P. 1
Troskovi Proizvodnog Preduzeca - Final

Troskovi Proizvodnog Preduzeca - Final

|Views: 406|Likes:
Published by Dusan Deljanin

More info:

Published by: Dusan Deljanin on Jun 10, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

09/15/2014

pdf

text

original

UNIVERZITET U BEOGRADU FAKULTET ORGANIZACIONIH NAUKA

UPRAVLJANJE TRO KOVIMA

SEMINARSKI RAD

TRO KOVI PROIZVODNOG PREDUZE A

Mentor: Prof. dr Bojan Ili

Ime i prezime studenta i broj indeksa: Marko Dogovi 103/09/M Du an Deljanin 291/09/M

Beograd, Maj 2010.

Sadr aj
Uvod ....................................................................................................................................................... 3 I Pojam tro kova ..................................................................................................................................... 4 II Tro kovi elemenata proizvodnje ........................................................................................................... 5 III Osnovne podele tro kova .................................................................................................................... 7 IV Tro kovi u proizvodnji na dugi rok ................................................................................................... 13 V Tro kovi u proizvodnji na kratak rok .................................................................................................. 16 VI Ukupni, prose ni i grani ni tro kovi.................................................................................................. 20 VII Grani ni tro kovi i poslovna politika ............................................................................................... 24 VIII Funkcije tro kova ........................................................................................................................... 27 Zaklju ak............................................................................................................................................... 29 Literatura ............................................................................................................................................... 30

2

Uvod
Obim proizvodnje robnih proizvo a a odr en je prema njihovim uslovima proizvodnje. Zbog toga svaka analiza ponude predstavlja poznavanje nekih najosnovnijih elemenata teorije proizvodnje. Proizvodnja bilo kog proizvoda

zahteva utro ak odre ene koli ine resursa. Koliki e se obim proizvodnje ostvariti iz date koli ine resursa zavisi od proizvodne tehnike primenjuje. Proizvodnja bilo kog proizvoda pretpostavlja utro ak odre ene koli ine resursa. Tro kovi predstavljaju vrlo va an element u procesu dono enja poslovnih odlulka. Svako pove anje tro kova smanjuje profit preduze a. Zbog toga posebna pa nja mora se posvetiti njihovom pra enju i mogu nosti njihovog sni enja za dati obim proizvodnje. Va nost tro kova proizilazi iz injenice da koli ina odre enog proizvoda koju su proizvo a i spremni da ponude tr i tu zavisi kako od njegove cene, tako i od tro kova njegove proizvodnje. Vel i i na i kretanje tro kova zavisi od toga o kom se periodu radi, pa zbog toga se tro kovi dele na tro kove nastale u kratkom roku i na tro kove u dugom roku. U teoriji proizvodnje postoji razlika izme u kratkog i dugog roka. Kratak rok obuhvata vremensko razdoblje u kome su jedan ili vi e proizvodnih faktora fiksni, to zna i da proizvodnja mo e da se menja samo u granicama postoje ih kapaciteta, bez tehnolo kih inovacija. Za razliku od tro kova u kratkom roku, za tro kove proizvodnje u dugom roku va i da su svi kapaciteti, kao i tehnologija mogu menjati. inioci varijabilni pa se i tehnologije koja se

3

Horngren ± G. "Tro kovi se mogu definisati kao resursi koje treba rtvovati ili kojih se treba odre i radi postizanja specifi nog cilja." (Tadijan evi ) "Pod tro kovima se podrazumevaju cenovno izra eni utro ci elemenata poslovnog procesa nastali pri stvaranju proizvoda ili usluga kao poslovnih u inaka. "Za tro kove poslovanja mogli bismo re i da su to vrednosno prikazana utro ena sredstva i usluge u ostvarivanju korisnih u inaka.I Pojam tro kova Schmalenbach: "defini e tro kove kao utro ene vrednosti za proizvodnju odre enih u inaka´. T. postoji jo veliki broj definicija koje poku avaju da na najbolji i sveobuhvatan na in opi u slo eni pojam tro kova. Tro ak se u najop tijem smislu mo e definisati kao kori enje(upotreba) ekonomskih resursa u cilju proizvodjenja dobra ili usluge. Foster).´ (Turk) Pored ovih." (C. 4 .

osnovna karakteristika materijala je u tome da se u kontinuiranom proizvodnom procesu. Cm) pri emu je Tm = tro kovi materijala. tro kovi materijala 2. 5 . tro kovi radne snage Tro kovi materijala Materijali su predmeti rada koji se posredstvom radne snage podvrgavaju manipulaciji sa ili bez upotrebe sredstava za rad. dorada. tro kovi sredstava za rad 3. i u tom se procesu odjednom utro i. Da bi preduze e bilo uspe no u pogledu upravljanja tro kovima pre svega mora znati da ih indentifikuje i odredi njihove nosioce.II Tro kovi elemenata proizvodnje U procesu proizvodnje javljaju se mnogobrojni tro kovi koje preduze e mora stalno kontrolisati i uskla ivati kako bi ostalo efikasno. tj. u taj proces unose postepeno. ime doprinose stvaranju novih upotrebnih vrednosti. Pored materijala. Kombinacija elemenata proizvodnje podrazumeva odgovaraju i kvalitativni. to se mo e prikazati obrascem: Tm = f (M. korisiti se sinonim i sirovine. a samim tim i konkurentno na tr i tu na kome posluje. Proces proizvodnje se odvija kao interakcija tri elementa proizvodnje: radne snage. Tro kovi materijala se kvantitativno odre uju u funkciji utro aka i nabavnih cena. to dovodi do slede ih tro kova: 1. sredstava za rad i materijala. ime se menjaju njihovi upotrebni kvaliteti i prenose na novi proizvod. M = utro ci materijala i Cm = nabavna cena po jedinici utro enog materijala. Pri tome. mada pod sirovinama podrazumijevamo predmete rada preuzete iz prirode na kojima nije vr ena nikakva fizi ka i hemijska reakcija. kvantitativni i vremenski sklad.

godi nji odmori. naknade za odsustvovanja s posla (bolovanja. radna snaga je svakako u fokusu menad menta. Tro kovi radne snage Svojom kreativno u i sposobno u da produkuje vi e nego to se potro i i ulo i u nju. Tro kovi radne snage obuhvataju naknade za izvr eni rad.Tro kovi sredstava za rad Budu i da se sredstva za rad postavljaju izme u predmeta rada i radne snage. njihova uloga u proizvodnji je u vi ekratnoj upotrebi. koji nastoji da raznim materijalnim i nematerijalnim stimulativnim merama podstakne zaposlene da rade to produktivnije. kao i poreze i doprinose za socijalno i zdravstveno osiguranje radnika. Ci) pri emu je Ti = tro kovi sredstava za rad. dr avni praznici. I = utro ci sredstava za rad i Ci = nabavna cena po jedinici sredstava za rad.). sredstava za rad su u funkciji utro aka i nabavnih cena : Tro kovi Ti = f (I. pove avaju i proizvodnu snagu rada. 6 . itd.

odnosno vrednosni izraz utro aka stalnih sredstava. Amortizacija se utvr uje na bazi amortizacionih stopa koje se primenjuju na osnovu klasifikacija stalnih sredstava po pojedinim grupacijama. Kalkulativni doprinosi dru tvenoj zajednici 5. Tro kovi usluga 1.III Osnovne podele tro kova Prirodne vrste tro kova Podela tro kova po njihovim vrstama. udru enjima. U tro kove stalnih sredstava spada amortizacija. U grupu tro kova materijala spada vrednost utro enog materijala. Tro kovi stalnih sredstava ± amortizacija 3. spadaju predvi ene naknade za rad radnika zajedno s doprinosima iz li nog dohotka. Tro kovi rada ± ukalkulisani li ni dohoci 4. Suma ukalkulisanih li nih dohodaka utvr uje se na bazi osnova i merila predvi enih za odre eni kvalitet i kvantitet rada. U tro kove rada. Osnovne prirodne grupe tro kova: 1. utro enog goriva i maziva sitnog inventara ambala e kao i vrednost drugih vrsta materijala. ili kakva je vrsta sredstava ili rada utro ena. Ovom podelom. 2. 4. smatra se prirodnom (osnovnom) podelom tro kova. kamate na kredite za obrtna sredstva. Tro kovi materijala 2. Kakulativni doprinosi dru tvenoj zajednici predstavljaju tro kove kamata na kredite za stalna sredstva. koja vrsta potreba ih je uslovila. nabavljene energije. lanarine komorama i drugim stru nim 7 . 3. U tro kove stalnih sredstava ubrajaju se i tro kovi investicionog odr avanja i kamate na kredite za stalna sredstva. omogu ava se utvr ivanje za koju su svrhu napravljeni odre eni tro kovi.

5. U grupu tro kova usluga spadaju izdaci za popravke koje su obavile druge organizacije i lica. su tro kovi koji se ne mogu neposredno razgrani iti na pojedine proizvode pri nastajanju. Direktni i indirektni tro kovi Prema tome da li tro kovi mogu da se direktno obuhvate u cenu ko tanja pojedinih proizvoda. i eventualno amortizacija u slu aju da imamo podatke o tome koja su stalna sredstva koliko anga ovana za odre ene proizvode. odeljenjima. U neekonomske tro kove spadaju izdaci koji poprimaju karakter tro kova na bazi zakonskih propisa. materijal za izradu. putni tro kovi. To su u vrednosti izra eni proizvodni utro ci. Direktni tro kovi. tro kovi platog prometa. Ekonomski i neekonomski tro kovi U ekonomske tro kove spadaju tro kovi sredstava i rada. izdaci za reklamu. naziva se podela tro kova po mestima njihovog nastanka. pogona ili su zajedni ki za celo preduze e. tro kovi osiguranaja. To su kamate na kredite za stalna i obrtna sredstva. a tako e i doprinosi komorama i stru nim udru enjima. mogu se neposredno razvrstati po proizvodima. re je o postupku pri utvr ivanju cene ko tanja proizvoda i usluga u ra unovodstvu preduze a. pogonima. Pri ovoj podeli. ekonomskim jedinicama i sl. To su zajedni ki tro kovi mesta. napravljeni za dobijanje u naka. Indirektni tro kovi. tj. radionice. Tro kovi po mestima i nosiocima Razvrstavanje tro kova po sektorima. koje jo nazivamo i re ijskim ili op tim. po tanski i telefonski tro kovi. koje nazivamo jo i pojedina nim ili neposrednim tro kovima. U direktne tro kove spadaju li ni dohoci za izradu. izdaci za transportne usluge. tro kovi bez kojih ne bi mogli dobiti proizvod ili uslugu. delimo ih na direktne i indirektne. Kada se tro kovi razgrani e po 8 .

a isto tako i predvi anja o kretanju tro kova u periodu na koji se oni odnose. ime se podsti e inicijativa za ve u ekonomi nost. delimi no u iznosu prodatih proizvoda koji su ve napla eni od kupaca. dok se njihovom podelom po proizvodima dobija odgovor na pitanje koliko je tro kova nastalo za odre ene vrste proizvoda. Suma ukalkulisanih tro kova pokazuje koliko je ukupno nastalo tro kova u odre enom periodu po razli itim osnovama. Prodajom gotovih proizvoda. kasnije se razgrani avaju po proizvodima i uslugama. planski i standardni tro kovi Predvi anje tro kova od posebnog je zna aja to slu i kao sredstvo za obele avanje granice koju mogu ili treba da dostignu stvarni tro kovi. i to onaj koji je inkorporiran u proizvodima ne samo prodatim. Podelom po mestima dobija se odgovor na pitanje koliko je tro kova nastalo na odre enom mestu. ve i napla enim od kupaca. Dok ukalkulisani tro kovi obuhvataju sve tro kove. realizovani i nenapla eni tro kovi Tro kovi dobijaju karakter ukalkulisanih tro kova odmah nakon njihovog nastajanja. Kao osnova za utvr ivanje tih tro kova esto slu i suma stvarnih tro kova minulih perioda. Planski tro kovi su predvi eni tro kovi za odre eni period ± naj e e godinu dana. U odsustvu standardnih 9 . odnosno realizuju se tro kovi. Ovi se tro kovi dobijaju u knjigovodstvu na kraju odre enog obra unskog perioda. Stvarni su tro kovi izraz istinitih. bez obzira na to u kojoj su fazi reprodukcije sadr ani. tro kovi sadr ani u realizovanoj proizvodnji obuhvataju samo one tro kove koji sa injavaju cenu ko tanja prodatih proizvoda. odnosno nosiocima tro kova. odnosno evidentiranjem u knjigovodstvu preduze a. realizuje se i njihova cena ko tanja. Stvarni. Ukalkulisani. stvarno nastalih tro enja u jednom periodu. Tro kovi sadr ani u napla enoj realizaciji jesu deo ukalkulisanih tro kova.mestima nastanka. Iznos ukalkulisanih tro kova delimi no je sadr an u nedovr enoj proizvodnji.

kao i nau nim predvi anjem cena. planska suma op tih tro kova. Pokazuju koliko bi trebalo da iznose stvarni tro kovi. Standardni tro kovi se utvr uju na bazi nau nih metoda. Na kraju obra unskog perioda kad se evidencijom utvrde stvarni op ti tro kovi.tro kova. ako se ostvare uslovi na osnovu kojih su oni predvi eni. Kad je iznos stvarnih tro kova manji od iznosa raspodeljenih tro kova na nosioce. razlika predstavlja neapsorbovane op te tro kove. odnosno koliko e normalno iznositi stvarni tro kovi. koje nije te ko dobiti odmah nakon njihovog nastanka. kao i planski. standardni tro kovi uistinu predstavljaju najta nije merilo postignute ekonomi nosti. razlika predstavlja preapsorbovane op te tro kove. Standardni tro kovi. mo e se lako utvrditi planska stopa op tih tro kova. a preapsorbovani kao sni enje cene ko tanja. preapsorbovani i neapsorbovani op ti tro kovi Preduze a naj e e cenu ko tanja proizvoda utvr uju na bazi planske stope op tih tro kova. zatim mogu tretirati kao nepokrivena suma koja e se nivelisati i sl 10 . Na osnovu kretanja op tih tro kova u minulim obra unskim periodima. Raspolaganjem podacima o iznosu direktnih tro kova po pojedinim proizvodima. Apsorbovani. unapred utvr eni tro kovi. mo e se predvideti iznos op tih tro kova u teku em periodu. Neapsorbovani op ti tro kovi mogu se tretirati kao pove anje cene ko tanja. s njima se upore uje planirana suma op tih tro kova. odnosno suma op tih tro kova ve raspodeljenih na nosioce. Neapsorbovani se tro kovi. planiranog obima proizvodnje. kori enjem metoda za merenje utro aka sredstava i rada. kao i planiranih uslova rada. Kad je iznos raspodeljenih tro kova manji od sume stvarnih op tih tro kova. planski tro kovi pokazuju koliko e iznositi tro kovi. ime se vrlo jednostavno mo e do i do cene ko tanja proizvoda. tako e su predvi eni. tj.

U dugom roku nema fiksnih tro kova. Slika 1: Apsorbovani op ti tro kovi. ve samo varijabilnih. apsorbovani tro kovi iznose 300 dinara. Kako se preduze e u kratkom roku ne mo e prilagoditi radikalnim promenama uslova poslovanja. jer se oni u jednom du em roku mogu prilagoditi u cilju minimiziranja tro kova. zbog ega poprimaju varijabilne karakteristike. Posmatranjem tro kova na du i rok. Ukoliko je ve i kvadrat obele en isprekidanim linijama. utoliko e ve i biti i iznos apsorbovanih tro kova. Oprema se ne mo e lako prodati uz povoljne uslove. odnosno dinara 10 po jedinici proizvoda. Rok je dovoljno dug da bi se mogli promeniti i kadrovi i postrojenja u cilju prilago avanja promenama uslovljenim pove anju obima proivodnje. onda se oni mogu podeliti na fiksne i varijabilne. Kao to se vidi na slici. Kosa linija na dijagramu obele ava proporcionalno kretanje op tih tro kova. 11 . neki tro kovi poprimaju karakter fiksnih. dok e kod proizvodnje od 50 jedinica biti 500 dinara apsorbovanih tro kova. Kratkoro ni i dugoro ni tro kovi Kada se tro kovi posmatraju na kra i rok. suvi e je kratak. a drugi varijabilnih. kod proizvodnje od 30 jedinica. svi su faktori prilgodivi. U dugom roku i oprema. uslovljeni su obimom poslovanja. zbog ega se ne isplati manjati kapacitet ak i ako se znatno smanji ili pove a mogu nost prodaje.. kao i ostali faktori. Rok za prilago avanje proizvodnih faktora kad se tro kovi posmatraju na kra i rok.

Na primer. Posledica takvog pristupa je da ra unovodstveni tro ak ± tro ak koji mere finansijske ra unovo e ± mo e uklju ivati stavke koje ekonomisti ne bi uklju ili. kad preduze e propu ta da upotrebi svoje resurse na najkorisniji na in. mogli bismo zaklju iti kako je tro ak poslovnog prostora jednak nuli. i na osnovu te evidencije ocenjivati postignute rezultate. Njih zanima koliki e tro kovi verovatno biti u budu nosti i kako preduze e mo e preraspodeliti resurse na najoptimalniji na in kako bi smanjilo svoje tro kove i pove alo profitabilnost. Ova propu tena najamnina predstavlja oportunitetni tro ak kori enja poslovnog prostora. jer moraju evidentirati imovinu i obveze. Eksplicitni tro kovi Eksplicitni tro kovi su redovni izdaci preduze a koje ra unovodstvo evidentira i ura unava u ukupne tro kove preduze a za odre eno razdoblje. Ekonomisti su okrenuti budu nosti preduze a. ukoliko preduze e poseduje poslovnu zgradu. pla ene kamate na kredite. 12 . odnosno tro kom koji proizlazi iz propu tenih prilika. amortizaciju stalnih sredstava itd. Oportunitetni tro ak Ekonomisti se bave ekonomskim tro kom. Eksplicitni tro kovi su vrednosti potro enih ulaznih resursa. potro ene vrednosti materijala u proizvodnji. Oni se bave raspore ivanjem oskudnih resursa. a ne uklju uje neke koje ekonomisti obi no uklju uju. Oni pojmove ekonomski tro ak i oportunitetni tro ak koriste kao sinonime. Obuhvataju isplate plata i nadnica zaposlenima. tj. resursa koji ne pripadaju vlasniku preduze a. Oportunitetni tro ak je tro ak koji proizlazi iz propu tenih prilika. tako e prime ujemo kako bi preduze e moglo zara ivati iznajmljivanjem poslovnog prostora drugom preduze u. No.Ekonomski i ra unovodstveni tro ak Finansijske ra unovo e posmatraju poslovanje i finansije preduze a retrospektivno.

Implicitni tro kovi Implicitni tro kovi se odnose na tro enje vrednosti vlastitih resursa. odnosno resursa koji pripadaju vlasniku preduze a. S sobzirom na to da nema fiksnih tro kova proizvodnih faktora. Implicitni tro kovi nisu povezani s nov anim izdacima. Putem implicitnog tro ka na poslovanje preduze a primenjuje se koncepcija alternativnog (oportunitetnog) tro ka. U dugom roku. Svi tro kovi proizvodnje su varijabilni. preduze e mo e da prilago ava kapacitete zahtevima proizvodnje. u dugom roku mogu e su bolje kombinacije ulaganja faktora proizvodnje. inilaca 13 . IV Tro kovi u proizvodnji na dugi rok Za razliku od tro kova proizvodnje u kratkom roku. u dugom roku nema fiksnih proizvodnje pa iz toga zklju ujemo da nema ni fiksnih tro kova. implicitni tro kovi su vrednosti alternativa od kojih se odustaje radi proizvodnje nekog drugog dobra ili usluge. to zna i da u dugom roku nema uskih grla koja su primarni uzrok progresije tro kova. pri razli itim obimima proizvodnje. Dakle. Faktori proizvodnje su me usobno zamenljivi to je tako e razli ito nego kod proizvodnje u kratkom roku. Zbog toga kriva dugoro nih prose nih tro kova pokazuje minimalne tro kove po jedinici proizvoda. Kriva dugoro nih prose nih tro kova dobija se kao kriva koja spaja minimume kriva kratkoro nih prose nih troskova za razli ite obime proizvodnje. Za razliku od proizvodnje u kratkom roku kod tro kova proizvodnje u dugom roku proizvodni faktori su komplementarni.

Ukoliko se minimum kratkoro nih prose nih ukupnih tro kova nekog preduze a poklapa s minimumom krive dugoro nih prose nih ukupnih tro kova. kad su ATC1 ve u progresiji. Ako proizvo a o ekuje tra nju za svojim proizvodima manju od Q1 izgradi e proizvodne kapacitete za koje je kriva prose nih tro kova ATC1. ili da ostavi nepodmirenu tra nju. 14 e izgraditi dodatne kapacitete. Ukoliko o ekuje tra nju izme u Q2 i Q3. tada je veli ina kapaciteta preduze a optimalna. Ako pak o ekuje tra nju izme u Q1 i O2. Da bi se postigao minimum tro kova po jedinici proizvo a mora ili da pove a proizvodne kapacitete.Slika 2 Na primer. Ukoliko krive prose nih tro kova ozna imo sa ATC1. U ovom primeru to je koli ina Q3. a kriva prose nih tro kova bi e ATC2. koli ina OQ proizvodila bi se uz tro kove AB po jedinici. proizvo a kriva prose nih ukupnih tro kova iznositi ATC3. kriva dugoro nih prose nih ukupnih tro kova (ATC) sastoji se od delova kratkoro nih kriva prose nih troskova ozna enih punijom linijom. proizvedena uz pomo ukupnim tro kovima ATC3. ATC2 i ATC3. a obim proizvodnje pri kome dolazi do tog poklapanja predstavlja optimalni obim proizvodnje. preduze e u dugom roku planira da izgradi tri razli ita proizvodna kapaciteta (slika 1 a)). U kratkom roku. za koje e kapaciteta sa prose nim . izgradi e dodatne kapacitete.

15 . Do naru avanja postignute ravnote e mo e do i zbog promene cen proizvodnih faktora ili zbog promene grani nog proizvoda tih faktora. AB) mo e da postoji vi e proizvodnih jedinica s pribli no jednakim minimalnim prose nim tro kovima. pove anom administracijom i sl. odnosno kada je grani na stopa tehnolo ke supstitucije jednaka grani noj stopi ekonomske supstitucije. to je posledica ekonomije i disekonomije obima. pove anje kapaciteta dovodi do rastu ih prinosa i opadanja dugoro nih prose nih tro kova. U prvom delu krive koji je opadaju i. U slu aju postojanja velikog broja proizvodnih jedinica sa razli itim kapacitetima. a samim tim i razli itim krivama kratkoro nih prose nih tro kova. da bi nakon odre enog obima kapaciteta prose nih ukupnih tro kova po eli da rastu. odnosno injenice da se stalnim pove anjem kapaciteta po inju javljati opadaju i prinosi i rastu i dugoro ni prose ni tro kovi. Optimalna kombinacija ulaganja proizvodnih faktora ostvaruje se u onoj ta ki u kojoj je izotro kovni pravac tangenta na izokvantetu. to pokazuje da u odre enom podru ju proizvodnje (npr. zbog pote ko a izazvanih slo enijom piramidom upravljanja. Drugi deo krive koji je rastu i posledica je disekonomije obima. to omogu uje ve a tehni ka podela rada i specijalizacija i td.U prvom segmenu krive dugoro nih prose nih tro kova pove anje kapaciteta dovodi do sve ni ih prose nih ukupnih tro kova (ATC). krivu dogoro nih prose nih tro kova dobijamo kao krivu koja spaja minimume svih kratkoro nih kriva prose nih tro kova (slika 1 b)) Dugoro na kriva prose nih tro kova je pljosnatija od kratkoro ne. Kod dugoro ne proizvodnje postoji optimalna kombinacija proizvodnje koja se posti e onda kada je odnos grani nih proizvoda proizvodnih faktora jednak odnosu novih cena.

ije kretanje i me usobni odnosi uti u na ponudu preduze a su ukupni. Pove anje ulaganja rada uz nepromenjeno ulaganje kapitala dovodi do pove anja proizvodnje u kratkom roku. deo proizvodnih faktora.V Tro kovi u proizvodnji na kratak rok Obim proizvodnje u kratkom roku mogu no u promene varijabilnih ulaganje kapitala mo e da se menja samo u granicama inioca uz date fiksne definisanim inioce proizvodnje. U kratkom roku. Kratak rok predstavlja dovoljno dugo razdoblje da se prilagode varijabilni faktori kao to su predmeti rada i rad. Tri osnovne analiti ke kategorije tro kova. ne mo e da se promeni to jest prilagodi zahtevima pove ane proizvodnje. Uz fiksno pove anje koli ine ulo enog rada rezultira rastom ukupnog proizvoda. Ukupan proizvod predstavlja ukupno proizvedenu koli inu iskazanu u fizi kim jedinicama mere. ukupni tro kovi proizvodnje predstavljaju rastu u funkciju obiina proizvodnje. kao to su ma ine i oprema. Ukupan proizvod rada kao varijabilni faktor proizvodnje ima funkciju koli ine utro ka tog faktora. pa su tro kovi rada i predmeti rada u kratkom roku varijabilni. to se prikazuje na slede i na in: T=f(Q). ili uslov P(Q)>0 pove anja ulaganja rada predstavlja grani ni proizvod rada koji pokazjue za koliko e porasti proizvodnja ukoliko se ulaganje rada pove a za 16 . prose ni i grani ni tro kovi. Pri odre enim cenama faktora proizvodnje i datoj tehnologiji. Tro kovi sredstava za rad u kratkom roku su fiksni. Rast proizvodnje po jedinici jedinicu. Ukupni tro kovi proizvodnje preduze a jednaki su umno ku utro enih faktora proizvodnje u proizvodnji date koli ine proizvoda i cena tih faktora proizvodnje.

Primer varijabilnih tro kova jesu plate. Varijabilni tro kovi VC su onaj segment ukupnih tro kova koji se menjaju sa promenom obima proizvodnje. Ukupni tro kovi ne rastu na svim nivoima proizvodnje srazmerno pove anju njenog obima. kao i svi drugi tro kovi koji nemaju karakter fiksnih. Budu i da promene obima proizvodnje nemaju nikakav uticaj na veli inu fiksnih tro kova. ukupni tro kovi proizvodnje dele se na fiksne i varijabilne. sirovine. U takvu vrstu tro kova spadaju: zakupnina. sa promenom obima proizvodnje rastu varijabilni tro kovi. uklju uju i i pad proizvodnje na nulu. premije osiguranja i sl. Polaze i od toga. a kao posledica toga rastu i ukupni tro kovi.Ukupni tro kovi nisu homogeni. fiksni i varijabilni tro kovi Koli ina Q 0 1 2 3 4 5 6 Fiksni Tro kovi FT 55 55 55 55 55 55 55 Varijabilni Tro kovi VT 0 30 55 75 105 155 225 Ukupni Tro kovi TC 55 85 110 130 160 210 280 17 . Tabela 1 Ukupni. tako da se sa promenom obima proizvodnje u kratkom roku ne menjaju sve komponente ukupnih tro kova. Njihova ve ina se ne menja ni kada dolazi do smanjivanja proizvodnje. pogonska energija. Ukoliko posmatramo reagovanja veli ine tro kova na promenu obima proizvodnje. ukupni fiksni tro kovi mogu se predstaviti grafi ki kao pravac paralelan sa apscisom. vremenska amortizacija. U kratkom roku. u kratkom roku se ukupni tro kovi proizvodnje date koli ine proizvoda mogu definisati jedna inom: SRTC=FC+VC FC jesu fiksni tro kovi i to onaj deo ukupnih tro kova proizvodnje ija veli ina ne zavisi od obima proizvodnje.

Varijabilni troskovi po inju od nule kada je obim proizvodnje jednak nuli. To je zbog toga jer se koli ina tro kova deli sa sve manjom koli inom proizvoda. prose no fiksne i prose no varijabilne tro kove. Ukoliko se proizvodnja pribli ava nuli prose ni fiksni tro kovi postaju veoma veliki. Prose ni fiksni tro kovi dobijaju se deljenjem ukupnih fiksnih tro kova sa ukupnom koli inom proizvoda. na isti na in i prose ne tro kove mo emo podeliti na prose ne fiksne tro kove AFC i prose ne varijabilne tro kove koji se obele avaju sa AVC. Prose ni ukupni tro kovi predstavljaju ukupne tro kove za proizvodnju jedinice proizvoda i dobijaju se deljenjem ukupnih tro kova sa ukupnom proizvedenom kolicinom. Bitdu i da su fiksni tro kovi konstantni. Fiksni tro kovi su konstantni. Prose ni varijabilni tro kovi dobijaju se deljenjem ukupnh varijabilnih tro kova sa proizvedenom koli inom dobara.koja ide ka obema osama. pa je zato promena ukupnih tro kova u uslovima promene obima proizvodnje jednaka promeni varijabilnih tro kova. Kriva prose nih fiksnih tro kova ima oblik hiperbole. Grani ni tro kovi. pak predstavljaju porast ukupnih tro kova uzrokovanih proizvodnjom dodatne jedinice proizvoda i to se predstavlja narednom jedna inom. njihovo deljenje s rastu om proizvodnjom daje opadaju u krivu prose nih fiksnih tro kova. MC= (TC / (Q 18 . to se prikazuje na slede i na in: ATC=TC/Q Kao to smo ukupne tro kove podelili na fiksne i varijabilne. sa pove anjem obima proizvodnje kriva prose nih fiksnih tro kova pribli ava se x osi jer se konstantni fiksni tro kovi dele sa sve ve im brojem proizvedenih jedinica. Me utim. Prose ni tro kovi mogu se sagledati kroz prose no ukupne.

Takav kriterijum optimalnog nivoa proizvodnje odgovara zahtevima optimalnog optimuma u ekonomskom smislu. b) ta ku preseka krive grani nih tro kova i krive prose nih varijablnih tro kova. kriva tro kova za poslovnu politiku preduze a je takva da ukazuje na na tri vrlo va ne ta ke: a) teme krive grani nih tro kova.Kada je re o va nosti kratkoro nih tro kova. c) ta ku preseka krive grani nih tro kova i krive prose nih ukupnih troskova. kori enja raspolo ivihresursa u tehni kom smislu koji nije u obavezi da se poklopi sa kriterijumom 19 .

grani ni tro kovi mogu biti samo varijabilni tro kovi. Proizvo a mo e izra unavati ukupne tro kove za razli ite obime proizvodnje ako ima podatke o cenama resursa koje koristi. prose ni i grani ni tro kovi U teoriji tro kova grani ni tro kovi slu e za odre ivanje najekonomi nije proizvodnje. kao i podatke o fizi kim odnosima proizvoda i resursa. Mo emo ih definisati i kao prose ni tro kovi proizvoda izme u dva sukcesivna stepena zaposlenosti Kako se polazi od predpostavke da su fiksni tro kovi apsolutno fiksnog karaktera. a time i ve e tro kove). a stalne tro kove mora pokrivati i kada ne proizvodi. nema promenjljivih (varijabilnih) tro kova. kombinovanje faktora u cilju minimiziranja tro kova. stalnog i promenjivog tro ka 20 . ukupni tro kovi su jednaki stalnim (fiksnim) tro kovima. cena resursa i tehnologije. imaju i u vidu seriju mogu ih kapaciteta proizvodnje. Grani ni tro kovi su dodatni tro kovi za novoproizvedenu koli inu proizvoda. Kada preduze e ni ta ne proizvodi.VI Ukupni. Slika 3 Grafi ki prikaz kriva ukupnog. Kada je obim proizvodnje jednak nuli. Ukupni tro kovi zavise od obima proizvodnje (ve i obim zna i ve u potro nju resursa. kapaciteta za odre ivanje optimuma u kombinaciji faktora za optimizaciju finansijskog rezultata. Ukupni tro ak predstavlja ukupnost stalnih (fiksnih) i promenljivih (varijabilnih) tro kova. to prakti no zna i neizmenjene koli ine fiksnog faktora i fiksnih tro kova.

a izra unavaju se kao razlika dodatnih tro kova zbog pove anja stepena iskori enosti proizvodnog kapaciteta po jedinici proizvoda. Slika 4 Funkcija prose nih tro kova Grani ni tro kovi (nazivaju se i inkrementalnim) nastaju pri promeni nivoa proizvodnje. Kriva fiksnog tro ka ni a je od krive ukupnog tro ka upravo za iznos varijabilnog tro ka. Jednostavnije re eno. grani ni tro kovi pokazuju porast ukupnih tro kova nastalih proizvodnjom dodatne jedinice proizvoda.).Razliku izme u krive ukupnog tro ka i vodoravnog pravca fiksnog tro ka ini varijabilni tro ak. Razlika izme u krive prose nog ukupnog tro ka i prose nog stalnog (fiksnog) tro ka predstavlja veli inu prose nog varijabilnog tro ka na odre enom nivou obima proizvodnje.1 1 MC = ¨TC/¨Q 21 . Izra unavaju se deljenjem ukupnog tro ka s promenom proizvedene koli ine. Prose ni ukupni tro ak (ATC) se mo e utvrditi ukoliko se saberu kriva prose nog stalnog (fiksnog) tro ka (AFC) i kriva prose nog varijabilnog tro ka (AVC). (slika 3. zato to je prose ni stalni tro ak sve manji i te i nuli. Kako se proizvodnja pove ava prose ni ukupni tro ak je sve bli i prose nom promenjivom (varijabilnom) tro ku.

Grafi ki prikaz prose nog i grani nog tro ka (slika 5) prikazuje kako kriva grani nog tro ka uvek se e krivu prose nog tro ka u najni oj ta ki. dok na visokom nivou obima proizvodnje (u zoni progresije) grani ni tro kovi imaju rastu e kretanje. 22 . prose nih varijabilnih.prose nih fiksnih i prose nih ukupnih tro kova Na niskom nivou obima proizvodnje (u zoni degresije) grani ni tro kovi imaju opadaju e kretanje.Slika 5 Pore enje prose nih tro kova i grani nog tro ka Slika 6: Kretanje grani nih.

to zna i da grani ni tro ak dodatnih jedinica koli ine proizvoda mora biti ni i od prose nog tro ka. dodatne jedinice proizvoda povla e prose ni tro ak prema gore.Slika 7 Grafi ki prikaz prose nog i grani nog tro ka Ako prose ni tro ak opada. kako u kratkom. 23 . kada se svi resursi koje preduze e koristi. zato to je grani ni tro ak dodatnih jedinica vi i od prose nog tro ka. Dugoro ni grani ni tro kovi su promene tro kova koje su rezultat promene nivoa proizvodnje. posebno kapital. ako prose ni tro ak raste. Na isti na in. tako i u dugom roku. Grani ni tro kovi su korisni pri odre ivanju optimalne veli ine obima proizvodnje. dodatne jedinice proizvoda povla e prose ni tro ak prema dole. mogu menjati. kada svi resursi koje preduze e koristi nisu promenjljivi. Kratkoro ni grani ni tro kovi su pove anja tro kova koja su rezultat pove anja proizvodnje.

24 . preduze e mo e da prodaje svoje proizvode i ispod cene ko tanja. to zna i. Pri tome svakako treba voditi ra una da grani ni tro kovi mogu biti povoljni kao determinanta prodajnih cena. da ako je prodajna cena na nivou prose nih varijabilnih tro kova. Tek ako su prodajne cene odrenene na nivou ispod prose nih varijabilnih tro kova. gubitak e se pored sume fiksnih tro kova biti uve an i za iznos nepokrivenih varijabilnih tro kova. mogu nadoknaditi u nekom drugom kratkom periodu. Radi diferenciranja cena i dampinga 3. Za odlu ivanje u vezi s promenom organizacije (uvo enje nove smene) Stimulisanje potro nje i pove anje obima proizvodnje Kada se posmatra na dugi rok. jer determini u maksimalni dobitak ili minimalni gubitak. u kratkom roku. Pri tome se ima na umu mogu nost da se nepodmireni fiksni tro kovi u jednom periodu. onda se mo e pove anom prodajom obezbediti pokrivanje i ve eg dela fiksnih tro kova. u preduze u se mora obezbediti reprodukcija svih proizvodnih faktora ± varijabilnih i fiksnih. tako da preduze e svojom realizacijom ne uspeva da podmiri iznos ukupnih varijabilnih tro kova. Ako je prodajna cena iznad prose nih varijabilnih tro kova. Radi minimiziranja gubitka. Grani ni tro kovi u savremenoj praksi s uspehom su kori eni: : [2] 1. Kada preduze e obustavi svaku proizvodnju. preduze e mora nastojati svojom realizacijom i prihodima da obezbedi pokrivanje svih tro kova ± varijabilnih i fiksnih. to se ti e obima proizvodnje. U dugom roku. celokupna suma fiksnih tro kova za njega predstavlja gubitak.VII Grani ni tro kovi i poslovna politika Grani ni su tro kovi nesumljivo klju na komponeneta teorije tro kova. pod uslovom da u takvim slu ajevima mora realizacijom da podmiri bar iznos ukupnih varijabilnih tro kova. ako su vi i od prose nih varijabilnih tro kova. grani ni tro kovi mogu se koristiti kao veoma pogodan instrument. gubitak je jednak sumi ukupnih fiksnih tro kova. Radi stimulisanja potro nje i pove anja obima proizvodnje 2. Za odlu ivanje u vezi sa proizvodnjom ili nabavkom delova ili proizvoda 4. Me utim.

Ne treba ispu tati ni iz vida ni tzv. bitno je razgrani iti da li fiksni tro kovi koji bi bili ukalkulisani u vezi s odlukom o proizvodnji postoje i bez obzira da li se taj deo proizvodi. Pri uvo enju nove smene. Odluka o nabavci ili proizvodnji ne mo e se donositi jedino na bazi direktnih tro kova. Normalno je o ekivati da e se preduze e radije odlu iti za nabavku jednog dela proizvoda i sl. tro kovi odr avanja.Odluke u vezi sa nabavkom ili proizvodnjom Dodatni varijabilni odnosno grani ni tro kovi. tj. S druge strane. veoma esto se mo e desiti da sopstvena proizvodnja ima prednost u odnosu na nabavku. uvanja i sl. Pri donosenju odluka u vezi s tim. preduze a se esto nalaze pred dilemom. ³tro kove oportuniteta´. poluproizvode ili gotove proizvode nabavlja ili proizvodi. ponekad se koriste kao osnova u analiti kim procenama o tome da li je povoljnije da preduze e odreñene delove. time to bi se dodatni obim proizvodnje obezbedio prekovremenim radom. iskustvo u odre enoj delatnosti. npr. zbog toga to se skuplje pla a (obi no 50% vi e). kad se menja ne samo iznos varijabilnih tro kova ve i iznos fiksnih tro kova. ili uvoñenjem nove smene. treba imati na umu I druge faktore. 25 . ali e se pove ati dopunski fiksni tro kovi kojih ne bi bilo pri zadr avanju postoje e organizacije. da li potrebe pove anja obima proizvodnje zadovoljiti postoje om organizacijom. mogu nost snabdevanja materijalom i sl. Kao to je poznato. manja produktivnosti i sli no. nesta e prekovremeni rad. eventualni prihod koji bi preduze e moglo ostvariti kad bi sredstva anga ovana umesto za proizvodnju eventualno upotrebio u nekom drugom poduhvatu. uvoñenje nove smene nu no stvara ceo kompleks dopunskih tro kova tro kova fiksnog karaktera ± rukovodilac smene. Takoñe. ime se ukupni tro kovi proizvodnje odre enog dela ili poluproizvoda uporeñuju sa nabavnom cenom tog dela ili poluproizvoda. ± vezani za novu smenu. Sve to treba obuhvatiti prilikom dono enja odluka u vezi sa nabavkom ili prodajom. Odluke u vezi sa promenom organizacije (uvo enje nove smene) U slu aju promene organizacije u smislu pove anja smena. prilikom dono enja odluke o proizvodnji. prekovremeni rad povla i progresiju tro kova. Jer. ako je nabavka ekonomi nija od proizvodnje i obrnuto. zatim se takvim radom mo e o ekivati manja ekonomi nosti zbog mogu nosti ve eg rastura.

odnosno plasman ve e koli ine proizvoda. dok se vi i nivo organizacije isplati ako se obezbedi odgovaraju i volumen proizvodnje. u slu aju manjeg obima valja uvesti prekovremen rad. 26 . uporediv i obe varijante.Slika 6: Kretanje ukupnih tro kova pri obavljanju proizvodnje prekovremenim radom (TU1) i pri obavljanju proizvodnje novom smenom (TU2). Zaklju ak je da. Na stepenu zaposlenosti kojim se proizvodi 45 jedinica. ekonomi nija e biti proizvodnja uvedenom novom smenom. Ta ka presecanja krivih TU1 i TU2 ozna ava iznos jednakih tro kova pri proizvodnji od 45 jedinica nove i stare organizacije. Ta ka presecanja (45 jedinica) pokazuje jednakost tro kova Slika pokazuje da je u po etnim stepenima zaposlenosti ekonomi niji prekovremeni rad. to se ukupnih tro kova ti e proizvodnja e jednako ko tati. a po ev od narednog stepena zaposlenosti.

Statisti ke studije tro kova sadr e primenu regresione analize na podatke vremenske serije ili vremenskog trenutka. Ukupni tro ak odre ene metode proizvodnje predstavlja sumu tro kova razli itih faza. tro kova. Svaka proizvodna metoda se deli na produktivnosti koje odgovaraju razli itim fizi ko-tehni kim fazama proizvodnje pojedine robe. Postupak koji se primenjuje u statisti kim studijama tro kova sastoji se u tome da se nakon prikupljanja podataka na temelju uo enih kretanja tro kova i proizvoda najpre primeni linearna funkcija. Dva su najpoznatija metodolo ka postupka: in enjerski i ra unovodstveni. Podaci vremenske serije sadr e opa anja o razli itim veli inama (proizvodnje. Mogu biti kratkoro ne i dugoro ne u zavisnosti od toga da li upotrebljavamo podatke za preduze a u nekoj industriji u odre enom trenutku ili podatke za celu industriju za neki period. Svrha funkcija tro kova je istra ivanje kratkoro nog i dugoro nog pona anja razli itih tro kova. Na taj na in se dolazi do procene tro kova kapitalnih resursa u proizvodnji. Uobi ajeno je njihovo izra unavanje na godi njem nivou.) preduze a u vremenu. U toj funkciji osnovna pretpostavka je da su prose ni promenjivi tro ak i grani ni tro ak konstantni na svim nivoima proizvodnje. i to su prete no fiksni tro kovi. cena itd. Za svaku se fazu procenjuju koli ine proizvodnih faktora i kona no se ra unaju tro kovi svake faze na osnoviu preovladavaju ih cena faktora. tro kovima. In enjerski se tro kovi izvode iz in enjerskih proizvodnih funkcija.VIII Funkcije tro kova Funkcija tro kova je matemati ki izraz odnosa izme u tro kova i obima proizvodnje.Funkcije tro kova se mogu predstaviti nizom jedna ina poput linearne. Tako e je potrebno prikupiti podatke koji su povezani s planiranom kapitalnom opremom. kvadratne i kubne. 27 . Podaci vremenskog trenutka pru aju informacije o koli inama utro enih resursa. potrebno je pribaviti procene varijabilnih tro kova proizvodnje. Odre ivanje oblika krive tro kova omogu uju empirijske studije tro kova na temelju statisti kih i ra unovodstvenih podataka. Nadalje. koli ini proizvoda i ostalim relevantnim veli inama preduze a u odre enom vremenskom trenutku.

Ni e cene omogu uju pove anje udela preduze a na tr i tu.Statisti ke studije nailaze na brojne kritike koje se temelje na problemima interpretacije podataka. a time i pove anje ukupnog obima proizvodnje. Na osnovu predvi anja tro kova mogu se definisati realni ciljevi sni enja tro kova. nedostacima samih podataka i pretpostavkama od kojih te studije polaze. zato ih mora kontinuirano kontrolisati i eliminisati one koji ne doprinose stvaranju vrednosti. Podaci su ra unovodstveni. Tro kovi su zna ajni i za politiku rasta preduze a. Na osnovu poznavanja funkcija tro kova preduze a mogu zna ajno uticati na pove anje svog tr i nog udela. Takve se zapreke mogu nadvladati jedino velikim ulaganjima u istra ivanje i razvoj. ogla avanje i prodajne aktivnosti. preduze e e investirati na drugim tr i tima. 28 . Ako ima krivu u obliku slova U i ako tr i te pokazuje stagnaciju. Predvi anja su podloga za odre ivanje cena proizvoda i usluga na osnovu o ekivanih tro kova. jer odre uju smer rasta. Osnovni dugoro ni cilj preduze a je da postane ponu a s najni im tro kovima. Tro kovi su tako e i najva nija odrednica visine zapreka ulasku u mnoge grane djelatnosti. Uz datu veli inu tr i ta i dugoro nu krivu tro kova u obliku slova L preduze e koje je iscrpilo raspolo ive ekonomije obima mo e se dalje iriti na istom tr i tu samo izgradnjom novog kapaciteta. ime se sni avaju prose ni tro kovi i pove ava profitabilnost preduze a. a to zna i da ne uklju uju oportunitetne tro kove.

Ve i tro kovi zna e da proizvedena roba ne e biti pristupa na na tr i tu.Zaklju ak Osnovni cilj svake poslovne aktivnosti u ekonomskom preduzetni tvu je ostvarenje vi ka prihoda u odnosu na tro kove. 29 . nisu efikasna u ostvarivanju ciljeva-nisu profitabilna i ne egzistiraju dugo vremena. Zato je logi no da su sve operacije u preduze u usmerene ka ostvarivanju proizvodnje ili drugog poslovnog zadatka uz to manje tro kove. Zato analiza tro kova predstavlja va an faktor u ivotu poslovanja svakog preduze a. odnosno povoljnu razliku izme u inputa i outputa. iz ega proizlazi da preduze e ne e ostvariti odgovaraju i profit. Zato smo do li do zaklju ka da ona preduze a koja neracionalno koriste raspolo ive resurse i imaju velike tro kove.

dr Blagoje Paunovi 30 . prof. prof. prof. dr Bojan Ili [4] ³Ekonomika preduze a´ prof. prof.Literatura: [1] ³Menad ment tro kova ± strategijski okvir´. dr Bojan Ili . dr Slobodan Markovski [3] ³Ekonomika poslovanja´. prof. dr Vesna Mili evi [2] ³Tro kovi u poslovnom odlu ivanju´. dr Vesna Mili evi .

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->