PORESKA KONTROLA OBRAČUNA POREZA NA DOBIT PREDUZEĆA I PRIZNAVANJE RASHODA U PORESKOM BILANSU

Zakon o porezu na dobit preduzeća
član 69 U postupku poreske kontrole ne menja se iznos poslovne dobiti iskazan u finansijskom izveštaju - Bilans uspeha. Ako se u postupku kontrole utvrdi da je poreska prijava nepotpuna, da sadrži netačne podatke ili da postoje druge nepravilnosti, Poreska uprava utvrđuje poresku obavezu za poreski period, odnosno mesečnu akontaciju za tekuću godinu
"I Sa stanovišta Zakona o porezu na dobit preduzeća: 1. Po članu 6. stav 2. Zakona o porezu na dobit preduzeća ("Sl. glasnik RS", br. 25/2001, 80/2002, 43/2003 i 84/2004 - dalje: Zakon), oporeziva dobit utvrđuje se u poreskom bilansu usklađivanjem dobiti obveznika iskazane u Bilansu uspeha, koji je sačinjen u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardima i propisima kojima se uređuje računovodstvo, na način utvrđen ovim zakonom. Naime, pravna lica dostavljaju finansijske izveštaje Narodnoj banci Srbije - Centru za bonitet (NBS), koja vrši prijem, kontrolu i obradu tih izveštaja. Ispravka podataka u finansijskom izveštaju vrši se, na zahtev NBS, ukoliko se u kontroli i obradi utvrde nedostaci ili nepravilnosti, u skladu sa Odlukom o načinu na koji Narodna banka Srbije prima finansijske izveštaje i obrađuje podatke iz tih izveštaja ("Sl. glasnik RS", br. 15/2005 i 83/2005). Nakon toga, podaci iz finansijskih izveštaja unose se u registar finansijskih izveštaja. U skladu sa pomenutom odlukom Narodne banke Srbije, NBS je odgovorna za istovetnost podataka iz registra finansijskih izveštaja sa podacima iz primljenih finansijskih izveštaja. Prema tome, u postupku poreske kontrole ne menja se iznos poslovne dobiti iskazan u finansijskom izveštaju - Bilans uspeha. Članom 69. Zakona, propisano je da ako se u postupku poreske kontrole utvrdi da je poreska prijava nepotpuna, da sadrži netačne podatke ili da postoje drugi nedostaci i nepravilnosti od značaja za utvrđivanje poreske obaveze, Poreska uprava utvrđuje poresku obavezu za poreski period, odnosno mesečnu akontaciju za tekuću godinu, u skladu sa zakonom kojim se uređuje poreski postupak i poreska administracija. Prema članu 116. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon i 63/2006 - ispr. dr. zakona), poreska kontrola (kancelarijska i terenska) je postupak provere i utvrđivanja zakonitosti i pravilnosti ispunjavanja poreske obaveze, koji Poreska uprava vrši u skladu sa ovim zakonom. 2. Prema članu 6. Pravilnika o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za preduzeća, zadruge i preduzetnike ("Sl. glasnik RS", br. 53/2004, 11/2005 i 51/2005) u okviru računa 023 - Postrojenja i oprema, iskazuje se kod primaoca lizinga i oprema uzeta u

verske namene) može se priznati u poreskom bilansu u skladu sa članom 15. ako za više od 2% menja oporezivu dobit. i 2. fundamentalnom greškom smatra se greška definisana na način u međunarodnim računovodstvenim standardima (MRS). pri čemu stalna sredstva ( za koja se obračunava poreska amortizacija) obuhvataju materijalna sredstva čiji je vek trajanja duži od jedne godine i čija je pojedinačna nabavna cena u vreme nabavke veća od prosečne bruto zarade po zaposlenom u Republici. 3. st. . Zakona. jer za navedene namene nije propisan uslov da se moraju vršiti preko humanitarnih organizacija. Izdaci za ulaganja u oblasti kulture priznaju se ukoliko su izvršeni u skladu sa Pravilnikom o ulaganjima u oblasti kulture koja se priznaju kao rashod ("Sl.5% od ukupnog prihoda. po programu Vlade. amortizacija stalnih sredstava priznaje se kao rashod u iznosu i na način utvrđen ovim zakonom. Uslučaju kada obveznik nabavi materijalno sredstvo (konkretno opremu) putem ugovora o finansijskom lizingu (čiji je vek trajanja duži od jedne godine i čija je pojedinačna nabavna cena u vreme nabavke veća od prosečne bruto zarade po zaposlenom u Republici). Po odredbi člana 10. Po članu 25a stav 2. obrazovne. zbirni izdaci u poreskom periodu u vidu donacija za sportske. jer se radi o materijalnom sredstvu evidentiranom kod obveznika koje ispunjava uslove iz člana 10. za obračun amortizacije. Prema tome. obveznik za ovu opremu u istom periodu treba da obračuna amortizaciju po poreskim propisima. humanitarne. obrazovne. u skladu sa propisima o računovodstvu i MRS. odnosno MSFI. priznaju se kao rashod u iznosu najviše do 3. naučne. koji su izvršeni u iznosu manjem od 3. Zakona. Po članu 15. koje vodi u svojim poslovnim knjigama na računu 023 .5% od ukupnog prihoda. naučne i verske namene. u skladu sa Zakonom. do 3. izdaci za humanitarne namene priznaju se samo ako su izvršeni preko humanitarnih organizacija registrovanih za te namene.finansijski lizing i za nju se. 1. naučne. glasnik RS". 1. prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike. 4. koja se priznaje u poreskom bilansu. konkretno u MRS 8. korišćena za navedene namene koje se priznaju kao rashod. kao i nematerijalna sredstva. Zakona. st. zaštitu čovekove sredine i sportske namene. do 3. obračunava amortizacija. st. priznaju se u poreskom bilansu obveznika kada su neposredno učinjeni licima registrovanim za te namene.5% od ukupnog prihoda. obrazovne.Postrojenja i oprema i obračunava amortizaciju u poreskom periodu za tu opremu u računovodstvene svrhe. 1. Izdaci za humanitarne namene priznaju se samo ako su izvršeni preko humanitarnih organizacija registrovanih za te namene. izdaci za zdravstvene. verske. Zakona. za zdravstvene. Izdaci obveznika učinjeni kao dobrovoljni prilog za AP Kosovo i Metohija. Prema Zakonu. odnosno gubitak iskazan u poreskom bilansu. br. Izdaci za ulaganja u oblasti kulture priznaju se kao rashod u iznosu najviše do 1. 9/2002). ukoliko su prikupljena sredstva. 5. Zakona. u akciji koju je sprovodila Vlada Republike Srbije za pomoć AP Kosovo i Metohija ( npr.

ako se u postupku poreske kontrole utvrdi da je poreska prijava nepotpuna. Po članu 49. ukoliko se greška nastala u prethodnom poreskom periodu smatra fundamentalnom greškom u skladu sa MRS 8 (kao i usvojenom računovodstvenom politikom obveznika u skladu sa ovim MRS). Naime. Navedene odredbe odnose se na radnike koji su zaposleni na neodređeno vreme posle 1. godini (posle 1. Poreski kredit priznaje se i u slučaju kada poreski obveznik raskine ugovor o radu sa jednim brojem zaposlenih. na teret rashoda u poreskom bilansu ne priznaju se rashodi nastali po osnovu obezvređenja imovine. odnosno postupak provere i utvrđivanja zakonitosti i pravilnosti ispunjavanja poreske obaveze. isplaćenih tim zaposlenima. da sadrži netačne podatke ili da postoje drugi nedostaci i nepravilnosti od značaja za utvrđivanje poreske obaveze.2004.8. u skladu sa zakonom kojim se uređuje poreski postupak i poreska administracija.8. To znači da obveznik za povećan broj radnika koje je zaposlio na neodređeno vreme u 2004. uvećanih za pripadajuće javne prihode plaćene na teret poslodavca.Zalihe) i čije je eventualno naknadno vrednovanje u knjigovodstvu.Prema tome. što je osnov za podnošenje novog poreskog bilansa i izmenjenu poresku prijavu za period za koji je greška ustanovljena. takva greška smatra se fundamentalnom greškom u smislu Zakona. obveznik ispravlja u finansijskom izveštaju (korekcijom početnog stanja neraspoređene dobiti ili gubitka iz ranijih godina .8. Po članu 22v Zakona. na navedeni način utvrđene vrednosti u knjigovodstvu. odnosno gubitak iskazan u poreskom bilansu. stav 1.kao da greška nije ni nastala). a za potrebe realne vrednosti zaliha robe. godini. obračunati porez na dobit preduzeća umanjuje se u poreskom periodu za iznos jednak iznosu koji čini 100% bruto zarada.) i 2005. u momentu prodaje ne može se smatrati obezvređenjem sredstva u smislu člana 22v Zakona. u skladu sa članom 69. poresku kontrolu. vrši Poreska uprava u skladu sa ovim zakonom. godine. U poreskoj kontroli. vršeno na dan godišnjeg bilansa (pri čemu se može iskazati obezvređenje imovine ukoliko je procenjena neto prodajna vrednost niža od njene nabavne vrednosti. obveznik ne gubi pravo na poreski kredit zbog otkaza ugovora o radu radnicima koji su zaposleni pre 1. u skladu sa navedenim MRS. odnosno mesečnu akontaciju za tekuću godinu. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Zakona. Poreska uprava utvrđuje poresku obavezu za poreski period. ako u istom poreskom periodu zaposli više lica na neodređeno vreme nego što je broj zaposlenih sa kojima je raskinut ugovor o radu.2004. 6. s tim što se pravo . koje se utvrđuje kao razlika između nabavne cene imovine utvrđene u skladu sa ovim zakonom i njene procenjene nadoknadive vrednosti. Fundamentalnu grešku koju uoči. saglasno članu 116. godine. odnosno kao roba namenjena prodaji (u skladu sa MRS 2 . koji se primenjuje od 1. U slučaju kada obveznik nabavi sredstvo (u konkretnom slučaju nekretninu) koje je prilikom nabavke i početnog priznavanja u knjigovodstvu klasifikovano kao dobro.8. Tako. a za više od 2% menja oporezivu dobit. ima pravo na poreski kredit u skladu sa Zakonom i u slučaju raskida ugovora o radu sa jednim brojem zaposlenih (ako u istom poreskom periodu zaposli više lica na neodređeno vreme nego što je broj zaposlenih sa kojima je raskinut ugovor o radu). odnosno plata. utvrđene u skladu sa propisima o računovodstvu i reviziji i MRS). prodaja nekretnine u toku narednog poreskog perioda po ceni nižoj od njene. Zakona. 7. godine. osim u slučaju oštećenja usled više sile.2004. obvezniku koji na neodređeno vreme zaposli nove radnike.

Zakona. Zakona.). godine) u smislu odredbe člana 49. ukoliko je obveznik u 2004. Prestanak radnog odnosa po osnovu otkaza ugovora o radu od strane poslodavca odnosi se samo na zaposlene na neodređeno vreme. nastavlja sa korišćenjem te olakšice do isteka roka njenog korišćenja. br. Po članu 16. s obzirom da se korišćenje nastavlja pod uslovima koji su bili propisani odredbama tog člana. osim potraživanja iz člana 7a tačka 2) ovog zakona. činjenjem ili na drugi način. ovog člana. na teret rashoda priznaje se otpis vrednosti pojedinačnih potraživanja. . obveznik gubi pravo na poreski kredit za te radnike (za koje je nastavio korišćenje poreskog kredita po ranijoj odredbi člana 49. II Sa stanovišta poreza na dohodak građana: Zakonom o porezu na dohodak građana ("Sl.2004. 24/2001. 1. pod uslovima koji su bili propisani odredbama tog člana. člana 49. porez na dohodak građana plaća se na prihode iz svih izvora. Tako. i 2. Zakona. prethodno važećeg Zakona o porezu na dobit preduzeća pozivalo na smanjenje broja zaposlenih u smislu st. obveznik koji je do dana stupanja na snagu ovog zakona (1. . 2. otpis takvih potraživanja ne priznaje se u poreskom bilansu. Prema članu 53. smatrali su se samo zaposleni na neodređeno vreme.dalje: Zakon) propisano je da porez na dohodak građana plaćaju fizička lica koja ostvaruju dohodak (član 1. glasnik RS". 3) da poreski obveznik pruži dokaze o neuspeloj naplati tih potraživanja sudskim putem.ispr. glasnik RS". 2) da je to potraživanje u knjigama poreskog obveznika otpisano kao nenaplativo. 62/2006 i 65/2006 . Zakona o porezu na dobit preduzeća. Saglasno odredbi čl.na poreski kredit ostvaruje samo u poreskom periodu kada su zaposleni novi radnici (ne može se preneti u naredni poreski period). godine) stekao pravo i započeo korišćenje poreske olakšice po članu 49. stav 1. a zaposlenima u smislu stava 1. indeksiran stopom rasta cena na malo prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike. u skladu sa stavom 5. 80/2002. br. za zapošljavanje novih radnika na neodređeno vreme. jer se u stavu 3. ranije važećeg Zakona o porezu na dobit preduzeća. Zakona. tadašnjeg člana 49. obveznik je gubio pravo na poresko oslobođenje ukoliko je u periodu od dve godine od dana zaposlenja i godinu dana pre dana zaposlenja smanjio broj zaposlenih na neodređeno vreme. Prema tome. i 1999. pri čemu se pod smanjenjem broja zaposlenih smatrao prestanak radnog odnosa zaposlenog po osnovu otkaza ugovora o radu od strane poslodavca. 8. Po članu 49. a smanjio je broj zaposlenih ( konkretno radnici zaposleni tokom 1996. obveznik je dužan da plati porez koji bi inače platio da nije koristio poresku olakšicu.). pod uslovom: 1) da se nesumnjivo dokaže da su ta potraživanja prethodno bila uključena u prihode obveznika. i 2005. naturi. 84/2004). nezavisno da li su ostvareni u novcu. i 4.8. sem onih koji su posebno izuzeti Zakonom. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća ("Sl. 135/2004. ukoliko navedeni uslovi nisu kumulativno ispunjeni (nije vršen pokušaj naplate potraživanja sudskim putem). U tom slučaju. godini nastavio sa korišćenjem poreske olakšice iz člana 49.

ne može se smatrati prihodom fizičkog lica koji se oporezuje porezom na dohodak građana ukoliko su ispunjeni navedeni uslovi obezbeđenja i naplate potraživanja. ukoliko se ugovorne strane saglase u pogledu sniženja visine kupoprodajne cene srazmerno kvalitetu izvedenih radova. već je izvršen prenos ugovora kojim je ranija obaveza prestala a nova nastala jer su se ugovorne strane saglasile da postojeću (jednostranu) obavezu iz ugovora o poklonu zamene novom (dvostranom) obavezom.stana (npr. u konkretnom slučaju pod navedenim uslovima. pored ostalog. u svakom konkretnom slučaju kad je kupac . Zbog postojanja navedenih okolnosti koje su od neposrednog uticaja na visinu kupoprodajne cene izgrađene nepokretnosti . fizičko lice . nezadovoljavajući kvalitet izvedenih građevinskozanatskih radova. utuženje i sl. jer ugovor o poklonu nije izvršen.fizičko lice. slučaju nije ni bilo ostvarivanja prihoda od strane fizičkog lica zaposlenog.). 2.3. ugrađenog materijala i sl.1. U tom smislu potrebno je da iznos sniženja visine kupoprodajne cene korespondira iznosu visine procenjenih nedostataka utvrđenih u odgovarajućoj građevinsko-tehničkoj dokumentaciji. već je na osnovu ugovora o kupoprodaji nepokretnosti. U vezi poreskog tretmana duga po osnovu. odnosno naplate svog potraživanja (hipoteka. U slučaju kad prodavac otpiše kupcu (fizičkom licu) deo potraživanja po osnovu kupoprodajne cene utvrđene ugovorom o kupoprodaji nepokretnosti (novoizgrađeni stan u konkretnom slučaju). u pogledu visine novoutvrđene kupoprodajne cene nepokretnosti. koji je prodavac stanova otpisao kupcu (fizičkom licu) kao nenaplativo potraživanje. nije predmet oporezivanja porezom na dohodak građana. zaključen između zaposlenog kao poklonoprimca i poslodavca kao poklonodavca. U slučaju kad ugovor o poklonu nepokretnosti . treba učiniti nespornim da to fizičko lice nije u radnom odnosu. Pored toga.1. nema pravnog osnova da se obračuna porez na zarade. Kako u konkretnom. jemstvo. odnosno da nikad nije bilo u radnom . kojim je izvršen prenov ugovora o poklonu nepokretnosti pre nego što je stan izgrađen i predat u posed zaposlenom kao poklonoprimcu i o čemu postoji pravno validna dokumentacija. Iznos duga koji je fizičkom licu kao kupcu otpisan usled dugogodišnje nemogućnosti prodavca da kao poverilac naplati svoje potraživanje od dužnika.stana. pod određenim okolnostima. o čemu mora da postoji pravno validna dokumentacija. Saglasno tome.zaposleni platio u celosti kupoprodajnu cenu nepokretnosti koja odgovara tržišnoj ceni u mestu gde se nalazi nepokretnost. koja ima isti predmet (stan) ali različit pravni osnov . pod određenim okolnostima. 2. 2. Zakona. iako je prodavac blagovremeno preduzeo sve zakonom propisane mere obezbeđenja. nema osnova za oporezivanje porezom na dohodak građana.2. odnosno iznos umanjenja cene usled navedenih okolnosti. nema činjenja pogodnosti zaposlenom od strane poslodavca na osnovu ugovora o poklonu koji de facto nije izvršen. 2.na osnovu ugovora o kupoprodaji predmetne nepokretnosti (stana).) ali se uprkos svim zakonom propisanim merama obezbeđenja i naplate potraživanja ono nije moglo naplatiti. dela neisplaćene kupoprodajne cene zbog nedostataka stvari (reklamacije na izvedene radove na nepokretnosti). kao i u slučaju otpisa duga usled dugogodišnje nemogućnosti da se naplati potraživanje. kao nenaplativo potraživanje iz razloga reklamacije kupca na kvalitet izvedenih radova (prokišnjavanje i drugi nedostaci iako je nepokretnost izgrađena u svemu prema propisima i pravilima struke) a kad ne postoji mogućnost otklanjanja nedostataka na kupljenim stanovima. u tom slučaju nema pravnog osnova za obračun poreza na zaradu po članu 14. potrebno je da sačine pisani sporazum u određenoj formi kojim precizno regulišu međusobni odnos (prava i obaveze). u pretežnom delu nije izvršen (predmetni stan je u momentu zaključenja ugovora bio u izgradnji i poklonoprimac po osnovu tog ugovora nikad nije stupio u posed stana).

430-07-00325/2006-04 od 25. br. U svakom konkretnom slučaju. već da se radi isključivo o obligaciono-pravnom odnosu između tih lica kao ugovornih strana po osnovu ugovora o kupoprodaji predmetne nepokretnosti." (Mišljenje Ministarstva finansija. Poreska uprava.2006. godine) . utvrđuje činjenično stanje u skladu sa propisima kojima se uređuje poreski postupak i poreska administracija. na osnovu podataka iz poslovnih knjiga i evidencija poreskog obveznika kao i drugih isprava i dokaza. kao i da nije.12.odnosu kod prodavca stanova (kao poslodavca). niti je po bilo kom osnovu bilo radno angažovano od strane prodavca (kao naručioca posla).