KORAK KA GRAĐANIMA

Vodič kroz mesnu samoupravu u Srbiji

SADRŽAJ
Reč unapred I Lokalna samouprava 1. Nadležnosti opštine (grada) 2. Organi vlasti i njihove nadležnosti 3. Izbor organa vlasti 4. Uprava opštine (grada) 5. Ombudsman 6. Savet za razvoj i zaštitu lokalne samouprave 7. Savet za međunacionalne odnose 8. Neposredno upravljanje II Mesne zajednice – jedini oblici mesne samouprave u Srbiji III Mesna zajednica – primarni okvir socijalnog života Opis uzorka 1. Aktivizam građana u okvirima mesne samouprave 1.1. Informisanost o radu mesne zajednice 1.2. Pretpostavke o (ne)mogućnosti učešća građana u javnom životu mesne zajednice 1.3. Oblici aktivizma građana u mesnoj zajednici 2. Problemi mesnih zajednica i načini njihovog rešavanja 2.1. Čime su građani zadovoljni 2.2. Čime su građani nezadovoljni 2.3. Da li je Vaša mesna zajednica dobro mesto za život? 3. Mesna zajednica između poverenja i nepoverenja IV Učešće građana u javnom životu mesne zajednice Povratna informacija 3 5 5 6 8 12 13 17 18 18 20 27 27 28 29 30 31 33 34 36 38 39 43 47

Reč unapred

Poštovani, pred Vama se nalazi vodič kroz mesnu samoupravu u Srbiji koji je nastao u okviru CeSIDovog projekta “Korak ka građanima” - Podizanje kapaciteta mesnih samouprava. Projekat se realizuje uz podršku Rockefeller Brothers Fondacije. Osnovni cilj ovog projekta je podizanje kapaciteta predstavnika mesnih samouprava, kako bi što efikasnije rešavali probleme svoje lokalne sredine. Predstavnici organa mesne samouprave predstavljaju najniže nivoe u komunikaciji između vlasti i građana, stoga smatramo da će ovaj vodič biti od izuzetnog značaja za njihov dalji rad. Opštine u svojim statutima preuzimaju zakonske odredbe o mesnoj samoupravi koje, same po sebi, nisu dovoljne za detaljno regulisanje statusa mesnih zajednica. Samim tim, građani koji su angažovani u organima konstituisanim pri mesnim zajednicama nisu upoznati sa pravima i obavezama koje proističu iz zakona, niti sa mogućnostima koje im se pružaju za ostvarivanje interesa lokalne sredine. Ovakva situacija doprinosi lošoj komunikaciji između predstavnika organa lokalne vlasti i organa mesne samouprave, kao i nedovoljnom obimu saradnje, tako da su potencijali mesne samouprave samo delimično iskorišćeni. Vodič je prvenstveno namenjen predstavnicima mesnih zajednica, ali ujedno i predstavnicima lokalnih samouprava u Srbiji, kao i svim zainteresovanim građanima. U sadržaj vodiča uključena je analiza normativnog okvira (Zakon o lokalnoj samoupravi, statuti opština i statuti mesnih zajednica), analiza istraživanja, kao i deo koji se odnosi na aktivizam građana u mesnoj zajednici. Srdačno, Predsednik upravnog odbora CeSID-a Prof. Dr Zoran Lučić

toplane. Sopot i Surčin donose svoje urbanističke planove. Grocka. iako se dešava da se nalazi u istoj zgradi gde se nalazi i gradska ili opštinska uprava. Sve što grad poveri opštini. staranje o stambenim zgradama. RUJP je u nadležnosti Republike Srbije. staraju se o lokalnim putevima. dečje i socijalne zaštite. groblja. staranje o ulicama i lokalnim putevima. urbanizam. .). to je njena nadležnost. pijace... izdavanje dozvola itd. Nadležnosti opštine (grada) U nadležnosti opštine (grada) spadaju komunalne delatnosti (vodovod. Obrenovac. itd. Ovaj deo je napisan prema postojećem Zakonu o lokalnoj samoupravi. donošenje urbanističkih planova. Osim izvršavanja propisa i opštih akata grada. a proširenje nadležnosti je izvršeno u oblasti osnovnog obrazovanja. Ostale opštine nemaju ove nadležnosti. statutima pojedinih gradova i drugim tekstovima i raspravama koje se bave ovim pitanjima. Posebna rešenja gradskih opština Nadležnost gradske opštine određuje grad svojim Statutom.. Za vršenje ovih poslova grad prenosi odgovarajuću sumu novca iz svog budžeta u budžet opštine. parkovi. čistoća. obavljaju komunalne delatnosti. Mladenovac. parkirališta. izdavanje uverenja ili potvrda. primarne zdravstvene zaštite. 1.Ivana Petrin Lokalna samouprava U ovom delu priručnika dati su neki osnovni podaci i pojmovi iz oblasti uređenja lokalne samouprave kod nas.).. Lazarevac. daju građevinsko zemljište u zakup. kulture.. poslovnog prostora. uređenje i korišćenje građevinskog zemljišta. gradski prevoz. to su poslovi uprave (izdavanje raznih izvoda iz javnih knjiga. staranje o zaštiti životne sredine. U Beogradu gradske opštine Barajevo. sporta. U nadležnost opštine (grada) ne spada RUJP (Republička uprava javnih prihoda).

kao i upravnih i nadzornih odbora. Nadležnosti skupštine mogu da se definišu kao normativna i izborna. čija funkcija je usklađivanje . Prema ranijem zakonu ove funkcije je obavljao izvršni odbor skupštine opštine (u daljem tekstu IO SO). naredbodavac je izvršenja budžeta i vrši druge poslove predviđene zakonom. Opštinsko (gradsko) veće Opštinsko (gradsko) veće je organ predviđen novim zakonom.6 I LOKALNA SAMOUPRAVA 2. javnih preduzeća. budući da je predstavnički organ. Izborna nadležnost se odnosi na izbor predsednika i zamenika predsednika skupštine opštine (grada). Organi vlasti i njihove nadležnosti Organi vlasti po novom Zakonu o lokalnoj samoupravi jesu: Skupština opštine (grada) Skupština opštine (grada) jeste najviši organ odlučivanja u jedinici lokalne samouprave. budžet i završni račun. predlaže postavljenja i razrešenja u okviru opštinske (gradske) uprave. Čine je odbornici koji se biraju neposredno na lokalnim izborima. urbanistički plan i druge odluke o pitanjima iz nadležnosti opštine (grada). organizacija i službi čiji je osnivač opština (grad). propise i druge opšte akte. Predsednik opštine (gradonačelnik) Predsednik opštine (gradonačelnik) novi je organ vlasti uveden Zakonom o lokalnoj samoupravi i treba ga razlikovati od predsednika skupštine opštine (grada) koga smo dosad nazivali predsednikom opštine (gradonačelnikom). Takođe. dok je predsednik skupštine opštine (grada) predsedavajući skupštinom. program razvoja opštine (grada). načelnika opštinske (gradske) uprave na predlog predsednika opštine (gradonačelnika). U nadležnosti predsednika opštine (gradonačelnika) jeste izvršna vlast opštine (grada). a takođe se odnosi i na postavljanje direktora. Predsednik opštine (gradonačelnik) jeste nosilac izvršne vlasti u opštini (gradu). ustanova. i predstavlja i zastupa opštinu. usmerava i usklađuje rad opštinske uprave. što je prema ranijem zakonu činio predsednik skupštine opštine. Predsednik opštine (gradonačelnik) bira se neposredno na izborima na period od četiri godine. sekretara skupštine. članova opštinskog (gradskog) veća na predlog predsednika opštine (gradonačelnika). predlaže donošenje odluka. on izvršava i stara se o izvršavanju odluka i drugih akata skupštine opštine (grada). Normativna nadležnost skupštine opštine (grada) podrazumeva da skupština donosi statut.

Obe grupe argumenata se mogu prihvatiti. . Opštine (gradovi) svojim statutima određuju tačan broj članova opštinskog veća koji ne može biti veći od 11. Istovremeno. budući da je neposredno biran od strane građana. Razlog za uvođenje ovakvog jednog organa nalazi se u činjenici da predsednik opštine (gradonačelnik) ima velika ovlašćenja. Tumačenje Ministarstva može se objasniti činjenicom da je opštinsko veće organ koji usklađuje rad dva najviša organa u jedinici lokalne samouprave. u nadležnost opštinskog (gradskog) veća ulazi i utvrđivanje predloga budžeta. Ukoliko bi mu se dozvolilo pravo glasa. Isto rešenje je predviđeno Statutom grada Kragujevca – gradonačelnik ne učestvuje u glasanju gradskog veća. a predsednik opštine je naredbodavac budžeta. što je ranije bila nadležnost IO SO (SG). Rešenje Statuta Beograda se takođe može braniti činjenicom da je gradonačelnik neposredno biran od strane građana. pa utoliko ima i veći legitimitet nego gradsko veće. a ne direktno iz biračkog tela. ali treba sačekati potpunu primenu zakona u praksi da bismo mogli da vidimo koje su prednosti. koje proističe iz skupštinske većine.I LOKALNA SAMOUPRAVA 7 rada predsednika opštine (gradonačelnika) i skupštine opštine (grada) i vrši kontrolno-nadzornu funkciju nad radom opštinske (gradske) uprave. a koji nedostaci postojećeg sistema. izgubio bi se smisao postojanja ovog organa kao organa koji je zamišljen kao brana mogućem samovlašću predsednika opštine. Osim toga. Oba rešenja imaju svoje opravdanje. Funkcija usklađivanja rada predsednika opštine (gradonačelnika) i skupštine opštine (grada) jeste novina zakona. da je opštinsko veće organ koji predlaže budžet skupštini. Ova druga funkcija znači da je opštinsko (gradsko) veće drugostepeni organ odlučivanja u upravnom postupku. godine da predsednik opštine nema pravo glasa u postupku donošenja odluka u opštinskom veću. kao i pomaganje predsedniku opštine (gradonačelniku) u vršenju njegovih poslova. dok je Statutom grada Beograda predviđeno da gradonačelnik ima pravo glasa u gradskom veću. Opštinsko (gradsko) veće čini do 11 članova. postojala je potreba za ustanovljavanjem tima koji će zajedno sa predsednikom opštine (gradonačelnikom) obavljati poslove izvršne vlasti koji su više nego obimni za jednog čoveka. Pored ovih funkcija. Interesantno je tumačenje koje je Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu dalo novembra 2003. članovi gradskog veća se biraju i razrešavaju na predlog gradonačelnika. U opštinsko (gradsko) veće ulaze predsednik opštine (gradonačelnik) i njegov zamenik po funkciji. te se javlja opasnost od prevelike kon centracije vlasti u rukama jedne osobe. U radnoj verziji zakona ovaj organ nije bio ni predviđen. ali je u zakon uveden putem amandmana. Gradsko veće pomaže gradonačelniku u radu koji je nosilac izvršne vlasti.

u novosadskim i kragujevačkim opštinama organ vlasti je savet gradske opštine. Birači su glasali za pojedinačne kandidate. Kao organi vlasti u gradskim opštinama navode se: u beogradskim opštinama skupština opštine. Odbornike skupštine opštine (grada) biraju građani neposredno na izborima.8 I LOKALNA SAMOUPRAVA Posebna rešenja gradskih opština U pogledu organa vlasti u gradskim opštinama u jedinicama lokalne samouprave koje imaju status grada (Beograd. već se obe funkcije sustiču u jednoj ličnosti. odnosno najviši organ odlučivanja u jedinici lokalne samouprave. Skupština opštine. Kragujevac. Prema ranijem zakonskom rešenju opština (grad) bila je podeljena na onoliko izbornih jedinica koliko se odbornika za skupštinu opštine (grada) biralo. predsednik opštine i opštinsko veće. apsolutnom većinom (većinom glasova od ukupnog broja većnika). ima reprezentativnu funkciju (zastupa i predstavlja opštinu) i nosilac je izvršne vlasti (beogradske i kragujevačke opštine). Neujednačenost rešenja nije za kritiku. jeste nosilac normativne vlasti. koji vrši normativnu vlast. Da li su našli najbolja rešenja. već za pohvalu. koji se bira iz redova većnika. Kao što se vidi. Mandat odbornika traje četiri godine. Novi Sad. birači su u drugom krugu birali između dva kandidata koji su imali najveći broj glasova. naročito zbog toga što su neujednačena. U odnosu na raniji zakon. a ukoliko nijedan od kandidata u prvom krugu nije dobio natpolovičnu većinu. Niš) rešenja koja su predviđena statutima gradova više su nego interesantna. koji je nosilac normativne vlasti. Izbor organa vlasti Skupština opštine (grada) Skupština opštine (grada) jeste predstavnički organ vlasti. a koji čine odbornici i koji ima svog predsednika biranog iz redova odbornika. Predsednik opštine vrši izvršnu vlast. dok u gradskim opštinama drugih gradova te razlike nema. Pobeđivao je kandidat koji je dobio više glasova. odnosno savet gradske opštine. Veće gradske opštine vrši normativnu vlast. Sednicama veća predsedava predsednik veća. odnosno saveta. u niškim opštinama postoji razlika između predsednika opštine i predsednika veća gradske opštine. izborni sistem je u potpunosti promenjen. jer pokazuje spremnost lokalnih vlasti da zakon kroz statut prilagode potrebama svojih gradova. odnosno saveta gradske opštine. 3. Za niške opštine predviđeno je najoriginalnije rešenje – organi vlasti su veće gradske opštine i predsednik opštine. dok predsednik opštine. vreme će pokazati. predsedava sednicama skupštine. a za odbornika je bio izabran onaj kandidat koji je dobio natpolovičnu većinu glasova birača koji su glasali. . Prema novom rešenju opština (grad) jedna je izborna jedinica.

Budući da je neposredno izabran od strane birača. oni subjekti koji imaju . U drugom krugu birači se opredeljuju između dva kandidata koja su u prvom krugu osvojila najveći broj glasova. zakon predviđa da jedna trećina mandata mora da se rasporedi u redosledu sa liste. Predsednik opštine (gradonačelnik) Predsednika opštine (gradonačelnika) biraju građani neposredno na izborima. Za predsednika opštine (gradonačelnika) izabran je kandidat koji je osvojio natpolovičnu većinu glasova birača koji su glasali. Kandidata za predsednika opštine (gradonačelnika) može predložiti politička stranka. birači mogu pokrenuti postupak i za opoziv predsednika opštine (gradonačelnika) ukoliko nisu zadovoljni njegovim radom. Izborna komisija ukupan broj odborničkih mesta množi brojem važećih glasova koji je osvojila svaka izborna lista. najmanje 3 % birača opštine (grada).I LOKALNA SAMOUPRAVA 9 Birači ne glasaju za pojedinačne kandidate. Svaka izborna lista dobija onoliki broj mandata koliko celih brojeva proizilazi iz proporcije. već za liste koje predlože političke stranke. Kandidaturu mora da podrži. Prilikom sačinjavanja liste kandidata za odbornike. Opoziv je jedan od nekoliko načina prestanka mandata predsedniku opštine (gradonačelniku). Kao što se vidi. odnosno koalicija političkih stranaka. oni se dodeljuju listi koja ima najveći deo razlomka. zakon predviđa jedno ograničenje u pogledu raspodele mandata. U pogledu redosleda po kojem predlagač liste raspoređuje osvojene mandate. odnosno onoj koja ima veći broj mandata. Zakon o lokalnoj samoupravi i Zakon o lokalnim izborima uvode jednu novinu – opoziv predsednika opštine (gradonačelnika). Ista struktura mora biti poštovana i pri raspodeli mandata. Ukoliko nijedan od kandidata nije dobio potrebnu većinu. Ukoliko određeni broj mandata ostane neraspodeljen primenom ove proporcije. koalicija političkih stranaka ili grupa građana. odnosno grupe građana. Ipak. Raspodela mandata: da bi uopšte jedna lista mogla da učestvuje u raspodeli mandata mora da pređe zakonom određen cenzus – osvojenih najmanje 3 % glasova od ukupnog broja glasova birača koji su glasali. među svaka četiri kandidata na listi mora biti najmanje po jedan kandidat manje zastupljenog pola. dok se preostale dve trećine raspodeljuju po slobodnom izboru predlagača. Pravo da predloži opoziv predsednika opštine (gradonačelnika) ima i politička stranka. Mandati se raspodeljuju srazmerno broju osvojenih glasova. odnosno pri slobodnoj raspodeli 2/3 mandata svaki četvrti mandat mora biti dodeljen kandidatu sa liste koji pripada manje zastupljenom polu. a ukupno na čitavoj listi mora biti najmanje 30 % kandidata manje zastupljenog pola. svojim potpisom. a zatim se taj proizvod deli ukupnim brojem glasova svih lista koje su prešle cenzus. U drugom krugu izabran je onaj kandidat koji je osvojio veći broj glasova. održava se drugi krug izbora za predsednika opštine (gradonačelnika).

Birači se izjašnjavaju tajnim glasanjem. naročito za političke stranke. ali je razumljivo. Otuda i ne čudi što u izboru opštinskog (gradskog) veća učestvuju oba organa. što bi dovelo do toga da bi on morao da se bavi održanjem na funkciji i time bi se ostavilo veoma malo vremena za obavljanje poslova iz njegove nadležnosti. Da bi pokrenuli postupak opoziva. što nije naročito teško skupiti. Da bi se sprečila mogućnost da skupštinska većina (a naročito ako je različita od političke orijentacije predsednika opštine. jer su oba izabrana neposredno. Razlog za ovakvo rešenje je sledeći: davanjem ovlašćenja skupštini da može da pokrene postupak za opoziv. skupština opštine (grada) biće raspuštena. predsedniku opštine (gradonačelniku) bi neprekidno pretila opasnost opoziva.10 I LOKALNA SAMOUPRAVA pravo predlaganja kandidata za ovu funkciju (grupa građana. predviđena je ova rezerva. U suprotnom. Ovo rešenje će u praksi naterati skupštinsku većinu da dobro odmeri svoju odluku i da posegne za njom tek kada postoje valjani razlozi za opoziv. Kao što se vidi. iako oba organa imaju isti legitimitet. Predsednik opštine (gradonačelnik) je opozvan ukoliko se većina birača koji su glasali izjasnila za opoziv. Sledeći korak u ovom postupku jeste izjašnjavanje birača o predlogu za opoziv. ona se stavlja u nadređeni položaj u odnosu na predsednika opštine (gradonačelnika). ne znači i da je predsednik opštine (gradonačelnik) opozvan. dok 10 % od istog broja birača je 12 000. a koji je potekao od skupštine opštine (grada) i nisu se odlučili za opoziv predsednika opštine (gradonačelnika). ukoliko je takav predlog usvojen apsolutnom većinom glasova od strane odbornika (većinom glasova svih odbornika). politička stranka. Opštinsko (gradsko) veće Već smo naveli da jedna od funkcija opštinskog (gradskog) veća jeste usklađivanje rada skupštine opštine (grada) i predsednika opštine (gradonačelnika). odnosno gradonačelnika) zloupotrebi ovo svoje ovlašćenje za političke obračune. navedeni subjekti moraju svoj predlog snabdeti potpisima najmanje 10 % birača. Primera radi navedimo slučaj veće opštine od 120 000 birača. za pokretanje postupka za opoziv zahteva se veći broj potpisa nego za podnošenje kandidature. Ovaj organ po svojoj prirodi trebalo bi da bude most između dva organa koji su nosioci osnovnih grana vlasti. U slučaju kada su se birači izjašnjavali o predlogu za opoziv predsednika opštine (gradonačelnika). zloupotreba ovlašćenja može skupštinskoj većini da se vrati kao bumerang. koalicija) imaju pravo i da pokrenu postupak njegovog opoziva. Činjenica da je predlog za opoziv podržan zahtevanim brojem potpisa. Ukoliko bi se i za opoziv zahtevao tako mali broj kao i za kandidaturu. Predlog za opoziv predsednika opštine (gradonačelnika) može podneti i skupština opštine (grada). što nije uobičajeno. odnosno kada predsednik opštine (gradonačelnik) ne obavlja svoju funkciju na dobar način. gde 3 % iznosi 3600 potpisa. Predsednik opštine (gradonačelnik) . odnosno glasova odbornika.

norme kojima se reguliše položaj predsednika opštine u beogradskim opštinama ne razlikuju se bitnije od normi kojima se reguliše položaj predsednika saveta gradske opštine u novosadskim i kragujevačkim opštinama. koje vrši normativnu vlast. Ukoliko bi se članovi veća birali prostom većinom. postavi svoje ljude u opštinsko veće kojima bi lako upravljao.I LOKALNA SAMOUPRAVA 11 predlaže skupštini opštine (grada) članove opštinskog (gradskog) veća. odnosno savet gradske opštine u novosadskim i kragujevačkim opštinama). čine odbornici koje birači biraju neposredno na izborima. Mandat odbornika traje četiri godine. novosadskim i kragujevačkim opštinama predstavničko telo (skupština gradske opštine u beogradskim. Posebna rešenja gradskih opština U beogradskim. a ne neposrednim izborima. Ipak. novosadskim i kragujevačkim opštinama na nju dolazi na isti način – iz redova odbornika. skupština može da donese odluku i bez tog predloga. koristeći prostu. Ukoliko dva puta uzastopno ne budu izglasani član ili članovi opštinskog (gradskog) veća koje je predložio predsednik opštine (gradonačelnik). U niškim opštinama predstavničko telo je veće gradske opštine. zajedničko je da se u beogradskim. Da bi član opštinskog (gradskog) veća bio razrešen za ovaj predlog mora da glasa većina od ukupnog broja odbornika. a to znači gradska opština je jedna izborna jedinica. Veće je u svom radu bliže predsedniku opštine (gradonačelniku). biraju se prema istom izbornom sistemu kao što se biraju i gradski odbornici. Odbornici skupštine/ saveta gradske opštine. Bez obzira kako se nazivala ova funkcija u različitim gradovima. odnosno po svom izboru. odnosno sprečava skupštinu opštine (grada) da zloupotrebljava svoja ovlašćenja kontrole predsednika opštine (gradonačelnika). Predsednik opštine kao poseban organ vlasti predviđen je u beogradskim i niškim opštinama. koje birači biraju neposredno na izborima. S druge strane. za izbor članova opštinskog (gradskog) veća zahteva se apsolutna većina. Član opštinskog veća može biti razrešen na predlog predsednika opštine (gradonačelnika) ili na predlog 1/3 odbornika. potrebna apsolutna većina za izbor članova veća sprečava prostu većinu u skupštini. to bi omogućilo predsedniku opštine (gradonačelniku) da. koje čini 9 većnika. mandati se raspodeljuju srazmerno broju glasova koje je lista osvojila. Razlike postoje samo u pogledu broja odbornika . apsolutnom većinom (većinom glasova od ukupnog broja odbornika). tako da bi u praksi pribavio veću vlast nego što mu pripada. u raspodeli mandata učestvuju liste koje su prešle cenzus od 3 %. koja pripada političkoj opciji različitoj od predsednikove (gradonačelnikove). birači glasaju za liste kandidata. odnosno većnici gradske opštine. a skupština opštine (grada) ih bira apsolutnom većinom (većinom od ukupnog broja odbornika) na period od četiri godine. da blokira predsednika opštine (gradonačelnika) u radu. Kao što se vidi. Ovo rešenje je značajno iz dva razloga: sprečava da predsednik opštine (gradonačelnik) pribavi više vlasti nego što mu pripada. kvorumsku većinu odbornika svoje političke opcije.

Taj broj iznosi od 1/3 odbornika u kragujevačkim opštinama. Glavni arhitekta se može (ali i ne mora) postaviti u opštinskoj (gradskoj) upravi. Razdvajanjem funkcije načelnika uprave od funkcije sekretara skupštine dobija se čistija podela vlasti. da daje uputstva za izradu arhitektonskih projekata radi očuvanja arhitektonskih i ambijentalnih vrednosti. Poslovi glavnog arhitekte bili bi da pokreće inicijative za izradu urbanističkog plana. kao i proizilaženje izvršnog odbora iz skupštinske većine. U opštinskoj (gradskoj) upravi mogu se postaviti glavni arhitekta i opštinski (gradski) menadžer. Uprava opštine (grada) Izmene u odnosu na raniji zakon učinjene se i u oblasti uprave.12 I LOKALNA SAMOUPRAVA koji mogu da predlože kandidata za predsednika opštine. Za načelnika uprave može se postaviti lice koje ima završen pravni fakultet. odnosno saveta gradske opštine. Njega postavlja i razrešava predsednik opštine (gradonačelnik). 4. Prema dosadašnjim rešenjima. položen ispit za rad u organima državne uprave i najmanje pet godina radnog iskustva. razdvajanje izvršne od normativne vlasti. ukazivalo je na primenu skupštinskog sistema vlasti na lokalnom nivou. Opštinskom (gradskom) upravom rukovodi načelnik. Opštine (gradovi) su svojim statutima mogle da se opredele za neko od mogućih rešenja: da ne unesu odredbe o glavnom arhitekti i time da se odreknu ove mogućnosti. Takvo ranije rešenje.završen arhitektonski ili građevinski fakultet i tri godine radnog iskustva u struci. da sarađuje sa ustanovama . U pojedinim statutima se sreću i odredbe kojima se uređuju uslovi koji moraju biti ispunjeni da bi jedno lice bilo postavljeno za glavnog arhitektu . Skupština je najviši organ vlasti koji kontroliše sve ostale organe. Predsednik gradske opštine u Nišu bira se neposredno. do 5 % članova saveta gradske opštine u Novom Sadu. da daje mišljenja za arhitektonske projekte veće vrednosti. Nekoliko je takvih izmena i vrlo su značajne budući da ukazuju na novu organizaciju vlasti i pružaju mogućnosti za efikasniju upravu i za razvoj opštine (grada). da ostave mogućnost njegovog postavljenja ili da predvide njegovo obavezno postavljenje. na čelu uprave nalazio se sekretar skupštine opštine (grada). primenom istog izbornog sistema kao i za izbor gradonačelnika. dok skupštinu niko ne kontroliše. Načelnika uprave postavlja skupština opštine (grada) na predlog predsednika opštine (gradonačelnika) i on ovim organima odgovara za svoj rad. preko 1/5 odbornika u beogradskim opštinama.

Kontrola uprave se inače sprovodi u upravnom postupku i upravnom sporu. Opštinski (gradski) menadžer je još jedna mogućnost koju zakon pruža.” (član 126. a sama uprava. odnosno ako prethodno nije zatražena zaštita od višeg organa uprave. Upravni postupak je postupak u kojem se vrši kontrola rada nižih organa uprave od strane viših organa uprave. podsticanje preduzetništva. Vidimo da se celishodnost može kontrolisati . Opšta kontrola uprave podrazumeva da je ombudsman ovlašćen da kontroliše kako ZAKONITOST tako i CELISHODNOST rada uprave. Naime. Problem uvek nastaje kada treba ustanoviti da li je uprava postupala CELISHODNO. U opštinskoj upravi mogu da se postave i glavni stručnjaci iz drugih oblasti. stvaranje privatno-javnih partnerstava.I LOKALNA SAMOUPRAVA 13 za zaštitu kulturnih dobara. a poslovi opštinskog menadžera su unapređenje ekonomskog razvoja opštine (grada). funkcija građanskog branioca jeste da zaštiti građane od lošeg rada uprave. Opštinskog (gradskog) menadžera angažuje predsednik opštine (gradonačelnik). a verovatno zbog propusta koji su se javljali u oblasti urbanizma. Nije moguće tražiti zaštitu od suda ukoliko prethodno nije sproveden upravni postupak. Kao što se vidi iz citiranih zakonskih odredbi. iniciranje promena propisa koji otežavaju poslovne inicijative. a da nije postupala nezakonito već necelishodno. krećući se u zakonskim okvirima. u pojedinim stvarima uprava ima DISKRECIONA OVLAŠĆENJA. stav 1. Izgleda da je arhitekta bio najzanimljiviji zakonodavcu. itd. tako što vrši opštu kontrolu rada uprave i javnih službi. i to tako što vrši opštu kontrolu rada uprave. Ombudsman U jedinici lokalne samouprave može se ustanoviti građanski branilac (ombudsman) koji štiti individualna i kolektivna prava i interese građana. U upravnom sporu se vrši kontrola zakonitosti rada uprave (ne i celishodnosti) od strane sudova tako da upravni spor predstavlja sudsku kontrolu uprave. podsticanje investiranja u opštinu (grad). Zakonitost rada je svakako lako shvatiti i podrazumeva da svi doneti akti i sve preduzete radnje moraju biti u skladu sa zakonom. 5. najpogodniji za konkretan slučaj. Funkcija ombudsmana je otuda vrlo značajna. ali to još uvek ne znači da postupa i celishodno. U ovakvim slučajevima može se desiti da uprava povredi interes ili neko pravo građanina. Zakon o lokalnoj samoupravi). ima ovlašćenje da postupi na način za koji smatra da je najcelishodniji. U upravnom postupku viši organ uprave vrši kontrolu zakonitosti i celishodnosti nižeg organa uprave. To znači da zakon postavlja okvire. Uprava može postupati zakonito.

jer on treba da obezbedi vladavinu prava i demokratičnost. Ipak.14 I LOKALNA SAMOUPRAVA samo od strane viših organa uprave. ali čini se da postoji toliko praznina koje vrlo lako mogu biti ispunjene lošom sadržinom. i ne mora. Tačnije. nijedan građanin ne bi trebalo da se obraća ombudsmanu. znači za upravni postupak i za upravni spor. Ko može da se obrati ombudsmanu? Svaki građanin koji smatra da je povređeno neko njegovo pravo ili interes od strane organa opštinske uprave. Međutim. Još uvek se čeka donošenje republičkog Zakona o narodnom advokatu kojim će ovaj organ biti detaljno uređen. Za ovakvo rešenje može se kao argument istaći da je svaka novina dobra ako se za njenu primenu pripreme uslovi. godine u Velikoj Britaniji. odnosno upravni spor pred sudom. U suprotnom biće više štete nego koristi. Svaka jedinica lokalne samouprave može da primeni jedan od ponuđena tri modela u zavisnosti od svojih prilika. Svakako da treba pozdraviti i pohvaliti ideju da se u opštinama i gradovima u Srbiji ustanovi ombudsman. postoji niz problema koji će se u praksi javiti sa ovakvim zakonskim rešenjem kada je ombudsman u pitanju. Osnovno pitanje je kako u našem pravnom sistemu izgleda ovaj institut? Ombudsman je kod nas uveden na mala vrata. Trebalo bi da bude dovoljno da neko smatra da mu je učinjena neka povreda i da može da se obrati ombudsmanu. Na taj način štiti građane. Obraćanje ombudsmanu ne bi trebalo da bude otežano nekakvim formalnostima. Uvođenjem ombudsmana kontrola se proširuje i na normativnu vlast. Znači. Ovim zakonom je predviđeno nekoliko modela izvršne i normativne vlasti na lokalnom nivou. Ne bi bilo dobro da se ovi vidovi zaštite zaobilaze jer bi to onda značilo uzurpaciju vlasti i time bi se ombudsman pretvorio u svoju suprotnost. Pomenutim članom 126 predviđeno je da će branilac o nezakonitom i nepravilnom radu upozoravati upravu i javne službe i da će im davati preporuke za ispravljanje propusta i grešaka. Zakon o lokalnoj samoupravi). Problem je u tome što u stavu 1 člana 126 stoji da ombudsman MOŽE biti ustanovljen. sugerisanje ispravki i obaveštavanje javnosti. a da prethodno nije poveo upravni postupak pred višim organom uprave. To je suština njegove funkcije: kontrola. jer ombudsmana postavlja skupština da u njeno ime i u interesu građana kontroliše upravu (i zakonitost i celishodnost). jednim članom (član 126. ombudsman ne sme da bude zamena za postojeće vidove zaštite o kojima je već u ovom tekstu pisano. U prilog ovoj argumentaciji može se kao primer navesti Zakon o lokalnoj upravi donet 2000. . kao i da će o tome obaveštavati SO i javnost. tačnije na predstavničko telo. znači od organa koji pripadaju istoj grani vlasti. Na ovaj način će izabrani model pokazati znatno veće rezultate nego što bi to bio slučaj sa jednim nametnutim modelom.

Jasno je da ako se na lokalnom nivou ombudsman bira prostom većinom i mandat mu traje koliko i mandat odbornika. predviđeno da ga postavlja skupština opštine kvorumskom većinom (većinom glasova odbornika koji su prisutni). većinom glasova od ukupnog broja odbornika. Na ovaj način bi se zaista obezbedila politička nepristrastnost ombudsmana. Time se takođe dovodi u pitanje njegova politička nepristrasnost. Drugi problem je dužina mandata. koji je izabran od strane političke većine. Svakako da bi bilo dobro ugledati se na rešenja predviđena predlogom republičkog Zakona o narodnom advokatu. način postupanja. odnosno uprave za pojedine oblasti. tj. nadležnost i ovlašćenja. Ovim predlogom zakona predviđeno je da se ombudsman na republičkom nivou bira u Narodnoj skupštini dvotrećinskom većinom glasova od svih narodnih poslanika. Sve ostalo. zatim da ombudsmana postavlja skupština opštine. ombudsman može poslužiti kao sredstvo pritiska na predsednika opštine. Prema predlogu republičkog zakona mandat republičkog ombudsmana trajao bi pet godina.I LOKALNA SAMOUPRAVA 15 Zakonska regulativa je vrlo štura. predlaže postavljenje i razrešenje načelnika opštinske uprave. iz reda uglednih i politički nepristrasnih ličnosti. Opštinskim statutima se uglavnom predviđa da mandat ombudsmana traje četiri godine. jer kandidat izabran apsolutnom većinom predstavlja zajedničko rešenje. odnosno grada. izbor i prestanak dužnosti reguliše se statutom jedinice lokalne samouprave. Zbog ovih mogućih problema bilo bi dobro da se predvidi statutom da se ombudsman bira apsolutnom većinom. U takvoj situaciji ukoliko parlamentarna većina i predsednik opštine pripadaju istoj političkoj opciji ombudsman. Ukoliko predsednik opštine i parlamentarna većina pripadaju suprotstavljenim političkim opcijama. Prema novom zakonu predsednik opštine usmerava i usklađuje rad uprave. Istovremeno bi mu se ovako obezbedila velika podrška i time bi se obezbedio autoritet ovom institutu i svakako da ne bi bilo opstrukcije rada zarad političkih obračuna. Ova činjenica dobija još više na značaju ako se ima u vidu nova organizacija vlasti. onda njegova funkcija zavisi od političkih . Pitanje je kako će se njegova politička nepristrasnost ostvariti kada se njegov položaj uređuje aktom koji donosi politička većina u lokalnom parlamentu. Ovakvo rešenje dovodi do sledećeg: one opštine koje budu ustanovile ombudsmana imaće neverovatnu raznolikost u pogledu ovog instituta. jer njega na ovaj način postavlja politička većina. kojima je ustanovljen ombudsman. Na osnovu ovih ovlašćenja jasno je da mora sarađivati sa ombudsmanom i da ombudsman nije vezan samo za lokalni parlament. vrlo lako može da postane pokriće za loš rad uprave. Čest je slučaj da je statutima. I ovde bi tvorci skupštinskih statuta trebalo da se ugledaju na predlog republičkog zakona. jer bi sve političke opcije morale da se saglase oko jednog kandidata. najkrupniji problem je upravo činjenica da je regulativa prepuštena skoro u potpunosti statutarnim odredbama. Tako je zakonom predviđeno da su uprava i javne službe dužni da daju sve potrebne informacije kada ombudsman to zahteva. Međutim. Ombudsman bi trebalo da bude politički nepristrasna ličnost. organizacija.

jer je on zamišljen kao organ parlamenta koji u ime parlamenta vrši kontrolu uprave. ne bi bilo logično da se za ombudsmana na lokalnom nivou traže strožiji uslovi. obezbeđuje veći ugled i autoritet ombudsmana nego u drugoj opštini gde se traže blaži uslovi. što nikako ne bi smelo da se desi. Pet godina radnog iskustva je kratak rok za ovakvu funkciju. . jer je regulativa ovog pitanja takođe prepuštena statutima. Time se i ova funkcija vezuje posredno za političke stranke i za izbore što nikako nije dobro. gde se traže strožiji uslovi. nije uređen odnos između ombudsmana na lokalnom i ombudsmana na republičkom nivou. U radnoj verziji Zakona o lokalnoj samoupravi u članu koji je uređivao institut ombudsmana bilo je predviđeno da ombudsman može predložiti pokretanje disciplinskog postupka ili postupka za razrešenje funkcionera organa uprave ili javne službe. To znači da bi se ovakva ovlašćenja mogla predvideti samo statutom. Prema predlogu republičkog zakona predviđeno je da. pored postupka za razrešenje ili disciplinskog postupka. jer treba da bude politički nepristrasna i usmerena na kontrolu uprave. U pojedinim opštinama je veliki propust što je statutom predviđeno da će se institut ombudsmana urediti odlukom o organizaciji uprave. jer ne bi zavisila od političkih promena. čak ni predlogom Zakona o narodnom advokatu. Svakako da bi za ombudsmana trebalo da bude postavljen diplomirani pravnik sa stručnim iskustvom i poznavanjem rada uprave. Nedostatak naše pravne regulative jeste i to što nijednim aktom. Ukoliko bi se predvidelo da mandat ombudsmana traje duže od mandata odbornika time bi se njegova funkcija svakako učinila politički nezavisnom. Prema predlogu republičkog zakona «za narodnog advokata (ombudsmana). naročito na republičkom nivou. ima najmanje pet godina radnog iskustva na pravnim poslovima i nije osuđivan za krivična dela» (član 27. Kada govorimo o uslovima koje kandidat za ombudsmana treba da ispuni i tu se može javiti problem.. Ipak. Na ovaj način ombudsman postaje sastavni deo uprave. ako ovaj uslov ostane kao odredba zakona kada zakon bude usvojen.16 I LOKALNA SAMOUPRAVA kretanja i političkog raspoloženja birača. može podneti prijavu za pokretanje krivičnog postupka ukoliko postoji osnovana sumnja da postoje elementi krivičnog dela izvršenog od strane organa uprave u vršenju ovlašćenja. može biti izabran jugoslovenski državljanin koji je diplomirani pravnik istaknutih stručnih sposobnosti i čestitosti. U Zakonu o lokalnoj samoupravi koji je usvojen ovih odredbi nema. koji poznaje rad uprave. Problem je u tome što može da se dogodi da se u različitim opštinama traže različiti uslovi i na taj način se u jednoj opštini. a organizaciono se nalazi izvan uprave. On mora da bude organ koji kontroliše upravu.. predlog Zakona o narodnom advokatu). Naravno. ovakva ovlašćenja imao bi u slučajevima kada u vršenju kontrole uprave utvrdi da postoje propusti u radu.

uprava i javna preduzeća imaju obavezu da se izjasne o svim predlozima saveta. organi opštine. Savet bi svakako. odnosno skupština jedinice lokalne samouprave može da obrazuje savet. Ovim institutom se otvaraju vrata većem uticaju građana u jedinicama lokalne samouprave. Članovi saveta biće građani i stručnjaci iz oblasti koje su od značaja za lokalnu zajednicu i njihov osnovni zadatak jeste upravo podnošenje predloga koji bi trebalo da doprinesu razvoju opštine (grada). . Ono što savet izdvaja od ostalih sličnih oblika organizovanja građana jesu dve stvari: 1. 6. a savet za razvoj i zaštitu lokalne samouprave jeste jedan od odličnih načina za to. Jasno je da je savet odličan način da građani organizovano kroz institucije utiču na poboljšanje i razvoj svog okruženja. Ustanovljavanje ovakvog jednog organa izuzetno je značajan korak u razvoju demokratije i više je nego potrebno da građani shvate koliku korist mogu imati ne samo oni sami. Prema Zakonu o lokalnoj samoupravi savet za razvoj i zaštitu lokalne samouprave jeste fakultativni organ. savet je institucionalni oblik organizovanja građana 2. Razlog uvođenja saveta definisan je i samim Zakonom u kojem jasno stoji da se savet obrazuje «radi ostvarivanja demokratskog uticaja građana na unapređivanje lokalne samouprave». Kritike koje su iznete samo iz razloga da se mogući propusti preduprede i da se upravo putem angažovanja građanskih saveta širom Srbije ombudsman ustanovi i postavi na zdravim temeljima kako bismo dobili jednu više nego dragocenu ustanovu. Opštinama je ostavljeno da same svojim statutima bliže odrede da li će uopšte ustanoviti savet i na koji će način on funkcionisati. po odredbama Zakona. treba imati u vidu da je u pitanju organ koji postoji skoro dvesta godina u Švedskoj i da je nastao upravo kao jedno od sredstava za borbu protiv apsolutizma. već i njihovi legitimno izabrani predstavnici. Savet za razvoj i zaštitu lokalne samouprave Savet za razvoj i zaštitu lokalne samouprave je jedna od nekoliko novina predviđenih Zakonom o lokalnoj samoupravi. Volja građana ne počinje i ne završava se na izborima već mora neprekidno da se osluškuje i poštuje. imao ingerencije da se bavi zaštitom prava i dužnosti opštine.I LOKALNA SAMOUPRAVA 17 Iako sve ove kritike mogu da stvore stav da ombudsman nosi više štete nego koristi.

Savet se bavi pitanjima ostvarivanja. Predstavnike u savetu mogu imati zajednice sa više od 1 % učešća u ukupnom stanovništvu opštine. Savet za međunacionalne odnose Savet za međunacionalne odnose ustanovljava se u nacionalno mešovitim opštinama i čine ga predstavnici svih nacionalnih i etničkih manjina. s tim što se putem zbora građana upravlja delom opštine (grada) budući da se saziva za deo teritorije jedinice lokalne samouprave (opštine ili grada). Razlika u odnosu na građansku inicijativu jeste u domenu . Skupština ima još jednu obavezu – sve predloge odluka koje se tiču prava nacionalnih i etničkih manjina dužna je da dostavi savetu na mišljenje. 8. Zakon predviđa da se potreban broj potpisa utvrđuje statutom opštine (grada). Skupština je dužna da o predlogu raspravlja i odluči (može da prihvati ili odbije predlog. zaštite i unapređenja nacionalne ravnopravnosti. odnosno sve nacionalne zajednice imaju 10 % od ukupnog broja stanovnika. a predloge i zahteve usvaja većinom glasova prisutnih i upućuje ih organima jedinice lokalne samouprave. Nacionalno mešovite opštine su one u kojima jedna nacionalna zajednica ima 5 % od ukupnog broja stanovnika. ali mora da donese odluku) i da o svojoj odluci obavesti građane u roku od 60 dana od dobijanja predloga. O svojim stavovima i predlozima obaveštava skupštinu koja je dužna da se o njima izjasni najkasnije u roku od 30 dana. a koji ne može biti manji od 10 % birača opštine (grada). Neposredno upravljanje Građani imaju pravo na lokalnu samoupravu. Građanska inicijativa Građani imaju pravo da putem građanske inicijative predlože skupštini opštine (grada) donošenje određenih akata kojima će se urediti pitanja iz nadležnosti skupštine. Zbor građana Zbor građana je drugi način neposrednog upravljanja.18 I LOKALNA SAMOUPRAVA 7. Zbor građana raspravlja i daje predloge o pitanjima iz nadležnosti organa jedinice lokalne samouprave. zbor građana i referendum i posredno preko svojih predstavnika. Građanska inicijativa je punovažna kada se odnosi na pitanja iz izvornog delokruga opštine i kada je podržana potrebnim brojem potpisa građana. odnosno imaju pravo da upravljaju svojom opštinom ili gradom i to neposredno kroz građansku inicijativu.

Značajno je da se građani upoznaju sa mogućnostima neposrednog upravljanja opštinom (gradom).obavezni: skupština opštine (grada) mora da raspiše referendum o pitanjima iz svoje nadležnosti na zahtev građana. a zbor građana za deo teritorije. Organi ili službe kojima je upućen predlog ili zahtev usvojen na zboru građana dužni su da razmotre zahtev ili predlog. građani mogu građanskom inicijativom zahtevati da se raspiše referendum o pojedinim pitanjima iz nadležnosti skupštine opštine (grada). Građanska inicijativa se pokreće za celu jedinicu lokalne samouprave. Skupština mora da raspiše referendum na delu teritorije jedinice lokalne samouprave o pitanjima koja se odnose na potrebe ili interese stanovništva tog dela teritorije. da dođu do njihovog zadovoljenja i da obezbede unapređenje opštine (grada) u skladu sa svojim zahtevima. Referendum Zakon o lokalnoj samoupravi predviđa dve vrste referenduma: . i . Predlog iznet u građanskoj inicijativi upućuje se skupštini opštine (grada). . jer upravo ovim sredstvima mogu jasnije da izraze svoje potrebe i interese. tako i drugim organima (predsedniku opštine/gradonačelniku ili opštinskom/gradskom veću). da o njemu odluče (usvoje ga ili odbiju) i da o tome obaveste građane u roku od 60 dana.fakultativni: skupština opštine (grada) može na sopstvenu inicijativu da raspiše referendum o pitanjima iz svoje nadležnosti. Jednom reči. dok se predlog usvojen od strane zbora građana upućuje kako skupštini opštine. Tačnije. ali i službama jedinice lokalne samouprave. da dobiju opštinu po svojoj meri.I LOKALNA SAMOUPRAVA 19 primene.

Smederevo.II Mesne zajednice – jedini oblici mesne samouprave u Srbiji Zakon o lokalnoj samoupravi. . što je verovatnije rešenje. stav 1). što je malo verovatno. ili je naša pasivnost tolika da nema potrebe čak ni za mesnim zajednicama.. praksa pokazuje potpuno drugačija rešenja. V deo pod naslovom Mesna samouprava. koji je donet 2002. koliko je prošlo vremena od donošenja Zakona. Čak ni primera radi nije naveden nijedan drugi oblik mesne samouprave.. Ova vrsta poslova. godine. sadrži poseban. a kamoli za drugim oblicima. Zakonodavac je ostavio više nego širok prostor za osmišljavanje oblika mesne samouprave. nije osmišljen. Dva su objašnjenja: ili su mesne zajednice savršeni oblik organizovanja tako da nema potrebe za bilo kakvim drugim oblikom. U nastavku ovog teksta bavićemo se mesnim zajednicama kao jedinim oblikom organizovanja građana na nivou mesne samouprave. Ovakvo rešenje omogućava vrlo široko polje delovanja za one koji su aktivni i imaju dovoljno inventivnosti.1 Normativni akt kojim se detaljnije uređuju nadležnost i organizacija mesne zajednice jeste statut mesne zajednice. može biti određena statutom. 1 U ovom tekstu kao primeri statuta mesnih zajednica korišćeni su statuti mesnih zajednica sa teritorija opština Zaječar. Vranje. a mogu biti i neki od poslova iz izvorne nadležnosti opštine. Nijedan drugi oblik mesne samouprave za četiri godine. mogu osnivati mesne zajednice i drugi oblici mesne samouprave“ (član 52. kao jedinice lokalne samouprave. budući da predviđa da se „radi zadovoljavanja potreba i interesa lokalnog stanovništva. Prvi put se usvaja ovakav termin za različite oblike organizovanja građana na prostoru manjem od opštine. kao poslovi mesne zajednice. Mesne zajednice su ostale jedini oblik organizovanja građana na nivou nižem od opštine. kao i Odluka o osnivanju mesnih zajednica za područje gradske opštine Zemun. Ipak. Statutom mesne zajednice utvrđuju se poslovi koje vrši. Jagodina. Sombor i grada Kragujevca. Paraćin. koje ona poverava mesnoj zajednici. uz prenošenje i odgovarajućih finansijskih sredstava. To bi trebalo da budu poslovi koji su od neposrednog i svakodnevnog značaja za život stanovnika mesne zajednice.

Prvu grupu čine statuti onih mesnih zajednica u kojima je kao jedini organ naveden savet mesne zajednice. Posredno preko izabranih predstavnika u organima mesne zajednice i neposredno kroz zborove građana. već u pomenutom članu u stavu 1. već i njih navode kao organe odlučivanja.naknada za usluge. pri čemu to čine dvojako: posredno i neposredno.pokloni i druga sredstva. Mesne zajednice koriste sredstva u skladu sa svojim planovima i programima. . . U pojedinim statutima mesnih zajednica predviđena je obaveza mesnih zajednica da podnose finansijski izveštaj jedinici lokalne samouprave. Interesantno je da Odluka o osnivanju mesnih zajednica za područje gradske opštine Zemun u članu 17 nigde eksplicitno ne predviđa budžet opštine kao jedan od izvora sredstava za rad mesne zajednice.4 Konačno. već su navedeni svi oblici odlučivanja građana. a treću grupu činili bi statuti u kojima nisu posebno navedeni organi. navodi jednu uopštenu formulaciju da svoj rad finansiraju i iz „drugih sredstava pribavljenih u skladu sa zakonskim propisima“. Za obavljanje poslova koje opština/grad poveri mesnoj zajednici prenosi joj i sredstva neophodna za obavljanje tih poslova. pa se tako komisije i druga radna tela navode kao organi odlučivanja. građanske inicijative i referendum.samodoprinos. . najčešće. četvrta grupa su one mesne zajednice čiji statuti ne razlikuju jasno organe odlučivanja i njihova pomoćna tela. Smederevu i Zemunu Statuti mesnih zajednica u Vranju Statuti mesnih zajednica u Zaječaru Statuti mesnih zajednica u Jagodini i Paraćinu .2 U drugu grupu ulaze one mesne zajednice u kojima je organ mesne zajednice pored saveta i sekretar3.II MESNE ZAJEDNICE – jedini oblici mesne samouprave u Srbiji 21 Finansije Finansije za obavljanje poslova mesne zajednice pribavljaju se iz sledećih izvora: . Somboru. Organi mesne zajednice (nadležnosti i izbor) U pogledu organa mesne zajednice razlikuju se četiri vrste statuta mesnih zajednica.5 Nadležnosti U nadležnosti saveta mesne zajednice kao predstavničkog tela spadaju. sledeći poslovi: 2 3 4 5 Statuti mesnih zajednica u Kragujevcu. tačka 3.budžet opštine/grada. Odlučivanje u mesnoj zajednici U mesnim zajednicama građani donose odluke.

. a to je najčešće 6 7 8 9 Statuti mesnih zajednica u Vranju Statuti mesnih zajednica u Somboru Statuti mesnih zajednica u Vranju Statuti mesnih zajednica u Somboru . zajedno sa pratećom dokumentacijom. odbora i drugih radnih tela. već ga postavlja savet i da su poslovi u njegovoj nadležnosti administrativno– tehničke prirode. U pojedinim modelima statuta mesnih zajednica takođe je sekretar predviđen kao organ mesne zajednice. U pojedinim statutima postoji ograničenje da niko ne može biti dva puta uzastopno izabran za člana saveta. organ koji je raspisao izbore. .22 II MESNE ZAJEDNICE – jedini oblici mesne samouprave u Srbiji .6 Članovi saveta mesne zajednice biraju se na period od četiri godine.obrazovanje komisija. Kandidatura za člana saveta mora biti podržana određenim brojem potpisa građana izborne jedinice. dostavlja se izbornoj komisiji. finansijskog plana i završnog računa. a prema drugoj grupi statuta u onim izbornim jedinicama u kojima se dogodi takav slučaj izbori će biti ponovljeni u roku od 15 dana. budući da sekretar nije izabran neposredno od strane građana. plana i programa rada. U slučaju da dva ili više kandidata dobiju jednak broj glasova. . poslovnika o radu. Kao što je navedeno. Izbor Izbore za savet raspisuje predsednik skupštine opštine.sazivanje zbora građana i sprovođenje odluke zbora građana. tako da broj izabranih kandidata premašuje broj članova saveta. mada ima i statuta koji ovu nadležnost poveravaju predsedniku saveta mesne zajednice. Komisiju imenuje savet ili. Kandidatura. što je svakako bolje rešenje od prethodnog.iniciranje uvođenja samodoprinosa i nadzor nad njegovom realizacijom. prema jednoj grupi statuta budućeg člana saveta među takvim kandidatima izabraće predsednik saveta žrebom9.8 Za člana ili članove. .drugi poslovi utvrđeni odlukom o mesnoj samoupravi i statutom mesne zajednice.7 Izbor članova saveta se vrši u izbornim jedinicama mesne zajednice. postoje statuti kojima je predviđeno da je jedan od organa i sekretar. koje utvrđuje savet mesne zajednice svojom odlukom. izabrani su oni kandidati koji su dobili najveći broj glasova. Pravo da bira članove saveta i da bude biran za člana saveta ima svaki punoletni građanin koji ima prebivalište na teritoriji mesne zajednice. Ima i rešenja prema kojima članove saveta biraju građani na zboru građana. ukoliko se u izbornoj jedinici ili na zboru građana bira više članova.donošenje statuta. Organi za sprovođenje izbora su komisija za sprovođenje izbora i birački odbor. Mišljenja smo da ovakvo rešenje nije dobro. ukoliko to savet to ne učini.

Predsednik saveta predstavlja mesnu zajednicu. Da bi savet mogao punovažno da odlučuje. Predsednik saveta se bira iz redova članova saveta. predlaže dnevni red sednica i vrši druge poslove u skladu sa statutom mesne zajednice.razrešenje/opoziv. ali se najčešće sreću rešenja tri uzastopna izostanka ili najmanje pet uopšte. Ima i statuta koji jasno regulišu pitanje prestanka mandata člana saveta. Predsedniku može prestati mandat pre isteka vremena na koje je izabran razrešenjem. Prema pojedinim statutima predlog za razrešenje člana saveta može da podnese određeni broj građana izborne jedinice na kojoj je izabran član saveta ili savet određenim brojem glasova svih članova. . . Predsednik saveta je dužan da sazove sednicu saveta najmanje jednom u tri meseca ili na zahtev određenog broja članova saveta ili određenog broja građana.10 Nije regulisano kako se do kraja sprovodi postupak razrešenja. Jagodini .12 Ovakvim rešenjem trebalo bi da se rad saveta učini ozbiljnijim. .pravosnažna sudska presuda kojom je osuđen na kaznu zatvora u trajanju dužem od šest meseci. Mandat ovako izabranog člana traje do isteka mandata saveta. .II MESNE ZAJEDNICE – jedini oblici mesne samouprave u Srbiji 23 predsednik skupštine opštine. podnošenjem ostavke ili nastupanjem nekog od slučaja prestanka mandata članu saveta. Razlozi za prestanak mandata člana saveta pre isteka vremena na koje je biran mogu biti: . Odluke se donose većinom glasova prisutnih članova. pa predviđaju da će umesto člana kome je prestao mandat pre isteka vremena na koje je biran biti izabran kandidat koji je na izborima bio naredni sa najviše osvojenih glasova. Prvu sednicu novoizabranog saveta saziva predsednik prethodnog saziva saveta. Razrešenje se obavlja po postupku za njegov izbor. Savet odlučuje na sednicima. potrebno je da sednici prisustvuje više od polovine članova saveta. Na prvoj sednici bira se predsednik saveta većinom glasova prisutnih članova. Mogli bismo zaključiti da se razrešenje člana saveta sprovodi po postupku za njegov izbor.promena prebivališta van područja mesne zajednice.11 Pojedini statuti predviđaju kao razlog za prestanak mandata i nekoliko neopravdanih izostanaka sa sednica saveta.u drugim slučajevima koji su predviđeni statutom i poslovnikom saveta mesne zajednice. 10 11 12 Statuti mesnih zajednica u Somboru Statuti mesnih zajednica u Smederevu Statuti mesnih zajednica u Paraćinu.gubitak opšteg prava glasa.podnošenje ostavke. Komisija imenuje biračke odbore za biračka mesta. Broj izostanaka je različit. . saziva sednice i predsedava sednicama saveta. stara se o radu saveta.

odbornik ili poslanik. nego uvoditi ovakve korektive i time. od dana održavanja zbora. predsednik opštine. Ipak. Svaki izbor zahteva određena finansijska sredstva. uz prethodno konsultovanje sa građanima. koji su aktivni u svojim mesnim zajednicama. čineći na taj način zbor građana savetodavnim telom. moguće je da odluka bude punovažna i kada je prisutno manje građana. građanska inicijativa i referendum) 1. savet ili predsednik saveta mesne zajednice. To je slučaj kada posle odlaganja od 30 minuta zboru prisustvuje 3 % upisanih birača. Ova rešenja se čine kao dobra. Zbor građana može biti sazvan za područje cele ili dela mesne zajednice. Izuzetno. kao i savetu mesne zajednice. jer sprečava da beskonačno izostajanje dovodi u pitanje kvorum za odlučivanje. U pogledu prava sazivanja zbora građana statuti različito regulišu ovo pitanje pa se tako sreće da pravo sazivanja ima određeni broj građana sa prebivalištem na teritoriji mesne zajednice za koju se zbor građana saziva. Ipak. odnosno nosilaca javne funkcije češće koristio ovo svoje pravo. a zahtevi ili predlozi usvojeni na zboru mogu biti upućeni skupštini opštine/ grada ili pojedinim organima ili službama opštine/grada. ako ne donese statut. Zbor građana Zbor građana je jedan od oblika neposrednog odlučivanja građana na nivou opštine. a istovremeno znači i sankciju za neodgovorno ponašanje. odnosno opredeljivanje za lošeg kandidata. a detaljnije su regulisana statutima mesnih zajednica. jer omogućavaju da građani. uvek se može postaviti pitanje legitimnosti odluke donete na takvom zboru građana. Organima kojima se zbor na ovaj način obrati dužni su da se u roku od 60 dana. odnosno mesne zajednice. i učine nešto za sebe i svoje okruženje. Neposredno odlučivanje građana (zbor građana. Bilo bi dobro kada bi svaki od ovih organa. bolje je možda na vreme voditi računa o tome ko će biti izabran. izjasne o podnetim zahtevima ili predlozima. skupštine opštine. Na ovaj način bi odluke koje se donose. pa tako niz statuta mesnih zajednica predviđa da zbor građana punovažno odlučuje ukoliko zboru prisustvuje najmanje 10 % upisanih birača. Statutima mesnih zajednica predviđeni su i razlozi za raspuštanje saveta i prevremene izbore saveta. Pitanja o kojima raspravlja i odlučuje zbor građana jesu iz nadležnosti opštine/grada ili mesne zajednice. između ostalog. Zbor građana odlučuje većinom glasova prisutnih. Prestanak mandata usled izostanka bi bilo dobro rešenje. dobile na kvalitetu i više bi odgovarale stvarnosti i potrebama građana. kao što su slučajevi kada savet ne zaseda duže od tri meseca. Ovo rešenje je istovremeno i korektiv za moguć loš izbor. . Interesantna su rešenja o punovažnosti odlučivanja na zboru građana. poskupljivati rad mesne zajednice. finansijski plan i program rada u određenom roku ili u slučaju kada se građani na referendumu izjasne za raspuštanje saveta.24 II MESNE ZAJEDNICE – jedini oblici mesne samouprave u Srbiji značajnijim i efikasnijim.

a statutima mesnih zajednica ovo pravo na nivou mesne zajednice dato je i određenom broju članova saveta mesne zajednice. Odluka na referendumu je doneta ako je za nju glasala većina birača koji su glasali. promenu statuta ili raspisivanje referenduma. Prema zakonu referendum raspisuje skupština opštine.15 Inicijativu za raspisivanje referenduma po zakonu mogu pokrenuti i građani. Referendum Referendum je još jedan neposredni oblik odlučivanja građana. 3. Skupština opštine/grada dužna je da u roku od 60 dana dostavi obrazložen odgovor na inicijativu. primenjuje se neposredno zakonska norma. Putem referenduma građani odlučuju o pitanjima iz delokruga skupštine opštine. pod uslovom da je na referendum izašlo više od polovine upisanih birača. Ipak. mora biti podržana određenim brojem potpisa birača upisanih u birački spisak.13 U onim statutima u kojima nije predviđen bilo kakav broj. Pojedini statuti predviđaju da je neophodno da inicijativu podrži najmanje 25 % birača. a koja su od značaja za građane tih jedinica. mesto i dan održavanja referenduma i organe i postupak za sprovođenje referenduma. jasno je. Odluka kojom se raspisuje referendum mora sadržati: referendumsko pitanje. Posebno je rešenje u pojedinim statutima. o uvođenju mesnog samodoprinosa ili o drugim pitanjima iz nadležnosti opštine/grada ili mesne zajednice. 13 14 15 Statuti mesnih zajednica u Kragujevcu Statuti mesnih zajednica u Jagodini Statuti mesnih zajednica u Jagodini . Građanska inicijativa Građani imaju pravo da putem građanske inicijative predlažu skupštini opštine/grada donošenje akata radi rešavanja određenog pitanja iz njene nadležnosti. U pomenutim statutima pravo potpisa inicijative postavlja se restriktivno – inicijativu mogu da podrže birači sa teritorije mesne zajednice. ali poseduju nepokretnost na teritoriji mesne zajednice. a rešenje konkretnog pitanja se tiče i njihove nepokretnosti.II MESNE ZAJEDNICE – jedini oblici mesne samouprave u Srbiji 25 2. Zakon o lokalnoj samoupravi predviđa da taj broj ne može biti manji od 10 % birača.14 Izgleda da je ovo rešenje uvedeno po analogiji sa zakonskim rešenjima samodoprinosa. mada statuti mesnih zajednica predviđaju da referendum može raspisati savet mesne zajednice. ali otežavaju primenu ovog instituta. prema kojem pravo da putem građanske inicijative predlažu skupštini opštine/grada donošenje akata radi rešenja određenog pitanja imaju i građani koji nemaju prebivalište. budući da zakon za punovažnost inicijative zahteva potpise najmanje 10 % birača. Da bi građanska inicijativa bila punovažna. ovakvo rešenje ne bismo mogli da prihvatimo. čime daju na značaju i legitimitetu inicijativi.

Skupština opštine/grada utvrđuje predlog odluke o uvođenju samodoprinosa. njegov iznos i izvršavanje. kao i imovina na koju se plaća porez. područje na kojem se prikuplja. Samodoprinos se može izraziti. U pojedinim statutima predviđeno je da inicijativu za donošenje odluke o samodoprinosu može podneti savet mesne zajednice ili najmanje 20 % birača od ukupnog broja birača sa teritorije za koju se predlaže uvođenje samodoprinosa. ako drugačije nije uređeno.26 II MESNE ZAJEDNICE – jedini oblici mesne samouprave u Srbiji Samodoprinos Mesni samodoprinos je jedan od izvora finansijskih sredstava mesne zajednice. Pravo odlučivanja o uvođenju samodoprinosa imaju birači mesne zajednice. zarade zaposlenih i drugi oporezovani prihodi. vreme za koje se prikuplja. 16 Statuti mesnih zajednica u Kragujevcu . pravo odlučivanja imaju i lica koja nemaju prebivalište.16 Bez obzira ko je inicijator donošenja odluke za uvođenje samodoprinosa. uz inicijativu se obavezno podnosi program samodoprinosa (izvori. odnosno njenog dela za koji se samodoprinos ostvaruje. ali imaju nepokretnost na teritoriji za koju se uvodi samodoprinos. po kojem će se samodoprinos i realizovati. Odluka o uvođenju samodoprinosa može da se donese za područje cele mesne zajednice ili jednog njenog dela. Odluka o uvođenju samodoprinosa je doneta ukoliko je za nju glasala većina od ukupnog broja građana koji imaju pravo glasa u konkretnom slučaju (birači i građani koji po osnovu posedovanja nepokretnosti imaju pravo glasa). Odluka sadrži podatke koji se odnose na namenu samodoprinosa. namena i načini obezbeđivanja ukupnih sredstava). njegovu evidenciju i nadzor građana. Odluka o uvođenju samodoprinosa sadrži i osnovicu samodoprinosa. bilo da je sama skupština inicijator ili građani. Pored birača. robi ili radu. Inicijativa za uvođenje samodoprinosa može da potekne ili od skupštine opštine/grada ili od građana u vidu građanske inicijative (ovde se primenjuju norme kojima je regulisana građanska inicijativa). zavisno od potreba i mogućnosti građana. Sredstva prikupljena na osnovu odluke o samodoprinosu koji se uvodi za područje ili deo područja mesne zajednice uplaćuju se na račun te mesne zajednice i strogo su namenskog karaktera. ukoliko samodoprinos poboljšava uslove korišćenja nepokretnosti. koja se podnosi skupštini opštine/grada. u novcu. Osnovicu čine.

NK i PK radnici 9 %. studenti i učenici 5 %. zima 2006. Regionalna distribucija uzorka bila je takva da se u regionu Vojvodine našlo 28 % ispitanika. Istraživanje je bilo terenskog tipa. a proporcionalno veličini i broju stanovnika. KV i VK radnici 28 %.Srećko Mihailović. ispitanika od 19 do 29 godina je 18 %. U uzorku se našlo 48 % žena i 52 % muškaraca. Istraživanje je sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 1152 ispitanika. dok je 15 % ispitanika sa višom i visokom školom. stručnjaci 10 %. godine. dok je područje centralne Srbije u uzorku učestvovalo sa 51 %. 3 % Hrvata. U uzorku se nalazi 82 % pripadnika srpske nacionalnosti. u regionu Beograda 21 %. u rasponu od 40 do 49 godina 19 % . punoletna građanina Srbije. zanimanje i nacionalnost. dok je pripadnika ostalih nacionalnih zajednica 12 %. Osnovne sociodemografske karakteristike ispitanika koje su uzete u obzir jesu pol. U uzorku je 25 % ispitanika sa osnovnom školom i manje od osnovne. . godine Opis uzorka U okviru projekta “Podizanje kapaciteta mesnih samouprava” Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) realizovao je istraživanje javnog mnjenja u periodu od 25. 50 % neku drugu srednju školu. januara 2006. 1 % Crnogoraca. dok je 24 % ispitanika starije od 60 godina. a podaci su prikupljani putem direktnog intervjuisanja ispitanika. 10 % ima završenu srednju školu za radnička zanimanja. Kada je reč o zanimanju. službenici 10 %. obrazovanje. domaćice 13%. od 30 do 39 takođe 18 %. tehničari 17 %. 2 % Muslimana/Bošnjaka. poljoprivrednici čine 8 % uzorka. od 50 do 59 21 %. Marijana Simić i Miloš Mojsilović III Mesna zajednica – primarni okvir socijalnog života Javno mnjenje Srbije. do 31. starost.

Danas se zahtevi za decentralizacijom postavljaju kao jedan od uslova opstanka i daljeg razvoja demokratije. ove pojave se ili kritikuju sa stanovišta levih ideologija kao oblici otuđenja čoveka ili samo konstatuju (pa i pozitivno vrednuju) sa stanovišta desnih ideologija kao fakat koji nam govori o konačnoj stabilizaciji demokratskog društva u kojem pojedinci.17 Međutim. kao i perspektivama opstanka i rada mesnih zajednica kao oblika mesnih samouprava. sužavali su se prostori za autonomna delovanja užih zajednica. shodno tome. Da li i na koji način građani u Srbiji danas učestvuju u ovom obliku samouprave? Deo odgovora na ovo pitanje tražen je i u ovom istraživanju. relativno nizak nivo interesovanja za uzimanje učešća u životu užih ili širih zajednica. istovremeno. regionalni i lokalni. Centralizacija je postajala neophodan proces od kojeg je često zavisio opstanak savremenih. centar se sve više shvata kao mesto donošenja opštih smernica i obezbeđivanja reda i sigurnosti. diferenciranih i heterogenih društava.28 III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života 1. Aktivizam građana u okvirima mesne samouprave Rađanje i uspon savremene države doveo je do centralizacije u svim oblastima društvenog i političkog života. odnosno na interesovanje građana za ulaganje sopstvenog napora i povećanje obima participacije u „lokalnim stvarima“. 17 Ovo je jedan od osnovnih predmeta društvene i političke teorije danas. takozvanog „masovnog društva“ jeste i stanje u kojem pojedinci i uže grupe imaju manje-više ograničen uticaj na upravljanje sopstvenim životima. vide kao mesto neposredne konkretizacije opštih odluka. Jedno od karakterističnih obeležja modernog. koji omogućava učešće i ostvarivanje interesa građana u stvarima koje ih neposredno dotiču. kao i putem evidentiranja konkretnog uzimanja učešća u poslovima mesne zajednice. već daju i mogućnosti poređenja sa učešćem na drugim nivoima. kao i polje oštrih ideoloških sporenja. U našem sistemu mesne zajednice predstavljaju najniži oblik institucionalnog organizovanja građana. kao mesto pravog „razumevanja“ posebnosti i mogućnosti ostvarivanja te posebnosti. Tema aktivizma indikovana je putem klasičnih pokazatelja obaveštenosti o funkcionisanju mesne zajednice. Tako. dok se drugi nivoi organizovanja i vlasti. nemaju više potrebe da participiraju u javnom životu kao što su to imali nekada. funkcionisanje i rešavanje problema na ovom „elementarnom“ nivou. upravo pomenuta diferenciranost i heterogenost društva podstiče procese suprotne centralizaciji. . Ti odgovori ne daju samo presek stanja u oblasti građanskog aktivizma na ovom nivou. tište i utiču na kvalitet njihovog života. percepcijom (ne)mogućnosti uticaja građana na rad. kako bilo. za autentične artikulacije specifičnih interesa i potreba i organizovanje u tom pravcu. potrebama i interesima i. Decentralizacija i date mogućnosti organizovanja na lokalnim nivoima mogu ostvariti svoju suštinu samo ako se naiđe na „povratnu spregu“. zbog postignutog zadovoljstva životom i sistemom.

lakše ostvaruju interese i potrebe kada su međusobno udruženi i organizovani. Istraživanje pokazuje da čak 63 % ispitanika nije uopšte obavešteno o radu saveta.18 18 Dok u urbanim mesnim zajednicama poslove uređenja. Informisanost o radu mesne zajednice Informisanost građana o radu mesne zajednice predstavlja „nultu“ tačku. Informisanost o radu saveta MZ povezana je sa određenim sociodemografskim odlikama ispitanika (korelacija je umerenog obima i više govori o mogućim tendencijama. Geografski ograničen prostor. „krivac“ za nisku informisanost o radu samo su delom građani (neki od njih ne žele informacije). Oni često iz neznanja. i te tendencije su interesantne. a najviše poljoprivrednici (59 %) i vlasnici (53 %). pre svega. vremena i energije). 24 % je delimično obavešteno. posebno kada je reč o polu. ili barem za obraćanje nekom ko na ovom nivou predstavlja „vlast“. dok veći deo odgovornosti leži upravo na samim savetima i drugim predstavnicima građana u mesnoj zajednici. upravo na ovom nivou. vrlo je verovatno da neki ne znaju da taj organ postoji!). Kao indikator za poznavanje prilika u MZ uzeta je obaveštenost o radu saveta MZ. tj.1. zelenila. da omoguće relativno visoku informisanost (bez posebnog ulaganja većih sredstava. nego o nekim pravilnostima). Podatak da je tri petine poljoprivrednika obavešteno o radu saveta ukazuje na činjenicu da su mesne zajednice na seoskim područjima aktivnije. starosti i radnom statusu ispitanika. među onima između 30 i 60 godina. S druge strane. tako i po tome što. najmanje su obavešteni učenici i studenti (20 %). a 13 % je potpuno obavešteno) nalazimo da je obavešteno 30 % žena i 44 % muškaraca. o činjenici da sami organi u mesnim zajednicama ne rade dovoljno na informisanju o svom radu (pa i sopstvenom postojanju – među onima koji nisu obavešteni. odnošenja smeća. Ipak. relativno mali broj stanovnika i neposredan kontakt građana i njihovih predstavnika trebalo bi. dok samo 13 % ispitanika smatra da jeste obavešteno o radu osnovnog organa mesne zajednice. Dakle. odnosno pretpostavku za učešća u radu organa. neuviđanja potrebe da informišu sugrađane o svom radu. 24 % je delimično. udaljeni od gradskih jezgara. nalazimo od 39 do 45 % obaveštenih. kako po tradiciji. na seoskim područjima ove delatnosti najčešće su prepušteni samom organizovanju meštana. jer su ljudi upućeniji jedni na druge. . nema sumnje da netransparentnost pruža priliku za malverzacije. kanalizacije i vodovoda regulišu opštinske vlasti putem komunalnih preduzeća. Kada je reč o zanimanju i radnom statusu.III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života 29 1. domaćice (29 %) i penzioneri (31 %). dok u srednjoj generaciji. Ovaj podatak govori. Manje su obavešteni najmlađi (oni do 30 godina – 26 %) i najstariji (među onima iznad 60 godina ima 33 % obaveštenih. U odnosu na prosek od 37 % obaveštenih građana (prema samoocenama.

a na osnovu brojnih pokazatelja „političnosti“. Nije baš dobro da se građani. još nedospeli do politike. pretpostavka je da ova grupacija obaveštenost o političkim stvarima i glasanje smatraju „umerenim“ učešćem u politici. a pripadaju grupama tzv. Drugi indikator za ovu temu operacionalizovan je kroz pitanje „Da li običan čovek ima priliku da učestvuje u rešavanju problema u Vašoj mesnoj zajednici?“. Nije baš ohrabrujući nalaz da nepuna trećina ispitanika smatra da može da utiče na rešavanje problema na nivou koji im je najbliži. više od tri petine ispitanika smatra da građani u nekoj meri treba da se angažuju u polju politike. Svaki peti ispitanik smatra da građani treba da se dosta angažuju u politici – reč je o jednom broju onih koji su i sami verovatno veoma aktivni. Pretpostavke o (ne)mogućnosti učešća građana u javnom životu mesne zajednice Malo je verovatno da će građani učestvovati u političkom životu zajednice ukoliko smatraju da svojim učešćem ne mogu ništa da promene ili ako misle da „običan“ čovek treba da se mane politike i da „gleda svoja posla“. dok isto toliko nije znalo da odgovori na ovo pitanje. „političkih gladijatora“ i aktivnog partijskog članstva. najveći broj ispitanika smatra da je umereno učešće u politici najbolje za zajednicu. ali samo povremeno uzimaju učešće u aktivnostima kao što su glasanje i slično. ukupno gledano. Kada je reč o obimu. često nekompetentni. da ta mogućnost postoji smatra nešto manje od trećine ispitanika. Ne postoji slaganje o ovom pitanju – odgovori su gotovo ravnomerno raspodeljeni na sve modalitete. Prvo. Da „običan čovek“ nema priliku da učestvuje u javnim stvarima mesne zajednice smatra nešto više od trećine ispitanika. Broj onih koji smatraju da se ne može baš uticati na rešavanje problema isti je kao i broj onih koji smatraju da je nebitno da li su građani politički aktivni ili ne.2.30 III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života 1. odnosno potpuno nezainteresovano za politiku. oko 20 % populacije je krajnje apolitično. Odgovori da li se i koliko politički treba angažovati distribuirani su na sledeći način: • • • građani treba da budu politički aktivni – 21 % građani treba da budu umereno aktivni – 41 % nevažno je da li su građani aktivni ili ne – 38 % Činjenica je da. odnosno da je taj angažman dobar za jednu zajednicu. dok ostatak čine „pasivni“. Kada je reč o ovim temama. oni koji imaju svest o značaju politike. . Blizu dve petine smatra da za zajednicu (pa i njih same) politički angažman nije nešto što će promeniti stvari. Ovde se nalazi oko 20 % onih koje su apolitični19. Trećina koja nije znala da odgovori predstavlja verovatno one koji nisu ni pokušavali ništa po ovom pitanju. one su u istraživanju tretirane na dva načina. opštije pitanje glasilo je da li je za jednu zajednicu bolje da građani budu aktivni ili to baš i nije poželjno stanje stvari. 19 Prema ranijim istraživanjima. takoreći ponekad i egzistencijalan. previše angažuju.

a među najmlađima tek 14 %.III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života 31 1. ako se broj onih koji smatraju da građani treba da budu politički angažovani i da na taj način rešavaju probleme u neposrednoj okolini kreće u rasponu od jedne petine do nepune trećine. da li i koliko građani uopšte učestvuju u aktivnostima u svojoj mesnoj zajednici? Odgovor na ovo delom daje pitanje koje je upravo na ovaj način i postavljeno „Da li ste i ako jeste koliko ste aktivni u radu vaše mesne zajednice? “. Stariji nisu zainteresovani zbog starosti. pretpostavljamo da je ovo znatno realniji podatak nego onaj o petini aktivnih. Ostali razlozi postaju jasniji kada se uzmu ukrštanja ovog pitanja sa grupnim karakteristikama. slično kao i u slučaju obaveštenosti. osrednje aktivnih 7 %. Dok su srednje generacije najaktivnije (četvrtina aktivnih). I kod prva tri eksplicitno formulisana . međutim. bolesti. predsednik MZ. U slučaju radnog statusa i zanimanja. dok 4 % nije znalo da odgovori na ovo pitanje. najveći broj ljudi sprečava da uzmu učešće u poslovima vezanim za «zajedničko dobro» (ili je to nekima izgovor za stvarnu nezainteresovanost). petina građana koja je malo i osrednje aktivna jesu oni koji u najboljem slučaju prisustvuju sastancima saveta i učestvuju u njihovom radu. osrednje ili prilično aktivan? Najaktivniji (3 %) svakako su oni koji se neposredno angažuju u organima mesne zajednice (savet. Generalno.3. Gotovo četiri petine ispitanika (78 %) uopšte nije aktivno u radu mesne zajednice. dok su najmanje aktivni učenici. na studijama i u školama. manje obrazovani se osećaju nekompetentnim. Najveći broj ispitanika (26 %) izjavio je da za to nema vremena. Postoje određene razlike u socijalnom profilu onih koji su aktivni. a prilično aktivnih 3 %). sekretar). Oblici aktivizma građana u mesnoj zajednici Ako je relativno mali broj građana informisan o radu mesne zajednice. 14 % ima neki drugi razlog. kada se dođe na polje konkretnih aktivnosti. odnosno onih koji nisu aktivni u radu mesne zajednice. studenti i domaćice (po 9 %). 22 % nije zainteresovano za taj oblik aktivizma.) Preokupiranost sopstvenim problemima je nešto što. dotle je među najstarijima petina aktivna. 23 % njih smatra da ne mogu da promene ništa i ako se angažuju. Dvostruko je manje aktivnih žena (14 %) nego aktivnih muškaraca (30 %). Na drugoj strani aktivna je «jaka» petina građana (malo aktivnih ima 12 %. Učinjen je i pokušaj da se bar načelno uđe u razloge zašto pojedinci ne učestvuju u nekoj od aktivnosti u MZ. (Preostalih 11 % su oni koji su izjavili da su na neki način aktivni – vidimo da je sada broj aktivnih prepolovljen. najaktivniji su poljoprivrednici (40 %) i vlasnici (34 %). Postavlja se pitanje šta za ispitanike znači biti malo... to baš i nije najbolji rezultat. Obeshrabreni i nezainteresovani čine gotovo polovinu ispitanika. petina građana koja je aktivna u radu MZ predstavlja solidnu osnovu za funkcionalni rad. dakle. mladi su često van svojih MZ.

stručnjaci. domaćice. Ovo pitanje pokazuje. manje od polovine ljudi je spremno da učestvuje u rešavanju problema koje su sami izdvojili kao najveće i čije rešavanje je definitivno prioritet za kvalitetniji život. To je očigledno maksimalan broj građana koji su zainteresovani da barem u malom obimu učestvuju u aktivnostima MZ. spremnost za učešće u prevazilaženju problema predstavlja „najbolniju“ tačku u funkcionisanju mesne zajednice. Očigledno.23).32 III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života razloga pokazuju se određene razlike – neinteresovanje više od proseka pokazuju žene. Preostalih 13 % ispitanika je spremno da se angažuje. dok su apatičniji od proseka (tj. u mogućnosti da uz organizovanu akciju rešimo. od svih do sada. Dakle. na drugoj strani su najmlađi . kao i oni sa najnižim primanjima. najveće razlike kada su u pitanju različite grupe ispitanika (u stvari reč je o niskim korelacijama – koeficijent kontigencije u slučaju tri ispitivane varijable nalazi se između 0. iako su im organi izabrani na ovom nivou često fizički najbliži. barem na nivou mesne zajednice. nezaposleni. ali uz određene uslove. zaposleni. Međutim.nešto iznad polovine i najstariji – dve petine. oni koji smatraju da ne mogu ništa da promene) radnici. na drugoj strani su domaćice (31 %). Srednje generacije iskazuju spremnost u slučaju dve trećine ispitanika ili nešto manje. Svega 23 % ispitanika je učestvovalo na ovim izborima. na jednoj strani izdvajaju se vlasnici – čak tri četvrtine kaže da je spremno za aktivizam. .20 i 0. Na pitanje „Da li ste spremni da učestvujete u rešavanju problema“. ispitanici su se potpuno ravnomerno podelili na one koji nisu spremni da učestvuju u rešavanju problema (43 %) i one koji su spremni na to bez ikakvih uslova (44 %). Izbori za savet MZ ukazuju na jedan od konkretnih oblika aktivizma u mesnoj zajednici. najmanje obrazovani. pa ovim vrstama izbora ne posvećuju veliku pažnju. Građani navode brojne probleme sa kojima se suočavaju u okvirima mesne zajednice. penzioneri (44 %) i učenici i studenti (51 %). dok su u sredini svi ostali sa proporcijama koje su između 63 i 69 %. najmlađi i oni iznad 60 godina. Na manjak vremena najviše se izgovaraju učenici i studenti. dok su se ostalih 24 % obraćali jednom ili više puta (od toga 8 % njih se obraćalo jednom. Ovaj nalaz potvrđuju i odgovori na pitanje upućeno ispitanicima da li su se nekad sa nekim problemom. U poređenju sa prethodnim nalazom o aktivnosti građana vidimo da je negde između petine i četvrtine građana zainteresovano za neki oblik angažovanja u radu MZ. uprkos opštoj povici na brojne probleme koji nas neposredno okružuju i koje smo. a 16 % više puta). Kada je reč o radnom statusu i zanimanju. Spremnost na aktivizam iskazuje nepuna polovina žena i dve trećine muškaraca. građani vlast vide negde drugde. naspram 77 % onih koji nisu pokazali spremnost da biraju svoje predstavnike u MZ. idejom ili predlogom obraćali nadležnima u mesnoj zajednici – 76 % ispitanika se nikada nije obraćalo mesnoj zajednici.

36 % smatra da je samo mali broj spreman. Problemi mesnih zajednica i načini njihovog rešavanja Nezadovoljstvo se može shvatiti kao osećaj koji se javlja u slučaju neostvarenih očekivanja na planu ličnog života. malo – 15 %. Na osnovu nalaza može se napraviti i kroki profil onih koji su manje-više aktivni u okvirima mesne samouprave. dok 21 % nije znalo da napravi ovu procenu. veoma mnogo 21 %. uglavnom muškarci. ispitanici su odgovorili na sledeći način: nimalo – 3 %. Oni su različitog obrazovanja i primanja20. Ono se javlja kao moguća posledica raskoraka/jaza između očekivanog i ostvarenog. Generalno. (3) (ne)ostvarivanja aspiracija. koji se kreće oko trećine. većina je spremna – 21 %. građani smatraju da su njihovi problemi uglavnom i problemi ljudi u njihovom okruženju. donekle – 21 %. kao što ni značajan broj ispitanika nije spreman da se sam angažuje na rešavanju problema. (2) našeg ranije statusa (prošlost). najšire moguće aktivističko jezgro na ovom nivou teško da prelazi jednu četvrtinu građana u okviru MZ. a u međusobnim odnosima su upućeniji na rešavanje zajedničkih problema. dok opada do nivoa od jedne četvrtine do jedne petine populacije kada je reč o različitim oblicima aktivnosti. približno polovina – 13 %. kao i rad na širem uključivanju mladih i obrazovanih ljudi (barem onih koji to žele) u ove poslove. Dakle. svi su spremni – 5 %. države). koji često imaju samo osnovnu školu. odnosno deluju u zgusnutijim mrežama socijalnih odnosa. Može se preporučiti veći rad na informisanju o radu organa MZ. 20 . kada je reč o obimu različitih modaliteta učešća u javnom životu mesne zajednice. Deo objašnjenja leži i u činjenici o visokom stepenu spremnosti poljoprivrednika na participaciju. korelaciju više obrazovanje – viši stepen aktivizma. pre svega. dok 13 % nije znalo da odgovori. očekivanog statusa (budućnost) i (4) našeg poređenja sa drugima (sve tri vremenske dimenzije). stabilnijih su društvenih pozicija. ali i života date zajednice (društva. Iako neki drugi oblici aktivizma podrazumevaju npr. Koji su osnovni zaključci koji se iz navedenih nalaza mogu izvesti? Najpre. taj obim je relativno ograničen – maksimalan je obim (manje ili veće) informisanosti. 2. (Ne)zadovoljstvo je. Aktivističko jezgro predstavljaju ljudi srednje dobi (30 do 50 godina). tj. na nivou mesne zajednice ovo nije značajna kategorija. Interesantno je da ove dve varijable u svim analiziranim pitanjima ne predstavljaju značajnu liniju po kojoj se stavovi ispitanika međusobno razlikuju. Na kraju. oni koji imaju više vremena i interesa da se angažuju. prilično – 27 %. pa neutrališu prethodno pomenutu pretpostavljenu korelaciju.III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života 33 Na pitanje o tome koliko je ljudima iz njihove okoline stalo do rešavanja problema. rezultat (1) (ne)zadovoljenja osnovnih bioloških potreba (sadašnjost). ni percepcija koliko ljudi u njihovoj zajednici je spremno da se angažuje nije sjajna: 4 % smatra da niko nije spreman da uzme učešća u rešavanju problema.

Javni prevoz je. godine. Oko trećine građana zadovoljno je međusobnim poverenjem ljudi u mesnoj zajednici (33 %) i stanjem puteva u MZ . nezadovoljni ili. a pored toga. bar. Pitanjem puteva je u prethodnom istraživanju Centralna Srbija – deo Srbije bez Beograda i Vojvodine „Živeti nezadovoljstvo – istraživački podaci o zadovoljstvu i nezadovoljstvu građana životom u lokalnoj zajednici“. značajno je manji broj zadovoljnih građana Vojvodine (42 %) i centralne Srbije (38 %). U svim drugim slučajevima broj zadovoljnih građana ne doseže polovinu. ako je to tačno. pored toga što smo nezadovoljstva redukovali po obimu. u odnosu na istraživanje22 iz 2003.34 III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života U ovom istraživanju (ne)zadovoljstvo smo merili na nivou lokalne zajednice.kolovoz. godine. godine kada je njime bilo zadovoljno manje od petine građana (međugradskim prevozom – 21 %. Razlozi zato su. pak. onda možemo da očekujemo.) 2.). Najzadovoljniji su Beograđani (57 %). a prva instanca i najniži nivo susreta građana i vlasti upravo su mesne zajednice. gradskim prevozom – 14 %). Reč je o infrastrukturi (struja. Inače. (Ne)zadovoljstva koja smo ovde ispitivali ulaze u krug onoga što čini svakodnevicu. dostupna svim ili. septembar 2003. sve je to iz naše okoline i u kontekstu onoga sa čime se svakodnevno suočavamo. telefon i druga infrastrukturna pitanja deo osnovnih ljudskih potreba bez kojih se ono što se podrazumeva pod normalnim životom ne bi moglo zamisliti. ne mogu da procene (“Neodlučan/Ne znam”). CeSID (u okviru projekta Izgradnja poverenja između lokalnih vlasti i lokalne zajednice). Samo u jednom slučaju našli smo da je polovina građana zadovoljna. da ćemo ispitivati i manje intenzivna nezadovoljstva. nešto lošije Beograđani (56 %) i građani centralne Srbije21 (53 %).. Tako je i fokus istraživanja problema usmeren na (ne)zadovoljenje osnovnih potreba građana neophodnih za normalan život. solidarnošću ljudi (40 %) i kvalitetom života u mesnoj zajednici (37 %). Oko dve petine građana zadovoljno je kvalitetom vode (41 %). ogromnoj većini građana. Problemi koji obeležavaju svakodnevni život svakog građanina Srbije rešavaju se na nivoima vlasti najbližim građanima.1. popravio svoj rejting. 5-15. tražili smo da nam kažu da li su zadovoljni. tj. infrastrukturu najbolje ocenjuju Vojvođani (61 %). a gotovo dvostruko manje među Vojvođanima (25 %). sadržani u činjenici da su struja. dok su stanovnici Vojvodine (19 %) i centralne Srbije (21 %) bili nešto zadovoljniji. trotoari (30 %). (Ima smisla pretpostavka da se nezadovoljstva vezana za lični ili za opštedruštveni nivo doživljavaju intenzivnije i da su posledice tog nezadovoljstva znatno teže.. rukovodilac istraživanja Srećko Mihailović 21 22 . Među zadovoljnima kvalitetom vode najveći broj je iz centralne Srbije (48 %) i Beograda (46 %). najmanje je Beograđana bilo zadovoljno kvalitetom vode – samo 12 %. Čime su građani zadovoljni Građanima smo ponudili deset pojava «na merenje». verovatno. a kamoli da je nadilazi. jer je njime sada zadovoljno 43 % građana. Po istraživanju CeSID-a iz 2003. PTT.

mesto od 52 ponuđena «objekta nezadovoljstva». Da li je porastom standarda i većim ulaganjima unapređeno ovo pitanje ili je percepcija građana pozitivnija zato što je izbor „objekata nezadovoljstva“ bio manji nego u istraživanju 2003.. . Tabela 1. nečistoća… Rad organa mesne zajednice u celini Kultura i zabava u mesnoj zajednici 56 43 41 40 37 33 30 26 19 19 Neodlučan. A što se tiče rezidencijalnog statusa. godine. PTT.Koliko ste zadovoljni a koliko nezadovoljni kada su u vašoj mesnoj zajednici u pitanju…? (vrednosti su u %. trotoari) Kvalitet zaštite sredine . ne zna 10 27 13 28 30 31 14 12 48 30 Nezadovoljan 34 30 46 32 33 36 56 62 33 51 Ukupno 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 Četvrtina građana je zadovoljna kvalitetom zaštite sredine i čistoćom (26 %) za razliku od istraživanja sprovedenog u septembru 2003. jer je blizu polovine ispitanika (48 %) neodlučno ili ne zna da odgovori na ovo pitanje.III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života 35 bilo malo zadovoljnih – samo 11 %. Možda je jedan od razloga tome i nedovoljno poznavanje rada ovih organa. godine kada je ovim pitanjem bilo zadovoljno samo 6% građana. kulturnim i zabavnim životom su najzadovoljniji zaposleni u državnom sektoru (21 %) i penzioneri (17 %). . a problemi su poređani po stepenu zadovoljstva) Zadovoljan Infrastruktura . gradski prevoz Kvalitet vode Solidarnost ljudi Kvalitet života u mesnoj zajednici u celini Međusobno poverenje ljudi Stanje puteva u MZ (kolovoz. Starosna struktura najzadovoljnijih u okviru ove grupe nalazi se između 30 i 39 godina (21 %) i između 50 i 59 godina (23 %). Manje od petine građana zadovoljno je radom organa svoje mesne zajednice.. Građani su najmanje zadovoljni kulturnim i zabavnim sadržajima koji im se nude u okviru mesne zajednice (19 %). što je stepen zadovoljstva ovim pitanjem dovelo na 49. Razlog povećanju zadovoljstva može se tražiti u velikim ulaganjima koja su lokalna samouprava i država imali u poslednje dve-tri godine. ostaje da se vidi. Javni prevoz.struja.deponije.

dok je problem obrazovanja. Tabela 2.36 III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života 2. fakulteti 20 16 17 12 6 5 4 3 6 2 2 2 2 13 16 14 12 6 8 7 5 3 2 5 4 4 1 10 10 5 11 7 7 8 7 3 8 5 6 5 3 43 42 36 35 19 19 19 15 12 12 12 12 11 4 Od ispitanika smo tražili da odaberu tri najveća problema i da ih rangiraju po važnosti. .Najveći problemi u mesnoj zajednici (vrednosti su u %) Najvažniji Problem drugi Problem treći Ukupno – tri najvažnija problem po važnosti po važnosti problema Stanje puteva Kvalitet životne sredine Kvalitet vode Infrastruktura Zdravstvene ustanove i usluge Privredna pitanja Kultura. kvalitet voda bio je na sedmom mestu od ponuđena 52 objekta nezadovoljstva. godine govori o tome da su građani lokalnih zajednica pokazali najveće nezadovoljstvo kvalitetom životne sredine – 60 %. kvalitetom života u celini – 60 %. putevima i ulicama – 58 %. škole. Naime. zatim infrastrukturu (12 %) i javni prevoz (6 %). kvalitet životne sredine (16 %). najveći broj anketiranih je na prvo mesto stavljao pitanje puteva u mesnoj zajednici (20 %). godine. kulturne ustanove. Od ponuđenih četrnaest. godine i podaci do kojih je CeSID došao ovim istraživanjem govore u prilog tome da se u međuperiodu mnjenje građana na lokalnom nivou nije mnogo promenilo kada su u pitanju problemi koji najviše tište građane.2 Čime su građani nezadovoljni Istraživanje koje je CeSID sproveo u septembru 2003. zabava Međusobno (ne)poverenje ljudi… Javni prevoz Kvalitet života u MZ u celini Sportski tereni Rad organa MZ Pijace Obrazovanje. većina problema koji su obuhvaćeni ovim istraživanjem jesu problemi kojima su građani bili najnezadovoljniji i 2003. škola i fakulteta viđen kao veoma mali . kvalitet vode (17 %). Podaci iz 2003.

23 Razlog tome možda treba tražiti u činjenici da infrastruktura (struja. godine.) – 62 %. u ovu grupu su svrstani različiti „objekti“.. građanima je ponuđeno da procene koliko su (ne)zadovoljni i sa još devet grupa problema. ali oni itekako izlaze u prvi plan kod trećeg problema po važnosti. Pored pitanja infrastrukture. pokazalo se da je čak 56 % građana zadovoljno..Znatno je odstupanje u pogledu nezadovoljstva po regionima . Pažnji se nameće jedna nelogičnost. u prva dva odgovora u vrlo malom broju slučajeva se javljaju ovi problemi. godine. ali je njen kvalitet nezadovoljavajući. Naime. nečistoća.Beograđani (61 %) i građani centralne Srbije (60 %). Kulturom i zabavom u mesnoj zajednici građani su najmanje zadovoljni. kao i rad organa mesne zajednice. a koliko nezadovoljni infrastrukturom. . Uočljivo je da su u vrhu rang liste problema: stanje puteva u mesnoj zajednici (ukupno je 43 % ispitanika ovaj problem stavilo među prva tri).. Stanje puteva su građani identifikovali i rangirali kao najveći problem.. S druge strane. što bi se. Koliko ste zadovoljni. bio prvi po stepenu nezadovoljstva – čak 69 % građana je iskazalo nezadovoljstvo ovim problemom. što se gotovo poklapa sa rezultatima istraživanja iz 2003.III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života 37 – samo 0. kada je trebalo da se oceni koliko su građani zadovoljni. To ne iznenađuje ukoliko se ima u vidu da su to problemi koji su vezani za osnovne ljudske potrebe i utiču na svakodnevni život i normalno obavljanje dnevnih obaveza. iako je veliki broj građana pitanje infrastrukture rangirao kao jedan od najvećih problema. eventualno. takođe. psi lutalice. kanalizacija) postoji. dok je nezadovoljstvo Vojvođana znatno manje (44 %). kada je ovim problemom bilo nezadovoljno 58 % stanovnika Srbije. kvalitet životne sredine (42 %). telefoni. dok tu tendenciju danas pokazuju stanovnici centralne Srbije (39 %). a njim je nezadovoljno 56 % građana Srbije. Građani su najnezadovoljniji kvalitetom zaštite životne sredine (deponije. Ranije su ovim problemom najnezadovoljniji bili Beograđani.. Više od polovine građana (51 %) nezadovoljno je kulturnom ponudom i zabavom u svojoj mesnoj zajednici.? . po kojima je ovaj problem.4 % građana je to ocenilo kao prioritetan problem. a koliko nezadovoljni kada je u Vašoj mesnoj zajednici u pitanju. pa onda sagledavaju generalnu sliku i ulaze u uzroke problema. Naime. Kulturnom ponudom 23 Tabela 1. moglo objasniti činjenicom da ljudi pri selekciji polaze najpre od konkretnih pitanja koja ih zabrinjavaju. Zanimljiv je podatak da kvalitet života u celini dobija na značaju tek kod trećeg odgovora. U tom slučaju subjektivno shvatanje samog pojma i toga šta se pod njim podrazumeva je prevagnulo. tako da je veoma teško dati jedinstvenu ocenu svih elemenata koji čine infrastrukturu. što ovaj problem dovodi u vrh rang liste sortirane po stepenu nezadovoljstva. Ovi podaci ne odstupaju znatnije od rezultata istraživanja iz 2003. što se i kod rangiranja problema javilo kao najčešće navođeni problem. kvalitet vode (36 %) i infrastruktura (35 %) – ovaj kvartet problema apsolutno dominira.

zatim slede infrastruktura (34 %). iako ne tako drastično različita. ovo pitanje najlošije ocenjuju oni sa najmanjim primanjima.. a najnezadovoljniji građani centralne Srbije (39 %).3 Da li je Vaša mesna zajednica dobro mesto za život? Na kraju se postavlja pitanje građanima Srbije koliko je zajednica u kojoj žive zaista dobro mesto za život.. Kvalitetom života su najmanje nezadovoljni Vojvođani (23 %). imajući u vidu iznete probleme i pokazani stepen nezadovoljstva za neke od njih. Uočljivo je da je kvalitet života u celini popravljen tako da je procenat nezadovoljstva koje je bilo u samom vrhu liste sa 60 % (po istraživanju iz 2003. pokazano i najmanje nezadovoljstvo u kategoriji ponuđenih problema. Najviše nezadovoljnih kvalitetom života je među nezaposlenima (44 %). kvalitet života u mesnoj zajednici u celini (33%). solidarnost ljudi (32 %) i javni/gradski prevoz (30 %). godine) pao na 33 % nezadovoljnih građana. kojim je. Ipak. dok je samo 18 % mišljenja da njihova . ima vrlo pozitivno mišljenje – pozitivan odgovor dalo je 47 % ispitanika. 2. U ovoj grupi najveće nezadovoljstvo je iskazano u pogledu međusobnog poverenja ljudi (36%). To se može objasniti postojanjem velikih zagađivača na teritoriji Vojvodine poput naftne industrije. Imajući u vidu da se ispravna pijaća voda ubraja u jednu od osnovnih ljudskih potreba. i pored svega. Većina građana. Kvalitetom vode su nešto manje nezadovoljni stanovnici Beograda (36 %) i centralne Srbije (41 %).38 III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života su najnezadovoljniji nezaposleni (64 %) i zaposleni kod privatnika (60 %). a procenat nezadovoljnih se smanjuje srazmerno porastu prihoda. ujedno. Slična je. što samim tim proizvodi manjak zadovoljstva kulturnim životom svoje mesne zajednice. ovaj visok procenat postaje još alarmantniji. zanimljivo je primetiti da je generalno gledano taj procenat pao sa 52 % na 46 % nezadovoljnih građana u odnosu na istraživanje iz 2003. dok je u Vojvodini nezadovoljno čak 64 % građana. Po trećina ispitanika je nezadovoljna preostalim ponuđenim grupama problema. što se može objasniti njihovim usmerenjem na velike univerzitetske centre i zabavni život većih. zagađenih kanala za navodnjavanje i odvodnjavanje. poplava koje su se u proteklom periodu desile. rad organa mesne zajednice (33 %). Među prva četiri problema po stepenu nezadovoljstva svrstava se i pitanje kvaliteta vode. kao i mladi između 18 i 29 godina starosti (59 %). situacija i sa javnim/gradskim prevozom koji je sa 38 % nezadovoljnih spušten na nivo od 30 % nezadovoljnih. godine. S druge strane. a najmanje među poljoprivrednicima (18 %) i učenicima i studentima (22 %). urbanih sredina koji je mnogo bogatiji. Gotovo polovina građana Srbije nezadovoljna je kvalitetom vode. odgovor „Donekle“ dalo je 35 % građana.

samoupravu. Imajući u vidu da je nezadovoljstvo nekim problemima pokazalo tendenciju opadanja (u nekim slučajevima izrazito).. Mesna zajednica je i osnovna teritorijalno-politička jedinica. U njoj se odvija život ili barem najveći deo života. Mesna zajednica je prostor zajedničkih problema i njihovog postavljanja na politički dnevni red. Na osnovu iznetih podataka dolazimo do zaključka da većina građana Srbije svoju mesnu zajednicu ocenjuje kao dobro mesto za život. za razliku od onih u četvrtoj deceniji života koji imaju najmanje pozitivno mišljenje – 37 %. U mesnoj zajednici se ne radi ništa. obdanište. U mesnoj zajednici je škola. ona provocira brigu. crkva. groblje. U mesnoj zajednici se odvija naš svakodnevni život. 3.. ona je prostor naše svakodnevice. U strukturi onih koji smatraju da je njihova mesna zajednica dobro mesto za život najviše je penzionera (25 %) i zaposlenih u državnom sektoru (19 %).. U njoj se definiše politika o najstvarnijim pitanjima.. naše rutine. ima smisla pretpostavka da su lokalne zajednice na dobrom putu. Sve ostalo je izvedeno i predstavlja neku vrstu nadgradnje. direktan. gluvari.. dok su Vojvođani najmanje nezadovoljni – 13 %. U njoj se uspostavljaju bazični odnosi.. Najveći nezadovoljnici su penzioneri (25 %). U njoj se dešava prvi susret građana sa politikom. kafana. Ona je test naše socijabilnosti ili njenog odsustva. Ipak.. U pogledu negativne percepcije svoje mesne zajednice najbrojniji su građani centralne Srbije – 20 %. aktivizam. a na neki način i osnovna administrativna jedinica. ali su zato ubedljivo najbrojniji (46 %) u grupi koja misli da je njihova mesna zajednica donekle dobro mesto za život. Tu su bolje ili lošije . ambulanta. dečje jaslice. razni servisi. sportsko društvo. tu započinje politika. Beograđani (55 %) imaju pozitivnije mišljenje nego građani Vojvodine (49 %) i centralne Srbije (43 %). Mesna zajednica između poverenja i nepoverenja Mesna zajednica je bazična jedinica ljudske zajednice.. Ona je prostor za inicijative. Mnoge grupe kojima pripadamo locirane su upravo u mesnoj zajednici. a potom nezaposleni (22 %) i zaposleni kod privatnika (20 %). visok stepen nezadovoljstva određenim problemima nameće obavezu odlučiocima da efikasnije i brže rade na rešavanju osnovnih egzistencijalnih potreba građana..III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života 39 mesna zajednica nije dobro mesto za život. neka kulturna ustanova. Oni koji su između 50 i 60 godina imaju najpozitivnije mišljenje – 54 %. Najveći broj naših interakcija sa drugima odvija se u mesnoj zajednici. U mesnoj zajednici je vlast najbliža čoveku i samo tu je odnos neposredan. Ona je naš životni prostor. dok je najmanje učenika i studenata (4 %). policijska stanica. stoji na ćošku.

. za gasifikaciju… Sve u svemu. socijalni kapital. Otuda pitanje da li u našim mesnim zajednicama ima onoliko socijalnog kapitala koliko je dovoljno za iniciranje. organizaciju i realizaciju ozbiljne društvene akcije na planu rešavanja urgentnih problema date zajednice. osrednjim ili “nikakvim” putevima. Osim volje za akcijom u tom pravcu. norme i mreže koje putem sprovođenja koordiniranih akcija mogu povećati efikasnost društva” (Putnam. Za pokazatelje postojanja socijalnog kapitala uzeli smo postojanje poverenja. i znanje. Jednostavno rečeno. u rođake i u ljude koje ispitanik dobro poznaje. da se dogovaraju. Takođe smo videli da građani prepoznaju brojne probleme. da neke od njih smatraju izuzetno teškim. da su prilično nezadovoljni mnogim stvarima u mesnoj zajednici. da vode raspravu. ukupno uzev. koji omogućava da se dela u poželjnom pravcu. Frensis Fukojama i drugi) nalaze da je jedan od važnih preduslova. i materijalna sredstva… Pojedini teoretičari (Robert Putnam. tzv. onda se može računati na to da će se verovatno obezbediti svi preduslovi za rešavanje zajedničkih problema. Ako imamo sreće firma u kojoj radimo nalazi se na teritoriji mesne zajednice u kojoj živimo. pošta… Mesna zajednica je povezana dobrim. Ako kapitala ove vrste nema u mesnoj zajednici. pa ma koliko oni bili teški. . Upravo je Robert Putnam u teoriju uveo pojam socijalnog kapitala da bi opisao “oblike društvene organizacije. Iz činjenica da građani konstatuju veliki broj problema. ako pri tom veruju jedni drugima i ako su spremni da se na osnovu te rasprave i međusobnog poverenja udružuju. Ali. smatramo da je mesna zajednica veliki resurs socijalnog kapitala. nalaženje novca za popravku puteva. da neki misle da njihove mesne zajednice nisu mesta za pristojan život ili da su to samo donekle – proizlazi potreba da se menja ono što je loše i ono s čim su ljudi nezadovoljni. ali da su mnogim nezadovoljni. 1993: 167). odnosno nepoverenja građana u devet “objekata”. ako su solidarni. za izgradnju kanalizacije. Ona je prostor na kojem nalazimo najveću kumulaciju socijalnog kapitala. struja. tu su potrebni i organizacija. Tu su naši problemi: voda. onda ga nema nigde.40 III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života snabdevene prodavnice prehrambene robe. ako ljudi mogu komotno da komuniciraju. poverenje u komšije. nešto boljim putem je povezana sa administrativnim centrom. na primer. (a) Interpersonalno poverenje ispitivali smo na osnovu statusa četiri “objekta”: poverenje u ljude koji žive u datoj mesnoj zajednici. trotoari. najveći broj građana svoje mesne zajednice vidi kao mesta u kojima ipak može pristojno da se živi.. U prethodnoj analizi je naznačeno da su građani nekim stvarima u mesnoj zajednici zadovoljni. ali ne i obavezno. po pravilu. kao što je to. kanalizacija. izgradnju vodovoda. kao što su verovanja. da neke od njih smatraju izuzetno teškim.

pa i prema svim ljudima koji žive u datoj mesnoj zajednici (71 %). .III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života 41 (b) (c) Poverenje u političku nadgradnju mesne zajednice ispitivali smo na osnovu poverenja u tri političke ličnosti iz date zajednice: u odbornika u skupštini opštine koji potiče iz date mesne zajednice. svega 2-3 % osim kod poverenja u sve građane mesne zajednice gde doseže visinu od 9 %. Treba pomenuti i da je broj neodgovora veoma mali. komšijama (84 %). . u savet mesne zajednice i predsednika mesne zajednice. potom prema rođacima (89 %). Poverenje u institucije opštinske vlasti ispitivali smo na osnovu dva pokazatelja: poverenja u skupštinu opštine i poverenje u predsednika opštine.Poverenje građana u institucije mesne zajednice i okruženja (u %) Da li imate ili nemate poverenja: U ljude koji žive u vašoj mesnoj zajednici U vaše najbliže komšije U vaše rođake U ljude koje dobro poznajete U odbornika iz vaše MZ u skupštini opštine U savet vaše mesne zajednice U predsednika vaše mesne zajednice U skupštinu vaše opštine U predsednika opštine/ gradonačelnika Puno ili delimično poverenje 71 84 89 92 29 33 36 43 48 Nema ili malo poverenje 20 13 8 6 27 29 27 36 34 Ne mogu da ocenim 9 3 3 2 44 38 37 21 18 Ukupno 100 100 100 100 100 100 100 100 100 Interpersonalno poverenje u mesnoj zajednici veoma je veliko. Najviše poverenja građani pokazuju prema dobrim poznanicima (čak 92 %). Tabela 3. odnosno gradonačelnika.

dok nepoverenje iskazuje trećina ispitanika (36 %). Predsednici opština imaju poverenje gotovo polovine građana (48 %). Zaključujemo da je interpersonalno poverenje u mesnoj zajednici. najmanje je poverenje u institucije političke nadgradnje mesne zajednice. Istovremeno. U sva tri slučaja gotovo da su po raširenosti izjednačeni nepoverenje i poverenje. U savet mesne zajednice poverenje ima 33% dok poverenje nema 29 % ispitanika. Iznenađuje nalaz da građani više poznaju opštinsku nego svoju vlast (misli se na “vlast” u mesnoj zajednici). a da se malo poverenje vezuje za institucije “mesne vlasti”. Može da čudi ali je činjenica da građani imaju više poverenja u institucije opštinske vlasti nego u svoju “vlast” u mesnoj zajednici. Kako je to moguće? Inače. kao bazično. ali su izrazito nedovoljni kapaciteti onih institucija koje treba da pokrenu i organizuju kapacitete same mesne zajednice. nepoverenje – četvrtina (27 %). dok gotovo isto toliko (27 %) nema poverenja (gotovo polovina ispitanika nije odgovorila na ovo pitanje). U odbornike iz mesne zajednice u kojoj ispitanik živi poverenje ima 29 % građana. mada je izvesno i neobaveštenost velika). . veoma visoko. u skupštinu opštine poverenje ima nešto više od dve petine građana (43%). Najbolje je prošao predsednik mesne zajednice u koga poverenje ima trećina ispitanika (36 %). a nepoverenje jedna trećina (34 %). Upravo se u ovom nalazu može pronaći odgovor na ključno pitanje koje smo postavili ovim istraživanjem.42 III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života Na drugoj strani. Mesna zajednica ima kapaciteta za bolji i efikasniji rad. veoma je veliki broj neodgovora i iznosi između 37 i 44 % (stiče se utisak da su ispitanici pribegavali neodgovoru kako bi izbegli da kažu kako nemaju poverenja.

jedino građani koji su svesni svojih građanskih dužnosti i koji se angažuju u političkom životu mogu da utiču da se pokrene proces rešavanja pojedinih problema i da se neki problemi čak potpuno reše. Međutim. a postoji i mogućnost formiranja saveta za međunacionalne odnose. koji predstavljaju posebnu formu interesnog organizovanja građana na određenom području jedinice lokalne samouprave. njene nadležnosti. delimično je imao u vidu i povećavanje učešća građana u procesu odlučivanja. Izgled jedne mesne zajednice. Presudno je. kao i sami građani. Prvi zadatak je identifikovanje potreba građana i to kroz dijalog sa njima. Osnovni smisao postojanja mesnih zajednica i drugih oblika mesne samouprave ogleda se u ostvarivanju opštih. poželjno je i da funkcioneri organa mesnih zajednica. kao i pravo prisustva na sednicama lokalnih skupština (kada one nisu zatvorene za javnost). godine. učestvovanje građana u obavljanju tih poslova u velikoj meri zavisi od odnosa koji bi trebalo da budu uspostavljeni između odbornika i funkcionera organa mesne zajednice. zajedno sa funkcionerima . Zadaci predsednika i članova saveta mesne zajednice jesu višestruki. Zakonom je omogućeno pravo na referendum. tj. građansku inicijativu i zbor građana. Zakon o lokalnoj samoupravi. Drugi zadatak je direktno lobiranje kod odbornika. saveta za zaštitu i unapređenje lokalne samouprave. kao i detaljnije uređenje postojećih oblika. donesen 2002. Razlozi su mnogobrojni. nezadovoljstvo građana koje se konstantno povećava jer se ključni društveni problemi još uvek ne rešavaju. zajedničkih i svakodnevnih potreba stanovništva. poslovi koje će obavljati. kao što su mesne zajednice i drugi oblici mesne samouprave. svakako. Funkcioneri organa mesne zajednice. Treći zadatak je dalje vršenje pritiska na odbornike. mesnih zajednica je izostavljeno. od nedostatka vremena do potpune nezainteresovanosti za bilo kakav oblik društvenog aktivizma. kako bi se prilikom izjašnjavanja usvojila pozitivna odluka. moraju svojim aktivnim delovanjem da utiču na donosioce odluka (odbornike) u cilju poboljšanja kvaliteta života u njihovoj zajednici.Bojana Zarić Učešće građana u javnom životu mesne zajednice Jedan od mnogih problema sa kojim se susreće i naše društvo jeste nedovoljno učešće građana u procesu donošenja odluka i kreiranja strategija u lokalnoj samoupravi. kao i samih građana sa ovim subjektima. Osim toga. Predviđeni su i drugi oblici organizovanja građana. preciznije određenje „drugih oblika mesne samouprave”. kako bi te identifikovane potrebe bile uvršćene u dnevni red skupštine. Na drugoj strani.

rešenjima tih problema. građani sakupe određeni deo ukupne sume novca (30 %.). stoga je poželjna saradnja između organa mesnih zajednica i medija. moguća rešenja. tj. Većina opština u Srbiji spada u kategoriju nerazvijenih i siromašnih. popravke krovova. stanje puteva u mesnoj zajednici.. kao i primedbe na rad odeljenja opštinske uprave i organa vlasti.) kroz partnerstvo sa građanima i mesnim zajednicama. čeka i očekuje da će ga rešiti oni koji su za to zaduženi ili neko drugi. a u cilju rešavanja određenih problema u lokalnoj zajednici.. kao i da upoznaju građane sa njihovim pravima i obavezama.44 IV Učešće građana u javnom životu mesne zajednice organa lokalne samouprave. efikasne i demokratske. ulično osvetljenje. da bi se izvršio pritisak na odlučioce. Pored toga. kao i na identifikovanje i predlaganje rešenja opštih. aktivnostima i planovima. kao i o radu ovih organa. a za to je upotreba medija neophodna. Stanovnici jedne mesne zajednice možda ne mogu da utiču na rešavanje onih problema koji su u nadležnosti višeg nivoa vlasti (republički nivo). zatim na kulturu i zabavu u mesnoj zajednici. Organizovanje redovnih sastanaka i javnih rasprava. uređenje parka. jer ponekad se problem ne može rešiti ukoliko se samo sedi. neophodno je mobilisati stanovništvo. Za rešavanje problema u tim oblastima neophodan je angažman građana. putem samodoprinosa. Na drugoj strani. rade na razvijanju procedura za uspostavljanje partnerskih odnosa sa građanima i da na taj način podstaknu zajedničko rešavanje ključnih problema. lokalnim problemima. Naime. 50 %. dok bi građani trebalo da iznose probleme svoje mesne zajednice. osvežavanje fasada i sl. Veliki uticaj kako na javnost tako i na nosioce vlasti imaju mediji. Osim toga. Na ovim dešavanjima predstavnici lokalne samouprave trebalo bi da objašnjavaju procedure. samodoprinos građana. da rade na podizanju njihove zainteresovanosti za učešće u javnom životu. Pojedine opštine podstiču radove (asfaltiranje ulica. da bi lokalne vlasti bile transparentne. na kojim će učestvovati predstavnici lokalne samouprave. o nadležnostima organa mesne zajednice. ali svakako mogu na rad organa mesne zajednice. prihodima i rashodima budžeta i slično. međusobno poverenje ljudi i njihovu solidarnost. one moraju da omoguće bolje informisanje građana o njihovim pravima i obavezama. kvalitet životne sredine i drugo. funkcioneri organa mesne zajednice i građani. a ostatak sredstava obezbeđuje opština. neke mesne zajednice su potpuno prepuštene same sebi jer su sredstva koje opština ulaže u rešavanje njihovih problema minimalna. da im omoguće veći uticaj na lokalnu politiku. Upravo putem medija može se vršiti informisanje građana o pravima i obavezama. Njihovi budžeti su skromni i uglavnom u njima nema dovoljno sredstava za velike investicione i infrastrukturne radove i stoga je neophodan doprinos. samo je jedan od načina približavanja nosilaca vlasti i građana. zajedničkih i svakodnevnih problema. Stanovnici ovih mesnih zajednica su u .

Tematski forumi (bave se konkretnim pitanjima od interesa za lokalnu zajednicu) 3. Primer za to može biti iznajmljivanje prostorija mesne zajednice za događaje koji su komercijalnog karaktera. mesnu zajednicu) 4. Naime. Forumi mikrozajednica (bave se pitanjima od važnosti za tu zajednicu. predloga za poboljšanje kvaliteta života u opštini i mesnoj zajednici. a koji prvenstveno zavise od angažmana funkcionera organa mesnih zajednica. Ovo se može postići kroz podnošenje nacrta akata. kao što su put. Mogu da imaju stalno članstvo ili mogu da budu otvorenog tipa. ukoliko bi se ulaz na ove manifestacije naplaćivao. muzičkim i plesnim grupama. npr. postoje i drugi. Ovaj problem je moguće rešiti putem uspostavljanja saradnje funkcionera organa mesnih zajednica sa raznim kulturnim društvima. Pored ovakvih načina rešavanja problema. Forumi korisnika usluga (bave se pitanjima upravljanja i razvoja konkretne službe) 2. ulično osvetljenje. a sredstva koja bi se dobila za ovu vrstu usluga mogu se iskoristiti za vrtić. koja bi kasnije mogla da ih upotrebi za rešavanje nekih drugih problema. put i drugo. ovde je reč o egzistencijalnim pitanjima koja godinama nisu rešavana i koja verovatno ne bi bila ni danas rešena da se građani nisu dogovorili. Ovi forumi predstavljaju jednu konkretnu formu učešća građana u procesu upravljanja koji mogu svojim aktivnim delovanjem da budu sredstvo kontinuiranog praćenja i kontrole lokalne i mesne vlasti i snažno sredstvo uticaja na razvoj lokalne zajednice. književnicima i pesnicima i na osnovu te saradnje organizovanja stalnih kulturnih događaja. Oni predstavljaju važnu tekovinu neposredne demokratije savremenih evropskih društava. Oskudan kulturni život je karakterističan za većinu mesnih zajednica u Srbiji. Ima nekoliko vrsta foruma: 1. dakle predsednika i članova saveta mesne zajednice. Naime. park. reč je o stalnim telima koja se redovno sastaju. Dakle. Značajnu ulogu u rešavanju lokalnih problema mogu imati i različiti oblici foruma /saveta građana. rad umetnika bio bi plaćen i ujedno promovisan. vodovod. kanalizacija i slično. sportski teren. amaterskim pozorištima. . a na drugoj strani deo sredstava ostao bi mesnoj zajednici.IV Učešće građana u javnom životu mesne zajednice 45 više navrata putem samodoprinosa prikupljali celokupna finansijska sredstva i na taj način rešili probleme svoje mesne zajednice. Forumi interesnih grupa (bave se potrebama određene grupe građana). Od organizovanja ovakvih dešavanja i jedni i drugi mogu imati korist. udružili i izdvojili iz svojih ličnih budžeta veliki deo sredstava. U nekim slučajevima su ovlašćeni za davanje preporuka određenim komitetima skupštine ili da čak učestvuju u procesima odlučivanja.

Komisija za socijalna pitanja 4. davaoca krvi i dr. . dok se za ove forume građana može reći da su nove metode čijom primenom može da se ostvari veći angažman građana. Slični oblici aktivizma građana postoje i kod nas. Odbor za ekologiju i zaštitu životne sredine 3. Građanima ove mesne zajednice je omogućeno da učestvuju u radu ovih tela. Odbor za humanitarna pitanja 10. Odbor za komunalna pitanja 8. Referendum. kao i da kombinacija klasičnih i novih metoda može da dovode do povećanja učešća i onih građana koji inače nisu aktivni u političkom životu zajednice. udruženja penzionera. kao i da razvijaju osećaj pripadnosti lokalnoj zajednici i veće zainteresovanosti za lokalnu i mesnu samoupravu. predstavljaju klasične mehanizme odlučivanja i učešća građana u obavljanju poslova lokalne i mesne samouprave. s tim što se pokazalo kao pravilo da zemlje koje su bogatije i razvijenije prednjače u demokratičnosti i prenošenju ovlašćenja građanima. u kojoj je u okviru saveta građana formirano više radnih tela. Odbor za bezbednost građana i saobraćaja 2.46 IV Učešće građana u javnom životu mesne zajednice razvojnih politika i boljih usluga. građanska inicijativa i građanski zbor. Komisija za odnose sa malom privredom. Primer za to je mesna zajednica Erdoglija (grad Kragujevac). mogu da podstiču građane na pokretanje inicijativa.) 5. kao i učešće u radu organa mesne zajednice. Ta tela su: 1. Odbor za finansije i razvoj mesne zajednice. Komisija za odnose sa drugim organizacijama (Crveni krst. trgovinskim i prehrambenim sektorom 9. Osim toga. Ovakav vid aktivizma građana predstavlja okvir koji je uspostavljen i u drugim zemljama. Komisija za sport. Komisija za opšta i pravna pitanja i saradnju sa drugim mesnim zajednicama 7. kulturu i informisanje 6. putem usmenog i pismenog iznošenja problema i potreba u okviru ove mesne zajednice.

Vaši podaci (opciono): Ime i prezime: Zanimanje: Organizacija: Kontakt telefon: E-mail: Naziv izdanja: Kako ste saznali za našu publikaciju? Da li Vam je ova publikacija pomogla I na koji način? Da li mislite da je publikacija primerena ciljnoj grupi kojoj je namenjena? Šta bi trebalo poboljšati u budućim izdanjima CeSID-a? Predložite nam temu za neko od naših sledećih izdanja: . molimo Vas da nam pošaljete vaše sugestije na fax +381 11 328 28 70 ili na adresu: CeSID – Centar za slobodne izbore i demokratiju Lomina 9. 11000 Beograd.Povratna informacija Izdanja CeSID Kako biste nam pomogli da unapredimo naša izdanja.

.Србија Приручници COBISS.07 (497.. .SR-ID 129757964 . .CIP .Str. ISBN 86-83491-37-4 1.48 str. et al.Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије.11) (035) Korak ka građanima: vodič kroz mesnu samoupravu u Srbiji / [autori Srećko Mihajlović .].11) (035) 352. 3: Reč unapred / Zoran Lučić. .9 (497.Србија Приручници б) Месна заједница .Beograd : Centar za slobodne izbore i demokratiju. : tabele . 2006 (Beograd : BG Dream iTechnologies). 21 cm Tiraž 250. Михајловић Срећко а) Локална самоуправа . Београд 352.Napomene i bibliografske reference uz tekst..

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful