P. 1
sladja-finansije

sladja-finansije

|Views: 264|Likes:
Published by Snezana_Nedimo_3548

More info:

Published by: Snezana_Nedimo_3548 on Jun 04, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/20/2015

pdf

text

original

VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA MENADZMENT I POSLOVNE KOMUNIKACIJE SREMSKI KARLOVCI

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA: -Finansijsko poslovanje TEMA: Budzet i budzetske procedure

Sremski Karlovci Januar 2010.god

...................................... IX PRIVREMENO FINANSIRANJE.......... IV FUNKCIJE BUDZETA............................................................................. XI ZAVRSNI RACUN BUDZETA...........7 6.....................10 8.................................................................3 4...................................2 3.......5 5...........................................13 10.........................................14 11...................................................................... II OPSTE NAMENE.............. XII BUDZETSKA KONTROLA......1 2.........................15 12............12 9.........................17 ........................................................................................................ III BUDZET U FINANSIJSKOJ TEORIJI I POLITICI........... VIII DONOSENJE BUDZETA...SADRZAJ: 1.9 7.................................................... V BUDZETSKA NACELA....................... X IZVRSENJE BUDZETA.. I UVOD................ VII IZRADA BUDZETA.... VI BUDZETSKA PROCEDURA....................................... XIII LITERATURA.16 13.......................

Sadržaj svih budžeta određen je raspodelom nadležnosti između njih. dok ga usvaja skupština u obliku zakona. ministarstva. otplata dugova. itd). a druga po ekonomskim funkcijama (plate i socijalna davanja za zaposlene. kako bi se stvorila koherentna osnova i za budžetsko planiranje i za ekonomsku politiku. takse. budžetska rezerva itd). tj. a često postoji i treći. region. agencije. sudovi. subvencije. prihodi od kamata i prodaje drzavne imovine i slično. Obično se ove dve podele kombinuju i dobija složena klasifikacija. koriste se dve podele. zdravstvo. državni budžet je jednogodišnji dokument. Na prihodnoj strani navode se svi zakonom propisani državni prihodi – kao što su svi pojedini porezi. a koja proističe iz ustava i zakona. zajedno sa njihovim planiranim iznosima za sledeću godinu. bez izmene budžeta po istoj proceduri po kojoj je donet. Na rashodnoj stani. srednji (federalna jedinica. prosveta itd. . investicije. I svaka od tih jedinica ima svoj budžet. naknade. pokušava se priprema budžeta povezati sa opštom ekonomskom politikom planiranom za duži rok (par ili nekoliko godina). pokrajina. koga priprema ministarstvo finansija u saradnji sa drugim ministarstvima. Budžet ima karakter finansijskog plana države za jednu godinu i predstavlja jednu prognozu. koja takođe uglavnom proizlazi iz materijalnih zakona. U svakoj zemlji postoji nekoliko nivoa državne organizacije. ali je i više od toga: odredbe budžeta su obavezujuće za državne organe na rashodnoj strani i predviđeni izdaci se ne bi smeli prekoračivati bez rebalansa budžeta. Prva je po administrativna. U novije vreme. materijalni troškovi. Minimum je dva (državni i opštinski).). kazne. Sadržaj državnog budžeta obično čine razvijeni spisak prihoda i rashoda. odnosno po državnim institucijama kao nosiocima rashoda (skupština. kao i pratećim procesnim i sličnim odredbama.I UVOD Najčešće.

Zbog toga je potrebno da u finansiski sistem svake drzave budu ugradjene i da postoje odredjene institucije (finansiske institucije ili institucije za finansiranje javnih rashoda) – institucije javnih finansija. podracuni i slicno. tj.. posebni racuni. Ovi fondovi. stavise. U savremenim trzisnim privredama u kojima je posebno razvijen sistem socijalnog osiguranja. budzetski fondovi. spadaju u red finansiski najznacajnijih i najmocnijih finansijski institucija savremenih drzava..II OPSTE NAPOMENE Savremena torija i praksa javnih finansija poznaju brojne oblike javnih prihoda koji se prikupljaju radi finansiranja javnih rashoda. takse i druge oblike javnih prihoda potrebno je rasporediti na odredjene korisnike i za utvrdjene namene. brojne poreze. . Teorija i praksa savremenih drzava poznaju brojne institucije javnih finansija. Tu svakako spadaju budzeti. doprinose. finansiski programi. Sve prikupljene javne prihode.

a u nekim slucajevima i jedini instrument prikupljanja javnih prihoda i finansiranja javnih rashoda u savremenim drustvima.administrativna ili socijalna komponenta. Budzet predstavlja osnovni. Utom kontestu budzet je osnovna finansijska institucija svake politicko-teritorijalne zajednice kojom se planski predvidjaju novcani rashodi i prihodu shodno karakteru produkcionih odnosa za neposredne perspektivne zadatke. Sto se samog termina tice. finansijska.III BUDZET U FINANSISKOJ TEORIJI I POLITICI Nije sporno da je jedna od najznacajnijih i najvaznijih finansiski institucija budzet. mutatis mutandis. a koju sankcionise predstavnicko tlo. Jelcic analizirajuci brojne postojece definicije budzeta kaze da se moze reci da je budzet. u rudimentarnim oblicima. Ima dosta indicija da je budzet. plan prihoda i rashoda drzave utvrdjen za odredjeno vremensko razdoblje koje obicno traje godinu dana. Pored ove siroke i stare definicije M. valja navesti da ima defnicija koje budzet posmatraju kao instrument fiskalne politike i politike raspodele sredstva radi realizacije politickih. tada se nije moglo govoriti o budzetu u pravom smislu te reci. Budzet je jedna od institucija za finansiranje javnih rashoda za koju ne postoji jedinstvena definicija. torbu koju je obicno nosio ministar finansija. ekonomska. Rec budzet potice od Latinske reci “BULGA“ koja oznacava koznu torbu. smatra se da je on mnogo novijeg datuma. politicka. Ipak. ekonomskih i socijalnih funkcija drzave. Budzet je sistematski i u brojkama izrazen pregled drzavnih prihoda i drzavnih rashoda koji obelezava cilj i odnos drzavnih potreba i ima da posluzi kao obavezan privredni plan za drzavno gazdinstvo u buducem periodu. B. bio poznat jos starim Grcima i Rimljanima i da je sluzio za finansiranje politickih tela. . Odredjene razlike u definisanju budzeta proizilaze iz razlika u pristup izucavanju fenomena budzeta. Todorovica koja istice budzet kao akt finansiranja drzavnih funkcija. Danas je rec budzet opsteprihvacen u skoro svim drzavama. buduci da u tom pristupu dominantna moze da bude pravna.

Da bi se obezbedilo finansiranje drzava mora da ima poseban dokument kojim se uredjuje finansiranje svih drzavnih. funkcija kao i instrumente distribucije sredstva na pojedine korisnike. . Neki autori budzet definisu kao zakonski akt. budzet je u svakoj drtavi osnovni dokument za finansiranje drzavnih. U budzetskom sistemu Srbije. javnih. nezavisno od definicije koja se prihvati.Dakle. U zavisnosti od nacina definisanja drzave. drzavnih funkcija i obaveza drzave. a delimicno kao zakon. javnih funkcija. budzet se u teoriji definise kao upravni akt ili zakon. Obicno se budzet priprema i usvaja u zajedici s drugim zakonima koji odredjuju izvore prihoda ili sa zakonima kojima se utvrdjuju nove obaveze budzeta. U nekim slucajevima budzet je definisan delimicno kao upravni akt. budzet je zakon koji se priprema i usvaja prema proceduri predvidjenoj i za druge zakone. ali samo u formalnom smislu.

4) Ekonomska funkcija budzeta je posebno znacajna. buduci da budzet ima neposredan uticaj na pojedine ekonomsko-politicke mere. bilo da je rec o javnim prihodima ili o javnim rashodima. sredstva i metoda. Evidentna je direktna povezanost budzeta s kretanjem u privredi. Ona inace proizilazi iz instrumenata koje drzava koristi za ostvarivanje ekonomskih ciljeva preko politike rashoda i prihoda. odnosno prava i obaveze. Ukupna javna potrosnja se preko budzeta vezuje za ekonomsku politiku drzave i ciljeve koje treba ostvariti i raspodeli drustvenog proizvoda. 2)Planska funkcija budzeta sadrzana je u samoj prirodi dokumenta koji se donosi krajem tekuce godine za narednu godinu i sadrzi bilans predvidjenih rashoda i prihoda.IX FUNKCIJE BUDZETA Kako je budzet kompleksan dokument (zakon) koji na specifican i vrlo odredjen nacin koristi elemente mnogobrojnih drugih zakona. Funkcije budzeta vezane su za ciljeve koje drzava zeli i planira da ostvari kroz jednogodisnje delovanje budzeta. rada i razvoja konkretne zemlje. 3) Pravna funkcija budzeta proizilazi iz same definicije budzeta kao pravnog akta. normalno je da ima brojne funkcije. Smatra se da su osnovne funkcije budzeta sledece: 1) politicka 2) planska 3) pravna 4) ekonomska 5) finansiska 6) kontrolna 1) Politicka funkcija budzeta ogleda se u nacinu na koji se budzet donosi i njegovom uticaju na sve sfere zivota. to on proizvodi i odredjene pravne posledice. Posto svako predvidjanje u osnovi znaci planiranje ciljeva. kao i preko njegovih . to budzet predstavlja svojevrsni plan koji se zasniva i na elementima drugih planskih dokumenata. sto podrazumeva sirok uticaj svih zainteresovanih n vodjenje odgovarajuce budzetske politike. buduci da direktno utice na raspodelu drustvenog proizvoda. Budzet po pravilu donosi predstavnicko telo. Ovaj uticaj budzeta dolazi do izrazaja preko delovanja prihoda i rashoda budzeta. Posto je budzet zakon u znacajnom broju savremenih zemalja.

U prvi plan se stavlja ravnoteza na nivou narodne privrede u celini a tek potom i ravnoteza budzeta. . pre svega porezima. Na ova gledista se oslanjaju i shvatanja budzeta o tzv. ali i preko raznih transfernih rashoda. U pogledu aloaktivnih funkcija treba naglasiti da je ova funkcija u velikoj meri prepustena delovanju trzisnih zakonitosti u savremenoj privredi. vec i zajmovima i kreiranjem novca. odnosno budzetskog suficita. kad su u pitanju rashodi. na proizvodnju. potrosnju. Postojanje budzetskog deficita. direktno da doprinosi stabilizaciji ekonomskih tokova. investicije i slicno. Klasicna shvatanja su polazila od zahteva da je nuzna budzetska rai ista je bila vrlo usko tretirana. Prakticno. i to u prvom redus tacke gledista pokrica rashoda. praksa je pokazala da je stabilizaciona funkcija budzeta u velikoj meri zavisna od blagovremene akcije. savremena shvatanja o stabilizacionoj funkciji budzeta ogledaju se u potrebi da se izvrsenjem budzeta osigura stabilnost privrede i drtva. ekonomske funkcije i efekti budzeta dolaze do izrazaja kroz dejstvo budzeta na alokaciju resusa. odbacivano je kao u potpunosti neprihvatljiva mogucnost.sastavnih delova. postoje rezlicita shvatanja. kroz redistributivnu i stabilizacionu funkciju budzeta. Brojne izmene i dopune propisa iz oblasti javnih prihoda cesto su motivisane upravo razlozima za sprovodjenje odredjenih korekcija u raspodeli i preraspodeli drustvenog proizvoda izmedju raznih kategorija stanovnistva. Savremena shvatanja karakterise napustanje uskog posmatranja ravnoteze budzeta i iskazivanje potrebe da se ravnoteza budzeta adaptira ciklicnim kretanjima. 5) Finansijska funkcija budzeta posledica uskladjivanja obima rashoda i obima prihoda. Redistributivna funkcija budzeta ostvaruje se kroz dejstvo budzeta na raspodelu i preraspodelu drustvenog proizvoda preko javnih prihoda. Ciklicoj ravnotezi budzeta koja se zasniva na obezbedjivanju ravnoteze budzeta tokom jednog privrednog ciklusa. Ta se funkcija ostvaruje stalnim trazenjem ravnoteze izmedju prihoda i rashoda. cene. Sto se tice stabilizacione funkcije budzeta. Prema ovom shvatanju pokrivanje javnih rashoda je dozvoljeno ne samo javnim prihodima. Budzet kao akt stabilizacije mora. U principu. Deficit do kojeg dolazi u periodu depresije moze se pokriti sredstvima koja se akumuliraju u periodu privrednpg prosperiteta. odnosno pravnih lica. Cesto se razmatranje aloaktivne funkcije budzeta vezuje za pravilniju alokaciju resusa izmedju privatnog i javnog sektora. Medjutim.

brojna su ali je opsteprihvaceno nekoliko sledecih: 1) nacelo budzetskog jedinstva 2) nacelo potpunosti ili univerzalnosti 3) nacelo tecnosti i realnosti 4) nacelo budzetske ravnoteze 5) nacelo specijalizacije 6) nacelo trajanja 7) nacelo jasnoce 8) nacelo javnosti Ova nacela se ne primenjuju u svim drzavama na isti nacin. 2) Primena nacela potpunosti ili univerzalnosti predstavlja da su u budzetu prikazani svi javni prihodi i svi javni rashodi. neka od ovih nacela nalaze kompletnu primenu. V BUDZETSKA NACELA Pri sastavljanju budzeta. kao i u procesu njegovog izvrsenja. Nasuprot tome. Metoda bruto budzeta se sastoji u ukupnom bruto iskazivanju svih javnih prihoda i svih javnih rashoda. ali i olaksava kontrola budzeta. predstavnicko telo preko budzeta moze da ostvari usmeravanje i kontrolu rada drzavne uprave. dok se druga pojavljuju u izmenjenom vidu. koja inace mogu da budu staticka i dinamicka. U zavisnosti od politickih. Postovanjem i ostvarenjem principa jedinstvenosti budzeta osigurava se preglednost. ekonomskih i socijalnih faktora. Ova budzetska nacela. Javni rashodi i javni prihodi mogu da budu prikazani u budzetu na dva nacina: metodom bruto budzeta i metodom neto budzeta. kao i svi javni rashodi. primenjuju se odredjena nacela koja su usvojena od strane finansijske teorije i prakse. jedne politicko-teritorijalne zajednice moraju da budu prikazani u jednom budzetu. Na taj nacin zeli se omoguciti dobijanje sto celovitijeg uvida predstavnickog tela u stanje drzavnih finansija i finansijsku aktivnost drzave kako bi se osigurao uticaj predstavnickog tela na finansijsku politiku drzave. Buduci da je budzet u neku ruku politicki progra vlade. 1) Nacelo budzetskog jedinstva iskazuje da svi javni prihodi. metoda neto budzeta podrazumeva da se prethodno prebiju budzetski prihodi od rashoda tako da se u budzetu prikaze .6) Kontrlna funkcija budzeta ogleda se u kontroli predstavnickog tela nad izvrsnom vlascu u fazi izvrsenja budzeta.

7) Nacelo jasnoce budzeta podrazumeva na jedinstven nacin grupisanje svih prihoda prema izvorima i svih rashoda prema njihovoj nameni. odnosno za svaku delatnost. 3) Nacelo tecnosti ili realnosti podrazumeva potrebu da se javni prihodi i javni rashodi koji se iskazuju u budzetu sto realnije i tacnije iskazu. porez na dohodak gradjana) 8) Nacelo javnosti budzeta podrazumeva da se budzet izlozi javnosti preko sirokog sistema sredstva javnog informisanja. 6) Nacelo trajanja budzeta znaci da se budzet donosi za odredjeni vremenski period. Da bi se ovo moguce odstupanje svelo na minimum potrebno je izuzetno dobro poznavanje svih relevantnih faktora koji uticu na visinu javnih prihoda. Ovo se nacelo ugradjuje u sve savremene budzete i njima se tezi da se obezbedi da budzeti mogu da izvrsavaju rashode samo do iznosa ostvarenih prihoda 5) Nacelo specijalizacije postavlja kao imperativ da prihodi i rashodi u budzetu moraju da budu izneti na bazi odredjene specifikacije koja treba da omoguci da se odobrena sredstva iz budzeta trose. takse. pri cemu se kalendarske godina i budzetska godina ne moraju poklapati. odnosno sa znacajnom delom finansijske aktivnosti drzave. .samo visak prihoda nad rashodima. odnosna na visinu javnih rashoda. To je jedan od imperativa korektne finansijske politike zemlje. doprinosi. odnosno ako se pojavi manjak prihoda u odnosu na masu rashoda docice do budzetskog deficita. Ovo nacelo pledira da se na minimum svede razlika koja se moze pojaviti izmedju planiranih prihoda i rashoda i izvrsenih prihoda i rashoda koji se iskazuju u zavrsnom racunu budzeta. Ovo nacelo zapravo znaci da se javnosti omoguci.) ili sa aspekta oblika javnih prihoda preko kojih se vrsi ubiranje (porez na dobit. da se upoznaju s vrstom i velicinom budzetskih prihoda i rashoda. 4) Nacelo budzetske ravnoteze podrazumeva da su javni rashodi u budzetu uravnotezeni s javnim prihodima iskazanim u budzetu. Ukoliko ovo ne bude postignuto nego se pojavi visak prihoda nad rashodima. odnosno rashoda nad prihodima za svakog korisnika budzetskih sredstava.. a teorija i praksa su pokazali da je to period od jedne godine. docice do pojave budzetskog suficita.. a poreskim obaveznicima i svim ostalim gradjanima olaksava. Grupisanje prihoda moze se izvrsiti po tome od koga se prihodi ubiraju (porezi.

planiranje rashoda i izrada predloga budzeta) 2) donosenje budzeta (privremeno finansiranje i donosenje budzeta) 3) izvrsavanje budzeta ( nacin izvrsavanja i izvrsioci budzeta) 4) kontrola budzeta ( redovna budzetska kontrola i zavrsni racun budzeta) . planiranje prihoda. ili budzetski postupek predstavlja skup postupaka i poslova vezanih za: 1) izradu budzeta (budzetska inicijativa.VI BUDZETSKA PROCEDURA Budzetska procedura.

Unovije vreme u primenu se uvodi i normativni metod. U literaturi se obicno navode dva osnovna metoda planiranja prihoda i rashoda: metoda direktnog procenivanja i metod automatskog procenjivanja. Korisnici budzetskih sredstava su duzni da pripreme predracun rashoda na osnovu metodologije i zakonom odredjenih elemenata. prisutni su i slucajevi parlamentarne inicijative. odnosno inicijetive kongresmena. Pomenuti predracun korisnika budzeta svako treba . a i u teritoriji budzeta. ako postoji kao samostalno. U savremenim drzavama pravo na sastavljaje budzeta ima samo organ uprave. najcesce ministarstvu finansija. Ovaj drugi metod svakako je manje pouzdan. Kod primene metoda direktnog procenjivanja pri planiranju rashpoda za osnovu se uzimaju podaci o izvrsnim rashodima u poslednjoj budzetskoj godini. Konkretno planiranje prihoda i rashoda. uzimajuci u obzir ocekivane finansijske. Pri razmatranju budzetske inicijativenmora se posvetiti odgovarajuca paznja metodologiji planiranja budzetskih prihoda i rashoda. Uprimeni ovog metoda kod planiranj prihoda polazi se od podataka o naplati prihoda u poslednjoj godini.VII IZRADA BUDZETA Inicijativa za izradu budzeta je u najvecem broju savremenih drzava poverena izvrsnim drzavnim organima. pa se na bazi tih merila pristupa planiranju prihoda i rashoda. odnosno. U malom broju savremenih drzava. ekonomske i socijalne prilike u godini za koju se izradjuje budzet. odnosno sastavljanje budzeta. Metoda automatskog procenjivanja bazira se na podacima pretposlednje budzetske godine. pa se isti koriguju ocekivanim promenama u periodu za koji se izradjuju budzet. Ministarstvu finansija. odnosno vlada koja predlaze budzet. odnosno najvisem drzavnom izvrsnom organu za obavljanje poslova iz oblasti javnih finansija tj. Normativni metod se sastoji u pronalazenju odgovarajucih merila tipicnih za drzavne organe i ustanove. Pravo pripreme budzeta povereno je organu uprave nadleznom za finansije. realizuje se kroz brojne faze i postupke koji su strogo formalizovani. ministarstvu za budzet.

priprema se konacni bilans rashoda. bilans rashoda i normativni deo. U zavisnosti od prethodne odluke koja ima ne samo strucni. Tada korisnici rashoda imaju aktivno ucesce u pripremi budzeta. stazu. neophodnim materijalnim troskovima i posebnim namenama. Nacrt budzeta sadrzi element predracuna prihoda i rashoda. Da bi se utvrdio ukupan obim rashoda priprema se opsti bilans rashoda. Posto drzavni organ nadlezan za poslove budzeta sprovede usaglasavanje rashoda sa drzavnim organima. sto predstavlja okvir za planiranje rasoda. sa osnovnom struktuomrom koja se uporedjuje sa strukturom rashoda prethodne godine. Na osnovu pozeljnog i dozvoljenog nivoa potrosnje planiraju se javni prihodi i javni rashodi. sredstvima za tekuce i investiciono odrzavanje sredstva rada i objekta i sredstvima za nove investicije. U postupku pripreme nacrta budzeta vrsi se ocena opravdanosti pojedinih rashoda. ustanovama i drugim korisnicima budzeta. pristupa primeni nacrta budzeta i podnosi ga vladi. vec i politicki karakter. Kada organ nadlezen za poslove budzeta pripremi osnovne elemente prstupa se izradi nacrta budzeta. . bilans prihoda. Kada se pripreme osnovni elementi za izradu budzeta vrsi se procena obima prihoda.da sadrzi neophodne podatke o broju i strukturi zaposlenih radom. Izradi nacrta budzeta prethodi procedura programa budzeta koja se vezuje za osnovne elemente budzeta i ogranicenja koja se moraju postovati.

uz postovanje propisane procedure i odredjene tehnike. navedeni su svi budzetski prihodi prema izvorima. rasprava o predlogu budzeta je u najvecem broju slucajeva rasprava o politici vlade. Usvojeni budzet se sastoji od opsteg i posebnog dela. iznosu budzetske rezerve. odnosno tehnika. Rasprava o predlogu budzeta. u najvecem broju savremenih drzava budzet je zakonski akt koji se donosi prema proceduri propisanoj za donosenje zakonskih akata. Posto se zavrse sve pojedinacne i nacelne rasprave. odnosno njegovo usvajanje. sadrzi podatke o ukupnom iznosu prihoda i rashoda budzeta.VIII DONOSENJE BUDZETA Kao sto je vec napomenuto. U posebnom delu budzeta. moze medjutim biti razlicita od zemlje do zemlje i zavisi od uredjenja zemlje. U svakom slucaju. Opsti deo budzeta. obicno kraci. obicno veoma obimnom. To prakticno znaci da se o predlogu budzeta koji je sacinila vlada raspravlja u skupstini. buduci da se u toku rasprava u njega mogu ugraditi brojne izmene i dopune koje se daju u toku rasprava. . treba da se zavrsi pre pocetka godine za koju se budzet donosi. obicno u toku decembra meseca. svi korisnici budzetski sredstava. prava i obaveze nadleznih organa u izvrsenju budzeta i mere za ocuvanje budzetske ravnoteze. Predlog o kojem se izjasnjavaju poslanici moze da bude i jeste razlicita od onoga koji je predlozila vlada. kako po telima skupstine tako i u plenumu. pristupa se glasanju o predlogu budzeta. a s kojima vlada moze da saglasi. Procedura. kao i bliza i daljna namena trosenja sredstava koja su odredjena konkretnim korisnicima.

Metod rekondukcije budzeta se sastoji u prenosu ovlascenja iz prethodnog budzeta na narednu godinu. Pored metoda budzetskih dvanaestina primenjuje se i metod rekondukcije budzeta. cime se otvara mogucnost kontinuiteta u finansiranju. Treci metod je metod akontacije i sastoji se u davanju budzetskih kredita korisnicima dok se novi budzet ne usvoji.IX PRIVREMENO FINANSIRANJE Kako je postupak donosenja budzeta obima i vremenski dugacak. Odluka je cesto ogranicena na period od tri meseca. privremeno finansiranje se moze obavljati na bazi tzv. moze se dogoditi da se svi poslovi vezani za donosenje budzeta ne zavrse do kraja godine koja prethodi godini za koju se budzet donosi. s tim sto se vrsi odgovarajuce korekcije. Budzetskih dvanaestina. U tom slucaju mora se pristupiti privremenom finansiranju da bi se obezbedio kontinuitet u finansiranju javnih rashoda. ili na bazi predloga budzeta za godinu u kojoj se pristupa privremenom finansiranju. Finansiranje se realizuje na bazi budzeta iz prethodne godine. Pre svega. Finansijska teorija nije naklonjena metodu privremenog finansiranja. . U praksi i teoriji javnih finansija je poznato nekoliko metoda privremenog finansiranja. a to je obicno skupstina. Odluku o privremenom finansiranju donosi isto telo koje ima ovlascenje da usvoji budzet.

U svakom drzavnom organu uprave postoje i naredbodavac i racunopolagac.X IZVRSENJE BUDZETA Kada skupstina usvoji budzet i kada se on obnaroduje pocinje nova faza u budzetskom procesu. . Izvrsenje budzeta je povereno organima uprave koji se. organi uprave. medjusobno obavezno razdvijeni. koji se staraju o utvrdjivanju osnova i nacinu realizacije svake pozicije u budzetu koja se odnos na konkretni organ uprave. Naredbodavci su u principu. korisnika budzetskih sredstava. koji imaju zadatak da vrse neposredno rukovanje finansijskim sredstvima radi likvidiranja i realizovanja odgovarajuce odluke o angazovanju budzetskih sredstava. Izvrsenje budzeta se sastoji. Racunopolagaci su takodje organi uprave i odredjena lica u njima. u prikupljanju prihoda. s jedne strane. faza izvrsenja budzeta. da se staraju o prikupljanju prihoda i da donose odluke o raspodeli prihoda koji su u budzetu predvidjeni za odnosnu godinu. dele na naredbodavce i racunopolagace. razdvojeni od naredbodavaca. odnosno odgovorna lica u njima koja imaju pravo i ovlascenje da upravljaju drzavnom imovinom. a s druge strane u finansiranju potreba drzavnih organa i institucija. s obzirom na svoje funkcije u ovom procesu.

Zavrsni racun budzeta predstavlja rezultate budzetskog poslovanja u protekloj godini. a da vlada u toku marta predlog dostavi skupstini.. Znacaj zavrsnog racuna se sastoji u tome sto se predstavnickom telu daje mogucnost da razmotri kako je izvrsna vlast u praksi realizovala principe koje ustanovila na pocetku budzetske godine.kao i bilans neizmirenih obaveza i eventualnih potrazivanja) .) 2) posebni deo (planirani i ostvareni raspored sredstava prema namenama i korisnicima) 3) bilans stanja sredstava (nepokretnosti i pokretne stvari. Normalno je da se do isteka polovine tekuce godine usvoji i objavi zavrsni racun budzeta za prethodnu godinu. Inace.. Zavrsni racun predstavlja instrument kojim se na kraju godine iskazuju svi ostvareni prihodi i ukupan raspored sredstva u budzetskoj godini koja je upravo istkla i za koju se donosi zavrsni racun. zavrsni racun budzeta ima tri oficijalna dela 1) opsti deo (ukupan iznos planiranih i ostvarenih prihoda.XI ZAVRSNI RACUN BUDZETA Zavrsni racun budzeta se donosi prema proceduri koja je veoma slicna onoj koja vazi za donosenje budzeta. Uobicajeno je da se nacrt zavrsnog racuna budzeta prezentira vladi do kraja februara meseca.

Budzetska kontrola se posebno odnosi na fazu izvrsenja budzeta.XII BUDZETSKA KONTROLA Poseban i veoma znacajan deo budzetske procedure jeste svakako budzetska kontrola. da se vrsi u svim periodima budzetskog postupka i da se njome obuhvate sva lica koja manipulisu sredstvima pri izvrsenju budzeta. Kontrole koje su inace brjne. mogu se grupisati prema raznim kriterijumima i za razne svrhe i namene. Kontrola treba da bude raznovrsna. Najcesce se pominju sledece: 1) kontrola prema vremenu 2) kontrola prema metodu 3) kontrola prema subjektima 4) kontrola prema organima koji je vrse .

o.XIII LITERATURA 1.god .2009. Novi Sad.dr Dragoslav Jerinic. Finansijsko poslovanje. Centar za izdavacku delatnost ekonomskog fakulteta u Beogradu. Javne finansije.god 2. 2005. Dr Bozidar Raicevic..o. ’’CEKOM’’-books d. Prof.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->