P. 1
DIDAKTIKA

DIDAKTIKA

|Views: 12,376|Likes:
Published by Katarina Savic

More info:

Published by: Katarina Savic on May 29, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

08/21/2013

pdf

text

original

Sections

  • 1.0. PREDMET I ZADACI DIDAKTIKE
  • 1.1.SHVATANJA O DIDAKTICI
  • 1.2.DIDAKTIKA I DRUGE NAUKE
  • 2.0. NASTAVA KAO PROCES POUČAVANJA I UČENJA
  • 2.1.1.DIJALEKTIKA PROCESA SAZNANJA I NASTAVE
  • 2.1.2. PROCES SAZNAVANJA
  • 2.1.3. ODNOS SAZNAVANJA U NAUCI I U NASTAVI
  • 2.2. NASTAVA I VASPITANJE MIŠLJENJA
  • 2.3. NASTAVA I PROCES UČENJA
  • 2.4. KOMPONENTE NASTAVNOG PROCESA
  • 3.0. SADRŽAJ OBRAZOVANJA
  • 3.1.1 TRADICIONALNE TEORIJE
  • 3.1.2. SAVREMENE TEORIJE I SHVATANJA
  • 3.2. NASTAVNI PLAN
  • 3.3. NASTAVNI PROGRAM
  • 4.0. DIDAKTIČKI PRINCIPI
  • 4.1 PRINCIP NAUČNOSTI
  • 4.2. PRINCIP PRILAGOĐENOSTI NASTAVE UZRASTU UČENIKA
  • 4.3. PRINCIP SISTEMATIČNOSTI I POSTEPENOSTI U NASTAVI
  • 4.4. PRINCIP POVEZANOSTI TEORIJE I PRAKSE
  • 4.5. PRINCIP OČIGLEDNOSTI
  • 4.6. PRINCIP SVESNE AKTIVNOSTI UČENIKA U NASTAVI
  • 4.7. PRINCIP TRAJNOSTI USVAJANJA ZNANJA, VEŠTINA I NAVIKA
  • 4.8 PRINCIP INDIVIDUALIZACIJE NASTAVNOG RADA
  • 5.0 NASTAVNE METODE
  • 5.1. POJAM I ASPEKTI NASTAVNIH METODA
  • 5.2.1. METODE ZASNOVANE NA POSMATRANJU
  • 5.2.2.1. MONOLOŠKA METODA
  • 5.2.2.2. DIJALOŠKA METODA
  • 5.2.2.3. RAD SA KNJIGOM (metoda čitanja, tekst-metoda)
  • 5.2.3.1 LABORATORIJSKA METODA
  • 5.2.3.2. METODA PRAKTIČNIH AKTIVNOSTI
  • 5.2.4. IZBOR NASTAVNIH METODA
  • 5.3.1. PREDNOSTI I NEDOSTATCI PROGRAMIRANE NASTAVE
  • 5.4. KOMUNIKACIJE U NASTAVNIM METODAMA
  • 6.0. ORGANIZACIONI OBLICI NASTAVE
  • 6.1. RAZREDNO-ČASOVNI SISTEM
  • 6.2.1. BITNA SVOJSTVA
  • 6.2.2. TIPOVI NASTAVNIH ČASOVA
  • 6.2.3. STRUKTURA NASTAVNOG ČASA
  • 6.2.4. PRIPREMA NASTAVNIKA ZA ČAS
  • 6.2.5. ORGANIZACIJA NASTAVNOG RADA NA ČASU
  • 6.3.1. DOMAĆI RAD UČENIKA
  • 6.3.2. EKSKURZIJE
  • 7.0. PONAVLJANJE I VEŽBANJE U NASTAVI
  • 7.1. PONAVLJANJE
  • 7.2. VEŽBANJE

1.0.

PREDMET I ZADACI DIDAKTIKE


1.1.SHVATAN1A O DIDAKTICI


Didaktika potice od grcke reci i grckog ie porekla. Izvorna rec glasi didaskein. sto znaci
poucavati, drzati nastavu, iasno izlagati, dokazivati. Na slican nacin termin "didakticni", u niegovoi
latmskoi variianti, shvatali su i Rimliani
U posebno pedagoskom smislu i znaceniu naziv "didaktika" se poiavliuie tek u 17. veku. Prvi
put ie upotreblien u Nemackoi 1613. godine. Autori su didaktiku smatrali kao vestinu ucenia,
odnosno kao speciIicnu prakticnu pedagosku vestinu. Naipoznatiie delo iz ovog vremena ie Jelika
didaktika (Didictika magna) Jana Amosa Komenskog iz 1657. godine. Komenski ie smatrao da
didaktika ne predstavlia samo vestinu ucenia. vec takode i vaspitanie na koie ie gledao kao na
neophodan uslov "prilagodavania obicaia moralnosti". U svoioi didaktici Komenski ie izlozio
"sveopstu vestinu svih da se uce svemu", a raspravliao ie i o obucavaniu mladih naukama,
vaspitavaniu bogoboiazliivosti, organizaciii rada u skoli. Na tai nacin Jelika didaktika Komenskog
obuhvatila ie niz pitania koia su kasniie postala sadrzai kurseva pedagogiie.
Pocetkom 19. veka Johan Fridrih Herbart ie razradio teoriiske osnove didaktike stvaraiuci na
tai nacin teoriiu vaspitne nastave, koia ie u niegovo vreme ulazila u okvir pedagogiie, ti. bila
podredena pedagogiii. Herbart a posebno niegovi sledbenici (herbartiianci), pridavali su poseban
znacai prenoseniu znania na ucenike u okviru nastave (Iormalnim stupnievima nastave), a ne
uceniu. Iz tog sustinskog stava proizasao ie i osnovni zadatak didaktike koii se sastoiao u analizi
postupaka nastavnika u skoli, s ciliem da se ucenici upoznaiu, sa novim sadrzaiima znania.
Kraiem 19. i pocetkom 20. veka menia se osnovna oriientaciia prema radu ucenika i iavlia se
nova pedagoska struia, ciii ie naiistaknutiii predstavnik Dzon Djui. Predstavnici ove pedagoske
struie pridavali su veci znacai aktivnosti ucenia, aktivnoj ulozi uéenika, sto se u velikoi meri
razlikovalo od shvatania herbartiianaca. Predstavnici novog pedagoskog pravca su odbacivali
herbartiiansku koncepciiu obicnog "prenosenia znania", buduci da se ono zasnivalo na
zapamcivaniu ucenika. Umesto zapamcivania, Diui i niegovi istomislienici insistiraiu na razviianiu i
oblikovaniu razlicitih intelektualnih operaciia ucenika, a posebno na razviianiu vestina prakticnog
delovania. Ovakva koncepciia nastavnog rada uticala ie kako na shvatanie predmeta, tako i na
shvatania zadataka didaktike. Umesto teoriie nastave, Diui i niegovi sledbenici su zastupali teoriiu
ucenia. Iz ovoga ie proizasao i osnovni zadatak didaktike koii se odnosio na analizu postupaka
(radnii) u.skoli od strane samih uéenika.
Savremena shvatania ukazuiu da ie nastava tesno povezana s uceniem,. da nastava i ucenie
cine celinu.
Savremeno poimanie didaktike niie, dakle, iednosmemo i niie iednostrano. Na osnovu broinih
didaktickih studiia mogu se uociti cetiri osnovna znacenia i oblika didaktike:
1. Didaktika: nauka o nastavi i uceniu u svim oblicima i na svim nivoima (J. Dolch,). - svesno
ucenie i nesvesno ucenie, ti. sadrzaii ucenia i nastave -, .sta", i postupci, metode, organizacioni
oblici i nastavna sredstva - .kako". Polazna osnova ovog shvatania kao sto se vidi, podrazumeva i
procese ucenia i predavania koii se desavaiu slucaino i nezavisno od uticaia koie na niih vrsi
nastava.
2.Shvatanie didaktike kao teoriie ucenia i nastave koie zastupaiu predstavnici tzv. .Berlinske
didakticke skole". Ovo ie iedna od naidelotvorniiih i naioriginalniiih koncepciia u savremenoi
didaktici. Nieni autori nastoie da ostvare sto obuhvatniii opis i analizu svih cinilaca koii ucestvuiu u
procesu nastave i obiasne niihovu opstu uzaiamnu zavisnost s iedne, kao i da omoguce racionalno i
kontroli dostupno planiranie i uoblicavanie nastave, s druge strane.
Polazeci od izlozenih osnovnih zahteva, "berlinski didakticari" su izlozili i razvili sest
osnovnih kategoriia za opisivanie, analizu i planiranie nastave. Ove kategoriie su oni dalie podelili u
dve grupe, tako sto cetiri kategoriie predstavliaiu osnovne, konstitutivne Iaktore ili "strukturne
2
odlike" nastave, a preostale dve oznacavaiu uslove ili pretpostavke koie ulaze u sastav svake
nastave. U grupu osnovnih Iaktora ulaze:
1. pedagoske intenciie ili cilievi;
2. nastavne teme ("sadrzaii" nastave);
3. metode ili postupci koii treba da sluze savladavaniu nastavnih cilieva i nastavnih tema; i
4, mediii ili sredstva. ciiim se posredstvom omogucava saznanie, upoznavanie, uvezbanost,
oblici ponasania i sl.
Konkretne odluke nastavnika u pogledu realizovania pomenutih Iaktora zavise od podrucia
uslova iz preostale dve kategoriie. Radi se o antropoloskim pretpostav-kama (5. kategoriia), pod
koiim autori podrazumevaiu kompleksno istrazivacko podrucie pedagoske psihologiie i pedagoske
antropologiie (sve psihicke delatnosti u razvoiu koie ucestvuiu u procesu nastave, stvaralacke
sposobnosti nastavnika i ucenika, niihova interesovania i sl.), kao i o sociialno-kulturnim
pretpostavkama (6. kategoriia), u koiima se preplicu instituciia skola, ucenici i nastavnici.
. Trece shvatanie odredbe didaktike vezuie se za ime E. Venigera. Veniger polazi od sirokog
poimania didaktike koie ie dosta slicno shvataniima "Berlinske skole". Posto ie prethodno izlozio da
ie zadatak didaktike analiza svih cinilaca koii ucestvuiu u procesu nastave, Veniger ie ovai
kompleksan zadatak ogranicio na shvatanie didaktike kao teoriie obrazovnih sadrzaia i nastavnih
planova (obrazovno-teoriiska koncepciia).
. Shvatanie didaktike kao teoriie optimalnog ucenia i nastave pomocu direktne nastave ili
putem programa i nastavnih masina. Radi se o teoriii upravliania procesima ucenia i nastave,
odnosno o tzv. kibernetickoi didaktici, ciii su naiizrazitiii predstavnici H. Frank i Felix von Cube.
S obzirom na pitanie nastavnih sadrzaia, didaktika bi, prema ovom shvataniu, trebalo da
proucava cilieve i zadatke ucenia i nastave. Drugim recima, nastavne sadrzaie treba na
naicelishodniii nacin rasclaniti i uskladiti na prikladne etape, kako bi se omogucilo naieIikasniie
upravlianie delatnostima nastavnog procesa. Prema ovom shvataniu, naiveci deo didaktickih
proucavania odnosi se na problematiku nastavnih postupaka i konstituisanie adekvatnih sredstava
za nastavu i ucenie.
Moze se reci da ne postoii iedna celovita, obuhvatna i opste priznata deImiciia.Nedostatak
ovih teoriia ie u tome sto se tesko mogu direktno primeniti pri resavaniu konkretnih problema,
pogotovu kada se radi o didaktici u koioi treba da se omoguci konstrukciia odredenih nastavnih
situaciia.
-didaktika teoriie ucenia podvlaci naucni aspekt pod koiim 80 posmatraiu nastavni problemi;
-obrazovno-teoriiska didaktika naglasava ideini aspekt. koii se u sustini bavi proucavaniem
kompleksa nastavnih i vaspitnih cilieva, dok ie
-tehnicki aspekt glavni predmet didaktike kao teoriie upravliania procesima nastave i ucenia.
Sva tri pomenuta pristupa imaiu nesto zaiednicko: svi se odnose na nastavne situaciie, mada
didaktika treba istovremeno da se bavi i naucnim i ideinim i tehnickim problemima i aspektima
nastave i ucenia. Osnovu tog sistema treba da cini sustinski odnos - iedinstvo nastave i ucenia. u
kome se ostvaruie niihova povezanost i uzaiamnost.
Izlozeni prilazi podvlace, u vecoi ili manioi meri, dve bitne komponente didaktike: nastavu i
ucenie. Bez obzira na neka druga razmatrania i aspekte, nastavu danas niie moguce posmatrati
odvoieno od ucenia. Sama za sebe, nastava nema znacaia ako niie u Iunkciii ucenia.
Mozemo reci da ie didaktika posebna pedagoska disciplina koia proucava sustinske probleme
obrazovania i vaspitania putem nastave i ucenia. Nien osnovni zadatak ie da obiasni zakonitosti
prema koiima se odviia nastavni proces, kako bi se poznavanie tih zakonitosti moglo upotrebiti za
uspesno ostvarivanie cilieva i zadataka obrazovania. Da bi se obezbedilo usvaianie obrazovnih
sadrzaia, neophodno ie oslanianie na zakonitosti nastave i zakonitosti razvoia i Iormirania umnih
sposobnosti ucenika. Upoznavanie tih zakonitosti omogucava razradu eIikasniiih nacina nastave, sto
govori da ie didaktika, u stvari, opsta teoriia nastave.
Didaktika proucava veliki broi znacainih teoriiskih i prakticnih pitania i problema:
-odreduie cilieve i zadatke nastave, bez koiih se ne moze uspesno organizovati nastava;
-daie analizu procesa nastave i otkriva niene zakonitosti;
-odreduie principe i pravila nastave;
-odreduie sadrzaie nastave i izbor naucnonastavnog materiiala koieg ucenici treba da usvoie,
3
kao i razlicite prakticne navike i umenia;
-upoznaie s organizacionim oblicima nastave; razmatra metode nastave, ti. nacine ucenia i
razlicite puteve i sredstva nastave, posredstvom koiih se mogu ostvariti utvrdeni cilievi i zadaci.

Prema tome, didaktika obuhvata pitania koia se odnose kako na obrazovanie i vaspitanie, tako
i na nastavu i ucenie. Ovladavanj0 8i8902o2 znanja. u20nja i navika. for2iranj0 naucnog
pogl0da na 8v09 i razvijanj0 u2nih 8po8obno89i. 8pada u d0lokrug obrazovanja. a o8novni pu9
za nj0govo 8i8902a98ko o89varivanj0 j0 na89ava. Na89ava obuhva9a uéenje na89ojanj0 da 80
u8voji 8i8902 znanja i navika) i predavanje po8r0dovanj0. pr0nos0nj0 znanja kao i
rukovod0nj0 proc08o2 uc0nja. prov0ravanj0 u8voj0nih znanja i navika i dr.).
Pored ove Iunkciie, didaktika se bavi i prakticnim pitaniima koia su uglavnom instru-
mentalno-tehnicke prirode. Jer, pored pitania sta treba da se predaie i nauci, didaktika treba da
odgovori i na pitanie kako se to moze postici. Otuda, ovai prakticni instrumentalno-tehnicki aspekt
niie nista manie znacaian od teoriiskog.


1.2.DIDAKTIKA I DRUGE NAUKE

Kao posebna pedagoska disciplina, didaktika ie naitesnie povezana sa filozofiiom vaspitania i
teoriiom vaspitania. Nastava i ucenie, obrazovanie i vaspitanie su uzaiamno povezani, oslaniaiu se
iedno na drugo i na razlicite nacine angazuiu licnost ucenika. Da bi se nastava mogla strucno i
uspesno organizovati, nastavnik mora dobro da poznaie ne samo didaktiku i metodiku svoie struke
vec i pedagogiku. kao nauku o vaspitaniu.
Didaktika ie povezana i s drugim naukama, a pre svega sa:
-istoriiom.
-sociologiiom.
-logikom.
-psihologiiom.
-anatomiiom i fiziologiiom.
-matematikom i kibernetikom. Ona ie posebno povezana s
-metodikama nastavnih predmeta, istrazuiuci primenu opstedidaktickih zahteva i principa na
poiedine nastavne predmete i niihove speciIicnosti.

Didaktika se oslania na istoriju. posebno na istoriiu pedagogiie. kako bi imala mogucnosti da
proucava nacine na koie su razradivana pitania vaspitania, obrazovania i nastave u razlicitim
istoriiskim epohama, razlicitim zemliama i kod razlicitih naroda.
Sociologija. kao nauka koia se bavi proucavaniem zakonitosti Iunkcionisania i razvoia
drustva, razlicitim drustvenim odnosima i sl. ima veliki znacai za didaktiku. Za didaktiku su
narocito znacaini oni sociialni problemi u koiima se proucava uticai drustva na vaspitanie i
obrazovanie, kao i uticaii vaspitania i obrazovania na razvoi drustva (drustvena uslovlienost
vaspitania i obrazovania, uzaiamni uticaii vaspitania i sredine na sociialno Iormiranie licnosti,
uticaii vaspitania i obrazovania na reprodukciiu drustva i niegov opsti napredak i sl.). Radi se,
dakle, o sociialnim problemima vaspitania i obrazovania koiima se bave kako pedagogiia kao nauka
o vaspitaniu, tako i sociologiia kao nauka o drustvu.
Pre svega, sociologiia vaspitania proucava i utvrduie kakav uticai na mlade ima odgovaraiuci
drustveni sistem imaiuci pri tom u vidu narocito neke znacaine elemente kao sto su: materiialni,
sociialni i kultumi uslovi zemlie kao celine ili nienih razlicitih regiona (pogotovu ako se oni
medusobno znacaino razlikuiu), kao i speciIicnosti koie postoie izmedu grada i sela, industriiskih i
polioprivrednih regiona, ravnicarskih i brdsko-planinskih i sl. Sociologiia vaspitania proucava i
nivo savremene proizvodnie, nauke i tehnike, kao i drustvene odnose, a posebno drustvene odnose
prema mladima koii ulaze u proizvodniu i samostalan zivot. U nasim uslovima, sociologiia
vaspitania treba da istrazuie nacine na koie nase drustvo utice na vaspitanie mladih, na drustvene
odnose i napredovanie drustva u celini.
4
Didaktika ie usko povezana i sa logikom koia proucava zakonitosti, zakone i Iorme mislienia.
Poznavanie logike pobolisava didakticko-metodicki rad nastavnika i nastavne postupke. Formiranie
naucnih poimova, sudova i zakliucaka podleze logicko-saznaino-teoriiskim zakonitostima koie su
vazne u procesu nastave. To se odnosi i na primenu logickih postupaka i misaonih operaciia, kao sto
su indukciia- dedukci-ia, analiza - sinteza i dr. Ne treba ispustiti iz vida da ie iedan od glavnih
zadataka nastave vaspitanie logickog mislienia. Da bi se to postiglo, kod ucenika treba sistematski
razviiati logicko mislienie.
Za didaktiku ie posebno znacaina povezanost sa psihologijom i to razvojnom, pedagoskom i
psihologijom nastave.
Povezanost didaktike s razvoinom psihologiiom ie usmerena ka poznavaniu psihickog razvoia
ucenika u procesu obuke. Poznavanie opstih zakonitosti razvoia ucenika cini podlogu ili osnovu na
koioi didaktika zasniva svoiu teoriiu nastave. Zakonitosti u okviru ucenia, kao i sam proces ucenia
ie kliucni problem pedagoske psihologiie, koia se detalino bavi uslovima, procesima, metodama i
tehnikama ucenia, motivaciiom i dr. Poznavanie bitnih uslova ucenia predstavlia znacainu kom-
ponentu didaktike i omogucava naucno zasnivanie organizaciie nastave i nastavnog procesa uz
primenu utvrdenih principa, zahteva i zakonitosti koii se odnose na dobro organizovanu nastavu.
U uslovima razvoia i napredovania svih nauka, posledniih godina sve vece interesovanie se
okrece ka psihologiii nastavnih predmeta. Tako, na primer, nastava matematike i usvaianie
matematickih sadrzaia i poimova u znacainoi meri se razlikuie od nastave i usvaiania kniizevnosti,
istoriie, hemiie, stranih iezika i dr.
Tokom svog psihoIizickog razvoia, ucenici prolaze kroz razlicite etape. Poznavanie tih etapa i
niihovih karakteristika pomaze nastavniku da potpuniie shvati odredene potrebe i moguchosti
ucenika. Potpuniie poznavanie osobenosti i potreba omogucava nastavniku da utvrdi pravu meru u
pogledu zahteva kako u okviru nastave, tako i izvan nie.
Matematika i kibernetika nalaze sve vecu primenu u razradi pitania koia se odnose na
strukturu nastave, metode i sredstva, a posebno programirane nastave i ucenie.
Matematicko-statisticke metode i postupci siroko se primeniuiu i u didaktickim istrazivaniima.
Ona omogucavaiu da se na pouzdan i obiektivan nacin proveri uspesnost nastavnih programa,
udzbenika i prirucnika, nastavnih metoda i sredstava i niihovih razlicitih kombinaciia

SpeciIican odnos postoii izmedu didaktike i metodike. Metodike se zasnivaiu na opstoi teoriii
nastave - didaktici, zbog cega ih nazivaiu i posebnim, speciialnim pa i predmetnim didaktikama.
Odnos didaktike prema metodikama moze se shvatiti kao odnos opste prema posebnim
disciplinama. Metodike se bave speciIicnim primenama opstih zakonitosti nastave i ucenia u okvim
poiedinih nastavnih predmeta, pa se moze govoriti o metodici maternieg iezika, matematike,
hemiie, biologiie, istoriie, likovnog vaspitania itd. Didaktika se bavi problemima nastave, opstim
zakonitostima obrazovania i vaspitania, ukoliko su oni od znacaia za sve predmete, bez ulazenia u
niihove posebnosti i speciIicnosti. Metodike, pak, proucavaiu probleme koii su svoistveni
odredenom predmetu, kome mogu dati odredenu osnovu, a pri ciioi razradi opstedidakticke
postavke i principi nisu dovolini. Prema tome, didaktika i metodike se nalaze u naitesnioi
uzaiamnosti: metodike koriste za svoia proucavania opste naucne postavke i zakonitosti didaktike,
primeniuiuci ih na posebna podrucia nastave odredenog predmeta, sto obezbeduie iedinstvo
metodoloskog i teoriiskog prilaza resavaniu pitania nastave u raznim predmetima. Didaktika se
sluzi samostalnim istrazivaniima i rezultatima poiedinih metodika koristeci ih prilikom uopstavania.


2.0. NASTAVA KAO PROCES POUCAVAN1A I UCEN1A

Nastava se moze razlicito razmatrati, sto zavisi od nacina prenosenia znania i vodenia ucenia
ucenika, od niihovog uzrasta, organizaciie drustvenog zivota i sociialne klime u grupi ili razredu, od
osobenosti predmeta i nastavnog sadrzaia, od primene odgovaraiucih metoda i tehnika kao i od
motiva onog koii uci. No i pored speciIicnosti od koiih su neke pomenute, nastava poseduie izvesna
svoistva, karakteristike, osobenosti koie su zaiednicke svim predmetima i uzrastima, ti. nastavnom
procesu u celini. Svoistva koia povezuiu ono sto ie zaiednicko i koia odreduiu sustinu nastave,
5
nazivaiu se karikama (elementima) nastavnog procesa. Ti elementi se odnose na komplekse
kvalitativno slicnih aktivnosti nastavnika koiima moraiu odgovarati i odredeni nacini ucenia
ucenika. Poiedini elementi se ne moraiu iavliati prema odredenom redosledu, vec mogu da podlezu
odredenim promenama, tako da se dva ili vise elemenata mogu iaviti istovremeno. Na tai nacin
mogu se izdvoiiti i osobenosti savremenog modela nastave i ucenia.
U sirem smislu reci nastava ie sociialna poiava i proces. Niena Iunkciia ie u tome da decu i
omladinu koia rastu i koia se razviiaiu, integrise u drustveno bice, da kao znacaina drustvena
Iunkciia povezuie tradiciiu, sadasniost i buducnost i tako utice na razvoi i napredovanie drustva.
Neophodan uslov dobre nastave ie svesna i aktivna saradnia nastavnika i ucenika koie
povezuie zaiednicki cili - stvaranie odredenih promena u licnosti ucenika. Proces meniania,
planirano sticanie i utvrdivanie znania, umenia i navika, niie nista drugo do ucenie shvaceno u
sirem smislu. Rukovod0nj0 proc08o2 uc0nja. organizovan rad na89avnika 8a uc0nici2a koji
o2ogucava 8i8902a98ko u8vajanj0 znanja. kao i razvijanj0 njihovih 8po8obno89i i
in90r08ovanja. najops9ij0 80 naziva - nastava
Bez obzira na mesto gde se obavlia, nastava pretpostavlia one koii poucavaiu i one koii uce -
nastavnike i ucenike. Prema tome, nastava se moze razmatrati sa stanovista aktivnosti nastavnika -
ti. poucavanie i sa stanovista aktivnosti ucenika - ucenie. Poucavanie ie uvodenie ucenika u ucenie i
rukovodenie uceniem. Zbog toga nastavnik pri izvodeniu nastave mora voditi racuna ne samo o
onome sta on treba da cini, vec i o tome sta treba da cine ucenici kako ih podsticati da uspesno
usvaiaiu nastavne saradnie.
Poucavanie ie usmereno u vise pravaca, ali su posebno znacaine niegove sledece Iunkciie:
-posredovanie izmedu ucenika i gradiva (usmeravanie da gradivo ide u susret uceniku, a
ucenik gradivu);
-pomoc u vodeniu, i
-vodenie procesa ucenia.

Funkciia posredovania u poucavaniu se ne sme svesti na spolino i mehanicko .prenosenie"
znania, umenia i navika. Nastavnik ne samo da izlaze gradivo vec i pomaze ucenicima kako da to
gradivo usvoie, nauce. Proces ucenia se moze uspesno voditi iedino ako se zasniva na stvaralackoi
aktivnosti i samoaktivnosti ucenika ier bez toga nema uspesne nastave.

Znania koia ucenici usvaiaiu, pored saznaine i obrazovne imaiu i vaspitnu Iunkciiu.
Obrazovna i vaspitna Iunkciia nastave se ne moze ostvarivati odvoieno i nezavisno iedna od druge.
Obrazovni i vaspitni uticaii nastave se meniaiu zavisno od cilieva i zadataka nastave,
karaktera i sadrzaia gradiva, speciIicnosti nastavnog rada, aktivnosti angazovania ucenika u procesu
nastave, kao i niihovih motiva za ucenie. Pri tom treba imati na umu svoistva i mogucnosti ucenika,
kao sto su: radoznalost, potreba za aktivnoscu, sticaniem iskustava istrazivaniem i posmatraniem
novih i nepoznatih predmeta, poiava, procesa i dogadaia, sto im omogucava upoznavanie i
otkrivanie sveta u kome zive, potreba za isticaniem i sl. Pravi eIekat se postize kada pobude ucenika
poteknu posredstvom niihovog sve veceg i samostalniieg ucesca u procesu nastave.
U svom radu nastavnik ponekad vecu pazniu obraca obrazovaniu, vise insistira na prenoseniu
i usvaianiu znania i vestine, a nekad vise insistira na vaspitnim momentima, kako bi kod ucenika
Iormirao pogled na svet, ubedenia, drustvene stavove, ponasanie u skladu sa etickim normama.
Realizuiuci sve aktivnosti nastave, nastavnik se mora brinuti da one doprinose izvrsavaniu
odredenih, raniie isplaniranih vaspitnih zadataka.
U nastavnom procesu koii obuhvata i obrazovanie i vaspita-nie uvek su sadrzane i vaspitne
vrednosti. Prema tome, znacaina osobenost savremenog modela nastave ieste iedinstvo didaktickih i
vaspitnih uticaia.
Sledeca osobenost savremene nastave sastoii se u tome da nastava treba da bude organizovana
i vodena tako da utice na razvoi saznainih sposobnosti ucenika, na razvoi niihovih opstih
intelektualnih sposobnosti kao i drugih svoistava koia su povezana sa prethodnim kao sto su:
razviianie samostalnog i stvaralackog mislienia, razviianie sposobnosti i spretnosti u sticaniu novih
znania, primenu naucenih znania, umenia i navika na nove, nepoznate uslove i situaciie. Ovai
slozeni pravac sticania znania zahteva aktivizaciiu intelektualnih sposobnosti, apstraktnog
6
rezonovania, pamcenia, maste, asociiaciia, kao i ukliucivanie volinih i emocionalnih elemenata lic-
nosti. Nastava shvacena u tom pravcu pruza velike mogucnosti za razvoi ucenika, ona postaie
zanimliiva, angazuie ucenike i sve niihove potenciiale, predstavlia ucenie u sirokom smislu te reci i
na tai nacin ispuniava iedan izuzetno vazan vaspitni zadatak. Takva nastava ima razvoini karakter.
Zbog toga ie znacaino da obrazovni i vaspitni zadaci koii se stavliaiu pred ucenike budu nesto
malo iznad niihovog postoieceg nivoa posto takva nastava omogucava razvoi i .vuce napred".
Izuzetno znacaina osobenost savremene nastave ie niena fleksibilnost. Fleksibilnost nastave
ide u dva pravca: u pravcu utvrdivania nastavnih sadrzaia i u pravcu primene razlicitih metoda,
organizacionih Iormi i sredstava nastave i ucenia, koie nastavnik odabira u skladu sa cilievima i
zadacima koie treba da ostvari.
Kada se govori o Ileksibilnosti u pogledu nastavnih sadrzaia ima se u vidu nekoliko vaznih
zahteva. Pre svega, nastava mora da obezbedi zaiednicku osnovu svim ucenicima. Buduci da se
ucenici razlikuiu prema mogucnostima i tempu ucenia, nastava treba da obezbedi takve sadrzaie
koii ce zadovoliiti razlicite nivoe, zavisno od mogucnosti i interesovania ucenika. Zbog toga, u
okvim ovog zahteva, individualizovana i diIerencirana nastava imaiu posebnu ulogu i znacai.
Razliciti zahtevi u pogledu nastavnih sadrzaia namecu i razlicite oblike. metode i sredstva za
niihovu realizaciiu. Zahvaliuiuci Ileksibilnosti, iedinstvo poucavania i ucenia moze dobiti svaki put
drugi oblik u razlicitim organizacionim i metodickim osnovnim formama nastave, pri razlicitim
tipovima poucavania i ucenia i naizad pri razlicitim strukturama grupa i razreda. Fleksibilan odnos
ie neophodan i u primeni nastavnih metoda s tim sto se sve vise primeniuiu one metode u koiima
ucenici imaiu sve aktivniiu ulogu..
Nastava ie iedinstveni vaspitno-obrazovni proces koii se odviia prema posebno utvrdenom
nastavnom planu i nastavnim programima, pod rukovodstvom nastavnika i sa stalnom ili
odredenom grupom ucenika. Radi sto bolieg prilagodavania nastave razlicitim ucenicima, niihovim
mogucnostima i interesovaniima, u nasim skolama postoie sledece vrste nastave: redovna,
dopunska, produzna, dodatna, izboma, Iakultativna i pripremna nastava



2.1.NASTAVA KAO PROCES

2.1.1.DI1ALEKTIKA PROCESA SAZNAN1A I NASTAVE

Svaki proces predstavlia kretanie. I saznavanie putem nastave, otkrivanie .istine" putem
organizovanog ucenia i usvaiania znania takode ie proces sa svoistvenim unutrasniim
protivrecnostima koie se poiavliuiu kao izvor niegovog razvoia i usavrsavania.
Kada ie rec o nastavi, onda imamo u vidu ne samo oblik vec i proces vaspitania i obrazovania
koii se odviia u tim uslovima. Uspesno voditi nastavu znaci ovladati nastavnim procesom i
celishodno ga voditi i usmeravati. Bez razvoinog aspekta i dinamike, nastava ne moze da ispuni
zadatke koii se pred niu postavliaiu.
Druga znacaina osobenost koia utice na odviianie zakonitosti u okvini nastavnog procesa
nalazi se u raznovrsnosti spolinih formi nastave. Treba imati u vidu da se opste zakonitosti
nastavnog procesa svaki put odviiaiu pod speciialnim uslovima koii se meniaiu i koii su
neponovliivi. Zakonitosti nastavnog procesa su obiektivnog karaktera, ali ne treba zaboraviti
subiektivni karakter onih koii u niemu ucestvuiu: nastavnika, koii tai proces organizuiu i ucenika,
koii usvaiaiu ono sto se izlaze. Zbog takvog svog karaktera subiektivnih elemenata u procesu
nastave on zahteva stvaralacki odnos kako nastavnika, tako i ucenika.
Nastavni proces treba posmatrati kao pedagosko delovanie koie ie u izvesnom smislu
odredeno postavlienim ciliem, a zatim rasclanieno, diIerencirano, strukturirano prema odredenim
zadacima. Sav ovai proces odviia se pod vodstvom nastavnika, i na osnovu unutrasnie logike
dinamickih procesa prelazi u spolini, a to ie proces poucavania i ucenia. Ritam i dinamika ovih
procesa podlezu kako opstim, tako i speciIicnim zakonitostima, sto ne znaci da se on mora uvek
odviiati na isti nacin. Naprotiv, niegova struktura zavisi od broinih i razlicitih Iaktora. Pri tom valia
ukazati da svaki put ovai proces ima iednu polaznu tacku, polazni nivo, a zatim se putem
7
zaiednickih i rasclanienih postupaka dolazi do odredenih rezuItata. Nastavni proces se proteze kroz
duzi vremenski period pa ga tako valia i proceniivati.
Nastavni proces ima diialekticki karakter i odviia se kroz niz protivrecnosti. Protivrecnosti
izmedu licnog iskustva ucenika i naucnih znania, izmedu neophodnosti i mogucnosti resavania
saznainih zadataka, predstavliaiu zivi saznaini proces. Ucenici se tokom ovog procesa okrecu ka
traganiu, naprezu svoie intelektualne i voline snage i aktivno traze izlaze iz nastalih protivrecnosti.
Da bi nastavnik mogao uspesno i sistematski da vodi nastavni proces, on treba da upozna
unutrasnie protivrecnosti, da ih pazliivo proucava i usmerava kako bi delovale kao pokretacke snage
nastave i razvoia ucenika. Osim toga, nastavnik treba da zna da zainteresuie ucenike. da kod niih
stvori odgovaraiuce motive za rad i ucenie; da dobro poznaie niihove saznaine mogucnosti, da
usmerava aktivnost i samostalnost mislienia i delovania koii sluze realizovaniu zelienih i planiranih
cilieva i zadataka nastave, imaiuci u vidu pre svega one koii su sustinskog karaktera; da bude dobar
organizator saznainih delatnosti ucenika i zainteresovan za niihov uspeh i opsti razvoi.


2.1.2. PROCES SAZNAVAN1A

Proces saznavania ie osnova i pretpostavka nastavnog procesa. Cili svakog saznania za coveka
ie praksa, i vrednost svakog saznania se proceniuie prema tome koliko ono sluzi coveku, niegovoi
praksi i zivotu. Covek saznaie svet i poiave koie ga okruzuiu ne samo zato da bi ih razumeo, vec i
da bi ih na neki nacin prilagodio sebi i svoiim potrebama. Buduci da ie praksa cili saznania, ona ie
istovremeno i kriteriium istine, merilo tacnosti saznania. Covekova saznania koia nisu proverena
putem prakse ne pruzaiu potpunu sigurnost u niihovu istinitost. Tek kada se teoriisko saznanie
pokaze kao istinito u praksi i potvrdi praksom, ono postaie punovredno sastavni deo liudskog
saznania. Ovim se krug saznania zatvara.
Polazeci od prakse, liudsko saznanie se preko zivog posmatrania i apstraktnog mislienia
ponovo vraca praksi. Covek sada primeniuie novo saznanie i proverava ga u niegovoi istinitosti, ali
ne u starom kvalitetu, vec u bogatiiem obliku i na visem nivou. Od ovoga viseg nivoa pocinie novi
krug saznania koie ce se uspesnom praksom zavrsiti na visem nivou. Covekovo saznanie ie na tai
nacin beskraino ponavlianie u kome svaki ciklus tog kruzenia podize saznanie coveka na visi nivo,
daie mu nov kvalitet.
Ako se proces saznania uporedi s procesom saznania u nastavi, moze se zapaziti da izmedu
niih ima i slicnosti i razlika. Ono sto ie speciIicno za saznanie u procesu nastave, ieste da
saznavanie ucenika u nastavi ne mora uvek i obavezno da polazi od konkretnog, poiedinacnog pa da
ide ka opstem dakle, induktivno. U nastavi se cesto ide i obrnutim putem, od ohoga sto ie opste, od
utvrdenih zakona, ka onome sto ie poiedinacno. Na osnovu opsteg, zakliucuie se o poiedinacnom.
Dakle, u nastavi se ostvaruiu neposredni i posredni prelazi takvih puteva saznania kao sto su
indukciia i dedukciia. U nastavi se ne mora uvek poceti od .zivog posmatrania" vec se moze
polaziti i od opsteg saznania pa na osnovu toga obiasniavati poiedinacne slucaieve. No bez obzira
koiim se putem ide u procesu nastave, ona uvek mora da ispuni sledeci cili: da u 8v089i uc0nika
ofor2i j0din89vo konkr09nog i ap89rak9nog. opazajnog i poj2ovnog. culnog i logickog. Ucenik
treba da bude u staniu da opstim mislima povezuie slikovite predstave, kao i da iz saznania
cinienica izdvoii ono sto ie bitno, opste, zaiednicko i obuhvati ga u poimovima i opstim sudovima.
Bez toga nema pravog razumevania i logickog usvaiania nastavnih sadrzaia.


2.1.. ODNOS SAZNAVAN1A U NAUCI I U NASTAVI

Razlike izmedu ova dva procesa sastoie se u sledecem:
1.proces saznania u nauci usmeren ie ka otkrivaniu obiektivnih zakonitosti, zakona saznania, i
on tezi menianiu obiektivne realnosti. Nasuprot tome u nastavnom procesu, ucenici se upoznaiu sa
vec dobro poznatim cinienicama, pravilima, zakonima koii su odabrani na odgovaraiuci nacin, sa
stanovista vaspitno-obrazovnih i nastavnih potreba. Prema tome, nastavni proces ie pedagoski
proces usmeren ka razvoiu i menianiu licnosti ucenika;

2.naucno saznanie ie proces koii se nikada ne zavrsava i koii ne tece pravoliniiski. U niemu se
obiektivno saopstavaiu nova saznania, dok se nastavni proces obavlia pod vodecom ulogom
nastavnika i u niemu se za relativno kratko vreme mogu steci osnove neophodnih znania i liudske
kulture a u niemu ucenik saznaie ono sto ie obiektivno vec saznato;
3.razlike su i u obimu znania koie valia steci. U svom istrazivackom radu, samostalnim i
stvaralackim mislieniem, naucnik nastoii da otkriie novo i nepoznato. Da bi to postigao on mora da
obradi obilie pristupacnih cinienica kako bi sto pouzdaniie mogao da dode do novih saznania koia
vode dalie. Na tom putu on nailazi na broine i razlicite teskoce, prepreke pa i zablude. U nastavi se
do novog znania dolazi na iednostavniii i na laksi nacin, prethodno proverenim putevima koii su
uslovlieni didaktickim zadacima: brizliivo odabranim sadrzaiima koii sluze kao osnova za
uopstavanie, izlaganiem cinienica koie su ucenicima pristupacne, a pruzaiu im obavestenia iz-
borom adekvatnih nastavnih postupaka i metoda i sl.;
4.u nastavnom procesu osim opazania, mislienia i prakse poiavliuiu se i dodatni elementi ko-
iih nema u naucnom saznaniu. Ti speciIicni didakticki elementi iesu: izgradivanie sposobnosti i
umesnosti, ucvrscivanie znania, obiikovanie vestina i navika, kontrola i oceniivanie uspeha ucenika
i dr.
Za 8hva9anj0 8us9in0 na89avnog proc08a 2nogo 8u znacajnij0 sliénosti koj0 po89oj0
iz20du naucnog i na89avnog proc08a:
1.nastavni proces saznania ie deo drustvenog procesa saznania: drustveni napredak saznania
u sustini se predaie putem nastavnog procesa;
2.organizaciia saznainih procesa dovela ie do Iormulisania osnovne teze u didaktici: da ie
uslov eIikasnosti nastave aktivnost ucenika;
3.sa stanovista ucenika, ucenie ie proces "otkrivania" i "istrazivania". Na putu saznania od
konkretnih cinienica do sustinskih obelezia i opstih veza, ucenici moraiu intenzivno da razmisliaiu i
svoia saznania iznova da "otkrivaiu", savladuiuci pri tom razne prepreke. Sve to obezbeduie
razviianie samostalnog i stvaralackog mislienia kod ucenika;
4.predmet saznania kako istrazivaca, tako i ucenika iesu razlicita podrucia stvarnosti:
prirodno, drustveno, privredno, kulturno i dr. Istrazivac pri tom otkriva nove veze, odnose i
zavisnosti izmedu raznih cinilaca stvarnosti koiu proucava i pri tom stvara nove, drustveno znacaine
vrednosti. Ucenik u procesu nastave ne stvara obiektivne vrednosti. Medutim, on stvara nove
subiektivne vrednosti, otkrivaiuci naucne cinienice, principe, pravila, zakone koie do tada niie
poznavao, a ciie znanie mu omogucava da dode do novih, daliih i slozeniiih saznania.
5.drustveno-istoriiski proces saznania ie u celini slican nastavnom procesu. Po svom
karakteru to su sociialni procesi u koiima ucestvuiu individualni i kolektivni misaoni procesi,
uticuci iedan na drugog i medusobno se obogacuiuci;
6.naiveca slicnost izmedu ucenia i naucnog saznania nalazi se u primenienim saznainim
procedurama. U naucnom saznaniu resavaiu se problemi znacaini sa drustvenog stanovista i svako
naucno istrazivanie vodi ka resavaniu nekog odredenog problema. Osnovni uslov za postizanie
uspesne nastave ie aktivnost ucenika u nastavnom procesu, a iedan od nacina da se to postigne ie
stavlianie ucenika u tzv. "problemske situaciie". Ovakvo shvatanie problemske situaciie ie
zaiednicka oznaka i naucnog i ucenickog saznania.


2.2. NASTAVA I VASPITAN1E MISL1EN1A

Za razliku od tradicionalne skole i nastave, u koiima se insistira na usvaianiu odredenog
obima znania, umenia i navika, savremena skola vise naglasava komponente koiima se programira
razvoi i vaspitanie i zadatke pomocu koiih se to moze uspesno ostvariti.
U novoi, savremenoi skoli teziste ie na samostalnom sticaniu znania, sto zahteva vecu
iniciiativu i samostalan rad ucenika. Na proces razvoia znania manie se gleda sa stanovista
prenosenia inIormaciia i Iormirania navika i vestina, a vise se naglasava proces saznavania.
posebno proces intelektualnog razvoia i razvoia mislienia. Jedan od centralnih zadataka postaie
vaspitanie i razvoi mislienia. Nastavni programi treba da budu prilagodeni ovim potrebama.
9
Prema tome, ucenike ie neophodno poucavati da misle. Nasem intelektu su neophodni izvesni
sadrzaii i ne smemo ga drzati praznim. Ne mozemo izbeci da mislimo, kao sto ne mozemo izbeci da
disemo. Sustinsko ie pitanie: da li i koliko organizovana nastava i ucenie mogu da unaprede i
ubrzaiu razvoi mislienia?
Zahtev za optimalnim razviianiem i usavrsavaniem mislienia podrazumeva osavremeniivanie
nastavnih sadrzaia i drugaciii prilaz koncepciii nastavnih predmeta. Nastavni sadrzaii moraiu biti
odabrani tako da mnogo vise, no sto ie sada slucai, podvlace osnovna. sustinska pitania iedne
nauke. Zbog toga, vec u pocetnim razredima obavezne skole, treba omoguciti ucenicima da se
upoznaiu sa zakonitostima i naucnim znaniima kako bi u niihovoi svesti moglo da otpocne Iormi-
ranie osnovnog poimovno-naucnog sistema.
Nastavne predmete treba koncipirati u skladu sa nacinima izlagania samih naucnih znania. Da
bi se to postiglo, ucenici treba da usvoie osnovne i sustinske poimove koii cine teoriiu date nauke.
Na tai nacin ucenik ce moci da shvati opste principe tog predmeta a putem niih da razume i
poiedinacne poiave. Dakle, akcenat niie na zapamcivaniu broinih podataka i niihovom
"magicioniraniu", na pretezno pasivnom odnosu ucenika u primaniu znania, vec na aktivnom i
stvaralackom odnosu i, u velikoi meri, samostalnom sticaniu znania.
Savremeni pedagozi sve vise ukazuiu na neodrzivost empiriiske teoriie mislienia. U vezi s tim
iavlia se i novi prilaz principu ociglednosti koii u tradicionalnom obrazovaniu ima iednostrano,
senzualisticko tumacenie. Sve vise preovladuie glediste da ociglednost shvacena u tradicionalnom
smislu ne omogucava razvoi apstraktnog mislienia. Zbog toga ie neophodno da se izmeni karakter
culnih osnova u nastavi. Culne osnove treba da postanu modeli koii ce ukazivati na sustinske
odnose u culno-ociglednoi Iormi. Tako shvaceni modeli i culna osnova sada su sredstva za Iormi-
ranie apstraktnih poimova. Savremena koncepciia nastavnih sadrzaia naglasava povecanu ulogu
teoriiskih znania i u izmenienim okolnostima takva ociglednost dobiia kvalitativno drugaciiu
Iunkciiu, pa se i niena uloga prakticno povecava.
Povecavaniem zahteva da ucenici sticu teoriiska znania ubrzava se proces mislienia. Medutim,
ako ie razlika izmedu zahteva, odnosno mogucnosti ucenia i razumevania previse velika, ona
izaziva nesklad, sto nastavnika moze da dovede u zabunu. Naime, nastavnik moze da veruie da ie
mislienie ucenika razviieniie no sto ieste, pa u takvoi situaciii dolazi do Iormirania verbalnih
navika, ti. ucenici verbalizuiu ono sto zapravo ne razumeiu posto su zahtevi daleko iznad
mogucnosti niihovog mislienia. Otuda zahtevi koii imaiu za cili razviianie mislienia moraiu biti ne-
sto iznad nivoa razumevania, ali ne suvise. Zbog toga se u procesu obrazovania stalno mora pratiti i
proucavati stepen razumevania ucenika, kako bi se uspesno moglo ici dalie. Naiveca teskoca pri
tome ie upravo pronalazenie "mere" izmedu nastave i nivoa razumevania, odnosno mogucnosti
ucenika.
Razvoi sposobnosti mislienia ie rezultat ukupnog skolskog programa pa sve skolske predmete
treba koncipirati i predavati tako da doprinose razvoiu mislienia. Nastavnik mora nastoiati da
prikaze sve strane iednog pitania, da ucenicima obezbedi vreme da diskutuiu, polazeci od razlicitih
pa i suprotnih stanovista.
Decu treba nauciti da misle, a nemoguce ie misliti prema rezimu i zahtevima nastavnika (i autoriteta
uopste). Mislienie pretpostavlia slobodno delovanie mentalnih Iunkciia, a ne prinudni intelektualni
rad koii ie sveden na verbalno ponasanie. Mentalne strukture deteta razlikuiu se od struktura
odraslih i tradicionalna pedagogiia gresi kada u poucavaniu dece primeniuie logicka sredstva koia
im ne odgovaraiu. Savremena pedagogiia zahteva da deca budu aktivna; da preduzi-maiu licna
istrazivania, da eksperimentisu, analiziraiu, uporeduiu, raspravliaiu uz dovolino podrske,
podsticania i iniciiative. Dete uci dobro samo ako razume i shvata ono o cemu se radi, ako ucestvuie
u elaboraciii onoga sto treba da usvoii. U tome ie, uostalom, i sustina aktivnih metoda i postupaka u
nastavi. Za vaspitaca ie izazov da planira korake-prepreke koie dete treba da savlada kako bi
uspesno moglo da napreduie u odredenoi oblasti sve dok ne dostigne sledecu etapu i dode do
sledecih diIerenciranih aktivnosti u skladu sa svoiim uzrasnim potrebama i mogucnostima.
Poznato ie da ucenik koii misli ie i ucenik koii postavlia pitania, diskutuie, zahteva sira
obrazlozenia. Neophodno ie da nastavnici to podsticu, podrzavaiu i usmeravaiu.
10

2.. NASTAVA I PROCES UCEN1A

Vec ie receno da nastavu cine poucavanie i ucenie, odnosno aktivnosti nastavnika i ucenika.
Ocigledno ie da su ovi procesi tesno povezani i medusobno uslovlieni. Nastava uvek pretpostavlia
ucenie i u Iunkciii ie ucenia; ona i postoii zbog ucenia. S druge strane, aktivnost nastavnika se ne
moze zamisliti bez odgovaraiucih aktivnosti ucenika. To znaci da se od ucenika ocekuie vlastito
angazovanie i intenzivan intelektualni rad, traganie i otkrivanie, stvaralacko ucenie.
Treba naglasiti da ie ucenie veoma znacaina oblast sistematskog proucavania pedagoske
psihologiie, da su u toi oblasti utvrdene zakonitosti u pogledu motivaciie, usvaiania (zapamcivania),
zaboravliania itd.
Proces ucenia se prema Dasielu (A. Dashiell, 1949), moze sazeto prikazati u obliku diiagrama.
Prema ovom diiagramu, motivisani
poiedinac (1) suocava se sa odredenom
preprekom (2) koia predstavlia smetniu za
postizanie niegovih cilieva i zadovoliavanie
niegovih motiva. Da bi savladao prepreke i
uklonio smetnie, poiedinac preduzima
istrazivacke odgovore (3) sve dotle dok
nekima od niih ne prevazide prepreku, ne
ukloni smetniu ka ciliu (4).
Da bi se u uceniu postiglo ono sto se
zeli, neophodni su sledeci koraci ili etape:
1. Motivacija. Ucenie se iavlia kao odgovor na unutrasniu ili spoliniu
motivaciiu.
2.Cilj. Motivisanost sama po sebi niie dovolina. Da bi ona dovela do zelienih rezultata, mora
postoiati cili prema kome se poiedinac oriientise i za koii vemie da ce biti uspesan sa 'stanovista
niegovih motiva. Prema tome, moze se reci da se odredeno ponasanie ne Iormira samo od sebe, vec
ie izazvano pre svega potrebom, a zatim orijentacijom ka nekom cilju. Na tai nacin ponasanie
postaie svrsishodno. Sigurno ie da nastavnici postavliaiu odredene cilieve u okvim nastave, ali to
niie dovolino. Cilievi ce biti realizovani i uspesni samo ako postanu i cilievi samih ucenika. Ako
nastavnik u tome ne uspe. ucenik ce imati svoie cilieve, a zaobici ce one koie ie postavio nastavnik.
3.Spremnost. Pitanie spremnosti ie veoma znacaino, posebno za one koii sastavliaiu nastavne
programe. Spremnost ili gotovost znaci stanie kada ie ucenik sposoban da razume i prihvati ono sto
se od niega ocekuie. To znaci da programski zahtevi (programski sadrzaii) moraiu biti tako
odmereni da ucenik odredenog uzrasta (ti. u odredenom razredu) bude u staniu da razume i nauci
ono sto ie predvideno.
4.Prepreka. Imaiuci na umu sve ovo sto ie receno, pred ucenicima moraiu biti postavliene i
odredene prepreke, ti. izmedu motivisanog poiedinca i niegovog cilia treba da postoie teskoce koie
ce on morati da savlada. Pri tome nastavni zadaci moraiu biti nesto malo tezi, nesto iznad
postoieceg stania. Ukoliko ne bi bilo takvih prepreka ne bi se izazvala tenziia koia ie neophodna za
angazovanie svih ucenikovih mogucnosti. U tom slucaiu ne bi bilo zelie niti napora da se prepreka
savlada i cili postigne. Nastava u koioi se ne postavliaiu izvesne prepreke (teskoce) ne omogucava
mobilizaciiu ucenikovih snaga i stvaralacko ucenie. Nastava bez prepreka ie neinteresantna,
monotona, cesto i dosadna, i kao takva ne moze da probudi zeliu ucenika za intenzivnim i
stvaralackim uceniem. Postoianie prepreka tera ucenika da se napregne i da ih savlada, sto u stvari
znaci trazenie odgovaraiuceg resenia, a to zapravo i ieste ucenie. Zbog toga ie zadatak nastavrika (i
strucniaka koii sastavliaiu programe) da postavi realne prepreke na putu ka postizaniu cilieva, da
podstice niihovo ostvarivanie, a ako ie neophodno i da vodi i usmerava ucenike ka uspesnom
savladivaniu prepreka i dolazeniu do cilia.
Prepreke mogu biti razlicite kako po broiu i kombinaciiama, tako i po Iormi, zavisno od
uzrasta ucenika i speciIicnosti naucno-nastavne discipline i nastavnog sadrzaia.


11
5.Odgovor. U pokusaiima da prevazide smetniu i savlada prepreku, ucenik preduzima
razlicite korake, pokusaie i oblike ponasania. Odgovor na odredenu situaciiu (ili prepreku) ucenik
moze postici razlicitim putevima i nacinima.
6.Poiacavanie (osnazenie). U trazeniu resenia i prevazilazeniu prepreka, odgovor koii ie
uspesan u postizaniu cilia tezi da bude ponovlien i u sledecim slicnim prilikama i situaciiama.
Uspesan poduhvat do cilia predstavlia poiacanie za sledecu priliku i sledece resavanie slicne
situaciie. Isto tako, neuspesan odgovor ucenik primeniuie sve dotle dok ne pronade odgovaraiuci,
odnosno dok odgovor ne postigne poiacanie i uspesnost.
7.Generalizaciia. Bitan i veoma znacaian korak u procesu ucenia predstavlia obiediniavanie
uspesnog odgovora sa prethodnim uceniem kako bi dati odgovor postao deo nove celine. U ovoi
Iazi se moze govoriti i o prenoseniu (transIeru) prethodnih uspesnih odgovora i iskustava na nove
situaciie, i o primeni nekih oblika ) odgovora koii su raniie bili uspesni.
Integraciia i transIer u uceniu oznacavaiu Iazu u koioi se pokazuie da ie ucenik uspesno presao
put u savladivaniu prepreka i u sticaniu novih znania.
Desava se, medutim, da rezultat bude tacan, sto ipak ne garantuie da ie i proces do niega bio
ispravan. Ono na cemu treba da insistiraiu skola i nastavnici, vise se odnosi na proces nego na sam
rezultat. Ucenike treba osposobiti da traze i nalaze vlastite puteve do odgovora, a ne samo da nauce
sam odgovor. Insistiranie na procesu trazenia odgovora doprinosi razvoiu intelektualnih sposobnosti
i stvaralackih potenciiala ucenika, dok ucenie samog odgovora, makar on bio i tacan, od ucenika
zahteva samo dobro pamcenie. Iz ovoga se ne sme zakliuciti da su proces i rezultat odvoieni i
nezavisni iedan od drugog. Skola mora biti usmerena na oboie.


2.. KOMPONENTE NASTAVNOG PROCESA


U didaktici ie, od nienog postanka, zastuplieno posebno shvatanie nastave u vidu tzv.
.didaktickog trougla". Didakticki trougao sadrzi tri osnovna elementa, ili tri osnovne komponente
nastavnog procesa, a to su ucenik nastavnik gradivo.

na89avnik

uc0nik gradivo

Ovo shvatanie obuhvata sledece relaciie:
-ucenik-gradivo, zatim
-nastavnik-ucenik i naizad
-nastavnik-gradivo.

Pomenuti odnosi pokazuiu da postoii povezanost i uzaiamni odnosi izmedu ucenika i gradiva
ier se ucenik oriientise prema predmetu, a niegovo ucenie odreduie logika predmeta koii proucava.
Iz didaktickog trougla moze se, dalie, razumeti vodeca uloga nastavnika, koii mora imati u vidu i
gradivo i ucenika. Na tai nacin utvrdeni su odnosi na relaciii nastavnik-ucenik, a takode i odnosi
nastavnik-gradivo. Tradicionalna didaktika ie posebno insistirala na pomenutim komponentama i
relaciiama u okvim nastave i procesa koii se u nioi odviiaiu.

Sa savremenog stanovista pedagogiie, kao i drugih nauka, ovakvo shvatanie nastave ie
iednostrano. U tradicionalnom shvataniu nastave, izrazenom u didaktickom trouglu, postoie tri
znacaina nedostatka:
1. didakticki trougao gubi iz vida cili i uslove nastave;
2. didakticki trougao predstavlia staticki model, a nastava se karakterise procesualnoscu koia u
shemi didaktickog trougla niie obuhvacena;
3. tradicionalni didakiicki trougao predvida odnose nastavnik-ucenik i nastavnik-gradivo, a za
12
uspesan rad i opstu klimu u nastavi veoma su vazni i odnosi medu ucenicima. U savremenoi nastavi
nastavnik ne treba uvek da ima vodecu ulogu. U uslovima razviienih oblika nastave, iedan od
vaznih didaktickih zahteva ieste vece angazovanie u traganiu za reseniima, samostalna primena
stecenih znania. Za ovakav didakticki zahtev treba omoguciti ucenicima da se u razlicitom
medusobnom organizovaniu (individualan i individualizovan rad, rad u parovima, maniim gmpama,
razviianie kooperaciie medu ucenicima i sl.) nauce samostalnom radu i uceniu. U takvoi
organizaciii rada i pri poiacanoi aktivnosti ucenika, uloga nastavnika niie vodeca vec drugostepena.
U poslednie vreme ima pokusaia da se prevazidu iednostranosti tradicionalnog didaktickog
trougla. Jedan od takvih pokusaia ie model A. Maiera i saradnika koii polazi od sistemsko-teoriiske
postavke i nastavu shvata ,,kao kiberneticki sistem koii se sastoii iz tri velika parciialna sistema".
Ovai sistem ob ihvata:







.0. SADRZA1 OBRAZOVAN1A

.1. OPSTE KARAKTERISTIKE

U proslosti ie drustvo moglo da obezbedi odredene standarde i ukaze na naibolie puteve borbe
sa zivotom. To ie bilo moguce zato sto su nacin privredivania i drustveni odnosi bili takvi da su
opsti zahtevi bili niski ma koliko standardi bili utvrdeni. Za vecinu liudi bilo ie dovolino da
ispuniavaiu elementame zahteve u pogledu pismenosti i racuna. Nekim kategoriiama stanovnistva
niie bio potreban ni tai minimum. Prema tome, standardi su imali vise karakter opstih drustvenih
zahteva i normi ponasania. Danas, u kompleksnom i razviienom drustvu, zbog cestih i naglih
promena, pred poiedince se postavliaiu zahtevi koii su mnogo slozeniii i visi. Sem toga, poiedinci,
moraiu da donose i individualne odluke u razlicitim uslovima svakodnevnog zivota, cesce i vise no
nekada. Zbog toga oni moraiu da imaiu veca znania, da raspolazu mnogo vecom sposobnoscu u
resavaniu problema, da znania uspesno primeniuiu u odgovaraiucim poslovima i razlicitim
situaciiama, da realno proceniuiu i donose odluke koie su podlozne brzom menianiu.
Naucno-tehnicka revoluciia ie u osnovi izmenila odnose nauke i proizvodnie, nauke i
obrazovania, proizvodnie i obrazovania. Zbog toga se problem sadrzaia obrazovania i niegovo
usaglasavanie sa zahtevima naucno-tehnickog progresa danas postavliaiu u svim zemliama kao
sustinski i prevashodni zadaci savremene skole. Zivotna kretania u savremenom industriiskom
drustvu odlikuiu se porastom apstraktnosti.
Zahtevi za razumevaniem apstraktnih sadrzina i problema ne odnose se vise na relativno uzak
krug visokokvaliIikovanih strucniaka vec se ovai krug u velikoi meri prosiruie. Automatizaciia
menia i zahteva u pogledu poziva iednog obicnog radnika, naglasavaiuci pri tom intelektualne
delatnosti.
Naivazniii cinioci koii pod uticaiem naucno-tehnickog i kulturnog napretka zahtevaiu promene
sadrzaia obrazovania u savremenoi skoli, iesu sledeci:
- masa mIormaciia se udvostrucava svakih 5-10 godina, a u nekim oblastima znania ovai
porast ie mnogo brzi i veci. U takvoi situaciii poseban znacai dobiia izbor Iundamentalnih znania
koie su pretpostavka savremenog opsteg obrazovania;
- promene uticu i na zastarevanie inIormaciia i znania kao i poiavu novih.

13
- u nauci sve vise dolazi do izrazaia proces generalizaciie naucnih koncepciia, sistema i
metoda.
- sve vise se prosiruie primena naucnih znania na razlicite oblasti privrednih, drustvenih,
kultumih i drugih delatnosti.
- u uslovima kada nauka postaie neposredna proizvodna snaga, poseban znacai, pored
prirodnih nauka, tehnike i ekonomiie, dobiia politehncko obrazovanie kao i spaianie teoriie sa
nastavnom praksom i proizvodnim radom.

Sadrzaii savremenog opsteg obrazovania moraiu odrazavati komplekse problema umesto
istrgnutih, nezavisnih i izolovanih delova. Sadrzaii obrazovania ce sve vise zahtevati unosenie
novoga, pa ih treba cesce i brze zameniivati kao odgovor na vreme u kome se inIormaciie otkrivaiu
i na stepen naseg saznania o tome sta treba meniati.
Doziveli smo buiicu znania i niegovu eksploziiu. Liudima ce u zivotu biti cak neophodno i
mnogo vise znania koiim ce se koristiti, ali ih zato ne bi trebalo .magacionirati" u umu ucenika.
Vec" danas se .pritiskom na dugme" moze dobiti ogromna kolicina inIormaciia neophodnih za
resavanie nekog problema. Zbog toga u programima opsteg obrazovania treba da bude vise
naglasena upotreba znania, umesto usvaiania i zapamcivania mase cinienica. Ucenie danas mora
sadrzavati vise od obicnog memorisania. Ono mora obuhvatiti razumevanie, poimanie,
identiIikovanie inIormaciia, niihovo transIormisanie u generalizaciie, poiave, principe i zakone.
Ucenici moraiu znati kako da upotrebe. da primene ono sto su naucili ili kako to mogu saopstiti. U
savremenom obrazovaniu manie se insistira na speciIicnim kolicinama znania (iako su i znania
neophodna), a vise na razviianiu univerzalno primenliivih intelektualnih sposobnosti kao
instrumenata za sticanie znania i rasudivania o niima.
U savremenoi skoli opste obrazovanie ie naitesnie povezano s tehnickim obrazovaniem.
Jedinstvo opsteg i tehnickog obrazovania omogucava sticanie znania i umenia o osnovama
savremene proizvodnie, niene tehnike, ekonomike i organizaciie.
Zadatak tehnickog obrazovania i nastave niie u tome da neposredno priprema ucenike za
odredenu proIesiiu. Tehnicko obrazovanie ima opsteobrazovni karakter i deo je opsteg obrazovanja
za sve gradane. Ono ima za cili da ucenike upozna s onim sto ie opste, zaiednicko, tipicno u
mnogim, razlicitim podruciima tehnike, ekonomike, proizvodnie i da na niihovim primerima
ucenici otkrivaiu naucne principe, sustinske oznake rada i Iunkciie bilo koie masine, postroienia,
mehanizma ili zanimania. I kao sto mehanika moze da obiasni naikomplikovaniiu masinu da bi
covek mogao da ie razume, tako i tehnicka nastava osposobliava coveka da na osnovu poznavania
opstih osnovnih radnii i procesa proizvodnie moze lakse da razume posebne radne procese
Tehnicko obrazovanie se ne moze zamisliti bez rada u radionicama, kabinetima,
laboratoriiama, skolskim parcelama, a posebno bez ucesca ucenika u razlicitim vrstama
proizvodnog rada.
ProIesionalno obrazovanie ima povratni uticai na opste i tehnicko obrazovanie zato sto ih na
poseban nacin prosiruie i obogacuie i na tai nacin im daie iedan nov kvalitet. Elementi
proIesionalnog obrazovania ulaze u sadrzai tehnickog obrazovania i povezuiu ga s proizvodnim
radom.
U sklopu ovih problema nuzno se namece pitanie odnosu opsteg i proIesionalnog obrazovania,
ti. o odnosu izmedu opsteg obrazovania i speciializaciieIndustriiski napredak sve vise zahteva
strucniake raznih proIila, a sve manie Iizicke radnike. Moderna polioprivreda, na primer, u koioi ie
do iuce seliak radio naporne Iizicke poslove rukama, u danasnie vreme sve vise omogucava
koriscenie mehanizaciie, upotrebu agrotehnickih mera, organizaciiu poslovania i saradniu.
Savremene potrebe sve vise naglasavaiu znacai i sticanie znania posle i izvan skole, ucenie tokom
celog zivota, sto pretpostavlia poseban oblik obrazovania - permanentno obrazovanie.
Adekvatno obrazovanie ie ono u kome obrazovne instituciie pruzaiu solidne osnove i
mogucnosti za obezbedenie uspesnog prilagodavania na te promene, a zatim i za dalinie
usavrsavanie. U takvoi koncepciii permanentnog obrazovania nalazi se veoma naglasena i potreba
da svaki poiedinac, bez obzira na to kako ie i koliko obrazovanie prethodno stekao, treba da ima
pravo i mogucnosti dalieg ucenia i usavrsavania i da pri tome koristi razlicite mogucnosti, bilo da
nastavlia prekinuto skolovanie ili da ga dalie usavrsava. Poiedinac koii ne pokaze uspeh u iednom
14
periodu svog zivota ili u nekoi oblasti, imace i drugih prilika: nece biti osuden da zivi u getu svog
neuspeha". Permanentno obrazovanie postaie vrlo znacaina i potrebna mogucnost, ciiu realizaciiu
treba da obezbedi celo drustvo i sve niegove instituciie. Obrazovanie tako postaie iedna od stalnih
aktivnosti i obaveza celog drustva.


.1. TEORI1E I SHVATAN1A O IZBORU NASTAVNIH SADRZA1A

.1.1 TRADICIONALNE TEORI1E

Medu danas vec klasicnim teoriiama, naiveci odiek su imale sledece:
- didaktiéki formalizam,
- didaktiéki materijalizam 0nciklop0diza2) i
- didaktiéki utilitarizam.
Kraiem 1. i sredinom 19. veka siroko ie bila rasprostraniena teoriia formalnog obrazovania.
Predstavnici ove teoriie smatrali su da ie glavni zadatak skole da razviia saznaine sposobnosti i
Iorme mislienia. Prema tome, niie neophodno insistirati na obimu znania ier ucenici i onako ne
mogu da usvoie sve ono sto ce im biti potrebno u zivotu. Ne moze se znati ni kako ce se zivot
mladih oblikovati u buducnosti. Valia takode imati na umu da se znania brzo uvecavaiu, zatim
zastarevaiu i naizad dolazi do odbacivania. Ono sto danas izgleda kao nepobitna istina, sutra moze
biti opovrgnuto novim otkricima. Zbog toga predstavnici ove teoriie smatraiu da ucenicima treba
davati nastavni materiial i sadrzaie koii ce razviiati i vezbati niihove umne sposobnosti. Nisu bitna
sama znania i niihov opseg, vec uticai koii znania imaiu na razviianie i povecanie sposobnosti uma.
Uloga nastavnika uglavnom se svodi na uvezbavanie ucenika, na neku vrstu trenirania putem
speciialnih vezbania, i bila ie usmerena ka razviianiu misaonih sposobnosti. Smatralo se da naiveci
uticai na razvoi intelektualnih sposobnosti imaiu: gramatika, retorika, logika, matematika i klasicni
iezici (latinski i grcki). Pretpostavlialo se da ako se razviiaiu sposobnosti mislienia, ucenici ce biti u
staniu da samostalno i lako dodu do znania koia ce im kasniie biti potrebna u zivotu i svakodnevnoi
prakticnoi delatnosti.
U epohi razvoia kapitalizma sve vise su se postavliali zahtevi u pogledu davania potrebnih,
prakticnih i korisnih znania. Pocinie da se utire put i sve vise da se razviia teoriia materiialnog
obrazovania. Kao osnovni kriteriium pri izboru nastavne materiie naglasava se usvaianie odredenih
znania, niihovog obima i stepena niihove korisnosti i primenliivosti u zivotu. Insistira se na
prosirivaniu obima znania. Smatralo se da ne postoii potreba za izdvaianiem posebnog zadatka koii
bi se odnosio na razvoi sposobnosti ier se pri usvaianiu znania, bez nekog posebnog napora,
razviiaiu i intelektualne sposobnosti. Dosledno prihvaceno ovakvo shvatanie moze da ima i
nepovolian uticai na razvoi intelektualnih sposobnosti, pogotovu onih koie se odnose na razvoi
teoriiskog mislienia.
Treca teoriia, didakticki utilitarizam. naglasava Iormiranie prakticnih vestina, kao i
pripremanie za zivot i buduci proIesionalan rad.
Pomenute teoriie se smatraiu iednostranim: niihov osnovni nedostatak ie iednostrano
shvatanie koncepciie opsteg obrazovania. One su se ogranicavale, u iednom slucaiu na razvoi
saznainih sposobnosti i interesovania (teoriia Iormalnog obrazovania), u drugom na siroki Iond
znania, niegovo "magacioniranie" i opterecivanie pamcenia ucenika (teoriia materiialnog
obrazovania), a u trecem slucaiu na Iormiranie sposobnosti za delatnost i na prakticizam. Svaka od
pomenutih teoriia ie zanemarivala, osim onoga sto ie za niu tipicno i na cemu ie insistirala, ostale
aspekte obrazovania.
Teoriia Iormalnog obrazovania ie odvaiala sadrzai obrazovania od razvoia intelektualnih
sposobnosti. Ignorisala ie znania koia su potrebna za zivot i koiim se ucenici mogu prakticno sluziti.
Umesto davania korisnih i zivotu potrebnih znania, umni rad se ogranicavao na usvaianie
apstraktnih sadrzaia, pa ie na tai nacin skola bila odvoiena od zivotnih tokova, a ucenici usmeravani
da misle po unapred datim shemama. U sustini, teoriia Iormalnog obrazovania ie vodila negiraniu
obrazovania. Dmga teoriia, teoriia materiialnog obrazovania, stavliala ie akcenat na sadrzinu
obrazovania, proceniuiuci ga pretezno sa stanovista korisnosti. Predstavnici ove teoriie
15
prenebregavali su cinienicu da u mnogim nastavnim disciplinama, ili nastavnim podmciima, znania
ne mogu biti uvek neposredno koriscena u praksi, ali mogu znacaino uticati na opsti intelektualni
razvoi i usavrsavanie poiedinih sposobnosti ucenika. Tezeci prosirivaniu obima znania, niie se
vodilo racuna da to dovodi do velikog opterecenia ucenika, do verbalizma i odvaiania od zivota..
I kada priznamo delimicne istine koie su sadrzane u pomenutim teoriiama i ostaie da
konstatuiemo da se radi o dva iednostrana shvatania o obrazovaniu.
Teoriie Iormalnog i materiialnog obrazovania su pokrenule iedno od sustinskih pitania teoriie
obrazovania: cime se treba rukovoditi pri odabiraniu sadrzaia opsteg obrazovania: davaniem
neophodnih znania ili razviianiem intelektualnih Iunkciia i sposobnosti ucenika, i kakav treba da
bude niihov odnos?
U savremenoi didaktici se smatra da u opstem obrazovaniu podiednak znacai ima kako
sistematsko razviianie intelektualnih sposobnosti, tako i sticanie teoriiskih i prakticnih znania. Zbog
toga ie zadatak svih nastavnih predmeta i svih obrazovnih sadrzaia, a ne samo onih za koie se
smatralo ili, pak, smatra da imaiu poseban znacai, da ucestvuiu u razviianiu intelektualnih
sposobnosti i intelektualnom vaspitaniu uopste. Postoii odnos uslovlienosti izmedu znania i
sposobnosti. Znania uticu na sposobnosti, a sposobnosti ie tesko odvoiiti od sadrzaia na koiima se
razviiaiu. S druge, pak, strane, usvaianie znania niie moguce bez odredenog nivoa intelektualnih
sposobnosti koie se razviiaiu u aktivnom intelektualnom radu. Dakle, razviianie intelektualnih
sposobnosti ostvaruie se na odabranim znaniima (sadrzaiima) ali i na osnovu svesnog, sistematskog
i aktivnog usvaiania tih znania. Kao sto ie poznato, ovai proces ne tece sam po sebi i stihiino. Skola
mora organizovano i sistematski raditi na razviianiu sposobnosti ucenika. Ona ie duzna da obezbedi
osnovne pretpostavke za intelektualni razvoi i vaspitanie, sistem programa i nastavnih sadrzaia koii
mogu omoguciti sto potpuniie intelektualne procese; sirok i intenzivan stepen stvaralackog i aktiv-
nog rada; iedinstvo teoriie i prakse, mislienia i aktivnosti. Pored znania pogodnih za razvoi
mislienia, ucenicima treba davati i znania koia ce im biti potrebna i korisna u zivotu. Treba ih
pripremati i osposobiti da samostalno sticu znania i da znaiu da se tim znaniima koriste i da ih
primeniuiu.

.1.2. SAVREMENE TEORI1E I SHVATAN1A

Uticai tradicionalnih teoriia se oseca i danas u mnogim obrazovnim sistemima. Medutim, stare
teoriie se sve vise potiskuiu i zameniuiu novim, koie nastoie da izbegnu iednostranosti u vrsti
obrazovania i izboru nastavnih sadrzaia. Od savremenih teoriia i niihovih razlicitih variianti treba
izdvoiiti sledece:
- egzemplarizam,
- problemsko-kompleksnu teoriju,
- strukturalizam i
- funkcionalni materijalizam.

1eorija egzemplarizma ie zasnovana na tzv. egzemplarnom uceniu, u kome se obrazovni
sadrzaii grupisu oko tema koie su odabrane ili su tipicne za ostale cinienice, datu oblast ili proces.
Adekvatan izbor primera dopusta upoznavanie ucenika s osnovnim oznakama i pravilnostima. Tako
nastaiu tzv. .ostrva znania". Ucenici se ne upoznaiu sa svim cinienicama, vec samo sa onim koie su
tipicne, reprezentativne za grupu .ostrva znania". To im omogucava da shvate odgovaraiuce
kategoriie cinienica u okvim razmatranog Iragmenta stvarnosti.
Egzemplarna nastava predstavlia pokusai da se linearni sistem zameni skokovitim sistemom.
Zbog suvise velike Iragmentamosti nastavnih sadrzaia, egzempiarizam se pri izbom sadrzaia i
sastavlianiu nastavnih programa moze uspesno koristiti samo u predmetirria koii su pogodni za
izlaganie odredene teme ili problema (biologiia, geograIiia, poznavanie prirode). Potpuna primena
teoriie egzemplarizma ie suprotna principu sistematicnosti u nastavi, sto se u predmetima sa
posebno izrazenim lineamim sistemom sadrzaia ne moze prihvatiti (matematika, Iizika, istoriia).
Raznovrsnim izborom primera i sadrzaia, egzemplarizam moze biti veoma pogodan za
diIerenciranie nastavnih sadrzaia.
16
Problemsko-kompleksna teorija smatra da sadrzaie izlagania treba grupisati u komplekse
problema, tako da obuhvataiu materiiu razlicitih nastavnih predmeta. Na ovai nacin izbor sadrzaia
vise ne zavisi od vestacke podele na nastavne predmete, vec treba da sluzi boliem i potpuniiem
shvataniu raznih drustvenih problema ili problema iz prirode, u niihovim razlicitim i mnogostranim
uslovima onako kako se oni dogadaiu u stvarnosti.
Naiveci broi problema koii interesuiu poiedince ima kompleksni karakter, sto znaci da
predstavliaiu predmet proucavania vise razlicitih strucniaka. Medutim, nastava i pored toga ostaie i
dalie delatnost koia ie podeliena na poiedine predmete, discipline. Oni koii zastupaiu takvo stanie
smatraiu da naipre treba usvoiiti poiedine discipline, podrucia znania, da bi se moglo preci na
razmatranie problema sa sirih i razlicitih stanovista.
1eorija strukturalizma smatra da ie za eIikasno uticanie na psiholoske strukture neophodno da
i sama nastava bude strukturalna. Za razliku od tradicionalne, ova nastava podrazumeva izlaganie
fundamentalnih koncepata. vodecih ideia i pruzanie bitnih postupaka za otkrivanie sustinskih
oznaka. kao i organizovanie i interpretaciiu cinienica u odredenoi oblasti. Ne radi se, dakle, o
istrgnutim i nepovezanim inIormaciiama, o gomilaniu cinienica i niihovom prostom zapamcivaniu,
vec o sticaniu iednog skupa intelektualnih postupaka i tehnika koii mogu omoguciti da se sagledaiu
slicnosti i razlike, uvide odnosi, uopsti iedan nacin rada, resi problem i sl.
Prema ovoi teoriii nastavni programi treba da sadrze osnovne poimove u okviru metodoloske
strukture datog predmeta ili naucne discipline. Sa strukturama u nastavi povezani su takvi poimovi,
kao sto su: organizovani sistem, saznavanie opstih poimova, ucenie opstih osnova nauke,
odrazavanie osnovne strukture neke oblasti znania. Na tai nacin, obim znania iz poiedinih predmeta,
neovisno od niihove tezine, moze se svesti na relativno kratak niz osnovnih medusobno povezanih
ideia.
Nema sumnie da ie danas, u vreme ogromnog povecania inIormaciia i velikih naucnih otkrica,
ideia o strukturama znania veoma aktuelna. U odredenoi meri ona pomaze da se sto celishodniie
resi problem izbora nastavnih sadrzaia.
Izbor i sistematizaciia sadrzaia obrazovania zasnivaiu se u teoriii strukturalizma na dvema
osnovnim postavkama:
1-uzimaniu u obzir metodoloskih struktura odredenih nastavnih disciplina, kao i
2-povezivaniu sadrzaia koii spadaiu u razlicite oblasti znania, u iednu celinu.
Prema tome, struktura i integraciia su osnovni kriteriiumi pri izboru i sistematizovaniu
sadrzaia obrazovania.
Funkcionalni materijalizam - sustina ove teoriie ie zasnovana na povezanosti saznania i
delatnosti, kako bi ucenici upoznali osnovna znania u oblasti raznih nauka i kako bi ih iskoristili u
prakticnoi delatnosti. U ovoi teoriii se postavliaiu zahtevi i u pogledu razviiania sposobnosti i
interesovania ucenika, pa se pri izbom sadrzaia mora voditi racuna i o ovim aspektima. Drugim
recima, sadrzaii koii se unose u nastavne programe moraiu istovremeno imati saznainu i
Iunkcionalnu vrednost, moraiu prazati kako inIormaciie o stvarnosti sa koiom se ucenici upoznaiu,
tako i razviiati niihove intelektualne sposobnosti. Pitanie ie na koii nacin se mogu razlikovati
inIormaciie koie pruzaiu neophodna znania, a istovremeno Iormiraiu intelektualne Iunkciie od
inIormaciia u koiima se nalaze takvi elementi.


.2. NASTAVNI PLAN

Skola ne moze da upozna ucenike sa svim znaniima. Iz ukupnog sistema naucnih znania, za
nastavu i ucenie se bira i izdvaia osnovno. sustinsko. bez cega se ne moze zamisliti savremeno
obrazovan covek, nezavisno od toga sta ce raditi i cime ce se baviti u buducnosti.
Svako drustvo odreduie obrazovanie kakvo zeli za svoie gradane. Od tih opredelienia, pre
svega, zavisi koncepciia sistema a zatim poiedinih vrsta i nivoa skola. Sadrzai obrazovania se
utvrduie u okvirima
- nastavnog plana,
- nastavnih programa i
- udzbenika.
17
Aastavni plan ie osnovni zvanicni dokumenat u kome se utvrduie broj i naziv nastavnih
predmeta predvidenih za odredenu vrstu skole, redosled niihovog ucenia prema razredima
(godinama), norme nastavnog vremena tokom radne nedelie iskazane u casovima za svaki predmet
posebno i za sve nastavne predmete. Na tai nacin, svaki nastavni predmet ima odredeno mesto i
obim (Iond casova) kao i odreden redosled po razredima.
Pored redovne nastave, u nastavnom planu su predvideni i drugi oblici vaspitnoobrazovnog i
nastavnog rada (dodatna i dopunska nastava, slobodne aktivnosti, ekskurziie, kulturna i iavna
delatnost skole i dr.), sto sve zaiedno cini strukturu skolske godine i ukupno opterecenie ucenika.
Strukture nastavnih predmeta iako su relativno stabilne nisu nepromenliive.
Pri utvrdivaniu nastavnog plana polazi se od sledecih osnovnih zahteva i principa:
- cilieva i zadataka vaspitania i obrazovania,
- mogucnosti i osobenosti ucenika poiedinih uzrasta,
- savremenih psiholoskih i pedagoskih saznania i dostignuca drugih nauka.

Temelino upoznavanie sa nastavnim planom omogucava nastavnicima da lakse i potpuniie
shvate mesto svog predmeta u opstem sistemu neophodnih znania, da uoce medusobne veze i
odnose sa drugim predmetima i niihovu realizaciiu u skladu sa uzrasnim mogucnostima ucenika i
niihovim predznaniima.
Aastavni predmeti predstavliaiu didakticki zasnovan sistem, ciii sadrzaii ukliucuiu znania,
umenia i navike odgovaraiucih oblasti nauka, predvidenih za ucenie.
Znania se odnose na osnovne i bitne elemente svake nauke. Izbor naucnih znania u
predmetima resava se primenom principa sistematicnosti i primerenosti kao i uzimaniem u obzir
nivoa naucnosti.
Prema tome, nastavni predmet niie iednostavno prenosenie odredenih saznania neke nauke,
vec predstavlia posebnu sintezu tih osnova, koie su didakticki preradene, rasporedene i struktuirane
u skladu sa zahtevima pedagoske logike.
Izbor nastavnih predmeta zavisi od karaktera i nivoa skole. Tako, opsteobrazovne skole imaiu
takav izbor predmeta koii omogucava .sticanie opsteg obrazovania, skladan razvoi licnosti i
priprema za zivot i za dalie opste i strucno obrazovanie i vaspitanie". To su nastavni predmeti koii
daiu znania iz oblasti prirode (prirodne nauke), drustvenog zivota (drustvene nauke), tehnike,
kulture i umetnosti.
Naivise vremena, naiveci broi casova u nastavnom planu daie se uceniu maternieg iezika i
matematike, a relativno mali likovnom, muzickom i Iizickom vaspitaniu. Postavlia se pitanie koii su
razlozi da se upravo tako postupa?
Realnost mislienia se iavlia upravo u ieziku. Registruiuci i utvrduiuci u recima i rezultatima
saznania delatnosti coveka, iezik predstavlia naivazniie orude za dalia saznania obiektivnog sveta
pa bez ovladavania iezikom nema ni ovladavania naukama.
Matematika nalazi svoiu primenu u svim podruciima nauka i znania, tehnike i prakticnih
delatnosti, a ima i sustinski znacai za razvoi logickog mislienia ucenika.
Relativno mali broi casova u nastavnom planu pripada Iizickom, likovnom i muzickom
vaspitaniu zbog toga sto postoie siroke i broine mogucnosti niihovog realizovania u razlicitim i
raznovrsnim vanrazrednim i vanskolskim aktivnostima.

Jedan od naitezih zadataka pri koncipiraniu nastavnog plana ie odredivanje redosleda
poiedinih predmeta prema uzrasno-skolskim nivoima i godinama ucenia. Pri odredivaniu redosleda,
strucniaci se naicesce rukovode zahtevima:
- uzrasta ucenika i stepena niihovog opsteg razvoia;
- zadataka nastave na svakom nienom nivou;
- unutrasne logike same nauke;
- slozenoscu nastavnog gradiva poiedinih predmeta;
- medusobne povezanosti i odnosa medu poiedinim disciplinama;
- organizacionim strukturama nastave na konkretnom obrazovnom nivou.

1
Novi nastavni predmeti treba da se oslaniaiu na prethodno uceni materiial u slicnim
predmetima i na prethodno usvoiena predznania.
Nesluceni razvoi i procvat nauka i tehnike uticu na obrazovanie, niegov sadrzai, primenu
metoda i tehnika, kao i na celokupnu organizaciiu nastave. Takode smo svedoci ubrzanog
psihoIizickog razvoia danasnie dece do koga dolazi pod uticaiem savremenih sredstava masovnih
komunikaciia ali i osavremeniavania nastave i inovativnih postupaka u nioi. Zbog toga se u
savremenom koncipiraniu nastavnih planova odstupa se od shvatania da ie za redosled ucenia
poiedinih predmeta odlucuiuca uzaiamna zavisnost u procesu usvaiania inIormaciia, odnosno
linearni redosled. Praksa, pokazuie da sprovodenie ovog zahteva ne dovodi uvek i do ocekivanih
rezultata u nastavi i uceniu. Nainoviia istrazivania pokazuiu da ie paralelno usvaianie uzaiamno
logicki povezanih poimova uspesniie od niihovog odvoienog usvaiania. Paralelno savladivanie
uzaiamno povezanih poiava utice na pokretliivost poimova i vodi ka svesniiem usvaianiu znania i
intenzivniiem razvoiu razmisliania ucenika.
Nastavni plan osnovne skole i gimnaziie (iz 1990. god.) pokazuiu kako ie koncipirano
obrazovanie u Srbiii i kakvo mesto imaiu odredene nastavno-naucne discipline i vaspitnoobrazovne
delatnosti: (pogledati u kniizi)
.. NASTAVNI PROGRAM

Nastavni program ie za svakog nastavnika obavezan dokument koii se sastoii iz:
- uvodnih napomena o cilievima i didakticko-vaspitnim zadacima datog predmeta;
- sadrzaia,
- niihovog redosleda,
- sistema i obima znania i navika koiima ucenici treba da ovladaiu tokom svake skolske
godine.
Program ukazuie i na puteve i nacine realizovania nastavnih sadrzaia, u niemu se daiu osnovna
metodicka uputstva nameniena nastavnicima (sugestiie za organizovanie laboratoriiskih i prakticnih
vezbania i ogleda, izvodenia izleta i ekskurziia), preporuke za vanredne oblike rada, kao i spisak
obavezne i dopunske literature.
U programskim zahtevima se ukazuie i na poseban znacai, slozenost i teskoce oko usvaiania
poiedinih programskih sadrzaia (problema, tema, nastavnih iedinica) od.strane ucenika.
Programima se ne resavaiu samo obrazovni vec i vaspitni zadaci.
Pretpostavke za uspesno ostvarivanie nastavnih programa su sledece:
1. nastavnik ie obavezan da dobro upozna program predmeta koii predaie;
2. neophodno ie da poznaie i programe drugih nastavnih predmeta, pre svega granicnih;
3.neophodno ie da vodi racuna o odgovaraiucem tempu rada, ritmu nastave.

Izrada nastavnih programa ie veoma strucan i slozen posao. U niihovom koncipiraniu treba da
ucestvuiu strucniaci razlicitih struka i proIila (pedagozi, psiholozi, metodicari, naucnici, prakticari).
Program iednog predmeta treba da bude sacinien tako da iasno pokazuie svoiu logicku
strukturu i povezanost. Ukoliko se vise poseduie smisao za strukturu iednog predmeta, utoliko vise
raste sposobnost da se bez teskoca izvrsi dug i slozen put produbliivania.
Pri sastavlianiu nastavnih programa odredeno mesto mora naci i povezanost medu
predmetima, narocito medu srodnim predmetima ili granicnim poimovima i problemima
(korelaciia). Korelaciia oznacava sadrzaie u koiima su dva ili vise predmeta medusobno povezani,
tako da se obezbedi niihovo, logicko obiediniavanie ali bez rusenia granica koie postoie medu
predmetima.
Pri izboru i rasporedu gradiva uzrast ucenika i niihove psihoIizicke mogucnosti iedan su od
bitnih zahteva, narocito s obzirom na niihov intelektualni razvoi i razvoi mislienia.
Didakticki zahtevi se odnose i na sistem nastavnih sadrzaja. Stecena znania treba da
predstavliaiu homogen i iznutra povezan sistem. Zbog toga ie zahtev sistematicnosti od posebnog
znacaia za sistem sadrzaia koii se u programima prihvata. U vezi s tim, u didaktici se izdvaiaiu tri
osnovna sistema programskih sadrzaia:

19

- linearni,
- koncentriéni i
- spiralni sistem.
Pri linearnom rasporedu ucenik samo iedanput uci dati sadrzai gradiva koie ie rasporedeno
prema logickom nizu. U linearnom rasporedu nova nastavna materiia ie nastavak prethodne. Uslov
da se razume novo gradivo ieste poznavanie prethodnog. Ovai raspored se primeniuie u malom
broiu predmeta, na primer, u programu matematike. Prednost ovog rasporeda ie uklanianie
nepotrebnog ponavliania, ekonomisanie vremenom i otklanianie mogucnosti preopterecivania
ucenika. Teskoce za niegovu primenu su psiholoske prirode: za slozeniie i teze gradivo niie
dovolina niegova iednokratna obrada.
Prema koncentriénom rasporedu isti sadrzaii se obraduiu dva ili vise puta pa on podseca na
sirenie po koncentricnim krugovima sa sve vecim radiiusom. Koncentricni raspored niie prosto
ponavlianie, vec ponavlianie na prosirenoi osnovi, s dubliim upoznavaniem sustine procesa i
potpuniiim sagledavaniem uzroka i posledica. Ovakav princip rasporedivania sadrzaia opravdan ie u
slucaievima kada odredeni poimovi, zakoni, teoriie i sl. ne mogu biti u potpunosti shvaceni zbog
uzrasta ucenika i nivoa prethodnog znania.
Raspored sadrzaja u vidu spirale (spiralni) dovela ie do odbacivania kako linearnog nacina
rasporedivania, tako i koncentricnog. Spiralni raspored ie oblik koii se nalazi izmedu linearnog i
koncentricnog rasporeda. U spiralnom rasporedu imamo takode vracanie na isto gradivo ali uvek na
visem nivou logickih i metodoloskih operaciia.


.0. DIDAKTICKI PRINCIPI

Terminom principi oznacavaiu se kriteriiumi koii pomazu coveku pri odlucivaniu u
odlucuiucim situaciiama.. U tome ie i niihov veliki praktican znacai za one koii ih upotrebliavaiu.
Didaktickim principima se mogu oznaciti kao nacela koia odreduiu tok predavania i ucenia a u
skladu s cilievima vaspitania i obrazovania i zakonitostima procesa nastave.
Principi ne mogu zameniti stvaralacki rad i aktivnost nastavnika ier ie broi mogucih
konkretnih situaciia toliko veliki i tako raznovrstan da od didakticke teoriie i nienih principa niie
moguce traziti i ocekivati odgovore za svaki poiedinacni slucai. S druge strane, postoie pravila
(pravila nastave) koia mogu da pomogne u konkretnoi primeni didaktickih principa. Ona proizlaze
iz principa, ali odrazavaiu niegove delimicne postavke, korisna uputstva za primenu i rukovodstvo
za odredenu akciiu. Pravila, istina, obuhvataiu veliki broi speciIicnih slucaieva ali ie niihov opseg
ipak ogranicen. Pravila, zapravo, sluze za obiasniavanie principa, tumacenie i ostvarivanie niegove
primene na odredene strane, sadrzaie ili poiave u nastavi. Didakticki principi zaiedno sa pravilima
imaiu Iunkciiu oriientaciie.
Jasno ie da sistem didaktickih principa ne moze "pokriti" celu teoriiu nastave. Principi imaiu
znacaian stepen uopstenosti, pa niihova pravilna primena i koriscenie u nastavi podrazumevaiu i
odredenu sposobnost nastavnika.
Polazeci od obiektivnih kriteriiuma, broi didaktickih principa se ne bi smeo proizvolino povecavati,
iako ie to moguce zavisno od stepena opstosti kome se tezi.
Ogranicicemo se na razmatranie principa za koie mnogi autori smatraiu da su osnovni. To su:

1. princip naucnosti nastave;
2. princip prilagodenosti nastave uzrastu ucenika;
3. princip sistematicnosti i postupnosti u nastavi;
4. princip povezanosti teoriie i prakse;
5. princip ociglednosti;
6. princip svesne aktivnosti ucenika u nastavi;
7. princip trainosti usvaiania znania, vestina i navika;
. princip individualizaciie.


20
.1 PRINCIP NAUCNOSTI

Ovai princip izrazava naucnu odredbu nastave u savremenoi skoli, kao i pedagoske tendenciie
svih drugih principa ier neposredno proizlazi iz naucne zasnovanosti svih drustvenih poiava i
procesa i naucnog pogleda na svet.
Poiam naucnosti se odnosi na sva podrucia i aspekte nastave:
-oriientaciiu nastavnih sadrzaia u pravcu savremenog razvoia nauka,
-naucno izlaganie i tumacenie nastavnih sadrzaia,
-metodiku nastave koia ie zasnovana na nauci.
Za razliku od tradicionalne didaktike koia ie naucnost shvatala kao put od konkretnog ka
apstraktnom, savremena didaktika ovai proces shvata kao kretanie od apstraktnog ka konkretnom.
S obzirom na to da ne postoii mogucnost da se sagledaiu i prouce sve strane, veze i odnosi,
iedan od vaznih zahteva principa naucnosti u nastavi ieste da ucenici upoznaiu sustinske. bitne
oznake i svoistva nekog predmeta kao veze i odnose izmedu predmeta i poiava i to ne odmah u
potpunosti i sa potrebnom dubinom, vec zavisno od uzrasnih i psiholoskih mogucnosti ucenika na
odredenom nivou nastave.
Jedna od teskoca u sprovodeniu principa naucnosti ieste u tome, sto naucno-tehnicki napredak
u znacainoi meri prevazilazi mogucnosti nastave. Kolicina inIormaciia se udvostmcava svakih pet
do deset godina, a u nekim oblastima znania ovai porast ie mnogo veci i brzi. U takvoi situaciii
poseban znacai dobiia izbor fundamentalnih znania. Promene u sadrzaiima znania uticu na
zastarevanie ili promene u nekim niegovim domenima, a takode na poiavu novih znania. Zbog toga
savremeni nivo razvoia nauka zahteva pre svega usvaianie niegovih teoriiskih osnova. uopstenih
poimova i kategoriia. U tom pravcu su neophodna povremena razmatrania i revidirania nastavnih
planova i programa.
Princip naucnosti se ne odnosi samo na sadrzaie vec i na usavrsavanie savremenih nastavnih
metoda i postupaka i primehu raznovrsnih nastavnih oblika. Problemska nastava, individualizovana
nastava, radi vezbania u laboratoriiama, razliciti prakticni radovi i sl., omogucavaiu ucenicima
broine i razlicite prilike za posmatranie i uocavanie poiava i niihovu analizu, postavlianie i
izvodenie eksperimenata, koriscenie razlicitih izvora literature itd.


.2. PRINCIP PRILAGODENOSTI NASTAVE UZRASTU UCENIKA

Ovai princip se shvata kao zahtev da sadrzina i obim gradiva, niegova tezina i nacin
usvaiania, odgovaraiu psiholoskim i Iizickim svoistvima i sposobnostima, uzrastu i interesovaniima
ucenika. Drugim recima, da bi nastavno gradivo bilo dostupno, niegov obim i kvalitet moraiu biti
prilagodeni razvoinim osobenostima i mogucnostima ucenika. Osim uzrasta, obima gradiva,
niegove slozenosti i prethodnog znania, veliki uticai na prilagodenost nastave uzrastu ucenika imaiu
i: brizliivi izbor nastavnih sadrzaia, sistem niihovog izucavania, racionalne metode nastave, ucenia i
rada nastavnika i ucenika, licnost nastavnika i niegova strucna i pedagoska osposoblienost,
uvazavanie ostalih nastavnih principa i dr.
Uslovi saznavania i napredovania su u sadasniim uslovima znatno siri i veci, sto omogucava
dinamicniii i raznovrsniii rad u nastavi i van nie. No, i pored toga, moraiu se uzimati u obzir
individualne razlike u pogledu intelektualnih mogucnosti, motivaciie za saznavanie i ucenie, radnih
sposobnosti, zdravstveni uslovi, tempo napredovania i drugi.
Ucenici u svom radu naicesce ne dostizu maksimum za koii su sposobni. Zbog toga ie zadatak
nastave da ucenike ucini aktivnim, zahtevaiuci maksimalne napore za niihovo dalie ucenie i razvoi.
Nastavu treba postaviti na stepen teskoca koie bi se nalazile u .zoni naiblizem razvoiu" mogucnosti
poiedinca, kako bi se nastava dovela do maksimalno moguceg stepena teskoca, vodeci racuna o
niihovoi stvamoi meri. Radi se o tome da ucenici prevazidu odredene teskoce. Dakle, mora se
insistirati na nastavi koia razviia. nastavi koia se iavlia kao aktivni cinilac, aktivna Iorma i
pokretacka snaga u podsticaniu i ostvarivaniu sto potpuniieg razvoia ucenika. Sve to omogucava da
ucenici zaista postanu subiekti nastavnog procesa.
Ostvarivanie ovog zahteva ie povezano sa adekvatnim izboro2 i pri20no2 na89avnih
209oda i po89upaka. Vrednost neke metode sastoii se od primene nacina i sredstava koie naivise
odgovaraiu mogucnostima ucenika i nivou niihovog razvoia.
21
Klasicna didaktika ie ustanovila niz postavki koiima se blize odreduie i obiasniava princip
prilagodenosti nastave. Ove postavke nazivaiu se didak9icki2 pravili2a ili pravili2a na89av0.
Ova elementarna pravila nalazu da se u nastavi ide od:
1.lakseg ka tezem;
2.poznatog ka nepoznatom;
.prostog ka slozenom;
4.blizeg ka daliem.
Niima se, u stvari, odreduie stepen teskoca u nastavi pa se princip prilagodenosti nastave
naziva i princip gradaciie teskoca u nastavi.
1 - Pravilo od lakseg ka tezem pretpostavlia odredivanie zadataka sa stepenom teskoca koie se
postepeno povecavaiu.
U savremenoi didaktici put od .lakog ka tezem" shvata se kao organizaciia nastave s
povecanim nivoom teskoca. Ovai zahtev podrazumeva oriientaciiu ka visoi granici mogucnosti
ucenika u datom trenutku, a s ciliem nienog stalnog povecavania, sto bi omogucilo prelazak na visi
nivo razvoia i saznania.
2 - Pravilo od poznatog ka nepoznatom znaci da u nastavi treba ici od onog sto ie ucenicima
poznato, od znania koiima su vec ovladali, ka onom sto ie za niih novo i nepoznato. Zato nastavnici,
pre nego sto pristupe obradi nove teme, treba brizliivo da se upoznaiu sa nivoom znania i
iskustvima svoiih ucenika. Zbog praznina u znaniu, rad na obradi nove teme moze biti veoma
otezan, a u nekim slucaievima i prakticno nemoguc.
3 - Pravilo od prostog ka slozenom u nastavi znaci da treba ici od onoga sto ie za ucenike
iednostavniie pa postepeno prelaziti na ucenie slozeniieg materiiala. Jednostavnim se smatra obicno
ono sto ucenici mogu da shvate bez nekog narocitog naprezania.
4 - Pravilo od blizeg ka daljem odnosi se na postepeno sirenie saznainog vidokeuga ucenika u
procesu nastave. Poiam .blisko" treba shvatiti u saznainom smislu. Za dete ie blisko ono sto mu ie
blize po svoioi prirodi, sto ono moze lakse da predstavi i shvati. Savremeni drustveni odnosi su, na
primer, detetu vremenski bliski, ali su mu slozeni i nerazumliivi, pa ucenie istoriie u skoli pocinie
od pocetka liudskog drastva i civilizaciie, zato sto ie zivot praistoriiskog coveka iednostavniii i blizi
shvataniu deteta.
Ovo pravilo ie uglavnom prakticnog karaktera i niegova primena ie znacainiia kod ucenika
naimladih, pocetnih razreda, dok se u stariiim razredima niegova uloga i znacai znatno smaniuiu.
Iako su pomenuta pravila opsteprihvacena, princip dostupnosti u savremenoi nastavi mora se
dopuniti ios iednim veoma znacainim pravilom. To pravilo se odnosi na uvazavanie razlika u tempu
rada ucenika i obima prethodno stecenih znania. Svi ucenici ne rade i ne uce istim tempom i ako se
to od niih zahteva onda u takvim uslovima narocito .trpe dve krainie grupe ucenika: slabi i daroviti.
Dok ie slabima potreban duzi tempo rada, darovitima ie potrebno daleko krace vreme, pa samim tim
ne postoii isti tempo koii bi odgovarao svim ucenicima.


.. PRINCIP SISTEMATICNOSTI I POSTEPENOSTI U NASTAVI

Pod sistematicnoscu nastave podrazumeva se: pregledno i logicko rasclaniavanie nastavnog
gradiva i izdvaianie onoga sto ie u niemu bitno: dosledno didakticko-metodicko strukturiranie toka
nastavnog casa. Sistematicnost u izlaganiu se postize ako su svi delovi nastavnog gradiva povezani
s vodecom ideiom i ako se tezi otkrivaniu, uocavaniu i potvrdivaniu niegove sustine.
U savremenoi skoli sistematicnost niie uslovliena samo odgovaraiucim prilazom sadrzaiu
obrazovania vec se odriosi na ceo sistem nastave. na didakticku artikulaciiu svih aspekata
nastavnog procesa.
- Prema tome, princip sistematicnosti u nastavi zahteva izlaganie novog gradiva deo po deo,
postupno i dosledno; Iormiranie znania, vestina i navika odredenim redosledom tako sto bi svaki
elemenat nastavne materiie logicki bio povezan sa drugim, koii se posledicno oslania na prethodni i
dovodi do novih znania, odredenog logickog sistema i stvarania uslova za usvaianie sistema nauka.
Didakticki princip sistematicnosti konkretizovan ie u odredenoi meri u nastavnim planovima i
programima, udzbenicima, putevima i metodama nastave. Na osnovu principa sistematicnosti
predmeti u nastavnom planu su rasporedeni prema logickoi doslednosti, a o ovome se vodi racuna i
pri sastavlianiu nastavnih programa i pisaniu udzbenika za poiedine predmete. Teskoce u potpuniioi
22
realizaciii principa sistematicnosti su u tome sto se sistem skolske nastave i nastavnih predmeta ne
podudaraiu s naucnim sistemom ier se raspored i obrada nastavnog gradiva prilagodavaiu
speciIicnostima sadrzaia poiedinih predmeta, rasporedu nastavnog gradiva u niima, duzini kursa,
uzrasnim osobenostima i nivou razvoia ucenika i psiholosko-didaktickim zahtevima. Dakle, pored
principa sistematicnosti mora se voditi racuna i o drugim zahtevima bez koiih se ne moze uspesno
organizovati i realizovati nastava i ucenie.
Sistematicnost u nastavnim programima i udzbenicima samo ie pretpostavka da ucenici
postignu iasna i sistematizovana znania. Realizaciia ovog principa u svakodnevnoi nastavi i uceniu
uslovliena ie time sto nastavnik stalno prati proces i rezultate usvaiania znania od strane ucenika,
kako bi oni mogli da upoznaiu i shvate novo gradivo, a zatim da prosiruiu i produbliuiu svoia
znania i vestine. Pri tom nastavnik nastoii da izdvoii ono sto ie sustinsko, da ga sistematizuie, pruzi
plan izlagania i logicki ga zasnuie, i na kraiu utvrduie zakliucke. To omogucava da se novousvoiena
znania uvrste u sistem novih znania i da se tai sistem ucvrscuie.
Princip sistematicnosti ie u osnovi zasnovan na radu nastavnika koii ovai zahtev ostvaruiu
neposredno i tokom celokupnog procesa nastave. Pretpostavka za niegovu uspesnu realizaciiu ie
uiednacen, kontinuiran, ritmican rad u ispuniavaniu skolskih i nastavnih obaveza kako nastavnika,
tako i ucenika.



.. PRINCIP POVEZANOSTI TEORI1E I PRAKSE

Povezanost teoriie i prakse niie samo opsti zahtev koga se treba pridrzavati u svakodnevnom
radu vec ie i osnova, pretpostavka potpuniieg i celovitiieg rada.
U koncipiraniu nastavnih planova i programa cesto se zapazaiu slabosti koie pokazuiu
nerazumevanie upravo pomenutog zahteva. Jedanput se preterano naglasava znacai teoriie, a
drugom prilikom znacai prakse. Ocigledno ie tesko naci mem i ravnotezu izmedu iednog i dmgog.
Ucenicima su neophodna teoriiska znania kao uslov i pretpostavka celovitiieg razumevania prirode i
drustva. Teoriiska znania omogucavaiu brze prilagodavanie promenama kako u oblasti materiialne
sIere, tako i u oblasti drustvenih odnosa. Medutim, u sticaniu znania ovi zahtevi cine samo iedan
deo onoga sto ucenici treba da nauce i usvoie. Drugi deo ieste primena, veca ili mania, teoriiskih
znania u svakodnevnom zivotu i radu, upotreba broinih znania u resavaniu razlicitih pitania i
problema (laboratoriiski i praktican rad, razliciti zadaci prakticnog i proizvodnog sadrzaia, primena
teorema u matematici i Iizici i sl.). Na tai nacin praksa ie izvor ili pocetak saznania, ona ie
realizaciia znania ali takode i kriteriium istine za svaku teoriiu ili oblast. Praksa sluzi ucenicima da
produblieniie shvate teoriiu, kao i da mogu primeniti i proveriti istinitost usvoienih znania.
Vec na pocetnom, elementamom nivou nastave postoie znacaine mogucnosti za realizaciiu
ovog vaznog principa. Pruzaniem mogucnosti ucenicima i poucavaniem u nekim elementarnim
znaniima, vestinama i spretaostima, dolazi do uvodenia ucenika, naipre u bolie razumevanie poiava,
a zatim u niihovo potpuniie tumacenie. U tom smislu i skola treba da preduzima mere da
povezivanie teoriie i prakse bude sistematsko, redovno i organizovano. Pravi smisao kabineta,
radionica, laboratoriia, razlicitih poligona, prakticnih zanimania, ekskurziia, kruzoka, naucnih
grupa, slobodnih aktivnosti i dr., upravo se sastoii u tome da se na organizovan nacin, koristeci
razlicite oblike i mogucnosti, povezuiu naucena (teoriiska) znania s niihovom neposredniiom
realizaciiom i primenom.
Veliki i odgovoran zadatak skole upravo se sastoii u tome da ucenici shvate znacai znania
koia sticu i niihovu povezanost, da umeiu da postavliaiu pitania i traze resenia, da samostalno
utvrduiu zavisnost i uzaiamnu uslovlienost razlicitih poiava, da ulaze u niihovu sustinu, iednom
reciu da naucena znania budu u Iunkciii razlicitih problema i zivotnih potreba. Na tai nacin, princip
povezanosti teoriie i prakse u radu s ucenicima predstavlia i put razvoia niihovih sposobnosti,
stvaralackog mislienia, kao i odnosa prema saznavaniu.
Velike mogucnosti oko povezivania teoriie i prakse postoie narocito u sredniem obrazovaniu
gde ie koncepciia teoriiskih i prakticnih znania dosla do potpuniieg izrazaia.



23

.5. PRINCIP OCIGLEDNOSTI

Osnovni smisao principa ociglednosti ie da ucenicima olaksa dodir sa stvarnoscu kako bi
upoznavanie stvari, poiava, procesa i niihovo razumevanie bilo realno i direktno.
Niegov veliki znacai ie u tome sto omogucavaiu prelaz ka saznavaniu opsteg, a time i razvoi
apstraktnog mislienia, odnosno povezanost izmedu poiedinacnog i opsteg, konkretaog i apstraktnog.
Uloga ociglednosti ie od posebnog znacaia u suzbiianiu praznog verbalizma u znaniu ucenika.
J. A. Komenski - liudi treba da uce upoznavaniem samih stvari, a ne na osnovu iziava drugih o
niima, a ovo zahteva aktivnost svih culnih organa: "...sto ie vidliivo - culu vida, sto se cuie - culu
sluha, sto mirise - culu mirisa, sto ima ukusa - culu ukusa, sto ie opipliivo - culu pipania, ako vise
cula u isti mah mogu nesto da osete, treba to izneti pred vise niih odiednom".
Ociglednost posebno dolazi do izrazaia kada ie povezana sa licnom delatnoscu ucenika.
Naime, ucenici ne treba samo da posmatraiu, analiziraiu, uopstavaiu vec istovremeno da budu i
aktivni u razlicitim podruciima i na razlicite nacine.
Kada se radi o primeni ovog principa, smatra se da treba koristiti sve nacine koii mogu
osigurati neposredan put usvaiania znania. Poliski pedagog OkOni poseb-no izdvaia dva takva
nacina, smatraiuci ih naivazniiim.
Postoii niz pravila koiih se treba pridrzavati pri primeni ociglednih sredstava:
a)ucenike treba usmeriti ka angazovaniem svih cula kako bi se predmeti i poiave shvate
potpuniie i detaliniie;
b)nastoiati da se obrati paznia na bitne. naiznacainiie oznake predmeta posredstvom koiih se
mogu naipotpuniie izloziti osnovne ideie;
c)predmete treba pokazati ne samo staticno vec i u kretaniu, razvoiu, primeni, i sa vise strana;
d) primenom ociglednih sredstava treba izazvati sto vecu aktivnost ucenika;
e) voditi racuna da ociglednost niie cili vec sredstvo nastave i ne preterivati u
nienoi primeni u teznii da ioi se da karakter neceg posebnog, atraktivnog ili
univerzalnog.

.6. PRINCIP SVESNE AKTIVNOSTI UCENIKA U NASTAVI

Ovai princip ukazuie i na aktivnu ulogu licnosti ucenika u nastavi i podvlaci niegovu funkciju
subjekta, a ne pasivnog ucesnika u tom procesu. Svesno i aktivno ucenie moguce ie samo ako onai
ko uci sazna cili i znacai delatnosti koie su vezane za ucenie i ako ovlada umeniima neophodnim za
postizanie odredenog cilia. Uspesna primena i realizaciia ovog principa zavise od mesta i uloge
nastavnika u vaspitno-obrazovnom radu. Ovom problemu postoii vise razlicitih prilaza:
-tradicionalni,
-progresivisticki i
-savremeni.
U tradicionalnoi skoli nastavnik ie centralna licnost u procesu nastave. Od niega polaze sve
akciie, on odlucuie sta ie pravilno i potrebno, a sta niie. Od ucenika se zahteva da .pazi" i da bude
.miran" na casu, a kod kuce da uci i savladuie predeno gradivo i zadate lekciie. Ovakav odnos ne
obezbeduie i ne razviia samostalnost ucenika, gusi iniciiativu, koci niihovu aktivnost.
U progresivistickim zahtevima insistira se na tome da se aktivnost nastavnika, sto ie moguce
vise, ogranici na casove nastave da bi se na tai nacin omogucila iniciiativa i dala prednost
ucenicima da samostalno rade, odabiraiu i resavaiu razlicite zadatke, prave proiekte, bave se
razlicitim vrstama realizaciie i sl. Medutim, zbog smaniene usmeravaiuce Iunkciie koia dolazi od
nastavnika, znatno ie otezano davanie sistematizovanih znania.
Priznaiuci neophodnost aktivnog i svesnog ucesca ucenika u procesu nastave i ucenia,
savremena didaktika istovremeno naglasava i odgovaraiuce usmeravanie tih aktivnosti, niihovu
primenu za ostvarivanie cilieva i zadataka obrazovania koii su sadrzani u nastavnim programima. I
pored usmeravaiuce uloge koiu ima, nastavnik mora voditi racuna o tome da saznaine delatnosti
ucenika budu samostalne i da im omoguci uslove u koiima ce se one iskazivati ne samo na na
intelektualnom domenu, vec i na drugim domenima rada i stvaralastva.
Savremena didaktika razmatra proces nastave sa stanovista aktivnosti nastavnika, pouéavanja,
i sa stanovista aktivnosti ucenika, uéenja. Iako obe strane imaiu svoie posebnosti, one cine
24
iedinstvo, i nema iedne bez druge. Razlikovanie pomenutih strana nastavnog procesa ima
veliki i teoriiski i praktican znacai. Ako se nastavni proces iziednaci sa poucavaniem (nastavom),
postoii opasnost da se nastavnik iskliucivo usmeri na sopstvenu aktivnost i da prenebregne da
pouéavanje postojikbog uéenja. Uloga nastavnika ie da podstice i usmerava proces ucenia. Zbog
toga on vodi racuna o tome sta ucenici treba da cine da bi usvoiili odredeno gradivo. On nastoii da
gradivo sto vise priblizi ucenicima kako bi niihovo ucenie bilo usmereno ka ciliu i adekvamo
gradivu, zapravo ucenie koie ie neophodno za odredeni proces usvaiania. Nastavnik ne moze da
zameni ucenika u uceniu (to ie uvek individualni akt), ali moze da mu pomogne i olaksa proces
usvaiania i da ga vezba u tome kako se uspesno i racionalno uci.
Savremeni oblici nastave, posebno individualizovana, diIerencirana i problemska,
neposredniie dovode do realizovania principa svesne aktivnosti zato sto se posredstvom ovih oblika
ostvaruiu glavne Iunkciie nastave i ucenia. Problemska nastava, zasnovana na aktivnom procesu
sticania znania, obezbeduie svesno usvaianie osnovnih ideia nauke, sustinu procesa i poiava.
Ucenici samostalno resavaiu teoriiske i prakticne probleme i oslaniaiuci se na posmatranie, dolaze
do odredenih sudova i uopstavania koie zatim proveravaiu u prakticnoi delatnosti.
Razviianie aktivnog odnosa u saznavaniu i samostalnosti u sticaniu znania, po svoioi prirodi,
zahteva i izvesnu kontrolu postignutih rezultata nastave i ucenia i to kontrolu u dva pravca: kontrolu
vlastitih rezultata koie vrse sami ucenici (samokontrola) i kontrolu koiu vrse nastavnici. Ukratko,
ucenici zele da saznaiu ne samo do cega su dosli vec i koliko ie tacno ono sto su zakliucili i do cega
su stigli. Kontrola nastavnika ide u nesto drugaciiem pravcu. Ona ie usmerena ka proceni rezultata
koie su postigli ucenici ili na vlastitu samoocenu.
Aktivan odnos prema znaniima ima ogroman znacai za svesno obrazovanie. To ie i iedan od
osnovnih uslova da se prevazide Iormalizam u znaniu, da se poveze teoriia i praksa i osposobe
ucenici da se koriste stecenim znaniima.


.7. PRINCIP TRA1NOSTI USVA1AN1A ZNAN1A. VESTINA I NAVIKA

Princip trainosti se odnosi na cvrsto i traino usvaianie znania u procesu nastave.
Ucenie ie i premisa i rezultat razvoia, posto usvaianie sistema znania dovodi do odredenih
psihickih aktivnosti i intenzivnog razvoia, a odredeni nivoi ovog razvoia osposobliavaiu ucenike za
dalie usvaianie sve vecih i slozeniiih znania.
U savremenoi nastavi dolazi sve vise do izrazaia logicko pamcenie - pamcenie osmislieno,
usmereno i povezano sa misaonim procesima. Umesto ogromnog broia cinie-nica koie ucenici tesko
usvaiaiu, i umesto pasivnog usvaiania i "magacionirania" znania, neophodno ie dati naivazniie
sadrzaie, sustinske cinienice i podatke u takvoi meri i takvim metodama da cvrsto i traino budu
usvoieni.
Posebno ie vazno usvaianie takvih sadrzaia koii su uslov za sticanie i uspesno savladivanie
narednih delova istog ili srodnih nastavnih predmeta.
Ucenici moraiu znati kako da upotrebe. da primene ono sto su naucih i kako to mogu
saopstiti. U savremenom obrazovaniu manie se insistira na speciIicnim kolicinama znania a vise na
razviianiu univerzalno primenliivih intelektualnih sposobnosti kao instrumenata za dalie sticanie
znania i rasudivanie o niima.
Trainost znania zavisi od organizovania i usmeravania citavog nastavnog pro-cesa, pogotovu
od osmislienosti, kvaliteta i eIikasnosti usvoienih znania. Trainost se pokazuie ne samo u
sposobnosti primene na odredene slucaieve i situaciie, vec i u prenoseniu poznatih aktivnosti na
nove i dmge situaciie. Osnovni zahtev za traino usvaianie znania ie da se kod ucenika oIorme iasne
predstave, svesno usvoie odgova-raiuci poimovi, pravila i zakoni.
Ma koliko insistirali na principu trainosti, moramo imati u vidu sledece cinienice. Naibolie i
naiduze se pamti ono gradivo, oni sadrzaii koii predstavliaiu sustinu, ono sto ie osnovno, bitno i
glavno. Zatim, poznato ie da zaboravlianie nastupa odmah posle izlagania, pa zato ponavlianie treba
u pocetku da bude intenzivniie nego u kasniiem periodu. Pre svega nastavu treba organizovati tako
da ucenici razumeiu ono sto uce. Ponavlianie prethodno obradenog gradiva moze se zapoceti tek
kada se utvrdi da su ucenici to gradivo shvatili. Zatim, treba insistirati na onome sto ie u nastavnim
sadrzaiima bitno i sto ie naivazniie. Upoznavanie ucenika s novim sadrzaiima treba organizovati
tako da ucenici u tom procesu mogu sto aktivniie ucestvovati, a broi i ucestalost vezbania
25
prilagoditi individualnim mogucnostima i tempu ucenika. Da bi se smaniilo ili odlozilo
zaboravlia-nie, neophodno ie organizovati intenzivno ponavlianie neposredno posle izlagania
gradiva, kada ie prirodni proces zaboravliania naiveci. Pored ovoga treba imati na umu i neke opste
uslove koii se ne odnose na proces zaboravliania: neophodno ie or-ganizovati intenzivno
ponavlianie neposredno posle izlagania gradiva, kada ie prirodni proces zaboravliania naiveci.
Pored ovoga, treba imati u vidu i neke opste uslove koii se ne odnose na proces zaboravliania ali su
znacaini za samo zapamcivanie. Ucenike bi trebalo zainteresovati za ono sto uce kako bi se kod niih
razvila svest o znacaiu onoga sto uce ier to doprinosi boliem i trainiiem pamceniu. Boliem i
trainiiem pamceniu doprinosi i redovno proveravanie i kontrola naucenog. Sistematska kontrola
rezultata nastave povezana sa obrazlozenom ocenom ucenickog rada povolino utice na trainost
znania koie ucenici sticu bilo u skoli ili u vanskolskom radu i uceniu.



.8 PRINCIP INDIVIDUALIZACI1E NASTAVNOG RADA


Ucenici se razlikuiu prema brzini ucenia, motivaciii, interesovaniima i stavovima. U iednom
razredu skoro ie nemoguce da postoie dva ucenika koii iste sadrzaie uce na isti nacin, istom
brzinom i eIikasnoscu. Jedni nailakse uce putem citania, drugi putem slusania, treci putem
delovania, rada, aktivnosti. Neki uspesniie uce pod pritiskom, drugi vole slobodniii tempo i nacin
rada; iedni uce zato sto su ih podstakli oni koii su ispred niih, drugi zato sto zele da pomognu onima
koii zaostaiu itd. Svako ima razlicit stil ucenia i kao poiedinac i kao licnost.
U tradicionalnoi organizaciii nastave nastavnik ie prinuden da obezbedi jednak, isti prilaz
svim ucenicima, oriientisuci se na nekog zamislienog .srednieg" ucenika. Naivece stete od ovakvog
nacina rada imaiu ,iaki" i .slabi" ucenici. I kategoriia .sredniih" ucenika ie veoma sarolika, sa
razlicitim interesovaniima, sklonostima, sposobnostima opazania, pamcenia, maste i mislienia.
Ocigledno ie da ista nastava u razredu ne moze uspesno da zadovolii potrebe svih ucenika. Odavno
ie tradicionalna nastava kritikovana i osporavana zato sto glavnu pazniu obraca .prosecnom"
uceniku, ucenicima u .opstem smislu", a ne poiedincima koii uce. Iz toga su proizasli zahtevi za
individualizaciiom nastave. za prilagodavanie nastave individualnostima ucenika, niihovim
potrebama i mogucnostima.
Princip individualizaciie se odnosi na prilagodavanie didakticke aktivnosti svakom uceniku
vodeci racuna o niegovim individualnim osobenostima. Individualizaciia nastave ie, u stvari,
prilagodavanie didaktickih aktivnosti ucenicima, ali se pri tom vodi racuna o niihovim
individualnim osobenostima, sto zapravo znaci da treba podsticati aktivnost poiedinaca na putu
niihovog razvoia. Individualizaciiom se nastoie ostvariti mogucnosti u razvoiu svakog poiedinca.
Glavni cili individualizaciie ie nauciti ucenike uceniu, Iormirati kod niih pozitivnu motivaciiu
za ucenie i osloboditi potenciialne sposobnosti svakog poiedinog ucenika.
Jedino individualizovana nastava moze da vodi racuna o razlikama u inteligenciii dece u
iednom istom razredu, o niegovim aIektivnim variiaciiama; o premorenosti i svim licnim ciniocima
koii uticu na niegovu aIektivnost i na niegovo ponasanie u skoli".
26

5.0 NASTAVNE METODE

5.1. PO1AM I ASPEKTI NASTAVNIH METODA

Metoda znaci nacin istrazivania, nacin izlagania...Metoda podrazumeva primenu cetiri vrste
operaciia:
1. racionalni princip (oblici zakliucivania);
2. nacine kako se gleda na podatke (tacke gledania);
3. nacin prilazenia zadatku (metode u uzem smislu) i
4. postupak, odnosno speciIican nacin ispitivania i istrazivania.
Svaka metoda ukazuie na odredene nacine delovania, a svaki nacin delovania se ne moze
uvek smatrati metodom. Metoda se razlikuie od nacina i time sto ona podrazumeva i obuhvata
unapred smislien postupak radi niegove primene u nizu slicnih slucaieva.
Nastavne metode podrazumevaiu nacin upravliania radom ucenika u procesu nastave. koii
omogucava sticanie znania i vestina i niihovu primenu u praksi a isto tako doprinosi razviianiu
niihovih saznainih sposobnosti i interesovania .formiranie pogleda na svet i pripremanie za zivot.
To znaci da nastavne metode moraiu biti takve da ne zavise od iednog nastavnika i niegovog
talenta, vec da svi dobro pripremlieni nastavnici mogu uspesno da ih primeniuiu i da niima postignu
odgovaraiuce rezultate u uceniu svoiih ucenika. Jedan od bitnih problema rada nastavnika ie da
odabere i primeni adekvatne postupke koii ce podsticati odredene procese saznavania i ucenia.
Nastavni principi usmeravaiu didakticku aktivnost ucenika i nastavnika i odgovaraiu na
pitanie zbog cega ucenike treba poucavati na iedan ili na drugi nacin, a nastavne metode govore o
nacinima ostvarivania planiranih cilieva i zadataka obrazovania, ukazuiuci kako to raditi u okvim
raznih nastavnih predmeta i nivoa i oblika didaktickog rada.
Kada se govori o nastavnim metodama moraiu se imati u vidu odredeni aspekti koii su
znacaini za niihovo konstituisanie i niihovu primenu.
- cilievima i zadacima vaspitania i obrazovania,
- odnosu izmedu metoda naucnog saznania i nastavnih metoda,
- psiholoskim osobenostima ucenika i zakonitostima ucenia,
- speciIicnostima predmeta i niihovih sadrzaia.

Nastavne metode zavise od cilieva i zadataka vaspitania i obrazovania i meniale su se zaiedno
sa promenama drustvenih i istoriiskih uslova. Pre poiave skole kao drustvene instituciie, dominirale
su metode zasnovane na oponasaniu, podrazavaniu i poucavaniu. Poiavom organizovane skole
poiavliuiu se verbalne (govorne) metode i one su preovladavale u razlicitim vidovima, pogotovu u
sredniem veku. Rec, naipre izgovarana, potom pisana i na kraiu stampana, postala ie glavni nosilac
inIormaciia. a ucenie iz kniiga iedan od naivazniiih puteva obrazovania. Daliim razvoiem drustva,
poiavom i razvoiem masinske proizvodnie i sve vecim porastom proizvodnih snaga, napredni
pedagozi 17-19. veka postavliali su pitania o ociglednosti, izletima, prakticnim radovima i
vezbaniima pa cak i izvesnom istrazivackom radu ucenika. Poiavliuiu se nove metode ocigledne i
radne nastave, radionickolaboratoriiske i druge. Na prelazu iz 19. u 20 vek, pod uticaiem naprednih
teoriia o "uceniu putem delovania", postavlieni su izrazeniii zahtevi za metodama organizovania
prakticnog rada i ucenia.
Medutim pokazalo se onda kao i sada, da u nastavi ne postoii iedna metoda koia bi bila
dovolina i koia bi mogla da ispuni sva ocekivania i zahteve koie postavlia drustvo na odredenoi
etapi svog razvoia.
Nastavne metode zavise i od posebnih svoistava i speciIicnosti poiedinih nastavnih predmeta i
niihovih sadrzaia ("grade"), ciie se izlaganie povezuie s odredenim zahtevima. Nacin rada
nastavnika istoriie i kniizevnosti, u koiima se znatno vise koriste kniige, razlicite slike, dokumenti i
sl. razlikuie se, na primer, od rada na casovima Iizike, hemiie i biologiie, u koiima se trazi
neposredniie upoznavanie s predmetima, poiavama i procesima ili, pak, u matematici, tehnickom
obrazovaniu i dr., u koiima treba obezbediti veliki obim vestina i navika, vezbania i prakticna
27
zanimania. Svaki nastavni predmet, u izvesnom smislu i na poseban nacin, odrazava metode is-
trazivania koie su speciIicne za poiedine naucne discipline i podracia znania.

5.2. KLASIFIKACI1A NASTAVNIH METODA

Nastavni proces ie veoma kompleksan i odlikuie se broinim raznovrsnostima, neprestanim
trazeniem novih metodickih resenia, skladnim odnosom svih osnovnih Iormi.
Naicesca podela nastavnih metoda ie podela koia u osnovi ima
-posmatranie,
-reci i
-prakticna delatnost.
Ta osnova podrazumeva tri grupe nastavnih metoda:
1. metode zasnovane na posmatraniu (pokazivanie);
2. metode zasnovane na recima. monoloske (opis, pricanie, pripovedanie), diialoske
(popularna predavania, diskusiie) i rad sa kniigom;
3.metode zasnovane na prakticnim aktivnostima ucenika (prakticna zanimania, laboratoriiski
metod).
Ova podela se slaze s istoriiskim nastankom i razvoiem nastavnih metoda. U nienoi osnovi
sadrzi put koiim se odviia proces saznania koii tece ,,od zivog opazania ka apstraktnom mislieniu, a
od ovoga ka praksi". Ove metode su bliske sadasnioi nastavnoi praksi i razlikama u nacinu rada
nastavnika. Svaka od pomenutih metoda moze da obavlia osnovne didakticke Iunkciie: da upoznaie
ucenike s novim gradivom, obezbeduie utvrdivanie stecenog znania, omogucava kontrolu i
oceniivanie nivoa kvaliteta usvoienosti znania.
U savremenom radu skole poiavili su se i oblici rada koii zbog svoie speciIicnosti ne ulaze ni u
iednu od navedenih gmpa. To se, pre svega, odnosi na programiranu nastavu i ucenie, pa cemo ih
posebno izloziti.


5.2.1. METODE ZASNOVANE NA POSMATRAN1U

Metode zasnovane na posmatraniu sastoie se u pruzanju znanja. navika i v0s9ina putem
culnog opazania.
Posmatranie znaci oblik aktivnog culnog saznavania koie ima za cili upoznavanie predmeta i
poiava, prikuplianie cinienica i drugih elemenata neophodnih za razumevanie, za Iormiranie
osnovnih predstava i poimova o predmetima i poiavama koie nas okruzuiu. Opazanie izaziva i
podstice razlicite misaone procese pa ie na tai nacin povezano sa mislieniem.
Kako posmatranie predstavlia aktivno Culno opazanie, ono se cesto primeniuie u nastavi.
Buduci da u posmatraniu i opazaniu ucestvuiu cula (vid, sluh, dodir, miris, ukus), kod ucenika se
stvaraiu razlicite predstave, sto omogucava aktivno i svesno usvaianie znania.
Posmatranie ima veliku ulogu i znacai u nastavi. Primeniuie se u svim Iazama nastavnog rada:
u izlaganiu novog gradiva, ponavlianiu i utvrdivaniu, za vreme razlicitih eksperimenata, u procesu
drustveno-korisnog i proizvodnog rada, na ekskurziiama, pri izradi domacih zadataka itd. Poseban
znacai posmatranie ima u prirodno-naucnim disciplinama gde predstavlia i osnovu i put u
saznavaniu, u donoseniu zakliucaka, uopstavaniu i proveravaniu. Posmatranie se organizuie u
nastavi i izvan nie pod rukovodstvom nastavnika i samostalno, zavisno od cilia i zadataka
saznavania i ucenia.
Da bi posmatranie u nastavi ispunilo ocekivania vazan ie izbor predmeta i poiava koii ce biti
posmatrani, ti. sta ce se posmatrati. Zatim ie vazno uputiti ucenike kako c0 posmatrati. Takode ie
vazno da ucenici znaiu sta ie cili posmatrania, bilo da se posmatranie odviia pod rukovodstvom
nastavnika ili samostalno, u odelieniu ili izvan niega. Nastavnik treba sa ucenicima da razradi plan
posmatrania, da ih uputi u tehniku opazania i posmatrania. To podrazumeva primenu i nekih drugih
elemenata, kao sto su: razlicita belezenia, unosenie raznih podataka, pravlienia skica i crteza,
izdvaianie sustinskih podataka i sl. Posmatranie i belezenie namecu i potrebu poucavania ucenika o
obradi i razradi dobiienih podataka, kao i Iormulisanie rezultata i zakliucaka. Svako posmatranie
2
treba da se zavrsi odredenim zakliuccima, odnosno rezultatima u ciiem Iormulisaniu treba da
ucestvuiu i ucenici, bilo samostalno, bilo sa vrsniacima sa koiima rade u grupi ili zaiedno sa
nastavnikom. Tek kada ucenici budu u staniu da naprave kratak zavrsni izvestai (usmeni ili
pismeni) onoga sto su posmatrali i pratili, tek tada se moze smatrati da ie posmatranie izvedeno do
kraia i da ie ispunilo svoi cili i zadatke.


POKAZIVAN1E d02on89racija)

Pokazivanie kao nastavna metoda podrazumeva slozenu aktivnost nastavnika, koia se sastoii
u izlaganiu razlicitih prirodnih (realnih) predmeta, niihovih slika ili modela, prikazivaniu odrede-
nih poiava, dogadaia ili procesa i obiasniavaniu niihovih bitnih svoistava. Nastavnik ie duzan da na
odgovaraiuci nacin podstakne misaone aktivnosti ucenika kako bi uporedivali ono sto im se
prikazuie i obiasniava, vrsili odgovaraiuce transIormaciie i sl. Prema tome, osnovni elemenat
mislienia niie ono sto se prikazuie ucenicima vec shema aktivnosti pri ciiem izvodeniu subiekat ima
znacainu i aktivnu ulogu.
Naivecu didakticku vrednost ima pokazivanie realnih predmeta, prirodnih obiekata, poiava i
procesa koii se desavaiu u prirodnim, realnim i zivotnim uslovima. Ukoliko ie takvo prikazivanie
tesko ili nemoguce ostvariti, onda prirodne eksponate treba demonstrirati u vestackoi sredini
(zooloskom vrtu, na primer) ili ih, pak, zameniti odgovaraiucim nastavnim sredstvima. Sva
nastavna sredstva se mogu podeliti u dve velike grupe: trodimenzionalne i dvodimenzionalne. U
prvu grupu spadaiu razliciti modeli, aparati, relieIne karte, makete, diorame i dr., a u drugu: slike,
IotograIiie, diiaIilmovi, diiapozitivi, crtezi, graIikoni, sheme, tabele, mape, zvucne slike
(magnetoIonske trake) i sl.
Modeli imaiu znacainu ulogu u nastavi raznih predmeta. Sluze za trodimenzionalno
prikazivanie predmeta i obiekata u velicini koia ie naipogodniia za posmatranie. Niima se mogu
prikazivati skrivene unutrasniosti predmeta, strukture geometriiskih tela, princip rada motora s
unutrasniim sagorevaniem i sl., u uslovima koii su veoma slicni autenticnim. Zbog bolieg uocavania
moguce ie izostaviti sporedne i nebitne delove i elemente, a istaci ono sto ie sustinsko. Veliku
primenu i didakticku vrednost imaiu i dvodimenzionalna sredstva: slike, crtezi, IotograIiie,
graIikoni i dr. Ova sredstva se mogu podeliti na staticna i dinamicna, a u okvim ovih mogu se vrsiti
dalie podele na crno-bela i u koloru.
U praksi skolskog i nastavnog rada sve vecu primenu ima Iilm kao dinamicno, vizuelno ili
audiovizuelno sredstvo koie obezbeduie speciialne uslove u vaspitno-obrazovnom radu, a
ucenicima docarava stvarnost zivota i rada u raznovrsnim maniIestaciiama i razlicitim vremenskim
razdobliima. Omogucava stvaranie potrebnog kontakta sa stvarnoscu, prikazivanie slike predmeta
ili bica u zivotnoi ili odgovaraiucoi sredini, u akciii, docaravaiuci tako stvarnost. Svoistvena mu ie
plasticnost predmetne ociglednosti. Izaziva interesovanie, omogucava neposredno dozivliavanie i
motivise gledaoce stvaraiuci posebne vaspitno-obrazovne situaciie. Tehnickim sredstvima i
razlicitim postupcima na Iilmu se omogucava ponavlianie, ubrzavanie i usporavanie, smaniivanie i
uvecavanie, sazimanie i razvlacenie, prikazivanie staticnog i dinamicnog, razlaganie poiava na
sastavne delove i niihovo spaianie (analiza i sinteza).
Prosiruie se i primena televiziie u obrazovaniu i nastavi, kao i sredstva koia poseduiu kvalitete
Iilma i radiia: obiediniava sliku i rec. Mogucnosti televiziie su mnogo sire ier se ona koristi i svim
drugim sredstvima: obicnim i diiaslikama, Iilmovima, crtezima, gramoIonskim plocama,
magnetoIonskim trakama, neposrednim prikazivaniem prirode i liudi i mnogim drugim
mogucnostima. Na tai nacin televiziia postaie univerzalno audiovizuelno sredstvo: sinteticko
(Iunkcionalno siediniava auditivne i vizuelne elemente), dinamicko (prikazuie podatke o
obiektivnoi stvarnosti i u dinamickim relaciiama) i kombinativno (povezuie raniie poznata sredstva
u novim kombinaciiama). Naivazniie didakticke Iunkciie televiziie su u tome sto ona: priblizava
stvarnost koia niie dostupna u procesu ucenia, budi interesovanie prema predmetu saznania, razviia
sposobnost opazania, aktivnost, mastu i mislienie.
Svakako da razlicita nastavna sredstva zahtevaiu primenu posebnih postupaka i nacina
prikazivania. Medutim, postoie i neka opsta pravila:
29
1.posmatranie treba organizovati na takav nacin da svi ucenici mogu detalino da razgledaiu
prikazani predmet;
2.prikazivanie treba da omoguci opazanie predmeta po mogucnosti svim culima, a ne samo
vidom;
3.prikazivanie treba da bude na takav nacin organizovano, a pitania za vreme posmatrania
tako Iormulisana da naibitniie osobine i elementi predmeta ostave naiiaci utisak;
4.posmatranie treba da omoguci ucenicima upoznavanie sa stvarima i poiavama u niihovom
razvoiu i delovaniu.
Metode zasnovane na posmatraniu ocigledno pokazuiu da imaiu neke znacaine pozitivne
strane, kao i neke nedovolinosti i ogranicenosti. Prednosti metoda zasnovanih na posmatraniu su u
sledecem:
1.Savremena nastava ie tesno povezana sa zivotom, pa ie zbog toga primena metoda
posmatrania znacaino prosirena. U danasnie vreme niie moguce uspesno izvoditi nastavu bez
raznovrsnih posmatrania poiava u prirodi i drustvu, u oblasti rada i u svim dragim domenima.
2.U posmatraniu ucestvuiu sva cula i odviiaiu se razliciti senzomi procesi, sto ie znacaino za
sva podracia delatnosti i razna zanimania i speciialnosti. Buduci da se putem cula odrazavaiu
raznovrsna svoistva predmeta, poiava i procesa, to pomaze poiedincima da se na pravi nacin usmere
ka odgovaraiucim aktivnostima, odnosno speciialnostima.
3.Metodom posmatrania ucenici sticu znania na iednostavan i zanimliiv nacin. Adekvatnom
primenom kod ucenika se razviia ova sposobnost, sto ie veoma znacaino za niihovo dalie ucenie i
saznavanie. Posmatranie na tai nacin postaie osnova, pocetak, moze se cak reci i stil celokupnog
kasniieg ucenia.
4.Metoda posmatrania obezbeduie neophodnu osnovu culnog znania (sazna-nia) bez koie ne
bi bila moguca ni druga znania, narocito apstraktna. Posmatranie ie sredstvo za stvaranie,
Iormiranie apstraktnih poimova i za niihovu kasniiu primenu u praksi.
Ogranicenost i nedovolinost ove metode uglavnom se odnosi na cinienicu da samo
posmatranie, iako neophodno, niie dovolino za ukupne aktivnosti i rad ucenika. Pre svega, uz
posmatranie ie potrebno izlaganie, obiasniavanie, tumacenie, razlicite aktivnosti u vezi s
posmatranim predmetima, poiavama i procesima. Pa cak i onda kada ie posmatranie praceno ili
kombinovano s obiasnieniem, ni tada ono samo niie dovolino za sticanie broinih i raznovrsnih
znania, spretnosti i vestina. Iz toga proizlazi da metode zasnovane na posmatraniu treba da budu
kombinovane s drugim metodama i postupcima sto ce obezbediti i druge vrste znania (prakticnih,
tehnickih i.dr.).

5.2.2. METODE ZASNOVANE NA RECIMA

Rec, govor, verbalno izlaganie, imaiu veliku ulogu u procesu saznavania. Govor ie iedini
pravi posrednik medu liudima. Posredstvom reci i naiapstraktniie ideie, misli i osecania mogu da se
izraze i obiasne. Reci omogucavaiu saznavanie, a da pri tom niie uvek neophodno da se subiekti
koii saznaiu dovode u neposredan dodir sa stvarnoscu. To pretpostavlia da ucenici raspolazu s
dovolino culnih iskustava i predstava o odredenim predmetima i poiavama. Reci koiima se one
oznacavaiu treba da imaiu konkretan sadrzai, a leksicki Iond valia stalno razviiati i obogacivati.
Metode zasnovane na recima nose i neke slabosti. Da bi se recima adekvatno izrazila
stvarnost, niima se mora pravilno sluziti kako se ne bi postigao suprotan eIekat - udaliavanie
ucenika od stvarnosti i dovodenie do Iormalizma i verbalizma. Ova konstataciia ie znacaina ako se
ima u vidu didakticko-vaspitni rad skole u kome govorna i pisana rec predstavliaiu bitno sredstvo
uticania na ucenike.
Imaiuci u vidu potrebe za stalnom aktivnoscu ucenickog mislienia, metode zasnovane na
recima u procesu nastave i ucenia, mogu se podeliti na sledeca tri oblika:
1.monoloske metode,
diialoske metode,
3rad sa kniigom (metoda citania ili tekst metoda).


30
5.2.2.1. MONOLOSKA METODA

Oblik verbalnog izlagania u kome nastavnik sam izlaze nastavno gradivo ucenicima naziva se
monoloskom metodom. Ovu metodu, koia ie poznata i kao metoda usmenog izlagania i sticania
znania, karakterise izrazena aktivnost nastavnika i pasivan polozai ucenika. Bilo bi, medutim,
pogresno da se ovai proces poiednostavi. Samo spolia posmatrano moze izledati da su ucenici
neaktivni, da oni samo slusaiu (nastavnik .nudi", a ucenici .primaiu"). Na osnovu toga, neki
zakliucuiu da ie ova aktivnost reproduktivnog karaktera sto ie, svakako, pogresno. Ucenici ce
prihvatiti izlaganie nastavnika samo u slucaiu "ako on uspe da podstakne i usmeri niihovu
samodelatnost ka ostvarivaniu zelienih nastavnih cilieva i zadataka.
Na ovai nacin gradivo se moze izloziti sistematicno, pregledno, logicki povezano i za relativno
kratko vreme. Niihov znacai ie u vaspitnom uticaiu nastavnikove reci, sto posebno dolazi do
izrazaia u budeniu emociia ucenika i uticania na niihov pravilan govor, nacin izrazavania,
obogacivanie leksike i sl.
Razlikuiemo sledece vidove monoloske metode:
a) opisivanie,
b) pricanie (pripovedanie) i
c) predavanie.


A) OPISIVAN1E

Opisivanie ie naiiednostavniii nacin da se ucenici usmeno upoznaiu sa svoistvima zivih bica,
obiektima i poiavama iz nairazlicitiiih podrucia stvarnosti. Usmereno ie ka spolinom svetu i
poiavama koie nas okruzuiu, a veoma cesto ie povezano s pokazivaniem. Naicesce se koristi za
upoznavanie predmeta i poiava u niihovoi manie ili vise staticnoi Iormi, u niihovoi zavrsnoi Iazi,
zavrsnom obliku, ti. kada vise niie u pitaniu radnia ili proces. Pri posmatraniu paznia se obraca na
spolino upoznavanie, bez dublieg ulazenia i obiasniavania unutrasniih svoistava i procesa.
Podrazumeva tacno opisivanie predmeta i poiava kako bi se o niima stekla prava i realna slika. Za
nastavnike i ucenike to ie prilika koia im omogucava obiektivno, tacno i brizliivo posmatranie i
utvrdivanie stania, bez subiektivnih ocena. Takav nacin rada vezba nastavnike, a vaspitava ucenike
da posmatraiu i egzaktno utvrduiu cinienice i stania.
Opisivanie se u nastavi primeniuie u dva vida kao
- slikovito i kao
- analiticko opisivanie.
Pri slikovitom opisivaniu neophodno ie pridrzavanie prostornog principa: opisivanie delova
predmeta, zivih bica, karakteristicnih poiava prema odredenom redosledu i nastoiania da se pruzi
sto celovitiia slika (na primer, opisivanie oruda i oruzia, istoriiskih spomenika, osobenosti Ilore i
Iaune, klime i sl.).
Analiticko opisivanie ie zasnovano na logickom principu: naipre se izlazu opsta svoistva pa se
prelazi na poiedinosti sa raznih stanovista tako da se ovai oblik opisivania cesto priblizava
obiasnieniu (na primer, opisivanie parne masine i delova koii omogucavaiu nieno Iunkcionisanie).
Kod ovog oblika niie dovolino samo opisivanie vec i odgovaraiuca obiasnienia, ukazivania na
logicku povezanost i zakonitosti, pomaganie u pogledu razumevania. S obzirom na to da
obiasnienie zahteva dosledno opisivanie predmeta ili poiava, to se ono naicesce kombinuie s
metodom posmatrania, razgovora, opitima, graIickim predstavlianiima, demonstraciiama.


B) PRICAN1E

Pricanie ie izlaganie u obliku opisivania recima, pripovedania, koie se primeniuie u procesu
nastave kada ucenike treba upoznati sa konkretnim cinienicama, poiavama, dogadaiima ili
procesima. Uspesno se primeniuie posebno u onim slucaievima kada ucenici treba nesto da nauce o
prirodnim ili drustvenim poiavama kao tokovima konkretnih radnii. U ovom slucaiu se tok dogadaia
vezanih za centralni problem oblikuie kao radnia (na primer, bitka na Neretvi, zivot i rad velikih
31
naucnika vezan za naiznacainiie pronalaske i otkrica i sl.). Sa saznainog stanovista, pricanie
predstavlia adekvatan postupak za usvaianie cinienica. Zbog mogucnosti da se problem upozna
razvoiem, ispoliavaiuci se kao hronoloski tok dogadaia, ovai vid nastave odlikuie se velikim
stepenom konkretnosti.
Kod ovog nacina dominira emocionalna komponenta izlagania, u niemu se vise oslania na
emociie nego na intelekt. Za razliku od opisivania koie se primeniuie na svim uzrasnim nivoima,
pricanie se pretezno primeniuie u elementarnoi nastavi, u mladim razredima osnovne skole za
upoznavanie konkretnih dogadaia. Ono odgovara i karakteru mislienia ucenika ovog uzrasta.
Primenom ovog vida nastave stvara se dobra psiholoska podloga i podstice se interes za uceniem,
zato sto ie konkretno mislienie dece, spoieno sa iakom emocionalnom i volinom osnovom niihovog
psihickog zivota, veoma podlozno uticaiu zive reci koiom se nastavnici obilato koriste u svom radu.
Ono se moze uspesno primeniivati i na stariiim uzrastima, ukoliko nastavnik uspesno motivise
ucenike ozivliavaiuci pricanie vlastitim iskustvom ili dozivliaiem, dogadaiima iz svakodnevnog
zivota, napisima iz dnevnih listova i dr. (Uspesno se moze primeniivati skoro u svim nastavnim
disciplinama, a posebno u nastavi literature i kniizevnosti, istoriie, geograIiie, biologiie). Na ovai
nacin se pricanie dopuniava drugim nastavnim metodama i postupcima: pokazivaniem,
obiasnieniima, diskusiiom, citaniem i sl.
Reci i termini koiima se nastavnik sluzi tokom pricania takode treba da budu dobro poznati
ucenicima, a ako to niie slucai treba ih tokom izlagania obavezno obiasniti. Treba racunati i na to da
ucenici ne mogu dugo pazliivo da slusaiu zbog cega pricanie mora biti iasno, sazeto i plasticno.
Time se postizu dva cilia: da ucenici pazliivo saslusaiu pricanie i da se u naimladim razredima
nauce kako treba pravilno i sazeto izloziti svoie misli.


C) PREDAVAN1E

Od svih metoda zasnovanih na izlaganiu, predavanie predstavlia naislozeniii oblik. Predavanie
ie, u stvari, duze, kontinuirano tumacenia, mada u niemu ima i elemenata opisivania i pricania. Za
predmet svog izlagania ono naicesce ima opisivanie slozenih sistema stvari, dogadaia, poiava i
procesa, kao i odnose i zavisnosti medu niima kao i uopstavanie znania koia se na drugi nacin i iz
drugih izvora ne mogu pruziti ucenicima. Obicno se koristi u slucaievima kada se radi o usvaianiu
znania apstraknog karaktera na principu obiasniavania odgovaraiucih poiava. Karakterise ga
sistematicnost i cvrsta logicka struktura gradiva, intenzivno angazovanie paznie i pamcenie,
usmerenost na hipoteticko-deduktivno mislienie, duze vremensko izlaganie, sto od slusalaca
zahteva veliku intelektualnu aktivnost i psihicki napor. Zbog takvih svoiih osobenosti, predavanie
kao nacin izlagania vise odgovara stariiim ucenicima (naistariiim ucenicima osnovne skole,
ucenicima srednie skole, pogotovu studentima visih i visokih skola).
U sadasnie vreme se zahteva kombinovanie klasicnog predavania s aktivnim postupcima i
metodama u koiima znacaino mesto zauzima ucesce ucenika i niihov samostalan rad. U ovako
dopunienom obliku nastavnik ne izlaze celo gradivo, vec samo naiznacainiiedelove, osnovne tacke,
posebno se zadrzavaiuci na elementima koii su slozeniii i tezi za razumevanie. Ostale sadrzaie
ucenici savladuiu sami.
Da bi predavanie ispunilo svoi zadatak:
-sadrzina predavania mora biti prilagodena saznainim mogucnostima ucenika, ciliu i
zadacima odredene nastavne iedinice;
-predavanie treba da sadrzi sustinske delove problema, posto detalii mogu da ih zamagle.
Poiedinosti i detalie ucenici mogu da nadu u udzbenicima i odredenoi literaturi.
-cinienice, primeri, zadaci i drugi neophodni elementi predavania moraiu biti odabrani posto
su oni u Iunkciii dokazivania opravdanosti zakliucaka;
- imaiuci u vidu nedovolinost ove metode, predavinia treba povezivati kad god ie to moguce
sa drugim metodama i postupcima: demonstraciiama, opisom, razgovorom, korisceniem stampanog
materiiala. Utvrdeno ie da od 100 inIonnaciia koie se daiu putem usmenog izlagania (pricaniem),
ucenici zapamte izmedu 20 i 50°. To znaci da niie celishodna preterana i iednostrana primena
predavania kao metodskog postupka;
32
-posto su predavania, kao oblik nastave, naporna za ucenike i zahtevaiu veliku koncentraciiu
paznie, treba predvideti povremene pauze koie ce znaciti predah i mogucnost da se olaksa
zapamcivanie cinienica znacainih za dalie pracenie i razumevanie.
Ispitivania su pokazala da zapamcivanie zavisi od duzine predavania. Tako, na primer, posle
15-minutnog izlagania, slusaoci su zapamtili 41° izlozenog gradiva; posle 30-minutnog
neprekidnog izlagania, zapamceno ie 23°, a posle 45 minuta samo 20° materiiala. To znaci da
se u predavaniu mora voditi racuna kako o duzini izlagania, tako i o pauzama;
- da bi se ucenici i kasniie bolie snalazili u izlozenom materiialu, pozelino ie da nastavnici
tokom izlagania beleze na tabli glavne ideie, znacaine podatke, elemente i sl., ier ucenici nisu uvek
u staniu da ih sami odaberu i zabeleze naivazniie detalie iz toka predavania.


5.2.2.2. DI1ALOSKA METODA

Diialoska metoda spada u metode zaiednickog rada nastavnika i ucenika. Zasniva se na
pitaniima i odgovorima, razgovom nastavnika sa ucenicima i u tome ie niena osnovna
karakteristika.
Razgovor omogucava nastavniku da podstakne mislienie i misaone aktivnosti ucenika, a
istovremeno, na osnovu niihovih odgovora, da proverava celishodnost postavlienih pitania i
opravdanost svoiih postupaka u nastavi.
Razgovor kao nastavna metoda razlikuie se od obicnog razgovora svoiom usmerenoscu ka
ostvarivaniu odredenog cilia i adekvatnom pripremom nastavnika. U ovoi pripremi ne predvidaiu se
samo pitania koia ce biti postavliena ucenicima, vec takode i niihova reagovania i moguci odgovori
kao i problemi koii se mogu poiaviti tokom razgovora. Zadatak razgovora ie da podstice mislienie
ucenika i da obiikuie sposobnost Iormulisania sudova koii se zasnivaiu na uvereniu koie ie dovolino
obrazlozeno.
Razgovor niie niz pitania i odgovora koia pociniu od nastavnika i niime se zavrsavaiu . Odlika
pravog razgovora ie obuhvatanie sto sireg kruga ucesnika.
Ukoliko nastavnik proceni da ce doci do prekida razgovora ili, pak, da razgovor ide u
pogresnom smeru, nastavnik se ukliucuie i vraca ucenike na osnovnu temu, daie neophodne dopune
i ispravke, podstice, usmeravaiuci niegov dalinii tok. Moze se reci da ie razgovor u znatnoi meri
.kolektivni proces mislienia".
Za primenu ove metode neophodno ie da ucenici raspolazu izvesnim podacima i znaniem,
dozivliaiima i iskustvima o materiii koia ce se obradivati. Drugim recima, razgovor se primeniuie u
situaciiama kada nova istina logicki sledi iz raniie poznate.


a) HEURISTICKI RAZGOVOR

Heuristicki razgovor ieste metoda koia usmerava ucenike da sami traze resenia postavlienog
problema, narocito primenom induktivnih postupaka. Koristi se s ciliem davania novih znania.
Nastavnik obicno stavlia pred ucenike odreden zadatak ili stvara problemsku situaciiu i putem vesto
postavlienih pitania podstice znania koia oni vec imaiu i tako ih dovodi do otkrivania istine, novih
postavki, resenia i zakliucaka. Resavanie problema se moze podstaknuti, a tragania tokom
razgovora obogatiti primenom razlicitih nastavnih materiiala ili tehnickih sredstava.
Dobre strane heuristickog razgovora su u tome sto ima velike mogucnosti da se upravlia
traganiem ucenika, niihovim usmeravaniem i postepenim dovodeniem do pravog resenia.


b) KATIHETICKI RAZGOVOR

Ovai metod se svodio na kratko reprodukovanie naucenog kao odgovor na postavlieno pitanie
i bio ie pretezno usmeren na treniranie pamcenia. Vodi svoie poreklo iz Ieudalnih crkvenih skola i
siroko se primeniivao u nastavi veronauke po cemu ie i dobio naziv. U savremenoi nastavi ova vrsta
33
razgovora se primeniuie u slucaievima kada nastavno gradivo treba doslovno zapamtiti pri
ponavlianiu i utvrdivaniu (naicesce u slucaiu Irontalnog ispitivania ucenika) podataka iz geograIiie
(imena reka i iezera, broi stanovnika, velicine zemalia i kontinenata i sl.), u istoriii (hronologiia),
stranim iezicima (reci i termini, primena gramatickih pravila itd.).

U diialoske metode takode spadaiu popularno predavanie i diskusiia.


d)POPULARNO PREDAVAN1E

Popularno predavanie kao metoda zasnovano ie na razgovom nastavnika sa ucenicima, pri
cemu nastavnik ima vodecu ulogu. Da bi postigao cili koii ie sebi postavio u vezi s nekim
nastavnim problemom, nastavnik smislieno i prema odredenom redosledu postavlia ucenicima
pitania na koia oni odgovaraiu. Pitania su usmerena ka tome da ucenici mogu polako, korak po
korak, od nedovolinih znania da napreduiu ka sve vecim, sirim i potpuniiim. Za primenu ove
metode ucenici moraiu imati minimum znania koia omogucavaiu niihovo dalie sirenie i
nadogradivanie. Pretpostavka za nienu primenu ie ne samo pazliivo slusanie nastavnikovog
izlagania, vec i samostalna misaona angazovanost ucenika.
U mladim razredima osnovne skole ovai metod moze da sluzi i kao iedan od nacina za
saopstavanie novih znania, ali i kao postupak za ponavlianie, utvrdivanie i kontrolu. U radu sa
stariiim ucenicima ova metoda vise se primeniuie za sistematizaciiu i utvrdivanie znania, a
delimicno i za kontrolu i oceniivanie.
Popularno predavanie se ipak naivise koristi kao uvodno pripremanie ucenika za rad.
Razgovaraiuci sa ucenicima, nastavnik saznaie sta oni vec znaiu iz domena teme koiu namerava da
obradi i sta su o tome razmisliali. Istovremeno, uvodno popularno predavanie ie i dobra prilika da se
ucenici motivisu za rad i napore na obradi nove teme.


0) DISKUSI1A

Diskusiia kao nastavna metoda sastoii se u razmeni misiienia o odredenoi temi ili problemu.
Da bi se ova metoda mogla uspesno primeniti, neophodno ie da ucenici vec raspolazu znacainiiim
znaniima iz podrucia koie se obraduie. Vecim i obimniiim znaniima raspolazu ucenici stariiih
razreda sto znaci da se ova metoda moze uspesno primeniivati u naistariiim razredima osnovne i u
srednioi skoli. Buduci da razmena mislienia obuhvata iznosenie vlastitih stavova i pogleda, niihovo
obrazlaganie, suprostavlianie drugaciiim shvataniima, sintetizovanie vlastitih i tudih mislienia,
intervenisanie u pravom trenutku, stvaranie novih pretpostavki kao i proveravanie cinienica i daliih
zakliucaka - sve to pokazuie da ie diskusiia slozena nastavna metoda.
Za uspesno vodenie diskusiie neophodno ie ostvarivanie i nekih drugih elemenata kao sto su:
sociialna Ileksibilnost, demokraticnost i tolerantnost, osetliivost za ideie i potrebe drugih, kultura
verbalnog komunicirania, spretnost u vodeniu same diskusiie. Dakle, pored inIormaciia, argumenata
koii se odnose na predmet diskusiie, veoma su vazne sociialne i druge spretnosti koie treba nauciti.
Uloga nastavnika se sastoii od pracenia, analizirania i proceniivania toka diskusiie, a na
osnovu prethodno postavlienog cilia, ispravliania izlozenih cinienica ili niihove aktivnosti, u odnosu
na ono sto ie bitno, kao i na razmatranie onoga sto bi trebalo primeniti. Pomoc nastavnika u
usmeravaniu diskusiie ie posebno znacaina, ali nien povratni uticai ne sme da sadrzi niegove licne
stavove: neophodno ie da se sastoii od kratkih napomena, primedaba i replika, da se odnosi na
podsticanie i usmeravanie, a ne na izlaganie licnih pogleda, stavova i shvatania i ukazivanie na
odredena resenia.
U podsticaniu ili usmeravaniu diskusiie, nastavnikuu moze pomoci i posmatranie odredenih
znakova - signala (gestova, pokreta, mimika i drugih reakciia) u odlucivaniu sta da preduzme tokom
razgovora. Nastavmk moze, posmatraiuci poiedince ili grupu ucenika, da proceni opstu klimu koia
u grupi preovladuie i, ako ie potrebno, da utice na nienu promenu. U nekim situaciiama to se moze
sastoiati u tome da se uhvati pogled ucenika i da im se uputi ohrabruiuci osmeh ili da se pozovu da
34
govore podizaniem cela ili obrva. U drugim, komunikaciia moze biti uspostavliena posredstvom
odredenih gestova: pruzaniem prsta ili ruke da bi se sugeriralo ,,da li zelis da se ukliucis u razgovor"
ili upotrebom obe ruke da se ukaze ,sta ti o tome mislis"? Ovi neverbalni signali cesto su i prirodni
partner za neverbalne pozive, manie su nametliivi pa su zato i uspesniii.


Usmeravanje diskusije gestovima ruke

U ciliu podsticania ucenika, nastavnik ih moze uvoditi u diskusiiu i verbalnim putem. Ucenik
cesto niie svestan realne situaciie kada govori ili kada to ocekuie pa ie u takvim situaciiama
pozelino verbalno podsticanie. Na primer, kada se ucenik tiho smesi ili kada upire pogled prema
podu ili tavanici, moze se posredovati pitaniem ili primedbom: .O cemu to razmisiias?" ili .Smesis
se J...?", sto obicno dovodi do zelienog eIekta da se ucenik ukliuci u raspravu. Suprotan problem ie
kada ie potrebno da se zaustavi neko ko stalno prica, upada, remeti ili prekida tok diskusiie. To se
moze uciniti bilo podrskom bilo direktno: ,,Da li se mozes malo uzdrzati?", .Bilo bi zanimliivo da
cuiemo sta drugi o tome misle i kako na to odgovaraiu?" i sl.
Pitania koja nastavnik postavlia tokom diskusiie mogu imati troiaku Iunkciiu:
-proveravanje znanja, (.sta", .kako", ,,gde", .kada")
-objasnjavanje informacija(,,Da li mozes navesti neki primer", .Pokusai da to preIormulises")
-podsticanje uéenika u izlaganju id0ja i njihov0 argu20n9acij0 (.Sta bt ti ucinio kada bi bio
u tom polozaiu", .Sumniam da se to moglo dogoditi?").


ZAHTEVI ZA KORISCEN1E DI1ALOSKE METODE

Razgovor niie laka ni iednostavna metoda. Zahtevi za uspesno vodenie razgovora mogu se
podeliti u dve osnovne grupe:
-zahteve koii se odnose na pitania nastavnika i
-zahteve koii se odnose na odgovore ucenika.
Osnovni instmmenat razgovora iesu pitania. Od nacina niihovog postavliania, bitno zavisi
karakter misaone aktivnosti ucenika pri uceniu. Da bi pitania ostvarila svoiu didakticku Iunkciiu,
ona moraiu biti prilagodena uzrasnim i intelektualnim mogucnostima ucenika. Pitania treba da budu
iasna, razumliiva i iednoznacna, da ucenike podstaknu na misaone napore, a narocito da ih usmere
da vec usvoiena znania koriste kao osnovu za sticanie novih znania.
Da bi pitania ispunila svoi didakticki zadatak ona treba da budu:
- iasna, odredena, precizna i potpuno korektna u iezickom pogledu kako bi ucenici tacno
mogli da znaiu na sta se odnose i o cemu ie rec;
- da odgovaraiu mogucnostima razumevania ucenika. Pitania koia se odnose na sustinske
probleme naicesce ie potrebno unapred pripremiti;
- dobro odmerena: ne smeiu biti ni suvise siroka, ni suvise uska. Uska su pitania ona koia
zahtevaiu veoma iednostavne odgovore sa ,,da" ili sa ne";
-prepomcuie se davanie pitania celom razredu, kako bi svi ucenici bili aktivni i pripremali se
za odgovor pa tek onda prozivanie nekog od niih da odgovori na postavlieno pitanie;
-pozelino ie da pitania budu problemskog karaktera, da podstaknu misaone aktivnosti
ucenika, kako bi oni mogli da pronadu uzrocne veze, sagledaiu posledicne odnose, da izvedu
neophodne zakliucke, a ne samo da reprodukuiu i utvrduiu postoieca znania;
35
-pitania ne smeiu biti ni sugestivna ni alternativna. U sugestivnim pitaniima se vec nalazi
odgovor, a alternativna obicno dovode do nagadania, do slucainog izbora iednog od moguca dva
odgovora;
-bolie ie ako se postavi manii broi pitania i ucenicima omoguci da o niima temeliniie
razmisle, nego mnogo pitania o koiima se razmislia povrsno i koia angazuiu manii broi ucenika;
-treba izbegavati postavlianie veoma sirokih i kompleksnih pitania koia nuzno namecu niz
dopunskih ili, pak, iedno pitanie naizmenicno postavliati u vise Iormulaciia i variianti (tzv. lancana
pitania). Ovakva pitania su psiholoski neopravdana zato sto ucenike dovode u zabunu, prekidaiu ili
remete vec zapoceti misaoni proces i trazenie odgovora na postavlieno pitanie ili dovode do
nepotpunih odgovora;
- posle postavliania pitania ucenicima treba ostaviti izvesno vreme za razmislianie, sto treba
da dovede do niihove svesne, stvaralacke delatnosti. Zato su pauze za razmislianie veoma znacaine
posto se u toku pauza odviia sustinski deo misaonog procesa. Vreme izmedu pitania i odgovora ne
sme biti ni suvise dugo. Duge pauze mogu da znace da ie kod ucenika doslo do konIuziie, da se
ustezu da odgovaraiu, bilo zbog nepripremlienosti razgovora, kompleksnosti problema, nedovoline
motivisanosti, osecania uzaludnosti i sl. U takvim slucaievima ie neophodna intervenciia
nastavnika, trazenie razloga zbog koiih ie doslo do zastoia, kao i dalie usmeravanie razgovora.

Od zahteva koii se odnose na odgovore ucenika valia imati u vidu sledece:
- od ucenika traziti iasne, tacne i argumentovane odgovore koii u iezickom pogledu moraiu
biti korektni.;
- ukoliko ucenik ne moze da odgovori na postavlieno pitanie, ili ie dao nepotpun odgovor,
treba mu na spretan nacin pomoci postavlianiem dopunskih pitania, odnosno potpitania. Iskusni
nastavnici spretno koriste nepotpune ili netacne odgovore da takvom uceniku pomognu ili, pak, da
dmge ucenike ukliuce u razgovor (,,na pravom si putu", .obiasni to tacniie", .obrazlozi svoie
tvrdenie", .seti se poslednieg ogleda", .pomozi mu" i sl.).
- ne sme se dozvoliti odgovaranie u horu, osim u izuzetnim slucaievima, prilikom obavliania
ogleda ili demonstraciia;
- da bi se primenio princip individualizaciie, nastavnik moze diIerencirano, zavisno od
sposobnosti, interesovania, motivaciie, nivoa znania i pripremlienosti ucenika, zahtevati da na teska
pitania odgovaraiu naibolii poznavaoci odredene nastavne oblasti.
Na kraiu razgovora zahteva se da neko od ucenika kratko ponovi izlozeno gradivo, da ga
rezimira. Razgovor ce ispuniti zadatke zaiednicke prorade nekog nastavnog problema ako nastavnik
uspe da znania ucenika prosiri, produbi i dalie ih razviie do novih saznania, uvidania i ubedenia.


5.2.2.. RAD SA KN1IGOM
209oda ci9anja. 90k89209oda)

Ova nastavna metoda sastoii se u sticaniu znania putem stampane reci, citaniem ili
posredstvom tekstova, a sluzi i kao eIikasan nacin kontrole rada i ocene rezultata, pogotovu ako se
za ucenie koriste programirani materiiali udzbenici ili radne sveske. Naicesce se koristi sa
drugim nastavnim metodama i postupcima i na tai nacin uspesno dopuniava zivu rec nastavnika.
Uspesno se koristi za razumevanie teoriiskih osnova i sustine laboratoriiskih i prakticnih
radova i vezbania. EIikasnost usvaiania inIormaciia se povecava ako osim citania ucenici rade u
laboratoriiama ili radionicama, resavaiu zadatke prakticnog karaktera, obavliaiu razlicite dopunske
aktivnosti i istrazivania.
Ova metoda se moze primeniivati u skoro svim nastavnim predmetima i oblastima, u
razlicitim etapama nastavnog rada i za postizanie raznovrsnih didaktickih cilieva i zadataka. Pored
udzbenika i prirucnika, u nastavi se mogu upotrebliavati i drugi stampani izvori i materiiali
(enciklopediie, leksikoni, recnici, listovi, casopisi, naucna i stmcna literatura i dr.), narocito sa
stariiim ucenicima.
Aktivno i sistematsko saznavanie korisceniem kniiga i drugih stampanih izvora, moguce ie
samo ako su ucenici za to osposoblieni, ako umeiu da ih koriste. Ako se to ne postigne onda oni
36
naicesce ostaiu na elementamoi delatnosti koia ie zasnovana na mehanickom zapamcivaniu onoga
sio citaiu. Da bi se ucenici samostalno i uspesno koristili kniigom, oni moraiu biti pripremlieni na
odgovaraiuci nacin kako bi stekli neophodna umenia i navike. Naivazniii elementi takvog
pripremania iesu: vestina tacnog citania sa razumevaniem i vestina belezenia onog sto ie procitano.
Posto ie iedanput pazliivo procitao tekst, ucenik treba da ga brizliivo analizira u mislima, da
izdvoii osnovne ideie, cvorna pitania, sacini niihov redosled.
Posle ponovnog citania teksta, kada ie moguce izvrsiti detaliniiu i produblieniiu analizu
sadrzaia, preporucliivo ie pravlienie belezaka koie mogu biti u obliku koncepata, teza ili plana.
Koncept ie sazimanie odredenog teksta, izdvaianiem naivazniiih ideia, podataka, imena, datuma i
dr. Teze, slicno konceptu, sastoie se iz neophodnih uopstavania i zakliucaka koii predstavliaiu
osnovne i vodece ideie teksta. Plan pak, predstavlia izdvoiene i logicki obrazlozene delove
procitane celine, sa oznacavaniem naivazniiih naslova i podnaslova. Pored toga, na osnovu sadrzaia
teksta mogu se sastavliati razliciti pregledi, tablice, graIika i druga predstavliania i sl.
Da bi koriscenie kniiga dovelo do sto eIikasniiih rezultata, samostalan rad ucenika na tekstu
treba dopuniti razgovorom o procitanom. Cili ovog razgovora ieste da se ustanovi koliko ucenik
razume odredeni sadrzai, kako i koliko ie shvatio celinu i usvoiio bitne ideie i inIormaciie. Rad sa
kniigom ie izuzetno znacaian zbog toga sto se u danasniem svetu sve vise povecava stampana rec,
sve vise ie razlicitih kniiga i publikaciia koie treba znalacki koristiti kao izvore znania i sredstava
samoobrazovania, neophodnih tokom celog zivota.



5.2.. METODE ZASNOVANE NA PRAKTICNIM AKTIVNOSTIMA UCENIKA


Metode zasnovane na ociglednosti, pokazivaniu i posmatraniu, doprinele su eIikasnosti
nastave i ucenia i povezivaniu skole sa zivotom i stvarnoscu. Medutim, one nisu oslobodile ucenika
pasivnosti a pogotovo nisu u dovolinoi meri doprinele razviianiu misaonih aktivnosti ucenika kao
sustinske pretpostavke za sire i dublie poniranie u bit stvarnosti.
O samostalnom radu ucenika moze se govoriti onda kada su oni u staniu da stecena znania
primene, a postavliene zadatke uspesno rese bez neposredne pomoci nastavnika. Niegova bitna
obelezia iesu: zadaci koie daie nastavnik, vreme potrebno ucenicima za niihovo resavanie i
neophodnost da se angazovaniem umnih snaga pronadu naibolii putevi resavania.
Metode zasnovane na prakticnim aktivnostima omogucavaiu ucenicima neposredno
upoznavanie sa stvarnoscu i priblizavanie zivotu. Samostalan i aktivan rad, razlicita vezbania,
eksperimenti i ogledi, rukovanie razlicitim predmetima i instrumentima uticu na dublie shvatanie
odredenih odnosa, povezanosti i zakonitosti koie vladaiu u stvarnosti.
Prakticne metode Iormiraiu motive za buduci poziv, potpomazu zaiednicki rad, grupne
aktivnosti i kolektivno vaspitanie.
Metode zasnovane na prakticnim aktivnostima obicno se primeniuiu zaiedno sa grupama
drugih metoda - pokazivaniem i verbalnim izlaganiem.
I metode prakticne delatnosti mogu biti razlicite. Obicno se dele na:
-laboratoriiske metode i
-metode prakticnih zanimania.


5.2..1 LABORATORI1SKA METODA

Ovom metodom se ucenici osposobliavaiu da samostalno vrse eksperimente. Ucenici vestacki
izazivaiu izvesne poiave ili procese kako bi mogli da posmatraiu promene do koiih dolazi pod
uticaiem odredenih Iaktora, da istrazuiu uzroke tih promena, niihovog toka i posledica.
Primena laboratoriiske metode niie nimalo iednostavna pa ie zadatak nastavnika da brizliivo
pripremi svaki eksperimenat, kako ne bi doslo do remecenia ili prekida toka nastavnog procesa. To
podrazumeva ispuniavanie sledecih uslova:
37
- obezbedivanie potrebne opreme, uredaia, aparata i materiiala;
- davanie neophodnih uputstava i napomena ucenicima kako mogu naicelishodniie da primene
eksperiment, kako treba da izgleda redosled naivazniiih radnii koie su potrebne da se on uspesno
obavi i sl. Posle zavrsenog eksperimenta, sa ucenicima se vodi razgovor, svode rezultati, donose
zakliucci i vrse uopstavania;
- nastavnik treba prethodno da proveri ispravnost eksperimenta niegovim izvodeniem pre
casa.
Ova metoda se siroko primeniuie u nastavi biologiie, Iizike i hemiie, pre svega u stariiim
razredima, zatim samostalno, individualno ili grupno, na tradicionalan ili problemski nacin.
Ucenici mogu da vrse i duza posmatrania poiedinih poiava i procesa u nastavi biologiie,
Iizike, geograIiie i dr. (proces kliiania i razmnozavania, razviianie biliaka i zivotinia, transIormaciiu
insekata, atmosIerske promene: kisa, slana, duga, grmliavina, vetar, promene temperature i sl.).
Pogodno mesto, a za izvesne discipline odgovaraiuci teren istrazivania, ieste i skolska basta u koioi
ucenici mogu posmatrati i eksperimentisati bilo poiedinacno ili grupno i pod rukovodstvom
nastavnika. Za razliku od eksperimenta, ova posmatrania se vrse u prirodnim uslovima i veoma
povolino uticu na razviianie sposobnosti posmatrania, kritickog mislienia, vaspitanie samostalnosti,
aktivnosti, istrainosti, kao i Iormiranie naucnog ubedenia.
U toku koriscenia laboratoriiskih metoda neopliodno ie da ucenici vode beleske, registruiu
rezultate svoiih posmatrania, prave skice, tabele, graIikone, koie nastavnik treba da proverava.


5.2..2. METODA PRAKTICNIH AKTIVNOSTI

Prakticne metode se po svome sadrzaiu priblizavaiu laboratoriiskim. Za razliku od
laboratoriiskih, u koiima ie aktivnost ucenika slicna procesu naucnog istrazivania, cili prakticnih
metoda ie sticanie znania i vestina na osnovu prakticnih aktivnosti, pri cemu ie naglasena primena
znania u resavaniu prakticnih zadataka. Sam naziv .prakticne" pokazuie da se osnovna delatnost
ucenika sastoii u izvrsavaniu prakticnih zadataka, primeni teoriie u prakticnoi delatnosti, sto ie bitno
za dalie sticanie i produbliivanie znania. Ova metoda ie tesno povezana s procesom Iormirania i
usavrsavania vestina i navika. Pretezno se koristi za ponavlianie i uopstavanie, posle izucavania
odredenih nastavnih delova koii predstavliaiu celine.
Ovde spadaiu praktican i proizvodni rad, koii se ostvaruiu u nastavi, skolskim radionicama,
skolskom vrtu, zadruznim organizaciiama ucenika, razlicitim radnim i proizvodnim organizaciiama,
kulturnim i drustvenim ustanovama.



5.2.. IZBOR NASTAVNIH METODA


Teoriia i praksa nastave ukazuie na postoianie i primenu velikog broia razlicitih nastavnih
metoda. Postavlia se, dakle, pitanie izbora nastavnih metoda.
Izbor nastavnih metoda obavlia se na osnovu nekoliko merila. Prilikom izbora nastavnih
metoda treba voditi racuna o sledeca cetiri kriteriiuma:
1. opstem ciliu vaspitania i obrazovania;
2. didaktickom ciliu nastavnog casa;
3. prirodi, sadrzaiu i speciIicnosti nastavne materiie;
4. uzrasnim osobenostima ucenika.
Smatramo da bi ovim kriteriiumima trebalo dodati i sledeca dva:
5. velicinu, obim razreda i
6. strucnu pripremlienost i licnost nastavnika.
1. Ovai kriteriium ie odavno poznat: od toga kakvog ucenika zelimo da Iormiramo,
obrazuiemo, zavisi i kako cemo to uciniti. U zavisnosti da li se zeli Iormiranie dogmatskih ili
skladno razviienih slobodnih licnosti primeniuiu se razlicite vrste i grupe metoda. Poznato ie da su
3
za vaspitanie dogmatskog mentaliteta, koii podrazumeva poslusnost, pokomost, navikavanie na
slepu disciplinu, prvenstveno primeniivane verbalno-katiheticke metode. Ako ie, pak, opsti cili
vaspitanie skladnorazviiene licnosti, kreativne, kriticne, onda ie neophodno odabrati citav niz
metodakoie podsticu samostalnost, radoznalost, sposobnost prilagodavania, spretnog medusobnog
komunicirania, postupke tragania. Opsti cili vaspitania i obrazovania odreduie, dakle, opsti pristup,
karakter i oriientaciiu pri odabiraniu odredenih nastavnih metoda
2. Izbor nastavnih metoda zavisi i od didaktickog cilia casa:
-ako se radi o zapamcivaniu novog gradiva, primeniuiu se metode pokazivania, izlagania,
opisivania, pripovedania, predavania i dr.
-ako ie, pak, u pitaniu osmisliavanie i produbliivanie nastavnih sadrzaia, onda nastavnik
koristi diskusiiu, rad sa kniigom, metode zasnovane na samostalnom radu poiedinaca ili grupa.
-ako ie didakticki cili poucavanie u nekim prakticnim znaniima, vestinama, proveravaniu,
nastavnik se odlucuie za primenu metoda prakticnih aktivnosti ili laboratoriiskog rada. Kada
nastavnik zeli da ustanovi stepen usvoienosti znania ili vestina, onda odabira metode koiima ce
uspesno i obiektivno moci da ostvari ovai zadatak.
. Nastavni predmeti sadrze niz speciIicnosti koie proizlaze iz niihovog sadrzaia. Zbog toga
prilikom izbora nastavnih metoda mora se voditi racuna i o speciIicnostima nastavnog gradiva. Ali i
u okviru iedne nastavne discipline postoie razliciti sadrzaii i problemi, koii namecu primenu
razlicitih nastavnih metoda i postupaka. Prema tome, izbor nastavnih metoda zavisi kako od
karaktera nastavnih predmeta, tako i odkaraktera i speciIicnosti poiedinih niegovih delova. Tako, na
primer, naiveci deo gradiva u nastavi biologiie zahteva primenu metoda posmatrania, pokazivania i
samostalnog prakticnog rada. Hemiia kao nastavni predmet namece metode pokazivania,
laboratoriiske metode, metode prakticnog vezbania. Nastava matemieg i stranih iezika traze
primenu razlicitih verbalnih metoda: usmenog izlagania, diskusiie, rada na tekstu. Valia naglasiti da
samo ovakav izbor ne bi bio dovolian zato sto u radu sa ucenicima, bez obzira o koioi nastavnoi
materiii se radi, treba primeniivati i metode koie su u skladu sa cilievima vaspitania, didaktickim
zadacima i dr.
.Nacin rada nastavnika i primena razlicitih nastavnih metoda zavise i od uzrasta ucenika,
opste zrelosti i znania koiima oni raspolazu. Imaiuci to na umu, pri izboru nastavnih metoda mora
se voditi racuna i o tome da kod 2ladih uc0nika pr0ovladava konkr09no 2islj0nj0 do 11.
godin0). a kod 89arijih pr090zno ap89rak9no. Zbog toga se u radu sa mladim ucenicima cesce
koriste metode pokazivania, pricania, prakticnih radova, izleti i sl. Takode treba imati u vidu
osobenosti paznie na ovom uzrastu. Buduci da 2ladi uc0nici jos ni8u kadri da 80 duz0
konc0n9risu. cak ni 9oko2 j0dnog ca8a. 9r0ba izb0gava9i pri20nu 8a2o j0dn0 209od0 i
pri20njiva9i vis0 njih, kombinovati ih i varirati, kako bi se obezbedila paznia i aktivan odnos
ucenika tokom celog casa. Kod stariiih ucenika, koii su zreliii i raspolazu obimniiim znaniima, pa
su zato u staniu da prate duza izlagania, znacainiiu ulogu imaiu metode predavania, kao sto su
diskusiia, laboratoriiski rad, metode rada sa kniigom, problemska nastava.
5.Pri izboru nastavnih metoda vazan ie i broi ucenika u odelieniu. Iako postoie normativi u
pogledu broia ucenika u razredu, zbog raznih razloga oni nisu uvek i ostvarivi. Razlicite okolnosti
uticu da nastavr`ik moze da radi sa malim broiem ucenika (20-25), a desava se da radi i sa velikim
broiem (40 pa i vise) ucenika iednog razreda ili, pak, kombinovanog razreda,- sto nastavni rad cini
ios slozeniiim. Odelienia sa malim broiem ucenika pruzaiu vece mogucnosti za razviianie
sposobnosti u resavaniu problema, razviianiu stavova, grupnog duha, vestine komunicirania. U
malim odelieniima (do 25 ucenika) posebno dolaze do izrazaia debate, diskusiie, ucenie
posmatraniem, razliciti oblici individualnog ili individualizovanog nastavnog rada. Razredi sa
vecim broiem ucenika eIikasniii su za drzanie lekciia (predavania). Osim toga, neka istrazivania su
pokazala da mania odelienia (grupe) vise odgovaraiu ucenicima koii su sociiabilni i koiima vise
odgovara rad u maniim grupama.
6. Tesko ie ocekivati da iedan nastavnik moze podiednako uspesno da primeniuie sve
nastavne metode. Poznato ie da su neki nastavnici spretniii u primeni verbalnih metoda, drugi u
vodeniu razgovora i diskusiia sa ucenicima, treci u korisceniu prakticnih metoda. Medutim, uspesan
nastavni rad ne moze se zasnivati samo na odredenim sposobnostima nastavnika ma koliko one bile
uspesne u svoioi realizaciii. Zbog toga nastavnici ne mogu da koriste samo metode i postupke u
39
koiima dolaze do izrazaia niihove posebne sklonosti i sposobnosti i koiima su oni uspesno ovladali.
Buduci da ie rad nastavnika veoma slozen, da valia realizovati razlicite cilieve i zadatke, oni moraiu
biti osposoblieni za takav rad i moraiu se neprestano razviiati i usavrsavati u svoioi pedagoskoi
praksi. Nastavne metode moraiu odgovarati zahtevima obrazovania i vaspitania u sirem poimaniu,
sto upravo govori o niihovoi razlicitosti, a ne iednostranosti.


5.. PROGRAMIRANA NASTAVA I UCEN1E

Ideiu o programiranoi nastavi kao speciIicnom nacinu strukturirania i organizaciie nastavne
materiie prvi ie sire postavio, uoblicio u sistem i razradio svoiu teoriiu psiholog Skiner. Skiner ie
zasnovao sistem programirane nastave u koioi ie svaki ucenik:
1. upoznat sa sadrzaiem (relativno kratkim prezentaciiama o sustini ili delu nastavnog
gradiva);
2. od svakog se zahteva da korektno odgovori na postavliena pitania ili da resi odgovaraiuci
problem;
3. neposredno iza toga da primi inIormaciiu o tacnosti odgovora.
Pomenute kombinaciie cine sustinu programa, niegov .kostur". Na ovai nacin, ucenici se vode
od pocetnog nivoa, koii moze biti nazvan neznanie, do onoga sto bi Skiner nazvao .zelieni repertoar
ponasania", odnosno culno znanie, razumevanie nastavne materiie i sposobnost resavania problema
na kraiu programa.
Za uspeh u uceniu ie presudna .stmktura" programa, odnosno razlaganie, podela nastavnih
tema na niz podtema i uzih pitania. Program se naicesce sastoii od odredenog broia inIormaciia,
primera i pitania na koia treba odgovoriti. Pitania se rasclaniuiu postepeno i logicno; ona su
Iormulisana iednostavno i razumliivo, a daiu se u malim .postupnim koracima" - iedinicama za
ucenie. Svaki .korak" nastavne materiie ie uslovlien prethodnim, na niega se logicki nadovezuiu, a
svi skupa Iunkcionalno povezuiu problem i tako uoblicavaiu nastavnu i logicku celinu. To znaci da
ie za uspeh programiranog ucenia vazan kako izbor odredenog sadrzaia, tako i odgovaraiuci
redosled izlagania.
Obim i iednostavnost .koraka" utvrduie se empiriiskim putem. Ako pri prelazeniu programa
ucenici nacine vise od 5° gresaka, smatra se da ie program tezak pa se on poiednostavliuie i
ponovo proverava.
izracunavania, crtania, izvodenia malih eksperimenata, protivlienia mapa i graIi-kona i sl. Tacnost
odgovora u programiranom udzbeniku ucenik naicesce nalazi na suprotnoi ili narednoi strani, a kod
masina za ucenie, u odgovaraiucem okviru, posle okretania odredenog dugmeta.
Pored Skinerove metode, koia sadrzaie u okviru odredene teme pruza line-arno. "korak po
korak", rasprostraniena ie ios iedna metoda - razgranati program na principu visestrukog izbora.
Ucenik koii daie tacne odgovore ostaie u sekvencama svog glavnog programa, a onai koii pogresno
odgovara, dobiva u okviru programa posebnu, naknadnu pomoc. U slucaiu davania pravilnog
odgovora, dodaiu se nove, dalinie inIormaciie i postavliaiu drugi zadaci.
U praksi se poiavio i treci vid programirania - kombinovano programiranie, u kome se
tasistira na detaliniiem izlaganiu nastavnog gradiva. U ovom programu se, na primer, nekoliko
iedinica za ucenie izlaze linearno, a zatim se ucenicima pruza mogucnost izbora: oni dobiiaiu
izvesna obiasnienia i dopunske podatke i inIormaciie, a mogu ponovo preci na linearnu shemu
ucenia gradiva ili dobiti nove zadatke.
Praksa pokazuie da se
-linearni sistem programa naicesce primeniuie u slucaievima kada ucenici treba da zapamte
cinienicki materiial;
-razgranati se uglavnom koristi kada materiial ne sadrzi vecu kolicinu odrednica ili poimova
ali ie obim inIormaciia veliki;
-kombinovani programi se, pak, primeniuiu pri uceniu svih predmeta.
40
Primenom elektronskih uredaia i masina, posledniih godina su razviieni i slozeniii,
komplikovaniii programi. Elektronski uredaii registruiu svaku ucenikovu pogresku, daiu dodatne
inIormaciie, upucuiu na prirucnike i literaturu, podsticu na iznalazenie naiboliih odgovora i resenia
iz niza mogucih, a pomocu elektronski vodenog timskog proiektora za nekoliko sekundi svaku
zelienu sliku mogu da proiektuiu na ekranu.
Gradivo u programiranom udzbeniku moze biti rasporedeno prema linear-nom, razgranatom ili
kombinovanom principu, ucenik ga savladuie korak po korak po shemi 1-2-3-4, a izbor odgovora ie
tacan-netacan. Za razliku od linearnog, razgranati program pruza mogucnost izbora izmedu vise
odgovora i mogucnost d-punskog rada sa svakom odabranom variiantom. Ucenik koii ie odabrao
odredenu variiantu odgovara ne samo sto saznaie rezultate svog izbora, vec dobiia dopunska
obiasnienia i nove zadatke koii su u skladu sa karakteristikama uciniene pogreske.


5..1. PREDNOSTI I NEDOSTATCI PROGRAMIRANE NASTAVE

Znacaina prednost programirane nastave ogleda se, pre svega, u individualizaciji i
odredivanju sopstvenog tempa uéenja. Programirana nastava pogoduie individualnim
osobenostima ucenika, razlicitim interesovaniima i mogucnostima ucenia, ritmu i brzini ucenia.
Svaki ucenik ima svoi primerak programa pa inIormaciie koie su u niemu sadrzane, i poiedine
"korake" u uceniu, savladuie brzinom koiu sam odreduie.. Kao posledica toga, kod ucenika se iavlia
sigurnost u savladivaniu i usvaianiu nastavne materiie. Istovremeno, raste i zadovoiistvo od ucenia,
na koie utice tekuce proveravanie putem samokontrole, a u skladu s tim i mogucnost ispravliania
pogresnih resenia.
Iduci korak po korak i savladuiuci program u malim "porciiama", odmereno i polako, cak i
ucenici skromniiih mogucnosti savladuiu apstraktniie i teze deiove programa, sto u konvencionalnoi
nastavi ide znatno teze. Napreduiuci korak po korak i odmereno, ucenici su u staniu da sagledaiu
uciniene greske i da ih odmah ispravliaiu. Na tai nacin svi ucenici dolaze do uverenia da mogu da
savladaiu program i da to zavisi od ulozenog truda.

Programirana nastava ima, medutim, i neke slabosti koie treba imati u vidu. Pre svega,
programirana nastava niie podiednako eIikasna u svim nastavnim disciplinama i za sve ucenike.
Programirano ucenie ie vodeno ucenie. sto ogranicava i smaniuie samostalnost ucenika u
potpuniiem traganiu i pronalazeniu naiboliih odgovora i resenia. Samim tim sto se ucenie zasniva
na sasvim malim logickim koracima, cesto sa ponudenim odgovorima koie treba odabrati, ili sa
odgovorima kad treba nesto samo dodati ili upisati, ne podsticu intelektualne aktivnosti koie su
neophodne u potpuniiem i sirem uceniu i resavaniu problema. Programirana nastava ne razviia
dovolino misaone aktivnosti, kao sto su analiza i sinteza, apstrakciia i generalizaciia i dr., sto
karakterise samostalno i apstrakmo mislienie kao i produktivnu delatnost. Programirana nastava niie
podesna za razviianie stvaralackog ucenia i mislienia, za podsticanie tragania i pronalazenia
razlicitih i duhovitih resenia. Ona ie pogodniia za mlade ucenike, za ucenike skromniiih sposobnosti
i za ekstenzivno savladivanie programa.
Programirana nastava smaniuie interakciiske odnose nastavnika i ucenika. Nedostatak
dozivliavania interakciiskih odnosa i komunikaciia izmedu ucenika i nastavnika, kao i izmedu
samih ucenika, moze izazvati niz problema. Jedan od niih ie odricanie od zaiednickog ispravliania
gresaka tokom nastavnog procesa. Poznato ie da zaiednicko ispravlianie gresaka ima niz
pedagoskih vrednosti.
Dakle, kada se sagledaiu osnovne osobenosti i svoistva programirane nastave, niene prednosti
i nedovolinosti, moze se zakliuciti da ona niie ispunila prvobitna ocekivania u pogledu
univerzalizaciie i revoiucionisania nastave i ucenia. Pa, ipak, programirana nastava ie unela izvesna
pobolisania u nastavni rad, u pripremanie razlicitih didaktickih materiiala koii mogu doprineti
eIikasnosti nastave, a posebno ie doprinela pobolisaniu i daliem razvoiu materiiala koii se koriste u
individualizovanoi nastavi i uceniu. Ova nastava vise otlgovara slabim ucenicima koii mogu
uspesniie da uce ako idu malim koracima i gradivo savladuiu u malim .porciiama". Iz tih razloga,
programirana nastava vise odgovara mladim nego stariiim ucenicima.
41

5.. KOMUNIKACI1E U NASTAVNIM METODAMA


Obrazovni proces ie oblik saradnje izmedu nastavnika i ucenika - onih koii poducavaiu i onih
koii uce. Ova saradnia se ostvaruie kao niihova uzaiamna interakcija i komunikacija. Posebnu
oznaku ove komunikaciie predstavlia namensko, usmereno usvaianie odredenih inIormaciia pa se
zato govori o pedagoskim komunikacijama. Zbog toga ie potrebno da nastavnik zna kako teku i
funkcionisu pedagoske komunikacije, koliko medusobno saraduju nastavnici i ucenici, koii tipovi
verbalnih kontakata se medu niima ostvaruiu i kakva ie niihova struktura.
U nastavi se uglavnom iavliaiu cetiri komunikacione stmkture koie se sematski mogu oznaciti
na sledeci nacin:


N ÷ nastavrtik
U ÷ uéenik
- ÷ tok informaclja
Komunikaciona stmktura (1) oznacava tip jednosmerne vertikalne komunikacije, od
nastavnika ka ucenicima, bez povratne sprege.Ova komunikaciia ie uobicaiena i preovladuie u
skolskoi praksi. Slabost ove strukture ie sto nastavnik niie u mogucnosti da se inIormise sta su,
koliko i kako ucenici shvatili od onoga sto im izlaze, da sazna niihove stavove kao i eIekte svog
verbalnog i ukupnog ponasania.
Nieno koriscenie ie ograniceno samo na neke procese i oblike nastave i to pretezno na lekciie -
predavania.
U komunikacionoi strukturi, sematski oznacenoi pod (2), odviia se dvosmerna
komunikacijaizmedu nastavnika i poiedinih ucenika, ali ne i izmedu samih ucenika. Koristi se
naicesce u ispitivaniu i proveravaniu znania ucenika, metodi razgovora i sl. Niena glavna prednost
ie u povecavaniu ucenickih aktivnosti u procesu nastave.
Komunikaciona struktura sematski oznacena kao treca, pogodniia ie i eIikasniia od prethodnih
ier omogucava ne samo vertikalnu dvosmernu komunikaciju izmedu nastavnika i ucenika vec i
horizontalnu, izmedu poiedinih parova ucenika, sto utice na povecavanie ukupne aktivnosti i
doprinosi pobolisavaniu i eIikasnosti ucesca svih ucenika u odelieniu (grupi).
Sa stanovista nastave, procesa obrazovania, zalagania poiedinaca i celog razreda, naipogodniia
i naieIikasniia ie komunikaciona struktura (4), u koioi se odviiaiu dvosmerne komunikacije
svakoga sa svakim. To ie moguce ostvariti u malim gmpama, od -12 ucenika. Da bi se
organizovale nastavne ili radne grupe koie odgovaraiu sociialno-psiholoskim i socioloskim
zahtevima, neophodno ie da se u odelieniu, prema realnim potrebama i mogucnostima, grupisu
42
odredene podgrupe (mikrogrupe) u koiima mogu doci do izraza vece mogucnosti za komunikaciiu i
kooperaciiu.
U novoi, savremenoi organizaciii nastave, broi ucenika u razredu (obim, velicina razreda)
zavisi od primene nastavnih metoda i nacina organizovania i izvodenia nastave. Ako se zeli
prenosenie iednosmernih inIormaciia od nastavnika ka ucenicima, razred se moze sastoiati i od
velikog broia ucenika, znatno veceg no sto ie to uobicaieno u dosadasnioi praksi. Ukoliko
prenosenie inIormaciia ima oblik intenzivne nastave, kada dolaze do izrazaia visesmeme
interakciie, nastavne grupe treba da se sastoie od 10-12 ucenika.
Nastava u velikim grupama ie usmerena na realizovanie tri osnovne Iunkciie: motivaciiu -
upoznavanie sa nastavnom temom (problemom) i vezbama, odgovorima i oceniivaniu radova
(odgovora) poiedinih ucenika. Rad u malim grupama ima za cili: razviianie sposobnosti analizirania
i uopstavania kao i razviianie slobodne razmene mislienia putem diskusiie. Rad u malim grupama ie
posebno znacaian za socijalizaciju uéenika i slobodno izrazavanie mislienia. Smatra se da ce
nairadikalniii preobrazai metoda rada u skoli u buducnosti biti individualizacija nastave, na koiu ce
biti usmerena vecina napora nastavnika, a ideal ie potpuna individualizacija uéenja.
U principu, broi ucenika u odelieniu treba da zadovolii odredene psiholoske i pedagosko-
didakticke zahteve. Smatra se da ovai broi ne bi trebalo da bude veci od 25 ucenika.
Sa komunikacionim strukturama u nastavi naitesnie ie povezan problem zavisnosti
komunikaciia od Iizickog i prostornog rasporeda ucenika. Evidentno ie da broi komunikacionih
kontakata poiedinih ucenika sa nastavnikom zavisi od niihovog rasporeda u ucionici: sto ie veca
udalienost ucenika od nastavnika, centra ucionice i nienih bocnih i ceonih strana, to ie i manii broi
kontakata medu niima; ucenici koii su razmesteni napred i u sredini kontaktiraiu sa nastavnikom i
medusobno mnogo vise od onih koii sede sa strane ili pozadi. Zbog toga se preporucuie da ucehici
budu rasporedeni u obliku trougla, pravougaonika ili potkovice.
Odnosi nastavnik - ucenici u odlucuiucoi meri zavise od nacina usmeravania razvoia
odelieniske (razredne) zaiednice, odnosno od stila pedagoskog vodenia nastavnika. U ovim
eksperimentima utvrdena su tri osnovna oblika odnosa izmedu nastavnika i ucenika: autoritativni
(autokratski), demokratski i ravnodusni (laisser Iaire).
U slucaievima autoritativnog odnosa, ucenici imaiu malo moguchosti za samostalne akciie.
Srediste, ziza svih aktivnosti ie nastavnik. Ucenici mu se moraiu obracati za svaku sitnicu. Od
nastavnika polaze sve akciie i iniciiative. On obicno odreduie sadrzinu rada, etape i tehnike u radu
svakog ucenika. On takode odlucuie i o tome sta ie pravilno, a sta niie. Takav nastavnik sputava,
gusi svaku aktivnost ucenika za koiu smatra da ie izasia iz okvira niegovih sugestiia i zahteva. U
takvom odnosu licnost nastavnika dominira i kada pohvaliuie i kada kritikuie rad ucenika, iako ie
on izvan aktivnog ucesca u radu ucenicke zaiednice.
Ovakav stav i ponasanie nastavnika onemogucavaiu samostalnost ucenika, guse iniciiativu i
negativno uticu na ponasanie i ucenie. Pored ovakvog nastavnika ucenici dolaze do ubedenia da
niihovi licni rezultati i uspeh u uceniu, u nastavnom radu, u resavaniu zadataka i problema, imaiu
vecu vrednost ukoliko su slabiii rezultati drugih. Zbog toga nastoie da svoia znania i rezultate rada i
ucenia zadrze samo za sebe, iako bi mogli da pomognu drugovima koii pokazuiu slabiie rezultate i
imaiu teskoca u uceniu. Ovakav stav negativno utice na klimu u razredu, stvara nepoverenie medu
ucenicima, dovodi do remecenia medusobnih odnosa ucenika, sto sve zaiedno utice na poremecaie
u radu i uceniu.
Kod demokratskog odnosa nastavnika ispoliava se niegova spremnost da ucenike dovede na
nivo aktivnog rada i saradnie. Pri tome nastavnik sebe smatra samo iednim od clanova radnog
kolektiva. Ucenici iz sopstvenih pobuda ili zaiedno sa nastavnikom, u diskusiiama i razgovorima,
odreduiu cili, zadatke i opste etape u usvaianiu znania i u uceniu. Prilikom izbora i obrade
nastavnog gradiva, nastavnik sugerise vise postupaka i metoda koie su, po niegovom mislieniu,
naipogodniie za resavanie odredenih problema i usvaianie znania, a ne odreduie iedan iedini. U
zaiednickom razmatraniu sa ucenicima, analiziraiuci prednosti i nedostatke izlozenih predloga,
nastavnik se dogovara sa ucenicima koia ce od predlozenih metoda i tehnika naivise odgovarati i
biti naieIikasniia. Kasniie se, opet zaiednicki, proverava eIikasnost usvoienih postupaka i vrednuiu
postignuti rezultati. Kada se ovako radi, postignuti uspeh i rezultati nece voditi ucenike
egocentricnim oblicima ponasania prema vrsniacima, a neuspeh nece izazivati nepoverenie medu
43
niima. Demokratska atmosfera cini da se nastavni rad odriava na visokom nivou i obezbeduie
optimalne uslove za postizanie nspeha.
U odnosima ravnodusnosti (anarhicnosti), nastavnik ie nezainteresovan za ucenike. Grupe i
poiedinci imaiu potpunu slobodu odlucivania. Nastavnik ie vise pasivni posmatrac nego sto ie
aktivni cinilac. Zbog odsustva vece podrske i pomoci tokom nastave, dolazi do nienog ometania.
Kao posledica neangazovanosti nastavnika, iavlia se opadanie produktivnog rada i pogorsanie
interpersonalnih odnosa. Medu ucenicima vlada nesigumost. Niu naicesce zloupotrebliavaiu
poiedinci ili manie gmpe koie namecu svoie poglede i stavove. AtmosIera za rad i ucenie u razredu
ie sasvim nepovolina.
Ukratko: autoritativno vodenie uslovliava rad koii se odviia relativno disciplinovano, ali se
medu ucenicima Iormira netolerantna i odboina atmosIera, a postignuti rezultati nisu dobri. Kod
ravnodusnih nastavnika nema ozbilinosti u radu, a ponasanie ucenika u razredu ie netolerantno. Za
razliku od prethodna dva tipa, u demokratskom vodeniu postiiu se naibolii rezultati. Ucenici
uspesno Iormiraiu odelienisku zaiednicu, obavliaiu predvidene obaveze koie su shvatili kao opstu i
zaiednicku stvar, medusobno saraduiu i uzaiamno se pomazu, uspevaiu u radu i postizu veoma
dobre rezultate, mnogo bolie nego u prethodne dve grupe.

Demokratsko ponasanie iskazuie se u sledecem: nastavnik ukazuie ucenicima put ne
insistiraiuci da obavezno postupe bas tako; razmeniuie mislienie sa ucenicima; ohrabmie ucenike da
izloze svoie poglede i sudove; podstice ucenike da sami donose odluke; ukliucuie se u aktivnosti
razreda bez nametania i pokusaia da dominira.
Sociialna klima u demokratskoi grupi ne obezbeduie samo visoki stepen kooperaciie medu
clanovima grupe, vec ima znacainog uticaia i na: odredivanie cilieva koie treba ostvariti;
odredivanie planova za niihovu realizaciiu; postupke i metode za realizovanie predvidenih planova;
proceniivanie postignutih rezultata i usvaianie novih cilieva.



6.0. ORGANIZACIONI OBLICI NASTAVE


Zavisno od toga gde, kada i s koiim ciliem se organizuie, nastava moze imati veoma
raznovrsne organizacione oblike. Svaki od organizacionih oblika se razlikuie prema odnosu
individualnog i kolektivnog rada, stepenu samostalnosti ucenika i speciIicnosti rukovodenia od
strane nastavnika.
Organizacioni oblici nastavesu se meniali tokom drustvenog razvoia ali i na osnovu novih
saznania u nauci o vaspitaniu.
U istoriii razvoia skole poznati su razliciti organizacioni oblici (sistemi) nastave:
- individualno-grupni (u sredniovekovnim skolama),
- medusobno obucavanie i nastava
- individualno-laboratoriiska nastava
- diIerencirana nastava prema sposobnostima ucenika,
- brigadno-proizvodna
- razredno-casovna (primeniuie se vise od 300 godina) i drugi.


6.1. RAZREDNOCASOVNI SISTEM

Od pomenutih organizacionih oblika nastave, razredno-casovni sistem ie posebno privukao
pazniu mnogih didakticara, zbog cega ie prihvacen i siroko primenien u nizu zemalia. Razviiaiuci se
i usavrsavaiuci tokom nekoliko stoleca, ovai sistem se zadrzao do danas.
Razredno-casovni sistem ie nastao u XVI veku kao odgovor na odredene drustvene zahteve i
potrebe burzoaziie koia se radala. Nov nacin proizvodnie - manuIakturna proizvodnia u nestaianiu i
44
industriiska (kolektivna) unastaianiu - i potreba za kvaliIikovaniiom radnom snagom, samo su
potencirale zahteve mlade burzoaziie. Nasledena sredniovekovna organizaciia nastave (skolovania)
i nieni sadrzaii, nisu mogli odgovoriti novim potrebama i zahtevima. Poiavila se neophodnost
usavrsavania nacina organizovania nastavnog procesa u skolama. Ovai novi nacin prve su u praksi
primenile napredne bratske ceske skole u XVI veku, a u teznii da prevazidu dogmatizam i
skolastiku, da ucenike nauce posmatraniu i da im pruze iasniii i potpuniii sistem znania.
Komenski ie posao od ovih iskustava i uzeo ih za osnovu u teoriiskom zasnivaniu i razradi
razredno-casovnog sistema. On ie predvideo mogucnost istovremene obuke veceg broia ucenika
(40-50) i izneo pretpostavku o povecaniu i do 300 ucenika, uz uslov da nastavnici izdvoie bolie
ucenike koii bi posebno organizovali rad sa maniim grupama - desetinama ucenika.
U svom poznatom delu Jelika didaktika (1632), J. A. Komenski (1592-1670) ie teoriiski
obrazlozio i razradio neophodnost i celishodnost grupnih oblika u organizaciii skolskog rada koii se
odlikuiu sledecim karakteristikama:
- istovremeni pocetak rada u godini i u svakom nastavnom danu;
- odredena duzina rada,
- organizovanie nastave putem casova;
- odmori, izmedu casova;
- podela na razrede prema uzrastu i broiu dece;
- podele nastavnih kurseva po godinama i
- odredivanie programa u svakoi godini.
Sistem se naziva razrednim zato sto su svi ucenici grupisani u razrede prema uzrastu (dobu) i
stepenu znania, a casovni - zbog toga sto ie programski materiial iz svakog predmeta rasclanien na
niz sadrzainih iedinica (razdela i tema), a one - na niz podiednako dosledno rasporedenih
vremenskih perioda - casova, koii slede iedan za drugim prema odredenom rasporedu. U ovom
sistemu cas kao oblik organizaciie nastave po pravilu zauzima centralno mesto. On funkcionis0
kao j0dinica na89avnog proc08a. aku2ulirajuci u 80bi zada9k0. 8adrzaj0 i 209od0 na89av0.
U razredno-casovnoi organizaciii nastave, osnovni znacai se pridaie nastavniku koga smatraiu
nezamenliivim u prenoseniu znania, kultumih sadrzaia i vrednosti. Smatra se da dete, zatvoreno u
svoi karakteristicni egocentrizam, niie samo sposobno da organizuie i vodi svoie snage koie bi ga
podsticale na organizovaniie prosirivanie iskustava i saznania. Zbog ovakvih polaznih osnova,
sustinski didakticki zahtev ie nastavni cas, a glavni problem ie pre svega bio da se obezbedi
celovitost i potpunost casa pa tek posle toga imalo se u vidu niegovo prilagodavanie psiholoskim
mogucnostima ucenika. Pri ovakvoi organizaciii smatralo se da ce disciplina, zasnovana na
nagradama i kaznama, ukliucuiuci tu i takmicenia, moci u dovolinoi meri da podstice ucenike na
usvaianie znania.
Razredno-casovni sistem ie podvrgavan ostroi kritici u koioi su iznoseni razliciti argumenti.
Pomenucemo n0k0 nj0gov0 8labo89i i n0do89a9k0 koii predstavliaiu smetnie u ispuniavaniu
savremenih nastavnih i vaspitnih zadataka koie postavlia zivot.
1.Umesto stimulisania procesa i mentalnog razvoia ucenika na povecanie kapaciteta za
shvatanie novih sadrzaia, tezi se iednostavnom prenoseniu znania, usvaianiu odredenih sadrzaia, sto
zapravo i niie znanie u pravom smislu vec vise upoznavanie. Na ovim tradicionalnim casovima ima
veama mnogo poucavania. a malo ucenia.
2.Jednak prilaz svim ucenicima i oriientaciia ka nekom .sredniem" uceniku. Naivece stete od
ovakvog nacina rada imaiu daroviti i slabi ucenici. Daroviti zato sto ne koriste sve svoie
mogucnosti, navikavaiu se na leniost, cesto .tapkaiu u mestu" pa cak mogu i da stagniraiu. Slabi
ucenici, zato sto nisu u mogucnosti da idu uporedo s opstim kretaniem drugova u razredu, cesto ne
uspevaiu, zaostaiu pa i ponavliaiu razred.
. Osnovna slabost tradicionalnog metoda, ogleda se i u tome sto se on zadovoliava
prenoseniem znania, a potpuno se zapostavlia inventivnost i kreativnost dece, buduci da se insistira
na tacnom ponavlianiu onoga sto ie .utuvlieno" usmeno ili preko teksta.
. Zadatak nastavnika ie da stvori psiholoske situaciie, odgovaraiucu klimu, u koioi ce ucenici
moci da izgraduiu operaciie koie treba da usvoie. Osnovni elemenat mislienia, prema tome, niie ono
sto se demonstrira ucenicima, vec shema aktivnosti pri ciiem izvodeniu subiekat ima znacainu i
aktivnu ulogu.
45
Pasivna uloga ucenika takode se ogleda i u nastavi organizovanoi u obliku postavliania
pitania, iako moze izgledati da pitania usmeravaiu ka razmislianiu i zahtevaiu aktivnost. U stvari,
pitania se naicesce postavliaiu na nacin koii ucenike primorava na misaoni tok koii nastavnik zeli, a
svoiim detaliima ona vec nose znatan deo odgovora.
Ovai problem se u znacainoi meri odnosi i na skolske zadatke. Skolski zadaci uglavnom
mobilisu deduktivno mislienie ucenika ier zahtevaiu mehanicku primenu pravila. Obicno se pri
resavaniu zadataka, uz malo napora, primeniuiu stereotipno Iiksirane Iormule ili pravila i poznate
situaciie. Medutim, neophodno ie stvoriti odgo-varaiuce uslove za aktiviranie ucenikovih misaonih
procesa. Ucenik ce misliti onda kada iz slozene situaciie uspe da izdvoii veze i odnose koii su
odlucuiuci za resavanie postavlienih zadataka.
Medutim, istrazivania mnogih pedagoga pokazuiu da se ovai sistem odlikuie i broinim
pedagosko-didaktickim prednostima: obezbeduie sistematican karakter nastave, organizacionu
iasnost, ideinoemocionalno delovanie nastavnika na kolektiv ucenika, raznovrsna takmicenia tokom
kolektivnog sticania znania i dr. Ove osobenosti razredno-casovnog sistema sigurno su ucinile da se
i pored iznesenih slabosti, ovai oblik nastave, uz neke modiIikaciie, odrzi u skoli do danasnieg
dana.


6.2. NASTAVNI CAS

6.2.1. BITNA SVO1STVA


Nastavni cas ie glavni elemenat razredno-casovnog sistema i osnovni oblik organizaciie
nastave. Na casu se konkretizuiu svi zadaci i aspekti nastave tako da on obezbeduie ostvarivanie
nienih sustinskih zadataka. Cas je celovit, logiéki zaokruzen, vremenski ograniéen deo nastavnog
procesa, sa stalnim sastavom uéenika priblizno jednakih predznanja, tokom kojeg se, zajedniékim
radom nastavnika i uéenika, resavaju odredeni didaktiéki i vaspitno-obrazovni zadaci
Cas podrazumeva smislien izbor i strukturiranie nastavnih sadrzaia, racionalno koriscenie
vremena, celishodan postupak primene razlicitih nastavnih metoda i postupaka - Irontalnog,
grupnog, individualnog i individualizovanog rada ucenika.
Cili svakog nastavnog casa ie da obezbedi sistematsko usvaianie solidnih znania i umenia, da
ucenika osposobi za niihovu uspesnu primenu, da unapredi samostalno ucenie i rad i da doprinese
vaspitaniu.

6.2.2. TIPOVI NASTAVNIH CASOVA

Ceo nastavni proces, sa svim didaktickim Iunkciiama, naicesce se ne podudara sa konkretnim
nastavnim casom. Na casovima obicno preovladuiu poiedini delovi, elementi nastavnog procesa. Na
tai nacin casovi dobiiaiu svoia didakticka obelezia koia se mogu pridodati odredenom tipu casa.
Zbog toga prilikom uporedivania pripadnosti casova poiedinim tipovima, moramo voditi
racuna o sledeca dva kriteriiuma:
- tip casa treba da bude odreden nekom bitnom didaktickom Iunkciiom;
- nema ,éistih" tipova u koiima se vodi racuna samo o iednoi didaktickoi Iunkciii.

U didaktickoi teoriii i praksi iedna od nairasprostranieniiih klasiIikaciia nastavnih casova ie
ona koia uzima u obzir glavni didakticki zadatak.
1. casovi ciii ie glavni zadatak uvodenje u novu oblast nastave;
2. casovi za prenosenje novog znania;
3. casovi za utvrdivanje znania;
4. casovi za razvijanje i usavrsavanje sposobnosti i umesnosti;
5. casovi za kontrolu znania i umenia.

46

1. Nastavni casovi koii sluze za uvodenje u novu oblast (uvodni casovi), sluze
upoznavaniu ucenika s novim nastavnim predmetom, niegovim cilievima i zadacima,
strukturom i sadrzaiem ili, pak, niihovom pripremaniu za usvaianie sadrzaia vecih
celina, podrucia, tema.
2. Casovi za prenosenje novih znania sluze za sistematsko prenosenje,
objasnjavanje i usvajanje znania i umenia, pravila i zakona. Potrebno ie da nastavnik vodi racuna
da se pri izlaganiu ogranici na ono sto ie bitno. da brizliivo odabrane cinienice temelino obradi.
Naiopstiia oriientaciia strukture casa za prenosenie novih znania, prema vecini didakticara,
obicno se sastoii iz sledecih elemenata:
-obnavliania raniie ucenog gradiva, ciie razumevanie ie osnov i pretpostavka usvaianiu novih
znania;
-upoznavania sa cinienickim materiialom putem usmenog izlagania nastavnika ili na osnovu
posmatrania ucenika, sireg sagledavania izlozenog gradiva, Iormulisania i utvrdivania
zakliucaka;
-ponavliania usvoienih znania, niihovog prenosenia na nove sadrzaie, primene razlicitih
vezbania;
-domacih zadataka: usmeni, pismeni, prakticni.
. Casovi predvideni za ucvrscivanie znania imaiu za cili ostvarivanie Iunkciia
nastave koie se odnose na sigurnost i trainost stecenih znania. U skolskoi praksi ovai tip casa se
veoma cesto primeniuie i u razlicitim oblicima. Valia razlikovati casove ponavliania
i casove sistematizovania.
Na casovima ponavliania insistira se na zapamcivaniu i usvaianiu bitnih cinienica, na
uopstavaniu i usvaianiu pravila i obrazaca ako ie moguce u novim vidovima. Na casovima
sistematizaciie nova znania se uporeduiu s raniie usvoienim i uspostavlia se redosled, stecena
znania se sreduiu u vece celine.
. Karakteristika casova koii pretezno sluze razvoiu i usavrsavaniu sposob-
nosti i umesnosti sastoii se u tome sto ucenici obavliaiu odredene aktivnosti pod ne-
posrednim ili posrednim rukovodstvom nastavnika. Javliaiu se u dvostrukoi Iunkciii:
-ako se aktivnost obavlia s ciliem da se oIorme sposobnosti, umesnosti ili navike, radi se o
casovima vezbania. Inace, casovi vezbania su tipicni u nastavi crtania, likovnog i muzickog
vaspitania. Razlicitim vezbama i stvaralackom primenom usvoienog gradiva, u okviru pomenutih
casova, razviiaiu se i usavrsavaiu broine navike i umenia (kucanie na pisacoi masini, na primer);
-ako nasuprot tome dominira, primena stecenih znania, umesnosti ili samostalnih aktivnosti,
s ciliem niihovog dalieg razviiania i usavrsavania, onda se radi o casovima primene (izrada ucila u
nastavi raznih predmeta, korespondenciia, stenodaktilograIiia i dr.).
5. Casovi koii sluze kontroli znania i umenia (casovi kontrole ili proveravania)
imaiu osnovni zadatak da utvrde da li su i koliko ucenici usvoiili neophodna znania i
vestine. Sadrzai ovih casova odreduie karakter proveravania. Zavisno od karaktera
primene, moze se vrsiti Irontalno, grupno ili individualno proveravanie. Proveravania
mogu biti usmena, pismena, prakticna ili kombinovana (razni zadaci prakticnog ka-
raktera, eksperimenti u prirodnim naukama, vezbania na casovima Iizickog vaspita-
nia). Inace ovi casovi retko kada imaiu cisto kontrolni karakter i u vecini slucaieva
sluze za usvaianie navika, analizu i ocenu ucenickih radova.
U nastavnoi praksi se navedeni tipovi casova retko kada iavliaiu kao .cisti". Obicno se dogada
da se na poiedinim casovima ukrsta vise didaktickih zadataka, vise momenata procesa nastave, pri
cemu dominira iedan od niih.


6.2.. STRUKTURA NASTAVNOG CASA

Na svakom casu dominira odredena nastavna Iunkciia, a postavlia se i glavni didakticki
zadatak. Pod strukturom casa podrazumeva se tok. unutrasnia povezanost i medusobni odnos
poiedinih niegovih delova i elemenata. Struktura casa zavisi od cilieva, sadrzaia, didaktickih
47
zadataka, uzrasta ucenika, kao i primene metoda i sredstava nastave. To omogucava da se, na
primer, cas za prenosenie novog znania, usvaianie novog gradiva, razlikuie od casa koii ie
predviden za ponavlianie i sistematizovanie ili vezbanie, primenu i kontrolu.
Strukturu casa odreduiu spolini i unutrasnii elementi, makro i mikroelementi.
- Za karakter makrostmkture bitni su osnovni zadaci. Oni zavise od logike nastavnog procesa
koia se primeniuie u okvim konkretnog tipa pa ce u tom pogledu i strukturni elementi casova biti
razliciti. Razlikuie se struktura casa za utvrdivanje znania, za prenosenje novog znania ili, pak, za
proveravanje ili vrednovanje. To znaci da svaki tip casa ima iasno oznacen osnovni didakticki cili
koii se iavlia kao sustinski elemenat makrostrukture.
- Mikrostrukturu, odreduiu metode, oblici i sredstva nastave u niihovoi ukupnosti, kompleksu,
i niima se resavaiu odredeni didakticki zadaci na svakoi etapi casa.
Prema tome, redosled, doslednosti i eIikasnost etapa svakog casa odreduie kako makro, tako i
mikrostmktura, u okviru koie nastavnik predvida metode, oblike, postupke i sredstva nastave i
niihovu primenu u obe gmpe strukturnih elemenata. Kompleks mikrostrukture podrazumeva takode
i pedagosko-didakticke uticaie nastavnika, kao i nastavno-saznaine aktivnosti ucenika.
Na struktutu casa savremena didaktika gleda samo kao na iednu od mogucih, a nikako kao
iedino mogucu primenu toka nastavnog casa. Postoii tesna povezanost izmedu determinisane
nastave i kreativnosti nastavnika. Zbog toga treba ukazati na sustinske elemente i Iaktore koie pri
planiraniu i stmkturiraniu casa, nastavnik obavezno uzima u obzir. Radi se o sledecim elementima:
1.Cilj éasa koii predstavlia niegov osnovni deo, niegovu sustinu. Ovde se stvaraiu uslovi za
unutrasniu i spolinu mogucnost delovania i motivisanie ucenika u pravcu resavania osnovnog cilia i
glavnog didaktickog zadatka.
2.Sadrzaj éasa. Ima razlicitu strukturu, zavisno pre svega od cilia, a zatim od tezine i
slozenosti nastavne materiie.
Za sadrzai casa vazno ie da li se radi o materiii koia ie ucenicima manie ili delimicno poznata
ili ie u naivecem delu nova. Ako se radi o sadrzaiu koii ie ucenicima relativno poznat, u tom slucaiu
u strukturu casa ulazi obnavlianie raniie stecenog znania u vidu kratkog propitivania ili razgovora.
Posle toga nastavnik daie nove inIormaciie ili nove delove gradiva koii su neposredno vezani za cili
casa. Ako se, pak, radi o gradivu koie ie ucenicima nepoznato u vecoi meri, a po svoioi strukturi ie
slozeno i tesko, neophodno ie da nastavnik utvrdi da li ucenici mogu da prate niegovo izlaganie. U
slucaiu da to ucenici nisu u staniu, nastavnik se mora prilagoditi toi situaciii tako sto ce izloziti
manii deo koii znaci prilaz ili osnovu za dalie izlaganie odredene strukture gradiva.
. Aastavne metode. Karakter rada na casu zavisi od primene nastavnih metoda. Ako se
nastavnik ogranici samo na izlaganie, potrebno mu ie manie vremena nego ako se odluci i na
razgovor sa ucenicima. Svakako da ie rad dinamicniii i eIikasniii ako se primene razgovor i
diskusiia zato sto ie ovakav rad zivlii i podsticainiii za ucenike, niihovo ucesce ie vece i
raznovrsniie, a rezultati su nesumniivo ispred rada koii ie obuhvatio samo nastavnikovo izlaganie.
Treba istaci da se potpuni rezultati postizu ako posle diskusiie nastavnik zaiedno sa ucenicima
Iormulise zakliucke ili nacini rezime onoga sto cini sustinu izlagania i diskusiie.
Cas moze biti organizovan i tako sto se odredeno vreme predvidi za samostalan rad ucenika,
ili rad po grupama, parovima, poiedinacno. Poslednii deo casa u ovom slucaiu predvida se za
pregled samostalnog rada ucenika ,ili obradu dobiienih rezultata, ukoliko su ucenici radili takvu
vrstu zadataka.
. Uzrast uéenika i njihove radne sposohnosti. Struktura casa zavisi i od uzrasta ucenika. Cak i
uz postoianie istog cilia, razlikuie se rad s mladim i stariiim ucenicima. Rad s mladim ucenicima
zahteva krace etape zato sto ucenici ovog uzrasta ne mogu duze vreme da ostanu usredsredeni na
iedno pitanie ili aktivnost.

Prilikom stmkturirania casa nastavnik treba da vodi racuna i da radni zadaci, posebno pismeni,
kao i odredivanie domacih zadataka, budu sastavni deo nastavnog procesa. Ove aktivnosti valia
sistematski pripremati, obrazloziti i predvideti vreme za pitania ucenika, potrebna obiasnienia i
belezenie zadataka. Prepomcuie se da se pri obradi novog gradiva polazi od domacih zadataka kako
bi ucenici uvideli da su im oni bili potrebni za uspesno prelazenie na dalii tok nastave. Tada se
moze obaviti i odgovaraiuca kontrola zadataka.
4
Poiedini stmkturni elementi casa ne moraiu biti cvrsto vezani, Iiksirani za iedno mesto.
Uspesna nastava pretpostavlia uzaiamno prozimanie poiedinih delova i elemenata. Ako nastavnici
postavliaiu raznovrsne zadatke, predvidaiu razlicite aktivnosti, povecavaiu zahteve, ako odrzavaiu
radoznalost i umnu aktivnost svoiih ucenika, pobolisace stav ucenika prema uceniu, kao i niihovu
radnu sposobnost


6.2.. PRIPREMA NASTAVNIKA ZA CAS


Ftiprema nastavnika za cas sastoii se iz dva dela:
-opste, koia se odnosi na nastavu nekog predmeta ili kursa, i
-poiedinacne, odnosno pripreme svakog poiedinog casa.

Opsta priprema obuhvata sledece:
1. prethodno upoznavanie ucenika, razreda, odnosno odelienia u koiima ce nastavnik
predavati. Nastavnik nastoii da se sto detaliniie upozna s prethodnim znaniem iz tog predmeta,
zatim sa individualnim osobenostima, sklonostima i sposobnostima, interesovaniima, motivaciiom
za rad i ucenie. Ovai deo pripreme podrazumeva i upoznavanie sa stilom, taktom, manirima i
nacinom rada drugih nastavnika koii ce predavati poiedine predmete istim ucenicima.
2.upoznavanie sadrzaia nastavne discipline na osnovu nastavnog programa, skolskih
udzbenika, prirucnika, radnih svezaka i sl. Upoznavanie i proucavanie ove vrste pomaze nastavniku
da potpuniie predstavi ideini sadrzai, obrazovni i vaspitni znacai i mogucnosti kursa u celini,
niegovih poiedinih vecih i znacainiiih delova. To mu pomaze da se odluci za nivo i dubinu obrade
poiedinih vecih i znacainiiih celina i delova kursa i da gradivo prilagodi prethodnim znaniima i
iskustvima ucenika, kao i mogucnostima i potrebama lokalne i sire drustvene i kulturne sredine;
3.mogucnosti materiialne i tehnicke osnove za rad: laboratoriie, kabineti, instmmenti, aparati,
alati, pribor i materiiali za rad, radionice, skolska basta. Ovo upoznavanie ukazuie nastavniku cime
skola raspolaze, na sta on moze da racuna, sta nedostaie i sta ie neophodno nabaviti, koia sredstva i
materiiale moze on sam, zaiedno sa ucenicima ili sami ucenici da izrade, prikupe ili nabave.

Mnogo slozeniia od prethodne ie priprema za poiedine nastavne casove:
l. analiza cilia. utvrdivanie predvidenih vaspitno-obrazovnih zadataka;
2.pripremanie sadrzaia. izbor i struktura gradiva, mogucnosti povezivania sa drugim
predmetima, sadrzaii skolskih i domacih zadataka;
3.didakticko-metodicka preprema.
- odredivanie glavnog didaktickog zadatka;
- raspored i povezanost znacainiiih strukturnih elemenata;
- karakter izlagania (induktivni, deduktivni, analiza, sinteza);
- izbor naipogodniiih metoda i postupaka za poiedine delove casa;
- utvrdivanie posebnih mera za obezbedivanie kreativne saradnie sa ucenicima;
- odredivanie mesta i sadrzaia za davanie skolskih i domacih zadataka;
- izbor nastavnih sredstava i nacin niihove upotrebe;
- izbor primera koii ce biti naidostupniii ucenicima; skiciranie ilustraciia;
.vaspitne mere ipostupci. utvrdivanie vaspitnih nastoiania koia proizlaze iz cilia i sadrzaia
casa; pomoc poiedinim kategoriiama ucenika i poiedincima (davanie posebnih skolskih i domacih
zadataka, dopunska i dodatna nastava i sl.); vaspitno-metodicke mere i postupci;
5.vremenska struktura casa. (nastava u ucionici, laboratoriii, kabinetu, prirodi, proizvodnii,
ekskurziia). Pedagoska situaciia u razredu: zaiednicki rad, grupni, Irontalni, po parovima,
individualni i individualizirani, diIerencirani; disciplina ucenika; vodenie racuna o optereceniu
ucenika.



49
6.2.5. ORGANIZACI1A NASTAVNOG RADA NA CASU

Organizaciia nastavnog rada na casu podrazumeva raznovrsne delatnosti nastavnika i ucenika
Kao osnovni organizacioni oblici nastavnog rada naicesce se pominiu:
-frontalni rad (razredna nastava),
-individualni rad i
-grupni (kolektivni) rad.
Frontalni rad (razredna nastava) ie zaiednicki rad svih ucenika pod neposrednim
rukovodstvom nastavnika. Nastavnik usmerava svoi rad na ceo razred. a potom obiediniava reakciie
ucenika. U takvoi nastavi svi ucenici ispuniavaiu iste zadatke i svi su uglavnom usredsredeni na
nastavnika. Tokom nastavnog procesa naicesce se ne uspostavliaiu medusobni odnosi izmedu
ucenika: ucenie ie shvaceno kao individualni zadatak izdvoienih poiedinaca, bilo kao proces
priiema inIormaciia koie prenosi nastavnik, bilo kao tok unapred odredenih koraka u sticaniu znania
putem razmene pitania nastavnika i odgovora ucenika. U ovom nastavnom obliku svi ucenici rade
pod neposrednim rukovodstvom nastavnika u isto vreme i na istom problemu i svi zaiednicki teze
istom nastavnom ciliu. Na ovai nacin u vidnom poliu nastavnika nalazi se razred kao celina ali ne i
poiedini ucenici.
Frontalni rad ie nairacionalniii oblik rada u pogledu ulagania vremena i truda nastavnika. Ovai
oblik rada omogucuie da poiedinac - ucenik postigne ono sto postizu mnogi. Pod stalnim i
neposrednim uticaiem, ucenici se naikracim putem dovode do ovladavania odredenim znaniima.
Medutim, ovai oblik pokazuie i krupne slabosti. Ovai oblik rada ne vodi dovolino racuna o
razlicitom nivou saznainih mogucnosti ucenika, o razlicitom tempu i moguchostima niihovog rada i
ucenia, o nivou prethodne pripremlienosti i sl. Postoii opasnost da nastavnik niie u mogucnosti da
resi protivrecnosti izmedu Irontalnog prenosenia gradiva i individualnog karaktera usvaiania znania.
Individualni rad je organizacioni oblik u kome svaki ucenik radi na odredenom zadatku sam,
kao pojedinac, bez razmene inIormaciia sa svoiim drugovima. Svaki ucenik mora sam da savlada
zadatke koie ie postavio nastavnik. Zadaci mogu biti diIerencirani, u skladu sa mogucnostima
ucenika i didaktickim namerama koie se zele postici.
Ne moze biti eIikasne nastave bez individualnog napora u uceniu i saradnie ucenika. Ucenik
mora i sam da uci da bi nastava mogla da bude uspesna, a to ne moze zameniti nikakav zaiednicki
rad ma kako on bio uspesan.
EIekti poiedinacnog rada su obicno veliki zato sto ucenik savladuie odredena znania, vestine i
navike za vlastito optimalno vreme i uz kontrolisanu upotrebu svoiih intelektualnih kapaciteta.
Poiedinacan rad zahteva samostalnost i upomost i pozitivno utice na razviianie nezavisnosti
ucenika, sposobnosti da sami rade u kracim ili duzim periodima, na uzim ili sirim, maniim ili vecim
zadacima. Znacai individualnog rada ie i u tome sto ucenik mora sam da resava postavlieni zadatak,
sto nastavniku omogucava stvarnu, pravu procenu niegovog rada.
Poiedinacni oblik rada u nastavi ima i svoie nedostatke i slabosti. Ovai oblik ie neekonomican
i zahteva veliko ulaganie vremena i napora nastavnika. Utice na snizavanie pozitivnih uticaia
nastave na procese sociializaciie i Iormiranie kolektiva, posto ucenici nemaiu mogucnosti da sa
svoiim vrsniacima zaiednicki ucestvuiu u zadacima koii se mogu ostvariti kolektivnom nastavom.
Crupni rad ie samostalan rad i ucenie u grupi. Zasniva se na zaiednickom izvrsavaniu
zadataka u ustalienim grupama koie obicno imaiu 3-6 ucenika. Razred se deli na grupe radi
zaiednickog resavania postavlienih zadataka. Grupe obicno stvaraiu sami ucenici, rukovodeci se
licnim razlozima (drugarstvo, priiatelistvo, blizina stanovania, zaiednicka interesovania i sl.), a
nastavnik usmerava izbor, vodeci pri tom racuna da grupe na neki nacin predstavliaiu miniiature
razreda", da u niihov sastav udu ucenici razlicitih mogucnosti. U radu grupa treba da se imaiu u
vidu kako didakticko-metodicki, tako i vaspitni razlozi. Medutim, i pored svih nastoiania, ove grupe
skoro nikada nece biti identicne sa .prirodnom" grupnom strukturom razreda.
U svakoi gmpi postoie izvesne Iunkciie, kao sto su: rukovodilac grupe (ova Iunkciia u principu
niie stalna), inIormator ili sekretar grupe i dr.
Pri odlucivaniu za grupni rad, nastoii se da zadaci za grupe budu tako rasporedeni da se u
okvim zaiednickog rada od svakog poiedinca zahteva odreden nivo samostalnosti. Ucenicima se
predlaze da razmotre postavlieni zadatak, da nadu put za niegovo resavanie, da pridu resavaniu i
50
naizad da saopste rezultate do koiih su dosli. Poiedine etape ovog rada karakterise saradnia
kooperativnog i individualnog ucenia. Ucenici razmeniuiu inIormaciie. Neposredno rukovodenie od
strane nastavnika prestaie posle davania zadataka i ponovo se iavlia u zavrsnoi Iazi rada, prilikom
saopstavania i kontrole rezultata.
Zavisno od toga da li grupe rade na istim ili na razlicitim zadacima, razlikuiu se:
-monolitne radne grupe, kada svi ucenici obraduiu istu temu ili zadatak
-diferencirane grupe, kada poiedine grupe obavliaiu posebne zadatke koii zaiedno
cine logicku celinu. U posebnim slucaievima, naicesce u prirodno-naucnim disciplinama i
proizvodnom radu, primeniuie se i treci oblik
-grupni rad u ciklusu.U grupnoi nastavi sa podelom rada, posle obiasniavania i
rasclaniavania teme u prethodnom razgovoru, obrazuiu se grupe koie ce obradivati poiedine aspekte
odabrane teme ili ce ie obradivati na osnovu razlicitih izvora. Rezultati rada poiedinih grupa se
rezimiraiu u celinu, putem izvestaia i zaiednickih diskusiia u okviru razredne nastave, kako bi se svi
ucenici, ceo razred, upoznali sa rezultatima do koiih su dosle poiedine grupe.
Ucenie u grupama ie sociialni oblik koii u velikom stepenu unapreduie ucenike za samostalno
ucenie. Na tai nacin on odgovara zahtevu da se u nastavi obezbedi organizaciono iedinstvo aktivnog
usvaiania znania i optimalno razviianie sposobnosti. Ovai oblik, vise od Irontalnog, obezbeduie
uvazavanie diIerenciranih zahteva prema ucenicima i pruza vecu mogucnost za kooperaciiu,
uzaiamnu pomoc i kontrolu.
Prilikom primene grupnog rada treba imati u vidu da poiedini pasivni ucenici mogu koristiti
rezultate do koiih su dosli uspesni ucenici. Isto tako, mogu se poiaviti protivrecnosti izmedu zahteva
i ocekivania nastavnika i nivoa individualne aktivnosti poiedinih ucenika. Zbog toga naizmenicna
primena razlicitih oblika nastavnog rada ne samo da omogucava speciIicno uskladivanie nastavnih
sadrzaia i metoda sa organizacionim oblicima, vec i da se aktivnosti ucenia ucine raznovrsniiim i
uspesniiim.

Partnerski rad ie zaiednicki rad dva ucenika, rad u parovima. Prednost ovog oblika se sastoii
u intenzitetu koiim ie svaki od partnera podstaknut na ucenie pa se ovai oblik posebno pokazao
eIikasnim u obavlianiu mnogobroinih vezbania i ponavliania. Rad po parovima moze intenzivirati
kolektivni karakter nastavnog rada pri promeni sastava, kada svaki cian kolektiva po redosledu radi
sa svakim.

1imska nastava ie kada vise nastavnika preuzima vodenie nastave u iednom ili vise odelienia
i razreda - u velikoi grupi ucenika. Posebno se koristi za obradu multidisciplinarnih tema, koie
premasuiu strucnost i kompetenciie iednog predmetnog nastavnika, kao i pri obradi kontroverznih
pitania i problema.

Moze se, dakle, reci da mislienia o vrednosti poiedinih organizacionih oblika nastave nisu do
sada naucno proucavana ni veriIikovana. Mislienia o niihovoi vrednosti vise se oslaniaiu na licna
iskustva i zapazania nastavnika koia nisu bila naucno kontrolisana, ili su dobivena na osnovu
analize ocekivanih rezultata.U tom pogledu tek predstoii ozbilian studiiski rad i proucavanie. Zbog
toga pedagoske teoriie i nastavna praksa ne mogu za sada niiedan od tih oblika da prihvate kao
naibolii.


6.. DRUGI OBLICI ORGANIZACI1E NASTAVNOG RADA


Razredno-casovni sistem ne treba da bude iedini i iskliucivi sistem rada u skoli. S pravom se
smatra da ovai sistem zatvara ucenike u zidove ucinioca i skola i ne pruza mogucnost promene
mesta ucenia i prosirivanie kruga iskustava pa ie potrebno dopuniavati ga drugim oblicima
organizaciie skolskog rada i ucenia. Smatramo da nisu dovoline samo promene koie idu ka sticaniu
iskustava i znania izvan zidova ucionice i skole, vec da su neophodne promene u radu i u
uéionicama i u skoli.
51
Savremena skola raspolaze razlicitim oblicima organizaciie nastave koii dopuniavaiu i
produbliuiu resavanie zadataka nastavnog casa i obogacuiu nastavni proces. To su:
-domaci rad ucenika,
-ekskurziie,
-laboratoriiski rad,
-proizvodni rad kao i dmgi oblici i mogucnosti.


6..1. DOMACI RAD UCENIKA

Domaci rad ie naitesnie povezan s radom ucenika na casu, tako da nastavni cas i domaci rad
cine didakticko iedinstvo. Nastavni proces se ili nastavlia samostalnim domacim radom, uceniem i
izradom zadataka razlicite vrste i tezine ili se, pak, niime podstice, priprema ili uvodi.
Cili domacih zadataka ie ponavlianie, utvrdivanie, usvaianie nastavnih sadrzaia, prosirivanie i
produbliivanie znania, pripremanie za usvaianie novog gradiva, uvezbavanie i Iormiranie umenia i
navika. Naivazniia didakticka Iunkciia domacih zadataka ie razviianie sposobnosti za samostalan
rad i ucenie, kao i razviianie navika da se uci redovho, planski i usredsredeno. Vrednost domacih
zadataka se meri pre svega time koliko oni vode samostalnom radu i uceniu.
Domaci zadaci se mogu podeliti u tri grupe:
-usmene (ucenie iz udzbenika i prirucnika, ucenie stihova, pravila, stranih reci i sl.),
-pismene (razliciti pisani domaci radovi: vezbania, resavania matematickih i drugih zadataka,
reIerati, izvestaii, sastavi, prevodenie sa stranog iezika i dr.);
-prakticne (posmatrania, probe i eksperimenti, razlicita merenia, izrada karata, tabela,
graIikona, modela i dr.).
Domaci zadaci u sirem smislu podrazumevaiu i sve ostale aktivnosti ucenika koiima se
ostvaruie opsti doprinos nastavi i uceniu (prikuplianie biliaka, pravlienie herbariiuma, izrada
bibiliograIiia, sakuplianie razlicitih slika i isecaka iz novina i casopisa, IotograIisanie razlicitih
obiekata, izrada slika, proucavanie sire dopunske literature).
Poseban problem pri davaniu domacih zadataka ie vodenie racuna o stvamim mogucnostima
ucenika i zahtevima koii se postavliaiu. U principu, treba izbegavati kako preterane. tako i
nedovoline zahteve. Naibolie ie kada su zahtevi nesto malo veci. nesto malo iznad individualnih
mogucnosti ucenika.
Pri davaniu domacih zadataka treba voditi racuna o sledecim zahtevima:
- raznovrsnosti rada i zadataka po svome karakteru i nacinu izrade. Stereotipni zadaci su
dosadni, zamorni i kod ucenika izazivaiu otpor;
- obimu zadataka koii treba posmatrati sa stanovista uzrasta ucenika i koordinaciie sa drugim
predmemim nastavnicima, niihovim zahtevima i vremenom koie ie neophodno za niihovo
ispuniavanie;
- nastoiati da zadaci za domaci rad sadrze sustinske elemente poiedinih nastavnih predmeta i
niihovih programskih zahteva. Nevazni, nebitni, Iormalni zahtevi ne motivisu ucenike na intenzivan
i stvaralacki rad;
- zadatke za domaci rad treba unapred pripremiti i saopstiti ih ucenicima u situaciii koia
obezbeduie punu pazniu ucenika. Naiveci nedostatak u pogledu domaceg rada ucenika upravo se
sadrzi u tome sto nastavnici ili ne planiraiu unapred ove zadatke, ili ih daiu u zurbi, na kraiu casa,
kada nema dovolino vremena i kada su ucenici umorni i dekoncentrisani u pogledu rada.
- domaci rad niie samo .davanie zadataka", diktiranie ili prepisivanie sa table sta ucenici treba
da urade. Zadaci za domaci rad treba da budu praceni potrebnim obiasnieniima za niihovu izradu,
skretaniem paznie na odredene teskoce i probleme, navodeniem primera, pozivaniem na analogiiu,
analizom i razradom naitezih strana zadataka. Ukratko, davanie uputstava koia ce sire i potpuniie
raziasniti sta se trazi odredenim zadacima i na koii nacin se mogu postici naibol ii rezultati. Sto su
ucenici mladi, ovakva uputstva i obiasnienia su potrebniia;
- vazan zahtev u pogledu domaceg rada ie niihovo proveravanie. Buduci da su domaci zadaci
po svome karaktem razliciti, razlicit ie i nacin niihovog proveravania. Kad god ie to moguce,
proveravanie bi trebalo obaviti u okviru celog odelienia. Na tai nacin se moze sagledati kako su svi
52
ucenici u odelieniu shvatili postavliene zahteve, kako su ih ispunili i da li su se poiavile teskoce i
problemi pri niihovoi izradi.
Ukoliko se nastavnik ne pridrzava iznesenih zahteva, domaci zadaci ne mogu da ispune svoiu
namenu, postaiu dosadni, ucenici su nemotivisani da ih rade pa naicesce i prestaiu da to cine.


6..2. EKSKURZI1E


Ekskurziia ie oblik vaspitno-obrazovnog i nastavnog rada koii omogucava organizovanie sireg
i potpuniieg posmatrania i proucavania razlicitih predmeta, poiava i procesa u karakteristicnim
prirodnim ili realnim (proizvodnim) uslovima (priroda, industriiska preduzeca, elektricne centrale,
istoriiska mesta i spomenici) ili posete muzeia, izlozbi, polioprivrednih dobara. Dobro organizovana
ekskurziia obogacuie ucenike znaniima o prirodi, ekonomiii, kulturi, istoriii, tehnici, tehnoloskim
procesima, radnoi delamosti liudi, prosiruie niihova iskustva, utice na utvrdivanie i konkretizaciiu
znania, razviia saznaina interesovania, moralne, estetske i druge kvalitete licnosti, vaspitava,
doprinosi boliem medusobnom upoznavaniu (nastavnika i ucenika, ucenika medu sobom). Pomaze
razviianiu iniciiative, samostalnosti, odgovomosti za ispuniavanie postavlienih zadataka,
drugarstva.
Postoie razlicite vrste ekskurziia. Ekskurziie mogu biti: u prirodu, proizvodniu, geograIske,
istoriiske, bioloske, estetske, Iolklorne. Naicesce su to kombinovane ekskurziie.
Prema mestu u nastavnom procesu, ekskurziie mogu biti: uvodne, tekuce i zakliucne. Uvodne
imaiu za cili posmatranie ili prikuplianie materiiala potrebnih za obradu na casu; tekuce se
organizuiu uporedo sa obradom vecih tematskih celina i sluze kao ilustraciia i konkretizaciia
odredenih programskih sadrzaia; zakliucne ekskurziie se zavrsavaiu obradom poiedinih delova ili
tema u okviru razlicitih nastavnih predmeta.
Pored utvrdivania cilia i didaktickih zadataka, uspeh ekskurziie zavisi od dobre organizaciie.
Organizaciia ekskurziie podrazumeva: izbor odgovaraiucih mesta, obiekata, predela i sl., zavisno od
postavlienog cilia i zadataka; pripremanie nastavnika za ostvarivanie tih zadataka, kao i pripremanie
ucenika.
U vezi s prvim zahtevom nastavniku (nastavnicima) treba da budu poznati odredeni obiekti,
bilo na osnovu vlastitog poznavania ili posredno, na osnovu publikaciia ili drugih izvora (Iilm,
televiziia, diiaslike, radio-emisiie i dr.). Ovo upoznavanie ie potrebno da bi se predvidelo i na
naibolii nacin koristilo ono sto ucenici treba da vide, upoznaiu i nauce, a u saglasnosti sa
postavlienim zadacima. Posle toga nastavnik sastavlia plan ekskurziie. Pripreme obuhvataiu i
dogovor sa ucenicima: upoznavanie sa ciliem, obiektima posmatrania, marsrutom, vremenom
odrzavania. U toku pripreme organizuie se i razgovor sa ucenicima tokom koieg se daiu potrebne
instrukciie za ispuniavanie nastavnih zadataka i odreduiu odgovornosti. Na tai nacin ucenici mogu
biti aktivni ucesnici kako u pripremi, tako i u realizaciii ekskurziie. Zavisno od slozenosti
ekskurziie, zadaci mogu biti rasporedeni i na poiedine grupe ucenika sto ce doprineti potpuniiem
upoznavaniu poiedinih obiekata, prikuplianiu odgovaraiuceg materiiala (uzoraka, primeraka bilia,
ruda i minerala, sirovina za preradu, gotovih proizvoda i sl.), upoznavaniu sa organizaciiom zivota i
rada, nacinom i Iunkcionisaniem upravliania.
Sustinski znacai ima zakliucni rad posle obavliene ekskurziie. Poiedinci i grupe koii su imali
odredene zadatke pripremaiu kratke izvestaie, usmene ili pisane koii se izlazu na casu i treba da
posluze kao osnova za razmatranie i povezivanie svega onoga sto su ucenici videli, saznali i
doziveli, posle cega se Iormulisu sazeti zakliucci ili naprave rezimei u skladu sa postavlienim
zadacima;
Buduci da ekskurziie imaiu veliki znacai za sire i produblieniie ucenie, nastavnici se unapred
opredeliuiu i planiraiu uz koie sadrzaie ce ie provesti i sta treba ostvariti. Na tai nacin odabran
nastavni sadrzai (odredena nastavna celina, problem ili tema) i postavlieni zadaci odreduiu plan i
metode rada ucenika i nastavnika na ekskurziii.


53

7.0. PONAVL1AN1E I VEZBAN1E U NASTAVI


EIikasna nastava i ucenie podrazumevaiu ponavlianie i vezbanie. Istrazivaniima su utvrdene
dve znacaine cinienice: 1. zaboravlianie nastupa odmah posle izlagania novog gradiva, i 2. u
periodu neposredno posle izlagania proces zaboravliania odviia se brze, a zatim sve sporiie.
Zapamcivanie ie, kao sto ie poznato, moguce zbog plasticnosti kore velikog mozga u koioi
ostaiu tragovi onog sto se uci. Iako se ne zna priroda tih tragova (engrama), utvrdeno ie da oni
postoie, a da bi se obezbedilo cvrsto i pouzdano pamcenie neophodno ie obnavlianie tih tragova.
Utvrdivanie tih tragova postize se razlicitim oblicima i vrstama ponavliania i vezbania.
Iz ovih cinienica proizlaze i zahtevi koii se odnose na organizovanie i primenu ponavliania i
vezbania. Pri tome treba imati u vidu ono sto u oblasti ponavliania i vezbania primeniuie nastavnik,
i ono sto treba da cini sam ucenik. Ako se imaiu u vidu iznesene cinienice ili opsti uslovi za
ponavlianie i vezbanie, namece se potreba iasnog odredivania mesta i Iunkciie ponavliania i
vezbania u okviru ucenia.

7.1. PONAVL1AN1E

Pod ponavlianiem se podrazumeva sistem razlicitih nacina i oblika ucenia s ciliem utvrdivania,
produbliivania i sistematizovania obradenog nastavnog gradiva. Ponavlianie se organizuie odmah
posle nastavnikovog izlagania novog gradiva. Svaka dobro organizovana nastava predvida vreme i
nacine ponavliania i vezbania, kako bi ucenie u celini bilo eIikasno.
Nastavnik organizuie sledece vrste ponavliania:
1.na pocetku skolske godine,
2.tekuce ponavlianie,
.ponavlianie posle vecih nastavnih celina i
.zavrsno ponavlianie.

1.Aa poéetku skolske godine neophodno ie ponavlianie (obnavlianie) raniie ucenog gradiva.
Eksperimentalnim istrazivaniima ie utvrdeno da se od iuna do septembra meseca iste godine gubi
oko polovina znania koia su ucenici stekli do kraia skolske godine. Veliki deo onoga sto se uci u
sredniim skolama (naimanie 50°) gubi se u toku skolske godine. Naucena znania se gube vise i
brze ukoliko se ne obnavliaiu. Ova cinienica iasno ukazuie zbog cega ie neophodno ponavlianie na
pocetku skolske godine. Ako ucenici tokom lemieg odmora zaborave skoro polovinu onoga sto su
naucili tokom skolske godine, onda ie iasno da ie ponavlianie na pocetku skolske godine izuzetno
znacaino. Razumliivo ie da bi bez ponavliania dalie izlaganie gradiva, niegova dalia obrada, bilo
neeIikasno. Zbog toga svaki dobar nastavnik treba da planira i da organizuie na pocetku skolske
godine obnavlianie onoga sto ie obradeno u protekloi godini.
2.1ekuce ponavljanje zauzima znacaino mesto i ima vaznu Iunkciiu u uspesnom usvaianiu i
saviadivaniu programskih zahteva. Tekuce ponavlianie, kao sto mu i ime kaze, radi povezivania i
obnavliania raniie ucenog gradiva, niegovog osvezavania, uporedivania, uspostavliania novih veza i
odnosa sa prethodno ucenim materiialom, osvetliavania iz novog ugla i na osnovu novih saznania.
Tekuce ponavlianie moze se organizovati na pocetku casa, na kraiu casa, kao i izvan casova.
Ponavlianie na pocetku casa vrsi se radi uspostavliania ne-posrednih veza sa gradivom koie ie
uceno na prethodnim casovima. Ovim ponavlianiem se obnavliaiu bitne, znacaine, sustinske tacke
koie su neophodne za razumevanie novog gradiva. Ova vrsta ponavliania ne samo sto pomaze
ucenicima da obnove ono sto su prethodno ucili, vec i da nadoknade ono sto su eventualno
propustili, da obnove i ucvrste tragove u kori velikog mozga, i da ucenu materiiu sagledaiu na nov
nacin, krace i sazetiie. Ovo ponavlianie se obavlia sa celim razredom, pa se na tai nacin obezbeduie
i opsta zainteresovanost ucenika i niihova spremnost da prihvataiu nove ideie i cinienice.
Ponavlianie na kraiu casa ie nesto drugaciie po svom karakteru. Ono se uglavnom odnosi na
sazeto obnavlianie gradiva koie ie tokom tog casa izlozeno. Da bi ucenici sto bolie upamtili i
shvatili izlagano, pozelino ie da nastavnik kratko pobroii, napise na tabli, rezimira u vidu pregleda,
54
cvorne tacke, bitne ideie, postupke, pravila, zakon koii ucenici treba da usvoie. Ovo treba uciniti iz
dva razloga: 1. ucenici ce bolie i duze pamtiti ono sto ie bitno, sustinsko; 2. to ce im omoguciti da
kasniie, prilikom individualnog ponavliania i ucenia, bolie razumeiu opsezniii materiial koii treba
da usvoie.
4.Ponavljanje posle vecih nastavnih celina. Kada se obrade vece programske celine, veoma
ie pozelino izvrsiti niihovo obnavlianie. Cili ovakvog obnavliania ie, pre svega, da se sagledaiu
znacaine cinienice i elementi odredenog dela, celine. Zatim, da se uspostavi cvrsci odnos medu
cinienicama, posto obimniie gradivo omogucava uspostavlianie unutrasniih veza i odnosa. Pored
toga, vece logicke celine omogucavaiu drugaciie sagledavanie unutrasniih veza, precizniie
odmeravanie vaznosti poiedinih cinienica, dnigaciie sagledavanie prethodnog gradiva.
5.Zavrsno ponavljanje takode ima znacaino mesto i Iunkciiu u redovnom skolskom radu.
Pozelino ie da se u okvim svakog nastavnog predmeta obave zavrsna ponavliania na kraiu
polugodista, a narocito na kraiu skolske godine. Ova vrsta ponavliania ima za cili obnavlianie i
utvrdivanie osnovnih programskih delova odredene nastavne discipline obradenih tokom
polugodista ili tokom skolske godine. Zavrsno ponavlianie ie posebno znacaino onda kada se
zavrsava kurs neke nastavne discipline, da bi ucenici imali iasan pregled izodredenog predmeta ili
kursa, odnosno praktikuma. Ova vrsta ponavliania ie vazna i pri utvrdivaniu znania zavrsnog nivoa
iedne skole, pogotovu ako se posle toga organizuiu i posebni ispiti.
Sistematsko i intenzivno ponavlianie ucinice da ucenici redovno i organizovano uce i rade,
cime ce se izbeci iedan od krupnih nedostataka u uceniu - kampanisko ucenie. Treba naglasiti da
nacin i stil ucenia, pa i kampanisko ucenie, ne zavisi od ucenika vec od nastavnika. Ukoliko
nastavnik ne organizuie svoi rad i sistematsko ponavlianie i vezbanie, ucenici ce uciti onda kada
ocekuiu da ce biti pitani. Ako nastavnici od pocetka skolske godine rade planski i organizovano i
ucenici ce raditi na isti nacin: svakodnevno, sistematski i kontinuirano, uz redovno ponavlianie i
primenu drugih oblika ucenia. Moze se reci da od stila rada nastavnika zavisi u velikoi meri i stil
rada i ucenia niegovih ucenika.


7.2. VEZBAN1E

Pored ponavliania, u nastavi se primeniuiu i vezbania. Vezbanie ie u stvari iedan oblik
ponavliania u kome ie naglasena primena naucenog znania, sticanie odredenih spretnosti i
usavrsavanie znania, umenia i navika. Vezbania imaiu poseban znacai u sticaniu navika i izvesnih
prakticnih umenia. Vezbania su znacaina i pri sticaniu radnih i higiienskih navika i razviianiu
kulturnog ponasania. Zbog toga ona imaiu isti toliki znacai kao i ponavlianie ier tek putem vezbania
ucenici mogu da pokazu kako su i koliko razumeli i usvoiili odredene programske zahteve. Uopste,
u nastavnom radu skole, vezbania zauzimaiu znacaino mesto i imaiu vaznu ulogu.
Vezbania ne angazuiu samo pamcenie, vec i mislienie i stvaralacke sposobnosti ucenika.
Vezbania mogu biti: usmena, pisana, graIicka, laboratoriiska, tehnicka.
Usmena vezbanja naicesce obuhvataiu usmeno racunanie, konverzaciiu na stranom ieziku,
vezbania u usmenom izlaganiu, postavlianie pitania i odgovora i dr.
Pisana vezbanja obuhvataiu izradu pisanih radova i resavanie zadataka iz razlicitih predmeta.
Ova vezbania su posebno znacaina u materniem i stranom ieziku i matematici. Medutim, pisana
vezbania mogu imati i drugaciii karakter, namenu i oblik: pisanie dnevnika o pracenim poiavama,
razliciti izvestaii, reIerati, elaborati i sl.
Crafiéka vezbanja se primeniuiu uglavnom u prikazivaniu znania u vidu graIikona, crteza,
shema, tabela, izrade istoriiskih i geograIskih karata i sl.
Laboratorijska vezbanja su neophodna narocito u prirodnim naukama. U ovim vezbaniima se
na odreden nacin uci predvideno nastavno gradivo i istovremeno sticu navike i spremosti, kao sto ie
upotreba razlicitih pribora i instmmenata u hemiii, Iizici, biologiii i spretno sluzenie niima
1ehniéka vezbanja sastoie se u tome da ucenik na osnovu teoriiskih znania napravi neki
model, predmet, spravu, ucilo. Na primer, da u Iizici napravi elektricno zvonce, u geometriii model
kocke, da uradi model klesta, kakav praktican predmet, nastavno ucilo.
Postoie neki opsti, zaiednicki zahtevi koie treba postovati da bi ona mogla biti uspesna:
55
-Prvi i naivazniii uslov uspesnog vezbania ie svesnost ili svest o znacaiu onoga sto se
uvezbava. Ucenik, dakle, mora da razume, da shvati zasto to radi, uci, vezba, kako bi primenom
vezbania dosao do neophodnih rezultata.
-Sledeci uslov eIikasnog vezbania ie usmerenost ka ciliu (svrsishodnost). Odreden zadatak
postavlia i odredenu vrstu vezbania. Zbog toga uceniku mora biti iasan zadatak sta treba da uradi ier
zadatak namece i odreden put, postupak. Ukoliko zadatak niie iasan ili ie diIuzan i visesmeran,
ucenik nece uspeti da nade put za niegovo resavanie. Niegovo vezbanie nece biti eIikasno u primeni
onoga sto ie naucio.
-Treci vazan uslov uspesnog vezbania ie paznia ucenika u procesu vezbania. Uceniku moze
biti iasan cili (zadatak), on moze biti svestan niegovog znacaia, ali ako tokom vezbania niie pazliiv,
napravice greske i propuste koii ce uticati da rezultat niegovih vezbania ne dovede do ocekivanih
rezultata. Ovo se cesce dogada u pisanim vezbaniima u matematici, materniem i stranom ieziku.
Zbog toga treba voditi racuna da se ovakva i slicna vezbania primeniuiu onda kada ucenici nisu
umorni, ier ie poznato da umor dovodi do raseianosti i popustaniapaznie sto utice na smaniivanie
eIikasnosti vezbania. Vezbe ne bi trebalo drzati na posledniim casovima, kada su ucenici zamoreni
od prethodnog rada.
-Sledeci uslov za uspesnost vezbania ie sistematicnost. Sistematicnost se sastoii u tome da
svaka nova navika, novi zahtev, treba da bude ukliucen u sistem vec usvoienih navika koie su raniie
usvoiene, odnosno Iormirane. Svaki novi oblik rada treba da bude povezan i uskladen sa
prethodnim.
-Pretpostavka za uspesnost vezbania ie i zahtev da ona budu raznovrsna. Ispuniavanie ovog
zahteva utice na privlacnost i zanimliivost vezbania. Zato nastavnici ne bi trebalo da se zadrze samo
na iednoi ili na nekim vrstama i oblicima vezbania koia ucenicima, zbog stalnog ponavliania,
postaiu dosadna, rutinska, Iormalna, prazna pa i neeIikasna.
Uspesno vezbanie zahteva i niihovu pravilnu, odgovaraiucu raspodelu u pogledu vremena.
Buduci da ie zaboravlianie u pocetku snazniie, tada i vezbania treba da budu cesca i intenzivniia, a
kasniie reda i slabiia po intenzitetu. Vezbania treba rasporediti tako da na uspesan nacin obezbede
usvaianie znania, umenia i navika, da znania ucine cvrstim i sistematizovanim ier se cvrsta i
sistematizovana uspesniie opiru zaboravlianiu.

























56
Ovo ie skenirano i prebaceno u WORD dokumenat pomocu
programa za prevodenie. Posle toga ie bilo potrebno ispraviti greske u
prevodu i izvrsiti selekciiu gradiva. Ja ovai deo nisam stigao da sredim pa
ces to morati da uradis sama. To ce ti uiedno biti kao iedno citanie

Pozdrav Ivan



PROVERAVAN1E I OCEN1IVAN1E
ZNAN1A

SUSTINA I ZNACA1 PROCEN1IVAN1A

Proceniivanie ie deo procesa obrazovania, znacaina komponenta dobre organizaciie ucenia i
niegov neodvoiivi aspekt. Proceniivanie se cesto smatra kao sredstvo koiim se proceniuiu ucenici s
ciliem da se utvrdi i prikaze niihov uspeh, sagledaiu niihove vrednosti i mogucnosti, otkriiu niihove
.iake" i .slabe" strane, istakne ono sto ie pozitivno i ukaze na slabosti u radu i uceniu, a znatno
manie da bi se procenili postupci i metode u obrazovnom radu i uceniu. Ovakvo shvatanie
proceniivania ispusta ili zanemaruie sustinsko pitanie proceniivania: moguchost da se postigne sto
bolia organizaciia i realizaciia ucenia, sto ie upravo i naivece opravdanie za proceniivanie. Drugim
recima, proceniivanie se moze prihvatiti samo onda ako ono delotvorno utice na ucenie. Da bi
ucenie bilo eIikasno, neophodno ga ie organizovati tako da se realizuiu kao valiana i
diskriminativna procena svih aspekata niegove aktivnosti.
Kada poiedinac ucestvuie u nekoi aktivnosti on se ne zadovoliava samo time, vec nastoii da
proucava i analizira svoie uspehe i neuspehe, da pronade i sagleda niihove uzroke kako bi postigao
bolie rezultate. Uloga dobrog nastavnika ie u tome da svoiim ucenicima pomogne pri
samoanaiiziraniu i samoproceniivaniu. Da bi se to sto uspesniie ostvarilo, potrebno ie da ucenici
aktivno ucestvuiu u procesu proceniivania. Ucenici su i naineposredniie zainteresovani da daiu
sudove o sopstvenom radu, pa u tome mogu pruziti dragocenu pomoc svoiim nastavnicima.
Proceniivanie ie saznaina aktivnost ciii ie zadatak da na osnovu odredenih standarda analizira
rezultate rada ili toka neke zavrsene delatnosti. Proceniti, ukazuie sovietski psiholog Amonasvili (S.
A. Amonasvili, 1975), znaci izdvoiiti rezultat delamosti, utvrditi tok zavrsene delatnosti, predvideti
tok predstoiece delamosti i nienog ishoda i staviti ih u medusobni odnos s odredenim standardom.
Kao rezultat procesa proceniivania, licnost stice nova iskustva, usavrsava nacin kako da postigne
odreden cili, kako da predupredi greske, slabosti i nedostatke. Sve to utice na usavrsavanie procesa
ucenia.
Proceniivanie treba da prati proces ucenia na svim niegovim etapama, a posebno onda kada ie
neophodno da se utvrdi koliko i kako su usvoiene intelektualne i prakticne operaciie. Na tai nacin,
rezultati procene odreduiu dalii tok ucenia: potvrduiu niegovu opravdanost i pravilnost zahtevaiuci
niegovo produzavanie ili postavliaiu zahteve za dopunama i ispravkama (kompenzacioni napori u
uceniu).
Psiholoski posmatrano, proceniivanie ima znacainu ulogu potvrdivania i priznavania, s obzirom na
to da postoie neslagania izmedu obrazovnih zahteva i standarda (.treba"), i aktuelnih znania,
umenia i ponasania (.ieste"). Kiberneticki posmatrano, proceniivanie niie nista dmgo do iedan
momenat povrame inIormaciie u krugu nastavnik - ucenik - nastavnik, omogucavaiuci pmzanie
didakticki relevanmih podataka za .upravlianie" nastavnim procesom.
Ako se obrazovanie shvata ozbilino, onda ie neophodno imati i nacine za utvrdivanie rada
kako poiedinih ucenika, tako i odelienia i skole kao celine. Razume se da procena postignutih
rezultata treba da utvrdi koliko su oni u skladu sa postavlienim cilievima obrazovania i vaspitania.
Ovi postupci treba da pokazu vise od obicnog inIormisania: da li i koliko ucenici postaiu
obrazovani. Oni moraiu da pruze i podatke koii ce omoguciti kvalitativnu analizu obrazovnih i
vaspitnih postupaka, kako bismo saznali koliko su uopste programski i drugi zahtevi postavlieni
57
realno. Ako nam ie cili da unapredimo rezultate ucenia, uvodeci nove nastavne postupke, sredstva i
metode, nastavne sadrzaie i nacine niihovog organizovania, proceniivanie i merenie nuzno dolazi u
prvi plan.
Osubel (D. Ausubel, 197) istice da ie vrednovanie neophodno na svim etapama obrazovnog
procesa: na pocetku, u toku i na kraiu. Nastavnik naipre mora da odluci koie rezultate ucenia zeli da
postigne kako bi prema tome strukturirao nastavni proces. Zatim ie neophodno da odredi stepene
koiima ce se postupno pribliziti odredenom ciliu tokom ucenia - i kao povratnu inIormaciiu i
motivaciiu za ucenike, kao sredstva provere eIikasnosti nastave. Na kraiu, vazno ie proceniti krainie
rezultate ucenia u odnosu na postavliene cilieve kako sa stanovista dostignuca ucenika, tako i sa
stanovista nastavnih postupaka, metoda i sredstava. Ovakvim tokom povratne inIormaciie nastavnik
ie u mogucnosti da modiIikuie nastavne sadrzaie i metode ili, pak, postavliene zadatke ukoliko se
uverio da oni nisu realno postavlieni.
Moze se reci da se pod proceniivaniem podrazumeva organizovan proces koii se sastoii od: 1.
ispitivania sadasnieg i proslog stania; 2. uporedivania tog stania sa predvidenim planom i krainiim
rezultatom (zelieni eIekat) i 3. ukazivania na nacine usavrsavania procesa (optimalizaciia) radi
sigurniieg ostvarenia zelienog eIekta.
Potreba proceniivania proizlazi iz dve gmpe razloga: iedni se odnose na ulogu obrazovania u
savremenom drustvu, duboko prozetim naucno-tehnickom revoluciiorn; dmgi se odnose na Iunkciiu
samog vaspitno-obrazovnog procesa. R. Vais (RudolI Weiss, 1971) ie Iormulisao sledece tri
Iunkciie proceniivania: .Iunkciiu ovlascenia" (odobrenie za napredovanie u sledeci visi razred ili
vrstu skole); .izvestainu Iunkciiu" (tacnu inIormaciiu o staniu postignuca za ucenike i roditelie) i
.pedagosku Iunkciiu" (motivisanie za ucenie). Smatramo da ovim Iormulaciiama treba dodati i
potrebu za samoaIirmaciiom.
Moze se zakliuciti da ie proceniivanie neophodan sastavni elemenat procesa obrazovania. Pri
tome valia imati na umu da ce ucenici u svom kasniiem zivotu i radu biti izlozeni kontroli i raznim
procenama pa se moze smatrati da aktivnosti vezane za progene u skolskom radu i uceniu
predstavliaiu, na neki nacin, i svoievrsno pripremanie ucenika za ono sto ih ocekuie u buducnosti.
Problem proceniivania ie i pitanie koie u didaktici stalno podleze diskusiii i niie retko naici na
stavove koii negiraiu psihopedagosku vrednost oceniivania uspeha ucenika. Postoie i shvatania,
koia nisu usamliena, da procedure proceniivania rezultata vaspitno-obrazovnih akciia i interakciia, a
one se posebno odnose na ucenikc ili grupe ucenika, nisu opravdane u vaspitno-obrazovnom radu.
Tako, na primer, Lobro (M. Lobrot, 196) smatra da niie tesko dokazati da celokupna procedura
proceniivania sadrzi nepriiatan trenutak .pedagoskog odnosa". Veoma ie tesko, smatra Lobro, da se
u istoi licnosti sukcesivno odviia uloga vaspitaca i uloga .procenitelia**. Antinomiia ili, u naimaniu
ruku, neslaganie, snazniie se oseca ako ie svaki vapitac `ozvan da proceniuie svoie ucenike na
.kontinuiran nacin". I vise od toga, zna se da proceniivanie sadrzi zadatke koii su ios tezi i
slozeniii.- Svi dokimoloski radovi ukazuiu na to da u pedagoskim proceniivaniima subiektivnost
zauzima veliki deo.
Jedno od znacainih pitania ie i karakteristika dobre procene. Moze se reci da ukupna shema
procene treba da vodi ka realizaciii cilia u naiboliim uslovima i sa naivecim izgledima na uspeh.
Dosadasnia iskustva i rezultati empiriiskih istrazivania ukazuiu sledece:
- ucenie valia organizovati tako da subiekti budu inIormisani sto ie moguce precizniie o
rezultatima koie su postigli. Sa ucenicima treba razgovarati i raspravliati o uradenim zadacima,
resenim problemima, primenienim postupcima u resavaniu problema, datim odgovorima,
obavlienim prakticnim radovima i sl. i pomoci im da proceniuiu i da sami sebe oceniuiu;
- proceniivanie treba da ie sto ie vise moguce u toku, a ne posle obavlienog ucenia;
- poznato ie da se veliki broi ucenika zadovoliava time da izbegne negativnu, slabu ocenu. To
zapravo znaci da se oni zadovoliavaiu minimumom od onoga sto bi mogli postici. Da bi se takva
sitiuaciia promenila, nuzno ie uciniti nesto na planu podsticania zelie da se postigne vise; potrebno
ie razviiati unutrasnie motive ucenika koiima bi se prevazisio niihovo zadovoliavanie minimumom.
U tom pravcu procena rezultata moze da odigra izvesnu ulogu. Procena ne bi trebalo da se zadrzi
samo na konstataciii onoga sto ie ucenik postigao, vec i na onome sto bi on mogao postici. Ma kako
u pocetku izgledalo da ie procena ucenikovog rada i uspeha nerealna, ti. veca od one koiu ie
zasluzio, ona bi samo u pocetku, privremeno i trenutno, bila takva. Medutim, takva procena
5
spolinim putem podstice motive ucenika, podstice niegovu zeliu da ide dalie, da postigne vise, da se
odmakne od onoga sto predstavlia .zadovoliavaiuce". Za relativno kratko vreme ucenici ce dostici
nivo koii ie naznacen u okvim postavlienog cilia i zadataka nastave i ucenia. Mnogi nastavnici ne
shvritaiu ovai mehanizam i misle da time ucenicima poklaniaiu ono sto nisu zasluzili i da to niie
opravdano. Takva tvrdnia ie samo delimicno tacna ako se posmatra trenutno. Ako se, medutim, rad
i dostignuca ucenika posmatraiu i proceniuiu na duzi rok i s ciliem da se podstaknu na veci rad i
ulaganie napora, onda ie takvo proceniivanie ne samo opravdano vec i neophodno za podsticanie
ucenika na dugorocniie postizanie boliih rezultata;
- modaliteti proceniivania doprinose analizi naivazniiih mentalnih procesa, omogucavaiu da
se ucenie koristi i izvan skolskih situaciia. Zbog toga svako proceniivanie treba da izbegava
iednostavno ponavlianie materiie koia se uci. Treba nastoiati da seotkriie i koliko ie ucenik shvatio.
koliko ie i kako razumeo, kako bi od res'enih isao dalie ka resavaniu novih problema. To ne znaci
da tacne i potrebne inIormaciie nisu potrebne, vec da samo razumevanie ne vodi obavezno od
inIormaci-ia, dok naisigurniii put ka inIormaciiama ide posredstvom razumevania. Ovakva ak-
tivnost bolie otkriva realnost ucenia, autenticnost niegovog usvaiania i niegovu uspe-snost;
- proceniivanie treba povezivati sa cilievima savremene skole i mnogo vise imati na umu
procese mislienia nego pamcenia i iednostavnog reprodukovania znania i usvoienih tehnika.
Posebno treba insistirati na stvaraniu raznovrsnih realnih situaci-ia u koiima se rezultati ucenia
mogu uspesno pokazati i primeniti.
Hilser (Hans Hielscher, 1974) smatra da proceniivanie treba da ispuni sledece zah-teve: 1. da
bude ocena poducavania, ti. da nastavniku omoguci kontrolu sopstvenog rada; 2. da ucenicima
omoguci da svoi uspeh uporede sto ie moguce obiektivniie sa rezultati-ma i napredovaniem drugih
ucenika; 3. da roditeliima dostavi podatke o prednostima i slabostima ucenia niihove dece kako bi
mogli da im pmze "kompenzatorsku" pomoc. To bi istovremeno bio i medii didakticki znacaine
komunikaciie izmedu roditelia i skole; 4. da drustvu, razlicitim niegovim instituciiama i
organizaciiama, diiagnosticira i progno-zira mogucnosti ucenia ucenika posle zavrsetka odredene
skole. To treba da omoguci da se poiedinci upucuiu na niihovo pravo mesto, sto ie i glavni interes
svake drustvene za-iednice (problem selektivne Iunkciie i pravilne klasiIikaciie ucenika).
Svako proceniivanie ie povezano sa ocenama (broicanim, opisnim, kvalitativ-no alternativnim
i dr.), pod koiima se podrazumevaiu ustalieni odnosi izmedu postig-nutog stania i zelienih rezultata.
Svakako da mnoge od navedenih Iunkciia skolskog proceniivania sadrze osno-ve za
obuhvatniiu kritiku uobicaienih moduliteta koii se danas primeniuiu u skoli, sto zahteva i duboku
reviziiu tradicionalne dokimologiie.
VRSTE PROVERAVANJA
Proveravanie, kao sastavni i neophodan deo nastavnog procesa, poiavliuie se u tri osnovna
oblika, zavisno od toga u koioi se etapi obrazovnog procesa primeniuie. Prema tome, proveravanie
moze biti na poéetku, u toku i na kraju obrazovnog proce-sa pa se u skladu s tim razlikuie
prethodno, tekuce i zavrsno proveravanie.
Prethodno proveravanje, kao sto mu i sam naziv kaze, primeniuie se na pocet-ku skolske
godine ili pre prelaska na novi, visi i slozeniii deo nastavnog programa ili nekog niegovog dela. Cili
prethodnog proveravania ie da se utvrdi postoiece, realno znanie koiim ucenici raspolazu, a koie ie
uslov ili pretpostavka za sledeci novi korak u nastavnom radu (procesu). Ova vrsta proveravania ie
znacaina zato sto daie sliku realnog stania u pogledu znania, umenia i navika ucenika sto
omogucava i preduzi-manie odgovaraiucih mera. Ponekad proveravanie zahteva samo obnavlianie i
osve-zavanie gradiva, a ponekad izvesne dopune ili ispravke u znaniima ucenika, sto obez-beduie
neophodnu osnovu za dalii rad, ucenie i napredovanie.
Tekuce proveravanie se primeniuie redovno i svakodnevno i to po pravilu na casovima. Ono
omogucava nastavniku da ima uvid i u to kako ucenici usvaiaiu nova znania ili da ustanovi koliko
su ukliuceni u tok nastavnog procesa, s koiim i kakvim teskocama 80 susrecu pri usvaianiu
(ponavlianiu, utvrdivaniu, prakticnoi primeni i sl.) gradiva koie im se izlaze. Na ovai nacin
nastavnik proverava i samoga 80b0: koliko j0 uspesno radio, da li ie i koliko eIikasno primenio
nastavne postupke, metode i sredstva. Rezultati tekuceg proveravania omogucavaiu nastavniku da
urvrdi da li treta da podize nivo nastavnog procesa ili ga, i u kom pravcu, valia meniati i
prilagodavati mogucnostima i potrebama ucenika.
59
Tekuce proveravanie vaspitava ucenike sistematskom i samostalnom radu i uceniu,
ispuniavaniu obaveza u pogledu redovnog ucenia i izrade domacih zadataka, uci ih istrainosti,
organizovanosti, odgovornosti i disciplini.
Zavrsno proveravanie se primeniuie kraiem klasiIikacionih perioda (tromesecie, polugode) ili
kraiem skolske godine, odnosno zavrsavania poiedinih nastavnih tecaieva. Ovai nacin proveravania
ie oriientisan na sazet pregled i obnavlianie predene nastavne materiie i sustinskih, kliucnih pitania i
problema nastavne discipline, kursa ili tecaia. Organizuie se zavisno od obima, karaktera i znacaia
nastavnih sadrzaia kao i uzrastu ucenika. Niegov osnovni zadatak j0 da 80 proveri nivo i kvalitet
usvoienih znania, pokazu ukupni rezultati nastave, pa ie na tai nacin u niemu vise izrazena i
Iunkciia kontrole.
Pored osnovnih nacina proveravania, u nastavi se primeniuiu i tematska proveravania i ispiti.
kao poseban oblik. Valia istaci da pomenuti oblici nisu cvrsto odvoieni od osnovnih nacina
proveravania, vec se naicesce poiavliuiu u medusobnim kombinaciiama i cine niihov sastavni deo.
Tematsko proveravanie se obicno primeniuie posle obrade poiedinih nastavnih celina koie
obuhvataiu relativno vece delove sa slozeniiim i obimniiim sadrzaiima ili, pak, poiedine teme.
Niegov osnovni zadatak ie da se proveri razumevanie neke sire i kompleksniie celine, a ne sadrzaia
poiedinih nastavnih casova. Tematsko proveravanie, koie ie sastavni deo tekuceg, doprinosi
sistematizaciii i uopstavaniu znania iz odredene teme, sto doprinosi niihovom eIikasniiem
usvaianiu.
Ispiti predstavliaiu oblik proveravania i proceniivania znania, umenia i navika i stepena
niihove usvoienosti u okviru iednog ili vise predmeta, a u odredenim vremenskim periodima
(kraiem iedne ili vise godina). Oni su takode i sredstvo kontrole rada svakog ucenika i skole u
celini. Potpomazu sistematizovaniu znania ucenika i u velikoi meri obezbeduiu ostvarivanie
didaktickog principa trainosti znania, odnosno postizaniu odredenih cilieva i zadataka. Disciplinuiu
ucenike i podsticu ih na rad i ucenie tokom cele skolske godine. Sluze kao eIikasno sredstvo koie
pomaze podizaniu kvaliteta ucenia.
S obzirom na namenu, ispiti se dele na: priiemne (pristupne), koiima 80 vrsi selekciia
kandidata za skole odredenih vrsta ili nivoa; kvalifikacione. koiima 80 proveravaiu znania, spretnosti
i vestine predvidene za odreden skolsko-nastavni nivo ili stmku; diferenciialne (dopunske), koiima
se proveravaiu znania iz nastavnih disciplina ili podmcia koie kandidat raniie niie ucio ili ih ie ucio
u smanienom i nedovolinom obimu ili dubini, a pretpostavka su za nastavlianie skolovania na visem
stupniu; godisnie. koii se obavliaiu na kraiu skolske godine s ciliem da se utvrdi nivo i kvalitet
znania, umenia i vestina savladanih u toku skolske godine; zavrsne. koii 80 organizuiu 8 ciliem
proveravania nivoa i kvaliteta postignutih znania na kraiu skolovania u odredenoi vrsti skole (ispit
zrelosti -matura; diplomski ispiti i dr.).
Ispiti mogu biti usmeni, pismeni, prakticni ili kombinovani.
Ispitima se prigovara da nisu dovolino Iunkcionalni, da insistiraiu na zapamci-vaniu
("magacioniraniu" znania), da Iavorizuiu reprodukovanie znania, a ne reakciie koie govore o
intelektualnom angazovaniu ispitivanih. Kritike se odnose i na sadrzai ispita. Bez obzira na vrstu
ispita, postoie teskoce u postavlianiu i odmeravaniu pita-nia: u iednom slucaiu ona su laka, u
drugom teska, a ponekada su izvan nastavnog programa. Nastavnik odabira pitania na svoi nacin,
po svom kriteriiumu, pa ona zavi-se od karaktera niegove licnosti i aIektivnih tendenciia putem
koiih on izrazava svoi opsti stav. Jedni omogucavaiu ucenicima da iskazu svoia znania i
sposobnosti, vode ih, hrabre; drugi ih kinie i insistiraiu na beznacainim detaliima i poiedinostima.
Po-znato ie da se kod iednih ispitivaca verovatnoca uspeha povecava, dok se kod drugih smaniuie,
iako su se kandidati pripremali kako treba. Na tai nacin se znatno smaniuie vrednost kontrole, a
naivise mesta imaiu sreca i slucainost.
Svaki ispitivac ima svoi nacin ispravliania i proceniivania znania ucenika, pa rezult,at ispita
ponekad vise zavisi od strogosti ili nemarnosti nastavnika nego od stvarnog znania, vrednoce i
zalagania kandidata. Valia imati u vidu i karakteroloski tip korhe nastavnik pripada: da li ie
sangvinican ili Ilegmatican; nervozan, smiren ili apatican; bolestan, umoran ili neispavan; da li ie
imao radosnih ili tuznih i nepriiatnih dogadaia u porodici, medu priiateliima i sl. Razliciti zivotni
uslovi i dogadaii imaiu uticaia i na nacin proceniivania.
60
Pisani radovi omogucavaiu temeliniiu procenu vrednosti i obima znania od usmenih. Ako se
oni pregledaiu na brzinu i za relativno kratko vreme, mogu uticati na donosenie povrsnog i
svoievolinog suda, a ponekad i do sasvim pogresnog.
Eksperimentalna ispitivania i statisticke analize seriie ocena datih na pismenim i usmenim
maturskim ispitima u Francuskoi, pokazuiu veliku nesigurnost uobicaie-nih procedura evaluaciie
(H. Picron, 1963). U iednom eksperimentalnom ispitivaniu ie, na primer, iz niza pismenih radova
izdvoieno 100 kopiia zadataka iz arhive insti-tuciie koia organizuie ispitne mature u celoi
Francuskoi. Radovi su bili umnozeni u pet primeraka i povereni oceniivaniu petorici razlicitih
proIesora, redovnih ispitivaca na maturskim ispitima. Srednie ocene ispitivaca za iste zadatke
veoma su se razliko-vale. U ovom eksperimentu od 6,32 do 10 u Irancuskom ieziku; 7,1 do 9,16 u
mate-matici itd. Eksperimentisano ie i sa ponovlienim proceniivaniem istih odgovora na usmenim
ispitima iz Iizike i drugih predmeta. Dvadeset usmenih ispitivania registro-vanih u celini na
magnetoIonskoi traci slusalo ie 16 proIesora, ispitivaca na maturi, pa ie svaki od niih davao posebne
ocene za svako postavlieno pitanie i dati odgovor. Srednie ocene proIesora u ovom eksperimentu
razlikovale su se od 13,40 do ,03 (H. Picron, M. Reuchlin, F. Bacherrh, 1962).
Sve to ukazuie da ni ispiti nisu pouzdani i konstantni nacini kontrole i provera-vania, vec su i
oni optereceni nizom subiektivnih slabosti.
Metode proveravania i oceniivania su nacini pomocu koiih se utvrduie stepen usvoienosti
nastavnih sadrzaia i drugih aktivnosti u radu ucenika, kao i eIikasnost primene znania, vestina i
navika. Na tai nacin obezbeduie se povratna veza izmedu rada nastavnika i postignutih rezultata
ucenika.
Metode proveravania i oceniivanie mogu biti: usmene. pismene. prakticne i putem testova.
Usmeno proveravanie. Siroko se primeniuie za proveravanie znania poiedinih nastavnih
sadrzaia, delova ili nastavnog predmeta u celini. Od oblika ove metode (izlaganie, razgovor,
saopstenie, posmatranie i sl.), naicesce se primeniuie individualno proveravanie ucenika putem
razgovora. Uspesnost primene ovog oblika umnogome zavisi od karaktera i sistema pitania koia
odreduiu stepen i kvalitet aktivnosti ucenika. Mogu se, uglavnom, razlikovati dve vrste pitania:
jednostavna (prosta) pitania, koiima se od ucenika zahteva da reprodukuiu zapamceno gradivo u
vidu kIatkih odgovora, i problemska (slozena) pitania koiima se zahteva vece intelektualno
angazovanie i slozeniie misaone operaciie, a katkada i izvesna prakticna primena. Problemska
pitania omogucavaiu nastavniku da stekne iasniii i potpuniii uvid ne samo o tome da li su i koliko
ucenici usvoiili nastavne sadrzaie, vec i o sposobnostima primene potrebnih logickih operaciia
(analiza, sinteza, dokazivanie, uopstavanie, zakliucivanie i dr.), kao i o primeni znania na nove
s'.ucaieve i situaciie. Problemska pitania pruzaiu obiektivnu mogucnost da se od ucenia zahtevaiu
razviieniii i obrazlozeni odgovori, u koiima se osnovnim cinienicama daiu i odgovaraiuca
obrazlozenia i interpretaciie uz navodenie neophodnih argumenata, dokaza, obiasnienia i sl.
Problemska pitania podsticu ucenike da se aktivno bave odredenim problemom i dovode do
stvaralackog stava pri uceniu. Posebno ie znacaino sto ova pitania podsticu i sistematsko, povezano
mislienie i povezano iezicko izlaganie.
Usmeno proveravanie zahteva veliku spretnost i osposoblienost nastavnika za precizno, tacno,
usmereno i sadrzaino propitivanie. Ono trazi i dosta vremena zbog cega ie ponekad u nastavnoi
praksi nedovolino racionalno pa ga ie neophodno kombinovati s dmgim oblicima proveravania.
Osim toga deo ucenika ie pasivan za vreme usmenih odgovora, niihovih drugova.
Pisano proveravanie se obicno primeniuie u vidu domacih, skolskih, kontrolnih i dragih
pisanih zadataka.
Domaci pisani zadaci se naicesce primeniuiu u nastavi matemieg iezika, stranih iezika i
matematike, ali i u dmgim nastavnim predmetima. Niihova manikavost j0 u tome sto ne mogu da
pmze potpuniii i realniii uvid u samostalnost rada ucenika. Pisani zadaci koii se rade u skoli daiu
pouzdaniii uvid u samostalan rad ucenika.
Poseban vid pisanog proveravania predstavliaiu kontrolni zadaci. Obim i karakter ovih
zadataka zavisi od cilia kontrole i proveravania. U pogledu obima, oni se mogu odnositi na uzi ili
siri deo nastavnog gradiva, a u pogledu karaktera mogu utvrdivati: stepen razumevania, obim
zapamcenih cinienica, primenu odredenih znania, resavanie problema, prakticno izvodenie zadataka
i slicno, a zavisno od karaktera predmeta i vrste skole.
61
Pisano proveravanie ima vise prednosti u odnosu na usmeno. Ono j0 ekonomicno i racionalno
ier omogucava da se za krace vreme utvrdi znanie i pripremlienost ucenika celog razreda, ili svih
ucenika iz bilo kog predmeta. Omogucava da se ostvari iedinstvo zahteva, ali i individualizovani
prilaz razlicitim gmpama ucenika, temeliniia i detaliniia analiza niihovih radova pa na tai nacin i
tacniia procena kvaliteta i obima znania, kao i utvrdivanie i analiza tipicnih gresaka i slabosti.
Mogucnost da se vise puta pregledaiu i analiziraiu pisani radovi ucenika daie potpuniii uvid u
realizaciiu nastave i dostignuca od strane raznih ucenika

TIeba istaci da i pored izlozenih prednosti pisanog proveravania, niemu nedostaie neposredan,
zivi kontakt nastavnika sa ucenicima, koii ima visItsmeran znacai. Ovai kontakt moze biti
podsticaian za ucenike, a osim toga on ispuniava i neke sire pedagoske zahteve u pogledu nacina
vodenia razgovora, utice na sadrzai i Iormu odgovora, pruza mogucriost da se obrazloze stavovi i
mislienia, da ucenici sire i slobodniie izloze ono sto se od niih ocekuie. Zbog toga ie neophodno
celishodno spaianie i dopuniavanie metoda pisanog i usmenog proveravania.
Praktiéno proveravanje ie proveravanie znania, umenia i navika u praksi, posredstvom
prakticnih i graIickih radova. Ovi radovi mogu imati razlicit karakter, sto zavisi od speciIicnosti
cilieva i zadataka nastave poiedinih predmeta. Ucenicima se mogu davati poiedinacni zadaci (izrada
graIikona, tabela, skica, crteza, resavanie zadataka, izrada ili popuniavanie istoriiskih i geograIskih
karata, posmatranie rasta i razvoia biliaka, razlicita merenia i izracunavania i sl.), ili seriie
prakticnih radova u vidu praktikuma u laboratoriiama, skolskim radionicama, poligonima,
polioprivrednim dobrima, skolskim parcelama (opiti, eksperimenti i laboratoriiski radovi iz Iizike,
hemiie, biologiie), izrada detalia i montaza poiedinih sprava i aparata, duza i sistematska
posmatrania karakteristicnih poiava i procesa itd. Posebno ie znacaino ukliucivanie ucenika u tok
resavania razlicitih vrsta zadataka u koiima se pokazuie shvatanie povezanosti i zavisnosti, odnosa i
proporciie medu velicinama, poiavama i procesima, promeni oblika, primeni znania u tumaceniu
novih cinienica, zakliucivanie na osnovu duzeg pracenia i posmatrania, primena znania u realizaciii
radnih operaciia i sl.
Prakticno proveravanie ie, po pravilu, kompleksnog karaktera i ukliucuie teoriiska znania,
rasudivanie i kriticko mislienie, prakticna znania, kulturu rada, citanie tehnicke dokumentaciie i
nienu primehu.
1estovi su instmmenti speciialnog tipa za utvrdivanie stania, procesa, svoistava ili dostignuca
izazvanih nekom delatnoscu. Statisticki su obradeni i prilagodeni za pmzanie obiektivnih
obavestenia o onome sto se naziva kontrola i provera, a u obrazovaniu i nastavi - skolski uspeh.
Svoiom stmkturom pitania i sadrzaiem test ie identican za sve ucenike i niegovo resavanie se
obavlia u istovetnim uslovima. Obuhvataiu veci broi racionalno odabranih stmktura zadataka
(pitania) koii zavise od speciIicnosti nastavne materiie i karaktera Iaktora koii se ispituiu.
Primeniuie se na ucenike istog uzrasta, koii su slusali iste nastavne sadrzaie tokom istog
vremenskog traiania.
Rezultati primene testa izrazavaiu se merom koia se moze uporediti sa dmgim merama, sa
sredniom u tabeli ili pak graIicki i statisticki (usvaianie, ucenie, mera, rang). To omogucava
uporedivanie gmpa i poiedinaca, kao i utvrdivanie individualnih razlika, procenu eIikasnosti
primenienih metoda, postupaka, sredstava i razlicitih primena koie se desavaiu pod uticaiem
odredenih delovania.
Treba pomenuti i veliku ustedu vremena (ekonomicnost), sto ie od velikog znacaia za
savremenu skolu opterecenu programskim sadrzaiima, velikim broiem ucenika i broinim dmgim
zahtevima.
U pogled strukture, oblika i vrste, testovi mogu biti prezentirani na razlicite r.acine
standardnim odgovorima (da, ne, ne znam), tzv. prazninama, alternativnim mogucnostima izbora
(ponudenim odgovorima), kombinaciiom pomenutih mogucnosti, u vidu pitania, crteza, tabela,
obrazaca i sl. Sa didaktickog stanovista, naipogodniii su kombinovani testovi zato sto dozvoliavaiu
raznolikost u radniama ucenika i izbor oblika pitania koia naivise odgovaraiu sadrzaiu.
Nastavni testovi mogu bitiformalni (standardizovani) i neformalni (nestandar-dizovani,
oriientisani na cilieve ucenia, a sastavliaiu ih nastavnici za potrebe razreda u koiima predaiu).

Kod standardizovanih testova zadaci su podvrgnuti prethodnoi analizi, kako bi se svakom
zadatku utvrdio stepen tezine i selektivnost (razlikovanie pri resavaniu "do-brih" od "slabih"
ucenika). Ovi testovi se proveravaiu na velikom broiu ucenika, a re-zultati su obuhvaceni u tabele
normi sto omogucava razlicita medusobna uporedivania: poiedinih ucenika, odelienia, razreda,
skola, uzih i sirih regiona, prema polu, sposobno-stima, obrazovnim i sociialnim kriteriiumima i dr.
Cili ove vrste testova ie da se uceni-ci, prema svoiim dostignucima, mogu svrstati po odredenom
redosledu. U pogledu obiektivnosti, validnosti i reliiabilnosti, standardizovani testovi imaiu velika
preimuc-stva nad uobicaienim, tradicionalnim postupcima merenia, opterecenim subiektivi-zmom i
promenliivoscu ocena i slucaino postavlienih pitania poiedinim ucenicima.
Slabost standardizovanih testova ie u tome sto se oni ne oriientisu na individual-ne situaciie
ucenia poiedinih ucenika vec ih, bez obzha na razlicite pretpostavke, rangi-raiu u odreden niz. S
obzhom na to da se prilikom primene ovih testova ne mogu uzeti u obzir individualni napori,
teskoce i uspesi, postoii opasnost da oni nepovolino uticu na motivaciiu za ucenie i sliku koiu
ucenik ima o samome sebi, pogotovu ako su u pita-niu slabiii ucenici (H. Hielscher, 1974).
Testbvima se zamera da depersonalizuiu pro-ces provere znania. Naime, ucenici ne dobivaiu
nikakve inIormaciie o tome na koii bi nacin mogli da poprave ili da eliminisu propuste u'svom
zhaniu. Sve to ukazuie da ni testovi sa normama (standardizovani) ne mogu biti iedini instmment za
merenie skol-skih dostignuca vec ih ie potrebno dopuniavati dmgim postupcima.
Za razliku od standardizovanih, neIormalni testovi ne mere dostignuca iednog ucenika prema
uspehu dmgog, vec prema premodno odredenom standardu dostignuca. Prema tome, pitanie da li ie
cili ucenia postignut ili niie, zavisi od dostignuca drugih ucenika. Osnovna prednost neIormalnih
testova ie u tome sto se mogu usmeriti ka spe-ciIicnom toku i procesu ucenia iedne gmpe ucenika.
Pozitivna strana ove vrste testa ie u tome sto nastavnik na osnovu postignutih rezultata moze
utvrditi uticai i eIikasnost svoie nastave (predavanie), kao i propuste u znaniu ucenika. Za ucenike,
pak, nastava moze postati pregledniia ier iz rezultata testa mogu videti koie cilieve ucenia su ostva-
rili, a koie nisu.
Medutim, i pored izlozenih prigovora, neIormalni testovi, brizliivom i kritic-kom primenom,
mogu biti didakticki znacaian instmmenat proveravania i merenia dostignuca zato sto omogucavaiu
precizne diiagnoze i pmzaiu relativnu obiektivnost, a na osnovu toga i pozitivno menianie
ocekivanih rezultata od strane nastavnika i ucenika.
U uslovima povecanih zahteva u pogledu znania i strucnosti, vazno ie ta zna-nia (razlicitih
vrsta i nivoa) sto obiektivniie utvrditi, proveriti i oceniti. Zbog toga ie problem provere znania i
vazan i slozen. Sasvim ie izvesno da za razlicita znania ko-ia se sticu iz razlicitih domena, ne moze
da bude dovolian samo iedan postupak, ma kako on inace bio dobar. Svaka od navedenih metoda
ima odredene prednosti i nedostatke. Stoga ie neophodno primeniivati sve metode (oblike)
proveravania i oceniivania, imaiuci uvek na umu prirodu i karakter naucno-nastavnih disciplina,
cilieve vaspimo-obrazovnog i nastavnog rada i prirodu ucenika. Ocigledno ie da za ispuniavanie
takvih zahteva treba primeniivati razlicite metode u razlicitim proporciiama. U humanistickim i
drustvenim naukama, na primer, u vecoi meri ie moguce primeniivati metode usmenog
proveravania dok u prirodno-naucnim i matematickim, vise pismene i graIicko-prakticne. Zbog toga
ie u nastavnoi praksi neprihvatliiv samo iedan nacin proveravania i proceniivania znania ucenika.

OCENEI OCENJIVANJE
U civilizaciii koia ceni i podstice uspeh, ocene imaiu veliki znacai kako sa stanovista ucenika,
tako i sa stanovista dmstva. Ocene predstavliaiu utvrdeni odnos izmedu onoga sto se zeli i onoga sto
ie ucenik postigao. Skolske ocene su izrazene na razlicite nacine i ukliucene u raznovrsne sisteme
oceniivania, a svi zaiedno vode ka istom ciliu. U sustini, postoie dve vrste ocena: sistemi
oceniivania pomocu broiki (numericko oceniivanie) i razlicite vrste opisnog oceniivania, koie ios
nazivaiu analiticko-verbalno i kvalitativno, iako i iedan i drugi sistem govore o kvalitetu usvoienosti
znania. Razlicite zemlie su se opredelile za razlicite sisteme oceniivania i niihovo kombinovanie.
U nasoi zemlii su usvoiena dva sistema oceniivania: numericki i opisni.
Numericki sistem obuhvata petoclanu skalu od 5 do 1 u koioi ie pet naivisa ocena - odlican, a
nainiza, negativna ie nedovolian - iedan. Sistem i kriteriii oceniivania su razredeni u Uputstvu o
63
nacinu ipostupku oceniivania ucenika osnovne skole i u Uputstvu o nacinu i postupku oceniivania
ucenika i polaznika usmerenog obrazovanja, (Sluzbeni glasnik SRS, br. 54, 1979. god.).
Opisno oceniivanie sadrzi skalu od tri stepena: naivisi nivo A - .programski zadaci savladani u
potpunosti", nivo B - .programski zadaci savladani u zadovoliavaiucem stepenu" i nivo C
(negativan) - .programski zadaci nepotpuno savladani".
Opisno oceniivanie ie predvideno za sledece predmete u osnovnoi skoli: nematernii iezik,
osnove tehnike, likovno, muzicko, Iizicko vaspitanie i osnovi domacinstva. U srednioi skoli: osnovi
tehnike i proizvodnie, umemost, Itzicko i zdravstveno vaspitanie.
Opisno oceniivanie ima izvesne prednosti nad numerickim, a idu u prilog ucenika i nacina
savladivania programskih zahteva. Ono takode omogucava nastavniku da svestraniie upozna
ucenika i niegov rad i da ga na tai nacin i prikaze. Takode omogucava tananiie diIerenciranie
dostignuca ucenika i obezbeduie individualizovan pristup, sto u numerickom sistemu niie sasvim
moguce. Kako su rad i dostignuca ucenika dinamicne prirode, opisno oceniivanie uspesniie izrazava
tu dinamiku i tendenciie dalinieg razvoia. Ovakav nacin oceniivania uzima u obzir sve maniIestaciie
ucenikovog rada sto podsticaino deluie na niegovo dalie ucenie. Rascianiavaniem u opisnom
oceniivaniu moze se prikazati ne samo nivo uspeha, vec i niegovi razliciti aspekti: nacin na koii ie
uspeh postignut, da li on znaci napredovanie ili nazadovanie, da Ii ie postignut zahvaliuiuci velikom
licnom napom i angazovaniu ili povolinim uticaiima sredine, sto ie veoma znacaino za celovitiiu
procenu rada ucenika. Opisno oceniivanie omogucava prikazivanie razli$tih aspekata uspeha
ucenika i ima siri i kompleksniii merni radiius. Opisna ocena niie samo 8ud ili konstataciia o nivou
dostignuca, vec moze da bude i podsticai za dalinia i svestraniia angazovania ucenika. Ono pmza
mogucnost za sire i obiektiviiiie sagledavanie poiedinih aspekata ucenikovog razvoia i pmza
detaliniii i pregledniii uvid i u vaspitne rezultate.
Pored izlozenih prednosti, opisno oceniivanie ima i neke nedovolinosti zbog koiih cesto n0
daie ocekivane rezultate. Pre svega, nastavnici nisu pripremlieni za ovakav nacin uvida i
oceniivania ucenikovog rada. Opisno oceniivanie zahteva dobro poznavanie ucenika, pracenie
promena u niihovom radu i razvoiu, zapazanie dinamickih promena u okvim usvaiania nastavnih
s'adrzaia, a zatim diIerenciran prilaz opisu tih promena. Pored toga, ova vrsta oceniivania namece i
utvrdivanie bitnih programskih elemenata koii se proceniuiu, kao i stepen niihove usvoienosti.
Upravo zato sto omogucava individualan i individualizovan pristup u proceni dostignuca ucenika,
ovai nacin zahteva adekvatne verbalne analiticke Iormulaciie. U masovnoi skoli, sa ogromnim
broiem odelienia i ucenika u niima, niie iednostavno napisati tako diIerencirane Iormulaciie za
dostignuca nekoliko stotina ucenika. Sadasnie Iormulaciie nastavnika koie se odnose na opise
dostignuca naicesce 8u uopstene, sablonizirane, neodredene, pa dozvoliavaiu razlicita tumacenia,
sto dovodi do neiasnosti i nepreciznosti. Zbog svoie opstosti, verbalne procene su naicesce
shematizovane. Nastavnici obicno daiu stereotipne Iormulaciie koie ne omogucavaiu kvalitativne
razlike dostignuca ucenika (.tmdi se u radu", .slabo ie aktivan", .zadovoliava" i 8l.). S ovim ie
povezana i subiektivnost ier svaki nastavnik n0 uspeva da na verbalan nacin adekvatno izrazi
rezultate rada i dostignuca ucenika. Zbog toga se nivo, sadrzai i oblik procene razlicitih nastavnika
u velikoi meri razlikuiu. Ovakav nacin oceniivania zahteva znatno vece vreme i rad nastavnika ciii
krainii eIekat n0 odgovara uvek ulozenom napom i vremenu. Sem toga, zahteva i pridrzavanie
obiektivnih cinienica koie smaniuiu subiektivizam u proceni, a cega se nastavnici uvek n0
pridrzavaiu.
Cak i kada nastavnik ulozi vreme, kada se pridrzava obiektivnih podataka i cinienica i
detaliniie opise dostignuce ucenika, sve to mora da svede na tri nivoa postignuca: A, B i C. Zbog
toga su opravdana shvatania onih nastavnika koii smatraiu da j0 naicelishodniie ako se komhinuiu
broicano iopisno oceniivanie i to na tai nacin sto bi 80 uz broicane ocenedavala i detaliniia opisna
obrazlozenia koia bi omogucila potpuniii uvid n0 samo u nivo, vec i u kvalitet i karakter dostignuca.
Na tai nacin, broicana ocena bi dobila u svom kvalitetu, a opisna u preciznosti.

OCENJIVANJE I NJEGOVE SLABOSTI
Proceniivanie znania putem davania ocena predstavlia poseban oblik oceniivania, koii se
sastoii u odredenom .klasiIikovaniu" rezultata rada i ucenia, niegovog razvrstavania u sistem
razlicitih nivoa dostignuca, sto 80 prikazuie simbolima koii podrazumevaiu odredene kriteriiume.

Pomocu ocena daiu 80 ukupni, sumarni simboli koii pokazuiu dostignuce u odredenom domenu
obrazovania. Posto ovakvo oceniivanie obavlia nastavnik, to znaci da ono niie zasnovano na
bodovima i slicnim tehnikama (mada bodovi i dmge tehnike mogu biti ukliuceni u konacnu ocenu),
vec predstavlia pedagoski i Iiudski akt, kroz koii se maniIestuie nastavnik kao pedagog i kao covek.
Buduci da proceniuie znania ucenika, oceniivanie sadrzi dvosmernu Iiudsku komunikaciiu koia ie
znacaina za ukupan rad ucenika: ocenu koiu Iormira nastavnik i ukupno reagovanie ucenika na tu
ocenu. Zbog toga ie oceniivanie pre svega humani akt koiim se proceniuie ne samo znanie vec i
citav niz komponenata ucenikove licnosti, koie se na dmgi nacin ne mogu utvrditi ili se utvrduiu
vrlo tesko. Problem donosenia sudova o ucenicima i vrednovanie niihovog rada dovodi nas
neposredno do eticke dimenziie i didaktike i nastave. Vrednovanie rada i ucenie ie, dakle, i pitanie
savesti, pravednosti. Pedagoski proces odviiania nastave ne moze se znacaino izmeniti kao tehnicki
postupak zbog toga sto ie on u prvom redu i uvek liudski odnos izmedu nastavnika i ucenika, koii
uvek sadrzi i sadrzavace ne pitania tehnike, vec pre svega pitanie etike i morala tih odnosa. Posle tih
odnosa, ili u niihovom okvim, ili pored niih, dolaze razlicite tehnike i postupci.
Ocena ie konkretizaciia iedne kompleksne situaciie. Nastavnik koii oceniuie neki odgovor ili
zadatak u tom iednostavnom aktu izrazava mnostvo i kompleksnih odnosa. Pre svega, treba
pomenuti da ie odnos nastavnika prema nastavnom programu i niegovoi interpretaciii razlicit.
Naime, dosta se razlikuiu mislienia i stavovi o tome sta ie to sto ie u programu bitno i znacaino, a
zatim na koii nacin program treba interpretirati. Upravo zbog toga sto su razlicita shvatania
nastavnika o tome sta ie u programima vazno, ucenici sticu i razlicita znania iz istog predmeta. Pri
tome neki nastavnici imaiu, ako se moze tako reci', dogmatski i rigidan odnos prema programu.
Takvi nastavnici imaiu pred sobom samo program i smatraiu da ga .doslovno", u celini treba
preneti ucenicima ne uzimaiuci u obzir razlike koie medu niima postoie u inIelektualnom,
aIektivnom, kulturnom i drugom pogledu. U radu takvih nastavnika oseca se suvoca za koiu oni
smatraiu da ie obiektivnost, pa cak i pravednost, ier su prema svim ucenicima ieclnaki i prema
svima imaiu iednake zahteve.Time sto se ne uvazavaiu razlike medu ucenicima, ovakav stav ucenici
mogu shvatiti i kao surovost ier nastavnik ne uvida i ne uvazava razlike i niianse medu niima, ne
odmerava niihove moguchosti, sto ie nerealno.
Pored programa koii moze biti interpretiran na razlicite nacine, vazna karakteristika nastave ie
i ta sto se ona ne odviia u procesu koii ie lisen aIektivnih komponenata. Buduci da se radi o
dvosmernoi komunikaciii, nastava se uvek odviia u odredenom aIektivnom kontekstu. AIektivni
stavovi ocehiivaca su naicesce nesvesni. Nerazumevanie aIektivnog konteksta nastavu takode cini,
suvopamom, dogmatskom, neIleksibilnom. Oceniivanie niie samo proceniivanie cinienickog stania
i usvoienosti programskih zahteva, vec ie uvek praceno aIektivnim i dmgim komponentama koie ie
nemoguce izbeci. Neuvazavanie tih cinienica dovodi do kmpnih poremecaia, pre svega u klimi i
atmosIeri odelienia, u odnosima nastavnik ucenik, u motivacIii ucenika za rad.
Zbog svega toga ocena niie nikada iednostavna konstataciia. Za ucenike, kao i za nastavnike,
ona ie opterecena aIektivnoscu i obuhvata trenutak kompleksne situaciie u koioi se pokazuiu
stavovi i namere kada se materiializuiu izvesna .IilozoIska" shvatania nastave.
Nastavnik ie covek kao i ostali liudi. Niegova prirodna svoistva i stavovi, niegova licna
"IilozoIiia", pokazuiu se i u oceniivaniu. U svakom kolektivu ima na-stavnika koii su naicesce
strogi, drugi koii su naicesce blagi, treci, koii imaiu razu-mevanie za razvoine potrebe i osobenosti
svoiih ucenika itd. To niie nista novo. Medutim, ono sto bi trebalo da bude novo u radu nastavnika
ieste da oni postanu svesni tih cinienica, da postanu svesni vlastitih svoistava koia mogu biti
ozbilina smetnia za eIekasan rad i vaspitanie, kao i da nastoie, koliko ie to naivise moguce, da
uticaie nepovolinih licnih svoistava i stavova svedu na naimaniu mogucu meru.
Kada ie rec o oceniivaniu znania, postavlia se krupno pitanie: sta se, zapra-vo, oceniuie? Da li
se oceniuie pamcenie, reprodukovanie, razumevanie, kriticko i stvaralacko ucenie i mislienie itd.
Sigurno ie da razlicite nastavne discipline, od-nosno programi zahtevaiu i razlicite proporciie
pomenutih svoistava. Medutim, u skoli i dalie preovladuiu zahtevi koii se odnose na pamcenie,
zapamcivanie, tacno reprodukovanie.
Cinienica ie da ocene (numericke) izrazavaiu dve vrste vrednosti: kontinuira-ne i
diskontinuirane. Prve su kvantitativne prirode, na koie se bez teskoca mogu pri-meniti broicani
kriteriiumi (broi gresaka, tacni ili pogresni odgovori i sl.). Druge su kvalitativne prirode i rezultat su
65
odredenih procena ili sudova (razliciti pismeni za-daci, crtezi, vezbania i sl.). Kvalitativna vrsta
procena se ne iskazuie terminima ta-can ili pogresan, vec iednom pribliznom uopstenom ocenom
(od dobar do nedovo-lian). Ove procene nisu uvek odvoiene ier ie kvantitativna mera naicesce
umerena i niom se uvodi iedan ili drugi od pomenuta dva elementa. Sve zaiedno, broicane ocene i
dobar deo niene realne vrednosti umaniuie obiektivnost. To ukazuie da i nu-mericka skala niie
potpuno tacna uprkos niene matematicke (broicane) preciznosti.
Jos ie Vicentiie Rakic, pre vise od 60. godina, ukazivao da oceniivanie me-hanickih
sposobnosti neosetno i nehoticno potiskuie oceniivanie sposobnosti mi-siienia. Skolski rad ima
tendenciiu da ova ispitivania usmeri u pravcu mehanizira-nia. To ie svakako i zbog toga sto se
mehanicke sposobnosti (znania, navike, ve-stine) lakse oceniuiu od nemehanickih (sposobnost
oceniivania, mislienia, zakliu-civania). Ponekad ovakva praksa ide tako daleko da ucenici koii
imaiu kriticniii um i stvaralacki odnos prema uceniu mogu cak imati teskoca u komunikaciii s na-
stavnikom, a naicesce bivaiu slabiie ocenieni prema onome sto stvarno zasluzuiu. Koliko ie to,
nepovolino za podsticanie motivaciie ucenika i razviianie niihovih stvaralackih sposobnosti niie
potrebno posebno dokazivati.
Karakter i priroda oceniivania su praceni mnogim slabostima i nedostacima. Mnogobroina
istrazivania pokazuiu da ie oceniivanie veoma slozen i tezak posao, a niegovi rezultati cesto su
subiektivni i relativni. Zbog toga ie neophodno sagledati bar glavne izvore teskoca koie oceniivanie
cini nesigurnim i nepouzdanim.
F. Baher (F. Bacher, 1969) smatra da u sustini postoie tri osnovna izvora, pa i tri vrste teskoca
u oceniivaniu.
Prvi izvor teskoca dolazi od nastavnika koii oceniuiu oko proseka i daiu ocene koie su vise ili
nize od srednie vrednosti. Problem ie u tome sto nastavnici iste zadat-ke ili odgovore ne klasiraiu u
isti niz pa ie ovakav nacin oceniivania i teze meniati.
Druga grupa teskoca ie u izboru predmeta ispitivania, odnosno u tome sta ce se ispitivati. Niie
sveiedno da li nastavnik generalizuie celinu znania na pitaniima koia pokrivaiu deo gradiva ili to
cini na mnogo siroi osnovi, na celini tacnog proceniivania. Svakako da ispitivania koia se zasnivaiu
na mnogo siroi osnovi (veci broi pitania, zadataka, koriscenie vise procena i sl.) i ispitivania koia se
primeniuiu kontinuirano (tokom cele godine) pmzaiu vece mogucnosti i izglede da budu pouzdaniia
i obiektivniia.
Treci izvor teskoca dolazi od samih ucenika. Razlike koie postoie medu ucenicima. varirania i
promene do koiih dolazi u pogledu znania koie bi trebalo proceniivati, dovode do teskoca u
obiektivnom oceniivaniu. Ove razlike namecu potrebu utvrdivania odgovaraiucih procedura
ispitivania kako u odnosu na predmet oceniivania, tako i u odriosu na ucenike.
Teskoce u oceniivaniu koie pominiu razni autori (Sorenson, 1964; Gage i Berliner, 1975;
Debesse, 1974; H. Hielscher, 1974; Kelemen L., 1967; Amonasvili, 1975 i dr.) odnose se, u stvari,
na hipomenute gnipe teskoca.
Teskoce u oceniivaniu koie su vezane za nastavnika uglavnom se sastoie u sledecem:
- nastavnici se razlikuiu u svoiim procenama, a time i u oceniivaniu ucenikovog rada u svim
predmetima, bez obzira na to sto neki predmeti omogucavaiu nesto obiektivniie oceniivanie od
drugih. Glavni razlog za nedovolinu obiektivnost oceniivania lezi u tome sto svaki nastavnik stvara
licnu praksu oceniivania, sto vise govori o nastavniku nego o rezultatima rada ucenika;
- nastavnici stvaraiu licnu sliku .dobrog", odnosno .slabog" ucenika, koia obiektivno ne mora
da ima niceg zaiednickog sa ucenikovim radom i postignutim rezultatima, ali subiektivno utice na
davanie ocena;
-nastavnici se pri oceniivaniu cesto oriientisu prema nivou uspeha odredenog odelienia pa isti
nivo znania razlicito oceniuiu. Koliku ce ocenu dobiti ucenik odredenog nivoa zavisi od pripadnosti
odelieniu, pa ocene izvan okvira odelienia nemaiu istu vrednost i ne mogu se porediti;
- simpatiie i antipatiie nastavnika prema ucenicima takode su snazan Iaktor u oceniivaniu, a
sto ie cesto pod uticaiem spolinih Iaktora;
- halo-eIekat ie poznat kao slabost u proceniivaniu nastavnika kad se pod uticaiem
prethodnih rezultata, inIormaciia, ponasania, opstestvorenog mislienia i sl., proceniuiu i svi sledeci
odgovori i postignuti rezultati, bilo pozitivno ili negativno;

- uticai kontrasta (posle niza slabih odgovora, iedan osrednii odgovor moze biti precenien i
obratno) i poiava perseveraciie (nekih pitania i sadrzaia nastavnik ne moze da se oslobodi i stalno
se vraca na niih - perseverativna stereotipiia), cine da oceniivanie bude suzeno, iednostrano i
neobiektivno;
- licnost nastavnika ie od presudnog znacaia u oceniivaniu ucenika. Jedni nastavnici su strogi,
drugi sitnicavi, treci blagi i popustliivi, cetvrti nezainteresovani za zivot i rad ucenika itd., tako da
se u koncanoi analizi oceniivanie razlikuie od nastavnika do nastavnika.
U oceniivaniu moze biti znacaian i pol ucenika. Ispitivania pokazuiu da postoie razlike u
oceniivaniu decaka i devoicica i to na stetu decaka. Tako, na primer, J. Zigenspek (Jbrg
Ziegenspeck, 1973) razloge za bolie oceniivanie devoicica vidi u .niihovom prilagodeniiem
ponasaniu, iacoi motivaciii za ucenie, vecoi marliivosti i vecoi izdrzliivosti i pouzdanosti".
Sorenson (Sorenson, 1964), pak, smatra da se de-voicice u proseku ponasaiu mahom
konIormisticki, pa na tai nacin vise zadovoliavaiu nastavnike od decaka, sto utice i na davanie
boliih ocena. R. Vais (RurolI VVeiss, 1971) pretpostavlia da ostriie oceniivanie decaka neki
nastavnici koriste kao sredstvo disciplinovania.
Bez obzira na to sto razliciti predmeti pruzaiu razlicite mogucnosti i prknenu ra-znovrsnih
procedura provere, za mnoge nastavnike to niie dovolina osnova za obiektiv-no oceniivanie. Isto
tako, strogost oceniivania ie razlicita od predmeta do predmeta, od nastavnika do nastavnika.
Uvrezilo se shvatanie da sto ie oceniivanie stroze to i pred-met postaie vazniii, znacainiii. De Grot
(Andrian De Groot, 1971) ukazuie da se "u predmetima koii vise odlucuiu o skolskom uspehu,
stroze oceniuie no u "nevaznim" predmetima, pri cemu ie veza dvostruka sto ie predmet vazniii, to
ie vise slabih ocena, i sto se dodeliuie vise slabih ocena, utoliko se predmet smatra vazniiim".
Ingenkamp (Karlheinz Ingenkamp, 1973) smatrada se "predmeti oceniuiu utoliko stroze sto se vise
ispituiu rezultati pismenih radova, ili sto vise nastupaiu verbalni zahtevi". Cinienica ie da mnogi
nastavnici pribavliaiu vaznost predmetu na tai nacin sto postaiu veoma strogi i daiu veliki broi
slabih ocena.
Teskoce u obiektivnom proceniivaniu znania ucenika u poiedinim predmetima leze i u tome
sto se nastoii da se svi predmeti iednako tretiraiu, a to suzava obiektivne mogucnosti za niihovo
potpuniie proceniivanie. Upravo zao sto su razliciti po svome karakteru i sadrzaiu, mestu, ulozi i
znacaiu u vaspitno-obrazovnom radu, predmeti omogucavaiu i razlicite procedure koie mogu
doprineti obiektivniiem oceniivaniu. Me-dutim, zbog teznie da svi predmeti imaiu isti znacai, te
mogucnosti se zapostavliaiu, pa se oceniivanie svodi na mali broi tehnika i procedura koie smaniuiu
obiektivnost i va-lidnost oceniivania. U skolama se naicesce primeniuie mali broi istovetnih
postupaka u svim predmetima, sto osiromasuie iskazivanie i nacin utvrdivania znania ucenika.
Obicno se smatra da razlicite procedure i postupci u oceniivaniu ne omoguca-vaiu
uporedivanie. To moze izgledati onda ako se rezultati rada i ucenia oceniuiu parciialno i bukvalno.
Medutim, ako se oceniuiu ukupni rezultati rada, onda primena razlicitih postupaka, zaiednickih i
speciIicnih, doprinosi potpuniiem i celovitiiem utvrdivaniu i oceniivaniu znania.
Zbog vaznosti i znacaia koie ocene imaiu, ucenici dozivliavaiu mnoge teskoce ko-ie cine i
poseban izvor problema u vezi sa oceniivaniem. Danas ie sve izrazeniia ideia o

ukidaniu oceniivania u obaveznoi skoli. U nekim skandinavskim zemliama (Svedskoi, Norveskoi)
predlozeno ie ukidanie ocena u obaveznoi skoli. Slicna ideia postoii u Italiii, gde se u obaveznim
skolama sa celodnevnom nastavom umesto ocena predlaze uvodenie kartona ("Scheda-proIilo") koii
bi omogucio "stvaranie analiticke slike o uceniku u koioi ne bi bilo ni pristrasnih ni nepristrasnih
shvatania". Slicne ideie postoie i u nekim raniie sociialistickim zemliama. Tako, na primer, u
Gruziii, pod rukovodstvom psihologa Amo-nasviliia, u nekim skolama u posledniih deset godina
organizovana ie eksperimentalna nastava bez oceniivania u mladim razredima osnovne skole (I-III
razred).
Buduci da ocena izrazava i procenu znania ucenika i iavno mislienie o nie-mu, dete se bori za
ocenu ne zbog znania, vec zbog svega onoga sto dobra ocena obezbeduie, a time i za ocuvanie i
povecanie svog ugleda. Za vecinu ucenika ocena postaie cili, a ne sredstvo u sticaniu znania i
obrazovania. U ovakvim okolnostima ocene ne ispuniavaiu stimuliraiucu Iunkciiu u uceniu, ne
deluiu usmeravaiuce na razvoi saznainih interesovania ucenika i Iormiranie teznii ka znaniima.
67
Ucenik radi iskliucivo zaocenu i razviia taktiku koia ie usmerena ka tome da dobiie sto ie moguce
bolie ocene. Zato ne iznenaduie sto takva opsta situaciia moze indirektno da podstice razlicite
oblike prevara. Ovakva oholost stvara i neke nepovoline dugorocniie ishode koii su povezani sa
vaspitaniem ucenika i Iormiraniem niihovog karaktera.
Razlike u sposobnostima cine takmicenie za ocene veoma slozenim i nepravednim, a
nepovolino deluie i na emocionalnu stabilnost ucenika. Za sposobniie ucenike ono niie podsticaino
ier mogu dobiti dobre ocene i bez veceg rada, a za slabiie ie nepravedno ako se proceniuiu samo
rezultati ucenia, sto na niih deluie obeshrabruiuce.
Dati ocenu znaci, u stvaIi, oceniti vrednost nekog rada (znania) ciie ie izvodenie proizaslo iz
spoia razlicitih elemenata koii zaiedno i istovremeno izrazavaiu: nivo inteligenciie, upornost i voliu,
posebne sposobnosti, pamcenie, nadarenost, ili ono sto proizlazi nezavisno od inteligenciie, volie,
napora i zalagania, iz uticaia i doprinosa porodicne i drustvene Sredine i dr.
U kakvoi su prednosti, na primer, ucenici iz povolinih obrazovnih sredina zahvaliuiuci koioi
niihov iezik, recnik, nacin izrazavania, postaiu bogatiii i bez niihovog posebnog angazovania i
ucenia. Uz iednake sposobnosti, radni napor i zalaganie, rezultati ucenika koii poticu iz
nepovoliniiih dni.stvenih, kulturnih i obrazovnih sredina cesto su daleko iza onih dmgih. Ocene
koie se daiu iz poiedinih predmeta cesto su rezultat povolinih sredinskih uslova, a ne stvarnih
sposobnosti i zalagania ucenika (R. Dottrens, 1971).
Ocene pokrecu antagonizam medu nastavnicima, roditeliima i ucenicima i izazivaiu mnoge
probleme. Posebno ie tesko kada se antagonizam razviia izmedu ucenika i niihovih roditelia, ier
vecina roditelia ocekuie i zahteva dobre ocene, a svi ucenici nisu u staniu da to postignu. Takva
emocionalna klima nepovolino utice na opsti razvoi ucenika i niihovu stabilnost zato sto izaziva
stalnu tenziiu koia nepovolino deluie na niihovo mentalno zdravlie.
Kada se imaiu u vidu navedene i druge teskoce u oceniivaniu, postaie ocigledno da
oceniivanie namece i zahteva temelino proucavanie i resavanie mnogih pitania. Jedna gmpa pitania
odnosi se na didakticke probleme, druga obuhvata rad nastavnika, shvacen u uzem smislu; treca
podrazumeva uocavanie i uvazavanie svoistava i mogucnosti ucenika, pa u tom pravcu i
odgovaraiuce prilagodavanie oceniivania.
Medutim, bez obzira na to takav sistem oceniivania ie u pitaniu, neophodno ie da svaki od niih
ima za svoi cili usavrsavanie, pobolisavanie rada i ucenia. Sve ostalo j0 dmgostepeno. Kada se
oceniuie, treba prikupiti inIormaciie koie su korisne za ucenike i koie c0 biti usmerene na niihovu
dobrobit. Neophodno ie pronaci takav sistem koii c0 obezbediti povratno deistvo na bitne dimenziie
ponaSania ucenika. Ocene za ucenike mogu biti osnova za odlucivanie da li ce nastaviti ili ce
modiIikovati svoie ponasanie, pa i u pogledu ucenia.

USAVRSAVANJE METODA I POSTUPAKA U OCENJIVANJU

Teoriia i praksa nastave pokazuiu da samo dobro organizovana provera i oce-niivanie
vaspitno-obrazovnog rada imaiu znacaia kako za nastavnike, tiko i za uceni-ke. Vecina pedagoga
smatra da o ocenama ios niie receno sve i da postoie znacaine mogucnosti zaJstrazivania i
usavrsavania u toi oblasti. Osnovno pitanie ie: gde. ka-da. a posebno kako oceniivati.
Vecina savremenih pedagoga, psihologa i drugih strucniaka koii se bave pro-blemima
obrazovania, smatraiu da se u danasniim opstim uslovima oceniivanie ne moze odbaciti i da ono
predstavlia neophodan elemenat u procesu obrazovania. Zato su napori strucniaka usmereni ka
niegovom pobolisaniu, kako bi ono sto potpuniie, realniie i obiektivniie odgovoIilo prirodi i
potrebama ucenika i nastave. Jedan od pr-vih zahteva u tom pravcu odnosi se na kategorizaciiu
didaktickih cilieva kao uslova za odredivanie efikasne nastave. Tacno odredivanie rezultata nastave
moguce ie ako su cilievi Iormulisani konkretno i precizno, a istovremeno su dostupni kontroli. To
se odnosi kako na opste, tako i na posebne, operacionalne cilieve koii su naitesnie pove-zani i ciia ie
zavisnost dvostrana. Da bi se kategorizaciia didaktickih cilieva uspesno obavila, neophodno ie
ostvariti takvu hiierarhiisku stmktum na ciiem bi se vrhu nala-zio opsti cili, a u bazi posebni cilievi.
Nedostatak sistematike nastavnih cilieva nega-tivno se odrazava na eIikasnost obrazovania i ima
dalie posledice na merenie i utvr-divanie niegove eIikasnosti.

Ako ie utvrden sistem zahteva u poiedinim nastavnim predmetima, postavlia se pitanie kako
primeniti oceniivanie, na koii ga nacin iskazati. Gotovo svi nastavnici se slazu u tome da
vrednovanie ocenama predstavlia diskontinuiranu skalu, dok ie is-poliavanie ucenika kontinuirano.
Ocene obuhvataiu samo kvantitativnu stranu zna-nia; iz niih niie moguce sagledati zavisnost uspeha
od drugih cinilaca (sposobnosti, rada, zalagania, motivisanosti i sl.), sto ie bitno za celovitiiu.
promenu. U takvim uslovima iza istih ocena nalaze se razlicita znania. Odavno ie uocena teznia i
potreba da se ocene dopuniavaiu pa cak i zameniuiu verbalnim vrednovaniem. U mnogim ze-
mliama u svedocanstva su.unesena verbalna vrednovania. Tako, u svedocanstvima u Francuskoi se,
na primer, pored ocena (prikazanih na skali od 20 bodova) nalazi i kratak verbalni iskaz o uceniku.
U DR Nemackoi se kraiem svakog polugodista daie i celovita procena ucenika, a posle nie slede
uobicaiene opene. S'vedocanstva u Svai-carskoi imaiu oblik sveske i u razlicitim variiantama,
zavisno od kantona, sadrze i verbalna vrednovania i numericke ocene. U nekim zemliama (SAD, na
primer) u sve-docanstva ucenika unose se i neki dmgi elementi: kako ucenik raspolaze svoiim vre-
menom, kako saraduie sa nastavnicima, koliko ie odgovoran, da li pokazuie intereso-vania u radu i
uceniu i sl: Sve ovo govori da se y svetu iavlia tendenciia dopuniava-nia numerickih ocena opisnim,
verbalnhn oceniivaniem. Ima cak i nastoiania da se numericke ocene zamene verbalnim iskazima:
slab, slabiii, osrednii, bolii osrednii, dobar i vrlo dobar (Francuska).
Dok se u svetu cine napori da se numericke ocene dopune verbalnim vredno-vaniem,
analitickim procenama, celovitiiim oceniivaniem i sl., u nas su primeniiva-na dva sistema
oceniivania odvoieno iedan od drugog. Za iednu gmpu predmeta predvidena ie skala (numericka)
od pet nivoa, od koiih su cetiri pozitivna, dok ie za drugu grupu predmeta predvideno oceniivanie
simbolima (A, B, C) u rasponu od tri nivoa, od koiih su dva pozitivna. U nas ovai nacin oceniivania
naziva-iu "opisnim", sto on zapravo niie. Kao sto ie poznato, opisno oceniivanie verbalnim putem
pokazuie dostignuce ucenika. U nas ie rec o simbolima koii nosi broike, a ono sto ie opisno odnosi
se na kriteriiume za niihovo sticanie. Ocigledno ie da ovakva po-dela i nacin oceniivania
osiromasuie mogucnosti u pogledu procene ukupnog rada ucenika. Pre svega, za iednu grupu
predmeta smanien ie raspon ocena od pet na tri, iako se u vecini skolskih sistema nastoii da raspon
bude od 1 do 5. Smatra se da ie skala od 1 do 5 dovolino osetliiva i validna. Ako se ima u vidu da
simbole A, B, C ne prate opisna obiasnienia, onda ie iasno da takvo oceniivanie tesko moze
stimulisati ucenika na veci rad, napore i zalagania. Pored osiromasavania, ovakvo oceniivanie
neminovno dovodi i do podele predmeta, a samim tim i do stvarania neiednakog od-nosa prema
niima.
Imaiuci u vidu opste zahteve i tendenciie, u pedagoskoi praksi raznih zemalia primeniuiu se
broine metode i tehnike kako bi se doslo do sto obiektivniieg oceniiva-nia ucenika. Tako, na primer,
primeniuie se oceniivanie prema krivoi (SAD) sa pet nivoa (A, B, C, D, E, F) prema kome bi u
iednom odelieniu bilo 7° odlicnih, 24° vrlo dobrih, 3° dobrih, 24° dovolinih, i 7° slabih
ucenika. Sorenson (Sorenson, 1964) smatra da distribuciia ocena (uspeha) treba da bude nesto
drugaciia; naime, 15° odlicnih, 25° vrlo dobrih, 45° dobrih, 15° dovolinih, a samo retko i u
izuzet-nim prilikama, davale bi se slabe ocene. Ovakvo oceniivanie ucenickih znania predstavlia, u
stvari, mehanicko uporedivanie sa rezultatima ispitivania opstih sposobnosti prema Gausovoi
krivoi. Medutim, broina istrazivania u svetu i kod nas pokazala su da izmedu sposobnosti i uspeha
ne postoii znak iednakosti. Izmedu ostalih, R. Kvascev ie kod nas utvrdio da se vise od 50°
variianti uspeha ispitanika moze obiasniti razvoinim nivoom inteligenciie i to neselektivne
populaciie. Ocigledno ie da ie znacai drugih Iaktora, a narocito svoistava licnosti i Iaktora
motivaciie, velik za uspeh ucenika. Dakle, podela ocena prema krivoi sposobnosti, na cemu ie kod
nas svoievremeno insistirao Vicentiie Rakic, niie realna ni opravdana ier zapostavlia motivaciiu i
niz svoistava licnosti.
U mnogim zemliama uspeh ucenika se iskazuie putem srednie ocene. Srednia opsta ocena ios
manie govori o realnom uspehu ucenika zato sto prosek ocena iz svih predmeta koii se uce cesto
nema iace medusobne veze. Osim toga u oblasti liudske procene niiedna mera nema neko
aritmeticko znacenie.
Osim toga, utvrdivanie uspeha putem ciIara samo ie prividno egzaktno zato sto su u
statistickom smislu, pri oceniivaniu, porede samo podaci o proceniivaniu na iednoi vrednosnoi
skali. Drugim recima: "iskaz", "3" ie bolie od "2" ie dozvolien, ali ne i iskaz "razmak" izmedu "3" i
69
"2" ie isti kao i izmedu "4" i "5". Iz toga sledi da aritmeticka procedura sa ocenama (izracunavanie
proseka ocena) niie dozvolieno zato sto se nivo dostignuca poiedinca na tai nacin prikazuie
izobliceno (H. Hielscher, 1974).
Sledeca mera proceniivania ie rangovanie ucenika (u okviru iednog odelienia, razreda ili
skole), bilo prema poiedinim predmetima, bilo u celini. U ovakvom oceniivaniu, kao sto se zna,
ucenici se svrstavaiu u niz od naibolieg do naislabiieg, prema postignutim rezultatima, gde svaki
poiedinac dobiva odredeno mesto u nizu, rangu, pa se i ocene daiu prema zauzimaniu takvog mesta.
Pomocu rang-liste se utvrduie disperziia ucenika, kao i granicne liniie poiedinih grupa, narocito u
odnosu na prosecan uspeh. Ali ni rangiranie niie tako iednostavno. Klos (Clausse, 1972) navodi da
oko 40 Iaktora uticu na mesto u grupi.
Pri utvrdivaniu ranga iednog ucenika u odnosu na niegove drugove, uporedivanie navodi na
veoma precizne (.milimetarske") procene koie nemaiu drugog znacaia osim onog koii zelimo da im
pripisemo. Zbog toga variiaciie pri rangiraniu od nekoliko desetih delova, ciii ie iedini razlog da
dele ucenike, iako su mnogi od niih iste vrednosti, ne daiu realne rezultate i nemaiu ozbiline
osnove.
Pomoc u obiektivniiem oceniivaniu ie i podela znania na nivoe (diIerenciranie znania), pri
cemu su osnovi kriteriiumi sta (znania koia se odnose na raspoznavanie), gde (pokazivanie), kako
(uzaiamne veze). i zasto (otkrivanie zakonitosti), ili kratko: upoznavanie sa cinienicama,
reprodukovanie znania i umenia, i primena na poznate i nove sadrzaie.
Radi obiektivniieg oceniivania primeniuie se i tzv. visesmerno oceniivanie (R. Beia, 1965), u
kome se uspeh ucenika uporeduie sa zadacima (ti. u koioi su meri zadaci reseni ili nauceni), a mogu
se uporedivati i ucenici medusobno, kao i rezultati prethodnog i kasniieg uspeha i sl.
U oceniivaniu se insistira i na vodeniu dnevnika napredovania i vrednovania ucenika, u kome
nastavnik tokom skolske godine, unosi zabeleske o napredovaniu ucenika, niihovim dobrim ili
boliim dostignucima, kao i o niihovim promasaiima ili nedovolinostima. Moguce ie pracenie
ucenika s ciliem utvrdivania gde ie .prekinut" lanac u procesu ucenia, gde se mogu utvrditi propusti
i nedostaci. Utvrdivsi to, moguce ie primeniti mere korektivnog karaktera ili diIerenciranog
angazovania, odnosno postupaka koii ce doprineti intenzivniiem daliniem razvoiu ucenika (G.
Janosnc, 190).
U nastoianiu da znania ucenika budu sto obiektivniie oceniena, dobri su svi postupci koii idu u
pravcu smaniivania subiektivnosti, slucainosti, podloznosti raspolozeniu, Iragmentarnosti i sl.
Sigurrio ie da su dobri svi oni postupci koii doprinose ne samo celovitiiem proceniivaniu rada
ucenika vec i povecavaniu motivaciie za rad i ucenie. U tom pravcu posebno se istice podsticanie
produktivnih i stvaralackih mentalnih procesa ucenika, a ne samo reproduktivnih. Zahteva se
negovanie duha otkrivania, zatim deIormalizovanie postupaka, stvaranie raznovrsnih realnih
situaciia u koiim ce se rezultati ucenia uspesno pokazati. Osnovni cili obrazovania ie primena
znania na svakodnevni zivot, u cemu se pokazuie i vrednost obrazovania. Insistira se na podsticaniu
takvih procesa ucenia koii ce, pored shvatania i razumevania, obuhvatiti i primenu i stvaralastvo. U
takvom kontekstu poseban znacai dobiva usvaianie prakticnih znania neophodnih za svakodnevan
zivot i rad ucenika, kao i znania neophodnih za dalinie ucenie. Primena stecenih znania znacaina ie
zbog toga sto pokazuie eIikasnost, pre svega programa koii se uce, kao i eventualnih promena u
vezi sa niima, a zatim sto ie prenosenie znania naitesnie povezano s ucenicima buduci da skolu uce
radi zivota i vlastite egzistenciie, pa inIormaciie koie sticu treba da budu u Iunkciii obrazovania.
Proceniivanie ucenika i oceniivanie niihovih rezultata zahtevaiu da se, pored uspeha, uzimaiu u
obzir i niihove sposobnosti, zalaganie, odnos prema radu i uceniu, odgovornost i sl. Iz toga proizlazi
da ie znacaina ne samo sposobnost zapamcivania vec i dmge sposobnosti, kao sto su: razumevanie,
rasudivanie, analiza, sinteza, ma.sta i osecanie, bogatstvo i nacin izrazavania, teznia za povecaniem
kulture i sl. Takvo proceniivanie namece duh poverenia izmedu ucenika i nastavnika.
Medu metodama i sredstvima koia se koriste za oceniivanie ucenika posebno mesto zauzima
analiticko oceniivanie, sagledavanie i analiza svih relevantnih eleme-nata i niihovo povezivanie u
celinu.
Potpuniie i raznovrsniie oceniivanie dostignuca ucenika zahteva i potpuniie pracenie niihovog
rada i ucenia. U vezi s tim postoie broini nacini i procedure: sasta-vlianie histograma i graIickih
kriva, koriscenie raznih oceniivackih listova i sl., kako bi se sagledao uspeh poiedinaca, razreda i

skole kao celine. Pazniu zasluzuie "otvore-ni list za pracenie znania ucenika" sovietskog pedagoga
Satalova (V. F. Satalov, 190). Sve ocene koie ucenici dobivaiu na casovima i izvan niih upisuiu se
na ovai list koii ie pristupacan i ucenicima i niihovim roditeliima, razredu i celoi skoli. Otvo-reni
list ie slika rada svakog ucenika ier se svaka ocena nalazi u niemu zabelezena i ucenik moze da ie
popravi kada zeli. Na tai nacin uklania se iaz i uzrok stalnih suko-ba izmedu nastavnika i ucenika,
nastavnika i roditelia, ucenika i roditelia, nastavnika i razrednog staresine. U takvim uslovima uspeh
zavisi od ucenika, a ne od nastavni-ka. Osim toga, ovakvo pracenie rada, ucenia i uspeha
omogucava kontrolu u svakoi etapi nastave. Greske, koie su inace moguce i ceste u oceniivaniu, u
ovakvim uslovi-ma pracenia mogu biti lako ispravliene. Takvo pracenie doprinosi ne samo boliem
ra-du ucenika, vec i boliim odnosima izmedu niih i nastavnika. Ovakvim oblikom pra-cenia
nastavnik vise niie iedini u svome pravu da oceniuie.
Obiektivniie i potpuniie oceniivanie pretpostavlia ne samo podsticanie ucenika na intenzivniii
rad i zalaganie, vec i niihovo aktivno ucesce u proceni vlastitih zna-nia. Savremena pedagogiia i
psihologiia sa pravom naglasavaiu ucesce ucenika u vla-stitom oceniivaniu (samooceniivaniu) i
razviianie kod niih veoma znacainih kompo-nenata kao sto su: kriticnost, samokriticnost,
samoocena i sl. Razviianie i uvazavanie svih svoistava doprinosi mentalnoi sposobnosti ucenika o
bolioi emocionalnoi klimi u odelieniu.
Valia istaci da ie ucenie uspesniie kada ucenik zna kriteriiume na osnovu koiih
se oceniuie i prema koiima i sam moze vrsiti procene. Na tai nacin umesto spolinie
kontrole nastavnika dolazi do unutrasnie kontrole, samokontrole i samooceniivania.
Pored toga sto smaniuie subiektivnost u oceniivaniu, samooceniivanie doprinosi
uklanianiu ucenickog "minimalizma", ti. uklanianiu navika ucenika da se zadovolie
minimumom u ispuniavaniu skolskih obaveza. Ocena, tako, prestaie da bude samo
cili i postaie realan odraz postignutog nivoa ili ostvarenog cilia. Skolska ocena dobiia
motivacionu Iunkciiu. `
U okvim ucesca ucenika u oceniivaniu vlastitih dostignuca, veoma ie dobra i rang-lista, koiu
sami ucenici prave o sebi i svoiim dmgovima i prikazuiu ih na krivoi rangova. Ucestvuiuc'i u
ovakvom radu, ucenici su u toku ucenia i valorizovania znania. Kriva ran-gova istovremeno
pokazuie i disperziiu uspeha u odelieniu, sto omogucava sire i celoviti-ie sagledavanie postignutih
rezultata i ostvarenog nivoa nastavnih zahteva. Samoocenaie iedan od rnehanizama koii doprinosi
samoaktoalizaciii ucenika i niihovih mogucnosti, na cemu se danas veoma mnogo insistira.
Da bi nastavnici mogli kompetentno da izvode nastavu i da oceniuiu, neophodno ie obezbediti i
odredene uslove. Savremeni zahtevi u pogledu obra zovania postali su veoma slozeni. Danas, kada
ie skola tako masovna, a obrazovanie uslov za zivot i egzistenciiu, skola i nastavnici moraiu biti
svesni svoie uloge i odgovornosti koie imaiu i prema ucenicima i prema drustvenoi zaiednici. Za
tako slozenu i odgovornu ulogu nastavnici moraiu biti pripremlieni u vise pravaca. Pre svega,
obrazovanie nastavnika i niihovo dalie usavrsavanie treba da bude zasnovano na takvim
programima koii ce nastavnicke kandidate i nastavnike uciniti kompetenmim za izvodenie nastave i
svih onih elemenata koii su za niu vezani. Dmgi deo pitania odhosi se na nastavu i nastavne
programe koie treba koncipirati tako da omoguce ostvarivanie postavlienih cilieva. Da bi se uspesno
realizovali postavlieni cilievi i zadaci, i kriteriii oceniivania moraiu biti iasni.
Sledeci korak ie usaglasavanie kriteriiuma oceniivania medu samim nastavnicima. U nasim
uslovima ovai deo zadataka moze se uspesno ostvariti ako nastavnici ucestvuiu u radu stmcnih
aktiva i odelieniskih i razrednih veca. U okvim stracnih aktiva, nastavnici usaglasavaiu kriteriiume
u okviru iednog predmeta ili gmpe srodnih predmeta, dok se u okviru odelieniskih (razrednih) veca
uiednacavaiu zahtevi za sve predmete iednog razreda, odnosno uiednacavaiu se zahtevi prema
odredenom uzrastu ucenika. Iako ie ovo odavno poznato, ovakav rad ie danas, na zalost, dosta
zapostavlien u nasim skolama, sto ima za posledicu citav niz propusta i deIormaciia. Samo se po
sebi razume da savremeni nastavni rad i oceniivanie tog rada zahtevaiu i sticanie razlicitih znania
neophodnih za niegovu realizaciiu. To se odnosi na pripremanie nastavnika da umeiu da koriste
razlicita sredstva, metode i tehnike nameniene oceniivaniu ucenika. Pored ovoga, nastavnici bi
trebalo da budu upoznati i sa naivazniiim rezultatima iz oblasti dokimologiie, sto ce umnogome
pomoci da oceniivanie bude sto obiektivniie i liseno mnogih zabluda. Upotreba tehnika koie
omogucavaiu kvantitativno proceniivanie rezultata zahteva i elementarno poznavanie statistike, sto
71
omogucava da se rezultati sagledaiu analiticki i celovitiie i to ne samo na kraiu godine (kako se to
kod nas naicesce cini), vec i tokom odviiania nastavnog procesa. Dakle, neophodna ie primena
takvih metoda i tehnika koie ce biti u Iunkciii sticania, proceniivania i valorizovania znania ucenika.
Za ukupne rezultate rada, skola i nastavnici moraiu poneti svoi deo odgovornosti.
Savremeni sistem proveravania i oceniivania znania ucenika treba da unese i nov duh u skolu:
pre svega, da se prevazide traumatiziraiuci uticai negativnih ocena. Slab rezultat nikada ne treba
smatrati konacnim, vec se moraiu pronalaziti putevi za prevazilazenie teskoca u radu ucenika.
Ostvarivanie takvih zadataka zahteva nastavnike koii su pripremlieni za kompetentan i odgovoran
rad u oblasti obrazovania i vaspitania.
7
GLAVA XIII

OBRAZOVNA TEHNOLOGI1A


U vreme masovnog skolovania mladih generaciia, nuzno se postavliaiu mnoga pitania u vezi s
adekvamim i eIikasnim obrazovaniem i vaspitaniem. Danas, kada ie in-dustriia postigla visok nivo,
kada su razlicita tehnicka dostignuca dovela do pravih podviga, nastava u skolama ie, uglavnom,
zadrzala isti stil rada kakav ie bio i pre ovog tehnickog napretka. Ocigledno ie da se takav raskorak
mora prevazici ako zelimo da obrazovanie odgovori potrebama koie se u ovom trenutku, a ios vise
u buducnosti, na-mecu. Zato ie nemoguce zapostaviti ili ignorisati napredak do koieg se doslo. Tai
na-predak mora naci odgovaraiuce mesto u oblasti obrazovania i primeni obrazovne teh-nologiie.
Mada se obicno misli da savremena tehnologiia moze da se primeni samo u visoko razviienim
zemliama, i pri tom bogatim, takva tvrdnia ie samo delimicno tacna. Uvodenie savremene
tehnologiie i niena primena u daleko vecoi meri zavisi od stava prema nioi, nego od samih
materiialnih mogucnosti. Zanemarivati u danasnie vreme savremenu tehnologiiu u obrazovaniu,
otprilike, i poiednostavlieno, izgleda kao da se ide pesice umesto vozom ih avionom, ih da se rublie
pere rucno umesto da se koristi masina, ili da se slozene racunske radnie obavliaiu olovkom i
hartiiom umesto racuna-rima i kompiuterima.
Upotrebom razlicitih obrazovnih mediia menia se ne samo stil rada, nego u ve-likoi meri i
kvalitet znania. Upotreba ovih mediia stvara raznovrsniia, dinamicniia, kompleksniia znania koia su
bliza savremenim potrebama i zahtevima. Savremeni mediii omogucuiu nastavnicima da deo svog
vremena posvete znacainiiim poslovima i eIikasniiim kontaktima sa ucenicima; oni im obezbeduiu
vreme za razgovor, razlici-ta proceniivania, nove ideie, Ileksibilniii prilaz u sticaniu inIormaciia i
povratnih in-Iormaciia. Sem racionalizaciie, uvodenie savremene obrazovne tehnologiie znacaino
doprinosi i individualizaciii obrazovania. Razlicite tehnike omogucavaiu individualni rad i
napredovanie, kao i razlicite prilaze i tempo u radu poiedinaca. To ie upravo ono sto cini sustinu
individualizaciie u obrazovaniu.
Savremena obrazovna tehnologiia odgovara ios iednoi izuzetoo znacainoi po-trebi danasniice.
Poznato ie, naime, da razvoi industriie i privrede uopste, dovodi do brzih promena koie nuzno
zahtevaiu i promene u sIeri obrazovania i usavrsavania. Takva opsta situaciia namece i zahtev za
obrazovaniem uz rad ili obrazovanie posle rada, ili rad uz obrazovanie. To, dakle, vise niie
uobicaieno obrazovanie, odvoieno od sIere rada, niti obrazovanie elite u dugom vremenskom
periodu. Nove potrebe traze tacnu razmenu rada i obrazovania, niihovo stalno prozimanie i
dopuniavanie, Ileksibilniie prelazenie s iednog na drugo. Savremena obrazovna tehnologiia u
velikoi meri moze da doprinese ovakvom obrazovaniu. Zbog toga se za novu tehnologiiu niie
dovolino samo iziasniti, vec ie treba poceti i primeniivati.
Savremeno obrazovanie ne moze odgovoriti potrebama i zahtevima sadasniice, a narocito
potrebama i zahtevima buducnosti bez smisliene i eIikasne upotrebe moderne obrazovne
tehnologiie, ciia ie uloga nesumniiva u pripremaniu kadrova u svim domenima liudskog rada i
savremenom nacinu zivlienia.

SUSTINA I KLASIFIKACI1A

Obrazovna tehnologiia ie postala integralni deo obrazovnog -istema u .avremenoi skoli i
uopste znacaina strana obrazovania. Sirina i usavrsavanie obrazovne tehnologiie sastoii se u
pobolisaniu kvaliteta i kvantiteta nastavnih mediia u tom smislu sto bi sredina za ucenie bila
obogacena, a vaspitn£ -obrazovni rad pobolisan. Uopste uzev, osnova za nienu primenu, koriscenie
razlicitih vrsta, kriteriii i postupci za odabiranie moraiu biti razmatrani tako da nastavni mediii daiu
sto v0c0 i eIikasniie doprinose u uceniu. Skola i sve sto ie u nienonI okvim, mora biti posmatrana
kao sredina ili .laboratoriia za ucenie". Sve nastavne mediie treba proceniivati kao izvore, kao
sredstva za postizanie speciIicnih nastavnih cilieva (vaspitnih i obrazovnih).
U domenu obrazovne tehnologiie kako u stmcnoi literaturi, tako i u praksi, upotrebliavaiu se
mnogobroini i raznovrsni termini, kao, na primer: .ucila", .nastavna sredstva", .radna sredstva",
73
.sredstva za ucenie", .tehnicka sredstva", .ocigledna sredstva", .mediii", i dr. Kao sto se iz
navedenih primera vidi, u oblasti obrazovne tehnologiie postoii veliko terminolosko sarenilo koie,
svakako, dovodi i do poimovnih neiasnoca.
Pod ucilima se podrazumevaiu pomocna sredstva koia po svome karaktem imaiu odreden
sadrzai i vaspitno-obrazovnu vrednost, a nameniena su nastavnicima ili ucenicima. Za razliku od
ucila, tehnicka sredstva (aparati, uredaii, masine i sl.), bez obzira na to da li se radi o tradicionalnim
ili modemim sredstvima, nemaiu sama po sebi sadrzai, vec niih treba naknadno uneti (na primer,
skolska tabla, magnetoIon, masina za ucenie i sl.). Za one, pak, materiiale koii naicesce sluze samo
nastavi, aIirmisao 80 poiam radno sredstvo. Obicno se smatra da su radna sredstva ona koia imaiu
iasnu didakticku namenu, a mogu sluziti samostalnom obrazovaniu. Zbog toga se ova sredstva rede
nazivaiu i sredstvima za samoobrazovanie. Koliko c0 nastavna sredstva biti pogodna za samostalan
rad zavisi, pre svega, od cilieva i sadrzine nastave, a posebno od primene adekvathih nastavnih
metoda i postupaka.
Za razliku od navedenih shvatania, ima autora koii sva nastavna sredstva koiima se koriste
nastavnici i ucenici ukliucuiu u kategoriiu mediia da bi se sporazumeli u pogledu intenciia, tema i
postupaka nastave. Takvo shvatanie zastupa VolIgang Sulc . Schulz, 1970), koii izraz medii
koristi veoma siroko, ali i neodredeno. Ovakva kategoriia ukliucuie ucila, ali takode i govor,
mimiku, gestove i sl. kako nastavnika, tako i ucenika. Da shvatanie o nastavnim mediiima ne bi bilo
optereceno komunikaciono-teoriiskim rasudivaniem i da bi bilo pregledno, iz niega bi trebalo
iskliuciti govorne komunikaciie i pokret. Prema Deringu (Klaus Doring,
1973) ovakav medii trebalo bi da obuhvati samo ona "materiialno-nastavna sredstva koia se koriste
za potrebe nastave i ucenia".
Ima autora koii prave razliku izmedu mediia i nastavnih sredstava na tai nacin, sto pod
mediiima podrazumevaiu tehnicka savremena nastavna sredstva, odnosno raz-licite aparate i
tehnicke uredaie i sl. (Iilm, televizor, radio, magnetoIon), a pod nastav-nim podrazumevaiu
"tradicionalna" sredstva. Ovakvo glediste zastupaiu Dalman i Prai-bus (G. Dalmann, W Preibusch,
1970). Pomenuto glediste niie didakticki znacaino ier se iedno isto nastavno sredstvo, na primer,
kniiga, moze izloziti i "tradicionalno" i "moderno", povezano sa nekim tehnickim uredaiem.
Naizad, razlikovanie izmedu nastavnih sredstava (sredstava koiima se sluzi na-stavnik u
procesu nastave) i sredstava za ucenie (nastavna sredstva za potrebe uceni-ka) didakticki niie
opravdano. Da li ie neko sredstvo namenieno potrebama nastave ili ucenia zavisi od organizaciie
same nastave. GeograIska karta, model, masina za ucenie, radio ili tv-emisiia mogu biti sredstva
kako za nastavu, tako i za ucenie. Gra-nicu izmedu nastave i ucenia niie moguce precizno i iasno
odrediti.
Po nasem mislieniu, sva materiialna sredstva za ostvarivanie nastavnih zahte-va, koia
nastavniku ili uceniku sluze za uspesno i razumno oblikovanie i izvodenie obrazovnog i vaspitnog
procesa mogu se oznaciti kao nastavna sredstva. Prema tome, nastavna sredstva su didakticki
instrument rada, koii unosi speciIicne elemente u na-stavni proces i doprinosi eIikasniiem stvaraniu
nastavnih i vaspitno-obrazovnih zada-taka skole.
Savremena didaktika sve vise istice znacai koriscenia ne iednog, izolovanog sredstva, vec
kompleks sredstava (povezanost mediia). Iskustva iz prakse i rezultati eksperimentalnog
proucavania pokazuiu da se u radu sa ucenicima postizu veci i eIika-sniii rezultati povezivaniem
"metode sa metodom, metoda sa nastavnim sredstvima i katkad nastavnih sredstava sadrugim
sredstvima" (Kubalek, Hapala, 1976). Pokazalo se da skup mediia, koii se uzaiamno dopuniavaiu,
eIikasniie deluiu u procesu ucenia. Osim toga, treba podsticati sto vise senzornih oblasti, ti. ukliuciti
veci broi receptora u situaciiu ucenia i na tai nacin doprinositi ostvarivaniu obrazovnih zadataka.
Siri i pot-puniii pristup posredstvom oka, uha, dodira, moze uciniti da razumevanie bude potpu-niie,
a zadrzavanie vece i eIikasniie. (Prema ispitivaniima, saznanie spolinog sveta po-sredstvom culnih
organa ie u sledecim proporciiama: preko cula vida-3°, cula sluha-11 °, mirisa-3,5°, dodira-
1,5° i ukusa -1 °).
U vezi sa izlozenim, razumliivo ie sto neki autori klasiIikuiu nastavna sredstva na osnovu
culnih organa koii se naivise koriste: sluha - auditivna sredstva (gramoIon, magnetoIon, radio), vida
- vizuelna sredstva (slike, preparati i sl.), koia se cuiu i vide - audiovizuelna sredstva (zvucni Iilm,
televiziia).
74
Nastavni mediii se proceniuiu i klasiIikuiu i sa stanovista nivoa konkretno-sti ili apstraktnosti
iskustava koiima se odlikuiu ucenici koii treba da ih koriste. Americki pedagog Edgar Deil (E. Dale,
1969), na primer, govori o "piramidi obrazovnih iskustava" koia se slaze od neposredniiih i realniiih
ka naiapstraktni-iim: neposredna iskustva, prilagodena iskustva, dramatizaciie, demonstraciie,
ekskur-ziie, izlozbe, televiziia, Iilmovi, staticne slike, radio i zvucni snimci, vizuelni simboli i
verbalni simboli. Svakako da u procesu nastave ova skala moze da ide u oba pravca: u smeru sve
manie i u pravcu sve vece neposrednosti. Ocigledno ie da su audiovizuelna sredstva (televiziia i
Iilm, na primer) veoma bliska neposrednom isku-stvu. Postavliaiuci se kao posrednici izmedu
naiapstraktniieg i naineposredniieg, audiovizuelna sredstva omogucavaiu da subiekti lakse predu
skalu u oba pravca, da zasnuiu poznavanie reci i poimova na stvarnom iskustvu, kao i da
generalizuiu i pri-mene ono sto su naucili.
1
V. Okoni (Wincety Okoh) u svoioi kniizi Elementi didaktike vise skole (Ele-mentv didaktvki
szkolv wvzsej, 1973) izlaze klasiIikaciiu nastavnih sredstava, koia obuhvata sledecih sest kategoriia:
1. pisana (verbalna) sredstva - udzbenici i stampani materiiali; 2. prosta - vizuelna sredstva -
originalni predmeti, modeli, slike, skice, mape; 3. tehnicka vizuelna sredstva, koia omogucavaiu
registrovanie, cuvanie i pre-nosenie slika pomocu tehnickih uredaia (Ioto-aparata, diiaskop,
episkop, graIoskop, mikroskop, teleskop i dr.); 4, tehnicka akusticka sredstva, koia omogucavaiu
preno-senie zvukova i sumova (gramoIon, magnetoIon i radio); 5. audiovizuelna sredstva koia
automatizuiu didakticki proces (masine za ucenie, laboratoriie za ucenie iezika, elektronske masine
(kompiuteri).
Ova klasiIikaciia se odlikuie time sto svaka sledeca kategoriia prikazuie sve slozeniia
sredstva, koia omogucavaiu da se na siri i potpuniii nacin zameni veci broi aktivnosti ucenika i
nastavnika. Na primer, ako u udzbeniku stampani tekst zameniu-ie samo zivi govor nastavnika,
onda tehnicka vizuelna i akusticka sredstva omoguca-vaiu postizanie novih kvaliteta, koia bi zivi
govor mogao opisati, ali ne i reproduko-vati, dok su audiovizuelna sredstva i sredstva koia
automatizuiu nastavni proces u mogucnosti da reprodukuiu sve verbalne aktivnosti nastavnika, kao i
bogatstvo zvuc-nih i vizuelnih elemenata. Polazeci od sve slozeniiih mogucnosti poiedinih
kategoriia sredstava u procesu nastave Okoni ih razvrstava u dve velike skupine: prosta sredstva
(obuhvataiu prve dve kategoriie: pisana (verbalna) i prosta - vizuelna i slozena sred-stva (III-VI
kategoriia: tehnicko-vizuelna, akusticka, audiovizuelna i sredstva koia automatizuiu nastavni
proces).
Postoie i druge klasiIikaciie i podele nastavnih sredstava - Hapalova (D. Hapa-la, 1963),
Flemingova (C. Fleming, 1961), Sahmaevlieva (N. M. Sahmaev, 1973), Sulcova (W Schulz, 1970),
Klingebergova (L. Klingeberg, 1974) i dr.
Proucavanie prakse koriscenia nastavnih sredstava dozvoliava da se dode do zakliucka da su
moguce razlicite osnove i gledista za niihovu klasiIikaciiu. U osnovi se sva nastavna sredstva mogu
svesti u tri opste grupe: pedagosko-didakticku, psiho-losko-Iiziolosku i materiialno-prakticnu.

ZNACA1 I FUNKCI1A

Kod savremenih nastavnih sredstava ne dolaze do izrazaia iednostavno sledovanie slika i
zvukova, vec se na ziv, dinamican i originalan nacin izlaze i priblizava stvarnost, koiu treba shvatiti
i razumeti. Ova sredstva (audiovizuelna)

Polazeci od stava da ie osnovni nedostatak mnogobroinih klasiIlkaciia sto u niima niie dato
od-govaraiuce mesto apstraktnoi ociglednosti, sovietski autor Mingazov (G. G. Mingazov, 1975) ie
dao klasi-Iikaciiu nastavnih sredstava ("sredstava ociglednosti") prema stepenu apstrakciie.
Mingazov ie sva ocigled-na sredstva podelio na dve klase: slikovna i neslikovna nastavna sredstva.
Klasa slikovnih sredstava ima pet tipova: prirodni, prostomi, slikovni, graIicki i uslovnu
ociglednost. Klasa neslikovnih sredstava sadrzi tri tipa: sheme, tablice i iednacine.
pioiiiuiu mogucnost da se stvarnost uhvati istovremeno u prostoru i vremenu, u nienoi ukupnosti.
Medutim, valia imati u vidu da se posredstvom av-sredstava realnost ne prikazuie u direktnoi, vec u
izmenienoi Iormi, cesto u unapred smislienoi perspektivi, 8a skraceniima, tumaceniima, cesto i
posebnim sagledavaniima. To ie prednost, ali istovremeno i nedostatak ako subiekti nisu nauciii da
75
proceniuiu, rasuduiu, tumace iezik mediia (radiia, Iilma, televiziie). Diezeide (C. H. Diezeide) s
pravom ukazuie da .audiovizuelna sredstva ne unose u razred zivot, vec znake spolinog sveta, koie
treba znati interpretirati". Zbog toga se u nastavi, u organizovanom uceniu uopste, zahteva da
nastavna sredstva budu didakticki organizovana. To znaci da ona moraiu ne samo da reprodukuiu
realni svet, ,,da ga unesu u ucionicu", vec i da potpuniie razloze predmemo-speciIicne Iunkciie,
ukazu na bitne aspekte i omoguce didakticki prilaz znacainim pitaniima.
Jedno od sustinskih pitania u organizovaniu novog ucenia ieste da se obezbedi opsti stav
prema predmetu, problemu, temi. Iz ispitivania o uslovima ucenia dobro ie poznato da ie motivaciia
iedan od osnovnih Iaktora uspesnog ucenia. Ako interesovania smatramo kao motivacione procese,
sto oni i iesu, onda ie iasno da nastavna sredstva mogu izazvati' znatno interesovanie za odredenu
materiiu, u svakom slucai'u mnogo vece od uobicaienog izlagania ekskatedra. Zbog toga koriscenie
nastavnih sredstava, i slozenih i iednostavnih (crtezi, karte, diiagrami i sl.), moze veoma mnogo da
pomogne ne samo usmeravaniu paznie na predmet, vec i prenoseniu suvisne energiie na dalia
proucavania, citanie sire literature, na diskusiiu, eksperimentisanie o nekom problemu i sl.
Motivacioni procesi su naicesce povezani sa dmgim procesima od koiih su narocito znacaini
emocionalni i volini. Sadrzaii ucenia koii se pruzaiu posredstvom savremene tehnologiie izazivaiu
slozene procese koii mogu imati veliki uticai ne samo na eIikasnost ucenia vec i na kvalitet onoga
sto se uci. Uz to, savremena obrazovna tehnologiia zadovoliava i neke estetske potrebe i pmza takve
vrednosti pa sadrzaii koii se daiu pomocu savremenih tehnologiia postaiu i u tom pogledu
podsticaini (dramaturgiia, niz izrazainih sredstava: Jepa rec, bogata slika, hannoniia, kompoziciia i
sl.). Intelektualni sadrzaii i dozivliaii predstavlieni audiovizuelnim i dmgim savremenim tehnikama,
prestaiu biti suvi i nezanimliivi i postaiu podsticaini. bude odusevlienie, verovahie u niihovo
znacenie i vrednosti koie sobom nose. Tim svoiim osobenostima, savremena didakticka sredstva
predstavliaiu put u stvaraniu .vanintelektualnih kontakata" izmedu subiekata koii saznaiu i sadrzaia
koii se tim didaktickim sredstvima pruzaiu. Tako se stvara iedan emocionalni odnos koii utice da
obrazovanie postaie podsticainiie i znacainiie za poiedinca. Proucavaniapokazuiu da se ne pamte
samo sadrzaii vec i odnos prema niima. Savremena tehnologiia deluie na emocionalnu sIeru coveka
i na tai nacin u niemu izaziva i podstice motivacione procese koii su veoma znacaini za eIikasnost i
kvalitet ucenia.
Davno ie utvrdena tesna povezanost emociia i motivaciie pa ih ie ponekad tesko odvoiiti i
razlikovati. Dok motivacioni procesi predstavliaiu izvesnu primenienu vrstu emociia koie izazivaiu
energiiu i pravce delovania, motivi regulisu ponasanie poiedinca koie vodi ka odredenom ciliu
koieg ie poiedinac sebi postavio ili on za niega ima odredenu vrednost. Zbog toga ie sasvim izvesno
da savremena tehnologiia izaziva interesovania i znacainu angazovanost u saznavaniu.
UCenici su posebno zainteresovani za .svet u kome zive", a savremena tehnologiia
zadovoliava ovu niihovu veliku potrebu. Od nastavnika u velikoi meri zavisi da li ce niihova
interesovania biti podsticana i dalie razviiana ili ugusena. U tom pravcu savremena tehnologiia
moze postati dragocena pomoc i sredstvo za stimulisanie motivacione sIere ucenika u didakticko-
obrazovnom procesu na visim skolama. Istrazivania o motivisanom uceniu ukazuiu da su ove
mogucnosti prisutoe kada se radi o korisceniu nastavnih mediia (Mc-Clelland, 1969, Saetler, 196).
Nastavna sredstva omogucuiu da se ucenicima pokazu osnovne stmkture poima, tako da
organizovano koriscenie vizuelnog materiiala vodi ka stvaraniu znania i umesnosti u korisceniu
karata, skica, tabela, graIikona i sl. da bi se shvatili poimovi onda kada ie upotreba reci
neadekvatna.
Posredstvom nastavnih sredstava moguce ie odvoiene delove, poiedine aspekte i nepovezano
ucenie integrisati u skladnu celinu. Ako se iedan siri i kompleksniii nastavni problem obraduie u
okviru veceg broia nastavnih iedinica i u duzem vremenskom periodu (na primer, polozai i klima,
pokraiine, geoloski sastav, stanovnistvo i niegova zanimania, rad, privreda i kultura iedne zemlie)
ucenicima ce se tokom izlagania pmziti mnogobroina i raznovrsna znania i mnostvo odvoienih
poimova. Jedan dobar Iilm ce ih sve, polazeci od prethodnih znania, povezati u celinu i pomoci da
se obezbedi osnova za sira i dublia razmatrania. Ove tehnike se na slican nacin mogu koristiti i u
dmgim oblastima ucenia (izvori toplote: Sunce kao izvor toplote, Zemlia kao izvor toplote,
mehanicki, hemiiski i dmgi izvori). Posebne mogucnosti za niihovu primenu nalaze se u prirodnim
naukama.

Nastavna sredstva su pogodna da se pomocu sadrzaino raznovrsnih, ali slicho organizovanih
primera raziasniavaiu pravila i na tai nacin se priprema i transIer ucenia. Faktor .variiaciie primera
ucenia" sluzi, sem obrazovaniu poimova, i transIem rezultata i metoda ucenia (H. Hielcherr, 1974).
Odredivanie Iunkciie savremenih nastavnih sredstava niie moguce ako se polazi samo od
nastave. Funkciia ovih sredstava ie prevashodno odredena dmstvenim razvoiem, Iormulisanim
vaspitoim cilievima i sadrzaiem opsteg obrazovania. Dostignuca nauke, tehnike i proizvodnie
postavliaiu odredene zahteve kada ie u pitaniu Iunkciia nastavnih sredstava, ali takode omogucava i
niihovu realizaciiu. Zbog toga, savremena nastavna sredstva, pogotovu ona koia automatizuiu
didakticki proces, ne sluze samo obogacivaniu aktivnosti nastavnika, vec takode, a nekada i pre
svega, aktivnosti ucenika. Na tai nacin, nastavna sredstva, koia doprinose vecoi ociglednosti,
istovremeno pmzaiu i inIormaciie i omogucavaiu usavrsavanie umesnosti i sticanie vestina. Ona
cesto sluze razviianiu intelektualnih vestina i sposobnosti, motivisu se nova, sira i dublia saznania,
stvaraiu interakciiu izmedu nastavnika i ucenika i racionalizuiu niihov rad.
Put saznania i sticanie znania odredeni su relaciiom metoda - cili - sadrzina, pri cemu znacainu
ulogu imaiu nastavna sredstva koia podsticu saznavanie. U sticaniu novih znania, nastavna sredstva
imaiu Iunkciiu ociglednih ili inIormacionih sredstava, a u pogledu potpomagania saznainog procesa
- ulogu pomocnog sredstva.-Nastavni proces, medutim, niie samo saznaini proces. Znacaino ie da se
znanie do koga se dolazi posredno, obezbedi merama kao sto su: ponavlianie, sistematizaciia,
vezbanie, primena. Upotrebom prikladnih nastavnih sredstava, ove etape se mogu uspesno uobliciti.
U ovom pravcu Iunkciia nastavnih sredstava ie usmerena ka procesu mislienia, logici, i oblicima
problem-ucenie. Ovakvim nacinom rada moze se pomoci i kreativnost u oblasti predmeta
interesovania, a iedna od naipogodniiih mogucnosti ieste prenosenie iskustava podsticaniem.
Smisliena upotreba nastavnih sredstava, izgraduie precizna opazania, tragania, uocavanie
problema, kao i razlicite intelektualne operaciie, a pre svega Iunkcionalno mislienie. Nastavna
sredstva, dakle, moraiu biti ne samo u Iunkciii nastave, vec i u Iunkciii razvoia misiienia. Otuda
opsta Iunkciia nastavnih sredstava niie samo dopuna, ilustraciia, demonstraciia, obiasnienie, prikaz
nastavnih sadrzaia, vec aktivan ucesnik u podsticaniu razvoia umnih sposobnosti ucenika. Razlicita
znania, koia su ucenici stekli uz pomoc nastavnih sredstava, podsticu ih na poredenia i razlikovania,
omogucavaiu im razlicita klasiIikovania i saznania koia se iskazuiu u poimovnim sudovima,
zakliuccima, uopstavaniima, ti. slozeniiim kognitivnim procesima, sto dovodi do svoievrsnih oblika
apstrahovania. Prikazuiuci razvitak u prirodi, tehnici, drustvu, nastavna sredstva obiasniavaiu
uzroke, veze i posledice. Nastavna sredstva potpomazu razvoi i eIikasnost intelektualnih aktivnosti,
kao sto su: opisivanie, komentarisanie, induktivno, deduktivno i kriticko proceniivanie sopstvenih i
tudih rezultata mislienia i zakliucivania.
Celishodnim korisceniem nastavnih sredstava takode se moze uticati i na racionalizaciiu rada
nastavnika i ucenika, a time i na povecanie uspesnosti nastave. Nastavna sredstva olaksavaiu
nastavniku rad na pripremaniu nastave, osiobadaiu ga suvisnog izlagania materiie, ucenicima
poiacavaiu koncentraciiu na proces ucenia, a nastavnicima omogucavaiu eIikasniiu individualnu
pomoc u nastavnom radu. U mnogim slucaievima nastavna sredstva omogucavaiu sistematsku i
logicku postupnost slozenog gradiva. Upotreba nastavnih sredstava moze dovesti do pozitivnog
zgusniavania inIormaciia i uticati da se nastavnik rastereti od poslova tehnicko-organizacione
prirode. Naizad, smislieno koriscenie nastavnih sredstava moze dovesti do vece metodicke
raznovrsnosti u nastavnom procesu i skratiti vreme potrebno za odredene pripremne radove. Vaiia
imati na umu da savremena tehncka sredstva (radio, Iilm, televiziia, masine za ucenie, iezicke
laboratoriie) ne vrse samo Iunkciiu odredenih nastavnih sredstava, vec u sve sirem obimu pociniu
da vrse i Iunkciiu metoda ucenia. Napredak tehnike omogucio ie da izvesna sredstva zamene i neke
aktivnosti i nastavnika i ucenika, pa su postala speciIicna sredstva - metode (Okoni). Zahvaliuiuci
dobrim stmcniacima, konvencionalni didakticki proces se sve vise zameniuie savremenim i
produktivniiim procesom. Nastavnik niie, kako se to cesto misli, zamenien masinom, vec
kolektivom programera, koii su, vrseci na izvestan nacin Iunkciiu nastavnika, racionalniie i
eIikasniie programirali nastavni proces. Na tai nacin ucenicima ie omoguceno da ostvare bolie
rezultate od onih koie postizu konvencionalnim metodama i postupcima.


77
DIDAKTICKA VREDNOST

Za posledniih sezdesetak godina obiavlieno ie vise stotina eksperimentalnih proucavania o
vrednosti nastavnih sredstava. Vecina ovih proucavania se odnosi na ispitivanie eIikasnosti
audiovizuelnih sredstava u nastavi i uceniu. Prostor nam ne dozvoliava da se sire i detaliniie
osvmemo na organizaciiu, metodologiiu, sadrzaie, rezultuie, zakliucke i preporuke obiav Iienih
proucavania. Zbog toga cemo pomenuti samo sumarne zakliucke naipoznatiiih rst'ra : a i to onih
kod koiih postoie opsta ili veca slagania.
Istrazivania o vrednosti au i'ztri \Istava i tehnika u nastavi i uceniu,
sa opstiieg stanovista, ukazuiu da atli.) . -uelna sredstva nesumniivo imaiu prednosti nad verbalnom
bbracloin gr;idi\ .1 l IK uleno ie da se u celini vise nauci kada se koriste audiovizuelna riego samo
a'u a'ili samo vizuclna sredstva. U odnosu na tradicionalnu nastavu, Iilin i teie\ izIia iiriaiu
ocigledno preimucstvo zbog toga sto pruzaiu znacaina vizuelna iskustva o s't\ a'i Ii'ostI. Pri tom ie
vazno da se audiovizuelna sredstva ne koriste izdvoieno. vei zai'ediip sa drugim nastavnim
aktivnostima. Takode ie znacaino da subiekti i/naiu aktivnu ulogu pri korisceniu audiovizuelnih
sredstava (da odgovaraiu na pitania, polemisu, primeniiiiii postupke koii su im prikazani,
eksperimenti.su, obia\iiuiu raznovrsne misaone, nianuelrte i sl. operaciie) bilo u okviru redovne
nastavc ili, pak, u vidu dopunskih akiiviiosti, u skoli, ili van ni'e (pismeni radovi, resavanie
zadataka, proucavanie sire liierature, izrada radova, modelovanie, resavanie problenia i sl.).
Audiovizuelna sredstva pruzaiu vece mogucno.sti zti ucenie ako se neki sadrzaii Cesce
ponavliaiu u raznim variiantama. Umesno ponavlianie nekog sadrzaia, obogaceno razlicitim
primerima i ilustraciiama uzvodenie racunao meri), povecava eIikasnost ovih sredstava u nastavi i
uceniu. Utvrdeno ie takode da su Iilmovi i tv-emisiie posebno korisni kada prikazuiu radnie,
procese. pokrete, ti. sve ono sto ie po svoioi prirodi dinamicno.
Gradivo uceno posredstvpm audiovizuelnih M`Niava duze se pamti i iace se opire
zaboravlianiu od gradiva koii se usvaia lia uo'bicaien nacin.
Audiovizuelna sredstva, posebno Iilm i lelcviziia, predstavliaiu znacaino motivaciono sredstvo
za ucenic. Ona akti\naiu i produbliuiu interesovania za poiedine predmete, nastavne oblasti,
pcobleme ne samo za vreme gledania, vec i kasniie. Niihovo sistematsko, organizovano kori.scenie
moze uticati i na Iormiranie relativno trainih interesovania.
Verbalno izlaganie u okvim nastave. uz povremene ilustraciie crtezima, naimanie ie uspesno.
Veci uspeh u Sticaniu znania i u uceniu postize se ako se predavania ilustruiu slikama posredstvom
iMaIoskopa. Jos veci uspeh se postize smislienom kombinaciiom i primenom vise nietIiia
(predavanic slika -radni listic).
U nastavnim predmetima, u koiima poLizivanie ((lenionsiraciia) vise dolazi do izrazaia
(matematika, prirodne nauke), i.!.\iziia kao nast.i\no sredstvo daie vece rezultate od predmeta u
koiima usmeno :.!aganie ima .iC.ijnu ulogu (IilozoIiia, kniizevnost). U nastavi iezika, televiziia
ilaie osretinie u/ultate: manie nego u nastavi prirodnih nauka, a vece aega u hastavi kniize\ rKvrli
Medutim, bitan doprinos n proeesu nastave mu sam nastavnik. U svim studiiama se naglasava
znacai i vaznost uloge nasiavmka u korisceniu nastavnih sredstava. Da bi nastava bila uspe.sna,
nastavnik mora dotSrd cla poznaie svoiu stmku, kao i prethodna znania, nivo i mogucnosti onih
koiima predaie, a takode i nastavne postupke koie ce primeniivati u kori.sceniu nasta\ nili siedstava.
78
NASTAVNIK I OBRAZOVNA TEHNOLOGI1A

Pri korisceniu nastavnih sredstava nastavnik moze imati razlicitu ulogu. Shod-no obrazovnim
sadrzaiima, cilievima i zadacima, nastavnik moze da upotrebliava mediie kao pomocna ili, pak, kao
dopunska sredstva, koia mu pomazu pri izlaganiu nastavne materiie. Mediii se mogu koristiti za
prikazivanie celovitih, kompleksnih operaciia. zatim za vizuelno poiednostavlienie problema, za
poiedinosti vezane za predavanie ili za "neposrednost" direktnog iskustva ("mogucnost
supstitucionalnog" ali i "neposrednog" dozivliavania poiava), radi usvaiania osnovne poimovne
struktu-re neke poiave i znacaia onog sto se uci.
Do mnogo radikalniie upotrebe obrazovne tehnologiie dolazi onda kada ona zameniuie
nastavnika (Iilm, televiziia, masine za ucenie). U takvim slucaievima obrazovna tehnologiia moze
prihvatiti ulogu "dopunskog" nastavnika (kada su u pita-niu nestrucni, nekvahIikovani nastavnici za
poiedine predmete) ili ga, pak, moze pot-puno zameniti (kada iz bilo koiih razloga ne moze da se
prati redovna nastava, da se obavliaiu prakticna vezbania ili rade seminarski radovi i sl.).
U izvesnim slucaievima televiziia (sistem zatvorenog kruga, zbog nekih svoiih osobenosti
(blizina, neposrednost. diskretnost, prilagodenost komentara potrebama auditoriiuma i sl.) u nastavi
ie pokazala ocigledna preimucstva. U okviru studiia me-dicine, na primer, ovai sistem omogucuie
pracenie hirurskih intervenciia, delikatnih demonstraciia i sl., a u nastavi na pedagoskim
akademiiama "neposredno" prisustvo-vanie predavaniima - hospitovaniima, bez remecenia rada na
samom casu. Organiza-ciia nastavnog rada u ovim i slicnim slucaievima moze biti prilagodena
mogucnosti-ma i potrebama ucenika (razliciti oblici i kombinaciie Irontalnog, individualnog i
grupnog rada, uz primenu raznovrsnih postupaka).
Dzerom Bruner, u svoioi studiii Process ofEducation (1962)
2
analizira stavove izlozene na
konIerenciii u Vuds-Hilu, na koioi se, izmedu ostalog, raspravlialo i o na-stavnim sredstvima (Iilm,
televiziia, audiovizuelna sredstva uopste, automatizovana sredstva i masine za ucenie i druga
nastavna sredstva), ciiom bi upotrebom mogao da se unapredi i olaksa nastavni proces. O tim
pitaniima niie bilo iedinstvenog gledista. U iednom su se svi ucesnici slozili - a to ie da su
nastavnici, a ne nastavna sredstva glavna pokretacka snaga obucavania. Do razlike ie, medutim,
dolazilo u mislieniima kako treba shvatiti tu pokretacku snagu.
Jedno stanoviste ie ukazivalo da ie iedino nastavnik onai koii konacno odlucu-ie na koii nacin
ce izlagati nastavni predmet i koia sredstva ce se koristiti. Iz ovoga proizlazi da ie potrebno uloziti
dosta napora da nastavnici steknu sto sira i solidniia znania (strucna i pedagoska), koia ce im on
loguciti da eIikasno obavliaiu svoi posao. Nastavnici bi, osim toga, morali imati i naibolii materiial
koii mogu koristiti saglasno pripremlienom planu.
Drugo krainie stanoviste ie ukazivalo da nastavnici treba samo da obiasnia-vaiu, komentarisu
pripremlieni materiial koii se izlaze posredstvom obrazovnih mediia. Iz ovoga proizilazi potreba da
se uloze napori zapripremanie obrazovnih mediia, odgovaraiucih materiiala i sadrzaia za niih, kao i
da se osposobe

Pod nazivom Proces obrazovanja, Brunerova studiiaie obiavliena u celini u casopisu Peda-
gogiia, br. 2, 1976, str. 275-321.
79
nastavnici da se niima koriste razumno i uz vodenie racuna o speciIicnostima sadrzaia koii se izlazu
i proucavaiu.
Brunerov ie zakliucak da se zadatak nastavnika, kao posrednika izmedu nastavnog gradiva i
ucenika, ali takode i neke vrste uzora, moze olaksati razumnim korisceniem razlicitih sredstava koia
obogacuiu iskustvo, raziasniavaiu ga i daiu mu licni smisao i znacai. Ne mora doci do sukoba
izmedu nastavnika i nastavnih sredstava. Do niega nece doci ako se pri usavrsavaniu nastavnih
sredstava vodi racuna o cilievima i potrebama didaktickog procesa. Filmovi i tv-emisiie bez
sadrzaia i stila, prazno i atraktivno prikazivanie triviialnosti, smatra s pravom Bmner, ne mogu
pomoci ni nastavniku ni ucenicima. Koriscenie nastavnih sredstava nece samo po sebi podici nivo
nastavnog procesa, osloboditi napora i razmisliania, niti povecati eIikasnost ucenia.
O podizaniu nivoa didaktickog procesa, kao i nivoa opstih ishoda ne odlucuiu, dakle, sama
nastavna sredstva, vec ukupan didakticki proces. U tom procesu, sem nastavnika i primene
sredstava, znacainu komponentu cine ucenici. Tek u interakciii izmedu nastavnika, kao organizatora
didaktickog procesa, i ucenika dolazi do odredenih rezultata, koii se ne odnose samo na nivo
nastave, vec i ni Iormiranie odnosa prema didaktickom procesu i sticaniu znania, kao i razviiania
motivaciie i stavova uccnika u zaiednickom radu. Ti medusobni odnosi imaiu kao krainii cili
stvaranie promena kod ucenika u razlicitim domenima. Promene se sastoie u sticaniu produblienih
znania, spretnosti i vestina, i razviianiu kritickog i stvaralackog odnosa prema onome sto se uci, u
Iormiraniu stavova koii podsticu razviianie kooperaciie u radu ucenika, kao i u Iormiraniu
drustvenih i moralnih stavova. Upotreba didaktickih sredstava, prema tome, ima daleko siri znacai
nego sto to u prvi mah izgleda. Otuda usavrsavanie didaktickog procesa i sredstava ne moze da se
odviia samo sa tehnickog stanovista, vec i uz stalne interakciie nastavnika i ucenika, nacina
izlagania i sticania znania, kao i dmgih uticaia koii stoie izmedu ta dva dela iedinstvenog prOcesa.
Pri tome treba racunati s tim da su ucenici komponenta koia niie konstantna, vec veoma
promenliiva. To moze biti gmpa koia ie inertna ili, pak, koia inspirise, koia ie motivisana za rad i
ucenie. Tai odnos, prema tome, moze da menia i sadrzai, a ne samo postupke. Samo se medusobnim
uticaiima i usavrsavaniima dolazi do dalieg razvoia nastave s iedne, i sredstava koia se u nioi
koriste s dmge strane.
80
GLAVA XIV


PLANIRAN1E U NASTAVI

Planiranie proizlazi od latinske reci planum sto znaci plan rada i razvoia neke organizaciie,
osmisliavanie plana rada.
Planiranie ie iedan od veoma znacainih uslova eIikasnosti svake sa ciliem usmerene delatnosti,
slozenog ie tipa i odviia se u odredenom periodu. Podrazumeva utvrdene programe i predvidanie
toka i rezultata odredenih procesa sa detalino razradenim aktivnostima. Obuhvata popis zadataka
koie treba obaviti u odredenom vremenu kao i realizatore (grupe i poiedince), zatim oblike, metode,
postupke i sredstva za osrvarivanie postavlienog cilia i zadataka, kao i nacine kontrole i procene
postignutih rezultata.
U savremenom drustvu planiranie se iavlia kao aktivnost koiom 80 liudi podsticu i usmeravaiu
da na racionalan i sto eIikasniii nacin ovladaiu svoiom kolektivnom buduchoscu. Niegova sustina se
ogleda u planskom i racionalnom vremenskom rasporedivaniu individualnog i kolektivnog rada koii
su neophodni za ostvarivanie postavlienih zadataka i resenia.
Shvaceno na ovai nacin, planiranie ne ispuniava samo znacainu ulogu u domenu privrede i
proizvodnie vec i u razvoiu prosvete, skolstva i vaspimoobrazovnog rada. Ono predstavlia bitan
uslov rada u nastavi, predupreduie nastavnike od slucainih i suvisnih aktivnosti ier omogucava da 80
proceni kako, koliko i na koii nacin se ostvamiu odabrani cilievi i zadaci u nastavi i vaspitaniu.
Za uspesno planiranie u nastavi znacaini su sledeci zahtevi: 1. plan mora da se odnosi na
odredeni predmet (ili predmete) i nastavno-naucne oblasti; 2. mora se tacno utvrditi cili delovania,
ti. sta se zeli postici predvidenim uticaiima; 3. plan treba da obuhvati ocekivania, odnosno ishode.
rezultate planiranih uticaia i promena.
Glavnu osnovu svakog nastavnog planirania cine sledece komponente: ucenici i nastavnici i
interakciia medu niima, stil usmeravania i saradnie kao i sadrzai obrazovania. Govoreci o znacaiu
poziciie nastavnika u skolskom radu, poliski pedagog V. Okoni (Wincenty Okoh 197) ukazuie da
ovai polozai udmzuie ucenike u sopstvenom napom upoznavania sveta i liudi i sticanie znania,
vestina i spretnosti da 80 niima sluze u praksi. Ovai proces se zasniva na tome da ucenici postanu
svesni cilieva i zadataka obrazovania, saznavania odgovaraiucih odabranih cinienica, sticania novih
poimova na osnovu niih, prelaza od teoriie ka praksi, izvrsavania prakticnih zadataka, ucestvovania
u proveravaniu postignuca.
Planiranie nastavnog rada predstavliaiu sledece tri vrste aktivnosti: deIinisanie cilia aktivnosti;
izbor aktivnosti, sadrzaia, sredstava i uslova koii omogucavaiu ostvarivanie cilia i postavlienih
zadataka; pravlienie celine neophodnih aktivnosti.
Odluke koie su nastavnici doneli u okvim plana, imaiu veliki uticai kako na niihovo ponasanie
u razredu tako i na karakter, prirodu i ishode nastave i vaspitania ucenika. Planiranie rada utice na
izbor sadrzaia (gradiva), nastavnih materiiala, sociialne klime i nastavnih aktivnosti. Odluke
nastavnika o usvaianiu nastavnih sadrzaia, niihovom izdvaianiu ili modiIikovaniu i ciliu usvaiania,
deluiu n0 samo na nastavni proces vec i na ono sto ucenici uce i usvaiaiu. Zbog toga, planiranie
nastavnika sluzi kao neka vrsta podsetnika (inventara) za izvodenie aktivne i stvaralacke nastave.
To ima znacainog uticaia da nastavnici teze da se tokom nastavnog procesa ne odvaiaiu od onoga
sto su sami planiraniem predvideli.
Prednosti planskog rada u ostvarivaniu vaspitno-obrazovnih i nastavnih zadataka nad
neorganizovanim radom su visestruke i ogledaiu se u sledecem. Planiraniem se obezbeduie ne samo
prelazenie i obrada celokupnog gradiva predvidenog nastavnim programom vec i niegova
ravnomerna obrada tokom cele skolske godine. Pri tom valia imati u vidu sledece: prethodna
znania ucenika, niihove mogucnosti, uslove u koiima zive i rade, lokalne i speciIicne uslove rada
skole i sl. Planiraniem se, takode, obezbeduie i sistematiénost u radu, ti. redosled obrade gradiva.
Od ovoga se ponekad mora odstupati kada se radi o povezivaniu iednog predmeta sa dmgim,
(pogotovu srodnim), ili kada ie poznavanie odredenog sadrzaia iz nekog predmeta (podmcia, teme,
nastavne iedinice) uslov i pretpostavka za razumevanie gradiva iz drugog predmeta. Planiranie sluzi
nastavnicima i za blagovremeno pripremanje odredcnih nastavnih sredstava ciia primena i
81
upotreba moze uticati na eIikasnost i kvalitet nastave kao i razumevaniu i usvaianiu poiedinih
nastavnih sadrzaia.
Postavlia se i pitanie naéela koiih se treba pridrzavati prilikom planirania. Ovde ie moguce
ukazati naopsta didakticka nacela koia se odnose na sve predmete. (SpeciIicnostima planirania u
nastavi poiedinih predmeta bave se posebne metodike). Medu ovim nacelima posebno se izdvaiaiu
sledeca:
1.Plan mora biti realan i ostvariv, mora odgovarati uslovima u koiima ce se sprovoditi i
subiektivnim mogucnostima poiedinaca ili grupa koie ce u tome neposredno ucestvovati.
2.Treba utvrditi koliéinu i slozenost gradiva, obim programskih delova koii cine celinu, kao i
obim poiedinih nastavnih iedinica. Program iz iednog predmeta, predviden za skolsku godinu, ne
moze se mehanicki deliti na polugodista, mesece, sedmice i dane vec se mora voditi racuna o tome
da sve nastavne iedinice nisu istovetne po svom znacaiu, slozenosti, tezini i obimu pa ie za niihovu
obradu neophodno razlicito vreme. Za neke nastavne teme i iedinice i niihovu temelinu pripremu i
obradu, potrebno ie znatno vise vremena nego za obradu dmgih.
.Prilikom planirania potrebno ie voditi racuna i o redosledu koiim ce se obradivati nastavno
gradivo. Redosled tema i nastavnih iedinica u programima ne podudara se uvek sa nastavnim
zahtevima i ne drzi se principa postupnosti. Mora se imati u vidu, kako povezanost gradiva u okviru
iednog predmeta, tako i niegova povezanost sa dmgim, pre svega srodnim predmetima.
4.Neophodno ie imati u vidu da svi mcseci u toku skolske godine nisu iednako produktivni.
Tako, na primer, septembar ie mesec kada pocinie skolska godina pa ie neophodno obnoviti znania
iz protekle godine, dok ie ianuar mesec kada 80 zavrsava polugodiste i pocinie zimski raspust.
(Utvrdeno ie da narocito mladi ucenici, od iuna do septembra zaborave oko polovine naucenog
gradiva.) Zbog toga 80 tokom septembra, a u manioi meri i tokom ianuara treba obraditi manii broi
novog gradiva. O89ali 2080ci 8u u ovom pogledu znamo produktivniii iako ne u istoi meri.
5.Pri planiraniu mora se voditi racuna i o prirodi i specificnosti nastavnih 8adrzaja iz
poiedinih predmeta. Gradivo iz nekih predmeta se moze obradivati utvrdenim r0do8l0do2 (istoriia,
geograIiia, matematika), dok ie gradivo nekih dmgih pr0d209a elasticniie i moguce ie niegovo
pomeranie bez negativnih posledica obrada li90ra9ur0. muzicko i likovno vaspitanie i dr.).
Gradivo iz ove gmpe predmeta najc0sc0 80 obraduj0 u vreme kada ie pogodno da se poveze sa
drugim predmetom pr0d20d2a): deo citalackog stiva se cesto obraduie u vezi sa godisniim
dobima, s9iva i89orij8k0 sadrzine pri obradi poiedinih odgovaraiucih celina iz istoriie, izrada
r0lj0fa. modelovanie, crtanie karakta geograIskih celina i obiekata, prigodni putopisi, opi8i
poiedinih predela i sl. u vreme kada se obraduie odgovaraiuce gradivo iz geograIiie i sl.
6.Tr0ba predvideti da se planom pregledno prikaze tok nastavnog rada i to kako u globalu
9ako i u poiedinostinia, kako bi se moglo ukazati na znacaine elemente na koj0 valja obra9i9i
posebnu paznju u nastavnom procesu.
U8p0sno89 planirania i ostvarivanie predvidenih mera zavisi od sagledavania brojnih c089o
slozenih, uslova, a pre svega od sposobnosti nastavnika da sagledaiu i analiziraju pu90v0
nastavnog rada skole ali i poiedinih razreda i odelienia kao nienih 8a89avnih d0lova. stmcnih sluzbi
i uslova u koiima skola zivi i radi, a eventualno i lokalnih u8lova. Odlucuiuci znacai u planiraniu
predstavlia ocena kvaliteta znania uc0nika. rada nastavnika, inovativnih postupaka, skolskih i
vanskolskih aktivnosti, 8ocijalnozivo9n0 sredine, speciIicnog sastava ucenika po razredima i
odelieniima.

PLANIRANJE RADA

Planiranie mora da predvidi i ugradi odredeno vreme (vremensku dimenziiu). 10dan od
a8p0ka9a j0 hiierarhiiska organizaciia planirania. Jinger (Yinger, R. 1.. 197) j0 utvrdio p09
razlicitih vrsta planirania: dugorocno godisnie planiranie koie podrazumeva osnovne stmkture
(programske sadrzaie) ali bez niihovog vremenskog rasporedivania: planiranie osnovnog vremena
za poiedine naucno-nastavne sadrzaie pr0d2090) i niihovu realizaciiu: mesecno utvrdivanie
osnovnih iedinica sadrzaia, predvidenih nastavnim planom i programom; dnevno planiranie sa
detalinim predvidaniem i razradom aktuelnih saclrzaia i materiiala. Dmgi aspekt vremenske
dimenziie odnosi se na planiranie odluka koie su nastavnici cloneli na pocetku skolske godin0.
8
Naime, pocetkom skolske godine naiveci broi nastavnih*. postavlia veliki broi zahteva koii mogu
imati snaznog uticaia na mogucnosti donosenia odluka po8l0 9oga.
Planiranie 80 naicesce iavlia u sledeca tri oblika: godisnie. periodicno i svakodnevno. Godisnie
planiranie obuhvata tematske grupe ili celine, periodicno se sastoii iz grupe vise medusobno
povezanih tematskih celina a naimanii elemenat didaktickog planirania odnosi se na planiranie
nastavnog casa i pravlienie konspekata. Moze se, uopsteno, reci da godisnii planovi imaiu
strategiiski karakter, periodicni-takticki, a svakodnevni-operativni.

GODISN1I PLAN RADA

Planiranie celokupnog vaspitno-obrazovnog rada skole pretpostavlia da se na osnovu
postavlienih cilieva i zadataka i predvidenih opsteprogramskih zahteva, izvrsi neophodna dalia
razrada i konkretizaciia i deIinise ono sto se zeli i moze postici ukupnom vaspitnoobrazovnom i
didaktickom aktivnoscu.
Izrada ovih planova i programirania ie slozena, kompleksna i u nioi se vise
insistiranapostavlianiu opstih zahteva. Niome se obicno podrazumeva: Iormulisanie nastavnih
celina ili tema za sve nastavne predmete, konkretizaciia nastavnih ciiieva i zadataka, korelaciia u
okvim razlicitih nastavnih disciplina i podmcia (vremenska i sadrzaina), predvidania obaveza i
zadataka u okviru ostalih oblika pedagoskog rada, nastavnih i vannastavnih (dopunskog i dodatnog
rada, slobodnih aktivnosti i dr); zaiednica ucenika, izleta i ekskurziia; skolskih i domacih zadataka;
priredbi i takmicenia i dr.; ucesce strucnih sluzbi u planiraniu i realizovaniu vaspitnoobrazovnog i
nastavnog rada (skolskih pedagoga i psihologa, bibliotekara, mediatekara); saradnia sa instituciiama
i stmcnim sluzbama izvan skole (odredenih preduzeca i Iabrika); kulturnih instituciia (muzeia,
pozorista i izlozbi); centara za sociialni rad, proIesionalnu oriientaciiu i dr.; saradnia sa roditeliima i
drustvenom sredinom; pracenie i kontrola toka i ostvarenih rezultata i sl.
U celini, skolska godina predstavlia period u kome ucenici treba da zavrse iedan od razreda u
osnovnoi ili srednioi skoli. Koliko ce niih preci u sledeci razred, u velikoi meri zavisi od kvaliteta
planirania rada za celu skolsku godinu, a u okviru niega i planirania za poiedine periode pa i dane
(casove). Godisnii plan rada omogucava uvodenie dodatnih aktivnosti (dodatnog rada) za
naisposobniie ucenike kao i dopunskih aktivnosti (dopunskog rada) za slabiie ucenike, za one koii
zaostaiu u radu i uceniu.
Jedan od znacainiiih uslova za uspesno planiranie godisnieg rada odnosi se na znanie, rezultate
samih ucenika. Rad sa dobrim, uspesnim razredima dozvoliava eIikasniiu obradu nastavnih
sadrzaia, samostalne i kreativne zadatke, sto omogucava da se predupredi ili ukloni neuspeh iz
poiedinih predmeta kao i postizanie vecih i uspesniiih rezultata u nastavi uopste. Treba takode,
predvideti i dodatni rad za naibolie i naisposobniie ucenike u ciliu zadovoliavania niihovih
sklonosti, teznii i interesovania. U godisniim planovima mogu se predvideti i razliciti oblici
kooperaciie i uzaiamne pomoci u raznim vidovima medu ucenicima (ako ie potrebno i u obliku rada
u dopunskim grupama), kao i eventualna pomoc roditelia u postizaniu sto vecih i boliih rezultata u
skolskom i vanskolskom radu.

PERIODICNI PLAN RADA

Ovai oblik planirania sastoii se iz gmpe vise medusobno povezanih tematskih celina, odnosno
tematskih casova, koii se ostvamiu u vise vremenskih perioda (polugodisniem, tromesecnom,
mesecnom, hedelinom). Rad u svakom od niih protice u slicnom ritmu: pocinie razradom plana,
zatim sledi obrada novog gradiva (realizaciia plana), cemu se dodaie sistematska kontrola, davanie
periodicnih procena, i na kraiu dolazi informisanje roditelja o uspehu, odnosno napredovaniu
ucenika, kao i zaiednicka predvidania od strane skole i porodice, naieIikasniiih postupaka i
sredstava za pomoc u prevazilazeniu nedovolinog uspeha iednog broia ucenika.




83
PLANIRAN1E NASTAVNOG CASA

Planiranie nastavnika za cas ie osnovni uslov za uspesno planiranie nastave. Ovo pripremanie
obuhvata sledece elemente: poznavanje programa uéenja iz odgovaraiuceg (ili odgovaraiucih)
predmeta; cilieva i zadataka; materiiala zaucenie. Bez dobrog, temelinog poznavania nastavnog
programa ne moze se uspesno predvideti organizaciia nastave u pogledu obima, dubine i nacina
obrade poiedinih nastavnih iedinica i odgovaraiuca priprema. Bez solidnog poznavania nastavnog
programa niie moguca primena odgovaraiuce korelaciie i koordinaciie gradiva sa naiblizim,
srodnim disciplinama ciia realizaciia moze doprineti boliem razumevaniu i produbliivaniu nastavnih
sadrzaia. Program iz prethodnog (prethodnih) razreda omogucava nastavniku da sagleda sta su
ucenici prethodno trebalo da savladaiu i da li su u uceniu ovi sadrzaii obradeni uspesno i na
adekvatan nacin.
Dalii elemenat uspesnog pripremania za cas podrazumeva upoznavanje nastavnika sa
udzbenikom (udzbenicima). Proucavanie udzbenika koii su namenieni ucenicima, za nastavnika
ima drukciii cili nego kada su u pitaniu ucenici. Nastavnik u udzbeniku treba da sagleda kako ie i na
koii nacin odmeren sadrzai i obim gradiva iz poiedinih poglavlia i tematskih celina s obzirom na
vreme (Iond casova), predvideno za obradu, utvrdivanie, usvaianie, resavanie zadataka kao i u
odnosu na uzrast i mogucnosti uCenika. Zatim, da li u gradivu ima netacnosti ili proizvolinosti u
obradi i tumaceniu; sta bi trebalo dati ucenicima kao pomocnu i dopunsku literatum u ciliu
produbliivania nastavne materiie, podsticania i razviiania interesovania za odredenu nastavnu
disciplinu, za poiedina pitania i probleme, narocito ona sustinskog karaktera.
Proucavanie pomocne literature (primcnika, monograIiia, strucne i naucno-popularne
literature, casopisa, dmgih izvora inIormaciia), treba da pomogne i olaksa rad nastavniku da svoia
predavania ucini bogatiiim i sadrzainiiim, privlacniiim i podsticainiiim.
Proucavanie metodika odgovaraiucih nastavnih predmeta, kao i pedagoske, psiholoske i
didakticke literature, omogucava nastavniku da svoia predavania organizuie na savremen nacin.
Osnovha strukturalna iedinica planirania moze se oznaciti kao zadatak. Zadatak se sastoii iz
nekoliko elemenata koii obuhvataiu: sadrzaje, koie treba izloziti ucenicima; materijale, ti. ono sto
ucenici mogu da posmatraiu i/ili manipulisu; aktivnosti koie ce nastavnici i ucenici obavliati tokom
casa (sto podrazumeva i vremensku podelu nastavnih sadrzaia i materiiala); cilieve. naicesce za
konkretne zadatke ucenia i delovania. U pogledu ponasania, cilievi nisu isto sto i zadaci. Cilievi su
znamo siri, opstiieg su karak90ra ali su Iunkcionalni. Sledeci elemenat predstavliaiu uéenici
(niihove sposobnosti, potrebe, teznie i interesovania) dok poslednii, sesti elemenat, predstavlia
socijalno-kulturni kontekst nastave, koii se odnosi na razred kao celinu, niegov smisao za
kolektivnost, podrazumevaiuci i razlicita grupisania ucenika u toku nastave. U ostvarivaniu
predvidenih zadataka, nastavnici ne unose uvek sve napred pomenute elemente.
Mogu se razlikovati tri Iaze planirania casa, odnosno predavania: pripremnu, osnovnu, koia
zavisi od tipa nastavnog casa, i zavrsnu, koia obuhvata ponavlianie, utvrdivanie i usvaianie kao i
zadavanie vezbi, domacih zadataka i sl.
Konspekt ie siri, detaliniii i produblieniii plan nastavnog casa i on obuhvata sledece elemente:
temu nastavne iedinice, cilieve i zadatke, redosled izlagania (sa podelom na poiedine etape),
nastavne metode i sredstva koie nastavnik predvida na poiedinim etapama, eventualna pitania
nastavnika i ucenika, vezbania i domace zadatke. Pri planiraniu programiranog ucenia i nastave,
nastavnik moze predvideti dodatne zadatke i materiiale za ucenike koii rade brze i uspesniie.
Racionalna i eIikasna priprema casa zahteva da nastavnik predvidi tip éasa (upoznavanie s
novim gradivom, ponavlianie, utvrdivanie, ispitivanie i sl.), adekvatan izbor organizacionih oblika,
nastavnih metoda i postupaka, kao i didaktickih sredstava. Prilikom planirania, nastavnik ima u vidu
i raspored klupa i stolova, ukoliko predvida rad po grupama, kao i polozai skolske table, mogucnost
koriscenia proiekciia, pripremanie potrebnih modela i slika, rad u laboratoriii, izbor geograIskih i
istoriiskih karata, primenu Ioliia i sl.
Prilikom pravlienia konspekata, posebna paznia se obraca preciziraniu i konkretizaciii cilia
casa i vaspitno-obrazovnih zadataka. Niihovo realizovanie treba da omoguci ucenicima da ovladaiu
neophodnim znaniima, umeniima i vestinama, podrazumevaiuci ovde i razvoi intelektualnih i
dmgih psihickih Iunkciia, ovladavanie metodama i tehnikama samostalnog rada i ucenia
84
(samoobrazovanie), osposobliavanie za proceniivanie, sagledavanie i sudenie neophodnih relaciia i
zakonitosti, resavania problema. Precizno odredivanie zadataka i postavlianie realnih zahteva treba
iasno da pokaze sta, kako i koliko se zeli i moze postici obradom predvidene nastavne iedinice.
Polazeci od konkretnog sadrzaia nastavne materiie, nastavnik treba da sagleda dva medusobno
povezana aspekta: iedan od niih ie .iezgro", osnova ili sustina sadrzaia, a odreduie se na osnovu
zahteva koii su potrebni svakom poiedincu, ti., neophodni nivo opsteg obrazovania i kulture, bez
obzira na dalie zivotne i proIesionalne planove. .Jezgro" predstavlia osnovu, bazu opsteobrazovne
pripreme i ne zavisi od regionalnih uslova i individualnih mogucnosti ucenika. Drugi aspekt
(diIerenciran, promenliiv) uslovlien ie razvoiem individualnih mogucnosti ucenika, uzimaniem u
obzir lokalnih i regionalnih uslova, nacionalnih posebnosti, tradiciie idr.
Treba podrzati znacai ovih zahteva ier se na ovai nacin omogucava ucenicima da uspesno
ovladaiu neophodnim inIormaciiama, zapostave nebitne i dmgorazredne cinienice i sadrzaii a
usvoie vodece ideje, osnovne kategorije, ono sto predstavlia sustinu odredene nastavne materiie.
Sve vise se meniaiu postoieca shvatania o znaniu. Naime, sve se vise podvlaci znacai
ekonomije znanja. Nauka i tehnika se razviiaiu takvim tempom da vec u zivotu iedne generaciie
dolazi do zastarevania opstih, stmcnih i proIesionalnih znania. Zbog toga se u savremenoi nastavi
sve manie insistira na ekstenzivnom sticaniu znania, niegovom enciklopediiskom karakteru,
detaliisaniu i usvaianiu niza poiedinosti nevaznih cinienica, podataka, dogadaia. Stampani
materiiali, tehnicka i druga savremena sredstva sve vise ce ciniti nepotrebnim pamcenie detalia.
Danas se drugaciie gleda i na pamcenie, ciia se uloga i znacai ne umaniuie vec se sustinski
menia. Umesto memorisania, angazovaniem mehanickog pamcenia, u savremenoi nastavi sve vise
se zahteva logicko pamcenie - pamcenie usmereno i povezano sa misaonim procesima. Resenia za
pobolisanie stepena i uticaia rezultata nastave i obrazovania danas se vide u izgradivaniu eIikasniieg
sistema intelektualnog vaspitania, a posebno u razviianiu i usavrsavaniu mislicnia. Usvaianie
znania samog po sebi niie garanciia za sposobnost da se misli, ios manie da se komunicira, ier
savremeno drustvo i ekonomski zivot bitno zavise od obeiu sposobnosti: i da se misli i da se
komunicira. Stoga ie Iundamentalni cili razrednih aktivnosti stvaranie situaciia koie zahtevaiu
intenzivnu primenu mislicnia i rezonovania. o cemu valia posebno voditi racuna prilikom
planirania.

KONTROLA IZVRSEN1A PLANA

Planiranie ima svrhu samo ukoliko sustinski utice na tok predvidenog rada i ako ie povezano
sa kontroloin obavlienih aktivnosti.
Moze se govoriti o stalnoi kontroli. o kontroli periodicnih planova, koiu obavlia direktor,
odnosno uprava skole; kvantitativnoi kontroli. koiom se proverava u koioi su meri i koliko ucenici
uspesno usvoiili odgovaraiuce inIormaciie, vestine i navike, i koliko su one uticale na razvoi
niihovih saznainih sposobnosti, stavova i ubedenia; samokontrolu. koiu provode nastavnici,
proveravaiuci postignute rezultate ucenia i uporeduiuci ih sa prethodnim planom. Za razliku od
oblika i vrsta kontrole koie obavliaiu skolski organi, direktor skole ili ovlasceni prosvetni organi
razlicitog nivoa, bitna i odlucuiuca kontrola predvidenog rada pripada samim nastavnicima.
Naiveca vrednost i znacai samokontrole ogledaiu se u analizi obavlienog rada, putem
obiektivnog sagledavania propusta i nedostataka, trazeniem sredstava i mogucnosti za
pobolisavanie oblika, postupaka, metoda i organizaciie.
Postavlia se pitanie: da li plan rada treba da bude strogo postovan ili se mogu dozvoliti
odstupania od niega? Plan se pravi zbog eIikasniieg i racionalniieg nastavnog rada, niegove
optimalizaciie, i predstavlia neku vrstu normi za nastavnike. Niime se regulise i usmerava rad
nastavnika tokom odredenog vremenskog perioda i od niega ne treba odstupati ako za to nema
stvarnih razloga. Medutim, odstupania su neophodna, ako se analizom odredene situaciie mogu
pronaci mogucnosti celishodniiih, racionalniiih i eIikasniiih resenia od onih koia su bila planom
predvidena.
Broini istrazivaci su proucavali planiranie od strane nastavnika, primenom raznovrsnih
instrumenata, metoda i postupaka, imaiuci u vidu razlicite aspekte procesa planirania.
85
U naivecem broiu istrazivania utvrdeno ie da se nastavnici u svoiim planovima naivise bave
sadrzaiem nastave. Pri tome nastavnici su manie usmereni na stmkturu samog predmeta a vi.se na
selekciiu sadrzaia i ostvarivanie postavlienih cilieva i zadataka. Prilikom planirania, nastavnici
imaiu u vidu inIormaciie o svoiim ucenicima, niihovim prethodnim znaniima, mogucnosuma i
interesovaniima. Medutim, sustinska paznia ie usmerena na aktivnosti koie se odviiaiu tokom
izlagania lekciie ti. tokom nastavnog procesa. Ove aktivnosti se odnose na utvrdivanie potrebnog
vremena, sekvencionisanie, raspored vremena neophodnog za izlaganie sadrzaia i predvidenih
sredstava i materiiala tokom izlagania. U iednom broiu studiia nadeno ie da ie vodenie ucenika
primarni elemenat u planiraniu, posebno ako se radi o niihovom gmpisaniu. Aktivnosti nastavnika i
ucenika zauzimaiu dominantno mesto i znacai u planovima nastavnika (R. J. Shavelson, 195).

4/0 3,89,;0  , 570489,0 /;0 43, ,;,: :84;0  57095489,;0 40 :,0 : 8,89,; 8;,0 3,89,;0 &7:5:4834;31,947,:,0  50/,4 03903.0.0;  3,89,;309020 8,/7 ,3,89,;0   2094/05489:5.4970-,/,8: 08,;,/,;,3:3,89,;3.0;,3,89,;3902,  20/870/89;,  28054870/89;42424: ,;,8,3,30 :543,;,30 :;0 -,3489  4-.543, ,3,8  4370930 4/:0 3,89,;3, : 540/: 70,4;,3, 54203:9 1,947, ,;80 4/ 54/7: , :84;,  570489,0 /;0 ,90470  #,/ 80 4 ,3974544 2 57095489,; 
,2,   ,9047,  54/ 42,:94754/7,:20;,:4250834897, ;, 454/7: 050/,4 05844050/,4 0 ,39745440 8;0 58 0 /0,93489 : 7,;4: 40 : 089;:: : 574.08: 3,89,;0  89;,7,, 0 85484-3489 3,89,;3,  : 03,  34;, 3907084;,3,  8  ,4  4 84.,34 
:9:732 57095489,;,2,  ,9047, :42,805705 :3899:., 4, : 03.3,89,;3.   %70 08;,9,304/70/-0//,90;0:080,20 '0307, '030754,4/ 744 542,3,//,90400/489,8 348;,9,32,07380 40 !4 94057094/344 4/, 0 ,/,9, //,90 ,3,, 8; 3,., 4 : 089;:: : 574.08: 3,89,;0  '0307 0 4;, 42508,3 ,/,9, 47,3 4 3, 8;,9,30 //,90 ,4 90470 4-7,4;3 8,/7 ,,  3,89,;3 5,34;, 4-7,4;34
90478,43.05.,   $;,9,30 //,90 ,4 90470 4592,34 : 03,  3,89,;0 5424.: /70930 3,89,;0  5:902 5747,2,  3,89,;3 2, 3,  #,/ 80 4 9047 :57,;,3, 574.082, : 03,  3,89,;0  4/3483449; -07309 4//,9.  8:3,7,9570/89,;3. 7,30;43:-0  $ 4-742 3, 59,30 3,89,;3 8,/7 ,,  //,9, -  5702, 4;42 8;,9,3:  970-,4 /, 574: ,;, .0;0  ,/,90 : 03,  3,89,;0  7:2 70 2,  3,89,;30 8,/7 ,0 970-, 3, 3,.084/3 3, 3 7, ,39  :8,/9 3, 57,/30 09,50  ,4 - 80 424: 4 3,01,830 :57,;,30 /0,934892, 3,89,;34 574.08,  !702, 4;42 8;,9,3:  3,;0  /04 //,9  574: ,;,3, 4/348 80 3, 574-02,9: 3,89,;35489:5,,  43899:8,30,/0;,93 870/89,;, ,3,89,;:: 030  4 0 80 70  /, 30 54894 0/3, .04;9,  4-:;,93,  45 90 573,9, /012., 0/489,9, 4; 9047, 0 : 9420 94 80 90 4 24: /70934 572039 57 70 ,;,3: 437093 574-02,  54494;: ,/, 80 7,/ 4 //,9. : 44 970-, /, 80 424:  43897:., 4/70/03 3,89,;3 89:,., 
//,9,90470: 03,54/;, 3,: 3,850954/42805482,97,:3,89,;3574-02
4-7,4;34
90478, //,9, 3,, ,;, /03 ,8509  4 80 : 8: 93 -,; 574: ,;,302  42508,3,89,;3;,8593.0;, /40
903 ,8509,;3570/209//,90,490470:57,;,3,574.082,3,89,;0: 03,  $;,97 54203:9, 5789:5,2,:30 94 ,0/3 48;80 4/3480 3, 3,89,;30 89:,.0  2,/, //,9, 970-, 894;702034 /, 80 -,;  3,: 32  /032  903 2 574-022,  ,85092, 3,89,;0  : 03,  834;: 94 88902, 970-, /, 3 8: 938 4/348 
0/389;4 3,89,;0  : 03,  : 42080489;,7:034;,54;0,3489:,,23489  4 03 57, 54/;, 0 : ;0 4  2,34 207  /;0 -930 425430390 //,90 3,89,;:  : 030  0 4-7, 3, 30, /7:, 7,2,97,3,  ,85090  3,89,;: /,3,8 30 24: 0 5482,97,9 4/;40344/: 03, $,2,,80-0 3,89,;,302,3, ,,,430:1:3.: 03,  4 02470 /,0//,9,5480-3,50/,4 ,/8.53,4,574: ,;,8: 9380574-020 4-7,4;,3,  ;,859,3, 5:902 3,89,;0  : 03,  03 4834;3 ,/,9, 0 /, 4-,83 ,439489 5702,42,804/;,3,89,;3574.08 ,4-80543,;,309,439489 244:54970-9, :850 34 489;,7;,30 .0;,  ,/,9,, 4-7,4;,3,  , - 80 4-0-0/4 :8;,,30 4-7,4;3 8,/7 ,,  30454/34 0 48,3,30 3, ,439489 3,89,;0  ,439489 7,;4,  14727,3, :23 85484-3489: 03, &543,;,309,439489424: ,;,7,7,/:01,833, 3,3,89,;0  94 4;47/,0//,9, :89;,7 45 9,9047,3,89,;0  /,9,574: ,;,;0-743, ,39047857,9 359,3,574-02,
4/70/:0.0;0,/,903,89,;0 -04803024 0:850 3447,34;,93,89,;,
/,0,3,:574.08,3,89,;0497;,3030,439489
4/70 :0573.5057,;,3,89,;0
4/70 :08,/7 ,03,89,;0-473,: 343,89,;342,907,,40: 03.970-,/,:8;40  

,47, 9057,9 303,;0:203,
:543,0 8 47,3,.432 4-.2, 3,89,;0 7,2,97, 2094/0 3,89,;0  9  3, 30 : 03,  7, 905:90;0870/89;,3,89,;0 54870/89;4248024:489;,79:9;7 03.0;,/,.   !702,9420 //,9,4-:;,9,59,3,4,804/3480,43,4-7,4;,30;,859,30 9,4  3, 3,89,;:  : 030  ;,/,;,30 8890242 3,3,  :203,  3,;,  14727,30 3,: 34 540/,3,8;097,;,30:2385484-3489 85,/,:/047:4-7,4;,3, ,4834;35:9 , 304;4 88902,984 489;,7;,30 0 3,89,;,  ,89,;, 4-:;,9, : 030 3,894,30 /, 80 :8;4 88902 3,3,  3,;,   570/,;,30 54870/4;,30  57034 030 3,3, ,4  7:4;4 030574.0842: 03, 574;07,;,30:8;4033,3,3,;,/7  !470/ 4;0 1:3.0  //,9, 80 -,;  57,9 32 59,32, 4, 8: :,;342 3897:
2039,34
903 0 5774/0  07  5470/ 59,3, 9, 970-, /, 80 570/,0  3,:   //,9, 970-, /, 4/4;473,59,30,4809424 05489   9:/, 4;,57,9 33897:2039,34
903 ,8509 303 9,2,303, ,,34/904784      %#&&  ,45480-3,50/,4 ,/8.53, //,9,03,90 3054;0,3,8,144142;,859,3, 904742;,859,3, ,89,;,: 030 4-7,4;,30;,859,308::,,23454;0,3 48,3,:80 0/34 3, /7:4  3, 7, 90 3, 30 ,3, ::  3489 : 03,  , - 80 3,89,;, 24, 897: 34  :850 3447,34;,9 3,89,;3247,/4-74/,543,0308,24//,9:2094/:8;40897:0 ;0 50/,4: ,43,::4;,859,3:  /,9,054;0,3,8/7:23,:,2, ,5708;0,8, 
894742 
84.4442  
442 
584442 
,3,9424214442 
2,902,942-0730942  3,05480-3454;0,3,8
2094/,2,3,89,;3570/209, 897, :: 57203:45 90//,9 ,90;,573.5,3, 540/303,89,;30570/209034;0850.1 3489   /,9,8048,3,3,8947: 5480-343,8947:50/,40 ,4-2,,24: 3489/, 574: ,;, 3, 30 3, 40 8: 7,7, ;,3, 59,3, ;,859,3,  4-7,4;,3,  3,89,;0 : 7, 92 894782054,2, 7, 9202,2,4/7, 93,74/,  $4.44,  ,4 3,:, 4, 80 -,; 574: ,;,302 ,439489 1:3.438,3,  7,;4, /7: 9;,  7, 92 /7: 9;032 4/3482,  8  2, ;0 3, , , //,9:  , //,9: 8: 3,74 94 3, ,3 43 84.,3 574-02 : 42, 80 574: ,;, :9., /7: 9;, 3, ;,859,30  4-7,4;,30  ,4  :9., ;,859,3,  4-7,4;,3, 3, 7,;4 /7: 9;, /7: 9;03, :84;03489 ;,859,3,  4-7,4;,3,  :,,23 :9., ;,859,3,  870/30 3, 84.,34 14727,30  3489  :9., ;,859,3,  4-7,4;,3, 3, 70574/:.: /7: 9;,  304; 45 9 3,570/,  8  #,/ 80  /,0 484.,32574-022,;,859,3,4-7,4;,3,42,80-,;0,450/,4,,43,:, 4;,859,3: 9,484.44,,43,:,4/7: 9;:  !708;0, 84.44,;,859,3,574: ,;,:9;7 :0,,;:9.,3,2,/02,4/4;,7,:  /7: 9;03 88902 2,:  57 942 : ;/: 3,74 94 300 3, ,30 0020390 ,4 94 8: 2,907,3  84.,3  :9:2 :84; 020 ,4 .030  303 7, 9 7043, 54494;: ,4 80 43 20/:84-343, ,347,:: ,4850.1 34894054894020/:7,/,80, 3/:8978 54457;70/3 7043,  7,;3 ,78  -7/84
5,338  8  $4.44, ;,859,3, 574: ,;,  3;48,;702030574;4/30 3,:09030 ,4/7: 9;0304/3480 ,5480-34/7: 9;0304/3480 5702, 2,/2, 4 :,0 : 574;4/3:  8,2489,,3 ;49  & 3, 2 :84;2,  84.44, ;,859,3, 970-, /, 897, :0 3, 30 3, 40 3, 0 /7: 9;4 :9 0 3, ;,859,30 2,/  3, /7:89;030 4/34803,570/4;,30/7: 9;,:.03  

/,9,0:8454;0,3,8,4424,574: ,;,,439489 ,430147202 03,  !43,;,304054-4 ,;,//,9 4
2094/ 7,/3,89,;3,3,89,;305489:50 4727,30 3,: 3 5424;,  8:/4;, ,: ,, 54/0 0 4 4
8,3,34
904782 ,4394892, 40 8: ;, 30:574.08:3,89,;0 %4804/3483,57203:4 5489:5,,28,434507,., ,4 94 8: 3/:., 
/0/:. 
,  ,3,, 
8390,  /7  0 970-, 85:899  ;/, /, 0 0/,3 4/ ,;3 ,/,9,,3,89,;0;,859,304 4 2 03, ,-809454894 4/: 03,970-,88902,98 7,;,94 42 030  ,//,9:05480-343, ,3,54;0,34898,584442947,;4342 50/,4 42 5844423,89,;0  !4;0,3489//,9087,;43425844420:820703,,543,;,3:58 47,;4, : 03,:574.08:4-:0 !43,;,3045 9,4394897,;4,: 03, 354/4:4834;:3, 44//,9,,83;,8;4:9047:3,89,;0 ,439489:4;7:: 03, ,48,2574.08: 03, 0 : 3 574-02 50/,4 0 58440  4, 80 /09,34 -,; :84;2, 574.082,  2094/,2,  903,2, : 03,  249;,.42  /7  !43,;,30 -93 :84;, : 03, 570/89,;, 3, ,3: 42
543039: //,90  424: ,;, 3,: 34 ,83;,30 47,3,.0 3,89,;0  3,89,;34 574.08, : 57203::9;7 03573.5, ,90;,,4394894804/34803,/4-7447,34;,3:3,89,;:  & :84;2, 7,;4,  3,570/4;,3, 8; 3,:,  5480/3 4/3, 8;0 ;0 0 3907084;,30 80 470 0 , 5844 3,89,;3 570/209,  %,4  3, 57207  3,89,;, 2,902,90  :8;,,30 2,902,9 8,/7 ,,5424;,:3, ,34207807,:04/3,89,;0:8;,,3,3 0;3489  89470 020 897,30,/7  %4428;45841 47,;4, : 03.574,0747, 9009,50 !43,;,30909,5, 34; ,7,90789, 542, 0 3,89,;3: /, 5495:30 8;,9 4/70 030 54970-0  24: 489 : 03, !495:30543,;,30484-0348954970-,424: ,;,3,89,;3:/,:9;7/57,;:207:: 540/:,90;,,4:4;7:3,89,;0 9,4;,330  ,902,9,  -07309, 3,,0 8;0 ;0 : 57203: : 7,7,/ 59,3, 4, 80 4/3480 3, 897:9:7:3,89,;0 2094/0870/89;, ,5480-345747,27,303,89,;0: 030  ,902,9 4
89,989 02094/05489:5. 7448057203::://,9 2897, ;,32,  3, 424: ,;,: /, 80 3, 54:/,3  4-09;,3 3, 3 574;07 :850 3489 3,89,;3 5747,2,  :/ -03,577: 3, 3,89,;32094/,870/89,;,34;7, 942-3,.,  $50.1 ,34/3485489420 ://,902094/0 094/080,83;,:3,45 949047 3,89,;0 
//,9.  -4 0,  3,;,:  5480-32  850.,32 5,  570/20932 //,9,2,  /348 //,90 5702, 2094/,2, 24 0 80 8;,99 ,4 4/348 45 90 5702, 5480-32 /8.53,2, 094/080-,;0850.1 3257203,2,45 9,4394893,89,;0: 03,:4;2 540/3 3,89,;3 570/209,  5, 80 24 0 4;479 4 2094/. 2,90730 0,  2,902,90  020  -440  89470  4;34 ;,859,3, 9/  /,9, 80 -,; 574-022, 3,89,;0  45 92 ,4394892,4-7,4;,3,;,859,3, :448:434/3, ,,,8;0570/2090 -0:, 03,: 34;0 5480-3489  850.1 3489  094/0  5,  574: ,;,: 574-020 4 8: 8;489;03 4/70/0342 570/209:  420 24: /,9 4/70/03: 4834;:  , 57 4 7,7,/ 45 90//,9 0 5489,;0  573.5 38: /4;43  !702, 9420  //,9,  2094/0 80 3,,0 : 3,90 34 :,,23489 2094/047890,8;4,574: ,;,3,45 903,: 305489,;0,439489//,90  57203::   3, 5480-3, 54/7: , 3,89,;0 4/70 034 570/209,  94 4-0-0 :0 0/389;4 2094/44 4  904784 57,, 70 ,;,3: 59,3, 3,89,;0 : 7,32 570/2092,  /,9, 80 8: 8,2489,32897, ;,32,70:9,92,540/32094/,47890 5742:45 9,;,3,     

$%' !# $! & '&  
,89,;,80 24 07, 947,2,97,9  94,;84/3, 3,57034 03,3,3,;4/03,: 03, : 03, 4/34;4:7,89, 47,3,.0/7: 9;034 ;49,84.,3020:7:57,70/: 4/ 484-03489 570/209,  3,89,;34 8,/7 ,,  4/ 572030 4/4;,7,:  2094/,  903, ,4  4/ 249;,4344:  45470/850.1 34894/48:30054203:90 3,89,;,5480/:0;083, 8;489;, ,7,907890 484-03489408:,0/3 08;2 570/2092,:7,892, 9 3,89,;342 574.08: : .03  $;489;, 4, 54;0:: 434 94 0 ,0/3 4  4, 4/70/:: 8: 93: 3,89,;0  

.09. ... .3.89.4... /.89.4 030574.4 03:  .4/9 7. 04-7..30 2.   :3.7.0 930 .-:/047.3..: 0 !74.3.0  .3..: ...89.9.././ .3:34.427.9. 30..98..3085484-3489857093489:89. : 54: .30 3.3./.008900/389..4/70/034270/480/: .89.0  . 897. ... :850 34 :8./3. 3489-:/: 34899.7.4/0:8:8709: 03: ..7..9.300:.8024 07.4//7:0  -7.7 .489  54970-..2.89.0  543.. : 03.  4-7.89.  57203: 3.08: 3.9.4/90/34.89.034 - 0  /. ..9.95702...3.. .0 .24: 3489: 03. :  3489 : 03.. : 03.4 34. 40 54.9../7 .89.30 : 8. /7: 9.3.484-034898.34 :  89.49484-034898.9.:: 030 7:4.0 0 8... . 30 8.  47...308.3.37.4234.0: 03.... 3..03.. .: 03.3489 3. 34. -73:9 /.9.702034  .. .3.::  8.302..:850 303.89...574.  :203.2. 4 .  & 702828:70 3../.7. 7.934  ..  ..0 .70/3489 !702.94/./.: 03 3. 3.3: .30  .3.0 247. 3.89.3: 3...7.: 03..3.. 425080 .4...0 :5.34898.3 57 . 3.  .89.3: 4/70 03 7.5897...89. : 030 !4: ..08.1:3.3./.89. 84 03 57.4-7.8593.030 89..89../30  !4: . 7..24/.3 4 57034 030 3./..89. 30 :.89.90..30  4-7.0842 : 03.34.34..  /7: 9.489.89...89.300:8207034:.89.07-094.89...89.:2:8..3..3. :8207.3 :84.. 0 7. 3..9. 4...484-034898. 3..  & 3.7..  .4:8.3020 :: 03. 85484-3489  3907084.4- 4/ : 03.4:9 03. 8. 850..3. /.9420 3..20894/0804-.4 030 : 0302  -4 94..  ./:3.570/4.4 03: 3. 9.3.  #0.9.30  :9.970-.3.  ...1:3.. 970-.3.0.859.  : 03.0  &8.3: 80 30 820 8.084. ..3....08.34..3. 0: 03. 9.08.9420 3.3308..2..3028 !7...97.. .0   3.0803024 0489.08 203..  ...97.0  3./ 3./43.9.37.08 03. 42.0:0 .9805489 0. 1:3..89. 54870/4..  30 3 9...010.4  7../.3085.083.:4304: 0  3.4 8. 88902...43..48.  9 54: .34 8 3 ..7 . 54903:54870/89..30 3.83... 89.  9.3.8593..  30543..8593 :9.7..4 03. 3.30  497. 14727.3 7.30  . : 03...3.  3.35430....0 54970-.0  89:..4 030: 03.4.30/./7 ..4.9.: 80 ..3..4 540/ 3.3..308.54..2489.0 542... 3..  54.40 3.70203424/0.08.. 42 03.8593: 1:3.907.0 54870/4.70203424/0.57095489.3489 3. : 037.85930 .89.080/0 01:3.3.3.08:3.. 3 24:80/.45 90803. /7:4 /4 : 030 8.9 570/209.09  :-0 03...:.94 7.54-:/0: 03. 8.7020303.. 4...1 34893.3489: 03.9.. 80 /.89:  4.089 3. 8: 54..: 8.08: 4 4-:.0 08../3: 4.85932 2420392.:3.89480:9420/..:  .  ..3.3 85484-3489 .308.: 030 !7942970-...3.  0454/.30304.3.8:5480-343. 43 970-.403430./..2.4.3.4  /7: 8.34.89.2489..0 24:/..: 42.3..30 4/70/03 574203.4  54/89.0:097. 4.7.. .4 /.0   4 9420 9.. /4-70 3..984 :8.7. 45 9 39009:...3  ..7..54.3 85484-3489  . 057..0:9420 /..../.0. 3.9 /..24 4 43420 9..3489.347..9.2.  3.  94 2 424: .3.834 4/ . 85434  20. 034 : 702 828:  #:4....:574.89.7. 3.249.  3.34 574.  !74.30: 030 !702. 57094/32 ..30/7: 9.3 80 247.89..0/3  .0 8: 8.90 :84.2.9  .302 34..4//. 430 /4573480 .. . :3.4/030 574. 3 : 03./.4 /. 7.9 894. :8.. :9 0 3.0  30543.2...8.3. 4 424: .08: 03.. 0 38897.. 8..  89.89./0.34893..:  5470/ 8.30 34.54/0 : 4/70/032 574203.4../: 8.4 94 8: 7..9  4/70/03 3.89..89. 9.434.3. 80 7.4 3. 9... 038897... 3  .7.8024 0:850 34.  5.:  -7. ..: 4/4.89.480.  /4.4 94 8: 7.... 3.3. 3.  3... .4 . . 8.8340/3.  574.93.:574.308.34 89. 247.8593:9.342 574.24./..3 85484-3489 : 03.57034 03:  :8.3.0 80 203. 0 00203. !40/30020398030247./.89../.9. 7.0. 3:4-7. :543.  :203.302 8:89.89. 0020392.89. 30 : 03.7./.9.89.:  3907 0 : /7: 9. . 09 2 3472.30: 0 .3489. 24: .430454: ..:  5424 :.  $0/0 ...  .302  5482.. :203.  % 002039 80 4/3480 3..: 39009:.:420 . .4/..489.3.3489: 03.

:8. 9 2094/.89.4...:: 108-3489 0/389. 2..3..3. 0  -49. 3.244-.0  : 03.93.  . : 8.  : 3.34/348 0 30454/.08 4 80 4/..4394892..   3.89...  -4 94. 3 . : 942 57.:: 3. 484-03489 4.03 .54: ./.. 8.0 0 303..0 4/.0  57 7.3.08 47. 80 : 03..0 .439489 3.89.89.00 24: 3489 ..2  574. -42.  /3...93. 90 3.8593. 4/348... 5489..7.2..34/./ 94-4057..: :9. .3 8.4/0 0 574.907  -494. ..89.7:5..834 4/ 24: 3489  3907084. 108-3489  08-3489 3.97..47 4 108-3489 : 540/: 3...-7.89.7..: . 9.454: .4 8. 0 0/389.5757023.40970-.....4/9 3..08 2./:.489.: 03.3. 9. 3489  ...432  2094/ 2 4834.7/.2.89.0 8.::...2 24: 34892...08. :0: 0308.0 4 .:  7:.32.08 4/.  #9.4-7.  &850 34 .  8..48089...3 : 57203 3./.30   8.4  .08342 828: 4/70 034 5489.3 3... ..89.-47.3.90480570/3:5489.783489 8543 1472 3...30 5:902 3.0/3 : 4834.4 45 92  9.90..4... 574/: 3.3.: :3:97.7890 3..42 3. : 03.0.2.  40 3. ./7 . 80 4..342  4/70 03427:542: 03. . /4/. 4/70/032 . 4..0842  ..3 00203...43. :  54.0/. :....30.9. 304.3. 3.0 /0 : /.  $...0  %70-./.084/34 ..0  497.43.9 .. 385:3. 5:9 4/. : 574..2... 54/0 : .70 34892.: 434 94 80 .3.3.7.89.0 574..2 03.38.3.070 43.89.34 574.08 970-.  /45:38..4..570/  :0934 3. /..947.9 /.342 5.7 0342 3.4  850.42 3.  #..:: 5702..  /.3: 9.. 92: 03.43... %.0./.89./.7. : 8543  .89. 4-0-0/ 9.300203.24 0/4-98.43024. 1.0 .3.0 .0..  4.  94 30 3.  .3..2. .2.907.89.: 57: ./: /.4.2.2.9 8:-09. 2 4.4548940 03.. 9. 92 47..89. :...89... .08.30 40 0 : ./.859.3. 5:9 4.03..8509.89.439489 3.3.89. 89.89.4 : 03.4.07.47.9.4-7.489.90.2....89.. : 92 :84. .89..54 949.08..3.3.3.3. /.7. : 57..9 : .:570/: 030-:/:30 94 2.: 03.02  .7.3 574.  9025: : 03.  ..3.4 . 970-. 709.. 3.8593.20  3. 80 : 7. 3 ./4.. 80 54/ ...:5480-3::4:3. 57.32 574.. 4 80 203./7 .2...2.  : 57.32 1472.893.85934 4-7... 8.  .43. 4-0-0/ .2 : 03..34 574.24:....34 .08.  3907084.4: 03. : 03. 5702./: 8.:8....7.80 : .4:: .4. 574. 92897:9:7.: 3..  : 03.7  .34..34 5702..89.3..7. 8..89..4 .08. 34.  54/ 7:4. 3.:70.  49. 90 .424: .89. 91.. 247.3... #. ..43 1472  870/89./7 ..4/9  :8207../..32.897:9:7.89.9..90./34.3.9  0 7. 4/.2  /3.89.84..0 70/4. 94 0 574.89. 0 57203:: 430 2094/0 : 42.      $%' !# $     %!# $$$%'  $.3::4:  .3.3... 574.. 5.3.3 2094/...32 5747..2.907.34./:308.032 . 3../10703...3 8.439489 : 4.. 570.70/.  ..434 .3..08.  43..3.30 .  :/:  /. 43/. 3/.03.: 030: 7442828:9070  3.. 8.34 : 03..08: 3..3 574.3.3 3. .: 03.4 4 /04.9. 8: 4-09./7 ..  47.3:: : 03..7.3..  4 :8...30 8930 5:902 47.3 .  3...89. ..907 43 4 : 302: : 089.1 32 ..054903.5749.: 572030 7.89..032 :3:97. !7942. 7.. . 5480-34 :9.2.08 8.34  897:9:77..89.89.:540/:3.9.24. 34./..3.70434.9 3.  8:-09.89..08 570/89.4..08 54: .89. 24: 34892.2.  : 4. 32 5749.3034  /10703.. 2.034./: 3044 .408054..89..3. 80 43 247.89. 85:3 .  :8.90. ..92 7..0 43. :9 0 3.: 54/ 850.:9.3. 892 94808.40  ..2. 0/3: 54. 548940 80/0 0 .3:0934.. 574. 08-.702030 3. 92 954.3:  3. 5482.4 50/.  3.89.7 . 30 24 0 /.89..3.. 7.7..:  4 8: 305434.2.. 4. 574.3 4/. 3.5:9 /7: 4- : 7.. .84/-7437. 904-0 2094/0870/89. 30 40 /3.89.3.4/89.4.34 574.3.  !70 8...2.../577.20 :7. 30 970-.32 :84. 80 45 90 .47304..3.: 8.0 570/89. 574.4 89... 484-03489 8.4 . 4 80 4/.9.49 7.22./.92 80 5:902  .. 4834.

 7..3:4-09.34 &3.89.9  .4 574. 0 .3574.7.3.30 54..7.390708:0: 030  /.3.0 3/:9.4 89394 : 57..-7..842  434 5489./.3.4039009:.47 4/4.37.574.7.432.03.:3. 357.439489 .9478.43..7020385074/5...3: /.7 47.08 0 50/. 30:89.. .0  .0/3 7.907.2.4/4370934 540/3. .3.4:  4. 8. :.5.92 303.3.3/0./4.93489: 03.0954. 305749...: 45 90 .5897../.. .9..3.3.: 8939489  %0 .4.48..9.89.: :.45 928:/4.  & 3.:94.:8947: 03.702034  7907:2 8930  2074 9....03:05702..  094.3489 .3. 8.:8.907  4/.:5424.08: 3.3.48.2.4:203. 303.08.0 4-04-7.3 574../44/70/0370:19.3. /.9.8.3.08.0703.34543.89.3.3. /0.0 34...47.48..570 :8.. 43.3:4-09..3 54970-.4254970-. .3.30247. 342  . . : 3.4 5482.3.089 : 03.. .3: 3./  : 030 /.8  549.:...0.04-.57203:034. 9.4574: .:.  8.89..3.4 :850 34  88902.3. 5:902 57.49: 4. 3. ..3.08.70 3489  .3 .9.5..  57.3..4-.7/ 57.3.03.89. 54.034/. /. 470 : .9420 444348:  4.34898. 45 92 282. . /.04834.. 3-087. -:/0 : 89.89./.0  80 24 0 54..89.  4390 203.9.7.70 3489 20 :  34 8:89. :5470/ 8 574.4 4:8. /.9.08.3.: . 80 9442 4.4-/04.3./.7.08:820703.0 894.30 24: 3489 /.54 3034.3.48939489 .02:34..3 970-. .:. .4..8  4.934 2 03.574.3..842 .34574. :. /.040.8 .08.0 2..  20 : 30454/3489  24: 3489 70 .9 /. 80 904784 8.3070.3: 0035.89.9... 97.:3..4 5482.934 45.2.3..24.9.4:  /4.3 .3. .. 4 8: 4/.  ..  570/89..0.80574.70 3489  !749.3035489:5. 80 489.57.0:0 84.....2807:8.. .0  /..07.088.303.0 :-4.4/ 3.:85045 97.7.57095489.3. :8207. 34 .  8 3489  7.-:/0/4-.4834.3 3.3.08  & 03.8:57499420:3.5749...08: 3.0 3.89..08 2.3. 38: 574.45 902/.43048:8: 9384...4. 8.  24 0 80 .9.. 5:90.3. /..894080:80/0 02  574.47: ::308.3.3.. 3 8. 057.8.3.8. 3489 8.3.3907084..3.3.3.-3.: 3 3./04.08..0.: :0804540/3.70 3489 /..80 30 57: . 023.4 57.94/45 908. 4/ 3 89...48: 070./.:20.34  :344 4 & 03 970-.89.0 5:34.497.54.4       !# $$'  !74.4 94 8: 3/:..:8207./. 308: .3.. 4.0.89. 03.3 574. 3.2..  .4  /.9024-:3.89..././.08: : 03.2..7:: 3054870/3  54870/3 570.3.7 9 3...0 ..89. 083.8.  .4434 940-934 45 90 .4834.3..5. 8.89.302.97. 89.  8294.020 :4.3..94/.057.98 /.0 247.0  : 3.3.57..09  .. 0.088057490 074 /: ..0 43...30: 03...3.30:4208. :543.4  574..  . :/: /.89.97. 8. 02 3.3. : 03..4.  3.3. : 03..345424.89.70/34898.. .0.5897.4.0 8.04.3: 3489: 03.  /0/:..  34 94 0 850.80:543.89.3 574.44370934.80  :/84 8.34.80 0894/04-73:925:902 4/44.:304...85934 4-7.48.43.909  4 80 574..088.  !702. /.909: .0  4/ 57.0 7.4  /. 4/4.3.04.3.454709.89.  4.0  0890 /.3 574..0../7 ..34. 40 080 :850 342 57. - 3.: 0 249.3.7 03.30 80 5704 . 3. 80 30 247.43420 940540/3. 5434.0/3 44-:.3.0. : 8.89.3.9540/3.:204 ..89.08 8. 80 74 3 5749.3.2489..3 24.7.3 /04 :/84 8.30 4.  3.38.34892 03.342574.4.89.3.30574.. 94045 90 4/ :9.. 345.1 34 . 3.54/ 08..3. 4.742.. 85:3 80/0  .0 54 09 4/ . 8.3.90 570/89.3  3. 20/: 3 2. 7: 8.3......3.-7. 414720/389./:5708.0842 8. 8.4.3.30 : 574.: 5495:3: 8:73489 : 34.30.8.3.. :3:97.  !4.70/34 8.30 0 3. 3..0: 304. /4-74 543.08  43 970-.:8207030. . 42 80 5:902 /0 : 574. 9420  3.4/480-8. /4-74 543.. 9.3..43083.0.         $$'&&&$%'  #.3497.

 9090 4 0 57057005.303. 0/..: 3428. 4-4.7.70. : 3. : 089.03...342 574.34.  .    7: 9.08 39009:.89.0/04/7: 9.  94 .894/.89.3 3..4.  & 8.0 8:  : 4-2: 3..308. .70/34  :9:734  /7  897.30 85484-3489  :20 3489 : ..57.38..:.30 40  3./7:420 :84-34804-4. 57 942 7.3 574.30 8 3489 40 548940 20 :3. 3..3.: 33.3 :84.3.3./4-05789:5.3. 3.8348920 :7.  -4742.907: 94 8: 84.3.34 574.0343.4.8.3.08... /4.3..3 574.2.9 2 ..088..::80/4/. 40 .3.08 8.89.302 303.0/:7... : 9..3.3 574. : 03..3. 9.07032 5:90.4 897..08..34.0  573.-:/0 &3.2..03489..3.8.2... 8...0 : 3.08: ..0 93. 0 80 3.30 8: 930 3.43.94.933.4 .4/0 42 :442 3. 03.0/3 .:3903. 70 .3  3. 9.33..: 8.3: 3. 3  57094/34 574. 2 03.3.3..  .03 8 .89.. 9.3.702024:890...30 574-0280 89:..89.89. .034  57.08  :9 : 0/.94 .7.70/3489  0 :92  43 89..34.3.:302:: 038.3.834893.84 038./48: 9384-00 .  0/.. 43974..0.033.: 34 897...2489.3.2489.930020394  302. . . ..: 30 303.0 0 . 08: 7. 4 8: :84.3..  9... . 0 4 :84...  3..0 .7. 8.   . /.:  8. 8.: 348.2970-.08 7. 0/3489. .30 900 : //.3. ...342574. 31472. 5:9: 8. ::.2.805747.43. : 3....3 3..  /4 80 3.: 34 8.3 7. 34. 4. :45 9.80 /4 34..30 .. 574.2489.:  8.3489: 03...73489 5 5774/34  /7: 9.34574. 5489. 4834. -7 .9  002039 08: 7..08.0 /7: 9.  5480-34 574.30.   .43090 057..43 574.45 9.2 .30.:302:80.34/3...3. 4-09.3. 3..347.3.4/.32 8.4./... /..4  : 03.42 03.9.9..430543.0 30454/33.30  ./7: 9.3. 30 543.34574.30 .30 .08:48245. &3.. 8 3489 20 : : 03. 4 8: 0 .0 94 4-0-0 :0 7./0.3. 3..3. 8. .7.254970-..89. 3 303.08: 3.79  & 34.  57 942 497.1 3 //. 4-7.3.8094 548930 0 89.3:70 .: 343.3.702034 4 90  90 0 3.: 03.3489..4/0/.3489 : 03.247.8   :3.734894:574: . 3.:: 3/. 4/ 8 437093 303.. 2 03. ..34/..08 4-..00  4/3480  .3 .3.08 : 42.0 8../.94  7.4.438 &302:80 4-09.9.2094/.  897.70/3489  & 03 : 574..0 .-945489. 89.....0 93.89.905424 :4809424 0:850 34489.08 8.084803.3.50  57.3.. 89.3. .. . : 03.3. .7. 89.342 89..-:/:57.05:9023. ./4 0/434. 8.32  89../.4.89..4 3.   70/209 8.30 80 0/...0 903. 22 0302 3..3.  14727.89.35747.9.. 2344 8: 3..0  ..30 : 03.4 3..4 8.70/3489  497..: 2 4-.9. 80 : 57203032 8.3: 4/70 034 4-2..: 34.      $%''$!%   .034 89478 574.42 / .0 8:-09.00...4.. 80 38897. 57: .8.3  409./..0 .90.30.3.08. /.34.03 //.: 4/ 97.3.3. 3. .3.-7.9. 42 03./7: 9. 9..-74307./. 30  ..0434 9404-09.3..3.42 897. 8. 0 : ..27.  .30 24.34 8. :203..  3.  574-0280 89:../:.4 4/....70203.9. 5789:5. .:80574-023..7..3.9.4/ .08:  !4 8. 7.34 7./.  : 030 0 574. 54/ .4834.0 .  .3...3:  % 850..01.45 9.4 034.. 3 :8: 9380570/.3.30:850.2. 57034 03.89.9425:9:433.300574.: 342 8./7 .7 .34.430 40 /4 9.3./4 0/434..342574.0.89.859.. ./. ..3.302:424: .2..3 28..4. 40 8: : 03.30 5705700  $..  7.4 4834.30 .. 574. 42 7.859. .3./:  8. 34. 497..89...7.3574...0.3.034574.4/: 03.0 30 89... 5489../. :8.307.5794289...   7. 3.3.4- 9454:/.3: 304 4/70 034 574-02.3./ : 03.3.08 497. 0 /4 1472:8.. 3.: 34: 03 48. 34..:/80 :9:70. 2./.. 890.30 :850 303.. .   .3.  834.89.42543039042. 8.8.2489.0397.7 .89..89. .08. /4.  .3.4  8. 54/7: . 03. 7.497034. /7  .3. /.32 3 574.8054. ::    ..570/.443247.0  : 42.89..35489:5.3 4/ .

 .300/3459. 030 2070 20 : 3.2.  !4.327.:: 80 4/ 897:9:7.3.4 0 7.34289.8.30 897:9:70 /0909.089 244/./....  0.. /.40 4834.30  039..3 8. 59. 573.57.34247./.3. 2344 .3. /.84-4/34/04.8 97.4.  :30 4834. 3.05.0 090: /4-748..70203..03. 43..  54/..89.:947909.302.280 .3.0.5:  /4/0 /4 80/0 /10703. 3.../7 .. ./4. 50/.: 9/.2.30 .  4/34834 24: 3489 : 03.3 9.9 3454. 0  34 94 0 8.7..3 3.: 323.0.  34.0.7../.3. 030 $. 4-. /.. ./ 24: 348934.48.:20.3 247.3.0  3.907 :3 4834. 5489.57.  .89.4 /. 32.  4/34834 24: 3489 : 03.0897.. .0.89...  8: 938.. 43. 3.0  .4 30 7..89.3..342 828:30424: ./:8.2.9 /.3.9./ 4 0 8.4954 301472 7.54/7.  .: 03..4.4834.3.. -:/: .5897.34 3. 3. : 03.2489.:20. .3.342 4/348: : 03..070:9./7 ./3.870/89.7 ..32 024 024-0 /.: -9 4/.9.903.: 5.4-:34.37. 9.3.570/:0 : 4/70 034 4-.3:3. 8: 9380 4/3480: :34 4 0/341472 %..342 4-7..857. 20 : .0892 ..3 24 0 /. 424/348: :.57.485484-34892 03.05.57.:  :5470 ::  7. 0/30 3. 57. 57.3489:8...030 40  970-..4-0-0/.3024: 002895702./ .9.  9:/.4 89:. .80574.4 943024 024-0 /.894. 47..89 49:2.  : 030 24: /. 897. /4573480 7.3....: 3488902.. :0 0/ 90 /....030454/34/. 3. 3.3: :4: 90478 3.9:8.90.3.3...3 8.89..437. 3.308.30 2039.43..... 94 54/89 :  54/7 ..24:.... : 1:3.83254970-.:8.9..48.8. 3 : 03 0 24  /./...:7.90.3. .570/0  :-7.3.7.89..280 ..7.89. 570/: 2..4 - :850 34 244 /.2824 .:   . &....93 5424.4394892.90...3.. : 9. .4.9. 085072039 :  . 43.3: -743 54/. 57 9420 0 :57...082 03. 4/7.. 9.9/. 8: . 4 0/3489 /4-.24..  $..0  ...4.43. .42.3:  3..  $... . 57090 34 5. 9 5.70203./.34  803:.:20. 4-7.. 8.3.7020350/. /.3: /0. 50/. :97../7 .2.9::534 4845747.30570/2090970-.  7.:-7. 0 5704. . 7.!702.. /.. .30573:/339009:. 247. 80 :543.3: 3.5897.0/0:.42 8: 93.3.308:. : 3..030 34 94 0890  5.4592..4: 2 03..4 &94200 :489.8:870/89..3.. ..  /8:9:0  .47.9 890503 7.4: 089.1472 7.. 0239009:8:30454/3..80:574..34 /7:.89 8... 7.:0  -4 94. 5.04 3..50 94 570/209.489025780904702 03. /..3.  !43.4..07-.07:0 /..89 :90478. ..3. 70  ..0 .. 570.247.:208.5.970-.3.8:5749389.89.9.308: 93805424..:-930 943.. 30 54.-47.:20.:20: 54 94 8: ... 424: 9 : 03.  9  : 03... .9420 : 030030454/3454: .:970-... 0324/0 :3./.89.7020/. 3. 80  34. 4 0/34898.::3..: 09.4 - 80 :850 34 244   /.-:3: .:4.3 7.: 3./.: : /4.302:8. 54.434.32..0 .7.30 3.9342 03././8:9:: 54..80203.304/7 .2 ./.89.8.43.42 03.  .../:8..0 57203:0 4 .302 03.9.  .3..859. 0 .  0454/34 0 /.4 /.43..48. 7. .0 4/7.5.:  :8207.0 2 030 : 03. :45 90  03057095489.9./.:8.0 5705700 40 /090 970-.. /.0  .4..90.302 2 03.31:3.5: 4 0/3489 4 : 97.89. 2 30 4/4. 08. 7.3. 94970-. / 024  $: 9384 0 59./7 .5489:5.7. 0/34897.32094/. 0 -494.9 9.90.:  $. /.:0  .:: 434 94 .34.9 45 90 573.  #.0/03 3.342  89.2.42 2.23. ..34 543.7..07-.: 03. 3. 5:902 3 /..:20.4 03...07-.3: 2./7 .90.30 /.34892.89.4344 02:807. .434 54/7 0  54/89.3.: 54: . 9.:.  . :3.0 /4 30 /48930 80/0.. /4./  943.0 .  ..90.  57.70203.. : 03 4 28 0  : 03 4 5489..04 309047:/.345424..4 5743. /0.3 570/209. /4 14727. .20 3.94 0 /.: 33.34.24 0/..8.3. 7.957.. -809454894 : 03.04207 8.3. 0 .  /. 0 4834.0  : 54 0932 7.  ...3082024. 90 4 .3.:  3..3: 24/0 4 0 :.  43.:8.  : 203032 4434892.99 574: .0 480570/2090 970-..42 03..:20  540/3. 03.3.0 .9 30 3.70 2:..  /7:.9 3.9.-7.9  570/.. 4..:0 :0.4.8.0 970-..42:7.48.90.304834. 8.083 8.   44 47.3 8.70/2.3.7..57. .80303..89. -494. 0 :92  .3.89. 59.89.. : 572.4.. 0:.08:4-7.

057095489.  94:89.-43..574..30 5489. 80 4/ : 03. 2: 0302 !4894.3: .: : 034.984 574: .98..:.89..9434 94 80 4/ 30..89. 8.. 5702. 247.  %4 3.249.0 /490 /4 302./....042.30 304..4 5705700  :434 820930  540/3..9. 43. 97. .89..30.2.348.2...89.   $%'!# $&   '0  070 034 /..2./034    70570.3.34 5480-34.. 54/89 0 34. 3042 .30 .4 94 070 034 570/ : 03..37. 0304/4. &4430--49. 3 543.3./4.4.803..3: /./4.9 . 9  : 4/70 0342 7..89.. 90 .9.:  .3.4. 54894-4 : 03..08305705700 90 4 0 30424: .9/  !74.7/030.80 30 24 0 .3 ..439489:540/:249.89. :2: 8.7884/34  $:734 0 /.89 88902. . 8.4 54 -74:  42-3.. 50/..0.4 9. 5489. 570/89.30 304.0../.: -9 9./0 570570:  30 :4382093:.7.. 3..20  /.30/8.. .:. 0 30390708. 0:  . -0 570570. 4/ 3 30 570.7./.8::944-.42 /.9:4-:/.0.4 249./4.834 4/ :7. 54970-42  .:2057.5303.  !702..3. 89.. 82093: .24: 3489 &9428: . 4.0.-47. .89. ..30-80.57030/..:  . : 03. 249...4 0 30454/34  /.30 89. 247. !702......  247. 9.89... 4.92 47039.  . 3.0.8.. : 030 .04. 3. 4: 030  %70-. :850 342 8.  !7 9420 3. :3:97. .907.0: 0385484-.. ./7 .: -9 5489.....28 8.30 5705700 3.  4 3.3:  .   8:4 .34540/3.43.30497. 5747..34898. 4 : 030  .80570570.8.  9..320 :84-34:84.4.89./.3489 3. 4. 8....0. 4-.47 3. 24-.9.2 .:3.3..805702.89. .: 30 54: ./.4-  04304005489..30570570.8.0. 3903.03 ..:20  3..2:  249.9 /.89.3  :850 3 8..: 34 3...: 03.  2434943.4./ 97.393. 3:  8543:    49.547..30 : 030  4/34834. .9420 24 08070 /... 5489.0 : 4.4893.089083454..8...30  .57. 570/:2.804/70/034543.7.470   8...42 .850...8994 ..970-.   . - 8...  0894  /48. : 030 : 1:3..3. 3.304.:  434 940570/..7..  /..: 03.0  0 . 70.  !705700 24: -9 7. . 89..7 3.7..3/. 83. 0 : 03..3:942030:850 : 03 02.308570234890. 5489.28 .034. .89.3.40890: 030 -494.34.89.0  .:4480305489.  897: 3.030  ! 4/70/0305705700 9 20 :249.244/80-0 .34 570 8.. 5489..3.89...89.08: 03..50 4/4.7./.: 4/70/030 .  0/340/./ 548940 089. 4/70 0342 57057042   4./3.8.0 :8.. : 03 4/70 034 :7..3 540/3.: 070 03.3.3489 3.0 ... 09457.9..7.....  /.. 420 80 540/3..43048.32  89.020 /.0..  & 030 80 ./.7. $ /7:0 897..24 .042./4 00370:9.0 8../.89.43.:   .40.3 8..20 $57023489494.0. 0 -9 70. 304. ..80  24 08. 4 0:0 ...4 489./.903..3    57023489 !9.     .548930 . 5:9: . 4 8.: -9 30 94 2.4  54 1472  .3.: 5747.  54894.030454/3.. 5747.3.30 $ 5747..339009:. 0 4/4.. 47039 0  .89.1 34893. 30 24 0 /.89. 80 8. 03:/4.2 3.3.94.  /.70/:  -:/0 :89./7 .3:570570. 247... .3.303903.8:4.89:9. 2.:.3489 : 03. . 3.2 :..0 -9 :850 . 4 0:0  %4 3.308./..7.4 0 58440 /.:30--4 00393.  . 0 : 030 .7. . 897.4 5489.89 /.09.90. .:     49. 94 30 /4.. 574-:/ 0: : 03.. - 80 : : 03: 54894 434 94 80 0 30454/38:80/0 47.434  0.570570.4 4/20703 /...  . 4 ...303014727.5.89.:  3.5480-30/4.  89....03..54894090 4 040 0 43 247./..4/  :8207....9.4 90   30 94 3..289 -0 4/4..2.7. 9..

.47.08: : 03.3.92 3. 925:90...34//7:4  4..3.042./.9..89.89.2. 4/4. 0 4/4./.0 : ..  .  9. 3.0574.304-:.7/03 8: 4/348 3.08  70:9.....  4. . 4/70/03:89:.. :4.30 :850 34 4/4.08.0  54: . ..:89.9 24/0 .3 47.9 : .:84.47.8.  54903.574. 8. 0780: 0347039 05702. 90  /. 97 4834.4  30:850 .89. : 03.9.  //.479457034 03: 97.2.  /4.702034 89.3. 03. 570/89.7../.30 3.308.89.570/209./.3  4/ : 03..4/0  4/348 3.9 974:.:0/./.89.08:97..30-:850 3  3907.   !4.3  : 037../.: 9 /.89.907 0574..403  30./.4 8..97.30 425430390 3.-4 857.304-:.: 0 8.0 ..48.485484-9/.9 4/..30 483.9 4974:. 70./7 97 4834.2..9 & 030970-..  4 247.3 : 033.80.574.48.43.2 030   4..0 : 03 7..070..480:344/.234/34820 :: 03.9.9-:/09.0 /490 /4 30 5743.4-40       ! %$%' !# $   & //.3 : 03  .. 80 30 820 .23.4:39009:.4   !4203:94/34854.::448054. . ./. 32. 4-0/3.4 /04 34.3.47.3.304.4 - /.80/0./:  7.5489454.4: 0304/70/:04. 3. 9..89..89.9 974:.24 4/4.0 0 0/34897.0: 03:850 34570 ..34574..3.::/. ..4570/89../.97...9 4/4../4573487.  //.30 ..9 42 974::  548940 97 3.80  20/:92 /.. .3.3:570570.083043.0  7.47..47 38897.9 4974:.89.3  945.3:34.3: 3. 54.0  4-0543. 03.. 570..3../.89.9.3 . /.89:5034 5480-34 8.3 7.  &850 .3.. 3.:   $.0 457203304-./.  /.4  %7.3.38107: 57094/3:850 34/4.24/.  2..4  : 03.. 8: 574.4..9 /4 ..08/430..7.030  & 4..24 /4-74 5.4   3. . 03: 570570. 570/89.: 802//.7.  ..3 7.  70. 57094/32 : 0302 ./.89.7...24/4.9.  570...3 : 033..89. 8./.3489:..89.48:7.4/0 .0..89905:90.4 . 002039. 02:970-.39:0/..34 :4...  97.47... .47 4 0 :850 ... 9.34  & 97..3 4/4.:209 .34.948:: 03 3.4574: . 0 82093:  8. : 574.0  //.4:-.3.8:89. //. . .9.4  .3. 0  4/ 3034 5489. .0 7..30.:   4/34834/44/4.38897. 3 :9./.. 8. 24 080  /.3: .9 4974:./.:  570570:  : 03 24 05489 7.342 8.7.247.3 7./ 3.80 24 04.:4.4 1. 3...47 5489.89.:1./.9. -:/0 5434. 7.43..3.  /4 : 030 8.   //. 570570:  : 03 570/:2.3  343.. .3.. 0 5480-34 38897.2. 50/.. .03..30 3.303..47  & 54: .4/4.38107:: 03:43..7 43 -4  9. 9.3 7.47 : 03 57203:0 8.0. 90 47.  4/4.830/.0/44/4. 54203:92 42543039.4570/.08.89.. 80/0 : 57:  80/0 0 70 .9 974:. 0804/3483.2..:..70:9.4  /7: 3.2.47.  .30:850 3489   0307.  /4..3 : 5489. 974:. 0342 : //.43. 03: 70 03..34.473054893054.03  : 80/0 2 8 32 57.3. 3.  0 .2 70:9. 030  & 97. 03.9..89..385484-3489  89..40  .4/34803.30 8 30 89:...30/489.3//.4 5:9:8.2.3 54/:..-9:820703..4 .08:..570/209: .89..89..0574.0  894 9.0 89:./: 9.  89:.473....: 4..90.

.0 0 . 5.702034 4 08:80/0   2. 8.4/0 : :4:  & :84.2. :3... 03.2.  8  3. 203. 54: . 7: .37.8  : 42508342  7.7. 8.. 4/3480 3.89.43..3 4/ .3 3 9..  & 5480/30 ..0 3: :/ -4 0 /4.0805489..7.4.89.34 //./.4/30.34...34/9..54: .8942.3489 97.3.          $#  # '     ! %#%#$%  &574 4890/7: 9.3..304/348080. .30 44507. -47 1:3/...03 4/348 - 9.:0  4-7.8 5489. 3 34.4/0 .70.0 20/: : 03.0342 /7: 9. 3.4-0-0/4/70 03089. 80 570. //. /.14. 540/3.70203445 904-7.3225.3.454..4.: 34 903 4:9:7343...37.2../7 3.3..: 8.. 2...7020343./3. 3..2..: .03 4-.2.0   &9. 574203.023. 85:3. 709.: 002039..:20. .. 424: 9 : 03.30 8.90./.3. 3. ..4244/..2.0 . 0890 ..:34.  3472 543..0-47-0 8.34574. .:8.702030 40  .7020342 3/:897842 /7: 9..3.3.:  57 942 39009:.90.07. 570/540/3.:5742030 8.89.20 ..3.302.3..90. : 302 4-.3. 57203.  3.3. : 2344 .493. :4.3: 3/./ 7. 43 247.: 2 5484. 0 : 4834. ..2.7/0:./:./3.3031472.: 34 903 .  /.5897. 942 20/:84-34247.. 3.34. 7: : ..  . /.894 97 ..889024-.3/.94 94 8: 3.7.:0  574.. 547.0 /7:4890503.:4/::80547.  . .434 /.3489: 03..304/:0:7./434803/.04 207 574 7:0  :942. : 540/: 54.3 3.0 /. 30 -4 54970-.3. ..7/ 8: 2.7.93489  .: 0 8.. 2. 3 //.7020 2. 44 89..90.907 45 9 /7: 9. 70 032.8.3. .:  -4 089  3.. 203.70/.3.4 :8.03::/434804/:0408:54/4 30-742203..9  ..3 30 970-.. 34/34820 :: 03.042.70.2489..70.3 3.3:  .5480-. . 2..8.03 .4 8: 938  570..  5742030:9 :3.2489. 3 57... 4-7.30.454/:9. &8. 3.. 0/.49.89 0 2344 -7 .90.0 : 540/: 58203489 7.0 42 85484-34 : : 70 .84/3 ..: : 8.3 897: 3.4:.854.024/0 ..3...  02 .89... 7.7.3. - 38 2.8.4942  %4 0 -4 24: 0 .2 02.342 7.3: 574-02.. 0/34 4- 34 7.  $0294.89. 4. 232:2  !702.7 03  .7.9.:850 .-405:90...33/.3.3. 408:57095489.3.2./45 9:2::3..9..../:.90.3.88902... : 8.8./.0  80 4. /.3..34:.: /.. 80 574-02 8./7 ./:5....    4/3.. :850 34 57203:: : 4/4.4.9 4 974:. .3./:  : 03:  & 9..3...  -4 94.892.48:234484 03. ..:/. 92:84.30 : 97..74.844.4/30  4-7...938.4897: .. : 0/34897. 4.3: .454. /4-./:. :.4 47. 9420 89.0 3. /..  ...93489  .4/8890284 904780 5489.89.  304.  7. 0 .3 9.4/30  3./.9047...574-02. 970-.  -4 94.. 3.5897.90.2. 7..2.3/.90..  247.  .89.3...4.89..9  .7/ - :9..9.. 80 : 7..: 34 903 4 574708.4 89:.0.  7...8:.9. 92 89:. 70.  /7: 9. 890 03 3...9.4.0  0/.34 .:.90.  .2. .    . 03.  0 0./7 .  /.  574.2039.4 -07309 88902 4 80 8.3/..34.. 034 30.5754..5709. 21472. 8: 45 9 ..2. /. . 4.  8.30 /0.90.4-7. 80 :/.4.

 8 574.3.. 540/3.30 0 3.49420 9..../43.3..  & 8.03  :9:2/7:/0.301 07.4 94 20.4.4  85.  -4 94.4.4 3897:203..34257.3. 30 .3..3 40 : 0309442 . /:20 24 0 /4-9 47423.344-7.3.  20.3.. !40/3.:3.49: -9 .3.3.83 3.30 31472.5703:94 44. 574.3.4. 4/70 03:574108: %03 44-7. 4-7..302.  304.702034 4 45 90 4-7. 0:850:0/342  .. 574. .-47. 3054870/34 575702. 4.0 7:. .909  02039 57410843.3: 34803.05.3. 89.: 0854:  :/2..0 7.  47.4/30  /.970-.9.. .7.  .:54970-0 /.. 3.  9030  043420  /4-.4./42    $. 8 432 94 0 45 90  . 3.: 3.0 7.: 5484.4/3024 0.80 . /.90 30 54. 31472.9. . 5489.0  .: 84/30 4834. 3..4...-3092.3.430  & 03.3.  .4...  :20894 :8.30 57094/34 890.247.0: 03..  482 5.4  970-. :54970-.:205480-307.44/4. 54903 4 4-7.30 3..3.0 .30  /0.  ..7... : 030 .  1:3..: 3. - 4. 8.3.3039344-7.34 57203..437.0.7020:4208031472....3.35741.8 247. 92 54/7: 2.4..3. 30454/3.9. 7.: 3 3.70203054970-08.94 94 3.30 .70/3  /7: 9./.43054.4.../7 . 4-.0 -4 40 2.574... 2.30 80 38897. 92 . 39009:. ..: 4/7.907/04045 904-7./. 03. 3. 90 4-..0:8.2.8.. 2.:.304/348:45 9057410843..5480..9 : :2: : 03.:3.4.842574. 3. 90 5742030  ./7 . 3.99 7. 57.0 3054870/3.0 30 : 9420 /.32. 45 94834.2.0 .3.3.289 -0 7. 0 4/ 4- 34 202478.70/./..0 .934 4-7.93 :9..2.3..34-4-7.424:. 4 4834.. .90.  : 3.3 34.3 3.  :203.2.3. 8. 497. 9... 30  54897403.30 :8. : 7.0/3 4  95 34 : 2342  7.3.2.08 0307.7.4/.3.. 7.3.4.:20./7 .3: 2. 5072..30 3899:.. 3.3814728.0 3. 34.3 3.34 4-7.2 572072.: . 574. : 5747.  8.3. .2.  5480-..30 : 0307.  3. 4-:.03/:8978 3.89./42  &845:4. 08....20 059.30 304 574-02.4 0  44 4-7.. 3..0  :54970-: .30  &9.4. 42 0 80 47899  .203.. 0 . .203.4... : 7.. 45 90 903 4 4-7..9 425080 574-02.54457./3574. 8.3..4 97.. . 0 0-7 0.  ./30 4/073. . 83.0 824 -:. 8..702030574.4.: 3.7./30574.572030434 948:3.04 .432. 424: . 5.49424:8.. 4-0-0 030 :850 34 57. 3 574 7:0  4-4.702034 45 90 4-7. 0/.. : 03.:8.0  54.4.08. 3. 94 .3..4/. 3..4.0 .. 3..2.4/32 7.34 8 903 2 4-7.94 30 - 970-.02.3..4 45 90  903 4 4-7..4903 ...: 30 573.4.080 %03 4 4-7.4.05...5480-.4 2.  2094/../.0 0/... 3 2 /.0.570/. 8. :..  5470/ 5774/3 3.  88902. 03. 5480-34 -0 : 0 .7 ...574-02.3.7. 8. 45 90 4-7. 3.:20 9. : 030 :543.54730 1 0 5484. 903 4 4-7.4/347.4..3.4. : 03./7 .. 970-.. 8.. /4 7.57942047897. 3.  & 030 /.30  542.789..3.0 : 8. 0 3.  . . 5072./. 3: /.303934 4-7.30  34 2.  ..  : /.4254.89..: 3 43.  34 247.:..89.485484-. . /...303..9 . 3.07.4. 0 3. 4 3.3..3.  !7410843.7020342 4-7.7. 9024: 3489 -4/.  34.  '0  /.3.. 24 0 /.34 4-7.3 85484-3489 .  9457095489. -:/0 . .49.. 0 . 897: 3.30 0 434 : 420 4-7.4834.9.302  0/389.4/3.0  24: 3489 .3.92  .. 9030  043420  574.  -0 4-7.37..4. /.8 80 579842 3..2 .50  .22.8:/.3.  .74903  207.30 80 30 24 0 .4... 247.8905033./4 3. 3.3..7020 8.. 0 : ..473.. .3.. :0  3. 0 80 574 7:0 57203.:543..0  573.... /... /./3:  $.3.50  8: 9380 43.30 .947.4.7 .30 90470 8.0:: .  9  4 4/348: 20/: 45 90 4-7.07.30  /03914. 30454/3 . ..0 ..   8.3 /04.  54.89.57207 :440 /4 : 0 80. 0 /4.... 850.30/.:.4/30 30309030 04342047.3: 2.3..  $.4/327.  850.4. 903 4 4-7.3489/.0 24.89.32..83  44. 47 030 20. 30454/34  2344 .3..3.4 .4.7 .07.././.1 32 4 3. 3.0 . 0 424: .9 :34 030 34. 7. 54970-.9  4 .89. 5480-.0497..3: :3.042.0. 54.4 8:  3.93489   : :84. 0 8.4 43.80 303.458904-7.. :20894 8973:9  30.30 2.303.45 99 & 8..970-..89 57.5...2..0 57: . 03.3./.   .90.. 0 3.4. 70 ..

3.:3044-. 80 3.30 : 03... 0/7:57.49 2..90.480/.3.  !072.4 85484-3489 07 80 57 :8.0 90470 82.3. 4... 0 . 8. . /.9.:  39009:. 7440-.3.. 7.4/. .3:95 343..  !4 30 /.2489.3.2 $.30 57.  34 94/.4..//4.3.3..302.  890503. :..2 03./44/-..4/4 :/43.: 43 40 80 4/3480 3.0 ..034 4..7. 9. 3.3.4.4 8./0.04/7: 9.9 3.850904-7.  &4.4.:970 028: .  574.3 85484-3489 3478. 570/89...9 : -:/: 3489  '.5897.480/.0 ..: .  7..4/..3..49.3.4/ .34..32 34.0 -.  : /7:42 3.43054-93. 2..0  -7.907.03::  .24 0 -9 454. 9047.9.494280: 03.4-0-0/.34 4-7.9...3...7.3.30. 0 /.03.70.03....30 5489. 8.  3.  -4 94.30 85484-3489  14720 2 03.4 3..4.4..3. 4/ 7.9 3  4783 3..9.9.9047. 4-7..9 34/0. 14727.43.  30 8: 80 47. 80 7...3.48. 89..3054.4580 .59.4.9..3:28.03.2.. :8.0 . 4-2: 3.0 . 9..0  : 0/342 8: .9.3.9  :99. 07 : 03.9 1472. .45489.3.344-7.: /. ..385484-34892.2 03.3.3.907.4/30.4.8:54970-3.49:  38897.1472.89..3.32..:8207....0 -. 80 :970 5:9  8..89 2. 0 0/34897.8. 74 143/ 3..  9047. 9047..8 329047.4 30 24: /.938.....4 0 80 .  :23 7..1472.  89.3: 4-7.4 .8 3 0..34.4  575702../. 34.0 90470 82..3085484-3489.97... 9047..2.  3054.2 497 2..:7.4/ 3..489 : .4..3.  34.80:8. 70947..3 .. : 03. 4783489  !70/89.3.7. 280 54 :3.30  459070 .439009:..3..3.9 3.4 9047842 03.0:820703.0.0 .0.34 4-7.0 434 94 0 2 -9 54970-34 : ..437.0 .:3.  304.30.34 4-7.5074/:8..0-9: 89. 9047.: 970-.3.3.: 03.92802. 574 7.3..9 348: 9  &20894 /..: 3.789: 97037.  %70 . 3.934...9..:  .44834..3.3085484-3489:2.3.03899:.97. .303.0.92 ..302.4 8.9 3 .3.3. 2.4.: 0/34897.:3.3.8574897.3.4.4 2.. ..7.547.24:57.. 02.9.0 .9 2. 7.-. :8.570/ /.342 80 8. 0 .34894-.34 4-7.34 57...80/.3 85484-3489  3907084.0 45 90 4-7..9 3 .4..309.. 3 4. :2: /...  &8: 93 9047.2.403.74 3.2  //.34 8.05.4.97. 4.97. 8:97..  -0 304 5480-34 3..3. .8...893.2. 5:902 850./7 .14727. 3.89./  !4203:90 90470 80 82.. 8: /.907.0 :9.  //. 1472. 57090 34 8.2.4.. .3: 3..493944.  2. 54970-3  57. 5.0304.. ..3 . 7.04 07.4 4-2..../7 3: 4-7.34 4-7.907.4.:3.3:4-2. .4 0 2.0:23085484-3489 8:-93.7.. 24: 3489  : 70.3. 8.4385484-3489 $2. 2.49-:/: 57410843.... 1472. 2./ 80 47.0 -. .9 :99..40 8..  54970-3.. 489.7....3.:09:8. 4834.4. 0 8: 80 5489. 7..02 870/342 .450/.3.. 9047.57.93.00/3... 2. 30: ..0  :9.9. 0 4/.0 4783489  57203.4.9 3. 39009:./7 . 02:038897.9.04/7: 9.2.3:/.3 .  43....3.  !702. 80 3.49: 54970-3 3. 8. 4. 482434.9387  !7095489.      % #$'%  #&$%'$#     %# % #  0/:/.902.4.3 30/489..303934 4-7.3.080/0 0 //.2  3.30 24 0 /.. 4783  .2  //..30 5.830-954970-3.37..305489454970-.  !70/89..2....4.49:  0 24 0 80 3.8.0 4/08:2.3.3.34 4-7.3./7 ..3025480-34.4 30:850. -74 :. 8. $2.89. ..4/89.49:8. 970-.3 /.../.3. :.  .934893.89...3 :9.3 85484-3489  54494.37907:257-47:3./. 9420  30 30454/34 38897. : 540/: /./ 4-4.304/70 03 3. 940. -.3.3.7.4/ 54203:99047.. 40 /.3 .480/.4807.34. 7.0 93.4 - 80 4/3484 3.4 39009:...0 90470  .30 43. : 03.  %047.73:94 34. : 03.97.2  7.93489  & 054 7. 307.907. 4.30 .0 ./..:85484-34892 03.4..30 85484-3489  480/34 57.3.0-948: 03/.90703.

3417.7.3 85484-3489489.. 7:4.389050389..2./7 . 4-7.303.2 24 0 -9 .89. 30 8.72.3039009:.... 3.4. 24:3.4.30: 03.3.08  /0.30 3.323.0.0/: 3...3: 39009:.2..3: 8.  8. 0 8:57493.... 573.89.30 540/3 85484-3489 : 03. 3.39009:. /.53.24 43 .89.: 5480-. 3.39047.2.32. 90470 0025.3 8.  /.344-7.49.  .80 30.4  :8..  /8.3../..47.2.3.72...4.3.4 940543.834.89../7 .37.. : .248..574.9.4   5..  #.7./7 .7.57203.7:5 :44902..9  485484-9 /. 34 7.4.  : 03.9 3.  57203::      $'#% #$'%  &9.89.34.4.  .2  574-0284 425083:9047:  897:9:7.  8947.7. 0 .42.9847. /..43.0 8. 45 90 4-7.494/8...203:: 34.89.  8. /.4 24:424: 9 945495:3039009:.0 3054870/34 47 03.3: 4-2. 543... /.7.38. 7. 8....3 8..8.4//4.:4.3254/2 2.3 .: : ../..4 88902. 3.. .4. 544/3 .34892./7 .408:4/.97.30 : 54203:92 9047.3. 20 80 970-. -03: 0/34897.. /.-7.987..4.3-4757207. /.3. 4389.89....  %0 0  574 7..89. 80 92 3. 970-.94 4..489.3. 39009:. 30 24 0 57.9  3.702034 //.0 -0 4/70 034 3. : 45 902 4-7. .4/348 & 8. 4.3.:8..97.308:95 30.   .7./7 ..4.3.   .. 0 2 -9 54970-3.97.3.0 /.8940 /.73.3.3.2039.. 0025.30 4/70/0309020  574-02. 2.203 844. :57.30 39009:.3:85484-3489: 03.  8.309047857.0 . 3.. 0 .80  2 03.38.3..-7.0/34897.04459070 03.  30 80 . 3.00 17.85484-3489090 4 4/..32.30574.57030-70.3.:8.9. 544/..2  40 3.3243.3 85484-3489  39009:.789 4-7.3..:/. 24 0 :850 34 47899 8. :3.30 5774/0 !495:3.80 7.39 970-.  0025. -:/034.90470 303.907... 2.3. /10703.0 /.4. .7342 : 03:  : 420 80 4-7.859./7 .432408: 95 30  70570039.4 90470  57.3057095489.3489 : .9.  %4 2 424: . 7:5: 4897..25480-8934  4.342.9:4-.. .97..8:54703:00/344/8: 93859.2./.2. 5480-34 7..32.3 5747..083090 08.3.9.7./.8 . 54: ..:: : 7.  1.: 0 .90 4/4...342 7.  489.0  7..2489 3.4/47..89.03489 20 : 3.4 2 03.3.  897.9. 0/389.2.:  $ /7:0  5.89574.3: 3.4834. 8. 80 82. 47890  /.  82..22 8890242 8..9.8....4/9 57 4/..24 : 570/20977.3: 54/0/3. 30 24:.3 3.2039.9.  047. 8.  0025.984 .080 743903.89./93.. 032 30.24 /02 30 8930 40 8: 8./:  ./7 .2 303.93.94/4.30  :8.99 2....  /. 970-. 247.302 30454/3 3..3488902.4/. 3. 0 5498::  .907.4-0-0/ 4834.3489  !470/ 3.3 7...84834..0834 88902. 570/89. 4.-7.807.9:024/.4980/0....:9.2.:23423. 9.3..3 570/209..4 3..342 39009:. 9 .30 .92 8890242  -4 8:. & 03.49:  %70-...3 85484-3489 40 80 7.34:8.2 80 57 -42 8..8030:543./.   .7 .3 1:3./. 3../7 .3.: /.042.  3.34. %. 7.89.8: 303. -4 94...43. 30 24: -9 :.859... 573.  4783.34 89 : 3.489.3..32/8.  7.  85484-3489 3. 45 939009:.  4897.. ..385484-3489 9..7:0803. 3.0 303.9. 8..4/ .2.7.3.302 39009:./45: 9..2   %047. 8. /.3 8.:543. 0 :92 89.0 0025.97.:9 :3.. .4/. 4 8: 544/3 .73489  025.44-7.3.3.4./7 .32889022.9 3489 : 3.: 03.9.89.342 .2 1:3. /. ..1.70203 9047./7 ./.9.2489.57./7 .3:  %04701472.85484-3489 .90470 4-7. -44.  -47: 3.3../7 .3: :45 90  !4894 4/348 :84.. 0 .8:23424-7.30 889025747.89./4/.07-..902. .3.5: 88902.3.  85484-3489 : 03.  94 80 : 570/2092.70 90470 80 8.3.. 40 80 82. : 089..2./7 .  34.4.9 33.. /4.3 8.80480 .7832 -4742 57207..27.34 :9.  0025..7388902 .  575702.

0 2..  02.: 80 : 9047 897:9:7./.72..34.30  39075709. 4834.530  54/7: . :8.3..../7 .34834.3.31472...3... 9.0 489.3:7.0. 540/30 570/2090  /8. 4.  :/ -03..897:9:7.. .70/3489 247. 9 3. 9420  897:9:7. 8: 4834..85092.002039      $%'!  4. 9. 4.3.89.5.3: 303. .0 :..4. - 80 244 570  3. 37./7 .43.490473./.9.30 .90.2. :3.  /0.35747.  .89./7 ..9:03.305424.7 :0:4.3.9 31472. 30 24 0/.. : 0308.893.  8. 894.9.. .2. 80 30 24 0 . 80 57 -42 8.9.0 4/ 31472.. : 4/70 034 4-.3 /0..39009:.3 7907:2 57 -47:  88902./7 ...303.3.489.4834. 07..  /.34  8: 9384  -0 0.. 247.30 0 3..3./7 .3:  .09.  5.8.702034 2. 3..7:2094/44 0 897:9:70/.  3907. 7. 4-7.3:  1:3.3.. .. 904-.30 8: 938 43.  : 540/: 7...3. 9.93489 4.431472.042.92 540/3 . /.3./..4  47.304834..702034 4-7.  57: ..54/7.0. : 03.:543.4-84789: 57.3. 82.3..89.3 20 :84-3454.27.0 /.30 -93 5489:5.  .3.33.3.  $.   3.:  : 030 80 -7..4/9 7. 8:  -402  5495:302 8.834.4/.0.30 1:3/.: 30454/3.  :2.30 570/2090  .897.   .8 43. .:0  4/7.0 /0.34..: .808.9.  /..2  8: 93. 425083 ./7 .3..30 82. 8.0/.0./...3/8.0 .:570/209574: ..3.3 43.89.3..4 0 .4..32 :84. 80 :9. 80 94 .82.425748942.:57.3. 3.03574-02.0/. 3.3:8.530 $.0  970-.0489.907  94 3.4.0893.../9 20 080-.:4-./7 .424:424: 9/.: 8 34897.5774/0 :34.3570/209.8 4/ .540/3570/209./ 80  /...:3.4.34.70.94./.4-7.345.7.9 34 /0..89. ::53488902.:.30 85484-3489  !9.3.3.89. .  . 9047.  : 030 45 9 4834.35747. 0 30 .8. 07..9.: 894.30 45 9 5424.4  54. 0/:92 3.3::4-72094/44 897:9:7.2./.9 : 425080 574-02. 8.: /.89.54.0 9.0 40 57: ...: 30/8. 88902.40 7.9.289 8.. /.4 94 8: 47. 3.94570/209. 442.3. 70 574-028  !702..5470/94.::89. 922344897.702034 14727.43.4/70 033. 497.0.-:/0897:9:7.2 .43.. 4 3.73489  .4.  3. .30 1:3.02.. 8.. 542.  7:2 70 2.03:  !702.0.2.. 8.  /.0  4 8973:923054. .  .3231472. .89.4..!74-0284 425083.4 4/70 :0 4-7.3 4. . .090 30 24 0808.2970-.485. 0 54/00 3.9:-:/: 3489  $./7 04834.97.3 2.2 3.03.89. :543.49 540/30 /8.325489.5424..: 4/97..3.05.35489:5.4.8:230/.:2.9.0 ..0.084/30 70 574-02-47.347.3:.4 9047 80 5489. .4-: 03.4-:.  3.97.2 .38. :0/3:. 3 4-23.3.. 3 80 24: 7..... 989.53. 3..2.574-02..8 :.  .570 970-../7 .  /0.9 8.05.3 88902  8.. 970-.4..34. . 0 54/003...3:0/348:5.::7. 85484-3489  3907084. 4 390708:: 540/3.0:4.2. 3-478. 3.38:9..7./04/348 :45 90/.3.907:7. 4834.897:9:7. 4 80 :3480 : 3.2..907.3.. 3.2039.  :3.:20. 3.3..3.89.3.30  / 9 4570/003.4  7.803.834:9..30  4.0 90470 0 .3. 54.30897:9:703004-. 0 /.30 5747.89.  304..  & 4/70 034 207 43.89.97...2.8344/94.3. 4 897:9:7. 3./7 .: 3497 . 570/89.489.48043/4.33.3..2.4 /7: 9..0  -74 574-02.  570 8..  %047.83.8.93489 .: 303.9 34.734898. .93489  & 4.3: 8..4.43.834 4/34.893.4. ...89:5..9.97..89  0 7.: 39009:.903.20 247. /... 9897: 3.0 30... 7:58..30574-02.2..  4 4.3489 8.32.5844 0897:9:7030454/34/. 4-7.789.:9.:42. 3..0 39009:.:  9....44280: 03... 77.530  3 4 .:543..  -47  88902.702047423454.. 3. .01..3.3/7: 9...4/0  /0.: 3 3.89..

/:8.3. 8.0  !7:9. 8.3.3423.9..3 5./.0. .3:3.3.89.4.-04.3...4:    ..34.: 03. 8.:. 570/.4 : 03.89..3...4 : 0:  #0897::  :9./.49..803.2.832 24: 34892.84/.0 3..2.0 570/89.34.9 3489  5720703489 .54./.540/3570/209.80:57.7.:.342.4.34 2.93..89.: 4-. : 03.4/0.  0 570/89.89.: 3..3.2.. 30 47: 0 .45489:5.03.4.2570/3.89.  .9. #0..3. 1 42  4.  2.3: -4 94.3.9... -74 . 3.89.3 4/ 3.5702. ..9.90730 0.345..7..4.5.3570/209.34894/348..30 45 90 4-7.203.437093424-7.:0  -47 3..4  :2.3 482..93489 40/7  948.89./. 5702../.893.42303423..804/80/0 4834.9 3 /0.3.4: :3:97. .3.90.34  3..84..902.93489 .342 2: 421 42.  !470/70/4.89.-3038:30574203.8: 9383..70203.7 .3. /7:2 570/2092...89...3 7.. 89.0...34 7.:. 4834.4.90.859..  34. 0  5495:30 8.342 424: .. /4/.30 3.89. /0.50/.342 5..342 5..3: !489./.  :7.3048: 7.  $97:9:703..90 20894 8.7 ::  : 70 2.4 45 904-7.3: 3.30 8.  84-4/30 .: 3 3.907.9.89.90  .540/3:7.2. : 3. !74/70 .94427.5. /0.3.0 3. 570/.2.2.4 040  -473.:7.3. : 7.49. 0 .2.834..3.34 5...3: /..89. 92  7. 9.30 :8...3.3 570/209.573.8059..... :7.: //.3489  08:70  :9:73.342 5. 4-09.89.:0  /7: 9.  #0.  /. : 570/2092....89.57.32 5..70.70/32..3: 575.. 80 4/3480 3.9 : 420 80 :9.  8..30 570/2090  .85470/030897:9:7. .34.. 4 424: . 8.30: .:70.30.70/2.03../4893: .34 8....3 0 4834..834 4823. 0 4/70 .49./3030/008.4/3. 3.2...3..347.  .. :4 0 20 :84-30 .890503.702035844 50/.4: 57203: : 8.  /45:38..4.90 .30 402.89.  .89.89.3. 9420  3.84. 80 5720342 573..2.3.30 %48:3..3:8: 570/.00  4/34808..789: 40  70/480/ 34. 3.4.3.3489 2 03. 70 . 300 3.8..89.570/209 5480-34  .  4-.84.:0  9030  :9:70:2093489  .04/4.   24: 3489484-03489: 03. 47. 7..9.3 570/209 570/89.3 3 /4:203...  3. . /.89.. 3.: 03.4.2 54/7: 2../:8.5480-3:8390:94834. 3.9.4/./. /7: 9.3. : 45 902 88902: 30454/3 3.3.4  3489  575702.3.902.: 030  3.  :203.89.: 9.34.4. 80 .89..0.3.0/34 3897:9:7: 4804/30::534459070 030: 03.32.  3.042302.4 8.7/:0 -74  3..859.  9030  57..... 40 %.3570/2094 /. 57 43.3:70/480/..342  2: 42 . 408://.432897:9:7.. 88902.9..:..3.3.37.4 70..    %02034 :543.:0  84 034 :3..3. 30408.89... 5.302 : 4-7 3.3..   0/.. ...0  : 3./7 ..3 88902   8. :: :: 3.3 570/209 30 0/3489.30  -930 0020390 8.. 540/3570/209. :57..9.3. 3  8.9 5707./.44/70/0370/480/547.. 4/70 03: .8.4-7.   8.3570/209.42.3 570/209 2.3.030 3.  70:9.859.: 3489  !702.3489..:0  .44 42 03..0  -74 .4.4.034 .30 70/480/.89./7:3...89.89 5774/0 5774/30 3. 20 :84-3054.2.  897: 3.09. 3.53./03  /7: 4-. 4/70 034 20894  4-2 143/ . 4/3.20/:540/32/8...92. 0 07:4..: 03.: : 8...4 570/209. : 3.  . 94 548940 740  -7430 24: 3489 34.9  ./03.34 57034 030 4/70 03 8.3.7832.84.445 907.  34.859344-7. /.90.89. 03 .045 90897: 344-7.70203.70/2.3 .93489 4.0..0 80 : 03: 2.. 3.34892. 3.859..7. 3.48:70./../030 7. 347203.....3./. -47 570/209.3.

3.... 80 4-0-0/ 34. 540/3 5747.894 :..  08:7./7 .70203 870/89..0.947857.3 32 5424.034 :8.34 4-7.3 5489:5. 80 4/3480  3.530.90. 4/: :: .. 20/:84-3454.39009:.2:.8.4  3. 3.:: /..54203.89. 31472..: 3..0  /4 4 0.4895424.3.. :..57094/34:8.0.3.: 029025:7..7. 970-.3 4834.2../.  3903.9.3  9../.89.4243.3.20/7:3./.4034 :8.370/30 4-0 7.89.3 5424.. 574-02.7  !747.. 0 .4 . 30 /0. 4/70 034 20894 247.43. 792:3.2. 4/89:5.9.  ..:0  3. :3...0/4.384 03548. 05480/:0828.57... ..94570/209.3 42:3.   54.4.57.3:970-. .30 : 03..74 94 20 : 874/32 570/2092./7 .3.0..  !747.7 /:84 035:9574/:-.30 :... 54/ :9.23. :850 30 4/ 34.. 8574..3 0/3.3/.88902. 40 548940 20 : 570/2092.47.030/45:380907.   .3/4:20394808. 84 03489 90 4 0 44 :8.  34.543.3..3. 2094/ .. 57094/34 : 03 2. : 34  -4 94../..89.. /.22. 88902.4  574. -:/0 8.8.303.9.0.3 3.43..4.0   7. 0570/209.4:7.4: 4 : 897:9:7:54.4 0 824 8.9.3 54..2570/209.30 :.388902  -494...970-..../7 .. 88902 3.85470/: 7.4/030 4.-47..0    4/  54.480:5747...  3..  $90 03. :302:80/.3.0.907..../. : 089....5741.4/33. .042.3..28 8.2..3489 20 : 570/2092.:5:989.  40/.3.89.7 3.  48..30 40  23.42. 3070.80 :.//.89......7.83489 : 574.93489 540/.8:80/0 0  3.34.3. .. 50/.2.85932.0:42./4-74:543.  !. :7.7. 09..89. 2....89.35747.:42403  3:97.70203.3.:4834. 7. :944... 8:0890..3 8.44/4.889028. 4-...3027.90.244-7.35747... 70/480/ : 03. /.3./7 ...4-2.  !7095489.3: 3...3 3  30454/340/.::897: 3.  902.0 ..0./.859344-7.8..:0 /. -0 7: 03. 9897:. 80 48..  : 03:  . 4-7.234 4  54.3 70:9.  . 3.4.89.. 897./7 .34...0..22.4 5844 2094/ .4..3.89.89.  /.  574-022. : 3.7020342 43../.288.0.:: .3 5747.0892 ://..03..570/3.30:$7-.2.304-.4  4 4 4-0/3. . 5708.  4/ 897.05747.  570547:0 . 57.3.34.. 3.3.42 03.  !7 8. . /4. 303 9. :-7.4.. 80 4/ 8.  903.4/ :.04:53: 47../7 ...  57203: 2094/. 54709...0./7 . 0 5. 80 : 8. 8.897: ..:97 4834.30 ..3.: 03.3.4.803070 .57.:0 8.0 5841 0 24: 3489 0/. 8.. 54.9 .3.:8.20303. 540/3 570/209.2.89.4208942.89.80/.3.7./.2 0/34 570/209.470/480/..0  %.80-090 4 .90.08302 :8. &.0.3. 0 .:850 34489.4 0 43./. 5480-.89.  470.90.:.3.7.3.4.. 3.89085484-3489/.4..4570/.4.3: 3.5747..9 3489 4/ 5480-34 3.  34. /.9.3570/209.  88902.282 .: 3.3. :9 0 3.3...  7.0 480 4/30  !747.5747.3 570/209 970-.0  30454/340/.9 3 .  4/34834 30.84.4 4/.89..8593.73 70/480/  !7.4.47.30  304..  08: 03 7.35747. : 8 32 570/2092..: 30/8....34 5841 4 7.4/7..4  858.37.0  34..403.3 8: 4/ -93.9  .  9030 :9 : 3.:03. 970-.3.0..89..3.: 3.234 54. /..3.89. .9 4 ..5:90.3 5. 470..  54. 54...3489 &4480.3.4-..4 03.034 8.34 3..9 3.4/ .0.3 5.:94428./.3. 570/89.3: 3.0 -. .2.38.8:/.89.  . .9:70  & 5747.4 /.9:3    $%'!# #  ./.8.89. 30 /4.2 .90..0 /4 4.08: :8.7...: 03.57..4 /.30.  !7-47:  7. . /.2.3.89 : 03.  .30 /0.20.4 &34.74 9484-7423..:4/70 0303.34..897:9:7:0/34570/209../7 .834 54..  3.02 8.89. 0 7.

89..2..3. &857.  573. ./  . 9:2.804-7.0  .88902//..03. 023.85470/ 30 574894 543.54/7.: 8.4/7../:8..0.3...2...3.0 93. 8.57094/30 &84.08.9 .3.89.43.4 .  !4..3.33.789.85470/.: 34893.30 . 57207  : 5747.7342 7.0397 3 857.3..5 30 24: .9 8.. 7.0:3.902. 3 8: .4 0890 543..  ./.89.40234./.0 573.3 /. 0 /4 4/-..3. 3.5 43.859.30573..3.  573. 3.4-./:842  43..8:4834.54 0/3489  573.. 0 :.3.0.../7 ..0 !73.457./:.47.  $ /7:0 897.304.4 7./7 .30 3054970-34 543.. 9  4 0..5..4-7.34899047057.08..0/02 305489.0:9047:3...9 573.43... &9420034./.054.89..4.89.554..  ...: 03.3.0 4783.     % !#!  %072342 573... 57. .4 8: 0.3. 4/ //.3024 05479.4/89.302:74.57203:7:4..4 7.573.9.388902  !730..  #. 07 0 -74 24:  437093 89:..03...0 4. . 84 030  90 0 7..  3..85470/034 5702..3..4-7..3. 9..85470/: : 03 8.597.9 0 90470  303 573.4  43.0 572030 3.0/348.57.2.2.85470/:898.24 0/..85470/.5..30  .34.0./: 857..  7.: 57203: 8: 5844 0 5774/0 .57094/343. 8.588902. 0..0...97.0 2 7.57.:20 34.37907:2.4354/80 . 7030 54 43.4 7.4304:54970-.30304.4 30 /4. 574 7034 4834.0:7.:.8024:43.42 -74: 570/209....5.4 30..  3. 03 -4 :7.93.85470/. 4580 5. /..0830. 40 07.3  /4..907.0/347.57.3.4/70 ::94570/.574..85470/ 80 57203:0 : 2.7. 20 : 30.30573..30 57094/34  .3489: 03.5..542430:437093457203//..  573.9 573.8340/.574.24:/.2039 89.45 94894208090    7.0397 347.5.58.3.89.57.7.3489:8..3.302 8: 930 574..47 030:3.3.. ::/.....0 857.303..4 034893.0397 3427.5.9.3 03 !7.: 3.30  548940 57.4 423: &30.30 8.2: 2.89.: 03..:47039.0397 3 7.0     .. : 03.5.. : 4.89. .5.:3.  5495:328.9 4/4.3.470 .0.0-74 850.: 4/70 03:85484-34893.0397 34  $57.85470/:34...3: : 4/: :: 289:.  %0 4.85470/ 8. : ..53/.249.3.0  9.1 38: ...9  .:20..  4-:. ..2..4.. .57203.53.73  43.057.0 ./.0: 57 4/: . 7.89.80  573...0 .90  !70/3489 4../7 . .3890503:45 903489 5.4/0..4.3427.. 4/70 03:.:304. .: !7..0 .734  43.3 %48:   573. .409424: 0.9 34895489:53489:3..3.  9.35:9 :  /.  8 /:-2 :543.30 3.734 3.34.:/.3.85470/:2.85470/.0  573..:94782.  !702.89:: 03. 540/3.3.4.7020342  49. 05:9. 30 24: 0 97.5.5480/. .:1:3.0 34..8947.9 573..89.30 24: 3489 570459070 ..:5:989.2.7.0/.97. 7.89. 8.43454.9 573. 304.9 2573.4:4 2094/44 4507./... 4/70 03 5424.8.  573.. -74//.9.4394892./.89.2.3489 3.89. 944 . 893. 30.0 4/4-09.30: 8: .557./... /...0397 32 7:4.3  024803..43.0  !73.0  543..: . .  043428.73427.4/70 030897..43  90470  8  30 24: -9 : 5495:3489 8.52./7 ..8030-8204574....: 80 7907:2 4 542.:  /.. 030489..8344/890503.52. 80 7.7.89.85470/ 0 4- 4 80 3.3./7 .3...3 7. 2.

. .  3..82.  7.00  4/3480 20 : 570/209.4 03:573. : 5495:34898.54970-342 /:-342 .4 .909 247.38.  4-2..4 89:. /7: 573./7  &84..2.3 3.89..:  574: 08.. 3054894 24: 3489 /..2.:. : 03.89:: 03.:8.43.-47.308..4 .70..3.  '70/3489 300 2094/0 8..  34.9./.947.    .: 3:4/70/-:3.89. 3. 570.90. 4.570/. 3..43709342  $ 4-742 3. /7: 9..0.89.94 /...:8.4.8.7.0  247.89.89.  3..  ..0: 433.3. -47 1:3/.89.2.97.... !74-028. 3 :8./0... 47 0307.89. 24: 3489 3....5489.0  8.3.  89. .4:3.309:2.5747. /4 2. 8.. :7.0:7.. 3 ../.:  5489..3.3 3.3.: 34.89.89.85484-34892. 8./:3.. 07 3054870/34 574.4 5:9 4/ 4370934 .0 8..0   -7   & 9..57.. ./7 .: 8: 9380  -930 43.489.4... 573.54.89.89. .0/....  ...: -7 ..3..0.: 3489 : 3.. 547..5720:7./4./7:  & 03..4...89.89.3.432 484-034892..  !742030 : 8.  /. 3..89.3.... 0 54.427.3.2.:5844 21 28.2 3  7.5897.:8. 5482..   3489 3.82.0897.5. -3.89.0:9.. :8.5489:5.89050390 4 . 90 4 . :9 : 3.70203 3.. /4.: 03.09  !4.  304.  247.4892 ..47.  304../.305742030:302304..8344/:7.89.  54709... 3.34.  : 03.307.  .4  . 0 030/489 :2..: 348980304/3488.24 207  #. 304 570/209. 40 3.7833. 3/.0 : 03.89:3907084. 1472./7 ..243.9:709/      !#!!# l $%$%'&#$%&&   .90.850903..4 03. /3. 7.0:540/:39009:. 9.89..8.0: 0307..30 54..3.  !73.094424: .3:8:-093.32 .30489.30 4.4 - 80 3..03:84.5.70203.9047.89.34.3.08. 0303./.702034 4 .3 3.4 .324: 3489 249./:. .40-803.3.. 7.-473./7 .4: .34 24: 0 890503.4 03008507203.  .3.: 030: 3. 5480-.:34..9 : 4-7 3/. . : 03. .2. 3.3:489.: 8: 30454/3.5 80 8./7.: 4/ 97.4 ..  54...3.89.38.3 5. : .:54/89.8.30  :4 .  ....: 80 :2.4 034893.:... 3..34-. .  3.808./ 80 4 9420 /..3. 3.89.9.088. .4 7. 3....89. 8890234..4:24: 3489 540/3.835844  24: 3489: 03. 897: 3.. 31472.54/7: .  94 30 4/2.00  4/348  0/.: 3489804/3483.89.  82 :7..89.  24: 34892.3..3.0.0   94 424: .0:8.8.. 4/70 03423. 80 .34.0/. 902543.. /..83.3 30  4   5470/ 94..304/.: : 03.0 4 3. 7.93.: 30 .: 34540/.23..892.5470.573.3....5897.5..934 7 .97.3.04.3.0...- 027....38.3.4 89.4 0903/03...  & 942 57.9 3.  8  424: .5.  ..89 0 2344 .0.4 03 7.../:..907.3.3 2094/.: 34 903 3./ ....82:2.932 -4742  5720342 3..4709.702033.3.:3. .7.4/..  3.... 90 570 . 485484-03489  :.9342 8.  304.3./...9.  3.570/4..4.3..53.7020347. 0890 /..0 -.08..3./..89.....834..2039.:.0 .. .34 207570..3.:57.0  0/3. /4-..90. 7.8: :8.834.  70.../.570/4.. 870/89..3489 8. 0 3. 80 38897.9.: 2.9..34 8.03 54./.3.  7:2 70 2. 4/4. : 302 4-.: 34890890:9420  943. 4. :543. -494.9. .43.. ..2../7 3.30 //. 570 8. 9 57. :3.7. 3.34574.: ..47. 573. 3.4.89.3573..302094/03..  :45 903 5424. :3.89480 4/572030 3.4/90 4 .7 .57.084 0348957094/343. 80 :/..89.9.3 2094/.4.5489.32.3 4/ ..  .:970-.4:34.30  .4-2 .9.3..:24: 34892.2/42032.. 5489:5.: 3489 8.3. 3. -7430  7. 90478 4834. 0 4/4./7 .  7.48:85484-3 -494..2.:8574.: 03.   !#!&  $%  .89.303.90./7 .30: 030 7.8.30  .9 3 7.. 90 3.0.  50/. 7. 8.. : 03.89..783 7.  2094/:3.0.: -9 57.4/0  7.89.2.3.30 304. 4 34. : 03.9...4 ...90.3: 945495:307. 54. .3. : 4/70/030 90 4 0  .. 4.7.934.89..  574.  4-2 7.89. : 03.4 -4 /489:534  304.90 4...574./ : 3..0 47039.450/. 32 :84. $.509 /4 /0809 4/3. . 7..34.//.89.70203.489.3.9.3.0 3./3 85484-3489 /7.34 7....

:/....  /. //.0.054970-34/.573.:4.4957.. 94 0 ./.4 : 03.07.4 4/ 574894 ..94 4/3. /480:89.44/- 0.3:805489 0. 57203. 3..304.0 9020  970-.70/2... //.0 !4. 00203.0 9020 24 0 -9 .334.0 ./. 3..702034 3.: 80 //..3.3/: 902547.0 3.4/7..034/3488: 3.3. 84 0342 : 3. -7 ..   !7./ 34./.3.8.43/.5.9 2 57.430543..0 5489. 9./40:..3.3:3..4/0 42/042.8.94..9423. .5 /489:53489 :8. 0.94 940 .4 47.42./.89. . 543..92.34... 0 3. 80  : 89.48:8.7  4/70/:0 890503 90 4 .30:4/70/034207:3.30434.325...42 8./.4 8:54203:9.90704 -454.0/3489.89..0  .3..74. 3. 3 5489.89.99:8.90 0257095489.3088902.:..3.2292 305489489902544-4/4.34574.:20.89.3 .  .9 3489:.89.42 %457..3:8:7.0 ./7:2 4805480/ 3448..0 3.3.   4/ 434.  3...30. .024/348803.: 2 57.   !7..94.:2.907./ 3. 3.5 88902.89.:3028: .. 8..89..8. .30543.3257./..548905034570..90.4. /04 54 /04  5489:534  /480/34 14727.2./..  2094/.      !#!$$%%  $%! $%! $%&$%'  !4/ 88902./7 .58.94 .24:/.89.89.70203/7: 9. 3. 24: 3489 : 03.8.3..3...33.7..7.89..02  2..89.3. 47039.4804/3483.9 3489437094.34 .04 88902 3.3. .89.3454.08:3.34.34 7.  :/ -03. .:./... 247..:3.2. 5:9 4/ . .002039...0 93.442 3..2.80 /45:394 0/32.3:  7.90-03043..03.342 57.8.8:2:84 03307..89.. .0 .42080. 4 7...702034 4 88902.3. 90 02 8.22.570.9  408.3.0 8 54.:3.   !702.7020 5. /.3. 0.57094/3 /4.08: 930  & 8.:84.9.480 944/3.342828: .74 94 9750/.: .302..89.305.3.588902.  /.  3..9 3489 570/209:3.2.8905034290 4 ..4-2.042. $.9 34 : 3.57.: 03.  8:89..89. 490 ../....9 3489 : 3....  57.:  & 8.90.042.90.2..:/84/7.8 3..943.89.30 3.4342 940..307. 80 :543.89. 5747.702038-8 .2..850.  -4 57.3.   !7.3 ..:9025: 7. : 3.9 3489 30 :84....89.48090 497.89... .0 . 0.93..:9. 970-.. 8.44..548905034 70308.047.30543. 4834.4 /..:20.02303489.540/30570/2090 %0 4 0:5495:34  .3.74.3:304..3 8..3::  .93482. 0/.89.3. 03..9 : .79:..0  .3.2. 80 573..2:84.. 4/70 032 70/480/42 9.54970-.3::/ -03.  ./. : 3.4//434. 573.8:.. 3..0  3.307.0.: 03089470: 454 30 4/54 09.9.2.: 03. 578.0.3-  8.47. 54/7.  . 5.4 94 - 8.0 54/7.3: :4 .090 4 . :3. 3.8.4- 34 434 94: 03.32 3. 5.57094/34890 033.2.2 -84970-.8.30 3..4 57.: 574. 573.: 573.3. 45 9057.57.34.57.8. /.3094.89.... 80 - 0 4/70/:0  4-.: 03. 4/434 940: 03..907...0 4.9429703:9: .4 4/480/3489 .7..74 943.5 57./04/  .. 57207 /0909:.9 4 2094/ 4897:9:77.: 4-7. 3.0  80 4/748 3. 0/3489..4 7.307:50: 03..3.89.9.2.3425.442 90 4 . 3.: 8..4.3.2.: 03084 0302.3.54.9 573... .  304..4 ...4 0 :.  54 0937.73.  94-424: 4570..44/543.84 0342  - 0.70/. 88902. 80 .3.8...3..970-.570/89.9.30 34.89.727.89.-/.90 02  543..4080 54890503454.2.4/03489 3.:/.48.5 57.3:/0909.. 0 :89. 80 5700/34  4 4 7.  5:90.3:549...44/..9..89... 57.9 34 .35747. $8902.97.-2.4/70 .3. .../ 34..80:3.  570 304 94 5789:50 4-7.445774/  9443424 0.7 .0  .942  574894. 940:302:-934/480/34//./0900-84434 942:0 - 0548.347.85470/035702...3./030: 0892902542./.894784 4.2: 03.. 9420  573. 42.328082.4/03489 3.702034 //.9. 4-7..: 8...9 $.08./04. 4/70 0344 488902. . : 030 0/3489..3.93. 4/ : 03.3.:8.9 343024:    !7..24 4/4.2.7. ...89.0..

 8. 0920 94 3.94.4.0. 42 03..894 : 9420 /.93. 90478 3.342 .573. 0 . 8 34.: 0  :8.47  54 09./4:.:20. : 8.9 3 ./ 7.34 7.4/30.0 04834. 9 59..8.  7.. 0 70..4 03..0  !7095489.88902.04:534 574.44/348.34 :9.      .42 3054870/342 70..89.7/:0.4 80 8.57095489.4/7:2..32. .04..907. 9.: 030  $8902.30 :57.  5:9 7.80 : 7. 3 573.34899047057..4..89. 9 5443. .3489  /7  :57..8034.3.3: 3.89.4:7. 80 3..57.9... 904702.242 3.3.2.3.  0/. 3. 7.8:30454/3.: 32 8890242 07 80 7.. 4/ 897.3.47.:20.425720342  '0  4/4..24 0 57095489. ./.3...3490 :20 :0/34/24  & 03.:8.809.3. 0894 80 .970.80  0/34090 43.947.34.90.34 7.30 24: 3489 .4:84./: 8 : 03..: 8.. 3. 34 573.80. .4 .4/97.03 4/348. 8.22.34./45495:307.3..30 54/:/.  0/:92  : 89.9. 3.88902.. 57. 90470  ..: 8: 93:  0/342 70 :/. .0 548940 3.3.0 .3.3489 90470  57.  43.: 03.04..80 -:/0 88902.92 /.8.2..3 89.7890:8890234../:  :54970-..88902.3..3 5.: 850.: 03: :84.9 34574.302 : 302 002039. 5489.3.4.-048030 24 0:850 34 47.80308.  97.32 5747... 9./.83489  :. 304.5702.7.92 : 34../.4 ...4.5.89.4/.33. 3. /.85470/  4-7.3 3.970-.90 3.902.. 40 :57..3054.85470/: 3.3.3.34-.3. 57203.7... 9574-02...2. 30 8./43.  5747.5.  3.3489  /..4434 9408: 9384 /../. 540/3 570/209...05.909047: .3.5. .57. : 03.0. 489..8.: 8 3./. 03 4393:7.2.0...0.5774/0 /7: 9.: 54..1 34892.:9047:4-.4.3.3..90 :8. .89.43.:: 307. -743 3.49354970-. ..2.  /.947857.88902: .7. 47.  . 3.4 - 43 24 /.0 930 !79423./:85:3.90.9047057.: 59.89.9 34898::9420 948088902 4803..4 54203:94 .4  : 4-. /..  5844 4 //..  574-02..9:8.. 34./. ..4/.. .34 3.37.. 3..74 94:870/302 4-7..34..3.23: :84../.. 54893:. 9 54.70. 70.9 3489 : 3. :.. ..03.-47.4 ..: 03.4:4-.2.3.80970-..894 : 9420 /.3 3.-309..08. 574/:-0308..:  8.89..4573. 90 4-0  24: 3489  54.3.89 !7.:20.5495:30..  .9 33...90.85709. :3.: 03.. 030  & 942 828:  4.34 57.0:: 3.3. 3.. 570/:2.03489 7.30 81070  9.  . 85484-3489  89.  7.2489. /.  84-4/3 ./7 . 3 57.5 54.907..342 7..  57.3:  '00 24: 34894454.: :850 3: 70.37.2.3. 90478.3.  :/ -03.. ..  1. 3..0.3./7 .3.302 24: 3489 : 03.9 574..  .: 0 %4424: .57. 8.9../. 3  47890  7.89.4: 03..-489 40 54.34  47.832 484-034892.3 792 .3..5.5 88902./:.3.83.834.3. 8. 828.88902.: 3 7:5.805489403.40  7: /04 0890 57203.  7.3.3.30 : 03.3.89.0798939489:8.::9.4: 3.9.2.90.0.57/7 .3.4  .90478. 2070 /.3..4:8.4 5495:30 9:2.424: .3570/209... 4 4.  54: ..  2.  & 43.-47.89.3.. #0... 3.3: 7.4/348.  /. 3. .3.. 0 70 03..4892.7 :: . :543..0  5470/ 573.570:-407.3..       !#!! ' $%% #!#$  !4. 89 :  34.3 .7 :0  !73..  7: 4..4/07907:28930..3: /0043. 94 : 03.89. .24:572039574..3: 48 3... 4. : 32.. 2027.4..89 /7: 9..89. : 03.. . 970-.4. /4.30574203.907. .2.894/.3..89./4 . 8.32.  /: 3 :78.34.35:9 80 570907. 54. . 54 09342  002039.  .83:0 3. .  '0  3. : 2.7.. : 70 .49:  7.03.89.4/.9047857.4/30..  !7: .8: : 03.2445 9. 574 7::  574/:-:: 8....: 0 :0/3.3.9./.984  70/4...34  !7.4 7.. 570/89.0 93.9 3489 0 : 4834. : 03.  9..:.343.5. 3./.3.30 90470  57.0 : 34. :20: /.9 .90 34.3 /04 434. %0478.9 3489247.  :7.8...4033. 57095489.. 4.403.9 2 .9:0 57:  5.89 2.-:/::1:3..89.:-7 057.3: 3./: 3.2./.4/30.  08:7.08 70:9...  3..90.4 80 8.90.: 4. /7:4257423..7:: 3054870/34  9442 .  8  ...732 3..24 0/.

. . 0 54.3:: 03.4 573.2489.::8.. /4 7..4  3 5480- 34 /.89. 54./.5.4/9 7. 9.././ 4 57203 4.0 4./... 92 .2489.9.  5470/ :8207. 39009:.97...:  30454/3489 .90.. ..:  ..34: 03024: 008.9.0 :./0  4/.  $.44-0897. 9../.4/9 7.3. :. 4.. 3...30 /0.34.907 30 0 5480-34  .3454970-34 .: 3. .4/ : 0/..3089.. 0  47. 8.3. : 03.3.30 9 . 3..0570/209.89./.  ::::8.5...8.302 8...0 .8: .89.0 80 430 8.: 57203:.7 .3489  34.573.7..3: 7.0 3.43.0834.3./.: 4 34.900...4 - 80 570/209  54.: 0 :40 4: 2./7:4 32.  940455. : 030 970-.4 .3489  &574708. 5489. 2 424:  :84.574. :3.7.4: 57203 8.3..289..93489408:.38897.4 573. 57203..89. 30 4 24: 48:7..48090 970-.4.3. 3.89.3. 3.34 7..3.57/7 . .9.9. 8.43...03..0 /.54870/89.  82. 8.3..34..4 3. .305.. 570/2090970-..302.. 4 0/3489 0 /.97.90.94..3043..0.24 3..0 574090  -..2489.0  870/89..:2032. 5.89.7..89.. ..3..5.. . :0570 034 7. 4 80 /.8.30454/32....  &850 3. 70.3:3. . / 57203424 0/3870/89.3030 :8207. 4/ 3.  3.54/. .342/4203: . . 0 :.3..894.. 80 7.3.057.9308.4 573..970-. 574. 32  !4894357.30  /.2.:1:3.. -:/: 8..9..  /.3:45 90 .9 30 8.33. 4/3483454.:892. . 940..9 : 3034 57203 : 90 3 /.24.443.325747.0 8.. 9254/7: 2. :3.  !48 50/. 3 424: . :82079 . 30 970-.70203  & 97.. 9.7.34898. ..4  ::55.4..3 828. 4: 8.34  :3.480970-.80 4/ 2089.22.9342 03.9.3. 5482.3::4: 3489: 03.30/00 . 30  .0  : 03...:3.3. 54: .303.3 247.0 80 7.97. .30  /: 03.9 3054870/.89.47.. 903.  3489 : 574.3:7.9.3:57. 90 .:20.0834 : 0 ./.42 480 24:3.  8.3 5:9 :8..20  : 03.4/34830 4-0-0 :0307.5897.89...9.34/70934  04.0 :709.. :347.5:. //.90 5495:30/09.405480-3489 430 30   !#!  ..: 8. ../.489. .789.7 54. 4.3 0 .3. 9.90  57.3. 3.0  8  0/:92  -4 82.08: $.  :40 3. 970-.  342 /0. .97.804-7.-:/0 27......2.9340490 .-930 3...80.0  894.3.3  574708.08: 3. 4 9420 /.9.//..9/.. 034/0/342  0/3489 5480-34 /4.70203.97. . .3..:942574. 97.0:9420 94424: .34     !#!$'$%' $%& &$%'  ./7 .34/.08.:8.7..4.9 94.34 4 3..  .: 7..702034 /.: 0 :8207.3088902.3.30 .: 0:543..:  70 .07-./:  .:03.0 434/: :0 9.89. 9. 4 0/3489 30 .9.2..5495:304 94834.. 0897.. 957.48:8.734 : .:8:-..:  :45 9. ..9.3  3.34: 083. 3.89..0 8.70203.3.: 8:-09. 3445 90 43709.34./.702034 3.89. /. : 03.24 /.7.. 9.08: 3.  940 24: 0 .: 0 1:3.4.: . 3.0.0 3.9.2489..0.0397....  !73.54. 304. -:/:  .34  8. 80 /.89.3427...4834. 82.3..5897./7:2/42032.9.:. .84. 07.89 2.: 030.24:30 94/.0 : 42.33.93489 : 03.30.89.30-470./..2..42574-02:54894..9.30 4/70/034 .9. 47899 8. .4  ::.0  30 570907...90.4 0/348904/5480-343.  9480 :0  :: 8:..80./.9...-7./..934 : : 03. /4/7 8.08. : 3..34893..4 - :543.348920 :540/3.0  / 30. 4.3489: 03.30.2.. .  70.94309570/.934  &4.0 3.4..803. 89.89  8.. /.  8..34893..  $%  834.3.:570.4.3489: 03.9207.9.2.  942. 894.8.44.3..957572034 0/3870/89..083./.85934 4-7. 0 .95..:. : 03..0. - 80 3.3..  94 27 0  ::278. 3./0..:.:3./.4-7.3028. 8..34. /.9 34.89. 570/3489 : 03.7.0  .89..  4/4../..3489: 03.. : 574.    42038 :/970-..7..07.9420 /. /4.4.

 3... 80 3...4 - 34.:942574. 548... 3..  30454/34 0 /..8.94  : 03. 8 34.24/4 0.70203 4-... 970-.4.8.3:  /. 4 570/89..3.348.93.2 : 03.89...3570/209.3.89.32...9 .3 :84. .0....80:9.0 -.3.34:   $.0 4409.44.30 54203:9 897.43420 940:3. 3. 0257.3.34 :8.9.34.3489 3.7//.0  89:. 9.  2..:0  8: 93: 574.34/3485702.  %7.5:97.3.9.30 9..3.83489 /. 4 4 5. 4 8: :84.3.47..0  8: 9380 303.3:3.2.-:/03903../7 .89. :54970-0  /.2 030  5. 30/. 57030-7030 /. 7.47...0.4/ /4 4/70 03 58 . .0 3/.4.0:820703.4 /. 3. 30 8.57.0: 03. :54 09:/.9.90.3.24 : 85484-3489 572030 3..0370:9.0 3.0 .308..  70:9.3 8: .0  : 03..././.403  !480-34 0 .485484-.424..   43974: 4: ./7 ..082.  4 80 3. 8./.84/47.403 3.-47.4  43 8.9.08: 89. .8047890890 0323.. 54494.9:. &20894474234-74.  & 03.30 3.2489.3. 24 0 /.834.8..9 .8.947.3.:20: 434 94 : 0  !43..  /10703./: 0 80 5.3.. 7.  -4 94..03:  9..489. 54: .3..89.92 543.344/348..34.30 3.  & 03.3..24 7.08 : 03.9.2 2094/.0834:8...08.3 85484-3489 ..4  33.9 3.54 09 90 .30 : 03.: 03.3.83489 :8.3:2.:.2.9.94543. 574.....30 1:3.3489  247.70/3/04.: /4 0.83025074/: !708. 34.89.3. . /.4/70 033.437. 247.3.4   302.4/7..0/.33. 34434 948:...07. 24 0 80 .08:3...3..3.4 /.  %7.30.30970-. /.43.3489 80 54.3.0  ..:  ./..:45 9.  4-0-0 :0 8.3 3.34893.0 8. 3.:  .9 9.3489  /../.9.0 90478 57.347. 2.38897./:.....244./7 .573.894/.70203424-7. 489.404/4.. 4/70 030 8: .3.94 948054870/89. 00/. -934  94 0 3...: 8: 93:  434 94 0 4834.:   :20894 5.  .. 5.4 : 030 40 0 30454/34 .  3054870/30/4.3 30 24 0 /.30  :850 34 8.0 84 033.2.. 0 /4 7..:9420..99.3489:89.0  54/. 7.0:8... .32.44/70 0347.34.894874/33. 0 57-  : 03.30 57094/34 4-7.4742.203 : 03.9 .2 030 482 034  :820703454....89.2 8.242.30 %400/....89.89:5. 80 570.0 -.. 30 3...702034 3.3 .08.89..  485484-0 : 03.08 :8.8.89. : 03.43.0834 4-7.28.445774/  .34/ 4834..8.. .303.3489804/3483.4-..414720.2. 3. 3.3...9 34/0.  54 94 :8.30 /4..08:24: 94.574.830 570/89.3:8..-:8..1 324 3.34574 .303.89. 3..4438897..... 0 /.30432.. 34 :8.97.. 8:89 43974. /.0.  & 8.3.29 434 7. 03..32 8.89.3. 572030 434 94 8: 3. 54: .3.. 0 1472.2489.804/: 03.9 30 574-02048. 2: 542430  4.0  & 030 0  57028...30 4834.03: .5424.08 :8.8:/4 ... 80 54.899 70:9.9 7.42  54894 45.3 /0. . .9  .:  3./:80/0 0 303.: 803.302 3.34 57203.970-./.: 3.9 .4 94 24: 8.34 . 39009:.9.. 54/89 0  :8207.3.89..303.573. .4.:   ..3. 574.308038897..30304:.07.4 :8207 3. .  01.:90478057.:574./0:30 94/7:. 8.  &4.:0 30 8..0/389.  ..3.4 94 .  .909.3.4.0 ./..3489..34  -934  .3. /..3 574.-74: 089..3...7 0 8.:308../0..9.5...597.2443974..49420 9.90 : 9.7:: .3...9.4 207  9..89.34:8.5480.3. 8....0834 :8.:: 030... 0/30 -0 /7:0  #..30 88902..  54.89. 034 7.48.  57. /4. .083:43974:54893:970:9.4.40: 03..0 89.4/2.3.3.. 7.4/.57.850.      !#!%# $%&$' ' %'  !73.3.4 : 030 -4 :8207034 .40.92574..08.940/./7 .0 0 9047..0/2089:.7.:8207./7 .3470 ....5482.::57.3.90.30: 089.89.9.08 0/3../:.90 4 :8..0830. . 47... 3.89. 4/70/03 574.34893903. 40 .899:8..43.2.3./..34 574..7 0 3.: 03.9443974::/.:970-.43  ..43974: .. 57.4..89.89.3. /4.0  5480-34 3/. 8. . .92 970-.480:850 347..0   : 57034 03: 543.3.. :3.4 3897:203..4/0/470.93489  #.30 54894-4 : 03..2 : 3.../.3: :3.  574-028.0 /44/70/038:/4.0..  &7.3.-40 3. : : 03: 94 0 :.7.432574. 408:5489: 03.34:8.342 574.4.4.3..8:: 03.4.789497.: 4/ 482 03489  .89.0  834.34 -:/: :8.45 99 &8. 84589..2.8: ../.. 30  &543. .:8.9 .97..7894  97..  !74-028.

4/ 7.93. 0 5774/3 574..  3/.3489 3. .... 89 3.3..4540/34: 03..2.  970  5:902 /04. 3/.0 80 4/348 3. 3  8942 -7342  01.  89.34  4/4 4 .89.2.32.30 //.8... 3..3..08 ..4.3.::5702.-47...32 484-034892.89.: 45 902828: .74.3../. 0 . .94 94./:. 970-.9:.2. 4-0-0/ 0/3.4540/3.2 3/.3..08 .2. 7./...7  57. 3. .05774/3574. 47039 : 803.57.../:.109.57./. 4../:30045 90:84.  . 8434892.302 5./..4570247034898..2.0342 : 03 4 7.489.. 574.4.3/..: 03./:../:.42.  8.  /7: 5:902 8: .89... 4:9 :3..0 3..3:249.70/: 4304. 923907084.7924: 3489:7.807.3085484-34898. .. 2.08. 989: 03.. 7..3.970-.: 9: 030: 03: 14727.  /. 7.34892...042.30 3054870/34 5480 .  8.8: 3.5. 30  30454/34 0 47. 3./.. 8.03..89..3. 5:9: 34.434 :9 0 3.89.2 3/. 970-.  89 57.089 4 3.34 574.70/: 8474 0 3024: 0 /. :3.- : 03.2. 8.: 030484-4/954903.4 3.8940489.48547..34 47..2 32 34.30 //.834 :  0/3 3.32.89. .5 3/. -73 : 03.3. :3.9 . 54..2 54970-.  .32.34.-47.4/ 7.  .4/9 3/.32 484-034892..4: 0 94... /0.3. : 03.4 .89.4 3.9./4.  249....3:5.2 03.0   !470/4.4/.: 434. 30454/34 0 47 .3.  0/340/..3.0 0  : 89. 4 34. .89.3.3.2. 4-7.  94 .89.32 24: 34892.../.4:8.34 543./.30  43974...0 : 0 3.30: 4   ...42 : 03: .0480304/34803.2 03: /457348  70/4.. . 4 304...2: 03..98.7.34 543. :3. 3:4-7. : 39003./.24: 34892.  0/34 3/. 85484-34892.43.08./:.003.3.0 54.2...03/./:.  .9  . 0 : 0 5:902 9.:9/ $. - 80 82. 57480 342 : 03: : 03.8:574.2 .4348:8570/3 /7:./:. 70:9.. 902 03.0 : 0/34289427.34893.... .4.3.3489 8..3...303.4 0342 4. 94 : 0 07 94 /457348 -402  97..423. 43974..0 0 90904/4.3.4540/3.9...3.3489 : 03.30540/3.70/:3024 0:850 34/..30 & 030-970-./:. 3.  & 0/342 7.2.. .:7..47. 24 0 /.4.2.. 8.07. 4 890 8.3907084..90.3489 0 :850 30 : 0 54/ 579842  /7: . 548940 /.9. 2..9.9047.42803.3../7 . 97.: 034  $8902.30 3054870/34 5480 . 3.. 7.  3907084. 3.0 4 80 30 4/3480 3.4..4084-4/390254  3.57.. 3/. ./..94/3549.4.794....9./:: 03:       !#!'&$%' #   & 03..4 3489  & 97..454970-08.4 .34..3489 540/3.24.574... 3.89. 870/3 : 03.304.40: 03. 3 7..4543.  !73..89 :-4: 4:.-47.2.45. 3.94 94 00/.. 54/89... 4 7.9 0 ..4-804/3 7./.:.7.  /.: 03.3 48427.   .34 097..3.  9025: : 03.9 3903.9. 7.-47.: .-47.2. 57.94 948:54/89.4/0  7. 5..0 .302 5.3.54243:432...109.3 0 573:/03 /. 80 57 942 ..304..0  !470/4.: ... .2 034 870/30:.434 94: 0.304./:./:.3.2 03:  402  97. 34..0.0/3: 0.:2:30045 90 :84.9 3903.43.

 7...304. .. 3. 3 7.:20./:: 03. . 57.3:  /7  : 42..8942 574.0/.4.4394892.3034.0 54/:9.  3.. 5489.9: 2094/0:: 02828:   5489:5.8. /4.0:7.3./.4730 2094/04308:5704./7: 9.34..: 57203: : 57.: 0 70:9.30.89. 30.: . 894 9.  ..34. 3.  7. 2094/. 89./... 4/34834850.  4.3.2. 8: 59.7.89..  4/348:20 :2094/.09575702. 10  020  -440  : 42.0. 80 97.3. 85:3 8..  920 94 43.89.3.. 380 574.::80. !4.0:0 8 4/70 032 . 03 .2.97.-07057203.: 03. : 3.  ..3.9 47.30 54. 3 897.90.3570/209..47....5 4-.8.4800/./4-74575702033.: 03./.  3054870/30 :543...  0 :92 54. 427. 8... 7..402 /7: 9..3.90.89. . ..3./: 4/70 03 .850.:-99.0808.33.023..0 /.9 32 7.30.7. .. 31472.7..: 030970-. 4 0.0/34 8.3.0...  3.89. 3859... 3.  .897.  3.. 54494. 4-0-0/9 .  57. 3.4.3.385484-34893907084..89./.489.4 9.7...7..  .   . 5494258./4.039. 4. .3.4    ..2.  .:0 3..859.../.3..3.3.4.3489 :42.. 35:90..804/0/343.9. 80 30 24 0 :.3.: : .: 0303..2. 80 7.  .34..302094/0.0 2 547.0 7.3 4/ -93 574-02.   3.  4/4.3./303..34..4/3 83. ./43 4.9 : .. 4 : 03: 5:902 /04. /7: 9.  4-:.  .-47.89.7890 4507.0 40 5489.3.570.30 4. 32. 3 . 4-7. 970-.0 -.4 /457348 7.: 348.834.:0 80  3..9 3.0 82.. 59.0303899:.30-4 0.08: 3..302094/0.89./.32..803.30 2094/0 54/7..  850. .402 2.9305489:504 054/89. 5.2..94780/7:0 .3.::80 34. 34.0 8: 2094/0 . 2094/..4-7. 5. 30 54894 0/3.. :. 04789030 7.34/3..9..3489 : 03.4.9.0.89.  3.47 4 3. 4 4 0/3489  092.30 2094/04.859... 4/70 030 3.0 93.8.33. 80 4..3: 34.3.  $.302094/0247. /. 57207  4/ 7./.. . 92.:0 4/ 3. 03..894703 0. 3 :57.3.4-.3..89.0/.0 -.3573./304.42 47.....9 : . 3.574203.902.0/.:57203:  ./.: 03.3. 2094/.5704.  574.4947.3.4-7. !7054. . 4543. 3 ..84..3.4-7. 5489../7:3. 357...0.570/82 035489:5...3 573...4.   5.3.  54.  5489. 30 /04.3.1 3489540/33.3.25.  903 42 4-7.0: #0 3.4 : 03.3..30 3. : 574...  57..: 9.3.  .0 93.8509 4 8: 3.3. 489.  /.//.203... ..804/5480-38.37. - 24.3..2.0 40.89.3.804/. .0572030:3:8 38: .  .3.43.:: 870/302.  :..89.  5844 2484-034892.4/30  8./9 : 4.93.3:  !4.2.. 54/7. .30 3...3..2./.4 80 43/.32 2094/.. 0 /..0389478:84..3:  54/7.90 9.  $%'%     ! $!%$%'%   094/. 47..3. /.54893: 4/4.89.1 ....9 2094/42  094/..03 8: 7.58.8 . 247..24::850 34/..4/7: 9.:20../.89.: 3.. 00/.3.42  7. .07-.570/209.  0/..89./.32094/.08342 897... 0  0 80 . 3 /04.3348. 4/..94/70 030574.49  %43. .3..: //.57203::/.4  8..3 .0.3.27..54: . 3. 54/7.../7 .  3...: 3.. 14727..0 4-2 ./0.9.3..570/3 9047.90.89.90 : : 03: 8./7 .0 . 57203: 097 ..::.5 :8207.3.4 3..30 40 54.  : 2.89.443899:8. :3.2..  54. 7.  .32.30540/. - -.../..33.1 34892.30 8 570/2092.2 7.934. 4/70 034 09.3.9.  34.7. 094/.4...0  4 424: ..  .3.: 80 2.0 /4237./4.3..2.0 2094/0 4 0/30 7.3..43.8./42 : 03..3..570/3 50/..470 4 3.3570/209. 9080 /4:2039 8  7.: 03.  .08:80.:20. 8.89.3:  54: .082.9 347.54/..   3. .3.4.0.

3..30   2094/0.3: : 089.../.:543.89. 3..89./: 4054.0 93.  !482.30 80 47.3. 8.303..34 :4/003:.89. 30454/3 .31472  ..54.790 .32094/..53.89. 908507203.-5482.70207.  & 3034 4834.445.  $..54/0. 4/ 4.. 4 570/2092.:3.3 570/209  : ..47.97.5482.0.3 3.3 574..30 /. /0 570/89.042.2 7..4 0 5482.3.97.: 03.. 3: 7.9...0/03 25.9/ !480-./ /4-03 54/.570/..7.  /. 14727.8.3.4 0-9 5482. 8./  8:  /4/7  278  ::8  4/ : 03.30 4834.9.: .347.34 57. .4834.4/00 .89.5747.  !482.89.89. . 2094/0 8 97.42  4-0-0 :0 :9..342  2094/0.  3057089.3: ..08: /7: 9. 54..3:  45.3. 3..30 4/.4/54203:92094/. 57.  .89.3..9.21..:8.342  7.9 %.  .8.97. :.402..73..20 :54970-:54: ..0834:8. :574.. 54/0.0/. 5482.. 90570/89.57..8 !482..30 3../  7. 34 /.3 54/.2.97.0  94424: ..0. . 80 5482..97.57203:30/7: 00203.34 :348.4834...3 3.... 3  4/7.3./..4-48. 5482.97.4834.9.3.9.3970-.08 0 ...3.574.  /7: 00203..4.32094/./..34892. .909. .0::4:3. 4-..4 0  545:.9.3.9.3. .9 3.3:  !482.4/89.2.  .24344 0 458 57 . /8:80 7.97..8:804-. 5:902 :3445.. 024 5480-344 9       % $ '! $%#&  094/0 .3.3::9....30//.32 97.30 2.  :34 030 7.2489..834./.42 3.40850.93489  %.834..3.  5424.3 2094/..89.  424: .3. 3.89.34.3.08342 828:  3.  :/:  /. .:20.07..30:3.....89.7 ./.0 2094/0 8: -80 8.70203427.97.: 5482.302./.. 80 89.. 80 8.  :45 9..:20.3.9.:543.1 348930:.  . .9478 2094/  .8940 80 : 57: .054/0.303.3 9  9.3:  574.3:0 : 3.088.4034893.834.0/.27. 8.89..3..3: 3.977:503.0805.9 ..9..: 9../8.9.2 0302  .30 303..3.  2094/0.30 890 034 3.30-00 0303./324/348428.89..303.30-47570/209.3  4/:0 80 -7432 7. 4/3483.. 5480-. 43974:  4. 030234.. !7203:080:8.3..3.9 32.9.:20.  $.8  7. 9..3:  : /434 03: .: 03.2./7 5:942804/.: 03.97.7/.08:7..42 3. %454/7./...97.85:344 0.30 70:9.  .92 0 .540/303. 354.348.97.97. ....89.2489.03: 0/3:4/ 3.  8.2..3: 3. .7.30 570/89.. 34 3.93422 03: . 7..:4834. : 03.:: :.3:34.8  .3 570/89.  .3.308: 93854/.30 ...30 5754.30  ..: 03.53054/7.3. 0 8 894782 3.: 30/8.0 : 030 8 34. 577.9 01:3.  3. -00 03.4/347.:: 030 5.4 5482. .4  1472:8. 543.03.3.: .4 94 8: 7.7.330. : 5774/34 3.. ..:5:9:903:45../5.  54/89 07.3.303.89.834. .. 57.97.4 4-7.834 4/ .32. 54/ 7:4. 5482.4/89.348.97.24 0/..402 3.3. .9.... 9028.: 32 /8.97...3: 54. 34 :5:99 : 030 . 0 ..30  434 80 0894 57203:0 : 3. 3.54/7.97.3.-47.3 5482. /.5482.2.303.34 :34 45.4.  4834. 8.32.7834892.. 0 .30  70  57.97.34  ..:7./0.4..1 30. 42508. ... ......430574././.70 2. %480 5708. : 3.2. ..03.30570/209....97.:  5:9 : 8.  57.034 47834574.3 30 54/ 7:4.9 3.3.8 47: ::  5. .7. $....     $$%'%   .3. 40 3.490 0 4/ .89.303.7.  . 5482./..89..9..30  .4 5482.  57:5.2.3: 8.//42.3.408:850.3...4-.97..03.  &8..  .....  -4 /.2094/ 70 03. 0 80 5482.9...5897..3.  54.

3: :4: : 3.30 :. 8...790   7.  &44 09.30 . 89..2.2.3/. -:/3907084. 3 900. 80 .34892.57.: .20/7 . 92..10  /.2.:/4.97.84 03:..8:70 4: 3489900.08:: 03.  574.... 54.32  .9. . 870/89. 030  57.3 570/209. 3 54/89.381472.9 : .7  4/70 032 .34 7.2414382 54 . 924/0 . 974/20343.2.4-..: 3.3489 2. /02438977. 89.30  .:  /. 9 5774/3 70.9 3.  54.3489. 8..3.03.3:34.2.. 30 //.90    ! ' /0243897..73489 .3 00203.4932 :84..4.3::4:  .8.8024:54/093.:/4.0/34 8..  2..0 8  4/0 2.-00  2.30  /..43...9... ..: 2 3.4/20343.. 434 94 2 80 57. 3. 8.0 89.. 0 0/..89.9 34  /3.900.30 54. 7.  $.30 28.0 8: : 9420 94 43.89. .89..89.  .. .4 /3..:034 870/89.:0: 03...3..85934 4-7.485.  897:9:70 0420978 90.. 3.7.  7. 9420  4834.. : 03.07..9.4/20343.70/3489 2.4.  .30 89:. 7.734894. 4/4.73489:/3.08:2344 70078043...0 : . 12 ...2 /7:2 870/89. 3..574...4 40 4-0-0/:0 850..544/3.489.:9039 32 -4-40:4 ..7.3.:  3...7  4/4.79  43/.3./.302 5774/0  :/  2342 /7:2 24:. .89.3. .8024 082.8 484  3.4.30  2.3.  ..:/9.9.7.: :5774/32 70.92.30  249..124..342  %0 .00 7:50 974/20343...4 - :5470 ..4. 57207     5..  124. 2.5.. .24.7 3 .:034 870/89.:4. 4 80 /0 .30  8..143/7  .89.549..:7..90 4 4-09.0  %03 2 870/89.3... 42.34 57.0 . 3. 80 24: 57..7 9 /.  57. 7.::  : 03..3: 7.  !74 7:08057203.0 9. 89. 3. 870/89.43. 870/89...85934 4-7./.. 8. - . 4- 32  /.97.  .2.49344/4./.... 5774/30 08543. 85484-348945.  $: 0 .:  5480-30 ..342 7.:7.5 7.0  8  !702. 9:2 030  $..430 ./.30  7.:0 54/. /.894 : .. 3..89..  4/34834 70:9..54/7.3.: 9.543.97.90 970-.34 80/3..9 2 03.-938..870/89.  3.30/: .7. ..7.4.  573. 57..2 42-3. 80 24: 54/09 : /. /..9 85470/30  30-930 /04.9.. : .3 570/209.5480/::.9 : .9 700130. 9.0 802..24:80.: 57203: 5480-3 5489:5.....2.3028 ::84.4 83909 4 1:3.489..0:07. 80  . ..:030 0020390  /3..:20...0 : 57203: 2.. 3.7.79:  3. 9.0 7.970-.489.2 3. 24: 0 0 489. 5482.2039 4/4..2...  4-0.7.2..734 :  57.05482.3.7..4 57.30 90 4  3024: 0 489.2:0 5.90./4 ..7.470.. ..9.08.143  8020  9.: 30 80 2.12:80424: ..47898.309414382 97.30.: 0 97.30. 328.97..3./4-2. 57- . 925489:5. -:/: : 89.  -4 8.30/04.790 2.:7:5:85.30 :-7.  /.30 :84.9.808../3. 3.30 80 570/209.:034  ..0 3 4..30941438097.0 : //.2.34.4 /.... 3.48:.0 . 5489.3.2.9/.034.  24/0.34 54...89 3489 570/20930 4 0/3489  . 3907084..:574.78322.2..0 9.  434 94 0 8: 9384  '0: 57203:  //.08.. /4 . 8 :3:97.. 3054870/34 /4 ..  .: 4870/3 :.790 2.054/003.  34..7./..9 87./. 5774/3 4-0..10  7.:/7::80  14947.9.0 .2.30/489:53...7.348957 02.89..0:4-7.2 34  .3.:447:  & 57.30 82...734 -0.7..34  -4 8. 42-3.30 570/209. :8203  58203 434. 0 3.305702..9..  24: .9 : .89.9 909.4870/89.89. .790   14947.3: 4/70 0 354..4 03:8:-0.4-0/3.30  424: ...30 70..2 270.70/3489 2.30:8547.030 :3:97.2489.3: /.92.30  & 57.  . : 02 1472:8.3:.57./:  ..30543.3.. 8..50  ./../..89.0 900.2..89.31089. 948:5482.45 9.9090 12..3  570/209. : 34.34893..570/209:8...3489 : 03.9.30434 948057.89.32 870/89. .30 89.. : 03.2.8390.2094/..870/89.  7...3:3. 24947.30 54970-34 439. 7. 3489 570/209.2.2. 4 870/3 444 42 .: .3: 970-.. 0 :92 54894030.0/034/4 7...  3054870/32 57.0  0020390  .042.73489 $..090 /47.:0  4-..2 34  7. 4.8 3.085:348.   !4.34 .7 3...4.9 0 1:3..2 4 57. 89. .  .0 :3. /4.3. . 3./0 : 7:5  . : 089...9.49.57.7020382 7./.

3489  7.  570/89.::8.30 570/209.5482.2/7.0 8 5482. 57.9 3  903  /7      % $ '#   #0  4.30  9:2.... 5482.3. 9.74 94 .-930484-30002039570/209.  857093489  .   094/42 5482. 80 247.. .. 5482.89... . 3. 90 ./ 40 : 420 4. -:/0 3.:807.  24344 02094/0   /. /..3.85484-3489  940..07-.80 7.. 2094/0 .0 4834. /..3:8:: 80/0 02  $.  !.. : 34. 30302  3 9.34...: 7..0 2094/0 :.3. 4/7.7.  574.43489 4. 424:  45...:574. 24:8054/093.834.30 57. 034  42-34... : 03.935424..3570/209   7.34892. 0540/3..0 93./42   7.54870/320 ::/2.42 5 7. 57 942 30 :. 3...3  . - 80 70 2.34  ...94-4.. 3...04:534 . 3480  300 8. 59.2.34 8: 9 .9  094/0 ..4 80 30 - 5489. ..  !482. 574..: 300 3.54.0.3489  :/:  /.  43/.83:57203::57.. : 03.2... 54.30 0 870/89..30 8/7:2 2094/. 24: . 70 2..24 30 /4. 5 9.0/. 3 /. 89.3: 4 0/34 54.08... . . 3 5489.  5489:5..97.8  7. 0 90834 54.   482.3..   &5482..3.     . 89.. . 24: /09. 54/7..2.. 54 24: 3489 8.4/0 : 3054870/..4 .3.9. 8.03.2/42032.  24 0 80 . 0/3489.347...3:: 089.54.082. 424:.34892. 30 .  2094/0 .3. 3.30 3.97.97.. -:/: 42-34.5897..2. /..7890 3. /.: :4-.  ....7020 5482./.3: 970-.2.:970-.9..57.:5774//7: 9. 2.4/.4348947.97..34.30 3.834. 47./.: -934870/89. .3..73489/4.33..30  .2 :2.3. /0..97..4/4..3. /. 3:82070 ../.97.9342 5720342 4/: 03.4 8:5749.830: 03. 3..4/.342 .4 30454/34  30 /4..3.08 143/..../: 54970-0 .  54.  54. 57.2. 3 /7:. ::530 .3.  482.  850.34..489. .30 897.2.32.430030/4./8.97. : 03.38.4. /.834.9 3.434 .97.41472:8.34.9.4/030/41472.24 5482. . 89.3.3.30  !482. 80 430 43. ..97.9.. 9.08  9403.3.34. 58. 0 5482.30  14727.042.. 4-0-0 :030454/3: 4834. 3./.34.3.734 .0  4-.3.  & /.4270 3..47 0 0/3 57. .434 :3 8:89.70203.    094/.473.0..3 010./7 .:  %4 57095489.2. : 8 /4.34.3.08:3.974-.. .07-. 303.834..30 : 03.. 30 8.930/00 28480 . :.2.: 8. !4870/89.574. .7.0: 03.: 030  2.9.30  2.34 574 703. 8. 3  /0. .80/0 ..  3.34.30 3.97../.: 5 57.90892094/. /..3 /4/7 8.89.4/9 3.5482.3.34 8 4-.4 :9.3.0: :4: : 574. 89 : 3... 8.3.3.0: 030 8.30 3.: . 5482. :98.. 89.: 2.9 4 .342 2094/.. 89.97.5897.  !70 8./: //.93489  7.3.72.7020 30 24: 0 :850 34 . 57203.2.30970-.73489  32.434 ...3.32 570/2092.  #0  42.34 ..807.70  570/89.30  4-. 80 8:-09 4 8. 7.570/209./ : 03. 3 47.03.4389.30 549.897.24:/.854.3.934 7.:8.489.30 970-.834.9  :/. 434 8.:: /.7835482.342 80 4/348 3.30 3.34.3 03489 !70/3489 2094/. . 94542.3.30 970-. 0 -4 94.85937.: .08: 8..4 02094/0   7. 4/34834850.: -0 7...0 30454/34 /.:  : .  -0 40 30  - -. :543.97.  .3. 94 0 4-0-0/9 /7:0 .:.97..: /..24 5 .3 03489  30/4.47  ../0.  : 5482..30.89. 89. 70   89 .30 .3.8.30  .34 /..480 2.5897. 3.30 8.-489  .3.34 : : 03 4 2 03. 030  7. 3.. 8.3:  094/0 .4942  5.93.   94.:43709.. .: :34 3.30 0 54970-34 .783.30 -743  7.32. 980342574..  4.. 8. 3.30 970-...: /4../.830  #0  424: ..4/89... 4 4/70 032 570/2092.97.89.. ..803. 80 5:902 :.783 3. 9.97. 3. 9.3..3. .  54 09. 2094/.3489 : .97.4:/04.. 70 2.. 7. : 03.97.

:20.. 5702.. 4-09.0. 458. 30 /4...3489  .. 570/.859342 :9... 57207  -9.489. :3:97.439489  542.49  7.  54.  .0 ../.: .30 47: .4.30 /04..4. 8.38. 4-. 80 4.2..34 8 54.80 570.47  3.24 854./3.1 2570/89.30  : 030 94 0 57.2.30  4/ 4. 37.5.3.  .9 4458.30  !7 84. 3..3.99 .30 94/.34 24 0 0/.0.4 42573. 3. .9 4458. : 030 970-.042.. 574.  484-03489 1470  1..24 8: ..:4203. 0 4.. .57207 458.32.3.07-.30  :9.57.2.. 94 0  8..2..90789 3 54..3..859.4 .  4 -  20 :92  5470 34 /.     !7 .3./.8.80: 03.3  /. 4 : 54. %.3. 03.. /480/34 458.30 5754..9...9 8.  5.3 89..89./. 3/.4 7...30 .30 570/209.. &850 348057203:05480-34:4328: ./4.3.3.8.30 574894734 573. -08:-09.89..4 43 :850 /.  $ 4-742 3.0.7 34 1. 80 4. 5482.89.24/0.3.3.30 ..4: 03.97. . 3. 85434 :543.  .. 43 8./. 7..3080:3.89. /0243897.. 0894 57- .300.2.:8094/4.89.  574.... .2.4  5470 34  & 03. 089...89.. 3.7 342 4-: 9 ....09:  54.30 : 540/: 7.8..34. 3.3..3 ..54..5:3. 30/04. :543..7.8 47: ::  . :82034 .. 40 3. .. 8.03. 94 /.....3:7...70...3.30  ..3. 2 424: .489.24 458.804-7.3.0     !#  .90.: 94.  . 572./3. 4370932 303.34.438.48024 04 988902.4 84.30  .30 : 4-: 458..97.3. 4592.2.942 458.: 030 /.7020  4..94. 0894 0 54. ..834.34....0397. .890.. 458. 0 57. :45 9.89./.3. 30.- ..3.34.: 04 5774/32/7: 9.4 5482.30  -0 /:-0 :.70.24 : 8: ..2.3:5. 4- 458.. : 03.  $. 4-.4-80432. 0709.  89478 854203.9 34 1472  : 34. 03..  5754. ..3. 3 7.. ...0.34  9.:82034:543.34 . 4834.. 3.89. 3 8. . ..0/.  .3.3003.4 2094/.4944..03254.2.57203:0:/.9.89. - .. .574.2.  4-.: . /.0/. : 03.7.434 8. 54/89. 0 0 42-3:0 8 2094/425482.7.0.34 7..3.33. 34458..9 34 5700/34 4 54.0.: 03. 303..  54..894.934:9.: 3./ .2.089. 030:59.: 3. 303: 3.907 0 7.:20..3.7.:0.30      !$'  58.3489 70574/:9...9... 57.80 24344 42 2094/42  .8.3..7. 80 57:  94 .73489  &8207034 0 .305. 9 54/7: . 3..3.04.08 !75482.4424: .. 7..024344 02094/0 ..: 2094/:  4.  94 80 434 3.3. 4-. 9.0 -.97.3: 30454/34 0 57/7 ..89. 4/70/0342 70/480/:  3.0/3489.9.94 ./.4 4-../. 8: : 03. 0 543.489. 3030 .93489.57 . 70 2.9 /.3 4.343...2.0   4/4.08 540/3489. 34  -7 .5482. 54.  4-092. : 34.3 544 .970-.57080.428: .:  .907. 0 : .0 70   94 5480-34 /4....  :.  .30 3.. 3... 570/209./....3.9.:8.7/.5.3 574-02 4-:0 .730 2.9.47.3 3:/  .. : -: 03: 024...3089.  574.7/:: 303.3489 3. 9.97.082.  :9.. :543.  !4/7....7.08: 3.  . 37..       %   -.:30 208  3. 4.  30 .. 854342 8. 3.08.: :: /...347./3 &4.  4-4.30570/209....:02480/0 0. 57207  458..:30341:3.. : 03. 3. . 3.4 /.  58.97... 540/3489 8.  89.  54. /4 7..4370937.489.34.  47: . 7.89.9..  3.4 ..: 8..  40 80 57203:0 : 574.3: 0033.302  .30  .30  :8207 34.30 570/209./. 03.3.3.300808  #.... 0 0 80 4789 .30 0 ..9. 89.4 2.  /4. 34.

/:  348024 0:850 3457203.9:70  3 0.  4. 0020392.. 88902.:2.3.807.8.3..582./7 .  8  $./.30 40 .  : 2.02  /4. 7.4 484-03489 570/.042.:302:2..3.49.5: 4-. .0 : 03. 8. 3.: 5:902 :82034 . 0944 98.7.:  54.3.3028  #0  90723 42. 5480-34 : 3. 4/4.4:45 9.070 442803.30 303.9...: 0. 4 : 84 03  90  .. 8.30 80 57090 34 57203:0 : 002039.3.3.57 ..34 .72:7.3: 3.2. : 03..30 970-.907 0 . .  : 302: 80 ..9 3489  .7  /4.9.832 3.24:/.3.494308: ..3.  /7  &850 34 80 24 0 57203.72 : 03..89. 03.34 . /..25... 3.3.8: ..49./7:22094/. :8.89.3085:348.  &9.2094/.. 094  5. 8.42094/845489:5.89. 3. 0 : 030 4 .  57 .32 /8.2.4 3. 4. -:/: /4-74 543.4/0 970-.907: 2 03.0  !40/3489/09./7:3.330.089..309.302  4-..89.4-.. ::8.:  57 .93. :3.3 894. 57 .44/3480./. 024..89.  5489:5.... 570/.42024.3.2./.  34 4/4.30570/89.457...30  /. ..2. : 03.70/2.  /7: 30454/3 002039 570/.4 3.94 94043709342 030/0. 570/.4028     /8.2..907.342.3...4.30 5.00203..80 /4-7.4 :7./  & 4.2 3. 8 .  /30.290 20/:       %4 3.89 34  %20 80 5489 : /.2 :7.3. 9.300/3.. 7...4970-.  . 247. /.  !720342 4.89..2..34 89.:  .53.0: 39009:.4 58 4 . 4 .: 57 . 4834.34 2 030  /: 0 .2.458. :543. 30 .. /8:842  9.084/3.: 3.2489. 4.9:7  303. 024.54.34.0 0 2.834  8.  -4 24: 3489 /. : 03. 3.7. .2..2. 3.047.348.  /.7.34 .33..:89:/0392.30 0 :89. 3.2.0 4/:0 80 .4 ..: -9 4/. : 0 0 : 03...0 574-02. 7./ 3. 89..7.3: 570/. 54/89 0 80390708 .30 437093 /4..94/./7 ...3.. .3489  89470  047. 54909 4 /0/:9.9442.. . 8: .: ... :443.. 54/4.30  89.0 4834..  57 .7.3.3.    !#' .. 7.57.42.43424834.2 030  :820703489 3.892.90..  574. 8. /.970-. 30  5.7 /: 0 4393:7..89. ..70/2.3. 8.  - 34804789:8: .2.3 ./7 3. 897:9:7.9 8474 : 8.7. 5.. 8..803.7. 42-34./4.7/034 0 /.34 2.834.9 : 03.8992 8:89.2.3..30 40  : 03... 30 .30  94 4/ 8: .907. 3. 0.3. 4/   31433.. 39009  .  54. :::/ -03. .3 8:  9442 57 ..:  80 .0 8./7  8: 9380 /04.. 89.9447890:8..2...734 3.  8. 30 24: /:4 5....8 34 570/.30/04.4 ..4234. 42543039.:  :.30 ..:20. .32 5489:5.2  ..2..-7.:  3.0....  . 4834.30 84 03 88902.. .0 8.4 . 80 574-02 :543.4 74344  94 /4.2.54/4 34:9...5489:5. 570/209 8.302  : 03. .../.83489 20/:32...2..3 54 94 8:43:1:3. .3 7. 3032.. .89. 2 7.4 /45:303424-:3.3. .839 %70-.. 247.0344-.90..547 -49. 24: /. 2 7.427.2..5..4/70 034907.89.02 89050342437093489  4/ 4.  34./.. 3..89. 9..0  57207  ..3:850 34249. -9 .  2094/. : 42.789.43489 4.  0/34897.. 907.. 40 80 /.32 2094/. 570907. ..84 034- !70/.0.3.. 57 .970-.  54 94 /09. 434 3.30 247. 2.7020384 . : 03.: .  & 8.. 0 4/4.. 57203.3.870/30 40 54494.3.402  854.-570/.5897..4-.. ...349:2.4/70/0303.34 20894 . . 80 : 3.  .  .3.93.243.3024:57: 9: 03.32 24: 34892.08.4 03.43. 4.30 570/89.3. .0./.. 3 80 57 ./.4. 3../.3 5489:5...3489  58  3. 40 80 57203:0 3. . 54.3.80  497 . 3 . 573..3..4 /.: 0302  .30 .3:.. ./4:8.. 2..3.0:.3. 0 3.72 : 03.. ../ 4/ 094 24: 0 8.0 570/.30 .9 .303./.89.9.10  -440  .4/30./.  3..0 2094/0  570/..0 8540348. /4237.30 /45:3.89. 3.2./: 30/4..7020 80 . 458...2.: 4/ 458../0243897.47. 8.3..4742 47 0302 9. 0 48.84 4../0.3.4 8.  3903..7. 3 /7:. 0  5480-34 80 .: -4 0../... -9 57.03. ..43. /7:2 3..89.30 5743./.9.42  /4 ..3489...89.3.4. .0 304 3.5844 .  . 45842 7..9.

4834. 0-95489. 8...8../0.2 .32.47 : 3.4 80/7.. 7.03 4.89.3 5489:5.3.8930 34.47..4.-00 03.: 034.47..04-:.4.7. ./.030454/30/45:30  857.4.90789.:.. 894..0/3 4 7. 97..:.:054 02:0/4-43.30 2 030  28..  .47. /. 54/89..  4-70 897...3489 : 03. 7.4/4.3: /.30  859.3.7...548023:9.  /.3.0  54/89 0  :8207. 2094/..44/4..4:3./09 54.480.4..90.9957203427.90    . 30/09.789.570/: 0304/70/03..4-:085484-34891472:8.03.. :3.303.54/89 02 030 : 03./. 9442..2.89.3.3..54 3:4/3.83.89. 5480  23:934 30570/34.7 .24/../.89.057. 80 3.3. : 03..03459.4.47 /0 : 5470 3428207: 3.  3.00 24: 3489 /.:20.4. 4.3.2.:  54 034 0 /.094.. '4/8. 54 948: 570/.994427.9.. &8. : 03.  24: 3489 /.9 7:270 2.    .302: 03.2094/808. 0804-7. ...9.  /.830 -40 83.8:89.3. 489.7. 0 /4  /4 570/..89.  . 0 70 03.89.4.47 0890 2094/.38::.47.  4789 80 8 .  #0 .89. :.. 7448057203..0  3.4/97.0 9..03 /....3.03 59.30543.54/89 03. 3..43.084/3489 5489.3:9  .47.3.: .082 03..90 00203908 07: 03...47 .2.3:4/70 034.0 94 5489.034 574-02. : 030 /. &#$% # ' #  0:789  7. .4.2.30 0:789 4 7.. 57.3 94  4 0 80 70  /.. 2094/.: 03.89.472.%% # ' #  .30 574-02..70.903 870/89........ /.  &44 3.4.473.  4/4.3.42.  8: .574-028:89:..7020343. 7.3.29  4 034 7.2.  .3.. 80 :57. 9 570/.3.4.:3.302548905032/4.-00 03.9342575702423.5..89.89.3. . 4834. 0307...42 3...2 97. %43.3.  7.47.57207 5480  23:934 . 7..24 2.405470410:/..2:8207. .434 4-7.47 .9.: 34.470 03.3...:  304./..: . &4. 3.  85./.: 0303. 30  970-.305.4 3.0 2.07... 8.:5:902.9074.4 . 3.02 /.47..44/: 3.. : 4 0342 2./.74 94 5720342 3/:9.2.4.  : 9420 0 303.4..4...-07:..3:902: /.30 -4057090 34:8207033..893. %. 7.0703:400/4.3.. 80 24 0 54/89.-.2 0340 ..  .0 :89./.4-4.: 083..3..47..34.8:/4..3.34898. 9442 7.5473. 5489.0397. 8: .8: 54.  /.3.  ...3054/.2459. . : .30/00 3. 5489..30 ..89. ..4730359.4 4- 3.4.. .4/43.  . :8207. 0 7.907.4..47.3:/.4 0302/457.478057203:0: 89:.4/4...32080. .702034  3.24: 4/4..2.:9.7.3.  #.:80 8.7.5.:0 80 4/ 4- 34 7./.: 5..3.3.. ...0832 54/.0743.9..030  .  #.3.5489.30 303. 8: : 9420 94 2. .47.. 97. .32. 34.30 94 707:.  70 03.47 424: .4574-02480 24:54..4.. 80:570/.3.45489:5...2 03.  .. : 2094/0 .97037.3.0 2094/0 30454/34 0 /.   5. 34.89.4  3.. 93..9. 574. 570/.9470574/:4.. /..4.4//4497. 4834. .302  /4 .4.7.89.457570230570/...:0 40 0 3.89.:  /.2 .89.0: 43. - 80 : 03.854.5.8 4/ /: 30 570/.:3. 57203: 4..4. 3.3574.907.445. 80 4.4.4 034  #..380:: :0./.7..442 :8207034 : ..570/.  .  457.5.0359..8.702030 5.. .3 574.3.3./.4.  3. 4/4.907..34- 3489...0/.3:247.  : 03.83.934 207 409.430 .4/034.89. 9.         %   ... 8. 59.

3.. :7:55704.0 ..9. 894. 7.7.854./3.07:5:: 03.042.30  :8207. 3.540/.30354./: 8.0 2094/0 : 03..30 40 4.38.30 434.3.7..30 /7:.4/085. .034.57.303:574203: &30289:. 8:   .30  ./. 40 80 4-7.. /.0 30 89./ 9.4 3.7 ....30  :9..0 30 02..3.0.7.  574. 424: . 4834. .4/0 : :4:  .30: 870/34 4 :/: /. 2094/..7.3.8:.727. 2 8. 247.. 303: 57203: 0 30 8. 9420 /.30 34....7..7..3:/8:8005480-343.89..3.489 ..34 0 3...2 .300/4-7./.8.89.894 4/ 57.30 .:0/.3:  :8207.3 2.: 540/3. /484.. 34.3.3... 3084.2.854.734570/.. 54 47. .570/209/8:80 .9540/: 03. 3..7. 8. 24: 54.0 7.2094/... 94...97. 4.89...4  47.3.3..  839094.47.3. 43 4/4.7:203.9 3489  9407. 30 3.89. .4-:.4  3.:  :9.  .30820/. 83.4 03 303.8:494207. 54/..../47.09454.3489 :4/348: 3. 3..  54/7: .. ./.:850 34572039 30454/340/.. 7.207./7:70.320. 0 0:8: .  5720/.9. 0 80 57203:0 . 857..-. .34.32 3.4 2094/.43. .. 7. .03.9 57. 3.28..  89.4 0/.30 4/70 03 3.894.429703:9: 89... 4 0 80- 5489..: 03.32.7.89989.4 572039  !424  3. 4-7.  & 54/89.3:: 24 0 5424   5482.4.  -74 89.42 3.57095489.3.. 434 94 0 -934  .  .07-..  897...3::9.3489: 03.4 03:8.280:5:947.3...3. ..9 232:2 3./7 304./34.4...9 3.4574.2. . : :8207.2.3: 9.948024 0 8.3: 3.90204:3. .2094/.4/34 575702.3..30:57.4.  :. 8.4 : .89.43974:4. 3.45 9.9.3030/7:00203.0345 9:2:4.  57 02: 3.80544.0 30454/34 0 /./.249. 80 8.. - 5489. :.4 02094/09..  8..34 7.4 948: 84.3: /8:80  3.574. 70 90723 57203. 7... :3.43.  ..3..4 /. 857093489:.4.97.  8  : 8947 74344.734570/..834.:17439.9. /.: 03.:850 34.3..9:3.734 570/.:545:. 89.3 82 034  5702.899  9:  2 03.70/2.24 5.2. 59.4.03.2..70/2.3.30 3.89..4/34545:.7.3.4.7 7.89..09020    0 $&$   8:8..2 03. ...70 03. . 4/70 0342 70/480/: 5489... . .30 3. 70.  /.570/:: .570/:209442 7.3442:3. .89480 :7. 4/70 03..72 : 03.2094/. 3.047.3 4/ 3. 89.89.32..894 4/ 7.30 80 5.3.:9 03.89.: 34.9. 543.80:..7 .0 5470/31472. /02 34.3. : 03.30/8:8...0 3.10 203. 108-3489  /0247..224 0 5482. 4. 3..34 .  .84 03.-7:: 4820/.5.34..70/. 4834./.4/030/8:8030454/340489..43 3..2489. . 03.30  3 540/.3./:0  '0 2  4-232 3.    / ! !&# !#'  !45:. 4./..89.0 8..97.80 : 03.. /. 8.299 57 543. .2. : : 03..34 030.47. :0 .24 0:850 3457203...2.. 2094/ 24 0 /. 4 4/70/034902  574-02:  .9:9420/.:  !9. :4/: .4 .  3907.4054970-34 /.0 7030  3...34..3..  439303.30  43974:  & 7.3.4.30  8:57489.: .3.0 9.4.. 943. .89.4 :.54703..9.07.54203.4834...9.  .3.:/4203. 80 8.. 2094/.2.30/7:085709348940970-. 2 7.89..702034 :.. /8:80  ..4-7. 3.. 57203: 4.7/.: 9  &4.  & 2.32..30  !45:. 0894..3034. 24.. : 03..30 . 22. 94 - 970-.  007.4 8: .0 2  72  5495:32  .9. 54/89..: 2. 4804/34803.8.  4/ 30/4...393489  4809.7.0/8:8...././..2.20/8:80 .203.  705.4 970-.89.9/   &/. : 03.: 8. /00  54970-0 /7:  :9:7.. 54709. 80 4/348 3.32 574-0242  3.. 80 57203:0 : 8: .  .30 303.. 88902.038./  #.:/.89.-804.4 .4 5489:5.34859.734 570/../.30 3.0.203 2 03. 4.30 : 03.4 4-7.0 8 302 3.3.: 03. 8: :820703. 0 4789 ..30  !7095489.. 3.93:9. .3.:57094/345489.9.804.  .7. 8.

28. 54 034 . 34.:8  !9.  & /7:2  42:3. 9.403..47 :54970-424-07:0/. 4/4.89./. !9.-:/: .4/.0 2../.9 : 1:3.. - 59.3489 : 03. 3.3.944/4..89. 054970-34/..3: 28.4/4.: 03.94:850 3    &8207.3575702.3031472. :850 34 ..90. 7./.  -934 . 0 : 9.3. 7..9.8.0.2/. 5743.959.47 30 .304489.-:/: .:-957.30  . 2094/.0/: 30454/30./. 54870/89. 08948:5774/3 5. 9.4/9:/8:8:.3.2 .8094244/44/9    %' #  %   #.4/030 7...4 - 43 24 /.302 0.3.304/4./.:.9.4//4 00340109..-.303044/3/.4.47.:./. 57 : 03:  . 0 74.3059.7.089.804/34804 02:070  /.94942028  ..430 .3034.:.4/4. .04804/34803.44834. 57207  .0/3489..430 .57: .  570.35489../.7 ::548940 ./..0 :8.9043/.42 4/70/030894.3 3892203. 489. 24 0 -9 :85489./. 0 :8.4708.8 .30/8:800894. :5.9 .4/03.47  .7.3457 .470: 03. 3.  834.83.303.43././7:49420280. 4.3.:3..04834.  9. :570 540/ 5702.570/5757029  /4-74 4/20703.4/4.0/343. /.  4-7.:20..80: 03:: :7.24/.:  43. 4.0 9.3025789.83239009:. . 8.: 5480/ 30 4/3480  /. 59.03.3574-020 .470 54/. 80 : 03 94 820   .80:.3.3224: 34892..0/.90.70/: .. 54/89.30.80 .3. 30 820: -9 3 8:... 94 4 0:0 5..4.3.3.3025720/-42  02:947.945701472: 0   54/89.85:3.3:3.03459.79307.  5495:34 47093.00  8. 0 0054970-34:3.07-..209.:2.0 .07-.8:..7.3.383. 8: 9380 574-0203.7.3..07. -:/: 574-0284 ..9.907 28..94/8:80 %480 24 0: 39-454/7 42-4/70934 .30 89:.3 70.308:3.:89.90.4.4: //.3.3.  &8.2.3.3.30.83.0427.30 570542 :080/..5.90.3..-808:077.  .970-.34./.:7.--4 :942544 .07-. 0 /.8024 0 2.3.:54/89.89.970-..-99: 34. 3 0/3489.7:2039.. 80 4/3480 3.: 03054/89.475.4.8. : 03.042. 3. .74 94/..: 24: 34892. .34 54/89.4 - : 03. 54/:9. 70209570/.07-.247.574.3. /. 43.  4/70/03. 3.7:0   &...: 574... 0 9.9 7.0893057207  !4: ..59..4.89.4-8..7.3.: 0 . 24 08054870/4.:1:3.:  $:23./.: 03.3:/0. 8: 59.5489.2 89:.9  4-..4//.  !9.3.2.857.04804/34803.47.3054..3.80::  :7.  .3.4  /0  .3489 : 03.  .: $:5749. :024 9..907.324 0:..30 54 034 0 /..-59.4:/7 .  /.80.9442/8:8024:2..  3 8:.5470 .9..7:0/.3.32.  4-.43.307:50 ..: 03.308.9974.4 5489. : 0 42 540/: ..3.473.. : :74 30 .. 4.47890.30: 03.3.4303.3.:82070 /.  .70574/::::9. 34 24/.4 /.3.  $20   80   944- 34/4..24 0 3. 08: 59.. .  .4.325:902 & 03 0894 30 8..3. 24: 80 54/09:/.  / 3./.

030 4/4.89.4/0 /4 3.: 702090 .5489:5.0830 89.7020 ..89.3.3 -74 59.948:5. 9089 2094/..9  /7: 9.89.  &850 34 80 4789 . !470/ :/ -03. 90/45:380 ..4804/34803.2.4. 0 30454/3. 2094/. 80 24: :54970-. 59.30 .-4543.3.3..2..5489. 30  4-7.9.:.30 70   9..3-74: 03.:/3489  8  & 9.430 249.2 .. 424:  /. 3.:.43. 80 :890 :/. 54494.304-..94 5434..89.. #. 80 54. 0307.307.:70 3.3.08.984 8.  9.74 94 8.:.30.7.9./:. - 80 572034 573.03./.   .. 5742 4-. 970-.32 570/2092.47  970-.27.434574.4.034 59.34  .4 8: : 03.4  8..7.  1. 01472:. : 03.  : 3.4/0:./:80/0 0  4/ : 03.47 3.32 59.8: .307.0..9. 3907.90.93489 ..489...3.0 .42: 03:54243: 5. 902030 7.  54242:8   3082080/4./0 : . 8.8. 4/4.7./03043..  /.. 907.25. ..83 94 9.40 9.30   0 /.8458  3.08  97.3..30 820 -9 3 8:.89  .7 344. 80 .  & 8:089.59.. : 03.94 94: 030/4. '702020/:59.4/70 0303..9 34..30 90478 4834. .3. ..0..4/.2.: 03.-:3: 570/.3.3.3..24 . 7027. 4- 34 /4.08.042. 4/4. .470 4 : 0 42 540/: 247. /7:23. 4/4.4/4.9:.42 8 5:9:  4-...47.54 09 28.5. 3.:3.9.3.34  88902.034 59.9.401../43.        #$  2094/.72: 03.3 :850/. 59..39 9. 0/34 4/ 24: ..30 4/4. ::2. 304 4/ : 03.894.89.: 7. 97. ...34 -47.302 /45:38 59. : 030 47890 5747. 59.90.2 .3.0:8207.  892 3./4.3. 4 034 7.2 .9073.. 3:850 34/45:3.. 9. .3.907. /20 : 030 :: 0 : 7...  5480 5489. 0 /:4  :0 5.907.  894..857093447890305495:30309.47.4 305495:3 4/4.47 3.. 0 4/ : 03. :. . 9209.7. 43  .0/434.3 24 0 /10703. 3..3. 304/4.3.3.47.3.2.  .....2.25.32. /4 4 /4 431:0  /. 3 ..../30 8.0.8.7.4.9 : 8474 8.9:.4..:0 24: /.25.4. 7.  .2 8: .8: 938/0428.89. /.4  /.347..  7.47. /.3: 3.834 4/ 85484-3489 3907084.3. 85709..:-0 03. 4-.783//.. 7.3 . 57.  : 03. /.3. 0 0 80 4789 8..  : 7.9 3 7..3.8:5844 30457.  /7  3..4.: -947093   :44 : 03 30 24 0 /.30  94970-.89.33. 31472.  8: 930 .8. 94 485484-03  .47.9057.. 2094/.. 30  .9073..894 80 : 89.. 59.2.  577: 3.0/3 05747. 3..807./.90..3489  480 .3.47 085:39..3. 425083489574-02. .  47890  4 80 94 30 548930 43/.3.4/0 /4 305495:34/4. 30 820: -9 3 8:089.9 5489.3.4/..7/030  809805480/3040/.:0. .042.  4/34834 54959.3.2.302  54870/89./0243897.89.9.3. 3 5424  5489.4/4.574 7 574/:-/./.   /.47..0 3..47  .3.: 3. 0/0.0 -.3. -0.3.3.3..7.  8:83 3...303.494/4.3.3..4 :20: /. .-47..7.3 .. 30/4.3.34..9478  57. .0  3.9.  :/ -03.07./. . 7.-440/4 4/4.4/4.4.2.3 3..7.89.3 2.  .. 03.3.47.3.470: 03.9:7.47.  /7: 9.89./4..9 . 3: 34 3.4/4./. -40 0 ...30 54 9480:94:5..2.280 304234459.4 482 9.. 40/.5 3/... 2: 3..30 47 0302 3. 2.. 34397407.:7. .43 574.-47.. 89.2.47  2.30  /4. .. :..3.470/. 4 32.080  .322094/.450/0  0843  70 3.89.54.9. 5:902 9.3.  24: 0 0 8./. 70 .57570203489: 03.947..30:47: 482::09328: ...3. 74  425083 59. 7.4...4290894.0/0/434.203 345489.907.2. 9 .7:20394.3. 0 /.83489 :8..0834. 97.89. 4.4 80 5489.90.2 3. 0/3459.0  3.480 .3.4...0  ..892.830  9.  /4 8: .20 : 3 /45:38 5..  .03070:9..3. 5489...:20..442. 970-. 80 24 0 57203..7.3. 5489. 80 /.: -4-430575702034897.  4-..34574-02../.3.90 .3489897. 249.7.9/.3 .

89.97.  90.3. 40 24: -9 : 4-: 43.9.5743... 0 24: 0 . . 3 002039 9.54494.....-47..3: 28.080 .3: /. 54/ :9. 95700/ 9.24:808.30 7.030 8..:20.059:  8.89.: 4834.485484-.9 30/0.897./8.:/.570/89.94. 3.473.- 47 030 3.302. 89.342   4.2489..  43.97./7:. 870/89. 054. 54..3023..04 /4 94 01..0 93...34892.9.: 8.34  !4 94 0 0/. 3.... 9 3.  /. 3420:09343.32. 92 570/2092..4 - 24 /. .35:9 5.: 5742030 /4 4 /4.30/00  .. /:-0 8.4 .30  30454/3489/.08:.4. 34..3..834. 334. 3.  5:-.9 30 2094/0 14727.302.  549542.09:8. .8940 80  30454/3 :45 9.9.70/480/  !480 5434.3: 408.93489 4.2489.3..0 3./..../.:204/70 038. : ..4030  4  4-7..3  ..3-494. 8.9..8..734 : 0/:92 43038:484-4/0: 03. .734 :  57- .4. .        % $ '!#% %' $%&    094/0 .:  3.90 :850 34 70 0 -0 3054870/30 5424  3. :203..7020 54970-34 : 03. 5. 3.43948940..4742 4 574 9.: ..34..0 -..7...  .  04.4 575702.44-930/0031472..9../ : 03.059 0 8.0.04 .43./7 . -7 .3.3.43.0.49.-.9 3.3.570/.3 42 . .470 3.302 3.-80: 03../..9..89. /7:2094/.  570547: . 57.3.024/70 031.0 #..30:-989./.5.. 4- 34 80 57203:: .../7 .. .3489. 3028.. 9.3. /.8.302  2094/057.422094/4280: 03.4 - 890 30454/3.  570/89.::89..3489409./.3.030 ..70 . !470/94..  085072039  40/  7:4. 0 0 489.03::8.34:850 344789342 43 247.30 .430-/4 4/47020 03.34 9.83489 3.4 38: : /4. /.3.... /.3. 90  - 3480/003. .2. 20.49:  $.030 -00 .08.. 890 03.3 5.7.3.. 44 : 03 7.5480/.  5.2489.30 4/70/034/348.3489. /45:39 7..85:3.3.4 030 /04. /.89.3.  3.7. 8.47.9.73489   8. 7:5.9.37.2 .  !.30..494.... 2.3.. 4../.0  .834. 24 0 80 4. 30454/39442.3:  574/:-03: .  /.07-. 4-00 .-45:90... 33. 40970-. 9089.3: 434..4 0 57.3.434 940574 9.30  094/0 .834.9:2.. -:/:  54.. 4/4.3489 : 03.: : 03. :9 : 3.3.  ..: .0/34 8. 8.: 3. 80 :89.3. 007.. 5489..  .0 574 9...54/3.0830 54.30  ... 3 /0.  !7203.  54/.:8.. 3.54.59.80.:20.8.94.49089  : 03970-. 54.0 93..30 3.  /7  %00  8 34 43.342 7..        #% #$%   ..9 .  . 34. /4.8.... ..89.. 4 570/89.0  574..3080/0 :84.94780 2094/0 30 32.4 574 9.0 7.0/3  7..83 70:9. 4 0/3489  54. 3 .25.:-9575702033..4 8: 938057095489. 40 /.32. 5.30 4/70 034 9089. 9480:/.34892..4..  /. /.34.30 8.  3897:20392. 572030  .4.3.3..8  .34..: 249.3. %4 54/7..4 5757028. -93./  7:530 .-00 03..: .2489.3 7.947802094/0 2094/057... 34 9. 3054870/34 :543.84.0 9.  094/0 .244-7.9 32 ...08507203..9089: 970-.. 9.9.97.24 /0.9348924:-97.0./:3.2.0 .. 9089.1./  7.2.947./7 .73489  !7. 424: .05.3.0.0: 03..44834.479 43/..3:  /457300 8: 01. 5482.30 3.89.4 0/3489. 002039..4 70 .  47899 .84.834. :::7409574203.4834. -7 .9 32 . 8: 43 : 89.3  ..3:  5482.3. 4 9.0.9.30 3.  203.44408.34574.3.0.4 7./: : 03.7 00850720390 & 03. 57.2489. .9.70  8.494289. 08: . 0890 /.0 .3.0 .434 207 /4573007.859. 70/:-05437. .302:2383.-47.4/0 0 /00 9089. : 282.7 9 /09.

 4-0-0 ;,3054970-30457020 :70 ,, ,5,7,9,2,907,, 
/,;,3030454/3:5:989,;,3,54203,: 03.2,,424:3,.084/30/,572030 085072039  ,4 970-, /, 0/, 70/480/ 3,;, 3 7,/3 40 8: 54970-30 /, 80 43 :850 34 4-,;  8  !480 ,;7 034 085072039,  8, : 03.2, 80 ;4/ 7,4;47  8;4/0 70:9,9  /43480 ,: .;7 0:45 9,;,3, 
3,89,;3 970-, 57094/34 /, 574;07 857,;3489 085072039, 304;2 ;4 0302 570 ,8,  ;, 2094/, 80 744 57203:0 : 3,89,; -440  10  020  570 8;0, : 89,72 7,70/2, ,928,2489,34 3/;/:,347:534 3,97,/.43,,3574-0283, 3  & 03. 24: /, ;7 0  /: , 5482,97,3, 540/3 54,;,  574.08, : 3,89,; -440  10 047,10/7  574.08,3,7,234 ,;,3, 7,;,30-,, ;493, 97,381472,.: 380,9,  ,924810780 5742030  ,  8,3,  /:,  72,;3,  ;09,7  5742030 902507,9:70  8  !44/3420894 ,,;0830/8.5304/4;,7,: 90703897, ;,3, 0890 48,-, 9,:44 : 03. 24: 5482,97,9  0850720398,9 -4 540/3, 34  7:534  54/ 7:4;4/89;42 3,89,;3,  , 7,: 4/ 085072039,  4;, 5482,97,3, 80 ;7 0 : 5774/32 :84;2,  ;042, 54;434:9 :3,7,;,3085484-34895482,97,3, 79 42 03, ;,859,308,2489,3489  ,9;3489 897,3489 ,414727,303,: 34:-0 03,  & 94: 47 03, ,-47,9478 2094/, 30454/34 0 /, : 03. ;4/0 -00 0  70897:: 70:9,908;45482,97,3, 57,;08.0 9,-00 7,1430 403,89,;3970-,/,574;07,;,        % !#% %' $%  !7,9 30 2094/0 80 54 8;420 8,/7 ,: 57- ,;,: ,-47,94782  , 7,: 4/ ,-47,9478  : 42, 0 ,9;3489 : 03, 8 3, 574.08: 3,: 34 897, ;,3,  . 57,9 3 2094/,089.,303,3,;0 93,3,4834;:57,9 3,9;3489 57 02:03,, 03,57203, 3,3, : 70 ,;,3: 57,9 3 ,/,9,,  $,2 3,; 57,9 30 54,:0 /, 80 4834;3, /0,93489 : 03,8,894:;7 ,;,3:57,9 3,/,9,, 5720390470:57,9 34/0,93489  940-934 , /,0 89.,30  574/:-;,30 3,3,  ;, 2094/, 0 90834 54;0,3, 8 574.0842 14727,3,  :8,;7 ,;,3, ;0 93,  3,;,  !7090 34 80 4789 , 543,;,30  :45 9,;,30  5480 : ,;,3, 4/70 033,89,;3/04;,4570/89,;,:.030  ;/0 85,/,: 57,9 ,3  574;4/3 7,/  4 80 489;,7:: : 3,89,;  482 7,/43.,2,  4842;79: ,/7: 3247,3,.,2,: 03, 7, 927,/32574;4/3247,3,.,2,  :9:732/7: 9;032:89,34;,2,         #$%'%    %047,  57,8, 3,89,;0 :,:0 3, 54894,30  57203: ;04 -74, 7, 9 3,89,;3 2094/, !489,;,80 /,0 59,30-47,3,89,;32094/,  -47 3,89,;3 2094/, 4-,;, 80 3, 4834;: 3044 207,  !742 -47, 3,89,;3 2094/,970-,;4/97, :3,480/0 , 0977907:2,  45 902.:;,859,3,4-7,4;,3,  //,9 42.:3,89,;34 ,8,  5774/ 8,/7 ,:850.1 34893,89,;302,9070  :7,832484-034892,: 03,  $2,97,24/,-4;27907:22,970-,4/4/,980/0 ,/;,  ;0 3: 4-27,70/,  897: 3:57570203489 34893,89,;3,    ;, 7907:2 0 4/,;34 543,9 4/ 94, ,;4 : 03, 024 /, 14727,24  4-7,:024  ,;8  ,4 024 94 : 39  & ,;83489 /,  80 0 14727,30 /42,98  8,/347,;0384-4/3 348957203::807, 90;78907:502094/, !43,940/,8: 

, ;,859,30 /42,984 2039,909,  4 54/7,:20;, 548: 3489  5442489  3,;,;,30 3, 805: /8.53:  57;0389;034 57203;,30 ;07-,34 
,909 0 2094/0  4 0  5,  45 9 . ;,859,30 8,/347,;030  3489  70,9;30  79 30  43/, 0 30454/34 4/,-7,9 9,; 3 2094/,40 54/89 : 8,2489,3489  7,/43,489  85484-3489 57,4 ,;,3,  8570934 20/:84-34 42:3.7,3, 5489:5097,,3,  5 9.;,859,3,4-7,4;,3,4/70 :0 /,0 45 95789:5  ,7,90747039,.:574/,-7,3:4/70/033,89,;32094/,  -473,89,;32094/,,;84///,9 4., ,8,
,4 80 7,/ 4 ,5,2 ;,3: 34;4 7,/;,  57203:: 80 2094/0 54,;,3,  ,,3,  458;,3, 5754;0/,3, 570/,;,3,/7 
,4 0  5,  : 59,3: 482 ,;,30  574/:-;,30 3,89,;3 8,/7 ,,  43/, 3,89,;3 4789/8:8: 7,/8,342 2094/0,834;,303,8,2489,3427,/:540/3,.,7:5, 
,4 0 //,9  . 54: ,;,30 : 302 57,9 32 3,32,  ;0 93,2,  574;07,;,3:  3,89,;3 80 4/: :0 , 57203: 2094/, 57,9 3 ,9;3489  ,-47,94784 7,/,  ,/, 3,89,;3 0 /, :89,34; 890503 :8;403489 3,3,  ;0 93,  43/, 4/,-7, 2094/0 42, 0 :850 344-09;3424 /,489;,74;,,/,9,   ,89,;3 570/209 8,/7 0 3 850.1 3489 40 574,0  34;4 8,/7 ,,  -4 94, 5742-47,3,89,;32094/,247,80;4/97, :3,4850.1 34892,3,89,;347,/;,  : 4;7: 0/30 3,89,;30 /8.530 548940 7, 9 8,/7 ,  574-02  4 3,20 : 57203: 7, 9 3,89,;3 2094/,  5489:5,,  !702, 9420  -47 3,89,;3 2094/, ,;8 ,4 4/ ,7,907,3,89,;3570/209, 9,44/,7,907,850.1 3489540/3304;/04;, %,4 3, 57207 3,;0 /047,/;,:3,89,;-440,90;,57203:2094/,5482,97,3, 54,;,3, 8,2489,34 57,9 34 7,/,  02, ,4 3,89,;3 570/209 3,20 0 2094/0 54,;,3,  ,-47,947802094/0 2094/057,9 34;0 -,3, ,89,;,2,9020 897,3 0, 97, 0 57203:7, 9;07-,32094/,:82034,,3, /8:80 7,/,3,9089: ',,3,,89/, 8,24 4;,,; -47 30 - -4 /4;4,3 ,94 94 : 7,/: 8, : 03.2,  -0 4-7, 4 44 3,89,;34 2,907 80 7,/  970-, 57203;,9  2094/0 40 8: : 8,/: 8, .0;2, ;,859,3,  //,9 2 ,/,.2,/7   , 3 7,/, 3,89,;3,  57203, 7, 9 3,89,;3 2094/, ,;80  4/ :7,89, : 03,  45 90704893,3,42,437,854, : 2,: 943,:2: 57-47:3,89,;3 2094/, 247, 80 ;4/9 7, :3,  4 9420 /, 4/ 2,/ : 03, 5704;,/,;, 4370934 2 030 /4   4/30  , 4/ 89,7 57090 34 ,5897,934  -4 94, 80 : 7,/: 8, 2,/2 : 03.2, 0 0 47890 2094/0 54,;,3,  57 ,3,  57,9 3 7,/4;,  09  8  %,4/0 970-, 2,9 : ;/: 484-03489 5, 30 3, 4;42 :7,89:  :/:  /, 2,  : 03. 4  38: ,/7 /, 80 /: 0 43.0397 :  , 3 9442 0/34 ,8,  970-, -0,;,9 57203: 8,24 0/30 2094/0  57203;,9 ; 0 3  42-34;,9   ;,77,9  ,4 - 80 4-0-0/, 5, 3,  ,9;,3 4/348 : 03,9442.04 ,8, 4/89,7: 03, 48:707,854, :4-2323,32, 5, 8: ,94 : 89,3: /, 57,90 /: , ,,3,  3, ,3: :4: 2,: 2094/0 570/,;,3,  ,4 94 8: /8:8, ,-47,94787,/ 2094/07,/,8,342 574-028,3,89,;,   !7-47: 3,89,;3 2094/, ;, ,3 0  -74 : 03, : 4/003:  ,4 548940 3472,9; : 540/:-74,: 03,:7,70/: -47,37,4,4338::;0489;,7; #, 90443489 :9 :/,3,89,;7)24 0/,7,/8,2,2-7402: 03,  
,/0 ,;,80/,7,/8,;02 -7402  5,; 0 : 03,0/347,70/, 5, 42-34;,347,70/, 
943,89,;37,/ 3 4  84 032  /003, 8, 2,2 -7402 : 03, 57: ,: ;0 0 24: 3489 , 7,;,30 85484-3489 : 70 ,;,3: 574-02,  7,;,3: 89,;4;,  7:534 /:,  ;0 930 42:3.7,3,  & 2,2 4/0032, /4  : 03,  5480-34 /4,0 /4 7, ,, /0-,90  /8:80  : 030 5482,97,302  7, 9 4-. 3/;/:,34  3/;/:,4;,34 3,89,;34 7,/,  #,70/ 8, ;0 2-7402: 03,01,838:,/7 ,300., 570/,;,3,  8294, 30,897, ;,3,8: 54,,, /, 2,3, 4/003, 7:50  ; 0 4/4;,7,: : 03.2, 4 8: 84.,-3  42, ; 0 4/4;,7,7,/:2,327:5,2,    %0 4 0 4 0;,9 /, 0/,3 3,89,;3 24 0 54/0/3,4 :850 34 /, 57203:0 8;0 3,89,;30 2094/0  !43,94 0 /, 8: 30 3,89,;3. 857093 : 57203 ;07-,3 2094/,  /7: : ;4/03:7,4;47,/8:8,8,: 03.2, 970 :47 03:57,9 32094/, 0 :92 :850 ,3 3,89,;37,/3024 080,83;,98,243,4/70 03285484-34892,3,89,;3,2,44430-0 :850 30 : 8;44 70,,.  -4 94, 3,89,;3. 30 24: /, 47890 8,24 2094/0  5489:50 : 

42,/4,0/47, ,,34;05480-3084348985484-348942,8:43:850 344;,/,  :/: /,07,/3,89,;3,;042,84 03 /,;,,70,4;,97, 90.0;0,/,90 43247,: -9 485484-03 , 9,,; 7,/  247,: 80 3057089,34 7,;,9  :8,;7 ,;,9 : 8;44 50/,4 4 57,8 ,89,;30 2094/0 247,:4/4;,7,9,90;2,4-7,4;,3,;,859,3,: 702542,3:  94:57,;44;47434;47, 9489 ,300/34897,3489      !# ##$%'&   /0: 4 5747,27,34 3,89,; ,4 850.1 342 3, 3: 897:9:77,3,  47,3,.0 3,89,;30 2,9070 57; 0 70 5489,;4  :4- 4 :88902  7,7,/48;4:9047: 5844 $307 $307 0 ,834;,4889025747,27,303,89,;0:4408;,: 03   :543,9 8, 8,/7 ,02 70,9;34 7,92 570039,.,2, 4 8: 93  /0: 3,89,;34 7,/;,    4/8;,480 ,90;, /, 470934 4/4;47 3,5489,;03,59,3,  /,70 4/4;,7,:  574-02  3054870/34,94,/,57231472,.:49, 34894/4;47,  !4203:9042-3,.0 308: 93:5747,2, 304; 489:7 ,4;,3, 3 : 03.80;4/0 4/54 09343;4, 424 0-93,;,3303,30 /4434, 94-$3073,;,4 0037050794,7 543, ,3, 4/34834 :343,30 7,:20;,303,89,;302,907085484-348970 ,;,3,574-02, 3,7,:5747,2,  , :850 : : 03: 0 5708:/3, 8929:7, 5747,2,  4/34834 7,,,30  54/0, 3,89,;3 902, 3, 3 54/902,  :  59,3,  !747,2 80 3, 0 0 8,894 4/ 4/70 034 -74, 31472,.,  57207,  59,3, 3, 4, 970-, 4/4;479  !9,3, 80 7, ,3:: 548905034  4 34 43, 8: 1472:8,3, 0/3489,;34  7,:2;4  , /,: 80 : 2,2 5489:532 47,.2, 
0/3.,2, , : 030 $;, 47,3,89,;302,90700:84;0357094/32 3,30,804 3,/4;0:: , 8;8:5,1:3.43,3454;0::574-029,4:4- ,;,:3,89,;3:4 :.03: %43, /, 0 , :850 5747,27,34 : 03, ;, ,3 ,4 -47 4/70 034 8,/7 ,,  9,4  4/4;,7,:  70/480/,,3,  -2  0/3489,;3489 47,, :9;7/:0 80 025782 5:902  4 57 570, 03: 5747,2, : 03. 3, 30 ; 0 4/  70 ,,  82,97, 80 /, 0 5747,2 90 , 5, 80 43 540/3489,;:0  5434;4574;07,;,  7, :3,;,3, .79,3, ;4 03, 2, 08507203,9, 5749;03, 2,5,7,1 
43,8 %, 3489 4/4;47,:5747,27,342:/ -03:: 033, 0 03,,3,8:5749343,70/34897,3 ,4/ 2, 3,,: 030 :4/4;,7,: 024;7: 54804709,3,4/70 034/:209,  !470/ $3074;0 2094/0  4, 8,/7 ,0 : 4;7: 4/70 030 9020 57: , 30
,734  47, 54 47,  7,8574897,303, 0 4  0/3, 2094/, 
7,7,3,9 5747,2 3, 573.5: ; 0897:4 -47,  & 034/,09, 304/4;470489,0:80;03.,2,8;4,;345747,2, ,43,45470 34 4/4;,7,  /4-;, : 4;7: 5747,2, 5480-3:  3,3,/3: 5424  & 8: ,: /,;,3, 57,;34 4/4;47, /4/,:8034;0 /,3031472,.05489,;,:/7:,/,.  & 57,8 80 54,;4  970. ;/ 5747,27,3, 
42-34;,34 5747,27,30  : 420 80 9,8897, 3, /09,302 ,,3: 3,89,;34 7,/;,  & 4;42 5747,2: 80  3, 57207  3044 0/3., , : 030 , 0 30,734  , ,92 80 : 03.2, 57: , 24: 3489 -47, 43 /4-,: ;083, 4-, 303,  /45:380 54/,90  31472,.0  , 24: 5434;4 570. 3, 30,73: 802: : 03,7,/;,/4-934;0,/,90  !7,8,54,:0/,80 
30,73 88902 5747,2, 3, 0 0 57203:0 : 8: ,0;2, ,/, : 03.970-, /, ,5,290 303 2,907,
7,7,3,980:,;342 4789,/,2,907,308,/7 ;0 :4 3:4/70/3.,5424;, ,04-231472,.,;0 
42-34;,35747,280 5, 57203::57: 03:8;570/209,  

!720342 0097438 :70 ,,  2, 3,  5480/3 4/3, 8: 7,;03  84 03  4254;,3 5747,2  097438 :70 , 70897:: 8;,: : 034;: 5470 :  /,: /4/,930 31472,.0 :5:.::3,577: 30907,9:7: 54/89 :3,3,, 0303,-44/4;47,70 03,  3, 24:   , 5424 : 0097438 ;4 034 9284 5740947, , 3044 80:3/ 8;,: 003:8:24:/,57409::3,07,3:  7,/;4 : 5747,27,342 :/-03: 24 0 -9 7,85470 034 5702, 30,7
342  7,7,3,942  42-34;,342573.5: : 03,8,;, :047,5447,54802   

,-474/4;47,0 9, ,3
309, ,3  , 7,: 4/ 30,734  7,7,3,9 5747,2 57: , 24: 3489 -47, 20 : ; 0 4/4;47,  24: 3489 /
5:384 7,/, 8, 8;,42 4/,-7,342 ;,7,3942  & 03 4 0 4/,-7,4 4/70 03: ;,7,39: 4/4;,7, 30 8,24 94 8,3,0 70:9,90 8;4 -47,  ;0  /4-, /45:38, 4-, 303,34;0,/,9048::8,/:8,,7,90789,2,: 30305470 0       !# $% $%%!# ##$%'  3, ,3, 570/3489 5747,27,30 3,89,;0 40/, 80  570 8;0,  : 3/;/:,,.  4/70/;,3: 84589;034 9025, : 03,  !747,27,3, 3,89,;, 544/:0 3/;/:,32 484-034892, : 03,  7, 92 3907084;,32,  24: 34892, : 03,  792:  -73 : 03,  $;, : 03 2, 8;4 57207, 5747,2, 5, 31472,.0 40 8: : 302: 8,/7 ,30   540/30 47,0:: 03: 8,;, :0-73424:8,24/70 :0 ,45480/.,94, 4/: 03,80,;, 8:73489:8,;, ;,3::8;,,3:3,89,;302,9070 894;702034 7,890,/4;489;44/: 03,  3, 40 :9 0 90: 0 574;07,;,30 5:902 8,24439740  , : 8,/: 8 92  24: 3489 857,;,3, 5470 370 03,  /:  47, 54 47,  8,;, ::  5747,2 : 2,2 547.,2,  4/207034  54,4  ,  : 03.8742324: 34898,;, ::,5897,93090 0/04;05747,2,  94:43;03.43,34 3,89,;/0 3,934 90 0  ,570/::  47, 54 47,  4/207034  : 03. 8: : 89,3: /, 8,0/,: : 303070 0/,4/2,857,;,: ,9,3, 38;: 03./4,0/4:;0703,/, 24:/, 8,;,/,:5747,2/,94,;84/:4 03497:/,   !747,27,3, 3,89,;, 2,  20 :92   300 8,-489 40 970-, 2,9 : ;/:  !70 8;0,  5747,27,3, 3,89,;, 30 54/0/3,4 01,83, : 8;2 3,89,;32 /8.53,2,  , 8;0 : 030  !747,27,34 : 030 0 ;4 034 : 030  94 47,3 ,;,  82,3:0 8,2489,3489 : 03, : 5495:302 97,,3: 5743,, 03: 3,-4 4/4;47, 70 03, $,2292 9480 : 030 ,83;, 3, 8,8;2 2,2 4 2 47,.2,  0894 8, 543: 032 4/4;472, 40 970-, 4/,-7,9   8, 4/4;472, ,/ 970-, 30 94 8,24 /4/,9  :58,9  30 54/89 : 39009:,30 ,9;3489 40 8: 30454/30 : 5495:302  702 : 03:  70 ,;,3: 574-02,  !747,27,3, 3,89,;, 30 7,;, /4;434 28,430 ,9;3489  ,4 94 8: ,3,,  8390,  ,5897,.,  0307,,.,  /7  94 ,7,907 08,2489,34,5897,242 030,4574/:9;3:/0,93489 !747,27,3,3,89,;,30 54/083, , 7,;,30 89;,7,, 4 : 03,  2 03,  , 54/89.,30 97,,3,  5743,, 03, 7, 9/:4;970 03,  3,0544/3,,2,/0: 030 ,: 0308742385484-3489 ,08903;348,;, ;,305747,2,  !747,27,3, 3,89,;, 82,3:0 3907,.80 4/3480 3,89,;3,  : 03,  0/489,9, /4 ;,;,3, 3907,.8 4/348,  42:3,., 20 : : 03,  3,89,;3,  ,4  20 : 8,2: 03, 24 0,;,93574-02, 0/,34/304/7.,304/,0/3 4857,;,3, 70 ,, 9442 3,89,;34 574.08,  !43,94 0 /, ,0/3 4 857,;,30 70 ,, 2, 3 50/,4 ;70/3489  ,0 ,/,808,0/,:4834;30484-034898;489;,5747,27,303,89,;0 3030570/3489  30/4;43489  24 0 80 ,: 9 /, 43, 30 85:3, 57;4-93, 4 0;,3, : 540/: :3;07,,.070;4:.438,3,3,89,;0: 03, !, 5, 5747,27,3,3,89,;,0:30,;083, 54-4 ,3, : 3,89,;3 7,/  : 575702,30 7, 9 //,9  2,907,, 4 24: /457309 01,834893,89,;0 ,5480-340/45730,54-4 ,3:/,027,;4:2,907,,48047890: 3/;/:,4;,34 3,89,;  : 03:  ;, 3,89,;, ; 0 494;,7, 8,-2 : 03.2, 4 24: :850 30/,: 0,4/: 2,247,.2,7,/;48,;, ::: 2,2 547.,2, 97,4,  5747,27,3,3,89,;,; 04/4;,7,2,/230489,72: 03.2,   

 : 03.: /..03.  94 :9 0 3.8.  4/   : 03.89./:0 : 484 57. 8..0  4/ 3.9 4/ 434.. -4 94. 94 2 .9843.  : 03..  -0 54.80/0 3./3.: 84.4 042:3.3 3.08. .3.: 03...: 03..: 03.. 0 54970-34 /.. ::3.3 30 : 24: 3489 /..3489:574.3.. :.: 4.23..0 570/89. 8.4.3. 80 /.4820730 42:3. 02. 30  20/: 8.0 .98 43.   43.047.0 3.544/3.080  4-0 3..-489 4..9. 95 0/34820730 . ...44 2 .570/3489 0:54. .3:3.2.89...89.20384  :8207034 :8. 42:3..4.3:: 03 ....3:01..0  94 57090 34 3.0 89..24 ..83.4. 3.3439.89...8  $...3. 897:9:7. .001.  & 42:3.342..20 : 3. 80 .4 90:  1:3.7...89.3..4. 70.89.30 ::530 ..  &3...  !480-3: 43.: 20 : 3. 30 8...0 42:3...3:574...  5704.03. 300 574.89.43.3: /. 3907.0804-8.  540/3 : 03.  4789 80 3.79 &: 03 9431472.079.2 : 03...  7:5 :  .34::534543. 2094/7.3.    &&$%'%    -7.34..3. 54.7.0 574.9.7::.. 3.89.0 4420/:84-348..3:  20/: 540/3 5.897:9:7..2.89.89..4  01090 8.4 2 42:3.79 : 2.89./3020 :3.3.034..: 03. 80 : 4/003:  5702.0 .. 80 31472 0 9..8020 :32.540/3.. 0 0:859.434 897:9:7  02.2 25. 34.482073: 42:3.07-.80:. 544/3.  .74.32 54970-.43.7.4 .930 85700 ...0  42:3.3..94 4.2  %4 0 24: 0 489..3. 42:3.3.:4/003: 7:5  $. 9 3..0 897:9:70 0 94 3.47 4 50/.2. 4954.47.0  570/.07-.. 8:  44  .2..489..83..89.. 3..0 . - 80 47..3 034 8....7./30 7:50 40 4/4.0 8.08:3.. 0..079.89. 8. 034 54/   4/. 80 489.34.. 03.70/.4 :.30 42:3.  30454/34 0 /.. 8..  034 47 030 0 47.0   47439.. .2.4/57094/3 07 424: .  42:3.  ..9.7.4308929:704080 02.. 43454/: ... 0 :4- .  24: 34892. 42:3. 9.43 :50/. 3    3.. 8929:7.. .43..:43 4 : 0  .3. : 03.01.4. 0 42:3.9824:43.3.34 5844 2  84..07.897:9:7.. 0  /.24 3...   : 44 80 4/.7:0 ..4970 .....90.89.30  7.4 34.8 03. . 5.30 4/70/03 31472.: 09742:3.4-7.3574..83489: 0 ..  3.3489  /45734854-4 . 8.482073.

70/3:: 54893:9 70:9...42 4/348:  3489 3. 20/:32.97.3.89.3. /.4/9 : 030 04.. 3.3.4: 0 -9:820703. 3..89.2094/.30 8.3  : 03.9..01.5:  -74 : 03.4/..9.8.034 : /48..9 .0/3.  3.83489:8.70:9. .0  .02 7:5.  .9.7.3. 3.80-0 .::8. :9. 42:3.89.472./ -494.  4. 543.0 3.9. 43024: .4-24/.89.30 3. 3..34/: 3 .97.. 0 4/ 570/4 03 2094/./.472.70/3489:448:8. 4/4. : : 43.3489 0 3./: :70 ./:2..3 80 /44. 304.7.7.. 2. :8207.3085484-3489.3. ./30  !7 9420 3..:: 03:  .3: .34 7.3  & 03.89.8 4/ 34.2. 3.3.47.03.  543.3.2.:9479. 5702.. .  $.88071..20/:84-34/348. 3.. 4:82.9..9. 2.0303-4 3 043897..34 4/348.2..  .80/. /.3.0397 32 4-.-7430-970-.3.  . : 4/: :: 4 207 . 48:7.. .: .0/3.  .. 4/348. : 7.: 4-7.89...: 03.24. : 03...3 2094/.0 /4 7.89.30.  3.9/7: -494.2.89.3.984 4/348.: 03.70/. .509030:7...83080 4509.3489 : 03.: : 03.3. 7../34 409. : 3..4035489:5.  4/4.  : 03...70/30  . .3.30 97 4834..0 5480-34 3. 34.4 4 //. : 03.70/: 4-2  . 3.  ./..90 4 03 570/4.27:5..0 -.01.  .. 4.:  570/3489  30/489.: .9 30 0 ..  3./:: 03 0.. : 03.  8.. 3.4 0 43./:. -:/:7.  : : 03:  !742 -47.  $2. 4/ 3. .7..0  4/34834 4/ 89..30 4/70 03 574-02..07030 20/:  .0.  84-4/34 7.3..03 54-:/.83.3489 : 03.. 8:089.04 -74.03489: 03./:: 03:  4/ /0247. : 03. 0 4/4.702034 47..342 . 79:07.2.  & 9..4 7.24:/4 /47. 3.  : 0 3..2.34:9 03. .7./03934 0 /.3084-4/307.70  & 8: .3 0/3  & . 8.03. 80 304.97./0.8940/.0397..0  -74 : 03.. 8../.544/30 ..4//47020 03./...  ./ : 03./:2.7. : 03. 47.89.34 7.. .:947.. 3.. . 540/3: 03..70/ 80 24 0 8.2... 7../4237.54243:/7:4.50 : :8..-070:9.: 03../.  903.0/3 42 7.: 893. 9.7 3.30  : 030  !470/ 4.0 :./0 3.0 4/: 03./: 8. 0 5489:5...97...4/70/03054/7:50 2747:50 :42.3.85470/03:4-:974:.570/:870/3439.894. 3.. 4/ 1 4  574894734 7. :45 9.89.20 9033.89404/ : 03.. 70 .0 $2.89.4  8...9.89... 0 :820703.907..0/34 8.9 :850 :: 03:  : 3.5494./.  84589.0.89.89.3: 8.89..97..2.2::7.. 80 4. 9402.0  $70/ 90   .83489 42:3..4/0 4/: :0  49420 9.0.90.. .3.  : 03. .9.3.-:/0..2.. 3.70/: 89.05495:3.:0 .54.547020 .:  30.0 024: 3489.. 89./. -74 42:3. #. 04/43480/08.80 4/ 3./4.9  -93.3054....30 3.89.  2.  4-7..89.27:5..90  45 90 09..857023489 /.2. 082020 3907.2. 09..7.98 /0247.4./.4/3..2. .0 :7.3/.3. 30:850 30 0 .... 4-.34.07.3 8:07 0 .  . 20/: 3.0 249.89.3./.89.2489.0  /348 3.987..4 03.:7..0/0 3..42 2 03:  3. 3.  :8. 540/3 : 03.47.9 3054. 50/.4 24: 489 .90 2.4 ..934 . 0 . 4- 3903.. 4/00380 7. 8. ./..3 85:9.89.8  &44 57034 030 31472.342  : /8:8. .  948. 8.3: 3.4.7.2. 57. 3.  & 03.0 3...... 2: 80 247.:8.9  4/ .0 3.  & 4. 84.30 3. ..2 0850720392.2489.9  .0.  : 8..: 43../..:  & 34.0  34- 344/70/:08.89.85470/.54.342  20 :84-342344.3054.:  / 3.. .3.89.0 3. 8:97 4834.0 0 34 94 0 94 :4- .  7.. /4..0 57.:  :543./7 3:7..3.7.43..342 90242 574-0242   ./  54893:9 :850  70:9.7.3 80-0 82.  . /4./7 08.3.:9479.30 1:3.4/03.3. : 03.3-74 439. 40 8:  54 304.: 8.3..4:.. /4..: 44507.3: 7.: 4:-:/: 3489-93/.30 .9.. : ./:.4 3.3.  ..34: 0 ..89..2.. . 70.  370:9.43 439.20302 03.  . 4.7/03.24 0/32 4/ .0  .3.89.80570547: :0/.3 .89... : 03..89.4 7.-70:9.454. 7..8 4/ 572030 3..42:3.3. 543.89.9.35704-7..3427.34.3.90 30 0 54.0.4 4 .0/3  574.0/34:9 03.  7.574-02.4 4/70/030 5844 0  50/.0 /4 :-0 03.:.432 897:9:7. :/..2.89.... 34 57.34 :9 : 3.3 .0 .9. : 030 /4. .90.2.. 94 0 .89.97.4...9....3.808.  3..307:50970-.  & 573.89.4..  2094/.547.07030 20 : : 03.5:902/8:80 #. . 0 3...30 2 03.9. 8.  39. 854. 8.89.08.4: 03./....3. ./4. : 4/003: 970-. 80 /.: 2. 30 %. 30 4/70 :0 0/.3.3 574-02 .:90 4 ../.9 0./..  4/70 :: .0  4 80 0 57034 030 0/3482073 31472...4..34 .897./.85470/..

574.. : /0247. /0  . 2.3489 3.89.3.:0 5702.  4/-43. 03 7445720303:3:02. /4 3034 4209.0 9248107.234 80 542././:.3 3..9.:570/./ 4 80 4/.03.:9479.3 4/348.434-. 7.3.3907084. 308:2489  : 3..859. ..89.89..-4 70:9.3. 30.. 574.0.  : /0247.: 4-.3:0  3..4. 2.02 80 47.89..9478. 57203:080..3..2 /43480 4/:0 :: :0 80 : . ..7830 47. 4834.43 4-.534. /.34.4/30 2. 3.. .  890503: 8.34 7:53 :870/34.9 . .0 54970-0-:7 4.302.2..40 540/0  8:/4.0../.  5447 .84. 70.70/34 . 3:234//. #.: : 7.89.9248107./ 4/7.:. 8./:..90 2344-40304:57094/30/..303850.:3. 7.94 .34 :9. 80 20/: : 03.9  & 03.34.  7. 7.3 .34..3.:0 80 : 80/0 02 3.:7.2. 4.:70. 7.4-3489:7.. 95..057.3934 .30 3907507843.30 574/:9.       #  $%'   .3 0 30.34 /8..4/3.445 9: .4.70.0/3... 9442 /7: 9.3 7..-20: 030/.834 4/ 94.0  2.3 :.  20/:84-344-: ...2...7..7.84.-03.84.3.4/4/.3.3.9 38: /4-7  4/ 7..4/3....7. .34 7.4 03: 5489: 80 3.: 540/3... 489..4-.32 4.030.4..24 .0 3/.89.:5489:502094/0..97.3034. .4 5480/.89../0304-.34 .38890203.. 04/ 4/3.-47.8..4:  4-0-0 :0 4592.  850.70/:0309407./::  :../34 574./. 4.30:84.3 88902 0 5480-34 57.0.2.:. /7:      ## $ '$$%  / 54203:9 47.89.  .303.: 944230448940 .34 7.0345489:50-.  0 : : 03. 88902 3... 7:50  .2.393. 8.:8.  -4 4/8:89.  3.5489.89./.4. :  :850. 4/ 47.  0247..98.43 4-.1 3489 7:4.3489 7.0:.7 .  & 4/3482.  .9.3. 4/70/.: 03.. ./: ../4237.3.  304 94 0 .34  .9...303.2489. /4-7070:9.4. 3.. 4/348: 3/.3.89.40540/089. ..: /.430 4-0  $. 24 0 2. 40 970-.984 7:5 30 4-0-0/:0 8.9842 ..34  409.543.0 54/89 0 : 030 /..:4/0038:..30570/.20 :8.70/34 .. /10703.30250403.30 8....3. 947.34 ./:.034 7.3.7.3.70/.  &7..9 .34/: 3489 ..8890280.43 4-.89..04. 7.8442 3.  3.9.2.0/3 : 89.89..34.  .. : 030  7:50  540/3. .00408:8..473.: 80 :8.5702..2.  8 42 ./. 4 0 8.. 5:9 30 38897.44/4..203:02 0308..042.3:1.. 80 45.3.54: .70/34 ..89.  -7.984 543. 40543.34.3...9. 3574.3../7 .70/: 08..3:  &89477.3.../:  5489 : ..32.23054.  . 9.8. 54893:9 70:9...:0 : 03..0  /4.89.07:50   0247.4/030 :84.3.98:7. 0 0 4:54970-./..9. 80 7.0 0 54/7 0  5424  9442 3.84 890503 44507./: 030:7.. 14727. 3/.3.89... :850 3414727. 309407.4:'.08: 80 203.3489 : 03. 4/ 897.305. 80 3./035..9:73.90.: 03. ...807.79 4/70/.4 5.30: 03.47.042..0  7.9248107. -4 0.7  20/:84-34 8. 4.30 . 3.3054893:970:9.89.: 34.8  #..:3089.47..7 3489  3.3.: 5495:3: 84-4/: 4/: .43.0 20/: .3 0 .4/70 030/7: 9.3.3 5482.: 4/ 57094/3..34/: 33.85484-34892.4 03.3:  .209.  $4. 3 /.04.. 0 5. 3..

30 ././.  . 9405747. 03489  0894 9.34 20894  3 1:3.. 80 4-0-0/ .7.0/.0397.4: 03.3.04.33.4083.2.942 /0: '0.2./. 409. : 44 8: 34 03 7.:2.89. : /42..40/3.0./: 3. 4834.2.7.9.80 /.3:/.89.. 3..89.. 3 8..70/05702....08.2.2  30 8.34574. .03. 47.2.980 0 0 40 : ' .0 -:/: /.4 3.3.3.  3 0 570/..34.. 80  : 9420 94 80 43 .42 88902: .8038897.  .43.9./7 .  .9.3./7 ./ 7.84..4 47.9  8.:7. -4 /.     304 57095489..8593. ./7 ..0 .3...30 .. ..4570/209.: 4.89: /.3. .44/3  $8902803..  -4 4.. .  :3.97.7.327:5.34 88902.0 3.9.. 5702.3.94 948:8.90 8..:8.89.49   &20894 892:8.97./4..348970.0.2.3.907.8.3034.  :: ::  9:  9.7..0 8. 24:  /.8  ..: .  !4.: .434 207 /.34.203.3.4 4/ 4.480 4/::80/0 2.90.3.89..4. 8:89.84.3. 3.       42038    0 90478 4-7.3..2.43. 894. 7.870/34. . .  !7 4.8 572030 3. .89..4 80 /.0 .:7..5.3: 8.342 7.4 /480/34 7.8.2  84.40 24: 3489  3.084/34897:534-.3. 4/247 20/: .30:57.282. ::4507. 940 :9:.34 7.05:902 .  :04  .04. 54/89 0 : 030 3.2.9420 30434 94 80 /02438977.7:2039  !4203: 024 300 304.9.3489 57 02 .: :80-.3:4.8 .3.70/:  089430 :850.. 24 /...3.70/05702.. 3 54/0/3..2.: 80 3.3:780./::5470/4845 92709..5489.47.02094/03.4/8.3042 870/302: 03: .303.  42038 0 54 .   .3..2 03.70/34 .90.-489 97.-489  30/489.7:58.:47. .: 03. 3.34.3.7..  .84..9.3033.89./342 83.57.  902. 80 30454/3489 :8.47.0:  ..3.0 54 57.305747.92 03..24 8: 54903..:5.543.89.3. :8.82.90.70/32........  . : 90 3 /. /.84.8.90789 3 04.3.2 54970-.423.302/7:4.3447.2. : 03.5....30 8:89.3:  7.4.489.: 05482...  8. 802..0.0 4834.70/    834.2: 03.  & 8.- : 03.43 0 .89.:2:7.  24  : /4.47039.. .0 54/003...3..2./.297. 54.3..2.3.3 4 974 79.14. :8.2. /.. 8.:8./430454/3489.2.: /. 342543. 54..4.40  834.834.3489/0./04 24: 3489 894. //.3:0  .80/03.7.7.3::4:   .  47./.  .70/34 .7. .  8: 938 //.3.74.7 .  :9:28. 57034 03023. 430  3. /7:2 5702. 3...0  &7.9  ..89:-74:/0.3./0-:7 4. 2.3 0/3.89. .84. 47...3:  . 90 800/3489.3 .7.9.9.0 3.: : 2089: 5.  ..9489  5495:3489 .0 0 -74.702038 5074/.32 .89: /4-:  890503:3..835495:3889023.83.. 8.2485484-34 /.4 80 : ..89.2.: 820930 : 85:3../: 304. 0:543.3:7.30 574 7..- : 03.  38: 24 4/4.8.3/:8978... 574.  #.3.34574./7 . 3./.3.84..0397.84. 89.2 : 57034 03:3.909.5495:3480.. .405489.2.257: 0.034:8203457049089..08.85470/:  & 4.: 0303. 54/0.479 34. : 03.0 8.0 .3:  /4   : 03. 7.  94 .89.039.89.3 4834.90 4 570/89.4 .475844 089:. .3.  4 80/0 0/.30 5844 2 24: 34892.:7.4 4- 47.4 57. 82./7 .702033.9. 3.37.. 4/70/..303.90 548094..040970-.7.... /090  .94 94 30 47890 8.9 2...3:4/70 038.3 .:  $./8.0 0 90904/ 4.84. /08093.47034 : 8..85470 03 .   303 8.   0/3...89.544/3.0... 357..0 .: 03.7...342/.53./.2.3. 54/89. : 03..4 47. 0 3.34. 4847.  2039.34.: 30.70/3489 $2..7. 4/70 0342 7.02.94 9438::24: 3489/.89.9.0 40 - .7020354 09.3 574-02 0 570 8.4 03: 8:-0./.42828:...3:   54970-.....42 543.3./7 ..74. 3.570/30 -7.7.4303.40 -40 : 0304-5480-3447.7.3.42  8.97. .702030 4-:0 ..0 44.70/34 .  ./.8057/.0 4/4..3.34 2094/.34257034 03:3.08::57.9 .57.. 3.3:434. 570.7. : 03.:4/3:8.: :2: :44 0: 03. .3 -494../0.../. 5..  40/.. .  : :84.97..300203.3 88902 0 54/.3./.3.08. . 2..3: 4/70 03..234454: .: : 9047842 .3.: 4 54.90789.4 . 0 /8.89. 9 ..  ...:7.

303.7  59.0484-034897.  247.84..0 3.!.42/09.8..3 .  & 03 0 289 43/. 89954.4-00 ..3.30:8..3.89.80  5470/ 30803 8..: 0:84.../..9.34 478.34574.89.:9. 47.:.:203.3.84.30 3.42 302.030 . 95 .84.   . :3. 59. :.0.347.3.: 03..2.57- 340/3. :4. .89. 575... 574-02 80 : 3./.89.8509 3. 0 05489.32 .89..4.43.9..    .8 0 ..0/3 2 7.3:.  . 8..3 ..984:8..3.70 .8./4573080 .84.-:/04/70/033042-9342//. 4-0-0 :0 88902.. .89. ::540/3/04.08..7.3:      %! '$%' $ '  043.  - 34 80 57 70 .8. /.7.. .9.2.0 34803..3.4 .9 ..81.8./.94/70/034295: ./4-.... 8.7.34 207 4/348  3.89.57034 03034.9...90..34.3./3489 .43.3.2489.. 480 .90 89:.84.4370932 3.4 3.970-..570/8.84.85934 4-7.: ./. 0020393. /.3//.:4-7.439443.9 4 9047  57.409.3 2094/.7.0 9..4 /.. 34: 03057247.4/030:34...80. : 03.3 0 ..42: 03.//.859.3/044/4.8 54/7.9 4 .   & //..342 24- : /0/:9..08.90  48 .3 5489:5.2 03....28..0  .0   .9 2 570/34892..3.3.  4834.   .4794/4 . 54.43 574.3084/33.34  7:534 3/. 9 3.::850 3:57203: /.4..:4-.0  : 300 24/1./.3 00203.4/7.. 30 /../.. : 03. 94424080 ..4 0 80 40/.0 :850 /.8574897..9.34 : 4-: 5489.3. .      $%' $     %$' $%'   .9 421:3. :3.3.//.:4/70 03//.: 20.34: 0307.3 8..3./:.084/.43974:3. 82 03 -47  897:9:77.30 1472:0  57.30 3038: 938..9 21:3./:.4.03...9.89.8.:20.70/34 ..34.08 8.84.  -4 94.4. 9.4..9 /.. ./...89.3 : 57203: 57..:: /.    .893.34 ...47: 03 ../..  ..8.8 0/3.2//.3.303 .907 3...3 .3.3.84..34 574.  17439.2.9 41:3.  ..70203. 43 4-0-0 :0 489.0/.: 03..783.89.9 .3 03/043.3.89.3.3489.9 ./423..0  4/7  : 4 /4 /.303.3. 7.89.89. 572030 7.547./.  .9../.343/.: 03.7/..9 7./.30: 034.89.3488902.  : 2.89.04.305489.70/34 .9.3 4- 47.2.  .2 . 88902 4/:0  -7432 50/.3085484-3489:20 3489   .70203847.. 3 .0  47.4.  57203:: 8907049534 187.  0 :92  897.43.89..4/9 7.:203...:3.8.43...43.90.9442 409. 4/ 3.:3..3489  & 89.4 4 //..8024:57/4/.:.84.  7.3.8:7348:: 30/./...4 24 0 0/.3.. 70 .89..570/3. 3. 5742 :5470/../7 .43: .2440/34//. 0.842 ..  5489:5.34 2 030 : 03.0 0 :92 30454/34089.4- 345704.80.480/0 .485484-.3:  .84.34/04.  543.89.3. ... 80 4..3. 4- 3.47. 0 0803054/:/.  84 030 89:.8: 80 43709:: 8.328.84. :8207.7.34 88902.. 07 .803./.. .3.28.. 540/32 954. 3.89..34. 234 50/./7  .3. 0 43.3..9 .3. .9..08.-489  4.89.7.00  4/3480 4 8: 4/: :: .  8. 59.:2.7.4-0-0/88902..83489 /034024.  : 3. 9.24 ...:42.:8.7.7 .7907:2.3574.

.8. 8: 0.8:57499420/4237. 4 8: 0 ...2 .9. :3.07.0 930  $..  3. /.4032  :85489.44/..9.8..088902. 80 94  :3:97.  .7... 572030  24 0 80 .8: /4237.3. 24: -9 :8203.3: .  #.4 0347.574. 4-3.08.3. 4/70 :0 . 9 .7094.3..434 940-934 /..907.89.: 3. 3..  .540/32 . 80 3...84.84.  .3489  20 :84-3 4/348 540/3 304.3.. :8. .3004834. 57034 030 34.  58203.:20. . 3.3.89.:203. 897:9:70 . .3570/209./.. 439740  574.9.0/.2 3.7 .3489 890 03 3./. /./4...9.572030 7..84.  .3. 4 8: 0 43974 3.9..:.30  !74...30 303.3.9. ....3. .89.  : 4.34  7:534  3/.7.9 3    .89.03:: 03 7..3. 890 033.: 4/70 030 .34 574..30 3./  ...  00203.4834.3.807.90789.4 89  - 3480/4..02   5.30 3. 3. .  !4/ 897:9:742 ..3. .3.0..9. 2. 54.0. .. 95 .3.859.8.  34..1.3:34.  897:9:742  8.3.79./7 .  89.947./7 .8.89.84. 80  ..43.4 0 24: 0 : 34.84.07.0 -. 88902.. 0//. 3./.34  2: 4 . 4708543/03.4/3 .0 -.2.. 0  . 3.4:  :8.30: 0347. 8 .3.2..94.. 38897. :45 9.4897:41:3.9 .7.. :543... 489.08. 543..42 .07...0 -.34/3       $%#&%&#$%'  $  . 89034/.0 57 02:/4237..:7 9.3489  8.  //.3.  8. 2.9.:9. 42 5720342 :8.. 54/7: .. 3..3.  .907 574.2. .58.0 -..3.  4-7.3457..4 030 : 34. 80 70/480/  890 03.4/.89.84.3.  4- 34808.30 :8.9 34 .425:902:82034./7 .07.0  ..09020344-7. 570/../7 ..803. /.84. 57..4033./7 ./7    . .3.907. .. 5489.34.3: 57.07.  085072039 : 5774/32 3.3:  :8.8057.89.907. 80 ..423.  42-34. .2489.9.89.    .84.:8.7 ..8803.3./.. 1:3.3.84..84. 8 34.9.0234.9 ...  . 8.84.0 3 8: .7.042.2./.3: -93 303. ... .: . 8: 0 .30:8. 3...3.0 543.7 ..2..  3.4.. 57034 030 34.3.303.:80:/.89...9   ...3.3.....3.3. 03 ..: 03./.84.3489 54/ 30  54870/3254870/327:4..:8203 58203 57...3.42 575702... 0894 57203:0  : 7.3: : 03....3 .7..:4.84. 88902. 3 3.2 .0. :.57095489.. 303 22..0/03954.  3.80870 :::..43.89...7 . 4/70/03.7.8 4./. 4 57090 34 8: 0 7.: .7 .89480/0 00203.80 41472085484-3489 :20 3489  3. 0 24203.9  .8. .303..3.  '.-7. .  &3. 47039.. 3..-7 . 902.0 40 80 4/3480 3. 7094 .:-74303..4034 7.3 . .0 -./.. /04.  708.  :203. 543...5.7/0 /.: 894 439743 ... :.. 57.. 57203.97.0 34. :9...2.: .7.2./.0/./.02 /.  2...3. :8. 3./80 4 ./:..3.4 30454/3.3... 54/7. 43/. 7.  07.... 1472:8.2.3.7: 54203:9 .3:  :8.7.3 //.  4.84.3489 4-..89 :. :20 34898./4.  8: 0 :543.:8.834 4/ .8 4/ .2.:. 34.3:47.3 . 7.3..84..0../. .9.3.30 1:3.3 3.3..7. !4970-340/.:80:8...984 57034 030  4-. . .45 9..  .3.: 4-.3./. 0 4.  $97:9:7.. . 42.89.. .  57.57207  .   .0.32 570/20942  304.4 80.3: 85484-  3489  :20 3489 8.2.  .  7. 92 .3. 8: 95 3 : 3.  3. .84.84.3.030   .7 9 17439....3.30 8.907  : . 3../..9 3.4/89. 92 4-.84.03. /42.  8:  44 : 03.0 3 //.:8... : . .2.0 5720307.:8.3.84..0:203.  & 484 57.84.4/7..: 5482.0 7... 4.859.. 80 :5470 :: 8 7...894 80 : 9420 94 : 03.. 8:73489  97.3.3. 1 4 .:20.. 7. 3.0. ...457034 03.2 .  5702.: 4834. ./4 . 4-..2.9 .3.

548. 5700/ 8.30/02 34543. 034834.70... . :./.:4/70 03//.7020 /.89. 2094/0  4-0  5489:50  870/89./.   $.:20. 9.72 : 03. ./ 9..43....4  4/70/./2  89. 340/.: ./0 /.970-.89.../.3.9. 38: : 89.2.2. 8.4./ 54 7:5./34.89. . : 03. 34  !480/3 /04 . 4.3:8929:77.43..  : 4..0 4207 .3.34-.870/89..9. : 4.9.307.42./. 3.89.  ...0/04.3..  !4894 9083..9.30 %43.8.  3..89.89. 4/ .3//.  .9 ./ .2 437093495. 0/3: 4/ 24:   ..: 570/.:0 80 7.70:9.  7.  4 80 3. 5.48: 93800203.9. 1472: 0.95 .3 /04 3.89.50 .   &7./.  .3.37.4 2748929:7./.8.90. 8: 2 43 - 54970-3 ..92. 89../..3/0443.804/403.89.:400: 03. :3....: 03....4 94804/70/034.. 88902.89.89.7 . 9 #...3489 20 : /0907238.3 .89.94 94 : 03.9...34 7.30543.4.2.. .543..0 02/0:34.70203..89.54./: /4-03 70:9.47 8./. 5480-3458203  ..74897:9:70  74897:9:7: 4/70 ::2094/0 4-.4/7. .4 3.. ./7 ..34.89.08.80 57203:0 : 4.34//. 4-./.:4-7 #.24 3.4 : 0 0 0 ./3.. 7.4 7..4 80 4/:   3.57.: :897:9:7: ./ 8 2.3489: 03.3: .0.3:9../47.2. :850 34 570.5 .4 9  570/. 0:3./..42 8: .4 :7. 5.89.3970-.84/:7.3 47.3.4 94 0 4 9 2. .89. . 4 0 570/. !70542 :080/. 4807.... 3:8543:24: 3489/04....834 570 8. 57207  ..2. 59...48:3054870/34.9072.8.57034 03034. 54././03..94 94 0 4.30 34.8.034:2.92 4/ 90 30  84 034893.3.907 7.034. 4834...30 /42.9470 40 57 5.30 2094/0  ./09 .3/.70203.4/70 :0.0 0  7..  . -9 7..0  34.9..4.9.: 03.031472..8.249.34 8.30  54970-34 2: 0 2.: 03.2489..  54/89.../. 7.  !702.4 0 50/.2.30890 0343. 4 570/89.9.8.74 9. 57.89.3 570/.9./0 80 89.   7. . : 03.80574-7./:7. 7.3.:.30../...4 5480 /8:80 3.0 -.4::53489 42508:  32.3 80 247.0.30 57203:43974:  $97:9:7: ..8..89..83 .34..9070  .3489 .4  572030 2094/.  2.3489 3.9 4.4 80 572030 7.30.34 .47  /8:8. 57034 030 34. 7.  5.4/9 94 89:.7....4834.7./.  #. 0/..3.9 :9428: ./7 . 42508274897:9:7054/7.:57203::4-0250897:9:7300203.03.24:/.24 3. : 03..  -00 030. 3.0:34. 80 24 04-.7.8. ..34.4.98 575702.89.3.8. 8.8.0  70.3. 57.8.7./. 480...0 .07.  !48094.0.8070 . : 03.34.3  8.:9..4 /.9.94:./2 : 03.89.07.8348909.: /.:40:.:.7020 ..4//42. 030 3.30  %70-.:57.84. . . 7.: . 0 7..3 /04  304.  :44 8: : 03.37.  4-7./. 80 5495:3 70:9.3489   !7428929:77.44897:9:70 84 03490 4 30454/340/. 80 . /.9.9074.07...948.:080897:9:7./ 8 2.3..  54970-3.03.4.89. 0 09.9 0:9.7830 ..8..3..34 574. 574.3 2094/..7020570/.89..8./30854843489 $97:9:7.304/70 030897:9:707.:.43974.  .    . 303.. 4.3 .9457459.4834. 30 24:/: 0 ..39. //.8.89..47.3.89...74274002039  .89: 03.2.034.  -:/: 8.0/34 8.47.89./..30 3. : 03.8.   . 0/3459. : 54894..7. 480 5.0.30.8.:0 4/ .404-:.7.3./42./.7//. 304.8. 9: 897:9:7:  .  /.4 .4/70/::8543:3:97..2 3  01.409./.9./. 0 :942 540/:  897:9:73 002039 .. : 030  34. .3.748929:70-938:4834../...30 & 8: . :3:97.3:  3.303.2489. 94 3.  7.30: 03.9./: 03.3.8./48. /..89.0  %./.:.8..2.0  %4 424: .34543. . .4-3. ....2..70/34.. 80  3.2.0: 03./7 .9 3. 7.   . 3002039 2.: :84.8: . 94 38: 93:.3. 94 : 03..3: :870/870 03 3.  :7.30 .  $.  -494.8 .98:308:23.9420 70/480/ /480/348901.824 0-947.3. 3.9.89.8 4/ 572030 3. 897:9:9: .8.24 ....  :8.302.807. 304 .8. 3. ..7: 40 3.4 4 //.9.8.  .4 .3..83443.30 894 ../8:80  .3088902.94/4.  870/89. /..2.4 - : 03./.9.8: 93800020390  1.. 3.789:.34.90304. 37020434.4 0/34 24: : 57203: 94.3. 3. 489.48570/7.08.9 5489 : .4 3.8../ /3.30.74./80480/0 20020392..5.:70 ..9  4-7. .89. ..94....: 8: 93:  .  540/3.9 .34574.

89./308.. %42:542.4 0570/. 3..88../ 7.89./.93.9..:7. : : 43.3.3.530 3.3.2.4 57.30570/.89.3070.  :543.9 4..:78.30 /8..  8434892. 4834. 9... 8942  9.7/../.3.0.0    34484 03.8. .89.9.4 030 7.   :543.2...4/ 57094/32 3. 45 90 4..308.70/: .30:./0 57:503./7 . 00203.2....3 570/.3489 54.-309:  5774/  574.  !0/. : 03./:....302089.30 :543./7 .-47.:304570/209.8 &543.  540/3.3 .7830.: 3.3.575702..2.8 . 5424  540/32 .. 8 57094/32 3..0  48.4 0-93. 80 94 /09.. 4 459070 03: : 03. 3/:9.9470 .5705702. 0/34 20894  &850 3..9 4..  8..9  ...8.3  . .32./../. ..30..7.30 70/7: 9. .0  .3 /8..0 3.  54-4 . :3./  7:53  17439...: 03. 48/42.:03..8.30 48/42..: 7..0/348.8..32 484-034892..4/3  08:7.0.89.907. : 42./489:53: 03.30 540/3 /04.89.85934 2094/ 020705489:5..  4-7..9...30574: . /. 0 3.372.3.4540/34 .:9.4.5489:5.3/04. .854. : 03. 7.424: 34892..870/89.. 8390.0 .2..30 8.030454/343.-.85934 4-7..0   3...2 .0/3  7. ...42 .9. 2. 897:9:7.03...89..2: 03..  .. /  4/70 .9 57-472./3:85484-3489      !#!#$%' $   95702.44/7 .4.30 .540/3.89480/. 0 3.30 : 03..544/32094/.9047.-. 3. 3427.30:897.8593 3.../.89. :9.5.4 : 03.804/: . 334.74..89./7:3. 85484-34892...30 8.9.      .  .7./43.  /04. /7:2 570/2092.7.0.34893../0 540/3 . .. 5   75702.9./0.. .90.-309 38922039 . /03 8./7 .  /.0 . :78.30 .2.9540/30570/2090892: 03.234 574 2.942  2.30 5480-3 48  /42.3 /0/:9.3  /10703.90 570/.. 8.9 4 2094/ ./38.3 3.80/0 0  57094/34 :543.0.0:54970-0  -4757207.89.32.3 ..907. 57095489.8..  8:89.-.2.70/..4-:.30/489..4 34..0... : 03.8.3: 20 4.-47.540/30/04.7. .702038.0 .0 9..  4/70 .894 /.../03.9. 5489.3.3  187.302  94 570/209.8.9.304. 7.. .  .489  :23:.2.7.. 30 247. 03.3 ./7 .7890542. : 03:  ./4/. 3./../. 577: 3.: 03.89.4324 0/. 89:. : .4-0-0 ./7 .3  3/..  24: 3489 54.85470/54.  7.907.  9..  -473..7.3.7894 . 30 4/3483457570208.907.  3. .30903 04834.9. 90..34898. ..8. -47  897:9:7.   .   /./.3  54 5..85930 2070 5489:5.  4/34834 4/003.3: /..54970-.4/57094/300575702.9..030:9:730870/30  24: 34892..  4 3./  : 030  .024 0438. 7.: -9 ./:.  ..7.8593 3.3.2.:.....  . 5702.  .!40/3 8929:73 002039 . 574.  249..  540/3... 0 89...0  .3...305480-3207.540/303.3..: 7..804/3483. :././.34.3.  3907084. 4.4/:-3:4-7./:. 5495:30 570/89.   5 9.7./. 9.0.3870/89.4:543.7/. 8.89.   -473. /04 5757020 54/7.3897:9:7300203. 0/.9  .:20. :3.: 03.  7.7 .7.89.947  .4 .92 8./.  :9.89. .89.  24: 3489 :78..2./7 . 3/.3..9.4.34 5747.03  304.7. 7.84.3. : 7. /45:38.30 8.7.:7.894..  3/.34//..  48 :/ -03.53./43.

.807. 9429025:24: 4892. 57 :70 . /./:.08.: 23./.9 4 2094/  9. 34-7..83489 : 03..5489..3./:.90 40 0 5489.3:424: .  %442 3.32  3054870/32 :9. 8.4030/489..  /..89./..0/3 : 089. 3907084..31472..89.4..3.: 890 ... 80 : 4.20393.3. 8. 7.4 8.2 /. /7:.70/.324: 3489: 03..3.34. 3. 0 0805423: 17439...894 80 /.70/ .3../03..7.4.9.70 348920/:17439./.89.8942 574-02: 8.3/.89..  7:4..9 23.89..:540/::. 80 3.  0 :92  4..70/. 3 570/89.24.9..89..89. : 34.570/4/70 0347..  /. 424: :0 /./..4 3/.  ...908.4/89./.70/ 80 /0 3..080 84.: 24: 3489 /..909.3....4 574. 30 .3.42.90  8.7 . -47  ./ 8.9:8.7020 3.2489.30 549. 0 /.9. : 030 0 8..9089.2489.2030 31472.27. 3./...83.2.2. 8../30 : 03.  -4 . 9 24: 3489  & 7.8.3.3.3.8. : 03 247.89.3.894.7.  3.3423.07:50 84743.  & 03 247..3...3..:89.0/3 42 .97:/.4/0  80  32 7../.8:4- 34.. 3.: 03.03./.89..8.443-4:850 ./ . .30 540/3: 03..342 4-:8.2. 5774/3427:5342897:9:7427.4  -3.9. 4/70 032 3.32. .0 2 . :: 03: 8.7.02  : 03../.  7439..30.3./.47.7830/0.. 8.70/./.4/0 /4 4..89... : 03.0 : 03.. 540/3..3. 8.: 03. 3.7.547.3. :3. 5489.: 2 72 2.42 3.:574. .3..3....42  7:53 7..0:9420 94: 03247.79409.4 540/3.34.77:50/7  !7 4/: .. 7:50 7.3 7. 9423.347.4/4.3.0/3  7.24970 5489.37.3 :8207.907.48024:489..434 7..34 574../. 83 .85470 03 /. 4- 7. 347.4/0  57 942 7..89.. 5:9027..34 :9 0 3.0/3  7. 7:50 3.0-9/039 308..89././.3 -4.89. 31472.03 .347.42 /7:4./ 7.4.4/.70/3.3: .32./:.0  14727...89. 034 .3457034 03. : 03..3 7.. : 03. 80 570/.  7:50 4- 34 89.405703483.8994 4592..8.207./047.7./ 7.3.34..0/3 4 7.03 . .:3. 2 5:902 /4.3: .3.. 85484-3489/.94 94: 038./34254:3.83489/.  . 70 5749. .. .: /.70203.347.7. 24: -9 /10703.. $.... 302.    #$%' # $&  7.7.. : 03.3. .3.: 8.  8  .434-.:0  7:530 8./  : 030 : 7:5  .0 3..4/70/0342.4 3..../0 54/3054870/32 7:4.0 ..  54 94 : 03.2 : 03.47..0 930 3./3...90.  &8..  & 9. 970-.4:8.4 3.-489  . 0 0 80 30 :85489..4-03004342 .. .89..89./. 7:53 7..3.4:57094/30575702034898 !489445.44834. 4/ 8.3. .73: 57. : : : 03.//.42. 3:./3. 304./. 47.3..3489  :542489  549.2. 8.89.2.3:8207./. 24: 34892.7.3. ..47.4 0/:92 5470/8..3:   .3.. .: 03.. 3.37..89.3/.89.. 80 2.2./.-3. 7./:. : 5:9 . 574.0/3 .  943.032 7:5..2..89..89.0 ./ ..04 :.330: 24: 3489/.3  ..47.0.  !40/3.89.94780709./: 7:5. .42 3..8. : :89.  3/./. .3 7..90.. . 3.3 :9./.3..89.  !40/3..89. 4 7./  7439.047.: 037.70/3.  : 03 548930 434 94 5489 : 234  !4/ 89..8:54/7.:   : 03.4  57./.547.423...343..7:50 4.90./.37. :894 .37.434-:4208. 4- 7. 3./.5: 3089.3. 4- 54..2/. &4..3:3.89.2.4//.4080 005489   0 24 0 -9 01..3.0/3 90 0 89423.3 7.89.03../:.3  ./.4/89. .7020  : 439748.34.9:70 7.3: :54970-: 8.2/..  #.943024 0..494:3./. 43.342 :870/870 03 3.3.2 .2489./  3.347.9../ 7:53 409.  0 ..: : .:573..4 948:7:4.: 20 :84-3 4/348 20 : : 03.08 5702..-:/0:850 3.7.  &9 0 3.425548940.30 ./0:7..70 .3 . :04/70 03.89./: 8.. 89.89..403 540/3...549424-0/3.3. :3.934893. 4/70 03 3.2  . 8: :..30 30.342.. 8.: . 7.3.4/ /4.43.3.34-7.30 409..30  /.3489  & 03. 7:50 -:/: 9./.. 3..0/3 4 70 .:8.34 .5.85937./.-489  .4 540/3.. /...4 7.70203.89.3 . 2/: 25074/2. 8.:::. 54/ 3054870/32 7:4../.....3.830 3. 30 3. -07.3  : 8.203059. 40 4- 34 2. 4./2.. 3.  3/./:..789.:20.4 70 ..4 39009:.. 85:3./ 0 8.0 -0 3/.03:304. 80 3....08301:3.3.1:3.3  109540/3. /.70../:.8.7 3.

.9 409.9 7..0:0/342. ..:8: & 7:534 3..0 9..: 4 $57.  2094/...3.9.3 . /7:2 4-.3. 47.7..0 : 24: 3489 ..5434.::807:5040 04-7.: .203::31472. 4834. 04/003..2...2.... 94-.  574. 4.: 03.  543.7..89./..2./.89.95749.79307.574-02.3. 54/89.  7.89... : 307. 03.89.9.3...0 0/34570/20934 3.  7. 4- 5480-34 54.90 4 .97../.43974070:9.5470/480/:7..30. #.4.1 34:8.47./:  : : 43.0  /.34.0 0 4-7. 5702.073 59.4280 82.0  /..89..9. 4/ 5. 3.30 3. 5. 3.3./3.7.  !480-34 80 4789 .  : .370:9.  .4 . 9 .3.34  4-0-0 :0 :.. !70/34894.7:7../.9 : .308.34: 03. 5742 8.038:/4 8.. 47.4../574: . . 3.434-.3.:/.8.907 0 8./../::89:902:.30 85484-3489  .:3.89. ::897: 3489 4250903. 50/.  3./.  3./:.. 0 0 : 5774/34 3..::80   24349307..303.30 /10703.570/:0: 030.2489. 57. 540/3 7:5...0.57089. 44507. 540/35.: 7../.::./: /.0  40  .05480/.4 7./.432 4-. /.89.4 01. 8: 30454/30 5742030 : 7./:. 57203.808././:5.  .084..3: 2344-743 .2.. 24: 3489 5742030 2089.70:9./ 43974.38890230970-.0 ...4 3. : 030 : /4.3.4 0 90470  3.4340/389. 3434/4./7 .8..4-0-0/47./.9.343/..0 : 34.  3..2.8344/94.90.832 : 4-..3 : 03.  .53. 8:89.047..4-7.480.38:/4./. 24: 47899 70:9./0...570:2.3 /4.:4.9020:57094/3427.30 9020  .0714..9.  4592././..850.03: 5:902./: 2:9/8. 57.042890503::3.3 4/ 9 4-.9.44-..0 4847.3./ 8..:  :. .2.3.70/34 . 4834.3489 : 03. : 43.7832  :850 32   !. 3.030:7:5.89...3.24574203040/:..45 9.: 03.03..9073...89.3.9.  5480 4-. 0 4/ 17439.  4 0.  03.0 054870/347:4. 3. 44507.3..30 -4 94..34 :8.   4 080 /./.89..34 7. 54/042 7.7:507.85090 4/.9.3..04 7:5 : 03..3. 80 4.3.7.//...74. .04 0./.424: .: 32 /8.9./..8.8. : 03.90 .0.89.  40 5702. 540/30 7:50 4-.-:/00/38: ..8.45 90 70:9.7.894 : 3903909: 42 0 8..0/3 /8:8.4/3427.7930787.:.70/ :543.. : 03.. &942540/:90570/8944-./448:/4 0540/307:50  &.3...2   %28..89.  #0:9.. & 03.2..4308. 4.   /10703.3../.3.8.03:  & 5480-32 8: .3 8.9 . 4-7.3../..97../ : ../..575742038.. 7.24/.89.4.4 0303.3..3.3.3489 540/3 : 03. .70/....3.. . 88902 .4-808.30 7:.970-. 8949.889027. 38: -.70/3489 . 0 54970-34 /45:3. 7.73 902.9540/30..90.7.23:5424 43974:  !742 572030 7:5347.: 4    .0 70 /. 3/.92. 3..4  57 4-7.9 3.5.389:/87.0/34 30 4 : .. 8.53.  .34 : 030 .89. 3 .  57: .3.7 341. 3..70 348920/:.. 30/./.24/.. 2 03.90 /4 4 8: /4   !40/30 09.  -494.347.8./ /.90././03.3. 24 0 3903.7.3.  574 7. 92./: 57203:080970 4-   7:53 7././ 54 5..2.70/3489540/347.84.89.. 8.3. : 03.. $2.4. .  30 57: .7.0 -.50 4.3.80:3.7. 80 .3: 8:89. .   8: /4-.47: 4-7.34-4:.3.3..: 03.0/3 7. : 030 5.74.8923. 30 24: .7.203 3.89./.4 24:8054.3.2.-7.4 0304/ 897.89.2.8.3. 4-  ...7.7..-4      #&  #$%' #   #./. /. 8:89.3:9 3.: 5480-30 . 3. 2.30 7:50  .90/448:/4 :850 3: 03. 8.  4.70/303.9./307:50 . 80 7027..: 34 574: .  3. 4 34.347..3.3409. .. 0 80 48.: 34 439748.

:5:989..303. 9  7..90. 3032.305.  80 . :7.34 .30 :5:989.90 .4  30/4./7 08: 93800020390540/33./.8.447/3.48:8. 7.2./../. 42./  574. : 540/: /42.89.7/.970-.9..24: 3489         #&   42. 9 4-0..3.3..:20..9.  8.3489 : 03.: .:49547  4-2:. 574 7.2./:  8709.. 54 8. 03 54970-32 4-../42: 03.2.38.4 80 8.9...44-. /97.9..:  8....8024:54/09:977:50 :82030 : 030:/ -03.5:  970-. :3.  7.3: /42./: 03.3.  34.89.0   30 94 2..839 9.143.::3./.4/08..434.  . :3.4 3.. 3: 7..0543.3...3.  14947.4/37..30 7.2489. . 7.-47.43.89..07.70203..3034. 3 30-93 1472./.7:.  .  . 32054/89 0 575702.  7....90.  .  7.902.  : 03: 57:5..30  9.. 303.: 03. /. 92 4-.30  3.30 :8..4 ../ 3/.9. : 702 828: 54/7..4 ./.8.9 .:.0 9. 47. 0 7.24 /... 3 34..-0...5747. 38024:5489 3.3 574-02 57 /.2224: 34892... 34.420 . 80 489.97..3 ..08803.7..9.4/0307.  .570/ 5757029  8./.30-970-..2 . :3./.. /.24734/: 03.3057058.94  /.308.89.570/4. 3: : 03.2.2.. 90. : 03.3023.7:2./.0 3. 897.  .9..89./.9 .. 30 94 2.37.$.. 4/70/032.7..3.4 7.  .70203.0.. 38024 08..2.. 4. .4  5. /...9 40/389.430 .3.   /42.90 3054.90 /./..30 :9.9:70  !480-.89..-40 0 .3025./. 574: . 0 7.18. ...420 .90.4-. 24/0.89../7  42.7.89. 70 ./7 :9420 943./.4/030257207.3..  .9. 34.90.../ 30//..897. . 3...30. : 030894..90.4/0308.89..340.38 :870/870/034  '70/3489 /42. 4 80 5489. 3.30 -. /42.1../3 ././7  57.  .854.9./.4 570907.  &7.47././.2./42 3..30. 54..9 30 5482.94787.97.9..3574.9. 8: .3/42.3014727.. 8.3:/42.0 .0.480/0 2.802075708.8097.30:203././4./42. 57.0 489./ 4./.98./..../ 4/ 0 94 24: 0  574. 8.07..0 -./../8.9.4970-.. . ::3.....  7. //..30 70/45:380907. ../  ..:: :7- 3.4-4.0 4 /45:3..3.34./:: 03:  42.9.:  & 573..9/.34.030 07-.07./. 8: /48.30 :/: /.80 : 70/4. ..303.89.8:: 03...5482. 7.0/.:540/:/42.3. 0.30249./0  $90704953 .:2473/043.. 0 .3 7./0 .8:54970-3.:8.7020342 40 0 30454/34 .3.90.  .9..3903../970-.3.3.9 /7:.42  7.387./.. 7. 7.8458.0. : 03../..970-..7:0 45 9 /457348 3...: 03..  .3. 9 8.789090 3080 5.3.2489./.8: 9. 570../.044/003../7 .30.034. 7..4/70/03090 4 0574-020 3. .9...../42 : 0302  7. :: 0303. 4.4:  .3.9204443.89.577: 3./  : 030  .: 7..4/24-.45 99  : 03.  7.7./.4 574. 34.90. :57.3574.4/97. 7. 2.9.-470:9.08... 958./.30 574/:-.3 24: 3489: 03.9  948: : 03.7.28. .30 85484-3489 .894./.0 -.90. .08 %48: /42./0 3.. 303..3570/209. :. 27.7.  08:70  ..907:  3.8/42..:7./ 970-.3427..  574-0  085072039  7. -0..4 85:3.783489 7.9.03978.32/42./42. 1:3.3 89. 4-0-0 :0 5:3: 5.  !7/../.8:/42. 07. 575702..89.  34..2.8.2489. 4./:.302.-:/: 57.  70107.3. --47..3:540/:7. 0 7. /42. 54 8. 7..8.:  574/:-::70 ./7:2 570/2022 3.3. 0 70  5495:30 7.4574...-0 9. 9.9. 9. ./308. 20703. 9 0  3.  .30 3.4/  /42. /42.902 7./4./. 7.  9..89.30 7.4/.  .0  30/489. 489.  57.0  .90  897.89.7.3.. : 89:. 7.:5.  .9 .9:4.370 8  582030 7./.9./..

-7.9.3 3. : 4/003: 8.7:5048:2. 4/70 030 .30 4 80 .0  902.907..  7:/.0./4 0280  /7  .7 7:942  ...0 9..0  5480 0.32.8:80 54../.3. 7.89... : . 80 1472: : 8.9 5489./  &44803.. -.: 03. 3 4/.3 8..342574.8 4/ /4-70 47..:20. :.343..034..3 8.8: 90: 0 80 47. 70574/:-030: 030 3..... :/: /.:..08.4575702.180  894780 -44 0 0890980 144730 ..3.90 .3. 5480902:0. .4424: ./7 . 7.570/ 4570/0::  5.0 0 0 574.3..  //./7 ...89./. 09 . .0  .7020342 4/7 .3. 08:70  .303.  :9 0 3.2. 3. :85008:70 ..3.47 8.3../: 494. 4 - 54457.3: 3.8 .: . ....30  57:5.438.3.42 .3.. .. 0 08:9442-34.89.  574.  /. 5489./: 3.3 08:70  !757020 4-:.08:7     ./.83489 8. 434.4/32  :84. -:/: 543.  90344 2 574.. : 8. 0 .. 970-.89.  54870/34  3.../0  8.: 30 &.34.  0097 30 ..90789 32 5774/32 70./04  3./.032 . ./..7890 08:7. 4/70/03 5747.8 :543..4  : 70.3.4/30 2.4. 12  900. 20 :84-42 !42. /42.3..2489 :/  574 7:0 34.3: 4/4.48:  85:3  /..: 5:-.94 30       $&#   8:7. 4-7447.3:: :5470/4 8. 3.30 5489.90 575702.30 2.. 4/70 03.97.4 4834.2089.. 54970-3 ./05.. .8.. 7.47.80  7.57.89.0 8 57.  57:5. 5..8:  970-./42 ..3.859.37.4/30 90: 0...85:3. 4/70/:: 5.9. 3907084.  /7: .473489 .4 :897. 8..9. 5482.03..89..3.89.03 . :9. 3..9.30 : 03.2489.2.089  9..303.7.. 548: 0 .3/.49..057089.7/..: 2089...  !480 94. 8:89.30 8.:4.89.03..3.: 0  ..../.89.3: 3. 5774/..7..3..0  8..  /457348-402 20 :84-342:543. .90.  574-02  902.2.  8: 0 . .:  /44..7/./. 570/:0 ..2.302:57.. 970-...  & ..0  89478../34 /0.80:3.2 . 9.575702..  3.090 4 0  574-025734... 94 0 /457309 5495:302 :543.8344/ 5489.08:7054/7./.9.3.89. 5489.2. 4-0.. 4 5774/  04342  :9:7  8947  903.: 03.789..0 7020 : 8.3.28 8./.2307./7 . : 3...4: 3. 3. 4834.3./.  57207....3. .4/3:  047.9  .030./54804-.42489 .  574: .3  2094/07.85934 4-7...70/3/4-.79  . 85:3..9. :47..3: 540/3 4-0.03 .:  3.3024:/. 24: -9 ..30 70  5495:30 5482.90.7..: 4-7..9090  3489  .4/70/::4/4.. 3421:3..85:308.34..3 : 083..0..30  43709.9.-474/4..  /4 .. 970-.3489  4/4.  7.32 574. .. 9 570/209.47.89.: 30 08:70 80 .9 4/70 03 4-09  -4 3.04-. 5482.. 3/:8978.3.082. 90 . .03. 874.4/.3.: 7.3:0 807.90.  !470/ :9.47. 3: 03. 93./.0397.0  :82030  58.  2.9.854203. :543.7:7.-4 3.9442 40 80 /. 24: -9 7.08: 08:7024:-9:.03.3008:70  !702.  43709. . /.5707./42 540/3 /04.30 0 54970-34 /.02  4-092./. ....: : 40 8.2.3.: 54970-30 3897:.0  7...30  0890980  /7:0 .7. 94 8: : 03.42 3..././0  :543.  247.7.89. 570/0.4 : 575702  9....97.  902.. .2./3 : 03.3.. 489.: 03.97..032 .4.8:30249.  $: 9383.907.  &94: 5757020 47.834 4/ 84 03489 08:70  .98 ..  8:70 24: -9 : 5774/:  574.3. 08:7. 7. 0 7.489.33057/7 .3. 3 47894 434 94 : 03.:/..89..3.  /7:.89.478./. 4-7..3:8.9.. 4-7.: ... : 03.347. /..  54. 3..08:702.. 4834..03008:70 !40/3.2.309.7 .. 540/30 7:50 : 03.2089::3.3570/209...85470/03  3.  !48940 7.30 8.: 37.3./: 8.9..97.:/48..3: 3. .4 :543.574...7. /.: 03.0.203: 5489.: 0 2..89.3.9.47.30803.: 3.8994 543.: . :0 : 030 3.   5489. 4-4. - 80 570/..30  54.

 3.0...3: 5747..32.:2.  &9. 037. %0: 0 543.027.907:  34 80 :.5 03..8. !79420970-.3.789...3:0 3.  .34.3.. /.89.94  24: 0 -4 5.2.... 3 8..34 5745:89 /.:20..:-930  3.2 030 30454/34 0 4-3.....303.4.3.28 . 54803.890/4 7. 2080../4-7447.4.0:47.3:  8. 4.8.3.   ..0 3. 948: 3..3..  1:3.4 94 0 543.857023489/..70/42 5.: 03.3.: 03.0  .20 0 80 54970-. /. 8: :9...89. 34...570/....:..3907084.3.89.3.4-: 030:. $. 4 034  ...5...0/00 303.34.3.0 -.89543.34.30 3.:3. 5480 ...: 543.7020 3.. 2089..9454-74 3..90.     ! '  !4/543.2 . .:34.7. 7.834 4/70/.: : .:20..3.3 . .-47.. 3.. /.7/.08.  ! '' &$%'   1. 5.4 0 /./4805902-7.834/.37. - -0 543.:  .30 303.9. /.32.03.:4.0 -.  !43. :5470 .834:.. :85489... 08. 4/348. 434 94 80 :   ..57203:03. .34.8.:20.0  45 9 :84. 4/2.30 57203: 543..8.8.4834.8: : 03.  . 3./.. /...:34...543.: .. .08474544.3. - : 03.3.34.: 9442 480 4/30 43/.. 7..89./: 308030 303.4 7.  :9.  88902..47.4 80 30 3.09. 34-0-0/:0 45 9.0: ../.47.0   .34.4:. 8.3.  ..789097... .4543.. 43 548940  ..-47.2.30 24 0 80 47....  ..4 94 2:  20 .4/. .: 03:2.7  80 7..0 . 0 :9. 93.2. - 80 4-0-0/4 . .34. 3..0.2.0543..30 4-3.030454/34543.84..42 40 0 : 034 3. 3 7. 8..34  #./43.3.3.34 5.7..789.30 3.30   543..3.3.834  . 54 09: . 30 8./ :85489.3.0.3.9../:434 94:4-..  4-3.2. 0 : 03. /.3:434.907.30: 0347. 94 -40 :5.4../. 54 09: 480 4/30 30454/34 0 543.0  !43.42 ..89 3489 470 .29  8.448.. . 0 548./.- 7027.  -4 3001..305480... 543.834  -4 94.34 208942..     : 5074/:3054870/345480.0 -...928..0/.30 80 47. 57094/32 .. 7.3.7/034 0 /.8.3489: 03.2.. 8.03-401.8..30: 034 7../0 434 94 8: 0.3.3./...83. .30 7...  %0: 0 543.3..30    .02:9.-47. 0  -7 0:4480304-3.889027.89.7 030 /.57....9.0 -. ..9:..34..3.0 3..   4..0 -...  !43. 090  . 034:5749044/3   %0: 0543.4. 094 4-3.3. 3..30...37.3:0 4/2..84.7 34543.3. . 0 40 8: 30454/30 .4-./.9 3.57094/34: 032 2...574./034 3. 7.42 48.30804-.3.:::850 342:8. 030 94 /7:. 80 :-0 .3 970-.342 4/348 3.. 543.3.4.34.7894  54:/.3.  /.89. 9480 : : 870/32 4. 3..30  897.303..803..3. 0 7... .. 54 09: 480 4/30 4: 03.24 94 542..0..7/.3.89:5..  304. 54 09: 480 4/304-3.32 897./ 54.8.30  ..89..30 34.3..: 97.3..30  ...0 -../..039:.2. 30 54870/3 .0   /.30434./. 4-7.3.. 304.54 09: 4804/30   90: 0543. 3. 30543... 3:1:3.7:: 03.: . 80 4/ :3.4.4  .0424.94420204/247....3.3... 574.. 4-7.30  3.30 0  ..085470  ./.0 .  574/:-.347..89.4 7. 303.3.30 7.30 8: 93809..  3..7/034 /.907:8. : 44 489.2 543.30997.  ..2 : 03  4 80 2. 5774/.0 434 94 8: 57094/34 :   . 303. 9404-7.34 54 0340/. 9 97. 40 0 9442 94 . 480 4/30  '0 /04 434.3   434 94 970-..54 09: 480 4/30:0934 3.  85072039..  ...3.3:080/0 0.:0-4 0.2.30  .8.0 -.30    :- 80 : 94: 480 4/30  . 54 09: . 4-34.30 7.0 543.302 804-3.30 3.94..5489 0807.../:5700/.. 3..30 997./.7890543.04 24. 47...4-34. 924-.....  : 030 54/7.3028054/7.34 7..9. 890 4/30 :- 44544.:2..7 3. . /..89.80-7 0 . /4-.3.90. 480 4/3480 3.3...

 .7 34 543.30 :3:97. 3. 89 3.....4 424: .  0 :92  58..7 0/. 480 4/307. 7..7.. 0 85484-3489 : 03. .  7... 3 .  57 89.804-7.3: 5489.../4.. .3.  .2.  .57..  89.0 -.  4/348. 3.57.0 :04209724/0 4.4970-.. 9.902.89.47./:58.9478./24/00 9.30/30. 4 08070  /. 543..47.57.92  /.4 940 :54970-. : 03.. 543.0 -...:7..3.4894.  '0 -.  &44 3.37.3.3057094/347.7.9:2.74 94 3.3::5480-3859  $8902.. -4485709348: 03032. 58./.43....: 03...  570./:. 0 -930/00 5489:50 57.984  3903.3427.24:/..30 :3:97.::820342. 3 .0 .3..30  ..830  5742 3/.0  4/ 3.2.: 39 /.3059. 0 0 4-:. 4834.342 0:  ... 0 8.2.0097 34. 80 : 4.3  4 3.25..30  : 03..7 343.3. .3. .3.030 . :3. ..25..:.30 /8.0 -.: 480 4/30  . .083 57.3.0 9...  .40  .  '0 -. 3489540/3 303. 3. 4/89. 8: 3.04 20789 7.2.8 4/ : 03.0  002039 4/70/034 /0.34 : 0  7.3.3570/209 3.9..  !470/ 94.-: 03.3./..30 0 : 89.: 54:4/ 9.:20: 4580 3 2..0 -.-0./  88902.530 4-7.9/7:. 30 ...0 3. . .. 80 57203::  .7 . : .0   2 030  89.74 94:5774/323.4. 8. 70/4. 9570/209..0 -.0/.9.44/70/0305747./.40970-. .2 030  ....90../.907302  897.34 570/209.. . 2..434: 03. 80 :85489./..3..35700/4/70 034570/209.30 4834.: : 4 .0/3 .34208942.0 -.3.457.3:3.9/..:8. .. .3.30/8...4543.907 3.38  47. 7.03.0 &45 90  :3...3.:89. .3.2 8.3.54... 0  570 8. 3. 0 7.0 /. 4 0::/.299434 940-934 8: 9384 94 02424: 9/.... .3.30  :9./089478047.34 543. : 03.  '0 -.3...40   !43.7 .70 .34 20894  1:3.543..90. .0... .98  4393:7.. 8: 5480-34 3...342 0:  2. :203.030  .34: 4  !489403045 9 . :.9.: 3.30... 3. 3::4:  '0 -.. /.9.34  : 03.789.34. .: 034 3.3 4/ 7:53 30/489..7 34 543.30  57203: /7: 4-./: 40 .0 0 4 0 .32. :: 8.4/70 033..8:30454/3.  /.. 4/ 54 09..3:0 8.7.18.24:-9:8203.4-:..:.3. .480548094.. : 03.47309.4.:20:8. ./. . 30 24/0 570/209 857.3.9478.8.7 .907. 03. %03 .3 4- 543..7. 0 : 9 43/.1 .:.7 9 34. 80 8. 08.0/.790 .3 30 47.3: :9:734543./3  038 3.280.3.3. .030 424: .3..7 3. ..89 /...34 543. ... 57203.984 543...  .143.30 4/70 03 857093489  :8.. 3./9 3..0. 3.3. : 420 0 3. 0343.9 3 :203.0 -. 80 ./: 7.:78300 3..30 9.4 3...89.9.0.34 543. 903 .. 4-.0 -. 3..280.28 /04. 03 9442 54:4/ 9..305480.  ...0/. .0 -. 80 57203:: :.0 -.:3.30...: :82034 7..7./.:8. 0 54 034 .54 94.: 3.203:4-58..3: 7.24 5..789.:5480-.3./0.530 /.3. 7.57207 /. 4970-. 0/30 40 54494. 03254.: : 70/4.3892203.  -407.342 4842 7.43. 24:2./:  !4 034 0 /.30   4.8940 80 : 9420 /.57:9.  7.-9:850 3.....3. 4/70 030 3.70203489 :3..7  4/348 20 : 303.34  88902.30 4/207.89.34.89... .042.. : 03 3.:1..33. 957-47.3.: /7:.3.3./7  !8.-47.3: 3.34  : 70/4. 7.8 : ./0 5.4 7.0. 0 -9 59.2. -494. 70107.34 43/./.9.. 897.:7.48:447.   .0 05747. 3: 570/.7/.. 3 8.3.-47.07..4 4-3.9. 4/3483457..30 : 3 0 /. &4.3 5747. 0-40/: 05..-43. 4-3.89.  5.  : 03..3.9 . .1 .304.8  . :78. .9 0.384 : 030  %70-. '0 -.7..: 03.3.89.7.. 3.24.:2..3007905:902.89.342 : 57. 3. : 2.34  47.3...4 4-3.4/30..  .98  7. : 03.  &8203.89..3.  : 3.2.3. : : 03:  .3:3.30 303../..  .0 -.303.. 3  89 : 03.30 0 5480-34 3.2.970-./0  20 080 -0  0/.. :85489.../.3.4 0 2.-47.384 : 030  30 ..89.347. /3.0 -.89.3.:02 1.3.. 9.: 90478 3.3.  54 94 4-230 7.89..085702489 .  9442 480 4/30  .3.30  43..80 3...:89943.  ..4/4..0 -.      '   !470/ 543.89.3.  802.3.

 970-./.3.3.24 3. : 58../. : 03. .: 03:247. .3 70:9./4 .970-.-. .30  $.94 /.3.7892  88902.80.9 /. :850 34 . : 03.90.3.  2.3./3. 01.0 -.0 -.089 4 3.854/0: : 540/: ..5. .94.0 -.0 -./. 05:9.  & 03  /. 34.  . 302 . .90.0 -.7.0 -.9.9. 30 ..3001.30:54 09:83. 3489.3.. -:/: 7. 8.  /./.0 -.3.34.././  :   ./.:20  /. 82.8.3.83489.32.3.0  247..30-970-.: 8.80. . /.3.0 -. 08207.3. /.  85:3.-:/: 0 ... 5489..3 :84.9.3  0 /1:... -494.90.32 07 80 ..907302  897.2. 94 80 :.902.. 8. 57203:: 43/./. 0 88902.9 304.783. .470 ... 30 94 :9 0 3.543903909: '0 -.3...4033.83070/.0 -.4030  4/34834 14727.489. : 30 .9 3489  $8902. /.4/70 03:.3. .3:  4/4.70:9.0 -.0 -. . 4- 7. 57094/32  !7095489. :247 /4.7884/3489  /70 03 .8.4/7 .93.. . :850 3489 . 4324 0-98..3.. :850 3489 .4/430454/370:9..32 .0 -.30 04... 0 5. .  3./.:850 30457:./.0 -. 7:938.7.84.-47.3.3../.3.4 - 5720342 . '0 -030-970-.4 . 0 8. 970-.0./03 8. 34.0 :8. : 2.85470/99.342 0:  -4 94.  5489.3.4/.305. .789:. 0  .. 3.34.89.9.: 57.-9. 38: :2473  07 0 543. 30/4.408:7. 30 9. 9403.3489 545: 9.30 :8. -:/0 54. 3 :84.3..304. 0 70 0  5745:890 4 0 :9.: 434.9...3.3.. 43.0 -.0 -.  3.2.3.9.30 4.2.. 7.789./..2.30 .90.:7.70203. .: 4  %70  .  &850 34 ..9.789.30 3.83.  :/: /.0.3  .3.943.3.24703 4/57094/347.  3. 1472. 80 4. . 3.8./.834:57203 434.:/48.4/ /47.4 80 0 0 /4. ..:850 . 4..-47.4.083489  8.3304.49442.5480/32 ..  :203..  .3.. 0/34  3.894 : 9420 /. 9.3030 0-901.30 01.  34.834 .57.089..  88902. !7..-:/0:: 03:88902..9 3489 80 8..3903.  4-.  &44 .3  :8.3.3.3.57. .0 -..  -4 89..  $0/0  :84.970-./7 08.08: .9 .. 57. . 94 94 7.0/0 /4 4 0.9.  & 03: 24 0 -9.3.8. 3. : 574. 970-.0 -.20 0  4/70/03 5:9  5489:5.33.0 -./07 ..3.:9 03..0 -. .94.0 -.32. /.  $0/0  :84.: : 7. ..4/. : 03..43./...3  : 0330 0:8509/. :3.34 543.4/9 7.3. 34-0-0/0 :8. :850 34 .970-.  8 3.8:: 03..5.3:                            . 0 :820703489 ..

9:03 3. 0 30454/34 2.40:850030:8500 /.03.3489 0.:9. 5489..89..7/42  . .9.. 0 4/ 4- 34 314728.7/::304..90 $.2.4 030 !48094.3..7:08: 938459.4-7.348957. : .3.90  &4.89.3489  . : 03.3.. /4-70 47./0438.89. .2304.3.:7.4.3..7 030/0.34  :.7.03.3/.3.30 30 3 9.70.89.342 7.74  54970-34 0 /. 548940 308.  543. /.934 2. .7 .30 //.08: 574.0842  4 80 4-7.289.547 : : 03:  !844 5482.2.3.03 5489:5.834  30454/34 .870/25..5480-3443/.303.0 . 970-.3  3 247.34570-..40/34 9.3.30 80 24 0 57.3 24203..574.859. 94 /...08...9..8593 5489:5.  40 .03.80:9.9 700. .3.30 /.4 . - : 030 -4 01.   3489 89 0 34./09 94570/8940 0/0..93489 570/.2.   243. 24: 489/.4 .24920  .: .: 4-7.97.3254/.4 /.4.4 -40 70:9.2.90./.. .3..  9..  /8723. 8:89. 5489.302.3.7/57.4. 8:  3.03..:8.7/.3080 089482.4.95424 :  5747..  2094/0 : 4-7.30 434 94 0 549.03.4... %4 09:0/34-9.4/:.3907084.7...7 030/0.9 304507.. 0 : 9420 /.42 : 03. 54893:9 70:9.9/0.30 8.30 7:2 70 2.70/348924: 3489 497:34.44280574.  & 03.94: 03./.  940:57.: 8:/4.3.0 : 03. /4-74 3.570/:570/70 0 8.0 30454/34/.9/... 30 ..:0 : 304..30970-...0 : 7:: 3.9.0:740.3.4970:9.7/.30  5489..4 540/3 : 03. /45:3.43 3. 0 47.9574.032...9.:  304.8509 !74.7/44.34.030  #.3. 3  70:9.  3. 8..03.7 .34  574..5489.4 /.  304.9  3.8. 20/: 4-7.  857..:: .7/448:43:8.20 31472.34 574.4.8..907..4 70:9..3. :9.03. 574.3057. 574.4/..9574.970 0: 570. .... 57: 0  54/.094:9 03.3 .47. - 80 94 94 :850 30 489.08: 03..:: : 574.039 :. 034.4 -824 8.24 43/.48::8.  !74..5743.:34...304/.24. 0 3./.34 : 089. 4-7.0. : 089.89...30./:  : 03:  .. 0 94247.94.24574./. /24 /4 0/..7 .894 /.4870/89.3.. 70:9.304.3./: 5...28  /7: .0/.4.-489 : 7..85: 9. 44 8: :45 90 5747..30574.7/. 574: ./.4 8.. 42543039.-48930/489..2.4 574/: ..7. . 84-7423.5..9.3../.7 9800.: /. 3 .970-. /..03.30 7. 3.3:  ..3    !# '#' '   $& % !# '  !74..03  ..7./.97.43. 542430 57 8.34894380 30 .3.3  ....30  89..3008.3 /./.-0 897.3/. 970-.  .30 574.89.. /.   44 : 03.9 9.90. : 030  .0484589. 0890  -07309  5482.:7.  ..: 4-7.2.90.99 8. :57.4734 :9 0 3.9 574...:20 80 /.0 ..0  3.4.03.30 0 /04 574./08. 548930 4/70 03.03.. 4-34  43/.:4/70/0389./..3.4.2489303484/..  574.90.90 4 0 424: 9 .: 03...3.0-454970-34857.209./4.423.0  8./ 8.0. ..3.3.08. 5489:5.573.03.3..80:9.97.03::: 03.03./.80548930 94 -4..03:5424 8..02/.. 8.3.:942024:57: 9/7.30574.3.2.03. 034: #/4:203.3::4:549.408037..  89. 3.850.7/994.32574.2. 42503.0/..   .  :203.8.  :8..9: 20 :84-34/34884/70/03289.4-5489. .:850 8.:  52 .3.3054870/30 .0 0457..3  : 03  3...3.549.3.03427.  !74.93489 !74.3..4/.9.9.34.08.300..3/..9.3489..9.9.4.2489 :9..570.03. ... 540/3...574.4 434 /049.9.3:  8. 54.3.403039009:./.8 . /.0985844243.8./:8.:457. 80 70.30  !4/7.4  4/003..03.4834. : 03. .:084.9.9.3  424: .57. - 80 574.302...  3.9.0304/70/::/.0.4./:  : 03:  .9 54.0 .3: ..

4 80/0 0 97 1:3.4 - 5702.70/  .89. . 5.030 .. 00340109..04:53. :850. 2094/0 3.-80570.574203. 3.4.08.0-74: 03.30 8. 0: 03.: 249.. 3   .03.9 4 :7..-42 :84. ..-03030.2...92 0 30454/34 /.: 9442 : 03.4870/89...  !4970-.24 .. 4592.3: 7::  308.:.45489  .03.3...: 4. : 70 .574.89.03.: 8../.203.4 0 8././4. : 030  $2.89.  .4. : 3.70:9.3427.97.32. 3070. :.4-7.. 89. 4/70/ 8905030 42.2.90: 03.9 327..:4.89.4 2 574.034: 03.  8.. /4893: ..3. 30 80 480 .3 /. 8:-09 -:/: 314728..3: 574-02.4. 434.574.0574.3... .:20..4  3. :850  48.80 :894 34898:. 7..93: 31472.2.4  8.57.4 /.89.: 232:242 4/ 434.920/. 574.70/3489 4. 9420 897:9:77.7.3./.3..3.03.305489:50 870/89. 574. 5489./032 .  4.0/:7.7:50: 03. 3. ..8.9  54970-:.8 #:/41 088    0 1472:8.9.42  4 080.300203.034.3427. 4..97..: .: 58450/.30: 03.7.4-7.  9  .42.9:3:97..30 4 70:9.. 430805480-344/34803.  7.3.70:9.43.0 ./:  %.3 94 0 24: 0 570.2.  #  '.:2. -809..85934 4-7.34 574. 3.47..97.3574.39703:9..4.4 : 1:3.:4. .074/.570/.4..3054804-. 574030 : 4842 7.90 :4480 :. : 4/348: 3..7.8.03.. 970-.084808.34. 57207  4-74   4-749    82.9./4.7..090 4 82. 0325.4.  3.4 : 54 09: 0/. 0/.8.942 003 010.4.902578897.344/. 3.4.3.9 /.434 944 0:0:-:/: 3489  !74-02574../.3..08.03.90 : 03.. 0  .70/34.:2:/.2. 80 43 ..3: 1:3.   .2.  0/:92  9.03. 9.0 80 5489:534 57- 9 4/70 0342 ..85934 4-7. 340574. : 8.9.030 .30232:242  &942 57. 94 /.473/2804/34803.3030454/.0..30 .. 30249.8.3../7  .2. 9. 3.08  ...80.30 : 80/0  ..4 8.: 9/.8302 ..172.38.: 3.8: 4  43.  4-.702034  9703:934  -.570/2470:9.0  2094/0  5. .4 /.447.9 /. 940: 035489.3.90 4 8: 4  90   84 03  $..33./..9  7. 94 - 24 5489   .308.3.4/0 34. 38:457....  9.472. : 030  74/900   50/.789: 40  . . 89. 00/.9.7020342/7: 9../.4.34 43.3.0 ..0/3804/34803. '042.07001.940/.574.03.24.3 574.434. 574.03.  ..0/04  0/34 4/ 3..0 574.24/1:0 3.4. 574. 30 :8..3 3.93. .40.80 ..8944/  859.38::8.8054/574.. 89. :5470/.570/4./7 3057. 30574 489.70.  /..8:89. /./.08.280-04.4 3.3.4 .3.0.32 70:9.92 4/4.0 4 307. 3034. 574.. 50/..3. 574.03. 24 0 /..  70 032 574-022...4 54.1:3.03: %4 ..: 34 903 4270..  /. 574./4.32 574. 1:3...34.03257.3: 8.. . /4/.30 70:9..89.574./4.3 59. 47.8..:4:4-7..0390.2.... 0 4/ 94..: 030 .3  8:-0  :8:-0  89 0/. 70.5. - 8. 024: 0:94: .24 /.9 9.92.4 : .4 /.2.30  83..34...90: 03. 4393:7. : 03. 40 8: 5489  $.8.3..7. 30 -970-.97...0397. 3.345489. 80 24 0 82.4/ ./.03..9.. :3.2./.89.4338:70..: 574.  57203032 5489:5.20. 0 574...308.  !48940  8. : 03.. 3: 31472.4 7.3 0 : 24: 3489 /..3./ 8:730489.30:..24 : 54 09:  57.89.7 .42..3489 ./. :.89.. 4/ 430 4: 0 ./:  : 03: 570/89.03. 574.834893. 9.7834575702.3.: 03.. 3.5.30970-..703. 802.3030454/34 3.49:7.4:. .: .34 574.083: :4: !74. /./7 .9.3454/0 0/8:83070943. 8:-09.:3.3:54/89.0/:70574.03..:: 3.0.-:4.  )4.43420 94-4324.2 1472:..3: 54893: .. /4-70 574.03.302070303: 34/4.030970-.9.30254/7.3907... 03.08..5. 2094/.9574.:  249.89.70:9.03.4..03.4 44/348.03:0 8. 4/4-7030 .0: 03.34.3.857.0 3.03.03::  574. : 03. 89:. 548930 ..4-74 /.3...02507.03. /.0 2 0/2.4/: 4070:9.870/89.93031472.  :850.. 3: 340: 3930 943.. 80 /.08.8... 970-.4.: 9. 574.85934 4-7.: /:-44574 0923.3. ::53..*59...570247. ..03::/.  5489. .: 4 89....7. : 50/.0 9. 054970-34 07.030 4 0 80 70  /.:8.9.0 940.03.30 .80548930.35489:5.2 09.574. :.3040://.4389..:.34...54 09: :94:3.. 3 8.::80/0 0  : 030 ./7 ..4.3489 ./.03...: 57./7  8. 4/7.3.9     :./:-94 03439747.859./4.  543. .40 : 030 3.8 5424 2/..03  4 08070 /.303.2944254.9489.  7. 30 90 4 /4.90789.059.. 39342. /4244  7..243. !7 9420.0 .

03.2 03.: 03.:20.9.3.0830 /45:30  857.3.0 /.94.3.30 30 8.. 34.. /7: 9.057.3. 80 : 8.  /....07.348.7/.97.0 38: 54970-30  ... 4/70 030 40 %4970-..3:34.9  3.345747.0 574-028009.0 /..894.0.2.89...304304.343.42 7.7. :2: 574.4 3.301:3.8 57203:: : 4  94 .3. 3.7020: 03.30  ..4 8.....3: /....34. 80-0 44 0 :850 34 7.3./574./7 0 4834 .:.... 89.0 3. 54/89.25489..3.3.30 24 0 -9 3. 0/489  3.07..0.4/./.0/.34 89.07.: 434 94 38: ..24/02 349..9 : 03..4403. : 03.30054.347. 2340 4/ 3..9.3 48 89:.07...  8.702030 40  2344 .244-3..0/03 1:3....: 0 . 3.30  .789. . 0  57203:0 80 3.2.2...7 34574. /: 74  8. 00370:9..7.... .3./.2.0 20 : 74/90.74/902.3 574.32 45832 .24 7..3489..0: 03.30 42:3.  9709.304/434./  /4893: . -:/0 4.  0  44 01.: 4../.7/3..854325:90254/89 0249.. 5482.457.3.08.0/0.34 574.. 0 /.9  57.3.8:73 5:9 .4: 03. 31472.034 7.304.3.308.08:  .8.30  !7094/34 574..400 :84..:89.783 70.9/. -74 ..30. 54/ 0 3. ..834 572034 3. ...7 09..70:9.:34..8.9. 94 424: ....9.3. 3.570/: 2. /:-4: 70...  /4 3.08.. 80 : 030 4789  . /4573480 ..30 7.85:380/0 0.: 207.30 : 03.302/7: : 03.3.0/7: 9.. 3 2039. 0/3.. !430.: 3.  424: .:20.. 80 8:870 : 57 :8.. : 540/: 3.:8.804970440: 038. 90.30 8./..2.07../.3042: 03.3427..8:   /...34.0 .9073. 4-:./.34 574.4-4/70 03 ..2.3 89:.0 8: 70././:94. : 03. 54/: .080 2 03.03.89.9703:934 480 20/:92 7.84. 304 5.854. .:5: ::3.03..3.08.924: 34892..403 903.08. : 03.34574... 8.80:9.80/0 34.9478: 5424  %4 - 894.  -4 94.44 8: :: 03 : 94 3..3489-40497. 94570/89.7/548940 0 70.0 .9 3..30  %0: 0574. 54.7..305489:50  2094/0  870/89.570/4.034.: 4-7.2 3. : 03.0: 03.93: 79: :4- ..3.424: /..  ..3:  57. 2 52 0 42503.0..034 4/ 31472.4:850:5470/0 94024: 04-09. 4-...4 94 2:  8.34543.43.3.030.80:  %70-.9 34 57203  8  7.30 970-..  !480-34 970-..94  440. 38897..03./.47./0/./. .   : 42 57./ : 0303.  54.34.909 574./4. -0. 80 70:9..  :8.3390708 8.2.30-470:9..90. 54 09:  : 94:  3.8.34..034/34820 :5489 3:9489. 4.3 574..3..4 /.-4892.::850 3489  574..34 574.7.4. 92 304.54970-. ../4  /. . 8.30.9. .3: 424:  43974: 84589. 5.:0 57094/34 90: 0.89.  /.4- 24 /.2 3899:. 424: /. 0 9.. .2  280 /.81.   .34 %.08..8054/89.. 920 : 03.: 0:/.3.89.4/.30 48.89.89..3./.70.3808. : 03.8344/94.3...570/4. :7. .89. : .3:/...:204 .0   30454/34 .0.4 574..574.990: 0 574.4..4805482. 0 2..  47.07.  34 424: ..3.70 ...34../: 574.:3..07. 54/89 0304.03.4/ 4-..3.. 480 /.3: 7.3.  40   /.3.4 20894  940.9420 574. /..30970-.03:: 3.9 3.  57434 7.08.:  574.3.89..  43/.03 24/:909. 3.24 457.9.89. 54.2. /. 84 03/043..30 3....03.0.07  82.  9  /..  $..3.80 4/2.:3...4:8.  :203..30 30 ../489.547.. .0 7...0 8.3. 8.07.07. 9.:. 343. /.: 03.:  .30/42440  '#$%!# '#' !74.548930.4.8054/7. 24: 3489 : 03.302.57095489..2.3:  :9.7/ /.9..02 /.03..07.3.89. 203.  57094/34574...80540/3.7.47.  0/3489. : 42.... 5430.54/. 0  .90.3  30454/..574.308057203:070/4.... 40 2 80 . 9.57203:0 !702./  :.24. . 20.70. /0 54870/89..:0 80 : 97 4834.3: 3.9 2.79. 5480 .. 3 3. 3. 03:4. 54 09 : 480 4/30570570.::89.:20...0 : 3.32 /7 54/42...34 70574/:4. 30  54970-30 31472.: /.304/4.:97./.90704.4/0...348..0: 03.54-7.30 970-.89... 424: .702034 -4  20/ //. 24::850 3454./: 8 92 7.89..94 30 457.3./. %4303.904570/34892.97. #0:9..4 574. 8.4/30.3: 543. .89.3489: 03.   /.0  /.4574..:9039 3489304.94 94 /. 0/3489.34945457...97.9 8.:448009.03..574-02.  .  3.  24/.9572039   07 ..03...3 /04 3.4.2 90 4 .2. 484 574.2.34 . 7./..8.2.9.  $...32. .34 574./:474 305489.  94 4-0 -0 :0 30454/3:4834.:  7.  8 42  .

47:: 70574/:4.9.53  .30/8.03  !49542.4/0   7../5428859/7  85924:-9:8203 58203 57.0.403 3...3030: 40: 4 :82.  . 7./7 .07 3.4 0  870/89.3.  !4 3.3.98.3.. 8.  4/70 030 9020  94 /457348 34. 5:902 4 43 7.07.0.  548940 90 4 0 : 5489.0 93.439740  !470/4834.  ..84.03.3  790 80 4/3480  3.: 3...3/04  %02.43.109...00 4804/30 $: 0 .934 82.390 .3034230/4...-7. : 0/342 8: . 43.4 45 9 89.34.8.73489 3.430 42. 3. 80 4/ .4 5480-.3.  04. 8...7 34574.3.90708: 938 : 359.909 3.2. 2..  :   897.  890503..  ..3: 3.  574.859..::9.%0: 0 574..97.434 1:3.9859.3. 0 4/3. .3..3.3: 2.02 /..: 480 4/30 8 .3: 3.3:  859 570/89..89..902.30300 704250830..9 342-34.3.7 .89. 0 .. .3 4/. : 4/70 032 ... 8.8:. 02089.54893:93..834870/89..7020382 5074/2.3:0  ./:  : 03:  85:3.4.308./: 0309442.38.4  :7. 02 89:53: 4/ 30  4 80 4-.  540/34892...0 8.7. 3.3 . 054/./...7  800. 80 :9.3 ... /.3 903/03.:870 ..3....4 970-.  0/3 424: .3/.33.02 4804/30 4/34834.0.3//.81.:3.8302 :8. 30 70..3  82703  ... 8: .3//..7...3//. : 03.07. 3034.07...8: .89.3.2.3. 4.../7 .3 3..9 4573.0. 0 7.: 3. : ::53 70:9.3  /.3 .4  .8.. /4804//7:82.3.43424-2:/:-3 .3.89.53..3.9...859  .403489 : 4..  '.: 70.53:: : 03054/89 :3.4  .8 4/ 8974489  302.3.3.8057203::902.../..907...3.  /.342 .89..34 5747.4 01.473489/8.. .3489  $.0  5.... ./.3. : 03.32 /09.9 3. 3.94.3 : 94: 480 4/30 .3.3.907. 3  54 8...0 :8..70/34.3..:4/70 034.  0 2.9.. . 9. ... 574-02. 89.../.89.3..7..4 3. 0 /.9....9.074..5.3:..3:: 8 . /.89./.. 0 3. .2.984 574.4 8: 80 . 80 574.3: 4-. 9. 38: . . 7..47.3.9 .34 : 03.. 84 032  4-232 8. 3.3:080.3.54/2 ..0  .  ..0  3489  .2  .   5..  /..89.984 574..  :203.:3..././0 540/3 3.30 /45:380 42.9:7.8344/4-2.:20.3.. 59.89.3 -4089. 34.804/0/3859.02 574. 3.934 .02 0/30  .1.574..: 3. 80 .4/70/03 484 3.3.02.34 . 8. : 5474/.3.2489.3 3... :3. 4/348345489.  : /7:42 90 .9. 0470398.789.. 4834.07.  540/30 9020  04.3:  4/207.70/3489 439740  .3.: : 03.33.3.9 : .054. .3 4-  '. /. 3.07..3.2./7 .9842  8.440 542. 9 .07. 304 4/ 89.: 44.40.  2./ . 8.-03.7/ 3.3.89.70:9 ..3  8592.07.3 /04 90:. 0 570/209..530 :78.90 ..9 575702.4892:/10703.  54.3 575.07. 3.: 4- 574. 3.  :203./483 9: 3  3057.80574..  .89. 80574... 3. : 88902.2.3 .9..  40 : ...4 439740 7.93 /4..030 . 5430.3  102.734 3.3489  47.30 //.. 5430. 8.  7.435074/.4 3. 54203:9 4-.  574. 9742080 0 54:4/0  7.3 307..3  :247. . 3574..: 43.89. 1./.0 40 4....3.3..03... 3 80 3. 3 857.07.  0 8.07.2..493 :84...  : ..30 80 4- 34 57203:0 5480 4-7..3.4..89.33. 8: ./.3./030../:  .  7..54.3: 59..7.3.909.3..789 40 859 70489 2. .89.42 7907:2:  5.0 803.3.3. 540/3 3.3//.  1:3. 38897.7: 0/34  ..308057203:07. ..3489 4/4.909. 570230 5789:530  42.540/33.34893.3. .7...4834.9.30 . . 3574.0 0 /04.....80574..90744  95 470 3.302...89: : 03. 5.909 :8.574..:850. 3 : 302: .  85484-3489  . 40 4-:.3.0 930570/.  . 404/70 03.3..3.342 7.  8 #.. 3./4...403 4/ 4834.3..89.2.. 859..-70 /7:  30 38897.203:  859 80 /00 3.  :45 9.3:4/70/03.7.03.97.8.42 01.  $ 4-742 3.940/.5. 857093489 ./7 .89. : 030 88902.4..:::20 :84-3242-3.57095489.5.4..  .30  40 0 8.: 03. . . 859....0  /457348 88902. 3. 80 574.3  3085. 095700/4-3.3: 859.4 : 03. 8. 0 .30 44. 304.3: 3.89..  0 4-7.7 30  4 80 47.  3 8: 9.9 .04 207 4-0-0/:: 489.3:0 .9.03.3/8.30570/0303.437.. : 8.3. 3. 38: /4.7.07..7894 4/.  20/: 57.077... 03.470 4 39009:.789: 859.   . : 540/: 70/4..  3.  .0/.  %02./0 /42.30 3.07.. 574.

4 03.9.03  / 4-.34 5.47  8.9. 4380 24:4/34893.  8  !74-028.47  $70/30 4. 4/70/:: 890503  ./: : 03.3.. 0 30454/34 42-34. 859..89.3:/.3  .9 4/4. 57207  3.03. /.90 . 5434./7 .03  4-7.5. 424: .0  ! 743    &0/342 085072039.  -2  .3.47  : 42.570.40.3.489 0:9420 94 30 24: /..7. 80 4834.89030...9 34.0 8 : .30  .. 303./. 3 4-0-0 :0 80 54.: 54:/./4......989 0 ..  54.7. -4 0.  42.403489 3.4.30 80 4- 34 57203:0 : ..  /7: ./308.3./..3.0   4 85484-34892.89..439740574.57: 03: !480-3403.8 4/ ./ :8.3.  54893:9 70:9.7..0 89:. : . 80 4/ : 03.3.3..25470 34  85072039.3.0 &4..30  84 030 28.34 7.90 2.: 03.030 .570/209..47. .3.34 944.  &82034 574.3. .  89.2 034 7..89./. .7020  24: :9.08..9./04: 03./4.  094/0574.0 8070 4.. 4 807.902. 47. 24: :9.30  744 80 57203:0 .9.  2.9:782 8592...  .3.. 2.:84  54.  4: 80  :. -73:  . 57. 3. 0/3489. 70 . 0 . 2. 20 : 7...3..032574.083. 3.9 4/4.4 : ./4..90. 84 03.34 574.83489 572030 3.984 54.90 ./.. /. 34  :8207034  8.4.89..89./7 .0 3 574.8:807..30941438497.   /489.3.   574-028...0 57203:: : 3.2 03 303.430 4507...0  . 70....907.. 58.  .0 389 9:.4348:/.83 5495:3:.  8390. :8.4..30 8.  !480-.03.9...47../...0: 308:73489 :4- .30  /.89.3.  58. :234420 .342 859...47.0703 4.90.0 4...: 439743 .:84  #././: /42.. 3439740574.4.3 .0 39009:.8.70/34894-2.  3.  /4.:: .07.7.07.. 0 5430..0.:8420: /4 : 2.43.4 030.:90203:574.  ./.3 :.3. 4.90.34 7. 489.8344/...  39075709.042.. 42.3 8.3:0 85930 2.9/ 850720398.30 3..4 030 30454/3 ..0.34 574.30  &82034574.54/89 :88902..  .5430.03. 70574/::: .  59. 34.4034   45.. 4.38.. &540/:4-2.909 .: .34897.!8./..34 -.32 303.7:203.3489 : 7.37. 59.0 8: 43459070 033428:-09.  70/4.9.  !8.  3.04 7.8 30/4.  59.. 3.7.  !74-028..: 3.:3.. . . 582032  :82032 2.. 9. : /22 3.  897... 2.340 4. /.9 305:90290894.9 890503 7.3..3.9:7 5.. 570/89..  &850 3489 572030 4.  4-.../: 1../.:  7 /04 3.  .30 : 03.. 59. 9 57410847..37. 574.3 .70203.8. .424: .9. 0.30574-02..7890 59.9. 859./: 03. 890 ..34 2 03054. .34 9.2489./7:4..3.: 4-09.07. .4 3. 572030 54970-3 4  4507..7890 40    .9020 0.3.9 3. 57203:4/70/033.9.  10  /7: 570/209..3.34 57.9..3933.7/.94 . 8..0 2094/0 ./.9.. 2. .3024:-9:82030 582030 57. 3.3:.3489 : 03.:. . .:0/..2489.84/.3.80 4/ : 03..4/3/. /434 030 54.8: .2.08:804/  /4   ! 743  #0:.. ...9:782 8592. 80 .0. 8: - :234 03 : 509 57207.07./...3. 0 0 80 57203:0 3/.89..4 03 4/4.89.0:857093489485484-034893.30  8  3.//48.7..9 3.9 3..  $70/30 4.  4-2 .094:..7.07.  /04..07. 8 34 .7.30  :45 9.  4..7 34  8.2449420 /./0809 :8203 859.34 57459../:8.0. 708974 ..3.3.3: 50947../:.3.4  4 57203 3.342  7..-489  094/0 574.59.30. !8...2. 8: 3. 7.30  /7  .3...3. 4. 57489..0/:7. 57: .3.4/0 /4 89..2.3 859.... 80 .4.5.05.3 0.030 859.../. 54/89 : : 030 /.3..07.907 4.89.7020:82034/4.34 .32 570/2092.   48  439743  /7..0 . : 4.... : 03.  8294..03: . :82032 8592. .9:70 : .03.7 :0 890503 :8...93. 582037.34389.3.030 57410847.07. 59.  .385938:54:/.8:44 : 03. 52 05495:3 70./ 58.07.4 5489.9.907. 4-7.42085072039:4/ /4 :17.3. 5:902 7.30  7. 57.3. 3 5424 : 4 80 :9.4/:8203 480 43 5700/..3 : .. 80 3.3 .434 7.97...3.034 59.  ..3: 0  3..  42.07.4 .3.45480-30 4.0  . : 540/: ..03 3./0 : 4 /. . /. .:  4/4..47.. 540/3 3.3. 574.4  01.89.4057410847.: 7.077   $././7 .  88902.34 574.07.3. 4.34 570/209.3.89..0 : 3..03.  /4.42 085072039: 7.34 0 8./ : 3.0 !74-028.9 /.907.90.:20. 3. 34. 57203. .9 8 /22 4-.: .0 4/70/032 574-0242  /4. : 7.4 4-. .3: 24: 3489 /./7 ..3 8.0. 59.0 93..302 89 4/4.45 9030  5482..30  34 97..

.  42-3.472.3.9 7.4 089.. 43 85:3.30  57570203489: 03.3.97.-0  5.  :: :0 90478. 890 3.4  :9.9.89.3 .30 2.3.3.3080 4-.-0. .:3.3 90894.80 4-7./7 .  .  54..04 3.90. 04342 3489  94 0 4/ .30 903 0 /4:2039..4.  30  30 3.7.3..  . :5470 .  9.: 54/ :9..9 34 574.8 $...83489 5720303 2094/.3: 03. 0.0.3 7.4 03 . 8.  4 2.3.  7.:  .7.32 24: 34892./:. 0 5:9.98..3...58..3/.3 57.:08.: 80 20742 4.489.790 .084/3485... 7..8..  .30 : 03. 40 80 /0 . 03.1 3489 .3 89.472..02 4/70 03/04. 70  84-4/30 4 0 434 94 80 4/ 3 4 0:0  -4 94. /09...9.0.: 7.0/4893: . & 03.//.947.:4-7.934 :  $9.7.9070  .5.3 3042 /0..3.07.. .9. : 57..3  . 3.  ..:82034  34004342 347.:70.4. . 9/  !480-34 0 3. .2  9. 57203..0. 80 . : 030 ... 302:30/489.9.3 8929:7.:42.  24: .:   ..4/897.9 34 574..9 3 7..390894..  /.  482 7../4. 5482.9.4..30 25.3..7/4..30  79 4 2 030  57.9540/3.4..:42.  :9:7: 7.3. .3 3089. 7. 3.5470/4 03570/348958.18 ..  ..  870/89..34574. : 030 894 :7.2. 7.07.07.: 03.3089.43.47.2.9.  574.30/45:3.. : 03.0./43.. 80 24 0 :5470/9 8.0  -74 7..  7.3..0540/3570/209. 8.02 -7402 : 03..34574.702038497.30 7.  !7. 574.70/...302094/.. /./. 70 .082.7.  4 8: 8: .  574203 4-.8:/.3.30 4-09.9 572030 9089. : 03...70203.. 9.  4-2./7 ./.. 48294.. 9.9 3  7../7 .8  54870/89.4 03. : 03. .282 8.  .89. 3  9.30 0  54 57. 303..7. 1.2.3495.2. 3.047.  . 300 70 50/.. :3. 8.. 24: -9 5700397./7 .7 .  7./.3.3/.2.2.  90203. ..03: 01.574.42 57..89./03  57.03054870/..!8.2. 9./: 57.907. : ..0932 :84. 574...7/.: ..3..:  4250834 .  . 03: 34. 90 7 . : 894./.7.  7...33../..3... /..:9.43.  2439. .. .  -:....2. 4 80 859::  !7203:0 80 3.3  470398. 9.94787.790 .3..  4 .2..2./: 59.7.90.47.8  !7.30 3/.3   301472.989  8: 4-7.. 52 ..:3..7./4..34 4/.. . : 03.07..4.. 1472: 4/4./:.. 7.34 :: . 7.  3.7890  90894.3 3.3:3. : .  5482.....0 : 540/: 3.0  303:5720:  %0894.0 3.  /09. 95 3 70 .8.. 5700/..3054.  %70-..  7.3 4-.70/...89.89.9.. 9 57203.4..307. 57: ...789.. .  5489:5. 04/4. 3.../.07... .  2 03. 20703.544/38:42-34...42 54203:9 24: 3489  : .89..7.   8.3 7. 8.59. 54203:9  ...  482 5.907  94 . : 03. 439.3.-474-./7 ..43974./4893: .-47. :9 0 3. 9.  54432.0 9442 894 .3.1   89.  540/3. 3.:8..3.80 4/ 850.302..7 /4..0: : 90/: .3489..3089478047.  8.89.7/ 3.07. /.1  7./..-0.9....9 3. 439.  54457. -. 3.. 7.7020 :9.303. 574547. 24: -91472.  #0:9.97.9073. 540/3 857.30  .4.. 7..70203: 4: 459070 03: 5747.30 3.  -4 4 570/209..4834.30  : 030  207.9:2..34489:7.5482.3 3.4 0 . /./34507.3.907... 3...34.  4-7.545:3.0 903.. /.3.:/: 057.7. : 94 70 .0: 03.08.570/.3.  7. 7..8024:/.4428929:74259..0: 030304..  9.7 ...33. 198207.07..0 5495:3 :. 3.08./.2.-7. 5.30 0 574.4 .  %10-. 870/342 : 9.89.89.3/. 0570/3489:4/348:3.83489 4/348.2.90789 3 54.3. 7.8:38922039850... 80 .143..9 24 0 -9 54/89. 7..3.0290890/039 . 34.97.3. 7.1 3489 3..89...3.  /: .70/32 /4-72. .90.8.9 489.7/32 4/4. . 24: 2.: 58.03.443420 94803.  8.. 0 30454/34 .30.  ./ : 70. ./4. .89. -47.  .989  :8.  88902.30 8.7 0/389. 10  020  -440  7.3. 92 25. .94 94/4. : 9:2.9 3. 9 ..  & 540/ 897:9:70  4-.8054.  3/..34:82034574. 543: 032 4/4.  -7432 /22 ./4.8.: . 30 89.:  . 3. 59.2.-489  4: 3489 /.9.3.  57203 3./..  574. /22 207.909..54970-07.3. 24: 7489 /./3. ..0 20/: .7.3  %4 424: .470 ..4  :9.  57.  8   8070 57.947..8 4/ 850.  574. 459  085072039  ./4. 80 489.2.34 07 424: .-47./4.  48:850  $.89.  :203.

03.7.7890 45834 4.89. 92 574547. 20 :84-3../:.0359.30 :9.3.47.4.   -0 4-.3 /8.20703.07.0. .3..3..30 57 70 .3.8.070 3.8 4/ /4893: .2.34 7. 3574.0/03 2094/.08 574. 4834.2.434 :9 : 3.::9.0.- : 03.34..4.2. 4-7.  897: 3489  .9 3..4/0 . 2.9089.789.89.73:9 57094/34 .: 03..5094 ..0 .48. 903.42 /4893: 2.0  /. 7 .7/9  574.3. 30 89:..3/. 80 : 03 .98:4-:.7.  5774/: : 03.7/4. 54893:9  30  .  3.3.07.3/. 90 2094/0 : 7... 30 /4-. .3472.89. 8.0/34 .20703.: 4  .3284. 570/3489 301472.070 3.0.303.0: 03. 900208:804570/00.4038:  0 :92 5470/4 03574..9.0.384 03 $.834898..54: 85484-34 892.. #.2.390894.3. 301472.42 . 030 3.34 203.88902. /0507843. 3.70 :9.094:.. 24 0 :9. 249.3 7.9 4 ...0  7.7/4.3 5489:5..2.89.. 4. .90.  .370:9..789.34 ..07.  9.030570/89.3/. 0 :9420 94 80 43 30 47039 : 3..30/.8089 :7.3. 4/70 030 570/3489  30/489. 94 /.3 3024:-90/338922039..  0/34 0 /.7..  .3  $8902  7907 4.3/7:889024.03.34. 80 ..3489 7..07.0 31472..403489 3.0354/89 0:850 4. 242 574203.07.. 3024 0 /..039  -4 94.403..3/.207. 3. 7.  5702.    ' &..  2.7/4..30 4 0.30   7.: 54893:9 70:9..3. :5470 .48.  . 3.5702.3457.30 9.9: :9.3 90894.390894.0 570/. 3. 908890204.9. 89../2 9.327907:22.3:8..3 .43.0302..3.540/32: 03.4 :4.03.0:9420 948024::82079.3: /4 -7 4/ 8.390894.3. : 03.30 /. 9.: .3489  .9 2 .3.3.4..-00 3472 94 424: .7 $. 54.3:: 03.01.34  3.  4.4.- : 03.0834/...90894.0 2094/0 4-0  574.3:207 4583  :207 889024-:.4.. :  77043.. ..4 ..7/4.4 8: : 59. 3: 8..: 322.   08. 94 0: 035489.3...03.  40 4  3.9420 59. 05820307. .: 570..90  $94.3. 7.0 . .0 5702.95700/3.. 023 : 5745:890 : 8../348970.4.. 0 574-02 574.03. 3 24 /.57024/344/70 034289. 43 3054.2.89.3 3.8: . 8.9.1 4 57./.  4.: 34 3..45745:890:3. .3 90894.  834.: 70.03...8. 4/ .07    %089-.. ..3 .4 43 3..3/.0 .  ..24:.3489  . 970-. 0 -4 /4-./0940..  & :2.: 94./7   4.30  &3.89.89. . 897.042-74:: 03. 9 .3.3 3. ..902. 57203. 3.08:: 03.3  0/.9.  . 9480 0434.  $..7830889020 4.:4//4:4405093./.30 .4.  2.40/.7890 4.. 0:3.24 05489.03. 5457.390894.9 7. :2: 5774/:  .20  : 03. 90 .389 2  /7: 9..:4/89.4704.2. 8: 7. . 0 : 9420 94 3.032 97.: 03.850 .8.53.240/.8524 4-7. 5702: 89..20..0 4 9420 3.. 9/4203.0 : 03.9.3..4 - 80 8..3 .0 .03..3.907 3.3.83489 /.2.7..7/9:9.4..03.: .340  52 .3.9 54 4/70 0342 70/480/:  & 540/: 4-09.  30.  549.. 3.. !702..3.  .403.33.4  4804.  7. : 030  8: 4: : 03 2.89..9 8.3. 540/3 : 03..9.0/34: 03.0.032 3../4:5774/34 3. 5702.0 ... 0 30/4.70 03 : &5:989.325489:5.03.34. 4028::8. 9..3/.33892203. 57207  : .9.34.  .9.. 88902 4.-3489 89.70/...240/.3.909::8.2420 80-  54494. 90 57095489. 30:: 030:7.7.....574. 9. 34 0 9..:..0308:7. /7: : 03. :850:/24 . 207030 4 8/4893: .:: 574 .7/:/4893: .7/034/34820 :434.9574.1 34294:574.: .: 3.34...89.3. 30 24: :09 : 4-7 3/.3. 8: 54/.3: 4-09.:0/.  4/003.:.. 0 30454/34 57203.9 30 -494...0 3.-489 89.  & :84.38.547  90 4 0  :8508  54894 45.442-34..3.  3. 9.94 94424: . 7../.: : 4/70 03 3  $ 4-42 3. 80 5742 572030 4.4/ 89.03.  94 4-09.03.4279 425720342  24:-9//..83057.4/897.: 03./4893: .345489. 8942 .:.0770:9.9 2094/0 :82034 574...4. 540/3 : 03.0/30250: 03.9/225489:5.:  :.90./. 4 8.  !49./. 5424 : -74 3:207 4 4.8:489. 4 - 3..390894.7/4..  24: 8. 4/ 3..9.42 .0 57203.3: $.7890 90894. /.:3.3.:  & 8: 93  548940 /. 0 /.7/4 890503 90 30  8009. 90894. 03:9.079  4..302070/4893: .3 301472.07-.. 85:3../:. -7 . 4834. 459070 0328:-09.: 030  5.3.03...0 4 207 0 24:.3.  .0 .054970-34/45:3.3/. : 540/: 3.7890 9089. .80574. 2.3. -:/0 /4./:4- .

850. :.9 0 1472:.9.0897.. : 03.3: 70:9..  .243. /.97.  30 0/3489.4.458:9574203.3  3/.094 247.30 424: .. 034 .42. 4.3. 3.  /09.  . /09..0 8...  . 30 1472:./0..0 : 034.28..3 5789:5 : 574. /4893: . 4.934../:.  $.0 .43489 -4 4 0894 30 /..3.3.9.3  .90..907/4893: .4   5747.. 474232 -7402 4/003.304. 9.0 30 57/7 ...7.-/4-..8.850.90.03.4:850.30 /4893: .....859.034.9073 0  4834.. 3 94-80:-74 .7..0 304.7/.30 7.    -4 94.930 . 3.  4-0-0 :0 3/.9 30 4/4..:8.03..89..3. 80 57/7 .: 03. -:/0  54/89.:  ../..03: 7. ..34 /0:0 3. 03. .3.4.. /4893: . 70  4-09.89.305495:348.433.7.480423:: -74 .34 3..4/0 424: .3.28 . 4-7./09./  /.0 :8..30943./.. 5747.: .90  !470/ 4 03 570/3489  45834 4.789. 3..7.4.. 3. 0.3.  3.2 :8..9.5.03..814.3489  -4 8.  57.83489  30570.248:/4389..8593070:9..89.403489  &57..0830 570/3489 3..3.4./.5495:3:.3.09030 4. 0 0 8: :45 9030  .8:457.  5834 4.084/30.03::  .7020  .03. 54893: .:4/97890503../:  8./ 3:207 2  .. 8.2 0 54...9.03.3.:4-78..03. 3.70207.03. 304./:./.30 . 870/30  94 0 . : 4.28 .. :...30:850 307..30  5834 4.. 33. 9:2.3.304834.34 4 302.3...3.482.4 7.//4893: .3 010.9.30 /10703...2.. /4-74 543.  8.  : 03././0./.3 8 . 3:5489:5:4.9.  57/7 .3: /..42 7.3 : .30  .03.3.4834. 7.. ./3.: 03./..054893:9..3:24 08057..4 /10703. -494..30  304/70/030  5...28..3. : 03.: 7. 34./.3 54/.3. 24: 3489 .30 540/3 ./.  4....4/ /4 30.3.3.04..89.30 1472:. : 34. 742508320737..-4 0 .4 03.3.:: .4 7.0/. 8.3.89. : 03..3.30 0 570/.. 3..3.307.9.4.0 :4 0342 3...907.4583..803..3.31089..8..  34 9.94.90. : 03. 4-09.308.43.308.0  & 2.4.:0 82-42. 80/0 0 570/2090 : 4834.30 45 0/4893: 0 : 03.2.4.4 7.89.03.48:7...4.4583...03. 3..3:  54.0  24 0 /.9..89..302 : 458342 4.-424: .:/. ./7 8. :850.  304.8.433.042077..3.03. ..40 :85054893:9 /.: 8907049530 1472:. 0  %. .  303. 4. : 03.20 0 :9.0 0.3489 07 8. 9 3.. 3.. &870/34 44834. :.7.30 2.542  ./42.:4 3.:20.4...03. /: : 574 : 03. 9.07-.030/. : 03.. 3.97 3.4 8.4 0 424: .40 45 9489  ..24:3.4.3.7.. 40 80 4/3480 3..92/10703.030 8: 3...3:: 8:-09.-437.0 4 0. 40 82.03.03.4  890503 34.9 ../..432 :9./.90. 3/.34458344.0897. 94 54/89.9308. 0 0 802.3.3   5747./. 4580 /4893: ... 70:9..0 /4893: .. 4 80 574..894 : 4/70/0342 ./. 3 :. . !470/94.4.  300 30/4..9.::  .30 :543.4.30 70:9.03./.3 :4  .83$#$ -7   4/  58344.. 030 574203.042.30 : 03..303.  4..  5834 4.570/4.  304..89. 8.03..34 .3.85093.89.90  !70 8. 3:5489:5:4..3..89...3. : 03.8..  . .03  .0/.3489   ' '$ $% !74.0 : 030  #.: 4/70 030 7907:20   ./.3 30 :850.30 /..3. 3.  : 03.4./. 3.3 303.2 : 574.909: ..07-./308./7 ..30 7..  94 /4. 80 3...  34 52 ../4.30 574. ../:.909.2 24: 0 . 9....4: /4893: .  8  $ 4.3.03 /4893: ./4. .042  342 3. 4- 34 /.89.28 00203...84.35700/3:. 4 54/7.2 305774/0 458344.  7.4 /.4 .  ..542  ./:8  583.4  5747.934 7.4/30 :202489 19 4/7. 38: 57570203 .0.94 94424: . : 88902 7.  $: -03.4. 3..2:903/03. 4.4 7./7 .. 3 . 93.3.3. 3044 89493...:2..3. 8../.34 2: 4 1 4..07-...3: 5495:3489  3..89. 9.4:  . 3 .4 .: 03.30 2./4.03.54. 3 -74 .034. 5480-.9.70203:  $02 94.4  30.03... 9030574.. 9:/3. 34. : 03.  8:-09.3.. :.3...9. 389./:.30 /3.. 570/89..3  5834 4..30 4-09.0/0 3..3.03./4893: . 4. .3 3... /.357.30 .. 92/ 80 : 7.  52 .3 5789:5  94 : 3:207 42 88902: 30 8..:570.0. 57..:82070344-7..4-574..0307.3.34 4  8.. 5:902 /.. 3./:  7.3 4- 4.0 3.30 -93 5747./3.3.30 3. /4.90.3.: 02 890503:  3. : 32.3.0 40 30 424: .  4 80 8.02.2  574203.03.  3.  94 80 57.03.789.30 40:&5:989.58. . 3  57..9. : 03.859./.3. 3..9..0 :.. : 034.9: 574. 7.9 9.

..0. : 4/70/0342 .30.9.3 : 03 :249. :/  04.!424 : 4..8940  44 0 94 3.0  :/:  /.. 034.89.89..3.: 030 .2:  304.37.34  !470/5747.424 0-9390757097.: 4.43054970-0484-03489 8.0.0:5747..  570 8.3.4 4..89./ 4 /. 903..3.2 970-. 3470574/:4. 3 4254303.7. 0. 8.2 030  70574/:4.0 . 35470 34/4.3.:: 89...03.03:0 30 8. 2..9: 7.0 8: ..32/2242543039. 4250830 89:.  4.2 .020/:: 03..30 9.30  43.03:  -4 94. :4/3482.083 9 303. 480 .. 7./7  /.: 03. 4 8: 3. 3..30  79 4  89......34 3...4 70   /42.73 82-4 4 54.9.4  489. ..03024 0803.-4/4. 3.2.7/:: .3.20 /489.342 .489. 2. 14418.89.30 : 03. :8.4/ /4 253 547020 .92481074/003..4 80 24 0 9.4270/::...9.30 570 8.22.057.50/.894570/209.3.: 20.400 3024: 0 -0   0:.4 .2:  %...807:53459..59.3.. 234 9. 82093.89.3.109....03:0 5...48907 3....47 ..0/3489  07 8: 5702.  5702. 5747. 9.: 570/ 84-42 8.3 7..3.3..07.. 80 8:... .45.24574. 89..: 0300 /. /2 3.. 0 24: 0  /...9.97..03.3.3.99  ... 0 0 8974 /7:48:3.4./.03. 43 5489. 5489.00  9.::.2  82. 3 30 24: :9. .2 . 0 /.2..399.4: 03.109. :9.89.89.3:24: :207:  .4..03054.0..03.3 .3. 4 :. . !7 9420 30 3.:: 80  : 4.89.530  4/ 34834 5747. .899 8.. .9: 4.89.30 34. ::5.3.3 0 4.98  7/. : 034.9.0/:3..3.57.0:/84/34820 :3.0   9..3.30  .2. 3 5747..0..2.33.7.3. 34 : 03.89./7 8. :34... .89..4/ 3. 4 : 03. 0 4./.834. 94 8: 7.3.03.4.307. /4.97... 90 3.2.49420 9. 4.42 409.807.4/. 3.4 7.2..3 89./7 .89... 24: -9 4-3...907.30 .. 9090305489:5.-494. 0890 /.3. 4: 43 82.  :/:  /.3.:20.0 59. 4 80 4/3480 3.  30 :.4... 2. .03: 4:14727..903.. 3.2 030  ..0 .8 3054870/34/409 0/2030//./20903024:-9:: 03:43.03:0.24 3.. 0 0308. !4809 4/348.:0/3./.03:0 30 4/4. 3:4.3:  & 8. 970  42./: 9..305774/070:9.2. 03059.342 5747..7/9  80 :9.30  303.9.8. -4/4. 3. 8.4820734 42:3.342  .4 574.. .30090247.3  94 3.0 5704.34 :  4-:..3489  5. 30 4/.0  3489  40 80 3. 9  ..89.3: 8.  970-.:7. .: /.90. 4.. 4.:  7.0 4/.  57.30 5774/0  3. ..:20.7./ : 03.0 .  54.: 03.  !70 8.242 /42.2 5470/3 /4.2 : 03. . 0 4/348 3. 7.0 570/89...0.... 90 574547.08: 4 0  03 . . 40 80 -0 90 4./.03.083 07..-:/034.7890 . 3.4./:3.2. .802. .3.. 8..9030 ..0 3.482073::/8: 42:3.8 32903.7. 1441. :2..094 940:5747. 94 80 43.34 .92 3.083. : 03. 80 :.8.3 ::53470.  !4 94 4..3.8.28.70/34.  /. /4.0/3489 !0/. : 2  .0.31089:03.9..89.4  /.308.:  : 4-7 7.2.4389.109.4034895747. 80 7.4 0 :92 434 94-970-.9 42 80 574.. 5774/3. . 0 43709...9.. 3..9842 30108-342  ...90... 4.4:7.. 3.489. : 574.. 570309 : 03.3.4.4.4 -4 94.03.3.89..030 3:207 0  7.0 3..4.380 20/:32...7./..  89.4..  30 4/207.90. 80 4...109.. 434 30 .3.1: 03. 548940 : 31009:.4  425083 4/348.0/30 4250830 89:.34./.084/.089 57.  3.0 : 44 80 54.89.2.74 90 4  !74-02 /434 03.478 7:08:. .3 30 :.0 '70/34.  .89.3. 010..89.859.30  7. 9.89.4 :/8. 94043:57./  -48.024: 489  9403070.9 744802. 30 .  /. 5702.03..0/3489.: /.30 303 489.3.89.30 4-.3.7. 0 4-09.89. 24:8.30 9. 30  /84393:7. /484.. 8:/4.3 4254303.9/ %4303 9.98:  ..89.90.: 80 ::53  8:2..:9.:: /4893: 0 : 4/70/0342 /4203: 4-7.9  &57.30.0 5708.03:  . 30 :2..:  .. 390757097. 24: 57 2039 -74 ...: /.489.30 9 303. : 942 0/3489..0  . 5.3 4 4.03..2070.4.574.4 39075709.9.:7.30  !7.9...4903  5489:5.30 8.70/3489 4393:7..03:0 3.4/0 3  8:.43 38.34439089.5..30 /8..424.  3..89.3 7907:2 -7470 .03 970-. 54203:9 /.94. 4 : 030  2 030 9/  $:734 0 /. 9703:9.34  : .3 4/348 5702. 5489.89.  .450/. . 4 3.4.. 9. 0 459070 03.  304.109. /.3.89.89.34..3.4 4.342  :9:7342  /7:42 540/:  & 7.0 0:..3: 8.342039.49420 9.94/348.30308. :: ..109.2:-9343. 8.3:3.083 .0..0 40 20 : 32.89 :7...08..03.  0 :92  : 4  /. .90789...2.8:3.0 %20 948030:.80 .24 5747. 0 0-.: 2./  .070 44.303.3.:: 2 03.4 4.48:74. 3.342 439089:  109./.489.0 54203:9 8.

89 3.27.: 034.9  /4.3: 40 5423: 7.  3: 207 ..4.990 4 .. 54. ..03...3./. 4./4.9. 0 4/   4/3.00/34 /..3  5470 .. 54/89. 0 .3: 089447039 :5702.3.92.3..2.3..  3:57....80574. 543. 4/34834:9420 9.2. 903/03.4/0 /4 90 4 .0285431.  85484-3489 30 54970-345480-34/4.4  .20 : 54970-: :9.7/.30 249.:79 3:289. 70:9.. 0 ..30.9  7:.3..07 00203 243. 080859.84/575.4 . 3.47090 4 . .7:5..389. : 03. /.83..042..92.: /04 7.3.  -0 4-7.3.03.3.04054894020/:: 03.03.  344-743.. 0574...8940:80/0 02  3.789090 4 . 897. 940 089454/:9. ..3.039.434 .907  5774/. /.. 5..3.89.  8  .2: 03. 30 5495:349.: 030  %0 4 0 : 4.30/4.0/3 48.3.30 4.470342 03.03...9 -4549..: 3. .3. 04. #.0 4/.2...  48 7.. 4/4.0 7.0303 5702.2.030 38: :. /0 9...3:: 034.3.80 30 8...947 : 4.920:4.  %4 0 8.42574.734 .2344 744834.4:4/348:3.80 57203::4393:7.890.  7..-0 4.0  07307   0-0880  08.342 4.4743..570/2094.  570 .: 3:8: /4-74 4/34834 8..3.8 574.3:304470:9. .3. . 3. 4.89.90 3.3 -494..9 04/4. :8207 : 57..03.  2 03..03. 3. /.3./ 2./ 4.7.3430.30 3308:7323054:/.43:4-09. 3. 34574.0 024: 34890/0/.:0 /.80.. $.47.0:-47:570/209.3.34:9 03.3  . .3.80/0  4/4.3. 57.37.  !430.0  0/342 57- 342 :45 90342 4.  ...399..3.0.3..02 57094/370:9. 3.4 010...03.3... 3.3 0 85484-3489 3.  3.8:4.: .89.30 .9. 0 4. 207.0 :20703. 7.89.90  .34280:...0/.:947 $4703843   .. .  %0 4 0:4.3: 3.4/.3/7:4/54203:9.7.03.: 8.7.4/70 0344/003. : 03...:: 8935.  %70 ..030454/348.03: 3.789.30 570..2.859.03.89.03.:8: 93548940974834..004/30 52 .0 -.3 1.70/3489 !74-020:9420 943.7 /4 30/4.8 859.70/34893024:805470/9  825.7.30..4-09. 94 80 20. 45 9089. 8: 57.0/:7.: 30 94 4-09.04.34 9442.34894.395..9 .3.:42:3.03..87..30 4/ /7: ..3:  ./3489 4/003: 5..3. 547.  94 33.44. 8.4.03.:0 907232.4/8.89..9 0 543.3:0 4-09...03.3  85484-3489 4.030.89.30 34. :4.3.:..90 4 . .54203:9035090 4 .03. 859. 859. 9.3./.302..:8..  94.03..3.  3.3 0307.7.4/3.8: ::  44 0 94  3054.3..3. 43420 94 89. 4 2.3. 304.30 20 .-:/:54:/./.342  .07  82.34.3. 47 030.4:4 748:3...2 570/2092. .: 03..  30/489.: /..03::8. : 540/: 3.89./4.37.9 0 8. .:::8.3./.03:: 4: 04..370.3  .:4..859.9 0894 8: 8:-09.0 3.3:  .03.0  .: 20.04 /.07  .-4892. 9 58203 .9.:89:.03.3489  4  0 ' 0390 #. 59.90 0203.947. 5702.4 574.304.:. 4/3485702. 9.47030. 9. 548.0 -.30 85484-3489 2 03. : 4-09.7. 5742030 /4 4 /4.03.70/3489 :2.:  574.89.47.. 3. 574.. 89.030408:.03:/4-9: 034/70/0343.89.4 /.3../ 80 54/ :9.3:  !7..9 0 -74 .4.43.3489  %4 :.34  .7...3.902.8:-09./4254893:9270:9.342808. 31472. $./.4/0/. 94 94 30 570/209 424: .2..3 ..03.4::850.32.9.. 40 - 970-.0/34 -74 .:0 .4/003.3. .002039.97.3. 34.0 -7459.8./..03.4/0 8: 83.4 /.404. 4.790   .-489 : 574.9-.:574830302.4790 4 ./.. /7 4/348080 :89. 03 2342 8.03::4457480.03.3. 944. 4.7  3..83.  3...9  .2344 744834.  :.0 930  ./..03:: 4/ 3020.... 4-09. 89.3.4..97.304. 84 03  90 .3.-4: 03..03.03.4754893:970:9.3  85484-3489 30480934  3049 34 5498:0 4.30 .:: /.3430247.4030 07 0 . 0 3 04/870/30. 4..3:408:..  .4 8.030 /4-..9.  8:/4.4/70 03 574..89.89.4790 4.  .03. 3.32   .0 : 03.77...0 :9420 948......7.5.03.7..7 /04 3030 70.3.9.7.0342 4/ /4-.4  -4 94.0 574.: 03: 24: .0. 0 4.807.3 0.03.9.4.

..3.. 4-0-0 :0 .0/:70 40 24: /457309 4-09. 94 /4-7.. .4897:.4  8974489 4.    7. 57203. 90 24: 3489  57303: 7.03.97..0..4/.03.30 94 30 /4.03..4  :/.47 24 0 -9 570..80484-4/89.3..: 892:7.4 . 434.4 97097. .3. 3  50780../:  570/209 424: ..3:4.7.2..  09.497. 2340 3.85934 4-7.47.. 4.0 4  570/4 034 0:/.03:3.4 .0 .  . .3:4.3: 30 424: ..3: 24 0 -9 3. 9. 24 3.9 7.89..3.  82..30 /0.7 .89.8.7.2.89 2 02.42:208944. 0 7.574.: .: 2.03.0/84  47. . :08.. .3. 0 .5489.4 : 89..  & 4..0. : 030  .4  3. 9 570/209 57: . : 4-.4.. 920  .4.. /./. 57 02:0. 3.3 4870/3 4/4. 4..9 58203 7.2 4434892. 9404.89.8 #:741 ''088    57095489.3.03. 574. 30 870/89.3 0749 3/7.89.3..89. /4 .4/8.03.034 4  $ 3. . 940570/209.3. 9.: : : 03:  30 /0:: :8207..70/2...34   34893.  9448742. 0 /.703303.4 94 8: 7. 90 574...03.4/0302 543.89.40 .3: 3...042.89.: 3. 7.093 5489:5.545:89.9..4 030.03.89.30 4. : 540/32 570/2092.070  ...34 80 . /. /. 30 3.83 3 3057897...: .42 43147289   5.4 /7 .  :944 80 570/209 82.  14727.0 .3/3. 3 94 5489.:  ./4.32.0 30 59..03.-04. 34. 89070495. .03. .3  54 : 03. 80 3.: : 1:3.7943..:  7.03: 30 -4 3.3. 9..89.  0/.8.  & 4.4.:  2089:  :4  3.. 4.3.4 :0/.. 4834..3.342 030430 2: /09080-47./.4 .34.3:3..4/89.9.... 909: /0 .  :9.:04/3.7.30  &57. 80 : 570/2092. .48070:9.342 7.3.0  -4 8...3907084..3. -40 4.03.3489  $4703843 $4703843    5.34-:.:0 /.03. .3:  0 :92  -4 90 30 /. 94 8: . 0:..: 0 3..: 03. 94 94 7.03:034:30.4082. 27./0.03. 3. 570/209 2.7930. 3 94 0 .03.30 90 3 .3.03.07. : 03..  %0 4...03.- 4/4. 80:43 .804. . 7.3. : 4.943/. /. 0/33..0.89.534.. 0 0 57203:0 2.0 3: : 03. 0 3.0. 57207    03 50 -7 003850..  %.30 4/ /0 .. 4-09.30 8. /4 3.  & 4. 4-09.. 7. /4 570/209. 5489.  4-7.. 32  303.2. 32570/2092..0/:7. 4 970 4. 234 3. 0 859:: 70:9.4  3.   94 .42 57..9..9 0 80 4 : 03:: 44 30 - -4 3 57897..  30 /.03.7.90.3.  43/. .420 .  #  '. 0 8.3.03. 8.25  82. /0.808..- 4..3:: 03.03.0/. 548940 7.  94 :9 0  3.574.302 .570/..907:  8.3 0 7449    :..4870/89. 4 249.7.30 -4 4..303.: .30 40   7.4.1 3 /4573485495:302.-4.:./7 .: .. .89.3.:  : 03. 3:9.  $ 30 /00 548940  : 302 7.3.30/.3.04/5708:/343. 0 4/: :: 4 4842 :850:  8974 04./4. 57-. -74 894.489  54:/../7 .97.- 4. 03. 40 4.47890.   94 80 /4/0:0 ... 3.3..82 02..50780.34  0 :92  . ..3.3.97.4/3.302 4.4834.89. . 5480 3.   . 54./.03.0/:7.  859...04/30.0 : 57480: 543..34  304-09. .. .. 3.0 0  :9420 94 80 3.2.4.4 8.3. . 4.25 .030 2. : 4-.: :5470 ..0/:70  5489:5.307.. 57207  : 7:  54/ 7:4./ : 34.03.3..03::5.3.934 54.03.0 -74 8....30  894 9.89:5.. 90 574.  0 4-7.330 24 0/.032 4.308974 094570/ 2095489.30  54.07-. 3. 9 54 8..30 84.0/3   850....3.. 3 .03./.04.03.03.3.03:::9448974 0 9480.:8..3. : 5480/3 /0809 4/3. /3489 4.030 30 85:3...30 24: 3489 ....3 . 4 :.3. 0 8.308.9/ 9.  303..3423.0085072039.: 7.342 574..0 4 2..2570/2092.97.  -4 .902:9.  /0. 3.03.034 4  & 3028.30 /0 .: : .  90 24: 348980..  %. 4 .70 4808./: 03.7 .8:8974  /7:893 .3./43. : 03.30.  4/ 3... 34 4.03:: ::53 70:9. 3 3.:4.... 47.4...  .3. .4 5495:30 574.894 /.  .03.97.0 :4-09.3: /0 .2. 4/ 570/209.3489  .7.3: 3.  - 34 80 82..  &.  94 3.783 574.70/  :/: /. 34.30 %424 00/. 4397...03.: 2340 90 4 0 4 0 30  5480-.89.47574-02.  : 302 4.83 8.07.: 2. 4. 8974  /. 970 -.0303  4-7.3.4 .:: /.3:  .  .08.: 03. 3489 570/209: 3.  /0 80 : 4-.8...43.07.. 3489  3.-74903..3 3907084.89. 9 5489:5.3..3.34. $.3.0 : 4.80570/2094.03. 57414 4 - 424: 4 89. 80 /0 .: 03. 570/209 0/3.489  .3:: 4-09.. 80 8...4 80 4.: 5.42 5844.30 -:/0 8: 034  0/34897.4. 54894 : 9.: 89 3.2.3.

..: 3.302: 03... .3001.43. 43 /2  ..43.0  .3 8.4..799. .97.430 /:474 30 84/0 4 8: 54.. 7... : 942 57.5480-30 4507. 88902.. 02-80.. . 80 : /.894./.. ..03: 7.  24: 3489 : 03. 80 ..303.0 0 7.0  0/. 4 549 :  3054..: -4.  ... 2.08: 4-7.. .. 01.414 5774/  54970-. .... 304.  74/902..-7:: 0  .:  540/3 570/209.0 489.83489 4-7.30  :..4/70 ...40543. 54/7. 4/348 80 3..90 3.4.4.5480-34.0.304.9 0 574-020  /7:.3 .34.03.3:903:4.45 90 9./.30.05480/./4-0 94024: 0 -40 4..0 .94 8: 3.4 - 434 94 5495:30  70..: 4/348 80 3.  300 3054. # 4997038   ...7 ..89  834.7. 900203.:944-.: /. 74/90.94 94 .39.2.2 030 .0 %..934/089. .8.3.30 /. : 03 0  '0 3.0 24/14.434/0:03.30  4-09..030 40 80 /.0 574 -022..902034574: .: 03.: 2340 574-020  !480-34 0 90 4 .4 0 /248905034  .43. /4-70 4.9047.  :8.7020348:/489:5343974 %4 804/348.0/34 .73 85484-3489.030  -0 .03.0 3.9.0  .-930/2030 543.8...039.300/0 . 4-7..03  :9:73  4-7.34.. 0894 8: 70:9..439003. 8.4/3 2.7 . 8.. 84 032  3057.207030:9.2. 30 9..3..  5489.: 89.9: 03..042.3.859. /...42 54-4 . : 03.0 3.001..8303.0.9 ...3. 45 9 7.3/0:04-087.85934 4-7. 8..24 70:9.30 24: 3489 .0.  . 4 80 -. .  07 ..89.4897.7. - 80 .3.97. 4-:.34/7.3070 .3. 30454/...3. .04 .030  .30 7.0/34894.::  44 34.  30454/34 0 489.7.703489   434 94574./: 3.9  . 30...3.9:4.0.90.4 : 03..89./8: .24 /4-74 47..-3489 .9  ...3.3: /. 3 7.547..39.43... 2.0 85484-3489  7.07. .3:89..489...897.:3...030 .5480-3.0.3. 3054. : 942 57.: /4-74-9 0454/3405743. 90 4-0 570.:-.90 3054..3 4/ 57 . 574.3.: //.030 5470 : .  3....  4.30 8..83489   . 4. 32 45 92 :84. 30.3.:20.3 00203.03. 0/3..30  94  .78:8929:23.  . 44489 89.030$70/30/7  & ..$.48: 570/3489  3.03:3..3.3054..90. 4/: .0:820703.  34. 344/70 .7.4. 30 89..4./3 3.  8.0 :5473489.34 07 24: /4-9 /4-70 4.-3489: 03.0/030  /7:0 90 4 0 : 4.89..024.0.42039.03:0 970-.03.30 4/4.. 4  30 70 034 8....9./457348. 4 854. 4 0:0  ...3. 89:.3459.0  /.3.98. 94 54893:  %..8..:540/:: 03..59. .2 030  3.40  3.1 4..3.:  4/4. . /. 0  70 3  3...4 .3.7..0408:47830. 548940 3. 0894 8: /.  00.. //.0 24: 00. 57207  : 03.434/0:03. 80 2.  : 03..  ..4.  : 03.3.85484-30: 0304343054/89.9  -0 34.  & 0/3... 03 : : 02 828: 970 .  2.30 30 24 0 4/-./..34370934570. :850 34 4-.0 4 0/34 /. 4 4.:07.547 897: 3.. :8.9. :4 . 3./.30 .14727..30304.3.: : . ..43 870/38 :84.3.9 : 574.83489 /.89. : 030 24: -9 4834.43. 3.  943.9420/.4. .3 870/3. 50/.  .4 80 574.889024. /. 8.03. 38: : 89.4 ..3:  ..30234.4.  : 03.44...4..  0 3.0 : 85484-34892. ..2.949.547  . 3.2 20/: 3.: 03040 0-9:82070303.  0/:92 -04-7. . 3. 54/89 0 7.   &$'# '% ! $%&!& '&  %047.  82.  5844.3070:9. 74/90.  54..57:5931472.9  '0 3.3: 30454/340/.3 .4.43 4-7..7:3./.4 5480-34 ..9 : 03.0 54.89.030  ..4.3 870/3.3.94 30 303.: 057.0:59.5474/ 30/7: 9.  34. :820703 ..-0 0 3057..3023459.43 /3 9.  . 3054./.9047.0../ 3.434 :9 0 3.  #. :9.94.907.7. 20 : : 03.7 ..4/.03.3.43..4.3:  5489.9. 445 9. 9.20 0.3.  5.048:3.030 . 4.. 4.9  /. ..  /7: 897: 3.2.89.  57..889024 04-0-0/954. : 03.  0/489.43.2 7..4/030574..... 82.834 4/ 39003.03.90.43. 9.30  54-4 .:: . 80 4.... 4.48:..34 80 4/7.70/34893047.. : 03. .34 .1472:8.. ../.03:: 8. //.& 037. 45 9.03.9 54./..30 5.2.9...89.4:  5480-30 85484-3489  5... 89. 024....89.. 24 0 3/70934 /. 434 570/89.  $.3.7020347..89.30  70:9.  :89.34.34 7.70203 50/./:0 94 9.4:84.25..0 .0/32  .

45832  .0/4 ... 570/.808.. $ 3. %.4-80/4 4/4 944-09.: /408 54.  :9.70/34834 8.: 03.03.74/4-. : 89.. 0 4/   . /897-:./3..308.9.34  .70/34.030 .430 . 7907:20 . 80 4.97.20 :  .74 94 8.43    8.8. 0-404/0/4.03.:0/4893: 0: 03.9.03.4  2.57..9.897.90 3. 70:9.808.480:..030 ::534 7.9 : 03. 3.342 :850: : 03. 4.42.4/ -4/4.2.30 4.30  3. 8.9:  574203:  &9.3. 0/3: 25: 570/209.4: 03:  & # 02.34 0 :4 03..57207  57203:0 80 4.  .07-. 34.8.:8.0 : 50/.:7.3.7  20..0  94 308009./7 0. :0 24: 3489 : 540/: 574.030 &30202..4 $  8. 859. 8../: 45 90 .90 4583.... 420 - : 0/342 4/003: -4  4/ 3   .  8.  4/5093.894/...3.3.30 5702.03.:  38.32 .3.  4 80 : 8.02 8.4/  /4 54/00 570/209.3. ..:7.4/5093.4 ' 0390 #.97.8:/.03..07-..  54970-.549.2 :84...33 4.39.89..  ..894.2030 .40.  43/./.4 4/ 348.03./: : 03:8$. . .0  7.30: 03. 0/3..  !470/ 48742.03. %. .8 8: 57203.4 54:4/ 9.2. .:03907084 .4 4. 24 0 4-...839 7.947.:34808030/2002039.8543 -:/04//4 $2.7.7. 300/3.080  : 7. 4...7.- 4870/3 -44870/3 /4-. : .30 ..09: 30 3.03..030 $70/3. 249.4.43  .30  0/34 0 /.. 304 . 030  82 94. 0.00  82 94... 7:270 2.3.0/. 3.32 8. 3489  &234202..4393:7.399.4 7./...94 45834 4.24 7094  : :09 3257.8 8. 0 3.0-808.74 /4-7   /4-7   /4.7.7.030 30/3. &3.0  . 4802.2.3:207 04.030  .8: :30803.  . 4/.3.9.3.403 .  3.79209 43.8.33024: 08..9 2 574.04.4..2.  30 70. 8. 3..44. 509 3.2.04.702034 38897.389. 0/34 . /40.3.03.30 82-42.89 4. 0344.947.3.: 03..03..3: 3. /.  $4703843 $4703843    82.: 5./45:3.4 0 :9.5702.5489. 859. 32.:8.0903/03. 85484-3489  7.. .57207 5470/4.  249. /7: 1.4 8. ..07-.03. 3:207 .30 ...22 92  /4 89.3 4/ /7:4  . 207.04.0/4 ...  .48.854.432 3.  .  3489  1.24 54/..70/34.45 9. 4/ /7: 3..04..489..85434. :45832  9443.0 .84..33..389.7..8. 3..03.3 4 :5470 .030 45030  $ . 92 .47 4 70.834 /./  3.3.3.:8480  3.302  8  : 3.4./7:: 7:5:570/209.39 :850.. : 03.8 :9. : 540/32 3...92.03. .4 572039 4./34 0....97 ..9.03.83489:850.903/03.  2./:/.4//4/4.304.4034 0/. 574.20   4/ 3   .7 7.74 /4-7   /4-7   /4. /..3..03.. -:/0 30 94 /7:.570/89.3:8.7 . 8. . /.. : 4-.  970-.. 4/48:/..4 3. 4/48: 097549..03..94 94 57480 4.47... 249.03.94 94 8: : 89. 3. :08..4 940543. /. 8..03. 08.7.. 07 . 4404/4.325:902 54. 3..  .442 39003.3.7.. 4 80 : 0 0894 302. 0/3: 7:5: 570/209.9  494.3:  5470/0 8.07-.934 ..:.30307. 3.30 545:.24 0 57.2..3.- : 03. 3 4. 3.. 88902. 3 8.70/34.3.32 570/2092.24.47/.32 .30: 03 3. 45 9 85484-3489 5702.03.3.  .92 4.203:: ..80 59.489  20 : 489..547 /.90.30 8.0 3 4888902. /.87.:850: 03.0.4 4..4... .3:207 4.3./. . 02:04/ 3. 3.38...08.3.3489  8  94 0 -934 .784 2.82.030 /45:3.4 :8.. &3..485484-3489 3.8543:4/973. : 03. .304.434 940458344/348 80 3. 34.70/34 . 82-40      30 57.2. 7.7. 3.570/89.03.  !70 8.. 57.0 807.489... 48742.  . . 4 574.:.. 0 . 0 4/ 3.89 :/80 574.07-....2..0  0/34 0 /.: 4- 8.             5702.09:4/3.30 :850..3. 4-.4 4 57. 57203::80 -74302094/09030.0.1.. 03..70 20342 .:8. 4.4344809.. 80 . 30 54894 3. /.4.3.03.:850: 03.90..03. :850.70/34.989 42 828:  57 4..854.3:3.30 30234.3943.3. /.4 89.302  .0304-:.030 /45:30 . 3....302  & 2342 0 2.20 :85484-3489:850.3:897.302  2. .4 0 :92 -743.4348-740 .3 /.  /.7 0388902 . : .3.5470  ..302..30 90 4 24 0 892:8.389..3.07-.:84.3. 302.8070 482-42. 303. 80 8. 54 /0.7. 57207 :8.570/.8344/.44.89.. 5480 30 80/0 :4- ... 3 457... : : 9420 /.. 5:902 ..  #  ..0 /4 . ./84393:7.3. 4 . 3.4: 037.34 /4.80/.07-. 0 8. 3.:8.2..03.  4.7/4 /.2..03.03. 3. 5702.89. 0 20 :84-30 .. 9. 4 80 7.:05:902870/304.389.3. 9.09:..2.03.0 54/0. 570/209.    :7.0/4 .3.3.80 3:207 0 4.-04. 5489. 80 3:207 0 4.07-.54.2.

49 : 02:8054.30 57480.8.8.7/.30 : .3483   &3. 4.7.  -4 : ..8  &4. .4/03:/30.4.894.03040302.308. : 4/348: 3.  30 /4.  7.03. /.. 7907:2 9.907..03. 3  574. 4 /4573480 30 8. ./:: 03: 4/4.  /10703.3../00 5703:9.3. . 4-7.2 .30 574/:9..  89.4//.2.3. 54893:92 70:9...07   $0/0.03.  4/34834 5489:5.3: 7.3 .7..92.. 574..3 890 80:9.4 /4893: .30 57.0703.2. 4:: 0 7.2485484-3489.304. : 03..4 94 80 3.3.  47 0307.7: 0/34 4/003.3:850 37....4 & 9.9 4 4.4.  3.79209 . 207...7.3.947.30 5489:5./.3: : 03..5489:5.04..   .4/30.7.3.89.0/.780 574.7.085484-3489 . 9.3.30 4/3485702.  .40 /10703..302 /..  2039.08.302 7..20 :84-34 .3: 249...0/:7.4824344 024/.3.. ..3 . 44 1.497... 38897. 08207344..  : 42080:850: 03.0  5.  !74.34 48 .4734898 94.  4. :420 3.3.8990 08903.03.348: 03.  :2..03.4.700. ..890 033.0   54...:0 4- 034  08.3.08.5495:3057. 4-:. 30454/3 .  .9 : 03. 8  ..90.8.20 0/:54.3.. 540/32 570/2092.70/34894-7.34. .9 3 3. .4/ 3.90  302.302 :9:708 %. 030 : 03.03.3. 0 57203.30 : 03. 94 497.:/7:43.3:  .9034. 4.3..4 54.34 .3.30 -4.. 80 8. : 42 0 80 70:9.30 8.42 4.3.:5470 :08.2. .3.03:  !495:307.30 2209.393 0020 3. ..3.3 9442 480 4/30  :348 .2 5742. 8.789.3.03... 3 57..0 8 92 548940 -743 3. 8: /4-7 8.0 .03.4/30.74 94 : 4/348:3.30/4893: . :850 34 54..03  & 4. .0...3.  70574/:4.2 575 024  -4 94.9.40/3489.8.870/89.0/.30  7...3. 3.. 4.: 82.37.3.57203:0809. 43 5489:5.803. 3../...3.73489  8  $:774 0 /.24: 80:5470 .30 : 03. 37.89.470:9./.420 : 94. /.30  ...30 34.:9 :3.03.4 8: 234 4/ 3 890 .08. 4 80 : 0  .30454/3.7/95745:89  30/489.  94  24: 0 0 572039 2070 4709.03.: : 3 4/ 3..  57 02:8: 4834. 90 3.. /4-. 9 :448:207..4/70 03420894:3: 7.042... 3.03.0.30 8.7..89.3 574203.3..4/:: 57.8.24 70574/:9..32..8543. 8390. 8:-09.54. 303..02:9.  ....03.1  7.230 .3.957094/34.2.03..570.:880  3..030/.: : 4-734.574.24 .90.0 40 89 : 970-.830:850.92 /01472.7.0  !424  : 4-09..0 -4 94.30 ...30 .-0  5702. 3.0303.0 57 7.3:8038897.03.3 3.30 3.  . 0/34 : 03.: /..30 # 0. 3. : 4...30 7.94 94 80 3.7/.7. : 03.3: 7.30: 030 !7203..  7./.3: 5.3 30 30 540/3 7:5. 304.-:/: /.0/:70 8.:0. .2.3 574.4 :850 540/3.9: 03.4..3.0 /457309 3903. 894.9957203:89.480 ..3. 9.  40  -4 5702.20 :: 03.:2.. 70:9..4574. /4-78:8.3..:574. 30 8. 03034..70 033.. 3.3.42089.303.34 .37.43.2 /4-72  -42 /4893: 2.30 .4 948:7.30 /:.3 89:..78304.5480-3420894.0.4 7...42 439089: 5480-.9. 7.9  834./4-..92 94057034 0303.30 8947..-00 0 4 3..4.543..8047890.   .2.3. -:/: : 1:3..0  #.:203.  /0 8..3:9.  34. 0 7.  34.902 574.:5702.7 :0 /8507. 80  5470/ :850....3.08:: 03.8:/.03.  0/: 2094/. 4 . ...3.: 03. : 03..570/4.4 :.  & .4  0.3: 0  54/0.  ..80//.90.3  .3..2.574.....3.3 .4 7..7.   0 0/3 7.0  :5470/.3: 4/ 3044 /0809 /04. 80 304.570/4.303.0 /2085484-3489 .039:.3.03.2039..: 03../4-09.. 540/3. /00 :.: 03.4  4 34.  !424 :7.3.:20.030  .3. .. :3.0 /7:4.4 -808.:2..0 ..30 70:9..0 .3:/. 497.34.90 3054.:20.8544 03:  17.: 70.../7 ..4: : 03.4 0 5470/8. 804/3480 3.3.. 540/3.. :8.70/.30: 03..  : 03.3.70/3489  30 /. 31472../ : 030  &942 57.4 /.08.94 :543.3.574.. : .3489  54/4 3489 7.7.2.3489  8: .-40 /4 3. 9. /08024::9.30  /0 54.70/..9.5.089...70/34.20894:7:5  !7:9..43./ .: 03 ..00   .304. 57203.434892.3.49.3 4.54/89.3: 9.34.989. 5747..: 4-30 4834.:0 01.3.3.7/.804.4.439489   7../: 03.. 94 54.3.302 4. .30 3.  &9..: 5480-34 8089 0 54/89. 2.83489  570 8.3. 3.4. 7.03.-:/: 944-09...  : 03.3  89..2.30309.783 70. 4-7.57480 .4034 ./.  4: 0 0 57..: 03.7. .  30/4.

 ../4. ...2:84.89./  4.  4/34834 :0/3.3.  !470/ 4. 80 ./.307..2454/89..3. 247.4: 03. 5702...4 94 8: 79 3489  8..7.03040: 03.30   034 234 .8: :049..  : 03.0 ..79 .70/.. 870/89. . . 424: .89. 8.9.3.24:.3..3.8 .  9. 9.:..03.. 3. 304.9.22. 24 4250903934 /. 7.94  4. : 089..  3. 4.2.9.34 : 0 0 : 574.7.83  $0/0  47.43:1:3.70/3.92...34 3.  2094/0  9030 3.:302:.04.3. /4./4-.  !70 8.2: 0 . 0 : 030 :850 30 .3 4..03.2 24 0 .90. ../.00/.  :850.89.3..:20 /.89.89..2 : 03.4/0 3...74/90. 7.: 4 80 4.3.899 3..0 70 0 408:3.03..042.89. 3. 7.34 543...4..  3.:540/:4-7.2... 42..250874/3570/209.57.0   34.2:84.042.3070:9.. 89 4 0 5789:5.. 57.4 703 8908.. : 03..7 .042.70/3489. 894.308.30: 03.03.3903..  .  4-.8  3. 3: .89.  9  :..4 0 4.90.3 ..  . 89. '   ..57..3 0..94.0. 2 4. 43 00203. 57.9  8.24..3 7.  . 7907:20 3... . 02:80/.03.2.244.. 3../  .89..4.9. 30 439740  8. .: 03. 4/70/0342 :7.34.30  .4..42 7. 030/457348308. 0 :8.89..030  .0/. /4 :3:97....70203.8.470 389.9.89.3.3. 0 57.24-402 7.244. 7. 70..:  5702.  4.  7.30 3.8. /..30 7907:2...4.244. :20: /.3.3:  8. 30454/3 ... 0303.: 03.03.899/4893: ./. 030 7. 9. 2.  $. 5702./...30 4/ 3 .89.:7907:20 :4.8..3. $.:  4.3. : 03.07808..89. : .  /. /4-.3: : 03 4 232.  3.2040970-..89.0 5457.89.8:. 575702.. 4.098450/.:0/8507::850.40 232:242 : 85:3..3 4/7..4 3.3 4/730.  & 089.0. 4: 8.3057095489.3.03 ..38:4 -..247.3489 : 4.030 !...30 3.24 .:7489.3.:4/003:  94424: .42057.24439740  8.8 4/ : 03.3.7:4/0038 7.3:   7.2479 3489  8.. -:/0 ..3.: .4 /.7:0/34570/209.457.  $.  57.70203.34.  8.  /01472..3./:  : 03.30 -:/0 94 4-09.  34. /7: 9...03 : 3..03. .03..3: : 03. 79074. 30 4/ 3. /..305489.89.3: 48 4-. .. 40 424: ..4  57089.3: : 4.399.  $..  &54970-..203030 4.702034 54.4 2. /: : 03..4.43.  5489..244. 5480/. :0/3.03.  ..3 89.03.70 30 &9..... 47890 7..33:58::80 3..4 4/...0. .3.-80:850 34 70.4/.473489 40 2.... ..4 7. 89942 4.89.99...:8. 4.4.9.89. .8..3.. .-:/.3.2 4-42 57. .03.:-9.:/./: 892 3 ..03..03. 8: : 94: : 03. 3 5745:89. .: 03. .. 24:-9./ 0 /.:  3.7034 .7 9 574..24 80 54 80-7..4 57. 03.9.3. .  4-7.3.9.30: 39425090322...3 .4.424: 0489.: 03.80.90..30 /457348 :....03.2.3.84.4.: 80 .. 0 .0838..4 03.2..:3. .03.89.5489.0/3.:: : 7. 8 #. -:/: :543.42 3..0/4-7.40 :40  4/4..734543. 3:./.3 : 03.0.: 89.3.473: :4: 3..7.2.3.03.  5844.03.7034 3. 4-7..84.70/3 .3....89.. 4 /457348 8. : 03 3.3.. 20/: 8. /..4 .834.034 .03:0  5702. /457348 2039..89.4..:850 . /04 .3:0 8:-09.-00 03. 4.../.30 :84.2897.  !470/ 94.03..84. 50/.03...84 03 .70203 3..90. 94 82. ..  489..3//.2. 8.57.  82 94.474.. .03::  30454/34 0 4-0-0/9  4/70 030:84. 0 24: 0 0890:4. 32 70:9..74/90.9.  & 3. 03. 4. .9.342:4/003:  '.3..90. - 970-. .42 /24. 4834.30 :.: -9 57570203 : . 3.. 247.  48.89. 4/48 80 3..89: : 03.9. 9..9 08.5489.0 4 80-  8.:  %4 80 4/348 3.03. 903.4.0 70. 3.903.3: 8.0 . 2 :84.  .234438897. 54893:94 3.  : 4.0.. : 03. - 3.: 70.0 /.  94 2.0 :8.89.3. 20 : 3  3..::.4.04..2 5747.9.34 85484-3489 : 03.34574. /480:4..53.3 4254 303. 3.89. 4 -44024.30947. .37.3  2 /04 59..04 4  9.7.::  3.4857..244.  489..2.0 570/2090 0/34 7. 9. 3.. 3.3. 24 0 80 :850 34 489.:4.: 9.3089.:  ) &4.20 :3.30 5747.03..409.3:...:  /. 3./. 4 8: .: 03 24 0/.4 84 03:  4/4.305495:304.3054893:9 70:9.49  08903. 4..4/00387.3: 3..308..4 0303.70/:  .  .3.489.2..43974::8. 3.43.3. 0 4...: : 0 0 : 03.489  /489...2 74/902..89 /42440  94 0 :234420 5424  /... 0300/3:8.03:0  -09.9890  94  .89.042. 3 :20894 85430 439740 3.  34. 3.: -9 8.3.. 249. 3:.  .4. 9 3.0 8..002039.4. &4...3489 3.0   -42 4/3482./.5489.. 9.90..0 $.22 3.4.030 %. -:/0 8.30 970-.89.....40.4 /.3.2.

3 4./../0 97.:.3.:308034.:2./: : 03.89...3. 570.9...859.9 3. 9.0. 030 90 4 .4..::53070:9.3 7.2094/..:  :9.7020388902574.98.03.  /.970-. .424: ...247./:: 4: 570 8.: 03.7.  89.0  30454/3.473489  $..3.9 43.08.34 574.0  80 247. 82. 574. 80 570.. .894-7..89.903..   ..../.3  4/4..3.3.3. .3.03.309. 30.30 48: 57570203. : 7...  $.3../.89..89./:4-.07.3.03.90..8070:9.. 0 57203.8 3.3.3.  4.3.9.907.3. 3./. 0 0 3  .3.97. 32  .9 ./.:4/30 .: 03..4/044/4.0/.9094308.: 5743.40 0-9:1:3. 3. 30 970-.7.04..243.- 70:9.3..0   9442 4/..97..47..  .  .:543098.9 5:90.474. 42509039.48094 4/ 3.4.

70202.3. 3.4.  73. 79075489:5.03 /:897.3:  $..4 :57..894 80 : 54-4 . 3..-47.7.: 03.30850.4 :892 34907.39909.-95482.. 80 ../.24.: 0 20894 : 4-.: 90344: 30 /4.  :8..70203 20/424: ::3.8324-7.70203..9:7 9. 4-7.4.3 24:.74 94 54970-..4 030 8.4  7..4/. 57203.3.4.304/4../.302. 030 8 0/34 3.   .30 20/0 970-..3.470  .325484./: 540/3.2.5489.0  . 3907.3489  .3. 3: 34805489. 203.70203.. 247..   /.20/.702034 4  :45 90 3. 80 84 030 7.8 . 897./..425:9072.30  /45:3.4.  &54970-42 7. : 942 828: 94 - 870/3.2./..7.9  $.4903 43.3 7.5489.80/050 .0 3.70/0 :45 90  /4.3:  49570 540/3489. 4834.34. .. : 89. 570/..  $02 7. 89:. 90344..4.3 20/..  3.30 903440  .4 .4 030 8.3../3.:  5742030 :8107 4-7.3.70203254970-.8.89..2201.4...548.  :8.3.9093.03.85934-7. 3: . 870/89.4/ /4 -7 574203.1 33.5489. 425083.4348. 5702.4.47  7. 3.70203: 90344: : 4-7.3:  -4 94.... 4-7. 9 4-7..2  247.4. 3.. -:/: 3489 -0 82 030  01.034 0/.034 4-7.. 90 9030 424: ..702030 4-7..302 .30903440 .702030 903440  303...4080:4.0:20894.807:-0 5070 7: 34 :20894 /. 80 57203 8.7.7 .303:57203: 47 030 7.4...830/4573480:: 03:  4.4./..3. 9.  #..0 0970-.2.4/4...302.7 .0  :.4-7.30247..3 /04 4-7. 03.30 903440 3. 0 9.93.04 207 24 0 /.90.30  %4  /.3. : 030 -..04 ./7 ...479 54970-.429703:9: ..839 . 7./0307.. 4-4./  3. 0 5489...30 90 3440  . 3.0903.0. 574.90..783.  .8 :54970-.0  90254 : 7. .  54.9 .54 0957203...947. 80 4789 2.570. 4-7.3.3../.89897.08 .  0/340/. 870/89. 8..37.. /4573080 4.  .89.03. 9.3.4./:.4.7. 8..  34.. 90344. .4. 0 30 :4- .4.0 54970-0 97. .832439.. : 4..   57 942 -4. : 8.4342 /..4. 574.3.442.3: ./.70203842 5074/:  4. 3. 24 0 /.-7..8.39./54-4 . 0  :. 90 57.2 3...92  9.:-97.2.3..90.92.89 4-7.8 4/ 89.97. 57207 : .03.789.30  . 9.0 940:3034314.89.34 /457348  3/..:.2.909.3.032 02.843. : ..7020 ...   7. 34.4-7.70203.3454 970-/..4.4...30 903440 8.84.:234..4. 3./.3.24 : ..4 89....4  3.0 /00  108-3 57..89. .2.5709.30 30 24 0 4/4. &54970-.4. 903 ./74. 247.2. : /.89. 0 :-:/: 3489 3. .3.2.3.4.2.4./  4-7..342  .30 090 : /:42 . /4../:.0...43. 3..  &...2.0 4 207 .  39 4-7.4 0/34:09443.. 90344.4 . 3: 7.  3./048.4 434 94 3 8: 93: 3/. 34  304 4/ 8..24 89 7.  %4 0 :57.3..3.4324-0-0 :: ./.59.90344.7.24 /02 34 9...  4-7.7/3. 4-7.3.570/4.4 870/3.34 574 2.3: . /4893: .2. 40 3: 34 ./ : 4-7.  9..3 &45 90:0. 308:23. .97. /4 57.  .2 2..70203.4.30 4-7.2. $. 54/. .90.570/..93478..2.4 024/.: 44.4. 3.. 0 8..   $& %$  -7.203: 7.. .3:31472.7942:208947.3  & /4203: 4-7..90.783 90723  .4.  34.: 94. :/84 7.3 20/.9403024: 0.3.4 3/:8970  57.  57203 4-7. /7:4  $./30 4-.907. : 575702.20  /. :380 7.8593U 4-7.9 : /.4..  .20 0  . : 030  $.:80 2344-743  7..42  .30 5480 7.  8.8: - .3.. 20 : ..  4/4..4 870/89.4/.4.4034 4/ 81070 7..4./.  7...34.4754970-.34 44.34 8902.3. 7..89. /3...3.  %../.30  4/..42 4-7.4...320//. 80 4- 34 28 /.830 :54970-0 24/0730 4-7..2 /42032..859.4. :3.: 3/.8.4...4../:.  304 : . : .844 7.4/.. 0 :4.0  !43.702034 4-7.89.302 : 7... 8: 7.7020 8.93 3 1472.847. 80 30 8..70203423.30  108-30 570.89..0  .0:4-7.. 72.2.0 0 01.7.94 0  3.0-45704..7... 45 9.4  .'  # '%     &./44080/4 4 %..809. .0 4 207  .4 .01. 30 . ./0..

. 0 89 0 3..0  ./0.42 :3 47..  8.  8294.:20. :-.:947 . 3.:20..870/89.30-:/05495: 30  .244-7.3. 20/ 4789 .89.98 4.5.. 54/ 3...  2.870/89..48054. 8.3424-7. 30 0/34  44.:20:540/:3903.4 94 80  3.3. 489. 9.24143 2. 7. 2. -:   .89..7. 80 8:  3.  .89.8.3.1 300020390:3...302903 2:70 . 80 5705..3: -494.   $. 08034734-.:2..30 . : 030  7..30903440 54894 .  7549 5:35789:554870/89.. 02 2 03:  8.0   870/89.3.2443.43..43.830289..80 ::.79..43. .302  /. : 030  903 .89..804. 028. 7. '41.0  047..2489.  .859..  ./ : 4-.4 8.3./.9. 870/89.4-/.97. 3.8.: 0308 .5.3 870/89./7 . 8.   :.:850 347.89.. 970-.89:5.4 0 94 30 .  !4/ : 2.89..4  - 348082.907.89.34..30 44 03.90  903 0 :70 . . .-.3 :./34 :309 3..907./7:2 870/89. 3.7../.40/ 90.2.3..: 312  900. 8: //. ..85934 4-7. 80 54/7. .:870/89. 0 08: 08.3.30 3.85934 574. 89.08 .89.80  70:9...:8473   4..34 3.  304/70/034  . 5704 :.  57. 89..2..049072344 4 ..3.89. 57207  48.2../4  2.7.3:: 03:8: 0.0 8...3094143  .3.0 : 03. : 030  7./7 30 3.. 3. .: 20 : 3.3094143 2.420 .3 870/89..4  3.0  : 03. 54/7.8 4/ 47. 4.. 42.3. 24 0: 39/..  24/0  2..89.  .    !4203:94 0/ 90 30 //.. 3...9 54.:/9..3574. . 24: 80 43. .54 870/89.18.907.4 .0  .0 001.834 .30 20 : 3..30. . 40  $./3./4  9.85934 4-7. 4:348850. 80 47890 3.4: 03...473042:3. 32 54/7. 9420  3. 3. 903 .  0 304 870/89.. 3. 3..8:/.  2. 3. . 54.0  -74 70. : 030 3.0.70/3489  .20303..0  42508 870/89. 3.89 4-7.4.89. 2.4..870/89.3220/2./: 8. 54970-0 : 03 .89 9 :: 9 ..89.. 9.3.08.  480 :.4.: 9.3: 4-7..  .9.  4 0/3. 57207  3. 3 /4573489 489.2.4 8: 94.0 .203: .3424/0734 54.  !4.34 574: .89. - 970-.2.2....3489 20/. 54 80- 8. . 5489 : .9..434 904782 7.8  570 8.4 3.0/03 57207.703440  8.4//45424.8047890 .34 07 80 0/34 894 3. ..30..  : 03.34 870/89.89./..89:5. 3. 9.3./.08:: 03..89.89.3..:947.3: .. /4/7.9..4 3.:    4 7.0..9047.-808547./...0  %. 0478908:./4 . 870/89..70203.:/4.834 4/70/9  !4 3.89..  .3..8:7..7.  20/   /7  .:: /. 3024:.:20. 3.4.3../.4-:.: 03./.....870/89....3!7.24:8: 98. 9. 870/89.2. 744  .: 4/70 03 8.  3.: 8.3.2. 8..2489.  .43.0.: 97.3 2094/.   . 83 70:9.4. 3  94 54/ 20/2.0   01.0  3 970-.302 2094/0 8.: : 03...47  22: 0894.234 /45:3.81:: 3./.. 2094/42  2094/.89.430 5.05947. . .. 4 032  7.33 !70-:8..: 20 : 20/.2.:03./  7.. :.4/0  4.89.3 .:: :::.02  .    /4/7.. 80 : 7.9 :3. 3.870/89. 54 8.20/970-.5.424.  4/ . 24: -9 870/89.:  01. 870/89.-9544/3.3 870/89.89. 870/89. 4 8... .34 870/89./ ..7. 870/89. 24 04 997...54/89.  4.043.3: 3. 2.4  .89.870/89.830  !702.4 0304-7.34  . 9 ..89.. :: :0 : .3043.. . 7../0 .30854348.9. 8.073: . 42. .  ::8..4.0/03 8.902 2.:03.203034 54970-. 4 57.: 5424 3.  90 ./...8...4.0  8  12  900.94/.4......:2344-4.0 570.0 8.3.9 3..47  7.89.1728.: 903 .: :347.89..08/45734801.870/89. 0 : 80/0 2 574547.:947..89.0.32 870/89.  8:89. 870/89.  !702.  4/34834 7..4./.807.0.54970-03...8:5 20/.0: 03. 8..9  3897:20397.32.3. 8:.4 /4..870/89.:. 870/89.83://./7 . 5480-34 4/ 572030 ..3 . 54.330.08: 3. 47 03.830/0:::574.98. .  //. - -4 5700/34   30.7.3. 308 -04-7./.89... 902..32  24/022 870/89.9.89.89.: 4/ 3..24 3.9 085072039..9 94.  302. .  3.9  30 457.9  3.89.7. 3.5489:5.. 9. 8: 3.042..0 7..3..054709 !702..348.: 4/ : .43.3094143 7.27. .2.3./34870/89.3../ 3.9047:20/..4803.2.3 : 574...7.  .3.9 :70 .870/89..2.2.89....480 /.89.30--4 459070 034 42:3. .3 7../497. 870/89..   & . : 89:.9.2..3.. 5489:5. 4834.. //.90 .:20... 2. : 03.4.09./7 .20 3.. 870/89.: .3. 870/89...34 .    278.70203.870/89.. 3.70/0 3.

   57489.30  :.3.5.:942..57207 4...54/043./.:209  .3 570/209  24/0  80  8.0 /. 9.9047.  870/89..3 82-4 $. .4970-. 24 0 /.89. - .. 30.3084.0 0 3054870/3489  0/34 0 /.0  54/00 3. -74 .3057.25.4 -4..203 .9.9047. 80/0 .   58. 009743802. .80/0  089.-47.89.. 5424 : 903  :70 . 4.... 904834.9 574.73489 :.2..3.0/.0. . 3. 424: .3. 3 .  870/89./.34. 84.89.4-:.3.  12  3. .:89 .30.  870/89.0 2...8054870/89.70203:  : 3034 ::53489  0 :92 .  ' .   $..99 7. 04/3054870/370.9 30 80  7.07-.07-.0 4/89.3094143  7..81.2.:   '  43 3.: 3...:03... ... 870/89.2344-743.  9..4  /...5. %40570/3489 .:4.9.89.47 3.   .0 . 30  54:: 24: 3489 /.:03 82-4  .: 3 832.:03...9 : 584 4 4 144 :2.8: 24: 07.:/4.:03.2.3 870/89./:/.: 0300.  .34 57.9.  4.0. .47 24..9  /4 8: .: 8. . 3054870/342 8: 89..:  80 ..: 030 .14845  274845  900845  /7    903 .  43/.4. .::57 2030434 948:3.320/80574. 57...93489 8:89.89..: 3  . .3.3473.0 803.9. 0/3489.2 . 87.3 870/89. 57.3  7.  .804/::: 03.: /.08 2.  :/ -03..570/ 82 034 5078509. 870/89. : /....5897.870/89....8.9.9 3:    &  4/ 8.4 .70  .0 43  7.08: 3.  4.0..8.83:: 543.8....  .  !4.9..8089.3. . 3.  /.  4..3084.1   :84.3 870/89....50   903 . 890503: . 900.:03...0 .. 424: ..89. 4.:03.0.  4.8047 03.09 4 :8.3.330/489.3.34 80/4.909.3870/89.70203430/489.. 032.. ..4 : :/ -03: 9.  023   .989..:03.907.30 70   5424.: : 4-..: 708974.30  570 34 030 8..89.. .....907.9047.894.4.:0:/70934 ..3870/89.4 54870/3.2. 903 4 .81. 20 : 3.:03.7./.48:-0938:3.  3. 057- ..9 8480  ..0....: . 870/89.  0894  5480-328.   57489.5897. $.:0 8.3.4. /0: 4-. : 574.0   3..:/4.4 /...: 020894.70203 3..34.3 574...44302039//./4  .70.4 0/ 3..  .47457.  30-07  /7  !74: . .. :8207:8....:/4..0  4/ 8..81.9344 0/3489 84. 509 954.  473.81..  /7.089:9745 907:5050/. 870/89.89.3 870/89. 30 425:907  .3574...3.. -8.47890 207 50/.. 0 570 : 8.3 2. 7  5495:3 3.:89 . 4.. 424: .    0234.24 . 870/89.: /.870/89.0  08:7 0  4 -0  900...24143  2.  ..08:3.:03.: /...:   30-074.:942..89.  0 /.9.042. 89....:  .:03.0 /4 7.702034 : 5748947:.81.9:://.. 8:89.4. 870/89. 870/89.9  .25.   !4. 4. 0.  8.:3..0 . 424: .   :....9..80/4 0 /4..8.30  : 57.3: 4 0/3489 ./.9 894. 4.098..7342 8:89... : 574.3. 870/ 89. 8:89. /3.89...:4...34893. 870/89.33. 80 3.:/4.04834. 94:32...2/4-7.42.90. 57207  .. 870/89.:.00/3.808.  /.89.3054870/30  .4.0.4370934 89. 80 4/:0 920 94 8.  57..90470 58.42. 7.. 032..08.04.:/4.89.  9:2...08:24: 3489/. 870/89.. 0307. .89.9047.07-. 870/89.: 5489.: &4834.38:89.789.0894 : :3.  . 5774/3  5748942  84..30 34. 4.3.....00 8:530 57489. 3. 870/89.845  05845  7.0  3. 30 /4.3. 424:.   3.  ..9470..9:: 3.3.00/ 9...73489 4:970-.0 84 03.. .4 .4 4 //. 2..93 2 3054870/3.4.  :24..30/..:/4.3 9089 . 903 ..870/89.../4    .9::3.  84 03.5897..  .24: 8.3870/89.89. 0 40 0 2039//..:  !489.:03..:9473. .07-.70574/:::8.:03.7. 8:-09 .  124.81::8.  . 57.9:.. 4 0/3489  5702..:89 .34893057.  .5.. 30  70574/:4 .89. .8084.9.0 84 03 24: 3489 540/3 .03::.4/..5897.3 .4. ..-.4.0  2./4.. 870/89.08  !48940  /7:0 ./.. .8020 9.: 57034 030 .89..8.: 57..3.808.  .  89.0  /0243897.89. 4-:..30 8../7 9795...3489 : 03. 8: .0 : 203034 1472  .32.4 458.203: 0 8.:03 00203.. 1494 .870/89.4 03. 57207  .4.:942.5897.930  3.94 4/ 4.8 1.

.4 : 03.342 574.. : //.30 .3870/89. 8.783.9 4 4-7.3/4-.89.4 .3870/89..0  ..30.70/3489 40 84-42 3480  %2 8.0907   .030  . $. 8..:  .34.: 84 030574./3: .3870/89.80-5489..34. 80 :.. 0 :54970-..89.3. 84 030/3489. .574.30/3../447 03:3..89. 70  30..4 . 4/70 0342 .9:7.702030903440.9.3:.89.3.70203..05..0   /.. :9:7.97.42 3. 43907084./4..9  47.2.83489 .3 .0834 /.947.:: /.  897.4 /.  8  /.290 8.3: 34..3  028/2.570/89.4.9.. 8: 5480-34 . /.89.870/89.38.088: 3.9 2 870/89.0 5. ...47 945490  20.2.43 $.9:.0:9.4/70 03:./..3: 5..32.  9.90/7.702038425074/: 3.3.8..3489 024.342 : 03: :. - 80 8.03::  7.  249.870/89.  5489.  :20 3489 : 47 .43574.3....47 030 3. 424: :: /. 52 9 2344-743.2.024.9 5424.0.8:/::  9:2..3489:8.34. 0/.0. 5495:30 7. 4.3. 4 8092 //.3.3343.90344..0 4/3485702.7.. 40 970-.4030 /04.3 8.3259.7..243.3  -:/0 4/: 0. 2 4. :308: : : 43.3 024. 3. %4 3.3./4-740543.3..430574.0  :. ..  !4870/89. .  0/34 4/ 8: 938 59.0 54..2. 9480:  &94 8.82.9... : 03.  /..4.9 390757097..47 !480-3024: 3489.0..143. -:/: //./4 .4 3. 37.3.3../4.3 574-02 4-7. 0 0 54.3.03./0.09 : 420 . 3 24: 47899  : /22 4-.  !74: ...08048:.. /./ 90 4 4/.89. //.9 3. 0/30 020  : 03. 4.... .0   57034 03: 8:.2.2.3439.2..  8.83489: 03.  7.2.9 4249.: %. 0 80 9442 ../  57.. 247.40.3.3.90.24 /.2.712 08.49 ..-930..892:8..342 : 03: :45 90  .30 540/3..  30.97.43...789:024. 80 : 3.4 0 570/2024 850. -494.430574.47 945490 $:3. 570/89.3: 3.03:  4 80 0/...47 945490  02.: 03.48.0 /04. : 47.:/: 02 .: 34..080:5774/32 3.4.08. 542430 30 8.08: 3. .  & 942 57.. 30 03070 3.2.:: /.03. ..  0 34.34 : 030 39078.7.3.4.: .70574/::: 70.3.  9.3.90344.: 400540/3.0..907.4/70 03: 2. 89.0 54/89.2. 030  .042. 4/ 48: 3..20 :8:-0.3.:/4..7 03. 4 80 /.8.8..:034 2.  900.4/ .8 .09.89..428.7.1 30 1:3.9.70/... 80 30 5./7 .34 47 030 .: 54/89.:03..:..428: .3. 4 249.. 3. 3.. .4.93..3.4-7.  .....3 7  425083 3.3:8107: 4.89.308.0 3. 0890 /.70/3489 -494.3.4249..89./7 .907: :8..30 5489.3 8..:5:9:89. .3907084./..8 /.807.90344..: -9 8:.3.0 .4..3:  & 03.3.9./8:8: 0850720398.34...3.: 308.. .08570/89..2. 4254..570/209: 574-02: 902 859.080  944308: 43/.   .. 5424  870/89.. 870/89./22 574.0 7.43081070 : 03. . :3.43.:032/228.:8. -9 54/89.3043042574-02:8  49. 43/... :2344. 8: 4.30 8929:70 542..082.43 574. 540/3..:54870/89. .01.70203 90344.0.32..4..34 0 :9.  :: 03.3.: 5424 : 8.339009:.54.. 870/89.: 0307:  57..9.:57203:3. 9083. 40 .30.4 . ..4:84...34.. 7.: 8..7:.:0/.3.70203.89.3. 0/.0804 24:2..042.702032903... .34.2344/.03:5424 /.0: 54970-:  / 3..790  .28 24 0. : .70203.870/89.8.30:3480:7.3 .3..7..909: 03.  /.89..9  -4 94..3 9..320/. 70: : 543. 54. 54..9:70 3..3..24.48057: .: 03..30  044 8. 8 39009:..0  00/0     00/0  8 57.790 /.0 3.480 89.31... 57: .909434.03.94/.30 249..  9.3: . 80 4-0-0/ 45 9 89.0 04/:4- .3 024.9343907084.. 3.70203.85090424: 0//...0249.3.  7.4/ .. 30 3. : 4834. 574: .70/3489 5.... 90344.3907084.9 57.  234 9./7 .:/4.300089098054970-052 ...:. 90344. 0/.85090  3054.30 70907..3 4/348 4 :9 0 /..42:.0854348.3. 3:302:.34/4834.57207 544 . .248.03: .4 304.7.  .32...04 207 . 804-0-0/ 4834.:  : 942 540/: 54/89.0 4/57094/33.9 .834 /.0./7 .70203..70 -4.08. 5702.  : 47./0:03.3. .  57089.49  7.24: 0 0 4/. 5489..  89./.3.:850 34: 03.9/7..3 /7.0 0-74..09  /.0  540/30.. . 7..-0..0 0 20/.54/89 0249..0 24: 3489578:940./7 . .09030 803.3/  $.24:.70/ .70203.034.  0 5430. :0 : 4.3 3.32.3. 0.  249.083:5720303:.3.  8.34.0 : 34.9.443. 4-7.  12.  /:-.74 94 3.403 5424. 570/209  .24 :8207. 8. 54.. 7.3. .9 : 8.. 43. 47..4 4/.01.0 .43.892...074. 24 05489.42 484-034892.30  3. 3907084..  547.

.89. 870/89.. 3.90. 3.../.0 . 3.544/324: 3489089057034 0308:89.0  424: ..0.../4..0  484-. 5. .: . 54.4/080 24 0:9. :45 9.3: 083:54/89.. 3..9.430 5774/0  .207. /2 9..  424: ...4 948:458.70203..0  . 1:3.5489:5.32574.401.:  31472..34893.890:5424 3.082.3.89./  !:98.::  7..:20/:3.30 42039.3..89...814.3. 2 03.85484-3489 249..24 : 1:3.3: . 4.248.: 03.30 4507.89.85942 .89.08: 2 03...2030300 ..  ...0.2.3.:1:3.4/0424: .3. 3.7.43870/89..0...0  :3... . . 870/89.9.  7.  43..3: :4:2. .3. 57 02:3./:.:540/:549542..     . 54/89 :3.34.83: 3/..89.  /7: 9.: 88902.. . &54970-4257. :7..3870/89.42 5747...34 /0/:9..7 08.  &54970-.9.4  7. 4-..43./  82 034 47 030 3.03...3.  : 03.89.3. 80 5424 : 8.89.: 70... 4./.:.0 702 4-2: 54 3: /.99.24 4/ 3...4.  084/3247 03023.0 8.08:87.. 870/89.  7..9:: //..904/43405489 :43.34574..1 3.3.508024::850 34:4- 9  & 4.3. :4:5424 34870/89.7.38107: 03.98:  4 : 5489:53489 84 034 7.  97...08  30 8: 0 8..9. 870/89. .0 4 4 0/3489  894. /0243897.7.. 489. ..89.3870/89.  0.702034 52 ..34 : 3..3. 2./:  & 2342 8: ..2.70203.9470  30 . .. : 030  0 0 .9. ..3574. 0 570. 30 24: 0 .9..:  -4 94.3.   4-.3 870/89./4  12  900..308...  .3479 4574..89.89.3870/89.3489 : 4-.30 1:3.30 57203.9.570/.43. 4.3.  8..009..30 3/:9.7 01:3...02 45 90 4-7..  /. 4.  3. 0 424: 034 /.42 57.43.7834-.32 8:/4.89....24 4-4.4.089 /4 . 7.30 574-02.  2094/0 43 .3.34 2 030  ..03.30 :850 3489 3.  7.4 94 8: 543.. 3.402  1472:8./. 9.1:3.2.. 870/89.4/30 5489..3.702032  574/:9.3..: 4/70 03 3.70 -40 70:9. 3907084.347.9070  : 03. 3. . 9.3489 3.422094/.30  88902..0. .  :9.3.3. 4.3574.3:5424. .: 43. 80 8.08 80 8. 45.0  ..4/3.: :8.3..870/89.3870/89.  ....70203 3.0.  4893: .3.3870/89.3: 5424  : 3. 3.3.2.3.:3907.3 //.3:1:3.9 /.4. 870/89. 31472. /.. 3  3.3..3: 3. :54970-./..:0  9030  574..: 03. 2.870/89.0  .08 : 03.  9:/.9030424: 40/... 3030 57.89.::34.2 03..89...  4.3. 9./:-. . . :897.5897. .203:0 8.:7..2.7 0  3.03 9: 70:9. 570 8. 3 1:3.34.89.083.89.549542. 80 3. .  4 8:  . . 3..3 574...0 2094/ 0 7. 342 7..783 .24/45:3.3 3.3.0/3.0.9 3.7.24 1:3.3489  . 574.89.89.3..0 .3:39009:. 3.89.89.2..9  574..89.: ..340/.0 -..03.3870/89. : 5774/  903.3.89..89.870/89.3 30  ...89. 54. 0 :820703.3 870/89. 24 0 /4.4.30 &89..3.342 7. 8.  .30 .3... 870/89.89..:57.:4/70/030.89.2 3. 2... 7..089..3.:2094/.  8. 8.0397.0  247.3:34.: 1:3.7.89. 90 39009:.3...32.. 0 ..0:59....3.89.0 .3 7. . 9.. 8 4 47.8:  8024-7../33. 424: .. 3.2.2.9....3.08948: 07.38.08..54/89 :8.08 3.702054970-34.  54494.302  $2 03.89.  ...4//48....: 3.3. 870/89. . 380575702....  4. /4573480 .80 3...:3.032 7.. 870/89.057207.: 03..40.. 8:. 574. 8. 54870/34  4-0-0/ 207..3 870/89.89.089 /4 549.9..:: : 5424.: 2 7..0  409..8:5489.3./.2. :0 570.5470 03..0  9.8: 544/3..34. 34 .  2.89.43.3..830 5747.30 :20 3489  89.9.:2385484-3489: 03.  94/4.3 870/89...3.4.08  .8:: 03....890709 4/ 5484..005480/. 4. 3.3.32 . . 3..0 '..89..54/89.2.3.2. 24 0 /4.4 80 54.3.9.783489:3.0 . 9 84 032439.4/70/038:70. 3.89.. 903 .. 342  . 80 /4.: 3....3084589. 574-02 : 030  .3489 : 03....0 93.  89. 920  3.: 01.. .342574. 3.84/34 4/70/03.89.870/89.89.9..8.89..3.93. 97.9  574.3 870/89.30  01.08 20/:92 308..3..32 574.0  :8.27..  !7. ..3:7..8.:942...  8.3810270:9.4/0  ..43.2094/. 3..322094/.: 43..3.. 24 0 80 5424   70.  ..7.  :4 ..:  3. : 03../7 .89.43..3.: -9 30 8..870/89.::  /4-72 892 3... 903 4 47.8348939009:.303...3.30 /4 4.. :2: /.: 3.947 ..7.3: 7.4. 424: .0   : 1:3.. 34. 30 .3..89 570/209./7 ...: . 45 9.  .89.2. :8034.4/70/030575702307. 3 : 03. 575702.0842  . ./7 .9.  570 8. 4-..3..-47.4..78./ 3.850.20303 2..89. 3..4 80 94 0894 28  .  .3 57207..03.97.3. 30..7 .../7 3.: :740 ...89. #.077   /70 .0 93.:4 0/331472.

 8:89.. .4-494....3.3. .03.42..  94 43 4/454894045 9.9   :03.34 /.89.: 0  570547:0 4-.0.70/3489....: .0 ...:03 870/89.89. 80 4/348 3.:. : 3. 03.07-./. 437/ :0340/.024 54203:9 8.: 97 89.83489 .  8...:  2094/44:  8.034 0 . : ...3.308:23.:/4..:570/34893.. 30 47890 /.  & 4/348: 3.3 870/89.  %.% '# $%  .4.3.:3.: 0 3.3: 3.3..70/3489 3.: 03:  8.  -4 94./. :.34.89.903.  . 80 . .. 859.9.4034  . 5480/3 0/0809.2024 3.80:.89. 47..342 --7.: 4 0/345702: 89.4 9.:/4. 1 4891 !79420 . . 8:-09 ..:  13  900  1.870/89.3.43.  897.4/0 0 3.. 4 . 4/3.3 574: .730 .. 80 70  /09. 34 /... 574: ..0  70:9:0  .89./.34892. 085072039.4.8. 03 574: . 0/5 . 870/89.::/.24 .32 .3. 97.:03.. 9. 870/89.30 01..  '0 3.:03.:03.24 . 0 89493..30 48.  : 03:  !748947 3. 7.3. 4.8047890.2 30 /4..7048.. /.543. 9457: ..:3. /7:2 3./7 .. 4-.24 8:2..9 789 7..45 9089.:/4.

.34./30  574..89.: .790 2.9.870/89./4. .834894.4-020308.4 : 034 54870/89..04 70930:.3. .2 34  7.30 304 8.24..902..42 ./7 .14845.3070.3 3 0 58203 7..30 2..3:3.3:4/7.. 0 0 543...8  :/4.480570/..0 0 70:9.   5.30 034387.30 70 .  '07-.  3... 0 /4.0 ./.3  085072039 8:  4-. 2.:  574/:-:: 3907084.80 3091...34.. 0280 5480-34 4783 .89.:: 7..:897::8.. 570/89..984 47.29  . 57: .7.: ...34249.3.4/0 /.430  3.9...4/0307.. 574: . 92 572072.. 5480-34120.4 3..3.7.33907084.90 4/ 570/209. 54. .03: .89.: 3..4 . 570/.7830 28..2.:897. 540/30 570/2090  3. :. /: 0 80 5..830 4.. 4/4.14727..:: 7.3447 030 24 0:9.:0    .434870/89.:: 03:5489 080. 3..42  5720342 .30 .  9...300:850 34  '0 :850:$9./.30 4-..445774//3.  70 . 24/04.34.3./..4207 54. /..:/4.3. .32 570/2092.32 .. 3  :/4.:/4.480:8.3:0790  8  4507. 59.7..:03 ).3.  5774/30 3.4 /...89  5.0 :54.9.:3. .2..... /4 7. : 2034  .2.3. 57.70200/.....034 7.:3.0 0 24: 34 89 9 : 030 .  : .  ... : 03.54870/89.52 ..3489  & 3.:03.3: :4: 57 47 .  900. : 03:  &9.30 7007.0434 940548.2. 7.  4-4. 0.080 547090 9 8./..2 3.89.0  -4 : 4.. 870/89.488902./389  & 3.0 ..8.. :3.  4  .93..30 3.39..7/034 0 9..702030:897.3497..033.0../7 . 0 80 4570 . : 42.870/89.9:70 7.  3: :4: 1441.: : 7.4 80 30 8.30:4.  &20834 543..30574-03.89 34 870/89. 8: 124.  5402 :  57203 5489:50 4 8: 2 57./4.:4 -..89.7: 70/4..  3 0.  : 42..:03 870/89.0  :850 80 5489 0 82 0342 42-3.89.3..:03./.93. .-47.0 ...489  : 4   ..01./: /45:38 ....9..

9:47 03:3..0. .. ...570/.3.380/89.89..289:/. 3.5774/33.89.4: 892:  .305489:5040 057203.. 3.3 &8...  3. . - 3. /49$7/ .  .... 3489 :40 3. -.89.30304:3.3 247. :850 3.9.2. : 47 03: 3.3 870/89.  3.4/03..7 0 :92 -9.:.89.0 ..02:8.4  57094/3...  .2.902.4  24: 3489 43 42..:9.89.89.0 0.0 8.8.89.89.803... 543.:..23.3 07..89.3/4573483574008:3.   ..

8.32 8.7835489:5. 870/89. 24: 3489 8:5899:.2  8 32 8: .999:54709.  84/3.. 0 2 43 4: 9/.89.89.4548..0 -.00/343.. 7:3074.3.3 .4.  7.89.8.01.  & 0/342 8: 80 8..3. 870/89./.2.30570/.. 48594. 84   .30 :54970-0 4-7.54970-.:  0/3489.424-7. : 3.. 247..8 :3..4 2 . 0 54..  42-3. 12 900..907.:':/8 : 3.3.:/4.3. 9::4: $4/ 344-7.7:89:/. 30 -4 0/389.20/0. 57./7 .3. 89. 43.89...: 42039.7..  .  4.907. 5702: 89.  42 - :54970-42 24.. 3054870/3489 /70934 8:89.4./02..89..4/. :45 90  .. .  2. 5.03.97.:034 540/3489.89.-42. 3. 3 0..30 897:9: 7030054.24/..4.3. 3. 870/89. .03: ../..93 /0243897.89.4.2..  8  .34  3/.4.3: 3.34 . .7.../4.:942.2. 900:.89. 08047899 4. 540/3489 . 030 7:7  3907.30 .8:  7.203:0 3. 50/. /.870/89.88902 424: :0 57.570/  4. 900:.3:  7:47.0.3. 94 0 /.03.0.2...8  & . 4834.34.34.3. .574.../.. 3. : 4..2039 .89..034 0/ 9.47034 7:.. 80 57./7 .- 48294.. 3.3.2.3.242 .32870/89. : 57 .3089.4 03...0 0  20 :92  /4. 57207  4..:57..0....787. 3. : 083.320/. 24 0 -9 57.  & 4.8::59.970-.3.30  .3. .43..  24 0 549 5:34 .4 /.  50/..804-. 4/4.30  3.0 17439..324 02. /.  2.7. 3./.2..9 3..9.:8. 9 4-.3570/2094..89:/.89.80485484-0  !4/3.547.434 9480:   4 2344 7..:/947:2.32.. 43/.. . : 030  /7:.3. 89.  .: 2..4 .33...89./.:54970-..084-7...14.943   .857../08023.89...4..94.93.3 574..9  425083 4507.93..44 89:/ !74../.8.54970-.  /0. 3:30897: 3 30.4/.320/.3.7. 88902 .03.: 030  & 9. 24 0 57. 2: 542. : 03..4 /..08   92 59.3054870/34578:89.  3054870/34 /4 .343.4 484-03489 -3.89.32.. 3054870/3489 /87093489 57. 4 0/3.088 41/:../..:. 4-7.. 870/89.45424 3....$%' # '%    !747 03:3...3. 8: 3.2.42!74.4 /45:38.4 .4.89.  4.2...4.8458:!0/. .   0742 7:307  : 8... 80 :3.  ..0. 7.907.970/4. 900. 24: 3489 2.574./.4480 20 :489. 4310703.  54970-.3..4 .4:2 032. :83.34.0832 8: . 570/. 8903: 94 7.89.89.3.3. 30 24 0 /. .4 0348942039..7 : 575702032..30 ..0..3.43.83457570203425.30 2.443.480.04. 83.2.92 . ..04-.9070  0/ 80 24: 47899 .. 54.7.3.3.89. .99:4:/45:3843.324 0/.28: .4970-..  -4 30 8./:. 424:478998. 30 . 3.0 4 030 3...89./... 540/30 570/2090   . 5.  . 54709...443. 80:4 03.  4 7.4-. 20 /. 3./.. 4-: ...30 5424.3870/89.34  7:5347.304-7.:03. 344/: : 03. 30 3.. -7   897     .2. -07020 03... 8. 897: 3.4. 30 . .4. 4.030 574-02. 3.  -4 47.054970-34:4 9 /489..89. 870/89. .90344.8344-..3.4 7.547. 054870/89./ :8..2.. 4.30 903440 /4..34 7.32.575702..89. :57203:7.3..3. 12  900.3...

 0 .08  & 942 574.  572030 870/89. 3./..0 .1 34892.203. 484-4/93..  .89./.7 .97.3.2.4/: 03.4  : 14727..89.  . 20/: 3.3. //.3. .  5.2.08:  802 3. !742030808.30 08.0   : 89.30 24 0/.: . %0:3907.3 870/89. 80 : 34 478908/20897.  89.8940:89.3 870/89...97..3:574/:-03 3.3.245489:50 $.89.  9:/. 9870/89.0/3 42 7..  : 03.... 44/348..7.: . %4 24 0 -9 25.. 3857 0  4.547.9 4 574.2.24 8.4..3. :3.89.89.4 54870/3. :3....4.7. 870/89..:7..20 :3... 30 4/: ::  /.   54/. :: 8:89.89.4.4894020/:9../..9 4 574.4 0300.  ..:8. 903 4 89. 7...08..0/389.4.  0 247. 47 0303.9 4574. 0280 -0 8.. 4 .. 4. 24 04. 3.947./...0 7.0  8./.89. 857093489.. /4 4/70 03 70:9.  !7 9420 970-.7 ..34574.:234:.447.83489: 03... 8./0...24 3.5702.  .3: 89. //.0 3.3.34.8.9.0   3 14727..89..3.34 7.4 3.30574203.32. /..8..  3.0/. &54970-... 45 9 84/.  57.3:3: 03.42 2307  30 24: 5424 33.0  89. : 574: . //..245480-54/ 3.4  3.89.08..4 7.4  3.: 2:  3 828.4/2:9. . 3. 9.3.89.  9. : .  4 30. 3.9420 24 0/...4..: .03 247.34  .5702..  4 80 30 4/3480 8.2 . 5702.9  574.042..4/348 5702.9.8.. 20/: 3.9 4 574..97.  3.4. /4.0 8 0/30   870/89.3 . :3./7 ..0.0  ::5.2. 8: : 03.80 4/. 4. .30 3907.30//. 8 57.. ..4/ 7..7./: : 03.30 97.7 .08.03457 .../7 .3.0  .4.. . 3. 0 249.  ./  : 030 %.4 7..478907. 80 ..   : 03.3.08.0 : 7..4 3.3.  :8..89.9 42 574. :./:  % 20/:84-3 4/348 2. //.3: 3. 4. 304 9494:57. 92/42032..9 870/89.7890:47..30 44507. . .89.30   .4 0307.3..0  ..89.89.3:79 489.480.3. 3.8032. 4-4.9. 249.04 73.3 //.870/89..3.89..08..  54970-..3870/89.:23247 03027..0 93. .4 80 57 :8.9.  4.34 57.  /../7 .3: /7: 9..248020/:84-32 :9.3.4850. 4 54/89 : 7.3489  82. 574203. .9 8 92 /. /4 /..08: 89. 89. 3.3.3..3...7.. . .4  7.  .3: 3.  : 03..  .308.//.3: 3. 30 4389. 0 30793. 3954.2.08.389.393.43420 9480:  : 14727.2.:  7:3074. /4  /4 8:4-..89.....3. 30 0 /4  . /4.3:42543039: 30: 03. 7.30 4/348.  24.901.9420 2. 42543039..

.9 3489:7.3.37.93489  84 034 0 95.4 8:30454/3. 7.7.  .307.384 7../..9.  34 570/89..8032./04.89.4-:.  &8. 54/8093.3 8: 80/0  ...347.3:2 94 3.0 .:3./: 9 70/480/ 4-7.57.80 574.. 34:9. 5424.3 :84. .. 570/./032 .039.42/. 30 80/0 0 425430390 : 03.70/:9.302 80 9..4/90470. 54/2 ...89...3970-.9..34 :9.: 03. 40  8 !. -9..80 05489 570/.8: 0:57..  870/89. 8./428:. 2. 4.3...03.: 304-.859.34. 3.0 7.07..38:./..: 4/.../.3...4.907..3  3.37.. 300 47...3: :4: : /4203: 57.89.. .4. 3.  !.304/70/0348.7.4 443. /22  54494. 570/:570 :03.3. 80 4/348 3./..0342 3.3..37.9. ./0  !70/3489 5. 3  5.7..  :/  89.89.57.. 8.9. 34.342....0543.. 4/3483484/0  70:9..905.94 0.34/. 7..9.  34.30 :7.3:9..083..3 247. 0 3..:0/.:80/0 097.: 54.489..89.8 ...89.02:8207030/0.4/4.43. 89:8207... .2.833..9 : .37. 3. /09.3.. .3.3 7. :/2 :0 : 030 : 84589.308:  3..3. 4/70/03 574..30 30 85:3.2:4/.4 3.37.3.03.  5489. :574.0 : 42...3..9.. !.89.4543.9. 544 .08 .:5.0.:874/32 ./ 4 54.4.7.../.857093489/..34../. 4..7.3.: /..3.9.....01.  / 4../7 . 5./: 54850/./.470  4 3. 80 5430.37.039 4 :..574203. .0  %42.307.0:9.0...9470 7:50540/3. 3.348907424: .8: 93.83. 5458 ..:3.30 4/70/.9.8  .  9  9.7. 4-7...470..304/8: .24 3.:3 570.3.9.0 24: 3489  :84.4 8. 57203....90 0 /.0  482 ..03.7.3.0 7.89..  !.08. 380489.: 03./.34 7.. 8.  /0:: 30 8.0 .090  489./ 247.9 3.3: 8.3:3/.''   !#&$%'  !.89. : 489.89..37. 80 7.30 89.3: 4834..9./. .303..7890.:20.09.4..38..25. 034 3..4-...34 574./7 ..3 2...  3907.7/9.89. 20/: 32..9./../. 0897:040/../0  4.. :850 34 5./:..24 570.. : 089.  :84.37...907 5774/:84/03..30 20  3.9 .-7.. : 03.0   3../.305.89..30 5489.89.9.: 48427.  .9380 70  5.43.... : 0  :8.08.3./.:9 03.3 574.:.: 489.0..7.2..542 :543. 3.7.9.3489  /:0 3.5489. 30 4/./..809442 3.89.08.85934 4-7. !.4  3.:80:80/0 02 !...7..4..90.::8.80 40/.030 54893:970:9./.3489/0138. 8:  ..  3..34 5.3080..4 30.3489  8.89.38427. /.9. :9...  7.37.3 3.  .  5.    . /. 40970-. 3.89. 434 94 : 03.. 487.37.9. 8.  .  ..3.89.  ./. 8.3 9401../.37.7.  5.9.1 30 :84.4.70203:.3: .70 03.89.. ..0 :84...30 3..924-0 2094/0  5489:50  870/89.7.9420 /.3.:20.25.3.34892.37.042.3.302570/.4. 30 439740  574. ../7 ./. 2./.4-7.570/89.03030454/3. 4/89:5..304570/209..789.: 8.0   : 7.3489  /:0408:3.  . 9442 .04:534 7.34 3./.:8.300/3. .  3..  4/..43. 034 3..305489. -47 8./.702038427..00 480 4/30  !7 942 .....3:54893: .0   304..3.  $..37.. 4/70 03570/209 570/2090 3../7 ...  -:.348944280:/54/89 ::8207. 948:8.30 .4/30 .3489 -47 .3:24/14./..30 : 3./7 .9.89.3 .859.24 3.4/0  4-0-0/:0 88902.34./.34 7..702034 575702.. 34.89.7020342/7: 9.3:  ./.3.. 3...3.89.4.3:..3.327.0 93.834898.30 574...3.34409.../ 3047.57.85244-7.3. 4 424: .4: 5748.30 94.89 247... 8.70/0  574./0 7..442409.32 5747..   5.3 303.3 870/89.30 850.809.7 .3./.4.../: 80/0 0 57094/3.85470 ./430:4.7..43. 4/ ./.3:84.7. 89.  84..034 .: 4/ 434.4/030..3.57095489.. 4.3./.37./30 .. 80 : 4/70/0342 5074/:  !4/7. 4-7.  70:9.-7.89..89. 030  4-7.3.574./032:9.3.242 ...3:3. -.342073.:  -4 94.3.7 030 5747.3: 0/34 570/209.9./7:4570/209..43.4834.20  570/.9:4/70/0342..4:8.4'  43 3. 3.:5....89.30 3.342-:/: 4 : 04./.347.89./.. 3.3000/. 9020  3.30.3 .030. ...03 .0880.302804-0-0 :0308.

0/. 57/7 ./.37.4 54207.  574900 4/30  /4 0 .304834. .. .9 3..9:.   !##  !.30/7 80573.4 : 4-.85:89  &9.:5.18 .3-74 34.8.3 48 . 0.: 9. .. :3.89.40 0:94203054870/34: 089. 80 .. 570/.03..89.34897./..37. 0 544/34 /.7. 0 80 8574. 3.7.  . ..8024 04-7.4 - 80 244 :..4/97.89.89. 894780 8./7 .430:894207   !7 5..54970-340.  9. 5.  4/ :3.4 . 94. 02..  2 . : 03.0 570/2090  $50.24574/:9... 907.89./.3.:54970-.. ..93.7020380 /2030 4/348 80 3.3003.304.9.470/480/:42 0804-7.30 .454..0 8.  .  4-0.2.540/37.  2.34 .   0454/34 0 2./92.  . 8.: 5:90.03.3. 570/.03. 047.3:84.89.  4 5774/  850..54 30 48..34.30 3. 80 5.37.22.. 5.30.3489  84... 4834./42 . -494.38.80. 540/30 3. 47.. 80 ..4.302  7.0 8.3:.280 8./:0 : ../ 540/3 4/4.4 3.7.7 . : 5747.0 ..3090200/3.34 .30 4/:..804-7. :3./.7 2080.907. 4..70/.3 /093.3 5480/.: 70.859.9 5742 5.5489:53489 47.-. 3..  !489.37.970-..4304..9:03 8.  540/3570/209.89.  247.874/32570/2092.:20.45 9.. 4 80 970-.../0 0 24: 0 :./.3224: 34892.0/.  /4 0 7.3 0/3.43038.: 4-7..47... 24 0 :9.30 0020390 3.4  #0/480/ 902.3 4/ .7/94 3:84 034897.37...300/3.9   %70-. 5.89..93./. 80 54..34898.: 07.37.2  0/34 570/209.3:  :8.4-7. : 94: 480 4/30 38:0/3..9./: 54970-3403. 80 4/3480 3. 80  59. 48: 4/3:  30 24 08020.4/3.850.0.9 3. 0 94 3.  570/./:30454/347./7 .9.7 .3.0/. 01.1 34 8.. . :3.89.3./ : 03.7 03270/480/42 8947.30 8.. 4-7.0. 54:4/ 90  54 30 28 7. 7001.7. 9 ..89. 4/ 85484-3489 3.70203847.. 80 0894 4-7.74 94 2.3./.2.:20.. 94.3.2080..3  %.89.9 : ./7 30 57 4-7.809442805902-7..1../03 3.28/04. 4-7..30 3..:42./: ./.0930548.  7./09 /.. -0 34../03 207.78. 40 8: 3.89. 30 54/:/. : 03.0./. 2080..32 . .7/4 509 7.0.30 8.0 3.:  . 8.83489  .7: 0/34570/209..3: 540/3 3.37.. 80 :.1 34892..8509 ..902.347./.54.70203.934.3:.30 40 54/7.4 30.030454/344-34./7 .54:4/ 9.30  /7  7.0 80247.3 0/3.5480-3480/..  4/0032.9.89.37.0 44 544.: 84 03489 90 34-2:5.34 ..  047.9:70  2: 4  4.3./: /..0 .9 .32 5./7 .3.37..3 5489:5.. 3./.: 80/0 . .34 5.347. .37.  !747.4930 870/30  850.30 8929:70 5747.79. 03 .30  .909..70203.9:9.. 4/4.423.  489.89. 0. : 42. 0. 4/ 32 /4-2.  34.342574.0 0 8.23.0.7.... . 54 09: 480 4/30   .:9. //. 9.702038: /203:  0/.789.9..  /: :: 3.3: 247.5.42540/:3. /. 4.802.89.9 3..9.89.4/9  8:-09.85470/.0.. 4 9. 3::3.4/003.7.  89.57207 805902-..89.: 34 3.3.. 54 7.3. 892 38: - :84.5..0805480-302094/0 0 :4.4  : 540/34893.99 5480-3:5.0 80/2.3.03: .89../. 3.038:894.3. 4-25747.3 8. 40.540/3570/209.32 570/.30 -0 30. 5.7020 .37. -743 0894 84 03  :84..4/97./:0 : .3.7.344. 0 0 80 4-7....8 :. 40 ./  :7../7 .7:5..49420 /. 7..242 /30. /4 805902-7.4  4./.  307 307  #      0 :9.702080.7.7./:/2   !7425.3/04.342  5747. 3.4  7. 8.  2..  !./..4/9 7. /09..3: 570/89.3 247.  89470  7..7/. .3 0/3. 2. .. 4...9.. 3.3  489./..37.8::4.4 4-2 540/3 3.:4.. .08:  &850 3489 5./.7020 .3425700/34 57.0 570/2090   34..039:.89 30  24: 0 0 304. /:474 34 4/ 30 5.37.540/3.4 574/:9.30 247././:04/4.: 034 7../ .7/034 0 /..  48  . .. 3.03. : 3.70/2./.: 2080 34 :9.:2.342079442. 0.34 7../22 5708.4 30 /2 570/209.89. /.7.90. 8.1 3489 3.  24/04.7020 .430 3.909 3..  574/3 5:9458  458 540/3570/0.7020.:  . 0 07.  570/.0 250 570/209.3.4-7.-47.034.7. 570 8.89.  3.4047.8 4/ 8. /7:2 570/20942 570/20/2.9 :84.30 570/. -9 70.3./ 4/70/034 .  /04 9.3.108   %70-.5.430570/209.:90203:575702: 4-7.30 4834..

. ./:: 03:  0/.030 43850.0: 48:4/3:  .9 //..: 4834..9..30 3. --490. : 4.7.4./.3.  54/2 . 70..03 .34/7..30 ./ : 8.9.30  70.039.4/30. ..342  //..4/ 30 5074/ 348.89.24: 3489/434 03.85484-30: 030. 4/34834 902.7.540/305074/05. 4850/.2.. 4-.3 40 4/70/03 570/:0 .34 :  7.40. 0 ..37./4.7  30454/3.70/ :.859344-7.4/348803..4...8.7..3 .7.  4 0 80  :45 9034  70  /.702038./09  /4/.89. 5.3 8..90 8./.  57./. 4/ 3 5.30 5074/ 3 574.  425083.3. /.: 4842..0342870/34257.3. 5770/-9.93 ./.3489 /45:3847...9  .7 00/.../. 34:9.89..3 4507.98 ./4.04:534 ..9./7 ... ..34.:4.3:84.85934 4-7.9.3 902.30 74/90.0/3 .34. 2:0.8.4/030 /4/.32.3 7.3:47039. 20/.3902.30 3./.2.4/30./.347.3..9. 2.03..3.90. :..970-./.4-5.907 5074/ 3 9..0..01.4. 4 :850:  4/34834 3... 5../.4.. 34..5074/:420: 03.34 .4. 24: 80 570/. 84-4/3..3.-7.3. 4 24: 2..30 70:9.. . 0 0.9./:   !#  !#  ..5489. 4/ 897.  8.3..2 7.4-.  .489.8.8.859344-7..  .8.90.3:. /7: 9.74/902.3     !#  !.70370:9./42 5.03  48. 1472:8.  570/./.90.934 7.9.89.0.53.9. 48/42....7:489.. 80 570/:570/  :43 30:850  540/3 570/209.  5747.3. /. /.4  .7.5424 :570.34 4/ 30 5.94./.0-74 .7.3: : 03..3.5844.4304 .84.3 /45:384/4/.3  5489..84..3489/7 .70/.37.974-.89. 5.. 3.  .702038 5074/.4/45:38. :/45:3827:5.0/34-74.2. 3. 424: ..30 ..:20.2305424 :7...3.7...34870/34 4 44 03570 :80/0 7.../.0./.2./: 3.3489 /4/..  870/89. 314728.4 - .. 0 84 03..4.28 .088902.30 .0.. 7.34 7./09  7..0 3. 3..3899:.4/:..2.9280/4-7.2 : 03.83: 4-7. 7.: 03.50/.3.30803. 843489  90 3  3907084.37./ 57410843.8  &. 4/348 80 3.0/3.03.0  3.  470..37.  .934 7. 09. 8.: 5489.: /4..03..::7.  5447 9.89.434:850.2. 9..33. 9 3.04 207. .20  54 0942 480 4/30 3. 902. /.  43709.0:.909.3: 94. 570/...-40  3.34..  8.42 4/ 3 5749 0 : 8 342 792: 54 30 7.2. ..89..20/:: 03. /4-72  :850 32 7.  #.37.85484-30 : 030 : ..9.47.4  5489..84.98..983. 03043974.. 4.9.4054970-34:4-:7.3 48427.34.08:7..  :9:73 3899:.9. ..980 7:50  .4 47.9.2489. ..4/3././7 . 0 20/:84-34 54.  4 80 489.  .039:. 03:30/4.3: 45 9 .2.37.  & 4/ 32 5.  /013 0 434 94 80 0  24 0 5489  ::5342 .89480250.30 4-:.3:70. 3. 0 38897.: 03.570/89. 44507.:5489.././.37. .3 00203. /4.37../...2: : .:80/0 ./.5.       ..570/4.5./ ../.894  7:50 .  : 34 80 ..  !.89./ 8.. 80 3.908.3 /8. 01.  .-0: 030 .3.3.27.7.:850 345.   3.9.93 7.37.34 3.  420 80 4- 34 54/7.89./03 45 905747...  902.90.70/2. 4834.. 020/:84-3454.30 570/2090  43709.30 . : 3. . 8.0 -470:9.0  4/ 3 5..3.98 .89.:4./3.  02:80/4/. 9 4-.548094..  1.4/0  570/.3 .7:30.5424 74/90.3.3. 3.9 4 5./7 : 0 0897: 38: -:5.  892 32 8: -.03.30 40  5474/.4.98. :45 90  %70-.90  94 424: .89..03../3.  ..9 42.. ..489.7.83 5489:5. ./. 54:4/ 302  9742080 342  2080 342  0/0342  #.:/7 8./.37.34/3.0.37.030  5074/ 34 80 8. 40 57095489.9..9.8.0 -74 3./.: 897.84/.  570/.43974..: .0   :850 3 70:9.304/ 307..

 .9.. 8. 57094/34 970-.0 9 434 94 : 03.37.47.894  304400203.: 574/:-.  /:-30  3.3:03.37.4 0  5844 0  //.3: /8..89.. .89.3.804834.  !74: .3.0 : 540/: 4-2.  7. 897:9:7.- 2  874/32/8./..30 5424 30 907.9 0907.3. 4 3./7 ./.3:3.32 57.7/.: 34 545:.89.3.3 8.9....:  /.  4-2 7.3. 24 0 80 43.89.3.30 :/ -03.8458.34 5747.89..  !74: ./....304. .34 5747. . 80 8... 3 4/20703 8.4  50/.7.2. - 970-.8.70/.  8: : : 03: 4. 8.5482.8.  540/3 54.30 2.3./7 .89..8.: 030  0 /4-74  902034 543.. 5.44-:.9 : 03.  : 7. 4/70 03: 3...730 907.3 570/209.3:574/:-.0/. 3254/89.3.. 970-..9:70  .9 :850 34 575702. 4-7.928.:  3.  4/4./03 :850 34  3./7 ../7 ...  570/. 30 24 0 80 :850 34 570/.  4/4.89.. 80/0 0 0020390 543.4 /./7 .303.20303 : 03. : 03.: 3-4.. ./3.3.0 40970-..570/.: 2.3..  .574-020 3.!#$%'  $  !..3.. 3  ./.24:/...9...2. 4/4.7./.9. 309.89.  24347. .. ./.3::/ -03:970-. 2... 3.540/3.2. 00203.907.3: /.2.702033.  !747. 4-7..: ..0/./....  897: 30  3. 570/./:  :9..7.. 4-7..1.8: 9384. 8 4-742 3.84.. .7020 143/ . 3. 3..7.4  : 4/348: 3..  .907.:. .30 .30 3. 9.3.4.89. 3  834. .  902..8 54/7.8::59. . 3489  574./034 .9:2 : .24 0/457309-4027.59..3:/.8.33..2...74 9443. :543.4575702.32  !74: .30  70 .89.03.3.9:70 424: .303./0./  9:2.:850 345..3:: 03.... 3. 9 .907..47.89.43489 : 4-7..9070  54/89. 8. 3907084. 8./.30  :8.403.4 5424 3:  /45:38: 907. 30 24: . /2.4 . 4/4..0 7.3:84.. :7././09 47.:20.4...30 4-:.  . 03: 9.7...31472..89.97.9. 424: ..98 ./.  ./.2.89.5424304. 2..3 0/3.3.2.7. 3..89.:8...53: ..3..... 3.9:70 572 3..3:/.7.2  57094/34 57094/3  7..9. 0/3.. 4 8: 3../7: .. 3...9.4 /. 3. .89  24: 3489 : 03..: 0 470..53. .  0 84/34 543.89.: 0  4/4. 8.30 5747.0  .37. 8: : 03./0 540/3 3. 575702..4 9: 03..89.0  447/3.92  /.:   570/209.:20..2.3. :/ -0342 :/ -03. 57203.9.2.3.30 2094/.70..0... .

4..570/54203:900020390  4: 807.2.2.70/ .03.38:894 94. .89./.89.3.85934 4-7.89.   .  0.0 85484-3489  54970-0  90 30  3907084.  7. 43850...3.99442 ./0..3.: 30454/32 3...:20. 3.434-:.  8.30 0/3..7.7.902.80/0 00020390 902: 3.  : 03.4-../03.27..89.. !7425.7 .34 .  /4 5480/3  089 00203. . .  4/34834 570/.30 .3 570/.8  !742 57.18  89478.4.8944..3:  4. 7.30 8 34.  5480-3.4.3..0  .907.3  $0/0  00203./. 94 54/7. 3.907. .34 .89..42 543. .5489:5..34 7. 54/042 3.0.90  70/480/ .9.4//..8 4/ 95.../.3..3.. 540/30 09.50  3...3.8.32094/. 34.3 8.0 - /42.  .89.3./..89.0  & 489.30 54970-3 24/0.89.  ..4. 3.3-4747.43.27.30 2094/.2.308 . 40 3...3. . 5740. 8: 1:3.90.30  :8..2.:   7..4544 . 0 0 .  /42. 5.. 7:58. 8..8  4385090 7 /09.348940 03. 8.: : 03.3 570/.34 :9:73 439089 3.8./. : 03.9  570/89.3:  43709.../..2489.37.././ : .0.. 543. 0 .-47..9.2./.. 3.-0 24: 3489 47 03...324 0570/..30 :9.0 5./.3.: 03047.4  ..0 -..9 870/89.7 . /.08./04.9 570/89.702038: 54/0: 3./. : 94: 3.  903..30  :9.30 2094/0  870/89. 9...0  4 80 4/348 3.37.  2..3  /2 58  1:3.: 03.. ... 540/32 09.33..7.9.89.4 39009:.9.89.3..947  -47 047. :543. ..24 7  45 90 8: .3.  : 03.  3..:20. 575702.30:3480:.3: 570/./0-7 0:850 30  #.039:.0.. 59..8.32.8. .0  .. 3.43. ..0 93. 3./: 7.. 4370930.424: : 03.3./0  7.3489  54/7. .9971.03:  304.470.3: 5747.907./09/4/.  .:./7 .89.30 859..  54/7.03.89.0....3574/:-035..0  3.2...8..3.9.:  4.4 ..2.  575702. 409. &540/:543./.. . .. 80 4-7.434-.89..34 : 03.930.5..85470/:5.. 57203:14.90  !7 5./.8.8.5757023:  4834.83. 570. 828.  :2032.  .  4..  01.  3.4 .7 3:  4../.35: :.3. . 0.  . :44570/..9. 84./547:5.37.0  3..89.8: 3.32.9. 4809.. 4-:./ 95 .90: 03.89.9.30.3.7. . 3.:20./.4.30970-...9.89..3.7./.

/....8.34 43974  4 43974 5074/ 3 5./. 80 7.43.  ...3.. 5489:5..084/3  7.30 /..89. !70.3..0 4/43709348.2 902542 /.30890503.7.30 4/ 897..:  9  30454/3 3.70/30 303...4.: -. 540/3489 30. .3.49 -934 .  ..3  01./. : 03. 8.3. -93.789.0   44 8: 430 :9. . 5742 5.. 5745:89./:.03 0 7..  &20894 202478.304-. 4/ 43 4.3.30.89.3:01. 80 42:3. 80 59. 89.. 0 1:3/.880.30 89:..3.3  574203. 0 80 203.  &8.  ..970-.0  !4.70/3 .. /.9 3. .479 4 89...34 7.9./:7. 5480-34 : 7.37043. 57094/32 5.2443974:  4: 574.89.3.  07 8. 5./7 ..8..342  .3070. 8. 2094/.04-7..  :5470 ::   8.300/3.2 03.4 34. 7. . 45 9 892 3 57410843.89.3.. .4/0 3..30 3..  4: 4-.8.43.4 .... 4/ 30..8.8... 2..54.3 :84.3.2 030:820703454.3 80 57.89.  903. :3.402 3/.244-7.8509.07. 85484-3489 /. .7:8.89.44480 024 05489 4-7...83 70 03.3..37.574-02.093 47.7.3.34.90.70203..30 8.3. 7.574... :850 34 4..3  /70947 40  4.0 930  3.0 .2 030/09.  3. 943.. 0302 870/89. 903 . 80 :4.. 0/.302 20.7.30.94570/..  :-0/03. 8.35480-3489 97./ 3.4054.302.7020384 5074/.3.49 4/89:5. 4 3. 94 302..3.907:  /09.  .  8: 574: .:.3..4.0 /4.  :84. 043420 3.3 85484-3489  89./42570/. 5. 54-4 .90..223.3 7.. 2094/. 8... :8..702034 3.. 8: 30454/3.4 45.  54/. 0 80.43.34. 7.432574.0.20 :84-34 54..  5:902 4-09.43974434-.  :9:70  -0 4-7.  304.0  074570/89.9 .9.  3.4. 4834. 03.7.  70434..9. /4 ..0 .0  !489.5489. .439489 70 .0 30-930  /247.3 7.03. 4../. 80 :8...30  20 80 70: 0  :8207.783 3897:203.2.  4 02: .34 8.9.: 9..082. 3.0 4592.870/89..4/9 7. 5. -4 01. !. 8.3.3 . :850 34 :8.342 570/..:448:20744: 03.: 0 31472.5.3970-.0..: 48 47.. 40. 54-4 ./.43974.3.9./.3.90. 0 9.302.. 4-.4.3: 57203: 2 ...  . 0 0 393054970-325.37.  .3: 3.8.9070  $. 4/89:5.89. .3. 80 28  4  2.47.3 4/ 3 0 074  4834... .4 80 . .28..:  54893:90 70:9. 03 5748../..0/.3.4../0347.3.89./.034 7.9..570/.0/7  %70-.4/0 0/00 4834...70.2 030  .0   570/89.70/3489  3....0/...30 /. 0 54/.90.308:/03030454/370.4/: :: ...0  8.30.89.0 .3:  :8.344/70/. -494.  97.  8: 93.830 88902.89... /.70:9.4 4/4.348. 9442 4/70 034 .: 3903. . 5480-34 .. 0303.3.2039.3: 2 .3.7.42 540/3.3..30 485484-......3443974 44280574.89.: 548940 ..3.7..302.  30/489.. 970-..3 24: 3489 : 03.49: 0/30 0307..: 4/ 4-.  0 :92  4/89:5.  .34 8.  3..5489./:..3... 439740 40 4-.3489  4 0 80 4...493057410843.  5720342 7.9.24 54 80- 30 .859...0 ..8 4/ 7043. 8..24:448: 938:9 03.  $94. 0347..3.450/842 .9..3:  :8.07..03.: 30454/32 31472.702034 3.0  : .  743 897. 3. /70947  4/34834:57. 4/70 :0 80 3.789: 3472 .30 3..08.34.  24: 3489 .0.5489:5..  4/ 30..0 3.89.3. 30 970-...302 : 4-74.3..8.89.  :2.  5..3.3 4 5. 40 ..830  7.90..30 5757020  30 .4. -:/0 89744 54 94.  24: 3489 ...: 80 : ..575.  7: ./7 ..    %# '# !  !. 4. #0 03.42 4/70/030 89:....4834.././7:.30 38897.9./7 .90470 434 94570/89.  /4.4  043428 .4 45 90 4-7. 30: ..3:0 .  3/.  . 8: -./.9070 3..3 3. . 0 0/.4.80 4/ 4-0: 85484-3489  /.. 3 303. 54/7 ./0:7.: . 8.2....3. ..0  808: 938 203.8509 /10703.3489 89.37.: :.  9.8: 93:4/70 0303.30 3. :8. 4 8: 54970-3 8...7 .25..0. .   .37.73 7.24439740 40/..342 89.0 24: 5743.3:84.907.89.03.3 24: 3489 :. 80 42:3. 30 :2.3. 90. 08903.. 07 80 3.40.834/.  574..3...20  8.34 .90 : 03././.2 030 5.3 2.85090574.. .42 03.0 80 . 39009:. 3. 7..8 80 /7:. 4.3: 3.2.702034 /7: 9.:45 904-7..  304./.0  . 8.3.3  80 24: /4.3. 3 424: . 80 28  /.:9.0 2.0/.. 3.3.3:  .7..305.. ./.399.

34 574..9..: 8.89.0 8./03 870/89.. 03. :9.30 54970-34 .03 .3.438.3..9:5.02 3.89.08.  570/./034 0 /.89.89.  24: 348:2. 3.30 8. 0 ..4807..8929:7:8.42258../.34.37. 30454/34 .3934208943./7 .. 3.9.4/030 :.  & 0/342 -74: 89:/.:5.32..3.30 :820703 3.0.2 57094/32 3..3.7/034 0 /.37.32. : 03.  489.89... 9442 ..7..8: 2.  3907084. 800. :9.  !742 5. : 8.7 .  .3.89. ./: 31472.: 9442 .3489 40 80 4/. 572. .0 02 -74: 897.  2.0 9  9442 3..3: 5480-34. 3. .3.30  7.. 5.34893.3: 9..  34.30 5489...85470/ ./434.3. 80 3...7300203. 0.  0/:92  8: 938.907.9...42 : 03. 3... 2..42 5.03... 0 -.:/423.  80.:2.2.70203. 0 :820703.  . .03..0 4 8.3.0843      .3.2.0 !79420 3.24570/209... #  $.3489 80 4/3480 3.: : ..  3.0 .2.3./7 ./7 .89.70203.& 3.34.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->