P. 1
GLOBALIZACIJA_08

GLOBALIZACIJA_08

5.0

|Views: 609|Likes:
Published by Kristina Varga

More info:

Published by: Kristina Varga on Jun 09, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/29/2013

pdf

text

original

1.

GLOBALIZACIJA SVETSKE PRIVREDE
1 2. 3. 4. 5. Pojam i definicija globalizacije Determinante, razvoj i efekti globaliza-cije Regionalne svetske asocijacije i njihova uloga u procesu globalizacije Velike transnacionalne korporacije u uslovima globalizacije svetskeprivrede Novi tokovi kapitala u uslovima globa-lizacije

1. Pojam i definicija globalizacije
Globalizacijom se naziva treća faza procesa internacionalizacije u svetskoj privredi (OECD 1992) . U prvoj fazi, od Drugog svetskog rata do kraja šezdesetih godina, glavnu ulogu je odigrala svetska trgovina, a stepen internacionalizacije se merio udelom u svetskom izvozu. U drugoj fazi internacionalizacije, tokom sedamdesetih godina, dominantna je uloga stranih investicija. Najdinamičnija je konkurencija između multinacionalnih korporacija, a mera internacionalizacije neke privrede ili kompanije određena je učešćem njenih proizvodnih kapaciteta u inostranstvu u ostvarenoj prodaji na svetskom tržištu. Tokom osamdesetih godina, treća faza internacionalizacije ili proces globalizacije, odvija se uglavnom pod uticajem tehnologije. Sposobnost da se inoviraju, adaptiraju i primene raspoložive tehnologije postaje ključni element industrijske konkurentnosti, uz prateće nove oblike investiranja i modele industrijske organizacije. Da bi neka kompanija mogla da učestvuje u međunarodnoj utakmici, ona se mora oslanjati na sve složenije tehnologije, maksimalnu fleksibilnost, proizvode prilagođene konkretnom tržištu i široku mrežu snabdevača. Stvaraju se novi obrasci industrijskog poslovanja, kao što su: zajednička ulaganja, podugovaranje, licence, sporazumi između firmi, i uspostavljaju se međunarodne mreže u domenu istraživanja, proizvodnje i informacija.

Jedna od značajnijih implikacija sadašnje faze internacionalizacije je nemogućnost da se primenjuje tradicionalna paradigma o komparativnim prednostima zemalja, na osnovu raspoloživosti i karakteristika prirodnih resursa, rada i kapitala. Danas kompanije posmatraju čitav svet kao područje mogućih operacija u domenu proizvodnje, marketinga, istraživanja. Komparativne prednosti neke zemlje posmatraju se samo kao eventualni parcijalni doprinos u globalnoj strategiji firme. Globalizacija industrijskih aktivnosti je praćena poremećajima u međunarodnim ekonomskim odnosima, rastućim tenzijama, podelama u domenu trgovine i investicija. Među zemljama OECD-a je došlo do poremećaja u trgovinskoj razmeni, usled čega se inicira jačanje regionalnih grupacija, npr. Evropska unija, Severnoamerički sporazum o slobodnoj trgovini, azijsko - pacifički region, kako bi se ostvarile prednosti u industrijskoj proizvodnji i trgovini. Kao dodatni činilac u međunarodnoj razmeni pojavile su se i novoindustrijalizovane zemlje, međunarodno konkurentni proizvođači industrijskih proizvoda, koji učestvuju sa 10% u ukupnom svetskom izvozu. Mnoge druge zemlje u razvoju i istočnoevropske zemlje teže da se uključe u internacionalne mreže industrijske proizvodnje. Zbog toga su vlade prinuđene da preusmeravaju industrijske i trgovinske politike i da prilagođavaju nacionalnu i međunarodnu regulativu kako bi mogle da prate promene u načinu odvijanja međunarodne konkurencije.

Тermin globalizacija se prvi put pojavljuje u jednom engleskom leksikonu 1961.god. Globalizacija se kao privrednopolitički pojam pojavljuje na Harvardskoj školi biznisa (Harvard Business School) 1983.god., u članku «Globalizacija tržišta», časopisa Harvard Business Review, objavljenog od bivšeg profesora Theodora Levitta. Doprinos u širem i kompleksnijem shvatanju globalizacije dao je i Dejvid Held, zato što je ponudio jednu značajnu klasifikaciju pristupa analizi globalizacije. U objavljenom članku «The Global Transformations» (Polity Press Cambridge 1999.), Held globaliste klasifikuje na hiperglobaliste, skeptike i transformacioniste. Globalizacija za hiperglobaliste je određena kao nova epoha u ljudskoj istoriji u kojoj tradicionalne nacionalne države postaju «neprirodne» i ekonomski neodržive u globalnoj ekonomiji. Predstavnici ovakvog teorijskog pravca tvrde da ekonomska globalizacija doprinosi denacionalizaciji ekonomija kroz stvaranje transnacionalnih mreža proizvodnje, trgovine i finansija. Među autore koji zastupaju ove teze spadaju: K. Ohmaer, S. Strange, R. Reich, S. Gill i drugi. Odgovor na pomenute teze doveo je do reakcije skeptika. Skeptici smatraju da je globalizacija mit, da se ništa radikalno u stepenu integracije nije promenilo u odnosu na ranije periode i da se čak može reći da je ekonomska integracija manje izražena nego krajem 19. i početkom 20. veka, u doba zlatnog standarda. Ekonomska integracija je još uvek regionalna i odvija se između tri glavna bloka (trijada SAD, Evropa i Japan – pacifička Azija), što je trend suprotan globalizaciji. Predstavnici ovog pravca su: R. Gipplin, G. Thompson, E. H. Carr, L. Weiss i drugi.

Treći odgovor u objašnjenju ovog fenomena, ogleda se u transformacionističkoj tezi i stavu da globalizacija predstavlja centralnu pokretačku snagu koja stoji u pozadini brzih društvenih, političkih i ekonomskih promena, koje preoblikuje u novi svetski poredak. Preoblikovanje globalne ekonomije povezano je sa rastućom ekonomskom aktivnošću, jer proizvodnja i finansije stiču globalnu i transnacionalnu dimenziju, upravo preko multinacionalnih kompanija i transnacionalnih korporacija. Najznačajniji predstavnici su: A. Giddens, M. Castells, G. Ruggi i A. Scholte. U prilog ovim tendencijama jesu i različite definicije globalizacije koje se mogu pronaći poslednjih godina u literaturi, a potpisali su ih značajni istraživači: «Neumoljiva integracija tržišta, država – nacija i tehnologija u do sada neviđenom stepenu koja omogućava pojedincima, korporacijama i državama nacijama da se protežu širom sveta, brže, dublje i jeftinije nego ikad pre, širenjem slobodnog tržišta kapitalizma do svake zemlje na svetu» (T. L. Friedman 1999.god.) «Dominantna forma globalizacije označava istorijsku transformaciju u ekonomiji na način sticanja prihoda i egzistencije, u politici gubitak stepena lokalne kontrole, a u kulturi gubitak dostignuća kolektiviteta. Globalizacija nastaje kao politički odgovor na ekspanziju i moć tržišta, a posebno na području znanja» ( J. H. Mittelman 2000.god.) «Skup razvoja koji čini svet jednim mestom, menjajući značenje i značaj udaljenosti i nacionalnog identiteta u svetskim poslovima» (J. Scholte 2002.god.) «Istorijski proces koji uključuje značajno pomeranje ili transformaciju društvenih organizacija na prostornoj skali koja povezuje udaljene zajednice i proširuje doseg uticaja moći preko regija i kontinenata» (S. Smith i J. Baylis 2005.god.).

tehnologijom i proizvodnim umea'ma. Trgovinska politika se modifikuje i sve tešnje prepliće s merama domaće industrijske politike.Oblici. prekograničnim fuzijama i preuzimanjem kompanija i drugim vidovima međunarodne industrijske saradnje. Trgovinska politika je ranije bila koncentrisana uglavnom na carine i kvantitativna ograničenja. uglavnom iz najvećih zemalja OECD-a. . odrvedavno. stepen i složenost procesa internacionalizacije razlikuju se po sektorima. politiku javnih nabavki i druge mere koje utiču na kretanja u novim oblastima međunarodne trgovine. Proširuje se takođe i domen spoljnotrgovinske razmene. Internacionalizacija industrijskih aktivnosti je glavna pokretačka snaga privrednog rasta u tim zemljama. U ovoj oblasti se nameće potreba za novom procenom troškova i koristi od vladine intervencije i potreba da se stvore novi okviri za koordinaciju međunarodne politike. ali danas obuhvata mnogo složeniju regulativu. Svojevrsna sinteza tih politika u najvećoj meri proističe iz pramena u modelima internacionalizacije industrijskih aktivnosti i globalne konkurencije između kompanija. Taj proces predvode velike kompanije. koja pored klasične robne razmene uključuje trgovinu uslugama. tehničke standarde. Ovakva trgovina praćena je tokovima stranih investicija. iz novoindustrijalizovanih zemalja.

obrazovanje radne snage. da se standarizuju proizvodi. da se homogenizuju tržišna pravila igre u svetskim razmerama. Ključni interes transnacionalnih korporacija jeste da svoju konkurentnost ne crpe isključivo iz resursa matične ili bilo koje pojedinačne nacionalne ekonomije. Drugim recima. Zato im je potrebno da se slobodno kreću po celom svetu. . procedure regulativa. Tako se sukobljavajunacionalni karakter internacionalizovane industrije i inherentne nacionalne sklonosti vlada. relativno homogenizovana i standardizovana ponuda proizvodnih resursa. Vlade zemalja OECD -a nastoje da privuku pažnju transnacionalnih aktera. dok danas njihovo delovanje ima višestruki značaj za razvoj drugih zemalja i uticaj na svetski trgovinski sistem. u svetskim razmerama. investicije i uspostavljanje globalnih industrijskih mreža. nego da imaju na raspolaganju globalne resurse. a većim delom protivrečne interese. To ukazuje da više nije reč samo o međuzavisnosti. Nacionalne države i transnacionalne korporacije imaju manjim delom podudarne.Treća faza internacionalizacije obuhvata trgovinu. ali istovremeno rade na tome da kod kuće zadrže aktivnosti s najvećom dodatom vrednošću. Usled toga se mnoge industrijske i trgovinske politike sučeljavaju s globalnim aktivnostima kompanija koje traže konkurentske prednosti u drugim zemljama. Sve to ukazuje da se stvara takav globalni ekonomski sistem čiji su glavni akteri transnacionalne korporacije povezane preko mreža različitih aktivnosti preduzeća. neophodna im je. uglavnom preko aktivnosti multinacionalnih preduzeća. već o preplitanju i prožimanju nacionalnih ekonomija. Ranije su neke mere ekonomske ili sektorskih politika delovale u najvećoj meri u nacionalnim oicvirima.

a ova je sa svoje strane sve više dovodila do proširenja međunarodne podele rada. šume i sl. takođe uslovljava proširenje razmene i izvan granica nacionalne privrede (proširenje nacionalnog tržišta radi brže i efikasnije prodaje robe. .2. Nužnost razmene između zemalja (međunarodnu razmenu) uslovljava više faktora. kako na bazi prirodnih (prirodno bogatstvo) . Razvoj krupne kapitalističke robne proizvodnje i afirmacija profita kao osnovnog pokretačkog motiva poslovanja. a nacionalna privreda se uklapa u međunarodnu podelu rada i postaje deo svetske privrede kao određenog totaliteta. razvoj krupne kapitalističke robne proizvodnje.Tako različit raspored prirodnog bogatstva u svetu (plodna zemlja. od kojih su najznačajniji: različit raspored prirodnog bogatstva u svetu. tako i na bazi stečenih prednosti (razvoj proizvodnih snaga i preimućstva pojedinih zemalja u proizvodnji određene robe ili usluga na bazi razvoja nauke i tehnologije: na primer u proizvodnji automobila. kupovine jeftinijih sirovina. aviona. ) . kompjutera. produbljivanje podele rada između različitih zemalja. nafta. energije. Determinante. razvoj i efekti globalizacije Proširenje razmene između zemalja dovodi do toga da se specijalizacija (podela rada) između ljudi transformiše u specijalizaciju (podelu rada) između zemalja kao nacionalnih ekonomija. što danas predstavlja jednu od bitnih karakteristika savremenog sveta i neophodan uslov daljeg razvoja svake nacionalne privrede. Sve je to sa svoje strane produbljivalo podelu rada između zemalja. ) predstavljao je jedan od prvih uzroka specijalizacije zemalja u proizvodnji (podele rada) i na toj osnovi pojave međunarodne razmene. Time se nacionalno tržište širi i javlja se svetsko tržište. i time ostvarivanje većeg profita) čime nastaje međunarodna razmena i svetsko tržište. međunarodne razmene i razvoja svetskog tržišta. radne snage i sl. bele tehnike i sl. rude.

SAD i dalje ostaju zemlja najsnažnijeg transnacionalnog kapitala. Početkom devedesetih Drucker već govori o novom talasu globalizacije koji nacionalne ekonomije dovodi pred još složenije probleme. Kanade. industrijska kooperacija. Sve veći značaj na periferiji dobijaju licencni ugovori. subkontrakting itd. Ko želi da se u tom novom svetu povoljno smesti i da novim izazovima valjano odgovori. Posebno je porastao udeo SR Nemačke. novi oblici su bilateralni sporazumi između zapadnoevropskih zemalja i sa zemljama Bliskog Istoka. transfera naučno-tehnoloških dostignuća i u sferi same proizvodnje. . Francuske. Japana. Porast uzajamnih direktnih investicija na relaciji SAD-a. Transnacionalne korporacije u zemljama u razvoju sve veći značaj daju zajedničkim preduzećima i ugovornim aranžmanima za transfer tehnologije i obezbeđenje usluga. Međunarodna trgovina licencama je rasla dva puta brže od međunarodne trgovine robom. Drugo: pored direktnih investicija. godine u britanskom časopisu "The Economist" izložio je svoje viđenje daljih posledica zahuktanog naučno-tehnološkog revolucioniranja u organizovanju i razvoju svetskog privrednog mehanizma. Evropa. Krajem 1992. Treće: u internacionalizaciji ekonomskog života težište se sve više prenosi u sferu kretanja kapitala.Sedamdesetih godina zapažene su sledeće tendencije u kretanju svetske privrede. Prvo: mnoge firme su snažno krenule prema transnacionalnoj ekspanziji. koji bitno utiču na strukturu privređivanja i ponašanje aktera svetskog ekonomskog procesa. taj već sada mora da napusti staro ponašanje i prihvati igru koju svima nameće novi talas globalizacije. Švajcarske u svetskom broju inostranih direktnih investicija.

mimo nacionalnih i drugih granica i ograničenja. Privredni odnosi će se.Prva velika promena koju svetsku privredu čini sasvim drugačijom je ta što će veze u sve većoj meri biti odnosi između trgovinskih blokova. plasmana proizvoda. rast svetske trgovine i nastavak svakojakih poslovnih savezništva.problem ekonomskog rasta. privatizacije . u nastajanju i međusobnom nadmetanju. Osnivaju ih zemlje Severne Amerike. svetske privrede kao svetske proizvodnje i svetskog saobraćanja ljudi. Singapur i Tajland) koji se okupljaju oko Japana.sada će. Prvi je zakon globalizacije da ruši sve granice. Zato se opravdano očekuje usklađivanje ekonomskih prilika. kapitala i robe. Dok su poslednjih 40 godina političkim životom dominirale domaće ekonomske brige . nezaposlenosti. inflacije. "malih tigrova" (Južna Koreja. Druga velika posledica ovih procesa i informatičke revolucije je integracija privrednih delovanja u svetsku privredu savezništvom participacije. osim njih. podjednako na području investiranja i na području trgovine. Hong-Kong. deregulacija ekonomskih tržišta. u prvi plan izbiti međunarodna i nadnacionalna politička zbivanja. istraživačkih i marketinških konzorcijuma itd. lokalne vlasti. zdravstvene institucije. zajedničkih ulaganja. Evropske unije i visoko-informatizovanih istočnoazijskih država. Tako se početak novog milenijuma može označiti kao vreme globalne ekonomije. Planeri neće biti samo unutar biznisa već i izvan njega . . Tajvan. umesto zemalja koje trguju.na primer univerziteti. sve više odvijati unutar bilateralnih i trilateralnih sporazuma. zbog toga. Velike trgovinske zone već su tu. nacionalizacije.

zajedničko investiranje. To je tehnološka. ali dovoljno fleksibilno. S tom revolucijom ubrzane su one velike tehnološke promene koje će konačno stvoriti materijalnu osnovu totalne globalizacije svetske privrede. itd. optičkih vlakana.sa više stila. Može se očekivati. stvaralačkog i originalnog. veštačke inteligencije. Svetsko tržište poprima onaj oblik masovnosti koji karakteriše sve veća posebnost. Razvoj će se ogledati u sve većem udaljavanju od veličine i birokratije na jednoj strani. očekivanog. 2. što doprinosi svetskoj informatizaciji i svemirskoj ekspanziji sve do skorog. naseljavanja svemira. dakle univerzalizacije snaga. Ekonomiju obima potiskuje i zamenjuje ekonomija raznovrsnosti. kreativnog i neponovljivog. odnosa i komuniciranja na svetskim prostranstvima – bez podela. biočipova. Naglasak se prenosi na pitanje kakvi se proizvodi izgrađuju. genetičkg inženjeringa. telemetrije. Globalno privredno preduzeće mora da bude veliko i snažno. jer potrošači sve više zahtevaju promenjene proizvode . granica. . biotehnologije. odnosno naučno-tehnološka budućnost koja je već počela spektakularnim otkrićima i dostignućima na području nuklearne fuzije. 1. Njihovo poslovanje postaje nezamislivo bez barem približnog merenja snage trenda internacionalizacije. satelitske i druge prateće tehnologije. Ponovo nastupa jedna epohalna tehnološka renesansa kao prvorazredna revolucija. Ekonomska delatnost redovno se prepliće sa sve izrazitijim međunarodnim obeležjima privređivanja koje prati preuzimanje preduzeća. koliko je potrebno da bi se koordinirala međunarodna podela rada. veštačkih sirovina.Vodeći ljudi velikih svetskih korporacija neprestano se susreću sa procesom globalizacije. da će istovremeno teći procesi globalizacije i decentralizacije ekonomskih aktivnosti. 4. Poželjna vrednost će se postizati punom afirmacijom lokalnog i pojedinačnog. superprovodljivosti. Tako se moderna visoko informatička proizvodnja upravlja prema specifičnim zahtevima poznatog kupca. i sve većem približavanju univerzalnosti i individualnosti na drugoj. prema tome. sukobljavanja i frustracija. marketinški sporazumi. osnivanje zajedničkih. 3. doterivanja i originalnosti.

a rešenje bi trebalo tražiti u prelasku masovne industrijske proizvodnje sa velikim troškovima rada. što se odražava i na ukupna poreska opterećenja privrede a time i na konačnu cenu proizvoda. Na cenu proizvoda utiču i veoma mala izdvajanja u fondove osiguranja.Efekti i posledice globalizacije U proceni stvarnih efekata globalizacije treba najpre imati u vidu činjenicu da ne postoji saglasnost o tome da li je reč o novom fenomenu ili samo delu opšteg procesa integracije. Internacionalizacija tržišta ima za posledicu neuravnoteženi rast investicija. * OECD. smatra da jedinstvo svetskog tržišta u smislu globalizacije predstavlja samo šlagvort koji su izmislili novinari . i tu po mišljenju ovog stručnjaka nema ničeg novog. 1992. Charles Oman dalje naglašava da je globalizacija više stvar regiona nego sveta kao celine. godine povećala za 60% svoje investicije u inostranstvu. dok je gotovo dve trećine investirano u druge evropske zemlje. smatra Oman. Pored toga najveći deo investicionih ulaganja zemalja članica okrenut je ka tržištu Unije. rukovodilac grupe za istraživanje globalizacije i regionalizacije OECD. Industrijski razvijene zemlje Zapada preplavljene su jeftinim proizvodima iz Azije i istočne Evrope. ali je i pored svega najmanji deo otišao u Aziju. i navodi primer Evropske unije koja u okviru jedinstvenog tržišta već sprovodi odgovarajuće mere protekcionizma za robu iz trećih zemalja. Charles Oman. Izvoz radnih mesta u zemlje sa nižom cenom rada i proizvodnja na jednom mestu za čitav svet su preterivanje u oceni savremenih procesa integracije. Globalizacija prema nekim rešenjima doprinosi stvaranju "socijalnog dampinga" koji nastaje uvozom roba sa tržišta koja imaju niže troškove proizvodnje i visoku produktivnost."It's a journalist's catchword*. . Nemačka je u toku 1995. na modernije i fleksibilnije oblike koji pružaju mogućnost podizanja produktivnosti. a najveći deo novih ulaganja odlazi u azijski. američki i evropski region u okviru kojih je već ostvaren zavidan nivo integracije tržišta. i pored svih pramena koje se dešavaju u zemljama u tranziciji i na azijskom kontinentu. Faze globalizacije pojavljuju se od sredine prošlog stoleća. jedva trećina u zemlje Severne i Južne Amerike. kako bi zaštitila sopstvene proizvođače. Isto tako globalizacija ne može biti jedini uzrok nezaposlenosti. Visoka produktivnost i niža cena rada u zemljama "azijskih tigrova" obezbeđuju proizvodnju koja je visokokonkurentna na svetskom tržištu.

Recesija i visoka stopa nezaposlenosti naterale su mnoge razvijene zemlje na kresanje socijalnih izdataka i reforme socijalnih sistema. međutim.Suočene sa mogućim ekonomskim posledicama. jer je u takvim uslovima teško zadržati već izgrađene klasične socijalne sisteme. Evropska unija i Amerika insistiraju na poštovanju ljudskih prava i zahtevaju zabranu dečjeg rada u zemljama u razvoju. Takav vid povezivanja dozvoljava visok nivo integracije brisanjem carinskih i drugih barijera. • bezgraničnu slobodu delovanja privatnog kapitala. što obezbeđuje povoljnije uslove za izlazak na svetsko tržište. a da se pri tom obezbedi visok nivo zaposlenosti i pored velikih poreskih opterećenja. pa je otuda najveći broj organizacija nastalih na regionalnom nivou. tehnološke. političke i socijalne istorije idućeg veka". i dalje pitanje uređenja socijalne sfere. a u okviru toga i funkcionisanja jedinstvenog tržišta. • eksploataciju malih i srednjih preduzeća (kooperanata multinacionalnih firmi) koje postaju zapravo obični profitni centri velikih korporacija. Sve veće jedinstvo svetskog tržišta nametnulo je između ostalog i problem suverenosti nacionalnih sistema. sa krajnjim pitanjem:" Da li ćemo toj paklenoj mašini ostaviti moć da bude jedini sudija ekonomske. • velike disfunkcije i sramna rasipništva. . što se veoma često doživljava kao ograničenje značajne civilizacijske tekovine ovog veka. o efektima globalne svetske privrede formulišu se i neka druga pesimistička gledišta koja se svode na to da svetska mašina tržišnog mehanizma rada proizvodi: • spekulativnu finansijsku ekonomiju. Ali istovremeno. Zemlje u razvoju ne prihvataju uslove razvijenih i insistiraju na uvažavanju svojih tradicionalnih i kulturnih vrednosti. Ostaje.

transporta. napuštajući njenu teritoriju. pojačavajući sve više raskoi između de facto nestajuće ekonomske moći i proklamovane političke moći. Suočene sa opadajućom ekonomskom moći države nastoje da je nadomeste na političkom planu. ali su pri tom itekako sputane mobilnošću kapitala i ljudi koji. globalizacija proizvodi jednu paradoksalnu pojavu jer se ugrožava konkurentska pozicija razvijenih zemalja. na području svetske trgovine. a sve više kao politički fenomen. veliki pad zaštitnih carinskih stopa pojačava konkurenciju nerazvijenih zemalja na tržištu razvijenih zemalja. Vođeni interesima osiguravanja prosperiteta i dobrobiti države postaju "grabljivice" koje štite svoja preduzeća i napadaju ona druga. kada je silom moći i vlasti država nametnula svoj monetarni i fetalni suverenitet u domenu kovanja novca i plaćanja poreza. supranacionalnom planu. što nije bilo prihvaćeno. . u diskriminatorskim okolnostima. U meri u kojoj napreduje proces globalizadje vlasništvo je sve manje važno kao ekonomski. Nalme. Države još uvek poseduju određenu moć da odlučuju šta se može raditi na njihovoj teritoriji. Globalizacija proizvodnje. Multinacionalne kompanije nisu samo produžeci moći države. što je motivisalo da preko Svetske trgovinske organizacije pokušaju nametnuti određene socijalne standarde zaposlenih u nerazvijenim zemljama (što bi faktički poskupelo živi rad) kako bi se ublažila pomenuta konkurentnost. finansija sve više je pojačavala raskol između države kao "ekonomske jedinke" i "teritorijalne i administrativne jedinke". Domen u kome je globalizacija danas najdalje otišla i razotkrila opadajući i suženi domen državnog suvereniteta su međunarodne finansije. komunikacija.Zanimljivo je da na jednom svom segmentu. akteri koji sad već skoro samostalno pletu mrežu globalnih institucija i odnosa. ugrožavaju dalji napredak. domen koji je u Srednjem veku upravo bio uporišna tačka ustanovljavanja državnog suvereniteta. zbog jeftinije radne snage. ako je to ikada uopšte tako i bilo: one su samostalni akteri sa sopstvenim interesima isprepletanim na globalnom.

U idealizovanom slobodno-konkurentskom sistemu međunarodna privreda nije vertikalno podeljena na zasebne nacionalne privrede.strukturu u kojoj se ustanovljuju relativne cene svih dobara. Međunarodne finansije posredno ili neposredno na sledeći način danas umanjuju moć države: 1. deregulacija i internacionalizacija. mobilnost kapitala i uspon internacionalizovanih tržišnih struktura ugrožava nacionalnu regulativu. .Danas upravo na tom planu ona mora da odstupa. već podrazumeva brojne tipove. nivoe tržišnih aktivnosti koji se horizontalno šire preko "vertikalnog prostora" . nacionalna monetarna politika suštinski gubi svoju autonomnost. u globalizovanom finansijskom prostoru države samostalno više nisu dovoljno moćne i moraju se udruživati i upuštati u "međunarodnu makroekonomsku koordinaciju". Finansije su centralni mehanizam koji združuje ove diverzifikovane tržišne procese u jedinstvenu mrežu . 2. već posredstvom međuna-rodnih finansijskih tržišta. transakcionih tokova i informacionog kiber-prostora. cirkularno snaže jedna drugu i odvajaju je od nacionalne regulative. usluga i kapitala. Danas se ova mreža integriše ne na osnovama nacionalnih finansijskih sistema. nego ekstrovertno prema međunarodnim tokovima kapitala. 3. jer više ne može biti introvertno okrenuta ka domaćim realnim agregatima.zamenjujući fizičku geografiju nacionalnih granica kvazigeo-grafijom tržišnih struktura. 4.

u prvom redu.24-časovno svetsko radno vreme.globalna informaciona mreža INTERNET . Nove tehnologije . Državna zaštita banaka koje obezbeđuju nacionalnu monetarnu stabilnost kreirajući potencijal i plasirajući sredstva sada postaje neodrživa: globalno integrisano svetsko bankarstvo . već "mreža ugovora" organizovanih oko središnjih ekonomskih. sekjuritizacija (pakovanje tradicionalnih kreditnih aranžmana u kompleksnije kojima se može trgovati) . mreža koja po značaju daleko nadmašuje klasičnu "složenu međuzavisnost". osipanje posredničke kreditorske uloge spram korporacija.finansijske instrumente su učinili relativno jednostavnim. političkih. kriterijum monetarne stabilnosti kamata i deviznog kursa. . U takvim okolnostima nacionalna makroekonmska politika upravlja se kriterijumima globalnih finansijskih tržišta. da se transakcioni troškovi maksimalno obaraju. sa malim rizicima i niskim transakcionim troškovima ostvaruju se značajni profiti. jer one same izlaze na tržište kapitala. nego na transnacionalnim finansijskim strukturama. sve to umanjuje ulogu banaka kao monopolističkih finansijskih institucija iza koje stoje nacionalne države. dok su performanse u realnom sektoru izvedene iz njih. Deluje svojevrsni "ratchet efekat": svaka nova deregulacija uvećava strukturnu kompleksnost i cenovnu osetljivost-i onemogućava povratak na nacionalnu regulaciju. deregulacija. socijalnih pitanja današnjice.Promene su dalekosežne: monetarna i fiskalna politika država više ne počivaju na nacionalnim finansijskim sistemima. Jedini izlaz je uklapanje u međunarodnu podelu rada u onim domenima -nišama na kojima postoji određena konkurentska prednost u odnosu na partnere koji su u hijerarhizovanom svetskom sistemu relativno iste moći i u istoj poziciji. Male zemlje moraju da imaju na umu da su margine profita izuzetno niske. Međunarodni sistem više nije međudržavni sistem. a profiti stiču na ekonomiji obima i ogromnom prometu korporacija i banaka. Za malu zemlju to znači traženje "niše" u međunarodnoj podeli rada koja će joj osigurati prosperitet.

a kojem pripada oko dve petine kineskog stanovništva i gde se proizvodi i stvara oko dve trećine kineskog bruto nacionalnog proizvoda . Ali preuzela je na sebe nadležnost nad trgovinom i strukom: nad udruživanjima. nad slobodnim tokovima robe.uspostavi sebe kao jedan region. Evropska unija se pojavila kao Evropska ekonomska zajednica. usluga. a sada je stvorena jedna centralna banka i evropska moneta. po svojim ciljevima. pri čemu bi Japanu okrenuta Jugoistočna Azija bila drugi region. ali bi uključivala i Kanadu i Meksiko u zajedničko tržište. F. Za sada je ovaj pokušaj čisto ekonomski. zatim. Regionalne svetske asocijacije i njihova uloga u procesu globalizacije "Internacionalizam više nije utopija. Ona je preuzimala sve više političkih funkcija vremenom. ljudi. koji brzo ide uzlaznom linijom. koja bi bila formirana oko Sjedinjenih Država. Drucker*.od Tjencina na severu do Kantona na jugu . Isto će sve više važiti i u Istočnoj Aziji. Put prema regionalizmu pokrenula je Evropska unija (EU) . (1995) – Postcapitalist society. on je već na horizontu . Možda može da nastane region u kome se priobalni delovi Kine i zemlje Jugoistočne Azije udružuju oko Japana. Umesto toga. pokrenula nastajanje severnoameričke ekonomske unije. Regionalizam ne kreira neku superdržavu čija vlada zamenjuje nacionalnu vladu. on kreira regionalne upravljačke. * Drucker P.3.mada možda jedva primetan". to jest kao čisto ekonomska organizacija. Koji će put Azija odabrati .to će pitanje biti jedno od ključnih u narednim godinama i u početnim godinama dvadeset prvog veka. ali on se svakako neće završiti s njom. jedino se postavlja pitanje da li će tamo postojati jedan ili nekoliko takvih privrednih regiona. Evropska unija je. upravne agencije koje potiskuju nacionalnu vladu u stranu u mnogim važnim oblastima i čine je sve manje relevantnom. NY . kaže P. Harper Bussiness. spajanjima nad socijalnim zakonodavstvom. Moguće je i da priobalni deo Kine. Regionalizam je već realnost.

On je i neizbežan kao odgovor na novu ekonomsku realnost. Letonija i Estonija . Regionalizam.na prvom mestu s Finskom i Švedskom. NY . štaviše supranacionalne (nadnacionalne) institucije. Singapur. Industrija visoke tehnologije ne sledi jednačine tipa ponuda-tražnja kakve su prisutne u klasičnoj. Takva jedinica mora da je dovoljno velika da dopusti novim "haj tek" industrijama da se razvijaju s visokom merom zaštite. Potrebno je da postoji ekonomska jedinica koja je dovoljno velika da uspostavlja smisaonu slobodnu trgovinu i snažnu konkurenciju u okvirima jedinice.sa svojim skandinavskim susedima . u kome bi se udružile Litvanija.Postoji i sve izraženija težnja prema stvaranju "mini regija". Harper Bussiness. "Baltičkom regionu". Tajland) predlaže premijer Malezije. Privredni region koji bi zamenio stari Sovjetski Savez je nešto čemu teži i čemu se nada Rusija (Zajednica nezavisnih država) .to je ono što se sada naziva "krivom učenja"*. Razlog ovome leži u prirodi visoke tehnologije. "Turkijskog regiona" sa muslimanskim zemljama sa središtem u Turskoj. međutim. Filipini. Indonezija. Postojanje sličnog mini regiona koji bi obuhvatao narode i države Jugoistočne Azije (Malezija. U tim teorijama troškovi proizvodnje idu naviše u razmeri s obimom proizvodnje. to jest industrije znanja. * Drucker P. Kod industrija visokih tehnologija razlika je u tome što troškovi proizvodnje idu naniže velikom brzinom kako obim proizvodnje raste . kako pokazuje primer Evropske unije. On mora da uspostavi transnacionalne. neoklasičnoj i kejnzijanskoj ekonomskoj teoriji. Da li će postojati tri ili četiri ili više ovakvih regiona manje je važno od činjenice da snažno kretanje u smisli regionalizacije predstavlja-nepovratan proces. (1995) – Postcapitalist society. nije prosto "internacionalan".

kolika je populacija Kanade. Velike Britanije. ipak zauzimaju raspoređena mesta na živoj skali privrednog razvoja. ili Malezija. Španije . uprkos velikim razlikama u bogatstvu. Delovi Sjedinjenih Država su najbogatije oblasti u svetu. Tri strane se naširoko razlikuju i po pitanju ekonomskog bogatstva. nikada nisu bile deo konfučijanske kulture. Privredni regioni u Aziji će ispoljavati još veće razlike. Francuske. velike oblasti slobodne trgovine. regioni su sasvim međusobno različiti. koliko je ljudi u Sjedinjenim Državama. Severnoamerička ekonomska zajednica bi bila veoma različita. Neće im čak svima biti zajedničko ni kulturno naslede Indonezija. Evropska Unija je sagrađena oko malog jezgra zemalja . ipak. finiće velike oblasti koje su sjedinjene u svom odgovoru na spoljašnji svet i koje su u stanju da budu "recipročne". Istovremeno. dok su neki delovi Meksika (naročito na jugu) medu najsiromašnijim i najnerazvijenijim u svetu.koje otprilike odgovaraju jedna drugoj po veličini i po broju stanovnika. stvarati. Sve će ove učesnice.Onako kako se pojavljuju. to jest da u isto vreme budu i širom otvorene i protekcionistički nastrojene. Po pitanju stanovništva. a koje. prostranije nego što su oblasti slobodne trgovine bile ikada pre. tri planerske strane se kreću od cifre od 250 miliona.Nemačke. . do jedne desetine te cifre. Italije.

Kada razmišljamo o integracijama. Nalme. a posebno na Evropsku uniju. racionalne međusobne podele rada i efikasnog korišćenja raspoloživih resursa u cilju povećanja blagostanja naroda i konkurentne sposobnosti firmi i država članica na svetskom tržištu. NAFTA. APEC. onda mislimo pre svega na savremene procese međunarodnog povezivanja i organizovanja na sve brojnije međunarodne ekonomske grupacije u raznim delovima sveta. brz ekonomsko-tehnološki razvoj zahteva sve veći ekonomski prostor i sve veće tržište. pa tokom celog srednjeg veka brojne ideje o evropskom povezivanju.1 Pojam i oblici međunarodnih ekonomskih integracija Različite ideje i oblici saradnje. . povezivanje i integracije prisutni su tokom cele istorije formiranja država i prava. Međunarodne ekonomske integracije su objektivni procesi i pojave koje su nastale tokom ekonomskog razvoja i samom logikom ekonomskog i naučno-tehnološkog procesa. a koje pretpostavljaju i nameću neminovnost povećanja produktivnosti rada.3. Zajednici evropskih država o Sjedinjenim Evropskim državama. već i do dubokih strukturalnih promena i kretanja svih faktora proizvodnje u svim zemljama ponaosob. CACM i dr. U toku procesa integracije dolazi ne samo do razvijanja i produbljivanja međudržavnih veza i odnosa. pa sve do niza ideja i konkretnih predloga u Ujedinjenoj Evropi. evropskoj federaciji (Pier Duboise) . a time i dohotka radnika i profita preduzetnika. a koje prevazilazi nacionalne granice. Dovoljno je podsetiti na formiranje raznih saveza i zajednica grčkih (država) gradova-polisa u starogrčka vremena. stvaranje nove Evrope (prema planu Francuza Marignia) u XV veku. Evropsko udruženje slobodne trgovine. a naročito posle Drugog svetskog rata. Međunarodne ekonomske integracije su organizovani sistemi ekonomsko-političke saradnje i povezivanja zemalja na osnovama razvoja svestranih i stalnih veza.

. Zajedničko tržište je razvijeniji oblik integracije koji pored slobodne međusobne trgovine i jedinstvene trgovinske politike.posebno carine . 2. Regionalna unija je najviši oblik integracije koji pored pomenutih oblika integracije (od tačke i do 4) . 5. Pre svega. Različiti oblici međunarodnih ekonomskih organizacija pružaju mnoge pogodnosti zemljama članicama. efikasnije koriŠćenje raspoloživih prirodnih izvora. Ekonomski (i valutni) savez je svestrano međudržavno povezivanje koji pored pomenutih oblika integracije. U okviru date integracije pružaju se znatno veće šanse i povlašćen položaj svim poslovnim akterima i građanima u odnosu na treće zemlje. obezbeđuje se znatno veće i slobodnije tržište. Među različitim oblicima međudržavnog ekonomskog povezivanja (integracije) se ističu sledeći: 1. koji obezbeđuju jedinstvenu ekonomsku. koji uporedo s postojanjem "zone slobodne trgovine" utvrđuje jedinstvene carinske tarife i jedinstvenu spoljno-trgovinsku politiku u odnosu na treće zemlje. Znači da se radi o uniji država koje formiraju nadnacionalne organe. Carinski savez. kapitala. monetarnu i političku uniju. 4. radne snage.Razvili su se različiti oblici organizacije međunarodnih veza i odnosa između pojedinih zemalja.između zemalja članica. sadrži i sprovođenje opšte ekonomske i finansijsko-valutne politike. grupa zemalja i regiona. predviđa i sprovođenje jedinstvene spoljne politike. Time se zaoštrava konkurencija unutar grupacije i jača konkurentna sposobnost pojedinih firmi i država na međunarodnom planu. obezbeđuje i slobodno kretanje kapitala i radne snage kao i usaglašavanje ekonomske politike između zemalja članica. 3. i raspoloživih kapaciteta. Zona slobodne trgovine u okviru koje se smanjuju razna ograničenja .

3. Nova partnerstva i regionalne podele . Većina nerazvijenih zemalja Azije. pravno-političke metode i instrumente. a naročito medu razvijenim zemljama i regionima. Od bivšeg SSSR nastala je Zajednica nezavisnih država (ZND) u kojoj je Rusija ekonomski najsnažnija zemlja. koji su zahtevali i nametali proširivanje međunarodne podele rada i globalizaciju međunarodnih odnosa. svoje organe. pomoću kojih se ostvaruje proces povezivanja. One imaju i svoju ekonomsku i pravno-političku nadgradnju.posebno inflacije i nezaposlenosti.međunarodne integracione grupacije Praktično sve zemlje u svetu su obuhvaćene procesima međunarodnih ekonomskih integracija. Nastanak.Povezivanjem zemalja putem različitih oblika integracije stvaraju se siogućnosti ne samo za brže i lakše rešavanje ekonomsko-socijalnih . odnosno ekonomske. institute i specijalizovane institucije. Afrike i Latinske Amerike takođe se povezuju i formiraju svoje organizacije. Svedoci smo novih ekonomskih saveza i podela. razvoj i produbljivanje regionalnih ekonomskih integracija je logičan provod niza objektivnih okolnosti (i ekonomskih zakonitosti) . U tome prednjače razvijene zemlje Evrope koje su formirale najsnažniju i najhomogeniju međunarodnu ekonomsku grupacijuEvropsku uniju. . 2. Svaki oblik međunarodnih regionalnih integracija ima svoj "mehanizam integracije". društvene. a posebno sve većeg ekonomsko-tehnološkog progresa. SAD se ubrzano povezuju u više pravaca: formiraju slobodnu zonu Severne Amerike (NAFTA) i uključuju se u Organizaciju azijsko-pacifičkog regiona (APEC) u kojoj su i svetski ekonomski kolosi Japan i Kina.

Dominikanska Republika. Latinsko-američko udruženje za integraciju (LALA) Argentina. Gvajana. Centralno-američko zajedničko tržište (CACM) Kostarika. Sv. Velika Britanija. Kolumbija.. Navodimo najvažnije ekonomske grupacije i zemlje članice: Evropska unija (EU) Belgija. Holandija. tako i onih izvan regionalnih ekonomskih grupacija. Monsera.. Lucija. Luksemburg. Barbados. Čile. . Nemačka. Grenada. Razvijene zemlje se bore za dominaciju. Poljska. Švedska. Francuska.. Jamajka. a nerazvijene za opstanak. Meksiko. Severnoamerička zona slobodne trgovine (NAFTA) SAD. Španija. Belize. Kits i Nevis. Paragvaj i Urugvaj.U procesu savremenih regionalnih podela. Gvatemala. Vincent i Trinidad i Tobago. Kanada. Meksiko. Irska.. To naročito dolazi do izražaja upravo kroz nove regionalne ekonomske i političke organizacije. Danska. Portugal. Zajednica Kariba (CARICOM) Antigva. grupacija i integracija u najtežem položaju su bivše socijalističke zemlje i najveći broj zemalja u razvoju. Finska. Češka. Peru. Grčka.. Venecuela i Paragvaj. Bez obzira na sve sadašnje ekonomske grupacije ostaju i dalje gorući problemi odnosa između razvijenih i nerazvijenih zemalja kako onih u okviru. Madjarska . Honduras i Nikaragva.. Austrija.. kao i odnose u njima. Urugvaj. Brazil. Bolivija. Barbuda. MERCOSUR Argentina. Sv. Salvador. Ekvador. Sv. Italija. One još uvek traže svoje mesto u procesu svetskih ekonomskih grupacija. Bahamas.

Liberija. Filipini. . One su stalne i čvrste koliko i interesi zemalja članica. Obala Slonovače. SAD predlažu da se za balkanske zemlje formira jedna zajednica. Gambija. Hongkong. što je za sada i ostalo samo na predlogu. Siera Leone i Togo.novozelandski trgovinski sporazum o tešnjoj ekonomskoj saradnji (ANZCERTA) Australija i Novi Zeland. Nigerija. Indonezija. Burkina Faso. Gvineja. Australijsko . Tako na primer. Gana. Posle secesije pojedinih bivših jugoslovenskih republika. U međunarodnim ekonomskim institucijama i pregovorima. Mauritanija. Kina. Severna Koreja. Osnovne karakteristike pojedinih ekonomskih grupacija su date u tabeli 1. Malezija. uspostavljanjem privredne i monetarne unije Evropska zajednica će ojačati svoju poziciju ekonomske velesile u odnosu na SAD i Japan. Tajvan i Vijetnam.Azijska zona slobodne trgovine (AFTA) Brunej. Singapur i Tajland. Ekonomske grupacije i prikazane regionalne organizacije se nalaze u fazi permanentnih pramena. Ekonomska zajednica zapadnoafričkih zemalja (ECOWAS) Benin. Niger. Mali. Istočnoazijski ekonomski proces (EAEC) Države ASEAN-a. Južna Koreja. Kapoverde. Japan. Zajednica će biti u prilici da govori jednim (i to jačim) glasom i da tako bolje brani svoje interese. Gvineja-Bisao. Senegal.

Od 1992. Od 1995. 242 215 13 . od 1993. budući da mnogi članovi žele da pristupe EZ 3 367 27 4 15. Zona slobodne trgovine. 1960. 193 2. 1. 321 2. Ostvarena Zajedničko tržište Ekonomska i monetarna unija. trebalo bi dase realizuje zajedničko tržište po ugledu na EZ Carinska unija. 2 Zona slobodne trgovine. 865 48 8 1957. ali nije realizovana u roku Zona slobodne trgovine. 1973. 345 17. Zajedničke spoljne carine još nisu mogle biti utvrđene. 947 963 5 587 5 6 42 15 CARICOM LALA 6 370 2. Integracione grupacije 1 Amerika Nafta CACM 1. 313 1. 656 5 126 5 11 MERCOSUR Evropa EZ 1991. 1961.Tabela 1. 1994. Revizija 1991. od 1997. Ostva-rena Budućnost neizvesna. Zajednička lista proizvoda trebalo bi da bude implementirana 1972. Cilj skoro ostvaren Zona slobodne trgovine. godine trebalo je da bude uspostavljeno zajedničko tržište Carinska unija. U prvoj fazi trebalo bi da budu ukiniute carine između SAD i Meksika Carinska unija. 368 62 EFTA 33 25. 1961.

3. stupanje na snagu Cilj Stanovništvo u milionima 1991. 5. Međunarodni izvoz u % od ukupnog izvoza Izvor: W. . Ciljevi još neostvareni. 6. Modifik. 322 1. 4. 1983. (po glavi) Ukupan izvoz u mlrd. godine Zona slobodne trgovine ostvarena. 500 - 2. Zastupanje zemalja članica u multilateralnim pregovorima Zona slobodne trgovine. 043 162 19 2 3 4 5 6 ANZERTA 21 15. 1988. USD u 1991.Tabela 2. 735 2. . Treba da bude ostvarena do 2008. B. U diskusiji Zona slobodne trgovine. 1. BNP u USD 1991. 000 23 4.1991. god. Integracione grupacije (nastavak) 1 Azija AFTA Od 1993. 206 5. Godina osnivanja. 667 52 7 EAEC Afrika ECOWAS Svet 1. 560 720 - 1975. 300 350 4. Carinska unija.

Kakav je uticaj pojedinih regionalnih asocijacija na međunarodnu razmenu najbolje se može videti iz tabele 2. 1 (7. 1995. 1 (43.International trade. 2 (6. 6 (45. 1 (79. 1) 0. 2) 21. 3) 18. 1) 2. 3 Poljoprivreda 19. 4) 3. 9) 8. 3 (81. 5) 25. godini izraženo u procentima (procenti u zagradi znače učešće odnosnih proizvoda u ukupnom izvozu toga regiona) Region Ukupno Severna Amerika 16. 8 (12. 2) 51. 4) Industrija 15. 0) 46. 1) 2. 1 Zapadna Evropa 47. 5) 27. 7) Izvor: GATT . Robna i regionalna struktura svetskog izvoza u 1994. 6) 0. 7 (7. 8 (72. odnosno na zemlje EU. Tabela 3. 4) 11. 0 Latinska Amerika 4. 4 (16. 4 Azija 24. 0 Centralna i Istočna Evropa 2. 5 (25. 7) 9. godini skoro polovina (47. 6 (14. 5 Afrika 2. godine . 2) 14. 3) 1. 6) 7. 2 (9. 7 (48. 0%) dolazi na zemlje Zapadne Evrope. 6 (12. 6 (28. U strukturi svetskog izvoza u 1994. 6) 0. 9 (78. 1) Rudarstvo 10. 3 (53. 7 (19. 8 (17. 9 (3. 6 Srednji Istok 3.

realnije opisujući vrline i mane prihvatanja stranog kapitala. naravno sa istoka Evrope. on pozitivan ili nije na zemlje gde se transnacionalne korporacije nalaze. ali i kod zapadnih marksista. "kičmi svetske privrede". su najrazličitija. širini međunarodnih operacija i pozicijama koje stiču u društvu multinacionalne kompanije (transnacionalne korporacije) . postojao je. kao i izrada kodeksa. postaju činilac koji utiče na političke odluke svojih vlada i vlada onih zemalja na čijoj se teritoriji nalaze njihove filijale. da li je generalno gledano. Shvatanja o uticaju multinacionalnih kompanija. postojao je apriorno pozitivan i apologetski pristup transnacionalnim korporacijama kao faktoru razvoja. Shodno svojoj veličini.4. poreze izbegavaju i ostavljaju privredu drugih zemalja na niskom nivou. Međutim. i zato se u teoriji sve tumači srednjom linijom. negativan ton u opisu operacija transnacionalnih korporacija. koje su najčešće tle za inostrane direktne investicije i operacije transnacionalnih korporacija. Pri tome se ističe njihova beskrupuloznost u svakoj situaciji koja je krizna i koja dovodi u pitanje njihov profit ili imovinu. može se konstatovati da se one bar ceo jedan vek unazad pojavljuju kao važni faktori međunarodnog poslovanja. Suprotno ovom. Njihovo značajno prisustvo u odnosima među državama je danas očigledno i nesporno. nezamenljivom osloncu za razvoj privrede nerazvijenih zemalja. Osobito aktuelna je bila ovakva vrsta teorijskih različitosti u vreme razvoja socijalizma posle Drugog svetskog rata. ovakva stanovišta krajnosti su danas uglavnom prevaziđena. ali pitanje vrednosnog određivanja tog uticaja je predmet velikih sporova i sučeljavanja u teoriji koja se bavi radom transnacionalnih korporacija. Velike transnacionalne korporacije u uslovima globalizacije svetske privrede Iako je istorija multinacionalnih kompanija jako duga. a i pragmatičniji pristup od strane samih zemalja u razvoju. nošeni interesima profita. nemilosrdno iskorišćavaju sirovinske baze nerazvijenih i njihovu radnu snagu. S jedne strane. Tome je doprinelo i bavijenje ovim pitanjima u OUN. . One su shvatane kao bezobzirni privredni džinovi koji. kao nužnosti na sadašnjem stepenu razvoja svetske privrede. a profite iznose. i ima suprotnih pozicija. tj. U tim situacijama transnacionalne korporacije pribegavaju najrazličitijim oblicima političkih pritisaka za svoje ciljeve.

nadnacionalne kompanije. treba ih najpre razgraničiti. Nije retka situacija da isti autori upotrebljavaju različite nazive ili se opredeljuju za jedan. Definisanje multinacionalnih kompanija Značajne dileme koje se javljaju u vezi sa ovim preduzećima su očigledne već na prvom koraku . a multi (mnogo. 1. Subjekti međunarodnog poslovanja o kojima je ovde reč imaju različita imena. Bavljenje ovim subjektima je počelo davno pre nego što je prvi put. . uglavnom. autori naglašavaju i smatraju bitnom razliku u prefiksu (trans ili multi) . već u pogledu koncipiranja strateškog menadžment pristupa u sprovođenju međunarodnog poslovanja i ostalim specifičnostima (misija. u vlasništvu ili odlučivanju. Najčešća su: transnacionalne korporacije. i za većinu od njih argumentacija je opravdana. I kada se govori o objektu. kriterijumi pripadnosti jednoj ili drugoj grupi su rastegljivi i nejedinstveni. izvan svoje zemlje. više) upućuje na mnoštvo. ne poklapaju. upotrebljen naziv multinacionalne kompanije (MK) .pitanje naziva nije jedinstveno rešeno. Prefiks trans (preko) označava akciju. organizacija. planiranje itd. multinacionalne kompanije. Gotovo bez izuzetka. na više faktora koji su podjednako važni i učestvuju npr. operaciju preko granica. itd. transnacionalna preduzeća. U suštini MNC i globalne korporacije predstavljaju najvišu fazu u preduzetničkom. pa se u tom smislu. i tako predstavljaju dodatno opterećenje u bavljenju ovom problematikom.4. mišljenja se. koja povlači suštinska pitanja. odlučiti za odgovarajući. i ne upotrebljavati ih kao sinonime. sa ili bez objašnjenja društvene i ekonomske suštine tog pojma. šezdesetih godina. razvoju preduzeća kao poslovnog entiteta i može se tvrditi da u užem smislu one čine dva specifična modaliteta međunarodnog preduzeća. lako se danas javljaju oba naziva. ) . gde odlučujuću reč ima matica i gde je rukovođenje jedinstveno. Razlika u njihovom imenu nije semantičke prirode. istraživanje. naravno.

Teorijski bi se razvojni put do međunarodnog preduzeća mogao shvatiti u kontekstu Vezjakovog modela po stepenima afirmacije gde posle stepena nacionalnog i izvoznog afirmisanja preduzeće ulazi u fazu međunarodnog smtovnog afirmisanja koja dovodi do međunarodnog preduzeća višenacionalnog ili transnacionalnog odnosno globalnog tipa (grafikon 1) . Grafikon 1. Razvojni put do međunarodnog preduzeća Stepen nacionalnog afirmisanja Stepen izvoznog afirmisanja Stepen izvoznog marketing afimisanja Stepen međun. Konzistentnost ovakvog pristupa je moguća na bazi činjenice da sva međunarodna preduzeća ne mogu dostići stepen globalne afirmacije iz razloga pomanjkanja globalnog marketing pristupa u koncipiranju planiranja i sprovođenja svog poslovanja prvenstveno zbog ograničenja u odlučnosti i shvatanjima međunarodnog biznisa od strane top menadžmenta firme (sem u slučaju jasnog globalnog uključivanja kod ulaska na svetsko tržište na početku poslovanja) . kooperativnog afirmisanja Stepen transnacionalnog afirmisanja Multinacionalne kompanije Globalna korporacija Međunarodno preduzeće .

• strategija i kontrola (uglavnom centralizovana.eksploatatorom sirovina i radne snage. • transnacionalnost (broj jedinica u inostranstvu. jedinstvena i globalna) . kada je reč o kriterijumima. uočavaju se sledeći kriterijumi: svojina. broj zaposlenih. obim ostvarene prodaje. imajući u vidu ne samo prethodno navedene nedoumice oko imena. Najšira definicija kaže da je multinacionalna korporacija svako preduzeće koje poseduje ili kontroliše proizvodne ili uslužne pogone van svoje zemlje. zaposlenih i proizvodnih kapaciteta. Prvi put . ulaganja (procentualno) u inostranstvu. raspodela rizičnog kapitala. kada pominju multinacionalne kompanije kao preduzeća koja kontrolišu svoju aktivu (fabrike. . o njima se govori kao o preduzećima koja imaju poslovne entitete u dve ili više zemalja i imaju koherentan sistem odlučivanja. broj matičnih državljana zaposlenih u inostranstvu. prihoda. i uopšte. udeo na tržištu. a sa druge . kao i nacionalnost vlasnika i direktora. Koje kompanije.sedamdesetih godina. Ovakav zahtev bi od 500 najvećih moglo da ispuni samo deset najvećih korporacija na svetu. imovina u dve ili više zemalja) . Jedan od strožih kriterijuma. Važan je i broj zemalja s kojima kompanija ima poslovne kontakte. • motiv poslovanja (profit) • raspodela resursa. prodajne filijale) u dve ili više zemalja. kakvih osobina i strategije se mogu obuhvatiti ovim nazivom? Transnacionalne korporacije se. udeo realizacije dohotka. Dakle. u dokumentima o transnacionalnim korporacijama. udeo uvoza i izvoza. U ovim i drugim definicijama. koje veličine. lako se. Zbog svoje ekonomske snage. Inače. broj stranaca na rukovodećim položajima. Ujedinjene nacije su se više puta bavile problematikom definisanja ovih preduzeća. uobičajeni problem kod definisanja je i pogrešno shvatanje da svaka poslovna operacija van granica države čini multinacionalnu orijentaciju. radnike. imovine.kriterijuma pripadnosti.Izvođenje definicije transnacionalnih korporacija izaziva poteškoće. zajednički dohodak) . zbog svega toga. uobičajeni i najčešći su: • veličina (obim uloženog kapitala. informacija i odgovornosti među delovima transnacionalne korporacije. sa jedne strane. smatraju simbolima razvoja i savremene tehnologije. teorija je još daleko od jedinstvenog imena i definicije ove vrste preduzeća. dosta poznat ali i kritikovan. već i dublja. pored promene naziva u transnacionalne korporacije. suštinska pitanja . transnacionalne korporacije dolaze u česte sukobe sa zemljama-domaćinima i njihovom suverenošću. traži da na inostranstvo otpada polovina (50%) realizacije. Deceniju kasnije. transnacionalne korporacije izučavaju detaljno i to ne samo sa ekonomske i pravne tačke gledišta.

One stvaraju novu ideologiju svetskog sagledavanja i imaju važnu ulogu u preobražajima strukture kapitalističkog načina proizvodnje. Za transnacionalne korporacije se često kaže da su izraz koncentracije i centralizacije kapitala. portfolio ulaganja. One su izraz koncentracije i centralizacije kapitala. osnivanjem privredne institucije. Ove korporacije pronalaze mesta gde mogu da proizvode najjeftinije i prodaju tamo gde postoji tražnja. promoteri svetskog izvoza. tražeći više profite i manje nadnice. Investicije se često kreću neslobodno. koji se mogu lako kretati između različitih država. usluga i kapitala. "know-how" i. koji traži stalno proširivanje uz internacionalizaciju. zajednička ulaganja. njenim posedovanjem i upravljanjem. prodaja licenci. organizatori proizvodnje u svetskim razmerama. koji nastoji da ostvari maksimalne profite. i sredstvo eksploatacije i dominacije. Uobičajeni načini prenosa aktivnosti transnacionalne korporacije u druge države su: izvoz robe. . kao glavni. a to zahteva široku mrežu prometa robe na svetskom nivou. One su i nosioci tehničkog progresa. Karakteristike multinacionalnih kompanija Multinacionalne kompanije danas dominiraju svetskim tržištem robe. inostrane direktne investicije. znanjem i kapitalom.eksploatacije u svetu. jer ima zadatak da izađe iz nacionalnih granica. suprotstavljanja konkurenciji na domaćem tržištu. Ulaganje se vrši na različite načine. često putem direktnih investicija. zbog interesa centra da prostorno decentralizuje proizvodne operacije. zaštite od rizika i smanjenja troškova po jedinici proizvoda. a iz drugog . Transnacionalne korporacije imaju opravdanje svog postojanja i u procesu oplođavanja kapitala. samo unutar transnacionalne korporacije. Pri tome je bitan finansijski kapital kao sjedinjenje bankarskog i industrijskog. ali su sa druge strane. Proširenje. Multinacionalne kompanije su. u krajnjoj liniji znači ceo svet. Transnacionalne korporacije nastoje da prodru i u periferiju svetske privrede. transmisija razvoja. Firme nastoje da postanu internacionalne zbog uključivanja u svetsko tržište robe i usluga. koji nastoji da ostvari najveće profite. ugovorni aranžmani. i tome se one prilagođavaju. da mobiliše kapital u svetskim razmerama. gledano iz jednog ugla. Transnacionalne korporacije su znatno efikasnije od nacionalnih preduzeća i sa stanovišta prihoda i istraživačke delatnosti i dr. One raspolažu savremenom tehnologijom. 2. Poslovna filozofija transnacionalnih korporacija govori da je ceo svet jedno jedinstveno tržište.4.

. da eksploatišu sirovine. i mnoge od njih su jače i od razvijenih zemalja sveta.jedna od osnovnih karakteristika koje se vezuju za pojam transnacionalnih korporacija. globalno. a 50 države. Transnacionalne korporacije se najčešće formiraju u oblastima elektronike. Transnacionalne korporacije su u mogućnosti da proizvode jeftinije. strategiji i razvoju. obrti i profiti transnacionalnih korporacija se mere milijardama dolara. Posmatrajući sve navedene karakteristike. automobilske. tehnološkim inovacijama. na listi 100 najvećih i najrazvijenijih 50 mesta bi zauzele transnacionalne korporacije. Svojim širenjem. Međutim. Transnacionalne korporacije se najviše angažuju u oligopolističkim industrijskim sektorima koje karakteriše značaj stalne inovacije i marketinga. Uloga im je sve veća zbog dinamike razvoja. mada neke od modernijih definicija nemaju takvih odrednica. hemijske. čelične. naftne. menjaju oblik proizvodnje i unapređuju marketing. i pored velike moći koju poseduju. Diversifikacija omogućava velike profite izvozom tehnologije. koriste povoljnije zajmove. kontrola nad njima je. koncentraciju potencijala. nijednoj se ne mogu poreći važnost. elektro. finansija i znanja. Na primer. Njihova ogromna moć zasnovana je pre svega. kompanije nastoje da obezbede dobre tržišne pozicije. ekonomiju velikog obima. iskoriste poreske i carinske olakšice. transnacionalne korporacije stiču sledeće prednosti: "mobilnost kapitala. važnosti u svetskoj trgovini. ali i na koncentraciji tehnologije. . mašinske. pristup međunarodnim tržištima. prehrambene i duvanske industrije. ali se može izdvojiti nekoliko najznačajnijih: •veličina . dugoročno planiranje. stabilnosti u zapošljavanju. na veličini. slaba. a i one se prilagođavaju zakonima i politikama sopstvenih država. a nalaze se u sektorima u kojima je došlo do najveće centralizacije i koncentracije kapitala. a gde doprinose da se one i povećavaju. 25 najvećih transnacionalnih korporacija imaju na raspolaganju finansijski kapital kao 200 sledećih na lestvici. insistiraju na kvalitetu.Da bi bile efikasnije. u bankarstvu i turizmu.

u neraskidivoj je vezi sa postojanjem transnacionalnih korporacija kao korisnicima. transnacionalne korporacije nastupaju sa restriktivnom poslovnom politikom . pre svega. ostaju u okviru transnacionalnih korporacija razvijenih zemalja (smatra se da dve trećine ovih korporacija otpada na SAD. transnacionalne korporacije redovno uspostavljaju ovako centralizovan sistem poslovanja i upravljanja. . disperzija rizika omogućava da se eventualni gubici na jednom mestu nadoknade dobicima na drugim mestima. uglavnom. mada.nepovoljnim režimom eksploatacije. uglavnom. svaka jedinica ima autonomnost. precenjivanjem. ili izgradnjom novog preduzeća na tuđoj teritoriji svojim sredstvima. • profit . ) .• rasprostranjenost . vezanost za maticu.ostvaruje se u različitim oblicima i. a najviši stadijum su inostrane direktne investicije. proizvodnoj kooperaciji. na taj način je upravljačka aktivnost filijala sužena.predstavlja krajnji cilj poslovanja svih preduzeća. pa tako i transnacionalnih korporacija. ograničenjem i zabranom izvoza. a i prilikom raspoređivanja poslovnih jedinica imaju se u vidu lokalni uslovi. ali je ekonomski potčinjena matici. u skladu sa lokalnim pravnim sistemom. • savremena tehnologija . gde se pravne odluke uvek donose u centru. ne i formalno naznačena. ali i stvaraocima iste (kroz naučnoistraživačke delatnosti) . zakoni i. tehnologijom i kadrovima. u ostalim slučajevima. koja uglavnom nije formalna. a jedinica samo po sebi nema preveliki značaj. inostrane direktne. izvoz tehnologije je značajna stavka u obrtu transnacionalnih korporacija među. u etapama. • hijerarhija između matice i filijala .obavezna je i očigledna. Japan i Evropu. jer centar donosi glavne odluke na osnovu jedinstvene poslovne strategije. razvijenima. obezbeđuje se finansijskom i tehnološkom zavisnošću. na taj način se istraživačke i razvojne aktivnosti strogo kontrolišu i. investicije su redovan način prodora na strana tržišta i to: ili kupovinom većeg dela akcija. cilj transnacionalnih korporacija je dobit generalno i globalno posmatrana. početci su u spoljnoj trgovini. potrebe kompanije. ali iz šire perspektive. najčešće. naravno. zabranom davanja podlicence.

odnosno izvora multilateralnih međunarodnih finansijskih institucija. Međutim. Cilj transfera kapitala iz zemalja s visokim dohotkom je da ubrza privredni razvoj tih zemalja do one tačke gde se zadovoljavajuća stopa rasta može postići na bazi njenog samoodržavanja. Želja za smanjenjem jaza u nivou privredne razvijenosti između zemalja centra i zemalja periferije podstiče kretanje kapitala iz zemalja na višem nivou dohotka u zemlje sa nižim nivoom dohotka. zemlja koja uvozi kapital veoma retko je slobodna u pogledu korišćenja sredstava koje uzima na zajam. Kapital iz zvaničnih izvora ili izvora međunarodnih finansijskih institucija vezan je za određene projekte koji ispunjavaju specifične uslove i ograničen je za korišćenje unutar određene zemlje ili regiona.5. u vidu roba i usluga. Novi tokovi kapitala u uslovima globalizacije Međunarodno kretanje kapitala predstavlja transfer kupovne snage iz jedne zemlje u drugu. Privatni kapital je vezan za određene svrhe koje ima privatni investitor. Ono po pravilu izaziva porast kupovne snage u zemlji kapitala a smanjenje kupovne snage u zemlji izvoznici kapitala. s obzirom da je priliv novčane mase izazvao u zemlji porast cena. . Porast kupovne snage u zemlji uvoznici kapitala deluje u pravcu porasta uvoza. u novčanom vidu. bilo da se radi o privatnom kapitalu ili kapitalu iz zvaničnih izvora. Time je na izvestan način proces odlučivanja u pogledu korišćenja kapitala bilateralno determinisan u kome učestvuju zemlje uvoznice kapitala i zemlje izvoznice kapitala. U zemlji izvoznici kapitala kupovna snaga se smanjila što je dovelo do sužavanja tržišta za proizvode prve zemlje.

To su kratkoročni krediti spekulativnog karaktera koji se kreću u međunarodnim okvirima isključivo motivisani kursnim razlikama. po pravilu. ekonomskom ili vlasničkom kriterijumu. kratkoročni krediti (komercijalni i robni) u vezi sa izvršavanjem poslovnih transakcija u međunarodnoj trgovini. gde uvoznik otvara akreditiv u korist izvoznika (kreditira izvoznika pre prijema robe) . otkupljuje dokumenta pre prijema robe. 1. kupovaće inostrane hartije od vrednosti da bi kasnije kada dođe do očekivanog porasta kursa ostvarili kursnu razliku. Poseban vid kratkoročnih zajmova predstavljaju kursno-uslovljeni krediti. Kratkoročni zajmovi su obično privatni zajmovi.5. Oblici međunarodnog kretanja kapitala Međunarodno kretanje kapitala može da se razmatra prema vremenskom. pre svega. . dokumentarni inkaso kreditiranje izvoznika. domaći zajmodavci će ispoljiti sklonost da inostranstvu pruže kratkoročni kredit. Uopšte kod tendencije porasta kursa strane valute postojaće sklonosti ulaganja kratkoročnog kapitala u inostrane hartije od vrednosti. jer uvoznik. tj. na primer. srednjoročnih i dugoročnih zajmova. Prema vremenskom kriterijumu međunarodne kapitalne transakcije mogu da budu u vidu kratkoročnih. U izvesnom smislu je i dokumentarna naplata. To su. Kada kurs strane valute pokaže tendenciju porasta. Značajan oblik kratkoročnih kredita se javlja u vidu dokumentarnog akreditiva.

Posle drugog svetskog rata raste ekspanzija dugoročnih zajmova. Dugoročni zajmovi su primarno autonomnog karaktera. Srednjoročni zajmovi se najčešće razmatraju u sklopu dugoročnijeg kretanja. oni sami postaju davaoci dugoročnih zajmova (komercijalni zajmovi) ili pronalaze komercijalne banke i druge finansijske institucije za finansiranje dugoročnog zajma (robni dugoročni zajmovi) . Kretanje kratkoročnog kredita po ovoj osnovi se naziva "vrući" novac (hot money) . Ovoga su svesni i sami isporučioci opreme. u novčanom. i obratno. . U ovakvoj funkciji slabi uloga dugoročnijih zajmova u savremenoj svetskoj privredi. To je sad izvoz kapitala direktno u realnom (robnom) vidu a ne više. Zemlje u razvoju uvoznice opreme ne mogu bez odobrenih dugoročnih zajmova uvesti savremenu opremu i privesti je eksploataciji. i stavljaju se u funkciju prvenstveno usled razlika u kamatnim stopama između zemalja. očekivana revalvacija pokreće bežanje strane valute u domaću. iako se ovde radi o međunarodnim zajmovima sa kraćim rokom trajanja od onih koji se odnose na dugoročnije kretanje kapitala.Očekivana devalvacija domaće valute pokrenuće bežanje u stranu. kao ranije. Kratkoročni kapital se obično vremenski vezuje za period do jedne godine. ali u funkciji finansiranja izvoza kapitalnih dobara u vezi sa privrednim razvojem zemalja u razvoju.

To znači da je zajmovnom kapitalu u svakom slučaju imanentan realni transfer. Ciljevi međunarodnog kretanja dugoročnog kapitala su determinisani mogućnostima i potrebama investiranja u međunarodnim razmerama i ekonomsko-političkim odnosima u svetu. . koja ga može upotrebiti bilo u svrhe proizvodnje ili potrošnje. U prvom slučaju radi se o transferu kupovne snage u novčanom obliku (novčani transfer) . Prvi oblik predstavlja prenos kupovne snage iz jedne zemlje u drugu. U suštini i prva vrsta kapitala može predstavljati investiranje u neku aktivnost radi postizanja određenih ekonomskih ciljeva.1 Međunarodno kretanje zajmovnog kapitala Pod zajmovnim kapitalom (creditor capital) u međunarodnim ekonomskim odnosima podrazumeva se takav oblik međunarodnog kretanja kapitala kod kojeg se kupovna snaga transferiše neposredno u obliku zajma od zemlje davaoca kredita u zemlju uvoznika kredita. dugoročno kretanje kapitala se ostvaruje u okviru zajmovnog kapitala i u vidu investicionog kapitala.5. Međutim. i to: novčani i robni.2. Razlika je samo u tome da li će do realnog transfera doći već u prvoj fazi ili u sledećim fazama. i u prvom slučaju dolazi do realnog transfera samo u procesu multiplikacije nacionalnog dohotka zavisno od visine granične sklonosti uvozu. a drugi predstavlja preduzetnički investicioni poduhvat u inostranstvu. a u drugom slučaju transferu u robnom obliku (realni transfer) . U suštini zajmovnog kapitala leži tendencija međunarodnog izravnanja razlika u snabdevenosti kapitalom i u potrebama za kapitalom od zemlje do zemlje.2 Međunarodno kretanje dugoročnog kapitala Prema ekonomskom (funkcionalnom) kriterijumu. U kretanju zajmovnog kapitala treba razlikovati dva oblika. 5.

dok će drugim delom ići na uvoz. Ova dodatna jedinica nacionalnog dohotka biće jednim delom utrošena na kupovinu domaćih dobara. . Saldo platnog bilansa. ima i izuzetaka. Ovo je naročito slučaj kod kratkoročnih zajmova koji dolaze do izražaja u slučaju neravnoteže platnog bilansa i poprimaju određenu ekvilibrirajuću ulogu. Ovo je samo opšte pravilo od koga. u zavisnosti od granične sklonosti uvozu. Ove razlike u ceni faktora staviće u pokret zajmovni kapital i on će se po pravilu kretati u međunarodnim okvirima iz zemlje s nižom kamatnom stopom u pravcu zemlje s višom kamatnom stopom. Dugoročni zajmovni kapital u svom međunarodnom kretanju je po pravilu autonoman i rukovodi se razlikama u kamatnoj stopi od zemlje do zemlje. Jedna jedinica primljenog zajma značiće jednu novu jedinicu nacionalnog dohotka. može pokazivati autonomno i indukovano kretanje. biće pozitivan za iznos primljenog zajma. Ova cena. ako je do tada bio izravnat. Zajam deluje kao injekcija dohotku. Ulazak zajmovnog kapitala u novčanom obliku znači isto što autonoman izvoz. a za isti iznos će se povećati i nacionalni dohodak. dok je kratkoročan zajmovni kapital u svom međunarodnom kretanju po pravilu indukovan i rukovodi se situacijom u platnom bilansu. Ovo je osnovna logika međunarodnog kretanja kapitala u zajmovnom obliku. zavisi uglavnom od snabdevenosti zemlje ovim proizvodnim faktorom. naravno. U ovom smislu je potrebno istaći ulogu srednjoročnog zajmovnog kapitala koji je često intermedijarnog tipa. zavisno od veličine granične sklonosti potrošnji. koja se svodi na kamatnu stopu. Ovakvo kretanje zajmovnog kapitala nazivamo autonomnim kretanjem. Kretanje zajmovnog kapitala je po pravilu autonomnog karaktera. U slučaju deficita platnog bilansa domaći uvoznici su u cilju realizacije nabavke u inostranstvu upućeni na kredit s obzirom da na domaćem deviznom tržištu postoji manjak ponude pred tražnjom deviza. tj. ali ono može ponekad poprimiti karakter indukovanog kretanja.Neposredan motiv za međunarodno kretanje kapitala u zajmovnom obliku je razlika u ceni ovog proizvodnog faktora od zemlje do zemlje. Zemlja koja raspolaže obiljem kapitala u odnosu na druge proizvodne faktore pokazivače po pravilu i nižu kamatnu stopu na tržištu kapitala u poređenju sa zemljama u kojoj je kapital relativno oskudan faktor.

i pored na oko privatnog zajmovnog kapitala. ali na višem nivou nacionalnog dohotka. pa se srazmerno tome neće novčani transfer pretvoriti u realni transfer. Ako se u ovaj proces uključi i štednja. U periodu posle Drugog svetskog rata došao je naročito do izražaja javni zajmovni kapital. Pored toga. Primanje zajma iz inostranstva je anticipiranje domaće akumulacije koja usled niske granične sklonosti štednji nije mogla biti ostvarena u domaćoj zemlji.Deo utrošen na kupovinu domaćih dobara značiće novo povećanje dohotka. dok će nacionalni dohodak biti multiplikovan istim multiplikatorom. Radi se o dve forme koje su naročito česte u međunarodnoj trgovini: komercijalni krediti i robni krediti. . Čitav ovaj proces je matematički izložen kod multiplikatora spoljne trgovine. Kod prvog oblika radi se o isporuci robe na kredit od strane proizvođača ili izvoznika. ima i takvih oblika zajmovnog kapitala gde je ta veza direktno ostvarena. u kojima dohodak jedva ostaje da u prošeku podmiri egzistencijalni minimum. između novčanog i robnog transfera postoji indirektna veza kroz proces multiplikacije dohotka. To praktično znači da zajmovni kapital struji iz razvijenih zemalja u zemlje u razvoju. dakle do procesa multiplikacije dohotka koji će se zaustaviti kada uvoz dostigne iznos primljenog zajma. Kao što je poznato. u zavisnosti od granične sklonosti štednji. odnosno iz zemlje s višom graničnom sklonošću štednji u zemlju s nižom graničnom sklonošću štednji. druga osnovna logika u međunarodnom kretanju zajmovnog kapitala sastoji se u tome što zajmovni kapital struji iz zemlje s višom stopom akumulacije u zemlju s nižom stopom akumulacije. itd. Ovo naročito važi za investicione kredite koji su posle Drugog svetskog rata dobili snažan podstrek usled velikih potreba za obnovu privrednih aktivnosti u mnogim zemljama. Dolazi. uglavnom iz razloga što je privatni kapital u posleratnim prilikama pokazao razumljivu uzdržanost. država istupa kao organizator i inicijator davanja zajma inostranstvu. koje će opet prema veličini granične sklonosti potrošnji i granične sklonosti uvozu biti utrošeno na kupovinu domaćih dobara odnosno na uvoz. onda uvoz neće dostići iznos prvobitno primljenog zajma. Međutim. Na taj način se novčani transfer pretvorio u realni transfer. a kod drugog se radi o zajmu koji je uslovljen time da se za iznos zajma kupi određena roba u zemlji koja daje kredit. Uz to je i kreiranje određenih institucija na međunarodnom planu imalo za posledicu pomeranje težišta s privatnih na javno-pravne izvore kreditiranja. sve veća ingerencija države u međunarodnim ekonomskim odnosima i isprepletanost ekonomskih s političkim motivima uticali su da država u posleratnom periodu preuzme vodeću ulogu u kretanju zajmovnog kapitala među zemljama. Prema tome. Česti su slučajevi da.

Portfolio investicije mogu takođe uključivati pravo učešća u donošenju odluka. Preduzeće je inostrani. ali to kod njih nije bitno i igra sasvim sporednu ulogu.5. ili da se fabrika približi tržištu uopšte.portfolio investicije. bitni sastavni deo direktnog investiranja je sticanje kontrole nad preduzećem u inostranstvu. "carinske fabrike". ili da se povećava odnosno obezbedi uvoz oskudnih roba . Isto tako je moguće i obratno. Posedovanje 51% svojine nad preduzećem u inostranstvu daje već potpunu kontrolu nad preduzećem. i radi ulaganja u hartije od vrednosti koje nose fiksnu kamatu . a da ipak kontroliše preduzeće. treba imati u vidu da akcionarska društva s velikim brojem neorganizovanih akcionara omogućavaju sticanje kontrole nad preduzećem i kod daleko manjeg procenta držanja akcija. Međutim. No pojedina nacionalna zakonodavstva predviđaju kvalifikovanu većinu od dve trećine ili tri četvrtine vlasništva za donošenje određenih odluka u preduzeću. Kod direktnih investicija to je conditio sine qua non. Dakle. mogućnost i volja uticanja na poslove preduzeća. ono što je merodavno nije procenat akumuliranja vlasništva nego mogućnost kontrole tj.2 Međunarodno kretanje investicionog kapitala Međunarodno kretanje investicionog kapitala se odnosi na međunarodno finansiranje kada se radi o ulaganju dugoročnog kapitala radi obezbeđivanja kontrole nad preduzećem .direktne investicije. Motivi za ulaženje u direktne investicije mogu biti uglavnom sledeći: ili da se "nadomesti" izvoz (tj.ili da se koristi nizak nivo nadnica u inostranoj zemlji. devizni rezident samim tim što ima svoje poslovno sedište u inostranstvu bez obzira na vlasništvo. Prema tome. Bitno je da ono bude kontrolisano od strane domaćih rezidenata. da neko akumulira samo neznatnu manjinu vlasništva. Ova kontrola može biti potpuna ili delimična.2. 1) DIREKTNE INVESTICIJE Direktne investicije u inostranstvu predstavljaju takav tip međunarodnog finansiranja koji uključuje kontrolu domaćih rezidenata nad preduzećem kao inostranim deviznim rezidentom. tj. Dakle. da bi se premostile carinske barijere) . tako da u tim slučajevima posedovanje 51% svojine nad preduzećem nije dovoljno. ide se u tzv. Moguće je da neko akumulira i svih 100% vlasništva nad preduzećem pa da ipak ne utiče na njegove poslove i da se ustvari radi o portfolio investiciji. nije dovoljno da je preduzeće u inostranstvu samo finansirano od strane rezidenata domaće zemlje. Sve zavisi od procesa donošenja odluka. .

u osiguravajuća društva itd. radio i televizijskih sistema i tome slično. carinske fabrike. itd. Direktno investiranje koje povećava uvoz dolazi do izražaja u industriji koja je orijentisana prema izvozu. snabdevanju. Karakteristično je za direktne investicije da je korisnik viška vrednosti koji se stvara u inostranstvu rezident zemlje izvoza kapitala. luka. Investitor koji podiže fabriku u stranoj zemlji. ) . elektrana. kada preti opasnost iscrpljenja domaćih izvora snabdevanja. odnosno više profitne stope od one koja vlada na tržištu zemlje izvoznice kapitala. Poseban vid direktnog investiranja predstavlja investiranje koje dolazi do izražaja u radno intenzivnoj industriji kada se želi koristiti nizak nivo nadnica u inostranoj zemlji. u petroleju. kao što je to slučaj u tekstilnoj industriji. i da je motiv direktnog investiranja upravo u mogućnosti ostvarivanja ekstraprofita u inostranstvu. petrolejskim izvorima. nisu još uvek takve da bi neutralisale sve one nedostatke koje ovaj oblik međunarodnog investiranja nužno u sebi nosl. izostajanje pritiska na platni bilans zemlje uvoznice kapitala (osim za transfer dobiti) pa čak i poboljšanje platnog bilansa kroz povećanje izvoza ili smanjenje uvoza itd. Prednosti od takvih investicija koje se obično u literaturi ističu. puteva. Karakteristično je za direktne investicije uopšte da su one eksploatatorski najintenzivniji vid međunarodnog investiranja. npr. nad rudnicima bakra. u cilju proširenja mreže finansijskog kapitala. podiže elektranu itd. . Ovakve investicije su često povezane s direktnim investiranjem u proizvodnji. Ili se radi o tržišno orijentisanoj industriji pa se fabrika približava tržištu. kao što je unošenje u zemlju uvoznicu kapitala. poboljšavanje socijalne baze. kao što je teret kamata kod primanja inostranog zajma. Ovoj grupi je bliska i grupa direktnih investicija u banke u inostranstvu.Direktno investiranje koje nadomešta izvoz svodi se na tzv. izgrađuje i prilazne puteve do fabrike. Podižu se fabrike u inostranstvu kako bi se nadomestio izvoz koji je otežan usled carinskih barijera koje postavlja zemlja uvoznica. primanje kapitala iz inostranstva bez fiksnih tereta. novih tehnoloških postupaka. I ovde može doći do kombinacije s direktnim investiranjem radi nadomeštaja izvoza. Posebnu grupu direktnih investicija predstavljaju investicije u infrastrukturi kao što je izgradnja železnica. pa treba investirati u inostranstvu kako bi se stekla kontrola nad stranim izvorom (npr.

dok će je domaći investitor ostaviti u zemlji. jer investitor se odlučuje na direktnu investiciju u očekivanju većeg profita od onog koji može postići u sopstvenoj zemlji. svoju dobit uputiti u matičnu zemlju. ako nema mogućnosti za reinvestiranje pod povoljnim uslovima. Direktne investicije pokazuju. Prihodi od investicija u inostranstvu čine značajan deo aktive tekućeg računa platnog bilansa mnogih razvijenih zemalja. Direktni investitor za razliku od portfolio investitora ne gleda u svojoj investiciji toliko mogućnost postizanja što većeg prinosa. Za zemlju koja investira (izvoznica kapitala) direktna investicija ima pre svega platnobilansni efekt. Zato direktne investicije mogu da se kreću istovremeno u jednom i drugom pravcu (prva zemlja . Ako se dobit reinvestira.druga zemlja i obrnuto) . posle tridesetih godina dvadesetog veka. apstrahujući od reinvestiranja dobiti mora biti povoljan. doduše devizni odliv koji se može eventualno repatrirati bilo kroz repatrijaciju kapitala bilo kroz retransfer dobiti. tendenciju smanjenja učešća u svetskom investiranju. U novije vreme se primećuje tendencija kod nekih zemalja da daju olakšice ulasku stranog kapitala u obliku direktnih investicija i pružanju garancije u pogledu nacionalizacije. Međutim. pre svega u tome. To se ima pripisati pre svega deviznoj kontroli koja otežava repatrijaciju kapitala i dobiti. efekti na platni bilans zemlje izvoznice kapitala biće nepovoljniji. što će inostrani investitor. mogućnost lakšeg pristupa tržištu i tome slično. tako da "politika otvorenih vrata" počinje opet da privlači direktne investitore. ali u prvi mah ipak samo devizni odliv. normalno na dugu stazu efekat na platni bilans. dok se portfolio investicije obično kreću u jednom pravcu. ali i opasnosti od nacionalizacije. Za zemlju uvoznicu kapitala efekt direktnih investicija je. koliko mogućnost lakšeg pristupa kapitala u zemlji u kojoj je investirao (lokalni zajmovi) .Efekti direktnih investicija moraju se posmatrati odvojeno za zemlju koja investira i za zemlju u kojoj se investira. . Izvoz kapitala znači za tu zemlju devizni odliv.

Portfolio investicije u smislu međunarodnog investiranja znače držanje stranih hartija od vrednosti od strane domaćih rezidenata.2) PORTFOLIO INVESTICIJE Portfolio investicije predstavljaju takav tip međunarodnog investiranja kod koga je isključivi cilj investitora sticanje dohotka a ne i kontrola nad preduzećem u inostranstvu. izazvano prodajom hartije od vrednosti. Ako jedan deo povećanja dohotka inostrane zemlje ide na štednju (u zavisnosti od granične sklonosti štednji) . Ovde novčani transfer uvek prethodi realnom transferu i to u celom iznosu investiranja. Portfolio investicije u poređenju s direktnim investicijama pokazuju samim tim još jednu značajnu karakteristiku. dakle. a pri tome nema nikakve pretenzije na uticanje na poslove preduzeća ni na kontrolu nad tim poslovima. s obzirom da portfolio i direktne investicije mogu katkada poprimiti istu ili sličnu formu. . Po pravilu to su hartije od vrednosti s fiksnom kamatom. Inostranstvo time povećava dohodak i to povećanje dohotka ide jednim delom na uvoz u zavisnosti od granične sklonosti uvozu. Samo ova funkcionalna razlika može i da bude relevantna. čitava delatnost portfolio investitora sastoji se u sečenju kupona sa svojih hartija od vrednosti. onda će se primarno povećanje dohotka. kao poslovni motiv sticanje stalnog prihoda od svog kapitala uloženog u hartije od vrednosti. Razlika između portfolio investicija i direktnih investicija je čisto funkcionalna. Motiv-investiranja ovde nije ništa drugačiji od motiva običnog štediše. Prema tome. multiplikovati multiplikatorom koji odgovara recipročnoj vrednosti zbira granične sklonosti uvozu i granične sklonosti štednji. on je portfolio investitor iako bi formalno trebao da bude direktan investitor. To znači da se realni transfer vrši u potpunosti kroz promene u dohotku. Portfolio investitor ima. Ako neko kupi izvestan broj akcija isključivo da pribavi sebi dohodak koji mu se čini realan s obzirom na dobre izglede preduzeća.

Tabela 4. 1990-1995. Na taj način direktno investiranje uključuje u sebi izvesno ekonomisanje kapitala zemlje koja investira. Portfolio investitori predstavljaju zato mnogo širu publiku i poslovno neukiju vrstu investitora. . On će npr. Direktna investicija njemu omogućuje pristup kapitalu zemlje u kojoj investira. Amerike Zemlje u razvoju Evrope Azija Zapadna Azija Centralna Azija Jugoistočna Azija Pacifičke Zemlje Centralna i Istočna Evropa 1990 203812 169777 103393 97387 6006 55773 10612 33735 2303 1166 1137 8900 4627 4273 113 22122 2319 19803 297 300 1991 157773 114001 80567 77715 2852 24760 8674 41324 2809 925 1884 15362 6755 8607 195 22694 1919 20775 264 2448 1992 168122 114002 81879 79812 2068 22097 10026 50376 2987 1495 1491 17698 8824 8873 172 29114 1800 140 27147 405 3744 1993 207397 129302 77484 74467 3016 46125 5693 73135 3300 1496 1804 19456 10808 8648 281 79979 3303 195 46481 119 5500 1994 225660 132758 68401 64017 4384 55803 8554 87024 5084 2102 2982 25302 12421 12881 271 56266 2383 263 53619 101 5878 1995 314933 203168 115630 111920 3710 71418 16120 99670 4657 1762 2895 26560 14993 11566 296 68051 2468 549 65033 107 12095 Izvor: UNCTAD – 1996. One se dakle. za nabavku sirovina. pogonskog goriva itd. Zbog toga portfolio investicije dolaze do izražaja na tradicionalnim tržištima ovakvih investicija. (u milionima dolara) Zemlje Ukupan priliv Razvijene zemlje Zapadna Evropa Evropska Unija Ostale zemlje Z. ako što je npr. Portfolio investitor ima ograničeni horizont već zbog toga što je njegov cilj mnogo uži od direktnog investitora. portfolio investitor ne ide dalje od sečenja kupona. Priliv stranih direktnih investicija u zemlje (korisnike) i ekonomije. Evrope Severna Amerika Ostale razvijene zemlje Zemlje u razvoju Afrika Severna Afrika Ostale zemlje Afrike Latinska Amerika i Karibi Južna Amerika Ostale zemlje Lat. Toga kod portfolio investicija nema. pribavi u odnosnoj stranoj zemlji. koja nije u takvoj meri poslovno nastrojena kao direktni investitori koji predstavljaju prave preduzetnike. tražiti u toj zemlji zajam za izvođenje građevinskih radova. njujorško tržište. Dok direktni investitor ide na razvijanje poslovne delatnosti u stranoj zemlji i na osvajanje tržišta. kreću određenim tradicionalnim kanalima vezanim za navike i poverenje publike.Direktni investitor za razliku od portfolio investitora teži da svoje investicije u stranoj zemlji svede na minimum na taj način što pokazuje tendenciju da jedan deo kapitala potrebnog za investiranje.

tj. Ova forma investiranja je veoma popularna i stranom investitoru omogućuje kvalitetan nastup na određenoj investicionoj destinaciji. formira izgradnjom novog proizvodnog kapaciteta. izuzimajući klasične oblike (spajanje. zatim kvalifikacione strukture zaposlenih i marketinški nastup u afirmaciji i brendiranju proizvoda BROWNFIELD – kompanija sa stranim ulogom započinje poslovanje u zgradi ili na mestu koje se ranije koristilo za proizvodnju ili drugu vrstu delatnosti. Prednost ovog oblika ulaganja je u poboljšanju ukupnih ekonomskih odnosa zemlje sa inostranstvom. posebno u delu korišćenja mogućnosti za angažovanje ekonomskih resursa. tako što kompletnu infrastrukturu tehnološku. . privatizacija). Saradnja javnog i privatnog sektora (Public Private Partnership) je modifikacija navedene definicije zajedničkih ulaganja. na kome već postoji određena infrastruktura ZAJEDNIČKA ULAGANJA – inostrana kompanija učestvuje u značajnom kapitalu novonastale domaće kompanije. izvozom proizvoda i zajedničkog poslovanja.3) POJAVNE FORME SDI (stranih direktnih investicija) Osnovne vrste stranih ulaganja. klasifikuju se na sledeći način: GREENFIELD – kompanija sa stranim ulogom kapitala započinje poslovanje na potpuno novom mestu (na ledini). organizacionu. Zajednička ulaganja u svojoj osnovi imaju ulogu pribavljanja materijalnog prava na tehologiju ili na uspostavljanje proizvodne kooperacije. pri čemu državne institucije i institucije lokalne samouprave ili javne kompanije sklapaju sporazum sa kompanijom iz privatnog sektora da bi i formalno planirali. To je ugovorno ulaganje stranog kapitala u cilju formiranja zajedničke kompanije. izvršili ili upravljali određenom delatnošću ili dobrima. finansijsku. pripajanje. Specifična podela SDI po oblicima stranih ulaganja može se klasifikovati u tri grupe: Svojinski oblici Ugovorni oblici i Posebni oblici stranih ulaganja.

iako je to tehnički gledano akvizicija. Merdžovanjem ili akvizicijom kompanije osvajaju nova tržišta i koriste postojeće distributivne mreže koje potpomažu rast prihoda. Kad jedna kompanija preuzme drugu i jednostavno postane novi vlasnik ova vrsta naziva se AKVIZICIJA. U praksi se ovakvi merdžeri gde su kompanije približno jednake veličine ređe dešavaju. MERGER nastaje kada se dve firme slične veličine usaglase da nastave poslovanje kao nova kompanija. Sa pravne tačke gledišta kompanija koja je predmet preuzimanja prestaje da postoji i firma kupac nastavlja samostalno da funkcioniše na tržištu akcija. procesi pripajanja i preuzimanja domaćih kompanija od strane pravnih ili fizičkih lica sa sedištem u inostranstvu. pojave preuzimanja kompanija i njihovog međusobnog spajanja postale su uobičajena praksa na svetskom tržištu. Koristeći termin merdžer potpisnici sporazuma i top menadžeri pokušavaju da preuzimanje učine prijatnijim užoj i široj javnosti. U poslednjih 20 godina skoro da nije postojala veća svetska kompanija koja nije bila u prilici da realizuje strategiju preuzimanja ili pribegne odbrambenom mehanizmu u slučaju da je meta akvizicije. Ugovorni oblici su zasnovani na povezivanju stranih ulaganja sa procesom transformacije društvene i državne svojine u procesu privatizacije (ovakav tip SDI u literaturi je poznat pod nazivom M&A (Mergers & Acquisitions). Nastanak nove kompanije. ona mora ostvariti izvesne sinergetske efekte koji opravdavaju čitav postupak.Svojinski oblici ili korporativni oblici podrazumevaju osnivanje sopstvenih kompanija stranih lica ili dela kompanija stranih lica – filijala. . a umesto njih se emituju nove akcije. Tako su npr. Mergers & Acquisitions Procesom globalizacije svetskog tržišta. Posebni oblici stranih ulaganja u pojedinim zakonodavstvima nemaju svoje pravo mesto naročito u poređenju sa značajem uloge koju mogu odigrati u razvoju zemlje. tj. U praksi se često dešava da jedna kompanija preuzme drugu. kompanije Daimler-Benz i Chrysler prestale da postoje kada su se dve firme spojile i nastala nova . a da se kao deo postignutog sporazuma dozvoli preuzetoj kompaniji da proglasi akciju merdžovanjem jednakih entiteta. Obe kompanije se odriču svojih vlasničkih papira (akcija).Daimler–Chrysler. bilo da je posledica merdžovanja ili preuzimanja.

Motiv za traženje resursa ocenjen je u UNCTAD-ovom istraživanju da u 13% slučajeva resursi jesu motiv za investiranje u inostranstvu.. poslova jeste privlačenje međunarodnih konzorcijuma i drugih subjekata za finansiranje svih troškova i realizaciju infrastrukturnih radova. ali ih treba razlikovati od koncesije. poslova u odnosu na koncesije je u tome što se kod prvih ne mora raditi ni o iskorišćavanju nekog prirodnog dobra. autoputeve. Motivi za SDI Glavni cilj svih ulaganja je profit. poslovi (Build-Operate-Transfer) poslovi su se razvili iz elemenata koncesionog aranžmana i tzv. Ovi poslovi omogućavaju određene prednosti onim zemljama čija je privreda u razvoju.T. B. svojina nad objektom i pravo na njegovo korišćenje prelazi na državu i ona odlučuje o njegovoj daljoj eksploataciji. Razlika B. radi obavljanja neke privredne delatnosti. Cilj B. Težnja za povećanom ekonomskom efikasnošću.O. . U istraživanju UNCTAD-a došlo se do podatka da 51% multinacionalnih kompanija upravo ovaj motiv vidi kao najznačajniji.O.O.KONCESIJE I B. Koncesijom se podrazumeva dozvola koju javna vlast može izdati domaćim ili stranim pravnim i fizičkim licima. Posle okončanja ugovorenog perioda.T.T.O. pri čemu država ustupa koncesionaru pravo korišćenja prirodnog bogatstva ili dobra u opštoj upotrebi ili korišćenje javne službe uz određenu naknadu radi ostvarivanja javnih interesa. Motiv za traženje već postojećih kapaciteta u cilju zadržavanja i promovisanja dugoročnih ciljeva kompanije prema izveštaju UNCTAD-a iznosi 14% od ispitanih kao najznačajnijih. B. Koncept koncesije podrazumeva da koncedent ustupa koncesionaru pravo korišćenja javnog dobra ili vršenja javne službe uz određenu naknadu radi ostvarivanja javnih interesa. ni o vršenju javne funkcije. Najvažniji podciljevi su : Težnja za osvajanjem novih tržišta je jedan od najvažnijih motiva stranih ulagača.T.O. pod zakonom određenim uslovima. poslovi se baziraju na otplati kapitalnih troškova realizacije projekata iz novčanih prihoda koji generišu sam projekat.. POSLOVI Koncesija je stari pravni institut i predstavlja pravni odnos između države (koncedenta) i pravnog ili fizičkog lica (koncesionara). projektom finansiranja iz određenih izvora. pa su pogodni za infrastrukturne projekte – elektrane .T. odnosno investiranje koje će povećati produktivnost proizvodnje i smanjenje troškova uz specijalizaciju proizvodnje jeste u 22% ispitanih MNK strateški motiv.

Uslovi rastuće integracije i međuzavisnosti. preduzeća mogu optimalno da iskoriste svoje prednosti u tehnologiji. Ovakvom globalizacijom svog poslovanja i metodama internacionalizacije određenih odnosa. veću orijentaciju prema tržišnom sistemu i veću integraciju u svetski ekonomski sistem. a sa drage strane najprofitabilniji plasman svojih proizvoda/usluga uz prisustvo na svim važnijim tržištima. Na taj način. Na početku poslednje dekade 20. Za ostvarenje nivoa konkurentnosti koji zahteva sve globalnije svetsko tržište postaje neophodno prisustvo na svim dinamičkim tačkama sveta.5. . U tom kontekstu. kapitala i tehnologije u celinu pod jedinstvenom kontrolom i upravljanjem. Putem direktnih investicija u inostranstvu. nastojeći da obezbede najpovoljnije snabdevanje sa jedne strane (sirovinama. ekonomiji obima i akumulirana iskustva u drugim poslovnim funkcijama. veka razvijene zemlje Zapada. uz sve oštrije kriterijume konkurentnosti tražili su od preduzeća da nađu efikasne kanale. posle velike ekonomske krize 30 -tih godina. suočavaju se s najvećim recesionim tendencijama. Istovremeno. SDI bitno utiču na uspostavljanje odnosa na relaciji Istok . energijom i radnom snagom) . Negativne ekonomske tendencije u zemljama tog regiona mogu biti prevaziđene samo uz podršku međunarodnog kapitala. kao i na efikasnost funkcionisanja ukupne međunarodne ekonomije. 2. preduzeća razmeštaju svoje proizvodne sisteme i ostale poslovne funkcije u globalnim razmerama. što izlaznom investicionom angažmanu razvijenih zemalja daje posebnu važnost i značaj. koji će im obezbediti pristup tržištima (kako inputa tako autputa) . Odnos snaga u svetu je bitno izmenjen raspadom Istočnog bloka i dramatičnim promenama u zemljama istočne i centralne Evrope. procesi regionalizacije i globalizacije uslovljavaju stalne promene privredne karte razvijenog sveta. koje su vezane za uvođenje demokratskih promena.Zemlje u razvoju.Zapad . odnosno globalizacije poslovanja preduzeća. preuzimaju funkciju ključnog razvojnog faktora svetske privrede i uz trgovinu postaju osnovni mehanizam globalizacije svetske privrede. i ta kategorija zemalja postaje sve zalnteresovanija za priliv stranog kapitala na svoja tržišta. 3 Značaj stranih direktnih investicija u savremenim uslovima Strane direktne investicije (SDI) u savremenoj razvojnoj etapi. objedinjujući tokove trgovine. Strane direktne investicije su u tom kontekstu pružile idealno rešenje.

godini rast SDI takođe prevazilazi stope rasta izvoza roba i nefaktorskih usluga (18%) . strane direktne investicije postaju najpouzdaniji kanal za prenos tehnološke komponente.znanja. koje na drugi način ne bi moglo biti preneto zbog nepostojanja tržišta koja nosiocu znanja može da obezbedi adekvatnu rentu za prednosti koje. pristup tržištima i drugim prednostima. To je svet moćnih finansijskih i tehnoloških potencijala. kada su investicioni tokovi rasli godišnje dva puta brže od svetskog bruto proizvoda (GDP) . ali se povećava i mogućnost za ostvarenje profita. čiji je interes za priliv stranih investicija povećan nepovoljnim privrednim tendencijama i zaduženošću. tehničkim i preduzetničkim resursima. Kvantitativni rast značaja stranih direktnih investicija meren ukupnim SDI stanjem ili tokovima. godine. 7 biliona dolara iste godine. Širenje matične kompanije na tržišta drugih zemalja podrazumeva kompletan investicioni paket. a ukupno svetsko SDI stanje je dostiglo vrednost od 2. već i svetske ekonomije kao celine. Osnovni agenti investicionih tokova su transnacionalne kompanije. 4%) i bruto domaćih investicija u osnovna sredstva (5. U 1995. prevazilazi u apsolutnim vrednostima ključne ekonomske indikatore kao što su: GDP. u pitanju je mnogo više od prostog transfera kapitala. ) . godine. marketing menadžerska znanja. Više od 39. 3%) . U uslovima kada drugi oblici finansijskog priliva u zemlje u razvoju postaju sve skromniji (strani krediti. i 1990. stopu rasta svetske proizvodnje (2. . godine na 315 milijardi $ 1995. Najdinamičniji investicioni period je bio onaj između 1985. osim kapitala.poseduje. znanje i tehnologija. izvoz i domaće kapitalne investicije. koji danas opredeljuje ne samo rad i funkcionisanje pojedinih industrijskih grana. neopipljive aktive . strane direktne investicije predstavljaju mogući izvor za zadovoljenje potreba tih zemalja za finansijskim. Rizik je veći. pomoć i sl. Važna karakteristika SDI jeste upravo ta. tehnologiju. koji sadrži. U slučaju stranih direktnih investicija. Rast značaja stranih direktnih investicija u globalnoj svetskoj ekonomiji potvrđuju i sledeća dva podatka: godišnji svetski SDI tokovi su porasli sa 60 milijardi $ 1985. 000 afilijacija u inostranstvu čini svetsku mrežu kanala kroz koju putuje kapital. što one omogućavaju razmenu tzv. ili nacionalnih privreda. osnove savremenog privrednog rasta i razvoja. 000 matičnih kompanija i njihovih 27.Treću stranu koja zatvara ekonomski mozalk sveta čine zemlje u razvoju (ZUR) . Na taj način.

obuhvata samo neke determinante i tumači određene aspekte SDI tendencija. da bi preduzeće preduzelo SDI potrebno je da postoje tri neophodna i dovoljna uslova: . intra . teorija internalizacije) . 4 Determinante stranih direktnih investicija Najznačajniji deo u kompleksnom investicionom paketu. odnosno ukoliko su poznate determinante koje određuju tokove SDI u svetu. zemlje primaoci stranih direktnih investicija mogu pravilno postaviti svoju investicionu politiku i time opredeliti privlačnost domaćih lokacija (pulI strana) samo ako im je poznat sistem motivacije subjekata koji vrše strana ulaganja.equity angažmana.5. ta teorija odgovora ne samo na pitanja zašto. tako i u zemlji domaćinu i bitno opredeljuju motivacione faktore i ponašanja investitora odnosno tzv. Prema tumačenju eklektičke teorije J. promene determinanti SDI tokova i slično. Te mogućnosti daju eklektičkoj teoriji status generalne SDI teorije.industrijske investicije. Većina SDI teorija (kao što su teorija međunarodnih portfolio investicija. Teorijama SDI objašnjavaju se varijable koje utiču na kompaniju da preduzme međunarodnu proizvodnju i tako ostvari strane direktne investicije. 2. U svojim tumačenjima. Isto tako. gde i kako će doći do preduzimanja SDI već nudi i okvir za objašnjenje aspekata kao što su: razni oblici non . teorija monopolskih prednosti SDI. One su brojne kako u zemlji investitoru. push stranu. Izuzetak je eklektička teorija. Dunning. koja daje generalni okvir za tumačenje SDI i transnacionalnih korporacija. svakako predstavljaju determinante kretanja stranih direktnih investicija.

investicioni podsticaji) na osnovu kojih se investitor opredeljuje da upravo na njenoj teritoriji realizuje svoj investicioni poduhvat. U drugom slučaju. ostvari i tzv. zaštitni znak.1. U jednom slučaju. menadžerski i marketinški know . Mrežom internih kanala između matične kompanije i afiiijacija investitor dolazi u poziciju da zaobiđe mnoge barijere (carinske. Sve tri determinante SDI su tesno povezane u međuzavisne. da dođe do značajno jeftinijih inputa za finalni proizvod i da umanji poreske i druge obaveze korišćenjem mehanizma transfernih cena. . kvalifikovana radna snaga. 2. a izostajanje bilo kojeg od pomenuta tri elementa elektičke paradigme može voditi samo u parcijalno tumačenje fenomena SDI i TNK. necarinske i slično) . do internacionalizacije dolazi zbog specifičnih prednosti za koje spoljašnje tržište i ne postoji. Zemlja domaćin treba da poseduje "prednosti lokacije" (prirodni resursi. internalizacija je motivisana postojanjem nesavršenog spoljašnjeg tržišta i potrebom ekonomisanja transakcionim troškovima. pristup tržištu itd. prednosti internacionalizacije. Tržišna imperfektnost omogućava da investitor time što strano tržište opslužuje putem SDI.how. tako da se one mogu plasirati samo interno i na taj način ostvariti monopolski profit. infrastruktura. kojima će nadoknaditi sve troškove vezane za poslovanje u stranom i nepoznatom okruženju. Investitor treba da poseduje specifične prednosti u odnosu na preduzeća domaćina (patentiranu tehnologiju. i slično) . 3. odnosno da zadrži kontrolu nad faktorima kao što su tehnološka i marketinška znanja.

dvama tranzicionim modelima. prouzrokovan. a time i životnog standarda. 3 Iskustva nekih zemalja centralne i jugoistočne Evrope u tranziciji U svim postsocijalističkim zemljama osnovni tranzicioni model je obuhvatio sledeće komponente: privatizaciju preduzeća u državnoj svojini. Hrvatsku. na višu ravan. stabilnost kursa i finansijska stabilizacija postavljene su na vrh reformskih prioriteta na kratak rok (dakle. zatvaranje spoljnotrgovinskih organizacija u državnoj svojini. Mađarsku. Napomene: Ponderi su izračunati na bazi podataka o GDP-u u USD iz 1989. * Izvod iz teksta Kakva privredna budućnost?. eliminisanje barijera za ustanovljavanje novih privatnih preduzeća i privrednih organizacija. liberalizaciju cena i napuštanje državnih subvencija kao integralni deo liberalizovanja domaće trgovine. Niska inflacija. uravnoteženje državnog budžeta povećanjem poreza i redukovanjem potrošnje javnog sektora*. Poljsku. Sloveniju i Slovačku Republiku. kao intermedijarni ciljevi) . časopis instituta ekonomskih nauka u Beogradu . Finalni cilj je bio podizanje stope rasta bruto domaćeg proizvoda (GDP) (Prilog 4) . po PPP-valutnom kursu. prema uslovnoj podeli. Iz analiza Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) može se uočiti različiti razvojni tok. Jugoistočna Evropa obuhvata: Albaniju. liberalizaciju spoljnje trgovine. Centralna Evropa obuhvata: Češku Republiku.5. Makedoniju i Rumuniju. Bugarsku. u zemljama centralne Evrope (CE = Central Europe) i zemljama jugoistočne Evrope (SE = South-eastern Europe) . liberalizaciju finansijskog tržišta. uspostavljanje efikasnog upravljanja privrednim organizacijama. u osnovi. objavljenog u MAP 9/02 (mesečne analize i prognoze .

Indeks realnog GDP-a .Grafikon 2.

koje su uspele da dosegnu makroekonomsku stabilnost do sredine devedesitih. na primer. Nasuprot tome. Mađarska je. kao i zastarelom. ali je država često smatrala da je bolje sačekati povoljniji trenutak nego prodavati narodno vlasništvo "u bescenje". posle trogodišnjeg oporavka. To je snižavalo njihovu cenu. a Rumunija (zahvaljujući nepostojanju finansijske discipline u javnom sektoru i odsustvu strukturnih reformi) i dalje. posle trogodišnje tranzicione recesije uspostavile stabilan privredni rast. često neupotrebljivom opremom. ušle u drugu tranzicionu recesiju.Bugarska do uvođenja valutnog odbora jula 1997. Od svih zemalja u tranziciji. Brojna preduzeća. prodala deonice strateškim partnerima i na taj načinje privatizovala preko 75% srednjih i velikih preduzeća. Ostale karakteristike ekonomske politike u zemljama SE bile su "meka budžetska podrška" nerentabilnim preduzećima u vidu bankarskih kredita. Za većinu zemalja SE je karakteristična sporija privatizacija srednjih i velikih preduzeća. bila su opterećena različitim dubiozama i neplaćenim dugovima. . u proseku. da bi. Bugarska i Rumunija su se najduže suočavale sa visokom inflacijom . Za razliku od zemalja ĆE. Zemlje SE imale su. koja su ranije bila u državnom vlasništvu. četverogodišnju tranzicionu recesiju.Kao što se vidi na grafikonu. uvedu savremene metode menadžmenta i promene produkcione procese. visoka inflacija i depresijacija nacionalne valute. zemlje CE su. zemlje SE su to uspele tek krajem dekade. Jedno od objašnjenja tranzicione recesije leži u tome daje obim proizvodnje u industriji sa zastarelom tehnologijom i prevaziđenim proizvodima opadao brže nego u sektorima koji su uspeli da modernizuju opremu. u proseku.

pristupiti usavršavanju nerazvijene infrastrukture finansijskog sistema. Rumuniji i Albaniji) . Međutim. M. presudno uticale strane direktne investicije) . reformi koje su neophodne za efikasniju proizvodnju. sve zemlje u tranziciji. maj 2002. Beograd. * Ovo su bili izvodi iz priloga Instituta ekonomskih nauka (autora: S. . po otpuštanju viška zaposlenih i po uvođenju ne samo moderne tehnologije nego i savremenog upravljačkog metoda u proizvodne procese.Opadanje proizvodnje oborilo je i produktivnost. moraju da se ispune pre ili kasnije. Učešće investicija u GDP-u u zemljama SE je opalo sa 23%. moraju da temelje reformu svog finansijskog sistema na sledećim osnovnim premisama: postaviti centralnu banku kao politički nezavisnu instituciju. Najzad (ali ne i po značaju) . na oko 18% u 1998. redukovati obim "slabih" kredita u strukturi bilansa poslovnih banaka. sa izuzetkom Slovenije. Skromnom rastu produktivnosti je doprinela i slaba investiciona aktivnost. razviti finansijsko tržište*. prosečan odnos investicija prema GDP-u u zemljama CE je u pomenutom razdoblju povećan sa 19% na 28% (na šta su verovamo. Tako su neke zemlje ĆE registrovale za 50% višu produktivnost 1998. Vuković-Čotić) studiji: Strategija Srbije za ubrzanje pridruživanja SR Jugoslavije Evropskoj uniji. Kovačevića i G. Nasuprot ovim zemljama. Upravo slaba produktivnost odražava izostajanje strukturnih reformi u SE. a time je povećana i produktivnost. a zemlje SE su u tom pogledu dugo bile izuzetak. usavršiti pravni okvir za ulazak novih banaka i rehabilitaciju postojećih bankarskih institucija. (pad tog učešća je naročito bio izražen u Bugarskoj. produktivnost je odmah pokazala osetan porast. Stamenkovića. Savina. što region SE nije uspeo da dostigne. razviti nebankarske fmansijske institucije kao komplementarne poslovnim bankama. nego deceniju ranije. ma koliko neke od njih bile bolne. Poenta je ovde u tome što sve pretpostavke uspešne tranzicije. D. koliko je iznosilo 1991.

Tabela 5. 1998. 2000. 479 6243 2183 2861 13389 168 195 251 177 466 322 2062 113 200 176 267 186 521 321 624 165 743 90 496 2359 2801 6975 14553 13141 19374 18680 22924 88253 . 1987 1992 pros.čini taj problem težim i bolnijim sutra. 983 2085 1935 1944 18255 45 180 382 521 274 366 1488 30 14 94 73 10 67 420 152 12 24 265 355 17 72 926 119 85 486 22 34 1625 181 265 4250 1715 3659 4. 1996. Estonija Mađarska Letonija Litvanija Makedon. 1999. koja se. 1987-1999. u krajnjoj liniji. 1998. 1997. Bugarska Hrvatska Češka Rep. Moldavija Poljska Rumunija Ruska Fed. Odlaganje suočavanja sa činjenicom da postoje viškovi radne snage i čuvanje radnih mesta na kojima nema posla zarad socijalne pravde i mira danas . 1991. god. 498 4908 5129 7500 21722 1229 2063 961 1211 2016 2. 425 697 2258 4028 16246 2441 19095 1885 2063 200 335 29979 5441 16541 2044 2997 3248 109923 Bosna i Herceg. godina (milioni dolara) Zemlja Tokovi Ukupno SDI stanje Izvor: UNCTAD. jer se. Slovačka Slovenija Ukrajina Total 34 533 675 183 61 91 37 1658 770 1352 1382 2365 306 1822 2561 1. Ulaz SDi tokova i ukupnog SDI stanja u centralnu i istočnu Evropu. 429 1301 2540 5108 13452 2339 4453 1. strane 283-288 i 295-299.Odlaganje reformi. u međuvremenu.i nižu ukupnu proizvodnju u čitavoj deceniji. Albanija Belorusija 68 18 40 105 653 162 70 15 90 101 201 90 73 -2 109 540 151 48 200 1 505 503 267 45 144 10 401 873 581 41 225 10 394 466 - 1999. 1995. suma izgubljenog kapitala povećava. blaže doziranje neophodnih promena i njihova "postepenost" (odnosno razvlačenje na duži rok) imaju za zbirnu posledicu veću cenu tranzicije. ogleda u zapadanju u drugu tranzicionu recesiju posle kratkotrajnog privrednog rasta na starim osnovama . World Investment Report.

nego našeg kašnjenja i dubine pada. olabaviti monetarna politika. Priče o slobodi izbora su samo politička manipulacija. Koliko dugo? Posledice koje su iskusile neke zemlje već smo videli. Van sumnje je da usporavanjem tranzicije. To bi značilo socijalni mir. i politikom kursa olakšati položaj 'tradicionalnih" ali nekonkurentnih izvoznika. gašenje neproduktivnih radnih mesta može da se odloži za izvesno vreme. Može se i pokrenuti ili povećati proizvodnja u nerentabilnim preduzećima za izvestan period.U našem slučaju. Samo što bi ta nova recesija u našem slučaju bila teža od njihove. Istorijska šansa koju imamo u ovom trenutku ne bi se smela prokockati. tako što će se omekšati finansijska disciplina. odnosno restrukturiranja i prihvatanja drugih neizbežnih ali bolnih promena. Zato što smo startovali sa nižeg nivoa i zato što bi udeo investicija u bruto domaćem proizvodu ostao manji i od onoga u njihovom slučaju. ali u težim okolnostima. Umesto investicionog zamaha i stabilnog rasta tokom druge polovine ove decenije imali bismo recesiju i pad standarda. možda i ispod današnjeg nivoa. . Pitanje brzine tranzicije nije stvar našeg izbora. može povećati naše zaostajanje i dobiti razmere katastrofe. ovo odlaganje neizbežnog. posle decenijskog propadanja iz poznatih razloga i stanja u koje je dospela ekonomija. sve bolne reforme ponovo dolaze na red. Na kraju.

takođe. da transformišu domaću ekonomiju i time. liberalizacije i pojednostavljenja pravnog sistema. za kratko vreme. Strane direktne investicije imaju potencijal da rapidno obnove privredu na regionalnom nivou. omoguće izvoz roba i usluga na svetsko tržište. nego što bi se to postiglo uobičajenim tokovima trgovine. 1 Zašto su direktne strane investicije važne za SCG i kako ih privući Duboka ekonomska kriza koja je posledica desetogodišnjeg perioda izolacije i ratova. privatizacije. makroekonomske stabilnosti. 3. promovišu osnovne ekonomske ciljeve: stabilnost.5. Strane direktne investicije (SDII) predstavljaju sredstvo za privlačenje privatnih investicija u cilju održiveg razvoja. . razvoj i razmenu znanja (know how) . nameće činjenicu da bez stranih investicija SCG neće biti u stanju da razvije i modernizuje svoju ekonomiju. SDI. prednosti SDI mogu se okarakterisati kroz intenzivnost otvorene trgovine i režima investicija. Kao posledica. politike aktivne konkurencije. SDI omogućavaju bržu i efikasniju integraciju našeg tržišta u svetsku privredu. zastarela tehnologija i nedostak domaćeg kapitala. Što se tiče privatnog investicionog sektora. U ovakvom okruženju SDI igra ključnu ulogu u poboljšanju reagovanja SCG na prilike koje nudi globalna ekonomska integracija-cilj priznat kao ključni faktor u svakoj strategiji razvoja.

Strana firma. može imati dobiti od znanja i kontakta domaćih firmi. dolaskom inostranih firmi na naše tržište uvode se i zapadne tehnike menadžmenta. Ovo umanjuje sposobnost firmi da se nadmeću u inostranstvu za izvozna tržišta i doprinosi teškoći zemlje da dođe do čvrste valute. . Alternativa kupovine prava na korišcenje tehnologije iziskuje teško dostupnu stranu valutu ili nepovoljne domaće kredite. Strani investitori imaju pristup stranim izvorima kapitala i ne zavise od relativnog stagniranja domaćeg tržišta kapitala ili (ne) mogućnosti zemlje da generiše strani kapital putem izvoza proizvoda i usluga.5. 2 Sve prednosti SDI Zbog svega što nose SDI. pošto bi investicije trebalo da obuhvate naprednu tehnologiju. a firme bi uvele napredni know-how i tehnike proizvodnje. 3. Drugo. što je dovelo do umanjene produktivnosti radnika i proizvodnje roba lošeg standarda. SCG tržište kapitala još uvek nije (dovoljno) razvijeno. te ne može da zadovolji potrebe velikih investicionih projekata. Postoji dosta rasprava vezanih za prednost i značaj SDI koje možemo sumirati na sledeći način: Prvo. kasnije. ili je do nje teško doći. Predviđeno je da SDI rese ovaj problem. zemlje (posebno Centralne i Istočne Evrope) se nadmeću za pružanje što povoljnijih uslova za ulazak stranog kapitala. u proteklih deset godina. a domaća firma može imati dobiti od novih tehnika menadžmenta koje uvećavaju produktivnost. To bi omogućilo domaćim menadžerima da prihvate i ovladaju novim načinom organizacije poslovanja. Ovaj transfer znanja će biti od velike važnosti kada postojeće firme budu preuzete i reorganizovane od strane stranih investitora ili kada se sa stranim investitorima osnuju zajednička ulaganja. Treće. Šta više. gde strane investicije zalsta transformišu "staro" tržište u slobodno tržište. mnoge firme u SCG. čvrsta valuta koja je potrebna za investicije. nisu bile u mogućnosti da unaprede opremu i tehnike proizvodnje. nije pristupačna na domaćem tržištu. Kao direktan izvor stranog kapitala SDI rešavaju oba problema istovremeno.

koji je neutralan. zapadne firme bi sa sobom donele razvijene kanale distribucije i znanja o prodajnim mogućnostima na globalnim tržištima. kada se imovina prodaje po prvi put i kada je neophodno investirati da bi se proizvodnja reorganizovala i da bi se modernizovale prodajne linije. privlačnih po stimulacijama. Time bi se povećao pristup spoljnim izvorima finansiranja. Ovim se dolazi do zaključka da. 5. ne može se reći da sve SDI doprinose dostignućima. Niti jedna zemlja ne srne da dozvoli sebi da zanemari domaće poslovanje. U stvari.3. Svakako. Strane kompanije su u stanju da izađu u susret ovim zahtevima. Peto. u poslednjih 10 godina dokazala su da većina poreskih šema koje uključuju stimulacije. jednostavno ne daju nikakve rezultate.Četvrto. koji ne predstavlja opterećenje za velike profite. Zalsta.3 Šta Srbija treba da uradi? Mnoge vlade i dalje pogrešno interpretiraju činjenicu da bi same poreske beneficije (kao što su poreske olakšice i slično) mogle privući SDI. nedavna iskustva većine zemalja u razvoju i tranziciji. Mnogi od projekata. predstavljaju kratkoročne projekte. kvalitetni i ozbiljni strani investitori više će ceniti racionalniji poreski sistem. ukoliko se privlačnost SDI meri na osnovu prethodno navedenog. tj profitbilne angažmane koji nemaju dugoročne pozitivne efekte na samu zemlju i samo troše konvertibilne valute umesto da budu njihov izvor. Prisustvo stranih kompanija proces privatizacije i prestrukturiranja može učiniti efikasnijim tako što bi nalzgled novo privatizovane kompanije bile u stanju da ostvare svoj pun potencijal. izabrani instrumenti moraju biti kritički ocenjeni kako bi se utvrdilo da korespondiraju cilju. neki od vidova privatizacije zahtevaju velike sume kapitala i sposobnost analize ekonomskog potencijala preduzeća. Mogućnosti značajnijih dobitaka od trgovine ostvarili bi se bez relativno većih troškova. Time bi cilj promocije izvoza bio dodatni izvor strane valute. a primarno kreiranih da privuku SDI. kao izvorima kapitala. One privlače veoma mali broj dodatnih investicija i većinom predstavljaju izdatak za državni budžet. . koji dozvoljava smanjenje normalnih troškova sa mogućnošću prenosa neto operativnih troškova.

Počev od 1. juna 2001. Srbija je ukinula beneficije poreskih olakšica za strane investitore, što ukazuje na kretanje u pravom smeru. Međutim, Vlada bi trebalo da preduzme dodatne korake i značajno uprosti poreski sistem uopšte. Uvođenje dugo čekanog poreza na dodatu vrednost u fiskalni sistem Republike Srbije je veliki korak napred i nikako ne bi trebalo dalje odlagati ovaj veoma važan potez. Planirani cilj je jasan i jednostavan fiskalni sistem (centralne i lokalnih vlasti) , s minimumom različitih dažbina i različitih stopa. To znači daje neophodno stvoriti uslove za podsticaje usmerene ka povećanju učestalosti stranih ulaganja i razvoju preduzemištva, podstaći ulaganja u mala i srednja preduzeća i druge vidove investicija primerene srpskom tržištu, ispitati mogućnost uvođenja posebnih podsticaja za mala i srednja preduzeća i dr. Radi podsticanja stranih ulaganja poželjno je da naša zemlja zaključi što veći broj međunarodnih ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, posebno sa zemljama iz kojih se očekuje značajniji priliv investitora. Stope doprinosa za socijalno osiguranje još uvek su visoke i neujednačene, što predstavlja dodatni teret za poslodavca - ulagača. Postupak prijave i plaćanja poreza na prihode ostvarene u inostranstvu nije do kraja razjašnjen. Oporezivanje vlasništva nad akcijama i udelima, kao i prometa hartija od vrednosti - predstavlja kočnicu razvoju tržišta kapitala. Slično važi i za prenos prava intelektualne svojine, kao bitan element tehnološkog i ukupnog privrednog razvoja. Privlačenje SDI u Centralnoj i Istočnoj Evropi postaje izuzetno konkurentno. Veoma jaka konkurencija postoji kod izvozno-orjentisanih investicija između sličnih i susednih zemalja koje poseduju prihvatljivu investicionu klimu u regionu. Srbija, Hrvatska ili Mađarska nisu konkurenti za fabriku Coca-Cola-e jer je proizvodnja orijentisana na domaće tržište, ali one mogu biti, na primer, konkurenti u proizvodnji automobila. Postojanje SDI je u srazmeri sa dobrim prilikama - ukoliko postoji više dobrih prilika biće i više SDI. Strane direktne investicije kreću se prema zemljama u kojima se investiciona klima poboljšava (ili je dobra) .

5. 3. 4 Strane direktne investicije, privatizacija i tržište kapitala (dosadašnja iskustva)

Republika Srbija je od 2001-2006.god. ostvarila značajan napredak osnovnih makroekonomskih i strukturnih indikatora. Ostvaren je visok rast bruto domaćeg proizvoda, uspostavljena makroekonomska stabilnost i održana stabilnost deviznog kursa, uz kontinuirani rast deviznih rezervi. Doneto je preko 400 sistemskih zakona kojima se podržavaju strukturne reforme i ostvaren je značajan napredak u sprovođenju reformi.

Izvor: Republički zavod za razvoj Republike Srbije 2006. Posle dugotrajnog stagniranja, u makroekonomsku analizu naše zemlje uvrštena je kategorija stranih investicija. Pozitivan signal za investitore u Srbiji predstavlja izveštaj Svetske banke Doing Business 2006. – «Poslovanje u 2006.» u kojem se ocenjuje da je Srbija poboljšala uslove za poslovanje i da je od 175 zemalja, sa 92.pozicije prešla na 68.poziciju.

Izvor: Republički zavod za razvoj Republike Srbije 2006. Ukupni rezultati reforme institucionalnog sistema u Srbiji prikazani su u Izveštaju Evropske banke za obnovu i razvoj - EBRD (Transition report, 2006) Indikatori tranzicije u Srbiji, 2006.
Reforma Sigurnost Privatizacija bankarskog Privatizacija tržišta i Ukupne malih i Restrukturiranje Liberalizacija Trgovinski Mere sistema i nebankarske infrastrukturne velikih srednjih privrede cena sistem konkurentnosti liberalizacija preduzeća finansijske reforme preduzeća kamatnih institucije stopa 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 1,00 1,00 2,00 2,33 2,33 2,67 2,67 3,00 3,00 3,00 3,00 3,33 3,33 3,67 1,00 1,00 2,00 2,00 2,00 2,33 2,33 2,33 4,00 4,00 4,00 4,00 4,00 4,00 1,00 2,67 3,00 3,00 3,00 3,33 3,33 1,00 1,00 1,00 1,00 1,00 1,00 1,67 1,00 1,00 2,33 2,33 2,33 2,67 2,67 1,00 1,00 1,67 2,00 2,00 2,00 2,00 2,00 2,00 2,00 2,00 2,00 2,00 2,00

Izvor: Evropska banka za obnovu i razvoj, Transition report 2006.

Procesom privatizacije od 2001.god., strane investicije su imale permanentan rast kako se i odvijala prodaja kompanija, tenderskom procedurom, aukcijskom i prodajom manjinskih paketa akcija na Beogradskoj berzi. Do decembra 2006.god. privatizovano je nešto više od 1.450 kompanija. Najveći deo priliva stranih investicija u Srbiju do sada, kao i u drugim zemljama u regionu, došlo je putem privatizacije. Najveće pojedinačne strane direktne investicije u Srbiji kao deo privatizacije, 2002-2006.
Vrednost investicije (u 000 evra) 126 518 87 210 100 20.2 49.5 152 73 1.513 122 385 460

Godina 2002

Domaća kompanija Beočinska fabrika cementa Duvanska industrija Niš

Strana kompanija Lafarge Phillip Moris British American Tobacco LukOil CIMOS ATB Nova Ljubljanska banka Alpha Bank Erste Bank Telenor San Paolo INI NBG Stada

2003

Duvanska industrija Vranje Beopetrol Livnica Kikinda Sever Subotica Continental banka Ju banka Novosadska banka Mobi 063

2004

2005

2006

Panonska banka Vojvođanska banka Hemofarm

Izvor: Republički zavod za razvoj Republike Srbije 2006.

Neto priliv stranih direktnih investicija (SDI) u RS za period 2000-2006.
SDI u Srbiji 2000-2006
4500 4000 3500 3000 2500 2000 1500 1000 500 0 4.000

u milionima USD

1.360 50 2000 165 2001 475

1.481 966

2002

2003

2004

2005

2006

.

Izvor: Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom Vlade Republike Srbije Priliv stranih direktnih investicija u Republiku Srbiju prema zemlji porekla 2000-2006.
SDI prema zemlji porekla 2000-2006

Holandija Austrija Nemacka Grcka Slovenija GB Kipar Francuska Svajcarska Ostali

20,94% 2,79% 4,29% 4,50% 4,64% 6,65%

21,71%

13,01% 11,47%

9,99%

Izvor: Narodna banka Srbije – Centar za istraživanja

DIV Velika Britanija Duvan Privatizacija 87 Ball Corporation SAD Pakovanje Greenfield 80 Erste bank .Pivara Čelarevo Danska Piće Akvizicija 95 Titan .Hemofarm Nemačka Farmacija Akvizicija 475 InBev .Kosjerić Grčka Cement Privatizacija 94 BAT . Srbija zauzima gotovo ravnopravno mesto sa ostalim članicama ovog regiona.Sartid SAD Gvožđe Akvizicija 150 Metro Cash&Carry Nemačka Trgovina Greenfield 150 OMV Austrija Nafta Greenfield 150 Coca Cola .JU banka Grčka Bankarstvo Privatizacija 152 US Steel . Prema ovom izveštaju u poslednjih nekoliko godina.god.513 Philip Moris .Novosadska banka Austrija Bankarstvo Privatizacija 73 Izvor: Republički zavod za razvoj Republike Srbije 2006. Agencija za garantovanje investicija (MIGA) u okviru Svetske banke. krajem 2006. uradila je kratak pregled investicionih projekata u jugoistočnoj Evropi u kojem je obuhvaćena i Srbija.Delta banka Italija Bankarstvo Akvizicija 333 Merkator Slovenija Trgovina Greenfield 240 Lukoil .Mobi 063 Norveška Telekomunikacije Privatizacija 1.DIN SAD Duvan Privatizacija 518 Stada . Kompanija Zemlja porekla Industrija Vrsta SDI Vrednost Telenor .Livnica Kikinda Slovenija Automobili Privatizacija 100 Airport City Izrael Nekretnine Greenfield 100 Carlsberg . . sa tendencijom rasta.BFC Francuska Cement Privatizacija 126 CIMOS .Vlasinska SAD Piće Akvizicija 142 Lafarge .Najveći strani investitori u Republici Srbiji 2002-2006.Apatinska pivara Belgija Piće Akvizicija 430 Banca Intesa .Novi Popovac Švajcarska Cement Privatizacija 185 Alpha Bank .Beopertol Rusija Nafta Privatizacija 210 Holcim .

razvoj tržišta kapitala i nediskriminacija svih učesnika na tržištu.god. pored Agencije za privatizaciju) odigrao je pionirsku ulogu u formiranju tržišta kapitala u Srbiji od 2002. Najveći uticaj na realan rast dobiti privatizovanih preduzeća i njeno povećano učešće u bruto društvenom proizvodu (sa 0.Upravo kroz proces privatizacije manjinskih paketa akcija iz državnog portfelja razvijalo se tržište kapitala. a preostalo je još oko 400 kompanija. na 1. kada je Akcijski fond izneo prve manjinske pakete akcija na berzu i na taj način uticao na pretpostavke unapređenja berze i razvoja finansijskog tržišta. Istorijski dan za razvoj tržišta kapitala u Srbiji bio je 30.god. s tim što je atraktivno oko 150 kompanija. a danas više od 1. maksimizacija prihoda. . Akcijski fond je od početka rada privatizovao oko 700 kompanija (manjinskih paketa akcija) iz svog portfelja sa prihodom od 450. Akcijski fond RS (jedna od institucija za sprovođenje privatizacije u Srbiji. Do tada se na Beogradskoj berzi trgovalo akcijama 2-4 kompanija – sporadično. godini) imala su preduzeća privatizovana preko Akcijskog fonda RS.april 2002. broj listiranih kompanija na berzi) postignut je permanentan rast tržišta kapitala iz godine u godinu. ukupna vrednost prometa svih hartija od vrednosti. Po svim parametrima (tržišna kapitalizacija na berzi..500 kompanija.5 miliona evra.80% u 2002.god.45% u 2006. kada je izneo prve manjinske pakete akcija na berzu i sve do danas uspešno ispunio zakonske principe i načela. priliv investicija. a po zakonu Akcijski fond proces prodaje akcija iz svog portfelja bi trebalo da završi do kraja 2008.

Cilj je da se unapredi u moderan i efikasan sektor koji će pružati sve kvalitetne finansijske usluge. u odnosu na 2005. odvijaće se u pravcu jačanja osnovne funkcije finansiranja realnog sektora. tako i inostranom kapitalu.3 milijarde evra. Tržišna kapitalizacija Beogradske berze iznosila je u 2006. Kulska banka i Nacionalna štedionica.) omogućiće kako domaćem..3 milijarde evra. Najveći obim trgovanja zabeležen je u trgovanju akcijama AIK Banke iz Niša. da na tržištu kapitala pronađe prinosno atraktivne hartije od vrednosti (posebno kada se u okviru strateških odluka o privatizaciji javnih kompanija u ponudi na berzi nađu i te kvalitetne hartije od vrednosti)..god. investicionim fondovima i penzijskim fondovima.000 transakcija. Obveznice sa prometom od 149 miliona evra zabeležile su rast od 36% u 2006. Akcije su u ukupnom prometu na berzi učestvovale sa 88%. izmene Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata. . u odnosu na prethodnu godinu. a ostvaren je kroz 138. 10. Vlada Republike Srbije će unapređivati zakonodavni i regulatorni okvir za razvoj finansijskog sektora sa profitabilnim bankama. slede Komercijalna banka. i u okviru njega posebno tržišta kapitala.god.Promet na Beogradskoj berzi iznosio je više od 1. Bankarski sektor ulazi u završnu fazu reformi započetih 2001. što predstavlja povećanje za 13% u 2006. osiguravajućim društvima. lizing društvima. a prometom koji je iznosio oko milijardu evra. Zakonska regulativa (Zakon o investicionim fondovima.god. Razvoj finansijskog tržišta.god. Agrobanka. Dalje reforme ovog sektora sprovodiće se u cilju jačanja konkurencije banaka i formiranja modernog finansijskog sistema kao podrške privrednom razvoju. Učešće stranih investitora u ukupnom trgovanju na berzi iznosio je 51%.g. čime će se povećati likvidnost finansijskog tržišta i smanjenje rizika investiranja.

multinacionalne kompanije su pod konstantnim pritiskom od strane konkurenata i ne mogu i ne smeju sebi da priušte da se zadovolje manjim delom tržišta. Šta više. 3. kvota i ostalih izvoznih ograničenja. Po definiciji.kompanije i firme su sve manje i manje zalnteresovane da proizvode po nižim cenama i slabijem kvalitetu nego što su to internacionalni standardi. savremena postrojenja za internacionalnu komunikaciju i pouzdanu infrastrukturu u globalu. ali nisu sve aktivnosti podjednako privlačne za strane investitiore. c) postojan i funkcionalan pravni i poreski sistem. čak i ako mogu da profitiraju na zaštićenom tržištu. Na ovim postulatima SCG mora da radi svakoga dana.pod time se podrazumeva stabilna i ne precenjena valuta. moderna internacionalna infrastruktura transporta. koja je dovoljno snažna da privuče bilo koju značajniju sumu SDI-ja bez bazičnih postulata. moraju nuditi potencijalnim investitorima potrebne uslove da bi bili konkurentni na stranim tržištima. Zemlje sve više i više. iako ima veliko tržište i puno prirodnih resursa nije privukla dosta SDI. pristup neophodnim uvoznim proizvodnim sredstvima po svetskim standardima i cenama. SCG je u prednosti jer poseduje mogućnost da uči na greškama i uspesima zemalja Centralne i Istočne Evrope koje su u procesu tranzicije 10 godina. Rusija. svaka zemlja ima komparativne prednosti u nečemu. međutim. pristup konvertibilnoj valuti ili režimu povraćaja profita) i regulacija. b) izbegavanje preteranih restrikcija (npr. .5. kao što je Kina. Zbog globalizacije zahtevi postaju sve stroži . 5 Šta je dobra investiciona klima? Polazne osnove za investicionu klimu su: a) stabilna politika i vlada koja bi bila u stanju da proizvede stabilne i razumne ekonomske smernice. godine. finansiranje. obrazovana radna snaga. adekvatne usluge podrške poslovanja. U navedenim osnovama investicione klime treba dodati i važne činioce koji bi omogućili lakši izvoz . eliminacija ekstra poreza. koja se može dodatno obučavati i koja će raditi po zakonima i pravilima koji omogućuju fleksibilnost. Značaj političke stabilnosti i pravnog sistema je čak porasla od 1998. poslovno transparentna vlada koja drži obećanja i olakšava poslovanje privatnih kompanija u okruženju otvorenog tržišta. Pretpostavlja se da je to produkt finansijske krize u Aziji i Rusiji i taj značaj raste zahvaljujući trenutnom usporavanju svetske ekonomije. Samo šačica zemalja je nasledila investicionu privlačnost.

21. 6. 715 13. 36. 22. 2. 61.Izvor NBS Nr. 16. 507 5. 31. 148 2. 296 2. 24. 227 1. 57. 8. 4. 26. 302 7. 346 36 0 0 47 6 73 73 0 80 4 3 0 0 2 12 0 9 135 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 14 7 1 0 3 954 10 2 3 3 1 3 243. 54. 932 11. 34. 033 4. 155 288 38. 59. 1. 970 12. 11. 12. 15. 55. 167 1. by countries for the period January-July 2003 *according to the data of commercial banks* . 52. 923 8. 46. 562 23 86. 56. 9. 25. 234 7 914 4. 20. 398 39. 32. Country Austria Greece Croatia Slovakia Italy Slovenia Germany The Netherlands Cypress USA Luxemburg Hungary Russian Federation Switzerland Republic of Srpska Lichtenstein Belgium Great Britaln Czech Republic France Macedonia Bosnia and Herzegovina Canada Denmark Panama Romania Norway Israel Sweden Bulgaria Spaln Ireland Letonia Monaco Virgin Islands China Honduras Finland Poland Armenia Liberia Anguilla Albania Belize Dominican Republic Japan Kazakhstan South Korea Mauritius UAE Turkey Australia Singapore Ukralne Cayman Islands Nigeria Marshal Islands Portugal Vietnam Syria Uruguay TOTAL Janyary – July 2002 16. 3. 49. 33. 360 . 43. 13. 51. 35. 37. 19. 17. 48. 10. 538 1. 958 2. 755 540 622 118 1. 18.Foreign Direct Investment in the Republic of Serbia. 622 3. 764 929 54 238 4. 814 1. 357 2003 70. 748 1. 722 26. 40. 42. 41. 731 15. 28. 038 962 921 609 454 269 235 228 162 138 114 103 91 72 67 64 36 31 15 10 9 6 5 5 5 3 3 3 3 3 3 3 3 2 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 237. 58. 5. 23. 60. 7. 14. 53. 29. 39. 47. 38. 743 72. 45. 104 3. 27. 30. 411 8. 44. 50.

tj. Neposredne negativne posledice su: usporavanje rasta. kada se aktivira otplata nasleđenog duga. 5% izvoza pripadalo multinacionalnim preduzećima. SDI u Srbiji dostiže preko 1200 miliona dolara. Podaci za 1999. Može se proceniti da komercijalno kreditno zaduženje ne sme preći 10% ukupnih potrebnih investicija tako da najveći deo priliva stranog kapitala mora biti u obliku direktnih investicionih ulaganja. u Sloveniji 30%. naročito posle 2005. kao prvu pretpostavku za trajno prevođenje stope ekonomskog rasta na viši nivo. Aktivirana je. 4 Strane direktne investicije i nacionalna komponenta investicija Proces dezinvestiranja trajao je duže od dva tehnološka ciklusa kroz koja su u međuvremenu prošle evropske zemlje. Struktura priliva inostranog kapitala detenninisana je nasledenim spoljnim dugom i sagledivim mogućnostima servisiranja spoljnog duga (starog i novog zaduženja) u godinama koje dolaze. Nedovoljna domaća akumulacija zahteva ulivanje inostranog kapitala. zahvaljujući značajnim privatizacijama. godinu govore da je u Češkoj 60. takode. Tako se spirala proizvodnja-štednjainvesticije-proizvodnja kreće ka sve nižim nivoima. Multinacionalne kompanije koje ulažu kapital imaju bolji pristup inostranim tržištima i dominantno su orijentisane na izvoz. predstavljaju činilac koji je omogućio veću propulziju zapošljavanja nego što bi ona inače bila moguća pri datoj faktorskoj produktivnosti. bilo da je reč o tekućoj štednji ili o tezaurisanoj štednji. pad agregatne proizvodnje i zaostajanje izvozne konkurentnosti. . Poželjan cilj je da dođu savremene tehnologije i proizvodna i upravljačka znanja sa kapitalom uloženim u prerađivački (proizvodni) sektor. u Mađarskoj 89%. To potvrđuje praksa zemalja u tranziciji. Time nije umanjen značaj domaće akumulacije kao komponente investicionih ulaganja.5. jaka veza između slabog ekonomskog rasta i investicija zbog nemogućnosti značajnijeg povećanja štednje (akumulacije) za pokretanje novih investicija. dok su ova preduzeća zapošljavala između 27% (Češka) i 47% (Mađarska) ukupne radne snage. U 2003. u Poljskoj 60%.

koja je osnovni preduslov povećanja SDI. . ) . prinudu da se razvija tržišna kultura i tržišne institucije kao i kroz odgovarajuću pravnu i administrativnu zaštitu tih institucija.SDI su u zemljama tranzicije snažno povećale produktivnost. Estonija. repatrijaciji profita. Ovo se objašnjava time da strani investitori nastoje da izvedu što potpunije strukturne promene u preduzećima redukujući broj zaposlenih na nivo koji je optimalan sa stanovišta karaktera i obima proizvodnje a ne sa stanovišta socijalne sigurnosti. dinamičke efekte koji uključuju inteziviranje konkurencije kroz liberalizaciju trgovine. . Strane investicije zahtevaju sprovodenje razvojne politike bez uplitanja birokratskih organa. Direktne investicije daju tzv. bez administrativnih odugovlačenja pri registraciji. izvozu. Zajedno sa komparativno jeftinom radnom snagom. kroz razvoj ekonomije obima. Poljska. ovo je rezultiralo visokim stopama rasta brutodomaćeg proizvoda i porastom standarda. od dva do tri puta u preduzećima na koja su bile usmerene. . efikasan bankarski odnosno finansijski sistem. Najbolje rezultate u tranziciji ostvarile su upravo one zemlje koje su primile najviše stranih direktnih investicija per capita (Mađarska. Češka. Krajnji efekat SDI je podizanje efikasnosti ukupne privrede: preduzeća sa stranim kapitalom su motor koji i drugi moraju da slede kako bi postigli konkurentnost na domaćem i stranom tržištu. Uočen je naročito bitan pozitivni efekat na razaranje monopoloidne strukture privrede. Zajedno sa novom tehnologijom to objašnjava natprosečnu produktivnost preduzeća sa inostranim kapitalom. zapošljavanju. Stvaranje povoljne klime za SDI prevazilazi standardne makroekonomske pretpostavke. obezbeđivanju potrebne pravne zaštite.

kao što su kvalitet.Nema razloga da svi pozitivni efekti SDI izostanu u privredi Srbije. tj. Posebno je značajno to što Srbija ima jeftiniju radnu snagu u poređenju sa tranzicijskim zemljama centralne Evrope. servisne službe. Srbija je za inostrane investitore zanimljiva sa stanovišta sva Četiri moguća motiva: 1) motiv značajnog širenja tržišta. (Necenovni faktori konkurentnosti. većoj produktivnosti koja je jedini uslov rasta zarada bez koga nije moguće postići zalnteresovanost zaposlenih za bolje privređivanje. atesti i međunarodni standardi nisu sami po sebi dovoljni ako se ne mogu amortizovati visoki relativni troškovi višim obimom proizvodnje na datom nivou konkurentnih cena. Održanje ili povećanje konkurentnosti podrazumeva veću produktivnost koja može amortizovati rast troškova. Pozitivan činilac za Srbiju je geografska blizina tržišta na koja se mogu plasirati proizvodi preduzeća sa stranim kapitalom. Ovi preduslovi se nalaze u domenu: razvojne politike. rokovi. Približavanje Evropskoj uniji pod uslovom nastavka reformi je svakako podsticajno. Druga ključna razvojna komponenta je podizanje udela malih i srednjih preduzeća na više od polovine učešća u GDPu. na šta takođe upućuju iskustva uspešnih zemalja u tranziciji. 2) motiv prirodnih resursa. 3) motiv veće efikasnosti. jeste stvaranje preduslova koji sada nedostaju da bi se obezbedila kritična masa investicija. ekonomske politike i dogradnje mstitucionahio-pravnog sistema. Srbija takođe ima komparativne prednosti. Ono što je bitno u ovom momentu za Srbiju. Ekonomska politika mora favorizovati sve one mere koje doprinose povećanju dodate vrednosti po zaposlenom. 4) motiv razvoja inostranog ulagača. ) . dizajn.

tj. potrebnog rasta izvoza. 5. 1 Investicije i održivost spoljnog duga Projektovanje makroekonomske slike u godinama koje dolaze (do 2010. 3. održive proporcije spoljno-trgovinskog deficita u GDP-u i pokrivanja platnobilansnog deficita. 5% do 2006.nivo investicija tj. 4. S obzirom na nizak polazni nivo u našem slučaju od oko 16% učešća investicija u 2001 . Najveći rast investicija. servisiranje dugova (odgovarajući limiti stope servisiranja duga) i s tim u vezi obezbeđenje potrebne strukture priliva inostranog kapitala (dominantna komponenta SDI) . od oko 18. Polazi se od ciljeva održivog razvoja: 1. Drugi cilj . obezbeđenje realnog rasta GDP-a. stvaranja akumulacije za rast investicija odnosno održanje dostignutog nivoa ili ubrzavanje privrednog rasta. 6. njihov udeo u GDP-u je postavljen komparativno sa tranzicijskim zemljama centralne Evrope koje su u godinama tranzicije dostigle nivo od preko 25% GDP-a. Prvi cilj je postavljen tako da realni rast GDP-a ide od 4% u 2004. 2. predviđen je u 2005. 5% učešća u GDP-u za 2004. U ostalim godinama realni rast bi išao po oko 10% godišnje. platni bilans zemlje i bilans štednje i investicija. na 4. obezbeđenje cenovne i monetarne stabilnosti. (sa nivoa od 17. graduiranim rastom postavljenje cilj od 25% u 2010. obezbeđenje potrebnog nivoa investicija za održivi rast i razvoj u svim perfomansama ekonomije o kojima je bilo reci po uzoru na uspešne tranzicijske zemlje centralne Evrope. 4. Projekcije sadrže tri bilansne međusobno povezane komponente: bilans upotrebe GDP-a. i dalje po 5% do 2010. obezbeđenje spoljne likvidnosti zemlje. .5. 5%. povratno. ) suočava Srbiju sa problemom obezbeđivanja potrebnog nivoa investicija kao jedine poluge održivog razvoja i rasta bruto-domaćeg proizvoda te. godini. obezbeđenje održivosti platnog bilansa tj. na nivo od 20% u 2005) .

8 17 6. 0 8. 2 21. 3 25. sagledana neophodnost podizanja nivoa tekuće domaće štednje ali. 5 9. 1 2. 4 19. 9 0. 2 4. 3 12. Bruto domaći proizvod (GDP) i njegova upotreba 2003 Stope rasta GDP godišnji rast. ) na 12% u 2010. u stvari. 1 24. 8 3. 1 22. 6 10 12. 0 5 * glavnica i kamata prema izvozu robe i usluga S tim u vezi je i kalibracija ukupne potrošnje (lične i kolektivne javne) tj. 7 6.Tabela 7. 1 20. 0 19. rast dolarske vrednosti Udeo u GDP. 8 9. Održivost platnog bilansa podrazumeva postepeno spuštanje udela spoljnotrgovinskog deficita u GDP-u od sadašnjih 22% (u 2003. 4 2 10. Time je. rast dolarske vrednosti Uvoz robe i usluga. videće se na bazi bilansa investicija i štednje. 2 7 2005 4. 5 18. 8 7. 6 10. 3 11. realno Domaća tražnja. realno potrošnja investicije Izvoz robe i usluga. 1 0. 5 3. da to nije dovoljno već se moraju uspostaviti uslovi aktiviranja tezaurisane domaće štednje. 6 6 2006-7 2008-10 4. 6 23. 3 0. 0 5 5 4. saglediva projekcija održiveg makroekonomskog razvoja sa ključnim akcentom na potrebi dizanja nivoa investicija koji diktira usporeniji rast potrošnje u odnosu na rast GDP-a. 4 3. u % Deficit robe i usluga Deficit tekućih transakcija platnog bilansa Servisiranje duga Stopa servisiranja duga Godišnja stopa inflacije 3 4. 0 5. 9 8. 4 8 2004 4 1. 9 13 2. . 5 5. 9 19. 3 12. 1 22. 2 11. 8 2. 3 13.

kritični period je 2007-2009. 6 10. Što se tiče spoljne likvidnosti. 6 -16 2010 13 12 25 25 0 0 0 -12. To je i razlog postavljanja ciljne strukture priliva inostrane štednje najvećim delom u obliku stranih direktnih investicija. kada stopa servisiranja duga dostiže kritičnih 25%. 3 . To podrazumeva godišnji rast izvoza robe i usluga od 20% u 2004. 8 2004 -3. Monetarna i cenovna stabilnost i značajan priliv SDI su conditio sine qua non makroekonomske održivosti razvoja i finasijske likvidnosti. Bilans investicija i štednje (učešće u GDP-u %) 2003 Bruto domaća štednja Neto faktorski dohoci Brulo nacionalna štednja (S) Bruto danas investicije (I) S-I Inostrana štednja Inostrana štednja koja uključuje donacije Neto izvoz robe i usluga -5. 2 6. a 35% učešća izvoza robe i usluga. Na kraju perioda on treba da dostigne učešće robnog dela u GDP-u od 25%. 2 16. 7 -19. Tako je neophodni priliv SDI ocenjen na oko 1. 8 3. 7 -21. 4 15. 8 20 -6. 5 17. 2 18. 2 22 -3. 5 2007 6 12. 2 6. 7 2005 0. 2 13. 3 13. 5 -20. 8 10. do 12% u 2010 . 5 13. 2 8. 2 milijarde dolara (ili oko 5% GDP-a prosečno godišnje. 8 4.Za obezbeđenje prethodno navedenih ciljeva je sagledan potreban rast izvoza u narednim godinama. 4 6. 2 7. 5 -7 7 8. Prema opisanom scenariju ciljeva i projektovanih performansi izvedeni bilans investicija i štednje je sledeći: Tabela 8. a opterećenje GDP-a servisiranjem duga oko 8% .

Da bi se to postiglo trebalo bi da budu ispunjene prilično tešeke pretpostavke. Ovaj pomak iz sadašnje perspektive može izgledati neostvariv. opterećenje GDP-a je podignuto za oko 1. 8-5 meseci. 50-8. opterećenost GDP-a se kreće od 7. Osim toga. I jedno i drugo zahteva. da bi ukupan bilans bio zatvoren. Nedostajući kapital u platnom bilansu se može pokriti odgovarajućim povećanjem SDI. ) stopa servisiranja duga u 2007-9 je u zoni 25-26%. 5 procentnih poena. 3%. godini realno nije. što znači da se deo prispelog kapitala iz inostranstva odliva u potrošnju. Sada se u kritičnim godinama stopa servisiranja duga penje na kritičnu granicu. i na 40% GDP-a u 2010. Sa predviđenim izvoznim ciljem (30% GDP-a u 2007. Podizanjem rasta GDP-a na 5% u 2005. i 2004. posle po 15%. Podizanje izvoznog cilja na 33% u 2007. resilo bi problem stope servisiranja duga. na 6% u 2006. . 8 na 4. Prema prikazanom bilansu. Tekuća domaća štednja je još uvek negativna u 2003. odnosno punu sigurnost u plaćanju obaveza u tekućem poslovanju i u servisiranju duga. a procene govore da investiranje u 2003.Pitanje održivosti spoljnog duga je zaoštreno u odnosu na procene sa početka 2003. ili eliminisati sniženjem ciljanog pokrića uvoza robe i usluga sa 5. ali je tada nedostajuće pokriće u prilivu kapitala reda veličine 400 miliona dolara godišnje. godini. i na 7% u 2007-2009 ovaj se problem rešava. i 35% u 2010. ili je tek neznatno veće nego u prethodnoj godini. ali ne i opterećenja GDP-a otplatama. upravo u tim godinama u kapitalnom bilansu nedostaje priliv od 200-300 miliona dolara. 2% u odnosu na GDP postane pozitivna i zahvati 3. Izvoz bi u ovoj varijanti rastao (u dolarima) oko 20% u 2006-7. Formirani nivo investicija je nedovoljan. godine zbog nižeg nivoa GDP-a u 2003. već u naredne tri godine (2004-2006) tekuća domaća štednja bi trebalo da od negativnih 3. i procenjenog nižeg nivoa u naredne dve godine i zbog podbačaja izvoza u 2003. kao čvrstu pretpostavku. startni formirani nivo potrošnje je dominantan u strukturi ukupne tražnje. 70%) . stabilizaciju političkih i ekonomskih institucija i smanjenje rizika investiranja.

postati ograničenje privrednog rasta. 5 milijardi do 4 milijarde evra. Institucionalne i regulatorne reforme u finansijskom sektoru se moraju ubrzati jer će on. usporila bi se dinamika tekuće štednje. Restrukturisanje javnih preduzeća je u tom pogledu neizbežno. kao i sa delimičnim investicionim usmeravanjem onog dela SDI po osnovu privatizacije kojim disponira država. šta je mogući supstitutivni izvor investicionog kapitala koji bi sagledani bilans investicija i štednje učinio realnijim u pogledu dinamike bruto domaće (tekuće) štednje. ) U tom slučaju bi se donekle uskladio rast lične potrošnje sa rastom GDP-a. Ovi uslovi se svode na reforme javnog sektora u delu koji se odnosi na redukciju udela ukupne javne potrošnje u GDP-u.Postavlja se pitanje. (2) Druga grupa uslova direktno je povezana sa propulzijom generisanja domaće štednje i aktiviranja tezaurisane štednje. tezaurisane štednje stanovništva. Ono što je jednostavno u bilansnim projekcijama uzeti u obzir jeste aktiviranje tzv. svojom niskom efikasnošću. Dve su grupe uslova: (1) Prva grupa uslova tiče se ubrzanja reformi sistema. (Karakter priliva iz tezaurisane štednje je isti kao i kada je reč o inostranom prilivu kapitala. ) Aktiviranje domaće štednje u predstojećem investicionom ciklusu zahteva iste ili slične preduslove kao kad je reč o SDI. a kapitalni priliv u platnobilansnim projekcijama učinio obilnijim. U ekstremnom slučaju bi nova kriza u ovom sektora mogla dovesti do odliva domaće štednje. (Procene ove štednje se kreću od 2. . povećanje efikasnosti finansijskog sektora u smislu smanjivanja troškova posredovanja i povećanja efikasnosti alokacije štednje postaje uslov za aktiviranje održiveg nivoa agregatne domaće štednje. Nadalje. Pitanje proporcija u ukupnoj budžetskoj potrošnji je takođe otvoreno kao i pitanje budućeg funkcionisanja javnih fondova. razvoja integralnog tržišta sa ciljem bitnog povećanja sigurnosti uloženog kapitala.

5. 5 Nagli pad SDI u zemlje proširenja EU u 2003.
Nalazi ankete 500 globalnih investitora poklapaju se sa rezultatima analize ekonomskih i poslovnih trendova i predviđanja za strane direktne investicije (SDI) koje je sproveo Economist Intelligence Unit (EIU) *. Ova anketa pokazuje da će istočno-evropske zemlje članice EU biti u gubitku u odnosu na Aziju kao omiljenu destinaciju za SDI. Zemlje proširenja su u najvećoj meri već iskoristile investicione koristi od integracije. Dalje pozitivne promene poslovnih sredina vezane za članstvo od 1. maja biće male. Moguće dodatno umanjenje poslovnog rizika (barem kod malih investitora) i uticaj punog pristupa zajedničkom tržištu na SDI delovaće kao protivteža posledicama većih zarada, prihvatanju aspekata pravila EU koja ograničavaju poslovanje kao i mogućnost usporavanja procesa reformi nakon proširenja. Nove istočno-evropske zemlje članice će morati naporno da rade kako bi ostale privlačne za strane investitore, poboljšale svoje poslovne sredine i održale konkurentnost. Zemlje proširenja su privukle oko 158 milijardi dolara direktnih stranih investicija između 1990. i 2003, više od 60% ukupne količine SDI koje su pristigle u 27 tranzicionih ekonomija istočne Evrope. Ipak, 2003. priliv SDI u ove zemlje se više nego prepolovio na 11, 4 milijarde dolara od najveće dostignute količine od 23, 6 milijardi dolara u 2002. Priliv u druge delove istočne Evrope se održao, što pokazuje da je ovaj proces tek u povoju, koji će se tek zahuktati relokacijom nekih jeftinijih aktivnosti dalje na istok.

* World investment prospects 2004, izveštaj Economic Intelligence Unit-a

Došlo je do kolapsa u prilivu SDI u Češkoj, Slovačkoj, Sloveniji i Litvaniji u 2003. Nije jedini razlog opadanja SDI, glomaznost velikih privatizacija i odugovlačenje u prodaji preostale državne imovine 2003. Priliv u 2003. je bio takođe dosta ispod prosečnog godišnjeg priliva SDI u zemlje proširenja između 1995-2002 od 14, 2 milijarde dolara. Ulaganja u sasvim nove poduhvate su takođe zatajila. Nagli pad u prilivu SDI u zemlje proširenja u 2003. takođe može da se shvati kao najava trenda koji će dovesti do trajnog pomeranja geografske distribucije SDI u istočnoj Evropi. Očekuje se da će se priliv SDI na srednji rok u nove zemlje članice EU oporaviti od depresije iz 2003. Zdrave poslovne sredine će nastaviti da preferiraju zemlje proširenja od mnogih novonastalih tržišta. Njihova lokacija daje ovim zemljama trajnu prednost nad južnim članicama EU kao što su Grčka, Portugal i Španija. Ipak, mogućnosti za privatizaciju u većini zemalja proširenja su se stanjile i značajna povećanja plata proteklih godina su umanjila nekadašnje konkurentne prednosti. Ovo poslednje nije nadoknađeno dovoljno brzim prelazom na proizvodnju sa većom dodatnom vrednošću koja je manje osetljiva na cenu radne snage. Za zemlje proširenja opasnost od odliva onih oblika SDI koje su osetljive na cenu u još jeftinije zemlje je veća od bilo kakvog obećanja većeg premeštanja investicija sa Zapada u ove zemlje. Zemlje proširenja su već stekle slobodan tržišni pristup EU pre samog članstva (ključni faktor kod donošenja odluka u vezi sa SDI) . Dalja liberalizacija nakon članstva biće relativno mala. Članstvo u evro zoni će najverovatnije dati novi značajni podstrek za DSI u regionu, ali ovo je kratkoročna mogućnost samo za zemlje Baltika. Pripreme za priključenje EU su delovale kao "oslonac" za poslovno orijentisane reforme, ali će dobijanje članstva ukloniti mnogo discipline u kreiranju poslovne politike.

Harmonizacija EU nameće značajan trošak sredstava, dok mnogi propisi EU smanjuju fleksibilnost i nameću pozamašan trošak za kompanije. Članstvo u EU takođe zahteva uklanjanje posebnih pogodnosti za strana ulaganja. Želja za članstvom u EMU i nominalna konvergentnost će možda ići na račun stope prave konvergentnosti u skorije vreme. Stvarni porast vrednosti valuta će odvratiti neke direktne investitore. Postoji opasnost da članstvo u EU i razočaranost rezultatima, naročito kratkoročno, možda podstakne nezadovoljstvo i populizam širom regiona. Politički sistemi zemalja proširenja su sada najverovatnije dovoljno stabilni da se odupru ovim izazovima, ali jedna vrsta političkog rizika koja, činilo se nestala iz regiona, se ponovo pojavila. Pod uslovom da postoji visok stepen pristupa tržištu putem liberalizacije trgovine, ne postoje sigurni dokazi da bilo kakav dalji nezavisni uticaj EU proširenja kao takvog na DSI može da se izdvoji. Ranija proširenja ukazuju na samo slabu povezanost proširenja i SDI. Uprkos najavama masovne relokacije stranih investicija u nove članice EU, priliv SDI u istočnu Evropu je mali u odnosu na priliv u EU-15 i ostaće takav pošto priliv u razvijene zemlje dominira globalnim SDI. U proteklih pet godina, od 1999. do 2003. , priliv SDI u zemlje proširenja iznosio je manje od 4% ukupnog priliva SDI u EU-15 u toku istog perioda. Predviđen priliv u zemlje proširenja 2004. -2008. predstava manje od 5% ukupno predviđenog priliva SDI u EU-25 u tom periodu. Male baltičke ekonomije rastu veoma brzo i kod takvih malih ekonomija nekoliko velikih poslovnih dogovora može da ima ogroman uticaj. Slovačka je nedavno ubrzala reforme a što je još važnije održava mnogo niže plate od ostatka centralne Evrope i postaje regionalni centar automotorne industrije. To će najverovatnije pomoći da se održi priliv SDI na visokom nivou u nekoliko narednih godina. Najveći potencijalni problemi pogađaju najveće tri zemlje - Mađarsku, Poljsku i Češku.

Prosečni godišnji priliv SDI u zemlje proširenja u 2004 - 2008. se predviđa da će biti oko 20 milijardi dolara. Očekuje se da će SDI dostići vrhunac 2005 - 06. sa okončanjem nekih velikih neisplaćenih privatizacija. Posle toga investicijama će dominirati ponovo uložene zarade i nastavak investicija postojećih SDI poduhvata. Udeo zemalja proširenja u istočno-evropskom regionalnom zbiru se očekuje da opadne ispod 50% u poređenju sa udelom od skoro dve trećine u periodu pre 2003. Ekonomije Balkana i zemalja ZND poput Ukrajine i naročito Rusije će povećati svoj udeo u regionalnim SDI. Cena radne snage je sada manja prednost nego u prošlosti kod većine zemalja proširenja, iako je to i dalje jedan faktor koji je važan za SDI. Zarade su i dalje dosta ispod zapadnoevropskog prošeka, ali i dalje dosta iznad nivoa mnogih drugih novih tržišnih destinacija u istočnoj Evropi i Aziji. Predviđene SDI za zemlje proširenja bile bi 25-33% veće ako bi cena zarade ostala pri jeftinijem kraju raspona plata istočne Evrope (prošek, tj. srednja, mesečna bruto zarada od 300 ili 400 dolara u poređenju sa oko 600 dolara u zemljama proširenja) . Tako je procenjeni gubitak, ili skretanje, potencijalnih investicija mogao da bude značajan. Među kompanijama koje je anketirao Economist Intelligence Unit, u prošeku 10% njihovih ukupnih SDI u proteklih pet godina su odlazile u istočnu Evropu. Ovaj procenat se malo povećao na 11% za planirane ukupne investicije od strane ovih kompanija preko narednih pet godina. Anketa pokazuje da istočno-evropske zemlje proširenja gube poziciju u odnosu na Aziju kao omiljenu destinaciju za SDI čak i mnogo više nego što se moglo očekivati s obzirom na cenu radne snage i korišćenje sekundarnih kompanija. Nove članice EU čak su izgubile trku sa Indijom po pitanju obučenost radne snage i što je podjednako iznenađujuće sa Kinom po pitanju lokacija za istraživanje i razvoj proizvoda. Po kriterijumu novih potrošača i poslovnih tržišta i mogućnosti nalaženja poslovnih partnera, nove članice se čine umereno privlačnim. Kriterijum mogućnosti vlasništva je jedini po kome se nove članice veoma visoko kotiraju.

Tabela 12. Analize i prognoze Foruma stranih investitora

1997.

1998. 2, 5 3, 6 29, 8 25, 4 7, 4 2. 711 4. 335 -590 -4, 8 9. 422 77, 4 0, 9 10, 5 9, 3 101

1999. -21, 9 -23, 1 42, 4 25, 5 5, 6 1. 571 3. 089 -716 -5, 2 10. 071 72, 9 1, 0 11, 7 11, 1 105

2000. 5, 0 10, 9 75, 7 26, 8 0, 9 2. 080 4. 015 -660 -6, 0 12. 337 111, 9 1, 5 34, 9 97, 5 27

2001. 5, 5 0, 0 88, 9 27, 9 1, 4 2. 235 5. 398 -1. 249 -9, 7 13. 335 103, 2 2, 7 59, 4 66, 7 184

2002. 4, 0 1, 7 19, 5 31, 2 4, 5 2. 549 6. 680 -2. 121 -12, 7 12. 500 75, 2 4, 0 60, 5 63, 9 594

Prognoze
2003. 1, 5 -3, 0 11, 7 32, 0 4, 5 2. 202 6. 447 -2. 007 -11, 1 12. 180 69, 4 5, 4 65, 3 57, 4 1. 016 2004. 1, 5 2, 0 7, 5 32, 0 4, 5 2. 240 6. 280 -1. 780 -9, 9 12. 000 66, 9 5, 2 70, 0 56, 0 400 2005. 2, 0 2, 5 6, 0 32, 0 4, 0 2. 540 6. 560 -1. 600 -9, 3 12. 600 69, 6 5, 0 75, 0 60, 0 48

Promena od prethodne godine u % 7, 4 BDP 9, 5 Industrijska proizvodnja Cene na malo (godišnji prosek) 21, 6 25, 5 Nezaposlenost (god. prosek) 8, 3 Budžetski deficit (u % BDP-a) U milionima evra 2. Izvoz Uvoz Tekući bilans Tekući bilans (u % BDP-a) Spoljni dug Spoljni dug (u % BDP-a) Pokrivenost uvoza u mesecima Prosečni kurs dinara prema evru Prosečni kurs dinara prema dolaru SDI
431 3. 815 -1. 128 -7, 7 8. 617 59, 0 1, 3 6, 5 5, 7 653

perspektivna tržišta. dok se Budimpešta pretvorila u neto izvoznika kapitala. sigurnosti i bezbednosti". za predstavom koju imaju o nekoj zemlji".9. Češka 5 milijardi. godine. Stanje nužno da bi se ovaj rezultat ostvario. . 3 milijarde. prati ga Moskva s 2. Subjektivni faktor je da "investitori ne idu samo za činjenicama već i za slikom.5. procenjuju da će u petogodišnjem razdoblju (2003-2007) najviše direktnih investicija privući Rusija . efikasan pravni sistem i vrlo liberalizovane režime spoljne trgovine i inostranih ulaganja. jer su prekogranične investicije mađarskih preduzeća za 351 milion dolara veće od ulaganja stranog novca u toj zemlji. Poslovni Prag je i dalje na čelu s dve milijarde i 333 miliona dolara. Prema istoj analizi. nalme. kao i prirodni uslovi u pojedinim zemljama. dok se naši potencijali kreću oko 850 miliona dolara. ima transparentan poreski sistem. pored čvrste makroekonomske politike. među kojima i malo lokalno tržište. 6 Poslovna klima u zemljama u tranziciji U Češkoj su prošle godine strane direktne investicije premašile šest milijardi dolara. Privredni prostor Rusije privukao je milijardu i po dolara stranih ulaganja. I projekcije budućih kretanja ostaju u sličnom pravcu. do 2007. poštivanja ugovora. Te prednosti uspele su da nadomeste komparativne nedostatke estonske ekonomije. Visoko učešće direktnih stranih investicija u društvenom proizvodu kreiralo je konkurentnu privredu. Srbija i Crna Gora nalazi se na 14. ali dobro obučena radna snaga. Analize pokazuju da Estonija. 4 milijardi. 3 milijardi. Studija predviđa kako će se razvijati poslovna klima u zemljama u tranziciji u narednih pet godina. vladavine zakona.7. glavne prednosti tih zemalja su jeftina. a možda i prebacio? Prepreke intenzivnijem investiranju i razvoju su objektivne i subjektivne. pokazuje izveštaj londonskog Economist Intelligence Unit-a. mestu. Estonija će imati jednu od najprivlačnijih poslovnih klima između 27 zemalja u tranziciji u Istočnoj Evropi u periodu od 2003. Objektivne se svode na činjenicu da "investitori imaju velika očekivanja u smislu ekonomske stabilnosti. Stručnjaci Svetske banke. Poljska . Prema analizi. Trendovi se bitno ne razlikuju ni u prvoj polovini ove godine.

"investicije sa ledine" (engl. SDI u zemljama srednje i istočne Evrope. među kojima je i SCG. koji ne žele samo da zarade na razlici između kupovne i prodajne cene. godine iznosio ukupno 13. Iako je to manje od sume koja je u periodu od januara do juna prethodne godine ušla u zemlje u tranziciji (15. 6. već da u našu zemlju prenesu tehnološka i upravljačka znanja. greenfield investments) budu dominantne u strukturi ulaganja. Ovde se pre svega radi o strateškim investitorima. analitičari Economist Intelligence Unit-a ocenjuju ovaj rezultat kao impresivan. kao i "ponovnim" otpočinjanjem procesa privatizacije. a Studija Economist Intelligence Unit-a predviđa da će se taj trend i dalje nastaviti. Padom investicija najviše su pogođene i države u Africi.SAD-a. što je više nego upola manje u odnosu na 1. Uprkos nastavku globalnog trenda opadanja nivoa stranih direktnih investicija koje su u svetu prošle godine iznosile 651 milijardu dolara. 1 Porast investicija Nakon reintegracije naše zemlje u većinu svetskih i regionalnih organizacija i inicijativa. što dovodi u sumnju mogućnost ostvarivanja ranije planiranog "milenijumskog razvoja". 392 milijarde dolara investicija u 2000. 83 milijarde dolara. godini. Pravi efekti stranih direktnih investicija će se osetiti tek onog trenutka kada tzv. idu trendom porasta. 49 milijardi dolara) .5. kako bi omogućili razvoj proizvodnje i podizanje nivoa usluga za potrebe domaćeg. Glavni uzroci za globalno opadanje investicija. ali i šireg stranog tržišta. . Japana i Evropske unije. južnoj Americi i Karibima. Podaci Economist Intelligence Unit-a govore da je priliv SDI u zemlje u tranziciji za prvu polovinu 2003. su recesije u najjačim svetskim privredama . značajno je porastao interes firmi i banaka iz EU da investiraju u našu zemlju. uspostavljanjem povoljnijeg makroekonomskog okruženja.

nego što je investicija stiglo u tu zemlju. 8 procentnih poena više od prosečnog rasta u 2002. najmanji priliv su u prvoj polovini prošle godine imale najrazvijenije ekonomije među 27 zemalja u tranziciji . značajan rast ostvarila je Rusija. 1%. što je za 0.5. Jedini izuzetak je Hrvatska. Tako. godini. na primer. Sa druge strane. godine je iznosio 5. 5 milijardi dolara u istom periodu prethodne godine) . ukupan priliv SDI u tim državama svakako nije pravilno raspoređen rneđu njima. . tako daje ta država "u minusu" 351 milion dolara . Poljska. u odnosu na 1. 7 Prelivanje SDI Prema podacima Economist Intelligence Unit prosečan realni rast BDP-a u zemljama u tranziciji prošle 2003. do 2007 godine. koja se nalazi na devetom mestu. ocenjen je kao region u kome se očekuje najintenzivniji napredak u srednjoročnom periodu.Češka. Što se tiče Balkana. Mađarska i Slovenija. 3 milijarde dolara u prvih šest meseci 2003. Mađarske kompanije su više ulagale u druge države. koja je uvećala priliv SDI (2. Studija Economist Intelligence Unit-a pokazuje da se među liderima u sprovođenju reformi nalaze zemlje u tranziciji koje su od skoro priključene EU. iako još nije poznato kada će se priključiti Uniji.kada je o SDI reč. No. Takođe se može očekivati da će se smanjiti razlika između država istočne i centralne Evrope i Baltičkih zemalja u tranziciji. Rusija je ujedno i na prvom mestu na lestvici po prosečnom očekivanom prilivu SDI od 2003.

74 0. 76 0. Rezultat (od 1 do 10) 7. 19 4. 87 0. 26 5. 68 Pozicija 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 - 19982002. 16 7. 03 6. 15 3. 23 4. 19 7. 22 4. 49 5. 05 0. 69 0. 44 0. 45 4. 93 4. 30 6. Rezultat (od 1 do 10) 6. 19 4. 99 4. 79 0. Poslovno okruženje u zemljama u tranziciji 20032007. 38 0. 61 4. 08 4. 47 4. 27 6. 16 5. 86 5. 77 4. 53 6. 92 3. 53 0. 65 4. 81 5. 44 4. 27 3. 27 3. 51 3. 21 3. 18 0. 50 6. 27 0. 80 0. 89 19982002/20032007 Pozicija 1 3 2 5 4 6 7 8 10 9 15 14 12 25 11 13 18 16 17 19 21 20 22 23 26 24 27 -č Promena u rezultatu 0. 71 1. 19 7. 34 5. 57 7. 89 0. 44 5. 31 5. 19 5. 45 5. 71 5. 66 4. 58 2. 26 1. 79 0. 33 0. 94 3. 81 0. 11 0. 14 4.Tabela 13. 78 1. 86 0. 45 0. 24 0. 75 1. 66 3. 80 Promena u poziciji 0 1 -1 1 -1 0 0 0 1 -1 4 2 -1 11 -4 -3 1 -2 -2 -1 0 -2 -1 -1 1 -2 0 - Estonija Češka Mađarska Slovenija Poljska Litvanija Letonija Slovačka Hrvatska Bugarska Rusija Rumunija Kazahstan SCG Jermenija Makedonija Ukrajina Azerbejdžan Albanija Moldavija Gruzija BiH Kirgizija Belorusija Tadžikistan Uzbekistan Turkmenistan PROSEK . 57 6. 33 7. 14 7. 62 0. 81 0. 95 4. 46 5. 75 6. 76 4. 89 6. 37 6. 95 3. 50 5.

333 2. 2. 011 574 542 527 503 452 282 255 243 125 84 -351 *u tabeli je 14 od 27 zemalja Evropska Komisija je 23. dok je inflacija na ispod 5%. objavila izvještaj u kojem stoji da su zemlje Zapadnog Balkana ostvarile dobre ekonomske performanse u 2003. reformi javne administracije i upravljanja javnim finansijama. Izveštaj "Zapadni Balkan u tranziciji" je pripremljen od strane Generalnog Direktora za ekonomske i finansijske poslove Komisije i kao i prethodnih godina. 3 2. Zemlje ovog regiona su načinile neke korake napred u procesu reformi tržišno orijentisane ekonomije posebno na polju male privatizacije i liberalizacije trgovine. uspostavljanju transparentnog legalnog sistema. 276 238 425 350 203 177 60 371 242 180 616 470 2003. Procenjuje se da su strane direktne investicije u zemlje Zapadnog Balkana u 2003. sa Hrvatskom. 6. januar –jun) Češka Rusija Poljska Ukrajina Rumunija Bugarska Slovačka Estonija Belorusija Litvanija Letonija SCG Slovenija Mađarska 2002. kao i promociji okruženja pogodnog za biznis. Rast BDP-a se procenjuje na nešto iznad 4%. januara 2004. koja je daleko iznad proseka ostalih zemalja. 084 1. godini dostigle iznos od oko 3 milijarde evra. $. Međutim neophodno je da načine značajniji napredak i na polju velike privatizacije.Tabela 14. 5 2. Zemlje ovog regiona imaju vrlo različite stepene razvoja i životnog standarda. vladavini zakona. . pristupu MSP finansijskim sredstvima. Priliv stranih direktnih investicija (u mil. sadrži pregled postignutog makroekonomskog i strukturalnog razvoja zemalja regiona. godini.

1 1. 8 1. 3 5 2. 35 890 850 840 800 800 610 430 370 300 290 200 190 190 180 120 110 60 30 . -2007. 4 7. 47 2. 1 2.Tabela 15. $ Rusija Poljska Češka Kazahstan Azerbejdžan Slovačka Rumunija Mađarska Hrvatska Litvanija SCG Bugarska Slovenija Ukrajina Letonija Estonija Belorusija Albanija Makedonija Jermenija Gruzija Turkmenistan BiH Moldavija Uzbekistan Kirgizija Tadžikistan 9. 77 1. Procena godišnjeg priliva stranih direktnih investicija od 2003. u mil.

sa Hrvatskom u jasnom vodstvu. Iako su zemlje ovog regiona načinile neke korake napred u procesu tržišno orijentisanih reformi i približavanja EU standardima. godini. 4% regionalnog BDP-a. Za čitav region procenjuje se daje deficit bio oko 8% od BDP-a. Reforma katastra i jasno definisanje vlasničkih prava nad zemljištem su još uvek otvorena pitanja u većini zemalja regiona. godini bila ispod 5% po prvi put od dezintegracije bivše Jugoslavije (sa 29% u 2001. Još jedno područje u kojem je postignut značajan napredak je liberalizacija trgovine. što iznosi oko 130 evra per capita ili 5. Međutim. reforma javne administracije i upravljanja javnim finansijama. . godini. Spoljne nejednakosti ostaju velike u svim zemljama Zapadnog Balkana. Prošek deficita vlada u regionu za 2003. neophodno je da napravi dalji napredak. Strane direktne investicije u zemlje Zapadnog Balkana se procenjuju na oko 3 milijarde evra u 2003. Inflacija nastavlja da opada i procijenjuje se da je u 2003. nešto iznad 4% već četvrtu godinu za redom. neophodno je načiniti još neke korake kako bi se postigao značajniji napredak u cilju uspostavljanja privlačnog okruženja za ulaganje i održiv rast.Najznačajnije tačke ovog izveštaja su: Zapadni Balkan je u 2003. godini postigao dobre ekonomske performanse sa BDP-om. Područja u kojima se treba postići napredak su završetak procesa privatizacije državnih ili društvenih preduzeća. i 7% u 2002. Poštivanje vladavine zakona i uspostavljanje transparentnog legalnog sistema i njegove primene ostaju ključni uslovi za promociju okruženja pogodnog za bizinis. dok je trgovinski deficit dostigao iznos od 28% od BDP-a. godine. kao i poboljšanje pristupa malih i srednjih preduzeća finansijskim sredstvima. godinu se procenjuje na oko 4% od BDP-a. Javne finansije su se nešto malo popravile u 2003. zadržavajući pozitivan trend fiskalne konsolidacije od 2000. godini) . Napredak je postignut na polju privatizacije MSP. koja je gotovo završena u većini zemalja i nastavlja se u Srbiji i Crnoj Gori.

Svetsko tržište u istorijskim uslovima globalizacije Specifičnosti savremenog svetskog tržišta Novi ekonomski poredak i svetsko tržište Funkcionisanje svetskog tržišta u globalnoj svetskoj privredi Perspektive procesa globalizacije . Globalizacija i svetsko tržište 1. 3. 4.II. 2. 5.

1 Ideje. lako postoji opšta saglasnost da ekonomska aktivnost ima tendenciju da se širi izvan inicijalnog nacionalnog okruženja. istorijske tendencije globalizacije i svetsko tržište Ideje globalizacije imaju impresivno intelektualno poreklo. Globalizacija se često koristi kao sinonim za veću otvorenost. .kao završnu etapu ekonomske integracije. finansijske institucije. Iza osnovnog neslaganja da li globalizacija vodi ekonomskim krizama ili bržem ekonomskom rastu i konvergenciji. većina savremenih istraživača se ne slaže u opisu procesa globalizacije. Hecksher i Ohlin. ne uspevši da konstruiše jedinstveno teorijsko objašnjenje šta vodi globalizaciji i kuda ona možda vodi. Time globalna privreda nije privukla onoliku pažnju koju zaslužuje. koja funkcioniše na svetskim tržištima nezavisno od nacionalnih granica. Bitno je ukazati i na nedovoljno razmatranje globalizacije uprkos činjenici da ova identifikuje proces u kome proizvodne i finansijske strukture postaju međupovezane rastućim brojem međunarodnih transakcija. a blisko je povezana sa liberalizacijom domaćih i međunarodnih tokova. Precizno govoreći. Svetsko tržište u istorijskim uslovima globalizacije 1.1. prava globalna privreda je ona koju kontrolišu TNK-e. a u pravoj globalnoj privredi postaje nevažna. sa najistaknutijim predstavnicima . John Mavnard Keynes. domaćih političkih ciljeva i ekonomskih ograničenja. kreirajući međunarodnu podelu rada u kojoj stvaranje nacionalnog bogatstva sve više zavisi od ekonomskih transaktora u drugim zemljama . Marks.Adam Smith. John Stuart Mill. široko je prisutna pretpostavka da se pod njenim pritiskom uloga države umanjuje.

konvertibilnosti valuta i preuzimanja finansijskog vodstva od strane Velike Britanije podsticali su krupne i relativno stabilne međunarodne tokove kapitala.1913. brzom izvoznom rastu. B. J. Prantice – Hall. . Larraln (1993) : Macroeconomics in the global Economy. koji su dopunili trgovinske. Obuhvatajući celokupnu svetsku privredu. D. kao rezultat egzogenih političkih i vojnih šokova. and F. Warner važnim člankom široko odbranjuju ovaj argumen. sadašnji režim se vidi kao povratak liberalnom međunarodnom poretku koji je postojao pre 1914. slobodne trgovine i kapitalnih tokova dalo je novi impuls rastu trgovine. Sachs i A. Kraj ovog perioda globalne integracije bio je iznenadan i neočekivan. o periodu konvergencije kada siromašnije privrede rastu brže od jačih zahvaljujući. Inc. Autori zaključuju sledeće: 1. zapravo. velikim delom. 4. Pri tome. U dvadesetom jubilarnom izdanju "Brookings Papers". Od 1860. * Sachs J.Daljom razradom ove teme steklo se ekonomsko priznanje da globalna integracija nije nova karakteristika svetske privrede. kao i da prva polovina ovog veka do I svetskog rata možda sadrži neke korisne pouke za razumevanje savremenog talasa globalizacije. 2. širenje kapitalističkih institucija. Radi se. * Njihova rasprava vezana je za period 1870 . godine niske carinske barijere i prodor tehnologije u saobraćaju i komunikacijama stimulisali su rast izvoza i povećanje udela u trgovini. Industrijalizacija se rapidno širila izvan jezgra privreda Severnog Atlantika. 3. godine a bio prekinut sa dva svetska rata. To je vreme uzleta i mnogih ZUR. Prihvatanje odgovarajućih legalnih institucija u većem broju zemalja uporedo sa širenjem zlatnog standarda.

7 3. 8 10. 9 9. 9 18. koji bi trebalo da budu orjentisani programu brze i sveobuhvatne liberalizacije u oblasti trgovine. 8 6. zemlje . 1 12. sa prosečnom godišnjom stopom od 3. koji nije bio nadmašen sve do 1970-tih. 8 9. Tabela 13. dok je zabeležen rast proizvodnje od 2. 7 Japan 5. 0 7. odlikuje se rapidnim rastom međunarodne razmene. 5%. 2 14.Ova grupa uključuje . će zavisiti od odgovarajućih političkih izbora. 7 12. 1 13. To je rezultiralo u stabilnom povećanju udela robnog izvoza u GDP dostižući visok nivo 1913.Zapadnu Evropu. 9 14. posebno u domenu rasta i konvergencije. 5 Zapadna Evropa 13. 7% (Agnus Maddison procenjuje da je godišnji rast trgovine bio nešto viši (3. 5%) ) . ukazuju da ovo uobličavanje.. kapitalnih tokova i stranih direktnih investicija (SDI) . Australiju. 8 1. 4 6. 0 6. znatne oscilacije oko ovog trenda po pojedinim zemljama. Pri tom. 8 4.. Kanadu. 3 SAD 5. naravno. razv. a proizvodnje nešto niži (2. 4 5. godine Period 1870-1913. 9%) . . Postojale su. 1992. 7 8. 2 Trendovi u međunarodnoj proizvodnji i finansijama pre 1914. 1. 4 17. 6 14. 6 13. SAD. 2 7. Izvor:OECO. 4 21. Uobličavanje globalnog kapitalističkog sistema privlači gotovo sve regije sveta u sporazum o otvorenoj trgovini i institucionalnoj usklađenosti. 5 13. 11. svetska privreda krajem XX-tog veka u mnogome liči na onu krajem XIX-tog veka. 7 6. 0 3. 1870-1992 1870 1890 1913 1929 1938 1950 1970 1992 Zap. Robni izvoz kao procenat BDP. . 5 7. Novi Zeland i Japan.Kako Sachs i Warner zaključuju.

Analizirajući sile koje dominiraju međunarodnom razmenom. Treba uočiti da je do I svetskog rata došlo do rasta protekcionizma. podržavajući povišenje carinskih barijera. Japan nije dostigao svoj maksimum sve do 1929. prosečne carine kriju činjenicu da su specifične industrije imale mnogo viši stepen zaštite. takođe traži carinsku zaštitu svojih mladih industrija. a najviša oko 60%) . posebno za manje i otvorenije privrede. Opadanje trgovinskih barijera postalo je opšti trend oko 1860 (između ostalog i kao rezultat uvođenja klauzule najpovlašćenije nacije) . SAD je uvoznom supstitucijom otpočela industrijalizaciju. iako je razmena bila nesumnjivo važna pojava tokom poslednjih godina XIX-tog veka. . Italije (ova manja grupa izvozno orjentisanih novoindustrijalizovanih zemalja ima nekih sličnosti sa današnjim novo industrijalizovanim zemljama. Japan. imale su znatno viši stepen otvorenosti od većih evropskih ekonomija poput Francuske. Takođe su postojale razlike među zemljama u maksimumu otvorenosti. do 1883. a potom blago opada u godinama koje su prethodile I svetskom ratu. . najviše se ukazuje na trgovinsku liberalizaciju prisutnu u ovom periodu. posebno u Istočnoj Aziji) . na snazi od 1866. ali uglavnom ograničen na Evropu (Tabela 14) . poput Belgije. Varijacije između zemalja i varijacije tokom vremena ukazuju na neodrživost ideje o trajnom i opštem procesu "trade-led" integracije tokom ovog perioda. Holandije i Švajcarske. Carinska tarifa. godine predviđala je prosečne uvozne carine 45% za industrijsku robu (najniža stopa carine bila je oko 25%. Pri tome.Grupa manjih "super-trgovinskih privreda". SAD (i Kanada) dostižu ga oko 1900. posle dobijanja autonomije vođenja carinske politike krajem XIX-tog veka.

onda razvijeni svet je mogao biti okarakterisan kao "okean liberalizma sa ostrvima protekcionizma". . necarinska ograničenja su igrala važnu ulogu. Obim zaštite. Svi ovi sporazumi su otvorili tržišta britanskoj i evropskoj industrijskoj robi. oktobra 1913. trgovinska politika razvijenog sveta najbolje opisana kao "ostrva liberalizma okružena morem protekcionizma". 1875.Tabela 14. Bila je. a sa 62% tokom 1913. zapravo. posebno u britanskim kolonijama) . Evropa je učestvovala sa 66. Svi proizvodi 1913 18-23 6-14 9 18-24 12-17 17-25 73 37 16-28 7-11 3 0 33b -25% Izvor:OECD. između 1870. u dosta slučajeva. I po ostvarivanju ideje nezavisnosti (mada prividne) zapadni pritisak je nametnuo većini sporazume o eliminaciji carina i poreza. kao sredstvu unapređenja svoje industrijalizacije. No. otvorenost za razmenu direktna posledica kolonijalne vladavine sa opštim principom slobode raspolaganja svim dobrima od strane kolonijalnog moćnika (ipak. i 1890. i 1913. Autori ukazuju da je. primenjivana "petoprocentna vladavina". posebno Brazil. Ako do 1913. 1992. godine većina Latino-Američkih zemalja. godine Prosečan nivo carina industrijske robe Austro-Ugarska Belgija Danska Francuska Nemačka Italija Rusija Spanija Švedska Švajcarska Holandija Ujedinjeno Kraljevstvo SAD a-Posle 9. okrenuo se prema više protekcionističkim politikama. U svetskoj trgovini dominirale su intra-evropska trgovina Evrope sa prekomorskim oblastima. (sa odgovarajućim porastom udela Severne Amerike) . 1875 15-20 9-10 15-20 12-15 4-6 8-10 15-20 15-20 3-5 4-6 3-5 0 40-50 -25% 1913 18-20 9 14 20-21 13 18-20 84 34-41 20-25 8-9 4 0 44a b-Posle 9. 9% u ukupnoj razmeni na početku ovog perioda. oktobra 1913. odnosno poreska regulativa pod kojom ni jedna vrsta poreza nije mogla da se poveća iznad 5% uvozne vrednosti.

4 34. 5% u 1913. se čini da međunarodna trgovina do pred I svetski rat je u velikom stepenu. 1 21. 4 15 22. 3 74. 8 12. Tabela 15.Činjenica da trgovina primarnim proizvodima je nastavila da dominira u svetskoj trgovini. 8 63. 2 Udeo u svetskom izvozu Ujed. Robna i geografska kompozicija izvoza 1913. 6 57. 7 49. 9 71. . Industrijski izvoz — udeo u ukupnom izvozu 76. 2 53. To je bio pre izuzetak nego pravilo. 37. 8 53. blizu 40% ukupne svetske razmene se odigravalo između evropskih privreda. a uvozilo primarne proizvode iz ZUR. koje je izvozilo industrijske. 5 62 63. Kraljevstvo Francuska Nemačka Druge zemlje zapadne Evrope SAD Razmena sa severom 22. Druge zemlje sa severa mnogo su više međusobno trgovale. 9 68. 5 Izvor: OECD. 4 70. Ovo se posebno odnosi na Ujedinjeno Kraljevstvo. 1992. sa nešto bržim rastom od industrijske razmene ukazuje na prevladavanje Severno-Južne razmene (udeo primarnih proizvoda u svetskoj trgovini je dostigao vrhunac od 68% krajem 1890-tih pre blagog pada na 62. povezivala najbogatije delove svetske privrede. 1 Izvoz u druge industrijske ekonomije kao udeo u ukupnom izvozu 31. Time. Ukoliko se uključe sve industrijske ekonomije cifra raste na 60%. godini) . Velikim delom ova razmena je bila u primarnim proizvodima. 1913.

veliki deo trgovine je bio intra-firmski. dok druga polovina za druge napredne zemlje. Prema procenama. Zapadna Evropa je bila glavni izvor tokom ovog perioda. Iz. uloga međunarodnih finansija je široko diskutovana. U nekim zemljama domaćinima (npr. Između 1870. stokovi SDI su premašili 9% svetskog autputa . čini se neverovatnim da intra-industrijska trgovina nije bila prisutna tokom. Intra-firmska i intra-industrijska trgovina ukazuju na važnu pojavu internacionalizacije proizvodnje važne za razvoj u svetskoj privredi. Treba imati u vidu da veliki kapitalni tokovi. Uzimajući u obzir visok nivo SDI. može se reći. Rastuća uloga FDI u industrijskom sektoru verovatno je supstitut u razmeni kao odgovor rastućim trgovinskim ograničenjima. posebno prema Latinskoj Americi su bili veoma neravnomerno raspoređeni većina je bila usmerena u najbogatije delove kontinenta (tokom ISSO-tih samo dve zemlje . Brazil) bile su zastupljene u železnici i komunalnim uslugama. . metaloprerađivačkoj. ) prosečan godišnji odliv kapitala bio je oko 4% nacionalnog dohotka. veku. akumuliranih tokom ovog perioda. i 1913. industrijska međuzavisnost se povećava od sredine XIX veka. veka često ignoriše ili ne ističe .Argentina i Urugvaj su učestvovale sa 60% u svim zajmovima odobrenim tom regionu) . i 1914. dok u drugim (uključujući i Rusiju kao drugog primaoca iza SAD) u industriji . Otkriće intra-industrijske trgovine nakon II svetskog rata često se označava kao glavna pramena u međunarodnoj podeli rada. započete ere globalizacije već u 19. Nešto preko 1/2 SDI je bilo direktno usmereno u primarni sektor tokom ovog perioda. Činjenica je da realociranje štednje iz kapitalno bogatih u oskudne zemlje jača razvojne izglede siromašnih. Pri takvom nivou investicija. sa rastom učešća Latinske Amerike i britanskih domiona sa 23% na 55%. Do 1913. tekstilnoj.cifra koja nije nadmašena ni početkom 1990. tada. Argentina. Dok se važnost SDI za globalizaciju 19.pretežno u hemijskoj. udeo usmeren ka Evropi i SAD se prepolovio sa 52% na 26% ukupnih. Latinskoj Americi i Okeaniji sa Afrikom. Raspoloživa evidencija ukazuje na značajan stepen integracije međunarodnih finansijskih tržišta. Ipak.No. Pri tome Britanija je bila najveći investitor (između 1870. obim međunarodnih kapitalnih tokova je dostigao 5% BNP zemalja izvoznica kapitala. tih. dostižući zapanjujućih 9% krajem perioda) . SDI i proizvodnje. najrazvijenijih regiona sveta polovina svih zajmova bila je namenjena Aziji. rast inostranih portfolio investicija prekoračio je rast trgovine.

odnosno kao pandan multilateralizmu. * Sachs J. i 1938. -1890. Pored navedenih uzroka integracionim procesima. * 2. ratna razaranja. MIT je da globalizacione tendencije nisu bile prisutne u vremenu između dva svetska rata.najdinamičnija industrija. Pored toga. . danas u velikoj meri doprinosi i afirmacija svetskog tržišta i zakona robne privrede koji preko robe kao univerzalne svetske pojave deluje kao motorna poluga na ubrzanje razvoja proizvodnih snaga sveta i kao koheziona sila svetskog ekonomskog jedinstva. . . Prantice – Hall. Inc. iako na njemu od sredine osamdesetih dolazi do prave renesanse regionalizacije. -1950. ) . D. i stokovi SDI su se značajno uvećali. Osnovni uzroci pojave regionalnih integracija su velike razlike u stepenu privredne razvijenosti. Vredno je pažnje poređenje sa međuratnim periodom. Njihov razvoj je bio veoma neujednačen u geografskom i u sektorskom pogledu. situacija hladnog rata. politička podela sveta. Između 1914. 3 biliona $ na 26. B. lokalni ratovi. Sektorski . Međunarodni tokovi kapitala (posebno) su bili visoko apsorbovani od strane najbogatijih i najdinamičnijih privreda. Specifičnosti savremenog svetskog tržišta 2. No regionalizaciju danas ne treba shvatiti samo kao proces formiranja ekonomskih blokova. Larraln (1993) : Macroeconomics in the global Economy. 4) . ali osetno brža u odnosu na 1870. Uzimajući u obzir dužu perspektivu. Međutim. bila je najmanje globalizovana. današnja se situacija u svetskoj privredi u mnogome razlikuje. 1 Svetsko tržište u funkciji izgradnje jedinstva svetske privrede Pedesetih godina na svetskom tržištu dolazi do pojave regionalizacije. dostižući dvostruko veći iznos (sa 14. Prosečna godišnja stopa rasta trgovine je bila niža nego u neposredno prethodnom periodu. and F.Internacionalna proizvodnja i finansijske aktivnosti su brzo evoluirale. postojala je veoma mala razlika u godišnjoj stopi rasta (u eri globalizacije i periodu 1913.

Nalme. razvoj komunikacija je omogućio da i roterdamska naftna berza izgubi svoju prostornu dimenziju. Nalme. Međutim. Za razliku od nje. njujorškom berzom i slično. Ove tendencije delom predstavljaju refleksiju na stanje u kome se danas nalazi svetska privreda.Trilaterizam se danas zasniva na formiranju triju "mega . a i u vidu povećane trgovine sa Hong Kongom i Tajvanom. Singapur i Tajland u NR Kini. savremeni razvoj nauke i njena tehnička strana omogućili su da se prostorna dimenzija izuzme iz određenja tržišta. Danas to nije slučaj iz prostog razloga što se sredstvima veza usmeravaju na određena odredišta. pomenuta tri makroregiona se razlikuju međusobno u mnogim pogledima. međunarodna integracija tržišta u istočnoj Aziji je bila aktivirana i intenzivirana apresijacijom jena 1985. godine i ostalim ekonomskim merama u odgovoru na makroekonomske zahteve. Na svetskoj pozornici se danas javlja i Kina. navedeni procesi predstavljaju samo prolaznu fazu kroz koju prolazi svetska privreda. Čak i sa uključivanjem oblasti na severu (Kanada) i na jugu (Karibi i Meksiko) . Program stvaranja novog tržišta u EU delimično predstavlja samo "zakasnelo kompletiranje" zajedničkog tržišta. Tajvan. Međutim. u slučaju Severno Američke mega regije stvari stoje nešto drugačije. u okviru regiona. koja je i do sada imala određenu ulogu u vidu izvoznih zona u priobalnim provincijama. U ranijim shvatanjima i definicijama tržišta nalazimo obaveznu zastupljenost prostorne dimenzije. a samo sučeljavanje prodavca i kupca se takođe odvija posredstvom savremenih sredstava veze. Ovo je ekonomski region koji je još uvek u procesu rasta i formiranja jedinstvenog unutrašnjeg tržišta. . ovaj proces regionalizacije trgovine u SAD preko stvaranja slobodnih trgovinskih zona je mnogo više orijentisan prema trgovini a ne prema integraciji. Severno Američke i Istočno Azijske. kao što je slučaj sa londonskom berzom. i u odnosu na SAD. na dokove roterdamske luke su pristizali tankeri sa naftnim viškovima koji nisu imali kupca. istorijski recidivi danas ukazuju da su se i pojedine svetske berze vezivale za mesta. u njemu se ogledaju i napori prema revitalizaciji Zajednice u odgovoru na dijagnozu takozvane "euroskleroze". naročito. Sve ove promene dovele su do toga da se danas pod svetskim tržištem podrazumeva sveukupnost odnosa ponude i tražnje. Međutim. U njihov sastav danas ulaze zemlje Severne Amerike.regija": Zapadno Evropske. s obzirom da se na svetskoj pozornici pojavljuje proces globalizacije svetske privrede. Jedna od implikacija takvog stanja je i proces tranzicije zemalja socijalističkog lagera u tržišne oblike privređivanja. sa Japanom u centru. Međutim. Za razliku od dveju navedenih integracija. Evropske zajednice i novoindustrijalizovane Istočno Azijske države: Koreja. To je još jedna od normalnih posledica savremene informacione tehnologije koja će od sveta napraviti "globalno selo". Nalme. Međutim.

Stoga jedan od najvažnijih problema sa kojima će se svet suočiti u nastupajućoj deceniji je način povezivanja nacionalnih ekonomija. pa samim tim i uslovljava određene promene na svetskom tržištu. Drugi važni momenti su: stabilni devizni kurs. izvoz i ulaganja. Suverenost nacionalnih država dolazi pod udar globalnih kompanija koje svoje interese šire u sve krajeve zemaljske kugle. Na to ukazuje i činjenica da se "polovina celokupnog uvoza i izvoza -JSo države zovu spoljnom trgovinom . po njemu.Preparing Ourselves for 21st Centurv Capitalism". godine. Visoki tehnološki razvoj za posledicu ima i ograničeni ekonomski suverenitet. Svetske globalne kompanije su osnov za uspostavljanje jedinstvenog svetskog tržišta. .obavlja između domaćih kompanija i njtiovih filijala ili matičnih kompanija u inostranstvu". iz 1991. To su veličina tržišta i stepen do kojeg je ono otvoreno za uvoz. te uključenost zemlje u svetsko naučno-tehnološko revolucioniranje". Svetska privreda. Za savremeno svetsko tržište karakterističan je proces globalizacije. Analitičari današnjih odnosa na svetskom tržištu stoga ukazuju na kriterijume koji su značajni za ocenu strateške pozicije na međunarodnom tržištu: "Dva kriterija mogu pomoći u oceni strateške pozicije na globalnom tržištu.Međutim prodor treće tehnološke revolucije uvodi novu dinamiku u međunarodnu podelu rada. Zatim je važna konkurentska sposobnost preduzeća na svetskom tržištu. politička stabilnost i tempo privrednog rasta koji se očekuje u sledećih nekoliko godina. Time transformacija privrede sveta u svetsku privredu dobija novi snažan zamah. Na ovaj proces nam ukazuje i Harvardski profesor Robert Reich u svom delu "The Work of Nations . odnosno njihova evolucija u ) edinstven međunarodni sistem. postaje globalna «tatxxnska mreža koja postaje osnova novog međunarodnog ekonomskog jereUca. Njegov stav da prodor visoke tehnologije briše granice nacionalnih ekonomija aališao je na opšte odobravanje.

Njega. Sve to iziskuje od zemalja u razvoju da svoju privrednu strukturu što više prilagode očekivanim procesima. danas nam još više potvrđuju neminovnost nastanka novog ekonomskog jedinstva u svetu. U prilog tome govori i sledeći stav: "Suština novog ekonomskog poretka je intenziviranje privrednog razvoja nerazvijenih zemalja. . Krizni potresi i dužnička kriza. I pored ovakvih kretanja. na čijim bi osnovama nikla nova međunarodna podela rada. svetski tehnološki napredak dovodi do velikih promena u strukturi svetske privrede i u odnosima između njenih elemenata. Savremena sredstva za proizvodnju koja su nastala kao produkt treće tehnološke revolucije omogućavaju masovnu proizvodnju. Dijalektika razvoja ponovo ukazuje da je integracije u svetske privredne tokove pretpostavka slobodne akcije i pune afirmacije nacionalnih ekonomija. treba da karakteriše jednakost i izostanak prisile. Za njeno prilagođavanje kao neophodnost se nameće transfer nauke i tehnike i na njoj zasnovanih elemenata realne akumulacije. Ovi procesi bi u znatnoj meri doprineli internacionalizaciji svetske privrede. a takođe i njenoj institucionalizaciji.Međutim. ekonomski odnosi i na njima zasnivan razvoj određeni su višim stepenom internacionalizacije. Sve napred izneto ukazuje na to da ni jedna nacionalna ekonomija ne može svoj razvoj zasnivati na autarhičnosti. Kao što je već istaknuto. konstantno produbljuje jaz koji stoji između ove dve grupe zemalja. To bi menjalo koncepciju i funkciju svetskog tržišta u pravcu podsticanja bržeg razvoja proizvodnih snaga i unapređenja međunarodnih ekonomskih i društvenih odnosa u celini". Pogoršanje odnosa razmene ovih zemalja sa razvijenim. postavlja se pitanje mesta nedovoljno razvijenih zemalja u njoj. a time i svetske privrede u celini. te stoga za svoju apsorpciju zahtevaju i sve šire tržišne ambijente. kao što se i iz institucionalnih okvira može sagledati.

to će i navedeni zadaci svetske zajednice imati podršku i objektivnih ekonomskih kretanja. inicijator. firme) nego i nizom globalnih neravnoteža toje se javljaju usled već uveliko izgrađene ekonomske međuzavisnosti u jvetskom reprodukcionom ciklusu. godine mnogi pristupi ekonomiji i organizaciji ekonomske aktivnosti na makro i mikro nivou kao da definitivno prelaze u istoriju. što će u krajnjoj instanci dovesti do uklanjanja strukturnih debalansa. javiće se uspostavljanje ravnoteže u svetskoj privredi. promena i iznenađenja. kao što je ranije već istaknuto. dubokim ekonomskim implikacijama. Njihovim otklanjanjem ostvariće se preduslovi za intenzivniji privredni razvoj svih zemalja uključenih u razmenu na svetskom tržištu. odgovarajuće finansiranje i inovativni pristup poslovanju u suštini opredeljuju budućnost i fegtedeza uspeh na tako profilisanom svetskom tržištu. Svetska ekonomska scena je ulaskom u poslednju deceniju ovog veka doživela toliko izazova. godine može uzeti kao vreme ukupnih i ključnih transformacija sa značajnim ne samo razvojnim. Za naredni period u mnogim aspektima svetske ekonomije treba očekivati još značajnije promene prvenstveno u načinu i pravcu razmišljanja i donošenja odluka u ekonomskoj aktivnosti preduzeća i država u vezi sa tržištem ili na samom tržištu. koja je nastala pod njihovim uticajem. Gotovo se može tvrditi da od 1990. Kako tehnološki prodori uslovljavaju objektivna kretanja prema globalizaciji. Ključne promene desile su se m planu globalnih odnosa u svetskoj ekonomiji koje se u tom kontekstu sveukupnih promena karakterišu ne samo prelazom u višu i složeniju fazu uspostavljanja međusobnih veza i relacije među učesnicima (države. regionalne ekonomske grupacije. tehnološkim i poslovnim zaokretima. Kao krajnji rezultat uspostavljanja nove međunarodne podele rada. obzirom da su odgovorne za ispravljanje negativnih posledica dosadašnje međunarodne podele rada. političkim. Svetska zajednica je.U uspostavljanju novog međunarodnog ekonomskog poretka značajnu ulogu će odigrati razvijene zemlje. Efektivni marketing. nego. pre svega. koji s razlogom daju za pravo onima koji tvrde da se period posle 1990. ali bi u narednoj fazi morala da prihvati ulogu koordinatora u cilju uspostavljanja nove jedinstvene svetske privrede. .

ključni je okvir izgrađivanja kompatibilnosti sa svetskim ekonomskim okruženjem. Domaća tržišta ne mogu više biti na stari način "sačuvana". Izmenjeni suštinski faktori odnose se na poslovne odluke u sferi marketinga i finansiranja. Period posle 1990. niti se mogu postaviti kao okvir za proizvodnju ili tržišnu ekspanziju. odnosno izolovana od spoljne konkurencije. Zemljama i preduzećima potreban je novi pristup u hvatanju u koštac sa mnogostrukim problemima održavanja u ovako profilisanom konkurentskom okruženju (koje se uz to još i rapidno menja) . pa samim tim i ukupne ekonomske efekte. pravnih ograničenja i podrške države. Uključivanje u međunarodne tokove razmene odnosno trgovine. činjenica koja je u ovom periodu snažno došla do Izražaja je da samo otvorene ekonomije koje su spremne da prihvate novu logiku tržišta u punom smislu i prilagode svoju strukturu i institucije tim procesima mogu da računaju na međunarodne. Vertikalno integrisani nastup na principima fordističke tehnologije masovne proizvodnje je zamenjen fleksibilnom proizvodnjom (ograničenih ili definisanih tržišno programiranih količina) i sve prisutnijim Just-In-Time (JIT) nabavkama i geografski orijentisanom podelom rada. zasnovana na davanju prednosti podsticajima i izvozno orijentisanim programima.Sloga. međunarodne trgovinske barijere i mogućnosti koje postoje na svetskom tržištu. Liberalizacija trgovinskih režima. Akcenat na poboljšavanju ili unapređivanju proizvodnje danas nije dovoljan za postizanje uspeha. godine jasno je pokazao da je na svetskom tržištu došlo do značajnih strukturnih pomeranja i pojave niza fenomena uslovljenih snažnim jačanjem procesa ekonomske globalizacije poslednjih godina: . zamenilo je međunarodnu pomoć kao sredstvo za industrijalizaciju i opšti ekonomski prosperitet u slučajevima mnogih manje razvijenih zemalja (sem najsiromašnijih) .

države. svoju pravu ulogu u procesu. sadržaj međunarodnih trgovinskih tokova je prilično jasno postavljen gde se između razvijenih zemalja u najvećem stepenu odvija razmena specijalizovanih proizvoda (a ne uobičajene standardne robe) mada je uloga i mesto pojedinih manje razvijenih zemalja definisana njihovim odnosom prema aktuelnim ekonomskim procesima na svetskom tržištu. iako politička realnost. vodeći nosioci međunarodne razmene roba i usluga su preduzeća. dolazilo je polako i do jačanja intraregionalnih veza što vodi neizostavno do povećanja ekonomskih barijera za druge) . . gde dominiraju superiorno korporacije. regionalno ekonomsko grupisanje je dobilo na određenom značaju kroz uređivanje i usmeravanje pojedinih trgovinskih i finansijskih tokova (pa kako se intraregionalizacija i konkurentnost pojačavala. tako da su tokovi međunarodne trgovine u velikom stepenu individualizovani . ključni faktori ostvarivanja povoljne konkurentske prednosti pod uticajem procesa globalizacije u savremenom svetu nalaze se na tehnološkom i marketing planu ističući u prvi plan potrebu stalnog inoviranja procesa proizvodnje i podstičući organizaciono i tehnološko usavršavanje (što je predmet pažnje ne samo preduzeća nego i vladinih mera) . a ne na regulisanju i ometanju ovakvih tokova.• • • • • • suština međunarodne konkurentnosti je postizanje međunarodnog ekonomskog liderstva dekade kada se novi globalni ekonomski poredak zasnivao na realnosti politike potenciranja pojedinačnih nacionalnih ekonomskih interesa putem široko usmerene ekspanzije."trgovina više nije makroekonomski fenomen". razvoja i međunarodne razmene svode na omogućavanju. vrednost međunarodnih trgovinskih tokova višestruko nadmašuje vrednost ukupne globalne proizvodnje što samo ide u prilog konstataciji da se izvori i podsticaji ukupnog ekonomskog rasta u savremenim uslovima nalaze u uključivanju u svetsko tržište.

7 0. 28. 6 139. 9 2. 7 275. 7 12. 9 156. 23. 3 31. 18. 23. 165. 18. 9. Koreja Tajvan Spanija Svajcarska Meksiko Švedska Malezija Rusija Australija Austrija Tajland Brazila Indonezija Danska Saudi Arabija Norveška Irska Finska Vrednost (FOB) % Rang 512. 26. 4 51. 0 47. 7 115. 26. 0 0. 1 3. 5 3. 8 0. Glavni svetski izvoznici robe u 1994. 9 148. 16. 8 0. 28. 9 55. 2 58. 2 26. 9 2. 3 57. 152. 22. 25. 1 26. 19. 1 1. 9 3. 27. 17. 0 3. 16. 3 63. 12. 6 1. 13. 5. 2 0. 1 4. 0 96. 6 0. 2 166.reeksport Rep. 8 93. 11. 2 0. 0 3. 6 40. 2 58. 8 38. 4 96. 236. 1 39. 3 1. 5 6. 1 60. 8. 29. 7. 1 1. 205. 3 43. 6 0. 5 44. 1 121. 20. 1 5. 421. Uvoznik SAD Nemačka Japan Francuska Engleska Italija HongKong -bez reeks. 9 131. 1 67. 189. . 7 4. 22. 2 16. 0 1. 3 1. 2.dom. 2 2. 7 58. 6 . 4. 30. 8 39. 21. 4 0. 4 229. 4 1. 0 36. 0 3.Tabela 16. 9 1. izv. 0 376. 7 28. 20. 2 1. 30. 6 Izvor: GATT . 8 0. 0 1. 7 8. 3. 2 1. . 8 125.reeksport Holandija Belgija-Luks Kina Singapur . 12. 9 26. 2 1. 9. 1 34. Spanija Tajvan Meksiko Svajcarska Malezija Australija Tajland Austrija Švedska Brazil Danska Indonezija Rusija Saudi Arabija Norveška Izrael Indija Vrednost (CIF) % 689. 0 9. 1 54. 8 4. 14. 9 10. 19. 7 2. 0 3. 14. 0 1. 3 93. 4 2. 3 227. 7 2. Koreja Singapur -bez reeks. Kanada Holandija Belgija-Luks Kina Rep. 5 53. 0 70. 7 1. 21. 1 2. 9 44. 7 102. 6 60. 5 2. 1 1. 6 3. 397. 9 2.dom. 5 5. 10. 4 1. 4 1. 3 1. 2 27. 8 0. 9 0.International trade 1995. 3 2. 7 1. 2 2. 1 2. godine 0. 0 5. 4 6. 29. 24. izv. 10. 15. 0 7. 24. 9 5. 6 33. 7 0. 9 123. 8 48. 13. 15. 3 102. 1 73. 9 163. 27. 25. 11. 4 80. 6 8. 6 29. 9 28. 5 M 1. 2 4. godini (milijarde dolara i procenti) rang 1. 6 0. 3 1. Izvoznik SAD Nemačka Japan Francuska Engleska Italija Kanada Hong Kong . 2 32. 17. 6. 9 38.

5 0. 0 Tranz. 0 14. -2. 5 0. 5 5. 5 7. 5 3. 0 1. 5 3. 5 7. 5 6. 5 10. 0 7. 5 184 19. 5 -1. Izvoz vred. Am. 0 . 5 19. Am. Afr Sred istok Azija Japan Kina 6 Ist. 5 Z. 0 10. 5 20. 0 -3. 5 9. 0 -6. 0 5. 0 Ost. 0 15. 0 6. 5 Meks. 5 14. 0 11. 5 3. 0 -1. 0 8. 5 9. 0 7. 5 5. 0 3. 0 16. 5 2. 0 2. 5 2. 0 -17. 5 -6. 16. Evr. Az. 5 6. 0 4. 0 0. 5 9. 5 6. 0 7. 0 -7. 5 0. 5 0. 5 -1. 0 -2. 5 4. 0 9. Zem. sa tendencijama koje su za njih najpovoljnije. 5 17. 0 6. godišnje promene u % 90-95 1996 1997 1998 7. 0 17. 0 12. 0 5. U strukturi svetske trgovine izrazito dominiraju razvijene zemlje i regioni. 5 -11. 5 15. 17. 5 2. 5 3. Rast i vrednost svetske trgovine po regionima 1990-98. 0 Svet -1. 0 1294 12. 5 8. 5 504 Izvor: UNCTAD-WTO 1998. 5 -1. 5 12. 0 8. Afr J. 0 7. 0 2. 0 -7. 4. 5 -1. Tabela 17. 0 21. 5 3. 0 3. 0 3. 5 5. 0 7. 0 Lat. 5 4. 5 3. 5 5. 5 -0.Rast i vrednost svetske trgovine po regionima u periodu od 1990-1998. 0 C/Z Evr. 5 1. 0 15. u 5. 0 5. 5 5. 0 -1. 0 -1. 6. 3. 0 Uvoz Područje 1998 5410 1151 339 129 211 2359 2163 207 133 129 29 139 1090 281 140 438 vred. 0 20. -7. Am. 2. godišnje promene u% 90-95 1996 1997 7. 0 5. 5 3. 8. 5 14. 5 -0. 5 . 0 15. 5 10. 0 9. 5 388 9. 5 6. 0 6. 5 25. godine prikazani su na tabeli 17 i grafikonu 4. 5 21. 0 S. Lat. 5 6. 0 6. 0 1998 5225 898 274 118 157 2338 2171 178 99 106 26 138 1998 -2. 5 9. 0 EU (15) Zemlj. 5 . 0 5. 0 12. 0 11. 5. 5 5. 5 16. 0 14. 5 -25. 5 4. 5 23. 0 17. 0 0.

omogućavaju međunarodnu specijalizaciju koja se može izvoditi sa manje ili više državne prismotre. Grafikon 4. godine . umanjujući prepreke državne discipline. Novi uslovi odvijanja razmene koja se bazira na individualnim odnosno privatim entitetima (firmama) . Novi režim odvijanja trgovine i razmene uopšte izložio je u isto vreme ne samo izvozne industrije nego i sve lokalne ("domaće") proizvođače međunarodno profilisanoj ukupnoj konkurentnosti (posebno cenovnoj) stvarajući mnogim državama problem gubljenja čitavih industrijskih grana u jednom potezu. Rast svetske trgovine od 1990-1998.potrebno je za globalnu utakmicu imati pripremljene i prilagođene firme ali pomiriti se i sa odlaskom nepripremljenih. jeste pomenuto pomeranje naglaska u međunarodnom poslovanju sa makroekonomskog na mikroekonomski nivo donošenja odluka.Ključna pramena koja se na svetskom tržištu desila u proteklom periodu. Zbog toga se javlja i ključna dilema u procesu globalizacije . To pomeranje prema preduzeću kao ključnom nosiocu međunarodnog poslovanja i odlučivanja je u značajnom stepenu unelo izrnene i u shvatanje međunarodne podele rada i bitno promenilo kurs globalizacije na planu proizvodnje i trgovine uopšte.

Ova ilustracija ide u prilog činjenici da izmenjeni uslovi i profii svetskog tržišta zahtevaju da preduzeće razvije svoju konkurentsku poziciju putem snažnije međunarodne orijentacije. Značaj međunarodnog poslovanja (% inostranih prodaja u ukupnom prometu) Izvor: WTO (1995) Kompanija % Nestle Exxon Unilever Mobii IBM BP Siemens Volkswagen Matsushita Electric Royal/Dutch Sheli 98 89 89 87 61 59 55 55 50 48 Kompanija % Dalmler-Benz Elf Aguitalne Philip Morris Ford GM Toshiba Toyota Hitachi General Electric Chrysler 45 37 35 33 31 30 28 25 17 10 . a ne oslanjanjem na klasične forme poslovanja i (značajnu) podršku države (stimulacije.Jedini način na koji mogu unaprediti svoju izvoznu konkurentnost jeste putem podizanja sopstvene produktivnosti ili kvaliteta svojih proizvoda. 6 prikazan je procenat inostranih prodaja u ukupnom prometu za 20 multinacionalnih kompanija. kurs) budući da su njene mogućnosti u novim uslovima ograničene. Na narednoj tabeli 2. Tabela 18.

. Singapur. Među zemljama koje su najkonkurentnije (ako se sa aspekta globalizacije može govoriti o "konkurentnosti" između država) nalaze se uglavnom najrazvijenije zemlje iz grupacije OECD mada je poslednjih pet godina evidentan prodor među prvih dvadeset svetskih izvoznika i grupe najpropulzivnijih azijskih ekonomija koje nisu u OECD (Hong Kong. 6 41.. Kapital u inostranstvu (u bilionima dolara) Rang 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Korporacija General Electric Ford Motor Comp.Na tabeli 19. 9 Izvor: UNCTAD:WIR 2000. 5 70. godinu. Tajvan. 8 39. Koreja. 4 72. 31. 0 54. U tom smislu karakteristično je istraživanje koje sprovode EMD (Lozana) i WEF (Svetski ekonomski forum Davos) svake godine objavljujući "World Competitevness Report" gde se rangiraju zemlje po osnovu skoro 400 kriterijuma kako bi utvrdili njihovu poziciju i uticaj u svetskoj trgovini. 9 . 0 0. Royal Dutch/Sheli Group General Motors Exxon Corporation Toyota IBM Volkswagen Group Nestle Dalmler-Benz AG Zemlja SAD SAD Holandija i Engleska SAD SAD Japan SAD Nemačka Svajcarska Nemačka Vrsta Delatnosti Elektronika Automobili Petroleum Automobili Petroleum Automobili Kompjuteri Automobili Hrana Automobili Kapital u inostranstvu 97. dati su podaci o kapitalu u inostranstvu za prvih 10 TNK za 1998. Tabela 19. Malezija) . 6 30. Kina. Ovakva kretanja i globalni odnosi na svetskom tržištu u značajnom stepenu su izmenili opštu sliku i redosled međunarodne konkurentnosti pojedinih država u 90-tim godinama koja se postiže stvaranjem uslova kroz ekonomsku i razvojnu politiku kako bi preduzeća mogla uspešnije da realizuju svoje tržišne aktivnosti..

Prema rezultatima ove studije iz 1990. efikasnost preduzeća. 6 može videti da su zemlje u kojima se poslovanje odvija na principima slobodnijeg delovanja tržišnih zakona stvorile sigurnije uslove i nivo međunarodne konkurentnosti od onih u kojima država više utiče na poslovanje preduzeća (finansijske restrikcije. ) bez obzira što se visoko nalaze na listi svetskog izvoza. 000 menadžera pojedinačnih firmi u razvijenim zemljama i pojedinim odabranim ekonomijama po pitanjima kao što su: dinamičnost ekonomije. Međutim. godine Japan je bio na vodećem mestu koje je držao više uzastopnih godina pre toga. korišćenje prirodnih resursa. . finansijski dinamizam. ipak se iz tabele 2. mestu po nivou opšte konkurentnosti od obuhvaćene 41 zemlje. Pored statističkih podataka. stope poreza.Mada bilo kakvo poređenje međunarodne konkurentnosti nacionalnih ekonomija u novim uslovima nema posebnog smisla. godinu Japan je posle osam godina istisnut na treće mesto iza SAD i Singapura. međunarodna društvenopolitička stabilnost. karakteristično je prisustvo u grupi poslednjih i zemalja u tranziciji (Mađarska) kao bivših socijalističkih ekonomija. već u pregledu za 1993. ali i daljih prodora pojedinih zemalja) . Takođe. uticaj države. -tim (sem daljeg pomeranja pozicije Japana i Nemačke na dole. itd. kontrola cena itd. ovaj izveštaj uzima u obzir mišljenja i ocene oko 10. a na poslednjem po uticaju politike vlade na konkurentnost. radno zakonodavstvo. U tom smislu karakteristična je Italija koja je na 32. subvencije. Mada su kriterijumi ocenjivanja mešavina objektivnih i subjektivnih faktora. deficit javnog sektora. tržišna orijentacija. rezultati su indikativni pogotovu što odražavaju svu dinamiku globalnih tokova na svetskom tržištu. korišćenje ljudskih resursa. Do većeg pomeranja nije došlo ni u 1990.

Koreja Malezija Izvor IMD Ključ postizanja konkurentnosti R&D (istraživanja i razvoj) Politička stabilnost Tržišna orijentacija Međunarodna orijentacija Bogatstvo prirodnih resursa Međunarodna orijentacija R&D (istraživanje i razvoj) Tržišna orijentacija Ekonomski rast Prirodni resursi . Osnove međunarodne konkurentnosti Grupe zemalja/odabrane zemlje Razvijene zemlje Japan Švajcarska SAD Nemačka Kanada Zemlje u razvoju Singapur Tajvan Hong Kong J. Uostalom. Slučaj Kine se može povezati sa izmenjenom geopolitičkom situacijom vezanom za Aziju i snažnom transformacijom tamošnjih ekonomija i ekonomskih potencijala bez obzira na specifičnosti Kine kao velike ekonomije sa ogromnim potencijalima.Još jedan fenomen globalnih odnosa na svetskom tržištu vezan je za pojačavanje uloge. Tabela 20. dovelo je do afirmacije niza firmi iz ovog dela sveta koje su postale značajni faktori opšte konkurentske klime na svetskom tržištu i u tokovima međunarodnog marketinga bilo kao direktnih konkurenata ili potencijalnih partnera (tabela 20) . mesta i značaja Kine u ukupnim međunarodnim ekonomskim tokovima. prihvatanje tržišnih principa u organizovanju ekonomskog i poslovnog života.

jer ne može regulativnim veziranjem ograničiti finansijske i informacione kanale. Zato je država u odstupnici u odnosu na svetsku ekonomiju. Već krajem devedesetih globalna proizvodnja (eksploatacijom teritorijalne podele međunarodne ekonomije) targetizovano suprotstavljaju jednu teritorijalnu jurisdikciju drugoj radi maksimalne redukcije troškova. kontrole radne snage i političke stabilnosti. uštede u taksama izbegavanje ekološke (antizagađivačke) regulative. dok. nerazvijeni svet tipizira odvojenim procesima etabliranja ekonomskog liberalizma od mukotrpnog i vremenski neizvesnog kreiranja i realizacije projekta demokratizacije. Novi ekonomski poredak i svetsko tržište Procesi globalizacije: u ekonomiji generisani su globalizacijom proizvodnje. U takvim uslovima država kao pravno politički odnosno teritorijalno-administrativni sistem suprotstavlja se državi kao ekonomskom subjektu. uslovljen tržišno liberalnom svešću. pa se klasična međunarodna ekonomija sve više supstituiše u globalnu. Suprotnosti razvijenog i nerazvijenog sveta karakterišu se činjenicom da se u razvijenom svetu hipokrizija multinacionalnih kompanija svodi na ekstrovertnost upućenu međunarodnoj proizvodnji i introvertnost prema nacionalnim strukturama. Uspon globalne ekonomije karakterišu pet etapa: a) administrativni mehanizmi "dobrovoljnog ograničavanja izvoza" b) kvantitativne restrukcije u trgovini c) unilateralna agresivnost d) trgovinski blokovi e) industrijska politika i strateška trgovinska politika. U savremenim okolnostima taj proces je. trgovine i finansija. . praktično.3. Dosadašnji merkantilistički sistem razmene između suverenih nacionalnih entiteta transformiše se u globalni (transnacionalni) ekonomski sistem koji je bazično određen međunarodnom podelom rada u uslovima neograničene mobilnosti kapitala i radne snage.

London. u okviru elektronski povezane (ali virtuelno neregulisane) mreže.Globalne finansije funkcionišu dvadeset četiri časa dnevno. Tokio. odnosno posledica zalaganja za međunarodni strukturalni pristup ili globalni sistem. Dobrim delom to je posledica transnacionalnog ili međuzavisnog pristupa. Frankfurt) sa tendencijama ekstenzija posredstvom kompjuterskih terminala u ostalim delovima sveta. koji insistira na rastućem značaju ne-državnih faktora oličenih u transnacionalnim kompanijama i međunarodnim bankama. U okviru BISA (British International Studies Association) funkcioniše IPEG (International Political Economv Group) . Ovom podelom se "lomi" tradicionalna distinkcija međunarodno prema domaće (nacionalno) . Pomeranje sa tradicionalne ravni države. Procesi globalizacije su uslovili fantastičnu povezanost (uslovljenost) politike i ekonomije. Dakle. država se više ne smatra krucijalnim područjem za izučavanje međunarodnih odnosa i smatra se da je državnocentrički realizam prevaziđen. te je kolektivno odlučivanje o globalnim finansijama koncentrisano u nekoliko svetskih centara (Njujork. Pariz. i politika prema ekonomiji. međunarodnu političku ekonomiju posmatra kroz fuziju četiri oblasti: 1) međunarodna politika 2) međunarodna ekonomija 3) domaća (nacionalna) politika 4) domaća ekonomija. kao primarno teritorijalnog entiteta na institucionalne odnose država globalna ekonomija ukazuje na tri ključna aspekta: .

centralna banka. nerazvijene.3. ali i sa međunarodnim institucijama (npr. vlade u zemlji domaćina ali i u zemlji prijema. uzrokuje gubitak autonomnosti • u tom slučaju. kancelarije predsednika ili premijera) više se međusobno povezuju. . opcije. a ne samo posrednika (direktna i indirektna uloga države u globalnoj ekonomiji) • takva uloga države. Nalme. istovremeno prisiljava značajne aktere na prihvatanje politike koja reflektuje međunarodne. na sceni međunarodne (političke) ekonomije mobilišu nacionalne interese. centralne agencije države (ministri. Međutim. u istoj meri kao i domaće imperative. 1 Pozicioniranje države na mesto susretanja domaće i međunarodne ekonomije izuzetno težak zadatak. i dalje igraju krucijalnu ali i rastuću ulogu. ali i međunarodno tržište (preko ugovora i sporazuma) kapaciteti institucionalne države (resursi. poništavaju) • internacionalizacija delova države. obrazovanje i zakonodavstvo) i njen ekonomski autoritet u raskoraku je sa kompleksnošću i agresivnošću globalne ekonomije • to dodatno uznemirava egzistenciju. • 3. MMF. praktično. Brojni primeri ukazuju na jačanje ili preciznije na ciklično vraćanje pronacionalnih politika. 2 Pozicioniranje države kao aktera na tržištu. institucionalna država i dalje smatra da su njena autonomnost i sloboda delovanja redukovani (čime se. Svetska banka) što. i funkcionisanje države. takođe. koje se inače mogu otvoriti. i male. države. Za razvijene i moćne privrede i za privrede u razvoju. u savremenim uslovima proces globalizacije ima dvojak karakter. povezanim u konkurentske delove domaće ekonomije i društva • i u uslovima kada dešavanja. istovremeno oblikuju domaće tržište posredstvom zakona i regulativnih mera. reprezentuje državu kao neku vrstu nacionalne firme ili kartela koji deluje neposredno u transnacionalnom okruženju • delujući kao nacionalne firme. tim pre što je i sada država podeljena sa raznim segmentima.

Banke za međunarodna poravnanja. u" odnosu na rešenje budućeg karaktera države i regionalnog autoriteta. bilo putem nezvaničnih foruma (tipa Triateral Commission. Australiji. Čilea. (odnosno njihovom transformacijom u agenciji za prilagođavanje nacionalne ekonomske prakse i politike ka potrebama globalne ekonomije) one deluju transmisiono od globalne ka nacionalnoj ekonomiji premda su prethodno delovale kao bastion (a mnoge se još uvek tako ponašaju) odbrane domaćeg blagostanja od ekstremnih poremećaja. za sada. Svetska banka (SB) . Danas strukturno prilagođavanje sprovode predsednički režimi (primer Argentine. S druge strane. U sadašnjim uslovima. Perua. Kanadi. procesualno generiše kanale za formiranje politike u nacionalnim vladama i velikim korporacijama. Svetska trgovinska organizacija (STO) . MMF. Tri noge su međunarodne ekonomske i finansijske organizacije koje. u nekoj vrsti pat pozicije. internacionaliza-cijom država. u sadašnjim uslovima kada je Rusija još u ekonomskom previranju.Transnacionalni procesi formiranja konsenzusa među oficijelnim brižnicima globalne ekonomije uz eventualno egzistencijalno odsustvo političke ili autoritarne strukture globalne ekonomije upućuje na alternativno prisustvo (još uvek nedovoljno objašnjenog) fenomena "vladanja bez vlade". Prvobitno su u zemljama perifernog kapitalizma (u cilju sprovođenja monetarne discipline) praktikovane militarno-birokratske forme države. Polovinu noge čine pokušaji stvaranja multilateralnog međunarodnog sporazuma o direktnim inostranim investicijama (OECD) i važeća pravila o tome u okviru STO. Japan (sa vodećom i planskom ulogom države u upravljanju odnosa sa spoljnim svetom) usmerava svoje aktivnosti ka smanjenju ekonomske zavisnosti od američkog tržišta (prodorom na kinesko i ostala azijsko-pacifička tržišta) . Štaviše. ključne protivteže potpunoj dominaciji SAD. Brazila) . ali i američkog vojnog prisustva. Konsesualni vodič. uslovno konstatovati da su Evropska unija i Japan. . Meksika. G-7. To su Međunarodni monetarni fond (MMF) . Evropska unija je. Novo ekonomsko jedinstvo sveta praktikuje različite oblike jačanja procesa kohezije globalno-lokalno među zemljama sa različitim pozicijama u globalnom sistemu. u pravcu globalizacije u Britaniji. Stoga se može. Contact Group) ili opštepoznatih zvaničnih organa OECD. Transnacionalni ekonomski poredak za sada stoji na tri ipo noge. vlade u Španiji i Francuskoj prilagodile su svoje politike novoj ortodoksiji. pored statuta i drugih akata imaju sopstveno osoblje i sredstva. uz podršku ideologije globalizacije. Neokonzervativne ideologije transformišu se takođe.

Zato je Svetska banka objavila da vašingtonski konsenzus ne može više biti okvir i ambijent za politiku privrednog razvoja i da je razvojne strategije zemalja potrebno staviti na znatno širu osnovu. Ona traži potpunu liberalizaciju transakcija robom i uslugama (uključujući i finansijske) u kojima razvijene zemlje imaju velike prednosti u odnosu na zemlje u razvoju. Ona je od dobrovoljnog međunarodnog multilateralnog sporazuma o carinama i trgovini (GATT) postala međunarodna organizacija koja prijem u članstvo takođe uslovljava liberalizacijom uvoza i smanjenjem zaštite nacionalnih ekonomija. Svetska trgovinska organizacija je najmlađa noga transancionalnog ekonomskog poretka.U MMF i SB odluke se donose na osnovu broja glasova članica koji je srazmeran broju akcija (u SB) odnosno veličini kvota (u MMF) pojedinih zemalja. a institucionalizuju zaštitu monopola razvijenih zemalja (u vidu zaštite prava intelektualne svojine) u oblasti proizvoda i usluga na osnovu naučnoistraživačkog rada i tehnološkog razvoja u čemu one mogu da realizuju monopolsku rentu. MMF i SB postala je poznata kao vašingtonski konsenzus. Svetska banka više ne može da se oglušuje u odnosu na svoju potpuno zapostavljenu funkciju da pospešuje privredni razvoj. Zajednička politika Federalnog rezervnog sistema Ministarstva finansija SAD. nacionalne vlade nemaju mnogo izbora nego da prihvate pravila STO. U novije vreme je došlo do otvorenog rascepa između MMF i SB. Na osnovu toga je jasno da na formulisanje i realizaciju politike ovih institucija najveći uticaj imaju najveći akcionari. STO ima pravo da presuđuje u sporovima između zemalja članica. On je na neoliberalnoj osnovi (od reganomike do tačerizma) nametao deflatorne stabilizacione programe koji su zaustavili razvoj i strukturne reforme koje su produbile probleme bez pokretanja razvoja. . pre svega SAD. Sve do nedavno Svetska banka je u potpunosti bila u tandemu sa MMF u izgradnji i nametanju transnacionalnog ekonomskog poretka. Pošto ravnopravni pristup tržištima drugih zemalja (po osnovu klauzule najvećeg povlašćenja) zavisi od članstva u STO (ukoliko nije dogovoreno bilateralno) .

Transnacionalni poredak ne može da se ostvari bez funkcija države. trgovine i finansija. Da bi. međunarodne proizvodnje (proizvodnje u mreži pojedinačnih TNC čiji su delovi locirani u različitim zemljama) i izuzetnog proširenja i ubrzanja međunarodnih tokova novca i kapitala. Principi po kojima se vrši ovo daljinsko upravljanje. Ona ne pokazuje nikakav interes ni za jačanje demokratskih institucija. njegov najznačajniji deo čini globalizacija proizvodnje. Nema sumnje da globalizacija sužava mogućnosti država da formulišu i sprovede nacionalne strategije i politike razvoja.Globalizacija je najvećim delom mehanizam ostvarivanja transnacionalnog poretka. ali taj poredak traži da sve države imaju isti privredni sistem. pod upravom državljana industrijskih zemalja lociranih u Vašingtonu. tako ni proces globalizacije nije univerzalan (sem u trpnom stanju) ne zahvata. Svetska privreda je regionalizovana i skoro u potpunosti kontrolisana od strane SAD. utopija zato što postoje permanentni činioci (a pojavljuju se i novi) koji stalno generišu imperfektnosti pojedinih robnih ili faktorskih tržišta. To praktično znači da polovina ljudi i dve trećine država u svetu nemaju kontrolu nad sopstvenom privrednom politikom. su-procesom zahvaćene i druge sfere. sprovode istu makroekonomsku politiku i iste kriterijume razvojne politike. ogromne delove sveta. investicione projekte i socijalna davanja. Ekonomski poredak nije svetski (jer ne izražava interese i volju većine) nego transnacionalni. Mnoge tendencije koje se ispoljavaju tokom globalizacije nisu nikakva volja većine već promocija američkog modela smanjenja sigurnosti radnog mesta. EU i Japana. . naravno. a to su ključni delovi transnacionalnog-ekonomskog poretka. Inostrani (eksperti) . makar i sa apstraktnog svetskog stanovišta. izdataka na socijalne programe. nema vrednosni sistem koji priznaje potrebu rešavanja problema nejednakosti ni u nacionalnom niti u međunarodnim okvirima. lako. bila optimalna. To je. Mnogo je argumenata koji pokazuju da globalizacija ne može biti celovi i konzistentan svetski sistem alokacije resursa. regulišu njihovu makroekonomiju. Mnogi autori globalizaciju vide kao proces u kome se stvaranje sve većeg dela društvenog proizvoda u svetu omogućava putem međunarodne razmene (brži rast svetske trgovine od svetske proizvodnje) . On je geografski ograničen. poznati su kao vašingtonski konsenzus. bilo bi neophodno da perfektno funkcionišu sva robna i faktorska tržišta u svetu i da se stope u jedno svetsko tržište.

ali i države koje žele da ostvare kompatibilnost sa svetskim ekonomskim tokovima moraju ne samo da izgrade u svom domenu poslovnu infrastrukturu koja konvergira međunarodnoj nego apsolutno ne mogu da ignorišu relevantne faktore i institucije međunarodne poslovne infrastrukture i okruženja. pa i ekskomuniciranju iz (razvojno) toliko značajnih međunarodnih ekonomskih. One se u ovom trenutku nalaze u svojevrsnoj fazi tranzicije ili transformacije u skladu sa aktuelnim kretanjima na svetskom tržištu. Bez obzira na to. investicionih. Komponente savremene međunarodne poslovne (pa samim tim i ekonomske) infrastrukture su stvorene u ranijem periodu i vremenom su se razvijale. . u savremenim uslovima došlo je do neophodne konvergencije ova dva nivoa u smislu jasnijeg usmeravanja lokalnih okvira u pravcu globalno prihvaćenih načela. za savremenu privredu i preduzeća pojačan je značaj i uticaj međunarodnog okruženja. Od stepena te usaglašenosti zavisiće i uslovi efikasnije ekonomske integrisanosti sa svetskom ekonomijom. Funkcionisanje svetskog tržišta u globalnoj svetskoj privredi Sa procesima internacionalizacije i globalizacije poslovanja i funkcionisanja tržišnog mehanizma. normi i pravila koji čine širi kontekst ekonomskog i poslovnog ponašanja. pa samim tim i izbegavanja fizičke distance koja vodi samoizolaciji. trgovinskih. njihov značaj je evidentan budući da po svojoj suštini u velikom stepenu utiču (direktno ili indirektno) na donosioce ekonomskih odluka na svim nivoima u vezi sa međunarodnim poslovnim angažovanjem i međunarodnim marketing aktivnostima u tom kontekstu. širile i dopunjavale.4. Preduzeća. U suštini dojučerašnje domaće tržište u novoj konstelaciji snaga i odnosa mora se tretirati kao sastavni deo globalnog svetskog tržišta isto kao što se svetska ekonomija ne može shvatiti kao zbir pojedinačnih i potpuno zaokruženih nacionalnih tržišnih celina nego kao skup segmenata jedinstvenog svetskog tržišta koje je ispresecano političkim (a ne ekonomskim) granicama u vidu pojedinih država ili grupacija država (ekonomske integracije) . U stvari. finansijskih i ukupnih poslovnih tokova. pre svega preko sprega međunarodne poslovne infrastrukture i institucija koje definišu okruženje međunarodnog poslovanja bez obzira na činjenicu što je on ispresecan državnim granicama i lokalnim (specifičnim) barijerama.

sistema i dogovora koji utiču na međunarodne tokove razmene.Međunarodna poslovna infrastruktura kao okvir za obavljanje međunarodnih aktivnosti sastoji se od međunarodnih institucija. četiri aspekta treba imati u vidu: Grafikon 5. Polazeći od profila njihovog dejstva u regulisanju međunarodne dimenzije poslovanja. ekonomski. Sada je evidentno da bez obzira na kom se tržištu razvijale aktivnosti preduzeće mora da računa sa uticajem međunarodnih faktora koje ni u kom slučaju ne može da ignoriše makar bilo reci samo i o tzv. politički faktori) i dopirala do. a posebno kada je reč o ciljevima i strategijama uključivanja preduzeća u međunarodne ekonomske aktivnosti. investicija i know-how pa na toj osnovi i na uslove funkcionisanja tržišta u pojedinim zemljama. sporazuma. ciljnih tržišta sa specifičnim inodomicilnim karakteristikama (graflkon 6) . domaćim aktivnostima. . One kao okviri mogu ometati ili pogodovati odnosno podsticati sprovođenje odgovarajućih poslovnih aktivnosti. Ključne dimenzije međunarodnog poslovnog angažovanja i savremeno preduzeće Bez obzira na nivo i stepen. Ranije su preduzeća sa međunarodnim aspiracijama de facto polazila iz domicilnog okruženja sa svim njegovim specifičnostima. samim uključivanjem u međunarodno orijentisane aktivnostusvaki akter se nužno suočava sa svim pomenutim dimenzijama (grafikon 5) . uključivala se u međunarodnu mrežu odgovarajućeg profila (pravni. Ako uporedimo ranije sa sadašnjim stanjem primetna je ključna razlika. U suštini reč je o konvergenciji međunarodne i lokalne komponente savremenog poslovanja.

znanja. kapitala itd. a međusobne odnose regulisale bilateralnim pregovorima sa drugim državama. zaključivanja specifičnih međunarodnih ugovora i niza ostalih aktivnosti koje regulišu odvijanje ovih aktivnosti u međunarodnom kontekstu. a posebno međunarodnih trgovinskih i finansijskih veza. tako da je došlo do formiranja posebnih međunarodnih organizacija. Države su donedavno imale vodeću ulogu u definisanju ovih pravila jer su svoju trgovinsku politiku u odnosu na druge uglavnom definisale na platformi zaštite tzv.Grafikon 6. PREDUZEĆE Međnarodni ekonomski i finansijski faktori Inostrano tržište A Inostrano tržište B Međunarodni pravni i politički faktori Inostrano tržište C U najširem smislu međunarodnu ekonomsku dimenziju sačinjavaju faktori koji regulišu međunarodnu razmenu roba. domaće industrije od inostrane konkurencije. . Reč je o pravilima i intencijama regulisanja prakse i procedura u odvijanju aktivnosti na svetskom tržišnom prostoru sa značajnim prerogativima i implikacijama po sve učesnike tržišne utakmice u ekonomskom smislu. usluga. Sa jačanjem potrebe razvijanja ekonomske saradnje. ispostavilo se da je nužno zajednički raditi na izvesnom usaglašavanju i kontrolisanju barijera za međunarodnu razmenu i trgovinu (uopšte u vezi sa tim tokovima) .

ekologija. saradnja sa međunarodnim institucijama značajnim za donošenje odluka u vezi sa globalnom ekonomskom politikom u svetu. Tada je došlo do njegovog ukidanja i stvaranja Svetske trgovinske organizacije (World Trade Organization . nadgledanje nacionalnih trgovinskih politika. Njegova delatnost je bila usmerena na ostvarivanje više polaznih principa mada se u praksi to svodilo na nekoliko ključnih: svođenje zaštite domaće privrede samo na carinsku tarifu (sa posebnim sniženjem stopa) . Ta ideja se nije tako realizovala. godine za 47 godina postojanja bio neka vrsta prelaza sa principa bilateralizma ka multilateralizmu u regulisanju međunarodne trgovine.ITO) . razmena usluga. godine. .Svetska trgovinska organizacija STO) od 1. januara 1948. januara 1995. ukidanje trgovinske diskriminacije i zalaganje za liberalizaciju u međunarodnoj trgovini. itd. odnosno kako da definišu međunarodnu razmenu po datim pravilima. pod okriljem sadašnje STO ne rešavaju se samo pitanja carina i trgovine robom nego su obuhvaćene i necarinske mere. godini) . STO nije jednostavno prerastanje GATT u novu organizaciju već predstavlja međunarodnu instituciju koja definiše kako države-članice moraju da oblikuju i primenjuju domaću regulativu i propise u vezi sa trgovinom među sobom. godine pokrenuta je ideja o formiranju jedne specijalizovane agencije kao međunarodne ekonomske organizacije koja bi se bavila pitanjima carina i trgovine pod nazivom Međunarodna trgovinska organizacija (International Trade Organization . prava intelektualne svojine. rešavanje nesporazuma između članica (131 u 1996.U okviru Ekonomsko-socijalnog saveta UN 1946. posebne robne grupe. Sto je važnije. investicije (SDI) . deluje kao forum za multilatelarne trgovinske pregovore. a kao privremeno i naknadno rešenje formiran je GATT (General Agreement on Tariffs and Trade) . GATT je od stupanja na snagu 1. Nastala iz pregovora koji su vođeni u okviru GATT i naknadnim konsultacijama (tabela 21) STO ima nekoliko ključnih funkcija: • • • • • administriranje i primenjivanje multilateralnih i plurilateralnih trgovinskih ugovora postignutih u okviru sistema STO.

podrazumeva potpuno i permanentno sprovođenje svih pravila koja regulišu mnogo šire područje međunarodne ekonomije od robne razmene ili samo carina. Za razliku od GATT. Oni u značajnoj meri definišu stanje i uslove odvijanja međunarodnih aktivnosti na pojedinim segmentima svetskog tržišta. Broj zemalja 23 13 38 26 26 62 102 123 Izvor GATT/WTO. fer i regularnu konkurenciju na svetskom tržištu. . tekstil. Tabela 21. rešavanje nesporazuma. 196467. odluka o formiranju WTO itd. 1956. usluge. 198693. Učešće u STO je na bazi članstva. 1949. nova organizacija predstavlja stalnu međunarodnu instituciju sa izgrađenim sopstvenim mehanizmom.Pojavom STO na svetskoj ekonomskoj sceni praktično je ustanovljen jedan globalni sistem pravila koji je usmeren ka stvaranju institucionalnih uslova za otvorenu. poljoprivreda. Predmet konferencije i runda carine carine carine cerine "Dinolova runda" "Kenedi runda" "Urugvajska runda" carine. a mogući nesporazumi se rešavaju po određenoj proceduri i postupku koji važi za sve punopravne članove. 196061. Za međunarodni ekonomski aspekt koji se odnosi na niz aktivnosti na svetskom tržištu. antidamping carine. odeća. Od GATT do STO Godina 1947. necarinske mere. 1951. necarinske mere. "ekviti" ugovori carine. intelektualna svojina. 1993. od značaja su i međunarodni robni aranžmani i međunarodne ekonomske integracije.

prehrambeni proizvodi. . kafa. itd. vlakna. Sijera Leone. Pojedinačni značaj robnih aranžmana gubi na značaju uvođenjem novog sistema funkcionisanja svetskog tržišta pod okriljem STO na nivou na kome su funkcionisali ranije. Njujorku i Tei Avivu. napici (čaj. jer je povezan kako ugovorom sa sopstvenim rudnicima u Južnoj Africi i Namibiji tako i sa ostalim svetski značajnim rudnicima (Bocvana. deset puta godišnje "đuture" . Preko svoje firme CSO (Central Selling Organization) koja se javlja kao svetski posrednik na ovom tržištu DE BEER kontroliše 80% svetskog tržišta neobrađenog dijamanta. Na sličnoj osnovi ali u drugoj formi javljaju se za pojedine proizvode i ugovori proizvođača koji po mnogo čemu podsećaju na kartele. Kao tipičan primer mogu se navesti izvoznici nafte i njihova organizacija OPEC (Organization of Petroleum Exporting Countries) . Sa druge strane. ponude i tražnje i zaliha primarnih proizvoda kojima proizvođači odnosno izvoznici takvih proizvoda žele da se zaštite od negativnih uticaja fluktuacija cena na njihove proizvode. Takvi aranžmani postoje za mnoge proizvode kao što su metali. ali je DE BEER uvek imao zalihe koje je mogao da pušta na svetsko tržište i kada dođe do porasta tražnje i povećanja maloprodajnih cena.4. godine (International Tin Agreement) koji je obuhvatao 85% svetske proizvodnje i 22 zemlje koje su bili vodeći kupci budući da su trošili 95% svetske proizvodnje ovog metala. U tom smislu za međunarodnu praksu je karakterističan primer dijamanta i južnoafričke firme DE BEER. Njujorku.odabranim kupcima su se nudili neobrađeni dijamanti po fiksnim cenama koje nikad nisu bile snižavane bez obzira na fluktuacije maloprodajnih cena dijamanta. Veza DE BEER preko CSO sa ovim centrima za brušenje je funkcionisala na bazi prodaje neobrađenih dijamanata. Zalr. Svi ključni uslovi međunarodne razmene ovim proizvodima koji se formiraju na organizovan način važe u gotovo svim svetskim transakcijama. a postojala je ugovorna veza i sa bivšim SSSR kao značajnim svetskim proizvođačem) . kakao) . Australija. Čikagu itd. Firma CSO kao deo sistema DE BEER je kontrolisala kanale između rudnika i svetskih trgovaca dijamantima koji seku i pripremaju dijamante za dalju obradu u nezavisnim svetskim centrima tog biznisa Bombaju. Antverpenu. Stabilnost cena se održavala kontinuiranim nabavkama od dobavljača čak i kada je tražnja dijamanta opadala. ovde je reč i o berzanskim proizvodima. drvo. a ključna tržišta su koncentrisana na vodećim svetskim berzama u Londonu. 1 Robni aranžmani Robni aranžmani se javljaju kao sredstvo za kontrolisanje cena. Jedan od najpoznatijih i najuspešnijih takvih primera je bio sporazum o kalaju iz 1956.

kao što je to pokazalo iskustvo posle sloma Bretonvudskog sistema. Zapaženo je značajno širenje polja konvertibilnosti tokom poslednje decenije. Prvenstveno kada je reč o valutnoj konvertibilnosti. . Poslednjih godina međunarodno tržište kapitala postalo je veoma integrisano. Prihvatanje stvarne valutne konvertibilnosti i trgovinska liberalizacija. Početkom devedesetih godina došlo je do proširenja valutne konvertibilnosti kod industrijski razvijenih zemalja sa tekućih spoljnih transakcija na kapitalne transakcije. Pri tekućim okolnostima. Tržišta kapitala u razvijenom svetu su postala otvorenija za nerezidentne. Među ispoljenim razlikama se zapaža da je devizni kurs danas znatno fleksibilniji nego u periodu pre 1914.4. razvila su se i finansijska tržišta sa stanovišta novih finansijskih instrumentarija. čak znatno više" u poređenju sa bilo kojim periodom za vreme trajanja zlatnog standarda. 2 Tržište kapitala Funkcionisanje svetskog tržišta usko je povezano sa kretanjima na tržištima kapitala. godine. a slična tendencija se zapaža i u ZUR. Slabljenje ograničenja na unošenje stranog kapitala u ZUR. dok mnoge azijske zemlje nastavljaju sa ranijom restriktivnom praksom prema potencijalnim stranim investitorima. rastuća mobilnost kapitala u novije vreme ima i svoje razlike u odnosu na slobodno kretanje kapitala u periodu pre 1914. godine. poslednjih godina pored tržišta kapitala. Pored međusobne isprepletenosti uticaja. Ovi stimulativni elementi se posebno odnose na zemlje Latinske Amerike. kako u broju zemalja tako i na planu obima transakcija. unapređenje obračunske procedure i smanjivanje poreza i troškova transakcija glavna su područja olakšica za inostrane investitore u ZUR. Istovremeno. važni su stubovi novijih reformi u zemljama u tranziciji i ZUR i uvećali su pritisak na zemlje u pravcu uvođenja realnog deviznog kursa. politika liberalizacije kretanja kapitala teško bi se mogla uskladiti sa režimom fiksnog deviznog kursa.

Ovi holdinzi su veoma osetljivi na zaokrete u ponašanju međunarodnih finansijskih i tržišta kapitala. . Prema procenama. nego u periodu zlatnog standarda. Polovinom osamdesetih. što je ujedno značajan faktor u kretanjima deviznih kurseva u evropskim zemljama. koji je dostigao 850 mlrd. godine. U tom smislu. Diversifikacija njihovog portfolia predstavljala je ključni pokretač kretanja kapitala u osamdesetim godinama. vrednost koja je 5-6 puta veća od vrednosti međunarodne trgovine. Porast volumena portfolio kapitala. iznosili su samo 100 mlrd. Treća specifičnost novijeg perioda je narasla uloga institucionalnih investitora. jedan od indikatora ogromnog porasta kretanja kapitala je bruto odliv kapitala iz većih industrijskih zemalja (izuzimajući zvanične i kratkoročne bankarske transakcije) .Druga značajna karakteristika savremenih tendencija na međunarodnom tržištu kapitala je znatno veći asortiman aktiva sa kojima se danas trguje. Tako su ukupne internacionalne transakcije hartijama od vrednosti za Grupu 7 najrazvijenijih zemalja dostigle 6 triliona dolara po kvartalu u drugoj polovini 1993. povećao je osetljivost deviznih tržišta na kretanja na finansijskim tržištima. primetno je i angažovanje investicionih kompanija u razvijenim zemljama da što efikasnije i uz smanjene rizike plasiraju kapital institucionalnih investitora iz inostranstva. Ogroman obim kretanja kapitala imao je za rezultat oštar porast učešća finansijske aktive koju drže nerezidentni. dolara prosečno godišnje. Rezultat ove tendencije su portfolio investicije na deviznom tržištu jer dominiraju u poređenju sa trgovinskim transakcijama. godini. dolara u 1993. Isto tako. nerezidenti danas imaju u posedu oko 20-25% ukupno emitovanih obveznica u grupi 10 razvijenih zemalja. kako na domaćem tako i na međunarodnom tržištu kapitala. izuzev Japana.

blizu 50% transakcija akcijama za preduzeća koja su locirana u EU ostvaruje se izvan zemalja porekla i svaka sedma trgovinska transakcija u svetu podrazumeva stranca kao partnera.Integracija tržišta kapitala najbolje se ostvaruje kroz međugraničnu integraciju tržišta za finansijske hartije od vrednosti kojima se trguje. posebno u zemljama sa niskim dohotkom i ograničenim mogućnostima za porast domaće štednje. noviji porast priliva kapitala u ZUR pomogao je da se izbegne relativna nestašica kapitala u ovim zemljama. Oživljavanje priliva kapitala omogućilo je visoko zaduženim zemljama da povećaju uvoz. Globalno posmatrano. Početak devedesetih godina bio je karakterističan po radikalnim promenama u strukturi tokova kapitala u mnogim ZUR. da podignu opšti nivo rasta proizvodnje i da deo proizvodnje plasiraju u izvoz. i u manjem stepenu kroz integraciju tržišta fizičkog kapitala (direktne strane investicije) i bankarskih zajmova i depozita. pri čemu se ona meri direktnim i indirektinim troškovima koji prate transakcije na domaćem tržištu. Većina zemalja primaoca kapitala iskoristila je inostrani kapital efikasnije nego sedamdesetih godina. Zbog ograničenog pristupa međunarodnom tržištu kapitala. kao posledica dužničke krize . Priliv kapitala je formirao dodatni izvor finansiranja investicija. kada je recikliranje prihoda od nafte povremeno dovodilo do velikog priliva kapitala u zemlje sa ozbiljnim slabostima ekonomske politike. novija iskustva pokazuju da je inostrani kapital bio privučen unapređenjem ekonomske politike i performansi u mnogim zemljama primaocima kapitala. Nasuprot ovom trendu. na preko 100% u devedesetim godinama. motivisani većom stopom prinosa na investicije u ZUR i njihovom niskom korelacijom sa prinosima na investicije u industrijski razvijenije zemlje. . Pored toga međugranične finansijske transakcije u većini industrijskih zemalja proširene su sa manje od 10% GDP iz 1980. Integracija tržišta kapitala omogućuje da se pristupi inostranim finansijskim tržištima. Za razliku od ranije prakse koja je bila karakteristična po dominantnom kretanju zajmovnog kapitala i komercijalnih bankarskih pozajmica javnom sektoru. novi tokovi kapitala uglavnom su velike privatne SDI i portfolio tokovi u privatnom sektoru.

Neto tokovi kapitala u ZUR iznosili su u prošeku preko 150 mlrd dolara godišnje tokom perioda 1990-1997. godine. Liberalizacija trgovinskih i investicionih režima u mnogim ZUR predstavljala je ključni faktor. sugerišući inverzne odnose između ekonomskih prilika u industrijski razvijenim zemljama i kretanja kapitala u ZUR. čisto javnom sektoru. među regionima ZUR postoje razlike u strukturi novih tokova kapitala. Nasuprot iskustvu iz sedamdesetih i početka osamdesetih godina. što predstavlja skoro učetvorostručenje u odnosu na tokove iz perioda 1983-1989. kada je veliki deo privatnog kapitala u ZUR predstavljao bankarske pozajmice. Istovremeno. noviji tokovi su obeleženi stranim direktnim investicijama (SDI) . Takva ciklična kretanja ostala su umerena sa jačanjem privredne aktivnosti u industrijski razvijenim zemljama i porastom kamatnih stopa. Rastuća izvozna orjentacija azijskih zemalja u poređenju sa latinoameričkim zemljama i novija apresijacija japanskog jena predstavljali su ključne faktore privlačenja SDI. pozitivan stav inostranih investitora nastao je zbog unapređenja osnovnih ekonomskih parametara i tržišno orjentisane politike koja je povećala efikasnost i uvećala stopu prinosa na investicije. Preko 40% neto priliva kapitala u zemljama Azije tokom perioda 1989-1996 godine bilo je u formi SDI. godine. su privukli SDI . . mada su SDI bile podstaknute i rastom intraregionalne trgovine kao i aktivnošću nekih zemalja zbog niskih troškova proizvodnje. portfolio investicijama u obveznice i akcije.Značajan deo priliva kapitala u periodu 1990-1997 godine desio se tokom recesionih ciklusa i perioda opadajućih kamatnih stopa u industrijski razvijenim zemljama. Nagli skok SDI tokova kapitala u ZUR posle kasnih osamdesetih godina pojavio se kao posebno obećavajući trend. U brojnim ZUR programi privatizacije takođe. dok su portfolio tokovi činili veći deo priliva kapitala u Latinsku Ameriku. U mnogim zemljama koje su imale veliki priliv kapitala poslednjih godina.

Na putu prema globalizaciji svetske ekonomije. oni se nalaze u međusobnom odnosu koji znači da pojačavanje ili slabljenje jednog ima gotovo direktne implikacije na stanje ostvarenja drugog. Inostrana direktna ulaganja (SDI) predstavljaju ključnu kariku integracije proizvodne i prodajne funkcije preduzeća sa svetskim tržištem. Praksa je pokazala da ranija pretpostavka kako su SDI aktivnosti rezervisane samo za velike MNC (američke. . kao što su: • supstitucija. Značaj i uloga SDI aktivnosti preduzeća je pojačana rastućim tendencijama liberalizacije u međunarodnim trgovinskim tokovima.4. japanske ili evropske) više ne važi. • generisanje (omogućavanje) trgovine odnosno razmene. • komplementarnost. ovakva ulaganja su imala značajan doprinos zbog njihovog kumulativnog dejstva na podizanje ukupnog nivoa međunarodne robne razmene. Kao kategorija međunarodne ekonomije. veza međunarodnih trgovinskih tokova i SDI se odvija kroz međusobne uticaje. • širenje tržišta. i kao integralan deo procesa internacionalizacije i globalizacije mogu se često uzeti kao neophodan preduslov da firma sačuva ili ostvari ekspanziju na međunarodnim tržištima ukoliko ne želi da se suoči sa gubljenjem sopstvene konkurentnosti (EU 1994) . što se ogleda kroz moguća četiri efekta vrlo značajna i za definisanje strategija nastupa. 3 Ulaganja u inostranstvu kao činioci globalizacije svetskog tržišta U definisanju globalnih odnosa na svetskom tržištu (ne samo danas nego i kroz ekonomsku istoriju) značajno mesto imaju i ulaganja u inostranstvu -portfolio i direktna. Najčešće je reč o ispoljavanju pojedinih ili više elemenata u međusobnom odnosu. Jednostavnije rečeno. SDI su u suštini postala bitan element investicionih i proizvodnih strategija savremenih korporacija. Dinamički posmatrano. Danas se u sve većem stepenu ovakvi angažmani vezuju i za firme srednje veličine budući da su se tokovi inostranih ulaganja multiplicirali poslednjih godina sa pojavom novih i brojnih učesnika iz novoindustrijalizovanih ekonomija koje se u svetsku konkurentsku borbu uključuju putem snažne internacionalizacije svojih aktivnosti.

Posle 1990. U periodu od 1983-90. Širenje tržišta je uobičajen efekat jer proizvodnja ili program iz SDI aktivnosti ne mora biti namenjen samo uskom ili lokalnom tržištu već može obuhvatiti i one segmente koji ranije nisu bili pokriveni što samo pogoduje povećanju obima međunarodne razmene na široj osnovi. Komplementarni efekat se javlja kada SDI dopunjavaju trgovinsku razmenu budući da se kroz ulaganje stvara jača pozadina na konkretnom tržištu. granama i regionima. često se međusobno nalaze u odnosu supstitucije. ali i uslova koji vladaju u konkretnom okruženju. Preduzeća iz OECD regiona su vodeća kako u plasmanu tako i u pribavljanju SDI. Kao fenomen svetske ekonomske scene sa današnje tačke gledišta.Japan obavlja se 4/5 plasmana i oko 60% ukupnog priliva svetskih tokova SDI. sklopova. godine ostvareno je 95% ukupne vrednosti plasmana sredstava. a 42% u pribavljanju ovih sredstava. komponenti ili ostalih intermedijarnih proizvoda koji su neophodni za operativno funkcionisanje takvih pogona izmeštenih iz nacionalnog ekonomskog prostora. a potom i razmene delova. godine. ali su imale i značajan uticaj na usmeravanje ekonomskog razvoja pojedinih zemalja i njihovo integrisanje u širi ekonomski prostor koji nudi svetska ekonomija.EU .Kada se proizvodi mogu isporučivati na isto tržište razvijanjem trgovinskih i SDI-aktivnosti. godine nivo od 1800 milijardi $. Generisanje trgovine je uobičajeno kroz SDI angažovanje. jer povećava atraktivnost izvoza. opreme. jer ovim putem se iniciraju tokovi koji slede ovakve odluke . odnosno kretanja roba sa neke druge tačke na prostor gde se ulaže kapital. godine plasmani u vidu SDI su imali prosečnu godišnju stopu rasta od oko 30% što je više od tri puta u odnosu na rast svetskog izvoza ili puta brže od stope rasta svetskog GDP.plasmani kapitalnih dobara. Posmatrano po godinama. usluga. u ovim tokovima dominira Trijada: ukupno u trouglu SAD . ali je ipak dostigla 1993. znanja. godine ova grupacija je igrala vodeću ulogu u tokovima SDI: u periodu 1991-1993. Posmatrano po vodećim regionima. Svetski tokovi SDI iznose oko 4-5% ukupnih bruto investicija (razvijene i zemlje u razvoju) i čine oko 4% vrednosti svetskog izvoza. ukupna vrednost SDI u svetu se kretala različitim tempom i intenzitetom. u odnosu na 470 milijardi $ 1980. . Obično je to stvar strategije ili opredeljenja konkretne firme. SDI su realno dosta doprinele zamagljivanju granica između nacionalnih ekonomija.

trgovine uslugama i ostalih tokova na osnovu ulaganja (dividende. Mada SDI aktivnosti po profilu i suštini znače veću zalnteresovanost za preduzetničko i tržišno ponašanje preduzeća na svetskom tržištu. itd. godine priliv po osnovu SDI je nastavio da raste mada su ta ulaganja bila na nivou od oko 3% ukupnih svetskih tokova SDI. godine je i značajnije preusmeravanje prema zemljama u razvoju. Tajland. U zemlje u razvoju u 1993. Singapur su na listi deset najvećih investitora u Kinu kao tržište u koje se najviše ulaže među zemljama u razvoju (mada je Kina u ovom periodu počela i sama da ulaže u druge zemlje) . ali i sa snažnim procesima internacionalizacije u pojedinim zemljama u razvoju. godini. Ovaj fenomen se može objasniti recesijom i usporavanjem aktivnosti u razvijenim zemljama. finansijskih.Jedna od karakteristika svetskih tokova SDI u periodu posle 1990. Više od 2/3 pomenute vrednosti SDI bilo je usmereno ka tržištima i firmama u 10-15 zemalja uglavnom iz Jugoistočne Azije i Latinske Amerike. ) u cilju podsticanja globalne konkurencije. godini portfolio investicije su iznosile oko 320 milijardi dolara što je desetostruko povećanje u odnosu na 1980. godini i 14 milijardi $ u 1993. royalty. Ove zemlje su od 1990. godini na preko 15% u 1998. U odnosu na vrednost robnog izvoza u svetu. Tajvan. već se integralno uključivanje na svetsko tržište mora ostvariti kroz integralno angažovanje svih resursa (proizvodnih. godine privukle 80 milijardi $ SDI ili 55% ukupne vrednosti (u periodu 1980-90 godišnji prošek je bio oko 21% ili po vrednosti 19 milijardi $) . portfolio investicija. . ukupna vrednost SDI. intrakompanijski fondovi) danas dostiže nivo od oko 75% u odnosu na 1980. godine. do 1993. godini uloženo je sredstava po osnovi SDI na nivou ukupnih svetskih SDI iz 1986. U 1992. u uslovima koji vladaju u globalnoj ekonomiji nije zapostavljeno ni portfolio angažovanje. godinu kada su iznosile oko 30 milijardi $. marketing. Definisanje međunarodnog poslovanja kroz spoljnotrgovinsko angažovanje danas nije propulzivno. godinu kada su činili oko 45% vrednosti robnog izvoza u svetu. Objašnjenje treba tražiti u problemima tranzicije ovih zemalja u ovom periodu koja se odvija u uslovima nepovoljnih tendencija na domaćem ekonomskom planu (mada je status pojedinih zemalja sa ovog aspekta različit) . Što se tiče zemalja Srednje i Istočne Evrope posle 1990. Najdinamičnije azijske zemlje preko svojih firmi ne samo da ulažu sredstva u okviru regiona Azije nego se javljaju i kao ulagači u zrele ekonomije (EU i SAD) . godini. Prema procenama OECD međunarodni tokovi investicionih prihoda po osnovu SDI i portfolio ulaganja su značajno podigli učešće imovine u inostranstvu u vrednosti ukupne imovine preduzeća sa 6% u 1980. Koreja. U isto vreme karakteristična pojava su SDI aktivnosti najdinamičnijih ekonomija Jugoistočne Azije i Latinske Amerike sa sopstvenim ulaganjima koja su iznosila 9 milijardi $ u 1992.

i ranih 1990-tih godina broj proizvodnih poslova i usluga u razvoju svetskog tržišta. sadašnjost i budućnost Globalizacija kao fenomen 1980-tih i 1990-tih godina pružila je nova poboljšanja u vidu povećanja bogatstva i zaposlenosti. Prema scenarijima Svetske banke u svim regionima posebno Afrike. Nekoliko važnih razvojnih segmenata globalizacije su paralelno prisutni sa razvojnim ciljevima (poslednjih 10-20 godina) : • • • • visok rast. u zemljama OECD-a dupliran je od 660 miliona na 1. kao osnova svakog stabilnog društva. i u tome sve više učestvuje i jača stanovništvo srednje klase. Između 1965. Perspektive procesa globalizacije 5. 3 milijarde (US$) . informacije. Latinske Amerike i Azije procesi globalizacije će se kombinovati sa političkom modernizacijom društva. jačanje neoliberalnog kapitalističkog razmišljanja sa snažnim isticanjem privatnog sektora kao preduzetničke funkcije menadžmenta.5. Telekomunikacije su ključni faktor tehnološkog razvoja i novi fenomeni savremenog doba na pragu 21 veka. 1 Globalizacija . .prošlost. po podacima OECD-a. Globalnim povezivanjem se razvijaju nove forme. U poslednjih 10 godina dodatno je učestvovalo u razvoju svetskog tržišta oko 500-600 miliona ljudi. globalna znanja. Povezivanje ekonomskih interesa i konkurencija su ključni faktori globalizacije.

* OECD (1997) Projections OECD Development centre studies. kreditna kartica koja efikasno supstituiše zajedničku (opštu) valutu. i 1992. CNN ili Internet*. Između 1965. industrijske proizvodnje i usluga u razvoju svetskog tržišta duplirao se po OECD-u od 660 miliona (US$) do 1. godine broj proizvodnih poslova (uvećanje proizvodnje) . Mnogo više poslova kreirao je privatni sektor. Paris (1994) “Globalization and regionalization: The Challenge for developing Countries” . Tokyo i London) u iznosu od l800 milijardi (US$) svakog dana. 000 milijardi (US$) na globalnom nivou u svetu. 3 milijardi (US$) . 000 milijardi (US$) godišnje sa naglašenim iznosom od 735 milijardi (US$) u poslednjih 10 godina. investicione institucije koje su u zajedničkoj kombinaciji izmenili strukturu svetske ekonomije i svetskog tržišta.Globalizacija ima svoje simbole baš kao što je "The Lingua Franca" -saobraćajni jezik.uzajamno dejstvo . Akumulirane inostrane direktne investicije učestvuju sa nešto više od 3. Globalizacija je više ekstrapolacija iskustva iz prošlosti. Mnogo više nego ikad razvilo se finansijsko tržište. što je novi fenomen. Međunarodna trgovina robom i uslugama se odvija u vrednosti više od 6. To je različitost pogleda iz ranijih perioda ekonomske internacionalizacije koja je imala nekoliko puteva spremnih za razvoj u toku 19 veka (Graham 1996) . Spektakularan je podatak da se danas finansijske transakcije najsavremenijim telekomunikacijskim tehnologijama odvijaju (na primer na relaciji New York. Promene koje izaziva globalizacija su kompleksne slike koje uzajamno jedna drugu prepliću i izazivaju izmenjene strukture svetskog tržišta.uticaj prikazan je sledećim dijagramom. Izmenjena struktura koju je izazvala globalizacija i paralelni razvoj .

research and development (BRUSSELS EC. a o sinergičnoj povezanosti brojnih faktora iznećemo u narednom dijagramu. Povezivanje i konkurencija su glavne karakteristike globalizacije i rezultat povećanja bogatstva i poslovnih aranžmana. Neki su direktno pozitivni.Navedeni i drugi ekonomski pokazatelji višefaktorno su uslovljeni. Najvažniji izdatak su globalni neophodni koncepti razvoja u koje moraju da se uklope lokalni problemi i politike država. kao bogatstvo informacije. Svaki od ovih faktora ima jake pozitivne uticaje na nekoliko drugih. obrazovanje i demokratija. Na dijagramu broj i pokazujemo međuzavisnost i jednu direktnu uzročnost. Dijagram 1. ) . Globalization of techonology report for the programme. Globalizacija i paralelan razvoj .uzajamna dejstva i uticaj Izvor: Freeman and Hagendoorn (1992) . Ali ta bliskost vrlina (karakteristika) ciklusa je od demokratije i slobode informacija do krajnjeg cilja prosperiteta. Ali bogatstvo takođe dozvoljava kreaciju svakog novog i šireg povezivanja kao njegovog uslova. directorate general science.

ali u izmenjenim i različitim strukturalnim sektorima kao novim formama specijalizacije koje će se ponuditi tržišnim uslovima poslovanja u otvorenim tržišnim ekonomijama. scenario rast % P. 3 2. A. 0 2. 4 1. Generalno takođe nova i bolja ponuda u okviru globalizacije koja pruža novu priliku da se globalizacija izgrađuje iznutra. -2010. Ovo je novi koncept koji pokreću nove kompanije u zajedničkom interesu velikih i malih preduzeća kao strategija sa zajedničkim interesom. 4 1. Projekcija rasta 19942010 i komparacija dva scenarija Zemlje OECD Istočna Azija Kina Južna Azija Latinska Amerika Severna Amerika Izvor: World Development Report 1995. 4 -0.Svetska Banka je predložila dva scenarija ekonomskog razvoja za sledećih 15 godina. bude postavljena nova vodilja ka globalnom rastu. "GLOBALIZATION". 2. 6 3. 3 4. 3 2. "DIVERGENT". 4 1. (Gundlach/Nunnenkamp 1996. 12% 24% 28% 28% 35% 37% 37% 1. neophodnog za regulisanje globalnog karaktera ekonomije i ekonomske politike. A 1. 9 4. naročito u okviru transnacionalnih i multinacionalnih kompanija je širenje malih i srednjih preduzeća kao ključne faze rnenadžment koncepcije. 0 3.Globalizacija kao drugi scenario objašnjava potencijalne pozitivne implikacije snažne aktivne političke akcije na domaćem nivou i svim delovima svetske politike kombinovano sa dubokimmeđunarodnim integracijama. 4 3. Tabela 22. široko različitog između pojedinih regiona. Dva scenarija si/efs/ce banke o rastu bruto društvenog proizvoda po stanovniku. 3 3. Afrika Divergent Globalization scenario rast % P. 7 Uspeh (dobitak) od globalizacije razlikom između dva scenarija Akumulirano bogatstvo 1994. ) .Divergentan scenario je jedan od onih kojim bi se postigao cilj da posle neuspeha u ekonomskim politikama sporijeg privrednog rasta.

Dalji proces u liberalizaciji trgovine. Brzo postizanje promene u zemljama (van OECD) . koji obuhvataju: 1. posebno onih u kojima je upravo počela tranzicija od nerazvijenih ka naprednim privrednim strukturama (posebno u zemljama Afrike južno od Sahare) . tako i iz zemalja u razvoju. ulaganja i finansijskih tokova i proširenja multilateralnog sistema za olakšanje dublje ekonomske integracije između svetskih ekonomija. Paris (1994) “Globalization and regionalization: The Challenge for developing Countries” . Domaće reforme bi sprečile jake reakcije u nekim zemljama OECD protiv globalizacije. proširujući nejednakost dohotka i deindustrijalizaciju.5. Potrebu za određene dinamične privrede da otvore svoja tržišta za dalji uvoz. 3. prema novoj globalnoj eri* se konstatuje da. kako iz industrijskih. koja je ponekad snosila odgovornost za istrajnu nezaposlenost. 4. "nekoliko izazova treba da se zadovolji" u postizanju postavljenih ciljeva. 2. 2 Vizija sveta na početku XXI veka U studiji OECD "Svet u 2020. * OECD (1997) Projections OECD Development centre studies.

godini. na oko 8 milijardi u 2020. Međutim. Najveći porast će biti u zemljama Afrike i južne Azije. Očekuje se da svetsko stanovništvo poraste sa 5 milijardi u 1990. Grafikon 6. 1 Perspektive razvoja za naredne dve decenije Kakav će biti svet u 2020. biotehnologiji i razvoj novih materijala. U većini zemalja OECD situacija je obrnuta i karakteriše je pad stope fertiliteta i produženja životnog veka. u svetskoj populaciji doći će do porasta udela stanovništva od 65 i više godina. a u zemljama OECD iznosiće 16. zajedno sa dubljom integracijom u svetskoj privredi i ljudskim kapitalom. alternativnih izvora energije i poboljšani transport. . obezbediće potencijal za trajan rast u svetskom prosperitetu. kaže se u studiji OECD. napredak u informativnoj tehnologiji. godini? 'Trendovi u stanovništvu i tehnološkim promenama" će obezbediti budućnost. Prognoza udela stanovništva od 65 i više godina u zemljama OECD u % % 18 16 14 12 10 8 6 4 2 0 1975 1995 2010 2020 U isto vreme.5. 2. 6%.

U mnogim zemljama (van OECD) "siromaštvo i marginalizacija bi mogli da ostanu glavni problem. potrebno je naći "novu ravnotežu između uloga države i drugih javnih i privatnih aktera"*. Kakvi treba da budu odgovori ekonomskih politika na predstojeće izazove? Prema studiji OECD. odnosno oko 100% kod scenarija niskog rasta. Prema procenama OECD. U okviru scenarija "visokog rasta". . Pošto se "gep" u nivou razvoja između OECD i zemalja van OECD sužava. to će ove druge imati povećanje učešća u svetkom BDP od 67% u 2020. realni BDP po stanovniku bio bi oko 270% iznad nivoa u 1995. godini. * OECD (1997) Projections OECD Development centre studies. sistema upravljanja i društvenog. odnosno porast u svetskoj trgovini sa jedne trećine na jednu polovinu 2020. tržištu roba i radne snage . globalizacije". nego u 1995. . Stopa rasta mogla bi da padne na oko 2% u poređenju sa prošekom od 3% u proteklih 25 godina. realni bruto društveni proizvod (BDP) po stanovniku u zemljama OECD bio bi 80% veći u 2020.Puna realizacija potencijalnih koristi ovog razvoja u sledećih 25 godina zavisiće velikim delom od vladinih ekonomskih politika. ljudskog i drugog kapitala"*. moguć je "prosperitetan rast". Paris (1994) “Globalization and regionalization: The Challenge for developing Countries” . god. godini sa 44% u 1995. u okviru i između svih zemalja. ukoliko ne razviju potrebne kapacitete za razvoj. Stabilna i održiva makroekonomska politika je drugi preduslov za "punu prednost. U drugim zemljama progres bi bio "daleko više dramatičan". gde se vlade kreću ka globalnim slobodnim trgovinskim i kapitalnim promenama i preduzimanju neophodne reforme. Ako vlade naprave spori progres u liberalizaciji međunarodne trgovine i finansija. Uzimajući u obzir niži postojeći nivo razvoja. (u poređenju sa 50% u okviru scenarija niskog rasta) . Ovo je delimično tačno za zemlje van OECD. Paris (1994) “Globalization and regionalization: The Challenge for developing Countries” * OECD (1997) Projections OECD Development centre studies. . god. fiskalnoj konsolidaciji.produktivnost u zemljama OECD mogla bi da stagnira (kao što je bilo u mnogim OECD zemljama u prošlih četvrt veka) . godine. koje odlikuje istorija makroekonomske nestabilnosti.

dok su prepreke za trgovinu i kretanje kapitala generalno veće u drugim zemljama. teške carinske barijere ostale su u zemljama OECD u oblasti kao što je poljoprivreda. pitanjem socijalne sigurnosti. ali su reforme zaostajale u drugim oblastima.posebno visoka nezaposlenost i usporen privredni rast . Brzi privredni rast (kako je sugerisano u studiji u okviru scenarija visokog rasta) . prema navodima studije. I nezaposlenost je ostala visoka. ovaj proces treba da potpomognu odgovarajuće politike. posebno u zemljama van OECD. kao što je uklanjanje kontrole kapitala. Takođe. uprkos određenom progresu u smanjenju siromaštva. Međutim.2. Ali. potrebno je sledeće: Proširenje multilateralnog sistema: stvaranje Svetske trgovinske organizacije obezbedilo je pravni okvir za multilateralni trgovinski sistem i ustanovilo "jasan autoritet" za pregovaranje i sprovođenje sveobuhvatnih pravila za međunarodnu trgovinu u robi i uslugama. fiskalne pozicije su sada generalno lošije nego krajem 70-tih godina.prosečno 5% godišnje. Izazovi politika u zemljama OECD: prema procenama studije OECD u prošloj dekadi i po postalo je jasno da su ključni makroekonomski problemi . Na finansijskim tržištima šira diverzifikacija će pomoći stvaranju bližih finansijskih veza između OECD i drugih zemalja. samo je manji broj ovih zemalja imao održivu visoku stopu rasta BDP . Pored toga. Paris (1994) “Globalization and regionalization: The Challenge for developing Countries” * OECD (1997) Projections OECD Development centre studies. Mada je stabilnost cena znatno povećana. znatno bi smanjio ove cifre. Značajan progres je učinjen u finansijskom sektoru i međunarodnoj trgovini.uglavnom strukturne prirode. ) . * OECD (1997) Projections OECD Development centre studies. liberalizacija spoljnih finansijskih usluga i ukidanje restrikcija za pristup tržištima stranih investitora i institucija. 3 milijarde ljudi živi u siromaštvu. Zemlje OECD se suočavaju sa "potrebom strukturnih reformi. poslednje procene govore da još oko 1. * Izazovi politika za zemlje van OECD: uprkos određenim uspesima u proteklih 25 godina (do 1995. god. što je oko 30% svetske populacije. iznosi se da sve zemlje treba da učine napore ka "modernizaciji svojih finansijskih struktura i unaprede svoje regulatorne i supervizorske okvire"*. posebno tržištu robe i rada. uključujući deregulaciju tržišta robe. fleksibilnosti tržišta radne snage i politikom da se izađe na kraj sa starošću stanovništva". 2 Uslovi za rast Za realizaciju vizije nove globalne ere 2020. Paris (1994) “Globalization and regionalization: The Challenge for developing Countries” .

naprimer ohrabrenja investicija za kreditiranje mikroinvesticija. koji su nastali kao posledica globalizacije". transport i komunikacije zaostalih oblasti i njihovo veće povezivanje za nacionalna i međunarodna tržišta. aktivno civilno društvo i kapacitete za upravljanje unutrašnjim konfliktima. Aktivno učešće zavisi od proširenja ili stvaranja uspešnih ekonomskih. Značajne mere efikasnih politika uključuju: 1. produktivnom finansiranju preko. Sistem rukovođenja u okvira pravila i zakona. Razvoj ljudskog kapitala preko ulaganja u obrazovanje i zdravstveno i pojačano učešće celokupnog stanovništva posebno žena . socijalnih i institucionalnih kapaciteta. ljudskih. Gledajući ka 2020-oj godini. oporezivanje i politika konkurencije važne su oblasti koje zahtevaju reformu. zaključak studije OECD je da je jedan od centralnih izazova olakšanje i konsolidacija integracije zemalja van OECD u globalnu ekonomiju. posebno za siromašne. pravni okvir za preduzeća. Privatizacija. 2. Odgovarajuću infrastrukturu za energiju. reforma regulative. 4. Olakšani pristup. . 3.Glavni izazov za zemlje van OECD grupacije je "prevencija marginalizacije siromašnih zemalja i siromašnog stanovništva. zajedno sa snažnim makroekonomskim politikama i finansijskim upravljanjem.u privrednom i političkom životu.

U. 4 2. 2 2. * U navedenoj studiji procenjuje se da će bruto društveni proizvod (BDP) po stanovniku u zemljama OECD biti 80% veći u 2020. Najveći porast očekuje se u zemljama Afrike i južne Azije. Bruto društveni proizvod (BDP u %) Godine 1970-1980 1980-1990 1990-1995 1995-2000 2000-2010 2010-2020 Scenario rasta Ukupno OECD 3. 6 3. a stoje prikazano na tabeli 4. zemljama OECD predviđa se porast ovog učešća od 11. 7 2. 3 Prognostička vrednost nekih pokazatelja procesa globalizacije Prema proceni OECD. godini očekuje se da na zemlji živi oko 8 milijardi stanovnika. 4 2. 2 2. 0 4. U razvijenim zemljama. Kod drugih zemalja predviđa se i veći porast realnog društvenog proizvoda. Ovakva kretanja imaće za posledicu povećano učešće starijeg stanovništva (iznad 65 godina) . 7 3. 3. 16. 8 5. godini. godini na 16. 0 Visoki Niži Svet 3. 8 1. 2 4. a naročito u zemljama OECD. 6% u 90. Tabela 23. 7 Visoki Niži Zemlje van OECD 4. 6% u 2020.5. kao što je već istaknuto. 9 1. Paris (1994) “Globalization and regionalization: The Challenge for developing Countries” . 7 3. 15 i 4. 7 6. 2 6. godini. 9 Visoki Izvor OECD. 8 Niži * OECD (1997) Projections OECD Development centre studies. u 2020. 8 2. 0 7. 16 i grafikonima 4. očekuje se negativan trend porasta stanovništva zbog opadanja fertiliteta. 7 4. Svetska banka 1997. 1 2. 9 4. 6 3. 6 4. godini nego u 1995. 4 5.

Grafikon 7. Procena o udelu svetskog BDP u 2020. godini prema scenariju visokog i niskog rasta
90 80 70 60 50 40 30 20 10 0 1995 Scenario visokog rasta Scenario niskog rasta

% %

OECD Zemlje van OECD

Grafikon 8. Stope rasta BDP i projekcije (%)
% % OECD Zemlje van OECD Brazil, Kina, Indonezija, Indija, Rusija

%

8 7 6 5 4 3 2 1 0 19711975 19962020 Scenario visokog rasta 19962020 Scenario niskog rasta

Izvor: OECD 1997.

%

Prema scenarijima visokog i niskog rasta predviđaju se i divergentni trendovi kreiranja rasta zaposlenosti i rasta kapitala u zemljama OECD i u zemljama van OECD

Tabela 24. Predviđanja o rastu realnog BDP, zaposlenosti i kapitala prema scenariju visokog i nižeg rasta (u %)

Zemlje

Godine 1990-1995 1995-2000 2000-2010 2010-2020 1990-1995 1995-2000 2000-2010 2010-2020

Ukupno OECD

Izvor OECD, 1997.

Zemlje van OECD Scenario rasta

Rast realnog BDP 1, 8 2, 7 2, 7 3, 1 2, 4 2, 8 1, 7 4, 7 6, 8 5, 0 7, 2 4, 2 6, 6 4, 0 visoki niži

Rast zaposlenosti 0, 2 0, 6 0, 4 0, 1 1, 1 1, 1 1, 0 0, 7 visoki 0, 6 0, 3 0, 0 0, 9 0, 8 0, 5 niži

Rast kapitala 1, 1 1, 0 1, 2 1, 0 2, 5 2, 8 3, 2 3, 2 visoki 1, 0 1, 0 0, 7 2, 2 2, 0 2, 1 niži

Prema scenariju nižeg rasta u 2020. godini zemlje OECD (ukupno 27) imaće udeo u svetskom društvenom proizvodu od 48, 7% (SAD 16, 3%, EU 15, 7% i ostale zemlje 16, 7%) , pet velikih zemalja 31, 3% (Kina 16, 9%, Indija 7, 2%, Brazii 2, 9%, Indonezija 2, 6%, Rusija 1, 7%, a sve ostale zemlje sveta samo 20, 0%.

Grafikon 9. Udeo pojedinih zemalja u svetskom društvenom proizvodu u 2020 godini prema scenariju nižeg rasta (u %)

20, 20% 31, 31%
5 velikih zemalja OECD ostale

16, 16%

EU SAD Sve ostale zemlje

16, 16%

17, 17%

U sinergizmu kretanja stanovništva i BDP prema navedenim scenarijima na grafikonu 4. 18 prikazana je promena BDP po glavi stanovnika. Grafikon 10. BDP po glavi stanovnika (prema vrednostima iz 1992. )
45000 40000 35000 30000 25000 20000 15000 10000 5000 0

a Ev ro pe

il

a

In a do ne zij a

In di ja

EU

D SA

Ru si j

Br az

Ki n

Pa c

EC D

EC D

li O

Os ta

Os ta

li O

Scenario niže stope rasta Scenario više stope rasta

Ja

pa n

if i k

Prema podacima iz iste studije u 1993. godini SAD su imale izvoz u zemlje Severne Amerike 30%, zemlje OECD, u Evropi 23% i Japan 11% što ukupno čini 64% ukupnog izvoza. U isto vreme uvoz iz ovih zemalja u SAD iznosio je 63%. Izvoz unutar evropskih zemalja OECD iznosio je 67%, sa SAD i Japanom 9%, što ukupno čini 76% izvoza. Slični su podaci i za uvoz (grafikoni 11 i 12) . Grafikon 11. SAD
70 60 50 40 % 30 20 10 0 Sev. Amerika OECD Evropa Japan Svega Izvoz Uvoz

Grafikon 12. OECD Evrope
80 70 60 50 40 30 20 10 0 Izvoz Uvoz % Sev. Amerika OECD Evropa Svega

Imajući u vidu rezultate iznete u studiji OECD, kao i projekcije i prognoze iznete u drugim studijama, proces globalizacije ima izrazito hipotetičku komponentu. Polazna hipoteza je da se pod uticajem savremene informatičke revolucije menja i privreda i društvo. Međunarodna ekonomija prerasta u svetsku privredu. Produbljuje se međunarodna podela rada, jača svetska kooperacija i specijalizacija, povećava se međunarodna ekonomska razmena, ubrzava se kretanje kapitala, transfer znanja i tehnologije. Dolazi do međunarodne ekspanzije banaka, prodora transnacionalnog u sektore vanmaterijalne proizvodnje i sl. Nacionalne privrede kao jedni od subjekata svetske privrede, ponašaju se u skladu sa logikom integralnog teritorijalnog funkcionisanja i razvoja. Dok se na osnovu prve logike svetska privreda integriše uklanjanjem institucionalnih prepreka međunacionalnim privredama kao celinama, na osnovu druge logike integracija se ostvaruje po funkcionalnosti, a ne teritorijalnom preseku. Funkcionalno-transferzalni tip svetske integracije dezintegrativno deluje na većinu nacionalnih privreda, naročito na one koje nisu matične privrede transnacionalnih kompanija. Takva integracija deluje suprotno tendencijama jačanja autonomije, suverenosti i integriteta nacionalnih privreda. To ima uticaj na nacionalni suverenitet, ne samo u ekonomskom nego i u društvenom i političkom smislu. Nacionalne države u osnovi podržavaju interes transnacionalnog kapitala u njegovom globalnom nastanku. Međutim, moguće je da dođe i do sukoba interesa između transnacionalnih kompanija i matične zemlje, jer transnacionalne kompanije nastoje da zadrže i očuvaju svoju autonomnost. Protivrečni su stavovi o ulozi transnacionalnih kompanija u privrednom razvoju nacionalne ekonomije od onih da predstvaljaju "lokomotive razvoja" do onih o "izuzetno dramatičnim posledicama njihovog poslovanja". Protivurečni su stavovi i o njihovoj ulozi u procesu globalizacije svetske privrede, konstituisanju svetskog tržišta na novim osnovama i stvaranju novog ekonomskog jedinstva sveta.

III. 4. Banka i globalno bankarstvo Karakteristike globalnog bankarstva Modeli bankarskih sistema u globalnom bankarstvu Novi trendovi u globalnom bankarstvu i njihova reflekcija na svetsko tržište . 3. 2. Globalno bankarstvo i finansijske institucije 1.

spoljnotrgovinske banke. izdavanjem obligacija i obveznica i sličnih vredonosnih papira. trgovačke banke. pre svega kao instituciju koja uzima kredit od drugih fizičkih ili pravnih lica putem izdavanja novčanica. Najprecizniju definiciju banke dao je švajcarac dr F. Globalno bankarstvo je funkcionalno-mrežna povezanost bankarske industrije u svim zemljama pod uticajem globalnih informatičko-telekomunikacionih tehnologija Definicije ističu banku. poljoprivredne banke.kratkoročni poslovi. . investicione banke . Za podelu banaka koristi se više kriterijuma a najčešći su: Ročnost poslova . .(industrijske banke. . regionalna.(komercijalne banke .1. a to je uzimanje i davanje kredita kao i posredovanje u novčanim plaćanjima. Banka i globalno bankarstvo Danas se mogu sresti različite definicije banke i ako se uzme u obzir celokupna delatnost banke zapaža se da kroz sve njene funkcije i poslove provlači se jedna zajednička karakteristika. nacionalana. Somary: "Banka je ustanova ili preduzeće kojoj je uzimanje kredita u obliku novca glasno zanimanje". Polazeći od toga stvarna funkcija banke nije u davanju kredita ili obavljanju drugih poslova već pribavljanje i oblici prikupljanja sredstava. mobilizovanja slobodno raspoloživih novčanih sredstava.(opštinska. .dugoročni poslovi) Privredna oblast . ) Veličina teritorije koje pokriva neka banka . stvaranjem depozita. ) Najstariji oblik banke je "Univerzalna banka" koja za svoje komitente obavlja sve vrste bankarskih poslova. .

depozitne ili komercijalne banke. Polazeći od kriterijuma poslovne aktivnosti. Dakle ovaj kriterjium uvažava vrstu izvora i prirodu sredstava. 6. univerzalne banke. 8. berze.Najnovije tendencije u globalnim tržišnim privredama. ) međunarodne i regionalne banke i međunarodne finansijske organizacije. štedno-kreditne zadruge i štedno-kreditne službe) . i način njihove upotrebe od strane banke. ostale bankarske i finansijske institucije (konzorcijumi. prouzrokovale su ponovnu univerzijalizaciju banaka. odnosno sadržine poslova kojima se neka banka pretežno bavi. centralna ili emisiona banka (koja se još naziva novčanična banka) . 4. moguće je banke razvrstati na sledeće tipove bankarskih i finansijskih institucija: 1. 9. 7. 5. 3. kao i način njihovog pribavljanja. specijalizovane i granske banke. poslovne banke. institucije za podršku izvozu. investicione banke. uslovljene globalizacijom svetskih proizvodnih prometnih i finansijskih tokova. To je uslovilo prodor nebankarskih finansijskih institucija u bankarski sektor. 2. investicioni fondovi i dr. štedno-kreditne organizacije (štedionice. Pored ovog kriterijuma (koji domonira u literaturi brojnih autora) banke se mogu razvrstati i na sledećim osnovama: .

prema ročnosti: komercijalne banke (bave se kratkoročnim poslovima) i investicione banke (bave se dugoročnim poslovima) . banke se dele na: inokosne ili jednovlasničke. u vidu zadruga. Ovo znači da je centralna banka banka odgovorna za obezbeđenje i održavanje likvidnosti finansijskog sistema ( a samim tim i bankarskog sistema) jedne države ili uopšteno prostora nad kojim ima nadležnost. i u vidu javno-pravnih ustanova . druga osnovna funkcija centralne banke je funkcija „poslednjeg utočišta banaka“ ili „zajmodavca u krajnoj instanci“ (lender of last resort) .prema karakteru vlasništva. usmeravanju i regulisanju monetarenih kretanja. Ova institucija je na vrhu bankarskog sistema (banka banaka) i od nje u znatnoj meri zavisi dinamika i stabilnost privrednog razvoja. mešovite i privatne . trgovačke.prema pravnoj formi. ona je nadležna za vođenje monetarne politike. 1 Centralna ili emisiona banka U svim zemljama sveta centralna banka ima glavnu ulogu u organizovanju. nacionalna ili savezna banka) . u čijoj osnovi se nalazi kvantificiranje i dinamiziranje ponude novca (osnovni zadatak monetarne politike je očuvanje vrednosti nacionalne valute. regionalna. 1.veličina teritorije koju pokriva neka banka (opštinska.privredna oblast ili grana iz koje potiču preduzeća osnivači neke banke (indstustrijske. spoljnotrgovinske banke) . poljoprivredne.Pored ovog kriterijuma (koji domonira u literaturi brojnih autora) banke se mogu razvrstati i na sledećim osnovama: . banke se razvrstavaju na javno-pravne. . Centralna banka ima dve osnovne funkcije: 1. banke u vidu društva sa ograničenim jemstvom: u vidu akcionarskih društava. a samim tim i stabilnosti cena u nacionalnoj privredi) i 2.

guverner (on upravlja centralnom bankom i predstavlja ovu instituciju u javnosti) i njegov zamenik 2. zadužena za upravljanje delovima ove složene organizacije 3. izvršni komiteti odnosno upravljački odbori (zaduženi za sprovođenje odluka guvernera i odbora direktora) Što se tiče vlasničkog aspekta konstituisanja centralnih banaka javljaju se tri osnovna oblika svojine: 1.Iz ovih osnovnih deriviraju se ostale funkcije centralne banke: emisiona funkcija regulisanje kreditnog potencijala banaka i usmeravanje njihove kreditne politike uloga bankara države odnosno vlade (banker to goverment) nadzorna uloga (kontroliše bankarsko poslovanje) upravlja deviznim rezervama i spoljnim dugom zemlje signifikantan neformalni uticaj koje ove institucije neosporno imaju u društvu. 2. privatna. složeni sistem centralne banke (postoji više banaka koje zajedno obavljaju funkcije centralne banke i gde obično jedna banka ima ulogu glavnog kordinatora. supranacionalna centralna banka (ova institucija je karakteristična za monetarnu uniju grupe zemalja) Organe upravljanja u centralnim bankama čine: 1. Organizacija centralnih banaka se uglavnom svodi na tri osnovna modela: 1. mešoviti oblik svojine. . jedinstvena centralna banka (to znači da su funkcije vrhovne monetarne vlasti koncentrisane u jednom pravnom subjektu) 2. odbori direktora (kolektivno telo rukovođenja) 3. javna i 3.

Posle Drugog svetskog rata proces nacionalizacije u centralnom bankarstvu naglo je intenziviran. ) . Samo mali broj ovih ustanova bio je u državnom vlasništvu. pre svega. Tu spadaju. odnosno u celokupnom privrednom sistemu. Centralna banka mora imati relativno nezavistan položaj. zanemarujući nekoliko izuzetaka. 1. komercijalne banke se sve više bave i vanbilansnim aktivnostima. Na bilansne aktivnosti banke naplaćuju/plaćaju kamatu. godine.U strukturi kapitala centralnih banaka privatna svojina dominirala je sve do 1936. finansijskih derivata (finansijski fjučersi. Pored depozitno-kreditne aktivnosti. opcije i svopovi) . međutim u periodu od 1936-1945. akreditivi. Komercijalne banke su glavne finansijske institucije u sferi depozitno-kreditnih odnosa. klasične vanbilansne aktivnosti (kao što su kreditne garancije. 2 Depozitne ili komercijalne banke Ovaj tip bankarskih institucija je u savremenim uslovima poslovanja privrede i banaka jedan od najrasprostranjenijih oblika bankarskog organizovanja. Takođe gotovo sve centralno-bankarske institucije koje su osnovane u tom razdoblju bile su takođe u državnoj svojini. Isto tako. centralne banke mnogih država su nacionalizovane. dok kod vanbilansnih aktivnosti banke naplaćuju proviziju. da bi ih takođe plasirale na kratak rok. mada se one u novim uslovima sve više povezuju sa finansijskim tržištem. Njihova osnovna karakteristika je da one mobilišu kratkoročne izvore. Markantna promena strukture prihoda banaka istovremeno odražava i promene u strukturi poslovanja banaka u smislu postepenog i relativnog smanjivanja depozitnokreditnih aktivnosti i porasta proporcije vanbilansnih aktivnosti. kao i od državnih organa i institucija stanovništva. kako bi određenim merama i instrumentima što efikasnije i uspešnije uticala na racionalno ponašanje bankarskih i poslovnih subjekata u monetarnoj i finansijskoj sferi. one putem vanbilansnih poslovnih aktivnosti ostvaruju stalno rastuće prihode od provizija. kapital novoformiranih banaka u posleratnom periodu bio je u državnoj svojini. koristeći ih prevashodno za kratkoročno kreditiranje robnog prometa i zaliha u privredi. ali i noviji oblici tih aktivnosti u vidu tzv. . devizni poslovi itd. Iako depozitno kreditni poslovi i dalje predstavljaju osnovnu aktivnost banaka. Mobilišu kratkoročne depozite od svih tržišnih transaktora iz svih oblasti.

depozitne banke se organizuju u veće bankarske organizacije. itd. Loyds Bank. Deutche Bank. kao što su npr. Mogućnost direknog emitovanja dugoročnih obveznica i kratkoročnih komercijalnih papira od strane velikih kompanija deluje na smanjivanje intermedijacije (posredovanja) komercijalnih banaka. Pri tome kompanije i države emituju vrednosne papire na finansijskom tržištu. ročnoj transformaciji sredstava i platnom prometu U novom modelu tržišne ekonomije došlo je do potiskivanja komercijalnih banaka u svim aktivnostima koje su ranije bile smatrane ključnim delatnostima ovih banaka. To se naročito odnosi na smanjenje zajmova koje komercijalne banke odobravaju velikim kompanijama. Chase Manhatan Bank. institucionalni investitori (osiguravajuće kompanije. Barclays Bank. Dresdner Bank.Do približno sredine sedamdesetih godina komercijalne banke u razvijenim zemljama imale su dominantnu poziciju u finansijskom posredovanju između nosilaca štednje i investicija. Bank of Amerika. Zbog širine poslova i razvijenosti interesa organizacione strukture. kreditiranju privrede i stanovništva. investicioni fondovi) . penzioni fondovi. dok se kao kupci javljaju neposredno individualni investitori (domaćinstva) ili. Midland Bank. U toku poslednjih nekoliko decenija dolazi do brzog razvoja transfera kapitala preko finansijskih tržišta. Komercijalne banke su u tradicionalnom modelu tržišne ekonomije imale dominantan položaj u: 1) 2) 3) 4) apsorbovanju štednje preko depozita. Citibank. što je dominantan slučaj. Societe Generale. Stoga komercijalne banke u razvijenim zemljama svoje kreditne plasmane u povećanoj meri usmeravaju na zajmove malim i srednjim preduzećima. .

investicione banke mobilišu sredstva najmanje na srednji. ) . Druga sfera aktivnosti investicionih banaka odnosi se na davanje ekspertskih usluga kompanijama u vezi sa vlasničkim i finansijskim prestruktuiranjem (fuzije. investivione banke traže poslovne partnere za kompanije koje nastoje da budu finansijski prestruktuirane ili za kompanije koje traže odgovarajuću kompaniju da bi je vlasnički preuzele. akvizicije itd. a posebno u privrednim oblastima (industrija.1. investicione banke organizuju prodajne mreže novoemitovanih vrednosnih papira.. koji se zasniva na stiktnom razgraničenju komercijalnog i investicionog bankarstva. Konzorcijum investicionih banaka može da garantuje kompanijama emitentima da će dogovoreni kvantum ovih papirabiti plasiran na primarnom tržištu kapitala po unapred utvrđenim uslovima. Bankers Trust.) i finansijskih performansi (TNK) na finansijskom tržištu. kombinovanjem vlasničkog prestrukturiranja (akvizicije. Investicione banke u užem smislu vrše finansijske usluge kompanijama koje žele da izvrše emisiju akcija i obveznica na primarnom tržištu kapitala. Investicione banke i TNK u okviru globalnog procesa. . što im omogućava dugorične plasmane. niti putem ugovorne štednje. Tako investicione banke određuju tržišnu vrednost kompanija koje dolaze u obzir za finansijska i vlasnička prestuktuiranja. Investiciono bankarstvo je investiciona aktivnost investicionih banaka. Najzad. nekretnine. Morgan Stanley. Ovakav model investicione banke vezuje se za američki model bankarskog sistema. posle ovakvih transakcija na finansijskim tržištima stvaraju i posebne top finansijske konglomerate. a najčešće na dugi rok. Sem toga.. mediji i telekomunikacije finansijski sektor) kao i oblasti zdravstvenih usluga poslednjih 15godina. Pri tome investicione banke daju kompanijama ekspertske informacije o tekućim kretanjima na finansijskom tržištu i uslovima pod kojima mogu da izvrše emisiju svojih vrednosnih papira. fuzije. Za razliku od komercijalnih banaka. City Bank itd. Najpoznatije investicione banke su: Merrill Lynch. Investicione banke ili berzanske firme su finansijske institucije koje se bave poslovima na primarnom i sekundarnom tržištu kapitala. UBS Warburg. 3 Investicione banke (Investiciono bankarstvo – Investments banking) Globalizacija bankarske industrije je proizvela specijalizovanu aktivnost banaka (kao novi pojam) koja u osnovi ima investicioni karakter. One ne formiraju finansijski potencijal ni na osnovu priliva depozita.

Osnovna potreba za formiranjem ovakve bankarske institucije vezuje se za potrebe privrednih subjekata u materijalnoj proizvodnji. itd. a mogu se pojaviti i kao osnivači investicionih kompanija. Univerzalne banke predstavljaju svojevrsnu kombinaciju komercijalne i investicione banke i one mogu ponuditi čitav niz finansijskih usluga. Reuniverzalizacija je fenomen u savremenom bankarstvu pod kojim se podrazumeva odgovor banaka na nove dezintermediacione procese na finansijskim tržištima. dobiti stručne savete i garancije pri emisiji hartija od vrednosti. univerzalne banke su prvi organizacioni oblik banaka. tako da postoje određene razlike u konceptu ovih banaka od zemlje do zemlje. koji celinu svojih finansijskih potreba u reprodukciji poveravaju jednoj. podizati kratkoročne. brokerske usluge. Ovakve banke mogu imati akcije u drugim finansijskim i nefinansij skini organizacijama. forfetinga i lizinga. zaključivati poslove faktoringa. u ovom slučaju univerzalnoj bankarskoj instituciji. srednjoročne i dugoročne kredite. Uporedo sa razvojem mladih kapitalističkih privreda išao je i razvoj bankarskog sistema. odnosno njenim potencijalom.1. Obim i širina bavljenja svim bankarskim poslovima ustanovljeni su samom veličinom banke. . Novi talas deregulacije (a samim tim i konkurencije) i liberalizacije doneo je reuniverzalizaciju banaka. Struktura bankarskog i pravnog sistema države određuju organizaciju i delokrug poslovanja ovih institucija. Istorijski posmatrano. koji je naglašeno bio specijalizovan. U ovim bankama klijenti mogu: kupiti polise osiguranja. 4 Univerzalne banke Ova vrsta bankarskih organizacija već po svom nazivu ukazuje da se bavi svim poslovima iz nomenklature bankarske registracije.

tako da postoji tendencija smanjivanja broja poslovnih banaka. Samim tim u poslovanju ovih banaka galavnu ulogu imaju sopstveni poslovi u osnivanju sopstvenih preduzeća. Na određeni način specijalizovanim bankama mogu se smatrati i granske banke. grana. U okviru deregulacionih procesa poslovne banke su se sve više približavale komercijalnim bankama. prometna banka. koje nisu Specijalizovane prema vrstama bankarskih poslova. Praksa organizovanja banaka u domaćem bankarstvu poznaje i poslovnu banku koja samo po nazivu ima sličnosti sa navedenom vrstom poslovne banke u bankarstvu razvijenih zemalja. poslovne banke su vlasnici i suvlasnici mnogih preduzeća. odnosno kreditiranjem razvoja. deviznim poslovima. već obavljaju sve ili samo neke bankarske poslove za potrebe pojedinih delatnosti. izvoznim poslovima. 1. investiciona. Ove institucije često i u svom imenu izražavaju pripadnost određenoj grani ili grupaciji npr. uvoznim poslovima. kao i depozitna banka. Ove banke u svojim poslovima mogu pokrivati uži ili širi repertoar bankarskih poslova. eskontnim poslovima. jer se domicilna poslovna banka u osnovi najviše bavi kratkoročnim poslovima. poljoprivredna. 5 Poslovne banke U razvijenim zemljama tržišne ekonomije poslovne banke se bave finansiranjem krupnih proizvodnih i trgovinskih aglomeracija. kao i učešće u drugim preduzećima. Finansijski potencijal poslovnih banaka pretežno se zasniva na sopstvenim finansijskim sredstvima. Shodno tome. 6 Specijalizovane i granske banke Specijalizovane bankarske organizacije bave se samo pojedinim vrstama bankarskih poslova. Najčešće se bave dugoročnim bankarskim poslovima. grupacija ili većih asocijacija. .1. industrijka. što ukazuje da je reč o određenom vidu uskog poslovnog usmeravanja u podeli rada između banaka. Poslovne banke su bile nekada veoma rasprostranjen oblik organizovanja banaka. privredna. izvozna. itd. naročito u onim bankarskim sistemima gde nije postojao čist oblik komercijalnih banaka. odnosno poslovima hartijama od vrednosti i druge. Prema pojedinim obeležjima poslovne specijalizacije možemo posebno razlikovati banke koje se bave: investicionim poslovima. preko čijeg profita se uvećava sopstveni kapital ovih banaka.

obima i strukture poslova. nije sporna. S obzirom da se samo jedan manji deo prikupljenih sredstava u štedionicama vraća stanovništvu u vidu kredita. Značajna uloga ovih institucija. odnosno ovih institucija predstavlja bitan elemenat ponude sredstava na fmansijskom tržištu ili komercijalnim bankama koje ta sredstva usmeravaju za kreditiranje privrednih potreba. Osnovna sadržina poslova štedno-kreditnih institucija je da se bave prikupljanjem sredstava u vidu štednih uloga stanovništva. određeni viškovi finansijske štednje ovog sektora. među njima se posebno ističu kao oblici organizovanja: 1) štedionice. štedno-kreditne organizacije ne ispunjavaju primarni uslov da kreiraju novčana sredstva. Imajući u vidu razuđenost poslova štednje stanovništva kao i potrebu razvijanja navika štednje u ovom sektoru. 2) štedno-kreditne zadruge i 3) štedno-kreditne službe. . ove ustanove prema svojoj osnovnoj društvenoj ulozi pripadaju krugu rada bankarskih i finansijskih institucija koje su subjekti finansijskog mehanizma. s tim da se tako prikupljena sredstva plasiraju za kreditiranje određenih potreba stanovništva kao osnovnog subjekta štednje. depozita po tekućim računima i žiro-računima.1. i pored toga. U zavisnosti od postavljenih ciljeva. Ipak. ili se organizaciono nalaze u sklopu bankarskih organizacija. kao i od delatnosti u kojoj štedno-kreditne organizacije posluju. bez obzira da li su te ustanove konstituisane kao posebne organizacije. 7 Štedno-kreditne institucije U odnosu na kriterijume kojima se definišu bankarske institucije. u domenu prikupljanja i usmeravanja sredstava stanovništva. očigledno je da su štedionice nužan subjekt finansijskog mehanizma i da tu funkciju ne treba razvijati samo kroz oblike bankarskog organizovanja.

koji su zalntresovani za takvu vrstu finansijskog aranžmana. Osnivači ovih institucija mogu biti same države. koja obavlja administrativne i druge tehničke poslove u ime i za račun konzorcijuma. sekretarijat konzorcijuma i izabrana banka . regulišu se u posebnom ugovoru u kojem se utvrđuju: ciljevi formiranja konzorcijuma. u gotovo svim zemljama su formirane posebne kreditne ustanove koje obezbeđuju izvoznoj privredi odgovarajuću finansijsku podršku refmansiranjem i osiguravanjem izvoznih kredita.1. Kako konzorcijum nema svojstvo pravnog lica. njegov rad usmerava upravni odbor. način upravljanja konzorcijumom i dr. 9 Ustanove za kreditnu podršku unapređenju izvoza Radi unapređivanja ekonomskih odnosa u međunarodnoj razmeni. Otuda se posredstvom ovih kreditnih ustanova preduzima ekonomska i finansijska intervencija pojedinih zemalja da izvozna privreda koristi povoljnije izvozne kredite. ili prema prirodi i trajanju konkretnog posla koji banke zajedno kreditiraju. špedicija i dr) . Razloge za takvu finansijsku intervenciju izvozna privreda traži zbog niza ograničenje i barijera koje se javljaju u konkurenciji na međunarodnom tržištu roba i usluga. 8 Bankarski konzorcijum Bankarski konzorcijum se može osnivati na trajnijoj osnovi.gestor banka. Postoji potpuna solidarna odgovornost članica konzorcijuma za preuzete obaveze. 1. ali i mnogi drugi privredni subjekti (banke. nivo solidarne odgovornosti u izmirivanju obaveza. . carinske i poreske olakšice i dr. subvencije. Nemačka) . spoljna trgovina. (Hermes. Prava i obaveze članica mešovitog bankarskog konzorcijuma. formiranog od članova domaćih i stranih banaka. ili zbog ograničene kupovne moći pojedinih segmenata na tom tržištu. što se reguliše u ugovoru o osnivanju konzorcijuma. vreme njegovog delovanja. ili kada kao dužnici preduzimaju određene kreditne aranžmane za svoje komitente prema poveriocima iz zemlje i iz inostranstva. Po pravilu svaka banka članica konzorcijuma predstavljena je u organu upravljanja. dok se banka kao punomoćnik konzorcijuma bira dogovorno između članica. način regulisanja rizika.

profesionalni portfolio menadžment i . Glavne prednosti posredničke uloge investicionih fondova za sektor stanovništva jesu: . Investicioni fondovi kao finansijski posrednici imaju za cilj da poboljšaju proces kupovine vrednosnih papira od strane domaćinstava.portfolio diverzifikacija.1. Njihova suština sastoji se u tome da prikupljaju kapital putem prodaje svojih akcija stanovništvu. postoji bitna razlika između marketabilnosti akcija otvorenih i zatvorenih investicionih fondova. know how profesionalnih portfolio menadžera. . Kupovinom akcija investicionog fonda domaćinstvo istovremeno kupuje tzv. . Pojedinačni investitor ne bi bio u stanju da izvrši takvu diverzifikaciju rizika. Portfolio menadžeri odgovorni su za selekciju vrednosnih papira koji inicijalno ulaze u portfolio investicionog fonda kao i za kasnije kupovine i prodaje vrednosnih papira na tržištu kapitala u cilju da se obezbedi optimalna portfolio struktura.bolja marketabilnost nove finansijske aktive. pre svega zato što nema dovoljno kapitala za ulaganje u različite tipove vrednosnih papira. Portfolio diverzifikacija je bitan faktor za smanjivanje nesistemskih rizika koji se mogu smnjiti putem držanja raznih vrsta vrdnosnih papira. 10 Investicioni fondovi U savremenim tržišnim ekonomijama dolazi do snažnog razvoja investicionih fondova kao novog tipa finansijskih posrednika. Međutim. Sistemski rizici proističu iz funkcionisanja finansijskog tržišta i oni se ne mogu smanjiti putem diverzifikacije. Smanjivanje portfolio rizika putem diverzifikacije postiže se time što investitor (domaćinstvo) kupuje akcije investicionog fonda i time indirektno postaje proporcionalni suvlasnik ukupnog portfolia investicionog fonda u kojem se nalazi velika masa raznovrsnih i selekcioniranih vrednosnih papira. s tim da formirani finansijski potencijal plasiraju u akcije i obeznice preduzeća kao i u obveznice države. Individualni investitori mogu da budu stimulirani da kupuju akcije investicionih fondova ukoliko su one lakše marketabilne nego vrednosni papiri na kojima se akcije investicionih fondova zasnivaju.

organizator i nosilac investicionog fonda je investiciona kompanija.komercijalnih banaka. investment trusts. Danas u praksi dominiraju otvoreni investicioni fondovi. Jedna investiciona kompanija je po pravilu nosilac većeg broja investicionih fondova različitog profila. a taj odbor imenuje investicionog menadžera. Investicione kompanije su organizovane od strane većih finansijskih institucija . Vanguard) . po američkoj terminologiji. U SAD tu ulogu vrše svi tipovi finansijskih institucija. Međutim. Zatvoreni investicioni fondovi istorijski su nastali pre otvorenih fondova. jer individualni investitori ostvaruju kupovne i prodajne transakcije direkto u kontaktu sa dotičnim otvorenim investicionim fondom. ali su vremenom znatno zaostali u odnosu na otvorene fondove zbog razlika u marketabilnosti. Zatvoreni investicioni fondovi (closed-end funds. što je uostalom praksa i kod akcionarskih kompanija u sferi realne ekonomije. već se stalno prilagođava zahtevima investitora. Tako ovi fondovi emituju dodatne kvantume svojih akcija povremeno i to u dužim intervalima. a postoje i potpuno samostalne kompanije (Fidelity. po britanskoj terminologiji) spremni su da u svakom momentu kupe ili prodaju svoje akcije. Na toj osnovi holderi akcija ovih fondova mogu preko brokera da prodaju te papire na berzama ili vanberzanskim tržištima. . U Evropi su nosioci investicionih kompanija uglavnom banke. Ovi fondovi nisu registrovani na berzi. Investicioni fond je formalno asocijacija akcionara koji biraju odbor direktora. po američkoj terminologiji. To znači da bilansni nivo ovog fonda nije fiksiran. unit trusts. po britanskoj terminologiji) emituju fiksni iznos svojih akcija koje inicijalno prodaju na primarnom tržištu akcija putem javne ponude (public stock offerings) . Marketabilnost akcija zatvorenih investicionih fondova obezbeđuje se time što su ove kompanije registrovane na berzi.Otvoreni investicioni fondovi (mutual funds. Zatvoreni investicioni fondovi ne otkupljuju sopstvene akcije od njihovih holdera. kompanija životnog osiguranja ili berzanskih firmi.

1 Privatizacioni investicioni fondovi Investicioni fondovi bili su prisutni u formi privatizacionih (vaučer) investicionih fondova u većini zemalja u tranziciji u kojima se transformacija bazirala na besplatnoj ili skoro besplatnoj dodeli kupovne snage punoletnom stanovništvu. Tradicionalno je finansijska štednja stanovništva odlazila na formiranje potencijala komercijalnih banaka. Njihova težnja ogledala se u želji da postanu vodeći subjekti u ekonomiji zemalja u kojima su nastajali.U procesu privatizacije. 1. U novije vreme u razvijenim zemljama dolazi do snažnog razvoja penzionih fondova na aktuarskim principima kao i investicionih fondova. investicioni fondovi koji sredstva ulažu u obveznice (time bond funds) i investicioni fondovi koji sredstva ulažu u instrumente novčanog tržišta (money market mutual funds) . ali ne putem direktnog držanja tih papira već indirektno preko odgovarajućih certifikata investicionih fondova.U post-privatizacionom procesu.U korporativnom upravljanju i . . Investicioni fondovi bili su sastavni element masovne privatizacije u većini zemalja centralne i istočne Evrope. Za razvoj investicionih fondova bitno je finansijsko ponašanje stanovništva.U razvijenim tržišnim ekonomijama investicioni fondovi su po pravilu specijalizovani. Oni su dakle bili opšte povezani sa masovnom privatizacijom u svim njenim obličjima i imali vitalnu ulogu u procesu privatizacije. Može se reći da se njihova uloga kretala u tri dimenzije: . . Što se tiče snažne ekspanzije investicionih fondova. 10. to je povezano sa nastojanjem stanovništva da poveća svoju finansijsku aktivu u vidu vrednosnih papira. Generalna sistematizacija investicionih fondova je sledeća: investicioni fondovi koji sredstva ulažu u akcije (stock funds) . štedionica i osiguravajućih zavoda.

To znači da su top-down fondovi. Glavni predstavnici na ovaj način organizovanih fondova jesu Poljska i Rumunija. Poznat je primer Poljske u kojoj je država želela da fondovi sami uvedu ekspertize u firme.Ovi fondovi nastajali su organizovano. Vrlo jednostavno. što je bio slučaj u Sloveniji i Republici Češkoj. Takođe. državi kao vlasniku i kao privatizatoru dopuštali magućnost uticaja na karakter i aktivnost fondova. zajedno sa pridodatim novim posledicama. Govoreći međutim o korporativnoj kontroli. postavlja se pitanje na koge još uvek ne postoji odgovor a to je ko upravlja fondom.Bottom-up fondove. u Rumuniji. Tako je došlo do situacije da je tekstilna industrija u vlasništvu jednog fonda. Osnovna podela privatizacionih investicionih fondova koju prihvata većina autora iz ove oblasti jeste na: . već se njegovo rešavanje prolongiralo. samostalno formirane institucije. teška industrija u vlasništvu drugog i tome slično. Ovo je predstavljalo mač sa dve oštrice. tako da su ugovori između države i menadžera privatizacionih investicionih fondova bliže ograničili pojedine od kasnijih aktivnosti. koja se javila kao neminovna funkcija ovih fondova. što se negativno odrazilo na privredni život u celini. U top-down verziji država bira ili stvara fondove koji će učestvovati u masovnoj privatizaciji. državna banka se u većini slučajeva javljala kao kontrolor fonda. što je bio slučaj u Poljskoj. gorući problem nije se rešavao. . Uplitanje države u privredne tokove sprovodilo se kod ovih zemalja preko novoformiranih institucija. ili su nastajali kao spontane. ukoliko fond upravlja privatizovanim preduzećem? U slučaju Češke na primer. Ovaj princip pružao je državi značajnu mogućnost u vođenju postupaka masovne privatizacije. država je uspela u nastojanju da koristeći top-down fondove olakša restrukturiranje koordinisanih ogranaka.Top-down i . kao nacionalno-državni investicioni fondovi. to znači da građani dobijaju akcije u jednom ili u više fondova. Nalme.

ali samo kod zatvorenih investicionih fondova. držeći većinu akcija u portfolio kompaniji. Ipak. a u drugima glasanje a ne prodaja. ne može se zaobići činjenica da su investicioni fondovi u zemljama u tranziciji postali nova poluga prikupljanja štednje stanovništva. Mutal fondovi poseduju diverzifikovani portfolio akcija. Investicioni fondovi ovog tipa bili su formirani od strane privatnih preduzeća i sakupljali su vaučere građana putem oglašavanja i marketing tehnika. Neophodno je iz tog razloga pojasniti suprotnosti ove dve jedinice.Bottom-up fondovi karakteristični su po tome da su prihvatali kao jedinu moguću ulogu države da stvori zakonski okvir za delovanje fonda. u neko od privatizovanih preduzeća. te se na taj način stvarao gubitak za fondove. a dobitak za kompanije kojima su prodate namerno obezvređene akcije. tako da ostvaruju po tom osnovu kapitalnu dobit od razvoja i restrukturiranja kompanija. Sloveniji i Rusiji. . u kome državne kompanije učestvuju u veoma nisko izraženom procentu. i mogli da biraju između dve mogućnosti: da li da investiraju kroz privatizacione investicione fondove. U prvima je dakle prodaja prioritetmja od glasanja. ili da investiraju samostalno. Akcije pojedinih investicionih fondova u zemljama u tranziciji bile su u prometu sa diskontom. Ovakav tip fondova bio je prisutan u Češkoj. tako i proizvoda tranzicije. Ni pojava selfdealinga nije bila strana privatizacionim investicionim fondovima. Ova pojava predstavlja situaciju kada se namerno obezvređene akcije iz portfolija fonda prodaju kompanijama sa kojima je menadžment fonda «u vezi». Holding kompanije posluju na potpuno suprotan način. među kojima značajno mesto zauzimaju privatizacioni investicioni fondovi. gde su jedino mogući diskonti tržišne cene aktive u odnosu na NAV (Net asset vallue) . Kroz primenu ovog modela građani su dobijali investicione vaučere. Litvaniji. Analiza kako aspekata tranzicije. kao i da su u procesu tranzicije aktivno učestvovali u eksternoj korporativnoj kontroli. pokazala je da su privatizacioni investicioni fondovi hibridno i/ili prelazno rešenje te da su bili organizovani kao miks mutal fondova i holding kompanije.

1. gde su uzeli učešće kombinatorika mutal fondova i holding kompanija: • Ograničenje na na primer 20% akcija u jednoj kompaniji postojalo je u većini Zakona privatizacionih investicionih fondova. • Veliki problem ovih fondova jeste manjak ekonomskog podsticaja (moći. stručan i kontinuiran portfolio menadžment jeste globalna procedura efikasnosti investicionih fondova i kao takav predstavlja garanta kompetentnog i efikasnog plasmana poverenih investicionih sredstava. • Privatizacioni (vaučer) fondovi ne mogu funkcionisati kao mutal fondovi u tržišno razvijenim zemljama. Strogim zakonskim okvirima treba ograničiti akcije fondova na maksimum 20-25% u jednom preduzeću. privatizacioni investicioni fondovi kreirani su u jasno izraženom i politički inspirisanom privatizacionom procesu. ostali su potpuno nemoćni da pruže i najmanji kapital realnom sektoru ekonomije. Nalme. te osim logičke veze koja se svodila na bogaćenje malog broja ljudi. ostali su osiromašeni za proizvode prirodnog ekonomskog dešavanja. . 2 Situacija u Srbiji Visoko kvalifikovan. Osnovni uslov za osnivanje investicionih fondova jeste postojanje finansijskih instrumenata na finansijskom tržištu. tako da su oni u tom postupku imali ulogu holding kompanije. Dakle. 10. uglavnom iz političkog establišmenta.Tri su elementarna razloga zbog kojih su privatizacioni investicioni fondovi u post-socijalističkim zemljama. iz jednostavnog razloga što većina akcija nema pravo tržište. ekspertize i kapitala) . ali ti privatizacioni investicioni fondovi bili su nosioci restruktuiranja «vaučerizovanih» preduzeća. i ujedno ga uskratili za realnu ekspertizu. tako da restrukturirajuću funkciju bolje obavljaju holding komapnije. Iz tog razloga za pohvalu je odlučan stav da se ne dozvoli da kupci većinskih paketa u domaćim bankama budu investicioni fondovi.

moguće je očekivati da će formiranje ovih fondova prigrabiti štednju individualnih.2006. godine. Kako se razlikujemo od ostalih zemalja u tranziciji po načinu privatizacije koja se sprovodi u našoj zemlji. Ovi fondovi su dominantni finansijski investitori. . Investicioni fondovi su važni jer povećavaju tražnju te manjinskim udelom kapitala preduzeća. Češko iskustvo je u tom smislu poučno. odnosno. malo je poznato da Srbija je imala radnu verziju Zakona o investicionim fondovima. to je u potpunosti isključena mogućnost koja se javljala kao hibridno rešenje za nastanak investicionih fondova i koja je podrazumevala formiranje velikog privatizacionog investicionog fonda koji bi po okončanju privatizacije postao otvoreni fond. kako domaći. Zakon o investicionim fondovima počeo je da se primenjuje 11. a time i cenu tih akcija i iniciraju ulazak kapitala u zemlju. godine. malih investitora. Posle stupanja zakona o Investicionim fondovima očekuje se da će i domaći i inostrani kapital pronaći prinosno-tržišno atraktivne hartije od vrednosti. tako i strani. Oni su opasni ako deluju u zakonski neregulisanom ambijentu. i na taj način će se stvoriti mogućnost za alternativnu štesnju građana ulaganjem u hartije od vrednosti.12. Sa akumuliranjem štednje. Zakon o investicionim fondovima mora biti "strog". Međutim. Zakon treba da omogući da se investicioni fondovi. Izvesno je da će se prvo javiti investicioni fondovi na novčanom tržištu. zasnovan na isto takvim međunarodnim normama u ovoj oblasti.Kontinuirano praćenje savremenih trendova na polju finansijskih inovacija i upravljanja portfoliom stvorilo je okvirne mogućnosti za nastanak investicionih fondova kod nas. jer je ovo tržište likvidnije i bez većih turbulencija. još septembra 2003. jer je veliki broj fondova osnovan pre donošenja zakona. pojave u legalnoj i formalizovanoj formi. Isto tako na ovaj način će se omogućiti plasiranje viška kapitala na tržištu što će sa druge strane za kompanije biti većih mogućnosti za obezbeđenje jeftinijeg kapitala.

Finansijski sistem koji poseduje razvijenu infrastrukturu i liberalno tržište po pravilu lakše privlači strane portfolio investicije. Naravno. od zakonom determinisane i organizovane pojave investicionih fondova. Razvoj investicionih fondova treba sprovesti organizovano i hitno. ali i drugih oblika osiguranja. koji bi mogli da emituju obveznice i preferencijalne akcije. Takođe. kako bi se izbegle njihove greške. korist treba da ima sveukupna ekonomija. Regulisanje insajderske trgovine i nedozvoljene operacije hartijama od vrednosti moraju da se zakonski regulišu i kod investicionih fondova. . gde bi fondovi trebalo da omoguće dodatni penzioni prihod tako što bi individualni penzioni računi investirali u investicione fondove. U našem primeru izvesno je za očekivati saradnju investicionih fondova (kada se pojave) sa privatnim penzionim fondovima.Po ugledu na zemlje sa zrelim finansijskim tržištem zakonodavac mora da propiše specifičnosti u pogledu poslovanja zatvorenih investicionih fondova. pretpostavlja se i preuzimanje tradicionalnih tržišta osiguravajućih kompanija u domenu pre svega životnog. Decenija i više u kašnjenju za zemljama postsocijalostičkog režima treba da se iskoristi. Aktivnost investicionih fondova na našim područjima morala bi biti pozitivna iz razloga što je institucionalno bankarstvo proizvod globalizacije i internacionalizacije na globalnom planu. te neće biti moguće da nas zaobiđe.

Kastodi banka kontroliše kako fondovi rade i osigurava da oni koji su uložili pare u fondove budu sigurni da će njihov novac biti uložen uz minimalne rizike. Postojanje kastodi banaka na jednom tržištu predstavlja kvalitet samog tržišta i podiže sigurnost za investitore. (Prve tri banke u Srbiji koje su počele da obavljaju takozvane kastodi poslove odnosno da za svoje klijente obavljaju trgovinu hartija od vrednosti su.• KASTODI BANKE Engleska reč “kastodi” znači briga. vođenja vlasničkog i novčanog računa. onda se kastodi banka pojavljuje na Berzi kao kupac. Specifičnost kastodi banaka jeste činjenica da su one i kontrolor ulaganja investicionih i dobrovoljnih penzionih fondova. npr. investicioni i penzioni fondovi svoje investicije mogu da obavljaju iskljucivo preko kastodi banaka. Kastodi banka takođe može da vrši prenos nasleđenih ili poklonjenih hartija kao i njihovu pozajmicu. prema zakonu o fondovima i zakonu o tržištu hartija od vrednosti. Kastodi banka vodi takozvani zbirni kastodi račun. čuvanje. Societe General. plaćanja poreza banka se brine i o dividendama.) . Pored kupovine i prodaje hartija. HVB i Vojvođanska banka. od Januara 2007. Klijenti kastodi banaka su pre svih. Naime. Uloga kastodi banke jeste da preuzima kompletnu brigu hartija od vrednosti koje su imovina klijenta. a i identitet klijenta ostaje nepoznat. investicioni i privatni penzioni fondovi ali i fizička lica koja se ozbiljno bave investiranjem. staranje. vlasničku strukturu neke firme iz koje neće biti dostupan podatak ko je vlasnik akcija već će stajati ime kastodi banke. Kada klijent preko brokera kupi akcije i one se u Centralnom registru vode na njegovo ime. obaveštava klijente o skupštinama akcionara.

Kolarčeva 1 Ukupna aktiva 44166427 43937822 39831319 31738761 15392122 12726501 12364332 12240162 9756975 8895429 8334522 8314291 7985815 7796762 7741573 7103960 6711230 6580006 6464388 6450535 5508915 3743043 3520382 3429380 3211163 3087943 Akcijski kapital 5036653 3553069 6863009 1499138 6277917 1410659 6218496 624854 2777527 1618095 176628 4304822 3164477 1082658 820387 774685 3772807 1667613 796307 1092392 731400 4477052 844956 854081 1447443 797553 Ukupan Prihodi od kamata kapital i naknada 5635731 6639159 7200957 2030926 5828980 1582590 8545576 705384 2163040 2218065 1959642 4617916 3483648 1358402 988444 736372 1454667 1698875 865701 1169888 985201 2477274 881280 906504 1399030 960911 4790426 5099360 4527910 1606052 1531535 3109135 1788877 917858 1001543 963795 853904 1306811 524947 466780 661901 1007080 826697 236633 6765 752233 796303 406811 550435 406626 86659 471876 Rashodi kamata Dobitak pre i naknada oporezivanja 1113810 659531 870892 472246 182636 1973081 110640 241530 227740 168201 169800 153399 106519 167363 131841 192467 240301 25688 1990 184038 118628 45738 85078 92936 55783 85145 124629 1695832 150000 496900 0 28992 1169370 0 0 201367 21810 241296 7590 331535 160834 75577 0 31705 24 51074 226997 0 36324 24566 0 166631 Rang lista banaka po ukupnoj aktivi 2003. Kralja Milana 11 POŠTANSKA ŠTEDIONICA Beograd. Kralja Petra 9 PRIVREDNA BANKA Beograd. Resavska 22 JUBANKA Beograd. Nikole Pašića 42 SOCIETE GENERALE YUGOSLAV BANK Beograd. Bulevar Mihalla Pupina 117 NACIONALNA ŠTEDIONICA BANKA Beograd. Bulevar oslobođenja 80 PANONSKA BANKA Novi Sad. marta 71 ALK BANKA Niš. Trg Nikole Pašića 10 PROCREDITBANK Beograd. novembra 68C CONTINENTAL BANKA Novi Sad. Kolarćeva 3 PRIVREDNA BANKA Pančevo. Vladimira Popovića 6 NOVOSADSKA BANKA Novi Sad. Goce Delćeva 44 JUGBANKA Kos. Bulevar Mihalla Pupina 3 SRPSKA BANKA Beogr. Bulevar oslobođenja 76 HVB BANKA JUGOSLAVIJA Beograd. 27. 29. Kralja Petra 22 ATLAS BANKA Beograd. Svetog Save 14 DELTA BANKA Beograd. 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 . . Trg slobode 6 LHB BANKA Beograd. Rajićeva 27 EKSIMBANKA Beograd. Milentija Popovića 7B VOJVOĐANSKA BANKA Novi Sad. Sremska 3 KULSKA BANKA Novi Sad.u hiljadama dinara Rang 1 2 Naziv banke KOMERCIJALNA BANKA Beograd. Kralja Petra prvog 165 ZEPTER BANKA Beograd. Trg mladenaca 3 HYPO ALPE-ADRIA-BANK Beograd. Bulevar JNA 4 NATIONAL BANK OF GREECE Beograd. Mitrovica. Trg slobode 7 RALFFEISENBANK Beograd. Slobodana Penezića Krcuna 25 AGROBANKA Beograd.

71A PIROTSKA BANKA Pirot. Bulevar AVNOJ-a 121 CENTROBANKA Beograd. Terazije 34 VOLKSBANK Beograd. 18 48. 247 24. 212 21.Rang lista banaka po ukupnoj aktivi 2003. 286 79. Bulevar Nemanjića 14A EFG EUROBANK Beograd. 795 35. 816 11. Bulevar cara Lazara 7A CACANSKA BANKA Čačak. Kneza Mihalla 52 ALPHA BANK Beograd. Kralja Petra prvog 13 SRPSKA REGIONALNA BANKA Beograd. 915 0 16. 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 Izvor: Ekonomist magazin. Vuka Karadžića 1 KOSOVSKO-METOHIJSKA BANKA Zvečan. Kneza Mihalla 10 RAJ BANKA Beograd. 432 60. Kosovska 1 CREDY BANKA Kragujevac. Kralja Milutina BB 2934617 2822608 2712248 2436742 2385430 2271899 2249918 2133217 1954244 1870623 1739071 1709411 1532888 1442655 1265788 1083763 1032422 900790 386318 367333 362265743 899293 897945 2952581 8494S6 689347 713943 827048 729792 865971 1033510 803527 531982 426496 834383 673334 654713 535325 807322 147351 209159 80356756 964431 1161592 978982 12956-6 790445 747873 1074^77 1188442 875013 1149694 828943 788844 442108 770127 7532-6 725636 686878 708424 187315 213712 84826351 493023 521574 290320 241910 344310 433592 354105 381107 191550 206877 245614 343823 251444 248638 100159 210308 109441 57257 18375 58505 39600884 81227 82515 47082 21775 45985 56277 50133 30865 47006 44821 30644 49120 34198 42174 43350 41349 26664 5050 10098 12182 8679536 44433 105797 0 28291 50903 83197 88245 78092 6431 161977 33428 0 6039 0 0 59636 59233 0 0 3179 6051934 Rang lista banaka Crne Gore po bilansnoj sumi Rang 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Naziv banke Crnogorska komercijalna banka Hipotekama banka Podgorička banka Montenegro banka Euromarket banka Atlasmont banka Opportunity banka Nikšićka banka Komercijalna banka Pljevaljska banka 2003. 681 11. 045 29. marta. Novembar 2004 ALGO BANKA Beograd. 13 -26. 41 25. 00 -23. 390 u hiljadama evra % promene 50. Dalmatinska 22 MERIDIAN BANK Novi Sad. 263 36. 41 17. 34 -43. Bulevar Mihalla Pupina 12 MB BANKA Niš. Francuska 29 NISKA BANKA Niš. Novembar 2004 . 354 10. 88 33. 27. 242 2002. Požeška 65B UNIVERZAL BANKA Beograd. 26 50. 007 70. Pivarska 1 KREDITNO-EXPORTNA BANKA Beograd. 232 53. 078 13. 62. 61 Izvor: Ekonomist magazin. Kneza Mihalla 22 NOVA BANKA BEOGRAD Beograd. Bulevar umetnosti 16A DDOR BANKA Novi Sad. 363 9. Nikole Pašića 28 JUBMES Beograd. 93. 76 -24. Futoški put 42-44 METALS-BANKA Novi Sad. 015 26.

ubrzanju kretanja novca. više ili manje formalnih transformacija. velikim brojem raznovrsnih aktivnosti. Prema ovoj koncepciji prevelika likvidnost svetskog finansijskog sistema i olako dobijanje zajmova usporili su razvoj finansijskog i monetarnog sektora u zemljama u razvoju. u neverovatnoj ulozi i značaju informacija kao faktora konkurentne tržišne pozicije banaka itd. čiji je cilj prilagođavanje poslovnih banaka utičući na promene svetske privrede. Opšte karakteristike globalnog bankarstva u razvijenim tržišnim privredama mogle bi se zbog svog prisustva u čitavom dosadašnjem razvoju bankarstva. Usavremenoj finansijskog literature se pri analizi tendencija u globalnom svetskom bankarstvu koristi teorijsko-metodološki obrazac zasnovan na četiri aspekta analize: • Institucionalni ili strukturalni • Funkcionalni • Instrumentalni • Stepen kontrole od strane države ili nekog drugog sektora Dinamičan razvoj globalnog bankarstva je značajna karakteristika globalne svetske privrede. Sve veći broj ekonomista danas ima mišljenje da je razvoj finansijskih i monetarnih sektora prethodio uslov razvoja realne ekonomske aktivnosti. u do skoro neslućenom razvoju i primeni tehnologije u bankarskom poslovanju.2. njihov kvalitet i kvantitet dobijaju svoj organizacioni oblik u vidu. označiti kao civilizacijske konstante. čime su izostali pozitivni efekti delovanja finansijskog i monetarnog sektora na privredna kretanja. Revolucija se ogleda u načinu na koji su reorganizovane i prestruktuirane banke i druge finansijske institucije. Karakteristike globalnog bankarstva Dinamika promena u globalnom bankarstvu. što se pokazuje kroz vrtoglavi rast vrednosti active i pasive banaka. Danas se u globalnom bankarstvu dešavaju revolucionarne promene. u njihovim međusobnim stapanjima i preuzimanjima. disperzovanom mrežom poslovnih organizacionih delova. u pojavi novih funkcija. u deregulaciji finansijskih tržišta . visokim stepenom poslovne sposobnosti i optimalnim stepenom efikasnosti u njihovom poslovanju. To su: • Mešovito vlasništvo • Profitna motivisanost u kreiranju poslovne politike banaka • Koncentracija banaka • Permanentno prisutan veći ili manji uticaj države na njihov rad u pogledu osnivanja novih banaka i uticaja na njihovu organizaciju i strukturu .

struktura plasmana. kreditima i dr. . . ) . javne usluge.2. sponzorstva. struktura izvora sredstava • Ukidanje podele na investicione i komercijalne banke • Jačanje mera za poboljšanje solventnosti banaka • Čišćenje active i passive banaka od neprofitonosnih oblika • Sužavanje prava po osnovu osiguranja depozita banaka • Pojačana kontrola centralne banke nad sistemom komercijalnih banaka • Sređivanje ukupnog bankarskog sistema u koje su se nagomilali i koncentrisali gubici Isto tako bankari zagovaraju totalnu reformu finansijskog sistemajer će egovom reformom stvarno oživeti finansijsko tržište. 1 Transformacija bankarskog sistema za efikasno funkcionisanje globalnog bankarstva Današnji savremeni bankarski sistem da bi pratio korak s vremenom morao je pretrpeti određene transformacije koje se ogledaju u : • Popravljanje kapitalne snage banaka • Poboljšanje efikasnosti bankarskih institucija • Likvidnost banaka. Banke u svetu su već odavno krenule u druge "nebankarske" klasične poslove (sopstvena preduzeća. inostrana zastupanja. sredstvima. . ) . a monopolski položaj banaka na njemu postaje prošlost. Tada će se stvarno morati pojaviti kao tržišne banke sa stvarnom konkurentnom bankom u privredi sa novim vrstama usluga (elektronsko bankarstvo npr. njihovom kvalitetu.

Novi profil banaka izrastao je. širinom repertoara finansijskih instrumenata. tako da se klasična fizionomija banke od naglašeno kreditne ustanove transformiše u modernu bankarsku ustanovu. prati niz promena koje bitno inoviraju sadržinu bankarskog poslovanja. monetarnoj i bankarskoj sferi. što ima za svoj konačan efekat podizanje kvaliteta finansijskih usluga i snižavanje cene tih usluga za njihove korisnike. inovacija i tokova koji se javljaju u finansijskoj. "Ponašanje banaka i njihovih dužnika je veoma važno. ali je ono ušlovljeno pre svega karakterom fmansijskog sistema. na kojem veoma insistiraju međunarodne fmansijske institucije jeste sprovođenje restriktivne monetarne politike kojom bi se preseklo monetizovanje gubitaka. posebno u razvijenim zemljama. odobrila inflacija i pokazalo pravo stanje banaka i preduzeća što bi omogućilo da problemi počnu da se suštinski rešavaju a ne da se veštačkim održavanjem postojećih odnosa u nedogled prikrivaju i produbljuju. sa druge strane. ! takva konkurencija podstiče i doprinosi unapređenju razvoja finansijskog i bankarskog sistema. U ovom drugom slučaju država najčešće godinama veštački održava velike firme i određene banke odlažući rešavanje problema tako da ukupni troškovi takve neproduktivne infuzije uvek prevazilaze troškove restruktuiranja na tržišnim osnovama. U takvom poslovnom angažovanju banka ne obavlja te poslove iz neekonomskih pobuda već ima ciljnu funkciju da ostvari profit kao izraz svog ekonomskog interesa. Snažne promene su nastale i u ostalim finansijskim ustanovama. Tamo gde postoje čvrsta fmansijska disciplina. sa jedne strane pod uticajem automatizacije poslovanja i uvođenjem visoke tehnologije u obavljanju bankarskih poslova.Globalno bankarstvo u svetu. Globalna ekonomska uslovljenost svetske privrede u odnosima međunarodne razmene uticala je i na sferu međunarodnih finansija i finansijskih odnosa. odnosno takozvano čvrsto budžetsko ograničenje (hard budget constralns) stvarni gubici su po pravilu manji od onih u sistemima gde se toleriše finansijska nedisciplina. . Iz tih razloga jedan od uslova za sprovođenje reforme.

Karakteristično je i netačno prikazivanje finansijskih rezultata. najvećim delom. nepostojanje dobre interne kontrole. posebno u jednoj privredi u razvoju kakva je naša (sa dominantnim značajem kredita banaka i bankarskog sistema) Banke moraju same da uđu u određene procese preko smanjivanja broja zaposlenih. ona kod nas pokazuje gotovo predsamrtno slabljenje svih oblika poslova. zastupljeni su i "obogaćeni inovacijama" kod nas. Nove tehnologije i poslovi koje banke prihvataju podrivaju stare bankarske strukture. Mada su izgubile "sklonost" ka finansijskini klasičnim katastrofama (masovnim bankrotstvima) . Sumornu sliku stvarnog stanja našeg poslovnog bankarstva videli smo ranije u ovom radu. Dok "bankarska industrija" u svetu 1990-tih godina pokazuje značajan napredak. bilo da se radi o sakrivanju gubitaka ili prihoda za oporezivanje. tehnički neadekvatna kreditna analiza i analiza raznih vrsta rizika. Snažno opada profit na tradicionalne poslove-uzimanja i davanja novca na zajam uz kamatu. . Nije to posledica bankarske megalomanije. Svi tipovi lošeg menadžmenta. velikom povećavanju produktivnosti i efikasnosti poslovanja. pogotovo ako ne postoji dobar računovodstveni sistem i dobra revizija. gotovo uvek može svesti na razne vrste pritisaka. nebankarskog ponašanja određenog slabim bankarskim menadžmentom i finansij skini marketingom. povećanjem provizija i naknada u ostalom poslovanju (ako ne i kamatnih stopa) . uz brzo razvijanje novih proizvoda i usluga banaka. odnosno "cash flow" analiza i mnogi drugi propusti vezani su za takozvani tehnički loš menadžment. naše banke se u najvećem delu (po broju i potencijalu) nalaze na ivici globalnog kolapsa.Loš menadžment banaka je jedan od osnovnih uzroka njihovih fmansijskih problema. Problem se. Rastući deo profita banaka razvijenih privreda rezultat je trgovine hartijama od vrednosti i operacijama na otvorenom (sekundarnom) tržištu. već brojnih kontroverzi i opšte klime u kojoj posluju banke. loše povezivanje aktive i pasive. ali i njihovog. koji se sreću u svetskom bankarstvu. A upravo one moraju biti "hramovi" finansijske i razvojno-stabilizacione trezvenosti i stabilnosti (sigurnosti) privrednog i finansijskog sistema. ali i deviznim poslovima. međutim.

po svojim efektima i profitima daleko efikasniji. samo su određene manifestacije insolventnosti najvećeg broja banaka) . permanentna nelikvidnost brojnih banaka. Na strani izvora sredstava veliki broj vlasnika novca i štednje podigli su svoje depozite iz banaka i uložili ih u investicione fondove. insolventnost banaka i dr. jer se stvara alternativni sistem bankama. jer se direktno uključuju na finansijska tržišta emitujući komercijalne papire. Ovde sve više prestaje potreba za finansijskim posrednikom (bankom) . nemogućnost raspolaganja novcem od strane vlasnika novca u bankama. Kontrola i regulisanje ponašanja banaka u skladu sa zakonom o bankama još nisu na zadovoljavajućem nivou (serija najnovijih bankarskh skandala štedionica. ali i profit od dugoročnih plasmana. Izbacivanje posrednika (dezintermedijacija) postaje široki proces.Banke su u razvijenim privredama izložene snažnoj konkurenciji industrije hartija od vrednosti i drugih finansijskih institucija. Banke s druge strane moraju da drže odrđeni rizični kapital (8%) . Sekjuritizacija time postaje i znatno veća promena od finansijske tehnologije. Zajmotražioci. pljačkanja građana. što im smanjuje rizik od neizvršavanja obaveza. Promene u informativnoj tehnologiji dovele su do velikih promena i u finansijskoj tehnologiji kroz proces sekjuritizacija (pretvaranja delova pasive u finansijske instrumente koji se zatim mogu podavati na finansijskom tržištu) . sada to sve manje rade. koje nisu banke. Bez obaveze da drže određeni koeficijent kapitala u odnosu na aktivu. ali nude proizvode i usluge potpuno slične bankarskim. Sigurnost bankarskih depozita (i kamata) popuštaju pod profitima koji se ostvaruju na finansijskini tržištima. Banke su primorane da traže nove izvore prihoda jer je bankarstvo postalo samo jedna vrsta finansijske usluge i to ona koja po mnogim kriterijumima i merilima naglo gubi pozicije u finansijskom sistemu u korist sve većeg broja različitih konkurenata. koji su se nekada direktno obraćali bankama za kredit. nebankarske finansijske institucije postaju snažna konkurencija na strani aktive banaka. Banke nisu sposobne kao njihovi konkurenti da brzo i elastično reaguju na ove krupne promene.

jer će njegovom reformom stvarno oživeti finansijsko tržište. njihovom kvalitetu. Dobro je da bankari zagovaraju totalnu reformu finansijskog sistema. U razvijenim privredama već je stvoren "paralelan bankarski sistem" zasnovan na money market mutual funds-u. fondovi socijalnog staranja. dok su određivanja kamata na depozite banaka (OECD posle rata na ovamo) . Ovde će se sigurno javiti sukobi interesa starih i novih banaka. velikih i malih banaka i drugih finansijskih posrednika. Međutim. Banke su kod nas već krenule u ponudi novih usluga koje nudi konkurencija. ali i slobodnije ponašanje na tržištima novca. osiguravajuća društva. javne usluge. nisu razvijeni. čim se razvije finansijsko tržište kod nas i različiti finansijski instrumenti (naravno paralelno sa ekonomskim razvojem i per capita dohotkom. otklonile ili bile potpuno zaštićene od konkurencije. ali će se ubrzo suočiti sa ovim procesima. sredstvima. . koji koristi sve prednosti banaka. odnosno stvarno tržišnom stabilnošću naše ekonomije) . što je i normalno. banaka i osiguratelja. ) . Malo je bankara koji će baveći se ovom temom "reforme bankarstva" konačno steći slavu. zadruge.Novi mehanizmi finansijskog posredništva kao što su penzioni fondovi. zajednički fondovi. ali i otpora sve većoj potrebi jačanja propisa i regulativne funkcije (kontrole) Centralne banke. kapitala i politici kamata. Banke kao merkantilističke relikvije (Stanton) imale su monopoi na prikupljanje sredstava. Naši bankari hoće "tržišne banke". često kartelskim fiksiranjem kamatnih stopa. u nepripremljenom finansijskom ambijentui izostanku čvrste regulative ovih poslova sigurnost i solidnost tih banaka permanentno je ugrožena. što znači i duže vreme. komunalne usluge i dr. inostrana zastupanja. kreditima i dr. a monopolski položaj banaka na njemu postati prošlost. uz druge "nebankarske" klasične poslove (sopstvena preduzeća. sponzorstava državnih zajmova. Tada će se stvarno morati pojaviti kao tržišne banke. sa stvarnom konkurentnom bankom u privredi sa novini vrstama usluga.

ali će razvojem finansijskog tržišta i nebankarskih institucija doći do dalje erozije položaja banaka na tržištu. prometnom i finansijskom sektoru nema osnova za tržišno orijentisano bankarstvo. Promenu vlasničke strukture preko akcionarstva. . Koncept otvaranja filijala stranih banaka kod nas. Jačanjem depozita i štednje stanovništva kod banaka jača privatno (lično. pri čemu u uslovima monopola javne svojine u proizvodnom. Ovaj proces će se odvijati u tri pravca: 1. što je direktno vezano za izmenu strukture vlasništva u realnom sektoru privrede (i stanovništva) . sigurnosti i dr. Učešće stranih banaka i kapitala u domaćem finansijskom sektoru.Ograničenja i monopolsko pravo dato bankama na depozitno-kreditne poslove izolovala su ih od tržišta i konkurencije. uz veću samostalnost i prihvatanje potpunog rizika banaka. stvaranjem stranih meštovitih banaka (sa stvarno uloženim inostranim kapitalom) . konkurencije. čemu treba podesiti menadžment banaka. likvidnosti. kao nova viša faza privatizacije) vlasništvo. Potrebna je "dovoljna kritična masa" privatne svojine u ova tri sektora da bi se razvila konkurencija vlasništva preko privatnih i "društvenih" banaka. 3. 2. smatramo u ovoj fazi je neprihvatljiv (uz dobre efekte u pogledu poslovnosti. preko emisije dodatnih količina akcijskog kapitala. Mnogi smatraju da je za tržišno orijentisan bankarski sistem nužna i transformacija vlasničke strukture u bakama. Tek tada se može očekivati stvarna konkurencija i povećanje efikasnosti banaka. Promena vlasničke strukture banaka vezana je za izmene strukture sredstava u društvenim bankama koje su dominantne (i do 96% kreditnog potencijala) . dokapitalizacijom. negativni efekti bi bili znatno veći) . inovacije.

4 20 29. 5 34. 8 7 17. 954 Bank Handlowy Varšava Poljska 1. 1 5. 242 Komercni banka Prag Češka 734 -10. 673 Češka Sporitelna Prag Češka 749 -11. 028 Bank Zachodni WBK Wrodaw Poljska 641 -6. 399 11. 3 23 11. 0 11. 6 4 5. 3 21. 102 Vesobecna Uverova Banka Bratilsava Slovačka 444 13. 7 4. 920 National B. 3 7. 1 . 711 Alfa Bank Moskva Rusija 362 58. 1 29 51. 6 1. 8 15 -0. 143 Zagrebačka banka Zagreb Hrvatska 565 12. 474 1. 100 najvećih banaka u srednjoj i istočnoj Evropi 2003. 4 7. 0 16. 5 32 -18. 268 Nova Ljubljanska banka Ljubljana Slovenija 518 8. 4 19. 9 3 -0. 8 17. 4 18 7. 3. 6 21 11. 878 Vnesheconombank Moskva Rusija 365 58. 3 13 19.Tabela C. 8 14 2. 858 51. Bank Budimpešta Mađarska 637 29. 118 12. 901 Bank Millenium Varšava Poljska 371 -0. 5 5. 587 14. 3 5. 1 14. 2 6. 3 22 -4. 383 Ceskoslovenska obchodni banka Prag Češka 1. 471 Privredna banka Zagreb Hrvatska 376 20. 0 4. 9 12 18. 277 Bank Pekao Varšava Poljska 1. 5 4. 490 National Savings Et Comm. 514 Hansapank Talinn. For FEA of Uzbekistan Tashkent Uzbekistan 502 -21. 9 2 3. 800 ING Bank Slaski Katovice Poljska 664 -1. 3 9 14. 4 17 1. USD promena u % mil. 3 57 45. 03 43. 9 31 137. 474 MDM Financial Group Moskva Rusija 424 55. 5 8. 200 Vneshtorgbank Moskva Rusija 2. USD Sberbank Moskva Rusija 3. 8 4. 146 Kereskedelmi es Hitelbank Bank Budimpešta Mađarska 404 15. Rang 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 Ukupni kapital mil. 4 3. 7 12. 0 24 23. 7 4. 864 International Industiral Bank Moskva Rusija 440 26. 1 8. 7 11 12. 489 Kredyt Bank Varšava Poljska 537 -11. 301 1. 087 PKO Bank Polski Varšava Poljska 1. 118 Banka Aktiva rang promena u % 1 40. 366 Gazprombank Moskva Rusija 833 16. 423 BRE Bank Varšava Poljska 412 -24. 1 8 -1. 8 6. 1 7. 0 5 -12. 4 7. 937 Banca Comerdala Romana Bukurešt Rumunija 801 23. 6 25 32. 808 B. Estonija 547 18. 8 16 8. 4 4. 6 3. 7 6 5. 2 10 -2. Przemyslowo-Handlowy PBK Krakov Poljska 1.

777 Banka Aktiva rang promena u % 28 7. 8 38 16. 333 Globexbank Moskva Rusija 322 1. 115 Tatra Banka Bratislava Slovačka 202 3-4. 1 36 7. 8 1. 710 HVB Bank Czech Republic Prag Češka 297 -4. 0 4. Bank Budimpešta Mađarska 312 10. 6 4. 6 1. 0 33 45. 771 Prominvestbank Kijev Ukrajina 157 7. 9 84 102. 9 1. 5 30 28. 3 2. novembar 2004 . 806 Natsionalay Reservnyy Bank Moskva Rusija 172 56. 8 79 . 100 Ural Siberian Bank Ufa Rusija 257 69. 3 2. 1 43 43. 907 Belarusbank Moskva Rusija 209 na 1. 6 692 Vilnaus Bankas Vilinius Litvanija 187 59. 6 1. 6 42 17. 9 39 15. 0 2. 0 92 34. 30. 999 Bulbank Sofija Bugarska 200 -14. 233 Postbank es Takarekpenztar Budimpešta Mađarska 163 -4. 2 522 Central-European Int. 0 56 83. 274 Bank Gospodarski Zywnosdowej Varšava Poljska 279 29. 5 1. 7 1. 6 1. 444 Citibank Prag Češka 197 42. 716 HVB Bank Budimpešta Mađarska 252 23. 422 Bank Perocommerce Moskva Rusija 206 23. Magazin. 4 1. 121 General Banking and Trust Co Budimpešta Mađarska 281 32. 4 35 9. 6 3. 4 50 -34. 396 Romanian bank for Development Bukurešt Rumunija 214 63. 571 Rosbank Moskva Rusija 250 15. 006 ZAO Ralffeisenbank Austria Moskva Rusija 185 106. 4 962 Kazkommertsbank Almati Kazahstan 156 25. 5710 Slovenska sporitelna Bratislava Slovačka 289 na 5. 488 GE Capital Bank Prag Češka 257 12. 664 Nomos-Bank Moskva Rusija 193 20. 905 IBG Nikoii Bank Moskva Rusija 225 172. 6 47 9. 1 65 64. 6 1. 7 62 na 74 40. 9 4. 7 2. 9 68 5. 3 81 22. 2 44 68. 1 1. USD promena u % mil. 7 2. 7 67 -11. 2 45 22. 7 794 Ralffeisen Bank Budimpešta Mađarska 223 25. 8 27 -12.Rang 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 Ukupni kapital mil. 327 TRUST Investment Bank 165 29. 4 1. 2 89 43. 0 916 Nova Kreditna banka Maribor Slovenija 170 42. 788 Citibank Moskva Rusija 229 36. 4 26 -0. 4 Izvor: Ekonomist. 9 3. 353 Bank Gospodarstwa Krajowego Varšava Poljska 182 290. 3 60 -0. 7 41 7. 8 34 7. 673 Bank of Moscow Moskva Rusija 279 131. 8 46 41. 8 19 3. 8 1. 5 2. 3 1. USD Hungarian Foreign Trade bank Budimpešta Mađarska 333 6.

0 -50. 965 25. 781 18. 6 22. 9 21. 0 13. 7 38. 7 29. 0 27. 403 32. 4 7. 9 36. 4 29. Britanija Francuska Italija Nemačka Nemačka Francuska Belgija Švedska Finska Kapital Rast mil. 7 19. 7 40. 4 26. Britanija Francuska Vel. 2 38. 3 10. 1 35. 4 30. 8 31. 6 101. 790 20. 0 28. 4 29. 8 Izvor: Ekonomist. 106 63. 7 27. 008 34. 8 19. 7 92. 4 55. 068 19. 8 626. 7 71. 0 15. 8 54. 5 36. Britanija Francuska Spanija Nemačka Vel. 0 28. 8 101. 6 42. 2 15. 827 3. 0 101. 8 18. 2 22. Najveće banke u Zapadnoj Evropi Rang 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 15 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 Banka HSBC Gruope Credit Agricole Royal Bank of Scotland BNP Paribas Saantander Central Hispano Deutsche Bank HBOS UBS Barclays Rabobank Nederland Banco Bilbao Viztcaya Argentaria Credit Suisse Societe Generale ABN Amro ING Bank Banca Intesa LoydsTSB Groupe Calsses D'Epargne UniCredito Italiano DresdnerBank HypoVereinsbank Groupe Banques Populalres Dexia Nordea Nordea Bank Zemlja Vel. 7 20. 6 23. 6 59. 564 33. novembar 2004. 555 23. 793 29. 3 40. 7 39. 744 . 284 21. 39. 3. 4 26. 8 31. 9 11. 5 40. 8 80. 8 31. 205 22. 9 311. 929 28. 5 45. 4 13. 051 28. 64 30. 964 17. 0 34. .Tabela D. Britanija Švajcarska Vel. 4 39. 2 16. Magazin. 2 28. kapitala Rast imovine % Rast profita % USD % 85. 1 157. 5 18. 411 29. 402 34. 6 26. 354 46. 1 27. 5 25. 3 19. 4 17. 5 20. 1 31. 1 32. 939 23. 472 31. 9 170. 38 18. Britanija Holandija Španija Švajcarska Francuska Holandija Holandija Italija Vel. 4 17. 349 12. 1 14. 2 35. 4 15. 0 36.

968 789 1. 472 21. 507 677. 433 736. 864 35. 79 29. 181 10. 362 4. 853 8. 252 506. 242 1. 774 3. 793 19. 215 788. Magazin. 215 703. 216 326. 965 31. 719 4. 917 406. novembar 2004. 358 774. 853 5. 277 -20. 81 6. 621 . 88 3. 13 679. 696 387. 912 982. 713 6. 742 19. Britanija Švaj carska Vel. 798 401. 524 3. 399 34. 141 3. 034. 564 29. 563 679. 733 Izvor: Ekonomist. Najveće banke u svetu u mil. 098. 128 1. 809 326. 879 1. 216 1. 228 361. 032 726. 14 54. 929 38.Tabela E. 477 22. 469 32. 795 -1. 781 47. 964 19. 264. 721 3. 428 31. 487 770. 286 Banka Zemlja Kapital Ukupna aktiva Dobit 17. USD Rang 2004 2003 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 1 2 6 5 3 7 8 10 4 11 13 9 17 12 19 24 18 16 22 14 25 15 23 20 29 21 28 33 26 27 Citigroup HSBC Groupe Credit Agricole Royal Bank of Scotland Bank of America JPMorgan Chase BNP Paribas Santander Central Hispano Mizuho Financial Group Deutsche Bank WellsFargo Wachovia Corp HBOS UBS Barclays Rabobank Nederland Banco Biblao Vizcaya Argentaria Mitsubishi Tokyo FG Credit Suise Group Sumitomo Mitsui Banking Societe Generale BankOfChina Bank One UFJ holdings ABNAmro Industrial&Commercial Bank of China ING Banca Intresa Washington Mutual US Bancorp SAD Vel. 669 809. 014 85. 264 3. 38 28. 531 20. 939 26. 3. 142 4. 412 27. 202 4. 499 1. 755 836. 761 2. 461 577. 419 22. 178 189. 827 29. 223. 64 26. 714 26. 946 1. 478 1. 461 7. 124 3. 117 1. . 539 23. 026 -3. 014 1. 039 434. 154 42. 116. 008. 535 -5. Britanija Francuska Vel. 98 46. 879 863. Britanija SAD SAD Francuska Spanija Japan Nemačka SAD SAD Vel. Britanija Holandija Spanija Japan Švajcarska Japan Francuska Kina SAD Japan Holandija Kina Holandija Italija SAD SAD 98. 254 59. 807 1. 284 36. 622 275.

Međutim. Investicione banke su pripremale emisije vrednosnih papira korporacija. Ovaj model formiran je na osnovu zakona iz 1933. Osiguravajuće kompanije činile su treću institucionalnu komponentu američkog sistema finansijskih institucija. Takođe je bio donet zakon koji je ograničavao filijalsku mrežu svake američke banke samo na onu saveznu državu u kojoj se nalazi glavno sedište te banke. Modeli bankarskih sistema u globalnom bankarstvu 3. Ograničenja koja je doneo Glass-Steagall Act bila su inicirana pritiskom lobija investicionih banaka. nastojali da se brane od prodora velikih njujorških banaka. 1 Američki model Američki model koji je važio do 2000. . godine (Glass-Steagall Act) . godine zasnivao se na striktnom razgraničenju komercijalnog i investicionog bankarstva. koje su nastojale da ograniče konkurenciju komercijalnih banaka time što su zakonom onemogućene da učestvuju u emisiji vrednosnih papira. Na taj način je stvorena struktura bankarskog sistema koja se sastojala iz jako decentralizovane mreže banaka kao i striktnog razgraničenja između komercijalnih i investicionih banaka. rascepkanost komercijalnih banaka je bila kontrabalansirana jedinstvenim tržištem kapitala preko kojeg su veće kompanije mogle da plasiraju svoje vrednosne papire i time prikupljaju dodatni kapital za finansiranje krupnih investicionih projekata. koji je donet posle velike ekonomske krize početkom tridesetih godina. putem zatvaranja komercijalnih banaka u granice jedne savezne države. Takođe su lobiji lokalnih zajednica i saveznih država.3.

Dozvoljeno je stvaranje „finansijskih holding kompanija“ koje su dobile pravo da mogu da se angažuju u svim oblicima finansijske aktivnosti. Međutim. Može se oceniti da je ovaj koncept delovao na ograničavanje koncentracije potencijala i uticaja komercijalnih banaka i istovremeno dovodio do jake uloge tržišta kapitala. a jedino su manje i srednje kompanije.Ovaj koncept je doprineo bržem rastu američkog finansijskog tržišta u odnosu na rast koji bi postojao da je bila dozvoljena veća intermedijacija komercijalnih banaka u okviru čitavih SAD. investicionih banaka i komercijalnih depozitno-kreditnih banaka. kao i da su komercijalne banke imale zakonsku osnovu da vrše emisiju vrednosnih papira za velike kompanije na tržištu kapitala. Time je stvoren sistem kontrole kompanija od strane finansijskih berzi. godine dozvoljeno je bankama da otvaraju filijale u drugim saveznim državama. godine donet je zakon koji je uneo još značajnije institucionalne promene u američkom finansijskom i bankarskom sistemu. Ta promena odnosi se na ukidanje zakonskog razdvajanja komercijalnih banaka. investicionih banaka i osiguravajućih kompanija. Krajem 1999. U funkcionalnom pogledu i dalje postoje razlike u poslovanju osiguravajućih zavoda. na osnovu zakona iz 1994. kao i da se vrše fuzije banaka čija su glavna sedišta locirana u raznim saveznim državama. više usmerene na bankarsko kreditiranje i u tom segmentu ekonomije postoji jača kontrola banaka. Time su stvoreni institucionalni uslovi za integracije (putem fuzija i akvizicija) komercijalnih banaka sa investicionim bankama i sa osiguravajućim kompanijama. Ali u vlasničkom pogledu ova tri tipa fmansijskih institucija mogu da stvaraju onakve vlasničke kombinacije koje njihovi akcionari ocene kao najpovoljnije za stvaranje profita. . Time je ukinuto teritorijalno ograničenje poslovanja komercijalnih banaka. koje nisu registrovane na fmansijskim berzama. tako da sada američke banke mogu da posluju na celoj teritoriji SAD.

Univerzalne banke su glavni izvor finansiranja firmi svih veličina. jer banke daju ne samo kredite sa različitim ročnim spektrom nego vrše i ulaganja u akcijski kapital nefinansijskih kompanija. Uloga fmansijskih berza je tradicionalno bila jako ograničena. Težište kontrole ekonomske efikasnosti upotrebe resursa u nemačkim kompanijama se u većoj meri zasniva na delovanju upravnih i nadzornih odbora u kompanijama. Za nemački model bankarstva je karakterističan koncept univerzalne banke. mada u novije vreme dolazi do brzog uspona tržišta kapitala. Bazični nivo upravljačke kontrole u kompanijama je Vorstand (upravni odbor) . Treći upravljački nivo je godišnja skupština akcionara. Institucionalnu osnovu spoljnog finansiranja kompanija u nemačkom modelu čine banke. Viši nivo upravljčke kontrole u kompaniji je Aufsichsrat (nadzorni odbor) koji se obično sastaje jednom kvartalno. Nadzorni odbor donosi najvažnije investicione i finansijske odluke. Samim tim tržište kapitala u Nemačkoj je znatno manje razvijeno nego u SAD. kao i nadzoru univerzalnih banaka. čije funkcionisanje je pod uticajem stepena koncetracije akcijskog kapitala. . Posebno su značajni odnosi između univerzalnih banaka i akcionarskih kompanija. i on neposredno upravlja svim procesima u kompaniji. u koji ulaze glavni menadžeri kompanije. 2 Nemački model Ovaj model tradicionalno naglšava znatno veći značaj banaka u odnosu na američki model. tako daje napravljena jasna razlika između onih koji su odgovorni za operativno vođenje od onih koji su odgovorni za stateške poteze kompanije. pa je i kontrola kompanija preko bankarskih institucija značajnija u odnosu na finansijske berze.3. koja predstavlja kombinaciju komercijalne i investicione banke. sprovodi nadzor nad radom Vorstanda i vrši izbor top menadžera kompanije. Članovi Vorstanda ne mogu biti članovi Aufsichsrata. Takođe univerzalne banke vrše finansijske usluge u vezi sa emisijom akcija i obveznica kompanija na tržištu kapitala.

naročito pod dejstvom savremenih informacionih tehnologija i globalivacije. Pozitivna strana ovog koncepta je smanjenje informacione asimetrije između dužnika i kreditora. a i pokazalo se da je univerzalno bankarstvo povećalo performanse nemačkih firmi. ali se koncept nemačkog modela postepeno menja i približava američkom konceptu u smislu rastuće uloge tržišta kapitala. To znači da jedna kompanija ima određenu banku koja je akcionar u toj kompaniji i vrši glavni deo finansiranja kompanije. koje je u skladu sa integralnim delovanjem finansijskog tržišta. Tako banka može da poseduje akcije u nekoj nefinansijskoj firmi najviše do 15% akcijskog kapitala banke. To ne utiče na univerzalno bankarstvo. Međutim. kao i da glavnu ulogu u kompanijskoj kontroli imaju nadzorni odbori i univezalne banke. Međutim generalni trendovi u razvoju bankarskih i finansijskih sistema idu u pravcu brzog jačanja finansijskog tržišta. To je jedna od ključnih razlika između nemačkog i američkog modela koja se odnosi na to da univerzalna banka može da ima učešće u akcijskom kapitalu kompanija u realnom sektoru ekonomije. Institucionalna mogućnost da banke mogu da drže deo akcijskog kapitala nefinansijskih firmi zasniva se na širem konceptu unakrsnog akcionarstva. Nemački model bankarstva se bazira na generalnom konceptu koji teži da smanji uticaj volatilnih berzanskih oscilacija na funkcionisanje kompanija.Bitna karakteristika nemačkih banaka je koncept glavne ili domaće banke (Hausbank) za konkretnu nefmansijsku kompaniju. mada je ta uloga još uvek znatno manja nego u američkom modelu. . s tim da iznosi maksimalno 60% od akcijskog kapitala same banke. koje je često priprema za fuziju odgovarajućih kompanija. zakonski propisi ograničavaju učešće banaka u akcijskom kapitalu tih kompanija.

3 Japanski model Japanski model je blizak nemačkom modelu. Prema tome. Industrijski konglomerati keiretsu tipa obuhvataju niz kompanija. glavna banka brzo interveniše putem svežih kredita.4. mada se donekle razlikuje. Komercijalne banke se bave pretežno kratkoročnim depozitno-kreditnim operacijama. Neposredni i trajni odnosi između glavnih banaka i keiretsu grupa omogućavaju da banke vrše permanentni monitoring performansi poslovanja kompanija industrijske grupe. U japanskom finansijskom sistemu je bila značajna državna kontrola finansijskog sektora kao i specijalizacija banaka. Kompanije u okviru ove grupe imaju unakrsno učešće u akcijskom kapitalu. U japanskom modelu karakteristična je uloga glavnih banaka oko kojih su formirani industrijski konglomerati poznati kao keiretsu. korporacijska kontrola u odnosu na velike poslovne sisteme vrši se uglavnom preko glavnih banaka koje su u žiži keiretsu grupe. . U okviru svake keiretsu grupe nalazi se uvek po jedna komercijalna banka koja obično predstavlja i stožer cele industrijske grupe. što obezbeđuje homogenizaciju grupe i stvaranje zajedničke strategije pomenutih poslovnih sistema. među kojima se nalaze i osiguravajuće kompanije i berzanske firme. Takav model odnosa između inustrijskih preduzeća i banaka smanjuje stepen informacionih asimetrija i time se indirektno smanjuje i stepen verovatnoće bankrotstva kompanija. Ukoliko neka kompanija ima finansijske teškoće. dok specijalizovane finansijske institucije odobravaju dugoročne kredite iz potencijala koji je formiran putem prodaje dugoročnih depozitnih certifikata a ne iz depozita.

Međutim. u sferi finansiranja vrlo razvijenog sektora srednjih i manjih firmi i dalje dominantnu ulogu imaju komercijalne banke. Ipak ovi transformacioni procesi u japanskom finansijskom sistemu teku postepeno. Dolazi do postepenog slabljenja ranije čvrstih veza između kompanija i banaka. smenjivanje glavnih menadžera stvara negativan imidž banke. banka šalje svog predstavnika u upravni odbor kompanije da bi vršio superviziju. banka može da smeni generalnog direktora kompanije. Ako bi se situacija dalje pogoršavala. Posmatrano u dinamici. . prevaga otvorenih finansijskih tržišta .u odnosu na bankarske mehanizme posredovanja . Prema tome.Odnosi između kompanija i banaka su prilično suptilni i oslanjaju se na japansku filozofiju koja ističe poslovni moral i poverenje u prvi plan. Kompanija može da dobije novac od banke da bi proizvela očekivani nivo prinosa.dobija znatno šire prostore na višim nivoima dohotka stanovništva kao i u kontekstu smanjenog usmeravanja finansijskih tokova od strane države (centralne banke) . U poslednje vreme i japanski model bankarskog sistema trpi određene promene. Jedan od važnijih faktora koji su doveli do ove pojave je svakako preusmeravanje dela sveže štednje stanovništva u kupovine vrednosnih papira kompanija neposredno ili ulaganja kod institucionalnih investitora. Ako je u zemlji razvijeno tržište kapitala. U odnosima kompanija/banka to konkretno znači da banka obezbeđuje neophodno finansiranje kompanije pod uslovom da ona garantuje kreditoru očekivani nivo prinosa. uloga bankarskog sistema mora da bude relativno manja nego u suprotnom slučaju. Stoga se obe strane međusobno konsultuju da ne dođe do ove limitne situacije. sistem finansijskog posredovanja preko tržišta kapitala je u komplementarnom odnosu sa sistemom posredovanja preko bankarskih institucija. Sem toga. Osnovni zaključak koji se može izvući iz analize ovih modela bankarskih sistema je da su oni u osnovi determinisani finansijskim sistemom koji u zemlji postoji. Ukoliko kompanija ne uspe da ostvari očekivani nivo prinosa. s tim da banka direktno ne kontroliše upotrebu sredstava.

Mehanizmi tržišta kapitala deluju brže u odnosu na mehanizme bankarskih institucija na planu tržišnog prestruktuiranja kompanija. Mehanizmi finansiranja preko banaka su stabilniji i stvaraju osnovu za dugoročnije odnose sa kompanijama. ali i negativne ekonomske efekte pre svega na profitabilnost kompanija. Izgleda da su tržišta kapitala pogodnija za finansiranje tehnološki inovativnih privrednih grana koje zahtevaju dinamičku podršku od strane finansijskih investitora. Kada se radi o zemljama u razvoju i tranziciji. stvarajući znatno veći strah kod menadžmenta da može da dođe do preuzimanja kontrolnog vlasništva preko finansijskih berzi i zamene menadžmentskih timova. uz prožimajuće efekte finansijskog tržišta na poslovanje bankarskih institucija. Ali upravo ta veća stabilnost može da dovede do smanjivanja bazičnih tržišnih instikata odnosno do tendencije preteranog investiranja i stvaranja viškova proizvodnih kapaciteta. Optimalan finansijski mehanizam u tržišnoj ekonomiji sadrži delovanje kako finansijskog tako i bankarskog tržišta. Sporije delovanje procesa tržišnih usklađivanja i vlasničke prekompozicije u kontekstu dominacije bankarskog finansiranja ima pozitivne efekte na održavanje socijalne ravnoteže. . one moraju dugo vremena prvenstveno da se oslanjaju na bankarske mehanizme iz razloga što postoji nedovoljan broj kompanija koje ispunjavaju uslove za emisiju akcija i obveznica koje bi bile u prometu na finansijskim berzama. Argument da model dominacije bankarskog finansiranja ima prednost u smislu potiskivanja asimetričnih informacija važi jedino pod uslovom da ne dolazi do sprege između menadžmenta na nivou kompanija i banaka. Velika potencijalna opasnost mehanizma u kojem banke imaju dominantnu poziciju u finansiranju kopmanija je mogućnost stvaranja sprega između menadžmenta u kompanijama i bankama. što u krajnoj liniji dovodi do atrofije tržišnih stimulansa i kriterijuma.

koje se bave veoma raznovrsnim bankarskim i finansijskim poslovima koje poslovni partneri zahtevaju od takve vrste banke.finansijski posrednici imaju najvažniju ulogu u finansijskim sistemima širom sveta. Može se reći da je osnovna uloga modernih flnansijskih tržišta pribavljanje. je alokacija resursa i kao takva predstavljaju 'mozak1 celog privrednog sistema. tako da se klasična fizionomija banke od naglašeno kreditne ustanove transformiše u modernu bankarsku ustanovu. što ova tržišta razlikuje od konvencijalnih tržišta roba i usluga. s jedne strane. kreiranje. sa bankama kao glavnini učesnicima. pod uticajem automatizacije poslovanja i uvođenjem visoke tehnologije u obavljanju bankarskih poslova. obrada. i sa druge strane. Poznato je da su banke najregulisanije institucije i da kao ključni učesnici .4. monetarnoj i bankarskoj sferi. Globalno bankarstvo u svetu. prati niz promena koje bitno inoviraju sadržinu bankarskog poslovanja. širinom repertoara finansijskih instrumenata. najviše zavisi razvijenost i stabilnost (nacionalnog i/ili globalnog) finansijskog sistema i privrede. Novi trendovi u globalnom bankarstvu i njihova refleksija na svetsko finansijsko tržište Osnovna uloga fmansijskih tržišta. kako razvijenih tako i zemalja u razvoju i tranziciji. distribucija i korišćenje informacija. u kojem će banke nastaviti da operišu kao kreatori i prenosioci informacija. Zbog toga i promašaji . upravljači rizicima i prodavci znanja. Budućnost banaka zavisi od njihove spobnosti da prihvate promene u procesu tranzicije ka društvu znanja. inovacija i tokova koji se javljaju u finansijskoj. Novi profii banaka izrastao je. nacionalnog i globalnog i centralno mesto za donošenje važnih odluka. .krize na finansijskim tržištima imaju veće i teže posledice. Od razvijenosti i stabilnosti (nacionalnog i/ili globalnog) bankarskog sistema. posebno u razvijenim zemljama. Otuda se savremena organizacija banaka u svetu najvećim delom zasniva na bankama opšteg tipa ili univerzalnim bankama.

Tako je počelo da runkcioniše evrodolarsko tržište.tržište evrodepozita. kao rezultat ukidanja Bretonvudskog monetarnog sistema (sistema fiksnih deviznih kurdeva) 1971. osiguranja i kompanija za poslovanje hartijama od vrednosti) • inovacije proizvoda i tehnika upravljanja rizikom i kapitalom. i uvođenja sistema fluktuirajućih deviznih kurseva 1973. Finansijske institucije u Londonu. kredita. evrobanaka i evrovalutnog tržišta posle II svetskog rata. hartija od vrednosti i deviza. međunarodne banke i investicione (merchant) banke su u cilju obezbeđivanja nesmetanog fmansiranja međunarodne trgovine formirale tržište dolara. . Počeci razvoja globalnog bankarstva i finansijskog tržišta mogu se pratiti od pojave evrodolara (deponovanje i kreditiranje u dolarima van SAD) . koje se pojavilo otprilike u isto vreme 1957. evroobveznica. ono se može smatrati osnovnim stubom današnje globalizacije finansijskih tržišta. do čijeg je procvata došlo uvođenjem konvertibilnosti većine zapadnoevropskih valuta krajem 1958. godine britanskim bankama je zabranjeno kreditiranje inostranstva funtama.evrovalute. Evrovalutno tržište ili skraćeno evrotržište. Do ekspanzije na evrotržištu je došlo početkom 70-tih godina. na kojem se odobravaju krediti u stranim valutama van zemalja njihovog emitovanja . Evrotržište (koje ne treba zbog prefiksa *evro* poistovećivati sa tržištem Evropske ekonomske zajednice.Glavni trendovi koji utiču na oblikovanje sektora finansijskih usluga u svetu su: • deregulacija i globalizacija • rastuća konkurencija • konsolidacija (M&A . sindiciranih evrokredita. Kao najznačajnije i najsnažnije međunarodno tržište novca. predstavlja klicu razvoja modernog međunarodnog finansijskog tržišta. regiona i integracionih celina. Za vreme krize funte sterlinga 1957. na kojem su uzimani evrodolarski depoziti i na osnovu njih odobravani evrodolarski krediti. Ovo tržište je glavni i najveći globalni pui finansijskih sredstava i kanal za prelivanje novca i kapitala između zemalja. godine) i njegovi sastavni delovi . godine. predstavljaju najbolje primere globalnih finansijskih tržišta. godine.integracije i akvizicije) • brz razvoj finansijskih konglomerata (grupe banaka. evroakcija i devizno tržište.

80 2. Napomena: U preostalih 18 zemalja ulaze: Australija. Koreja. 55 5. 75 100. Portugal. Luksemburg. 00% Number of banks in200 48 21 21 9 8 10 4 3 7 6 148 52 200 Izvor: World Bak. 75 2. 25% 6. Danska. Finska. čiji su glavni promoteri snažne transnacionalne kompanije. 022 1. 337 2.Promene u finansijskoj strukturi prati deo ekonomskih tendencija i promena u realnom sektoru ekonomije na međunarodnom tržištu. 298 930 846 675 663 589 USD 21. 85 3. Tajvan i Trinidad . Irska. Indija. 50 2. Austrija. 21% 11. 120 USD 24. Grčka. 90 3. Španija. 44 93. 259 3. 28 11. 404 2. Regionalni raspored 200 najvećih banaka u svetu Country Japan Germany United States France United Kingdom Italy Switzerland Netherlands Belgium Canada TOP TEN 18 others Total 200 Assets (billions) USD 8. 023 3. Brazil. Meksiko. 143 Market Share of 200 34. 2003. Singapur. 00 7. Izrael.

4. 1 Promene u finansijskoj strukturi i proboj novih finansijskih posrednika
Finansijska struktura je vrlo dinamična u savremenim tržišnim ekonomijama. Sa realnim ekonomskim kao i institucionalnim i tehnološkim promenama, dolazi do značajnih promena u relativnim pozicijama raznih tipova finansijskih institucija. Institucionalni investitori na tržištu kapitala, zbirno posmatrano, imali su u toku poslednjih pet decenija najveći rast, što je izazvalo odgovarajuće promene u finansijskoj strukturi. To je delovalo na relativno smanjivanje pozicije komercijalnih banaka. U toku poslednjih nekoliko decenija dolazi do brzog razvoja transfera kapitala preko finansijskih tržišta. Pri tome kompanije i države emituju vrednosne papire na finansijskom tržištu, dok se kao kupci javljaju neposredno individualni investitori (domaćinstva) ili, što je dominantan slučaj, institucionalni investitori (osiguravajuće kompanije, penzioni fondovi, investicioni fondovi) . Brz razvoj penzionih i investicionih fondova privukao je najveći deo novoformirane štednje stanovništva u ove nove frnansijske mehanizme i time bitno promenio kanale protoka kapitala u korist institucija finansijskog tržišta. Ove promene u pravcima finansijskog psredovanja pogodile su komercijalne banke utoliko više što su u ovima bile zatečene velike finansijske mreže, a u mnogim zemljama je postojalo čak preterano razvijeno bankarstvo (overbanking) . Nove finansijske institucije, koje su se pojavile kao konkurenti tradicionalnih komercijalnih banaka, imale su znatno manje operativne troškove poslovanja i nisu bile opterećene razuđenim filijalskim mrežama, što je predstavljalo njihovu prednost kod usvajanja novih informacionih tehnologija. U razvijenom svetu došlo je do prave eksplozije brojnih fondova odnosno investicionih kompanija koje zauzimaju sve značajnije mesto kao specifičan medijator indirektnog investiranja velikog broja štediša. Upravljajući sa velikim kolektivnim fondovima ili fondovima koji se vrlo različito nazivaju, te kompanije nude svojim članovima takav portfolio vrednosnih papira koji bi individualni investitor teško mogao izabrati. Ali ti fondovi, ne samo da obavljaju selekciju i formiraju set tipova efekata, nego se takode brinu za posredovanje i pravovremeno kupovanje i prodavanje tih efekata; a uz to i za automatsko reinvestiranje prihoda članova na osnovu njihovih portfolia.

Prestruktuiranje komercijalnog bankarstva je u osnovi vršeno putem njihovog približavanja finansijskim tržištima kao i proširenjem delatnosti tih banaka. Kako su depozitno-kreditne aktivnosti imale tendenciju relativnog smanjivanja, komercijalne banke su proširivale opseg svog poslovanja, pre svega u sferi investicionog bankarstva. Komercijalne banke su sve više uključene u poslove sa vrednosnim papirima (obveznicama i akcijama) koje su u značajnoj meri ušle u aktive i pasive banaka. Putem zakonske regulative je ukinuta separacija komercijalnih i investicionih banaka, a time je stvorena institucionalna osnova da veće komercijalne banke postanu univerzalne banke, tj. da se mogu baviti poslovima kako komercijalnog tako i investicionog bankarstva. Logika čvršćeg delovanja tržišnih principa u finansijskom sektoru, u cilju jačanja konkurencije svih finansijskih institucija, dovela je do ukidanja striktnih funkcionalnih barijera između komercijalnog bankarstva, investicionog bankarstva i osiguranja. To je dovelo do mogućnosti stvaranja finansijskih konglomerata, pri čemu se moglo polaziti od bilo kojeg tipa finansijskih institucija kao osnove. Ipak su velike komercijalne banke sa jakom filijalskom mrežom i širokom bazom komitenata imale prednost u stvaranju takvih konglomerata. Sem toga, komercijalne banke su i dalje zadržale skoro isključivu kompetenciju u sferi platnog prometa, što je takode pomoglo tim bankama da u procesima jakih strukturalnih promena zadržale svoje pozicije u finansijskom sistemu. Sve to dovodi do nezamislivog razvitka brojnih sekundarnih finansijskih tržišta koja omogućavaju pouzdanu mutaciju finansijskih oblika i efikasno investiranje i dezinvestiranje. Konačan efekat svega toga izrazio se u brisanju krutih granica u strukturi likvidnosti, a time i u karakteristikama primarnih finansijskih ulaganja i primarnih tržišta, što se odrazilo i na strukturu finansijskih institucija. Njihova poslovna diverzifikacija, praćena izraženom konglomeracijom, postala je novi činioc pramena. Pod impresijom svih tih pramena sve se više govori o finansijskoj revoluciji, a pod tim pojmom se podrazumeva sve što izražava savremeni proces pramena sistema finansiranja i finansijskog posredovanja. U okviru finansijske revolucije najznačajnije mesto zauzimaju promene u finansijskoj tehnici i opšti procesi tehnološko-informativne revolucije koja je u toku. Tehnološko-informativne promene uzimaju se kao polazište finansijske revolucije. One su generator savremene difuzne eksplozije finansijskih transakcija i njihove nove brzine.

4. 2. Globalizacija finansijskih tržišta
Da bi se proces globalizacije finansijskih tržišta jednostavnije pratio potrbno je imati u vidu sledeću institucionalnu strukturu međunarodnog (globalnog) finansijskog sistema: • nadnacionalne institucije: MMF, Svetska banka, OECD, BIS i ostale međunarodne i regionalne finansijske institucije • međunarodno finansijskog tržište: evro i stranih bankarskih kredita, obveznica, akcija i ostalih hartija od vrednosti, evrovalutno tržište — novca, devizno tržište - spot, terminske (fonvard) , i derivati (fjučersi, opcije i svopovi) , • multinacionalne korporacije • centralne banke, • domaća finansijska tržišta: novčano tržište, tržište kapitala (ovbeznice, akcije) i • poslovne banke. Globalizacija finansijskih tržišta je krajem 80-tih i početkom 90-tih bila jedna od najznačajnijih tendencija u međunarodnoj ekonomiji koja je bila najmanje razumljiva, a danas predstavlja ključnu temu u svim važnijim političkim, ekonomskim, finansijskim i drugim raspravama. Krajem 80-tih svetski finansijski tokovi su bili 50 puta veći od robnih. Razvijena su integrisana globama tržišta kao što su tržišta evroobveznica i evroakcija, a nacionalna tržišta su počela da se otvaraju za prisustvo međunarodnih kompanija i da se sve više povezuju elektronskim putem.

Proces globalizacije finansijskih tržišta obuhvata: 1. 2. 3. internacionalizaciju (širenje međunarodne bankarske mreže i aktivnosti van granica nacionalne ekonomije; razvoj međunarodnog tržišta novca, kredita i kapitala i ofsor finansijskih centara) , sekjuritizaciju (direktno zaduživanje na tržištu kapitala - dugoročnih hartija od vrednosti - akcija i obveznica) , finansijske inovacije i integraciju nacionalnih i međunarodnih tržišta.

Dve su markantne karakteristike savremenog razvoja finansijskih i bankarskih odnosa u međunarodnim okvirima: to su globalizacija finansijskog i bankarskog tržišta i relativizacija nekadašnjih čvrstih granica u poslovanju banaka i ostalih finansijskih organizacija. Njihov fundamentalni značaj ogleda se u ireverzibilnosti, strukturnim efektima na nacionalne ekonomije i svetsku privredu i u formiranju novih obrazaca međunarodne finansijske i bankarske integracije. Osnovne determinante navedenog razvoja finansija i bankarstva su: globalizacija svetske privrede i trgovine, deregulacija u ekonomskim i finansijskim sistemima, finansijske inovacije i tehnološke inovacije odnosno opšti napredak informatike i kompjuterizacije. Iskustva pokazuju da su opisane tendencije u razvoju međunarodnog bankarstva veoma pozitivne na planu pospešivanja kompetitivnosti, poboljšanja alokativne funkcije i redukovanja troškova, ali da naporedo sa tim ide širenje razmera i tipova rizika poslovanja. Na svetskom planu pojavljuje se potreba institucionalizacije standarda harmoničnog i stabilnog poslovanja banaka u međunarodnim okvirima, na osnovu čega se želi očuvati stabilan međunarodni finansijski sistem, ograničiti obim rizika i stvaranje jedinstvenih uslova kompetitivnosti.

Globalizacija međunarodnog finansijskog tržišta ibamarstva u današnjim uslovima je obeležena sledećim bitnim momentima: • • • prvo, učešće veoma velikog broja banaka iz različitih zemalja na svetskom finansijskom tržištu (dominantna pozicija pripada bankama iz grupacije razvijenih zemalja OECD-a) drugo, obim finansijskih transakcija na međunarodnom finansijskom tržištu je odavno prevazišao volumene svetske trgovine i platno-bilansne deficite treće, zamena ili dopuna klasičnih bankarskih metoda i instrumenata novim tehnikama i pristupima tzv. automatskog prelivanja finansijskih resursa između zemalja; kapitalni i novčani resursi znatno brže i lakše prelaze granice pojedinih zemalja, kako usled prodora tržišnih pristupa, tako i zbog liberalnijih propisa o kretanju kapitala u znatnom broju zemalja; posebno mesto pripada metodima tzv. direktnog finansijskog povezivanja krajnjih štediša i krajnjih debitora na međunarodnom planu, stoje dobilo svoj terminološki izraz sekjuritizacija četvrto, kompjuterska i informaciona tehnologija omogućuju u međunarodnim okvirma olakšan pristup tržištima, relativno niže troškove pribavljanja informacija i kreditnih resursa; informacije o kreditnoj sposobnosti i kvalitetu finansijskih instrumenata postale su znatno dostupnije nego ikada ranije, što je važan momenat u politici ograničavanja i upravljanja rizicima peto, obeležje globalizacije međunarodnog bankarstva je kapitalna i finansijska povezanost banaka iz različitih zemalja; mnoge krupne banke iz razvijenih zemalja imaju uložene kapitalne fondove u međusobnim bilansima, kao i visok procenat interbankarskih depozita i drugih resursa koji se trajnije ulažu na specijalne račune; na strani plasiranja resursa nizovi krupnih banaka iz različitih zemalja aranžiraju zajedničke kreditne plasmane, pod nazivima konzorcijalni i sindikacioni zajmovi šesto, visok stepen kompetitivnosti i efikasnosti tržišta, što se ogleda u prilično harmonizovanom formiranju kamatnih i ostalih stopa prinosa, sužavanja kamatne margine i obaranja troškova realizovanja finansijskih operacija sedmo, nadnacionalno institucionalizovanje monitoringa i supervizorstva poslovanja banaka na međunarodnom planu.

• •

Pri tome je bitno da je u Evropskoj uniji usvojen koncept univerzalne banke. u novije vreme postoji jaka tendencija globalizacije komercijalnog bankarstva u zemljama u razvoju i još više u zemljama u tranziciji.U dosadašnjim procesima je globalizacija u razvijenim zemljama znatno više prisutna kod investicionog bankarstva. Međutim. kod kojih postoji visok stepen lojalnosti prema domaćim komercijalnim bankama. Tako mega univerzalne banke (bankarske grupe) kupuju investicione banke u drugim delovima sveta kako bi tamo ostvarile svoje fizičko prisustvo i na taj način koristile poznavanje lokalnih prilika. U procesima stvaranja jedinstvenog bankarskog tržišta u EU dolazi do jake tendencije koncetracije (ukrupnjavanja) bankarskih institucija. koje su dobile licencu u nekoj od zemalja članica EU.u toku i proces integracije tržišta kapitala u EU sa generalnom vizijom da u toku narednih godina bude formirana jedinstvena panevropska berza vrednosnih papira. jer je ovaj tip banaka usmeren na domaćinstva i manja preduzeća. Istovremeno je ocenjeno da je stepen razvoja tržišta kapitala u zemljama EU (sem u Britaniji) nedovoljan u komparaciji sa SAD i Japanom. Time sve banke. automatski imaju pravo da otvaraju filijale ili da na drugi način vrše sve bankarske aktivnosti u svakoj od zemalja ove regionalne grupacije. Stoga je . Ukidanjem teritoeijalnih i drugih ograničenja za poslovanje banaka na prostoru EU. što znači da svaka banka ima pravo da bira onaj stepen diverzifikacije svojih finansijskih usluga koji ocenjuje da je za nju optimalan. nastoji se da se formira jedinstveno bankarsko tržište kao sastavni deo jedinstvenog finansijskog tržišta. naročito putem fuzija i akvizicija.pored brzog rasta kapitalizacije i prometa na evropskim berzama . U Evropskoj uniji je došlo do stvaranja 'jedinstvenog pasoša' za sve banke registrovane u nekoj od tih zemalja. Komercijalno bankarstvo je do sada u razvijenim zemljama vrlo malo globalizovano. imajući u vidu relativnu visinu društvenog proizvoda u ovim regionima. .

zbog očekivanog održavanja krupnih neravnoteža u tekućim platnim bilansima pojedinih razvijenih zemalja i najvećeg broja zemalja u razvoju. u konfiguraciji globalnog finansijskog tržišta u narednom periodu imaće važnu ulogu konsenzus o minimalnim standardima banaka i ostalih finansijskih posrednika koje će se uključivati na tržište. Za finansiranje povećanih neravnoteža platnobilansnih pozicija biće neophodna masivnija finansijska prelivanja kapitala na mežunarodnom tržištu. Ponuda i tražnja za finansijskim resursima i uslugama imaće važan uticaj na globalizaciju tržišta. što znači da će odgovarajući impulsi veoma brzo prenositi između zemalja preko globalizovanog tržišta. u smislu omogućavanja apsorpcije finansijskih resursa sa međunarodnog tržišta. Fenomen globalizacije međunarodnog finansijskog tržišta je od značaja zbog očekivanja dalje ekspanzije i integracije finansijskog tržišta u narednom periodu. deregulacije i razvoja nove tehnologije poslovanja. . U novim uslovima kretanja na nacionalnim finansijskim tržištima imaće sve više karakter zakonitosti spojenih sudova. Trendove dalje integracije svetskog finansijskog tržišta odrediće procesi finansijskih inovacija. ali i ujednačavanja prakse i metoda poslovanja finansijskih posrednika.Globalizacija međunarodnog finansijskog tržišta predstavlja strukturnu tendenciju razvijanja integrisanog tržišta i internacionalizacije širokog spektra finansijskih tokova. Konačno. Bitna komponenta u građenju globalnog finansijskog tržišta je liberalizacija domaćih finansijskih tržišta sve većeg broja zemalja.

ponovo je svom snagom došao do izražaja. tada indirektno uz pomoć nekakve zajedničke firme. itd. Neki od primera su: 1) American Express-Shearson. Nije se time pretumbalo samo bankarstvo i obligacijsko .od detinjstva pa do penzije i smrti. Ne samo banke nego svi imalo značajni finansijski i nefinansijski subjekti uleteli su u taj deregulisani prostor i rastresali sve prepreke koje su zaostale iz prethodnog perioda.kako se to kaže . ova ograničenja su stalno novelirana. a time u biti omekšavana. Ako to ne može direktno. Izraz svega toga su finansijski holdinzi i konglomerati. 4) Coldweli Banker. Posledica svega toga je da danas nema gotovo ni jednog područja delovanja koje nije regulisano. ipak je deregulacija osnovni sadržaj i onaj konačni pokretač savremene. uslovno rečeno. Međutim.finansijska i nefinansijska. 3 Deregulcija i finansijska konglomeracija Iako su tehnološko .Lehman Brothers. afilijacije ili nekog drugog oblika veze sa onim koji to može. Temeljni postulat sistema formiranja akumulacije izražen formulacijom „let money make money“. itd. 2) Boston Company . Oni su organizaciona posledica pražnjenja snage pojedinih finansijskih grupa i finansijskih posrednika. 3) Sears-Allstate. ali u koje ne može zaci svaka institucija . Time su srušene granice koje dele pojedine vrste finansijskih institucija na one koje se smatraju bankama i one koje to nisu.4. a internacionalizacija i inovacija finansijskih oblika i tehnika samo njihov izraz.informativne promene koje su zahvatile svetsku privredu ishodište promena finansijskih odnosa. Malu smetnju tom procesu su predstavljala brojna zakonska ograničenja kojih je još uvek mnogo. finansijske revolucije. pa čak i između onih koji nisu imale formalan status finansijskog posrednika. osiguranje. Novostvoreni konglomerati predstavljaju vanserijske institucije za potpuni finansijski servis. sa usmerenjem na beskrajno detaljističko tržište kako bi zadovoljili svaku individualnu fmansijsku potrebu . .kreditno tržište nego su se time pod pritiskom života izmešali bankarstvo. aktivnosti investicionih fondova.

4 Fuzije i akvizicije Fuzija (merger) je vlasnička integracija dve ili više organizacija približno iste veličine. potrošača. stvaranje vrlo velikh bankarskih institucija sposobnih da se uključe u globalnu konkurenciju. tako i zemljama u razvoju i zemljama u tranziciji. Više ili manje nalazimo se na ivici novog talasa fuzija i akvizicija između velikih bankarskih organizacija i drugih tipova finansijskih uslužnih provajdera na svetskom nivou. kroz povećanje tržišne moći u određivanju cena i 2. 3) višak kapaciteta i loša finansijska situacija u finansijskoj industriji. Talas konsolidacija će primarno biti determinisan promenama u ekonomskim okruženjima koja menjaju ekonomske uslove u kojima deluju ftnansijske uslužne firme. posebno menadžera i vlade. mada postoje i neki drugi motivi sekundarnog karaktera. itd. Vrednost može biti maksimizirana na dva glavna načina: 1. kada preuzeta manja organizacija pravno prestaje da postoji. povećanju njihove efikasnosti. Fuzije i akvizicije (M&A) u okviru finansijskih institucija pojavljuju se. Pored toga značajni motivi koji dovode do fuzija i akvizicija su: smanjenje troškova i rizika novonastale organizacije. kako u razvijenim zemljama.4. povećanje pregovaračke pozicije kod raznih stejkholdera (vlade. Akvizicija (acqusiition) je vlasničko preuzimanje manje organizacije od strane veće i finansijski jače organizacije. 4) međunarodna konsolidacija tržišta. konkurencije. 5) deregulacija geografskih i produktnih ograničenja. . dobavljača) . Finansijska uslužna industrija se konsoliduje širom sveta. Glavna motivacija za preduzimanje fuzija i akvizicija je maksimizacija vrednosti akcija fuzionisanih finansijskih institucija. Možemo identifikovati pet takvih promena u ekonomskom okruženju sa kojima se suočavaju ftnansijske institucije: 1) tehnološki progres. povećanje profitabilnosti. bolje korišćenje resursa (kako materijalnih tako i nematerijalnih) . 2) poboljšanje opšteg finansijskog stanja. kao što su motivi stejkholdera.

koje prati procese pojačane konkurencije na bazi deregulacije. Nalme povećanje obima poslovanja kompenzira sniženje profitne stope. Kada komercijalna banka izvrši akviziciju neke investicione banke (berzanske firme) . R&D) i filijalske mreže postižu se značajne uštede. istraživačkog sektora (research & development. Još je značajniji proces diverzifikacije poslovnih aktivnosti bankarskih institucija u kontekstu transformacionih procesa. tj. Pri tome se nastoji da putem ekonomije obima kompenziraju znatni troškovi uvođenja i inoviranja informacione tehnologije.Nastojanje banaka kao i ostalih finansijskih institucija da ubrzaju porast svojih aktivnosti zasniva se znatnim delom na ekonomiji obima (economies of scale) . pokrenutih deregulacijom i uvođenjem elektronskog poslovanja. internog rasta tih banaka nego i putem tzv. ekonomije opsega (economics of scope) . Ukidanjem dupliciranja troškova informacionog sistema. . To isto važi ukoliko dođe do akvizicije osiguravajuće kompanije od strane komercijalne/univerzalne banke. značajan faktor jeste korišćenje jedinstvene filijalske mreže ili elektronskih sistema distribucije usluga. tj fuzijom sa drugom bankom slične veličine ili akvizicijom (kupovinom) manjih banaka. eksternog rasta. Stoga poslovni menadžment u bankama nastoji da ubrza procese rasta poslovnih aktivnosti i to ne samo putem tzv. Nalme diverzifikovane finansijske institucije su u stanju da vrše unakrsnu prodaju (cross selling) raznih finansijskih proizvoda/usluga koristeći istu bazu komitenata koji su zalntresovani za kupovinu raznih finansijskih instrumenata. I kod ekonomije na bazi diverzifikacije. marketinga. stvara se mogućnost formiranja povećanog prihoda u kombinaciji sa relativnim smanjenjem troškova usled efekta sinergije. Kupovina i permanentno osavremenjavanje informacione tehnologije postaje profitabilno tek na određenom nivou poslovne aktivnosti.

pri čemu postoji procena da će taj broj za narednih 10 godina biti smanjen na 3-4 hiljade bankarskih institucija. uvođenja novih informacionih tehnologija kao i globalizacije. godine. putem kupovine kontrolnog paketa akcija. tako i na ekonomsko okruženje. Tendencija preuzimanja vodi ka smanjenju broja banaka u finansijskom sistemu. 300 u 1980. od velikog značaja su i sekundarni ili tzv. Ova procena se zasniva na tome da je u SAD tek 1994. Jedino obuhvatanjem i ovih eksternih efekata mogu se odrediti ukupne reperkusije fuzija i akvizicija. kako na same firme učesnice ovog procesa. Nova vlasnička struktura obično uvodi u preuzete banke novu menadžersku ekipu koja nastoji da putem odgovarajućih programa obezbedi kvalitetnije poslovanje i povećanje profitabilnosti u narednom periodu. Broj komercijalnih banaka u SAD od 12. To stvara osnovu da na tržištu kapitala jače i efikasnije banke. Promene koje izazivaju fuzije i akvizicije mogu prouzrokovati značajne reakcije konkurentskih firmi u okviru njihovih organizacionih fokusa ili njihovog upravljanja. . godine donet zakon kojim se ukidaju barijere između komercijalnih banaka. godine donet zakon koji dozvoljava formiranje filijalske mreže komercijalnih banaka van matične savezne države. Pod eksternim efektima se podrazumevaju reakcije drugih finansijskih uslužnih provajdera na fuzuje i akvizicije na njihovim tržištima. eksterni efekti. postoji jaka tendencija ka stvaranju krupnijih bankarskih institucija.Pored primarnih efekata fuzija i akvizicija. 200 krajem 1997. U kontekstu jačanja tržišne tržišne konkurencije. investicionih banaka i osiguravajućih kompanija. dok je krajem 1999. Krupnije banke imaju veće mogućnosti diverzifikacije poslovanja kao i druge komparativne prednosti u nezvesnom okruženju. godini smanjenja na 7. Promena vlasničke strukture postaje aktuelna kada neke banke pokazuju nedovoljne performanse. koji se ogledaju u povećanoj vrednosti i efikasnosti novonastale organizacije. preuzimaju vlasničku kontrolu nad slabijim bankama.

Bilo je projektovano da akcionarski kapital u novoformiranoj banci pripadne 60-64 procenata akcionarima Deutsche bank. jer je Dresdner Bank iznenada odustala od fuzije i to približno mesec dana posle publikovanja preliminarnog dogovora. Jaka globalna banka mora da ima dovoljnu kritičnu masu. Stvaranje najvećeg nemačkog i svetskog bankarskog koncerna koncipirano je polazeći od strateške vizije da se formira izuzetno jaka bankarska institucija za buduću konkurenciju na globalnom finansijskom tržištu. 244 milijarde evra. . godine predstavljalo dodatni institucionalni impuls za nastavljanje i ubrzavanje integracionih procesa u evropskom bankarstvu. 000.čime bi bila formirana najveća banka na svetu. 4.U Evropi je talas stvaranja većih banaka putem fuzija i akvizicija bio povezan sa procesima ekonomske i finansijske integracije. dok u Belgiji i Holandiji dve najveće bankarske korporacije drže čak preko 90% volumena bankarskog poslovanja. a pretpostavka za to je da postoji visoka bilansna suma i odgovarajući nivo poslovne aktivnosti u zemlji. Da bi se dobila gruba slika o dimenzijama ove dve banke. a ostalih 36-40 procenata akcionarima Dresdner Bank. broj zaposlenih oko 143. Strategija nove bankarske mega institucije zasnivala bi se na snažnoj banci za depozitno-kreditne odnose sa stanovništvom (retall banking) . 847. Pri tome treba napomenuti da je postojalo unakrsno akcionarstvo između dve nemačke banke i velikog nemačkog osiguravajućeg koncerna Allianz i to u oba pravca. 4. ovaj projekat fuzije dve mega banke nije ostvaren. kao i sinergiji kao uslovu za visok stepen efikasnosti i profitabilnosti. U manjim evropskim zemljama na pet najvećih banaka dolazi više od 50% nacionalnog bankarskog tržišta. privatnom bankarstvu za finansijski jače klijente. Marta 2000. a broj filijala 3. tehnološkom liderstvu u bankarstvu. Međutim. pri čemu je uvođenje evra kao jedinstvene valute u evro zoni januara 1999. dovoljno je pomenuti da je zbir bilansne sume obe banke iznosio i . 1 Primeri bankarskih fuzija i akvizicija 1. Putem fuzije formirano je 15 od 30 najvećih banaka u evro zoni. godine je pokrenut projekat fuzije dve najveće nemačke univerzalne banke .Deutsche Bank i Dresdner Bank . 000 radnih mesta u nekoliko faza u naredne tri godine uz primenu mera socijalne zaštite. investicionom bankarstvu posebno za globalne kompanije. dok je prosečna veličina pet najvećih banaka u Evropi udvostručena pošev od 1995. U tom smislu je bilo predviđeno znatno smanjenje broja filijala kao i gašenje 16. godine.

600 milijardi DEM. Fudži i Industrijske banke Japana. . 000 zaposlenih. 000 zaposlenih. U tom kontekstu je i integracija velike austrijske banke Bank Austria i nemačke Hypo Vereinsbank. Pored komercijalnog bankarstva. vrednost berzanskih akcija preko 200 milijardi DEM. Nova bankarska grupa ima poslovne odnose sa preko 80% japanskih kompanija čije su akcije registrovane na berzi. Ovaj strateški potez integracije posebno je značajan zbog toga što se Nemačka nalazi pred usvajanjem novog sistema penzionog osiguranja. Mizuho grupa ima afilijacije za investicione bankarstvo kao i za brokeražu. koji ima jak portfolio akcija u Dresdner Bank. Po ključnim indikatorima je HSBC oko deset puta veća od CCF. koji predviđa uvođenje privatnih penzionih fondova. godine je postignut sporazum o mega fuziji najveće nemačke i svetske osiguravajuće kompanije Allianz i velike nemačke banke Dresdner Bank. Džinovski koncern Allianz. 4. godine integracijom tri vodeće japanske komercijalne banke: DKB. Nova integrisana finansijska institucija imala bi ukupnu bilansnu sumu od 1. preko 2000. 8 milio na klijenata i 65. 5. 3. Najveća bankarska grupa u svetu je sada Mizuho Financial Group koja je nastala oktobra 2000. filijala. tržišnu kapitalizaciju od 118 milijardi USD i oko 150. Time je jula 2000. odlučio je da ostvari mega integraciju sa ovom velikom bankom.2. Poslovi oko ugovaranja i uplate u privatne penzione fondove vršili bi se i preko filijalske mreže Dresdner Banke. HSBC ima aktivu od 569 milijardi USD. Eklatantan primer međunarodnih bankarskih integracija je slučaj HSBC (Hong Kong Shangal Banking Corporation) koja je preuzela veliku britansku Midland banku i time ušla u krug najvećih britanskih banaka. preko kojih bi se vršila povećana prodaja polisa osiguranja Allianz. 68 miliona klijenata i 170. Projektovana integracija osiguravajuće kompanije i banke trebalo bi da ostvari jake sinergetske efekte. što je podstaknuto stvarnjem jedinstvenog tržišta u Evropskoj uniji kao i aktiviranjem evra u zemljama evro zone. HSBC je postigla dogovor sa francuskom bankom CCF (Credit Commercial de France) o prijateljskom preuzimanju. 000 zaposlenih. godine stvorena jedna od najvećih bankarskih grupa u Evropi sa aktivom od 650 milijardi evra. Aprila 2001. U Evropi je generalno u toku proces fuzija i akvizicija banaka. Posebno je značajna jaka filijalska mreža Dresdner Bank koja ima 1150 filijala. Da bi ušla u evro zonu .

. tek je deregulacijom stvorena puna konkurencija banaka i drugih finansijskih nebankarskih subjekata. Produkt svega toga su finansijske grupe i holdinzi. Samom bankarstvu i bankarskim poslovima nije suštinski svojstveno ograničavanje poslova. pa ni regulacija. One su najpre familijarne. Radikalno smanjenje državne regulacije u odnosu na banke i druge finansijske institucije predstavlja glavnu institucionalnu pokretačku snagu koja dovodi do transfbrmacionih procesa. nije likvidirala njihovu težnju univerzalizaciji poslovanja. 5 Reuniverzalizacija bankarstva U prvoj polovini 80-tih godina javlja se veoma jasan trend reuniverzalizacije banaka. međutim. Ovu liniju razvitka ne preseca specijalizacija. To je krucijalni momenat koji je diktirao pravac razvitka banaka i njihove organizacije. Bitni su samo izgledi za zaradom. uglavnom. kao i između banaka i drugih finansijskih organizacija. Deregulacija je imala jake implikacije na funkcionisanje finansijskih sistema i finansijskih institucija. predstavlja liniju njihovog razvitka. Specijalizacija koja se stalno negovala i razvijala nikada. premda je ona . zatim partnerske i na kraju sve više korporacijske.4. To. Pre svega je došlo do jakog povećanja konkurencije između samih banaka. Suština ovog trenda ogleda se u talasu restruktuiranja banaka od specijalizovanih ka univerzalnim bankama. pa i da među različitim delovima podigne separacijski zid. iako stručna literatura govori o 'fuli service' banci kao nezadrživoj tendenciji i pojavi koja je postala dominantna. Dok je u ranijem perioudu konkurencija bila ograničena .istina različitim intenzitetom pokušala da dovede do podvajanja. odnosno prinos koji donosi posao. S tim u vezi kao da je odjednom prestalo biti jasno šta je to uopšte banka i bankarstvo. čiji su krakovi razvučeni na sve strane.

U šta se time pretvorila savremena banka? U banku koja pretenduje da postane potpuni finansijski servis. slobodan pristup na neko tržište i neku specijalističku prednost. A u taj krug spadaju ne samo investicione banke nego i štedionice i hipotekarne institucije. Pod svoje okrilje nastoje staviti što više takvih institucija koje imaju neku značajniju bazu na tržištu. Univerzalna banka je time ponovo zauzela svoje istaknuto mesto glavnog diverzifikovanog finansijskoposredničkog konglomerata. Sve što je navedeno ne znači da su time iščezli samostalni specijalizovani finansijski posrednici. Malo je područja delatnosti u koje one ne zalaze. na šta je odmah nalšao kontraprodor banaka koje akvizicijom tih specijalizovanih institucija pariraju tom izazovu. Međutim. kao što je rečeno. Taj proces izvire. itd. iz prirode finansijski porednika i kreće sa svih finansijsko-posredničkih punktova koji se nikada nisu pokorili separaciji i takozvanim „single capacity“ pravilu. a uz njih finansijske kompanije i osiguravajuća društva. Nezavisno od toga ko će se održati u toku najnovijeg procesa previranja među finansijskim posrednicima. materijalna podloga za taj prevrat stvorena je na finansijskom tržištu na kojem se sve veći deo kreditnih odnosa obavlja uz pomoć vrednosnih papira. uključujući u to poslove brokera. . kakvu-takvu klijentelu. Zatim su po redu poslovi osiguranja. ali i unutar svakog od njih drema sklonost ka diverzifikaciji i prerastanju u što kompletni]i finansijski servis. I njih je sve više. I za sada je to dominantna karakteristika procesa. U prvom redu to je celokupna delatnost investicionog posredovanja. Brzi razvitak komercijalnih papira i drugih finansijskih instrumenata omogućio je da se širi krug finansijskih posrednika uključi u finansiranje i zađe u bankarsko tržište. očito je da se najnoviji proces koji tendira polivalentnim finansijskim institucijama može smatrati protivudarom finansijskih posrednika na onu koncepciju koja se nametnula nakon Velike ekonomske krize.

Posebno će Internet delovati na jačanje konkurentskih pritisaka na sve domaće i strane finansijske institucije. Mogućnost direktnog komuniciranja između banke i komitenta . . pre svega za standardizovane usluge.deluje u pravcu smanjivanja broja banaka putem fuzija i akvizicija. imajući u vidu visoke troškove savremene informacione tehnologije. Tzv. Internet platforme koje na ekranu uporedo prikazuju ponude provajdera raznih finansijskih usluga pritiskom na dugme. 6 Prodor informacione tehnologije Razvoj informacione tehnologije je presudan u trasiranju savremenog trenda transformacije finansijske strukture. Banke će konkurisati ne samo između sebe nego i sa drugim finansijskim instituciijama. Stvaranje elektronskog bankarstva ima velike reperkusije na tehnologiju poslovanja i na organizacionu mrežu bankarskih institucija. Ovaj drugi tip banaka će funkcionisati preko WAP-a (Wireless Application Protocol) mobilnih telefona. one po toj osnovi ostvaruju veliku cenovnu prednost u odnosu na tradicionalne filijalske banke. glavni izazovi u procesima budućeg razvoja bankarstva dolaze od strane Interneta. U kontekstu tehnološke revolucije dolazi do stvaranja elektronskog bankarstva. Savremeni telekomunikacioni i kompjuterski sistemi predstavljaju tehničku bazu za momentalno prenošenje informacija i njihovu obradu. Kako internet banke nemaju filijale. Danas dominiraju ocene da će bankarstvo koje posluje sa stanovništvom (retall banking) u narednom sagledivom periodu predstavljati kombinaciju banaka sa filijalskom mrežom i virtuelnih banaka.4.preko personalnih kompjutera ili preko elektronski povezanih prodajnih punktova u trgovinskim kućama . a samim tim i bankarske strukture. dok će operativna distribucija bankarskih proizvoda/usluga kao i platni promet biti vršeni putem online veza koje će bankarski klijenti ostvarivati sa centralnim kompjuterskim procesorom banke. virtuelnih banaka koje obavljaju sve bankarske poslove sa klijentima isključivo preko Interneta. U toku poslednjih godina došlo je do stvaranja tzv. još više će povećati cenovnu konkurenciju. Stepen vezanosti klijenata za određenu banku biće radikalno smanjivan. Međutim. „agregatori“ tj. Filijalsko bankarstvo biće sužavano i pretežno orijentisano na one usluge koje zahtevaju stručne savete. Ali razvoj elektronskih informacionih sistema vodi i u pravcu promene odnosa između banaka i korisnika bankarskih usluga.

Ova situacija. Zbog ovih razloga. kroz razvijanje odnosa sa njima. Uloga marketinga u ovom zadatku je nesumljiva. • veličini raspoloživog tržišta. kao novog marketing modela primenljivog za sektor finansijskih usluga. Pojačani rivalitet od strane drugih finansijskih i nefmansijskih organizacija je razlog što su banke ozbiljno počele da razmišljaju kako da se efikasno takmiče. ekonomskog i političkog okruženja. trenutno postoji rastući interes za primenu marketing tehnika i alata u finansijskim uslugama. Uprkos recesiji. sektor finansijskih usluga nastavlja da raste u smislu tekuće aktive i profita i stoga ima najvažniji uticaj na druge sfere ekonomije. . Što se tiče eksternih pretnji sa kojima se suočava moderno bankarstvo. Organizacije u sektoru finansijskih usluga se suočavaju sa određenim problemima u pogledu definicije konkurentske arene i identifikovanja izvora konkurentske prednosti. Jedan od ključnih zadataka savremene banke predstavlja pronalaženje puteva i metoda za ostvarenje održive konkurentske prednosti na sve konkurentnijim finansijskim tržištima. doprinela je rastu relationship marketinga. 7 Marketizacija u bankarstvu Kako uloga sektora finansijskih usluga nastavlja da raste u ekonomijama većine Daleko istočnih. Marketing postaje sve neophodniji u konkurentnom okruženju današnjih finansijskih organizacija. Međutim ovi tržišni prostori su uglavnom fragmentirani na veoma heterogene segmente. • globalizaciju finansijskih tržišta • sofisticiranosti potrošača i • promene u oblasti regulacionog. one najčešće konkurišu na veoma širokim tržišnim prostorima. pacifičkih i zapadnih nacija. koja utiče na različite industrije u različitim zemljama sa varirajućim intenzitetom. Kada se radi o finansijskim institucijama. koja mogu biti geografski disperzirana i koja zahtevaju različite finansijske proizvode i usluge. javlja se pritisak za efikasniji marketing menadžment finansijskih usluga koje se nude. a zatim se posvećuju većini marketing naporima za sticanje novih potrošača ili zaustavljanju gubljenja potrošača. koja je povezana sa pritiscima konkurentskih i dinamičkih tržišta. Sve više vodećih banaka se okreću zadržavanju postojećih potrošača. naročito u oblasti njegove uspešne implementacije i izgradnje bankarske kulture i kvaliteta bankarskih usluga.4. ona se najpre odnose na: • povećan stepen konkurencije na finansijskim tržištima. U tom slučaju su potrebne preciznije marketing tehnike. koje omogućuju dijalog sa manjim grupama potrošača i indentifikovanje individualnih potreba potrošača. Ovo ih je vodilo ka poklanjanju veće pažnje marketing tehnikama.

3. Elektronsko bankarstvo u funkciji glo-balnog bankarstva Internet Plaćanje putem interneta Sigurnost na internetu Prednosti i uštede koje donosi elektro-nsko bankarstvo kao i ograničenja bržeg razvoja . 2. Globalno i elektronsko bankarstvo 1. 5.IV. 4.

što daje nove karakteristike poslovanju. da poslovanje sa bankom obave što brže. Savremeni trendovi u bankarstvu podrazumevaju da se sve više poslova prenese na korisnike usluga. Banke daju podsticaja da se razvijaju nove i atraktivnije metode poslovanja jer koriste nove tehnologije. . Uvodjenjem elektronskog bankarstva. pametne kartice (kreditne kartice s ugrađenim kompjuterskim čipom) . Elektronsko bankarstvo u funkciji globalnog bankarastva Globalno bankarstvo uvodi iz godine u godinu sve više inovacija u svoj rad. Razvitkom informacione tehnologije sve se više u poslovanju banaka javlja situacija da se podaci o poslovnim trasakcijama nalaze u okviru kompjuterskog sistema (baze podataka) . Izravnavanje potraživanja i dugovanja takođe se obavlja preko povezanih sistema. kreditni potencijal banaka figurira samo u kompjuterskim sistemima. kućno bankarstvo preko mreže videotexa.1. Treba spomenuti da ima autora koji taj pojam vezuju za pojavu tzv. dok se dokumenti. Za takav način poslovanja počeo se u praksi koristiti pojam elektronsko bankarstvo. Stoga ćemo se u daljem razmatranju koristiti pojmom elektronsko bankarstvo u širem smislu. Isto tako nije bitno da li je nešto pohranjeno u memoriji čipa ili na nekom drugom mediju u sistemu. ali nema bitne razlike izmedju čipa na kartici i onih koji se ugradjuju u terminske i kompjuterske sisteme. dok se poslovanje na papiru (dokumenti) pojavljuju samo kao nus pordukt. pa čak i pod uslovom da to za njih znači veće troškove. hartije od vrednosti. efektiva i slično javljaju kasnije. odnosno na magnetnim medijima. Elektronsko bankarstvo omogućuje sve veće korišćenje bankarskih usluga po sistemu "samousluge". U stvarnosti. izreka "vreme je novac". Bankarske transakcije usmerene su tako da se potencijali banaka preko noći plasiraju u zemlje gde je u to vreme dan (radno vreme banaka i finansijskog tržišta) . Iz razloga što pojam elektronsko bankarstvo obuhvata i tzv. Na taj način banke posluju i onda kada se u njihovom sedištu završilo radno vreme. postaje sve više realnost. Korisnici koji imaju vlastitu opremu za obradu podataka zalnteresovani su radi vremenskih ušteda u svom radu.

čekova i gotovine. Podaci se automatski i bez papirnog dokumenta zahvataju. Prednosti od korišćenja ovog sistema imaju i bančini komitenti jer brže.Electronic Funds Transfer) sistem. to je značilo i stvaranje novih izvora prihoda kroz ostvarenje novih proizvoda. spore promene zakonskih propisa vezanih za tok papirne dokumetacije. unapredjenje klasičnih sredstava plaćanja kao što su čekovi. korišćenjem kompjuterskih terminala. proširenje tržišta i održavanje konkurentnosti u uslovima deregulalcije bankarskog poslovanja. Paralelno se razvijao POS (plaćanje na mestu prodaje . Suština je u mogućnosti obavljanja najraznovrsnijih fmansijskih transakcija kao što su deponovanje i podizanje plata. potrošačima. itd. plaćanje računa. Brojni su faktori koji su podsticajno delovali na razvoj EFT sistema. Uz to su išle i mogućnosti smanjenja troškova šalterskih operacija jer je došlo do smanjenja radno intenzivnih poslova. Postepeno se ovaj sitem imapredjivajući celokupno finansijsko ponašanje u društvu. Ideja je potekla od banaka koje su bile motivisane svojim klijentima. . bez papira.Point of Sale) sistem i koncept ATM (Bankomati-Automated Telier Machine) . To je omogućilo američkim bankama da svojim velikim komitentima obezbede informacije o stanju na računu (i obavljenim transakcijama) na najkraći i najefikasniji način. Svi ovi sitemi uglavnom su se nezavisno razvijali ali su vremenom integrisani u ono što danas nazivamo elektronskim bankarstvom. otplata kredita ili poravnanje računa izmedju kompanija bez papira. spor razvoj tehnologije u ovoj oblasti. EFT obuhvata elektronske sisteme koji transferišu novčana sredstva i zapise u vezi sa tim. odredjuju i dalje prodledjuju. pruže marketinški što bolju uslugu. istovremeno su delovi i faktori ograničenja: visoki inicijalni troškovi za uvodjenje opreme. Takođe. tačnije. spore promene stečenih navika klijenata. ulagačima kompanijama. a ATM je omogućio obavljanje gotovo svih bankarskih poslova sa gradjanima bez prisustva službenika. Elektronsko bankarstvo se prvi put javlja u SAD. a često i jerftinije obavljaju sve vrste finanskijskih transakcija.Elektronsko bankarstvo (Electronic Banking) je termin kojim se u informatici naziva korišćenje računara u bankarskom poslovanju. S druge strane. POS je omogućavao naplatu na mestu "prodajem". koristeći kompjuterske komunikacije. To omogućava da komitent nezavisno od bančinog šaltera u bilo kom trenutku može da obavi svoje bankarske poslove. Pružanje mnogih bankarskih usluga odvija se uz podršku računara i informatike. Ova tehnologija početkom sedamdesetih godina označena je kao EFT (elektronski prenos sredstava .

odnosno poslovnih promena privrednih organizacija. pojedini proizvodjači specijalizovani za proizvodjnju bankarskih elektronskih uredjaja su se specijalno koncentrisali za rešavanje problema isključivanja neovašćenih pristupa i uvida u informacije.ličnih podataka gradjana. Banke i štedionice zahtevaju jasnu i sigurnu identifikaciju korisnika. . štedionica i drugih finansijskih institucija. da ih pojednostavi i obavi na efikasan način. Permanentni pristup pribaljenim poslovnim informacijama (podacima) bankarskih poslova. . Pošto je najveći broj uređaja povezan sa mrežom za prenos podataka. Npr. koji su inkorporirani u elektronskim sistemima ili u prenosnoj mreži. kao i sugurnosti i čuvanja podataka. Time se postiže da se te informacije prenosnom mrežom postojećih instaliranih računara celishodno iskoriste na mnogobrojnim punktovima od strane velikog broja korisnika.terminalu. na samouslužnim uredjajima za izdavanje gotovine ili na POS . Banke i štedionice zatevaju pro manipulaciji sa podacima iz baze podataka isključivo ovlašćeni pristup. automata za izdavanje novca i komandne centrale ili izmedju sistema koji skuplja podatke i sistema koji obradjuje podatke. moraju se nečujno i nemipulativno preneti. Takav zahtev upravo postoji izmedju terminala za klijente i sitema za obradu podataka. kao i podaci o željenoj transakciji.Integralna obrada informacija i brzo obavljanje finansijskih transakcija su od primarne važnosti za funkcionisanje banaka. odnosno komitenata na svim pristupnim punktovima sistema. U istoj meri raste i senzibilitet bankarskih kometnata u odnosu na kvalitet obavljanja bankarskog servisa i anonimno memorisanje informacija . Radi brzog i pravilnog obezbeđenja tačnih podataka. podaci o identifikaciji klijenata. na terminalu za obaveštenja. postupaka kodiranja i organizacione mere imaju veliki značaj. Savremeni razvoj bankarskih automata ima za cilj da obuhvati sve veći broj bankarskih poslova. Ovde se ne smeju izgubiti iz vida zakonske odredbe i dodatne mere predostrožnosti za čuvanjem i poverljivost dobijenih podataka. Paralelno sa ovim tendencijama teće proces programskog akumuliran]a poslovnih informacija u bazama podataka. pri čemu se mora na svaki način održati tajnost i stalnost podataka. Danas se u te svrhe koriste različiti tehnički i organizacioni postupci. njihove efikasne obrade. Pored fizičke zaštite hardwera. Ipak osnovu za sigurnost predstavljaju hartwerske i softwerske komponente. zahteva pouzdanu kontrolu nad podacima njihovim promenama i obezbedjenju njihove tajnosti.

svakako je osnovni i najvažniji zadatak. njihovi komitenti. c) Integritet podataka. odnosno kontrolu ulaza u prostorije gde se iste nalaze. Na taj način se greške inepranilnosti mogu pratiti i analiziarati. Za ove komponente. koji onemogućavaju slobodan rad i manipulaciju sa programima i delovima programa. pri čemu ne treba isključiti i druge mogunosti zaštite softvera . Obezbeđenje podataka i njihova kontrola takodje se bazira na kodiranju. kao sigurnosno kućište uredjaja. o čemu će u daljem izlaganju biti više reci. Banke i štedionice. kojise koristi. koje u potpunosti moraju biti obezbedjenje od krađe i od očitavanja. električna sigurnsna ili vremenska brav. kao i korisnici elektronskih sitema . Integrisani postupak kontrole bazira se na kodiranju i pomoću fizičkih mera zaštite garantuje tajnost korišćenih kodova.programa. Pored uobičajene mogućanosti zaštite elektonskih uređaja. Integritet hardwera je naročito važna i potrbna kod modula i kod njih treba da bude zastupljen postupak kodiranja. mogu se zaštititi pojedini segmenti softvera. kao i nedovoljno manipulisanje sa njima i u krajnjem slučaju njihovo brisanje.Postupci koji se odvijaju u sistemima ili izmedju pojedinih sistema moraju biti jasno dokumentovani da bi se po potrebi mogli reprodukovati. postoje integrisani postupci kontrole. traže i očekuju potpunu sigurnost u radu. Podaci su najhitniji u integralnoj obradi podataka. Zaštita od uvida u podatke. b) Integritet softvera. Rad zaštite od manipulacija na softveru. U tom pogledu su od velike važnosti identifikacione kartice koje omogućavaju ulaz u prostorije ili alarmni uredjaji koji će se kativirati u slučaju nasilnog ulaza. Porad operativnog sitema softvera kao celine. a) Integritet hardvera. .uredjanja. Na taj način je uvek omogućeno pravilno funcionisanje i odvijanje oostavljenog programa. treba pomenuti mere zaštite koji se odnose napristup do njih. koriste se keramička zaptita i hibridna tehnologija kao fizička mera zaštite. tajnost i postojanost podataka i efikasnot u diponiranju finanskijskihj aktiva.

njihova cene i troškovi eksploatacije prihvatljivi tada će se ove tehnološke inovacije moći u poslovnim bankama da sprovedu na širokoj osnovi sa velikim brojem korisnika. Pri korišćenju elektronskih sistema većeg broja korisnika potrebno je sprovesti veću kntrolu rada. prevazilaziti početne teškoće pri implementaciji novih uredjaja. Euroshedq kartice i slično. rad sa uredjajima i pristup podacima. Pri ulazu u elektronske centre moraju se postaviti uredjaji i za identifikaciju i na taj način sprečiti neovlašćene posete. zadaci i kontrola izvršenja postavljene stratgije o sigurnosti i efikasnosti. pre svega.d) Kontrola ulaza u prostorije. . Na ovaj način se obalja klasificiranje sorftvera. e) Moderan koncept orgnizacije je uslov za sigurnost i efikasnot. postavlja poeblem sigurnosti i diskrecija u obavljanju poslova zakomtente. U bankama se. Pri ulazu u elektronske centre. automata ili aplikacija. moraju se postaviti uredjaji o njihovom korišćenju. Samo ako su u potpunosti isključene mogućnosti zloupotrebe podataka komitenta. Za samouslužne sisteme automati za izdavanje novca. Organizacione mere su pretpostavka za izradu i uvodjenje koncepcije o svestranoj zaštiti i sigurnosti. automati za izdavanje informacija i dr. Za samouslužne elektronske uredjaje traži se identifikacija korisnika identifikacionom karticom korisnika. Ovim organizacionim merama se tačno odredjuje odgovornost. uvid u praćenje poslovnih promena komitenata i eventualni pokušaj brisanja podataka. jer traže velike napore na planu njihovog školovanja i permanentnog obrazovanja. Tehnološke inovacije u u platnom prometu postavile složene zahteve pred zaposlenima u bankama. podataka korisnika prema funkcijama. Tehnološke inovacije su donele znatne prednosti na planu brzine i pouzdanosti u izvršavanju raznih bankarskih usluga u odnosu na klasičan način obavljanja finansijskih transakcija. mora se na vidnom mesti itstaći pismena uputstva o njihovom korišćenju. ako su novi elektronski uredjaji i sistemi tako konstuisani da su jednostavni za rakvanje. Upravljanjem elektronskim sistemima za obradu podataka treba poveriti samo stručnom -školovanom kadru. štedionicama. automati za izdavanje izvoda računa. jer se moraju navikavati na nove formulare ili kompjuterske izraze. rad sa sistemima. Sve mera predostrožnosti isredstva protiv zloupotrebe treba da spreče nedozvoljeni ulaz u prostorije. Ove promene imaju na komitente isto znatan uticaj. sa svim posledicama koje iz toga mogu da proisteknu. Na osnovu ovakvog pristupa se izrdjuje detaljna šema obrade podataka i ukupnog poslovanja.

međutim doveo je do pada cene odgovarajuće opreme tako da je danas moguće izvršiti automatizaciju transakcija u bankarstvu na malo uz prihvatljive troškove po jednoj transakciji. poput papira ili plemenitog metala. Potreba smanjenja troškova transakcija uslovila je sve širu upotrebu javnih računarskih mreža kakav je Internet za automatizaciju bankarskih transakcija.1. . bazirana je na ideji da za automatizaciju transakcija u bankarstvu nije neophodno formirati novu (i skupu) infrastrukturu. koje mogu uspešno da konkurišu velikim bankama. . budući da one do sada nisu imale nikakva ulaganja u skupu infrastrukturu ogranaka i filijala te da su marginalni troškovi i korišćenje javnih računarskih mreža izuzetno mali. Nova revolucija u oblasti tehnologizacije bankarstva na malo. materijalnim. Za tehnologizaciju bankarstva na malo od ključnog značaja su trendovi u informacionoj i komunikacionoj tehnologiji upotreba javnih računarskih mreža (pre svega Interneta) kao i razvoj i primena metode kriptografije. Usled visokih cena neophodne opreme i infrastrukture za formiranje platnih sistema na malo troškovi po jednoj transakciji bili bi previsoki u odnosu na vrednost same transakcije. U ovoj oblasti trenutno dominiraju male i velike informatičke i softverske firme. On predstavlja jedinicu vrednosti iza koje stoji opšte priznati autoritet obično nacionalna vlada. Razvoj tehnike i tehnologije. . Revolucija na polju razvoja globalne infrastrukture i njena upotreba za automatizaciju transakcija u bankarstvu na malo uslovljava evoluciju osnovnih ekonomskih koncepata. 1 Razvoj elektronskog bankarstva Automatizacija transakcija u bankarstvu dugo je odlagana zbog relativno male vrednosti prosečne transakcije. U ne tako dalekoj prošlosti novac je smatran nečim fizičkim.

Kao rezultat ovih napora formirana je prva klirinška banka (Automated Clearing House . elektronski platni sistem. od kojih se svaka razvijala u drugom smeru i na drugačiji način. god. Plan je bio jednostavan: pretvaranje sitnih periodičnih plaćanja čekovima (kao što su zarade i premije osiguranja) u posebno oblikovanu platnu evidenciju koja će moći da se čita uz pomoć računara i grupisanje ovih plaćanja u "pakete" koji će se elektronski razmenjivati pomoću računara. . dinamika njihovoh prihvatanja razlikuje se od zemlje do zemlje. 1968. Elektronsko bankarstvo predstavlja pokušaj spajanja više različitih tehnologija.Po rečima Vilijama Niskanena (William Niskanen) predsednika CATO instituta iz Vašingtona "razlika između softvera i novca nestaje".ACH -) koja je počela sa radom 1972. Želja je bila da se stvori jeftin. godine u okviru projekta kojim je upravljala država. pouzdan. Mada je većina novih instrumenata i transakcionih mehanizama baziranih na elektronskom novcu već spremna za širu upotrebu (a manji broj njih funkcioniše već nekoliko godina) . godine je u Sjedinjenim Američkim Državama formirana radna grupa za unapređenje razmene"bez papira" (Special Committee on Paperless Entries-SCOPE) . koja je funkcionisala pri Banci federalnih rezervi u San Francisku. U narednoj tabeli prikazani su pokazatelji koji se odnose na postojeće i nove instrumente i transakcione mehanizme u najrazvijenijim evropskim zemljama u periodu 1994-1998.

361 281.3 1.33 63.9 - 3.5 5.654 144.3 25510 2084.Tabela 26.5 546000 2084.061 333.2 560000 1922.591 249.9 586000 2164.4 543000 1866. Pokazatelji koji se odnose na postojeće i nove instrumente i transakcione mehanizme u najrazvijenijim evropskim zemljama u periodu od 1994 do 1998.2 5.5 28.45 9.2 20533 822.7 4.331 243.912 190.68 11.1 540000 1672.8 23617 1866.0 70048 37600 1251.29 93.892 211.727 276.6 10.765 181.1 0.8 - 24531 1060.170 132.207 153.0 65200 35700 1100.80 81.8 115000 41397 162794 45615 1405.014 342.007 159.5 230880 .58 85. godine 1994 BELGIJA Bankomati Broj aparata Broj transakcija (u milionima) EFT/POS terminali Broj aparata Broj transakcija (u milionima) Kreditne/debitne kartice Ukupan broj kartica u upotrebi (u hiljadama) Broj transakcija (u milionima) Elektronski novac Broj transakcija (u milionima) FRANCUSKA Bankomati Broj aparata Broj transakcija (u milionima) EFT/POS terminali Broj aparata Broj transakcija (u milionima) Kreditne/debitne kartice Ukupan broj kartica u upotrebi (u hiljadama) Broj transakcija (u milionima) Elektronski novac Broj transakcija (u milionima) NEMAČKA Bankomati Broj aparata Broj transakcija (u milionima) EFT/POS terminali Broj aparata 1995 1996 1997 1998 3.4 - 22852 913.732 159.2 27703 1922.461 218.93 72.4 22240 1672.90 12.7 - 29400 935.3 - 27077 1165.96 8.2 - 29407 1205.7 30267 2164.19 10.

9 - 6397 396 120417 486 3800 485.6 - 21670 330.8 214705 169.0 47353 350.6 - 24223 367.5 - 25644 411.5 - 6568 427 134479 595 4100 595.2 22549 190.8 - 18672 276.5 - 149.1 - 214.9 - 27766 486.8 - 5489 345 73376 256 1493 255.8 85200 529.4 91345 690.2 18210 100.0 - 2281 270 48466 80 97 - 2359 281 54400 92 4742 111 - 2379 297 61400 111 5662 120 - 2370 312 68800 141 6111 173 - 2485 333 74400 171 6870 204 - .9 104051 89.7 24521 263.4 74337 416.5 344300 323.9 - 5793 371 96044 371 1846 370.6 281023 253.1 - 225.2 - 363.6 20482 130.5 153752 121.Broj transakcija (u milionima) Kreditne/debitne kartice Ukupan broj kartica u upotrebi (u hiljadama) Broj transakcija (u milionima) Elektronski novac Broj transakcija (u milionima) ITALIJA Bankomati Broj aparata Broj transakcija (u milionima) EFT/POS terminali Broj aparata Broj transakcija (u milionima) Kreditne/debitne kartice Ukupan broj kartica u upotrebi (u hiljadama) Broj transakcija (u milionima) Elektronski novac Broj transakcija (u milionima) HOLANDIJA Bankomati Broj aparata Broj transakcija (u milionima) EFT/POS terminali Broj aparata Broj transakcija (u milionima) Kreditne/debitne kartice Ukupan broj kartica u upotrebi (u hiljadama) Broj transakcija (u milionima) Elektronski novac Broj transakcija (u milionima) ŠVEDSKA Bankomati Broj aparata Broj transakcija (u milionima) EFT/POS terminali Broj aparata Broj transakcija (u milionima) Kreditne/debitne kartice Ukupan broj kartica u upotrebi (u hiljadama) Broj transakcija (u milionima) Elektronski novac Broj transakcija (u milionima) ŠVAJCARSKA Bankomati 104.6 27150 346.2 80454 504.8 - 4998 299 47588 144 1257 125.

6 2305. Bank For International Settlements.85 5615 75. Detaljne informacije mogu se naći u gore navedenom izvoru. Prepared by the Committee on Payment and Settlement Systems of the central banks of the Group of Ten countries.0 - 20.82 33629 76.2 - 4809 80.0 1335 350 54.2 1907.44 50578 105. figures for 1998.0 2631.4 - 5141 80.1 2960. februar 2000.4 - 4160 74.21 6544 109.0 - *Elektronski novac se odnosi na on-lajn plaćanja kreditnim/debilnim karticama i plaćanja preko mreže upotrebom sistema baziranih na softveru (digitalni novac) .1 1599 550 66. Zbog ograničenog prostora ovde nisu date napomene u vezi sa pojedinim podacima u tabeli. Switzerland.0 - 23.6 1850 610 84. Basel.92 41184 96.9 1471 505 59. .Broj aparata Broj transakcija (u milionima) EFT/POS terminali Broj aparata Broj transakcija (u milionima) Kreditne/debitne kartice Ukupan broj kartica u upotrebi (u hiljadama) Broj transakcija (u milionima) Elektronski novac Broj transakcija (u milionima) VELIKA BRITANIJA Bankomati Broj aparata Broj transakcija (u milionima) EFT/POS terminali Broj aparata Broj transakcija (u milionima) Kreditne/debitne kartice Ukupan broj kartica u upotrebi (u hiljadama) Broj transakcija (u milionima) Elektronski novac Broj transakcija (u milionima) 3380 64.73 6064 89.97 7550 143.2 1745 530 75. Tabela je formirana na bazi statističkih izveštaja datih u izveštaju Komiteta centralnih banaka grupe G-10 za platne i obračunske sisteme: Statistics On Payment Systems In The Group Of Ten Countries. Znak „-„ označava da za konkretnu godinu ne postoje podaci.02 16702 39.3 - 3753 70.0 - 20.0 - 24.27 24703 56.78 7013 133.5 1623.0 - 22.

najvažnija je komunikacija sa njim. Banka svojom pojavom na Internetu dokazuje svoje konkurentne mogućnosti i svoj razvoj. Za banku koja se u tržišnim uslovima bori za svakog svog komitenta. stabilna i tehnološki napredna firma. Samouslužno bankarstvo je korisno. U klasičnim uslovima banka je mogla da komunicira samo dok je trajalo radno vreme ili preko nekog informativnog šaltera koji bi radio neprekidno. Veliki broj informacija koje bankla može da stavi svojim korisnicima na raspolaganje u principu nisu dostupni širem krugu njenih korisnika. Interaktivne mogućnosti komuniciranja preko Interneta su praktično neograničene i samo je pitanje do kog nivoa banka ima interesa da se angažuje. savetodavna funkcija i dr. Banka prenošenjem određenih servisa na Internet redukuje troškove poslovanja jer ne mora za povećanje broja komitenata da otvara novi poslovni prostor. podjednako i za banku i za komitentajer komitent ima servise 24 časa dnevno. inostrana plaćanja. kao solidna. 7 dana u nedelji. To se odnosi na mogućnost plasmana i kreditiranja po najpovoljnijim uslovima. Mogućnost racionalizacije potencijala banke. Ovakav način poslovanja stvarao je ograničenja u komunikaciji. da ga oprema i zapošljava nove službenike. Ovo je posebno interesantno za one geografske regione gde banka nema mrežu expozitura ili ima mali broj komitenata.Stvaranje imidža inovativne firme koja je u stanju da svojim korisnicima ponudi najsavremenija tehnološka rešenja. . Veće i bolje interaktivne mogućnosti. Sa Internetom banka može da pokrije znatno veći geografski prostor ne otvarajući nove ekspoziture. a banka bez povećanja broja zaposlenih tako radi 365 dana u godini.

070$ 0. klijenti. 0100 $ Izvor: Deutsche Bank 2001. nižim provizijama na usluge i posebno mogućnost plaćanja on-line. kako sa demografskog tako i sa ekonomskog stanovišta: korisnici Interneta su uglavnom mlađi ljudi sa većim stepenom obrazovanja i većim prihodima od prosečnog klijenta 2. odnosno potreba za kvalitetnijim finansijskim servisom. Troškovi po transakciji u različitim distribucionim kanalima Kanal Ogranak Telefon On-line (PC) bankarstvo Internet bankarstvo Troškovi po transakciji 1. Internet predstavlja vrlo efikasan i jeftin distribucioni kanal Tabela 27. Razlog za to jeste konkurentana ponuda. Sa stanovišta klijenata bankarskih usluga za očekivati je da niži troškovi banke rezultiraju višim kamatama na depozite. trošiti vreme. koji će najverovatnije koristiti Interent bankarstvo.Iskustva naprednijih zemalja pokazuju da banka bez razvijenog sistema elektronskog bankarstva više neće biti u stanju da preživi. 0150$ 0. 540 $ 0. a da svoje poslove mogu obavljati samo u radno vreme banke. . Nimalo nije beznačajno da klijenti ne moraju stajati u redovima. predstavljaju veoma zanimljiv segment tržišta. Dva su ključna razloga zbog kojih su banke zalnteresovane za Internet bankarstvo: 1.

Oni sadrže mikroprocesore koji imaju on-line vezu sa bazom podataka u banci. Bankomati (Automated Teller Maschines-ATM) Elektronski transfer sredstava na mestu prodaje (Electronic Fubd Transfer/Poing of Sale-EFT/POS) Domaće bankarstvo (home banking) Automatske klirinške kuće (Automated Clearing House-ACH) 1. Instaliranje ATM vrši se na onim lokacijama na kojima se očekuje da će potrošači najviše da koriste njihove usluge. .1. građanima je lakše da obave rutinske poslove kod najbližeg ATM terminala nego da idu do filijale banke. U suštini se radi o novom tipu elektronskih "filijala" savremenih banaka koje mogu da obave niz rutinskih operacija sa individualnim klijentima.2. 2. Ukoliko je više rasprostranjena mreža bankarskih automata. 4.1 Bankomati (ATM) Radi se o bankarskim automatima koji obavljaju rutinske operacije za korisnike.2 Podsistemi elektronskog bankarstva Elektronsko bankarstvo se sastoji iz četiri posistema: 1. Banke su zalnteresovane za ekspanziju ATM terminalajer time smanjuju troškove odnosno povećavaju profitabilnost. 3. Potrošači su zalnteresovani za korišćenje ATM zato što ovi rade 24 časa dnevno i sedam dana u nedelji. Time se rasterećuje filijalska mreža banaka koja može da bude znatno redukovana i to utoliko više ukoliko se veća masa rutinskih operacija obavlja preko ATM.

kompjuter proverava da li kupac ima dovoljno sredstava za plaćanje u okviru kreditnog limita. što znači da na jedan ATM dolazi 2. U nekim turističkim zemljama ATM mogu da budu programirani i da vrše zamenu stranog novca za domaći. Ako je u pitanju kreditna kartica. Takođe odmah dobija informaciju o novom stanju računa klijenta posle plaćanja kupljene robe.Elementarni oblik ATM su cash dispenser-i koji vrše samo operaciju izdavanja gotovog novca na bazi plastičnih kartica.2. Međutim savremeni ATM terminali su višenamenskog karaktera tako da su u stanju da vrše niz operacija kao što su polaganje novca na transakcione i štedne računejsplata novca sa pomenutih računa. ostvaren je ukupan porast ATM terminala od 51%. Krajem 1997. Najsofisticiraniji oblik ATM terminala ima na raspolaganju i interaktivnu televiziju koja povezuje klijenta sa službenikom banke. transfer novca između računa itd. Kada klijent ubaci karticu u terminal i pošto se proveri identitet klijenta (PIN) on može da povuče novac do fiksnog limita. ukoliko se radi o debitnoj kartici. Potrošač koristi kreditnu ili debitnu karticu preko terminala dolazi u on-line vezu sa kompjuterom banke koja je dotičnu karticu izdala. Pre toga vrši se identifikacija kupca (PIN) i proverava rok važenja kartice. banku i trgovinu. godine u Evropskoj uniji ukupno je bilo instalirano 448 ATM terminala na milion stanovnika. 049 stanovnika EU. god. Radi se o elektronskom sistemu za plaćanja kupljene robe u trgovini. . ukoliko je potrebno da ovaj pruži neka objašnjenja klijentu. Preko terminala daje se elektronski nalog kompjuterskom centru banke da transferiše novac sa računa kupca na račun prodavca. U periodu 1993-97.2 POS (point of sale) ili EFTPOS (electronic funds transfer at the point of sale) Ovo je vrlo značajan elektronski telekomunikacioni sistem koji spaja potrošača. Zatim kompjuter verifikuje da li kupac ima dovoljno pokrića za kupovinu. 1. informacije o stanju na računima.

Pri tome se u prodavnici preko on-line sistema direktno proverava stanje računa kupca kod banke. ostvaren je ukupan porast broja EFTPOS terminala od 86%. hotelima. godine u Evropskoj uniji bilo je instalirano 7146 EFTPOS terminala na milion stanovnika što znači da je na svaki EFTPOS dolazilo u prošeku 140 stanovnika. To znači da u EU ima skoro 15 puta više EFTPOS terminala nego ATM. . Ali umesto čekova sa garantnom karticomjednostavnije je da se koriste kreditne ili debitne kartice. 1. Pri tome postoje razne opcije u pogledu oblika telekomunikacionih veza između klijenata i banke.2. Primećeno je da u prodavci robe i usluga nisu uvek dovoljno sigurni u ispravnost čekovajer ima slučajeva da se čekovi vuku bez pokrića. Radi se o tome da je personalni klijent neke finansijske institucije koristi telefon.U razvijenim zemljama postoji tendencija da se sve više koriste debitne i kreditne kartice kod kupovine robe u prodavnicama kao i za plaćanje u restoranima. televizor ili kompjuter rutinskih kao telekomunikacioni link sa ompjuterskim centrom dotične finansijske institucije.3 Kućno bankarstvo (Home Banking-HB) Kućno bankarstvo je sastavni deo daljinskog bankarstva (remote banking) . god. Krajem 1997. Kko se čekovi i dalje koriste prodavci robe traže garantnu čekovnu karticu (cheque guarantee card) koju izdaje banka na koju je ček vučen. Istovremeno je u periodu 1993-97. godine rast broja EFTPOS terminala bio znatno veći u odnosu na ATM. benzinskim pumpama itd. U periodu 1993-97.

Ova očekivanja zasnivaju se na trendu sve većeg uvođenja personalnih kompjutera u domaćinstva. Za razliku od Interneta. Britaniji 18%. Online PC bankarstvo na bazi interneta (online PC banking via lnternet) takođe se zasniva na on-line PC bankarstvu ali se komunikaciona veza između komitenata i banke uspostavlja preko otvorene komunikacione mreže (www.) procenat domaćinstava koja koriste kompjuter iznosi u Nemačkoj 25%. Smatra se da će ovaj tip komunikacionih veza komitenata sa bankama u perspektivi više koristiti kompanije nego domaćinstva. au Finskoj 35%. pre svega u razvijenim zemljama. Radi se dakle o Internet bankarstvu koje će izgleda imati najveće perspektive upravo kod domaćinstava. Online PC bankarstvo na bazi intraneta (online PC banking via Intranet) koristi direktnu on-line komunikacionu vezu između ličnog računara i kompjuterskog centra banke uz korišćenje modema (modulator/demodulator) i to preko Intraneta. . U početku je francuski telekom finansijski jako stimulirao uvođenje Minitel sistema u francuske domovejer je terminale davao besplatno. au Finskoj čak 44%. Osnovne standadizovane usluge banaka mogu se ostvariti preko ovog bankarskog distribucionog kanala. sistema) koji se danas sastoji uglavnom iz Interneta. Britaniji 30%. Inače je Minitel u stvari videotext servis koji kombinuje orišćenje telefonske mreže sa terminalima koji omogućuju pristup vrlo velikom broju on-line usluga. god. Procenat domaćinstava koja koriste Internet iznosi u Nemačkoj 9%. Intranet je zatvoreni mrežni komunikacioni sistem koji formira banka za komunikacije sa svojim komitentima. U razvijenim zemljama on-line bankarstvo na bazi kompjutera i Intraneta danas koristi izvestan broj domaćinstava i kompanija. Telefonsko bankarstvo u Francuskoj je doživelo raniji uspon nego u drugim zemljama zahvaljujući programu Minitei koji je uveden sredinom osamdesetih godina od strane France Telecom. transfere novca i transakcije vrednosnim papirima. pozivne centre (cali centers) kao i sisteme koji se baziraju na automatskom prepoznavanju g lasa.Telefonsko bankarstvo (telephone banking) pokazuje znatnu ekspaniziju u poslednje vreme i najviše je razvijeno u Francuskoj i Velioj Britaniji. Na planu bankarskih i finansijskih usluga Minitel može da se koristi za provere stanja računa. gde ga koristi 10% klijenata banaka. Većina banaka u razvijenim zemljama danas ima tkz. Prema poslednjim podacima (koji se odnose na 1997-98.

telefonsko ili PC bankarstvo 4. odnosno pozitivna neto pozicija banke se knjiži na taj isti račun. . Tako grupusani nalozi izvršavaju se u klirinčkim ciklusima a ne izvršeni nalozi iz jednog ciklusa prenose se u drugi. jul 1999.2.Tabela 28. Obračun naloga u kliring predstavlja obračun međubankarskih plaćanja koji se vrši u tri propisana ciklusa kao bilateralni ili multilateralni račun u kojem se izračunava neto pozicija svake banke. On je namenjen za utvrđivanje multilateralnih neto pozicija samo banaka koje budu u sistemu multilateralnog kliringa. POS plaćanja 3. Pregled tradicionalnih i elektronskih instrumenata plaćanja Vrste plaćanja 1. Mikroplaćanja 2. Po završenom trećem ciklusu negativna neto pozicija banke se pokriva sa računa dotične banke koji je prijavljen u Centralnoj banci. 1. Elektronska Kreditne kartice E-novac (baziran na karticama ili digitalnim mrežama) trgovina Izvor:European Central Bank. The Effects of Technology on the EU Banking Systems. Banka grupiše naloge koje šalje u kliring prema tome na koju se banku nose. Plaćanje računa Tradicionalni platni instrumenti Gotovina Gotovina.4 Automatske klirinške kuće (Automated Clearing House-ACH) Klirinški centar je mesto za prijem i izvršenje eksternih naloga za plaćanje. čekovi Čekovi. Frankfurt. kreditni transferi u papirnom obliku Elektronski platni instrumenti E-novac na bazi kartica Debitne i kreditne kartice preko EFTPOS terminala E-novac na bazi kartica na tački prodaje Elektronski transferi preko višenamenskih ATM.

isplata sredstava poveriocu u gotovom novcu obavlja se kao transakcija plaćanja. drugi. koji može biti u istoj banci ili u različitim bankama. odnosno izvršenja (prvi. Transakcije plaćanja mogu biti: transfer odobrenja i transfer zaduženja interni i međubankarski transfer Transfer odobrenja – predstavlja prenos sredstava sa računa dužnika na račun poverioca. odnosno prenos sredstava sa računa dužnika poveriocu . Prenos novčanih sredstava sa računa dužnika.Propisana tarifa za naloge poslate u kliring znatno je niža od tarife za naloge koji se izvršavaju u RTGS-u i određena je od zavisnosti od iznosa i vremena prijema. treći ciklus) . dužnika i u korist poverioca. . Transfer odobrenja inicira dužnik podnošenjem naloga za prenos svojoj banci nalažući prenos određenog iznosa sa svog računa na račun poverioca. nalogodavac podnošenjem naloga za prenos sredstava. Transakciju plaćanja inicira kao što je predviđeno propisima. Nalozi dužnika koji se izvršavaju u kliringu smatraju se izvršenim kada se završi klirinški ciklus u kojem su obračunati na teret banke.

2. Preduzeće »A« poverilac Preduzeće »B« dužnik plaćanje Banka »A« instrukcija plaćanja Banka »B« Slika br. Instrukcija i plaćanje na osnovu odobrenja .Preduzeće »A« isplatilac Preduzeće »B« primalac plaćanje Banka »A« instrukcija plaćanja Banka »B« Kod transfera na bazi odobrenja instrukcije i novac idu u istom smeru Transfer zaduženja – inicira poverilac podnošenjem svojoj banci posebnog dokumenta platnog prometanaloga za naplatu kojim se zadužuje račun dužnika u određenom iznosu u korist računa poverioca.

odnosno poverilac odmah dobija sredstva na račun. Istovremeno sa zaduženjem računa dužnika banka odobrava sredstva poveriocu čiji se račun nalazi u istoj banci. odnosno najkasnije u toku narednog dana. što je zapravo suprotno postupku koji je važio u prethodnom sistemu. Sa stanovišta primaoca sredstava ona su karakteristična po tome što se moraju izvršavati odmah. Interni transfer – predstavlja prenos sredstava između računa dužnika i poverioca koji se vodi u istoj banci. sigurno će biti jedan od bitnih elemenata u konkurenciji među poslovnim bankama. Sa stanovišta banke. Za privredne subjekte je najhitniji momenat kada se smatra da je dužnik izvršio obavezu u internom transferu.ček . Međubankarski transfer – predstavlja plaćanje izmešu računa dužnika u jednoj banci i poverioca u drugoj banci.akreditiv i d r.menica . U vezi sa međubankarskim transferom zakonom je predviđena obaveza banaka da se međusobno poravnavaju pre nego što dođe do izvršenja odobrenja na račun klijenta koji prima sredstva. Kroz definisanje transfera zaduženja kao potpuno nove vrste plaćanja u finansijski sistem zemlje ponovo se uvodi menica kao instrument obezbeđenja plaćanja koja će po svojoj prirodi biti najsigurniji instrument obezbeđenja. Kao ovlaćenje za raspolaganje sredstvima sa računa dužnika mogu se pojaviti sledeći dokumenti: .ugovorno ovlašćenje dužnika . kako je zakonom propisano.Kod transfera na bazi zaduženja instrukcije i novac imaju suprotan smer. Zapravo ovim transferom se vrši plaćanje izmešu računa koji su u dve različite banke.pismeno jednostrano ovlašćenje dužnika . Brzina kojom će banka stavljati sredstva na raspolaganje poveriocu. . ova plaćanja imaju osnovnu karakteristiku da se njima ne menja novčani potencijal banke.

kod nas (u Narodnu banku Srbije) . Obračun se sprovodi za sve hitne naloge i za naloge koji imaju iznos 120. . (u SCG) . Obračun ovih naloga se vrši direktnim zaduživanjem računa banke kod centralne banke (kod nas NBJ) i istovremenim odobravanjem ovih sredstava računu banke u kojoj se nalazi račun poverioca. kao obračun naloga za plaćanje u realnom vremenu po bruto principu RTGS (Real Time Gross Settlement) koji se sprovodi za sve hitne naloge i kao i naloge koji imaju veći iznos (iznos zavisi od poslovne politike države) od 120. Ovaj obračun može se pokazati na sledećem simplificiranom primeru: Banka »A« 400 300 Banka »V« RTGS sistem 800 200 150 450 600 100 Banka »B« 500 Banka »I« Obračun u realnom vremenu (RTGS) predstavlja takav način međubankarskog obračuna koji se izvršava odmah po prijemu naloga u datoj banci . nalog se istog momenta prosleđuje klirinškoj kući a.Svako ovo plaćanje se obavlja preko klirinške kuće i preko računa koje svaka banka ima u centralnoj banci (kod nas u NBJ) i to na dva načina: 1.000 din.000 i veći (SCG) .

kao mesta za prijem i izvršenje eksternih naloga za plaćanje.2. .000 (SCG) i koji nisu označeni kao hitni i njihova realizacija vrši se po posebnim pravilima za neto obračun i sprovodi se u određenim klirinškim ciklusima. kao multilateralan obračun pojedinačnih naloga smatraju se svi nalazi sa manjim iznosima od 120. pa ovaj način izvršavanja naloga sigurno predstavlja sporiji način prenosa sredstava. Tada se pojavljuju samo jedan unos poravnavanja na računu svake banke pojedinačno što je prikazano u sledećem grafikonu: Banka »A« Multilateralna poravnavanja 400 400 600 Banka »V« NBJ 1000 Banka »B« Banka »I« Multilateralna poravnavanja prema zakonu vrše se preko Klirinškog centra. ali sigurno i znatno jeftiniji. Kod multilateralnog poravnavanja u kojem svaka banka u sistemu neto obračuna prebija svoju ukupnu neto poziciju u odnosu na sve ostale banke učesnice multilateralnog poravnavanja. Izvršenje međubankarskih naloga u kliringu podrazumeva njihovo izvršenje do kraja obračunskog dana u tri klirinška ciklusa.

FUNET iz Finske itd. od strane Nacionalne fondacije za nauku (National Science Fundation – NSF) . nova kultura i nov način razmišljanja. a zatim i na globalnom nivou i to EARN – postojao je u mnogim državama. prošireni iskorišćavanjem prednosti digitalnih uređaja i digitalnih veza a sa tim i digitalnih informacija. Internet 2. interaktivno strateško razmišljanje. pojavio se projekat umrežavanja raznih organizacija prvo na nacionalnom. Rezultat je bila prva mreža ARPANET. nijedna država ili privatna institucija nema vlasništvo nad njegovom celinom. kojima svako ima neograničen pristup. Internet spada u javne otvorene mreže. god. Nastao je 1969. na ovaj način nastao je Internet kakav danas poznajemo. koje po rečima B. promenama koje pokreže. Gejtsa uspostavljaju trenutne poslovne reflekse i stalno. 1975.2. god. Internet nema vlasnika tj. godine Ministarstvo odbrane ga je u potpunosti preuzelo pretvorivši ga u sadašnji DDN (Defense Data Network). 1990. Internet je osnovan 1980. on je novi mas-medij. Fenomen Interneta je u onome što Internet pruža. godine kada je pseudo-nezavisna Agencija za napredne istraživačke projekte (Advanced Research Projects Agency-ARPA) koju je osnovala američka vlada pri Ministarstvu odbrane Sjedinjenih Država u cilju razvoja strateških projekata iz oblasti komunikacija finansirala malu grupu računarskih programera i elektronskih inženjera da redizajnira način na koji računari funkcionišu. JANET iz Velike Britanije.1 Pojam interneta Internetski način života ili Internetski način rada su nov način života i rada. Internet je infrastruktura koja povezuje računare putem telekomunikacija. . NORDUnet koji je postojao u Skandinavskim zemljama.

Internet je globalna računarska mreža koja se sastoji iz hiljade međusobno povezanih mreža koje za mežusobno komuniciranje koriste TCP/IP protocol (TCP/IP . Ekstranet u funkciji veze međusobno udaljenih delova kompanijskog informacionog sistema se naziva virtuelna privatna mreža – VPN. Ekstranet predstavlja one "internet" sisteme koji koriste Internet kao spoljšnju komunikacionu infrastrukturu da bi komunicirali sa drugim informacionim sistemima (korisnika ili poslovnih partnera) . Ovaj protokol je omogućio univerzalnost povezivanja računara različitih arhitektura i nezavisnost komunikacije od tehnologije mrežnog povezivanja. . kompanijski Internet čiji su servisi organizovani za podršku tekućem poslovanju.2 Tehničko gledište Tehnički Internet se opisuje kao "mreža svih mreža" koja jedinstveno radi na globalnom nivou.2.Transmission Control Protocol/Internet Protocol). Delovi Interneta za posebne namene i posebno zaštićeni su: Intranet Ekstranet Intranet predstavlja izolovani.

Linije optičkih vlakana su strukovi optičkog čistog stakla tanki kao dlaka ljudske kose koji prenose digitalne informacije na veliku udaljenost. Omogućava telefonsku konekciju sa širokim opsegom prenosa podataka (obično na Internetu) na istoj telefonskoj liniji. Operatori sada smatraju da je ovo ključ za razvoj mobilnog tržišta sa primenama koje su se nekad tretirale perifernim. Npr. većina telefonskih kompanija će ponuditi dve linije po imenu B-kanali.3 Telekomunikaciona i Internet struktura ADSL (Assymmetric Digital Subscriber Line) je tehnologija koja omogućava da se sve više podataka pošalje putem postojeće telefonske linije. koji se mogu koristiti samostalno ili kao zajedno povezane kako bi se omogućila brzina transfera od 128K u sekundi. PSTN čini srž infrastrukture u pružanju telekomunikacionih usluga. GPRS (General Packet Radio Service) je tehnologija koja omogućava mrežnim operaterima da nude usluge viškog prenosa podataka sa niskim troškovima. koja ima različite brzine u svakom pravcu. što čini ovu uslugu atraktivnom na masovnom tržištu. PSTN (Public switch Telephone Network) je međunarodni sistem koji koristi bakarne žice za prenos analognih glasovnih podataka. . GSM (Global Svstem for Mobile Communications) je sada standard univerzalnog sistema mobilne telefonije. ISDN (lntegrated Services Digital Network) je međunarodni standard za prenos glasa i podataka putem normalne ili digitalne telefonske linije. Kbps (kilobajtovi ili hiljade bajtova u sekundi) je mera prenosa kod telekomunikacionih medijuma (ukupan protok informacija u datom vremenu).2. kablovska linija koristi prenos širokog opsega podataka. ADSL se isporučuje putem postojeće PSTN linije (obične telefonske linije). Široki opseg podataka (Broadband data connection) je tip prenosa podataka gde pojedinačni medijum nosi nekoliko kanala odjedanput. S obzirom da ISDN linija podržava brzinu podataka od 64K. Mere koje se takođe mogu koristiti su Mbps (megabajtovi ili milioni bajtova u sekundi) ili Gbps (gigabajtovi ili milijarde bajtova u sekundi) u zavisnosti od medijuma ili metode prenosa.

delimično jer je nižeg kvaliteta. ISDN nudi brzinu od 128 kbps a zbog svoje dvostruke prirode omogućava korisnicima da pristupe Internetu i istovremeno obavljaju telefonske pozive ADSL je novija i brža opcija. Obično je ovo najeftiniji tip konekcije. omogućava krajnjim korisnicima da obavljaju međunarodne pozive putem Interneta tj. routeri. preko obične telefonske mreže izbegavajući troškove za međunarodne pozive. Mesto prisustva je fizička lokacija ili deo instalacija telekomunikacionog provajdera koji ISP iznajmljuje ili je na odvojenoj lokaciji od telekomunikacionog provajdera gde se ISP oprema i smešta: serveri. neophodan su osnov globalnih poslovnih procesa: Poslovnih komunikacija Servisa za rezervacije i kupovinu Elektronskog transfera tehničke dokumentacije Elektronskog transfera novca Poslovnih transakcija Ostalih procesa Da bi danas u savremenom svetu preduzeće uspešno poslovalo mora postati deo globalnog poslovnog procesa. ATM prekidači i digitalni/analogni agregati poziva. . Savremene digitalne miltimedijalne tehnologije na informatičko-komunikacionoj platformi.5 Internet-savremeno poslovanje Internet u suštini je mnogo više od računarske mreže. 2.PoP (Point of Presence) je pristupna tačka Internetu. 2. VoIP se međunarodno računa nekih 3 procenta od ukupnog saobraćaja. VoIP (Voice over Internet Protocol service) je široko dostupna u mnogim zemljama. Njegova suština je u onome što on može da pruži primenom u poslovnom procesu i zato se najčešće koristi termin -Internet tehnologija-. Tipični ISP-i imaju višestruki POPs. koja nudi brzinu manje od 64 kilobajtova u sekundi u zavisnosti od vrste modema koji se koristi. koja nudi transfer podataka po brzini od 512 kbps i uvek – on konekciju.4 Fiksne linije Internet konekcije Postoje tri bazična tipa fiksnih linija Internet konekcije: Dial-up je najsporija aktivnost. Usluga je mnogo jeftinija.

247 59 17 22 57 9 16 39 On-line u odnosu na ukupnu populaciju (%) 40.9 15.2 13.5 9.7 4.Tabela 27.8 4.6 14.0 35.6 42.4 Izvor: WTO – 2000 .9 Ukupna populacija u julu 1999.3 18.8 6.9 13.3 5.9 2.1 7. g.7 5.8 8. Upotreba Interneta u pojedinim državama Država SAD Japan Velika Britanija Kanada Nemačka Australija Brazil Kina Francuska Južna Koreja Tajvan Italija Švedska Holandija Španija On-line populacija u 1999.7 12.8 18. (u milionima) 27.7 3. g. 126 59 31 82 19 172 1.9 2. (u milionima) 110.3 12.8 6.8 4.0 0.4 43.4 23.1 21.3 6.

3. Plaćanja putem Interneta 3. a za pay-latter npr. Banka izdaje digitalni keš Korisnik 1 šalje digitalni keš Korisnik 2 traži isplatu od banke Korisnik 2 Korisnik 1 Check-like sistem kod koga se plaćanje obavlja u trenutku kupovine (pay-now) ili po obavljenoj kupovini (pay-latter). Primer za pay-now grupu su bankomati (ATM-Automated Teller Machine). U ovu grupu spadaju: Smart card. Korisnik 1 informiše banku 2. Korisnik 1 šalje digitalni ček 3.1 Modeli plaćanja u Internet poslovanju U Internet poslovanju postoje dva osnovna modela plaćanja a oni su: Cash-like je sistem koji podrazumeva pretplatu. U ovakvim sistemima određena suma novaca se uzima od kupcapre nego što je trgovina oba vijena. Korisnik 2 traži isplatu Korisnik 1 Korisnik 2 . KEŠ ORIJENTISAN MODEL BANKA 1. plaćanje kreditnim karticama. ČEK ORIJENTISAN MODEL BANKA 1. 2.3. elektronski keš i bankarski čekovi.

1995. Shlomo Rosen. Delom su za ovo zaslužni i mediji koji. a njima je vesto dirigovao David Chaum.EMS). stvarna prisutnost digitalnog novca na tržištu je marginalna. Na bazi vlastite tehnologije Citicorp-a. Namera je da se stvori jedan sveobuhvatan platni sistem koji će moći da obavlja kako transakcije na veliko tako i transakcije na malo. Interesantna novina u oblasti elektronskog novca jeste pokretanje modela elektronskog novca od strane Citicorp-a.2 Sredstva plaćanja a) Elektronski ili digitalni novac Digitalni novac je jedan od najreklamiranijih Internet koncepata. pored pisanja o revoluciji i dezintermedijaciji. Mečutim.elektronski monetarni sistem (Electronic Monetarv Svstem . Domaćinstva moraju biti opremljena personalnim računarima sa odgovarajućim softverom.i pored buke u medijima. reklama je jedno a realnost nešto drugo . nisu učinili mnogo da nametnu ovaj koncept elitnom bankarskom društvu i regulatorima. a koji će biti podržan od strane najvećih američkih banaka. .3. na red dolazi rešavanje problema bezbednosti. Velika brzina prenosa podataka je osnovni preduslov za istovremeni prenos informacija o proizvodima potencijalnim klijentima. osnivač firme DigiCash. Brojni mediji najavljivali su revoluciju elektronskog novca. Pristup mora biti jednostavan i ekonomičan. Elektronski novac može se efikasno koristiti za elektronsku trgovinu samo ako postoji infrastruktura visokog tehničkog nivoa. godine razvio je i patentirao ovaj ambiciozni poduhvat pod isto tako ambicioznim nazivom . direktor odeljenja za nove tehnologije u ovoj banci. Kada su ispunjeni ovi tehnički uslovi.

Sa druge strane. . Odgovarajući sistem računovodstva mora biti efikasan i efektivan. Sistem mora da funkcioniše sa velikim brojem potrošača i da bude konstruisan tako da se lako može proširiti. uslov za to jeste šire prihvatanje i upotreba njihovog sistema. on će profitirati usled poboljšanja imidža (inovativni trgovac) i verovatno. To bi. Finansijske institucije mogu da promovišu izvesne sisteme. Finansijske institucije nastupaju u svojstvu posrednika. Sa druge strane. Međutim. "Centar poverenja će kontrolisati digitalne potpise i ključeve. Primarni cilj potrošača je da na što jednostavniji način obave kupovinu. Oni će profitirati od honorara i provizija. Njima treba omogućiti plaćanje od kuće na što jednostavniji i efikasniji način. Ovo prihvatanje uveliko će zavisiti od odnosa troškova i koristi koje će novi platni sistemi pružati stranama koje u njima učestvuju. omogućilo analizu informacija o plaćanju i konstruisanje detaljnog profila potrošača. Prihodi ovog centra sastoje se od honorara i provizija. biti u mogućnosti da smanji broj prodajnih objekata i zaposlenog osoblja. One će prikupljati pazar od trgovaca i biće odgovorne za kliring transakcija i pružanje pomoćnih usluga (obuka korisnika. Centar poverenja pomaže izgradnji poverenja u izvesni platni sistem. Mečutim. Konstruktori sistema odgovorni su za razvoj platnih sistema. veliki broj finansijskih institucija (obično manje institucije na regionalnim tržištima) verovatno će imati poteškoća prilikom uključivanja u ovakve sisteme zbog visokih troškova i nedostatka stručnog osoblja. On će. Postoje polemike oko toga da li sistem treba da omogući praćenje elektronskog prenosa podataka i elektronskih plaćanja. sa jedne strane. a upotreba sistema jednostavna. On će biti odgovoran za integritet podataka koji se prenose i za autentičnost strana u transakciji. Njihovi prihodi sastojaće se od provizija za usluge. Sistem mora biti transparentan. takođe. Bezbednost se može postići kriptografskim metodama i transakcionim brojevima. a troškovi po jednoj transakciji plaćanja moraju biti niski. Treba omogućiti velikom broju potrošača da istovremeno obavljaju transakcije plaćanja. rešavanje problema).Novi platni sistemi zasnovani na digitalnom novcu biće uspešni samo ako ih prihvati veliki broj ljudi. mečutim. treba uvažiti činjenicu da veliki broj potrošača želi da ostane anoniman. usled većeg obima prodaje. Sistem treba da omogući i sitna plaćanja (mikro-plaćanja) . Sistem treba da omogući da i domaćinstva (sitni trgovci) primaju uplate elektronskog novca. Otvoreni sistemi moraju imati adekvatne mere bezbednosti pri obavljanju elektronskih plaćanja. elastičnost sistema je vrlo bitna. Trgovac bi trebalo da snosi troškove transakcije plaćanja. Prema tome.

postoji mogućnost kopiranja ovih novčanica i njihovog puštanja u opticaj. Ako su ovi kursevi nestabilni. ili sistem mora biti sposoban da 'vrati kusur1 u obliku novih novčanica. čiju autentičnost treba neprestano proveravati. Poverenje u neku elektronsku valutu znači da treba da postoji stabilan 'devizni kurs' izmeču elektronske i realne valute. Predstavljanje realnog novca u elektronskom obliku nužno zahteva preslikavanje karakteristika realnog novca. Ovaj fenomen poznat je pod nazivom 'problem dvostrukog trošenja1. U slučaju kvara na konkretnom medijumu moraju postojati mehanizmi za povratak na originalno stanje pre kvara. za uzvrat. U tom slučaju bilo bi potrebno da se u opticaju nalazi ogroman broj digitalnih novčanica.Digitalne 'novčanice' sastoje se od izvesnog broja bitova. Prema tome. pa čak i manje) . . kao što su anonimnost. Sistemi zasnovani na digitalnim novčanicama imaju problem u vezi s nominalnom vrednošću. platni sistem mora da poseduje mehanizme za prepoznavanje i prevenciju ponovljenih plaćanja istim digitalnim novčanicama. Prema tome. jedan cent. Da bi se platio izvestan iznos moraju postojati digitalne novčanice sa odgovarajućom vrednošću. autentičnost i mogućnost sitnih plaćanja. smanjilo poverenje u elektronski novac zbog fluktuacije njegove vrednosti. Elektronski novac se skladišti na računarskim fiksnim diskovima ili na nekom drugom medijumu. Alternativno rešenje je da sve novčanice imaju istu. Značaj elektronskog novca povećava se sa povećanjem značaja Internet trgovine. Veoma je bitno omogućiti konvertibilnost elektronskog novca u 'pravi* novac uvek kada potrošač to želi. najmanju moguću nominalnu vrednost (npr. ukazaće se mogućnost profiliranja po osnovu arbitražnih transakcija što bi.

. U cilju izbegavanja dvostrukog trošenja neophodno je smestiti informacije o korisniku ili korisnicima na samu novčanicu kako bi se provera mogla obaviti kasnije. Finansijska institucija mora da proveri autentičnost korišćenjem spiska svih novčanica koje su emitovane. autentičnost novčanica mora biti proverena odmah. U tom slučaju ni finansijska institucija. Anonimnost može biti garantovana. a finansijska institucija će koristiti ove informacije samo u slučaju otkrivanja dvostrukog trošenja. ne mogu uspostaviti vezu između potrošača i novčanica koje je on koristio. postoje dve različite vrste novca zasnovanog na digitalnim novčanicama: • Upotrebom specifičnih kriptografskih metoda može se postići anonimnost digitalnog novca. digitalne novčanice se mogu koristiti više puta. Finansijska institucija zna kom potrošaču su novčanice prenete na početku. Pored toga. U suštini. postoje različite kriptografske metode i organizacioni preduslovi za izbegavanje upotrebe falsifikovanog novca. • Novčanice sa mogućnošću identifikacije potrošača omogućavaju finansijskoj instituciji da identifikuje potrošača i da prati plaćanja u kojima je data novčanica bila koriščcena. Kada je u pitanju on-line plaćanje. ni trgovac. To znači da se neka digitalna novčanica koristi samo jednom. proces plaćanja može biti on-line i off-line.U zavisnosti od načina implementacije digitalnog novca. U slučaju off-line plaćanja.

Korisnik 1 Korisnik 2 Korisnik N Slika 1. Klirinško obračunski domen .KLIRINŠKO – OBRAČUNSKI DOMEN Operator sistema Emitent Poslovna banka ili neka druga org.

Na žalost troškovi obrade čekova su svuda u svetu između 0.b) Elektronski čekovi Dostojanstveni ček kako trenutno stvari stoje nije ni blizu svoje penzije. što je tri puta veća stopa rasta u odnosu na stopu rasta kreditnih kartica i ostalih oblika elektronskog transfera sredstava (FSTC. te da omoguće da se ovi računi koriste kao platni mehanizam prilikom on-line kupovine. a broj se uvećao za oko 1 milijardu godišnje. Čekovi su platni mehanizam koji je spor za plaćanje a sam proces plaćanja Čekovima je poprilično nezgrapan i zahteva korišćenje koverte i markice. Sistemi digitalnog plaćanja čekovima nude neka rešenja. 2001). • Ne zahtevaju da kupci neprestano šalju vrlo poverljive finansijske informacije putemWeb-a • Jeftiniji su za prodavnice od kreditnih kartica • Transakcije digitalnim čekovima su mnogo brže od transakcija baziranih na tradicionalnom papirnom čeku C) Kreditne kartice/debitne kartice .75 $ i 3. na kojima se aukcija vrši on-line. Sistemi digitalnog plaćanja čekovima ima niz prednosti: • Ne zahtevaju da korisnik obelodanjuje informacije o svom računu drugim pojedincima prilikom učestovanja • na on-line aukcijama. Naprotiv čekovi su platni mehanizam koji najbrže osvaja tržište u poređenju sa svim ostalim negotovinskim (noncash) platnim mehanizmima. To potvrđuju sledeći podaci: 65 milijardi čeko va je ispisano 2000-te godine. što je na ogromnu količinu ispisanih čekova zaista suma za poštovanje. Ovi sistemi mogu se posmatrati kao proširenje postojeće infrastrukture banaka i čekova. Neki od jednostavnijih sistema se koriste za elektronsko plaćanje pojedincima i za postavljanje računa na sajtovima.00 $. Banka državnih rezervi SAD procenjuje da proces obrade Čekova košta američku ekonomiju 44 milijarde dolara godišnje. Sistemi digitalnog plaćanja teže da prošire funkcionalnost postojećih čekovnih računa.

Prvu univerzalnu kreditnu karticu koja je mogla da se koristi u raznovrsnim prodajno/uslužnim objektima izdavao je Diner's Club Inc. koji je pokrenula Bank of America iz Kalifornije 1959. Vlasnik kartice ovaj iznos plaća banci u totalu ili u mesečnim ratama sa obračunatom kamatom. godine. godine nosi naziv VISA. koji se periodično zadužuje. Kreditne kartice pojavile su se u Sjedinjenim Američkim Državama tokom 1920. 1950. mogle su se koristiti samo u prodajnim/uslužnim objektima kompanija koja ih je izdala. Ove kreditne kartice bile su zatvorenog tipa tj.3. godine.2. u kojima banka odobrava sredstva računu trgovca odmah po prijemu računa o prodatoj robi i tako prikupljajući iznose koji će biti zaračunati vlasniku kartice na kraju ugovorenog perioda. godine. Prvi bankarski sistem od nacionalnog značaja bio je BankAmericard. Kasnije su se pojavili bankarski sistemi kreditnih kartica. slika) što omogućava osobi na koju kartica glasi da kupuje robu ili usluge na teret svog računa. . godine a od 1976-77.1 Istorijski razvoj kreditnih/debitnih kartica Kreditna kartica se obično definiše kao mali komad kartona ili plastike koje sadrži neko sredstvo za identifikaciju (potpis. Ovaj sistem licenciran je i u drugim državama početkom 1966. Druga značajna kartica ovog tipa lansirala je American Express Company 1958. godine kada su pojedine firme poput naftnih kompanija i lanaca hotela počele da ih izdaju svojim potrošačima. Ostale značajne bankarske kartice su MasterCard (ranije Master Charge) i Barclay's.

2. i koristi se za kartice koje dopuštaju neelektronsku autorizaciju. • Enrolling-je vrsta personalizacije kartice utiskivanjem podataka na karticu. izdavaocu i prihvatiocu u obliku fizički ispupčenih slova i brojki. Odobreni kredit se može u celosti isplatiti na kraju određenog perioda ili se može isplaćivati u ratama pri čemu se neizmireni dug smatra odobrenim kreditom.3. Ona omogućava vlasniku da kupuje ili podiže gotovinu do prethodno utvrđenog iznosa. Ovaj oblik personalizacije omogućuje korištenje imprintinga. • Takođe postoje dve vrste personalizacije kartica: • Embossing je vrsta personalizacije kartice kojom se na karticu unose podaci o korisniku.2 Podela platnih kartica Platne kartice mogu se podeliti na dve osnovne grupe: • Kreditna kartica u današnjem smislu te reči je kartica koja dokazuje da je njenom vlasniku odobrena kreditna linija. Koristi se najviše za debitne kartice i druge vrste kartica namenjene isključivo elektronskoj autorizaciji (npr. Visa electron). . Debitna kartica je kartica koja omogućava svom vlasniku da kupuje direktnim zaduživanjem svog računa. pri čemu ne dollazi do fizičke promene na kartici. Kamata se zaračunava na iznos bilo kog odobrenog kredita a vlasniku se ponekad naplaćuje i godišnja provizija.

Izgled platnih kartica .Slika 2.

a stvarni prenos podataka sa računa se vrši kasnije. Kupac daje trgovcu platnu karticu (kreditnu/debitnu).3. . Ova šifra se šalje nazad poslovnoj banci samog prodavca. Trgovac podnosi podatke o platnoj kartici i vrednosti kupljene robe svojoj poslovnoj banci sa zahtevom za autorizaciju (slika 1). koju zatim prodavač provlači kroz POS terminal.2. kraj dana gde se vide sve transakcije koje su urađene tog dana i šalju se u banku ili procesorsku kuću (slika 2). Poslovna banka zatim obrađuje transakciju prosleđujući zahtev za autorizaciju banci koja je izdala platnu karticu. vrsta platne kartice i broj računa vlasnika su podaci koji matična banka (izdavaoc kartice) dobija putem POS terminala. Banka kupca automatski rezerviše novac na računu svog klijenta za ekvivalentnu vrednost kupljene robe. Ako vlasnik kartice ima dovoljno sredstava na računu da pokrije kupovinu. Broj platne kartice. banka koja je izdavače platne kartice odobrava autorizaciju i generiše autorizacionu šifru. Nakon završetka radnog dana preko POS terminala se radi tkz. Svaki POS terminal ima jedinstven indetifikacioni broj tako da je institucija koja vrši obradu transakcija u mogućnosti da prosledi podatke upravo tom terminalu. U roku 24 ili 48 časova trgovcu se na računu kod svoje banke prebacuju iznosi za prodatu robu dok se za iste iznose zadužuju računi kupaca u njihovim bankama. Nakon odobrene i transakcije POS štampa račun u vidu SLIPA koji ide u dva primerka jedan za kupca i jedan za prodavca koji kupac svojim potpisom parafira. Vrednost prodate robe se unosi ručno.3 Proces plaćanja Uobičajna transakcija pomoću kreditne/debitne kartice odvija se na sledeći način: Trgovac izračunava vrednost kupljene robe i traži od kupca da plati. POS terminali su uglavnom podešeni tako da zahtevaju autorizaciju u momentu prodaje.

Banka prodavca Prodavac Posrednik Banka kupca Kupac Slika 3. Transakcije sa posrednikom (procesorskom kućom) Banka prodavca Informacije o tokovima Nacionalnih razmena Depoziti Prodavac Roba i usluga Posrednik Plaæanj a Banka kupca Kupac Slika 4. Pojednostavljen model plaćanja .

lako je ostavljena mogućnost i za čitanje i za upisivanje podataka zbog ne dovoljne sigurnosti i praktičnih razloga upisivanje se gotovo ne koristi tako da ovu karticu možemo nazvati samo memorijskom odnosno karticu na kojoj se podaci samo čuvaju. kriptovanje) počinje i završava se na samoj kartici i nikakvi podaci ne napuštaju karticu što sistem čini izolovanim od spoljnjeg sveta. Nasuprot nje imamo smart karticu. Sprečeno je kloniranje i zloupotreba podataka sa kartice a mogućnosti primene su višestruke. Pitanje je samo kada i kako. U prelaznoj fazi na kartici će se nalaziti i magnetna traka i čip.3. Znači ceo proces (npr. Smart kartica ima oko 100 puta više memorijskog prostora (sa mogućnošću da se taj broj poveča za još nekoliko puta) i procesor pomoću koga su omogućena razna izračunavanja direktno na kartici (i baš u ovom kontekstu uviđa se i razlog zašto ovakve kartice nazivamo pametnim-smart). S druge strane upisani podaci podložni su spoljnim uticajima takođe mogu biti promenjeni ili oštećeni ili slučajno ili namerno. Ova traka j esačinjena od tri staze na kojoj se čuvaju podaci.4 Tehnički aspekt platnih kartica Tradicionalan kreditna ili debitna kartica čuva podatke na magnetnoj traci. . Nema nikakve sumnje da je prelazak sa magnetne trake na čip neminovan sled događaja.2. Nijedna od ovih staza nema kapacitet za čuvanje velike količine podataka.

3. godine. a sa radom je otpočeo oktobra 1994. Osnovna filozofija njihovog platnog sistema jeste da izvesne informacije ne treba da putuju Internetom. . Prednosti First Virtual sistema su što ni kupac ni prodavač ne moraju da instaliraju dodatni softver da bi koristili ovaj sistem.. zbog toga što je on otvorena mreža. kupci su zaštićeni jer se njihov račun ne zadužuje bez njihovog odobrenja. Umesto korišćenja brojeva kreditnih/debitnih kartica transakcije se obavljaju upotrebom First Virtual-ovog ličnog indentifikacionog broja (FV PIN) .3 Sistemi plaćanja preko Interneta Na Internetu je definisano više od 150 različitih sistema plaćanja. Navešćemo neke od njih: Plaćanje običnim karticama First Virtual je jedan od prvih platnih sistema na lnterneru. i što mora da prođe 91 dan od momenta prodaje robe do deponovanja sredstava na trgovčev račun a što je u današnje vreme izuzetno dug period. kupovina je anonimna. Nedostaci First Virtual sistema je što trgovac snosi sav rizik.. First Virtual platni sistem je jedinstven po tome što ne koristi enkripciju.

godine osnovan je ogranak ove kompanije u Nemačkoj 2001. godine u SAD. Nedostaci ovog sistema je potreba za instaliranje dodatnog softvera . Napomena: • • • • CyberCash je osnovan 1994.000 korisnika njihovog softvera marta 2001. godine. 500 trgovaca i preko 100. CyberCash nije kompanija za obradu platnih kartica već ona prodaje bezbedan prolaz preko Interneta za podatke o transakcijama putem platnih kartica. kao i da trgovci moraju da imaju račun kod neke poslovne banke koja prima CyberCash-ova bezbedna Internet plaćanja (Secure Internet Pavments) . Prednosti CyberCash je u tome što koristi jaku enkripciju za prenos platnih informacija. Ovaj program mora da se nabavi i instalira na kupčevom računaru da bi se mogla obavljati kupovina. Program vrši enkripciju i prenos informacija o transakcijama između kupca i prodavca.CyberCash obavlja transakcije kreditnim/debitnim karticama od aprila 1995. CyberCash uzima podatke koje šalje trgovac i prosleđuje ih trgoivčevoj poslovnoj banci na obradu. godine CyberCash je koristilo preko 27. 1997. Imaju licencu za korišćenje 786-bitnog RSA enkripcionog algoritma kao i da novac stiže na račun prodavca u uobičajnom vremenskom periodu za transakcijue platnim karticama. Platni sistem ove kompanije zasnovan je na programu Cyber Cash Wallet koji kupci moraju koristiti tokom kupovine. godine CvberCash je kupila kompanija VeriSign .

Bezbednost E-Cash-a se postiže upotrebom asimetričnog kriptografskog algoritma kao i upotrebom ličnih lozinki. slepe metode. kupuje DigiCash tehnologiju . godine do septembra 1998. Registrovanjem serijskih brojeva digitalnih novčanica sprečava se dvostruko trošenje. U okviru svog proizvoda Moneta koristi E-Cash tehnologiju plaćanja • 2002. Potrošači povlače digitalni novac sa svog E-Cash računa upotrebom tkz. zatim ih on šalje u svoju banku na proveru ispravnosti. Ovaj sistem počeo je sa radom oktobra 1995. godine Deutche Bank startuje pilot projekat implementacije E-Cash-a • 1998. Napomena: • DigiCash je osnovan 1994. Klijent zatim šalje digitalnu novčanicu sa šifriranim serijskim brojem finansijskoj instituciji. godine kompanijaE-Cash Technologies Inc. godine InfoSpace kupio je kompaniju E-Cash Technologies Inc. Troškovi provere autentičnosti digitalnih novčanica su relativno veliki jer provera treba da se obavi on-line. godine. od strane odgovarajuće finansijske institucije. godine u SAD • Od oktobra 1995. godine DigiCash sistem je uključio oko 500 krajnjih korisnika • 1997. . godine DigiCash proglašava bankrotstvo • 1999. ona je zatim overava i vraća nazad klijentu. kada je sve u redu račun trgovca se povećava za iznos na novčanici a trgovac isporučuje robu.E-Cash je anonimni digitalni novac čija se ispravnost proverava on-line.i ostale inovacije. Pri kupovini potrošač šalje trgovcu ove novčanice .slepe metode.

Mondex je u celini zasnovan na karticama sa mikročipom. Sistem se zasniva na nezavisno distribuiranim novčanim serverima. Napomena: 1990. Mondex garantuje bezbednost sistema zasnovanog na karticama sa mikročipom. Mondex novac se može prenositi sa kartice na drugu karticu beskonačan broj puta bez potrebe nekog centralizovanog kliringa ili verifikacije od strane neke banke.Mondex-ovim digitalnim potpisom. Sistem se zasniva na činjenici da je svaka kartica -overena. godine formiran Mondex International 1997. Mondex kartica otkriva lažne kartice i odbija da izvrši transfer novca na njih. Suština Mondex-ove hardverske bezbednosti je da digitalni novac ne može da egzistira nigde osim na Mondex kartici. Pored toga na njima je zabeležena adresa emisionog servera i datum njihovog isteka.Plaćanje smart karticama NetCash. Neophodno je da se potvrdi integritet ovih servera i da novčani serveri mogu da primaju novčanice sa drugih novčanih servera. NetCash novčanice imaju nominalnu vrednost i serijski broj. koji se može koristiti za praćenje transakcija. Bezbednost se postiže pomoću kriptografskih algoritama. ako je potrebno. Prema tome Mondex je od svih sistema digitalnog novca najpribližniji realnom novcu. Mondex koristi sertifikate koji glase na donosioca-novac se smešta na korisnikovu karticu. godine Mondex was delevoped by to the Group 1992. godine MasterCard International postaje vlasnik 51% ove kompanije . a jedinstven je po tome što omogućava transfer s kartice na karticu. Mondex kartice evidentiraju svaku transakciju putem jedinstvenog indentifikatora. godine Prvi pokušaj upotrebe ove tehnologije uključivanjem preko 4000 zaposlenih u predstavništvu NatWest-a u Londonu 1995. karakteristika ovog projekta jeste upotreba već postojećih računovodstvenih sistema i procedura u finansijskim institucijama. Kliring obavlja novčani server. Posmatrano na duži rok Mondex je najbolje osmišljeni model digitalnog novca baziran na hardveru. godine Prvi javni pilot program 1996.

CyberCoin (firme CyberCash). fotografije. . filmova. Ovo je tkz.) Mikro-plaćanja sada čine graničnu oblast. Ova oblast je predmet ubrzanog istraživanja i razvoja mada je do sada izgrađen samo rnali broj funkcionalnih sistema. muzike. Umesto formiranja ogromne centalne baze podataka.. privatnost potrošača u Clickshare sistemu štiti se na taj način što se osetljivi podaci o imenu i broju računa korisnika skladište u nekoj lokalnoj bazi podataka (koju održava agent od poverenja koga je korisnik izabrao) . pre svega za trgovinu nematerijalnim dobrima (distribucija softvera. NetBill (sistem razvijen na Carnegie Mellon univerzitetu) Clickshare (sistem koji je razvila istoimena firma iz Masačusetsa) Clickshare funkcioniše na sajtovima onih vlasnika koji žele saradnju u oblasti prodaje digitalnih sadržaja na bazi pretplate ili tkz. elektronskog plaćanja i predmet su interesovanja i rasprave među protagonistima i analitičarima elektronske trgovine. Mikro plaćanja su elektronska plaćanja male vrednosti koja su specijalno dizajnirana za elektronsku trgovinu na Internetu.. elektronskih magazina. -reverse-cookie-pristup koji pruža veću garanciju tačnosti podataka o korisniku. pay-per-click osnovi.Mikroplaćanja Mikro-plaćanja (pa čak i piko-plaćanja) su termini koji se sve češće čuju na Internetu. Najpoznatiji među njima su: Millicent (sistem koji je razvila DEC). Clickshare ne zahteva instaliranje digitalnog novčanika na računaru korisnika niti otvaranje računa. Clickshare omogućava izvršenje transakcija ispod 5 centi.

Banka koristi adekvatne bezbednosne sisteme. YahooBillPay. Ecount. PayCash obezbeđuje potpunu anonimnost. Gmoney. VirtualPay. Slika 5. Kupac svojim potpisom -potpisuje račun koji se sada smatra čekom. EmoneyMall. MoneyZap. korisnik otvara račun preko lnterneta. prodavac digitalno potpisuje taj zahtev i to se smatra računom. Ček prodavac dostavlja banci i novac se prenosi na račun prodavca uz sve provere pre toga banke. Francuski platni sistem:Kleline Bankarski sistemi:Billpoint. CyberPlat radi korišćenjem kartica i elektronskih čekova. PayPal. PayMe. Logo-i sistema plaćanja . StatusFactory. dobija PIN i PASWORD i nadalje raspolaže s njime korišćenjem pomenutih šifara. MoneyCentral.Ruski platni sistemi - - PayCash CyberPlat Rade se u saradnji sa konkretnim bankama. Checkfree. DirectPayment. Kupac formira korpu sa robom. Nebankarski sistemi:Bills.

SFNB u svom Internet poslovanju koristi četiri nivoa zaštite: Kriptografija (enkripcija) Fajervol (Firewall) i filter toka Sistem operativnog poverenja (Trusted Operating Svstem) Internu kontrolu i korisničku odgovornost . poput različitih sistema Firewall-a. Naprotiv. Sistemi zaštite su delo ljudi. Ispitanici iz SAD-a i Evrope su se izjasnili da je sigurnost najveća mana i ograničavajući faktor br. programa zaštite od kompjuterskih virusa.2 Sistem zaštite u Security First Network Bank SFNB je prva specijalizovana Internet banka na svetu. SFNB je svoj sistem zaštite razvila uz pomoć Security First Tehnologies (SIT). jer one kao i ostale fmansijske institucije garantuju svojim klijentima naknadu sredstava u slučaju pljačke. Na drugom mestu su ograničene mogućnosti Interneta. Klijenti imaju poverenje u Internet banke. enkripcionih sistema. godine. firme u čijem sastavu se nalazi i sama SFNB. a dobro je poznato da sve što ljudski rod napravi. Postoji mnoštvo mera sigurnosti . 4. Trenotno na tržištu kompjuterskih softvera postoji preko 12.1 Zaštita poslovanja Internet banaka Bankarske institucije koje svoju delatnost obavljaju na Internetu suočene su sa ozbiljnim problemom zaštite u obavljanju bankarskih transakcija. mera i postupaka zaštite informacija od neovlašćenog exploatisanja. Sigurnost na Internetu Sigurnost predstavlja najveću brigu banaka koje nude usluge elektronskog bankarstva i najčešće je definisan kao kombinacija tehnologija. 4. koje se sa više ili manje uspeha. sistema digitalnih potpisa. To svakako nije razlog zbog kojeg bi ljudi prestali da ulažu u banke. osnovana 1995. mogu primeniti kao zaštita od napada malicioznih hakera.000 proizvoda za zaštitu. 1 za rast i razvoj Interneta. lnternet banke nastoje da razviju sve savršenije sisteme zaštite.4. ljudski rod može i da pokvari. za koje se opredelilo 25% ispitanika iz SAD-a i čak 42% iz Evrope. Internet banke kao i tradicionalne banke mogu biti opljačkane. Osnova bankarskog poslovanja je poverenje.

Ulaz se ne odobrava ako paket nije upućen na HTTP servis. 40-bitna koja je poznata kao međunarodna enkripcija 2. Kriptografija predstavlja prvi korak zaštite kod SFNB. Svi potencijalni korisnici podataka se adresiraju na Fajervol.Kriptografija je nastala od grčke reci "kryptos" znak i "graphein" pisati što bi značilo da je kriptografija kodiranje informacija specijalnim matematičkim formulama radi zaštite prenosa podataka od Internet banke do korisnika i Vice Versa. verifikujući izvor i destinaciju svakog paketa koji dođe do njega. Filter toka verifikuje izvor i destinaciju svakog mrežnog paketa podataka i određuje da li da propusti paket ili ne. Fajervoi čini da interna mreža bude nevidljiva za spoljašnje posetioce i druge mreže. Firewall (Fajervol) je softver koji pravi svojevrstan štit za bankarski Internet mrežu. Danas se i zaštiti obavljanja bankarskih transakcija koriste dve vrste enkripcije: 1. Interna mreža se uz pomoć Fajervola štiti od spoljašnjih mreža i neautorizovanih korisnika. Filetr toka (Filtering Router) i Firewali su drugi nivo zaštite u SFNB. odnosno na servis namenjen isključivo za obavljanje bankarskih transakcija. Fajervoi radi na sličnom principu kao i Filter toka. 128-bitna ili domaća (na teritoriji SAD) . .

SFNB koristi SMW+sistem operativnog poverenja koji predstavlja prvu komercijalnu verziju sistema koji je uspešno korišćen u ministarstvu odbrane SAD-a. do samog obavljanja bankarskih transakcija. Interna kontrola i korisnička odgovornost je četvrti nivo zaštite u SFNB. Sistem operativnog poverenja je višestepena sigurnosna tehnologija. neovlaštene pristupe. Sistem ima kontrolni mehanizam koji snima sve ulaske i izlaske iz sistema. Korisnička odgovornost se odnosi na edukovanje korisnika u vezi ponašanja za vreme i posle vršenja transakcija. korišćenje poverljivih podataka od strane zaposlenih i sve ne uspele pokušaje priključenja na mrežu.Sistem operativnog poverenja (Trusted Operatig System) -čini treći nivo zaštite u SFNB. . sistem bi to zabeležio i identifikovao počinioca sumnjive radnje. SFNB savetuje svojim korisnicima da lozinku (PASWORD) i privatni ključ drže u tajnosti. SFNB ima rigoroznu unutrašnju kontrolu koja kontroliše svaki aspekt bankarske administracije počevši od treninga zaposlenih. Samo autorizovani pojedinci imaju pristup odrećenim informacijama i ukoliko bi došlo do pokušaja korišćenja tih podataka od strane neautorizovane osobe. koja putem mehanizma za autorizaciju vrši i osigurava restriktuvni pristup osetljivim podacima i funkcijama. da ne odlaze od kompjutera ako nisu završili on-line operacije i da se odjave po završetku transakcije. Interna kontrola i korisnička odgovornost predstavljaju završni nivo zaštite SFNB banke.

Postoji relacija izmešu njih. primalac bi uz pomoć javnog ključa pošaljioca otkrio neregularnost u poruci. .3 Sigurnosni mehanizmi Šifrovanje je transformcija originalne poruke pomoću odgovarajućeg postupka u ne čitljivu formu za sve sem za korisnika snabdevenog mehanizmom za dešifrovanje. Javni ključ se šalje kroz mrežu. U postupku šifrovanja u mehanizam šifrovanja ulazi originalna poruka i specifičan sadržaj koji se zove ključ. Za više korisnika mora postojati više ključeva. Ovo nije pogodno za Internet. Tajnost se zasniva na tajnosti ključa. Sertifikat mora da sadrži: Naziv vaše organizacije Dodatne podatke za identifikaciju Vaš javni ključ Datum do kog važi vaš javni ključ Ime CA koji je izdao sertifikat Jedinstveni serijski broj Ovi podaci se na kraju šifruju tajnim ključem CA. Digitalni sertifikat je lična karta u cyber prostoru. Simetrično šifrovanje podrazumeva da su ključ za šifrovanje i ključ za dešifrovanje isti. što znači da je došlo do neautorizovane izmene poruke. Digitalni potpis poruka se može digiotalno overiti tako što pošiljalac koristi svoj tajni ključ za overu kako svog identiteta tako i sadržaja poruke. Ako bi neko neovlašćeno dopisao ili izmenio sadržaj poruke. Dešif rovanje je inverzna transformacija kojom se od šifrovane poruke uz pomoć ključa i mehanizma za šifrovanje dobija ponovo originalni ili izvorni oblik poruke. Postupak rada je sledeći: Javni ključ se pošalje drugome i on sa njim kriptuje poruku koju vam šalje. Poruku može dekriptovati samo vlasnik tajnog ključa. S a njim se ne može dekriptovati poruka. Asimetrično šifrovanje podrazumeva dva ključa:javni i tajni.4. čime se sprečava bilo kakva izmena poruke tokom prenosa. Sertifikaciona tela dokazuju vaš identitet. Tajni se unosi samo kod dešifrovanja. Ključni problem je distribucija ključeva.

usklađivanju servisiranja korisnika u zemlji sa nivoom i kvalitetom usluge u razvijenom svetu. jedinstvenoj računarsko-komunikacionoj mreži za elektronski prenos novca i podataka. odnosno van uobičajenog radnog vremena . Vrednosti i uštede koje donosi elektronsko bankarstvo. obezbeđivanju interesa i sve većih potreba učesnika u bankarskim transakcijama. sa gledišta finansijskih institucija.tokom noći. kao i ograničenja bržeg razvoja Prednosti korišćenja kompjuterske tehnologije i uvođenja elektronskog transfera novca. . brzom. proširenje obima odgovarajućeg tržišta finansijskih usluga teritorijalno na čitavom prostoru zemlje. i mogućnost da se ostane konkurentan u uslovima sve veće deregulacije bankarskog poslovanja. kreirajući nove izvore prihoda prodajom sve raznovrsnije palete usluga.5. ogledaju se u sledećem: mogućnost smanjenja troškova šalterskih operacija jer je došlo do smanjenja radno intenzivnih poslova na bazi protoka papira. bankarske transakcije se obavljaju tokom dvadeset-četvoro-časovnog radnog vremena. ekonomičnom i racionalnom prenosu sredstava između učesnika I nosilaca u obavljanju finansijskih transakcija. pouzdanom.

bilo preko specijalizovanih institucija za EFT. Banka razmjenjuje sredstva sa građanima. Danas to istovremeno rade i bankovnim karticama. Svi subjekti plaćanja moraju biti elektronski povezani računarskom mrežom.na računam. sporost promene i usklađivanja zakonskih propisa. plaća elektronskim nalozima. Problematika standardizacije ipak je. vodi svoje finansije elektronski . Građani su do skoro vršili plaćanja kesom i čekovima. pravnim licima. Pravno lice. Istovremeno treba napomenuti i neke faktore koji su ograničavali ili čak onemogućavali brži razvoj elektronskog transfera novca: visoki inicijalni troškovi za uvođenje informacione tehnologije.pružaoce finansijskih usluga. i umesto čekovnom knjižicom. neadekvatan razvoj tehnologije u ovoj oblasti. osnovni preduslov tehničkog funkcionisanja elektronskih sistema plaćanja. tako i za stanovništvo i pravna lica kao korisnike usluga.Zaključak je da su prednosti korišćenja kompjuterizovane tehnologije za obavljanje finansijskih transakcija bitne kako za banke . ili virmanskim nalogom. bilo direktno. drugim bankama i finansijskim institucijama. U bliskoj budućnosti će moći svoje platnoprometne transakcije da realizuju notebook računarom. spore promene stečenih navika klijenata što iziskuje dodatna ulaganja u marketing aktivnosti. .

Mreže su formirane sporazumima većeg broja banaka koje su se udruživale i dogovarale o uzajamnom korišćenju svojih ATM mreža. tako i na međunarodnom planu. da li da se od postojećih nacionalnih mreža formira jedinstvena ATM mreža. Od sredine 1983. godine funkcioniše sedam državnih mreža koje su međusobno udružene. Master Teller. Time će se doprineti većoj međusobnoj konkurenciji za kvalitetnije pružanje ove vrste usluga.5. kao i za one koji to žele. ne samo u ovom segmentu elektronskog bankarskog poslovanja.1 Iskustva razvijenih zemalja u primeni elektronskog bankarstva Uvođenje i primena elektronskog bankarskog poslovanja u zemljama sa razvijenim tržišnim privredama uslovljeno je delovanjem kako međusobno uslovljenih. za one koji su priključeni na nju. istovremeno se radilo na integrisanju mreža ATM na državnom nivou (regionalne mreže) . tako i pojedinačno nezavisnih dej stava ekonomskih i finansijskih faktora pre svega. kreira integracione tokove kako na nacionalnom. To su: Visa International. na saveznom nivou. i saveznom nivou. Kako su pojedine finansijske institucije razvijale sopstvene ATM mreže. može koristiti ATM svih ostalih banaka koje su članice te mreže. Pitanje. primena sve savremenije tehnologije. podići ovaj način elektronskog poslovanja na još viši nivo. pruža mogućnost celodnevnog pristupa u podatke o gotovini i sredstvima na računima. Dok je razvoj navedenih faktora svakako zavistan od elemenata institucionalne prirode koji su karakteristični za svaku privredu posebno. 1. bez obzira na to da li se one nalaze u istom gradu. Jedan od ilustrativnih primera korišćenja bankomata i njihovog integracijskog povezivanja predstavlja svakako unutrašnja organizovanost poslovanja elektronskim putem u Sjedinjenim američkim državama. Mreža bankomata. U praksi je zastupljeno mišljenje da treba zadržati postojeći sistem udruženih mreža. Logično je da su razvijene zemlje brže i sveobuhvatnije pristupile realizaciji projekata implementacije savremene informacione tehnologije kao osnove za obavljanje platnoprometnih transakcija elektronskim putem. ili da se zadrži postojeće stanje funkcionisanja mreža. što će globalno gledano. To je period početka 80-tih godina dvadesetog veka. uvek je otvoreno. Cirrus System. Time se mreža bankomata proširila na ogroman broj finansijskih institucija u čitavoj Americi. Nationet. Plus Svstem. i omogućiti drugim zalnteresovanim bankama da formiraju sopstvene mreže i priključe se već postojećoj. The Echange. ili istoj federalnoj državi. Sporazumi su predviđali da svaka banka koja je članica neke od mreža iz sporazuma. Express Cash. . Čak se razmišljanja kreću u pravcu formiranja svetske ATM mreže. Jer.

platne transakcije između banaka na nivou jedne zemlje obavljaju se preko elektronskih klirinških kuća (Automated Clearing House).30 $. Iako država povremeno interveniše. Na taj način bi se ograničila intervencija i uplitanje države. dok troškovi transakcije samouslužnih šaltera (ATM transaction costs) iznose 0. i poslovanje bi se zasnivalo na tržišnim mehanizmima i samoregulaciji. Podrazumeva se. Sve automatske klirinške kuće ACH su upravo preko FedWire-a (kojim upravlja centralna banka) nacionalno povezane. Tako je i u Sjedinjenim američkim državama. godine) donele Zakon o korišćenju elektronskog poslovanja u svim federalnim nabavkama. učesnici u elektronskim transakcijama se pridržavaju određenih pravila na globalnom planu. u smislu samo administrativnog propisivanja određenih pravila ponašanja. Inače. pri čemu se zaduženje računa strane koja plaća i odobrenje računa strane koja naplaćuje. Ovaj sistem se koristi uglavnom za plaćanja sa inostranstvom. i zahtevaju od svih onih koji žele da se priključe. Znači da su troškovi pružanja usluga sniženi za oko 100 puta. s tim da se plaćanja vrše isključivo preko Federalne rezervne banke u Njujorku. Sredstva se prenose u realnom vremenu.Načini elektronskih plaćanja pojedinih zemalja zavise od nacionalnog organizovanja platnog sistema. da se pridržavaju tih pravila. Jedan od njih predstavlja prenos sredstava preko FedWire. Kompjuterski centri Fedwire nalaze se u svih 12 distrikata Federalnog rezervnog sistema sa centralnim kompjuterom u Culpepper. U početku primene elektronskog bankarskog poslovanja jedna finansijska transakcija koštala je jedan američki dolar. gde se takođe sredstva prenose elektronskim putem na više načina. Svaka banka u SAD koristiti elektronsko bankarstvo. troškovi transakcije u jednoj grani (branch transaction costs) iznose 1$. Virdžinija. a od kada je uvedeno Internet poslovanje jedna finansijska transakcija košta jedan cent. U daljem postupku racionalizacije poslovanja. . Osim navedenih sistema u SAD postoji i dodatni elektronski sistem platnog prometa pod nazivom CHIPS (Clearing House Interbank Pavments Svstem). jedna finansijska transakcija koštala je 10 centi. Uglavnom. odvija istog dana. Američke zakonodavne vlasti su još pre deset godina (1994. a to je i obaveza. da sve banke i ostale finansijske institucije moraju da imaju deponovana sredstva na računu kod Federalne rezervne banke. U praksi postoji više načina prenosa sredstava.

a) U Velikoj Britaniji u funkcionisanje su uključene mreže kao što su LINK mreža.2. Australiji i Japanu. Italiji. Lloyds/Barclays/royal bank of Scotland. Tako se u 2002. 25% usluga iz oblasti državne administracije obavlja elektronskim putem. klirinškog sistema čekova. . Od ukupnog broja stanovništva. U njemu je sedište Eurocheque International-a. Time bi se svuda u svetu mogle koristiti usluge bankarskog samousluživanja. kako zapadnih. godini. i da je jednak rastu koji je bio u Sjedinjenim američkim državama pre dve godine. njih 15% koristi platno-prometne usluge on-line. broj korisnika Internet usluga iznosio je 3. 000 banaka iz cele Evrope. U Velikoj Britaniji. poraslo sa 14% na 22% u 2002. tako i istočnih zemalja. i Midland/Nat West/TSB. takođe omogućuje pružanje usluga za ATM terminale i van granica zemlje. dvadeset četiri sata dnevno. godini. u kojem je uključeno 10. kao uostalom i u drugim evropskim zemljama postoji saglasnost o neophodnosti povezivanja ATM-ova u jedinstvenu komunikacionu mrežu. godine učešće Velike Britanije u ukupnim transakcijama na globalnoj mreži. Portugaliji. Tako se njene usluge mogu koristiti u Belgiji. 3 miliona korisnika. godini. 2. koje se koriste na preko 30. Isto tako raste i broj državnih institucija koje koriste usluge elektronskim putem. kao i severnoameričkoj PLUS mreži. U 1998. Ovaj centar kontroliše izdate kartice. -2003. Link mreža. odnosno postoji izražena tendencija da se evropske ATM mreže vezuju za druge mreže u svetu.000 bankomata u preko 15 evropskih. Dok je u periodu 1998. Britanija predstavlja zemlju sa veoma razvijenim sistemima elektronske bankarske komunikacije. sa preko 45 miliona korisnika. Jedan od evropskih centara elektronskog poslovanja nalazi se u Briselu. koja pokriva tržište izdatih kartica u Severnoj Americi. Podaci govore daje rast korišćenja Internet usluga u Velikoj Britaniji veći nego u Francuskoj i Nemačkoj. Španiji.

To im je omogućavalo da same primenjuju i raspolažu svim relevantnim podacima o ovim načinima transakcija. Banke drugih zemalja. bez obzira na to koju karticu poseduju. odnosno kartice koje te banke izdaju.b) Početke primene ATM terminala u Francuskoj karakteriše nedovoljno kvalitetna organizovanost mreže za ovu vrstu elektronskih transakcija. To je omogućeno jedinstvenim sistemom francuskih platnih kartica. Ona ima vrlo razvijene mreže za međubankarske komunikacije širom sveta. Međutim.2. Sve banke su povezane u jedinstvenu međubankarsku mrežu RCB (mrežu za autorizaciju bankovnih kartica). tako da se platne kartice koje su izdavale francuske banke. ono što je bitno jeste da su banke zajednički ušle u projekte i investicije za izgradnju savremenih tehničkotehnoloških elektronskih mreža za komunikacije i finansijske transakcije. Nalme. obrnut postupak nije mogao da se realizuje. Svaka banka u zemlji je imala sopstvene sisteme ATM terminala i POS terminala. kako na nacionalnom. nisu mogle koristiti na ATM terminalima u drugim zemljama. To im omogućava da njihovi bankomati i POS terminali mogu prihvatati na primer VISA i EUROPAY transakcije. Ali. tako i na međunarodnom finansijskom tržišnom prostoru. instalirane bankomate širom Francuske mogli su da upotrebljavaju svi korisnici kartica. Normalno. Danas. To je dosta otežavalo posao globalizacije elektronskog platnog poslovanja. bitna pitanja za funkcionisanje mreže bankomata i POS terminala pojedinih banaka. bilo je neophodno razvitrodgovarajuću mrežu platnih kartica. ostaje njihova unutrašnja stvar. mogle su se koristiti na bankomatima u bilo kom delu Francuske. Francuska može poslužiti kao primer dobre organizacije primene platnih kartica. Samim tim. .

i da razvija i upravlja nacionalnom mrežom za autorizaciju RCB. godine počela da stiče samostalno iskustvo na uvođenju ATM-ova. dok samo oko 100 osoba radi u ovoj organizaciji. RCB je međubankarska mreža za autorizaciju bankovnih kartica. treba da uspostavi pravila za nacionalne karte. i da podnosiocu zahteva prenese odgovor. . koja obuhvata banke. s tim da se unutar banaka sačuva konkurentnost. koja se koristi za autorizaciju bankovnih kartica. Godine 1984. trgovce i imaoce kartica. Informacioni sistem o bankovnim karticama (SICB) je nacionalni sistem stvoren da bi se objedinila sredstva svih banaka u borbi protiv zloupotreba pri korišćenju kartica. banke su shvatile da se većina posla u ovoj oblasti može objediniti: smanjivanje troškova bilo je osnovni cilj. da prosleđuje zahteve do banke izdavaoca s potrebnom dokumentacijom o sigurnosti. Takođe raspolaže sveobuhvatnom analizom razloga zloupotrebe u borbi protiv postojećih i budućih zloupotreba. Nacionalna međubankarska mreža za sisteme plaćanja karticom Cartes Bancaries (CB) je osnovana sa namerom da bude nacionalna međubankarska mreža. To je jedini pristup u međunarodne transakcije. Većina banaka u Francuskoj je do 1984. o enkripciji i dekripciji. o konverziji protokola. POS-ova i kartica. da određuje pravila. Pruža kompletan uvid u spisak kartica na crnoj listi i u crne liste ažurirane u realnom vremenu. Sa godinama. RCB vodi brigu o kontroli pristupa. o obradi i prosleđivanju transakcija. organizuje i nadgleda dobijanje i odobravanje dozvola za korišćenje mreže. Preko 300 banaka su sada članice CB. Isto tako. i SICB koji predstavlja informacioni sistem o bankarskim karticama. SIT međubankarska mreža za kliring. već pomenuta RCB mreža. Vodi se globalna baza podataka o korisnicima kartica.Kao najznačajnije mreže iz oblasti platnih kartica mogu se navesti. za podizanje novca i plaćanje. Njena uloga je da prima zahteve za autorizaciju. da predstavlja Francusku na zbivanjima na međunarodnom nivou.

obrađuje dokumente. ACH je u vlasništvu banaka a pod supervizijom centralne banke. Sva obrada se vrši u korist banaka kao usluga bankama. Tržištem dominira nekoliko veoma velikih domaćih banaka koje imaju i značajan međunarodni nastup ("ABN Amro". Automatska klirinška kuća. Osim plaćanja visokih iznosa. Mali broj međunarodnih banaka fimkcioniše na tržištu. "Rabobank"). što delimično objašnjava visoku stabilnost banaka u zemlji. koji se direktno obračunavaju u centralnoj banci. U Holandiji postoji relativno bazičan model nacionalne platne infrastrukture. U centru platne infrastrukture moderna i visokoefikasna automatska klirinška kuća vrši sve vrste usluga plaćanja u korist banaka. ACH vrši kompletnu obradu plaćanja. To se može videti na primeru Holandije. Po ovoj infrastrukturi. Režim nadgledanja i revizije je jedan od najstrožijih u svetu.Dutch national bank") .2. "ING bank". . vrši operacije i kliring po platnim i kreditnim karticama. pod nazivom "Interpav".c) Kako je i ranije navedeno nacionalni elektronski načini platnih transakcija zavise od organizovanja platnih sistema pojedinih zemalja. Banke su pod sistemom supervizije od strane holandske narodne banke ("De Nederlandsche Bank . U bankarskom okruženju u Holandiji postoji oko 70 banaka. Priroda ovakvog odnosa vlasništva garantuje rad orijentisan ka usluživanju svojih vlasnika koji su u isto vreme i klijenti. uglavnom domaćih. obrađuje unutarbankovna I međubankarska plaćanja kompanijama (pravnim licima) i vrši kliring svih međubankarskih plaćanja pomoću svog sistema za kliring i obračun.

je od strane državnih organa oslobođena plaćanja carina na uvoz navedene opreme. Mađarska ima oko 1500 bankomata rasporenenih širom zemlje. Bankarski sistem. Njihova profesionalna vezanost je za institucije i organizacije koje se bave informacionom tehnologijom. video i audio proizvoda. državni organi daju svu podršku sistemima koji omogućavaju jednostavnije. Doduše. Teže i uspevaju u realizaciji pratećih sistema. samo trgovanje i realizovanje platno-prometnih relacija nije zastupljeno u zadovoljavajućem obimu. brže i kvalitetnije obavljanje platno-prometnih transakcija u finansijskom sistemu zemlje. i to uglavnom visokoobrazovani kadrovi tehničke struke. i preko 6 miliona izdatih platnih kartica. zatim kupovanje softvera.zemalja koje su u tranziciji ili su prošle kroz te procese. Tako da danas. Danas. Slovačka i Mađarska. 3.b) Mađarska je uspela. sa jedinstvenim centrom koji povezuje sve lokalne sisteme i preko koga se ostvaruju navedene komunikacije. odnosno svaka banka. da pospeši i ubrza procese uvođenja i primene ATM i POS terminala. Nadalje su navedeni primeri iz najbližeg ekonomskog okruženja .a) Starosnu strukturu korisnika on-line transakcija u Češkoj i Slovačkoj čine mlađi ljudi. . one rade na umrežavanju sistema za kartičarstvo – odvijanja platno–prometnih transakcija. To su zemlje Istočne evrope. Kao primer se navode Češka. odnosno on-line sistema rada u komunikacijama za plaćanja. Transakcije se ne obavljaju najviše iz razloga nedostatka adekvatnih sistema plaćanja. lakše. kao i od straha mogućih zloupotreba trgovaca. pre svega državnim merama. 3. u skoro svim zemljama Istočne evrope postoje nacionalni sistemi platnih kartica. Prognoze su da će se u budućem korišćenju mreže. Usluge putem elektronskih mreža najviše se koriste za potrebe profesionalnog informisanja i pribavljanja novosti i informacija.3. Istovremeno sa uvođenjem i primenom nacionalnih sistema platnih kartica. ona najviše upotrebljavati za kupovanje karata za putovanja. koje uporedo sa promenama u ukupnoj ekonomskoj sferi vrše i transformacije u načinu odvijanja platnih transakcija. Inače.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->