P. 1
PORESKA KONTROLA OBRAČUNA POREZA NA DOBIT PREDUZEĆA I PRIZNAVANJE RASHODA U PORESKOM BILANSU

PORESKA KONTROLA OBRAČUNA POREZA NA DOBIT PREDUZEĆA I PRIZNAVANJE RASHODA U PORESKOM BILANSU

|Views: 283|Likes:
Published by Maja Živanović

More info:

Published by: Maja Živanović on Jun 08, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/18/2014

pdf

text

original

PORESKA KONTROLA OBRAČUNA POREZA NA DOBIT PREDUZEĆA I PRIZNAVANJE RASHODA U PORESKOM BILANSU

Zakon o porezu na dobit preduzeća
član 69 U postupku poreske kontrole ne menja se iznos poslovne dobiti iskazan u finansijskom izveštaju - Bilans uspeha. Ako se u postupku kontrole utvrdi da je poreska prijava nepotpuna, da sadrži netačne podatke ili da postoje druge nepravilnosti, Poreska uprava utvrđuje poresku obavezu za poreski period, odnosno mesečnu akontaciju za tekuću godinu
"I Sa stanovišta Zakona o porezu na dobit preduzeća: 1. Po članu 6. stav 2. Zakona o porezu na dobit preduzeća ("Sl. glasnik RS", br. 25/2001, 80/2002, 43/2003 i 84/2004 - dalje: Zakon), oporeziva dobit utvrđuje se u poreskom bilansu usklađivanjem dobiti obveznika iskazane u Bilansu uspeha, koji je sačinjen u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardima i propisima kojima se uređuje računovodstvo, na način utvrđen ovim zakonom. Naime, pravna lica dostavljaju finansijske izveštaje Narodnoj banci Srbije - Centru za bonitet (NBS), koja vrši prijem, kontrolu i obradu tih izveštaja. Ispravka podataka u finansijskom izveštaju vrši se, na zahtev NBS, ukoliko se u kontroli i obradi utvrde nedostaci ili nepravilnosti, u skladu sa Odlukom o načinu na koji Narodna banka Srbije prima finansijske izveštaje i obrađuje podatke iz tih izveštaja ("Sl. glasnik RS", br. 15/2005 i 83/2005). Nakon toga, podaci iz finansijskih izveštaja unose se u registar finansijskih izveštaja. U skladu sa pomenutom odlukom Narodne banke Srbije, NBS je odgovorna za istovetnost podataka iz registra finansijskih izveštaja sa podacima iz primljenih finansijskih izveštaja. Prema tome, u postupku poreske kontrole ne menja se iznos poslovne dobiti iskazan u finansijskom izveštaju - Bilans uspeha. Članom 69. Zakona, propisano je da ako se u postupku poreske kontrole utvrdi da je poreska prijava nepotpuna, da sadrži netačne podatke ili da postoje drugi nedostaci i nepravilnosti od značaja za utvrđivanje poreske obaveze, Poreska uprava utvrđuje poresku obavezu za poreski period, odnosno mesečnu akontaciju za tekuću godinu, u skladu sa zakonom kojim se uređuje poreski postupak i poreska administracija. Prema članu 116. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon i 63/2006 - ispr. dr. zakona), poreska kontrola (kancelarijska i terenska) je postupak provere i utvrđivanja zakonitosti i pravilnosti ispunjavanja poreske obaveze, koji Poreska uprava vrši u skladu sa ovim zakonom. 2. Prema članu 6. Pravilnika o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za preduzeća, zadruge i preduzetnike ("Sl. glasnik RS", br. 53/2004, 11/2005 i 51/2005) u okviru računa 023 - Postrojenja i oprema, iskazuje se kod primaoca lizinga i oprema uzeta u

Prema Zakonu. 1. . i 2. priznaju se u poreskom bilansu obveznika kada su neposredno učinjeni licima registrovanim za te namene. konkretno u MRS 8. Izdaci za ulaganja u oblasti kulture priznaju se ukoliko su izvršeni u skladu sa Pravilnikom o ulaganjima u oblasti kulture koja se priznaju kao rashod ("Sl. pri čemu stalna sredstva ( za koja se obračunava poreska amortizacija) obuhvataju materijalna sredstva čiji je vek trajanja duži od jedne godine i čija je pojedinačna nabavna cena u vreme nabavke veća od prosečne bruto zarade po zaposlenom u Republici.finansijski lizing i za nju se. po programu Vlade. obrazovne. prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike. st. ukoliko su prikupljena sredstva. za zdravstvene. Zakona. amortizacija stalnih sredstava priznaje se kao rashod u iznosu i na način utvrđen ovim zakonom. Izdaci za ulaganja u oblasti kulture priznaju se kao rashod u iznosu najviše do 1. 9/2002). Po odredbi člana 10. jer za navedene namene nije propisan uslov da se moraju vršiti preko humanitarnih organizacija. izdaci za humanitarne namene priznaju se samo ako su izvršeni preko humanitarnih organizacija registrovanih za te namene. humanitarne. obrazovne. do 3. korišćena za navedene namene koje se priznaju kao rashod. 5. do 3. jer se radi o materijalnom sredstvu evidentiranom kod obveznika koje ispunjava uslove iz člana 10. st. naučne. Zakona. glasnik RS". verske namene) može se priznati u poreskom bilansu u skladu sa članom 15. Zakona. st. koja se priznaje u poreskom bilansu. Zakona. Po članu 15. ako za više od 2% menja oporezivu dobit. Zakona. u skladu sa propisima o računovodstvu i MRS.5% od ukupnog prihoda. zbirni izdaci u poreskom periodu u vidu donacija za sportske.Postrojenja i oprema i obračunava amortizaciju u poreskom periodu za tu opremu u računovodstvene svrhe. Prema tome. Po članu 25a stav 2. kao i nematerijalna sredstva. zaštitu čovekove sredine i sportske namene.5% od ukupnog prihoda. u skladu sa Zakonom. izdaci za zdravstvene. naučne i verske namene. obveznik za ovu opremu u istom periodu treba da obračuna amortizaciju po poreskim propisima. 1. za obračun amortizacije. u akciji koju je sprovodila Vlada Republike Srbije za pomoć AP Kosovo i Metohija ( npr. obračunava amortizacija. br. naučne. koje vodi u svojim poslovnim knjigama na računu 023 . koji su izvršeni u iznosu manjem od 3. priznaju se kao rashod u iznosu najviše do 3. 4. Uslučaju kada obveznik nabavi materijalno sredstvo (konkretno opremu) putem ugovora o finansijskom lizingu (čiji je vek trajanja duži od jedne godine i čija je pojedinačna nabavna cena u vreme nabavke veća od prosečne bruto zarade po zaposlenom u Republici). Izdaci obveznika učinjeni kao dobrovoljni prilog za AP Kosovo i Metohija.5% od ukupnog prihoda. 3. odnosno gubitak iskazan u poreskom bilansu. odnosno MSFI. Izdaci za humanitarne namene priznaju se samo ako su izvršeni preko humanitarnih organizacija registrovanih za te namene. 1. obrazovne. fundamentalnom greškom smatra se greška definisana na način u međunarodnim računovodstvenim standardima (MRS). verske.

8. 7. u skladu sa navedenim MRS. obveznik ispravlja u finansijskom izveštaju (korekcijom početnog stanja neraspoređene dobiti ili gubitka iz ranijih godina .2004.Zalihe) i čije je eventualno naknadno vrednovanje u knjigovodstvu. odnosno plata. odnosno kao roba namenjena prodaji (u skladu sa MRS 2 .2004. na navedeni način utvrđene vrednosti u knjigovodstvu. stav 1. Poreski kredit priznaje se i u slučaju kada poreski obveznik raskine ugovor o radu sa jednim brojem zaposlenih. u skladu sa članom 69. s tim što se pravo . Poreska uprava utvrđuje poresku obavezu za poreski period. 6. U slučaju kada obveznik nabavi sredstvo (u konkretnom slučaju nekretninu) koje je prilikom nabavke i početnog priznavanja u knjigovodstvu klasifikovano kao dobro. na teret rashoda u poreskom bilansu ne priznaju se rashodi nastali po osnovu obezvređenja imovine. u momentu prodaje ne može se smatrati obezvređenjem sredstva u smislu člana 22v Zakona.) i 2005. Zakona. odnosno gubitak iskazan u poreskom bilansu. godini (posle 1.8. vršeno na dan godišnjeg bilansa (pri čemu se može iskazati obezvređenje imovine ukoliko je procenjena neto prodajna vrednost niža od njene nabavne vrednosti.2004. u skladu sa zakonom kojim se uređuje poreski postupak i poreska administracija. Navedene odredbe odnose se na radnike koji su zaposleni na neodređeno vreme posle 1. Po članu 22v Zakona. koje se utvrđuje kao razlika između nabavne cene imovine utvrđene u skladu sa ovim zakonom i njene procenjene nadoknadive vrednosti. isplaćenih tim zaposlenima. a za više od 2% menja oporezivu dobit. ako se u postupku poreske kontrole utvrdi da je poreska prijava nepotpuna. obvezniku koji na neodređeno vreme zaposli nove radnike.kao da greška nije ni nastala). obračunati porez na dobit preduzeća umanjuje se u poreskom periodu za iznos jednak iznosu koji čini 100% bruto zarada. Tako. godine. Zakona. godine. ako u istom poreskom periodu zaposli više lica na neodređeno vreme nego što je broj zaposlenih sa kojima je raskinut ugovor o radu.8. poresku kontrolu. ima pravo na poreski kredit u skladu sa Zakonom i u slučaju raskida ugovora o radu sa jednim brojem zaposlenih (ako u istom poreskom periodu zaposli više lica na neodređeno vreme nego što je broj zaposlenih sa kojima je raskinut ugovor o radu). utvrđene u skladu sa propisima o računovodstvu i reviziji i MRS). što je osnov za podnošenje novog poreskog bilansa i izmenjenu poresku prijavu za period za koji je greška ustanovljena. godini. osim u slučaju oštećenja usled više sile. saglasno članu 116. a za potrebe realne vrednosti zaliha robe. Fundamentalnu grešku koju uoči. To znači da obveznik za povećan broj radnika koje je zaposlio na neodređeno vreme u 2004. vrši Poreska uprava u skladu sa ovim zakonom. prodaja nekretnine u toku narednog poreskog perioda po ceni nižoj od njene.8. Naime. Po članu 49. da sadrži netačne podatke ili da postoje drugi nedostaci i nepravilnosti od značaja za utvrđivanje poreske obaveze. odnosno mesečnu akontaciju za tekuću godinu. U poreskoj kontroli. odnosno postupak provere i utvrđivanja zakonitosti i pravilnosti ispunjavanja poreske obaveze. godine. obveznik ne gubi pravo na poreski kredit zbog otkaza ugovora o radu radnicima koji su zaposleni pre 1. takva greška smatra se fundamentalnom greškom u smislu Zakona. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. ukoliko se greška nastala u prethodnom poreskom periodu smatra fundamentalnom greškom u skladu sa MRS 8 (kao i usvojenom računovodstvenom politikom obveznika u skladu sa ovim MRS). uvećanih za pripadajuće javne prihode plaćene na teret poslodavca. koji se primenjuje od 1.Prema tome.

ukoliko navedeni uslovi nisu kumulativno ispunjeni (nije vršen pokušaj naplate potraživanja sudskim putem). pod uslovom: 1) da se nesumnjivo dokaže da su ta potraživanja prethodno bila uključena u prihode obveznika. prethodno važećeg Zakona o porezu na dobit preduzeća pozivalo na smanjenje broja zaposlenih u smislu st. II Sa stanovišta poreza na dohodak građana: Zakonom o porezu na dohodak građana ("Sl.dalje: Zakon) propisano je da porez na dohodak građana plaćaju fizička lica koja ostvaruju dohodak (član 1. 24/2001. tadašnjeg člana 49. Po članu 16. Prema tome. pri čemu se pod smanjenjem broja zaposlenih smatrao prestanak radnog odnosa zaposlenog po osnovu otkaza ugovora o radu od strane poslodavca. jer se u stavu 3. za zapošljavanje novih radnika na neodređeno vreme.8. pod uslovima koji su bili propisani odredbama tog člana. ukoliko je obveznik u 2004. 2) da je to potraživanje u knjigama poreskog obveznika otpisano kao nenaplativo. 3) da poreski obveznik pruži dokaze o neuspeloj naplati tih potraživanja sudskim putem. i 2. 84/2004). godine) u smislu odredbe člana 49. Zakona. godini nastavio sa korišćenjem poreske olakšice iz člana 49. nastavlja sa korišćenjem te olakšice do isteka roka njenog korišćenja. Prestanak radnog odnosa po osnovu otkaza ugovora o radu od strane poslodavca odnosi se samo na zaposlene na neodređeno vreme. Prema članu 53. sem onih koji su posebno izuzeti Zakonom. indeksiran stopom rasta cena na malo prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike. osim potraživanja iz člana 7a tačka 2) ovog zakona. obveznik je dužan da plati porez koji bi inače platio da nije koristio poresku olakšicu. U tom slučaju. 135/2004.2004. činjenjem ili na drugi način. br. obveznik je gubio pravo na poresko oslobođenje ukoliko je u periodu od dve godine od dana zaposlenja i godinu dana pre dana zaposlenja smanjio broj zaposlenih na neodređeno vreme.). naturi. ranije važećeg Zakona o porezu na dobit preduzeća.na poreski kredit ostvaruje samo u poreskom periodu kada su zaposleni novi radnici (ne može se preneti u naredni poreski period). 8. stav 1. nezavisno da li su ostvareni u novcu. 2. Zakona o porezu na dobit preduzeća.). s obzirom da se korišćenje nastavlja pod uslovima koji su bili propisani odredbama tog člana. smatrali su se samo zaposleni na neodređeno vreme. . br. 80/2002. Saglasno odredbi čl. Zakona. na teret rashoda priznaje se otpis vrednosti pojedinačnih potraživanja. a zaposlenima u smislu stava 1. i 4. glasnik RS". porez na dohodak građana plaća se na prihode iz svih izvora. obveznik gubi pravo na poreski kredit za te radnike (za koje je nastavio korišćenje poreskog kredita po ranijoj odredbi člana 49. člana 49. 62/2006 i 65/2006 . 1. otpis takvih potraživanja ne priznaje se u poreskom bilansu. i 1999. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća ("Sl. Po članu 49.ispr. glasnik RS". u skladu sa stavom 5. ovog člana. Zakona. a smanjio je broj zaposlenih ( konkretno radnici zaposleni tokom 1996. . obveznik koji je do dana stupanja na snagu ovog zakona (1. Tako. godine) stekao pravo i započeo korišćenje poreske olakšice po članu 49. Zakona. i 2005.

jemstvo. pod određenim okolnostima. 2. U tom smislu potrebno je da iznos sniženja visine kupoprodajne cene korespondira iznosu visine procenjenih nedostataka utvrđenih u odgovarajućoj građevinsko-tehničkoj dokumentaciji. Zakona. nije predmet oporezivanja porezom na dohodak građana. dela neisplaćene kupoprodajne cene zbog nedostataka stvari (reklamacije na izvedene radove na nepokretnosti). u konkretnom slučaju pod navedenim uslovima. nema osnova za oporezivanje porezom na dohodak građana. u pretežnom delu nije izvršen (predmetni stan je u momentu zaključenja ugovora bio u izgradnji i poklonoprimac po osnovu tog ugovora nikad nije stupio u posed stana).). slučaju nije ni bilo ostvarivanja prihoda od strane fizičkog lica zaposlenog. kao i u slučaju otpisa duga usled dugogodišnje nemogućnosti da se naplati potraživanje. nezadovoljavajući kvalitet izvedenih građevinskozanatskih radova.stana (npr. odnosno iznos umanjenja cene usled navedenih okolnosti. u tom slučaju nema pravnog osnova za obračun poreza na zaradu po članu 14.na osnovu ugovora o kupoprodaji predmetne nepokretnosti (stana). u pogledu visine novoutvrđene kupoprodajne cene nepokretnosti. jer ugovor o poklonu nije izvršen.2. odnosno da nikad nije bilo u radnom . koji je prodavac stanova otpisao kupcu (fizičkom licu) kao nenaplativo potraživanje. treba učiniti nespornim da to fizičko lice nije u radnom odnosu.zaposleni platio u celosti kupoprodajnu cenu nepokretnosti koja odgovara tržišnoj ceni u mestu gde se nalazi nepokretnost.) ali se uprkos svim zakonom propisanim merama obezbeđenja i naplate potraživanja ono nije moglo naplatiti. ne može se smatrati prihodom fizičkog lica koji se oporezuje porezom na dohodak građana ukoliko su ispunjeni navedeni uslovi obezbeđenja i naplate potraživanja.stana. U slučaju kad prodavac otpiše kupcu (fizičkom licu) deo potraživanja po osnovu kupoprodajne cene utvrđene ugovorom o kupoprodaji nepokretnosti (novoizgrađeni stan u konkretnom slučaju). 2. Zbog postojanja navedenih okolnosti koje su od neposrednog uticaja na visinu kupoprodajne cene izgrađene nepokretnosti . Iznos duga koji je fizičkom licu kao kupcu otpisan usled dugogodišnje nemogućnosti prodavca da kao poverilac naplati svoje potraživanje od dužnika. Pored toga. ukoliko se ugovorne strane saglase u pogledu sniženja visine kupoprodajne cene srazmerno kvalitetu izvedenih radova. o čemu mora da postoji pravno validna dokumentacija. pod određenim okolnostima. zaključen između zaposlenog kao poklonoprimca i poslodavca kao poklonodavca. ugrađenog materijala i sl. nema pravnog osnova da se obračuna porez na zarade. već je izvršen prenos ugovora kojim je ranija obaveza prestala a nova nastala jer su se ugovorne strane saglasile da postojeću (jednostranu) obavezu iz ugovora o poklonu zamene novom (dvostranom) obavezom.fizičko lice. potrebno je da sačine pisani sporazum u određenoj formi kojim precizno regulišu međusobni odnos (prava i obaveze). Saglasno tome. U vezi poreskog tretmana duga po osnovu. fizičko lice . Kako u konkretnom. odnosno naplate svog potraživanja (hipoteka. U slučaju kad ugovor o poklonu nepokretnosti .1. utuženje i sl.1. nema činjenja pogodnosti zaposlenom od strane poslodavca na osnovu ugovora o poklonu koji de facto nije izvršen. koja ima isti predmet (stan) ali različit pravni osnov . već je na osnovu ugovora o kupoprodaji nepokretnosti. kojim je izvršen prenov ugovora o poklonu nepokretnosti pre nego što je stan izgrađen i predat u posed zaposlenom kao poklonoprimcu i o čemu postoji pravno validna dokumentacija. pored ostalog. 2. 2. iako je prodavac blagovremeno preduzeo sve zakonom propisane mere obezbeđenja.3. kao nenaplativo potraživanje iz razloga reklamacije kupca na kvalitet izvedenih radova (prokišnjavanje i drugi nedostaci iako je nepokretnost izgrađena u svemu prema propisima i pravilima struke) a kad ne postoji mogućnost otklanjanja nedostataka na kupljenim stanovima. u svakom konkretnom slučaju kad je kupac .

430-07-00325/2006-04 od 25. kao i da nije. Poreska uprava. niti je po bilo kom osnovu bilo radno angažovano od strane prodavca (kao naručioca posla).2006. utvrđuje činjenično stanje u skladu sa propisima kojima se uređuje poreski postupak i poreska administracija. br.12. na osnovu podataka iz poslovnih knjiga i evidencija poreskog obveznika kao i drugih isprava i dokaza.odnosu kod prodavca stanova (kao poslodavca). već da se radi isključivo o obligaciono-pravnom odnosu između tih lica kao ugovornih strana po osnovu ugovora o kupoprodaji predmetne nepokretnosti. godine) ." (Mišljenje Ministarstva finansija. U svakom konkretnom slučaju.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->