VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA

MENADZMENT I POSLOVNE KOMUNIKACIJE

SREMSKI KARLOVCI

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA:

-Finansijsko poslovanje

TEMA: Budzet i budzetske procedure

Sremski Karlovci
Januar 2010.god
 SADRZAJ:

1. I UVOD..............................................................................................1

2. II OPSTE NAMENE..........................................................................2

3. III BUDZET U FINANSIJSKOJ TEORIJI I POLITICI....................3

4. IV FUNKCIJE BUDZETA................................................................5

5. V BUDZETSKA NACELA...............................................................7

6. VI BUDZETSKA PROCEDURA......................................................9

7. VII IZRADA BUDZETA.................................................................10

8. VIII DONOSENJE BUDZETA........................................................12

9. IX PRIVREMENO FINANSIRANJE..............................................13

10. X IZVRSENJE BUDZETA............................................................14

11. XI ZAVRSNI RACUN BUDZETA...............................................15

12. XII BUDZETSKA KONTROLA...................................................16

13. XIII LITERATURA.......................................................................17

 I UVOD

Najčešće, državni budžet je jednogodišnji dokument, koga priprema ministarstvo

finansija u saradnji sa drugim ministarstvima, dok ga usvaja skupština u obliku
zakona.

Budžet ima karakter finansijskog plana države za jednu godinu i predstavlja jednu
prognozu, ali je i više od toga: odredbe budžeta su obavezujuće za državne organe
na rashodnoj strani i predviđeni izdaci se ne bi smeli prekoračivati bez rebalansa
budžeta, tj. bez izmene budžeta po istoj proceduri po kojoj je donet.

Sadržaj državnog budžeta obično čine razvijeni spisak prihoda i rashoda, zajedno sa
njihovim planiranim iznosima za sledeću godinu, kao i pratećim procesnim i sličnim
odredbama.

Na prihodnoj strani navode se svi zakonom propisani državni prihodi – kao što su
svi pojedini porezi, naknade, takse, kazne, prihodi od kamata i prodaje drzavne
imovine i slično. Na rashodnoj stani, koja takođe uglavnom proizlazi iz materijalnih
zakona, koriste se dve podele. Prva je po administrativna, odnosno po državnim
institucijama kao nosiocima rashoda (skupština, ministarstva, agencije, sudovi,
zdravstvo, prosveta itd.), a druga po ekonomskim funkcijama (plate i socijalna
davanja za zaposlene, materijalni troškovi, investicije, otplata dugova, subvencije,
budžetska rezerva itd). Obično se ove dve podele kombinuju i dobija složena
klasifikacija.

U novije vreme, pokušava se priprema budžeta povezati sa opštom ekonomskom

politikom planiranom za duži rok (par ili nekoliko godina), kako bi se stvorila
koherentna osnova i za budžetsko planiranje i za ekonomsku politiku.

U svakoj zemlji postoji nekoliko nivoa državne organizacije. Minimum je dva

(državni i opštinski), a često postoji i treći, srednji (federalna jedinica, pokrajina,
region, itd). I svaka od tih jedinica ima svoj budžet. Sadržaj svih budžeta određen je
raspodelom nadležnosti između njih, a koja proističe iz ustava i zakona.
 II OPSTE NAPOMENE

Savremena torija i praksa javnih finansija poznaju brojne oblike javnih prihoda koji
se prikupljaju radi finansiranja javnih rashoda. Sve prikupljene javne prihode, tj.
brojne poreze, doprinose, takse i druge oblike javnih prihoda potrebno je rasporediti
na odredjene korisnike i za utvrdjene namene.
Zbog toga je potrebno da u finansiski sistem svake drzave budu ugradjene i da
postoje odredjene institucije (finansiske institucije ili institucije za finansiranje
javnih rashoda) – institucije javnih finansija.

Teorija i praksa savremenih drzava poznaju brojne institucije javnih finansija.

Tu svakako spadaju budzeti, budzetski fondovi, finansiski programi, posebni racuni,
podracuni i slicno...
U savremenim trzisnim privredama u kojima je posebno razvijen sistem socijalnog
osiguranja.
Ovi fondovi, stavise, spadaju u red finansiski najznacajnijih i najmocnijih finansijski
institucija savremenih drzava.
 III BUDZET U FINANSISKOJ TEORIJI I POLITICI

Nije sporno da je jedna od najznacajnijih i najvaznijih finansiski institucija budzet.

Budzet predstavlja osnovni, a u nekim slucajevima i jedini instrument prikupljanja
javnih prihoda i finansiranja javnih rashoda u savremenim drustvima.

Ima dosta indicija da je budzet, u rudimentarnim oblicima, bio poznat jos starim
Grcima i Rimljanima i da je sluzio za finansiranje politickih tela.
Ipak, tada se nije moglo govoriti o budzetu u pravom smislu te reci.

Sto se samog termina tice, smatra se da je on mnogo novijeg datuma.

Rec budzet potice od Latinske reci “BULGA“ koja oznacava koznu torbu, torbu
koju je obicno nosio ministar finansija. Danas je rec budzet opsteprihvacen u skoro
svim drzavama.

Budzet je jedna od institucija za finansiranje javnih rashoda za koju ne postoji

jedinstvena definicija. Odredjene razlike u definisanju budzeta proizilaze iz razlika u
pristup izucavanju fenomena budzeta, buduci da u tom pristupu dominantna moze
da bude pravna, ekonomska, politicka, finansijska,administrativna ili socijalna
komponenta.

Budzet je sistematski i u brojkama izrazen pregled drzavnih prihoda i drzavnih

rashoda koji obelezava cilj i odnos drzavnih potreba i ima da posluzi kao obavezan
privredni plan za drzavno gazdinstvo u buducem periodu. Pored ove siroke i stare
definicije M. Todorovica koja istice budzet kao akt finansiranja drzavnih funkcija,
valja navesti da ima defnicija koje budzet posmatraju kao instrument fiskalne
politike i politike raspodele sredstva radi realizacije politickih, ekonomskih i
socijalnih funkcija drzave.
Utom kontestu budzet je osnovna finansijska institucija svake politicko-teritorijalne
zajednice kojom se planski predvidjaju novcani rashodi i prihodu shodno karakteru
produkcionih odnosa za neposredne perspektivne zadatke, a koju sankcionise
predstavnicko tlo.
B. Jelcic analizirajuci brojne postojece definicije budzeta kaze da se moze reci da je
budzet, mutatis mutandis, plan prihoda i rashoda drzave utvrdjen za odredjeno
vremensko razdoblje koje obicno traje godinu dana.
 Dakle, nezavisno od definicije koja se prihvati, budzet je u svakoj drtavi osnovni
dokument za finansiranje drzavnih, javnih funkcija.
Da bi se obezbedilo finansiranje drzava mora da ima poseban dokument kojim se
uredjuje finansiranje svih drzavnih, javnih, funkcija kao i instrumente distribucije
sredstva na pojedine korisnike.
U zavisnosti od nacina definisanja drzave, drzavnih funkcija i obaveza drzave,
budzet se u teoriji definise kao upravni akt ili zakon. U nekim slucajevima budzet je
definisan delimicno kao upravni akt, a delimicno kao zakon. Neki autori budzet
definisu kao zakonski akt, ali samo u formalnom smislu.
U budzetskom sistemu Srbije, budzet je zakon koji se priprema i usvaja prema
proceduri predvidjenoj i za druge zakone.
Obicno se budzet priprema i usvaja u zajedici s drugim zakonima koji odredjuju
izvore prihoda ili sa zakonima kojima se utvrdjuju nove obaveze budzeta.
 IX FUNKCIJE BUDZETA

Kako je budzet kompleksan dokument (zakon) koji na specifican i vrlo odredjen

nacin koristi elemente mnogobrojnih drugih zakona, bilo da je rec o javnim
prihodima ili o javnim rashodima, normalno je da ima brojne funkcije.
Funkcije budzeta vezane su za ciljeve koje drzava zeli i planira da ostvari kroz
jednogodisnje delovanje budzeta. Smatra se da su osnovne funkcije budzeta sledece:
1) politicka
2) planska
3) pravna
4) ekonomska
5) finansiska
6) kontrolna
1) Politicka funkcija budzeta ogleda se u nacinu na koji se budzet donosi i
njegovom uticaju na sve sfere zivota, rada i razvoja konkretne zemlje.
Budzet po pravilu donosi predstavnicko telo, sto podrazumeva sirok uticaj svih
zainteresovanih n vodjenje odgovarajuce budzetske politike.

2)Planska funkcija budzeta sadrzana je u samoj prirodi dokumenta koji se donosi

krajem tekuce godine za narednu godinu i sadrzi bilans predvidjenih rashoda i
prihoda. Posto svako predvidjanje u osnovi znaci planiranje ciljeva, sredstva i
metoda, to budzet predstavlja svojevrsni plan koji se zasniva i na elementima drugih
planskih dokumenata.

3) Pravna funkcija budzeta proizilazi iz same definicije budzeta kao pravnog akta.
Posto je budzet zakon u znacajnom broju savremenih zemalja, to on proizvodi i
odredjene pravne posledice, odnosno prava i obaveze.

4) Ekonomska funkcija budzeta je posebno znacajna. Ona inace proizilazi iz

instrumenata koje drzava koristi za ostvarivanje ekonomskih ciljeva preko politike
rashoda i prihoda, buduci da direktno utice na raspodelu drustvenog proizvoda.
Ukupna javna potrosnja se preko budzeta vezuje za ekonomsku politiku drzave i
ciljeve koje treba ostvariti i raspodeli drustvenog proizvoda.

Evidentna je direktna povezanost budzeta s kretanjem u privredi, buduci da budzet

ima neposredan uticaj na pojedine ekonomsko-politicke mere. Ovaj uticaj budzeta
dolazi do izrazaja preko delovanja prihoda i rashoda budzeta, kao i preko njegovih
sastavnih delova, na proizvodnju, potrosnju, cene, investicije i slicno. U principu,
ekonomske funkcije i efekti budzeta dolaze do izrazaja kroz dejstvo budzeta na
alokaciju resusa, kroz redistributivnu i stabilizacionu funkciju budzeta.
U pogledu aloaktivnih funkcija treba naglasiti da je ova funkcija u velikoj meri
prepustena delovanju trzisnih zakonitosti u savremenoj privredi. Cesto se
razmatranje aloaktivne funkcije budzeta vezuje za pravilniju alokaciju resusa
izmedju privatnog i javnog sektora.

Redistributivna funkcija budzeta ostvaruje se kroz dejstvo budzeta na raspodelu i

preraspodelu drustvenog proizvoda preko javnih prihoda, ali i preko raznih
transfernih rashoda. Brojne izmene i dopune propisa iz oblasti javnih prihoda cesto
su motivisane upravo razlozima za sprovodjenje odredjenih korekcija u raspodeli i
preraspodeli drustvenog proizvoda izmedju raznih kategorija stanovnistva, odnosno
pravnih lica.

Sto se tice stabilizacione funkcije budzeta, postoje rezlicita shvatanja. Klasicna

shvatanja su polazila od zahteva da je nuzna budzetska rai ista je bila vrlo usko
tretirana, i to u prvom redus tacke gledista pokrica rashoda. Postojanje budzetskog
deficita, odnosno budzetskog suficita, odbacivano je kao u potpunosti neprihvatljiva
mogucnost. Savremena shvatanja karakterise napustanje uskog posmatranja
ravnoteze budzeta i iskazivanje potrebe da se ravnoteza budzeta adaptira ciklicnim
kretanjima. U prvi plan se stavlja ravnoteza na nivou narodne privrede u celini a tek
potom i ravnoteza budzeta. Prema ovom shvatanju pokrivanje javnih rashoda je
dozvoljeno ne samo javnim prihodima, pre svega porezima, vec i zajmovima i
kreiranjem novca. Na ova gledista se oslanjaju i shvatanja budzeta o tzv. Ciklicoj
ravnotezi budzeta koja se zasniva na obezbedjivanju ravnoteze budzeta tokom
jednog privrednog ciklusa. Deficit do kojeg dolazi u periodu depresije moze se
pokriti sredstvima koja se akumuliraju u periodu privrednpg prosperiteta.

Prakticno, savremena shvatanja o stabilizacionoj funkciji budzeta ogledaju se u

potrebi da se izvrsenjem budzeta osigura stabilnost privrede i drtva.
Budzet kao akt stabilizacije mora, kad su u pitanju rashodi, direktno da doprinosi
stabilizaciji ekonomskih tokova. Medjutim, praksa je pokazala da je stabilizaciona
funkcija budzeta u velikoj meri zavisna od blagovremene akcije.

5) Finansijska funkcija budzeta posledica uskladjivanja obima rashoda i obima

prihoda. Ta se funkcija ostvaruje stalnim trazenjem ravnoteze izmedju prihoda i
rashoda.
6) Kontrlna funkcija budzeta ogleda se u kontroli predstavnickog tela nad izvrsnom
vlascu u fazi izvrsenja budzeta. Buduci da je budzet u neku ruku politicki progra
vlade, predstavnicko telo preko budzeta moze da ostvari usmeravanje i kontrolu rada
drzavne uprave.

V BUDZETSKA NACELA

Pri sastavljanju budzeta, kao i u procesu njegovog izvrsenja, primenjuju se

odredjena nacela koja su usvojena od strane finansijske teorije i prakse. Ova
budzetska nacela, koja inace mogu da budu staticka i dinamicka, brojna su ali je
opsteprihvaceno nekoliko sledecih:
1) nacelo budzetskog jedinstva
2) nacelo potpunosti ili univerzalnosti
3) nacelo tecnosti i realnosti
4) nacelo budzetske ravnoteze
5) nacelo specijalizacije
6) nacelo trajanja
7) nacelo jasnoce
8) nacelo javnosti

Ova nacela se ne primenjuju u svim drzavama na isti nacin. U zavisnosti od

politickih, ekonomskih i socijalnih faktora, neka od ovih nacela nalaze kompletnu
primenu, dok se druga pojavljuju u izmenjenom vidu.

1) Nacelo budzetskog jedinstva iskazuje da svi javni prihodi, kao i svi javni
rashodi, jedne politicko-teritorijalne zajednice moraju da budu prikazani u
jednom budzetu. Na taj nacin zeli se omoguciti dobijanje sto celovitijeg uvida
predstavnickog tela u stanje drzavnih finansija i finansijsku aktivnost drzave
kako bi se osigurao uticaj predstavnickog tela na finansijsku politiku drzave.
Postovanjem i ostvarenjem principa jedinstvenosti budzeta osigurava se
preglednost, ali i olaksava kontrola budzeta.

2) Primena nacela potpunosti ili univerzalnosti predstavlja da su u budzetu

prikazani svi javni prihodi i svi javni rashodi. Javni rashodi i javni prihodi mogu
da budu prikazani u budzetu na dva nacina: metodom bruto budzeta i metodom
neto budzeta.
Metoda bruto budzeta se sastoji u ukupnom bruto iskazivanju svih javnih prihoda
i svih javnih rashoda. Nasuprot tome, metoda neto budzeta podrazumeva da se
prethodno prebiju budzetski prihodi od rashoda tako da se u budzetu prikaze
samo visak prihoda nad rashodima, odnosno rashoda nad prihodima za svakog
korisnika budzetskih sredstava, odnosno za svaku delatnost.

3) Nacelo tecnosti ili realnosti podrazumeva potrebu da se javni prihodi i javni

rashodi koji se iskazuju u budzetu sto realnije i tacnije iskazu. To je jedan od
imperativa korektne finansijske politike zemlje. Ovo nacelo pledira da se na
minimum svede razlika koja se moze pojaviti izmedju planiranih prihoda i
rashoda i izvrsenih prihoda i rashoda koji se iskazuju u zavrsnom racunu
budzeta. Da bi se ovo moguce odstupanje svelo na minimum potrebno je
izuzetno dobro poznavanje svih relevantnih faktora koji uticu na visinu javnih
prihoda, odnosna na visinu javnih rashoda.

4) Nacelo budzetske ravnoteze podrazumeva da su javni rashodi u budzetu

uravnotezeni s javnim prihodima iskazanim u budzetu. Ukoliko ovo ne bude
postignuto nego se pojavi visak prihoda nad rashodima, docice do pojave
budzetskog suficita, odnosno ako se pojavi manjak prihoda u odnosu na masu
rashoda docice do budzetskog deficita.
Ovo se nacelo ugradjuje u sve savremene budzete i njima se tezi da se obezbedi
da budzeti mogu da izvrsavaju rashode samo do iznosa ostvarenih prihoda

5) Nacelo specijalizacije postavlja kao imperativ da prihodi i rashodi u budzetu

moraju da budu izneti na bazi odredjene specifikacije koja treba da omoguci da
se odobrena sredstva iz budzeta trose.

6) Nacelo trajanja budzeta znaci da se budzet donosi za odredjeni vremenski

period, a teorija i praksa su pokazali da je to period od jedne godine, pri cemu se
kalendarske godina i budzetska godina ne moraju poklapati.

7) Nacelo jasnoce budzeta podrazumeva na jedinstven nacin grupisanje svih

prihoda prema izvorima i svih rashoda prema njihovoj nameni. Grupisanje
prihoda moze se izvrsiti po tome od koga se prihodi ubiraju (porezi, takse,
doprinosi...) ili sa aspekta oblika javnih prihoda preko kojih se vrsi ubiranje
(porez na dobit, porez na dohodak gradjana)

8) Nacelo javnosti budzeta podrazumeva da se budzet izlozi javnosti preko

sirokog sistema sredstva javnog informisanja. Ovo nacelo zapravo znaci da se
javnosti omoguci, a poreskim obaveznicima i svim ostalim gradjanima
olaksava, da se upoznaju s vrstom i velicinom budzetskih prihoda i rashoda,
odnosno sa znacajnom delom finansijske aktivnosti drzave.
 VI BUDZETSKA PROCEDURA

Budzetska procedura, ili budzetski postupek predstavlja skup postupaka i poslova

vezanih za:
1) izradu budzeta (budzetska inicijativa, planiranje prihoda, planiranje rashoda i
izrada predloga budzeta)
2) donosenje budzeta (privremeno finansiranje i donosenje budzeta)
3) izvrsavanje budzeta ( nacin izvrsavanja i izvrsioci budzeta)
4) kontrola budzeta ( redovna budzetska kontrola i zavrsni racun budzeta)
 VII IZRADA BUDZETA

Inicijativa za izradu budzeta je u najvecem broju savremenih drzava poverena

izvrsnim drzavnim organima, odnosno najvisem drzavnom izvrsnom organu za
obavljanje poslova iz oblasti javnih finansija tj. Ministarstvu finansija, odnosno, ako
postoji kao samostalno, ministarstvu za budzet. U malom broju savremenih drzava,
a i u teritoriji budzeta, prisutni su i slucajevi parlamentarne inicijative, odnosno
inicijetive kongresmena.

Pri razmatranju budzetske inicijativenmora se posvetiti odgovarajuca paznja

metodologiji planiranja budzetskih prihoda i rashoda. U literaturi se obicno navode
dva osnovna metoda planiranja prihoda i rashoda: metoda direktnog procenivanja i
metod automatskog procenjivanja. Unovije vreme u primenu se uvodi i normativni
metod.

Kod primene metoda direktnog procenjivanja pri planiranju rashpoda za osnovu se

uzimaju podaci o izvrsnim rashodima u poslednjoj budzetskoj godini, pa se isti
koriguju ocekivanim promenama u periodu za koji se izradjuju budzet. Uprimeni
ovog metoda kod planiranj prihoda polazi se od podataka o naplati prihoda u
poslednjoj godini, uzimajuci u obzir ocekivane finansijske, ekonomske i socijalne
prilike u godini za koju se izradjuje budzet.

Metoda automatskog procenjivanja bazira se na podacima pretposlednje budzetske

godine. Ovaj drugi metod svakako je manje pouzdan.

Normativni metod se sastoji u pronalazenju odgovarajucih merila tipicnih za

drzavne organe i ustanove, pa se na bazi tih merila pristupa planiranju prihoda i
rashoda.

Konkretno planiranje prihoda i rashoda, odnosno sastavljanje budzeta, realizuje se

kroz brojne faze i postupke koji su strogo formalizovani.

U savremenim drzavama pravo na sastavljaje budzeta ima samo organ uprave,

odnosno vlada koja predlaze budzet. Pravo pripreme budzeta povereno je organu
uprave nadleznom za finansije, najcesce ministarstvu finansija. Korisnici budzetskih
sredstava su duzni da pripreme predracun rashoda na osnovu metodologije i
zakonom odredjenih elemenata. Pomenuti predracun korisnika budzeta svako treba
da sadrzi neophodne podatke o broju i strukturi zaposlenih radom, stazu,
neophodnim materijalnim troskovima i posebnim namenama, sredstvima za tekuce i
investiciono odrzavanje sredstva rada i objekta i sredstvima za nove investicije.

Kada se pripreme osnovni elementi za izradu budzeta vrsi se procena obima

prihoda, sto predstavlja okvir za planiranje rasoda. Da bi se utvrdio ukupan obim
rashoda priprema se opsti bilans rashoda, sa osnovnom struktuomrom koja se
uporedjuje sa strukturom rashoda prethodne godine. U zavisnosti od prethodne
odluke koja ima ne samo strucni, vec i politicki karakter, priprema se konacni bilans
rashoda. Tada korisnici rashoda imaju aktivno ucesce u pripremi budzeta.

Kada organ nadlezen za poslove budzeta pripremi osnovne elemente prstupa se

izradi nacrta budzeta. Izradi nacrta budzeta prethodi procedura programa budzeta
koja se vezuje za osnovne elemente budzeta i ogranicenja koja se moraju postovati.
U postupku pripreme nacrta budzeta vrsi se ocena opravdanosti pojedinih rashoda.

Na osnovu pozeljnog i dozvoljenog nivoa potrosnje planiraju se javni prihodi i javni

rashodi. Nacrt budzeta sadrzi element predracuna prihoda i rashoda, bilans prihoda,
bilans rashoda i normativni deo.

Posto drzavni organ nadlezan za poslove budzeta sprovede usaglasavanje rashoda sa

drzavnim organima, ustanovama i drugim korisnicima budzeta, pristupa primeni
nacrta budzeta i podnosi ga vladi.
 VIII DONOSENJE BUDZETA

Kao sto je vec napomenuto, u najvecem broju savremenih drzava budzet je zakonski
akt koji se donosi prema proceduri propisanoj za donosenje zakonskih akata.
To prakticno znaci da se o predlogu budzeta koji je sacinila vlada raspravlja u
skupstini, uz postovanje propisane procedure i odredjene tehnike. Procedura,
odnosno tehnika, moze medjutim biti razlicita od zemlje do zemlje i zavisi od
uredjenja zemlje. U svakom slucaju, rasprava o predlogu budzeta je u najvecem
broju slucajeva rasprava o politici vlade. Posto se zavrse sve pojedinacne i nacelne
rasprave, kako po telima skupstine tako i u plenumu, pristupa se glasanju o predlogu
budzeta. Predlog o kojem se izjasnjavaju poslanici moze da bude i jeste razlicita od
onoga koji je predlozila vlada, buduci da se u toku rasprava u njega mogu ugraditi
brojne izmene i dopune koje se daju u toku rasprava, a s kojima vlada moze da
saglasi. Rasprava o predlogu budzeta, odnosno njegovo usvajanje, treba da se zavrsi
pre pocetka godine za koju se budzet donosi, obicno u toku decembra meseca.

Usvojeni budzet se sastoji od opsteg i posebnog dela. Opsti deo budzeta, obicno
kraci, sadrzi podatke o ukupnom iznosu prihoda i rashoda budzeta, iznosu budzetske
rezerve, prava i obaveze nadleznih organa u izvrsenju budzeta i mere za ocuvanje
budzetske ravnoteze. U posebnom delu budzeta, obicno veoma obimnom, navedeni
su svi budzetski prihodi prema izvorima, svi korisnici budzetski sredstava, kao i
bliza i daljna namena trosenja sredstava koja su odredjena konkretnim korisnicima.
 IX PRIVREMENO FINANSIRANJE

Kako je postupak donosenja budzeta obima i vremenski dugacak, moze se dogoditi

da se svi poslovi vezani za donosenje budzeta ne zavrse do kraja godine koja
prethodi godini za koju se budzet donosi. U tom slucaju mora se pristupiti
privremenom finansiranju da bi se obezbedio kontinuitet u finansiranju javnih
rashoda.

U praksi i teoriji javnih finansija je poznato nekoliko metoda privremenog

finansiranja. Pre svega, privremeno finansiranje se moze obavljati na bazi tzv.
Budzetskih dvanaestina. Finansiranje se realizuje na bazi budzeta iz prethodne
godine, ili na bazi predloga budzeta za godinu u kojoj se pristupa privremenom
finansiranju, s tim sto se vrsi odgovarajuce korekcije. Pored metoda budzetskih
dvanaestina primenjuje se i metod rekondukcije budzeta. Metod rekondukcije
budzeta se sastoji u prenosu ovlascenja iz prethodnog budzeta na narednu godinu,
cime se otvara mogucnost kontinuiteta u finansiranju. Treci metod je metod
akontacije i sastoji se u davanju budzetskih kredita korisnicima dok se novi budzet
ne usvoji.

Odluku o privremenom finansiranju donosi isto telo koje ima ovlascenje da

usvoji budzet, a to je obicno skupstina. Odluka je cesto ogranicena na period od tri
meseca. Finansijska teorija nije naklonjena metodu privremenog finansiranja.
 X IZVRSENJE BUDZETA

Kada skupstina usvoji budzet i kada se on obnaroduje pocinje nova faza u

budzetskom procesu, faza izvrsenja budzeta. Izvrsenje budzeta se sastoji, s jedne
strane, u prikupljanju prihoda, a s druge strane u finansiranju potreba drzavnih
organa i institucija, korisnika budzetskih sredstava. Izvrsenje budzeta je povereno
organima uprave koji se, s obzirom na svoje funkcije u ovom procesu, dele na
naredbodavce i racunopolagace.

Naredbodavci su u principu, organi uprave, odnosno odgovorna lica u njima koja

imaju pravo i ovlascenje da upravljaju drzavnom imovinom, da se staraju o
prikupljanju prihoda i da donose odluke o raspodeli prihoda koji su u budzetu
predvidjeni za odnosnu godinu.

Racunopolagaci su takodje organi uprave i odredjena lica u njima, razdvojeni od

naredbodavaca, koji imaju zadatak da vrse neposredno rukovanje finansijskim
sredstvima radi likvidiranja i realizovanja odgovarajuce odluke o angazovanju
budzetskih sredstava.

U svakom drzavnom organu uprave postoje i naredbodavac i racunopolagac,

medjusobno obavezno razdvijeni, koji se staraju o utvrdjivanju osnova i nacinu
realizacije svake pozicije u budzetu koja se odnos na konkretni organ uprave.
 XI ZAVRSNI RACUN BUDZETA

Zavrsni racun budzeta se donosi prema proceduri koja je veoma slicna onoj koja
vazi za donosenje budzeta. Zavrsni racun predstavlja instrument kojim se na kraju
godine iskazuju svi ostvareni prihodi i ukupan raspored sredstva u budzetskoj godini
koja je upravo istkla i za koju se donosi zavrsni racun.
Zavrsni racun budzeta predstavlja rezultate budzetskog poslovanja u protekloj
godini. Znacaj zavrsnog racuna se sastoji u tome sto se predstavnickom telu daje
mogucnost da razmotri kako je izvrsna vlast u praksi realizovala principe koje
ustanovila na pocetku budzetske godine.

Uobicajeno je da se nacrt zavrsnog racuna budzeta prezentira vladi do kraja

februara meseca, a da vlada u toku marta predlog dostavi skupstini. Normalno je da
se do isteka polovine tekuce godine usvoji i objavi zavrsni racun budzeta za
prethodnu godinu. Inace, zavrsni racun budzeta ima tri oficijalna dela
1) opsti deo (ukupan iznos planiranih i ostvarenih prihoda...)
2) posebni deo (planirani i ostvareni raspored sredstava prema namenama i
korisnicima)
3) bilans stanja sredstava (nepokretnosti i pokretne stvari,kao i bilans neizmirenih
obaveza i eventualnih potrazivanja)
 XII BUDZETSKA KONTROLA

Poseban i veoma znacajan deo budzetske procedure jeste svakako budzetska

kontrola. Budzetska kontrola se posebno odnosi na fazu izvrsenja budzeta.

Kontrola treba da bude raznovrsna, da se vrsi u svim periodima budzetskog

postupka i da se njome obuhvate sva lica koja manipulisu sredstvima pri izvrsenju
budzeta.

Kontrole koje su inace brjne, mogu se grupisati prema raznim kriterijumima i za

razne svrhe i namene. Najcesce se pominju sledece:
1) kontrola prema vremenu
2) kontrola prema metodu
3) kontrola prema subjektima
4) kontrola prema organima koji je vrse
 XIII LITERATURA

1. Prof.dr Dragoslav Jerinic, Finansijsko poslovanje, ’’CEKOM’’-books

d.o.o., Novi Sad,2009.god
2. Dr Bozidar Raicevic, Javne finansije, Centar za izdavacku delatnost
ekonomskog fakulteta u Beogradu, 2005.god