KORAK KA GRAĐANIMA

Vodič kroz mesnu samoupravu u Srbiji

SADRŽAJ
Reč unapred I Lokalna samouprava 1. Nadležnosti opštine (grada) 2. Organi vlasti i njihove nadležnosti 3. Izbor organa vlasti 4. Uprava opštine (grada) 5. Ombudsman 6. Savet za razvoj i zaštitu lokalne samouprave 7. Savet za međunacionalne odnose 8. Neposredno upravljanje II Mesne zajednice – jedini oblici mesne samouprave u Srbiji III Mesna zajednica – primarni okvir socijalnog života Opis uzorka 1. Aktivizam građana u okvirima mesne samouprave 1.1. Informisanost o radu mesne zajednice 1.2. Pretpostavke o (ne)mogućnosti učešća građana u javnom životu mesne zajednice 1.3. Oblici aktivizma građana u mesnoj zajednici 2. Problemi mesnih zajednica i načini njihovog rešavanja 2.1. Čime su građani zadovoljni 2.2. Čime su građani nezadovoljni 2.3. Da li je Vaša mesna zajednica dobro mesto za život? 3. Mesna zajednica između poverenja i nepoverenja IV Učešće građana u javnom životu mesne zajednice Povratna informacija 3 5 5 6 8 12 13 17 18 18 20 27 27 28 29 30 31 33 34 36 38 39 43 47

Reč unapred

Poštovani, pred Vama se nalazi vodič kroz mesnu samoupravu u Srbiji koji je nastao u okviru CeSIDovog projekta “Korak ka građanima” - Podizanje kapaciteta mesnih samouprava. Projekat se realizuje uz podršku Rockefeller Brothers Fondacije. Osnovni cilj ovog projekta je podizanje kapaciteta predstavnika mesnih samouprava, kako bi što efikasnije rešavali probleme svoje lokalne sredine. Predstavnici organa mesne samouprave predstavljaju najniže nivoe u komunikaciji između vlasti i građana, stoga smatramo da će ovaj vodič biti od izuzetnog značaja za njihov dalji rad. Opštine u svojim statutima preuzimaju zakonske odredbe o mesnoj samoupravi koje, same po sebi, nisu dovoljne za detaljno regulisanje statusa mesnih zajednica. Samim tim, građani koji su angažovani u organima konstituisanim pri mesnim zajednicama nisu upoznati sa pravima i obavezama koje proističu iz zakona, niti sa mogućnostima koje im se pružaju za ostvarivanje interesa lokalne sredine. Ovakva situacija doprinosi lošoj komunikaciji između predstavnika organa lokalne vlasti i organa mesne samouprave, kao i nedovoljnom obimu saradnje, tako da su potencijali mesne samouprave samo delimično iskorišćeni. Vodič je prvenstveno namenjen predstavnicima mesnih zajednica, ali ujedno i predstavnicima lokalnih samouprava u Srbiji, kao i svim zainteresovanim građanima. U sadržaj vodiča uključena je analiza normativnog okvira (Zakon o lokalnoj samoupravi, statuti opština i statuti mesnih zajednica), analiza istraživanja, kao i deo koji se odnosi na aktivizam građana u mesnoj zajednici. Srdačno, Predsednik upravnog odbora CeSID-a Prof. Dr Zoran Lučić

parkirališta. RUJP je u nadležnosti Republike Srbije. groblja. Nadležnosti opštine (grada) U nadležnosti opštine (grada) spadaju komunalne delatnosti (vodovod. parkovi. uređenje i korišćenje građevinskog zemljišta. urbanizam. poslovnog prostora. itd. U nadležnost opštine (grada) ne spada RUJP (Republička uprava javnih prihoda).. obavljaju komunalne delatnosti. izdavanje uverenja ili potvrda. toplane. Za vršenje ovih poslova grad prenosi odgovarajuću sumu novca iz svog budžeta u budžet opštine. to su poslovi uprave (izdavanje raznih izvoda iz javnih knjiga. 1. staranje o zaštiti životne sredine. daju građevinsko zemljište u zakup.. Mladenovac. Ostale opštine nemaju ove nadležnosti. staraju se o lokalnim putevima. kulture. statutima pojedinih gradova i drugim tekstovima i raspravama koje se bave ovim pitanjima. a proširenje nadležnosti je izvršeno u oblasti osnovnog obrazovanja. sporta.. Osim izvršavanja propisa i opštih akata grada. to je njena nadležnost. gradski prevoz. Grocka. Sopot i Surčin donose svoje urbanističke planove. Posebna rešenja gradskih opština Nadležnost gradske opštine određuje grad svojim Statutom. primarne zdravstvene zaštite.). pijace.).Ivana Petrin Lokalna samouprava U ovom delu priručnika dati su neki osnovni podaci i pojmovi iz oblasti uređenja lokalne samouprave kod nas. donošenje urbanističkih planova. Lazarevac. U Beogradu gradske opštine Barajevo. staranje o ulicama i lokalnim putevima. Sve što grad poveri opštini. izdavanje dozvola itd... Ovaj deo je napisan prema postojećem Zakonu o lokalnoj samoupravi. staranje o stambenim zgradama. čistoća. . dečje i socijalne zaštite. iako se dešava da se nalazi u istoj zgradi gde se nalazi i gradska ili opštinska uprava. Obrenovac.

a takođe se odnosi i na postavljanje direktora. Izborna nadležnost se odnosi na izbor predsednika i zamenika predsednika skupštine opštine (grada). predlaže donošenje odluka. dok je predsednik skupštine opštine (grada) predsedavajući skupštinom. Predsednik opštine (gradonačelnik) Predsednik opštine (gradonačelnik) novi je organ vlasti uveden Zakonom o lokalnoj samoupravi i treba ga razlikovati od predsednika skupštine opštine (grada) koga smo dosad nazivali predsednikom opštine (gradonačelnikom). Takođe. Predsednik opštine (gradonačelnik) jeste nosilac izvršne vlasti u opštini (gradu). propise i druge opšte akte. što je prema ranijem zakonu činio predsednik skupštine opštine. čija funkcija je usklađivanje . organizacija i službi čiji je osnivač opština (grad).6 I LOKALNA SAMOUPRAVA 2. budžet i završni račun. i predstavlja i zastupa opštinu. naredbodavac je izvršenja budžeta i vrši druge poslove predviđene zakonom. Predsednik opštine (gradonačelnik) bira se neposredno na izborima na period od četiri godine. sekretara skupštine. U nadležnosti predsednika opštine (gradonačelnika) jeste izvršna vlast opštine (grada). ustanova. Normativna nadležnost skupštine opštine (grada) podrazumeva da skupština donosi statut. on izvršava i stara se o izvršavanju odluka i drugih akata skupštine opštine (grada). program razvoja opštine (grada). Čine je odbornici koji se biraju neposredno na lokalnim izborima. javnih preduzeća. budući da je predstavnički organ. usmerava i usklađuje rad opštinske uprave. kao i upravnih i nadzornih odbora. Opštinsko (gradsko) veće Opštinsko (gradsko) veće je organ predviđen novim zakonom. načelnika opštinske (gradske) uprave na predlog predsednika opštine (gradonačelnika). Prema ranijem zakonu ove funkcije je obavljao izvršni odbor skupštine opštine (u daljem tekstu IO SO). članova opštinskog (gradskog) veća na predlog predsednika opštine (gradonačelnika). urbanistički plan i druge odluke o pitanjima iz nadležnosti opštine (grada). Organi vlasti i njihove nadležnosti Organi vlasti po novom Zakonu o lokalnoj samoupravi jesu: Skupština opštine (grada) Skupština opštine (grada) jeste najviši organ odlučivanja u jedinici lokalne samouprave. predlaže postavljenja i razrešenja u okviru opštinske (gradske) uprave. Nadležnosti skupštine mogu da se definišu kao normativna i izborna.

Osim toga. Opštinsko (gradsko) veće čini do 11 članova. da je opštinsko veće organ koji predlaže budžet skupštini. Opštine (gradovi) svojim statutima određuju tačan broj članova opštinskog veća koji ne može biti veći od 11. . dok je Statutom grada Beograda predviđeno da gradonačelnik ima pravo glasa u gradskom veću. izgubio bi se smisao postojanja ovog organa kao organa koji je zamišljen kao brana mogućem samovlašću predsednika opštine. Rešenje Statuta Beograda se takođe može braniti činjenicom da je gradonačelnik neposredno biran od strane građana. Obe grupe argumenata se mogu prihvatiti. ali treba sačekati potpunu primenu zakona u praksi da bismo mogli da vidimo koje su prednosti. pa utoliko ima i veći legitimitet nego gradsko veće. Pored ovih funkcija. U opštinsko (gradsko) veće ulaze predsednik opštine (gradonačelnik) i njegov zamenik po funkciji. Oba rešenja imaju svoje opravdanje. budući da je neposredno biran od strane građana. Istovremeno.I LOKALNA SAMOUPRAVA 7 rada predsednika opštine (gradonačelnika) i skupštine opštine (grada) i vrši kontrolno-nadzornu funkciju nad radom opštinske (gradske) uprave. U radnoj verziji zakona ovaj organ nije bio ni predviđen. Tumačenje Ministarstva može se objasniti činjenicom da je opštinsko veće organ koji usklađuje rad dva najviša organa u jedinici lokalne samouprave. Razlog za uvođenje ovakvog jednog organa nalazi se u činjenici da predsednik opštine (gradonačelnik) ima velika ovlašćenja. koje proističe iz skupštinske većine. Gradsko veće pomaže gradonačelniku u radu koji je nosilac izvršne vlasti. kao i pomaganje predsedniku opštine (gradonačelniku) u vršenju njegovih poslova. ali je u zakon uveden putem amandmana. a predsednik opštine je naredbodavac budžeta. Interesantno je tumačenje koje je Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu dalo novembra 2003. te se javlja opasnost od prevelike kon centracije vlasti u rukama jedne osobe. postojala je potreba za ustanovljavanjem tima koji će zajedno sa predsednikom opštine (gradonačelnikom) obavljati poslove izvršne vlasti koji su više nego obimni za jednog čoveka. što je ranije bila nadležnost IO SO (SG). a ne direktno iz biračkog tela. Isto rešenje je predviđeno Statutom grada Kragujevca – gradonačelnik ne učestvuje u glasanju gradskog veća. Ova druga funkcija znači da je opštinsko (gradsko) veće drugostepeni organ odlučivanja u upravnom postupku. a koji nedostaci postojećeg sistema. godine da predsednik opštine nema pravo glasa u postupku donošenja odluka u opštinskom veću. u nadležnost opštinskog (gradskog) veća ulazi i utvrđivanje predloga budžeta. Funkcija usklađivanja rada predsednika opštine (gradonačelnika) i skupštine opštine (grada) jeste novina zakona. Ukoliko bi mu se dozvolilo pravo glasa. članovi gradskog veća se biraju i razrešavaju na predlog gradonačelnika.

u novosadskim i kragujevačkim opštinama organ vlasti je savet gradske opštine. Za niške opštine predviđeno je najoriginalnije rešenje – organi vlasti su veće gradske opštine i predsednik opštine. Da li su našli najbolja rešenja. koji vrši normativnu vlast. U odnosu na raniji zakon. dok predsednik opštine. Novi Sad. dok u gradskim opštinama drugih gradova te razlike nema. naročito zbog toga što su neujednačena. vreme će pokazati. odnosno saveta gradske opštine. Sednicama veća predsedava predsednik veća. Neujednačenost rešenja nije za kritiku. ima reprezentativnu funkciju (zastupa i predstavlja opštinu) i nosilac je izvršne vlasti (beogradske i kragujevačke opštine). jer pokazuje spremnost lokalnih vlasti da zakon kroz statut prilagode potrebama svojih gradova. Kragujevac. u niškim opštinama postoji razlika između predsednika opštine i predsednika veća gradske opštine. izborni sistem je u potpunosti promenjen. već se obe funkcije sustiču u jednoj ličnosti. a za odbornika je bio izabran onaj kandidat koji je dobio natpolovičnu većinu glasova birača koji su glasali. Kao organi vlasti u gradskim opštinama navode se: u beogradskim opštinama skupština opštine. jeste nosilac normativne vlasti. već za pohvalu. predsednik opštine i opštinsko veće. apsolutnom većinom (većinom glasova od ukupnog broja većnika). Birači su glasali za pojedinačne kandidate. Niš) rešenja koja su predviđena statutima gradova više su nego interesantna. Predsednik opštine vrši izvršnu vlast. a koji čine odbornici i koji ima svog predsednika biranog iz redova odbornika. odnosno savet gradske opštine. Prema ranijem zakonskom rešenju opština (grad) bila je podeljena na onoliko izbornih jedinica koliko se odbornika za skupštinu opštine (grada) biralo. a ukoliko nijedan od kandidata u prvom krugu nije dobio natpolovičnu većinu.8 I LOKALNA SAMOUPRAVA Posebna rešenja gradskih opština U pogledu organa vlasti u gradskim opštinama u jedinicama lokalne samouprave koje imaju status grada (Beograd. Pobeđivao je kandidat koji je dobio više glasova. Prema novom rešenju opština (grad) jedna je izborna jedinica. Veće gradske opštine vrši normativnu vlast. Odbornike skupštine opštine (grada) biraju građani neposredno na izborima. odnosno najviši organ odlučivanja u jedinici lokalne samouprave. Kao što se vidi. Mandat odbornika traje četiri godine. koji se bira iz redova većnika. 3. predsedava sednicama skupštine. Izbor organa vlasti Skupština opštine (grada) Skupština opštine (grada) jeste predstavnički organ vlasti. odnosno saveta. birači su u drugom krugu birali između dva kandidata koji su imali najveći broj glasova. koji je nosilac normativne vlasti. Skupština opštine. .

Zakon o lokalnoj samoupravi i Zakon o lokalnim izborima uvode jednu novinu – opoziv predsednika opštine (gradonačelnika). a ukupno na čitavoj listi mora biti najmanje 30 % kandidata manje zastupljenog pola. Mandati se raspodeljuju srazmerno broju osvojenih glasova. oni se dodeljuju listi koja ima najveći deo razlomka. Svaka izborna lista dobija onoliki broj mandata koliko celih brojeva proizilazi iz proporcije. Budući da je neposredno izabran od strane birača. Raspodela mandata: da bi uopšte jedna lista mogla da učestvuje u raspodeli mandata mora da pređe zakonom određen cenzus – osvojenih najmanje 3 % glasova od ukupnog broja glasova birača koji su glasali. zakon predviđa jedno ograničenje u pogledu raspodele mandata. Ipak. odnosno koalicija političkih stranaka. odnosno pri slobodnoj raspodeli 2/3 mandata svaki četvrti mandat mora biti dodeljen kandidatu sa liste koji pripada manje zastupljenom polu. Opoziv je jedan od nekoliko načina prestanka mandata predsedniku opštine (gradonačelniku). birači mogu pokrenuti postupak i za opoziv predsednika opštine (gradonačelnika) ukoliko nisu zadovoljni njegovim radom.I LOKALNA SAMOUPRAVA 9 Birači ne glasaju za pojedinačne kandidate. U pogledu redosleda po kojem predlagač liste raspoređuje osvojene mandate. U drugom krugu izabran je onaj kandidat koji je osvojio veći broj glasova. Za predsednika opštine (gradonačelnika) izabran je kandidat koji je osvojio natpolovičnu većinu glasova birača koji su glasali. odnosno onoj koja ima veći broj mandata. Ukoliko određeni broj mandata ostane neraspodeljen primenom ove proporcije. već za liste koje predlože političke stranke. Kandidata za predsednika opštine (gradonačelnika) može predložiti politička stranka. svojim potpisom. Kao što se vidi. održava se drugi krug izbora za predsednika opštine (gradonačelnika). a zatim se taj proizvod deli ukupnim brojem glasova svih lista koje su prešle cenzus. U drugom krugu birači se opredeljuju između dva kandidata koja su u prvom krugu osvojila najveći broj glasova. Izborna komisija ukupan broj odborničkih mesta množi brojem važećih glasova koji je osvojila svaka izborna lista. Ista struktura mora biti poštovana i pri raspodeli mandata. Kandidaturu mora da podrži. oni subjekti koji imaju . dok se preostale dve trećine raspodeljuju po slobodnom izboru predlagača. Predsednik opštine (gradonačelnik) Predsednika opštine (gradonačelnika) biraju građani neposredno na izborima. Prilikom sačinjavanja liste kandidata za odbornike. Ukoliko nijedan od kandidata nije dobio potrebnu većinu. koalicija političkih stranaka ili grupa građana. Pravo da predloži opoziv predsednika opštine (gradonačelnika) ima i politička stranka. među svaka četiri kandidata na listi mora biti najmanje po jedan kandidat manje zastupljenog pola. odnosno grupe građana. najmanje 3 % birača opštine (grada). zakon predviđa da jedna trećina mandata mora da se rasporedi u redosledu sa liste.

dok 10 % od istog broja birača je 12 000. gde 3 % iznosi 3600 potpisa. ali je razumljivo. Razlog za ovakvo rešenje je sledeći: davanjem ovlašćenja skupštini da može da pokrene postupak za opoziv. jer su oba izabrana neposredno. odnosno gradonačelnika) zloupotrebi ovo svoje ovlašćenje za političke obračune. ukoliko je takav predlog usvojen apsolutnom većinom glasova od strane odbornika (većinom glasova svih odbornika). odnosno glasova odbornika. Opštinsko (gradsko) veće Već smo naveli da jedna od funkcija opštinskog (gradskog) veća jeste usklađivanje rada skupštine opštine (grada) i predsednika opštine (gradonačelnika). odnosno kada predsednik opštine (gradonačelnik) ne obavlja svoju funkciju na dobar način. ona se stavlja u nadređeni položaj u odnosu na predsednika opštine (gradonačelnika). koalicija) imaju pravo i da pokrenu postupak njegovog opoziva. Da bi pokrenuli postupak opoziva. naročito za političke stranke. Ovo rešenje će u praksi naterati skupštinsku većinu da dobro odmeri svoju odluku i da posegne za njom tek kada postoje valjani razlozi za opoziv. predviđena je ova rezerva. što nije naročito teško skupiti. Ovaj organ po svojoj prirodi trebalo bi da bude most između dva organa koji su nosioci osnovnih grana vlasti. iako oba organa imaju isti legitimitet. Primera radi navedimo slučaj veće opštine od 120 000 birača. Da bi se sprečila mogućnost da skupštinska većina (a naročito ako je različita od političke orijentacije predsednika opštine. Predsednik opštine (gradonačelnik) je opozvan ukoliko se većina birača koji su glasali izjasnila za opoziv. Birači se izjašnjavaju tajnim glasanjem.10 I LOKALNA SAMOUPRAVA pravo predlaganja kandidata za ovu funkciju (grupa građana. Ukoliko bi se i za opoziv zahtevao tako mali broj kao i za kandidaturu. što nije uobičajeno. politička stranka. Otuda i ne čudi što u izboru opštinskog (gradskog) veća učestvuju oba organa. za pokretanje postupka za opoziv zahteva se veći broj potpisa nego za podnošenje kandidature. Predsednik opštine (gradonačelnik) . navedeni subjekti moraju svoj predlog snabdeti potpisima najmanje 10 % birača. Predlog za opoziv predsednika opštine (gradonačelnika) može podneti i skupština opštine (grada). U suprotnom. skupština opštine (grada) biće raspuštena. Sledeći korak u ovom postupku jeste izjašnjavanje birača o predlogu za opoziv. a koji je potekao od skupštine opštine (grada) i nisu se odlučili za opoziv predsednika opštine (gradonačelnika). Kao što se vidi. zloupotreba ovlašćenja može skupštinskoj većini da se vrati kao bumerang. što bi dovelo do toga da bi on morao da se bavi održanjem na funkciji i time bi se ostavilo veoma malo vremena za obavljanje poslova iz njegove nadležnosti. ne znači i da je predsednik opštine (gradonačelnik) opozvan. U slučaju kada su se birači izjašnjavali o predlogu za opoziv predsednika opštine (gradonačelnika). Činjenica da je predlog za opoziv podržan zahtevanim brojem potpisa. predsedniku opštine (gradonačelniku) bi neprekidno pretila opasnost opoziva.

potrebna apsolutna većina za izbor članova veća sprečava prostu većinu u skupštini. odnosno sprečava skupštinu opštine (grada) da zloupotrebljava svoja ovlašćenja kontrole predsednika opštine (gradonačelnika). S druge strane. da blokira predsednika opštine (gradonačelnika) u radu. Ukoliko dva puta uzastopno ne budu izglasani član ili članovi opštinskog (gradskog) veća koje je predložio predsednik opštine (gradonačelnik). Da bi član opštinskog (gradskog) veća bio razrešen za ovaj predlog mora da glasa većina od ukupnog broja odbornika. koja pripada političkoj opciji različitoj od predsednikove (gradonačelnikove). Razlike postoje samo u pogledu broja odbornika . postavi svoje ljude u opštinsko veće kojima bi lako upravljao. a ne neposrednim izborima. zajedničko je da se u beogradskim. kvorumsku većinu odbornika svoje političke opcije. koristeći prostu. koje čini 9 većnika. koje birači biraju neposredno na izborima. Bez obzira kako se nazivala ova funkcija u različitim gradovima. norme kojima se reguliše položaj predsednika opštine u beogradskim opštinama ne razlikuju se bitnije od normi kojima se reguliše položaj predsednika saveta gradske opštine u novosadskim i kragujevačkim opštinama. skupština može da donese odluku i bez tog predloga. Veće je u svom radu bliže predsedniku opštine (gradonačelniku). birači glasaju za liste kandidata. a to znači gradska opština je jedna izborna jedinica. u raspodeli mandata učestvuju liste koje su prešle cenzus od 3 %. novosadskim i kragujevačkim opštinama na nju dolazi na isti način – iz redova odbornika. odnosno po svom izboru. U niškim opštinama predstavničko telo je veće gradske opštine. novosadskim i kragujevačkim opštinama predstavničko telo (skupština gradske opštine u beogradskim. tako da bi u praksi pribavio veću vlast nego što mu pripada. odnosno većnici gradske opštine. Ovo rešenje je značajno iz dva razloga: sprečava da predsednik opštine (gradonačelnik) pribavi više vlasti nego što mu pripada.I LOKALNA SAMOUPRAVA 11 predlaže skupštini opštine (grada) članove opštinskog (gradskog) veća. za izbor članova opštinskog (gradskog) veća zahteva se apsolutna većina. apsolutnom većinom (većinom glasova od ukupnog broja odbornika). biraju se prema istom izbornom sistemu kao što se biraju i gradski odbornici. Predsednik opštine kao poseban organ vlasti predviđen je u beogradskim i niškim opštinama. a skupština opštine (grada) ih bira apsolutnom većinom (većinom od ukupnog broja odbornika) na period od četiri godine. Član opštinskog veća može biti razrešen na predlog predsednika opštine (gradonačelnika) ili na predlog 1/3 odbornika. Odbornici skupštine/ saveta gradske opštine. to bi omogućilo predsedniku opštine (gradonačelniku) da. mandati se raspodeljuju srazmerno broju glasova koje je lista osvojila. Mandat odbornika traje četiri godine. koje vrši normativnu vlast. Ukoliko bi se članovi veća birali prostom većinom. Ipak. Posebna rešenja gradskih opština U beogradskim. odnosno savet gradske opštine u novosadskim i kragujevačkim opštinama). čine odbornici koje birači biraju neposredno na izborima. Kao što se vidi.

ukazivalo je na primenu skupštinskog sistema vlasti na lokalnom nivou. Opštine (gradovi) su svojim statutima mogle da se opredele za neko od mogućih rešenja: da ne unesu odredbe o glavnom arhitekti i time da se odreknu ove mogućnosti.12 I LOKALNA SAMOUPRAVA koji mogu da predlože kandidata za predsednika opštine. na čelu uprave nalazio se sekretar skupštine opštine (grada). 4. Takvo ranije rešenje. položen ispit za rad u organima državne uprave i najmanje pet godina radnog iskustva. da daje uputstva za izradu arhitektonskih projekata radi očuvanja arhitektonskih i ambijentalnih vrednosti. Za načelnika uprave može se postaviti lice koje ima završen pravni fakultet. U pojedinim statutima se sreću i odredbe kojima se uređuju uslovi koji moraju biti ispunjeni da bi jedno lice bilo postavljeno za glavnog arhitektu . Predsednik gradske opštine u Nišu bira se neposredno. da ostave mogućnost njegovog postavljenja ili da predvide njegovo obavezno postavljenje.završen arhitektonski ili građevinski fakultet i tri godine radnog iskustva u struci. da daje mišljenja za arhitektonske projekte veće vrednosti. Taj broj iznosi od 1/3 odbornika u kragujevačkim opštinama. Njega postavlja i razrešava predsednik opštine (gradonačelnik). kao i proizilaženje izvršnog odbora iz skupštinske većine. Skupština je najviši organ vlasti koji kontroliše sve ostale organe. U opštinskoj (gradskoj) upravi mogu se postaviti glavni arhitekta i opštinski (gradski) menadžer. odnosno saveta gradske opštine. primenom istog izbornog sistema kao i za izbor gradonačelnika. Uprava opštine (grada) Izmene u odnosu na raniji zakon učinjene se i u oblasti uprave. Opštinskom (gradskom) upravom rukovodi načelnik. razdvajanje izvršne od normativne vlasti. Nekoliko je takvih izmena i vrlo su značajne budući da ukazuju na novu organizaciju vlasti i pružaju mogućnosti za efikasniju upravu i za razvoj opštine (grada). Poslovi glavnog arhitekte bili bi da pokreće inicijative za izradu urbanističkog plana. Glavni arhitekta se može (ali i ne mora) postaviti u opštinskoj (gradskoj) upravi. Načelnika uprave postavlja skupština opštine (grada) na predlog predsednika opštine (gradonačelnika) i on ovim organima odgovara za svoj rad. preko 1/5 odbornika u beogradskim opštinama. Prema dosadašnjim rešenjima. dok skupštinu niko ne kontroliše. da sarađuje sa ustanovama . Razdvajanjem funkcije načelnika uprave od funkcije sekretara skupštine dobija se čistija podela vlasti. do 5 % članova saveta gradske opštine u Novom Sadu.

a sama uprava. U upravnom sporu se vrši kontrola zakonitosti rada uprave (ne i celishodnosti) od strane sudova tako da upravni spor predstavlja sudsku kontrolu uprave. Upravni postupak je postupak u kojem se vrši kontrola rada nižih organa uprave od strane viših organa uprave. To znači da zakon postavlja okvire. Kontrola uprave se inače sprovodi u upravnom postupku i upravnom sporu. iniciranje promena propisa koji otežavaju poslovne inicijative. u pojedinim stvarima uprava ima DISKRECIONA OVLAŠĆENJA. Opštinskog (gradskog) menadžera angažuje predsednik opštine (gradonačelnik). U upravnom postupku viši organ uprave vrši kontrolu zakonitosti i celishodnosti nižeg organa uprave. Naime. krećući se u zakonskim okvirima. Problem uvek nastaje kada treba ustanoviti da li je uprava postupala CELISHODNO. Opšta kontrola uprave podrazumeva da je ombudsman ovlašćen da kontroliše kako ZAKONITOST tako i CELISHODNOST rada uprave. U ovakvim slučajevima može se desiti da uprava povredi interes ili neko pravo građanina. a poslovi opštinskog menadžera su unapređenje ekonomskog razvoja opštine (grada). Opštinski (gradski) menadžer je još jedna mogućnost koju zakon pruža. ali to još uvek ne znači da postupa i celishodno. stav 1. a verovatno zbog propusta koji su se javljali u oblasti urbanizma. ima ovlašćenje da postupi na način za koji smatra da je najcelishodniji. odnosno ako prethodno nije zatražena zaštita od višeg organa uprave.I LOKALNA SAMOUPRAVA 13 za zaštitu kulturnih dobara. podsticanje investiranja u opštinu (grad). najpogodniji za konkretan slučaj. a da nije postupala nezakonito već necelishodno. Zakonitost rada je svakako lako shvatiti i podrazumeva da svi doneti akti i sve preduzete radnje moraju biti u skladu sa zakonom. Uprava može postupati zakonito. funkcija građanskog branioca jeste da zaštiti građane od lošeg rada uprave. 5. i to tako što vrši opštu kontrolu rada uprave. Izgleda da je arhitekta bio najzanimljiviji zakonodavcu. stvaranje privatno-javnih partnerstava.” (član 126. Ombudsman U jedinici lokalne samouprave može se ustanoviti građanski branilac (ombudsman) koji štiti individualna i kolektivna prava i interese građana. U opštinskoj upravi mogu da se postave i glavni stručnjaci iz drugih oblasti. Zakon o lokalnoj samoupravi). tako što vrši opštu kontrolu rada uprave i javnih službi. Kao što se vidi iz citiranih zakonskih odredbi. Vidimo da se celishodnost može kontrolisati . itd. podsticanje preduzetništva. Nije moguće tražiti zaštitu od suda ukoliko prethodno nije sproveden upravni postupak. Funkcija ombudsmana je otuda vrlo značajna.

Ne bi bilo dobro da se ovi vidovi zaštite zaobilaze jer bi to onda značilo uzurpaciju vlasti i time bi se ombudsman pretvorio u svoju suprotnost. Zakon o lokalnoj samoupravi). Znači. ali čini se da postoji toliko praznina koje vrlo lako mogu biti ispunjene lošom sadržinom. jednim članom (član 126. . Svakako da treba pozdraviti i pohvaliti ideju da se u opštinama i gradovima u Srbiji ustanovi ombudsman. Problem je u tome što u stavu 1 člana 126 stoji da ombudsman MOŽE biti ustanovljen.14 I LOKALNA SAMOUPRAVA samo od strane viših organa uprave. odnosno upravni spor pred sudom. i ne mora. nijedan građanin ne bi trebalo da se obraća ombudsmanu. jer on treba da obezbedi vladavinu prava i demokratičnost. Uvođenjem ombudsmana kontrola se proširuje i na normativnu vlast. Trebalo bi da bude dovoljno da neko smatra da mu je učinjena neka povreda i da može da se obrati ombudsmanu. Međutim. U prilog ovoj argumentaciji može se kao primer navesti Zakon o lokalnoj upravi donet 2000. jer ombudsmana postavlja skupština da u njeno ime i u interesu građana kontroliše upravu (i zakonitost i celishodnost). Obraćanje ombudsmanu ne bi trebalo da bude otežano nekakvim formalnostima. Svaka jedinica lokalne samouprave može da primeni jedan od ponuđena tri modela u zavisnosti od svojih prilika. znači za upravni postupak i za upravni spor. kao i da će o tome obaveštavati SO i javnost. znači od organa koji pripadaju istoj grani vlasti. Osnovno pitanje je kako u našem pravnom sistemu izgleda ovaj institut? Ombudsman je kod nas uveden na mala vrata. Ko može da se obrati ombudsmanu? Svaki građanin koji smatra da je povređeno neko njegovo pravo ili interes od strane organa opštinske uprave. Tačnije. godine u Velikoj Britaniji. Na ovaj način će izabrani model pokazati znatno veće rezultate nego što bi to bio slučaj sa jednim nametnutim modelom. a da prethodno nije poveo upravni postupak pred višim organom uprave. Za ovakvo rešenje može se kao argument istaći da je svaka novina dobra ako se za njenu primenu pripreme uslovi. Na taj način štiti građane. Još uvek se čeka donošenje republičkog Zakona o narodnom advokatu kojim će ovaj organ biti detaljno uređen. postoji niz problema koji će se u praksi javiti sa ovakvim zakonskim rešenjem kada je ombudsman u pitanju. sugerisanje ispravki i obaveštavanje javnosti. tačnije na predstavničko telo. To je suština njegove funkcije: kontrola. U suprotnom biće više štete nego koristi. ombudsman ne sme da bude zamena za postojeće vidove zaštite o kojima je već u ovom tekstu pisano. Pomenutim članom 126 predviđeno je da će branilac o nezakonitom i nepravilnom radu upozoravati upravu i javne službe i da će im davati preporuke za ispravljanje propusta i grešaka. Ovim zakonom je predviđeno nekoliko modela izvršne i normativne vlasti na lokalnom nivou. Ipak.

Time se takođe dovodi u pitanje njegova politička nepristrasnost. kojima je ustanovljen ombudsman. organizacija. Na ovaj način bi se zaista obezbedila politička nepristrastnost ombudsmana. ombudsman može poslužiti kao sredstvo pritiska na predsednika opštine. Tako je zakonom predviđeno da su uprava i javne službe dužni da daju sve potrebne informacije kada ombudsman to zahteva. jer kandidat izabran apsolutnom većinom predstavlja zajedničko rešenje. Drugi problem je dužina mandata. iz reda uglednih i politički nepristrasnih ličnosti. Opštinskim statutima se uglavnom predviđa da mandat ombudsmana traje četiri godine. Međutim. Ovim predlogom zakona predviđeno je da se ombudsman na republičkom nivou bira u Narodnoj skupštini dvotrećinskom većinom glasova od svih narodnih poslanika. jer njega na ovaj način postavlja politička većina. I ovde bi tvorci skupštinskih statuta trebalo da se ugledaju na predlog republičkog zakona. Ukoliko predsednik opštine i parlamentarna većina pripadaju suprotstavljenim političkim opcijama. većinom glasova od ukupnog broja odbornika. Na osnovu ovih ovlašćenja jasno je da mora sarađivati sa ombudsmanom i da ombudsman nije vezan samo za lokalni parlament. Ombudsman bi trebalo da bude politički nepristrasna ličnost. odnosno uprave za pojedine oblasti.I LOKALNA SAMOUPRAVA 15 Zakonska regulativa je vrlo štura. Prema predlogu republičkog zakona mandat republičkog ombudsmana trajao bi pet godina. Čest je slučaj da je statutima. najkrupniji problem je upravo činjenica da je regulativa prepuštena skoro u potpunosti statutarnim odredbama. Svakako da bi bilo dobro ugledati se na rešenja predviđena predlogom republičkog Zakona o narodnom advokatu. Pitanje je kako će se njegova politička nepristrasnost ostvariti kada se njegov položaj uređuje aktom koji donosi politička većina u lokalnom parlamentu. jer bi sve političke opcije morale da se saglase oko jednog kandidata. koji je izabran od strane političke većine. predlaže postavljenje i razrešenje načelnika opštinske uprave. nadležnost i ovlašćenja. U takvoj situaciji ukoliko parlamentarna većina i predsednik opštine pripadaju istoj političkoj opciji ombudsman. odnosno grada. Ovakvo rešenje dovodi do sledećeg: one opštine koje budu ustanovile ombudsmana imaće neverovatnu raznolikost u pogledu ovog instituta. vrlo lako može da postane pokriće za loš rad uprave. Zbog ovih mogućih problema bilo bi dobro da se predvidi statutom da se ombudsman bira apsolutnom većinom. Prema novom zakonu predsednik opštine usmerava i usklađuje rad uprave. izbor i prestanak dužnosti reguliše se statutom jedinice lokalne samouprave. Ova činjenica dobija još više na značaju ako se ima u vidu nova organizacija vlasti. Istovremeno bi mu se ovako obezbedila velika podrška i time bi se obezbedio autoritet ovom institutu i svakako da ne bi bilo opstrukcije rada zarad političkih obračuna. Jasno je da ako se na lokalnom nivou ombudsman bira prostom većinom i mandat mu traje koliko i mandat odbornika. predviđeno da ga postavlja skupština opštine kvorumskom većinom (većinom glasova odbornika koji su prisutni). tj. onda njegova funkcija zavisi od političkih . način postupanja. zatim da ombudsmana postavlja skupština opštine. Sve ostalo.

Na ovaj način ombudsman postaje sastavni deo uprave.16 I LOKALNA SAMOUPRAVA kretanja i političkog raspoloženja birača. Svakako da bi za ombudsmana trebalo da bude postavljen diplomirani pravnik sa stručnim iskustvom i poznavanjem rada uprave. koji poznaje rad uprave. On mora da bude organ koji kontroliše upravu.. Pet godina radnog iskustva je kratak rok za ovakvu funkciju. jer ne bi zavisila od političkih promena. Nedostatak naše pravne regulative jeste i to što nijednim aktom. gde se traže strožiji uslovi. Prema predlogu republičkog zakona «za narodnog advokata (ombudsmana). Naravno. Problem je u tome što može da se dogodi da se u različitim opštinama traže različiti uslovi i na taj način se u jednoj opštini. a organizaciono se nalazi izvan uprave. može podneti prijavu za pokretanje krivičnog postupka ukoliko postoji osnovana sumnja da postoje elementi krivičnog dela izvršenog od strane organa uprave u vršenju ovlašćenja. Prema predlogu republičkog zakona predviđeno je da. ako ovaj uslov ostane kao odredba zakona kada zakon bude usvojen. ima najmanje pet godina radnog iskustva na pravnim poslovima i nije osuđivan za krivična dela» (član 27. predlog Zakona o narodnom advokatu). jer je regulativa ovog pitanja takođe prepuštena statutima. može biti izabran jugoslovenski državljanin koji je diplomirani pravnik istaknutih stručnih sposobnosti i čestitosti. jer treba da bude politički nepristrasna i usmerena na kontrolu uprave. čak ni predlogom Zakona o narodnom advokatu. To znači da bi se ovakva ovlašćenja mogla predvideti samo statutom. U pojedinim opštinama je veliki propust što je statutom predviđeno da će se institut ombudsmana urediti odlukom o organizaciji uprave. U Zakonu o lokalnoj samoupravi koji je usvojen ovih odredbi nema. jer je on zamišljen kao organ parlamenta koji u ime parlamenta vrši kontrolu uprave. Ipak. U radnoj verziji Zakona o lokalnoj samoupravi u članu koji je uređivao institut ombudsmana bilo je predviđeno da ombudsman može predložiti pokretanje disciplinskog postupka ili postupka za razrešenje funkcionera organa uprave ili javne službe. Kada govorimo o uslovima koje kandidat za ombudsmana treba da ispuni i tu se može javiti problem.. . Ukoliko bi se predvidelo da mandat ombudsmana traje duže od mandata odbornika time bi se njegova funkcija svakako učinila politički nezavisnom. ne bi bilo logično da se za ombudsmana na lokalnom nivou traže strožiji uslovi. naročito na republičkom nivou. nije uređen odnos između ombudsmana na lokalnom i ombudsmana na republičkom nivou. ovakva ovlašćenja imao bi u slučajevima kada u vršenju kontrole uprave utvrdi da postoje propusti u radu. obezbeđuje veći ugled i autoritet ombudsmana nego u drugoj opštini gde se traže blaži uslovi. što nikako ne bi smelo da se desi. Time se i ova funkcija vezuje posredno za političke stranke i za izbore što nikako nije dobro. pored postupka za razrešenje ili disciplinskog postupka.

Ono što savet izdvaja od ostalih sličnih oblika organizovanja građana jesu dve stvari: 1. savet je institucionalni oblik organizovanja građana 2. Kritike koje su iznete samo iz razloga da se mogući propusti preduprede i da se upravo putem angažovanja građanskih saveta širom Srbije ombudsman ustanovi i postavi na zdravim temeljima kako bismo dobili jednu više nego dragocenu ustanovu. po odredbama Zakona. Ustanovljavanje ovakvog jednog organa izuzetno je značajan korak u razvoju demokratije i više je nego potrebno da građani shvate koliku korist mogu imati ne samo oni sami. Savet bi svakako. Ovim institutom se otvaraju vrata većem uticaju građana u jedinicama lokalne samouprave. Opštinama je ostavljeno da same svojim statutima bliže odrede da li će uopšte ustanoviti savet i na koji će način on funkcionisati. treba imati u vidu da je u pitanju organ koji postoji skoro dvesta godina u Švedskoj i da je nastao upravo kao jedno od sredstava za borbu protiv apsolutizma. . Volja građana ne počinje i ne završava se na izborima već mora neprekidno da se osluškuje i poštuje. 6. a savet za razvoj i zaštitu lokalne samouprave jeste jedan od odličnih načina za to. uprava i javna preduzeća imaju obavezu da se izjasne o svim predlozima saveta. odnosno skupština jedinice lokalne samouprave može da obrazuje savet. Članovi saveta biće građani i stručnjaci iz oblasti koje su od značaja za lokalnu zajednicu i njihov osnovni zadatak jeste upravo podnošenje predloga koji bi trebalo da doprinesu razvoju opštine (grada). imao ingerencije da se bavi zaštitom prava i dužnosti opštine.I LOKALNA SAMOUPRAVA 17 Iako sve ove kritike mogu da stvore stav da ombudsman nosi više štete nego koristi. organi opštine. Razlog uvođenja saveta definisan je i samim Zakonom u kojem jasno stoji da se savet obrazuje «radi ostvarivanja demokratskog uticaja građana na unapređivanje lokalne samouprave». Prema Zakonu o lokalnoj samoupravi savet za razvoj i zaštitu lokalne samouprave jeste fakultativni organ. Jasno je da je savet odličan način da građani organizovano kroz institucije utiču na poboljšanje i razvoj svog okruženja. već i njihovi legitimno izabrani predstavnici. Savet za razvoj i zaštitu lokalne samouprave Savet za razvoj i zaštitu lokalne samouprave je jedna od nekoliko novina predviđenih Zakonom o lokalnoj samoupravi.

Savet se bavi pitanjima ostvarivanja. Građanska inicijativa Građani imaju pravo da putem građanske inicijative predlože skupštini opštine (grada) donošenje određenih akata kojima će se urediti pitanja iz nadležnosti skupštine. 8. s tim što se putem zbora građana upravlja delom opštine (grada) budući da se saziva za deo teritorije jedinice lokalne samouprave (opštine ili grada). Skupština ima još jednu obavezu – sve predloge odluka koje se tiču prava nacionalnih i etničkih manjina dužna je da dostavi savetu na mišljenje.18 I LOKALNA SAMOUPRAVA 7. a koji ne može biti manji od 10 % birača opštine (grada). O svojim stavovima i predlozima obaveštava skupštinu koja je dužna da se o njima izjasni najkasnije u roku od 30 dana. Nacionalno mešovite opštine su one u kojima jedna nacionalna zajednica ima 5 % od ukupnog broja stanovnika. Razlika u odnosu na građansku inicijativu jeste u domenu . Neposredno upravljanje Građani imaju pravo na lokalnu samoupravu. zaštite i unapređenja nacionalne ravnopravnosti. Zbor građana raspravlja i daje predloge o pitanjima iz nadležnosti organa jedinice lokalne samouprave. odnosno sve nacionalne zajednice imaju 10 % od ukupnog broja stanovnika. Zakon predviđa da se potreban broj potpisa utvrđuje statutom opštine (grada). zbor građana i referendum i posredno preko svojih predstavnika. a predloge i zahteve usvaja većinom glasova prisutnih i upućuje ih organima jedinice lokalne samouprave. Predstavnike u savetu mogu imati zajednice sa više od 1 % učešća u ukupnom stanovništvu opštine. Savet za međunacionalne odnose Savet za međunacionalne odnose ustanovljava se u nacionalno mešovitim opštinama i čine ga predstavnici svih nacionalnih i etničkih manjina. ali mora da donese odluku) i da o svojoj odluci obavesti građane u roku od 60 dana od dobijanja predloga. Skupština je dužna da o predlogu raspravlja i odluči (može da prihvati ili odbije predlog. odnosno imaju pravo da upravljaju svojom opštinom ili gradom i to neposredno kroz građansku inicijativu. Zbor građana Zbor građana je drugi način neposrednog upravljanja. Građanska inicijativa je punovažna kada se odnosi na pitanja iz izvornog delokruga opštine i kada je podržana potrebnim brojem potpisa građana.

jer upravo ovim sredstvima mogu jasnije da izraze svoje potrebe i interese. a zbor građana za deo teritorije. Referendum Zakon o lokalnoj samoupravi predviđa dve vrste referenduma: . dok se predlog usvojen od strane zbora građana upućuje kako skupštini opštine. . Skupština mora da raspiše referendum na delu teritorije jedinice lokalne samouprave o pitanjima koja se odnose na potrebe ili interese stanovništva tog dela teritorije. i . da dođu do njihovog zadovoljenja i da obezbede unapređenje opštine (grada) u skladu sa svojim zahtevima.fakultativni: skupština opštine (grada) može na sopstvenu inicijativu da raspiše referendum o pitanjima iz svoje nadležnosti. Građanska inicijativa se pokreće za celu jedinicu lokalne samouprave. Organi ili službe kojima je upućen predlog ili zahtev usvojen na zboru građana dužni su da razmotre zahtev ili predlog. da o njemu odluče (usvoje ga ili odbiju) i da o tome obaveste građane u roku od 60 dana. građani mogu građanskom inicijativom zahtevati da se raspiše referendum o pojedinim pitanjima iz nadležnosti skupštine opštine (grada).I LOKALNA SAMOUPRAVA 19 primene. Tačnije. tako i drugim organima (predsedniku opštine/gradonačelniku ili opštinskom/gradskom veću). Predlog iznet u građanskoj inicijativi upućuje se skupštini opštine (grada).obavezni: skupština opštine (grada) mora da raspiše referendum o pitanjima iz svoje nadležnosti na zahtev građana. Značajno je da se građani upoznaju sa mogućnostima neposrednog upravljanja opštinom (gradom). da dobiju opštinu po svojoj meri. Jednom reči. ali i službama jedinice lokalne samouprave.

praksa pokazuje potpuno drugačija rešenja. koji je donet 2002. Sombor i grada Kragujevca. V deo pod naslovom Mesna samouprava. nije osmišljen. Smederevo. To bi trebalo da budu poslovi koji su od neposrednog i svakodnevnog značaja za život stanovnika mesne zajednice. Dva su objašnjenja: ili su mesne zajednice savršeni oblik organizovanja tako da nema potrebe za bilo kakvim drugim oblikom. kao poslovi mesne zajednice. Zakonodavac je ostavio više nego širok prostor za osmišljavanje oblika mesne samouprave. U nastavku ovog teksta bavićemo se mesnim zajednicama kao jedinim oblikom organizovanja građana na nivou mesne samouprave. godine. može biti određena statutom. kao i Odluka o osnivanju mesnih zajednica za područje gradske opštine Zemun. ili je naša pasivnost tolika da nema potrebe čak ni za mesnim zajednicama. koje ona poverava mesnoj zajednici. Čak ni primera radi nije naveden nijedan drugi oblik mesne samouprave. koliko je prošlo vremena od donošenja Zakona. kao jedinice lokalne samouprave. budući da predviđa da se „radi zadovoljavanja potreba i interesa lokalnog stanovništva. Paraćin. sadrži poseban.1 Normativni akt kojim se detaljnije uređuju nadležnost i organizacija mesne zajednice jeste statut mesne zajednice. . 1 U ovom tekstu kao primeri statuta mesnih zajednica korišćeni su statuti mesnih zajednica sa teritorija opština Zaječar.II Mesne zajednice – jedini oblici mesne samouprave u Srbiji Zakon o lokalnoj samoupravi. Ovakvo rešenje omogućava vrlo široko polje delovanja za one koji su aktivni i imaju dovoljno inventivnosti. što je malo verovatno. što je verovatnije rešenje. Vranje. uz prenošenje i odgovarajućih finansijskih sredstava. Nijedan drugi oblik mesne samouprave za četiri godine.. Prvi put se usvaja ovakav termin za različite oblike organizovanja građana na prostoru manjem od opštine. Ipak. Ova vrsta poslova. Statutom mesne zajednice utvrđuju se poslovi koje vrši.. Jagodina. Mesne zajednice su ostale jedini oblik organizovanja građana na nivou nižem od opštine. a kamoli za drugim oblicima. a mogu biti i neki od poslova iz izvorne nadležnosti opštine. stav 1). mogu osnivati mesne zajednice i drugi oblici mesne samouprave“ (član 52.

pa se tako komisije i druga radna tela navode kao organi odlučivanja.budžet opštine/grada.2 U drugu grupu ulaze one mesne zajednice u kojima je organ mesne zajednice pored saveta i sekretar3. a treću grupu činili bi statuti u kojima nisu posebno navedeni organi. građanske inicijative i referendum. najčešće. navodi jednu uopštenu formulaciju da svoj rad finansiraju i iz „drugih sredstava pribavljenih u skladu sa zakonskim propisima“. Interesantno je da Odluka o osnivanju mesnih zajednica za područje gradske opštine Zemun u članu 17 nigde eksplicitno ne predviđa budžet opštine kao jedan od izvora sredstava za rad mesne zajednice. Za obavljanje poslova koje opština/grad poveri mesnoj zajednici prenosi joj i sredstva neophodna za obavljanje tih poslova.pokloni i druga sredstva.5 Nadležnosti U nadležnosti saveta mesne zajednice kao predstavničkog tela spadaju. već u pomenutom članu u stavu 1.naknada za usluge. . Posredno preko izabranih predstavnika u organima mesne zajednice i neposredno kroz zborove građana. sledeći poslovi: 2 3 4 5 Statuti mesnih zajednica u Kragujevcu. tačka 3. Organi mesne zajednice (nadležnosti i izbor) U pogledu organa mesne zajednice razlikuju se četiri vrste statuta mesnih zajednica. pri čemu to čine dvojako: posredno i neposredno. već i njih navode kao organe odlučivanja. četvrta grupa su one mesne zajednice čiji statuti ne razlikuju jasno organe odlučivanja i njihova pomoćna tela. Mesne zajednice koriste sredstva u skladu sa svojim planovima i programima. . Smederevu i Zemunu Statuti mesnih zajednica u Vranju Statuti mesnih zajednica u Zaječaru Statuti mesnih zajednica u Jagodini i Paraćinu .4 Konačno. U pojedinim statutima mesnih zajednica predviđena je obaveza mesnih zajednica da podnose finansijski izveštaj jedinici lokalne samouprave. Prvu grupu čine statuti onih mesnih zajednica u kojima je kao jedini organ naveden savet mesne zajednice.samodoprinos. već su navedeni svi oblici odlučivanja građana. Somboru.II MESNE ZAJEDNICE – jedini oblici mesne samouprave u Srbiji 21 Finansije Finansije za obavljanje poslova mesne zajednice pribavljaju se iz sledećih izvora: . Odlučivanje u mesnoj zajednici U mesnim zajednicama građani donose odluke. .

U pojedinim modelima statuta mesnih zajednica takođe je sekretar predviđen kao organ mesne zajednice.sazivanje zbora građana i sprovođenje odluke zbora građana. dostavlja se izbornoj komisiji. organ koji je raspisao izbore. odbora i drugih radnih tela. Kao što je navedeno. zajedno sa pratećom dokumentacijom.drugi poslovi utvrđeni odlukom o mesnoj samoupravi i statutom mesne zajednice. već ga postavlja savet i da su poslovi u njegovoj nadležnosti administrativno– tehničke prirode. U slučaju da dva ili više kandidata dobiju jednak broj glasova. budući da sekretar nije izabran neposredno od strane građana.8 Za člana ili članove.donošenje statuta. . plana i programa rada. što je svakako bolje rešenje od prethodnog. Komisiju imenuje savet ili.7 Izbor članova saveta se vrši u izbornim jedinicama mesne zajednice. Izbor Izbore za savet raspisuje predsednik skupštine opštine.obrazovanje komisija. Kandidatura za člana saveta mora biti podržana određenim brojem potpisa građana izborne jedinice. Organi za sprovođenje izbora su komisija za sprovođenje izbora i birački odbor. postoje statuti kojima je predviđeno da je jedan od organa i sekretar. mada ima i statuta koji ovu nadležnost poveravaju predsedniku saveta mesne zajednice. prema jednoj grupi statuta budućeg člana saveta među takvim kandidatima izabraće predsednik saveta žrebom9. poslovnika o radu. Ima i rešenja prema kojima članove saveta biraju građani na zboru građana. ukoliko se u izbornoj jedinici ili na zboru građana bira više članova. Pravo da bira članove saveta i da bude biran za člana saveta ima svaki punoletni građanin koji ima prebivalište na teritoriji mesne zajednice. Kandidatura. .22 II MESNE ZAJEDNICE – jedini oblici mesne samouprave u Srbiji . finansijskog plana i završnog računa. Mišljenja smo da ovakvo rešenje nije dobro. koje utvrđuje savet mesne zajednice svojom odlukom. ukoliko to savet to ne učini. . a to je najčešće 6 7 8 9 Statuti mesnih zajednica u Vranju Statuti mesnih zajednica u Somboru Statuti mesnih zajednica u Vranju Statuti mesnih zajednica u Somboru .6 Članovi saveta mesne zajednice biraju se na period od četiri godine. tako da broj izabranih kandidata premašuje broj članova saveta. a prema drugoj grupi statuta u onim izbornim jedinicama u kojima se dogodi takav slučaj izbori će biti ponovljeni u roku od 15 dana. U pojedinim statutima postoji ograničenje da niko ne može biti dva puta uzastopno izabran za člana saveta. izabrani su oni kandidati koji su dobili najveći broj glasova.iniciranje uvođenja samodoprinosa i nadzor nad njegovom realizacijom. .

. stara se o radu saveta.II MESNE ZAJEDNICE – jedini oblici mesne samouprave u Srbiji 23 predsednik skupštine opštine. Komisija imenuje biračke odbore za biračka mesta. Predsednik saveta se bira iz redova članova saveta. Na prvoj sednici bira se predsednik saveta većinom glasova prisutnih članova. Razrešenje se obavlja po postupku za njegov izbor. Predsedniku može prestati mandat pre isteka vremena na koje je izabran razrešenjem.podnošenje ostavke. Mandat ovako izabranog člana traje do isteka mandata saveta. Prema pojedinim statutima predlog za razrešenje člana saveta može da podnese određeni broj građana izborne jedinice na kojoj je izabran član saveta ili savet određenim brojem glasova svih članova.pravosnažna sudska presuda kojom je osuđen na kaznu zatvora u trajanju dužem od šest meseci. Broj izostanaka je različit.10 Nije regulisano kako se do kraja sprovodi postupak razrešenja. Mogli bismo zaključiti da se razrešenje člana saveta sprovodi po postupku za njegov izbor. pa predviđaju da će umesto člana kome je prestao mandat pre isteka vremena na koje je biran biti izabran kandidat koji je na izborima bio naredni sa najviše osvojenih glasova. Odluke se donose većinom glasova prisutnih članova. saziva sednice i predsedava sednicama saveta. Savet odlučuje na sednicima.promena prebivališta van područja mesne zajednice.gubitak opšteg prava glasa. Prvu sednicu novoizabranog saveta saziva predsednik prethodnog saziva saveta. Ima i statuta koji jasno regulišu pitanje prestanka mandata člana saveta. podnošenjem ostavke ili nastupanjem nekog od slučaja prestanka mandata članu saveta. . Razlozi za prestanak mandata člana saveta pre isteka vremena na koje je biran mogu biti: . Predsednik saveta je dužan da sazove sednicu saveta najmanje jednom u tri meseca ili na zahtev određenog broja članova saveta ili određenog broja građana. 10 11 12 Statuti mesnih zajednica u Somboru Statuti mesnih zajednica u Smederevu Statuti mesnih zajednica u Paraćinu.razrešenje/opoziv.12 Ovakvim rešenjem trebalo bi da se rad saveta učini ozbiljnijim. Da bi savet mogao punovažno da odlučuje. . potrebno je da sednici prisustvuje više od polovine članova saveta. .11 Pojedini statuti predviđaju kao razlog za prestanak mandata i nekoliko neopravdanih izostanaka sa sednica saveta. Predsednik saveta predstavlja mesnu zajednicu. Jagodini .u drugim slučajevima koji su predviđeni statutom i poslovnikom saveta mesne zajednice. ali se najčešće sreću rešenja tri uzastopna izostanka ili najmanje pet uopšte. . predlaže dnevni red sednica i vrši druge poslove u skladu sa statutom mesne zajednice.

jer omogućavaju da građani. Ipak. izjasne o podnetim zahtevima ili predlozima. Zbor građana može biti sazvan za područje cele ili dela mesne zajednice. od dana održavanja zbora. odnosno opredeljivanje za lošeg kandidata. kao i savetu mesne zajednice. Izuzetno. pa tako niz statuta mesnih zajednica predviđa da zbor građana punovažno odlučuje ukoliko zboru prisustvuje najmanje 10 % upisanih birača. bolje je možda na vreme voditi računa o tome ko će biti izabran. dobile na kvalitetu i više bi odgovarale stvarnosti i potrebama građana. odbornik ili poslanik. Pitanja o kojima raspravlja i odlučuje zbor građana jesu iz nadležnosti opštine/grada ili mesne zajednice. savet ili predsednik saveta mesne zajednice. uvek se može postaviti pitanje legitimnosti odluke donete na takvom zboru građana. Zbor građana Zbor građana je jedan od oblika neposrednog odlučivanja građana na nivou opštine. finansijski plan i program rada u određenom roku ili u slučaju kada se građani na referendumu izjasne za raspuštanje saveta. građanska inicijativa i referendum) 1. predsednik opštine. a istovremeno znači i sankciju za neodgovorno ponašanje. Neposredno odlučivanje građana (zbor građana. odnosno nosilaca javne funkcije češće koristio ovo svoje pravo. moguće je da odluka bude punovažna i kada je prisutno manje građana. kao što su slučajevi kada savet ne zaseda duže od tri meseca. Ovo rešenje je istovremeno i korektiv za moguć loš izbor.24 II MESNE ZAJEDNICE – jedini oblici mesne samouprave u Srbiji značajnijim i efikasnijim. Interesantna su rešenja o punovažnosti odlučivanja na zboru građana. . Bilo bi dobro kada bi svaki od ovih organa. odnosno mesne zajednice. Organima kojima se zbor na ovaj način obrati dužni su da se u roku od 60 dana. U pogledu prava sazivanja zbora građana statuti različito regulišu ovo pitanje pa se tako sreće da pravo sazivanja ima određeni broj građana sa prebivalištem na teritoriji mesne zajednice za koju se zbor građana saziva. skupštine opštine. i učine nešto za sebe i svoje okruženje. Na ovaj način bi odluke koje se donose. ako ne donese statut. koji su aktivni u svojim mesnim zajednicama. Svaki izbor zahteva određena finansijska sredstva. Statutima mesnih zajednica predviđeni su i razlozi za raspuštanje saveta i prevremene izbore saveta. čineći na taj način zbor građana savetodavnim telom. To je slučaj kada posle odlaganja od 30 minuta zboru prisustvuje 3 % upisanih birača. Prestanak mandata usled izostanka bi bilo dobro rešenje. između ostalog. Ipak. uz prethodno konsultovanje sa građanima. jer sprečava da beskonačno izostajanje dovodi u pitanje kvorum za odlučivanje. poskupljivati rad mesne zajednice. nego uvoditi ovakve korektive i time. Ova rešenja se čine kao dobra. a zahtevi ili predlozi usvojeni na zboru mogu biti upućeni skupštini opštine/ grada ili pojedinim organima ili službama opštine/grada. a detaljnije su regulisana statutima mesnih zajednica. Zbor građana odlučuje većinom glasova prisutnih.

mada statuti mesnih zajednica predviđaju da referendum može raspisati savet mesne zajednice. Da bi građanska inicijativa bila punovažna. Pojedini statuti predviđaju da je neophodno da inicijativu podrži najmanje 25 % birača.14 Izgleda da je ovo rešenje uvedeno po analogiji sa zakonskim rešenjima samodoprinosa. Posebno je rešenje u pojedinim statutima. pod uslovom da je na referendum izašlo više od polovine upisanih birača. mesto i dan održavanja referenduma i organe i postupak za sprovođenje referenduma. 3. a koja su od značaja za građane tih jedinica.II MESNE ZAJEDNICE – jedini oblici mesne samouprave u Srbiji 25 2. Skupština opštine/grada dužna je da u roku od 60 dana dostavi obrazložen odgovor na inicijativu. a statutima mesnih zajednica ovo pravo na nivou mesne zajednice dato je i određenom broju članova saveta mesne zajednice. o uvođenju mesnog samodoprinosa ili o drugim pitanjima iz nadležnosti opštine/grada ili mesne zajednice. Odluka kojom se raspisuje referendum mora sadržati: referendumsko pitanje. budući da zakon za punovažnost inicijative zahteva potpise najmanje 10 % birača. ali otežavaju primenu ovog instituta. Prema zakonu referendum raspisuje skupština opštine. ali poseduju nepokretnost na teritoriji mesne zajednice. U pomenutim statutima pravo potpisa inicijative postavlja se restriktivno – inicijativu mogu da podrže birači sa teritorije mesne zajednice. čime daju na značaju i legitimitetu inicijativi. jasno je. ovakvo rešenje ne bismo mogli da prihvatimo. a rešenje konkretnog pitanja se tiče i njihove nepokretnosti.13 U onim statutima u kojima nije predviđen bilo kakav broj. Građanska inicijativa Građani imaju pravo da putem građanske inicijative predlažu skupštini opštine/grada donošenje akata radi rešavanja određenog pitanja iz njene nadležnosti.15 Inicijativu za raspisivanje referenduma po zakonu mogu pokrenuti i građani. prema kojem pravo da putem građanske inicijative predlažu skupštini opštine/grada donošenje akata radi rešenja određenog pitanja imaju i građani koji nemaju prebivalište. primenjuje se neposredno zakonska norma. promenu statuta ili raspisivanje referenduma. Odluka na referendumu je doneta ako je za nju glasala većina birača koji su glasali. Ipak. Putem referenduma građani odlučuju o pitanjima iz delokruga skupštine opštine. 13 14 15 Statuti mesnih zajednica u Kragujevcu Statuti mesnih zajednica u Jagodini Statuti mesnih zajednica u Jagodini . mora biti podržana određenim brojem potpisa birača upisanih u birački spisak. Referendum Referendum je još jedan neposredni oblik odlučivanja građana. Zakon o lokalnoj samoupravi predviđa da taj broj ne može biti manji od 10 % birača.

Pravo odlučivanja o uvođenju samodoprinosa imaju birači mesne zajednice. ako drugačije nije uređeno. njegov iznos i izvršavanje. Osnovicu čine. u novcu. pravo odlučivanja imaju i lica koja nemaju prebivalište. kao i imovina na koju se plaća porez. odnosno njenog dela za koji se samodoprinos ostvaruje. robi ili radu. namena i načini obezbeđivanja ukupnih sredstava). koja se podnosi skupštini opštine/grada.26 II MESNE ZAJEDNICE – jedini oblici mesne samouprave u Srbiji Samodoprinos Mesni samodoprinos je jedan od izvora finansijskih sredstava mesne zajednice. bilo da je sama skupština inicijator ili građani. 16 Statuti mesnih zajednica u Kragujevcu . Odluka o uvođenju samodoprinosa je doneta ukoliko je za nju glasala većina od ukupnog broja građana koji imaju pravo glasa u konkretnom slučaju (birači i građani koji po osnovu posedovanja nepokretnosti imaju pravo glasa). područje na kojem se prikuplja. ukoliko samodoprinos poboljšava uslove korišćenja nepokretnosti. njegovu evidenciju i nadzor građana. Odluka o uvođenju samodoprinosa može da se donese za područje cele mesne zajednice ili jednog njenog dela. Samodoprinos se može izraziti. Odluka o uvođenju samodoprinosa sadrži i osnovicu samodoprinosa. Sredstva prikupljena na osnovu odluke o samodoprinosu koji se uvodi za područje ili deo područja mesne zajednice uplaćuju se na račun te mesne zajednice i strogo su namenskog karaktera. po kojem će se samodoprinos i realizovati. zavisno od potreba i mogućnosti građana. Pored birača. Skupština opštine/grada utvrđuje predlog odluke o uvođenju samodoprinosa.16 Bez obzira ko je inicijator donošenja odluke za uvođenje samodoprinosa. Inicijativa za uvođenje samodoprinosa može da potekne ili od skupštine opštine/grada ili od građana u vidu građanske inicijative (ovde se primenjuju norme kojima je regulisana građanska inicijativa). ali imaju nepokretnost na teritoriji za koju se uvodi samodoprinos. zarade zaposlenih i drugi oporezovani prihodi. U pojedinim statutima predviđeno je da inicijativu za donošenje odluke o samodoprinosu može podneti savet mesne zajednice ili najmanje 20 % birača od ukupnog broja birača sa teritorije za koju se predlaže uvođenje samodoprinosa. Odluka sadrži podatke koji se odnose na namenu samodoprinosa. uz inicijativu se obavezno podnosi program samodoprinosa (izvori. vreme za koje se prikuplja.

stručnjaci 10 %. godine. a proporcionalno veličini i broju stanovnika. NK i PK radnici 9 %. . starost. januara 2006. studenti i učenici 5 %. zanimanje i nacionalnost. od 50 do 59 21 %. u regionu Beograda 21 %. dok je 24 % ispitanika starije od 60 godina. u rasponu od 40 do 49 godina 19 % . U uzorku se nalazi 82 % pripadnika srpske nacionalnosti. 1 % Crnogoraca. domaćice 13%. dok je pripadnika ostalih nacionalnih zajednica 12 %.Srećko Mihailović. 10 % ima završenu srednju školu za radnička zanimanja. 3 % Hrvata. tehničari 17 %. KV i VK radnici 28 %. službenici 10 %. poljoprivrednici čine 8 % uzorka. Osnovne sociodemografske karakteristike ispitanika koje su uzete u obzir jesu pol. Istraživanje je bilo terenskog tipa. punoletna građanina Srbije. dok je 15 % ispitanika sa višom i visokom školom. 50 % neku drugu srednju školu. do 31. od 30 do 39 takođe 18 %. obrazovanje. Istraživanje je sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 1152 ispitanika. zima 2006. Marijana Simić i Miloš Mojsilović III Mesna zajednica – primarni okvir socijalnog života Javno mnjenje Srbije. Regionalna distribucija uzorka bila je takva da se u regionu Vojvodine našlo 28 % ispitanika. a podaci su prikupljani putem direktnog intervjuisanja ispitanika. U uzorku se našlo 48 % žena i 52 % muškaraca. dok je područje centralne Srbije u uzorku učestvovalo sa 51 %. Kada je reč o zanimanju. ispitanika od 19 do 29 godina je 18 %. 2 % Muslimana/Bošnjaka. godine Opis uzorka U okviru projekta “Podizanje kapaciteta mesnih samouprava” Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) realizovao je istraživanje javnog mnjenja u periodu od 25. U uzorku je 25 % ispitanika sa osnovnom školom i manje od osnovne.

takozvanog „masovnog društva“ jeste i stanje u kojem pojedinci i uže grupe imaju manje-više ograničen uticaj na upravljanje sopstvenim životima. regionalni i lokalni. istovremeno. već daju i mogućnosti poređenja sa učešćem na drugim nivoima. centar se sve više shvata kao mesto donošenja opštih smernica i obezbeđivanja reda i sigurnosti. Tema aktivizma indikovana je putem klasičnih pokazatelja obaveštenosti o funkcionisanju mesne zajednice. Ti odgovori ne daju samo presek stanja u oblasti građanskog aktivizma na ovom nivou. U našem sistemu mesne zajednice predstavljaju najniži oblik institucionalnog organizovanja građana. Da li i na koji način građani u Srbiji danas učestvuju u ovom obliku samouprave? Deo odgovora na ovo pitanje tražen je i u ovom istraživanju. koji omogućava učešće i ostvarivanje interesa građana u stvarima koje ih neposredno dotiču. Jedno od karakterističnih obeležja modernog. kao mesto pravog „razumevanja“ posebnosti i mogućnosti ostvarivanja te posebnosti. Decentralizacija i date mogućnosti organizovanja na lokalnim nivoima mogu ostvariti svoju suštinu samo ako se naiđe na „povratnu spregu“. dok se drugi nivoi organizovanja i vlasti. zbog postignutog zadovoljstva životom i sistemom. Danas se zahtevi za decentralizacijom postavljaju kao jedan od uslova opstanka i daljeg razvoja demokratije. 17 Ovo je jedan od osnovnih predmeta društvene i političke teorije danas. Tako. diferenciranih i heterogenih društava. nemaju više potrebe da participiraju u javnom životu kao što su to imali nekada. upravo pomenuta diferenciranost i heterogenost društva podstiče procese suprotne centralizaciji. vide kao mesto neposredne konkretizacije opštih odluka. kako bilo. potrebama i interesima i. tište i utiču na kvalitet njihovog života. sužavali su se prostori za autonomna delovanja užih zajednica. shodno tome. kao i polje oštrih ideoloških sporenja. ove pojave se ili kritikuju sa stanovišta levih ideologija kao oblici otuđenja čoveka ili samo konstatuju (pa i pozitivno vrednuju) sa stanovišta desnih ideologija kao fakat koji nam govori o konačnoj stabilizaciji demokratskog društva u kojem pojedinci. funkcionisanje i rešavanje problema na ovom „elementarnom“ nivou. . kao i putem evidentiranja konkretnog uzimanja učešća u poslovima mesne zajednice. kao i perspektivama opstanka i rada mesnih zajednica kao oblika mesnih samouprava.28 III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života 1.17 Međutim. Aktivizam građana u okvirima mesne samouprave Rađanje i uspon savremene države doveo je do centralizacije u svim oblastima društvenog i političkog života. relativno nizak nivo interesovanja za uzimanje učešća u životu užih ili širih zajednica. odnosno na interesovanje građana za ulaganje sopstvenog napora i povećanje obima participacije u „lokalnim stvarima“. percepcijom (ne)mogućnosti uticaja građana na rad. za autentične artikulacije specifičnih interesa i potreba i organizovanje u tom pravcu. Centralizacija je postajala neophodan proces od kojeg je često zavisio opstanak savremenih.

neuviđanja potrebe da informišu sugrađane o svom radu. S druge strane. udaljeni od gradskih jezgara. U odnosu na prosek od 37 % obaveštenih građana (prema samoocenama. vremena i energije). dok samo 13 % ispitanika smatra da jeste obavešteno o radu osnovnog organa mesne zajednice. . 24 % je delimično. nema sumnje da netransparentnost pruža priliku za malverzacije. 24 % je delimično obavešteno. lakše ostvaruju interese i potrebe kada su međusobno udruženi i organizovani. vrlo je verovatno da neki ne znaju da taj organ postoji!). na seoskim područjima ove delatnosti najčešće su prepušteni samom organizovanju meštana. pre svega. o činjenici da sami organi u mesnim zajednicama ne rade dovoljno na informisanju o svom radu (pa i sopstvenom postojanju – među onima koji nisu obavešteni. Kao indikator za poznavanje prilika u MZ uzeta je obaveštenost o radu saveta MZ.18 18 Dok u urbanim mesnim zajednicama poslove uređenja. relativno mali broj stanovnika i neposredan kontakt građana i njihovih predstavnika trebalo bi. nego o nekim pravilnostima). starosti i radnom statusu ispitanika. zelenila. odnošenja smeća. Istraživanje pokazuje da čak 63 % ispitanika nije uopšte obavešteno o radu saveta. a najviše poljoprivrednici (59 %) i vlasnici (53 %). Dakle. posebno kada je reč o polu. tj. a 13 % je potpuno obavešteno) nalazimo da je obavešteno 30 % žena i 44 % muškaraca. kanalizacije i vodovoda regulišu opštinske vlasti putem komunalnih preduzeća. Manje su obavešteni najmlađi (oni do 30 godina – 26 %) i najstariji (među onima iznad 60 godina ima 33 % obaveštenih. upravo na ovom nivou. dok veći deo odgovornosti leži upravo na samim savetima i drugim predstavnicima građana u mesnoj zajednici.III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života 29 1. Informisanost o radu saveta MZ povezana je sa određenim sociodemografskim odlikama ispitanika (korelacija je umerenog obima i više govori o mogućim tendencijama. ili barem za obraćanje nekom ko na ovom nivou predstavlja „vlast“. da omoguće relativno visoku informisanost (bez posebnog ulaganja većih sredstava. tako i po tome što. jer su ljudi upućeniji jedni na druge. dok u srednjoj generaciji.1. i te tendencije su interesantne. Ipak. kako po tradiciji. nalazimo od 39 do 45 % obaveštenih. „krivac“ za nisku informisanost o radu samo su delom građani (neki od njih ne žele informacije). Oni često iz neznanja. najmanje su obavešteni učenici i studenti (20 %). domaćice (29 %) i penzioneri (31 %). među onima između 30 i 60 godina. Informisanost o radu mesne zajednice Informisanost građana o radu mesne zajednice predstavlja „nultu“ tačku. Ovaj podatak govori. odnosno pretpostavku za učešća u radu organa. Podatak da je tri petine poljoprivrednika obavešteno o radu saveta ukazuje na činjenicu da su mesne zajednice na seoskim područjima aktivnije. Kada je reč o zanimanju i radnom statusu. Geografski ograničen prostor.

još nedospeli do politike. oko 20 % populacije je krajnje apolitično. a na osnovu brojnih pokazatelja „političnosti“.2. Nije baš dobro da se građani. da ta mogućnost postoji smatra nešto manje od trećine ispitanika. Blizu dve petine smatra da za zajednicu (pa i njih same) politički angažman nije nešto što će promeniti stvari. odnosno da je taj angažman dobar za jednu zajednicu. takoreći ponekad i egzistencijalan. Odgovori da li se i koliko politički treba angažovati distribuirani su na sledeći način: • • • građani treba da budu politički aktivni – 21 % građani treba da budu umereno aktivni – 41 % nevažno je da li su građani aktivni ili ne – 38 % Činjenica je da. više od tri petine ispitanika smatra da građani u nekoj meri treba da se angažuju u polju politike. najveći broj ispitanika smatra da je umereno učešće u politici najbolje za zajednicu. Ne postoji slaganje o ovom pitanju – odgovori su gotovo ravnomerno raspodeljeni na sve modalitete. Nije baš ohrabrujući nalaz da nepuna trećina ispitanika smatra da može da utiče na rešavanje problema na nivou koji im je najbliži. ali samo povremeno uzimaju učešće u aktivnostima kao što su glasanje i slično. „političkih gladijatora“ i aktivnog partijskog članstva. Trećina koja nije znala da odgovori predstavlja verovatno one koji nisu ni pokušavali ništa po ovom pitanju. oni koji imaju svest o značaju politike. Da „običan čovek“ nema priliku da učestvuje u javnim stvarima mesne zajednice smatra nešto više od trećine ispitanika. Drugi indikator za ovu temu operacionalizovan je kroz pitanje „Da li običan čovek ima priliku da učestvuje u rešavanju problema u Vašoj mesnoj zajednici?“. Kada je reč o ovim temama. Svaki peti ispitanik smatra da građani treba da se dosta angažuju u politici – reč je o jednom broju onih koji su i sami verovatno veoma aktivni. odnosno potpuno nezainteresovano za politiku. pretpostavka je da ova grupacija obaveštenost o političkim stvarima i glasanje smatraju „umerenim“ učešćem u politici. često nekompetentni. Ovde se nalazi oko 20 % onih koje su apolitični19. dok ostatak čine „pasivni“. Pretpostavke o (ne)mogućnosti učešća građana u javnom životu mesne zajednice Malo je verovatno da će građani učestvovati u političkom životu zajednice ukoliko smatraju da svojim učešćem ne mogu ništa da promene ili ako misle da „običan“ čovek treba da se mane politike i da „gleda svoja posla“. . dok isto toliko nije znalo da odgovori na ovo pitanje. Broj onih koji smatraju da se ne može baš uticati na rešavanje problema isti je kao i broj onih koji smatraju da je nebitno da li su građani politički aktivni ili ne. a pripadaju grupama tzv. opštije pitanje glasilo je da li je za jednu zajednicu bolje da građani budu aktivni ili to baš i nije poželjno stanje stvari. Prvo.30 III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života 1. previše angažuju. ukupno gledano. 19 Prema ranijim istraživanjima. Kada je reč o obimu. one su u istraživanju tretirane na dva načina.

23 % njih smatra da ne mogu da promene ništa i ako se angažuju.3. kada se dođe na polje konkretnih aktivnosti. pretpostavljamo da je ovo znatno realniji podatak nego onaj o petini aktivnih. Gotovo četiri petine ispitanika (78 %) uopšte nije aktivno u radu mesne zajednice. studenti i domaćice (po 9 %).) Preokupiranost sopstvenim problemima je nešto što. Stariji nisu zainteresovani zbog starosti. da li i koliko građani uopšte učestvuju u aktivnostima u svojoj mesnoj zajednici? Odgovor na ovo delom daje pitanje koje je upravo na ovaj način i postavljeno „Da li ste i ako jeste koliko ste aktivni u radu vaše mesne zajednice? “. dok 4 % nije znalo da odgovori na ovo pitanje. Oblici aktivizma građana u mesnoj zajednici Ako je relativno mali broj građana informisan o radu mesne zajednice. osrednje aktivnih 7 %. najveći broj ljudi sprečava da uzmu učešće u poslovima vezanim za «zajedničko dobro» (ili je to nekima izgovor za stvarnu nezainteresovanost).. slično kao i u slučaju obaveštenosti. Dvostruko je manje aktivnih žena (14 %) nego aktivnih muškaraca (30 %). Na drugoj strani aktivna je «jaka» petina građana (malo aktivnih ima 12 %. dotle je među najstarijima petina aktivna. Obeshrabreni i nezainteresovani čine gotovo polovinu ispitanika.III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života 31 1. sekretar).. Postoje određene razlike u socijalnom profilu onih koji su aktivni. najaktivniji su poljoprivrednici (40 %) i vlasnici (34 %). Dok su srednje generacije najaktivnije (četvrtina aktivnih). Generalno. petina građana koja je malo i osrednje aktivna jesu oni koji u najboljem slučaju prisustvuju sastancima saveta i učestvuju u njihovom radu. mladi su često van svojih MZ. a prilično aktivnih 3 %). bolesti. odnosno onih koji nisu aktivni u radu mesne zajednice. 14 % ima neki drugi razlog. na studijama i u školama. petina građana koja je aktivna u radu MZ predstavlja solidnu osnovu za funkcionalni rad. to baš i nije najbolji rezultat. dok su najmanje aktivni učenici. dakle. I kod prva tri eksplicitno formulisana . manje obrazovani se osećaju nekompetentnim. a među najmlađima tek 14 %. Ostali razlozi postaju jasniji kada se uzmu ukrštanja ovog pitanja sa grupnim karakteristikama. (Preostalih 11 % su oni koji su izjavili da su na neki način aktivni – vidimo da je sada broj aktivnih prepolovljen. Najveći broj ispitanika (26 %) izjavio je da za to nema vremena. predsednik MZ. U slučaju radnog statusa i zanimanja. 22 % nije zainteresovano za taj oblik aktivizma. Učinjen je i pokušaj da se bar načelno uđe u razloge zašto pojedinci ne učestvuju u nekoj od aktivnosti u MZ. osrednje ili prilično aktivan? Najaktivniji (3 %) svakako su oni koji se neposredno angažuju u organima mesne zajednice (savet. ako se broj onih koji smatraju da građani treba da budu politički angažovani i da na taj način rešavaju probleme u neposrednoj okolini kreće u rasponu od jedne petine do nepune trećine. međutim. Postavlja se pitanje šta za ispitanike znači biti malo.

iako su im organi izabrani na ovom nivou često fizički najbliži. uprkos opštoj povici na brojne probleme koji nas neposredno okružuju i koje smo. Ovaj nalaz potvrđuju i odgovori na pitanje upućeno ispitanicima da li su se nekad sa nekim problemom. . najmlađi i oni iznad 60 godina. Na pitanje „Da li ste spremni da učestvujete u rešavanju problema“. U poređenju sa prethodnim nalazom o aktivnosti građana vidimo da je negde između petine i četvrtine građana zainteresovano za neki oblik angažovanja u radu MZ. zaposleni. Srednje generacije iskazuju spremnost u slučaju dve trećine ispitanika ili nešto manje. nezaposleni. kao i oni sa najnižim primanjima.23). Na manjak vremena najviše se izgovaraju učenici i studenti. domaćice. Spremnost na aktivizam iskazuje nepuna polovina žena i dve trećine muškaraca. To je očigledno maksimalan broj građana koji su zainteresovani da barem u malom obimu učestvuju u aktivnostima MZ. ispitanici su se potpuno ravnomerno podelili na one koji nisu spremni da učestvuju u rešavanju problema (43 %) i one koji su spremni na to bez ikakvih uslova (44 %). Građani navode brojne probleme sa kojima se suočavaju u okvirima mesne zajednice. Dakle. Izbori za savet MZ ukazuju na jedan od konkretnih oblika aktivizma u mesnoj zajednici. dok su se ostalih 24 % obraćali jednom ili više puta (od toga 8 % njih se obraćalo jednom. penzioneri (44 %) i učenici i studenti (51 %). naspram 77 % onih koji nisu pokazali spremnost da biraju svoje predstavnike u MZ. idejom ili predlogom obraćali nadležnima u mesnoj zajednici – 76 % ispitanika se nikada nije obraćalo mesnoj zajednici. najmanje obrazovani. Očigledno. Preostalih 13 % ispitanika je spremno da se angažuje. na jednoj strani izdvajaju se vlasnici – čak tri četvrtine kaže da je spremno za aktivizam.32 III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života razloga pokazuju se određene razlike – neinteresovanje više od proseka pokazuju žene. ali uz određene uslove. građani vlast vide negde drugde. pa ovim vrstama izbora ne posvećuju veliku pažnju. na drugoj strani su domaćice (31 %). oni koji smatraju da ne mogu ništa da promene) radnici. dok su apatičniji od proseka (tj.nešto iznad polovine i najstariji – dve petine. manje od polovine ljudi je spremno da učestvuje u rešavanju problema koje su sami izdvojili kao najveće i čije rešavanje je definitivno prioritet za kvalitetniji život. u mogućnosti da uz organizovanu akciju rešimo. Svega 23 % ispitanika je učestvovalo na ovim izborima.20 i 0. na drugoj strani su najmlađi . od svih do sada. dok su u sredini svi ostali sa proporcijama koje su između 63 i 69 %. Kada je reč o radnom statusu i zanimanju. najveće razlike kada su u pitanju različite grupe ispitanika (u stvari reč je o niskim korelacijama – koeficijent kontigencije u slučaju tri ispitivane varijable nalazi se između 0. Međutim. barem na nivou mesne zajednice. Ovo pitanje pokazuje. stručnjaci. spremnost za učešće u prevazilaženju problema predstavlja „najbolniju“ tačku u funkcionisanju mesne zajednice. a 16 % više puta).

pa neutrališu prethodno pomenutu pretpostavljenu korelaciju. ispitanici su odgovorili na sledeći način: nimalo – 3 %. a u međusobnim odnosima su upućeniji na rešavanje zajedničkih problema. Problemi mesnih zajednica i načini njihovog rešavanja Nezadovoljstvo se može shvatiti kao osećaj koji se javlja u slučaju neostvarenih očekivanja na planu ličnog života. očekivanog statusa (budućnost) i (4) našeg poređenja sa drugima (sve tri vremenske dimenzije). dok opada do nivoa od jedne četvrtine do jedne petine populacije kada je reč o različitim oblicima aktivnosti. svi su spremni – 5 %. rezultat (1) (ne)zadovoljenja osnovnih bioloških potreba (sadašnjost). tj. prilično – 27 %. Oni su različitog obrazovanja i primanja20. 20 . približno polovina – 13 %. Dakle. ali i života date zajednice (društva. koji često imaju samo osnovnu školu. korelaciju više obrazovanje – viši stepen aktivizma. dok 21 % nije znalo da napravi ovu procenu. države).III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života 33 Na pitanje o tome koliko je ljudima iz njihove okoline stalo do rešavanja problema. odnosno deluju u zgusnutijim mrežama socijalnih odnosa. građani smatraju da su njihovi problemi uglavnom i problemi ljudi u njihovom okruženju. kada je reč o obimu različitih modaliteta učešća u javnom životu mesne zajednice. Interesantno je da ove dve varijable u svim analiziranim pitanjima ne predstavljaju značajnu liniju po kojoj se stavovi ispitanika međusobno razlikuju. na nivou mesne zajednice ovo nije značajna kategorija. 2. dok 13 % nije znalo da odgovori. Aktivističko jezgro predstavljaju ljudi srednje dobi (30 do 50 godina). Može se preporučiti veći rad na informisanju o radu organa MZ. ni percepcija koliko ljudi u njihovoj zajednici je spremno da se angažuje nije sjajna: 4 % smatra da niko nije spreman da uzme učešća u rešavanju problema. Generalno. Deo objašnjenja leži i u činjenici o visokom stepenu spremnosti poljoprivrednika na participaciju. (2) našeg ranije statusa (prošlost). pre svega. Na osnovu nalaza može se napraviti i kroki profil onih koji su manje-više aktivni u okvirima mesne samouprave. malo – 15 %. veoma mnogo 21 %. donekle – 21 %. Iako neki drugi oblici aktivizma podrazumevaju npr. Na kraju. oni koji imaju više vremena i interesa da se angažuju. kao što ni značajan broj ispitanika nije spreman da se sam angažuje na rešavanju problema. stabilnijih su društvenih pozicija. većina je spremna – 21 %. koji se kreće oko trećine. Ono se javlja kao moguća posledica raskoraka/jaza između očekivanog i ostvarenog. Koji su osnovni zaključci koji se iz navedenih nalaza mogu izvesti? Najpre. kao i rad na širem uključivanju mladih i obrazovanih ljudi (barem onih koji to žele) u ove poslove. (Ne)zadovoljstvo je. taj obim je relativno ograničen – maksimalan je obim (manje ili veće) informisanosti. 36 % smatra da je samo mali broj spreman. najšire moguće aktivističko jezgro na ovom nivou teško da prelazi jednu četvrtinu građana u okviru MZ. uglavnom muškarci. (3) (ne)ostvarivanja aspiracija.

. Tako je i fokus istraživanja problema usmeren na (ne)zadovoljenje osnovnih potreba građana neophodnih za normalan život. bar. Reč je o infrastrukturi (struja. U svim drugim slučajevima broj zadovoljnih građana ne doseže polovinu. 5-15. nezadovoljni ili.1. popravio svoj rejting. rukovodilac istraživanja Srećko Mihailović 21 22 . a gotovo dvostruko manje među Vojvođanima (25 %). solidarnošću ljudi (40 %) i kvalitetom života u mesnoj zajednici (37 %). trotoari (30 %). nešto lošije Beograđani (56 %) i građani centralne Srbije21 (53 %). u odnosu na istraživanje22 iz 2003..34 III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života U ovom istraživanju (ne)zadovoljstvo smo merili na nivou lokalne zajednice. ogromnoj većini građana. a kamoli da je nadilazi. najmanje je Beograđana bilo zadovoljno kvalitetom vode – samo 12 %. infrastrukturu najbolje ocenjuju Vojvođani (61 %). Razlozi zato su.kolovoz. dostupna svim ili. Inače. pak.). (Ne)zadovoljstva koja smo ovde ispitivali ulaze u krug onoga što čini svakodnevicu. onda možemo da očekujemo. telefon i druga infrastrukturna pitanja deo osnovnih ljudskih potreba bez kojih se ono što se podrazumeva pod normalnim životom ne bi moglo zamisliti. Javni prevoz je. ne mogu da procene (“Neodlučan/Ne znam”). Najzadovoljniji su Beograđani (57 %). Oko dve petine građana zadovoljno je kvalitetom vode (41 %). Samo u jednom slučaju našli smo da je polovina građana zadovoljna.) 2. Čime su građani zadovoljni Građanima smo ponudili deset pojava «na merenje». Među zadovoljnima kvalitetom vode najveći broj je iz centralne Srbije (48 %) i Beograda (46 %). Po istraživanju CeSID-a iz 2003. ako je to tačno. Oko trećine građana zadovoljno je međusobnim poverenjem ljudi u mesnoj zajednici (33 %) i stanjem puteva u MZ . a prva instanca i najniži nivo susreta građana i vlasti upravo su mesne zajednice. jer je njime sada zadovoljno 43 % građana. dok su stanovnici Vojvodine (19 %) i centralne Srbije (21 %) bili nešto zadovoljniji. sve je to iz naše okoline i u kontekstu onoga sa čime se svakodnevno suočavamo. sadržani u činjenici da su struja. značajno je manji broj zadovoljnih građana Vojvodine (42 %) i centralne Srbije (38 %). verovatno. godine. godine kada je njime bilo zadovoljno manje od petine građana (međugradskim prevozom – 21 %. pored toga što smo nezadovoljstva redukovali po obimu. godine. (Ima smisla pretpostavka da se nezadovoljstva vezana za lični ili za opštedruštveni nivo doživljavaju intenzivnije i da su posledice tog nezadovoljstva znatno teže. tražili smo da nam kažu da li su zadovoljni. da ćemo ispitivati i manje intenzivna nezadovoljstva. tj. a pored toga. PTT. Problemi koji obeležavaju svakodnevni život svakog građanina Srbije rešavaju se na nivoima vlasti najbližim građanima. CeSID (u okviru projekta Izgradnja poverenja između lokalnih vlasti i lokalne zajednice). Pitanjem puteva je u prethodnom istraživanju Centralna Srbija – deo Srbije bez Beograda i Vojvodine „Živeti nezadovoljstvo – istraživački podaci o zadovoljstvu i nezadovoljstvu građana životom u lokalnoj zajednici“. gradskim prevozom – 14 %). septembar 2003.

nečistoća… Rad organa mesne zajednice u celini Kultura i zabava u mesnoj zajednici 56 43 41 40 37 33 30 26 19 19 Neodlučan. . mesto od 52 ponuđena «objekta nezadovoljstva». Javni prevoz. ne zna 10 27 13 28 30 31 14 12 48 30 Nezadovoljan 34 30 46 32 33 36 56 62 33 51 Ukupno 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 Četvrtina građana je zadovoljna kvalitetom zaštite sredine i čistoćom (26 %) za razliku od istraživanja sprovedenog u septembru 2003.. a problemi su poređani po stepenu zadovoljstva) Zadovoljan Infrastruktura . Razlog povećanju zadovoljstva može se tražiti u velikim ulaganjima koja su lokalna samouprava i država imali u poslednje dve-tri godine. godine kada je ovim pitanjem bilo zadovoljno samo 6% građana. Manje od petine građana zadovoljno je radom organa svoje mesne zajednice. ostaje da se vidi. trotoari) Kvalitet zaštite sredine . godine.struja.Koliko ste zadovoljni a koliko nezadovoljni kada su u vašoj mesnoj zajednici u pitanju…? (vrednosti su u %.III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života 35 bilo malo zadovoljnih – samo 11 %. Građani su najmanje zadovoljni kulturnim i zabavnim sadržajima koji im se nude u okviru mesne zajednice (19 %).deponije. Da li je porastom standarda i većim ulaganjima unapređeno ovo pitanje ili je percepcija građana pozitivnija zato što je izbor „objekata nezadovoljstva“ bio manji nego u istraživanju 2003. A što se tiče rezidencijalnog statusa. gradski prevoz Kvalitet vode Solidarnost ljudi Kvalitet života u mesnoj zajednici u celini Međusobno poverenje ljudi Stanje puteva u MZ (kolovoz. što je stepen zadovoljstva ovim pitanjem dovelo na 49. PTT. Starosna struktura najzadovoljnijih u okviru ove grupe nalazi se između 30 i 39 godina (21 %) i između 50 i 59 godina (23 %).. . kulturnim i zabavnim životom su najzadovoljniji zaposleni u državnom sektoru (21 %) i penzioneri (17 %). Tabela 1. Možda je jedan od razloga tome i nedovoljno poznavanje rada ovih organa. jer je blizu polovine ispitanika (48 %) neodlučno ili ne zna da odgovori na ovo pitanje.

Podaci iz 2003. kulturne ustanove. dok je problem obrazovanja. većina problema koji su obuhvaćeni ovim istraživanjem jesu problemi kojima su građani bili najnezadovoljniji i 2003.36 III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života 2. Tabela 2. godine. škole.2 Čime su građani nezadovoljni Istraživanje koje je CeSID sproveo u septembru 2003. putevima i ulicama – 58 %.Najveći problemi u mesnoj zajednici (vrednosti su u %) Najvažniji Problem drugi Problem treći Ukupno – tri najvažnija problem po važnosti po važnosti problema Stanje puteva Kvalitet životne sredine Kvalitet vode Infrastruktura Zdravstvene ustanove i usluge Privredna pitanja Kultura. kvalitetom života u celini – 60 %. Naime. godine govori o tome da su građani lokalnih zajednica pokazali najveće nezadovoljstvo kvalitetom životne sredine – 60 %. najveći broj anketiranih je na prvo mesto stavljao pitanje puteva u mesnoj zajednici (20 %). . Od ponuđenih četrnaest. godine i podaci do kojih je CeSID došao ovim istraživanjem govore u prilog tome da se u međuperiodu mnjenje građana na lokalnom nivou nije mnogo promenilo kada su u pitanju problemi koji najviše tište građane. kvalitet voda bio je na sedmom mestu od ponuđena 52 objekta nezadovoljstva. zabava Međusobno (ne)poverenje ljudi… Javni prevoz Kvalitet života u MZ u celini Sportski tereni Rad organa MZ Pijace Obrazovanje. zatim infrastrukturu (12 %) i javni prevoz (6 %). kvalitet vode (17 %). fakulteti 20 16 17 12 6 5 4 3 6 2 2 2 2 13 16 14 12 6 8 7 5 3 2 5 4 4 1 10 10 5 11 7 7 8 7 3 8 5 6 5 3 43 42 36 35 19 19 19 15 12 12 12 12 11 4 Od ispitanika smo tražili da odaberu tri najveća problema i da ih rangiraju po važnosti. škola i fakulteta viđen kao veoma mali . kvalitet životne sredine (16 %).

.III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života 37 – samo 0. Više od polovine građana (51 %) nezadovoljno je kulturnom ponudom i zabavom u svojoj mesnoj zajednici. što se gotovo poklapa sa rezultatima istraživanja iz 2003. u ovu grupu su svrstani različiti „objekti“. ali oni itekako izlaze u prvi plan kod trećeg problema po važnosti. Zanimljiv je podatak da kvalitet života u celini dobija na značaju tek kod trećeg odgovora. S druge strane. kvalitet životne sredine (42 %). u prva dva odgovora u vrlo malom broju slučajeva se javljaju ovi problemi. Ranije su ovim problemom najnezadovoljniji bili Beograđani. tako da je veoma teško dati jedinstvenu ocenu svih elemenata koji čine infrastrukturu. kvalitet vode (36 %) i infrastruktura (35 %) – ovaj kvartet problema apsolutno dominira. ali je njen kvalitet nezadovoljavajući. iako je veliki broj građana pitanje infrastrukture rangirao kao jedan od najvećih problema. što bi se.. pa onda sagledavaju generalnu sliku i ulaze u uzroke problema. Uočljivo je da su u vrhu rang liste problema: stanje puteva u mesnoj zajednici (ukupno je 43 % ispitanika ovaj problem stavilo među prva tri). Kulturnom ponudom 23 Tabela 1. dok je nezadovoljstvo Vojvođana znatno manje (44 %). kada je ovim problemom bilo nezadovoljno 58 % stanovnika Srbije.) – 62 %. kanalizacija) postoji. a njim je nezadovoljno 56 % građana Srbije. godine. Stanje puteva su građani identifikovali i rangirali kao najveći problem. U tom slučaju subjektivno shvatanje samog pojma i toga šta se pod njim podrazumeva je prevagnulo. . Ovi podaci ne odstupaju znatnije od rezultata istraživanja iz 2003.. psi lutalice. takođe. dok tu tendenciju danas pokazuju stanovnici centralne Srbije (39 %). što se i kod rangiranja problema javilo kao najčešće navođeni problem. Kulturom i zabavom u mesnoj zajednici građani su najmanje zadovoljni. a koliko nezadovoljni kada je u Vašoj mesnoj zajednici u pitanju. kada je trebalo da se oceni koliko su građani zadovoljni. po kojima je ovaj problem. kao i rad organa mesne zajednice. To ne iznenađuje ukoliko se ima u vidu da su to problemi koji su vezani za osnovne ljudske potrebe i utiču na svakodnevni život i normalno obavljanje dnevnih obaveza. Naime. eventualno.. Pažnji se nameće jedna nelogičnost. Naime.Znatno je odstupanje u pogledu nezadovoljstva po regionima . nečistoća. telefoni..4 % građana je to ocenilo kao prioritetan problem. godine.23 Razlog tome možda treba tražiti u činjenici da infrastruktura (struja. a koliko nezadovoljni infrastrukturom. Pored pitanja infrastrukture. pokazalo se da je čak 56 % građana zadovoljno. Građani su najnezadovoljniji kvalitetom zaštite životne sredine (deponije. što ovaj problem dovodi u vrh rang liste sortirane po stepenu nezadovoljstva. bio prvi po stepenu nezadovoljstva – čak 69 % građana je iskazalo nezadovoljstvo ovim problemom.Beograđani (61 %) i građani centralne Srbije (60 %). građanima je ponuđeno da procene koliko su (ne)zadovoljni i sa još devet grupa problema. Koliko ste zadovoljni. moglo objasniti činjenicom da ljudi pri selekciji polaze najpre od konkretnih pitanja koja ih zabrinjavaju.? .

što samim tim proizvodi manjak zadovoljstva kulturnim životom svoje mesne zajednice. godine. pokazano i najmanje nezadovoljstvo u kategoriji ponuđenih problema. Većina građana.. situacija i sa javnim/gradskim prevozom koji je sa 38 % nezadovoljnih spušten na nivo od 30 % nezadovoljnih. poplava koje su se u proteklom periodu desile. a procenat nezadovoljnih se smanjuje srazmerno porastu prihoda. iako ne tako drastično različita. dok je samo 18 % mišljenja da njihova . Kvalitetom vode su nešto manje nezadovoljni stanovnici Beograda (36 %) i centralne Srbije (41 %). imajući u vidu iznete probleme i pokazani stepen nezadovoljstva za neke od njih. S druge strane. Gotovo polovina građana Srbije nezadovoljna je kvalitetom vode. U ovoj grupi najveće nezadovoljstvo je iskazano u pogledu međusobnog poverenja ljudi (36%). Najviše nezadovoljnih kvalitetom života je među nezaposlenima (44 %). odgovor „Donekle“ dalo je 35 % građana. rad organa mesne zajednice (33 %). dok je u Vojvodini nezadovoljno čak 64 % građana. kao i mladi između 18 i 29 godina starosti (59 %). Ipak.. zatim slede infrastruktura (34 %). zanimljivo je primetiti da je generalno gledano taj procenat pao sa 52 % na 46 % nezadovoljnih građana u odnosu na istraživanje iz 2003. Imajući u vidu da se ispravna pijaća voda ubraja u jednu od osnovnih ljudskih potreba. a najmanje među poljoprivrednicima (18 %) i učenicima i studentima (22 %). ima vrlo pozitivno mišljenje – pozitivan odgovor dalo je 47 % ispitanika. To se može objasniti postojanjem velikih zagađivača na teritoriji Vojvodine poput naftne industrije. Kvalitetom života su najmanje nezadovoljni Vojvođani (23 %). što se može objasniti njihovim usmerenjem na velike univerzitetske centre i zabavni život većih. a najnezadovoljniji građani centralne Srbije (39 %). ovo pitanje najlošije ocenjuju oni sa najmanjim primanjima. i pored svega. kojim je.3 Da li je Vaša mesna zajednica dobro mesto za život? Na kraju se postavlja pitanje građanima Srbije koliko je zajednica u kojoj žive zaista dobro mesto za život. ujedno. Uočljivo je da je kvalitet života u celini popravljen tako da je procenat nezadovoljstva koje je bilo u samom vrhu liste sa 60 % (po istraživanju iz 2003.38 III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života su najnezadovoljniji nezaposleni (64 %) i zaposleni kod privatnika (60 %). urbanih sredina koji je mnogo bogatiji. ovaj visok procenat postaje još alarmantniji. 2. kvalitet života u mesnoj zajednici u celini (33%). zagađenih kanala za navodnjavanje i odvodnjavanje. Slična je. godine) pao na 33 % nezadovoljnih građana. Po trećina ispitanika je nezadovoljna preostalim ponuđenim grupama problema. solidarnost ljudi (32 %) i javni/gradski prevoz (30 %). Među prva četiri problema po stepenu nezadovoljstva svrstava se i pitanje kvaliteta vode.

ona je prostor naše svakodnevice. U pogledu negativne percepcije svoje mesne zajednice najbrojniji su građani centralne Srbije – 20 %. obdanište. Najveći nezadovoljnici su penzioneri (25 %). Ona je prostor za inicijative. za razliku od onih u četvrtoj deceniji života koji imaju najmanje pozitivno mišljenje – 37 %. ima smisla pretpostavka da su lokalne zajednice na dobrom putu. U mesnoj zajednici je vlast najbliža čoveku i samo tu je odnos neposredan. Najveći broj naših interakcija sa drugima odvija se u mesnoj zajednici. U mesnoj zajednici se odvija naš svakodnevni život.. a na neki način i osnovna administrativna jedinica. gluvari. Sve ostalo je izvedeno i predstavlja neku vrstu nadgradnje. Na osnovu iznetih podataka dolazimo do zaključka da većina građana Srbije svoju mesnu zajednicu ocenjuje kao dobro mesto za život. Mesna zajednica je prostor zajedničkih problema i njihovog postavljanja na politički dnevni red..III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života 39 mesna zajednica nije dobro mesto za život. U strukturi onih koji smatraju da je njihova mesna zajednica dobro mesto za život najviše je penzionera (25 %) i zaposlenih u državnom sektoru (19 %). razni servisi.. Ona je naš životni prostor. stoji na ćošku. tu započinje politika. Oni koji su između 50 i 60 godina imaju najpozitivnije mišljenje – 54 %. naše rutine. samoupravu. ali su zato ubedljivo najbrojniji (46 %) u grupi koja misli da je njihova mesna zajednica donekle dobro mesto za život. dok je najmanje učenika i studenata (4 %). U mesnoj zajednici je škola. U njoj se dešava prvi susret građana sa politikom. visok stepen nezadovoljstva određenim problemima nameće obavezu odlučiocima da efikasnije i brže rade na rešavanju osnovnih egzistencijalnih potreba građana. direktan. Mesna zajednica između poverenja i nepoverenja Mesna zajednica je bazična jedinica ljudske zajednice. Mesna zajednica je i osnovna teritorijalno-politička jedinica... policijska stanica. U njoj se odvija život ili barem najveći deo života.. 3. ambulanta. kafana. U mesnoj zajednici se ne radi ništa. Beograđani (55 %) imaju pozitivnije mišljenje nego građani Vojvodine (49 %) i centralne Srbije (43 %). a potom nezaposleni (22 %) i zaposleni kod privatnika (20 %). Tu su bolje ili lošije . sportsko društvo.. dok su Vojvođani najmanje nezadovoljni – 13 %. Mnoge grupe kojima pripadamo locirane su upravo u mesnoj zajednici. groblje.. aktivizam. Imajući u vidu da je nezadovoljstvo nekim problemima pokazalo tendenciju opadanja (u nekim slučajevima izrazito). U njoj se definiše politika o najstvarnijim pitanjima. Ona je test naše socijabilnosti ili njenog odsustva. dečje jaslice. neka kulturna ustanova. ona provocira brigu. crkva. Ipak. U njoj se uspostavljaju bazični odnosi..

Jednostavno rečeno. ali ne i obavezno. nalaženje novca za popravku puteva. i materijalna sredstva… Pojedini teoretičari (Robert Putnam. Upravo je Robert Putnam u teoriju uveo pojam socijalnog kapitala da bi opisao “oblike društvene organizacije. Otuda pitanje da li u našim mesnim zajednicama ima onoliko socijalnog kapitala koliko je dovoljno za iniciranje. ako su solidarni. Iz činjenica da građani konstatuju veliki broj problema. Tu su naši problemi: voda. smatramo da je mesna zajednica veliki resurs socijalnog kapitala. nešto boljim putem je povezana sa administrativnim centrom. ali da su mnogim nezadovoljni. Ona je prostor na kojem nalazimo najveću kumulaciju socijalnog kapitala. ako ljudi mogu komotno da komuniciraju. tzv. (a) Interpersonalno poverenje ispitivali smo na osnovu statusa četiri “objekta”: poverenje u ljude koji žive u datoj mesnoj zajednici. Ako imamo sreće firma u kojoj radimo nalazi se na teritoriji mesne zajednice u kojoj živimo. i znanje. odnosno nepoverenja građana u devet “objekata”. struja. pošta… Mesna zajednica je povezana dobrim. da neke od njih smatraju izuzetno teškim. na primer. osrednjim ili “nikakvim” putevima. socijalni kapital. kanalizacija. ako pri tom veruju jedni drugima i ako su spremni da se na osnovu te rasprave i međusobnog poverenja udružuju. ukupno uzev. u rođake i u ljude koje ispitanik dobro poznaje. kao što su verovanja. Takođe smo videli da građani prepoznaju brojne probleme. tu su potrebni i organizacija. koji omogućava da se dela u poželjnom pravcu. poverenje u komšije. izgradnju vodovoda. kao što je to. da neke od njih smatraju izuzetno teškim. norme i mreže koje putem sprovođenja koordiniranih akcija mogu povećati efikasnost društva” (Putnam. pa ma koliko oni bili teški. Ako kapitala ove vrste nema u mesnoj zajednici. organizaciju i realizaciju ozbiljne društvene akcije na planu rešavanja urgentnih problema date zajednice. . Ali. da se dogovaraju. Za pokazatelje postojanja socijalnog kapitala uzeli smo postojanje poverenja. Frensis Fukojama i drugi) nalaze da je jedan od važnih preduslova. za izgradnju kanalizacije. po pravilu. trotoari. Osim volje za akcijom u tom pravcu. za gasifikaciju… Sve u svemu. 1993: 167). U prethodnoj analizi je naznačeno da su građani nekim stvarima u mesnoj zajednici zadovoljni. onda se može računati na to da će se verovatno obezbediti svi preduslovi za rešavanje zajedničkih problema. da su prilično nezadovoljni mnogim stvarima u mesnoj zajednici.40 III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života snabdevene prodavnice prehrambene robe.. onda ga nema nigde. da neki misle da njihove mesne zajednice nisu mesta za pristojan život ili da su to samo donekle – proizlazi potreba da se menja ono što je loše i ono s čim su ljudi nezadovoljni. da vode raspravu.. najveći broj građana svoje mesne zajednice vidi kao mesta u kojima ipak može pristojno da se živi.

III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života 41 (b) (c) Poverenje u političku nadgradnju mesne zajednice ispitivali smo na osnovu poverenja u tri političke ličnosti iz date zajednice: u odbornika u skupštini opštine koji potiče iz date mesne zajednice. . Najviše poverenja građani pokazuju prema dobrim poznanicima (čak 92 %). potom prema rođacima (89 %). svega 2-3 % osim kod poverenja u sve građane mesne zajednice gde doseže visinu od 9 %. u savet mesne zajednice i predsednika mesne zajednice. komšijama (84 %). pa i prema svim ljudima koji žive u datoj mesnoj zajednici (71 %). Tabela 3. Treba pomenuti i da je broj neodgovora veoma mali.Poverenje građana u institucije mesne zajednice i okruženja (u %) Da li imate ili nemate poverenja: U ljude koji žive u vašoj mesnoj zajednici U vaše najbliže komšije U vaše rođake U ljude koje dobro poznajete U odbornika iz vaše MZ u skupštini opštine U savet vaše mesne zajednice U predsednika vaše mesne zajednice U skupštinu vaše opštine U predsednika opštine/ gradonačelnika Puno ili delimično poverenje 71 84 89 92 29 33 36 43 48 Nema ili malo poverenje 20 13 8 6 27 29 27 36 34 Ne mogu da ocenim 9 3 3 2 44 38 37 21 18 Ukupno 100 100 100 100 100 100 100 100 100 Interpersonalno poverenje u mesnoj zajednici veoma je veliko. . odnosno gradonačelnika. Poverenje u institucije opštinske vlasti ispitivali smo na osnovu dva pokazatelja: poverenja u skupštinu opštine i poverenje u predsednika opštine.

nepoverenje – četvrtina (27 %).42 III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života Na drugoj strani. Može da čudi ali je činjenica da građani imaju više poverenja u institucije opštinske vlasti nego u svoju “vlast” u mesnoj zajednici. U odbornike iz mesne zajednice u kojoj ispitanik živi poverenje ima 29 % građana. najmanje je poverenje u institucije političke nadgradnje mesne zajednice. Predsednici opština imaju poverenje gotovo polovine građana (48 %). Kako je to moguće? Inače. dok nepoverenje iskazuje trećina ispitanika (36 %). mada je izvesno i neobaveštenost velika). a da se malo poverenje vezuje za institucije “mesne vlasti”. a nepoverenje jedna trećina (34 %). Zaključujemo da je interpersonalno poverenje u mesnoj zajednici. Upravo se u ovom nalazu može pronaći odgovor na ključno pitanje koje smo postavili ovim istraživanjem. U savet mesne zajednice poverenje ima 33% dok poverenje nema 29 % ispitanika. . Najbolje je prošao predsednik mesne zajednice u koga poverenje ima trećina ispitanika (36 %). u skupštinu opštine poverenje ima nešto više od dve petine građana (43%). dok gotovo isto toliko (27 %) nema poverenja (gotovo polovina ispitanika nije odgovorila na ovo pitanje). ali su izrazito nedovoljni kapaciteti onih institucija koje treba da pokrenu i organizuju kapacitete same mesne zajednice. kao bazično. veoma visoko. Mesna zajednica ima kapaciteta za bolji i efikasniji rad. veoma je veliki broj neodgovora i iznosi između 37 i 44 % (stiče se utisak da su ispitanici pribegavali neodgovoru kako bi izbegli da kažu kako nemaju poverenja. U sva tri slučaja gotovo da su po raširenosti izjednačeni nepoverenje i poverenje. Istovremeno. Iznenađuje nalaz da građani više poznaju opštinsku nego svoju vlast (misli se na “vlast” u mesnoj zajednici).

kao i sami građani. Prvi zadatak je identifikovanje potreba građana i to kroz dijalog sa njima. Zakon o lokalnoj samoupravi. Razlozi su mnogobrojni. poslovi koje će obavljati. saveta za zaštitu i unapređenje lokalne samouprave. Međutim. Drugi zadatak je direktno lobiranje kod odbornika. Predviđeni su i drugi oblici organizovanja građana. Izgled jedne mesne zajednice. građansku inicijativu i zbor građana. Osnovni smisao postojanja mesnih zajednica i drugih oblika mesne samouprave ogleda se u ostvarivanju opštih. zajedničkih i svakodnevnih potreba stanovništva. godine. kao što su mesne zajednice i drugi oblici mesne samouprave. kao i detaljnije uređenje postojećih oblika. Presudno je. Zadaci predsednika i članova saveta mesne zajednice jesu višestruki. preciznije određenje „drugih oblika mesne samouprave”. njene nadležnosti. učestvovanje građana u obavljanju tih poslova u velikoj meri zavisi od odnosa koji bi trebalo da budu uspostavljeni između odbornika i funkcionera organa mesne zajednice. Funkcioneri organa mesne zajednice. kako bi se prilikom izjašnjavanja usvojila pozitivna odluka.Bojana Zarić Učešće građana u javnom životu mesne zajednice Jedan od mnogih problema sa kojim se susreće i naše društvo jeste nedovoljno učešće građana u procesu donošenja odluka i kreiranja strategija u lokalnoj samoupravi. a postoji i mogućnost formiranja saveta za međunacionalne odnose. donesen 2002. nezadovoljstvo građana koje se konstantno povećava jer se ključni društveni problemi još uvek ne rešavaju. mesnih zajednica je izostavljeno. delimično je imao u vidu i povećavanje učešća građana u procesu odlučivanja. moraju svojim aktivnim delovanjem da utiču na donosioce odluka (odbornike) u cilju poboljšanja kvaliteta života u njihovoj zajednici. Zakonom je omogućeno pravo na referendum. od nedostatka vremena do potpune nezainteresovanosti za bilo kakav oblik društvenog aktivizma. poželjno je i da funkcioneri organa mesnih zajednica. Treći zadatak je dalje vršenje pritiska na odbornike. kao i samih građana sa ovim subjektima. zajedno sa funkcionerima . kao i pravo prisustva na sednicama lokalnih skupština (kada one nisu zatvorene za javnost). jedino građani koji su svesni svojih građanskih dužnosti i koji se angažuju u političkom životu mogu da utiču da se pokrene proces rešavanja pojedinih problema i da se neki problemi čak potpuno reše. Na drugoj strani. Osim toga. koji predstavljaju posebnu formu interesnog organizovanja građana na određenom području jedinice lokalne samouprave. tj. kako bi te identifikovane potrebe bile uvršćene u dnevni red skupštine. svakako.

samo je jedan od načina približavanja nosilaca vlasti i građana. a za to je upotreba medija neophodna. moguća rešenja. Pored toga. građani sakupe određeni deo ukupne sume novca (30 %. rade na razvijanju procedura za uspostavljanje partnerskih odnosa sa građanima i da na taj način podstaknu zajedničko rešavanje ključnih problema. stoga je poželjna saradnja između organa mesnih zajednica i medija. Stanovnici jedne mesne zajednice možda ne mogu da utiču na rešavanje onih problema koji su u nadležnosti višeg nivoa vlasti (republički nivo). na kojim će učestvovati predstavnici lokalne samouprave. međusobno poverenje ljudi i njihovu solidarnost. jer ponekad se problem ne može rešiti ukoliko se samo sedi. Stanovnici ovih mesnih zajednica su u . Upravo putem medija može se vršiti informisanje građana o pravima i obavezama. Veliki uticaj kako na javnost tako i na nosioce vlasti imaju mediji. zajedničkih i svakodnevnih problema. popravke krovova. a ostatak sredstava obezbeđuje opština. ali svakako mogu na rad organa mesne zajednice. neophodno je mobilisati stanovništvo. kao i da upoznaju građane sa njihovim pravima i obavezama. osvežavanje fasada i sl. uređenje parka. one moraju da omoguće bolje informisanje građana o njihovim pravima i obavezama.44 IV Učešće građana u javnom životu mesne zajednice organa lokalne samouprave. efikasne i demokratske. da bi lokalne vlasti bile transparentne. čeka i očekuje da će ga rešiti oni koji su za to zaduženi ili neko drugi. 50 %.) kroz partnerstvo sa građanima i mesnim zajednicama.. da rade na podizanju njihove zainteresovanosti za učešće u javnom životu. Pojedine opštine podstiču radove (asfaltiranje ulica. Za rešavanje problema u tim oblastima neophodan je angažman građana.. da im omoguće veći uticaj na lokalnu politiku. Na drugoj strani. Naime.). lokalnim problemima. ulično osvetljenje. kao i o radu ovih organa. neke mesne zajednice su potpuno prepuštene same sebi jer su sredstva koje opština ulaže u rešavanje njihovih problema minimalna. Većina opština u Srbiji spada u kategoriju nerazvijenih i siromašnih. a u cilju rešavanja određenih problema u lokalnoj zajednici. kvalitet životne sredine i drugo. o nadležnostima organa mesne zajednice. Organizovanje redovnih sastanaka i javnih rasprava. putem samodoprinosa. tj. dok bi građani trebalo da iznose probleme svoje mesne zajednice. Njihovi budžeti su skromni i uglavnom u njima nema dovoljno sredstava za velike investicione i infrastrukturne radove i stoga je neophodan doprinos. prihodima i rashodima budžeta i slično. rešenjima tih problema. zatim na kulturu i zabavu u mesnoj zajednici. da bi se izvršio pritisak na odlučioce. Na ovim dešavanjima predstavnici lokalne samouprave trebalo bi da objašnjavaju procedure. funkcioneri organa mesne zajednice i građani. Osim toga. kao i na identifikovanje i predlaganje rešenja opštih. kao i primedbe na rad odeljenja opštinske uprave i organa vlasti. samodoprinos građana. stanje puteva u mesnoj zajednici. aktivnostima i planovima.

muzičkim i plesnim grupama. Mogu da imaju stalno članstvo ili mogu da budu otvorenog tipa. Naime. vodovod. Forumi mikrozajednica (bave se pitanjima od važnosti za tu zajednicu. udružili i izdvojili iz svojih ličnih budžeta veliki deo sredstava. Ovi forumi predstavljaju jednu konkretnu formu učešća građana u procesu upravljanja koji mogu svojim aktivnim delovanjem da budu sredstvo kontinuiranog praćenja i kontrole lokalne i mesne vlasti i snažno sredstvo uticaja na razvoj lokalne zajednice. predloga za poboljšanje kvaliteta života u opštini i mesnoj zajednici. postoje i drugi. kao što su put. Primer za to može biti iznajmljivanje prostorija mesne zajednice za događaje koji su komercijalnog karaktera. koja bi kasnije mogla da ih upotrebi za rešavanje nekih drugih problema.IV Učešće građana u javnom životu mesne zajednice 45 više navrata putem samodoprinosa prikupljali celokupna finansijska sredstva i na taj način rešili probleme svoje mesne zajednice. dakle predsednika i članova saveta mesne zajednice. reč je o stalnim telima koja se redovno sastaju. Oni predstavljaju važnu tekovinu neposredne demokratije savremenih evropskih društava. Dakle. Ima nekoliko vrsta foruma: 1. Ovaj problem je moguće rešiti putem uspostavljanja saradnje funkcionera organa mesnih zajednica sa raznim kulturnim društvima. Forumi interesnih grupa (bave se potrebama određene grupe građana). Oskudan kulturni život je karakterističan za većinu mesnih zajednica u Srbiji. književnicima i pesnicima i na osnovu te saradnje organizovanja stalnih kulturnih događaja. ovde je reč o egzistencijalnim pitanjima koja godinama nisu rešavana i koja verovatno ne bi bila ni danas rešena da se građani nisu dogovorili. a sredstva koja bi se dobila za ovu vrstu usluga mogu se iskoristiti za vrtić. a na drugoj strani deo sredstava ostao bi mesnoj zajednici. U nekim slučajevima su ovlašćeni za davanje preporuka određenim komitetima skupštine ili da čak učestvuju u procesima odlučivanja. Naime. rad umetnika bio bi plaćen i ujedno promovisan. ulično osvetljenje. park. npr. kanalizacija i slično. ukoliko bi se ulaz na ove manifestacije naplaćivao. Tematski forumi (bave se konkretnim pitanjima od interesa za lokalnu zajednicu) 3. Forumi korisnika usluga (bave se pitanjima upravljanja i razvoja konkretne službe) 2. . a koji prvenstveno zavise od angažmana funkcionera organa mesnih zajednica. Ovo se može postići kroz podnošenje nacrta akata. Pored ovakvih načina rešavanja problema. put i drugo. mesnu zajednicu) 4. Značajnu ulogu u rešavanju lokalnih problema mogu imati i različiti oblici foruma /saveta građana. Od organizovanja ovakvih dešavanja i jedni i drugi mogu imati korist. amaterskim pozorištima. sportski teren.

46 IV Učešće građana u javnom životu mesne zajednice razvojnih politika i boljih usluga. u kojoj je u okviru saveta građana formirano više radnih tela. Ovakav vid aktivizma građana predstavlja okvir koji je uspostavljen i u drugim zemljama. Komisija za odnose sa malom privredom. Odbor za komunalna pitanja 8. Slični oblici aktivizma građana postoje i kod nas. Odbor za ekologiju i zaštitu životne sredine 3. s tim što se pokazalo kao pravilo da zemlje koje su bogatije i razvijenije prednjače u demokratičnosti i prenošenju ovlašćenja građanima. kao i učešće u radu organa mesne zajednice. Komisija za odnose sa drugim organizacijama (Crveni krst. kao i da kombinacija klasičnih i novih metoda može da dovode do povećanja učešća i onih građana koji inače nisu aktivni u političkom životu zajednice.) 5. građanska inicijativa i građanski zbor. kulturu i informisanje 6. Referendum. Odbor za humanitarna pitanja 10. kao i da razvijaju osećaj pripadnosti lokalnoj zajednici i veće zainteresovanosti za lokalnu i mesnu samoupravu. Odbor za bezbednost građana i saobraćaja 2. Primer za to je mesna zajednica Erdoglija (grad Kragujevac). udruženja penzionera. Komisija za opšta i pravna pitanja i saradnju sa drugim mesnim zajednicama 7. putem usmenog i pismenog iznošenja problema i potreba u okviru ove mesne zajednice. Osim toga. predstavljaju klasične mehanizme odlučivanja i učešća građana u obavljanju poslova lokalne i mesne samouprave. Komisija za sport. trgovinskim i prehrambenim sektorom 9. Ta tela su: 1. davaoca krvi i dr. Odbor za finansije i razvoj mesne zajednice. dok se za ove forume građana može reći da su nove metode čijom primenom može da se ostvari veći angažman građana. mogu da podstiču građane na pokretanje inicijativa. Komisija za socijalna pitanja 4. Građanima ove mesne zajednice je omogućeno da učestvuju u radu ovih tela. .

molimo Vas da nam pošaljete vaše sugestije na fax +381 11 328 28 70 ili na adresu: CeSID – Centar za slobodne izbore i demokratiju Lomina 9. 11000 Beograd.Povratna informacija Izdanja CeSID Kako biste nam pomogli da unapredimo naša izdanja. Vaši podaci (opciono): Ime i prezime: Zanimanje: Organizacija: Kontakt telefon: E-mail: Naziv izdanja: Kako ste saznali za našu publikaciju? Da li Vam je ova publikacija pomogla I na koji način? Da li mislite da je publikacija primerena ciljnoj grupi kojoj je namenjena? Šta bi trebalo poboljšati u budućim izdanjima CeSID-a? Predložite nam temu za neko od naših sledećih izdanja: .

.Napomene i bibliografske reference uz tekst.Србија Приручници COBISS. .]. .Str.Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије.11) (035) Korak ka građanima: vodič kroz mesnu samoupravu u Srbiji / [autori Srećko Mihajlović . et al. Београд 352.Србија Приручници б) Месна заједница . 3: Reč unapred / Zoran Lučić. 21 cm Tiraž 250.SR-ID 129757964 .Beograd : Centar za slobodne izbore i demokratiju. Михајловић Срећко а) Локална самоуправа . 2006 (Beograd : BG Dream iTechnologies).. : tabele .9 (497. .07 (497.CIP . ISBN 86-83491-37-4 1.48 str..11) (035) 352.