KORAK KA GRAĐANIMA

Vodič kroz mesnu samoupravu u Srbiji

SADRŽAJ
Reč unapred I Lokalna samouprava 1. Nadležnosti opštine (grada) 2. Organi vlasti i njihove nadležnosti 3. Izbor organa vlasti 4. Uprava opštine (grada) 5. Ombudsman 6. Savet za razvoj i zaštitu lokalne samouprave 7. Savet za međunacionalne odnose 8. Neposredno upravljanje II Mesne zajednice – jedini oblici mesne samouprave u Srbiji III Mesna zajednica – primarni okvir socijalnog života Opis uzorka 1. Aktivizam građana u okvirima mesne samouprave 1.1. Informisanost o radu mesne zajednice 1.2. Pretpostavke o (ne)mogućnosti učešća građana u javnom životu mesne zajednice 1.3. Oblici aktivizma građana u mesnoj zajednici 2. Problemi mesnih zajednica i načini njihovog rešavanja 2.1. Čime su građani zadovoljni 2.2. Čime su građani nezadovoljni 2.3. Da li je Vaša mesna zajednica dobro mesto za život? 3. Mesna zajednica između poverenja i nepoverenja IV Učešće građana u javnom životu mesne zajednice Povratna informacija 3 5 5 6 8 12 13 17 18 18 20 27 27 28 29 30 31 33 34 36 38 39 43 47

Reč unapred

Poštovani, pred Vama se nalazi vodič kroz mesnu samoupravu u Srbiji koji je nastao u okviru CeSIDovog projekta “Korak ka građanima” - Podizanje kapaciteta mesnih samouprava. Projekat se realizuje uz podršku Rockefeller Brothers Fondacije. Osnovni cilj ovog projekta je podizanje kapaciteta predstavnika mesnih samouprava, kako bi što efikasnije rešavali probleme svoje lokalne sredine. Predstavnici organa mesne samouprave predstavljaju najniže nivoe u komunikaciji između vlasti i građana, stoga smatramo da će ovaj vodič biti od izuzetnog značaja za njihov dalji rad. Opštine u svojim statutima preuzimaju zakonske odredbe o mesnoj samoupravi koje, same po sebi, nisu dovoljne za detaljno regulisanje statusa mesnih zajednica. Samim tim, građani koji su angažovani u organima konstituisanim pri mesnim zajednicama nisu upoznati sa pravima i obavezama koje proističu iz zakona, niti sa mogućnostima koje im se pružaju za ostvarivanje interesa lokalne sredine. Ovakva situacija doprinosi lošoj komunikaciji između predstavnika organa lokalne vlasti i organa mesne samouprave, kao i nedovoljnom obimu saradnje, tako da su potencijali mesne samouprave samo delimično iskorišćeni. Vodič je prvenstveno namenjen predstavnicima mesnih zajednica, ali ujedno i predstavnicima lokalnih samouprava u Srbiji, kao i svim zainteresovanim građanima. U sadržaj vodiča uključena je analiza normativnog okvira (Zakon o lokalnoj samoupravi, statuti opština i statuti mesnih zajednica), analiza istraživanja, kao i deo koji se odnosi na aktivizam građana u mesnoj zajednici. Srdačno, Predsednik upravnog odbora CeSID-a Prof. Dr Zoran Lučić

. staranje o zaštiti životne sredine. Ovaj deo je napisan prema postojećem Zakonu o lokalnoj samoupravi. Sopot i Surčin donose svoje urbanističke planove. staraju se o lokalnim putevima.Ivana Petrin Lokalna samouprava U ovom delu priručnika dati su neki osnovni podaci i pojmovi iz oblasti uređenja lokalne samouprave kod nas. parkirališta. Lazarevac. donošenje urbanističkih planova. sporta. Grocka.). Ostale opštine nemaju ove nadležnosti. Za vršenje ovih poslova grad prenosi odgovarajuću sumu novca iz svog budžeta u budžet opštine. Osim izvršavanja propisa i opštih akata grada.. groblja. staranje o ulicama i lokalnim putevima. izdavanje dozvola itd. RUJP je u nadležnosti Republike Srbije. urbanizam. poslovnog prostora. Nadležnosti opštine (grada) U nadležnosti opštine (grada) spadaju komunalne delatnosti (vodovod. primarne zdravstvene zaštite. to su poslovi uprave (izdavanje raznih izvoda iz javnih knjiga.. toplane. Sve što grad poveri opštini. Posebna rešenja gradskih opština Nadležnost gradske opštine određuje grad svojim Statutom. Obrenovac. U nadležnost opštine (grada) ne spada RUJP (Republička uprava javnih prihoda). kulture. pijace. parkovi. izdavanje uverenja ili potvrda. 1.). uređenje i korišćenje građevinskog zemljišta. U Beogradu gradske opštine Barajevo. statutima pojedinih gradova i drugim tekstovima i raspravama koje se bave ovim pitanjima. to je njena nadležnost. itd. Mladenovac. gradski prevoz.. obavljaju komunalne delatnosti. a proširenje nadležnosti je izvršeno u oblasti osnovnog obrazovanja. iako se dešava da se nalazi u istoj zgradi gde se nalazi i gradska ili opštinska uprava. staranje o stambenim zgradama.. čistoća.. dečje i socijalne zaštite. daju građevinsko zemljište u zakup.

predlaže postavljenja i razrešenja u okviru opštinske (gradske) uprave. on izvršava i stara se o izvršavanju odluka i drugih akata skupštine opštine (grada). što je prema ranijem zakonu činio predsednik skupštine opštine. Čine je odbornici koji se biraju neposredno na lokalnim izborima. urbanistički plan i druge odluke o pitanjima iz nadležnosti opštine (grada). Predsednik opštine (gradonačelnik) bira se neposredno na izborima na period od četiri godine. Opštinsko (gradsko) veće Opštinsko (gradsko) veće je organ predviđen novim zakonom. usmerava i usklađuje rad opštinske uprave. budući da je predstavnički organ. dok je predsednik skupštine opštine (grada) predsedavajući skupštinom. organizacija i službi čiji je osnivač opština (grad). Nadležnosti skupštine mogu da se definišu kao normativna i izborna. Normativna nadležnost skupštine opštine (grada) podrazumeva da skupština donosi statut. program razvoja opštine (grada). propise i druge opšte akte. Predsednik opštine (gradonačelnik) jeste nosilac izvršne vlasti u opštini (gradu). budžet i završni račun. predlaže donošenje odluka.6 I LOKALNA SAMOUPRAVA 2. a takođe se odnosi i na postavljanje direktora. naredbodavac je izvršenja budžeta i vrši druge poslove predviđene zakonom. i predstavlja i zastupa opštinu. javnih preduzeća. ustanova. Organi vlasti i njihove nadležnosti Organi vlasti po novom Zakonu o lokalnoj samoupravi jesu: Skupština opštine (grada) Skupština opštine (grada) jeste najviši organ odlučivanja u jedinici lokalne samouprave. kao i upravnih i nadzornih odbora. čija funkcija je usklađivanje . U nadležnosti predsednika opštine (gradonačelnika) jeste izvršna vlast opštine (grada). Prema ranijem zakonu ove funkcije je obavljao izvršni odbor skupštine opštine (u daljem tekstu IO SO). načelnika opštinske (gradske) uprave na predlog predsednika opštine (gradonačelnika). Takođe. članova opštinskog (gradskog) veća na predlog predsednika opštine (gradonačelnika). Predsednik opštine (gradonačelnik) Predsednik opštine (gradonačelnik) novi je organ vlasti uveden Zakonom o lokalnoj samoupravi i treba ga razlikovati od predsednika skupštine opštine (grada) koga smo dosad nazivali predsednikom opštine (gradonačelnikom). sekretara skupštine. Izborna nadležnost se odnosi na izbor predsednika i zamenika predsednika skupštine opštine (grada).

Rešenje Statuta Beograda se takođe može braniti činjenicom da je gradonačelnik neposredno biran od strane građana. Gradsko veće pomaže gradonačelniku u radu koji je nosilac izvršne vlasti. pa utoliko ima i veći legitimitet nego gradsko veće. ali treba sačekati potpunu primenu zakona u praksi da bismo mogli da vidimo koje su prednosti. Opštinsko (gradsko) veće čini do 11 članova. godine da predsednik opštine nema pravo glasa u postupku donošenja odluka u opštinskom veću. a predsednik opštine je naredbodavac budžeta. a koji nedostaci postojećeg sistema. Ova druga funkcija znači da je opštinsko (gradsko) veće drugostepeni organ odlučivanja u upravnom postupku. ali je u zakon uveden putem amandmana. dok je Statutom grada Beograda predviđeno da gradonačelnik ima pravo glasa u gradskom veću. da je opštinsko veće organ koji predlaže budžet skupštini. Opštine (gradovi) svojim statutima određuju tačan broj članova opštinskog veća koji ne može biti veći od 11. budući da je neposredno biran od strane građana. a ne direktno iz biračkog tela. izgubio bi se smisao postojanja ovog organa kao organa koji je zamišljen kao brana mogućem samovlašću predsednika opštine. U radnoj verziji zakona ovaj organ nije bio ni predviđen. Funkcija usklađivanja rada predsednika opštine (gradonačelnika) i skupštine opštine (grada) jeste novina zakona. Osim toga. koje proističe iz skupštinske većine. članovi gradskog veća se biraju i razrešavaju na predlog gradonačelnika. Obe grupe argumenata se mogu prihvatiti. Isto rešenje je predviđeno Statutom grada Kragujevca – gradonačelnik ne učestvuje u glasanju gradskog veća. te se javlja opasnost od prevelike kon centracije vlasti u rukama jedne osobe. Razlog za uvođenje ovakvog jednog organa nalazi se u činjenici da predsednik opštine (gradonačelnik) ima velika ovlašćenja. Oba rešenja imaju svoje opravdanje. postojala je potreba za ustanovljavanjem tima koji će zajedno sa predsednikom opštine (gradonačelnikom) obavljati poslove izvršne vlasti koji su više nego obimni za jednog čoveka. u nadležnost opštinskog (gradskog) veća ulazi i utvrđivanje predloga budžeta. . Tumačenje Ministarstva može se objasniti činjenicom da je opštinsko veće organ koji usklađuje rad dva najviša organa u jedinici lokalne samouprave. što je ranije bila nadležnost IO SO (SG). Pored ovih funkcija. Interesantno je tumačenje koje je Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu dalo novembra 2003.I LOKALNA SAMOUPRAVA 7 rada predsednika opštine (gradonačelnika) i skupštine opštine (grada) i vrši kontrolno-nadzornu funkciju nad radom opštinske (gradske) uprave. kao i pomaganje predsedniku opštine (gradonačelniku) u vršenju njegovih poslova. U opštinsko (gradsko) veće ulaze predsednik opštine (gradonačelnik) i njegov zamenik po funkciji. Ukoliko bi mu se dozvolilo pravo glasa. Istovremeno.

Birači su glasali za pojedinačne kandidate. U odnosu na raniji zakon. Kao organi vlasti u gradskim opštinama navode se: u beogradskim opštinama skupština opštine. a za odbornika je bio izabran onaj kandidat koji je dobio natpolovičnu većinu glasova birača koji su glasali. Mandat odbornika traje četiri godine. koji vrši normativnu vlast. Sednicama veća predsedava predsednik veća. apsolutnom većinom (većinom glasova od ukupnog broja većnika). Za niške opštine predviđeno je najoriginalnije rešenje – organi vlasti su veće gradske opštine i predsednik opštine. jeste nosilac normativne vlasti. u niškim opštinama postoji razlika između predsednika opštine i predsednika veća gradske opštine. Prema novom rešenju opština (grad) jedna je izborna jedinica. Predsednik opštine vrši izvršnu vlast. Kao što se vidi. izborni sistem je u potpunosti promenjen. birači su u drugom krugu birali između dva kandidata koji su imali najveći broj glasova. dok u gradskim opštinama drugih gradova te razlike nema. dok predsednik opštine. a koji čine odbornici i koji ima svog predsednika biranog iz redova odbornika. Prema ranijem zakonskom rešenju opština (grad) bila je podeljena na onoliko izbornih jedinica koliko se odbornika za skupštinu opštine (grada) biralo. Kragujevac. 3. Da li su našli najbolja rešenja. naročito zbog toga što su neujednačena. . Niš) rešenja koja su predviđena statutima gradova više su nego interesantna. odnosno savet gradske opštine. Izbor organa vlasti Skupština opštine (grada) Skupština opštine (grada) jeste predstavnički organ vlasti. predsednik opštine i opštinsko veće. Neujednačenost rešenja nije za kritiku. koji je nosilac normativne vlasti. odnosno saveta. Novi Sad. odnosno saveta gradske opštine. a ukoliko nijedan od kandidata u prvom krugu nije dobio natpolovičnu većinu. Veće gradske opštine vrši normativnu vlast. Odbornike skupštine opštine (grada) biraju građani neposredno na izborima. jer pokazuje spremnost lokalnih vlasti da zakon kroz statut prilagode potrebama svojih gradova. Skupština opštine. već za pohvalu. ima reprezentativnu funkciju (zastupa i predstavlja opštinu) i nosilac je izvršne vlasti (beogradske i kragujevačke opštine).8 I LOKALNA SAMOUPRAVA Posebna rešenja gradskih opština U pogledu organa vlasti u gradskim opštinama u jedinicama lokalne samouprave koje imaju status grada (Beograd. vreme će pokazati. predsedava sednicama skupštine. u novosadskim i kragujevačkim opštinama organ vlasti je savet gradske opštine. Pobeđivao je kandidat koji je dobio više glasova. odnosno najviši organ odlučivanja u jedinici lokalne samouprave. već se obe funkcije sustiču u jednoj ličnosti. koji se bira iz redova većnika.

svojim potpisom. među svaka četiri kandidata na listi mora biti najmanje po jedan kandidat manje zastupljenog pola. oni subjekti koji imaju . Ipak. a ukupno na čitavoj listi mora biti najmanje 30 % kandidata manje zastupljenog pola. oni se dodeljuju listi koja ima najveći deo razlomka. a zatim se taj proizvod deli ukupnim brojem glasova svih lista koje su prešle cenzus. Kandidaturu mora da podrži. Svaka izborna lista dobija onoliki broj mandata koliko celih brojeva proizilazi iz proporcije. Ukoliko određeni broj mandata ostane neraspodeljen primenom ove proporcije. Raspodela mandata: da bi uopšte jedna lista mogla da učestvuje u raspodeli mandata mora da pređe zakonom određen cenzus – osvojenih najmanje 3 % glasova od ukupnog broja glasova birača koji su glasali.I LOKALNA SAMOUPRAVA 9 Birači ne glasaju za pojedinačne kandidate. Pravo da predloži opoziv predsednika opštine (gradonačelnika) ima i politička stranka. Kandidata za predsednika opštine (gradonačelnika) može predložiti politička stranka. odnosno koalicija političkih stranaka. odnosno grupe građana. najmanje 3 % birača opštine (grada). Prilikom sačinjavanja liste kandidata za odbornike. odnosno onoj koja ima veći broj mandata. birači mogu pokrenuti postupak i za opoziv predsednika opštine (gradonačelnika) ukoliko nisu zadovoljni njegovim radom. Kao što se vidi. zakon predviđa jedno ograničenje u pogledu raspodele mandata. koalicija političkih stranaka ili grupa građana. Izborna komisija ukupan broj odborničkih mesta množi brojem važećih glasova koji je osvojila svaka izborna lista. U drugom krugu izabran je onaj kandidat koji je osvojio veći broj glasova. Zakon o lokalnoj samoupravi i Zakon o lokalnim izborima uvode jednu novinu – opoziv predsednika opštine (gradonačelnika). Ista struktura mora biti poštovana i pri raspodeli mandata. Predsednik opštine (gradonačelnik) Predsednika opštine (gradonačelnika) biraju građani neposredno na izborima. odnosno pri slobodnoj raspodeli 2/3 mandata svaki četvrti mandat mora biti dodeljen kandidatu sa liste koji pripada manje zastupljenom polu. U pogledu redosleda po kojem predlagač liste raspoređuje osvojene mandate. Mandati se raspodeljuju srazmerno broju osvojenih glasova. U drugom krugu birači se opredeljuju između dva kandidata koja su u prvom krugu osvojila najveći broj glasova. dok se preostale dve trećine raspodeljuju po slobodnom izboru predlagača. zakon predviđa da jedna trećina mandata mora da se rasporedi u redosledu sa liste. već za liste koje predlože političke stranke. Ukoliko nijedan od kandidata nije dobio potrebnu većinu. Budući da je neposredno izabran od strane birača. Za predsednika opštine (gradonačelnika) izabran je kandidat koji je osvojio natpolovičnu većinu glasova birača koji su glasali. održava se drugi krug izbora za predsednika opštine (gradonačelnika). Opoziv je jedan od nekoliko načina prestanka mandata predsedniku opštine (gradonačelniku).

U slučaju kada su se birači izjašnjavali o predlogu za opoziv predsednika opštine (gradonačelnika). Opštinsko (gradsko) veće Već smo naveli da jedna od funkcija opštinskog (gradskog) veća jeste usklađivanje rada skupštine opštine (grada) i predsednika opštine (gradonačelnika). Činjenica da je predlog za opoziv podržan zahtevanim brojem potpisa. koalicija) imaju pravo i da pokrenu postupak njegovog opoziva. što bi dovelo do toga da bi on morao da se bavi održanjem na funkciji i time bi se ostavilo veoma malo vremena za obavljanje poslova iz njegove nadležnosti.10 I LOKALNA SAMOUPRAVA pravo predlaganja kandidata za ovu funkciju (grupa građana. a koji je potekao od skupštine opštine (grada) i nisu se odlučili za opoziv predsednika opštine (gradonačelnika). skupština opštine (grada) biće raspuštena. gde 3 % iznosi 3600 potpisa. U suprotnom. naročito za političke stranke. dok 10 % od istog broja birača je 12 000. ona se stavlja u nadređeni položaj u odnosu na predsednika opštine (gradonačelnika). Otuda i ne čudi što u izboru opštinskog (gradskog) veća učestvuju oba organa. Ovaj organ po svojoj prirodi trebalo bi da bude most između dva organa koji su nosioci osnovnih grana vlasti. Ukoliko bi se i za opoziv zahtevao tako mali broj kao i za kandidaturu. zloupotreba ovlašćenja može skupštinskoj većini da se vrati kao bumerang. odnosno gradonačelnika) zloupotrebi ovo svoje ovlašćenje za političke obračune. Ovo rešenje će u praksi naterati skupštinsku većinu da dobro odmeri svoju odluku i da posegne za njom tek kada postoje valjani razlozi za opoziv. Birači se izjašnjavaju tajnim glasanjem. što nije naročito teško skupiti. Kao što se vidi. ali je razumljivo. Razlog za ovakvo rešenje je sledeći: davanjem ovlašćenja skupštini da može da pokrene postupak za opoziv. Predsednik opštine (gradonačelnik) je opozvan ukoliko se većina birača koji su glasali izjasnila za opoziv. ne znači i da je predsednik opštine (gradonačelnik) opozvan. što nije uobičajeno. predsedniku opštine (gradonačelniku) bi neprekidno pretila opasnost opoziva. odnosno kada predsednik opštine (gradonačelnik) ne obavlja svoju funkciju na dobar način. jer su oba izabrana neposredno. Da bi se sprečila mogućnost da skupštinska većina (a naročito ako je različita od političke orijentacije predsednika opštine. Predlog za opoziv predsednika opštine (gradonačelnika) može podneti i skupština opštine (grada). iako oba organa imaju isti legitimitet. za pokretanje postupka za opoziv zahteva se veći broj potpisa nego za podnošenje kandidature. odnosno glasova odbornika. Sledeći korak u ovom postupku jeste izjašnjavanje birača o predlogu za opoziv. Primera radi navedimo slučaj veće opštine od 120 000 birača. Predsednik opštine (gradonačelnik) . predviđena je ova rezerva. ukoliko je takav predlog usvojen apsolutnom većinom glasova od strane odbornika (većinom glasova svih odbornika). politička stranka. navedeni subjekti moraju svoj predlog snabdeti potpisima najmanje 10 % birača. Da bi pokrenuli postupak opoziva.

koristeći prostu. Veće je u svom radu bliže predsedniku opštine (gradonačelniku). za izbor članova opštinskog (gradskog) veća zahteva se apsolutna većina. apsolutnom većinom (većinom glasova od ukupnog broja odbornika). kvorumsku većinu odbornika svoje političke opcije. Predsednik opštine kao poseban organ vlasti predviđen je u beogradskim i niškim opštinama. skupština može da donese odluku i bez tog predloga. Mandat odbornika traje četiri godine. a to znači gradska opština je jedna izborna jedinica. a ne neposrednim izborima. Da bi član opštinskog (gradskog) veća bio razrešen za ovaj predlog mora da glasa većina od ukupnog broja odbornika. da blokira predsednika opštine (gradonačelnika) u radu. koja pripada političkoj opciji različitoj od predsednikove (gradonačelnikove). novosadskim i kragujevačkim opštinama predstavničko telo (skupština gradske opštine u beogradskim. postavi svoje ljude u opštinsko veće kojima bi lako upravljao. Ipak. novosadskim i kragujevačkim opštinama na nju dolazi na isti način – iz redova odbornika. koje vrši normativnu vlast. odnosno po svom izboru. Bez obzira kako se nazivala ova funkcija u različitim gradovima. Odbornici skupštine/ saveta gradske opštine. odnosno savet gradske opštine u novosadskim i kragujevačkim opštinama). to bi omogućilo predsedniku opštine (gradonačelniku) da. zajedničko je da se u beogradskim. U niškim opštinama predstavničko telo je veće gradske opštine. Kao što se vidi. koje birači biraju neposredno na izborima. Ovo rešenje je značajno iz dva razloga: sprečava da predsednik opštine (gradonačelnik) pribavi više vlasti nego što mu pripada. tako da bi u praksi pribavio veću vlast nego što mu pripada. odnosno većnici gradske opštine. potrebna apsolutna većina za izbor članova veća sprečava prostu većinu u skupštini. birači glasaju za liste kandidata. Član opštinskog veća može biti razrešen na predlog predsednika opštine (gradonačelnika) ili na predlog 1/3 odbornika. Razlike postoje samo u pogledu broja odbornika . norme kojima se reguliše položaj predsednika opštine u beogradskim opštinama ne razlikuju se bitnije od normi kojima se reguliše položaj predsednika saveta gradske opštine u novosadskim i kragujevačkim opštinama. odnosno sprečava skupštinu opštine (grada) da zloupotrebljava svoja ovlašćenja kontrole predsednika opštine (gradonačelnika). Ukoliko dva puta uzastopno ne budu izglasani član ili članovi opštinskog (gradskog) veća koje je predložio predsednik opštine (gradonačelnik). koje čini 9 većnika. Ukoliko bi se članovi veća birali prostom većinom. mandati se raspodeljuju srazmerno broju glasova koje je lista osvojila. čine odbornici koje birači biraju neposredno na izborima. u raspodeli mandata učestvuju liste koje su prešle cenzus od 3 %.I LOKALNA SAMOUPRAVA 11 predlaže skupštini opštine (grada) članove opštinskog (gradskog) veća. Posebna rešenja gradskih opština U beogradskim. S druge strane. biraju se prema istom izbornom sistemu kao što se biraju i gradski odbornici. a skupština opštine (grada) ih bira apsolutnom većinom (većinom od ukupnog broja odbornika) na period od četiri godine.

na čelu uprave nalazio se sekretar skupštine opštine (grada).završen arhitektonski ili građevinski fakultet i tri godine radnog iskustva u struci. Opštinskom (gradskom) upravom rukovodi načelnik. do 5 % članova saveta gradske opštine u Novom Sadu. U pojedinim statutima se sreću i odredbe kojima se uređuju uslovi koji moraju biti ispunjeni da bi jedno lice bilo postavljeno za glavnog arhitektu . ukazivalo je na primenu skupštinskog sistema vlasti na lokalnom nivou. da daje uputstva za izradu arhitektonskih projekata radi očuvanja arhitektonskih i ambijentalnih vrednosti. 4. Predsednik gradske opštine u Nišu bira se neposredno. U opštinskoj (gradskoj) upravi mogu se postaviti glavni arhitekta i opštinski (gradski) menadžer. Za načelnika uprave može se postaviti lice koje ima završen pravni fakultet. dok skupštinu niko ne kontroliše. da ostave mogućnost njegovog postavljenja ili da predvide njegovo obavezno postavljenje. da daje mišljenja za arhitektonske projekte veće vrednosti. Nekoliko je takvih izmena i vrlo su značajne budući da ukazuju na novu organizaciju vlasti i pružaju mogućnosti za efikasniju upravu i za razvoj opštine (grada). Njega postavlja i razrešava predsednik opštine (gradonačelnik). preko 1/5 odbornika u beogradskim opštinama.12 I LOKALNA SAMOUPRAVA koji mogu da predlože kandidata za predsednika opštine. položen ispit za rad u organima državne uprave i najmanje pet godina radnog iskustva. odnosno saveta gradske opštine. Skupština je najviši organ vlasti koji kontroliše sve ostale organe. Taj broj iznosi od 1/3 odbornika u kragujevačkim opštinama. Načelnika uprave postavlja skupština opštine (grada) na predlog predsednika opštine (gradonačelnika) i on ovim organima odgovara za svoj rad. Uprava opštine (grada) Izmene u odnosu na raniji zakon učinjene se i u oblasti uprave. Prema dosadašnjim rešenjima. primenom istog izbornog sistema kao i za izbor gradonačelnika. Takvo ranije rešenje. razdvajanje izvršne od normativne vlasti. kao i proizilaženje izvršnog odbora iz skupštinske većine. Razdvajanjem funkcije načelnika uprave od funkcije sekretara skupštine dobija se čistija podela vlasti. Glavni arhitekta se može (ali i ne mora) postaviti u opštinskoj (gradskoj) upravi. Poslovi glavnog arhitekte bili bi da pokreće inicijative za izradu urbanističkog plana. da sarađuje sa ustanovama . Opštine (gradovi) su svojim statutima mogle da se opredele za neko od mogućih rešenja: da ne unesu odredbe o glavnom arhitekti i time da se odreknu ove mogućnosti.

Nije moguće tražiti zaštitu od suda ukoliko prethodno nije sproveden upravni postupak. a da nije postupala nezakonito već necelishodno. Opštinskog (gradskog) menadžera angažuje predsednik opštine (gradonačelnik). U opštinskoj upravi mogu da se postave i glavni stručnjaci iz drugih oblasti. Kao što se vidi iz citiranih zakonskih odredbi. stvaranje privatno-javnih partnerstava. Opšta kontrola uprave podrazumeva da je ombudsman ovlašćen da kontroliše kako ZAKONITOST tako i CELISHODNOST rada uprave. podsticanje investiranja u opštinu (grad). Upravni postupak je postupak u kojem se vrši kontrola rada nižih organa uprave od strane viših organa uprave. iniciranje promena propisa koji otežavaju poslovne inicijative. funkcija građanskog branioca jeste da zaštiti građane od lošeg rada uprave. Zakon o lokalnoj samoupravi). Uprava može postupati zakonito. najpogodniji za konkretan slučaj. i to tako što vrši opštu kontrolu rada uprave. a verovatno zbog propusta koji su se javljali u oblasti urbanizma. ima ovlašćenje da postupi na način za koji smatra da je najcelishodniji.I LOKALNA SAMOUPRAVA 13 za zaštitu kulturnih dobara. a poslovi opštinskog menadžera su unapređenje ekonomskog razvoja opštine (grada). podsticanje preduzetništva. Funkcija ombudsmana je otuda vrlo značajna. a sama uprava. Opštinski (gradski) menadžer je još jedna mogućnost koju zakon pruža. Problem uvek nastaje kada treba ustanoviti da li je uprava postupala CELISHODNO. itd. u pojedinim stvarima uprava ima DISKRECIONA OVLAŠĆENJA. Vidimo da se celishodnost može kontrolisati . U upravnom sporu se vrši kontrola zakonitosti rada uprave (ne i celishodnosti) od strane sudova tako da upravni spor predstavlja sudsku kontrolu uprave.” (član 126. To znači da zakon postavlja okvire. tako što vrši opštu kontrolu rada uprave i javnih službi. U upravnom postupku viši organ uprave vrši kontrolu zakonitosti i celishodnosti nižeg organa uprave. ali to još uvek ne znači da postupa i celishodno. U ovakvim slučajevima može se desiti da uprava povredi interes ili neko pravo građanina. odnosno ako prethodno nije zatražena zaštita od višeg organa uprave. Izgleda da je arhitekta bio najzanimljiviji zakonodavcu. Ombudsman U jedinici lokalne samouprave može se ustanoviti građanski branilac (ombudsman) koji štiti individualna i kolektivna prava i interese građana. krećući se u zakonskim okvirima. 5. Kontrola uprave se inače sprovodi u upravnom postupku i upravnom sporu. Naime. Zakonitost rada je svakako lako shvatiti i podrazumeva da svi doneti akti i sve preduzete radnje moraju biti u skladu sa zakonom. stav 1.

Svakako da treba pozdraviti i pohvaliti ideju da se u opštinama i gradovima u Srbiji ustanovi ombudsman. jer ombudsmana postavlja skupština da u njeno ime i u interesu građana kontroliše upravu (i zakonitost i celishodnost). . U prilog ovoj argumentaciji može se kao primer navesti Zakon o lokalnoj upravi donet 2000. sugerisanje ispravki i obaveštavanje javnosti. To je suština njegove funkcije: kontrola. U suprotnom biće više štete nego koristi. jednim članom (član 126. Osnovno pitanje je kako u našem pravnom sistemu izgleda ovaj institut? Ombudsman je kod nas uveden na mala vrata. jer on treba da obezbedi vladavinu prava i demokratičnost. Ne bi bilo dobro da se ovi vidovi zaštite zaobilaze jer bi to onda značilo uzurpaciju vlasti i time bi se ombudsman pretvorio u svoju suprotnost. i ne mora. Ko može da se obrati ombudsmanu? Svaki građanin koji smatra da je povređeno neko njegovo pravo ili interes od strane organa opštinske uprave. kao i da će o tome obaveštavati SO i javnost. Trebalo bi da bude dovoljno da neko smatra da mu je učinjena neka povreda i da može da se obrati ombudsmanu.14 I LOKALNA SAMOUPRAVA samo od strane viših organa uprave. odnosno upravni spor pred sudom. ali čini se da postoji toliko praznina koje vrlo lako mogu biti ispunjene lošom sadržinom. Pomenutim članom 126 predviđeno je da će branilac o nezakonitom i nepravilnom radu upozoravati upravu i javne službe i da će im davati preporuke za ispravljanje propusta i grešaka. Svaka jedinica lokalne samouprave može da primeni jedan od ponuđena tri modela u zavisnosti od svojih prilika. nijedan građanin ne bi trebalo da se obraća ombudsmanu. znači za upravni postupak i za upravni spor. godine u Velikoj Britaniji. a da prethodno nije poveo upravni postupak pred višim organom uprave. tačnije na predstavničko telo. Na ovaj način će izabrani model pokazati znatno veće rezultate nego što bi to bio slučaj sa jednim nametnutim modelom. Zakon o lokalnoj samoupravi). postoji niz problema koji će se u praksi javiti sa ovakvim zakonskim rešenjem kada je ombudsman u pitanju. Uvođenjem ombudsmana kontrola se proširuje i na normativnu vlast. Tačnije. znači od organa koji pripadaju istoj grani vlasti. Na taj način štiti građane. Međutim. Znači. ombudsman ne sme da bude zamena za postojeće vidove zaštite o kojima je već u ovom tekstu pisano. Ovim zakonom je predviđeno nekoliko modela izvršne i normativne vlasti na lokalnom nivou. Još uvek se čeka donošenje republičkog Zakona o narodnom advokatu kojim će ovaj organ biti detaljno uređen. Obraćanje ombudsmanu ne bi trebalo da bude otežano nekakvim formalnostima. Problem je u tome što u stavu 1 člana 126 stoji da ombudsman MOŽE biti ustanovljen. Ipak. Za ovakvo rešenje može se kao argument istaći da je svaka novina dobra ako se za njenu primenu pripreme uslovi.

Prema predlogu republičkog zakona mandat republičkog ombudsmana trajao bi pet godina. Tako je zakonom predviđeno da su uprava i javne službe dužni da daju sve potrebne informacije kada ombudsman to zahteva. kojima je ustanovljen ombudsman. Ukoliko predsednik opštine i parlamentarna većina pripadaju suprotstavljenim političkim opcijama. najkrupniji problem je upravo činjenica da je regulativa prepuštena skoro u potpunosti statutarnim odredbama. jer kandidat izabran apsolutnom većinom predstavlja zajedničko rešenje. Sve ostalo. jer bi sve političke opcije morale da se saglase oko jednog kandidata. nadležnost i ovlašćenja. Time se takođe dovodi u pitanje njegova politička nepristrasnost. Čest je slučaj da je statutima. I ovde bi tvorci skupštinskih statuta trebalo da se ugledaju na predlog republičkog zakona. Istovremeno bi mu se ovako obezbedila velika podrška i time bi se obezbedio autoritet ovom institutu i svakako da ne bi bilo opstrukcije rada zarad političkih obračuna. izbor i prestanak dužnosti reguliše se statutom jedinice lokalne samouprave. Ovim predlogom zakona predviđeno je da se ombudsman na republičkom nivou bira u Narodnoj skupštini dvotrećinskom većinom glasova od svih narodnih poslanika. U takvoj situaciji ukoliko parlamentarna većina i predsednik opštine pripadaju istoj političkoj opciji ombudsman. koji je izabran od strane političke većine. odnosno uprave za pojedine oblasti. Ombudsman bi trebalo da bude politički nepristrasna ličnost. jer njega na ovaj način postavlja politička većina. organizacija. Jasno je da ako se na lokalnom nivou ombudsman bira prostom većinom i mandat mu traje koliko i mandat odbornika. Ovakvo rešenje dovodi do sledećeg: one opštine koje budu ustanovile ombudsmana imaće neverovatnu raznolikost u pogledu ovog instituta. predviđeno da ga postavlja skupština opštine kvorumskom većinom (većinom glasova odbornika koji su prisutni). većinom glasova od ukupnog broja odbornika. Zbog ovih mogućih problema bilo bi dobro da se predvidi statutom da se ombudsman bira apsolutnom većinom. zatim da ombudsmana postavlja skupština opštine. Pitanje je kako će se njegova politička nepristrasnost ostvariti kada se njegov položaj uređuje aktom koji donosi politička većina u lokalnom parlamentu. onda njegova funkcija zavisi od političkih . Na ovaj način bi se zaista obezbedila politička nepristrastnost ombudsmana. Drugi problem je dužina mandata. Međutim. način postupanja.I LOKALNA SAMOUPRAVA 15 Zakonska regulativa je vrlo štura. iz reda uglednih i politički nepristrasnih ličnosti. vrlo lako može da postane pokriće za loš rad uprave. Na osnovu ovih ovlašćenja jasno je da mora sarađivati sa ombudsmanom i da ombudsman nije vezan samo za lokalni parlament. Svakako da bi bilo dobro ugledati se na rešenja predviđena predlogom republičkog Zakona o narodnom advokatu. Opštinskim statutima se uglavnom predviđa da mandat ombudsmana traje četiri godine. Ova činjenica dobija još više na značaju ako se ima u vidu nova organizacija vlasti. Prema novom zakonu predsednik opštine usmerava i usklađuje rad uprave. odnosno grada. ombudsman može poslužiti kao sredstvo pritiska na predsednika opštine. predlaže postavljenje i razrešenje načelnika opštinske uprave. tj.

jer treba da bude politički nepristrasna i usmerena na kontrolu uprave. Kada govorimo o uslovima koje kandidat za ombudsmana treba da ispuni i tu se može javiti problem. ovakva ovlašćenja imao bi u slučajevima kada u vršenju kontrole uprave utvrdi da postoje propusti u radu. ako ovaj uslov ostane kao odredba zakona kada zakon bude usvojen. može biti izabran jugoslovenski državljanin koji je diplomirani pravnik istaknutih stručnih sposobnosti i čestitosti.. . Prema predlogu republičkog zakona predviđeno je da. Time se i ova funkcija vezuje posredno za političke stranke i za izbore što nikako nije dobro. nije uređen odnos između ombudsmana na lokalnom i ombudsmana na republičkom nivou. što nikako ne bi smelo da se desi. Na ovaj način ombudsman postaje sastavni deo uprave. Ipak. Ukoliko bi se predvidelo da mandat ombudsmana traje duže od mandata odbornika time bi se njegova funkcija svakako učinila politički nezavisnom. jer je on zamišljen kao organ parlamenta koji u ime parlamenta vrši kontrolu uprave. jer ne bi zavisila od političkih promena. Nedostatak naše pravne regulative jeste i to što nijednim aktom. Svakako da bi za ombudsmana trebalo da bude postavljen diplomirani pravnik sa stručnim iskustvom i poznavanjem rada uprave. naročito na republičkom nivou. U Zakonu o lokalnoj samoupravi koji je usvojen ovih odredbi nema. pored postupka za razrešenje ili disciplinskog postupka. a organizaciono se nalazi izvan uprave. Naravno. ne bi bilo logično da se za ombudsmana na lokalnom nivou traže strožiji uslovi. gde se traže strožiji uslovi. može podneti prijavu za pokretanje krivičnog postupka ukoliko postoji osnovana sumnja da postoje elementi krivičnog dela izvršenog od strane organa uprave u vršenju ovlašćenja. čak ni predlogom Zakona o narodnom advokatu. Problem je u tome što može da se dogodi da se u različitim opštinama traže različiti uslovi i na taj način se u jednoj opštini.. To znači da bi se ovakva ovlašćenja mogla predvideti samo statutom. U radnoj verziji Zakona o lokalnoj samoupravi u članu koji je uređivao institut ombudsmana bilo je predviđeno da ombudsman može predložiti pokretanje disciplinskog postupka ili postupka za razrešenje funkcionera organa uprave ili javne službe. predlog Zakona o narodnom advokatu). U pojedinim opštinama je veliki propust što je statutom predviđeno da će se institut ombudsmana urediti odlukom o organizaciji uprave. obezbeđuje veći ugled i autoritet ombudsmana nego u drugoj opštini gde se traže blaži uslovi.16 I LOKALNA SAMOUPRAVA kretanja i političkog raspoloženja birača. jer je regulativa ovog pitanja takođe prepuštena statutima. Prema predlogu republičkog zakona «za narodnog advokata (ombudsmana). On mora da bude organ koji kontroliše upravu. Pet godina radnog iskustva je kratak rok za ovakvu funkciju. koji poznaje rad uprave. ima najmanje pet godina radnog iskustva na pravnim poslovima i nije osuđivan za krivična dela» (član 27.

Volja građana ne počinje i ne završava se na izborima već mora neprekidno da se osluškuje i poštuje. savet je institucionalni oblik organizovanja građana 2. odnosno skupština jedinice lokalne samouprave može da obrazuje savet. Ovim institutom se otvaraju vrata većem uticaju građana u jedinicama lokalne samouprave. treba imati u vidu da je u pitanju organ koji postoji skoro dvesta godina u Švedskoj i da je nastao upravo kao jedno od sredstava za borbu protiv apsolutizma. Prema Zakonu o lokalnoj samoupravi savet za razvoj i zaštitu lokalne samouprave jeste fakultativni organ. Savet za razvoj i zaštitu lokalne samouprave Savet za razvoj i zaštitu lokalne samouprave je jedna od nekoliko novina predviđenih Zakonom o lokalnoj samoupravi. uprava i javna preduzeća imaju obavezu da se izjasne o svim predlozima saveta. Članovi saveta biće građani i stručnjaci iz oblasti koje su od značaja za lokalnu zajednicu i njihov osnovni zadatak jeste upravo podnošenje predloga koji bi trebalo da doprinesu razvoju opštine (grada). Ustanovljavanje ovakvog jednog organa izuzetno je značajan korak u razvoju demokratije i više je nego potrebno da građani shvate koliku korist mogu imati ne samo oni sami. organi opštine. Savet bi svakako. Opštinama je ostavljeno da same svojim statutima bliže odrede da li će uopšte ustanoviti savet i na koji će način on funkcionisati. imao ingerencije da se bavi zaštitom prava i dužnosti opštine. a savet za razvoj i zaštitu lokalne samouprave jeste jedan od odličnih načina za to. već i njihovi legitimno izabrani predstavnici. Jasno je da je savet odličan način da građani organizovano kroz institucije utiču na poboljšanje i razvoj svog okruženja.I LOKALNA SAMOUPRAVA 17 Iako sve ove kritike mogu da stvore stav da ombudsman nosi više štete nego koristi. 6. Razlog uvođenja saveta definisan je i samim Zakonom u kojem jasno stoji da se savet obrazuje «radi ostvarivanja demokratskog uticaja građana na unapređivanje lokalne samouprave». po odredbama Zakona. Kritike koje su iznete samo iz razloga da se mogući propusti preduprede i da se upravo putem angažovanja građanskih saveta širom Srbije ombudsman ustanovi i postavi na zdravim temeljima kako bismo dobili jednu više nego dragocenu ustanovu. . Ono što savet izdvaja od ostalih sličnih oblika organizovanja građana jesu dve stvari: 1.

Građanska inicijativa Građani imaju pravo da putem građanske inicijative predlože skupštini opštine (grada) donošenje određenih akata kojima će se urediti pitanja iz nadležnosti skupštine. Savet se bavi pitanjima ostvarivanja. ali mora da donese odluku) i da o svojoj odluci obavesti građane u roku od 60 dana od dobijanja predloga. s tim što se putem zbora građana upravlja delom opštine (grada) budući da se saziva za deo teritorije jedinice lokalne samouprave (opštine ili grada). a koji ne može biti manji od 10 % birača opštine (grada). Zbor građana Zbor građana je drugi način neposrednog upravljanja. Zakon predviđa da se potreban broj potpisa utvrđuje statutom opštine (grada). Skupština ima još jednu obavezu – sve predloge odluka koje se tiču prava nacionalnih i etničkih manjina dužna je da dostavi savetu na mišljenje. O svojim stavovima i predlozima obaveštava skupštinu koja je dužna da se o njima izjasni najkasnije u roku od 30 dana. Neposredno upravljanje Građani imaju pravo na lokalnu samoupravu. Skupština je dužna da o predlogu raspravlja i odluči (može da prihvati ili odbije predlog. Savet za međunacionalne odnose Savet za međunacionalne odnose ustanovljava se u nacionalno mešovitim opštinama i čine ga predstavnici svih nacionalnih i etničkih manjina. a predloge i zahteve usvaja većinom glasova prisutnih i upućuje ih organima jedinice lokalne samouprave. odnosno imaju pravo da upravljaju svojom opštinom ili gradom i to neposredno kroz građansku inicijativu. zbor građana i referendum i posredno preko svojih predstavnika. Građanska inicijativa je punovažna kada se odnosi na pitanja iz izvornog delokruga opštine i kada je podržana potrebnim brojem potpisa građana. Predstavnike u savetu mogu imati zajednice sa više od 1 % učešća u ukupnom stanovništvu opštine. zaštite i unapređenja nacionalne ravnopravnosti. odnosno sve nacionalne zajednice imaju 10 % od ukupnog broja stanovnika.18 I LOKALNA SAMOUPRAVA 7. 8. Razlika u odnosu na građansku inicijativu jeste u domenu . Nacionalno mešovite opštine su one u kojima jedna nacionalna zajednica ima 5 % od ukupnog broja stanovnika. Zbor građana raspravlja i daje predloge o pitanjima iz nadležnosti organa jedinice lokalne samouprave.

Referendum Zakon o lokalnoj samoupravi predviđa dve vrste referenduma: . tako i drugim organima (predsedniku opštine/gradonačelniku ili opštinskom/gradskom veću).I LOKALNA SAMOUPRAVA 19 primene. da dobiju opštinu po svojoj meri.obavezni: skupština opštine (grada) mora da raspiše referendum o pitanjima iz svoje nadležnosti na zahtev građana. dok se predlog usvojen od strane zbora građana upućuje kako skupštini opštine. da o njemu odluče (usvoje ga ili odbiju) i da o tome obaveste građane u roku od 60 dana. da dođu do njihovog zadovoljenja i da obezbede unapređenje opštine (grada) u skladu sa svojim zahtevima. Značajno je da se građani upoznaju sa mogućnostima neposrednog upravljanja opštinom (gradom). ali i službama jedinice lokalne samouprave. i . jer upravo ovim sredstvima mogu jasnije da izraze svoje potrebe i interese. . Građanska inicijativa se pokreće za celu jedinicu lokalne samouprave.fakultativni: skupština opštine (grada) može na sopstvenu inicijativu da raspiše referendum o pitanjima iz svoje nadležnosti. Tačnije. a zbor građana za deo teritorije. Jednom reči. građani mogu građanskom inicijativom zahtevati da se raspiše referendum o pojedinim pitanjima iz nadležnosti skupštine opštine (grada). Skupština mora da raspiše referendum na delu teritorije jedinice lokalne samouprave o pitanjima koja se odnose na potrebe ili interese stanovništva tog dela teritorije. Organi ili službe kojima je upućen predlog ili zahtev usvojen na zboru građana dužni su da razmotre zahtev ili predlog. Predlog iznet u građanskoj inicijativi upućuje se skupštini opštine (grada).

koliko je prošlo vremena od donošenja Zakona.. . praksa pokazuje potpuno drugačija rešenja. budući da predviđa da se „radi zadovoljavanja potreba i interesa lokalnog stanovništva. Nijedan drugi oblik mesne samouprave za četiri godine. a kamoli za drugim oblicima.1 Normativni akt kojim se detaljnije uređuju nadležnost i organizacija mesne zajednice jeste statut mesne zajednice.. što je verovatnije rešenje. 1 U ovom tekstu kao primeri statuta mesnih zajednica korišćeni su statuti mesnih zajednica sa teritorija opština Zaječar. Smederevo.II Mesne zajednice – jedini oblici mesne samouprave u Srbiji Zakon o lokalnoj samoupravi. može biti određena statutom. ili je naša pasivnost tolika da nema potrebe čak ni za mesnim zajednicama. Čak ni primera radi nije naveden nijedan drugi oblik mesne samouprave. koje ona poverava mesnoj zajednici. V deo pod naslovom Mesna samouprava. Vranje. što je malo verovatno. U nastavku ovog teksta bavićemo se mesnim zajednicama kao jedinim oblikom organizovanja građana na nivou mesne samouprave. Dva su objašnjenja: ili su mesne zajednice savršeni oblik organizovanja tako da nema potrebe za bilo kakvim drugim oblikom. kao jedinice lokalne samouprave. kao i Odluka o osnivanju mesnih zajednica za područje gradske opštine Zemun. sadrži poseban. koji je donet 2002. Jagodina. Prvi put se usvaja ovakav termin za različite oblike organizovanja građana na prostoru manjem od opštine. Statutom mesne zajednice utvrđuju se poslovi koje vrši. mogu osnivati mesne zajednice i drugi oblici mesne samouprave“ (član 52. godine. Mesne zajednice su ostale jedini oblik organizovanja građana na nivou nižem od opštine. Sombor i grada Kragujevca. Ova vrsta poslova. To bi trebalo da budu poslovi koji su od neposrednog i svakodnevnog značaja za život stanovnika mesne zajednice. kao poslovi mesne zajednice. Ipak. a mogu biti i neki od poslova iz izvorne nadležnosti opštine. stav 1). Paraćin. uz prenošenje i odgovarajućih finansijskih sredstava. nije osmišljen. Ovakvo rešenje omogućava vrlo široko polje delovanja za one koji su aktivni i imaju dovoljno inventivnosti. Zakonodavac je ostavio više nego širok prostor za osmišljavanje oblika mesne samouprave.

pa se tako komisije i druga radna tela navode kao organi odlučivanja.2 U drugu grupu ulaze one mesne zajednice u kojima je organ mesne zajednice pored saveta i sekretar3. već u pomenutom članu u stavu 1. Odlučivanje u mesnoj zajednici U mesnim zajednicama građani donose odluke. Somboru. već i njih navode kao organe odlučivanja. a treću grupu činili bi statuti u kojima nisu posebno navedeni organi.II MESNE ZAJEDNICE – jedini oblici mesne samouprave u Srbiji 21 Finansije Finansije za obavljanje poslova mesne zajednice pribavljaju se iz sledećih izvora: . Mesne zajednice koriste sredstva u skladu sa svojim planovima i programima. Za obavljanje poslova koje opština/grad poveri mesnoj zajednici prenosi joj i sredstva neophodna za obavljanje tih poslova. . . Smederevu i Zemunu Statuti mesnih zajednica u Vranju Statuti mesnih zajednica u Zaječaru Statuti mesnih zajednica u Jagodini i Paraćinu . pri čemu to čine dvojako: posredno i neposredno. Interesantno je da Odluka o osnivanju mesnih zajednica za područje gradske opštine Zemun u članu 17 nigde eksplicitno ne predviđa budžet opštine kao jedan od izvora sredstava za rad mesne zajednice. već su navedeni svi oblici odlučivanja građana. najčešće. tačka 3. građanske inicijative i referendum. navodi jednu uopštenu formulaciju da svoj rad finansiraju i iz „drugih sredstava pribavljenih u skladu sa zakonskim propisima“. četvrta grupa su one mesne zajednice čiji statuti ne razlikuju jasno organe odlučivanja i njihova pomoćna tela.naknada za usluge.5 Nadležnosti U nadležnosti saveta mesne zajednice kao predstavničkog tela spadaju. .budžet opštine/grada. Organi mesne zajednice (nadležnosti i izbor) U pogledu organa mesne zajednice razlikuju se četiri vrste statuta mesnih zajednica. Posredno preko izabranih predstavnika u organima mesne zajednice i neposredno kroz zborove građana. Prvu grupu čine statuti onih mesnih zajednica u kojima je kao jedini organ naveden savet mesne zajednice.pokloni i druga sredstva. sledeći poslovi: 2 3 4 5 Statuti mesnih zajednica u Kragujevcu. U pojedinim statutima mesnih zajednica predviđena je obaveza mesnih zajednica da podnose finansijski izveštaj jedinici lokalne samouprave.4 Konačno.samodoprinos.

Izbor Izbore za savet raspisuje predsednik skupštine opštine.iniciranje uvođenja samodoprinosa i nadzor nad njegovom realizacijom. U pojedinim modelima statuta mesnih zajednica takođe je sekretar predviđen kao organ mesne zajednice. Kandidatura. finansijskog plana i završnog računa. postoje statuti kojima je predviđeno da je jedan od organa i sekretar. Komisiju imenuje savet ili. organ koji je raspisao izbore. koje utvrđuje savet mesne zajednice svojom odlukom. Ima i rešenja prema kojima članove saveta biraju građani na zboru građana. Mišljenja smo da ovakvo rešenje nije dobro. izabrani su oni kandidati koji su dobili najveći broj glasova.donošenje statuta. ukoliko se u izbornoj jedinici ili na zboru građana bira više članova. odbora i drugih radnih tela. tako da broj izabranih kandidata premašuje broj članova saveta. . već ga postavlja savet i da su poslovi u njegovoj nadležnosti administrativno– tehničke prirode.obrazovanje komisija. Kao što je navedeno. a to je najčešće 6 7 8 9 Statuti mesnih zajednica u Vranju Statuti mesnih zajednica u Somboru Statuti mesnih zajednica u Vranju Statuti mesnih zajednica u Somboru . Kandidatura za člana saveta mora biti podržana određenim brojem potpisa građana izborne jedinice.sazivanje zbora građana i sprovođenje odluke zbora građana. mada ima i statuta koji ovu nadležnost poveravaju predsedniku saveta mesne zajednice. a prema drugoj grupi statuta u onim izbornim jedinicama u kojima se dogodi takav slučaj izbori će biti ponovljeni u roku od 15 dana. U pojedinim statutima postoji ograničenje da niko ne može biti dva puta uzastopno izabran za člana saveta.drugi poslovi utvrđeni odlukom o mesnoj samoupravi i statutom mesne zajednice. U slučaju da dva ili više kandidata dobiju jednak broj glasova.22 II MESNE ZAJEDNICE – jedini oblici mesne samouprave u Srbiji . Pravo da bira članove saveta i da bude biran za člana saveta ima svaki punoletni građanin koji ima prebivalište na teritoriji mesne zajednice. .8 Za člana ili članove. budući da sekretar nije izabran neposredno od strane građana. dostavlja se izbornoj komisiji.6 Članovi saveta mesne zajednice biraju se na period od četiri godine. . što je svakako bolje rešenje od prethodnog. plana i programa rada. poslovnika o radu. Organi za sprovođenje izbora su komisija za sprovođenje izbora i birački odbor. ukoliko to savet to ne učini. .7 Izbor članova saveta se vrši u izbornim jedinicama mesne zajednice. zajedno sa pratećom dokumentacijom. prema jednoj grupi statuta budućeg člana saveta među takvim kandidatima izabraće predsednik saveta žrebom9.

u drugim slučajevima koji su predviđeni statutom i poslovnikom saveta mesne zajednice. Na prvoj sednici bira se predsednik saveta većinom glasova prisutnih članova. . Mandat ovako izabranog člana traje do isteka mandata saveta. podnošenjem ostavke ili nastupanjem nekog od slučaja prestanka mandata članu saveta. stara se o radu saveta. Broj izostanaka je različit. Predsednik saveta predstavlja mesnu zajednicu.10 Nije regulisano kako se do kraja sprovodi postupak razrešenja. Jagodini . Komisija imenuje biračke odbore za biračka mesta. Mogli bismo zaključiti da se razrešenje člana saveta sprovodi po postupku za njegov izbor. Savet odlučuje na sednicima. potrebno je da sednici prisustvuje više od polovine članova saveta. pa predviđaju da će umesto člana kome je prestao mandat pre isteka vremena na koje je biran biti izabran kandidat koji je na izborima bio naredni sa najviše osvojenih glasova.II MESNE ZAJEDNICE – jedini oblici mesne samouprave u Srbiji 23 predsednik skupštine opštine. Predsednik saveta se bira iz redova članova saveta.11 Pojedini statuti predviđaju kao razlog za prestanak mandata i nekoliko neopravdanih izostanaka sa sednica saveta. Da bi savet mogao punovažno da odlučuje. Predsednik saveta je dužan da sazove sednicu saveta najmanje jednom u tri meseca ili na zahtev određenog broja članova saveta ili određenog broja građana. predlaže dnevni red sednica i vrši druge poslove u skladu sa statutom mesne zajednice. . .promena prebivališta van područja mesne zajednice. Prvu sednicu novoizabranog saveta saziva predsednik prethodnog saziva saveta. Razrešenje se obavlja po postupku za njegov izbor. Predsedniku može prestati mandat pre isteka vremena na koje je izabran razrešenjem. . Razlozi za prestanak mandata člana saveta pre isteka vremena na koje je biran mogu biti: . saziva sednice i predsedava sednicama saveta. Prema pojedinim statutima predlog za razrešenje člana saveta može da podnese određeni broj građana izborne jedinice na kojoj je izabran član saveta ili savet određenim brojem glasova svih članova.pravosnažna sudska presuda kojom je osuđen na kaznu zatvora u trajanju dužem od šest meseci. Odluke se donose većinom glasova prisutnih članova. ali se najčešće sreću rešenja tri uzastopna izostanka ili najmanje pet uopšte.razrešenje/opoziv.podnošenje ostavke.gubitak opšteg prava glasa. Ima i statuta koji jasno regulišu pitanje prestanka mandata člana saveta.12 Ovakvim rešenjem trebalo bi da se rad saveta učini ozbiljnijim. 10 11 12 Statuti mesnih zajednica u Somboru Statuti mesnih zajednica u Smederevu Statuti mesnih zajednica u Paraćinu. .

Ipak. a zahtevi ili predlozi usvojeni na zboru mogu biti upućeni skupštini opštine/ grada ili pojedinim organima ili službama opštine/grada. skupštine opštine. moguće je da odluka bude punovažna i kada je prisutno manje građana. pa tako niz statuta mesnih zajednica predviđa da zbor građana punovažno odlučuje ukoliko zboru prisustvuje najmanje 10 % upisanih birača. između ostalog. Ova rešenja se čine kao dobra. Organima kojima se zbor na ovaj način obrati dužni su da se u roku od 60 dana. čineći na taj način zbor građana savetodavnim telom. a detaljnije su regulisana statutima mesnih zajednica. Interesantna su rešenja o punovažnosti odlučivanja na zboru građana. nego uvoditi ovakve korektive i time. Zbor građana Zbor građana je jedan od oblika neposrednog odlučivanja građana na nivou opštine. Izuzetno. bolje je možda na vreme voditi računa o tome ko će biti izabran. jer sprečava da beskonačno izostajanje dovodi u pitanje kvorum za odlučivanje. a istovremeno znači i sankciju za neodgovorno ponašanje. koji su aktivni u svojim mesnim zajednicama.24 II MESNE ZAJEDNICE – jedini oblici mesne samouprave u Srbiji značajnijim i efikasnijim. Ovo rešenje je istovremeno i korektiv za moguć loš izbor. izjasne o podnetim zahtevima ili predlozima. jer omogućavaju da građani. odbornik ili poslanik. savet ili predsednik saveta mesne zajednice. i učine nešto za sebe i svoje okruženje. Prestanak mandata usled izostanka bi bilo dobro rešenje. Statutima mesnih zajednica predviđeni su i razlozi za raspuštanje saveta i prevremene izbore saveta. Zbor građana može biti sazvan za područje cele ili dela mesne zajednice. ako ne donese statut. To je slučaj kada posle odlaganja od 30 minuta zboru prisustvuje 3 % upisanih birača. Neposredno odlučivanje građana (zbor građana. Na ovaj način bi odluke koje se donose. od dana održavanja zbora. kao što su slučajevi kada savet ne zaseda duže od tri meseca. Bilo bi dobro kada bi svaki od ovih organa. odnosno mesne zajednice. Svaki izbor zahteva određena finansijska sredstva. odnosno opredeljivanje za lošeg kandidata. U pogledu prava sazivanja zbora građana statuti različito regulišu ovo pitanje pa se tako sreće da pravo sazivanja ima određeni broj građana sa prebivalištem na teritoriji mesne zajednice za koju se zbor građana saziva. uz prethodno konsultovanje sa građanima. dobile na kvalitetu i više bi odgovarale stvarnosti i potrebama građana. Ipak. finansijski plan i program rada u određenom roku ili u slučaju kada se građani na referendumu izjasne za raspuštanje saveta. građanska inicijativa i referendum) 1. odnosno nosilaca javne funkcije češće koristio ovo svoje pravo. Zbor građana odlučuje većinom glasova prisutnih. . Pitanja o kojima raspravlja i odlučuje zbor građana jesu iz nadležnosti opštine/grada ili mesne zajednice. poskupljivati rad mesne zajednice. predsednik opštine. uvek se može postaviti pitanje legitimnosti odluke donete na takvom zboru građana. kao i savetu mesne zajednice.

13 14 15 Statuti mesnih zajednica u Kragujevcu Statuti mesnih zajednica u Jagodini Statuti mesnih zajednica u Jagodini . Građanska inicijativa Građani imaju pravo da putem građanske inicijative predlažu skupštini opštine/grada donošenje akata radi rešavanja određenog pitanja iz njene nadležnosti. Ipak. Skupština opštine/grada dužna je da u roku od 60 dana dostavi obrazložen odgovor na inicijativu. čime daju na značaju i legitimitetu inicijativi. Da bi građanska inicijativa bila punovažna. ovakvo rešenje ne bismo mogli da prihvatimo. ali poseduju nepokretnost na teritoriji mesne zajednice. prema kojem pravo da putem građanske inicijative predlažu skupštini opštine/grada donošenje akata radi rešenja određenog pitanja imaju i građani koji nemaju prebivalište. o uvođenju mesnog samodoprinosa ili o drugim pitanjima iz nadležnosti opštine/grada ili mesne zajednice. promenu statuta ili raspisivanje referenduma. Odluka na referendumu je doneta ako je za nju glasala većina birača koji su glasali. ali otežavaju primenu ovog instituta. mesto i dan održavanja referenduma i organe i postupak za sprovođenje referenduma. Posebno je rešenje u pojedinim statutima. Referendum Referendum je još jedan neposredni oblik odlučivanja građana. 3. mada statuti mesnih zajednica predviđaju da referendum može raspisati savet mesne zajednice. pod uslovom da je na referendum izašlo više od polovine upisanih birača.14 Izgleda da je ovo rešenje uvedeno po analogiji sa zakonskim rešenjima samodoprinosa. Zakon o lokalnoj samoupravi predviđa da taj broj ne može biti manji od 10 % birača. budući da zakon za punovažnost inicijative zahteva potpise najmanje 10 % birača. Odluka kojom se raspisuje referendum mora sadržati: referendumsko pitanje. Pojedini statuti predviđaju da je neophodno da inicijativu podrži najmanje 25 % birača. a koja su od značaja za građane tih jedinica. a rešenje konkretnog pitanja se tiče i njihove nepokretnosti. Putem referenduma građani odlučuju o pitanjima iz delokruga skupštine opštine. primenjuje se neposredno zakonska norma. jasno je.15 Inicijativu za raspisivanje referenduma po zakonu mogu pokrenuti i građani. Prema zakonu referendum raspisuje skupština opštine. U pomenutim statutima pravo potpisa inicijative postavlja se restriktivno – inicijativu mogu da podrže birači sa teritorije mesne zajednice. a statutima mesnih zajednica ovo pravo na nivou mesne zajednice dato je i određenom broju članova saveta mesne zajednice.13 U onim statutima u kojima nije predviđen bilo kakav broj. mora biti podržana određenim brojem potpisa birača upisanih u birački spisak.II MESNE ZAJEDNICE – jedini oblici mesne samouprave u Srbiji 25 2.

Samodoprinos se može izraziti. Odluka sadrži podatke koji se odnose na namenu samodoprinosa. vreme za koje se prikuplja. njegovu evidenciju i nadzor građana. robi ili radu. u novcu. Odluka o uvođenju samodoprinosa može da se donese za područje cele mesne zajednice ili jednog njenog dela. Inicijativa za uvođenje samodoprinosa može da potekne ili od skupštine opštine/grada ili od građana u vidu građanske inicijative (ovde se primenjuju norme kojima je regulisana građanska inicijativa). U pojedinim statutima predviđeno je da inicijativu za donošenje odluke o samodoprinosu može podneti savet mesne zajednice ili najmanje 20 % birača od ukupnog broja birača sa teritorije za koju se predlaže uvođenje samodoprinosa. zarade zaposlenih i drugi oporezovani prihodi. kao i imovina na koju se plaća porez. ali imaju nepokretnost na teritoriji za koju se uvodi samodoprinos. uz inicijativu se obavezno podnosi program samodoprinosa (izvori. Pravo odlučivanja o uvođenju samodoprinosa imaju birači mesne zajednice. koja se podnosi skupštini opštine/grada.26 II MESNE ZAJEDNICE – jedini oblici mesne samouprave u Srbiji Samodoprinos Mesni samodoprinos je jedan od izvora finansijskih sredstava mesne zajednice. pravo odlučivanja imaju i lica koja nemaju prebivalište. ako drugačije nije uređeno. namena i načini obezbeđivanja ukupnih sredstava). po kojem će se samodoprinos i realizovati. Odluka o uvođenju samodoprinosa sadrži i osnovicu samodoprinosa. Odluka o uvođenju samodoprinosa je doneta ukoliko je za nju glasala većina od ukupnog broja građana koji imaju pravo glasa u konkretnom slučaju (birači i građani koji po osnovu posedovanja nepokretnosti imaju pravo glasa). Skupština opštine/grada utvrđuje predlog odluke o uvođenju samodoprinosa.16 Bez obzira ko je inicijator donošenja odluke za uvođenje samodoprinosa. ukoliko samodoprinos poboljšava uslove korišćenja nepokretnosti. zavisno od potreba i mogućnosti građana. 16 Statuti mesnih zajednica u Kragujevcu . bilo da je sama skupština inicijator ili građani. njegov iznos i izvršavanje. Pored birača. područje na kojem se prikuplja. Osnovicu čine. Sredstva prikupljena na osnovu odluke o samodoprinosu koji se uvodi za područje ili deo područja mesne zajednice uplaćuju se na račun te mesne zajednice i strogo su namenskog karaktera. odnosno njenog dela za koji se samodoprinos ostvaruje.

dok je područje centralne Srbije u uzorku učestvovalo sa 51 %. godine. 10 % ima završenu srednju školu za radnička zanimanja. KV i VK radnici 28 %. od 30 do 39 takođe 18 %. NK i PK radnici 9 %. tehničari 17 %. U uzorku se nalazi 82 % pripadnika srpske nacionalnosti. Istraživanje je sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 1152 ispitanika. Marijana Simić i Miloš Mojsilović III Mesna zajednica – primarni okvir socijalnog života Javno mnjenje Srbije. dok je 15 % ispitanika sa višom i visokom školom. obrazovanje. od 50 do 59 21 %. U uzorku je 25 % ispitanika sa osnovnom školom i manje od osnovne. u rasponu od 40 do 49 godina 19 % . punoletna građanina Srbije. 50 % neku drugu srednju školu.Srećko Mihailović. a proporcionalno veličini i broju stanovnika. poljoprivrednici čine 8 % uzorka. godine Opis uzorka U okviru projekta “Podizanje kapaciteta mesnih samouprava” Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) realizovao je istraživanje javnog mnjenja u periodu od 25. a podaci su prikupljani putem direktnog intervjuisanja ispitanika. dok je pripadnika ostalih nacionalnih zajednica 12 %. ispitanika od 19 do 29 godina je 18 %. . domaćice 13%. 1 % Crnogoraca. zanimanje i nacionalnost. Kada je reč o zanimanju. zima 2006. dok je 24 % ispitanika starije od 60 godina. službenici 10 %. januara 2006. stručnjaci 10 %. Regionalna distribucija uzorka bila je takva da se u regionu Vojvodine našlo 28 % ispitanika. U uzorku se našlo 48 % žena i 52 % muškaraca. starost. Istraživanje je bilo terenskog tipa. studenti i učenici 5 %. Osnovne sociodemografske karakteristike ispitanika koje su uzete u obzir jesu pol. do 31. u regionu Beograda 21 %. 2 % Muslimana/Bošnjaka. 3 % Hrvata.

funkcionisanje i rešavanje problema na ovom „elementarnom“ nivou. Jedno od karakterističnih obeležja modernog. upravo pomenuta diferenciranost i heterogenost društva podstiče procese suprotne centralizaciji. Danas se zahtevi za decentralizacijom postavljaju kao jedan od uslova opstanka i daljeg razvoja demokratije. istovremeno. kako bilo. za autentične artikulacije specifičnih interesa i potreba i organizovanje u tom pravcu. diferenciranih i heterogenih društava. nemaju više potrebe da participiraju u javnom životu kao što su to imali nekada. . Tema aktivizma indikovana je putem klasičnih pokazatelja obaveštenosti o funkcionisanju mesne zajednice. Da li i na koji način građani u Srbiji danas učestvuju u ovom obliku samouprave? Deo odgovora na ovo pitanje tražen je i u ovom istraživanju. odnosno na interesovanje građana za ulaganje sopstvenog napora i povećanje obima participacije u „lokalnim stvarima“. koji omogućava učešće i ostvarivanje interesa građana u stvarima koje ih neposredno dotiču. Tako. percepcijom (ne)mogućnosti uticaja građana na rad. kao i putem evidentiranja konkretnog uzimanja učešća u poslovima mesne zajednice. Aktivizam građana u okvirima mesne samouprave Rađanje i uspon savremene države doveo je do centralizacije u svim oblastima društvenog i političkog života.28 III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života 1. takozvanog „masovnog društva“ jeste i stanje u kojem pojedinci i uže grupe imaju manje-više ograničen uticaj na upravljanje sopstvenim životima. U našem sistemu mesne zajednice predstavljaju najniži oblik institucionalnog organizovanja građana. dok se drugi nivoi organizovanja i vlasti. regionalni i lokalni. relativno nizak nivo interesovanja za uzimanje učešća u životu užih ili širih zajednica. Ti odgovori ne daju samo presek stanja u oblasti građanskog aktivizma na ovom nivou.17 Međutim. potrebama i interesima i. već daju i mogućnosti poređenja sa učešćem na drugim nivoima. shodno tome. kao mesto pravog „razumevanja“ posebnosti i mogućnosti ostvarivanja te posebnosti. kao i perspektivama opstanka i rada mesnih zajednica kao oblika mesnih samouprava. centar se sve više shvata kao mesto donošenja opštih smernica i obezbeđivanja reda i sigurnosti. sužavali su se prostori za autonomna delovanja užih zajednica. kao i polje oštrih ideoloških sporenja. tište i utiču na kvalitet njihovog života. ove pojave se ili kritikuju sa stanovišta levih ideologija kao oblici otuđenja čoveka ili samo konstatuju (pa i pozitivno vrednuju) sa stanovišta desnih ideologija kao fakat koji nam govori o konačnoj stabilizaciji demokratskog društva u kojem pojedinci. Decentralizacija i date mogućnosti organizovanja na lokalnim nivoima mogu ostvariti svoju suštinu samo ako se naiđe na „povratnu spregu“. Centralizacija je postajala neophodan proces od kojeg je često zavisio opstanak savremenih. vide kao mesto neposredne konkretizacije opštih odluka. 17 Ovo je jedan od osnovnih predmeta društvene i političke teorije danas. zbog postignutog zadovoljstva životom i sistemom.

na seoskim područjima ove delatnosti najčešće su prepušteni samom organizovanju meštana. najmanje su obavešteni učenici i studenti (20 %). ili barem za obraćanje nekom ko na ovom nivou predstavlja „vlast“. tj. Geografski ograničen prostor. upravo na ovom nivou. neuviđanja potrebe da informišu sugrađane o svom radu. odnosno pretpostavku za učešća u radu organa. Kada je reč o zanimanju i radnom statusu. „krivac“ za nisku informisanost o radu samo su delom građani (neki od njih ne žele informacije). posebno kada je reč o polu. dok veći deo odgovornosti leži upravo na samim savetima i drugim predstavnicima građana u mesnoj zajednici. nema sumnje da netransparentnost pruža priliku za malverzacije. Informisanost o radu saveta MZ povezana je sa određenim sociodemografskim odlikama ispitanika (korelacija je umerenog obima i više govori o mogućim tendencijama. relativno mali broj stanovnika i neposredan kontakt građana i njihovih predstavnika trebalo bi. Podatak da je tri petine poljoprivrednika obavešteno o radu saveta ukazuje na činjenicu da su mesne zajednice na seoskim područjima aktivnije. Oni često iz neznanja.III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života 29 1. nego o nekim pravilnostima). i te tendencije su interesantne. dok u srednjoj generaciji. Manje su obavešteni najmlađi (oni do 30 godina – 26 %) i najstariji (među onima iznad 60 godina ima 33 % obaveštenih. kanalizacije i vodovoda regulišu opštinske vlasti putem komunalnih preduzeća. Kao indikator za poznavanje prilika u MZ uzeta je obaveštenost o radu saveta MZ. među onima između 30 i 60 godina. starosti i radnom statusu ispitanika.1. kako po tradiciji. 24 % je delimično.18 18 Dok u urbanim mesnim zajednicama poslove uređenja. U odnosu na prosek od 37 % obaveštenih građana (prema samoocenama. da omoguće relativno visoku informisanost (bez posebnog ulaganja većih sredstava. lakše ostvaruju interese i potrebe kada su međusobno udruženi i organizovani. vremena i energije). domaćice (29 %) i penzioneri (31 %). a najviše poljoprivrednici (59 %) i vlasnici (53 %). o činjenici da sami organi u mesnim zajednicama ne rade dovoljno na informisanju o svom radu (pa i sopstvenom postojanju – među onima koji nisu obavešteni. 24 % je delimično obavešteno. S druge strane. a 13 % je potpuno obavešteno) nalazimo da je obavešteno 30 % žena i 44 % muškaraca. pre svega. odnošenja smeća. . Ovaj podatak govori. nalazimo od 39 do 45 % obaveštenih. Istraživanje pokazuje da čak 63 % ispitanika nije uopšte obavešteno o radu saveta. udaljeni od gradskih jezgara. Ipak. Informisanost o radu mesne zajednice Informisanost građana o radu mesne zajednice predstavlja „nultu“ tačku. jer su ljudi upućeniji jedni na druge. dok samo 13 % ispitanika smatra da jeste obavešteno o radu osnovnog organa mesne zajednice. zelenila. Dakle. vrlo je verovatno da neki ne znaju da taj organ postoji!). tako i po tome što.

Kada je reč o obimu. Prvo. Odgovori da li se i koliko politički treba angažovati distribuirani su na sledeći način: • • • građani treba da budu politički aktivni – 21 % građani treba da budu umereno aktivni – 41 % nevažno je da li su građani aktivni ili ne – 38 % Činjenica je da. najveći broj ispitanika smatra da je umereno učešće u politici najbolje za zajednicu. Kada je reč o ovim temama. Blizu dve petine smatra da za zajednicu (pa i njih same) politički angažman nije nešto što će promeniti stvari. Ovde se nalazi oko 20 % onih koje su apolitični19.30 III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života 1. a na osnovu brojnih pokazatelja „političnosti“. Ne postoji slaganje o ovom pitanju – odgovori su gotovo ravnomerno raspodeljeni na sve modalitete. ali samo povremeno uzimaju učešće u aktivnostima kao što su glasanje i slično. Trećina koja nije znala da odgovori predstavlja verovatno one koji nisu ni pokušavali ništa po ovom pitanju. više od tri petine ispitanika smatra da građani u nekoj meri treba da se angažuju u polju politike. Broj onih koji smatraju da se ne može baš uticati na rešavanje problema isti je kao i broj onih koji smatraju da je nebitno da li su građani politički aktivni ili ne. odnosno da je taj angažman dobar za jednu zajednicu. „političkih gladijatora“ i aktivnog partijskog članstva. Da „običan čovek“ nema priliku da učestvuje u javnim stvarima mesne zajednice smatra nešto više od trećine ispitanika. često nekompetentni. Nije baš ohrabrujući nalaz da nepuna trećina ispitanika smatra da može da utiče na rešavanje problema na nivou koji im je najbliži. previše angažuju. oko 20 % populacije je krajnje apolitično. takoreći ponekad i egzistencijalan. odnosno potpuno nezainteresovano za politiku. pretpostavka je da ova grupacija obaveštenost o političkim stvarima i glasanje smatraju „umerenim“ učešćem u politici. Svaki peti ispitanik smatra da građani treba da se dosta angažuju u politici – reč je o jednom broju onih koji su i sami verovatno veoma aktivni. Nije baš dobro da se građani. opštije pitanje glasilo je da li je za jednu zajednicu bolje da građani budu aktivni ili to baš i nije poželjno stanje stvari. 19 Prema ranijim istraživanjima. Drugi indikator za ovu temu operacionalizovan je kroz pitanje „Da li običan čovek ima priliku da učestvuje u rešavanju problema u Vašoj mesnoj zajednici?“. ukupno gledano. Pretpostavke o (ne)mogućnosti učešća građana u javnom životu mesne zajednice Malo je verovatno da će građani učestvovati u političkom životu zajednice ukoliko smatraju da svojim učešćem ne mogu ništa da promene ili ako misle da „običan“ čovek treba da se mane politike i da „gleda svoja posla“. dok isto toliko nije znalo da odgovori na ovo pitanje.2. a pripadaju grupama tzv. da ta mogućnost postoji smatra nešto manje od trećine ispitanika. one su u istraživanju tretirane na dva načina. dok ostatak čine „pasivni“. . još nedospeli do politike. oni koji imaju svest o značaju politike.

petina građana koja je aktivna u radu MZ predstavlja solidnu osnovu za funkcionalni rad. međutim. Obeshrabreni i nezainteresovani čine gotovo polovinu ispitanika. Najveći broj ispitanika (26 %) izjavio je da za to nema vremena. 22 % nije zainteresovano za taj oblik aktivizma. dakle. studenti i domaćice (po 9 %). Generalno. Postoje određene razlike u socijalnom profilu onih koji su aktivni. kada se dođe na polje konkretnih aktivnosti. I kod prva tri eksplicitno formulisana . Postavlja se pitanje šta za ispitanike znači biti malo.. Učinjen je i pokušaj da se bar načelno uđe u razloge zašto pojedinci ne učestvuju u nekoj od aktivnosti u MZ. Dok su srednje generacije najaktivnije (četvrtina aktivnih).. (Preostalih 11 % su oni koji su izjavili da su na neki način aktivni – vidimo da je sada broj aktivnih prepolovljen. 14 % ima neki drugi razlog. Ostali razlozi postaju jasniji kada se uzmu ukrštanja ovog pitanja sa grupnim karakteristikama. osrednje ili prilično aktivan? Najaktivniji (3 %) svakako su oni koji se neposredno angažuju u organima mesne zajednice (savet. U slučaju radnog statusa i zanimanja. Oblici aktivizma građana u mesnoj zajednici Ako je relativno mali broj građana informisan o radu mesne zajednice. Gotovo četiri petine ispitanika (78 %) uopšte nije aktivno u radu mesne zajednice. odnosno onih koji nisu aktivni u radu mesne zajednice. najaktivniji su poljoprivrednici (40 %) i vlasnici (34 %). dok su najmanje aktivni učenici. manje obrazovani se osećaju nekompetentnim. da li i koliko građani uopšte učestvuju u aktivnostima u svojoj mesnoj zajednici? Odgovor na ovo delom daje pitanje koje je upravo na ovaj način i postavljeno „Da li ste i ako jeste koliko ste aktivni u radu vaše mesne zajednice? “. najveći broj ljudi sprečava da uzmu učešće u poslovima vezanim za «zajedničko dobro» (ili je to nekima izgovor za stvarnu nezainteresovanost). bolesti. dok 4 % nije znalo da odgovori na ovo pitanje. Stariji nisu zainteresovani zbog starosti.III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života 31 1. osrednje aktivnih 7 %. to baš i nije najbolji rezultat. mladi su često van svojih MZ. a među najmlađima tek 14 %. 23 % njih smatra da ne mogu da promene ništa i ako se angažuju. Na drugoj strani aktivna je «jaka» petina građana (malo aktivnih ima 12 %. sekretar). dotle je među najstarijima petina aktivna.) Preokupiranost sopstvenim problemima je nešto što. na studijama i u školama. pretpostavljamo da je ovo znatno realniji podatak nego onaj o petini aktivnih. predsednik MZ.3. ako se broj onih koji smatraju da građani treba da budu politički angažovani i da na taj način rešavaju probleme u neposrednoj okolini kreće u rasponu od jedne petine do nepune trećine. Dvostruko je manje aktivnih žena (14 %) nego aktivnih muškaraca (30 %). petina građana koja je malo i osrednje aktivna jesu oni koji u najboljem slučaju prisustvuju sastancima saveta i učestvuju u njihovom radu. a prilično aktivnih 3 %). slično kao i u slučaju obaveštenosti.

stručnjaci. manje od polovine ljudi je spremno da učestvuje u rešavanju problema koje su sami izdvojili kao najveće i čije rešavanje je definitivno prioritet za kvalitetniji život. građani vlast vide negde drugde. .nešto iznad polovine i najstariji – dve petine. u mogućnosti da uz organizovanu akciju rešimo. Na manjak vremena najviše se izgovaraju učenici i studenti. ali uz određene uslove. na jednoj strani izdvajaju se vlasnici – čak tri četvrtine kaže da je spremno za aktivizam. Ovo pitanje pokazuje. To je očigledno maksimalan broj građana koji su zainteresovani da barem u malom obimu učestvuju u aktivnostima MZ. Srednje generacije iskazuju spremnost u slučaju dve trećine ispitanika ili nešto manje. a 16 % više puta). barem na nivou mesne zajednice. kao i oni sa najnižim primanjima. dok su apatičniji od proseka (tj. naspram 77 % onih koji nisu pokazali spremnost da biraju svoje predstavnike u MZ.23). zaposleni. Dakle. U poređenju sa prethodnim nalazom o aktivnosti građana vidimo da je negde između petine i četvrtine građana zainteresovano za neki oblik angažovanja u radu MZ. idejom ili predlogom obraćali nadležnima u mesnoj zajednici – 76 % ispitanika se nikada nije obraćalo mesnoj zajednici. Svega 23 % ispitanika je učestvovalo na ovim izborima. Međutim. uprkos opštoj povici na brojne probleme koji nas neposredno okružuju i koje smo. penzioneri (44 %) i učenici i studenti (51 %). iako su im organi izabrani na ovom nivou često fizički najbliži. najmlađi i oni iznad 60 godina. na drugoj strani su najmlađi . oni koji smatraju da ne mogu ništa da promene) radnici. pa ovim vrstama izbora ne posvećuju veliku pažnju.32 III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života razloga pokazuju se određene razlike – neinteresovanje više od proseka pokazuju žene. Izbori za savet MZ ukazuju na jedan od konkretnih oblika aktivizma u mesnoj zajednici. Na pitanje „Da li ste spremni da učestvujete u rešavanju problema“. Preostalih 13 % ispitanika je spremno da se angažuje. Ovaj nalaz potvrđuju i odgovori na pitanje upućeno ispitanicima da li su se nekad sa nekim problemom. dok su se ostalih 24 % obraćali jednom ili više puta (od toga 8 % njih se obraćalo jednom. na drugoj strani su domaćice (31 %). Kada je reč o radnom statusu i zanimanju. spremnost za učešće u prevazilaženju problema predstavlja „najbolniju“ tačku u funkcionisanju mesne zajednice. od svih do sada. nezaposleni. ispitanici su se potpuno ravnomerno podelili na one koji nisu spremni da učestvuju u rešavanju problema (43 %) i one koji su spremni na to bez ikakvih uslova (44 %). Spremnost na aktivizam iskazuje nepuna polovina žena i dve trećine muškaraca. dok su u sredini svi ostali sa proporcijama koje su između 63 i 69 %. najmanje obrazovani. najveće razlike kada su u pitanju različite grupe ispitanika (u stvari reč je o niskim korelacijama – koeficijent kontigencije u slučaju tri ispitivane varijable nalazi se između 0. domaćice. Očigledno. Građani navode brojne probleme sa kojima se suočavaju u okvirima mesne zajednice.20 i 0.

približno polovina – 13 %. korelaciju više obrazovanje – viši stepen aktivizma. veoma mnogo 21 %. najšire moguće aktivističko jezgro na ovom nivou teško da prelazi jednu četvrtinu građana u okviru MZ. građani smatraju da su njihovi problemi uglavnom i problemi ljudi u njihovom okruženju. kao što ni značajan broj ispitanika nije spreman da se sam angažuje na rešavanju problema. dok 13 % nije znalo da odgovori. Na osnovu nalaza može se napraviti i kroki profil onih koji su manje-više aktivni u okvirima mesne samouprave. (Ne)zadovoljstvo je. Problemi mesnih zajednica i načini njihovog rešavanja Nezadovoljstvo se može shvatiti kao osećaj koji se javlja u slučaju neostvarenih očekivanja na planu ličnog života. Aktivističko jezgro predstavljaju ljudi srednje dobi (30 do 50 godina). uglavnom muškarci. Oni su različitog obrazovanja i primanja20. Dakle. donekle – 21 %. Deo objašnjenja leži i u činjenici o visokom stepenu spremnosti poljoprivrednika na participaciju. kao i rad na širem uključivanju mladih i obrazovanih ljudi (barem onih koji to žele) u ove poslove. na nivou mesne zajednice ovo nije značajna kategorija. prilično – 27 %. pre svega. ni percepcija koliko ljudi u njihovoj zajednici je spremno da se angažuje nije sjajna: 4 % smatra da niko nije spreman da uzme učešća u rešavanju problema. rezultat (1) (ne)zadovoljenja osnovnih bioloških potreba (sadašnjost). ispitanici su odgovorili na sledeći način: nimalo – 3 %. Iako neki drugi oblici aktivizma podrazumevaju npr. tj. Generalno. Koji su osnovni zaključci koji se iz navedenih nalaza mogu izvesti? Najpre. Može se preporučiti veći rad na informisanju o radu organa MZ. oni koji imaju više vremena i interesa da se angažuju. ali i života date zajednice (društva. kada je reč o obimu različitih modaliteta učešća u javnom životu mesne zajednice. koji se kreće oko trećine. 20 . (2) našeg ranije statusa (prošlost). države). odnosno deluju u zgusnutijim mrežama socijalnih odnosa. a u međusobnim odnosima su upućeniji na rešavanje zajedničkih problema. pa neutrališu prethodno pomenutu pretpostavljenu korelaciju. stabilnijih su društvenih pozicija. (3) (ne)ostvarivanja aspiracija. očekivanog statusa (budućnost) i (4) našeg poređenja sa drugima (sve tri vremenske dimenzije). dok 21 % nije znalo da napravi ovu procenu.III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života 33 Na pitanje o tome koliko je ljudima iz njihove okoline stalo do rešavanja problema. koji često imaju samo osnovnu školu. Interesantno je da ove dve varijable u svim analiziranim pitanjima ne predstavljaju značajnu liniju po kojoj se stavovi ispitanika međusobno razlikuju. dok opada do nivoa od jedne četvrtine do jedne petine populacije kada je reč o različitim oblicima aktivnosti. taj obim je relativno ograničen – maksimalan je obim (manje ili veće) informisanosti. Ono se javlja kao moguća posledica raskoraka/jaza između očekivanog i ostvarenog. Na kraju. 2. svi su spremni – 5 %. malo – 15 %. većina je spremna – 21 %. 36 % smatra da je samo mali broj spreman.

U svim drugim slučajevima broj zadovoljnih građana ne doseže polovinu. Oko dve petine građana zadovoljno je kvalitetom vode (41 %). najmanje je Beograđana bilo zadovoljno kvalitetom vode – samo 12 %.1. godine kada je njime bilo zadovoljno manje od petine građana (međugradskim prevozom – 21 %. dok su stanovnici Vojvodine (19 %) i centralne Srbije (21 %) bili nešto zadovoljniji. sadržani u činjenici da su struja. Čime su građani zadovoljni Građanima smo ponudili deset pojava «na merenje». Tako je i fokus istraživanja problema usmeren na (ne)zadovoljenje osnovnih potreba građana neophodnih za normalan život. (Ima smisla pretpostavka da se nezadovoljstva vezana za lični ili za opštedruštveni nivo doživljavaju intenzivnije i da su posledice tog nezadovoljstva znatno teže. a gotovo dvostruko manje među Vojvođanima (25 %). bar. onda možemo da očekujemo. Najzadovoljniji su Beograđani (57 %). verovatno. značajno je manji broj zadovoljnih građana Vojvodine (42 %) i centralne Srbije (38 %). a prva instanca i najniži nivo susreta građana i vlasti upravo su mesne zajednice. Reč je o infrastrukturi (struja. da ćemo ispitivati i manje intenzivna nezadovoljstva. tražili smo da nam kažu da li su zadovoljni. rukovodilac istraživanja Srećko Mihailović 21 22 .34 III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života U ovom istraživanju (ne)zadovoljstvo smo merili na nivou lokalne zajednice. nešto lošije Beograđani (56 %) i građani centralne Srbije21 (53 %). (Ne)zadovoljstva koja smo ovde ispitivali ulaze u krug onoga što čini svakodnevicu. pak. Pitanjem puteva je u prethodnom istraživanju Centralna Srbija – deo Srbije bez Beograda i Vojvodine „Živeti nezadovoljstvo – istraživački podaci o zadovoljstvu i nezadovoljstvu građana životom u lokalnoj zajednici“. Oko trećine građana zadovoljno je međusobnim poverenjem ljudi u mesnoj zajednici (33 %) i stanjem puteva u MZ . nezadovoljni ili. septembar 2003. telefon i druga infrastrukturna pitanja deo osnovnih ljudskih potreba bez kojih se ono što se podrazumeva pod normalnim životom ne bi moglo zamisliti.. sve je to iz naše okoline i u kontekstu onoga sa čime se svakodnevno suočavamo. dostupna svim ili. Inače. ako je to tačno. 5-15. CeSID (u okviru projekta Izgradnja poverenja između lokalnih vlasti i lokalne zajednice). Samo u jednom slučaju našli smo da je polovina građana zadovoljna. pored toga što smo nezadovoljstva redukovali po obimu. Po istraživanju CeSID-a iz 2003. jer je njime sada zadovoljno 43 % građana. PTT.kolovoz. godine.. ne mogu da procene (“Neodlučan/Ne znam”). Među zadovoljnima kvalitetom vode najveći broj je iz centralne Srbije (48 %) i Beograda (46 %). u odnosu na istraživanje22 iz 2003. godine. tj. a pored toga. Razlozi zato su. gradskim prevozom – 14 %). ogromnoj većini građana. solidarnošću ljudi (40 %) i kvalitetom života u mesnoj zajednici (37 %). Javni prevoz je. infrastrukturu najbolje ocenjuju Vojvođani (61 %).) 2. a kamoli da je nadilazi. Problemi koji obeležavaju svakodnevni život svakog građanina Srbije rešavaju se na nivoima vlasti najbližim građanima.). trotoari (30 %). popravio svoj rejting.

gradski prevoz Kvalitet vode Solidarnost ljudi Kvalitet života u mesnoj zajednici u celini Međusobno poverenje ljudi Stanje puteva u MZ (kolovoz. što je stepen zadovoljstva ovim pitanjem dovelo na 49. a problemi su poređani po stepenu zadovoljstva) Zadovoljan Infrastruktura . Da li je porastom standarda i većim ulaganjima unapređeno ovo pitanje ili je percepcija građana pozitivnija zato što je izbor „objekata nezadovoljstva“ bio manji nego u istraživanju 2003. Javni prevoz. kulturnim i zabavnim životom su najzadovoljniji zaposleni u državnom sektoru (21 %) i penzioneri (17 %).. PTT.. . godine. jer je blizu polovine ispitanika (48 %) neodlučno ili ne zna da odgovori na ovo pitanje. mesto od 52 ponuđena «objekta nezadovoljstva». trotoari) Kvalitet zaštite sredine .struja. Građani su najmanje zadovoljni kulturnim i zabavnim sadržajima koji im se nude u okviru mesne zajednice (19 %). . A što se tiče rezidencijalnog statusa. Tabela 1. ostaje da se vidi. Manje od petine građana zadovoljno je radom organa svoje mesne zajednice.Koliko ste zadovoljni a koliko nezadovoljni kada su u vašoj mesnoj zajednici u pitanju…? (vrednosti su u %.III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života 35 bilo malo zadovoljnih – samo 11 %. godine kada je ovim pitanjem bilo zadovoljno samo 6% građana. nečistoća… Rad organa mesne zajednice u celini Kultura i zabava u mesnoj zajednici 56 43 41 40 37 33 30 26 19 19 Neodlučan. Starosna struktura najzadovoljnijih u okviru ove grupe nalazi se između 30 i 39 godina (21 %) i između 50 i 59 godina (23 %). Možda je jedan od razloga tome i nedovoljno poznavanje rada ovih organa.deponije. ne zna 10 27 13 28 30 31 14 12 48 30 Nezadovoljan 34 30 46 32 33 36 56 62 33 51 Ukupno 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 Četvrtina građana je zadovoljna kvalitetom zaštite sredine i čistoćom (26 %) za razliku od istraživanja sprovedenog u septembru 2003. Razlog povećanju zadovoljstva može se tražiti u velikim ulaganjima koja su lokalna samouprava i država imali u poslednje dve-tri godine.

kulturne ustanove. škola i fakulteta viđen kao veoma mali . zabava Međusobno (ne)poverenje ljudi… Javni prevoz Kvalitet života u MZ u celini Sportski tereni Rad organa MZ Pijace Obrazovanje. kvalitet voda bio je na sedmom mestu od ponuđena 52 objekta nezadovoljstva. godine i podaci do kojih je CeSID došao ovim istraživanjem govore u prilog tome da se u međuperiodu mnjenje građana na lokalnom nivou nije mnogo promenilo kada su u pitanju problemi koji najviše tište građane. putevima i ulicama – 58 %.Najveći problemi u mesnoj zajednici (vrednosti su u %) Najvažniji Problem drugi Problem treći Ukupno – tri najvažnija problem po važnosti po važnosti problema Stanje puteva Kvalitet životne sredine Kvalitet vode Infrastruktura Zdravstvene ustanove i usluge Privredna pitanja Kultura. škole. Naime. .36 III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života 2. većina problema koji su obuhvaćeni ovim istraživanjem jesu problemi kojima su građani bili najnezadovoljniji i 2003. godine. fakulteti 20 16 17 12 6 5 4 3 6 2 2 2 2 13 16 14 12 6 8 7 5 3 2 5 4 4 1 10 10 5 11 7 7 8 7 3 8 5 6 5 3 43 42 36 35 19 19 19 15 12 12 12 12 11 4 Od ispitanika smo tražili da odaberu tri najveća problema i da ih rangiraju po važnosti. dok je problem obrazovanja. najveći broj anketiranih je na prvo mesto stavljao pitanje puteva u mesnoj zajednici (20 %). kvalitetom života u celini – 60 %. godine govori o tome da su građani lokalnih zajednica pokazali najveće nezadovoljstvo kvalitetom životne sredine – 60 %. Od ponuđenih četrnaest. Tabela 2. kvalitet životne sredine (16 %). Podaci iz 2003.2 Čime su građani nezadovoljni Istraživanje koje je CeSID sproveo u septembru 2003. kvalitet vode (17 %). zatim infrastrukturu (12 %) i javni prevoz (6 %).

) – 62 %. moglo objasniti činjenicom da ljudi pri selekciji polaze najpre od konkretnih pitanja koja ih zabrinjavaju. dok je nezadovoljstvo Vojvođana znatno manje (44 %). psi lutalice. Građani su najnezadovoljniji kvalitetom zaštite životne sredine (deponije. Ranije su ovim problemom najnezadovoljniji bili Beograđani. kvalitet vode (36 %) i infrastruktura (35 %) – ovaj kvartet problema apsolutno dominira.Beograđani (61 %) i građani centralne Srbije (60 %). Kulturom i zabavom u mesnoj zajednici građani su najmanje zadovoljni. što se i kod rangiranja problema javilo kao najčešće navođeni problem. Stanje puteva su građani identifikovali i rangirali kao najveći problem. Naime.III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života 37 – samo 0. što bi se. Zanimljiv je podatak da kvalitet života u celini dobija na značaju tek kod trećeg odgovora. u prva dva odgovora u vrlo malom broju slučajeva se javljaju ovi problemi.. takođe. kvalitet životne sredine (42 %). . godine. godine. što se gotovo poklapa sa rezultatima istraživanja iz 2003.? .. Pažnji se nameće jedna nelogičnost. kada je trebalo da se oceni koliko su građani zadovoljni. Kulturnom ponudom 23 Tabela 1. a koliko nezadovoljni kada je u Vašoj mesnoj zajednici u pitanju. U tom slučaju subjektivno shvatanje samog pojma i toga šta se pod njim podrazumeva je prevagnulo. Naime. nečistoća. ali oni itekako izlaze u prvi plan kod trećeg problema po važnosti. telefoni. kao i rad organa mesne zajednice. po kojima je ovaj problem. eventualno. građanima je ponuđeno da procene koliko su (ne)zadovoljni i sa još devet grupa problema. kada je ovim problemom bilo nezadovoljno 58 % stanovnika Srbije. ali je njen kvalitet nezadovoljavajući. a koliko nezadovoljni infrastrukturom. Više od polovine građana (51 %) nezadovoljno je kulturnom ponudom i zabavom u svojoj mesnoj zajednici. kanalizacija) postoji. Ovi podaci ne odstupaju znatnije od rezultata istraživanja iz 2003. S druge strane. To ne iznenađuje ukoliko se ima u vidu da su to problemi koji su vezani za osnovne ljudske potrebe i utiču na svakodnevni život i normalno obavljanje dnevnih obaveza. pokazalo se da je čak 56 % građana zadovoljno.. dok tu tendenciju danas pokazuju stanovnici centralne Srbije (39 %). u ovu grupu su svrstani različiti „objekti“. bio prvi po stepenu nezadovoljstva – čak 69 % građana je iskazalo nezadovoljstvo ovim problemom..Znatno je odstupanje u pogledu nezadovoljstva po regionima .23 Razlog tome možda treba tražiti u činjenici da infrastruktura (struja. iako je veliki broj građana pitanje infrastrukture rangirao kao jedan od najvećih problema. što ovaj problem dovodi u vrh rang liste sortirane po stepenu nezadovoljstva. Uočljivo je da su u vrhu rang liste problema: stanje puteva u mesnoj zajednici (ukupno je 43 % ispitanika ovaj problem stavilo među prva tri). tako da je veoma teško dati jedinstvenu ocenu svih elemenata koji čine infrastrukturu. Koliko ste zadovoljni.4 % građana je to ocenilo kao prioritetan problem.. a njim je nezadovoljno 56 % građana Srbije. pa onda sagledavaju generalnu sliku i ulaze u uzroke problema. Pored pitanja infrastrukture.

dok je samo 18 % mišljenja da njihova . što se može objasniti njihovim usmerenjem na velike univerzitetske centre i zabavni život većih..3 Da li je Vaša mesna zajednica dobro mesto za život? Na kraju se postavlja pitanje građanima Srbije koliko je zajednica u kojoj žive zaista dobro mesto za život. a najmanje među poljoprivrednicima (18 %) i učenicima i studentima (22 %). Imajući u vidu da se ispravna pijaća voda ubraja u jednu od osnovnih ljudskih potreba. zagađenih kanala za navodnjavanje i odvodnjavanje. rad organa mesne zajednice (33 %). ujedno. kvalitet života u mesnoj zajednici u celini (33%). Najviše nezadovoljnih kvalitetom života je među nezaposlenima (44 %). 2. Ipak. situacija i sa javnim/gradskim prevozom koji je sa 38 % nezadovoljnih spušten na nivo od 30 % nezadovoljnih. pokazano i najmanje nezadovoljstvo u kategoriji ponuđenih problema. kao i mladi između 18 i 29 godina starosti (59 %). godine) pao na 33 % nezadovoljnih građana. ima vrlo pozitivno mišljenje – pozitivan odgovor dalo je 47 % ispitanika. a najnezadovoljniji građani centralne Srbije (39 %). Među prva četiri problema po stepenu nezadovoljstva svrstava se i pitanje kvaliteta vode. dok je u Vojvodini nezadovoljno čak 64 % građana. kojim je. zatim slede infrastruktura (34 %). To se može objasniti postojanjem velikih zagađivača na teritoriji Vojvodine poput naftne industrije. godine. Uočljivo je da je kvalitet života u celini popravljen tako da je procenat nezadovoljstva koje je bilo u samom vrhu liste sa 60 % (po istraživanju iz 2003.38 III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života su najnezadovoljniji nezaposleni (64 %) i zaposleni kod privatnika (60 %). zanimljivo je primetiti da je generalno gledano taj procenat pao sa 52 % na 46 % nezadovoljnih građana u odnosu na istraživanje iz 2003. odgovor „Donekle“ dalo je 35 % građana. iako ne tako drastično različita. Kvalitetom života su najmanje nezadovoljni Vojvođani (23 %). S druge strane. ovaj visok procenat postaje još alarmantniji. Kvalitetom vode su nešto manje nezadovoljni stanovnici Beograda (36 %) i centralne Srbije (41 %). solidarnost ljudi (32 %) i javni/gradski prevoz (30 %). Gotovo polovina građana Srbije nezadovoljna je kvalitetom vode. Slična je. a procenat nezadovoljnih se smanjuje srazmerno porastu prihoda. što samim tim proizvodi manjak zadovoljstva kulturnim životom svoje mesne zajednice. U ovoj grupi najveće nezadovoljstvo je iskazano u pogledu međusobnog poverenja ljudi (36%).. urbanih sredina koji je mnogo bogatiji. poplava koje su se u proteklom periodu desile. Po trećina ispitanika je nezadovoljna preostalim ponuđenim grupama problema. ovo pitanje najlošije ocenjuju oni sa najmanjim primanjima. i pored svega. Većina građana. imajući u vidu iznete probleme i pokazani stepen nezadovoljstva za neke od njih.

Imajući u vidu da je nezadovoljstvo nekim problemima pokazalo tendenciju opadanja (u nekim slučajevima izrazito).III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života 39 mesna zajednica nije dobro mesto za život. kafana. groblje. Mesna zajednica je prostor zajedničkih problema i njihovog postavljanja na politički dnevni red. U njoj se definiše politika o najstvarnijim pitanjima. policijska stanica.. ambulanta. Mesna zajednica između poverenja i nepoverenja Mesna zajednica je bazična jedinica ljudske zajednice. dok je najmanje učenika i studenata (4 %). Mnoge grupe kojima pripadamo locirane su upravo u mesnoj zajednici. U mesnoj zajednici se odvija naš svakodnevni život. Ona je test naše socijabilnosti ili njenog odsustva. Ipak. crkva.. sportsko društvo. U mesnoj zajednici je vlast najbliža čoveku i samo tu je odnos neposredan.. Ona je naš životni prostor. Na osnovu iznetih podataka dolazimo do zaključka da većina građana Srbije svoju mesnu zajednicu ocenjuje kao dobro mesto za život.. Tu su bolje ili lošije . za razliku od onih u četvrtoj deceniji života koji imaju najmanje pozitivno mišljenje – 37 %. obdanište.. samoupravu. aktivizam. ima smisla pretpostavka da su lokalne zajednice na dobrom putu. Najveći nezadovoljnici su penzioneri (25 %). ona je prostor naše svakodnevice. Mesna zajednica je i osnovna teritorijalno-politička jedinica. ali su zato ubedljivo najbrojniji (46 %) u grupi koja misli da je njihova mesna zajednica donekle dobro mesto za život.. U njoj se dešava prvi susret građana sa politikom. dečje jaslice. a na neki način i osnovna administrativna jedinica. neka kulturna ustanova. U njoj se odvija život ili barem najveći deo života. 3. U mesnoj zajednici je škola. dok su Vojvođani najmanje nezadovoljni – 13 %. Oni koji su između 50 i 60 godina imaju najpozitivnije mišljenje – 54 %. U strukturi onih koji smatraju da je njihova mesna zajednica dobro mesto za život najviše je penzionera (25 %) i zaposlenih u državnom sektoru (19 %). visok stepen nezadovoljstva određenim problemima nameće obavezu odlučiocima da efikasnije i brže rade na rešavanju osnovnih egzistencijalnih potreba građana. tu započinje politika. a potom nezaposleni (22 %) i zaposleni kod privatnika (20 %). U mesnoj zajednici se ne radi ništa.. stoji na ćošku. Ona je prostor za inicijative. ona provocira brigu.. U pogledu negativne percepcije svoje mesne zajednice najbrojniji su građani centralne Srbije – 20 %. direktan. Sve ostalo je izvedeno i predstavlja neku vrstu nadgradnje. gluvari.. naše rutine. razni servisi. Beograđani (55 %) imaju pozitivnije mišljenje nego građani Vojvodine (49 %) i centralne Srbije (43 %). U njoj se uspostavljaju bazični odnosi. Najveći broj naših interakcija sa drugima odvija se u mesnoj zajednici.

ukupno uzev. da neki misle da njihove mesne zajednice nisu mesta za pristojan život ili da su to samo donekle – proizlazi potreba da se menja ono što je loše i ono s čim su ljudi nezadovoljni. kao što su verovanja. Jednostavno rečeno. da neke od njih smatraju izuzetno teškim. Osim volje za akcijom u tom pravcu. pa ma koliko oni bili teški. ako su solidarni. norme i mreže koje putem sprovođenja koordiniranih akcija mogu povećati efikasnost društva” (Putnam. socijalni kapital. osrednjim ili “nikakvim” putevima. Za pokazatelje postojanja socijalnog kapitala uzeli smo postojanje poverenja. i materijalna sredstva… Pojedini teoretičari (Robert Putnam. odnosno nepoverenja građana u devet “objekata”. ali ne i obavezno. Iz činjenica da građani konstatuju veliki broj problema. pošta… Mesna zajednica je povezana dobrim. da su prilično nezadovoljni mnogim stvarima u mesnoj zajednici. ali da su mnogim nezadovoljni. da vode raspravu. najveći broj građana svoje mesne zajednice vidi kao mesta u kojima ipak može pristojno da se živi. struja. ako pri tom veruju jedni drugima i ako su spremni da se na osnovu te rasprave i međusobnog poverenja udružuju. Ako kapitala ove vrste nema u mesnoj zajednici. izgradnju vodovoda. u rođake i u ljude koje ispitanik dobro poznaje. 1993: 167). koji omogućava da se dela u poželjnom pravcu. trotoari. onda ga nema nigde. po pravilu. organizaciju i realizaciju ozbiljne društvene akcije na planu rešavanja urgentnih problema date zajednice. (a) Interpersonalno poverenje ispitivali smo na osnovu statusa četiri “objekta”: poverenje u ljude koji žive u datoj mesnoj zajednici. Ali. kanalizacija.. Takođe smo videli da građani prepoznaju brojne probleme. onda se može računati na to da će se verovatno obezbediti svi preduslovi za rešavanje zajedničkih problema. poverenje u komšije. da se dogovaraju. nalaženje novca za popravku puteva. smatramo da je mesna zajednica veliki resurs socijalnog kapitala. za izgradnju kanalizacije. . tu su potrebni i organizacija. na primer. za gasifikaciju… Sve u svemu. Upravo je Robert Putnam u teoriju uveo pojam socijalnog kapitala da bi opisao “oblike društvene organizacije. Tu su naši problemi: voda. ako ljudi mogu komotno da komuniciraju. tzv. Frensis Fukojama i drugi) nalaze da je jedan od važnih preduslova. da neke od njih smatraju izuzetno teškim.. nešto boljim putem je povezana sa administrativnim centrom. i znanje.40 III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života snabdevene prodavnice prehrambene robe. U prethodnoj analizi je naznačeno da su građani nekim stvarima u mesnoj zajednici zadovoljni. Otuda pitanje da li u našim mesnim zajednicama ima onoliko socijalnog kapitala koliko je dovoljno za iniciranje. kao što je to. Ona je prostor na kojem nalazimo najveću kumulaciju socijalnog kapitala. Ako imamo sreće firma u kojoj radimo nalazi se na teritoriji mesne zajednice u kojoj živimo.

Poverenje građana u institucije mesne zajednice i okruženja (u %) Da li imate ili nemate poverenja: U ljude koji žive u vašoj mesnoj zajednici U vaše najbliže komšije U vaše rođake U ljude koje dobro poznajete U odbornika iz vaše MZ u skupštini opštine U savet vaše mesne zajednice U predsednika vaše mesne zajednice U skupštinu vaše opštine U predsednika opštine/ gradonačelnika Puno ili delimično poverenje 71 84 89 92 29 33 36 43 48 Nema ili malo poverenje 20 13 8 6 27 29 27 36 34 Ne mogu da ocenim 9 3 3 2 44 38 37 21 18 Ukupno 100 100 100 100 100 100 100 100 100 Interpersonalno poverenje u mesnoj zajednici veoma je veliko. pa i prema svim ljudima koji žive u datoj mesnoj zajednici (71 %). Poverenje u institucije opštinske vlasti ispitivali smo na osnovu dva pokazatelja: poverenja u skupštinu opštine i poverenje u predsednika opštine. komšijama (84 %). odnosno gradonačelnika. u savet mesne zajednice i predsednika mesne zajednice. potom prema rođacima (89 %). svega 2-3 % osim kod poverenja u sve građane mesne zajednice gde doseže visinu od 9 %. . Najviše poverenja građani pokazuju prema dobrim poznanicima (čak 92 %).III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života 41 (b) (c) Poverenje u političku nadgradnju mesne zajednice ispitivali smo na osnovu poverenja u tri političke ličnosti iz date zajednice: u odbornika u skupštini opštine koji potiče iz date mesne zajednice. Treba pomenuti i da je broj neodgovora veoma mali. . Tabela 3.

42 III MESNA ZAJEDNICA – primarni okvir socijalnog života Na drugoj strani. nepoverenje – četvrtina (27 %). najmanje je poverenje u institucije političke nadgradnje mesne zajednice. u skupštinu opštine poverenje ima nešto više od dve petine građana (43%). U savet mesne zajednice poverenje ima 33% dok poverenje nema 29 % ispitanika. Kako je to moguće? Inače. a da se malo poverenje vezuje za institucije “mesne vlasti”. U sva tri slučaja gotovo da su po raširenosti izjednačeni nepoverenje i poverenje. Istovremeno. veoma visoko. Predsednici opština imaju poverenje gotovo polovine građana (48 %). mada je izvesno i neobaveštenost velika). ali su izrazito nedovoljni kapaciteti onih institucija koje treba da pokrenu i organizuju kapacitete same mesne zajednice. a nepoverenje jedna trećina (34 %). U odbornike iz mesne zajednice u kojoj ispitanik živi poverenje ima 29 % građana. kao bazično. Može da čudi ali je činjenica da građani imaju više poverenja u institucije opštinske vlasti nego u svoju “vlast” u mesnoj zajednici. veoma je veliki broj neodgovora i iznosi između 37 i 44 % (stiče se utisak da su ispitanici pribegavali neodgovoru kako bi izbegli da kažu kako nemaju poverenja. Mesna zajednica ima kapaciteta za bolji i efikasniji rad. Upravo se u ovom nalazu može pronaći odgovor na ključno pitanje koje smo postavili ovim istraživanjem. dok gotovo isto toliko (27 %) nema poverenja (gotovo polovina ispitanika nije odgovorila na ovo pitanje). Zaključujemo da je interpersonalno poverenje u mesnoj zajednici. dok nepoverenje iskazuje trećina ispitanika (36 %). Iznenađuje nalaz da građani više poznaju opštinsku nego svoju vlast (misli se na “vlast” u mesnoj zajednici). Najbolje je prošao predsednik mesne zajednice u koga poverenje ima trećina ispitanika (36 %). .

Osnovni smisao postojanja mesnih zajednica i drugih oblika mesne samouprave ogleda se u ostvarivanju opštih. zajedničkih i svakodnevnih potreba stanovništva. Razlozi su mnogobrojni. Predviđeni su i drugi oblici organizovanja građana. jedino građani koji su svesni svojih građanskih dužnosti i koji se angažuju u političkom životu mogu da utiču da se pokrene proces rešavanja pojedinih problema i da se neki problemi čak potpuno reše. preciznije određenje „drugih oblika mesne samouprave”. Zakonom je omogućeno pravo na referendum. građansku inicijativu i zbor građana. moraju svojim aktivnim delovanjem da utiču na donosioce odluka (odbornike) u cilju poboljšanja kvaliteta života u njihovoj zajednici. kao i sami građani. kako bi te identifikovane potrebe bile uvršćene u dnevni red skupštine. zajedno sa funkcionerima . kako bi se prilikom izjašnjavanja usvojila pozitivna odluka. donesen 2002. delimično je imao u vidu i povećavanje učešća građana u procesu odlučivanja. poželjno je i da funkcioneri organa mesnih zajednica.Bojana Zarić Učešće građana u javnom životu mesne zajednice Jedan od mnogih problema sa kojim se susreće i naše društvo jeste nedovoljno učešće građana u procesu donošenja odluka i kreiranja strategija u lokalnoj samoupravi. Osim toga. Na drugoj strani. koji predstavljaju posebnu formu interesnog organizovanja građana na određenom području jedinice lokalne samouprave. Izgled jedne mesne zajednice. kao i detaljnije uređenje postojećih oblika. saveta za zaštitu i unapređenje lokalne samouprave. kao i samih građana sa ovim subjektima. kao što su mesne zajednice i drugi oblici mesne samouprave. a postoji i mogućnost formiranja saveta za međunacionalne odnose. Zadaci predsednika i članova saveta mesne zajednice jesu višestruki. Funkcioneri organa mesne zajednice. godine. Drugi zadatak je direktno lobiranje kod odbornika. kao i pravo prisustva na sednicama lokalnih skupština (kada one nisu zatvorene za javnost). Prvi zadatak je identifikovanje potreba građana i to kroz dijalog sa njima. nezadovoljstvo građana koje se konstantno povećava jer se ključni društveni problemi još uvek ne rešavaju. poslovi koje će obavljati. Međutim. učestvovanje građana u obavljanju tih poslova u velikoj meri zavisi od odnosa koji bi trebalo da budu uspostavljeni između odbornika i funkcionera organa mesne zajednice. njene nadležnosti. Treći zadatak je dalje vršenje pritiska na odbornike. mesnih zajednica je izostavljeno. Zakon o lokalnoj samoupravi. od nedostatka vremena do potpune nezainteresovanosti za bilo kakav oblik društvenog aktivizma. tj. svakako. Presudno je.

44 IV Učešće građana u javnom životu mesne zajednice organa lokalne samouprave. moguća rešenja. efikasne i demokratske. da bi se izvršio pritisak na odlučioce. Veliki uticaj kako na javnost tako i na nosioce vlasti imaju mediji. kvalitet životne sredine i drugo. neophodno je mobilisati stanovništvo. zajedničkih i svakodnevnih problema. lokalnim problemima. a u cilju rešavanja određenih problema u lokalnoj zajednici. funkcioneri organa mesne zajednice i građani. Pored toga. aktivnostima i planovima. a za to je upotreba medija neophodna. Pojedine opštine podstiču radove (asfaltiranje ulica. kao i primedbe na rad odeljenja opštinske uprave i organa vlasti. osvežavanje fasada i sl. Osim toga. stoga je poželjna saradnja između organa mesnih zajednica i medija. Organizovanje redovnih sastanaka i javnih rasprava. kao i da upoznaju građane sa njihovim pravima i obavezama. Njihovi budžeti su skromni i uglavnom u njima nema dovoljno sredstava za velike investicione i infrastrukturne radove i stoga je neophodan doprinos. zatim na kulturu i zabavu u mesnoj zajednici. putem samodoprinosa. čeka i očekuje da će ga rešiti oni koji su za to zaduženi ili neko drugi.) kroz partnerstvo sa građanima i mesnim zajednicama. samo je jedan od načina približavanja nosilaca vlasti i građana. o nadležnostima organa mesne zajednice. rešenjima tih problema. Za rešavanje problema u tim oblastima neophodan je angažman građana. samodoprinos građana. neke mesne zajednice su potpuno prepuštene same sebi jer su sredstva koje opština ulaže u rešavanje njihovih problema minimalna. Stanovnici ovih mesnih zajednica su u . kao i o radu ovih organa. Na ovim dešavanjima predstavnici lokalne samouprave trebalo bi da objašnjavaju procedure. da bi lokalne vlasti bile transparentne. ulično osvetljenje. Naime. da rade na podizanju njihove zainteresovanosti za učešće u javnom životu. 50 %. kao i na identifikovanje i predlaganje rešenja opštih.). rade na razvijanju procedura za uspostavljanje partnerskih odnosa sa građanima i da na taj način podstaknu zajedničko rešavanje ključnih problema. Upravo putem medija može se vršiti informisanje građana o pravima i obavezama. dok bi građani trebalo da iznose probleme svoje mesne zajednice. stanje puteva u mesnoj zajednici. tj. ali svakako mogu na rad organa mesne zajednice. na kojim će učestvovati predstavnici lokalne samouprave. one moraju da omoguće bolje informisanje građana o njihovim pravima i obavezama. da im omoguće veći uticaj na lokalnu politiku. Stanovnici jedne mesne zajednice možda ne mogu da utiču na rešavanje onih problema koji su u nadležnosti višeg nivoa vlasti (republički nivo).. uređenje parka. popravke krovova. građani sakupe određeni deo ukupne sume novca (30 %. prihodima i rashodima budžeta i slično. Na drugoj strani. međusobno poverenje ljudi i njihovu solidarnost.. jer ponekad se problem ne može rešiti ukoliko se samo sedi. Većina opština u Srbiji spada u kategoriju nerazvijenih i siromašnih. a ostatak sredstava obezbeđuje opština.

predloga za poboljšanje kvaliteta života u opštini i mesnoj zajednici. a na drugoj strani deo sredstava ostao bi mesnoj zajednici. Ovo se može postići kroz podnošenje nacrta akata. Ima nekoliko vrsta foruma: 1. ulično osvetljenje. kao što su put. U nekim slučajevima su ovlašćeni za davanje preporuka određenim komitetima skupštine ili da čak učestvuju u procesima odlučivanja. Mogu da imaju stalno članstvo ili mogu da budu otvorenog tipa. Oni predstavljaju važnu tekovinu neposredne demokratije savremenih evropskih društava. Dakle. ukoliko bi se ulaz na ove manifestacije naplaćivao. Pored ovakvih načina rešavanja problema. Od organizovanja ovakvih dešavanja i jedni i drugi mogu imati korist. a sredstva koja bi se dobila za ovu vrstu usluga mogu se iskoristiti za vrtić. Forumi mikrozajednica (bave se pitanjima od važnosti za tu zajednicu.IV Učešće građana u javnom životu mesne zajednice 45 više navrata putem samodoprinosa prikupljali celokupna finansijska sredstva i na taj način rešili probleme svoje mesne zajednice. Oskudan kulturni život je karakterističan za većinu mesnih zajednica u Srbiji. a koji prvenstveno zavise od angažmana funkcionera organa mesnih zajednica. ovde je reč o egzistencijalnim pitanjima koja godinama nisu rešavana i koja verovatno ne bi bila ni danas rešena da se građani nisu dogovorili. amaterskim pozorištima. književnicima i pesnicima i na osnovu te saradnje organizovanja stalnih kulturnih događaja. park. Tematski forumi (bave se konkretnim pitanjima od interesa za lokalnu zajednicu) 3. dakle predsednika i članova saveta mesne zajednice. Značajnu ulogu u rešavanju lokalnih problema mogu imati i različiti oblici foruma /saveta građana. Naime. udružili i izdvojili iz svojih ličnih budžeta veliki deo sredstava. . muzičkim i plesnim grupama. postoje i drugi. kanalizacija i slično. Primer za to može biti iznajmljivanje prostorija mesne zajednice za događaje koji su komercijalnog karaktera. Forumi korisnika usluga (bave se pitanjima upravljanja i razvoja konkretne službe) 2. put i drugo. npr. vodovod. Ovaj problem je moguće rešiti putem uspostavljanja saradnje funkcionera organa mesnih zajednica sa raznim kulturnim društvima. Ovi forumi predstavljaju jednu konkretnu formu učešća građana u procesu upravljanja koji mogu svojim aktivnim delovanjem da budu sredstvo kontinuiranog praćenja i kontrole lokalne i mesne vlasti i snažno sredstvo uticaja na razvoj lokalne zajednice. rad umetnika bio bi plaćen i ujedno promovisan. Forumi interesnih grupa (bave se potrebama određene grupe građana). reč je o stalnim telima koja se redovno sastaju. sportski teren. koja bi kasnije mogla da ih upotrebi za rešavanje nekih drugih problema. Naime. mesnu zajednicu) 4.

Građanima ove mesne zajednice je omogućeno da učestvuju u radu ovih tela. putem usmenog i pismenog iznošenja problema i potreba u okviru ove mesne zajednice.46 IV Učešće građana u javnom životu mesne zajednice razvojnih politika i boljih usluga.) 5. Odbor za humanitarna pitanja 10. Odbor za finansije i razvoj mesne zajednice. trgovinskim i prehrambenim sektorom 9. u kojoj je u okviru saveta građana formirano više radnih tela. Referendum. Odbor za ekologiju i zaštitu životne sredine 3. Odbor za bezbednost građana i saobraćaja 2. kao i da razvijaju osećaj pripadnosti lokalnoj zajednici i veće zainteresovanosti za lokalnu i mesnu samoupravu. Ovakav vid aktivizma građana predstavlja okvir koji je uspostavljen i u drugim zemljama. kao i učešće u radu organa mesne zajednice. udruženja penzionera. dok se za ove forume građana može reći da su nove metode čijom primenom može da se ostvari veći angažman građana. predstavljaju klasične mehanizme odlučivanja i učešća građana u obavljanju poslova lokalne i mesne samouprave. mogu da podstiču građane na pokretanje inicijativa. . građanska inicijativa i građanski zbor. s tim što se pokazalo kao pravilo da zemlje koje su bogatije i razvijenije prednjače u demokratičnosti i prenošenju ovlašćenja građanima. Ta tela su: 1. kulturu i informisanje 6. Odbor za komunalna pitanja 8. kao i da kombinacija klasičnih i novih metoda može da dovode do povećanja učešća i onih građana koji inače nisu aktivni u političkom životu zajednice. Primer za to je mesna zajednica Erdoglija (grad Kragujevac). davaoca krvi i dr. Komisija za socijalna pitanja 4. Komisija za sport. Slični oblici aktivizma građana postoje i kod nas. Komisija za odnose sa malom privredom. Komisija za odnose sa drugim organizacijama (Crveni krst. Komisija za opšta i pravna pitanja i saradnju sa drugim mesnim zajednicama 7. Osim toga.

Povratna informacija Izdanja CeSID Kako biste nam pomogli da unapredimo naša izdanja. molimo Vas da nam pošaljete vaše sugestije na fax +381 11 328 28 70 ili na adresu: CeSID – Centar za slobodne izbore i demokratiju Lomina 9. 11000 Beograd. Vaši podaci (opciono): Ime i prezime: Zanimanje: Organizacija: Kontakt telefon: E-mail: Naziv izdanja: Kako ste saznali za našu publikaciju? Da li Vam je ova publikacija pomogla I na koji način? Da li mislite da je publikacija primerena ciljnoj grupi kojoj je namenjena? Šta bi trebalo poboljšati u budućim izdanjima CeSID-a? Predložite nam temu za neko od naših sledećih izdanja: .

.].. 2006 (Beograd : BG Dream iTechnologies). Михајловић Срећко а) Локална самоуправа .Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије.48 str. 21 cm Tiraž 250. .CIP .Napomene i bibliografske reference uz tekst.Србија Приручници б) Месна заједница .Beograd : Centar za slobodne izbore i demokratiju.Србија Приручници COBISS. Београд 352. 3: Reč unapred / Zoran Lučić. et al.9 (497.07 (497. ..Str.11) (035) 352.SR-ID 129757964 . . ISBN 86-83491-37-4 1.11) (035) Korak ka građanima: vodič kroz mesnu samoupravu u Srbiji / [autori Srećko Mihajlović . : tabele .