UNIVERZITET U BEOGRADU FAKULTET ORGANIZACIONIH NAUKA

UPRAVLJANJE TRO KOVIMA

SEMINARSKI RAD

TRO KOVI PROIZVODNOG PREDUZE A

Mentor: Prof. dr Bojan Ili

Ime i prezime studenta i broj indeksa: Marko Dogovi 103/09/M Du an Deljanin 291/09/M

Beograd, Maj 2010.

Sadr aj
Uvod ....................................................................................................................................................... 3 I Pojam tro kova ..................................................................................................................................... 4 II Tro kovi elemenata proizvodnje ........................................................................................................... 5 III Osnovne podele tro kova .................................................................................................................... 7 IV Tro kovi u proizvodnji na dugi rok ................................................................................................... 13 V Tro kovi u proizvodnji na kratak rok .................................................................................................. 16 VI Ukupni, prose ni i grani ni tro kovi.................................................................................................. 20 VII Grani ni tro kovi i poslovna politika ............................................................................................... 24 VIII Funkcije tro kova ........................................................................................................................... 27 Zaklju ak............................................................................................................................................... 29 Literatura ............................................................................................................................................... 30

Uvod
Obim proizvodnje robnih proizvo a a odr en je prema njihovim uslovima proizvodnje. Zbog toga svaka analiza ponude predstavlja poznavanje nekih najosnovnijih elemenata teorije proizvodnje. Proizvodnja bilo kog proizvoda

zahteva utro ak odre ene koli ine resursa. Koliki e se obim proizvodnje ostvariti iz date koli ine resursa zavisi od proizvodne tehnike primenjuje. Proizvodnja bilo kog proizvoda pretpostavlja utro ak odre ene koli ine resursa. Tro kovi predstavljaju vrlo va an element u procesu dono enja poslovnih odlulka. Svako pove anje tro kova smanjuje profit preduze a. Zbog toga posebna pa nja mora se posvetiti njihovom pra enju i mogu nosti njihovog sni enja za dati obim proizvodnje. Va nost tro kova proizilazi iz injenice da koli ina odre enog proizvoda koju su proizvo a i spremni da ponude tr i tu zavisi kako od njegove cene, tako i od tro kova njegove proizvodnje. Vel i i na i kretanje tro kova zavisi od toga o kom se periodu radi, pa zbog toga se tro kovi dele na tro kove nastale u kratkom roku i na tro kove u dugom roku. U teoriji proizvodnje postoji razlika izme u kratkog i dugog roka. Kratak rok obuhvata vremensko razdoblje u kome su jedan ili vi e proizvodnih faktora fiksni, to zna i da proizvodnja mo e da se menja samo u granicama postoje ih kapaciteta, bez tehnolo kih inovacija. Za razliku od tro kova u kratkom roku, za tro kove proizvodnje u dugom roku va i da su svi kapaciteti, kao i tehnologija mogu menjati. inioci varijabilni pa se i tehnologije koja se

I Pojam tro kova

Schmalenbach: "defini e tro kove kao utro ene vrednosti za proizvodnju odre enih u inaka. "Tro kovi se mogu definisati kao resursi koje treba rtvovati ili kojih se treba odre i radi postizanja specifi nog cilja." (C. T. Horngren G. Foster). "Za tro kove poslovanja mogli bismo re i da su to vrednosno prikazana utro ena sredstva i usluge u ostvarivanju korisnih u inaka." (Tadijan evi ) "Pod tro kovima se podrazumevaju cenovno izra eni utro ci elemenata poslovnog procesa nastali pri stvaranju proizvoda ili usluga kao poslovnih u inaka. (Turk) Pored ovih, postoji jo veliki broj definicija koje poku avaju da na najbolji i sveobuhvatan na in opi u slo eni pojam tro kova. Tro ak se u najop tijem smislu mo e definisati kao kori enje(upotreba) ekonomskih resursa u cilju proizvodjenja dobra ili usluge.

II Tro kovi elemenata proizvodnje

U procesu proizvodnje javljaju se mnogobrojni tro kovi koje preduze e mora stalno kontrolisati i uskla ivati kako bi ostalo efikasno, a samim tim i konkurentno na tr i tu na kome posluje. Da bi preduze e bilo uspe no u pogledu upravljanja tro kovima pre svega mora znati da ih indentifikuje i odredi njihove nosioce. Proces proizvodnje se odvija kao interakcija tri elementa proizvodnje: radne snage, sredstava za rad i materijala. Kombinacija elemenata proizvodnje podrazumeva odgovaraju i kvalitativni, kvantitativni i vremenski sklad, to dovodi do slede ih tro kova: 1. tro kovi materijala 2. tro kovi sredstava za rad 3. tro kovi radne snage

Tro kovi materijala

Materijali su predmeti rada koji se posredstvom radne snage podvrgavaju manipulaciji sa ili bez upotrebe sredstava za rad, ime se menjaju njihovi upotrebni kvaliteti i prenose na novi proizvod, ime doprinose stvaranju novih upotrebnih vrednosti. Pri tome, osnovna karakteristika materijala je u tome da se u kontinuiranom proizvodnom procesu, u taj proces unose postepeno, i u tom se procesu odjednom utro i. Pored materijala, korisiti se sinonim i sirovine, mada pod sirovinama podrazumijevamo predmete rada preuzete iz prirode na kojima nije vr ena nikakva fizi ka i hemijska reakcija, tj. dorada. Tro kovi materijala se kvantitativno odre uju u funkciji utro aka i nabavnih cena, to se mo e prikazati obrascem: Tm = f (M; Cm) pri emu je Tm = tro kovi materijala, M = utro ci materijala i Cm = nabavna cena po jedinici utro enog materijala.

Tro kovi sredstava za rad

Budu i da se sredstva za rad postavljaju izme u predmeta rada i radne snage, pove avaju i proizvodnu snagu rada, njihova uloga u proizvodnji je u vi ekratnoj upotrebi. sredstava za rad su u funkciji utro aka i nabavnih cena : Tro kovi

Ti = f (I; Ci)

pri emu je Ti = tro kovi sredstava za rad; I = utro ci sredstava za rad i Ci = nabavna cena po jedinici sredstava za rad.

Tro kovi radne snage

Svojom kreativno u i sposobno u da produkuje vi e nego to se potro i i ulo i u nju, radna snaga je svakako u fokusu menad menta, koji nastoji da raznim materijalnim i nematerijalnim stimulativnim merama podstakne zaposlene da rade to produktivnije. Tro kovi radne snage obuhvataju naknade za izvr eni rad, naknade za odsustvovanja s posla (bolovanja, godi nji odmori, dr avni praznici, itd.), kao i poreze i doprinose za socijalno i zdravstveno osiguranje radnika.

III Osnovne podele tro kova

Prirodne vrste tro kova Podela tro kova po njihovim vrstama, smatra se prirodnom (osnovnom) podelom tro kova. Ovom podelom, omogu ava se utvr ivanje za koju su svrhu napravljeni odre eni tro kovi, koja vrsta potreba ih je uslovila, ili kakva je vrsta sredstava ili rada utro ena. Osnovne prirodne grupe tro kova: 1. Tro kovi materijala 2. Tro kovi stalnih sredstava amortizacija 3. Tro kovi rada ukalkulisani li ni dohoci 4. Kalkulativni doprinosi dru tvenoj zajednici 5. Tro kovi usluga

1. U grupu tro kova materijala spada vrednost utro enog materijala, nabavljene energije, utro enog goriva i maziva sitnog inventara ambala e kao i vrednost drugih vrsta materijala. 2. U tro kove stalnih sredstava spada amortizacija, odnosno vrednosni izraz utro aka stalnih sredstava. Amortizacija se utvr uje na bazi amortizacionih stopa koje se primenjuju na osnovu klasifikacija stalnih sredstava po pojedinim grupacijama. U tro kove stalnih sredstava ubrajaju se i tro kovi investicionog odr avanja i kamate na kredite za stalna sredstva. 3. U tro kove rada, spadaju predvi ene naknade za rad radnika zajedno s doprinosima iz li nog dohotka. Suma ukalkulisanih li nih dohodaka utvr uje se na bazi osnova i merila predvi enih za odre eni kvalitet i kvantitet rada. 4. Kakulativni doprinosi dru tvenoj zajednici predstavljaju tro kove kamata na kredite za stalna sredstva, kamate na kredite za obrtna sredstva, udru enjima. lanarine komorama i drugim stru nim

5. U grupu tro kova usluga spadaju izdaci za popravke koje su obavile druge organizacije i lica, izdaci za transportne usluge, tro kovi platog prometa, putni tro kovi, po tanski i telefonski tro kovi, tro kovi osiguranaja, izdaci za reklamu. Ekonomski i neekonomski tro kovi U ekonomske tro kove spadaju tro kovi sredstava i rada. To su u vrednosti izra eni proizvodni utro ci, napravljeni za dobijanje u naka, tj. tro kovi bez kojih ne bi mogli dobiti proizvod ili uslugu. U neekonomske tro kove spadaju izdaci koji poprimaju karakter tro kova na bazi zakonskih propisa. To su kamate na kredite za stalna i obrtna sredstva, a tako e i doprinosi komorama i stru nim udru enjima.

Direktni i indirektni tro kovi Prema tome da li tro kovi mogu da se direktno obuhvate u cenu ko tanja pojedinih proizvoda, delimo ih na direktne i indirektne. Pri ovoj podeli, re je o postupku pri utvr ivanju cene ko tanja proizvoda i usluga u ra unovodstvu preduze a. Direktni tro kovi, koje nazivamo jo i pojedina nim ili neposrednim tro kovima, mogu se neposredno razvrstati po proizvodima. U direktne tro kove spadaju li ni dohoci za izradu, materijal za izradu, i eventualno amortizacija u slu aju da imamo podatke o tome koja su stalna sredstva koliko anga ovana za odre ene proizvode. Indirektni tro kovi, koje jo nazivamo i re ijskim ili op tim, su tro kovi koji se ne mogu neposredno razgrani iti na pojedine proizvode pri nastajanju. To su zajedni ki tro kovi mesta, radionice, pogona ili su zajedni ki za celo preduze e.

Tro kovi po mestima i nosiocima Razvrstavanje tro kova po sektorima, pogonima, odeljenjima, ekonomskim jedinicama i sl. naziva se podela tro kova po mestima njihovog nastanka. Kada se tro kovi razgrani e po
8

mestima nastanka, kasnije se razgrani avaju po proizvodima i uslugama, odnosno nosiocima tro kova. Podelom po mestima dobija se odgovor na pitanje koliko je tro kova nastalo na odre enom mestu, dok se njihovom podelom po proizvodima dobija odgovor na pitanje koliko je tro kova nastalo za odre ene vrste proizvoda.

Ukalkulisani, realizovani i nenapla eni tro kovi Tro kovi dobijaju karakter ukalkulisanih tro kova odmah nakon njihovog nastajanja, odnosno evidentiranjem u knjigovodstvu preduze a. Suma ukalkulisanih tro kova pokazuje koliko je ukupno nastalo tro kova u odre enom periodu po razli itim osnovama. Iznos ukalkulisanih tro kova delimi no je sadr an u nedovr enoj proizvodnji, delimi no u iznosu prodatih proizvoda koji su ve napla eni od kupaca. Prodajom gotovih proizvoda, realizuje se i njihova cena ko tanja, odnosno realizuju se tro kovi. Dok ukalkulisani tro kovi obuhvataju sve tro kove, bez obzira na to u kojoj su fazi reprodukcije sadr ani, tro kovi sadr ani u realizovanoj proizvodnji obuhvataju samo one tro kove koji sa injavaju cenu ko tanja prodatih proizvoda. Tro kovi sadr ani u napla enoj realizaciji jesu deo ukalkulisanih tro kova, i to onaj koji je inkorporiran u proizvodima ne samo prodatim, ve i napla enim od kupaca.

Stvarni, planski i standardni tro kovi Predvi anje tro kova od posebnog je zna aja to slu i kao sredstvo za obele avanje granice koju mogu ili treba da dostignu stvarni tro kovi, ime se podsti e inicijativa za ve u ekonomi nost. Stvarni su tro kovi izraz istinitih, stvarno nastalih tro enja u jednom periodu. Ovi se tro kovi dobijaju u knjigovodstvu na kraju odre enog obra unskog perioda. Planski tro kovi su predvi eni tro kovi za odre eni period naj e e godinu dana. Kao osnova za utvr ivanje tih tro kova esto slu i suma stvarnih tro kova minulih perioda, a isto tako i predvi anja o kretanju tro kova u periodu na koji se oni odnose. U odsustvu standardnih
9

tro kova, planski tro kovi pokazuju koliko e iznositi tro kovi, odnosno koliko e normalno iznositi stvarni tro kovi, ako se ostvare uslovi na osnovu kojih su oni predvi eni. Standardni tro kovi, kao i planski, tako e su predvi eni, unapred utvr eni tro kovi. Standardni tro kovi se utvr uju na bazi nau nih metoda, kori enjem metoda za merenje utro aka sredstava i rada, kao i nau nim predvi anjem cena, standardni tro kovi uistinu predstavljaju najta nije merilo postignute ekonomi nosti. Pokazuju koliko bi trebalo da iznose stvarni tro kovi.

Apsorbovani, preapsorbovani i neapsorbovani op ti tro kovi Preduze a naj e e cenu ko tanja proizvoda utvr uju na bazi planske stope op tih tro kova. Na osnovu kretanja op tih tro kova u minulim obra unskim periodima, planiranog obima proizvodnje, kao i planiranih uslova rada, mo e se predvideti iznos op tih tro kova u teku em periodu, tj. planska suma op tih tro kova. Raspolaganjem podacima o iznosu direktnih tro kova po pojedinim proizvodima, koje nije te ko dobiti odmah nakon njihovog nastanka, mo e se lako utvrditi planska stopa op tih tro kova, ime se vrlo jednostavno mo e do i do cene ko tanja proizvoda. Na kraju obra unskog perioda kad se evidencijom utvrde stvarni op ti tro kovi, s njima se upore uje planirana suma op tih tro kova, odnosno suma op tih tro kova ve raspodeljenih na nosioce. Kad je iznos stvarnih tro kova manji od iznosa raspodeljenih tro kova na nosioce, razlika predstavlja preapsorbovane op te tro kove. Kad je iznos raspodeljenih tro kova manji od sume stvarnih op tih tro kova, razlika predstavlja neapsorbovane op te tro kove. Neapsorbovani op ti tro kovi mogu se tretirati kao pove anje cene ko tanja, a preapsorbovani kao sni enje cene ko tanja. Neapsorbovani se tro kovi, zatim mogu tretirati kao nepokrivena suma koja e se nivelisati i sl

10

. Slika 1: Apsorbovani op ti tro kovi. Kosa linija na dijagramu obele ava proporcionalno kretanje op tih tro kova, odnosno dinara 10 po jedinici proizvoda. Kao to se vidi na slici, kod proizvodnje od 30 jedinica, apsorbovani tro kovi iznose 300 dinara, dok e kod proizvodnje od 50 jedinica biti 500 dinara apsorbovanih tro kova. Ukoliko je ve i kvadrat obele en isprekidanim linijama, utoliko e ve i biti i iznos apsorbovanih tro kova.

Kratkoro ni i dugoro ni tro kovi Kada se tro kovi posmatraju na kra i rok, onda se oni mogu podeliti na fiksne i varijabilne. Rok za prilago avanje proizvodnih faktora kad se tro kovi posmatraju na kra i rok, suvi e je kratak. Kako se preduze e u kratkom roku ne mo e prilagoditi radikalnim promenama uslova poslovanja, neki tro kovi poprimaju karakter fiksnih, a drugi varijabilnih. Oprema se ne mo e lako prodati uz povoljne uslove, zbog ega se ne isplati manjati kapacitet ak i ako se znatno smanji ili pove a mogu nost prodaje. Posmatranjem tro kova na du i rok, svi su faktori prilgodivi, jer se oni u jednom du em roku mogu prilagoditi u cilju minimiziranja tro kova. U dugom roku nema fiksnih tro kova, ve samo varijabilnih. U dugom roku i oprema, kao i ostali faktori, uslovljeni su obimom poslovanja, zbog ega poprimaju varijabilne karakteristike. Rok je dovoljno dug da bi se mogli promeniti i kadrovi i postrojenja u cilju prilago avanja promenama uslovljenim pove anju obima proivodnje.

11

Ekonomski i ra unovodstveni tro ak Finansijske ra unovo e posmatraju poslovanje i finansije preduze a retrospektivno, jer moraju evidentirati imovinu i obveze, i na osnovu te evidencije ocenjivati postignute rezultate. Posledica takvog pristupa je da ra unovodstveni tro ak tro ak koji mere finansijske ra unovo e mo e uklju ivati stavke koje ekonomisti ne bi uklju ili, a ne uklju uje neke koje ekonomisti obi no uklju uju. Ekonomisti su okrenuti budu nosti preduze a. Oni se bave raspore ivanjem oskudnih resursa. Njih zanima koliki e tro kovi verovatno biti u budu nosti i kako preduze e mo e preraspodeliti resurse na najoptimalniji na in kako bi smanjilo svoje tro kove i pove alo profitabilnost.

Oportunitetni tro ak Ekonomisti se bave ekonomskim tro kom, odnosno tro kom koji proizlazi iz propu tenih prilika. Oni pojmove ekonomski tro ak i oportunitetni tro ak koriste kao sinonime. Oportunitetni tro ak je tro ak koji proizlazi iz propu tenih prilika, kad preduze e propu ta da upotrebi svoje resurse na najkorisniji na in. Na primer, ukoliko preduze e poseduje poslovnu zgradu, mogli bismo zaklju iti kako je tro ak poslovnog prostora jednak nuli. No, tako e prime ujemo kako bi preduze e moglo zara ivati iznajmljivanjem poslovnog prostora drugom preduze u. Ova propu tena najamnina predstavlja oportunitetni tro ak kori enja poslovnog prostora.

Eksplicitni tro kovi Eksplicitni tro kovi su redovni izdaci preduze a koje ra unovodstvo evidentira i ura unava u ukupne tro kove preduze a za odre eno razdoblje. Eksplicitni tro kovi su vrednosti potro enih ulaznih resursa, tj. resursa koji ne pripadaju vlasniku preduze a. Obuhvataju isplate plata i nadnica zaposlenima, potro ene vrednosti materijala u proizvodnji, pla ene kamate na kredite, amortizaciju stalnih sredstava itd.

12

Implicitni tro kovi Implicitni tro kovi se odnose na tro enje vrednosti vlastitih resursa, odnosno resursa koji pripadaju vlasniku preduze a. Implicitni tro kovi nisu povezani s nov anim izdacima. Putem implicitnog tro ka na poslovanje preduze a primenjuje se koncepcija alternativnog (oportunitetnog) tro ka. Dakle, implicitni tro kovi su vrednosti alternativa od kojih se odustaje radi proizvodnje nekog drugog dobra ili usluge.

IV Tro kovi u proizvodnji na dugi rok

Za razliku od tro kova proizvodnje u kratkom roku, u dugom roku nema fiksnih proizvodnje pa iz toga zklju ujemo da nema ni fiksnih tro kova. U dugom roku, preduze e mo e da prilago ava kapacitete zahtevima proizvodnje. Svi tro kovi proizvodnje su varijabilni. S sobzirom na to da nema fiksnih tro kova proizvodnih faktora, u dugom roku mogu e su bolje kombinacije ulaganja faktora proizvodnje, to zna i da u dugom roku nema uskih grla koja su primarni uzrok progresije tro kova. Za razliku od proizvodnje u kratkom roku kod tro kova proizvodnje u dugom roku proizvodni faktori su komplementarni. Faktori proizvodnje su me usobno zamenljivi to je tako e razli ito nego kod proizvodnje u kratkom roku. Kriva dugoro nih prose nih tro kova dobija se kao kriva koja spaja minimume kriva kratkoro nih prose nih troskova za razli ite obime proizvodnje. Zbog toga kriva dugoro nih prose nih tro kova pokazuje minimalne tro kove po jedinici proizvoda, pri razli itim obimima proizvodnje. inilaca

13

Slika 2

Na primer, preduze e u dugom roku planira da izgradi tri razli ita proizvodna kapaciteta (slika 1 a)). Ukoliko krive prose nih tro kova ozna imo sa ATC1, ATC2 i ATC3, kriva dugoro nih prose nih ukupnih tro kova (ATC) sastoji se od delova kratkoro nih kriva prose nih troskova ozna enih punijom linijom. Ako proizvo a o ekuje tra nju za svojim proizvodima manju od Q1 izgradi e proizvodne kapacitete za koje je kriva prose nih tro kova ATC1. Ako pak o ekuje tra nju izme u Q1 i O2, izgradi e dodatne kapacitete, a kriva prose nih tro kova bi e ATC2. U kratkom roku, koli ina OQ proizvodila bi se uz tro kove AB po jedinici, kad su ATC1 ve u progresiji. Da bi se postigao minimum tro kova po jedinici proizvo a mora ili da pove a proizvodne kapacitete, ili da ostavi nepodmirenu tra nju. Ukoliko o ekuje tra nju izme u Q2 i Q3, proizvo a kriva prose nih ukupnih tro kova iznositi ATC3. Ukoliko se minimum kratkoro nih prose nih ukupnih tro kova nekog preduze a poklapa s minimumom krive dugoro nih prose nih ukupnih tro kova, tada je veli ina kapaciteta preduze a optimalna, a obim proizvodnje pri kome dolazi do tog poklapanja predstavlja optimalni obim proizvodnje. U ovom primeru to je koli ina Q3, proizvedena uz pomo ukupnim tro kovima ATC3.
14

e izgraditi dodatne kapacitete, za koje e

kapaciteta sa prose nim

U prvom segmenu krive dugoro nih prose nih tro kova pove anje kapaciteta dovodi do sve ni ih prose nih ukupnih tro kova (ATC), da bi nakon odre enog obima kapaciteta prose nih ukupnih tro kova po eli da rastu, to je posledica ekonomije i disekonomije obima. U prvom delu krive koji je opadaju i, pove anje kapaciteta dovodi do rastu ih prinosa i opadanja dugoro nih prose nih tro kova, to omogu uje ve a tehni ka podela rada i specijalizacija i td. Drugi deo krive koji je rastu i posledica je disekonomije obima, odnosno injenice da se stalnim pove anjem kapaciteta po inju javljati opadaju i prinosi i rastu i dugoro ni prose ni tro kovi, zbog pote ko a izazvanih slo enijom piramidom upravljanja, pove anom administracijom i sl. U slu aju postojanja velikog broja proizvodnih jedinica sa razli itim kapacitetima, a samim tim i razli itim krivama kratkoro nih prose nih tro kova, krivu dogoro nih prose nih tro kova dobijamo kao krivu koja spaja minimume svih kratkoro nih kriva prose nih tro kova (slika 1 b)) Dugoro na kriva prose nih tro kova je pljosnatija od kratkoro ne, to pokazuje da u odre enom podru ju proizvodnje (npr. AB) mo e da postoji vi e proizvodnih jedinica s pribli no jednakim minimalnim prose nim tro kovima. Kod dugoro ne proizvodnje postoji optimalna kombinacija proizvodnje koja se posti e onda kada je odnos grani nih proizvoda proizvodnih faktora jednak odnosu novih cena, odnosno kada je grani na stopa tehnolo ke supstitucije jednaka grani noj stopi ekonomske supstitucije. Optimalna kombinacija ulaganja proizvodnih faktora ostvaruje se u onoj ta ki u kojoj je izotro kovni pravac tangenta na izokvantetu. Do naru avanja postignute ravnote e mo e do i zbog promene cen proizvodnih faktora ili zbog promene grani nog proizvoda tih faktora.

15

V Tro kovi u proizvodnji na kratak rok

Obim proizvodnje u kratkom roku mogu no u promene varijabilnih ulaganje kapitala mo e da se menja samo u granicama inioca uz date fiksne definisanim

inioce proizvodnje. Uz fiksno

pove anje koli ine ulo enog rada

rezultira rastom ukupnog proizvoda.

Ukupan proizvod predstavlja ukupno proizvedenu koli inu iskazanu u fizi kim jedinicama mere. Ukupan proizvod rada kao varijabilni faktor proizvodnje ima funkciju koli ine utro ka tog faktora. U kratkom roku, deo proizvodnih faktora, kao to su ma ine i oprema, ne mo e da se promeni to jest prilagodi zahtevima pove ane proizvodnje. Tro kovi sredstava za rad u kratkom roku su fiksni. Kratak rok predstavlja dovoljno dugo razdoblje da se prilagode varijabilni faktori kao to su predmeti rada i rad, pa su tro kovi rada i predmeti rada u kratkom roku varijabilni. Pove anje ulaganja rada uz nepromenjeno ulaganje kapitala dovodi do pove anja proizvodnje u kratkom roku. Rast proizvodnje po jedinici jedinicu. Tri osnovne analiti ke kategorije tro kova, ije kretanje i me usobni odnosi uti u na ponudu preduze a su ukupni, prose ni i grani ni tro kovi. Ukupni tro kovi proizvodnje preduze a jednaki su umno ku utro enih faktora proizvodnje u proizvodnji date koli ine proizvoda i cena tih faktora proizvodnje. Pri odre enim cenama faktora proizvodnje i datoj tehnologiji, ukupni tro kovi proizvodnje predstavljaju rastu u funkciju obiina proizvodnje, to se prikazuje na slede i na in: T=f(Q), ili uslov P(Q)>0 pove anja ulaganja rada predstavlja grani ni proizvod rada koji pokazjue za koliko e porasti proizvodnja ukoliko se ulaganje rada pove a za

16

Ukupni tro kovi nisu homogeni, tako da se sa promenom obima proizvodnje u kratkom roku ne menjaju sve komponente ukupnih tro kova. Ukupni tro kovi ne rastu na svim nivoima proizvodnje srazmerno pove anju njenog obima. Ukoliko posmatramo reagovanja veli ine tro kova na promenu obima proizvodnje, ukupni tro kovi proizvodnje dele se na fiksne i varijabilne. Polaze i od toga, u kratkom roku se ukupni tro kovi proizvodnje date koli ine proizvoda mogu definisati jedna inom: SRTC=FC+VC FC jesu fiksni tro kovi i to onaj deo ukupnih tro kova proizvodnje ija veli ina ne zavisi od obima proizvodnje. Njihova ve ina se ne menja ni kada dolazi do smanjivanja proizvodnje, uklju uju i i pad proizvodnje na nulu. U takvu vrstu tro kova spadaju: zakupnina, vremenska amortizacija, premije osiguranja i sl. Budu i da promene obima proizvodnje nemaju nikakav uticaj na veli inu fiksnih tro kova, ukupni fiksni tro kovi mogu se predstaviti grafi ki kao pravac paralelan sa apscisom. Varijabilni tro kovi VC su onaj segment ukupnih tro kova koji se menjaju sa promenom obima proizvodnje. Primer varijabilnih tro kova jesu plate, sirovine, pogonska energija, kao i svi drugi tro kovi koji nemaju karakter fiksnih. U kratkom roku, sa promenom obima proizvodnje rastu varijabilni tro kovi, a kao posledica toga rastu i ukupni tro kovi. Tabela 1 Ukupni, fiksni i varijabilni tro kovi Koli ina Q 0 1 2 3 4 5 6 Fiksni Tro kovi FT 55 55 55 55 55 55 55 Varijabilni Tro kovi VT 0 30 55 75 105 155 225 Ukupni Tro kovi TC 55 85 110 130 160 210 280

17

Varijabilni troskovi po inju od nule kada je obim proizvodnje jednak nuli. Fiksni tro kovi su konstantni, pa je zato promena ukupnih tro kova u uslovima promene obima proizvodnje jednaka promeni varijabilnih tro kova. Prose ni tro kovi mogu se sagledati kroz prose no ukupne, prose no fiksne i prose no varijabilne tro kove. Prose ni ukupni tro kovi predstavljaju ukupne tro kove za proizvodnju jedinice proizvoda i dobijaju se deljenjem ukupnih tro kova sa ukupnom proizvedenom kolicinom, to se prikazuje na slede i na in: ATC=TC/Q Kao to smo ukupne tro kove podelili na fiksne i varijabilne, na isti na in i prose ne tro kove mo emo podeliti na prose ne fiksne tro kove AFC i prose ne varijabilne tro kove koji se obele avaju sa AVC. Prose ni fiksni tro kovi dobijaju se deljenjem ukupnih fiksnih tro kova sa ukupnom koli inom proizvoda. Bitdu i da su fiksni tro kovi konstantni, njihovo deljenje s rastu om proizvodnjom daje opadaju u krivu prose nih fiksnih tro kova. Kriva prose nih fiksnih tro kova ima oblik hiperbole,koja ide ka obema osama. Ukoliko se proizvodnja pribli ava nuli prose ni fiksni tro kovi postaju veoma veliki. To je zbog toga jer se koli ina tro kova deli sa sve manjom koli inom proizvoda. Me utim, sa pove anjem obima proizvodnje kriva prose nih fiksnih tro kova pribli ava se x osi jer se konstantni fiksni tro kovi dele sa sve ve im brojem proizvedenih jedinica. Prose ni varijabilni tro kovi dobijaju se deljenjem ukupnh varijabilnih tro kova sa proizvedenom koli inom dobara. Grani ni tro kovi, pak predstavljaju porast ukupnih tro kova uzrokovanih proizvodnjom

dodatne jedinice proizvoda i to se predstavlja narednom jedna inom. MC= (TC / (Q

18

Kada je re o va nosti kratkoro nih tro kova, kriva tro kova za poslovnu politiku preduze a je takva da ukazuje na na tri vrlo va ne ta ke: a) teme krive grani nih tro kova, b) ta ku preseka krive grani nih tro kova i krive prose nih varijablnih tro kova, c) ta ku preseka krive grani nih tro kova i krive prose nih ukupnih troskova. Takav kriterijum optimalnog nivoa proizvodnje odgovara zahtevima optimalnog optimuma u ekonomskom smislu. kori enja

raspolo ivihresursa u tehni kom smislu koji nije u obavezi da se poklopi sa kriterijumom

19

VI Ukupni, prose ni i grani ni tro kovi

U teoriji tro kova grani ni tro kovi slu e za odre ivanje najekonomi nije proizvodnje, imaju i u vidu seriju mogu ih kapaciteta proizvodnje, kapaciteta za odre ivanje optimuma u kombinaciji faktora za optimizaciju finansijskog rezultata, kombinovanje faktora u cilju minimiziranja tro kova. Grani ni tro kovi su dodatni tro kovi za novoproizvedenu koli inu proizvoda. Mo emo ih definisati i kao prose ni tro kovi proizvoda izme u dva sukcesivna stepena zaposlenosti Kako se polazi od predpostavke da su fiksni tro kovi apsolutno fiksnog karaktera, to prakti no zna i neizmenjene koli ine fiksnog faktora i fiksnih tro kova, grani ni tro kovi mogu biti samo varijabilni tro kovi. Proizvo a mo e izra unavati ukupne tro kove za razli ite obime proizvodnje ako ima podatke o cenama resursa koje koristi, kao i podatke o fizi kim odnosima proizvoda i resursa. Ukupni tro kovi zavise od obima proizvodnje (ve i obim zna i ve u potro nju resursa, a time i ve e tro kove), cena resursa i tehnologije. Ukupni tro ak predstavlja ukupnost stalnih (fiksnih) i promenljivih (varijabilnih) tro kova. Kada je obim proizvodnje jednak nuli, ukupni tro kovi su jednaki stalnim (fiksnim) tro kovima. Kada preduze e ni ta ne proizvodi, nema promenjljivih (varijabilnih) tro kova, a stalne tro kove mora pokrivati i kada ne proizvodi.

Slika 3 Grafi ki prikaz kriva ukupnog, stalnog i promenjivog tro ka

20

Razliku izme u krive ukupnog tro ka i vodoravnog pravca fiksnog tro ka ini varijabilni tro ak. Kriva fiksnog tro ka ni a je od krive ukupnog tro ka upravo za iznos varijabilnog tro ka. Prose ni ukupni tro ak (ATC) se mo e utvrditi ukoliko se saberu kriva prose nog stalnog (fiksnog) tro ka (AFC) i kriva prose nog varijabilnog tro ka (AVC). (slika 3.). Razlika izme u krive prose nog ukupnog tro ka i prose nog stalnog (fiksnog) tro ka predstavlja veli inu prose nog varijabilnog tro ka na odre enom nivou obima proizvodnje. Kako se proizvodnja pove ava prose ni ukupni tro ak je sve bli i prose nom promenjivom (varijabilnom) tro ku, zato to je prose ni stalni tro ak sve manji i te i nuli.

Slika 4 Funkcija prose nih tro kova

Grani ni tro kovi (nazivaju se i inkrementalnim) nastaju pri promeni nivoa proizvodnje, a izra unavaju se kao razlika dodatnih tro kova zbog pove anja stepena iskori enosti proizvodnog kapaciteta po jedinici proizvoda. Jednostavnije re eno, grani ni tro kovi pokazuju porast ukupnih tro kova nastalih proizvodnjom dodatne jedinice proizvoda. Izra unavaju se deljenjem ukupnog tro ka s promenom proizvedene koli ine.1

MC = TC/Q 21

Slika 5 Pore enje prose nih tro kova i grani nog tro ka

Slika 6: Kretanje grani nih, prose nih varijabilnih,prose nih fiksnih i prose nih ukupnih tro kova Na niskom nivou obima proizvodnje (u zoni degresije) grani ni tro kovi imaju opadaju e kretanje, dok na visokom nivou obima proizvodnje (u zoni progresije) grani ni tro kovi imaju rastu e kretanje. Grafi ki prikaz prose nog i grani nog tro ka (slika 5) prikazuje kako kriva grani nog tro ka uvek se e krivu prose nog tro ka u najni oj ta ki.

22

Slika 7 Grafi ki prikaz prose nog i grani nog tro ka Ako prose ni tro ak opada, dodatne jedinice proizvoda povla e prose ni tro ak prema dole, to zna i da grani ni tro ak dodatnih jedinica koli ine proizvoda mora biti ni i od prose nog tro ka. Na isti na in, ako prose ni tro ak raste, dodatne jedinice proizvoda povla e prose ni tro ak prema gore, zato to je grani ni tro ak dodatnih jedinica vi i od prose nog tro ka. Kratkoro ni grani ni tro kovi su pove anja tro kova koja su rezultat pove anja proizvodnje, kada svi resursi koje preduze e koristi nisu promenjljivi. Dugoro ni grani ni tro kovi su promene tro kova koje su rezultat promene nivoa proizvodnje, kada se svi resursi koje preduze e koristi, posebno kapital, mogu menjati. Grani ni tro kovi su korisni pri odre ivanju optimalne veli ine obima proizvodnje, kako u kratkom, tako i u dugom roku.

23

VII Grani ni tro kovi i poslovna politika

Grani ni su tro kovi nesumljivo klju na komponeneta teorije tro kova, jer determini u maksimalni dobitak ili minimalni gubitak. Grani ni tro kovi u savremenoj praksi s uspehom su kori eni: : [2] 1. Radi stimulisanja potro nje i pove anja obima proizvodnje 2. Radi diferenciranja cena i dampinga 3. Za odlu ivanje u vezi sa proizvodnjom ili nabavkom delova ili proizvoda 4. Za odlu ivanje u vezi s promenom organizacije (uvo enje nove smene) Stimulisanje potro nje i pove anje obima proizvodnje Kada se posmatra na dugi rok, preduze e mora nastojati svojom realizacijom i prihodima da obezbedi pokrivanje svih tro kova varijabilnih i fiksnih. U dugom roku, u preduze u se mora obezbediti reprodukcija svih proizvodnih faktora varijabilnih i fiksnih. Me utim, u kratkom roku, to se ti e obima proizvodnje, preduze e mo e da prodaje svoje proizvode i ispod cene ko tanja, pod uslovom da u takvim slu ajevima mora realizacijom da podmiri bar iznos ukupnih varijabilnih tro kova. Pri tome se ima na umu mogu nost da se nepodmireni fiksni tro kovi u jednom periodu, mogu nadoknaditi u nekom drugom kratkom periodu. Ako je prodajna cena iznad prose nih varijabilnih tro kova, onda se mo e pove anom prodajom obezbediti pokrivanje i ve eg dela fiksnih tro kova. Kada preduze e obustavi svaku proizvodnju, celokupna suma fiksnih tro kova za njega predstavlja gubitak. to zna i, da ako je prodajna cena na nivou prose nih varijabilnih tro kova, gubitak je jednak sumi ukupnih fiksnih tro kova. Tek ako su prodajne cene odrenene na nivou ispod prose nih varijabilnih tro kova, tako da preduze e svojom realizacijom ne uspeva da podmiri iznos ukupnih varijabilnih tro kova, gubitak e se pored sume fiksnih tro kova biti uve an i za iznos nepokrivenih varijabilnih tro kova. Radi minimiziranja gubitka, grani ni tro kovi mogu se koristiti kao veoma pogodan instrument. Pri tome svakako treba voditi ra una da grani ni tro kovi mogu biti povoljni kao determinanta prodajnih cena, ako su vi i od prose nih varijabilnih tro kova.

24

Odluke u vezi sa nabavkom ili proizvodnjom Dodatni varijabilni odnosno grani ni tro kovi, ponekad se koriste kao osnova u analiti kim procenama o tome da li je povoljnije da preduze e odreene delove, poluproizvode ili gotove proizvode nabavlja ili proizvodi. Normalno je o ekivati da e se preduze e radije odlu iti za nabavku jednog dela proizvoda i sl, ako je nabavka ekonomi nija od proizvodnje i obrnuto. Odluka o nabavci ili proizvodnji ne mo e se donositi jedino na bazi direktnih tro kova. Pri donosenju odluka u vezi s tim, bitno je razgrani iti da li fiksni tro kovi koji bi bili ukalkulisani u vezi s odlukom o proizvodnji postoje i bez obzira da li se taj deo proizvodi. Takoe, treba imati na umu I druge faktore, prilikom dono enja odluke o proizvodnji, npr. iskustvo u odre enoj delatnosti, mogu nost snabdevanja materijalom i sl. Ne treba ispu tati ni iz vida ni tzv. tro kove oportuniteta, tj. eventualni prihod koji bi preduze e moglo ostvariti kad bi sredstva anga ovana umesto za proizvodnju eventualno upotrebio u nekom drugom poduhvatu. Sve to treba obuhvatiti prilikom dono enja odluka u vezi sa nabavkom ili prodajom, ime se ukupni tro kovi proizvodnje odre enog dela ili poluproizvoda uporeuju sa nabavnom cenom tog dela ili poluproizvoda. Jer, veoma esto se mo e desiti da sopstvena proizvodnja ima prednost u odnosu na nabavku.

Odluke u vezi sa promenom organizacije (uvo enje nove smene) U slu aju promene organizacije u smislu pove anja smena, kad se menja ne samo iznos varijabilnih tro kova ve i iznos fiksnih tro kova, preduze a se esto nalaze pred dilemom, da li potrebe pove anja obima proizvodnje zadovoljiti postoje om organizacijom, time to bi se dodatni obim proizvodnje obezbedio prekovremenim radom, ili uvoenjem nove smene. Kao to je poznato, prekovremeni rad povla i progresiju tro kova, zbog toga to se skuplje pla a (obi no 50% vi e), zatim se takvim radom mo e o ekivati manja ekonomi nosti zbog mogu nosti ve eg rastura, manja produktivnosti i sli no. S druge strane, uvoenje nove smene nu no stvara ceo kompleks dopunskih tro kova tro kova fiksnog karaktera rukovodilac smene, tro kovi odr avanja, uvanja i sl. vezani za novu smenu. Pri uvo enju nove smene, nesta e prekovremeni rad, ali e se pove ati dopunski fiksni tro kovi kojih ne bi bilo pri zadr avanju postoje e organizacije.
25

Slika 6: Kretanje ukupnih tro kova pri obavljanju proizvodnje prekovremenim radom (TU1) i pri obavljanju proizvodnje novom smenom (TU2). Ta ka presecanja (45 jedinica) pokazuje jednakost tro kova

Slika pokazuje da je u po etnim stepenima zaposlenosti ekonomi niji prekovremeni rad. Na stepenu zaposlenosti kojim se proizvodi 45 jedinica, to se ukupnih tro kova ti e proizvodnja e jednako ko tati, a po ev od narednog stepena zaposlenosti, ekonomi nija e biti proizvodnja uvedenom novom smenom. Ta ka presecanja krivih TU1 i TU2 ozna ava iznos jednakih tro kova pri proizvodnji od 45 jedinica nove i stare organizacije. Zaklju ak je da, uporediv i obe varijante, u slu aju manjeg obima valja uvesti prekovremen rad, dok se vi i nivo organizacije isplati ako se obezbedi odgovaraju i volumen proizvodnje, odnosno plasman ve e koli ine proizvoda.

26

VIII Funkcije tro kova

Funkcija tro kova je matemati ki izraz odnosa izme u tro kova i obima proizvodnje. Svrha funkcija tro kova je istra ivanje kratkoro nog i dugoro nog pona anja razli itih tro kova. Mogu biti kratkoro ne i dugoro ne u zavisnosti od toga da li upotrebljavamo podatke za preduze a u nekoj industriji u odre enom trenutku ili podatke za celu industriju za neki period.Funkcije tro kova se mogu predstaviti nizom jedna ina poput linearne, kvadratne i kubne. Dva su najpoznatija metodolo ka postupka: in enjerski i ra unovodstveni. In enjerski se tro kovi izvode iz in enjerskih proizvodnih funkcija. Svaka proizvodna metoda se deli na produktivnosti koje odgovaraju razli itim fizi ko-tehni kim fazama proizvodnje pojedine robe. Za svaku se fazu procenjuju koli ine proizvodnih faktora i kona no se ra unaju tro kovi svake faze na osnoviu preovladavaju ih cena faktora. Ukupni tro ak odre ene metode proizvodnje predstavlja sumu tro kova razli itih faza. Tako e je potrebno prikupiti podatke koji su povezani s planiranom kapitalnom opremom. Na taj na in se dolazi do procene tro kova kapitalnih resursa u proizvodnji, i to su prete no fiksni tro kovi. Nadalje, potrebno je pribaviti procene varijabilnih tro kova proizvodnje. Uobi ajeno je njihovo izra unavanje na godi njem nivou. Odre ivanje oblika krive tro kova omogu uju empirijske studije tro kova na temelju statisti kih i ra unovodstvenih podataka. Statisti ke studije tro kova sadr e primenu regresione analize na podatke vremenske serije ili vremenskog trenutka. Podaci vremenske serije sadr e opa anja o razli itim veli inama (proizvodnje, tro kova, cena itd.) preduze a u vremenu. Podaci vremenskog trenutka pru aju informacije o koli inama utro enih resursa, tro kovima, koli ini proizvoda i ostalim relevantnim veli inama preduze a u odre enom vremenskom trenutku. Postupak koji se primenjuje u statisti kim studijama tro kova sastoji se u tome da se nakon prikupljanja podataka na temelju uo enih kretanja tro kova i proizvoda najpre primeni linearna funkcija. U toj funkciji osnovna pretpostavka je da su prose ni promenjivi tro ak i grani ni tro ak konstantni na svim nivoima proizvodnje.

27

Statisti ke studije nailaze na brojne kritike koje se temelje na problemima interpretacije podataka, nedostacima samih podataka i pretpostavkama od kojih te studije polaze. Podaci su ra unovodstveni, a to zna i da ne uklju uju oportunitetne tro kove. Na osnovu poznavanja funkcija tro kova preduze a mogu zna ajno uticati na pove anje svog tr i nog udela. Osnovni dugoro ni cilj preduze a je da postane ponu a s najni im tro kovima, zato ih mora kontinuirano kontrolisati i eliminisati one koji ne doprinose stvaranju vrednosti. Na osnovu predvi anja tro kova mogu se definisati realni ciljevi sni enja tro kova. Predvi anja su podloga za odre ivanje cena proizvoda i usluga na osnovu o ekivanih tro kova. Ni e cene omogu uju pove anje udela preduze a na tr i tu, a time i pove anje ukupnog obima proizvodnje, ime se sni avaju prose ni tro kovi i pove ava profitabilnost preduze a. Tro kovi su zna ajni i za politiku rasta preduze a, jer odre uju smer rasta. Uz datu veli inu tr i ta i dugoro nu krivu tro kova u obliku slova L preduze e koje je iscrpilo raspolo ive ekonomije obima mo e se dalje iriti na istom tr i tu samo izgradnjom novog kapaciteta. Ako ima krivu u obliku slova U i ako tr i te pokazuje stagnaciju, preduze e e investirati na drugim tr i tima. Tro kovi su tako e i najva nija odrednica visine zapreka ulasku u mnoge grane djelatnosti. Takve se zapreke mogu nadvladati jedino velikim ulaganjima u istra ivanje i razvoj, ogla avanje i prodajne aktivnosti.

28

Zaklju ak
Osnovni cilj svake poslovne aktivnosti u ekonomskom preduzetni tvu je ostvarenje vi ka prihoda u odnosu na tro kove. Zato je logi no da su sve operacije u preduze u usmerene ka ostvarivanju proizvodnje ili drugog poslovnog zadatka uz to manje tro kove. Ve i tro kovi zna e da proizvedena roba ne e biti pristupa na na tr i tu, iz ega proizlazi da preduze e ne e ostvariti odgovaraju i profit, odnosno povoljnu razliku izme u inputa i outputa. Zato smo do li do zaklju ka da ona preduze a koja neracionalno koriste raspolo ive resurse i imaju velike tro kove, nisu efikasna u ostvarivanju ciljeva-nisu profitabilna i ne egzistiraju dugo vremena. Zato analiza tro kova predstavlja va an faktor u ivotu poslovanja svakog preduze a.

29

Literatura:
[1] Menad ment tro kova strategijski okvir, prof. dr Bojan Ili , prof. dr Vesna Mili evi [2] Tro kovi u poslovnom odlu ivanju, prof. dr Slobodan Markovski [3] Ekonomika poslovanja, prof. dr Vesna Mili evi , prof. dr Bojan Ili [4] Ekonomika preduze a prof. dr Blagoje Paunovi

30