P. 1
III Predavanje 14

III Predavanje 14

|Views: 49|Likes:
Published by Nikolina Dragišić

More info:

Published by: Nikolina Dragišić on Jun 02, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PPT, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/02/2011

pdf

text

original

POSTUPCI ZA FORMIRANJE PO ETNIH MATEMATI KIH POJMOVA OD SKUPA DO NEIMENOVANOG BROJA

POSTUPCI ZA FORMIRANJE PO ETNIH MATEMATI KIH POJMOVA OD SKUPA DO NEIMENOVANOG BROJA

Osnovni metodski postupci prilkom formiranja pojma skupa kao I pojma nemenovanog broja imaju slede i redosled: redosled: 1. Upoznavanje i imenovanje predmeta i pojava iz neposredne okoline, razvijanje opa anja, pa nje, pame enja i mi ljenja. ljenja. 2. Uo avanje: a) razlike me u predemtima i b) sli nosti me u predmetima. avanje: predmetima. 3. Stvaranje grupa predmeta na osnovu razli itih kriterijuma. kriterijuma. 4. Vo enje dece od intuitivnog ka logi kom poimanju skupa. skupa. 5. Obrazovanje skupova konkretnih predmeta iste vrste uz razvijanje saznanja da: a) da je skup celine jedno i b) da skup sa injavaju njegovi da: elementi. elementi. 6. Obrazovanje skupova uz vr enje klasifikacije predmeta na osnovu jednog izdvojenog svojstva i obja njavanje za to predmet pripada tom obja skupu. skupu. 7. Uo avanje i izdvajanje elemenata skupa i razvijanje saznanja: a) da skup saznanja: ine elementi i b) da se skup mo e rastaviti i opet sastaviti ± obrazovati od elemenata. elemenata. 8. Stvaranje interesa za kvantitativne odnose i formiranje pojmova jedan i mnogo. mnogo. 9. Formiranje i diferenciranje pojmova: mnogo, malo, vi e, manje. pojmova: manje. Uo avanje elemenata grupe i pridru ivanje. ivanje.

POSTUPCI ZA FORMIRANJE PO ETNIH MATEMATI KIH POJMOVA OD SKUPA DO NEIMENOVANOG BROJA Uo avanje ekvivalentnosti izme u grupa predmeta i naslikanih predmeta, ve baju i istovremeno uo avanje elemenata skupa. skupa. Formiranje i diferenciranje pojmova: jednako, manje, vi e. pojmova: e. Predstavljanje skupa grafi kim ilustrativnim sredstvima. sredstvima. Razvijanje kod dece interesa za kvantitativne odnose u skupu. skupu. Uo avanje skupova od dva ili jednog elementa. elementa. Postepeno uvo enje dece u shvatanje da je broj osobina klasa ekvivalentnih skupova. skupova. Dalje razvijenje prvih saznanja o ekvivalentnosti skupova. skupova. Osloba anje deteta od neposredne percepcije na procesu kvantitativnih odnosa i razvijanje posredne zrelije na ine procenjivanja. procenjivanja. Razvijanje pojmova vi e i manje u pojmove vi e za jedan i manje za jedan. jedan. Rad na saznanju o kvantitativnoj odre enosti skupa. skupa.

10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19.

POSTUPCI ZA FORMIRANJE PO ETNIH MATEMATI KIH POJMOVA OD SKUPA DO NEIMENOVANOG BROJA 21. 21. Razviti kod dece saznanje da je svaki naredni broj ve i za jedan od prethodnog broja. broja. 22. 22. Ukazivanje na jednaku, ekvivalentnu vrednost skupova koje ine predmeti razli iti po veli ini. ini. 23. 23. Obu avanje dece da prilikom formiranja broja zanemaruju sva kvalitativna svojstva skupa i njihov raspored u prostoru i izgra ivanje saznanja da je broj nezavisan od ovih faktora. faktora. 24. 24. Uop tavanjem voditi dete od imenovanog do neimenovanog broja. broja.

FORMIRANJE PROSTORNIH RELACIJA
Da bi se kod dece o te enog sluha sproveo pravilni postupak u formiranju matemati kih pojmova, neophodno je da se pored matemati kih predstava kod njih formiraju i razlikovanje pojedinih veli ina osnovnih prostornih relacija kao uvod u geometrijske pojmove. pojmove. Postupka ima slede e etape:  Imenovanje prostornih odnosa predmeta u mirovanju: ³Lopta je gore; mirovanju: ...dole; ...ispred; ...iza.´ Ovi pojmovi kod dece se veoma dugo uve bavaju jer predstavljaju apstraktne lingvisti ke sadr aje i veoma ih te ko savladavaju.  Formiranje pojmova levo i desno u odnosu na sebe i predmete u u ionici. Formiranje ovih pojmova tra i dugo uve bavanje i to: 1) prvo kori enjem igra aka i njihovim postavljanjem u odre ene prostorne relacije u odnosu na neki drugi predmet u prostoru; 2) postavljanjem igra aka u odnosu na sebe;

FORMIRANJE PROSTORNIH RELACIJA
1)

kao najvi i nivo odre ivanje prostornih relacija na grafi kim prikazima, ilustracijama ili slikama.

FORMIRANJE POJMA VELI INA Deca o te enog sluha moraju da savladaju i pojmove veli ina, razlikovanje ina, pojedinih veli ina, upore ivanje veli ina i naravno njihovo imenovanje.  Prvo se formira pojam veliko nasuprot malo; duga ko ± kratko; iroko ± kratko; nisko; tanko; plitko... usko; usko; visoko ± nisko; debelo ± tanko; duboko ± plitko...  Opa anje veli ina i shvatanje njene relativnost. Usmeravati de iju pa nju na opa anje razli itih veli ina i shvatanje da se promenom polo aja predmeta ne menja njegova veli ina.  U enje ocenjivanja veli ina prvo se to radi okom, zatim korakom, predljem, laktom, kanapom, trakom... Ni jednog momenta ne treba zaboraviti da brojanje nije manipulisanje didakti kim materijalmom, i da iza svake radnje mora da stoji njeno imenovanje, a iza svake operacije re . Govor mora da pro ima proces sticanja matemati kih predstava.

OBLICI REALIZACIJE NASTAVNIH POSTUPAKA
Sadr aj usavajanja osnovnih matemati kih pojmova u pred kolskim odeljenjima se izvodi: a) putem igre i b) pomo u didakti kih sredstava. Oba ova oblika moraju biti laka i deci prostupa na i da odgovaraju njihovim perceptuvnim mogu nostima. MATEMATI KE IGRE Postoji veliki broj na ina za formiranje skupova. Jedan od najprikladnijih su matemati ke igre. Prvu grupu ine one igre pomo u kojih deca na interesantan na in uo avaju skupove raznih predemta, sami ih stvaraju, vr e operacije stvaraju, sastavljanja, sastavljanja, rastavljanja i uo avanja da se skup sastoji od elemenata. elemenata. To su igre klasifikacije. Naj e e igre koje se primenjuju za formiranje klasifikacije. ove operacije je Veseli voz i Prodavnica igra aka. aka. Drugu grupu ine igre koje treba da doprinesu saznanju o skupovima i broju kao svajstvu odre enog skupa, da bi se postepeno izgra ivao skupa, pojam broja kao svajstva ekvivalentnih skupova i pojma niza prirodnih brojeva. brojeva. Naj e e igre su Stepenice i Slaganje. Slaganje.

I.

II.

OBLICI REALIZACIJE NASTAVNIH POSTUPAKA
I.

II.

III.

Tre u grupu ine igre koje imaju za cilj uo avanje brojnih koli ina do 5. Tu se naj e e koriste igre Koji broj nedostaje, Prona i suseda i nedostaje, Koji je broj moje ku e. e. etvrtu grupu ine igre pripadanje skupu i odnose u skupu. Tu dolaze skupu. igre sa predmetima koji imaju istu namenu: kuhinjsko posu e, namenu: izdvajanje doma ih i divljih ivotinja i sli no. Naj e a iga koja se no. koristi je Prona i uljeza. uljeza. Petu grupu ine igre iji je cilj osposobljavanje dece da uo avaju i prepoznaju geometrijske oblike i slike. To su igre upore ivanja. slike. ivanja. Najjednostavnija igra koja se i naj e e koristi Tra i se isti oblik. oblik.

DIDKTI KE MATEMATI KE IGRE Posebnu grupu matemati kih igara predstavljaju didakti ke igre za rad sa specijalnim didakti kim sredstvima kao to su: obojeni tapi i, etoni, su: geometrijski domino i druge igre koje imaju za cilj da uvedu dete u ra unske operacije putem posebnih vrsta igara koje su posebno pripremljene za svaku vrstu matemati ke operacije. operacije. Diadkti ke igre iz matematike postavljaju pred decu odre eni zadatak za ije re enje je potreban odre ni umni napor. One imaju za cilj da na bazi napor. pravilnog posmatranja i upore ivanja uo avaju vezu i odnose a samim tim pronalaze i re enja postavljenog zadatka. zadatka.

DIDAKTI KE MATEMATI KE IGRE
Zadatak didakti kih matemati kih igara je:  Op ti kognitivni razvoj;  Razvoj matemati kog mi ljenja;  Vaspitanje volje;  Formiranje i produ avanje trajanja pa nje;  Ve banje spremnosti, istrajnosti, brzine,  Mobilisanje svih de ijih psiho-fizi kih snaga za savladavanje postavljenih psihozadataka; Surdolog mora biti detaljno pripremljen za izvo enje ovih igara sa decom. Zato je potrebno da surdolog pre izvo enja ovih igara:  Dobro pro ita upustav i pravila igre;  Da je sam izvede kako bi proverio odvijanje igre;  Da zapazi koja su klju na mesta u operaciji;  Da osmisli kako na njih da uka e deci.

BROJ, BROJANJE I RA UNSKE OPERACIJE
Prelaz od predstave ka pojmu o broju je najva niji i najte i programski zahtev na ovom uzrastu. Uspeh u realizaciji ovog zahteva zavisi od: prethodne uzrastu. od: obrade i usvojenosti znanja iz oblsti skupova i elemenata skupa, od ume nosti i snala ljivosti surdologa kao i njegove inventivnosti. inventivnosti. Na pred kolskom uzrastu broj za dete predstavlja samo spoljnu stranu brojanja, i ne razumeju njegov smisao. Naj e e kada dete ka e ili poka e smisao. prstima broj ono shvata broj kao naziv prebrojanog predmeta, a ne shvata sve dodirnute predmete zajedno kao skup, kao grupu ili celinu. celinu. Za dete broj mora biti krajnje o igledan na in stvaranja sadr aja, brojne koli ine. To se posti e na taj na in to se broje pojedina ni predmeti, i ine. poslednji broj koji je izgovoren pokazje koliko ima ukupno predmeta u toj grupi. grupi. To je aktivan proces saznavanja brojne koli ine, jer dete opa a svaki predmet pojedina no i pri tome odnos pojedinih brojeva prema celoj sumi ± zbiru pojedina nih predmeta. Ovaj proces se lako odvija za koli ine do 10 predmeta. odnosno koliko ima prstiju na obe ruke. Problem se javlja kada se pre e ruke. brojna koli ina preko 10. 10.

BROJ, BROJANJE I RA UNSKE OPERACIJE
Od postupka brojanja dodirivanjem predmeta treba pre i na pokazivanje prstima, zatim klimanjem glave i najzad pokretom o iju, kada dete pogledom obuhvata ceo skup. Svaka od ovih etapa pokazuje sukcesivnost u skup. aktu percepcije brojne koli ine. ine. Raznovrsne brojne slike jedne iste brojne koli ine slu e kao sredstvo za formiranje konkretnih predstava o brojevima, ali isto tako one vode i ka prikazivanju elemenata skupa u formiranju brojne koli ine. Ove slike ine. brojeva vode ka broju kao apstrakciji i uverljivo pokazuju detetu da je bez obzira na razli it raspored predmeta u skupu njihova vrednost ± koli ina uvek ista. ista.

BROJ, BROJANJE I RA UNSKE OPERACIJE
Brojni predmeti raspore eni u nizu vode dubljem poimanju brojeva, ustanovljavanju odnosa me u njima, jer brojevi slede jedan za drugim, i svaki naredni je ve i od prethodnog za jedan i obrnuto. Na osnovu ovoga obrnuto. saznanja po inje usvajanje operacije sa brojevima: sabiranja i oduzimanja. brojevima: oduzimanja. Osnovni metodski postupak je nau iti dete da iz mno ine izdvoji onoliko jedinica koliko se tra i, to zna i neku formu ra unanja. Svo enje na unanja. jedinicu je osnovni metodski postupak u po etnom ra unanju. unanju. Metodski redosled je dodavanje po jedan, zatim po dva so pet. To doddavanje pet. se vr i sa konkretnim predmetima ili didakti kim materijalom za nizanje i najzad na ra unaljci. Postupnost ide od konkretnih predmeta na slike unaljci. predmeta, od brojne slike i figure na cifre, kao simbole brojnih koli ina. ina. Kada se utvrdi doddavanje prelazi se na oduzimanje, kao inverznu radnju sabiranju, sa identi nim metodskim postupkom. postupkom. Nastavni program za pred kolski uzrast predvi a ove dve ra unske operacije u okviru broja 5 a naprednija deca i do broja 10. 10. itav ovaj rad u pred kolskim odeljenjima mo e se nazvati prenumeri kom etapom u razvoju matemati kog obrazovanja dece o te enog sluha jer mu je zadatak formiranje kvantitatzivnih odnosa i manipulisanja njima i predstavlja samo prvi korak u susret matemati koj logici. logici.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->