PORESKA KONTROLA OBRAČUNA POREZA NA DOBIT PREDUZEĆA I PRIZNAVANJE RASHODA U PORESKOM BILANSU

Zakon o porezu na dobit preduzeća
član 69 U postupku poreske kontrole ne menja se iznos poslovne dobiti iskazan u finansijskom izveštaju - Bilans uspeha. Ako se u postupku kontrole utvrdi da je poreska prijava nepotpuna, da sadrži netačne podatke ili da postoje druge nepravilnosti, Poreska uprava utvrđuje poresku obavezu za poreski period, odnosno mesečnu akontaciju za tekuću godinu
"I Sa stanovišta Zakona o porezu na dobit preduzeća: 1. Po članu 6. stav 2. Zakona o porezu na dobit preduzeća ("Sl. glasnik RS", br. 25/2001, 80/2002, 43/2003 i 84/2004 - dalje: Zakon), oporeziva dobit utvrđuje se u poreskom bilansu usklađivanjem dobiti obveznika iskazane u Bilansu uspeha, koji je sačinjen u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardima i propisima kojima se uređuje računovodstvo, na način utvrđen ovim zakonom. Naime, pravna lica dostavljaju finansijske izveštaje Narodnoj banci Srbije - Centru za bonitet (NBS), koja vrši prijem, kontrolu i obradu tih izveštaja. Ispravka podataka u finansijskom izveštaju vrši se, na zahtev NBS, ukoliko se u kontroli i obradi utvrde nedostaci ili nepravilnosti, u skladu sa Odlukom o načinu na koji Narodna banka Srbije prima finansijske izveštaje i obrađuje podatke iz tih izveštaja ("Sl. glasnik RS", br. 15/2005 i 83/2005). Nakon toga, podaci iz finansijskih izveštaja unose se u registar finansijskih izveštaja. U skladu sa pomenutom odlukom Narodne banke Srbije, NBS je odgovorna za istovetnost podataka iz registra finansijskih izveštaja sa podacima iz primljenih finansijskih izveštaja. Prema tome, u postupku poreske kontrole ne menja se iznos poslovne dobiti iskazan u finansijskom izveštaju - Bilans uspeha. Članom 69. Zakona, propisano je da ako se u postupku poreske kontrole utvrdi da je poreska prijava nepotpuna, da sadrži netačne podatke ili da postoje drugi nedostaci i nepravilnosti od značaja za utvrđivanje poreske obaveze, Poreska uprava utvrđuje poresku obavezu za poreski period, odnosno mesečnu akontaciju za tekuću godinu, u skladu sa zakonom kojim se uređuje poreski postupak i poreska administracija. Prema članu 116. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon i 63/2006 - ispr. dr. zakona), poreska kontrola (kancelarijska i terenska) je postupak provere i utvrđivanja zakonitosti i pravilnosti ispunjavanja poreske obaveze, koji Poreska uprava vrši u skladu sa ovim zakonom. 2. Prema članu 6. Pravilnika o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za preduzeća, zadruge i preduzetnike ("Sl. glasnik RS", br. 53/2004, 11/2005 i 51/2005) u okviru računa 023 - Postrojenja i oprema, iskazuje se kod primaoca lizinga i oprema uzeta u

koji su izvršeni u iznosu manjem od 3. 4. priznaju se kao rashod u iznosu najviše do 3. do 3. fundamentalnom greškom smatra se greška definisana na način u međunarodnim računovodstvenim standardima (MRS). Zakona. za obračun amortizacije. zbirni izdaci u poreskom periodu u vidu donacija za sportske. . naučne. Izdaci za ulaganja u oblasti kulture priznaju se kao rashod u iznosu najviše do 1. jer za navedene namene nije propisan uslov da se moraju vršiti preko humanitarnih organizacija. po programu Vlade. Prema Zakonu. st. za zdravstvene. izdaci za humanitarne namene priznaju se samo ako su izvršeni preko humanitarnih organizacija registrovanih za te namene. naučne. humanitarne. Zakona. odnosno gubitak iskazan u poreskom bilansu. obrazovne. do 3. 1. 1. Zakona. i 2. 3. Izdaci obveznika učinjeni kao dobrovoljni prilog za AP Kosovo i Metohija.finansijski lizing i za nju se. glasnik RS". Izdaci za humanitarne namene priznaju se samo ako su izvršeni preko humanitarnih organizacija registrovanih za te namene. obrazovne.Postrojenja i oprema i obračunava amortizaciju u poreskom periodu za tu opremu u računovodstvene svrhe. pri čemu stalna sredstva ( za koja se obračunava poreska amortizacija) obuhvataju materijalna sredstva čiji je vek trajanja duži od jedne godine i čija je pojedinačna nabavna cena u vreme nabavke veća od prosečne bruto zarade po zaposlenom u Republici. odnosno MSFI. izdaci za zdravstvene. jer se radi o materijalnom sredstvu evidentiranom kod obveznika koje ispunjava uslove iz člana 10. koja se priznaje u poreskom bilansu. naučne i verske namene. obračunava amortizacija. obrazovne. verske namene) može se priznati u poreskom bilansu u skladu sa članom 15. kao i nematerijalna sredstva. priznaju se u poreskom bilansu obveznika kada su neposredno učinjeni licima registrovanim za te namene. Izdaci za ulaganja u oblasti kulture priznaju se ukoliko su izvršeni u skladu sa Pravilnikom o ulaganjima u oblasti kulture koja se priznaju kao rashod ("Sl. Prema tome.5% od ukupnog prihoda. st. br. korišćena za navedene namene koje se priznaju kao rashod. verske. 1.5% od ukupnog prihoda. amortizacija stalnih sredstava priznaje se kao rashod u iznosu i na način utvrđen ovim zakonom. koje vodi u svojim poslovnim knjigama na računu 023 .5% od ukupnog prihoda. u akciji koju je sprovodila Vlada Republike Srbije za pomoć AP Kosovo i Metohija ( npr. Po članu 25a stav 2. Uslučaju kada obveznik nabavi materijalno sredstvo (konkretno opremu) putem ugovora o finansijskom lizingu (čiji je vek trajanja duži od jedne godine i čija je pojedinačna nabavna cena u vreme nabavke veća od prosečne bruto zarade po zaposlenom u Republici). zaštitu čovekove sredine i sportske namene. 5. Zakona. 9/2002). Zakona. Po odredbi člana 10. u skladu sa propisima o računovodstvu i MRS. obveznik za ovu opremu u istom periodu treba da obračuna amortizaciju po poreskim propisima. Po članu 15. ako za više od 2% menja oporezivu dobit. konkretno u MRS 8. ukoliko su prikupljena sredstva. st. u skladu sa Zakonom. prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

vrši Poreska uprava u skladu sa ovim zakonom. U poreskoj kontroli. godine. saglasno članu 116.8. 7. Naime. ima pravo na poreski kredit u skladu sa Zakonom i u slučaju raskida ugovora o radu sa jednim brojem zaposlenih (ako u istom poreskom periodu zaposli više lica na neodređeno vreme nego što je broj zaposlenih sa kojima je raskinut ugovor o radu).8. uvećanih za pripadajuće javne prihode plaćene na teret poslodavca. Zakona. Fundamentalnu grešku koju uoči. Navedene odredbe odnose se na radnike koji su zaposleni na neodređeno vreme posle 1. na navedeni način utvrđene vrednosti u knjigovodstvu. 6. godine.2004. ukoliko se greška nastala u prethodnom poreskom periodu smatra fundamentalnom greškom u skladu sa MRS 8 (kao i usvojenom računovodstvenom politikom obveznika u skladu sa ovim MRS). osim u slučaju oštećenja usled više sile. Zakona. poresku kontrolu. a za više od 2% menja oporezivu dobit. Tako. odnosno gubitak iskazan u poreskom bilansu. što je osnov za podnošenje novog poreskog bilansa i izmenjenu poresku prijavu za period za koji je greška ustanovljena. godini. u skladu sa navedenim MRS. prodaja nekretnine u toku narednog poreskog perioda po ceni nižoj od njene. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. koje se utvrđuje kao razlika između nabavne cene imovine utvrđene u skladu sa ovim zakonom i njene procenjene nadoknadive vrednosti. godini (posle 1. odnosno mesečnu akontaciju za tekuću godinu. Po članu 22v Zakona. obveznik ne gubi pravo na poreski kredit zbog otkaza ugovora o radu radnicima koji su zaposleni pre 1.) i 2005. vršeno na dan godišnjeg bilansa (pri čemu se može iskazati obezvređenje imovine ukoliko je procenjena neto prodajna vrednost niža od njene nabavne vrednosti. odnosno postupak provere i utvrđivanja zakonitosti i pravilnosti ispunjavanja poreske obaveze.8. na teret rashoda u poreskom bilansu ne priznaju se rashodi nastali po osnovu obezvređenja imovine. Po članu 49. obveznik ispravlja u finansijskom izveštaju (korekcijom početnog stanja neraspoređene dobiti ili gubitka iz ranijih godina . ako se u postupku poreske kontrole utvrdi da je poreska prijava nepotpuna. u skladu sa članom 69. u momentu prodaje ne može se smatrati obezvređenjem sredstva u smislu člana 22v Zakona. isplaćenih tim zaposlenima. U slučaju kada obveznik nabavi sredstvo (u konkretnom slučaju nekretninu) koje je prilikom nabavke i početnog priznavanja u knjigovodstvu klasifikovano kao dobro. stav 1. utvrđene u skladu sa propisima o računovodstvu i reviziji i MRS). Poreski kredit priznaje se i u slučaju kada poreski obveznik raskine ugovor o radu sa jednim brojem zaposlenih. odnosno plata.2004.Prema tome. da sadrži netačne podatke ili da postoje drugi nedostaci i nepravilnosti od značaja za utvrđivanje poreske obaveze.kao da greška nije ni nastala). obvezniku koji na neodređeno vreme zaposli nove radnike. Poreska uprava utvrđuje poresku obavezu za poreski period. ako u istom poreskom periodu zaposli više lica na neodređeno vreme nego što je broj zaposlenih sa kojima je raskinut ugovor o radu. odnosno kao roba namenjena prodaji (u skladu sa MRS 2 . godine.8. s tim što se pravo . a za potrebe realne vrednosti zaliha robe. obračunati porez na dobit preduzeća umanjuje se u poreskom periodu za iznos jednak iznosu koji čini 100% bruto zarada.2004. To znači da obveznik za povećan broj radnika koje je zaposlio na neodređeno vreme u 2004. u skladu sa zakonom kojim se uređuje poreski postupak i poreska administracija. koji se primenjuje od 1.Zalihe) i čije je eventualno naknadno vrednovanje u knjigovodstvu. takva greška smatra se fundamentalnom greškom u smislu Zakona.

3) da poreski obveznik pruži dokaze o neuspeloj naplati tih potraživanja sudskim putem. obveznik koji je do dana stupanja na snagu ovog zakona (1.). obveznik je dužan da plati porez koji bi inače platio da nije koristio poresku olakšicu. pod uslovima koji su bili propisani odredbama tog člana. Zakona. pod uslovom: 1) da se nesumnjivo dokaže da su ta potraživanja prethodno bila uključena u prihode obveznika. obveznik gubi pravo na poreski kredit za te radnike (za koje je nastavio korišćenje poreskog kredita po ranijoj odredbi člana 49. jer se u stavu 3. na teret rashoda priznaje se otpis vrednosti pojedinačnih potraživanja. i 1999.). sem onih koji su posebno izuzeti Zakonom. člana 49.ispr. Tako.2004. s obzirom da se korišćenje nastavlja pod uslovima koji su bili propisani odredbama tog člana. U tom slučaju. otpis takvih potraživanja ne priznaje se u poreskom bilansu. Po članu 16. 2. indeksiran stopom rasta cena na malo prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike. br.8. 135/2004. Prestanak radnog odnosa po osnovu otkaza ugovora o radu od strane poslodavca odnosi se samo na zaposlene na neodređeno vreme. ranije važećeg Zakona o porezu na dobit preduzeća.na poreski kredit ostvaruje samo u poreskom periodu kada su zaposleni novi radnici (ne može se preneti u naredni poreski period). Zakona. glasnik RS". br. 1. i 2. ovog člana. Prema tome. 84/2004). a zaposlenima u smislu stava 1. u skladu sa stavom 5. 8. Po članu 49. pri čemu se pod smanjenjem broja zaposlenih smatrao prestanak radnog odnosa zaposlenog po osnovu otkaza ugovora o radu od strane poslodavca. Saglasno odredbi čl. . smatrali su se samo zaposleni na neodređeno vreme. i 4. ukoliko je obveznik u 2004. Zakona. 80/2002. činjenjem ili na drugi način. II Sa stanovišta poreza na dohodak građana: Zakonom o porezu na dohodak građana ("Sl. tadašnjeg člana 49. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća ("Sl. a smanjio je broj zaposlenih ( konkretno radnici zaposleni tokom 1996. godine) u smislu odredbe člana 49. godini nastavio sa korišćenjem poreske olakšice iz člana 49. 24/2001. i 2005. ukoliko navedeni uslovi nisu kumulativno ispunjeni (nije vršen pokušaj naplate potraživanja sudskim putem). stav 1. prethodno važećeg Zakona o porezu na dobit preduzeća pozivalo na smanjenje broja zaposlenih u smislu st. glasnik RS". Zakona. osim potraživanja iz člana 7a tačka 2) ovog zakona. Prema članu 53. porez na dohodak građana plaća se na prihode iz svih izvora. . nezavisno da li su ostvareni u novcu. nastavlja sa korišćenjem te olakšice do isteka roka njenog korišćenja. obveznik je gubio pravo na poresko oslobođenje ukoliko je u periodu od dve godine od dana zaposlenja i godinu dana pre dana zaposlenja smanjio broj zaposlenih na neodređeno vreme.dalje: Zakon) propisano je da porez na dohodak građana plaćaju fizička lica koja ostvaruju dohodak (član 1. 62/2006 i 65/2006 . godine) stekao pravo i započeo korišćenje poreske olakšice po članu 49. za zapošljavanje novih radnika na neodređeno vreme. Zakona o porezu na dobit preduzeća. naturi. 2) da je to potraživanje u knjigama poreskog obveznika otpisano kao nenaplativo.

dela neisplaćene kupoprodajne cene zbog nedostataka stvari (reklamacije na izvedene radove na nepokretnosti).zaposleni platio u celosti kupoprodajnu cenu nepokretnosti koja odgovara tržišnoj ceni u mestu gde se nalazi nepokretnost. u konkretnom slučaju pod navedenim uslovima. treba učiniti nespornim da to fizičko lice nije u radnom odnosu. fizičko lice . Saglasno tome. Kako u konkretnom. već je izvršen prenos ugovora kojim je ranija obaveza prestala a nova nastala jer su se ugovorne strane saglasile da postojeću (jednostranu) obavezu iz ugovora o poklonu zamene novom (dvostranom) obavezom. utuženje i sl. ne može se smatrati prihodom fizičkog lica koji se oporezuje porezom na dohodak građana ukoliko su ispunjeni navedeni uslovi obezbeđenja i naplate potraživanja. odnosno naplate svog potraživanja (hipoteka. već je na osnovu ugovora o kupoprodaji nepokretnosti.stana. kao i u slučaju otpisa duga usled dugogodišnje nemogućnosti da se naplati potraživanje. zaključen između zaposlenog kao poklonoprimca i poslodavca kao poklonodavca.) ali se uprkos svim zakonom propisanim merama obezbeđenja i naplate potraživanja ono nije moglo naplatiti. slučaju nije ni bilo ostvarivanja prihoda od strane fizičkog lica zaposlenog. nema pravnog osnova da se obračuna porez na zarade. 2. Pored toga. U vezi poreskog tretmana duga po osnovu. iako je prodavac blagovremeno preduzeo sve zakonom propisane mere obezbeđenja. U slučaju kad prodavac otpiše kupcu (fizičkom licu) deo potraživanja po osnovu kupoprodajne cene utvrđene ugovorom o kupoprodaji nepokretnosti (novoizgrađeni stan u konkretnom slučaju). ukoliko se ugovorne strane saglase u pogledu sniženja visine kupoprodajne cene srazmerno kvalitetu izvedenih radova. 2. ugrađenog materijala i sl. potrebno je da sačine pisani sporazum u određenoj formi kojim precizno regulišu međusobni odnos (prava i obaveze). o čemu mora da postoji pravno validna dokumentacija. nezadovoljavajući kvalitet izvedenih građevinskozanatskih radova.1. odnosno da nikad nije bilo u radnom . nema osnova za oporezivanje porezom na dohodak građana. jemstvo. 2.1. pod određenim okolnostima. u tom slučaju nema pravnog osnova za obračun poreza na zaradu po članu 14. jer ugovor o poklonu nije izvršen. nije predmet oporezivanja porezom na dohodak građana. U tom smislu potrebno je da iznos sniženja visine kupoprodajne cene korespondira iznosu visine procenjenih nedostataka utvrđenih u odgovarajućoj građevinsko-tehničkoj dokumentaciji.na osnovu ugovora o kupoprodaji predmetne nepokretnosti (stana). Zbog postojanja navedenih okolnosti koje su od neposrednog uticaja na visinu kupoprodajne cene izgrađene nepokretnosti . Zakona. pod određenim okolnostima. u pretežnom delu nije izvršen (predmetni stan je u momentu zaključenja ugovora bio u izgradnji i poklonoprimac po osnovu tog ugovora nikad nije stupio u posed stana). koja ima isti predmet (stan) ali različit pravni osnov . nema činjenja pogodnosti zaposlenom od strane poslodavca na osnovu ugovora o poklonu koji de facto nije izvršen. 2. odnosno iznos umanjenja cene usled navedenih okolnosti. U slučaju kad ugovor o poklonu nepokretnosti .stana (npr. Iznos duga koji je fizičkom licu kao kupcu otpisan usled dugogodišnje nemogućnosti prodavca da kao poverilac naplati svoje potraživanje od dužnika. kojim je izvršen prenov ugovora o poklonu nepokretnosti pre nego što je stan izgrađen i predat u posed zaposlenom kao poklonoprimcu i o čemu postoji pravno validna dokumentacija.3. koji je prodavac stanova otpisao kupcu (fizičkom licu) kao nenaplativo potraživanje. u pogledu visine novoutvrđene kupoprodajne cene nepokretnosti.). pored ostalog. u svakom konkretnom slučaju kad je kupac .2.fizičko lice. kao nenaplativo potraživanje iz razloga reklamacije kupca na kvalitet izvedenih radova (prokišnjavanje i drugi nedostaci iako je nepokretnost izgrađena u svemu prema propisima i pravilima struke) a kad ne postoji mogućnost otklanjanja nedostataka na kupljenim stanovima.

kao i da nije.2006. Poreska uprava. na osnovu podataka iz poslovnih knjiga i evidencija poreskog obveznika kao i drugih isprava i dokaza.odnosu kod prodavca stanova (kao poslodavca). U svakom konkretnom slučaju." (Mišljenje Ministarstva finansija.12. godine) . utvrđuje činjenično stanje u skladu sa propisima kojima se uređuje poreski postupak i poreska administracija. br. niti je po bilo kom osnovu bilo radno angažovano od strane prodavca (kao naručioca posla). već da se radi isključivo o obligaciono-pravnom odnosu između tih lica kao ugovornih strana po osnovu ugovora o kupoprodaji predmetne nepokretnosti. 430-07-00325/2006-04 od 25.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful