Republika Srbija Autonomna Pokrajina Vojvodina Izvršno veće Autonomne Pokrajine Vojvodine Bulevar Mihajla Pupina 16 21108 Novi

Sad

"OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE"
Strategija

Novi Sad, mart 2007.god.

Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj je saĉinio projektni zadatak za izradu strategije »Osnovni pravci tehnološkog razvoja Autonomne Pokrajine Vojvodine« u maju 2006.godine. Potpisani su ugovori za izradu nacrta stragije sa Fakultetom tehniĉkih nauka, Tehnološkim fakultetom i Prirodno-matematiĉkim fakultetom Univerziteta u Novom Sadu 17. maja 2006. godine. U izradi predloga strateškog dokumenta »Osnovni pravci tehnološkog razvoja Autonomne Pokrajine Vojvodine« su uĉestvovali sledeći struĉnjaci: Prof. dr Vojin Šenk, dr Đuro Kutlaĉa i prof. dr Stevan Stankovski za oblast Raĉunarstvo komunikacije i automatizovani sistemi, dr Jasna Mastilović i prof. dr Radovan Pejanović za oblast Biotehnologija i proizvodnja hrane, prof. dr Dušan Gvozdenac, dr Rade Ćirić i prof dr Miloš Tešić za oblast Energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije, prof. dr Milan Matavulj, prof. dr Mirjana Aĉanski, prof. dr Zorica Svirĉev, prof. dr Dragan Radnović, mr Maja Karaman, mr Jelica Simeunović, mr ĐorĊe Jovanović, Ţeljko Maletić i Sanda Savić za oblast Ekologija i hemijsko inţenjerstvo, prof. dr Zoran Zeković i doc. dr Karmen Stankov i Prof. Dr Nikola Grujić za oblast Nove tehnologije u medicini i farmaciji, prof.dr Miroslav Vesković, prof.dr Ištvan Bikit, prof.dr Svetlana Lukić, dr Miroslav Dramićanin, dr J. Nedeljković, mr D.MrĊa, mr D. Štrbac, S.Forkapić, i G.Štrbac za oblast Nuklearne tehnologije i novi materijali. Nacrt strategije je završen 30. oktobra 2006. godine. Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj je uputio Izvršnom veću Autonomne Pokrajine Vojvodine Nacrt strategije i predlog odrţavanja Javne rasprave u januaru 2007. godine. Izvršno veće Autonomne Pokrajine Vojvodine je na 145. sednici odrţanoj 7. februara 2007. godine razmotrilo Nacrt strategije »Osnovni pravci tehnološkog razvoja Autonomne Pokrajine Vojvodine« i predlog programa javne rasprave. Nacrt strategije je istog dana postavljen na sajtu pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj. UtvrĊen je program javne rasprave o Nacrtu strategije. Završna rasprava o Nacrtu strategije je odrţana 5. marta 2007. godine u Skupštini Autonomne Pokrajine Vojvodine. Na završnoj raspravi su uĉestvovali struĉnjaci sa Univerziteta u Novom Sadu, predstavnici Privredne komore Vojvodine, predstavnici Instituta, predstavnici SANU i VANU, predstavnici velikih privrednih sistema kao i brojni zainteresovani pojedinci. Nakon sprovedene završne rasprave o nacrtu strategije Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj je u saradnji sa nosiocima projekata u okviru utvrĊenih oblasti izradio Predlog strategije. Izvršno veće Autonomne Pokrajine Vojvodine je usvojilo Predlog strategije »Osnovni pravci tehnološkog razvoja Autonomne Pokrajine Vojvodine« na 149. sednici odrţanoj 14. marta 2007. godine i uputilo ga Skupštini Autonomne Pokrajine Vojvodine na usvajanje.

2

"OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE"
Sadrţaj

1

UVOD............................................................................................................................................. 8
1.1 PROGRAM PODRŠKA TRANSFERU NOVIH TEHNOLOGIJA – BNT............................................. 8 1.2 CILJEVI STRATEŠKOG DOKUMENTA............................................................................................... 8

2 3

OKVIR DOKUMENTA............................................................................................................... 9 OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA ZA OBLAST RAĈUNARSTVO KOMUNIKACIJE I AUTOMATIZOVANI SISTEMI.......................................................... 10
3.1 3.2 3.3 3.4

ELEMENTI STRATEŠKOG DOKUMENTA....................................................................................... 10 SWOT ANALIZA POSTOJEĆEG STANJA......................................................................................... 10 ISTRAŢIVAĈKE I OBRAZOVNE INSTITUCIJE U SEKTORU IKT U AP VOJVODINI ............... 20 IDENTIFIKACIJA POTENCIJALA ZA RAZVOJ I PRIMENU INOVACIJA U AP VOJVODINI I LOKALNIM ZAJEDNICAMA............................................................................... 21 3.5 SWOT ANALIZA SEKTORA IKT U AP VOJVODINI ...................................................................... 21 3.6 AKTUELNE TENDENCIJE U SVETU, EU I REGIONU.................................................................... 24 3.7 PRIORITETI RAZVOJA........................................................................................................................ 25 3.8 PREDLOG MERA ZA RAZVOJ IKT SEKTORA.................................................................................29 3.8.1 IKT Infrastruktura.................................................................................................................. 29 3.9 ANALIZA UTICAJA NA OKOLINU .................................................................................................. 30 3.10 PREDLOG INSTITUCIONALNIH I FINANSIJSKIH MERA ........................................................... 30 3.11 FINANSIJSKI MODELI ZA PODSTICAJ......................................................................................... 31 3.12 KRITERIJUMI ZA INVESTIRANJE.................................................................................................. 31 3.13 KRITERIJUMI ZA EVALUACIJU PROJEKATA............................................................................. 32 3.14 KORISNICI DOBARA I USLUGA.................................................................................................... 33 3.14.1 Korisnici dobara na domaćem trţištu..................................................................................... 33 3.14.2 Korisnici dobara na inostranom trţištu .................................................................................. 33 3.14.3 Direktni korisnici dobara i usluga........................................................................................... 34 3.14.4 Indirektni korisnici dobara i usluga ........................................................................................ 35 3.15 LITERATURA………………………………………………………………………………………... 36

4

OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA ZA OBLAST BIOTEHNOLOGIJA I PROIZVODNJA HRANE.......................................................................................................... 37
4.1 UVOD..................................................................................................................................................... 37 4.2 ANALIZA POSTOJEĆEG STANJA..................................................................................................... 37 4.3 POTENCIJALI RAZVOJA.................................................................................................................... 38 4.4 OGRANIĈENJA..................................................................................................................................... 38 4.5 SWOT ANALIZA................................................................................................................................... 39 4.6 AKTUELNE TENDENCIJE U SVETU, EU I REGIONU.................................................................... 47 4.7 PRIORITETI RAZVOJA........................................................................................................................ 49 4.7.1 UnapreĊenje efikasnosti i obima poljoprivredne proizvodnje.................................................... 49 4.7.2 Optimizacija valorizacije produkata primarne poljoprivredne proizvodnje............................... 51 4.7.3 Osavremenjavanje i revitalizacija industrijskih kapaciteta prehrambene industrije................... 52 4.7.4 Podrška planskom pokretanje MSP u agrobiznisu i proizvodnji hrane..................................... .53

3

4.7.5 Funkcionalni franšizni sistemi bazirani na domaćim potencijalima.......................................... 55 4.8 ZAKLJUĈAK...................................................................................................................................... 56 4.9 LITERATURA.................................................................................................................................... 57

5

OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA ZA OBLAST ENERGETSKA EFIKASNOST I OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE.......................................................... 58
5.1 5.2 5.3 5.4 5.5 5.6 UVOD.................................................................................................................................................... 58 ENERGETSKI SISTEM AP VOJVODINE.......................................................................................... 59 STRUKTURA POTROŠNJE FINALNE ENERGIJE U AP VOJVODINI...........................................60 ENERGETSKI INDIKATORI SRBIJE I NEKIH ZEMALJA IZ OKRUŢENJA.................................61 CENE ENERGENATA..........................................................................................................................62 IZBOR KOMERCIJALNIH ENERGETSKIH TEHNOLOGIJA POGODNIH ZA PRIMENU U AP VOJVODINI............................................................................................................................................63 5.6.1 Energetska efikasnost............................................................................................................. 65 5.6.1.1 Povećanje energetske efikasnosti u industriji....................................................................65 5.6.1.2 Distribuirana proizvodnja toplotne i elektriĉne energije.................................................. 66 5.6.1.3 Povećanje energetske efikasnosti u zgradarstvu.............................................................. 66 5.6.1.4 Kombinovana postrojenja elektriĉne i toplotne energije..................................................67 5.6.1.5 Rekapitulacija potencijala u oblasti energetske efikasnosti............................................. 67 5.6.2 Obnovljivi izvori energije....................................................................................................... 68 5.6.2.1 Proizvodnja toplotne energije iz biomase........................................................................ 68 5.6.2.2 Postrojenja biogasa i korišćenje biogasa u energetske svrhe........................................... 69 5.6.2.3 Sagorevanje gradskog otpada........................................................................................... 70 5.6.3 Geotermalna energija.............................................................................................................. 71 5.6.4 Hidroelektrane u Vojvodini.....................................................................................................73 5.6.5 Proizvodnja elektriĉne energije korišćenjem vetra................................................................. 75 5.6.6 Solarni foto-naponski sistemi................................................................................................. 76 5.6.7 Rekapitulacija potencijala obnovljivih izvora energije...........................................................77 5.7 PREPREKE ZA POVEĆANJE ENERGETSKE EFIKASNOSTI I KORIŠĆENJE OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE.................................................... ......................................................................... 78 5.8 VERTIKALNE I HORIZONTALNE AKTIVNOSTI............................................................................ 79 5.9 SWOT ANALIZA................................................................................................................................... 81 5.10 ZAKLJUĈAK...................................................................................................................................... 81 5.11 LITERATURA.................................................................................................................................... 82

6

OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA ZA OBLAST EKOLOGIJA I HEMIJSKO INŢENJERSTVO..................................................................................................84
6.1 UVOD…………………………………………………………...……………………………………...84 6.2 ALTERNATIVNA EKOLOŠKA, TEĈNA GORIVA…………………………………………...….....84 6.2.1 Bioetanol……………………………………………………………………………………….85 6.2.2 Biodizel…………………………………………………………………………………..…….85 6.2.3 Biopesticidi……………………………………………………………………………………..86 6.2.4 Biofertilizatori………………………………………………………………………...………..86 6.2.5 Biosintetiĉke bioaktivne supstance………………………………………………………….…86 6.2.6 Biosintetiĉki biodegradabilni termoplastiĉni materijali………………………………………..87 6.3 BIOETANOL..........................................................................................................................................87 6.3.1 Uvod........................................................................................................................................87 6.3.2 Proizvodnja bioetanola……………………………………………………………………........87 6.3.3 SWOT analiza proizvodnje etanola u Vojvodini...........................................................……....87 6.3.4 Stanje opreme…………………………………………………………………...............……...87 6.3.5 Ljudski resursi.............................................................................................................................88 6.3.6 Aktuelne tendencije u svetu, EU i regionu.................................................................................89

4

6.3.7 Prioriteti razvoja.........................................................................................................................89 6.3.8 Analiza uticaja na okolinu..........................................................................................................90 6.3.8.1 Otpadne vode……………………………………………………………………..... 90 6.3.8.2 Dţibra kao sekundarna sirovina…………………………………………………… 90 6.3.8.3 Sporedni proizvodi pri proizvodnji bioetanola i njihov mogući plasman………… 90 6.3.9 Zakljuĉak...................................................................................................................................90 6.4 BIODIZEL…………………………………………………………………………………………..91 6.4.1 Biljna ulja kao sirovina za teĉna goriva……………………………………………………… 91 6.4.2 Prednosti biodizela…………………………………………………………………………… 91 6.4.3 Potrebe za teĉnim gorivima.......................................................................................................92 6.4.4 SWOT analiza postojećeg stanja……………………………………………………...……... 92 6.4.4.1 Analiza tehnoloških celina za proizvodnju biodizela u Srbiji ………………….… 92 6.4.4.2 Nauĉne institucije i proizvodna preduzeća……………………………..…………. 92 6.4.4.3 Tekuće aktivnosti u oblasti novih biotehnologija..................................................... 93 6.4.4.4 Sirovine za proizvodnju biodizela u Vojvodini.........................................................93 6.4.4.5 Uljarice kao sirovina za proizvodnju hrane, hemikalija i drugih proizvoda…….. ..94 6.4.4.6 Površine, prinosi i proizvodnja uljanih biljaka u svetu i kod nas…………...…… ...94 6.4.4.7 Uljarice u Vojvodini……………………………................................................... ...95 6.4.5 Aktuelne tendencije u svetu, EU i regionu.…………...……………………………...……......95 6.5 PRIORITETI RAZVOJA......................................................……………………………….………....96 6.5.1 Tehnologija proizvodnje………………………………………………….......…………….. ...96 6.5.1.1 Uljni talozi............................................................................ ………………….…....96 6.5.1.2 Biljna ulja iz kuhinja i prţionica.................................................................................96 6.5.2 Primeri projekata u svetu..............................................................………................……... ..97 6.5.3 Predlozi osvajanja tehnologija proizvodnje biodizela................................................................97 6.5.4 Kvalitet biodizela kao preduslov pouzdanog korišćenja…………………….......…………. ...97 6.5.5 Ispitivanje vrednosti investicionih ulaganja u postrojenja za proizvodnju biodizela.................97 6.5.6 Strateški pravci razvoja hemijskog inţenjerstva u funkciji zaštite ţivotne sredine....……........98 6.6 ANALIZA UTICAJA NA OKOLINU…............................................................................…............ 98 6.6.1 Ekološki znaĉaj biodizela……………………………………………………………........... ...98 6.6.2 Uticaj korišćenja biodizela na emisiju CO2 ..........................................................…...…......... 98 6.6.3 Biodegradabilnost viodizela kao ekološki faktor........................................................................99 6.6.4 Zakljuĉak………………………………………………………......................…………...… …99 6.7 PREDLOG INSTITUCIONALNIH MERA............................………..…………..............………. …99 6.7.1 Racionalizacija proizvodnih kapaciteta.......................................……………....................… ...99 6.7.2 Koncetracija proizvodnih kapaciteta ……....................................................……………….. 100 6.7.3 Disperzija proizvodnih kapaciteta ....................…………...................……………………... 100 6.7.4 Korišćenje nusproizvoda iz proizvodnje biodizela……………….....................................…. 100 6.7.5 Istraţivanja biljne biomase kao potencijalnog izvora energije................................................ 100 6.7.6 Sirovi glicerol kao nusproizvod proizvodnje biodizela……………..............……….……… 101 6.8 EKONOMIKA PROIZVODNJE ULJARICA …………………................………………………... 101 6.8.1 Troškovi proizvodnje biodizel goriva i potreba drţavnih subvencija…………........………. 101 6.8.2 Vrednost i opravdanost investicionih ulaganja……………………………………..........….. 101 6.8.3 Osnovni uslovi za odrţavanje postojećih i izgradnju novih postrojenja za proizvodnju biodizela………………………………………………………............................…………...101 6.8.4 Drţavne subvencije i unapreĊenja legislative i regulative…...........................................…… 102 6.9 POTENCIJALNI KORISNICI I MOGUĆNOST PLASMANA..............................……….......……. 102 6.10 ULJARICE U STRUKTURI SETVE U VOJVODINI........................................................................103 6.10.1 Proizvodnja suncokreta u Vojvodini...................................................................................... 103 6.10.2 Proizvodnja soje u Vojvodini................................................................................................. 103 6.10.3 Proizvodnja uljane repice u Vojvodini.........................................…………........………..... .104 6.10.4 Uticaj proizvodnje biodizela na otvaranje novih radnih mesta………….......……………….104 6.11 PREDLOG STRATEGIJE UVOĐENJA BIODIZELA U PRAKSU................................................. 105

5

6.12 LITERATURA……………………………………………………………..............……………….. 106

7

OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA U MEDICINI I FARMACIJI..............................................................................................................................107
7.1 SWOT ANALIZA PRIMENE NOVIH TEHNOLOGIJA U MEDICINI U AP VOJVODINI.....................................................................................................................................107 7.2 SWOT ANALIZA PRIMENE NOVIH TEHNOLOGIJA U FARMACIJI U AP VOJVODINI.................................................................................................................................108 7.3 SADAŠNJOST I PERSPEKTIVE U MEDICINSKOJ I FARMACEUTSKOJ NAUCI U VOJVODINI, EVROPI I SVETU......................................................................................................108 7.3.1 Nove informacije i tehnologije donose i nove odgovornosti.....................................................109 7.3.2 Nauĉne publikacije.................................................................................................................... 109 7.3.3 Budućnost bolniĉkih ustanova.................................................................................................. 109 7.3.4 Farmaceutski preparati u medicini............................................................................................ 110 7.3.5 Pravci tehnološkog razvoja u oblasti farmacije........................................................................ 111 7.3.5.1 Dobijanje farmakološki aktivnih supstanci............................................................... 111 7.3.5.2 Savremeni metod ekstrakcije - Ekstrakcija gasovima u superkritiĉnom stanju........ 112 7.3.5.3 Transdermalni terapijski sistemi .............................................................................. 112 7.3.5.4 Vakcinacija............................................................................................................... 113 7.3.5.5 Minimalno invazivna hirurgija................................................................................. 113 7.3.5.6 Robotizacija.............................................................................................................. 114 7.3.5.7 Senzori...................................................................................................................... 114 7.3.5.8 Transplantacija organa.............................................................................................. 114 7.3.5.9 Tehnike "imidţinga" ("imaging")............................................................................. 115 7.3.5.10 Specijalistiĉke bolnice u budućnosti....................................................................... 115 7.3.5.11 Informacione tehnologije u kliniĉkoj praksi u zemljama u razvoju....................... 116 7.3.6 Primena rezultata biomedicinskih istraţivanja u medicinskoj praksi....................................... 119 7.3.6.1 Genotipiziranje..........................................................................................................119 7.3.6.2 Epigenetika (metilacija DNA).................................................................................. 120 7.3.6.3 Analize ekspresije gena............................................................................................ 120 7.3.6.4 Interferirajuće RNA (RNAi)…………………………..............………………….. 120 7.3.6.5 Proteomika............................................................................................................... 120 7.3.6.6 Genetska terapija: strategija primene u naslednim oboljenjima.............................. 120 7.3.6.7 Genetska terapija – opšti principi............................................................................ 121 7.3.6.8 Etiĉki i pravni aspekti primenjenih genomskih tehnologija.................................... 121 7.3.6.9 Izazovi primene genetske terapije............................................................................ 121 7.3.6.10 Kliniĉka farmakogenomika.................................................................................... 122 7.3.6.11 Nanotehnologija u medicini................................................................................... 122 7.4 PROJEKCIJA POTENCIJALNIH KORISNIKA I MOGUĆNOST PLASMANA USLUGA U IMPLEMENTACIJI NOVIH TEHNOLOGIJA U MEDICINI I FARMACIJI ...............................123 7.5 LITERATURA...................................................................................................................................125

8

OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA ZA OBLAST NUKLEARNE TEHNOLOGIJE I NOVI MATERIJALI................................................................................127
8.1 NUKLEARNE TEHNOLOGIJE........................................................................................................127 8.1.1. Društveno-ekonomski aspekti nuklearne energije i primena....................................................127 8.1.2 Zdravstvo................................................................................................................................... 128 8.1.2.1. Nuklearna medicina........................................................................................................... 129 8.1.3 Hrana i poljoprivreda................................................................................................................ 131 8.1.3.1. Nuklearne tehnike za poboljšanje useva........................................................................... 131 8.1.3.2. Nuklearne tehnike u zaštiti useva..................................................................................... 131 8.1.3.3. Poboljšanje stoĉne proizvodnje i zdravlja stoke............................................................... 132

6

...... 137 8.......................................7.............................................136 8..............................1...................137 8..............2..... 137 8.2........7.......................................................... 133 8........152 8...................4...............1.............................. 137 8... Nauĉno-istraţivaĉki kadar..............2.......................…… 142 8...................... Istraţivanje.......................................3...........2......6 Nuklearne elektrane.....1....2....................... Nuklearne elektrane u Evropi...................... ekonomiĉniji i efikasniji standardizovani dizajn..........................1......2.....2.....3 Nauĉni stastanci....................................................3...........2........ Vodni resursi........ Bezbednost hrane......... 139 8..1....................................5...............................................1........2...................... 134 8..........2.......152 8............. 133 8... Odrţivo upravljanje zemljištem i vodama..................1....2 Perspektive daljeg razvoja novih materijala.......... ... Elementi projekcije daljeg razvoja u oblasti novih materijala......... 141 8....2 NOVI MATERIJALI............................................. 132 8....2......................................................................................................................1...............8......................139 8........................ 139 8.....................1.....4.......1 Strateški pravci razvoja materijala u AP Vojvodini..................2........................ Radijacione tehnologije za bezbednu i ĉistu industriju.1.4 Laboratorijske aktivnosti………………………………………………………………….......................................................3............ 137 8....... Opšte koristi od nuklearnih nauka i njihove primene.................1................2.................. 142 8.............137 8........................1 Aktuelno stanje u oblasti novih materijala u Evropi i svetu.....................2....154 7 ............................1 Nuklearne elektrane budućnosti: pouzdaniji........... Tekuće aktivnosti u oblasti novih materijala.........1...............1.......................1 Uvodni deo....2.......7..7...................................2 Sadašnje stanje u AP Vojvodini…………………………………………………….....134 8..............1.7.....1..... 132 8...........8 Predlog mera u AP Vojvodini…………………………………………………………...................................... Upravljanje i oĉuvanje znanja u oblasti nuklearnih tehnologija kroz obuku i edukaciju..........1...1....6....3..............150 8....4................6...1.......... Nauĉne institucije i proizvodna preduzeća……………………………………….....................148 8...............................3 LITERATURA……………………………………………………………………………..........................................................................

Bolje razumevanje društva o pitanjima tehnološkog razvoja i primene inovacija u MSP. UVOD 1. 8 . Strategija “Osnovni pravci tehnološkog razvoja Autonome Pokrajine Vojvodine» treba da pruţi odgovor na pitanje strateških pravaca tehnološkog razvoja AP Vojvodine u narednih 10 godina.1. Pored toga. Ovi projekti od kapitalnog znaĉaja izlaze iz okvira ove stategije ali se smatraju preduslovom za realizaciju strategije i privrednog razvoja pokrajine uopšte. Finansijska podrška MSP za uvoĊenje novih tehnologija. Generalno opredeljenje Izvršnog veĉa AP Vojvodine je privredni razvoj AP Vojvodine što podrazumeva i jaĉanje infrasrtrukture pokrajine kroz izgradnju i unapreĊenje putne.1 PROGRAM PODRŠKA TRANSFERU NOVIH TEHNOLOGIJA . potencijala za spreĉavanje odliva mozgova. Strateški cilj programa BNT je podizanje tehnološkog nivoa malih i srednjih preduzeća (MSP) kroz: Kreiranje strateškog dokumenta“Osnovni pravci tehnološkog razvoja AP Vojvodine”. Predlog strateških pravaca tehnološkog razvoja Vojvodine. Dokument za podršku finansiranju od strane meĊunarodnih donatora i lokalnih vlasti. dokument treba da bude osnova i da pruţi dovoljno informacija Izvršnom Veću AP Vojvodine u cilju realizacije i upravljanja programom BNT Podrška transferu novih tehnologija u celini. Razvoj kapaciteta za razvoj novih tehnologija (ljudski resursi. uticaja na lokalni i regionalni razvoj. Kreiranje pilot projekata za uvoĊenje novih tehnologija u MSP. Procena uloge i odgovornosti donosioca odluka i vlasti na svim nivoima (republiĉka i pokrajinska vlada i organi uprave opština). Analiza politike u sektoru MSP. Strategijom “Osnovni pravci tehnološkog razvoja AP Vojvodine“ se ne daju procene potrebnih investicija postavljenih prioriteta. Kreiranje informacionog sistema-web portala novih tehnologija u AP Vojvodini. mogućnosti otvaranja radnih mesta. Identifikacija potencijala za razvoj i primenu inovacija u AP Vojvodini i lokalnim zajednicama. oprema).2 CILJEVI STRATEŠKOG DOKUMENTA Specifiĉni ciljevi strateškog dokumenta “Osnovni pravci tehnološkog razvoja AP Vojvodine“ su: Analiza postojećeg stanja tehnološkog razvoja AP Vojvodine u skladu sa evropskim indeksom konkurentnosti.BNT Program Podrška transferu novih tehnologija BNT je deo integrisanog plana razvoja (IRDP) Autonomne Pokrajine Vojvodine. ţelezniĉke. Kreiranje mreţe za transfer i razvoj novih tehnologija. Predlog pilot projekata u ciljnim sektorima u skladu sa strateškim pravcima tehnološkog razvoja Vojvodine. mogućnosti za stvaranje preduzetniĉkog duha. Ove procene se oĉekuju u okviru izrade programa implementacije strategije. Ocena ciljnih grupa. 1. telekomunikacione i elektroenergetske mreţe. naftovoda i gasovoda.

industrijski sektor. “start up” preduzeća. komunikacije i automatizovani sistemi Biotehnologija i proizvodnja hrane Energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije Ekologija i hemijsko inţenjerstvo Nove tehnologije u medicini i farmaciji Nuklearne tehnologije i novi materijali Elementi strateškog dokumenta u okviru utvrĊenih oblasti su: SWOT analiza postojećeg stanja (prirodni i ljudski resursi. instituti. nezaposleni. studenti) Indirektni korisnici dobara i usluga (AP Vojvodina. istraţivaĉke i obrazovne institucije) Aktuelne tendencije u svetu. istraţivaĉke jedinice. Republika Srbija) Zakljuĉak Literatura 9 . kriterijumi za evaluaciju projekata) Projekcija potencijalnih korisnika i mogućnost plasmana novih proizvoda i usluga Korisnici dobara na domaćem trţištu Korisnici dobara na insotranom trţištu Direktni korisnici dobara i usluga (MSP. kriterijumi za investiranje.2. OKVIR DOKUMENTA Dokument sadrţi Osnovne pravce tehnološkog razvoja AP Vojvodine po oblastima: Raĉunarstvo. indeks povraćaja investicija. EU i regionu Predlog institucionalnih i finansijskih mera (predloţeni finansijski modeli za podsticaj. Univerzitet u Novom Sadu.

Zadrţavanje u zemlji i zapošljavanje kvalitetnih ljudskih resursa stoga je prioritet ukupnog razvoja APV. Subotice. stoga. a naroĉito industrija softvera.1 ELEMENTI STRATEŠKOG DOKUMENTA AP Vojvodina je smeštena u Panonskoj niziji idealnoj za poljoprivrednu proizvodnju. dok se Vlada Republike Srbije priprema da primeni program e-uprave na drţavnom i regionalnom nivou. predstavlja šansu da se ovaj cilj dostigne. naroĉito za namenski softver i za usluge proistekle iz kompjuterske tehnologije. Ovaj sektor u Srbiji i AP Vojvodini raste. što omogućava širok spektar mogućnosti u podsektorima za male specijalizovane firme. Industrija IKT. Postojanje znaĉajnih obrazovnih institucija u ovim centrima. internacionalne kompanije stalno traţe jeftinija rešenja i pristup znanjima. Korišćenje infrastrukture koju pomenuti gradovi. pre svega. zbog svoje inherentne multidisciplinarnosti. Sombora. koja će ih uĉiniti konkurentnim. Veći deo postojeće industrije prolazi kroz radikalne promene i restrukturiranje. inovacionih centara itd. poĉetne smetnje za ulazak na trţište. ima kljuĉnu ulogu u ovom domenu. izuzetno se proširio tokom poslednjih deset godina i doneo mnoge mogućnosti za razvoj poslovanja i preduzetništva. za razliku od mnogih drugih. jer je izvozni kanal jednostavan (prikljuĉak na Internet). u smislu novĉanih izdataka. predstavlja veliku šansu i mogućnost da se AP Vojvodina pribliţi evropskim integracijama i standardima. AP Vojvodina se suoĉava sa mnogim izazovima na putu izgradnje ţive trţišne ekonomije. a privreda AP Vojvodine ostvari proboj na svetsko trţište. Ohrabrujuće je što strane firme dolaze u AP Vojvodinu da proizvode i za domaće i za inostrano trţište. On moţe. Prirodni resursi AP Vojvodine poput nafte i gasa. što doprinosi globalnom širenju tehnologija na zemlje u razvoju i tranziciji. trţišta. Kikinde. formiranjem novih institucija i stvaranjem nove razvojne politike. 3. Višak stanovništva stoga se koncentriše u velike gradove poput Novog Sada. jer su tehnologija i komunikacije omogućile i malim i velikim preduzećima pristup globalnom trţištu i novim poslovnim prilikama. Zbog te atraktivnosti je broj stanovnika Pokrajine nesrazmerno veći od broja neophodnog za efikasno korišćenje tih resursa. OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA AP VOJVODINE ZA OBLAST RAĈUNARSTVA. obezbeĊuju viši standard stanovništva u odnosu na druge delove Srbije. Investiciono i poslovno okruţenje se poboljšava uporedo sa donošenjem novih zakona. KOMUNIKACIJA I AUTOMATIZOVANIH SISTEMA 3. Zrenjanina. Sektor informacionih i komunikacionih tehnologija (IKT) kao generiĉki. U domenu informacionih tehnologija infrastrukturu treba znaĉajno unaprediti izgradnjom institucija inovacione delatnosti poput nauĉnotehnološkog (NT) parka. Male privatne firme zaraĊuju od 10 . omogućuje razvoj relativno bogatih ljudskih resursa. Vršca. a pre svega Univerziteta u Novom Sadu. poslovnih inkubatora. ne samo da zaposli ljudske resurse školovane za rad u tom sektoru. omogući zapošljavanje struĉnjaka u svim drugim oblastima. a pre svega Novi Sad imaju. Oĉekuje se da će se taj rast nastaviti. što znaĉi da u doglednom vremenu neće moći da doprinese rastu i zapošljavanju. već i da. Panĉeva. Ovaj sektor u svetu obiĉno ima sledeće glavne karakteristike [4]: pruţa kvalitetno zaposlenje kompjuterski pismenim diplomcima i tehniĉkom osoblju.3. Sremske Mitrovice i drugih.2 SWOT ANALIZA POSTOJEĆEG STANJA Širom sveta IKT sektor. ali postoji mnogo neiskorišćenih potencijala u drugim sektorima za ukljuĉenje koristi koje IKT predstavlja za sopstveni razvoj. obiĉno su male u odnosu na mnoge druge sektore. a privreda i javna preduzeća pokušavaju da osavremene poslove u administraciji i samom radnom procesu. što olakšava pojavu novih inovativnih firmi. još su fragmentirana i raznovrsna. finalni proizvod mogu da izvoze ĉak i mala preduzeća. ukoliko imaju dobre kontakte sa meĊunarodnim trţištima. Industrija IKT u APV u fazi je snaţnog razvoja.

(6) Mišljenje odgovornog menadţera preduzeća o kvalitetu ljudskih resursa koji rade u preduzeću – stanje i uoĉeni trendovi u periodu 1995-2006. sa više od 80% zaposlenih koji su završili fakultet. Za ovo istraţivanje razvijen je "Upitnik za istraživanje kompetentnosti.3% 2000.3% 14.1% 14. samo je nekoliko naglasilo da je u proceduri ili namerava da uskoro obavi ovu sertifikaciju. 1 2 2 3 2 2 0 7.4% 14. Zaposleni na razvoju sofvera sa visokom struĉnom spremom ĉine više od 50% ukupnog broja zaposlenih. 2004. a u oblasti hardverske industrije 32 preduzeća sa 517 zaposlenih. potencijali za spreĉavanje odliva mozgova i mogućnosti za stvaranje preduzetniĉkog duha: (1) UvoĊenje sistema kontrole kvaliteta postalo je jedan od kriterijuma za poslovanje preduzeća iz drţava ne-ĉlanica sa preduzećima iz drţava ĉlanica EU. korišćeni su podaci prikupljeni za potrebe statistiĉkog istraţivanja. (2) Većina analiziranih preduzeća industrije IKT su relativno mlada. osnovana posle 2000. 2006. kooperativnosti i karakterističnih razvojnih trajektorija preduzeća IKT sektora u AP Vojvodini". kao primarni.3% 21. 2002. nastavi sa znaĉajnim zapošljavanjem. inkubatora. kojeg ĉine sledeće celine: (1) Opšti podaci o preduzeću. Imaju izuzetno dobru kvalifikacionu strukturu. Razvoj ljudskih resursa preduzeća. (3) Podaci o poslovanju i rastu preduzeća – za identifikaciju konkurentnosti preduzeća. To ukazuje na sve bolje poslovanje ovog sektora. a univerziteti i instituti su inicirali stvaranje univerzitetskih inovacionih centara. 2005. U sledećoj analizi je data ocena ciljnih grupa. Posebno ohrabruje trend zapošljavanja. 2003. (2010). (4) Podaci o strateškom partnerstvu preduzeća – za identifikaciju kooperativnosti preduzeća. Uglavnom su u privatnom vlasništvu. Godina osnivanja preduzeća Broj preduzeća % analiziranih preduzeća Pre 2000. obraĊen je uzorak od 14 preduzeća sa 399 zaposlenih. (5) Podaci o efektima poslovanja preduzeća. 11 . U ovom istraţivanju. Domaće trţište. Proverom podataka iz tog spiska identifikovana su 43 aktivna preduzeća u oblasti softverske industrije sa 497 zaposlenih. 2 14. Cilj ove strategije je predoĉavanje objektivnih ĉinilaca i konkurentskih mogućnosti preduzeća industrije IKT u AP Vojvodini. 2001. 2006. Direktnim uvidom – obilaskom.g.3% 14. (8) Kakva su oĉekivanja preduzeća od drţave – šta oĉekuju da drţava preduzme u cilju poboljšavanja uslova poslovanja firmi u AP Vojvodini. što ĉini 37% od broja ukupno zaposlenih u industriji IKT u AP Vojvodine. ni jedno od analiziranih preduzeća ne poseduje meĊunarodni sertifikat standarda kontrole kvaliteta. sa namerom da se i u 2007. (7) Plan daljeg razvoja preduzeća – šta će odgovorni menadţer preduzeti da preduzeće bolje posluje u periodu 2006 -2008. Uoĉava se da je ova. mogućnosti otvaranja radnih mesta. (2) Podaci o profilu preduzeća – za identifikaciju kompetentnosti preduzeća. Strano trţište. što ukupno daje 79 preduzeća sa 1085 zaposlenih. Na ţalost. prelomna. a kao sekundarni podaci iz postojećih statistika. intervjuom. (10) Podaci o licima koja su popunila upitnik. uticaj na lokalni i regionalni razvoj. u sledećim oblastima: Tehnološki razvoj. a zatim i analizom prikupljenih upitnika od tih preduzeća. jer je više nego udvostruĉen broj zaposlenih. Uzorak je izabran tako što je od Privredne komore Republike Srbije dobijen spisak predzeća registrovanih za delatnosti u oblasti IKT u APV. konkurentnosti. u oblasti telekomunikacija 4 sa 71 zaposlena. (9) Da li je preduzeće zadovoljno raspoloţivom komunikacionom infrastrukturom.3% 0% (3) Analizirana preduzeća industrije IKT po broju zaposlenih pripada kategoriji mikro/malih/srednjih preduzeća. nauĉno-tehnoloških parkova i novih inovativnih (spin-out) firmi. kako bi se na adekvatan naĉin uklopila u moderne trţišne tokove i ravnopravno parirala konkurenciji na domaćem i stranom trţištu.izvoza na specijalizovana trţišta. fokusiranih na spoljnu saradnju [4].

na domaćem i stranom trţištu. C#) Baze podataka. 2007.% ukupno zaposlenih: 2001. Basic Matlab Progress 4GL CVS.g. preovlaĊujući su: Softver za upravljanje sistemima u realnom vremenu. Kada je u pitanju outsourcing.00% 5. Iako preduzeća nisu voljna da daju podatke o svom poslovanju.NET (ASP.36% 7. rastu iz godine u godinu. Linux OS u Linux. HTML Microsoft . preovlaĊujući su: Web aplikacije. Uĉešće u prodaji svojih proizvoda / usluga: 19.73% 7.58% 17. JavaScript. 53 120% 44 83% 24 45% 2003.83% 0. Komunikacioni softver. odnosno poslovnim procesom. odnosno poslovnim procesom (ERP).12.42% 0. Bugzilla. 186 155% 165 85% 100 52% 2006. uoĉava se veća disperzija.42% 5.00% 100% Uĉešće kao outsourcing: 14.63 Softverski alati / programski jezici koje koriste u radu JAVA C++ Eclipse/NetBeans. što ukazuje na prirodu najvećeg broja aplikacija koje se razvijaju u ovim preduzećima.55% 2. MS Project SUN Forte OS Windows 95/98/2000/2003/XP/CE.NET. Broj zaposlenih koji koriste taj alat 189 154 44 14 12 10 6 4 2 1 1 1 1 1 1 441 271 1.Zaposleni u preduzeću – stanje 31. Kod outsourcinga. ASP. Web aplikacije.25% 5. 399 494 215% 124% 373 467 93% 94% 271 351 68% 71% (4) Glavne aktivnosti analiziranih preduzeća su: (a) prodaja svojih proizvoda/usluga.55% 23. i (b) outsourcing. ClearQuest. Upravljanje proizvodnjom. – za 2007.18% 2.92% 0. ClearCase.) Broj alata po zaposlenom (6) Prihod ovih preduzeća.58% 19. a ujedno ukazuje i na to kakva su znanja neophodna od tek diplomiranih struĉnjaka. 120 125% 109 85% 75 59% 2005.42% 5.50% 17.00% 100% Vrsta proizvoda / usluge: Upravljanje proizvodnjom odnosno poslovnim procesom (ERP): Web aplikacije: Softver za upravljanje sistemima u realnom vremenu: Komunikacioni softver: UgraĊeni (embedded) softver: Portovanje – prilagoĊavanje SW novoj hardverskoj platformi: Konsalting: Testiranje: Podrška u radu: Sistemski softver: Implementacija: Middleware rešenja: Ukupno: (5) Softverski alati / programski jezici koji se najviše koriste su JAVA i C++. Za obe aktivnosti identifikovano je 12 proizvoda/usluga.27% 11. Uoĉava se da su analizirana preduzeća koncentrisana na manji broj proizvoda / usluga.00% 2.73% 0. Kada je aktivnost preduzeća prodaja svojih proizvoda/usluga. SQL WebSphere Development Studio Ostalo: Delphi.08% 6.36% 4. Nucleus PHP Enterprise Architect Ukupno Broj zaposlenih sa VSS na razvoju softvera (2006.45% 5. od prikupljenih podataka se moţe zakljuĉiti da je najveći 12 . 44 100% 38 86% 22 50% 2002. plan: Ukupan broj zaposlenih: Porast broja zaposlenih – prethodna godina = 100%: Broj zaposlenih sa VSS: Zaposleni sa VSS kao % ukupnog broja zaposlenih: Broj zaposlenih sa VSS na razvoju softvera: Zaposleni sa VSS na razvoju SW .27% 16. 96 181% 76 79% 50 52% 2004. kada je njihova aktivnost upravo njihova prodaja. Symbian. Upravljanje proizvodnjom.

89 3.91 3.78 3. zakljuĉuje se da je glavni izvor konkurentnosti upravo kvalitet proizvoda/usluga naših preduzeća.13 3.broj i da su najznaĉajniji kupci/korisnici proizvoda/usluga ovih preduzeća u inostranstvu.15 2.50 2. jer ukazuje na vaţan deo inovacionog sistema APV.38 4. Kada je u pitanju domaće trţište. Ovaj nalaz mora imati znaĉaj i za domaće institucije nadleţne za upravljanje NT razvojem. godine (plan) Na domaćem trţištu. najznaĉajnije slabosti su slab marketing i visoka cena proizvoda/usluga.670 8 4.62 2. Kada je u pitanju domaće trţište.23 2.44 3. Ocena znaĉaja za domaće trţište 3. 3–znaĉajan.3–znaĉajan. pošto je cena istog rada u Rumuniji i Bugarskoj oko dva puta manja nego kod nas.33 3. 5–izuzetno znaĉajan): Slab marketing: Nedostatak programera i dizajnera: Visoka cena: Nizak kvalitet: Slabe dizajnerske sposobnosti: Ograniĉene programerske sposobnosti: Ograniĉena (niska) ekspertnost u specifiĉnim oblastima: (9) Najvaţniji oblici odnosa sa stranim partnerima jesu ugovori o istraţivanju i razvoju.40 2.00 Ocena znaĉaja izvora konkurentske slabosti (1–bez znaĉaja. koji. najznaĉajnija je specijalizovana ekspertiza za odreĊenu oblast. godine 2003. godine 2002.035. 13 .30 Ocena znaĉaja za strano trţište 3.07 4.14 4.000 9 (7) Prethodni zakljuĉak se potvrĊuje i ocenom znaĉaja izvora konkurentske prednosti analiziranih preduzeća industrije IKT: Kada je u pitanju strano trţište.376 3 584.568 12 2. Pošto je proseĉna bruto cena rada na nivou 50% u poreĊenju sa konkurencijom u zemljama EU.465.36 4.066 3 244. Ukupan prihod preduzeća: 2001.076 11 1.57 4.90 1.710.92 2. nije korisnik javnih izvora za finansiranje i podsticanje NT razvoja.000 6 15.21 4. Ocena znaĉaja za domaće trţište 3.77 2.097 6 564. još uvek nije deo NI i IR sistema.630.815 9 726.09 Ocena znaĉaja izvora konkurentske prednosti (1–bez znaĉaja.528. najznaĉajniji izvor konkurentske prednosti je dobar kvalitet.790.11 Ocena znaĉaja za strano trţište 4.38 3.90 2.23 2.69 2.470 6 1. 4–veoma znaĉajan.10 1. godine 2006.049. godine 2004.4–veoma znaĉajan.752.92 2. 2–od malog znaĉaja. 5–izuzetno znaĉajan): Dobar kvalitet: Promptna (brza) isporuka: Specijalizovana ekspertiza u oblasti: Sposobnosti dizajniranja softvera : Programerske sposobnosti: Ranije steĉeni ugled: Pristup stranim partnerima i kontaktima: Konkurentna cena proizvoda/usluga: Diversifikacija – širenje asortimana proizvoda / usluga: Manja udaljenost od trţišta u odnosu na kljuĉnu konkurenciju: Pristup domaćim klijentima i kontaktima: (8) Znaĉajna informacija za strateško pozicioniranje i razvoj domaćih preduzeća industrije IKT jeste ocena izvora konkurentske slabosti: Kada je u pitanju strano trţište.57 3.750.306 8 3.000 8 9.000 13 2.00 4.70 3. što ukazuje na još uvek nedovoljno razvijeno domaće trţište IKT proizvoda/usluga. uz znaĉajno prisustvo i licencnih ugovora.923 5 1. zvaniĉno. godine 2005. joint venture i zajedniĉki razvoj proizvoda. 2–od malog znaĉaja. godine (plan) 2007.00 3. odnosno.44 3. najznaĉajniji izvor konkurentske slabosti je slab marketing. u EUR Izvoz – EUR EUR Broj odgovora – preduzeća EUR Broj odgovora– preduzeća 105.78 3.

nego o samom kvalitetu IKT proizvoda/usluga. Kvalitet struĉnih kadrova je na veoma visokom profesionalnom nivou. Promene nastavnih planova na fakultetima su omogućile sudentima da steknu više praktiĉnog iskustva. matematika. Ljudski resursi preduzeća IKT industrije su najvrednija imovina. 14 .08 Marketing: 3. Uzimajuć u obzir izuzetno sloţenu problematiku suštinskih softverskih komponenti. nedostaju izuzetno talentovani kako programeri. 4 – veoma znaĉajna.0% Moguć delimiĉan transfer: 42. Sposobnost brzog usvajanja novog znanja. efikasno korišćenje Interneta i izgraden pristup logičkog rešavanja problema su osobine koje najĉešće poseduju mladi struĉnjaci ovog profila. Ocena kvaliteta strane traţnje 4. IR institutima): 71. Oseća se nedostatak ljudi što je rezultat velike potraţnje. više vodi raĉuna o ceni.67 Kvalitet ljudskih resursa u firmama SW industrije AP Vojvodine (pregled pojedinaĉnih iskaza analiziranih preduzeća) To su dobri programeri posvećeni svom poslu. je dosta teško naći dovoljno prodorne ljude koji mogu brzo da se upute u relativno sloţenu problematiku kojom moraju da barataju. 2 – ne naroĉito zahtevne usluge. što potvrĊuje prethodni nalaz o slabom marketingu. Razvoj ljudskih resursa je iniciran iz nauĉnoistraţivaĉkog centra Fakulteta tehniĉkih nauka. 4 – veoma domaće traţnje zahtevne usluge. kao najznaĉajnijem izvoru njihove konkurentske slabosti. tako i poznavaoci drugih oblasti potrebnih za ovu sloţenu oblast (digitalna obrada signala.04 Ocena kvaliteta traţnje za proizvodima / uslugama preduzeća: (1 – rutinske Ocena kvaliteta usluge.71% 35.71% Zajedniĉki razvoj proizvoda: ProizvoĊaĉ: 14.00% 7.43% Procenat preduzeća koja nude programe obuke i usavršavanja domaćim klijentima / korisnicima usluga: 64. U oblasti menadţerstva.00% Ugovor o zajedniĉkoj proizvodnji: 35.57% Sistemski partner: Prodavac koji pruţa znaĉajnu tehniĉku podršku pre prodaje: 0. 3 – zahtevne usluge. uz prisutnu liĉnu ţelju za unapreĊenjem radnog okruţenja i stalnim profesionalnim usavršavanjem. Ocena znaĉaja veza sa stranim partnerom u ponuĊenim funkcijama partnerstva (1 – bez znaĉaja.43% Procenat preduzeća koja saraĊuju sa domaćim partnerima (drugim firmama.14% (10) Domaća preduzeća industrije IKT u stranim partnerima vide rešenje za svoj problem nalaţenja kupca – trţišta. već naroĉito po pitanju kvaliteta. Cene kvalitetnih ljudi su znaĉajno porasle u poslednjih godinu dana. Sve je više ljudi sa iskustvom prisutno na trţištu. takode. 3 – znaĉajna.71% 0.29% Ugovor o istraţivanju i razvoju: Joint venture: 35.. Strano trţište je zahtevnije ne samo po ceni i pravovremenosti (poštovanju rokova). lingvistika.9% Nije moguć transfer: 0% (12) Završni nalaz ukazuje na veliku razliku u razvijenosti domaćeg i stranog trţišta IKT proizvoda/usluga.14% Ugovor o sistemskoj integraciji: Licencni ugovor: 28. a pored njih i diplomirani informatiĉari sa PMF u Novom Sadu. Domaće trţište.29% Procenat preduzeća koja ocenjuju da je znanje i iskustvo sa projekata sa stranim partnerima moguće transferisati na domaće projekte: Moguće u potpunosti: 50. 5 – izuzetno zahtevne i kompleksne usluge): 2.Odnosi sa stranim partnerima (svi oblici koji su vaţeći u trenutku popunjavanja upitnika): Potpuno u vlasništvu stranog partnera: 14. kako je to i u prethodnim nalazima naglašeno. Kada su u pitanju poĉetnici – juniorske programerske pozicije – diplomirani elektroinţenjeri sa FTN su spremni za brzo ukljuĉivanje u proces rada. a da im je opet sposobnost komunikacije sa ljudima i trţišni nastup dovoljno ubedljiv.54 Prodaja: 3. radeći na univerzitetskim projektima.29% Autorizovani distributer: Autorizovni prodavac (reseller) sistema: 7.00% 0. što se pokazalo kao veoma korisno.14% 7.62 Kvalitet: 3. 2 – od malog znaĉaja. 5 – izuzetno znaĉajna): Dizajn: 3.).. fakultetima.92 (11) Ostali nalazi od znaĉaja za analizu stanja u industriji IKT u APV su: Procenat preduzeća koja uĉestvuju u programima obuke i usavršavanja koje organizuje strani partner: 71.

uĉe nove tehnologije i rade na interesantnim projektima. preduzeća industrije IKT su opredeljena uglavnom na 'stvaranje novih kadrova'. ne izuzetak). Posebno u oblastima koje nisu u vezi sa popularnom Internet tehnologijom. ali je jako bitno: Ako se dogovorimo da se nešto uradi. U periodu 1995. ima sigurno neke). dugo će biti junior programer. mnogo je bolje uraditi nešto na jednostavan naĉin pa posle generalizovati (u drugom prolazu će se već znati mnogo više o problemu). TakoĊe. ljudi se ĉesto vezuju za neki alat ili okruţenje i potpuno zanemare bilo šta drugo što moţe da im omogući efikasnije radno okruţenje (to je vezano za radoznalost i sposobnost slušanja. i. pogotovo tek izašlih sa fakulteta. postoji direktna veza izmeĊu kvaliteta studija na FTN-u i kvaliteta kadra kojima preduzeća trenutno raspolaţu ili će raspolagati u budućnosti. igra igrice ili odraĊuje neki projekat sa strane i onda kaţe kako je naišao na problem.  Otvorena komunikacija o problemima sa kojima se susreće. U procesu zapošljavanja/intervjuisanja potencijalnih kandidata. naravno. ako si u firmi u kojoj ne ispunjavaju obećanja (kao pravilo. sliĉno) da su odmah u startu mogli biti ukljuĉeni u rad na projektima. ne mora biti genije. Isto vaţi i u obrnutom smeru. a on surfuje Internet. CVS. obiĉno ima neko iskusniji ko moţe da pomogne. uoĉen je trend opadanja broja raspoloţivih kvalitetnih ljudi. MeĊutim. ţive kod porodice i sl. Programeri su zaposleni direktno nakon završetka studija (FTN. otvorenost (Ovo moţda zvuĉi trivijalno. Trenutno ima vrlo malo kvalitetnih ljudi koji završavaju fakultet. o Odsustvo arogancije. o Poznavanje stranih jezika (prvenstveno engleskog). Problem struĉnosti definitivno postoji. ima sposobnost slušanja. što je delom posledica povećanja potraţnje. raĉunarski smer) – imali su dovoljno dobro poznavanje tehnika programiranja i alata koji se koriste (Java. bez nekog stida/straha da je pitanje glupo. o Pragmatiĉnost: Iskustvo sa poĉetnicima je da oni po pravilu pokušavaju probleme da reše sa najopštijim rešenjem. ĉesto se mogu ĉuti od drugih ljudi interesantne ideje ili ih proĉitati na internetu). još verovatnije je da će biti nezaposleni junior programer. Razmišljanja na temu 'Koji su kvaliteti potrebni za jednog Junior Programera?': o Inteligencija (IQ je jako bitan. zapošljavajući nove kadrove nakon završetka 15 . poznavanje engleskog jezika je bilo na dovoljno dobrom nivou. mnogo veći problem je odnos prema poslu i obavezama (profesionalna etika). traţi drugu firmu. ako nešto ne ide. Pod slušanjem se ne misli na reakciju na "naredbu". i 'ne moraju' da rade). Eclipse. ţelja za uĉenjem / usavršavanjem (ne vredi super IQ ako je lenj i ne interesuje ga posao na kome radi). Takve stvari pre ili kasnije isplivaju na površinu. Ovaj problem je prisutan i u inostranstvu. SQL. Programeri su zainteresovani da se usavršavaju. pretpostavka je da se ima osnovno znanje bazirano na projektima u školi (ako se uklapa u matricu opisanu gore. već aktivno uĉestvovanje u konverzaciji. nemoj puno da razmisljaš. iskrenost. Nedovoljan broj kvalitetnih programera za Java i Net tehnologije na domaćem trţštu. ili i nisu preterano zainteresovani za rad (imaju druge izvore prihoda. o Naravno. Ove tri stvari je nemoguće/teško nauĉiti). o Sve je moguće nauĉiti/promeniti. o Upornost. pita se / kaţe se u ĉemu je problem.  Postavljanje pitanja kada nešto nije jasno. Zbog specifiĉnosti posla i dugoroĉnih projekata na kojima se radi. Bez iskustva u nekoj oblasti. koje će studentima po diplomiranju omogućiti lakše zaposlenje. zapaţeno je da su neki od njih 'izgoreli' na prethodnim poslovima (traţe drugi posao na kome se ne radi previše). "Najkvalitetnije kadrove trenutno dobijamo sa katedre za računarske nauke FTN”. o Komunikacija:  Malo ljudi. o Etiĉke/moralne vrednosti. bez potpunog razumevanja o ĉemu se priĉa). 'aktivno slušanje' i rezonovanje u toku konverzacije (nasuprot klimanju glavom. stoga je jasna posvećenost preduzeća poboljšanju nastave na FTN-u. ako postoji upornost i ţelja za uĉenjem/usavršavanjem. ali natproseĉan IQ dosta pomaţe). S obzirom na sve navedeno. TakoĊe.Praktiĉna saradnja izmeĊu FTN i preduzeća IKT industrije – strategijski se ulaţe u svoje buduće zaposlene prateći ih tokom studiranja i gde je to moguće fokusirajući ih na odreĊene oblasti.-2006.

Dalja usmerenost na Java programski jezik kao opredeljenje. a ubrzani razvoj onih koje to još nisu. U narednom periodu planira se razvoj novog informacionog sistema. integracija sistema naplate. pomoć. i prve polovine 2006. kao i dalja integracija i partnerski odnos sa svetskim gigantima u cilju nametanja DMS rešenja kao standarda na svetskom trţištu u oblasti DMS sistema. Paralelni rad na NET tehnologiji. dostizanje CMMI nivoa 3. itd). Prioritet je dalji razvoj širokog spektra funkcionalnosti softvera za upravljanje distributivnim sistemima. Planirani tehnološki razvoj firmi SW industrije AP Vojvodine (pregled pojedinaĉnih iskaza analiziranih preduzeća) Bolja organizacija poslova u preduzeću. pruţanje kvalitetnijih usluga razvoja softvera i definisanje paketa usluga (usluge vezane za konsalting i sertifikaciju softverskih firmi). odrţavanja i "trouble call" centra u jedinstven sistem. agile development. Za sve to je preduslov bliska saradnja sa ino partnerima. Da bi se to postiglo. Praćenje primene najnovijih tehnologija iz oblasti u kojima se pruţaju usluge. Ograniĉavajući faktor rasta je nedostatak programera. ruby on rails. Veći angaţman na marketingu i prodaji onih aplikacija koje su zrele za trţište. Bolja reklama. Iniciranje prvih projekata vezanih za optimizacioni softver. Interni razvoj tehnologija za komercijalizaciju.. Kao glavna mana im se moţe navesti da samo razmišljaju o tekućim poslovima i ne predlaţu nove ideje. Interno ureĊivanje softverskih procesa. Kontrolisani razvoj novih rešenja. Bitno je dalje ulaganje i jaĉanje odnosa sa svim ino partnerima. Praćenje i usavršavanje u novim tehnologijama i razvojnim metodologijama (Ajax. u infrastrukturu i u istraţivanje trţišta i tehnoloških trendova. Zaokruţivanje proizvoda i prodaja/integracija rešenja. prvenstveno na stranom trţištu. kao i da uĉini rad na razvoju softvera efikasnijim. diplomce smera za telekomunikacije ili smera za raĉunarsku tehniku FTN u Novom Sadu. pojaĉavanje prodajnih sposobnosti. saveti. neophodno je ulaganje u obuku i trening ljudi. Oĉekuje se znaĉajan rast preduzeća sa posebnim osvrtom na NI rad i kreiranje sopstvenog patentnog portfelja. Raspoloţivi ljudski resursi u potpunosti izvršavaju postavljene zadatke. Planira se program prekvalifikacije. ali se oĉekuje njihov dalji rast u periodu 2006-2008. Time je planirano da se u narednom periodu izvrši migracija od firme koja pruţa usluge u ITu do firme koja prodaje sopstvenu tehnologiju. sastanci. formiranje prodajnog tima i pokušaj penetracije na više domaćih i stranih trţišta. paralelno se radi na drugoj verziji razvojne platforme koja treba da obezbedi neka nova funkcionalna rešenja. nastavak rada na razvoju sopstvenog sistema za kvalitetno upravljanje softverskim projektima. Preduzeće u 90% sluĉajeva zapošljava diplomirane inţenjere elektrotehnike. Firma teţi ka uskoj povezanosti sa najvećim svetskim kompanijama iz oblasti upravljanja elektroenergetskim sistema. koji preduzeće organizuje za kondidate za posao. investirano u sopstveni razvoj. Ovo bi studentima omogućilo susret sa problemima iz prakse i pre svega kontakt sa realnim zahtevima i normama procesa rada u ciljnoj industriji. ĉešće prezentacije itd. razvoj funkcija za EMS. u okviru potencijala firme. Uoĉava se potreba za unapreĊenjem programa studiranja – intenzivnija saradnja sa privredom u okviru koje bi studenti završnih godina bili u mogućnosti da steknu i praktiĉna iskustva u okruţenju budućih potencijalnih poslodavaca. Optimizacija resursa. koji pruţaju najkvalitetnije informacije o trţištu. Znanja steĉena tokom studija omogućuju aktivno uĉešće u programu treninga.…). ali paţljivo usvajanje novih trendova koji 16 . nastupi na sajmovima. Njena implementacija se bazira na korišćenju Jave i najsavremenijih open-source tehnologija. Konkretno to znaĉi razvoj i zaokruţivanje funkcionalnosti prve verzije naše razvojne platforme za razvoj web informacionih sistema.fakulteta i postepeno ih uvodeći u svoje razvojne timove. U toku 2005. Znaĉajne aktivnosti u svakoj od navedenih oblasti su već preduzete. o tehnologijama i o zahtevima za iste. veća kontrola rada svakog radnika (redovan uvid u rad. tako da će se u narednom periodu pokušati da se raznim akcijama motivišu studenti da izaberu smerove koji će ih uĉiniti lakše "upotrebljivim” nakon završetka studija.

zatim uĉestvovanje na seminarima. koja se inaĉe implementira u projektima. alati za praćenje statusa i rezultata projekta. udvostruĉiti u naredne dve godine. Firma deluje na više polja u cilju obezbeĊivanja i odrţavanja nivoa kvaliteta ljudskih resursa koje zapošljava. a saradnja sa ino partnerima. UnapreĊenje raĉunarske mreţe (softver. ali i porast ulaznog inţenjerskog kvaliteta novozaposlenih. putem programa stipendiranja najtalentovanijih studenata. Biti fleksibilna kompanija koja će izgraditi sistem prilagodljiv brzom tehnološkom razvoju koji se dešava u ovoj delatnosti. takoĊe. osim inţenjering poslova potrebno je da se firma bavi i trgovinom opreme. Zapošljavanje novih kadrova i edukacija. softverski paketi) u cilju poboljšanja efikasnosti i kvaliteta poslovanja. pre svega u oblastima organizacije i upravljanja preduzećem. rad na interesantnim projekatima. Oĉekuje se da će takva uspešna praksa nastaviti i u budućnosti. ono što je u ovom momentu najbitnije je trening i usavršavanje zaposlenih. Dalji razvoj našeg rešenja za document management i workflow. Tako prikupljena znanja se već utvrĊenim sistemima dalje prenose i šire u samom preduzeću. upravljanja razvojem softverskih projekata. npr. da se komunikacija poboljša. Osim povećavanja broja zaposlenih. planira se i sledeće: unapreĊivanje znanja i praćenje najnovijih tehnologija. Stipendiranje studenata na završnim godinama. hardver).se pojavljuju u softverskoj industriji. uĉešće u zajedniĉkim projektima. Saradnja sa Univerzitetom na projektima primenjenih i razvojnih istraţivanja. Omogućavanje usavršavanja za zaposlene u inostranstvu. velikog broja meĊunarodnih projekata i dobrom timskom organizacijom u firmi. Studentske prakse. koji rade na razvoju proizvoda. mentorskog rada. Pojaĉavanje marketing tima. kao i u organizaciji inostranih klijenata. Uĉešće na domaćim i stranim konferencijama u vezi sa oblastima od interesa će nastaviti da bude praksa firme. naravno. stalno osvrtati na iskustva drugih kad su ove tehnologije u pitanju. pre svega interno organizovanim transferom znanja u okviru preduzeća. U budućnosti će se to još više unaprediti. UvoĊenje novih informacionih sistema (softverski alati. Firma ne vidi da će u bliskoj budućnosti biti problema sa ljudskim resursima. selekcija i optimizacija razvojnog tima – cilj sniziti troškove poslovanja. poslovnom komuniciranju itd. podrazumeva obavezne treninge i dalju obuku ljudsih resursa koja se ĉesto odvija ili kod ino partnera ili kod specijalizovanih kuća za to. Slanje zaposlenih na konferencije. i to pre svega u oblastima voĊenja projekata. ali će se. Dalji rad na specijalizovanju usluga i proizvoda firme – na trţištu treba da nas prepoznaju po našoj specijalnosti (workflow) i da se na tome gradi ime i prepoznatljivost na domaćem i inostranom trţištu. kao što je to do sada već i bio sluĉaj. Interni sistem obuke i razvoja ljudskih resursa. Ovo će se ostvariti pre svega sa još konkretnijom saradnjom sa FTN-om u Novom Sadu. Razvoj ljudskih resursa u firmama SW industrije AP Vojvodine (pregled pojedinaĉnih iskaza analiziranih preduzeća) Firma i sada ima veoma ĉeste sastanke i intenzivnu razmenu informacija. U oĉekivanju je da će se kroz partnerski odnos sa najvećim svetskim kompanijama iz ove oblasti broj visoko kvalifikovanih struĉnjaka. U planu je sertifikacija firme. osim automatizacije industrijskih poslova planira se i automatizacija poslova koji su u vezi sa kućnim okruţenjem. koji će brzo usvajati nove tehnologije i koristiti ih u svom radu. stimluacija (plaćanje troškova) magistarskih/doktorskih studija. Firmi je potrebna kvalifikovana i motivisana radna snaga: o Stalno obuĉavanje resursa i upoznavanje sa novim tehnologijama i trendovima u softverskoj 17 . direktan rad (mentoring) sa radnicima. Za razvoj firme i za odrţavanje većeg broja stalno zaposlenih ljudi. Firma oĉekuje rast broja zaposlenih. kontrole kvaliteta i kreiranje odreĊenih menadţmentskih veština uz. konstantno tehniĉkoprofesionalno usavršavanje. U pogledu trţišta.

a komplementarnog profila. Kvalitetna konsultantska podrška malim preduzećima. a kasnije i direktno nakon diplomiranja bili ukljuĉeni u projekte firme i razvoj proizvoda. Kursevi stranih predavaĉa i razmena iskustava sa kolegama iz inostranstva veoma su korisni i znaĉajni. o Saradnja sa Univerzitetom u vezi sa regrutovanjem novih kadrova potrebnih firmi. Razvoju sektora IT pomoći će ulaganje u infrastrukturu (brzi Internet. preduzeće planira usavršavanje svojih kadrova kroz uĉešće na seminarima i kursevima. kao i mogućnost zadrţavanja najtalentovanijih mladih struĉnjaka u zemlji. Firma će razvoj HR uskladiti prema potrebama za ispunjavanje dobijenih poslova. obrazovanje. o Zapošljavanje marketing managera. Ciljevi razvoja preduzeća podrazumevaju dalje unapreĊenje poslovanja preduzeća. Naţalost. Šta se oĉekuje od drţave u cilju poboljšavanja uslova poslovanja SW firmi u Srbiji? (pregled pojedinaĉnih iskaza analiziranih preduzeća) Pozdravljaju se programi poboljšanja izvoza i marketinškog nastupa preduzeća. Umesto toga bi se mogla uprostiti i olakšati procedura uvoza/izvoza. koji to skupo naplaćuju. TakoĊe.industriji. najĉešće u skladu sa zahtevima aktuelnih projekata u firmi. Potpuna legalizacija sektora IT usluga. naroĉito trţišta EU sa kojim do sada preduzeće ima najznaĉajniju poslovnu saradnju. nauĉno-tehnološke parkove. Da se stvori takva klima u društvu gde će redovno plaćanje i izvršavanje svojih obaveza biti uobiĉajen i normalan oblik ponašanja. U ovoj oblasti iskustva domaćeg trţišta su i dalje daleko od iskustva i prakse meĊunarodnog trţišta. pre svega iz oblasti upravljanja i organizacije softverskih razvojnih projekata. Osnivanje servisa (agencije) koji bi bio integrator grupe domaćih firmi sliĉnog. jer to sad mogu da rade samo ovlašćeni špediteri. U tom smislu. kako bi kao samostalni struĉnjaci mogli posredno. o Stipendiranje studenata. Da se uvede efikasan sistem naplate potraţivanja na domaćem trţištu. Oĉekuje se primena strogih naĉela zakona o javnim nabavkama uz negovanje strategije dugoroĉnog investiranja u nove tehnologije i inovacije od strane velikih preduzeća u drţavnom vlasništvu. kao i pomoć drţave za usluţna preduzeća orijentisana ka izvozu u vidu subvencija za zapošljavanje mladih kadrova i izvoza usluga. a to se pre svega odnosi na dobijanje odgovarajućih licenci i polaganja struĉnih ispita. Firma trenutno zapošljava oko 100 visoko kvalifikovanih struĉnjaka i u budućnosti se oĉekuje zapošljavanje najmanje još toliko diplomiranih inţenjera i struĉnjaka iz oblasti elektroenergetike i kompjuterskih nauka iz naše zemlje. Oĉekuje se privatizacija drţavnog sektora i primena strategije za elektronsku upravu u sektoru drţavne uprave.). organizacija ili kotizacija za uĉešće na takvim kursevima zahteva znaĉajna finansijska sredstva. Konkretno u cilju poboljšanja uslova poslovanja u firmi pomogle bi poreske olakšice za projekte stipendiranja i edukacije visoko struĉnih kadrova. koja nemaju mogućnosti da zaposle potrebne struĉnjake raznih profila. digitalizacija TV kanala i sl. kao i obezbeĊivanja uslova za efikasno i blagovremeno praćenje razvoja savremenih komunikacionih tehnologija i razvojnih procesa odnosno ispunjenja zahteva naših kupaca ili naruĉilaca. preduzeće interno za svoje potrebe. Ulaganje u infrastrukturu. Pri tome se misli na projekte za 18 . Program stvaranja balkanske ekonomske unije je dobra ideja. ali se nešto ćuti o tome u poslednje vreme. a prvenstveno sa FTN u Novom Sadu. kroz prilagoĊen program obrazovanja na studijama. kako bi mogle da konkurišu za dobijanje znaĉajnijih projekata. organizuje tematske kurseve koje najvećim delom samostalno realizuje. gde se vrši edukacija novih ljudskih resursa i njihovo pripremanje. subvencionisanje nauĉnog razvoja i visokih tehnologija i takva praksa treba da se nastavi. već u toku studija. koja preduzeće za sada teško moţe da izdvoji. o Uĉestvovanje na struĉnim skupovima u inostranstvu (iz oblasti workflow-a). podizanje kvaliteta naših proizvoda. o Sertifikacija vodećih struĉnjaka.

Microsoft otvorio razvojni centar u Beogradu. Isto vaţi i za profesore na fakultetima – veoma je pozitivno da profesori imaju dodira sa praktiĉnim projektima. kao i svest mladih ljudi o potrebi za obrazovanjem. manje na infrastrukturu i logistiĉku podršku drţave. već oliĉeno u budţetu namenjenom za ove svrhe). duboko se veruje u ideju i uspešnost NT parkova. Jedna od ideja je uspostavljanje saradnje sa ljudima koji rade na fakultetima u inostranstvu. Studenti na 4-5 godini bi morali da imaju mnogo više dodira sa praksom: o Polaganje ispita kroz rad na projektima (na fakultetu ili u firmama). kao IT destinacije (primer Rumunije). i sl). Ukidanje monopolskog poloţaja pojednih preduzeća vezanih za fakultete – mora da postoji jasna linija izmeĊu firme i fakulteta kao nauĉno-obrazovne institucije. ali rezultat bi trebalo da bude da mladi ljudi koji izlaze sa fakulteta razumeju šta ih oĉekuje kada poĉnu da rade. naravno tamo gde je to moguće i gde to ima smisla. Usvajanje strategije razvoja informatiĉke infrastrukture (ne samo deklarativno. TakoĊe. da se na seminarima ne obraĊuje površno mnoštvo tema. ali pod uslovom da je NI rad na fakultetu na prvom mestu i da ne postoji konflikt interesa pri zapošljavanju studenata. umesto dosadašnjeg pristupa. Organizovanje poslovnog inkubatora u Novom Sadu. o Organizovanje predmeta kroz koje ljudi iz firmi prezentuju realne projekte na kojima se radi u praksi. Pruţanje stimulacije za zapošljavanje kvalitetnih mladih ljudi u IT oblasti. ali treba da je bude više i da bude bolje organizovana. Usvajanje regulative koja treba da omogući rast i razvoj preduzećima koja rade na ovom polju. Kreiranjem NT parkova se stvara zdrava osnova za formiranje novih i dalje jaĉanje postojećih start-up. Formiranje trţišta rada . moţda u regijama sa kojima Vojvodina inaĉe razvija odnose. imati priliku da se upoznaju sa novim tehnologijama i da steknu iskustvo na projektima (koji bi imali više nauĉnoistraţivaĉkih elemenata). što i sada postoji. kao gostujući profesori. sa tim da se u kreiranju te i takve politike mora jasno konsultovati sa relevantnim akterima iz privrede.pod ovim se prvenstveno misli na svest ljudi. 19 . Kvalitet školovanja: podići kvalitet visokog školovanja. motivisanje da provedu recimo semestar na fakultetima u Srbiji. Kao firma koja potiĉe sa Univerziteta. već prvenstveno modalitet za usavršavanje u specifiĉnoj oblasti. Neke stvari koje se oĉekuju da uĉini drţava su odrţavanje nivoa i kvaliteta tehniĉkih studija. Podići nivo doktorskih studija. Drţava mora jasno da pokaţe svoju posvećenost IT-u formiranjem stabilnih i samoodrţivih NT parkova u svim univerzitetskim centrima u Srbiji. nego samo jedna ili dve. Poboljšanje 'imagea' Srbije: Ono što bi znaĉajno pomoglo u IT sektoru su dobre vesti u vezi sa informacionim tehnologijama (npr. gde te studije predstavljaju modalitet da kandidati stignu do zvanja profesora. veruje se da bi se mogli dobiti i poslovi razvoja softverskih projekata i u inostranstvu. ĉiji uslovi su takvi da eliminišu manje i relativno mlade domaće firme. Da se na domaćim tenderima forsiraju razvojna domaća preduzeća (domaća tehnologija). Pitanje je šta drţava moţe da uĉini po tom pitanju. Edukacija preduzetnika. od njih bi mnogo nauĉili i studenti. a veći broj njih bio bi zainteresovan da provede šest meseci radeći u Srbiji. konstantnim usavršavanjem i uĉenjem. ali detaljno. priĉaju o realnim problemima iz poslovnog okruţenja. pa se stoga smatra da formiranje istih mora biti snaţno potpomognuto od strane Republike. umesto tehnologija trgovaĉkih kuća stranih firmi. a koja treba da omogući jaĉanje ovih firmi do nivoa da postanu regionalno konkurentni. kao i nastavno osoblje (asistenti.domaće trţište koje finansiraju institucije EU. kao i za dublju i bolju saradnju već postojećih IT kompanija. Bilo bi poţeljno i da doktorske studije ne budu samo peĉat za 'profesuru' ili titulu. doktorske studije treba postaviti na nivo na kome će kandidati kroz te studije (uz rad ili ne). profesori). Problem kod sklapanja ugovora sa klijentom iz inostranstva – nije moglo da se obezbedi osiguranje od profesionalne odgovornosti naših zaposlenih iz prostog razloga što takav oblik osiguranja nije moglo da obezbedi ni jedno domaće osiguravajuće društvo. kao novoj IT destinaciji. Promovisanje smerova na fakultetima za koje se zna da su traţeni na trţištu. da shvate da moraju da se bore da bi ostvarili svoje ciljeve i da postoje alternative i mogućnosti za rad u boljem okruţenju. Drţava bi trebalo da znaĉajnije ulaţe u pravljenje imidţa Srbije. ovo je preduslov za bilo kakvu dalju ozbiljniju priĉu o Srbiji.

i to preduzetniĉkog duha u IKT. Da se obezbedi ravnopravan tretman malim i srednjim preduzećima u razvojnim projektima. koji se finansiraju iz budţeta u odnosu na nauĉno-obrazovne institucije. Finansijska i druga podrška u procesu razmene znanja i iskustava sa privrednim subjektima razvijenih zemalja.Sve IT firme zajedno sa drţavom (gde drţava mora da pokaţe jasnu nameru i finansijsku i organizacionu).1. jer su nam inaĉe šanse za uspešniji i masovniji izlazak na strana trţišta znaĉajno umanjena. sva znaĉajnija oprema (TK infrastruktura). Rumunski pristup). Jednostavniji uvoz repromaterijala. moţda i inicijalno finansiranje odreĊenih troškova. da obezbedi prostore i infrastrukturu. Raspoloţivi ljudski resursi za istraţivanje i razvoj. Ukidanje monopola “Telekom”. Najbitnija stvar koju drţava moţe i mora da potpomogne jeste formiranje NT parkova pri Univerzitetima. moraju da doprinesu stavljanju Srbije na IT mapu.3 ISTRAŢIVAĈKE I OBRAZOVNE INSTITUCIJE U SEKTORU IKT U AP VOJVODINI Najznaĉajnije istraţivaĉke i obrazovne institucije sektora IKT u AP Vojvodini su locirane u okviru Univerziteta u Novom Sadu: . što će dovesti do poboljšanja telekomunikacione infrastrukture u zemlji. a bez jasnog finansijskog ili drugog osnova. Pojednostavljenje carinskih propisa i regulativa u delu uvoza-izvoza opreme za rad. Povoljniji kreditni uslovi.Prirodno-matematiĉki fakultet. kao i za edukaciju studenata na redovnim i poslediplomskim studijama u oblasti IKT u AP Vojvodini.Fakultet tehniĉkih nauka. Podrška i promocija domaćih rešenja u odnosu na uvoz gotovih rešenja. tehniĉka oprema. Tabela 3. Tu drţava mora najviše da uradi. jer razvijanje preduzetniĉkog duha mora biti prioritet. meĊunarodni sertifikati standarda kontrole kvaliteta. Trenutno. Finansijska i druga podrška u procesu standardizacije. ĉesto i struĉne usluge dolaze iz uvoza. npr. dati su u Tabeli 3.1: Istraživački i obrazovni ljudski resursi u sektoru IKT u AP Vojvodini Ljudski Resursi Redovni profesori Vanredni profesori Docenti Asistenti Asistenti pripravnici Istraţivaĉi pripravnici Nastavno i istraţivaĉko osoblje – Ukupno Studenti – I godina Proseĉan broj diplomiranih godišnje % diplomiranih u odnosu na broj upisanih E1 15 10 7 29 17 7 85 FTN E2 10 6 7 22 10 55 400 204 51 % Ukupno 25 16 14 51 27 7 140 PMF 5 1 1 6 4 1 18 84 51 61 % Ukupno 30 17 15 57 31 8 158 484 255 53 % 20 . . Strategija Vlade po pitanju razvoja IT sektora i odnos prema IT sektoru (npr. 3.

inicirao je predlog osnivanja Centra za obuku srednjoškolaca za alate JAVA i C++. spremnih da se odmah ukljuĉe u razvojne projekte preduzeća industrije IKT u AP Vojvodini. (5) Prethodni nalaz.3. veća razmena informacija u okviru sektora.4 IDENTIFIKACIJA POTENCIJALA ZA RAZVOJ I PRIMENU INOVACIJA U AP VOJVODINI I LOKALNIM ZAJEDNICAMA Na osnovu analize rezultata istraţivanja. 21 .3. istraţivaĉkim i obrazovnim institucijama u oblasti IKT u AP Vojvodini.1: Prihod po zaposlenom u analiziranim preduzećima industrije IKT 3. kao i više zajedniĉkih inicijativa za ulazak na nova trţišta itd). (4) Najveći broj do sada osnovanih preduzeća su mala preduzeća. Ovaj Centar bi obezbedio efikasnu – od 6 do 12 meseci – obuku novih programera. više zajedniĉkog rada i zajedniĉkog pristupa istraţivanju i razvoju. Na slici 3. 3. kao i njihov odliv u inostranstvo.2.4 i 3. (2) Drţava treba da promoviše parterstvo privatnog i javnog sektora. uz već pomenuti nedostatak ljudskih resursa u ovoj oblasti.5). (3) Poţeljan je razvoj grupisanja (klastera) ili partnerstava preduzeća (na primer.1 uoĉava se da preduzeća sa malim brojem zaposlenih imaju veliku disperziju veliĉine prihoda po zaposlenom. odnosno. 3. dok bi drţavne garancije potencijalno doprinele oslobaĊanju od straha stranih investitora od ulaganja u našu zemlju. koja bi poslovala u softverskoj industriji i time doprinesu opštem privrednom razvoju zemlje. jer rade na projektnoj osnovi. smanjenju stope nezaposlenosti visoko obrazovanih kadrova i mladih struĉnjaka. kao i obavljenog istraţivanja za potrebe OECD [4] na skoro istom uzorku preduzeća softverske industrije Srbije. Prihod po zaposlenom je praktiĉno konstantan za preduzeća veliĉine od 60 do 110 zaposlenih. moguće je izvesti sledeće preporuke: (1) S obzirom na veliki potencijal rasta IKT sektora drţava bi mogla da inicira osnivanje mešovitih domaćih i stranih preduzeća. Sliĉno rešenje dalo je znaĉajne rezultate u Temišvaru (Rumunija). 80000 70000 Prihod po zaposlenom [EUR] 60000 50000 40000 30000 20000 10000 0 0 20 40 60 80 100 120 Broj zaposlenih Slika 3. daje se sinteza ocene u obliku SWOT tabela (tabele 3. uz istovremeno studiranje uz rad. za veće projekte angaţuju profesionalce po ugovoru i ne zapošljavaju ih za stalno.5 SWOT ANALIZA SEKTORA IKT U AP VOJVODINI Na kraju pregleda stanja u preduzećima. Prihod po zaposlenom u 2006.

infrastruktura u oblasti istraživanja i razvoja u oblasti IKT u AP Vojvodini PREDNOSTI – specifiĉnosti IKT NEDOSTACI– specifiĉnosti IKT  Tradicija kvalitetnog visokog obrazovanja u  Nedovoljni visokoobrazovni potencijali u oblastima tehniĉkih.  Ukljuĉivanje ljudi niţeg obrazovnog profila ili sposobnosti u usluge putem IKT infrastrukture  Stipendiranje studenata završnih godina IKT studija Tabela 3. koji nisu  Programi EU za regionalnu IR saradnju u oblasti definisani u skladu sa domaćim potrebama – IKT ukoliko saradnja sa inostranstvom nije na  Potencijali i potrebe IKT trţišta u APV i Srbiji komercijalnoj osnovi  Nestabilna ekonomsko-politiĉka situacija u zemlji  Brain-drain 22 . APV i Republici. prirodnih i matematiĉkih nauka nauka za potrebe APV  Razvijen inovativno-preduzetniĉki potencijal na  Nedovoljna regionalna distribucija IR univerzitetu infrastrukture u oblasti IKT u APV  Razvijena meĊunarodna saradnja u oblasti istraţivanja i razvoja u IKT  Još uvek konkurentna cena IR resursa u oblasti IKT MOGUĆNOSTI – specifiĉnosti IKT PRETNJE – specifiĉnosti IKT  Visok nivo kompetentnosti domaćih ljudskih  Politiĉka situacija u gradu.2: SWOT analiza – Ljudski resursi u oblasti IKT u AP Vojvodini PREDNOSTI – specifiĉnosti IKT NEDOSTACI – specifiĉnosti IKT  Visoka kvalifikaciona struktura zaposlenih  Nedovoljan broj programera i drugih IKT  Programeri najviše koriste JAVA i C++ specijalista  Programeri obuĉeni za široku paletu SW alata  Nedovljno menadţera za voĊenje IKT biznisa  Programeri posvećeni svom poslu  Potrebno 3-6 meseci da tek diplomirani struĉnjaci  Kvalitet ljudi na visokom profesionalnom nivou mogu da realizuju zadate poslove u preduzeću  Sposobnost brzog usvajanja novog znanja. marketing i PR u IKT. trend sve većeg zapošljavanja  Cene kvalitetnih ljudi znaĉajno porasle od 2005.Tabela 3.3: SWOT analiza . prirodnih i matematiĉkih oblastima tehniĉkih. itd.  FTN i PMF kvalitetni fakulteti za obrazovanje IKT  Odnos prema poslu i odsustvo profesionalne etike specijalista  Nezainteresovanost mladih za studije tehnike  Razvija se praktiĉna saradnja izmeĊu FTN i  Nerazvijena infrastruktura za specijalizovane preduzeća IKT industrije obuke IKT profesionalaca  IKT preduzeća organizuju trening i obuku svojih  Nepostojanje i/ili nedovoljan nivo specifiĉnih ljudi znanja i veština za IKT poslove: upravljanje IKT  Programi brze obuke ljudi sa SSS za SW poslove projektima. koja resursa.  Ima ljudi koji su zbog uslova ţivota u zemlji efikasno korišćenje Interneta i izgraden pristup izgubili interes i motivaciju na poslu logiĉkog rešavanja problema su osobine koje  Nedovoljan broj kvalitetnih programera za JAVA i najĉešće poseduju mladi IKT struĉnjaci .Net  Uoĉen trend opadanja broja raspoloţivih kvalitetnih ljudi i broja diplomiranih IKT specijalista  Nedovoljna inventivnost i inovativnost MOGUĆNOSTI – specifiĉnosti IKT PRETNJE – specifiĉnosti IKT  Od 2005.g. kao potencijal za saradnju sa stranim i usporava / koĉi razvoj NT parka na univerzitetu domaćim IKT preduzećima i IR organizacijama  Jeftin outsourcing – IR projekti.

Upravljanje rešenje problema nalaţenja trţišta. nedovoljnih sopstvenih marketing potencijala. prihvatanje aktivnost upravo prodaja svojih proizvoda/usluga. kada je  Dobra kvalifikaciona struktura. kao i postojanje svesti o razvoju IKT.  Preduzeća IKT ind.  Spremnost lokalnih vlasti da se bave pitanjima od znaĉaja za ekonomski razvoj.) Tabela 3. što provajderi širokopojasnih telekomunikacionih usluga ne pokrivaju. kada je njihova veća disperzija angaţovanja. uglavnom. rastu iz godine u godinu  Najznaĉajniji kupci /korisnici proizvoda / usluga ovih preduzeća su u inostranstvu MOGUĆNOSTI – specifiĉnosti IKT PRETNJE – specifiĉnosti IKT  Bruto cena rada zaposlenih u IKT preduzećima je  Strani partneri zahtevaju sertifikat kontrole na nivou 50% u poreĊenju sa konkurencijom u kvalitetapo ISO 9001 i CMMI / nivo 3 i viši zemljama EU. odnosno. već samo o ceni. već i po pitanjima kvaliteta. na domaćem i stranom trţištu. znaĉajno više su koncentrisana  Kada je njihova aktivnost outsourcing. nemaju meĊunarodni osnovana posle 2000. zbog proizvodnjom odnosno poslovnim procesom (ERP). poslova na mnogo većem broju proizvoda / usluga  Prihod ovih preduzeća. pre svega u Nemaĉkoj  Skok cena kvalitetne radne snage  Povećavanje potreba za komunikacionom infrastrukturom.5: SWOT analiza IKT sektora u AP Vojvodini – sintezna tabela PREDNOSTI NEDOSTACI  Razvijeno IKT trţište  Odsustvo stranih kompanija  Struĉno osoblje u IKT sektoru  Nedovoljan priliv novih programera i dizajnera  Raznovrsne usluge/proizvodi  Povećan broj IKT MSP-a  Aktivno inovativno ponašanje MOGUĆNOSTI  Privlaĉenje novih studenata u oblast IKT  Planirana industrijska infrastruktura  Potiskivanje i/ili legalizacija “sive” ekonomije  Prisustvo velikih IKT preduzeća u susednim regionima u MaĊarskoj i Rumuniji. PRETNJE  Ilegalni outsourcing  “odliv mozgova”  Politiĉka nestabilnost zemlje  Moguće nestabilnosti na ciljnim trţištima.  Preduzeća IKT industrije realizuju outsourcing  Domaće trţište IKT proizvoda / usluga ne vodi naroĉito u oblastima: Web aplikacije. Upravljanje mnogo raĉuna o kvalitetu IKT proizvoda/usluga. sertifikat kontrole kvaliteta  Uglavnom su u privatnom vlasništvu  Najznaĉajniji izvor konkurentske slabosti.Tabela 3. sa više od 80% u pitanju strano trţište.Moldav. uoĉava se na manji broj proizvoda / usluga. 23 . Web  Domaća IKT preduzeća traţe strane partnere za aplikacije. Komunikacioni softver. sledi da je glavni izvor  Ulazak Rumunije i Bugarske u EU. proizvodnjom odnosno poslovnim procesom (ERP). zbog njihovih planova za širenje u Srbiju/Vojvodinu. pošto je cena istog rada u cenama radne snage Rumuniji i Bugarskoj dva puta manja nego kod nas. jeste visoka cena proizvoda i usluga naroĉito u oblastima: Softver za proizvoda/usluga. kada je  Preduzeća IKT industrije realizuju prodaju svojih u pitanju domaće trţište.  Ulazak novih firmi na trţište (Belorusija. jeste slab marketing zaposlenih sa VSS. najznaĉajniji izvor tradicionalnih partnera naših preduzeća) konkurentske prednosti je specijalizovana  Strano trţište IKT proizvoda / usluga je zahtevnije ekspertiza za odreĊenu oblast. pošto su to konkurentnosti upravo kvalitet proizvoda / usluga zemlje sa istom geografskom pozicijom.4: SWOT analiza industrije IKT u AP Vojvodini PREDNOSTI – specifiĉnosti IKT NEDOSTACI – specifiĉnosti IKT  Preduzeća IKT industrije uglavnom mlada. ali niţim naših preduzeća.  Preduzeća.  Najznaĉajniji izvor konkurentske slabosti. upravljanje sistemima u realnom vremenu. ne samo po ceni i poštovanju rokova.  Kriza u IKT sektoru u EU (bankrotstva  Kada je u pitanju domeće trţište.

mesto od 117 rangiranih drţava (85. a posebno se meĊu njima istiĉe tranzicija prema ekonomiji zasnovanoj na znanju IKT i posebno sektor softverske industrije.McArthur). EU I REGIONU Svetska ekonomija je obuhvaćena procesima koji menjaju uslove i pravila globalne kompeticije. a 2005. sa analizom pozitivnih i negativnih efekata i uticaja u drţavama CIE. politika i institucija koje determinišu nivo produktivnosti u drţavi i time opredeljuju nivo razvoja koji drţava moţe da ostvari u uslovima uspostavljanja i funkcionisanja ekonomije zasnovane na znanju [7].3. koje za potrebe EU koordinira Institut za studije tehnološkog razvoja (Institute for Prospective Technological Studies. proteklih nekoliko godina pokrenuto je više istraţivanja ovog fenomena. nivo tehnološke spremnosti – za nju se izraĉunava Indeks tehnološke spremnosti (ili Tehnološki indeks). indeksu javnih institucija. (2) Rastuće podele u društvu – uloga IKT na društvene grupe i segmentaciju društva.6 AKTUELNE TENDENCIJE U SVETU. mesto 2004). kada je bila na 89. posebno se naglašava znaĉaj obrazovanja i savladavanja odreĊenih veština. što je pogoršanje u odnosu na 102. a za APV ili bilo koju regiju neke drţave. Sintetiĉki izveštaj za grupu analiziranih drţava CIE ukazuje na tri glavna izazova koji će uticati na razvoj informacionog društva u Evropi u ovoj deceniji [6]: (1) Promenjeni uslovi konkurentskih pritisaka – potencijal IKT za ekonomski razvoj. Indeks transfera tehnologije. Svetski ekonomski forum (SEF) definiše konkurentnost kao agregat faktora. mestu od 104 rangirane drţave [8]. dvostruko brţe od ostatka Evrope [7]. Indeks informaciono-komunikacione tehnologije. U cilju boljeg razumevanja uticaja IKT na razvoj ekonomije i društva u celini u drţavama CIE. odnosno. takvi podaci se ne prate). ona je 2005. mesto. Nešto bolja pozicija zabeleţena je u indeksu tehnološke konkurentnosti – 68 (75. (autori J. 24 . ĉije su komponente sledeća tri indeksa: Indeks inovativnosti. posebno novih ĉlanica EU i drţava kandidata za ĉlanstvo u EU. na 80. U izveštaju SEF za 2005/2006. ĉime je popravila svoju poziciju u odnosu na 2004. definisan je Indeks rasta konkurentnosti (Growth Competitiveness Index. mereno indeksom spremnosti umreţavanja drţave (The Networked Readiness Index Rating 2005 and 2004): 2004. godine bila na 80. digitalna podela. Upravo takva kombinacija postignuta je tokom tranzicionih procesa u većini drţava centralne i istoĉne Evrope (CIE) tokom devedesetih godina prošlog veka. Cilj tih istraţivanja jeste izrada niza nacionalnih monografija o izgradnji i uspostavljanju informacionog društva. mestu. GCI). koji objedinjuje tri komponente predstavljene sa tri indeksa [7]: (1) Komponenta koja opisuje kvalitet makroekonomskog okruţenja – za nju se izraĉunava Indeks makroekonomskog okruţenja. proseĉno. u novim uslovima globalne ekonomije i razvoja IKT. Metodologijom SEF. meĊutim. nisu nimalo povoljni: drţavna zajednica Srbija i Crna Gora je 2005. tzv. Prema podacima o indeksu rasta konkurentnosti drţavne zajednice SCG. mesto 2004) [7]. kao i politiĉke i društvene stabilnosti (tzv. Po trećoj komponenti agregatnog pokazatelja konkuretnosti drţave. outsourcing). zauzela 69. drţavna zajednica SCG je 2005. Podaci za drţavnu zajednicu Srbija i Crna Gora u ovom izveštaju SEF (u izveštaju nisu dati podaci za Srbiju. kao i nivo treninga i obuke zaposlenih. mesto 2004. razvijenom 2001. zbog ĉega su ekonomije tih drţava rasle.Sachs i J. Smanjeni troškovi transporta i komunikacije uslovili su da velike multinacionalne kompanije premeštaju svoje proizvodne i razvojne kapacitete u delove sveta u kojima je postignuta odgovarajuća kombinacija znanja i veština zaposlenih i troškova (cene) njihovog rada. najbolji su predstavnik nove tehnološke revolucije zasnovane na znanju. ĉak pogoršala svoju poziciju u odnosu na 2004. dok je izuzetno loša pozicija prema indeksu makroekonomskog okruţenja – 111. je bila na 79. (2) Komponenta koja opisuje stanje institucija u drţavi – za nju se izraĉunava Indeks javnih institucija i (3) Komponenta koja opisuje znaĉaj tehnologije i inovacija. mestu od 117 rangiranih drţava. IPTS) u Sevilji.

620 507 11.88 4.38 3. Ovi nalazi su ukazali na potrebu za intenzivnijim korišćenjem IKT u odreĊenim industrijama i javnom sektoru i stvaranjem ekonomskog i institucionalnog okruţenja u kojem će poslovni sektor više da investira u IKT. Naime. Moraju se definisati prioriteti. mesto u 2005.7 4.Pojava novih problema u okviru ekonomskog rasta i demografije – uticaj IKT na tranziciju i reforme u obrazovanju.5 6. u odnosu na 75.5 16.7 34. Rezultati tih istraţivanja su grupisani u okviru dva glavna nalaza [6]: (1) IKT mogu da pomognu drţavama. mesta 2004.1 Broj PC na 100 stanovnika 10 28 29 39 54 83 IT troškovi per capita [EUR] 32 40 104 141 193 254 255 111 735 Ukoliko usvojimo zemlju sa najslabijim ulaganjem u IT opremu per capita iz ove tabele. indeks tehnološke konkurentnosti po svom sadrţaju ukazuje na kapacitete i potencijale jedne ekonomije za njen dalji razvoj. (2) Postoji potencijal za ekonomski rast zasnovan na IKT i u sektorima koji ne koriste IKT. 2. Prioriteti se definišu na osnovu snaga (vidi poglavlje 1 – analiza IKT AP Vijvodini) identifikovanih analizom postojeće IKT industrije u AP Vijvodini. dobijamo da je minimalno ulaganje privrede i javnog sektora u IKT oko 64 miliona EUR.47 milijardi EUR. (3) Tabela 3. je znatno bolje od 89. da dostignu nivo ekonomske razvijenosti drţava koje su ĉinile EU pre proširenja (tzv.48 4.5 1.3 3.0 2.22 3.3 2. a na nivou Zapadne Evrope 1. . a posebno i u regionu. 3. Naglasak treba dati na interdisciplinarna istraţivanja: . U tabeli 3. kao reper za APV.992 757 1. u skladu sa Lisabonskom strategijom povećanja konkurentnosti EU [3]. ohrabrujući su u delu koji se odnosi na trend: 80.555 286.2 2. nameće se kao logiĉan predmet istraţivanja upravo analiza konkurentnosti ovog sektora. novim ĉlanicama EU.7 PRIORITETI RAZVOJA A. EU 15).26 3.4 100.5 3.6 dati su pokazatelji razvoja industrije IKT u svetu. 25 . Opredeljenja: 1.4 3. Sumorni pokazatelji SEF o stanju konkurentnosti ekonomije Srbije.1 2.362 Uĉešće [%] 6.9 22. Pošto je IKT jedan od najvaţnijih faktora.0 Broj PC na 100 VS zaposlenih 63 83 85 49 113 141 IT/GDP [%] 1. to bi bilo 222 miliona EUR.77 IT troškovi u milionima [EUR] 719 312 3.956 2.medicina i medicinska prevencija preko IKT.216 1. koji ĉine indeks tehnološke konkurentnosti. mesto 2005.0 100. Rumuniju.korišćenje IKT aplikacija za podršku rada (i ţivota) starijih i hendikepiranih – da mogu da budu ekonomski nezavisni i manje opterećuju društvenu infrastrukturu.740 IT troškovi per capita [EUR] 169 723 745 903 1. jer nemamo dovoljno snage da se ide na sve oblasti.8 2.6: Najvažniji indikatori ravijenosti IKT i primene IKT u ekonomiji i društvu [2] Godina 2002 Grĉka EU Zapadna Evropa Japan Švedska SAD Godina 2002 Rumunija Bugarska Poljska Slovaĉka MaĊarska Ĉeška Republika Slovenija Ukupno CIE Ukupno Zapadna Evropa IT troškovi/ GDP [%] 1. mesto 2004). uz relativno još bolju poziciju kada je reĉ o indeksu tehnološke konkurentnosti (68. Ukoliko bismo usvojili taktiku na nivou CIE. ĉime će se postići brţi ekonomski rast i izgradnja informacionog društva u drţavama CIE.

- Na osnovu informacija dobijenih anketiranjem industrije IKT u AP Vojvodini.7: Rang lista IR programa u oblasti IKT po prioritetu za razvoj AP Vojvodini Prioritetne oblasti Predlozi Prioritetnih IR Programa u oblasti IKT u APV IRP-3b – e-health: Razvoj IKT kao sistema za nadgledanje zdravstveno riziĉnih grupa stanovništa i rano dijagnostifikovanje kritiĉnih zdravstvenih situacija. U Tabeli 3. C. raĉunarske. vide. U Evropi. vaţi i za Vojvodinu): . Funkcionisanje IKT sektora je široko prihvaćeno kao glavna strategija da se EU uĉini atraktivnom za strane investitore. ocenjivanje izvodljivosti i rangiranje ovih 10 IRP.7 je dat pregled IRP po prioritetnim oblastima. IKT je postao esencijalni. Izrael. tehnološkog foresight-a uraĊenog za potrebe EU. IRP-6 – e-learning: Razvoj infrastrukture za podršku eLearning-u: komunikacione. Slabosti (Evrope.B. Transfer od primenjenih istraţivanja ka aplikacijama. Raĉunarska infrastruktura obuhvata raĉunarsku i specijalizovanu hardversku opremu za pripremu i izvoĊenje eNastave. Organizaciona infrastruktura obuhvata organizacione forme za podršku razvoju nastavnih sadrţaja. odrţavanju infrastrukture i izvoĊenju eNastave. srednji i visoki). ĉuju. jer je znaĉajan broj eksperata kao dodatni IRP definisao IRP-6 (e-learning). kao i saznanja o mogućnostima i potrebama daljeg razvoja KT kod nas. koji ocenjuju i rangiraju. Softverska infrastruktura obuhvata razvoj LMS sistema za formiranje i korišćenje nastavnih sadrţaja. komuniciraju. Tabela 3. Ocena Ocena Rang izvod. Irska). kako je to već definisano Lisabonskim ciljevima 2001.značaja IRP ljivosti 5 1 2 10 8 9 I 2 3 10 26 . pri ĉemu je svim angaţovanim ekspertima dozvoljeno da predloţe još jedan IRP. optimizacija poljoprivredne proizvodnje sistematskim. softverske i organizacione. 3. Svi predloţeni IRP razvrstani su u okviru pet prioritetnih oblasti: I Podrška zdravstvenim i socijalnim potrebama ĉoveka II Elektronska uprava III Podrška poljoprivredi IV Podrška inovacionoj delatnosti V Podrška procesnoj industriji i upravljanju tehnološkim sistemima. koji bi trebalo da se realizuju u APV u neposrednom narednom periodu. Za softversku infrastrukturu obavezna je primena standarda (IEEE LOM i SCORM). neprekidnim monitoringom i obradom podataka sa njiva i skladišta hrane. saĉinjen je predlog od 10 pilot IR programa (IRP). kao i prvih 10 predloţenih IRP. Saglasno Delphi metodologiji [1]. generiĉki prioritet razvojnih politika EU i zemalja ĉlanica. izvršeno je ocenjivanje znaĉaja. U tabeli je dato ukupno 11 IRP.Internet revolucija donosi uslove za radikalne promene u raspodeli moći i pozicija u savremenom svetu – moţe se ignorisati ili zauzeti prava pozicija (primer: Indija. kao i podrška višejeziĉnosti. produţenju radnog veka i povećanju kvalitetu rada u poznim godinama: sistemi koji ljudima u poznim godinama i hendikepiranima omogućavaju da bolje pamte. shvatanja mogućnosti koje donosi Internet – brzine prihvatanja znaĉaja revolucije koji donosi Internet i ukljuĉivanja posledica koje donosi ta revolucija u svoj rad (i ţivot).mali kapacitet apsorpcije i uĉenja. . IRP-3a – e-social: Razvoj IKT zasnovane podrške povećanju ţivotnih sposobnosti ĉoveka. a pojaĉano u strategiji i 2010. Komunikaciona infrastruktura treba da obezbedi komunikacione kapacitete za obrazovne institucije svih nivoa (osnovni. uvaţavajući rang znaĉajnosti pojedinaĉnih IRP. kreću se i na osnovu toga bolje i više rade i uklapaju se u socijalno okruţenje.

već bi trebalo analizom Internet saobraćaja da uoĉe sisteme propagacije ovog nepoţeljnog saopbraćaja i da ga eliminišu u zaĉetku. treba izgraditi mreţu servera koji će presretati i eliminisati raĉunarske spamove. IRP-5b – e-govt: Integracija informacione infrastrukture lokalnih samouprava meĊusobno i sa informacionom infrastrukturom pokrajinskih institucija. kraĊe. na skali: 1 – najznaĉajniji IRP. viruse. na skali: 10 – potpuno izvodljivo. Istraţivaanje u I fazi bi se odnosilo na razvoj univerzalnih razvojnih sistema za predmete iz oblasti raĉunarske tehnike i raĉunarskih komunikacija. IRP-4 – e-maufacturing: Razvoj IKT podrške automatizaciji i kontroli u procesnoj industriji. Znaĉajan. hendikepirane i sl. definisani od strane eksperata angaţovanih u Delphi proceduri ocene znaĉaja IRP u oblasti IKT po prioritetu za razvoj APV. Malog znaĉaja. Rang su eksperti upisali prema oceni znaĉaja izmeĊu svih predloga IRP – prvih predloţenih 10 IRP i IRP koji su sami predloţili. tj. crve i trojance. Pomenuti dodatni IRP. namernog uništavanja i sl. Naime. IRP-2a – e-agro: Izgradnja integrisanog sistema za zaštitu poljoprivredne proizvodnje i dobara: od zaštite od prirodnih nepogoda. 27 . IRP-5c – e-inov: Izgradnja informacione infrastrukture kao podrške razvoju inovacione delatnosti u APV (unapreĊenje velikog informacionog protoka od i ka elementima inovacionog sistema: inovacioni centri. za male i rasute populacije za koje bi bilo skuplje da se organizuje transport uĉenika u jedan centar.Prioritetne oblasti Predlozi Prioritetnih IR Programa u oblasti IKT u APV IRP-5d – e-govt: Izgradnja elektronske uprave APV. IRP-5a – e-govt: Integracija već izgraĊene infrastrukture za GIS za upravljanje prirodnim i izgraĊenim resursima APV. jeste filtriranje internet saobraćaja. IRP-1 – e-inov: Jedna od aplikacija za kojom postoji velika potreba. Ocena izvodljivosti IRP je formirana kao procena eksperta o raspoloţivim resursima AVP. Tabela 3. Bez znaĉaja.8. navedeni su u tabeli 3. na skali: Vrlo znaĉajan. Ovi serveri ne bi trebalo da budu primena klasiĉnih alata tipa »Kaspersky« i sl. Ocena Ocena Rang izvod. NT parkovi).značaja IRP ljivosti 8 1 2 4 6 3 II 4 11 8 11 5 4 III 9 6 1 5 7 11 IV 3 10 5 V 7 9 7 Legenda: Ocena znaĉaja je odreĊena na osnovu ocene eksperta o znaĉaju predloţenog IRP za razvoj APV. do 1 – ne postoje resursi u APV za realizaciju IRP. IRP-2b – e-agro: Korišćenje IKT za povećanje prinosa u poljoprivredi (ratarstvo i stoĉarstvo). do zaštite od ljudskog nemara. 11 – najmanje znaĉajan IRP. To je i proizvod koji moţe da bude izvozni adut.8: Lista dodatnih IR Programa u oblasti IKT po prioritetu za razvoj AP Vojvodine PrioriPredlozi Prioritetnih IR Programa u oblasti IKT u APV tetna Ostali IRP – predlozi dobijeni u okviru I ciklusa Delphi – ekspertske ocene znaĉajnosti oblast pojedinih IRP I Razvoj sredstava za postizanje kvaliteta obuke inţenjerskog kadra na višim i visokim školama u APV. biznis i tehnološki inkubatori. Ne znam. Elektronsko uĉenje za talentovane.

Izgradnja informacione infrastrukture kao podrške razvoju elektronskog obuĉavanja i »life-long learninga« (tehnološki inkubatori. obrada i E-publikovanje saobraćajnih. Razvoj sistema upravljanja u energetici (elektro mreţe i gasne mreţe). sa posebnim naglaskom na agilni razvoj sloţenih poslovnih informacionih sistema. U krajnjoj liniji izgradnja vitruelnog univerziteta. Razvoj open-source rešenja Razvoj discipline softverskog inţenjerstva i istraţivanja u domenu metodologije razvoja softvera.PrioriPredlozi Prioritetnih IR Programa u oblasti IKT u APV tetna Ostali IRP – predlozi dobijeni u okviru I ciklusa Delphi – ekspertske ocene znaĉajnosti oblast pojedinih IRP Razvoj integrisane IKT podrške u oblasti osnovne i specijalistiĉke zdravstvene zaštite u APV (tako da obuhvati sve subjekte zdravstvene zaštite) Umreţavanje svih zdravstvenih ustanova ukljuĉujući laboratorije Izgradnja informacione infrastrukture kao podrške razvoju obrazovanja uĉenika u osnovnim i srednjim školama Izgradnja informacione infrastrukture za podršku obrazovnog procesa daljinskog uĉenja kako za redovne studente (sve više njih uz studiranje i radi) tako i za potrebe permanentnog uĉenja. Razvoj IKT u automatizaciji i kontroli u stambenim-poslovnim prostorima (Building automation system) IKT kao podrška upravljanju velikim sistemima (nafta.i nano-elektronskih tehnologija. Sistem nadzora i upravljanja saobraćajem u gradskim i vangradskim sredinama. saobraćaj.9. meteoroloških i ekoloških informacija koje utiĉu na saobraćajni tok i zdravlje ljudi.) Razvoj IKT podrške javnog gradskog. realizacija algoritama u DSP/HW arhitekturama. pojednostavljivanjem interakcija ĉovek – mašina. ĉime se postiţe ogroman propusni opseg u komunikacijama (~100Gb/s). Internet i telefonija) Elektronski javni servis za biblioteke (katalozi knjiga. II IV V U drugom ciklusu Delphi ocenjivanja. Potrebna su manja ulaganja. Softver i aspekti izvrsnosti softvera predstavljaju znaĉajan izvozni adut UvoĊenje WDM (Wave Division Multiplex) tehnologije zasnovane na korišćenju optiĉkih izvora najnovije generacije. 4) Razvoj u oblasti optimizacije spektra radio frekvencija. Elektronsko glasanje na parlamentarnim izborima. Razvoj "embedded systems" – Automatizovane mašine i sigurnosni sistemi (ugraĊivanje procesora i senzora u mašine i upotrebne predmete i njihovo povezivanje u mreţe). S obzirom na sve manju izlaznost glasaĉa obezbediti da se glasanje obavlja iz kuće poštujući sve zakonske norme. NT parkovi). audio-video aplikacije. sa ciljem da se unapredi nastava i obezbedi racionalno i namensko trošenje sredstava. Rezultat ekspertne procene dat je u tabeli 3. prikupljanje. 28 . elektroenergetika. Umreţavanje sistema informisanja i zabave (TV. alati za pretraţivanje) Razvoj metodologije i definisanje potrebne informacione infrastrukture za praćenje stanja u obrazovanju. vode. detektovanje i dojava saobraćajnih prekršaja na raskrsnicama pod video nadzorom. tiranije PC tj. Razvoj IKT sistema za monitoring i upravljanje kvalitetom ţivotne sredine. Razvoj i realizacija elemenata informaciono-komunikaconih mreţa u APV: 1) Razvoj ĉvorišta zasnovanog na VoIP tehnologiji. Razvoj semantiĉkog web-a. Time bi korisnici u Vojvodini dobili internet svetskog kvaliteta.. namenski siatemi) Osnivanje centra za projektovanje i verifikaciju integrisanih elektronskih kola i sistema kao polazne osnove za pokretanje malih preduzeća u oblasti mikro. gas. Masovno uvoĊenje IPv6.. 3) Razvoj kooperativnih mreţa. 2) Istraţivanje i razvoj senzorskih mreţa. Usluge informacionog društva uĉiniti pristupaĉnijim većem broju ljudi oslabaĊanjem od tzv. Istraţivanje i razvoj sloţenih ureĊaja baziranih na raĉunarskim strukturama u oblasti multimedijalnih sistema (digitalna TV. prigradskog i meĊugradskog saobraćaja u APV (autobuskog i ţelezniĉkog). angaţovani eksperti su ocenjivali znaĉajnost predloţenih prioritetnih oblasti distribucijom raspoloţivih 100% znaĉajnosti na pet prioritetnih oblasti. .

Ukljuĉivanje ljudi niţeg obrazovnog profila ili sposobnosti u pruţanje usluga putem IKT infrastrukture. crna metalurgija.8. Osnivanje Centra za obuku svršenih srednjoškolaca za alate JAVA i C++.9: Ocena značajnosti prioritetnih oblasti Prioritetna oblast I II III IV V Podrška zdravstvenim i socijalnim potrebama ĉoveka Elektronska uprava Podrška poljoprivredi Podrška inovacionoj delatnosti Podrška procesnoj industriji i upravljanju tehnološkim sistemima Svega: Znaĉaj (u %) 24 18 20 18 20 100 3. koja je definisala specifiĉne prioritetne sektore. Ovaj Centar bi obezbedio efikasnu – od 6 do 12 meseci – obuku novih programera. i prenos podataka i komunikaciju visoke propusne moći. Pri tome se misli na projekte za 29 . Unaprediti edukaciju preduzetnika. Sliĉan pristup u definisanju razvojnih prioriteta i ulozi IKT trebalo bi da usvoji i AP Vojvodina). npr. organizovanjem matematiĉkih takmiĉenja na nivou svih uzrasta. spremnih da se odmah ukljuĉe u razvojne projekte preduzeća industrije IKT u AP Vojvodini. Pojednostavljenje carinskih propisa za privremeni uvoz IKT opreme. pomaganjem aktivnosti Arhimedesa i sliĉnih. Sliĉno rešenje dalo je znaĉajne rezultate u Temišvaru (Rumunija). privredne. Prvenstvo treba dati našim dokazanim struĉnjacima.Tabela 3. kako bi mogle da konkurišu za dobijanje znaĉajnijih projekata. što je preduslov za sklapanje nekih meĊunarodnih ugovora. Organizovanje gostovanja profesora sa inostranih univerziteta na period od 6 meseci do godinu dana o trošku pokrajinskih organa. tako i za povezivanje krajnjih korisnika najšireg spektra (obrazovne ustanove svih nivoa. zbog poznavanja jezika. koji svoju konkuretnost mogu ostvariti najviše korišćenjem IKT. Potsticanje matematiĉkog naĉina mišljenja u što ranijem uzrastu. AP Vojvodine (cilj je ukljuĉivanje što većeg broja mladih. bez potrebe za dodatnim obrazovanjem. IKT infrastruktura Poseban znaĉaj za razvoj IKT sektora u AP Vojvodini je izgradnja infrastrukture za masovno korišćenje i razvoj IKT u pokrajini: Izgradnja telekomunikacione mreţe za pristup i korišćenje Interneta. administracija i javna uprava i sl. okruga. Pokretanje programa tehnološkog forsajta u oblasti IKT (primer Austrije. škola. Participacija u troškovima zaštite patenata u inostranstvu. Participacija u organizaciji tematskih kurseva za potrebe preduzeća. razvijaju radoznalost i sposobnosti od znaĉaja za kasniji rad u IKT sektoru). lokalnih samouprava. saĉinjen je predlog sledećih prioritetnih mera. NI i IR organizacije. zdravstvene. aktivnog slušanja i rezonovanja u toku konverzacije.).8 PREDLOG MERA ZA RAZVOJ IKT SEKTORA Na osnovu svega izloţenog. a takmiĉenja iz logike. 3. algoritama i sl. kreativnosti. Podrţavanje funkcije NT parka kao integratora domaćih firmi sliĉnog a komplementarnog profila. kako na magistralnim pravcima. Reforma sistema srednješkolskog obrazovanja u smislu podsticanja timskog rada. Uvesti osiguranje od profesionalne odgovornosti zaposlenih.1. kulturne i druge organizacije i ustanove. programa i sistemskih usluga za razvoj IKT sektora u AP Vojvodini: Organizacija kurseva stranih predavaĉa i razmene iskustava sa kolegama iz inostranstva.

sada u sve većoj meri postaje osnovni resurs na kom poĉiva uspešna privreda i uspešna uprava [5]. nema dilema i to pokazuju sve vodeće institucije koje analiziraju i kreiraju obrazovnu. Prema OECD-u. Razvojna politika drţave zasnovana na znanju i infrastrukturno podrţana IT.9 ANALIZA UTICAJA NA OKOLINU U prioritetnom istraţivaĉko-razvojnom programu V (Podrška procesnoj industriji i upravljanju tehnološkim sistemima). ova definicija obuhvata aktivnosti koje pripadaju velikom skupu industrija. Da se radi o novoj. do softvera i komunikacio-nih usluga (ukljuĉujući ĉak i IT zasnovane konsultantske usluge). generiĉkoj tehnologiji i petoj. kao studije sluĉaja retkih uspešnih zemalja izvan kruga najmoćnijih ekonomija sveta. F. generiĉkih novih tehnologija koje su transformisale svetsku ekonomiju i koje je Šumpeter nazvao “uspešne industrijske revolucije” ili talas Kondratjeva”. industrijsku i druge razvojne politike u svetu. 3. koja će organizovati prikupljanje i tretiranje IKT opreme koja se više ne koristi. 3. Skraćivanje školovanja profesionalaca za Internet programiranje. Razvoj IKT moţe da se posmatra i kao odgovor na zahtev za kodifikovanje i transmisiju znanja u ekonomiji zasnovanoj na znanju. Sluĉaj Irske je posebno pouĉan. C. IKT koji je u poĉetku mogao da bude smatran »interesantnim i lepim dodatkom« u privredi i upravi jedne zemlje. Sve one podrazumevaju korišćenje raĉunara i komunikacionih tehnologija. a još nisu osnovani. Kreiranje NT parka u Novom Sadu.10 PREDLOG INSTITUCIONALNIH I FINANSIJSKIH MERA A. Internet je motor rasta za Informaciono društvo. Oĉigledno. od raĉunarskog hardvera i telekomunikacione opreme. Uticaj IKT na novo definisanje pismenosti nacije. dolazi od neadekvatnog tretiranja raĉunarske i druge IKT opreme. uspešnoj industrijskoj revoluciji ili tzv. kojima će ona ponuditi kompleksnije usluge i razvoj u oblasti SW. predviĊen je razvoj sistema za monitoring i upravljanje kvalitetom ţivotne sredine. kao uspešan sluĉaj drţave. Organizovanje poslovnog inkubatora u Novom Sadu i drugim gradovima AP Vojvodine u kojima postoji interes i potreba. U te svrhe su u Republici pokrenute aktivnosti na formiranju klastera preduzeća industrije IKT. jedna je od prihvatljivih i realnih alternativnih razvojnih strategija tranzicionih drţava. tj. ne duţe od 1 godine. prenose ili prikazuju podatke i informacije u elektronskom obliku«. Mesto i uloga IKT u razvojnom ciklusu kao pete uspešne industrijske revolucije. nauĉnu. koje bi ih osposobilo za korišćenje svih neophodnih alata i produktivno programiranje (obuka srednjoškolaca i naroĉito prekvalifikacija nezaposlenih). IKT treba da vodi ka definiciji sektora »proizvodnih i usluţnih industrija ĉiji proizvodi sadrţe. “IKT su poslednja u nizu uspešnih. E. G. Traganje za novim razvojnim šansama vraća Indiju na osnovno polazište – razvoj specifiĉnih znanja i sposobnosti. gde znanje igra prvostepenu ulogu u kreiranju bogatstva nacije i povratno ubrzava pokretanje rasta zasnovanog na konkurenciji. koja je dospela u fazu u kojoj niska cena rada nije više osnova njene konkurentne prednosti na trţištu SW. ĉiji uslovi su takvi da eliminišu manje i relativno mlade domaće firme. koja je mudrom razvojnom politikom obezbedila institucionalne i infrastrukturne uslove za privlaĉenje multinacionalnih kompanija da u Irskoj i za dobro Irske ekonomije. u cilju njene reciklaţe i bezbednog uklanjanja. tehnološku. Dizanje performansi infrastrukture što će omogućiti smanjenje zahteva prema performansama radne snage i time se zadovolji raspoloţiva ponuda radne snage na trţitu rada u APV. koja obezbeĊuje odrţiv razvoj i u uslovima B. Pouke tih studija sluĉaja mogu biti uputne za drţave kojima su ljudski resursi jedini preostali razvojni resurs. IKT i ne-IKT. D. kada su u pitanju IKT. Najznaĉajnija opasnost po okolinu. novoj tehnološkoekonomskoj paradigmi. 30 . To se posebno odnosi na sluĉaj industrije SW u Indiji.domaće trţište koje finansiraju institucije EU. koriste ljudske resurse Irske za razvoj svetske klase tehnološki najintenzivnije industrije. Primeri razvoja industrije softvera u Indiji i Irskoj i specifiĉnosti industrije softvera u Izraelu.

Prijavljivanje preduzeća nije ograniĉeno rokovima. mogu biti: 1. donelo Regionalni plan razvoja Autonomne pokrajine Vojvodine (RPRV). indeks povraćaja investicije. Garancije pokrajinskog Fonda za podsticaj razvojnih projekata za dobijanje kredite za razvojne projekte preduzeća. u kojem FTN predstavlja fokalnu instituciju. Sluĉaj Izraela ukazuje kako izbor specifiĉne vrste SW. 98 Zakona NI delatnosti: Projektno finansiranje je finansiranje izvršilaca istraţivanja i primenjuje se za sve vrste istraţivanja.2005. ali relativno bogatim ljudskim resursima. a koji se odnose na finansiranje NI i IR projekata i podsticanje inovacione delatnosti u Republici Srbiji i AP Vojvodini. 5. carinske i druge olakšice ili oslobaĊanja od obaveze plaćanja. izmeĊu ostalog. 3. 2. 3. Za privredna društva i preduzetnike. propisanog aktima Fonda za razvoj Republike Srbije. broj 110/05).12. Sufinansiranje realizacije IRP – saglasno ĉl. moţe biti poslovni potez od velike koristi za pojedince – SW struĉnjake. 3. regulisane su ekonomske podsticajne mere: Za pravna i fiziĉka lica koja primenjuju savremene tehnologije. siromaštva prirodnim. Primer izgradnje inovacione infrastrukture u AP Vojvodini.2005. 4. prema Zakonu o nauĉnoistraţivaĉkoj (NI) delatnosti (objavljen 12. IV APV je 2004. pod principima projektnog finansiranja (ĉl. zatim inkubator biznisa u oblasti IKT u Zrenjaninu itd. Izbor odgovarajućeg modela zavisi od prirode IR programa i projekata koji se predloţe na javnom konkursu za realizaciju IRP. Razvojni projekti i projekti pilot proizvodnje ili sistemskih usluga se finansiraju po modelu kreditiranja. mogu se utvrditi poreske. Kreditiranje pilot proizvodnje ili sistemskih usluga. koji u svom radu ulaţu u razvoj i povećanje obima inovativnosti i pronalazaštva.11 FINANSIJSKI MODELI ZA PODSTICAJ Finansijski modeli za finansiranje realizacije IRP. depozita i njegovog refundiranja. realizuju patentna rešenja ili finansijski potpomaţu razvoj inovacione delatnosti. Postojeći modeli. a Fond donosi odluke na osnovu rezultata evaluacije svake prijave. Tim zakonima je regulisano da se budţetska sredstva koriste bespovratno. kriterijumi za njihovu evaluaciju i selekciju. Tim aktima su propisani uslovi prijavljivanja projekata. i 31 . godine u Sluţbenom glasniku Republike Srbije. na osnovu konkursne procedure za selekciju i odobravanje. mogu se utvrditi posebne podsticajne mere u vidu subvencija. Najznaĉajniji rezultati su ostvareni formiranjem virtualnog NT parka u Novom Sadu. stvaraju i stavljaju u promet inovativne proizvode i usluge. Finansiranje realizacije IRP u celini – za projekte osnovnih istraţivanja.H. Podsticaj za realizaciju IRP – saglasno ĉl. odnosno. Ukoliko se prilagode pokrajinski propisi. kao osnovni strateški dokument u kojem je. putem koga se trenutno finansiraju projekti nastali u okviru Takmiĉenja za najbolju tehnološku inovaciju u Srbiji (2005. uslovi kreditiranja i naĉina vraćanja kredita. firme i ekonomiju u celini.12. nauĉno-tehnološki parkovi i sl. mere i institucije. kao izvoznog proizvoda (SW za anti-virusnu zaštitu raĉunara). Projektno finansiranje obuhvata finansiranje NI rada istraţivaĉa i finansiranje direktnih materijalnih troškova istraţivanja). pod uslovima i na naĉin utvrĊen zakonom. moguće je usvojiti i model Fonda za inovacije. istraţivanja u oblasti tehnološkog razvoja i projekte transfera znanja i tehnologija i podsticanja primene rezultata NI rada u oblasti IKT.12 KRITERIJUMI ZA INVESTIRANJE NI i IR projekti se finansiraju saglasno Zakonu o NI delatnosti i Zakonu o inovacionoj delatnosti. pod uslovima i na naĉin utvrĊen zakonom. u Sluţbenom glasniku Republike Srbije. 51 Zakona o inovacionoj delatnosti. 35 Zakona o inovacionoj delatnosti (objavljen 12. razvijeni i propisani na republiĉkom i pokrajinskom nivou. neophodnih za njihovu realizaciju. biće primenjeni na predloţene IRP. broj 110/05) za projekte inovacione delatnosti obezbeĊuje se do 50% bespovratnih budţetskih sredstava. definisana i izgradnja inovacione infrastrukture: poslovni i tehnološki inkubatori.

Aktuelnost istraţivanja. Doprinos unapreĊenju i razvoju infrastrukture. Ovde se finansiranje na osnovu usvojenog biznis plana konvertuje u delimiĉno vlasništvo fonda nad preduzećem koje sprovodi plan. Opšti kriterijumi za ocenu predloga projekata u oblasti tehnološkog razvoja su: 1. 2. predlaţemo da se predloţena metodologija u tim zakonima direktno primeni. Visina novĉanog iznosa participacije. kod koga je angaţovano fiziĉko lice predloţeno za rukovodioca inovacionog projekta ili fiziĉko lice registrovano u svojstvu subjekta inovacione delatnosti. Mogućnost disiminacije rezultata na više korisnika. 10. Predstavnik fonda ulazi u upravni odbor preduzeća i prati aktivnosti na nedeljnoj bazi. a neostvarivanje plana povlaĉi predaju dodatnog dela preduzeća u vlasništvo fonda. predviĊena je mogućnost otkupa drţavnog dela pod uslovima kao da je reĉ o kreditima. i da do sada nisu u praksi doţiveli pravu primenu. Ovde je izvuĉena kvintesencija ove metodologije u nastavku teksta.2006). Opremljenost realizatora projekta. Uspešnost u radu na već usvojenim inovacionim projektima ili drugim projektima inovacione delatnosti – koja se ceni na osnovu dokaza kojima se potvrĊuje doprinos postizanju ciljeva inovacione politike Republike Srbije. 8. kao i realizator koji je u Registru posebno evidentiran kao visokotehnološko ili srednjetehnološko privredno društvo. Posebnom odlukom. Prednost kod izbora imaće realizator inovacionog projekta koji je ugovorom zakljuĉenim izmeĊu realizatora odreĊen za nosioca realizacije inovacionog projekta. bez modifikacija. Doprinos konkuretnosti proizvoda i tehnologija. Uspešnost u dosadašnjem radu – koja se ceni na osnovu podnetog izveštaja o radu. koji je sopstvenim sredstvima ili iz drugih izvora obezbedio najveće dinarsko uĉešće u ukupnim sredstvima neophodnim za realizaciju projekta. 6. Kriterijumi za izbor realizatora projekata u okviru programa podrške inovacione delatnosti u Republici. ukoliko se to pokaţe neophodnim. te da se ne moţe dati ocena kvaliteta pojedinih praktiĉnih rešenja. posebno se ceni 32 . utvrĊuju se kvalitativne ocene i odgovarajući kvantitativni ekvivalenti ovih kriterijuma. Cena projekta. 7. Nivo uĉešća participanta u ukupnim troškovima realizacije projekta. U sluĉaju da je samo jedan realizator inovacionog projekta registrovani subjekt inovacione delatnosti. kroz ostvarivanje razvoja novih proizvoda ili tehnoloških rešenja i njihove ponude na trţištu ili primene kod tog realizatora ili drugog korisnika rezultata projekta. Kompetetnost rukovodioca projekta i istraţivaĉkog tima. reference i kompetentnost lica predloţenih za neposredno uĉešće u pojedinim aktivnostima projekta kod tog realizatora. 2. a koji se finansiraju iz budţetskih sredstava i fondova sa većinskim drţavnim vlasništvom. sa procenom oĉekivanih mogućnosti i efekata plasmana. 3. u prvom periodu primene ove Strategije. stanju opreme i resursa. jesu: 1. Znaĉaj neposrednog doprinosa u realizaciji predloţenog inovacionog projekta – koji se ceni na osnovu priloţenog biznis plana sa opisom originalnosti i inovativnosti oĉekivanog rezultata predloţenog inovacionog projekta. u sluĉaju da se plan ostvari. 3. neposredno za potrebe rangiranja predloţenih projekata. kao i na osnovu obrazloţenog neposrednog efekta koji se oĉekuje doprinosom realizatora uspešnoj realizaciji predloţenog projekta imajući u vidu tehniĉko – tehnološku opremu i kvalifikacije. pored kriterijuma iz stava 1. 5.13 KRITERIJUMI ZA EVALUACIJU PROJEKATA S obzirom na to da su Zakon o NI delantosti i Zakon o inovacionoj delatnosti RS doneti krajem 2005. Predlaţemo da se posle 18 meseci izvrši evaluacija uspešnosti ovog modela i predloţe korekcije. 4. uĉestvujući u svim relevantnim odlukama i tako štiti drţavni interes. 9. Mogućnost i vreme povratka investicija. 3. kao i plana njihovog korišćenja sa stanovišta obavljanja aktivnosti iz domena inovativne delatnosti. ovog ĉlana.

2 Korisnici dobara na inostranom trţištu Korisnici IKT proizvoda / usluga na stranom trţištu mogu biti iste kategorije navedene pri analizi domaćeg trţišta.14 KORISNICI DOBARA I USLUGA 3.Neophodno je organizovano. ĉiji se kvalitet ţivota moţe bitno popraviti uvoĊenjem interneta . 3. .Ljudi neviĉni korišćenju raĉunara.Korisnici interneta koji imaju potrebu za bezbednošću u radu . kao i mogućnost ostvarivanja nedostajućih sredstava kod meĊunarodnih organizacija.) (3) Poljoprivreda: .Javna uprava (2) Uprava.Biblioteke i korisnici biblioteĉkih usluga .Korisnici usluga koje se mogu realizovati i preko interneta . Kada je reĉ o korisnicima IKT proizvoda / usluga na stranom trţištu.Ljudi kojima je potrebna prekvalifikacija ili koji moraju da uĉe uz rad . komunalna preduzeća. saobraćajne institucije.14.Korisnici i imaoci saobraćajne infrastrukture 3.Ljudi u poznim godinama .Zdravstveno riziĉne grupe stanovništva .kupci licenci za proizvedena rešenja. uz pomoć republiĉkih i pokrajinskih institucija.Korisnici GIS (geodetske institucije.Korisnici koji imaju potrebu za brzim uspostavljanjem sistema monitoringa i upravljanja . VC fondovi). mogu biti: (1) Ljudi s posebnim potrebama i institucije koje se njima bave: .Korisnici beţiĉnih sistema .Namenski sistemi (vojska i policija) (5) Procesna industrija i veliki tehnološki sistemi: . podstaći postupak sticanja meĊunarodnog sertifikata kontrole kvaliteta.Preduzetnici u IKT sektoru . zato što on predstavlja jedan od osnovnih preduslova za 33 .strani finansijeri zainteresovani za uĉešće u profitu ostvarnom ekspanzijom ovih proizvoda / usluga sa domaćeg na globalno trţište (npr. neophodno je voditi raĉuna i o sledećem: .preduzeća osnovana od strane naših pravnih lica koja su razvila odreĊeni proizvod / uslugu (franšiza). .Preduzeća u procesnoj industriji .Poljoprivredni proizvoĊaĉi i kupci poljoprivrednih proizvoda (4) Korisnici inovativnih IKT rešenja: .Hendikepirani . ali i: .odnos visine zahtevanog procenta uĉešća budţetskih sredstava u finansiranju inovacionog projekta i visine i strukture sredstava koja realizator obezbeĊuje iz drugih izvora. .Obrazovne institucije svih nivoa .1 Korisnici dobara na domaćem trţištu Korisnici IKT proizvoda / usluga na domaćem trţištu.14. poljoprivredni proizvoĊaĉi itd.Institucije APV i lokalne samouprave .Talentovani .

Metod kritiĉkog ocenjivanja će se primeniti u daljoj selekciji.3 Direktni korisnici dobara i usluga Ciljna grupa su struĉnjaci za razvoj i preduzetnici. što potvrĊuje prethodni nalaz o slabom marketingu i lošem imidţu Srbije. Takmiĉenja za prikupljanje i odabir najboljih ideja (poput Takmičenja za najbolju tehnološku inovaciju www. Domaća preduzeća industrije IKT u stranim partnerima vide rešenje za svoj problem nalaţenja kupca – trţišta. tako što će se definisati dodatni kriterijumi za evaluaciju struĉnosti i iskustva kandidata. broj tek diplomiranih studenata. Svaki poslovni inkubator primiće za poĉetak do 10 novih preduzeća (start-ups). 34 . Spisak direktnih klijenata i povoljnosti predstavljeni su sledećom tabelom. Kada je u pitanju outsourcing. već naroĉito po pitanju kvaliteta. najznaĉajniji izvor konkurentske slabosti je slab marketing. u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija. odnosno prihvatanje poslova na mnogo većem broju proizvoda/usluga. uoĉava se mnogo veća disperzija angaţovanja. dinamika i opseg budućeg posla. i to prvenstveno onih sa Fakulteta tehniĉkih nauka u Novom Sadu – svake godine dostigne brojku od oko 250. Uoĉava se da su analizirana preduzeća industrije IKT znaĉajno više koncentrisana na manji broj proizvoda/usluga. inkubator moţe obezbediti nekih 30 do 40 novih radnih mesta u prvoj godini postojanja. Identifikovana je velika razlika u razvijenosti domaćeg i stranog trţišta IKT proizvoda/usluga. Komunikacioni softver. i (b) outsourcing.14. Kada je u pitanju strano trţište. kada je njihova aktivnost prodaja svojih proizvoda/usluga. Prema najvećem broju ispitanih preduzeća. U prodaji svojih proizvoda/usluga.org) koristiće se za odabir odgovarajućih ljudi u okviru ciljne grupe. kao najznaĉajnijem izvoru njihove konkurentske slabosti. Za pomoć razvoja takvog biznisa APV će podrţati osnivanje i funkcionisanje poslovnih inkubatora u oblasti IKT.inovacija. Nezavisno od broja nezaposlenih u Vojvodini. Ukoliko zaposli 2-5 ljudi. Upravljanje poslovnim procesom (ERP). IR instituti). preovlaĊujući su: Softver za upravljanje sistemima u realnom vremenu. Glavne aktivnosti analiziranih preduzeća industrije IKT su: (a) prodaja svojih proizvoda/usluga. direktni korisnici ovog inkubatora su potencijalni korisnici proizvoda/usluga/procesa koje će razvijati kompanije stanari. 3. fakulteti. TakoĊe. Neki od njih poseduju preduzetniĉki duh koji im je neophodan za osnivanje sopstvenih kompanija. Pozitivan trend je zabeleţen u smislu uĉestvovanja domaćih preduzeća u programima obuke koje organizuju strani partneri. pa treba zadrţati takav trend. Kada je njihova aktivnost outsourcing. najznaĉajniji izvor konkurentskih prednosti na stranom trţištu je dobar kvalitet. direktan i indirektan uticaj na lokalnu ekonomiju i društvo. posedovanja ugovora o saradnji sa domaćim partnerima (druga preduzeća. Strano trţište je zahtevnije ne samo po ceni i poštovanju rokova.- - - - - izlazak na strano trţište. proceniti finansijska odrţivost i marketinška vrednost predloţenih ideja. Web aplikacije. Upravljanje poslovnim procesom. preovlaĊujući su: Web aplikacije. kao i u odnosu prema transferu znanja i iskustva sa projekata sa stranim partnerima na domaće projekte.

Prilike za investiranje Poboljšanje ţivotnog standarda i Posredni korisnici: Institucije koje deluju u sliĉnim oblastima (ALMA MONS. ukljuĉujući privatne Povoljnosti Inovacija u industriji. Razvoj ljudskih resursa.Strani investitori Direktni korisnici: Univerzitetski profesori. odnosno indirektni korisnici dobara i usluga. asocijacije. Povećanje uoĉljivosti u javnosti Širenje mreţe. Bolja uoĉljivost kompanije. koji se obezbede realizacijom programa i projekata u oblasti IKT. Stvaranje novih radnih mesta. studenti i osobe koje nameravaju da postanu preduzetnici Povoljnosti Pogodno poslovno okruţenje. PK. Smanjenje troškova za tehnološki razvoj Realizacija njihovih namera. Komercijalizacija rezultata. Angaţovanje spoljnih saradnika (outsourcing). Pomoć u ostvarivanju kontakata i saradnje.Inostrani klijenti. Prihodi od investicija. Istraţivanje novih trţišta. Transfer tehnologije. Razvoj preduzetništva. banke i fondovi. Stvaranje novih radnih mesta Obuka za sticanje znanja o trţištu 3. Povećanje broja klijenata. Efekti sinergije Pristup univerzitetskim resursima (UNS). Povećanje efikasnosti korišćenja univerzitetskog prostora.14. Oporavak i rast sektora malih i srednjih preduzeća Veća atraktivnost za potencijalne studente. Prikupljanje sredstava. Ekonomski razvoj. Pomoć u upravljanju.4 Indirektni korisnici dobara i usluga Posredni korisnici strategije tehnološkog razvoja APV. Povećanje obima aktivnosti. Povećanje prihoda od poreza. IzviĊanje trţišta. ukljuĉujući VC) Posredni korisnici: Stanovništvo Vojvodine - 35 . Izvoz nauke na trţište. predstavljeni su sledećom tabelom: Posredni korisnici Korisnici Posredni korisnici: Opštine Posredni korisnici: AP Vojvodina Posredni korisnici: .drugi univerziteti.Direktni korisnici Korisnici Direktni korisnici: Postojeće kompanije Posredni korisnici: . Prilike za investiranje Stvaranje novih radnih mesta. Stvaranje privrede i društva zasnovanog na znanju.Univerzitet u Novom Sadu (UNS) . .preduzetniĉki univerzitet . ostale agencije. asistenti.

Technical Report EUR 21589 EN. 5. 2001. "European Information Technology Observatory 2004". Moore. EITO. 3. December 2003. Paris.15 LITERATURA 1.http://www. http://www. (2005). Paris. OECD Investment Compact for South East Europe and The Stability Pact for South Eastern Europe.nsf/Content/Global+Competitiveness+Programme %5CGlobal+Information+Technology+Report 9. Joint Research Centre. 6. (2005). Djuro. (2004). "Global Competitiveness Report 2005-2006 – Executive Summary". Kevin. European Communities. Wolfgang Bibel. (2002). Darmstadt University of Technology. Directorate-General for Research.&Schreyer.weforum. OECD. Press Release No.org/general/library. ISSN 0947-4862. Kutlaca. "Presidency Conclusions – Lisbon European Council". 100/1/00. http://www. 2002. EC. World Economic Forum. 36 . P. (2005). OECD STI-WP. “ICT Investment and Economic Growth in the 1990s: is the United States a Unique Case? A Comparative study of Nine OECD Countries”. Lisbon. "The potential of ICT for the development and economic restructuring of the new EU member states and candidate countries". A. WEF.org/site/homepublic. Mainz 4. September. Piatkowski. OECD. "Information Technology". European Commission. (2005b). 2005.3. Marcin. 7. Directorate K. (2003). EC-Lisbon. World Economic Forum. EggebrechtPresse KG. STI Working Papers 2001/7. "Practical Guide to Regional Foresight in the United Kingdom". DSTI/DOC(2001)7. WEF.nsf/Content/Global+Competitiveness+Programme%5CGlo bal+Competitiveness+Report 8. 25-Oct-2001.weforum.org/site/homepublic. (2000). "An Overview of the Information & Communications Technology Sector in Serbia and Profiles of Selected Companies".investmentcompact. "Global Information Technology Report 2005-2006 – Executive Summary".. 23-24 March 2000. February 2005. links with the IPTS”. Colecchia.htm . Unit “Science & Technology Foresight. 2.

(«any technological application that uses biological systems. gljivice. genetski modifikovani organizmi (GMO). Tumaĉenje definicije biotehnologije u ovom najširem smislu obuhvata mnoge tehniĉke i tehnološke postupke koji se uobiĉajeno koriste u poljoprivredi i proizvodnji hrane kao što su fermentacioni procesi. to make or modify products or processes for specific use". virusi. biljnih i ţivotinjskih ćelija i tkiva ili njihovih delova. niske makroekonomske i poslovne konkurentnosti. Pri tome treba poći od sadašnjih realnih ograniĉenja: nepovoljnog ekonomskog poloţaja privrede. razvojem. pri ĉemu vrste mogu biti bakterije. kloniranje biljaka i ţivotinja i sliĉno. enzimski procesi i sl. preduzetniĉki potencijal). U okviru ove studije u sklopu razrade osnovnih pravaca razvoja AP Vojvodine u oblasti proizvodnje hrane biće ravnopravno razmotreni i biotehnološki procesi u najširem smislu reĉi. nerazvijene infrastukture. 4. living organisms. Biotehnologija u konvencionalnom. biljke.4. odnosno prirodnim rekombinovanjem. potreba i perspektiva. or derivatives thereof. pre svih. profesionalna obuĉenost. procesiranjem i plasmanom prehrambenih proizvoda. tehnološke 37 . usluga. kapitala i rada (nedostatak konkurencije). slabog funkcionisanja trţišta roba. Kroz proces genetske modifikacije geni koji imaju poţeljne karakteristike mogu se uzeti iz jedne i ubaciti u drugu vrstu. nedovoljnog nivoa investicija. Ovde spadaju. U uţem smislu reĉi pojam moderne biotehnologije se odnosi samo na novije tehnike molekularne biologije i reproduktivne tehnologije kao što su genska manipulacija. ribe ili sisari.) Biotehnologija se bavi primenom bioloških otkrića u masovnoj proizvodnji korišćenih organizama i njihovih produkata. OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE ZA OBLAST BIOTEHNOLOGIJE I PROIZVODNJE HRANE 4. Ograniĉenja u razvoju biotehnologije i proizvodnje hrane kod nas mogu se klasifikovati u dve grupe: biološka ograniĉenja i dileme i društveno ekonomska ograniĉenja. niske profitabilnosti i efikasnosti ulaganja. fiskalne opterećenosti privrede. Reĉ je o proizvodnji koja je bazirana na korišćenju aktivnosti mikroorganizama. odnosno ţivi organizmi ili njihovi derivati da bi se dobili ili modifikovali proizvodi ili procesi za specifiĉne svrhe. Pri tom se pod proizvodnjom hrane u uţem smislu reĉi podrazumeva preraĊivaĉka industrija ĉija je delatnost vezana za proizvodnju hrane. neadekvatnog ljudskog kapitala (obrazovanje. insekti. U prvu grupu spadaju ograniĉenja i dileme u pogledu primene i razvoja pojedinih grana savremene biotehnologije.1 UVOD Proizvodnja hrane obuhvata kompletan lanac proizvodnje i primarne prerade sirovina biljnog i animalnog porekla praćen osmišljavanjem. Genetski modifikovani organizmi mogu se definisati kao organizmi u kojima je genetski materijal promenjen na naĉin koji se ne ostvaruje prirodnim razmnoţavanjem. dok će na biotehnologiju u smislu razvoja i korišćenja genetski modifikovanih organizama biti data kritiĉka analiza stanja. Uporedo sa kvantitativnom analizom treba dati ekspertske ocene o mogućnostima i ograniĉenjima ostvarivanja ţeljenih razvojnih i reformskih ciljeva. transfer gena. klasiĉnom smislu reĉi podrazumeva sve tehnološke postupke kod kojih se koriste biološki sistemi.2 ANALIZA POSTOJEĆEG STANJA Sa stanovišta metodološkog pristupa ţelimo da ukaţemo na znaĉaj dijagnostike ĉija suština je da identifikuje potencijale razvoja kao i kljuĉna razvojna ograniĉenja.

031 miliona stanovnika od ĉega je radno aktivno 912. dok je u preraĊivaĉkoj industriji zaposleno blizu 20 % od ukupnog aktivnog stanovništva.600 ha.92% na nivou drţave). Dani. 2005).000 ha odnosno preko 75 % obradiva površina. dok je uĉešće proizvodnje hrane na nivou od oko 5 %.3 POTENCIJALI RAZVOJA Autonomna pokrajina Vojvodina zauzima ukupnu površinu od 2.44 % od ukupnih investicija (u odnosu na 1. sa većom diversifikacijom i sa mnogo većom dodatom vrednošću. odnosno preko 80% ukupna poljoprivredna površina. Dva osnovna razloga nedovoljnog nivoa investicija mogu biti relativno niska profitabilnost ulaganja ili visoki troškovi finansiranja investicija (Rodrick. a drţavni prioriteti koji to najviše podstiĉu su: unapreĊenje ljudskog kapitala (ekonomija znanja). Karakteristika više razvojne faze.000 $. dok investicije u proizvodnju hrane predstavljaju 16. Produktivnost rada po zaposlenom kod nas je oko 40 % proseka EU-25.zaostalosti. kao i za celu našu zemlju.100 do 9. je nivo bruto domaćeg proizvoda od 3. materijalnih i prirodno-lokacijskih faktora. a u EU-10 iznosi oko 24 %. a bruto domaći proizvod Srbije iznosi oko 10 % proseka EU-25). 38 .150. Ovi podaci nedvosmisleno potvrĊuju da poljoprivreda i proizvodnja hrane jesu i moraju biti jedan od osnovnih oslonaca razvoja ove regije. sa sektorskom strukturom u kojoj dominiraju usluge. i gde se dodatna vrednost. kao i cele zemlje. karakteristiĉan relativno nizak nivo iskorišćenosti kapaciteta preraĊivaĉke industrije (proseĉno oko 30 % u 2000-tim godinama). najvećim delom. za Vojvodinu je. Investicije u poljoprivredu u Vojvodini ĉine 5. uz dominaciju sirovina i poluproizvoda u strukturi izvoza. U proizvodnji hrane u Vojvodini višak proizvoda predstavlja 53 % od društvenog proizvoda ostvarenog u ovoj oblasti.8 hiljada odnosno 45 % (podaci iz 2002. a manjim delom u sektoru usluga. 4. godine Vojvodina prednjaĉi u odnosu na ostatak drţave u investicijama u poljoprivredu i proizvodnju hrane. efikasno funkcionisanje trţišta roba.95 % na nivou drţave). nezavršenog procesa privatizacije i restruktuiranja privrede. Prema statistiĉkim podacima AP Vojvodina ima 2. godine). za industrijskim zemljama Evrope iznosi 5 do 6 tehnoloških godina (30 do 35 godina u vremenskoj dimenziji). radnih i drugih inputa. 4. većom efikasnošću upotrebljenih ljudskih. slabe zaštite svojine i ugovora.000 do 3. Tehnološko zaostajanje privrede Vojvodine. U odnosu na ukupan broj stanovnika stanovništvo koje ţivi od prihoda od poljoprivrede predstavlja u Vojvodini nešto preko 10 %.4 OGRANIĈENJA Prema strukturi investicija. nedovoljne izvozne orijentisanosti. Sa stanovišta globalnih razvojnih trendova i procesa naša zemlja pa samim tim i Vojvodina sa oko 3.23 % od ukupnih investicija u Vojvodini (u odnosu na 6.200 $ bruto domaćeg proizvoda po stanovniku izlazi iz niţe razvojne faze. pre svega. niţoj fazi. (koju karakteriše bruto domaći proizvod po stanovniku od 1. U ukupnom bruto domaćem proizvodu uĉešće poljoprivrede se u Srbiji kao celini kreće se na nivou od 12. povećano uĉešće izvoza u bruto domaćem proizvodu. U toj. U Vojvodini u ukupnom društvenom proizvodu poljoprivreda uĉestvuje sa oko 19 %. stvara u poljoprivredi i prehrambenoj industriji. a u poljoprivredi je višak proizvoda negativna vrednost. na bazi podataka iz 2003. gde je naša zemlja pa samim tim i Vojvodina na samom poĉetku. a proizvodnja hrane sa nešto preko 13 % (podaci iz 2003. od ĉega je oko 1.000$).000 ha. makroekonomsku stabilnost i osnovni ljudski kapital. MeĊutim i pored toga našu celokupnu privredu (i poljoprivredu) karakteriše relativno nizak nivo investicija i preduzetništva (uĉešće investicija u bruto domaćem proizvodu Srbije iznosi oko 19%. a prioriteti drţave su da obezbedi osnovne institucije. U ovoj razvojnoj fazi. zemlja svoju meĊunarodnu konkurentnost ostvaruje.5 do 16 %. godine). kljuĉni faktor meĊunarodne konkurentnosti su niske cene sirovinskih.790. U odnosu na ukupno aktivno stanovništvo zaposleni u poljoprivredi u AP Vojvodini ĉine oko 14 %.650. a oko 1. Pored toga.

Ne treba izostaviti ni prednost koju Vojvodina ima zahvaljujući tradicionalnoj okrenutosti stanovništva vrednostima radnog angaţovanja i poštovanja sistemskih normi. predstavlja jednu od jakih polaznih taĉaka tehnološkog razvoja u oblasti biotehnologije i proizvodnje hrane. ljudske resurse. kapitala i znanja. pre svega izgradnjom institucionalnog okvira za efikasno funkcionisanje trţišnih institucija. i postojanje znaĉajnih kapaciteta prehrambene industrije. liberalizaciju i sprovela privatizaciju. najvećim delom nezagaĊenog zemljišta.usluga. Jedna od najozbiljnijih slabosti sistema u biotehnologiji i proizvodnji hrane je upravo karika koja povezuje primarnu poljoprivrednu proizvodnju i preraĊivaĉku industriju. pravosuĊa i drţavne administracije. Uprkos evidentnim potencijalima potrebnim za uspešan tehnološki razvoj u oblastima biotehnologije i proizvodnje hrane. višim cenama ponudi na meĊunarodnom trţištu. S obzirom na ovu konstataciju sledeći prioritetni pravac tehnološkog razvoja u oblasti biotehnologije i proizvodnje hrane mora biti sagledan kroz definisanje 39 . kao i razvijena mreţa malih preduzeća u proizvodnji hrane. istraţivaĉke i obrazovne institucije kao osnovne ĉinioce tehnološkog razvoja u ovoj oblasti. Odsustvo razvrstavanja i vrednovanja produkata primarne poljoprivredne proizvodnje po kvalitetu rezultira nizom negativnih efekata: nemotivisanošću primarnih poljoprivrednih proizvoĊaĉa da preduzmu sve potrebne mere za ostvarenje vrhunskog kvaliteta proizvoda. ometaju ili onemogućavaju tehnološki razvoj daleko šira. Druga generacija reformi bavi se. zakorovljeno. nepovoljne strukture zbog redukovane obrade i pored toga usitnjeno i praćeno odvojenošću subjekata koji su vlasnici zemljišta i onih koji ga obraĊuju. ispošteno zbog nedovoljnog i neadekvatnog Ċubrenja. Naša zemlja pa samim tim i Vojvodina će se narednih godina kretati po ovakvoj razvojnoj putanji. Ova strateška prednost podrţana je i postojanjem solidnih inicijalnih potencijala za istraţivanje. pogodnim klimatskim uslovima i povoljnom geografskom poloţaju.5 SWOT ANALIZA SWOT analiza u proizvodnji hrane u Vojvodini saĉinjena je u odnosu na prirodne i tehniĉke resurse. sistemska rešenja. Prvenstveno treba istaći da je zemljište tokom godina krize u velikoj meri zapušteno. uprkos njihovoj tehniĉkoj zastarelosti. rada. Imajući u vidu ovaj ozbiljan nedostatak mora se konstatovati da je iniciranje ozbiljnih reformi u poljoprivrednoj proizvodnji praktiĉno preduslov sveobuhvatnog tehnološkog razvoja u oblasti biotehnologije i proizvodnje hrane. reforme prve i druge generacije meĊusobno se prepliću. i jedne druge podstiĉu. Naravno. Za nas se moţe reći da se spora implementacija druge generacije reformi vraća kao bumerang i ugroţava rezultate prve generacije reformi. pa samim tim i Vojvodina se suoĉava sa još jednom «tranzicijom»: prelaskom iz prve generacije reformi u drugu generaciju reformi. u smislu odgovarajuće kombinacije prioriteta prve i druge faze. obrazovanje na svim nivoima i davanja podrške preduzetništvu. povećanje tehnološke osposobljenosti privrede i mnogo veći naglasak na veliĉini i otvorenosti trţišta. obezbeĊujući osavremenjavanje uz manja ulaganja i tradiciju u proizvodnji hrane. 4. U nekim zemljama u tranziciji. Na bazi izvedene SWOT analize oĉigledno je da Vojvodina kao region prvenstveno ima jake oslonce za razvoj biotehnologije i proizvodnje hrane u prirodnim resursima objedinjenim u raspoloţivosti kvalitetnog obradivog. Takva situacija predodreĊuje i odgovarajući milje razvojnih politika. Prva generacija reformi podrazumeva da je drţava obezbedila trajnu makroekonomsku stabilnost. nepostojanjem ponude proizvoda primarne poljoprivredne proizvodnje definisanog deklarisanog nivoa kvaliteta na domaćem trţištu i nemogućnošću da se ovakva roba po adekvatnim. neraspoloţivošću sirovine definisanog namenskog kvaliteta za pojedine grane preraĊivaĉke industrije. odnosno tehnološkoj zaostalosti u krajnjem ishodu. mora se konstatovati da je u ovoj oblasti lista slabih strana koje usporavaju. Uporedo sa tranzicijom iz niţe u višu razvojnu fazu naša zemlja.

Naravno. 40 . regionalnom mentalitetu primerenih. proisteklim iz primene prethodno obrazloţene mere osavremenjavanja i automatizacije velikih pogona. ali dizajnom i uslovima rada savremenih franšiznih prodajnih objekata koji bi omogućili dodatno zapošljavanje lica koja ne raspolaţu velikim finansijskim potencijalom niti profilisanom struĉnošću. slabosti. Moţe se konstatovati da je i ovaj razvojni prioritet praktiĉno preduslov sveobuhvatnog tehnološkog razvoja u oblasti biotehnologije i proizvodnje hrane. koja će sa baviti proizvodnjom atraktivnih. što je izmeĊu ostalog i preduslov da se prevaziĊe situacija postojanja nelojalne konkurencije. što u krajnjem sluĉaju rezultira velikim brojem neuspelih preduzeniĉkih poduhvata i uz potenciranje gubitniĉke svesti zatvara krug nemogućnosti rešavanja pitanja nezaposlenosti. Vaţno je istaći da samo tehniĉko tehnološko osavremenjavanje i automatizacija neće imati adekvatan efekat ukoliko ne budu praćeni prevazilaţenjem slabosti vezanih za struĉnost. a posebno bez struĉno osmišljenih projekata i biznis planova samo pooštrava trenutnu haotiĉnu situaciju i gomila tehnološki zastarela preduzeća uz predimenzioniranje kapaciteta u jednim i odsustvo interesovanja za druge oblasti. izgradnjom i opremanjem savremenih pogona za centralizovano snabdevanje malih. Mogućnost sistemskog rešavanja ovog problema sagledava se kao sledeći prioritetni pravac tehnološkog razvoja u oblasti biotehnologije i proizvodnje hrane koji bi podrazumevao obezbeĊenje uslova za funkcionalno multidisciplinarno povezivanju nauke. njihova tehniĉka zastarelost s obzirom da potiĉu iz rane druge polovine prošlog veka i tehnološka zaostalost s obzirom na veliki broj postrojenja koji je uvezen nakon što je rashodovan u razvijenijim zemljama. neminovno propasti. pojedinaĉno i nasumiĉno otvaranje ovakvih preduzeća bez dovoljno znanja i informacija. S druge strane treba imati u vidu da u klasiĉnoj biotehnologiji i proizvodnji hrane postoji ĉitava lepeza mogućnosti za pokretanje malih i srednjih preduzeća. njihovo adekvatno opremanje i edukacija za kompetentno obavljanje potrebnih aktivnosti. iz sveobuhvatnog sagledavanja snaga. tradicionalnih. ali i na bazi kritiĉki-konstruktivnog preuzimanja iskustva iz razvijenih zemalja kao dodatni prioritetni pravac u oblasti klasiĉne biotehnologije i proizvodnje hrane sagledava se iniciranje domaćih franšiznih sistema koji bi bili inicirani planskim projektovanjem. Iako u oblasti klasiĉne biotehnologije i prehrambene industrije postoje znaĉajni instalisani kapaciteti. Pri tome je od izuzetnog znaĉaja obaviti pravilan odabir preduzeća koja se rentabilno mogu tehniĉko-tehnološki osavremeniti i automatizovati i svesno se suoĉiti sa ĉinjenicom da će pojedina preduzeća. mogućnosti i pretnji na bazi izvedene SWOT analize. svest i broj zaposlenih radnika kao i slabosti vezanih za zastarelu organizaciju rada i formalnost primene savremenih sistema upravljanja svim aspektima poslovanja. izvorno potentnih i visokoisplativih proizvoda.subjekata koji će se baviti delatnošću otkupa i skladištenja primarnih poljoprivrednih proizvoda u skladu sa savremenim trendovima u svetu. deficitarnih. Jedna od opterećujućih slabosti u našoj zemlji koja ravnopravno opterećuje i Vojvodinu kao region jeste velika nezaposlenost koja će pojavom dodatnih tehnoloških viškova u oblasti biotehnologije i proizvodnje hrane. a posebno mikro porodiĉnih preduzeća. Treba imati u vidu i ĉinjenice da su nezaposleni i oni koji su preduzeća napustili kao tehnološki višak mahom nedovoljno struĉni i informisani da bi pokrenuli sopstveni biznis te zbog toga ostaju dugoroĉni problem društvene zajednice. imajući u vidu predimenzionirane kapacitete u odnosu na potrebe i sirovinsku bazu. Stoga promptno iniciranje tehnološkog osavremenjavanja i automatizacije pogona u kljuĉnim visokoperspektivnim oblastima biotehnologije i proizvodnje hrane mora biti jedan od prioriteta tehnološkog razvoja u ovoj oblasti. struke i potencijalnih preduzetnika kroz osnivanje svojevrsnog centra za transfer tehnologija koji bi kroz izradu model projekata. kroz postepeno otvaranje prema trţištu EU naĊu u konkurenciji visokotehnoloških potpuno automatizovanih preduzeća iz razvijenih zemalja. predstavljaju slabu stranu ove privredne grane koja će u pravom smislu reĉi doći do izraţaja kada se domaća preduzeća. Konaĉno. biti dodatno potencirana. potenciranje preduzetništva i poslovno povezivanje svih subjekata ĉije je uĉešće neophodno za uspešan start-up preduzeća obezbedilo podizanje nivoa preduzetniĉkog duha i broja uspešnih preduzetniĉkih inicijativa u oblasti biotehnologije i proizvodnje hrane.

SWOT ANALIZA STRENGHTS (jake strane) Prirodni i tehniĉki resursi Kvalitetno obradivo zemljište Pogodna klima Ljudski resursi Kvalitetni istraţivaĉki kadrovi Kvalitetni prosvetni kadrovi Tradicionalna okrenutost stanovništva ka vrednostima rada Spremnost stanovništva da poštuje uspostvaljene sistemske norme Sistemska rešenja Istraţivaĉke institucije Obrazovne institucije Veliki broj obrazovnih institucija na svim nivoima obrazovanja Poljoprivredni i tehnološki fakultet sa svojom tradicijom i iskustvom Široka lepeza fundamentalnih. teorijskih znanja kod obrazovanih kadrova Razvijena mreţa agencija Solidno opremljene za mala i srednja preduzeća istraţivaĉke laboratorije za pojedine oblasti Razvoj trţišta rada u smislu aktivnog zapošljavanja Razvijena mreţa podruĉnih poljoprivrednih sluţbi Relativna koncentrisanost istraţivaĉkih kadrova u istraţivaĉkim institucijama Postojanje tradicionalnih veza sa vodećim istraţivaĉkim institucijama Dugogodišnja tradicija ispitivanja svojstava sorti. hibrida i rasa u proizvodnji Veliki broj domaćih kvalitetnih sorti i hibrida NezagaĊeno zemljište Povoljan geografski poloţaj Veliki postojeći kapaciteti konvencionalnih prehrambenih tehnologija Raširena mreţa zanatskih i savremenih MSP u oblasti tradicionalnih biotehnologija i proizvodnje hrane 41 .

vodonepropusno. niskoautomatizovani pogoni Postojanje tehniĉkotehnološki neprihvatljivih malih pogona Korišćenje većine velikih pogona sa kapacitetom daleko ispod instalisanog Višak zaposlenih – nekonkurentna opterećenost proizvoda radnom snagom Nezaposleni bez dovoljno znanja za iniciranje preduzetniĉkih poduhvata Nepozicioniranost proizvoda na meĊunarodnom trţištu Nedovoljna sistemska ureĊenost preduzeća (ISO 9000. ispošteno.SWOT ANALIZA WEAKNESSES (slabosti) Prirodni i tehniĉki resursi Dugogdišnji nemar prema zemljištu (zakrovljno.. 1800. tehniĉki prevaziĊeni.) Usitnjenost zemljišta Ljudski resursi Nedostatak orijentacije struĉnjaka ka doţivotnoj edukaciji Priuĉena struĉna radna snaga Inertnost prema promenama Starosna struktura seoskog stanovništva Sistemska rešenja Odsustvo razvrstavanja i vrednovanja najzastupljenijih strateških sirovina po kvalitetu Prinosi manji od potencijala – nedovoljna iskorišćenost potencijala Zastrela organizacija rada u preduzećima Nekonkurentni ekonomski pokazatelji poslovanja u proizvodnji hrane Istraţivaĉke institucije Nedovoljna povezanost istraţivaĉkih institucija sa privredom Nepostojanje istraţivaĉkih sektora u preduzećima agroprivrede Zastarela oprema Nedovoljna multidisciplinarna povezanost u istraţivanjima Obrazovne institucije Nedovoljno praktiĉnih znanja i veština koji se stiĉu u obrazovnom procesu Nedovoljno laboratorija za praktiĉni rad studenata Zastarela oprema Negativna selekcija kadrova pri izboru zanimanja u prehrambenoj struci u odnosu na mladima atraktivnija zanimanja Neiskorišćeni prirodni i tehniĉki resursi Zastareli. 22000 HACCP) Fokusiranje istraţivanja na rešavanje izolovanih fokusiranih problema pojedinih tehnologija Odsustvo istraţivanja usmerenih na rešavanje kljuĉnih problema u proizvodnji hrane 42 .. 14000.

WEAKNESSES (slabosti) Prirodni i tehniĉki resursi Nedekvatna saobraćajna mreţa Ljudski resursi Sistemska rešenja Formalno shvatanje sistemskog ureĊivanja preduzeća kao dobijanje certifikata Nestandardizovanost proizvoda – nepostojanje suštinskog brenda Nefukcionisanje robne berze za poljoprivredne i prehrambene proizvode Izvoz baziran najvećim delom na proizvodima primarne poljoprivredne proizvodnje Odsustvo parametrizacije kvaliteta kod proizvoda primarne poljoprivredne proizvodnje u izvozu Nenamensko korišćenje sirovina u odnosu na ostvarni kvalitet Istraţivaĉke institucije Formalnost povezivanja sa istraţivaĉkim institucijama iz instranstva Nedovoljna razvijenost istraţivanja usmerenih ka razvoju novih tehnologija i proizvoda Nesistematizovanost podataka dugogodišnjih ispitivanja svojstava sorti. hibrida i rasa u proizvodnji Obrazovne institucije Neadekvatan kvalitet i koliĉina Ċubriva Vlasnici zemljišta nisu ujedno oni koji ga obraĊuju 43 .

SWOT ANALIZA OPPORTUNITIES (mogućnosti) Prirodni i tehniĉki resursi Ukrupnjavanje poseda – gazdinstava za potrebe proizvodnje masovnih strateških kultura Plansko podizanje novih višegodišnjih zasada u koordinacija sa preraĊivaĉkim kapacitetima Struĉno ureĊenje i plansko koišćenje postojećih zasada Plansko opremanje savremenih farmi za uzgoj ţivotinja u skladu sa svetskim normama Definisanje uslova za nastavak eksplotacije zastarelih pogona – osvremenjavnje i automatizacija pogona koji zadovoljavaju tehniĉke uslove Ljudski resursi Usavršavanje u inostranstvu na svim obrazovnim nivoima Boravak struĉnjaka u inostranim preduzećima Sistemska rešenja Podrška pozicioniranju i izvozu visokokvalitetnih proizvoda iz regiona APV Razvrstavanje i vrednovanje masovnih strateških poljoprivrednih proizvoda po kvalitetu Stvaranje preduslova za funkcionisanje robne berze Istraţivaĉke institucije Osnivanje centra za transfer tehnologija u proizvodnji hrane i biotehnologiji Razvijanje centara za istraţivanja i razvoj u preduzećima agroprivrede Obrazovne institucije Osnivnanje struĉnih škola na svim obazovnim nivoima Organizacija struĉnih kurseva na svim obrazovnim nivoima Zadrţavanje struĉnjaka u zemlji Formiranje baza podataka o svojstvima hibrida i sorti biljnih vrsta i rasa ţivotinja u proizvodnji Osnivanje novih studijskih smerova na fakultetima Podizanje nivoa svesti o potrebama promena Pribliţavanje obrazovnih programa potrebama razvoja privrede Podizanje nivoa higijenskih navika i svesti o znaĉaju higijene u proizvodnji hrane 44 .

OPPORTUNITIES (mogućnosti) Prirodni i tehniĉki resursi Plansko otvaranje MSP u skladu sa strategijom i prema suštinski razraĊenim biznis planovima Iskorišćenje prirodnih i tehniĉkih resursa tradicije i etno proizvodnje Organska proizvodnja i prerada organski proizvedene hrane Izgradnja savremenih visokoautomatizovanih pogona Osmišljavanje franšiznih sistema Ljudski resursi Sistemska rešenja Istraţivaĉke institucije Obrazovne institucije 45 .

SWOT ANALIZA THREATS (pretnje) Prirodni resursi Neracionalno korišćenje prirodnih resursa Neplansko korišćenje prirodnih resursa Predimenziniranje kapaciteta u pojedinim oblastma proizvodnje hrane Ljudski resursi Inertnost javnosti u odnosu na tekovine ranijh sistema NeprilagoĊenost struĉnog kadra novim uslovima poslovanja Odliv mozgova Sistemska rešenja Odliv viška vrednosti u trgovinu Spor obrt sredstava Istraţivaĉke institucije Zapostavljenost domaćih istraţivanja Odsustvo primene rezultata istraţivanja u praksi Neodovoljna suštinska poveznost sa istraţivaĉkim institucijama u inostranstvu Nedovoljno korišćenje savremenih saznanja istraţivanja u svetu Ograniĉavanje korišćenja laboratorijske opreme za potrebe uskih istraţivaĉkih timova Obrazovne institucije Sporost reformi Odvojenost od potreba privrede Pomodarski obrazovni profili Odlaganje promena – osavremenjavanja Nelojalna konkurencija Neplansko osnivanje i razvoj malih i srednjih preduzeća Nasumiĉno i parcijalno ulaganje u osvremenjavanje pogona Nedostatak multidisciplinarne povezanosti znanja na pojedinim usmerenjima 46 .

Ova strategija. definicija pokriva spektar razliĉitih tehnologija. uz potragu za poboljšanim upravljanjem robom tokom faza proizvodnje. zakup zemljišta. Vezano za samu biotehnologiju u nastavku će biti dat pregled vladajućih shvatanja u svetu kada je u pitanju takozvana moderna biotehnologija. proizvodnju genski kontrolisanih proizvoda. koji razmatra samo primene u novim postupcima DNA. Integracija treba da bude horizontalna. za dobijanje ili modifikovanje proizvoda ili procesa za specifičnu upotrebu". proizvodnja vakcina koje obezbeĊuju bolje zdravstveno stanje ţivotinja i mnoge druge. prerade.6 AKTUELNE TENDENCIJE U SVETU. Interpretirano u uţem smislu. koju je postavila Komisija. molekularne biologije i tehnologije. naroĉito na nivou malih proizvoĊaĉa. EU I REGIONU Vezano za poziciju i strategiju razvoja biotehnologije i prirodnih nauka u EU januara 2002. bolji kvalitet stoĉne hrane. 1987). sastoji se od dva dela: politiĉke orijentacije i plana u 30 taĉaka za prevoĊenje politike u akciju. za što postoje razliĉite mogućnosti: proizvodnja biljaka obogaćenih sa deficitarnim nutrijentima. definicija biotehnologije pokriva mnoge od postupaka i tehnika koji se sreću u poljoprivredi i u proizvodnji hrane. Evropska komisija je prihvatila Saopštenje u kome je data strateška vizija prirodnih nauka i biotehnologije koje bi omogućile Evropi razvoj odrţive i odgovorne politike u cilju davanja odgovora na sledeća tri široka pitanja: ● Kako da Evropa na najbolji naĉin privuĉe kadrovske. biljaka poboljšanog kvaliteta i konzistencije. Konvencija o biološkoj raznovrsnosti (CBD. koje treba da pokrenu Evropsku Uniju u smeru svojih dugoroĉnih strateških ciljeva. Biotehnologija je više od samog genetiĉkog inţenjerstva i razdvajanja gena. pouzdanu i odgovornu politiku koja će imati poverenje i podršku njenih graĊana? Kako da Evropa najbolje odgovori na globalne izazove. Glavna snaga savremene biotehnologije je u omogućavanju proizvodnje dovoljnih koliĉina hrane u siromašnim zemljama. kao što su manipulacija genima i prenos gena. industrijske i finansijske resurse neophodne za razvoj i primenu prirodnih nauka i biotehnologije u cilju zadovoljenja društvenih potreba i povećanja njihove konkurentnosti? Kako da Evropa uspostavi efikasnu. proizvodnja semenskog materijala u kome nema virusa. Kada je u pitanju proizvodnja hrane.4. Interpretirana u ovom širokom smislu. g. a da sledi svoje interese? ● ● Ova strategija istiĉe u prvi plan putokaze do 2010. kao i prepoznavanje ekonomskih i socijalnih dimenzija vezanih za transfer i prihvat odgovarajuće tehnologije (radna snaga. ćelija i embriona. ona obuhvata kulture tkiva. godine. stoĉarstvo. fuziju protoplasta. On utvrĊuje šta se zahteva od Komisije i od drugih evropskih institucija i istovremeno daje preporuke za aktivnosti drugih javnih i privatnih odgovornih uĉesnika. šumarstvo i ribarstvo) i vertikalna. inputi i usluge. usmerenu selekciju bilja i fermentativne procese (USDA. posebno. žive organizme ili njihove delove. biljaka otpornih na sušu. pristup resursima. 47 . Osnovna slabost savremene biotehnologije se moţe sagledati u velikim finansijskim sredstvima neophodnim za istraţivanja. razvije svoju domaću politiku sa jasno internacionalnim perspektivama i da deluje internacionalno. što ograniĉava mogućnosti širih istraţivanja i razvoja na zemlje i. utvrĊivanje sekvenci DNA i njihovo kloniranje u biljkama i ţivotinjama. uz traţenje poboljšanja upravljanja komponentama sistema u poljoprivredi (ukljuĉujući u to resurse. i potrebe stimulisanja holistiĉkih sistemskih pristupa. utvrĊenih na Lisabonskom Sastanku Evropskog Saveta u martu 2000. ratarstvo. distribucije i prodaje. kao i saznanja o sistemima od strane poljoprivrednika i drugih sudeonika). na firme koje mogu pokriti ove troškove istraţivanja. mikropropagaciju. bioregulaciju ili hormonsku kontrolu fizioloških i metaboliĉkih procesa. prema engleskom Convention on Biological Diversity) definiše biotehnologiju kao: bilo koja tehnološka primena koja koristi biološke sisteme. godine i stavlja sektor prirodnih nauka i biotehnologije na ĉelo onih vodećih tehnologija. vaţno je spomenuti strateški FAO okvirni sistem koji se odnosi na integrisane sisteme proizvodnje i podvlaĉi znaĉaj efikasne intenzifikacije proizvodnih sistema i transformacije proizvodnje.

koga je EU donela 2000. Ako se na odgovarajući naĉin integriše sa drugim tehnologijama u proizvodnji hrane. biotehnologija moţe znatno pomoći u zadovoljavanju potreba rastućeg i u sve većoj meri urbanizovanog stanovništva. U kontekstu biotehnologija i GMO u EU je vaţan «beli papir o ispravnosti hrane». obeleţavanja i drugih vaţnih pitanja vezanih za GMO. dok drugi. Tehnologije rekombinantne DNA (RDNA) nude znaĉajne mogućnosti za poboljšanja efikasnosti u proizvodnji ovih komercijalno privlaĉnih supstanci i pomoćnih sredstava. a proizvod koje one prave sluţe toj svrsi. Upisivanje 17 novih transgenih sorti na zajedniĉku sortnu listu EU krajem 2004. kao i u svim ostalim pratećim elementima (nauĉna istraţivanja. Ĉitav niz proizvoda dobijen biotehnološkim postupcima. kao i prehrambene industrije. Biotehnologija je krajnje moćno sredstvo. MeĊutim. objavljenom u martu 2000. U današnjem trenutku. da iskoriste pogodnosti koje potiĉu od primene biotehnologije u poljoprivredi. se koriste kao pomoćna tehnološka sredstva. FAO nastavlja da pomaţe svojim zemljama ĉlanicama.Prema stavu FAO u vezi biotehnologije. kao enzimi i mikroorganizmi. namirnice. što bi bitno doprinelo povećanju bezbednosti hrane za milione stanovnika zemalja u razvoju. 2001/18 EC i 2004/204 EC) samo su deo regulative kojom je definisana oblast prekograniĉnog kretanja. Ovaj spor je dospeo ĉak do Svetske Trgovinske organizacije (WTO). godine od strane EU. razvoj. pruţa znaĉajne mogućnosti za poboljšanje kvaliteta i bezbednosti fermentisanih namirnica. uz smanjenje troškova. Oĉekivati bilo kakve druge rezultate od privatnih istraţivanja nije na svom mestu niti je to realno. Korišćenje RDNA tehnologija u proizvodnji mikrobnih enzima je poboljšalo raspoloţivost. potrebno je obaviti enormna dijagnostiĉka istraţivanja za poboljšanje razumevanja tradicionalnih fermentacionih sistema i za efektivno korišćenje njihovih potencijala za dobijanje proizvod povišene upotrebne vrednosti. specifiĉnost i ĉistoću enzima primenljivih u obradi hrane. Zajedno sa Svetskom zdravstvenom organizacijom. Nije razborito oĉekivati da će privatne kompanije razvijati proizvode za opšte dobro. kao odgovarajuće za namirnice koje potiĉu iz biotehnologije ili za supstance unete u namirnice biotehnološkim metodima. se koriste kao komponente hrane. poljoprivrednih dobara i usluga. EC 1830/2003. ĉime se unapreĊuju procesi fermentacije. 2001/ 18 EC. korišćenje prednosti koje transgene biljke pruţaju). kao i saglasnost postignuta februara 2000. što je podrazumevalo zabranu uvoza svih transgenih proizvoda (seme. biotehnologija obezbeĊuje moćna sredstva za odrţiv razvoj poljoprivrede. ali i mnoge nepredvidljive probleme. Ĉesti su primeri da evropske biotehnološke kompanije napuštaju Evropu i svoja istraţivanja lociraju u SAD ili Kanadu. godine tumaĉi 48 . Evropa sve više zaostaje za SAD u eksploataciji potencijalne koristi transgenih biljaka. Ona potencijalno moţe kreirati mnoge korisne proizvode. vezana za protokol iz Kartagene o biosigurnosti. Proizvodnja ovih usavršenih proizvoda mogla bi posluţiti kao katalizator za poboljšanje kvaliteta i bezbednosti fermentacija hrane. Komisija Codex Alimentarius-a takoĊe razmatra obeleţavanje namirnica biotehnološkog porekla. Propisi (EC 1946/2003. godine. posebno zemljama u razvoju. godine. Kompanije su zauzete stvaranjem novca. kao što su npr. šumarstvu i ribarstvu. ustanovljavanja. ni jedna od ovih prilika realno se ne moţe kratkoroĉno ostvariti u većini zemalja u razvoju. Dok za primenu i korišćenje tradicionalnih fermentacionih postupaka u obradi hrane kao izvora ovih komercijalno privlaĉnih proizvoda sa povišenom vrednošću postoje znatni potencijali. koja je upravo osnovala ad hok meĊuvladino radno telo za namirnice koje potiĉu iz biotehnologije. primena genetiĉki poboljšanih mikroorganizama u bioproizvodnji hrane je vrlo ograniĉena.. Nije verovatno da će genetiĉki poboljšani mikroorganizmi imati znaĉajniju ulogu u poboljšanju fermentacije hrane u zemljama u razvoju u bliskoj budućnosti. ribarstva i šumarstva. Razlike su kulminirale uvoĊenjem moratorijuma na transgene biljke u junu 1999. u kome će eksperti koji su imenovani od vlada razvijati standarde. aminokiseline i supstance za aromatizaciju. 2003/701 EC. ona se mora proceniti sa paţnjom. FAO je osnovao sekretarijat Codex Alimentarius komisije. g. u cilju upoznavanja potrošaĉa i omogućavanja da uĉine svrsishodan izbor. primena sredstava i postupaka biotehnologije za precizno karakterisanje sojeva za dobijanje namenskih starter kultura koje se mogu upotrebiti za fermentaciju hrane. Za sada. hrana za ţivotinje) iz SAD u EU. gume. meĊutim. Kao i svaka nova tehnologija. U EU u primeni je princip prevencije u vezi GMO. Protokolom 90/219 EEC regulisan je naĉin korišćenja genetski modifikovanih organizama. smernice ili preporuke.

7 PRIORITETI RAZVOJA Na bazi kratke analize postojećeg stanja i izvedene SWOT analize kao i na bazi dugogodišnjeg iskustva autora studije osnovni prioritetni pravci tehnološkog razvoja AP Vojvodine u oblasti biotehnologije i proizvodnje hrane sagledavaju se u sledećim oblastima: UnapreĊenje efikasnosti i obima poljoprivredne proizvodnje Optimizacija valorizacije produkata primarne poljoprivredne proizvodnje Osavremenjavanje i revitalizacija industrijskih kapaciteta prehrambene industrije Podrška planskom pokretanje MSP u agrobiznisu i proizvodnji hrane Osmišljavanje funkcionalnih franšiznih sistema baziranih na domaćim potencijalima U nastavku će svaki od apostrofiranih prioritenih razvojnih pravaca biti elaboriran kroz predlog potencijalnih projekata za koje će biti uporedo data analiza elemenata za svaku grupu prioritetnih projekata pilot proizvodnje ili sistemskih usluga. meĊutim. dileme o zdravstvenim efektima ovih organizama. analiza njihovog uticaja na okolinu. Republiku Srbiju i sliĉno.1 UnapreĊenje efikasnosti i obima poljoprivredne proizvodnje Iako generalno unapreĊenje efikasnosti i obima poljoprivredne proizvodnje predstavlja dugoroĉan i kompleksan problem kojim se prvenstveno bavi strategija razvoja poljoprivrede Srbije i kojim. Ovi projekti se prvenstveno odnose na: 49 . Ostaju. s obzirom na uslovljenost razvoja biotehnologije i proizvodnje hrane adekvatnim aktivnostima na unapreĊenju efikasnosti i obima poljoprivredne proizvodnje. Imajući u vidu ĉinjenicu da je osnovni razvojni potencijal Vojvodine u oblasti proizvodnje hrane upravo izvanredan sklop svih prirodnih resursa. a znajući da upotreba genetski modifikovanih organizama za sada izaziva burne društvene i moralne dileme u okviru ove studije autori su se ograniĉili na primenu tradicionalnih biotehnoloških metoda u proizvodnji hrane razmatrajući ih paralelno i ravnopravno sa ostalim prehrambenim tehnologijama sa ciljem definisanja osnovnih pravaca tehnološkog razvoja koji će u proizvodnji hrane obezbediti sveobuhvatan i ekonomski opravdan razvoj u Vojvodini kao regionu. industrijski sektor. institute. Univerzitet u Novom Sadu. ukljuĉujući udeo i strukturu obradivog zemljišta. direktne korisnike dobara i usluga kao što su MSP. predlog institucionalnih i finansijskih mera sa pregledom mogućih finansijskih modela za podsticaj. s obzirom na specifiĉnosti regiona Vojvodine. nezaposleni i studenti i indirektne korisnike dobara i usluga ukljuĉujući AP Vojvodinu. Od strane ili uz podršku FAO izraĊena je strategija primene savremene biotehnologije u proizvodnji hrane za potrebe mnogih nerazvijenih zemalja i zemalja u razvoju. start up preduzeća. Ovi programi su u sluĉaju nerazvijenih zemlja afriĉkog i azijskog kontrineta usmereni na rešavanje suštinskih problema obezbeĊenja nivoa poljoprivredne proizvodnje koji će obezbediti ishranu domaćeg stanovništva prevazilaţenjem problema suše ili otpornosti biljaka prema štetoĉinama kroz primenu već razvijenih genetski modifikovanih vrsta. 4.se «de facto» kao ukidanje moratorijuma. U zemljama u razvoju strategije vezane za biotehnologiju se mahom odnose na primenu tradicionalnih ili osavremenjenih fermentacionih postupaka u proizvodnji i razradu uslova za razvoj savremenih istraţivanja iz oblasti biotehnologije u oblasti nauĉno-istraţivaĉkog rada. 4. istraţivaĉke jedinice. korisnike dobara na inostranom trţištu. klimatske uslove i geografski poloţaj koji su trenutno u odnosu na svoje potencijale nedovoljno iskorišćeni. posebno treba da se bavi strategija razvoja poljoprivrede u Vojvodini. kriterijumi za investiranje.7. Dodatno će za svaku grupu projekata biti data projekcija potencijalnih korisnika i mogućnosti plasmana novih proizvoda i usluga ukljuĉujući korisnike dobara na domaćem trţištu. ovde će biti istaknuti najvaţniji projekti kojima se obezbeĊuju pomenuti preduslovi za razvoj biotehnologije i proizvodnje hrane. procena mogućnosti povraćaja investicija i kriterijuma za evaluaciju projekata.

jaja. ovaj proces se ne dešava planski. tehnološke i agroekonomske struke koji bi za svaki od navedenih projekata i proizilazeće potprojekte za odgovarajuće biljne odnosno ţivotinjske vrste. optimalnu strukturu sorti. pored toga što je preduslov suštinski uspešnog tehnološkog razvoja u oblasti proizvodnje hrane. precizirali potencijalne lokacije. Dalji preduslov za realizaciju ove grupe projekata jeste obezbeĊenje instrumenata prihvatljive finansijske podrške za njihovo sprovoĊenje. šumarstva i vodoprivrede i dodatnim podsticajnim merama u cilju stvaranja gazdinstava koja strukturom i veliĉinom obradivih površina i raspoloţivom agrotehnikom mogu planski i rentabilno da proizvode masovne strateške ratarske kulture uz istovremeno podizanje nivoa proseĉnih prinosa ĉime se obezbeĊuje bolja iskorišćenost obradivih površina kao prirodnog resursa. odgovarajuće tehniĉko tehnološke resurse. hibrida. agrotehniĉke. Na ovaj naĉin postepeno bi se povećavao broj gazdinstava u svakoj od navedenih grana primarne poljoprivredne proizvodnje koja. Po ostvarenju odgovarajuće kvote sredstava treba da sledi raspisivanje konkursa za korišćenje istih prema unapred definisanim kriterijumima za ostvarivanje prioriteta korišćenja. S obzirom na širinu ovog poduhvata obezbeĊenje sredstava za njegovu realizaciju bi se moralo sagledati višestrano kako kroz izvore poljoprivrednih budţeta republike odnosno pokrajine. Uspešna realizacija navedenih projekata mora se planski podstaći putem formiranja i finansiranja multidisciplinarnih timova struĉnjaka pedološke. kako rentabilnošću proizvodnje. Osnivanje novih ili ureĊenje postojećih višegodišnjih zasada voća i groţĊa i ulaganje u masovnu rentabilnu proizvodnju povrća za potrebe industrijske prerade na lokacijama koje su pravilno odabrane u zavisnosti od mikroklimata i karakteristika zemljišta. savremenu tehnologiju i sve druge elemente koje mora da zadovolji savremeno poljoprivredno gazdinstvo. uz investiranje na bazi sopstvenih sredstava preduzetnika u poljoprivredi kao i na bazi mera podrške koje obezbeĊuje Ministarstvo poljoprivrede već delom realizuju. - - Navedeni projekti se od strane pojedinih privrednih subjekata. mogu biti konkurentna kako na domaćem. banaka i drugih instrumenata finasijske podrške. odnosno proizvodnja hrane. ĉesto ograniĉenim. tako i kvalitetom produkata i sledljivošću. rezultirala direktnim i indirektnim koristima kod velikog broja privrednih subjekata: Primarni korisnici proizvedenih dobara na domaćem trţištu bili bi upravo pogoni prehrambene industrije za koje bi bila obezbeĊena dovoljna koliĉina sirovina iz primarne poljoprivredne proizvodnje uz uniformnost kvaliteta proizvedenih koliĉina. distribucionih i preraĊivaĉkih kapaciteta za pojedine vrste proizvoda. ali i uz obavezu korisnika da sredstva upotrebe upravo prema unapred definisanim. tehnološki i ekonomski opravdanim projektima kao i uz obavezu obezbeĊenja dela sopstvenih sredstava. tako i na evropskom i svetskom trţištu uz obezbeĊenje preduslova da iste kriterijume zadovolji i preraĊivaĉka industrija. Realizacija ove grupe projekata bi. agronomske. optimalne kapacitete. odnosno površine. Osnivanje novih ili revitalizacija i osavremenjavanje postojećih farmi za uzgoj ţivotinjskih vrsta uz implementaciju savremenih tehniĉkih rešenja u uzgoju ţivotinja koja treba da ostvare odgovarajuću rentabilnost proizvodnje i uspostavljanje sistema sledljivosti u odnosu na inpute (hrana. osim u sluĉaju retkih izuzetaka. meso) u cilju zadovoljenja uslova za konkurentnost proizvoda animalnog porekla na svetskim trţištima. odnosno rasa.- Ukrupnjavanje gazdinstava u skladu sa strategijom Republiĉkog ministarstva poljoprivrede. poreklo) i proizvode (mleko. MeĊutim. već je voĊen sopstvenim. mogućnost uspostavljanja 50 . S aspekta uticaja na ţivotnu okolinu treba istaći da bi postepenim povećanjem broja savremenih poljoprivrednih gazdinstava rastao i udeo optimalno iskorišćenih i ureĊenih poljoprivrednih površina. ali i u zavisnosti od blizine i raspoloţivosti skladišnih. znanjima svakog preduzetnika i zasnovan na trenutnim liĉnim procenama bez dugoroĉnog sagledavanja potreba sa aspekta integrisanog delovanja poljoprivredne proizvodnje i preraĊivaĉkih kapaciteta. tako i kroz dugoroĉno kontaktiranje stranih investitora. pored ostalog. Isti tim trebalo bi da propiše i kriterijume definisanja prioriteta za ostvarivanje prava na korišćenje sredstava za realizaciju navedenih projekata. lekovi. i revitalizaciju primene prirodnog stajskog Ċubriva ĉiji se dugogodišnji deficit negativno odrazio i na strukturu obradivog zemljišta. dok bi porast stoĉarske proizvodnje obezbedio.

farmi i kombinata. Za potrebe realizacije ove grupe projekata neophodno je definisati uslove tehniĉke opremljenosti skladišta za razvrstavanje i prijemnih laboratorija za svaku od kultura te kroz podsticajna sredstva i kredite omogućiti realizaciju opremanja uz uslovljavanje potpune aplikacije ostvarenih sredstava za sveobuhvatno razvrstavanje poljoprivrednih proizvoda u praksi. tako posebno na inostranom trţištu postaju roba prepoznatljivog kvaliteta koja moţe da ostvari optimalan nivo cene.2 Optimizacija valorizacije produkata primarne poljoprivredne proizvodnje Prijem poljoprivrednih proizvoda u skladišne prostore je gotovo nezavisno od kulture najslabija karika u lancu proizvodnje. razvrstavanja. Dodatno povećana produkcija bi postepeno rezultirala i povećanjem trţnih viškova ovih produkata koji bi se mogli ponuditi na inostranom trţištu sa pozitivnim uticajem na planirane kvote za proizvodnju pojedinih poljoprivrednih produkata u trenutku budućeg ulaska u EU. - - 4. Indirektni korisnici bi kroz finansiranje izrade projekata i biznis planova za ovu grupu mera bili nauĉni radnici i struĉnjaci iz instituta i istraţivaĉkih jedinica pri Univerzitetu i šire. posebno vezano za aspekte koristi koje iz razvrstavanja proizvoda proizilaze. parametralno definisanog nivoa kvaliteta. Primenom odgovarajućeg postupka razvrstavanja u skladu sa validnim efikasnim kriterijumima. Treba imati u vidu da za sve navedene proizvode već postoje inicijalni kapaciteti koji se uz relativno manje dorade mogu tehniĉki opremiti tako da se omogući uspešno razvrstavanje i optimalna valorizacija produkata primarne poljoprivredne proizvodnje. tako i za skladišno distributivne kapacitete za voće i povrće. tako i skladištara. uz stvaranje preduslova za uspešnu i konkurentnu finalizaciju u prehrambenoj industriji i mogućnost konkurentnosti u izvozu doneli bi dugoroĉnu korist društvenoj zajednici i budţetima pokrajine i republike u celini. kao i negativne posledice koje donosi odsustvo razvrstavanja sa ekonomskog aspekta. ĉime kako na domaćem. Usled odsustva razvrstavanja. kao i veći individualni poljoprivredni proizvoĊaĉi koji bi pored inicijalnih finansijskih sredstava kao osnovnu korist imali na raspolaganju i projekte za realizaciju ulaganja izraĊene u skladu sa najsavremenijim principima poslovanja. Pored dodatnog tehniĉkog opremanja skladišnih prostora (silosa. s obzirom na dosadašnje odsustvo razvrstavanja poljoprivrednih proizvoda u prijemu proizvoda primarne poljoprivredne proizvodnje neophodna vrlo široka edukacija. Širenje mreţe savremenih poljoprivrednih gazdinstava obezbedilo bi i prevazilaţenje razloga koji uzrokuju nemogućnost (kod proizvoda animalnog porekla) ili teškoće i neisplativost (kod proizvoda biljnog porekla) plasmana viškova primarnih poljoprivrednih proizvoda ili finalizovanih prehrambenih proizvoda na meĊunarodno trţište. najvećim delom vlasnici privatizovanih poljoprivrednih dobara. Direktni korisnici koji bi imali koristi od realizacije ove grupe projekata jesu preduzetnici u poljoprivredi. Konaĉno. skladištenja i distribucije primarnih poljoprivrednih proizvoda kao nezavisne delatnosti u prehrambenoj industriji i to kako za skladišne kapacitete za masovne zrnaste kulture. Dodatno je. primarni poljoprivredni proizvodi se grupišu u lotove odreĊenog. cene koje obezbeĊuju konkurentnost na inostranom trţištu. praktiĉno kompletna proizvedena. Stoga je u oblasti biljne proizvodnje jedan od prioritetnih projekata opremanje i osposobljavanje skladišnih prostora za poslove razvrstavanja produkata primarne poljoprivredne proizvodnje po kvalitetu u cilju optimizacije iskorišćenja istih u daljim trţišnim tokovima i preradi i jaĉanja delatnosti otkupa. odnosno uskladištena koliĉina primarnih poljoprivrednih proizvoda postaje anonimna masa kod koje se na trţištu roba ne moţe garantovati minimalan kvalitet gotovo ni po jednom od relevantnih parametara. kako poljoprivrednih proizvoĊaĉa. povećani obim poljoprivredne proizvodnje.7. usled ĉega se za ovakve proizvode na svetskim trţištima moţe ostvariti cena samo na nivou trenutne osnovne minimalne cene. odnosno hladnjaĉa) neophodno je u njima opremiti adekvatne prijemne laboratorije koje omogućuju ispitivanje i klasifikaciju proizvoda pre njihovog prijema u skladište i fiziĉkog spajanja sa masom uskladištene robe nakon ĉega je efikasno razdvajanje praktiĉno nemoguće. tako i voća i povrća. prometa i prerade kako ratarskih kultura. Treba istaći da i kod ovih projekata odluku o 51 . mogućnost optimizacije iskorišćenja namenskog kvaliteta sirovina i niz drugih. mogućnost dugoroĉnog planiranja i ugovaranja nabavke sirovina.sledljivosti u kompletnom lancu ishrane.

te gotovo da i nije potrebno isticati opštu korist za našu zemlju. godine proseĉan sadrţaj proteina bio je oko 12. posebno kad je u pitanju voće i povrće bili i veliki trgovinski lanci u okviru kojih bi prodaja klasifikovanih.7. poljoprivrednih proizvoda definisanog nivoa kvaliteta. standardizovanog.tome šta je potrebno da bi se skladišta opremila i kvalifikovala za dodelu sredstava za ove namene treba prepustiti posebno formiranim struĉnim timovima sastavljenim od vodećih struĉnjaka za pojedine kulture. Primeri projekata iz ove grupe se odnose na: automatizaciju mlinova osavremenjavanje ili izgradnju pogona za trajne pekarske proizvode osavremenjavanje linija za konzervisanje voća i povrća osavremenjavanje i ukrupnjavanje pogona za primarnu preradu mesa 52 . koliko je prema navedenim ispitivanjima bilo. Da je tokom ţetve na 1. 4. odnosno prehrambena industrija koja bi na taj naĉin obezbedila sirovinu za dobijanje uniformnog.5 %. Naime. Sliĉna kalkulacija bi se mogla izvesti za sve zrnaste kulture. sa sadrţajem proteina preko 14 % raspolagalo bi se sa preko 200. Prema statistiĉkim podacima sa svetskih berzi svakih 0. Odsustvo razvrstavanja poljoprivrednih kultura po kvalitetu je u prošlosti kroz mnogobrojne primere kao posledicu imalo gubitke koji su ostvareni prilikom izvoza ovih roba (naprimer pšenice koja je uvek izvoţena po vrlo niskim cenama). u rodu pšenice 2006. na odgovarajući naĉin deklarisanih. U oblasti animalne proizvodnje isti trend i uporedivi efekti vezani za potencijalne korisnike treba da se obezbede kroz projekat sa sliĉnim elementima vezan za ukrupnjavanja i osvremenjavanja klaniĉnih i mlekopreraĊivaĉikih kapaciteta koji bi imali uĉinak koji obezbeĊuje rentabilnost proizvodnje i poslovali u skladu sa najsvremenijim normama vezanim za sledljivost u lancu ishrane i upravljanje bezbednošću prehrambenih proizvoda animalnog porekla. Korisnici dobara.5 %. bili bi sami preraĊivaĉi. planski projektovanog kvaliteta finalnih proizvoda uz mogućnosti potraţivanja sirovine znaĉajno razliĉitog nivoa cene u zavisnosti od kvaliteta u skladu sa njenom namenom.1% proteina više u pšenici vredi oko 1$/t više. ili gde nema uslovnih postojećih za izgradnju novih. Radi ilustracije reda veliĉine gubitka. godine. te bi sledstveno tome vrednost uskladištene pšenice bila za blizu 5 miliona € veća nego što je to trenutno sluĉaj bez razvrstavanja. odnosno dobiti koja se postupkom razvrstavanja moţe ostvariti istaći ćemo samo kalkulaciju koja se odnosi na realne potencijale koji su se mogli ostvariti razvrstavanjem pšenice roda 2006.000 t pšenice proseĉnog sadrţaja proteina 14.3 Osavremenjavanje i revitalizacija industrijskih kapaciteta prehrambene industrije S obzirom na opštu tehniĉko-tehnološku zaostalost i nizak stepen automatizacije u pogonima za produkte sa masovnom proizvodnjom (mlinski proizvodi.5 miliona t proizvedene pšenice odvojeno 15 % pšenice. smanjenje uĉešća radne snage u ceni proizvoda i uz maksimalnu standardizaciju proizvodnog procesa i kvaliteta proizvoda tako da se cenovno i nivoom kvaliteta i bezbednosti proizvoda postigne konkurentnost na svetskom trţištu hrane. U tom smislu primarni korisnici dobara. pogona visokog kapaciteta koji će omogućiti da se prerada odvija uz maksimalnu automatizaciju procesa. a posebno za Vojvodinu kao najvaţniji agrarni region koja proizilazi iz mogućnosti postizanja optimalnih cena na meĊunarodnom trţištu. a sa povećanjem proizvedenih koliĉina koja bi proistekla iz realizacije projekata obrazloţenih u prethodnom poglavlju ove vrednosti bi se dodatno uvećale. Putem realizacije ovih projekata funkcije skladištenja i klasifikacije poljoprivrednih proizvoda bi se postepeno funkcionalno odvojile od preraĊivaĉkih kapaciteta kao zasebne visokoprofitabilne delatnosti kao što je to sluĉaj u razvijenim zemljama. U realizaciji ove grupe projekata znaĉajno mesto bi zauzeli i instituti. pekarski proizvodi. prema laboratorijskim ispitivanjima koja su u okviru informacije o kvalitetu vojvoĊanske pšenice izraĊene na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu. pouzdano zdravstveno bezbednih proizvoda postepeno potisnula sistem prodaje ove grupe proizvoda na zelenim i kvantaškim pijacama koje su velikim delom u zoni sive ekonomije. odnosno istraţivaĉki centri u sklopu Novosadskog univerziteta i šire kako kroz uĉešće struĉnjaka u timovima koji bi ovim projektima dali struĉnu podršku. tako i kroz organizovanu podršku radu prijemnih laboratorija. bi pored preraĊivaĉke industrije. konzervirano voće i povrće) sledeća grupa prioritetnih projekata se odnosi na obezbeĊenje sredstava za revitalizaciju i osavremenjavanje.

Za potrebe ocene pristigle projektne dokumentacije i rangiranje projekata po prioritetu treba formirati ekspertske timove sastavljene od vodećih struĉnjaka za pojedine tehnologije. tako i raspoloţive. uz ukljuĉivanje eksperata iz inostranstva ukoliko to bude bilo moguće. Zbog toga je kod gotovo svih pogona trenutno iskorišćenje kapaciteta daleko ispod instalisanog. Realizacija ove grupe projekata će rezultirati postepenim osavremenjavanjem i podizanjem nivoa kapaciteta i njihove iskorišćenosti za jedan broj preduzeća koja u ovoj oblasti budu imala adekvatnu inicijativu. Osnovni problem u ovom razvojnom pravcu jeste što su preduzetniĉki poduhvati mahom prepušteni liĉnoj inicijativi nedovoljno struĉnih pojedinaca što rezultira velikim procentom neuspelih i delimiĉno neuspelih investicija. ĉak i za one koji opstanu u uslovima nelojalne konkurencije na domaćem trţištu. a postojanje nelojalne konkurencije i veštaĉkog obaranja cena na domaćem trţištu. proizvodnja hrane sa velikom raspoloţivom paletom najraznovrsnijih specijalnih. a posebno kroz proces otvaranja trţišta prema Evropskoj Uniji. 4. pogoni koji koriste zastarele tehnologije koje zagaĊuju ţivotnu okolinu će postepeno propadati. budućnost preduzeća će. Instituti i istraţivaĉke jedinice imaće indirektnu korist od ovih projekata kroz ukljuĉivanje struĉnjaka u timove za vrednovanje projekata. kompletan program će dati znaĉajan doprinos i sa aspekta zaštite okoline. kroz mere strategije tehnološkog razvoja. Ukoliko se ovakvi koraci. Realizaciji ove grupe projekata treba pristupiti tako što će se iz višestrukih izvora (budţeti. pa ĉak i potencijalno raspoloţive koliĉine osnovnih sirovina iz domaće poljoprivredne proizvodnje. koji kao jedan od elemenata imaju i unapreĊen nivo zaštite ţivotne okoline. neminovno propasti. Stoga u realizaciju ove grupe projekata treba krenuti sa svešću da će se kroz njih jednom broju preduzeća omogućiti opstanak i u sadašnjim uslovima i u budućim uslovima konkurencije preduzeća iz razvijenih zemlja koji će kroz proces pripajanja Evropskoj Uniji neminovno nastupiti. koji će se kroz ulazak velikih trgovinskih lanaca. senzorno i nutritivno karakteristiĉnih proizvoda pruţa ĉitavu lepezu mogućnosti razvoja u oblasti pokretanja malih i srednjih preduzeća. biti da pokleknu pod udarom daleko konkurentnijih velikih proizvoĊaĉa iz razvijenih zemalja. U javnim pozivima treba precizno definisati sadrţaj projektne dokumentacije koja mora da sadrţi realne. ili pak od strane samih preduzeća ne realizuju. tehniĉki manje spremnih preduzeća i onih preduzeća kod kojih ne bude dovoljno inicijative i svesti u ovom pravcu. Nakon toga bi se raspisali javni pozivi za prijavu projekata za ostvarivanje prava na korišćenje ovih sredstava od strane postojećih pogona ili eventualno novih pogona uz uslov znaĉajnog udela sopstvenih sredstava podnosioca zahteva. gotovo sve pogone dovodi na nivo poslovnih efekata koji omogućuje samo prividno oĉuvanje proste egzistencije. bez obzira na deklarativno nastojanje da njihov plasman na svetsko trţište zameni izvoz nepreraĊenih proizvoda primarne poljoprivredne proizvodnje.4 Podrška planskom pokretanje MSP u agrobiznisu i proizvodnji hrane Za razliku od potrebe ukrupnjavanja. izvodljive tehniĉko tehnološke projekte sa taĉno definisanim cenama i odabranim isporuĉiocima opreme. ova nastojanja neće uroditi plodom sve dok domaća preraĊivaĉka industrija po svim performansama ne bude konkurentna u odnosu na postojeće ponuĊaĉe na evropskom i svetskom trţištu. Realizacija ove grupe projekata predstavlja suštinski preduslov opstanka domaće prerade u oblasti proizvodnje hrane sa masovnom potrošnjom.) obezbediti podsticajna ili povoljna kreditna sredstva za njihovu realizaciju. strani investitori i fondovi. tradicionalnih. banke i dr.U svakoj od navedenih oblasti su postojeći preraĊivaĉki pogoni takvih ukupnih kapaciteta da daleko prevazilaze kako potrebe domaćeg trţišta. 53 . S obzirom na to da će projekti podrazumevati osavremenjavanje opreme i tehnoloških procesa. tehnološkog osvremenjavanja i automatizacije pogona za finalizaciju prehrambenih proizvoda sa masovnom potrošnjom. Kada je u pitanju izvoz proizvoda sa masovnom potrošnjom koji su predmet ove grupe projekata. a posebno mikro porodiĉnih preduzeća specijalizovanih za proizvodnju odreĊene karakteristiĉne palete proizvoda. dok će jedan broj. što je potvrdila i realnost restrukturacije proizvodnje u zemljama koje su kroz ovaj deo tranzicionih procesa već prošle.7. neminovno vrlo skoro pojaviti i našem trţištu. ali i kroz mogućnost angaţovanja od strane privrednih subjekata prilikom same izrade projekata.

Ne treba izostaviti da bi se u okviru ponude koja prati predmetne projekte morale naći i usluge koje obezbeĊuju efikasan start preduzeća. amarantus) proizvodnja i prerada nekonvencionalnih uljanih kultura (tikva. turistiĉki ribnjaci farme sa proizvodnjom energije za sopstvene potrebe iz odrţivih izvora Mogućnost uspešne inicijacije ovih. malo zastupljenih ţivotinjskih vrsta (nojevi.Rešenje ovog problema i adekvatna inicijacija ovog razvojnog pravca u oblasti proizvodnje hrane i klasiĉne biotehnologije se sagledava kroz povezivanje istraţivaĉkih institucija i struĉnih kadrova potrebnih za podršku pokretanju biznisa u novim ili revitalizaciji i osavremenjavanju biznisa u postojećim malim i srednjim preduzećima putem definisanja aktuelnih proizvodnih programa na bazi savremenih nauĉnih i struĉnih saznanja i iskustava iz sveta. nutrije. potenciranje preduzetništva i poslovno povezivanje svih subjekata ĉije je uĉešće neophodno za uspešan start-up preduzeća obezbedilo podizanje nivoa preduzetniĉkog duha i broja uspešnih preduzetniĉkih inicijativa u oblasti biotehnologije i proizvodnje hrane treba sagledati u sklopu Univerziteta u Novom Sadu i institucija u sklopu Univerziteta ĉime bi se obezbedio nivo struĉnosti koji garantuje mogućnost angaţovanja svih vodećih snaga i najnaprednijih ideja u izradi ponude mogućih projekata. Potom sledi razrada kompletnih programa podrške pokretanju istih uz analizu i rangiranje nivoa ulaganja. kunići. Sa aspekta potrebnih finansijskih mera neophodno je iz budţeta obezbediti finansiranje izrade inicijalne ponude tipskih. kukuruzna klica. Ovakav centar za transfer tehnologija koji bi kroz izradu model projekata. instrukcije za otvaranje preduzeća bez potrebe lutanja preduzetnika u mreţi administrativnih zahteva koje treba ispuniti. pregled mogućih grantova i donacija i sliĉno. sagledava se kroz formiranje svojevrsnog centra za transfer koji bi obezbedio funkcionalno multidisciplinarno povezivanje nauke. model projekata koji bi kroz njihov plasman potencijalnim preduzetnicima obezbedili buduće samofinansiranje ovakve institucije. ali i brojnih dodatnih programa.. U nastavku će biti nabrojani samo najaktuelniji programi za koje sigurno postoje i investitori i potencijali na domaćem i stranom trţištu: eko farme (organska proizvodnja) proizvodnja tradicionalnih i specijalnih mlinskih proizvoda proizvodnja tradicionalnih i specijalnih konzervisanih proizvoda od voća i povrća proizvodnja tradicionalnog biofermentisanog povrća proizvodnja tradicionalne i specijalne testenine proizvodnja tradicionalnih i specijalnih kolaĉa proizvodnja tradicionalno izraĊenih kora za pite i gibanice i na njima baziranih proizvoda proizvodnja tradicionalnih vina proizvodnja tradicionalnih ţestokih pića proizvodnja tradicionalnih mesnih preraĊevina proizvodnja tradicionalnih mleĉnih proizvoda proizvodnja i prerada alternativnih ţita (heljda. uljana repica. puţevi) gajenje i prerada peĉuraka proizvodnja gotovih i polugotovih jela baziranih na tradicionalnim receptima proizvodnja kiselih testa u prahu proizvodnja specijalnih vrsta sirćeta proizvodnja gotovih smeša za pekarske proizvode proizvodnja mešavina aditiva za prehrambene proizvode proizvodnja zaĉina i ĉajeva proizvodno turistiĉke farme (etno farme) . sliva u budţet. tako da se obezbedi da programi budu usklaĊeni sa investicionom moći njihovih potencijalnih realizatora. pa ĉak i proširenje inicijalnih sredstava kroz ukljuĉivanje obaveze da se deo sredstava ostvaren kroz eksploataciju projekata u privredi.) gajenje i prerada visokoiskoristivih. seoski turizam. ponudu najatraktivnijih kreditnih aranţmana. struke i potencijalnih preduzetnika.seoska domaćinstva. spelta. u toku odreĊenog vremenskog perioda. 54 . ovakav naĉin iniciranja preduzetništva bi dao pozitivan doprinos i u ovoj oblasti.. Treba istaći da je u ovom sluĉaju moguće i planiranje potpunog povrata. S obzirom da bi se na ovaj naĉin u oblasti proizvodnje hrane i klasiĉne biotehnologije iniciralo preduzetništvo na bazi planski osmišljenih projekata koji bi bili izraĊeni tako da obezbede poštovanje svih normi zaštite ţivotne okoline.

Dodatna sredstva za iniciranje samozapošljavanja u ovoj delatnosti mogla bi se ostvariti preko fonda za zapošljavanje i domaćih i stranih finansijskih struktura koje daju podsticajna sredstva za rešavanje problema nezaposlenosti. institucionalno i proizvodno pokretanje franšiznih sistema koji bi podršku imali u centralizovanoj. Kako bi se ovakav sklop potrebnih subjekata inicirao potrebno je kroz podsticajna sredstva iz budţeta ili kroz finansiranje izrade inicijalnih idejnih rešenja stvoriti preduslove za aktiviranje ozbiljnih investitora u pravcu realizacije ovakvih. odnosno usluga koje iza njih stoje sagledavaju se kako meĊu postojećim MSP. timova koji se bave ureĊenjem enterijera. S obzirom da bi centar za transfer koji bi bio nosilac navedenih aktivnosti bio lociran u sklopu institucija Novosadskog univerziteta. prvenstveno za njih. doprinela i konkurentnosti dobijenih proizvoda na probirljivim i visokozahtevnim trţištima Evropske Unije. isporuĉilaca tipske opreme i niza drugih. 4.5 Funkcionalni franšizni sistemi bazirani na domaćim potencijalima Dodatno rešenje pitanja mogućnosti zapošljavanja struĉno nekvalifikovane i investiciono manje sposobne strukture nezaposlenih uz istovremeno uspešno iniciranje visoko automatizovanih. rentabilnoj proizvodnji regionalno karakteristiĉnih i prihvaćenih proizvoda uz njihov plasman kroz franšizne objekte koji bi se mogli pokrenuti i opremiti uz niska. franšizni sistem ugostiteljskih objekata sa etno obeleţjem lociranih prvenstveno na lokacijama atraktivnim sa aspekta tranzitnog turizma. ekipa za istraţivanje trţišta. otvorila bi se i perspektiva najšireg ukljuĉivanja studenata u realizaciju predmetnih projekata. preko struĉnjaka za marketing.7. interesantnih aktivnosti. graĊevinaca. franšizni sistem distribucije jela na bazi testenine baziran na pogonu za proizvodnju instant ili prethodno kuvane testenine delimiĉno finalizovane industrijski i sa definisanim standardizovanim naĉinom konaĉne finalizacije. a u pojedinim sluĉajevima i kroz inicijativu nezaposlenih ili onih koji su postali tehnološki višak. franšizni sistem distribucije pizza proizvoda baziran na centralizovanom pogonu za proizvodnju delimiĉno finalizovanih podloga za pizze standardizovanog kvaliteta. Da bi se ovakvi i sliĉni sistemi pokrenuli neophodna je sa jedne strane inicijativa jakih investitora koji su spremni da investiraju u savremene centralne pogone. Pri tome treba voditi raĉuna o tome da sredstva budu prvenstveno. usmerena na projekte koji će kroz iniciranje distributivnih lanaca omogućiti zapošljavanje i aktivaciju velikog broja problematiĉnih struktura trenutno nezaposlenih radno sposobnih ljudi. mlekare koja proizvodi atraktivan asortiman ponude mleĉnih proizvoda. većem broju nezaposlenih prihvatljiva ulaganja. Primeri ovakvih franšiznih sistema bi mogli biti: Franšizni sistem mini pekara – mleĉnih restorana – restorana brze hrane baziran na centralnim pogonima pekare za delimiĉno finalizovane pekarske i brašneno-konditorske proizvode. struĉnjaka za ambalaţu. dizajnera. ili ĉak iskljuĉivo. peĉenih na tradicionalan naĉin. 55 . ĉime bi se doprinelo podizanju nivoa preduzetniĉkog duha u inovativnosti kod naprednih mladih kadrova. prerade mesa koja nudi atraktivan visokokvalitetan asortiman preraĊevina od mesa. a s druge strane koordinirana aktivnost multidisciplinarnog tima struĉnjaka razliĉitog profila od tehnologa. pogona za preradu povrća i voća koji nudi standardizovan asortiman povrća i voća za dekorisanje proizvoda i pogona za preradu ulja koji nudi asortiman dresinga i preliva. Potencijalni korisnici ove vrste projekata. franšizni sistem distribucije poslastica na bazi sladoleda baziran na centralizovanom pogonu za proizvodnju standardizovane osnovne vrste sladoleda i konditorskom pogonu koji proizvodi nadeve i elemente za dekoraciju u distributivnim objektima. tako i kroz start up-e novih preduzeća.Dodatno treba naglasiti da bi implementacija svih zahteva vezanih za bezbednost hrane u projekte koji bi bili ponuĊeni potencijalnim preduzetnicima. tehnološki savremenih pogona sagledava se kroz osmišljavanje. isporuĉilaca transportnih vozila.

modernizacija ruralne infrastrukture (transporta. Pored toga. 56 . po ugledu na velike franšizne sisteme u svetu pojavila i potreba otvaranja novih centralnih pogona. distributivni punktovi mogli zaţiveti i širom regiona. potrebno je rešiti pitanje kako se u oblasti istraţivanja i razvoja mogu dostići standardi zemalja u tranziciji. kljuĉni faktor privrednog (i ekonomskog) rasta svake moderne privrede. odnosno kako da Vojvodina. Na bazi ovih opštih smernica izvedeni su i elaborirani osnovni prioritetni pravci tehnološkog razvoja AP Vojvodine u oblasti biotehnologije i proizvodnje hrane u sledećim oblastima: UnapreĊenje efikasnosti i obima poljoprivredne proizvodnje Optimizacija valorizacije produkata primarne poljoprivredne proizvodnje Osavremenjavanje i revitalizacija industrijskih kapaciteta prehrambene industrije Podrška planskom pokretanje MSP u agrobiznisu i proizvodnji hrane Osmišljavanje funkcionalnih franšiznih sistema baziranih na domaćim potencijalima. informacione tehnologije). snabdevanja vodom. Od osnovnih razvojnih prioriteta AP Vojvodine istiĉemo. već i kao deo ukupne razvojne strategije i politike. razvijanje saradnje u oblasti zdravlja ţivotinja i biljaka u vidu pomoći za obrazovanje i organizovanje kontrole sa ciljem postepenog usklaĊivanja sa standardima EU. Od svih razvojnih prednosti Vojvodina ima najveći potencijal u ljudskom faktoru. naĉina skladištenja i plasmana. ekonomiju zasnovanu na znanju. ne samo kao politiku stvaranja ljudskog kapitala i novih znanja. 4. povećanje produktivnosti i kvaliteta korišćenjem odgovarajućih metoda i proizvoda. ispoštuje zahteve iz Lisabonske dekleracije u vezi većeg ulaganja u obrazovni i nauĉno-istraţivaĉki rad i razvoj novih tehnologija. pre svih. Zato je potrebno definisati novu politiku obrazovanja. Jedan od elemenata ovih sistema svakako treba da bude njihova zasnovanost na domaćim potencijalima i regionalnoj tradiciji ĉime bi se izbeglo da isti budu samo manje ili više uspešne kopije franšiznih sistema koji postoje u svetu.8 ZAKLJUĈAK Nastavak pregovora o stabilizaciji i pridruţivanju EU znaĉiće za Srbiju (i Vojvodinu) podršku modernizaciji i rekonstrukciji poljoprivrednog i agroindustrijskog sektora. u skladu sa svojim finansijskim mogućnostima. koje su već postale ĉlanice EU. telekomunikacija. To bi posebno podrazumevalo: (1) (2) (3) (4) (5) (6) razvoj privatnih farmi i distributivnih kanala. Aktivna primena znanja je.Treba istaći da bi s obzirom na tradicionalnu povezanost u regionu. naime. razvoj i modernizacija preraĊivaĉkih firmi i njihovih metoda prerade i plasmana unapreĊenjem industrijske saradnje i razmene znanja u oblasti poljoprivrede. obuka i praćenje korišćenja metoda protiv zagaĊivanja u vezi sa poljoprivrednim inputima. a posebno meĊu republikama bivše zajedniĉke drţave. ĉime bi se. dodatne mogućnosti zapošljavanja i opšteg prosperiteta.

. 2003 12. the Caucasus and Moldova.eu – strategy of EU in biotechnology and life science 4. FAO Report. Novi Sad. Lindsey. Council regulation (EC) No 509/2006 Agricultural products and foodstuffs as traditional specialities guaranteed. Iowa State University Presented at the American Seed Trade Association meeting December 5-7. Dixon J. 31.: Global farming system study: Challanges and Priorities to 2030. Dani. 2003 8.. Chicago..M. a communication guide to improving and understanding biotechnology.: PreraĊivaĉki potencijali u prehrambenoj industriji AP Vojvodine. Tojagić S.2006 57 . poljoprivrede i prehrambene industrije Autonomne Pokrajine Vojvodine. FAO 2001 15. http://ksghome. FAO.: Oparse mopa. Ricardo Hausmann and Andes Velaseo: Growth Diagnostics.. Stubovi kulture. Pejin D. Status of Agricultural Biotechnology and Biosafety in Selected Countries of the Balkans.. Council regulation (EC) No 510/2006 The protection of geographical indications and designations of origin for agricultural products.edu/droderick/papers. to the council and to the European economic and social committee: Life sciences and biotechnology – a strategy for Europe. Nacionalna strategija privrednog razvoja Srbije za period 2006-2012. Food Biotechnology: Food. Izvršno veće AP Vojvodine. 2006 6. Communication from the commission to the European parliament. www. 2006 9. Gulliver A.afic. tehnološki fakultet.4. 2001.. Pajin B. Dimić E. IL 3. Official journal of the European Union.03.org 14. Petrović Lj. Lukić R. revised March 2005.html 7. radna verzija. 2001. Milanović S.9 LITERATURA 1. Working paper.europa. Beograd. Official journal of the European Union. 2001 10. FAO statement on biotechnology 2. D.... Agrarni program osnove razvoja sela.: Application of Biotechnology in food production in Canada. godine.03. Gibbon.2006 16. Fortin G. M. Com(2003) 96 11. Statitiĉki godišnjak SRJ. Who Benefits from Biotechnology? By Michael Duffy. Ferbencks.. godine 5. Studija za potrebe Sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj AP Vojvodine. Dodić S. Vraĉar Lj. 31. Beograd. Mastilović J. 102-106 13..harvard. Rodrick. http://www. 2005. S. progress report and future orientations. Spring Printempts.

posebne programe za povećanje energetske efikasnosti. Ciljevi i rezutati ove studije koja daje osnovne pravce tehnološkog razvoja AP Vojvodine u oblasti energetske efokasnosti i obnovljivih izvora energije se mogu saţeti na sledeći naĉin: Ciljevi Analiza tehnoloških potencijala u Vojvodini i sagledavanja potreba razvoja energetskih tehnologija u skladu sa opštim ekonomskim potrebama i mogućnostima. posebno na malim rekama). Strategijom razvoja energetike Republike Srbije se ne daju ni procene mogućih efekata niti procene potrebih investicija postavljenih prioriteta. Ovaj prioritet obuhvata ciljno i sektorski usmerene programe za racionalnu upotrebu kvalitetenih energenata u okviru programa za supstituciju elektriĉne energije za toplotne energetske usluge u zgradarstvu. OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA AP VOJVODINE ZA OBLAST ENERGETSKE EFIKASNOSTI I OBNOVLJIVOG IZVORA ENERGIJE UVOD Za obezbeĊivanje energetske sigurnosti i ekonomske konkuretnosti. Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015. kako u energetskim proizvodnim i distributivniom sistemima tako i u sektorima potrošnje energije (krajnji korisnici). sa ciljem da se po toj osnovi smanji potrošnja kvalitetnih uvoznih energenata i ostvari dodatna proizvodnja elektriĉne i toplotne energije sa znaĉajno smanjenim negativnim uticajem na ţivotnu sredinu. sunĉeva i eolska energija i preostali tehniĉko iskoristivi i ekonomski prihvatljivi hidropotencijal.5. tehnologije decentralizovane proizvodnje elektriĉne i toplotne energije na bazi prirodnog gasa i tehnologije malih i mini hidroelektrana). smanjenja negativnog uticaja na okolinu iz proizvodnje i korišćenja energije i radi doprinosa globalnim naporima smanjenja efekata staklene bašte. Promovisanje energetski efikasnih tehnologija i usavršavanje postojećih u cilju povećanja njihovih energetskih efikasnosti. koji je u toku. Ove procene se oĉekuju u okviru izrade programa implementacije strategije. geotermalnna. 2) Racionalna upotreba i povećanje energetske efikasnosti. Identifikovanje barijera za praktiĉnu primenu i razvoj savremenih komercijalnih energetski efikasnih tehnologija i sintetizovanje mera energetske politike ukljuĉujući mehanizme razvoja trţišta za neophodan razvoj i iskorišćenje potencijala obnovljivih energetskih izvora i povećanja energetske efikasnosti u Vojvodini. U okviru ovog prioriteta treba posebno istaći i promociju programa novih energetski efikasnijih tehnologija i ekološki prihvatljivijih tehnologija (nove tehnologije sagorevanja uglja. po osnovu korišćenja prirodnog gasa odnosno povećanja broja korisnika centralizovanog snabdevanja toplotnom energijom u sektorima domaćinstva i javne/komunalne delatnosti. biomase i otpada. Podsticaj razvoju trţišta usluga. Analiza trenutne situacije u svim energetskim sektorima i predlaganje tehniĉkih i netehniĉkih mera za postizanje zadatih ciljeva Strategije na teritoriji Vojvodine. godine definiše pet prioriteta od kojih se dva odnose na ovu problematiku: 1) Selektivno korišćenje novih obnovljivih izvora energije (biomasa. Realizacija ovog prioriteta imaće odluĉujući uticaj na tekući rad i budući razvoj elektroenergetskog sektora u Srbiji. AP Vojvodina mora uĉiniti znaĉajne napore ka promociji i iskorišćenju obnovljivih izvora energije i povećanju energetske efikasnosti u svim energetskim sektorima. 58 . servisa i proizvodnje za potrebe povećanja energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije u Vojvodini. UtvrĊivanje potrebnog ljudskog potencijala neohodnog za realizaciju postavljenih ciljeva. ObezbeĊivanje mehanizama podrške na polju promocije i razvoja obnovljivih izvora energije koji zadovoljavaju tehniĉke standarde u Vojvodini.

privredno društvo za distribuciju elektriĉne energije sa sedištem u Novom Sadu. posredstvom NIS-GAS-a a svi ostali potrošaĉi se snabdevaju posredstvom 32 nezavisna distributivna preduzeća. Snabdevanje široke potrošnje ugljevima su preuzele brojne male trgovaĉke firme. Panĉevo. Jedan je posredstvom deset elektrodistributivnih preduzeća (Novi Sad. Na teriroriji Vojvodine egzistira više od 150 snabdevaĉa. Snabdevaĉ konzumnog podruĉja Vojvodine prirodnim gasom je NIS . ogrevnog drveta i odpadaka iz poljoprivredne. komunalne energetike i drugih sektora potrošnje koji se nalaze na trasi visokopritisne gasne mreţe. Lukoil – Beopetrol Beograd. Subotica. Veći potrošaĉi iz industrije. Sintetizovanje nalaza i predloga u akcioni plan Izvršnog veća AP Vojvodine za realizaciju srednjoroĉnog programa. Najzastupljenija je slama i oklasak kukuruza. teĉnih derivata nafte. Potrošnja uglja u Vojvodini se znatno smanjila i zbog ĉinjenice da znaĉajan deo privrede radi sa smanjenim kapacitetima. Zrenjanin. ugljeva. ali u znatno smanjenim koliĉinama. Jugopetrol Beograd. ENERGETSKI SISTEM AP VOJVODINE Konzumno podruĉje Vojvodine se moţe posmatrati kao zaokruţena celina. Ukupna duţina gasovodne mreţe je 1560 km sa tendencijom daljeg porasta. uglavnom u seoskim domaćinstvima i sporadiĉno na poljoprivrednim gazdinstvima. Distributer elektriĉne energije na teritoriji Vojvodine je Elektrovojvodina. pre svega ratarske i šumarske proizvodnje. jer je transportni sistem jedinstven. Potrebe konzuma Vojvodine za derivatima nafte su zadovoljene posredstvom većeg broja snabdevaĉa. sindikalne organizacije. Predlog mera energetske politike u domenu razvoja tehnogija obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti i procena potencijala za poboljšanja primenom predloţenih mera u cilju postizanja zadatih ciljeva. Veliki potrošaĉi se i dalje snabdevaju direktno. HIP 59 .Distribucija prirodnog gasa se obavlja dvojako. Kikinda.Rezultati Predlog mera energetske politike za promociju istraţivanja i razvoja (R&D) koje će iskoristiti lokalne nauĉne i tehnološke potencijale u oblasti obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti i povećati stepen samostalnosti u duţem periodu. Od transformisanih vidova energije najzastupljenija je elektriĉna energija. Sremska Mitrovica. Elektriĉna energija se preuzima iz jedinstvenog drţavnog elektroeneretskog sistema kojim upravlja Elektroprivreda Srbije sa sedištem u Beogradu. a mnoga preduzeća su i zatvorena. Prirodni gas se obezbeĊuje iz domaće proizvodnje i uvozom iz Rusije. pa ĉak i neovlašćeni pojedinci. Sombor. kao i ustanovljavanje plana za praćenje i ocenu programa realizacije. Obuhvata površinu od 21506 km2 na kojoj ţivi 2031992 (2002. Vrbas i Senta) a drugi direktnim snabdevanjem ĉetiri najveća industrijska korisnika (HIP Petrohemija Panĉevo. Isporuĉuje se mešavina ova dva gasa. god) stanovnika zadovoljavajući svoje ţivotne i radne potrebe za energijom korišćenjem sledećih primarnih energenata: prirodnog gasa. snabdevaju se direktno. Ruma. dok je i veliki broj domaćinstava gasificiran ili prikljuĉen na toplane.GAS sa sedištem u Novom Sadu. Otpad iz poljoprivredne proizvodnje se koristi na mestu njegovog nastajanja. Kada je reĉ o snabdevanju industrije i javnih komunalnih preduzeća (distributera tople ili vrele vode za grejanje) dominantni snabdevaĉi derivatima nafte za energetske potrebe su (pre svega mazutom): NIS Naftna industrija Srbije Novi Sad. Distribucija elektriĉne energije do krajnjih korisnika se obavlja na dva naĉina.

9% 278 GWh Naftni derivati 31.Azotara Panĉevo. 110/20 kV. su izraţene oscilacije potrošnje prirodnog gasa i naftnih derivata i kontinualan rast potrošnje elektriĉne energije. godini. Samo šećerane u Zrenjnainu i Sremskoj Mitrovici nemaju sopstvenu proizvodnju energije. 60 .3% 6917 GWh Prirodni gas 34. 110/35 kV. Zapaţa se dominantan udeo prirodnog gasa i naftnih derivata ali i zanemarljiv udeo obnovljivih izvora energije. 110/35/8 kV i 110/6 kV. STRUKTURA POTROŠNJE FINALNE ENERGIJE U AP VOJVODINI Na slici 5.0% 2 GWh Obnovljivi izvori energije 0. Ukupna potrošnja je bila 144738 TJ (40205 GWh.9% 10359 GWh Drvo 0. a elektriĉnu energiju preuzimaju u celosti iz javne mreţe. 4921 ktoe). 1290 ktoe). Ukupna duţina vodova je 24015 km.7% 1389 GWh Ugalj 4. 3631 ktoe). Toplotna energija 4.1 je prikazana struktura potrošnje finalne energije u Vojvodini u 2004. do 2004.2 prikazuje godišnje potrošnje finalne energije u AP Vojvodini u periodu od 1990.5% 4799 GWh Električna energija 23. Matroz Sremska Mitrovica i BFC Lafarţ Beoĉin). Energetska potrošnja je bila 106797 TJ (29666 GWh. godine. 110/35/20 kV. Elektriĉna energija koja se proizvede u energanama je zanemarljivih koliĉina i iskoristi se za sopstvene potrebe pokrivajući deo konzuma konkretne fabrike vlasnika energana. Takvi izvori postoje u: MSK Kikinda. Snabdevanje elektriĉnom energijom Vojvodine je obezbeĊeno iz jedinstvene javne mreţe Elektroprivrede Srbije posredstvom 220 i 110 kV mreţe preko 57 transformatorskih stanica sa transformacijama napona: 220/35/6 kV. Sojaprotein Beĉej.1: Struktura potrošnje finalne energije u Vojvodini u 2004. ukupna instalisana snaga je 8526 MVA. U toku je planski prelaz na jedinstvenu transformaciju 110/20 kV. grejanje stanbenih i drugih objekata. godine pa do 2000. Carbodioxid Beĉej i gotovo svim šećeranama. a u neenergetske svrhe je utrošeno 37941 TJ (10539 GWh. Matroz se snabdeva na 20 kV naponskom nivou a preostali na 110 kV.6% 9388 GWh Slika 5. Znatan deo komunalne energetike. godini Slika 5. u gradovima je prikljuĉen na sisteme daljinskih grejanja i blokovske kotlarnice u nadleţnosti komunalnih javnih organizacija i drugih subjekata nadleţnih za ovaj vid transformisane finalne energetske potrošnje. Toplotnom energijom se snabdevaju iz obliţnjih termoelektrana-toplana u vlasništvu Panonskih elektrana. a ukupan broj trafostanica je 9612. Od 1990.

17 2.867 6.315 9. ENERGETSKI INDIKATORI SRBIJE I NEKIH ZEMALJA IZ OKRUŢENJA U tabeli 5.99 3.21 0. UPPE (ukupna potrošnja primarne energije) UPPE/BND (PPP) CO2/BND (PPP) kg CO2/$ 2000$ 0.60 1. godini BND (bruto nacionalni dohodak) Potrošnja elektriĉne energije Potrošnja elektriĉne energije/stan.573 10 52 21 43 1.24 3.898 tCO2/toe 2.526 1.26 0. Svet.220 6. 5.8 39.21 toe/000 $ kWh/sta.80 0.8 35.4 i 5.429 6. PPP Purchasing Power Parity: the rate of currency conversion that equalizes the purchasing power of different currencies i. BND (PPP***) Million Milijarda Milijarda 2000 $ 2000 $ 33.e.73 4.1 10.391 8. estimates the differences in price levels between different countries.10 5.98 1.16 0.7 82.45 0.000 Električna Energija Prirodni Gas Naftni Derivati 1990 1992 1994 1996 1998 2000 2002 2004 2006 0 1988 Godina Slika 5.16 0.000 Potrošnja energenata u Vojvodini [GWh/god] 12.999 3.418 10.922.885 49. godine.67 8.13 6.4 163 157 29.5 su prikazani pojedinaĉni indikatori.000 6.612 20 136 47 149 2.2 26.868 25.70 4. Tabela 5.456 6.876 25. godine. zemlje EU-15 i 25 i neke zemlje.5 2.7 8. CO2/stan.506 13.0 2.085 $/cap 2000$ 7.2 toe/cap 1. Na slikama 5.237 2.637 3.44 0. 61 .1 4.exports .336 23. godinu je posledica dramatiĉnog pada ekonomske aktivnosti.79 4.69 3.4 36.000 2.46 CO2/ UPPE** Region/ Zemlja tCO2/sta. godine od 20% je bio još uvek nedovoljan za dostizanje potrošnje iz 1990.0 347 TWh 15.5 456.36 2.000 10.50 6.42 0. 2000$ 0.5 5.196 8.41 BND/stan PPP Stanovništvo UPPE/stan.85 0.082 20.000 4.599 2.00 2.6 3.1 su prikazani kljuĉni energetski indikatori za Srbiju i Crnu Goru.05 2.154 2. 3. ** CO2 emission from fuel combustion only.4 2.80 2.0 48.99 8. Pad od oko 27% u odnosu na 1990.690 10. godine.271 Mtoe 10.000 8.2: Potrošnja energenata u Vojvodini Potrošnja glavnih vidova finalne energije (prirodni gas.36 Danska * Gross production + imports .5 21.19 0.3 569.626.63 0. do 2004.transmission/distribution losses.3 8.14.43 0.71 10.19 2.3.223. Trend porasta finalne potrošnje glavnih energenata je evidentan i moţe se objasniti oţivljavanjem ekonomske aktivnosti ali i porastom ţivotnog standarda (naftni derivati).1 32.37 2.737 16.35 10. odnosno 31888 GWh 2001.19 0.1: Ključni energetski indikatori u 2003.43 2.579 1. Porast od 2001.35 Svet EU-15 EU-25 Srbija i Crna Gora MaĊarska Hrvatska Rumunija Nemaĉka 6268.399 3.51 0.8 14.0 382.17 2. naftini derivati i elektriĉna energija) je iznosila 43873 GWh 1990.34 0.

000 BND/stan.25 Srbija MaĎarska Hrvatska Rumunija Nemačka Danska Slika 5. kWh/stan.70 0.3: BND i potrošnja električne energije po stanovniku Uporednom analizom indikatora na slici 5.15 EU . tCO2/PPE i CO2/BND 0. Naţalost. velika koliĉina elektriĉne energije se još uvek troši za zagrevanje prostorija.000 15. [ US$ppp] i Električna energija/stan. odnosno da se elektriĉna enegija ne troši u dovoljnoj meri za stvaranje nove vrednosti. tCO2/BND 0.000 0 Svet EU .000 10. godine i njegov trend pada nije zadovoljavajući.000 5. Sa stanovišta korisnika primarne energije najvaţniji su pariteti meĊu raspoloţivim energentima i njihova vremenska stabilnost. potrošnji primarne energije i BND Na slici 5.20 0.00 Svet EU .5: Emisija CO2 po stanovniku. ukupna potrošnja primarne energije (TPES) i bruto nacionalni dohodak (BND).30 0. ali i niske energetske efikasnosti konverzije energenata.40 0.000 20. Ova analiza ukazuje na nisku privrednu aktivnost. CENE ENERGENATA Energetska politika svake zemlje zavisi pre svega od cena energenata po kojima ih nabavlja ili prodaje..15 EU . Treba reći da je ovaj indikator konstantno visok od 2000.000 BND/stan.90 0. Na slici 5.15 EU .5 je prikazana emisija ugljen dioksida (CO2) po stanovniku.6 su prikazane realne cene elektriĉne energije i prirodnog gasa u Srbiji izraĉunate prema plaćenim raĉunima na uzorku od tridesetak 62 .] 25. To je indikator neefikasnog korišćenja elektriĉne energije. ali i od sopstveno korišćenih tarifnih i fiskalnih mehanizama.] Električna energija [kWh/stan.] 30.35. ali implicitno i na nisku energetsku efikasnost i neadekvatno trošenje elektriĉne energije. Po ukupnoj potrošnji primarne energije i po BND je ovaj indikator najviši od svih uporednih vrednosti. Na slici 5. dok je po stanovniku vrlo visok. a da je potrošnja elektriĉne energije po glavi stanovnika vrlo visoka.25 Srbija MaĎarska Hrvatska Rumunija Nemačka Danska Slika 5. 12 tCO2/toe tCO2/stan. Izrazito velika vrednost iskazana za Srbiju i Crnu Goru u odnosu na druge uporedne regije ili zemlje je posledica već pominjane slabe privredne aktivnosti.3 moţe se zakljuĉiti da je BND po glavi stanovnika u Srbiji nizak. kod nas ni jedan niti drugi od poţeljnih uslova nije zadovoljen. Naţalost.4: Ukupna potrošnja primarne energije (TPES) po BND Slika 5.25 Srbija MaĎarska Hrvatska Rumunija Nemačka Danska 8 6 4 2 0 Svet EU .10 0. [US$ppp/stan.80 PPE/BND [toe/000 2000$USppp] 10 tCO2/Stan.50 0.4 je prikazana ukupna potrošnja primarne energije po BND.60 0.

0 1. I u apsolutnom smislu su cene energenata kod nas niţe u odnosu na okruţenje.5 1. Vrlo je indikativna potcenjenost cene elektriĉne energije kod nas.0 jan-jun 2005. 1.57 jul-dec 1. U zemljama EU.0 1. Naime.industrijskih preduzeća. ali to nije tako izraţeno kao što je u sluĉaju pariteta cena energenata. Druge dve procene u vezi sa Uticajem na privredne aktivnosti u celini i Ljudskim potencijalom.5 2. 1.52 0.40 jul-dec 1.5 3. 1. ali su uglavnom nepouzdani i/ili nedovoljni.57 0.83 jul-dec 1. godine) Slika 5.5 0.5 Cena električne enegije CEE [c€/kWh] Električna energija 3.0 2.5 1.0 5.57 jan-jun 2004.0 6. koje po pravilu nije ugodno za manipulaciju kao prirodni gas.60 jul-dec 1.7 su dati odnosi cena elektriĉne energije i prirodnog gasa za neke evropske zemlje. 3.0 Prirodni gas 1. pa se procena o uticaju na privredne aktivnosti moţe samo strukturno naznaĉiti. Krajnji korisnik primarne energije ne nalazi ekonomski interes ni za povećanje enegetske efikasnosti niti za korišćenje obnovljivih izvora energije.0 7.5 2. su potpuno nepoznate. postoje podaci i procene prikupljeni od strane pojedinaca i preporuke tehnologija pogodnih za primenu. 0. Period Slika 5.14 jan-jun 2002. Istraţivanja u oblasti od Cena prirodnog gasa CPG [c€/kWh] 63 . To je samo dokaz da ne postoje institucije u Vojvodini nadleţne za ovu oblast.7: Odnos cena elektrišne energije i prirodnog gasa u nekim evropskim zemljama IZBOR KOMERCIJALNIH ENERGETSKIH TEHNOLOGIJA POGODNIH ZA PRIMENU U AP VOJVODINI Osnovni koraci u realizaciji tehnološkog razvoja energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije su prikazani na slici 5. Iz tog razloga se i ova studija oslanja na sopstvene procene bazirane na raspoloţivim podacima. ali bez zadovoljavajuće verifikacije.0 3.0 2. ovaj odnos se kreće od 3.0 3.0 4.50 jan-jun 2003.0 jan-jun 2001. Na slici 5.5 0. To su osnovni razlozi niske efikasnosti u svim enegetskim sektorima u Srbiji pa i Vojvodini. koje bi trebalo nama da budu uzor.0 2.0 CEE/CPG 0.6: Cene električne energije i prirodnog gasa Turska Engleska Holandija MaĎarska Češka Švajcarska Španija SCG 0. Zapaţa se izuzetno mali odnos cene elektriĉne energije i cene gasa. Nije saĉinjen dokument o starteškom razvoju privrede u Vojvodini.0 Odnos cena električne energije i prirodnog gasa u industriji (kraj 2004.8. Prva dva zadatka u okviru procena postoje.5 pa naviše.

na mestu potrošnje. Prvo . mora se naglasiti da su ljudi koji koriste energiju ili im je ona sredstvo rada. Ipak. ĉišćenje zagrevnih površina. poboljšanje kontrole procesa. Prikljuĉenjem ovakvih postrojenja na javnu elektro mreţu moţe se dobiti veća pouzdanost rada mreţe. najznaĉajniji uticajni faktor na energetsku potrošnju i na energetsku efikasnost. ova procena stanja u oblasti ne odlaţe već omeĊuje delovanje na izradi jednog odrţivog plana za unapreĊenje energetske efikasnosti i povećanja primene obnovljivih izvora energije.8: Osnovni pravci tehnoločkog razvoja Pod energetskom efikasnošću se podrazumeva skup organizovanih akcija u cilju smanjenja energetske potrošnje pri energetskim transformacijama. Organizovana akcija moţe biti obuka osoblja koje rukuje mašinama koje vrše energetsku transformaciju. izgradnja novog postrojenja kakvo nije postojalo u pogonu. ali je danas ova aktivnost potpuno marginalizovana i svedena na manje grupe istraţivaĉa. Ovako stvorena elektriĉna i toplotna energija se moţe koristiti izolovano. ali i na regiju kakva je Vojvodina. itd. Ipak.interesa za ovu studiju su vršena gotovo iskljuĉivo na fakultetima i institutima. Klasiĉne tehnologije koje se koriste za povećanje energetske efikasnosti su mnogobrojne. ali je u funkciji povišenja energetske efikasnosti kompletnog sistema. ovom strategijom se apostrofira kombinovana proizvodnja elektriĉne i toplotne energije. a istraţivaĉka oprema potpuno zastarela. OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA ENERGETSKE EFIKASNOSTI I OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE U VOJVODINI POTENCIJAL ENERGETSKE EFIKASNOSTI I OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE PREPORUKE ZA IZRADU STRATEGIJE RAZVOJA ENERGETIKE SAVREMENE I PROVERENE TEHNOLOGIJE ENERGETSKE EFIKASNOSTI I OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE PLAN ISTRAŽIVANJA I RAZVOJA (R&D) UTICAJ NA PRIVREDNE AKTIVNOSTI U CELINI LJUDSKI POTENCIJAL PLAN USAVRŠAVANJA LJUDSKOG POTENCJALA Slika 5. Iz tog razloga će se njihov potencijal proceniti na osnovu procene stanja energetske efikasnosti u pojedinim energetskim sektorima i procenom mogućih zbirnih efekata baziranim na iskustvu drugih.povećava se sigurnost snabdevanja elektriĉnom energijom. zamena pohabanih delova opreme. Od klasiĉnih i proverenih tehnologija koje se koriste u cilju povećanja energetske efikasnosti. ali će se sigurno i smanjiti distributivni gubici mreţe. njihovo zbirno dejstvo moţe biti i te kako znaĉajno. ovakvom distribuiranom proizvodnjom bi se u znaĉajnoj meri povećala proizvodnja elektriĉne OSTVARIVANJE DEFINISANIH ZADATAKA ANALIZA I INTEGRACIJA PROCENA 64 . a koje zahtevaju znaĉajne investicije. Krakteristika ovih tehnologija je da zahtevaju male ili srednje investicije. prenosu i distribuciji energije. Gore pomenute ĉinjenice oteţavaju proces analize i integracije u cilju stvaranja: • preporuka za izradu strategije razvoja energetike Vojvodine • plana istraţivanja i razvoja (R&D) • plana usavršavanja ljudskog potencijala No. ali i relativno male po svom efektu na nivou fabrike ili regije. Dva su razloga za to. Evidentan ljudski potencijal je u prošlosti smanjen.iskorišćenje primarne energije je daleko bolje nego u sluĉaju odvojene proizvodnje i drugo . Pri tome se pomenuti skup organizovanih akcija moţe odnositi na pojedinaĉno domaćinstvom. S obzirom na to da su sopstveni izvori elektriĉne energije u Vojvodini vrlo mali.

Postrojenja biogasa i korišćenje biogasa u energetske svrhe c. kojom će se omogućiti smanjenje potrošnje primarne energije. Mere za povećanje energetske efikasnosti su: unapreĊenje energetskog menadţmenta. ali u svakom sluĉaju sugeriše naĉin izgradnje velikih postrojenja u uslovima nejake privrede i uvodjenje nove proverene tehnologije (kombinovani ciklusi). kontrola procesa sagorevanja u kotlovima. Sagorevanje gradskog otpada d. Razlog je niska cena elektriĉne energije i nedovoljno podsticajna regulativa za njenu širu individualnu primenu. Male hidroelektrane f. Razlog izostavljanja transporta iz analize je potpuno odsustvo koncepta i strategije njegovog razvoja. Osnovni uslov je postojanje adekvatnog potrošaĉa toplotne energije u okolini proizvodnje.energije u Vojvodini.Osim toga predlaţe se i gradnja velikih postrojenja za proizvodnju elektriĉne i toplotne energije. Geotermalna energija e. Solarni foto-naponski sistemi. Primetan je izostanak primene solarne energije za proizvodnju toplotne energije. Povećanje energetske efikasnosti u industriji U vrlo konzervativnom pristupu se moţe proceniti da se na nivou cele industrije u Vojvodini moţe postići ušteda od oko 10%. Proizvodnja elektriĉne energije korišćenjem vetra i g. niskoj ceni elektriĉne energije. Obiĉno se ide u realizaciju kada je prost period otplate manji od pet godina. Energetska efikasnost Mere koje podrazumeva energetska efikasnost su veoma brojne i raznolike. sporosti donošenja i nedoslednoj primeni zakonske regulative. Razloge treba traţiti u slaboj privrednoj aktivnosti. 44–43%). U ovoj strategiji je izvršena procena potencijala u industriji i zgradarstvu. Na ţalost kod nas stepen primenjenosti savremenih tehnologija nije zadovoljavajući. Od obnovljivih izvora energije ova strategija obuhvata sledeće tehnologije: a. pa ih je zato vrlo teško pojedinaĉno analizirati i vrednovati. I energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije su u tehnološkom smislu u svetskim razmerama dobro razvijeni i izuĉeni. 65 . Jedan vaţan energetski sektor neće biti razmatran. iskorišćenje otpadne toplote u sušarama itd. To znaĉi da je veliki broj njih našao komercijalnu primenu uz zadovoljenje tehniĉkih standarda. Proizvodnja toplotne energije (pare i tople vode) iz biomase b. Ova tehnologija je dobro poznata potencijalnim korisnicima. 34–33% i domaćinstva i tercijalne delatnosti. što se kao tip finansiranja projekata ne moţe u tehniĉkom smislu nazvati povećanje energetske efikasnosti. Pri donošenju konaĉne odluke o realizaciji predloţenih mera za povećanje energetske efikasnosti jedan od osnovnih kriterijuma je i period otplate investicije. smanjenje isticanja vazduha u sistemima komprimovanog vazduha. U takvim sluĉajevima se uglavnom radi i o zameni dela ili cele procesne opreme. Duţi periodi otplate zahtevaju detaljniju ekonomsku analizu s obzirom na veliku investiciju. To je Transport koji uĉestvuje u finalnoj energetskoj potrošnji sa oko 22-24% (ostalo su industrija. ali na ţalost nije dovoljno iskorišćena. Predlaţe se koncesiona gradnja.

Proraĉunske vrednosti godišnjih toplotnih gubitaka su: stanovi = 221 kWh/m2. proraĉuna i procena moţe se zakljuĉiti sledeće: Samo mali broj zgrada ima izolovane zidove. nepostojanje mera prinude i regulative u velikoj meri usporava ili odlaţe njihovu primenu. Za toliko bi se ovakvim poduhvatom smanjilo preuzimanje iz javne mreţe. Troškovi grejanja su veoma promenljivi i zavisni od energenta i sistema koji se koristi. Ugradnjom 44 postrojenja sa gasnim motorom (0. dodatna potrošnja gasa je 1139. Generalno govoreći odrţavanje zgrada i sistema grejanja u njima je vrlo loše. Analizom su obuhvaćeni: izolacija zidova.Distribuirana proizvodnja toplotne i elektriĉne energije Na bazi uzorka od 44 preduzeća u Vojvodini koja su na 44 lokacije po celoj teritoriji razmotrena je mogućnost samostalnih investicija svakog od tih preduzeća. 66 . (8. Povećanje energetske efikasnosti u zgradarstvu Po metodologiji Svetske Banke je 2003. dobila bi se koliĉina novoproizvedene elektriĉne energije u iznosu od 697 GWh u poreĊenju sa 8216 GWh celokupne teritorijalne potrošnje u 2003. Kod nas postoje svi tehniĉki uslovi za primenu ovih mera ukljuĉujući i servisne usluge i proizvodnju opreme. Nova proizvodnja elektriĉne energije bila bi 697 GWhe/a. ali dug period otplate. Prost period otplate za predloţene mere smanjenja energetskih gubitaka u zgradama koje koriste elektriĉnu energiju za grejanje je uglavnom manji od pet godina. izolacija cevovoda. škole = 282 kWh/m2 i bolnice = 223 kWh/m2. tako da proizvede više od 90% svojih potreba elektriĉne energije i sprovede delimiĉnu kogeneraciju. stanje instalacije. to su i periodi otplate kod tih sistema znatno duţi (ĉesto preko deset godina). Na osnovu sprovedenog snimanja stanja. Kako je cena drugih sistema grejanja znaĉajno manja u odnosu na korišćenje elektriĉne energije. škole i bolnice. godine izvršeno snimanje toplotnih gubitaka u zgradama u Srbiji. kotlovi (ako postoje) itd. korisna toplota (bez kogeneracije) je 3071. nedostatak sredstava. Veliki broj zgrada je stariji od dvadeset godina i mnoge od njih nisu odrţavane. Druga grupa mera podrazumeva još duţi period otplate investicija: Izolacija krovova Izolovanje zidova i fasade Zamena spoljašnjih vrata i prozora. a ukupna potrošnja gasa je 5119 GWht/a. krov i podove (poslediĉno su i transmisioni gubici vrlo veliki u odnosu na sluĉaj kada su ove površine izolovane po vaţećim standardima).2 – 2 MWe) i 6 postrojenja sa gasnom turbinom (5 – 20 MWe). dobro organizovano i subvencioniranu akciju koja će na duţi rok dati vrlo znaĉajne rezultate. gubici na prozorima i vratima. To zahteva veliku. osim za zamenu prozora kada iznosi 7-8 godina. korisna toplota (iz kogeneracije) je 939.5%). tavanice i poda. Snimanja su se odnosila na stanove. sistem kontrole temperature i drugih parametara. Raspoloţive mere za poboljšanje energetske efikasnosti u zgradama se mogu podeliti u dve grupe kako sledi: Prva grupa podrazumeva mere ĉiji je prost period otplate do oko 7 godina: Podešavanje i kontrola temperature vode za grejanje i sanitarne tople potrošne vode Regulisanje sistema grejanja Termiĉko izolovanje distributivnih cevovoda Smanjivanje infirtracionih gubitaka Primena termostatskih ventila na grejnim telima Merenje potrošnje toplotne energije.

što je znatno više od godišnje utrošene toplotne energije. Zamena i unapredjenje postojećih tehnoloških rešenja i dogradnja novih sistema neophodnih za kompletiranje procesa u cilju postizanja veće elektriĉne i ukupne efikasnosti. Razlozi za ovakvu tvrdnju leţe u slaboj ekonomiji zemlje i njenoj prezaduţenosti. Povećanje kapaciteta i kvaliteta prerade sa sadašnjih 3. Sliĉna kombinovana postrojenja bi trebalo prostudirati i moţda izgraditi i na lokacijama Zrenjanina i Sremske Mitrovice (u okviru ili pored postojećih TE-TO) i novo kombinovano postrojenje u Subotici gde postoji solidan konzum toplotne energije u zimskim mesecima. NIS bi preko stranog partnera imao pristup novim trţištima. iskorišćenje postojećeg proizvodnog kapaciteta bi bilo na nivou maksimalnog. pored ekoloških poboljšanja rešio bi se i problem mazuta u letnjem periodu i prerada mazuta na visoko vredne derivate.5 na 7 miliona tona sirove nafte.Kombinovana postrojenja elektriĉne i toplotne energije Koncesiona izgradnja velikih kapaciteta je u duţem narednom vremenskom periodu realan put da se doĊe do savremenih tehnologija i novog trţišta proizvedene energije i proizvoda koji se stvaraju u okruţenju takvih velikih postrojenja. Rekapitulacija potencijala u oblasti energetske efikasnosti U tabeli 5. Tabela 5. Moguće je postići uštedu ili novu proizvodnju od 897 GWh elektriĉne energije. znaĉajno bi se smanjila jediniĉna proizvodna cena derivata i energije (toplotne i elektriĉne). povećanjem proizvodnje i kvaliteta proizvoda drţava bi ostvarila dodatna sredstva po osnovu poreza na dohodak.2 je data rekapitulacija procene potencijala u oblasti energetske efikasnosti. Prevodjenje TE-TO Novi Sad sa vršnog na kontinualni reţim i povećanje efikasnosti i snage sa postojećih 230 na najmanje 450 MWe. što ne daje mogućnost preuzimanja stranih kreditnih obaveza.Procena efekata primenom mera povećanje energetske efikasnosti Tehnologija INDUSTRIJA ZGRADARSTVO DISTRIBUIRANA UKUPNO Potencijalna uštede energeije GWh(E) GWh(T) 200 550 1300 697 939 897 2789 67 . Dosadašnji pokušaji u ovakvom pristupu nisu uspeli zbog nedostatka valjane zakonske regulative i sopstvene nesigurnosti politiĉke strukture zemlje. konkurentna i profitabilna prerada nafte. To je oko 13% u odnosu na godišnju potrošnju elektriĉne energije u Vojvodini. Koncept jednog od mogućih projekata je: Tehnološko povezivanje rafinerja Novi Sad i Panĉevo i TE-TO Novi Sad. Moguće uštede ili proizvodnja nove toplotne energije je oko 2789 GWh. Efekti ovih poduhvata su: odrţiva.2.

što ĉini oko 19% od ukupne potrošnje finalne energije u Vojvodini.0 20685 GWh/god 1145. ali je potencijal znaĉajan. kosa stepenasta rešetka.0 5746 t/god 1717993 3338465 107882 1050595 t/god 286332 556411 17980 175099 275000 77300 50000 1438123 Finalna energija pare ili tople vode TJ/god 2474 4640 150 967 2805 835 540 12411 68 .3 2148. prpa. To je i razlog što je ova tehnologija dostupna pri relativno niskim cenama.9 1610. industrijski otpad itd. šapurika. do 2005. a deo jednostavno ostaje na njivama. Pri izboru lokacije postrojenja potrebno je razmotriti sledeće: lokalni interes i podrška izgradnje postrojenja za biomasu raspoloţivost biomasom i stanje infrastrukture za transport biomase postojanje stabilnih potreba za parom i vrelom dodom (industrija ili komunalna energetika) postojanje skladišta biomase ili simultane raspoloţivosti biomase i potreba pare.3: Potencijal biomase u Vojvodini (prosek 2001-2005 godina) BIOMASA Slama strnih ţita + Soja Kukuruzovina Suncokret (stabljike i glave) Lišće šećerne repe Voćarstvo (granjevina) Vinogradarstvo (granjevina) Šumarstvo (granjevina) UKUPNO BIOMASA Raspoloţivo UKUPNO za energetske svrhe Donja toplotna moć MJ/kg 14.4 69.9 9.5 250. U Vojvodini je ukupna potrošnja finalne energije u 2004. slama. Osnovni tipovi biomase su drvo. b. Povećanje procenta prikupljene biomase iz nepristupaĉnih delova ili usloţnjavanje tehnologije prikupljanja svakako bi dalje povećavalo jediniĉnu cenu biomase. Kad je reĉ o biomasi iz šumarstva. Energetska efikasnost transformacije biomase je manja u odnosu na fosilna goriva što takoĊe treba imati u vidu kada se vrednuje potencijal. kukuruzna stabljika.9 4675. jer se 2/3 koriste u stoĉarstvu ili se zaoravaju. Potencijal biomase u Vojvodini Procena ukupnih koliĉina sporednih proizvoda ratarstva u Vojvodini data je u tabeli 5.0 1391. Od raspoloţive 1/3 deo se koristi u industriji kartona. ali svakako respektabilan. Procenjena raspoloţiva finalna energija biomase je 20685 TJ. Primenjene tehnologije loţišta mogu biti: puzeća rešetka.2 7734.9 13.4 447.0 18.2 17. Kratak opis tehnologije Osnovne komponente ovih postrojenja su: sistem za pripremu i doziranje goriva i nisko ili srednje pritisni parni kotao (obiĉno plamenodimocevni). Sagorevanje je moguće ostvariti i ako je biomasa vlaţna do 65%.5 1298. Procenjuje se da od raspoloţive koliĉine samo 1/3 moţe biti opredeljena za energetske potrebe. Male i srednje jedinice su kapaciteta od 1 do 15 MW toplotne snage.6 386. Proseĉna cena otkupa biomase u Vojvodini je oko 12 evra/toni. Ovo je dobro poznata i dobro ispitana tehnologija. Neke grube procene govore da se od ove trećine svega oko 50% realno moţe sakupiti i iskoristiti u energetske svrhe.4 900. loţišta za sagorevanje u prostoru. godini bila 106797 TJ.4 13. Table 5.3. vinogradarstva i voćarstva potencijal je manji. suspenziono sagorevanje kada se biomasa melje i uduvava u loţište obiĉno u kombinaciji sa nekim fosilnim gorivom itd. godine. Toplotne moći biomase su znatno manje od teĉnih ili gasoviith fosilnih goriva i manipulacija biomasom je znatno teţa. Kada se proizvodi para onda je to obiĉno zasićena para pritiska od 4 do 15 bar.1 249. Inicijativa za izgradnju ovakvih postrojenja obiĉno dolaze od lokalnih investitora iz industrije ili javnih komunalnih preduzeća sa namerom prodaje pare industriji. Dat je godišnji prosek u periodu od 2001.0 18.0 Raspoloţiva energija TJ/god 4123.Obnovljivi izvori energije Proizvodnja toplotne energije iz biomase a. šumski otpaci.

takoĊe. Jedna od dobro poznatih i ĉesto korišćenih tehnologija za proizvodnju biogasa je tehnologija pokrivenih laguna. Potpuno rastvaranje (suspenzija) ĉvrstih elemenata otpadne vode omogućuje brţu i uniformniju digestiju i smanjenje potrebe za hemijskim kiseonikom. 69 . tj. Proizvodnja elektriĉne energije iz biogasa je sa stanovišta zaštite okoline veoma pogodna tehnologija. tako i elektriĉne energije. otpadnu vodu pri preradi šećerne repe iz pivara. i deo CO2 će biti uklonjen. prvenstveno azot i fosfor. gasni motor i moguće postrojenje za iskorišĉenje otpadne toplote motora (proizvodnja tople vode ili pare). Biogas mora biti oĉišćen od H2S. Elektriĉna efikasnost moţe biti do 40% od ulazne energije biogasa. Tipiĉan je ţivotinjski otpad i/ili industrijski organski otpad. a za industrijski otpad to varira od 2-200 nm3 po toni. . Kratak opis tehnologije Dominantna je tehnologija anaerobne digestije. ĉestica i slobodna voda iz gasa moraju biti uklonjeni. Mehaniĉka snag gasnog motora se transformiše u elektriĉnu energiju putem generatora. zamenjuje fosilna goriva i povećava sigurnost snabdevanja energijom.Kvalitet Ċubriva digestirane biomase je bolji od sirovog materijala koji se koristi za proizvodnju biogasa. U većini slučajeva biogas postrojenja su izgrađena iz razloga zaštite okoline. Prednosti i nedostaci tehnologije su: . destilerija i drugih procesa prehrambene industrije. Biogas se moţe koristiti za proizvodnju toplotne i/ili elektriĉne energije. Uobiĉajena postrojenja za biogas koriste biološki otpad svinja i krupne stoke. Nakon ĉišćenja se biogas komprimuje do pritiska koji zahteva gasni motor. . aerosola. Moguće je izgraditi i poludnevno skladište biogasa i na taj naĉin pokriti dnevne vrhove u potrošnji kako toplotne. pa je svakako interesnatnije stvoreni biogas upotrebiti za proizvodnju elektriĉne energije. Izlazni gas zavisi i od organskog sastava otpadne vode.Biogas. Najbolji rezultat se dobija od otpadne vode sa visokom vrednošću COD. Kanalizacioni mulj iz postrojenja za preradu kanalizacionog otpada i deo organskog otpada iz domaćinstava se. b.U poreĊenju sa drugim oblicima prerade otpada.Postrojenja biogasa i korišćenje biogasa u energetske svrhe a. Za otpad pri proizvodnji stoke moguće je oĉekivati 20-22 nm3 biogasa po svakoj toni polaznog substrata (otpadne vode). jer se smanjuje emisija CH4. Ako se ĉišćenje gasa vrši u vlaţnom skruberu sa rastvorenim kreĉom. mogu se redistribuirati do drugih oblasti.Troškovi smanjenja emisije CO2 su vrlo niski. ali i toplotne energije korišćenjem gasnih motora. Proizvodnja elektriĉne energije korišćenjem biogasa Postrojenja biogasa su relativno skupa.Tipiĉne snage gasnih mašina i generatora se kreću od 0. moţe koristiti. U poreĊenju sa ulaznom sirovinom proizvod procesa anaerobne digestije je praktiĉno bez mirisa. Iskorišćena biomasa za proizvodnju biogasa se koristi kao poljoprivredno Ċubrivo. proizvodnja biogasa iz ĉvrstog substrata ima prednost zbog recikliranja hranljivih materija iz zemljišta na ekonomiĉan i po okolinu prihvatljiv naĉin. . kada se proces odvija u zagrevanom sudu i kada je prisutno stalno mešanje sirovine. Znaĉajno poboljšanje ove tehnologije se postiţe kontinualnim mešanjem otpadne vode.1 do 3 MW elektriĉnog izlaza. Osnovni nedostatak ove tehnologije je visoka investicija postrojenja za biogas. . Osnovne komponente ovog tehnološkog rešenja su: postrojenje za biogas. veću proizvodnju biogasa. Ona se sastoji u pokrivanju lagune sa plastiĉnim pokrivaĉem i skupljanje proizvedenog biogasa u lagunama. radi obezbeĊenja rastvorljivosti ĉvrstih delova u otpadnoj vodi. Najefikasnija postrojenja koriste kontinualnu fermentaciju u digestorima sa snaţnim mešalicama. a efikasnost iskorišćenja otpadne toplote gasnog motora moţe biti i do 50%.Viškovi za okolinu kritiĉnih hranljivih sastojaka. Ulaz u biogas postrojenja je biološki organski otpad bez komponenata štetnih po okolinu. a ne iz energetskih razloga. ali i od primenjene tehnologije. kao obnovljivi izvor energije. postrojenje za tretman biogasa.

tako da je mnogo ekonomiĉnije separaciju izvršiti na mestima nastajanja otpada. Koliĉina otpada ima stalnu tendenciju porasta sa pretnjom da ozbiljno ugrozi one koji su taj otpad stvorili. Kratak opis tehnologije Odlaganje otpada je veliki problem većine razvijenih. pa i manje razvijenih društava. Tabela 5. Industrija moţe uštedeti novac prikupljanjem razliĉitih kategorija otpada. Jedino su velike farme interesantne za proizvodnju biogasa. Postoje ĉetiri naĉina na koje se moţe koristiti ĉvrsti otpad kao gorivo: 70 .5 do 1.7 Biogas nm3/god Raspoloţiva primarna energija TJ GWh U ovim farmama je realno moguće ostvariti proizvodnju od 16 GWh/god (56 TJ/god) elektriĉne energije i oko 64 TJ/god (18 GWh/god) toplotne energije korišćenejm gasnih motora manjih snaga (0.0 MWe). Sistemi za selektiranje metalnog otpada nakon primarnog sakupljanja su vrlo skupi. jer mogu proizvesti dovoljnu koliĉinu teĉnog stajnjaka iz koga je moguće dobiti dovoljnu koliĉinu biogasa za proizvodnju struje i/ili toplote. To je i razlog što se danas pridaje velika vaţnost reciklaţi i iskorišćenju otpada u korisne svrhe. Cena postrojenja za biogas je relativno visoka i manje farme teško mogu naći raĉunicu za njegovu izgradnju. Potencijal proizvodnje biogasa u Vojvodini U tabeli 5.4 je data procena ukupnog broja stoke u Vojvodini. Samo se manji deo ove stoke nalazi na većim farmama.4: Makisamlni teoretski godičnji potencijal proizvodnje biogasa u Vojvodini Broj Krave Junad Svinje UKUPNO uslovne stoke (samo farme sa 200 i više grla) OSOKA (manure) m3 BIOGAS m3 TJ/god Energija GWh 100000 150000 1000000 583333 10000000 200000000 4600 1278 U tabeli 5. Moguća proizvodnja biogasa na njima je oko 161 TJ godišnje. aluminijumske ambalaţe i papira. Sagorevanje gradskog otpada a. ali se praktikuje u Austriji i Nemaĉkoj. To je znatno manje od procenjenog maksimuma ali se ĉini da je jedino opravdano organizovati proizvodnju biogasa na tim farmama.5 je data procena proizvodnje biogasa na 5 velikih farmi goveda i 5 velikih farmi svinja u Vojvodini.c. drţava je duţna da izgradi stimulacioni sistem i/ili sistem prinude za njegovo uklanjanje ili sanaciju. S obzirom na to da problem otpada ĉesto prevazilazi samo ekonomske kriterijume i zadire u pitanja ekologije i zdravlja populacije. a to za poĉetak zahteva formiranje trţišta otpadnih materijala. a skupljanje i transport teĉnog stajnjaka se za sada kod nas ne praktikuje. Tabela 5.5: Realan potencijal proizvodnje i iskoriščenja biogasa u Vojvodini FARME Broj uslovnih grla (500 kg govedo) 30150 21200 Samo veće farme Broj OSOKA uslovnih otpadna grla (500 voda kg govedo) m3 Farme goveda Farme svinja UKUPNO 5 5 11000 8500 350000 7000000 161 44. a u gradovima je moguće organizovati sistem prikupljanja flaša. Naravno da svaki predloţeni sistem mora biti ekonomski dokazan.

godini (311850 stanovnika) Komponenta Papir Staklo Plastika Metali Guma Tekstil Organski otpad Ostalo UKUPNO Proseĉne koliĉine u tonama Dnevno Godišnje 36.8 3.5 1. Ipak. godine Institut za energetiku i procesnu tehniku FTN u Novom Sadu ispitao je strukturu i koliĉine komunalnog otpada za grad Novi Sad (uţe gradsko naselje i 14 okolnih naselja).1 2957 272 99280 Struktura u % 13. Vrbas. U Vojvodini su uoĉena i sistematizovana ĉetiri hidrogeološka sistema. izdašnost. piroliza. Ako bi se samo deo ovog goriva iskoristio za sagorevanje.7 621 5. njihova temperatura. Srbobran. Za sada se istraţuje i koristi hidrotermalna energija. stratigrafska pripadnost. Potencijal geotermalne energije u Vojvodini U periodu od (1969-1996.5 13323 4. odnosno 1. velika koliĉina fosilnih goriva bi se uštedela. kao deo Panonskog bazena. u Vojvodini su izbušene 73 hidrotermalne bušotine ukupne dubine 62679 m.3 1935 1. Generalno govoreći. može se grubo proceniti da je njegova donja toplotna vrednost 6647 GJ/god. kolektorska svojstva. gasni faktor i druge 71 .9 kg/dan). Geotermalna energija a.7. Temerin.1 11714 5. te ih treba uporediti sa trenutnim troškovima odlaganja i saniranja otpada. Ispitani su i definisane su njihove osnovne karakteristike: litološki sastav. temperaturni i hidrodinamiĉki uslovi. Baĉki Petrovac. Procena potencijala u Vojvodini Tokom 2001. Ruma i Sremski Karlovci sa 322. InĊija. u svim sistemima su akumulirane geotermalne vode pogodne za korišćenje.9 2154 178. Ako je ukupan godišnji gradski. treba naglasiti da investicioni i eksploatacioni troškovi postrojenja za sagorevanje ĉvrstog otpada mogu biti znatni. Tabel 5. koja ima povoljne uslove za istraţivanje i korišćenje geotermalne energije. Bušenje je finansirao i realizovao tadašnji "Naftagas". medicinski i industriski otpad u Vojvodini 573000 tona.9 0. proizvodnja goriva od otpada. Najintenzivnija istraţivanja su obavljena 80-tih godina prošlog veka kada je izbušeno 45 bušotina ukupne dubine 34840 m ili oko 56% svih bušotina. Irig.6 2. proizvodnja gasa putem biološke degradacije otpada. b. pripada velikoj evropskoj geotermalnoj zoni.6: Prosečne dnevne i godišnje količine pojedinih komponenti komunalnog otpada koji je deponovan u Novom Sadu u 2001. hemijski sastav. Ţabalj. fiziĉka i hemijska svojstva termalnih i termomineralnih voda i pratećih slobodnih gasova.5 11.4 65116 8.6 i godišnju koliĉinu po stanovniku 320 kg (0.).04 puta manje nego Novi Sad.0 100 U radijusu od 48 do 58 km (granica isplativosti sakupljanja otpada) nalaze se opštine: Baĉka Palanka. vrsta i kvalitet kolektorstena. Tabela 5.direktno spaljivanje. Sedmodnevno eksperimentalno ispitivanje dalo je strukturu prikazanu u tabeli 5. MeĊutim.2 65.0 1460 32.100 stanovnika. Teritorija Vojvodine. To su tople vode prirodnih izvora i vode u stenskim masama do kojih se moţe doći bušotinama.5 1.

niti su rentabilna sa stanovišta komercijalne proizvodnje mehaniĉke (odnosno elektriĉne) energije. i priprema sanitarne vode i vode za bazene. a po svemu sudeći ne oĉekuju se u dogledno vreme znaĉajne promene. iskustveno već proverena.6 MW. Strategija analize mogućnosti korišćenja potencijala geotermalnih izvora strukturirana je tako da se traţe ogovori na pitanja u vezi: 72 . Postojeći konzum to potvrĊuje. Konzum koji je pogodan za korišćenje energije geotermalnih voda ĉine potrošaĉi toplote koji zahtevaju što niţu temperaturu i po mogućnosti kontinualno korišćenje.niskotemperaturni toplotni.18 g/l 65 bušotina 82 C sa dubine (1. Zbog toga se svaka bušotina pojedinaĉno mora detaljno prouĉiti pri izboru naĉina i opreme za korišćenje. Ovo je razlog da se potencijali naših geotermalnih izvora prihvate samo kao: . Bušotine uglavnom rade samoizlivno.42-13. Korišćenje geotermalne energije u Vojvodini Korisnici energije hidrotermalnih bušotina su banje. Zbog toga se geotermalna energija tradicionalno koristi: za bazno zagrevanje u radijatorima ili kompletno zagrevanje sa sistemom podnog odnosno vazdušnog grejanja.854) m 25 oC o Ukupna toplotna snaga hidrotermalnih bušotina. c. Tabela 5. Za sagorevanje gasova izdvojenih iz geotermalne vode pogodan je gasni motor uz dodatno korišćenje prirodnog gasa. U svakom sluĉaju za zadovoljenje vršnih potreba neophodan je vršni kotao. a prema podacima "NIS Naftagas"-a iz 2005.5-7. daju im razliĉitu perspektivnost i odreĊuju specifiĉnosti uslova za korišćenje. Samo 15 bušotina je aktivirano za proizvodnju toplotne energije. hlaĊenjem vode do 15 oC. b. Energetski potencijali geotermalnih izvora u Vojvodini dominantno su .7: Karakteristike geotermalnih voda u Vojvodini.749-1.odnosno kao njihov mogući supstituent. Tehnologije primene geotermalnih voda je moguće razmatrati u kontekstu rešavanja ĉetiri globalna zadatka: spegnuta proizvodnja toplotne i elektriĉne energije. priprema energije za zagrevanje objekata.5 oC/100 m najĉešće metan 0.40-40. ali i potencijalno moguća. U sve navedene kombinacije se odliĉno uklapa primena toplotne pumpe. godine za 54 hidrotermalne bušotine to je 72. Banat Najplića: 305. priprema energije za hlaĊenje objekata.moguća alternativa u eksploataciji drugih (konvencionalnih) resursa. . kojima je obuhvaćeno 65 bušotina iznosila je 85. Konvencionalna ili dualna termoenergetska postrojenja sa iskljuĉivo resursima naših geotermalnih izvora nisu investiciono prihvatljiva. Tehnologije za korišćenje geotermalne energije Razmatrane mogućnosti primene savremenih tehnologija u eksploataciji raspoloţivih energetskih resursa geotermalnih voda u Vojvodini obuhvataju konvencionalna rešenja. turistiĉki kompleksi. pripremu sanitarne tople vode i zagrevanje bazena ili ribnjaka.karakteristike.94 g/l 0. jer omogućava dodatno hlaĊenje geotermalne vode i celovitije korišćenje njenog energetskog potencijala. poljoprivredni proizvoĊaĉi i industrija koji termalnu vodu koriste cele godine ili sezonski za zagrevanje objekata.5 m Novi Sad 10-20 l/s 40-60 oC 4.5 MW. a najĉešća vodoizdašnost je Izlazna temperatura je najĉešće Geotermijski gradijenti su Skoro sve vode sadrţe izvesne koliĉine gasova Vode sadrţe rastvorene minerale Sadrţaj minerala u bušotinama bušenim na naftu i gas je 73 hidrotermalne Izbušeno: Pozitivno: bušotine Najdublja: 2520 m Vrbica. prema podacima iz 1997.

Uloga i znaĉaj korišćenja hidroenergetskog potencijala Korišćenje hidroenergetskog potencijala u ravniĉarskim predelima. staklenici i plastenici u poljoprivredi. Hidroelektrane u Vojvodini a. Na osnovu navedenog moţe se zakljuĉiti da je pre odluke o izgradnji neophodno temeljno ekonomski (i ekološki) prostudirati razne varijante toplotnih šema svakog konkretnog sluĉaja. TakoĊe je 27 buština tehniĉki opremljeno hidrotermalnim sistemima za eksploataciju. koji bi bitno uticali na snabdevanje energijom. što je donja granica za primenu u proizvodnji mehaniĉke (elektriĉne) energije korišćenjem još uvek retkih binarnih postrojenja i znatno ispod 150 oC za primenu u klasiĉnim termoenergetskim postrojenjima. postoje samo teoretske mogućnosti za transformaciju potencijala vojvoĊanskih geotermalnih voda u mehaniĉki. makar to išlo i sa snaţno beneficiranom cenom geotermalne vode. mogućnosti na ţivotno okruţenje. a srazmerno male snage zbog malih padova. u smislu realizacije najvećeg profita u uslovima datih ograniĉenja. Ocena potencijala Na teritoriji Vojvodine su u proteklom periodu detaljno istraţene hidrotermalne vode bušenjem na 75 mesta od kojih je 65 bilo aktivno. teorijske i praktiĉne. Ipak. osim pojedinaĉnih zahteva potrošaĉa koji su temeljno prostudirali svoj projekat. Ima ih samo nekoliko sa preko 60 oC na dubinama oko 1000 m. a samo 15 izvora se koristilo ili se i sada koristi. a svega 3 su izmeĊu 70-82 oC.teorijske mogućnosti eksploatacije. Pri tome treba najozbiljnije potraţiti mogućnosti za produţenje vremena (sezone) korišćenja zamišljene instalacije. koja su skupa. kao što je Vojvodina. Drugim reĉima. U sadašnjem momentu sagledivi resursi za produţenje sezone korišćenja ovakvih geotermalnih izvora su plivaĉki bazeni. što odluĉujuće utiĉe na ekonomiĉnost funkcionisanja. ali bi u eksploataciji imali realtivno niske troškove energije. već odavno neuspešno se traga za potrošaĉima niskotemperaturske toplote u nizu alternativnih oblasti snabdevanja eneregijom (solarni izvori. naroĉito u pogledu temperatura geotermalne vode na izlivu. Istraţeni resursi su sa energetskog stanovišta skromni. Prema tome. praktiĉne realizacije mogućih rešenja na nivou konvencionalnih tehnologija. Ovo je druga i znatno komplikovanija strana korišćenja geotermalne energije. MeĊutim trebalo bi svaki izgledan projekat ove vrste pomoći sistemom niskih kamata. Nisu to energetski izvori od velikog pokrajinskog znaĉaja. izazivajući pri tome niz negativnih uticaja. ribnjaci. doskoro nije nalazilo svoje mesto osim retkih izuzetaka. a to je prvi uslov za korišćenje hidro potencijala. veštaĉko podizanje nivoa vode u cilju koncentracije pada u ravniĉarskim uslovima rasprostire se na velikim duţinama. pa se o njegovim resursima moţe dovoljno sigurno zakljuĉivati. Zbog velikih koliĉina vode potrebna su postrojenja za korišćenje potencijala velike propusne moći. za ĉiju su kompenzaciju potrebna 73 . odnosno elektriĉni vid energije. kao što se to ĉini u razvijenim zemljama za sve sluĉajeve korišćenja takozvane "zelene energije". ali je mogućnost koncentracije padova mala. Za ovakve objekte su potrebne ne male investicije. za sada se ne predlaţu nova bušenja. i tehno-ekonomski aspekti celishodnosti konkretnog izbora. Konaĉan zakljuĉak je da na teritoriji Vojvodine postoje geotermalni potencijali respektabilni sa stanovišta malih i srednjih potrošaĉa. d. Tako ovaj region spada u istraţenije oblasti evropskog kontinenta. otpadna toplota industrijskih pogona). Za ovakve geotermalne vode ostaje jedino realna mogućnost korišćenja transformacijom u toplotnu energiju za zagrevanje i to na relativno niskom nivou temperature (kod velike većine ispod 60 oC). posledica izbora konkretne. Bez obzira na to što hidropotencijal u Vojvodini nije mali. Pored toga. Osnovna karakteristike ovog podruĉja je da kroz njega protiĉu velike koliĉine vode. sav potencijal je ispod 90 oC. Nije verovatno da bi dalja istraţivanja i skupa bušenja dala neki viši temperaturni potencijal. Naime. dosadašnje analize su pokazale da njegovo korišćenje nije ekonomski opravdano. Više se treba okrenuti investicijama u potrošaĉe toplote na lokaciji postojećih bušotina većeg energetskog potencijala.

a potencijalna godišnja proizvodnja malih elektrana oko 95 GWh. Sam naziv ukazuje na vrlo mali kapacitet ovih elektrana. U razvijenim zemljama EU. b. dok su primarne funkcije regionalno snabdevanje vodom. s tim što bi se menjao broj aktivnih agregata u zavisnosti od instalisanog protoka. Osnovna karakteristika ove kategorije je da je korišćenje hidroenergetskog potencijala sekundarna funkcija sistema. male hidroelektrane mogu dobiti veoma znaĉajnu ulogu u osnovnim funkcijama hidrosistema. Karakteristike tehnologije Nove tehnologije nude vrlo efikasna turbinska postrojenja i u uslovima veoma malih padova. kao objekti koji će se graditi uz već postojeće objekte i gde je korišćenje hidroenergetskog potencijala prateća funkcija hidrosistema. MeĊutim. sa izvuĉenim generatorom i multiplikatorom broja obrtaja. Male hidroelektrane (0. Sve hidroelektrane bi bile voĊene preko sistema za daljinski nadzor i upravljanje iz dispeĉerskog centra Elektrovojvodine i povezane sa dispeĉerskim centrom u JP »Voda Vojvodine«. nego i za druge potrebe. a posebno obnovljivih izvora. Uloga malih hidroelektrana u upravljanju distributivnim sistemom Elektrovojvodine bila bi pozitvna prevenstveno u regulaciji napona i tokova reaktivnih snaga. Tu pripadaju hidroelektrane koje bi se dogradile uz postojeće vodne stepenice na hidrosistemu Dunav-Tisa-Dunav. Stalni rast cena svih energenata u svetu navela je mnoge zemlje da preispitaju mogućnosti korišćenja svih vidova primarne energije. PredviĊa se primena tipskih agregata. Konaĉno dodatnih 25 MW maksimalne snage i 95 GWh godišnje proizvodnje malih hidroelektrana rasporeĊenih po ĉitavom elektrodistributivnom sistemu Elektrovojvodine ne treba zanemariti.5 MW. Mikro hidroelektrane (< 100 kW). Ova dva ĉinioca su bila od odluĉujućeg uticaja na visoku cenu energije. Mogućnosti korišćenja hidroenergetskog potencijala u AP Vojvodini Tehniĉki iskoristivi hidroenergetski potencijal Vojvodine moţe se podeliti u tri kategorije: 1 Velike hidroelektrane. gde su atraktivni hidroenergetski potencijali uglavnom već iskorišćeni. plovidba i dr. ako se izgrade tako da mogu da rade i kao pumpe. što zavisi od vrste elektrane. ali i smanjenju gubitaka energije u sistemu. To su hidroelektrane koje bi se gradile na evakuacionim organima fruškogorskih akumulacija. u okviru sistema Dunav-Tisa-Dunav. krenulo se u iskorišćenje manjih raspoloţivih potencijala. Izabrani generatori i elektroenergetska oprema treba da budu standardne snage ĉime se olakšava zamena i nabavka rezervnih delova. gde god je to moguće. Veći broj ovih akumulacija je izgraĊen i primarni zadatak im je zaštita od poplava i snabdevanje vodom. takoĊe. Višenamensko korišćenje hidroelektrana Male hidroelektrane u Vojvodini su predviĊene iskljuĉivo u sistemu Dunav-Tisa-Dunav. tipa i nazivne snage turbine. Ovde se misli na hidroelektrane na Dunavu i Savi polazeći od predpostavke da će u perspektivi ove reke biti potpuno kanalisane. Lokacije vodnih stepenica su na Dunavu kod Novog Sada (Begeĉ. Na najvećem broju malih hidroelektrana se predviĊa primena cevnih propelernih »S« turbina. koje su već izgraĊene. što je pruţilo priliku da se hidropotencijal koristi u okvirima višenamenskih hidrosistema i tako podele troškovi izgradnje. ne samo zbog korišćenja hidroenergetskog potencijala. zaštita voda. iznudila je veći broj radova na ureĊenju vodotokova. što je tehniĉki izvodljivo. 2 3 Cena instalisane snage malih hidroelektrana se kreće u rasponu od 500 do 5000 $USA/kW. U Vojvodini ima 13 potencijalnih malih hidroelektrana. snaga 130 MW) i na Savi (Obreţ. Zbirna instalisana snaga svih kapaciteta malih hidroelektrana na sistemu Dunav-Tisa-Dunav iznosi 25. kao i od obima predinvesticionih radova koji mogu biti i veći od prihvatljivih 15% od ukupne investicije. ĉak i od jednog metra. c. Povećanje cena energenata i razvoj tehnologija uĉinio je njihovu eksploataciju ekonomski opravdanom. d. snage 70 MW).1 – 15 MW). od ĉega pet u baĉkom delu hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav. Povećana briga o vodi uopšte. sedam u banatskom i jednu na Tisi uz branu kod Novog Beĉeja.znaĉajna sredstva. koja bi se mogla dobiti korišćenjem hidroenergetskog potencijala u Vojvodini. Mikro hidroelektrane snage 74 .

U poslednjih pet godina u svetu je registrovan priraštaj novih kapaciteta od 36% godišnje. pri veku eksploatacije od 20 godina (Vreme rada = 2000 h/god. na visini od 50 metara od tla. izvršena u Studiji. osnovni faktor ekonomiĉnog korišćenja. od svih energetskih izvora. potreban je vetar srednje godišnje brzine od 5 m/s i više. vetrogeneratori ulaze samo u energetske bilanse lokalne (regionalne) potrošnje. godine. pretpostavljen je koeficijent iskorišćenja kapaciteta VTG od 0.5 MW (danske proizvodnje). Specifiĉna investicija = 800 €/kW). mora se predvideti puna rezerva. dok bi male hidroelektrane veće snage bile prikljuĉene na 10 ili 20 kV mreţu. pretpostavljen koeficijent iskorišćenja površine zemljišta je 20%. Najpogodniji vetar je registrovan na lokalitetima: Vršaĉki Breg (6. Za analizu tehniĉkih resursa za korišćenje energije vetra za proizvodnju elektriĉne energije osnova je desetominutna srednja brzina vetra. Oko 25 % vremena u godini elektrana ne moţe da radi. jer je brzina vetra manja od minimalne.do 100 kW bi bile prikljuĉene na 0. korišćen je VTG jediniĉnog kapaciteta 1. koju pomoću turbina na vetar pretvaraju u mehaniĉku i dalje.4 kV distributivnu mreţu. pa na ekonomiju vetrogeneratora veoma utiĉu i troškovi njihove integracije u elektroenergetski sistem. Ĉesto su vetrovite oblasti udaljene od naselja od odgovarajuće razvijenih elektrodistributivnih mreţa. po svetskoj praksi. a 4R upravno na opredeljujući pravac vetra. jer je brzina vetra veća od maksimalno dozvoljene.2 (1752 h godišnje). Karakteristike tehnologije Vetrogeneratori koriste kinetiĉku energiju vetra.27 m/s). Godišnji faktor iskorištenja maksimalne snage vetrogeneratora je svega 10-15%. Analiza resursa vetra Prilikom analize resursa vetra korišćeni su parametri primenjeni u Evropskom atlasu vetra. UtvrĊena je optimalna površina zemljišta koju zauzima jedan VTG ovog tipa. jer ne mogu raditi kada nema vetra. c.75 km2. U energetskom smislu vetrogeneratori se koriste za popunjavanje baznog dela dijagrama opterećenja. Energetski potencijal vetra u Vojvodini Za ekonomiĉnu proizvodnju elektriĉne energije savremenim vetrogeneratorima. To dramatiĉno smanjuje ekonomsku atratktivnost investicije. preko elektriĉnih generatora. 75 . Procena tehniĉkog potencijala vetra u Srbiji za proizvodnju elektriĉne energije. Na osnovu utvrĊenog kriterijuma iz modela je napravljen bilans površina koje odgovaraju graniĉnim uslovima da je srednja godišnja brzina vetra na 50 m iznad tla. Evropska Unija je revizijom svoje energetske strategije. bazira se na sledećim pretpostavkama: graniĉna brzina je 4 m/s saglasno nemaĉkoj metodologiji. u elektriĉnu energiju. Dobijena je površina od 28R2 ili 107. Zbog male snage. U sluĉaju dominantnog uĉešća u pokrivanju potreba nekog elektroenergetskom sistema.3 VTG/km2. Srbija se nalazi u zoni sa vrlo malim potencijalom od oko 500 sati godišnje. veća od 5 m/s. oĉigledno je da je njihova lokacija. Pogonski troškovi vetrogeneratora su mali i uĉestvuju u ukupnoj ceni proizvedene energije sa samo 10%.6 m2. Kako je prag poĉetne brzine korisnog rada vetrogeneratora relativno visok. Proizvodnja elektriĉne energije korišćenjem vetra Energija vetra beleţi najdinamiĉniji godišnji porast instalisane snage. odreĊena na bazi desetominutnih srednjih brzina. povećala cilj sa 20000 na 40000 MW instalisane snage vetrogeneratora do 2010. Vojvodina po tom kriterijumu ima ograniĉene potencijale Površina sa pogodnim vetrom je 5. Ukupan broj VTG-a koji moţe da se smesti na 1 km2 je 9. s obzirom na to da su intenzitet vetra i verovatnoću pojave vetrovitih dana. odreĊen na bazi desetominutnih proseĉnih brzina na visini od 50 m iznad tla. Već sada je postignuta proizvodna cena elektriĉne energije iz vetrogenetarora od 6 c€/kWh. b. a. a oko 5 % vremena. primenom rastojanja od 7R u opredeljujućem pravcu vetra najvećeg potencijala.

5 MW vetrogeneratorskih kapaciteta.0 do 6. uz pretpostavku niskog koeficijenta iskorišćenja kapaciteta od 0. Nemaju pokretnih delova. ako se aktiviraju zone sa srednjom brzinom vetra većom od 5 m/s. Moţe se oĉekivati. kao što su: izmenjivaĉi. Fotonaponske ćelije se sastoje od dva razliĉito polarisana poluprovodnika izmeĊu kojih.7 % od ostvarene potrošnje na konzumu Elektrovojvodine u 2005. što je oko 5% od maksimalne jednovremene snage ostvarene na konzumu Elektrovojvodine u 2005. pa su stoga dugoveĉni. Ovi kapaciteti.8: Potencijalni tehnički kapaciteti VTG-a u Vojvodini Br. Sombor (4. Fotonaponske ćelije su poluprovodniĉki elementi koji na direktan naĉin pretvaraju energiju sunĉevog zraĉenja u elektriĉnu energiju. Iako je korišćenje fotonaponskih ćelija u porastu za sada su još uvek ekonomski nerentabilne. u fotonaponskim elektranama.5 Specifiĉna proizvodnja VTG MWh/god 2628 2628 2628 Proizvodnja el. još uvek znatno viša od cene iz klasiĉnih izvora. mogli bi da proizvode oko 144 GWh elektriĉne energije godišnje.75 Broj VTG 47 8 55 Instalisani kapacitet MW 70. Potencijal u Vojvodini. Komponente. Cena elektriĉne energije uskoro će postati konkurentna pojedinim klasiĉnim izvorima energije male instalisane snage. omogućava izgradnju 82.0 82. Nedostaci solarnih elektrana su: visoki investicioni troškovi. a temelje se na principu fotonaponskog efekta. Mogu se koristiti kao samostalni ili dodatni izvori energije.18% zavisno od strukture materijala od kojeg su napravljene. ako se aktiviraju zone sa srednjom brzinom vetra većom od 5 m/s. Kikinda. da sve pozicije koje zavise od cene radne snage budu niţe. Kratak opis tehnologije Upotreba energije sunca za proizvodnju elektriĉne energije moţe biti dvojaka: u sunĉanim elektranama. direktnim pretvaranjem solarne u elektriĉnu energiju korišćenjem fotonaponskih (PV) pretvaraĉa. Solarni foto-naponski sistemi a. zahtevaju velike površine za ugradnju.0 Ukupno Ukupna korisna površina km2 5.2 (u svetu se kreće od 0.5 12.25 do 0.4). omogućava izgradnju 82. dok će sve pozicije zavisne od troškova kapitala biti više. koji proizvode struju direktno iz sunĉeve svetlosti. baterije i invertori. što je 1. a kasnije i da oni isporuĉuju elektriĉnu energiju u elektrodistributivni sistem. Dobre osobine solarnih elektrana su: proizvode ĉistu energiju. Potencijal u Vojvodini. Tabela 5. imaju visoku pouzdanost i neznatne pogonske troškove.severne padine Fruške Gore (5 m/s). proizvodnja elektriĉne energije u velikoj meri zavisi od osunĉanosti. Brzina m/s ≥5. pa se tako 76 .5 m/s) itd. Za oĉekivati je da prvi VTG-i u Vojvodini koriste energiju za potrebe investitora.75 5. upotrebom solarnih koncentratora za proizvodnju vodene pare koja pokreće parnu turbinu i sinhroni generator. Takav trend će se nastaviti u bliskoj budućnosti. polikristalni moduli (15 % stepen iskorišćenja. Intenzitet svetla koje obasjava fotonaponske module se menja u toku dana. akumuliraju i isporuĉuju naizmeniĉnu elektriĉnu energiju napona 230 V krajnjem potrošaĉu. Fotonaponski modul je izraĊen od poluprovodniĉkih elemenata na kojima se pod uticajem svetla javlja elektriĉni napon.energije MWh/god 123516 21024 144540 Zvaniĉni podaci ukazuju da je cena elektriĉne energije koju proizvedu vetrogeneratori. kao u klasiĉnoj termoelektrani na paru. kada su izloţeni svetlu. Ima ih nekoliko vrsta od kojih su najznaĉajniji monokristalni moduli. Apatin. 1. posebno što se u Srbiji oĉekuje brzi rast cena elektriĉne energije do nivoa 5 c€/kWh i više. Jezgro svakog solarnog sistema ĉine solarni fotonaponski moduli. regulišu. vek eksploatacije 25 godina) i amorfni moduli (6 % stepen iskorišćenja. Efikasnost fotonaponskih ćelija varira od 4 .00 0. Proseĉna cena instalisanog kW snage vetrogeneratora je oko 800 – 1200 € što zavisi od veliĉine vetrogeneratora i predinvesticionih radova za opremanje infrastrukture. 2.5 MW vetrogeneratorskih kapaciteta. protiĉe jednosmerna elektriĉna struja. vek eksploatacije 5 godina).0 ≥6. Nisu vršene analize ekonomiĉnosti vetrogeneratrora u našim uslovima.

specifiĉna cena postrojenja je znatno više (≈ 1000 €/kW).9 je data rekapitulacija potencijala i ocena potrebnih investicija za iskorišćenje tog potencijala u Vojvodini. a podnosi i mnogo veća strujna opterećenja.16 127. bazne stanice. sistemi za automatsko prikupljnaje i praćenje podataka i drugo. ali ne i zanemariv. repetitori. Zbog toga se potrošaĉi ne prikljuĉuju direktno na module.4 82. radio i TV. pokretna saobraćajna signalizacija. nego fotonaponski izvor.52 MW 1399 5 POTENCIJAL ELEKTRIČNE ENERGIJE GWh/g MW 16 1495 145 BIOMASA BIOGAS HIDRO VETAR GEOTERMALNA GRADSKI OTPAD UKUPNO 225. telekomunikacionih sistema (odašiljaĉi. kamping kućice. Kada su u pitanju male hidroelektrane i energija vetra potencijal je skroman. Potencijali fotonaponskih izvora na Zemlji su veliki. Ova energija se odlaţe u akumulator bez buke i zagaĊenja.9: Rekapitulacija proračuna potencijala obnovljivih izvora energije u Vojvodini POTENCIJAL TOPLOTNE ENERGIJE TJ/g 16542 64 GWh/g 4595 18 ktoe/g 391. što je posebno izraţeno u trenutku ukljuĉenja sijalica. ovaj sistem će osigurati na podruĉju Vojvodine oko 120 Wh. uliĉna rasveta. crpke za vodu.5 2290 5385 24282 636 1496 6745 54.). naĉini njihovog eksploatisanja i primene se sve više tehnološki i ekonomski usavršavaju. apartman naselja. a leti i do 900 Wh elektriĉne energije dnevno. Primena fotonaponskih sistema Mogućnost primene fotonaponskih sistema je veoma široka i pruţa mogućnost velikih ušteda.26 1. Akumulator predaje ureĊajima akumuliranu energiju uz srazmerno stabilan napon.38 574 194 171 1769 1656 307. nego preko akumulatora koji se puni dok ima dovoljno svetla. Za sistem od ĉetiri fotonaponska modula vršne snage 48 W (cena oko 4x300 =1200 €). investicije su velike i zahtevaju jasan doprinos drţave u vidu stimulativne cene elektriĉne energije. televizora itd. Primećuje se da je daleko najveći potencijal sadrţan u biomasi. a dovoljna je za dnevno napajanje štedljivih elektriĉnih svetiljki i malih kućnih aparata u opsegu uobiĉajene dnevne potrebe. I dok je specifiĉna cena postrojenja za proizvodnju toplotne energije iz biomase relativno niska (80 – 160 €/kW) za proizvodnju iste iz gradskog otpada. salaši. b. itd. kapaciteta 75 do 100 Ah.9 77 . fiksne. Akumulator je istovremeno i prenosnik energije koji stabilno podnosi znatno veća vršna strujna opterećenja. Zimi. Iako trenutno ne mogu konkurisati klasiĉnim izvorima energije.menja i napon ploĉa. Potencijal geotermalne energije je iskorišĉen sa oko 30% i treba ga u potpunosti iskoristiti. a zatim u gradskom otpadu. U sluĉaju povećanih energetskih potreba sistem se lako proširuje nadogradnjom dodatnih fotonaponskih modula. Ipak. mobilne telefonije). ĉime postaju sve pouzdaniji oblici energije za budućnost. Tabela 5. optimalan je akumulator od 12 V. Rekapitulacija potencijala obnovljivih izvora energije U tabeli 5. U sadašnjim uslovima primena fotonaponskih sistema je moguća za napajanje elektriĉnom energijom: izolovanih objekata (vikendice.

Prepreke su sledeće: Nedostatak informacija i poverenja razliĉitih mogućih korisnika o raspoloţivim tehnologijama i mogućim finansijskim dobitima.9. Nedostatak iskustva lokalnih korisnika da razviju isplative projekte.9: Barijere projekata iz oblasti obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti Kao posledica prisustva ovih i drugih prepreka lokalno trţište usluga i roba u domenu energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije je nerazvijeno. Nedovoljno razvijeno ili nepostojeće trţište usluga i proizvoda energetske opreme u oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije. Potražnje: Informisati i motivisati korisnike za primenu ekonomski opravdanih mera energetske efikasnosti i tehnologija obnovljivih izvora energije. Nepostojanje sistematskog stimulansa drţave (fond za obnovljive izvore i energetsku efikasnost. itd. Nedostatak iskustva i informacija o izgraĊenim i testiranim postrojenjima. energetsku efikasnot i zaštitu ţivotne sredine. za pokretanje projekata obnovljivih izvora energije i energetske efiksnosti. ali mnoštvo prepreka za njihovu primenu zahteva neodloţno ustanovljavanje instrumenata energetske politike. 1 Primena u energetskim sektorima Tehnički potencijal Ekonomski potencijal 78 . Intervencija je neophodna na strani. još su prisutne znaĉajne prepreke (i to prvenstveno netehniĉke) za primenu mera usmerenih ka smanjenju potrošnje energije i povećanja korišćenja obnovljivih izvora. Upravo njihov nedostatak odlaţe i usporava implementaciju nedvosmisleno tehniĉki efikasnih mera za smanjenje potrošnje energije i uštede fosilnih goriva. Nedostatak informacija i iskustava o funkcionisanju novih finansijskih mehanizama.PREPREKE ZA POVEĆANJE ENERGETSKE EFIKASNOSTI I KORIŠĆENJE OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE Uprkos pozitivnom opredeljenju ka unapreĊenju stanja u oblasti obnovljivih izvora i energetske efikasnosti. Slab institucionalni i zakonski okvir za pokretanje i pomoć projektima. Postoji više modaliteta ugovaranja. koje finasiraju ovakve projekte. Visoki direktni troškovi za investicije i ograniĉene finansijske mogućnosti krajnjih korisnika za investiranje. Nedostatak iskustva i institucija. Slika 5. Kompanije koje nude svojim klijentima smanjenje troškova za energiju putem investiranja sopstvenog novca i otplate kroz postignute uštede.) Ovom studijom se pokazuje postojanje znaĉajnog tehniĉkog i ekonomskog potencijala u oblasti povećanja energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije. povlašćene uvozne daţbine. Instrumenti ENERGETSKE POLITIKE BARIJERE Slika 5. kao što je ESCO (Energy Saving service Company)1 mehanizam. Ponude: Obezbediti proizvodne i servisne kapacitete. Ove kompanije su specijalizovane za oblast energetike i vodosnabdevanja. koji se odnose na obnovljive izvore energije.

Oĉigledno je da je energetska politika Vojvodine kljuĉni pokretaĉ razvoja te ju je neophodno pre svega doneti. Zakonodavstvo. uvoĊenje “Pasoša zgrade” Industrija Elektrane. termoelektrane i komunalna energetika Razvoj podsticajnih shema za obnovljive izvore i energetsku efikasnost Distribuirana proizvodnja elektriĉne i toplotne energije Prikljuĉenje na javnu distributivnu mreţu Transport Energetski menadţment UnapreĊenje servisa u okviru onbovljivih izvora i energetske efikasnosti Proizvodnja elektriĉne energije iz obnovljivih izvora Ustanovljavanje minimalnih standarda energetske efikasnosti za opremu. Fiskalni reţimi. Tabela 5. STRATEGIJA OTKLANJANJA PREPREKA Podsticajne mere ISTRAŽIVANJE TRŽIŠTA SPECIFIČNI PROJEKTI IZ OBLASTI ENERGETSKE EFIKASNOSTI USPEŠNA PRIMENA ANALIZA USPEŠNOSTI ENERGETSKA POLITIKA PONUDA USLUGA U OBLASTI ENERGETIKE STVARANJE TRŽIŠTA ENERGETSKIH USLUGA POVRATNE INFORMCIJE DEFINISANJE OKVIRA I STVARANJE USLOVA ZA TRANSFORMACIJU ENERGETSKOG TRŽIŠTA Slika 5.10 daje glavne grupe zadataka koje je potrebno realizovati u cilju ostvarenja energetske politike po glavnim tehnološkim sektorima (vertikalne aktivnosti). Standardi goriva ObezbeĊenje lanca snabdevanja i trţišta bio goriva ObezbeĊivanje lanca snabdevanja i trţišta alternativnih drugih goriva Edukacija i trening ZADATAK Realizacija projekta javnih zgrada kao primer “Vlada u akciji” Promocija visoko efikasnih tehnologija u zgradarstvu “Zeleni” certifikat Smanjivanje potreba za transportom 79 .10: Integracioni. a zatim razviti neophodne instrumente za njenu primenu.10. dinamički i ciklički pristup transformacije tržišta u oblasti obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti 5.8 VERTIKALNE I HORIZONTALNE AKTIVNOSTI Tabela 5.10: Vertikalne aktivnosti po ključnim zadacima mera energetske politike TEHNIĈKI SEKTOR Zgradarstvo UnapreĊenje zakonodavstva.Slikovito je dinamiĉki i cikliĉki pristup razvoja trţišta u oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije prikazan na slici 5.

elektriĉne energije Podrška formiranju Finasijski lokalnih i Promocija uspešno mehanizmi za Javne kampanje za regionalnih realizovanih podsticaj razumevanje agencija za projekata u svim inovativnih Vojvodine kao energetski energetskim projekata za energetski menadţment kao sektorima.11 dat pregled osnovnih horizontalnih aktivnosti i zadataka.Ostvarivnje energetskog servisa u zgradama Poboljšanje performansi postojećih privatnih zgrada Nabavka novih tehnologija i procena veka trajanja Intenziviranje transformacije trţišta “Beli” certifikat Trgovina ugljenikom i izdavanje certifikata Ekonomski instrumenti i podsticaji Informisanje. podrška lokalnim grupe aktivnostima na polju energetike Trening i stvaranje mreţa kreatora energetske politike. Akcioni plan za implementaciju vertikalnih aktivnosti. razvojnih i demonstracionih projekata (R&DD). podsticanje i obrazovanje Praćenje transformacije Trţište vozila Zakonodavstvo. investitora. bankara i sponzora projekata. ZADATAK Uspostavljanje favorizovanih Razrada uslova za razvoj mehanizama lokalnog trţišta u Energetko planiranje razmene oblasti energetike po urbanim. 80 . poluMikro finasijske iskustava u Širenje programa i i urbanim i ruralniom sheme oblasti njihovih rezultata decentralizovane podruĉjima. Tabela 5. trţišta i priprema pokretanih Finasijske sheme Standardi i norme novih inicijativa u alternativnim goriva okviru energetke gorivima politike Procena potreba razvoja ljudskih resursa i priprema plana realizacije ovog razvoja Sliĉno je u Tabeli 5. zakonodavstvo i transformacija trţišta Odrţivi energetski razvoj Finasijski mehanizmi i podsticaji Investicione sheme podrške programa i projekata u oblasti obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti Praćenje i procena Praćenje i procena efekata razliĉitih programa i mera u oblasti obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti Metodi. koji obezbeĊuju podršku merama energetske politike. indikatori i modeliranje budućih trendova razvoja i energetske politike. Planiranje korišćenja obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti na lokalnom nivou Uslovi za fer nadmetanje Razmena saznanja o najboljim projektima iz razliĉitih energetskih sektora.11: Horizontalne aktivnosti po ključnim zadacima mera energetske politike NETEHNIĈKE OBLASTI Energetska politika. praćenja i proizvodnje procene toplotne i projekata. Energetski zakonski i podzakonski akti u duhu odrţivog razvoja i decentralizovane proizvodnje elektriĉne i toplotne energije. Propagiranje i promocija Lanac primene energetske politike od razvoja do promocije i primene Promocija odrţivog razvoja i mobilizacija lokalnih uĉesnika u oblasti energetike Širenje rezultata Istraţivaĉkih. razliĉite ciljne odrţivog društva.

sektor toplotne energije: toplane i industrijske energane. distribuciji i korišćenju energije. 10. Neraspolaganje imovinom 8. 2. Slab interes za studije energetike i srodnih tehniĉkih oblasti. i posebno za smanjenje emisije CO2. sektora elektro-energetike: termoelektrane. Ta strategija prepoznaje pet prioriteta: 1.5. Iskazane potrebne investicije nisu aditivne.9 SWOT ANALIZA Snaga (Strengths) 1. 81 . 5. hidroelektrane. Nedovoljan stepen finasijske samostalnosti u organizovanju i sprovodjenju razvojnih programa 4. 7. Formiranje fonda energetske efikasnosti i obnovljivih 5. Odliv malobrojnog kadra u oblasti energetike. Povećanje energetske efikasnosti u proizvodnji. Deregulacija trţišta energenata i naglasak na distribuiranu proizvodnju energije. 9. Prioritetni pravci po prirodi stvari moraju biti u skladu sa postojećom Strategijom razvoja energetike Republike Srbije i na tim pravcima treba graditi i Strategiju razvoja energetike Vojvodine. Relativno dobro razvijena gasna i elektro distributivna mreţa 3. 2. Tehnološka modernizacija postojećih energetskih objekata/sistema/izvora u sektorima: nafte. Poboljšanje informisanosti i obrazovanja. 3. Nerealni pariteti cena energenata 5. 7. Razvoj proizvodnih kapaciteta energetske opreme. i pooštravanje graniĉnih vrednosti emisija.10 ZAKLJUĈAK Imajući u vidu da je Vojvodina siromašna u energetskim izvorima. smatramo da su sledeći pravci razvoja energetike u Vojvodini optimalni: Povećanje energetske efikasnosti. Nedostatak strategije razvoja energetike Vojvodine (ušteda energije u oblasti energetske efikasnosti i participacija obnovljivih izvora energije u energetskom snabdevanju) 2. 5. Pooštravanje zahteva za smanjenje zagaĊenja okoline. Korišćenje otpada za proizvodnju energije i smanjenje zagaĊenja okoline i obezbeĊenje sirovina. izvora energije u Vojvodini. Nepostojanje fiskalnih olakšica. 4. Solidan ljudski tehniĉki potencijal 4. 4. 1. kao i svetske trendove u razvoju energetike i oĉuvanju potencijala okoline. …). Mogućnosti (Opportunities) Pretnje (Threats) Okupljanje i mobilisanje kvalifikovanog kadra. Nepostojanje kaznenih odredbi. 1. Relativno dobra privredna aktivnost industrija u Vojvodini 5. proizvodnje i servisa novih 2. Nepostojanje subvencioniranih cena elektriĉne energije za obnovljive izvore i savremene tehnologije u oblasti energetske efikasnoti. Birokratija Stvaranja trţišta znanja. uglja. 3. Iskazani energetski potencijal je nesumnjivo znaĉajan i kreće se u okviru 10-15 % od sadašnje potrošnje finalne energije u Vojvodini. 2. Slabosti (Weaknesses) 1. Politiĉka nestabilnost i poslediĉna sporost u realizaciji Donošenje adekvatne zakonske i pod-zakonske proklamovanih reformi regulative koja će omogućiti razvoj energetkog sektora. geotermalna. Spora demonopolizacija proizvodnje i trgovine u oblasti elektriĉne energije 3. Povećanje udela obnovljivih izvora energije. Sporost u donošenju neophodne zakonske i podzakonske regulative 6. već ih treba selektivno analizirati nakon utvrĊivanja prioritetnih pravaca delovanja. Postepena liberalizacija trţišta elektriĉne energije 6. Otpor promenama tehnologija. prirodnog gasa. Reakcija lokalnog stanovništva. Formiranje sigurnih tarifnih sistema za obnovljive izvore energije. termoelektranetoplane sa prenosnim i distributivnim sistemima. Dobar potencijal obnovljivih izvora energije (biomasa.

uvoĊenje transparentnih kriterija za pokretanje i podršku istraţivaĉkim programima i individualnim projektima.racionalne upotrebe i štednje energije. Da bi Izvršno veće AP Vojvodine dalo puni doprinos u donošenju i sprovoĊenju Strategije razvoja energetike poţeljno je: da Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine razmotri mogućnost formiranja sektora za sprovoĊenje i nadzor realizacije energetske politike. Gradnja novih energetskih infrastrukturnih objekata i elektroenergetskih i toplotnih izvora i gradnja kapitalno-intenzivnih energetskih infrastruktura u okvirima regionalnih i panevropskih sistema.: Koncept politike . Zakon o energetici. prilagoĊavaju i komercijalizuju tehnologije. (privatna komunikacija). Povećanje korišćenja obnovljivih izvora energije i promovisanje novih energetskih tehnologija. Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015. Sluţbeni glasnik Republike Srbije. profitnih centara. Broj 44. te uvoĊenja upravljanja promenama. Razvoj ljudskih potencijala: poboljšanje politike ljudskih potencijala. promena sastava osoblja. Jaĉanje poslovnog razvoja i marketinga. e. sistema nagraĊivanja/napredovanja. b. 2. 2002. po vertikalnim i horizontalnim aktivnostima. b. Povećanje sposobnosti korisnika usluga da razvijaju. upotrebljavaju. 5. LITERATURA 1.3. osnivanje nauĉno-istraţivaĉkih parkova i gde je to moguće. Ovako formulisani ciljevi jasno ukazuju na potrebu prestruktuiranja pojedinih fakulteta i instituta na primenjenu nauku i direktnu komunikaciju sa potencijalnim korisnicima. Poboljšanje operativnih i finansijskih struktura uvoĊenjem modernog informaciono upravljaĉkog sistema. Jaĉanje i prestruktuiranje u svrhu ostvarivanja viših nivoa primenjenih istraţivanja i povećanja njihove samodovoljnosti. d. obuka kadrova. Prestruktuiranje znaĉaja i uloge nauĉno – istraţivaĉkih institucija (tehniĉko – tehnološke nauke) podrazumeva: a. godine. kojim bi se formiralo trţište usluga u oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije. c. Sluţbeni glasnik Republike Srbije. UnapreĊenje fiziĉke infrastrukture: laboratorijska oprema i objekti. da IV AP Vojvodine osnuje fond za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije. strukture strateškog planiranja i upravljanja. Oka. uz istovremeno oĉuvanje njihove nauĉne prepoznatljivosti. Ulaganja u nove elektro-energetske izvore (prvenstveno kombinovana postrojenja). 3. upravljanje ugovorima i intelektualnim vlasništvom. 2005. 82 . da IV AP Vojvodine obezbedi uslove za formiranje tehnoloških parkova. S. Da bi u ovim aktivnostima nauĉno-struĉne ustanove dale puni doprinos neohodno je njihov razvoj usmeriti na: a. Povrh toga neophodno je i uspostaviti kontrolne mehanizme procesa preorijentacije nauĉno-obrazovnih isntitucija u cilju ostvarivanja optimalnih rezulatata. Broj 84. 2004. Proširena i ojaĉana tehnološka osnova i razvoj veza izmeĊu nauĉno-istraţivaĉkih ustanova i industrije pomoći će preduzećima da se efikasnije ukljuĉe u ekonomije globalnog trţišta. povećanje energetske efikasnosti korišćenja energije i korišćenja obnovljivih izvora energije. Jaĉanje upravljaĉke strukture. 4.

. Hamrin. Strategies. Novi Sad. Godišnji izveštaj 2005 godine 15. 2006. Nacionalni program energetske efikasnosti. 2004 Energetski podaci za 2005 godinu. Hidrosistem DTD. Nexant. 18. Institut za nizijsko šumarstvo i ţivotnu sredinu. 6. FTN. D. Elektrovojvodina doo Novi Sad Katastar malih hidroelektrana u Vojvodini. Schools and Hospitals. 7. Elektroprivreda Srbije. W. Analiza raspoloţivih tehnologija i opreme za korišćenje briketa i peleta. Korišćenje energetskog potencijala bušotina geotermalne vode u Beĉeju za energetske potrebe lokalnog konzuma. Beograd. Identification of Potential Energy Efficiency Improvement Packages for Serbian Residential Buildings. Novi Sad. Nacionalni program energetske efikasnosti.: Regulator’s Handbook on Renewable Energy Programs & Tariffs. McNeil Technologies. Studija: “Mogućnost korišćenja energije vetra za proizvodnju elektriĉne energije“. tehnologije i razvoj Republike Srbije. P. Center for Resource Solutions. 5.4. Elaborat: “Sadašnja potrošnja energije i perspektive uvoĊenja modernih energetskih tehnologija u industriji i komunalnoj energetici Vojvodine“. Studija: “Energetski potencijal i mogućnosti iskorišćenja geotermalne energije u Srbiji“. 16. M i drugi. 2005 83 . 2005. Studija: “Energetski potencijal i karakteristike ostatka biomase i tehnologije za njenu pripremu i energetsko iskorišćenje u Srbiji“. 2005. J. Mostert. Stanje šuma i potencijali u AP Vojvodini. 20. Novi Sad 2006 17. Strategija privrednog razvoja Srbije do 2010 godine. 1989 Tekon 8. Beograd 2002 14. Beograd 2002 12. Lieberman... Izvršno Veće AP Vojvodine. M. Ministarstva za nauku. Mogućnosti korišćenja energetskog potencijala geotermalnih voda u Vojvodini. Novi Sad. Practice Approaches. i mogućnosti njihovog korišćenja kao zamene za korišćenje elektriĉne energije za grejanje. 19. Poljoprivredni fakultet. Elektroprivreda Srbije. Studija NP EE610-12A. 10. Novi Sad. Handbook on Renewable Energy Financing for Rural Colorado. 2003 13. Tehnokonsalting. 2003. Novi Sad.. 2005. Lindlein. Inc. 9. Radovanović. kfw. Pokrajinski centar za energetsku efikasnost. Beograd 2003 11. FTN. 2005.: Financing Renewable Energy – Instruments. 2003. Informacija o mogućnostima korišćenja termomineralnih voda na podruĉju AP Vojvodine. Wingate. Beograd.

godini. Ovi objekti su u toku bombardovanja bili i najviše oštećeni. ekoloških pogonskih goriva. sadašnja proizvodnja veštaĉkih Ċubriva i sredstava za zaštitu bilja ne zadovoljava potrebe poljoprivrede. U opciji su sve ugljenohidratne i uljane biljne vrste. a oko 25% u liĉnu i opštu potrošnju. TEĈNA GORIVA Potreba za premošćavanjem problema iscrpljivanja neobnovljivih prirodnih resursa. Objekti energetike veoma zagaĊuju ţivotnu sredinu. Izvozna strategija hemijske industrije zasniva se na višim fazama prerade sirovina iz baznog sektora. Stanje u oblasti energetike je veoma nepovoljno. U poslednjoj dekadi znaĉajno je intenzivirana proizvodnji i upotreba alternativnih. srpske regije sa najizraţinijim sirovinskim potencijalom za modernu biotehnološku proizvodnju.6. sa najvećim potencijalom privrednog rasta (procenjenom proseĉnom godišnjom stopom od 6. relativno dobrim sistemom kvaliteta i domaćom i stranom traţnjom. kao i sve masti ţivotinjskog porekla bilo da se radi o tehnološkom ili kafilerijskom otpadu. sirćetnu kiselinu. što je u mnogim zemljama i zabranjeno. 6. Obzirom da se proizvodnja uglavnom bazira na uvoznim sirovinama. Prema SWOT analizi Regionalnog plana razvoja Vojvodine. kao i drugih alternativnih pogonskih goriva poklanja sve veća paţnja. kako u tehnološkom.1 UVOD Ekologija i hemijsko inţinjerstvo su oblasti komplementarne po svom polju delovanja. U okviru hemijske industrije najrazvijenija je farmaceutska industrija. dobijaju sve više na znaĉaju u periodima kada se na trţištu fosilnih teĉnih goriva javljaju ovako znaĉajni udari kao što je sluĉaj u 2005. sintetiĉki kauĉuk. kozmetiĉka sredstva. lekove. u ovom dokumentu smo se orijentisali na vojvoĊanski agrar kao sirovinsku bazu razvoja biotehnoloških rešenja koja pokrivaju kako probleme supstitucije neobnovljivih energetskih goriva obnovljivim. Budući da su ekologija i hemijsko inţenjerstvo spojeni u naslovu ovog projekta. S obzirom na ranije indikovane smernice strategije razvoja APV. Domaća proizvodnja energenata podmiruje tek oko 1% potreba. Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu ţivotne sredine i odrţivi razvoj. Izbor sirovina je proširen na sve materije koje u sebi sadrţe ugljene hidrate ili masnoće bilo biljnog ili ţivotinjskog porekla. tako i u poslovnom. relativno kvalitetnim kadrovima i relativno dobrom opremom (proseĉne starosti 5-15 godina). Bazna hemijska industrija i preraĊivaĉka preduzeća proizvode metanol.8%). multidisciplinarnim i transdisciplinarnim (IMT) karakterom mogu na najbolji naĉin da definišu osnovne pravce tehnološkog razvoja AP Vojvodine. koje svojim interdisciplinarnim. što još više usloţnjava neracionalna potrošnja usled niske cene elektriĉne energije i nedostatka kapitala.2 ALTERNATIVNA EKOLOŠKA. pa se nedostajuće koliĉine uvoze. Reciklaţa otpadnih masnoća posebno dobija na znaĉaju imajući u vidu potencijalne opasnosti od njihovog nekontrolisanog izlivanja u vodotokove ili pak od njihove upotrebe u ishrani domaćih ţivotinja. ali i sa izraţenim potencijalom opterećenja prirodnog okruţenja i ţivotne sredine nusproduktima jednog propulzivnog privrednog razvoja. a njenim ukljuĉivanjem u prioritete zatvara se krug proizvodnje hrane. posebno kada su u pitanju fosilna goriva je evidentna i pogonski materijali. tako i pozitivnim ekološkim konsekvencama koje iz takvih opredelenja i delatnosti treba da резултују. koji ne iziskuju rekonstrukciju postojećih pogonskih mašina. autori su se odnosili prema zadatoj temi definišući je i kao «Hemijsko inţinjerstvo i biotehnološki procesi sa ekološkim konsekvencama». Hemijska industrija je u velikoj meri povezana sa poljoprivredom. 84 . U svim regionima sveta se priozvodnji bioalkohola i biodizela. U reprodukcionu potrošnju odlazi 75% proizvoda hemijske industrije. organizacionom i regulativnom smislu. OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA AP VOJVODINE ZA OBLAST EKOLOGIJE I HEMIJSKOG INŢENJERSTVA 6. te bi buduće investicije praktiĉno trebalo usmeriti u izvozno orijentisane kapacitete. U hemijskom kompleksu najrazvijenija je proizvodnja lekova i kozmetiĉkih proizvoda.

Suoĉeni sa nedostatkom dovoljne koliĉine D-2 goriva na trţištu. Zaštita ţivotne okoline. Kini. Australiji i Japanu. Ima sve širu primenu u farmaceutskoj industriji. Postoji kontradiktornost u vezi zaštite stanovništva od siromaštva i nedostatke energije sa jedne strane i neracionalnog korišćenja energije do kojeg dolazi usled nerealno niske cene energije. Do ovoga je došlo iz više razloga. Prema podacima iz 2003. Razlog za svetski trend povećanja korišćenja goriva na bazi etanola je izmeĊu ostalog i taj što etanol ima pozitivan neto energetski bilans. Pre svega disparitet cena D-2 goriva i nerafinisanog ulja je bio nerealan. Hemijskim putem iz njega se moţe dobiti široka paleta proizvoda koji se danas iskljuĉivo dobijaju iz nafte. u energetskom smislu. MeĊutim.5 DM/l istovremeno je cena nerafinisanog ulja bila ispod 1. ETBE (etiltercijarni butiletar).. U prometu se našlo gorivo koje je plasirano pod nazivom «biodizel» a predstavljalo je mešavinu D-2 goriva i nerafinisanog sojinog ulja. «ekološkog» goriva.6. Istovremeno kratkotrajna energetska ispitivanja su pokazala da se.1 Bioetanol Povećanje proizvodnje etanola u svetu vezano je za upotrebu etanola kao alternativnog.2. dostigne i 75%. u cilju povećanja ţivotnog standarda stanovništva bilo bi poţeljno da cena energije bude niska i na taj naĉin omogući energetsku dostupnost svim kategorijama stanovništva. što znaĉi da je energija koja je sadrţana u toni etanola veća od energije potrebne da se ona proizvede. i u našoj zemlji su poĉela istraţivanja u tom pravcu. a prema predviĊanjima oĉekuju se znaĉajne investicije i nova postrojenja u SAD. sam nametnuo i kao energent i kao hemikalija. Evropskoj Uniji. sa stanovišta emisije štetnih materija. Naroĉito je znaĉajan za proizvodnju ekološki prihvatljivog antidetonatora tzv. obuhvata i sekundarne troškove vezane za vek eksploatacije energetskih izvora.0 DM/l. god. Prema analizama MeĊunarodne agencije za energiju ukazuje se da će porast cene nafte iznad 18 USD/barel usloviti da zavisnost zemalja OECD od proizvoĊaĉa nafte iz OPEC poraste sa sadašnjih oko 30% na preko 57% sa tendencijom da do 2010.2 Biodizel Rast cena nafte u poslednje vreme istakao je u prvi plan ĉinjenicu da je nafta postala tako znaĉajna za najrazvijenije zemlje da su strateški i politiĉki motivi dobili nesrazmerno velik znaĉaj na globalnom trţištu nafte potiskujući u drugi plan osnovne ekonomske motive. sirak. Kao baza za proizvodnju etanola fermentacijom mogu da posluţe sve sirovine koje sadrţe ugljene hidrate. 6. Dakle. Mora se reći da su prva iskustva bila izuzetno nepovoljna. broj zemalja koje proizvode etanol za gorivo se povećao na 13 zemalja u svetu. Dok je cena D-2 goriva dostizala na slobodnom trţištu vrednost od preko 2. On ispunjava sve najbitnije uslove za neograniĉenu primenu: Moţe da se koristi za pogon motora sa unutrašnjim sagorevanjem. u Indiji. itd). Tajlandu. Rezultat svega je nastanak izuzetno osetljivog trţišta sklonog panici i prenaglašenog reagovanja. a za prehrambene i farmaceutske svrhe kao sirovina korišćene su ţitarice i druge kulture bogate ugljenim hidratima (krompir. ovakve mešavine mogu koristiti uz neznatno smanjenje snage motora i neznatno povećanje potrošnje goriva (5-10%). Ovaka iskustva su pre svega odraz nekritiĉkog prilaza i haotiĉne situacije u prvim momentima suoĉavanja sa problemom. topinambur. 85 . U ovakvoj situaciji etanol se.2. po prirodi stvari. Sagorevanjem ne nastaju štetni produkti pa je ekološki potpuno bezbedan. Tradicionalno se za to koristila melasa šećerne trske i melasa šećerne repe. ovo stovremeno znaĉi i smanjenje prihoda od poreza koji bi delom mogao biti usmeren u pravcu unapreĊenja oĉuvanja ţivotne sredine.

vitamina. Štetne posledice korišćenja hemosintetiĉkih pesticida usmerile su ĉoveka da se okrene biosintetiĉkim. U poslednje vreme intenziviraju se napori na dobijanju što većeg broja mikroalgalnih izolata. Ca. smanjena upotreba skupih azotnih Ċubriva. antidijabetogenih supstanci. Klebsiella planticola i druge su diazotrofne. pokazuju rezultati istraţivanja. polisaharida i pigmenata. sadrţaj fosfora i azota u zemljištu. SIDA. Fe. 6. Azotobacter chroococcum i Azospirilum lipoferum su pozitivno uticali na proizvodno-tehnološki kvalitet šećerne repe. lakše usvajanje fosfora. izuzetno je bogat izvor vitamina (provitamina A. Posledice su povećanje plodnosti zemljišta. malarija. Mg. procenat i sadrţaj fosfora u biljkama kukuruza utiĉu i Bacillus. Pseudomonas. znaĉajno utiĉe na povećanje prinosa. minerala (K.6. itd.4 Biofertilizatori U gajenju biljaka biofertilizatori mogu biti alternativa i/ili dopuna mineralnim hranivima. Azotobacter chroococcum je u inokulaciji sa pojedinim sojevima pozitivno uticao na visinu pšenice. bioinsekticide . proteini spiruline su sa visokim sadrţajem esencijalnih amino-kiselina. gljive.za suzbijanje štetnih glodara. Poslednju reĉ u ovakvim istraţivanjima svakako daju molekularni biolozi koji prepoznavanjem i lociranjem odreĊenih gena mogu genetskim inţenjeringom dati odgovore na mnoge do sada nerešive medicinske probleme kao što su kancer. 6. nematoda. koncentracije bakterijskih ćelija u inokulantu.za suzbijanje štetnih nematoda. antiinflamatornih. korova i drugih bioloških agenasa. biljne vrste. Azospirillum. lišajeve u terapeutske svrhe koristeći upravo biološki aktivna svojstva ovih mikroorganizama. Na povećanje duţine biljke. kardijaka itd. Jedna od najĉešće korišćenih cijanobakterija u farmaciji i medicini je Spirulina platensis. sadrţaj azota u biljci. B1. C. primenjenih agromeliorativnih mera i fiziĉko-hemijskih svojstava zemljišta. alkaloida. Pojedini sojevi su smanjivali visinu biljke.suzbijaju fitopatogene i saprofitne gljive. B12. kako producenata netoksiĉnih tako i toksiĉnih jedinjenja u cilju što preciznijeg odreĊivanja njihove hemijske prirode i bioaktivnih svojstava. Zn). ali u zavisnosti od tipa zemljišta. Ništa manje nisu interesantne gljive i bakterije. grinja. Inokulacija semena kukuruza Bacillus megaterium-om pozitivno utiĉe na duţinu. kao potencijalni producenti antibiotiskih (antivirusnih. alge. koji su štetni za ĉoveka i njegovu ekonomiju. što je znaĉajno u oplemenjivanju sorti pšenice na poleganje. B6.5 Biosintetiĉke bioaktivne supstance Interesovanje za mikroorganizme kao producente biološki aktivnih materija seţe daleko u prošlost. Azotobacter. zatim antiholesterolemika. klijavost i biomasu. B2.2. Mikroorganizmi produkuju biološki aktivne materije delujući stimulativno na rast i razviće biljaka. bionematocide . biorodenticide . sadrţaj azota i fosfora u zrnu kukuruza i pšenice. antibakterijskih.3 Biopesticidi Biopesticidi su biosintetiĉke bioaktivne materije koja se primenjuju radi suzbijanja mikroorganizama. itd).za suzbijanje štetnih insekata.za suzbijanje korovskih biljaka. jer bakterije i gljive produkuju fosfataze koje mineralizuju organske fosfate.za suzbijanje štetnih grinja i drugo. antioksidanasa. azotofiksirajuće bakterije koje se smatraju efikasnim bioferti-lizatorima. bioakaricide . glodara. masu. Ĉoveĉanstvo je veoma rano nauĉilo da koristi bakterije. Biljke lako usvajaju fosfor. insekata. Pseudomonas i Flavobacterium.2. bioherbicide . antifungalnih. asimbiontske. mase suve materije. TakoĊe su interesantni kao imunomodulatori (imunostimulatori ili imunosupresori) producenti hepatoprotektivinih supstanci. prirodnim bioaktivnim agensima u borbi protiv štetoĉina. antineoplastiĉnih. 86 . Inokulacija sa diazotrofima i fosfomobilizatorima. Prema vrsti štetnih agenasa mogu se podeliti na: biofungicide . E). Na zemljištima našeg klimata pokazano je da zavisno od soja bakterije i fiziĉko-hemijskih svojstava zemljišta inokulanti sa diazotrofima mogu da zamene i do 60 kg mineralnog azotnog Ċubriva po hektaru.2. hormona. Efekat inokulanta zavisi od: soja bakterija. Pored svih dosada navedenih znaĉajnih elemenata u farmaceutskoj primeni.

pošto se ispostavilo da su unošenjem u prirodno ĉovekovo okruţenje prouzrokovali niz ekoloških problema. Kao najperspektivniji istraţuju se i delimiĉno već primenjuju poli-beta-hidroksialkanoati.6 Biosintetiĉki biodegradabilni termoplastiĉni materijali Pod pritiskom javnosti. godini iznosio samo 27%.000 hl . polimeri buterne. Analizirajući podatke date u tabeli 1 moţe se zakljuĉiti da se u fabrikama etanola u AP Vojvodini dnevno moţe proizvesti 87. Ovaj zalivni sistem omogućava navodnjavanje pola miliona hektara i dobijanje više od jedne ţetve godišnje. u 2005. To znaĉi da je iskorišćenost kapaciteta fabrika etanola u 2004. šećerne repe oko 4 tone. Fabrike etanola u Zrenjaninu i Ĉoki više ne rade. Ove dve fabrike mogu da proizvedu oko 90% etanola od ukupne proizvodnje u AP Vojvodini).4 Stanje opreme Stanje opreme u fabrikama etanola u AP Vojvodini je razliĉito od fabrike do fabrike.46 x 103 hl . Višegodišnji prosek prinosa po hektaru je sledeći: kukurza oko 6 tona. koji imaju termoplastiĉne osobine. U Vojvodini se najviše gaje ţitarice.).78 miliona hektara kvalitetnog zemljišta (84% ukupne površine). fabrike etanola proizvele samo oko 27% od koliĉina koje su mogle proizvesti.780 x 103 hlo. soje oko 2 tone. «Kadaks« u Crvenki i »Lukas« iz Bajmoka malog kapaciteta.3 SWOT analiza proizvodnje etanola u Vojvodini Najveće kapacitete i mogućnosti proizvodnje etanola imaju fabrike »Panon« iz Crvenke i »Alpis« iz Kovina. Koji su razlozi za to teško je jednostavno odgovoriti.1 Uvod U proizvodnju bioetanola mogu da se ukljuĉe samo one zemlje koje poseduju pogodnu.888. Stari pogon etanola u Crvenki je 87 . jer ukazuje na ĉinjenicu da su fabrike etanola u 2005.620 x 103 hl . u vreme kada su graĊene i kada je kupovana oprema bile su savremene i na nivou tadašnjih nivoa saznanja u tehnologiji etanola. Ovaj podatak ohrabruje. Standardi EU zahtevaju proizvodnju biodegradabilnih.840 x 103 hl moţe se zakljuĉiti da su u 2004. a ako bi radile 320 dana godišnje mogle bi proizvesti 27.996 x 103 hl . Dalja izgradnja sistema za navodnjavanje je u toku.6.3. valerijanske i drugih masnih kiselina. U AP Vojvodini obradive površine iznose 1.649 tona etanola. Posebno treba naglasiti da su sorte i hibridi semena domaće selekcije Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu veoma cenjeni i na stranom trţištu. u 2004. Alternativa je naĊena u mikrobnim rezervnim materijama tipa polimera masnih kiselina ili nekih drugih materija. obimnu i relativno jeftinu sirovinsku bazu. a dobre prinose daje i drugo industrijsko bilje (tritikale. Ako bi fabrike radile 260 dana mogle bi proizvesti 22.988 tona etanola što iznosi oko 18.2 Proizvodnja bioetanola 6.2 tona. ili barem biodestruktibilnih plastiĉnih materijala. Fabrike su podignute u razliĉito vreme. UporeĊujući ukupni godišnji kapacitet fabrika etanola u AP Vojvodini 21. 6. godini prema navedenoj statistici proizvedeno je 14. i još uvek skupljih.3. Naime. od ĉega je 52% crnice. Sve fabrike etanola u AP Vojvodini (navedene u tabeli 1) su privatizovane i jedini podatak o koliĉini proizvedenog etanola u toku 2004 godine je Statistika AP Vojvodine. Svakako da je zanaĉajan potencijal daljeg razvoja kanalska mreţa hidro-sistema Dunav-Tisa-Dunav u duţini od 930 km. Ako se ova proizvodnja prevede u hl to iznosi 5. a industrijsko bilje na oko 20% površine. pšenice oko 5 tona.3.3 BIOETANOL 6. suncokreta 2. ali ekološki kompatibilnih plastiĉnih materijala sintetisanih od strane mikroorganizama. MeĊutim. godini poĉele da rade punim kapacitetom.2. 6. dok su fabrike u Srbobranu. što se postiţe blendovanjem za sada još uvek jeftinijih plastika proizvedenih na bazi neobnovljivih resursa kao što je nafta. od ĉega je 591 km plovnog puta. 6. god.3. u poslednje vreme se intenzivno traga za ekološkom alternativom hemosintetiĉkim plastiĉnim materijalima. Svaka od njih. na oko 70% površina. sirak itd. godini u AP Vojvodini je proizveneno 4.

Zahvaljujući izuzetno dobrim karakteristikama ETBE kao antidetonatora. Kvalitet etanola i potencijalna primena u zavisnosti od pojedinih kvalitetnih grupa Kvalitet Potencijalna upotreba etanola I Sirovi etanol. Pogon etanola u »Alpis« u Kovinu proizvodi rafinisani etanol prve klase kvaliteta na bazi melase. ţitna votka). slabo preĉišćen etanol. meĊuproizvod za dalje preĉišćavanje i koncentrisanje. MeĊuproizvod za dalju preradu. Veće uĉešće etanola omogućeno je proizvodnjom ETBE (etilen-tercijalni butiletar). kod kojih je poţeljna blaga aroma sirovine kao karakteristika pića (viski. Pored diplomiranih inţenjera tehnologije u ovim fabrikama rade 88 . X Bezvodni veoma preĉišćen etanol. jer se za veće uĉešće moraju vršiti rekonstrukcije na motoru. Na osnovu podataka uoĉava se da etanol kvaliteta IX ne sme da sadrţi estre. bez obzira na njegovu dugogodišnju praksu i opremu koja se kontinualno popravlja i rekonstruiše proizvodi se takoĊe rafinisani etanol prve klase kvaliteta.1 je prikazan uobiĉajeni kvalitet etanola koji se nalazi u meĊunarodnom prometu. pre svega gasnom hromatografijom. Tabela 6. Koristi se u medicinske svrhe i kao rastvaraĉ za esencije i boje. Fabrika etanola »Lukas« u Bajmoku preraĊuje ţitarice i melasu u rafinisani etanol. a zatim se iz reakcione smeše odvaja ETBE frakcionom destilacijom. U tabeli 6. proizvodi rafinisani etanol prve klase kvaliteta. kao i za proizvodnju ţestokih alkoholnih pića gde su tragovi arome nepoţeljni. smeša etanola i butena (dobijenog iz nafte) se prevodi u ETBE katalizovanom reakcijom. proizveden iz grupe VIII. V-VIII Rektifikovan veoma preĉišćen etanol. IV Rektifikovani etanol za proizvodnju ţestokih alkoholnih pića. Dobijen iz sirovina sa skrobom (ţitarica) ili kao destilat vina. IX Bezvodni etanol proizveden kontinualnom vakuum-destilacijom iz binarnih i ternarnih smeša. rum. Ovaj stari pogon proizvodi veoma kvalitetat etanol iz skrobnih sirovina koji se moţe koristiti za proizvodnju votke i drugih alkoholnih pića na bazi rafinisanog etanola. proizvodi etanol iz melase najboljom dostupnom tehnologijom tako da se proizvodi rafinisani etanol prve klase kvaliteta. Analize ovog tipa izvodi obuĉen i struĉan kadar iskljuĉivo instrumentalnim metodama. ovaj kvalitet etanola je doţiveo i najveću ekspanziju u zadnje tri decenije. MeĊuproizvod. Sama proizvodnja je relativno jednostavna. Novi pogon »Kadaks« u Crvenki.3. moguće je preko ovog jedinjenja sve viškove etanola plasirati na svetsko trţište. 6.apsolutizaciju. Ima primenu u proizvodnji ţestokih alkoholnih pića ili kao konzervans u prehrambenoj industriji. dţin. najveći broj meĊu njima je na studijama poloţio tehnologiju etanola na smeru Mikrobioloških procesa Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu.rekonstruisan više puta i moţe da preraĊuje skrobne sirovine na savremen naĉin (uz kontinuelnu termiĉku pripremu sirovina). Po obimu proizvodnje. Zamah u proizvodnji ETBE je nastao posle odluke EU. visoke cene. nepreĉišćen. za farmaceutske i kozmetiĉke namene. U ovom pogonu. Na osnovu navedenog moţe se zakljuĉiti da svih šest fabrika etanola u AP Vojvodini raspolaţu opremom u kojoj se moţe proizvesti rafinisani etanol najboljeg kvaliteta. Osnovna namena ovog kvaliteta je dodatak gorivima ili proizvodnja ETBE (etil-tercijalnog butilestra) kao zamena za tetraetilolovo u gorivima ili kao sirovina u petrohemijskoj industriji.1. III Koncentrisan. da se preĊe na korišćenje bezolovnog benzina. Korišćenje etanola kao dodatka benzinu limitirano je sa 10-15% uĉešća u mešavini. II Koncentrisan nepreĉišćen etanol. Ĉesto se koristi za korekciju sadrţaja etanola u voćnim vinima. moţe se koristiti kao sirovina u hemijskoj industriji ili za sušenje . metanol i ostatak posle isparavanja.5 Ljudski resursi U svih šest fabrika rafinisanog etanola proizvodnjom rukovode diplomirani inţenjeri tehnologije. Fabrika je novijeg datuma. U Srbobranu fabrika etanola je na bazi ţitarica i melase. najĉešće sa benzenom. klasiĉnu fermentaciju i rektifikaciju i rafinaciju. što za sada nije ekonomski isplativo. Naime. Etanol prve klase kvaliteta se dalje moţe preĉišćavati i koncentrisati.

godine porašće za oko 3 puta. dostići 96 miliona barela dnevno. Marketing bioetanola na teritoriji AP Vojvodine praktiĉno ni ne postoji što povlaĉi potrebu razvojnih analiza. obnovljive energije sa oko 17% i nuklearna energija sa oko 6%. ali jedno je zajedniĉko za sve.480 t dizel goriva. godine porašće za blizu 50%. a posebno verifikovanim u svetu (ISO i AOAC). Optimizacija fermentacije 3.500 mTEN (miliona tona ekvivalenta nafte). 6. reĉnom. ĉak 103 miliona barela dnevno. kao i na izvesna iskustva nauĉno-istraţivaĉkih timova u oblasti biotehnoloških procesa. 6.7 Prioriteti razvoja Prioritetni razvojni projekti trebalo bi da obuhvataju istraţivanja optimizacije proizvodnje siirovina za preradu i biotehnoloških procesa proizvodnje bioetanola. S obzirom na već postojeće potencijale u proizvodnji alkohola.diplomirani mašinski i elektroinţenjeri koji se brinu o opremi i odrţavanju automatike na opremi. TakoĊe.2 % i za dizel goriva oko 2. godine kod nas bi trebalo da dostigne nivo od oko 6 miliona tona godišnje. u zavisnosti od vrste i tipa poljoprivredne kulture koja se koristi kao sirovina Praćenje prinosa i kvaliteta etanola je neophodno. Prema prognozama potrošnja nafte 2010. Optimizacija proizvodnje i pripreme sirovine za fementaciju 2. Ovde bi prioritet trebalo dati formiranju timova i podizanju kompetencija eksperata. ukupna svetska energetska potrošnja do 2020.7 %.3. gde se odvija dugogodišnji istraţivaĉki rad u ovoj oblasti. ţelezniĉkom i vazdušnom saobraćaju godišnje se troši oko 1. posebnu paţnju treba posvetiti formiranju pilot-postrojenja ili pri pogonima.600 t benzina i oko 1. Procenjuje su da će potrošnja nafte 2010. Razvoj menadţmeta i marketinga 89 . Sistematska ispitivanja i pronalaţenje najekonomiĉnijih uslova za proizvodnju bioetanola. gde postoje iskustva sliĉnih biotehnoloških procesa ili pri univerzitetskim laboratorijama. Potrošnja energije u svetu raste iz dana u dan i pored niza mera koje se preduzimaju u cilju racionalizacije potrošnje energije u svim oblastima ljudske delatnosti. Neophodno je da se unapred planira usavršavanje postojećeg i formiranje novog kadra u skladu sa savremenim tendencijama razvoja u ovoj oblasti. S obzirom na postojanje struĉnog kadra. Za realizaciju operacija u poljoprivredi.465. ovaj problem bi se mogao rešiti otvaranjem referentnog centra pri Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu.3. tako i sistema upravljanja u ovoj oblasti. Broj diplomiranih inţenjera u fabrikama etanola zavisi od kapaciteta fabrike. Pri tome treba zadrţati sve standardne metode u praksi dopunjujući ih novim metodama. a 2020. Pritom.Institut za ratarstvo i povrtarstvo). Potrošnja energije u svetu danas iznosi preko 9. gas sa oko 18%. a prema prognozama. Formiranje referentnog centra na Univerzitetu u Novom Sadu 5.600 t dizel goriva. (pre svega domaće proizvodnje . šumarstvu 20. prognozirane godišnje stope rasta globalne potraţnje benzina i dizel goriva. Treba istaći da se primaju i mlaĊi diplomirani inţenjeri sa ciljem da se omogući blagovremeno aktivno pripremanje inţenjera za voĊenje proizvodnje etanola. U svetskoj potrošnji primarne energije nafta je uĉestvovala sa oko 35%. vodoprivredi 15.300 t. EU i regionu Potrošnja nafte u našoj zemlji u 2000. potrebno je sistematski ispitati već postojeće kulture i njihove razliĉite sorte i hibride. uz preporuku inoviranja opreme i obuke mladih istraţivaĉa u inostranim biotehnološkim centrima i laboratorijama: 1. a do 2060.355. svi innţenjeri rade najmanje 10 pa i 20 godina u ovim fabrikama. Ispitivanje prinosa i kvaliteta etanola S obzirom na kvalitet zemljišta u AP Vojvodini.5 miliona tona. Za ova istraţivanja neophodna je odgovarajuća oprema (GCMS) i obuĉen kadar. kod nas. za najoptimalnije uslove pripreme sirovina. Proizvodnja i potrošnja nafte imala je sliĉan trend kao i proizvodnja i potrošnja ukupne energije ali posebno treba ukazati na obnovljive izvore energije koji postaju ssve znaĉajniji faktor. 4. kroz angaţovanost na projektima optimizacije hemijske proizvodnje na bazi sirovina iz domaćeg agrara.6 Aktuelne tendencije u svetu. kako potencijalnog trţišta. koji bi razvijao instrumentalnu analitiku i sinhronizovao aktivnosti na ovim kompleksnim i znaĉajnim istraţivanjima.000 t. ugalj sa oko 24%. godini iznosila je oko 4. U drumskom. trebalo bi istraţivanja usmeriti u pravcu sledećih razvojnih programa. naroĉito kada se uvode nove kulture i/ili sorte za proizvodnju etanola. kao najznaĉajnijih rafinerijskih derivata. su sledeće: za benzin oko 2. godišnje je potrebno obezbediti oko 520.

U hermetiĉki zatvorenim fermentorima dobija se ugljen-dioksid ĉistoće 99. aldehide. hemiceluloza. 6. glicerola i betaina. Kritiĉna temperatura za komprimovanje CO2 je 1. 90 . ţitarice (posebno kukuruz. jednoćelijskih proteina. Pri biohemijskoj jednaĉini fermentacije CO2 iznosi 95. Ugljen-dioksid sadrţi vazduh.40-0. ugljene hidrate. koji nastaje u 10-13 puta većim koliĉinama od etanola.09% na CO2) i tragovi aldehida. proteini.3. moţe dobiti skoro hemijski ĉist ugljen-dioksid. prema Gej-Lisakovoj jednaĉini: C6H12O6 2C2H5OH + 2CO2 i zato mu se posvećuje posebna paţnja.20% na teţinu skroba. estri (0. kalijumovih soli.40% na CO2). minerale i vitamine.8. Svi ostali delovi sirovine.50% na teţinu etanola. posle prerade koristi kao stoĉna hrana za mokri tov stoke. a to su ugljeni hidrati.6%.50%. Kao primese u ugljen-dioksidu mogu biti: etanol (0.8 Analiza uticaja na okolinu 6. kalijumpermanganata rastvor. Preĉišćen.95 (pri 0 C). Za sušenje ugljen-dioksida primenjuje se vodeni rastvor sumporne kiseline.3.564 m3. kalijumovog Ċubriva. šampanjca i mineralnih voda.6 C.00-99.3. a vodena para i navedene primese mogu izazvati koroziju ovih ureĊaja. Poznata je ĉinjenica da postojeća tehnologija etanola iz sirovina uspeva da iskoristi samo najmanje vrenu komponentu. estre. osušen i komprimovani ugljen-dioksid se koristi u prehrambenoj industriji u procesima gaziranja: bezalkoholnih napitaka. postojeći struĉni kadrovi. minerali. Ovde treba dodati i ĉinjenicu da se kod prerade skrobnih sirovina.03-0. amonijum-sulfata. adsorpcija sa silikagelom. aktivnog uglja.30 % na teţinu disaharida i 54. kiseline (0. Na osnovu navedenog moţe se zakljuĉiti da se. kalcijum-hlorid.9 Zakljuĉak Na osnovu svega reĉenog moţe se zakljuĉiti. Pri temperaturi od 30 C i pri atmosferskom pritisku 1 kg CO2 ima zapreminu 0. tradicija u proizvodnji alkohola. MeĊitim. pored etanola nastaje u znaĉajnim koliĉinama i ugljen-dioksid. kao što su: sirak za zrno. posle veoma jednostavnog ĉišćenja. tradicija u proizvodnji sorti i hibrida semena. Smatramo da bi bilo veoma korisno da se glavni otpadni materijal fabrika etanola. ali one ne prelaze 0.08-0. odliĉna sirovinska baza za proizvodnju etanola: melasa. da je AP Vojvodina sa svih aspekata veoma pogodna teritorija za proizvodnju bioetanola. ona se moţe koristiti kao polazna sirovina za proizvodnju: Ċubriva.3. sirak šećerac i topinambur. penušavih vina.85% na teţinu monosaharida. etanol. Poslednjih godina primena ugljen-dioksida se znaĉajno proširila u obradi metala rezanjem. omogućili bi lako i brzo oporavljanje i prilagoĊavanje proizvodnje etanola. u zavarivanju i livenju.0 C. metana. 6. Pri povišenom sadrţaju vazduha narušava rad postrojenja za obradu ugljen-dioksida.1 Otpadne vode Otpadne vode fabrike etanola u najvećem broju fabrika u AP Vojvodini rešene su tako što se koriste za navodnjavanje polja oko fabrika. Po efikasnosti preĉišćavanja ugljendioksida od primesa moţe se predloţiti sledeće: aktivni ugalj silikagel voda rastvor. Ćelije kvasca sadrţe proteini.8. vodenu paru. Kritiĉna temperatura za transformaciju ugljen-dioksida u ĉvrsto stanje je 56. kao i mogućnost proizvodnje alternativnih sirovina. to jest 48.8. organske kiseline. dţibra obogaćuje ćelijama kvasca koje se umnoţavaju tokom fermentacije. pšenica i tritikale). 51.6.80% teţinskih na CO2).3. pre svega za gorivo. kalijum-dihromata sintetiĉki zeolit NaA. Veliki procenat visoko-kvalitetnog zemljišta. 6.3 Sporedni proizvodi pri proizvodnji bioetanola Tokom fermentacije. vitamini ostaju u dţibri. celuloza.2 Dţibra kao sekundarna sirovina Dţibra je u osnovi balastni materijal. Pri temperaturi 12-15 C potrebno je obezbediti natpritisak od 60-65 bara da bi se ugljen-dioksid preveo u teĉno stanje sa gustinom 0. dţibra.

4. 91 . Neosporna je ĉinjenica da je materijalni i energetski bilans proizvodnje biodizela izrazito pozitivan.4. a odnosi se pre svega na supstituciju uvoza nafte ili naftinih derivata domaćim proizvodima. ekološkog. radi poboljšanja sastava izduvnih gasova.2 Prednosti biodizela Globalno posmatrajući.4 BIODIZEL 6. kao neophodni dodatak. Imajući u vidu tendencije smanjenja sumpora u D-2 gorivu. problematika biodizela se moţe posmatrati sa ĉetiri aspekta. pokrenut je postupak usvajanja Standarda o gorivima za motorna vozila. a) Tehniĉki aspekt Biodizel predstavlja visokokvalitetno gorivo za dizel motore. d) Ekonomski efekat Ekonomski efekat je moţda najinteresantniji. metil estri masnih kiselina (MEMK) za dizel motore. soja i dr. Izlaz se nazirao u biotehnološkim postupcima proizvodnje teĉnih goriva iz obnovljivih izvora. kao što je ulje uljanih biljaka. koja je trebalo da preraste u Standard. jer u sebi sadrţi i mikro i makroekonomiju. b) Ekološki aspekt Ekološki aspekt izraţen kroz uticaj goriva na ţivotnu sredinu. moţe se evidentirati kroz podatak da se korišćenjem biodizela globalno utiĉe na smanjenje efekta “staklene bašte”. dovoljno ukazuje na znaĉaj iznalaţenja ekonomski prihvatljivog rešenja. Krajem 2004. Ovome treba dodati i relativno jeftinu tehnologiju prerade. ĉime se ĉuvaju rezerve fosilnih goriva i umanjuje rizik od snabdevanja. ÖNORM C1190 i EN 14214. pre svega iz uljarica (uljana repica. c) Energetski aspekt Energetski aspekt se moţe sublimisati u ĉinjenicama da je biodizel obnovljiv izvor energije i da se korišćenjem biodizela smanjuje potreba za fosilnim dizelom. koji predstavlja podsticaj za otvaranje novih radnih mesta i na taj naĉin nova zapošljavanja i stvaranje novih vrednosti. Pri tome treba naglasiti ocenu da je biodizel pogodno gorivo za sve veliĉine dizel motora o ĉemu svedoĉe i brojna odobrenja za korišćenje ovog goriva od strane proizvoĊaĉa motora. suncokret. Rezultati do kojih se došlo ukazuju da je moguće proizvesti teĉno gorivo na bazi biljnih ulja koje moţe uspešno da zameni D-2 gorivo na bazi nafte. Zahvaljujući izuzetno visokoj biorazgradljivosti smanjeni su rizici kontaminacije vode i zemljišta. TakoĊe. Ova istraţivanja je pospešila i ĉinjenica da je proizvodnja hrane u Evropi postajala sve problematiĉnija. biodizel predstavlja najbolje do sada napravljeno gorivo za dizel motore. Sa mikroekonomskog aspekta treba imati u vidu relativno jeftinu sirovinu. i to: tehniĉkog. Istraţivanja mogućnosti supstitucije dizel goriva biljnim uljima se u Evropi rade već duţi niz godina. Treba naglasiti da je i u Srbiji u pogledu standarda nešto uraĊeno. Za osnovu je uzet standard Evropske Unije EN 14214 i imaće oznaku JUS EN 14214. kao i iskorišćeno ulje iz prehrambene industrije i domaćinstava. evidentna su i manja zagaĊenja lokalnog vazduha sa sumpornim jedinjenjima.1 Biljna ulja kao sirovina za teĉna goriva Sve veća zavisnost Evrope i ostalog sveta od glavnih izvoznica nafte.) 6. Prema reĉima Austrijskog instituta za biogoriva (Austrian Biofuels Institute). Izostajanje spoljnih troškova opravdava inicijativu da proizvodnju biodizela treba osloboditi od poreza ili je podsticati na drugi naĉin. te se moţe smatrati nekom vrstom aditiva u fosilnom dizelu. Ovome je doprineo u velikoj meri dobro definisan Standard kvaliteta. U tom pogledu biodizel moţe da doprinese poboljšanju svojstva podmazivanja. Usvojena je tehniĉka preporuka TP-13 BD. Makroekonomski aspekat je moţda još vaţniji i znaĉajniji. Osim toga.6. Odgovor leţi u razvoju primene obnovljivih energenata koja će biti alternativa za teĉna fosilna goriva. ozbiljno je dovedeno u pitanje kvalitetno podmazivanje delova motora koje po svojoj funkciji treba da obavlja gorivo. nedavno je reakivirana komisija sa ciljem da dovrši rad na Standardu. zbog obezbeĊenog kruţenja ugljen dioksida ĉime je onemogućeno njegovo nagomilavanje u atmosferi (biodizel je ugljendioksidno neutralan). izmeĊu ostalih DIN 51606. energetskog i ekonomskog.

80. nafta i prirodni gas sa oko 1.4. U uljari "Mladost" u Šidu instalirano je 6 presa ruske proizvodnje. Procenjuje se da su slobodni kapaciteti za preradu uljarica 35 do 45 %. katedrama i laboratorijama. dokument «Strategija razvoja energetike naše zemlje do 2020. Osnovni raspoloţivi energetski izvori su rezerve uglja i hidropotencijal. Jestivo. Šira primena obnovljivih izvora energije treba da se zasniva na njihovom autonomnom i lokalnom korišćenju u smislu dopune energetskih potreba i zaštite ţivotne sredine. ţeljezniĉkom i vazdušnom saobraćaju. novih i obnovljivih vidova energije. hidroenergije i novih i obnovljivih izvora energije povećava.4. Ukoliko se uzme da je srednji dnevni kapacitet presa 500 t/24 ĉasa. godine RNNS je preradila oko 1. uljni škriljci. Godišnja proizvodnja sirovog ulja od soje iznosi oko 40. drumskom.3%. njihovo dobijanje.000 do 120.4. a pogaĉe dostavljaju sojari na dalju preradu. lociranih uglavnom u Vojvodini. šumarstvu. supstituciju nafte većim korišćenjem uglja. biofertilizatora. U strukturi ukupne potrošnje primarne enrgije najveće uĉešće ima ugalj. Vrbasu i Somboru.9%.4 SWOT analiza postojećeg stanja 6. rafinisano ulje. ekstrakcijom i kombinacijom ceĊenja i ekstrakcije.000 tona suncokreta. Godišnji kapaciteti domaćeg zrna su: 380. Tehnologija proizvodnje ulja iz zrna uljarica uglavnom je zasnovana na kombinovanom postupku: ceĊenje ulja sa presama i ekstrakciji ulja iz pogaĉa. CeĊenje ulja obavlja se sa presama.3 Potrebe za teĉnim gorivima Srbija nije bogata energetskim potencijalima. Pojedine uljare primaju svake ĉetvrte godine zrno uljane repice na preradu ulja.4 miliona tona). Što se tiĉe proizvodnje ulja iz zrna uljane repice. dobija se u vojvoĊanskim fabrikama u Zrenjaninu.1 miliona tona sirove nafte. godine. 6. obnovljivi izvori. Uz to. biodizela.4. Pošto se sadašnja proizvodnja soje kreće od 100. Što se tiĉe prerade soje moţe se reći da je godišnji kapacitet sojare u Beĉeju 200. Kapacitet jedne stare prese je 30 tona/24 ĉasa. odnosno na odgovarajućim departmanima. ali mogu da cede ulje na presama. Na primer. predviĊa neophodnost da se odrţi i poveća nivo sopstvene proizvodnje nafte i gasa u zemlji i na bazi koncesija. biopesticida i drugih bioaktivnih materija.4. godine» usvojen poĉetkom 1997. Navedene prognoze su u skladu sa zacrtanom strategijom oslanjanja na domaće energetske izvore. prirodnog gasa i novih i obnovljivih izvora energije. Iz zrna uljarica moţe se dobiti sirovo ulje na više naĉina: ceĊenjem (presovanjem). Ukupni dnevni kapacitet presa je 420 t/24 ĉasa. Od ukupnih koliĉina preraĊene sirove nafte u našoj zemlji oko 75 % preradi «Rafinerija nafte Panĉevo». 6. a u daleko manjoj meri rezerve sirove nafte i prirodnog gasa.000 tona soje i 2. uljnih škriljaca i dr. uĉešće nafte se smanjuje u izvesnoj meri.4. urana. reĉnom.1 Analiza tehnoloških celina za proizvodnju biodizela u Srbiji Biljno ulje iz zrna uljarica proizvodi se u Rerpublici Srbiji u devet uljara i u jednoj sojari. tokom 2003. a ostalo «Rafinerija nafte Novi Sad» (na osnovu podataka dobijenih u RNNS. a RNP oko 3. prema poslednjim procenama.57 mTEN u kojima ugalj uĉestvuje sa oko 86. iznose oko 4. u uljari "Vital" u Vrbasu postoji 7 starih (5 je u funkciji) i 3 nove prese (nemaĉke firme "Krupp"). kao i svim drugim granama privredne delatnosti u našoj zemlji. Proizvedene koliĉine teĉnih goriva podmiruju potrebe za teĉnim gorivima u poljoprivredi.000 tona. Uljare nisu opremljene za ekstrakciju ulja iz zrna soje.2 Nauĉne institucije i proizvodna preduzeća Istraţivaĉki rad vezan za proizvodnju bioetanola. karakterizaciju i primenu koncetrisan je na teritoriji Pokrajine pre svega na pojedinim fakultetima u Novom Sadu. To se odnosi na: 92 . dok se uĉešće prirodnog gasa. Ukupne geološke rezerve energetskih sirovina. moglo bi za tri do ĉetiri meseca devet uljara da prerade celokupnu domaću proizvodnju zrna suncokreta.000 tona. One taj posao povremeno i rade. hidropotencijal sa oko 5%. ostatak zrna soje mora da se uveze. a nove 150 tona/24 ĉasa zrna uljarica. godine sa vizijom do 2050. a ostalo su uran. moţe se reći da je ona vrlo mala i skoro zanemarljiva.000 tona uljane repice.6. Kapacitet prese je 70 t/24 ĉasa zrna suncokreta. vodoprivredi.000 tona zrna soje.

Primenjena i inţenjerska hemije.000. »Hemodom«. Seme suncokreta zavisno od vrste hibrida sadrţi 40-50 % ulja. Proseĉan prinos soje kreće se u granicama do 3 t/ha. »Begej-plast«. Proseĉan prinos semena uljane reepice je preko 3 t/ha.37 puta više od skroba i 2.5 t/ha.920.1. FAKULTET TEHNIĈKIH NAUKA. »Hemik«. »West Pharmaceutical Services«-Beograd.91 dinara.6.571.Departman za biologiju i ekologiju: Katedra za Mikrobiologiju . godini od 104 ostvarena uĉešće na skupovima i studijskim boravcima sufinansiranih od strane Sekretarijata za Nauku i tehnološki razvoj u iznosu od 2.752. U okviru celovitog privrednog sistema u Vojvodini znaĉajnim ili manjim delom svojih kapaciteta. Od uljanih kultura kod nas se gaje: uljana repica. Novi Sad. Hemijska tehnologija i zaštita ţivotne sredine. Srbobran.1. Novi Sad.4. Novi Sad. »Yuco-hemija«.Departman za Hemiju: Katedre: Analitiĉka hemija. U 2005.4. NOVI SAD Katedre: Opšte inţenjerske discipline. Šid. Biotehnologije i farmaceutsko istraţivanje. Kikinda. »Albus«. Seme soje sadrţi oko 20 % ulja. 6 je bilo iz oblasti novih tehnologija i sufinansirano je u iznosu od 135. hemijskom proizvodnjom se bave sledeća preduzeća: »ADECO«.godine nauĉno-istraţivaĉke institucije su zapoĉele realizaciju ili su inicirale zajedniĉke projekte iz ove oblasti sa 23 partnerske institucije iz inostranstva. »Linde gas Srbija«.2. I Srbiji se do 90 % uljanih biljaka gaji u Vojvodini gde u setvenoj strukturi uĉestvuju sa blizu 20 % (2003). »Hempro«.100. »Brixol«. U uslovima nepovoljnog odnosa cena degumiranog biljnog ulja i dizel goriva u našoj zemlji. Kovin.PRIRODNO-MATEMATIĈKI FAKULTET. Inţenjerstvo materijala. Bela Crkva.3 Tekuće aktivnosti u oblasti novih biotehnologija U 2005. »Oktanoil«.Institut za proizvodno mašinstvo. Novi Sad. godini od ukupno 46 skupova ĉiju je organizaciju sufinansirao Sekretarijata za Nauku i tehnološki razvoj u iznosu od 4. Tehnologije ugljenohidratne hrane. Sremska Kamenica. Palić Ukupan broj preduzeća na teritoriji Vojvodine koja nameravaju ili su u toku uvoĊenja novih (bio)hemijskih tehnologija je 49 i iznosi 52% od ukupno 94.4. Organska hemija. ĉijim sagorevanjem jednog grama se oslobaĊa 38. 6. Proseĉan prinosa semena suncokreta kreće se u granicama 3 . »Agrohem«.1. Hemijsko inţenjerstvo. . U toku 2006.7 dinara. Beĉej. Naftno-petrohemijske tehnologije. Vršac. »Vulkan guma-BILET«.Institut za inţenjerstvo zaštite ţivotne sredine.1 6. Raspodela po industrijskim granam a i prikazana na slici 4. »HINS«. Biohemija i hemija prirodnih proizvoda. 3 je bilo iz oblasti novih tehnologija i sufinansirano je u iznosu od 443. NOVI SAD .4.2 puta od šećera. racionalna proizvodnja biodizela moguća je jedino od biljnog ulja iz taloga i preradom korišćenih biljnih ulja iz restorana 93 .1.595. Baĉki Jarak. Perlez. TEHNOLOŠKI FAKULTET. NOVI SAD . Seme uljane repice sadrţi 35-45 % ulja. Vršac: »Hemofarm«. suncokret i soja. što je prikazano u tabeli 4.00 dinara.4 Sirovine za proizvodnju biodizela u Vojvodini Ulje je jedna od energetski najbogatijih organskih materija.80 dinara. »Chemos«.7 kJ što je 2. Opšta i neorganska hemija.

Macedonia 6. Laboratory for Environmental Research Polytechnic.4. Raznoliku primenu omogućava mnoštvo hemijskih reakcija kojim su podloţna ulja. Površine pod suncokretom. Budapest University of Technology and Economics.4. Institute for General and Analytical Chemistry. U Vojvodini je to znatno više 7. odnosno na 7.5 Uljarice kao sirovina za proizvodnju hrane. Hidrolizom se dobija glicerin (11 % od teţine ulja) i masne kiseline koje se u industriji koriste samostalno ili reakcijama daju mnogobrojne produkte koji se koriste u hemijskoj industriji.420 miliona hektara porasle na 20. Skopje. 10.19 miliona hektara.1% što znaĉi da imamo rezerve za povećanje obzirom na ostale zemlje. 11. boja i lakova. Njihova prednost u odnosu na obiĉno ulje je u povećanoj otpornosti na zakišeljavanje. Alkoholizom se dobijaju metil estri . Obzirom na znaĉaj biljnih ulja i njihovu rentabilniju proizvodnju od masti ţivotinjskog porekla površine pod uljanim biljkama u svetu se znaĉajno povećavaju tako da su površine suncokreta iz perioda 1963-1967. Budapest. Hungary. kao tehniĉka biorazgradiva maziva. Nova Gorica.7 %.6% od oranica i višegodišnjih zasada. od 7. Osim u ishrani biljna ulja se koriste u tehniĉke svrhe za proizvodnju: sapuna i deterdţenata. uljana repica i soja) ĉine 74% površina uljanih biljka. koncentrate i izolate koji sluţe i za ljudsku ishranu.2 Projekti sa partnerskim institucijama iz inostranstva u toku 2006. ClujNapoca. Tri njivske vrste (suncokret. godine. uljane repice sa 6.2 i 14. U našoj zemlji najveći deo površina pod uljanim biljkama je u Vojvodini (od 72% uljane repice do 90 % soje i suncokreta). kako u procesu ĉuvanja. Hungary Research Group for Technical Analytical Chemistry of the Hungarian Academy of Sciences (HAS). što je u odnosu na oraniĉne površine oko 6%.726 ha. elektroizolacionih i plastiĉnih masa. zbog veće koliĉine belanĉevina (40-45 %) koje su po amino kiselinskom sastavu vrlo sliĉne animalnim proteinima.godini. s tim da je prema preliminarnim podacima u 2003.704 ha.Tabela 6. 6.849 na 24. ha u 1998-2002.362 mil. Za ovu namenu posebno je pogodna soja. Romania Research Institute for Solid State Physics and Optics of the Hungarian Academy of Sciences. u štamparstvu. Cyril and Methodius University. kozmetici i farmaciji.4. povećanjem sadrţaja proteina dobijamo proteinsko brašno.6 Površine.6. prinosi i proizvodnja uljanih biljaka u svetu i kod nas U Evropi se gaji manji broj uljanih vrsta i gaje se na ukupno 23.8%.4.108 na 74. godine to iznosilo 19.godine Institucija Prirodnomatematiĉki fakultet Prirodnomatematiĉki fakultet Naziv projekta Fiziĉko-hemijska ispitivanja novosintetisanih biološki aktivnih jedinica Strukturna i fiziĉka ispitivanja feroelektriĉnih teĉnih kristala i teĉnih kristala oblika banane Partnerska institucija ”Babes-Bolyai” University. Budapest. našom najvaţnijom uljanom biljkom. a soje sa 26. a u svetu postoje kao «middle oleic tip» sa 60% oleinske kiseline. Faculty of Chemistry and Chemical Engineering. u 94 .4. tako i pri višekratnom intenzivnom zagrevanju. hemikalija i drugih proizvoda Sa aspekta ljudske ishrane je poţeljan veći sadrţaj oleinske na raĉun linolne masne kiseline. Sadrţaj proteina u plodu ili semenu uljarica znatno je viši od ţita a nešto niţi od zrnenih mahunjaĉa (2028 %). U nas su već stvoreni takvi hibridi suncokreta sa 80-90 % oleinske kiseline. Nakon ceĊenja ulja belanĉevine ostaju u saĉmi koja ima i znaĉajan sadrţaj ugljenih hidrata i nešto ulja pa je cenjena koncentrovana stoĉna hrana. Slovenia VojvoĊanska akademija nauka i umetnosti Razvoj hemijskih metoda analize neonikotinoida i derivata piridinkarboksilne kiseline Fakultet tehniĉkih nauka Tehnološki fakultet Realizacija nadzorno-upravljaĉkog sistema za pogon proizvodnje biodizela iz biljnih ulja Projektovanje strukture polimernih materijala Faculty of Technology and Metallurgy. Daljom preradom saĉme.biodizel koji je po eksploatacionim karakteristikama na nivou fosilnog dizel goriva. U našoj zemlji taj udeo je 7. ĉime suncokretovo ulje postaje vrlo sliĉno najkvalitetnijem biljnom ulju masline.

95 . Ozimost joj omogućava stabilnije prinose. kao i drugi usevi najbolje rezultate postiţe na plodnim. b) Suncokret Suncokret ima velike zahteve za vodom obzirom na veliku produkciju organske materije i visok transpiracioni koeficijent (470-765). zaštitu zemljišta od erozije i ispiranja azota tokom zime.4.4. Osim toga. Soja kao i kukuruz uspeva na raznim tipovima zemljišta uz agromeliorativne mere i intenzivniju agrotehniku gde je to potrebno.000 t/godišnje. pošto je plemenitija i rodnija ali ima veće zahteve i manju otpornosti na nepovoljne faktore. gajnjaĉama.ĉetrdesetogodišnjem periodu od 1963-2002. pa je zbog toga na takvim zemljištima njegovo gajenje najrentabilnije. Osim koliĉine i kvalitet belanĉevina soje tj. Uljana repica je jedina uljana biljka koja se moţe gajiti pri relativno niţim temperaturama jer zahteva manju sumu efektivnih temperatura od drugih uljanih biljka. u vezi alternativnih vidova proizvodnje energije u našoj zemlji postoje skromni uslovi. Samo na takvim zemljištima mogu se ostvariti visoki prinosi. godišnji porast površina je svega 820 ha tako da je u zadnjem petogodištu bilo 160659 ha. ĉine soju vrlo bliskom belanĉevinama ţivotinjskog porekla. U semenu soje se nalazi i oko 20 % ulja. slatinastim ili kiselim zemljištima. Raspoloţive energetske potencijale predstavljaju rezerve uglja i hidropotencijal. kada rentabilnost suncokreta posebno dolazi do izraţaja. jer se ona uglavnom gaji. S obzirom da suncokret stvara veliku koliĉinu organske materije (oko 12 t/ha) najbolje mu odgovaraju plodna i duboka zemljišta dobrih fiziĉkih osobina. No. Repica je uljana biljka koja zahteva najmanje toplote. suncokret se zahvaljujući svojim biološkim osobinama moţe gajiti i na siromašnijim. Biodizel tako prestaje da bude nepoznanica za potrošaĉe. c) Soja Danas. a takoĊe na slabo zaslanjenim i kiselim zemljištima. EU i regionu Republika Srbija nije bogata energetskim potencijalima. lesiviranom zemljištu i pseudogleju suncokretu su potrebne nešto veće koliĉine mineralnih hraniva. soja predstavlja strateško oruţje u rukama onih koji je proizvode zbog nekoliko stotina proizvoda koji se dobijaju od nje. U tom sluĉaju on u odnosu na druge ratarske kulture. livadska i ritska crnica i aluvijalna zemljišta. kao što su ĉernozem. strukturnim zemljištima neutralne reakcije i povoljnih vodno-vazdušnih osobina. Sada je soja ĉetvrti usev u svetu po površinama i daje polovinu svetske proizvodnje biljnih proteina.. godine stagniraju. Na siromašnijim peskovitim zemljištima. Osim toga ona je vrlo dobar predusev koji poboljšava osobine zemljišta i rano stiţe pa se dobro uklapa u ţitne plodorede. Soju ne bi trebalo gajiti na lakim peskovitim zemljištima bez navodnjavanja.100. Prednosti belanĉevina soje su u sadrţaju esencijalnih amino kiselina i boljoj rastvorljivosti u vodi. što joj uz postojanje jarih i ozimih formi i njene skromne zahteve prema zemljištu omogućava širok areal rasprostranjenosti.7 Uljarice u Vojvodini a) Uljana repica Kod nas se pod pojmom uljana repica podrazumeva kupusna uljana repica. daje znatno više i stabilnije prinose. Veći deo ukupnih potreba za naftom i naftnim derivatima obezbeĊuje se iz uvoza. Za rast prodaje biodizela veoma vaţno je bilo da njegovo korišćenje odobre i kompanije za proizvodnju motora i vozila kako bi se otklonio strah potrošaĉa od njegovog korišćenja. No. meĊusobni odnos amino kiselina. U proizvodnji i korišćenju biodizel goriva prednjaĉi Nemaĉka u Evropi sa proizvodnim kapacitetima od preko 1. Teĉna fosilna goriva su već dugi niz godina osnovna vrsta goriva u mobilnim mašinama.4. ali je istovremeno i vrlo otporan na sušu. 6.5 Aktuelne tendencije u svetu. a takoĊe na zabarenim. U Evropi se danas proizvode znaĉajne koliĉine ove vrste goriva sa planom povećanja proizvodnje. 6. Donošenjem standarda i odobrenjem automobilske industrije da se biodizel moţe koristiti bez mešanja sa dizel gorivom biodizel se proširio po benzinskim pumpama tako da ih u Nemaĉkoj sada ima oko 1700 a u Austriji preko 100. a u daleko manjoj meri su rezerve sirove nafte i prirodnog gasa. smonicama. odnosno svarljivosti.

Sa druge strane. koji propisuje kvalitet.5.1. ili. kao i drugih proiizvoda na bazi uljarica kao sirovine. prostije. Ova ulja su godinama završavala u cisternama fosilnog dizela. proizvodnja biodizela.5. Koliĉina od više stotina litara biljnih ulja baĉenih u reku minorna je u odnosu na koliĉine reĉne vode. U postojećim uslovima nepovoljnog odnosa cena degumiranog biljnog ulja i dizela u zemlji. Raĉuna se da se maksimalno 10 % biodizela moţe supstituisati u potrošnji mineralnog dizel goriva jer se kao ograniĉavajući fakor javlja obradiva površina na kojoj bi se proizvodile uljane kulture iz kojih se dobija sirovo ulje. za korišćena biljna ulja je hemijska destrukcija.25%. predlaţe se unapreĊenje primene agrotehniĉkih mera proizvodnje sirovina. Kao primer mogu posluţiti neke zemlje zapadne Evrope koje su uspele organizovano da pristupe prikupljanju odpadnih masnoća i time doprinesu oĉuvanju ţivotne okoline ne zagaĊujući vodotokove. 6. kao i prioritetni razvoj projekata unapreĊenja tehnoloških procesa proizvodnje biodizela. 6. cena i kvalitet ovih ulja odgovaraju zahtevima za kvalitetnu proizvodnju biodizela. prţionicama i sl.1 Tehnologija proizvodnje U usvojenoj tehnologiji proizvodnje uljane repice. naĉin skladištenja i isporuke biodizel goriva. U poslednje vreme koristi se u oleohemijskoj industriji. Pri tome je utvrĊena potrebna dinamika uvoĊenja biodizel goriva u periodu od 2005 do 2010. ne trujući hranu za domaće ţivotinje i smanjujući emisiju štetnih materija korišćenjem biodizela umesto fosilnog dizela za pogon vozila za gradski prevoz u gusto naseljenim gradskim sredinama. 2009. Atest po austrijskom ÖNROM C 119 standardu ili po nemaĉkom DIN standardu za kvalitet biodizela domaćih firmi radile su ovlašćene laboratorije. Mada nedovoljno istraţena produkcija ovih upotrebljenih masnoća za spremanje materija.5. Ostali su gotovo nerešivi problemi vezani za prikupljanje korišćenih ulja. kvalitet je utvrĊivan uglavnom u skladu sa nemaĉkim ili austrijskim standardima.). U našoj zemlji su rešeni tehniĉko-tehnološki problemi alkoholize ovih ulja. njihova namenska primena je opasna u hrani.75%. gotovo. sa 4. Tokom proizvodnje biodizela 1994-1995. 6. primenu. ketona i drugih otrova. godini sa ukupno 6% biodizela. proizvodnja biodizela od biljnih ulja iz taloga proizvodnje jestivih ulja i korišćena biljna ulja iz restorana. u svim zemljama zakonski zabranjeno. sa 5% a u 2010.Prema direktivi EU predviĊeno je da sve ĉlanice do 2010. Isto tako. kancerogenih materija. Po inerciji tradicije korišćena ulja se bacaju u pomije. 2008. 2007. sa 3. Uklanjanjem i ceĊenjem ovih taloga oslobaĊa se oko 2. štetna u vodi. do stvaranja opasnih aldehida. Organizovano prikupljanje otpadnih masnoća biljnog i ţivotinjskog porekla je preduslov uspešnosti ove akcije. Procena je da korišćenih biljnih ulja u zemlji ima par hiljada tona. U meĊuvremenu je Konzorcijum za proizvodnju biodizel goriva uradio predlog «Standarda za biodizel goriva» (1995). trošak za uklanjanje ulja u fabrikama vode je neuporedivo veĊi od vrednosti ulja. MeĊutim.1. Ubacivanje ovih materija u lanac ishrane. godine. Racionalnija namena ove sirovine je proizvodnja metilestera masnih kiselina.5%. Jedino racionalno rešenje za ovaj hemijski opasan otpad. To ukazuje na velike dimenzije opasnosti i štete.000 tona biljnog ulja godišnje. 96 . godini izvrši supstitucija ukupnih potreba prema dizel gorivu fosilnog porekla sa sa 2.2 Biljna ulja iz kuhinja i prţionica Visoke temperature korišćenja dovode do degradacije biljnih ulja (u fritezama. godine izvrše supstituciju ukupnih potreba za dizel gorivom fosilnog porekla sa 6% biodizel goriva. prema redosledu izvoĊenja. njihovo mešanje sa otpacima hrane radi ishrane stoke je nedozvoljivo. Ovim planom predviĊeno je da se u 2006.5 PRIORITETI RAZVOJA 6. prţionica predstavlja jednu od realnih mogućnosti.1 Uljni talozi U rezervoarima za ulja u fabrikama jestivih ulja godišnje se izdvaja više hiljada tona uljnih taloga. nedozvoljivo je bacanje ovih ulja u vodotokove. suncokreta i soje u našem regionu. primena ovih ulja u proizvodnji koncentrata za stoĉnu hranu.

Primenom 100 % biodizel goriva umanjuje se snaga motora za oko 4 – 7 %. kamata. iskorišćeno ulje za kuvanje i masne kiseline. Treba naglasiti da troškovi proizvodnje biodizel goriva zavise od kvaliteta ulaznih podataka. Lünen.2 Primeri projekata u svetu U svetu je projektovan ĉitav niz novih postrojenja za proizvodnju biodizela što ilustruje nastojanja da se ova vrsta goriva intenzivnije koristi: Pogon u Španiji. Iz semena uljarica sirovo ulje se moţe dobiti procesom: ceĊenja (presovanja). Specifiĉna potrošnja goriva korišćenjem biodizel goriva povećava se proseĉno za 8-10 % u odnosu na fosilno dizel gorivo. poĉetak rada 2006. poĉetak rada 2006. Pogon u Poljskoj. istraţivanje mogućnosti primene alternativnog goriva biljnog porekla u odnosu na konvencionalna mineralna goriva. izraţavajući pri tome specifiĉne uslove koji moraju biti zadovoljeni. ali i emisija štetnih gasova. ekstrakcijom i kombinacijom ceĊenja i estrakcije. U našoj zemlji veoma je aktuelan zadatak. kapaciteta 25. koji bi posluţili za sticanje iskustava i usavršavanje te proizvodnje. U cilju brţe i efikasnije realizacije primene ovakvog goriva u praksi vršena su uporedna ispitivanja funkcionalnih karakteristika sa primenom referentnog goriva D-2 i metilestera. CO i nesagorelih ugljovodonika za oko 20 – 50 %. U svetu je zadnjih petnaest godina aktuelna tendencija supstitucije dizel goriva mineralnog porekla sa gorivima na bazi biljnih ulja.4 Kvalitet biodizela kao preduslov pouzdanog korišćenja Kao jedan od osnovnih elemenata prioritetnih projekata u razvoju tehnologije proizvodnje i korišćenja biodizela. Biodizel gorivo moţe se ĉuvati u rezervoarima i odgovarajućim posudama. Ekspeleri se koriste za jednokratno. kapaciteta 100. 6.000 t/god. ĉuvanju i rukovanju sa teĉnim gorivima (SEEG. Za veću pouzdanost ulaznih podataka bilo bi neophodno sakupiti podatke na jednom pilot postrojenju.5. Pogon u Nemaĉkoj. odrţavanja.5. ţivotinjska masnoća. 2000 i TUV. sirovina: biljna ulja i iskorišćeno ulje za kuvanje. preuzeti su uz odreĊene korekcije iz nemaĉkih izvora. 97 . poĉetak rada 2006.000 t/god. Emisija azotnih oksida primenom biodizel goriva povećava se za oko 5-10 %. 1988). Barcelona. što se i predlaţe u budućim istraţivanjima. posebno oni koji se odnose na strukturu investicionih ulaganja. prvenstveno u smislu proizvodnje standardnog kvaliteta. standardi i analitiĉka kontrola.000 t/god. kapaciteta 25.5 Ispitivanje vrednosti investicionih ulaganja u postrojenja za proizvodnju biodizela Vrednost investicionih ulaganja u znaĉajnoj meri zavisi od veliĉine projektovanog kapaciteta. Za uspešnu proizvodnju biodizel goriva neophodni su. tako da prikazani proraĉuni predstavljaju procenjene vrednosti. sirovina: iskorišćeno ulje za kuvanje. što podrazumeva kako laboratorijska istraţivanja. Pri tome projektovani kapacitet treba da posluţi kao osnova za obraĉun troškova amortizacije. kao i dela troškova prerade uljarica. poĉetak rada 2006. kao i homologaciona i vanmotorska ispitivanja.5. Najĉešće primenjivani postupak sinteze metil estra masnih kiselina odnosno biodizela je proces transesterifikacije (hladni diskontinualni i kontinualni postupak i topli kontinualni postupak). sirovina:ulje uljane repice i iskorišćeno ulje za kuvanje. osiguranja.000 t/god. kapaciteta 50. neophodno je da se obrazuju projekti pilot proizvodnje. 6. prema vaţećim propisima o skladištenju. Huesca.3 Predlozi osvajanja tehnologija proizvodnje biodizela Tehnologija proizvodnje biodizel goriva sastoji se iz procesa ceĊenja ulja i reesterifikacije.6. pored postojanja tehniĉkih. Presovanje se obavlja korišćenjem šarţnih ili kontinuiranih postrojenja. tako i istraţivanja efikasnosti pilot postrojenja. Neki podaci. Pogon u Španiji. tehnoloških i ekonomskih preduslova. sirovina: biljna ulja. Razliĉiti evropski i ameriĉki proizvoĊaĉi motora odobravaju primenu biodizel goriva kod motora starijih generacija. u liniji sa predpresama.5. konaĉno. 6. presovanje.

Pre svega relativno je mali nauĉnoistraţivaĉki kapacitet (prema broju istraţivaĉa i nauĉne infrastrukture u poreĊenju sa zemljama EU). Od ulja se osim poliuretana mogu praviti epoksidne smole i poliestri u formi masa za livenje. sliĉno kao kod konvencionalnih goriva.6 ANALIZA UTICAJA NA OKOLINU 6. obnovljivim izvorima. Ti resursi su pre svega poljoprivreda. 6. Treći bitni ĉinilac su prirodni resursi koji postoje u AP Vojvodini i koji trebaju da predstavljaju osnovu razvoj. pre svega narastajuće potrebe za energijom. Smanjena je emisija ĉaĊi i drugih po zdravlje štetnih jedinjenja od ugljendioksida. nafta i gas. lignin. 98 . skrob. Ipak. Takve sirovine su polisaharidi. Dakle. Citiraju se podaci o emisiji NO na efekat staklene bašte deluju 300 puta jaĉe nego ista koliĉina CO ukupna emisija gasova relevantnih za klimatske uslove (ukljuĉujući i CO 2 ekvivalent za NO 2) pri proizvodnji i preradi uljane repice u 1 kg biodizela iznosi 1. Biodizel gorivo ne sadrţi sumpor. koji je najviše uzrok promene klime i zraĉenja gasova na Zemlji. aliftiĉnih ugljovodonika i ugljendioksida. kako bi se smanjio njihov uticaj potrebno je metil estrima dodavati aditivna sredstva. elastomera. celuloza. mogućnosti neograniĉenog proširenja proizvodnje uljarica i unapreĊenja poljoprivrede.6 Strateški pravci razvoja hemijskog inţenjerstva u funkciji zaštite ţivote sredine Više faktora opredeljuju predloge obrazloţene u ovom elaboratu. Upotrebom biodizel goriva umanjuje se emisija azotnih oksida. (b) hemijska i farmaceutska proizvodnja na bazi sirovina iz agrara.5. adheziva. te zbog toga ne prouzrokuje kisele kiše. vlakana i filmova. kao što je to sluĉaj sa dizel gorivom. ulja i masti. Ipak. Upotrebom biodizel goriva smanjuje se efekat staklene bašte nastao upotrebom goriva fosilnog porekla. kancerogenih i opasnih po zdravlje hemijskih supstanci u produktima sagorevanja metil estra nije ukupno viši nego pri sagorevanju fosilnog dizel goriva. U obzir su uzete i znaĉajne društvene potrebe. belančevine. preovladao je stav da je biodizel gorivo ekološki znatno ispravnije od dizel goriva. u središtu interesovanja je zaštita ţivotne i radne sredine. To praktiĉno znaĉi da se upotrebom biodizela ne povećava "efekat staklene bašte". U svetu postoji izraţena tendencija razvoja biotehnoloških procesa proizvodnje polimernih materijala na bazi obnovljivih sirovina biljnog i ţivotinjskog porekla.4 kg. koji je u svetu već komercijalizovan na primeru familije polihidroksialkanoata (polihidroksi butirata-valerata). (v) novi biosintetiĉki polimeri iz obnovljivih prirodnih resursa. pri ĉemu je moguće ukljuĉiti i agronomske nauke na procesima odgajanja biljnih vrsta sa specijalnim potencijalom (genetske promene na biljkama kojima se stimuliše proizvodnja odreĊenih proizvoda u biljkama). Korišćenje mikroorganizama za dobijanje polimera je vaţan pravac koji daje termoplastične materijale sa odliĉnom biodegradabilnošću.6. Ulja kao hemijske sirovine su veoma zahvalne zbog povoljne cene. 6. Na osnovu gore navedenih elemenata predlaţu se sledeći strateški pravci razvoja: (a) proizvodnja bioetanola i biodizela na bazi obnovljivih sirovina biljnog i ţivotinjskog porekla.42 kg. duplih veza i alilnih vodonika. jer se pri sagorevanju ovog goriva proizvode onoliko CO 2 koliko biljke. Ono ne moţe biti odgovorno za izumiranje šuma.6. Dobijanje materijala od industrijskog znaĉaja moţe se ostvariti u biorafinerijama hemijskim i biološkim transformacijama biljnih proizvoda u ţeljeni proizvod. Postoje i studije koje potvrĊuju na odreĊeni naĉin ove tvrdnje. ali i zbog hemijskog sastava koji omogućuje dobijanje niza proizvoda reakcijama estarskih veza. posebno njenim alternativnim. u svetu. Koliĉina otrovnih. dok u Evropi i našoj zemlji tu ulogu ima uljana repica. boja i lakova.6. Znaĉajna je i biohemijska proizvodnja poliola za poliuretane.2 Uticaj korišćenja biodizela na emisiju CO2 Mnoga istraţivanja su pokazala da biodizel gorivo ne zagaĊuje ţivotnu sredinu. Za ovu namenu sojino ulje je najjeftinija sirovina u SAD i Juţnoj Americi. šećer.1 Ekološki znaĉaj biodizela Svi aspekti primene alternativnog goriva za dizel motore su od izuzetnog znaĉaja. Razgradljivost biodizela je 4 puta brţa od dizel goriva. a kod dizela iz nafte 4. iz kojih je isceĊeno ulje i napravljen metilestar (na primer od ulja uljane repice). veţu CO 2 iz atmosfere u toku svog razvoja.

6.6.3 Biodegradabilnost biodizela kao ekološki faktor
Biodizel je biorazgradljiv i nije toksiĉan. Biodizel je 100 % biorazgradljiv kao šećer i manje toksiĉan od stone salate. Studije su pokazale da je biodizel razgradljiv do 4 puta brţe nego dizel gorivo, sa 98 % razgradljivosti za 3 nedelje. Smanjena emisija gasova, prisutni mirisi, biorazgradljivost i sigurnost biodizela ĉini dobru povoljnost za njegovo korišćenje i zaštitu ţivotne sredine, kao i za osetljivu površinu kao što su nacionalni parkovi i šume.

6.6.4 Zakljuĉak
Na osnovu rezultata ispitivanja koncentracije izduvnih gasova u produktima sagorevanja metil estara od biljnog ulja i dizel goriva, kao i na osnovu pregleda inostrane literature, moţe da se zakljuĉi sledeće: upotreba konvencionalnih vrsta goriva sve više zagaĊuje ţivotnu i radnu sredinu, tako da atmosfera poprima efekat staklene bašte. Ovako zatrovana atmosfera sve više utiĉe na pogoršavanje zdravstvenog stanja ljudi, ţivotinjskog i biljnog sveta. Upotrebom biodizel goriva smanjuje se efekat staklene bašte. Biodizel gorivo je biorazgradljivo i nije toksiĉno. Rezultati istraţivanja sastava produkata sagorevanja biodizel goriva se znaĉajno razlikuju u zavisnosti od vrste ispitivanog biogoriva (metil estra), vrste konstrukcije motora, vrste primenjenih metoda ispitivanja i drugih parametara. Ipak, na osnovu analize podataka ispitivanja moţe da se zakljuĉi da u produktima sagorevanja biodizel goriva ima ukupno za trećinu manje štetnih materija nego kod dizel goriva. Postoje razne mogućnosti da se ukupna koliĉina zagaĊivaĉa, otrovnih i kancerogenih supstanci iz produkata sagorevanja alternativnog goriva smanji: racionalnom potrošnjom goriva, boljom tehnologijom i organizacijom rada sa pogonskim mašinama, usavršavanjem i podešavanjem konstrukcije motora SUS, uvoĊenjem automatizacije, kompjuterizacije i robotizacije rada, preĉišćavanjem izduvnih gasova, upotrebom aditiva za sve vrste goriva i pronalaţenjem novih vrsta ekoloških goriva, - smanjen je sadrţaj azotnih oksida (NOx), aliftiĉnih ugljovodonika i ugljendioksida (CO2) u produktima sagorevanja metil estara od suncokretovog ulja u odnosu na dizel gorivo. Kod metilestara od uljane repice sadrţaj NOx je nešto povećan, zbog razliĉite vrste biljnog ulja, konstrukcije motora i naregulisanosti motora, - neznatno je povećan sadrţaj aromatiĉnih ugljovodonika (benzen, toluen i ksileni) i ugljenmonoksida (CO) u produktima sagorevanja metil estara od suncokretovog ulja u odnosu na dizel gorivo,- koliĉina otrovnih, kancerogenih i opasnih po zdravlje hemijskih supstanci u produktima sagorevanja metil estara nije ukupno viši nego što se dobija sagorevanjem dizel goriva. Sadrţaj većine ovih supstanci je ĉak niţi nego kod dizel goriva, koncentracija izduvnih gasova u produktima sagorevanja nije u funkciji reţima rada motora, tj. broja obrtaja radilice motora, već odnosa goriva i vazduha, kvaliteta rasprskavanja (raspršivanja) goriva, fiziĉko-hemijskog sastava goriva, konstrukcije motora i drugih faktora, - nivo vidljivih dimnih gasova je niţi od nivoa dimnih gasova kod sagorevanja dizel goriva, a viši od nivoa dimnih gasova kod sagorevanja metil estara od ulja uljane repice, - da bi se smanjio uticaj otrovnih, kancerogenih i opasnih po zdravlje hemijskih supstanci potrebno je metil estrima dodavati aditivna sredstva, sliĉno kao kod konvencionalnih goriva.

6.7 PREDLOG INSTITUCIONALNIH MERA
6.7.1 Racionalizacija proizvodnih kapaciteta Direktive Evropske unije jasno ukazuju da sve njene ĉlanice do 2010. godine moraju da izvrše supstituciju ukupnih potreba za dizel gorivom fosilnog porekla sa 6 % biodizela. Poštujući odredbe sadrţane u direktivama EU kao strateškog partnera, Republika Srbija do 2010. godine treba da obezbedi supstituciju oko 180.000 t/god fosilnog dizel sa biodizel gorivom. Za proizvodnju navedenih koliĉina potrebno je obezbediti odgovarajuće proizvodne kapacitete. Proizvodni kapaciteti mogu se podeliti prema karakteru proizvoĊaĉa i proizvodnim kapactetima. U našim uslovima proizvodni kapaciteti treba da se kreću od 5.000 do 50.000 t/god.

99

6.7.2 Koncentracija proizvodnih kapaciteta
Potrošnja dizel goriva u Republici Srbiji nalazi se na ukupnom nivou od blizu 2.300.000 t/godišnje. U ukupnoj potrošnji dizel goriva najveće koliĉine se troše u drumskom i teretnom saobraćaju (2.467.660 t/god.), poljoprivredi (517.151 t/god.), reĉnom saobraćaju (22.600 t/god.), ţelezniĉkom saobraćaju (12.880 t/god.), vodoprivredi (15.300 t/god.) i šumarstvu (20.605 t/god.). U ukupnoj strukturi potrošnje dizel goriva moţe se oĉekivati najbrţi rast potrošnje u drumskom i teretnom saobraćaju kao posledica ubrzanog razvoja prometa, ali i ostalog dela privrede. Poštujući odredbe sadrţane u drektivi EU kao strateškog partnera privredi Republike Srbije neophodno je napraviti strategiju uvoĊenja biodizel goriva. Obzirom na izuzetno veliku koliĉinu dizel goriva koji se koristi u privredi Republike Srbije potrebne koliĉine biodizel goriva u 2010. godini kretaće se ukupno 179.978 t/godišnje, na teritoriji uţe Srbije 122.377 t/god. a u Vojvodini 57.599 t/god. Za proizvodnju navedenih koliĉina potrebni su odreĊeni kapaciteti. Kapaciteti se mogu podeliti u dve grupe, jedna podela je prema karakteru proizvoĊaĉa a druga po veliĉini proizvodnog kapaciteta. Prema karakteru proizvoĊaĉa postoji nekoliko grupa i to: 1. fabrike za proizvodnju ulja (uljare i sojare); 2. rafinerije; 3. postojeći kapaciteti za proizvodnju biodizela; 4. novoizgraĊeni kapaciteti namenjeni iskljuĉivo proizvodnji biodizela i 5. mini kapaciteti na poljoprivrednim imanjima i individualnom sektoru.

6.7.3 Disperzija proizvodnih kapaciteta
Za realizaciju predviĊene proizvodnje biodizel goriva neophodno je obezbediti dovoljan izvor sirovina. U Vojvodini je to pre svega soja i suncokret. Gajenje uljane repice za proizvodnju biodizel goriva dobija sve više na znaĉaju zbog visokog sadrţaja ulja u semenu. Disperziju proizvodnih kapaciteta moguće je obaviti po okruzima. U poĉetnim fazama treba oĉekivati da će se disperzija obaviti prema postojećim proizvodnim kapacitetima jer su tu najmanja investiciona ulaganja.

6.7.4 Korišćenje nusproizvoda iz proizvodnje biodizela
Obzirom da se sa 1 ha od ostataka biljne mase moţe iskoristiti 750-1820 kg ekvivalentnog teĉnog goriva, nusproizvodi u proizvodnji biodizela potencijalno su dobar izvor energije. Biomasa se moţe briketirati u kompaktnije komade kako bi se smanjili troškovi transporta. Kao vaţan nuzproizvod u proizvodnji biodizel goriva javlja se saĉma i pogaĉa, kao najvaţniji izvor proteina u ishrani domaćih ţivotinja. Soja se u ishrani domaćih ţivotinja koristi u obliku griza i saĉme. Nivo proteina u sojinoj saĉmi varira od 42 do 50 %. Suncokretova saĉma koja se koristi za ishranu domaćih ţivotinja sadrţi 33-42 % sirovih proteina. Pored toga, u procesu alkoholizacije biljnih ulja, pored biodizela kao ciljnog proizvoda dobija se i sirovi glicerol, koji moţe da predstavlja polaznu sirovinu u proizvodnji ĉistog glicerola.

6.7.5 Istraţivanja biljne biomase kao potencijalnog izvora energije
Od ostataka biljne mase proizvodnje uljarica moţe se dobiti (zamenuti) od 1,5 do 2,6 tona ekvivalentnog teĉnog goriva po hektaru. Za ekvivalent je uzeto lako ulje za loţenje (D2) toplotne vrednosti 42 MJ/kg goriva. Pri raĉunanju ekonomske isplativosti primene biljnih ostataka za proizvodnju toplotne energije neophodno je da se uzme u obzir stepen energetske efikasnosti peći ili kotlova. Ovaj stepen iznosi od 0,50 do 0,70. To znaĉi da bi se sa jednog hektara od ostataka biljne mase moglo iskoristiti (zamenuti) od 750 do 1820 kg/ha ekvivalentnog teĉnog goriva. Ili, drugaĉije reĉeno od 3,57 do 5,8 kg ostataka biomase moţe da se dobije (zameni) 1 kg ekvivalentnog teĉnog goriva. Ako se uzme u obzir da je donja toplotna moć ulja od uljane repice 36.500 kJ/kg, a toplotna vrednost biljnih ostataka od uljane repice (njena slama) 17.400 kJ/kg, onda se moţe reći da se sa iste površine (jedan hektar) moţe od ostataka biljne mase dobiti polovina koliĉine toplotne energije koja se moţe dobiti od ulja uljane repice (odnos 1,0 : 0,48-0,67). Prikupljanje ostataka biljne mase obavlja se presama visokog pritiska baliranjem biomase. Bale mogu biti male, srednje i velike prizmatiĉne, tj. konvencionalne. Prikupljenje biomase moţe da bude i u rol bale. Utovar bala obavlja se raznim utovarivaĉima ili ruĉno. Transport bala vrši se traktorskim ili kamionskim prikolicama. Istovar i kamarisanje bala moţe biti mehanizovano ili ruĉno.

100

6.7.6 Sirovi glicerol kao nusproizvod proizvodnje biodizela
U procesu alkoholize biljnih ulja, pored biodizela kao ciljnog proizvoda dobija se i sirovi glicerol u relativno velikim koliĉinama (20%), koji moţe predstavljati i predstavlja polaznu sirovinu za dobijanje ĉistog glicerola za sve namene. Sastoji se od 45-50% glicerola, 20-25% sapuna, 10-20% metilestera masnih kiselina, ulja, metanola, masnih kiselina, vode. Postojeće fabrike za proizvodnju glicerola nemaju mogućnost za preradu sirovog glicerola. Da bi se sirovi glicerol, ipak, mogao preraditi i u domaćim fabrikama glicerola, neophodna je separacija glicerinske vode i masnih kiselina iz sirovog glicerola. Za takve procese u zemlji postoje postrojenja, tehnologije i proizvodna iskustva (Briksol, Hempro, Hins).

6.8 EKONOMIKA PROIZVODNJE ULJARICA
Za ocenu ekonomskog poloţaja proizvodnje uljarica (suncokret, soja i uljana repica) koriste se vaţniji naturalni i ekonomski indikatori (prinos, vrednost proizvodnje, troškovi proizvodnje, finansijski rezultat, prodajna cena i cena koštanja po jedinici gotovog proizvoda) preuzeti iz planskih kalkulacija sa ispitivanih poljoprivrednih gazdinstava za 2003. godinu. U ukupnim troškovima proizvodnje uljanih biljaka najveću stavku ĉine sopstvene usluge. U zavisnosti od vrste useva uĉešće ovih troškova kreće se u intervalu od 45,29% (suncokret) do 48,29% (uljana repica).

6.8.1 Troškovi proizvodnje biodizel goriva i potreba drţavnih subvencija
Troškovi proizvodnje biodizel goriva zavise od vrednosti investicionih ulaganja za izradu projektne dokumentacije, ulaganja u opremu i izgradnju graĊevinskih objekata, troškova probnog rada (uhodavanja tehnološkog procesa proizvodnje), daljeg razvoja tehnologije, visine prodajnih (otkupnih) cena ulaznih sirovina, troškova prerade uljarica, troškova vezanih za upotrebu osnovnih sredstava, transporta i skladištenja biodizel goriva, rastura i škarta, kao i veliĉine kapaciteta proizvodnog pogona.

6.8.2 Vrednost i opravdanost investicionih ulaganja
Vrednost investicionih ulaganja u znaĉajnoj meri zavisi od veliĉine projektovanog kapaciteta. Pri tome projektovani kapacitet treba da posluţi kao osnova za obraĉun troškova amortizacije, odrţavanja, osiguranja, kamata, kao i dela troškova prerade uljarica. Treba naglasiti da troškovi proizvodnje biodizel goriva zavise od kvaliteta ulaznih podataka. Neki podaci, posebno oni koji se odnose na strukturu investicionih ulaganja, preuzeti su uz odreĊene korekcije iz nemaĉkih izvora, tako da prikazani proraĉuni predstavljaju procenjene vrednosti. Za veću pouzdanost ulaznih podataka bilo bi neophodno sakupiti podatke na jednom pilot postrojenju, što se i predlaţe u budućim istraţivanjima. Troškovi probnog rada tj. uhodavanja tehnološkog procesa proizvodnje obuhvataju obezbeĊenje odgovarajuće koliĉine sirovina, troškove isporuĉilaca tehnoloških postrojenja i troškove rada radnika koji se tokom uhodavanja tehnologije obuĉavaju. Pošto se procenjuje da se projektovani kapacitet koristi u tri smene, za svaku smenu je potrebno obuĉiti: 2 radnika za pogon - reesterifikacije, 1 radnika za pogon presa i 1 radnika za laboratoriju. Za ovu namenu potrebno je izdvojiti iznos od 348.000 dinara. Planirani troškovi projektovanja i inţenjeringa, transfera tehnologije i daljeg ulaganja u njen razvoj iznose 3.324.345 dinara.

6.8.3 Osnovni uslovi za odrţavanje postojećih i izgradnju novih postrojenja za proizvodnju biodizela
Esencijalni uslov za odrţavanje postojećih postrojenja je profitabilna proizvodnja biodizela. Nepostojanje ovog uslova dovelo je do demontaţe više postrojenja. Ekološki, ekonomski i energetski, odnosno pravni imperativi Evropske unije primarni su uslov proizvodnje biodizela u razvijenim zemljama. Pod takvim uslovima, proizvodnja biodizela u zemljama tranzicije, pa i u Srbiji dobija perspektivu. To je objašnjenje za preduzete investicione poduhvate. U toku je izgradnja velikih postrojenja za ceĊenje ulja, proizvodnju stoĉne hrane i proizvodnju biodizela (oko 30.000 tona godišnje) u okviru poslovnog sistema

101

000 hektara pod uljaricama. d) o podršci istraţivaĉkim i poslovno-proizvodnim projektima ekoloških. Potrebno je potsticati otvaranje novih pogona.Agroprodukt. Da bi se dobila "viza" za Evropsku uniju moraju se ispoštovati njene Direktive o biogorivima. Ukidanje poreza na proizvodnju biodizela i repromaterijala. uljana repica: 4. glicerola. Premiranje proizvodnje uljarica (suncokreta. prerade u sirovo ulje i prerade sirovog ulja u biodizel gorivo). kao najveće stavke troškova u fazi prerade uljarica u sirovo ulje.godinu.000 t biodizela godišnje.419 tona i soja: 4.000 t/god. A to znaĉi. masne kiseline i glicerol) iznose 35. Materijalni troškovi umanjeni za vrednost nuzproizvoda (uljane pogaĉe. natrijum hidroksida. 6.088 ha.9 POTENCIJALNI KORISNICI I MOGUĆNOST PLASMANA Pri ekonomskoj analizi proizvodnje biodizel goriva potrebno je sagledati sve troškove proizvodnje sadrţane u proizvodnom lancu (troškovi proizvodnje sirovina. Od ekonomskih parametara pošlo se prvo od prodajnih (otkupnih) cena suncokreta (13.15 d/kg).70 d/kg) i soje (14.56 d/kg). a znatno kraće kod nas. odnosno 1. demivode i energije). pogona dispergovanih po celoj zemlji. b) o zabrani potrošnje korišćenih (otpadnih) biljni masnoća iz prţionica. njihova prerada u sirovo ulje i proizvodnja biodizela. intenzivno se provode istraţivanja korišćenja biljnih ulja od uljanih biljaka za proizvodnju biodizela.961ha i soja: 2. nevladinih. kamate) iznose 1. filtriranje i degumiranje). 4. Materijalni troškovi nastali u proizvodnji biodizela.961. soje.000 tona biodizel goriva. Najnoviji pogon „Ekomed“-a iz Panĉeva je dobar primer. Uz velike napore izgraĊeno je postrojenje i ovladano tehnologijom koja treba da omogući proizvodnju od 50. proizvodnja 70. Stimulacija prerade sirovog glicerola (nusproizvoda iz proizvodnje biodizela) i izvoza ĉistog glicerola. Za ostvarenje ovakvog mega projekta mora postojati. Omogućavanje uvoza korišćenih biljnih ulja bez uvoznih daţbina.63 d/kg. Donošenje i strogo sprovoĊenje propisa o namenskoj potrošnji biogenih masnoća. A za podsticanje i udovoljenje interesa proizvoĊaĉa neophodno je: 1. ceĊenje ulja.000 t/god. Istovremeno. stoĉne hrane. a) o zabrani potrošnje biljnih ulja kao dizel energenta. Pri ekonomskoj analizi proizvodnje biodizel goriva sagledani su svi znaĉajniji parametri koji utiĉu na formiranje cene biodizela u proizvodnom lancu koji ĉine proizvodnja uljarica. Najveći deo ovih istraţivanja usmeren je na tehnološki proces dobijanja biodizela. sumporne kiseline.000 tona godišnje proizvodnje biodizela trebalo angaţovati 28 zaposlenih. Dodavanjem troškova upotrebe osnovnih 102 . ObezbeĊivanjem povoljnih uslova za nabavku sirovina i repromaterijala i drugim podsticajnim merama moguće je ostvariti znaĉajnu proizvodnju biodizela u našim pogonima koja bi mogla biti dovoljna za naše potrebe pa i za izvoz. usitnjavanje semena.126 ha) na kojima treba da se obezbede potrebne koliĉine sirovina (suncokret: 15. uljana repica: 10.003.92d/kg. za koje bi trebalo obezbediti zarade u bruto iznosu od 11. privrednih asocijacija u oblasti biogoriva.8. biodizela. Usavršavanjem tehnologije moguće je povećati produkciju i na ĉitavih 70. uljane repice (12. Procenjuje se da bi za pogon od 10.600 dinara. ekonomski interes proizvoĊaĉa uljarica.4 Drţavne subvencije i unapreĊenje legislative i regulative Već više od dve decenije u Zapadnoj Evropi. ulja. šire se interesi za gradnju malih pogona (od 100.465 tona) za proizvodnju 10.000 tona biodizela godišnje. umanjeni za vrednost nuzproizvoda iznose 35. pre svega. Odabrane cene sirovina navedenih uljarica posluţile su kao podloga za sastavljanje kalkulacije biodizela. dok je manje paţnje posvećeno njegovoj ekonomskoj analizi. utvrĊeni su i drugi troškovi (ĉišćenje semena. Sve navedeno moţe doprineti poboljšanju uslova za proizvodnju biodizela u našoj zemlji. 5. 6.48 d/kg. 2. manjih. rastura i škarta iznose 2. do 500 tona godišnje) u okvirima poljoprivrednih gazdinstava.593 tona. restorana kao stoĉne hrane ili kao sirovine za proizvodnju koncentrata. U fazi reesterifikacije izraĉunati su troškovi razliĉitih vrsta materijala (metanola. u pogonima kapaciteta od 10. dok troškovi skladištenja. Pored cene sirovina. Pre ekonomske analize najpre su utvrĊene površine (suncokret: 7. preuzetih iz planskih kalkulacija za 2. više od 70. 3. c) o zabrani bacanja otpadnih biogenih masnoća u vodotokove. Troškovi upotrebe osnovnih sredstava (amortizacija. osiguranje.20 d/kg.92 d/kg. Ovo bi mogla biti okosnica razvoja drugih. uljane repice). odrţavanje.

MeĊutim. U Vojvodini se po jednom hektaru u proseku proizvede 2.000 ha. Takvih zemalja je u svetu 20 i u njima se nalazi 94% ukupnih svetskih površina pod suncokretom. 6. rastura i škarta od 2. soja (32%) i uljana repica (2%).10. Znaĉajno mesto u industrijskom bilju pripada uljanim biljkama. Danas se u Vojvodini proseĉno godišnje proizvede više od 270. do 2002. godine površine rastu po proseĉnoj godišnjoj stopi od 10. što dovodi do ograniĉavanja ove proizvodnje. Pošto troškovi proizvodnje biodizel goriva.000 tona. njihove prerade u ulje i proizvodnje biodizel goriva. kako je već napomenuto.635 ha). koji ĉine osnovu za donošenje njegove cene. Pri tome treba uzeti u obzir da su uljane biljke dobri predusevi i mogu doprineti većem koeficijentu korišćenja oranica. Soja se u istom periodu gaji na nešto manje od 5% oranica Vojvodine i uĉestvuje sa 25% u ukupnim površinama pod industrijskim biljem. soja i uljana repica. do 2002.10 ULJARICE U STRUKTURI SETVE U VOJVODINI Proizvodnja industrijskog bilja najviše je zastupljena u Vojvodini gde se usevi iz ove grupe gaje na površini od 294. Od analiziranih uljanih biljaka u pogledu površina dominiraju suncokret (66%). Gajenje uljanih biljaka je takoĊe najviše zastupljeno na podruĉju Vojvodine.000 t/god nije ekonomski opravdana. Kao najznaĉajnije uljane biljke na našim prostorima su suncokret. Na ovaj naĉin se iskorišćava nešto više od 18% oraniĉnih površina Pokrajine. što ĉini oko 78% ukupnih površina pod industrijskim biljem. 6. dok seljaĉka gazdinstva imaju nešto znaĉajnije proseĉne površine pod suncokretom (56%) u periodu od 1993.056 kg zrna soje.000 ha.83%. odnosno poslednjih deset godina ovi usevi angaţuju oko 15% oranica Vojvodine.000 t zrna suncokreta ili 90% ukupne proizvodnje u zemlji.10.63 d/kg. Kod sve tri veliĉine kapaciteta polazi se od sopstvene proizvodnje uljarica. Kao rezultat smanjenja površina i prinosa i ukupna proizvodnja ima negativna trend. Ovi usevi se u Vojvodini gaje.025 ha. U periodu od 1993. Soja se kao i suncokret preteţno gaji u Vojvodini. Pri godišnjem kapacitetu od 20. Proseĉne poţete površine su oko 74. Prinosi soje po jedinici površine više variraju 103 . do 2002. MeĊutim. godine i ima tendenciju porasta (stopa rasta 1.1 Proizvodnja suncokreta u Vojvodini Podruĉje Srbije se ubraja u one zemlje koje suncokret gaje na površini većoj od 100. troškova skladištenja. U organizovanju proizvodnje uljanih biljaka u Vojvodini nešto veću ulogu imaju poljoprivredna preduzeća (52%) u odnosu na seljaĉka gazdinstva (42%). u velikoj meri zavise od veliĉine kapaciteta proizvodnog pogona.000 t.48 d/kg i troškova zaposlenih od 1. Proizvodnja biodizela u proizvodnim kapacitetima do 3. Pad ukupne proizvodnje više je pod uticajem pada površina nego smanjenja prinosa. Industrijsko bilje se u Vojvodini gaji na proseĉnoj površini od 294.000 t i 20.2 d/kg dolazi se do cene koštanja biodizel goriva od 41. Površine pod suncokretom. Trend prinosa i ostvareni nivo nije dovoljan. godine. u analizi se pretpostavlja godišnji kapacitet proizvodnje biodizela od 3. što ĉini oko 87 % površina pod industrijskim biljem u Srbiji. Znaĉajno je napomenuti da dominantnu ulogu u površinama imaju poljoprivredna preduzeća. na proseĉnoj površini od 231. uz akumulativnu stopu od 10 %. odnosno 52% površina pod industrijskim biljem.000 tona.966 ha u periodu od 1993. U periodu 1993-2002 suncokret angaţuje oko 10% oranica. 6. što potvrĊuje visoka pozitivna vrednost proseĉne godišnje stope promene površina (21. uljane biljke s obzirom na znaĉaj koji imaju i potraţnje za biljnim uljima imaju mogućnost daljeg širenja u strukturi setve. 10. Za razliku od suncokreta i soje koji se gaje na znaĉajnijim površinama uljana repica se gaji na svega 0. zapaţa se da znaĉajno raste interes za ovim usevom na seljaĉkim gazdinstvima.2 Proizvodnja soje u Vojvodini Od ukupne proizvodnje ulja u svetu najveći deo ĉini ulje dobijeno od soje. sojom i uljanom repicom u Vojvodini (231.28%). proizvodnja biodizela je ekonomski opravdana. Pri tome se prikazuju detaljni proraĉuni troškova proizvodnje i cene biodizela za pogon kapaciteta 10. U celini posmatrano.025ha) ĉine 90% ukupnih površina pod ovim usevima u Srbiji (255.25% oranica sa nešto većim uĉešćem od 1% u površinama pod industrijskim biljem u Vojvodini.966 ha.sredstava do 1.23 d/kg.22%). Pozitivan trend površina prati i tendencija porasta prinosa. kada se posmatraju pojedini usevi poljoprivredna preduzeća imaju veći doprinos u proizvodnji uljane repice (86%) i soje (65%).000 t. Suncokret se uglavnom gaji u Vojvodini.

nova radna mesta i novo domaće trţište za farmere da ojaĉaju Ameriĉku energetsku i ekonomsku sigurnost. godini pomoć po toni iznosila 72.487 kg/ha. Proizvodnja biodizela predstavlja novo ili dodatno angaţovanje preraĊivaĉkih kapaciteta u tehniĉkom i tehnološkom smislu. Proizvodnja uljane repice u Vojvodini Uljana repica. a u poreĊenju sa suncokretom varijabilnost je više izraţena. tako da je u 2001/2002. UvoĊenjem visoko produktivnih mašina i novih tehnologija u visoko razvijenim zemljama ovaj procenat je sveden daleko ispod 10 a u nekim i ispod 5 %.37 € . Ovo se takoĊe odnosi i na punu kontrolu ulaznih sirovina i meĊufaznu kontrolu procesa proizvodnje. Ekonomski pokazatelji uspešnosti merkantilne proizvodnje uljanih biljaka ukazuju na slabu konkurentnost ovih useva.u odnosu na prinose suncokreta. do 2002. Formiranje novih proizvodnih pogona je izvesno i treba oĉekivati da će se.10. Pomoć se vezuje za ostvarenu proizvodnju. zahteva posebnu paţnju u smislu striktnog poštovanja propisane tehnologije proizvodnje. Pri tome će biti potrebno angaţovanje radnika razliĉitih struka i nivoa kvalifikacija. Nema znaĉajnijih razlika u nivou i porastu prinosa izmeĊu poljoprivrednih preduzeća i seljaĉkih gazdinstava. Procene ukazuju da bi se za potrebe malog pogona za proizvodnju biodizel goriva trebalo angaţovati 2530 radnika. a samim tim i proširi namena ovih useva u pogledu proizvodnje biodizela. Ukupna proizvodnja soje u Vojvodini je oko 152. ali još uvek ne predstavljaju dobar stimulans da se proizvodnja uljanih biljaka uĉini stabilnom. Imajući u vidu da su najviši prinosi ovog useva ostvareni u evropskim zemljama (Nemaĉka 3. O znaĉaju uvoĊenja biodizela u široku praksu najbolje govori izjava Ameriĉkog udruţenja za biogoriva: «Jednom kada bude potpuno komercijalizovan. za svaki novi pogon je potrebno angaţovati odreĊeni broj radnika. Pri ovome treba imati na umu potrebu da se izvrši prekvalifikacija i dokvalifikacija radne snage za specifiĉne poslove u procesu proizvodnje biodizela.4 Uticaj proizvodnje biodizela na otvaranje novih radnih mesta U našoj zemlji u poljoprivredi je angaţovano oko 30 % radno sposobnog stanovništva.000 t.89%). Pri tome se oĉekuje da bi taj pogon radio u tri smene sa punom kontrolom procesa i tehnologije proizvodnje. godine registruje znaĉajnije povećanje površina pod ovim usevom na seljaĉkim gazdinstvima (stopa rasta 60. uz odgovarajuću podršku Drţave.10. Za razliku od površina koje izrazito variraju.662 kg/ha svrstava ovo podruĉje na 7 mesto u svetu po nivou prinosa. koji su potencijalno moguće upotrebljivi za proizvodnju biodizela. za koji će biti zaduţeni za to kvalifikovani radnici i kontrolori (laboratorije).828 ha. Ovakav trend treba oĉekivati i kod nas. Prihvatajući u odrĊenoj meri disperziju proizvodnih kapaciteta shodno usvojenoj strategiji. Pokretanje ovih pogona ili usmeravanje na intenzivnu proizvodnju biodizela svakako zahteva angaţovanje odreĊene radne snage.87%) pri ĉemu se u periodu od 1993. veoma brzo pojaviti. Poznato je da se u Evropskoj uniji gajenje uljanih biljaka subvencionira. pored suncokreta i soje na podruĉju Vojvodine se gaji na proseĉnoj površini od 3. OdreĊene stimulativne mere se preduzimaju i na podruĉju Vojvodine. u najvećem broju sluĉajeva nisu dovoljno uposleni ili su pak potpuno van pogona. U celini posmatrano površine karakteriše pozitivan trend (stopa rasta 3. U odnosu na druge ratarske useve površine pod uljanom repicom se karakterišu vrlo izraţenim oscilacijama (koeficijent varijacije 101.3. prinosi uljane repice su stabilniji od soje. 104 . U tom cilju treba uloţiti znaĉajne napore jer prinosi u posmatranom periodu imaju negativan trend. 6. Procenjuje se da bi za potrebe malog pogona za proizvodnju biodizela bilo neophodno angaţovanje 25-30 radnika. 6. što ĉini oko 85 % ukupnih površina pod ovim usevom u Srbiji.47%). Treba napomenuti.183 kg/ha) sigurno je da u pogledu povećanja prinosa postoje odreĊene rezerve. da proizvodnja biodizela u malim pogonima. Posebno se mora obratiti paţnja na dostizanje i odrţavanje standardnog kvaliteta proizvoda-biodizela. onda ostvareni proseĉan prinos u Vojvodini od 1. da oĉiste vazduh i da pomognu smanjenju efekta staklene bašte» Proizvodni kapaciteti u hemijskim fabrikama. biodizel će imati glavnu ulogu u izgradnji stabilnog društva-nove rafinerije. Ako se ima u vidu da je proseĉan prinos u svetu 1.

U Zakon o energetici dodati plan ostvarivanja proizvodnje i korišćenja biodizela u narednom periodu .u okviru Strategije razvoja poljoprivrede Republike Srbije ukljuĉiti deo posvećen strategiji proizvodnje i korišćenja biodizela . Osnovni izvor tih sredstava mora bazirati na uštedi Drţave na uvozu energenata koji se supstituišu biodizelom i nuzproizvodima u proizvodnji biodizela. Prodaju biodizel goriva omogućiti izbalansiranom politikom cena biodizela u odnosu na fosilni dizel. a kako je najbolji finansijski podsticaj to znaĉi da moraju biti predviĊena odgovarajuća finansijska sredstva. neophodno je saĉiniti strategiju koja će omogućiti postizanje ovog cilja. Radi obezbeĊivanja podsticaja proizvodnje biodizela neophodno je dovršiti standardizaciju kvaliteta biodizela. Poljoprivreda je osnovni izvor sirovina za proizvodnju biodizel goriva. o podsticajna sredstva za proizvodnju biodizela. Prvenstveno otpadna ulja predstavljaju zagaĊivaĉe vode. o podsticajna sredstva za izradu projektne i tehniĉke dokumentacije za postrojenja za proizvodnju biodizela. a sve u cilju što brţeg ukljuĉivanja u opšte Svetske tokove.novĉana podsticajna sredstva za proizvodnju uljane repice koja je namenjena preradi u biodizel.dovršiti rad na standardizaciji kvaliteta biodizela i postojeću tehniĉku preporuku TP 13 BD prevesti u odgovarajući standard. Podsticaji u domenu poljoprivredne proizvodnje moraju izaći iz okvira standardnog tretmana koji je prisutan u uobiĉajenoj politici proizvodnje hrane i proizvodnji industrijskog bilja. Merama ekonomske politike potrebno je omogućiti da cena biodizel goriva bude 5-10 % niţa od fosilnog dizela.osnivanje organizacija (preduzeća) za distribuciju biodizela osnivanje organizacija (preduzeća) za prodaju biodizela . Prikupljanje otpadnih ulja je potrebno iz dva razloga. Razloge za proizvodnju biodizela traba posmatrati sa ekonomskih. Sve napred navedeno upućuje na potrebu izrade posebnog dokumenta koji bi do kraja definisao Strategiju razvoja proizvodnje i korišćenja biodizela u svetlu svih relevantnih ĉinjenica. . Ovo bi omogućilo obezbeĊivanje novĉanih podsticajnih sredstava za njenu proizvodnju i zagarantovanu otkupnu cenu. Imajući u vidu neophodnost uvoĊenja biodizela u standardnu upotrebu. Politika u domenu podsticanja proizvodnje uljanih kultura namenjenih preradi u biodizel mora biti veoma fleksibilna a istovremeno i oprezna i strogo kontrolisana.podsticanje istraţivanja na širenju palete sirovina za proizvodnju biodizela i unapreĊenja tehnologije proizvodnje i primene biodizela. o plaćanje poreza na neodrţavanje poljoprivrednog zemljišta.Uredbama Vlade Republike Srbije definisati naĉin prikupljanja i trošenja podsticajnih sredstava za proizvodnju i korišćenje biodizela . Moraju se planirati potrebne koliĉine proizvoda i za njih obezbediti maksimalno povoljne uslove. alternativno i ekološko teĉno gorivo. Poseban podsticaj treba predvideti za privoĊenje kulturi novih površina koje bi bile namenjene proizvodnji uljane repice – biodizelu. podsticanja prikupljanja otpadnih ulja. Politika u pravcu 105 . U oba sluĉaja mora postojati odgovarajući podsticaj. podsticati angaţovanje slobodnih kapaciteta u hemijskoj industriji. i sakupljanju odreĊenih koliĉina biljnih ulja iz domaćinstava i restorana. Prodor otpadnih ulja u vodotokove utiĉe na zagaĊenje istih i povećana ulaganja u preĉišćavanje. promocija i edukacija na svim nivoima . Interes za biodizel mora iskazati pre svega Drţava.merama ekonomske politike omogućiti da cena biodizela u primeni bude za 5 – 10 % niţa od cene fosilnog dizela. Biodizel.izgradnja pumpnih stanica (dogradnja uz postojeće pumpne stanice namenjene prodaji fosilnih goriva) . Proizvodnja uljane repice treba da bude tretirana na isti naĉin kao i proizvodnja industrijskog bilja koja je do sada bila premirana a to znaĉi: . energetskih i ekoloških aspekata. Razlozi su višestruki i treba ih posmatrati sa ekonomskih. o povoljnim uslovima kreditiranja izgradnje postrojenja za proizvodnju biodizela. Pri ovome treba napomenuti da se mora definisati ukupna koliĉina predviĊena za otkup na nivou Drţave i shodno tome ugovarati proizvodnja.zagarantovana otkupna cena i osiguran otkup svih ugovorenih koliĉina.6. Drţava svoju politiku mora usmeriti u pravcu: donošenja podsticajnih mera za proizvodnju uljanih kultura. Proizvodnja biodizela mora bazirati na dve pretpostavke : mogućnost proizvodnje definisanih koliĉina uljarica. shodno opštim zahtevima Evropske Unije kao i iz razloga ekologije i opšteg oĉuvanja ţivotne sredine. Poznata je ĉinjenica da jedan litar otpadnog ulja zagadi milion litara pijaće vode. Radi obezbeĊenja podsticaja proizvodnje biodizela neophodno je uĉiniti nekoliko stvari i to: . . .11 PREDLOG STRATEGIJE UVOĐENJA BIODIZELA U PRAKSU U cilju podsticanja proizvodnje uljane repice kao osnovne sirovine za proizvodnju biodizel goriva neophodno ju je tretirati kao industrijusku biljku. energetskih i ekoloških aspekata. o uvoĊenje ekoloških poreza na neekološko gorivo.

Brkić M. ĉasopis PTEP. Gaćeša. tako i širom otvorenih vrata za izvoz za proizvode koji obezbeĊuju organsku proizvodnju hrane i leĉenje biosintetiĉkim bioaktivnim materijama.. Angaţovanje slobodnih kapaciteta u hemijskoj industriji je svakako jedna od mogućnosti. Tojagić. 2. Pejin. Revija. obezbeĊuje se povećana zaštita ţivotne sredine i smanjenje zagaĊenja vazduha u gusto naseljenim mestima. 6. M. R. Razmovski. Povoljnim kreditnim aranţmanima je omogućeno uticanje na ţeljeni pravac razvoja. Paunović. Istraţivanja proizvodnje i upotrebe biofertilizatora. moguće je usmeravanje proizvodnje biodizela u ţeljenom pravcu. Pajin. p. 3. Studija.. Siriški J. Marjanović. 106 . Niška Banja. a sa druge strane zakonskom regulativom u vidu propisa vezanih za prinudu i konsekvence ukoliko se ista ne poštuje u tom domenu. Tehnološki fakultet. kako zbog mogućnosti plasmana u zemlji. biopesticida i drugih bioaktivnih supstanci kao i biosintetiĉkih biodegradabilnih termoplastiĉnih materijala imaju svoju perspektivu na podruĉju Vojvodine. Usmeravajući ovako dobijen biodizel za potrebe transporta i javnog prevoza u naseljenim mestima. D. Pivniĉki G: Analiza utroška klasiĉnih vrsta energenata u poljoprivredi i mogućnost supstitucije istih sa obnovljivim izvorima energije. Janić T. Zbornik radova sa I regionalnog simpozijuma: "Chemistry and the Enviroment. 6. Mastilović. Na ovaj naĉin je moguće obezbediti relativno velike koliĉine otpadnih ulja koja se mogu upotrebiti za proizvodnju biodizela. 12 LITERATURA 1. 2006. S. B. Baras J.. sa jedne strane. Dodić. J. Verešbaranji.sakupljanja otpadnih ulja mora bazirati sa jedne strane na podsticaju sakupljanja otpadnih ulja i masnoća. s. 7(2003)5. dok se u drugom koraku moţe oĉekivati intenzivnije formiranje samostalnih preduzeća sa osnovnom delatnošću proizvodnje biodizela. a moguća je i kombinacija navedenih.. R. Najverovatniji racionalni scenario je u dve etape. EU. Furman. 1996. Jakovljević. May. a isto tako i od distribucije biljnog ulja. Paţljivim i odmerenim politiĉkim delovanjem.: Ekološki aspekti korišćenja metilestara biljnih ulja kao goriva. Novi Sad.. PreraĊivaĉki potencijali u prehrambenoj industriji AP Vojvodine. a naroĉito u velikim gradovima.. Lj. Tehnološki fakultet. Dimić. R. T. E. Agronomska saznanja. formiranje posebnih preraĊivaĉkih kapaciteta je druga. Brkić. Prerada uljanih kultura u biodizel predstavlja drugu kariku u lancu i ona se moţe odvijati po više mogućih scenarija. 5. Novi Sad. a pre svega u domenu kreditne politike.. Prodaja za kupce na benzinskim pumpama se moţe usmeravati izbalansiranom politikom cena biodizela u odnosu na fosilni dizel. Petrović.. U prvoj etapi izvršiti podsticanje upošljavanja slobodnih kapaciteta u hemijskoj industriji i fabrikama za preradu ulja. Društvo hemiĉara Srbije. Nikolić. ili pak u okviru postojećih pumpnih stanica za fosilna teĉna goriva. 1995. 2003. D. J. Distribucija biodizela zahteva specifiĉan pristup i u znatnoj meri se razlikuje od distribucije fosilnog teĉnog goriva. Pri tome se moţe uticati na politiku cena ovog biodizela sa više vrsta podsticaja u zavisnosti za koju svrhu se preuzeti biodizel namerava upotrebiti. s. S. Prodaja biodizela se moţe odvijati na posebnim mestima – pumpnim stanicama. Poseban plasman je moguće organizovati za potrebe poljoprivrede. Novi Sad. Lj. Directive 2003/30/EC of the European Parliament and of the Council. Pejin. Furman. Ova ĉinjenica nameće i potrebu formiranja posebnih distributivnih jedinica u okviru postojeće distributivne mreţe ili pak formiranje novih distributivnih centara. 6. Nikolić. IV(1994). et al: Metil estri suncokretovog ulja-gorivo za dizel motore. 95-98. I. R. Lukić. N.. Milanović. Vraĉar. Stanje i mogućnosti razvoja proizvodnje i primene etanola u Jugoslaviji.10-14. S. S. R. T. 4.

ukljuĉujući i internet. Opasnosti Sporo prihvatanje novina. Neravnomerno razvijena mreţa zdravstvenih ustanova. 107 . Razvoj srednjih i malih preduzeća. Nedovoljna primena novih tehnologija u obrazovanju i radu medicinskog kadra. Nedovoljan akcenat na preventivne aspekte primene novih tehnologija u medicini. Nauĉna i struĉna saradnja medicinskih instituta i radnika sa vrhunskim svetskim i evropskim centrima. Optimalno dodiplomsko obrazovanje medicinskog kadra. Loš socio-ekonomski status graĊana. Neravnomerna dostupnost mreţe sredstava za komunikaciju. Nedovoljna nauĉna i struĉna saradnja medicinskih instituta i radnika sa vrhunskim svetskim i evropskim centrima. Reforma i osavremenjivanje poslediplomskog obrazovanja medicinskog kadra sa akcentom na preventivno delovanje primene novih tehnologija u medicini. Institucionalno i legislativno normiranje kvaliteta pruţene zdravstvene usluge i nivoa njene usklaĊenosti sa svetskim standardima i regionalnim potrebama. OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA AP VOJVODINE U MEDICINI I FARMACIJI SWOT ANALIZA PRIMENE NOVIH TEHNOLOGIJA U MEDICINI U AP VOJVODINI Jake strane Slabosti Nedovoljno savremeno poslediplomsko obrazovanje medicinskog kadra.. Odsustvo permanente kontrole kvaliteta. ukljuĉujući i medicinske radnike. Nedovoljno razvijena svest o uticaju ţivotne sredine na zdravstveno stanje stanovništva. Optimalan broj stanovnika za implementaciju dobre medicinske prakse. Mogućnosti Reforma zdravstvene delatnosti u skladu sa lokalnim i regionalnim specifiĉnostima. Nedovoljne i diskontinuirane investicije.7. Mala dostupnost celokupnom stanovništvu Vojvodine. koja bi imala ulogu u proizvodnji licenciranih i originalnih instrumenata i sredstava za upotrebu u medicini. Nedostatak struĉnih kadrova. Razvijena mreţa zdravstvenih ustanova. Institucionalno i legislativno normiranje kvaliteta pruţene zdravstvene usluge i nivoa njene usklaĊenosti sa svetskim standardima i regionalnim potrebama. Razvijena mreţa sredstava za komunikaciju.

. . kada je u pitanju lekovito i/ili aromatiĉno bilje.Slaba komunikacija i saradnja izmeĊu nauĉnih. kao i korisnika u našoj zemlji. . odnosno proizvoda spremnog za trţište. . obiĉno nemaju završni i najvaţniji deo. Mogućnosti . . ali i od zainteresovanih korisnika rezultata projekata. . . odnosno istraţivaĉkih institucija i korisnika. .Dovoljan broj struĉnjaka iz razliĉitih oblasti neophodnih za razvoj novih tehnologija. a pre svega razvojnih projekata. . odnosno upravo tu konkretnu primenu. . ukljuĉujući sledeća dostignuća: kompjuterski sistemi za dijagnostiku telemedicina internet informacije za pacijente porodiĉni doktori – eksperti prevencija naslednih oboljenja – oĉitan humani genom promena riziĉnog ponašanja i personalizovana terapija.Nazainteresovanost krajnjeg korisnika rezultata projekta. «start up» preduzeća.Investiranje u ovu vrstu projekata od strane AP Vojvodine i Republike Srbije.NesprovoĊenje projekta do samog kraja.Zajedniĉka proizvodnja i plasman proizvoda sa stranim kompanijama. . kao podrška novim tehnologijama u farmaciji. . . .Finansijski jaka farmaceutska industrija.2 SWOT ANALIZA PRIMENE NOVIH TEHNOLOGIJA U FARMACIJI U AP VOJVODINI Jake strane . .Nedovoljna primena novih tehnologija.Otvaranje novih MSP i «start up» preduzeća u kojima bi bilo mesta za inventivne. Slabe strane .3 SADAŠNJOST I PERSPEKTIVE U MEDICINSKOJ I FARMACEUTSKOJ NAUCI U VOJVODINI.Sporost u prihvatanju novih i savremenih dostignuća nauke.Nedovoljne investicije za projekte uvoĊenja novih tehnologija u farmaciji. mlade struĉnjake iz oblasti koje su neophodne za rad takvih preduzeća. 108 . ali i u inostranstvu na zajedniĉkom radu u okviru konkretnih projekata.7. . postojeće farmaceutske industrije) sa najnovijim tehnologijama u oblasti farmacije. Opasnosti .Nedovoljna saradnja izmeĊu nauĉnih i istraţivaĉkih institucija u okviru razliĉitih projekata. edukaciju. tako i za izradu projekata vezanih za uvoĊenje i razvoj novih tehnologija u farmaciji. «klasiĉnih» tehnologija. tako i kompanijama koje se bave proizvodnjom u oblasti farmacije.Projekti koji za cilj imaju odreĊenu primenu u industriji i šire u privredi.Ekološki ispravne sirovine biljnog porekla.Saradnja svih zainteresovanih strana.Istraţivaĉke institucije. 7.Kvalitetne sirovine kojih ima u dovoljnim koliĉinama. EVROPI I SVETU Sadašnji nivo razvoja medicinske nauke i tehnologije pruţa brojne mogućnosti za osavremenjivanje i unapreĊivanje dijagnostike i terapije.Podrška AP Vojvodine u projektu razvoja novih tehnologija.Mogućnost proizvodnje sirovina biljnog porekla u potrebnim koliĉinama. što je osnova za dobijanje kvalitetnog proizvoda. koji su sposobni kako za osnovnu i dopunsku. odnosno malih i srednjih preduzeća (MSP) – privrede u celini. odnosno fakulteti i instituti. ĉiji je cilj dobijanje kvalitetnog proizvoda primenom novih ili tzv. odnosno nauĉno-istraţivaĉkih institucija u Vojvodini i Srbiji. .Upoznavanje potencijalnih korisnika (MSP.Nedovoljna saradnja sa inostranim kako nauĉnim institucijama.

veku nam se na raspolaganju nalazi veliki broj novih tehnoloških i nauĉnih unapreĊenja. kao što je ambulantna dijagnostika MRI (magnetic resonance imaging). godine u okviru «300 najvećih preduzeća u Srbiji» nalaze se i dve farmaceutske kuće iz Vojvodine. odnosno da spremno i precizno izvrši analizu koristi i troškova ("cost-benefit analysis").Šabac. tako i za pojedince. i nove intervencije u pruţanju zdravstvenih usluga (nove tehnologije). što je jedini preduslov za uspeh medicine u budućnosti. Nove tehnologije su sve brojnije. mestu po visini ukupnog prihoda. 7. i to: «Hemofarm» iz Vršca.3. 7. Primer otkrića i uspešnog leĉenja infekcije bakterijom Helicobacter pylori kod ulkusa ţeluca. Primeri za navedene tvrdnje su već prisutni u svakodnevnom radu. Republika Srbija u celini ima nekoliko vrlo uspešnih fabrika koje se bave proizvodnjom lekova. Farmaceutska industrija je. Opšte je poznato da je farmaceutska industrija jedna od najprofitabilnijih privrednih grana u svetskim razmerama. mestu po visini ukupnog prihoda i na 262.3. sa ĉime smo uvek suoĉeni. u obliku koji će biti od vitalnog znaĉaja za rad lekara u oblasti primene savremenih tehnologija. nekadašnje procedure koje su zahtevale da pacijenti provode veoma dug period hospitalizacije. S obzirom na to da većinu oboljenja savremene civilizacije izaziva više od jednog etiološkog faktora. koja će omogućiti da na visokom struĉnom nivou budu integrisani i prikazani najnoviji rezultati nauĉnih analiza. fiberoptiĉkim endoskopima i artroskopima.1 Nove informacije i tehnologije donose i nove odgovornosti Za najveći deo medicinskih problema i oboljenja.U 21. kao što su: «Galenika» iz Zemuna. i «Jugoremedija» iz Zrenjanina. mestu po visini kapitala. upravo u ovim okolnostima. svakako. itd. skuplje. odluke o primeni terapije se moraju donositi sofisticiranim analizama rizika za svakog pacijenta ponaosob.3 Budućnost bolniĉkih ustanova Primenom najnovijih tehnologija u medicini. tako i u našoj zemlji. Naime. veku. 7. razvoj nauke i prakse u budućnosti je veoma teško predvideti. kako za celokupnu populaciju. pri ĉemu se broj novih sredstava. koja se nalazi na 124. savremena nauka ima obavezu da javno publikuje dobrobiti od inovacione metode. i 21. a to su: promene u demografiji. ali i mnogo efikasnije nego ranije. velika oĉekivanja u rešavanju zdravstvenih problema. MeĊutim. koja sigurno imaju veliki znaĉaj u praktiĉnoj medicini i farmaciji. Ovakve odluke uvek zavise od finansijskog stanja drţave i nejednakosti meĊu ljudima i nacijama u dostupnosti savremenih tehnologija. kao i etabliranje precizne legislative koja će omogućiti lekarima i pacijentima da se ne suoĉavaju sami sa izazovima donošenja odluke o primeni novih tehnologija u medicini. savremena medicina se nalazi pred izazovom da u zavisnosti od individualnih potreba svakog pojedinaĉnog pacijenta. biće primenjene u ustanovama koje ambulantno sprovode veliki broj procedura. Svake godine se na trţištu naĊe preko pedeset novih lekova. Po podacima iz lista «Ekonomist» od 14. a u isto vreme (odvojeni linkovi za lekare i pacijente) omogućiti pacijentima da budu na vreme i samostalno informisani. Savremeni svet je danas suoĉen sa tri osnovna problema u zdravstvenom sistemu. odnosno na 38. kao i ambulanta hirurgija. pokazuje da će 109 .3. procedura i naĉina za pruţanje zdravstvene nege stalno povećava. koja je u potpunosti eliminisala hirurške operacije kod ovakvih pacijenata.2 Nauĉne publikacije U najskorijoj budućnosti je neophodno da se u regionu Vojvodine oformi medicinska i farmaceutska elektronska baza podataka na srpskom i drugim zvaniĉnim jezicima. neophodno je bolje razumevanje i tumaĉenje svih podataka i rezultata kojima raspolaţemo. i pored velikog uspeha medicine i farmacije u 20. mora doneti tešku odluku kod koga i u kojoj meri će najsavremenija dostignuća u medicini moći da budu primenjena. «Zdravlje» iz Leskovca. odnosno predviĊanje negativnih efekata primene novih tehnologija u medicini. kako bi efektivno utrošili vreme liĉnog kontakta sa lekarima. mestu po visini kapitala. koji se nalazi na 20.08. U kratkom vremenskom intervalu nakon etabliranja i poĉetka primene pojedine nove tehnologije u medicini. «Zorka-Pharma» .2006. jedna od vodećih imdustrijskih grana kako u svetu. ali i celokupnog statusa regiona i drţave.

Razvoj farmaceutskih preparata dovodi do mogućnosti ponovnog uspostavljanja krvotoka kroz stenotiĉne arterijske krvne sudove i rastvaranja ugrušaka kod akutne tromboze. zaposleni. ĉiji su uzroĉnici rezistentni na antimikrobne lekove. itd. svakako. b) Gotove forme lekova Za proizvodnju gotovih formi lekova u našoj zemlji je karakteristiĉno da se sve fabrike bave proizvodnjom završnog oblika lekova na bazi stranih licenci i/ili na bazi farmakološki aktivnih supstanci (FAS). 7. proizvodnja samih FAS je predmet hemijske i/ili farmaceutske industrije. Kada je reĉ o oboljenjima. što se najĉešće naziva «baziĉna proizvodnja» (takva je bila. uloga infektivnih uzroĉnika u etiopatogenezi ovih oboljenja je dokazana kod nekih pacijenata. nije ekonomski opravdano. koronarnog oboljenja arterija. koji su proizvod farmaceutske industrije. odnosno nekoliko kompanija u svetu koje proizvode odreĊenu FAS. daje mogućnost za uvoĊenje novih tehnologija u farmaciji. dok Fabrika antibiotika nije zatvorena). izdata 2000. Tretman infektivnih oboljenja je. proizvodnja penicilina u «Galenici». takoĊe. uglavnom proizvedenih u inostranstvu. a i naše farmaceutske kuće. V. potrebna i investicija za korišćenje patenta ili licence za dobijanje odreĊene FAS. od kojih su neke i predmet proizvodnje i nekih drugih grana industrije. Ova grupa lekova. diabetes mellitus i maligni tumori (ukljuĉujući hepatome. meĊu prvima karcinoma dojke. proizvodnje i dobijanja «ĉistih» FAS. tako i u svetu. Brojni novi lekovi imaju cilj da smanje incidenciju ateroskleroze. fabrika – malo ili srednje preduzeće (MSP). pre svega najvećeg broja FAS. 110 . karcinom ţeluca i limfom). u našoj zemlji. i drugi koji obuhvata infektivna oboljenja ĉiji tretman zahteva hospitalizaciju. Investiranje u ovaj deo farmaceutske tehnologije. kao što su progresija ateroskleroze. godine) i ostalim farmaceutskim priruĉnicima koji daju sve najvaţnije podatke za izradu i primenu odreĊenog farmaceutskog preparata. Drugom tipu infektivnih oboljenja pripada rastući broj hroniĉnih stanja koja su izazvana latentnim infekcijama.). a pre svega srĉanog i moţdanog udara. jer je pored troškova same proizvodnje (lokacija. tj. Prve dve grupe lekova su predmet izrade u okviru apoteka i apotekarskih ustanova. U budućnosti će biti neophodan paţljiv tretman dva osnovna tipa zaraznih oboljenja. kao što je ulkus ţeluca izazvan Helicobacter pylori ili karcinom cerviksa izazvan virusima. Ovaj zakljuĉak uglavnom vaţi i za pomoćne supstance. koje ĉine najvaţniji deo svakog leka. ureĊaji i mašine. kontrola kvaliteta.bolnice u budućnosti postati mesta na kojima će biti leĉena iskljuĉivo stanja i bolesti koja se ne mogu tretirati u ambulantnim uslovima. Brojne su kompanije koje razvijaju proizvode biotehnologije usmerene ka prevenciji. magistralne i gotove lekove. jer su to lekovi koji se najĉešće izraĊuju ex tempore (prema potrebi) prema procedurama i propisima koji se nalaze u vaţećim farmakopejama (u našoj zemlji je to Ph. ĉija je upotreba dozvoljena. Upravo iz ovih razloga kako kod nas.3. dijagnostici i tretmanu velikog broja malignih tumora. podela na oficinalne. na primer. i pomoćnih supstanci. prvi tip. zajedno sa parafarmaceutskim preparatima i kozmetiĉkim proizvodima. Jug. Poslednja grupa lekova su gotovi lekovi. koje se nalaze u propisanoj formulaciji leka. Svakako je ekonomski neopravdano ulaganje u proizvodnju. koju zatim u svojim proizvodima koriste mnogobrojne svetske. jer već postoji u svetu veoma jaka konkurencija. u prvom planu u cilju smanjenja broja pacijenata koji se leĉe u hospitalnim uslovima. c) Lekovi budućnosti Primena velikog broja farmaceutskih preparata omogućuje uspešan tretman velikog broja razliĉitih oboljenja. kao što je prehrambena industrija.4 Farmaceutski preparati u medicini a) Lekovi Podela lekova moţe biti izvršena na nekoliko naĉina. ali jedan od najvaţnijih je. koja inaĉe ĉine najveći procenat kod hospitalizovanih pacijenata.

film-tablete. koji se aplikuju intravenski. Kada je u pitanju proizvodnja i dobijanje «ĉistih» FAS. ali i drugih hemijskih supstanci. uglavnom. a moguće je i proizvoditi razliĉite parafarmaceutske i kozmetiĉke preparate. a samim tim i oblast za koju se oĉekuju velika materijalna ulaganja. 2.5. 2. U cilju proizvodnje.5 Pravci tehnološkog razvoja u oblasti farmacije Pravci tehnološkog razvoja u farmaciji u okviru AP Vojvodine mogu se podeliti u dva dela: 1. tablete. prodavati polazni materijal. predstavljaju. poluĉvrstom i ĉvrstom obliku. apsolutno nepoţeljno i neprihvatljivo). 7. ĉija je primena odobrena u terapiji.1 Dobijanje farmakološki aktivnih supstanci U cilju dobijanja FAS koje bi se inkorporirale u gotov farmaceutski oblik. u ovom sluĉaju drogu (droga predstavlja biljni materijal. uz mogućnost nastajanja nusproizvoda reakcije. spektrofotometrija i druge metode). FAS dobijene na neki od prethodnih naĉina je u cilju poboljšanja osobina. nego na svetskom i domaćem trţištu.7. U zavisnosti od samog preparata. predstavljaju i poluproizvod koji je polazna sirovina za dobijanje «ĉistih» FAS primenom razliĉitih postupaka separacije i preĉišćavanja. Proizvodi ekstrakcije su teĉni ekstrakti (Extracta liquida). odnosno oficinalne FAS. predstavljaju sveobuhvatne projekte koji pored uĉestvovanja struĉnjaka razliĉitih profila. proizvoĊaĉ je duţan da obezbedi uslove za proizvodnju. uvek postoji prostor za razvoj novih tehniĉkotehnoloških postupaka za dobijanje ovih vrednih supstanci. kao što su na primer ekstrakti. cele biljke ili propisane delove lekovite i/ili aromatiĉne biljke. moguće transformisati primenom hemijskih i biohemijskih metoda (npr. i 3. u tehnološkom smislu. znaĉajno je i u oblasti analitiĉkih metoda za kvantitaciju. lekovite masti. Ekstrakti. Svakako da je daleko bolje i ekonomiĉnije dobiti proizvod. draţeje. transdermalni terapijski sistemi (TTS). moguće je dobijanje ovih supstanci: 1. bilo da su potpuno nove (sa napomenom da istraţivanja u oblasti dobijanja novih FAS za primenu kako u humanoj. Ove supstance. sirupi.3. tako i veterinarskoj terapiji. pored analitiĉkih metoda koje se koriste u medicini i farmaciji široka. Kao aktivna komponenta u ovim farmaceutskim preparatima se moţe koristiti ekstrakt ili FAS. odgovarajući naĉin kojim se spreĉava gubitak aktivnih principa). što je svakako. gde je primena takvih metoda neophodna (neke od metoda za kvantitaciju su teĉna hromatografija pod visokim pritiskom – HPLC. koriste se FAS razliĉitog stepena ĉistoće.). podrazumevaju veoma velika finansijska ulaganja i po pravilu. koji je osušen na propisani. ukoliko je za odreĊeni preparat propisano da se proizvodi kao sterilan oblik leka. jer su neophodne i za metode kvantitacije u drugim oblastima. Oblici gotovih lekova koji bi se proizvodili su: kapi. odnosno dobijanja ekstrakata koji u sebi sadrţe FAS. ili već dobro poznate. U zavisnosti od zahteva za odreĊeni preparat. supstance koje su pogodnim metodama izolovane iz razliĉitih izvora i potpuno preĉišćene ili su proizvod hemijske sinteze. cena 111 . povećanje rastvorljivosti FAS u vodi omogućava njeno inkorporiranje u injekcione rastvore. a pre svega farmakološkog delovanja. kao što je na primer sterilnost. pa je ponekad dovoljno da u formulaciji završnog preparata bude i odreĊeni ekstrakt. supozitorije. hemijskom sintezom (postupci su najĉešće patentirani i komplikovani. gusti ekstrakti (Extracta spissa) i suvi ekstrakti (Extracta sicca). koja za cilj imaju i ostvarivanje velikog profita). gasna hromatografija – GC uz primenu odgovarajućeg detektora. veku. Razvoj novih preparata na bazi farmakološki aktivnih supstanci (FAS) sadrţanih u lekovitom i/ili aromatiĉnom bilju. Dobijanje «ĉistih» FAS. masenog spektrometra – MS. primenom biotehnoloških procesa (biotehnologija je metoda izbora i predstavlja najzanimljiviju nauĉnu oblast sa širokim spektrom primene.3. i. npr. odnosno tzv «bela soba». U zavisnosti od same supstance. Mala i srednja preduzeća (MSP) za proizvodnju gotovih lekova u teĉnom. dobavljeni iz inostranstva. predstavljaju višegodišnja istraţivanja). popularno nazvane «fine hemikalije». odnosno odreĊivanja sadrţaja tih supstanci u najrazliĉitijim uzorcima. Primena im je. i opšte je poznato da je predviĊeno da će biti vodeća oblast istraţivanja i primene u 21. ekstrakcijom iz prirodnih sirovina. koji u odreĊenoj koncentraciji sadrţi odreĊenu FAS. infuzioni i injekcioni rastvori. «klasiĉni» postupci ekstrakcije ili savremeni metodi ekstrakcije. neophodno je primeniti postupke i ureĊaje koji su neophodni bilo da se primenjuju tzv. a zatim postupcima izolovanja i preĉišćavanja postići odgovarakući kvalitet FAS. pre svega prirodnih.v. po relativno niskoj ceni. dobijeni u našoj zemlji ili ako je to ekonomski opravdano.

TTS sa matriksom – oslobaĊanje sa kontrolom difuzije (oslobaĊanje FAS se kontroliše preko lipofilnog ili hidrofilnog polimernog matriksa. 4. Lepak za fiksiranje TTS-a na mesto primene. tehnolozi. pa tako.nekoliko miligrama ovih standardnih supstanci (najĉešće pakovanje je 10 mg) se kreće od nekoliko desetina do nekoliko stotina evra.5. TTS se. koja se više ili manje transformišu pod uticajem povišene temperature. jer se izbegava efekat prvog prolaza kroz jetru.3. TTS sa kontrolom oslobaĊanja rastvora FAS preko mikrorezervoara (u matriksu su ugraĊeni mnogobrojni mikroodeljci. a na ovaj naĉin se zaobilazi gastrointestinalni trakt i izbegava se efekat prvog prolaza kroz creva i jetru (na primer. hormon estrogen aplikovan putem TTS ima porednost u odnosu na peroralnu primenu. Spoljašnji omotaĉ od hartije. kada je i poĉeo razvoj ovih farmaceutskih oblika za primenu na koţi i sluţokoţi. rastvaraju i neke prateće komponente. 2. Postoje dva osnovna tipa dizajna TTS-a: 1. odnosno naĉinu regulisanja dotoka FAS do koţe. TTS sa membranskom kontrolom permeacije (princip rezervoara iz koga se preko polimerne membrane kontroliše permeacija FAS iz rezervoara u koţu). jer je njegova upotreba jednostavna. Sa druge strane. a polazna osnova je da se primenom zvuka.2 Savremeni metod ekstrakcije . odnosno moţe se dobiti razliĉita moć rastvaranja (solubility power) ugljendioksida. bez sekundarnih proizvoda koji su ekološki neprihvatljivi. 2. kao alternativa tradicionalnim oblicima lekova za sistemsko delovanje. smanjuje se efakat metabolita i smanjuju se potrebne doze).8 bar. a matriks istovremeno predstavlja i rezervoar i kontrolni element). pokazuje veliki afinitet za isparljive (lipofilne) komponente i moţe biti jednostavno i u potpunosti uklonjen iz bilo kog ekstrakta. podrazumeva rad multidisciplinarnog tima istraţivaĉa (farmaceuti. dc=0. prema naĉinu na koji ostvaruju kontrolnu funkciju. Rezervoar sistemi. itd. organski rastvaraĉi su nedovoljno selektivni. lekari. odnosno FAS za primenu u medicini i farmaciji. 3. 7. koji moţe biti u obliku gela ili u obliku ĉvrstog polimernog laminata). CO2 je najĉešće primenjivani rastvaraĉ za SFE. plastiĉne mase ili folije i 3. kod nas postoji savremena fabrika za proizvodnju potrebnog ekstragensa CO2 – Linde Gas Srbija. 7.). Osim prethodno navedenog. hemijski stabilan. nezapaljiv. moţe višestruko povećati prodiranje FAS kroz koţu).3oC. hemiĉari. Postupkom destilacije se moţe postići izolovanje samo isparljivih komponenti (etarska ulja). Osim toga. su u fazi ispitivanja. Proizvodnja i dobijanje standardnih supstanci. Beĉej. SFE primenom superkritiĉnog CO2 pripada “ĉistim tehnologijama”. odobrila primenu prvog transdermalnog terapijskog sistema (TTS). Promenom pritiska i/ili temperature iznad kritiĉne taĉke ugljendioksida (Tc=31. 112 . veliĉine 10-200 m. TTS sa kontrolom oslobaĊanja putem elektriĉne struje (ovakvi sistemi su još uvek u fazi ispitivanja. netoksiĉan. jeftin je. Osnovne komponente TTS su: 1.467 g mL-1).3 Transdermalni terapijski sistemi FDA (Ameriĉka agencija za hranu i lekove) je 1979. pored aktivne komponente. posebno ultrazvuka. TTS obezbeĊuju prolaz FAS u sistemsku cirkulaciju. koji sadrţe FAS. odreĊenih frekvencija i snage.3. koji su neprihvatljivi i nepoţeljni iz zdravstvenih i/ili organoleptiĉkih razloga.Ekstrakcija gasovima u superkritiĉnom stanju «Klasiĉni» postupci za izolovanje aktivnih supstanci iz biljnog materijala primenom destilacije vodenom parom i ekstrakcije organskim rastvaraĉima imaju velike nedostatke. ekstrakcijom organskim rastvaraĉima je nemoguće dobiti ekstrakt koji u sebi ne sadrţi ostatke primenjenog rastvaraĉa. TTS sa kontrolom oslobaĊanja primenom zvuka (takoĊe. dele na: 1. Matriks sistemi i 2.5. a postoji prototip za peptide) i 5. Iz ovih razloga ekstrakcija gasovima u superkritiĉnom stanju (SFE) primenom ugljen-dioksida (CO2) je u poslednje vreme postala vaţan postupak i alternativa «klasiĉnim» postupcima ekstrakcije. FAS rastvorena ili dispergovana u podlozi koja obezbeĊuje adekvatno oslobaĊanje leka. pc=72. moţe se menjati zapreminska masa i dielektriĉna konstanta.

3. Endovaskularna hirurgija se razvija paralelno sa hirurgijom organa. efikasno uklanjaju aneurizme abdominalne aorte. resorpcija FAS i uopšte terapija se jednostavno prekida uklanjanjem (odlepljivanjem) sa mesta primene. a eksperti u ovoj oblasti procenjuju da unapreĊenja u primeni farmaceutskih preparata ili preventivnih mera. Najmanje invazivne od svih minimalno invazivnih hirurških tretmana su tehnike radiohirurgije. nisu pogodni za FAS koje dovode do iritacije ili senzibilizacije koţe. Najĉešća operacija u kardiohirurgiji. arterijski koronarni bajpas. gde hirurg sprovodi ĉitavu proceduru sedeći za konzolom raĉunara ispred komandne table. jedan od ovih primera.5. 7. Tako na primer. i rekanalizaciju suţenih ili stenotiĉnih arterija u organizmu. Znaĉaj vakcinacije u bolniĉkom i vanbolniĉkom tretmanu populacije će nesumnjivo rasti. Ista tehnologija moţe biti primenjena za operacije drugih organa. Danas endovaskularni hirurzi sprovode uspešne operacije intrakranijalnih aneurizmi.Prednosti primene TTS. Na našem trţištu dominiraju vakcine iz uvoza.3. Napredak u dizajniranju stentova i efikasnih mera inhibicije restenoze dalje doprinosi napretku primene endovaskularnih tretmana. genske terapije miokarda i tehnologije matiĉnih ćelija (stem cell technologies).4 Vakcinacija a) Potencijalni uticaj nove generacije vakcina u prevenciji terapiji još nije dovoljno prepoznat. Nekada su potrebe u ovim proizvodima obezbeĊivale naše fabrike. Naime. zajedno sa metodama endovaskularne hirurgije. Danas se terapeutske vakcine za tretman maligniteta već primenjuju. a ekipe. 7. a znaĉajne koliĉine raznih vakcina i hiperimunih seruma su se ĉak i izvozile. ĉime će sprovoditi usmeravanje pacijenata iz operacionih sala u laboratorije za interventnu kateterizaciju srca. takoĊe. koje predstavljaju glavni uzrok pojave tumora ili insuficijencije jetre. moţe biti uraĊena primenom robota. a ostale su iz uvoza. neće umanjiti znaĉaj metoda endovaskularne hirurgije u leĉenju oboljenja koronarnih arterija. ĉak ni meĊu profesionalcima u oblasti zdravstva. efikasna vakcina za hepatitis C imaće ulogu u eliminaciji hroniĉnih infekcija u grupama pod visokim rizikom. Ovakva "high-tech" hirurgija uskoro će postati normalna procedura za brojne vrste operacija. njihova dugotrajna primena moţe dovesti do oštećenja koţe. TTS. ukljuĉujući i endoskopsku hirurgiju koja je postala rutinska praksa u velikom broju hirurških intervencija. Danas je ţivinarska proizvodnja pa i proizvodnja svinja uslovljena upotrebom raznih vakcina. Implikacije koje ova tehnologija ima u hospitalnom tretmanu pacijenata se pre svega odnose na smanjenu potrebu za hirurgijom na otvorenom srcu. a ograniĉenja ovog oblika su primena lekova jakog dejstva. Prema podacima Agencije za lekovita sredstva Republike Srbije od 150 registrovanih vakcina u Srbiji 64 vakcine su domaćeg porekla. koja zahteva transplantaciju ovog organa. relativno male molekulske mase i umerene lipofilnosti. moguće je podešavanje vremena oslobaĊanja leka od nekoliko sati do nekoliko dana. mogu se javiti alergije na odreĊene sastojke i imaju odloţeno-produţeno delovanje. upravo zbog prirode transporta kroz koţu. i na proširenje kapaciteta i povećanje kadrova. takoĊe. Kardiohirurški tretmani koji se sprovode robotizovano predstavljaju. a njihova efikasnost se povećava. takoĊe. mogu se primeniti FAS koje se razgraĊuju posle peroralne aplikacije.5 Minimalno invazivna hirurgija Minimalno invazivna hirurgija je u znaĉajnoj meri transformisala brojne hiruške procedure. odnosno odrţavanje terapijske doze leka. Vakcine za humani tip papilloma virusa mogle bi spreĉiti većinu malignih tumora grlića materice. Koronarna angioplastika nastavlja trend najviše primenjivane endovaskularne procedure. su da se na ovaj naĉin obezbeĊuje produţeno delovanje. Razvoj u ovom pravcu pruţa mogućnost da se osvajanjem tehnologije proizvodnje vacine ostvare i respektabilni finasijski efekti kako za instituciju tako i za širu zajednicu. Inicijalno se smatralo da se mogu primeniti samo kod malog broja odreĊenih tipova tumora mozga i kongenitalnih 113 . endovaskularna kardiologija će upravo i napredovati praćenjem i korišćenjem neposredne primene faktora angiogeneze. zahtevi i oprema će se neminovno prilagoĊavati novonastalim trendovima u tehnologiji. za upotrebu u veterinarskoj medicini je danas kod nas svedena na minimum. pre svega vakcina i hiperimunih seruma. pa se primenjuju iskljuĉivo u obliku injekcionih rastvoara. b) Prozvodnja bioloških sredstava. ali brţe i efikasnije. kao gotovog lekovitog oblika.5. naroĉito kada bude izvršeno uspešno dizajniranje vakcine za HIV infekciju.

malformacija krvnih sudova mozga. 114 . koji ĉine 90% svih parametara koji mogu biti odreĊeni u kliniĉkim laboratorijama. 7. koja moţe biti izazvana razliĉitim etiološkim faktorima. Odbacivanje transplantata u ranom posttransplantacionom periodu moţe biti spreĉeno primenom molekula koji su ukljuĉeni u indukciju imunotolerancije. Smatra se da će u budućnosti odeća pacijenata u bolniĉkim uslovima biti opremljena senzorima koji mogu posluţiti kao kontinuirani monitori za vitalne znake. a dodavanjem senzora i softvera za prepoznavanje glasa.3. Genska terapija moţe obezbediti znaĉajan progres i pruţiti rešenja u sva tri navedena pristupa. kao i u leĉenju Parkinsonove bolesti.8 Transplantacija organa a) Transplantacija organa predstavlja jedinu definitivnu terapiju za terminalnu insuficijenciju organa. pri ĉemu će ovaj ĉip tokom ĉitavog perioda hospitalizacije omogućavati momentalan uvid u više od 40 laboratorijskih parametara. Većina pacijenata će tako moći da izbegne leĉenje u centralnom odeljenju intenzivne nege. 7.3. što je jedan od glavnih rizika dosadašnjeg leĉenja traumatizovanih pacijenata. i trigeminalne neuralgije. 7. u popunjavanju zahteva i narudţbina od apoteke i sprovoĊenju velikog broja drugih zadataka u organizaciji bolnica. operacionim salama i endoskopskim salama budu kompletno opremljeni senzorima povezanim sa bliskim i udaljenim centralnim monitorima. Isti krevet opremljen savremenim tehnološkim dostignućima moţe biti korišćen u operacionoj sali i u jedinici intenzivne post-operativne nege. pri ĉemu se maksimalno koriste i kapaciteti neurohirurgije i radioterapije. uspeh transplantacije organa je ĉesto limitiran odbacivanjem transplantata.5. kao i znaĉajnim nedostatkom raspoloţivosti donorskih organa. epilepsije.5. ĉime se postiţe znaĉajno produţenje preţivljavanja nakon transplantacije. Molekularne mete za intervenciju ukljuĉuju odreĊene citokine koji mogu smanjiti ili prekinuti imuni odgovor. pri ĉemu će imati ulogu u centralim bolniĉkim servisima nabavke. neophodno je da svi kreveti i komandne table u jedinicama intenzivne nege.3. indukcijom imunološke tolerancije. sobama za negu pacijenata. Strategija primene transplantacije koja bi bila primenjivana sa manjim rizikom za nastanak hroniĉnih sekvela. ĉime se ovakvi pacijenti uklanjaju iz centralnih odeljenja intenzivne nege i spreĉava pojava ukrštene infekcije.6 Robotizacija Od poĉetka uvoĊenja robota do danas. Ovaj pristup je ostvaren kod eksperimentalnih ţivotinja prenosom gena koji kodiraju sintezu transformišućeg faktora rasta (TGF-β) i interleukina 10 (IL-10) kod transplantacije srca. (2) prevencija hroniĉnog odbacivanja ili prestanka funkcije grafta. ĉime se znaĉajno menja uloga centralne bolniĉke laboratorije. Hospitalizovanim pacijentima unutar bolnica mogu biti impantirani mini senzori kao integralni deo procesa prijema.7 Senzori Do kraja ove decenije. njihova proizvodnja i primena je postala izuzetno sofisticirana. MeĊutim. i (3) povećanje broja raspoloţivih organa za transplantaciju. Radiohirurgija je zamenila konvencionalne neurohirurške procedure kod svih navedenih oboljenja. Pacijenti mogu biti leĉeni u specijalnim objektima unutar odeljenja za radijacionu terapiju. i da bude nakon neuro ili kardiohirurškog tretmana smešteno u specijalnim jedinicama na tim odeljenjima. danas se radiohirurgija primenjuje u leĉenju brojnih tipova tumora mozga i cerebralnih vaskularnih malformacija. nuzefektima hroniĉne imunosupresivne terapije. roboti su stekli takav tip veštaĉke inteligencije koji ih ĉini skoro humanoidnim.5. Oĉekivanja od naredne generacije prenosivih kreveta u intenzivnoj nezi su takva da oni obezbeĊuju sredstva za odrţavanje ţivota i transport kod traumatizovanih pacijenata (life support for trauma and transport unit (LSTAT)). ĉime se smanjuje duţina boravka u bolniĉkim uslovima za sva navedena stanja. obuhvata tri osnovna pristupa: (1) eliminacija potrebe za egzogenom imunosupresijom. Najnovija predviĊanja ukazuju na veliku primenu robota u sledećoj deceniji.

ukljuĉujući i ukupan broj tretiranih pacijenata. 7. b) Istraţivanja sa matiĉnim ćelijama pruţaju široko polje za nova otkrića u njihovoj primeni kao odliĉnog terapetutskog efekta zamene izgubljenih ćelija još nediferenciranim matiĉnim ćelijama. regionalizacija je pravac koji će savremeni koncept medicine neminovno nametnuti. neophodan je razvoj struĉnog kadra. analizirani i ĉuvani u arhivi.5. odnosno visoka cena primene novih tehnologija. putem indukcije permanentne tolerancije ili korišćenjem proteina koji smanjuju hroniĉno oštećenje transplantiranog organa. ukljuĉujući i ambulante lekara. nestaje potreba za ĉuvanjem filmova. Integrisanje radiologije i bolniĉkih informacionih sistema sa arhiviranjem snimaka i komunikacionih sistema. projekti upotrebe matiĉnih ćelija u cilju autologne i heterologne transplantacije imaju u svakom sluĉaju veoma izvesnu i veliku upotrebu. kao što je manje osoblja za razvijanje filmova. MeĊutim. Neke od opštih bolnica će nastaviti da pruţaju tercijarni nivo zdravstvene zaštite posebno u regionima sa malom gustinom naseljenosti stanovništva. kompleksne subspecijalistiĉke procedure koje nose visoki rizik će se sprovoditi u bolnicama koje postaju centri ekselentnosti. 115 . kompleksne kontrolisane sisteme "imidţinga". Pored direktnog efekta na unapreĊenje zdravlja pacijenata strategija tehnološkog razvoja u ovom pravcu pruţa mogućnost preuzimanja liderske pozicije u širem okruţenju. na primer. a nestaju i troškovi za same filmove i ostalu prateću opremu za njihovo razvijanje. Ovi projekti su još u fazi pretkliniĉkog testiranja. Tako na primer. Nasuprot tome. Nekoliko centara u SAD i Evropi razvijaju program ksenotransplantacija korišćenjem transgenskih ţivotinja. MeĊutim. za arhiviranje. Raspoloţivost istog snimka na razliĉitim mestima unutar informacione mreţe doprinosi promociji teleradioloških konsultacija. najkompleksnije procedure hirurške tehnike se postiţu u ustanovama u kojima hirurzi tretiraju veliki broj sluĉajeva u bolnicama u kojima je hospitalizovan najveći broj pacijenata sa istim tipom zdravstvenih problema. 7. softvera. opšte bolnice će imati ulogu u tretmanu velikog broja sluĉajeva u kojima tehnološki zahtevi nisu tako visoki i sofisticirani. kako u pogledu opreme. udaljenim interpretacijama snimaka i sluĉajeva. Ovo smanjenje troškova će u duţem vremenskom periodu biti znaĉajno u smislu otplate troškova za nabavku servera. naroĉito za pacijente koji su na listi ĉekanja za transplantaciju organa koji potiĉu od humanih donora. visokog nivoa efikasnosti i optimum ishoda leĉenja. standardizovanih procedura. a zatim pronaĊeni i ponovo analizirani u svakom trenutku unutar lokalne ili šire mreţe. kao što je imanitib. Snimci koji se arhiviraju i smeštaju unutar sistema komunikacije imaju povećanu efikasnost i podrazumevaju brojne prednosti. Tako. naroĉito kada ukljuĉuju minimalno invazivne tehnologije. Dugo su postojali i razvijali se regionalni centri ekselentnosti. Jednom postignut nivo uspešnosti se odrţava upravo kontinuiranim tretiranjem velikog broja sliĉnih sluĉajeva. tako i u pogledu edukacije kadrova i nastaviće da podrţavaju tercijarni nivo zdravstvene zaštite.9 Tehnike "imidţinga" ("imaging") Radiološki snimci u digitalnom formatu mogu biti poslati elektronskim putem. bolje edukovana populacija koja široko koristi zdravstvene informacije preko štampanih i elektronskih medija.10 Specijalistiĉke bolnice u budućnosti Stari koncept podele zdravstvenih usluga baziran na organskom sistemu ili specijalnosti je najzastupljeniji u svetu. Za najkompleksnije hiruške i interventne procedure koje se sprovode na velikom broju pacijenata.3.5. blokiranje ekspresije vaskularnog i trombocitnog faktora rasta korišćenjem inhibitora tirozin kinaza. MeĊutim. edukativnih konferencija i drugih novih metoda interaktivne razmene preko otvorenih veza. javna dostupnost informacija koja istiĉe procenat pacijenata sa povoljnim ishodom tretmana. Postoji nekoliko faktora koji utiĉu na neminovnost širenja koncepta regionalizacije. iako je prisutna tendencija da svaka bolnica teţi da pruţi skoro sve medicinske procedure. opremu raĉunarske mreţe.3. Uspešnost ovakvih procedura je progresivna. raĉunara u lekarskim ordinacijama i obuke osoblja. smanjuje hroniĉnu disfunkciju bubreţnog grafta kod eksperimentalnih ţivotinja. omogućuje razvoj elektronskih medicinskih kartona svakog pacijenta i postaje glavno uporište lekara koji će imati pristup snimcima i njihovoj interpretaciji preko personalnog raĉunara. robotizaciju i koordinaciju kao deo uspešnog tima. gde se u laboratorijama humani geni uvode u genom svinja u cilju proizvodnje transplantabilnih organa. kao što su: ekonomski razlozi.Hroniĉno odbacivanje organa se moţe na sliĉan naĉin spreĉiti. gde god je to moguće. klasifikovani.

odnosno pravovremenim informisanjem o adekvatnim mogućnostima kontrole i terapije ovih oboljenja. 7. posebno kompjutera i sredstava za telekomunikacije je kljuĉni faktor nesposobnosti zemalja u razvoju da se aktivno i uspešno ukljuĉe u proces napretka u pruţanju zdravstvene nege.5% GDP. 116 . Nedovoljna i neadekvatna zdravstvena zaštita moţe predstavljati rezultat odsustva adekvatnih informacija. imaju znaĉajnu ulogu u pruţanju adekvatnog tretmana pacijenatima. u razvijenim zemljama je u zdravstvo godišnje uloţeno oko 10% GDP (gross domestic product). posebno u bolnicama. Najveći broj zemalja u razvoju nema adekvatnu infrastrukturu – kompjuterske terminale.Ušli smo u deceniju koja donosi brojne izazove u medicinskoj tehnologiji i utiĉu na zdravstvenu zaštitu. nešto više od 12 dolara po stanovniku. gde kod ljudi zbog "nemanja" i "neznanja". Zbog toga je jedan od glavnih ciljeva i prioriteta razvoja zdravstva u zemljama u razvoju upravo uspostavljanje pouzdane mreţe komunikacija i implementacija informacionih tehnologija u zdravstvo. dok su zemlje u razvoju (Afrika i Azija) u ovaj segment uloţile 4. U savremenim uslovima. sa visoko obrazovanim kadrovima koji su u stanju da prate trendove modernih tehnologija u medicini.11 Informacione tehnologije u kliniĉkoj praksi u zemljama u razvoju a) Nejednaka dostupnost informacionih tehnologija Nejednaka dostupnost informacionih tehnologija. Epidemiološke baze podataka i registri za sve zarazne i nezarazne bolesti su neophodni u Vojvodini. što ĉini više od 2500 dolara po stanovniku. zdravstveni rizici nastavljaju da se povećavaju. sve bolnice zahtevaju visok nivo fleksibilnosti u smislu organizacije i konfiguracije. Jednostavna i porazna istina je da informaciona i komunikaciona revolucija u 21. do 1997. omogućeno je ekspertskim konsultacijama putem "real time" linkova. tako i u zemljama u razvoju da se informacione tehnologije maksimalno koriste u cilju konstantnog poboljšanja usluga. kanale komunikacije i telemedicinske ureĊaje. veku još nije dotakla milione ljudi u zemljama u razvoju. kontrola masovnih nezaraznih bolesti. Stoga. UnapreĊenje svih vrsta tretmana. b) Investiranje u zdravstvo Većina zemalja u razvoju ulaţe veoma malo i nedovoljno u zdravstvo. prepoznavanje faktora rizika i planiranje resursa za obezbeĊivanje tretmana. Ove cifre ukazuju na veliki znaĉaj ujednaĉavanja ulaganja u zdravstvo u svetu. korišćenjem interneta preko satelita. koje su uvek na raspolaganju. c) Potreba za boljom komunikacijom Kombinacija neadekvatnog investiranja u zdravstvo i loše informacione i komunikacione infrastrukture moţe biti pogubna za zdravstveni sistem zemalja u razvoju.3. naroĉito hirurških. Informacione tehnologije omogućuju konstantan uvid u stanje i dinamiku zdravstvene problematike u regionu i drţavi. d) Korišćenje informacionih tehnologija u zdravstvu Trajno je opredeljenje u zdravstvu u celini i u medicinskoj praksi kako u razvijenim. pre svega sa populacionog i demografskog aspekta. a njihovo formiranje i odrţavanje se mora sprovoditi na aktivan i aţuran naĉin. ali i kontrola pojave epidemija zaraznih bolesti na razliĉitim kontinentima biće omogućena upravo korišćenjem informacionih tehnologija. Elektronske arhive radioloških filmova i histoloških preparata. kako bi se omogućila adekvatna prevencija. U periodu od 1990. Neka od tehnoloških dostignuća će uticati na incidenciju oboljenja koja danas ĉine najvaţniji udeo u ukupnom broju patoloških stanja hospitalizovanih pacijenata. kao i u kontrolu i osiguranje kvaliteta pruţenih zdravstvenih usluga. mreţe unutar institucija. što ĉini minimum preventivnih i kliniĉkih usluga. pri ĉemu se odluke donose na osnovu prevaziĊenih zdravstvenih strategija. kao i u medicinskoj edukaciji i istraţivaĉkom radu.5.

e) Projekti telemedicine Povećano korišćenje metoda informacionih tehnologija i telemedicine moţe doneti znaĉajan napredak u zdravstvu zemalja u razvoju, pri ĉemu je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ukljuĉila telematiku, kao glavno oruĊe u strategiji «Zdravlje za sve». MeĊunarodna telekomunikaciona unija organizuje redovne meĊunarodne skupove i simpozijume u cilju ukljuĉivanja zemalja u razvoju u primenu novih informacionih tehnologija telemedicine. f) Ograniĉavajući faktori I pored rastućeg interesovanja, limitirajući faktori primene novih informacionih tehnologija u zemljama u razvoju su pre svega mala mogućnost primene kod celokupne populacije, velika cena i odrţivost trenda primene u svakodnevnom radu. U kliniĉkoj praksi, informatika je korisna u ĉetiri domena, elektronski karton pacijenta, telemedicina, sistemi donošenja odluka u kliniĉkom radu i poboljšanje pristupaĉnosti informacija. MeĊutim, svi ovi domeni imaju svoja ograniĉenja, jer je medicinska praksa, više od drugih profesija, podloţna uticaju lokalne kulture i u velikoj meri zavisi od socijalnog i ekonomskog konteksta regije u kojoj se sprovodi zdravstvena zaštita. Interakcija i meĊusobno razumevanje, empatija izmeĊu pacijenta i lekara se ne moţe nikada svesti na transmisiju informacija putem raĉunara. U svakom sluĉaju, telemedicina i drugi vidovi primene informacionih tehnologija u medicini ne mogu zameniti tradicionalnu zdravstvenu infrastrukturu. Zemljama u razvoju je još uvek potreban adekvatan broj dobro edukovanih zdravstvenih profesionalaca, dobro opremljenih klinika i bolnica, kao i centara za prevenciju. Samo u kombinaciji sa dobro opremljenom zdravstvenom infrastrukturom, informacione tehnologije će doneti znaĉajan napredak u zdravstvu zemalja i regiona u razvoju. g) Medicina zasnovana na dokazima: "Evidence based medicine" Medicina zasnovana na dokazima je posmatrana kao dugooĉekivani most izmeĊu prakse i nauĉnih istraţivanja. Jednostavno, upotreba medicine zasnovane na dokazima u svakodnevnom radu podrazumeva korišćenje najboljih informacija i dokaza koji su trenutno na raspolaganju tokom donošenja odluka o brizi za svakog pojedinaĉnog pacijenta. Preciznim definisanjem kliniĉkog problema, a zatim traţenjem i evaluacijom raspoloţive informacije sa kliniĉkog aspekta, lekar će biti naoruţan najboljim dokazima koje medicina moţe pruţiti, u cilju donošenja relevantne odluke o daljem kliniĉkom radu. Iako medicina zasnovana na dokazima u znaĉajnoj meri unapreĊuje i pojednostavljuje vrednovanje kliniĉkih istraţivanja, ove tehnike nisu u potpunosti dostupne svakodnevnim potrebama kliniĉkih lekara. h) Neophodnost filtriranja informacija Tradicionalne tehnike medicine zasnovane na dokazima podrazumevaju prvobitno fokusiranje na specifiĉnim pitanjima, koja se odnose na samog pacijenta. Traţenje odgovora na pitanje koje je najbolje rešenje za prisutan zdravstveni problem je veoma teţak posao, naroĉito kada su lekari suoĉeni sa velikom koliĉinom novih nauĉnih informacija u medicini, što ih svakodnevno primorava da filtriraju raspoloţive informacije u cilju odabira relevantnih. i) Integracija medicinskih istraţivanja i prakse Tradicionalna medicina zasnovana na dokazima je primarno bila fokusirana na identifikaciju i evaluaciju informacija, koje su objavljene u nauĉnim i struĉnim publikacijama, što je ovaj zadatak ĉinilo nerealim i neostvarljivim kada je većina kliniĉkih lekara u pitanju, ukljuĉujući i one koji dosledno praktikuju medicinu zasnovanu na dokazima. Kao rezultat ove pojave, lekari veoma retko koriste informacije koje prikazuju rezultate istraţivanja u obliku nauĉnih i struĉnih publikacija. Takve informacije nisu u stanju da utiĉu na praktiĉni rad lekara, sve dok ne postanu na neki naĉin "prepakovane" u oblik koji će ih uĉiniti razumljivim i primenljivim od strane prezauzetih lekara praktiĉara. Iako lekari ĉesto navode medicinske ĉasopise kao izvor informacija, predstavnici farmaceutskih kompanija i razliĉiti konsultanti procentualno imaju znaĉajniji uticaj na informisanje lekara praktiĉara.

117

j) Biti u toku sa medicinskim istraţivanjima Korišćenje istraţivaĉkih podataka moţe imati negativne posledice ukoliko nauĉni rad nije analiziran u celini. Pojedine izolovane analize, izvaĊene iz konteksta, mogu postati sa medicinskog aspekta "dezinformacija", ukoliko lekari nemaju uvid u kompletan istraţivaĉki rezultat. Stoga je neophodno da se kliniĉarima omogući kontinuirana medicinska edukacija, koja će u vidu oglasne table, korišćenjem razliĉitih medijskih sredstava (ĉasopisa, CD prezentacija, interneta, itd.), pruţiti relevantnu i kompletnu informaciju. k) Relevantni dokazi usmereni ka pacijentima Napori usmereni ka povećanom korišćenju najboljih dokaza sa aspekta leĉenja pacijenata, najpre su fokusirani ka analizi relevantnosti informacija za pacijente i lekare. Lekari, kao odrasli "uĉenici", traţe i zadrţavaju nove informacije samo u sluĉaju kad je novo znanje "neophodno". Najbolja informacija sa aspekta kliniĉara predstavlja relevantan i evaluirani dokaz koji ima direktnu korist za pacijenta. Osnovna ţelja svakog ĉoveka je dug ţivot, koji je funkcionalan, bez bolova i bez simptoma, a najrelevantije informacije pomaţu da se ovi ciljevi direktno postiţu. Pored navedenih, neophodno je da budu zadovoljena još dva kriterijuma. Prvi je da nova informacija pruţena kliniĉaru bude u direktnoj vezi sa problemom sa kojim se sreće u kliniĉkoj praksi, a drugi najvaţniji, da informacija indukuje promenu dotadašnje kliniĉke prakse. Neophodno je smanjiti administriranje (primenom raĉunara) kako bi ostalo više vremena za neposrednu komunikaciju sa pacijentom koja ne retko nedostaje. Formiranjem informacionog sistema je neophodno pomoći lekarima u kliniĉkoj praksi da u velikom broju informacija pronaĊu jasne, prave i relevantne za problem kojim se bave. l) Oglasna tabla Za pronalaţenje jasne, prave i relevantne informacije za problem kojim se bave, lekarima su neophodna dva specifiĉna oruĊa. Prvi je sistem oglasne table, informacioni sistem koji će ĉiniti da nove informacije postanu dostupne lekarima praktiĉarima. Do danas su brojni ĉasopisi i internet sistemi pokušavali da ispune ovaj zadatak. MeĊutim, najveći broj nije filtrirao informacije prema njihovoj relevantnosti i vrednosti, zbog ĉega informacije nisu imale kliniĉku upotrebljivost. m) Brz i prenosiv naĉin preuzimanja informacija Kliniĉarima je neophodan naĉin za brzo preuzimanje kompletne informacije o kojoj su već obavešteni, ali koja se još nije u potpunosti integrisala u novi naĉin rada i razmišljanja. Izvori informacija koji su zasnovani na korišćenju raĉunara mogu obezbediti takve informacije za manje od 30 sekundi. U datim okolnostima, prenosivi raĉunari imaju još veći potencijal i upotrebljivost. n) Pretraţivanje baza podataka i identifikacija relevantnih informacija Medicinski fakulteti pruţaju budućim lekarima dovoljnu koliĉinu informacija koje će efikasno koristiti u svakodnevnom radu. MeĊutim, tradicionalni kurikulum nastave ne stvara korisnike informacija koji su sposobni da identifikuju, evaluiraju i primene nove informacije koje su stalno na raspolaganju. Da bi postali "lifelong learners" (uĉenici ĉitavog ţivota), doktori se tokom svakodnevnog rada moraju orjentisati ka novim metodama uĉenja, korišćenjem novih elektronskih oruĊa koja omogućuju uspešnu i efikasnu selekciju i evaluaciju novih medicinskih informacija.

o) Osnovni aspekti tehnologije u oblasti molekularne medicine
Fundamentalna istraţivanja najznaĉajnije doprinose razvoju dijagnostiĉkih testova i lekova u terapiji oboljenja. Ubrzana primena rezultata laboratorijskih istraţivanja u dijagnostiĉkim i terapijskim procedurama, predstavlja najznaĉajniji izazov savremenih biomedicinskih istraţivanja, tabela 7.1.

118

Pronalaţenje najadekvatnijih pristupa za realizaciju ovog cilja dovodi do brţeg razvoja efikasnijih metoda prevencije, dijagnoze i tretmana oboljenja ĉoveka. U cilju ubrzane i efikasne razmene podataka izmeĊu istraţivaĉkih timova koji uĉestvuju u protoku informacija od baziĉnih ispitivanja do primene u dijagnostiĉkim i terapijskim procedurama, slika 7.1, veoma je vaţno da se primenjuju konzistentne, validne i standardizovane laboratorijske metode. Tabela 7.1. Glavne oblasti biomedicinskih istraživanja Kategorija Primeri Malignitet Karcinom dojke, Karcinom prostate, Kolorektalni karcinom, Leukemija Infektivne bolesti HIV, SARS, Hepatitis C virus Oboljenja srca i pluća Hipertenzija, akutni infarkt miokarda, hroniĉni bronhitis Neurološka oboljenja Alzheimer-ova bolest, multipla skleroza, Parkinson-ova bolest, cerebrovaskularni inzult Oboljenja digestivnog, urogenitalnog trakta i Diabetes tip I i II, ciroza jetre, diabetes holecistolitijaza, glomerulonefritis

Identifikacija i verifikacija markera Baziĉna istraţivanja : karakterizacija oboljenja Identifikacija i verifikacija cilja leĉenja

Razvoj testa Kliniĉki razvoj

Dijagnostiĉki test

Identifikacija i verifikacija supstance

Kliniĉki razvoj: toksiĉnost i efiksnost

Terapeutski lek

Slika 7.1 Unapređivanje biomedicinskih istraživanja: primena rezultata istraživanja u dijagnostici i terapiji.
Znaĉajni faktori koji odreĊuju standardnu laboratorijsku metodu ukljuĉuju: konzistentnu pripremu uzoraka – varijacije u prikupljanju i obradi moraju biti minimalne, u cilju dobijanja reproducibilnih rezultata u svim analizama, pouzdane analize podataka – izolovani ciljni molekuli moraju biti visoke ĉistoće da bi se detektovali metodama koje odlikuje specifiĉnost i senzitivnost, regulatorna podobnost – primenjene metode moraju biti u skladu sa zakonskim regulativama, kontrola i obezbeĊivanje kvaliteta – kitovi i reagensi moraju biti visokog kvaliteta, ĉime se obezbeĊuje minimalna varijacija izmeĊu proizvedenih serija.

7.3.6 Primena rezultata biomedicinskih istraţivanja u medicinskoj praksi
Biomedicinska istraţivanja obuhvataju primenjene metode, kao što su genotipiziranje, epigenetska istraţivanja, analize ekspresije gena, interferirajuće RNA (RNAi), i proteomika. 7.3.6.1 Genotipiziranje Za genotipiziranje uzoraka dobijenih od pacijenata, za dobijanje reproducibilinih i pouzdanih rezultata neophodni su uzorci nukleinskih kiselina visokog kvaliteta. Za primenu metoda zasnovanih na PCR-u

119

ima veliki znaĉaj i za pregled krvi od dobrovoljnih davalaca.6 Genetska terapija: strategija primene u naslednim oboljenjima Nakon uspešnog oĉitavanja kodirajućih sekvenci humanog genoma. neophodno da dobiju znaĉajne koliĉine visokopreĉišćenih rekombinantnih proteina (npr.6. Do danas su terapijske strategije. takoĊe. u cilju dijagnostike i primene u terapijske svrhe. 7. 7. 7. kao što je 120 . koju izaziva poremećaj regulacije aktivnosti ili mutacije u kinazama ili fosfatazama i dalja istraţivanja iziskuju primenu brojnih procedura na nivou proteomike. odreĊivanje statusa metilacije GSTP1 promotera. ĉesto dovodi do inaktivacije tumor supresor gena. odnosno kompletiranja projekta humanog genoma u aprilu 2003. insulin. Za istraţivaĉe je.5 Proteomika Nesaglediva kompleksnost proteoma (celokupne koliĉine proteina u ćeliji). RT PCR) i mikroĉipova (microarray).6. Genotipiziranje. u cilju detekcije virusne kontaminacije. moguće je identifikovati ne samo gene koji su mutirani u odreĊenim tkivima. predstavlja moćno oruĊe u razvoju dijagnostiĉkih testova i lekova u terapiji oboljenja. faktori koagulacije. imunoglobulini.3. Tako na primer. Visoko senzitivne metode izolacije i detekcije virusnog genoma su neophodne za minimiziranje rizika transfuzije sa kontaminiranim uzorcima krvi. koji je hipermetiliran u karcinomu prostate.3 Analize ekspresije gena OdreĊivanje ekspresionog profila tkiva. što konaĉno rezultuje razvojem efikasnih i ciljanih tretmana. a što konaĉno dovodi do promenjene koliĉine proteina u ispitivanim tkivima. imaju znaĉajan potencijal da budu korišćene kao terapijski agensi. primenjeni reagensi moraju obezbediti specifiĉno i senzitivno umnoţavanje fragmenta genetskog materijala. pri ĉemu je najkompleksniji pristup u izolovanju i merenju proteina koji se u ćeliji nalaze u malim koliĉinama. moţe biti koristan marker u molekularnoj dijagnostici karcinoma prostate. 7. izvodi se u brojnim laboratorijama i ima veliki znaĉaj kako u otkrivanju osoba koje poseduju genetski rizik za nastanak oboljenja.3. tako i u blokiranju ekspresije virusnih gena u inficiranim tkivima i organima. Korišćenjem kvantitativne metode lanĉane reakcije polimeraze (real-time polymerase chain reaction.6. single nucleotide polymorphisms). kao i ispitivanja efikasnosti potencijalnih lekova koji deluju kao inhibitori kinaza. u cilju detekcije poremećaja aktivnosti enzima. tako i u dijagnostiĉke svrhe. etc.6.4 Interferirajuće RNA (RNAi) Uspeh u primeni RNAi u istraţivanjima na ćelijskim linijama (in vitro). Osim toga. Rezultati genotipiziranja se koriste kao znaĉajna osnova za dalja ispitivanja kod pacijenata u cilju razumevanja etiologije oboljenja. kako u istraţivaĉke. i razvoja maligniteta kod ĉoveka. zahteva efikasan blok u ekspresiji (knockdown) ciljnog gena. kako u blokiranju ekspresije onkogena u malignitetu (gene silencing). Osim toga što omogućavaju razumevanje funkcije pojedinih gena. mnoga oboljenja predstavljaju rezultat poremećene fosforilacije proteina. takoĊe. ili kod eksperimentalnih ţivotinja (in vivo). predstavlja veliki izazov za istraţivaĉe u oblasti proteomike (analize proteina). takoĊe.3. koji je jedan od najĉešćih tipova maligniteta kod muškaraca u Vojvodini. omogućeno je uspešno razumevanje odnosa genotip-fenotip i ova znanja se sve više primenjuju u leĉenju naslednih oboljenja.6.). bez pojave nespecifiĉnih efekata. već i gene ĉija je ekspresija smanjena ili povećana. RNAi ubrzavaju otkriće specifiĉnih meta za primenu lekova. Neki od ovih promotera gena bivaju vrlo specifiĉno metilirani samo u odreĊenim tipovima maligniteta.3. tako i u cilju procene odgovora svakog pojedinaĉnog pacijenta na primenjenu terapiju. Analiza genotipiziranja polimorfizama pojedinaĉnih nukleotida (SNP.3. 7.2 Epigenetika (metilacija DNA) Hipermetilacija delova gena koji imaju funkciju promotera. RNAi. što je neophodno za bezbednost pacijenata.(lanĉanoj reakciji polimeraze).

kao i da stalno vrše nadzor nad ovakvim vidovima leĉenja. što rezultuje modifikacijom fenotipa u terapijske svrhe.8 Etiĉki i pravni aspekti primenjenih genomskih tehnologija Genomske tehnologije su suoĉene sa brojnim pravnim i etiĉkim problemima. odnosno kodirajuće sekvence. ali brojni aspekti su specifiĉni samo za genomske tehnologije. 121 . te je neophodno da zadovoljava visoke standarde u pogledu sigurnosti i efikasnosti primene. Konceptualno. od kojih su neki prisutni i kod drugih medicinskih procedura. ili ĉak ĉitavog genoma (kao u sluĉaju terapije matiĉnim ćelijama.metaboliĉka manipulacija i povećanje koliĉine (nadomeštanje) proteina. koja je izazvana izmenjenim genotipom. Od procenjenih 25000 gena. naĉin nasleĊivanja oboljenja. Genetski "lekovi" imaju kao cilj modifikaciju genetskog repertoara i/ili ekspresije gena. zatim terapija matiĉnim ćelijama (stem cells) u cilju regeneracije ćelija miokarda kod oboljenja srca.7 Genetska terapija – opšti principi Koncept koji se nalazi u osnovi genske terapije jeste transfer genetskog materijala (npr. pa stoga njen razvoj mora biti rigorozno regulisan. Primeri za gensku terapiju ukljuĉuju i indukciju angiogeneze.3. kao i kod drugih terapijskih postupaka. i zbog toga se stalno javljaju sumnje u opravdanost primene ovakvog vida leĉenja kod ĉoveka. 7. ili kao u sluĉaju terapije matiĉnim ćelijama. Osim toga. kao u RNA modifikacionoj terapiji). embryonic stem cells). transfer gena i modifikacija RNA (ribonukleinskih kiselina). korišćenjem genetski nepromenjenih ili korigovanih matiĉnih ćelija u cilju stvaranja normalnih tkiva.3. imale znaĉajan uspeh kod nekih genetskih oboljenja. bilo ponovnim "stvaranjem" organa usled ekspresije embrionskih "master" gena. Za razliku od monogenskih bolesti. kod trizomije 21) ili višestruke genske varijacije udruţene sa kompleksnim oboljenjima. Terapija za nasledne bolesti je hroniĉna. fundamentalni pristup se sastoji u modifikaciji ekspresije gena u odreĊenim tkivima ili organima obolele osobe. koji indukuju razvoj organa. Za sada. što je tipiĉno za gensku terapiju ili fragmenti gena. ni jedna od strategija ne utiĉe na germinativni epitel. najjednostavnija strategija je korekcija ili kompenzacija neodgovarajuće ekspresije gena. Primena razliĉitih kategorija genske terapije ne iskljuĉuje jedna drugu i najverovatnije je da budućnost genetske terapije upravo predstavlja kombinacija razliĉitih pristupa.6. Monogenska nasledna oboljenja se smatraju najjednostavnijim poremećajima. sadašnja nauka i medicina nisu u stanju da koriguju kompleksni fenotip udruţen sa poremećajem više stotina gena kod hromozomskih aberacija (kao npr. Zbog toga je neophodno da nadleţna ministarstva. njihova regulatorna i savetodavna tela zauzmu struĉni stav o ovim pitanjima.3. Uspešna primena genetske terapije zavisi od brojnih ĉinilaca koji moraju biti uzeti u obzir.9 Izazovi primene genetske terapije a) Pravna pitanja Genetska terapija je "leĉenje". u cilju korekcije ili kompenzacije poremećenog fenotipa uslovljenog odreĊenim genotipom. terapeutika koji su usmereni ka prenosu genetskog materijala.6. koji ĉine humani genom. odnosno primena "lekova". vrsta organa u kojem je ispoljen fenotip. reakcija imunog sistema domaćina. za mutacije u preko 1800 gena je već utvrĊeno da izazivaju nasledna oboljenja.6. Genetska terapija koja se primenjuje u kliniĉkom radu se moţe podeliti na tri osnovne kategorije: somatske matiĉne ćelije (SSC. kao i vrsta mutacija koje rezultuju pojavom oboljenja. genetska terapija moţe biti primenjena i u cilju regeneracije obolelog organa. u cilju premošćavanja (stvaranja by-pass) blokiranih koronarnih arterija. Pravi prodor u terapiji naslednih oboljenja zavisiće upravo od razvoja "genetskih lekova". Za svaku od navedenih strategija genske terapije. 7.. 7. kod kojih je dovoljno korigovati ili kompenzovati funkciju jednog gena u cilju prevencije ili leĉenja naslednog oboljenja. somatic stem cells). kao što je naĉin unošenja genetske informacije. pojedinaĉni gen. SSC i ESC terapija). Za ovakva oboljenja se razvijaju strategije koje bi mogle da kompenzuju funkciju ili da modifikuju poremećaj u obolelom organu. U budućnosti se planira i primena embrionalnih matiĉnih ćelija (ESC.

koje finansiraju pojedine drţave (kao Kalifornija nakon sprovedenog referenduma o ovim pitanjima). biotehnologiji. odnosno predvideo ishod bolesti i leĉenja. Brojne tehnike molekularne biologije su uspešno primenjene u biologiji. koja u suštini nije dovoljno zainteresovana niti stimulisana da ulaţe u istraţivanje i odobravanje lekova koje primenjuje veoma mali broj ljudi sa uroĊenim oboljenjima.b) Ekonomska pitanja Cena razvoja i primene genetskih "lekova" ima veoma vaţnu ulogu u privlaĉenju kompanija da investiraju u razvoj ovakve terapije. svet nauke je suoĉen sa znaĉajnim napretkom u brojnim disciplinama bioloških istraţivanja. sprovedena su retrospektivna ispitivanja ekspresionih profila u arhivskim uzorcima tumora i rezultati ovih analiza pokazuju da su ovakva ispitivanja neophodna da bi se precizno predvideo odgovor na primenjenu terapiju. dijagnostici. PCR) je rezultiralo u unapreĊenju starih i dizajniranju novih laboratorijskih sredstava i aparature za PCR amplifikaciju i analizu amplificiranih DNA fragmenata. Osim toga. pola veka nakon otkrića strukture deoksiribonukleinske kiseline (DNA). Posledica ovakvog stava i trenutnih zabrana je da većinu istraţivanja na humanim ESC u SAD sprovode kompanije ili akademski centri. ukljuĉujući i razvoj strategija koje će omogućiti da izvor ESC ne budu intaktne blastociste.3. razvoj genetske terapije koja će biti široko primenjivana. Sa komercijalnog aspekta. niti adekvatnu regulacionu infrastrukturu koja će sprovesti razvoj terapije sve do zakonski prihvatljive faze primene u praksi.6.3. 122 .6. UvoĊenje metodologije lanĉane reakcije polimeraze (polymerase chain reaction. forenziĉkim disciplinama i brojnim drugim. tako i u drugim granama medicine. kao terapijskih sredstava. posebno na polju molekularne biologije i manipulisanju molekulima nukleinskih kiselina. pruţaju mogućnost identifikacije markera ĉijom analizom se moţe predvideti kliniĉki odgovor na primenjenu terapiju. insulin). ili privatni fondovi. Paralelno sa ovim napretkom. pokazali su da istraţivanja zasnovana na ispitivanju ekspresije gena u obolelom tkivu (microarray tehnologija). korišćenje ESC kao efikasnih genetskih lekova je još u dalekoj budućnosti. Strateška i ciljana primena transkripcionog profiliranja uzoraka u kliniĉkim ispitivanjima lekova u onkologiji i drugim granama medicine. Iako se rad kontinuirano nastavlja. ima mnogo veći znaĉaj od genetske terapije i biće potreban veliki napor da se industrija u oblasti biotehnologije i farmacije zainteresuje i fokusira na leĉenje genetskih anomalija. Tokom proteklih nekoliko godina. ĉime se ĉini znaĉajan korak ka ulasku u eru individualizovane terapije. Akademski centri. Stoga će analize ekspresionih profila uzoraka tumora ubuduće biti preporuĉivane kao adekvatna strategija tokom prekliniĉke i kliniĉke faze razvoja lekova kako u onkologiji.10 Kliniĉka farmakogenomika Današnji razvoj i primena molekularnih metoda u oblasti medicine. zauzima sve znaĉajnije mesto u kreiranju kliniĉkih studija. zavisi od biotehnoloških dostignuća u farmaceutskoj industriji. da se zapoĉne sa rutinskim praćenjem transkripcionih profila u uzorcima tkiva tokom kliniĉkih testova. Ovi rezultati su znaĉajno povećali interesovanje u kliniĉkoj praksi. Socio-politiĉki aspekti korišćenja humanih embrionalnih matiĉnih ćelija (ESC) u terapijske svrhe privukli su veliku paţnju u SAD. c) Socio-politiĉka pitanja Socijalne implikacije modifikacije humanog genoma (u sluĉaju genskog transfera) i izvora genetskih terapijskih sredstava (za terapiju matiĉnim ćelijama). 7. gde postoji zabrana korišćenja federalnih fondova za razvoj novih ćelijskih linija ESC. univerzitetske istraţivaĉke laboratorije. moţe pomoći u predviĊanju odgovora na terapiju i krajnjeg ishoda bolesti. medicinskoj nauci. priroda DNA molekula i njihova graĊa i struktura je znaĉajno zainteresovala brojne istraţivaĉe. Stoga. ne poseduju adekvatne finansijske mogućnosti za razvoj genetske terapije.11 Nanotehnologija u medicini Na poĉetku 21. 7. pri ĉemu se korišćenje blastociste kao izvora ESC izjednaĉava sa uništavanjem ljudskog ţivota. farmakogenomika. naroĉito u oblasti onkologije. veka. genetski "lekovi" su predmet nacionalne debate u brojnim drţavama. pri ĉemu relativno nova oblast biomedicinske nauke. terapija nadoknaĊivanja nedostajućih proteina (kao što je npr.

pored ostalih institucija i pojedinaca (organi vlasti. kako bi se nove tehnologije u medicini i farmaciji mogle primeniti. Nanotehnološkim pristupom se stvaraju sistemi i/ili sredstva na molekularnom nivou i ovo multidisciplinarno nauĉno polje se eksplozivno razvija. Biomedicinske i biotehnološke primene nanoĉestica su predmet posebnog interesovanja u istraţivaĉkim i razvojnim projektima sa potencijalnom primenom. ĉime se druga tkiva štede. Koncept "magiĉnog metka" koji je postulirao Ehrlich poĉetkom 20. U ostvarenje ovog cilja i tendencije. koja ukljuĉuje korišćenje nanoĉestica kao nosaĉa za lekove ili DNA. dugooĉekivani san o primeni ciljane terapije uskoro postati stvarnost. 7. predstavljaju prve i najznaĉajnije predstavnike ovog polja nauke koje se stalno razvija. Ciljana primena lekova na specifiĉnim lokacijama u organizmu i odrţavanje farmakološki relevantnih doza tokom celokupnog perioda u kojem je neophodno dejstvo leka su glavni ciljevi koje nanosistemi omogućuju. od inţenjeringa do biologije i medicine.4 PROJEKCIJA POTENCIJALNIH KORISNIKA I MOGUĆNOST PLASMANA USLUGA U IMPLEMENTACIJI NOVIH TEHNOLOGIJA U MEDICINI I FARMACIJI U cilju razvoja i osavremenjivanja pruţanja medicinskih usluga. neophodno je pre svega proširivanje dostupnosti najsavremenijih dostignuća medicinske nauke što većem broju graĊana. preventivne i terapijske mere i postupka. ukljuĉujući i budući razvoj nanorobota. kao što su biomolekularni senzori. 123 . Nanoĉestice i drugi koloidni sistemi za unošenje i prenos lekova znaĉajno modifikuju kinetiku. odnosno ne oštećuju primenjenom terapijom. ukljuĉujući i softverske sisteme. unaprediti. micele i polimer-lek konjugati. Trendovi koji ukazuju da se ove prepreke mogu donekle savladati jesu direktna primena korišćenjem katetera ili korišćenjem spoljašnjih vodiĉa (magnetna polja ili ultrazvuk). tkivni i ćelijski inţenjering. u vidu sistema za ciljanu terapiju. Jedan deo ovog nauĉnog polja je i razvoj sredstava za unošenje i prenos lekova u ţivim sistemima. veka. sada je zamenjen konceptom "ĉarobnog štapića". OdreĊeni izazovi za dalji razvoj i unapreĊivanje nanosistema za unošenje i prenos lekova nalaze se u savladavanju bioloških barijera. Nanotehnologija podrazumeva izuĉavanje ĉestica veoma malih dimenzija i bavi se kako fundamentalnim aspektima razumevanja osobina ovakvih nanoĉestica.razvijene su studije u kojima se podraţava graĊa i funkcija ţivih sistema. omogućiće MSP više podešavanja u smeru boljih investicija. Stoga nanoĉestice u sektoru farmaceutske biotehnologije unapreĊuju terapeutski indeks i omogućuju rešenja za probleme unošenja i prenosa nove klase biotehnoloških lekova. Nanosistemi. ukljuĉujući i sisteme za prenos lekova (< 1000 nm). tako i razvojem tehnološke primene nanoĉestica. ukljuĉujući i preventivne i "screening" programe. Sva dosadašnja dostignuća ukazuju na zakljuĉak da će razvojem svih primenjenih disciplina. Ovaj koncept je zasnovan na specifiĉnim ciljnim ligandima koji su vodiĉi za nosaĉe lekova do molekularnih meta. ukljuĉiti i mala i srednja preduzeća (MSP u daljem tekstu). zahvaljujući kontrolisanom oslobaĊanju aktivne supstance. odnosno smanjiti zavisnost od uvoza celokupnog medicinskog instrumentarijuma i prateće opreme. kao biosenzora i membrana za biološke separacije. obrazovne i nauĉne institucije). zdravstvene. a u isto vreme smanjiti troškove medicinskih usluga. zatim kao komponenti u medicinskim dijagnostiĉkim setovima. neophodno je. vakcina i u poslednje vreme nukleotida. ali i modifikovati u skladu sa regionalnim potrebama stanovništva u Vojvodini. ukljuĉujući rekombinantne proteine i oligonukleotide. Osnovni cilj razvoja i dizajniranja terapeutskih sredstava je ciljana terapija i dostavljanje lekova do specifiĉnih obolelih tkiva i organa na mestu gde je farmakološko dejstvo ţeljeno. a u isto vreme smanjivanje cene svake pojedinaĉne dijagnostiĉke. kao i eliminaciju lekova. Nanoĉestice se razvijaju kao znaĉajna strategija za unošenje i prenos lekova. kao i ispitivanje i korišćenje pristupaĉnih meta na endotelu krvnih sudova. Podizanje nivoa saznanja o meĊunarodnim tendencijama u novim tehnologijama. rekombinantnih proteina. kao i razvoj i konstrukcija artificijelnih nanosredstava. kao što su polimerne nanoĉestice. zatim primena u genskoj terapiji. lipozomi. pri ĉemu se znaĉajno istiĉe i smanjena pojava neţeljenih efekata. odnosno popravljanja opšteg zdravstvenog stanja stanovništva u Vojvodini. bilo da su to molekuli na površini ćelija ili na jedarnoj membrani. raspodelu u organizmu.

sa ciljem da se redukuju loše navike u ishrani i ţivotnim navikama. . Centri za prevenciju i "screening" masovnih nezaraznih oboljenja. Poboljšanje sadašnje situacije. kako bi se omogućila adekvatna prevencija. Ove ĉinjenice u znaĉajnoj meri utiĉu i na planiranje zdravstvenih resursa. Predlog projekata tehnološkog razvoja u farmaciji u okviru AP Vojvodine se moţe podeliti na dva dela. Epidemiološke baze podataka i registri za sve zarazne i nezarazne bolesti su neophodni u Vojvodini. AP Vojvodina). kao i za MSP. odnosno ukazati na faktore rizika. kako bi se obezbedilo ravnomerno i pravovremeno zapošljavanje. što je neminovno tokom perioda nezaposlenosti. Neophodno je da AP Vojvodina oformi stalnu komisiju koja će u redovnim periodima u toku godine. odnosno neophodno je da se visokoškolske ustanove permanentno modernizuju i na taj naĉin obezbede visok nivo edukacije. Edukacija svih studenata u evropskim i svetskim centrima je nerealna i ne predstavlja osnovni cilj reforme kurikuluma. smanjila bi se nezaposlenost lekara. što bi bilo u skladu sa zakonskim merama i regulativom. tako i u poslediplomskom periodu obrazovanja. odnosno da se pojava faktora rizika svede na minimum. Do 124 . pruţati stalne savete za struĉna tela pri zdravstvenim i obrazovnim institucijama. Pored edukacije studenata od strane domaćih nastavnika na fakultetima. neophodno je obezbediti veliki broj primeraka publikacija u kojima će se na pristupaĉan i struĉan naĉin pacijentima prezentovati promocija zdravih stilova ţivota. kao savetodavno telo. kvalitet i stepen primene novih tehnologija u medicini i farmaciji. pratiti intenzitet. Promene u ovim sferama mogu biti pod uticajem genetskih faktora. maligni tumori. a njihovo formiranje i odrţavanje se mora sprovoditi na aktivan i aţuran naĉin. kako u dodiplomskom. kao što su dijabetes. Zdravstveni sistem Vojvodine će u budućnosti biti suoĉen sa rastućim potrebama za pruţanje zdravstvenih usluga starijoj populaciji. U ovom pristupu. odnosno kvaliteta u medicinskoj i farmaceutskoj nauci i praksi treba ostvariti kombinovanim finansiranjem nauke i tehnološkog razvoja. i to: Razvoj novih preparata na bazi farmakološki aktivnih supstanci (FAS) sadrţanih u lekovitom i/ili aromatiĉnom bilju i Projekti otvaranja novih MSP za proizvodnju gotovih lekova i preparata u razliĉitim oblicima.meĊunarodna sredstva i projekte. socijalne. takoĊe. kao direktan rezultat napretka u pruţanju zdravstvene nege. psihološke i duhovne aspekte. odnosno svaki lekar u ambulanti treba da sprovodi preventivne preglede i da ima savetodavnu ulogu. pri ĉemu se povećava i potreba za pruţanjem zdravstvenih usluga i nege. Starenje je kontinuirani proces. . takoĊe. Dobro poznata ĉinjenica je da sa starenjem. pri ĉemu će. neophodno je što ĉešće gostovanje stranih struĉnjaka i nauĉnika koji će na adekvatan naĉin prezentovati rezultate i nove tendencije u razvoju i primeni tehnologije u medicini i farmaciji. . na bolniĉke i druge sisteme pruţanja dugotrajne nege. moraju biti decentralizovani. odnosno neadekvatna raspoloţivost zdravstvenih usluga za stanovništvo u manjim mestima u Vojvodini. koji ne bi prekidali svoj rad i usavršavanje. kao i faktora ţivotne sredine i naĉina ţivota.sredstva gradova u kojima je sedište medicinskih institucija. Neophodno je paţljivo planiranje zapošljavanja zdravstvenih radnika. prepoznavanje faktora rizika i planiranje resursa za obezbeĊivanje tretmana. mogućnost nastanka zdravstvenih problema i hroniĉnih oboljenja znaĉajno raste. kardiovaskularne bolesti.U cilju obezbeĊivanja i kontrole kvaliteta. kako bi se na najbolji naĉin kreirala politika finansiranja implementacije novih tehnologija. Najvaţniji faktor koji će omogućiti primenu novih tehnologija u medicini i farmaciji je pre svega adekvatno obrazovanje neophodnih struĉnjaka. koji ukljuĉuje fiziĉke. oslanjajući se na: .fondovska sredstva. Oĉekivano trajanje ţivota je produţeno. pri ĉemu bi bilo spreĉeno koncentrisanje velikog broja zdravstvenih radnika u urbanim sredinama. proizvodnja u MSP uvek mora biti usklaĊena sa svetskim standardima kontrole kvaliteta i za ovo je neophodno da institucije AP Vojvodine obezbede odgovarajući monitoring obezbeĊivanja i kontrole kvaliteta. Pored toga. Rastući udeo starih osoba u ukupnoj populaciji je jedno od najznaĉajnijih pitanja sa kojima se suoĉavaju zdravstveni sistemi u brojnim drţavama.budţetska sredstva (Republika Srbija.

Najznaĉajniji doprinos u prevenciji ovog oboljenja koji se već sada moţe dati proistiĉe iz ĉinjenice da je smanjenje unosa pojedinih esencijalnih namirnica u vezi sa gubitkom pamćenja i drugim poremećajima. Hughes J. što će omogućiti kontinuirano poboljšanje kvaliteta ţivota starijih. predstavljaju deo ukupne populacije koji se najbrţe uvećava. Levitt A. koja ukazuje da je starenje rezultat akumulacije promena izazvanih na nivou ćelija u reakcijama koje izazivaju slobodni radikali. pri ĉemu se pojava teških oboljenja odlaţe ili prevenira. odnosno molekuli koji nastaju kako tokom normalnih fizioloških i metaboliĉkih procesa. Pored toga. tokom starenja se znaĉajno smanjuje funkcionisanje pre svega endokrinog i imunog sistema. Friend S. Alchajmerova bolest (Alzheimer’s disease. kao i kod 50% osoba starijih od 85 godina. Zbog toga je neophodno da društvo u celini razume jedinstvene potrebe ovog dela populacije. 1999. Emerging uses for genomic information in drug discovery. Ganem D. Chemical genetics speeds up drug discovery. Usled svih navedenih faktora. Ovo oboljenje se javlja kod 10% osoba starijih od 65 godina. N Engl J Med 1998. a takoĊe predstavljaju i deo populacije koji najĉešće koristi zdravstvene usluge.284:1279. sa ĉime se moraju suoĉiti radnici u javnom sektoru. koji bi zadovoljio potrebe ovog kompleksnog dela populacije. posebno ukoliko se preduzmu mere prevencije nastanka teških oboljenja i savetodavna uloga zdravstvenih radnika. kao i razvoja jasnih strategija za prevenciju i/ili leĉenje. ali ni komplikovan. Procena broja obolelih od AD dostiţe preko 14 miliona do 2050. godine ĉiniti oko 24% populacije. Znaĉajno je pomenuti i genetsku teoriju starenja. takoĊe.2020. Za objašnjenje procesa starenja su postulirane brojne teorije koje objašnjavaju kompleksne ćelijske i molekularne faktore. Stratton KR.284:1311-3. smanjeni unos vitamina C i E je udruţen sa progresijom AD. Najšire prihvaćena teorija jeste "teorija slobodnih radikala". Sacks J. ukljuĉujući i uticaj ţivotne sredine. Vastag B. Stevens A. Edukacija medicinskih radnika u ovom pravcu je neophodna za uspešno poboljšanje zdravlja ovog znaĉajnog dela populacije. Binder S. Vaccines for the 21st century: a tool for decisionmaking. kao što je na primer pušenje. jer su brojne studije pokazale da pravilna ishrana. Starije osobe u razvijenim zemljama. J Natl Cancer Inst 1998. uz sve veći broj zdravstvenih radnika koji su ukljuĉeni u obezbeĊivanje neophodnog optimuma zdravstvene nege. ObezbeĊivanje potpunog i visokog kvaliteta ţivota i zdravstvenih usluga osobama starijeg ţivotnog doba jeste zadatak koji nije jednostavan.338:125-6. Lawrence RS. 1999. Povećani unos holesterola i zasićenih masnih kiselina. Socijalni programi i zdravstvena politika omogućuju starijima da budu aktivni i da budu produktivni deo društva. Emerging infectious diseases: public health issues for the 21st century. mentalna stimulacija i socijalizacija u znaĉajnoj meri popravljaju ukupno stanje starije populacije. godine oĉekivano trajanje ţivota u SAD će biti oko 85 godina. 2. zatim porodice. pri ĉemu se povećava rizik za nastanak oboljenja. posebno kod starijih. Lilford R. 5. kao i zdravstveni radnici koji na razliĉite naĉine zadovoljavaju potrebe starijih. kao i u Srbiji. ukoliko uskoro ne doĊe do jasnijeg i preciznijeg razumevanja etiologije i patogeneze AD. fiziĉka aktivnost. Oliff A. odnosno teoriju prema kojoj starenje ćelija organizma nastaje zbog progresivnog skraćivanja ponovljenih sekvenci na okrajcima hromozoma (telomera) tokom ţivota. Kontinuirano povećanje udela osoba starijih od 65 godina u ukupnoj populaciji utiĉe u znaĉajnoj meri na brojne aspekte društva u celini.Gabbay J.319:1291-3.90:1771-2. pri ĉemu oporavak starijih osoba traje duţe i stoga zahteva sve veći broj institucija za dugotrajnu zdravstvenu negu. a u Srbiji verovatno i veći udeo. 6. Durch JS. Smatra se da će u SAD do 2040. Produţeno trajanje ţivota ĉoveka utiĉe i na veću pojavu oboljenja. Biomedical J. Karakteriše je progresivno oštećenje kognitivne funkcije. odnosno tokom svake replikacije ćelija. Washington DC: National Academy Press. Milne R. tako i delovanjem egzogenih faktora. Science 1999. 7. Keeping pace with new technologies: systems needed to identify and evaluate them. 125 . Science 1999. 3. AD) predstavlja najĉešći uzrok demencije kod pacijenata starijih od 60 godina.5 LITERATURA 1. Infectious avenues to cancer. povećava rizik za nastanak AD. 4.

5:83-102.A. Current Alzheimer Research. Stents for intracranial aneurysms: the beginning of a new endovascular era? Neurosurgery 1998. J Med Ethics. Crystal RG.50-9. Sensors 1997.: Supercritical Fluid Extraction: Fundamental Principles and Modeling Methods. Macoska JA.21:10-14. 29. Nutrition. Hernández-Trejo N.6:3-5. Cardiol Manage 1998. Reddy MK.52. 15. Towards filmless and distance radiology. 25. Lemke A. Oxidative stress in animal models of accelerated aging. 16. 18. Vann L. Hynes DM. J. 27. Aradi J. 2005. Optical sensor keeps robots on target with prompts in X. 2006. c. Kubik T. 2005. Current Molecular Medicine. 20. Food Technology . S. Withey JME. Lancet 1997. 2004. Mounts DP. Whitley MZ.3:12. Wakhloo AK. Bittner M.5:23-8.3:363-6. 2006. de Longueville F. Changing the business of heart surgery. Trepicchio WL. Leonard BW. Oestreicher JL. Kales D. 21. Labhasetwar VD. Martin CR. Fillit H..205-8 24. Remacle J. Current Pharmaceutical Biotechnology. 26. Ibid. Chen Y. Current Pharmaceutical Biotechnology.333-9.. Hillion J. Ethical and legal aspects of applied genomic technologies: practical solutions. Pendino F. RNA Interference: A new targeted tumour therapy? Current Cancer Therapy Reviews.1:385-97. Gillet JP. Gouras G. Vasir JK. Sugisaka M. Zhang Y. Smart nanotubes for biotechnology. 23. 9. Daniels. 13. Expression profiling using cDNA microarray. Butterfield AD.S. and Alzheimer’s disease. Segal-Bendirdjian E. CA Cancer J Clin 2002. Kayser O. Cao P.6:17-33. Supercritical Fluid Extraction: Operating Principles and Food Applications. Clinical pharmacogenomics and transcriptional profiling in early phase oncology clinical trials. Nahmius C. Markmann JF. 2006. Nature Genetics 1999. 10. 2005. Current Nutrition Food Science. Anderson M. 2006. Nanotechnology on duty in medical applications. 55-65 (1986).H. Li R. 6:35-47.350:657-60.L. 2006. 19. Current Neurovascular Res.6:295-306. Trent JM. 12. Deng S. 17. Frontiers Medicinal Chem.32. 2005. Telomeres and telomerase: pharmacological targets for new anticancer strategies? Current Cancer Drug Targets. 14. Duggan DJ. b. Current Nanoscience. 126 .9. 2005. Speicher LA. 8. J Europ Soc Organ Transplantation. The progressing clinical utility of DNA microarrays. O’Connor TP. Lanzino G. 2006. Lieber BB. 1:11-7. Z and a. Rizvi. Current Pharmaceutical Biotechnology.. Lanotte M. A. 22. J. 30. 11. 28. Burczynski ME. Zollweg. Cancer Cell.June. 2005.43:377-84. Crompton MR. Timing is everything.2:215-9. Nanosystems in drug targeting: opportunities and challenges. The challenges of gene expression microarrays for the study of human cancer. Bowtell DDL. Nature Reviews Genetics. Tinker AV.3:3-6. The Impact of nanobiotechnology on the development of new drug delivery systems. Genetic medicines: treatment strategies for hereditary disorders. Current Molecular Medicine 2005. Moore DJ. Boussioutas A. 2006. Benado. Y.19:435–45. Expert Rev Mol Diagn 2006.Nov:27-35. alzheimer’s disease and Huntington’s disease. Meltzer P. Cahilly MJ. Maiese K. Stevenson G. Dudognon C. Kohli P. 57-64 (1986). 2006. Xenotransplantation: a bioethical evaluation. Tarkanyi I.A. Hopkins LN. DualChip microarray as a new tool in cancer research.6:147-80.1:47-64.7. July. Manasco PK.7:261-76. Bogunia-Kubik K. Neurogenesis as a therapeutic strategy for cognitive aging and Alzheimer’s Disease. brain aging. Avenues for immunomodulation and graft protection by gene therapy in transplantation.

Nuklearne tehnike se koriste za merenje. Izazovi korektne procene uticaja nuklearnih tehnika i primene su ogromni. Njihov uticaj na buduće generacije treba razumeti na pravi naĉin. Da bi se obezbedila adekvatna upotreba već postojećih i novih nuklearnih tehnologija veoma je vaţno da se adekvatno proceni znaĉaj njihove upotrebe. dijagnostici i leĉenju bolesti. Ova pitanja su.1. kao što su: poljoprivreda. Da bi se ove prednosti realizovale. regulativnih. a ne samo pojedinaĉnog društva. jer one utiĉu na resurse društva. pokrenuta preko Programa o nuklearnim tehnologijama za razvoj i zaštitu ţivotne sredine pri MeĊunarodnoj agenciji za atomsku energiju (IAEA). kao i da se obezbedi da su rezultati nuklearnih aplikacija na raspolaganju tamo gde je korisno upotrebljavati nuklearne i izotopske tehnologije. ali ĉinjenice daju jasno opravdanje za one koji donose odluke o ekonomskoj i društvenoj osnovi za odabir nuklearnih primena. Merenje zraĉenja 127 . monitoring zagaĊenja ili globalnih klimatskih promena. prednosti i rizika. Ovim je reafirmisana taĉka 21. zdravlje. Akcionog plana i identifikovani su prioriteti u Milenijumskoj deklaraciji. upravljanje procesima i velikoj meri utiĉu na svakodnevni ţivot. energija. Ta upotreba se znaĉajno povećava u zavisnosti od društvenog. tj. Osnovne prednosti ovih tehnologija su jasno utvrĊene.1. OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA AP VOJVODINE ZA OBLAST NUKLEARNE TEHNOLOGIJE I NOVI MATERIJALI 8. Na osnovu njih se pojaĉava doprinos nuklearne nauke i za postizanje ciljeva odrţivog razvoja poboljšanjem nacionalnih istraţivaĉkih i razvojnih kapaciteta. radiološka dostignuća treba adekvatno ukljuĉiti u najvaţnije privredne aktivnosti. a one su na raspolaganju i razvijenim zemljama i zemljama u razvoju. koriste se u zdravstvenoj preventivi. Precizna izotopska merenja se koriste da bi se razumeli procesi u ţivim bićima ili ţivotnoj sredini.1 NUKLEARNE TEHNOLOGIJE Svetski samit o odrţivom razvoju (WSSD). nauĉnu i regulativnu infrastrukturu se mogu brzo obezbediti. je ponovio apel koji je prvi put postavljen u Deklaraciji o ţivotnoj sredini i razvoju u Riu (1992). za saradnju meĊu zemljama u razvoju nacionalnih kapaciteta za odrţivi razvoj poboljšavanjem nauĉnog razumevanja i razmenom nauĉnih i tehnoloških saznanja. mogu da pruţe jedinstvena rešenja razliĉitih problema. ĉak i kada je potrebno više godina za njihovu potpunu primenu. Društveno-ekonomski aspekti nuklearne energije i primena Nuklearne tehnologije i tehnike proizvode energiju. svaka za sebe ili na odgovarajući naĉin integrisane u druge tehnologije. ali mora da se postavi u kontekst «dodate vrednosti» ili sliĉne rentabilnosti. 8. opšta znanja. ljudske i proizvodne resurse i prirodna dobra. kao i da se u što većoj meri razume rizik uticaja korišćenja ovih tehnologija. Ove tehnike se koriste u programima za poboljšanje poljoprivredne produktivnosti i bezbednosti hrane. kao i primena ne-nuklearnih tehnika.8. Voda. Na nacionalnom i regionalnom nivou. U savremenom svetu nacionalni i regionalni doprinosi moraju da budu u korist ĉitave zajednice. Investicije u tehniĉka sredstva. zdravstvo i energetika. Nuklearne i izotopske tehnike. Tehnike procene moraju da se prilagode odgovarajućim nuklearnim ili izotopskim aplikacijama. tehniĉkih i nauĉnih mogućnosti ovih tehnologija je vaţna aktivnost u društveno-ekonomskom razvoju. dovode do optimalnog korišćenja voda i štite ţivotnu sredinu. Ove procene mogu ĉak i u sadašnjoj fazi da daju znaĉajan uvid u razvoj realne vizije i efikasne primene i implementacije nuklearnih tehnologija. Johanesburg 2002. tehnološkog i ekonomskog razvoja te zemlje ĉime se postiţu znatne društveno-ekonomske prednosti na svim nivoima razvoja. poboljšanje ljudskog zdravlja. institucije. a studije moraju da definišu realne graniĉne uslove za procenu društveno-ekonomskog uticaja. takoĊe. Transfer ljudskih. Pri tome mora da se izvrši taĉna procena troškova. raspoloţivosti vodnih resursa i zaštite pomorske i kopnene sredine. zahtevi za energijom. ĉine našu hranu bezbednijom i obilnijom. poznati kao WEHAB su istaknuti kao ciljne taĉke plana. poljoprivreda i bio-diverzitet. Sve drţave koriste prednosti primene nuklearnih tehnologija u zdravstvenoj zaštiti. Nuklearne tehnike su dale znaĉajni doprinos i imaju potencijal da još više doprinesu u kljuĉnim oblastima koje su bitne za meĊunarodnu zajednicu. nuklearne tehnike i primene prestavljaju osnovne discipline na putu ka tehnološki naprednom društvu.

U oblasti proizvodnje energije. Kao što se vidi sa grafikona. stvarati nove biljne vrste ili eliminisati štetni insekti. Dijagnostiĉka radiologija. kao preduslova za hirurški potupak koji vodi ka produţenju ţivota pacijenta. ali su ostali aspekti njihovog uticaja. doprinoseći u velikoj meri prevenciji. Lekari i tehniĉari obavljaju milione postupaka godišnje širom sveta koji zavise od stabilnog snabdevanja izotopima ili bezbedne upotrebe radio-farmaceutike i radijacije. X zraci su se pokazali kao jeftin i neinvazivni naĉin pregleda fraktura. 8. Današnje primene se kreću od relativno jeftinih stomatoloških mašina sa X zracima do institucija sa sopstvenim akceleratorima za proizvodnju radioizotopa za pozitronsku emisionu tomografiju (PET positron emission tomography). industrije i upravljanja vodama ukazuju na specifiĉne aspekte i razvijaju elemente. Zraĉenjem se moţe leĉiti karcinom. nuklearna fisija generiše oko 16% ukupno generisane elektriĉne energije na svetu. dijagnostici i leĉenju. Korišćenje radioaktivnog obeleţavanja u biomedicinskim istraţivanjima su osnove razvoja u genomici i proteomici. koji se mogu koristiti da bi se kvantifikovao uticaj korišćenja nuklearnih i izotopskih tehnologija i tehnika. Sledeći primeri iz oblasti energije. aktivnog ĉlana društva teško merljivi. Eksperti bi trebalo da pomognu da se ovaj potencijal pravilno shvati. Relativna frekvencija primene procedura nuklearne medicine od najrazvijenih do najmanje razvijenih zemalja – UNSCEAR 2000. zdravstva. a da je pri tome ukupna dobit veoma velika. takoĊe.1.1. Investicje u opremu mogu da se kreću od nekoliko desetina hiljada dolara za jedan ureĊaj sa X zracima. a ekonomska korist ĉesto znatno prevazilazi ulaganja.2 Zdravstvo Primena nuklearnih tehnologija u medicini predstavlja deo moderne zdravstvene zaštite. Od prve vizualizacije kostiju ruke Rentgena sa kraja 19. Na primer u Japanu. bezbednosti hrane. Slika 8. poljoprivrede. kao što je doprinos nuklearne dijagnostike. nuklearna medicina i radio-terapija. veka. zavise od specifiĉne infrastrukture i znanja. igra ogromnu ulogu kako na nacionalnom.poboljšava industrijsku kontrolu kvaliteta ili dijagnostiku bolesti u zdravstvu. postoji velika razlika u korišćenju nuklearno medicinskih procedura izmeĊu razvijenih i manje razvijenih zemalja. proizvodnja skoro svih radijalnih guma sa trţišnom vrednošću od devet milijardi dolara godišnje ukljuĉuje tretman zraĉenjem koji poboljšava unakrsno povezivanje molekula gume. posebno u leĉenju karcinoma. do nekoliko miliona dolara za najmodernije dijagnostiĉke sisteme. ĉiji dramatiĉni porast širom zemalja u razvoju znaĉajno ograniĉava ljudske resurse. u kojima je razvoj nuklearne medicine tek u zaĉetku. U nekim privrednim oblastima nuklearne tehnologije mogu da daju mali doprinos u pojedinaĉnim troškovima proizvoda. razumevanja patoloških procesa i puta ka efikasnijem leĉenju. tako i na regionalnom planu u adekvatnoj proizvodnji bezbedne hrane i vode. Treća grupa primene nuklearnih tehnologija u uzgoju bilja. pa sve do moderne radiologije u stomatologiji i ortopediji. Procenjuje se da je potrebno oko 128 . suzbijanju štetoĉina i brizi o vodama. Doprinos ovih tehnologija je ĉesto jedinstven i moţe biti neprocenjiv. Njihova ukupna trţišna vrednost je veoma velika.

Ove tehnike se posebno koriste u onkologiji. kojim se bolest dijagnostikuje. nefrologiji. infektivnim bolestima i genetici. PET ciklotron Tehnike u molekularnoj nuklearnoj medicini: Molekularni metodi imaju primenu u brzom skeniranju bolesti i dijagnostici. ali pomoću kojeg se dobijaju i podaci znaĉajni za razumevanje biomolekularnog ponašanja. kao i razumevanju funkcionisanja organa i reakcije tokom leĉenja.2.5000 radioterapeutskih aparata kako bi se pomoglo pacijentima da pobede karcinom. imunologiji.1. Korišćenja gama sondi za biopsiju je dovelo do revolucije u leĉenju pacijenata u hirurškoj onkologiji i promenilo koncept leĉenja malignih melanoma i karcinoma dojke i debelog creva. ali u ĉitavom svetu u razvoju postoji samo oko 2200 takvih aparata. Ovim ureĊajima se dobija ĉitav niz statiĉkih i dinamiĉkih informacija korisnih u dijagnostici i prognozi bolesti. leĉenju i praćenju toka bolesti. Slika 8. epidemiloškim istraţivanjima. patogenezi. PET se sve više koristi u razvijenim zemljama. ali kompleksnost i cena ograniĉavaju njegovu rutinsku upotrebu u većini zemalja u razvoju. Nuklearna medicina a) Dijagnostiĉke primene Primena radioaktivnih izvora zraĉenja omogućuje razvoj nuklearno-medicinskog imidţinga u dijagnostici i istraţivanju funkcija pojedinih delova organizma. farmakogenomici i u istraţivanju molekularnog sastava novih lekova i vakcina.2. donošenju terapeutskih odluka. ObezbeĊivanje neophodne opreme i obuke osoblja da bezbedno tretiraju pacijente sa karcinomom u zemljama u razvoju je od sve veće vaţnosti. Istovremeno se javlja sve veća primena zraĉenja u oblasti terapije.1. PET je postao znaĉajan instrument u ranoj dijagnostici. prati reakcija na tretman. Kljuĉni element pri korišćenju ovih tehnika je identifikacija specifiĉne patogene genske 129 . Nuklearno-medicinski imidţing i funkcionalne studije: Gama kamera i SPECT (Single Photon Emission Computed Tomography) se rutinski koriste u kliniĉkoj medicini. kardiologiji. utvrĊuje njen obim. a društveno-ekonomska korist daleko premašuje troškove investicije. neurologiji. 8. Eksperti predviĊaju dugoroĉnu krizu u leĉenju karcinoma. sa procenom od oko pet miliona novih pacijenata kojima će biti potrebna radio-terapija svake godine.

obezbeĊivanju odgovarajuće i dostupne opreme kao podrške dijagnostiĉkim i terapijskim tehnologijama i razvoju fiziĉkih standarda i obezbeĊivanje kontrole kvaliteta. Ova tehnologija u budućnosti moţe da predstavlja predselekciju budućih pacijenata i/ili karcinoma na osnovu njihove reakcije na zraĉenje. koriste u razvoju novih metoda i kao standardi za verifikaciju neizotopskih metoda. Znatan deo upotrebe 201Tl u kardiologiji će se verovatno obavljati pomoću 99mTc radiofarmaceutika. takoĊe. HDR omogućava tretman desetine pacijenata svakoga dana uz mogućnost optimizacije koliĉine radijacije. c) Dozimetrija i medicinska radijaciona fizika Adekvatno merenje jonizujućeg zraĉenja (dozimetrija) je od suštinskog znaĉaja za bezbedno i efikasno korišćenje nuklearnih tehnologija u dijagnostici i terapiji. moţe imati velik znaĉaj u regeneraciji drugih organa. b) Terapijske primene Brahiterapija velikim dozama: U poslednje vreme je visokodozna (HDR) brahiterapija postala veoma vaţna komponenta za tretman raka grlića materice. 131I. na primer. Trendovi za budućnost: Radio-izotopi će i dalje imati vaţnu ulogu u nacionalnom razvoju. Terapeutska metoda ćelija srţi: Radioterapija se dugo koristi kao deo pripremnog reţima za transplantaciju koštane srţi.sekvence ĉime se mogu detektovati mutacije odgovorne za rezistentnost na lekove u tuberkulozi. obezbeĊivanje stabilnog i bezbednog snabdevanja izotopima je jedan od najvaţnijih problema. pankreas i centralni nervni sistem. Odgovarajuće meĊunarodne institucije su dale preporuke. kao i za utvrĊivanje pod-tipa HIV-a i pravljenja vakcine protiv njega. 130 . Nedavna istraţivanja sugerišu da radioterapija povezana sa ćelijskom transplantacijom ili transplantacijom ćelija koštane srţi. U institucijama u kojima ciklotroni nisu na raspolaganju sve više se koriste generatori 68Ge – 68Ga za dobijanje PET izotopa. Zbog velikog broja tehnologija u industriji i zdravstvenoj zaštiti koje koriste radioaktivne izotope. Za razliku od opreme za brahiterapiju malim dozama. kao što su jetra. Radionuklidi koji su potrebni u osnovnoj medicinskoj dijagnostici će i dalje biti: 99mTc. UvoĊenje novih obeleţivaĉa (trejsera) i inovativne primene mogu imati znaĉajan uticaj na zdravstvene usluge u onkologiji. Zbog ekonomiĉnosti proizvodnje 123 I preko gasa 123 Xe. Nastaviće se razvoj radiofarmaceutika zasnovanih na 99mTc za razliĉita dijagnostiĉka istraţivanja. Radiofarmakologija i radioimunotehnologija: Radiofarmakologija se bavi kintetikom obeleţivaĉa (trejsera) i razvojem i procenom efekata razliĉitih radiofarmaceutika. 201Tl. koji treba rešavati. ovaj izotop će postati široko rasprostranjen u dijagnostici. zbog manje cene i bolje raspoloţivosti. Sa već raspoloţivim 18F u nekoliko centara oĉekuje se nastavak istraţivanja i razvoj novih molekula obeleţenih 18F za razliĉite primene. a naroĉito onih zasnovanih na peptidima i ostalim bio-molekulima. pri znatnom smanjenju broja operativnih istraţivaĉkih reaktora širom sveta. medicinska radioimuno-analiza i imuno tehnologija predstavljaju znaĉajnu komponentu sistema in-vitro dijagnostike za kvantifikaciju promena u proteinima i drugim metabolitima u razliĉitim fazama bolesti. 123 I i 18F. U zemljama u razvoju. Profilisanje gena i proteina: Revolucija u genomici i proteomici u biologiji i medicini je omogućila da se pomoću microarray analiza prouĉi nekoliko hiljada gena i proteina u kratkom vremenskom periodu. Upotreba 18FDG (flourin 18 fluorodeoxyglucose) će se povećati zbog bolje hemijske rafinacije poĉev od proizvodnje radio-izotopa do konaĉne provere njegovog kvaliteta pre isporuke. Dugo poznati PET obeleţivaĉi (trejseri) 124I i 76Br su u fazi razvoja za prouĉavanje sporih transformacija. kao što je praćenje genske terapije. One se. kardiologiji i infektivnim bolestima. takoĊe. koje predstavljaju smernice u radu sa jonizujućim zraĉenjem sa akcentom na potrebi opseţnije obuke zdravstvenih radnika. koja se tadicionalno koristila za tretman 2-3 pacijenta nedeljno. 111In.

sve više koristiti za terapiju. Jedno od najvećih poboljšanja ove tehnike je razvijanje metode GSS (Genetic Sexing Strains . ukljuĉujući radioaktivno obeleţavanje DNK markera. ĉak i u reaktorima koji imaju nizak fuks. ali se u bliskoj budućnosti predviĊa njihova široka primena. TILLING (Targeting Induced Local Lesions in Genoms .ciljno indukovanje lokalnih lezija u genomima). predstavlja primer jedne takve reverzibilne tehnike u genetici. 166Ho. Primena ove metode samo na muţjacima je osnova poreĊenja za ostale tehnike sterilisanja insekata. ali udarne oblasti ostaju iste: ubrzavanje klijavosti useva preko indukovane mutacije. kao što su: 187Lu. koje poseduju postrojenja za preradu nuklearnog goriva. Veliki napredak u uzgoju biljaka predstavljaju mutacije indukovane gama zracima. brzim neutronima ili hemikalijama. sprovode se velika istraţivanja za razvoj novih radiofarmaceutika bazirnih na peptidima i njihovim biomolekulima za dijagnostiku. pomoću koje se velik broj mutacija moţe sistematiĉno snimiti na osnovu podataka o DNK sekvencama.3.1. 165Dy i 186Re u terapiji moţe da se poveća reaktorskom proizvodnjom na lokalnom nivou.2. mapiranje gena i dijagnostikovanje na osnovu razliĉitih tehnika. kojom dominiraju dva ili tri velika proizvoĊaĉa nastavi.1. Korišćenje 90Y radiofarmaceutika za leĉenje karcionoma pokazuje znaĉajan porast. Nuklearne tehnike u zaštiti useva U poslednjih nekoliko godina tehnika sterilisanja insekata (SIT) postaje veoma konkurentna u ceni ostalim tehnikama za suzbijanje insekata. Tehnologija proizvodnje 125I i 103Pd za brahiterapiju će biti traţena u sve više zemalja.3 Hrana i poljoprivreda 8. takoĊe. 124I i 103Pd iz ciklotrona će se. 177Lu ima posebnu prednost. Eksplozija informacija o DNK sekvencama je dovela do napretka u genetiĉkim istraţivanjima od strukturalnih do funkcionalnih. 8. Kod velikog broja useva razvijeni su i novi. Ovo je moguće jer njegov prethodni radionuklid 90Sr moţe da se dobije u velikim koliĉinama iz nuklearnog otpada u programima ponovne prerade goriva. Nuklearne tehnike za poboljšanje useva Primena nuklearnih tehnika u cilju poboljšanja kvaliteta useva i dalje ima znaĉajnu ulogu u poljoprivredi. temperaturno osetljive letalne deformacije samo kod muţjaka muve i komaraca. uglavnom bolniĉki zasnovana centralizovana proizvodnja i distribucija radiofarmaceutika 99mTc i 18FDG treba da se transformiše. Manje revolucionarne promene.3. revolucionarni fenotipovi. široko rasprostranjena upotreba 99mTc. kao što su npr. pošto omogućavaju brz uvid u sistematiĉno otkrivanje i funkcionalnu analizu gena. U bliskoj budućnosti se moţe oĉekivati široka primena 187Lu u terapiji karcinoma. kojom će se zadovoljiti regionalne potrebe. Korišćenje mnogobrojnih beta emitera. razvoj genetiĉkih markera za genetiĉki otisak.Zbog sve većih regulatornih problema i zahteva za dobru proizvodnu praksu. kao i poboljšanje nutritivnog kvaliteta i mogućnosti prerade. ali jednako znaĉajne su i uticaj na otpornost biljaka prema bolestima i štetnim insektima. Zbog sliĉnosti u hemijskoj proizvodnji 99mTc i 188Re.1. X-zracima. jer se taj izotop moţe prirpemiti da ima veoma veliku aktivnost i u velikim koliĉinama. 8. što za polovinu smanjuje troškove oslobaĊanja od insekata i povećava efektivnost stvaranja sterilnih muţjaka u polju barem tri puta. neophodnost transporta i nespremnost avio kompanija da prevoze radioaktivni materijal moţe da kreira potrebu za formiranjem velikog broja manjih kompanija za proizvodnju 99 Mo.genetska polna deformacija). 153Sm. UtvrĊivanje funkcije gena je sada glavni cilj genetike. zbog ograniĉenog broja visoko-fluksnih reaktora potrebnih za njegovu proizvodnju. otkrivanje gena preko ciljane mutageneze.1. Biće na raspolaganju bolje tehnologije za preĉišćavanje i formiranje generatora 90Y i 188Re. Dobijanje 90Sr moţe da postane glavni radiohemijski program u zemljama. Ĉak i ako se proizvodnja 99 Mo. Oĉekuje se povećanje znaĉaja terapijskog korišćenja razliĉitih novih radiofarmaceutika zasnovanih na do sada reĊe korišćenim izotopima. Naĉini primene se menjaju. Mutacije su kljuĉni elementi ovog istraţivanja. 131 . Raspoloţivost 188Re u dovoljnim koliĉinama će predstavljati veliki problem. Nekoliko radiofarmaceutika zasnovanih na 90Y za terapiju karcinoma i leĉenje artritisa su sada u kliniĉkoj fazi ispitivanja. kao što je na primer tradicionalno suzbijanje insekticidima.

Molekularna dijagnostika je unela posebne promene u veterini. koji su u mogućnosti da otkriju višestruke infektivne agense (npr. antigene) ili prisustvo patogena (npr. Jedan od vaţnih ciljeva svih dijagnostiĉkih metoda je mogućnost brzog testiranja koje obezbeĊuje ranu i operativnu detekciju patogena. merenje i detekcija u samo jednom minijaturnom ureĊaju. da bi se obezbedila bezbednost i kvaliet i da bi se udovoljilo karantinskim propisima u trgovini. mikrosatelita i QTL (Quantitative Trait Loci genetiĉki markeri strogo povezani sa ţeljenim osobinama u uzgoju stoke). kao i onih koje su rezultat loše upotrebe veterinarskih lekova. anti-tela) u jednoj visoko osetljivoj. 8. Poboljšanja u instrumentaciji i raspoloţivosti opreme će omogućiti i tehnikama poput 35S/32P fosfo-vizualizacije genskih sekvenci da se implementiraju u zemljama u razvoju. Razvoj tehnologije mikropakovanja. crvi koji napadaju mahunarke i razni drugi štetni insekti. Njihovo prilagoĊavanje za korišćenje na terenu će jasno unaprediti dijagnostiku. veku. posebno 137Cs. ali prihvatanje u javnosti ove metode još znaĉajno varira od zemlje do zemlje. Istraţivanja su usmerena na upotrebu radioaktivnih obeleţivaĉa (trejsera). Poboljšanje stoĉne proizvodnje i zdravlja stoke U stoĉnoj proizvodnji. Kompjuterizovani laboratorijski ureĊaji omogućuju da se objedini obrada uzorka. FAO/WHO Codex Alimentarius deklariše ozraĉivanje hrane kao bezbedno. prevenciju i kontrolu opasnih stoĉnih bolesti. karakterizacija genoma stoke će omogućiti identifikaciju znaĉajnih gena. kao konaĉne verzije kodeksa. je proglasilo degradaciju tla za jedan od glavnih problema ţivotne sredine i odrţivog razvoja u 21.3. kao i prostorna raspodela nanosa. 8. Hibridizacija i sliĉne tehnike. RIA je jeftina i jednostavna metoda za otkrivanje štetnih rezidua u hrani ţivotinjskog porekla. kao što je radioimunoanaliza (RIA).3. sušeno povrće ili zaĉine.1.1. specificiranoj i brzoj analizi. ĉime bi se dobila retrospektivna slika erozije za vremenski period (30-40 godina) i informacije o brzini taloţenja. Pored toga. 132 . koje koriste 32P i druge izotopske markere uz neizotopska molekularna sredstva za identifikaciju gena. Sve više raste potreba za nuklearnim tehnikama kojima se obezbeĊuje bezbednost i kvalitet hrane i za validacijom i standardizacijom jeftinih analitiĉkih metoda za detekciju kontaminacije hrane i rezidua. omogućiće selekciju i uzgoj rezistentnih ţivotinja i time poboljšati ili zameniti dosadašnje konvencionalne metode suzbijanja bolesti. kako bi se kvantitativno procenila erozija tla i taloţenje na poljoprivrednom zemljištu. Trenutno postoji oko 70 postrojenja za ozraĉivanje hrane u preko 33 zemlje širom sveta. Odrţivo upravljanje zemljištem i vodama WSSD na zasedanju u Johanesburgu septembra 2002. Time će se razviti dijagnostiĉki programi zasnovani na bio-ĉipovima.3.) rukovodeći organ MeĊunarodne konvencije za zaštitu bilja je usvojio Smernice za korišćenje zračenja kao fitosanitarne mere. kao što su: moljci. brţih i jednostavnijih ureĊaja koji imaju sposobnost da se koriste pod razliĉitim uslovima. koja koristi 125 I za odreĊivanje hormona i metabolita u krvi ili mleku ţivotinja se još uvek mnogo koristi. 8.4. sveţe voće. Pored naprednih i nešto «starije» nuklearne tehnologije. ukljuĉujući i krompirovu zlaticu. bez potrebe za dugoroĉnim programima monitorniga. kao što su oni odgovorni za prirodnu otpornost prema bolestima ili za sposobnost razvoja pod klimatskim i nutricionim stresom. Trenutno više od 40 istraţivaĉkih grupa u svetu imaju mogućnost za sprovoĊenje ovakvih istraţivanja. Bezbednost hrane Ozraĉavanje hrane jonizujućim zraĉenjem ima mogućnost da u potpunosti zameni hemijsku konzervaciju u cilju dobijanja mikrobiološki bezbedne hrane i primenjuje se na: mleveno meso.Stalna poboljšanja i nova nauĉna otkrića u okviru ove metode omogućava buduću primenu SIT metode na velikom broju vrsta od ekonomskog znaĉaja. na Petom zasedanju Privremene komisije o fitosanitarnim merama (ICPM) (2003. Na 26-tom zasedanju Codex Alimentarius Komisije (2003) je prihvaćen Revidiran kodeks zajedničkog standarda za hranu tretiranu jonizujućim zracima i Kodeks internacionalnih preporuka u praksi za radijacionu obradu hrane.4.1. povećanjem osetljivosti i raznolikosti testova za otkrivanje bolesti ţivotinja. mikrofluida i nanotehnologije će omogućiti proizvodnju osetljivijih.

Radijacione tehnologije za bezbednu i ĉistu industriju Ogroman broj nuklearnih tehnika se svakodnevno primenjuje u industriji. elektronski i jonski snopovi. Dvanaest izotopa ili izotopskih parova se uobiĉajeno koriste u izotopskoj hidrologiji. 99mTc. instalacijama za preĉišćavanje otpadnih voda. Nanometrijske strukture su već testirane i postoje nove mogućnosti za njihovu upotrebu. salinitet ili štetoĉine. 8. nedestruktivno testiranje). kopanje bušotina) i kontrola radioaktivnosti (pregled tovara. zraĉenje i primena radioizotopa ima veliki uticaj u razliĉitim aspektima društvenog i industrijskog razvoja. kako bi se procenila vremenska i prostorna brzina erozije i sedimentacije. modifikaciji materijala. U cilju unapreĊenja upravljanja površinskim vodama i što boljeg razumevanja uticaja klimatskih promena na vodne resurse nedavno je sprovedena studija o izotopskom sastavu najvećih reka u SAD. Velikoj Britaniji i drugim. 8.1.4. radiotrejseri i zatvoreni izvori zraĉenja. Trenutno postoji više od 160 industrijskih postrojenja za ozraĉavanje širom sveta. Relativno nova oblast .Programi FAO/IAEA su aktivno ukljuĉeni u dalja istraţivanja i razvoj kombinovane upotrebe 137Cs sa drugim. prirodnim radionuklidima. npr. Jonizujuće zraĉenje i izotopska tehnologija. Uobiĉajeni radioizotopi za trejsere su: 3H. Glavne primene nuklearnih tehnologija u proizvodnji hrane i poljoprivredi su uzgoj jonizujućim zraĉenjem modifikovanih useva.nanotehnologija koristi tehnologiju elektronskog snopa za pojedine primene. u smanjenju štetne industrijske emisije i za ponovnu preradu otpada. kao što su: suša. Stotine novih vrsta su stvorene i rezultati su bili impresivni. poboljšanje kvaliteta proizvoda (nuklearne analitiĉke metode. 140La. nedestruktivno ispitivanje i nuklearne analitiĉke metode se koriste u kontroli procesa proizvodnje. ozraĉavanje vladinih pošiljki). od ĉega je 65 postrojenja u zemljama u razvoju. Ukupan broj akceleratora širom sveta prelazi brojku od 13000.5. 24Na i 131I. Nemaĉkoj. kao što su: zdravlje stanovništva (sterilizacija medicinskih proizvoda. 82Br. Od 1950tih godina postoji usaglašen napor meĊunarodnih poljoprivrednih istraţivaĉkih centara i nacionalnih poljoprivrednih istraţivaĉkih sistema da poboljšaju poljoprivredu razvojem novih useva sa većim prinosom i pojaĉanom otpornošću na uticaj sredine. suzbijanje štetoĉina i konzervacija hrane zraĉenjem. ĉista i bezbedna industrija (otkrivanje curenja. hemijskoj i metalurškoj industriji. Ove informacije će biti dragocene za identifikaciju mogućih mera za spreĉavanje i ublaţavanje erozije i sedimentacije tla i razvoj strategija za odrţivo upravljanje vodama i zaštitom ţivotne sredine. koje proizilaze iz prirodno ponuĊenih «izotopskih otisaka» vode. Indiji. Vodni resursi Poboljšanje razumevanja zemljinog vodnog ciklusa predstavlja osnovnu nauĉnu informaciju neophodnu za razvijanje politike odrţivog upravljanja vodnim resursima. zajedno sa stabilnim izotopima kiseonika i vodonika. kao što je recimo litografija.1. zaštita ţivotne sredine (tretiranje otpadnih gasova iz dimnjaka i otpadnih voda elektronskim snopovima i preĉišćavanje taloga gama zracima). kao i za mnoge druge namene. cevi i rezervoara). Francuskoj. SAD. Istraţivanja u oblasti erozije tla. Metode primene radioaktivnih izotopa u hidrologiji. pomaţu u dobijanju brzih hidroloških informacija za velika prostranstva po niskoj ceni. Pored ekonomskog uticaja. kao što su: gama zraĉenje. Izotopske tehnike se rutinski koriste za procenu podzemnih vodnih resursa u geološkim analizama u razvijenim zemljama. ispitivanje sirovina i njihova eksploatacija (neposredna proizvodnja. npr. 3H i 3He se sve više koriste za utvrĊivanje starosti podzemnih voda da bi se udovoljili zahtevi za sveţom vodom širom sveta. Radiotrejseri u industriji i ţivotnoj sredini predstavljaju znaĉajne instrumente u mnogim procesima. detektori jonizujućeg zraĉenja. krvi i transplantata). analize vodnog ciklusa rezidua i zaštiti ţivotne sredine u velikoj meri se oslanjaju i na nuklearne tehnike.1. u procesu optimizacije (radio trejseri i kontrolni detektorski sistemi). nedestruktivno testiranje instalacija. u Australiji. kao što su 210Pb i 7Be. 133 . Farmeri i uzgajivaĉi biljaka su vekovima pokušavali da povećaju broj i poboljšaju biljne vrste. na naftnim platformama i u rafinerijama.

Nuklearna energija. AP1000 koristi pristup AP600 u pojedostavljenju projekta nuklearne elektrane. a zahteva i manju oblast za proizvodnju iste koliĉine elektriĉne energije u odnosu na druge izvore. kao i jednostavnost u svim aspektima rada nuklearne elektrane. zbog stabilnih cena goriva.6 Nuklearne elektrane Struĉnjaci u Vojvodini moraju da prate razvoj nuklearne energetike u svetu i da se trude da razumeju nove trendove i novi dizajn nuklearnih elektrana.6. AP600 (Westinghouse BNFL): AP600 je PWR koji je projektovao Westinghouse BNFL i sertifikovao NRC. Nuklearna energija je pouzdan snabdevaĉ sveta elektriĉnom energijom. njihovog dugog radnog veka i struĉnosti kojom se njima upravlja. jer se pri normalnom pogonu ne emituju štetni gasovi. AP1000 takoĊe obuhvata «pasivan» bezbednosni dizajn AP600. kao što je bezbednost. Toshiba. Ta postrojenja će postizati veće bezbednosne ciljeve nego današnja. Pojednostavljenje je smanjilo troškove u komponentama postrojenja i izgradnji. Hitachi): Od tri sertifikovana NCR – ALWR projektuje samo ABWR koji je postavljen. radi smanjenja troškova i povećanja bezbednosti. AP1000 bi se proizvodio u modulima projektovanim za prevoz ţeljeznicom ili barţama. Toshiba i Hitachi su pokazali interes za izgradnju ABWR-a u SAD. pravilno korišćena. Veći moduli bi se proizvodili za prevoz na lokaciju koja je dostupna barţama.8. Iako se ABWR dizajn obiĉno povezuje sa SAD i General Electric-om. Nuklearna energija je efikasna i rentabilna. Osnova AP1000 modula je mogućnost prevoza ţeljeznicom postrojenja visine od 12 stopa. Nivo cena je jedan od aspekata kojima ABWR privlaĉi interesovanja kupaca. AP600. teţine 80 tona. Kapaciteti koji se najĉešće pominju se kreću od 1250-1500 MW. zemljište i ţivotinje. ekonomiĉniji i efikasniji Novi dizajn nuklearnih postrojenja će ukljuĉiti najnovije tehnologije i te elektrane će biti jednostavnije za rukovanje i brţe će se graditi. zasnovan na projektu manjeg AP500 predstavlja jedan od reaktora Generacije III.1. 8. Za razliku od nekih drugih izvora energije. ima verovatno od svih izvora energije najmanji štetni uticaj na ţivotnu sredinu. Westinghouse je nedavno dao prednost dizajnu AP1000 u odnosu na AP600. postrojenja koja su izgraĊena u Japanu su proizvodi Toshibe i Hitachi-ja. Tri ABWR-a rade u Japanu. ABWR (General Electric. iako zasnovan na ranijem dizajnu ima inovativne bezbednosne karakteristike koje omogućavaju veoma pojednostavljen projekat reaktora. 134 . visokih performansi savremenih postrojenja uz neophodnu stalnu proveru rada. od ĉega dva u Tajvanu i Japanu. NCR je sertifikovao Sistem 80+ za trţište SAD. pošto su Vojvodina i Srbija trenutno okruţene sa 10 operativnih reaktora u nuklearnim elektranama. pošto je potencijalno jeftiniji. proizvedeni otpad je jasno izolovan. «Pasivan» i velik (Westinghouse AP1000): Westinghouse smatra da reaktor AP1000 od 1000 MW. delimiĉno zbog veliĉine postrojenja. koji koristi prednosti prirodnih sila da obezbedi bezbedan rad i brzo zaustavljanje u hitnim sluĉajevima. obuka i nabavka rezervnih delova. odrţavanje. najnovije nuklearne elektrane. širine 12 stopa i duţine 80 stopa.1. Sistem 80+ (Westinghouse BNFL): Sistem reaktora 80+ je PWR koji je projektovao Combustion Engineering i CE-ov sledbenik ABB i Westinghouse BNFL. ali Westinghouse BNFL više ne promoviše aktivno projekat za prodaju unutar SAD. nuklearna energija ne zavisi od nepouzdanih vremenskih ili klimatskih uslova. Postoje mnoge varijante u projektu ABWR-a. Standardizacija će smanjiti troškove izgradnje i rada i daće bolju efikasnost. General Electric. a ĉetiri su u izgradnji. nepredvidivih fluktuacija troškova. Sistem 80+ predstavlja osnovu za APR 1400 koji je razvijen u Koreji i koji treba da se dalje razvija. Postoje manji ili veći objekti u zavisnosti od proizvoĊaĉa.1 Nuklearne elektrane standardizovani dizajn budućnosti: pouzdaniji. ukljuĉujući vazduh.

ESBWR ukupno sadrţi 25% manje pumpi. a ne oslanjajući se na pumpe. Framatome ANP je osnovan integracijom francuskog prodavca nuklearnih elektrana Framatome i sredstvima za nuklearnu energiju nemaĉke firme Simens. Najnoviji planovi za razvoj GT-MHR se oslanjaju na izgradnju reaktora u Rusiji da bi se pomoglo «sagorevanju» viška plutonijuma. sa zatvorenim ciklusom. sa namerom da razvije i prodaje male visoko-temperaturne reaktore. Reaktor IRIS obuhvata odlike projekta koje 135 . U ESBWR sistem hlaĊenja na bazi gravitacije je projektovan tako da odgovori na nezgode. PBMR (Pty) Ltd. Pasivna bezbednost. projekat ima u vidu i potencijalno komercijalno korišćenje izvora toplote. Juţna Afrika. Literatura o ovom dizajnu naglašava pasivne bezbednosne odlike reaktora. ESBWR eliminiše potrebu za 11 sistema. kao znaĉajno pojednostavljenje i unapreĊenje dizajna PWR.9% U235. Pebble-bed Modular Reactor (PBMR) Juţnoafriĉka firma Pebble Bed Modular Reactor. Time bi se gorivo drţalo na nivou od ispod 20% obogaćenja ĉime se definiše veoma obogaćen uranijum. Raniji CANDU projekti su koristili tešku vodu i kao moderator i kao agens hlaĊenja. produktivnije i pouzdanije nuklearne elektrane uz manje troškove izgradnje u odnosu na današnje. ima sedište u Centurionu blizu Pretorije. Za sada. Paralelni planovi za komercijalne reaktore bi koristili goriva zasnovana na uranijumu obogaćenom sa ĉak 19. Iako on nije jedini HTR koji se radi u svetu. utility Energy je uĉestvovala u razvoju GT-MHR i koristila ime «Freedom Reactor» u svom dizajnu. takoĊe. koji broji 550 ĉlanova. smanjujući broj sistema za 25%. kada je GE razvijao Simplified boiling Water Reactor (SBWR). PWR i hibrid ova dva projekta. ventila. CANDU reaktori su imali veći komercijalni uspeh od svih drugih reaktora osim LWR-a. Pošto je temperatura hladioca iz HTGR reaktora mnogo veća od LWRs. Prirodna cirkulacija eliminiše potrebu za bezbednosnim sistemima koji rade na struju. To je podstaklo neke potencijalne sponzore da predloţe manje inovativan mehanizam prenosa toplote i generisanja elektriĉne energije. ACR-700 (Atomic Energy of Canada Limited): AECL's "Advanced CANDU Reactor" ACR-700 je dugo vremena razvijan i smatra se evolucijom iz AECL-ove meĊunarodno uspešne PHWR-ove CANDU linije. AECL je agresivno promovisao ACR-700 na trţištu nudeći niske cene. Rezervna voda utiĉe u sud reaktora putem gravitacije. GT-MHR se smatra potencijalnim izborom Odeljenja za nuklearnu energiju Ameriĉkog ministarstva energije u oblasti reaktora nove generacije. mada to Framatome ne naglašava. koja se oĉekuje od najnovijih nuklearnih projekata. kao što je kombinacija hlaĊenja pri zatvaranju i sistem vodenog ĉišćenja reaktora. Program ESBWR je poĉeo poĉetkom 90-tih. Ova izmena postavlja pitanje da li je ACR-700 PHWR. meĊutim. cevovoda i kablova.Pojednostavljeni «pasivni» i veliki (ESBWR General Electric): GE Energy ESBWR kombinuje bezbednosna poboljšanja i pojednostavljen dizajn i standardizovane komponente za proizvodnju bezbednije. MeĊunarodni inovativni i bezbedan reaktor IRIS (Westinghouse BNFL): Westinghouse BNFL je promovisao dizajn reaktora IRIS. Visoka efikasnost i atraktivna ekonomiĉnost su mogući bez pravljenja kompromisa sa visokim nivoom pasivne bezbednosti. je osnovana 1999. Reaktor će biti manji od svih koji sada rada i biće mnogo jednostavniji. Framatome ANP je nedavno poĉeo preliminarnu sertifikaciju SWR-1000 sa NRC-om. U. Modularni heliumski reaktor sa gasnom trubinom GT-MHR (General Atomic): The GT-MHR je projekat HTGR koji je razvila ameriĉka firma General Atomics. PBMR je visokotemperaturni reaktor (HTR).S. U poĉetnom dizajnu. Projektni tim PBMR-a. konverzija toplotne energije sa zagrejanog helijumskog hladioca u elektriĉnu energiju bi se direktno odvijala u gasnoj turbini. Dizajn ESBWR reaktora je pojednostavljen prilagoĊavanjem dokazanih sistema rada elektrane. ukoliko u reaktoru doĊe do nestanka hladioca. Jedna od inovacija u ACR-700. SWR-1000 Siedewasser Reaktor (Framatome ANP): SWR-1000 je dizajn Framatome ANP-a za poboljšani BWR. znaĉi i manje troškove izgradnje. sistemom konverzije snage na osnovu gasne turbine. SWR-1000 je prvi put projektovan od strane Simensa. a laka voda se koristi kao agens hlaĊenja. u poreĊenju sa drugim projektima CANDU je što se teška voda koristi samo kao moderator u reaktoru. postoje problemi u pogledu netestiranih aspekata ove tehnologije. juţnoafriĉki projekat se smatra u meĊunarodnim krugovima vodećim projektom u oblasti primene HTR reaktora u proizvodnji struje. kratak period izgradnje i pogodne finansijske uslove.

6.1. Francuska je predloţila Kini izgradnju EPR-a. Zbog toga treba razvijati i prilagoĊavati regionalne planove za pripravnost u redovnim i vanrednim situacijama. mogu se oĉekivati sliĉni rezultati smanjenja troškova i za serije ACR. Objavljeni troškovi za ACR-700 su već niţi od bilo kog planiranog dizajna za blisku budućnost. 8. francuska vlada je predloţila izgradnju EPR u Francuskoj. Nuklearna energija već saĉinjava preko 75% francuskih izvora elektriĉne energije. Obećano vreme gradnje od tri godine bi postavilo rekord za velike reaktore. 136 . Ukoliko su podaci o ekonomiĉnosti koje Westinghouse BNFL pripisuje svojoj AP seriji i GE-ovoj ABWR seriji taĉni. koje su u izgradnji u pet zemalja. Framatome planira sertifikaciju EPR-a u SAD nakon razvoja u Evropi. Nuklearne elektrane u Evropi Do 10. Slika 8. Planira se da se IRIS projekat završi 2015.imaju za cilj da izbegnu gubitak hladioca. ACR-1000 (Atomic Energy of Canada Limited): Dok AECL promoviše svoj dizajn ACR-700. Srbija je okruţena sa 10 operativnih nuklearnih reaktora u nuklearnim elektranama. Osim toga. godine. pa bi stoga izgradnja novog reaktora u Francuskoj mogla da dovede do iskljuĉivanja postojećeg reaktora da bi se stvorio prostor na trţištu za generisanje energije putem EPR-a. Predloţena veliĉina reaktora bi bila oko 1600 MWe. Istraţivanja se nastavljaju već izvesno vreme i preliminarna sertifikacija je u postupku. mada je snaga ranijih objekata bila i do 1750 MWe. pa se ne oĉekuje upotreba takvih reaktora u narednoj dekadi.2. postoji evidencija o 203 nuklearne elektrane sa instalirnim neto elektriĉnim kapacitetom od 171 858 MWe koje rade u Evropi i 10 elektrana sa 9 836 Mwe. maja 2006. EPR (Framatome ANP): EPR je priliĉno konvencionalan PWR.3. Mapa nuklearnih elektrana u Evropi Kao što se moţe videti sa slike 8. Projekat je izraĊen u Finskoj.3. završen je i dizajn ACR-1000. mada su mu komponente pojednostavljene i akcenat je stavljen na bezbednost reaktora.

8. znaĉajni radi implementacije nuklearnih tehnologija i kontrole njihovih primena. 8.4 Laboratorijske aktivnosti Nuklearne analitiĉke tehnike imaju vaţnu ulogu u kontroli sadrţaja radionuklida u razliĉitim materijalima. Sastanci su. takoĊe. meĊutim.7.1.7. Kratke specijalizacije kako bi se nauĉnicima i inţinjerima omogućila neposredna iskustva.1.1. Ono igra vaţnu ulogu u poboljšanju nauĉne osnove i tehniĉkog razumevanja. 4. organizovanih pokušaja primene nuklearnih tehnologija. koji bi trebalo da ukaţu na znaĉaj praktiĉnih rešenja. tako da na teritoriji AP Vojvodine nije bilo znaĉajnih. postoji velik broj nacionalnih i meĊunarodnih inicijativa da se takav trend zaustavi. Nakon donošenja Zakona o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana u Saveznoj Republici Jugoslaviji 137 . 8. Obuka i edukacija su od suštinskog znaĉaja za efikasno i trajno prenošenje znanja. Obuka dodiplomaca da primene praktiĉna iskustva na samom poĉetku studiranja. Zajedniĉki seminari nauĉnika i inţinjera. takoĊe.1.3 Nauĉni sastanci Sastanci. koji se mogu koristiti i na terenu i u laboratorijama. da se identifikuju propusti u praćenju razvoja odgovarajućih tehnologija i da se podrţe institucije i pojedinci da ovaj problem prevaziĊu. 2.7. kao što su konferencije i simpozijumi. 3. a posebno su znaĉajne u meĊunarodnoj trgovini. predstavljaju znaĉajan uvid u formulaciju programa. 8.2. u našim uslovima u oblasti nuklearnih tehnologija akcenat se mora staviti na primenjeni ili adaptivni razvoj.8 Predlog mera u AP Vojvodini Nuklearne tehnologije (izuzev u medicini) u bivšoj Jugoslaviji su se razvijale strogo centralizovano.1.1. Vaţan cilj je. Rezultati merenja moraju biti zasnovani na meĊusobnom priznanju koje se stiĉe ukoliko dobro opremljene laboratorije rade u skladu sa meĊunarodno prihvaćenim standardima. posebno u zemljama u razvoju i pri tome treba ponuditi nekoliko tipova obuke: 1. gde se mora poštovati zakonska ograniĉenja za prehrambene proizvoda. 8. Obuka na višem nivou . TakoĊe. automatizovanih i prenosivih instrumenata.7. kao što je ISO 17025.7. MeĊutim.pod ĉime se podrazumeva obuka doktora nauka da bi se ponudilo detaljno razumevanje nuklearnih tehnologija i njihova primena. Konsultantski sastanci.1. Opšte koristi od nuklearnih nauka i njihove primene Razvoj novih primena i korišćenje prednosti nuklearnih tehnologija za odrţivi razvoj se oslanja na razliĉite mehanizme. treba voditi raĉuna o potencijalnoj mogućnosti gubitka dragocenih saznanja prikupljenih u prošlim dekadama. sastanci istraţivaĉkih grupa i savetodavnih grupa su vaţni mehanizmi za pregled i sintezu novih informacija. Istraţivanje Istraţivanjem se stvaraju nove tehnologije u dugoroĉnom smislu i poboljšava tekuća primena. Novi trendovi u primeni nuklearnih tehnologija su razvoj jednostavnih. Istraţivanje po svojoj prirodi moţe biti inovativno i voditi ka formiranju novih znanja. Upravljanje i oĉuvanje znanja u oblasti nuklearnih tehnologija kroz obuku i edukaciju Najnoviji trendovi su skrenuli paţnju na potrebu boljeg korišćenja znanja u oblasti nuklearnih tehnologija. ĉiji je cilj poboljšanje ili modifikacija elemenata već postojeće tehnologije da bi se ona prilagodila specifiĉnim potrebama naše zemlje (regiona). Danas. Oni pomaţu u promovisanju opšteg razumevanja kljuĉnih pitanja i usmeravanju paţnje na ono što je bitno za neku zemlju. 8. Jedan od naĉina za to je da se adekvatno kvalifikovani ljudi angaţuju u saĉuvanju i razvoju postojećeg nivoa primene nuklearne tehnologije.

(„Sluţbeni list SFRJ“ br. Danas na teritoriji AP Vojvodine osim dve medicinske ustanove (Institut za onkologiju u Sremskoj Kamenici i Kliniĉki centar Novi Sad). detaljan razvoj njihovog struĉnog osposobljavanja kroz rad na savremenoj problematici uz korišćenje adekvatne opreme i uz odgovarajuću mobilnost (na osnovu saradnje sa sliĉnim institucijama u Evropi i svetu). On bi predstavljao zajedniĉki poduhvat (instituciju) Prirodno-matematiĉkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. ali i njihovo ujedinjenje u jednu specifiĉnu organizaciju. ali i zainteresovanih meĊunarodnih kompanija u oblasti primene nuklearnih tehnologija u medicini (Simens.. Regrutovanje i zapošljavanje mladih istraţivaĉa. Prvi Centar izvrsnosti bi trebalo da bude u oblasti primene nuklearnih tehnologija u medicini. Novi Sad. poljoprivrede. Instituta za onkologiju u Sremskoj Kamenici i Kliniĉkog centra Novi Sad.35/89) i te centralizovane aktivnosti su uglavnom zamrle zajedno sa planovima za izgradnju nuklearne elektrane na Dunavu na teritoriji AP Vojvodine. oĉuvanje postojeće eksperimentalne infrastrukture i ljudskih resursa i primena optimalnih strategija za njihovo korišćenje. Odrţavanje i nadograĊivanje postojeće nauĉne i tehniĉke opreme. Institutom za ratarstvo i povrtarstvo. nema jakih izvora zraĉenja niti akceleratora i nuklearne analitiĉke detekcione tehnologije se primenjuju samo u okviru nauĉnih istraţivanja iz oblasti nuklearne fizike na Prirodno-matematiĉkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu.. Obrazovanje mreţa meĊunarodnih partnerskih institucija. 138 . paţljivo odabranih tako da obezbede struĉnost i ekspertizu. ĉime bi se znaĉajno povećala mogućnost i kvalitet aktivnosti primenjenog i adaptivnog istraţivanja u postojećim institucijama. koja je neophodna da bi se pojaĉali potencijali Vojvodine putem obuke. Ciljevi tih CI-a bi bili : UtvrĊivanje okvirnog plana za efikasnije upravljanje istraţivanjima i njihovim primenama i razvoj fleksibilnog. Univerziteta u Novom Sadu. Da bi se u u što većoj meri iskoristio potencijal razvoja i primene nuklearnih tehnologija i predlaţemo osnivanje dva centra izvrsnosti (CI) u Vojvodini. ). zajedniĉkog istraţivanja i primene steĉenih znanja. monitoringa ţivotne sredine i upravljanja vodama i zemljištem. On bi mogao da se formira u saradnji sa Prirodno-matematiĉkim fakultetom. Drugi centar bi trebalo da bude posvećen primenama nuklearne tehnologije u oblasti hrane. Novi Sad i Nauĉnim institutom za veterinarstvo. General Electric. koji bi ukljuĉio nuklearne tehnologije u buduće planove razvoja Vojvodine. problemski orijentisanog plana istraţivanja i razvoja (R&D)..

8.2 NOVI MATERIJALI 8.2.1 Uvodni deo 8.2.1.1 Aktuelno stanje u oblasti novih materijala u Evropi i svetu
Tehniĉke inovacije zasnovane na novim materijalima od devetnaestog veka do danas predstavljaju osnovni generator industrijskog i privrednog razvoja u svetu. Ciklusima ubrzanog privrednog rasta (industrijska revolucija, poĉetak masovnog transporta, uspostavljanje potrošaĉkog društva, informacionotelekomunikaciona revolucija), koji su se javljali sa periodom od 50 do 60 godina, uvek su prethodile znaĉajne inovacije u oblasti materijala (tehnologije masovne proizvodnje gvoţĊa i ĉelika, novi polimerni materijali i lake legure, poluprovodnici i keramike), slika 8.4. Danas svet stremi ka odrţivom i bezbednom društvu – novi materijali i tehnologije su preduslov za ispunjenje ovog cilja.

Slika 8.4 Prikaz inovacije u oblasti materijala kao generatora ciklusa ekonomskog razvoja. Lider u istraţivanjima novih materijala i tehnologija su Sjedinjene Ameriĉke Drţave. MeĊutim, u poslednje vreme njihova dominantna pozicija u mnogim podoblastima nauke o materijalima je ugroţena pre svega od EU i Japana, a sve više i od Ruske Federacije i Narodne Republike Kine. U oblasti keramika i legura Japan danas drţi vodeću poziciju. Interesantno je primetiti veoma znaĉajno povećanje obima i kvaliteta istraţivanja u Poljskoj. Na istraţivanjima novih materijala radi oko 4000 istraţivaĉa u 50 istraţivaĉkih instituta. Izuzetno vaţne karakteristike istraţivanja i razvoja novih materijala su globalizacija istraţivanja i geografska diversifikacija istraţivanja (koja se dešava po veoma ubrzanom tempu). Globalizaciji istraživanja najviše doprinose transnacionalni akademski istraţivaĉki programi, prisutni u gotovo svim zemljama, koji uspostavljaju jedinstvene istraţivaĉke strategije i ciljeve na velikom istraţivaĉkom prostoru. Osim toga, globalizaciji znaĉajno doprinose i moderne informacione tehnologije, koje omogućavaju istraţivaĉima lak pristup informacijama, kao i njihovu brzu i efikasnu razmenu. Od globalizacije istraţivanja drţave imaju i dobit i gubitak. Uspostavljanje transnacionalnih istraţivaĉkih programa u najvećem broju sluĉajeva ide na štetu drţavama sa manje razvijenim nauĉnim potencijalom, jer veće i nauĉno snaţnije drţave forsiraju programe u skladu sa svojim nacionalnim strategijama i prioritetima. Zbog toga su programi, koji su specifiĉno znaĉajni za razvoj manjih drţava, izostavljeni iz istraţivanja. Uzimajući u obzir da su istraţivaĉki kapaciteti u industriji u manjim drţavama i drţavama u tranziciji nedovoljno razvijeni, neophodno je u takvim sluĉajevima posebnim drţavnim merama i stimulacijom kompenzovati uticaj istraţivaĉke globalizacije na specifiĉne i znaĉajne istraţivaĉke programe. S druge strane, globalizacija omogućava znaĉajno tehnološko unapreĊenje istraţivanja u nauĉno nedovoljno razvijenim društvima, ubrzan razvoj nauĉnih kadrova kroz nauĉnu razmenu, kao i brzu asimilaciju znanja od nauĉno razvijenih partnera. Posledica globalizacije je i oteţana zaštita

139

intelektualne svojine, koja najviše šteti nauĉno razvijenijim društvima. Za geografsku diversifikaciju istraţivanja su odgovorne velike multinacionalne kompanije. Usled potrebe da svoje proizvode i usluge pribliţe krajnjem korisniku one pomeraju deo svojih istraţivaĉkih i nauĉnih potencijala i diversifikuju zajedno sa svojim poslovanjem. Sekundarnu dobit iz ovog procesa multinacionalne kompanije dobijaju angaţovanjem jeftine istraţivaĉke radne snage. Nedovoljno razvijene zemlje u osnovi imaju dobit iz ove pojave, s obzirom na to da dolazi do kvalitetnog nauĉnog i tehnološkog transfera. Radi adekvatnog sagledavanja trendova u razvoju oblasti novih materijala i tehnologija neophodno je u najkraćem iskazati osnovne elemente nauĉne politike, koju u ovoj oblasti sprovode vodeće zemlje u svetu. Osim induvidualnih programa zemalja ĉlanica EU u ovoj oblasti evropska komisija u prvi plan istiĉe ulogu Okvirnih programa (Framework Programme – FP), radi integrisanja i jaĉanja istraţivaĉkih i razvojnih aktivnosti zemalja ĉlanica. Ukupni budţet FP6 programa (2003-2006) od 17,5 milijardi EUR i konstantno povećanje sredstava (FP4 1994-1998, 13,2 milijarde EUR; FP5 1998-2002, 15,0 milijardi EUR), reflektuje opredeljene evropske komisije za intenzivnu realizaciju ovakve strategije nauĉnog i tehnološkog razvoja. MeĊu prioritetnim temama Šestog okvirnog programa (FP6) nalaze se tri iz oblasti materijala: Nanotehnologije i nanonauke, Znanjem zasnovani multifunkcionalni materijali i Novi proizvodni procesi i naprave. Ciljevi kooperacije u ovim oblastima su poboljšanje kompetentnosti Evropske industrije i stvaranje uslova za transformaciju iz resursno-intenzivne u znanjem zasnovanu industriju generisanjem znanja za nove aplikacije na raskršću razliĉitih tehnologija i disciplina.U nanotehnologijama i nanonaukama predviĊene su aktivnosti za usvajanje znanja o interfejsima i kvantiziranim fenomenima, nanokontroli svojstava materijala za nove aplikacije, integraciji tehnologija na nano nivou, nanomotorima/nanomašinama/nanosistemima, uticaju na sigurnost ĉoveka, kao i uticaju na zdravlje i okolinu. Teme u oblasti Znanjem zasnovanih multifunkcionalnih materijala obuhvataju aktivnosti u vezi sa materijalima visokih performansi, materijalima dizajniranih svojstava, razvoju pouzdanih simulacija, integraciji nanomolekularnih i makromolekularnih komponenti u hemijskim tehnologijama, ukljuĉujući dizajn i kontrolu hemijskih procesa. U novim proizvodnim procesima i napravama teme su fokusirane na stvaranje uslova za znanjem intenzivnu proizvodju ukljuĉujući konstrukciju, razvoj i kontrolu novih tehnologija, koje će odgovoriti potrebama za adaptivnu, umreţenu i znanjem zasnovanu proizvodnju. TakoĊe, istraţuju se novi inţenjerski koncepti zasnovani na proţimanju tehnologija (kao što su nano, bio, informaciona,...) sa postojećim standardnim tehnologijama materijala. U aprilu 2005. Evropska komisija objavila je predlog Sedmog okvirnog programa (FP7), koji će se odvijati od 2007. do 2013. godine. Za realizaciju ovog programa predviĊeno je 72,7 milijardi EUR. FP7, koji nosi podnaslov „Izgradnja Evrope znanja“ (“Building the Europe of Knowledge”), sadrţaće ĉetiri prioritetne oblasti, koje se odnose na istraţivanje i razvoj novih materijala. Finansiranje istraţivanja i razvoja novih materijala i tehnologija u SAD sprovodi se ravnopravno iz privatnog sektora i drţavnih fondova. Drţavne agencije odgovorne za kreiranje politike i finansiranje programa u SAD su: DOD - Department of Defense, NIH -National Institute of Health, NASA - National Aeronautics and Space Administration, DOE - Department of Energy, NSF - National Science Foundation, USDA - United States Department of Agriculture, DC - Department of Commerce, EPA Environmental Protection Agency, DOT - Department of Transportation i DHS - Department of Homeland Security. Od svih agencija DOE i NSF imaju najvaţniju ulogu kada je reĉ o istraţivanjima materijala. U 2004. za ovu namenu iz DOE-a je izdvojeno 559 miliona dolara, a iz NSF-a 251 milion. U ovom trenutku jedan od osnovnih strateških opredeljenja DOE je stvaranje velikih nacionalnih eksperimentalnih centara, radi obezbeĊenja superiornih tehnoloških kapaciteta za istraţivanje i razvoj. Sprovode se aktivnosti za izgradnju i puštanje u rad 5 novih nacionalnih centara za nanonauke do 2008. godine. Sliĉna opredeljenja ima i NSF u svom strateškom planu za period od 2003. do 2008. godine. Njihov plan podrazumeva formiranje state-of-the-art nauĉnih centara sa opremom i infrastrukurom kojoj će pristup imati širok krug istraţivaĉa. Sliĉno kao i u sluĉaju SAD, istraţivanje i razvoj novih materijala u Japanu finansira privatni sektor i drţava. U 1995. godini nivo finansiranja u oblasti materijala bio je 5% od ukupnog budţeta za nauku i tehnologiju (ukupan budţet je iznosio je 18 milijardi US $). Osnovna strateška opredeljenja su: (1) razvoj

140

tehnika za kontrolu strukture materijala i njegovih dimenzija; (2) unapreĊenje materijala znaĉajnih za energetiku i/ili zaštitu okoline sa ciljem konzervacije energije, recikliranja i oĉuvanja resursa i (3) materijali znaĉajni za sigurnosne tehnologije. U junu 2002. Ministarstvo obrazovanja, kulture, sporta i nauke i tehnologije Japana usvojilo je politiku promocije istraţivanja i razvoja nanotehnologije i novih materijala. MeĊu njegovim prioritetima nalaze se materijali znaĉajni za oĉuvanje ţivotne sredine, materijali za poboljšanje energetske efikasnosti i materijali visokih svojstava. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ribarstva Japana, finansira dopunske programe za razvoj novih biomaterijala. Ministarstvo ekonomije, trgovine i industrije finansira programe iz oblasti poluprovodniĉkih nanomaterijala, keramika i metalnih stakala. U Ruskoj Federaciji ukupan budţet za nauĉna istraţivanja u 2004. godini iznosio je 1,6 milijardi US $, od ĉega se na istraţivanja u oblasti materijala izdvajalo oko 8%. Centar osnovnih istraţivanja je Ruska akademija nauka sa svojih 9 nauĉnih divizija, 3 regionalne divizije, 13 regionalnih nauĉnih centara sa više od 30 nacionalnih laboratorija.

8.2.1.2 Perspektive daljeg razvoja novih materijala Istraţivanja i razvoj novih materijala i tehnologija moraju biti usklaĊene sa potrebama modernog društva sa aspekta njegovog odrţivog ekonomskog i tehnološkog razvoja. Na slici 8.5 je prikazana prognoza zastupljenosti materijala u ekonomiji koje je prezentovao Ashby. Prema ovoj analizi i prognozi, relativni znaĉaj metala će opadati nakon maksimuma dostignutog 1960. godine, dok će se udeo polimera, kompozita, keramika i stakala povećavati. Interesantno je primetiti da je slika simetriĉna. Drugim reĉima, keramike, kompoziti i drugi materijali će se vratiti na poĉetnu zastupljenost, iako će prirodni materijali biti zamenjeni veštaĉkim. TakoĊe, vaţno je primetiti da nemetalni materijali dostiţu plato oko 2000. godine, verovatno zato što keramike i kompozitni matirijali nisu uspeli da zamene metale kao strukturne materijale. U sluĉaju da se reši problem lomljivosti, primena nemetalnih materijala moţe doţiveti ekspanziju.

Slika 8.5 Ashby-jeva analiza i prognoza zastupljenosti materijala u svetskoj ekonomiji Postoje dva osnovna pravca kojima se razvija moderna nauka o materijalima. Jedan pravac podrazumeva smanjenje dimenzija materijala na nanoskalu, ĉime se osim morfoloških osobina dobijaju nove karakteristike i funkcije materijala. Nanomikrostrukture se dobijaju iz neravnoteţnih procesa ĉime se, takoĊe, osvajaju nove funkcije i svojstva. Drugi pravac podrazumeva kombinovanje organskih i neorganskih materijala u nekristalnim fazama, kristalnim fazama i teĉnim kristalnim fazama. Uzimajući u

141

Nauĉne institucije i proizvodna preduzeća a) Nauĉne institucije Istraţivaĉki rad u vezi sa novim materijalima. Institut za industrijsko inţenjerstvo i menadţment. pre svega na pojedinim fakultetima u Novom Sadu. Institut za grafiĉko inţenjerstvo i dizajn. cirkonijuma i magnezijuma Oksidni: na bazi oksida 3d metala i retkih zemalja   Oksidni: niobatni i tantalatni Stakla i staklo-keramike         Polimerni materijali Kompozitni materijali 8. Institut za graĊevinarstvo. Tehnološki fakultet. AlSi. Hemijska tehnologija i zaštita ţivotne sredine.Materijali za vodoniĉnu energiju i gorivne ćelije Visokotemperaturski materijali za gasne turbine i mlazne motore Metali . -Departman za Hemiju: Katedre: Analitiĉka hemija. Novi Sad. Fakultet tehniĉkih nauka.obzir potrebe ekonomije i društva za razvoj kroz visokotehnološke inovacije najveći potencijal imaju sledeće grupe materijala:  Nanomaterijali . Organska hemija.) . Biohemija i hemija prirodnih proizvoda.nanotube (ugljeniĉne.. njihovim dobijanjem.. karakterizacijom i primenom. Institut za mehanizaciju i konstruktivno mašinstvo.Ĉelik za snaţne strukture Ĉelik za korišćenje vodonika Zaštitne prevlake za eksploataciju u ekstremnim uslovima .metalni Magnetni materijali Poluprovodniĉki materijali Biomaterijali .2.. Fiziĉka hemija. odnosno na odgovarajućim departmanima.oksidni .2 Sadašnje stanje u AP Vojvodini 8.2.kvantne taĉke . .2. koncetrisan je na teritoriji Pokrajine.nanoĉestice . Institut za inţenjerstvo zaštite ţivotne sredine. Novi Sad -Departman za fiziku: Katedre: Eksperimentalna fizika kondezovane materije (Laboratorija za sintezu i karakterizaciju materijala i Laboratorija za optiĉka i spektroskopska ispitivanja u fizici kondezovane materije).. Katedre: Opšte inţenjerske discipline.Fotokatalitiĉki materijali i materijali za preĉišćavanje . Hemijsko 142 . nitridi i boridi Oksidni: na bazi aluminijuma. To se odnosi na: Prirodno-matematiĉki fakultet. katedrama i laboratorijama. Institut za arhitekturu. Institut za proizvodno mašinstvo. Primenjena i inţenjerska hemije.Materijali za bioelektroniku Ekomaterijali . Nuklearna fizika. Novi Sad Institut za elektroniku. Fiziĉka elektronika. energetiku i telekomunikacije.Biomaterijali za veštaĉke organe . Opšta i neorganska hemija.nanonaprave Superprovodni materijali .. TiO2.Neţeljezne legure (Al-Mn.. V2O5.1.) Keramiĉki materijali Neoksidni: ugljeniĉni Neoksidni: karbidi.

O.O. Novi Sad »Mineloprema« a. Sombor D.D. Baĉki Petrovac A. Titel A. sivog.O. GraĊevinski fakultet. Naftno-petrohemijske tehnologije. Tehnologije ugljenohidratne hrane. »INOX« Ind.. »SIGMA«. Novi Sad »Albus«. Petrovaradin 143 . za proizvodnju kotrljajućih leţaja i kardana Temerin A. internacional. Stara Pazova DP »Utva-aluminijum« sa p. Panĉevo MPI HK »BANE« A.. Novi Sad »Agrohem«. »Pobeda-FOMG« za proizvodnju opreme i metalne galanterije. za metalopreraĊivaĉku delatnost..O.D. »Termovent« S. Futog A. za proizvodnju silosa i opreme. Zrenjanin.o. elektroinstalac.D. Brodogradilište »Begej«.O..d. Baĉki Monoštor »Centrohem«.D. Livnica centrifugalnog. Subotica. Kikinda »Fadip-HKC« A. Biotehnologije i farmaceutsko istraţivanje. Perlez »Brixol«. Ada »Potise-precizni liv«. Ada Le Belier »Kikinda«.D. Zrenjanin A. Beĉej »Fadip-IFC« A.d.. Inţenjerstvo materijala. Novi Sad »ATB SEVER« A.D. Mašinsko inţenjerstvo. vuĉenog i kovanog mateijala.C. »Utva-vozila«. Mali IĊoš »Termometal« D. Tehniĉki fakultet »Mihajlo Pupin«. za proizvodnju alata i pribora za mašine... Subotica A.GROUP Jugoalat« A. b) Proizvodna preduzeća U okviru celovitog privrednog sistema u Vojvodini znaĉajnim ili manjim delom svojih kapaciteta bave se sledeća preduzeća: A. nodularnog i ĉeliĉnog liva.D. Vršac »Majevica-Holding« A.D. Katedre: Informatiku i raĉunarske nauke. Beĉej GMB »GraĊamont« A. Ada A. »Nopal« Ind. nerĊajuće opreme i armature.D. »FKL«. materijala.inţenjerstvo. Panĉevo »Hemik«. Panĉevo »ADECO«. Baĉka Palanka HK »POBEDA« ad. »Livnica preciznih odlivaka« LPO. Kovin »UNIMET« D.. za proizvodnju valjanog. Odseci: Konstruktivni. Kać »BG. preduzeće za izradu opreme i tehniĉku obradu. Hidrotehniĉki Delom i kapaciteti Više tehniĉke škole u Novom Sadu.D.D. Tehnologije konzervisane hrane. Baĉka Palanka A.D..D. Više tehniĉke škole u Zrenjaninu i Više tehniĉke škole u Subotici bave se ovim pitanjima. »ASCO VIDAK«.O.D.D.D. Kikinda »Utva silosi« A.D.D. Subotica »Begej-plast«. Temerin »K-ing Vršac« a.. Vršac »Brodoremont« A.

Zrenjanin »Banatplast«. Beĉej »Neimar«. svojini. Zrenjanin »GIP«. Panĉevo Fabrika akumulatora »Sombor« A. Šid »Silex«. Ratkovo »Izolir«. Beĉej »Vulkan guma-BILET«.O. InĊija »West Pharmaceutical Services«Beograd.D. Ruma »MEPOL«. Novi Sad »JUB«. Novi Sad »Termovent SC-Livnica ĉelika«. Novo Miloševo »Gumaplast«. Kanjiţa »Nexe-Polet«. Subotica »Vecom«. Novi Sad »Kulina plast«. Uljma »FIT«. Baĉki Jarak »Tegum«. Bezdan »Moto-plast«. Novi Beĉej »Toza Marković«. Ruma »HINS«.D. Kovin »Gebi«. Nova Pazova »Impuls-hemija«. u meš. Apatin »Novosadska fabrika kablova« A. Kula »HGP«. Kumane »Linde gas Srbija«. Alibunar »Blikprodukt«. Zrenjanin »Lafarge-BFC«. Panĉevo PP Brodogradilište »Apatin«. Šimanovci »Evrotom«.D. Panĉevo »Panonija«. Baĉka Topola »MNG Plastik-Gogić«. InĊija »Eurokristal«. Nova Pazova »Tarkett«. Subotica »Oktanoil«. Bela Crkva »Ţito media«. Novi Sad »Biser«. Petrovaradin 144 . Novi Sad Fabrika sijalica »TESLA« preduz.o.. Plandište »Koneks«. Panĉevo »Guminus«-gumarska industrija. Novi Beĉej D.O. Srbobran »Hempro«. Sremska Kamenica »Yuco-hemija«. Baĉka Palanka »Plastika«. Novi Sad »Hinom«.. Ĉantavir »Rumaplast«. Novi Sad »Tondah-Potisje Kanjiţa«. Kovaĉica »Chemos«. Subotica »Hemodom«. Panĉevo »Elektroporcelan«. Palić »Industrija stakla Panĉevo«. Ţitište »Vipol«.IMT Fabrika opreme i pribora A. Apatin »Igma«. U rekonstruisanju. »Utva« Avio industrija.. Zranjanin DD »Elektroremont«. Kikinda »Roloplast«. Vrbas »V&B«. Panĉevo »Slavica-parafarm«.O. Beoĉin »Sloga«. u društvenoj svojini sa p. Sombor »Minel-Industries« D. Kikinda »Rapid«.O.

Titel 1 1 29. Ruma 2 2 22. Temerin 2 1 3 28. Beĉej 1 2 1 4 8. Kovin 1 1 2 15. Novi Sad 1 5 11 17 19. i prikazana na slici 8. Apatin 1 1 1 3 4. Beoĉin 1 1 10.2. Kanjiţa 1 1 12. Vrbas 1 1 30. IGM i projektovanje Metalska industrija Energetika i hemijska industrija 9 36 49 Tabela 8.Ukupan broj preduzeća na teritoriji Vojvodine koja nameravaju ili su u toku uvoĊenja novih materijala i tehnologija u proces proizvodnje je 94. Stara Pazova 4 4 25. Raspodela preduzeća na teritoriji Vojvodine koja nameravaju ili su u toku uvođenja novih materijala i tehnologija u proces po industrijskim granama Industrijska grana Broj preduzeća GraĊevinarstvo.1.1. Kula 1 1 16. Ada 3 3 2. Baĉki Petrovac 1 1 6. Baĉka Palanka 2 1 3 5. Šid 1 1 27. Kovaĉica 1 1 14. Vršac 1 1 1 3 31. Subotica 3 4 7 26.6. Plandište 1 1 21. Alibunar 1 1 3. Mali IĊoš 1 1 17. Metalska Energetika i Ukupno IGM i industrija hemijska projektovanje industrija 1. Srbobran 1 1 24. Kikinda 1 1 4 6 13. Ţitište 1 1 Ukupno 9 36 49 94 147 . Raspodela preduzeća na teritoriji Vojvodine koja nameravaju ili su u toku uvođenja novih materijala i tehnologija u proces po opštinama Opština GraĊevinarstvo. InĊija 2 2 11. Panĉevo 5 4 9 20. Bela Crkva 1 1 9. Zrenjanin 1 2 2 5 32. Sombor 3 1 4 23. Raspodela po industrijskim granama data je u tabeli 8. Tabela 8. Novi Beĉej 1 1 2 18. Baĉka Topola 1 1 7.

Raspodela preduzeća na teritoriji Vojvodine koja nameravaju ili su u toku uvoĊenja novih materijala i tehnologija u proces po opštinama data je u tabeli 8.2.6. 52% Metalska industrija. 38% Slika 8. Građevinarstvo.3 i prikazan na slici 8. 10% Energetika i hemijska industrija.3. Raspodela preduzeća na teritoriji Vojvodine koja nameravaju ili su u toku uvođenja novih materijala i tehnologija u proces po industrijskim granama 8. IGMi projektovanje.7.2. Tabela 8.2. Raspodela naučnih radnika na teritriji AP Vojvodine koji se bave novim materijalima po titulama i zvanjima Titula Zvanje Broj nauĉnih Ukupan broj radnika nauĉnih radnika redovni profesor 45 75 Dr vanredni profesor 13 docent 11 nauĉni saradnik 2 nauĉni savetnik 1 asistent 3 profesor više škole 1 asistent 17 21 Mr istraţivaĉ saradnik 3 predavaĉ više škole 1 istraţivaĉ pripravnik 9 16 VSS asistent pripravnik 6 struĉni saradnik 1 Ukupno nauĉnih radnika 112 148 . Nauĉno-istraţivaĉki kadar Prema zvaniĉnoj evidenciji nauĉnih radnika koji rade na teritoriji AP Vojvodine 112 se bavi novim materijalima. Pregled raspodele po titulama i zvanjima je dat u tabeli 8.U oblasti metalske industrije od ukupnog broja preduzeća na teritoriji Vojvodine koja nameravaju ili su u toku uvoĊenja novih materijala i tehnologija u proces proizvodnje 26 je u statusu AD (AD-Akcionarsko društvo).2. a 6 u statusu DD (DD-Deoniĉarsko društvo).

Struktura naučnih radnika koji se bave novim materijalima po naučnim oblastima Nauĉna oblast Prirodno-matematiĉke nauke Uţa nauĉna oblast Fizika Hemija Biohemija Matematika Broj nauĉnih radnika 28 35 2 1 1 45 112 Medicinske nauke Tehniĉko-tehnološke nauke Ukupno Medicina. 5% saradnik. 2% Tehničkotehnološke nauke.7 Raspodela naučnih radnika na teritriji AP Vojvodine koji se bave novim materijalima po zvanjima. 1% istrazivac saradnik. mr. 1% redovni profesor. mr. 14% profesor više škole. Struktura naučnih radnika koji se bave novim materijalima po naučnim oblastima 149 .8. 3% Slika 8. dr. 1% naučni savetnik. 25% Hemija. 39% vanredni profesor.8. 10% asistent. 1% Fizika. 40% Slika 8. 3% asistent. Tabela 8. mr. Struktura nauĉnih radnika koji se bave novim materijalima po nauĉnim oblastima je data u tabeli 8. 1% Matematika. 8% predavač više škole. 31% Biohemija. dr.istraživač pripravnik.4 i grafiĉki prikazana na slici 8. 12% docent. 2% asistent strucni pripravnik. 1% naučni saradnik.4.

3 je bilo iz oblasti novih materijala i sufinansirano je u iznosu od 443. Bulgaria Research Group for Technical Analytical Chemistry of the Hungarian Academy of Sciences (HAS).920. Tabela 8.571. Institute for General and Analytical Chemistry.752. Budapest. Faculty of Chemical Engineering.2. Budapest. Max-Plank-Institut fur Physik. Tekuće aktivnosti u oblasti novih materijala U 2005. Nova Gorica. Slovenia Prirodnomatematiĉki fakultet Prirodnomatematiĉki fakultet PrilagoĊavanje aktivne zaštite germanijumskog spektrometra za nisko-energetski region VojvoĊanska akademija nauka i umetnosti Razvoj hemijskih metoda analize neoni kotinoida i derivata piridin-karboksilne kiseline 150 . Romania Nacionalni institut za materijale. što je prikazano u tabeli 8.91 dinara. Bucharest-Magurele.godine iz oblasti novih materijala Institucija Prirodnomatematiĉki fakultet Prirodnomatematiĉki fakultet Prirodnomatematiĉki fakultet Prirodnomatematiĉki fakultet Naziv projekta Kompleksi prelaznih metala sa nekim Šifovim bazama i derivatima pirazola Fiziĉko-hemijska ispitivanja novosintetisanih biološki aktivnih jedinica Tehnologija dobijanja i karakterizacija neureĊenih poluprovodnika Spektroskopija i termodinamiĉka istraţivanja kompleksa u višekomponentnim sistemima Strukturna i fiziĉka ispitivanja feroelektriĉnih teĉnih kristala i teĉnih kristala oblika banane Partnerska institucija Budapest University of Technology and Economics (BME). U toku 2006. Budapest University of Technology and Economics.8. Romania Department of Inorganic and Analytical Chemistry. U 2005. Cluj-Napoca.100. Hungary Institute for Isotopes of the Hungarian Academy of Sciences. Započeti ili inicirani zajednički projekti sa partnerskim institucijama iz inostranstva u toku 2006. Szervetlen es Analitikai Kemiai Tanszek). University of Szeged (Szegedi Tudomanyegyetem.000. ĉiju je organizaciju sufinansirao Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj u iznosu od 4.595. Germany.3. Hungary. Hungary Research Institute for Solid State Physics and Optics of the Hungarian Academy of Sciences. 6 je bilo iz oblasti novih materijala i sufinansirano je u iznosu od 135.7 dinara. godini od ukupno 46 skupova.5. Budapest. Sofia. Faculty of Chemistry and Chemical Engineering. Laboratory for Environmental Research Polytechnic. Institute from Nuclear Research and Nuclear Energy (INRNE) of Bulgarian Academy of Sciences.godine nauĉno-istraţivaĉke institucije su zapoĉele realizaciju ili su inicirale zajedniĉke projekte iz ove oblasti sa 23 partnerske institucije iz inostranstva. godini od 104 ostvarena uĉešće na skupovima i studijskim boravcima sufinansiranih od strane Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj u iznosu od 2.00 dinara. Hungary ”Babes-Bolyai” University. Hungary.2.80 dinara. Munchen.5.

analiza i kontrola vibracija Realizacija senzorisanog veštaĉkog višesegmentnog stopala sa skoĉnim zglobom za humanoidne robote Mašinski fakultet. Comenius University Bratislava. Bucharest. Institute of Physics.Fakultet tehniĉkih nauka Fakultet tehniĉkih nauka Modeliranje. Republika Makedonija Fakultet tehniĉkih nauka Razvoj super tvrdih nanokompozita Fakultet tehniĉkih nauka Fakultet tehniĉkih nauka Fakultet tehniĉkih nauka Fakultet tehniĉkih nauka Fakultet tehniĉkih nauka Fakultet tehniĉkih nauka Fakultet tehniĉkih nauka Matematiĉki modeli u informacionim tehnologijama Projektovanje tehnologije primenom niskobudţetskih tehnologija virtuelne stvarnosti Razvoj sistema za daljinsko praćenje temperature lakokvarljivih namirnica tokom drumskog transporta Procena seizmiĉke otpornosti konstrukcija postojećih zgrada Projektovanje i razvoj vitalnih elemenata mašina alatkieksperimentalna i raĉunska analiza njihovog toplotnomehaniĉkog ponašanja Realizacija nadzornoupravljaĉkog sistema za pogon proizvodnje biodizela iz biljnih ulja Razvoj. Hungary Mašinski fakultet. Bosna i Hercegovina Univerzitet Istoĉnog Sarajeva. Univerzitet u Tuzli. Universita di Torino. Centre form Image Analysis. Szeged. Tuzla. Department of Multilayer Structures. University of Ljubljana. Skopje. Uppsala University and SLU Lägerhyddsvägen. Republika Srpska Fakultet tehniĉkih nauka Univerzitet u Zenici. Zenica. Tel Aviv University. Slovac Republic. Academy of Sciences of Czech Republic. Faculty for Engineering. Universety of Miskolc. Banja Luka. BIH. Prague. Romania Alsó-Tisza vidéki Környezetvédelmi és Vízügyi Igazgatóság. ispitivanja i primena domaćeg merila protoka otpadnih voda Kreiranje opšteg modela projektovanja i uvoĊenja u funkciju integrisanih sistema menadţmenta usaglašenih sa zahtevima meĊunarodnih organizacionih standarda u realnim privrednim sistemima Razvoj i izrada proizvoda na principu reverzibilnog Politehnica University of Bucharest. Slovenia. Miskolc. Lukavica. Sweden University of Zenica. BiH. 151 . Republika Srpska. Israel Dipartimento di Informatica. Istoĉno Sarajevo. Hungary Fakultet tehniĉkih nauka Mašinski fakultet. Czech Republic. Faculty of Engineering & Management of Technological Systems. Bosna i Hercegovina. Innsbruck experimental Plasma Physics Group. Austria. Istoĉno Sarajevo Leopold-Franzens University of Innsbruck. Italy. Elektrotehniĉki fakultet. Division of Solid State Physics. Zenica.

2. Istoĉno Sarajevo. lignin. Timisoara. Elektrotehniĉki fakultet. mogućnosti neograniĉenog proširenja proizvodnje uljarica i unapredjenja poljoprivrede. vodilo se raĉuna o relativno malom nauĉno-istraţivaĉkom kapacitetu (prema broju istraţivaĉa i nauĉne infrastrukture u poreĊenju sa zemljama EU). Skopje. Fraunhofer Instituts für Materialfluß und Logistik. ali i 152 . Deutschland. Electric Power Division. nafta i gas i mineralne sirovine za neorganske materijale (keramiku). Korišćenje bakterija za dobijanje polimera je vaţan pravac. Romania. National Technical University of Athens. Na osnovu gore navedenih elemenata predlaţu se sledeći strateški pravci razvoja materijala: (1) materijali na bazi obnovljivih sirovina biljnog i ţivotinjskog porekla. Institute of Chemistry Timisoara of Romanina Academy. Hungary. Cyril and Methodius University. koji je u svetu već komercijalizovan na primeru familije polihidroksialkanoata (polihidroksi butirata-valerata). (3) moderni polimerni materijali iz petrohemijskih proizvoda. skrob. Elementi projekcije daljeg razvoja u oblasti novih materijala 8. Pre svega. Republika Srpska University of Timisoara. Materijali na bazi obnovljivih sirovina biljnog i životinjskog porekla.3. Slovakia Elektrotehniĉki fakultet. Bratislava. U obzir su uzete i znaĉajne društvene potrebe. celuloza. Dobijanje materijala od industrijskog znaĉaja moţe se ostvariti u biorafinerijama hemijskim i biološkim (enzimatskim) transformacijama biljnih proizvoda u ţeljeni proizvod. Faculty of Electrical Engineering. Romania Fakultet tehniĉkih nauka RFID tehnologija u lancima snabdevanja (primena automatizovanih sistema u logistici) Fakultet tehniĉkih nauka Istraţivanje i realizacija novih rešenja energetskih pretvaraĉa u industrijskim elektromotornim pogonima Tehnološki fakultet Projektovanje strukture polimernih materijala Tehnološki fakultet Nisko-temperaturna sinteza keramiĉkih nanoprahova i filmova za primenu u elektronici 8. Dortmund.inţinjerstva Slovak University of Technology. Posebno je znaĉajna hemija ulja za dobijanje poliola za poliuretane. pre svega narastajuće potrebe za energijom i odrţivim privrednim razvojem. kako bi se u njima mogla postići kritiĉna masa ljudskog i infrastrukturnog potencijala neophodna za efektivnu realizaciju strateških ciljeva. šećer. Macedonia Department of Applied and Environmental Chemistry. Athens. Razvoj polimernih materijala na bazi obnovljivih sirovina biljnog i ţivotinjskog porekla je snaţno izraţen trend u svetu. BIH. (4) keramiĉki materijali.1 Strateški pravci razvoja materijala u AP Vojvodini Prilikom utvrĊivanja strateških pravaca razvoja materijala u AP Vojvodina razmatrano je više faktora koji u znaĉajnoj meri opredeljuju predloge obrazloţene u ovom elaboratu. University of Szeged. Ti resursi su pre svega poljoprivreda. Tuzla. Treći bitni ĉinilac su prirodni resursi. ulja i masti. Greece Faculty of Technology and Metallurgy. pri ĉemu je moguće ukljuĉiti i agronomske nauke na procesima odgajanja biljnih vrsta sa specijalnim potencijalom (genetske promene na biljkama kojima se stimuliše proizvodnja odreĊenih proizvoda u biljkama). Sarajevo. Inorganic Chemistry Department. Faculty of Mechanical Engineering. koji daje elastomere ili visoko kristalne plastične mase sa odliĉnom biodegradabilnošću.2. (2) fotokatalitiĉki materijali za razgradnju polutanata u ţivotnoj sredini. Zbog toga je predloţen relativno mali broj strateških pravaca i programa.3. Ulja kao hemijske sirovine su veoma zahvalne zbog povoljne cene. BIH. Univerzitet u Tuzli. Universität Dortmund. koji postoje u AP Vojvodini i koji treba da predstavljaju osnovu razvoja industrije materijala. belančevine. Takve sirovine su polisaharidi. (5) materijali za gorivne ćelije i (6) magnetni materijali.

spiranjem dospevaju do površinskih i otpadnih voda i na taj naĉin ih zagaĊuju. nego i svih intermedijera koji mogu nastati tokom razgradnje. AP Vojvodina ima veoma razvijenu petrohemijsku industriju. Titanijum dioksid (TiO2) je po mnogim svojim osobinama idealan fotokatalizator za vodorastvorne zagadjivaĉe. istovremeno se suoĉavamo i sa potrebom odstranjivanja razliĉitih proizvoda. Najveći problem u vezi sa njegovom primenom je veliki enrgetski procep od 3. program razvoja materijala na osnovu glicerinske hemije trebalo bi da ima prioritet u strateškim pravcima. vlakana i filmova. Ova ĉinjenica pruţa odliĉnu šansu našoj nauci da se ukljuĉi u svetsku utakmicu. ĉija će cena u budućnosti pasti na nivo najjeftinijih organskih hemikalija i ĉiniće ga izuzetno interesantnim za dobijanje polimernih materijala. i sl. Tako se za suzbijanje korova koriste herbicidi koji mogu razliĉito uticati na mikrobiološku aktivnost u zemljištu. vek. Moderni polimerni materijali iz petrohemijskih proizvoda. već na poĉetku razvoja moderne glicerinske hemije. ali je zbog nedostatka sirovina obustavljena. kadmijum-sulfid. jer osim vaţne uloge u dekompoziciji opasnih supstanci imaju i ogroman potencijal za rešavanje naraslih energetskih problema u svetu kroz primenu za dobijanje vodonika iz vode. ĉiji proizvodi mogu posluţiti kao dobra osnova za dobijanje vaţnih i profitabilnih materijala. Kao fotokatalizatori primenjuju se disperzije ili tanki filmovi razliĉitih poluprovodnika. boja i lakova. Ĉinjenica da se na trţištu u našoj zemlji nalazi više od 600 preparata sa oko 200 aktivnih materija. jer omogućava razgradnju ne samo polaznog jedinjenja. koji su osnova za etilenoksidnu i propilenoksidnu hemiju za primene u poliolima za poliuretane. Valorizacija etilena i propilena kroz poliole je mnogo veća. Iako nam hemijska industrija. pobuĊuje paţnju sa stanovišta zaštite zdravlja ljudi i oĉuvanja ĉovekove okoline od trajnog zagaĊivanja. itd. a njihov plasman je garantovan u proizvodnji poliola za poliuretane. Ulazeći u 21. koji omogućuje dobijanje niza proizvoda reakcijama estarskih veza. Fotokatalitiĉki materijali su materijali budućnosti. koji odgovara svetlosti iz UV spektra. produkti mogu da se koriste i u industriji hrane.dimenzija. Strateški cilj u AP Vojvodina je razvoj u bliskoj budućnosti visokoefikasnih fotokatalitiĉkih materijala. Osim za dobijanje polimera glicerinski. Uzimajući u obzir da se najavljuje otvaranje nekoliko fabrika biodizela u neposrednom okruţenju i podatak da jedan takav pogon već eksperimentalno radi u Vojvodini. Fotokatalitički materijali za razgradnju polutanata u životnoj sredini. pesticidi. boje. Poljoprivredna proizvodnja se izmeĊu ostalog zasniva na primeni razliĉitih hemijskih jedinjenja. nakon primene u okviru agrotehniĉkih mera. Cene ovih proizvoda su visoke. komercijalne boje i druge zagaĊujuće materije ĉovekove okoline. teški metali. Perspektivna su i istraţivanja parcijalne substitucije S i C atomima. korišćenjem snaţnog oksidacionog i redukcionog potencijala fotoindukovanih elektrona i šupljina. Korišćenje ulja za dobijanje biodizela omogućiće smanjenje zavisnosti zemlje od uvoza energenata. kao što su cink-oksid. duplih veza i alilnih vodonika. kompjuterski ĉipovi. meĊu kojima najznaĉajnije mesto pripada mineralnim Ċubrivima i pesticidima. Od ulja se osim poliuretana mogu praviti epoksidne smole i poliestri u formi masa za livenje. radijaciono stabilisani polietilen i polipropilen. koje u Sunĉevom spektru ima svega oko 5%. elastomera. stroncijum-titanat.zbog hemijskog sastava. Izvanredni rezultati pokazani su pri dekompoziciji vode na vodonik i kiseonik pod vidljivom svetlošću korišćenjem fotokatalizatora na bazi BiVO4 i In1-xNixTaO4. Takva proizvodnja je postojala nekad u preduzeću Soda-So. koji štetno utiĉu na ţivi svet. adheziva. kao što su: lekovi. volfram(VI)-oksid. 153 . titan(IV)-oksid. organski halogenidi. nego kroz polietilen i polipropilen. do potpune mineralizacije. sa jedne strane obezbeĊuje raznovrsne veoma korisne proizvode. gvožđe(III)-oksid itd. Konverzija ulja u biodizel generiše ogromne koliĉine glicerina. Osim klasiĉnog dopiranja katjonima poslednja istraţivanja su pokazala da se parcijalnom substitucijom atoma kiseonika atomima azota moţe uspešno aktivirati TiO2 da omogući razgradnju organske materije pod vidljivom svetlošću. Zbog toga je neophodno eliminisati mogućnost kontaminacije herbicidima i u tu svrhu se fotokatalitička razgradnja ovih jedinjenja pokazala kao vrlo efikasan metod. Tuzla.. sve više se suoĉavamo sa problemom zagaĊivanja vodenih i vazdušnih resursa.). Poslednjih godina se sve više paţnje poklanja procesima površinske modifikacije čestica TiO2 i kontrolisanom dopiranju TiO2 koji bi mogli da pomere prag apsorpcije titanijum dioksida ka manjim energijama i time povećaju mogućnost korišćenja solarne energije u procesima razgradnje polutanata. Probleme sa kojima se susrećemo najĉešće izazivaju razliĉiti polutanti: pesticidi. ĉestica mikroi nano. Postojeću konverziju petrohemijskih proizvoda u materijale treba unaprediti ka materijalima sa poboljšanim svojstvima kod kojih se moţe oĉekivati veći finansijski efekat (npr. dok u Evropi i našoj zemlji tu ulogu ima repicino ulje. Mnogi herbicidi zbog svoje stabilnosti. senzitivnih na vidljivu svetlost i njihova praktiĉna aplikacija u rešavanju problema zaštite ĉovekove okoline. HIP Panĉevo već proizvodi etilen i propilen. Za ovu namenu sojino ulje je najjeftinija sirovina u SAD i Juţnoj Americi.2 eV.

kako bi se ovaj nedostatak u bliskoj budućnosti znaĉajno smanjio.MCFC).).R. Nedostatak energije i visoka uvozna zavisnost jedan je od najznaĉajnih problema sa kojim će se suoĉavati AP Vojvodina u neposrednoj budućnosti. S. edited by Williams. pa su stoga istraţivanja ovih materijala od strateškog znaĉaja u svetu. A. Cleland. itd. J. elektro-energetika i saobraćaj. magneti i superprovodnici). gorivne ćelije na bazi ĉvrstih oksida (solid oxide fuel cells .. seĉenjem. E..S. Od posebnog interesa su prve dve vrste gorivnih ćelija u ĉiji razvoj se ulaţu znaĉajna sredstva od strane drţavnog i privatnog sektora u razvijenim drţavama sveta.. cement. Za ultrazvuĉne dijagnostiĉke ureĊaje koriste piezoelektrične keramike (najĉešće olovo-cirkonatnotitanatne keramike. Kada su u pitanju SOFC najviše paţnje se posvećuje razvoju elektrolitskih materijala za razliĉite temperaturske opsege rada gorivne ćelije.). Nauĉna istraţivanja vezana za magnetne materijale u AP Vojvodini su veoma mala i ne odgovaraju potencijalu koji ovi materijali imaju za razvoj Pokrajine.Instrum. Za primenu u izvorima laserskog zraĉenja zamenjuju se monokristalni materijali keramikama na bazi Nd:YAG (neodijumom dopiran Y3Al5O12 garnet).Sec. Apatitne biokeramike se koriste da promovišu rast kosti i formiranje tkiva. D. i alkalnog tipa (alkaline type .Purdy. M. New York. kolena i drugih delova tela.PAFC).SOFC). i sl. medijumi za skladištenje podataka. American Institute of Physics.Thwaites.. alumina. Ce0. Uzimajući u obzir postojeće industrijske kapacitete i prirodne resurse u AP Vojvodina. U CT tomografiji. Application for radiation processing of materials.A. Pre svega istraţivanja treba usmeriti u razvoj klasiĉnih i novih vrsta permanentnih magneta. gama kamerama sve više se koriste keramički scintilatori. New York. Magnetni materijali. Keramike imaju sve veći znaĉaj u medicini.Methods in Phys.Res. Proizvodnja i razvoj keramiĉkih materijala ima veliki impakt na društvo.I. Cheng.9Gd0.YSZ). T.. kao što su: magneti.(1992) 2.. in Radiotherapy Physics in Practice. ili njihovih mešanih oksida dopirani retkim zemljama (Eu. . sintetiĉki dijamant. za obradu materijala brušenjem. itd. Keramiĉki optoelektronski detektori osnova su modernih medicinskih dijagnostiĉkih sistema. mekih magnetnih materijala i magnetnih materijala za skladištenje podataka. and Thwaites. Vatrostalne keramike su nezaobilazni materijali u metalopreraĊivaĉkoj industriji. Kao abrazivi koriste se prirodni materijali (garneti. 66-73.. bipolarne ploĉe. poliranjem. Velika je primena keramika u zubarstvu.95. 208. Nucl. zidne i krovne ploče. Njihova uspešna komercijalizacija u budućnosti predstavljaće jedan od mehanizama kojima će se moderna društva boriti sa narastajućim energetskim problemima. Er.B. dijamant. gips..Kehoe. stakla. na bazi rastopljenog ugljenika (molten carbon type .. GraĊevinska industrija se u velikoj meri oslanja na keramiĉke materijale korištenjem proizvoda.Keramički materijali. izolatori.. LaGaO3.. Posebno treba istaći nove napredne keramiĉke materijale. U. D. Tr. Materijali za gorivne ćelije.I. Biokeramike se koriste za popravku i zamenu ljudskih kukova.R. Gd2O3. 2003b. istraţivanja u oblasti keramiĉkih materijala treba da predstavljaju jedan od vaţnih strateških pravaca u budućnosti. Mccullough.C. kao što su: podovi.AFC). PZT). Oxford Medical Publishing. kao što su npr: elektronske komunikacije.3 LITERATURA 1. Mckenzie. Gorivne ćelije konvertuju hemijsku energiju direktno u elektriĉnu sa veoma visokom efikasnošću i veoma niskom emisijom polutanata. tako da su istraţivanja u vezi sa unapreĊenjem energetskog potencijala od izuzetne vaţnosti i treba da predstavljaju strateško opredeljenje. Zbog toga je neophodno utvrditi strateški pravac za istraţivanje i razvoj magnetnih materijala. pakovanja za integrisana kola. U svetu su danas istraţivanja fokusirana na sledećim tipovima gorivnih ćelija: gorivne ćelije sa polimernim elektrolitom (polymer electrolyte fuel cells . itd. Intraoperative electron beam radiation therapy (IORT) in Advances in Radiation Oncology Physics-Dosimetry. indukciona jezgra. and Brachy-therapy. na bazi fosforne kiseline (phosphoric acid type . Quality assurance in radiotherapy physics. Magnetni materijali su kljuĉni industrijski materijali sa izuzetno znaĉajnim primenama. Lu2O3. najĉešće na bazi itrijumom stabilisane cirkonije (yttria-stabilized zirconia .A. Veliki potencijal imaju i fosfori zasnovani na keramikama visokih gustina na bazi Y2O3. edited by J.PEFC).. 8. U telekomunikacionom sektoru posebno je interesantna primena novih vrsta optiĉkih kablova.. Parks.. UK (2000) 3. Pr. Treatment Planning. pozitronsko-emisionoj tomografiji (PET). 154 .) i sintetiĉki (silicijum karbid. L. Komponente napravljene od magnetnih materijala se koriste u mnogim industrijskim oblastima.1O1. opeke. Najvaţniji materijali koji se istraţuju za razvoj PEFC su konstrukcioni materijali za ramove ćelija.. koji poseduju veliki potencijal za primenu u optoelektronskoj i telekomunikacionoj industriji (kao kondenzatori. najĉešće keramike na bazi oksida i silikata retkih zemalja. elektrokatalizatori za gorivnu i vazdušnu elektrodu i jon-provodne membrane.

OECD Nuclear Energy Agency. France 2002 14. Journal of physics Conference Series. (2005) http://www8. Chem.nsf. 16.lu/fp7. Committee on Globalization of Materials Research and Development: Globalization of Materials R&D: Time for a National Strategy. Web strana Evropske Unije FP7 http://www. and G. Institute of Medicine. Organisation for Economic Cooperation and Development. Canabilla.int/comm/research/press/2005/pr0704-2en. 1998. R. CABI Publishing.cra.jp/cstp/siryo/haihu43/siryo2-1. B. Radiation Sterilization for Health Care Products – X-Ray. EPS 19th Nuclear Physics Divisional Conference: New trends in Nuclear Physics Applications and Technology.P.Mclaren. 2005. Johnson.eu.2008 (Sept.uspid.energy. The Hague.gov/ 22.nsf.lu/fp6/home.org/Activities/workshops/broadening. (1992). National Academy of Science. NEA.pdf 23. pp. 2003) http://www. CRC Press. et al.participation/nsf/FY2003-2008plan. 10. Meeting report for the Council for Science and Technology of Japan. Web strana Evropske Unije FP6 http://fp6. D. France http://www. A publication of the Atomic Energy Society of Japan. the Second World Water Forum. Italy. Pergamon Press Ltd.C. Nuclear Development: Society and Nuclear Energy: Towards a Better Understanding Nuclear Energy Agency. 1002-1007. 155 . Fairand.cordis. Journal of Nuclear Science and Technology. E. Gollin. Water for Life. M. F..org/sections/02_Books_Documents/Proceedings 13. 9. 193. Morrissey.Gamma and Electron Beam. 12. No. Ashby. Cabrera.. World Water Council (2000).cao.M.S.S. The Strategic Plan of Nuclear Energy Agency. and its 2000 Update. E. National Academy of Engineering. Khush. Evenson and D. NSF. The World Water Vision.. Main Science and Technology Indicators. 5. Phys. 6. M.go. Committee on Science and Engineering Public Policy. C. IAEA’s Nuclear Technology Review 2004. Water for People. G. 8.. 63 (3-6). Economic scale of utilization of radiation (I): Industry. 2002. FY2003 . Tagawa. International Research and Genetic Improvement in Rice: Evidence from Asia and Latin America.gov/sbe/srs/seind04/start.http://europa. S. 9. Rad.p.htm 17. Research Fields. Pavia. Vol. Washington. 2006 15.F. V. 217-221. UN World Water Development Report (2003).cordis. September 2002. Volume 41.cfm 20. in R. Beneficial Uses and Production of Isotopes.: National Academy Press (2005). Materials Selection in Mechanical Design. The Netherlands. 11.gov/engine/content. UK. 7. present and future. 2002. Department of Energy http://www. Gollin (eds) (2003) Crop Variety Improvement and Its Effect on Productivity. Experiments in International Benchmarking of U.do 21. Comparison between Japan and USA.4.pdf 24.. dostupno na http://www. Web strana National Science Foundation http://www.39. National Research Council USA (2005) 18. Web strana U. Radiation sterilization: past. D. N. Hossain.cfm 19. Herring.. New York.S. 2005-2009. National Science Foundation Strategic Plan.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful