KORAK KA GRAĐANIMA

Vodič kroz mesnu samoupravu u Srbiji

SADRŽAJ
Reč unapred I Lokalna samouprava 1. Nadležnosti opštine (grada) 2. Organi vlasti i njihove nadležnosti 3. Izbor organa vlasti 4. Uprava opštine (grada) 5. Ombudsman 6. Savet za razvoj i zaštitu lokalne samouprave 7. Savet za međunacionalne odnose 8. Neposredno upravljanje II Mesne zajednice – jedini oblici mesne samouprave u Srbiji III Mesna zajednica – primarni okvir socijalnog života Opis uzorka 1. Aktivizam građana u okvirima mesne samouprave 1.1. Informisanost o radu mesne zajednice 1.2. Pretpostavke o (ne)mogućnosti učešća građana u javnom životu mesne zajednice 1.3. Oblici aktivizma građana u mesnoj zajednici 2. Problemi mesnih zajednica i načini njihovog rešavanja 2.1. Čime su građani zadovoljni 2.2. Čime su građani nezadovoljni 2.3. Da li je Vaša mesna zajednica dobro mesto za život? 3. Mesna zajednica između poverenja i nepoverenja IV Učešće građana u javnom životu mesne zajednice Povratna informacija 3 5 5 6 8 12 13 17 18 18 20 27 27 28 29 30 31 33 34 36 38 39 43 47

Reč unapred

Poštovani, pred Vama se nalazi vodič kroz mesnu samoupravu u Srbiji koji je nastao u okviru CeSIDovog projekta “Korak ka građanima” - Podizanje kapaciteta mesnih samouprava. Projekat se realizuje uz podršku Rockefeller Brothers Fondacije. Osnovni cilj ovog projekta je podizanje kapaciteta predstavnika mesnih samouprava, kako bi što efikasnije rešavali probleme svoje lokalne sredine. Predstavnici organa mesne samouprave predstavljaju najniže nivoe u komunikaciji između vlasti i građana, stoga smatramo da će ovaj vodič biti od izuzetnog značaja za njihov dalji rad. Opštine u svojim statutima preuzimaju zakonske odredbe o mesnoj samoupravi koje, same po sebi, nisu dovoljne za detaljno regulisanje statusa mesnih zajednica. Samim tim, građani koji su angažovani u organima konstituisanim pri mesnim zajednicama nisu upoznati sa pravima i obavezama koje proističu iz zakona, niti sa mogućnostima koje im se pružaju za ostvarivanje interesa lokalne sredine. Ovakva situacija doprinosi lošoj komunikaciji između predstavnika organa lokalne vlasti i organa mesne samouprave, kao i nedovoljnom obimu saradnje, tako da su potencijali mesne samouprave samo delimično iskorišćeni. Vodič je prvenstveno namenjen predstavnicima mesnih zajednica, ali ujedno i predstavnicima lokalnih samouprava u Srbiji, kao i svim zainteresovanim građanima. U sadržaj vodiča uključena je analiza normativnog okvira (Zakon o lokalnoj samoupravi, statuti opština i statuti mesnih zajednica), analiza istraživanja, kao i deo koji se odnosi na aktivizam građana u mesnoj zajednici. Srdačno, Predsednik upravnog odbora CeSID-a Prof. Dr Zoran Lučić

). urbanizam.). dečje i socijalne zaštite. Sopot i Surčin donose svoje urbanističke planove. Grocka. Ovaj deo je napisan prema postojećem Zakonu o lokalnoj samoupravi. uređenje i korišćenje građevinskog zemljišta. staraju se o lokalnim putevima. a proširenje nadležnosti je izvršeno u oblasti osnovnog obrazovanja. staranje o stambenim zgradama. pijace. čistoća. izdavanje uverenja ili potvrda. obavljaju komunalne delatnosti. statutima pojedinih gradova i drugim tekstovima i raspravama koje se bave ovim pitanjima. parkirališta. primarne zdravstvene zaštite. RUJP je u nadležnosti Republike Srbije. gradski prevoz. groblja. staranje o zaštiti životne sredine. donošenje urbanističkih planova. . kulture. to je njena nadležnost. Obrenovac. Lazarevac. U nadležnost opštine (grada) ne spada RUJP (Republička uprava javnih prihoda). Osim izvršavanja propisa i opštih akata grada. itd. parkovi. to su poslovi uprave (izdavanje raznih izvoda iz javnih knjiga. Ostale opštine nemaju ove nadležnosti... toplane. U Beogradu gradske opštine Barajevo. poslovnog prostora. Mladenovac. Nadležnosti opštine (grada) U nadležnosti opštine (grada) spadaju komunalne delatnosti (vodovod. Sve što grad poveri opštini. izdavanje dozvola itd. Za vršenje ovih poslova grad prenosi odgovarajuću sumu novca iz svog budžeta u budžet opštine.. 1. Posebna rešenja gradskih opština Nadležnost gradske opštine određuje grad svojim Statutom. sporta. daju građevinsko zemljište u zakup...Ivana Petrin Lokalna samouprava U ovom delu priručnika dati su neki osnovni podaci i pojmovi iz oblasti uređenja lokalne samouprave kod nas. iako se dešava da se nalazi u istoj zgradi gde se nalazi i gradska ili opštinska uprava. staranje o ulicama i lokalnim putevima.

Opštinsko (gradsko) veće Opštinsko (gradsko) veće je organ predviđen novim zakonom. propise i druge opšte akte. program razvoja opštine (grada). i predstavlja i zastupa opštinu. dok je predsednik skupštine opštine (grada) predsedavajući skupštinom. Predsednik opštine (gradonačelnik) jeste nosilac izvršne vlasti u opštini (gradu). usmerava i usklađuje rad opštinske uprave. urbanistički plan i druge odluke o pitanjima iz nadležnosti opštine (grada). čija funkcija je usklađivanje . predlaže donošenje odluka. budući da je predstavnički organ. kao i upravnih i nadzornih odbora. Normativna nadležnost skupštine opštine (grada) podrazumeva da skupština donosi statut. Nadležnosti skupštine mogu da se definišu kao normativna i izborna. javnih preduzeća. naredbodavac je izvršenja budžeta i vrši druge poslove predviđene zakonom. predlaže postavljenja i razrešenja u okviru opštinske (gradske) uprave. Takođe. načelnika opštinske (gradske) uprave na predlog predsednika opštine (gradonačelnika). organizacija i službi čiji je osnivač opština (grad). sekretara skupštine. članova opštinskog (gradskog) veća na predlog predsednika opštine (gradonačelnika). Predsednik opštine (gradonačelnik) Predsednik opštine (gradonačelnik) novi je organ vlasti uveden Zakonom o lokalnoj samoupravi i treba ga razlikovati od predsednika skupštine opštine (grada) koga smo dosad nazivali predsednikom opštine (gradonačelnikom). što je prema ranijem zakonu činio predsednik skupštine opštine. Čine je odbornici koji se biraju neposredno na lokalnim izborima. Organi vlasti i njihove nadležnosti Organi vlasti po novom Zakonu o lokalnoj samoupravi jesu: Skupština opštine (grada) Skupština opštine (grada) jeste najviši organ odlučivanja u jedinici lokalne samouprave. on izvršava i stara se o izvršavanju odluka i drugih akata skupštine opštine (grada). a takođe se odnosi i na postavljanje direktora. Izborna nadležnost se odnosi na izbor predsednika i zamenika predsednika skupštine opštine (grada).6 I LOKALNA SAMOUPRAVA 2. ustanova. Predsednik opštine (gradonačelnik) bira se neposredno na izborima na period od četiri godine. Prema ranijem zakonu ove funkcije je obavljao izvršni odbor skupštine opštine (u daljem tekstu IO SO). U nadležnosti predsednika opštine (gradonačelnika) jeste izvršna vlast opštine (grada). budžet i završni račun.

U opštinsko (gradsko) veće ulaze predsednik opštine (gradonačelnik) i njegov zamenik po funkciji. članovi gradskog veća se biraju i razrešavaju na predlog gradonačelnika. Osim toga. a koji nedostaci postojećeg sistema. Rešenje Statuta Beograda se takođe može braniti činjenicom da je gradonačelnik neposredno biran od strane građana. ali je u zakon uveden putem amandmana. Oba rešenja imaju svoje opravdanje. Istovremeno. pa utoliko ima i veći legitimitet nego gradsko veće. Razlog za uvođenje ovakvog jednog organa nalazi se u činjenici da predsednik opštine (gradonačelnik) ima velika ovlašćenja. dok je Statutom grada Beograda predviđeno da gradonačelnik ima pravo glasa u gradskom veću. Ukoliko bi mu se dozvolilo pravo glasa. postojala je potreba za ustanovljavanjem tima koji će zajedno sa predsednikom opštine (gradonačelnikom) obavljati poslove izvršne vlasti koji su više nego obimni za jednog čoveka. godine da predsednik opštine nema pravo glasa u postupku donošenja odluka u opštinskom veću. Interesantno je tumačenje koje je Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu dalo novembra 2003. budući da je neposredno biran od strane građana. a ne direktno iz biračkog tela. Isto rešenje je predviđeno Statutom grada Kragujevca – gradonačelnik ne učestvuje u glasanju gradskog veća. Tumačenje Ministarstva može se objasniti činjenicom da je opštinsko veće organ koji usklađuje rad dva najviša organa u jedinici lokalne samouprave. Gradsko veće pomaže gradonačelniku u radu koji je nosilac izvršne vlasti. te se javlja opasnost od prevelike kon centracije vlasti u rukama jedne osobe.I LOKALNA SAMOUPRAVA 7 rada predsednika opštine (gradonačelnika) i skupštine opštine (grada) i vrši kontrolno-nadzornu funkciju nad radom opštinske (gradske) uprave. što je ranije bila nadležnost IO SO (SG). Funkcija usklađivanja rada predsednika opštine (gradonačelnika) i skupštine opštine (grada) jeste novina zakona. Pored ovih funkcija. Ova druga funkcija znači da je opštinsko (gradsko) veće drugostepeni organ odlučivanja u upravnom postupku. izgubio bi se smisao postojanja ovog organa kao organa koji je zamišljen kao brana mogućem samovlašću predsednika opštine. Obe grupe argumenata se mogu prihvatiti. . da je opštinsko veće organ koji predlaže budžet skupštini. a predsednik opštine je naredbodavac budžeta. kao i pomaganje predsedniku opštine (gradonačelniku) u vršenju njegovih poslova. U radnoj verziji zakona ovaj organ nije bio ni predviđen. ali treba sačekati potpunu primenu zakona u praksi da bismo mogli da vidimo koje su prednosti. u nadležnost opštinskog (gradskog) veća ulazi i utvrđivanje predloga budžeta. koje proističe iz skupštinske većine. Opštinsko (gradsko) veće čini do 11 članova. Opštine (gradovi) svojim statutima određuju tačan broj članova opštinskog veća koji ne može biti veći od 11.

Skupština opštine. već se obe funkcije sustiču u jednoj ličnosti. 3. koji se bira iz redova većnika. . dok u gradskim opštinama drugih gradova te razlike nema. koji vrši normativnu vlast. dok predsednik opštine. Predsednik opštine vrši izvršnu vlast. vreme će pokazati. apsolutnom većinom (većinom glasova od ukupnog broja većnika). U odnosu na raniji zakon. Prema novom rešenju opština (grad) jedna je izborna jedinica. koji je nosilac normativne vlasti. a za odbornika je bio izabran onaj kandidat koji je dobio natpolovičnu većinu glasova birača koji su glasali. Neujednačenost rešenja nije za kritiku. Da li su našli najbolja rešenja. jeste nosilac normativne vlasti. u novosadskim i kragujevačkim opštinama organ vlasti je savet gradske opštine. ima reprezentativnu funkciju (zastupa i predstavlja opštinu) i nosilac je izvršne vlasti (beogradske i kragujevačke opštine). Za niške opštine predviđeno je najoriginalnije rešenje – organi vlasti su veće gradske opštine i predsednik opštine. Niš) rešenja koja su predviđena statutima gradova više su nego interesantna. odnosno saveta. a koji čine odbornici i koji ima svog predsednika biranog iz redova odbornika. naročito zbog toga što su neujednačena. predsednik opštine i opštinsko veće. Kao organi vlasti u gradskim opštinama navode se: u beogradskim opštinama skupština opštine. Prema ranijem zakonskom rešenju opština (grad) bila je podeljena na onoliko izbornih jedinica koliko se odbornika za skupštinu opštine (grada) biralo. odnosno saveta gradske opštine. Kao što se vidi. odnosno najviši organ odlučivanja u jedinici lokalne samouprave. a ukoliko nijedan od kandidata u prvom krugu nije dobio natpolovičnu većinu.8 I LOKALNA SAMOUPRAVA Posebna rešenja gradskih opština U pogledu organa vlasti u gradskim opštinama u jedinicama lokalne samouprave koje imaju status grada (Beograd. Izbor organa vlasti Skupština opštine (grada) Skupština opštine (grada) jeste predstavnički organ vlasti. jer pokazuje spremnost lokalnih vlasti da zakon kroz statut prilagode potrebama svojih gradova. Birači su glasali za pojedinačne kandidate. izborni sistem je u potpunosti promenjen. birači su u drugom krugu birali između dva kandidata koji su imali najveći broj glasova. Mandat odbornika traje četiri godine. odnosno savet gradske opštine. Pobeđivao je kandidat koji je dobio više glasova. Veće gradske opštine vrši normativnu vlast. Sednicama veća predsedava predsednik veća. Odbornike skupštine opštine (grada) biraju građani neposredno na izborima. u niškim opštinama postoji razlika između predsednika opštine i predsednika veća gradske opštine. Kragujevac. predsedava sednicama skupštine. Novi Sad. već za pohvalu.

birači mogu pokrenuti postupak i za opoziv predsednika opštine (gradonačelnika) ukoliko nisu zadovoljni njegovim radom. zakon predviđa da jedna trećina mandata mora da se rasporedi u redosledu sa liste. Svaka izborna lista dobija onoliki broj mandata koliko celih brojeva proizilazi iz proporcije. svojim potpisom. Ipak. Predsednik opštine (gradonačelnik) Predsednika opštine (gradonačelnika) biraju građani neposredno na izborima. koalicija političkih stranaka ili grupa građana. odnosno koalicija političkih stranaka. Raspodela mandata: da bi uopšte jedna lista mogla da učestvuje u raspodeli mandata mora da pređe zakonom određen cenzus – osvojenih najmanje 3 % glasova od ukupnog broja glasova birača koji su glasali. Kandidata za predsednika opštine (gradonačelnika) može predložiti politička stranka. Ista struktura mora biti poštovana i pri raspodeli mandata. Zakon o lokalnoj samoupravi i Zakon o lokalnim izborima uvode jednu novinu – opoziv predsednika opštine (gradonačelnika). Mandati se raspodeljuju srazmerno broju osvojenih glasova. Budući da je neposredno izabran od strane birača. a zatim se taj proizvod deli ukupnim brojem glasova svih lista koje su prešle cenzus. odnosno onoj koja ima veći broj mandata. održava se drugi krug izbora za predsednika opštine (gradonačelnika). dok se preostale dve trećine raspodeljuju po slobodnom izboru predlagača. Kandidaturu mora da podrži. Ukoliko nijedan od kandidata nije dobio potrebnu većinu. Opoziv je jedan od nekoliko načina prestanka mandata predsedniku opštine (gradonačelniku). Izborna komisija ukupan broj odborničkih mesta množi brojem važećih glasova koji je osvojila svaka izborna lista. Ukoliko određeni broj mandata ostane neraspodeljen primenom ove proporcije. Kao što se vidi. odnosno pri slobodnoj raspodeli 2/3 mandata svaki četvrti mandat mora biti dodeljen kandidatu sa liste koji pripada manje zastupljenom polu. zakon predviđa jedno ograničenje u pogledu raspodele mandata. među svaka četiri kandidata na listi mora biti najmanje po jedan kandidat manje zastupljenog pola. Za predsednika opštine (gradonačelnika) izabran je kandidat koji je osvojio natpolovičnu većinu glasova birača koji su glasali. već za liste koje predlože političke stranke. Prilikom sačinjavanja liste kandidata za odbornike. najmanje 3 % birača opštine (grada). U drugom krugu izabran je onaj kandidat koji je osvojio veći broj glasova. a ukupno na čitavoj listi mora biti najmanje 30 % kandidata manje zastupljenog pola. odnosno grupe građana.I LOKALNA SAMOUPRAVA 9 Birači ne glasaju za pojedinačne kandidate. U drugom krugu birači se opredeljuju između dva kandidata koja su u prvom krugu osvojila najveći broj glasova. oni subjekti koji imaju . U pogledu redosleda po kojem predlagač liste raspoređuje osvojene mandate. Pravo da predloži opoziv predsednika opštine (gradonačelnika) ima i politička stranka. oni se dodeljuju listi koja ima najveći deo razlomka.

Primera radi navedimo slučaj veće opštine od 120 000 birača. Predlog za opoziv predsednika opštine (gradonačelnika) može podneti i skupština opštine (grada). Opštinsko (gradsko) veće Već smo naveli da jedna od funkcija opštinskog (gradskog) veća jeste usklađivanje rada skupštine opštine (grada) i predsednika opštine (gradonačelnika). Kao što se vidi. ukoliko je takav predlog usvojen apsolutnom većinom glasova od strane odbornika (većinom glasova svih odbornika). odnosno glasova odbornika. Ovaj organ po svojoj prirodi trebalo bi da bude most između dva organa koji su nosioci osnovnih grana vlasti. koalicija) imaju pravo i da pokrenu postupak njegovog opoziva. odnosno gradonačelnika) zloupotrebi ovo svoje ovlašćenje za političke obračune. gde 3 % iznosi 3600 potpisa. Činjenica da je predlog za opoziv podržan zahtevanim brojem potpisa. za pokretanje postupka za opoziv zahteva se veći broj potpisa nego za podnošenje kandidature. U suprotnom. iako oba organa imaju isti legitimitet. što nije naročito teško skupiti. ali je razumljivo. Sledeći korak u ovom postupku jeste izjašnjavanje birača o predlogu za opoziv. Ukoliko bi se i za opoziv zahtevao tako mali broj kao i za kandidaturu. Ovo rešenje će u praksi naterati skupštinsku većinu da dobro odmeri svoju odluku i da posegne za njom tek kada postoje valjani razlozi za opoziv. Predsednik opštine (gradonačelnik) . dok 10 % od istog broja birača je 12 000. predviđena je ova rezerva. Da bi pokrenuli postupak opoziva. U slučaju kada su se birači izjašnjavali o predlogu za opoziv predsednika opštine (gradonačelnika). ona se stavlja u nadređeni položaj u odnosu na predsednika opštine (gradonačelnika). što bi dovelo do toga da bi on morao da se bavi održanjem na funkciji i time bi se ostavilo veoma malo vremena za obavljanje poslova iz njegove nadležnosti. predsedniku opštine (gradonačelniku) bi neprekidno pretila opasnost opoziva. ne znači i da je predsednik opštine (gradonačelnik) opozvan. Razlog za ovakvo rešenje je sledeći: davanjem ovlašćenja skupštini da može da pokrene postupak za opoziv. što nije uobičajeno. jer su oba izabrana neposredno. Da bi se sprečila mogućnost da skupštinska većina (a naročito ako je različita od političke orijentacije predsednika opštine. zloupotreba ovlašćenja može skupštinskoj većini da se vrati kao bumerang. skupština opštine (grada) biće raspuštena. politička stranka. odnosno kada predsednik opštine (gradonačelnik) ne obavlja svoju funkciju na dobar način. naročito za političke stranke. navedeni subjekti moraju svoj predlog snabdeti potpisima najmanje 10 % birača. Birači se izjašnjavaju tajnim glasanjem. Predsednik opštine (gradonačelnik) je opozvan ukoliko se većina birača koji su glasali izjasnila za opoziv.10 I LOKALNA SAMOUPRAVA pravo predlaganja kandidata za ovu funkciju (grupa građana. a koji je potekao od skupštine opštine (grada) i nisu se odlučili za opoziv predsednika opštine (gradonačelnika). Otuda i ne čudi što u izboru opštinskog (gradskog) veća učestvuju oba organa.

birači glasaju za liste kandidata. skupština može da donese odluku i bez tog predloga. a ne neposrednim izborima. koristeći prostu. koja pripada političkoj opciji različitoj od predsednikove (gradonačelnikove). potrebna apsolutna većina za izbor članova veća sprečava prostu većinu u skupštini. Član opštinskog veća može biti razrešen na predlog predsednika opštine (gradonačelnika) ili na predlog 1/3 odbornika. čine odbornici koje birači biraju neposredno na izborima. Razlike postoje samo u pogledu broja odbornika . Ukoliko bi se članovi veća birali prostom većinom. zajedničko je da se u beogradskim. a skupština opštine (grada) ih bira apsolutnom većinom (većinom od ukupnog broja odbornika) na period od četiri godine. odnosno po svom izboru. U niškim opštinama predstavničko telo je veće gradske opštine.I LOKALNA SAMOUPRAVA 11 predlaže skupštini opštine (grada) članove opštinskog (gradskog) veća. Veće je u svom radu bliže predsedniku opštine (gradonačelniku). postavi svoje ljude u opštinsko veće kojima bi lako upravljao. a to znači gradska opština je jedna izborna jedinica. Ukoliko dva puta uzastopno ne budu izglasani član ili članovi opštinskog (gradskog) veća koje je predložio predsednik opštine (gradonačelnik). odnosno sprečava skupštinu opštine (grada) da zloupotrebljava svoja ovlašćenja kontrole predsednika opštine (gradonačelnika). odnosno većnici gradske opštine. za izbor članova opštinskog (gradskog) veća zahteva se apsolutna većina. koje čini 9 većnika. koje vrši normativnu vlast. koje birači biraju neposredno na izborima. Predsednik opštine kao poseban organ vlasti predviđen je u beogradskim i niškim opštinama. to bi omogućilo predsedniku opštine (gradonačelniku) da. Posebna rešenja gradskih opština U beogradskim. u raspodeli mandata učestvuju liste koje su prešle cenzus od 3 %. kvorumsku većinu odbornika svoje političke opcije. Ovo rešenje je značajno iz dva razloga: sprečava da predsednik opštine (gradonačelnik) pribavi više vlasti nego što mu pripada. novosadskim i kragujevačkim opštinama na nju dolazi na isti način – iz redova odbornika. tako da bi u praksi pribavio veću vlast nego što mu pripada. Kao što se vidi. biraju se prema istom izbornom sistemu kao što se biraju i gradski odbornici. odnosno savet gradske opštine u novosadskim i kragujevačkim opštinama). da blokira predsednika opštine (gradonačelnika) u radu. Da bi član opštinskog (gradskog) veća bio razrešen za ovaj predlog mora da glasa većina od ukupnog broja odbornika. mandati se raspodeljuju srazmerno broju glasova koje je lista osvojila. Bez obzira kako se nazivala ova funkcija u različitim gradovima. apsolutnom većinom (većinom glasova od ukupnog broja odbornika). novosadskim i kragujevačkim opštinama predstavničko telo (skupština gradske opštine u beogradskim. norme kojima se reguliše položaj predsednika opštine u beogradskim opštinama ne razlikuju se bitnije od normi kojima se reguliše položaj predsednika saveta gradske opštine u novosadskim i kragujevačkim opštinama. Odbornici skupštine/ saveta gradske opštine. Ipak. S druge strane. Mandat odbornika traje četiri godine.

Uprava opštine (grada) Izmene u odnosu na raniji zakon učinjene se i u oblasti uprave. da daje uputstva za izradu arhitektonskih projekata radi očuvanja arhitektonskih i ambijentalnih vrednosti. Nekoliko je takvih izmena i vrlo su značajne budući da ukazuju na novu organizaciju vlasti i pružaju mogućnosti za efikasniju upravu i za razvoj opštine (grada). kao i proizilaženje izvršnog odbora iz skupštinske većine. Poslovi glavnog arhitekte bili bi da pokreće inicijative za izradu urbanističkog plana. da ostave mogućnost njegovog postavljenja ili da predvide njegovo obavezno postavljenje. primenom istog izbornog sistema kao i za izbor gradonačelnika. U opštinskoj (gradskoj) upravi mogu se postaviti glavni arhitekta i opštinski (gradski) menadžer. odnosno saveta gradske opštine. položen ispit za rad u organima državne uprave i najmanje pet godina radnog iskustva. Takvo ranije rešenje. Glavni arhitekta se može (ali i ne mora) postaviti u opštinskoj (gradskoj) upravi. U pojedinim statutima se sreću i odredbe kojima se uređuju uslovi koji moraju biti ispunjeni da bi jedno lice bilo postavljeno za glavnog arhitektu . da daje mišljenja za arhitektonske projekte veće vrednosti. Opštinskom (gradskom) upravom rukovodi načelnik. ukazivalo je na primenu skupštinskog sistema vlasti na lokalnom nivou. Razdvajanjem funkcije načelnika uprave od funkcije sekretara skupštine dobija se čistija podela vlasti. Predsednik gradske opštine u Nišu bira se neposredno. na čelu uprave nalazio se sekretar skupštine opštine (grada). da sarađuje sa ustanovama . Njega postavlja i razrešava predsednik opštine (gradonačelnik). Načelnika uprave postavlja skupština opštine (grada) na predlog predsednika opštine (gradonačelnika) i on ovim organima odgovara za svoj rad. preko 1/5 odbornika u beogradskim opštinama. Opštine (gradovi) su svojim statutima mogle da se opredele za neko od mogućih rešenja: da ne unesu odredbe o glavnom arhitekti i time da se odreknu ove mogućnosti. Za načelnika uprave može se postaviti lice koje ima završen pravni fakultet. Prema dosadašnjim rešenjima.završen arhitektonski ili građevinski fakultet i tri godine radnog iskustva u struci. Skupština je najviši organ vlasti koji kontroliše sve ostale organe. razdvajanje izvršne od normativne vlasti.12 I LOKALNA SAMOUPRAVA koji mogu da predlože kandidata za predsednika opštine. dok skupštinu niko ne kontroliše. Taj broj iznosi od 1/3 odbornika u kragujevačkim opštinama. 4. do 5 % članova saveta gradske opštine u Novom Sadu.

stav 1. a verovatno zbog propusta koji su se javljali u oblasti urbanizma. Kontrola uprave se inače sprovodi u upravnom postupku i upravnom sporu. Upravni postupak je postupak u kojem se vrši kontrola rada nižih organa uprave od strane viših organa uprave. odnosno ako prethodno nije zatražena zaštita od višeg organa uprave. najpogodniji za konkretan slučaj.” (član 126. funkcija građanskog branioca jeste da zaštiti građane od lošeg rada uprave. podsticanje preduzetništva. u pojedinim stvarima uprava ima DISKRECIONA OVLAŠĆENJA. Izgleda da je arhitekta bio najzanimljiviji zakonodavcu. U upravnom sporu se vrši kontrola zakonitosti rada uprave (ne i celishodnosti) od strane sudova tako da upravni spor predstavlja sudsku kontrolu uprave. 5. krećući se u zakonskim okvirima. a da nije postupala nezakonito već necelishodno. Uprava može postupati zakonito. Kao što se vidi iz citiranih zakonskih odredbi.I LOKALNA SAMOUPRAVA 13 za zaštitu kulturnih dobara. a sama uprava. Naime. U opštinskoj upravi mogu da se postave i glavni stručnjaci iz drugih oblasti. itd. Ombudsman U jedinici lokalne samouprave može se ustanoviti građanski branilac (ombudsman) koji štiti individualna i kolektivna prava i interese građana. i to tako što vrši opštu kontrolu rada uprave. Zakonitost rada je svakako lako shvatiti i podrazumeva da svi doneti akti i sve preduzete radnje moraju biti u skladu sa zakonom. podsticanje investiranja u opštinu (grad). Funkcija ombudsmana je otuda vrlo značajna. Problem uvek nastaje kada treba ustanoviti da li je uprava postupala CELISHODNO. Opštinski (gradski) menadžer je još jedna mogućnost koju zakon pruža. Opšta kontrola uprave podrazumeva da je ombudsman ovlašćen da kontroliše kako ZAKONITOST tako i CELISHODNOST rada uprave. stvaranje privatno-javnih partnerstava. Zakon o lokalnoj samoupravi). U ovakvim slučajevima može se desiti da uprava povredi interes ili neko pravo građanina. ima ovlašćenje da postupi na način za koji smatra da je najcelishodniji. To znači da zakon postavlja okvire. U upravnom postupku viši organ uprave vrši kontrolu zakonitosti i celishodnosti nižeg organa uprave. tako što vrši opštu kontrolu rada uprave i javnih službi. a poslovi opštinskog menadžera su unapređenje ekonomskog razvoja opštine (grada). iniciranje promena propisa koji otežavaju poslovne inicijative. Vidimo da se celishodnost može kontrolisati . ali to još uvek ne znači da postupa i celishodno. Nije moguće tražiti zaštitu od suda ukoliko prethodno nije sproveden upravni postupak. Opštinskog (gradskog) menadžera angažuje predsednik opštine (gradonačelnik).

Obraćanje ombudsmanu ne bi trebalo da bude otežano nekakvim formalnostima. znači od organa koji pripadaju istoj grani vlasti. Uvođenjem ombudsmana kontrola se proširuje i na normativnu vlast. Zakon o lokalnoj samoupravi). jer ombudsmana postavlja skupština da u njeno ime i u interesu građana kontroliše upravu (i zakonitost i celishodnost). Ne bi bilo dobro da se ovi vidovi zaštite zaobilaze jer bi to onda značilo uzurpaciju vlasti i time bi se ombudsman pretvorio u svoju suprotnost. ali čini se da postoji toliko praznina koje vrlo lako mogu biti ispunjene lošom sadržinom. jer on treba da obezbedi vladavinu prava i demokratičnost. postoji niz problema koji će se u praksi javiti sa ovakvim zakonskim rešenjem kada je ombudsman u pitanju. Ipak. Svaka jedinica lokalne samouprave može da primeni jedan od ponuđena tri modela u zavisnosti od svojih prilika. Znači. Tačnije. U prilog ovoj argumentaciji može se kao primer navesti Zakon o lokalnoj upravi donet 2000. znači za upravni postupak i za upravni spor. jednim članom (član 126. Međutim. Trebalo bi da bude dovoljno da neko smatra da mu je učinjena neka povreda i da može da se obrati ombudsmanu. . kao i da će o tome obaveštavati SO i javnost. Osnovno pitanje je kako u našem pravnom sistemu izgleda ovaj institut? Ombudsman je kod nas uveden na mala vrata. Ko može da se obrati ombudsmanu? Svaki građanin koji smatra da je povređeno neko njegovo pravo ili interes od strane organa opštinske uprave. nijedan građanin ne bi trebalo da se obraća ombudsmanu. a da prethodno nije poveo upravni postupak pred višim organom uprave. Na taj način štiti građane. Problem je u tome što u stavu 1 člana 126 stoji da ombudsman MOŽE biti ustanovljen. Svakako da treba pozdraviti i pohvaliti ideju da se u opštinama i gradovima u Srbiji ustanovi ombudsman. i ne mora. odnosno upravni spor pred sudom. Ovim zakonom je predviđeno nekoliko modela izvršne i normativne vlasti na lokalnom nivou.14 I LOKALNA SAMOUPRAVA samo od strane viših organa uprave. sugerisanje ispravki i obaveštavanje javnosti. Pomenutim članom 126 predviđeno je da će branilac o nezakonitom i nepravilnom radu upozoravati upravu i javne službe i da će im davati preporuke za ispravljanje propusta i grešaka. tačnije na predstavničko telo. ombudsman ne sme da bude zamena za postojeće vidove zaštite o kojima je već u ovom tekstu pisano. U suprotnom biće više štete nego koristi. To je suština njegove funkcije: kontrola. Na ovaj način će izabrani model pokazati znatno veće rezultate nego što bi to bio slučaj sa jednim nametnutim modelom. Za ovakvo rešenje može se kao argument istaći da je svaka novina dobra ako se za njenu primenu pripreme uslovi. godine u Velikoj Britaniji. Još uvek se čeka donošenje republičkog Zakona o narodnom advokatu kojim će ovaj organ biti detaljno uređen.

iz reda uglednih i politički nepristrasnih ličnosti. odnosno grada. I ovde bi tvorci skupštinskih statuta trebalo da se ugledaju na predlog republičkog zakona. jer njega na ovaj način postavlja politička većina. Istovremeno bi mu se ovako obezbedila velika podrška i time bi se obezbedio autoritet ovom institutu i svakako da ne bi bilo opstrukcije rada zarad političkih obračuna. Tako je zakonom predviđeno da su uprava i javne službe dužni da daju sve potrebne informacije kada ombudsman to zahteva. Ukoliko predsednik opštine i parlamentarna većina pripadaju suprotstavljenim političkim opcijama. Sve ostalo. tj. onda njegova funkcija zavisi od političkih . Međutim. Drugi problem je dužina mandata. Opštinskim statutima se uglavnom predviđa da mandat ombudsmana traje četiri godine. izbor i prestanak dužnosti reguliše se statutom jedinice lokalne samouprave. Svakako da bi bilo dobro ugledati se na rešenja predviđena predlogom republičkog Zakona o narodnom advokatu. ombudsman može poslužiti kao sredstvo pritiska na predsednika opštine. odnosno uprave za pojedine oblasti. najkrupniji problem je upravo činjenica da je regulativa prepuštena skoro u potpunosti statutarnim odredbama. organizacija. predviđeno da ga postavlja skupština opštine kvorumskom većinom (većinom glasova odbornika koji su prisutni). Ovakvo rešenje dovodi do sledećeg: one opštine koje budu ustanovile ombudsmana imaće neverovatnu raznolikost u pogledu ovog instituta. zatim da ombudsmana postavlja skupština opštine. Ombudsman bi trebalo da bude politički nepristrasna ličnost. Jasno je da ako se na lokalnom nivou ombudsman bira prostom većinom i mandat mu traje koliko i mandat odbornika. Pitanje je kako će se njegova politička nepristrasnost ostvariti kada se njegov položaj uređuje aktom koji donosi politička većina u lokalnom parlamentu. Ovim predlogom zakona predviđeno je da se ombudsman na republičkom nivou bira u Narodnoj skupštini dvotrećinskom većinom glasova od svih narodnih poslanika. Ova činjenica dobija još više na značaju ako se ima u vidu nova organizacija vlasti. jer bi sve političke opcije morale da se saglase oko jednog kandidata. Zbog ovih mogućih problema bilo bi dobro da se predvidi statutom da se ombudsman bira apsolutnom većinom.I LOKALNA SAMOUPRAVA 15 Zakonska regulativa je vrlo štura. kojima je ustanovljen ombudsman. jer kandidat izabran apsolutnom većinom predstavlja zajedničko rešenje. predlaže postavljenje i razrešenje načelnika opštinske uprave. Prema predlogu republičkog zakona mandat republičkog ombudsmana trajao bi pet godina. Prema novom zakonu predsednik opštine usmerava i usklađuje rad uprave. vrlo lako može da postane pokriće za loš rad uprave. način postupanja. Na osnovu ovih ovlašćenja jasno je da mora sarađivati sa ombudsmanom i da ombudsman nije vezan samo za lokalni parlament. većinom glasova od ukupnog broja odbornika. Time se takođe dovodi u pitanje njegova politička nepristrasnost. Čest je slučaj da je statutima. koji je izabran od strane političke većine. nadležnost i ovlašćenja. Na ovaj način bi se zaista obezbedila politička nepristrastnost ombudsmana. U takvoj situaciji ukoliko parlamentarna većina i predsednik opštine pripadaju istoj političkoj opciji ombudsman.

Svakako da bi za ombudsmana trebalo da bude postavljen diplomirani pravnik sa stručnim iskustvom i poznavanjem rada uprave. ne bi bilo logično da se za ombudsmana na lokalnom nivou traže strožiji uslovi. ovakva ovlašćenja imao bi u slučajevima kada u vršenju kontrole uprave utvrdi da postoje propusti u radu. Na ovaj način ombudsman postaje sastavni deo uprave. On mora da bude organ koji kontroliše upravu. ako ovaj uslov ostane kao odredba zakona kada zakon bude usvojen. jer ne bi zavisila od političkih promena. može podneti prijavu za pokretanje krivičnog postupka ukoliko postoji osnovana sumnja da postoje elementi krivičnog dela izvršenog od strane organa uprave u vršenju ovlašćenja. što nikako ne bi smelo da se desi. Prema predlogu republičkog zakona «za narodnog advokata (ombudsmana). jer treba da bude politički nepristrasna i usmerena na kontrolu uprave. gde se traže strožiji uslovi. Prema predlogu republičkog zakona predviđeno je da. Ipak. a organizaciono se nalazi izvan uprave. nije uređen odnos između ombudsmana na lokalnom i ombudsmana na republičkom nivou. čak ni predlogom Zakona o narodnom advokatu.. može biti izabran jugoslovenski državljanin koji je diplomirani pravnik istaknutih stručnih sposobnosti i čestitosti. pored postupka za razrešenje ili disciplinskog postupka. Pet godina radnog iskustva je kratak rok za ovakvu funkciju. Naravno. jer je on zamišljen kao organ parlamenta koji u ime parlamenta vrši kontrolu uprave. . Nedostatak naše pravne regulative jeste i to što nijednim aktom. koji poznaje rad uprave. Kada govorimo o uslovima koje kandidat za ombudsmana treba da ispuni i tu se može javiti problem. U Zakonu o lokalnoj samoupravi koji je usvojen ovih odredbi nema. To znači da bi se ovakva ovlašćenja mogla predvideti samo statutom. Time se i ova funkcija vezuje posredno za političke stranke i za izbore što nikako nije dobro. U pojedinim opštinama je veliki propust što je statutom predviđeno da će se institut ombudsmana urediti odlukom o organizaciji uprave. Problem je u tome što može da se dogodi da se u različitim opštinama traže različiti uslovi i na taj način se u jednoj opštini.16 I LOKALNA SAMOUPRAVA kretanja i političkog raspoloženja birača. U radnoj verziji Zakona o lokalnoj samoupravi u članu koji je uređivao institut ombudsmana bilo je predviđeno da ombudsman može predložiti pokretanje disciplinskog postupka ili postupka za razrešenje funkcionera organa uprave ili javne službe. naročito na republičkom nivou. obezbeđuje veći ugled i autoritet ombudsmana nego u drugoj opštini gde se traže blaži uslovi. jer je regulativa ovog pitanja takođe prepuštena statutima. predlog Zakona o narodnom advokatu). Ukoliko bi se predvidelo da mandat ombudsmana traje duže od mandata odbornika time bi se njegova funkcija svakako učinila politički nezavisnom.. ima najmanje pet godina radnog iskustva na pravnim poslovima i nije osuđivan za krivična dela» (član 27.

I LOKALNA SAMOUPRAVA 17 Iako sve ove kritike mogu da stvore stav da ombudsman nosi više štete nego koristi. odnosno skupština jedinice lokalne samouprave može da obrazuje savet. Kritike koje su iznete samo iz razloga da se mogući propusti preduprede i da se upravo putem angažovanja građanskih saveta širom Srbije ombudsman ustanovi i postavi na zdravim temeljima kako bismo dobili jednu više nego dragocenu ustanovu. po odredbama Zakona. Razlog uvođenja saveta definisan je i samim Zakonom u kojem jasno stoji da se savet obrazuje «radi ostvarivanja demokratskog uticaja građana na unapređivanje lokalne samouprave». Ovim institutom se otvaraju vrata većem uticaju građana u jedinicama lokalne samouprave. 6. imao ingerencije da se bavi zaštitom prava i dužnosti opštine. Savet bi svakako. Jasno je da je savet odličan način da građani organizovano kroz institucije utiču na poboljšanje i razvoj svog okruženja. . Ustanovljavanje ovakvog jednog organa izuzetno je značajan korak u razvoju demokratije i više je nego potrebno da građani shvate koliku korist mogu imati ne samo oni sami. Ono što savet izdvaja od ostalih sličnih oblika organizovanja građana jesu dve stvari: 1. Prema Zakonu o lokalnoj samoupravi savet za razvoj i zaštitu lokalne samouprave jeste fakultativni organ. a savet za razvoj i zaštitu lokalne samouprave jeste jedan od odličnih načina za to. savet je institucionalni oblik organizovanja građana 2. Opštinama je ostavljeno da same svojim statutima bliže odrede da li će uopšte ustanoviti savet i na koji će način on funkcionisati. Članovi saveta biće građani i stručnjaci iz oblasti koje su od značaja za lokalnu zajednicu i njihov osnovni zadatak jeste upravo podnošenje predloga koji bi trebalo da doprinesu razvoju opštine (grada). organi opštine. Savet za razvoj i zaštitu lokalne samouprave Savet za razvoj i zaštitu lokalne samouprave je jedna od nekoliko novina predviđenih Zakonom o lokalnoj samoupravi. uprava i javna preduzeća imaju obavezu da se izjasne o svim predlozima saveta. već i njihovi legitimno izabrani predstavnici. treba imati u vidu da je u pitanju organ koji postoji skoro dvesta godina u Švedskoj i da je nastao upravo kao jedno od sredstava za borbu protiv apsolutizma. Volja građana ne počinje i ne završava se na izborima već mora neprekidno da se osluškuje i poštuje.

odnosno imaju pravo da upravljaju svojom opštinom ili gradom i to neposredno kroz građansku inicijativu. Skupština je dužna da o predlogu raspravlja i odluči (može da prihvati ili odbije predlog. Građanska inicijativa je punovažna kada se odnosi na pitanja iz izvornog delokruga opštine i kada je podržana potrebnim brojem potpisa građana. a predloge i zahteve usvaja većinom glasova prisutnih i upućuje ih organima jedinice lokalne samouprave. 8. Zbor građana raspravlja i daje predloge o pitanjima iz nadležnosti organa jedinice lokalne samouprave. Skupština ima još jednu obavezu – sve predloge odluka koje se tiču prava nacionalnih i etničkih manjina dužna je da dostavi savetu na mišljenje. Neposredno upravljanje Građani imaju pravo na lokalnu samoupravu. ali mora da donese odluku) i da o svojoj odluci obavesti građane u roku od 60 dana od dobijanja predloga. zbor građana i referendum i posredno preko svojih predstavnika. Savet se bavi pitanjima ostvarivanja.18 I LOKALNA SAMOUPRAVA 7. a koji ne može biti manji od 10 % birača opštine (grada). Nacionalno mešovite opštine su one u kojima jedna nacionalna zajednica ima 5 % od ukupnog broja stanovnika. odnosno sve nacionalne zajednice imaju 10 % od ukupnog broja stanovnika. Građanska inicijativa Građani imaju pravo da putem građanske inicijative predlože skupštini opštine (grada) donošenje određenih akata kojima će se urediti pitanja iz nadležnosti skupštine. zaštite i unapređenja nacionalne ravnopravnosti. O svojim stavovima i predlozima obaveštava skupštinu koja je dužna da se o njima izjasni najkasnije u roku od 30 dana. Razlika u odnosu na građansku inicijativu jeste u domenu . s tim što se putem zbora građana upravlja delom opštine (grada) budući da se saziva za deo teritorije jedinice lokalne samouprave (opštine ili grada). Savet za međunacionalne odnose Savet za međunacionalne odnose ustanovljava se u nacionalno mešovitim opštinama i čine ga predstavnici svih nacionalnih i etničkih manjina. Zakon predviđa da se potreban broj potpisa utvrđuje statutom opštine (grada). Zbor građana Zbor građana je drugi način neposrednog upravljanja. Predstavnike u savetu mogu imati zajednice sa više od 1 % učešća u ukupnom stanovništvu opštine.

ali i službama jedinice lokalne samouprave. i . dok se predlog usvojen od strane zbora građana upućuje kako skupštini opštine. građani mogu građanskom inicijativom zahtevati da se raspiše referendum o pojedinim pitanjima iz nadležnosti skupštine opštine (grada). Predlog iznet u građanskoj inicijativi upućuje se skupštini opštine (grada). jer upravo ovim sredstvima mogu jasnije da izraze svoje potrebe i interese. da dobiju opštinu po svojoj meri. Značajno je da se građani upoznaju sa mogućnostima neposrednog upravljanja opštinom (gradom). da o njemu odluče (usvoje ga ili odbiju) i da o tome obaveste građane u roku od 60 dana. Referendum Zakon o lokalnoj samoupravi predviđa dve vrste referenduma: .obavezni: skupština opštine (grada) mora da raspiše referendum o pitanjima iz svoje nadležnosti na zahtev građana.fakultativni: skupština opštine (grada) može na sopstvenu inicijativu da raspiše referendum o pitanjima iz svoje nadležnosti. tako i drugim organima (predsedniku opštine/gradonačelniku ili opštinskom/gradskom veću). Organi ili službe kojima je upućen predlog ili zahtev usvojen na zboru građana dužni su da razmotre zahtev ili predlog.I LOKALNA SAMOUPRAVA 19 primene. Jednom reči. a zbor građana za deo teritorije. Građanska inicijativa se pokreće za celu jedinicu lokalne samouprave. Skupština mora da raspiše referendum na delu teritorije jedinice lokalne samouprave o pitanjima koja se odnose na potrebe ili interese stanovništva tog dela teritorije. . Tačnije. da dođu do njihovog zadovoljenja i da obezbede unapređenje opštine (grada) u skladu sa svojim zahtevima.

To bi trebalo da budu poslovi koji su od neposrednog i svakodnevnog značaja za život stanovnika mesne zajednice. Sombor i grada Kragujevca. što je malo verovatno. Nijedan drugi oblik mesne samouprave za četiri godine. Prvi put se usvaja ovakav termin za različite oblike organizovanja građana na prostoru manjem od opštine. 1 U ovom tekstu kao primeri statuta mesnih zajednica korišćeni su statuti mesnih zajednica sa teritorija opština Zaječar. a mogu biti i neki od poslova iz izvorne nadležnosti opštine. nije osmišljen. Zakonodavac je ostavio više nego širok prostor za osmišljavanje oblika mesne samouprave. Mesne zajednice su ostale jedini oblik organizovanja građana na nivou nižem od opštine.II Mesne zajednice – jedini oblici mesne samouprave u Srbiji Zakon o lokalnoj samoupravi. praksa pokazuje potpuno drugačija rešenja. Dva su objašnjenja: ili su mesne zajednice savršeni oblik organizovanja tako da nema potrebe za bilo kakvim drugim oblikom. a kamoli za drugim oblicima. ili je naša pasivnost tolika da nema potrebe čak ni za mesnim zajednicama. Jagodina. Ipak. Čak ni primera radi nije naveden nijedan drugi oblik mesne samouprave.1 Normativni akt kojim se detaljnije uređuju nadležnost i organizacija mesne zajednice jeste statut mesne zajednice. može biti određena statutom. koje ona poverava mesnoj zajednici. . godine. U nastavku ovog teksta bavićemo se mesnim zajednicama kao jedinim oblikom organizovanja građana na nivou mesne samouprave.. kao jedinice lokalne samouprave. Statutom mesne zajednice utvrđuju se poslovi koje vrši. Ovakvo rešenje omogućava vrlo široko polje delovanja za one koji su aktivni i imaju dovoljno inventivnosti. Smederevo. Paraćin. sadrži poseban. Vranje. koliko je prošlo vremena od donošenja Zakona. što je verovatnije rešenje. koji je donet 2002. kao i Odluka o osnivanju mesnih zajednica za područje gradske opštine Zemun. mogu osnivati mesne zajednice i drugi oblici mesne samouprave“ (član 52. budući da predviđa da se „radi zadovoljavanja potreba i interesa lokalnog stanovništva. V deo pod naslovom Mesna samouprava. Ova vrsta poslova. kao poslovi mesne zajednice. uz prenošenje i odgovarajućih finansijskih sredstava. stav 1)..

samodoprinos. Interesantno je da Odluka o osnivanju mesnih zajednica za područje gradske opštine Zemun u članu 17 nigde eksplicitno ne predviđa budžet opštine kao jedan od izvora sredstava za rad mesne zajednice. najčešće. već u pomenutom članu u stavu 1. Odlučivanje u mesnoj zajednici U mesnim zajednicama građani donose odluke.5 Nadležnosti U nadležnosti saveta mesne zajednice kao predstavničkog tela spadaju.II MESNE ZAJEDNICE – jedini oblici mesne samouprave u Srbiji 21 Finansije Finansije za obavljanje poslova mesne zajednice pribavljaju se iz sledećih izvora: . Somboru. Posredno preko izabranih predstavnika u organima mesne zajednice i neposredno kroz zborove građana.4 Konačno. .budžet opštine/grada. . već su navedeni svi oblici odlučivanja građana. . Prvu grupu čine statuti onih mesnih zajednica u kojima je kao jedini organ naveden savet mesne zajednice.naknada za usluge. pa se tako komisije i druga radna tela navode kao organi odlučivanja. Organi mesne zajednice (nadležnosti i izbor) U pogledu organa mesne zajednice razlikuju se četiri vrste statuta mesnih zajednica. već i njih navode kao organe odlučivanja. a treću grupu činili bi statuti u kojima nisu posebno navedeni organi. pri čemu to čine dvojako: posredno i neposredno. navodi jednu uopštenu formulaciju da svoj rad finansiraju i iz „drugih sredstava pribavljenih u skladu sa zakonskim propisima“. U pojedinim statutima mesnih zajednica predviđena je obaveza mesnih zajednica da podnose finansijski izveštaj jedinici lokalne samouprave. tačka 3. četvrta grupa su one mesne zajednice čiji statuti ne razlikuju jasno organe odlučivanja i njihova pomoćna tela.pokloni i druga sredstva.2 U drugu grupu ulaze one mesne zajednice u kojima je organ mesne zajednice pored saveta i sekretar3. Za obavljanje poslova koje opština/grad poveri mesnoj zajednici prenosi joj i sredstva neophodna za obavljanje tih poslova. sledeći poslovi: 2 3 4 5 Statuti mesnih zajednica u Kragujevcu. građanske inicijative i referendum. Smederevu i Zemunu Statuti mesnih zajednica u Vranju Statuti mesnih zajednica u Zaječaru Statuti mesnih zajednica u Jagodini i Paraćinu . Mesne zajednice koriste sredstva u skladu sa svojim planovima i programima.

donošenje statuta. već ga postavlja savet i da su poslovi u njegovoj nadležnosti administrativno– tehničke prirode. Ima i rešenja prema kojima članove saveta biraju građani na zboru građana. U pojedinim statutima postoji ograničenje da niko ne može biti dva puta uzastopno izabran za člana saveta. Mišljenja smo da ovakvo rešenje nije dobro. a prema drugoj grupi statuta u onim izbornim jedinicama u kojima se dogodi takav slučaj izbori će biti ponovljeni u roku od 15 dana. finansijskog plana i završnog računa. odbora i drugih radnih tela. Kandidatura.drugi poslovi utvrđeni odlukom o mesnoj samoupravi i statutom mesne zajednice.8 Za člana ili članove. koje utvrđuje savet mesne zajednice svojom odlukom.6 Članovi saveta mesne zajednice biraju se na period od četiri godine. . postoje statuti kojima je predviđeno da je jedan od organa i sekretar.22 II MESNE ZAJEDNICE – jedini oblici mesne samouprave u Srbiji . organ koji je raspisao izbore. . Kandidatura za člana saveta mora biti podržana određenim brojem potpisa građana izborne jedinice. ukoliko se u izbornoj jedinici ili na zboru građana bira više članova. Izbor Izbore za savet raspisuje predsednik skupštine opštine. ukoliko to savet to ne učini. U slučaju da dva ili više kandidata dobiju jednak broj glasova. Komisiju imenuje savet ili. izabrani su oni kandidati koji su dobili najveći broj glasova. . plana i programa rada. U pojedinim modelima statuta mesnih zajednica takođe je sekretar predviđen kao organ mesne zajednice. prema jednoj grupi statuta budućeg člana saveta među takvim kandidatima izabraće predsednik saveta žrebom9. zajedno sa pratećom dokumentacijom. budući da sekretar nije izabran neposredno od strane građana. poslovnika o radu. Organi za sprovođenje izbora su komisija za sprovođenje izbora i birački odbor. dostavlja se izbornoj komisiji.obrazovanje komisija. što je svakako bolje rešenje od prethodnog. a to je najčešće 6 7 8 9 Statuti mesnih zajednica u Vranju Statuti mesnih zajednica u Somboru Statuti mesnih zajednica u Vranju Statuti mesnih zajednica u Somboru .iniciranje uvođenja samodoprinosa i nadzor nad njegovom realizacijom.7 Izbor članova saveta se vrši u izbornim jedinicama mesne zajednice. Pravo da bira članove saveta i da bude biran za člana saveta ima svaki punoletni građanin koji ima prebivalište na teritoriji mesne zajednice. . tako da broj izabranih kandidata premašuje broj članova saveta. Kao što je navedeno. mada ima i statuta koji ovu nadležnost poveravaju predsedniku saveta mesne zajednice.sazivanje zbora građana i sprovođenje odluke zbora građana.

10 Nije regulisano kako se do kraja sprovodi postupak razrešenja. . Prema pojedinim statutima predlog za razrešenje člana saveta može da podnese određeni broj građana izborne jedinice na kojoj je izabran član saveta ili savet određenim brojem glasova svih članova.11 Pojedini statuti predviđaju kao razlog za prestanak mandata i nekoliko neopravdanih izostanaka sa sednica saveta. Razrešenje se obavlja po postupku za njegov izbor.12 Ovakvim rešenjem trebalo bi da se rad saveta učini ozbiljnijim. Da bi savet mogao punovažno da odlučuje.II MESNE ZAJEDNICE – jedini oblici mesne samouprave u Srbiji 23 predsednik skupštine opštine.pravosnažna sudska presuda kojom je osuđen na kaznu zatvora u trajanju dužem od šest meseci. 10 11 12 Statuti mesnih zajednica u Somboru Statuti mesnih zajednica u Smederevu Statuti mesnih zajednica u Paraćinu. saziva sednice i predsedava sednicama saveta.gubitak opšteg prava glasa. podnošenjem ostavke ili nastupanjem nekog od slučaja prestanka mandata članu saveta.promena prebivališta van područja mesne zajednice. predlaže dnevni red sednica i vrši druge poslove u skladu sa statutom mesne zajednice. potrebno je da sednici prisustvuje više od polovine članova saveta. Mandat ovako izabranog člana traje do isteka mandata saveta. Prvu sednicu novoizabranog saveta saziva predsednik prethodnog saziva saveta. Predsednik saveta je dužan da sazove sednicu saveta najmanje jednom u tri meseca ili na zahtev određenog broja članova saveta ili određenog broja građana. Mogli bismo zaključiti da se razrešenje člana saveta sprovodi po postupku za njegov izbor. . Predsednik saveta se bira iz redova članova saveta. pa predviđaju da će umesto člana kome je prestao mandat pre isteka vremena na koje je biran biti izabran kandidat koji je na izborima bio naredni sa najviše osvojenih glasova. Na prvoj sednici bira se predsednik saveta većinom glasova prisutnih članova. Broj izostanaka je različit. Razlozi za prestanak mandata člana saveta pre isteka vremena na koje je biran mogu biti: . .podnošenje ostavke. Odluke se donose većinom glasova prisutnih članova. Ima i statuta koji jasno regulišu pitanje prestanka mandata člana saveta. Predsedniku može prestati mandat pre isteka vremena na koje je izabran razrešenjem. stara se o radu saveta. Jagodini . .u drugim slučajevima koji su predviđeni statutom i poslovnikom saveta mesne zajednice. . Predsednik saveta predstavlja mesnu zajednicu. Savet odlučuje na sednicima.razrešenje/opoziv. ali se najčešće sreću rešenja tri uzastopna izostanka ili najmanje pet uopšte. Komisija imenuje biračke odbore za biračka mesta.

između ostalog. savet ili predsednik saveta mesne zajednice. Svaki izbor zahteva određena finansijska sredstva. Interesantna su rešenja o punovažnosti odlučivanja na zboru građana.24 II MESNE ZAJEDNICE – jedini oblici mesne samouprave u Srbiji značajnijim i efikasnijim. izjasne o podnetim zahtevima ili predlozima. pa tako niz statuta mesnih zajednica predviđa da zbor građana punovažno odlučuje ukoliko zboru prisustvuje najmanje 10 % upisanih birača. jer omogućavaju da građani. dobile na kvalitetu i više bi odgovarale stvarnosti i potrebama građana. Pitanja o kojima raspravlja i odlučuje zbor građana jesu iz nadležnosti opštine/grada ili mesne zajednice. odnosno mesne zajednice. a istovremeno znači i sankciju za neodgovorno ponašanje. i učine nešto za sebe i svoje okruženje. To je slučaj kada posle odlaganja od 30 minuta zboru prisustvuje 3 % upisanih birača. Ipak. U pogledu prava sazivanja zbora građana statuti različito regulišu ovo pitanje pa se tako sreće da pravo sazivanja ima određeni broj građana sa prebivalištem na teritoriji mesne zajednice za koju se zbor građana saziva. Zbor građana može biti sazvan za područje cele ili dela mesne zajednice. jer sprečava da beskonačno izostajanje dovodi u pitanje kvorum za odlučivanje. građanska inicijativa i referendum) 1. ako ne donese statut. Zbor građana odlučuje većinom glasova prisutnih. finansijski plan i program rada u određenom roku ili u slučaju kada se građani na referendumu izjasne za raspuštanje saveta. moguće je da odluka bude punovažna i kada je prisutno manje građana. Statutima mesnih zajednica predviđeni su i razlozi za raspuštanje saveta i prevremene izbore saveta. uz prethodno konsultovanje sa građanima. kao i savetu mesne zajednice. Zbor građana Zbor građana je jedan od oblika neposrednog odlučivanja građana na nivou opštine. a zahtevi ili predlozi usvojeni na zboru mogu biti upućeni skupštini opštine/ grada ili pojedinim organima ili službama opštine/grada. koji su aktivni u svojim mesnim zajednicama. od dana održavanja zbora. čineći na taj način zbor građana savetodavnim telom. Prestanak mandata usled izostanka bi bilo dobro rešenje. Organima kojima se zbor na ovaj način obrati dužni su da se u roku od 60 dana. Izuzetno. Na ovaj način bi odluke koje se donose. poskupljivati rad mesne zajednice. predsednik opštine. uvek se može postaviti pitanje legitimnosti odluke donete na takvom zboru građana. Bilo bi dobro kada bi svaki od ovih organa. Ova rešenja se čine kao dobra. . Ipak. Ovo rešenje je istovremeno i korektiv za moguć loš izbor. bolje je možda na vreme voditi računa o tome ko će biti izabran. odbornik ili poslanik. Neposredno odlučivanje građana (zbor građana. skupštine opštine. a detaljnije su regulisana statutima mesnih zajednica. odnosno opredeljivanje za lošeg kandidata. nego uvoditi ovakve korektive i time. odnosno nosilaca javne funkcije češće koristio ovo svoje pravo. kao što su slučajevi kada savet ne zaseda duže od tri meseca.

Putem referenduma građani odlučuju o pitanjima iz delokruga skupštine opštine. Referendum Referendum je još jedan neposredni oblik odlučivanja građana. o uvođenju mesnog samodoprinosa ili o drugim pitanjima iz nadležnosti opštine/grada ili mesne zajednice. Da bi građanska inicijativa bila punovažna. Ipak.II MESNE ZAJEDNICE – jedini oblici mesne samouprave u Srbiji 25 2. ali poseduju nepokretnost na teritoriji mesne zajednice. Skupština opštine/grada dužna je da u roku od 60 dana dostavi obrazložen odgovor na inicijativu. Pojedini statuti predviđaju da je neophodno da inicijativu podrži najmanje 25 % birača.13 U onim statutima u kojima nije predviđen bilo kakav broj. budući da zakon za punovažnost inicijative zahteva potpise najmanje 10 % birača. mora biti podržana određenim brojem potpisa birača upisanih u birački spisak. a rešenje konkretnog pitanja se tiče i njihove nepokretnosti. 3. ovakvo rešenje ne bismo mogli da prihvatimo. mada statuti mesnih zajednica predviđaju da referendum može raspisati savet mesne zajednice. Zakon o lokalnoj samoupravi predviđa da taj broj ne može biti manji od 10 % birača. prema kojem pravo da putem građanske inicijative predlažu skupštini opštine/grada donošenje akata radi rešenja određenog pitanja imaju i građani koji nemaju prebivalište. promenu statuta ili raspisivanje referenduma. pod uslovom da je na referendum izašlo više od polovine upisanih birača. a statutima mesnih zajednica ovo pravo na nivou mesne zajednice dato je i određenom broju članova saveta mesne zajednice. mesto i dan održavanja referenduma i organe i postupak za sprovođenje referenduma. a koja su od značaja za građane tih jedinica. čime daju na značaju i legitimitetu inicijativi. primenjuje se neposredno zakonska norma. Odluka kojom se raspisuje referendum mora sadržati: referendumsko pitanje.14 Izgleda da je ovo rešenje uvedeno po analogiji sa zakonskim rešenjima samodoprinosa. U pomenutim statutima pravo potpisa inicijative postavlja se restriktivno – inicijativu mogu da podrže birači sa teritorije mesne zajednice. ali otežavaju primenu ovog instituta.15 Inicijativu za raspisivanje referenduma po zakonu mogu pokrenuti i građani. 13 14 15 Statuti mesnih zajednica u Kragujevcu Statuti mesnih zajednica u Jagodini Statuti mesnih zajednica u Jagodini . Odluka na referendumu je doneta ako je za nju glasala većina birača koji su glasali. jasno je. Prema zakonu referendum raspisuje skupština opštine. Građanska inicijativa Građani imaju pravo da putem građanske inicijative predlažu skupštini opštine/grada donošenje akata radi rešavanja određenog pitanja iz njene nadležnosti. Posebno je rešenje u pojedinim statutima.

po kojem će se samodoprinos i realizovati. 16 Statuti mesnih zajednica u Kragujevcu . Osnovicu čine. Odluka sadrži podatke koji se odnose na namenu samodoprinosa. Inicijativa za uvođenje samodoprinosa može da potekne ili od skupštine opštine/grada ili od građana u vidu građanske inicijative (ovde se primenjuju norme kojima je regulisana građanska inicijativa). njegovu evidenciju i nadzor građana. Odluka o uvođenju samodoprinosa sadrži i osnovicu samodoprinosa. zavisno od potreba i mogućnosti građana. ukoliko samodoprinos poboljšava uslove korišćenja nepokretnosti. zarade zaposlenih i drugi oporezovani prihodi. kao i imovina na koju se plaća porez. Pored birača. namena i načini obezbeđivanja ukupnih sredstava). ako drugačije nije uređeno. Skupština opštine/grada utvrđuje predlog odluke o uvođenju samodoprinosa. Pravo odlučivanja o uvođenju samodoprinosa imaju birači mesne zajednice. Odluka o uvođenju samodoprinosa je doneta ukoliko je za nju glasala većina od ukupnog broja građana koji imaju pravo glasa u konkretnom slučaju (birači i građani koji po osnovu posedovanja nepokretnosti imaju pravo glasa). ali imaju nepokretnost na teritoriji za koju se uvodi samodoprinos. u novcu.16 Bez obzira ko je inicijator donošenja odluke za uvođenje samodoprinosa. robi ili radu. U pojedinim statutima predviđeno je da inicijativu za donošenje odluke o samodoprinosu može podneti savet mesne zajednice ili najmanje 20 % birača od ukupnog broja birača sa teritorije za koju se predlaže uvođenje samodoprinosa. Samodoprinos se može izraziti. odnosno njenog dela za koji se samodoprinos ostvaruje. uz inicijativu se obavezno podnosi program samodoprinosa (izvori. pravo odlučivanja imaju i lica koja nemaju prebivalište. Sredstva prikupljena na osnovu odluke o samodoprinosu koji se uvodi za područje ili deo područja mesne zajednice uplaćuju se na račun te mesne zajednice i strogo su namenskog karaktera. područje na kojem se prikuplja. koja se podnosi skupštini opštine/grada. vreme za koje se prikuplja.26 II MESNE ZAJEDNICE – jedini oblici mesne samouprave u Srbiji Samodoprinos Mesni samodoprinos je jedan od izvora finansijskih sredstava mesne zajednice. njegov iznos i izvršavanje. Odluka o uvođenju samodoprinosa može da se donese za područje cele mesne zajednice ili jednog njenog dela. bilo da je sama skupština inicijator ili građani.

dok je pripadnika ostalih nacionalnih zajednica 12 %. tehničari 17 %. KV i VK radnici 28 %. Regionalna distribucija uzorka bila je takva da se u regionu Vojvodine našlo 28 % ispitanika. poljoprivrednici čine 8 % uzorka. 1 % Crnogoraca. ispitanika od 19 do 29 godina je 18 %. do 31. punoletna građanina Srbije. U uzorku se nalazi 82 % pripadnika srpske nacionalnosti. 10 % ima završenu srednju školu za radnička zanimanja. . godine. Kada je reč o zanimanju. U uzorku je 25 % ispitanika sa osnovnom školom i manje od osnovne. Istraživanje je bilo terenskog tipa. domaćice 13%. NK i PK radnici 9 %. stručnjaci 10 %. januara 2006. studenti i učenici 5 %. Istraživanje je sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 1152 ispitanika. zima 2006. zanimanje i nacionalnost. Osnovne sociodemografske karakteristike ispitanika koje su uzete u obzir jesu pol. u regionu Beograda 21 %. u rasponu od 40 do 49 godina 19 % . 3 % Hrvata. a podaci su prikupljani putem direktnog intervjuisanja ispitanika. od 50 do 59 21 %. U uzorku se našlo 48 % žena i 52 % muškaraca. starost. dok je područje centralne Srbije u uzorku učestvovalo sa 51 %. a proporcionalno veličini i broju stanovnika. dok je 24 % ispitanika starije od 60 godina. Marijana Simić i Miloš Mojsilović III Mesna zajednica – primarni okvir socijalnog života Javno mnjenje Srbije. od 30 do 39 takođe 18 %.Srećko Mihailović. obrazovanje. godine Opis uzorka U okviru projekta “Podizanje kapaciteta mesnih samouprava” Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) realizovao je istraživanje javnog mnjenja u periodu od 25. dok je 15 % ispitanika sa višom i visokom školom. 50 % neku drugu srednju školu. službenici 10 %. 2 % Muslimana/Bošnjaka.

U našem sistemu mesne zajednice predstavljaju najniži oblik institucionalnog organizovanja građana. upravo pomenuta diferenciranost i heterogenost društva podstiče procese suprotne centralizaciji. funkcionisanje i rešavanje problema na ovom „elementarnom“ nivou. kao i putem evidentiranja konkretnog uzimanja učešća u poslovima mesne zajednice. za autentične artikulacije specifičnih interesa i potreba i organizovanje u tom pravcu. Jedno od karakterističnih obeležja modernog. Da li i na koji način građani u Srbiji danas učestvuju u ovom obliku samouprave? Deo odgovora na ovo pitanje tražen je i u ovom istraživanju. . 17 Ovo je jedan od osnovnih predmeta društvene i političke teorije danas. ove pojave se ili kritikuju sa stanovišta levih ideologija kao oblici otuđenja čoveka ili samo konstatuju (pa i pozitivno vrednuju) sa stanovišta desnih ideologija kao fakat koji nam govori o konačnoj stabilizaciji demokratskog društva u kojem pojedinci. takozvanog „masovnog društva“ jeste i stanje u kojem pojedinci i uže grupe imaju manje-više ograničen uticaj na upravljanje sopstvenim životima. centar se sve više shvata kao mesto donošenja opštih smernica i obezbeđivanja reda i sigurnosti. odnosno na interesovanje građana za ulaganje sopstvenog napora i povećanje obima participacije u „lokalnim stvarima“. diferenciranih i heterogenih društava. već daju i mogućnosti poređenja sa učešćem na drugim nivoima. kao i polje oštrih ideoloških sporenja. Decentralizacija i date mogućnosti organizovanja na lokalnim nivoima mogu ostvariti svoju suštinu samo ako se naiđe na „povratnu spregu“. Tako. Danas se zahtevi za decentralizacijom postavljaju kao jedan od uslova opstanka i daljeg razvoja demokratije. koji omogućava učešće i ostvarivanje interesa građana u stvarima koje ih neposredno dotiču.28 III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života 1. potrebama i interesima i. relativno nizak nivo interesovanja za uzimanje učešća u životu užih ili širih zajednica. tište i utiču na kvalitet njihovog života. zbog postignutog zadovoljstva životom i sistemom. istovremeno. percepcijom (ne)mogućnosti uticaja građana na rad. Ti odgovori ne daju samo presek stanja u oblasti građanskog aktivizma na ovom nivou. kako bilo. shodno tome. kao i perspektivama opstanka i rada mesnih zajednica kao oblika mesnih samouprava. vide kao mesto neposredne konkretizacije opštih odluka. nemaju više potrebe da participiraju u javnom životu kao što su to imali nekada. Tema aktivizma indikovana je putem klasičnih pokazatelja obaveštenosti o funkcionisanju mesne zajednice. kao mesto pravog „razumevanja“ posebnosti i mogućnosti ostvarivanja te posebnosti. regionalni i lokalni. dok se drugi nivoi organizovanja i vlasti. Centralizacija je postajala neophodan proces od kojeg je često zavisio opstanak savremenih. sužavali su se prostori za autonomna delovanja užih zajednica. Aktivizam građana u okvirima mesne samouprave Rađanje i uspon savremene države doveo je do centralizacije u svim oblastima društvenog i političkog života.17 Međutim.

24 % je delimično obavešteno.18 18 Dok u urbanim mesnim zajednicama poslove uređenja. vrlo je verovatno da neki ne znaju da taj organ postoji!). nalazimo od 39 do 45 % obaveštenih. . relativno mali broj stanovnika i neposredan kontakt građana i njihovih predstavnika trebalo bi. Podatak da je tri petine poljoprivrednika obavešteno o radu saveta ukazuje na činjenicu da su mesne zajednice na seoskim područjima aktivnije. „krivac“ za nisku informisanost o radu samo su delom građani (neki od njih ne žele informacije). Ovaj podatak govori. i te tendencije su interesantne. dok u srednjoj generaciji. 24 % je delimično. kako po tradiciji. odnošenja smeća. među onima između 30 i 60 godina. S druge strane. upravo na ovom nivou. domaćice (29 %) i penzioneri (31 %). a 13 % je potpuno obavešteno) nalazimo da je obavešteno 30 % žena i 44 % muškaraca. Ipak. tj. udaljeni od gradskih jezgara. Geografski ograničen prostor. vremena i energije). posebno kada je reč o polu. Dakle. nema sumnje da netransparentnost pruža priliku za malverzacije. najmanje su obavešteni učenici i studenti (20 %). ili barem za obraćanje nekom ko na ovom nivou predstavlja „vlast“. na seoskim područjima ove delatnosti najčešće su prepušteni samom organizovanju meštana. tako i po tome što. starosti i radnom statusu ispitanika. dok samo 13 % ispitanika smatra da jeste obavešteno o radu osnovnog organa mesne zajednice. jer su ljudi upućeniji jedni na druge. kanalizacije i vodovoda regulišu opštinske vlasti putem komunalnih preduzeća. U odnosu na prosek od 37 % obaveštenih građana (prema samoocenama. zelenila. nego o nekim pravilnostima). Istraživanje pokazuje da čak 63 % ispitanika nije uopšte obavešteno o radu saveta. dok veći deo odgovornosti leži upravo na samim savetima i drugim predstavnicima građana u mesnoj zajednici. Kada je reč o zanimanju i radnom statusu. lakše ostvaruju interese i potrebe kada su međusobno udruženi i organizovani. a najviše poljoprivrednici (59 %) i vlasnici (53 %). Manje su obavešteni najmlađi (oni do 30 godina – 26 %) i najstariji (među onima iznad 60 godina ima 33 % obaveštenih.1. neuviđanja potrebe da informišu sugrađane o svom radu. o činjenici da sami organi u mesnim zajednicama ne rade dovoljno na informisanju o svom radu (pa i sopstvenom postojanju – među onima koji nisu obavešteni. odnosno pretpostavku za učešća u radu organa. da omoguće relativno visoku informisanost (bez posebnog ulaganja većih sredstava. Informisanost o radu saveta MZ povezana je sa određenim sociodemografskim odlikama ispitanika (korelacija je umerenog obima i više govori o mogućim tendencijama. Informisanost o radu mesne zajednice Informisanost građana o radu mesne zajednice predstavlja „nultu“ tačku. Oni često iz neznanja.III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života 29 1. Kao indikator za poznavanje prilika u MZ uzeta je obaveštenost o radu saveta MZ. pre svega.

Pretpostavke o (ne)mogućnosti učešća građana u javnom životu mesne zajednice Malo je verovatno da će građani učestvovati u političkom životu zajednice ukoliko smatraju da svojim učešćem ne mogu ništa da promene ili ako misle da „običan“ čovek treba da se mane politike i da „gleda svoja posla“. one su u istraživanju tretirane na dva načina. oni koji imaju svest o značaju politike. „političkih gladijatora“ i aktivnog partijskog članstva. Trećina koja nije znala da odgovori predstavlja verovatno one koji nisu ni pokušavali ništa po ovom pitanju. Drugi indikator za ovu temu operacionalizovan je kroz pitanje „Da li običan čovek ima priliku da učestvuje u rešavanju problema u Vašoj mesnoj zajednici?“. dok ostatak čine „pasivni“. najveći broj ispitanika smatra da je umereno učešće u politici najbolje za zajednicu.2.30 III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života 1. takoreći ponekad i egzistencijalan. . oko 20 % populacije je krajnje apolitično. dok isto toliko nije znalo da odgovori na ovo pitanje. pretpostavka je da ova grupacija obaveštenost o političkim stvarima i glasanje smatraju „umerenim“ učešćem u politici. previše angažuju. više od tri petine ispitanika smatra da građani u nekoj meri treba da se angažuju u polju politike. Da „običan čovek“ nema priliku da učestvuje u javnim stvarima mesne zajednice smatra nešto više od trećine ispitanika. Blizu dve petine smatra da za zajednicu (pa i njih same) politički angažman nije nešto što će promeniti stvari. Kada je reč o ovim temama. odnosno da je taj angažman dobar za jednu zajednicu. a pripadaju grupama tzv. ukupno gledano. Nije baš dobro da se građani. Svaki peti ispitanik smatra da građani treba da se dosta angažuju u politici – reč je o jednom broju onih koji su i sami verovatno veoma aktivni. opštije pitanje glasilo je da li je za jednu zajednicu bolje da građani budu aktivni ili to baš i nije poželjno stanje stvari. da ta mogućnost postoji smatra nešto manje od trećine ispitanika. Ovde se nalazi oko 20 % onih koje su apolitični19. Broj onih koji smatraju da se ne može baš uticati na rešavanje problema isti je kao i broj onih koji smatraju da je nebitno da li su građani politički aktivni ili ne. Nije baš ohrabrujući nalaz da nepuna trećina ispitanika smatra da može da utiče na rešavanje problema na nivou koji im je najbliži. odnosno potpuno nezainteresovano za politiku. Prvo. Kada je reč o obimu. još nedospeli do politike. 19 Prema ranijim istraživanjima. a na osnovu brojnih pokazatelja „političnosti“. Odgovori da li se i koliko politički treba angažovati distribuirani su na sledeći način: • • • građani treba da budu politički aktivni – 21 % građani treba da budu umereno aktivni – 41 % nevažno je da li su građani aktivni ili ne – 38 % Činjenica je da. Ne postoji slaganje o ovom pitanju – odgovori su gotovo ravnomerno raspodeljeni na sve modalitete. ali samo povremeno uzimaju učešće u aktivnostima kao što su glasanje i slično. često nekompetentni.

Najveći broj ispitanika (26 %) izjavio je da za to nema vremena. studenti i domaćice (po 9 %). 14 % ima neki drugi razlog. Oblici aktivizma građana u mesnoj zajednici Ako je relativno mali broj građana informisan o radu mesne zajednice.3. Ostali razlozi postaju jasniji kada se uzmu ukrštanja ovog pitanja sa grupnim karakteristikama. slično kao i u slučaju obaveštenosti. Učinjen je i pokušaj da se bar načelno uđe u razloge zašto pojedinci ne učestvuju u nekoj od aktivnosti u MZ. kada se dođe na polje konkretnih aktivnosti. da li i koliko građani uopšte učestvuju u aktivnostima u svojoj mesnoj zajednici? Odgovor na ovo delom daje pitanje koje je upravo na ovaj način i postavljeno „Da li ste i ako jeste koliko ste aktivni u radu vaše mesne zajednice? “. manje obrazovani se osećaju nekompetentnim. bolesti. međutim. dok su najmanje aktivni učenici. 22 % nije zainteresovano za taj oblik aktivizma.. osrednje aktivnih 7 %. Gotovo četiri petine ispitanika (78 %) uopšte nije aktivno u radu mesne zajednice. najveći broj ljudi sprečava da uzmu učešće u poslovima vezanim za «zajedničko dobro» (ili je to nekima izgovor za stvarnu nezainteresovanost). Postoje određene razlike u socijalnom profilu onih koji su aktivni. na studijama i u školama. I kod prva tri eksplicitno formulisana . Dok su srednje generacije najaktivnije (četvrtina aktivnih). U slučaju radnog statusa i zanimanja. (Preostalih 11 % su oni koji su izjavili da su na neki način aktivni – vidimo da je sada broj aktivnih prepolovljen. a među najmlađima tek 14 %. a prilično aktivnih 3 %). dok 4 % nije znalo da odgovori na ovo pitanje. petina građana koja je aktivna u radu MZ predstavlja solidnu osnovu za funkcionalni rad. petina građana koja je malo i osrednje aktivna jesu oni koji u najboljem slučaju prisustvuju sastancima saveta i učestvuju u njihovom radu. ako se broj onih koji smatraju da građani treba da budu politički angažovani i da na taj način rešavaju probleme u neposrednoj okolini kreće u rasponu od jedne petine do nepune trećine. pretpostavljamo da je ovo znatno realniji podatak nego onaj o petini aktivnih. osrednje ili prilično aktivan? Najaktivniji (3 %) svakako su oni koji se neposredno angažuju u organima mesne zajednice (savet. 23 % njih smatra da ne mogu da promene ništa i ako se angažuju. Obeshrabreni i nezainteresovani čine gotovo polovinu ispitanika.III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života 31 1. dotle je među najstarijima petina aktivna. to baš i nije najbolji rezultat. sekretar). Na drugoj strani aktivna je «jaka» petina građana (malo aktivnih ima 12 %. Stariji nisu zainteresovani zbog starosti. Dvostruko je manje aktivnih žena (14 %) nego aktivnih muškaraca (30 %). Postavlja se pitanje šta za ispitanike znači biti malo..) Preokupiranost sopstvenim problemima je nešto što. najaktivniji su poljoprivrednici (40 %) i vlasnici (34 %). mladi su često van svojih MZ. predsednik MZ. odnosno onih koji nisu aktivni u radu mesne zajednice. Generalno. dakle.

Srednje generacije iskazuju spremnost u slučaju dve trećine ispitanika ili nešto manje. oni koji smatraju da ne mogu ništa da promene) radnici. Izbori za savet MZ ukazuju na jedan od konkretnih oblika aktivizma u mesnoj zajednici. manje od polovine ljudi je spremno da učestvuje u rešavanju problema koje su sami izdvojili kao najveće i čije rešavanje je definitivno prioritet za kvalitetniji život. . Ovo pitanje pokazuje.20 i 0. U poređenju sa prethodnim nalazom o aktivnosti građana vidimo da je negde između petine i četvrtine građana zainteresovano za neki oblik angažovanja u radu MZ. zaposleni. stručnjaci. naspram 77 % onih koji nisu pokazali spremnost da biraju svoje predstavnike u MZ. domaćice. ali uz određene uslove. Ovaj nalaz potvrđuju i odgovori na pitanje upućeno ispitanicima da li su se nekad sa nekim problemom.nešto iznad polovine i najstariji – dve petine. na drugoj strani su domaćice (31 %). barem na nivou mesne zajednice. Na pitanje „Da li ste spremni da učestvujete u rešavanju problema“. spremnost za učešće u prevazilaženju problema predstavlja „najbolniju“ tačku u funkcionisanju mesne zajednice. najmlađi i oni iznad 60 godina. Na manjak vremena najviše se izgovaraju učenici i studenti. kao i oni sa najnižim primanjima. na jednoj strani izdvajaju se vlasnici – čak tri četvrtine kaže da je spremno za aktivizam. Međutim.32 III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života razloga pokazuju se određene razlike – neinteresovanje više od proseka pokazuju žene. dok su u sredini svi ostali sa proporcijama koje su između 63 i 69 %. u mogućnosti da uz organizovanu akciju rešimo.23). a 16 % više puta). Spremnost na aktivizam iskazuje nepuna polovina žena i dve trećine muškaraca. Svega 23 % ispitanika je učestvovalo na ovim izborima. Očigledno. najmanje obrazovani. Preostalih 13 % ispitanika je spremno da se angažuje. najveće razlike kada su u pitanju različite grupe ispitanika (u stvari reč je o niskim korelacijama – koeficijent kontigencije u slučaju tri ispitivane varijable nalazi se između 0. uprkos opštoj povici na brojne probleme koji nas neposredno okružuju i koje smo. nezaposleni. To je očigledno maksimalan broj građana koji su zainteresovani da barem u malom obimu učestvuju u aktivnostima MZ. penzioneri (44 %) i učenici i studenti (51 %). dok su se ostalih 24 % obraćali jednom ili više puta (od toga 8 % njih se obraćalo jednom. dok su apatičniji od proseka (tj. pa ovim vrstama izbora ne posvećuju veliku pažnju. ispitanici su se potpuno ravnomerno podelili na one koji nisu spremni da učestvuju u rešavanju problema (43 %) i one koji su spremni na to bez ikakvih uslova (44 %). Dakle. Kada je reč o radnom statusu i zanimanju. iako su im organi izabrani na ovom nivou često fizički najbliži. idejom ili predlogom obraćali nadležnima u mesnoj zajednici – 76 % ispitanika se nikada nije obraćalo mesnoj zajednici. od svih do sada. na drugoj strani su najmlađi . građani vlast vide negde drugde. Građani navode brojne probleme sa kojima se suočavaju u okvirima mesne zajednice.

Dakle. (Ne)zadovoljstvo je. koji često imaju samo osnovnu školu. Problemi mesnih zajednica i načini njihovog rešavanja Nezadovoljstvo se može shvatiti kao osećaj koji se javlja u slučaju neostvarenih očekivanja na planu ličnog života. 20 . ali i života date zajednice (društva. Može se preporučiti veći rad na informisanju o radu organa MZ. dok 21 % nije znalo da napravi ovu procenu. (2) našeg ranije statusa (prošlost). a u međusobnim odnosima su upućeniji na rešavanje zajedničkih problema. donekle – 21 %. (3) (ne)ostvarivanja aspiracija. kao i rad na širem uključivanju mladih i obrazovanih ljudi (barem onih koji to žele) u ove poslove. 2. države). kao što ni značajan broj ispitanika nije spreman da se sam angažuje na rešavanju problema. Na osnovu nalaza može se napraviti i kroki profil onih koji su manje-više aktivni u okvirima mesne samouprave. pa neutrališu prethodno pomenutu pretpostavljenu korelaciju. Koji su osnovni zaključci koji se iz navedenih nalaza mogu izvesti? Najpre. Generalno. malo – 15 %. veoma mnogo 21 %. na nivou mesne zajednice ovo nije značajna kategorija. Iako neki drugi oblici aktivizma podrazumevaju npr. ispitanici su odgovorili na sledeći način: nimalo – 3 %. Oni su različitog obrazovanja i primanja20. dok 13 % nije znalo da odgovori. 36 % smatra da je samo mali broj spreman. najšire moguće aktivističko jezgro na ovom nivou teško da prelazi jednu četvrtinu građana u okviru MZ. tj. građani smatraju da su njihovi problemi uglavnom i problemi ljudi u njihovom okruženju. očekivanog statusa (budućnost) i (4) našeg poređenja sa drugima (sve tri vremenske dimenzije). svi su spremni – 5 %. Na kraju. Ono se javlja kao moguća posledica raskoraka/jaza između očekivanog i ostvarenog. rezultat (1) (ne)zadovoljenja osnovnih bioloških potreba (sadašnjost). kada je reč o obimu različitih modaliteta učešća u javnom životu mesne zajednice. pre svega. taj obim je relativno ograničen – maksimalan je obim (manje ili veće) informisanosti. oni koji imaju više vremena i interesa da se angažuju. odnosno deluju u zgusnutijim mrežama socijalnih odnosa. stabilnijih su društvenih pozicija. prilično – 27 %. koji se kreće oko trećine. Interesantno je da ove dve varijable u svim analiziranim pitanjima ne predstavljaju značajnu liniju po kojoj se stavovi ispitanika međusobno razlikuju. približno polovina – 13 %.III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života 33 Na pitanje o tome koliko je ljudima iz njihove okoline stalo do rešavanja problema. uglavnom muškarci. ni percepcija koliko ljudi u njihovoj zajednici je spremno da se angažuje nije sjajna: 4 % smatra da niko nije spreman da uzme učešća u rešavanju problema. dok opada do nivoa od jedne četvrtine do jedne petine populacije kada je reč o različitim oblicima aktivnosti. Deo objašnjenja leži i u činjenici o visokom stepenu spremnosti poljoprivrednika na participaciju. većina je spremna – 21 %. Aktivističko jezgro predstavljaju ljudi srednje dobi (30 do 50 godina). korelaciju više obrazovanje – viši stepen aktivizma.

Najzadovoljniji su Beograđani (57 %). trotoari (30 %). infrastrukturu najbolje ocenjuju Vojvođani (61 %). septembar 2003. značajno je manji broj zadovoljnih građana Vojvodine (42 %) i centralne Srbije (38 %). a kamoli da je nadilazi. ne mogu da procene (“Neodlučan/Ne znam”). dostupna svim ili. sve je to iz naše okoline i u kontekstu onoga sa čime se svakodnevno suočavamo. sadržani u činjenici da su struja. rukovodilac istraživanja Srećko Mihailović 21 22 . Pitanjem puteva je u prethodnom istraživanju Centralna Srbija – deo Srbije bez Beograda i Vojvodine „Živeti nezadovoljstvo – istraživački podaci o zadovoljstvu i nezadovoljstvu građana životom u lokalnoj zajednici“. solidarnošću ljudi (40 %) i kvalitetom života u mesnoj zajednici (37 %).). (Ima smisla pretpostavka da se nezadovoljstva vezana za lični ili za opštedruštveni nivo doživljavaju intenzivnije i da su posledice tog nezadovoljstva znatno teže. CeSID (u okviru projekta Izgradnja poverenja između lokalnih vlasti i lokalne zajednice). jer je njime sada zadovoljno 43 % građana. 5-15. Po istraživanju CeSID-a iz 2003.. a pored toga. Javni prevoz je. onda možemo da očekujemo. godine.kolovoz. nezadovoljni ili. godine kada je njime bilo zadovoljno manje od petine građana (međugradskim prevozom – 21 %. verovatno. najmanje je Beograđana bilo zadovoljno kvalitetom vode – samo 12 %. ogromnoj većini građana. Čime su građani zadovoljni Građanima smo ponudili deset pojava «na merenje». Oko dve petine građana zadovoljno je kvalitetom vode (41 %). Razlozi zato su. popravio svoj rejting. PTT. Reč je o infrastrukturi (struja. gradskim prevozom – 14 %). ako je to tačno. da ćemo ispitivati i manje intenzivna nezadovoljstva. pak. pored toga što smo nezadovoljstva redukovali po obimu. a prva instanca i najniži nivo susreta građana i vlasti upravo su mesne zajednice. Inače. a gotovo dvostruko manje među Vojvođanima (25 %). U svim drugim slučajevima broj zadovoljnih građana ne doseže polovinu. Oko trećine građana zadovoljno je međusobnim poverenjem ljudi u mesnoj zajednici (33 %) i stanjem puteva u MZ . telefon i druga infrastrukturna pitanja deo osnovnih ljudskih potreba bez kojih se ono što se podrazumeva pod normalnim životom ne bi moglo zamisliti. u odnosu na istraživanje22 iz 2003. godine.1. tražili smo da nam kažu da li su zadovoljni. Tako je i fokus istraživanja problema usmeren na (ne)zadovoljenje osnovnih potreba građana neophodnih za normalan život. dok su stanovnici Vojvodine (19 %) i centralne Srbije (21 %) bili nešto zadovoljniji. Među zadovoljnima kvalitetom vode najveći broj je iz centralne Srbije (48 %) i Beograda (46 %).. tj. (Ne)zadovoljstva koja smo ovde ispitivali ulaze u krug onoga što čini svakodnevicu.34 III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života U ovom istraživanju (ne)zadovoljstvo smo merili na nivou lokalne zajednice. bar. Samo u jednom slučaju našli smo da je polovina građana zadovoljna. nešto lošije Beograđani (56 %) i građani centralne Srbije21 (53 %). Problemi koji obeležavaju svakodnevni život svakog građanina Srbije rešavaju se na nivoima vlasti najbližim građanima.) 2.

ostaje da se vidi. Tabela 1. mesto od 52 ponuđena «objekta nezadovoljstva». Možda je jedan od razloga tome i nedovoljno poznavanje rada ovih organa. PTT. . . Da li je porastom standarda i većim ulaganjima unapređeno ovo pitanje ili je percepcija građana pozitivnija zato što je izbor „objekata nezadovoljstva“ bio manji nego u istraživanju 2003. kulturnim i zabavnim životom su najzadovoljniji zaposleni u državnom sektoru (21 %) i penzioneri (17 %). Starosna struktura najzadovoljnijih u okviru ove grupe nalazi se između 30 i 39 godina (21 %) i između 50 i 59 godina (23 %).III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života 35 bilo malo zadovoljnih – samo 11 %. godine. gradski prevoz Kvalitet vode Solidarnost ljudi Kvalitet života u mesnoj zajednici u celini Međusobno poverenje ljudi Stanje puteva u MZ (kolovoz. Građani su najmanje zadovoljni kulturnim i zabavnim sadržajima koji im se nude u okviru mesne zajednice (19 %). što je stepen zadovoljstva ovim pitanjem dovelo na 49. godine kada je ovim pitanjem bilo zadovoljno samo 6% građana. Razlog povećanju zadovoljstva može se tražiti u velikim ulaganjima koja su lokalna samouprava i država imali u poslednje dve-tri godine.deponije.Koliko ste zadovoljni a koliko nezadovoljni kada su u vašoj mesnoj zajednici u pitanju…? (vrednosti su u %. jer je blizu polovine ispitanika (48 %) neodlučno ili ne zna da odgovori na ovo pitanje.struja. Javni prevoz. nečistoća… Rad organa mesne zajednice u celini Kultura i zabava u mesnoj zajednici 56 43 41 40 37 33 30 26 19 19 Neodlučan.. A što se tiče rezidencijalnog statusa. ne zna 10 27 13 28 30 31 14 12 48 30 Nezadovoljan 34 30 46 32 33 36 56 62 33 51 Ukupno 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 Četvrtina građana je zadovoljna kvalitetom zaštite sredine i čistoćom (26 %) za razliku od istraživanja sprovedenog u septembru 2003.. Manje od petine građana zadovoljno je radom organa svoje mesne zajednice. trotoari) Kvalitet zaštite sredine . a problemi su poređani po stepenu zadovoljstva) Zadovoljan Infrastruktura .

škola i fakulteta viđen kao veoma mali . zabava Međusobno (ne)poverenje ljudi… Javni prevoz Kvalitet života u MZ u celini Sportski tereni Rad organa MZ Pijace Obrazovanje. . kvalitet životne sredine (16 %). kulturne ustanove. godine govori o tome da su građani lokalnih zajednica pokazali najveće nezadovoljstvo kvalitetom životne sredine – 60 %.2 Čime su građani nezadovoljni Istraživanje koje je CeSID sproveo u septembru 2003. fakulteti 20 16 17 12 6 5 4 3 6 2 2 2 2 13 16 14 12 6 8 7 5 3 2 5 4 4 1 10 10 5 11 7 7 8 7 3 8 5 6 5 3 43 42 36 35 19 19 19 15 12 12 12 12 11 4 Od ispitanika smo tražili da odaberu tri najveća problema i da ih rangiraju po važnosti.Najveći problemi u mesnoj zajednici (vrednosti su u %) Najvažniji Problem drugi Problem treći Ukupno – tri najvažnija problem po važnosti po važnosti problema Stanje puteva Kvalitet životne sredine Kvalitet vode Infrastruktura Zdravstvene ustanove i usluge Privredna pitanja Kultura. Naime. Podaci iz 2003. putevima i ulicama – 58 %. Tabela 2. kvalitetom života u celini – 60 %. većina problema koji su obuhvaćeni ovim istraživanjem jesu problemi kojima su građani bili najnezadovoljniji i 2003. zatim infrastrukturu (12 %) i javni prevoz (6 %). kvalitet vode (17 %). škole. godine. dok je problem obrazovanja. najveći broj anketiranih je na prvo mesto stavljao pitanje puteva u mesnoj zajednici (20 %). kvalitet voda bio je na sedmom mestu od ponuđena 52 objekta nezadovoljstva. Od ponuđenih četrnaest. godine i podaci do kojih je CeSID došao ovim istraživanjem govore u prilog tome da se u međuperiodu mnjenje građana na lokalnom nivou nije mnogo promenilo kada su u pitanju problemi koji najviše tište građane.36 III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života 2.

. što bi se. Naime. S druge strane. u ovu grupu su svrstani različiti „objekti“. Više od polovine građana (51 %) nezadovoljno je kulturnom ponudom i zabavom u svojoj mesnoj zajednici..23 Razlog tome možda treba tražiti u činjenici da infrastruktura (struja.. pokazalo se da je čak 56 % građana zadovoljno. u prva dva odgovora u vrlo malom broju slučajeva se javljaju ovi problemi. kada je ovim problemom bilo nezadovoljno 58 % stanovnika Srbije. tako da je veoma teško dati jedinstvenu ocenu svih elemenata koji čine infrastrukturu.III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života 37 – samo 0. iako je veliki broj građana pitanje infrastrukture rangirao kao jedan od najvećih problema. eventualno. Stanje puteva su građani identifikovali i rangirali kao najveći problem. godine. ali je njen kvalitet nezadovoljavajući. kvalitet životne sredine (42 %). takođe.Beograđani (61 %) i građani centralne Srbije (60 %). Naime. što se i kod rangiranja problema javilo kao najčešće navođeni problem.) – 62 %. Pažnji se nameće jedna nelogičnost. Pored pitanja infrastrukture. kanalizacija) postoji. građanima je ponuđeno da procene koliko su (ne)zadovoljni i sa još devet grupa problema.. a koliko nezadovoljni kada je u Vašoj mesnoj zajednici u pitanju. Građani su najnezadovoljniji kvalitetom zaštite životne sredine (deponije. moglo objasniti činjenicom da ljudi pri selekciji polaze najpre od konkretnih pitanja koja ih zabrinjavaju. Zanimljiv je podatak da kvalitet života u celini dobija na značaju tek kod trećeg odgovora. dok tu tendenciju danas pokazuju stanovnici centralne Srbije (39 %). ali oni itekako izlaze u prvi plan kod trećeg problema po važnosti. Ovi podaci ne odstupaju znatnije od rezultata istraživanja iz 2003. bio prvi po stepenu nezadovoljstva – čak 69 % građana je iskazalo nezadovoljstvo ovim problemom.4 % građana je to ocenilo kao prioritetan problem. Kulturnom ponudom 23 Tabela 1. Koliko ste zadovoljni. kao i rad organa mesne zajednice. a njim je nezadovoljno 56 % građana Srbije. psi lutalice. U tom slučaju subjektivno shvatanje samog pojma i toga šta se pod njim podrazumeva je prevagnulo.? . što se gotovo poklapa sa rezultatima istraživanja iz 2003.Znatno je odstupanje u pogledu nezadovoljstva po regionima . kvalitet vode (36 %) i infrastruktura (35 %) – ovaj kvartet problema apsolutno dominira. telefoni. kada je trebalo da se oceni koliko su građani zadovoljni. Kulturom i zabavom u mesnoj zajednici građani su najmanje zadovoljni.. Uočljivo je da su u vrhu rang liste problema: stanje puteva u mesnoj zajednici (ukupno je 43 % ispitanika ovaj problem stavilo među prva tri). dok je nezadovoljstvo Vojvođana znatno manje (44 %). po kojima je ovaj problem. pa onda sagledavaju generalnu sliku i ulaze u uzroke problema. Ranije su ovim problemom najnezadovoljniji bili Beograđani. a koliko nezadovoljni infrastrukturom. što ovaj problem dovodi u vrh rang liste sortirane po stepenu nezadovoljstva. godine. nečistoća. . To ne iznenađuje ukoliko se ima u vidu da su to problemi koji su vezani za osnovne ljudske potrebe i utiču na svakodnevni život i normalno obavljanje dnevnih obaveza.

. 2. Po trećina ispitanika je nezadovoljna preostalim ponuđenim grupama problema. Gotovo polovina građana Srbije nezadovoljna je kvalitetom vode. Slična je. Uočljivo je da je kvalitet života u celini popravljen tako da je procenat nezadovoljstva koje je bilo u samom vrhu liste sa 60 % (po istraživanju iz 2003. zatim slede infrastruktura (34 %). U ovoj grupi najveće nezadovoljstvo je iskazano u pogledu međusobnog poverenja ljudi (36%). S druge strane. imajući u vidu iznete probleme i pokazani stepen nezadovoljstva za neke od njih. dok je u Vojvodini nezadovoljno čak 64 % građana. kojim je.38 III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života su najnezadovoljniji nezaposleni (64 %) i zaposleni kod privatnika (60 %). ovo pitanje najlošije ocenjuju oni sa najmanjim primanjima. urbanih sredina koji je mnogo bogatiji. a najnezadovoljniji građani centralne Srbije (39 %). pokazano i najmanje nezadovoljstvo u kategoriji ponuđenih problema. odgovor „Donekle“ dalo je 35 % građana. solidarnost ljudi (32 %) i javni/gradski prevoz (30 %). kao i mladi između 18 i 29 godina starosti (59 %). To se može objasniti postojanjem velikih zagađivača na teritoriji Vojvodine poput naftne industrije. kvalitet života u mesnoj zajednici u celini (33%). dok je samo 18 % mišljenja da njihova . Kvalitetom vode su nešto manje nezadovoljni stanovnici Beograda (36 %) i centralne Srbije (41 %). a najmanje među poljoprivrednicima (18 %) i učenicima i studentima (22 %). što se može objasniti njihovim usmerenjem na velike univerzitetske centre i zabavni život većih. što samim tim proizvodi manjak zadovoljstva kulturnim životom svoje mesne zajednice. Najviše nezadovoljnih kvalitetom života je među nezaposlenima (44 %). i pored svega. zanimljivo je primetiti da je generalno gledano taj procenat pao sa 52 % na 46 % nezadovoljnih građana u odnosu na istraživanje iz 2003.. Među prva četiri problema po stepenu nezadovoljstva svrstava se i pitanje kvaliteta vode. ujedno. rad organa mesne zajednice (33 %). a procenat nezadovoljnih se smanjuje srazmerno porastu prihoda. Kvalitetom života su najmanje nezadovoljni Vojvođani (23 %). poplava koje su se u proteklom periodu desile. ima vrlo pozitivno mišljenje – pozitivan odgovor dalo je 47 % ispitanika. zagađenih kanala za navodnjavanje i odvodnjavanje. ovaj visok procenat postaje još alarmantniji. situacija i sa javnim/gradskim prevozom koji je sa 38 % nezadovoljnih spušten na nivo od 30 % nezadovoljnih. iako ne tako drastično različita. Većina građana.3 Da li je Vaša mesna zajednica dobro mesto za život? Na kraju se postavlja pitanje građanima Srbije koliko je zajednica u kojoj žive zaista dobro mesto za život. godine. Ipak. Imajući u vidu da se ispravna pijaća voda ubraja u jednu od osnovnih ljudskih potreba. godine) pao na 33 % nezadovoljnih građana.

sportsko društvo. dok su Vojvođani najmanje nezadovoljni – 13 %... groblje. ambulanta.III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života 39 mesna zajednica nije dobro mesto za život. Na osnovu iznetih podataka dolazimo do zaključka da većina građana Srbije svoju mesnu zajednicu ocenjuje kao dobro mesto za život. crkva... obdanište. neka kulturna ustanova.. policijska stanica. Mesna zajednica između poverenja i nepoverenja Mesna zajednica je bazična jedinica ljudske zajednice. a na neki način i osnovna administrativna jedinica. Najveći broj naših interakcija sa drugima odvija se u mesnoj zajednici. visok stepen nezadovoljstva određenim problemima nameće obavezu odlučiocima da efikasnije i brže rade na rešavanju osnovnih egzistencijalnih potreba građana. stoji na ćošku. U njoj se definiše politika o najstvarnijim pitanjima. razni servisi. tu započinje politika... U mesnoj zajednici je škola. U pogledu negativne percepcije svoje mesne zajednice najbrojniji su građani centralne Srbije – 20 %. ona provocira brigu. U njoj se uspostavljaju bazični odnosi. ima smisla pretpostavka da su lokalne zajednice na dobrom putu.. Mesna zajednica je prostor zajedničkih problema i njihovog postavljanja na politički dnevni red. U njoj se odvija život ili barem najveći deo života. U mesnoj zajednici se odvija naš svakodnevni život.. dečje jaslice. Imajući u vidu da je nezadovoljstvo nekim problemima pokazalo tendenciju opadanja (u nekim slučajevima izrazito). ona je prostor naše svakodnevice. gluvari. Sve ostalo je izvedeno i predstavlja neku vrstu nadgradnje. Tu su bolje ili lošije . U strukturi onih koji smatraju da je njihova mesna zajednica dobro mesto za život najviše je penzionera (25 %) i zaposlenih u državnom sektoru (19 %). direktan. Oni koji su između 50 i 60 godina imaju najpozitivnije mišljenje – 54 %. 3. Najveći nezadovoljnici su penzioneri (25 %). a potom nezaposleni (22 %) i zaposleni kod privatnika (20 %). Mesna zajednica je i osnovna teritorijalno-politička jedinica. aktivizam. U mesnoj zajednici se ne radi ništa. Ona je prostor za inicijative. ali su zato ubedljivo najbrojniji (46 %) u grupi koja misli da je njihova mesna zajednica donekle dobro mesto za život. naše rutine. Ona je naš životni prostor. kafana. samoupravu. dok je najmanje učenika i studenata (4 %). U njoj se dešava prvi susret građana sa politikom. Ipak. U mesnoj zajednici je vlast najbliža čoveku i samo tu je odnos neposredan. Ona je test naše socijabilnosti ili njenog odsustva. Beograđani (55 %) imaju pozitivnije mišljenje nego građani Vojvodine (49 %) i centralne Srbije (43 %). Mnoge grupe kojima pripadamo locirane su upravo u mesnoj zajednici. za razliku od onih u četvrtoj deceniji života koji imaju najmanje pozitivno mišljenje – 37 %.

koji omogućava da se dela u poželjnom pravcu. ako pri tom veruju jedni drugima i ako su spremni da se na osnovu te rasprave i međusobnog poverenja udružuju. (a) Interpersonalno poverenje ispitivali smo na osnovu statusa četiri “objekta”: poverenje u ljude koji žive u datoj mesnoj zajednici. Ona je prostor na kojem nalazimo najveću kumulaciju socijalnog kapitala. i znanje. 1993: 167). pošta… Mesna zajednica je povezana dobrim. za izgradnju kanalizacije. odnosno nepoverenja građana u devet “objekata”. ukupno uzev. osrednjim ili “nikakvim” putevima. Tu su naši problemi: voda. smatramo da je mesna zajednica veliki resurs socijalnog kapitala. izgradnju vodovoda. Ako imamo sreće firma u kojoj radimo nalazi se na teritoriji mesne zajednice u kojoj živimo. Za pokazatelje postojanja socijalnog kapitala uzeli smo postojanje poverenja. . struja. ako su solidarni. ali ne i obavezno. da se dogovaraju. da neki misle da njihove mesne zajednice nisu mesta za pristojan život ili da su to samo donekle – proizlazi potreba da se menja ono što je loše i ono s čim su ljudi nezadovoljni. nalaženje novca za popravku puteva. pa ma koliko oni bili teški.40 III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života snabdevene prodavnice prehrambene robe. Jednostavno rečeno. u rođake i u ljude koje ispitanik dobro poznaje. kao što su verovanja. da neke od njih smatraju izuzetno teškim. Frensis Fukojama i drugi) nalaze da je jedan od važnih preduslova. socijalni kapital. Ako kapitala ove vrste nema u mesnoj zajednici. da vode raspravu. onda ga nema nigde. po pravilu. tzv.. trotoari. na primer. Takođe smo videli da građani prepoznaju brojne probleme. Upravo je Robert Putnam u teoriju uveo pojam socijalnog kapitala da bi opisao “oblike društvene organizacije. Osim volje za akcijom u tom pravcu. tu su potrebni i organizacija. kao što je to. da su prilično nezadovoljni mnogim stvarima u mesnoj zajednici. ako ljudi mogu komotno da komuniciraju. organizaciju i realizaciju ozbiljne društvene akcije na planu rešavanja urgentnih problema date zajednice. nešto boljim putem je povezana sa administrativnim centrom. i materijalna sredstva… Pojedini teoretičari (Robert Putnam. kanalizacija. Iz činjenica da građani konstatuju veliki broj problema. Otuda pitanje da li u našim mesnim zajednicama ima onoliko socijalnog kapitala koliko je dovoljno za iniciranje. najveći broj građana svoje mesne zajednice vidi kao mesta u kojima ipak može pristojno da se živi. da neke od njih smatraju izuzetno teškim. Ali. onda se može računati na to da će se verovatno obezbediti svi preduslovi za rešavanje zajedničkih problema.. ali da su mnogim nezadovoljni. norme i mreže koje putem sprovođenja koordiniranih akcija mogu povećati efikasnost društva” (Putnam. poverenje u komšije. za gasifikaciju… Sve u svemu. U prethodnoj analizi je naznačeno da su građani nekim stvarima u mesnoj zajednici zadovoljni.

Najviše poverenja građani pokazuju prema dobrim poznanicima (čak 92 %).III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života 41 (b) (c) Poverenje u političku nadgradnju mesne zajednice ispitivali smo na osnovu poverenja u tri političke ličnosti iz date zajednice: u odbornika u skupštini opštine koji potiče iz date mesne zajednice. svega 2-3 % osim kod poverenja u sve građane mesne zajednice gde doseže visinu od 9 %.Poverenje građana u institucije mesne zajednice i okruženja (u %) Da li imate ili nemate poverenja: U ljude koji žive u vašoj mesnoj zajednici U vaše najbliže komšije U vaše rođake U ljude koje dobro poznajete U odbornika iz vaše MZ u skupštini opštine U savet vaše mesne zajednice U predsednika vaše mesne zajednice U skupštinu vaše opštine U predsednika opštine/ gradonačelnika Puno ili delimično poverenje 71 84 89 92 29 33 36 43 48 Nema ili malo poverenje 20 13 8 6 27 29 27 36 34 Ne mogu da ocenim 9 3 3 2 44 38 37 21 18 Ukupno 100 100 100 100 100 100 100 100 100 Interpersonalno poverenje u mesnoj zajednici veoma je veliko. u savet mesne zajednice i predsednika mesne zajednice. pa i prema svim ljudima koji žive u datoj mesnoj zajednici (71 %). odnosno gradonačelnika. . komšijama (84 %). Treba pomenuti i da je broj neodgovora veoma mali. potom prema rođacima (89 %). Poverenje u institucije opštinske vlasti ispitivali smo na osnovu dva pokazatelja: poverenja u skupštinu opštine i poverenje u predsednika opštine. . Tabela 3.

Predsednici opština imaju poverenje gotovo polovine građana (48 %).42 III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života Na drugoj strani. Najbolje je prošao predsednik mesne zajednice u koga poverenje ima trećina ispitanika (36 %). nepoverenje – četvrtina (27 %). najmanje je poverenje u institucije političke nadgradnje mesne zajednice. Mesna zajednica ima kapaciteta za bolji i efikasniji rad. Zaključujemo da je interpersonalno poverenje u mesnoj zajednici. Kako je to moguće? Inače. veoma visoko. Upravo se u ovom nalazu može pronaći odgovor na ključno pitanje koje smo postavili ovim istraživanjem. ali su izrazito nedovoljni kapaciteti onih institucija koje treba da pokrenu i organizuju kapacitete same mesne zajednice. a nepoverenje jedna trećina (34 %). kao bazično. . mada je izvesno i neobaveštenost velika). Može da čudi ali je činjenica da građani imaju više poverenja u institucije opštinske vlasti nego u svoju “vlast” u mesnoj zajednici. dok gotovo isto toliko (27 %) nema poverenja (gotovo polovina ispitanika nije odgovorila na ovo pitanje). Istovremeno. U sva tri slučaja gotovo da su po raširenosti izjednačeni nepoverenje i poverenje. dok nepoverenje iskazuje trećina ispitanika (36 %). a da se malo poverenje vezuje za institucije “mesne vlasti”. u skupštinu opštine poverenje ima nešto više od dve petine građana (43%). veoma je veliki broj neodgovora i iznosi između 37 i 44 % (stiče se utisak da su ispitanici pribegavali neodgovoru kako bi izbegli da kažu kako nemaju poverenja. U odbornike iz mesne zajednice u kojoj ispitanik živi poverenje ima 29 % građana. Iznenađuje nalaz da građani više poznaju opštinsku nego svoju vlast (misli se na “vlast” u mesnoj zajednici). U savet mesne zajednice poverenje ima 33% dok poverenje nema 29 % ispitanika.

Bojana Zarić Učešće građana u javnom životu mesne zajednice Jedan od mnogih problema sa kojim se susreće i naše društvo jeste nedovoljno učešće građana u procesu donošenja odluka i kreiranja strategija u lokalnoj samoupravi. kako bi se prilikom izjašnjavanja usvojila pozitivna odluka. kao i sami građani. mesnih zajednica je izostavljeno. delimično je imao u vidu i povećavanje učešća građana u procesu odlučivanja. poželjno je i da funkcioneri organa mesnih zajednica. koji predstavljaju posebnu formu interesnog organizovanja građana na određenom području jedinice lokalne samouprave. njene nadležnosti. Treći zadatak je dalje vršenje pritiska na odbornike. kao i samih građana sa ovim subjektima. Međutim. poslovi koje će obavljati. nezadovoljstvo građana koje se konstantno povećava jer se ključni društveni problemi još uvek ne rešavaju. svakako. a postoji i mogućnost formiranja saveta za međunacionalne odnose. Zakonom je omogućeno pravo na referendum. zajedno sa funkcionerima . kao i detaljnije uređenje postojećih oblika. zajedničkih i svakodnevnih potreba stanovništva. preciznije određenje „drugih oblika mesne samouprave”. učestvovanje građana u obavljanju tih poslova u velikoj meri zavisi od odnosa koji bi trebalo da budu uspostavljeni između odbornika i funkcionera organa mesne zajednice. od nedostatka vremena do potpune nezainteresovanosti za bilo kakav oblik društvenog aktivizma. Drugi zadatak je direktno lobiranje kod odbornika. Osim toga. kao što su mesne zajednice i drugi oblici mesne samouprave. Izgled jedne mesne zajednice. Funkcioneri organa mesne zajednice. Predviđeni su i drugi oblici organizovanja građana. moraju svojim aktivnim delovanjem da utiču na donosioce odluka (odbornike) u cilju poboljšanja kvaliteta života u njihovoj zajednici. kao i pravo prisustva na sednicama lokalnih skupština (kada one nisu zatvorene za javnost). Prvi zadatak je identifikovanje potreba građana i to kroz dijalog sa njima. kako bi te identifikovane potrebe bile uvršćene u dnevni red skupštine. Osnovni smisao postojanja mesnih zajednica i drugih oblika mesne samouprave ogleda se u ostvarivanju opštih. Presudno je. građansku inicijativu i zbor građana. Na drugoj strani. saveta za zaštitu i unapređenje lokalne samouprave. jedino građani koji su svesni svojih građanskih dužnosti i koji se angažuju u političkom životu mogu da utiču da se pokrene proces rešavanja pojedinih problema i da se neki problemi čak potpuno reše. Zadaci predsednika i članova saveta mesne zajednice jesu višestruki. Zakon o lokalnoj samoupravi. Razlozi su mnogobrojni. godine. tj. donesen 2002.

tj. Naime. putem samodoprinosa. one moraju da omoguće bolje informisanje građana o njihovim pravima i obavezama. rade na razvijanju procedura za uspostavljanje partnerskih odnosa sa građanima i da na taj način podstaknu zajedničko rešavanje ključnih problema. moguća rešenja. kao i primedbe na rad odeljenja opštinske uprave i organa vlasti. Većina opština u Srbiji spada u kategoriju nerazvijenih i siromašnih. da bi lokalne vlasti bile transparentne. zatim na kulturu i zabavu u mesnoj zajednici. jer ponekad se problem ne može rešiti ukoliko se samo sedi. Veliki uticaj kako na javnost tako i na nosioce vlasti imaju mediji. a ostatak sredstava obezbeđuje opština. kao i o radu ovih organa. da im omoguće veći uticaj na lokalnu politiku. popravke krovova. samo je jedan od načina približavanja nosilaca vlasti i građana. stanje puteva u mesnoj zajednici. a za to je upotreba medija neophodna. dok bi građani trebalo da iznose probleme svoje mesne zajednice. kao i na identifikovanje i predlaganje rešenja opštih. Upravo putem medija može se vršiti informisanje građana o pravima i obavezama. čeka i očekuje da će ga rešiti oni koji su za to zaduženi ili neko drugi. Stanovnici ovih mesnih zajednica su u . Osim toga.). Stanovnici jedne mesne zajednice možda ne mogu da utiču na rešavanje onih problema koji su u nadležnosti višeg nivoa vlasti (republički nivo). Njihovi budžeti su skromni i uglavnom u njima nema dovoljno sredstava za velike investicione i infrastrukturne radove i stoga je neophodan doprinos. Organizovanje redovnih sastanaka i javnih rasprava.. rešenjima tih problema. kvalitet životne sredine i drugo. uređenje parka.. ulično osvetljenje. stoga je poželjna saradnja između organa mesnih zajednica i medija. 50 %. građani sakupe određeni deo ukupne sume novca (30 %. lokalnim problemima. neke mesne zajednice su potpuno prepuštene same sebi jer su sredstva koje opština ulaže u rešavanje njihovih problema minimalna. neophodno je mobilisati stanovništvo. efikasne i demokratske. Pojedine opštine podstiču radove (asfaltiranje ulica. Na drugoj strani. prihodima i rashodima budžeta i slično. zajedničkih i svakodnevnih problema. funkcioneri organa mesne zajednice i građani. kao i da upoznaju građane sa njihovim pravima i obavezama.) kroz partnerstvo sa građanima i mesnim zajednicama. na kojim će učestvovati predstavnici lokalne samouprave. ali svakako mogu na rad organa mesne zajednice. a u cilju rešavanja određenih problema u lokalnoj zajednici.44 IV Učešće građana u javnom životu mesne zajednice organa lokalne samouprave. o nadležnostima organa mesne zajednice. da rade na podizanju njihove zainteresovanosti za učešće u javnom životu. Pored toga. Na ovim dešavanjima predstavnici lokalne samouprave trebalo bi da objašnjavaju procedure. međusobno poverenje ljudi i njihovu solidarnost. aktivnostima i planovima. Za rešavanje problema u tim oblastima neophodan je angažman građana. samodoprinos građana. osvežavanje fasada i sl. da bi se izvršio pritisak na odlučioce.

ulično osvetljenje. sportski teren. književnicima i pesnicima i na osnovu te saradnje organizovanja stalnih kulturnih događaja. park. Pored ovakvih načina rešavanja problema. ovde je reč o egzistencijalnim pitanjima koja godinama nisu rešavana i koja verovatno ne bi bila ni danas rešena da se građani nisu dogovorili. predloga za poboljšanje kvaliteta života u opštini i mesnoj zajednici. amaterskim pozorištima. reč je o stalnim telima koja se redovno sastaju. Mogu da imaju stalno članstvo ili mogu da budu otvorenog tipa. kao što su put. Od organizovanja ovakvih dešavanja i jedni i drugi mogu imati korist. npr. Forumi interesnih grupa (bave se potrebama određene grupe građana).IV Učešće građana u javnom životu mesne zajednice 45 više navrata putem samodoprinosa prikupljali celokupna finansijska sredstva i na taj način rešili probleme svoje mesne zajednice. Ovi forumi predstavljaju jednu konkretnu formu učešća građana u procesu upravljanja koji mogu svojim aktivnim delovanjem da budu sredstvo kontinuiranog praćenja i kontrole lokalne i mesne vlasti i snažno sredstvo uticaja na razvoj lokalne zajednice. Forumi korisnika usluga (bave se pitanjima upravljanja i razvoja konkretne službe) 2. Ovo se može postići kroz podnošenje nacrta akata. Primer za to može biti iznajmljivanje prostorija mesne zajednice za događaje koji su komercijalnog karaktera. mesnu zajednicu) 4. put i drugo. Forumi mikrozajednica (bave se pitanjima od važnosti za tu zajednicu. udružili i izdvojili iz svojih ličnih budžeta veliki deo sredstava. a na drugoj strani deo sredstava ostao bi mesnoj zajednici. Značajnu ulogu u rešavanju lokalnih problema mogu imati i različiti oblici foruma /saveta građana. dakle predsednika i članova saveta mesne zajednice. Oni predstavljaju važnu tekovinu neposredne demokratije savremenih evropskih društava. Ima nekoliko vrsta foruma: 1. Tematski forumi (bave se konkretnim pitanjima od interesa za lokalnu zajednicu) 3. ukoliko bi se ulaz na ove manifestacije naplaćivao. postoje i drugi. Dakle. Naime. koja bi kasnije mogla da ih upotrebi za rešavanje nekih drugih problema. muzičkim i plesnim grupama. . vodovod. a sredstva koja bi se dobila za ovu vrstu usluga mogu se iskoristiti za vrtić. a koji prvenstveno zavise od angažmana funkcionera organa mesnih zajednica. kanalizacija i slično. Oskudan kulturni život je karakterističan za većinu mesnih zajednica u Srbiji. Naime. rad umetnika bio bi plaćen i ujedno promovisan. U nekim slučajevima su ovlašćeni za davanje preporuka određenim komitetima skupštine ili da čak učestvuju u procesima odlučivanja. Ovaj problem je moguće rešiti putem uspostavljanja saradnje funkcionera organa mesnih zajednica sa raznim kulturnim društvima.

u kojoj je u okviru saveta građana formirano više radnih tela. Osim toga. dok se za ove forume građana može reći da su nove metode čijom primenom može da se ostvari veći angažman građana.46 IV Učešće građana u javnom životu mesne zajednice razvojnih politika i boljih usluga. Odbor za ekologiju i zaštitu životne sredine 3. kao i učešće u radu organa mesne zajednice. udruženja penzionera. Odbor za bezbednost građana i saobraćaja 2. Komisija za odnose sa malom privredom. kulturu i informisanje 6. kao i da razvijaju osećaj pripadnosti lokalnoj zajednici i veće zainteresovanosti za lokalnu i mesnu samoupravu. putem usmenog i pismenog iznošenja problema i potreba u okviru ove mesne zajednice. Građanima ove mesne zajednice je omogućeno da učestvuju u radu ovih tela.) 5. mogu da podstiču građane na pokretanje inicijativa. Odbor za finansije i razvoj mesne zajednice. Ta tela su: 1. predstavljaju klasične mehanizme odlučivanja i učešća građana u obavljanju poslova lokalne i mesne samouprave. . Slični oblici aktivizma građana postoje i kod nas. Odbor za humanitarna pitanja 10. kao i da kombinacija klasičnih i novih metoda može da dovode do povećanja učešća i onih građana koji inače nisu aktivni u političkom životu zajednice. Ovakav vid aktivizma građana predstavlja okvir koji je uspostavljen i u drugim zemljama. Komisija za opšta i pravna pitanja i saradnju sa drugim mesnim zajednicama 7. građanska inicijativa i građanski zbor. Odbor za komunalna pitanja 8. Referendum. Komisija za sport. davaoca krvi i dr. Komisija za odnose sa drugim organizacijama (Crveni krst. Primer za to je mesna zajednica Erdoglija (grad Kragujevac). Komisija za socijalna pitanja 4. trgovinskim i prehrambenim sektorom 9. s tim što se pokazalo kao pravilo da zemlje koje su bogatije i razvijenije prednjače u demokratičnosti i prenošenju ovlašćenja građanima.

molimo Vas da nam pošaljete vaše sugestije na fax +381 11 328 28 70 ili na adresu: CeSID – Centar za slobodne izbore i demokratiju Lomina 9. 11000 Beograd.Povratna informacija Izdanja CeSID Kako biste nam pomogli da unapredimo naša izdanja. Vaši podaci (opciono): Ime i prezime: Zanimanje: Organizacija: Kontakt telefon: E-mail: Naziv izdanja: Kako ste saznali za našu publikaciju? Da li Vam je ova publikacija pomogla I na koji način? Da li mislite da je publikacija primerena ciljnoj grupi kojoj je namenjena? Šta bi trebalo poboljšati u budućim izdanjima CeSID-a? Predložite nam temu za neko od naših sledećih izdanja: .

.Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије.Str. et al. 2006 (Beograd : BG Dream iTechnologies).9 (497. ISBN 86-83491-37-4 1. .SR-ID 129757964 .07 (497.Србија Приручници COBISS.]. . 21 cm Tiraž 250.48 str.CIP .Beograd : Centar za slobodne izbore i demokratiju.Србија Приручници б) Месна заједница .11) (035) 352. Београд 352. Михајловић Срећко а) Локална самоуправа . .Napomene i bibliografske reference uz tekst.11) (035) Korak ka građanima: vodič kroz mesnu samoupravu u Srbiji / [autori Srećko Mihajlović . . : tabele . 3: Reč unapred / Zoran Lučić..

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful