposrednim izborima. birači glasaju za liste kandidata.

primenom istog izbornog sistema kao i za izbor gradonačelnika. odnosno saveta gradske opštine. razdvajanje izvršne od normativne vlasti. U opštinskoj (gradskoj) upravi mogu se postaviti glavni arhitekta i opštinski (gradski) menadžer. do 5 % članova saveta gradske opštine u Novom Sadu. Predsednik gradske opštine u Nišu bira se neposredno. ukazivalo je na primenu skupštinskog sistema vlasti na lokalnom nivou. Za načelnika uprave može se postaviti lice koje ima završen pravni fakultet. Nekoliko je takvih izmena i vrlo su značajne budući da ukazuju na novu organizaciju vlasti i pružaju mogućnosti za efikasniju upravu i za razvoj opštine (grada). Njega postavlja i razrešava predsednik opštine (gradonačelnik). Načelnika uprave postavlja skupština opštine (grada) na predlog predsednika opštine (gradonačelnika) i on ovim organima odgovara za svoj rad. da daje mišljenja za arhitektonske projekte veće vrednosti. Uprava opštine (grada) Izmene u odnosu na raniji zakon učinjene se i u oblasti uprave. Glavni arhitekta se može (ali i ne mora) postaviti u opštinskoj (gradskoj) upravi. 4. Poslovi glavnog arhitekte bili bi da pokreće inicijative za izradu urbanističkog plana. položen ispit za rad u organima državne uprave i najmanje pet godina radnog iskustva. Razdvajanjem funkcije načelnika uprave od funkcije sekretara skupštine dobija se čistija podela vlasti. da daje uputstva za izradu arhitektonskih projekata radi očuvanja arhitektonskih i ambijentalnih vrednosti. preko 1/5 odbornika u beogradskim opštinama. Takvo ranije rešenje. Skupština je najviši organ vlasti koji kontroliše sve ostale organe.12 I LOKALNA SAMOUPRAVA koji mogu da predlože kandidata za predsednika opštine. da ostave mogućnost njegovog postavljenja ili da predvide njegovo obavezno postavljenje. na čelu uprave nalazio se sekretar skupštine opštine (grada). Opštine (gradovi) su svojim statutima mogle da se opredele za neko od mogućih rešenja: da ne unesu odredbe o glavnom arhitekti i time da se odreknu ove mogućnosti. Taj broj iznosi od 1/3 odbornika u kragujevačkim opštinama. Opštinskom (gradskom) upravom rukovodi načelnik. da sarađuje sa ustanovama . Prema dosadašnjim rešenjima.završen arhitektonski ili građevinski fakultet i tri godine radnog iskustva u struci. U pojedinim statutima se sreću i odredbe kojima se uređuju uslovi koji moraju biti ispunjeni da bi jedno lice bilo postavljeno za glavnog arhitektu . kao i proizilaženje izvršnog odbora iz skupštinske većine. dok skupštinu niko ne kontroliše.

5. a poslovi opštinskog menadžera su unapređenje ekonomskog razvoja opštine (grada). tako što vrši opštu kontrolu rada uprave i javnih službi. ima ovlašćenje da postupi na način za koji smatra da je najcelishodniji. Opštinski (gradski) menadžer je još jedna mogućnost koju zakon pruža. U upravnom sporu se vrši kontrola zakonitosti rada uprave (ne i celishodnosti) od strane sudova tako da upravni spor predstavlja sudsku kontrolu uprave. U ovakvim slučajevima može se desiti da uprava povredi interes ili neko pravo građanina. a verovatno zbog propusta koji su se javljali u oblasti urbanizma. itd. Problem uvek nastaje kada treba ustanoviti da li je uprava postupala CELISHODNO. podsticanje preduzetništva. U opštinskoj upravi mogu da se postave i glavni stručnjaci iz drugih oblasti. Kontrola uprave se inače sprovodi u upravnom postupku i upravnom sporu. krećući se u zakonskim okvirima. U upravnom postupku viši organ uprave vrši kontrolu zakonitosti i celishodnosti nižeg organa uprave. odnosno ako prethodno nije zatražena zaštita od višeg organa uprave. funkcija građanskog branioca jeste da zaštiti građane od lošeg rada uprave. To znači da zakon postavlja okvire. najpogodniji za konkretan slučaj.” (član 126. Kao što se vidi iz citiranih zakonskih odredbi. Vidimo da se celishodnost može kontrolisati . u pojedinim stvarima uprava ima DISKRECIONA OVLAŠĆENJA. podsticanje investiranja u opštinu (grad). a da nije postupala nezakonito već necelishodno. Opštinskog (gradskog) menadžera angažuje predsednik opštine (gradonačelnik). Uprava može postupati zakonito. stav 1. i to tako što vrši opštu kontrolu rada uprave. stvaranje privatno-javnih partnerstava. Ombudsman U jedinici lokalne samouprave može se ustanoviti građanski branilac (ombudsman) koji štiti individualna i kolektivna prava i interese građana. Izgleda da je arhitekta bio najzanimljiviji zakonodavcu. ali to još uvek ne znači da postupa i celishodno.I LOKALNA SAMOUPRAVA 13 za zaštitu kulturnih dobara. Upravni postupak je postupak u kojem se vrši kontrola rada nižih organa uprave od strane viših organa uprave. Zakonitost rada je svakako lako shvatiti i podrazumeva da svi doneti akti i sve preduzete radnje moraju biti u skladu sa zakonom. iniciranje promena propisa koji otežavaju poslovne inicijative. Nije moguće tražiti zaštitu od suda ukoliko prethodno nije sproveden upravni postupak. a sama uprava. Naime. Funkcija ombudsmana je otuda vrlo značajna. Opšta kontrola uprave podrazumeva da je ombudsman ovlašćen da kontroliše kako ZAKONITOST tako i CELISHODNOST rada uprave. Zakon o lokalnoj samoupravi).

Na ovaj način će izabrani model pokazati znatno veće rezultate nego što bi to bio slučaj sa jednim nametnutim modelom.14 I LOKALNA SAMOUPRAVA samo od strane viših organa uprave. Osnovno pitanje je kako u našem pravnom sistemu izgleda ovaj institut? Ombudsman je kod nas uveden na mala vrata. Trebalo bi da bude dovoljno da neko smatra da mu je učinjena neka povreda i da može da se obrati ombudsmanu. Ko može da se obrati ombudsmanu? Svaki građanin koji smatra da je povređeno neko njegovo pravo ili interes od strane organa opštinske uprave. sugerisanje ispravki i obaveštavanje javnosti. znači za upravni postupak i za upravni spor. Pomenutim članom 126 predviđeno je da će branilac o nezakonitom i nepravilnom radu upozoravati upravu i javne službe i da će im davati preporuke za ispravljanje propusta i grešaka. kao i da će o tome obaveštavati SO i javnost. Zakon o lokalnoj samoupravi). U suprotnom biće više štete nego koristi. Za ovakvo rešenje može se kao argument istaći da je svaka novina dobra ako se za njenu primenu pripreme uslovi. jednim članom (član 126. To je suština njegove funkcije: kontrola. Još uvek se čeka donošenje republičkog Zakona o narodnom advokatu kojim će ovaj organ biti detaljno uređen. Međutim. a da prethodno nije poveo upravni postupak pred višim organom uprave. . odnosno upravni spor pred sudom. i ne mora. jer ombudsmana postavlja skupština da u njeno ime i u interesu građana kontroliše upravu (i zakonitost i celishodnost). Ne bi bilo dobro da se ovi vidovi zaštite zaobilaze jer bi to onda značilo uzurpaciju vlasti i time bi se ombudsman pretvorio u svoju suprotnost. Svakako da treba pozdraviti i pohvaliti ideju da se u opštinama i gradovima u Srbiji ustanovi ombudsman. godine u Velikoj Britaniji. Problem je u tome što u stavu 1 člana 126 stoji da ombudsman MOŽE biti ustanovljen. Na taj način štiti građane. postoji niz problema koji će se u praksi javiti sa ovakvim zakonskim rešenjem kada je ombudsman u pitanju. U prilog ovoj argumentaciji može se kao primer navesti Zakon o lokalnoj upravi donet 2000. nijedan građanin ne bi trebalo da se obraća ombudsmanu. Znači. Ipak. Uvođenjem ombudsmana kontrola se proširuje i na normativnu vlast. ali čini se da postoji toliko praznina koje vrlo lako mogu biti ispunjene lošom sadržinom. Svaka jedinica lokalne samouprave može da primeni jedan od ponuđena tri modela u zavisnosti od svojih prilika. ombudsman ne sme da bude zamena za postojeće vidove zaštite o kojima je već u ovom tekstu pisano. znači od organa koji pripadaju istoj grani vlasti. Tačnije. Obraćanje ombudsmanu ne bi trebalo da bude otežano nekakvim formalnostima. Ovim zakonom je predviđeno nekoliko modela izvršne i normativne vlasti na lokalnom nivou. jer on treba da obezbedi vladavinu prava i demokratičnost. tačnije na predstavničko telo.

Opštinskim statutima se uglavnom predviđa da mandat ombudsmana traje četiri godine. Prema predlogu republičkog zakona mandat republičkog ombudsmana trajao bi pet godina. predlaže postavljenje i razrešenje načelnika opštinske uprave. jer njega na ovaj način postavlja politička većina. izbor i prestanak dužnosti reguliše se statutom jedinice lokalne samouprave. način postupanja. najkrupniji problem je upravo činjenica da je regulativa prepuštena skoro u potpunosti statutarnim odredbama. Sve ostalo. iz reda uglednih i politički nepristrasnih ličnosti. Ombudsman bi trebalo da bude politički nepristrasna ličnost. Ovim predlogom zakona predviđeno je da se ombudsman na republičkom nivou bira u Narodnoj skupštini dvotrećinskom većinom glasova od svih narodnih poslanika. Tako je zakonom predviđeno da su uprava i javne službe dužni da daju sve potrebne informacije kada ombudsman to zahteva. predviđeno da ga postavlja skupština opštine kvorumskom većinom (većinom glasova odbornika koji su prisutni). zatim da ombudsmana postavlja skupština opštine. Ukoliko predsednik opštine i parlamentarna većina pripadaju suprotstavljenim političkim opcijama. ombudsman može poslužiti kao sredstvo pritiska na predsednika opštine. Svakako da bi bilo dobro ugledati se na rešenja predviđena predlogom republičkog Zakona o narodnom advokatu. Prema novom zakonu predsednik opštine usmerava i usklađuje rad uprave. koji je izabran od strane političke većine. Na ovaj način bi se zaista obezbedila politička nepristrastnost ombudsmana. Istovremeno bi mu se ovako obezbedila velika podrška i time bi se obezbedio autoritet ovom institutu i svakako da ne bi bilo opstrukcije rada zarad političkih obračuna. tj. Pitanje je kako će se njegova politička nepristrasnost ostvariti kada se njegov položaj uređuje aktom koji donosi politička većina u lokalnom parlamentu. Jasno je da ako se na lokalnom nivou ombudsman bira prostom većinom i mandat mu traje koliko i mandat odbornika. vrlo lako može da postane pokriće za loš rad uprave. Međutim. Time se takođe dovodi u pitanje njegova politička nepristrasnost.I LOKALNA SAMOUPRAVA 15 Zakonska regulativa je vrlo štura. organizacija. nadležnost i ovlašćenja. jer bi sve političke opcije morale da se saglase oko jednog kandidata. Drugi problem je dužina mandata. Ovakvo rešenje dovodi do sledećeg: one opštine koje budu ustanovile ombudsmana imaće neverovatnu raznolikost u pogledu ovog instituta. Čest je slučaj da je statutima. Zbog ovih mogućih problema bilo bi dobro da se predvidi statutom da se ombudsman bira apsolutnom većinom. U takvoj situaciji ukoliko parlamentarna većina i predsednik opštine pripadaju istoj političkoj opciji ombudsman. odnosno grada. I ovde bi tvorci skupštinskih statuta trebalo da se ugledaju na predlog republičkog zakona. Na osnovu ovih ovlašćenja jasno je da mora sarađivati sa ombudsmanom i da ombudsman nije vezan samo za lokalni parlament. odnosno uprave za pojedine oblasti. većinom glasova od ukupnog broja odbornika. kojima je ustanovljen ombudsman. onda njegova funkcija zavisi od političkih . Ova činjenica dobija još više na značaju ako se ima u vidu nova organizacija vlasti. jer kandidat izabran apsolutnom većinom predstavlja zajedničko rešenje.

Problem je u tome što može da se dogodi da se u različitim opštinama traže različiti uslovi i na taj način se u jednoj opštini. U Zakonu o lokalnoj samoupravi koji je usvojen ovih odredbi nema. predlog Zakona o narodnom advokatu). jer treba da bude politički nepristrasna i usmerena na kontrolu uprave. ako ovaj uslov ostane kao odredba zakona kada zakon bude usvojen. što nikako ne bi smelo da se desi. Naravno. Prema predlogu republičkog zakona predviđeno je da. jer ne bi zavisila od političkih promena. nije uređen odnos između ombudsmana na lokalnom i ombudsmana na republičkom nivou.16 I LOKALNA SAMOUPRAVA kretanja i političkog raspoloženja birača. jer je on zamišljen kao organ parlamenta koji u ime parlamenta vrši kontrolu uprave. U radnoj verziji Zakona o lokalnoj samoupravi u članu koji je uređivao institut ombudsmana bilo je predviđeno da ombudsman može predložiti pokretanje disciplinskog postupka ili postupka za razrešenje funkcionera organa uprave ili javne službe. Nedostatak naše pravne regulative jeste i to što nijednim aktom. Na ovaj način ombudsman postaje sastavni deo uprave. Svakako da bi za ombudsmana trebalo da bude postavljen diplomirani pravnik sa stručnim iskustvom i poznavanjem rada uprave. koji poznaje rad uprave. Kada govorimo o uslovima koje kandidat za ombudsmana treba da ispuni i tu se može javiti problem. Time se i ova funkcija vezuje posredno za političke stranke i za izbore što nikako nije dobro. Ipak.. može biti izabran jugoslovenski državljanin koji je diplomirani pravnik istaknutih stručnih sposobnosti i čestitosti. može podneti prijavu za pokretanje krivičnog postupka ukoliko postoji osnovana sumnja da postoje elementi krivičnog dela izvršenog od strane organa uprave u vršenju ovlašćenja. jer je regulativa ovog pitanja takođe prepuštena statutima. . ovakva ovlašćenja imao bi u slučajevima kada u vršenju kontrole uprave utvrdi da postoje propusti u radu. ne bi bilo logično da se za ombudsmana na lokalnom nivou traže strožiji uslovi. obezbeđuje veći ugled i autoritet ombudsmana nego u drugoj opštini gde se traže blaži uslovi. Pet godina radnog iskustva je kratak rok za ovakvu funkciju. gde se traže strožiji uslovi. pored postupka za razrešenje ili disciplinskog postupka.. To znači da bi se ovakva ovlašćenja mogla predvideti samo statutom. naročito na republičkom nivou. On mora da bude organ koji kontroliše upravu. ima najmanje pet godina radnog iskustva na pravnim poslovima i nije osuđivan za krivična dela» (član 27. Ukoliko bi se predvidelo da mandat ombudsmana traje duže od mandata odbornika time bi se njegova funkcija svakako učinila politički nezavisnom. U pojedinim opštinama je veliki propust što je statutom predviđeno da će se institut ombudsmana urediti odlukom o organizaciji uprave. Prema predlogu republičkog zakona «za narodnog advokata (ombudsmana). čak ni predlogom Zakona o narodnom advokatu. a organizaciono se nalazi izvan uprave.

Ono što savet izdvaja od ostalih sličnih oblika organizovanja građana jesu dve stvari: 1. već i njihovi legitimno izabrani predstavnici. Ustanovljavanje ovakvog jednog organa izuzetno je značajan korak u razvoju demokratije i više je nego potrebno da građani shvate koliku korist mogu imati ne samo oni sami. po odredbama Zakona. Savet bi svakako. Opštinama je ostavljeno da same svojim statutima bliže odrede da li će uopšte ustanoviti savet i na koji će način on funkcionisati. . treba imati u vidu da je u pitanju organ koji postoji skoro dvesta godina u Švedskoj i da je nastao upravo kao jedno od sredstava za borbu protiv apsolutizma. savet je institucionalni oblik organizovanja građana 2. Savet za razvoj i zaštitu lokalne samouprave Savet za razvoj i zaštitu lokalne samouprave je jedna od nekoliko novina predviđenih Zakonom o lokalnoj samoupravi. Jasno je da je savet odličan način da građani organizovano kroz institucije utiču na poboljšanje i razvoj svog okruženja. Volja građana ne počinje i ne završava se na izborima već mora neprekidno da se osluškuje i poštuje. Članovi saveta biće građani i stručnjaci iz oblasti koje su od značaja za lokalnu zajednicu i njihov osnovni zadatak jeste upravo podnošenje predloga koji bi trebalo da doprinesu razvoju opštine (grada). Kritike koje su iznete samo iz razloga da se mogući propusti preduprede i da se upravo putem angažovanja građanskih saveta širom Srbije ombudsman ustanovi i postavi na zdravim temeljima kako bismo dobili jednu više nego dragocenu ustanovu. organi opštine. Prema Zakonu o lokalnoj samoupravi savet za razvoj i zaštitu lokalne samouprave jeste fakultativni organ. imao ingerencije da se bavi zaštitom prava i dužnosti opštine.I LOKALNA SAMOUPRAVA 17 Iako sve ove kritike mogu da stvore stav da ombudsman nosi više štete nego koristi. 6. Razlog uvođenja saveta definisan je i samim Zakonom u kojem jasno stoji da se savet obrazuje «radi ostvarivanja demokratskog uticaja građana na unapređivanje lokalne samouprave». odnosno skupština jedinice lokalne samouprave može da obrazuje savet. a savet za razvoj i zaštitu lokalne samouprave jeste jedan od odličnih načina za to. Ovim institutom se otvaraju vrata većem uticaju građana u jedinicama lokalne samouprave. uprava i javna preduzeća imaju obavezu da se izjasne o svim predlozima saveta.

s tim što se putem zbora građana upravlja delom opštine (grada) budući da se saziva za deo teritorije jedinice lokalne samouprave (opštine ili grada). a predloge i zahteve usvaja većinom glasova prisutnih i upućuje ih organima jedinice lokalne samouprave. Predstavnike u savetu mogu imati zajednice sa više od 1 % učešća u ukupnom stanovništvu opštine. Skupština je dužna da o predlogu raspravlja i odluči (može da prihvati ili odbije predlog. Zbor građana raspravlja i daje predloge o pitanjima iz nadležnosti organa jedinice lokalne samouprave. odnosno sve nacionalne zajednice imaju 10 % od ukupnog broja stanovnika. 8. Savet se bavi pitanjima ostvarivanja. a koji ne može biti manji od 10 % birača opštine (grada). Razlika u odnosu na građansku inicijativu jeste u domenu . Skupština ima još jednu obavezu – sve predloge odluka koje se tiču prava nacionalnih i etničkih manjina dužna je da dostavi savetu na mišljenje. Neposredno upravljanje Građani imaju pravo na lokalnu samoupravu. zbor građana i referendum i posredno preko svojih predstavnika. Savet za međunacionalne odnose Savet za međunacionalne odnose ustanovljava se u nacionalno mešovitim opštinama i čine ga predstavnici svih nacionalnih i etničkih manjina. ali mora da donese odluku) i da o svojoj odluci obavesti građane u roku od 60 dana od dobijanja predloga. Građanska inicijativa Građani imaju pravo da putem građanske inicijative predlože skupštini opštine (grada) donošenje određenih akata kojima će se urediti pitanja iz nadležnosti skupštine. Nacionalno mešovite opštine su one u kojima jedna nacionalna zajednica ima 5 % od ukupnog broja stanovnika.18 I LOKALNA SAMOUPRAVA 7. Građanska inicijativa je punovažna kada se odnosi na pitanja iz izvornog delokruga opštine i kada je podržana potrebnim brojem potpisa građana. odnosno imaju pravo da upravljaju svojom opštinom ili gradom i to neposredno kroz građansku inicijativu. Zbor građana Zbor građana je drugi način neposrednog upravljanja. O svojim stavovima i predlozima obaveštava skupštinu koja je dužna da se o njima izjasni najkasnije u roku od 30 dana. zaštite i unapređenja nacionalne ravnopravnosti. Zakon predviđa da se potreban broj potpisa utvrđuje statutom opštine (grada).

Predlog iznet u građanskoj inicijativi upućuje se skupštini opštine (grada). jer upravo ovim sredstvima mogu jasnije da izraze svoje potrebe i interese. Jednom reči. Skupština mora da raspiše referendum na delu teritorije jedinice lokalne samouprave o pitanjima koja se odnose na potrebe ili interese stanovništva tog dela teritorije. Organi ili službe kojima je upućen predlog ili zahtev usvojen na zboru građana dužni su da razmotre zahtev ili predlog. Tačnije. a zbor građana za deo teritorije.I LOKALNA SAMOUPRAVA 19 primene. . Značajno je da se građani upoznaju sa mogućnostima neposrednog upravljanja opštinom (gradom). tako i drugim organima (predsedniku opštine/gradonačelniku ili opštinskom/gradskom veću).obavezni: skupština opštine (grada) mora da raspiše referendum o pitanjima iz svoje nadležnosti na zahtev građana. ali i službama jedinice lokalne samouprave. da dobiju opštinu po svojoj meri. Građanska inicijativa se pokreće za celu jedinicu lokalne samouprave. da dođu do njihovog zadovoljenja i da obezbede unapređenje opštine (grada) u skladu sa svojim zahtevima. Referendum Zakon o lokalnoj samoupravi predviđa dve vrste referenduma: . da o njemu odluče (usvoje ga ili odbiju) i da o tome obaveste građane u roku od 60 dana. građani mogu građanskom inicijativom zahtevati da se raspiše referendum o pojedinim pitanjima iz nadležnosti skupštine opštine (grada). dok se predlog usvojen od strane zbora građana upućuje kako skupštini opštine.fakultativni: skupština opštine (grada) može na sopstvenu inicijativu da raspiše referendum o pitanjima iz svoje nadležnosti. i .

sadrži poseban. Prvi put se usvaja ovakav termin za različite oblike organizovanja građana na prostoru manjem od opštine. kao poslovi mesne zajednice.1 Normativni akt kojim se detaljnije uređuju nadležnost i organizacija mesne zajednice jeste statut mesne zajednice. U nastavku ovog teksta bavićemo se mesnim zajednicama kao jedinim oblikom organizovanja građana na nivou mesne samouprave. Sombor i grada Kragujevca. V deo pod naslovom Mesna samouprava. Dva su objašnjenja: ili su mesne zajednice savršeni oblik organizovanja tako da nema potrebe za bilo kakvim drugim oblikom. To bi trebalo da budu poslovi koji su od neposrednog i svakodnevnog značaja za život stanovnika mesne zajednice. nije osmišljen.II Mesne zajednice – jedini oblici mesne samouprave u Srbiji Zakon o lokalnoj samoupravi. što je verovatnije rešenje. ili je naša pasivnost tolika da nema potrebe čak ni za mesnim zajednicama. mogu osnivati mesne zajednice i drugi oblici mesne samouprave“ (član 52. stav 1). koliko je prošlo vremena od donošenja Zakona. Ovakvo rešenje omogućava vrlo široko polje delovanja za one koji su aktivni i imaju dovoljno inventivnosti. 1 U ovom tekstu kao primeri statuta mesnih zajednica korišćeni su statuti mesnih zajednica sa teritorija opština Zaječar. Čak ni primera radi nije naveden nijedan drugi oblik mesne samouprave. Mesne zajednice su ostale jedini oblik organizovanja građana na nivou nižem od opštine. može biti određena statutom. Smederevo. Statutom mesne zajednice utvrđuju se poslovi koje vrši. uz prenošenje i odgovarajućih finansijskih sredstava. koje ona poverava mesnoj zajednici. godine.. kao i Odluka o osnivanju mesnih zajednica za područje gradske opštine Zemun. koji je donet 2002.. a mogu biti i neki od poslova iz izvorne nadležnosti opštine. kao jedinice lokalne samouprave. a kamoli za drugim oblicima. Ipak. Ova vrsta poslova. Zakonodavac je ostavio više nego širok prostor za osmišljavanje oblika mesne samouprave. što je malo verovatno. Jagodina. budući da predviđa da se „radi zadovoljavanja potreba i interesa lokalnog stanovništva. praksa pokazuje potpuno drugačija rešenja. Nijedan drugi oblik mesne samouprave za četiri godine. Vranje. Paraćin. .

5 Nadležnosti U nadležnosti saveta mesne zajednice kao predstavničkog tela spadaju.II MESNE ZAJEDNICE – jedini oblici mesne samouprave u Srbiji 21 Finansije Finansije za obavljanje poslova mesne zajednice pribavljaju se iz sledećih izvora: . već su navedeni svi oblici odlučivanja građana. Mesne zajednice koriste sredstva u skladu sa svojim planovima i programima. Prvu grupu čine statuti onih mesnih zajednica u kojima je kao jedini organ naveden savet mesne zajednice. najčešće. Interesantno je da Odluka o osnivanju mesnih zajednica za područje gradske opštine Zemun u članu 17 nigde eksplicitno ne predviđa budžet opštine kao jedan od izvora sredstava za rad mesne zajednice. Somboru.samodoprinos. Za obavljanje poslova koje opština/grad poveri mesnoj zajednici prenosi joj i sredstva neophodna za obavljanje tih poslova.2 U drugu grupu ulaze one mesne zajednice u kojima je organ mesne zajednice pored saveta i sekretar3. već u pomenutom članu u stavu 1. Odlučivanje u mesnoj zajednici U mesnim zajednicama građani donose odluke. Organi mesne zajednice (nadležnosti i izbor) U pogledu organa mesne zajednice razlikuju se četiri vrste statuta mesnih zajednica. već i njih navode kao organe odlučivanja. Smederevu i Zemunu Statuti mesnih zajednica u Vranju Statuti mesnih zajednica u Zaječaru Statuti mesnih zajednica u Jagodini i Paraćinu . a treću grupu činili bi statuti u kojima nisu posebno navedeni organi.4 Konačno. . pa se tako komisije i druga radna tela navode kao organi odlučivanja. pri čemu to čine dvojako: posredno i neposredno. navodi jednu uopštenu formulaciju da svoj rad finansiraju i iz „drugih sredstava pribavljenih u skladu sa zakonskim propisima“.budžet opštine/grada. građanske inicijative i referendum. tačka 3. sledeći poslovi: 2 3 4 5 Statuti mesnih zajednica u Kragujevcu. . Posredno preko izabranih predstavnika u organima mesne zajednice i neposredno kroz zborove građana. .pokloni i druga sredstva. U pojedinim statutima mesnih zajednica predviđena je obaveza mesnih zajednica da podnose finansijski izveštaj jedinici lokalne samouprave. četvrta grupa su one mesne zajednice čiji statuti ne razlikuju jasno organe odlučivanja i njihova pomoćna tela.naknada za usluge.

Kandidatura.obrazovanje komisija. Kao što je navedeno. a to je najčešće 6 7 8 9 Statuti mesnih zajednica u Vranju Statuti mesnih zajednica u Somboru Statuti mesnih zajednica u Vranju Statuti mesnih zajednica u Somboru . Izbor Izbore za savet raspisuje predsednik skupštine opštine. U slučaju da dva ili više kandidata dobiju jednak broj glasova. U pojedinim modelima statuta mesnih zajednica takođe je sekretar predviđen kao organ mesne zajednice.6 Članovi saveta mesne zajednice biraju se na period od četiri godine. . Ima i rešenja prema kojima članove saveta biraju građani na zboru građana. organ koji je raspisao izbore. Mišljenja smo da ovakvo rešenje nije dobro. plana i programa rada. Komisiju imenuje savet ili. prema jednoj grupi statuta budućeg člana saveta među takvim kandidatima izabraće predsednik saveta žrebom9. dostavlja se izbornoj komisiji. Kandidatura za člana saveta mora biti podržana određenim brojem potpisa građana izborne jedinice. . ukoliko se u izbornoj jedinici ili na zboru građana bira više članova. postoje statuti kojima je predviđeno da je jedan od organa i sekretar. mada ima i statuta koji ovu nadležnost poveravaju predsedniku saveta mesne zajednice.drugi poslovi utvrđeni odlukom o mesnoj samoupravi i statutom mesne zajednice. ukoliko to savet to ne učini. a prema drugoj grupi statuta u onim izbornim jedinicama u kojima se dogodi takav slučaj izbori će biti ponovljeni u roku od 15 dana.donošenje statuta. izabrani su oni kandidati koji su dobili najveći broj glasova.iniciranje uvođenja samodoprinosa i nadzor nad njegovom realizacijom.sazivanje zbora građana i sprovođenje odluke zbora građana. finansijskog plana i završnog računa. budući da sekretar nije izabran neposredno od strane građana. tako da broj izabranih kandidata premašuje broj članova saveta. poslovnika o radu. zajedno sa pratećom dokumentacijom. Organi za sprovođenje izbora su komisija za sprovođenje izbora i birački odbor. već ga postavlja savet i da su poslovi u njegovoj nadležnosti administrativno– tehničke prirode.22 II MESNE ZAJEDNICE – jedini oblici mesne samouprave u Srbiji .8 Za člana ili članove. U pojedinim statutima postoji ograničenje da niko ne može biti dva puta uzastopno izabran za člana saveta. odbora i drugih radnih tela. .7 Izbor članova saveta se vrši u izbornim jedinicama mesne zajednice. . koje utvrđuje savet mesne zajednice svojom odlukom. Pravo da bira članove saveta i da bude biran za člana saveta ima svaki punoletni građanin koji ima prebivalište na teritoriji mesne zajednice. što je svakako bolje rešenje od prethodnog.

Prvu sednicu novoizabranog saveta saziva predsednik prethodnog saziva saveta. . Predsednik saveta se bira iz redova članova saveta. Predsedniku može prestati mandat pre isteka vremena na koje je izabran razrešenjem. 10 11 12 Statuti mesnih zajednica u Somboru Statuti mesnih zajednica u Smederevu Statuti mesnih zajednica u Paraćinu.11 Pojedini statuti predviđaju kao razlog za prestanak mandata i nekoliko neopravdanih izostanaka sa sednica saveta. . . . Mandat ovako izabranog člana traje do isteka mandata saveta.podnošenje ostavke. Predsednik saveta predstavlja mesnu zajednicu.gubitak opšteg prava glasa. Mogli bismo zaključiti da se razrešenje člana saveta sprovodi po postupku za njegov izbor. Na prvoj sednici bira se predsednik saveta većinom glasova prisutnih članova. predlaže dnevni red sednica i vrši druge poslove u skladu sa statutom mesne zajednice. .promena prebivališta van područja mesne zajednice. ali se najčešće sreću rešenja tri uzastopna izostanka ili najmanje pet uopšte. podnošenjem ostavke ili nastupanjem nekog od slučaja prestanka mandata članu saveta.12 Ovakvim rešenjem trebalo bi da se rad saveta učini ozbiljnijim. Broj izostanaka je različit.10 Nije regulisano kako se do kraja sprovodi postupak razrešenja. Ima i statuta koji jasno regulišu pitanje prestanka mandata člana saveta. Razrešenje se obavlja po postupku za njegov izbor. stara se o radu saveta. Komisija imenuje biračke odbore za biračka mesta. pa predviđaju da će umesto člana kome je prestao mandat pre isteka vremena na koje je biran biti izabran kandidat koji je na izborima bio naredni sa najviše osvojenih glasova. Razlozi za prestanak mandata člana saveta pre isteka vremena na koje je biran mogu biti: . Predsednik saveta je dužan da sazove sednicu saveta najmanje jednom u tri meseca ili na zahtev određenog broja članova saveta ili određenog broja građana.pravosnažna sudska presuda kojom je osuđen na kaznu zatvora u trajanju dužem od šest meseci. Odluke se donose većinom glasova prisutnih članova.razrešenje/opoziv. Da bi savet mogao punovažno da odlučuje. Jagodini .u drugim slučajevima koji su predviđeni statutom i poslovnikom saveta mesne zajednice. Prema pojedinim statutima predlog za razrešenje člana saveta može da podnese određeni broj građana izborne jedinice na kojoj je izabran član saveta ili savet određenim brojem glasova svih članova. Savet odlučuje na sednicima. saziva sednice i predsedava sednicama saveta. potrebno je da sednici prisustvuje više od polovine članova saveta.II MESNE ZAJEDNICE – jedini oblici mesne samouprave u Srbiji 23 predsednik skupštine opštine.

Zbor građana odlučuje većinom glasova prisutnih. predsednik opštine. Prestanak mandata usled izostanka bi bilo dobro rešenje. pa tako niz statuta mesnih zajednica predviđa da zbor građana punovažno odlučuje ukoliko zboru prisustvuje najmanje 10 % upisanih birača. U pogledu prava sazivanja zbora građana statuti različito regulišu ovo pitanje pa se tako sreće da pravo sazivanja ima određeni broj građana sa prebivalištem na teritoriji mesne zajednice za koju se zbor građana saziva. Zbor građana može biti sazvan za područje cele ili dela mesne zajednice. građanska inicijativa i referendum) 1. finansijski plan i program rada u određenom roku ili u slučaju kada se građani na referendumu izjasne za raspuštanje saveta. Ipak. uz prethodno konsultovanje sa građanima. skupštine opštine. Na ovaj način bi odluke koje se donose. Interesantna su rešenja o punovažnosti odlučivanja na zboru građana. Zbor građana Zbor građana je jedan od oblika neposrednog odlučivanja građana na nivou opštine. To je slučaj kada posle odlaganja od 30 minuta zboru prisustvuje 3 % upisanih birača. Svaki izbor zahteva određena finansijska sredstva. koji su aktivni u svojim mesnim zajednicama. Ova rešenja se čine kao dobra. odnosno opredeljivanje za lošeg kandidata. Neposredno odlučivanje građana (zbor građana. Ovo rešenje je istovremeno i korektiv za moguć loš izbor. čineći na taj način zbor građana savetodavnim telom. a detaljnije su regulisana statutima mesnih zajednica. Statutima mesnih zajednica predviđeni su i razlozi za raspuštanje saveta i prevremene izbore saveta. savet ili predsednik saveta mesne zajednice. Bilo bi dobro kada bi svaki od ovih organa. a zahtevi ili predlozi usvojeni na zboru mogu biti upućeni skupštini opštine/ grada ili pojedinim organima ili službama opštine/grada. moguće je da odluka bude punovažna i kada je prisutno manje građana. Organima kojima se zbor na ovaj način obrati dužni su da se u roku od 60 dana. bolje je možda na vreme voditi računa o tome ko će biti izabran. odbornik ili poslanik. dobile na kvalitetu i više bi odgovarale stvarnosti i potrebama građana.24 II MESNE ZAJEDNICE – jedini oblici mesne samouprave u Srbiji značajnijim i efikasnijim. od dana održavanja zbora. odnosno nosilaca javne funkcije češće koristio ovo svoje pravo. između ostalog. . kao i savetu mesne zajednice. Pitanja o kojima raspravlja i odlučuje zbor građana jesu iz nadležnosti opštine/grada ili mesne zajednice. ako ne donese statut. jer sprečava da beskonačno izostajanje dovodi u pitanje kvorum za odlučivanje. nego uvoditi ovakve korektive i time. odnosno mesne zajednice. Ipak. jer omogućavaju da građani. uvek se može postaviti pitanje legitimnosti odluke donete na takvom zboru građana. a istovremeno znači i sankciju za neodgovorno ponašanje. i učine nešto za sebe i svoje okruženje. kao što su slučajevi kada savet ne zaseda duže od tri meseca. Izuzetno. izjasne o podnetim zahtevima ili predlozima. poskupljivati rad mesne zajednice.

o uvođenju mesnog samodoprinosa ili o drugim pitanjima iz nadležnosti opštine/grada ili mesne zajednice.II MESNE ZAJEDNICE – jedini oblici mesne samouprave u Srbiji 25 2. Skupština opštine/grada dužna je da u roku od 60 dana dostavi obrazložen odgovor na inicijativu. prema kojem pravo da putem građanske inicijative predlažu skupštini opštine/grada donošenje akata radi rešenja određenog pitanja imaju i građani koji nemaju prebivalište.14 Izgleda da je ovo rešenje uvedeno po analogiji sa zakonskim rešenjima samodoprinosa. Putem referenduma građani odlučuju o pitanjima iz delokruga skupštine opštine.13 U onim statutima u kojima nije predviđen bilo kakav broj. ali poseduju nepokretnost na teritoriji mesne zajednice. budući da zakon za punovažnost inicijative zahteva potpise najmanje 10 % birača. primenjuje se neposredno zakonska norma. ovakvo rešenje ne bismo mogli da prihvatimo. ali otežavaju primenu ovog instituta. Pojedini statuti predviđaju da je neophodno da inicijativu podrži najmanje 25 % birača. Prema zakonu referendum raspisuje skupština opštine. a rešenje konkretnog pitanja se tiče i njihove nepokretnosti. Posebno je rešenje u pojedinim statutima. 3. Odluka kojom se raspisuje referendum mora sadržati: referendumsko pitanje. mesto i dan održavanja referenduma i organe i postupak za sprovođenje referenduma. mora biti podržana određenim brojem potpisa birača upisanih u birački spisak. promenu statuta ili raspisivanje referenduma. Zakon o lokalnoj samoupravi predviđa da taj broj ne može biti manji od 10 % birača. pod uslovom da je na referendum izašlo više od polovine upisanih birača. U pomenutim statutima pravo potpisa inicijative postavlja se restriktivno – inicijativu mogu da podrže birači sa teritorije mesne zajednice. čime daju na značaju i legitimitetu inicijativi. a statutima mesnih zajednica ovo pravo na nivou mesne zajednice dato je i određenom broju članova saveta mesne zajednice. a koja su od značaja za građane tih jedinica. Građanska inicijativa Građani imaju pravo da putem građanske inicijative predlažu skupštini opštine/grada donošenje akata radi rešavanja određenog pitanja iz njene nadležnosti. Referendum Referendum je još jedan neposredni oblik odlučivanja građana. Ipak.15 Inicijativu za raspisivanje referenduma po zakonu mogu pokrenuti i građani. Da bi građanska inicijativa bila punovažna. Odluka na referendumu je doneta ako je za nju glasala većina birača koji su glasali. mada statuti mesnih zajednica predviđaju da referendum može raspisati savet mesne zajednice. 13 14 15 Statuti mesnih zajednica u Kragujevcu Statuti mesnih zajednica u Jagodini Statuti mesnih zajednica u Jagodini . jasno je.

robi ili radu. Samodoprinos se može izraziti. Pored birača. u novcu. Odluka o uvođenju samodoprinosa je doneta ukoliko je za nju glasala većina od ukupnog broja građana koji imaju pravo glasa u konkretnom slučaju (birači i građani koji po osnovu posedovanja nepokretnosti imaju pravo glasa). područje na kojem se prikuplja. odnosno njenog dela za koji se samodoprinos ostvaruje. koja se podnosi skupštini opštine/grada. Odluka o uvođenju samodoprinosa sadrži i osnovicu samodoprinosa. Inicijativa za uvođenje samodoprinosa može da potekne ili od skupštine opštine/grada ili od građana u vidu građanske inicijative (ovde se primenjuju norme kojima je regulisana građanska inicijativa). zavisno od potreba i mogućnosti građana.26 II MESNE ZAJEDNICE – jedini oblici mesne samouprave u Srbiji Samodoprinos Mesni samodoprinos je jedan od izvora finansijskih sredstava mesne zajednice. Skupština opštine/grada utvrđuje predlog odluke o uvođenju samodoprinosa. po kojem će se samodoprinos i realizovati. ali imaju nepokretnost na teritoriji za koju se uvodi samodoprinos. kao i imovina na koju se plaća porez. ako drugačije nije uređeno. 16 Statuti mesnih zajednica u Kragujevcu . pravo odlučivanja imaju i lica koja nemaju prebivalište. Pravo odlučivanja o uvođenju samodoprinosa imaju birači mesne zajednice. namena i načini obezbeđivanja ukupnih sredstava). bilo da je sama skupština inicijator ili građani. ukoliko samodoprinos poboljšava uslove korišćenja nepokretnosti. Sredstva prikupljena na osnovu odluke o samodoprinosu koji se uvodi za područje ili deo područja mesne zajednice uplaćuju se na račun te mesne zajednice i strogo su namenskog karaktera. Odluka o uvođenju samodoprinosa može da se donese za područje cele mesne zajednice ili jednog njenog dela. uz inicijativu se obavezno podnosi program samodoprinosa (izvori. U pojedinim statutima predviđeno je da inicijativu za donošenje odluke o samodoprinosu može podneti savet mesne zajednice ili najmanje 20 % birača od ukupnog broja birača sa teritorije za koju se predlaže uvođenje samodoprinosa. Osnovicu čine. njegov iznos i izvršavanje.16 Bez obzira ko je inicijator donošenja odluke za uvođenje samodoprinosa. Odluka sadrži podatke koji se odnose na namenu samodoprinosa. zarade zaposlenih i drugi oporezovani prihodi. njegovu evidenciju i nadzor građana. vreme za koje se prikuplja.

od 30 do 39 takođe 18 %. od 50 do 59 21 %. dok je područje centralne Srbije u uzorku učestvovalo sa 51 %. 50 % neku drugu srednju školu. 3 % Hrvata. Istraživanje je bilo terenskog tipa. stručnjaci 10 %. dok je pripadnika ostalih nacionalnih zajednica 12 %. poljoprivrednici čine 8 % uzorka.Srećko Mihailović. . obrazovanje. ispitanika od 19 do 29 godina je 18 %. a podaci su prikupljani putem direktnog intervjuisanja ispitanika. zima 2006. godine Opis uzorka U okviru projekta “Podizanje kapaciteta mesnih samouprava” Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) realizovao je istraživanje javnog mnjenja u periodu od 25. 10 % ima završenu srednju školu za radnička zanimanja. dok je 24 % ispitanika starije od 60 godina. dok je 15 % ispitanika sa višom i visokom školom. u rasponu od 40 do 49 godina 19 % . U uzorku se nalazi 82 % pripadnika srpske nacionalnosti. U uzorku je 25 % ispitanika sa osnovnom školom i manje od osnovne. do 31. U uzorku se našlo 48 % žena i 52 % muškaraca. punoletna građanina Srbije. godine. Osnovne sociodemografske karakteristike ispitanika koje su uzete u obzir jesu pol. zanimanje i nacionalnost. Kada je reč o zanimanju. Istraživanje je sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 1152 ispitanika. 1 % Crnogoraca. studenti i učenici 5 %. NK i PK radnici 9 %. KV i VK radnici 28 %. januara 2006. 2 % Muslimana/Bošnjaka. Regionalna distribucija uzorka bila je takva da se u regionu Vojvodine našlo 28 % ispitanika. Marijana Simić i Miloš Mojsilović III Mesna zajednica – primarni okvir socijalnog života Javno mnjenje Srbije. domaćice 13%. u regionu Beograda 21 %. starost. službenici 10 %. tehničari 17 %. a proporcionalno veličini i broju stanovnika.

potrebama i interesima i. Jedno od karakterističnih obeležja modernog. U našem sistemu mesne zajednice predstavljaju najniži oblik institucionalnog organizovanja građana. kao i polje oštrih ideoloških sporenja. Aktivizam građana u okvirima mesne samouprave Rađanje i uspon savremene države doveo je do centralizacije u svim oblastima društvenog i političkog života. relativno nizak nivo interesovanja za uzimanje učešća u životu užih ili širih zajednica. istovremeno. Da li i na koji način građani u Srbiji danas učestvuju u ovom obliku samouprave? Deo odgovora na ovo pitanje tražen je i u ovom istraživanju. ove pojave se ili kritikuju sa stanovišta levih ideologija kao oblici otuđenja čoveka ili samo konstatuju (pa i pozitivno vrednuju) sa stanovišta desnih ideologija kao fakat koji nam govori o konačnoj stabilizaciji demokratskog društva u kojem pojedinci. koji omogućava učešće i ostvarivanje interesa građana u stvarima koje ih neposredno dotiču. regionalni i lokalni. vide kao mesto neposredne konkretizacije opštih odluka. 17 Ovo je jedan od osnovnih predmeta društvene i političke teorije danas.17 Međutim. kao i putem evidentiranja konkretnog uzimanja učešća u poslovima mesne zajednice. Tako. sužavali su se prostori za autonomna delovanja užih zajednica. tište i utiču na kvalitet njihovog života. kao mesto pravog „razumevanja“ posebnosti i mogućnosti ostvarivanja te posebnosti. funkcionisanje i rešavanje problema na ovom „elementarnom“ nivou. dok se drugi nivoi organizovanja i vlasti. percepcijom (ne)mogućnosti uticaja građana na rad. kako bilo. takozvanog „masovnog društva“ jeste i stanje u kojem pojedinci i uže grupe imaju manje-više ograničen uticaj na upravljanje sopstvenim životima. nemaju više potrebe da participiraju u javnom životu kao što su to imali nekada. diferenciranih i heterogenih društava. zbog postignutog zadovoljstva životom i sistemom. . Centralizacija je postajala neophodan proces od kojeg je često zavisio opstanak savremenih. kao i perspektivama opstanka i rada mesnih zajednica kao oblika mesnih samouprava. upravo pomenuta diferenciranost i heterogenost društva podstiče procese suprotne centralizaciji. odnosno na interesovanje građana za ulaganje sopstvenog napora i povećanje obima participacije u „lokalnim stvarima“. Tema aktivizma indikovana je putem klasičnih pokazatelja obaveštenosti o funkcionisanju mesne zajednice. Danas se zahtevi za decentralizacijom postavljaju kao jedan od uslova opstanka i daljeg razvoja demokratije. Ti odgovori ne daju samo presek stanja u oblasti građanskog aktivizma na ovom nivou. centar se sve više shvata kao mesto donošenja opštih smernica i obezbeđivanja reda i sigurnosti. za autentične artikulacije specifičnih interesa i potreba i organizovanje u tom pravcu. shodno tome.28 III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života 1. već daju i mogućnosti poređenja sa učešćem na drugim nivoima. Decentralizacija i date mogućnosti organizovanja na lokalnim nivoima mogu ostvariti svoju suštinu samo ako se naiđe na „povratnu spregu“.

Geografski ograničen prostor. Oni često iz neznanja. kako po tradiciji. Kao indikator za poznavanje prilika u MZ uzeta je obaveštenost o radu saveta MZ.18 18 Dok u urbanim mesnim zajednicama poslove uređenja. domaćice (29 %) i penzioneri (31 %). udaljeni od gradskih jezgara. nema sumnje da netransparentnost pruža priliku za malverzacije. Informisanost o radu saveta MZ povezana je sa određenim sociodemografskim odlikama ispitanika (korelacija je umerenog obima i više govori o mogućim tendencijama. starosti i radnom statusu ispitanika. Ovaj podatak govori. dok veći deo odgovornosti leži upravo na samim savetima i drugim predstavnicima građana u mesnoj zajednici. kanalizacije i vodovoda regulišu opštinske vlasti putem komunalnih preduzeća. Informisanost o radu mesne zajednice Informisanost građana o radu mesne zajednice predstavlja „nultu“ tačku. tako i po tome što. odnosno pretpostavku za učešća u radu organa. Kada je reč o zanimanju i radnom statusu. Dakle. „krivac“ za nisku informisanost o radu samo su delom građani (neki od njih ne žele informacije). posebno kada je reč o polu. dok samo 13 % ispitanika smatra da jeste obavešteno o radu osnovnog organa mesne zajednice. 24 % je delimično. Podatak da je tri petine poljoprivrednika obavešteno o radu saveta ukazuje na činjenicu da su mesne zajednice na seoskim područjima aktivnije. zelenila. nalazimo od 39 do 45 % obaveštenih. na seoskim područjima ove delatnosti najčešće su prepušteni samom organizovanju meštana. Manje su obavešteni najmlađi (oni do 30 godina – 26 %) i najstariji (među onima iznad 60 godina ima 33 % obaveštenih. da omoguće relativno visoku informisanost (bez posebnog ulaganja većih sredstava.III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života 29 1. relativno mali broj stanovnika i neposredan kontakt građana i njihovih predstavnika trebalo bi. najmanje su obavešteni učenici i studenti (20 %). a najviše poljoprivrednici (59 %) i vlasnici (53 %). . nego o nekim pravilnostima). jer su ljudi upućeniji jedni na druge.1. S druge strane. upravo na ovom nivou. vremena i energije). tj. među onima između 30 i 60 godina. lakše ostvaruju interese i potrebe kada su međusobno udruženi i organizovani. ili barem za obraćanje nekom ko na ovom nivou predstavlja „vlast“. U odnosu na prosek od 37 % obaveštenih građana (prema samoocenama. Ipak. i te tendencije su interesantne. vrlo je verovatno da neki ne znaju da taj organ postoji!). Istraživanje pokazuje da čak 63 % ispitanika nije uopšte obavešteno o radu saveta. 24 % je delimično obavešteno. a 13 % je potpuno obavešteno) nalazimo da je obavešteno 30 % žena i 44 % muškaraca. pre svega. odnošenja smeća. neuviđanja potrebe da informišu sugrađane o svom radu. dok u srednjoj generaciji. o činjenici da sami organi u mesnim zajednicama ne rade dovoljno na informisanju o svom radu (pa i sopstvenom postojanju – među onima koji nisu obavešteni.

odnosno potpuno nezainteresovano za politiku. Blizu dve petine smatra da za zajednicu (pa i njih same) politički angažman nije nešto što će promeniti stvari. da ta mogućnost postoji smatra nešto manje od trećine ispitanika. pretpostavka je da ova grupacija obaveštenost o političkim stvarima i glasanje smatraju „umerenim“ učešćem u politici.2. Drugi indikator za ovu temu operacionalizovan je kroz pitanje „Da li običan čovek ima priliku da učestvuje u rešavanju problema u Vašoj mesnoj zajednici?“. još nedospeli do politike. Svaki peti ispitanik smatra da građani treba da se dosta angažuju u politici – reč je o jednom broju onih koji su i sami verovatno veoma aktivni. oni koji imaju svest o značaju politike. ali samo povremeno uzimaju učešće u aktivnostima kao što su glasanje i slično. dok ostatak čine „pasivni“. odnosno da je taj angažman dobar za jednu zajednicu. dok isto toliko nije znalo da odgovori na ovo pitanje. a pripadaju grupama tzv. Ovde se nalazi oko 20 % onih koje su apolitični19. Trećina koja nije znala da odgovori predstavlja verovatno one koji nisu ni pokušavali ništa po ovom pitanju. Nije baš ohrabrujući nalaz da nepuna trećina ispitanika smatra da može da utiče na rešavanje problema na nivou koji im je najbliži. najveći broj ispitanika smatra da je umereno učešće u politici najbolje za zajednicu. 19 Prema ranijim istraživanjima. a na osnovu brojnih pokazatelja „političnosti“. previše angažuju. Ne postoji slaganje o ovom pitanju – odgovori su gotovo ravnomerno raspodeljeni na sve modalitete. Da „običan čovek“ nema priliku da učestvuje u javnim stvarima mesne zajednice smatra nešto više od trećine ispitanika. Kada je reč o obimu. Broj onih koji smatraju da se ne može baš uticati na rešavanje problema isti je kao i broj onih koji smatraju da je nebitno da li su građani politički aktivni ili ne. više od tri petine ispitanika smatra da građani u nekoj meri treba da se angažuju u polju politike. često nekompetentni. „političkih gladijatora“ i aktivnog partijskog članstva. ukupno gledano. Kada je reč o ovim temama. takoreći ponekad i egzistencijalan. Prvo.30 III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života 1. opštije pitanje glasilo je da li je za jednu zajednicu bolje da građani budu aktivni ili to baš i nije poželjno stanje stvari. Odgovori da li se i koliko politički treba angažovati distribuirani su na sledeći način: • • • građani treba da budu politički aktivni – 21 % građani treba da budu umereno aktivni – 41 % nevažno je da li su građani aktivni ili ne – 38 % Činjenica je da. oko 20 % populacije je krajnje apolitično. Pretpostavke o (ne)mogućnosti učešća građana u javnom životu mesne zajednice Malo je verovatno da će građani učestvovati u političkom životu zajednice ukoliko smatraju da svojim učešćem ne mogu ništa da promene ili ako misle da „običan“ čovek treba da se mane politike i da „gleda svoja posla“. one su u istraživanju tretirane na dva načina. Nije baš dobro da se građani. .

sekretar). predsednik MZ. slično kao i u slučaju obaveštenosti. petina građana koja je malo i osrednje aktivna jesu oni koji u najboljem slučaju prisustvuju sastancima saveta i učestvuju u njihovom radu. najaktivniji su poljoprivrednici (40 %) i vlasnici (34 %). bolesti.) Preokupiranost sopstvenim problemima je nešto što. dok 4 % nije znalo da odgovori na ovo pitanje. Najveći broj ispitanika (26 %) izjavio je da za to nema vremena. pretpostavljamo da je ovo znatno realniji podatak nego onaj o petini aktivnih. I kod prva tri eksplicitno formulisana . Generalno. na studijama i u školama. Dok su srednje generacije najaktivnije (četvrtina aktivnih). a među najmlađima tek 14 %. Obeshrabreni i nezainteresovani čine gotovo polovinu ispitanika. međutim. da li i koliko građani uopšte učestvuju u aktivnostima u svojoj mesnoj zajednici? Odgovor na ovo delom daje pitanje koje je upravo na ovaj način i postavljeno „Da li ste i ako jeste koliko ste aktivni u radu vaše mesne zajednice? “. studenti i domaćice (po 9 %).III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života 31 1. osrednje ili prilično aktivan? Najaktivniji (3 %) svakako su oni koji se neposredno angažuju u organima mesne zajednice (savet. dakle. Gotovo četiri petine ispitanika (78 %) uopšte nije aktivno u radu mesne zajednice. najveći broj ljudi sprečava da uzmu učešće u poslovima vezanim za «zajedničko dobro» (ili je to nekima izgovor za stvarnu nezainteresovanost). to baš i nije najbolji rezultat. dok su najmanje aktivni učenici. U slučaju radnog statusa i zanimanja. petina građana koja je aktivna u radu MZ predstavlja solidnu osnovu za funkcionalni rad.. 23 % njih smatra da ne mogu da promene ništa i ako se angažuju. Na drugoj strani aktivna je «jaka» petina građana (malo aktivnih ima 12 %. Postavlja se pitanje šta za ispitanike znači biti malo. Oblici aktivizma građana u mesnoj zajednici Ako je relativno mali broj građana informisan o radu mesne zajednice. osrednje aktivnih 7 %.. Ostali razlozi postaju jasniji kada se uzmu ukrštanja ovog pitanja sa grupnim karakteristikama. Učinjen je i pokušaj da se bar načelno uđe u razloge zašto pojedinci ne učestvuju u nekoj od aktivnosti u MZ. kada se dođe na polje konkretnih aktivnosti. dotle je među najstarijima petina aktivna. Stariji nisu zainteresovani zbog starosti. ako se broj onih koji smatraju da građani treba da budu politički angažovani i da na taj način rešavaju probleme u neposrednoj okolini kreće u rasponu od jedne petine do nepune trećine. Postoje određene razlike u socijalnom profilu onih koji su aktivni. mladi su često van svojih MZ.3. a prilično aktivnih 3 %). 22 % nije zainteresovano za taj oblik aktivizma. odnosno onih koji nisu aktivni u radu mesne zajednice. manje obrazovani se osećaju nekompetentnim. Dvostruko je manje aktivnih žena (14 %) nego aktivnih muškaraca (30 %). 14 % ima neki drugi razlog. (Preostalih 11 % su oni koji su izjavili da su na neki način aktivni – vidimo da je sada broj aktivnih prepolovljen.

Na pitanje „Da li ste spremni da učestvujete u rešavanju problema“. u mogućnosti da uz organizovanu akciju rešimo. ali uz određene uslove. Ovo pitanje pokazuje.20 i 0. penzioneri (44 %) i učenici i studenti (51 %). Dakle. Građani navode brojne probleme sa kojima se suočavaju u okvirima mesne zajednice. kao i oni sa najnižim primanjima.nešto iznad polovine i najstariji – dve petine. građani vlast vide negde drugde. a 16 % više puta). ispitanici su se potpuno ravnomerno podelili na one koji nisu spremni da učestvuju u rešavanju problema (43 %) i one koji su spremni na to bez ikakvih uslova (44 %). dok su apatičniji od proseka (tj. idejom ili predlogom obraćali nadležnima u mesnoj zajednici – 76 % ispitanika se nikada nije obraćalo mesnoj zajednici. spremnost za učešće u prevazilaženju problema predstavlja „najbolniju“ tačku u funkcionisanju mesne zajednice. dok su se ostalih 24 % obraćali jednom ili više puta (od toga 8 % njih se obraćalo jednom. na drugoj strani su najmlađi . uprkos opštoj povici na brojne probleme koji nas neposredno okružuju i koje smo. nezaposleni. najmlađi i oni iznad 60 godina. . Preostalih 13 % ispitanika je spremno da se angažuje. U poređenju sa prethodnim nalazom o aktivnosti građana vidimo da je negde između petine i četvrtine građana zainteresovano za neki oblik angažovanja u radu MZ. Očigledno. Spremnost na aktivizam iskazuje nepuna polovina žena i dve trećine muškaraca. domaćice. dok su u sredini svi ostali sa proporcijama koje su između 63 i 69 %.32 III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života razloga pokazuju se određene razlike – neinteresovanje više od proseka pokazuju žene. najveće razlike kada su u pitanju različite grupe ispitanika (u stvari reč je o niskim korelacijama – koeficijent kontigencije u slučaju tri ispitivane varijable nalazi se između 0. manje od polovine ljudi je spremno da učestvuje u rešavanju problema koje su sami izdvojili kao najveće i čije rešavanje je definitivno prioritet za kvalitetniji život. Kada je reč o radnom statusu i zanimanju. Izbori za savet MZ ukazuju na jedan od konkretnih oblika aktivizma u mesnoj zajednici. od svih do sada. na drugoj strani su domaćice (31 %). stručnjaci. Na manjak vremena najviše se izgovaraju učenici i studenti. Ovaj nalaz potvrđuju i odgovori na pitanje upućeno ispitanicima da li su se nekad sa nekim problemom. naspram 77 % onih koji nisu pokazali spremnost da biraju svoje predstavnike u MZ. najmanje obrazovani. oni koji smatraju da ne mogu ništa da promene) radnici. barem na nivou mesne zajednice. Međutim. Svega 23 % ispitanika je učestvovalo na ovim izborima. pa ovim vrstama izbora ne posvećuju veliku pažnju. iako su im organi izabrani na ovom nivou često fizički najbliži. na jednoj strani izdvajaju se vlasnici – čak tri četvrtine kaže da je spremno za aktivizam. zaposleni. To je očigledno maksimalan broj građana koji su zainteresovani da barem u malom obimu učestvuju u aktivnostima MZ. Srednje generacije iskazuju spremnost u slučaju dve trećine ispitanika ili nešto manje.23).

stabilnijih su društvenih pozicija. Na osnovu nalaza može se napraviti i kroki profil onih koji su manje-više aktivni u okvirima mesne samouprave. Iako neki drugi oblici aktivizma podrazumevaju npr. taj obim je relativno ograničen – maksimalan je obim (manje ili veće) informisanosti. korelaciju više obrazovanje – viši stepen aktivizma. građani smatraju da su njihovi problemi uglavnom i problemi ljudi u njihovom okruženju. dok 21 % nije znalo da napravi ovu procenu. najšire moguće aktivističko jezgro na ovom nivou teško da prelazi jednu četvrtinu građana u okviru MZ.III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života 33 Na pitanje o tome koliko je ljudima iz njihove okoline stalo do rešavanja problema. malo – 15 %. (3) (ne)ostvarivanja aspiracija. 20 . kao što ni značajan broj ispitanika nije spreman da se sam angažuje na rešavanju problema. većina je spremna – 21 %. (2) našeg ranije statusa (prošlost). koji se kreće oko trećine. oni koji imaju više vremena i interesa da se angažuju. pre svega. očekivanog statusa (budućnost) i (4) našeg poređenja sa drugima (sve tri vremenske dimenzije). tj. 36 % smatra da je samo mali broj spreman. prilično – 27 %. Koji su osnovni zaključci koji se iz navedenih nalaza mogu izvesti? Najpre. ni percepcija koliko ljudi u njihovoj zajednici je spremno da se angažuje nije sjajna: 4 % smatra da niko nije spreman da uzme učešća u rešavanju problema. približno polovina – 13 %. Deo objašnjenja leži i u činjenici o visokom stepenu spremnosti poljoprivrednika na participaciju. uglavnom muškarci. Problemi mesnih zajednica i načini njihovog rešavanja Nezadovoljstvo se može shvatiti kao osećaj koji se javlja u slučaju neostvarenih očekivanja na planu ličnog života. dok opada do nivoa od jedne četvrtine do jedne petine populacije kada je reč o različitim oblicima aktivnosti. pa neutrališu prethodno pomenutu pretpostavljenu korelaciju. veoma mnogo 21 %. 2. koji često imaju samo osnovnu školu. kada je reč o obimu različitih modaliteta učešća u javnom životu mesne zajednice. na nivou mesne zajednice ovo nije značajna kategorija. Oni su različitog obrazovanja i primanja20. rezultat (1) (ne)zadovoljenja osnovnih bioloških potreba (sadašnjost). a u međusobnim odnosima su upućeniji na rešavanje zajedničkih problema. Na kraju. donekle – 21 %. države). Generalno. Aktivističko jezgro predstavljaju ljudi srednje dobi (30 do 50 godina). odnosno deluju u zgusnutijim mrežama socijalnih odnosa. Interesantno je da ove dve varijable u svim analiziranim pitanjima ne predstavljaju značajnu liniju po kojoj se stavovi ispitanika međusobno razlikuju. Dakle. kao i rad na širem uključivanju mladih i obrazovanih ljudi (barem onih koji to žele) u ove poslove. dok 13 % nije znalo da odgovori. Ono se javlja kao moguća posledica raskoraka/jaza između očekivanog i ostvarenog. svi su spremni – 5 %. ispitanici su odgovorili na sledeći način: nimalo – 3 %. ali i života date zajednice (društva. (Ne)zadovoljstvo je. Može se preporučiti veći rad na informisanju o radu organa MZ.

U svim drugim slučajevima broj zadovoljnih građana ne doseže polovinu.) 2. Po istraživanju CeSID-a iz 2003. Najzadovoljniji su Beograđani (57 %). tj.. godine. Tako je i fokus istraživanja problema usmeren na (ne)zadovoljenje osnovnih potreba građana neophodnih za normalan život. godine kada je njime bilo zadovoljno manje od petine građana (međugradskim prevozom – 21 %. a gotovo dvostruko manje među Vojvođanima (25 %). (Ima smisla pretpostavka da se nezadovoljstva vezana za lični ili za opštedruštveni nivo doživljavaju intenzivnije i da su posledice tog nezadovoljstva znatno teže. Pitanjem puteva je u prethodnom istraživanju Centralna Srbija – deo Srbije bez Beograda i Vojvodine „Živeti nezadovoljstvo – istraživački podaci o zadovoljstvu i nezadovoljstvu građana životom u lokalnoj zajednici“. Oko trećine građana zadovoljno je međusobnim poverenjem ljudi u mesnoj zajednici (33 %) i stanjem puteva u MZ . trotoari (30 %). 5-15. septembar 2003. Razlozi zato su. a pored toga. Oko dve petine građana zadovoljno je kvalitetom vode (41 %). jer je njime sada zadovoljno 43 % građana. (Ne)zadovoljstva koja smo ovde ispitivali ulaze u krug onoga što čini svakodnevicu. nezadovoljni ili. dostupna svim ili. solidarnošću ljudi (40 %) i kvalitetom života u mesnoj zajednici (37 %). PTT. sadržani u činjenici da su struja. a kamoli da je nadilazi. infrastrukturu najbolje ocenjuju Vojvođani (61 %). onda možemo da očekujemo. pored toga što smo nezadovoljstva redukovali po obimu. da ćemo ispitivati i manje intenzivna nezadovoljstva. Javni prevoz je. Samo u jednom slučaju našli smo da je polovina građana zadovoljna. sve je to iz naše okoline i u kontekstu onoga sa čime se svakodnevno suočavamo. u odnosu na istraživanje22 iz 2003. Inače. ako je to tačno. ogromnoj većini građana. Čime su građani zadovoljni Građanima smo ponudili deset pojava «na merenje». najmanje je Beograđana bilo zadovoljno kvalitetom vode – samo 12 %. Među zadovoljnima kvalitetom vode najveći broj je iz centralne Srbije (48 %) i Beograda (46 %). gradskim prevozom – 14 %). telefon i druga infrastrukturna pitanja deo osnovnih ljudskih potreba bez kojih se ono što se podrazumeva pod normalnim životom ne bi moglo zamisliti. tražili smo da nam kažu da li su zadovoljni. Reč je o infrastrukturi (struja.1. godine. a prva instanca i najniži nivo susreta građana i vlasti upravo su mesne zajednice.34 III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života U ovom istraživanju (ne)zadovoljstvo smo merili na nivou lokalne zajednice. ne mogu da procene (“Neodlučan/Ne znam”). pak. rukovodilac istraživanja Srećko Mihailović 21 22 . verovatno. CeSID (u okviru projekta Izgradnja poverenja između lokalnih vlasti i lokalne zajednice). nešto lošije Beograđani (56 %) i građani centralne Srbije21 (53 %). značajno je manji broj zadovoljnih građana Vojvodine (42 %) i centralne Srbije (38 %). dok su stanovnici Vojvodine (19 %) i centralne Srbije (21 %) bili nešto zadovoljniji. Problemi koji obeležavaju svakodnevni život svakog građanina Srbije rešavaju se na nivoima vlasti najbližim građanima.kolovoz. popravio svoj rejting.. bar.).

Javni prevoz. ne zna 10 27 13 28 30 31 14 12 48 30 Nezadovoljan 34 30 46 32 33 36 56 62 33 51 Ukupno 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 Četvrtina građana je zadovoljna kvalitetom zaštite sredine i čistoćom (26 %) za razliku od istraživanja sprovedenog u septembru 2003. Možda je jedan od razloga tome i nedovoljno poznavanje rada ovih organa. a problemi su poređani po stepenu zadovoljstva) Zadovoljan Infrastruktura . jer je blizu polovine ispitanika (48 %) neodlučno ili ne zna da odgovori na ovo pitanje.. Manje od petine građana zadovoljno je radom organa svoje mesne zajednice. kulturnim i zabavnim životom su najzadovoljniji zaposleni u državnom sektoru (21 %) i penzioneri (17 %).Koliko ste zadovoljni a koliko nezadovoljni kada su u vašoj mesnoj zajednici u pitanju…? (vrednosti su u %. . Razlog povećanju zadovoljstva može se tražiti u velikim ulaganjima koja su lokalna samouprava i država imali u poslednje dve-tri godine. Tabela 1. A što se tiče rezidencijalnog statusa. godine.deponije. trotoari) Kvalitet zaštite sredine . ostaje da se vidi.III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života 35 bilo malo zadovoljnih – samo 11 %.struja. Starosna struktura najzadovoljnijih u okviru ove grupe nalazi se između 30 i 39 godina (21 %) i između 50 i 59 godina (23 %).. Da li je porastom standarda i većim ulaganjima unapređeno ovo pitanje ili je percepcija građana pozitivnija zato što je izbor „objekata nezadovoljstva“ bio manji nego u istraživanju 2003. što je stepen zadovoljstva ovim pitanjem dovelo na 49. mesto od 52 ponuđena «objekta nezadovoljstva». gradski prevoz Kvalitet vode Solidarnost ljudi Kvalitet života u mesnoj zajednici u celini Međusobno poverenje ljudi Stanje puteva u MZ (kolovoz. nečistoća… Rad organa mesne zajednice u celini Kultura i zabava u mesnoj zajednici 56 43 41 40 37 33 30 26 19 19 Neodlučan. PTT. . Građani su najmanje zadovoljni kulturnim i zabavnim sadržajima koji im se nude u okviru mesne zajednice (19 %). godine kada je ovim pitanjem bilo zadovoljno samo 6% građana.

godine i podaci do kojih je CeSID došao ovim istraživanjem govore u prilog tome da se u međuperiodu mnjenje građana na lokalnom nivou nije mnogo promenilo kada su u pitanju problemi koji najviše tište građane. putevima i ulicama – 58 %. najveći broj anketiranih je na prvo mesto stavljao pitanje puteva u mesnoj zajednici (20 %). zabava Međusobno (ne)poverenje ljudi… Javni prevoz Kvalitet života u MZ u celini Sportski tereni Rad organa MZ Pijace Obrazovanje. škole. godine govori o tome da su građani lokalnih zajednica pokazali najveće nezadovoljstvo kvalitetom životne sredine – 60 %. škola i fakulteta viđen kao veoma mali . fakulteti 20 16 17 12 6 5 4 3 6 2 2 2 2 13 16 14 12 6 8 7 5 3 2 5 4 4 1 10 10 5 11 7 7 8 7 3 8 5 6 5 3 43 42 36 35 19 19 19 15 12 12 12 12 11 4 Od ispitanika smo tražili da odaberu tri najveća problema i da ih rangiraju po važnosti. kvalitet voda bio je na sedmom mestu od ponuđena 52 objekta nezadovoljstva. Naime.Najveći problemi u mesnoj zajednici (vrednosti su u %) Najvažniji Problem drugi Problem treći Ukupno – tri najvažnija problem po važnosti po važnosti problema Stanje puteva Kvalitet životne sredine Kvalitet vode Infrastruktura Zdravstvene ustanove i usluge Privredna pitanja Kultura.2 Čime su građani nezadovoljni Istraživanje koje je CeSID sproveo u septembru 2003. kulturne ustanove. većina problema koji su obuhvaćeni ovim istraživanjem jesu problemi kojima su građani bili najnezadovoljniji i 2003. kvalitetom života u celini – 60 %. kvalitet vode (17 %). Tabela 2. zatim infrastrukturu (12 %) i javni prevoz (6 %). Od ponuđenih četrnaest. Podaci iz 2003. kvalitet životne sredine (16 %). dok je problem obrazovanja.36 III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života 2. . godine.

Naime.? . Kulturom i zabavom u mesnoj zajednici građani su najmanje zadovoljni. što ovaj problem dovodi u vrh rang liste sortirane po stepenu nezadovoljstva.) – 62 %. po kojima je ovaj problem. što se i kod rangiranja problema javilo kao najčešće navođeni problem. U tom slučaju subjektivno shvatanje samog pojma i toga šta se pod njim podrazumeva je prevagnulo. bio prvi po stepenu nezadovoljstva – čak 69 % građana je iskazalo nezadovoljstvo ovim problemom. Građani su najnezadovoljniji kvalitetom zaštite životne sredine (deponije. što bi se. ali je njen kvalitet nezadovoljavajući.. Ranije su ovim problemom najnezadovoljniji bili Beograđani. telefoni. moglo objasniti činjenicom da ljudi pri selekciji polaze najpre od konkretnih pitanja koja ih zabrinjavaju. godine.23 Razlog tome možda treba tražiti u činjenici da infrastruktura (struja. kada je trebalo da se oceni koliko su građani zadovoljni.Znatno je odstupanje u pogledu nezadovoljstva po regionima . pokazalo se da je čak 56 % građana zadovoljno. u prva dva odgovora u vrlo malom broju slučajeva se javljaju ovi problemi. a koliko nezadovoljni kada je u Vašoj mesnoj zajednici u pitanju. Stanje puteva su građani identifikovali i rangirali kao najveći problem. kvalitet vode (36 %) i infrastruktura (35 %) – ovaj kvartet problema apsolutno dominira. u ovu grupu su svrstani različiti „objekti“. kanalizacija) postoji. Zanimljiv je podatak da kvalitet života u celini dobija na značaju tek kod trećeg odgovora. S druge strane. . takođe. a koliko nezadovoljni infrastrukturom. Naime. dok je nezadovoljstvo Vojvođana znatno manje (44 %).. psi lutalice.. iako je veliki broj građana pitanje infrastrukture rangirao kao jedan od najvećih problema. Pored pitanja infrastrukture. Ovi podaci ne odstupaju znatnije od rezultata istraživanja iz 2003. godine. To ne iznenađuje ukoliko se ima u vidu da su to problemi koji su vezani za osnovne ljudske potrebe i utiču na svakodnevni život i normalno obavljanje dnevnih obaveza. dok tu tendenciju danas pokazuju stanovnici centralne Srbije (39 %). Više od polovine građana (51 %) nezadovoljno je kulturnom ponudom i zabavom u svojoj mesnoj zajednici. tako da je veoma teško dati jedinstvenu ocenu svih elemenata koji čine infrastrukturu. kao i rad organa mesne zajednice.. ali oni itekako izlaze u prvi plan kod trećeg problema po važnosti. a njim je nezadovoljno 56 % građana Srbije. građanima je ponuđeno da procene koliko su (ne)zadovoljni i sa još devet grupa problema. kada je ovim problemom bilo nezadovoljno 58 % stanovnika Srbije.4 % građana je to ocenilo kao prioritetan problem. kvalitet životne sredine (42 %).Beograđani (61 %) i građani centralne Srbije (60 %). Pažnji se nameće jedna nelogičnost. Kulturnom ponudom 23 Tabela 1. Koliko ste zadovoljni.III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života 37 – samo 0. pa onda sagledavaju generalnu sliku i ulaze u uzroke problema. što se gotovo poklapa sa rezultatima istraživanja iz 2003. eventualno. Uočljivo je da su u vrhu rang liste problema: stanje puteva u mesnoj zajednici (ukupno je 43 % ispitanika ovaj problem stavilo među prva tri). nečistoća..

pokazano i najmanje nezadovoljstvo u kategoriji ponuđenih problema. solidarnost ljudi (32 %) i javni/gradski prevoz (30 %). Gotovo polovina građana Srbije nezadovoljna je kvalitetom vode. To se može objasniti postojanjem velikih zagađivača na teritoriji Vojvodine poput naftne industrije.38 III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života su najnezadovoljniji nezaposleni (64 %) i zaposleni kod privatnika (60 %). zatim slede infrastruktura (34 %). S druge strane. zagađenih kanala za navodnjavanje i odvodnjavanje. što se može objasniti njihovim usmerenjem na velike univerzitetske centre i zabavni život većih. ovo pitanje najlošije ocenjuju oni sa najmanjim primanjima.3 Da li je Vaša mesna zajednica dobro mesto za život? Na kraju se postavlja pitanje građanima Srbije koliko je zajednica u kojoj žive zaista dobro mesto za život. zanimljivo je primetiti da je generalno gledano taj procenat pao sa 52 % na 46 % nezadovoljnih građana u odnosu na istraživanje iz 2003. Ipak. a procenat nezadovoljnih se smanjuje srazmerno porastu prihoda. kojim je. urbanih sredina koji je mnogo bogatiji. Kvalitetom vode su nešto manje nezadovoljni stanovnici Beograda (36 %) i centralne Srbije (41 %). Po trećina ispitanika je nezadovoljna preostalim ponuđenim grupama problema. Najviše nezadovoljnih kvalitetom života je među nezaposlenima (44 %). Slična je... a najnezadovoljniji građani centralne Srbije (39 %). rad organa mesne zajednice (33 %). dok je u Vojvodini nezadovoljno čak 64 % građana. kao i mladi između 18 i 29 godina starosti (59 %). Kvalitetom života su najmanje nezadovoljni Vojvođani (23 %). i pored svega. a najmanje među poljoprivrednicima (18 %) i učenicima i studentima (22 %). poplava koje su se u proteklom periodu desile. ovaj visok procenat postaje još alarmantniji. dok je samo 18 % mišljenja da njihova . 2. iako ne tako drastično različita. situacija i sa javnim/gradskim prevozom koji je sa 38 % nezadovoljnih spušten na nivo od 30 % nezadovoljnih. ujedno. ima vrlo pozitivno mišljenje – pozitivan odgovor dalo je 47 % ispitanika. godine) pao na 33 % nezadovoljnih građana. kvalitet života u mesnoj zajednici u celini (33%). Uočljivo je da je kvalitet života u celini popravljen tako da je procenat nezadovoljstva koje je bilo u samom vrhu liste sa 60 % (po istraživanju iz 2003. godine. što samim tim proizvodi manjak zadovoljstva kulturnim životom svoje mesne zajednice. Većina građana. imajući u vidu iznete probleme i pokazani stepen nezadovoljstva za neke od njih. U ovoj grupi najveće nezadovoljstvo je iskazano u pogledu međusobnog poverenja ljudi (36%). odgovor „Donekle“ dalo je 35 % građana. Imajući u vidu da se ispravna pijaća voda ubraja u jednu od osnovnih ljudskih potreba. Među prva četiri problema po stepenu nezadovoljstva svrstava se i pitanje kvaliteta vode.

. U njoj se definiše politika o najstvarnijim pitanjima. Sve ostalo je izvedeno i predstavlja neku vrstu nadgradnje. Beograđani (55 %) imaju pozitivnije mišljenje nego građani Vojvodine (49 %) i centralne Srbije (43 %). kafana. aktivizam. Imajući u vidu da je nezadovoljstvo nekim problemima pokazalo tendenciju opadanja (u nekim slučajevima izrazito).. U mesnoj zajednici je škola. U pogledu negativne percepcije svoje mesne zajednice najbrojniji su građani centralne Srbije – 20 %. neka kulturna ustanova. U mesnoj zajednici je vlast najbliža čoveku i samo tu je odnos neposredan. razni servisi.. policijska stanica. naše rutine. dok su Vojvođani najmanje nezadovoljni – 13 %. 3. Mesna zajednica između poverenja i nepoverenja Mesna zajednica je bazična jedinica ljudske zajednice. direktan. U mesnoj zajednici se ne radi ništa. Ona je prostor za inicijative. ali su zato ubedljivo najbrojniji (46 %) u grupi koja misli da je njihova mesna zajednica donekle dobro mesto za život.. gluvari.. Najveći nezadovoljnici su penzioneri (25 %). stoji na ćošku. visok stepen nezadovoljstva određenim problemima nameće obavezu odlučiocima da efikasnije i brže rade na rešavanju osnovnih egzistencijalnih potreba građana.. za razliku od onih u četvrtoj deceniji života koji imaju najmanje pozitivno mišljenje – 37 %. obdanište.. a potom nezaposleni (22 %) i zaposleni kod privatnika (20 %). Oni koji su između 50 i 60 godina imaju najpozitivnije mišljenje – 54 %. Ona je naš životni prostor. U mesnoj zajednici se odvija naš svakodnevni život. U njoj se dešava prvi susret građana sa politikom. a na neki način i osnovna administrativna jedinica. tu započinje politika. ima smisla pretpostavka da su lokalne zajednice na dobrom putu. ona provocira brigu. Ipak. Mesna zajednica je prostor zajedničkih problema i njihovog postavljanja na politički dnevni red. dok je najmanje učenika i studenata (4 %). dečje jaslice. crkva. Mesna zajednica je i osnovna teritorijalno-politička jedinica. U njoj se odvija život ili barem najveći deo života. U strukturi onih koji smatraju da je njihova mesna zajednica dobro mesto za život najviše je penzionera (25 %) i zaposlenih u državnom sektoru (19 %). Ona je test naše socijabilnosti ili njenog odsustva. ona je prostor naše svakodnevice.III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života 39 mesna zajednica nije dobro mesto za život.. Na osnovu iznetih podataka dolazimo do zaključka da većina građana Srbije svoju mesnu zajednicu ocenjuje kao dobro mesto za život. ambulanta. U njoj se uspostavljaju bazični odnosi. Tu su bolje ili lošije . groblje. Najveći broj naših interakcija sa drugima odvija se u mesnoj zajednici. Mnoge grupe kojima pripadamo locirane su upravo u mesnoj zajednici. sportsko društvo.. samoupravu.

Ako imamo sreće firma u kojoj radimo nalazi se na teritoriji mesne zajednice u kojoj živimo. najveći broj građana svoje mesne zajednice vidi kao mesta u kojima ipak može pristojno da se živi. norme i mreže koje putem sprovođenja koordiniranih akcija mogu povećati efikasnost društva” (Putnam. tu su potrebni i organizacija. da neki misle da njihove mesne zajednice nisu mesta za pristojan život ili da su to samo donekle – proizlazi potreba da se menja ono što je loše i ono s čim su ljudi nezadovoljni.40 III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života snabdevene prodavnice prehrambene robe. kanalizacija. i znanje.. da vode raspravu. ali da su mnogim nezadovoljni. odnosno nepoverenja građana u devet “objekata”. tzv. da se dogovaraju. nalaženje novca za popravku puteva.. nešto boljim putem je povezana sa administrativnim centrom. Takođe smo videli da građani prepoznaju brojne probleme. Upravo je Robert Putnam u teoriju uveo pojam socijalnog kapitala da bi opisao “oblike društvene organizacije. onda ga nema nigde. ako su solidarni. kao što je to. ako ljudi mogu komotno da komuniciraju. onda se može računati na to da će se verovatno obezbediti svi preduslovi za rešavanje zajedničkih problema. trotoari. izgradnju vodovoda. ukupno uzev. za gasifikaciju… Sve u svemu. i materijalna sredstva… Pojedini teoretičari (Robert Putnam. Za pokazatelje postojanja socijalnog kapitala uzeli smo postojanje poverenja. organizaciju i realizaciju ozbiljne društvene akcije na planu rešavanja urgentnih problema date zajednice. Tu su naši problemi: voda. da neke od njih smatraju izuzetno teškim. Ona je prostor na kojem nalazimo najveću kumulaciju socijalnog kapitala. . koji omogućava da se dela u poželjnom pravcu. da neke od njih smatraju izuzetno teškim. Iz činjenica da građani konstatuju veliki broj problema. da su prilično nezadovoljni mnogim stvarima u mesnoj zajednici. smatramo da je mesna zajednica veliki resurs socijalnog kapitala. u rođake i u ljude koje ispitanik dobro poznaje. (a) Interpersonalno poverenje ispitivali smo na osnovu statusa četiri “objekta”: poverenje u ljude koji žive u datoj mesnoj zajednici. struja. Frensis Fukojama i drugi) nalaze da je jedan od važnih preduslova. pa ma koliko oni bili teški. kao što su verovanja. Otuda pitanje da li u našim mesnim zajednicama ima onoliko socijalnog kapitala koliko je dovoljno za iniciranje. na primer. Ali. ali ne i obavezno. Ako kapitala ove vrste nema u mesnoj zajednici. Jednostavno rečeno. po pravilu. pošta… Mesna zajednica je povezana dobrim. U prethodnoj analizi je naznačeno da su građani nekim stvarima u mesnoj zajednici zadovoljni. ako pri tom veruju jedni drugima i ako su spremni da se na osnovu te rasprave i međusobnog poverenja udružuju. za izgradnju kanalizacije. socijalni kapital. poverenje u komšije. osrednjim ili “nikakvim” putevima. Osim volje za akcijom u tom pravcu. 1993: 167).

potom prema rođacima (89 %). Treba pomenuti i da je broj neodgovora veoma mali. Tabela 3. u savet mesne zajednice i predsednika mesne zajednice.Poverenje građana u institucije mesne zajednice i okruženja (u %) Da li imate ili nemate poverenja: U ljude koji žive u vašoj mesnoj zajednici U vaše najbliže komšije U vaše rođake U ljude koje dobro poznajete U odbornika iz vaše MZ u skupštini opštine U savet vaše mesne zajednice U predsednika vaše mesne zajednice U skupštinu vaše opštine U predsednika opštine/ gradonačelnika Puno ili delimično poverenje 71 84 89 92 29 33 36 43 48 Nema ili malo poverenje 20 13 8 6 27 29 27 36 34 Ne mogu da ocenim 9 3 3 2 44 38 37 21 18 Ukupno 100 100 100 100 100 100 100 100 100 Interpersonalno poverenje u mesnoj zajednici veoma je veliko. odnosno gradonačelnika. pa i prema svim ljudima koji žive u datoj mesnoj zajednici (71 %). svega 2-3 % osim kod poverenja u sve građane mesne zajednice gde doseže visinu od 9 %. komšijama (84 %). . Poverenje u institucije opštinske vlasti ispitivali smo na osnovu dva pokazatelja: poverenja u skupštinu opštine i poverenje u predsednika opštine.III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života 41 (b) (c) Poverenje u političku nadgradnju mesne zajednice ispitivali smo na osnovu poverenja u tri političke ličnosti iz date zajednice: u odbornika u skupštini opštine koji potiče iz date mesne zajednice. . Najviše poverenja građani pokazuju prema dobrim poznanicima (čak 92 %).

Mesna zajednica ima kapaciteta za bolji i efikasniji rad. ali su izrazito nedovoljni kapaciteti onih institucija koje treba da pokrenu i organizuju kapacitete same mesne zajednice. mada je izvesno i neobaveštenost velika). dok nepoverenje iskazuje trećina ispitanika (36 %). nepoverenje – četvrtina (27 %).42 III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života Na drugoj strani. . Predsednici opština imaju poverenje gotovo polovine građana (48 %). Može da čudi ali je činjenica da građani imaju više poverenja u institucije opštinske vlasti nego u svoju “vlast” u mesnoj zajednici. U odbornike iz mesne zajednice u kojoj ispitanik živi poverenje ima 29 % građana. u skupštinu opštine poverenje ima nešto više od dve petine građana (43%). najmanje je poverenje u institucije političke nadgradnje mesne zajednice. Kako je to moguće? Inače. kao bazično. a nepoverenje jedna trećina (34 %). Upravo se u ovom nalazu može pronaći odgovor na ključno pitanje koje smo postavili ovim istraživanjem. veoma je veliki broj neodgovora i iznosi između 37 i 44 % (stiče se utisak da su ispitanici pribegavali neodgovoru kako bi izbegli da kažu kako nemaju poverenja. Zaključujemo da je interpersonalno poverenje u mesnoj zajednici. Najbolje je prošao predsednik mesne zajednice u koga poverenje ima trećina ispitanika (36 %). veoma visoko. U savet mesne zajednice poverenje ima 33% dok poverenje nema 29 % ispitanika. dok gotovo isto toliko (27 %) nema poverenja (gotovo polovina ispitanika nije odgovorila na ovo pitanje). Istovremeno. Iznenađuje nalaz da građani više poznaju opštinsku nego svoju vlast (misli se na “vlast” u mesnoj zajednici). a da se malo poverenje vezuje za institucije “mesne vlasti”. U sva tri slučaja gotovo da su po raširenosti izjednačeni nepoverenje i poverenje.

zajedno sa funkcionerima . Zakon o lokalnoj samoupravi. mesnih zajednica je izostavljeno. preciznije određenje „drugih oblika mesne samouprave”. tj. Treći zadatak je dalje vršenje pritiska na odbornike. kao i detaljnije uređenje postojećih oblika. kako bi te identifikovane potrebe bile uvršćene u dnevni red skupštine. Zakonom je omogućeno pravo na referendum. učestvovanje građana u obavljanju tih poslova u velikoj meri zavisi od odnosa koji bi trebalo da budu uspostavljeni između odbornika i funkcionera organa mesne zajednice. Razlozi su mnogobrojni. moraju svojim aktivnim delovanjem da utiču na donosioce odluka (odbornike) u cilju poboljšanja kvaliteta života u njihovoj zajednici. kako bi se prilikom izjašnjavanja usvojila pozitivna odluka. poželjno je i da funkcioneri organa mesnih zajednica. svakako. Osim toga. jedino građani koji su svesni svojih građanskih dužnosti i koji se angažuju u političkom životu mogu da utiču da se pokrene proces rešavanja pojedinih problema i da se neki problemi čak potpuno reše. nezadovoljstvo građana koje se konstantno povećava jer se ključni društveni problemi još uvek ne rešavaju. koji predstavljaju posebnu formu interesnog organizovanja građana na određenom području jedinice lokalne samouprave. kao i samih građana sa ovim subjektima. njene nadležnosti. od nedostatka vremena do potpune nezainteresovanosti za bilo kakav oblik društvenog aktivizma. kao što su mesne zajednice i drugi oblici mesne samouprave.Bojana Zarić Učešće građana u javnom životu mesne zajednice Jedan od mnogih problema sa kojim se susreće i naše društvo jeste nedovoljno učešće građana u procesu donošenja odluka i kreiranja strategija u lokalnoj samoupravi. Drugi zadatak je direktno lobiranje kod odbornika. saveta za zaštitu i unapređenje lokalne samouprave. Zadaci predsednika i članova saveta mesne zajednice jesu višestruki. kao i pravo prisustva na sednicama lokalnih skupština (kada one nisu zatvorene za javnost). delimično je imao u vidu i povećavanje učešća građana u procesu odlučivanja. a postoji i mogućnost formiranja saveta za međunacionalne odnose. poslovi koje će obavljati. Prvi zadatak je identifikovanje potreba građana i to kroz dijalog sa njima. kao i sami građani. donesen 2002. Izgled jedne mesne zajednice. Presudno je. godine. Međutim. Funkcioneri organa mesne zajednice. Osnovni smisao postojanja mesnih zajednica i drugih oblika mesne samouprave ogleda se u ostvarivanju opštih. građansku inicijativu i zbor građana. Predviđeni su i drugi oblici organizovanja građana. zajedničkih i svakodnevnih potreba stanovništva. Na drugoj strani.

one moraju da omoguće bolje informisanje građana o njihovim pravima i obavezama. čeka i očekuje da će ga rešiti oni koji su za to zaduženi ili neko drugi.44 IV Učešće građana u javnom životu mesne zajednice organa lokalne samouprave. 50 %.). Većina opština u Srbiji spada u kategoriju nerazvijenih i siromašnih. prihodima i rashodima budžeta i slično. da bi se izvršio pritisak na odlučioce. da rade na podizanju njihove zainteresovanosti za učešće u javnom životu. rešenjima tih problema. kao i o radu ovih organa. da bi lokalne vlasti bile transparentne. osvežavanje fasada i sl. na kojim će učestvovati predstavnici lokalne samouprave. Na ovim dešavanjima predstavnici lokalne samouprave trebalo bi da objašnjavaju procedure. a u cilju rešavanja određenih problema u lokalnoj zajednici. Osim toga. samodoprinos građana. tj. Stanovnici jedne mesne zajednice možda ne mogu da utiču na rešavanje onih problema koji su u nadležnosti višeg nivoa vlasti (republički nivo). ulično osvetljenje.) kroz partnerstvo sa građanima i mesnim zajednicama. rade na razvijanju procedura za uspostavljanje partnerskih odnosa sa građanima i da na taj način podstaknu zajedničko rešavanje ključnih problema. lokalnim problemima. Njihovi budžeti su skromni i uglavnom u njima nema dovoljno sredstava za velike investicione i infrastrukturne radove i stoga je neophodan doprinos. aktivnostima i planovima. funkcioneri organa mesne zajednice i građani. jer ponekad se problem ne može rešiti ukoliko se samo sedi. popravke krovova. stoga je poželjna saradnja između organa mesnih zajednica i medija. uređenje parka.. a ostatak sredstava obezbeđuje opština. kao i da upoznaju građane sa njihovim pravima i obavezama. neophodno je mobilisati stanovništvo. Naime. Za rešavanje problema u tim oblastima neophodan je angažman građana. o nadležnostima organa mesne zajednice. putem samodoprinosa. stanje puteva u mesnoj zajednici. građani sakupe određeni deo ukupne sume novca (30 %. samo je jedan od načina približavanja nosilaca vlasti i građana. međusobno poverenje ljudi i njihovu solidarnost. Pored toga.. kvalitet životne sredine i drugo. da im omoguće veći uticaj na lokalnu politiku. moguća rešenja. Upravo putem medija može se vršiti informisanje građana o pravima i obavezama. dok bi građani trebalo da iznose probleme svoje mesne zajednice. efikasne i demokratske. Na drugoj strani. Pojedine opštine podstiču radove (asfaltiranje ulica. ali svakako mogu na rad organa mesne zajednice. Veliki uticaj kako na javnost tako i na nosioce vlasti imaju mediji. Stanovnici ovih mesnih zajednica su u . kao i primedbe na rad odeljenja opštinske uprave i organa vlasti. a za to je upotreba medija neophodna. zatim na kulturu i zabavu u mesnoj zajednici. Organizovanje redovnih sastanaka i javnih rasprava. zajedničkih i svakodnevnih problema. kao i na identifikovanje i predlaganje rešenja opštih. neke mesne zajednice su potpuno prepuštene same sebi jer su sredstva koje opština ulaže u rešavanje njihovih problema minimalna.

Pored ovakvih načina rešavanja problema. Forumi mikrozajednica (bave se pitanjima od važnosti za tu zajednicu.IV Učešće građana u javnom životu mesne zajednice 45 više navrata putem samodoprinosa prikupljali celokupna finansijska sredstva i na taj način rešili probleme svoje mesne zajednice. Značajnu ulogu u rešavanju lokalnih problema mogu imati i različiti oblici foruma /saveta građana. kao što su put. kanalizacija i slično. Mogu da imaju stalno članstvo ili mogu da budu otvorenog tipa. Naime. Od organizovanja ovakvih dešavanja i jedni i drugi mogu imati korist. ovde je reč o egzistencijalnim pitanjima koja godinama nisu rešavana i koja verovatno ne bi bila ni danas rešena da se građani nisu dogovorili. ukoliko bi se ulaz na ove manifestacije naplaćivao. rad umetnika bio bi plaćen i ujedno promovisan. predloga za poboljšanje kvaliteta života u opštini i mesnoj zajednici. Tematski forumi (bave se konkretnim pitanjima od interesa za lokalnu zajednicu) 3. ulično osvetljenje. Naime. a koji prvenstveno zavise od angažmana funkcionera organa mesnih zajednica. koja bi kasnije mogla da ih upotrebi za rešavanje nekih drugih problema. Ima nekoliko vrsta foruma: 1. a na drugoj strani deo sredstava ostao bi mesnoj zajednici. reč je o stalnim telima koja se redovno sastaju. Dakle. književnicima i pesnicima i na osnovu te saradnje organizovanja stalnih kulturnih događaja. Oskudan kulturni život je karakterističan za većinu mesnih zajednica u Srbiji. U nekim slučajevima su ovlašćeni za davanje preporuka određenim komitetima skupštine ili da čak učestvuju u procesima odlučivanja. Ovaj problem je moguće rešiti putem uspostavljanja saradnje funkcionera organa mesnih zajednica sa raznim kulturnim društvima. muzičkim i plesnim grupama. mesnu zajednicu) 4. Forumi korisnika usluga (bave se pitanjima upravljanja i razvoja konkretne službe) 2. postoje i drugi. park. amaterskim pozorištima. Ovi forumi predstavljaju jednu konkretnu formu učešća građana u procesu upravljanja koji mogu svojim aktivnim delovanjem da budu sredstvo kontinuiranog praćenja i kontrole lokalne i mesne vlasti i snažno sredstvo uticaja na razvoj lokalne zajednice. sportski teren. Oni predstavljaju važnu tekovinu neposredne demokratije savremenih evropskih društava. a sredstva koja bi se dobila za ovu vrstu usluga mogu se iskoristiti za vrtić. vodovod. Ovo se može postići kroz podnošenje nacrta akata. udružili i izdvojili iz svojih ličnih budžeta veliki deo sredstava. dakle predsednika i članova saveta mesne zajednice. . put i drugo. npr. Forumi interesnih grupa (bave se potrebama određene grupe građana). Primer za to može biti iznajmljivanje prostorija mesne zajednice za događaje koji su komercijalnog karaktera.

udruženja penzionera. trgovinskim i prehrambenim sektorom 9. kao i učešće u radu organa mesne zajednice. Odbor za komunalna pitanja 8. kulturu i informisanje 6. kao i da razvijaju osećaj pripadnosti lokalnoj zajednici i veće zainteresovanosti za lokalnu i mesnu samoupravu. Odbor za bezbednost građana i saobraćaja 2. putem usmenog i pismenog iznošenja problema i potreba u okviru ove mesne zajednice. predstavljaju klasične mehanizme odlučivanja i učešća građana u obavljanju poslova lokalne i mesne samouprave. Primer za to je mesna zajednica Erdoglija (grad Kragujevac). Komisija za sport. Referendum.) 5. dok se za ove forume građana može reći da su nove metode čijom primenom može da se ostvari veći angažman građana. u kojoj je u okviru saveta građana formirano više radnih tela. Komisija za odnose sa drugim organizacijama (Crveni krst. Odbor za ekologiju i zaštitu životne sredine 3. Komisija za socijalna pitanja 4.46 IV Učešće građana u javnom životu mesne zajednice razvojnih politika i boljih usluga. Slični oblici aktivizma građana postoje i kod nas. Odbor za finansije i razvoj mesne zajednice. Osim toga. građanska inicijativa i građanski zbor. davaoca krvi i dr. Ovakav vid aktivizma građana predstavlja okvir koji je uspostavljen i u drugim zemljama. mogu da podstiču građane na pokretanje inicijativa. . Komisija za opšta i pravna pitanja i saradnju sa drugim mesnim zajednicama 7. Građanima ove mesne zajednice je omogućeno da učestvuju u radu ovih tela. Ta tela su: 1. Odbor za humanitarna pitanja 10. s tim što se pokazalo kao pravilo da zemlje koje su bogatije i razvijenije prednjače u demokratičnosti i prenošenju ovlašćenja građanima. kao i da kombinacija klasičnih i novih metoda može da dovode do povećanja učešća i onih građana koji inače nisu aktivni u političkom životu zajednice. Komisija za odnose sa malom privredom.

molimo Vas da nam pošaljete vaše sugestije na fax +381 11 328 28 70 ili na adresu: CeSID – Centar za slobodne izbore i demokratiju Lomina 9.Povratna informacija Izdanja CeSID Kako biste nam pomogli da unapredimo naša izdanja. Vaši podaci (opciono): Ime i prezime: Zanimanje: Organizacija: Kontakt telefon: E-mail: Naziv izdanja: Kako ste saznali za našu publikaciju? Da li Vam je ova publikacija pomogla I na koji način? Da li mislite da je publikacija primerena ciljnoj grupi kojoj je namenjena? Šta bi trebalo poboljšati u budućim izdanjima CeSID-a? Predložite nam temu za neko od naših sledećih izdanja: . 11000 Beograd.

.. et al.48 str.Србија Приручници б) Месна заједница . 3: Reč unapred / Zoran Lučić.11) (035) 352. 2006 (Beograd : BG Dream iTechnologies).07 (497. . ISBN 86-83491-37-4 1. 21 cm Tiraž 250.Str.Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије.9 (497.Napomene i bibliografske reference uz tekst.CIP .]. . Михајловић Срећко а) Локална самоуправа . : tabele . Београд 352. . .Србија Приручници COBISS.SR-ID 129757964 .Beograd : Centar za slobodne izbore i demokratiju.11) (035) Korak ka građanima: vodič kroz mesnu samoupravu u Srbiji / [autori Srećko Mihajlović .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful