P. 1
CESID_vodic

CESID_vodic

|Views: 135|Likes:
Published by katuca

More info:

Published by: katuca on Jun 12, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/30/2012

pdf

text

original

KORAK KA GRAĐANIMA

Vodič kroz mesnu samoupravu u Srbiji

SADRŽAJ
Reč unapred I Lokalna samouprava 1. Nadležnosti opštine (grada) 2. Organi vlasti i njihove nadležnosti 3. Izbor organa vlasti 4. Uprava opštine (grada) 5. Ombudsman 6. Savet za razvoj i zaštitu lokalne samouprave 7. Savet za međunacionalne odnose 8. Neposredno upravljanje II Mesne zajednice – jedini oblici mesne samouprave u Srbiji III Mesna zajednica – primarni okvir socijalnog života Opis uzorka 1. Aktivizam građana u okvirima mesne samouprave 1.1. Informisanost o radu mesne zajednice 1.2. Pretpostavke o (ne)mogućnosti učešća građana u javnom životu mesne zajednice 1.3. Oblici aktivizma građana u mesnoj zajednici 2. Problemi mesnih zajednica i načini njihovog rešavanja 2.1. Čime su građani zadovoljni 2.2. Čime su građani nezadovoljni 2.3. Da li je Vaša mesna zajednica dobro mesto za život? 3. Mesna zajednica između poverenja i nepoverenja IV Učešće građana u javnom životu mesne zajednice Povratna informacija 3 5 5 6 8 12 13 17 18 18 20 27 27 28 29 30 31 33 34 36 38 39 43 47

Reč unapred

Poštovani, pred Vama se nalazi vodič kroz mesnu samoupravu u Srbiji koji je nastao u okviru CeSIDovog projekta “Korak ka građanima” - Podizanje kapaciteta mesnih samouprava. Projekat se realizuje uz podršku Rockefeller Brothers Fondacije. Osnovni cilj ovog projekta je podizanje kapaciteta predstavnika mesnih samouprava, kako bi što efikasnije rešavali probleme svoje lokalne sredine. Predstavnici organa mesne samouprave predstavljaju najniže nivoe u komunikaciji između vlasti i građana, stoga smatramo da će ovaj vodič biti od izuzetnog značaja za njihov dalji rad. Opštine u svojim statutima preuzimaju zakonske odredbe o mesnoj samoupravi koje, same po sebi, nisu dovoljne za detaljno regulisanje statusa mesnih zajednica. Samim tim, građani koji su angažovani u organima konstituisanim pri mesnim zajednicama nisu upoznati sa pravima i obavezama koje proističu iz zakona, niti sa mogućnostima koje im se pružaju za ostvarivanje interesa lokalne sredine. Ovakva situacija doprinosi lošoj komunikaciji između predstavnika organa lokalne vlasti i organa mesne samouprave, kao i nedovoljnom obimu saradnje, tako da su potencijali mesne samouprave samo delimično iskorišćeni. Vodič je prvenstveno namenjen predstavnicima mesnih zajednica, ali ujedno i predstavnicima lokalnih samouprava u Srbiji, kao i svim zainteresovanim građanima. U sadržaj vodiča uključena je analiza normativnog okvira (Zakon o lokalnoj samoupravi, statuti opština i statuti mesnih zajednica), analiza istraživanja, kao i deo koji se odnosi na aktivizam građana u mesnoj zajednici. Srdačno, Predsednik upravnog odbora CeSID-a Prof. Dr Zoran Lučić

poslovnog prostora. sporta. Za vršenje ovih poslova grad prenosi odgovarajuću sumu novca iz svog budžeta u budžet opštine. Osim izvršavanja propisa i opštih akata grada. Sve što grad poveri opštini. staraju se o lokalnim putevima. staranje o zaštiti životne sredine. gradski prevoz.). obavljaju komunalne delatnosti. Ostale opštine nemaju ove nadležnosti. to je njena nadležnost. daju građevinsko zemljište u zakup. statutima pojedinih gradova i drugim tekstovima i raspravama koje se bave ovim pitanjima. Ovaj deo je napisan prema postojećem Zakonu o lokalnoj samoupravi. RUJP je u nadležnosti Republike Srbije. Nadležnosti opštine (grada) U nadležnosti opštine (grada) spadaju komunalne delatnosti (vodovod. Grocka. izdavanje dozvola itd. uređenje i korišćenje građevinskog zemljišta. kulture. čistoća. urbanizam. Sopot i Surčin donose svoje urbanističke planove. izdavanje uverenja ili potvrda... a proširenje nadležnosti je izvršeno u oblasti osnovnog obrazovanja. donošenje urbanističkih planova. staranje o stambenim zgradama. groblja. U Beogradu gradske opštine Barajevo.. . to su poslovi uprave (izdavanje raznih izvoda iz javnih knjiga. U nadležnost opštine (grada) ne spada RUJP (Republička uprava javnih prihoda). dečje i socijalne zaštite..). parkovi. Lazarevac. staranje o ulicama i lokalnim putevima. 1. parkirališta. Mladenovac.. itd. primarne zdravstvene zaštite. toplane. Obrenovac.Ivana Petrin Lokalna samouprava U ovom delu priručnika dati su neki osnovni podaci i pojmovi iz oblasti uređenja lokalne samouprave kod nas. Posebna rešenja gradskih opština Nadležnost gradske opštine određuje grad svojim Statutom. pijace. iako se dešava da se nalazi u istoj zgradi gde se nalazi i gradska ili opštinska uprava.

on izvršava i stara se o izvršavanju odluka i drugih akata skupštine opštine (grada). Prema ranijem zakonu ove funkcije je obavljao izvršni odbor skupštine opštine (u daljem tekstu IO SO). propise i druge opšte akte. Normativna nadležnost skupštine opštine (grada) podrazumeva da skupština donosi statut. naredbodavac je izvršenja budžeta i vrši druge poslove predviđene zakonom.6 I LOKALNA SAMOUPRAVA 2. Takođe. Izborna nadležnost se odnosi na izbor predsednika i zamenika predsednika skupštine opštine (grada). Čine je odbornici koji se biraju neposredno na lokalnim izborima. a takođe se odnosi i na postavljanje direktora. što je prema ranijem zakonu činio predsednik skupštine opštine. načelnika opštinske (gradske) uprave na predlog predsednika opštine (gradonačelnika). Predsednik opštine (gradonačelnik) jeste nosilac izvršne vlasti u opštini (gradu). budući da je predstavnički organ. ustanova. predlaže donošenje odluka. javnih preduzeća. Opštinsko (gradsko) veće Opštinsko (gradsko) veće je organ predviđen novim zakonom. program razvoja opštine (grada). Predsednik opštine (gradonačelnik) bira se neposredno na izborima na period od četiri godine. urbanistički plan i druge odluke o pitanjima iz nadležnosti opštine (grada). Organi vlasti i njihove nadležnosti Organi vlasti po novom Zakonu o lokalnoj samoupravi jesu: Skupština opštine (grada) Skupština opštine (grada) jeste najviši organ odlučivanja u jedinici lokalne samouprave. Predsednik opštine (gradonačelnik) Predsednik opštine (gradonačelnik) novi je organ vlasti uveden Zakonom o lokalnoj samoupravi i treba ga razlikovati od predsednika skupštine opštine (grada) koga smo dosad nazivali predsednikom opštine (gradonačelnikom). članova opštinskog (gradskog) veća na predlog predsednika opštine (gradonačelnika). Nadležnosti skupštine mogu da se definišu kao normativna i izborna. U nadležnosti predsednika opštine (gradonačelnika) jeste izvršna vlast opštine (grada). budžet i završni račun. kao i upravnih i nadzornih odbora. predlaže postavljenja i razrešenja u okviru opštinske (gradske) uprave. čija funkcija je usklađivanje . usmerava i usklađuje rad opštinske uprave. dok je predsednik skupštine opštine (grada) predsedavajući skupštinom. i predstavlja i zastupa opštinu. organizacija i službi čiji je osnivač opština (grad). sekretara skupštine.

Opštine (gradovi) svojim statutima određuju tačan broj članova opštinskog veća koji ne može biti veći od 11. što je ranije bila nadležnost IO SO (SG). postojala je potreba za ustanovljavanjem tima koji će zajedno sa predsednikom opštine (gradonačelnikom) obavljati poslove izvršne vlasti koji su više nego obimni za jednog čoveka. pa utoliko ima i veći legitimitet nego gradsko veće. Obe grupe argumenata se mogu prihvatiti. Interesantno je tumačenje koje je Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu dalo novembra 2003. Opštinsko (gradsko) veće čini do 11 članova. U radnoj verziji zakona ovaj organ nije bio ni predviđen. a koji nedostaci postojećeg sistema. te se javlja opasnost od prevelike kon centracije vlasti u rukama jedne osobe. Isto rešenje je predviđeno Statutom grada Kragujevca – gradonačelnik ne učestvuje u glasanju gradskog veća. Rešenje Statuta Beograda se takođe može braniti činjenicom da je gradonačelnik neposredno biran od strane građana. koje proističe iz skupštinske većine. kao i pomaganje predsedniku opštine (gradonačelniku) u vršenju njegovih poslova. Ova druga funkcija znači da je opštinsko (gradsko) veće drugostepeni organ odlučivanja u upravnom postupku. U opštinsko (gradsko) veće ulaze predsednik opštine (gradonačelnik) i njegov zamenik po funkciji. Istovremeno. Razlog za uvođenje ovakvog jednog organa nalazi se u činjenici da predsednik opštine (gradonačelnik) ima velika ovlašćenja. a predsednik opštine je naredbodavac budžeta. izgubio bi se smisao postojanja ovog organa kao organa koji je zamišljen kao brana mogućem samovlašću predsednika opštine. članovi gradskog veća se biraju i razrešavaju na predlog gradonačelnika. Funkcija usklađivanja rada predsednika opštine (gradonačelnika) i skupštine opštine (grada) jeste novina zakona. ali je u zakon uveden putem amandmana. Pored ovih funkcija.I LOKALNA SAMOUPRAVA 7 rada predsednika opštine (gradonačelnika) i skupštine opštine (grada) i vrši kontrolno-nadzornu funkciju nad radom opštinske (gradske) uprave. Ukoliko bi mu se dozvolilo pravo glasa. godine da predsednik opštine nema pravo glasa u postupku donošenja odluka u opštinskom veću. u nadležnost opštinskog (gradskog) veća ulazi i utvrđivanje predloga budžeta. ali treba sačekati potpunu primenu zakona u praksi da bismo mogli da vidimo koje su prednosti. da je opštinsko veće organ koji predlaže budžet skupštini. Oba rešenja imaju svoje opravdanje. budući da je neposredno biran od strane građana. a ne direktno iz biračkog tela. Gradsko veće pomaže gradonačelniku u radu koji je nosilac izvršne vlasti. . Tumačenje Ministarstva može se objasniti činjenicom da je opštinsko veće organ koji usklađuje rad dva najviša organa u jedinici lokalne samouprave. dok je Statutom grada Beograda predviđeno da gradonačelnik ima pravo glasa u gradskom veću. Osim toga.

birači su u drugom krugu birali između dva kandidata koji su imali najveći broj glasova. Kao organi vlasti u gradskim opštinama navode se: u beogradskim opštinama skupština opštine. ima reprezentativnu funkciju (zastupa i predstavlja opštinu) i nosilac je izvršne vlasti (beogradske i kragujevačke opštine). a koji čine odbornici i koji ima svog predsednika biranog iz redova odbornika. Niš) rešenja koja su predviđena statutima gradova više su nego interesantna. već se obe funkcije sustiču u jednoj ličnosti. Novi Sad. . Izbor organa vlasti Skupština opštine (grada) Skupština opštine (grada) jeste predstavnički organ vlasti. a ukoliko nijedan od kandidata u prvom krugu nije dobio natpolovičnu većinu. Predsednik opštine vrši izvršnu vlast. Veće gradske opštine vrši normativnu vlast. dok u gradskim opštinama drugih gradova te razlike nema. apsolutnom većinom (većinom glasova od ukupnog broja većnika). u novosadskim i kragujevačkim opštinama organ vlasti je savet gradske opštine. odnosno saveta gradske opštine. Kragujevac. Kao što se vidi. Prema novom rešenju opština (grad) jedna je izborna jedinica. Da li su našli najbolja rešenja. koji vrši normativnu vlast. u niškim opštinama postoji razlika između predsednika opštine i predsednika veća gradske opštine. Sednicama veća predsedava predsednik veća.8 I LOKALNA SAMOUPRAVA Posebna rešenja gradskih opština U pogledu organa vlasti u gradskim opštinama u jedinicama lokalne samouprave koje imaju status grada (Beograd. dok predsednik opštine. Za niške opštine predviđeno je najoriginalnije rešenje – organi vlasti su veće gradske opštine i predsednik opštine. 3. već za pohvalu. odnosno savet gradske opštine. U odnosu na raniji zakon. Mandat odbornika traje četiri godine. vreme će pokazati. izborni sistem je u potpunosti promenjen. koji je nosilac normativne vlasti. predsedava sednicama skupštine. a za odbornika je bio izabran onaj kandidat koji je dobio natpolovičnu većinu glasova birača koji su glasali. Skupština opštine. odnosno saveta. Odbornike skupštine opštine (grada) biraju građani neposredno na izborima. predsednik opštine i opštinsko veće. odnosno najviši organ odlučivanja u jedinici lokalne samouprave. naročito zbog toga što su neujednačena. koji se bira iz redova većnika. Prema ranijem zakonskom rešenju opština (grad) bila je podeljena na onoliko izbornih jedinica koliko se odbornika za skupštinu opštine (grada) biralo. Birači su glasali za pojedinačne kandidate. Neujednačenost rešenja nije za kritiku. jeste nosilac normativne vlasti. jer pokazuje spremnost lokalnih vlasti da zakon kroz statut prilagode potrebama svojih gradova. Pobeđivao je kandidat koji je dobio više glasova.

Ipak. Budući da je neposredno izabran od strane birača. oni subjekti koji imaju . koalicija političkih stranaka ili grupa građana. Ukoliko nijedan od kandidata nije dobio potrebnu većinu. Ukoliko određeni broj mandata ostane neraspodeljen primenom ove proporcije. odnosno grupe građana. Pravo da predloži opoziv predsednika opštine (gradonačelnika) ima i politička stranka. Predsednik opštine (gradonačelnik) Predsednika opštine (gradonačelnika) biraju građani neposredno na izborima. Mandati se raspodeljuju srazmerno broju osvojenih glasova. birači mogu pokrenuti postupak i za opoziv predsednika opštine (gradonačelnika) ukoliko nisu zadovoljni njegovim radom. a zatim se taj proizvod deli ukupnim brojem glasova svih lista koje su prešle cenzus. zakon predviđa da jedna trećina mandata mora da se rasporedi u redosledu sa liste. zakon predviđa jedno ograničenje u pogledu raspodele mandata. Zakon o lokalnoj samoupravi i Zakon o lokalnim izborima uvode jednu novinu – opoziv predsednika opštine (gradonačelnika). najmanje 3 % birača opštine (grada). među svaka četiri kandidata na listi mora biti najmanje po jedan kandidat manje zastupljenog pola. već za liste koje predlože političke stranke. Kandidaturu mora da podrži.I LOKALNA SAMOUPRAVA 9 Birači ne glasaju za pojedinačne kandidate. U pogledu redosleda po kojem predlagač liste raspoređuje osvojene mandate. Izborna komisija ukupan broj odborničkih mesta množi brojem važećih glasova koji je osvojila svaka izborna lista. Prilikom sačinjavanja liste kandidata za odbornike. oni se dodeljuju listi koja ima najveći deo razlomka. U drugom krugu izabran je onaj kandidat koji je osvojio veći broj glasova. U drugom krugu birači se opredeljuju između dva kandidata koja su u prvom krugu osvojila najveći broj glasova. Ista struktura mora biti poštovana i pri raspodeli mandata. Kandidata za predsednika opštine (gradonačelnika) može predložiti politička stranka. odnosno koalicija političkih stranaka. Opoziv je jedan od nekoliko načina prestanka mandata predsedniku opštine (gradonačelniku). svojim potpisom. odnosno onoj koja ima veći broj mandata. održava se drugi krug izbora za predsednika opštine (gradonačelnika). Svaka izborna lista dobija onoliki broj mandata koliko celih brojeva proizilazi iz proporcije. odnosno pri slobodnoj raspodeli 2/3 mandata svaki četvrti mandat mora biti dodeljen kandidatu sa liste koji pripada manje zastupljenom polu. a ukupno na čitavoj listi mora biti najmanje 30 % kandidata manje zastupljenog pola. Kao što se vidi. Raspodela mandata: da bi uopšte jedna lista mogla da učestvuje u raspodeli mandata mora da pređe zakonom određen cenzus – osvojenih najmanje 3 % glasova od ukupnog broja glasova birača koji su glasali. dok se preostale dve trećine raspodeljuju po slobodnom izboru predlagača. Za predsednika opštine (gradonačelnika) izabran je kandidat koji je osvojio natpolovičnu većinu glasova birača koji su glasali.

Predlog za opoziv predsednika opštine (gradonačelnika) može podneti i skupština opštine (grada). Primera radi navedimo slučaj veće opštine od 120 000 birača.10 I LOKALNA SAMOUPRAVA pravo predlaganja kandidata za ovu funkciju (grupa građana. Sledeći korak u ovom postupku jeste izjašnjavanje birača o predlogu za opoziv. Predsednik opštine (gradonačelnik) . Ovo rešenje će u praksi naterati skupštinsku većinu da dobro odmeri svoju odluku i da posegne za njom tek kada postoje valjani razlozi za opoziv. Opštinsko (gradsko) veće Već smo naveli da jedna od funkcija opštinskog (gradskog) veća jeste usklađivanje rada skupštine opštine (grada) i predsednika opštine (gradonačelnika). ne znači i da je predsednik opštine (gradonačelnik) opozvan. odnosno gradonačelnika) zloupotrebi ovo svoje ovlašćenje za političke obračune. što nije uobičajeno. U slučaju kada su se birači izjašnjavali o predlogu za opoziv predsednika opštine (gradonačelnika). Ukoliko bi se i za opoziv zahtevao tako mali broj kao i za kandidaturu. odnosno kada predsednik opštine (gradonačelnik) ne obavlja svoju funkciju na dobar način. Činjenica da je predlog za opoziv podržan zahtevanim brojem potpisa. gde 3 % iznosi 3600 potpisa. ukoliko je takav predlog usvojen apsolutnom većinom glasova od strane odbornika (većinom glasova svih odbornika). politička stranka. Razlog za ovakvo rešenje je sledeći: davanjem ovlašćenja skupštini da može da pokrene postupak za opoziv. predsedniku opštine (gradonačelniku) bi neprekidno pretila opasnost opoziva. Da bi pokrenuli postupak opoziva. odnosno glasova odbornika. Predsednik opštine (gradonačelnik) je opozvan ukoliko se većina birača koji su glasali izjasnila za opoziv. što bi dovelo do toga da bi on morao da se bavi održanjem na funkciji i time bi se ostavilo veoma malo vremena za obavljanje poslova iz njegove nadležnosti. koalicija) imaju pravo i da pokrenu postupak njegovog opoziva. a koji je potekao od skupštine opštine (grada) i nisu se odlučili za opoziv predsednika opštine (gradonačelnika). skupština opštine (grada) biće raspuštena. naročito za političke stranke. ali je razumljivo. Ovaj organ po svojoj prirodi trebalo bi da bude most između dva organa koji su nosioci osnovnih grana vlasti. za pokretanje postupka za opoziv zahteva se veći broj potpisa nego za podnošenje kandidature. predviđena je ova rezerva. ona se stavlja u nadređeni položaj u odnosu na predsednika opštine (gradonačelnika). Birači se izjašnjavaju tajnim glasanjem. dok 10 % od istog broja birača je 12 000. zloupotreba ovlašćenja može skupštinskoj većini da se vrati kao bumerang. Da bi se sprečila mogućnost da skupštinska većina (a naročito ako je različita od političke orijentacije predsednika opštine. što nije naročito teško skupiti. Kao što se vidi. Otuda i ne čudi što u izboru opštinskog (gradskog) veća učestvuju oba organa. navedeni subjekti moraju svoj predlog snabdeti potpisima najmanje 10 % birača. U suprotnom. iako oba organa imaju isti legitimitet. jer su oba izabrana neposredno.

odnosno sprečava skupštinu opštine (grada) da zloupotrebljava svoja ovlašćenja kontrole predsednika opštine (gradonačelnika). Da bi član opštinskog (gradskog) veća bio razrešen za ovaj predlog mora da glasa većina od ukupnog broja odbornika. birači glasaju za liste kandidata. Predsednik opštine kao poseban organ vlasti predviđen je u beogradskim i niškim opštinama. odnosno po svom izboru. Razlike postoje samo u pogledu broja odbornika . zajedničko je da se u beogradskim. a to znači gradska opština je jedna izborna jedinica. kvorumsku većinu odbornika svoje političke opcije. U niškim opštinama predstavničko telo je veće gradske opštine. Posebna rešenja gradskih opština U beogradskim. da blokira predsednika opštine (gradonačelnika) u radu. Ovo rešenje je značajno iz dva razloga: sprečava da predsednik opštine (gradonačelnik) pribavi više vlasti nego što mu pripada. apsolutnom većinom (većinom glasova od ukupnog broja odbornika). odnosno većnici gradske opštine. skupština može da donese odluku i bez tog predloga. tako da bi u praksi pribavio veću vlast nego što mu pripada. novosadskim i kragujevačkim opštinama na nju dolazi na isti način – iz redova odbornika. Kao što se vidi.I LOKALNA SAMOUPRAVA 11 predlaže skupštini opštine (grada) članove opštinskog (gradskog) veća. to bi omogućilo predsedniku opštine (gradonačelniku) da. koje čini 9 većnika. Ipak. Veće je u svom radu bliže predsedniku opštine (gradonačelniku). biraju se prema istom izbornom sistemu kao što se biraju i gradski odbornici. čine odbornici koje birači biraju neposredno na izborima. koje birači biraju neposredno na izborima. Mandat odbornika traje četiri godine. za izbor članova opštinskog (gradskog) veća zahteva se apsolutna većina. mandati se raspodeljuju srazmerno broju glasova koje je lista osvojila. novosadskim i kragujevačkim opštinama predstavničko telo (skupština gradske opštine u beogradskim. S druge strane. norme kojima se reguliše položaj predsednika opštine u beogradskim opštinama ne razlikuju se bitnije od normi kojima se reguliše položaj predsednika saveta gradske opštine u novosadskim i kragujevačkim opštinama. Odbornici skupštine/ saveta gradske opštine. a ne neposrednim izborima. koje vrši normativnu vlast. koristeći prostu. koja pripada političkoj opciji različitoj od predsednikove (gradonačelnikove). Član opštinskog veća može biti razrešen na predlog predsednika opštine (gradonačelnika) ili na predlog 1/3 odbornika. a skupština opštine (grada) ih bira apsolutnom većinom (većinom od ukupnog broja odbornika) na period od četiri godine. Ukoliko dva puta uzastopno ne budu izglasani član ili članovi opštinskog (gradskog) veća koje je predložio predsednik opštine (gradonačelnik). u raspodeli mandata učestvuju liste koje su prešle cenzus od 3 %. odnosno savet gradske opštine u novosadskim i kragujevačkim opštinama). postavi svoje ljude u opštinsko veće kojima bi lako upravljao. Ukoliko bi se članovi veća birali prostom većinom. Bez obzira kako se nazivala ova funkcija u različitim gradovima. potrebna apsolutna većina za izbor članova veća sprečava prostu većinu u skupštini.

Glavni arhitekta se može (ali i ne mora) postaviti u opštinskoj (gradskoj) upravi. Njega postavlja i razrešava predsednik opštine (gradonačelnik). U opštinskoj (gradskoj) upravi mogu se postaviti glavni arhitekta i opštinski (gradski) menadžer. Skupština je najviši organ vlasti koji kontroliše sve ostale organe. da ostave mogućnost njegovog postavljenja ili da predvide njegovo obavezno postavljenje. položen ispit za rad u organima državne uprave i najmanje pet godina radnog iskustva. na čelu uprave nalazio se sekretar skupštine opštine (grada). da daje uputstva za izradu arhitektonskih projekata radi očuvanja arhitektonskih i ambijentalnih vrednosti. razdvajanje izvršne od normativne vlasti. do 5 % članova saveta gradske opštine u Novom Sadu. Prema dosadašnjim rešenjima. Opštine (gradovi) su svojim statutima mogle da se opredele za neko od mogućih rešenja: da ne unesu odredbe o glavnom arhitekti i time da se odreknu ove mogućnosti.12 I LOKALNA SAMOUPRAVA koji mogu da predlože kandidata za predsednika opštine. Taj broj iznosi od 1/3 odbornika u kragujevačkim opštinama. dok skupštinu niko ne kontroliše. preko 1/5 odbornika u beogradskim opštinama. Takvo ranije rešenje. Načelnika uprave postavlja skupština opštine (grada) na predlog predsednika opštine (gradonačelnika) i on ovim organima odgovara za svoj rad. U pojedinim statutima se sreću i odredbe kojima se uređuju uslovi koji moraju biti ispunjeni da bi jedno lice bilo postavljeno za glavnog arhitektu . Uprava opštine (grada) Izmene u odnosu na raniji zakon učinjene se i u oblasti uprave. Nekoliko je takvih izmena i vrlo su značajne budući da ukazuju na novu organizaciju vlasti i pružaju mogućnosti za efikasniju upravu i za razvoj opštine (grada). ukazivalo je na primenu skupštinskog sistema vlasti na lokalnom nivou. Opštinskom (gradskom) upravom rukovodi načelnik. Predsednik gradske opštine u Nišu bira se neposredno. da sarađuje sa ustanovama . Poslovi glavnog arhitekte bili bi da pokreće inicijative za izradu urbanističkog plana. Za načelnika uprave može se postaviti lice koje ima završen pravni fakultet.završen arhitektonski ili građevinski fakultet i tri godine radnog iskustva u struci. odnosno saveta gradske opštine. 4. Razdvajanjem funkcije načelnika uprave od funkcije sekretara skupštine dobija se čistija podela vlasti. primenom istog izbornog sistema kao i za izbor gradonačelnika. da daje mišljenja za arhitektonske projekte veće vrednosti. kao i proizilaženje izvršnog odbora iz skupštinske većine.

stav 1. Uprava može postupati zakonito. Ombudsman U jedinici lokalne samouprave može se ustanoviti građanski branilac (ombudsman) koji štiti individualna i kolektivna prava i interese građana. Opštinskog (gradskog) menadžera angažuje predsednik opštine (gradonačelnik). Zakonitost rada je svakako lako shvatiti i podrazumeva da svi doneti akti i sve preduzete radnje moraju biti u skladu sa zakonom. Naime. Kao što se vidi iz citiranih zakonskih odredbi. U upravnom sporu se vrši kontrola zakonitosti rada uprave (ne i celishodnosti) od strane sudova tako da upravni spor predstavlja sudsku kontrolu uprave.I LOKALNA SAMOUPRAVA 13 za zaštitu kulturnih dobara. Problem uvek nastaje kada treba ustanoviti da li je uprava postupala CELISHODNO. iniciranje promena propisa koji otežavaju poslovne inicijative. a verovatno zbog propusta koji su se javljali u oblasti urbanizma. podsticanje preduzetništva. itd. a poslovi opštinskog menadžera su unapređenje ekonomskog razvoja opštine (grada). Opštinski (gradski) menadžer je još jedna mogućnost koju zakon pruža. a sama uprava. Kontrola uprave se inače sprovodi u upravnom postupku i upravnom sporu. tako što vrši opštu kontrolu rada uprave i javnih službi. Funkcija ombudsmana je otuda vrlo značajna. ali to još uvek ne znači da postupa i celishodno. To znači da zakon postavlja okvire.” (član 126. odnosno ako prethodno nije zatražena zaštita od višeg organa uprave. u pojedinim stvarima uprava ima DISKRECIONA OVLAŠĆENJA. 5. U ovakvim slučajevima može se desiti da uprava povredi interes ili neko pravo građanina. ima ovlašćenje da postupi na način za koji smatra da je najcelishodniji. Zakon o lokalnoj samoupravi). Nije moguće tražiti zaštitu od suda ukoliko prethodno nije sproveden upravni postupak. najpogodniji za konkretan slučaj. Vidimo da se celishodnost može kontrolisati . stvaranje privatno-javnih partnerstava. i to tako što vrši opštu kontrolu rada uprave. Upravni postupak je postupak u kojem se vrši kontrola rada nižih organa uprave od strane viših organa uprave. a da nije postupala nezakonito već necelishodno. funkcija građanskog branioca jeste da zaštiti građane od lošeg rada uprave. podsticanje investiranja u opštinu (grad). U opštinskoj upravi mogu da se postave i glavni stručnjaci iz drugih oblasti. Opšta kontrola uprave podrazumeva da je ombudsman ovlašćen da kontroliše kako ZAKONITOST tako i CELISHODNOST rada uprave. Izgleda da je arhitekta bio najzanimljiviji zakonodavcu. krećući se u zakonskim okvirima. U upravnom postupku viši organ uprave vrši kontrolu zakonitosti i celishodnosti nižeg organa uprave.

. U suprotnom biće više štete nego koristi. sugerisanje ispravki i obaveštavanje javnosti. kao i da će o tome obaveštavati SO i javnost. Ko može da se obrati ombudsmanu? Svaki građanin koji smatra da je povređeno neko njegovo pravo ili interes od strane organa opštinske uprave. U prilog ovoj argumentaciji može se kao primer navesti Zakon o lokalnoj upravi donet 2000. Svaka jedinica lokalne samouprave može da primeni jedan od ponuđena tri modela u zavisnosti od svojih prilika. i ne mora. odnosno upravni spor pred sudom. Trebalo bi da bude dovoljno da neko smatra da mu je učinjena neka povreda i da može da se obrati ombudsmanu. a da prethodno nije poveo upravni postupak pred višim organom uprave.14 I LOKALNA SAMOUPRAVA samo od strane viših organa uprave. ali čini se da postoji toliko praznina koje vrlo lako mogu biti ispunjene lošom sadržinom. znači za upravni postupak i za upravni spor. Osnovno pitanje je kako u našem pravnom sistemu izgleda ovaj institut? Ombudsman je kod nas uveden na mala vrata. Na taj način štiti građane. godine u Velikoj Britaniji. znači od organa koji pripadaju istoj grani vlasti. postoji niz problema koji će se u praksi javiti sa ovakvim zakonskim rešenjem kada je ombudsman u pitanju. Ovim zakonom je predviđeno nekoliko modela izvršne i normativne vlasti na lokalnom nivou. To je suština njegove funkcije: kontrola. Međutim. nijedan građanin ne bi trebalo da se obraća ombudsmanu. Znači. Zakon o lokalnoj samoupravi). Još uvek se čeka donošenje republičkog Zakona o narodnom advokatu kojim će ovaj organ biti detaljno uređen. Tačnije. Pomenutim članom 126 predviđeno je da će branilac o nezakonitom i nepravilnom radu upozoravati upravu i javne službe i da će im davati preporuke za ispravljanje propusta i grešaka. ombudsman ne sme da bude zamena za postojeće vidove zaštite o kojima je već u ovom tekstu pisano. jer on treba da obezbedi vladavinu prava i demokratičnost. jednim članom (član 126. Za ovakvo rešenje može se kao argument istaći da je svaka novina dobra ako se za njenu primenu pripreme uslovi. Svakako da treba pozdraviti i pohvaliti ideju da se u opštinama i gradovima u Srbiji ustanovi ombudsman. Problem je u tome što u stavu 1 člana 126 stoji da ombudsman MOŽE biti ustanovljen. Ipak. Obraćanje ombudsmanu ne bi trebalo da bude otežano nekakvim formalnostima. jer ombudsmana postavlja skupština da u njeno ime i u interesu građana kontroliše upravu (i zakonitost i celishodnost). Ne bi bilo dobro da se ovi vidovi zaštite zaobilaze jer bi to onda značilo uzurpaciju vlasti i time bi se ombudsman pretvorio u svoju suprotnost. tačnije na predstavničko telo. Uvođenjem ombudsmana kontrola se proširuje i na normativnu vlast. Na ovaj način će izabrani model pokazati znatno veće rezultate nego što bi to bio slučaj sa jednim nametnutim modelom.

I LOKALNA SAMOUPRAVA 15 Zakonska regulativa je vrlo štura. Prema predlogu republičkog zakona mandat republičkog ombudsmana trajao bi pet godina. Tako je zakonom predviđeno da su uprava i javne službe dužni da daju sve potrebne informacije kada ombudsman to zahteva. organizacija. jer njega na ovaj način postavlja politička većina. Zbog ovih mogućih problema bilo bi dobro da se predvidi statutom da se ombudsman bira apsolutnom većinom. iz reda uglednih i politički nepristrasnih ličnosti. Time se takođe dovodi u pitanje njegova politička nepristrasnost. jer bi sve političke opcije morale da se saglase oko jednog kandidata. jer kandidat izabran apsolutnom većinom predstavlja zajedničko rešenje. koji je izabran od strane političke većine. Istovremeno bi mu se ovako obezbedila velika podrška i time bi se obezbedio autoritet ovom institutu i svakako da ne bi bilo opstrukcije rada zarad političkih obračuna. Na osnovu ovih ovlašćenja jasno je da mora sarađivati sa ombudsmanom i da ombudsman nije vezan samo za lokalni parlament. kojima je ustanovljen ombudsman. Ovakvo rešenje dovodi do sledećeg: one opštine koje budu ustanovile ombudsmana imaće neverovatnu raznolikost u pogledu ovog instituta. odnosno grada. Prema novom zakonu predsednik opštine usmerava i usklađuje rad uprave. zatim da ombudsmana postavlja skupština opštine. Na ovaj način bi se zaista obezbedila politička nepristrastnost ombudsmana. I ovde bi tvorci skupštinskih statuta trebalo da se ugledaju na predlog republičkog zakona. Čest je slučaj da je statutima. predlaže postavljenje i razrešenje načelnika opštinske uprave. ombudsman može poslužiti kao sredstvo pritiska na predsednika opštine. vrlo lako može da postane pokriće za loš rad uprave. Sve ostalo. Jasno je da ako se na lokalnom nivou ombudsman bira prostom većinom i mandat mu traje koliko i mandat odbornika. nadležnost i ovlašćenja. izbor i prestanak dužnosti reguliše se statutom jedinice lokalne samouprave. Opštinskim statutima se uglavnom predviđa da mandat ombudsmana traje četiri godine. Ovim predlogom zakona predviđeno je da se ombudsman na republičkom nivou bira u Narodnoj skupštini dvotrećinskom većinom glasova od svih narodnih poslanika. način postupanja. odnosno uprave za pojedine oblasti. većinom glasova od ukupnog broja odbornika. tj. Ova činjenica dobija još više na značaju ako se ima u vidu nova organizacija vlasti. Ukoliko predsednik opštine i parlamentarna većina pripadaju suprotstavljenim političkim opcijama. Međutim. Drugi problem je dužina mandata. U takvoj situaciji ukoliko parlamentarna većina i predsednik opštine pripadaju istoj političkoj opciji ombudsman. Svakako da bi bilo dobro ugledati se na rešenja predviđena predlogom republičkog Zakona o narodnom advokatu. onda njegova funkcija zavisi od političkih . Pitanje je kako će se njegova politička nepristrasnost ostvariti kada se njegov položaj uređuje aktom koji donosi politička većina u lokalnom parlamentu. najkrupniji problem je upravo činjenica da je regulativa prepuštena skoro u potpunosti statutarnim odredbama. predviđeno da ga postavlja skupština opštine kvorumskom većinom (većinom glasova odbornika koji su prisutni). Ombudsman bi trebalo da bude politički nepristrasna ličnost.

jer je regulativa ovog pitanja takođe prepuštena statutima. To znači da bi se ovakva ovlašćenja mogla predvideti samo statutom. pored postupka za razrešenje ili disciplinskog postupka. ako ovaj uslov ostane kao odredba zakona kada zakon bude usvojen. Pet godina radnog iskustva je kratak rok za ovakvu funkciju. Prema predlogu republičkog zakona «za narodnog advokata (ombudsmana). Svakako da bi za ombudsmana trebalo da bude postavljen diplomirani pravnik sa stručnim iskustvom i poznavanjem rada uprave. Prema predlogu republičkog zakona predviđeno je da. Nedostatak naše pravne regulative jeste i to što nijednim aktom. Ukoliko bi se predvidelo da mandat ombudsmana traje duže od mandata odbornika time bi se njegova funkcija svakako učinila politički nezavisnom. Naravno.. U radnoj verziji Zakona o lokalnoj samoupravi u članu koji je uređivao institut ombudsmana bilo je predviđeno da ombudsman može predložiti pokretanje disciplinskog postupka ili postupka za razrešenje funkcionera organa uprave ili javne službe. može biti izabran jugoslovenski državljanin koji je diplomirani pravnik istaknutih stručnih sposobnosti i čestitosti. ima najmanje pet godina radnog iskustva na pravnim poslovima i nije osuđivan za krivična dela» (član 27. a organizaciono se nalazi izvan uprave. . koji poznaje rad uprave. ovakva ovlašćenja imao bi u slučajevima kada u vršenju kontrole uprave utvrdi da postoje propusti u radu. čak ni predlogom Zakona o narodnom advokatu. Kada govorimo o uslovima koje kandidat za ombudsmana treba da ispuni i tu se može javiti problem. Time se i ova funkcija vezuje posredno za političke stranke i za izbore što nikako nije dobro. gde se traže strožiji uslovi. ne bi bilo logično da se za ombudsmana na lokalnom nivou traže strožiji uslovi. U Zakonu o lokalnoj samoupravi koji je usvojen ovih odredbi nema. naročito na republičkom nivou. predlog Zakona o narodnom advokatu). U pojedinim opštinama je veliki propust što je statutom predviđeno da će se institut ombudsmana urediti odlukom o organizaciji uprave. Na ovaj način ombudsman postaje sastavni deo uprave. obezbeđuje veći ugled i autoritet ombudsmana nego u drugoj opštini gde se traže blaži uslovi.. jer treba da bude politički nepristrasna i usmerena na kontrolu uprave. On mora da bude organ koji kontroliše upravu. Ipak. jer je on zamišljen kao organ parlamenta koji u ime parlamenta vrši kontrolu uprave. može podneti prijavu za pokretanje krivičnog postupka ukoliko postoji osnovana sumnja da postoje elementi krivičnog dela izvršenog od strane organa uprave u vršenju ovlašćenja. što nikako ne bi smelo da se desi. jer ne bi zavisila od političkih promena.16 I LOKALNA SAMOUPRAVA kretanja i političkog raspoloženja birača. Problem je u tome što može da se dogodi da se u različitim opštinama traže različiti uslovi i na taj način se u jednoj opštini. nije uređen odnos između ombudsmana na lokalnom i ombudsmana na republičkom nivou.

Savet bi svakako. uprava i javna preduzeća imaju obavezu da se izjasne o svim predlozima saveta. . Volja građana ne počinje i ne završava se na izborima već mora neprekidno da se osluškuje i poštuje. treba imati u vidu da je u pitanju organ koji postoji skoro dvesta godina u Švedskoj i da je nastao upravo kao jedno od sredstava za borbu protiv apsolutizma. po odredbama Zakona. savet je institucionalni oblik organizovanja građana 2. 6. Prema Zakonu o lokalnoj samoupravi savet za razvoj i zaštitu lokalne samouprave jeste fakultativni organ. organi opštine. Ono što savet izdvaja od ostalih sličnih oblika organizovanja građana jesu dve stvari: 1. Jasno je da je savet odličan način da građani organizovano kroz institucije utiču na poboljšanje i razvoj svog okruženja. Ovim institutom se otvaraju vrata većem uticaju građana u jedinicama lokalne samouprave. imao ingerencije da se bavi zaštitom prava i dužnosti opštine. Opštinama je ostavljeno da same svojim statutima bliže odrede da li će uopšte ustanoviti savet i na koji će način on funkcionisati. Ustanovljavanje ovakvog jednog organa izuzetno je značajan korak u razvoju demokratije i više je nego potrebno da građani shvate koliku korist mogu imati ne samo oni sami.I LOKALNA SAMOUPRAVA 17 Iako sve ove kritike mogu da stvore stav da ombudsman nosi više štete nego koristi. Razlog uvođenja saveta definisan je i samim Zakonom u kojem jasno stoji da se savet obrazuje «radi ostvarivanja demokratskog uticaja građana na unapređivanje lokalne samouprave». Savet za razvoj i zaštitu lokalne samouprave Savet za razvoj i zaštitu lokalne samouprave je jedna od nekoliko novina predviđenih Zakonom o lokalnoj samoupravi. već i njihovi legitimno izabrani predstavnici. Članovi saveta biće građani i stručnjaci iz oblasti koje su od značaja za lokalnu zajednicu i njihov osnovni zadatak jeste upravo podnošenje predloga koji bi trebalo da doprinesu razvoju opštine (grada). odnosno skupština jedinice lokalne samouprave može da obrazuje savet. a savet za razvoj i zaštitu lokalne samouprave jeste jedan od odličnih načina za to. Kritike koje su iznete samo iz razloga da se mogući propusti preduprede i da se upravo putem angažovanja građanskih saveta širom Srbije ombudsman ustanovi i postavi na zdravim temeljima kako bismo dobili jednu više nego dragocenu ustanovu.

zbor građana i referendum i posredno preko svojih predstavnika. odnosno sve nacionalne zajednice imaju 10 % od ukupnog broja stanovnika. Neposredno upravljanje Građani imaju pravo na lokalnu samoupravu. Skupština ima još jednu obavezu – sve predloge odluka koje se tiču prava nacionalnih i etničkih manjina dužna je da dostavi savetu na mišljenje. Građanska inicijativa Građani imaju pravo da putem građanske inicijative predlože skupštini opštine (grada) donošenje određenih akata kojima će se urediti pitanja iz nadležnosti skupštine. odnosno imaju pravo da upravljaju svojom opštinom ili gradom i to neposredno kroz građansku inicijativu. O svojim stavovima i predlozima obaveštava skupštinu koja je dužna da se o njima izjasni najkasnije u roku od 30 dana. Nacionalno mešovite opštine su one u kojima jedna nacionalna zajednica ima 5 % od ukupnog broja stanovnika. s tim što se putem zbora građana upravlja delom opštine (grada) budući da se saziva za deo teritorije jedinice lokalne samouprave (opštine ili grada). a koji ne može biti manji od 10 % birača opštine (grada). Skupština je dužna da o predlogu raspravlja i odluči (može da prihvati ili odbije predlog. 8. Zbor građana raspravlja i daje predloge o pitanjima iz nadležnosti organa jedinice lokalne samouprave. Predstavnike u savetu mogu imati zajednice sa više od 1 % učešća u ukupnom stanovništvu opštine. Savet za međunacionalne odnose Savet za međunacionalne odnose ustanovljava se u nacionalno mešovitim opštinama i čine ga predstavnici svih nacionalnih i etničkih manjina. Razlika u odnosu na građansku inicijativu jeste u domenu .18 I LOKALNA SAMOUPRAVA 7. Savet se bavi pitanjima ostvarivanja. Građanska inicijativa je punovažna kada se odnosi na pitanja iz izvornog delokruga opštine i kada je podržana potrebnim brojem potpisa građana. Zbor građana Zbor građana je drugi način neposrednog upravljanja. zaštite i unapređenja nacionalne ravnopravnosti. Zakon predviđa da se potreban broj potpisa utvrđuje statutom opštine (grada). ali mora da donese odluku) i da o svojoj odluci obavesti građane u roku od 60 dana od dobijanja predloga. a predloge i zahteve usvaja većinom glasova prisutnih i upućuje ih organima jedinice lokalne samouprave.

da dođu do njihovog zadovoljenja i da obezbede unapređenje opštine (grada) u skladu sa svojim zahtevima. Predlog iznet u građanskoj inicijativi upućuje se skupštini opštine (grada). građani mogu građanskom inicijativom zahtevati da se raspiše referendum o pojedinim pitanjima iz nadležnosti skupštine opštine (grada). . da dobiju opštinu po svojoj meri.I LOKALNA SAMOUPRAVA 19 primene. jer upravo ovim sredstvima mogu jasnije da izraze svoje potrebe i interese. a zbor građana za deo teritorije. ali i službama jedinice lokalne samouprave. Jednom reči. da o njemu odluče (usvoje ga ili odbiju) i da o tome obaveste građane u roku od 60 dana. Značajno je da se građani upoznaju sa mogućnostima neposrednog upravljanja opštinom (gradom). i .fakultativni: skupština opštine (grada) može na sopstvenu inicijativu da raspiše referendum o pitanjima iz svoje nadležnosti.obavezni: skupština opštine (grada) mora da raspiše referendum o pitanjima iz svoje nadležnosti na zahtev građana. Organi ili službe kojima je upućen predlog ili zahtev usvojen na zboru građana dužni su da razmotre zahtev ili predlog. Tačnije. dok se predlog usvojen od strane zbora građana upućuje kako skupštini opštine. Građanska inicijativa se pokreće za celu jedinicu lokalne samouprave. Referendum Zakon o lokalnoj samoupravi predviđa dve vrste referenduma: . tako i drugim organima (predsedniku opštine/gradonačelniku ili opštinskom/gradskom veću). Skupština mora da raspiše referendum na delu teritorije jedinice lokalne samouprave o pitanjima koja se odnose na potrebe ili interese stanovništva tog dela teritorije.

1 Normativni akt kojim se detaljnije uređuju nadležnost i organizacija mesne zajednice jeste statut mesne zajednice. što je verovatnije rešenje. Ipak. koliko je prošlo vremena od donošenja Zakona. mogu osnivati mesne zajednice i drugi oblici mesne samouprave“ (član 52. koji je donet 2002. Ovakvo rešenje omogućava vrlo široko polje delovanja za one koji su aktivni i imaju dovoljno inventivnosti.. Nijedan drugi oblik mesne samouprave za četiri godine. a kamoli za drugim oblicima. 1 U ovom tekstu kao primeri statuta mesnih zajednica korišćeni su statuti mesnih zajednica sa teritorija opština Zaječar. Zakonodavac je ostavio više nego širok prostor za osmišljavanje oblika mesne samouprave. što je malo verovatno. uz prenošenje i odgovarajućih finansijskih sredstava. praksa pokazuje potpuno drugačija rešenja. koje ona poverava mesnoj zajednici. Smederevo. može biti određena statutom. Prvi put se usvaja ovakav termin za različite oblike organizovanja građana na prostoru manjem od opštine.. Dva su objašnjenja: ili su mesne zajednice savršeni oblik organizovanja tako da nema potrebe za bilo kakvim drugim oblikom. kao poslovi mesne zajednice. godine. budući da predviđa da se „radi zadovoljavanja potreba i interesa lokalnog stanovništva. Jagodina. stav 1). kao i Odluka o osnivanju mesnih zajednica za područje gradske opštine Zemun. Sombor i grada Kragujevca. Statutom mesne zajednice utvrđuju se poslovi koje vrši. nije osmišljen. a mogu biti i neki od poslova iz izvorne nadležnosti opštine.II Mesne zajednice – jedini oblici mesne samouprave u Srbiji Zakon o lokalnoj samoupravi. U nastavku ovog teksta bavićemo se mesnim zajednicama kao jedinim oblikom organizovanja građana na nivou mesne samouprave. Čak ni primera radi nije naveden nijedan drugi oblik mesne samouprave. sadrži poseban. . kao jedinice lokalne samouprave. Ova vrsta poslova. To bi trebalo da budu poslovi koji su od neposrednog i svakodnevnog značaja za život stanovnika mesne zajednice. Mesne zajednice su ostale jedini oblik organizovanja građana na nivou nižem od opštine. Vranje. ili je naša pasivnost tolika da nema potrebe čak ni za mesnim zajednicama. Paraćin. V deo pod naslovom Mesna samouprava.

Interesantno je da Odluka o osnivanju mesnih zajednica za područje gradske opštine Zemun u članu 17 nigde eksplicitno ne predviđa budžet opštine kao jedan od izvora sredstava za rad mesne zajednice.4 Konačno. Za obavljanje poslova koje opština/grad poveri mesnoj zajednici prenosi joj i sredstva neophodna za obavljanje tih poslova.budžet opštine/grada. Odlučivanje u mesnoj zajednici U mesnim zajednicama građani donose odluke. već u pomenutom članu u stavu 1. već su navedeni svi oblici odlučivanja građana. U pojedinim statutima mesnih zajednica predviđena je obaveza mesnih zajednica da podnose finansijski izveštaj jedinici lokalne samouprave. građanske inicijative i referendum. pri čemu to čine dvojako: posredno i neposredno. pa se tako komisije i druga radna tela navode kao organi odlučivanja.samodoprinos.naknada za usluge. Somboru. . sledeći poslovi: 2 3 4 5 Statuti mesnih zajednica u Kragujevcu. Smederevu i Zemunu Statuti mesnih zajednica u Vranju Statuti mesnih zajednica u Zaječaru Statuti mesnih zajednica u Jagodini i Paraćinu . Prvu grupu čine statuti onih mesnih zajednica u kojima je kao jedini organ naveden savet mesne zajednice. četvrta grupa su one mesne zajednice čiji statuti ne razlikuju jasno organe odlučivanja i njihova pomoćna tela. tačka 3. navodi jednu uopštenu formulaciju da svoj rad finansiraju i iz „drugih sredstava pribavljenih u skladu sa zakonskim propisima“. .pokloni i druga sredstva. Organi mesne zajednice (nadležnosti i izbor) U pogledu organa mesne zajednice razlikuju se četiri vrste statuta mesnih zajednica. Mesne zajednice koriste sredstva u skladu sa svojim planovima i programima. Posredno preko izabranih predstavnika u organima mesne zajednice i neposredno kroz zborove građana.2 U drugu grupu ulaze one mesne zajednice u kojima je organ mesne zajednice pored saveta i sekretar3.5 Nadležnosti U nadležnosti saveta mesne zajednice kao predstavničkog tela spadaju. a treću grupu činili bi statuti u kojima nisu posebno navedeni organi. već i njih navode kao organe odlučivanja.II MESNE ZAJEDNICE – jedini oblici mesne samouprave u Srbiji 21 Finansije Finansije za obavljanje poslova mesne zajednice pribavljaju se iz sledećih izvora: . . najčešće.

prema jednoj grupi statuta budućeg člana saveta među takvim kandidatima izabraće predsednik saveta žrebom9. plana i programa rada. koje utvrđuje savet mesne zajednice svojom odlukom. mada ima i statuta koji ovu nadležnost poveravaju predsedniku saveta mesne zajednice. Ima i rešenja prema kojima članove saveta biraju građani na zboru građana. dostavlja se izbornoj komisiji. zajedno sa pratećom dokumentacijom.6 Članovi saveta mesne zajednice biraju se na period od četiri godine. odbora i drugih radnih tela.drugi poslovi utvrđeni odlukom o mesnoj samoupravi i statutom mesne zajednice. . Komisiju imenuje savet ili. već ga postavlja savet i da su poslovi u njegovoj nadležnosti administrativno– tehničke prirode. U slučaju da dva ili više kandidata dobiju jednak broj glasova. a to je najčešće 6 7 8 9 Statuti mesnih zajednica u Vranju Statuti mesnih zajednica u Somboru Statuti mesnih zajednica u Vranju Statuti mesnih zajednica u Somboru . što je svakako bolje rešenje od prethodnog. poslovnika o radu. Pravo da bira članove saveta i da bude biran za člana saveta ima svaki punoletni građanin koji ima prebivalište na teritoriji mesne zajednice. Kandidatura.iniciranje uvođenja samodoprinosa i nadzor nad njegovom realizacijom.sazivanje zbora građana i sprovođenje odluke zbora građana. organ koji je raspisao izbore. tako da broj izabranih kandidata premašuje broj članova saveta. Kandidatura za člana saveta mora biti podržana određenim brojem potpisa građana izborne jedinice.donošenje statuta. U pojedinim modelima statuta mesnih zajednica takođe je sekretar predviđen kao organ mesne zajednice. postoje statuti kojima je predviđeno da je jedan od organa i sekretar. U pojedinim statutima postoji ograničenje da niko ne može biti dva puta uzastopno izabran za člana saveta. . . a prema drugoj grupi statuta u onim izbornim jedinicama u kojima se dogodi takav slučaj izbori će biti ponovljeni u roku od 15 dana. finansijskog plana i završnog računa.8 Za člana ili članove. Mišljenja smo da ovakvo rešenje nije dobro. Organi za sprovođenje izbora su komisija za sprovođenje izbora i birački odbor.7 Izbor članova saveta se vrši u izbornim jedinicama mesne zajednice. ukoliko to savet to ne učini. Izbor Izbore za savet raspisuje predsednik skupštine opštine. izabrani su oni kandidati koji su dobili najveći broj glasova. . Kao što je navedeno. ukoliko se u izbornoj jedinici ili na zboru građana bira više članova.22 II MESNE ZAJEDNICE – jedini oblici mesne samouprave u Srbiji . budući da sekretar nije izabran neposredno od strane građana.obrazovanje komisija.

Razrešenje se obavlja po postupku za njegov izbor.podnošenje ostavke. Predsednik saveta predstavlja mesnu zajednicu.11 Pojedini statuti predviđaju kao razlog za prestanak mandata i nekoliko neopravdanih izostanaka sa sednica saveta. Na prvoj sednici bira se predsednik saveta većinom glasova prisutnih članova.10 Nije regulisano kako se do kraja sprovodi postupak razrešenja.gubitak opšteg prava glasa. .pravosnažna sudska presuda kojom je osuđen na kaznu zatvora u trajanju dužem od šest meseci. Predsednik saveta se bira iz redova članova saveta. Prvu sednicu novoizabranog saveta saziva predsednik prethodnog saziva saveta. Ima i statuta koji jasno regulišu pitanje prestanka mandata člana saveta. Predsedniku može prestati mandat pre isteka vremena na koje je izabran razrešenjem. Komisija imenuje biračke odbore za biračka mesta. pa predviđaju da će umesto člana kome je prestao mandat pre isteka vremena na koje je biran biti izabran kandidat koji je na izborima bio naredni sa najviše osvojenih glasova.12 Ovakvim rešenjem trebalo bi da se rad saveta učini ozbiljnijim. 10 11 12 Statuti mesnih zajednica u Somboru Statuti mesnih zajednica u Smederevu Statuti mesnih zajednica u Paraćinu. Savet odlučuje na sednicima. Prema pojedinim statutima predlog za razrešenje člana saveta može da podnese određeni broj građana izborne jedinice na kojoj je izabran član saveta ili savet određenim brojem glasova svih članova. Odluke se donose većinom glasova prisutnih članova.promena prebivališta van područja mesne zajednice.u drugim slučajevima koji su predviđeni statutom i poslovnikom saveta mesne zajednice. stara se o radu saveta. Predsednik saveta je dužan da sazove sednicu saveta najmanje jednom u tri meseca ili na zahtev određenog broja članova saveta ili određenog broja građana. potrebno je da sednici prisustvuje više od polovine članova saveta.razrešenje/opoziv. Broj izostanaka je različit. . podnošenjem ostavke ili nastupanjem nekog od slučaja prestanka mandata članu saveta.II MESNE ZAJEDNICE – jedini oblici mesne samouprave u Srbiji 23 predsednik skupštine opštine. Mogli bismo zaključiti da se razrešenje člana saveta sprovodi po postupku za njegov izbor. Mandat ovako izabranog člana traje do isteka mandata saveta. Jagodini . saziva sednice i predsedava sednicama saveta. . ali se najčešće sreću rešenja tri uzastopna izostanka ili najmanje pet uopšte. Razlozi za prestanak mandata člana saveta pre isteka vremena na koje je biran mogu biti: . . Da bi savet mogao punovažno da odlučuje. predlaže dnevni red sednica i vrši druge poslove u skladu sa statutom mesne zajednice. .

uz prethodno konsultovanje sa građanima. jer sprečava da beskonačno izostajanje dovodi u pitanje kvorum za odlučivanje. Zbor građana može biti sazvan za područje cele ili dela mesne zajednice. nego uvoditi ovakve korektive i time. Na ovaj način bi odluke koje se donose. finansijski plan i program rada u određenom roku ili u slučaju kada se građani na referendumu izjasne za raspuštanje saveta. Pitanja o kojima raspravlja i odlučuje zbor građana jesu iz nadležnosti opštine/grada ili mesne zajednice. čineći na taj način zbor građana savetodavnim telom. skupštine opštine. a istovremeno znači i sankciju za neodgovorno ponašanje. a detaljnije su regulisana statutima mesnih zajednica.24 II MESNE ZAJEDNICE – jedini oblici mesne samouprave u Srbiji značajnijim i efikasnijim. Organima kojima se zbor na ovaj način obrati dužni su da se u roku od 60 dana. odnosno opredeljivanje za lošeg kandidata. poskupljivati rad mesne zajednice. Ipak. Interesantna su rešenja o punovažnosti odlučivanja na zboru građana. Ipak. Ovo rešenje je istovremeno i korektiv za moguć loš izbor. od dana održavanja zbora. dobile na kvalitetu i više bi odgovarale stvarnosti i potrebama građana. ako ne donese statut. uvek se može postaviti pitanje legitimnosti odluke donete na takvom zboru građana. pa tako niz statuta mesnih zajednica predviđa da zbor građana punovažno odlučuje ukoliko zboru prisustvuje najmanje 10 % upisanih birača. odnosno nosilaca javne funkcije češće koristio ovo svoje pravo. bolje je možda na vreme voditi računa o tome ko će biti izabran. i učine nešto za sebe i svoje okruženje. između ostalog. moguće je da odluka bude punovažna i kada je prisutno manje građana. To je slučaj kada posle odlaganja od 30 minuta zboru prisustvuje 3 % upisanih birača. kao i savetu mesne zajednice. . Izuzetno. savet ili predsednik saveta mesne zajednice. koji su aktivni u svojim mesnim zajednicama. Neposredno odlučivanje građana (zbor građana. U pogledu prava sazivanja zbora građana statuti različito regulišu ovo pitanje pa se tako sreće da pravo sazivanja ima određeni broj građana sa prebivalištem na teritoriji mesne zajednice za koju se zbor građana saziva. izjasne o podnetim zahtevima ili predlozima. Prestanak mandata usled izostanka bi bilo dobro rešenje. Zbor građana odlučuje većinom glasova prisutnih. jer omogućavaju da građani. kao što su slučajevi kada savet ne zaseda duže od tri meseca. odbornik ili poslanik. Bilo bi dobro kada bi svaki od ovih organa. Ova rešenja se čine kao dobra. a zahtevi ili predlozi usvojeni na zboru mogu biti upućeni skupštini opštine/ grada ili pojedinim organima ili službama opštine/grada. Statutima mesnih zajednica predviđeni su i razlozi za raspuštanje saveta i prevremene izbore saveta. predsednik opštine. Svaki izbor zahteva određena finansijska sredstva. građanska inicijativa i referendum) 1. odnosno mesne zajednice. Zbor građana Zbor građana je jedan od oblika neposrednog odlučivanja građana na nivou opštine.

čime daju na značaju i legitimitetu inicijativi. Referendum Referendum je još jedan neposredni oblik odlučivanja građana.II MESNE ZAJEDNICE – jedini oblici mesne samouprave u Srbiji 25 2. Prema zakonu referendum raspisuje skupština opštine. 3. Ipak. Posebno je rešenje u pojedinim statutima. Da bi građanska inicijativa bila punovažna. ali poseduju nepokretnost na teritoriji mesne zajednice. primenjuje se neposredno zakonska norma. Građanska inicijativa Građani imaju pravo da putem građanske inicijative predlažu skupštini opštine/grada donošenje akata radi rešavanja određenog pitanja iz njene nadležnosti. o uvođenju mesnog samodoprinosa ili o drugim pitanjima iz nadležnosti opštine/grada ili mesne zajednice. prema kojem pravo da putem građanske inicijative predlažu skupštini opštine/grada donošenje akata radi rešenja određenog pitanja imaju i građani koji nemaju prebivalište. Zakon o lokalnoj samoupravi predviđa da taj broj ne može biti manji od 10 % birača. U pomenutim statutima pravo potpisa inicijative postavlja se restriktivno – inicijativu mogu da podrže birači sa teritorije mesne zajednice. mesto i dan održavanja referenduma i organe i postupak za sprovođenje referenduma. Putem referenduma građani odlučuju o pitanjima iz delokruga skupštine opštine.14 Izgleda da je ovo rešenje uvedeno po analogiji sa zakonskim rešenjima samodoprinosa. Skupština opštine/grada dužna je da u roku od 60 dana dostavi obrazložen odgovor na inicijativu. ali otežavaju primenu ovog instituta. pod uslovom da je na referendum izašlo više od polovine upisanih birača. ovakvo rešenje ne bismo mogli da prihvatimo.13 U onim statutima u kojima nije predviđen bilo kakav broj.15 Inicijativu za raspisivanje referenduma po zakonu mogu pokrenuti i građani. Odluka na referendumu je doneta ako je za nju glasala većina birača koji su glasali. a koja su od značaja za građane tih jedinica. a statutima mesnih zajednica ovo pravo na nivou mesne zajednice dato je i određenom broju članova saveta mesne zajednice. 13 14 15 Statuti mesnih zajednica u Kragujevcu Statuti mesnih zajednica u Jagodini Statuti mesnih zajednica u Jagodini . promenu statuta ili raspisivanje referenduma. Pojedini statuti predviđaju da je neophodno da inicijativu podrži najmanje 25 % birača. a rešenje konkretnog pitanja se tiče i njihove nepokretnosti. budući da zakon za punovažnost inicijative zahteva potpise najmanje 10 % birača. mora biti podržana određenim brojem potpisa birača upisanih u birački spisak. Odluka kojom se raspisuje referendum mora sadržati: referendumsko pitanje. jasno je. mada statuti mesnih zajednica predviđaju da referendum može raspisati savet mesne zajednice.

Pravo odlučivanja o uvođenju samodoprinosa imaju birači mesne zajednice. Odluka o uvođenju samodoprinosa može da se donese za područje cele mesne zajednice ili jednog njenog dela. Odluka o uvođenju samodoprinosa je doneta ukoliko je za nju glasala većina od ukupnog broja građana koji imaju pravo glasa u konkretnom slučaju (birači i građani koji po osnovu posedovanja nepokretnosti imaju pravo glasa). Odluka sadrži podatke koji se odnose na namenu samodoprinosa. koja se podnosi skupštini opštine/grada. robi ili radu. kao i imovina na koju se plaća porez. po kojem će se samodoprinos i realizovati. uz inicijativu se obavezno podnosi program samodoprinosa (izvori. 16 Statuti mesnih zajednica u Kragujevcu . namena i načini obezbeđivanja ukupnih sredstava). pravo odlučivanja imaju i lica koja nemaju prebivalište. U pojedinim statutima predviđeno je da inicijativu za donošenje odluke o samodoprinosu može podneti savet mesne zajednice ili najmanje 20 % birača od ukupnog broja birača sa teritorije za koju se predlaže uvođenje samodoprinosa. Pored birača. Inicijativa za uvođenje samodoprinosa može da potekne ili od skupštine opštine/grada ili od građana u vidu građanske inicijative (ovde se primenjuju norme kojima je regulisana građanska inicijativa). bilo da je sama skupština inicijator ili građani. Odluka o uvođenju samodoprinosa sadrži i osnovicu samodoprinosa. Sredstva prikupljena na osnovu odluke o samodoprinosu koji se uvodi za područje ili deo područja mesne zajednice uplaćuju se na račun te mesne zajednice i strogo su namenskog karaktera. područje na kojem se prikuplja.16 Bez obzira ko je inicijator donošenja odluke za uvođenje samodoprinosa. zavisno od potreba i mogućnosti građana. ali imaju nepokretnost na teritoriji za koju se uvodi samodoprinos. Osnovicu čine. vreme za koje se prikuplja. njegovu evidenciju i nadzor građana. odnosno njenog dela za koji se samodoprinos ostvaruje.26 II MESNE ZAJEDNICE – jedini oblici mesne samouprave u Srbiji Samodoprinos Mesni samodoprinos je jedan od izvora finansijskih sredstava mesne zajednice. zarade zaposlenih i drugi oporezovani prihodi. u novcu. ukoliko samodoprinos poboljšava uslove korišćenja nepokretnosti. ako drugačije nije uređeno. njegov iznos i izvršavanje. Skupština opštine/grada utvrđuje predlog odluke o uvođenju samodoprinosa. Samodoprinos se može izraziti.

a proporcionalno veličini i broju stanovnika. poljoprivrednici čine 8 % uzorka. godine. domaćice 13%. starost. ispitanika od 19 do 29 godina je 18 %. zanimanje i nacionalnost. od 30 do 39 takođe 18 %. 10 % ima završenu srednju školu za radnička zanimanja. obrazovanje. Regionalna distribucija uzorka bila je takva da se u regionu Vojvodine našlo 28 % ispitanika. dok je 15 % ispitanika sa višom i visokom školom.Srećko Mihailović. . Osnovne sociodemografske karakteristike ispitanika koje su uzete u obzir jesu pol. U uzorku se nalazi 82 % pripadnika srpske nacionalnosti. do 31. 2 % Muslimana/Bošnjaka. službenici 10 %. 50 % neku drugu srednju školu. dok je područje centralne Srbije u uzorku učestvovalo sa 51 %. u rasponu od 40 do 49 godina 19 % . 1 % Crnogoraca. januara 2006. stručnjaci 10 %. U uzorku je 25 % ispitanika sa osnovnom školom i manje od osnovne. punoletna građanina Srbije. godine Opis uzorka U okviru projekta “Podizanje kapaciteta mesnih samouprava” Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) realizovao je istraživanje javnog mnjenja u periodu od 25. dok je pripadnika ostalih nacionalnih zajednica 12 %. u regionu Beograda 21 %. tehničari 17 %. zima 2006. dok je 24 % ispitanika starije od 60 godina. 3 % Hrvata. KV i VK radnici 28 %. Istraživanje je bilo terenskog tipa. Marijana Simić i Miloš Mojsilović III Mesna zajednica – primarni okvir socijalnog života Javno mnjenje Srbije. NK i PK radnici 9 %. od 50 do 59 21 %. U uzorku se našlo 48 % žena i 52 % muškaraca. a podaci su prikupljani putem direktnog intervjuisanja ispitanika. studenti i učenici 5 %. Istraživanje je sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 1152 ispitanika. Kada je reč o zanimanju.

Da li i na koji način građani u Srbiji danas učestvuju u ovom obliku samouprave? Deo odgovora na ovo pitanje tražen je i u ovom istraživanju. Tako. kao i polje oštrih ideoloških sporenja. U našem sistemu mesne zajednice predstavljaju najniži oblik institucionalnog organizovanja građana. kao mesto pravog „razumevanja“ posebnosti i mogućnosti ostvarivanja te posebnosti. potrebama i interesima i. nemaju više potrebe da participiraju u javnom životu kao što su to imali nekada. sužavali su se prostori za autonomna delovanja užih zajednica. Decentralizacija i date mogućnosti organizovanja na lokalnim nivoima mogu ostvariti svoju suštinu samo ako se naiđe na „povratnu spregu“. kao i putem evidentiranja konkretnog uzimanja učešća u poslovima mesne zajednice. centar se sve više shvata kao mesto donošenja opštih smernica i obezbeđivanja reda i sigurnosti. dok se drugi nivoi organizovanja i vlasti. zbog postignutog zadovoljstva životom i sistemom. funkcionisanje i rešavanje problema na ovom „elementarnom“ nivou. percepcijom (ne)mogućnosti uticaja građana na rad. takozvanog „masovnog društva“ jeste i stanje u kojem pojedinci i uže grupe imaju manje-više ograničen uticaj na upravljanje sopstvenim životima. relativno nizak nivo interesovanja za uzimanje učešća u životu užih ili širih zajednica. odnosno na interesovanje građana za ulaganje sopstvenog napora i povećanje obima participacije u „lokalnim stvarima“. Centralizacija je postajala neophodan proces od kojeg je često zavisio opstanak savremenih. već daju i mogućnosti poređenja sa učešćem na drugim nivoima. regionalni i lokalni. Jedno od karakterističnih obeležja modernog. kako bilo. vide kao mesto neposredne konkretizacije opštih odluka. . Aktivizam građana u okvirima mesne samouprave Rađanje i uspon savremene države doveo je do centralizacije u svim oblastima društvenog i političkog života. Ti odgovori ne daju samo presek stanja u oblasti građanskog aktivizma na ovom nivou. Danas se zahtevi za decentralizacijom postavljaju kao jedan od uslova opstanka i daljeg razvoja demokratije. kao i perspektivama opstanka i rada mesnih zajednica kao oblika mesnih samouprava. upravo pomenuta diferenciranost i heterogenost društva podstiče procese suprotne centralizaciji. 17 Ovo je jedan od osnovnih predmeta društvene i političke teorije danas.28 III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života 1. Tema aktivizma indikovana je putem klasičnih pokazatelja obaveštenosti o funkcionisanju mesne zajednice. koji omogućava učešće i ostvarivanje interesa građana u stvarima koje ih neposredno dotiču. ove pojave se ili kritikuju sa stanovišta levih ideologija kao oblici otuđenja čoveka ili samo konstatuju (pa i pozitivno vrednuju) sa stanovišta desnih ideologija kao fakat koji nam govori o konačnoj stabilizaciji demokratskog društva u kojem pojedinci. za autentične artikulacije specifičnih interesa i potreba i organizovanje u tom pravcu. shodno tome. tište i utiču na kvalitet njihovog života. istovremeno. diferenciranih i heterogenih društava.17 Međutim.

Ipak. najmanje su obavešteni učenici i studenti (20 %). 24 % je delimično obavešteno. domaćice (29 %) i penzioneri (31 %). dok veći deo odgovornosti leži upravo na samim savetima i drugim predstavnicima građana u mesnoj zajednici. među onima između 30 i 60 godina. vrlo je verovatno da neki ne znaju da taj organ postoji!). kanalizacije i vodovoda regulišu opštinske vlasti putem komunalnih preduzeća. dok samo 13 % ispitanika smatra da jeste obavešteno o radu osnovnog organa mesne zajednice. vremena i energije). nema sumnje da netransparentnost pruža priliku za malverzacije. nalazimo od 39 do 45 % obaveštenih. 24 % je delimično. lakše ostvaruju interese i potrebe kada su međusobno udruženi i organizovani. da omoguće relativno visoku informisanost (bez posebnog ulaganja većih sredstava. posebno kada je reč o polu. . relativno mali broj stanovnika i neposredan kontakt građana i njihovih predstavnika trebalo bi. upravo na ovom nivou. Dakle. a 13 % je potpuno obavešteno) nalazimo da je obavešteno 30 % žena i 44 % muškaraca. Podatak da je tri petine poljoprivrednika obavešteno o radu saveta ukazuje na činjenicu da su mesne zajednice na seoskim područjima aktivnije.III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života 29 1. o činjenici da sami organi u mesnim zajednicama ne rade dovoljno na informisanju o svom radu (pa i sopstvenom postojanju – među onima koji nisu obavešteni. udaljeni od gradskih jezgara. i te tendencije su interesantne. tj. pre svega. kako po tradiciji.18 18 Dok u urbanim mesnim zajednicama poslove uređenja. S druge strane. dok u srednjoj generaciji. Informisanost o radu saveta MZ povezana je sa određenim sociodemografskim odlikama ispitanika (korelacija je umerenog obima i više govori o mogućim tendencijama. Manje su obavešteni najmlađi (oni do 30 godina – 26 %) i najstariji (među onima iznad 60 godina ima 33 % obaveštenih. Oni često iz neznanja.1. starosti i radnom statusu ispitanika. zelenila. Istraživanje pokazuje da čak 63 % ispitanika nije uopšte obavešteno o radu saveta. „krivac“ za nisku informisanost o radu samo su delom građani (neki od njih ne žele informacije). tako i po tome što. Kao indikator za poznavanje prilika u MZ uzeta je obaveštenost o radu saveta MZ. jer su ljudi upućeniji jedni na druge. Ovaj podatak govori. Kada je reč o zanimanju i radnom statusu. odnosno pretpostavku za učešća u radu organa. a najviše poljoprivrednici (59 %) i vlasnici (53 %). U odnosu na prosek od 37 % obaveštenih građana (prema samoocenama. ili barem za obraćanje nekom ko na ovom nivou predstavlja „vlast“. Informisanost o radu mesne zajednice Informisanost građana o radu mesne zajednice predstavlja „nultu“ tačku. nego o nekim pravilnostima). odnošenja smeća. na seoskim područjima ove delatnosti najčešće su prepušteni samom organizovanju meštana. Geografski ograničen prostor. neuviđanja potrebe da informišu sugrađane o svom radu.

odnosno potpuno nezainteresovano za politiku. . one su u istraživanju tretirane na dva načina. oko 20 % populacije je krajnje apolitično. a pripadaju grupama tzv. često nekompetentni. više od tri petine ispitanika smatra da građani u nekoj meri treba da se angažuju u polju politike. Kada je reč o ovim temama. ali samo povremeno uzimaju učešće u aktivnostima kao što su glasanje i slično. oni koji imaju svest o značaju politike. Broj onih koji smatraju da se ne može baš uticati na rešavanje problema isti je kao i broj onih koji smatraju da je nebitno da li su građani politički aktivni ili ne. Drugi indikator za ovu temu operacionalizovan je kroz pitanje „Da li običan čovek ima priliku da učestvuje u rešavanju problema u Vašoj mesnoj zajednici?“.2. 19 Prema ranijim istraživanjima. Odgovori da li se i koliko politički treba angažovati distribuirani su na sledeći način: • • • građani treba da budu politički aktivni – 21 % građani treba da budu umereno aktivni – 41 % nevažno je da li su građani aktivni ili ne – 38 % Činjenica je da. Da „običan čovek“ nema priliku da učestvuje u javnim stvarima mesne zajednice smatra nešto više od trećine ispitanika. pretpostavka je da ova grupacija obaveštenost o političkim stvarima i glasanje smatraju „umerenim“ učešćem u politici. najveći broj ispitanika smatra da je umereno učešće u politici najbolje za zajednicu.30 III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života 1. Ovde se nalazi oko 20 % onih koje su apolitični19. takoreći ponekad i egzistencijalan. Pretpostavke o (ne)mogućnosti učešća građana u javnom životu mesne zajednice Malo je verovatno da će građani učestvovati u političkom životu zajednice ukoliko smatraju da svojim učešćem ne mogu ništa da promene ili ako misle da „običan“ čovek treba da se mane politike i da „gleda svoja posla“. ukupno gledano. Nije baš dobro da se građani. Kada je reč o obimu. opštije pitanje glasilo je da li je za jednu zajednicu bolje da građani budu aktivni ili to baš i nije poželjno stanje stvari. Ne postoji slaganje o ovom pitanju – odgovori su gotovo ravnomerno raspodeljeni na sve modalitete. Prvo. dok ostatak čine „pasivni“. previše angažuju. još nedospeli do politike. a na osnovu brojnih pokazatelja „političnosti“. Nije baš ohrabrujući nalaz da nepuna trećina ispitanika smatra da može da utiče na rešavanje problema na nivou koji im je najbliži. „političkih gladijatora“ i aktivnog partijskog članstva. Trećina koja nije znala da odgovori predstavlja verovatno one koji nisu ni pokušavali ništa po ovom pitanju. odnosno da je taj angažman dobar za jednu zajednicu. da ta mogućnost postoji smatra nešto manje od trećine ispitanika. dok isto toliko nije znalo da odgovori na ovo pitanje. Svaki peti ispitanik smatra da građani treba da se dosta angažuju u politici – reč je o jednom broju onih koji su i sami verovatno veoma aktivni. Blizu dve petine smatra da za zajednicu (pa i njih same) politički angažman nije nešto što će promeniti stvari.

slično kao i u slučaju obaveštenosti. U slučaju radnog statusa i zanimanja. odnosno onih koji nisu aktivni u radu mesne zajednice. I kod prva tri eksplicitno formulisana .. bolesti. dotle je među najstarijima petina aktivna. a među najmlađima tek 14 %. međutim. najveći broj ljudi sprečava da uzmu učešće u poslovima vezanim za «zajedničko dobro» (ili je to nekima izgovor za stvarnu nezainteresovanost). ako se broj onih koji smatraju da građani treba da budu politički angažovani i da na taj način rešavaju probleme u neposrednoj okolini kreće u rasponu od jedne petine do nepune trećine.3. Najveći broj ispitanika (26 %) izjavio je da za to nema vremena. Generalno. dok su najmanje aktivni učenici. osrednje ili prilično aktivan? Najaktivniji (3 %) svakako su oni koji se neposredno angažuju u organima mesne zajednice (savet. Obeshrabreni i nezainteresovani čine gotovo polovinu ispitanika. da li i koliko građani uopšte učestvuju u aktivnostima u svojoj mesnoj zajednici? Odgovor na ovo delom daje pitanje koje je upravo na ovaj način i postavljeno „Da li ste i ako jeste koliko ste aktivni u radu vaše mesne zajednice? “. Oblici aktivizma građana u mesnoj zajednici Ako je relativno mali broj građana informisan o radu mesne zajednice. najaktivniji su poljoprivrednici (40 %) i vlasnici (34 %). kada se dođe na polje konkretnih aktivnosti. petina građana koja je aktivna u radu MZ predstavlja solidnu osnovu za funkcionalni rad. Ostali razlozi postaju jasniji kada se uzmu ukrštanja ovog pitanja sa grupnim karakteristikama. Gotovo četiri petine ispitanika (78 %) uopšte nije aktivno u radu mesne zajednice. na studijama i u školama. Dvostruko je manje aktivnih žena (14 %) nego aktivnih muškaraca (30 %). Postavlja se pitanje šta za ispitanike znači biti malo. Dok su srednje generacije najaktivnije (četvrtina aktivnih).. 22 % nije zainteresovano za taj oblik aktivizma. predsednik MZ. sekretar). to baš i nije najbolji rezultat. osrednje aktivnih 7 %. (Preostalih 11 % su oni koji su izjavili da su na neki način aktivni – vidimo da je sada broj aktivnih prepolovljen. a prilično aktivnih 3 %). dakle. Stariji nisu zainteresovani zbog starosti. manje obrazovani se osećaju nekompetentnim. Na drugoj strani aktivna je «jaka» petina građana (malo aktivnih ima 12 %. dok 4 % nije znalo da odgovori na ovo pitanje. 23 % njih smatra da ne mogu da promene ništa i ako se angažuju. Učinjen je i pokušaj da se bar načelno uđe u razloge zašto pojedinci ne učestvuju u nekoj od aktivnosti u MZ. 14 % ima neki drugi razlog. pretpostavljamo da je ovo znatno realniji podatak nego onaj o petini aktivnih. studenti i domaćice (po 9 %).III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života 31 1. Postoje određene razlike u socijalnom profilu onih koji su aktivni. petina građana koja je malo i osrednje aktivna jesu oni koji u najboljem slučaju prisustvuju sastancima saveta i učestvuju u njihovom radu.) Preokupiranost sopstvenim problemima je nešto što. mladi su često van svojih MZ.

manje od polovine ljudi je spremno da učestvuje u rešavanju problema koje su sami izdvojili kao najveće i čije rešavanje je definitivno prioritet za kvalitetniji život. Ovaj nalaz potvrđuju i odgovori na pitanje upućeno ispitanicima da li su se nekad sa nekim problemom. kao i oni sa najnižim primanjima. Očigledno. građani vlast vide negde drugde. na drugoj strani su domaćice (31 %). nezaposleni. dok su se ostalih 24 % obraćali jednom ili više puta (od toga 8 % njih se obraćalo jednom. domaćice.nešto iznad polovine i najstariji – dve petine. dok su u sredini svi ostali sa proporcijama koje su između 63 i 69 %. Preostalih 13 % ispitanika je spremno da se angažuje. Kada je reč o radnom statusu i zanimanju. najveće razlike kada su u pitanju različite grupe ispitanika (u stvari reč je o niskim korelacijama – koeficijent kontigencije u slučaju tri ispitivane varijable nalazi se između 0. ispitanici su se potpuno ravnomerno podelili na one koji nisu spremni da učestvuju u rešavanju problema (43 %) i one koji su spremni na to bez ikakvih uslova (44 %).32 III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života razloga pokazuju se određene razlike – neinteresovanje više od proseka pokazuju žene. a 16 % više puta). barem na nivou mesne zajednice. . pa ovim vrstama izbora ne posvećuju veliku pažnju. na drugoj strani su najmlađi .20 i 0. naspram 77 % onih koji nisu pokazali spremnost da biraju svoje predstavnike u MZ. Na manjak vremena najviše se izgovaraju učenici i studenti. Spremnost na aktivizam iskazuje nepuna polovina žena i dve trećine muškaraca. na jednoj strani izdvajaju se vlasnici – čak tri četvrtine kaže da je spremno za aktivizam. Međutim. spremnost za učešće u prevazilaženju problema predstavlja „najbolniju“ tačku u funkcionisanju mesne zajednice. Ovo pitanje pokazuje. ali uz određene uslove. od svih do sada. Svega 23 % ispitanika je učestvovalo na ovim izborima. zaposleni. najmanje obrazovani. idejom ili predlogom obraćali nadležnima u mesnoj zajednici – 76 % ispitanika se nikada nije obraćalo mesnoj zajednici. Dakle. stručnjaci. iako su im organi izabrani na ovom nivou često fizički najbliži. U poređenju sa prethodnim nalazom o aktivnosti građana vidimo da je negde između petine i četvrtine građana zainteresovano za neki oblik angažovanja u radu MZ. najmlađi i oni iznad 60 godina. u mogućnosti da uz organizovanu akciju rešimo. To je očigledno maksimalan broj građana koji su zainteresovani da barem u malom obimu učestvuju u aktivnostima MZ. Izbori za savet MZ ukazuju na jedan od konkretnih oblika aktivizma u mesnoj zajednici. dok su apatičniji od proseka (tj. Na pitanje „Da li ste spremni da učestvujete u rešavanju problema“.23). Građani navode brojne probleme sa kojima se suočavaju u okvirima mesne zajednice. uprkos opštoj povici na brojne probleme koji nas neposredno okružuju i koje smo. oni koji smatraju da ne mogu ništa da promene) radnici. penzioneri (44 %) i učenici i studenti (51 %). Srednje generacije iskazuju spremnost u slučaju dve trećine ispitanika ili nešto manje.

odnosno deluju u zgusnutijim mrežama socijalnih odnosa. najšire moguće aktivističko jezgro na ovom nivou teško da prelazi jednu četvrtinu građana u okviru MZ. Dakle. pa neutrališu prethodno pomenutu pretpostavljenu korelaciju. svi su spremni – 5 %. dok opada do nivoa od jedne četvrtine do jedne petine populacije kada je reč o različitim oblicima aktivnosti. oni koji imaju više vremena i interesa da se angažuju. većina je spremna – 21 %. Na osnovu nalaza može se napraviti i kroki profil onih koji su manje-više aktivni u okvirima mesne samouprave. malo – 15 %. (2) našeg ranije statusa (prošlost). rezultat (1) (ne)zadovoljenja osnovnih bioloških potreba (sadašnjost). a u međusobnim odnosima su upućeniji na rešavanje zajedničkih problema. pre svega. 2. uglavnom muškarci. taj obim je relativno ograničen – maksimalan je obim (manje ili veće) informisanosti. korelaciju više obrazovanje – viši stepen aktivizma. (Ne)zadovoljstvo je. građani smatraju da su njihovi problemi uglavnom i problemi ljudi u njihovom okruženju. koji često imaju samo osnovnu školu. (3) (ne)ostvarivanja aspiracija. Problemi mesnih zajednica i načini njihovog rešavanja Nezadovoljstvo se može shvatiti kao osećaj koji se javlja u slučaju neostvarenih očekivanja na planu ličnog života. tj. prilično – 27 %. kada je reč o obimu različitih modaliteta učešća u javnom životu mesne zajednice. Na kraju. na nivou mesne zajednice ovo nije značajna kategorija. kao što ni značajan broj ispitanika nije spreman da se sam angažuje na rešavanju problema. Aktivističko jezgro predstavljaju ljudi srednje dobi (30 do 50 godina). 20 . Interesantno je da ove dve varijable u svim analiziranim pitanjima ne predstavljaju značajnu liniju po kojoj se stavovi ispitanika međusobno razlikuju. očekivanog statusa (budućnost) i (4) našeg poređenja sa drugima (sve tri vremenske dimenzije). ni percepcija koliko ljudi u njihovoj zajednici je spremno da se angažuje nije sjajna: 4 % smatra da niko nije spreman da uzme učešća u rešavanju problema. stabilnijih su društvenih pozicija. Iako neki drugi oblici aktivizma podrazumevaju npr. koji se kreće oko trećine. dok 13 % nije znalo da odgovori. Oni su različitog obrazovanja i primanja20. države). ali i života date zajednice (društva. Generalno. približno polovina – 13 %. 36 % smatra da je samo mali broj spreman. veoma mnogo 21 %. Ono se javlja kao moguća posledica raskoraka/jaza između očekivanog i ostvarenog. donekle – 21 %. ispitanici su odgovorili na sledeći način: nimalo – 3 %. kao i rad na širem uključivanju mladih i obrazovanih ljudi (barem onih koji to žele) u ove poslove.III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života 33 Na pitanje o tome koliko je ljudima iz njihove okoline stalo do rešavanja problema. dok 21 % nije znalo da napravi ovu procenu. Može se preporučiti veći rad na informisanju o radu organa MZ. Deo objašnjenja leži i u činjenici o visokom stepenu spremnosti poljoprivrednika na participaciju. Koji su osnovni zaključci koji se iz navedenih nalaza mogu izvesti? Najpre.

34 III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života U ovom istraživanju (ne)zadovoljstvo smo merili na nivou lokalne zajednice. Javni prevoz je. u odnosu na istraživanje22 iz 2003. Samo u jednom slučaju našli smo da je polovina građana zadovoljna. tj. a pored toga. infrastrukturu najbolje ocenjuju Vojvođani (61 %). sve je to iz naše okoline i u kontekstu onoga sa čime se svakodnevno suočavamo. Među zadovoljnima kvalitetom vode najveći broj je iz centralne Srbije (48 %) i Beograda (46 %). nešto lošije Beograđani (56 %) i građani centralne Srbije21 (53 %). Pitanjem puteva je u prethodnom istraživanju Centralna Srbija – deo Srbije bez Beograda i Vojvodine „Živeti nezadovoljstvo – istraživački podaci o zadovoljstvu i nezadovoljstvu građana životom u lokalnoj zajednici“. a kamoli da je nadilazi. Čime su građani zadovoljni Građanima smo ponudili deset pojava «na merenje». tražili smo da nam kažu da li su zadovoljni. godine. godine. a gotovo dvostruko manje među Vojvođanima (25 %). Razlozi zato su. dostupna svim ili. U svim drugim slučajevima broj zadovoljnih građana ne doseže polovinu. ako je to tačno. ne mogu da procene (“Neodlučan/Ne znam”). CeSID (u okviru projekta Izgradnja poverenja između lokalnih vlasti i lokalne zajednice). popravio svoj rejting. Tako je i fokus istraživanja problema usmeren na (ne)zadovoljenje osnovnih potreba građana neophodnih za normalan život. Oko trećine građana zadovoljno je međusobnim poverenjem ljudi u mesnoj zajednici (33 %) i stanjem puteva u MZ . (Ima smisla pretpostavka da se nezadovoljstva vezana za lični ili za opštedruštveni nivo doživljavaju intenzivnije i da su posledice tog nezadovoljstva znatno teže. Najzadovoljniji su Beograđani (57 %). godine kada je njime bilo zadovoljno manje od petine građana (međugradskim prevozom – 21 %. rukovodilac istraživanja Srećko Mihailović 21 22 . nezadovoljni ili. onda možemo da očekujemo. telefon i druga infrastrukturna pitanja deo osnovnih ljudskih potreba bez kojih se ono što se podrazumeva pod normalnim životom ne bi moglo zamisliti. (Ne)zadovoljstva koja smo ovde ispitivali ulaze u krug onoga što čini svakodnevicu. 5-15. dok su stanovnici Vojvodine (19 %) i centralne Srbije (21 %) bili nešto zadovoljniji. Problemi koji obeležavaju svakodnevni život svakog građanina Srbije rešavaju se na nivoima vlasti najbližim građanima. Oko dve petine građana zadovoljno je kvalitetom vode (41 %). verovatno. septembar 2003.1. Reč je o infrastrukturi (struja..) 2. solidarnošću ljudi (40 %) i kvalitetom života u mesnoj zajednici (37 %). najmanje je Beograđana bilo zadovoljno kvalitetom vode – samo 12 %. gradskim prevozom – 14 %). Po istraživanju CeSID-a iz 2003. pak. a prva instanca i najniži nivo susreta građana i vlasti upravo su mesne zajednice. Inače. značajno je manji broj zadovoljnih građana Vojvodine (42 %) i centralne Srbije (38 %). trotoari (30 %). pored toga što smo nezadovoljstva redukovali po obimu.). jer je njime sada zadovoljno 43 % građana.kolovoz. da ćemo ispitivati i manje intenzivna nezadovoljstva.. ogromnoj većini građana. bar. PTT. sadržani u činjenici da su struja.

jer je blizu polovine ispitanika (48 %) neodlučno ili ne zna da odgovori na ovo pitanje. PTT.III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života 35 bilo malo zadovoljnih – samo 11 %. Tabela 1.Koliko ste zadovoljni a koliko nezadovoljni kada su u vašoj mesnoj zajednici u pitanju…? (vrednosti su u %. godine kada je ovim pitanjem bilo zadovoljno samo 6% građana. a problemi su poređani po stepenu zadovoljstva) Zadovoljan Infrastruktura . ne zna 10 27 13 28 30 31 14 12 48 30 Nezadovoljan 34 30 46 32 33 36 56 62 33 51 Ukupno 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 Četvrtina građana je zadovoljna kvalitetom zaštite sredine i čistoćom (26 %) za razliku od istraživanja sprovedenog u septembru 2003. Starosna struktura najzadovoljnijih u okviru ove grupe nalazi se između 30 i 39 godina (21 %) i između 50 i 59 godina (23 %). . Javni prevoz. mesto od 52 ponuđena «objekta nezadovoljstva». . ostaje da se vidi.. gradski prevoz Kvalitet vode Solidarnost ljudi Kvalitet života u mesnoj zajednici u celini Međusobno poverenje ljudi Stanje puteva u MZ (kolovoz. nečistoća… Rad organa mesne zajednice u celini Kultura i zabava u mesnoj zajednici 56 43 41 40 37 33 30 26 19 19 Neodlučan. A što se tiče rezidencijalnog statusa. što je stepen zadovoljstva ovim pitanjem dovelo na 49.. trotoari) Kvalitet zaštite sredine . Manje od petine građana zadovoljno je radom organa svoje mesne zajednice. Građani su najmanje zadovoljni kulturnim i zabavnim sadržajima koji im se nude u okviru mesne zajednice (19 %). kulturnim i zabavnim životom su najzadovoljniji zaposleni u državnom sektoru (21 %) i penzioneri (17 %). Razlog povećanju zadovoljstva može se tražiti u velikim ulaganjima koja su lokalna samouprava i država imali u poslednje dve-tri godine. godine.struja. Možda je jedan od razloga tome i nedovoljno poznavanje rada ovih organa.deponije. Da li je porastom standarda i većim ulaganjima unapređeno ovo pitanje ili je percepcija građana pozitivnija zato što je izbor „objekata nezadovoljstva“ bio manji nego u istraživanju 2003.

Tabela 2.Najveći problemi u mesnoj zajednici (vrednosti su u %) Najvažniji Problem drugi Problem treći Ukupno – tri najvažnija problem po važnosti po važnosti problema Stanje puteva Kvalitet životne sredine Kvalitet vode Infrastruktura Zdravstvene ustanove i usluge Privredna pitanja Kultura. kulturne ustanove. kvalitet životne sredine (16 %).36 III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života 2. najveći broj anketiranih je na prvo mesto stavljao pitanje puteva u mesnoj zajednici (20 %). godine i podaci do kojih je CeSID došao ovim istraživanjem govore u prilog tome da se u međuperiodu mnjenje građana na lokalnom nivou nije mnogo promenilo kada su u pitanju problemi koji najviše tište građane. putevima i ulicama – 58 %. kvalitetom života u celini – 60 %. fakulteti 20 16 17 12 6 5 4 3 6 2 2 2 2 13 16 14 12 6 8 7 5 3 2 5 4 4 1 10 10 5 11 7 7 8 7 3 8 5 6 5 3 43 42 36 35 19 19 19 15 12 12 12 12 11 4 Od ispitanika smo tražili da odaberu tri najveća problema i da ih rangiraju po važnosti. većina problema koji su obuhvaćeni ovim istraživanjem jesu problemi kojima su građani bili najnezadovoljniji i 2003. zatim infrastrukturu (12 %) i javni prevoz (6 %).2 Čime su građani nezadovoljni Istraživanje koje je CeSID sproveo u septembru 2003. Naime. godine. zabava Međusobno (ne)poverenje ljudi… Javni prevoz Kvalitet života u MZ u celini Sportski tereni Rad organa MZ Pijace Obrazovanje. škole. godine govori o tome da su građani lokalnih zajednica pokazali najveće nezadovoljstvo kvalitetom životne sredine – 60 %. kvalitet voda bio je na sedmom mestu od ponuđena 52 objekta nezadovoljstva. Od ponuđenih četrnaest. kvalitet vode (17 %). . škola i fakulteta viđen kao veoma mali . Podaci iz 2003. dok je problem obrazovanja.

Ovi podaci ne odstupaju znatnije od rezultata istraživanja iz 2003. Građani su najnezadovoljniji kvalitetom zaštite životne sredine (deponije. ali je njen kvalitet nezadovoljavajući. što ovaj problem dovodi u vrh rang liste sortirane po stepenu nezadovoljstva. što se i kod rangiranja problema javilo kao najčešće navođeni problem. eventualno. Kulturnom ponudom 23 Tabela 1.? .III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života 37 – samo 0. kvalitet životne sredine (42 %). Pored pitanja infrastrukture. godine.23 Razlog tome možda treba tražiti u činjenici da infrastruktura (struja.. kada je ovim problemom bilo nezadovoljno 58 % stanovnika Srbije. Kulturom i zabavom u mesnoj zajednici građani su najmanje zadovoljni. Više od polovine građana (51 %) nezadovoljno je kulturnom ponudom i zabavom u svojoj mesnoj zajednici. iako je veliki broj građana pitanje infrastrukture rangirao kao jedan od najvećih problema. u ovu grupu su svrstani različiti „objekti“.Beograđani (61 %) i građani centralne Srbije (60 %). kanalizacija) postoji. psi lutalice. Stanje puteva su građani identifikovali i rangirali kao najveći problem. bio prvi po stepenu nezadovoljstva – čak 69 % građana je iskazalo nezadovoljstvo ovim problemom. po kojima je ovaj problem. . a koliko nezadovoljni kada je u Vašoj mesnoj zajednici u pitanju.. moglo objasniti činjenicom da ljudi pri selekciji polaze najpre od konkretnih pitanja koja ih zabrinjavaju. S druge strane. Naime. tako da je veoma teško dati jedinstvenu ocenu svih elemenata koji čine infrastrukturu. telefoni. što bi se. takođe. kao i rad organa mesne zajednice. pa onda sagledavaju generalnu sliku i ulaze u uzroke problema. godine. kvalitet vode (36 %) i infrastruktura (35 %) – ovaj kvartet problema apsolutno dominira. a koliko nezadovoljni infrastrukturom. Koliko ste zadovoljni. ali oni itekako izlaze u prvi plan kod trećeg problema po važnosti. Naime. dok je nezadovoljstvo Vojvođana znatno manje (44 %).4 % građana je to ocenilo kao prioritetan problem. Uočljivo je da su u vrhu rang liste problema: stanje puteva u mesnoj zajednici (ukupno je 43 % ispitanika ovaj problem stavilo među prva tri). nečistoća. Pažnji se nameće jedna nelogičnost. u prva dva odgovora u vrlo malom broju slučajeva se javljaju ovi problemi.Znatno je odstupanje u pogledu nezadovoljstva po regionima . građanima je ponuđeno da procene koliko su (ne)zadovoljni i sa još devet grupa problema.. dok tu tendenciju danas pokazuju stanovnici centralne Srbije (39 %). kada je trebalo da se oceni koliko su građani zadovoljni. U tom slučaju subjektivno shvatanje samog pojma i toga šta se pod njim podrazumeva je prevagnulo. pokazalo se da je čak 56 % građana zadovoljno. a njim je nezadovoljno 56 % građana Srbije. Ranije su ovim problemom najnezadovoljniji bili Beograđani.. To ne iznenađuje ukoliko se ima u vidu da su to problemi koji su vezani za osnovne ljudske potrebe i utiču na svakodnevni život i normalno obavljanje dnevnih obaveza. Zanimljiv je podatak da kvalitet života u celini dobija na značaju tek kod trećeg odgovora.) – 62 %. što se gotovo poklapa sa rezultatima istraživanja iz 2003..

imajući u vidu iznete probleme i pokazani stepen nezadovoljstva za neke od njih. 2. a najnezadovoljniji građani centralne Srbije (39 %). što se može objasniti njihovim usmerenjem na velike univerzitetske centre i zabavni život većih. odgovor „Donekle“ dalo je 35 % građana. Slična je. ovo pitanje najlošije ocenjuju oni sa najmanjim primanjima. kao i mladi između 18 i 29 godina starosti (59 %). a najmanje među poljoprivrednicima (18 %) i učenicima i studentima (22 %). ujedno. ovaj visok procenat postaje još alarmantniji. To se može objasniti postojanjem velikih zagađivača na teritoriji Vojvodine poput naftne industrije. zatim slede infrastruktura (34 %). Imajući u vidu da se ispravna pijaća voda ubraja u jednu od osnovnih ljudskih potreba. godine) pao na 33 % nezadovoljnih građana.38 III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života su najnezadovoljniji nezaposleni (64 %) i zaposleni kod privatnika (60 %). S druge strane. urbanih sredina koji je mnogo bogatiji. Kvalitetom vode su nešto manje nezadovoljni stanovnici Beograda (36 %) i centralne Srbije (41 %). situacija i sa javnim/gradskim prevozom koji je sa 38 % nezadovoljnih spušten na nivo od 30 % nezadovoljnih. dok je u Vojvodini nezadovoljno čak 64 % građana. godine. Uočljivo je da je kvalitet života u celini popravljen tako da je procenat nezadovoljstva koje je bilo u samom vrhu liste sa 60 % (po istraživanju iz 2003. Gotovo polovina građana Srbije nezadovoljna je kvalitetom vode. U ovoj grupi najveće nezadovoljstvo je iskazano u pogledu međusobnog poverenja ljudi (36%). dok je samo 18 % mišljenja da njihova . Među prva četiri problema po stepenu nezadovoljstva svrstava se i pitanje kvaliteta vode. iako ne tako drastično različita.. Ipak.3 Da li je Vaša mesna zajednica dobro mesto za život? Na kraju se postavlja pitanje građanima Srbije koliko je zajednica u kojoj žive zaista dobro mesto za život. zagađenih kanala za navodnjavanje i odvodnjavanje. pokazano i najmanje nezadovoljstvo u kategoriji ponuđenih problema. što samim tim proizvodi manjak zadovoljstva kulturnim životom svoje mesne zajednice. Po trećina ispitanika je nezadovoljna preostalim ponuđenim grupama problema. solidarnost ljudi (32 %) i javni/gradski prevoz (30 %).. zanimljivo je primetiti da je generalno gledano taj procenat pao sa 52 % na 46 % nezadovoljnih građana u odnosu na istraživanje iz 2003. Većina građana. ima vrlo pozitivno mišljenje – pozitivan odgovor dalo je 47 % ispitanika. rad organa mesne zajednice (33 %). kojim je. i pored svega. Najviše nezadovoljnih kvalitetom života je među nezaposlenima (44 %). a procenat nezadovoljnih se smanjuje srazmerno porastu prihoda. kvalitet života u mesnoj zajednici u celini (33%). Kvalitetom života su najmanje nezadovoljni Vojvođani (23 %). poplava koje su se u proteklom periodu desile.

dok je najmanje učenika i studenata (4 %). Mnoge grupe kojima pripadamo locirane su upravo u mesnoj zajednici. za razliku od onih u četvrtoj deceniji života koji imaju najmanje pozitivno mišljenje – 37 %. a potom nezaposleni (22 %) i zaposleni kod privatnika (20 %).. neka kulturna ustanova.. razni servisi. Ona je prostor za inicijative. U njoj se definiše politika o najstvarnijim pitanjima. visok stepen nezadovoljstva određenim problemima nameće obavezu odlučiocima da efikasnije i brže rade na rešavanju osnovnih egzistencijalnih potreba građana. Na osnovu iznetih podataka dolazimo do zaključka da većina građana Srbije svoju mesnu zajednicu ocenjuje kao dobro mesto za život. a na neki način i osnovna administrativna jedinica. policijska stanica. ona provocira brigu. gluvari. aktivizam. Mesna zajednica je prostor zajedničkih problema i njihovog postavljanja na politički dnevni red. Beograđani (55 %) imaju pozitivnije mišljenje nego građani Vojvodine (49 %) i centralne Srbije (43 %). dečje jaslice. Najveći nezadovoljnici su penzioneri (25 %). direktan. obdanište. ima smisla pretpostavka da su lokalne zajednice na dobrom putu.. U njoj se uspostavljaju bazični odnosi. Oni koji su između 50 i 60 godina imaju najpozitivnije mišljenje – 54 %. ali su zato ubedljivo najbrojniji (46 %) u grupi koja misli da je njihova mesna zajednica donekle dobro mesto za život. U strukturi onih koji smatraju da je njihova mesna zajednica dobro mesto za život najviše je penzionera (25 %) i zaposlenih u državnom sektoru (19 %). crkva. U mesnoj zajednici se odvija naš svakodnevni život. U mesnoj zajednici se ne radi ništa.. Mesna zajednica je i osnovna teritorijalno-politička jedinica. ambulanta.. Ona je naš životni prostor. U mesnoj zajednici je vlast najbliža čoveku i samo tu je odnos neposredan. U mesnoj zajednici je škola. U njoj se odvija život ili barem najveći deo života. groblje.. Tu su bolje ili lošije . Najveći broj naših interakcija sa drugima odvija se u mesnoj zajednici. tu započinje politika. dok su Vojvođani najmanje nezadovoljni – 13 %. 3. Mesna zajednica između poverenja i nepoverenja Mesna zajednica je bazična jedinica ljudske zajednice. naše rutine. U pogledu negativne percepcije svoje mesne zajednice najbrojniji su građani centralne Srbije – 20 %. ona je prostor naše svakodnevice. sportsko društvo. Ipak. samoupravu.. U njoj se dešava prvi susret građana sa politikom.III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života 39 mesna zajednica nije dobro mesto za život.. Imajući u vidu da je nezadovoljstvo nekim problemima pokazalo tendenciju opadanja (u nekim slučajevima izrazito). kafana.. Sve ostalo je izvedeno i predstavlja neku vrstu nadgradnje. Ona je test naše socijabilnosti ili njenog odsustva. stoji na ćošku.

da vode raspravu.. Za pokazatelje postojanja socijalnog kapitala uzeli smo postojanje poverenja. Takođe smo videli da građani prepoznaju brojne probleme. onda se može računati na to da će se verovatno obezbediti svi preduslovi za rešavanje zajedničkih problema. (a) Interpersonalno poverenje ispitivali smo na osnovu statusa četiri “objekta”: poverenje u ljude koji žive u datoj mesnoj zajednici. za izgradnju kanalizacije. izgradnju vodovoda. ali ne i obavezno. ali da su mnogim nezadovoljni. norme i mreže koje putem sprovođenja koordiniranih akcija mogu povećati efikasnost društva” (Putnam. Frensis Fukojama i drugi) nalaze da je jedan od važnih preduslova. na primer. tzv. trotoari. ukupno uzev. koji omogućava da se dela u poželjnom pravcu. da neke od njih smatraju izuzetno teškim. onda ga nema nigde. u rođake i u ljude koje ispitanik dobro poznaje. . da su prilično nezadovoljni mnogim stvarima u mesnoj zajednici. najveći broj građana svoje mesne zajednice vidi kao mesta u kojima ipak može pristojno da se živi. nalaženje novca za popravku puteva. Upravo je Robert Putnam u teoriju uveo pojam socijalnog kapitala da bi opisao “oblike društvene organizacije. kao što su verovanja. i znanje. Otuda pitanje da li u našim mesnim zajednicama ima onoliko socijalnog kapitala koliko je dovoljno za iniciranje. struja.. da se dogovaraju. pošta… Mesna zajednica je povezana dobrim. Jednostavno rečeno. Ona je prostor na kojem nalazimo najveću kumulaciju socijalnog kapitala. Ako kapitala ove vrste nema u mesnoj zajednici. ako ljudi mogu komotno da komuniciraju. Osim volje za akcijom u tom pravcu. osrednjim ili “nikakvim” putevima. Tu su naši problemi: voda. Iz činjenica da građani konstatuju veliki broj problema. da neke od njih smatraju izuzetno teškim. i materijalna sredstva… Pojedini teoretičari (Robert Putnam. ako pri tom veruju jedni drugima i ako su spremni da se na osnovu te rasprave i međusobnog poverenja udružuju. nešto boljim putem je povezana sa administrativnim centrom. U prethodnoj analizi je naznačeno da su građani nekim stvarima u mesnoj zajednici zadovoljni. ako su solidarni. smatramo da je mesna zajednica veliki resurs socijalnog kapitala. kao što je to.40 III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života snabdevene prodavnice prehrambene robe. da neki misle da njihove mesne zajednice nisu mesta za pristojan život ili da su to samo donekle – proizlazi potreba da se menja ono što je loše i ono s čim su ljudi nezadovoljni. poverenje u komšije. pa ma koliko oni bili teški. Ako imamo sreće firma u kojoj radimo nalazi se na teritoriji mesne zajednice u kojoj živimo. tu su potrebni i organizacija. organizaciju i realizaciju ozbiljne društvene akcije na planu rešavanja urgentnih problema date zajednice. socijalni kapital. 1993: 167). odnosno nepoverenja građana u devet “objekata”. kanalizacija. za gasifikaciju… Sve u svemu. po pravilu. Ali.

pa i prema svim ljudima koji žive u datoj mesnoj zajednici (71 %). Tabela 3. . odnosno gradonačelnika. Najviše poverenja građani pokazuju prema dobrim poznanicima (čak 92 %). komšijama (84 %). svega 2-3 % osim kod poverenja u sve građane mesne zajednice gde doseže visinu od 9 %. Treba pomenuti i da je broj neodgovora veoma mali. u savet mesne zajednice i predsednika mesne zajednice.Poverenje građana u institucije mesne zajednice i okruženja (u %) Da li imate ili nemate poverenja: U ljude koji žive u vašoj mesnoj zajednici U vaše najbliže komšije U vaše rođake U ljude koje dobro poznajete U odbornika iz vaše MZ u skupštini opštine U savet vaše mesne zajednice U predsednika vaše mesne zajednice U skupštinu vaše opštine U predsednika opštine/ gradonačelnika Puno ili delimično poverenje 71 84 89 92 29 33 36 43 48 Nema ili malo poverenje 20 13 8 6 27 29 27 36 34 Ne mogu da ocenim 9 3 3 2 44 38 37 21 18 Ukupno 100 100 100 100 100 100 100 100 100 Interpersonalno poverenje u mesnoj zajednici veoma je veliko. potom prema rođacima (89 %). Poverenje u institucije opštinske vlasti ispitivali smo na osnovu dva pokazatelja: poverenja u skupštinu opštine i poverenje u predsednika opštine.III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života 41 (b) (c) Poverenje u političku nadgradnju mesne zajednice ispitivali smo na osnovu poverenja u tri političke ličnosti iz date zajednice: u odbornika u skupštini opštine koji potiče iz date mesne zajednice. .

a nepoverenje jedna trećina (34 %). kao bazično. Može da čudi ali je činjenica da građani imaju više poverenja u institucije opštinske vlasti nego u svoju “vlast” u mesnoj zajednici. U savet mesne zajednice poverenje ima 33% dok poverenje nema 29 % ispitanika. mada je izvesno i neobaveštenost velika). a da se malo poverenje vezuje za institucije “mesne vlasti”. u skupštinu opštine poverenje ima nešto više od dve petine građana (43%). Predsednici opština imaju poverenje gotovo polovine građana (48 %). najmanje je poverenje u institucije političke nadgradnje mesne zajednice. dok nepoverenje iskazuje trećina ispitanika (36 %). . Najbolje je prošao predsednik mesne zajednice u koga poverenje ima trećina ispitanika (36 %). Istovremeno. Iznenađuje nalaz da građani više poznaju opštinsku nego svoju vlast (misli se na “vlast” u mesnoj zajednici). ali su izrazito nedovoljni kapaciteti onih institucija koje treba da pokrenu i organizuju kapacitete same mesne zajednice. Mesna zajednica ima kapaciteta za bolji i efikasniji rad. nepoverenje – četvrtina (27 %). U sva tri slučaja gotovo da su po raširenosti izjednačeni nepoverenje i poverenje. veoma visoko. Zaključujemo da je interpersonalno poverenje u mesnoj zajednici. veoma je veliki broj neodgovora i iznosi između 37 i 44 % (stiče se utisak da su ispitanici pribegavali neodgovoru kako bi izbegli da kažu kako nemaju poverenja. Kako je to moguće? Inače.42 III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života Na drugoj strani. Upravo se u ovom nalazu može pronaći odgovor na ključno pitanje koje smo postavili ovim istraživanjem. dok gotovo isto toliko (27 %) nema poverenja (gotovo polovina ispitanika nije odgovorila na ovo pitanje). U odbornike iz mesne zajednice u kojoj ispitanik živi poverenje ima 29 % građana.

Na drugoj strani. kao i sami građani. mesnih zajednica je izostavljeno. njene nadležnosti. Izgled jedne mesne zajednice. Zakon o lokalnoj samoupravi. tj. saveta za zaštitu i unapređenje lokalne samouprave. građansku inicijativu i zbor građana. Predviđeni su i drugi oblici organizovanja građana. Osim toga. Međutim. svakako. donesen 2002.Bojana Zarić Učešće građana u javnom životu mesne zajednice Jedan od mnogih problema sa kojim se susreće i naše društvo jeste nedovoljno učešće građana u procesu donošenja odluka i kreiranja strategija u lokalnoj samoupravi. kako bi se prilikom izjašnjavanja usvojila pozitivna odluka. a postoji i mogućnost formiranja saveta za međunacionalne odnose. učestvovanje građana u obavljanju tih poslova u velikoj meri zavisi od odnosa koji bi trebalo da budu uspostavljeni između odbornika i funkcionera organa mesne zajednice. poželjno je i da funkcioneri organa mesnih zajednica. Prvi zadatak je identifikovanje potreba građana i to kroz dijalog sa njima. kako bi te identifikovane potrebe bile uvršćene u dnevni red skupštine. Osnovni smisao postojanja mesnih zajednica i drugih oblika mesne samouprave ogleda se u ostvarivanju opštih. Funkcioneri organa mesne zajednice. Drugi zadatak je direktno lobiranje kod odbornika. zajedničkih i svakodnevnih potreba stanovništva. kao što su mesne zajednice i drugi oblici mesne samouprave. Razlozi su mnogobrojni. moraju svojim aktivnim delovanjem da utiču na donosioce odluka (odbornike) u cilju poboljšanja kvaliteta života u njihovoj zajednici. Treći zadatak je dalje vršenje pritiska na odbornike. preciznije određenje „drugih oblika mesne samouprave”. delimično je imao u vidu i povećavanje učešća građana u procesu odlučivanja. Presudno je. Zadaci predsednika i članova saveta mesne zajednice jesu višestruki. kao i samih građana sa ovim subjektima. koji predstavljaju posebnu formu interesnog organizovanja građana na određenom području jedinice lokalne samouprave. godine. nezadovoljstvo građana koje se konstantno povećava jer se ključni društveni problemi još uvek ne rešavaju. zajedno sa funkcionerima . jedino građani koji su svesni svojih građanskih dužnosti i koji se angažuju u političkom životu mogu da utiču da se pokrene proces rešavanja pojedinih problema i da se neki problemi čak potpuno reše. Zakonom je omogućeno pravo na referendum. poslovi koje će obavljati. kao i pravo prisustva na sednicama lokalnih skupština (kada one nisu zatvorene za javnost). kao i detaljnije uređenje postojećih oblika. od nedostatka vremena do potpune nezainteresovanosti za bilo kakav oblik društvenog aktivizma.

kvalitet životne sredine i drugo. Upravo putem medija može se vršiti informisanje građana o pravima i obavezama. Na drugoj strani. funkcioneri organa mesne zajednice i građani. kao i na identifikovanje i predlaganje rešenja opštih. moguća rešenja. a za to je upotreba medija neophodna. građani sakupe određeni deo ukupne sume novca (30 %. one moraju da omoguće bolje informisanje građana o njihovim pravima i obavezama. putem samodoprinosa. rešenjima tih problema. kao i o radu ovih organa. da im omoguće veći uticaj na lokalnu politiku. da bi lokalne vlasti bile transparentne.44 IV Učešće građana u javnom životu mesne zajednice organa lokalne samouprave. Za rešavanje problema u tim oblastima neophodan je angažman građana. a u cilju rešavanja određenih problema u lokalnoj zajednici. Naime. Većina opština u Srbiji spada u kategoriju nerazvijenih i siromašnih. samodoprinos građana.) kroz partnerstvo sa građanima i mesnim zajednicama. Njihovi budžeti su skromni i uglavnom u njima nema dovoljno sredstava za velike investicione i infrastrukturne radove i stoga je neophodan doprinos. Osim toga. kao i primedbe na rad odeljenja opštinske uprave i organa vlasti. tj. o nadležnostima organa mesne zajednice. da rade na podizanju njihove zainteresovanosti za učešće u javnom životu. efikasne i demokratske. popravke krovova. Stanovnici jedne mesne zajednice možda ne mogu da utiču na rešavanje onih problema koji su u nadležnosti višeg nivoa vlasti (republički nivo). prihodima i rashodima budžeta i slično. uređenje parka. da bi se izvršio pritisak na odlučioce. Na ovim dešavanjima predstavnici lokalne samouprave trebalo bi da objašnjavaju procedure. 50 %. na kojim će učestvovati predstavnici lokalne samouprave. jer ponekad se problem ne može rešiti ukoliko se samo sedi. neke mesne zajednice su potpuno prepuštene same sebi jer su sredstva koje opština ulaže u rešavanje njihovih problema minimalna.). aktivnostima i planovima.. zajedničkih i svakodnevnih problema. rade na razvijanju procedura za uspostavljanje partnerskih odnosa sa građanima i da na taj način podstaknu zajedničko rešavanje ključnih problema. osvežavanje fasada i sl. lokalnim problemima. ali svakako mogu na rad organa mesne zajednice. Veliki uticaj kako na javnost tako i na nosioce vlasti imaju mediji. a ostatak sredstava obezbeđuje opština. čeka i očekuje da će ga rešiti oni koji su za to zaduženi ili neko drugi. Pojedine opštine podstiču radove (asfaltiranje ulica. neophodno je mobilisati stanovništvo. ulično osvetljenje. dok bi građani trebalo da iznose probleme svoje mesne zajednice. zatim na kulturu i zabavu u mesnoj zajednici. stoga je poželjna saradnja između organa mesnih zajednica i medija. međusobno poverenje ljudi i njihovu solidarnost. stanje puteva u mesnoj zajednici. kao i da upoznaju građane sa njihovim pravima i obavezama. Stanovnici ovih mesnih zajednica su u .. Pored toga. samo je jedan od načina približavanja nosilaca vlasti i građana. Organizovanje redovnih sastanaka i javnih rasprava.

Forumi korisnika usluga (bave se pitanjima upravljanja i razvoja konkretne službe) 2. reč je o stalnim telima koja se redovno sastaju. dakle predsednika i članova saveta mesne zajednice. a na drugoj strani deo sredstava ostao bi mesnoj zajednici. ulično osvetljenje. kanalizacija i slično. a koji prvenstveno zavise od angažmana funkcionera organa mesnih zajednica. npr. sportski teren. put i drugo.IV Učešće građana u javnom životu mesne zajednice 45 više navrata putem samodoprinosa prikupljali celokupna finansijska sredstva i na taj način rešili probleme svoje mesne zajednice. Forumi mikrozajednica (bave se pitanjima od važnosti za tu zajednicu. Od organizovanja ovakvih dešavanja i jedni i drugi mogu imati korist. vodovod. Primer za to može biti iznajmljivanje prostorija mesne zajednice za događaje koji su komercijalnog karaktera. Značajnu ulogu u rešavanju lokalnih problema mogu imati i različiti oblici foruma /saveta građana. Forumi interesnih grupa (bave se potrebama određene grupe građana). Ima nekoliko vrsta foruma: 1. predloga za poboljšanje kvaliteta života u opštini i mesnoj zajednici. Ovi forumi predstavljaju jednu konkretnu formu učešća građana u procesu upravljanja koji mogu svojim aktivnim delovanjem da budu sredstvo kontinuiranog praćenja i kontrole lokalne i mesne vlasti i snažno sredstvo uticaja na razvoj lokalne zajednice. mesnu zajednicu) 4. Tematski forumi (bave se konkretnim pitanjima od interesa za lokalnu zajednicu) 3. Naime. ukoliko bi se ulaz na ove manifestacije naplaćivao. kao što su put. postoje i drugi. muzičkim i plesnim grupama. Ovaj problem je moguće rešiti putem uspostavljanja saradnje funkcionera organa mesnih zajednica sa raznim kulturnim društvima. Oskudan kulturni život je karakterističan za većinu mesnih zajednica u Srbiji. književnicima i pesnicima i na osnovu te saradnje organizovanja stalnih kulturnih događaja. U nekim slučajevima su ovlašćeni za davanje preporuka određenim komitetima skupštine ili da čak učestvuju u procesima odlučivanja. a sredstva koja bi se dobila za ovu vrstu usluga mogu se iskoristiti za vrtić. park. Naime. rad umetnika bio bi plaćen i ujedno promovisan. ovde je reč o egzistencijalnim pitanjima koja godinama nisu rešavana i koja verovatno ne bi bila ni danas rešena da se građani nisu dogovorili. . amaterskim pozorištima. Dakle. Mogu da imaju stalno članstvo ili mogu da budu otvorenog tipa. udružili i izdvojili iz svojih ličnih budžeta veliki deo sredstava. Oni predstavljaju važnu tekovinu neposredne demokratije savremenih evropskih društava. koja bi kasnije mogla da ih upotrebi za rešavanje nekih drugih problema. Ovo se može postići kroz podnošenje nacrta akata. Pored ovakvih načina rešavanja problema.

. Komisija za odnose sa malom privredom. kao i da kombinacija klasičnih i novih metoda može da dovode do povećanja učešća i onih građana koji inače nisu aktivni u političkom životu zajednice. kulturu i informisanje 6. Odbor za bezbednost građana i saobraćaja 2. Komisija za opšta i pravna pitanja i saradnju sa drugim mesnim zajednicama 7. kao i da razvijaju osećaj pripadnosti lokalnoj zajednici i veće zainteresovanosti za lokalnu i mesnu samoupravu. udruženja penzionera. Odbor za ekologiju i zaštitu životne sredine 3. mogu da podstiču građane na pokretanje inicijativa. putem usmenog i pismenog iznošenja problema i potreba u okviru ove mesne zajednice. Odbor za komunalna pitanja 8. Komisija za sport. u kojoj je u okviru saveta građana formirano više radnih tela. trgovinskim i prehrambenim sektorom 9. Odbor za humanitarna pitanja 10. Komisija za odnose sa drugim organizacijama (Crveni krst. predstavljaju klasične mehanizme odlučivanja i učešća građana u obavljanju poslova lokalne i mesne samouprave.) 5. Osim toga. dok se za ove forume građana može reći da su nove metode čijom primenom može da se ostvari veći angažman građana. davaoca krvi i dr. Građanima ove mesne zajednice je omogućeno da učestvuju u radu ovih tela. Ta tela su: 1. Referendum. s tim što se pokazalo kao pravilo da zemlje koje su bogatije i razvijenije prednjače u demokratičnosti i prenošenju ovlašćenja građanima. Ovakav vid aktivizma građana predstavlja okvir koji je uspostavljen i u drugim zemljama. Slični oblici aktivizma građana postoje i kod nas.46 IV Učešće građana u javnom životu mesne zajednice razvojnih politika i boljih usluga. Odbor za finansije i razvoj mesne zajednice. građanska inicijativa i građanski zbor. Komisija za socijalna pitanja 4. Primer za to je mesna zajednica Erdoglija (grad Kragujevac). kao i učešće u radu organa mesne zajednice.

molimo Vas da nam pošaljete vaše sugestije na fax +381 11 328 28 70 ili na adresu: CeSID – Centar za slobodne izbore i demokratiju Lomina 9.Povratna informacija Izdanja CeSID Kako biste nam pomogli da unapredimo naša izdanja. 11000 Beograd. Vaši podaci (opciono): Ime i prezime: Zanimanje: Organizacija: Kontakt telefon: E-mail: Naziv izdanja: Kako ste saznali za našu publikaciju? Da li Vam je ova publikacija pomogla I na koji način? Da li mislite da je publikacija primerena ciljnoj grupi kojoj je namenjena? Šta bi trebalo poboljšati u budućim izdanjima CeSID-a? Predložite nam temu za neko od naših sledećih izdanja: .

.9 (497.07 (497. Београд 352. et al.Str.11) (035) 352..Beograd : Centar za slobodne izbore i demokratiju. . . . 3: Reč unapred / Zoran Lučić.CIP .SR-ID 129757964 . 21 cm Tiraž 250.Србија Приручници COBISS. : tabele . Михајловић Срећко а) Локална самоуправа .11) (035) Korak ka građanima: vodič kroz mesnu samoupravu u Srbiji / [autori Srećko Mihajlović . 2006 (Beograd : BG Dream iTechnologies).Napomene i bibliografske reference uz tekst.48 str. . ISBN 86-83491-37-4 1.].Србија Приручници б) Месна заједница .Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->