KORAK KA GRAĐANIMA

Vodič kroz mesnu samoupravu u Srbiji

SADRŽAJ
Reč unapred I Lokalna samouprava 1. Nadležnosti opštine (grada) 2. Organi vlasti i njihove nadležnosti 3. Izbor organa vlasti 4. Uprava opštine (grada) 5. Ombudsman 6. Savet za razvoj i zaštitu lokalne samouprave 7. Savet za međunacionalne odnose 8. Neposredno upravljanje II Mesne zajednice – jedini oblici mesne samouprave u Srbiji III Mesna zajednica – primarni okvir socijalnog života Opis uzorka 1. Aktivizam građana u okvirima mesne samouprave 1.1. Informisanost o radu mesne zajednice 1.2. Pretpostavke o (ne)mogućnosti učešća građana u javnom životu mesne zajednice 1.3. Oblici aktivizma građana u mesnoj zajednici 2. Problemi mesnih zajednica i načini njihovog rešavanja 2.1. Čime su građani zadovoljni 2.2. Čime su građani nezadovoljni 2.3. Da li je Vaša mesna zajednica dobro mesto za život? 3. Mesna zajednica između poverenja i nepoverenja IV Učešće građana u javnom životu mesne zajednice Povratna informacija 3 5 5 6 8 12 13 17 18 18 20 27 27 28 29 30 31 33 34 36 38 39 43 47

Reč unapred

Poštovani, pred Vama se nalazi vodič kroz mesnu samoupravu u Srbiji koji je nastao u okviru CeSIDovog projekta “Korak ka građanima” - Podizanje kapaciteta mesnih samouprava. Projekat se realizuje uz podršku Rockefeller Brothers Fondacije. Osnovni cilj ovog projekta je podizanje kapaciteta predstavnika mesnih samouprava, kako bi što efikasnije rešavali probleme svoje lokalne sredine. Predstavnici organa mesne samouprave predstavljaju najniže nivoe u komunikaciji između vlasti i građana, stoga smatramo da će ovaj vodič biti od izuzetnog značaja za njihov dalji rad. Opštine u svojim statutima preuzimaju zakonske odredbe o mesnoj samoupravi koje, same po sebi, nisu dovoljne za detaljno regulisanje statusa mesnih zajednica. Samim tim, građani koji su angažovani u organima konstituisanim pri mesnim zajednicama nisu upoznati sa pravima i obavezama koje proističu iz zakona, niti sa mogućnostima koje im se pružaju za ostvarivanje interesa lokalne sredine. Ovakva situacija doprinosi lošoj komunikaciji između predstavnika organa lokalne vlasti i organa mesne samouprave, kao i nedovoljnom obimu saradnje, tako da su potencijali mesne samouprave samo delimično iskorišćeni. Vodič je prvenstveno namenjen predstavnicima mesnih zajednica, ali ujedno i predstavnicima lokalnih samouprava u Srbiji, kao i svim zainteresovanim građanima. U sadržaj vodiča uključena je analiza normativnog okvira (Zakon o lokalnoj samoupravi, statuti opština i statuti mesnih zajednica), analiza istraživanja, kao i deo koji se odnosi na aktivizam građana u mesnoj zajednici. Srdačno, Predsednik upravnog odbora CeSID-a Prof. Dr Zoran Lučić

Za vršenje ovih poslova grad prenosi odgovarajuću sumu novca iz svog budžeta u budžet opštine. gradski prevoz. uređenje i korišćenje građevinskog zemljišta. kulture. toplane... urbanizam. Sopot i Surčin donose svoje urbanističke planove. Grocka. sporta. Ovaj deo je napisan prema postojećem Zakonu o lokalnoj samoupravi. RUJP je u nadležnosti Republike Srbije. iako se dešava da se nalazi u istoj zgradi gde se nalazi i gradska ili opštinska uprava. Lazarevac. čistoća. a proširenje nadležnosti je izvršeno u oblasti osnovnog obrazovanja. primarne zdravstvene zaštite. Ostale opštine nemaju ove nadležnosti. Osim izvršavanja propisa i opštih akata grada. staranje o stambenim zgradama. dečje i socijalne zaštite. parkovi. U nadležnost opštine (grada) ne spada RUJP (Republička uprava javnih prihoda). Mladenovac. itd. Posebna rešenja gradskih opština Nadležnost gradske opštine određuje grad svojim Statutom. 1.. obavljaju komunalne delatnosti. izdavanje dozvola itd. daju građevinsko zemljište u zakup.).. Nadležnosti opštine (grada) U nadležnosti opštine (grada) spadaju komunalne delatnosti (vodovod. statutima pojedinih gradova i drugim tekstovima i raspravama koje se bave ovim pitanjima. Sve što grad poveri opštini. groblja. poslovnog prostora. staranje o zaštiti životne sredine. staraju se o lokalnim putevima. U Beogradu gradske opštine Barajevo.Ivana Petrin Lokalna samouprava U ovom delu priručnika dati su neki osnovni podaci i pojmovi iz oblasti uređenja lokalne samouprave kod nas. donošenje urbanističkih planova. staranje o ulicama i lokalnim putevima. . Obrenovac. pijace. to su poslovi uprave (izdavanje raznih izvoda iz javnih knjiga. izdavanje uverenja ili potvrda.). parkirališta.. to je njena nadležnost.

ustanova. javnih preduzeća. dok je predsednik skupštine opštine (grada) predsedavajući skupštinom. Takođe. usmerava i usklađuje rad opštinske uprave. Normativna nadležnost skupštine opštine (grada) podrazumeva da skupština donosi statut. predlaže donošenje odluka. propise i druge opšte akte. program razvoja opštine (grada). Predsednik opštine (gradonačelnik) jeste nosilac izvršne vlasti u opštini (gradu). budući da je predstavnički organ. sekretara skupštine. Organi vlasti i njihove nadležnosti Organi vlasti po novom Zakonu o lokalnoj samoupravi jesu: Skupština opštine (grada) Skupština opštine (grada) jeste najviši organ odlučivanja u jedinici lokalne samouprave. budžet i završni račun.6 I LOKALNA SAMOUPRAVA 2. organizacija i službi čiji je osnivač opština (grad). Predsednik opštine (gradonačelnik) Predsednik opštine (gradonačelnik) novi je organ vlasti uveden Zakonom o lokalnoj samoupravi i treba ga razlikovati od predsednika skupštine opštine (grada) koga smo dosad nazivali predsednikom opštine (gradonačelnikom). urbanistički plan i druge odluke o pitanjima iz nadležnosti opštine (grada). kao i upravnih i nadzornih odbora. predlaže postavljenja i razrešenja u okviru opštinske (gradske) uprave. a takođe se odnosi i na postavljanje direktora. članova opštinskog (gradskog) veća na predlog predsednika opštine (gradonačelnika). što je prema ranijem zakonu činio predsednik skupštine opštine. Predsednik opštine (gradonačelnik) bira se neposredno na izborima na period od četiri godine. i predstavlja i zastupa opštinu. U nadležnosti predsednika opštine (gradonačelnika) jeste izvršna vlast opštine (grada). Nadležnosti skupštine mogu da se definišu kao normativna i izborna. on izvršava i stara se o izvršavanju odluka i drugih akata skupštine opštine (grada). Čine je odbornici koji se biraju neposredno na lokalnim izborima. načelnika opštinske (gradske) uprave na predlog predsednika opštine (gradonačelnika). Izborna nadležnost se odnosi na izbor predsednika i zamenika predsednika skupštine opštine (grada). Prema ranijem zakonu ove funkcije je obavljao izvršni odbor skupštine opštine (u daljem tekstu IO SO). naredbodavac je izvršenja budžeta i vrši druge poslove predviđene zakonom. Opštinsko (gradsko) veće Opštinsko (gradsko) veće je organ predviđen novim zakonom. čija funkcija je usklađivanje .

Ova druga funkcija znači da je opštinsko (gradsko) veće drugostepeni organ odlučivanja u upravnom postupku. Pored ovih funkcija. Opštine (gradovi) svojim statutima određuju tačan broj članova opštinskog veća koji ne može biti veći od 11. a koji nedostaci postojećeg sistema. a ne direktno iz biračkog tela. a predsednik opštine je naredbodavac budžeta. kao i pomaganje predsedniku opštine (gradonačelniku) u vršenju njegovih poslova. Isto rešenje je predviđeno Statutom grada Kragujevca – gradonačelnik ne učestvuje u glasanju gradskog veća. ali je u zakon uveden putem amandmana. Obe grupe argumenata se mogu prihvatiti. dok je Statutom grada Beograda predviđeno da gradonačelnik ima pravo glasa u gradskom veću. koje proističe iz skupštinske većine. pa utoliko ima i veći legitimitet nego gradsko veće. ali treba sačekati potpunu primenu zakona u praksi da bismo mogli da vidimo koje su prednosti. Tumačenje Ministarstva može se objasniti činjenicom da je opštinsko veće organ koji usklađuje rad dva najviša organa u jedinici lokalne samouprave. Ukoliko bi mu se dozvolilo pravo glasa. godine da predsednik opštine nema pravo glasa u postupku donošenja odluka u opštinskom veću.I LOKALNA SAMOUPRAVA 7 rada predsednika opštine (gradonačelnika) i skupštine opštine (grada) i vrši kontrolno-nadzornu funkciju nad radom opštinske (gradske) uprave. Osim toga. Razlog za uvođenje ovakvog jednog organa nalazi se u činjenici da predsednik opštine (gradonačelnik) ima velika ovlašćenja. da je opštinsko veće organ koji predlaže budžet skupštini. . Rešenje Statuta Beograda se takođe može braniti činjenicom da je gradonačelnik neposredno biran od strane građana. Gradsko veće pomaže gradonačelniku u radu koji je nosilac izvršne vlasti. Oba rešenja imaju svoje opravdanje. Interesantno je tumačenje koje je Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu dalo novembra 2003. što je ranije bila nadležnost IO SO (SG). Funkcija usklađivanja rada predsednika opštine (gradonačelnika) i skupštine opštine (grada) jeste novina zakona. Opštinsko (gradsko) veće čini do 11 članova. budući da je neposredno biran od strane građana. u nadležnost opštinskog (gradskog) veća ulazi i utvrđivanje predloga budžeta. Istovremeno. U opštinsko (gradsko) veće ulaze predsednik opštine (gradonačelnik) i njegov zamenik po funkciji. te se javlja opasnost od prevelike kon centracije vlasti u rukama jedne osobe. postojala je potreba za ustanovljavanjem tima koji će zajedno sa predsednikom opštine (gradonačelnikom) obavljati poslove izvršne vlasti koji su više nego obimni za jednog čoveka. članovi gradskog veća se biraju i razrešavaju na predlog gradonačelnika. izgubio bi se smisao postojanja ovog organa kao organa koji je zamišljen kao brana mogućem samovlašću predsednika opštine. U radnoj verziji zakona ovaj organ nije bio ni predviđen.

koji se bira iz redova većnika. dok u gradskim opštinama drugih gradova te razlike nema. Neujednačenost rešenja nije za kritiku. Da li su našli najbolja rešenja. predsednik opštine i opštinsko veće. Niš) rešenja koja su predviđena statutima gradova više su nego interesantna. Pobeđivao je kandidat koji je dobio više glasova. Novi Sad. apsolutnom većinom (većinom glasova od ukupnog broja većnika). koji je nosilac normativne vlasti. Prema ranijem zakonskom rešenju opština (grad) bila je podeljena na onoliko izbornih jedinica koliko se odbornika za skupštinu opštine (grada) biralo. a ukoliko nijedan od kandidata u prvom krugu nije dobio natpolovičnu većinu. izborni sistem je u potpunosti promenjen. odnosno najviši organ odlučivanja u jedinici lokalne samouprave. Za niške opštine predviđeno je najoriginalnije rešenje – organi vlasti su veće gradske opštine i predsednik opštine. jer pokazuje spremnost lokalnih vlasti da zakon kroz statut prilagode potrebama svojih gradova. 3. odnosno saveta gradske opštine. Mandat odbornika traje četiri godine. Odbornike skupštine opštine (grada) biraju građani neposredno na izborima. jeste nosilac normativne vlasti. već se obe funkcije sustiču u jednoj ličnosti. Kragujevac. odnosno savet gradske opštine. a za odbornika je bio izabran onaj kandidat koji je dobio natpolovičnu većinu glasova birača koji su glasali. Birači su glasali za pojedinačne kandidate. u niškim opštinama postoji razlika između predsednika opštine i predsednika veća gradske opštine. dok predsednik opštine. naročito zbog toga što su neujednačena. birači su u drugom krugu birali između dva kandidata koji su imali najveći broj glasova. Predsednik opštine vrši izvršnu vlast. a koji čine odbornici i koji ima svog predsednika biranog iz redova odbornika. Veće gradske opštine vrši normativnu vlast. Izbor organa vlasti Skupština opštine (grada) Skupština opštine (grada) jeste predstavnički organ vlasti. već za pohvalu. Sednicama veća predsedava predsednik veća. U odnosu na raniji zakon. . Skupština opštine. u novosadskim i kragujevačkim opštinama organ vlasti je savet gradske opštine. ima reprezentativnu funkciju (zastupa i predstavlja opštinu) i nosilac je izvršne vlasti (beogradske i kragujevačke opštine). Kao što se vidi. Prema novom rešenju opština (grad) jedna je izborna jedinica. koji vrši normativnu vlast. Kao organi vlasti u gradskim opštinama navode se: u beogradskim opštinama skupština opštine.8 I LOKALNA SAMOUPRAVA Posebna rešenja gradskih opština U pogledu organa vlasti u gradskim opštinama u jedinicama lokalne samouprave koje imaju status grada (Beograd. vreme će pokazati. predsedava sednicama skupštine. odnosno saveta.

već za liste koje predlože političke stranke. najmanje 3 % birača opštine (grada). koalicija političkih stranaka ili grupa građana. Za predsednika opštine (gradonačelnika) izabran je kandidat koji je osvojio natpolovičnu većinu glasova birača koji su glasali. odnosno onoj koja ima veći broj mandata. Opoziv je jedan od nekoliko načina prestanka mandata predsedniku opštine (gradonačelniku). Mandati se raspodeljuju srazmerno broju osvojenih glasova. U drugom krugu birači se opredeljuju između dva kandidata koja su u prvom krugu osvojila najveći broj glasova. svojim potpisom. a ukupno na čitavoj listi mora biti najmanje 30 % kandidata manje zastupljenog pola. oni subjekti koji imaju . Kandidata za predsednika opštine (gradonačelnika) može predložiti politička stranka. Zakon o lokalnoj samoupravi i Zakon o lokalnim izborima uvode jednu novinu – opoziv predsednika opštine (gradonačelnika). zakon predviđa da jedna trećina mandata mora da se rasporedi u redosledu sa liste. Budući da je neposredno izabran od strane birača. U pogledu redosleda po kojem predlagač liste raspoređuje osvojene mandate. Izborna komisija ukupan broj odborničkih mesta množi brojem važećih glasova koji je osvojila svaka izborna lista. dok se preostale dve trećine raspodeljuju po slobodnom izboru predlagača. odnosno grupe građana. a zatim se taj proizvod deli ukupnim brojem glasova svih lista koje su prešle cenzus. odnosno pri slobodnoj raspodeli 2/3 mandata svaki četvrti mandat mora biti dodeljen kandidatu sa liste koji pripada manje zastupljenom polu. Predsednik opštine (gradonačelnik) Predsednika opštine (gradonačelnika) biraju građani neposredno na izborima. zakon predviđa jedno ograničenje u pogledu raspodele mandata.I LOKALNA SAMOUPRAVA 9 Birači ne glasaju za pojedinačne kandidate. Raspodela mandata: da bi uopšte jedna lista mogla da učestvuje u raspodeli mandata mora da pređe zakonom određen cenzus – osvojenih najmanje 3 % glasova od ukupnog broja glasova birača koji su glasali. oni se dodeljuju listi koja ima najveći deo razlomka. Pravo da predloži opoziv predsednika opštine (gradonačelnika) ima i politička stranka. Kandidaturu mora da podrži. Ipak. Ista struktura mora biti poštovana i pri raspodeli mandata. U drugom krugu izabran je onaj kandidat koji je osvojio veći broj glasova. odnosno koalicija političkih stranaka. Prilikom sačinjavanja liste kandidata za odbornike. Ukoliko nijedan od kandidata nije dobio potrebnu većinu. među svaka četiri kandidata na listi mora biti najmanje po jedan kandidat manje zastupljenog pola. Ukoliko određeni broj mandata ostane neraspodeljen primenom ove proporcije. održava se drugi krug izbora za predsednika opštine (gradonačelnika). birači mogu pokrenuti postupak i za opoziv predsednika opštine (gradonačelnika) ukoliko nisu zadovoljni njegovim radom. Svaka izborna lista dobija onoliki broj mandata koliko celih brojeva proizilazi iz proporcije. Kao što se vidi.

Da bi se sprečila mogućnost da skupštinska većina (a naročito ako je različita od političke orijentacije predsednika opštine. ne znači i da je predsednik opštine (gradonačelnik) opozvan. a koji je potekao od skupštine opštine (grada) i nisu se odlučili za opoziv predsednika opštine (gradonačelnika). naročito za političke stranke. što nije naročito teško skupiti. Ovo rešenje će u praksi naterati skupštinsku većinu da dobro odmeri svoju odluku i da posegne za njom tek kada postoje valjani razlozi za opoziv. Primera radi navedimo slučaj veće opštine od 120 000 birača. odnosno kada predsednik opštine (gradonačelnik) ne obavlja svoju funkciju na dobar način. Da bi pokrenuli postupak opoziva. Činjenica da je predlog za opoziv podržan zahtevanim brojem potpisa. iako oba organa imaju isti legitimitet. Predlog za opoziv predsednika opštine (gradonačelnika) može podneti i skupština opštine (grada). U suprotnom. Birači se izjašnjavaju tajnim glasanjem. ona se stavlja u nadređeni položaj u odnosu na predsednika opštine (gradonačelnika). ali je razumljivo. Opštinsko (gradsko) veće Već smo naveli da jedna od funkcija opštinskog (gradskog) veća jeste usklađivanje rada skupštine opštine (grada) i predsednika opštine (gradonačelnika). predsedniku opštine (gradonačelniku) bi neprekidno pretila opasnost opoziva. zloupotreba ovlašćenja može skupštinskoj većini da se vrati kao bumerang. U slučaju kada su se birači izjašnjavali o predlogu za opoziv predsednika opštine (gradonačelnika). jer su oba izabrana neposredno. Predsednik opštine (gradonačelnik) . Kao što se vidi. Otuda i ne čudi što u izboru opštinskog (gradskog) veća učestvuju oba organa. Razlog za ovakvo rešenje je sledeći: davanjem ovlašćenja skupštini da može da pokrene postupak za opoziv. odnosno glasova odbornika. navedeni subjekti moraju svoj predlog snabdeti potpisima najmanje 10 % birača. skupština opštine (grada) biće raspuštena. Predsednik opštine (gradonačelnik) je opozvan ukoliko se većina birača koji su glasali izjasnila za opoziv. predviđena je ova rezerva.10 I LOKALNA SAMOUPRAVA pravo predlaganja kandidata za ovu funkciju (grupa građana. što nije uobičajeno. koalicija) imaju pravo i da pokrenu postupak njegovog opoziva. dok 10 % od istog broja birača je 12 000. ukoliko je takav predlog usvojen apsolutnom većinom glasova od strane odbornika (većinom glasova svih odbornika). Ovaj organ po svojoj prirodi trebalo bi da bude most između dva organa koji su nosioci osnovnih grana vlasti. Sledeći korak u ovom postupku jeste izjašnjavanje birača o predlogu za opoziv. politička stranka. za pokretanje postupka za opoziv zahteva se veći broj potpisa nego za podnošenje kandidature. Ukoliko bi se i za opoziv zahtevao tako mali broj kao i za kandidaturu. odnosno gradonačelnika) zloupotrebi ovo svoje ovlašćenje za političke obračune. što bi dovelo do toga da bi on morao da se bavi održanjem na funkciji i time bi se ostavilo veoma malo vremena za obavljanje poslova iz njegove nadležnosti. gde 3 % iznosi 3600 potpisa.

koristeći prostu. S druge strane. Ukoliko dva puta uzastopno ne budu izglasani član ili članovi opštinskog (gradskog) veća koje je predložio predsednik opštine (gradonačelnik). tako da bi u praksi pribavio veću vlast nego što mu pripada. postavi svoje ljude u opštinsko veće kojima bi lako upravljao. odnosno po svom izboru. čine odbornici koje birači biraju neposredno na izborima. Mandat odbornika traje četiri godine. Da bi član opštinskog (gradskog) veća bio razrešen za ovaj predlog mora da glasa većina od ukupnog broja odbornika. zajedničko je da se u beogradskim. koja pripada političkoj opciji različitoj od predsednikove (gradonačelnikove). apsolutnom većinom (većinom glasova od ukupnog broja odbornika). odnosno većnici gradske opštine. Bez obzira kako se nazivala ova funkcija u različitim gradovima. a ne neposrednim izborima. odnosno sprečava skupštinu opštine (grada) da zloupotrebljava svoja ovlašćenja kontrole predsednika opštine (gradonačelnika). U niškim opštinama predstavničko telo je veće gradske opštine. kvorumsku većinu odbornika svoje političke opcije. koje birači biraju neposredno na izborima. skupština može da donese odluku i bez tog predloga. Ipak. mandati se raspodeljuju srazmerno broju glasova koje je lista osvojila. Predsednik opštine kao poseban organ vlasti predviđen je u beogradskim i niškim opštinama. Kao što se vidi. koje vrši normativnu vlast. a to znači gradska opština je jedna izborna jedinica. u raspodeli mandata učestvuju liste koje su prešle cenzus od 3 %. to bi omogućilo predsedniku opštine (gradonačelniku) da. birači glasaju za liste kandidata. Ukoliko bi se članovi veća birali prostom većinom.I LOKALNA SAMOUPRAVA 11 predlaže skupštini opštine (grada) članove opštinskog (gradskog) veća. odnosno savet gradske opštine u novosadskim i kragujevačkim opštinama). Posebna rešenja gradskih opština U beogradskim. Ovo rešenje je značajno iz dva razloga: sprečava da predsednik opštine (gradonačelnik) pribavi više vlasti nego što mu pripada. norme kojima se reguliše položaj predsednika opštine u beogradskim opštinama ne razlikuju se bitnije od normi kojima se reguliše položaj predsednika saveta gradske opštine u novosadskim i kragujevačkim opštinama. Veće je u svom radu bliže predsedniku opštine (gradonačelniku). za izbor članova opštinskog (gradskog) veća zahteva se apsolutna većina. biraju se prema istom izbornom sistemu kao što se biraju i gradski odbornici. da blokira predsednika opštine (gradonačelnika) u radu. koje čini 9 većnika. novosadskim i kragujevačkim opštinama predstavničko telo (skupština gradske opštine u beogradskim. potrebna apsolutna većina za izbor članova veća sprečava prostu većinu u skupštini. Razlike postoje samo u pogledu broja odbornika . novosadskim i kragujevačkim opštinama na nju dolazi na isti način – iz redova odbornika. Član opštinskog veća može biti razrešen na predlog predsednika opštine (gradonačelnika) ili na predlog 1/3 odbornika. Odbornici skupštine/ saveta gradske opštine. a skupština opštine (grada) ih bira apsolutnom većinom (većinom od ukupnog broja odbornika) na period od četiri godine.

Takvo ranije rešenje.12 I LOKALNA SAMOUPRAVA koji mogu da predlože kandidata za predsednika opštine. da sarađuje sa ustanovama . Prema dosadašnjim rešenjima. Taj broj iznosi od 1/3 odbornika u kragujevačkim opštinama. Predsednik gradske opštine u Nišu bira se neposredno.završen arhitektonski ili građevinski fakultet i tri godine radnog iskustva u struci. Razdvajanjem funkcije načelnika uprave od funkcije sekretara skupštine dobija se čistija podela vlasti. 4. dok skupštinu niko ne kontroliše. U opštinskoj (gradskoj) upravi mogu se postaviti glavni arhitekta i opštinski (gradski) menadžer. razdvajanje izvršne od normativne vlasti. preko 1/5 odbornika u beogradskim opštinama. do 5 % članova saveta gradske opštine u Novom Sadu. da daje uputstva za izradu arhitektonskih projekata radi očuvanja arhitektonskih i ambijentalnih vrednosti. da ostave mogućnost njegovog postavljenja ili da predvide njegovo obavezno postavljenje. odnosno saveta gradske opštine. primenom istog izbornog sistema kao i za izbor gradonačelnika. na čelu uprave nalazio se sekretar skupštine opštine (grada). U pojedinim statutima se sreću i odredbe kojima se uređuju uslovi koji moraju biti ispunjeni da bi jedno lice bilo postavljeno za glavnog arhitektu . Glavni arhitekta se može (ali i ne mora) postaviti u opštinskoj (gradskoj) upravi. položen ispit za rad u organima državne uprave i najmanje pet godina radnog iskustva. Načelnika uprave postavlja skupština opštine (grada) na predlog predsednika opštine (gradonačelnika) i on ovim organima odgovara za svoj rad. Opštine (gradovi) su svojim statutima mogle da se opredele za neko od mogućih rešenja: da ne unesu odredbe o glavnom arhitekti i time da se odreknu ove mogućnosti. ukazivalo je na primenu skupštinskog sistema vlasti na lokalnom nivou. da daje mišljenja za arhitektonske projekte veće vrednosti. Uprava opštine (grada) Izmene u odnosu na raniji zakon učinjene se i u oblasti uprave. Skupština je najviši organ vlasti koji kontroliše sve ostale organe. Opštinskom (gradskom) upravom rukovodi načelnik. Za načelnika uprave može se postaviti lice koje ima završen pravni fakultet. Nekoliko je takvih izmena i vrlo su značajne budući da ukazuju na novu organizaciju vlasti i pružaju mogućnosti za efikasniju upravu i za razvoj opštine (grada). kao i proizilaženje izvršnog odbora iz skupštinske većine. Njega postavlja i razrešava predsednik opštine (gradonačelnik). Poslovi glavnog arhitekte bili bi da pokreće inicijative za izradu urbanističkog plana.

stvaranje privatno-javnih partnerstava. iniciranje promena propisa koji otežavaju poslovne inicijative. U upravnom sporu se vrši kontrola zakonitosti rada uprave (ne i celishodnosti) od strane sudova tako da upravni spor predstavlja sudsku kontrolu uprave. stav 1. ima ovlašćenje da postupi na način za koji smatra da je najcelishodniji. U upravnom postupku viši organ uprave vrši kontrolu zakonitosti i celishodnosti nižeg organa uprave. Nije moguće tražiti zaštitu od suda ukoliko prethodno nije sproveden upravni postupak.” (član 126. U ovakvim slučajevima može se desiti da uprava povredi interes ili neko pravo građanina. Funkcija ombudsmana je otuda vrlo značajna. krećući se u zakonskim okvirima. Vidimo da se celishodnost može kontrolisati . Problem uvek nastaje kada treba ustanoviti da li je uprava postupala CELISHODNO. i to tako što vrši opštu kontrolu rada uprave. podsticanje preduzetništva. itd. odnosno ako prethodno nije zatražena zaštita od višeg organa uprave. Zakon o lokalnoj samoupravi). a sama uprava. tako što vrši opštu kontrolu rada uprave i javnih službi. Izgleda da je arhitekta bio najzanimljiviji zakonodavcu. Opštinski (gradski) menadžer je još jedna mogućnost koju zakon pruža. Uprava može postupati zakonito. 5. a da nije postupala nezakonito već necelishodno. U opštinskoj upravi mogu da se postave i glavni stručnjaci iz drugih oblasti. podsticanje investiranja u opštinu (grad).I LOKALNA SAMOUPRAVA 13 za zaštitu kulturnih dobara. Upravni postupak je postupak u kojem se vrši kontrola rada nižih organa uprave od strane viših organa uprave. Zakonitost rada je svakako lako shvatiti i podrazumeva da svi doneti akti i sve preduzete radnje moraju biti u skladu sa zakonom. funkcija građanskog branioca jeste da zaštiti građane od lošeg rada uprave. Kao što se vidi iz citiranih zakonskih odredbi. u pojedinim stvarima uprava ima DISKRECIONA OVLAŠĆENJA. Ombudsman U jedinici lokalne samouprave može se ustanoviti građanski branilac (ombudsman) koji štiti individualna i kolektivna prava i interese građana. To znači da zakon postavlja okvire. Opšta kontrola uprave podrazumeva da je ombudsman ovlašćen da kontroliše kako ZAKONITOST tako i CELISHODNOST rada uprave. a poslovi opštinskog menadžera su unapređenje ekonomskog razvoja opštine (grada). Opštinskog (gradskog) menadžera angažuje predsednik opštine (gradonačelnik). Naime. ali to još uvek ne znači da postupa i celishodno. a verovatno zbog propusta koji su se javljali u oblasti urbanizma. najpogodniji za konkretan slučaj. Kontrola uprave se inače sprovodi u upravnom postupku i upravnom sporu.

znači od organa koji pripadaju istoj grani vlasti. odnosno upravni spor pred sudom. Uvođenjem ombudsmana kontrola se proširuje i na normativnu vlast. Svaka jedinica lokalne samouprave može da primeni jedan od ponuđena tri modela u zavisnosti od svojih prilika. a da prethodno nije poveo upravni postupak pred višim organom uprave. To je suština njegove funkcije: kontrola. jer ombudsmana postavlja skupština da u njeno ime i u interesu građana kontroliše upravu (i zakonitost i celishodnost).14 I LOKALNA SAMOUPRAVA samo od strane viših organa uprave. Ko može da se obrati ombudsmanu? Svaki građanin koji smatra da je povređeno neko njegovo pravo ili interes od strane organa opštinske uprave. Međutim. sugerisanje ispravki i obaveštavanje javnosti. kao i da će o tome obaveštavati SO i javnost. Svakako da treba pozdraviti i pohvaliti ideju da se u opštinama i gradovima u Srbiji ustanovi ombudsman. Na taj način štiti građane. postoji niz problema koji će se u praksi javiti sa ovakvim zakonskim rešenjem kada je ombudsman u pitanju. Ipak. nijedan građanin ne bi trebalo da se obraća ombudsmanu. jednim članom (član 126. Pomenutim članom 126 predviđeno je da će branilac o nezakonitom i nepravilnom radu upozoravati upravu i javne službe i da će im davati preporuke za ispravljanje propusta i grešaka. Ne bi bilo dobro da se ovi vidovi zaštite zaobilaze jer bi to onda značilo uzurpaciju vlasti i time bi se ombudsman pretvorio u svoju suprotnost. Osnovno pitanje je kako u našem pravnom sistemu izgleda ovaj institut? Ombudsman je kod nas uveden na mala vrata. Na ovaj način će izabrani model pokazati znatno veće rezultate nego što bi to bio slučaj sa jednim nametnutim modelom. Zakon o lokalnoj samoupravi). tačnije na predstavničko telo. Ovim zakonom je predviđeno nekoliko modela izvršne i normativne vlasti na lokalnom nivou. Trebalo bi da bude dovoljno da neko smatra da mu je učinjena neka povreda i da može da se obrati ombudsmanu. Znači. i ne mora. godine u Velikoj Britaniji. U suprotnom biće više štete nego koristi. . U prilog ovoj argumentaciji može se kao primer navesti Zakon o lokalnoj upravi donet 2000. Za ovakvo rešenje može se kao argument istaći da je svaka novina dobra ako se za njenu primenu pripreme uslovi. znači za upravni postupak i za upravni spor. ombudsman ne sme da bude zamena za postojeće vidove zaštite o kojima je već u ovom tekstu pisano. jer on treba da obezbedi vladavinu prava i demokratičnost. Još uvek se čeka donošenje republičkog Zakona o narodnom advokatu kojim će ovaj organ biti detaljno uređen. ali čini se da postoji toliko praznina koje vrlo lako mogu biti ispunjene lošom sadržinom. Obraćanje ombudsmanu ne bi trebalo da bude otežano nekakvim formalnostima. Problem je u tome što u stavu 1 člana 126 stoji da ombudsman MOŽE biti ustanovljen. Tačnije.

I LOKALNA SAMOUPRAVA 15 Zakonska regulativa je vrlo štura. onda njegova funkcija zavisi od političkih . Pitanje je kako će se njegova politička nepristrasnost ostvariti kada se njegov položaj uređuje aktom koji donosi politička većina u lokalnom parlamentu. Ombudsman bi trebalo da bude politički nepristrasna ličnost. Zbog ovih mogućih problema bilo bi dobro da se predvidi statutom da se ombudsman bira apsolutnom većinom. Ovakvo rešenje dovodi do sledećeg: one opštine koje budu ustanovile ombudsmana imaće neverovatnu raznolikost u pogledu ovog instituta. U takvoj situaciji ukoliko parlamentarna većina i predsednik opštine pripadaju istoj političkoj opciji ombudsman. organizacija. odnosno grada. izbor i prestanak dužnosti reguliše se statutom jedinice lokalne samouprave. vrlo lako može da postane pokriće za loš rad uprave. Ovim predlogom zakona predviđeno je da se ombudsman na republičkom nivou bira u Narodnoj skupštini dvotrećinskom većinom glasova od svih narodnih poslanika. većinom glasova od ukupnog broja odbornika. Prema predlogu republičkog zakona mandat republičkog ombudsmana trajao bi pet godina. Na osnovu ovih ovlašćenja jasno je da mora sarađivati sa ombudsmanom i da ombudsman nije vezan samo za lokalni parlament. Svakako da bi bilo dobro ugledati se na rešenja predviđena predlogom republičkog Zakona o narodnom advokatu. Time se takođe dovodi u pitanje njegova politička nepristrasnost. Međutim. Čest je slučaj da je statutima. način postupanja. predviđeno da ga postavlja skupština opštine kvorumskom većinom (većinom glasova odbornika koji su prisutni). Sve ostalo. predlaže postavljenje i razrešenje načelnika opštinske uprave. odnosno uprave za pojedine oblasti. jer kandidat izabran apsolutnom većinom predstavlja zajedničko rešenje. Na ovaj način bi se zaista obezbedila politička nepristrastnost ombudsmana. Jasno je da ako se na lokalnom nivou ombudsman bira prostom većinom i mandat mu traje koliko i mandat odbornika. jer bi sve političke opcije morale da se saglase oko jednog kandidata. Istovremeno bi mu se ovako obezbedila velika podrška i time bi se obezbedio autoritet ovom institutu i svakako da ne bi bilo opstrukcije rada zarad političkih obračuna. ombudsman može poslužiti kao sredstvo pritiska na predsednika opštine. iz reda uglednih i politički nepristrasnih ličnosti. Ova činjenica dobija još više na značaju ako se ima u vidu nova organizacija vlasti. nadležnost i ovlašćenja. Ukoliko predsednik opštine i parlamentarna većina pripadaju suprotstavljenim političkim opcijama. Drugi problem je dužina mandata. Prema novom zakonu predsednik opštine usmerava i usklađuje rad uprave. najkrupniji problem je upravo činjenica da je regulativa prepuštena skoro u potpunosti statutarnim odredbama. Opštinskim statutima se uglavnom predviđa da mandat ombudsmana traje četiri godine. koji je izabran od strane političke većine. Tako je zakonom predviđeno da su uprava i javne službe dužni da daju sve potrebne informacije kada ombudsman to zahteva. tj. I ovde bi tvorci skupštinskih statuta trebalo da se ugledaju na predlog republičkog zakona. zatim da ombudsmana postavlja skupština opštine. jer njega na ovaj način postavlja politička većina. kojima je ustanovljen ombudsman.

Ukoliko bi se predvidelo da mandat ombudsmana traje duže od mandata odbornika time bi se njegova funkcija svakako učinila politički nezavisnom. što nikako ne bi smelo da se desi. Time se i ova funkcija vezuje posredno za političke stranke i za izbore što nikako nije dobro. U pojedinim opštinama je veliki propust što je statutom predviđeno da će se institut ombudsmana urediti odlukom o organizaciji uprave. jer je regulativa ovog pitanja takođe prepuštena statutima. Na ovaj način ombudsman postaje sastavni deo uprave. Pet godina radnog iskustva je kratak rok za ovakvu funkciju. Kada govorimo o uslovima koje kandidat za ombudsmana treba da ispuni i tu se može javiti problem. To znači da bi se ovakva ovlašćenja mogla predvideti samo statutom. jer je on zamišljen kao organ parlamenta koji u ime parlamenta vrši kontrolu uprave. može podneti prijavu za pokretanje krivičnog postupka ukoliko postoji osnovana sumnja da postoje elementi krivičnog dela izvršenog od strane organa uprave u vršenju ovlašćenja. jer treba da bude politički nepristrasna i usmerena na kontrolu uprave. Nedostatak naše pravne regulative jeste i to što nijednim aktom. obezbeđuje veći ugled i autoritet ombudsmana nego u drugoj opštini gde se traže blaži uslovi. ima najmanje pet godina radnog iskustva na pravnim poslovima i nije osuđivan za krivična dela» (član 27... predlog Zakona o narodnom advokatu). a organizaciono se nalazi izvan uprave. ovakva ovlašćenja imao bi u slučajevima kada u vršenju kontrole uprave utvrdi da postoje propusti u radu. čak ni predlogom Zakona o narodnom advokatu. gde se traže strožiji uslovi.16 I LOKALNA SAMOUPRAVA kretanja i političkog raspoloženja birača. Prema predlogu republičkog zakona «za narodnog advokata (ombudsmana). U Zakonu o lokalnoj samoupravi koji je usvojen ovih odredbi nema. Naravno. Prema predlogu republičkog zakona predviđeno je da. . U radnoj verziji Zakona o lokalnoj samoupravi u članu koji je uređivao institut ombudsmana bilo je predviđeno da ombudsman može predložiti pokretanje disciplinskog postupka ili postupka za razrešenje funkcionera organa uprave ili javne službe. Problem je u tome što može da se dogodi da se u različitim opštinama traže različiti uslovi i na taj način se u jednoj opštini. ne bi bilo logično da se za ombudsmana na lokalnom nivou traže strožiji uslovi. nije uređen odnos između ombudsmana na lokalnom i ombudsmana na republičkom nivou. naročito na republičkom nivou. ako ovaj uslov ostane kao odredba zakona kada zakon bude usvojen. može biti izabran jugoslovenski državljanin koji je diplomirani pravnik istaknutih stručnih sposobnosti i čestitosti. Svakako da bi za ombudsmana trebalo da bude postavljen diplomirani pravnik sa stručnim iskustvom i poznavanjem rada uprave. jer ne bi zavisila od političkih promena. On mora da bude organ koji kontroliše upravu. pored postupka za razrešenje ili disciplinskog postupka. Ipak. koji poznaje rad uprave.

uprava i javna preduzeća imaju obavezu da se izjasne o svim predlozima saveta. odnosno skupština jedinice lokalne samouprave može da obrazuje savet. Prema Zakonu o lokalnoj samoupravi savet za razvoj i zaštitu lokalne samouprave jeste fakultativni organ. Ovim institutom se otvaraju vrata većem uticaju građana u jedinicama lokalne samouprave. organi opštine. po odredbama Zakona. Razlog uvođenja saveta definisan je i samim Zakonom u kojem jasno stoji da se savet obrazuje «radi ostvarivanja demokratskog uticaja građana na unapređivanje lokalne samouprave». Savet za razvoj i zaštitu lokalne samouprave Savet za razvoj i zaštitu lokalne samouprave je jedna od nekoliko novina predviđenih Zakonom o lokalnoj samoupravi. Ustanovljavanje ovakvog jednog organa izuzetno je značajan korak u razvoju demokratije i više je nego potrebno da građani shvate koliku korist mogu imati ne samo oni sami. Članovi saveta biće građani i stručnjaci iz oblasti koje su od značaja za lokalnu zajednicu i njihov osnovni zadatak jeste upravo podnošenje predloga koji bi trebalo da doprinesu razvoju opštine (grada). 6. Volja građana ne počinje i ne završava se na izborima već mora neprekidno da se osluškuje i poštuje. treba imati u vidu da je u pitanju organ koji postoji skoro dvesta godina u Švedskoj i da je nastao upravo kao jedno od sredstava za borbu protiv apsolutizma. a savet za razvoj i zaštitu lokalne samouprave jeste jedan od odličnih načina za to. Ono što savet izdvaja od ostalih sličnih oblika organizovanja građana jesu dve stvari: 1. savet je institucionalni oblik organizovanja građana 2. Jasno je da je savet odličan način da građani organizovano kroz institucije utiču na poboljšanje i razvoj svog okruženja. Kritike koje su iznete samo iz razloga da se mogući propusti preduprede i da se upravo putem angažovanja građanskih saveta širom Srbije ombudsman ustanovi i postavi na zdravim temeljima kako bismo dobili jednu više nego dragocenu ustanovu. Savet bi svakako. već i njihovi legitimno izabrani predstavnici. imao ingerencije da se bavi zaštitom prava i dužnosti opštine. . Opštinama je ostavljeno da same svojim statutima bliže odrede da li će uopšte ustanoviti savet i na koji će način on funkcionisati.I LOKALNA SAMOUPRAVA 17 Iako sve ove kritike mogu da stvore stav da ombudsman nosi više štete nego koristi.

zbor građana i referendum i posredno preko svojih predstavnika. a predloge i zahteve usvaja većinom glasova prisutnih i upućuje ih organima jedinice lokalne samouprave. Savet se bavi pitanjima ostvarivanja. odnosno imaju pravo da upravljaju svojom opštinom ili gradom i to neposredno kroz građansku inicijativu. Skupština je dužna da o predlogu raspravlja i odluči (može da prihvati ili odbije predlog. Zbor građana Zbor građana je drugi način neposrednog upravljanja. Zbor građana raspravlja i daje predloge o pitanjima iz nadležnosti organa jedinice lokalne samouprave. s tim što se putem zbora građana upravlja delom opštine (grada) budući da se saziva za deo teritorije jedinice lokalne samouprave (opštine ili grada). Predstavnike u savetu mogu imati zajednice sa više od 1 % učešća u ukupnom stanovništvu opštine. Savet za međunacionalne odnose Savet za međunacionalne odnose ustanovljava se u nacionalno mešovitim opštinama i čine ga predstavnici svih nacionalnih i etničkih manjina. Nacionalno mešovite opštine su one u kojima jedna nacionalna zajednica ima 5 % od ukupnog broja stanovnika. Zakon predviđa da se potreban broj potpisa utvrđuje statutom opštine (grada). ali mora da donese odluku) i da o svojoj odluci obavesti građane u roku od 60 dana od dobijanja predloga. zaštite i unapređenja nacionalne ravnopravnosti.18 I LOKALNA SAMOUPRAVA 7. Skupština ima još jednu obavezu – sve predloge odluka koje se tiču prava nacionalnih i etničkih manjina dužna je da dostavi savetu na mišljenje. O svojim stavovima i predlozima obaveštava skupštinu koja je dužna da se o njima izjasni najkasnije u roku od 30 dana. Građanska inicijativa Građani imaju pravo da putem građanske inicijative predlože skupštini opštine (grada) donošenje određenih akata kojima će se urediti pitanja iz nadležnosti skupštine. 8. Razlika u odnosu na građansku inicijativu jeste u domenu . odnosno sve nacionalne zajednice imaju 10 % od ukupnog broja stanovnika. Građanska inicijativa je punovažna kada se odnosi na pitanja iz izvornog delokruga opštine i kada je podržana potrebnim brojem potpisa građana. Neposredno upravljanje Građani imaju pravo na lokalnu samoupravu. a koji ne može biti manji od 10 % birača opštine (grada).

da dođu do njihovog zadovoljenja i da obezbede unapređenje opštine (grada) u skladu sa svojim zahtevima. Predlog iznet u građanskoj inicijativi upućuje se skupštini opštine (grada). Referendum Zakon o lokalnoj samoupravi predviđa dve vrste referenduma: . tako i drugim organima (predsedniku opštine/gradonačelniku ili opštinskom/gradskom veću).fakultativni: skupština opštine (grada) može na sopstvenu inicijativu da raspiše referendum o pitanjima iz svoje nadležnosti. da o njemu odluče (usvoje ga ili odbiju) i da o tome obaveste građane u roku od 60 dana. a zbor građana za deo teritorije. Organi ili službe kojima je upućen predlog ili zahtev usvojen na zboru građana dužni su da razmotre zahtev ili predlog. . ali i službama jedinice lokalne samouprave. Značajno je da se građani upoznaju sa mogućnostima neposrednog upravljanja opštinom (gradom).obavezni: skupština opštine (grada) mora da raspiše referendum o pitanjima iz svoje nadležnosti na zahtev građana. jer upravo ovim sredstvima mogu jasnije da izraze svoje potrebe i interese. dok se predlog usvojen od strane zbora građana upućuje kako skupštini opštine. da dobiju opštinu po svojoj meri. Jednom reči.I LOKALNA SAMOUPRAVA 19 primene. Tačnije. Skupština mora da raspiše referendum na delu teritorije jedinice lokalne samouprave o pitanjima koja se odnose na potrebe ili interese stanovništva tog dela teritorije. i . građani mogu građanskom inicijativom zahtevati da se raspiše referendum o pojedinim pitanjima iz nadležnosti skupštine opštine (grada). Građanska inicijativa se pokreće za celu jedinicu lokalne samouprave.

koje ona poverava mesnoj zajednici. a kamoli za drugim oblicima. V deo pod naslovom Mesna samouprava. To bi trebalo da budu poslovi koji su od neposrednog i svakodnevnog značaja za život stanovnika mesne zajednice. Paraćin. kao i Odluka o osnivanju mesnih zajednica za područje gradske opštine Zemun. 1 U ovom tekstu kao primeri statuta mesnih zajednica korišćeni su statuti mesnih zajednica sa teritorija opština Zaječar. sadrži poseban. Ovakvo rešenje omogućava vrlo široko polje delovanja za one koji su aktivni i imaju dovoljno inventivnosti. uz prenošenje i odgovarajućih finansijskih sredstava. Čak ni primera radi nije naveden nijedan drugi oblik mesne samouprave. Ova vrsta poslova.II Mesne zajednice – jedini oblici mesne samouprave u Srbiji Zakon o lokalnoj samoupravi.1 Normativni akt kojim se detaljnije uređuju nadležnost i organizacija mesne zajednice jeste statut mesne zajednice. Nijedan drugi oblik mesne samouprave za četiri godine. Dva su objašnjenja: ili su mesne zajednice savršeni oblik organizovanja tako da nema potrebe za bilo kakvim drugim oblikom. budući da predviđa da se „radi zadovoljavanja potreba i interesa lokalnog stanovništva.. a mogu biti i neki od poslova iz izvorne nadležnosti opštine. Sombor i grada Kragujevca. što je malo verovatno. godine. Zakonodavac je ostavio više nego širok prostor za osmišljavanje oblika mesne samouprave. U nastavku ovog teksta bavićemo se mesnim zajednicama kao jedinim oblikom organizovanja građana na nivou mesne samouprave. mogu osnivati mesne zajednice i drugi oblici mesne samouprave“ (član 52. .. praksa pokazuje potpuno drugačija rešenja. Smederevo. Ipak. što je verovatnije rešenje. stav 1). ili je naša pasivnost tolika da nema potrebe čak ni za mesnim zajednicama. koji je donet 2002. može biti određena statutom. nije osmišljen. koliko je prošlo vremena od donošenja Zakona. kao jedinice lokalne samouprave. Vranje. Mesne zajednice su ostale jedini oblik organizovanja građana na nivou nižem od opštine. Jagodina. Statutom mesne zajednice utvrđuju se poslovi koje vrši. Prvi put se usvaja ovakav termin za različite oblike organizovanja građana na prostoru manjem od opštine. kao poslovi mesne zajednice.

. Smederevu i Zemunu Statuti mesnih zajednica u Vranju Statuti mesnih zajednica u Zaječaru Statuti mesnih zajednica u Jagodini i Paraćinu .pokloni i druga sredstva.4 Konačno. Za obavljanje poslova koje opština/grad poveri mesnoj zajednici prenosi joj i sredstva neophodna za obavljanje tih poslova.2 U drugu grupu ulaze one mesne zajednice u kojima je organ mesne zajednice pored saveta i sekretar3.samodoprinos. Interesantno je da Odluka o osnivanju mesnih zajednica za područje gradske opštine Zemun u članu 17 nigde eksplicitno ne predviđa budžet opštine kao jedan od izvora sredstava za rad mesne zajednice. građanske inicijative i referendum. Prvu grupu čine statuti onih mesnih zajednica u kojima je kao jedini organ naveden savet mesne zajednice. sledeći poslovi: 2 3 4 5 Statuti mesnih zajednica u Kragujevcu. već i njih navode kao organe odlučivanja. Somboru. navodi jednu uopštenu formulaciju da svoj rad finansiraju i iz „drugih sredstava pribavljenih u skladu sa zakonskim propisima“.II MESNE ZAJEDNICE – jedini oblici mesne samouprave u Srbiji 21 Finansije Finansije za obavljanje poslova mesne zajednice pribavljaju se iz sledećih izvora: . . pri čemu to čine dvojako: posredno i neposredno. Organi mesne zajednice (nadležnosti i izbor) U pogledu organa mesne zajednice razlikuju se četiri vrste statuta mesnih zajednica. Odlučivanje u mesnoj zajednici U mesnim zajednicama građani donose odluke.naknada za usluge. tačka 3. a treću grupu činili bi statuti u kojima nisu posebno navedeni organi. Mesne zajednice koriste sredstva u skladu sa svojim planovima i programima. već u pomenutom članu u stavu 1.5 Nadležnosti U nadležnosti saveta mesne zajednice kao predstavničkog tela spadaju.budžet opštine/grada. četvrta grupa su one mesne zajednice čiji statuti ne razlikuju jasno organe odlučivanja i njihova pomoćna tela. U pojedinim statutima mesnih zajednica predviđena je obaveza mesnih zajednica da podnose finansijski izveštaj jedinici lokalne samouprave. Posredno preko izabranih predstavnika u organima mesne zajednice i neposredno kroz zborove građana. . već su navedeni svi oblici odlučivanja građana. najčešće. pa se tako komisije i druga radna tela navode kao organi odlučivanja.

sazivanje zbora građana i sprovođenje odluke zbora građana.8 Za člana ili članove. Kandidatura. koje utvrđuje savet mesne zajednice svojom odlukom. Izbor Izbore za savet raspisuje predsednik skupštine opštine. već ga postavlja savet i da su poslovi u njegovoj nadležnosti administrativno– tehničke prirode. poslovnika o radu. a to je najčešće 6 7 8 9 Statuti mesnih zajednica u Vranju Statuti mesnih zajednica u Somboru Statuti mesnih zajednica u Vranju Statuti mesnih zajednica u Somboru . Mišljenja smo da ovakvo rešenje nije dobro. zajedno sa pratećom dokumentacijom.6 Članovi saveta mesne zajednice biraju se na period od četiri godine.7 Izbor članova saveta se vrši u izbornim jedinicama mesne zajednice.drugi poslovi utvrđeni odlukom o mesnoj samoupravi i statutom mesne zajednice.iniciranje uvođenja samodoprinosa i nadzor nad njegovom realizacijom. izabrani su oni kandidati koji su dobili najveći broj glasova. prema jednoj grupi statuta budućeg člana saveta među takvim kandidatima izabraće predsednik saveta žrebom9. postoje statuti kojima je predviđeno da je jedan od organa i sekretar. Ima i rešenja prema kojima članove saveta biraju građani na zboru građana. organ koji je raspisao izbore. plana i programa rada. Kao što je navedeno. . a prema drugoj grupi statuta u onim izbornim jedinicama u kojima se dogodi takav slučaj izbori će biti ponovljeni u roku od 15 dana. U pojedinim modelima statuta mesnih zajednica takođe je sekretar predviđen kao organ mesne zajednice. Pravo da bira članove saveta i da bude biran za člana saveta ima svaki punoletni građanin koji ima prebivalište na teritoriji mesne zajednice. Komisiju imenuje savet ili. U pojedinim statutima postoji ograničenje da niko ne može biti dva puta uzastopno izabran za člana saveta. finansijskog plana i završnog računa.obrazovanje komisija. . Organi za sprovođenje izbora su komisija za sprovođenje izbora i birački odbor. Kandidatura za člana saveta mora biti podržana određenim brojem potpisa građana izborne jedinice. budući da sekretar nije izabran neposredno od strane građana. ukoliko se u izbornoj jedinici ili na zboru građana bira više članova.donošenje statuta. . odbora i drugih radnih tela. U slučaju da dva ili više kandidata dobiju jednak broj glasova. dostavlja se izbornoj komisiji. mada ima i statuta koji ovu nadležnost poveravaju predsedniku saveta mesne zajednice. ukoliko to savet to ne učini. . tako da broj izabranih kandidata premašuje broj članova saveta.22 II MESNE ZAJEDNICE – jedini oblici mesne samouprave u Srbiji . što je svakako bolje rešenje od prethodnog.

Jagodini . ali se najčešće sreću rešenja tri uzastopna izostanka ili najmanje pet uopšte. Broj izostanaka je različit. Predsednik saveta predstavlja mesnu zajednicu. stara se o radu saveta. Prvu sednicu novoizabranog saveta saziva predsednik prethodnog saziva saveta. Savet odlučuje na sednicima. Predsedniku može prestati mandat pre isteka vremena na koje je izabran razrešenjem. Da bi savet mogao punovažno da odlučuje. .II MESNE ZAJEDNICE – jedini oblici mesne samouprave u Srbiji 23 predsednik skupštine opštine. Komisija imenuje biračke odbore za biračka mesta. Predsednik saveta se bira iz redova članova saveta. potrebno je da sednici prisustvuje više od polovine članova saveta. 10 11 12 Statuti mesnih zajednica u Somboru Statuti mesnih zajednica u Smederevu Statuti mesnih zajednica u Paraćinu.razrešenje/opoziv. Razrešenje se obavlja po postupku za njegov izbor. pa predviđaju da će umesto člana kome je prestao mandat pre isteka vremena na koje je biran biti izabran kandidat koji je na izborima bio naredni sa najviše osvojenih glasova.11 Pojedini statuti predviđaju kao razlog za prestanak mandata i nekoliko neopravdanih izostanaka sa sednica saveta. Na prvoj sednici bira se predsednik saveta većinom glasova prisutnih članova.u drugim slučajevima koji su predviđeni statutom i poslovnikom saveta mesne zajednice. saziva sednice i predsedava sednicama saveta. Odluke se donose većinom glasova prisutnih članova. Razlozi za prestanak mandata člana saveta pre isteka vremena na koje je biran mogu biti: . podnošenjem ostavke ili nastupanjem nekog od slučaja prestanka mandata članu saveta. . predlaže dnevni red sednica i vrši druge poslove u skladu sa statutom mesne zajednice.10 Nije regulisano kako se do kraja sprovodi postupak razrešenja.gubitak opšteg prava glasa. Ima i statuta koji jasno regulišu pitanje prestanka mandata člana saveta. Mogli bismo zaključiti da se razrešenje člana saveta sprovodi po postupku za njegov izbor.12 Ovakvim rešenjem trebalo bi da se rad saveta učini ozbiljnijim. . Prema pojedinim statutima predlog za razrešenje člana saveta može da podnese određeni broj građana izborne jedinice na kojoj je izabran član saveta ili savet određenim brojem glasova svih članova. Predsednik saveta je dužan da sazove sednicu saveta najmanje jednom u tri meseca ili na zahtev određenog broja članova saveta ili određenog broja građana.promena prebivališta van područja mesne zajednice. . . Mandat ovako izabranog člana traje do isteka mandata saveta.pravosnažna sudska presuda kojom je osuđen na kaznu zatvora u trajanju dužem od šest meseci.podnošenje ostavke.

a istovremeno znači i sankciju za neodgovorno ponašanje. ako ne donese statut. poskupljivati rad mesne zajednice. Svaki izbor zahteva određena finansijska sredstva. jer omogućavaju da građani. jer sprečava da beskonačno izostajanje dovodi u pitanje kvorum za odlučivanje. skupštine opštine. Zbor građana odlučuje većinom glasova prisutnih. odnosno opredeljivanje za lošeg kandidata. i učine nešto za sebe i svoje okruženje. Pitanja o kojima raspravlja i odlučuje zbor građana jesu iz nadležnosti opštine/grada ili mesne zajednice. između ostalog. a zahtevi ili predlozi usvojeni na zboru mogu biti upućeni skupštini opštine/ grada ili pojedinim organima ili službama opštine/grada. moguće je da odluka bude punovažna i kada je prisutno manje građana. uvek se može postaviti pitanje legitimnosti odluke donete na takvom zboru građana. . Ova rešenja se čine kao dobra. čineći na taj način zbor građana savetodavnim telom. Interesantna su rešenja o punovažnosti odlučivanja na zboru građana. odnosno nosilaca javne funkcije češće koristio ovo svoje pravo. To je slučaj kada posle odlaganja od 30 minuta zboru prisustvuje 3 % upisanih birača. nego uvoditi ovakve korektive i time. Statutima mesnih zajednica predviđeni su i razlozi za raspuštanje saveta i prevremene izbore saveta. odbornik ili poslanik. od dana održavanja zbora. dobile na kvalitetu i više bi odgovarale stvarnosti i potrebama građana. finansijski plan i program rada u određenom roku ili u slučaju kada se građani na referendumu izjasne za raspuštanje saveta. U pogledu prava sazivanja zbora građana statuti različito regulišu ovo pitanje pa se tako sreće da pravo sazivanja ima određeni broj građana sa prebivalištem na teritoriji mesne zajednice za koju se zbor građana saziva. a detaljnije su regulisana statutima mesnih zajednica. odnosno mesne zajednice. izjasne o podnetim zahtevima ili predlozima.24 II MESNE ZAJEDNICE – jedini oblici mesne samouprave u Srbiji značajnijim i efikasnijim. Organima kojima se zbor na ovaj način obrati dužni su da se u roku od 60 dana. građanska inicijativa i referendum) 1. savet ili predsednik saveta mesne zajednice. Prestanak mandata usled izostanka bi bilo dobro rešenje. bolje je možda na vreme voditi računa o tome ko će biti izabran. Ipak. pa tako niz statuta mesnih zajednica predviđa da zbor građana punovažno odlučuje ukoliko zboru prisustvuje najmanje 10 % upisanih birača. Na ovaj način bi odluke koje se donose. kao što su slučajevi kada savet ne zaseda duže od tri meseca. Bilo bi dobro kada bi svaki od ovih organa. Neposredno odlučivanje građana (zbor građana. Zbor građana može biti sazvan za područje cele ili dela mesne zajednice. Zbor građana Zbor građana je jedan od oblika neposrednog odlučivanja građana na nivou opštine. uz prethodno konsultovanje sa građanima. predsednik opštine. kao i savetu mesne zajednice. Izuzetno. Ipak. Ovo rešenje je istovremeno i korektiv za moguć loš izbor. koji su aktivni u svojim mesnim zajednicama.

čime daju na značaju i legitimitetu inicijativi. a rešenje konkretnog pitanja se tiče i njihove nepokretnosti. a koja su od značaja za građane tih jedinica. pod uslovom da je na referendum izašlo više od polovine upisanih birača. ovakvo rešenje ne bismo mogli da prihvatimo. budući da zakon za punovažnost inicijative zahteva potpise najmanje 10 % birača. U pomenutim statutima pravo potpisa inicijative postavlja se restriktivno – inicijativu mogu da podrže birači sa teritorije mesne zajednice. 3. Odluka na referendumu je doneta ako je za nju glasala većina birača koji su glasali. primenjuje se neposredno zakonska norma. mada statuti mesnih zajednica predviđaju da referendum može raspisati savet mesne zajednice. mesto i dan održavanja referenduma i organe i postupak za sprovođenje referenduma. Putem referenduma građani odlučuju o pitanjima iz delokruga skupštine opštine.13 U onim statutima u kojima nije predviđen bilo kakav broj. Odluka kojom se raspisuje referendum mora sadržati: referendumsko pitanje. jasno je. o uvođenju mesnog samodoprinosa ili o drugim pitanjima iz nadležnosti opštine/grada ili mesne zajednice. Posebno je rešenje u pojedinim statutima. Skupština opštine/grada dužna je da u roku od 60 dana dostavi obrazložen odgovor na inicijativu. promenu statuta ili raspisivanje referenduma. Ipak. prema kojem pravo da putem građanske inicijative predlažu skupštini opštine/grada donošenje akata radi rešenja određenog pitanja imaju i građani koji nemaju prebivalište. ali poseduju nepokretnost na teritoriji mesne zajednice. Građanska inicijativa Građani imaju pravo da putem građanske inicijative predlažu skupštini opštine/grada donošenje akata radi rešavanja određenog pitanja iz njene nadležnosti.II MESNE ZAJEDNICE – jedini oblici mesne samouprave u Srbiji 25 2. Prema zakonu referendum raspisuje skupština opštine. ali otežavaju primenu ovog instituta. a statutima mesnih zajednica ovo pravo na nivou mesne zajednice dato je i određenom broju članova saveta mesne zajednice. Da bi građanska inicijativa bila punovažna. mora biti podržana određenim brojem potpisa birača upisanih u birački spisak. Pojedini statuti predviđaju da je neophodno da inicijativu podrži najmanje 25 % birača.14 Izgleda da je ovo rešenje uvedeno po analogiji sa zakonskim rešenjima samodoprinosa. 13 14 15 Statuti mesnih zajednica u Kragujevcu Statuti mesnih zajednica u Jagodini Statuti mesnih zajednica u Jagodini . Referendum Referendum je još jedan neposredni oblik odlučivanja građana.15 Inicijativu za raspisivanje referenduma po zakonu mogu pokrenuti i građani. Zakon o lokalnoj samoupravi predviđa da taj broj ne može biti manji od 10 % birača.

ali imaju nepokretnost na teritoriji za koju se uvodi samodoprinos. Odluka o uvođenju samodoprinosa može da se donese za područje cele mesne zajednice ili jednog njenog dela. područje na kojem se prikuplja. njegov iznos i izvršavanje. pravo odlučivanja imaju i lica koja nemaju prebivalište. u novcu. Pored birača. Sredstva prikupljena na osnovu odluke o samodoprinosu koji se uvodi za područje ili deo područja mesne zajednice uplaćuju se na račun te mesne zajednice i strogo su namenskog karaktera. Osnovicu čine. Odluka sadrži podatke koji se odnose na namenu samodoprinosa. Odluka o uvođenju samodoprinosa je doneta ukoliko je za nju glasala većina od ukupnog broja građana koji imaju pravo glasa u konkretnom slučaju (birači i građani koji po osnovu posedovanja nepokretnosti imaju pravo glasa). kao i imovina na koju se plaća porez. uz inicijativu se obavezno podnosi program samodoprinosa (izvori. Samodoprinos se može izraziti. bilo da je sama skupština inicijator ili građani. vreme za koje se prikuplja. Inicijativa za uvođenje samodoprinosa može da potekne ili od skupštine opštine/grada ili od građana u vidu građanske inicijative (ovde se primenjuju norme kojima je regulisana građanska inicijativa). po kojem će se samodoprinos i realizovati. koja se podnosi skupštini opštine/grada. zavisno od potreba i mogućnosti građana.26 II MESNE ZAJEDNICE – jedini oblici mesne samouprave u Srbiji Samodoprinos Mesni samodoprinos je jedan od izvora finansijskih sredstava mesne zajednice. njegovu evidenciju i nadzor građana.16 Bez obzira ko je inicijator donošenja odluke za uvođenje samodoprinosa. zarade zaposlenih i drugi oporezovani prihodi. U pojedinim statutima predviđeno je da inicijativu za donošenje odluke o samodoprinosu može podneti savet mesne zajednice ili najmanje 20 % birača od ukupnog broja birača sa teritorije za koju se predlaže uvođenje samodoprinosa. odnosno njenog dela za koji se samodoprinos ostvaruje. robi ili radu. 16 Statuti mesnih zajednica u Kragujevcu . Odluka o uvođenju samodoprinosa sadrži i osnovicu samodoprinosa. Pravo odlučivanja o uvođenju samodoprinosa imaju birači mesne zajednice. ako drugačije nije uređeno. namena i načini obezbeđivanja ukupnih sredstava). ukoliko samodoprinos poboljšava uslove korišćenja nepokretnosti. Skupština opštine/grada utvrđuje predlog odluke o uvođenju samodoprinosa.

od 50 do 59 21 %. 3 % Hrvata. u rasponu od 40 do 49 godina 19 % . Kada je reč o zanimanju. a podaci su prikupljani putem direktnog intervjuisanja ispitanika. 2 % Muslimana/Bošnjaka. a proporcionalno veličini i broju stanovnika. domaćice 13%. NK i PK radnici 9 %. do 31. od 30 do 39 takođe 18 %. dok je 24 % ispitanika starije od 60 godina. punoletna građanina Srbije. poljoprivrednici čine 8 % uzorka. dok je pripadnika ostalih nacionalnih zajednica 12 %. dok je područje centralne Srbije u uzorku učestvovalo sa 51 %. U uzorku je 25 % ispitanika sa osnovnom školom i manje od osnovne. stručnjaci 10 %. 1 % Crnogoraca. starost. Osnovne sociodemografske karakteristike ispitanika koje su uzete u obzir jesu pol. godine Opis uzorka U okviru projekta “Podizanje kapaciteta mesnih samouprava” Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) realizovao je istraživanje javnog mnjenja u periodu od 25. zanimanje i nacionalnost. KV i VK radnici 28 %. studenti i učenici 5 %. dok je 15 % ispitanika sa višom i visokom školom. Istraživanje je bilo terenskog tipa. U uzorku se nalazi 82 % pripadnika srpske nacionalnosti. službenici 10 %. Marijana Simić i Miloš Mojsilović III Mesna zajednica – primarni okvir socijalnog života Javno mnjenje Srbije.Srećko Mihailović. u regionu Beograda 21 %. . 10 % ima završenu srednju školu za radnička zanimanja. zima 2006. U uzorku se našlo 48 % žena i 52 % muškaraca. obrazovanje. 50 % neku drugu srednju školu. ispitanika od 19 do 29 godina je 18 %. januara 2006. Regionalna distribucija uzorka bila je takva da se u regionu Vojvodine našlo 28 % ispitanika. Istraživanje je sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 1152 ispitanika. godine. tehničari 17 %.

Tema aktivizma indikovana je putem klasičnih pokazatelja obaveštenosti o funkcionisanju mesne zajednice. odnosno na interesovanje građana za ulaganje sopstvenog napora i povećanje obima participacije u „lokalnim stvarima“. takozvanog „masovnog društva“ jeste i stanje u kojem pojedinci i uže grupe imaju manje-više ograničen uticaj na upravljanje sopstvenim životima. koji omogućava učešće i ostvarivanje interesa građana u stvarima koje ih neposredno dotiču. Danas se zahtevi za decentralizacijom postavljaju kao jedan od uslova opstanka i daljeg razvoja demokratije.17 Međutim. Tako. dok se drugi nivoi organizovanja i vlasti. već daju i mogućnosti poređenja sa učešćem na drugim nivoima. Ti odgovori ne daju samo presek stanja u oblasti građanskog aktivizma na ovom nivou. sužavali su se prostori za autonomna delovanja užih zajednica. upravo pomenuta diferenciranost i heterogenost društva podstiče procese suprotne centralizaciji. diferenciranih i heterogenih društava. Decentralizacija i date mogućnosti organizovanja na lokalnim nivoima mogu ostvariti svoju suštinu samo ako se naiđe na „povratnu spregu“. funkcionisanje i rešavanje problema na ovom „elementarnom“ nivou. percepcijom (ne)mogućnosti uticaja građana na rad. kao i perspektivama opstanka i rada mesnih zajednica kao oblika mesnih samouprava. Centralizacija je postajala neophodan proces od kojeg je često zavisio opstanak savremenih. za autentične artikulacije specifičnih interesa i potreba i organizovanje u tom pravcu. Aktivizam građana u okvirima mesne samouprave Rađanje i uspon savremene države doveo je do centralizacije u svim oblastima društvenog i političkog života.28 III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života 1. centar se sve više shvata kao mesto donošenja opštih smernica i obezbeđivanja reda i sigurnosti. tište i utiču na kvalitet njihovog života. kao i putem evidentiranja konkretnog uzimanja učešća u poslovima mesne zajednice. kako bilo. Jedno od karakterističnih obeležja modernog. Da li i na koji način građani u Srbiji danas učestvuju u ovom obliku samouprave? Deo odgovora na ovo pitanje tražen je i u ovom istraživanju. zbog postignutog zadovoljstva životom i sistemom. relativno nizak nivo interesovanja za uzimanje učešća u životu užih ili širih zajednica. kao mesto pravog „razumevanja“ posebnosti i mogućnosti ostvarivanja te posebnosti. vide kao mesto neposredne konkretizacije opštih odluka. . U našem sistemu mesne zajednice predstavljaju najniži oblik institucionalnog organizovanja građana. potrebama i interesima i. shodno tome. ove pojave se ili kritikuju sa stanovišta levih ideologija kao oblici otuđenja čoveka ili samo konstatuju (pa i pozitivno vrednuju) sa stanovišta desnih ideologija kao fakat koji nam govori o konačnoj stabilizaciji demokratskog društva u kojem pojedinci. kao i polje oštrih ideoloških sporenja. nemaju više potrebe da participiraju u javnom životu kao što su to imali nekada. 17 Ovo je jedan od osnovnih predmeta društvene i političke teorije danas. istovremeno. regionalni i lokalni.

kanalizacije i vodovoda regulišu opštinske vlasti putem komunalnih preduzeća. dok samo 13 % ispitanika smatra da jeste obavešteno o radu osnovnog organa mesne zajednice. S druge strane. a 13 % je potpuno obavešteno) nalazimo da je obavešteno 30 % žena i 44 % muškaraca. upravo na ovom nivou. vrlo je verovatno da neki ne znaju da taj organ postoji!). na seoskim područjima ove delatnosti najčešće su prepušteni samom organizovanju meštana. neuviđanja potrebe da informišu sugrađane o svom radu. Oni često iz neznanja. Ovaj podatak govori. Kao indikator za poznavanje prilika u MZ uzeta je obaveštenost o radu saveta MZ. među onima između 30 i 60 godina. ili barem za obraćanje nekom ko na ovom nivou predstavlja „vlast“. nema sumnje da netransparentnost pruža priliku za malverzacije. pre svega. Manje su obavešteni najmlađi (oni do 30 godina – 26 %) i najstariji (među onima iznad 60 godina ima 33 % obaveštenih. Kada je reč o zanimanju i radnom statusu. zelenila. udaljeni od gradskih jezgara. Geografski ograničen prostor. i te tendencije su interesantne. Podatak da je tri petine poljoprivrednika obavešteno o radu saveta ukazuje na činjenicu da su mesne zajednice na seoskim područjima aktivnije. „krivac“ za nisku informisanost o radu samo su delom građani (neki od njih ne žele informacije). da omoguće relativno visoku informisanost (bez posebnog ulaganja većih sredstava. relativno mali broj stanovnika i neposredan kontakt građana i njihovih predstavnika trebalo bi. dok u srednjoj generaciji. dok veći deo odgovornosti leži upravo na samim savetima i drugim predstavnicima građana u mesnoj zajednici. nalazimo od 39 do 45 % obaveštenih. odnošenja smeća. kako po tradiciji. domaćice (29 %) i penzioneri (31 %). jer su ljudi upućeniji jedni na druge. posebno kada je reč o polu. Ipak. starosti i radnom statusu ispitanika. odnosno pretpostavku za učešća u radu organa.1. U odnosu na prosek od 37 % obaveštenih građana (prema samoocenama. vremena i energije). Informisanost o radu saveta MZ povezana je sa određenim sociodemografskim odlikama ispitanika (korelacija je umerenog obima i više govori o mogućim tendencijama. 24 % je delimično obavešteno. 24 % je delimično. Dakle. a najviše poljoprivrednici (59 %) i vlasnici (53 %). tj.III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života 29 1. Istraživanje pokazuje da čak 63 % ispitanika nije uopšte obavešteno o radu saveta. . Informisanost o radu mesne zajednice Informisanost građana o radu mesne zajednice predstavlja „nultu“ tačku. tako i po tome što. lakše ostvaruju interese i potrebe kada su međusobno udruženi i organizovani. nego o nekim pravilnostima).18 18 Dok u urbanim mesnim zajednicama poslove uređenja. najmanje su obavešteni učenici i studenti (20 %). o činjenici da sami organi u mesnim zajednicama ne rade dovoljno na informisanju o svom radu (pa i sopstvenom postojanju – među onima koji nisu obavešteni.

a na osnovu brojnih pokazatelja „političnosti“. Pretpostavke o (ne)mogućnosti učešća građana u javnom životu mesne zajednice Malo je verovatno da će građani učestvovati u političkom životu zajednice ukoliko smatraju da svojim učešćem ne mogu ništa da promene ili ako misle da „običan“ čovek treba da se mane politike i da „gleda svoja posla“.2. dok ostatak čine „pasivni“. ukupno gledano. Ovde se nalazi oko 20 % onih koje su apolitični19. 19 Prema ranijim istraživanjima. oko 20 % populacije je krajnje apolitično. Nije baš dobro da se građani. najveći broj ispitanika smatra da je umereno učešće u politici najbolje za zajednicu. Ne postoji slaganje o ovom pitanju – odgovori su gotovo ravnomerno raspodeljeni na sve modalitete.30 III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života 1. pretpostavka je da ova grupacija obaveštenost o političkim stvarima i glasanje smatraju „umerenim“ učešćem u politici. Trećina koja nije znala da odgovori predstavlja verovatno one koji nisu ni pokušavali ništa po ovom pitanju. Kada je reč o obimu. ali samo povremeno uzimaju učešće u aktivnostima kao što su glasanje i slično. opštije pitanje glasilo je da li je za jednu zajednicu bolje da građani budu aktivni ili to baš i nije poželjno stanje stvari. Nije baš ohrabrujući nalaz da nepuna trećina ispitanika smatra da može da utiče na rešavanje problema na nivou koji im je najbliži. Kada je reč o ovim temama. previše angažuju. a pripadaju grupama tzv. više od tri petine ispitanika smatra da građani u nekoj meri treba da se angažuju u polju politike. Broj onih koji smatraju da se ne može baš uticati na rešavanje problema isti je kao i broj onih koji smatraju da je nebitno da li su građani politički aktivni ili ne. Odgovori da li se i koliko politički treba angažovati distribuirani su na sledeći način: • • • građani treba da budu politički aktivni – 21 % građani treba da budu umereno aktivni – 41 % nevažno je da li su građani aktivni ili ne – 38 % Činjenica je da. Da „običan čovek“ nema priliku da učestvuje u javnim stvarima mesne zajednice smatra nešto više od trećine ispitanika. Blizu dve petine smatra da za zajednicu (pa i njih same) politički angažman nije nešto što će promeniti stvari. „političkih gladijatora“ i aktivnog partijskog članstva. takoreći ponekad i egzistencijalan. još nedospeli do politike. one su u istraživanju tretirane na dva načina. Svaki peti ispitanik smatra da građani treba da se dosta angažuju u politici – reč je o jednom broju onih koji su i sami verovatno veoma aktivni. dok isto toliko nije znalo da odgovori na ovo pitanje. Prvo. . da ta mogućnost postoji smatra nešto manje od trećine ispitanika. Drugi indikator za ovu temu operacionalizovan je kroz pitanje „Da li običan čovek ima priliku da učestvuje u rešavanju problema u Vašoj mesnoj zajednici?“. odnosno da je taj angažman dobar za jednu zajednicu. često nekompetentni. odnosno potpuno nezainteresovano za politiku. oni koji imaju svest o značaju politike.

23 % njih smatra da ne mogu da promene ništa i ako se angažuju. slično kao i u slučaju obaveštenosti. Oblici aktivizma građana u mesnoj zajednici Ako je relativno mali broj građana informisan o radu mesne zajednice. najaktivniji su poljoprivrednici (40 %) i vlasnici (34 %). Dvostruko je manje aktivnih žena (14 %) nego aktivnih muškaraca (30 %). dok 4 % nije znalo da odgovori na ovo pitanje. Postoje određene razlike u socijalnom profilu onih koji su aktivni. ako se broj onih koji smatraju da građani treba da budu politički angažovani i da na taj način rešavaju probleme u neposrednoj okolini kreće u rasponu od jedne petine do nepune trećine. kada se dođe na polje konkretnih aktivnosti.. (Preostalih 11 % su oni koji su izjavili da su na neki način aktivni – vidimo da je sada broj aktivnih prepolovljen. na studijama i u školama. Gotovo četiri petine ispitanika (78 %) uopšte nije aktivno u radu mesne zajednice. bolesti. dok su najmanje aktivni učenici. predsednik MZ. da li i koliko građani uopšte učestvuju u aktivnostima u svojoj mesnoj zajednici? Odgovor na ovo delom daje pitanje koje je upravo na ovaj način i postavljeno „Da li ste i ako jeste koliko ste aktivni u radu vaše mesne zajednice? “. 22 % nije zainteresovano za taj oblik aktivizma. dotle je među najstarijima petina aktivna. Obeshrabreni i nezainteresovani čine gotovo polovinu ispitanika. studenti i domaćice (po 9 %).3. Učinjen je i pokušaj da se bar načelno uđe u razloge zašto pojedinci ne učestvuju u nekoj od aktivnosti u MZ. petina građana koja je aktivna u radu MZ predstavlja solidnu osnovu za funkcionalni rad. Generalno. mladi su često van svojih MZ. Postavlja se pitanje šta za ispitanike znači biti malo. a među najmlađima tek 14 %. petina građana koja je malo i osrednje aktivna jesu oni koji u najboljem slučaju prisustvuju sastancima saveta i učestvuju u njihovom radu. pretpostavljamo da je ovo znatno realniji podatak nego onaj o petini aktivnih. Stariji nisu zainteresovani zbog starosti. osrednje aktivnih 7 %. Najveći broj ispitanika (26 %) izjavio je da za to nema vremena. U slučaju radnog statusa i zanimanja. osrednje ili prilično aktivan? Najaktivniji (3 %) svakako su oni koji se neposredno angažuju u organima mesne zajednice (savet. a prilično aktivnih 3 %). sekretar). Dok su srednje generacije najaktivnije (četvrtina aktivnih). dakle. I kod prva tri eksplicitno formulisana .) Preokupiranost sopstvenim problemima je nešto što.. manje obrazovani se osećaju nekompetentnim.III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života 31 1. 14 % ima neki drugi razlog. najveći broj ljudi sprečava da uzmu učešće u poslovima vezanim za «zajedničko dobro» (ili je to nekima izgovor za stvarnu nezainteresovanost). to baš i nije najbolji rezultat. Ostali razlozi postaju jasniji kada se uzmu ukrštanja ovog pitanja sa grupnim karakteristikama. Na drugoj strani aktivna je «jaka» petina građana (malo aktivnih ima 12 %. međutim. odnosno onih koji nisu aktivni u radu mesne zajednice.

dok su u sredini svi ostali sa proporcijama koje su između 63 i 69 %. Preostalih 13 % ispitanika je spremno da se angažuje. a 16 % više puta). U poređenju sa prethodnim nalazom o aktivnosti građana vidimo da je negde između petine i četvrtine građana zainteresovano za neki oblik angažovanja u radu MZ. spremnost za učešće u prevazilaženju problema predstavlja „najbolniju“ tačku u funkcionisanju mesne zajednice. uprkos opštoj povici na brojne probleme koji nas neposredno okružuju i koje smo. penzioneri (44 %) i učenici i studenti (51 %). Ovaj nalaz potvrđuju i odgovori na pitanje upućeno ispitanicima da li su se nekad sa nekim problemom. To je očigledno maksimalan broj građana koji su zainteresovani da barem u malom obimu učestvuju u aktivnostima MZ. Na pitanje „Da li ste spremni da učestvujete u rešavanju problema“. Građani navode brojne probleme sa kojima se suočavaju u okvirima mesne zajednice. pa ovim vrstama izbora ne posvećuju veliku pažnju. naspram 77 % onih koji nisu pokazali spremnost da biraju svoje predstavnike u MZ. Srednje generacije iskazuju spremnost u slučaju dve trećine ispitanika ili nešto manje. ali uz određene uslove. Kada je reč o radnom statusu i zanimanju. Izbori za savet MZ ukazuju na jedan od konkretnih oblika aktivizma u mesnoj zajednici. u mogućnosti da uz organizovanu akciju rešimo. barem na nivou mesne zajednice. Očigledno. manje od polovine ljudi je spremno da učestvuje u rešavanju problema koje su sami izdvojili kao najveće i čije rešavanje je definitivno prioritet za kvalitetniji život. na drugoj strani su najmlađi . Ovo pitanje pokazuje. domaćice. idejom ili predlogom obraćali nadležnima u mesnoj zajednici – 76 % ispitanika se nikada nije obraćalo mesnoj zajednici. od svih do sada. najmanje obrazovani. zaposleni. Na manjak vremena najviše se izgovaraju učenici i studenti. stručnjaci.nešto iznad polovine i najstariji – dve petine. dok su apatičniji od proseka (tj. najmlađi i oni iznad 60 godina. Spremnost na aktivizam iskazuje nepuna polovina žena i dve trećine muškaraca. najveće razlike kada su u pitanju različite grupe ispitanika (u stvari reč je o niskim korelacijama – koeficijent kontigencije u slučaju tri ispitivane varijable nalazi se između 0. na drugoj strani su domaćice (31 %). nezaposleni. na jednoj strani izdvajaju se vlasnici – čak tri četvrtine kaže da je spremno za aktivizam.32 III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života razloga pokazuju se određene razlike – neinteresovanje više od proseka pokazuju žene. dok su se ostalih 24 % obraćali jednom ili više puta (od toga 8 % njih se obraćalo jednom. Dakle. građani vlast vide negde drugde. kao i oni sa najnižim primanjima. iako su im organi izabrani na ovom nivou često fizički najbliži.20 i 0. Međutim. Svega 23 % ispitanika je učestvovalo na ovim izborima. ispitanici su se potpuno ravnomerno podelili na one koji nisu spremni da učestvuju u rešavanju problema (43 %) i one koji su spremni na to bez ikakvih uslova (44 %).23). . oni koji smatraju da ne mogu ništa da promene) radnici.

korelaciju više obrazovanje – viši stepen aktivizma. Oni su različitog obrazovanja i primanja20. kada je reč o obimu različitih modaliteta učešća u javnom životu mesne zajednice. većina je spremna – 21 %. donekle – 21 %. 20 . 2. ispitanici su odgovorili na sledeći način: nimalo – 3 %. Aktivističko jezgro predstavljaju ljudi srednje dobi (30 do 50 godina). tj. Generalno. građani smatraju da su njihovi problemi uglavnom i problemi ljudi u njihovom okruženju. odnosno deluju u zgusnutijim mrežama socijalnih odnosa. ni percepcija koliko ljudi u njihovoj zajednici je spremno da se angažuje nije sjajna: 4 % smatra da niko nije spreman da uzme učešća u rešavanju problema. Dakle. dok 21 % nije znalo da napravi ovu procenu. dok 13 % nije znalo da odgovori. približno polovina – 13 %. Iako neki drugi oblici aktivizma podrazumevaju npr. pa neutrališu prethodno pomenutu pretpostavljenu korelaciju. (2) našeg ranije statusa (prošlost). malo – 15 %. (3) (ne)ostvarivanja aspiracija. svi su spremni – 5 %. Interesantno je da ove dve varijable u svim analiziranim pitanjima ne predstavljaju značajnu liniju po kojoj se stavovi ispitanika međusobno razlikuju. Na osnovu nalaza može se napraviti i kroki profil onih koji su manje-više aktivni u okvirima mesne samouprave. Ono se javlja kao moguća posledica raskoraka/jaza između očekivanog i ostvarenog. očekivanog statusa (budućnost) i (4) našeg poređenja sa drugima (sve tri vremenske dimenzije). kao i rad na širem uključivanju mladih i obrazovanih ljudi (barem onih koji to žele) u ove poslove. veoma mnogo 21 %. rezultat (1) (ne)zadovoljenja osnovnih bioloških potreba (sadašnjost). Koji su osnovni zaključci koji se iz navedenih nalaza mogu izvesti? Najpre. Može se preporučiti veći rad na informisanju o radu organa MZ. pre svega. najšire moguće aktivističko jezgro na ovom nivou teško da prelazi jednu četvrtinu građana u okviru MZ. kao što ni značajan broj ispitanika nije spreman da se sam angažuje na rešavanju problema. (Ne)zadovoljstvo je. oni koji imaju više vremena i interesa da se angažuju. ali i života date zajednice (društva. stabilnijih su društvenih pozicija. na nivou mesne zajednice ovo nije značajna kategorija. Problemi mesnih zajednica i načini njihovog rešavanja Nezadovoljstvo se može shvatiti kao osećaj koji se javlja u slučaju neostvarenih očekivanja na planu ličnog života. prilično – 27 %. uglavnom muškarci. dok opada do nivoa od jedne četvrtine do jedne petine populacije kada je reč o različitim oblicima aktivnosti. taj obim je relativno ograničen – maksimalan je obim (manje ili veće) informisanosti. koji se kreće oko trećine. a u međusobnim odnosima su upućeniji na rešavanje zajedničkih problema. Na kraju. 36 % smatra da je samo mali broj spreman. koji često imaju samo osnovnu školu. države).III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života 33 Na pitanje o tome koliko je ljudima iz njihove okoline stalo do rešavanja problema. Deo objašnjenja leži i u činjenici o visokom stepenu spremnosti poljoprivrednika na participaciju.

Oko trećine građana zadovoljno je međusobnim poverenjem ljudi u mesnoj zajednici (33 %) i stanjem puteva u MZ . Pitanjem puteva je u prethodnom istraživanju Centralna Srbija – deo Srbije bez Beograda i Vojvodine „Živeti nezadovoljstvo – istraživački podaci o zadovoljstvu i nezadovoljstvu građana životom u lokalnoj zajednici“. trotoari (30 %). PTT. popravio svoj rejting.) 2. sadržani u činjenici da su struja. godine. dostupna svim ili.kolovoz. Razlozi zato su. ne mogu da procene (“Neodlučan/Ne znam”). Inače. Problemi koji obeležavaju svakodnevni život svakog građanina Srbije rešavaju se na nivoima vlasti najbližim građanima. solidarnošću ljudi (40 %) i kvalitetom života u mesnoj zajednici (37 %). bar.1. Po istraživanju CeSID-a iz 2003. gradskim prevozom – 14 %). telefon i druga infrastrukturna pitanja deo osnovnih ljudskih potreba bez kojih se ono što se podrazumeva pod normalnim životom ne bi moglo zamisliti. jer je njime sada zadovoljno 43 % građana. a kamoli da je nadilazi. Čime su građani zadovoljni Građanima smo ponudili deset pojava «na merenje». da ćemo ispitivati i manje intenzivna nezadovoljstva. septembar 2003. Oko dve petine građana zadovoljno je kvalitetom vode (41 %).). verovatno. CeSID (u okviru projekta Izgradnja poverenja između lokalnih vlasti i lokalne zajednice). nešto lošije Beograđani (56 %) i građani centralne Srbije21 (53 %). dok su stanovnici Vojvodine (19 %) i centralne Srbije (21 %) bili nešto zadovoljniji... (Ne)zadovoljstva koja smo ovde ispitivali ulaze u krug onoga što čini svakodnevicu. Javni prevoz je. godine kada je njime bilo zadovoljno manje od petine građana (međugradskim prevozom – 21 %. Reč je o infrastrukturi (struja. ogromnoj većini građana. godine. sve je to iz naše okoline i u kontekstu onoga sa čime se svakodnevno suočavamo. pored toga što smo nezadovoljstva redukovali po obimu. Među zadovoljnima kvalitetom vode najveći broj je iz centralne Srbije (48 %) i Beograda (46 %). Tako je i fokus istraživanja problema usmeren na (ne)zadovoljenje osnovnih potreba građana neophodnih za normalan život. a gotovo dvostruko manje među Vojvođanima (25 %). infrastrukturu najbolje ocenjuju Vojvođani (61 %). značajno je manji broj zadovoljnih građana Vojvodine (42 %) i centralne Srbije (38 %). 5-15. a pored toga. onda možemo da očekujemo. tj.34 III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života U ovom istraživanju (ne)zadovoljstvo smo merili na nivou lokalne zajednice. rukovodilac istraživanja Srećko Mihailović 21 22 . (Ima smisla pretpostavka da se nezadovoljstva vezana za lični ili za opštedruštveni nivo doživljavaju intenzivnije i da su posledice tog nezadovoljstva znatno teže. Samo u jednom slučaju našli smo da je polovina građana zadovoljna. u odnosu na istraživanje22 iz 2003. nezadovoljni ili. ako je to tačno. Najzadovoljniji su Beograđani (57 %). tražili smo da nam kažu da li su zadovoljni. najmanje je Beograđana bilo zadovoljno kvalitetom vode – samo 12 %. U svim drugim slučajevima broj zadovoljnih građana ne doseže polovinu. pak. a prva instanca i najniži nivo susreta građana i vlasti upravo su mesne zajednice.

. jer je blizu polovine ispitanika (48 %) neodlučno ili ne zna da odgovori na ovo pitanje. mesto od 52 ponuđena «objekta nezadovoljstva». ostaje da se vidi..III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života 35 bilo malo zadovoljnih – samo 11 %. PTT.Koliko ste zadovoljni a koliko nezadovoljni kada su u vašoj mesnoj zajednici u pitanju…? (vrednosti su u %.struja. a problemi su poređani po stepenu zadovoljstva) Zadovoljan Infrastruktura .deponije. Možda je jedan od razloga tome i nedovoljno poznavanje rada ovih organa. godine kada je ovim pitanjem bilo zadovoljno samo 6% građana. godine. Građani su najmanje zadovoljni kulturnim i zabavnim sadržajima koji im se nude u okviru mesne zajednice (19 %). Razlog povećanju zadovoljstva može se tražiti u velikim ulaganjima koja su lokalna samouprava i država imali u poslednje dve-tri godine. Starosna struktura najzadovoljnijih u okviru ove grupe nalazi se između 30 i 39 godina (21 %) i između 50 i 59 godina (23 %). kulturnim i zabavnim životom su najzadovoljniji zaposleni u državnom sektoru (21 %) i penzioneri (17 %). što je stepen zadovoljstva ovim pitanjem dovelo na 49. gradski prevoz Kvalitet vode Solidarnost ljudi Kvalitet života u mesnoj zajednici u celini Međusobno poverenje ljudi Stanje puteva u MZ (kolovoz. trotoari) Kvalitet zaštite sredine . nečistoća… Rad organa mesne zajednice u celini Kultura i zabava u mesnoj zajednici 56 43 41 40 37 33 30 26 19 19 Neodlučan. ne zna 10 27 13 28 30 31 14 12 48 30 Nezadovoljan 34 30 46 32 33 36 56 62 33 51 Ukupno 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 Četvrtina građana je zadovoljna kvalitetom zaštite sredine i čistoćom (26 %) za razliku od istraživanja sprovedenog u septembru 2003. Da li je porastom standarda i većim ulaganjima unapređeno ovo pitanje ili je percepcija građana pozitivnija zato što je izbor „objekata nezadovoljstva“ bio manji nego u istraživanju 2003.. . Javni prevoz. Manje od petine građana zadovoljno je radom organa svoje mesne zajednice. A što se tiče rezidencijalnog statusa. Tabela 1.

škole.Najveći problemi u mesnoj zajednici (vrednosti su u %) Najvažniji Problem drugi Problem treći Ukupno – tri najvažnija problem po važnosti po važnosti problema Stanje puteva Kvalitet životne sredine Kvalitet vode Infrastruktura Zdravstvene ustanove i usluge Privredna pitanja Kultura. kvalitet životne sredine (16 %). Od ponuđenih četrnaest. putevima i ulicama – 58 %. zatim infrastrukturu (12 %) i javni prevoz (6 %). kvalitetom života u celini – 60 %. . Naime. škola i fakulteta viđen kao veoma mali . zabava Međusobno (ne)poverenje ljudi… Javni prevoz Kvalitet života u MZ u celini Sportski tereni Rad organa MZ Pijace Obrazovanje. Tabela 2. dok je problem obrazovanja. godine govori o tome da su građani lokalnih zajednica pokazali najveće nezadovoljstvo kvalitetom životne sredine – 60 %. kvalitet vode (17 %). većina problema koji su obuhvaćeni ovim istraživanjem jesu problemi kojima su građani bili najnezadovoljniji i 2003. Podaci iz 2003. kulturne ustanove.36 III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života 2. kvalitet voda bio je na sedmom mestu od ponuđena 52 objekta nezadovoljstva. najveći broj anketiranih je na prvo mesto stavljao pitanje puteva u mesnoj zajednici (20 %). godine i podaci do kojih je CeSID došao ovim istraživanjem govore u prilog tome da se u međuperiodu mnjenje građana na lokalnom nivou nije mnogo promenilo kada su u pitanju problemi koji najviše tište građane. fakulteti 20 16 17 12 6 5 4 3 6 2 2 2 2 13 16 14 12 6 8 7 5 3 2 5 4 4 1 10 10 5 11 7 7 8 7 3 8 5 6 5 3 43 42 36 35 19 19 19 15 12 12 12 12 11 4 Od ispitanika smo tražili da odaberu tri najveća problema i da ih rangiraju po važnosti. godine.2 Čime su građani nezadovoljni Istraživanje koje je CeSID sproveo u septembru 2003.

godine. što se gotovo poklapa sa rezultatima istraživanja iz 2003. po kojima je ovaj problem. Naime. U tom slučaju subjektivno shvatanje samog pojma i toga šta se pod njim podrazumeva je prevagnulo.Znatno je odstupanje u pogledu nezadovoljstva po regionima . Ranije su ovim problemom najnezadovoljniji bili Beograđani.? . nečistoća.23 Razlog tome možda treba tražiti u činjenici da infrastruktura (struja. dok tu tendenciju danas pokazuju stanovnici centralne Srbije (39 %). takođe. psi lutalice.Beograđani (61 %) i građani centralne Srbije (60 %). kada je ovim problemom bilo nezadovoljno 58 % stanovnika Srbije. a koliko nezadovoljni infrastrukturom. pokazalo se da je čak 56 % građana zadovoljno. Naime. a koliko nezadovoljni kada je u Vašoj mesnoj zajednici u pitanju. pa onda sagledavaju generalnu sliku i ulaze u uzroke problema. što se i kod rangiranja problema javilo kao najčešće navođeni problem. To ne iznenađuje ukoliko se ima u vidu da su to problemi koji su vezani za osnovne ljudske potrebe i utiču na svakodnevni život i normalno obavljanje dnevnih obaveza. Pored pitanja infrastrukture. u prva dva odgovora u vrlo malom broju slučajeva se javljaju ovi problemi. kvalitet vode (36 %) i infrastruktura (35 %) – ovaj kvartet problema apsolutno dominira. Uočljivo je da su u vrhu rang liste problema: stanje puteva u mesnoj zajednici (ukupno je 43 % ispitanika ovaj problem stavilo među prva tri).. . Koliko ste zadovoljni. Građani su najnezadovoljniji kvalitetom zaštite životne sredine (deponije. eventualno.) – 62 %. ali je njen kvalitet nezadovoljavajući. u ovu grupu su svrstani različiti „objekti“. bio prvi po stepenu nezadovoljstva – čak 69 % građana je iskazalo nezadovoljstvo ovim problemom. tako da je veoma teško dati jedinstvenu ocenu svih elemenata koji čine infrastrukturu. ali oni itekako izlaze u prvi plan kod trećeg problema po važnosti.. Zanimljiv je podatak da kvalitet života u celini dobija na značaju tek kod trećeg odgovora. što ovaj problem dovodi u vrh rang liste sortirane po stepenu nezadovoljstva. Više od polovine građana (51 %) nezadovoljno je kulturnom ponudom i zabavom u svojoj mesnoj zajednici. godine. Ovi podaci ne odstupaju znatnije od rezultata istraživanja iz 2003.III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života 37 – samo 0.4 % građana je to ocenilo kao prioritetan problem. kao i rad organa mesne zajednice. a njim je nezadovoljno 56 % građana Srbije. Stanje puteva su građani identifikovali i rangirali kao najveći problem. moglo objasniti činjenicom da ljudi pri selekciji polaze najpre od konkretnih pitanja koja ih zabrinjavaju. građanima je ponuđeno da procene koliko su (ne)zadovoljni i sa još devet grupa problema. kvalitet životne sredine (42 %). što bi se.. Kulturom i zabavom u mesnoj zajednici građani su najmanje zadovoljni.. Kulturnom ponudom 23 Tabela 1. iako je veliki broj građana pitanje infrastrukture rangirao kao jedan od najvećih problema. telefoni. Pažnji se nameće jedna nelogičnost.. dok je nezadovoljstvo Vojvođana znatno manje (44 %). kanalizacija) postoji. S druge strane. kada je trebalo da se oceni koliko su građani zadovoljni.

iako ne tako drastično različita. Većina građana. ujedno. Slična je. pokazano i najmanje nezadovoljstvo u kategoriji ponuđenih problema. imajući u vidu iznete probleme i pokazani stepen nezadovoljstva za neke od njih. S druge strane. Među prva četiri problema po stepenu nezadovoljstva svrstava se i pitanje kvaliteta vode. kojim je. Gotovo polovina građana Srbije nezadovoljna je kvalitetom vode. zatim slede infrastruktura (34 %). rad organa mesne zajednice (33 %). a najnezadovoljniji građani centralne Srbije (39 %). dok je u Vojvodini nezadovoljno čak 64 % građana. U ovoj grupi najveće nezadovoljstvo je iskazano u pogledu međusobnog poverenja ljudi (36%). ima vrlo pozitivno mišljenje – pozitivan odgovor dalo je 47 % ispitanika.. što se može objasniti njihovim usmerenjem na velike univerzitetske centre i zabavni život većih. odgovor „Donekle“ dalo je 35 % građana.3 Da li je Vaša mesna zajednica dobro mesto za život? Na kraju se postavlja pitanje građanima Srbije koliko je zajednica u kojoj žive zaista dobro mesto za život. ovaj visok procenat postaje još alarmantniji. kao i mladi između 18 i 29 godina starosti (59 %). zagađenih kanala za navodnjavanje i odvodnjavanje. Imajući u vidu da se ispravna pijaća voda ubraja u jednu od osnovnih ljudskih potreba. a procenat nezadovoljnih se smanjuje srazmerno porastu prihoda. i pored svega. godine. Kvalitetom života su najmanje nezadovoljni Vojvođani (23 %). Ipak.38 III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života su najnezadovoljniji nezaposleni (64 %) i zaposleni kod privatnika (60 %). situacija i sa javnim/gradskim prevozom koji je sa 38 % nezadovoljnih spušten na nivo od 30 % nezadovoljnih. Najviše nezadovoljnih kvalitetom života je među nezaposlenima (44 %). urbanih sredina koji je mnogo bogatiji. solidarnost ljudi (32 %) i javni/gradski prevoz (30 %). a najmanje među poljoprivrednicima (18 %) i učenicima i studentima (22 %). Po trećina ispitanika je nezadovoljna preostalim ponuđenim grupama problema. što samim tim proizvodi manjak zadovoljstva kulturnim životom svoje mesne zajednice. kvalitet života u mesnoj zajednici u celini (33%). godine) pao na 33 % nezadovoljnih građana. zanimljivo je primetiti da je generalno gledano taj procenat pao sa 52 % na 46 % nezadovoljnih građana u odnosu na istraživanje iz 2003. dok je samo 18 % mišljenja da njihova . Uočljivo je da je kvalitet života u celini popravljen tako da je procenat nezadovoljstva koje je bilo u samom vrhu liste sa 60 % (po istraživanju iz 2003. 2.. poplava koje su se u proteklom periodu desile. To se može objasniti postojanjem velikih zagađivača na teritoriji Vojvodine poput naftne industrije. ovo pitanje najlošije ocenjuju oni sa najmanjim primanjima. Kvalitetom vode su nešto manje nezadovoljni stanovnici Beograda (36 %) i centralne Srbije (41 %).

dok je najmanje učenika i studenata (4 %).. Imajući u vidu da je nezadovoljstvo nekim problemima pokazalo tendenciju opadanja (u nekim slučajevima izrazito). Najveći broj naših interakcija sa drugima odvija se u mesnoj zajednici.. 3. Ipak. tu započinje politika. Mnoge grupe kojima pripadamo locirane su upravo u mesnoj zajednici. Na osnovu iznetih podataka dolazimo do zaključka da većina građana Srbije svoju mesnu zajednicu ocenjuje kao dobro mesto za život.. Tu su bolje ili lošije . Najveći nezadovoljnici su penzioneri (25 %). ona je prostor naše svakodnevice. ali su zato ubedljivo najbrojniji (46 %) u grupi koja misli da je njihova mesna zajednica donekle dobro mesto za život. dok su Vojvođani najmanje nezadovoljni – 13 %. U njoj se odvija život ili barem najveći deo života. crkva. neka kulturna ustanova. Ona je test naše socijabilnosti ili njenog odsustva. U njoj se dešava prvi susret građana sa politikom. ona provocira brigu.III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života 39 mesna zajednica nije dobro mesto za život. U pogledu negativne percepcije svoje mesne zajednice najbrojniji su građani centralne Srbije – 20 %.. Mesna zajednica je prostor zajedničkih problema i njihovog postavljanja na politički dnevni red. U mesnoj zajednici je škola. Ona je prostor za inicijative. direktan. U njoj se definiše politika o najstvarnijim pitanjima.. obdanište.. Mesna zajednica između poverenja i nepoverenja Mesna zajednica je bazična jedinica ljudske zajednice. Sve ostalo je izvedeno i predstavlja neku vrstu nadgradnje. ambulanta. U mesnoj zajednici se ne radi ništa. Ona je naš životni prostor. ima smisla pretpostavka da su lokalne zajednice na dobrom putu. dečje jaslice. stoji na ćošku. U mesnoj zajednici je vlast najbliža čoveku i samo tu je odnos neposredan. naše rutine. aktivizam. U mesnoj zajednici se odvija naš svakodnevni život. samoupravu. kafana. a potom nezaposleni (22 %) i zaposleni kod privatnika (20 %).. razni servisi. gluvari. Beograđani (55 %) imaju pozitivnije mišljenje nego građani Vojvodine (49 %) i centralne Srbije (43 %). sportsko društvo. a na neki način i osnovna administrativna jedinica. U strukturi onih koji smatraju da je njihova mesna zajednica dobro mesto za život najviše je penzionera (25 %) i zaposlenih u državnom sektoru (19 %).. Mesna zajednica je i osnovna teritorijalno-politička jedinica. groblje. za razliku od onih u četvrtoj deceniji života koji imaju najmanje pozitivno mišljenje – 37 %. policijska stanica. visok stepen nezadovoljstva određenim problemima nameće obavezu odlučiocima da efikasnije i brže rade na rešavanju osnovnih egzistencijalnih potreba građana.. U njoj se uspostavljaju bazični odnosi. Oni koji su između 50 i 60 godina imaju najpozitivnije mišljenje – 54 %.

da vode raspravu. i znanje.. Upravo je Robert Putnam u teoriju uveo pojam socijalnog kapitala da bi opisao “oblike društvene organizacije. tu su potrebni i organizacija. organizaciju i realizaciju ozbiljne društvene akcije na planu rešavanja urgentnih problema date zajednice. ako su solidarni. (a) Interpersonalno poverenje ispitivali smo na osnovu statusa četiri “objekta”: poverenje u ljude koji žive u datoj mesnoj zajednici. izgradnju vodovoda. 1993: 167). struja. Ako imamo sreće firma u kojoj radimo nalazi se na teritoriji mesne zajednice u kojoj živimo. Frensis Fukojama i drugi) nalaze da je jedan od važnih preduslova. poverenje u komšije. Jednostavno rečeno. Za pokazatelje postojanja socijalnog kapitala uzeli smo postojanje poverenja. da neke od njih smatraju izuzetno teškim. da neki misle da njihove mesne zajednice nisu mesta za pristojan život ili da su to samo donekle – proizlazi potreba da se menja ono što je loše i ono s čim su ljudi nezadovoljni. Otuda pitanje da li u našim mesnim zajednicama ima onoliko socijalnog kapitala koliko je dovoljno za iniciranje. u rođake i u ljude koje ispitanik dobro poznaje. nešto boljim putem je povezana sa administrativnim centrom. onda ga nema nigde. za gasifikaciju… Sve u svemu.. Ona je prostor na kojem nalazimo najveću kumulaciju socijalnog kapitala. tzv. pa ma koliko oni bili teški. pošta… Mesna zajednica je povezana dobrim. kao što je to. Tu su naši problemi: voda. ukupno uzev. osrednjim ili “nikakvim” putevima. ali da su mnogim nezadovoljni. Ali.40 III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života snabdevene prodavnice prehrambene robe. Osim volje za akcijom u tom pravcu. najveći broj građana svoje mesne zajednice vidi kao mesta u kojima ipak može pristojno da se živi. za izgradnju kanalizacije. da se dogovaraju. ako pri tom veruju jedni drugima i ako su spremni da se na osnovu te rasprave i međusobnog poverenja udružuju. odnosno nepoverenja građana u devet “objekata”. kanalizacija. kao što su verovanja. i materijalna sredstva… Pojedini teoretičari (Robert Putnam. Takođe smo videli da građani prepoznaju brojne probleme. na primer. socijalni kapital. . da neke od njih smatraju izuzetno teškim. nalaženje novca za popravku puteva. Iz činjenica da građani konstatuju veliki broj problema. da su prilično nezadovoljni mnogim stvarima u mesnoj zajednici. po pravilu. ali ne i obavezno. Ako kapitala ove vrste nema u mesnoj zajednici. trotoari. norme i mreže koje putem sprovođenja koordiniranih akcija mogu povećati efikasnost društva” (Putnam. ako ljudi mogu komotno da komuniciraju. koji omogućava da se dela u poželjnom pravcu. U prethodnoj analizi je naznačeno da su građani nekim stvarima u mesnoj zajednici zadovoljni. onda se može računati na to da će se verovatno obezbediti svi preduslovi za rešavanje zajedničkih problema. smatramo da je mesna zajednica veliki resurs socijalnog kapitala.

Treba pomenuti i da je broj neodgovora veoma mali.III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života 41 (b) (c) Poverenje u političku nadgradnju mesne zajednice ispitivali smo na osnovu poverenja u tri političke ličnosti iz date zajednice: u odbornika u skupštini opštine koji potiče iz date mesne zajednice. pa i prema svim ljudima koji žive u datoj mesnoj zajednici (71 %).Poverenje građana u institucije mesne zajednice i okruženja (u %) Da li imate ili nemate poverenja: U ljude koji žive u vašoj mesnoj zajednici U vaše najbliže komšije U vaše rođake U ljude koje dobro poznajete U odbornika iz vaše MZ u skupštini opštine U savet vaše mesne zajednice U predsednika vaše mesne zajednice U skupštinu vaše opštine U predsednika opštine/ gradonačelnika Puno ili delimično poverenje 71 84 89 92 29 33 36 43 48 Nema ili malo poverenje 20 13 8 6 27 29 27 36 34 Ne mogu da ocenim 9 3 3 2 44 38 37 21 18 Ukupno 100 100 100 100 100 100 100 100 100 Interpersonalno poverenje u mesnoj zajednici veoma je veliko. Poverenje u institucije opštinske vlasti ispitivali smo na osnovu dva pokazatelja: poverenja u skupštinu opštine i poverenje u predsednika opštine. odnosno gradonačelnika. Tabela 3. potom prema rođacima (89 %). . svega 2-3 % osim kod poverenja u sve građane mesne zajednice gde doseže visinu od 9 %. Najviše poverenja građani pokazuju prema dobrim poznanicima (čak 92 %). komšijama (84 %). . u savet mesne zajednice i predsednika mesne zajednice.

ali su izrazito nedovoljni kapaciteti onih institucija koje treba da pokrenu i organizuju kapacitete same mesne zajednice. veoma visoko. Može da čudi ali je činjenica da građani imaju više poverenja u institucije opštinske vlasti nego u svoju “vlast” u mesnoj zajednici.42 III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života Na drugoj strani. Iznenađuje nalaz da građani više poznaju opštinsku nego svoju vlast (misli se na “vlast” u mesnoj zajednici). dok nepoverenje iskazuje trećina ispitanika (36 %). Kako je to moguće? Inače. u skupštinu opštine poverenje ima nešto više od dve petine građana (43%). mada je izvesno i neobaveštenost velika). najmanje je poverenje u institucije političke nadgradnje mesne zajednice. U sva tri slučaja gotovo da su po raširenosti izjednačeni nepoverenje i poverenje. Najbolje je prošao predsednik mesne zajednice u koga poverenje ima trećina ispitanika (36 %). kao bazično. U odbornike iz mesne zajednice u kojoj ispitanik živi poverenje ima 29 % građana. veoma je veliki broj neodgovora i iznosi između 37 i 44 % (stiče se utisak da su ispitanici pribegavali neodgovoru kako bi izbegli da kažu kako nemaju poverenja. Istovremeno. Predsednici opština imaju poverenje gotovo polovine građana (48 %). a da se malo poverenje vezuje za institucije “mesne vlasti”. . Upravo se u ovom nalazu može pronaći odgovor na ključno pitanje koje smo postavili ovim istraživanjem. dok gotovo isto toliko (27 %) nema poverenja (gotovo polovina ispitanika nije odgovorila na ovo pitanje). Mesna zajednica ima kapaciteta za bolji i efikasniji rad. a nepoverenje jedna trećina (34 %). Zaključujemo da je interpersonalno poverenje u mesnoj zajednici. nepoverenje – četvrtina (27 %). U savet mesne zajednice poverenje ima 33% dok poverenje nema 29 % ispitanika.

godine. kao i sami građani. Osim toga. Razlozi su mnogobrojni. delimično je imao u vidu i povećavanje učešća građana u procesu odlučivanja. Treći zadatak je dalje vršenje pritiska na odbornike. poželjno je i da funkcioneri organa mesnih zajednica. učestvovanje građana u obavljanju tih poslova u velikoj meri zavisi od odnosa koji bi trebalo da budu uspostavljeni između odbornika i funkcionera organa mesne zajednice. Zadaci predsednika i članova saveta mesne zajednice jesu višestruki. a postoji i mogućnost formiranja saveta za međunacionalne odnose. Zakon o lokalnoj samoupravi. koji predstavljaju posebnu formu interesnog organizovanja građana na određenom području jedinice lokalne samouprave. moraju svojim aktivnim delovanjem da utiču na donosioce odluka (odbornike) u cilju poboljšanja kvaliteta života u njihovoj zajednici. građansku inicijativu i zbor građana. Osnovni smisao postojanja mesnih zajednica i drugih oblika mesne samouprave ogleda se u ostvarivanju opštih. kao i samih građana sa ovim subjektima. tj. Prvi zadatak je identifikovanje potreba građana i to kroz dijalog sa njima. Presudno je. Međutim. Na drugoj strani. od nedostatka vremena do potpune nezainteresovanosti za bilo kakav oblik društvenog aktivizma. jedino građani koji su svesni svojih građanskih dužnosti i koji se angažuju u političkom životu mogu da utiču da se pokrene proces rešavanja pojedinih problema i da se neki problemi čak potpuno reše. saveta za zaštitu i unapređenje lokalne samouprave. preciznije određenje „drugih oblika mesne samouprave”. donesen 2002. kao i detaljnije uređenje postojećih oblika. kao i pravo prisustva na sednicama lokalnih skupština (kada one nisu zatvorene za javnost). kako bi se prilikom izjašnjavanja usvojila pozitivna odluka. Predviđeni su i drugi oblici organizovanja građana.Bojana Zarić Učešće građana u javnom životu mesne zajednice Jedan od mnogih problema sa kojim se susreće i naše društvo jeste nedovoljno učešće građana u procesu donošenja odluka i kreiranja strategija u lokalnoj samoupravi. Izgled jedne mesne zajednice. kako bi te identifikovane potrebe bile uvršćene u dnevni red skupštine. mesnih zajednica je izostavljeno. poslovi koje će obavljati. nezadovoljstvo građana koje se konstantno povećava jer se ključni društveni problemi još uvek ne rešavaju. svakako. Funkcioneri organa mesne zajednice. Zakonom je omogućeno pravo na referendum. Drugi zadatak je direktno lobiranje kod odbornika. njene nadležnosti. kao što su mesne zajednice i drugi oblici mesne samouprave. zajedničkih i svakodnevnih potreba stanovništva. zajedno sa funkcionerima .

Naime. lokalnim problemima. dok bi građani trebalo da iznose probleme svoje mesne zajednice. stoga je poželjna saradnja između organa mesnih zajednica i medija. one moraju da omoguće bolje informisanje građana o njihovim pravima i obavezama. a ostatak sredstava obezbeđuje opština.). 50 %. ulično osvetljenje. ali svakako mogu na rad organa mesne zajednice. kao i na identifikovanje i predlaganje rešenja opštih. efikasne i demokratske. Upravo putem medija može se vršiti informisanje građana o pravima i obavezama. zatim na kulturu i zabavu u mesnoj zajednici. Na ovim dešavanjima predstavnici lokalne samouprave trebalo bi da objašnjavaju procedure.. da rade na podizanju njihove zainteresovanosti za učešće u javnom životu. Stanovnici ovih mesnih zajednica su u . Organizovanje redovnih sastanaka i javnih rasprava. Na drugoj strani. Za rešavanje problema u tim oblastima neophodan je angažman građana. Većina opština u Srbiji spada u kategoriju nerazvijenih i siromašnih. kvalitet životne sredine i drugo. a za to je upotreba medija neophodna. moguća rešenja. građani sakupe određeni deo ukupne sume novca (30 %. Njihovi budžeti su skromni i uglavnom u njima nema dovoljno sredstava za velike investicione i infrastrukturne radove i stoga je neophodan doprinos. stanje puteva u mesnoj zajednici. neke mesne zajednice su potpuno prepuštene same sebi jer su sredstva koje opština ulaže u rešavanje njihovih problema minimalna. uređenje parka. zajedničkih i svakodnevnih problema. osvežavanje fasada i sl. čeka i očekuje da će ga rešiti oni koji su za to zaduženi ili neko drugi. popravke krovova. Osim toga. samo je jedan od načina približavanja nosilaca vlasti i građana. na kojim će učestvovati predstavnici lokalne samouprave.44 IV Učešće građana u javnom životu mesne zajednice organa lokalne samouprave. kao i o radu ovih organa. kao i da upoznaju građane sa njihovim pravima i obavezama. neophodno je mobilisati stanovništvo. Stanovnici jedne mesne zajednice možda ne mogu da utiču na rešavanje onih problema koji su u nadležnosti višeg nivoa vlasti (republički nivo). Pored toga. prihodima i rashodima budžeta i slično. putem samodoprinosa. aktivnostima i planovima. da bi lokalne vlasti bile transparentne. jer ponekad se problem ne može rešiti ukoliko se samo sedi. međusobno poverenje ljudi i njihovu solidarnost. rešenjima tih problema. rade na razvijanju procedura za uspostavljanje partnerskih odnosa sa građanima i da na taj način podstaknu zajedničko rešavanje ključnih problema.) kroz partnerstvo sa građanima i mesnim zajednicama. kao i primedbe na rad odeljenja opštinske uprave i organa vlasti. Pojedine opštine podstiču radove (asfaltiranje ulica. samodoprinos građana. a u cilju rešavanja određenih problema u lokalnoj zajednici.. o nadležnostima organa mesne zajednice. da im omoguće veći uticaj na lokalnu politiku. Veliki uticaj kako na javnost tako i na nosioce vlasti imaju mediji. da bi se izvršio pritisak na odlučioce. tj. funkcioneri organa mesne zajednice i građani.

kao što su put. Naime. Ovi forumi predstavljaju jednu konkretnu formu učešća građana u procesu upravljanja koji mogu svojim aktivnim delovanjem da budu sredstvo kontinuiranog praćenja i kontrole lokalne i mesne vlasti i snažno sredstvo uticaja na razvoj lokalne zajednice. Od organizovanja ovakvih dešavanja i jedni i drugi mogu imati korist. kanalizacija i slično. Primer za to može biti iznajmljivanje prostorija mesne zajednice za događaje koji su komercijalnog karaktera. rad umetnika bio bi plaćen i ujedno promovisan. Forumi interesnih grupa (bave se potrebama određene grupe građana). a na drugoj strani deo sredstava ostao bi mesnoj zajednici. udružili i izdvojili iz svojih ličnih budžeta veliki deo sredstava. park. reč je o stalnim telima koja se redovno sastaju. dakle predsednika i članova saveta mesne zajednice.IV Učešće građana u javnom životu mesne zajednice 45 više navrata putem samodoprinosa prikupljali celokupna finansijska sredstva i na taj način rešili probleme svoje mesne zajednice. put i drugo. postoje i drugi. Oni predstavljaju važnu tekovinu neposredne demokratije savremenih evropskih društava. Forumi korisnika usluga (bave se pitanjima upravljanja i razvoja konkretne službe) 2. Pored ovakvih načina rešavanja problema. sportski teren. . Dakle. a koji prvenstveno zavise od angažmana funkcionera organa mesnih zajednica. a sredstva koja bi se dobila za ovu vrstu usluga mogu se iskoristiti za vrtić. koja bi kasnije mogla da ih upotrebi za rešavanje nekih drugih problema. muzičkim i plesnim grupama. Ovaj problem je moguće rešiti putem uspostavljanja saradnje funkcionera organa mesnih zajednica sa raznim kulturnim društvima. ukoliko bi se ulaz na ove manifestacije naplaćivao. Ima nekoliko vrsta foruma: 1. predloga za poboljšanje kvaliteta života u opštini i mesnoj zajednici. ulično osvetljenje. npr. Ovo se može postići kroz podnošenje nacrta akata. Naime. Značajnu ulogu u rešavanju lokalnih problema mogu imati i različiti oblici foruma /saveta građana. mesnu zajednicu) 4. amaterskim pozorištima. Mogu da imaju stalno članstvo ili mogu da budu otvorenog tipa. Oskudan kulturni život je karakterističan za većinu mesnih zajednica u Srbiji. ovde je reč o egzistencijalnim pitanjima koja godinama nisu rešavana i koja verovatno ne bi bila ni danas rešena da se građani nisu dogovorili. Forumi mikrozajednica (bave se pitanjima od važnosti za tu zajednicu. književnicima i pesnicima i na osnovu te saradnje organizovanja stalnih kulturnih događaja. U nekim slučajevima su ovlašćeni za davanje preporuka određenim komitetima skupštine ili da čak učestvuju u procesima odlučivanja. Tematski forumi (bave se konkretnim pitanjima od interesa za lokalnu zajednicu) 3. vodovod.

kao i da kombinacija klasičnih i novih metoda može da dovode do povećanja učešća i onih građana koji inače nisu aktivni u političkom životu zajednice. Ovakav vid aktivizma građana predstavlja okvir koji je uspostavljen i u drugim zemljama. kulturu i informisanje 6.46 IV Učešće građana u javnom životu mesne zajednice razvojnih politika i boljih usluga. trgovinskim i prehrambenim sektorom 9. Komisija za sport. Primer za to je mesna zajednica Erdoglija (grad Kragujevac).) 5. s tim što se pokazalo kao pravilo da zemlje koje su bogatije i razvijenije prednjače u demokratičnosti i prenošenju ovlašćenja građanima. Odbor za finansije i razvoj mesne zajednice. Osim toga. . putem usmenog i pismenog iznošenja problema i potreba u okviru ove mesne zajednice. predstavljaju klasične mehanizme odlučivanja i učešća građana u obavljanju poslova lokalne i mesne samouprave. Komisija za odnose sa malom privredom. Komisija za odnose sa drugim organizacijama (Crveni krst. kao i učešće u radu organa mesne zajednice. Odbor za ekologiju i zaštitu životne sredine 3. Odbor za komunalna pitanja 8. Komisija za opšta i pravna pitanja i saradnju sa drugim mesnim zajednicama 7. Odbor za humanitarna pitanja 10. mogu da podstiču građane na pokretanje inicijativa. Ta tela su: 1. Slični oblici aktivizma građana postoje i kod nas. dok se za ove forume građana može reći da su nove metode čijom primenom može da se ostvari veći angažman građana. Građanima ove mesne zajednice je omogućeno da učestvuju u radu ovih tela. u kojoj je u okviru saveta građana formirano više radnih tela. udruženja penzionera. Referendum. Komisija za socijalna pitanja 4. građanska inicijativa i građanski zbor. davaoca krvi i dr. Odbor za bezbednost građana i saobraćaja 2. kao i da razvijaju osećaj pripadnosti lokalnoj zajednici i veće zainteresovanosti za lokalnu i mesnu samoupravu.

Vaši podaci (opciono): Ime i prezime: Zanimanje: Organizacija: Kontakt telefon: E-mail: Naziv izdanja: Kako ste saznali za našu publikaciju? Da li Vam je ova publikacija pomogla I na koji način? Da li mislite da je publikacija primerena ciljnoj grupi kojoj je namenjena? Šta bi trebalo poboljšati u budućim izdanjima CeSID-a? Predložite nam temu za neko od naših sledećih izdanja: .Povratna informacija Izdanja CeSID Kako biste nam pomogli da unapredimo naša izdanja. molimo Vas da nam pošaljete vaše sugestije na fax +381 11 328 28 70 ili na adresu: CeSID – Centar za slobodne izbore i demokratiju Lomina 9. 11000 Beograd.

21 cm Tiraž 250.07 (497. Михајловић Срећко а) Локална самоуправа .Str.CIP .11) (035) 352.Србија Приручници б) Месна заједница . ISBN 86-83491-37-4 1. 2006 (Beograd : BG Dream iTechnologies). Београд 352. et al. . 3: Reč unapred / Zoran Lučić.Србија Приручници COBISS.SR-ID 129757964 .9 (497. ..11) (035) Korak ka građanima: vodič kroz mesnu samoupravu u Srbiji / [autori Srećko Mihajlović .].Beograd : Centar za slobodne izbore i demokratiju.Napomene i bibliografske reference uz tekst.Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије. . .. : tabele .48 str.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful