Republika Srbija Autonomna Pokrajina Vojvodina Izvršno veće Autonomne Pokrajine Vojvodine Bulevar Mihajla Pupina 16 21108 Novi

Sad

"OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE"
Strategija

Novi Sad, mart 2007.god.

Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj je saĉinio projektni zadatak za izradu strategije »Osnovni pravci tehnološkog razvoja Autonomne Pokrajine Vojvodine« u maju 2006.godine. Potpisani su ugovori za izradu nacrta stragije sa Fakultetom tehniĉkih nauka, Tehnološkim fakultetom i Prirodno-matematiĉkim fakultetom Univerziteta u Novom Sadu 17. maja 2006. godine. U izradi predloga strateškog dokumenta »Osnovni pravci tehnološkog razvoja Autonomne Pokrajine Vojvodine« su uĉestvovali sledeći struĉnjaci: Prof. dr Vojin Šenk, dr Đuro Kutlaĉa i prof. dr Stevan Stankovski za oblast Raĉunarstvo komunikacije i automatizovani sistemi, dr Jasna Mastilović i prof. dr Radovan Pejanović za oblast Biotehnologija i proizvodnja hrane, prof. dr Dušan Gvozdenac, dr Rade Ćirić i prof dr Miloš Tešić za oblast Energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije, prof. dr Milan Matavulj, prof. dr Mirjana Aĉanski, prof. dr Zorica Svirĉev, prof. dr Dragan Radnović, mr Maja Karaman, mr Jelica Simeunović, mr ĐorĊe Jovanović, Ţeljko Maletić i Sanda Savić za oblast Ekologija i hemijsko inţenjerstvo, prof. dr Zoran Zeković i doc. dr Karmen Stankov i Prof. Dr Nikola Grujić za oblast Nove tehnologije u medicini i farmaciji, prof.dr Miroslav Vesković, prof.dr Ištvan Bikit, prof.dr Svetlana Lukić, dr Miroslav Dramićanin, dr J. Nedeljković, mr D.MrĊa, mr D. Štrbac, S.Forkapić, i G.Štrbac za oblast Nuklearne tehnologije i novi materijali. Nacrt strategije je završen 30. oktobra 2006. godine. Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj je uputio Izvršnom veću Autonomne Pokrajine Vojvodine Nacrt strategije i predlog odrţavanja Javne rasprave u januaru 2007. godine. Izvršno veće Autonomne Pokrajine Vojvodine je na 145. sednici odrţanoj 7. februara 2007. godine razmotrilo Nacrt strategije »Osnovni pravci tehnološkog razvoja Autonomne Pokrajine Vojvodine« i predlog programa javne rasprave. Nacrt strategije je istog dana postavljen na sajtu pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj. UtvrĊen je program javne rasprave o Nacrtu strategije. Završna rasprava o Nacrtu strategije je odrţana 5. marta 2007. godine u Skupštini Autonomne Pokrajine Vojvodine. Na završnoj raspravi su uĉestvovali struĉnjaci sa Univerziteta u Novom Sadu, predstavnici Privredne komore Vojvodine, predstavnici Instituta, predstavnici SANU i VANU, predstavnici velikih privrednih sistema kao i brojni zainteresovani pojedinci. Nakon sprovedene završne rasprave o nacrtu strategije Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj je u saradnji sa nosiocima projekata u okviru utvrĊenih oblasti izradio Predlog strategije. Izvršno veće Autonomne Pokrajine Vojvodine je usvojilo Predlog strategije »Osnovni pravci tehnološkog razvoja Autonomne Pokrajine Vojvodine« na 149. sednici odrţanoj 14. marta 2007. godine i uputilo ga Skupštini Autonomne Pokrajine Vojvodine na usvajanje.

2

"OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE"
Sadrţaj

1

UVOD............................................................................................................................................. 8
1.1 PROGRAM PODRŠKA TRANSFERU NOVIH TEHNOLOGIJA – BNT............................................. 8 1.2 CILJEVI STRATEŠKOG DOKUMENTA............................................................................................... 8

2 3

OKVIR DOKUMENTA............................................................................................................... 9 OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA ZA OBLAST RAĈUNARSTVO KOMUNIKACIJE I AUTOMATIZOVANI SISTEMI.......................................................... 10
3.1 3.2 3.3 3.4

ELEMENTI STRATEŠKOG DOKUMENTA....................................................................................... 10 SWOT ANALIZA POSTOJEĆEG STANJA......................................................................................... 10 ISTRAŢIVAĈKE I OBRAZOVNE INSTITUCIJE U SEKTORU IKT U AP VOJVODINI ............... 20 IDENTIFIKACIJA POTENCIJALA ZA RAZVOJ I PRIMENU INOVACIJA U AP VOJVODINI I LOKALNIM ZAJEDNICAMA............................................................................... 21 3.5 SWOT ANALIZA SEKTORA IKT U AP VOJVODINI ...................................................................... 21 3.6 AKTUELNE TENDENCIJE U SVETU, EU I REGIONU.................................................................... 24 3.7 PRIORITETI RAZVOJA........................................................................................................................ 25 3.8 PREDLOG MERA ZA RAZVOJ IKT SEKTORA.................................................................................29 3.8.1 IKT Infrastruktura.................................................................................................................. 29 3.9 ANALIZA UTICAJA NA OKOLINU .................................................................................................. 30 3.10 PREDLOG INSTITUCIONALNIH I FINANSIJSKIH MERA ........................................................... 30 3.11 FINANSIJSKI MODELI ZA PODSTICAJ......................................................................................... 31 3.12 KRITERIJUMI ZA INVESTIRANJE.................................................................................................. 31 3.13 KRITERIJUMI ZA EVALUACIJU PROJEKATA............................................................................. 32 3.14 KORISNICI DOBARA I USLUGA.................................................................................................... 33 3.14.1 Korisnici dobara na domaćem trţištu..................................................................................... 33 3.14.2 Korisnici dobara na inostranom trţištu .................................................................................. 33 3.14.3 Direktni korisnici dobara i usluga........................................................................................... 34 3.14.4 Indirektni korisnici dobara i usluga ........................................................................................ 35 3.15 LITERATURA………………………………………………………………………………………... 36

4

OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA ZA OBLAST BIOTEHNOLOGIJA I PROIZVODNJA HRANE.......................................................................................................... 37
4.1 UVOD..................................................................................................................................................... 37 4.2 ANALIZA POSTOJEĆEG STANJA..................................................................................................... 37 4.3 POTENCIJALI RAZVOJA.................................................................................................................... 38 4.4 OGRANIĈENJA..................................................................................................................................... 38 4.5 SWOT ANALIZA................................................................................................................................... 39 4.6 AKTUELNE TENDENCIJE U SVETU, EU I REGIONU.................................................................... 47 4.7 PRIORITETI RAZVOJA........................................................................................................................ 49 4.7.1 UnapreĊenje efikasnosti i obima poljoprivredne proizvodnje.................................................... 49 4.7.2 Optimizacija valorizacije produkata primarne poljoprivredne proizvodnje............................... 51 4.7.3 Osavremenjavanje i revitalizacija industrijskih kapaciteta prehrambene industrije................... 52 4.7.4 Podrška planskom pokretanje MSP u agrobiznisu i proizvodnji hrane..................................... .53

3

4.7.5 Funkcionalni franšizni sistemi bazirani na domaćim potencijalima.......................................... 55 4.8 ZAKLJUĈAK...................................................................................................................................... 56 4.9 LITERATURA.................................................................................................................................... 57

5

OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA ZA OBLAST ENERGETSKA EFIKASNOST I OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE.......................................................... 58
5.1 5.2 5.3 5.4 5.5 5.6 UVOD.................................................................................................................................................... 58 ENERGETSKI SISTEM AP VOJVODINE.......................................................................................... 59 STRUKTURA POTROŠNJE FINALNE ENERGIJE U AP VOJVODINI...........................................60 ENERGETSKI INDIKATORI SRBIJE I NEKIH ZEMALJA IZ OKRUŢENJA.................................61 CENE ENERGENATA..........................................................................................................................62 IZBOR KOMERCIJALNIH ENERGETSKIH TEHNOLOGIJA POGODNIH ZA PRIMENU U AP VOJVODINI............................................................................................................................................63 5.6.1 Energetska efikasnost............................................................................................................. 65 5.6.1.1 Povećanje energetske efikasnosti u industriji....................................................................65 5.6.1.2 Distribuirana proizvodnja toplotne i elektriĉne energije.................................................. 66 5.6.1.3 Povećanje energetske efikasnosti u zgradarstvu.............................................................. 66 5.6.1.4 Kombinovana postrojenja elektriĉne i toplotne energije..................................................67 5.6.1.5 Rekapitulacija potencijala u oblasti energetske efikasnosti............................................. 67 5.6.2 Obnovljivi izvori energije....................................................................................................... 68 5.6.2.1 Proizvodnja toplotne energije iz biomase........................................................................ 68 5.6.2.2 Postrojenja biogasa i korišćenje biogasa u energetske svrhe........................................... 69 5.6.2.3 Sagorevanje gradskog otpada........................................................................................... 70 5.6.3 Geotermalna energija.............................................................................................................. 71 5.6.4 Hidroelektrane u Vojvodini.....................................................................................................73 5.6.5 Proizvodnja elektriĉne energije korišćenjem vetra................................................................. 75 5.6.6 Solarni foto-naponski sistemi................................................................................................. 76 5.6.7 Rekapitulacija potencijala obnovljivih izvora energije...........................................................77 5.7 PREPREKE ZA POVEĆANJE ENERGETSKE EFIKASNOSTI I KORIŠĆENJE OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE.................................................... ......................................................................... 78 5.8 VERTIKALNE I HORIZONTALNE AKTIVNOSTI............................................................................ 79 5.9 SWOT ANALIZA................................................................................................................................... 81 5.10 ZAKLJUĈAK...................................................................................................................................... 81 5.11 LITERATURA.................................................................................................................................... 82

6

OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA ZA OBLAST EKOLOGIJA I HEMIJSKO INŢENJERSTVO..................................................................................................84
6.1 UVOD…………………………………………………………...……………………………………...84 6.2 ALTERNATIVNA EKOLOŠKA, TEĈNA GORIVA…………………………………………...….....84 6.2.1 Bioetanol……………………………………………………………………………………….85 6.2.2 Biodizel…………………………………………………………………………………..…….85 6.2.3 Biopesticidi……………………………………………………………………………………..86 6.2.4 Biofertilizatori………………………………………………………………………...………..86 6.2.5 Biosintetiĉke bioaktivne supstance………………………………………………………….…86 6.2.6 Biosintetiĉki biodegradabilni termoplastiĉni materijali………………………………………..87 6.3 BIOETANOL..........................................................................................................................................87 6.3.1 Uvod........................................................................................................................................87 6.3.2 Proizvodnja bioetanola……………………………………………………………………........87 6.3.3 SWOT analiza proizvodnje etanola u Vojvodini...........................................................……....87 6.3.4 Stanje opreme…………………………………………………………………...............……...87 6.3.5 Ljudski resursi.............................................................................................................................88 6.3.6 Aktuelne tendencije u svetu, EU i regionu.................................................................................89

4

6.3.7 Prioriteti razvoja.........................................................................................................................89 6.3.8 Analiza uticaja na okolinu..........................................................................................................90 6.3.8.1 Otpadne vode……………………………………………………………………..... 90 6.3.8.2 Dţibra kao sekundarna sirovina…………………………………………………… 90 6.3.8.3 Sporedni proizvodi pri proizvodnji bioetanola i njihov mogući plasman………… 90 6.3.9 Zakljuĉak...................................................................................................................................90 6.4 BIODIZEL…………………………………………………………………………………………..91 6.4.1 Biljna ulja kao sirovina za teĉna goriva……………………………………………………… 91 6.4.2 Prednosti biodizela…………………………………………………………………………… 91 6.4.3 Potrebe za teĉnim gorivima.......................................................................................................92 6.4.4 SWOT analiza postojećeg stanja……………………………………………………...……... 92 6.4.4.1 Analiza tehnoloških celina za proizvodnju biodizela u Srbiji ………………….… 92 6.4.4.2 Nauĉne institucije i proizvodna preduzeća……………………………..…………. 92 6.4.4.3 Tekuće aktivnosti u oblasti novih biotehnologija..................................................... 93 6.4.4.4 Sirovine za proizvodnju biodizela u Vojvodini.........................................................93 6.4.4.5 Uljarice kao sirovina za proizvodnju hrane, hemikalija i drugih proizvoda…….. ..94 6.4.4.6 Površine, prinosi i proizvodnja uljanih biljaka u svetu i kod nas…………...…… ...94 6.4.4.7 Uljarice u Vojvodini……………………………................................................... ...95 6.4.5 Aktuelne tendencije u svetu, EU i regionu.…………...……………………………...……......95 6.5 PRIORITETI RAZVOJA......................................................……………………………….………....96 6.5.1 Tehnologija proizvodnje………………………………………………….......…………….. ...96 6.5.1.1 Uljni talozi............................................................................ ………………….…....96 6.5.1.2 Biljna ulja iz kuhinja i prţionica.................................................................................96 6.5.2 Primeri projekata u svetu..............................................................………................……... ..97 6.5.3 Predlozi osvajanja tehnologija proizvodnje biodizela................................................................97 6.5.4 Kvalitet biodizela kao preduslov pouzdanog korišćenja…………………….......…………. ...97 6.5.5 Ispitivanje vrednosti investicionih ulaganja u postrojenja za proizvodnju biodizela.................97 6.5.6 Strateški pravci razvoja hemijskog inţenjerstva u funkciji zaštite ţivotne sredine....……........98 6.6 ANALIZA UTICAJA NA OKOLINU…............................................................................…............ 98 6.6.1 Ekološki znaĉaj biodizela……………………………………………………………........... ...98 6.6.2 Uticaj korišćenja biodizela na emisiju CO2 ..........................................................…...…......... 98 6.6.3 Biodegradabilnost viodizela kao ekološki faktor........................................................................99 6.6.4 Zakljuĉak………………………………………………………......................…………...… …99 6.7 PREDLOG INSTITUCIONALNIH MERA............................………..…………..............………. …99 6.7.1 Racionalizacija proizvodnih kapaciteta.......................................……………....................… ...99 6.7.2 Koncetracija proizvodnih kapaciteta ……....................................................……………….. 100 6.7.3 Disperzija proizvodnih kapaciteta ....................…………...................……………………... 100 6.7.4 Korišćenje nusproizvoda iz proizvodnje biodizela……………….....................................…. 100 6.7.5 Istraţivanja biljne biomase kao potencijalnog izvora energije................................................ 100 6.7.6 Sirovi glicerol kao nusproizvod proizvodnje biodizela……………..............……….……… 101 6.8 EKONOMIKA PROIZVODNJE ULJARICA …………………................………………………... 101 6.8.1 Troškovi proizvodnje biodizel goriva i potreba drţavnih subvencija…………........………. 101 6.8.2 Vrednost i opravdanost investicionih ulaganja……………………………………..........….. 101 6.8.3 Osnovni uslovi za odrţavanje postojećih i izgradnju novih postrojenja za proizvodnju biodizela………………………………………………………............................…………...101 6.8.4 Drţavne subvencije i unapreĊenja legislative i regulative…...........................................…… 102 6.9 POTENCIJALNI KORISNICI I MOGUĆNOST PLASMANA..............................……….......……. 102 6.10 ULJARICE U STRUKTURI SETVE U VOJVODINI........................................................................103 6.10.1 Proizvodnja suncokreta u Vojvodini...................................................................................... 103 6.10.2 Proizvodnja soje u Vojvodini................................................................................................. 103 6.10.3 Proizvodnja uljane repice u Vojvodini.........................................…………........………..... .104 6.10.4 Uticaj proizvodnje biodizela na otvaranje novih radnih mesta………….......……………….104 6.11 PREDLOG STRATEGIJE UVOĐENJA BIODIZELA U PRAKSU................................................. 105

5

6.12 LITERATURA……………………………………………………………..............……………….. 106

7

OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA U MEDICINI I FARMACIJI..............................................................................................................................107
7.1 SWOT ANALIZA PRIMENE NOVIH TEHNOLOGIJA U MEDICINI U AP VOJVODINI.....................................................................................................................................107 7.2 SWOT ANALIZA PRIMENE NOVIH TEHNOLOGIJA U FARMACIJI U AP VOJVODINI.................................................................................................................................108 7.3 SADAŠNJOST I PERSPEKTIVE U MEDICINSKOJ I FARMACEUTSKOJ NAUCI U VOJVODINI, EVROPI I SVETU......................................................................................................108 7.3.1 Nove informacije i tehnologije donose i nove odgovornosti.....................................................109 7.3.2 Nauĉne publikacije.................................................................................................................... 109 7.3.3 Budućnost bolniĉkih ustanova.................................................................................................. 109 7.3.4 Farmaceutski preparati u medicini............................................................................................ 110 7.3.5 Pravci tehnološkog razvoja u oblasti farmacije........................................................................ 111 7.3.5.1 Dobijanje farmakološki aktivnih supstanci............................................................... 111 7.3.5.2 Savremeni metod ekstrakcije - Ekstrakcija gasovima u superkritiĉnom stanju........ 112 7.3.5.3 Transdermalni terapijski sistemi .............................................................................. 112 7.3.5.4 Vakcinacija............................................................................................................... 113 7.3.5.5 Minimalno invazivna hirurgija................................................................................. 113 7.3.5.6 Robotizacija.............................................................................................................. 114 7.3.5.7 Senzori...................................................................................................................... 114 7.3.5.8 Transplantacija organa.............................................................................................. 114 7.3.5.9 Tehnike "imidţinga" ("imaging")............................................................................. 115 7.3.5.10 Specijalistiĉke bolnice u budućnosti....................................................................... 115 7.3.5.11 Informacione tehnologije u kliniĉkoj praksi u zemljama u razvoju....................... 116 7.3.6 Primena rezultata biomedicinskih istraţivanja u medicinskoj praksi....................................... 119 7.3.6.1 Genotipiziranje..........................................................................................................119 7.3.6.2 Epigenetika (metilacija DNA).................................................................................. 120 7.3.6.3 Analize ekspresije gena............................................................................................ 120 7.3.6.4 Interferirajuće RNA (RNAi)…………………………..............………………….. 120 7.3.6.5 Proteomika............................................................................................................... 120 7.3.6.6 Genetska terapija: strategija primene u naslednim oboljenjima.............................. 120 7.3.6.7 Genetska terapija – opšti principi............................................................................ 121 7.3.6.8 Etiĉki i pravni aspekti primenjenih genomskih tehnologija.................................... 121 7.3.6.9 Izazovi primene genetske terapije............................................................................ 121 7.3.6.10 Kliniĉka farmakogenomika.................................................................................... 122 7.3.6.11 Nanotehnologija u medicini................................................................................... 122 7.4 PROJEKCIJA POTENCIJALNIH KORISNIKA I MOGUĆNOST PLASMANA USLUGA U IMPLEMENTACIJI NOVIH TEHNOLOGIJA U MEDICINI I FARMACIJI ...............................123 7.5 LITERATURA...................................................................................................................................125

8

OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA ZA OBLAST NUKLEARNE TEHNOLOGIJE I NOVI MATERIJALI................................................................................127
8.1 NUKLEARNE TEHNOLOGIJE........................................................................................................127 8.1.1. Društveno-ekonomski aspekti nuklearne energije i primena....................................................127 8.1.2 Zdravstvo................................................................................................................................... 128 8.1.2.1. Nuklearna medicina........................................................................................................... 129 8.1.3 Hrana i poljoprivreda................................................................................................................ 131 8.1.3.1. Nuklearne tehnike za poboljšanje useva........................................................................... 131 8.1.3.2. Nuklearne tehnike u zaštiti useva..................................................................................... 131 8.1.3.3. Poboljšanje stoĉne proizvodnje i zdravlja stoke............................................................... 132

6

......................................4..........4...........3......3 LITERATURA……………………………………………………………………………..............6...2................2....... 137 8........................................................................137 8....................... Elementi projekcije daljeg razvoja u oblasti novih materijala........... 132 8.......... 139 8.2. 133 8...................................... Nuklearne elektrane u Evropi. 139 8.................2 Sadašnje stanje u AP Vojvodini……………………………………………………................................. 132 8...... 134 8............................154 7 ........1..............1.......................152 8...152 8.......5...................................................1 Strateški pravci razvoja materijala u AP Vojvodini..........................136 8..................1................................................…… 142 8.......2............. Opšte koristi od nuklearnih nauka i njihove primene.................................... 142 8. 141 8..... 137 8.1.1....................................1...................... 133 8..........3..................................150 8.....................................7................. Tekuće aktivnosti u oblasti novih materijala....2.............. Vodni resursi..........7...1..............148 8.......139 8.......................................2...8 Predlog mera u AP Vojvodini…………………………………………………………...........7........................................2...2 Perspektive daljeg razvoja novih materijala..............................................................6........................1................1 Aktuelno stanje u oblasti novih materijala u Evropi i svetu.... Bezbednost hrane.....2..4 Laboratorijske aktivnosti…………………………………………………………………............................1........................... Nauĉno-istraţivaĉki kadar................1.134 8... Nauĉne institucije i proizvodna preduzeća……………………………………….........................1..........1 Uvodni deo................1................... Upravljanje i oĉuvanje znanja u oblasti nuklearnih tehnologija kroz obuku i edukaciju......2.. 137 8...............7....6 Nuklearne elektrane............................3.......2... Odrţivo upravljanje zemljištem i vodama.2 NOVI MATERIJALI.........1....................1 Nuklearne elektrane budućnosti: pouzdaniji...........................................3.........2.....................................................137 8....... 137 8........................................1................ .............1......................................2.....2.................. ekonomiĉniji i efikasniji standardizovani dizajn................. Radijacione tehnologije za bezbednu i ĉistu industriju.........................3 Nauĉni stastanci........................................2.........2....................................... Istraţivanje..8.......1.4.....................1.............1...........7..

Strategija “Osnovni pravci tehnološkog razvoja Autonome Pokrajine Vojvodine» treba da pruţi odgovor na pitanje strateških pravaca tehnološkog razvoja AP Vojvodine u narednih 10 godina. Procena uloge i odgovornosti donosioca odluka i vlasti na svim nivoima (republiĉka i pokrajinska vlada i organi uprave opština). Kreiranje mreţe za transfer i razvoj novih tehnologija. potencijala za spreĉavanje odliva mozgova.1. naftovoda i gasovoda. 1. Strategijom “Osnovni pravci tehnološkog razvoja AP Vojvodine“ se ne daju procene potrebnih investicija postavljenih prioriteta. Generalno opredeljenje Izvršnog veĉa AP Vojvodine je privredni razvoj AP Vojvodine što podrazumeva i jaĉanje infrasrtrukture pokrajine kroz izgradnju i unapreĊenje putne. Kreiranje informacionog sistema-web portala novih tehnologija u AP Vojvodini. Ove procene se oĉekuju u okviru izrade programa implementacije strategije. 8 . Kreiranje pilot projekata za uvoĊenje novih tehnologija u MSP. Ocena ciljnih grupa. Razvoj kapaciteta za razvoj novih tehnologija (ljudski resursi. uticaja na lokalni i regionalni razvoj. mogućnosti otvaranja radnih mesta. dokument treba da bude osnova i da pruţi dovoljno informacija Izvršnom Veću AP Vojvodine u cilju realizacije i upravljanja programom BNT Podrška transferu novih tehnologija u celini. Bolje razumevanje društva o pitanjima tehnološkog razvoja i primene inovacija u MSP.1 PROGRAM PODRŠKA TRANSFERU NOVIH TEHNOLOGIJA . Predlog pilot projekata u ciljnim sektorima u skladu sa strateškim pravcima tehnološkog razvoja Vojvodine. telekomunikacione i elektroenergetske mreţe. Ovi projekti od kapitalnog znaĉaja izlaze iz okvira ove stategije ali se smatraju preduslovom za realizaciju strategije i privrednog razvoja pokrajine uopšte. Predlog strateških pravaca tehnološkog razvoja Vojvodine. Strateški cilj programa BNT je podizanje tehnološkog nivoa malih i srednjih preduzeća (MSP) kroz: Kreiranje strateškog dokumenta“Osnovni pravci tehnološkog razvoja AP Vojvodine”.BNT Program Podrška transferu novih tehnologija BNT je deo integrisanog plana razvoja (IRDP) Autonomne Pokrajine Vojvodine. Pored toga. oprema).2 CILJEVI STRATEŠKOG DOKUMENTA Specifiĉni ciljevi strateškog dokumenta “Osnovni pravci tehnološkog razvoja AP Vojvodine“ su: Analiza postojećeg stanja tehnološkog razvoja AP Vojvodine u skladu sa evropskim indeksom konkurentnosti. Analiza politike u sektoru MSP. ţelezniĉke. Dokument za podršku finansiranju od strane meĊunarodnih donatora i lokalnih vlasti. Finansijska podrška MSP za uvoĊenje novih tehnologija. Identifikacija potencijala za razvoj i primenu inovacija u AP Vojvodini i lokalnim zajednicama. UVOD 1. mogućnosti za stvaranje preduzetniĉkog duha.

“start up” preduzeća. istraţivaĉke jedinice. Univerzitet u Novom Sadu. indeks povraćaja investicija.2. nezaposleni. EU i regionu Predlog institucionalnih i finansijskih mera (predloţeni finansijski modeli za podsticaj. Republika Srbija) Zakljuĉak Literatura 9 . kriterijumi za investiranje. OKVIR DOKUMENTA Dokument sadrţi Osnovne pravce tehnološkog razvoja AP Vojvodine po oblastima: Raĉunarstvo. industrijski sektor. studenti) Indirektni korisnici dobara i usluga (AP Vojvodina. kriterijumi za evaluaciju projekata) Projekcija potencijalnih korisnika i mogućnost plasmana novih proizvoda i usluga Korisnici dobara na domaćem trţištu Korisnici dobara na insotranom trţištu Direktni korisnici dobara i usluga (MSP. komunikacije i automatizovani sistemi Biotehnologija i proizvodnja hrane Energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije Ekologija i hemijsko inţenjerstvo Nove tehnologije u medicini i farmaciji Nuklearne tehnologije i novi materijali Elementi strateškog dokumenta u okviru utvrĊenih oblasti su: SWOT analiza postojećeg stanja (prirodni i ljudski resursi. instituti. istraţivaĉke i obrazovne institucije) Aktuelne tendencije u svetu.

Sombora. Višak stanovništva stoga se koncentriše u velike gradove poput Novog Sada. dok se Vlada Republike Srbije priprema da primeni program e-uprave na drţavnom i regionalnom nivou. poĉetne smetnje za ulazak na trţište.1 ELEMENTI STRATEŠKOG DOKUMENTA AP Vojvodina je smeštena u Panonskoj niziji idealnoj za poljoprivrednu proizvodnju. internacionalne kompanije stalno traţe jeftinija rešenja i pristup znanjima. Korišćenje infrastrukture koju pomenuti gradovi. što omogućava širok spektar mogućnosti u podsektorima za male specijalizovane firme. Sektor informacionih i komunikacionih tehnologija (IKT) kao generiĉki. KOMUNIKACIJA I AUTOMATIZOVANIH SISTEMA 3. On moţe. Zrenjanina. pre svega. Zbog te atraktivnosti je broj stanovnika Pokrajine nesrazmerno veći od broja neophodnog za efikasno korišćenje tih resursa. poslovnih inkubatora. OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA AP VOJVODINE ZA OBLAST RAĈUNARSTVA. naroĉito za namenski softver i za usluge proistekle iz kompjuterske tehnologije. inovacionih centara itd. 3. a privreda i javna preduzeća pokušavaju da osavremene poslove u administraciji i samom radnom procesu. trţišta. stoga. zbog svoje inherentne multidisciplinarnosti. koja će ih uĉiniti konkurentnim. Ohrabrujuće je što strane firme dolaze u AP Vojvodinu da proizvode i za domaće i za inostrano trţište. jer je izvozni kanal jednostavan (prikljuĉak na Internet). Sremske Mitrovice i drugih. U domenu informacionih tehnologija infrastrukturu treba znaĉajno unaprediti izgradnjom institucija inovacione delatnosti poput nauĉnotehnološkog (NT) parka. Male privatne firme zaraĊuju od 10 . a privreda AP Vojvodine ostvari proboj na svetsko trţište. za razliku od mnogih drugih. obiĉno su male u odnosu na mnoge druge sektore. Zadrţavanje u zemlji i zapošljavanje kvalitetnih ljudskih resursa stoga je prioritet ukupnog razvoja APV.2 SWOT ANALIZA POSTOJEĆEG STANJA Širom sveta IKT sektor. Postojanje znaĉajnih obrazovnih institucija u ovim centrima. ali postoji mnogo neiskorišćenih potencijala u drugim sektorima za ukljuĉenje koristi koje IKT predstavlja za sopstveni razvoj. omogući zapošljavanje struĉnjaka u svim drugim oblastima. obezbeĊuju viši standard stanovništva u odnosu na druge delove Srbije. Industrija IKT u APV u fazi je snaţnog razvoja. Prirodni resursi AP Vojvodine poput nafte i gasa. što doprinosi globalnom širenju tehnologija na zemlje u razvoju i tranziciji. Oĉekuje se da će se taj rast nastaviti. a naroĉito industrija softvera. a pre svega Univerziteta u Novom Sadu. Subotice. već i da.3. izuzetno se proširio tokom poslednjih deset godina i doneo mnoge mogućnosti za razvoj poslovanja i preduzetništva. Kikinde. finalni proizvod mogu da izvoze ĉak i mala preduzeća. još su fragmentirana i raznovrsna. Ovaj sektor u Srbiji i AP Vojvodini raste. Veći deo postojeće industrije prolazi kroz radikalne promene i restrukturiranje. a pre svega Novi Sad imaju. u smislu novĉanih izdataka. jer su tehnologija i komunikacije omogućile i malim i velikim preduzećima pristup globalnom trţištu i novim poslovnim prilikama. formiranjem novih institucija i stvaranjem nove razvojne politike. Investiciono i poslovno okruţenje se poboljšava uporedo sa donošenjem novih zakona. Vršca. što olakšava pojavu novih inovativnih firmi. AP Vojvodina se suoĉava sa mnogim izazovima na putu izgradnje ţive trţišne ekonomije. predstavlja veliku šansu i mogućnost da se AP Vojvodina pribliţi evropskim integracijama i standardima. omogućuje razvoj relativno bogatih ljudskih resursa. predstavlja šansu da se ovaj cilj dostigne. što znaĉi da u doglednom vremenu neće moći da doprinese rastu i zapošljavanju. ima kljuĉnu ulogu u ovom domenu. ukoliko imaju dobre kontakte sa meĊunarodnim trţištima. Ovaj sektor u svetu obiĉno ima sledeće glavne karakteristike [4]: pruţa kvalitetno zaposlenje kompjuterski pismenim diplomcima i tehniĉkom osoblju. Panĉeva. ne samo da zaposli ljudske resurse školovane za rad u tom sektoru. Industrija IKT.

osnovana posle 2000. Uoĉava se da je ova. 1 2 2 3 2 2 0 7. 2001. 2006. a u oblasti hardverske industrije 32 preduzeća sa 517 zaposlenih. 2006. 2002. konkurentnosti. 2005. Proverom podataka iz tog spiska identifikovana su 43 aktivna preduzeća u oblasti softverske industrije sa 497 zaposlenih. uticaj na lokalni i regionalni razvoj.3% 21. potencijali za spreĉavanje odliva mozgova i mogućnosti za stvaranje preduzetniĉkog duha: (1) UvoĊenje sistema kontrole kvaliteta postalo je jedan od kriterijuma za poslovanje preduzeća iz drţava ne-ĉlanica sa preduzećima iz drţava ĉlanica EU. Na ţalost. Uglavnom su u privatnom vlasništvu. Godina osnivanja preduzeća Broj preduzeća % analiziranih preduzeća Pre 2000. kako bi se na adekvatan naĉin uklopila u moderne trţišne tokove i ravnopravno parirala konkurenciji na domaćem i stranom trţištu. kao primarni. inkubatora. Direktnim uvidom – obilaskom. (9) Da li je preduzeće zadovoljno raspoloţivom komunikacionom infrastrukturom. fokusiranih na spoljnu saradnju [4]. Razvoj ljudskih resursa preduzeća. (10) Podaci o licima koja su popunila upitnik. kooperativnosti i karakterističnih razvojnih trajektorija preduzeća IKT sektora u AP Vojvodini". a zatim i analizom prikupljenih upitnika od tih preduzeća. kojeg ĉine sledeće celine: (1) Opšti podaci o preduzeću. mogućnosti otvaranja radnih mesta. obraĊen je uzorak od 14 preduzeća sa 399 zaposlenih. (6) Mišljenje odgovornog menadţera preduzeća o kvalitetu ljudskih resursa koji rade u preduzeću – stanje i uoĉeni trendovi u periodu 1995-2006. Cilj ove strategije je predoĉavanje objektivnih ĉinilaca i konkurentskih mogućnosti preduzeća industrije IKT u AP Vojvodini.g. Posebno ohrabruje trend zapošljavanja.izvoza na specijalizovana trţišta. što ukupno daje 79 preduzeća sa 1085 zaposlenih. nauĉno-tehnoloških parkova i novih inovativnih (spin-out) firmi. To ukazuje na sve bolje poslovanje ovog sektora.3% 2000. ni jedno od analiziranih preduzeća ne poseduje meĊunarodni sertifikat standarda kontrole kvaliteta. 2004. (7) Plan daljeg razvoja preduzeća – šta će odgovorni menadţer preduzeti da preduzeće bolje posluje u periodu 2006 -2008. korišćeni su podaci prikupljeni za potrebe statistiĉkog istraţivanja. što ĉini 37% od broja ukupno zaposlenih u industriji IKT u AP Vojvodine. nastavi sa znaĉajnim zapošljavanjem. (2) Podaci o profilu preduzeća – za identifikaciju kompetentnosti preduzeća. (8) Kakva su oĉekivanja preduzeća od drţave – šta oĉekuju da drţava preduzme u cilju poboljšavanja uslova poslovanja firmi u AP Vojvodini. u oblasti telekomunikacija 4 sa 71 zaposlena. intervjuom. Zaposleni na razvoju sofvera sa visokom struĉnom spremom ĉine više od 50% ukupnog broja zaposlenih. (2) Većina analiziranih preduzeća industrije IKT su relativno mlada.3% 0% (3) Analizirana preduzeća industrije IKT po broju zaposlenih pripada kategoriji mikro/malih/srednjih preduzeća. 2 14. 11 . u sledećim oblastima: Tehnološki razvoj. (5) Podaci o efektima poslovanja preduzeća.1% 14. a univerziteti i instituti su inicirali stvaranje univerzitetskih inovacionih centara. Za ovo istraţivanje razvijen je "Upitnik za istraživanje kompetentnosti. samo je nekoliko naglasilo da je u proceduri ili namerava da uskoro obavi ovu sertifikaciju. sa više od 80% zaposlenih koji su završili fakultet. Uzorak je izabran tako što je od Privredne komore Republike Srbije dobijen spisak predzeća registrovanih za delatnosti u oblasti IKT u APV. (4) Podaci o strateškom partnerstvu preduzeća – za identifikaciju kooperativnosti preduzeća. sa namerom da se i u 2007. Imaju izuzetno dobru kvalifikacionu strukturu. jer je više nego udvostruĉen broj zaposlenih. Strano trţište.3% 14.3% 14. (3) Podaci o poslovanju i rastu preduzeća – za identifikaciju konkurentnosti preduzeća.4% 14. prelomna. 2003. Domaće trţište. (2010). U ovom istraţivanju. U sledećoj analizi je data ocena ciljnih grupa. a kao sekundarni podaci iz postojećih statistika.

00% 5. a ujedno ukazuje i na to kakva su znanja neophodna od tek diplomiranih struĉnjaka. što ukazuje na prirodu najvećeg broja aplikacija koje se razvijaju u ovim preduzećima. Linux OS u Linux. Kada je aktivnost preduzeća prodaja svojih proizvoda/usluga.00% 2. SQL WebSphere Development Studio Ostalo: Delphi.45% 5.55% 2. C#) Baze podataka. uoĉava se veća disperzija. Kod outsourcinga. 186 155% 165 85% 100 52% 2006.42% 5. Symbian. Web aplikacije.27% 11. Upravljanje proizvodnjom. ASP. odnosno poslovnim procesom.83% 0.36% 4. 2007. 399 494 215% 124% 373 467 93% 94% 271 351 68% 71% (4) Glavne aktivnosti analiziranih preduzeća su: (a) prodaja svojih proizvoda/usluga.NET. JavaScript.18% 2.42% 0.NET (ASP.27% 16.58% 19.% ukupno zaposlenih: 2001.08% 6. 44 100% 38 86% 22 50% 2002.36% 7.00% 100% Vrsta proizvoda / usluge: Upravljanje proizvodnjom odnosno poslovnim procesom (ERP): Web aplikacije: Softver za upravljanje sistemima u realnom vremenu: Komunikacioni softver: UgraĊeni (embedded) softver: Portovanje – prilagoĊavanje SW novoj hardverskoj platformi: Konsalting: Testiranje: Podrška u radu: Sistemski softver: Implementacija: Middleware rešenja: Ukupno: (5) Softverski alati / programski jezici koji se najviše koriste su JAVA i C++. preovlaĊujući su: Web aplikacije.58% 17.00% 100% Uĉešće kao outsourcing: 14.Zaposleni u preduzeću – stanje 31. od prikupljenih podataka se moţe zakljuĉiti da je najveći 12 . Uĉešće u prodaji svojih proizvoda / usluga: 19. i (b) outsourcing.73% 7. Broj zaposlenih koji koriste taj alat 189 154 44 14 12 10 6 4 2 1 1 1 1 1 1 441 271 1. rastu iz godine u godinu. kada je njihova aktivnost upravo njihova prodaja. ClearQuest.12. Uoĉava se da su analizirana preduzeća koncentrisana na manji broj proizvoda / usluga.50% 17. Za obe aktivnosti identifikovano je 12 proizvoda/usluga. Nucleus PHP Enterprise Architect Ukupno Broj zaposlenih sa VSS na razvoju softvera (2006.g. MS Project SUN Forte OS Windows 95/98/2000/2003/XP/CE.73% 0. odnosno poslovnim procesom (ERP). Komunikacioni softver.) Broj alata po zaposlenom (6) Prihod ovih preduzeća. 53 120% 44 83% 24 45% 2003.92% 0. Upravljanje proizvodnjom. 120 125% 109 85% 75 59% 2005. Bugzilla.25% 5.63 Softverski alati / programski jezici koje koriste u radu JAVA C++ Eclipse/NetBeans. HTML Microsoft . na domaćem i stranom trţištu. preovlaĊujući su: Softver za upravljanje sistemima u realnom vremenu. ClearCase.55% 23. Basic Matlab Progress 4GL CVS. Kada je u pitanju outsourcing.42% 5. 96 181% 76 79% 50 52% 2004. – za 2007. Iako preduzeća nisu voljna da daju podatke o svom poslovanju. plan: Ukupan broj zaposlenih: Porast broja zaposlenih – prethodna godina = 100%: Broj zaposlenih sa VSS: Zaposleni sa VSS kao % ukupnog broja zaposlenih: Broj zaposlenih sa VSS na razvoju softvera: Zaposleni sa VSS na razvoju SW .

78 3.77 2.066 3 244.000 13 2.000 8 9.076 11 1.10 1.049.57 3. najznaĉajniji izvor konkurentske slabosti je slab marketing.92 2.13 3.70 3.62 2.670 8 4. godine (plan) 2007. najznaĉajniji izvor konkurentske prednosti je dobar kvalitet. Ocena znaĉaja za domaće trţište 3.568 12 2. što ukazuje na još uvek nedovoljno razvijeno domaće trţište IKT proizvoda/usluga.000 6 15. najznaĉajnije slabosti su slab marketing i visoka cena proizvoda/usluga.750. nije korisnik javnih izvora za finansiranje i podsticanje NT razvoja.78 3.00 Ocena znaĉaja izvora konkurentske slabosti (1–bez znaĉaja.000 9 (7) Prethodni zakljuĉak se potvrĊuje i ocenom znaĉaja izvora konkurentske prednosti analiziranih preduzeća industrije IKT: Kada je u pitanju strano trţište.90 1. zakljuĉuje se da je glavni izvor konkurentnosti upravo kvalitet proizvoda/usluga naših preduzeća. zvaniĉno. 5–izuzetno znaĉajan): Dobar kvalitet: Promptna (brza) isporuka: Specijalizovana ekspertiza u oblasti: Sposobnosti dizajniranja softvera : Programerske sposobnosti: Ranije steĉeni ugled: Pristup stranim partnerima i kontaktima: Konkurentna cena proizvoda/usluga: Diversifikacija – širenje asortimana proizvoda / usluga: Manja udaljenost od trţišta u odnosu na kljuĉnu konkurenciju: Pristup domaćim klijentima i kontaktima: (8) Znaĉajna informacija za strateško pozicioniranje i razvoj domaćih preduzeća industrije IKT jeste ocena izvora konkurentske slabosti: Kada je u pitanju strano trţište.14 4.3–znaĉajan.30 Ocena znaĉaja za strano trţište 3. još uvek nije deo NI i IR sistema.23 2.07 4. najznaĉajnija je specijalizovana ekspertiza za odreĊenu oblast. godine 2004.790.465. godine 2005.57 4. jer ukazuje na vaţan deo inovacionog sistema APV.40 2.38 3.470 6 1.44 3. pošto je cena istog rada u Rumuniji i Bugarskoj oko dva puta manja nego kod nas.33 3.09 Ocena znaĉaja izvora konkurentske prednosti (1–bez znaĉaja.376 3 584.097 6 564. godine (plan) Na domaćem trţištu.38 4.15 2.11 Ocena znaĉaja za strano trţište 4.50 2.92 2. uz znaĉajno prisustvo i licencnih ugovora. Kada je u pitanju domaće trţište.4–veoma znaĉajan.90 2. Pošto je proseĉna bruto cena rada na nivou 50% u poreĊenju sa konkurencijom u zemljama EU. godine 2003.00 3.528. Ukupan prihod preduzeća: 2001.306 8 3. Ovaj nalaz mora imati znaĉaj i za domaće institucije nadleţne za upravljanje NT razvojem. Kada je u pitanju domaće trţište. koji. u EUR Izvoz – EUR EUR Broj odgovora – preduzeća EUR Broj odgovora– preduzeća 105. 3–znaĉajan.815 9 726. 5–izuzetno znaĉajan): Slab marketing: Nedostatak programera i dizajnera: Visoka cena: Nizak kvalitet: Slabe dizajnerske sposobnosti: Ograniĉene programerske sposobnosti: Ograniĉena (niska) ekspertnost u specifiĉnim oblastima: (9) Najvaţniji oblici odnosa sa stranim partnerima jesu ugovori o istraţivanju i razvoju. 4–veoma znaĉajan.752. 2–od malog znaĉaja.23 2. godine 2002.00 4. 2–od malog znaĉaja. godine 2006. joint venture i zajedniĉki razvoj proizvoda.89 3.630.broj i da su najznaĉajniji kupci/korisnici proizvoda/usluga ovih preduzeća u inostranstvu.035.923 5 1. Ocena znaĉaja za domaće trţište 3. odnosno.710.91 3.69 2.21 4.36 4. 13 .44 3.

kako je to i u prethodnim nalazima naglašeno. fakultetima.92 (11) Ostali nalazi od znaĉaja za analizu stanja u industriji IKT u APV su: Procenat preduzeća koja uĉestvuju u programima obuke i usavršavanja koje organizuje strani partner: 71.29% Autorizovani distributer: Autorizovni prodavac (reseller) sistema: 7.71% 0. uz prisutnu liĉnu ţelju za unapreĊenjem radnog okruţenja i stalnim profesionalnim usavršavanjem. 2 – od malog znaĉaja. nego o samom kvalitetu IKT proizvoda/usluga.04 Ocena kvaliteta traţnje za proizvodima / uslugama preduzeća: (1 – rutinske Ocena kvaliteta usluge. Ljudski resursi preduzeća IKT industrije su najvrednija imovina. 4 – veoma domaće traţnje zahtevne usluge. U oblasti menadţerstva. Ocena kvaliteta strane traţnje 4. Strano trţište je zahtevnije ne samo po ceni i pravovremenosti (poštovanju rokova). a da im je opet sposobnost komunikacije sa ljudima i trţišni nastup dovoljno ubedljiv.14% (10) Domaća preduzeća industrije IKT u stranim partnerima vide rešenje za svoj problem nalaţenja kupca – trţišta.43% Procenat preduzeća koja saraĊuju sa domaćim partnerima (drugim firmama. lingvistika. IR institutima): 71.54 Prodaja: 3. 4 – veoma znaĉajna. Kvalitet struĉnih kadrova je na veoma visokom profesionalnom nivou. takode. 5 – izuzetno zahtevne i kompleksne usluge): 2. 14 .57% Sistemski partner: Prodavac koji pruţa znaĉajnu tehniĉku podršku pre prodaje: 0. radeći na univerzitetskim projektima.14% 7. kao najznaĉajnijem izvoru njihove konkurentske slabosti. je dosta teško naći dovoljno prodorne ljude koji mogu brzo da se upute u relativno sloţenu problematiku kojom moraju da barataju.67 Kvalitet ljudskih resursa u firmama SW industrije AP Vojvodine (pregled pojedinaĉnih iskaza analiziranih preduzeća) To su dobri programeri posvećeni svom poslu.00% Ugovor o zajedniĉkoj proizvodnji: 35.71% Zajedniĉki razvoj proizvoda: ProizvoĊaĉ: 14.08 Marketing: 3. Sposobnost brzog usvajanja novog znanja.62 Kvalitet: 3. Oseća se nedostatak ljudi što je rezultat velike potraţnje.71% 35. efikasno korišćenje Interneta i izgraden pristup logičkog rešavanja problema su osobine koje najĉešće poseduju mladi struĉnjaci ovog profila. Razvoj ljudskih resursa je iniciran iz nauĉnoistraţivaĉkog centra Fakulteta tehniĉkih nauka.. a pored njih i diplomirani informatiĉari sa PMF u Novom Sadu. Ocena znaĉaja veza sa stranim partnerom u ponuĊenim funkcijama partnerstva (1 – bez znaĉaja. već naroĉito po pitanju kvaliteta.14% Ugovor o sistemskoj integraciji: Licencni ugovor: 28.43% Procenat preduzeća koja nude programe obuke i usavršavanja domaćim klijentima / korisnicima usluga: 64. 5 – izuzetno znaĉajna): Dizajn: 3. Domaće trţište. što potvrĊuje prethodni nalaz o slabom marketingu. Cene kvalitetnih ljudi su znaĉajno porasle u poslednjih godinu dana.Odnosi sa stranim partnerima (svi oblici koji su vaţeći u trenutku popunjavanja upitnika): Potpuno u vlasništvu stranog partnera: 14. Uzimajuć u obzir izuzetno sloţenu problematiku suštinskih softverskih komponenti.9% Nije moguć transfer: 0% (12) Završni nalaz ukazuje na veliku razliku u razvijenosti domaćeg i stranog trţišta IKT proizvoda/usluga. 2 – ne naroĉito zahtevne usluge.29% Procenat preduzeća koja ocenjuju da je znanje i iskustvo sa projekata sa stranim partnerima moguće transferisati na domaće projekte: Moguće u potpunosti: 50.00% 0.00% 7. matematika.0% Moguć delimiĉan transfer: 42.). što se pokazalo kao veoma korisno. nedostaju izuzetno talentovani kako programeri.. više vodi raĉuna o ceni. tako i poznavaoci drugih oblasti potrebnih za ovu sloţenu oblast (digitalna obrada signala. Promene nastavnih planova na fakultetima su omogućile sudentima da steknu više praktiĉnog iskustva. 3 – zahtevne usluge. 3 – znaĉajna. Kada su u pitanju poĉetnici – juniorske programerske pozicije – diplomirani elektroinţenjeri sa FTN su spremni za brzo ukljuĉivanje u proces rada.29% Ugovor o istraţivanju i razvoju: Joint venture: 35. Sve je više ljudi sa iskustvom prisutno na trţištu.

preduzeća industrije IKT su opredeljena uglavnom na 'stvaranje novih kadrova'. o Komunikacija:  Malo ljudi. Takve stvari pre ili kasnije isplivaju na površinu. sliĉno) da su odmah u startu mogli biti ukljuĉeni u rad na projektima.  Postavljanje pitanja kada nešto nije jasno. ţelja za uĉenjem / usavršavanjem (ne vredi super IQ ako je lenj i ne interesuje ga posao na kome radi). traţi drugu firmu. ali je jako bitno: Ako se dogovorimo da se nešto uradi. što je delom posledica povećanja potraţnje. U procesu zapošljavanja/intervjuisanja potencijalnih kandidata. ima sigurno neke). obiĉno ima neko iskusniji ko moţe da pomogne.Praktiĉna saradnja izmeĊu FTN i preduzeća IKT industrije – strategijski se ulaţe u svoje buduće zaposlene prateći ih tokom studiranja i gde je to moguće fokusirajući ih na odreĊene oblasti. o Etiĉke/moralne vrednosti. Trenutno ima vrlo malo kvalitetnih ljudi koji završavaju fakultet. zapošljavajući nove kadrove nakon završetka 15 . S obzirom na sve navedeno. igra igrice ili odraĊuje neki projekat sa strane i onda kaţe kako je naišao na problem. U periodu 1995. zapaţeno je da su neki od njih 'izgoreli' na prethodnim poslovima (traţe drugi posao na kome se ne radi previše). već aktivno uĉestvovanje u konverzaciji. a on surfuje Internet. ne mora biti genije. SQL. pogotovo tek izašlih sa fakulteta. TakoĊe. uoĉen je trend opadanja broja raspoloţivih kvalitetnih ljudi. CVS. o Sve je moguće nauĉiti/promeniti. ako nešto ne ide. i 'ne moraju' da rade). uĉe nove tehnologije i rade na interesantnim projektima. Nedovoljan broj kvalitetnih programera za Java i Net tehnologije na domaćem trţštu. ne izuzetak). o Upornost. Eclipse. Programeri su zaposleni direktno nakon završetka studija (FTN. o Pragmatiĉnost: Iskustvo sa poĉetnicima je da oni po pravilu pokušavaju probleme da reše sa najopštijim rešenjem. postoji direktna veza izmeĊu kvaliteta studija na FTN-u i kvaliteta kadra kojima preduzeća trenutno raspolaţu ili će raspolagati u budućnosti. Zbog specifiĉnosti posla i dugoroĉnih projekata na kojima se radi. koje će studentima po diplomiranju omogućiti lakše zaposlenje. ali natproseĉan IQ dosta pomaţe). o Naravno. Posebno u oblastima koje nisu u vezi sa popularnom Internet tehnologijom. Problem struĉnosti definitivno postoji. ima sposobnost slušanja. ako postoji upornost i ţelja za uĉenjem/usavršavanjem. naravno. mnogo veći problem je odnos prema poslu i obavezama (profesionalna etika). Programeri su zainteresovani da se usavršavaju. bez potpunog razumevanja o ĉemu se priĉa). pretpostavka je da se ima osnovno znanje bazirano na projektima u školi (ako se uklapa u matricu opisanu gore. 'aktivno slušanje' i rezonovanje u toku konverzacije (nasuprot klimanju glavom. "Najkvalitetnije kadrove trenutno dobijamo sa katedre za računarske nauke FTN”. bez nekog stida/straha da je pitanje glupo. o Odsustvo arogancije. ĉesto se mogu ĉuti od drugih ljudi interesantne ideje ili ih proĉitati na internetu). mnogo je bolje uraditi nešto na jednostavan naĉin pa posle generalizovati (u drugom prolazu će se već znati mnogo više o problemu). ţive kod porodice i sl. još verovatnije je da će biti nezaposleni junior programer.-2006. dugo će biti junior programer. ljudi se ĉesto vezuju za neki alat ili okruţenje i potpuno zanemare bilo šta drugo što moţe da im omogući efikasnije radno okruţenje (to je vezano za radoznalost i sposobnost slušanja. iskrenost. Isto vaţi i u obrnutom smeru. MeĊutim. Razmišljanja na temu 'Koji su kvaliteti potrebni za jednog Junior Programera?': o Inteligencija (IQ je jako bitan. Pod slušanjem se ne misli na reakciju na "naredbu". ako si u firmi u kojoj ne ispunjavaju obećanja (kao pravilo. Bez iskustva u nekoj oblasti. otvorenost (Ovo moţda zvuĉi trivijalno. i. o Poznavanje stranih jezika (prvenstveno engleskog). raĉunarski smer) – imali su dovoljno dobro poznavanje tehnika programiranja i alata koji se koriste (Java. Ove tri stvari je nemoguće/teško nauĉiti). Ovaj problem je prisutan i u inostranstvu. nemoj puno da razmisljaš. stoga je jasna posvećenost preduzeća poboljšanju nastave na FTN-u.  Otvorena komunikacija o problemima sa kojima se susreće. ili i nisu preterano zainteresovani za rad (imaju druge izvore prihoda. poznavanje engleskog jezika je bilo na dovoljno dobrom nivou. TakoĊe. pita se / kaţe se u ĉemu je problem.

Kao glavna mana im se moţe navesti da samo razmišljaju o tekućim poslovima i ne predlaţu nove ideje.…).fakulteta i postepeno ih uvodeći u svoje razvojne timove. Time je planirano da se u narednom periodu izvrši migracija od firme koja pruţa usluge u ITu do firme koja prodaje sopstvenu tehnologiju. integracija sistema naplate. a ubrzani razvoj onih koje to još nisu. Interni razvoj tehnologija za komercijalizaciju. neophodno je ulaganje u obuku i trening ljudi. investirano u sopstveni razvoj. agile development. o tehnologijama i o zahtevima za iste. Da bi se to postiglo. ruby on rails. Za sve to je preduslov bliska saradnja sa ino partnerima. Praćenje primene najnovijih tehnologija iz oblasti u kojima se pruţaju usluge. itd). ali se oĉekuje njihov dalji rast u periodu 2006-2008. u okviru potencijala firme. Raspoloţivi ljudski resursi u potpunosti izvršavaju postavljene zadatke. Planira se program prekvalifikacije. formiranje prodajnog tima i pokušaj penetracije na više domaćih i stranih trţišta. diplomce smera za telekomunikacije ili smera za raĉunarsku tehniku FTN u Novom Sadu. Konkretno to znaĉi razvoj i zaokruţivanje funkcionalnosti prve verzije naše razvojne platforme za razvoj web informacionih sistema. U narednom periodu planira se razvoj novog informacionog sistema. saveti. Njena implementacija se bazira na korišćenju Jave i najsavremenijih open-source tehnologija. Znaĉajne aktivnosti u svakoj od navedenih oblasti su već preduzete. Zaokruţivanje proizvoda i prodaja/integracija rešenja. prvenstveno na stranom trţištu. nastupi na sajmovima. Oĉekuje se znaĉajan rast preduzeća sa posebnim osvrtom na NI rad i kreiranje sopstvenog patentnog portfelja. razvoj funkcija za EMS. veća kontrola rada svakog radnika (redovan uvid u rad. i prve polovine 2006. Ovo bi studentima omogućilo susret sa problemima iz prakse i pre svega kontakt sa realnim zahtevima i normama procesa rada u ciljnoj industriji. Praćenje i usavršavanje u novim tehnologijama i razvojnim metodologijama (Ajax. koji pruţaju najkvalitetnije informacije o trţištu. Interno ureĊivanje softverskih procesa. Optimizacija resursa. U toku 2005. Dalja usmerenost na Java programski jezik kao opredeljenje. Planirani tehnološki razvoj firmi SW industrije AP Vojvodine (pregled pojedinaĉnih iskaza analiziranih preduzeća) Bolja organizacija poslova u preduzeću. Znanja steĉena tokom studija omogućuju aktivno uĉešće u programu treninga. Bolja reklama. Veći angaţman na marketingu i prodaji onih aplikacija koje su zrele za trţište. Ograniĉavajući faktor rasta je nedostatak programera. pruţanje kvalitetnijih usluga razvoja softvera i definisanje paketa usluga (usluge vezane za konsalting i sertifikaciju softverskih firmi). nastavak rada na razvoju sopstvenog sistema za kvalitetno upravljanje softverskim projektima. sastanci. Firma teţi ka uskoj povezanosti sa najvećim svetskim kompanijama iz oblasti upravljanja elektroenergetskim sistema. pojaĉavanje prodajnih sposobnosti. Paralelni rad na NET tehnologiji. dostizanje CMMI nivoa 3. ali paţljivo usvajanje novih trendova koji 16 . Iniciranje prvih projekata vezanih za optimizacioni softver. Bitno je dalje ulaganje i jaĉanje odnosa sa svim ino partnerima. Uoĉava se potreba za unapreĊenjem programa studiranja – intenzivnija saradnja sa privredom u okviru koje bi studenti završnih godina bili u mogućnosti da steknu i praktiĉna iskustva u okruţenju budućih potencijalnih poslodavaca. Preduzeće u 90% sluĉajeva zapošljava diplomirane inţenjere elektrotehnike. Prioritet je dalji razvoj širokog spektra funkcionalnosti softvera za upravljanje distributivnim sistemima.. u infrastrukturu i u istraţivanje trţišta i tehnoloških trendova. kao i da uĉini rad na razvoju softvera efikasnijim. odrţavanja i "trouble call" centra u jedinstven sistem. pomoć. paralelno se radi na drugoj verziji razvojne platforme koja treba da obezbedi neka nova funkcionalna rešenja. Kontrolisani razvoj novih rešenja. koji preduzeće organizuje za kondidate za posao. ĉešće prezentacije itd. kao i dalja integracija i partnerski odnos sa svetskim gigantima u cilju nametanja DMS rešenja kao standarda na svetskom trţištu u oblasti DMS sistema. tako da će se u narednom periodu pokušati da se raznim akcijama motivišu studenti da izaberu smerove koji će ih uĉiniti lakše "upotrebljivim” nakon završetka studija.

Slanje zaposlenih na konferencije. koji će brzo usvajati nove tehnologije i koristiti ih u svom radu. a saradnja sa ino partnerima. hardver). Za razvoj firme i za odrţavanje većeg broja stalno zaposlenih ljudi. selekcija i optimizacija razvojnog tima – cilj sniziti troškove poslovanja. UvoĊenje novih informacionih sistema (softverski alati. stalno osvrtati na iskustva drugih kad su ove tehnologije u pitanju. UnapreĊenje raĉunarske mreţe (softver. koja se inaĉe implementira u projektima. osim inţenjering poslova potrebno je da se firma bavi i trgovinom opreme. Stipendiranje studenata na završnim godinama. Firma deluje na više polja u cilju obezbeĊivanja i odrţavanja nivoa kvaliteta ljudskih resursa koje zapošljava. stimluacija (plaćanje troškova) magistarskih/doktorskih studija. alati za praćenje statusa i rezultata projekta. Dalji razvoj našeg rešenja za document management i workflow. U pogledu trţišta. da se komunikacija poboljša. Razvoj ljudskih resursa u firmama SW industrije AP Vojvodine (pregled pojedinaĉnih iskaza analiziranih preduzeća) Firma i sada ima veoma ĉeste sastanke i intenzivnu razmenu informacija. Firma oĉekuje rast broja zaposlenih. uĉešće u zajedniĉkim projektima. npr. zatim uĉestvovanje na seminarima. ali će se. Uĉešće na domaćim i stranim konferencijama u vezi sa oblastima od interesa će nastaviti da bude praksa firme. koji rade na razvoju proizvoda. pre svega interno organizovanim transferom znanja u okviru preduzeća. ono što je u ovom momentu najbitnije je trening i usavršavanje zaposlenih. Saradnja sa Univerzitetom na projektima primenjenih i razvojnih istraţivanja. Dalji rad na specijalizovanju usluga i proizvoda firme – na trţištu treba da nas prepoznaju po našoj specijalnosti (workflow) i da se na tome gradi ime i prepoznatljivost na domaćem i inostranom trţištu. Biti fleksibilna kompanija koja će izgraditi sistem prilagodljiv brzom tehnološkom razvoju koji se dešava u ovoj delatnosti. softverski paketi) u cilju poboljšanja efikasnosti i kvaliteta poslovanja. Pojaĉavanje marketing tima. direktan rad (mentoring) sa radnicima. poslovnom komuniciranju itd. Firma ne vidi da će u bliskoj budućnosti biti problema sa ljudskim resursima. upravljanja razvojem softverskih projekata. mentorskog rada.se pojavljuju u softverskoj industriji. podrazumeva obavezne treninge i dalju obuku ljudsih resursa koja se ĉesto odvija ili kod ino partnera ili kod specijalizovanih kuća za to. Ovo će se ostvariti pre svega sa još konkretnijom saradnjom sa FTN-om u Novom Sadu. osim automatizacije industrijskih poslova planira se i automatizacija poslova koji su u vezi sa kućnim okruţenjem. kao što je to do sada već i bio sluĉaj. Firmi je potrebna kvalifikovana i motivisana radna snaga: o Stalno obuĉavanje resursa i upoznavanje sa novim tehnologijama i trendovima u softverskoj 17 . rad na interesantnim projekatima. Studentske prakse. udvostruĉiti u naredne dve godine. ali i porast ulaznog inţenjerskog kvaliteta novozaposlenih. putem programa stipendiranja najtalentovanijih studenata. pre svega u oblastima organizacije i upravljanja preduzećem. takoĊe. Omogućavanje usavršavanja za zaposlene u inostranstvu. planira se i sledeće: unapreĊivanje znanja i praćenje najnovijih tehnologija. U oĉekivanju je da će se kroz partnerski odnos sa najvećim svetskim kompanijama iz ove oblasti broj visoko kvalifikovanih struĉnjaka. kontrole kvaliteta i kreiranje odreĊenih menadţmentskih veština uz. Osim povećavanja broja zaposlenih. Interni sistem obuke i razvoja ljudskih resursa. kao i u organizaciji inostranih klijenata. U planu je sertifikacija firme. naravno. Tako prikupljena znanja se već utvrĊenim sistemima dalje prenose i šire u samom preduzeću. i to pre svega u oblastima voĊenja projekata. U budućnosti će se to još više unaprediti. Oĉekuje se da će takva uspešna praksa nastaviti i u budućnosti. Zapošljavanje novih kadrova i edukacija. velikog broja meĊunarodnih projekata i dobrom timskom organizacijom u firmi. konstantno tehniĉkoprofesionalno usavršavanje.

Kvalitetna konsultantska podrška malim preduzećima. Program stvaranja balkanske ekonomske unije je dobra ideja. Oĉekuje se privatizacija drţavnog sektora i primena strategije za elektronsku upravu u sektoru drţavne uprave. koji to skupo naplaćuju. o Saradnja sa Univerzitetom u vezi sa regrutovanjem novih kadrova potrebnih firmi. organizacija ili kotizacija za uĉešće na takvim kursevima zahteva znaĉajna finansijska sredstva. Naţalost. Firma trenutno zapošljava oko 100 visoko kvalifikovanih struĉnjaka i u budućnosti se oĉekuje zapošljavanje najmanje još toliko diplomiranih inţenjera i struĉnjaka iz oblasti elektroenergetike i kompjuterskih nauka iz naše zemlje. podizanje kvaliteta naših proizvoda. o Stipendiranje studenata. preduzeće planira usavršavanje svojih kadrova kroz uĉešće na seminarima i kursevima.). organizuje tematske kurseve koje najvećim delom samostalno realizuje. Ciljevi razvoja preduzeća podrazumevaju dalje unapreĊenje poslovanja preduzeća. Pri tome se misli na projekte za 18 . obrazovanje. subvencionisanje nauĉnog razvoja i visokih tehnologija i takva praksa treba da se nastavi. jer to sad mogu da rade samo ovlašćeni špediteri. kako bi kao samostalni struĉnjaci mogli posredno. pre svega iz oblasti upravljanja i organizacije softverskih razvojnih projekata. TakoĊe. Potpuna legalizacija sektora IT usluga. kao i mogućnost zadrţavanja najtalentovanijih mladih struĉnjaka u zemlji. o Sertifikacija vodećih struĉnjaka. kako bi mogle da konkurišu za dobijanje znaĉajnijih projekata. o Uĉestvovanje na struĉnim skupovima u inostranstvu (iz oblasti workflow-a). a to se pre svega odnosi na dobijanje odgovarajućih licenci i polaganja struĉnih ispita. digitalizacija TV kanala i sl. U ovoj oblasti iskustva domaćeg trţišta su i dalje daleko od iskustva i prakse meĊunarodnog trţišta. a prvenstveno sa FTN u Novom Sadu. U tom smislu. najĉešće u skladu sa zahtevima aktuelnih projekata u firmi. već u toku studija. a kasnije i direktno nakon diplomiranja bili ukljuĉeni u projekte firme i razvoj proizvoda. naroĉito trţišta EU sa kojim do sada preduzeće ima najznaĉajniju poslovnu saradnju.industriji. Da se stvori takva klima u društvu gde će redovno plaćanje i izvršavanje svojih obaveza biti uobiĉajen i normalan oblik ponašanja. kroz prilagoĊen program obrazovanja na studijama. preduzeće interno za svoje potrebe. gde se vrši edukacija novih ljudskih resursa i njihovo pripremanje. Kursevi stranih predavaĉa i razmena iskustava sa kolegama iz inostranstva veoma su korisni i znaĉajni. koja preduzeće za sada teško moţe da izdvoji. koja nemaju mogućnosti da zaposle potrebne struĉnjake raznih profila. ali se nešto ćuti o tome u poslednje vreme. Firma će razvoj HR uskladiti prema potrebama za ispunjavanje dobijenih poslova. Da se uvede efikasan sistem naplate potraţivanja na domaćem trţištu. nauĉno-tehnološke parkove. o Zapošljavanje marketing managera. a komplementarnog profila. Ulaganje u infrastrukturu. Razvoju sektora IT pomoći će ulaganje u infrastrukturu (brzi Internet. Šta se oĉekuje od drţave u cilju poboljšavanja uslova poslovanja SW firmi u Srbiji? (pregled pojedinaĉnih iskaza analiziranih preduzeća) Pozdravljaju se programi poboljšanja izvoza i marketinškog nastupa preduzeća. Umesto toga bi se mogla uprostiti i olakšati procedura uvoza/izvoza. Konkretno u cilju poboljšanja uslova poslovanja u firmi pomogle bi poreske olakšice za projekte stipendiranja i edukacije visoko struĉnih kadrova. Osnivanje servisa (agencije) koji bi bio integrator grupe domaćih firmi sliĉnog. Oĉekuje se primena strogih naĉela zakona o javnim nabavkama uz negovanje strategije dugoroĉnog investiranja u nove tehnologije i inovacije od strane velikih preduzeća u drţavnom vlasništvu. kao i pomoć drţave za usluţna preduzeća orijentisana ka izvozu u vidu subvencija za zapošljavanje mladih kadrova i izvoza usluga. kao i obezbeĊivanja uslova za efikasno i blagovremeno praćenje razvoja savremenih komunikacionih tehnologija i razvojnih procesa odnosno ispunjenja zahteva naših kupaca ili naruĉilaca.

da se na seminarima ne obraĊuje površno mnoštvo tema. već oliĉeno u budţetu namenjenom za ove svrhe). što i sada postoji. Studenti na 4-5 godini bi morali da imaju mnogo više dodira sa praksom: o Polaganje ispita kroz rad na projektima (na fakultetu ili u firmama). 19 . TakoĊe. pa se stoga smatra da formiranje istih mora biti snaţno potpomognuto od strane Republike. kao i za dublju i bolju saradnju već postojećih IT kompanija. umesto dosadašnjeg pristupa. Organizovanje poslovnog inkubatora u Novom Sadu.pod ovim se prvenstveno misli na svest ljudi. Drţava mora jasno da pokaţe svoju posvećenost IT-u formiranjem stabilnih i samoodrţivih NT parkova u svim univerzitetskim centrima u Srbiji. priĉaju o realnim problemima iz poslovnog okruţenja. manje na infrastrukturu i logistiĉku podršku drţave. ali pod uslovom da je NI rad na fakultetu na prvom mestu i da ne postoji konflikt interesa pri zapošljavanju studenata. kao gostujući profesori. od njih bi mnogo nauĉili i studenti. Bilo bi poţeljno i da doktorske studije ne budu samo peĉat za 'profesuru' ili titulu. kao i svest mladih ljudi o potrebi za obrazovanjem. Podići nivo doktorskih studija. profesori). već prvenstveno modalitet za usavršavanje u specifiĉnoj oblasti. Kvalitet školovanja: podići kvalitet visokog školovanja. Problem kod sklapanja ugovora sa klijentom iz inostranstva – nije moglo da se obezbedi osiguranje od profesionalne odgovornosti naših zaposlenih iz prostog razloga što takav oblik osiguranja nije moglo da obezbedi ni jedno domaće osiguravajuće društvo. duboko se veruje u ideju i uspešnost NT parkova. a koja treba da omogući jaĉanje ovih firmi do nivoa da postanu regionalno konkurentni. veruje se da bi se mogli dobiti i poslovi razvoja softverskih projekata i u inostranstvu. Promovisanje smerova na fakultetima za koje se zna da su traţeni na trţištu. ali treba da je bude više i da bude bolje organizovana. Da se na domaćim tenderima forsiraju razvojna domaća preduzeća (domaća tehnologija). naravno tamo gde je to moguće i gde to ima smisla. Pitanje je šta drţava moţe da uĉini po tom pitanju. kao i nastavno osoblje (asistenti. Neke stvari koje se oĉekuju da uĉini drţava su odrţavanje nivoa i kvaliteta tehniĉkih studija. kao novoj IT destinaciji. umesto tehnologija trgovaĉkih kuća stranih firmi. da shvate da moraju da se bore da bi ostvarili svoje ciljeve i da postoje alternative i mogućnosti za rad u boljem okruţenju. Kreiranjem NT parkova se stvara zdrava osnova za formiranje novih i dalje jaĉanje postojećih start-up. ali rezultat bi trebalo da bude da mladi ljudi koji izlaze sa fakulteta razumeju šta ih oĉekuje kada poĉnu da rade. moţda u regijama sa kojima Vojvodina inaĉe razvija odnose. o Organizovanje predmeta kroz koje ljudi iz firmi prezentuju realne projekte na kojima se radi u praksi. Formiranje trţišta rada . konstantnim usavršavanjem i uĉenjem. imati priliku da se upoznaju sa novim tehnologijama i da steknu iskustvo na projektima (koji bi imali više nauĉnoistraţivaĉkih elemenata). nego samo jedna ili dve. Ukidanje monopolskog poloţaja pojednih preduzeća vezanih za fakultete – mora da postoji jasna linija izmeĊu firme i fakulteta kao nauĉno-obrazovne institucije. i sl). doktorske studije treba postaviti na nivo na kome će kandidati kroz te studije (uz rad ili ne). Jedna od ideja je uspostavljanje saradnje sa ljudima koji rade na fakultetima u inostranstvu. motivisanje da provedu recimo semestar na fakultetima u Srbiji. Microsoft otvorio razvojni centar u Beogradu.domaće trţište koje finansiraju institucije EU. ovo je preduslov za bilo kakvu dalju ozbiljniju priĉu o Srbiji. kao IT destinacije (primer Rumunije). Usvajanje strategije razvoja informatiĉke infrastrukture (ne samo deklarativno. a veći broj njih bio bi zainteresovan da provede šest meseci radeći u Srbiji. Kao firma koja potiĉe sa Univerziteta. Usvajanje regulative koja treba da omogući rast i razvoj preduzećima koja rade na ovom polju. Drţava bi trebalo da znaĉajnije ulaţe u pravljenje imidţa Srbije. Isto vaţi i za profesore na fakultetima – veoma je pozitivno da profesori imaju dodira sa praktiĉnim projektima. Poboljšanje 'imagea' Srbije: Ono što bi znaĉajno pomoglo u IT sektoru su dobre vesti u vezi sa informacionim tehnologijama (npr. Pruţanje stimulacije za zapošljavanje kvalitetnih mladih ljudi u IT oblasti. Edukacija preduzetnika. ĉiji uslovi su takvi da eliminišu manje i relativno mlade domaće firme. sa tim da se u kreiranju te i takve politike mora jasno konsultovati sa relevantnim akterima iz privrede. ali detaljno. gde te studije predstavljaju modalitet da kandidati stignu do zvanja profesora.

jer razvijanje preduzetniĉkog duha mora biti prioritet. moraju da doprinesu stavljanju Srbije na IT mapu. Tabela 3.1: Istraživački i obrazovni ljudski resursi u sektoru IKT u AP Vojvodini Ljudski Resursi Redovni profesori Vanredni profesori Docenti Asistenti Asistenti pripravnici Istraţivaĉi pripravnici Nastavno i istraţivaĉko osoblje – Ukupno Studenti – I godina Proseĉan broj diplomiranih godišnje % diplomiranih u odnosu na broj upisanih E1 15 10 7 29 17 7 85 FTN E2 10 6 7 22 10 55 400 204 51 % Ukupno 25 16 14 51 27 7 140 PMF 5 1 1 6 4 1 18 84 51 61 % Ukupno 30 17 15 57 31 8 158 484 255 53 % 20 .Sve IT firme zajedno sa drţavom (gde drţava mora da pokaţe jasnu nameru i finansijsku i organizacionu). Da se obezbedi ravnopravan tretman malim i srednjim preduzećima u razvojnim projektima. Jednostavniji uvoz repromaterijala. Podrška i promocija domaćih rešenja u odnosu na uvoz gotovih rešenja.1. Finansijska i druga podrška u procesu razmene znanja i iskustava sa privrednim subjektima razvijenih zemalja.Prirodno-matematiĉki fakultet. Ukidanje monopola “Telekom”. meĊunarodni sertifikati standarda kontrole kvaliteta. kao i za edukaciju studenata na redovnim i poslediplomskim studijama u oblasti IKT u AP Vojvodini. 3. ĉesto i struĉne usluge dolaze iz uvoza. Tu drţava mora najviše da uradi.Fakultet tehniĉkih nauka. Pojednostavljenje carinskih propisa i regulativa u delu uvoza-izvoza opreme za rad. jer su nam inaĉe šanse za uspešniji i masovniji izlazak na strana trţišta znaĉajno umanjena. Rumunski pristup). . Finansijska i druga podrška u procesu standardizacije. Raspoloţivi ljudski resursi za istraţivanje i razvoj. Strategija Vlade po pitanju razvoja IT sektora i odnos prema IT sektoru (npr. npr. moţda i inicijalno finansiranje odreĊenih troškova. Povoljniji kreditni uslovi. sva znaĉajnija oprema (TK infrastruktura). dati su u Tabeli 3. koji se finansiraju iz budţeta u odnosu na nauĉno-obrazovne institucije.3 ISTRAŢIVAĈKE I OBRAZOVNE INSTITUCIJE U SEKTORU IKT U AP VOJVODINI Najznaĉajnije istraţivaĉke i obrazovne institucije sektora IKT u AP Vojvodini su locirane u okviru Univerziteta u Novom Sadu: . da obezbedi prostore i infrastrukturu. tehniĉka oprema. a bez jasnog finansijskog ili drugog osnova. Najbitnija stvar koju drţava moţe i mora da potpomogne jeste formiranje NT parkova pri Univerzitetima. Trenutno. i to preduzetniĉkog duha u IKT. što će dovesti do poboljšanja telekomunikacione infrastrukture u zemlji.

kao i njihov odliv u inostranstvo.1: Prihod po zaposlenom u analiziranim preduzećima industrije IKT 3. veća razmena informacija u okviru sektora. 3. istraţivaĉkim i obrazovnim institucijama u oblasti IKT u AP Vojvodini.4 i 3. (2) Drţava treba da promoviše parterstvo privatnog i javnog sektora. 21 .4 IDENTIFIKACIJA POTENCIJALA ZA RAZVOJ I PRIMENU INOVACIJA U AP VOJVODINI I LOKALNIM ZAJEDNICAMA Na osnovu analize rezultata istraţivanja. kao i obavljenog istraţivanja za potrebe OECD [4] na skoro istom uzorku preduzeća softverske industrije Srbije. (5) Prethodni nalaz. dok bi drţavne garancije potencijalno doprinele oslobaĊanju od straha stranih investitora od ulaganja u našu zemlju. kao i više zajedniĉkih inicijativa za ulazak na nova trţišta itd). 3. uz istovremeno studiranje uz rad. uz već pomenuti nedostatak ljudskih resursa u ovoj oblasti. više zajedniĉkog rada i zajedniĉkog pristupa istraţivanju i razvoju. Ovaj Centar bi obezbedio efikasnu – od 6 do 12 meseci – obuku novih programera.2.1 uoĉava se da preduzeća sa malim brojem zaposlenih imaju veliku disperziju veliĉine prihoda po zaposlenom. Prihod po zaposlenom u 2006. smanjenju stope nezaposlenosti visoko obrazovanih kadrova i mladih struĉnjaka. Prihod po zaposlenom je praktiĉno konstantan za preduzeća veliĉine od 60 do 110 zaposlenih. za veće projekte angaţuju profesionalce po ugovoru i ne zapošljavaju ih za stalno. 80000 70000 Prihod po zaposlenom [EUR] 60000 50000 40000 30000 20000 10000 0 0 20 40 60 80 100 120 Broj zaposlenih Slika 3.3.3. odnosno. moguće je izvesti sledeće preporuke: (1) S obzirom na veliki potencijal rasta IKT sektora drţava bi mogla da inicira osnivanje mešovitih domaćih i stranih preduzeća. koja bi poslovala u softverskoj industriji i time doprinesu opštem privrednom razvoju zemlje. (3) Poţeljan je razvoj grupisanja (klastera) ili partnerstava preduzeća (na primer.5). spremnih da se odmah ukljuĉe u razvojne projekte preduzeća industrije IKT u AP Vojvodini.5 SWOT ANALIZA SEKTORA IKT U AP VOJVODINI Na kraju pregleda stanja u preduzećima. (4) Najveći broj do sada osnovanih preduzeća su mala preduzeća. inicirao je predlog osnivanja Centra za obuku srednjoškolaca za alate JAVA i C++. Na slici 3. jer rade na projektnoj osnovi. Sliĉno rešenje dalo je znaĉajne rezultate u Temišvaru (Rumunija). daje se sinteza ocene u obliku SWOT tabela (tabele 3.

kao potencijal za saradnju sa stranim i usporava / koĉi razvoj NT parka na univerzitetu domaćim IKT preduzećima i IR organizacijama  Jeftin outsourcing – IR projekti.2: SWOT analiza – Ljudski resursi u oblasti IKT u AP Vojvodini PREDNOSTI – specifiĉnosti IKT NEDOSTACI – specifiĉnosti IKT  Visoka kvalifikaciona struktura zaposlenih  Nedovoljan broj programera i drugih IKT  Programeri najviše koriste JAVA i C++ specijalista  Programeri obuĉeni za široku paletu SW alata  Nedovljno menadţera za voĊenje IKT biznisa  Programeri posvećeni svom poslu  Potrebno 3-6 meseci da tek diplomirani struĉnjaci  Kvalitet ljudi na visokom profesionalnom nivou mogu da realizuju zadate poslove u preduzeću  Sposobnost brzog usvajanja novog znanja. prirodnih i matematiĉkih oblastima tehniĉkih. prirodnih i matematiĉkih nauka nauka za potrebe APV  Razvijen inovativno-preduzetniĉki potencijal na  Nedovoljna regionalna distribucija IR univerzitetu infrastrukture u oblasti IKT u APV  Razvijena meĊunarodna saradnja u oblasti istraţivanja i razvoja u IKT  Još uvek konkurentna cena IR resursa u oblasti IKT MOGUĆNOSTI – specifiĉnosti IKT PRETNJE – specifiĉnosti IKT  Visok nivo kompetentnosti domaćih ljudskih  Politiĉka situacija u gradu.Net  Uoĉen trend opadanja broja raspoloţivih kvalitetnih ljudi i broja diplomiranih IKT specijalista  Nedovoljna inventivnost i inovativnost MOGUĆNOSTI – specifiĉnosti IKT PRETNJE – specifiĉnosti IKT  Od 2005. APV i Republici.g. koja resursa.Tabela 3. itd.  FTN i PMF kvalitetni fakulteti za obrazovanje IKT  Odnos prema poslu i odsustvo profesionalne etike specijalista  Nezainteresovanost mladih za studije tehnike  Razvija se praktiĉna saradnja izmeĊu FTN i  Nerazvijena infrastruktura za specijalizovane preduzeća IKT industrije obuke IKT profesionalaca  IKT preduzeća organizuju trening i obuku svojih  Nepostojanje i/ili nedovoljan nivo specifiĉnih ljudi znanja i veština za IKT poslove: upravljanje IKT  Programi brze obuke ljudi sa SSS za SW poslove projektima. trend sve većeg zapošljavanja  Cene kvalitetnih ljudi znaĉajno porasle od 2005. koji nisu  Programi EU za regionalnu IR saradnju u oblasti definisani u skladu sa domaćim potrebama – IKT ukoliko saradnja sa inostranstvom nije na  Potencijali i potrebe IKT trţišta u APV i Srbiji komercijalnoj osnovi  Nestabilna ekonomsko-politiĉka situacija u zemlji  Brain-drain 22 .  Ukljuĉivanje ljudi niţeg obrazovnog profila ili sposobnosti u usluge putem IKT infrastrukture  Stipendiranje studenata završnih godina IKT studija Tabela 3.  Ima ljudi koji su zbog uslova ţivota u zemlji efikasno korišćenje Interneta i izgraden pristup izgubili interes i motivaciju na poslu logiĉkog rešavanja problema su osobine koje  Nedovoljan broj kvalitetnih programera za JAVA i najĉešće poseduju mladi IKT struĉnjaci . marketing i PR u IKT.3: SWOT analiza .infrastruktura u oblasti istraživanja i razvoja u oblasti IKT u AP Vojvodini PREDNOSTI – specifiĉnosti IKT NEDOSTACI– specifiĉnosti IKT  Tradicija kvalitetnog visokog obrazovanja u  Nedovoljni visokoobrazovni potencijali u oblastima tehniĉkih.

već i po pitanjima kvaliteta. kada je  Preduzeća IKT industrije realizuju prodaju svojih u pitanju domaće trţište. pošto je cena istog rada u cenama radne snage Rumuniji i Bugarskoj dva puta manja nego kod nas. ali niţim naših preduzeća.  Preduzeća. Upravljanje mnogo raĉuna o kvalitetu IKT proizvoda/usluga. odnosno. proizvodnjom odnosno poslovnim procesom (ERP). pre svega u Nemaĉkoj  Skok cena kvalitetne radne snage  Povećavanje potreba za komunikacionom infrastrukturom. poslova na mnogo većem broju proizvoda / usluga  Prihod ovih preduzeća. uglavnom. jeste visoka cena proizvoda i usluga naroĉito u oblastima: Softver za proizvoda/usluga. jeste slab marketing zaposlenih sa VSS.  Preduzeća IKT industrije realizuju outsourcing  Domaće trţište IKT proizvoda / usluga ne vodi naroĉito u oblastima: Web aplikacije. prihvatanje aktivnost upravo prodaja svojih proizvoda/usluga. nemaju meĊunarodni osnovana posle 2000.) Tabela 3. na domaćem i stranom trţištu. kao i postojanje svesti o razvoju IKT.  Najznaĉajniji izvor konkurentske slabosti. sertifikat kontrole kvaliteta  Uglavnom su u privatnom vlasništvu  Najznaĉajniji izvor konkurentske slabosti.  Kriza u IKT sektoru u EU (bankrotstva  Kada je u pitanju domeće trţište. zbog njihovih planova za širenje u Srbiju/Vojvodinu. Komunikacioni softver.5: SWOT analiza IKT sektora u AP Vojvodini – sintezna tabela PREDNOSTI NEDOSTACI  Razvijeno IKT trţište  Odsustvo stranih kompanija  Struĉno osoblje u IKT sektoru  Nedovoljan priliv novih programera i dizajnera  Raznovrsne usluge/proizvodi  Povećan broj IKT MSP-a  Aktivno inovativno ponašanje MOGUĆNOSTI  Privlaĉenje novih studenata u oblast IKT  Planirana industrijska infrastruktura  Potiskivanje i/ili legalizacija “sive” ekonomije  Prisustvo velikih IKT preduzeća u susednim regionima u MaĊarskoj i Rumuniji. rastu iz godine u godinu  Najznaĉajniji kupci /korisnici proizvoda / usluga ovih preduzeća su u inostranstvu MOGUĆNOSTI – specifiĉnosti IKT PRETNJE – specifiĉnosti IKT  Bruto cena rada zaposlenih u IKT preduzećima je  Strani partneri zahtevaju sertifikat kontrole na nivou 50% u poreĊenju sa konkurencijom u kvalitetapo ISO 9001 i CMMI / nivo 3 i viši zemljama EU.  Preduzeća IKT ind. ne samo po ceni i poštovanju rokova.  Ulazak novih firmi na trţište (Belorusija. uoĉava se na manji broj proizvoda / usluga.  Spremnost lokalnih vlasti da se bave pitanjima od znaĉaja za ekonomski razvoj. PRETNJE  Ilegalni outsourcing  “odliv mozgova”  Politiĉka nestabilnost zemlje  Moguće nestabilnosti na ciljnim trţištima. Web  Domaća IKT preduzeća traţe strane partnere za aplikacije. nedovoljnih sopstvenih marketing potencijala. kada je njihova veća disperzija angaţovanja.Moldav. kada je  Dobra kvalifikaciona struktura. zbog proizvodnjom odnosno poslovnim procesom (ERP). već samo o ceni. pošto su to konkurentnosti upravo kvalitet proizvoda / usluga zemlje sa istom geografskom pozicijom. 23 . što provajderi širokopojasnih telekomunikacionih usluga ne pokrivaju. znaĉajno više su koncentrisana  Kada je njihova aktivnost outsourcing. sa više od 80% u pitanju strano trţište. upravljanje sistemima u realnom vremenu.Tabela 3. sledi da je glavni izvor  Ulazak Rumunije i Bugarske u EU. najznaĉajniji izvor tradicionalnih partnera naših preduzeća) konkurentske prednosti je specijalizovana  Strano trţište IKT proizvoda / usluga je zahtevnije ekspertiza za odreĊenu oblast. Upravljanje rešenje problema nalaţenja trţišta.4: SWOT analiza industrije IKT u AP Vojvodini PREDNOSTI – specifiĉnosti IKT NEDOSTACI – specifiĉnosti IKT  Preduzeća IKT industrije uglavnom mlada.

6 AKTUELNE TENDENCIJE U SVETU. koje za potrebe EU koordinira Institut za studije tehnološkog razvoja (Institute for Prospective Technological Studies. ĉime je popravila svoju poziciju u odnosu na 2004. proteklih nekoliko godina pokrenuto je više istraţivanja ovog fenomena. a 2005. zbog ĉega su ekonomije tih drţava rasle. mesto od 117 rangiranih drţava (85. proseĉno. Indeks transfera tehnologije. kao i nivo treninga i obuke zaposlenih. mesto. Upravo takva kombinacija postignuta je tokom tranzicionih procesa u većini drţava centralne i istoĉne Evrope (CIE) tokom devedesetih godina prošlog veka. mereno indeksom spremnosti umreţavanja drţave (The Networked Readiness Index Rating 2005 and 2004): 2004. (2) Komponenta koja opisuje stanje institucija u drţavi – za nju se izraĉunava Indeks javnih institucija i (3) Komponenta koja opisuje znaĉaj tehnologije i inovacija. odnosno. što je pogoršanje u odnosu na 102. u novim uslovima globalne ekonomije i razvoja IKT. meĊutim.McArthur). kada je bila na 89. a posebno se meĊu njima istiĉe tranzicija prema ekonomiji zasnovanoj na znanju IKT i posebno sektor softverske industrije. Sintetiĉki izveštaj za grupu analiziranih drţava CIE ukazuje na tri glavna izazova koji će uticati na razvoj informacionog društva u Evropi u ovoj deceniji [6]: (1) Promenjeni uslovi konkurentskih pritisaka – potencijal IKT za ekonomski razvoj. EU I REGIONU Svetska ekonomija je obuhvaćena procesima koji menjaju uslove i pravila globalne kompeticije. ona je 2005. kao i politiĉke i društvene stabilnosti (tzv. (2) Rastuće podele u društvu – uloga IKT na društvene grupe i segmentaciju društva. IPTS) u Sevilji. posebno se naglašava znaĉaj obrazovanja i savladavanja odreĊenih veština. a za APV ili bilo koju regiju neke drţave. U cilju boljeg razumevanja uticaja IKT na razvoj ekonomije i društva u celini u drţavama CIE. Prema podacima o indeksu rasta konkurentnosti drţavne zajednice SCG. Svetski ekonomski forum (SEF) definiše konkurentnost kao agregat faktora. Podaci za drţavnu zajednicu Srbija i Crna Gora u ovom izveštaju SEF (u izveštaju nisu dati podaci za Srbiju. definisan je Indeks rasta konkurentnosti (Growth Competitiveness Index. posebno novih ĉlanica EU i drţava kandidata za ĉlanstvo u EU. indeksu javnih institucija. mestu. nivo tehnološke spremnosti – za nju se izraĉunava Indeks tehnološke spremnosti (ili Tehnološki indeks). drţavna zajednica SCG je 2005. digitalna podela. sa analizom pozitivnih i negativnih efekata i uticaja u drţavama CIE. Cilj tih istraţivanja jeste izrada niza nacionalnih monografija o izgradnji i uspostavljanju informacionog društva.3. Smanjeni troškovi transporta i komunikacije uslovili su da velike multinacionalne kompanije premeštaju svoje proizvodne i razvojne kapacitete u delove sveta u kojima je postignuta odgovarajuća kombinacija znanja i veština zaposlenih i troškova (cene) njihovog rada. na 80. Metodologijom SEF. mestu od 104 rangirane drţave [8]. U izveštaju SEF za 2005/2006. godine bila na 80. nisu nimalo povoljni: drţavna zajednica Srbija i Crna Gora je 2005. 24 . dok je izuzetno loša pozicija prema indeksu makroekonomskog okruţenja – 111. je bila na 79. mesto 2004) [7]. koji objedinjuje tri komponente predstavljene sa tri indeksa [7]: (1) Komponenta koja opisuje kvalitet makroekonomskog okruţenja – za nju se izraĉunava Indeks makroekonomskog okruţenja. Nešto bolja pozicija zabeleţena je u indeksu tehnološke konkurentnosti – 68 (75. ĉije su komponente sledeća tri indeksa: Indeks inovativnosti. takvi podaci se ne prate). GCI). mesto 2004). outsourcing). (autori J. Po trećoj komponenti agregatnog pokazatelja konkuretnosti drţave. ĉak pogoršala svoju poziciju u odnosu na 2004. najbolji su predstavnik nove tehnološke revolucije zasnovane na znanju. dvostruko brţe od ostatka Evrope [7]. Indeks informaciono-komunikacione tehnologije. mesto 2004.Sachs i J. politika i institucija koje determinišu nivo produktivnosti u drţavi i time opredeljuju nivo razvoja koji drţava moţe da ostvari u uslovima uspostavljanja i funkcionisanja ekonomije zasnovane na znanju [7]. tzv. razvijenom 2001. mestu od 117 rangiranih drţava. zauzela 69.

Opredeljenja: 1. nameće se kao logiĉan predmet istraţivanja upravo analiza konkurentnosti ovog sektora.47 milijardi EUR.5 3.38 3. 2.4 100. Sumorni pokazatelji SEF o stanju konkurentnosti ekonomije Srbije.620 507 11. 3.medicina i medicinska prevencija preko IKT.5 16.2 2.88 4. Moraju se definisati prioriteti.0 Broj PC na 100 VS zaposlenih 63 83 85 49 113 141 IT/GDP [%] 1.48 4.1 Broj PC na 100 stanovnika 10 28 29 39 54 83 IT troškovi per capita [EUR] 32 40 104 141 193 254 255 111 735 Ukoliko usvojimo zemlju sa najslabijim ulaganjem u IT opremu per capita iz ove tabele. jer nemamo dovoljno snage da se ide na sve oblasti.3 2. Rezultati tih istraţivanja su grupisani u okviru dva glavna nalaza [6]: (1) IKT mogu da pomognu drţavama. u skladu sa Lisabonskom strategijom povećanja konkurentnosti EU [3]. kao reper za APV.22 3. EU 15). to bi bilo 222 miliona EUR.1 2. Naime.0 100.9 22. ohrabrujući su u delu koji se odnosi na trend: 80.77 IT troškovi u milionima [EUR] 719 312 3. mesta 2004.6 dati su pokazatelji razvoja industrije IKT u svetu.4 3. a posebno i u regionu.Pojava novih problema u okviru ekonomskog rasta i demografije – uticaj IKT na tranziciju i reforme u obrazovanju. ĉime će se postići brţi ekonomski rast i izgradnja informacionog društva u drţavama CIE. Ukoliko bismo usvojili taktiku na nivou CIE. a na nivou Zapadne Evrope 1. Naglasak treba dati na interdisciplinarna istraţivanja: .26 3. .7 34. mesto u 2005.992 757 1. (2) Postoji potencijal za ekonomski rast zasnovan na IKT i u sektorima koji ne koriste IKT. U tabeli 3.7 PRIORITETI RAZVOJA A. indeks tehnološke konkurentnosti po svom sadrţaju ukazuje na kapacitete i potencijale jedne ekonomije za njen dalji razvoj.5 1.0 2.5 6. novim ĉlanicama EU.956 2. koji ĉine indeks tehnološke konkurentnosti.740 IT troškovi per capita [EUR] 169 723 745 903 1. (3) Tabela 3. da dostignu nivo ekonomske razvijenosti drţava koje su ĉinile EU pre proširenja (tzv. u odnosu na 75. mesto 2004).korišćenje IKT aplikacija za podršku rada (i ţivota) starijih i hendikepiranih – da mogu da budu ekonomski nezavisni i manje opterećuju društvenu infrastrukturu.555 286.3 3. uz relativno još bolju poziciju kada je reĉ o indeksu tehnološke konkurentnosti (68. 25 .6: Najvažniji indikatori ravijenosti IKT i primene IKT u ekonomiji i društvu [2] Godina 2002 Grĉka EU Zapadna Evropa Japan Švedska SAD Godina 2002 Rumunija Bugarska Poljska Slovaĉka MaĊarska Ĉeška Republika Slovenija Ukupno CIE Ukupno Zapadna Evropa IT troškovi/ GDP [%] 1. Prioriteti se definišu na osnovu snaga (vidi poglavlje 1 – analiza IKT AP Vijvodini) identifikovanih analizom postojeće IKT industrije u AP Vijvodini. mesto 2005. Ovi nalazi su ukazali na potrebu za intenzivnijim korišćenjem IKT u odreĊenim industrijama i javnom sektoru i stvaranjem ekonomskog i institucionalnog okruţenja u kojem će poslovni sektor više da investira u IKT. Rumuniju.216 1. dobijamo da je minimalno ulaganje privrede i javnog sektora u IKT oko 64 miliona EUR.7 4. Pošto je IKT jedan od najvaţnijih faktora.362 Uĉešće [%] 6.8 2. je znatno bolje od 89.

jer je znaĉajan broj eksperata kao dodatni IRP definisao IRP-6 (e-learning). saĉinjen je predlog od 10 pilot IR programa (IRP). Saglasno Delphi metodologiji [1]. vaţi i za Vojvodinu): . IKT je postao esencijalni. Svi predloţeni IRP razvrstani su u okviru pet prioritetnih oblasti: I Podrška zdravstvenim i socijalnim potrebama ĉoveka II Elektronska uprava III Podrška poljoprivredi IV Podrška inovacionoj delatnosti V Podrška procesnoj industriji i upravljanju tehnološkim sistemima. produţenju radnog veka i povećanju kvalitetu rada u poznim godinama: sistemi koji ljudima u poznim godinama i hendikepiranima omogućavaju da bolje pamte.značaja IRP ljivosti 5 1 2 10 8 9 I 2 3 10 26 . a pojaĉano u strategiji i 2010.mali kapacitet apsorpcije i uĉenja.Internet revolucija donosi uslove za radikalne promene u raspodeli moći i pozicija u savremenom svetu – moţe se ignorisati ili zauzeti prava pozicija (primer: Indija. C. 3. Raĉunarska infrastruktura obuhvata raĉunarsku i specijalizovanu hardversku opremu za pripremu i izvoĊenje eNastave. IRP-3a – e-social: Razvoj IKT zasnovane podrške povećanju ţivotnih sposobnosti ĉoveka. komuniciraju. Softverska infrastruktura obuhvata razvoj LMS sistema za formiranje i korišćenje nastavnih sadrţaja. koji bi trebalo da se realizuju u APV u neposrednom narednom periodu. kreću se i na osnovu toga bolje i više rade i uklapaju se u socijalno okruţenje. neprekidnim monitoringom i obradom podataka sa njiva i skladišta hrane. Transfer od primenjenih istraţivanja ka aplikacijama. U Tabeli 3. Funkcionisanje IKT sektora je široko prihvaćeno kao glavna strategija da se EU uĉini atraktivnom za strane investitore. kako je to već definisano Lisabonskim ciljevima 2001. Irska). uvaţavajući rang znaĉajnosti pojedinaĉnih IRP. tehnološkog foresight-a uraĊenog za potrebe EU. softverske i organizacione. IRP-6 – e-learning: Razvoj infrastrukture za podršku eLearning-u: komunikacione. pri ĉemu je svim angaţovanim ekspertima dozvoljeno da predloţe još jedan IRP. raĉunarske. Za softversku infrastrukturu obavezna je primena standarda (IEEE LOM i SCORM). U Evropi. izvršeno je ocenjivanje znaĉaja. U tabeli je dato ukupno 11 IRP. . optimizacija poljoprivredne proizvodnje sistematskim. odrţavanju infrastrukture i izvoĊenju eNastave.B. vide. Organizaciona infrastruktura obuhvata organizacione forme za podršku razvoju nastavnih sadrţaja. Izrael. ocenjivanje izvodljivosti i rangiranje ovih 10 IRP. - Na osnovu informacija dobijenih anketiranjem industrije IKT u AP Vojvodini. kao i podrška višejeziĉnosti. kao i saznanja o mogućnostima i potrebama daljeg razvoja KT kod nas. kao i prvih 10 predloţenih IRP.7 je dat pregled IRP po prioritetnim oblastima. generiĉki prioritet razvojnih politika EU i zemalja ĉlanica.7: Rang lista IR programa u oblasti IKT po prioritetu za razvoj AP Vojvodini Prioritetne oblasti Predlozi Prioritetnih IR Programa u oblasti IKT u APV IRP-3b – e-health: Razvoj IKT kao sistema za nadgledanje zdravstveno riziĉnih grupa stanovništa i rano dijagnostifikovanje kritiĉnih zdravstvenih situacija. srednji i visoki). Ocena Ocena Rang izvod. Komunikaciona infrastruktura treba da obezbedi komunikacione kapacitete za obrazovne institucije svih nivoa (osnovni. Slabosti (Evrope. shvatanja mogućnosti koje donosi Internet – brzine prihvatanja znaĉaja revolucije koji donosi Internet i ukljuĉivanja posledica koje donosi ta revolucija u svoj rad (i ţivot). koji ocenjuju i rangiraju. ĉuju. Tabela 3.

tj. Malog znaĉaja. već bi trebalo analizom Internet saobraćaja da uoĉe sisteme propagacije ovog nepoţeljnog saopbraćaja i da ga eliminišu u zaĉetku. Ocena Ocena Rang izvod. hendikepirane i sl. Ocena izvodljivosti IRP je formirana kao procena eksperta o raspoloţivim resursima AVP. To je i proizvod koji moţe da bude izvozni adut. Rang su eksperti upisali prema oceni znaĉaja izmeĊu svih predloga IRP – prvih predloţenih 10 IRP i IRP koji su sami predloţili. Pomenuti dodatni IRP. do zaštite od ljudskog nemara. Znaĉajan. na skali: 1 – najznaĉajniji IRP. navedeni su u tabeli 3. Ovi serveri ne bi trebalo da budu primena klasiĉnih alata tipa »Kaspersky« i sl. IRP-5a – e-govt: Integracija već izgraĊene infrastrukture za GIS za upravljanje prirodnim i izgraĊenim resursima APV. biznis i tehnološki inkubatori. IRP-2a – e-agro: Izgradnja integrisanog sistema za zaštitu poljoprivredne proizvodnje i dobara: od zaštite od prirodnih nepogoda.8: Lista dodatnih IR Programa u oblasti IKT po prioritetu za razvoj AP Vojvodine PrioriPredlozi Prioritetnih IR Programa u oblasti IKT u APV tetna Ostali IRP – predlozi dobijeni u okviru I ciklusa Delphi – ekspertske ocene znaĉajnosti oblast pojedinih IRP I Razvoj sredstava za postizanje kvaliteta obuke inţenjerskog kadra na višim i visokim školama u APV. NT parkovi). na skali: Vrlo znaĉajan. treba izgraditi mreţu servera koji će presretati i eliminisati raĉunarske spamove. viruse. jeste filtriranje internet saobraćaja. za male i rasute populacije za koje bi bilo skuplje da se organizuje transport uĉenika u jedan centar. crve i trojance. 27 .Prioritetne oblasti Predlozi Prioritetnih IR Programa u oblasti IKT u APV IRP-5d – e-govt: Izgradnja elektronske uprave APV. Naime. IRP-5c – e-inov: Izgradnja informacione infrastrukture kao podrške razvoju inovacione delatnosti u APV (unapreĊenje velikog informacionog protoka od i ka elementima inovacionog sistema: inovacioni centri. IRP-4 – e-maufacturing: Razvoj IKT podrške automatizaciji i kontroli u procesnoj industriji. Ne znam.8. IRP-5b – e-govt: Integracija informacione infrastrukture lokalnih samouprava meĊusobno i sa informacionom infrastrukturom pokrajinskih institucija. Istraţivaanje u I fazi bi se odnosilo na razvoj univerzalnih razvojnih sistema za predmete iz oblasti raĉunarske tehnike i raĉunarskih komunikacija. IRP-2b – e-agro: Korišćenje IKT za povećanje prinosa u poljoprivredi (ratarstvo i stoĉarstvo). 11 – najmanje znaĉajan IRP. definisani od strane eksperata angaţovanih u Delphi proceduri ocene znaĉaja IRP u oblasti IKT po prioritetu za razvoj APV. Tabela 3. IRP-1 – e-inov: Jedna od aplikacija za kojom postoji velika potreba. na skali: 10 – potpuno izvodljivo.značaja IRP ljivosti 8 1 2 4 6 3 II 4 11 8 11 5 4 III 9 6 1 5 7 11 IV 3 10 5 V 7 9 7 Legenda: Ocena znaĉaja je odreĊena na osnovu ocene eksperta o znaĉaju predloţenog IRP za razvoj APV. Bez znaĉaja. do 1 – ne postoje resursi u APV za realizaciju IRP. namernog uništavanja i sl. Elektronsko uĉenje za talentovane. kraĊe.

Razvoj semantiĉkog web-a.9. tiranije PC tj. Razvoj IKT sistema za monitoring i upravljanje kvalitetom ţivotne sredine. Elektronsko glasanje na parlamentarnim izborima. realizacija algoritama u DSP/HW arhitekturama.. prikupljanje. ĉime se postiţe ogroman propusni opseg u komunikacijama (~100Gb/s). elektroenergetika. . Izgradnja informacione infrastrukture kao podrške razvoju elektronskog obuĉavanja i »life-long learninga« (tehnološki inkubatori. namenski siatemi) Osnivanje centra za projektovanje i verifikaciju integrisanih elektronskih kola i sistema kao polazne osnove za pokretanje malih preduzeća u oblasti mikro.PrioriPredlozi Prioritetnih IR Programa u oblasti IKT u APV tetna Ostali IRP – predlozi dobijeni u okviru I ciklusa Delphi – ekspertske ocene znaĉajnosti oblast pojedinih IRP Razvoj integrisane IKT podrške u oblasti osnovne i specijalistiĉke zdravstvene zaštite u APV (tako da obuhvati sve subjekte zdravstvene zaštite) Umreţavanje svih zdravstvenih ustanova ukljuĉujući laboratorije Izgradnja informacione infrastrukture kao podrške razvoju obrazovanja uĉenika u osnovnim i srednjim školama Izgradnja informacione infrastrukture za podršku obrazovnog procesa daljinskog uĉenja kako za redovne studente (sve više njih uz studiranje i radi) tako i za potrebe permanentnog uĉenja. 4) Razvoj u oblasti optimizacije spektra radio frekvencija. Sistem nadzora i upravljanja saobraćajem u gradskim i vangradskim sredinama. vode. Razvoj i realizacija elemenata informaciono-komunikaconih mreţa u APV: 1) Razvoj ĉvorišta zasnovanog na VoIP tehnologiji. Razvoj IKT u automatizaciji i kontroli u stambenim-poslovnim prostorima (Building automation system) IKT kao podrška upravljanju velikim sistemima (nafta. sa posebnim naglaskom na agilni razvoj sloţenih poslovnih informacionih sistema. Internet i telefonija) Elektronski javni servis za biblioteke (katalozi knjiga. gas. Softver i aspekti izvrsnosti softvera predstavljaju znaĉajan izvozni adut UvoĊenje WDM (Wave Division Multiplex) tehnologije zasnovane na korišćenju optiĉkih izvora najnovije generacije. Razvoj "embedded systems" – Automatizovane mašine i sigurnosni sistemi (ugraĊivanje procesora i senzora u mašine i upotrebne predmete i njihovo povezivanje u mreţe). alati za pretraţivanje) Razvoj metodologije i definisanje potrebne informacione infrastrukture za praćenje stanja u obrazovanju. S obzirom na sve manju izlaznost glasaĉa obezbediti da se glasanje obavlja iz kuće poštujući sve zakonske norme. Umreţavanje sistema informisanja i zabave (TV. Razvoj sistema upravljanja u energetici (elektro mreţe i gasne mreţe). 28 . obrada i E-publikovanje saobraćajnih. Razvoj open-source rešenja Razvoj discipline softverskog inţenjerstva i istraţivanja u domenu metodologije razvoja softvera. Rezultat ekspertne procene dat je u tabeli 3. audio-video aplikacije. Istraţivanje i razvoj sloţenih ureĊaja baziranih na raĉunarskim strukturama u oblasti multimedijalnih sistema (digitalna TV. NT parkovi). 3) Razvoj kooperativnih mreţa. Potrebna su manja ulaganja. saobraćaj. U krajnjoj liniji izgradnja vitruelnog univerziteta. II IV V U drugom ciklusu Delphi ocenjivanja. detektovanje i dojava saobraćajnih prekršaja na raskrsnicama pod video nadzorom. prigradskog i meĊugradskog saobraćaja u APV (autobuskog i ţelezniĉkog).) Razvoj IKT podrške javnog gradskog. pojednostavljivanjem interakcija ĉovek – mašina. Masovno uvoĊenje IPv6. Time bi korisnici u Vojvodini dobili internet svetskog kvaliteta. Usluge informacionog društva uĉiniti pristupaĉnijim većem broju ljudi oslabaĊanjem od tzv. 2) Istraţivanje i razvoj senzorskih mreţa.. angaţovani eksperti su ocenjivali znaĉajnost predloţenih prioritetnih oblasti distribucijom raspoloţivih 100% znaĉajnosti na pet prioritetnih oblasti. sa ciljem da se unapredi nastava i obezbedi racionalno i namensko trošenje sredstava.i nano-elektronskih tehnologija. meteoroloških i ekoloških informacija koje utiĉu na saobraćajni tok i zdravlje ljudi.

Reforma sistema srednješkolskog obrazovanja u smislu podsticanja timskog rada. Prvenstvo treba dati našim dokazanim struĉnjacima. zdravstvene. lokalnih samouprava. aktivnog slušanja i rezonovanja u toku konverzacije. Pojednostavljenje carinskih propisa za privremeni uvoz IKT opreme. Pri tome se misli na projekte za 29 . Osnivanje Centra za obuku svršenih srednjoškolaca za alate JAVA i C++. Participacija u organizaciji tematskih kurseva za potrebe preduzeća. Unaprediti edukaciju preduzetnika. Ovaj Centar bi obezbedio efikasnu – od 6 do 12 meseci – obuku novih programera.9: Ocena značajnosti prioritetnih oblasti Prioritetna oblast I II III IV V Podrška zdravstvenim i socijalnim potrebama ĉoveka Elektronska uprava Podrška poljoprivredi Podrška inovacionoj delatnosti Podrška procesnoj industriji i upravljanju tehnološkim sistemima Svega: Znaĉaj (u %) 24 18 20 18 20 100 3. kreativnosti. crna metalurgija.Tabela 3. i prenos podataka i komunikaciju visoke propusne moći. Sliĉan pristup u definisanju razvojnih prioriteta i ulozi IKT trebalo bi da usvoji i AP Vojvodina). organizovanjem matematiĉkih takmiĉenja na nivou svih uzrasta. Ukljuĉivanje ljudi niţeg obrazovnog profila ili sposobnosti u pruţanje usluga putem IKT infrastrukture. zbog poznavanja jezika. pomaganjem aktivnosti Arhimedesa i sliĉnih. administracija i javna uprava i sl. što je preduslov za sklapanje nekih meĊunarodnih ugovora. Potsticanje matematiĉkog naĉina mišljenja u što ranijem uzrastu. programa i sistemskih usluga za razvoj IKT sektora u AP Vojvodini: Organizacija kurseva stranih predavaĉa i razmene iskustava sa kolegama iz inostranstva. kako na magistralnim pravcima. Pokretanje programa tehnološkog forsajta u oblasti IKT (primer Austrije. Sliĉno rešenje dalo je znaĉajne rezultate u Temišvaru (Rumunija). koja je definisala specifiĉne prioritetne sektore. a takmiĉenja iz logike. tako i za povezivanje krajnjih korisnika najšireg spektra (obrazovne ustanove svih nivoa. kulturne i druge organizacije i ustanove. Participacija u troškovima zaštite patenata u inostranstvu. 3. koji svoju konkuretnost mogu ostvariti najviše korišćenjem IKT. razvijaju radoznalost i sposobnosti od znaĉaja za kasniji rad u IKT sektoru).8. AP Vojvodine (cilj je ukljuĉivanje što većeg broja mladih. algoritama i sl. IKT infrastruktura Poseban znaĉaj za razvoj IKT sektora u AP Vojvodini je izgradnja infrastrukture za masovno korišćenje i razvoj IKT u pokrajini: Izgradnja telekomunikacione mreţe za pristup i korišćenje Interneta. Podrţavanje funkcije NT parka kao integratora domaćih firmi sliĉnog a komplementarnog profila.1.8 PREDLOG MERA ZA RAZVOJ IKT SEKTORA Na osnovu svega izloţenog. Organizovanje gostovanja profesora sa inostranih univerziteta na period od 6 meseci do godinu dana o trošku pokrajinskih organa.). spremnih da se odmah ukljuĉe u razvojne projekte preduzeća industrije IKT u AP Vojvodini. npr. kako bi mogle da konkurišu za dobijanje znaĉajnijih projekata. bez potrebe za dodatnim obrazovanjem. NI i IR organizacije. saĉinjen je predlog sledećih prioritetnih mera. Uvesti osiguranje od profesionalne odgovornosti zaposlenih. privredne. okruga. škola.

jedna je od prihvatljivih i realnih alternativnih razvojnih strategija tranzicionih drţava. ne duţe od 1 godine. Organizovanje poslovnog inkubatora u Novom Sadu i drugim gradovima AP Vojvodine u kojima postoji interes i potreba. IKT i ne-IKT. Pouke tih studija sluĉaja mogu biti uputne za drţave kojima su ljudski resursi jedini preostali razvojni resurs. tehnološku. C. u cilju njene reciklaţe i bezbednog uklanjanja. novoj tehnološkoekonomskoj paradigmi. G. Skraćivanje školovanja profesionalaca za Internet programiranje. do softvera i komunikacio-nih usluga (ukljuĉujući ĉak i IT zasnovane konsultantske usluge). ova definicija obuhvata aktivnosti koje pripadaju velikom skupu industrija. To se posebno odnosi na sluĉaj industrije SW u Indiji. generiĉkoj tehnologiji i petoj. od raĉunarskog hardvera i telekomunikacione opreme. tj. dolazi od neadekvatnog tretiranja raĉunarske i druge IKT opreme. koja je mudrom razvojnom politikom obezbedila institucionalne i infrastrukturne uslove za privlaĉenje multinacionalnih kompanija da u Irskoj i za dobro Irske ekonomije. F. Da se radi o novoj. Najznaĉajnija opasnost po okolinu. Sluĉaj Irske je posebno pouĉan. kao studije sluĉaja retkih uspešnih zemalja izvan kruga najmoćnijih ekonomija sveta. Traganje za novim razvojnim šansama vraća Indiju na osnovno polazište – razvoj specifiĉnih znanja i sposobnosti. kada su u pitanju IKT. kojima će ona ponuditi kompleksnije usluge i razvoj u oblasti SW. koja je dospela u fazu u kojoj niska cena rada nije više osnova njene konkurentne prednosti na trţištu SW.10 PREDLOG INSTITUCIONALNIH I FINANSIJSKIH MERA A. 30 . Uticaj IKT na novo definisanje pismenosti nacije. generiĉkih novih tehnologija koje su transformisale svetsku ekonomiju i koje je Šumpeter nazvao “uspešne industrijske revolucije” ili talas Kondratjeva”. D. 3. IKT treba da vodi ka definiciji sektora »proizvodnih i usluţnih industrija ĉiji proizvodi sadrţe. koje bi ih osposobilo za korišćenje svih neophodnih alata i produktivno programiranje (obuka srednjoškolaca i naroĉito prekvalifikacija nezaposlenih). prenose ili prikazuju podatke i informacije u elektronskom obliku«. predviĊen je razvoj sistema za monitoring i upravljanje kvalitetom ţivotne sredine. ĉiji uslovi su takvi da eliminišu manje i relativno mlade domaće firme. IKT koji je u poĉetku mogao da bude smatran »interesantnim i lepim dodatkom« u privredi i upravi jedne zemlje. gde znanje igra prvostepenu ulogu u kreiranju bogatstva nacije i povratno ubrzava pokretanje rasta zasnovanog na konkurenciji. koja obezbeĊuje odrţiv razvoj i u uslovima B. U te svrhe su u Republici pokrenute aktivnosti na formiranju klastera preduzeća industrije IKT. koja će organizovati prikupljanje i tretiranje IKT opreme koja se više ne koristi. Dizanje performansi infrastrukture što će omogućiti smanjenje zahteva prema performansama radne snage i time se zadovolji raspoloţiva ponuda radne snage na trţitu rada u APV. industrijsku i druge razvojne politike u svetu. Prema OECD-u. nema dilema i to pokazuju sve vodeće institucije koje analiziraju i kreiraju obrazovnu. nauĉnu. Primeri razvoja industrije softvera u Indiji i Irskoj i specifiĉnosti industrije softvera u Izraelu. 3. Razvojna politika drţave zasnovana na znanju i infrastrukturno podrţana IT. Oĉigledno. Kreiranje NT parka u Novom Sadu. koriste ljudske resurse Irske za razvoj svetske klase tehnološki najintenzivnije industrije. Internet je motor rasta za Informaciono društvo. E. sada u sve većoj meri postaje osnovni resurs na kom poĉiva uspešna privreda i uspešna uprava [5]. a još nisu osnovani. uspešnoj industrijskoj revoluciji ili tzv. Razvoj IKT moţe da se posmatra i kao odgovor na zahtev za kodifikovanje i transmisiju znanja u ekonomiji zasnovanoj na znanju. kao uspešan sluĉaj drţave.domaće trţište koje finansiraju institucije EU. Mesto i uloga IKT u razvojnom ciklusu kao pete uspešne industrijske revolucije.9 ANALIZA UTICAJA NA OKOLINU U prioritetnom istraţivaĉko-razvojnom programu V (Podrška procesnoj industriji i upravljanju tehnološkim sistemima). “IKT su poslednja u nizu uspešnih. Sve one podrazumevaju korišćenje raĉunara i komunikacionih tehnologija.

Prijavljivanje preduzeća nije ograniĉeno rokovima. pod uslovima i na naĉin utvrĊen zakonom.2005. Postojeći modeli. godine u Sluţbenom glasniku Republike Srbije. pod principima projektnog finansiranja (ĉl.12. IV APV je 2004. mogu se utvrditi poreske. nauĉno-tehnološki parkovi i sl.12. Tim zakonima je regulisano da se budţetska sredstva koriste bespovratno. indeks povraćaja investicije.12 KRITERIJUMI ZA INVESTIRANJE NI i IR projekti se finansiraju saglasno Zakonu o NI delatnosti i Zakonu o inovacionoj delatnosti. prema Zakonu o nauĉnoistraţivaĉkoj (NI) delatnosti (objavljen 12. i 31 . Finansiranje realizacije IRP u celini – za projekte osnovnih istraţivanja. Tim aktima su propisani uslovi prijavljivanja projekata. mere i institucije. moţe biti poslovni potez od velike koristi za pojedince – SW struĉnjake. propisanog aktima Fonda za razvoj Republike Srbije. pod uslovima i na naĉin utvrĊen zakonom. 2. Projektno finansiranje obuhvata finansiranje NI rada istraţivaĉa i finansiranje direktnih materijalnih troškova istraţivanja). Sufinansiranje realizacije IRP – saglasno ĉl. uslovi kreditiranja i naĉina vraćanja kredita.H. moguće je usvojiti i model Fonda za inovacije. a Fond donosi odluke na osnovu rezultata evaluacije svake prijave. a koji se odnose na finansiranje NI i IR projekata i podsticanje inovacione delatnosti u Republici Srbiji i AP Vojvodini. Najznaĉajniji rezultati su ostvareni formiranjem virtualnog NT parka u Novom Sadu. donelo Regionalni plan razvoja Autonomne pokrajine Vojvodine (RPRV). broj 110/05). 3. Ukoliko se prilagode pokrajinski propisi. firme i ekonomiju u celini. u Sluţbenom glasniku Republike Srbije. 4. Za privredna društva i preduzetnike. zatim inkubator biznisa u oblasti IKT u Zrenjaninu itd. Razvojni projekti i projekti pilot proizvodnje ili sistemskih usluga se finansiraju po modelu kreditiranja. 3. ali relativno bogatim ljudskim resursima. definisana i izgradnja inovacione infrastrukture: poslovni i tehnološki inkubatori. Kreditiranje pilot proizvodnje ili sistemskih usluga.11 FINANSIJSKI MODELI ZA PODSTICAJ Finansijski modeli za finansiranje realizacije IRP. putem koga se trenutno finansiraju projekti nastali u okviru Takmiĉenja za najbolju tehnološku inovaciju u Srbiji (2005. kao izvoznog proizvoda (SW za anti-virusnu zaštitu raĉunara). neophodnih za njihovu realizaciju. mogu se utvrditi posebne podsticajne mere u vidu subvencija. depozita i njegovog refundiranja. biće primenjeni na predloţene IRP. izmeĊu ostalog. 3. realizuju patentna rešenja ili finansijski potpomaţu razvoj inovacione delatnosti. 98 Zakona NI delatnosti: Projektno finansiranje je finansiranje izvršilaca istraţivanja i primenjuje se za sve vrste istraţivanja.2005. na osnovu konkursne procedure za selekciju i odobravanje. Garancije pokrajinskog Fonda za podsticaj razvojnih projekata za dobijanje kredite za razvojne projekte preduzeća. u kojem FTN predstavlja fokalnu instituciju. odnosno. 51 Zakona o inovacionoj delatnosti. kao osnovni strateški dokument u kojem je. regulisane su ekonomske podsticajne mere: Za pravna i fiziĉka lica koja primenjuju savremene tehnologije. broj 110/05) za projekte inovacione delatnosti obezbeĊuje se do 50% bespovratnih budţetskih sredstava. razvijeni i propisani na republiĉkom i pokrajinskom nivou. carinske i druge olakšice ili oslobaĊanja od obaveze plaćanja. kriterijumi za njihovu evaluaciju i selekciju. 5. mogu biti: 1. Podsticaj za realizaciju IRP – saglasno ĉl. koji u svom radu ulaţu u razvoj i povećanje obima inovativnosti i pronalazaštva. stvaraju i stavljaju u promet inovativne proizvode i usluge. Izbor odgovarajućeg modela zavisi od prirode IR programa i projekata koji se predloţe na javnom konkursu za realizaciju IRP. siromaštva prirodnim. 35 Zakona o inovacionoj delatnosti (objavljen 12. istraţivanja u oblasti tehnološkog razvoja i projekte transfera znanja i tehnologija i podsticanja primene rezultata NI rada u oblasti IKT. Primer izgradnje inovacione infrastrukture u AP Vojvodini. Sluĉaj Izraela ukazuje kako izbor specifiĉne vrste SW.

kod koga je angaţovano fiziĉko lice predloţeno za rukovodioca inovacionog projekta ili fiziĉko lice registrovano u svojstvu subjekta inovacione delatnosti. u prvom periodu primene ove Strategije.2006). Opšti kriterijumi za ocenu predloga projekata u oblasti tehnološkog razvoja su: 1. 5. predlaţemo da se predloţena metodologija u tim zakonima direktno primeni. Mogućnost disiminacije rezultata na više korisnika. te da se ne moţe dati ocena kvaliteta pojedinih praktiĉnih rešenja. Aktuelnost istraţivanja. Doprinos unapreĊenju i razvoju infrastrukture. reference i kompetentnost lica predloţenih za neposredno uĉešće u pojedinim aktivnostima projekta kod tog realizatora. uĉestvujući u svim relevantnim odlukama i tako štiti drţavni interes. Visina novĉanog iznosa participacije. bez modifikacija. stanju opreme i resursa. Cena projekta. koji je sopstvenim sredstvima ili iz drugih izvora obezbedio najveće dinarsko uĉešće u ukupnim sredstvima neophodnim za realizaciju projekta. posebno se ceni 32 . sa procenom oĉekivanih mogućnosti i efekata plasmana. kao i realizator koji je u Registru posebno evidentiran kao visokotehnološko ili srednjetehnološko privredno društvo. Opremljenost realizatora projekta. kroz ostvarivanje razvoja novih proizvoda ili tehnoloških rešenja i njihove ponude na trţištu ili primene kod tog realizatora ili drugog korisnika rezultata projekta. a koji se finansiraju iz budţetskih sredstava i fondova sa većinskim drţavnim vlasništvom. kao i na osnovu obrazloţenog neposrednog efekta koji se oĉekuje doprinosom realizatora uspešnoj realizaciji predloţenog projekta imajući u vidu tehniĉko – tehnološku opremu i kvalifikacije. ukoliko se to pokaţe neophodnim.13 KRITERIJUMI ZA EVALUACIJU PROJEKATA S obzirom na to da su Zakon o NI delantosti i Zakon o inovacionoj delatnosti RS doneti krajem 2005. Posebnom odlukom. 4. 3. jesu: 1. 10. 2. Ovde je izvuĉena kvintesencija ove metodologije u nastavku teksta. u sluĉaju da se plan ostvari. 9. 2. 3. i da do sada nisu u praksi doţiveli pravu primenu. Predstavnik fonda ulazi u upravni odbor preduzeća i prati aktivnosti na nedeljnoj bazi. Predlaţemo da se posle 18 meseci izvrši evaluacija uspešnosti ovog modela i predloţe korekcije. a neostvarivanje plana povlaĉi predaju dodatnog dela preduzeća u vlasništvo fonda. 7. Znaĉaj neposrednog doprinosa u realizaciji predloţenog inovacionog projekta – koji se ceni na osnovu priloţenog biznis plana sa opisom originalnosti i inovativnosti oĉekivanog rezultata predloţenog inovacionog projekta. pored kriterijuma iz stava 1. 6. 8. Prednost kod izbora imaće realizator inovacionog projekta koji je ugovorom zakljuĉenim izmeĊu realizatora odreĊen za nosioca realizacije inovacionog projekta. Nivo uĉešća participanta u ukupnim troškovima realizacije projekta. Ovde se finansiranje na osnovu usvojenog biznis plana konvertuje u delimiĉno vlasništvo fonda nad preduzećem koje sprovodi plan. predviĊena je mogućnost otkupa drţavnog dela pod uslovima kao da je reĉ o kreditima. Kompetetnost rukovodioca projekta i istraţivaĉkog tima. U sluĉaju da je samo jedan realizator inovacionog projekta registrovani subjekt inovacione delatnosti. Doprinos konkuretnosti proizvoda i tehnologija. ovog ĉlana. Kriterijumi za izbor realizatora projekata u okviru programa podrške inovacione delatnosti u Republici. kao i plana njihovog korišćenja sa stanovišta obavljanja aktivnosti iz domena inovativne delatnosti. neposredno za potrebe rangiranja predloţenih projekata. Uspešnost u radu na već usvojenim inovacionim projektima ili drugim projektima inovacione delatnosti – koja se ceni na osnovu dokaza kojima se potvrĊuje doprinos postizanju ciljeva inovacione politike Republike Srbije. utvrĊuju se kvalitativne ocene i odgovarajući kvantitativni ekvivalenti ovih kriterijuma. Uspešnost u dosadašnjem radu – koja se ceni na osnovu podnetog izveštaja o radu. Mogućnost i vreme povratka investicija. 3.

14.Obrazovne institucije svih nivoa .Korisnici i imaoci saobraćajne infrastrukture 3.Poljoprivredni proizvoĊaĉi i kupci poljoprivrednih proizvoda (4) Korisnici inovativnih IKT rešenja: . mogu biti: (1) Ljudi s posebnim potrebama i institucije koje se njima bave: .Korisnici koji imaju potrebu za brzim uspostavljanjem sistema monitoringa i upravljanja . neophodno je voditi raĉuna i o sledećem: .Korisnici usluga koje se mogu realizovati i preko interneta .Ljudi u poznim godinama . podstaći postupak sticanja meĊunarodnog sertifikata kontrole kvaliteta. zato što on predstavlja jedan od osnovnih preduslova za 33 .Hendikepirani .1 Korisnici dobara na domaćem trţištu Korisnici IKT proizvoda / usluga na domaćem trţištu. ali i: .Namenski sistemi (vojska i policija) (5) Procesna industrija i veliki tehnološki sistemi: .Preduzetnici u IKT sektoru .Ljudi kojima je potrebna prekvalifikacija ili koji moraju da uĉe uz rad .Institucije APV i lokalne samouprave . .Biblioteke i korisnici biblioteĉkih usluga .strani finansijeri zainteresovani za uĉešće u profitu ostvarnom ekspanzijom ovih proizvoda / usluga sa domaćeg na globalno trţište (npr.Korisnici GIS (geodetske institucije.) (3) Poljoprivreda: .14 KORISNICI DOBARA I USLUGA 3.kupci licenci za proizvedena rešenja.Neophodno je organizovano. uz pomoć republiĉkih i pokrajinskih institucija.Javna uprava (2) Uprava.Ljudi neviĉni korišćenju raĉunara. . .Zdravstveno riziĉne grupe stanovništva .Korisnici beţiĉnih sistema . Kada je reĉ o korisnicima IKT proizvoda / usluga na stranom trţištu.14. ĉiji se kvalitet ţivota moţe bitno popraviti uvoĊenjem interneta .odnos visine zahtevanog procenta uĉešća budţetskih sredstava u finansiranju inovacionog projekta i visine i strukture sredstava koja realizator obezbeĊuje iz drugih izvora.preduzeća osnovana od strane naših pravnih lica koja su razvila odreĊeni proizvod / uslugu (franšiza).Talentovani .Korisnici interneta koji imaju potrebu za bezbednošću u radu .2 Korisnici dobara na inostranom trţištu Korisnici IKT proizvoda / usluga na stranom trţištu mogu biti iste kategorije navedene pri analizi domaćeg trţišta. VC fondovi).Preduzeća u procesnoj industriji . kao i mogućnost ostvarivanja nedostajućih sredstava kod meĊunarodnih organizacija. 3. saobraćajne institucije. komunalna preduzeća. poljoprivredni proizvoĊaĉi itd.

već naroĉito po pitanju kvaliteta. TakoĊe. fakulteti. preovlaĊujući su: Web aplikacije. IR instituti). pa treba zadrţati takav trend. U prodaji svojih proizvoda/usluga. najznaĉajniji izvor konkurentskih prednosti na stranom trţištu je dobar kvalitet. Kada je njihova aktivnost outsourcing.org) koristiće se za odabir odgovarajućih ljudi u okviru ciljne grupe. Uoĉava se da su analizirana preduzeća industrije IKT znaĉajno više koncentrisana na manji broj proizvoda/usluga. i (b) outsourcing. Strano trţište je zahtevnije ne samo po ceni i poštovanju rokova. Pozitivan trend je zabeleţen u smislu uĉestvovanja domaćih preduzeća u programima obuke koje organizuju strani partneri. tako što će se definisati dodatni kriterijumi za evaluaciju struĉnosti i iskustva kandidata. proceniti finansijska odrţivost i marketinška vrednost predloţenih ideja. direktni korisnici ovog inkubatora su potencijalni korisnici proizvoda/usluga/procesa koje će razvijati kompanije stanari. Web aplikacije. 3. 34 . Ukoliko zaposli 2-5 ljudi. Spisak direktnih klijenata i povoljnosti predstavljeni su sledećom tabelom. Metod kritiĉkog ocenjivanja će se primeniti u daljoj selekciji. kao i u odnosu prema transferu znanja i iskustva sa projekata sa stranim partnerima na domaće projekte. preovlaĊujući su: Softver za upravljanje sistemima u realnom vremenu. Identifikovana je velika razlika u razvijenosti domaćeg i stranog trţišta IKT proizvoda/usluga. Domaća preduzeća industrije IKT u stranim partnerima vide rešenje za svoj problem nalaţenja kupca – trţišta. Kada je u pitanju strano trţište.inovacija. odnosno prihvatanje poslova na mnogo većem broju proizvoda/usluga. Upravljanje poslovnim procesom. inkubator moţe obezbediti nekih 30 do 40 novih radnih mesta u prvoj godini postojanja. kao najznaĉajnijem izvoru njihove konkurentske slabosti. Svaki poslovni inkubator primiće za poĉetak do 10 novih preduzeća (start-ups). Komunikacioni softver.- - - - - izlazak na strano trţište. kada je njihova aktivnost prodaja svojih proizvoda/usluga. što potvrĊuje prethodni nalaz o slabom marketingu i lošem imidţu Srbije. u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija. broj tek diplomiranih studenata. direktan i indirektan uticaj na lokalnu ekonomiju i društvo.3 Direktni korisnici dobara i usluga Ciljna grupa su struĉnjaci za razvoj i preduzetnici. Glavne aktivnosti analiziranih preduzeća industrije IKT su: (a) prodaja svojih proizvoda/usluga. Upravljanje poslovnim procesom (ERP).14. dinamika i opseg budućeg posla. uoĉava se mnogo veća disperzija angaţovanja. Za pomoć razvoja takvog biznisa APV će podrţati osnivanje i funkcionisanje poslovnih inkubatora u oblasti IKT. i to prvenstveno onih sa Fakulteta tehniĉkih nauka u Novom Sadu – svake godine dostigne brojku od oko 250. Neki od njih poseduju preduzetniĉki duh koji im je neophodan za osnivanje sopstvenih kompanija. najznaĉajniji izvor konkurentske slabosti je slab marketing. Nezavisno od broja nezaposlenih u Vojvodini. Prema najvećem broju ispitanih preduzeća. posedovanja ugovora o saradnji sa domaćim partnerima (druga preduzeća. Takmiĉenja za prikupljanje i odabir najboljih ideja (poput Takmičenja za najbolju tehnološku inovaciju www. Kada je u pitanju outsourcing.

Stvaranje novih radnih mesta. Povećanje uoĉljivosti u javnosti Širenje mreţe.14. ostale agencije. Povećanje prihoda od poreza.4 Indirektni korisnici dobara i usluga Posredni korisnici strategije tehnološkog razvoja APV. Povećanje obima aktivnosti.preduzetniĉki univerzitet . Razvoj preduzetništva. IzviĊanje trţišta. Razvoj ljudskih resursa.Univerzitet u Novom Sadu (UNS) . Bolja uoĉljivost kompanije. koji se obezbede realizacijom programa i projekata u oblasti IKT. Povećanje broja klijenata. Transfer tehnologije. predstavljeni su sledećom tabelom: Posredni korisnici Korisnici Posredni korisnici: Opštine Posredni korisnici: AP Vojvodina Posredni korisnici: . Prilike za investiranje Poboljšanje ţivotnog standarda i Posredni korisnici: Institucije koje deluju u sliĉnim oblastima (ALMA MONS. . ukljuĉujući privatne Povoljnosti Inovacija u industriji.drugi univerziteti. Smanjenje troškova za tehnološki razvoj Realizacija njihovih namera.Direktni korisnici Korisnici Direktni korisnici: Postojeće kompanije Posredni korisnici: .Inostrani klijenti. banke i fondovi. Prikupljanje sredstava. studenti i osobe koje nameravaju da postanu preduzetnici Povoljnosti Pogodno poslovno okruţenje. Oporavak i rast sektora malih i srednjih preduzeća Veća atraktivnost za potencijalne studente. asistenti. Pomoć u upravljanju. Pomoć u ostvarivanju kontakata i saradnje. Istraţivanje novih trţišta. PK.Strani investitori Direktni korisnici: Univerzitetski profesori. Stvaranje novih radnih mesta Obuka za sticanje znanja o trţištu 3. Izvoz nauke na trţište. Angaţovanje spoljnih saradnika (outsourcing). Prilike za investiranje Stvaranje novih radnih mesta. ukljuĉujući VC) Posredni korisnici: Stanovništvo Vojvodine - 35 . Efekti sinergije Pristup univerzitetskim resursima (UNS). Komercijalizacija rezultata. Povećanje efikasnosti korišćenja univerzitetskog prostora. Prihodi od investicija. Ekonomski razvoj. odnosno indirektni korisnici dobara i usluga. Stvaranje privrede i društva zasnovanog na znanju. asocijacije.

(2005). World Economic Forum. 5. OECD. A. Directorate-General for Research. STI Working Papers 2001/7. Press Release No.org/site/homepublic. 6. 36 . (2005).http://www. (2003). 23-24 March 2000. World Economic Forum. http://www. 100/1/00. Darmstadt University of Technology.nsf/Content/Global+Competitiveness+Programme%5CGlo bal+Competitiveness+Report 8. “ICT Investment and Economic Growth in the 1990s: is the United States a Unique Case? A Comparative study of Nine OECD Countries”.nsf/Content/Global+Competitiveness+Programme %5CGlobal+Information+Technology+Report 9. 2001. Paris. EC. Paris. (2002). Lisbon. "Global Competitiveness Report 2005-2006 – Executive Summary". Colecchia. 2. WEF. Directorate K. (2004). (2000). EITO. Unit “Science & Technology Foresight. 25-Oct-2001. December 2003. 2005. (2005b).15 LITERATURA 1. "European Information Technology Observatory 2004". September.&Schreyer.org/site/homepublic. "Information Technology".htm . Moore.3. http://www. "An Overview of the Information & Communications Technology Sector in Serbia and Profiles of Selected Companies". "Practical Guide to Regional Foresight in the United Kingdom". P. 2002. European Commission. "Global Information Technology Report 2005-2006 – Executive Summary". "Presidency Conclusions – Lisbon European Council". DSTI/DOC(2001)7. (2005). WEF. 3. 7. OECD Investment Compact for South East Europe and The Stability Pact for South Eastern Europe. OECD. links with the IPTS”. February 2005. European Communities. Kutlaca. Djuro. EggebrechtPresse KG. Piatkowski. Wolfgang Bibel.weforum. OECD STI-WP. Joint Research Centre. ISSN 0947-4862. Kevin..investmentcompact. Technical Report EUR 21589 EN. "The potential of ICT for the development and economic restructuring of the new EU member states and candidate countries".org/general/library. EC-Lisbon. Marcin. Mainz 4.weforum.

procesiranjem i plasmanom prehrambenih proizvoda. Pri tome treba poći od sadašnjih realnih ograniĉenja: nepovoljnog ekonomskog poloţaja privrede. pre svih. Reĉ je o proizvodnji koja je bazirana na korišćenju aktivnosti mikroorganizama. («any technological application that uses biological systems. living organisms. nedovoljnog nivoa investicija. to make or modify products or processes for specific use". genetski modifikovani organizmi (GMO). U uţem smislu reĉi pojam moderne biotehnologije se odnosi samo na novije tehnike molekularne biologije i reproduktivne tehnologije kao što su genska manipulacija. Ograniĉenja u razvoju biotehnologije i proizvodnje hrane kod nas mogu se klasifikovati u dve grupe: biološka ograniĉenja i dileme i društveno ekonomska ograniĉenja.2 ANALIZA POSTOJEĆEG STANJA Sa stanovišta metodološkog pristupa ţelimo da ukaţemo na znaĉaj dijagnostike ĉija suština je da identifikuje potencijale razvoja kao i kljuĉna razvojna ograniĉenja. Uporedo sa kvantitativnom analizom treba dati ekspertske ocene o mogućnostima i ograniĉenjima ostvarivanja ţeljenih razvojnih i reformskih ciljeva. Kroz proces genetske modifikacije geni koji imaju poţeljne karakteristike mogu se uzeti iz jedne i ubaciti u drugu vrstu. Biotehnologija u konvencionalnom. 4. fiskalne opterećenosti privrede. niske profitabilnosti i efikasnosti ulaganja.1 UVOD Proizvodnja hrane obuhvata kompletan lanac proizvodnje i primarne prerade sirovina biljnog i animalnog porekla praćen osmišljavanjem. nerazvijene infrastukture. U prvu grupu spadaju ograniĉenja i dileme u pogledu primene i razvoja pojedinih grana savremene biotehnologije. tehnološke 37 . razvojem. Pri tom se pod proizvodnjom hrane u uţem smislu reĉi podrazumeva preraĊivaĉka industrija ĉija je delatnost vezana za proizvodnju hrane. preduzetniĉki potencijal).4. transfer gena. Tumaĉenje definicije biotehnologije u ovom najširem smislu obuhvata mnoge tehniĉke i tehnološke postupke koji se uobiĉajeno koriste u poljoprivredi i proizvodnji hrane kao što su fermentacioni procesi.) Biotehnologija se bavi primenom bioloških otkrića u masovnoj proizvodnji korišćenih organizama i njihovih produkata. klasiĉnom smislu reĉi podrazumeva sve tehnološke postupke kod kojih se koriste biološki sistemi. kapitala i rada (nedostatak konkurencije). enzimski procesi i sl. insekti. U okviru ove studije u sklopu razrade osnovnih pravaca razvoja AP Vojvodine u oblasti proizvodnje hrane biće ravnopravno razmotreni i biotehnološki procesi u najširem smislu reĉi. niske makroekonomske i poslovne konkurentnosti. or derivatives thereof. odnosno prirodnim rekombinovanjem. pri ĉemu vrste mogu biti bakterije. potreba i perspektiva. OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE ZA OBLAST BIOTEHNOLOGIJE I PROIZVODNJE HRANE 4. kloniranje biljaka i ţivotinja i sliĉno. neadekvatnog ljudskog kapitala (obrazovanje. usluga. odnosno ţivi organizmi ili njihovi derivati da bi se dobili ili modifikovali proizvodi ili procesi za specifiĉne svrhe. slabog funkcionisanja trţišta roba. profesionalna obuĉenost. virusi. dok će na biotehnologiju u smislu razvoja i korišćenja genetski modifikovanih organizama biti data kritiĉka analiza stanja. ribe ili sisari. gljivice. biljnih i ţivotinjskih ćelija i tkiva ili njihovih delova. biljke. Ovde spadaju. Genetski modifikovani organizmi mogu se definisati kao organizmi u kojima je genetski materijal promenjen na naĉin koji se ne ostvaruje prirodnim razmnoţavanjem.

godine Vojvodina prednjaĉi u odnosu na ostatak drţave u investicijama u poljoprivredu i proizvodnju hrane. Pored toga. zemlja svoju meĊunarodnu konkurentnost ostvaruje.000 ha odnosno preko 75 % obradiva površina. U ovoj razvojnoj fazi. U Vojvodini u ukupnom društvenom proizvodu poljoprivreda uĉestvuje sa oko 19 %. gde je naša zemlja pa samim tim i Vojvodina na samom poĉetku. 38 . 2005). 031 miliona stanovnika od ĉega je radno aktivno 912. Prema statistiĉkim podacima AP Vojvodina ima 2. a drţavni prioriteti koji to najviše podstiĉu su: unapreĊenje ljudskog kapitala (ekonomija znanja).4 OGRANIĈENJA Prema strukturi investicija.150. a prioriteti drţave su da obezbedi osnovne institucije. stvara u poljoprivredi i prehrambenoj industriji. U proizvodnji hrane u Vojvodini višak proizvoda predstavlja 53 % od društvenog proizvoda ostvarenog u ovoj oblasti.790.44 % od ukupnih investicija (u odnosu na 1. povećano uĉešće izvoza u bruto domaćem proizvodu. kao i cele zemlje.95 % na nivou drţave). a u poljoprivredi je višak proizvoda negativna vrednost. od ĉega je oko 1. U odnosu na ukupan broj stanovnika stanovništvo koje ţivi od prihoda od poljoprivrede predstavlja u Vojvodini nešto preko 10 %. Ovi podaci nedvosmisleno potvrĊuju da poljoprivreda i proizvodnja hrane jesu i moraju biti jedan od osnovnih oslonaca razvoja ove regije. većom efikasnošću upotrebljenih ljudskih. najvećim delom. makroekonomsku stabilnost i osnovni ljudski kapital. Dva osnovna razloga nedovoljnog nivoa investicija mogu biti relativno niska profitabilnost ulaganja ili visoki troškovi finansiranja investicija (Rodrick. Dani.600 ha. je nivo bruto domaćeg proizvoda od 3. godine). radnih i drugih inputa. uz dominaciju sirovina i poluproizvoda u strukturi izvoza. niţoj fazi. 4. pre svega. U toj. 4. U ukupnom bruto domaćem proizvodu uĉešće poljoprivrede se u Srbiji kao celini kreće se na nivou od 12. dok investicije u proizvodnju hrane predstavljaju 16.8 hiljada odnosno 45 % (podaci iz 2002.650.200 $ bruto domaćeg proizvoda po stanovniku izlazi iz niţe razvojne faze. Produktivnost rada po zaposlenom kod nas je oko 40 % proseka EU-25.000$).zaostalosti.3 POTENCIJALI RAZVOJA Autonomna pokrajina Vojvodina zauzima ukupnu površinu od 2. nedovoljne izvozne orijentisanosti. dok je u preraĊivaĉkoj industriji zaposleno blizu 20 % od ukupnog aktivnog stanovništva.100 do 9.92% na nivou drţave). karakteristiĉan relativno nizak nivo iskorišćenosti kapaciteta preraĊivaĉke industrije (proseĉno oko 30 % u 2000-tim godinama). materijalnih i prirodno-lokacijskih faktora.000 ha. kao i za celu našu zemlju. Investicije u poljoprivredu u Vojvodini ĉine 5. Karakteristika više razvojne faze. dok je uĉešće proizvodnje hrane na nivou od oko 5 %. a manjim delom u sektoru usluga. Tehnološko zaostajanje privrede Vojvodine. efikasno funkcionisanje trţišta roba. sa većom diversifikacijom i sa mnogo većom dodatom vrednošću.5 do 16 %. a oko 1.23 % od ukupnih investicija u Vojvodini (u odnosu na 6. a bruto domaći proizvod Srbije iznosi oko 10 % proseka EU-25). Sa stanovišta globalnih razvojnih trendova i procesa naša zemlja pa samim tim i Vojvodina sa oko 3. U odnosu na ukupno aktivno stanovništvo zaposleni u poljoprivredi u AP Vojvodini ĉine oko 14 %. kljuĉni faktor meĊunarodne konkurentnosti su niske cene sirovinskih. a proizvodnja hrane sa nešto preko 13 % (podaci iz 2003.000 do 3. godine). nezavršenog procesa privatizacije i restruktuiranja privrede. MeĊutim i pored toga našu celokupnu privredu (i poljoprivredu) karakteriše relativno nizak nivo investicija i preduzetništva (uĉešće investicija u bruto domaćem proizvodu Srbije iznosi oko 19%. za Vojvodinu je. odnosno preko 80% ukupna poljoprivredna površina. a u EU-10 iznosi oko 24 %.000 $. na bazi podataka iz 2003. (koju karakteriše bruto domaći proizvod po stanovniku od 1. slabe zaštite svojine i ugovora. za industrijskim zemljama Evrope iznosi 5 do 6 tehnoloških godina (30 do 35 godina u vremenskoj dimenziji). sa sektorskom strukturom u kojoj dominiraju usluge. i gde se dodatna vrednost.

liberalizaciju i sprovela privatizaciju. Druga generacija reformi bavi se. S obzirom na ovu konstataciju sledeći prioritetni pravac tehnološkog razvoja u oblasti biotehnologije i proizvodnje hrane mora biti sagledan kroz definisanje 39 . i postojanje znaĉajnih kapaciteta prehrambene industrije. Takva situacija predodreĊuje i odgovarajući milje razvojnih politika.5 SWOT ANALIZA SWOT analiza u proizvodnji hrane u Vojvodini saĉinjena je u odnosu na prirodne i tehniĉke resurse. Jedna od najozbiljnijih slabosti sistema u biotehnologiji i proizvodnji hrane je upravo karika koja povezuje primarnu poljoprivrednu proizvodnju i preraĊivaĉku industriju. višim cenama ponudi na meĊunarodnom trţištu. neraspoloţivošću sirovine definisanog namenskog kvaliteta za pojedine grane preraĊivaĉke industrije. pogodnim klimatskim uslovima i povoljnom geografskom poloţaju. pre svega izgradnjom institucionalnog okvira za efikasno funkcionisanje trţišnih institucija. pa samim tim i Vojvodina se suoĉava sa još jednom «tranzicijom»: prelaskom iz prve generacije reformi u drugu generaciju reformi. nepostojanjem ponude proizvoda primarne poljoprivredne proizvodnje definisanog deklarisanog nivoa kvaliteta na domaćem trţištu i nemogućnošću da se ovakva roba po adekvatnim. povećanje tehnološke osposobljenosti privrede i mnogo veći naglasak na veliĉini i otvorenosti trţišta. odnosno tehnološkoj zaostalosti u krajnjem ishodu. Za nas se moţe reći da se spora implementacija druge generacije reformi vraća kao bumerang i ugroţava rezultate prve generacije reformi. ispošteno zbog nedovoljnog i neadekvatnog Ċubrenja. Ne treba izostaviti ni prednost koju Vojvodina ima zahvaljujući tradicionalnoj okrenutosti stanovništva vrednostima radnog angaţovanja i poštovanja sistemskih normi. Prvenstveno treba istaći da je zemljište tokom godina krize u velikoj meri zapušteno. i jedne druge podstiĉu. Uporedo sa tranzicijom iz niţe u višu razvojnu fazu naša zemlja. U nekim zemljama u tranziciji. ljudske resurse. pravosuĊa i drţavne administracije. reforme prve i druge generacije meĊusobno se prepliću. predstavlja jednu od jakih polaznih taĉaka tehnološkog razvoja u oblasti biotehnologije i proizvodnje hrane. najvećim delom nezagaĊenog zemljišta. nepovoljne strukture zbog redukovane obrade i pored toga usitnjeno i praćeno odvojenošću subjekata koji su vlasnici zemljišta i onih koji ga obraĊuju. mora se konstatovati da je u ovoj oblasti lista slabih strana koje usporavaju. Ova strateška prednost podrţana je i postojanjem solidnih inicijalnih potencijala za istraţivanje. obezbeĊujući osavremenjavanje uz manja ulaganja i tradiciju u proizvodnji hrane. 4. Prva generacija reformi podrazumeva da je drţava obezbedila trajnu makroekonomsku stabilnost. Na bazi izvedene SWOT analize oĉigledno je da Vojvodina kao region prvenstveno ima jake oslonce za razvoj biotehnologije i proizvodnje hrane u prirodnim resursima objedinjenim u raspoloţivosti kvalitetnog obradivog. kapitala i znanja. obrazovanje na svim nivoima i davanja podrške preduzetništvu. kao i razvijena mreţa malih preduzeća u proizvodnji hrane. rada. u smislu odgovarajuće kombinacije prioriteta prve i druge faze. istraţivaĉke i obrazovne institucije kao osnovne ĉinioce tehnološkog razvoja u ovoj oblasti. uprkos njihovoj tehniĉkoj zastarelosti.usluga. Uprkos evidentnim potencijalima potrebnim za uspešan tehnološki razvoj u oblastima biotehnologije i proizvodnje hrane. Naša zemlja pa samim tim i Vojvodina će se narednih godina kretati po ovakvoj razvojnoj putanji. Imajući u vidu ovaj ozbiljan nedostatak mora se konstatovati da je iniciranje ozbiljnih reformi u poljoprivrednoj proizvodnji praktiĉno preduslov sveobuhvatnog tehnološkog razvoja u oblasti biotehnologije i proizvodnje hrane. zakorovljeno. Odsustvo razvrstavanja i vrednovanja produkata primarne poljoprivredne proizvodnje po kvalitetu rezultira nizom negativnih efekata: nemotivisanošću primarnih poljoprivrednih proizvoĊaĉa da preduzmu sve potrebne mere za ostvarenje vrhunskog kvaliteta proizvoda. sistemska rešenja. ometaju ili onemogućavaju tehnološki razvoj daleko šira. Naravno.

struke i potencijalnih preduzetnika kroz osnivanje svojevrsnog centra za transfer tehnologija koji bi kroz izradu model projekata. Jedna od opterećujućih slabosti u našoj zemlji koja ravnopravno opterećuje i Vojvodinu kao region jeste velika nezaposlenost koja će pojavom dodatnih tehnoloških viškova u oblasti biotehnologije i proizvodnje hrane. Iako u oblasti klasiĉne biotehnologije i prehrambene industrije postoje znaĉajni instalisani kapaciteti. Treba imati u vidu i ĉinjenice da su nezaposleni i oni koji su preduzeća napustili kao tehnološki višak mahom nedovoljno struĉni i informisani da bi pokrenuli sopstveni biznis te zbog toga ostaju dugoroĉni problem društvene zajednice. pojedinaĉno i nasumiĉno otvaranje ovakvih preduzeća bez dovoljno znanja i informacija. neminovno propasti. proisteklim iz primene prethodno obrazloţene mere osavremenjavanja i automatizacije velikih pogona. slabosti. a posebno bez struĉno osmišljenih projekata i biznis planova samo pooštrava trenutnu haotiĉnu situaciju i gomila tehnološki zastarela preduzeća uz predimenzioniranje kapaciteta u jednim i odsustvo interesovanja za druge oblasti. Naravno. Konaĉno. deficitarnih.subjekata koji će se baviti delatnošću otkupa i skladištenja primarnih poljoprivrednih proizvoda u skladu sa savremenim trendovima u svetu. potenciranje preduzetništva i poslovno povezivanje svih subjekata ĉije je uĉešće neophodno za uspešan start-up preduzeća obezbedilo podizanje nivoa preduzetniĉkog duha i broja uspešnih preduzetniĉkih inicijativa u oblasti biotehnologije i proizvodnje hrane. kroz postepeno otvaranje prema trţištu EU naĊu u konkurenciji visokotehnoloških potpuno automatizovanih preduzeća iz razvijenih zemalja. svest i broj zaposlenih radnika kao i slabosti vezanih za zastarelu organizaciju rada i formalnost primene savremenih sistema upravljanja svim aspektima poslovanja. S druge strane treba imati u vidu da u klasiĉnoj biotehnologiji i proizvodnji hrane postoji ĉitava lepeza mogućnosti za pokretanje malih i srednjih preduzeća. predstavljaju slabu stranu ove privredne grane koja će u pravom smislu reĉi doći do izraţaja kada se domaća preduzeća. ali dizajnom i uslovima rada savremenih franšiznih prodajnih objekata koji bi omogućili dodatno zapošljavanje lica koja ne raspolaţu velikim finansijskim potencijalom niti profilisanom struĉnošću. regionalnom mentalitetu primerenih. iz sveobuhvatnog sagledavanja snaga. mogućnosti i pretnji na bazi izvedene SWOT analize. Pri tome je od izuzetnog znaĉaja obaviti pravilan odabir preduzeća koja se rentabilno mogu tehniĉko-tehnološki osavremeniti i automatizovati i svesno se suoĉiti sa ĉinjenicom da će pojedina preduzeća. što u krajnjem sluĉaju rezultira velikim brojem neuspelih preduzeniĉkih poduhvata i uz potenciranje gubitniĉke svesti zatvara krug nemogućnosti rešavanja pitanja nezaposlenosti. izvorno potentnih i visokoisplativih proizvoda. Vaţno je istaći da samo tehniĉko tehnološko osavremenjavanje i automatizacija neće imati adekvatan efekat ukoliko ne budu praćeni prevazilaţenjem slabosti vezanih za struĉnost. njihova tehniĉka zastarelost s obzirom da potiĉu iz rane druge polovine prošlog veka i tehnološka zaostalost s obzirom na veliki broj postrojenja koji je uvezen nakon što je rashodovan u razvijenijim zemljama. imajući u vidu predimenzionirane kapacitete u odnosu na potrebe i sirovinsku bazu. njihovo adekvatno opremanje i edukacija za kompetentno obavljanje potrebnih aktivnosti. a posebno mikro porodiĉnih preduzeća. koja će sa baviti proizvodnjom atraktivnih. Moţe se konstatovati da je i ovaj razvojni prioritet praktiĉno preduslov sveobuhvatnog tehnološkog razvoja u oblasti biotehnologije i proizvodnje hrane. ali i na bazi kritiĉki-konstruktivnog preuzimanja iskustva iz razvijenih zemalja kao dodatni prioritetni pravac u oblasti klasiĉne biotehnologije i proizvodnje hrane sagledava se iniciranje domaćih franšiznih sistema koji bi bili inicirani planskim projektovanjem. tradicionalnih. 40 . Stoga promptno iniciranje tehnološkog osavremenjavanja i automatizacije pogona u kljuĉnim visokoperspektivnim oblastima biotehnologije i proizvodnje hrane mora biti jedan od prioriteta tehnološkog razvoja u ovoj oblasti. što je izmeĊu ostalog i preduslov da se prevaziĊe situacija postojanja nelojalne konkurencije. Mogućnost sistemskog rešavanja ovog problema sagledava se kao sledeći prioritetni pravac tehnološkog razvoja u oblasti biotehnologije i proizvodnje hrane koji bi podrazumevao obezbeĊenje uslova za funkcionalno multidisciplinarno povezivanju nauke. biti dodatno potencirana. izgradnjom i opremanjem savremenih pogona za centralizovano snabdevanje malih.

teorijskih znanja kod obrazovanih kadrova Razvijena mreţa agencija Solidno opremljene za mala i srednja preduzeća istraţivaĉke laboratorije za pojedine oblasti Razvoj trţišta rada u smislu aktivnog zapošljavanja Razvijena mreţa podruĉnih poljoprivrednih sluţbi Relativna koncentrisanost istraţivaĉkih kadrova u istraţivaĉkim institucijama Postojanje tradicionalnih veza sa vodećim istraţivaĉkim institucijama Dugogodišnja tradicija ispitivanja svojstava sorti.SWOT ANALIZA STRENGHTS (jake strane) Prirodni i tehniĉki resursi Kvalitetno obradivo zemljište Pogodna klima Ljudski resursi Kvalitetni istraţivaĉki kadrovi Kvalitetni prosvetni kadrovi Tradicionalna okrenutost stanovništva ka vrednostima rada Spremnost stanovništva da poštuje uspostvaljene sistemske norme Sistemska rešenja Istraţivaĉke institucije Obrazovne institucije Veliki broj obrazovnih institucija na svim nivoima obrazovanja Poljoprivredni i tehnološki fakultet sa svojom tradicijom i iskustvom Široka lepeza fundamentalnih. hibrida i rasa u proizvodnji Veliki broj domaćih kvalitetnih sorti i hibrida NezagaĊeno zemljište Povoljan geografski poloţaj Veliki postojeći kapaciteti konvencionalnih prehrambenih tehnologija Raširena mreţa zanatskih i savremenih MSP u oblasti tradicionalnih biotehnologija i proizvodnje hrane 41 .

. vodonepropusno.. 14000.) Usitnjenost zemljišta Ljudski resursi Nedostatak orijentacije struĉnjaka ka doţivotnoj edukaciji Priuĉena struĉna radna snaga Inertnost prema promenama Starosna struktura seoskog stanovništva Sistemska rešenja Odsustvo razvrstavanja i vrednovanja najzastupljenijih strateških sirovina po kvalitetu Prinosi manji od potencijala – nedovoljna iskorišćenost potencijala Zastrela organizacija rada u preduzećima Nekonkurentni ekonomski pokazatelji poslovanja u proizvodnji hrane Istraţivaĉke institucije Nedovoljna povezanost istraţivaĉkih institucija sa privredom Nepostojanje istraţivaĉkih sektora u preduzećima agroprivrede Zastarela oprema Nedovoljna multidisciplinarna povezanost u istraţivanjima Obrazovne institucije Nedovoljno praktiĉnih znanja i veština koji se stiĉu u obrazovnom procesu Nedovoljno laboratorija za praktiĉni rad studenata Zastarela oprema Negativna selekcija kadrova pri izboru zanimanja u prehrambenoj struci u odnosu na mladima atraktivnija zanimanja Neiskorišćeni prirodni i tehniĉki resursi Zastareli. 1800. niskoautomatizovani pogoni Postojanje tehniĉkotehnološki neprihvatljivih malih pogona Korišćenje većine velikih pogona sa kapacitetom daleko ispod instalisanog Višak zaposlenih – nekonkurentna opterećenost proizvoda radnom snagom Nezaposleni bez dovoljno znanja za iniciranje preduzetniĉkih poduhvata Nepozicioniranost proizvoda na meĊunarodnom trţištu Nedovoljna sistemska ureĊenost preduzeća (ISO 9000. tehniĉki prevaziĊeni.SWOT ANALIZA WEAKNESSES (slabosti) Prirodni i tehniĉki resursi Dugogdišnji nemar prema zemljištu (zakrovljno. 22000 HACCP) Fokusiranje istraţivanja na rešavanje izolovanih fokusiranih problema pojedinih tehnologija Odsustvo istraţivanja usmerenih na rešavanje kljuĉnih problema u proizvodnji hrane 42 . ispošteno.

WEAKNESSES (slabosti) Prirodni i tehniĉki resursi Nedekvatna saobraćajna mreţa Ljudski resursi Sistemska rešenja Formalno shvatanje sistemskog ureĊivanja preduzeća kao dobijanje certifikata Nestandardizovanost proizvoda – nepostojanje suštinskog brenda Nefukcionisanje robne berze za poljoprivredne i prehrambene proizvode Izvoz baziran najvećim delom na proizvodima primarne poljoprivredne proizvodnje Odsustvo parametrizacije kvaliteta kod proizvoda primarne poljoprivredne proizvodnje u izvozu Nenamensko korišćenje sirovina u odnosu na ostvarni kvalitet Istraţivaĉke institucije Formalnost povezivanja sa istraţivaĉkim institucijama iz instranstva Nedovoljna razvijenost istraţivanja usmerenih ka razvoju novih tehnologija i proizvoda Nesistematizovanost podataka dugogodišnjih ispitivanja svojstava sorti. hibrida i rasa u proizvodnji Obrazovne institucije Neadekvatan kvalitet i koliĉina Ċubriva Vlasnici zemljišta nisu ujedno oni koji ga obraĊuju 43 .

SWOT ANALIZA OPPORTUNITIES (mogućnosti) Prirodni i tehniĉki resursi Ukrupnjavanje poseda – gazdinstava za potrebe proizvodnje masovnih strateških kultura Plansko podizanje novih višegodišnjih zasada u koordinacija sa preraĊivaĉkim kapacitetima Struĉno ureĊenje i plansko koišćenje postojećih zasada Plansko opremanje savremenih farmi za uzgoj ţivotinja u skladu sa svetskim normama Definisanje uslova za nastavak eksplotacije zastarelih pogona – osvremenjavnje i automatizacija pogona koji zadovoljavaju tehniĉke uslove Ljudski resursi Usavršavanje u inostranstvu na svim obrazovnim nivoima Boravak struĉnjaka u inostranim preduzećima Sistemska rešenja Podrška pozicioniranju i izvozu visokokvalitetnih proizvoda iz regiona APV Razvrstavanje i vrednovanje masovnih strateških poljoprivrednih proizvoda po kvalitetu Stvaranje preduslova za funkcionisanje robne berze Istraţivaĉke institucije Osnivanje centra za transfer tehnologija u proizvodnji hrane i biotehnologiji Razvijanje centara za istraţivanja i razvoj u preduzećima agroprivrede Obrazovne institucije Osnivnanje struĉnih škola na svim obazovnim nivoima Organizacija struĉnih kurseva na svim obrazovnim nivoima Zadrţavanje struĉnjaka u zemlji Formiranje baza podataka o svojstvima hibrida i sorti biljnih vrsta i rasa ţivotinja u proizvodnji Osnivanje novih studijskih smerova na fakultetima Podizanje nivoa svesti o potrebama promena Pribliţavanje obrazovnih programa potrebama razvoja privrede Podizanje nivoa higijenskih navika i svesti o znaĉaju higijene u proizvodnji hrane 44 .

OPPORTUNITIES (mogućnosti) Prirodni i tehniĉki resursi Plansko otvaranje MSP u skladu sa strategijom i prema suštinski razraĊenim biznis planovima Iskorišćenje prirodnih i tehniĉkih resursa tradicije i etno proizvodnje Organska proizvodnja i prerada organski proizvedene hrane Izgradnja savremenih visokoautomatizovanih pogona Osmišljavanje franšiznih sistema Ljudski resursi Sistemska rešenja Istraţivaĉke institucije Obrazovne institucije 45 .

SWOT ANALIZA THREATS (pretnje) Prirodni resursi Neracionalno korišćenje prirodnih resursa Neplansko korišćenje prirodnih resursa Predimenziniranje kapaciteta u pojedinim oblastma proizvodnje hrane Ljudski resursi Inertnost javnosti u odnosu na tekovine ranijh sistema NeprilagoĊenost struĉnog kadra novim uslovima poslovanja Odliv mozgova Sistemska rešenja Odliv viška vrednosti u trgovinu Spor obrt sredstava Istraţivaĉke institucije Zapostavljenost domaćih istraţivanja Odsustvo primene rezultata istraţivanja u praksi Neodovoljna suštinska poveznost sa istraţivaĉkim institucijama u inostranstvu Nedovoljno korišćenje savremenih saznanja istraţivanja u svetu Ograniĉavanje korišćenja laboratorijske opreme za potrebe uskih istraţivaĉkih timova Obrazovne institucije Sporost reformi Odvojenost od potreba privrede Pomodarski obrazovni profili Odlaganje promena – osavremenjavanja Nelojalna konkurencija Neplansko osnivanje i razvoj malih i srednjih preduzeća Nasumiĉno i parcijalno ulaganje u osvremenjavanje pogona Nedostatak multidisciplinarne povezanosti znanja na pojedinim usmerenjima 46 .

uz potragu za poboljšanim upravljanjem robom tokom faza proizvodnje. šumarstvo i ribarstvo) i vertikalna. vaţno je spomenuti strateški FAO okvirni sistem koji se odnosi na integrisane sisteme proizvodnje i podvlaĉi znaĉaj efikasne intenzifikacije proizvodnih sistema i transformacije proizvodnje. utvrĊivanje sekvenci DNA i njihovo kloniranje u biljkama i ţivotinjama. ona obuhvata kulture tkiva. za što postoje razliĉite mogućnosti: proizvodnja biljaka obogaćenih sa deficitarnim nutrijentima. definicija biotehnologije pokriva mnoge od postupaka i tehnika koji se sreću u poljoprivredi i u proizvodnji hrane. biljaka poboljšanog kvaliteta i konzistencije. Konvencija o biološkoj raznovrsnosti (CBD. zakup zemljišta. Glavna snaga savremene biotehnologije je u omogućavanju proizvodnje dovoljnih koliĉina hrane u siromašnim zemljama. proizvodnja semenskog materijala u kome nema virusa. kao što su manipulacija genima i prenos gena. Osnovna slabost savremene biotehnologije se moţe sagledati u velikim finansijskim sredstvima neophodnim za istraţivanja. godine. kao i saznanja o sistemima od strane poljoprivrednika i drugih sudeonika). Vezano za samu biotehnologiju u nastavku će biti dat pregled vladajućih shvatanja u svetu kada je u pitanju takozvana moderna biotehnologija. Evropska komisija je prihvatila Saopštenje u kome je data strateška vizija prirodnih nauka i biotehnologije koje bi omogućile Evropi razvoj odrţive i odgovorne politike u cilju davanja odgovora na sledeća tri široka pitanja: ● Kako da Evropa na najbolji naĉin privuĉe kadrovske. sastoji se od dva dela: politiĉke orijentacije i plana u 30 taĉaka za prevoĊenje politike u akciju. proizvodnju genski kontrolisanih proizvoda. pristup resursima. bolji kvalitet stoĉne hrane. biljaka otpornih na sušu. koje treba da pokrenu Evropsku Uniju u smeru svojih dugoroĉnih strateških ciljeva. posebno. proizvodnja vakcina koje obezbeĊuju bolje zdravstveno stanje ţivotinja i mnoge druge. Ova strategija. ratarstvo. prerade. a da sledi svoje interese? ● ● Ova strategija istiĉe u prvi plan putokaze do 2010. definicija pokriva spektar razliĉitih tehnologija. na firme koje mogu pokriti ove troškove istraţivanja. usmerenu selekciju bilja i fermentativne procese (USDA. i potrebe stimulisanja holistiĉkih sistemskih pristupa. industrijske i finansijske resurse neophodne za razvoj i primenu prirodnih nauka i biotehnologije u cilju zadovoljenja društvenih potreba i povećanja njihove konkurentnosti? Kako da Evropa uspostavi efikasnu. 1987). EU I REGIONU Vezano za poziciju i strategiju razvoja biotehnologije i prirodnih nauka u EU januara 2002. On utvrĊuje šta se zahteva od Komisije i od drugih evropskih institucija i istovremeno daje preporuke za aktivnosti drugih javnih i privatnih odgovornih uĉesnika. Integracija treba da bude horizontalna. molekularne biologije i tehnologije. g.6 AKTUELNE TENDENCIJE U SVETU. kao i prepoznavanje ekonomskih i socijalnih dimenzija vezanih za transfer i prihvat odgovarajuće tehnologije (radna snaga. inputi i usluge.4. koju je postavila Komisija. Interpretirana u ovom širokom smislu. Biotehnologija je više od samog genetiĉkog inţenjerstva i razdvajanja gena. stoĉarstvo. distribucije i prodaje. fuziju protoplasta. bioregulaciju ili hormonsku kontrolu fizioloških i metaboliĉkih procesa. Kada je u pitanju proizvodnja hrane. koji razmatra samo primene u novim postupcima DNA. pouzdanu i odgovornu politiku koja će imati poverenje i podršku njenih graĊana? Kako da Evropa najbolje odgovori na globalne izazove. 47 . ćelija i embriona. mikropropagaciju. naroĉito na nivou malih proizvoĊaĉa. prema engleskom Convention on Biological Diversity) definiše biotehnologiju kao: bilo koja tehnološka primena koja koristi biološke sisteme. utvrĊenih na Lisabonskom Sastanku Evropskog Saveta u martu 2000. za dobijanje ili modifikovanje proizvoda ili procesa za specifičnu upotrebu". godine i stavlja sektor prirodnih nauka i biotehnologije na ĉelo onih vodećih tehnologija. uz traţenje poboljšanja upravljanja komponentama sistema u poljoprivredi (ukljuĉujući u to resurse. Interpretirano u uţem smislu. razvije svoju domaću politiku sa jasno internacionalnim perspektivama i da deluje internacionalno. što ograniĉava mogućnosti širih istraţivanja i razvoja na zemlje i. žive organizme ili njihove delove.

Komisija Codex Alimentarius-a takoĊe razmatra obeleţavanje namirnica biotehnološkog porekla. Korišćenje RDNA tehnologija u proizvodnji mikrobnih enzima je poboljšalo raspoloţivost. uz smanjenje troškova. Oĉekivati bilo kakve druge rezultate od privatnih istraţivanja nije na svom mestu niti je to realno. Ovaj spor je dospeo ĉak do Svetske Trgovinske organizacije (WTO). Kompanije su zauzete stvaranjem novca. što je podrazumevalo zabranu uvoza svih transgenih proizvoda (seme. MeĊutim. Propisi (EC 1946/2003. ribarstva i šumarstva. Ako se na odgovarajući naĉin integriše sa drugim tehnologijama u proizvodnji hrane. U današnjem trenutku. šumarstvu i ribarstvu. Nije razborito oĉekivati da će privatne kompanije razvijati proizvode za opšte dobro. biotehnologija moţe znatno pomoći u zadovoljavanju potreba rastućeg i u sve većoj meri urbanizovanog stanovništva. Proizvodnja ovih usavršenih proizvoda mogla bi posluţiti kao katalizator za poboljšanje kvaliteta i bezbednosti fermentacija hrane. objavljenom u martu 2000. Ĉesti su primeri da evropske biotehnološke kompanije napuštaju Evropu i svoja istraţivanja lociraju u SAD ili Kanadu. specifiĉnost i ĉistoću enzima primenljivih u obradi hrane.. Nije verovatno da će genetiĉki poboljšani mikroorganizmi imati znaĉajniju ulogu u poboljšanju fermentacije hrane u zemljama u razvoju u bliskoj budućnosti. 2003/701 EC.Prema stavu FAO u vezi biotehnologije. razvoj. ustanovljavanja. g. Dok za primenu i korišćenje tradicionalnih fermentacionih postupaka u obradi hrane kao izvora ovih komercijalno privlaĉnih proizvoda sa povišenom vrednošću postoje znatni potencijali. kao enzimi i mikroorganizmi. kao odgovarajuće za namirnice koje potiĉu iz biotehnologije ili za supstance unete u namirnice biotehnološkim metodima. ni jedna od ovih prilika realno se ne moţe kratkoroĉno ostvariti u većini zemalja u razvoju. meĊutim. godine. 2001/18 EC i 2004/204 EC) samo su deo regulative kojom je definisana oblast prekograniĉnog kretanja. Razlike su kulminirale uvoĊenjem moratorijuma na transgene biljke u junu 1999. Ĉitav niz proizvoda dobijen biotehnološkim postupcima. poljoprivrednih dobara i usluga. dok drugi. aminokiseline i supstance za aromatizaciju. u cilju upoznavanja potrošaĉa i omogućavanja da uĉine svrsishodan izbor. pruţa znaĉajne mogućnosti za poboljšanje kvaliteta i bezbednosti fermentisanih namirnica. FAO nastavlja da pomaţe svojim zemljama ĉlanicama. koja je upravo osnovala ad hok meĊuvladino radno telo za namirnice koje potiĉu iz biotehnologije. hrana za ţivotinje) iz SAD u EU. da iskoriste pogodnosti koje potiĉu od primene biotehnologije u poljoprivredi. a proizvod koje one prave sluţe toj svrsi. korišćenje prednosti koje transgene biljke pruţaju). se koriste kao pomoćna tehnološka sredstva. Upisivanje 17 novih transgenih sorti na zajedniĉku sortnu listu EU krajem 2004. U kontekstu biotehnologija i GMO u EU je vaţan «beli papir o ispravnosti hrane». biotehnologija obezbeĊuje moćna sredstva za odrţiv razvoj poljoprivrede. EC 1830/2003. koga je EU donela 2000. Zajedno sa Svetskom zdravstvenom organizacijom. 2001/ 18 EC. kao i saglasnost postignuta februara 2000. potrebno je obaviti enormna dijagnostiĉka istraţivanja za poboljšanje razumevanja tradicionalnih fermentacionih sistema i za efektivno korišćenje njihovih potencijala za dobijanje proizvod povišene upotrebne vrednosti. obeleţavanja i drugih vaţnih pitanja vezanih za GMO. se koriste kao komponente hrane. smernice ili preporuke. kao i prehrambene industrije. gume. ali i mnoge nepredvidljive probleme. namirnice. godine. U EU u primeni je princip prevencije u vezi GMO. što bi bitno doprinelo povećanju bezbednosti hrane za milione stanovnika zemalja u razvoju. Tehnologije rekombinantne DNA (RDNA) nude znaĉajne mogućnosti za poboljšanja efikasnosti u proizvodnji ovih komercijalno privlaĉnih supstanci i pomoćnih sredstava. ĉime se unapreĊuju procesi fermentacije. Kao i svaka nova tehnologija. vezana za protokol iz Kartagene o biosigurnosti. kao što su npr. godine tumaĉi 48 . posebno zemljama u razvoju. FAO je osnovao sekretarijat Codex Alimentarius komisije. godine od strane EU. Protokolom 90/219 EEC regulisan je naĉin korišćenja genetski modifikovanih organizama. u kome će eksperti koji su imenovani od vlada razvijati standarde. Ona potencijalno moţe kreirati mnoge korisne proizvode. kao i u svim ostalim pratećim elementima (nauĉna istraţivanja. primena sredstava i postupaka biotehnologije za precizno karakterisanje sojeva za dobijanje namenskih starter kultura koje se mogu upotrebiti za fermentaciju hrane. ona se mora proceniti sa paţnjom. Za sada. Evropa sve više zaostaje za SAD u eksploataciji potencijalne koristi transgenih biljaka. Biotehnologija je krajnje moćno sredstvo. primena genetiĉki poboljšanih mikroorganizama u bioproizvodnji hrane je vrlo ograniĉena.

4. institute.7. Dodatno će za svaku grupu projekata biti data projekcija potencijalnih korisnika i mogućnosti plasmana novih proizvoda i usluga ukljuĉujući korisnike dobara na domaćem trţištu. Republiku Srbiju i sliĉno. Od strane ili uz podršku FAO izraĊena je strategija primene savremene biotehnologije u proizvodnji hrane za potrebe mnogih nerazvijenih zemalja i zemalja u razvoju. a znajući da upotreba genetski modifikovanih organizama za sada izaziva burne društvene i moralne dileme u okviru ove studije autori su se ograniĉili na primenu tradicionalnih biotehnoloških metoda u proizvodnji hrane razmatrajući ih paralelno i ravnopravno sa ostalim prehrambenim tehnologijama sa ciljem definisanja osnovnih pravaca tehnološkog razvoja koji će u proizvodnji hrane obezbediti sveobuhvatan i ekonomski opravdan razvoj u Vojvodini kao regionu. U zemljama u razvoju strategije vezane za biotehnologiju se mahom odnose na primenu tradicionalnih ili osavremenjenih fermentacionih postupaka u proizvodnji i razradu uslova za razvoj savremenih istraţivanja iz oblasti biotehnologije u oblasti nauĉno-istraţivaĉkog rada. posebno treba da se bavi strategija razvoja poljoprivrede u Vojvodini. industrijski sektor. klimatske uslove i geografski poloţaj koji su trenutno u odnosu na svoje potencijale nedovoljno iskorišćeni.1 UnapreĊenje efikasnosti i obima poljoprivredne proizvodnje Iako generalno unapreĊenje efikasnosti i obima poljoprivredne proizvodnje predstavlja dugoroĉan i kompleksan problem kojim se prvenstveno bavi strategija razvoja poljoprivrede Srbije i kojim. Imajući u vidu ĉinjenicu da je osnovni razvojni potencijal Vojvodine u oblasti proizvodnje hrane upravo izvanredan sklop svih prirodnih resursa. Univerzitet u Novom Sadu. dileme o zdravstvenim efektima ovih organizama. procena mogućnosti povraćaja investicija i kriterijuma za evaluaciju projekata.se «de facto» kao ukidanje moratorijuma. istraţivaĉke jedinice. meĊutim. korisnike dobara na inostranom trţištu.7 PRIORITETI RAZVOJA Na bazi kratke analize postojećeg stanja i izvedene SWOT analize kao i na bazi dugogodišnjeg iskustva autora studije osnovni prioritetni pravci tehnološkog razvoja AP Vojvodine u oblasti biotehnologije i proizvodnje hrane sagledavaju se u sledećim oblastima: UnapreĊenje efikasnosti i obima poljoprivredne proizvodnje Optimizacija valorizacije produkata primarne poljoprivredne proizvodnje Osavremenjavanje i revitalizacija industrijskih kapaciteta prehrambene industrije Podrška planskom pokretanje MSP u agrobiznisu i proizvodnji hrane Osmišljavanje funkcionalnih franšiznih sistema baziranih na domaćim potencijalima U nastavku će svaki od apostrofiranih prioritenih razvojnih pravaca biti elaboriran kroz predlog potencijalnih projekata za koje će biti uporedo data analiza elemenata za svaku grupu prioritetnih projekata pilot proizvodnje ili sistemskih usluga. Ostaju. s obzirom na specifiĉnosti regiona Vojvodine. s obzirom na uslovljenost razvoja biotehnologije i proizvodnje hrane adekvatnim aktivnostima na unapreĊenju efikasnosti i obima poljoprivredne proizvodnje. 4. ovde će biti istaknuti najvaţniji projekti kojima se obezbeĊuju pomenuti preduslovi za razvoj biotehnologije i proizvodnje hrane. Ovi programi su u sluĉaju nerazvijenih zemlja afriĉkog i azijskog kontrineta usmereni na rešavanje suštinskih problema obezbeĊenja nivoa poljoprivredne proizvodnje koji će obezbediti ishranu domaćeg stanovništva prevazilaţenjem problema suše ili otpornosti biljaka prema štetoĉinama kroz primenu već razvijenih genetski modifikovanih vrsta. nezaposleni i studenti i indirektne korisnike dobara i usluga ukljuĉujući AP Vojvodinu. ukljuĉujući udeo i strukturu obradivog zemljišta. predlog institucionalnih i finansijskih mera sa pregledom mogućih finansijskih modela za podsticaj. kriterijumi za investiranje. Ovi projekti se prvenstveno odnose na: 49 . direktne korisnike dobara i usluga kao što su MSP. start up preduzeća. analiza njihovog uticaja na okolinu.

hibrida.- Ukrupnjavanje gazdinstava u skladu sa strategijom Republiĉkog ministarstva poljoprivrede. jaja. Realizacija ove grupe projekata bi. mogu biti konkurentna kako na domaćem. optimalnu strukturu sorti. odnosno površine. tako i na evropskom i svetskom trţištu uz obezbeĊenje preduslova da iste kriterijume zadovolji i preraĊivaĉka industrija. S aspekta uticaja na ţivotnu okolinu treba istaći da bi postepenim povećanjem broja savremenih poljoprivrednih gazdinstava rastao i udeo optimalno iskorišćenih i ureĊenih poljoprivrednih površina. tehnološke i agroekonomske struke koji bi za svaki od navedenih projekata i proizilazeće potprojekte za odgovarajuće biljne odnosno ţivotinjske vrste. agrotehniĉke. pored ostalog. pored toga što je preduslov suštinski uspešnog tehnološkog razvoja u oblasti proizvodnje hrane. osim u sluĉaju retkih izuzetaka. odnosno rasa. Dalji preduslov za realizaciju ove grupe projekata jeste obezbeĊenje instrumenata prihvatljive finansijske podrške za njihovo sprovoĊenje. precizirali potencijalne lokacije. ovaj proces se ne dešava planski. - - Navedeni projekti se od strane pojedinih privrednih subjekata. optimalne kapacitete. odgovarajuće tehniĉko tehnološke resurse. lekovi. tako i kvalitetom produkata i sledljivošću. odnosno proizvodnja hrane. distribucionih i preraĊivaĉkih kapaciteta za pojedine vrste proizvoda. uz investiranje na bazi sopstvenih sredstava preduzetnika u poljoprivredi kao i na bazi mera podrške koje obezbeĊuje Ministarstvo poljoprivrede već delom realizuju. već je voĊen sopstvenim. poreklo) i proizvode (mleko. ali i u zavisnosti od blizine i raspoloţivosti skladišnih. agronomske. Osnivanje novih ili ureĊenje postojećih višegodišnjih zasada voća i groţĊa i ulaganje u masovnu rentabilnu proizvodnju povrća za potrebe industrijske prerade na lokacijama koje su pravilno odabrane u zavisnosti od mikroklimata i karakteristika zemljišta. Na ovaj naĉin postepeno bi se povećavao broj gazdinstava u svakoj od navedenih grana primarne poljoprivredne proizvodnje koja. tako i kroz dugoroĉno kontaktiranje stranih investitora. meso) u cilju zadovoljenja uslova za konkurentnost proizvoda animalnog porekla na svetskim trţištima. ali i uz obavezu korisnika da sredstva upotrebe upravo prema unapred definisanim. banaka i drugih instrumenata finasijske podrške. kako rentabilnošću proizvodnje. S obzirom na širinu ovog poduhvata obezbeĊenje sredstava za njegovu realizaciju bi se moralo sagledati višestrano kako kroz izvore poljoprivrednih budţeta republike odnosno pokrajine. Uspešna realizacija navedenih projekata mora se planski podstaći putem formiranja i finansiranja multidisciplinarnih timova struĉnjaka pedološke. Isti tim trebalo bi da propiše i kriterijume definisanja prioriteta za ostvarivanje prava na korišćenje sredstava za realizaciju navedenih projekata. savremenu tehnologiju i sve druge elemente koje mora da zadovolji savremeno poljoprivredno gazdinstvo. mogućnost uspostavljanja 50 . ĉesto ograniĉenim. rezultirala direktnim i indirektnim koristima kod velikog broja privrednih subjekata: Primarni korisnici proizvedenih dobara na domaćem trţištu bili bi upravo pogoni prehrambene industrije za koje bi bila obezbeĊena dovoljna koliĉina sirovina iz primarne poljoprivredne proizvodnje uz uniformnost kvaliteta proizvedenih koliĉina. tehnološki i ekonomski opravdanim projektima kao i uz obavezu obezbeĊenja dela sopstvenih sredstava. Po ostvarenju odgovarajuće kvote sredstava treba da sledi raspisivanje konkursa za korišćenje istih prema unapred definisanim kriterijumima za ostvarivanje prioriteta korišćenja. šumarstva i vodoprivrede i dodatnim podsticajnim merama u cilju stvaranja gazdinstava koja strukturom i veliĉinom obradivih površina i raspoloţivom agrotehnikom mogu planski i rentabilno da proizvode masovne strateške ratarske kulture uz istovremeno podizanje nivoa proseĉnih prinosa ĉime se obezbeĊuje bolja iskorišćenost obradivih površina kao prirodnog resursa. Osnivanje novih ili revitalizacija i osavremenjavanje postojećih farmi za uzgoj ţivotinjskih vrsta uz implementaciju savremenih tehniĉkih rešenja u uzgoju ţivotinja koja treba da ostvare odgovarajuću rentabilnost proizvodnje i uspostavljanje sistema sledljivosti u odnosu na inpute (hrana. dok bi porast stoĉarske proizvodnje obezbedio. i revitalizaciju primene prirodnog stajskog Ċubriva ĉiji se dugogodišnji deficit negativno odrazio i na strukturu obradivog zemljišta. znanjima svakog preduzetnika i zasnovan na trenutnim liĉnim procenama bez dugoroĉnog sagledavanja potreba sa aspekta integrisanog delovanja poljoprivredne proizvodnje i preraĊivaĉkih kapaciteta. MeĊutim.

prometa i prerade kako ratarskih kultura. skladištenja i distribucije primarnih poljoprivrednih proizvoda kao nezavisne delatnosti u prehrambenoj industriji i to kako za skladišne kapacitete za masovne zrnaste kulture. posebno vezano za aspekte koristi koje iz razvrstavanja proizvoda proizilaze. kao i veći individualni poljoprivredni proizvoĊaĉi koji bi pored inicijalnih finansijskih sredstava kao osnovnu korist imali na raspolaganju i projekte za realizaciju ulaganja izraĊene u skladu sa najsavremenijim principima poslovanja. Indirektni korisnici bi kroz finansiranje izrade projekata i biznis planova za ovu grupu mera bili nauĉni radnici i struĉnjaci iz instituta i istraţivaĉkih jedinica pri Univerzitetu i šire. praktiĉno kompletna proizvedena. s obzirom na dosadašnje odsustvo razvrstavanja poljoprivrednih proizvoda u prijemu proizvoda primarne poljoprivredne proizvodnje neophodna vrlo široka edukacija. cene koje obezbeĊuju konkurentnost na inostranom trţištu. usled ĉega se za ovakve proizvode na svetskim trţištima moţe ostvariti cena samo na nivou trenutne osnovne minimalne cene.sledljivosti u kompletnom lancu ishrane. odnosno hladnjaĉa) neophodno je u njima opremiti adekvatne prijemne laboratorije koje omogućuju ispitivanje i klasifikaciju proizvoda pre njihovog prijema u skladište i fiziĉkog spajanja sa masom uskladištene robe nakon ĉega je efikasno razdvajanje praktiĉno nemoguće. ĉime kako na domaćem. Usled odsustva razvrstavanja. najvećim delom vlasnici privatizovanih poljoprivrednih dobara. razvrstavanja. mogućnost optimizacije iskorišćenja namenskog kvaliteta sirovina i niz drugih. kako poljoprivrednih proizvoĊaĉa.2 Optimizacija valorizacije produkata primarne poljoprivredne proizvodnje Prijem poljoprivrednih proizvoda u skladišne prostore je gotovo nezavisno od kulture najslabija karika u lancu proizvodnje. uz stvaranje preduslova za uspešnu i konkurentnu finalizaciju u prehrambenoj industriji i mogućnost konkurentnosti u izvozu doneli bi dugoroĉnu korist društvenoj zajednici i budţetima pokrajine i republike u celini. tako i skladištara. Širenje mreţe savremenih poljoprivrednih gazdinstava obezbedilo bi i prevazilaţenje razloga koji uzrokuju nemogućnost (kod proizvoda animalnog porekla) ili teškoće i neisplativost (kod proizvoda biljnog porekla) plasmana viškova primarnih poljoprivrednih proizvoda ili finalizovanih prehrambenih proizvoda na meĊunarodno trţište. odnosno uskladištena koliĉina primarnih poljoprivrednih proizvoda postaje anonimna masa kod koje se na trţištu roba ne moţe garantovati minimalan kvalitet gotovo ni po jednom od relevantnih parametara. Direktni korisnici koji bi imali koristi od realizacije ove grupe projekata jesu preduzetnici u poljoprivredi. povećani obim poljoprivredne proizvodnje. tako i voća i povrća. Primenom odgovarajućeg postupka razvrstavanja u skladu sa validnim efikasnim kriterijumima. kao i negativne posledice koje donosi odsustvo razvrstavanja sa ekonomskog aspekta. Treba istaći da i kod ovih projekata odluku o 51 . Dodatno povećana produkcija bi postepeno rezultirala i povećanjem trţnih viškova ovih produkata koji bi se mogli ponuditi na inostranom trţištu sa pozitivnim uticajem na planirane kvote za proizvodnju pojedinih poljoprivrednih produkata u trenutku budućeg ulaska u EU. Treba imati u vidu da za sve navedene proizvode već postoje inicijalni kapaciteti koji se uz relativno manje dorade mogu tehniĉki opremiti tako da se omogući uspešno razvrstavanje i optimalna valorizacija produkata primarne poljoprivredne proizvodnje. Dodatno je.7. tako i za skladišno distributivne kapacitete za voće i povrće. primarni poljoprivredni proizvodi se grupišu u lotove odreĊenog. farmi i kombinata. tako posebno na inostranom trţištu postaju roba prepoznatljivog kvaliteta koja moţe da ostvari optimalan nivo cene. mogućnost dugoroĉnog planiranja i ugovaranja nabavke sirovina. parametralno definisanog nivoa kvaliteta. Pored dodatnog tehniĉkog opremanja skladišnih prostora (silosa. Konaĉno. Stoga je u oblasti biljne proizvodnje jedan od prioritetnih projekata opremanje i osposobljavanje skladišnih prostora za poslove razvrstavanja produkata primarne poljoprivredne proizvodnje po kvalitetu u cilju optimizacije iskorišćenja istih u daljim trţišnim tokovima i preradi i jaĉanja delatnosti otkupa. Za potrebe realizacije ove grupe projekata neophodno je definisati uslove tehniĉke opremljenosti skladišta za razvrstavanje i prijemnih laboratorija za svaku od kultura te kroz podsticajna sredstva i kredite omogućiti realizaciju opremanja uz uslovljavanje potpune aplikacije ostvarenih sredstava za sveobuhvatno razvrstavanje poljoprivrednih proizvoda u praksi. - - 4.

odnosno istraţivaĉki centri u sklopu Novosadskog univerziteta i šire kako kroz uĉešće struĉnjaka u timovima koji bi ovim projektima dali struĉnu podršku. Da je tokom ţetve na 1. godine proseĉan sadrţaj proteina bio je oko 12. Odsustvo razvrstavanja poljoprivrednih kultura po kvalitetu je u prošlosti kroz mnogobrojne primere kao posledicu imalo gubitke koji su ostvareni prilikom izvoza ovih roba (naprimer pšenice koja je uvek izvoţena po vrlo niskim cenama). u rodu pšenice 2006. na odgovarajući naĉin deklarisanih. Putem realizacije ovih projekata funkcije skladištenja i klasifikacije poljoprivrednih proizvoda bi se postepeno funkcionalno odvojile od preraĊivaĉkih kapaciteta kao zasebne visokoprofitabilne delatnosti kao što je to sluĉaj u razvijenim zemljama. sa sadrţajem proteina preko 14 % raspolagalo bi se sa preko 200. planski projektovanog kvaliteta finalnih proizvoda uz mogućnosti potraţivanja sirovine znaĉajno razliĉitog nivoa cene u zavisnosti od kvaliteta u skladu sa njenom namenom.000 t pšenice proseĉnog sadrţaja proteina 14. Prema statistiĉkim podacima sa svetskih berzi svakih 0. koliko je prema navedenim ispitivanjima bilo. Korisnici dobara.5 miliona t proizvedene pšenice odvojeno 15 % pšenice. pekarski proizvodi. te gotovo da i nije potrebno isticati opštu korist za našu zemlju. Radi ilustracije reda veliĉine gubitka. smanjenje uĉešća radne snage u ceni proizvoda i uz maksimalnu standardizaciju proizvodnog procesa i kvaliteta proizvoda tako da se cenovno i nivoom kvaliteta i bezbednosti proizvoda postigne konkurentnost na svetskom trţištu hrane.3 Osavremenjavanje i revitalizacija industrijskih kapaciteta prehrambene industrije S obzirom na opštu tehniĉko-tehnološku zaostalost i nizak stepen automatizacije u pogonima za produkte sa masovnom proizvodnjom (mlinski proizvodi. poljoprivrednih proizvoda definisanog nivoa kvaliteta. godine. Naime. konzervirano voće i povrće) sledeća grupa prioritetnih projekata se odnosi na obezbeĊenje sredstava za revitalizaciju i osavremenjavanje. U oblasti animalne proizvodnje isti trend i uporedivi efekti vezani za potencijalne korisnike treba da se obezbede kroz projekat sa sliĉnim elementima vezan za ukrupnjavanja i osvremenjavanja klaniĉnih i mlekopreraĊivaĉikih kapaciteta koji bi imali uĉinak koji obezbeĊuje rentabilnost proizvodnje i poslovali u skladu sa najsvremenijim normama vezanim za sledljivost u lancu ishrane i upravljanje bezbednošću prehrambenih proizvoda animalnog porekla. bili bi sami preraĊivaĉi. pouzdano zdravstveno bezbednih proizvoda postepeno potisnula sistem prodaje ove grupe proizvoda na zelenim i kvantaškim pijacama koje su velikim delom u zoni sive ekonomije. te bi sledstveno tome vrednost uskladištene pšenice bila za blizu 5 miliona € veća nego što je to trenutno sluĉaj bez razvrstavanja.7.5 %. odnosno dobiti koja se postupkom razvrstavanja moţe ostvariti istaći ćemo samo kalkulaciju koja se odnosi na realne potencijale koji su se mogli ostvariti razvrstavanjem pšenice roda 2006. a posebno za Vojvodinu kao najvaţniji agrarni region koja proizilazi iz mogućnosti postizanja optimalnih cena na meĊunarodnom trţištu. U tom smislu primarni korisnici dobara. tako i kroz organizovanu podršku radu prijemnih laboratorija. a sa povećanjem proizvedenih koliĉina koja bi proistekla iz realizacije projekata obrazloţenih u prethodnom poglavlju ove vrednosti bi se dodatno uvećale.1% proteina više u pšenici vredi oko 1$/t više. standardizovanog. bi pored preraĊivaĉke industrije. ili gde nema uslovnih postojećih za izgradnju novih. prema laboratorijskim ispitivanjima koja su u okviru informacije o kvalitetu vojvoĊanske pšenice izraĊene na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu. Primeri projekata iz ove grupe se odnose na: automatizaciju mlinova osavremenjavanje ili izgradnju pogona za trajne pekarske proizvode osavremenjavanje linija za konzervisanje voća i povrća osavremenjavanje i ukrupnjavanje pogona za primarnu preradu mesa 52 .tome šta je potrebno da bi se skladišta opremila i kvalifikovala za dodelu sredstava za ove namene treba prepustiti posebno formiranim struĉnim timovima sastavljenim od vodećih struĉnjaka za pojedine kulture.5 %. pogona visokog kapaciteta koji će omogućiti da se prerada odvija uz maksimalnu automatizaciju procesa. U realizaciji ove grupe projekata znaĉajno mesto bi zauzeli i instituti. 4. Sliĉna kalkulacija bi se mogla izvesti za sve zrnaste kulture. odnosno prehrambena industrija koja bi na taj naĉin obezbedila sirovinu za dobijanje uniformnog. posebno kad je u pitanju voće i povrće bili i veliki trgovinski lanci u okviru kojih bi prodaja klasifikovanih.

) obezbediti podsticajna ili povoljna kreditna sredstva za njihovu realizaciju. kroz mere strategije tehnološkog razvoja. izvodljive tehniĉko tehnološke projekte sa taĉno definisanim cenama i odabranim isporuĉiocima opreme. Osnovni problem u ovom razvojnom pravcu jeste što su preduzetniĉki poduhvati mahom prepušteni liĉnoj inicijativi nedovoljno struĉnih pojedinaca što rezultira velikim procentom neuspelih i delimiĉno neuspelih investicija. pa ĉak i potencijalno raspoloţive koliĉine osnovnih sirovina iz domaće poljoprivredne proizvodnje. uz ukljuĉivanje eksperata iz inostranstva ukoliko to bude bilo moguće. pogoni koji koriste zastarele tehnologije koje zagaĊuju ţivotnu okolinu će postepeno propadati. biti da pokleknu pod udarom daleko konkurentnijih velikih proizvoĊaĉa iz razvijenih zemalja. senzorno i nutritivno karakteristiĉnih proizvoda pruţa ĉitavu lepezu mogućnosti razvoja u oblasti pokretanja malih i srednjih preduzeća. tako i raspoloţive. ĉak i za one koji opstanu u uslovima nelojalne konkurencije na domaćem trţištu. Realizacija ove grupe projekata predstavlja suštinski preduslov opstanka domaće prerade u oblasti proizvodnje hrane sa masovnom potrošnjom. bez obzira na deklarativno nastojanje da njihov plasman na svetsko trţište zameni izvoz nepreraĊenih proizvoda primarne poljoprivredne proizvodnje. neminovno vrlo skoro pojaviti i našem trţištu. Za potrebe ocene pristigle projektne dokumentacije i rangiranje projekata po prioritetu treba formirati ekspertske timove sastavljene od vodećih struĉnjaka za pojedine tehnologije.4 Podrška planskom pokretanje MSP u agrobiznisu i proizvodnji hrane Za razliku od potrebe ukrupnjavanja. tehnološkog osvremenjavanja i automatizacije pogona za finalizaciju prehrambenih proizvoda sa masovnom potrošnjom. koji kao jedan od elemenata imaju i unapreĊen nivo zaštite ţivotne okoline. proizvodnja hrane sa velikom raspoloţivom paletom najraznovrsnijih specijalnih. Stoga u realizaciju ove grupe projekata treba krenuti sa svešću da će se kroz njih jednom broju preduzeća omogućiti opstanak i u sadašnjim uslovima i u budućim uslovima konkurencije preduzeća iz razvijenih zemlja koji će kroz proces pripajanja Evropskoj Uniji neminovno nastupiti. a postojanje nelojalne konkurencije i veštaĉkog obaranja cena na domaćem trţištu. a posebno kroz proces otvaranja trţišta prema Evropskoj Uniji. banke i dr. 53 . kompletan program će dati znaĉajan doprinos i sa aspekta zaštite okoline. strani investitori i fondovi. U javnim pozivima treba precizno definisati sadrţaj projektne dokumentacije koja mora da sadrţi realne. 4. dok će jedan broj. ova nastojanja neće uroditi plodom sve dok domaća preraĊivaĉka industrija po svim performansama ne bude konkurentna u odnosu na postojeće ponuĊaĉe na evropskom i svetskom trţištu. Nakon toga bi se raspisali javni pozivi za prijavu projekata za ostvarivanje prava na korišćenje ovih sredstava od strane postojećih pogona ili eventualno novih pogona uz uslov znaĉajnog udela sopstvenih sredstava podnosioca zahteva.7. Realizacija ove grupe projekata će rezultirati postepenim osavremenjavanjem i podizanjem nivoa kapaciteta i njihove iskorišćenosti za jedan broj preduzeća koja u ovoj oblasti budu imala adekvatnu inicijativu. ili pak od strane samih preduzeća ne realizuju. ali i kroz mogućnost angaţovanja od strane privrednih subjekata prilikom same izrade projekata. što je potvrdila i realnost restrukturacije proizvodnje u zemljama koje su kroz ovaj deo tranzicionih procesa već prošle. budućnost preduzeća će. tradicionalnih.U svakoj od navedenih oblasti su postojeći preraĊivaĉki pogoni takvih ukupnih kapaciteta da daleko prevazilaze kako potrebe domaćeg trţišta. Realizaciji ove grupe projekata treba pristupiti tako što će se iz višestrukih izvora (budţeti. Ukoliko se ovakvi koraci. Instituti i istraţivaĉke jedinice imaće indirektnu korist od ovih projekata kroz ukljuĉivanje struĉnjaka u timove za vrednovanje projekata. tehniĉki manje spremnih preduzeća i onih preduzeća kod kojih ne bude dovoljno inicijative i svesti u ovom pravcu. a posebno mikro porodiĉnih preduzeća specijalizovanih za proizvodnju odreĊene karakteristiĉne palete proizvoda. koji će se kroz ulazak velikih trgovinskih lanaca. S obzirom na to da će projekti podrazumevati osavremenjavanje opreme i tehnoloških procesa. neminovno propasti. Kada je u pitanju izvoz proizvoda sa masovnom potrošnjom koji su predmet ove grupe projekata. gotovo sve pogone dovodi na nivo poslovnih efekata koji omogućuje samo prividno oĉuvanje proste egzistencije. Zbog toga je kod gotovo svih pogona trenutno iskorišćenje kapaciteta daleko ispod instalisanog.

ali i brojnih dodatnih programa. ovakav naĉin iniciranja preduzetništva bi dao pozitivan doprinos i u ovoj oblasti. malo zastupljenih ţivotinjskih vrsta (nojevi. Treba istaći da je u ovom sluĉaju moguće i planiranje potpunog povrata. Potom sledi razrada kompletnih programa podrške pokretanju istih uz analizu i rangiranje nivoa ulaganja. Sa aspekta potrebnih finansijskih mera neophodno je iz budţeta obezbediti finansiranje izrade inicijalne ponude tipskih. 54 . pa ĉak i proširenje inicijalnih sredstava kroz ukljuĉivanje obaveze da se deo sredstava ostvaren kroz eksploataciju projekata u privredi. model projekata koji bi kroz njihov plasman potencijalnim preduzetnicima obezbedili buduće samofinansiranje ovakve institucije. potenciranje preduzetništva i poslovno povezivanje svih subjekata ĉije je uĉešće neophodno za uspešan start-up preduzeća obezbedilo podizanje nivoa preduzetniĉkog duha i broja uspešnih preduzetniĉkih inicijativa u oblasti biotehnologije i proizvodnje hrane treba sagledati u sklopu Univerziteta u Novom Sadu i institucija u sklopu Univerziteta ĉime bi se obezbedio nivo struĉnosti koji garantuje mogućnost angaţovanja svih vodećih snaga i najnaprednijih ideja u izradi ponude mogućih projekata. amarantus) proizvodnja i prerada nekonvencionalnih uljanih kultura (tikva. kukuruzna klica. pregled mogućih grantova i donacija i sliĉno. Ovakav centar za transfer tehnologija koji bi kroz izradu model projekata. spelta.. turistiĉki ribnjaci farme sa proizvodnjom energije za sopstvene potrebe iz odrţivih izvora Mogućnost uspešne inicijacije ovih.seoska domaćinstva. sliva u budţet. tako da se obezbedi da programi budu usklaĊeni sa investicionom moći njihovih potencijalnih realizatora.. struke i potencijalnih preduzetnika. u toku odreĊenog vremenskog perioda. seoski turizam. instrukcije za otvaranje preduzeća bez potrebe lutanja preduzetnika u mreţi administrativnih zahteva koje treba ispuniti. puţevi) gajenje i prerada peĉuraka proizvodnja gotovih i polugotovih jela baziranih na tradicionalnim receptima proizvodnja kiselih testa u prahu proizvodnja specijalnih vrsta sirćeta proizvodnja gotovih smeša za pekarske proizvode proizvodnja mešavina aditiva za prehrambene proizvode proizvodnja zaĉina i ĉajeva proizvodno turistiĉke farme (etno farme) . kunići. sagledava se kroz formiranje svojevrsnog centra za transfer koji bi obezbedio funkcionalno multidisciplinarno povezivanje nauke. Ne treba izostaviti da bi se u okviru ponude koja prati predmetne projekte morale naći i usluge koje obezbeĊuju efikasan start preduzeća.) gajenje i prerada visokoiskoristivih.Rešenje ovog problema i adekvatna inicijacija ovog razvojnog pravca u oblasti proizvodnje hrane i klasiĉne biotehnologije se sagledava kroz povezivanje istraţivaĉkih institucija i struĉnih kadrova potrebnih za podršku pokretanju biznisa u novim ili revitalizaciji i osavremenjavanju biznisa u postojećim malim i srednjim preduzećima putem definisanja aktuelnih proizvodnih programa na bazi savremenih nauĉnih i struĉnih saznanja i iskustava iz sveta. ponudu najatraktivnijih kreditnih aranţmana. U nastavku će biti nabrojani samo najaktuelniji programi za koje sigurno postoje i investitori i potencijali na domaćem i stranom trţištu: eko farme (organska proizvodnja) proizvodnja tradicionalnih i specijalnih mlinskih proizvoda proizvodnja tradicionalnih i specijalnih konzervisanih proizvoda od voća i povrća proizvodnja tradicionalnog biofermentisanog povrća proizvodnja tradicionalne i specijalne testenine proizvodnja tradicionalnih i specijalnih kolaĉa proizvodnja tradicionalno izraĊenih kora za pite i gibanice i na njima baziranih proizvoda proizvodnja tradicionalnih vina proizvodnja tradicionalnih ţestokih pića proizvodnja tradicionalnih mesnih preraĊevina proizvodnja tradicionalnih mleĉnih proizvoda proizvodnja i prerada alternativnih ţita (heljda. S obzirom da bi se na ovaj naĉin u oblasti proizvodnje hrane i klasiĉne biotehnologije iniciralo preduzetništvo na bazi planski osmišljenih projekata koji bi bili izraĊeni tako da obezbede poštovanje svih normi zaštite ţivotne okoline. uljana repica. nutrije.

usmerena na projekte koji će kroz iniciranje distributivnih lanaca omogućiti zapošljavanje i aktivaciju velikog broja problematiĉnih struktura trenutno nezaposlenih radno sposobnih ljudi. Primeri ovakvih franšiznih sistema bi mogli biti: Franšizni sistem mini pekara – mleĉnih restorana – restorana brze hrane baziran na centralnim pogonima pekare za delimiĉno finalizovane pekarske i brašneno-konditorske proizvode. doprinela i konkurentnosti dobijenih proizvoda na probirljivim i visokozahtevnim trţištima Evropske Unije. 4. Da bi se ovakvi i sliĉni sistemi pokrenuli neophodna je sa jedne strane inicijativa jakih investitora koji su spremni da investiraju u savremene centralne pogone. franšizni sistem distribucije poslastica na bazi sladoleda baziran na centralizovanom pogonu za proizvodnju standardizovane osnovne vrste sladoleda i konditorskom pogonu koji proizvodi nadeve i elemente za dekoraciju u distributivnim objektima. isporuĉilaca tipske opreme i niza drugih. rentabilnoj proizvodnji regionalno karakteristiĉnih i prihvaćenih proizvoda uz njihov plasman kroz franšizne objekte koji bi se mogli pokrenuti i opremiti uz niska. S obzirom da bi centar za transfer koji bi bio nosilac navedenih aktivnosti bio lociran u sklopu institucija Novosadskog univerziteta. mlekare koja proizvodi atraktivan asortiman ponude mleĉnih proizvoda. tako i kroz start up-e novih preduzeća. Pri tome treba voditi raĉuna o tome da sredstva budu prvenstveno. odnosno usluga koje iza njih stoje sagledavaju se kako meĊu postojećim MSP.5 Funkcionalni franšizni sistemi bazirani na domaćim potencijalima Dodatno rešenje pitanja mogućnosti zapošljavanja struĉno nekvalifikovane i investiciono manje sposobne strukture nezaposlenih uz istovremeno uspešno iniciranje visoko automatizovanih. otvorila bi se i perspektiva najšireg ukljuĉivanja studenata u realizaciju predmetnih projekata. a u pojedinim sluĉajevima i kroz inicijativu nezaposlenih ili onih koji su postali tehnološki višak.Dodatno treba naglasiti da bi implementacija svih zahteva vezanih za bezbednost hrane u projekte koji bi bili ponuĊeni potencijalnim preduzetnicima. struĉnjaka za ambalaţu. franšizni sistem distribucije pizza proizvoda baziran na centralizovanom pogonu za proizvodnju delimiĉno finalizovanih podloga za pizze standardizovanog kvaliteta. tehnološki savremenih pogona sagledava se kroz osmišljavanje. dizajnera. većem broju nezaposlenih prihvatljiva ulaganja. ili ĉak iskljuĉivo. interesantnih aktivnosti. franšizni sistem ugostiteljskih objekata sa etno obeleţjem lociranih prvenstveno na lokacijama atraktivnim sa aspekta tranzitnog turizma. graĊevinaca. preko struĉnjaka za marketing. pogona za preradu povrća i voća koji nudi standardizovan asortiman povrća i voća za dekorisanje proizvoda i pogona za preradu ulja koji nudi asortiman dresinga i preliva. Dodatna sredstva za iniciranje samozapošljavanja u ovoj delatnosti mogla bi se ostvariti preko fonda za zapošljavanje i domaćih i stranih finansijskih struktura koje daju podsticajna sredstva za rešavanje problema nezaposlenosti.7. ĉime bi se doprinelo podizanju nivoa preduzetniĉkog duha u inovativnosti kod naprednih mladih kadrova. institucionalno i proizvodno pokretanje franšiznih sistema koji bi podršku imali u centralizovanoj. peĉenih na tradicionalan naĉin. prvenstveno za njih. 55 . timova koji se bave ureĊenjem enterijera. Potencijalni korisnici ove vrste projekata. isporuĉilaca transportnih vozila. Kako bi se ovakav sklop potrebnih subjekata inicirao potrebno je kroz podsticajna sredstva iz budţeta ili kroz finansiranje izrade inicijalnih idejnih rešenja stvoriti preduslove za aktiviranje ozbiljnih investitora u pravcu realizacije ovakvih. prerade mesa koja nudi atraktivan visokokvalitetan asortiman preraĊevina od mesa. ekipa za istraţivanje trţišta. a s druge strane koordinirana aktivnost multidisciplinarnog tima struĉnjaka razliĉitog profila od tehnologa. franšizni sistem distribucije jela na bazi testenine baziran na pogonu za proizvodnju instant ili prethodno kuvane testenine delimiĉno finalizovane industrijski i sa definisanim standardizovanim naĉinom konaĉne finalizacije.

dodatne mogućnosti zapošljavanja i opšteg prosperiteta. telekomunikacija. obuka i praćenje korišćenja metoda protiv zagaĊivanja u vezi sa poljoprivrednim inputima. povećanje produktivnosti i kvaliteta korišćenjem odgovarajućih metoda i proizvoda. po ugledu na velike franšizne sisteme u svetu pojavila i potreba otvaranja novih centralnih pogona. Zato je potrebno definisati novu politiku obrazovanja. 4. snabdevanja vodom. ĉime bi se.Treba istaći da bi s obzirom na tradicionalnu povezanost u regionu. Aktivna primena znanja je. informacione tehnologije). Od svih razvojnih prednosti Vojvodina ima najveći potencijal u ljudskom faktoru. koje su već postale ĉlanice EU. ispoštuje zahteve iz Lisabonske dekleracije u vezi većeg ulaganja u obrazovni i nauĉno-istraţivaĉki rad i razvoj novih tehnologija. naime. Na bazi ovih opštih smernica izvedeni su i elaborirani osnovni prioritetni pravci tehnološkog razvoja AP Vojvodine u oblasti biotehnologije i proizvodnje hrane u sledećim oblastima: UnapreĊenje efikasnosti i obima poljoprivredne proizvodnje Optimizacija valorizacije produkata primarne poljoprivredne proizvodnje Osavremenjavanje i revitalizacija industrijskih kapaciteta prehrambene industrije Podrška planskom pokretanje MSP u agrobiznisu i proizvodnji hrane Osmišljavanje funkcionalnih franšiznih sistema baziranih na domaćim potencijalima. Od osnovnih razvojnih prioriteta AP Vojvodine istiĉemo. potrebno je rešiti pitanje kako se u oblasti istraţivanja i razvoja mogu dostići standardi zemalja u tranziciji.8 ZAKLJUĈAK Nastavak pregovora o stabilizaciji i pridruţivanju EU znaĉiće za Srbiju (i Vojvodinu) podršku modernizaciji i rekonstrukciji poljoprivrednog i agroindustrijskog sektora. u skladu sa svojim finansijskim mogućnostima. razvijanje saradnje u oblasti zdravlja ţivotinja i biljaka u vidu pomoći za obrazovanje i organizovanje kontrole sa ciljem postepenog usklaĊivanja sa standardima EU. Pored toga. naĉina skladištenja i plasmana. odnosno kako da Vojvodina. ne samo kao politiku stvaranja ljudskog kapitala i novih znanja. Jedan od elemenata ovih sistema svakako treba da bude njihova zasnovanost na domaćim potencijalima i regionalnoj tradiciji ĉime bi se izbeglo da isti budu samo manje ili više uspešne kopije franšiznih sistema koji postoje u svetu. već i kao deo ukupne razvojne strategije i politike. a posebno meĊu republikama bivše zajedniĉke drţave. ekonomiju zasnovanu na znanju. kljuĉni faktor privrednog (i ekonomskog) rasta svake moderne privrede. pre svih. distributivni punktovi mogli zaţiveti i širom regiona. To bi posebno podrazumevalo: (1) (2) (3) (4) (5) (6) razvoj privatnih farmi i distributivnih kanala. razvoj i modernizacija preraĊivaĉkih firmi i njihovih metoda prerade i plasmana unapreĊenjem industrijske saradnje i razmene znanja u oblasti poljoprivrede. 56 . modernizacija ruralne infrastrukture (transporta.

to the council and to the European economic and social committee: Life sciences and biotechnology – a strategy for Europe..: Application of Biotechnology in food production in Canada... Working paper. Dani.M.: Oparse mopa. Pejin D. IL 3. Lukić R. Beograd. Dodić S.4. Official journal of the European Union. M. Milanović S. Mastilović J. Pajin B. Gulliver A. Rodrick.. Lindsey. Ricardo Hausmann and Andes Velaseo: Growth Diagnostics.. Council regulation (EC) No 510/2006 The protection of geographical indications and designations of origin for agricultural products.org 14. Stubovi kulture. godine. FAO Report. Fortin G. 2003 12.03.: PreraĊivaĉki potencijali u prehrambenoj industriji AP Vojvodine. Food Biotechnology: Food. the Caucasus and Moldova.harvard. Spring Printempts.. poljoprivrede i prehrambene industrije Autonomne Pokrajine Vojvodine. Com(2003) 96 11. D. Izvršno veće AP Vojvodine. Tojagić S.edu/droderick/papers. Statitiĉki godišnjak SRJ. revised March 2005. Iowa State University Presented at the American Seed Trade Association meeting December 5-7.. 31.03. 2006 9. Communication from the commission to the European parliament. progress report and future orientations.afic. Dimić E. Nacionalna strategija privrednog razvoja Srbije za period 2006-2012. Ferbencks..: Global farming system study: Challanges and Priorities to 2030. FAO. Status of Agricultural Biotechnology and Biosafety in Selected Countries of the Balkans. Council regulation (EC) No 509/2006 Agricultural products and foodstuffs as traditional specialities guaranteed. 2001. 31..9 LITERATURA 1. godine 5. Agrarni program osnove razvoja sela. S. Official journal of the European Union. 2001 10. FAO statement on biotechnology 2. FAO 2001 15.2006 57 . http://www..2006 16.eu – strategy of EU in biotechnology and life science 4.html 7. Vraĉar Lj. www. 2005. Chicago. tehnološki fakultet. Petrović Lj. 2003 8. a communication guide to improving and understanding biotechnology. http://ksghome. Studija za potrebe Sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj AP Vojvodine.europa. Gibbon. Who Benefits from Biotechnology? By Michael Duffy. 2006 6. Novi Sad. Dixon J. radna verzija. Beograd.. 2001. 102-106 13.

kako u energetskim proizvodnim i distributivniom sistemima tako i u sektorima potrošnje energije (krajnji korisnici). 2) Racionalna upotreba i povećanje energetske efikasnosti. UtvrĊivanje potrebnog ljudskog potencijala neohodnog za realizaciju postavljenih ciljeva. ObezbeĊivanje mehanizama podrške na polju promocije i razvoja obnovljivih izvora energije koji zadovoljavaju tehniĉke standarde u Vojvodini. U okviru ovog prioriteta treba posebno istaći i promociju programa novih energetski efikasnijih tehnologija i ekološki prihvatljivijih tehnologija (nove tehnologije sagorevanja uglja. Podsticaj razvoju trţišta usluga. koji je u toku. sunĉeva i eolska energija i preostali tehniĉko iskoristivi i ekonomski prihvatljivi hidropotencijal. 58 . Ciljevi i rezutati ove studije koja daje osnovne pravce tehnološkog razvoja AP Vojvodine u oblasti energetske efokasnosti i obnovljivih izvora energije se mogu saţeti na sledeći naĉin: Ciljevi Analiza tehnoloških potencijala u Vojvodini i sagledavanja potreba razvoja energetskih tehnologija u skladu sa opštim ekonomskim potrebama i mogućnostima. Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015. Promovisanje energetski efikasnih tehnologija i usavršavanje postojećih u cilju povećanja njihovih energetskih efikasnosti. Realizacija ovog prioriteta imaće odluĉujući uticaj na tekući rad i budući razvoj elektroenergetskog sektora u Srbiji. smanjenja negativnog uticaja na okolinu iz proizvodnje i korišćenja energije i radi doprinosa globalnim naporima smanjenja efekata staklene bašte. po osnovu korišćenja prirodnog gasa odnosno povećanja broja korisnika centralizovanog snabdevanja toplotnom energijom u sektorima domaćinstva i javne/komunalne delatnosti. OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA AP VOJVODINE ZA OBLAST ENERGETSKE EFIKASNOSTI I OBNOVLJIVOG IZVORA ENERGIJE UVOD Za obezbeĊivanje energetske sigurnosti i ekonomske konkuretnosti. servisa i proizvodnje za potrebe povećanja energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije u Vojvodini. tehnologije decentralizovane proizvodnje elektriĉne i toplotne energije na bazi prirodnog gasa i tehnologije malih i mini hidroelektrana). Ovaj prioritet obuhvata ciljno i sektorski usmerene programe za racionalnu upotrebu kvalitetenih energenata u okviru programa za supstituciju elektriĉne energije za toplotne energetske usluge u zgradarstvu. biomase i otpada. sa ciljem da se po toj osnovi smanji potrošnja kvalitetnih uvoznih energenata i ostvari dodatna proizvodnja elektriĉne i toplotne energije sa znaĉajno smanjenim negativnim uticajem na ţivotnu sredinu. posebne programe za povećanje energetske efikasnosti. geotermalnna. AP Vojvodina mora uĉiniti znaĉajne napore ka promociji i iskorišćenju obnovljivih izvora energije i povećanju energetske efikasnosti u svim energetskim sektorima. posebno na malim rekama). Identifikovanje barijera za praktiĉnu primenu i razvoj savremenih komercijalnih energetski efikasnih tehnologija i sintetizovanje mera energetske politike ukljuĉujući mehanizme razvoja trţišta za neophodan razvoj i iskorišćenje potencijala obnovljivih energetskih izvora i povećanja energetske efikasnosti u Vojvodini.5. Analiza trenutne situacije u svim energetskim sektorima i predlaganje tehniĉkih i netehniĉkih mera za postizanje zadatih ciljeva Strategije na teritoriji Vojvodine. Strategijom razvoja energetike Republike Srbije se ne daju ni procene mogućih efekata niti procene potrebih investicija postavljenih prioriteta. Ove procene se oĉekuju u okviru izrade programa implementacije strategije. godine definiše pet prioriteta od kojih se dva odnose na ovu problematiku: 1) Selektivno korišćenje novih obnovljivih izvora energije (biomasa.

Obuhvata površinu od 21506 km2 na kojoj ţivi 2031992 (2002. kao i ustanovljavanje plana za praćenje i ocenu programa realizacije.GAS sa sedištem u Novom Sadu. Sintetizovanje nalaza i predloga u akcioni plan Izvršnog veća AP Vojvodine za realizaciju srednjoroĉnog programa. Veliki potrošaĉi se i dalje snabdevaju direktno. Ukupna duţina gasovodne mreţe je 1560 km sa tendencijom daljeg porasta. pre svega ratarske i šumarske proizvodnje. teĉnih derivata nafte. Najzastupljenija je slama i oklasak kukuruza. Snabdevanje široke potrošnje ugljevima su preuzele brojne male trgovaĉke firme. komunalne energetike i drugih sektora potrošnje koji se nalaze na trasi visokopritisne gasne mreţe. Potrebe konzuma Vojvodine za derivatima nafte su zadovoljene posredstvom većeg broja snabdevaĉa. dok je i veliki broj domaćinstava gasificiran ili prikljuĉen na toplane. Potrošnja uglja u Vojvodini se znatno smanjila i zbog ĉinjenice da znaĉajan deo privrede radi sa smanjenim kapacitetima. uglavnom u seoskim domaćinstvima i sporadiĉno na poljoprivrednim gazdinstvima. Sombor. Distributer elektriĉne energije na teritoriji Vojvodine je Elektrovojvodina. Kada je reĉ o snabdevanju industrije i javnih komunalnih preduzeća (distributera tople ili vrele vode za grejanje) dominantni snabdevaĉi derivatima nafte za energetske potrebe su (pre svega mazutom): NIS Naftna industrija Srbije Novi Sad. Na teriroriji Vojvodine egzistira više od 150 snabdevaĉa. Sremska Mitrovica. privredno društvo za distribuciju elektriĉne energije sa sedištem u Novom Sadu. Isporuĉuje se mešavina ova dva gasa. Veći potrošaĉi iz industrije. Distribucija elektriĉne energije do krajnjih korisnika se obavlja na dva naĉina. Subotica. Panĉevo. Vrbas i Senta) a drugi direktnim snabdevanjem ĉetiri najveća industrijska korisnika (HIP Petrohemija Panĉevo. HIP 59 . Kikinda. Ruma. ogrevnog drveta i odpadaka iz poljoprivredne. Lukoil – Beopetrol Beograd. Od transformisanih vidova energije najzastupljenija je elektriĉna energija. ENERGETSKI SISTEM AP VOJVODINE Konzumno podruĉje Vojvodine se moţe posmatrati kao zaokruţena celina.Rezultati Predlog mera energetske politike za promociju istraţivanja i razvoja (R&D) koje će iskoristiti lokalne nauĉne i tehnološke potencijale u oblasti obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti i povećati stepen samostalnosti u duţem periodu. Jugopetrol Beograd. pa ĉak i neovlašćeni pojedinci.Distribucija prirodnog gasa se obavlja dvojako. Zrenjanin. sindikalne organizacije. posredstvom NIS-GAS-a a svi ostali potrošaĉi se snabdevaju posredstvom 32 nezavisna distributivna preduzeća. Prirodni gas se obezbeĊuje iz domaće proizvodnje i uvozom iz Rusije. Jedan je posredstvom deset elektrodistributivnih preduzeća (Novi Sad. Otpad iz poljoprivredne proizvodnje se koristi na mestu njegovog nastajanja. a mnoga preduzeća su i zatvorena. Predlog mera energetske politike u domenu razvoja tehnogija obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti i procena potencijala za poboljšanja primenom predloţenih mera u cilju postizanja zadatih ciljeva. ali u znatno smanjenim koliĉinama. Elektriĉna energija se preuzima iz jedinstvenog drţavnog elektroeneretskog sistema kojim upravlja Elektroprivreda Srbije sa sedištem u Beogradu. god) stanovnika zadovoljavajući svoje ţivotne i radne potrebe za energijom korišćenjem sledećih primarnih energenata: prirodnog gasa. jer je transportni sistem jedinstven. Snabdevaĉ konzumnog podruĉja Vojvodine prirodnim gasom je NIS . ugljeva. snabdevaju se direktno.

9% 278 GWh Naftni derivati 31. a u neenergetske svrhe je utrošeno 37941 TJ (10539 GWh. Matroz Sremska Mitrovica i BFC Lafarţ Beoĉin). Carbodioxid Beĉej i gotovo svim šećeranama. Ukupna duţina vodova je 24015 km. Od 1990. su izraţene oscilacije potrošnje prirodnog gasa i naftnih derivata i kontinualan rast potrošnje elektriĉne energije. 4921 ktoe). 110/35/8 kV i 110/6 kV.0% 2 GWh Obnovljivi izvori energije 0.6% 9388 GWh Slika 5. Takvi izvori postoje u: MSK Kikinda. grejanje stanbenih i drugih objekata. godine.9% 10359 GWh Drvo 0. a ukupan broj trafostanica je 9612. godini. Toplotna energija 4. 1290 ktoe). Zapaţa se dominantan udeo prirodnog gasa i naftnih derivata ali i zanemarljiv udeo obnovljivih izvora energije.7% 1389 GWh Ugalj 4. Toplotnom energijom se snabdevaju iz obliţnjih termoelektrana-toplana u vlasništvu Panonskih elektrana. Samo šećerane u Zrenjnainu i Sremskoj Mitrovici nemaju sopstvenu proizvodnju energije. Elektriĉna energija koja se proizvede u energanama je zanemarljivih koliĉina i iskoristi se za sopstvene potrebe pokrivajući deo konzuma konkretne fabrike vlasnika energana. Snabdevanje elektriĉnom energijom Vojvodine je obezbeĊeno iz jedinstvene javne mreţe Elektroprivrede Srbije posredstvom 220 i 110 kV mreţe preko 57 transformatorskih stanica sa transformacijama napona: 220/35/6 kV. do 2004.2 prikazuje godišnje potrošnje finalne energije u AP Vojvodini u periodu od 1990. godini Slika 5. Matroz se snabdeva na 20 kV naponskom nivou a preostali na 110 kV. a elektriĉnu energiju preuzimaju u celosti iz javne mreţe. 110/35/20 kV. Energetska potrošnja je bila 106797 TJ (29666 GWh. U toku je planski prelaz na jedinstvenu transformaciju 110/20 kV.1: Struktura potrošnje finalne energije u Vojvodini u 2004. godine pa do 2000. u gradovima je prikljuĉen na sisteme daljinskih grejanja i blokovske kotlarnice u nadleţnosti komunalnih javnih organizacija i drugih subjekata nadleţnih za ovaj vid transformisane finalne energetske potrošnje. STRUKTURA POTROŠNJE FINALNE ENERGIJE U AP VOJVODINI Na slici 5. Znatan deo komunalne energetike. 3631 ktoe).Azotara Panĉevo.1 je prikazana struktura potrošnje finalne energije u Vojvodini u 2004.5% 4799 GWh Električna energija 23.3% 6917 GWh Prirodni gas 34. 110/20 kV. Sojaprotein Beĉej. ukupna instalisana snaga je 8526 MVA. 110/35 kV. 60 . Ukupna potrošnja je bila 144738 TJ (40205 GWh.

godine od 20% je bio još uvek nedovoljan za dostizanje potrošnje iz 1990.85 0. 5.16 0.1 32. Svet.34 0.21 0.223.3.10 5.085 $/cap 2000$ 7.6 3.626.35 10.154 2.000 6.transmission/distribution losses.73 4.05 2.80 0.2 26.315 9.336 23.67 8. CO2/stan.71 10.35 Svet EU-15 EU-25 Srbija i Crna Gora MaĊarska Hrvatska Rumunija Nemaĉka 6268.867 6.573 10 52 21 43 1.36 2.082 20.612 20 136 47 149 2.000 Električna Energija Prirodni Gas Naftni Derivati 1990 1992 1994 1996 1998 2000 2002 2004 2006 0 1988 Godina Slika 5. UPPE (ukupna potrošnja primarne energije) UPPE/BND (PPP) CO2/BND (PPP) kg CO2/$ 2000$ 0.19 2.79 4.00 2. ENERGETSKI INDIKATORI SRBIJE I NEKIH ZEMALJA IZ OKRUŢENJA U tabeli 5. godini BND (bruto nacionalni dohodak) Potrošnja elektriĉne energije Potrošnja elektriĉne energije/stan.429 6. zemlje EU-15 i 25 i neke zemlje.237 2.0 382.0 48.000 8. 61 .922. PPP Purchasing Power Parity: the rate of currency conversion that equalizes the purchasing power of different currencies i.17 2.e.5 5.000 2.4 163 157 29. estimates the differences in price levels between different countries.37 2.17 2.60 1.26 0.44 0.43 2.21 toe/000 $ kWh/sta.456 6.1: Ključni energetski indikatori u 2003.1 4. Porast od 2001.637 3. godine. Pad od oko 27% u odnosu na 1990.99 3.8 35.43 0.2: Potrošnja energenata u Vojvodini Potrošnja glavnih vidova finalne energije (prirodni gas. Trend porasta finalne potrošnje glavnih energenata je evidentan i moţe se objasniti oţivljavanjem ekonomske aktivnosti ali i porastom ţivotnog standarda (naftni derivati).99 8.000 10.2 toe/cap 1.69 3.42 0.13 6. 3.526 1.45 0.599 2.24 3. ** CO2 emission from fuel combustion only.8 14. do 2004.7 8.16 0.5 su prikazani pojedinaĉni indikatori.41 BND/stan PPP Stanovništvo UPPE/stan. godinu je posledica dramatiĉnog pada ekonomske aktivnosti.98 1.5 456.3 569.7 82.4 36. godine.0 2.1 su prikazani kljuĉni energetski indikatori za Srbiju i Crnu Goru.3 8.391 8.70 4. BND (PPP***) Million Milijarda Milijarda 2000 $ 2000 $ 33.8 39.36 Danska * Gross production + imports .220 6.80 2.5 2.14.000 4.271 Mtoe 10.690 10.418 10.exports .876 25. Na slikama 5. 2000$ 0.63 0.737 16.46 CO2/ UPPE** Region/ Zemlja tCO2/sta.399 3.19 0.0 347 TWh 15.51 0.506 13.196 8. odnosno 31888 GWh 2001. Tabela 5.50 6.4 i 5. godine.868 25. naftini derivati i elektriĉna energija) je iznosila 43873 GWh 1990.999 3.885 49.898 tCO2/toe 2.000 Potrošnja energenata u Vojvodini [GWh/god] 12.19 0.4 2.579 1.1 10.5 21.

25 Srbija MaĎarska Hrvatska Rumunija Nemačka Danska Slika 5. odnosno da se elektriĉna enegija ne troši u dovoljnoj meri za stvaranje nove vrednosti.5: Emisija CO2 po stanovniku. ali i od sopstveno korišćenih tarifnih i fiskalnih mehanizama. ali implicitno i na nisku energetsku efikasnost i neadekvatno trošenje elektriĉne energije. Ova analiza ukazuje na nisku privrednu aktivnost. Treba reći da je ovaj indikator konstantno visok od 2000.15 EU . Po ukupnoj potrošnji primarne energije i po BND je ovaj indikator najviši od svih uporednih vrednosti. Naţalost. kWh/stan.30 0. velika koliĉina elektriĉne energije se još uvek troši za zagrevanje prostorija. ukupna potrošnja primarne energije (TPES) i bruto nacionalni dohodak (BND). dok je po stanovniku vrlo visok.80 PPE/BND [toe/000 2000$USppp] 10 tCO2/Stan. godine i njegov trend pada nije zadovoljavajući.15 EU .000 20. ali i niske energetske efikasnosti konverzije energenata.000 0 Svet EU . [US$ppp/stan. Sa stanovišta korisnika primarne energije najvaţniji su pariteti meĊu raspoloţivim energentima i njihova vremenska stabilnost.5 je prikazana emisija ugljen dioksida (CO2) po stanovniku.35.3 moţe se zakljuĉiti da je BND po glavi stanovnika u Srbiji nizak.60 0. a da je potrošnja elektriĉne energije po glavi stanovnika vrlo visoka.50 0.000 BND/stan.6 su prikazane realne cene elektriĉne energije i prirodnog gasa u Srbiji izraĉunate prema plaćenim raĉunima na uzorku od tridesetak 62 .000 15.15 EU .] 25.10 0.20 0.000 BND/stan.000 5. To je indikator neefikasnog korišćenja elektriĉne energije.90 0. Naţalost.000 10. kod nas ni jedan niti drugi od poţeljnih uslova nije zadovoljen. Izrazito velika vrednost iskazana za Srbiju i Crnu Goru u odnosu na druge uporedne regije ili zemlje je posledica već pominjane slabe privredne aktivnosti.25 Srbija MaĎarska Hrvatska Rumunija Nemačka Danska Slika 5. 12 tCO2/toe tCO2/stan. CENE ENERGENATA Energetska politika svake zemlje zavisi pre svega od cena energenata po kojima ih nabavlja ili prodaje.] 30. [ US$ppp] i Električna energija/stan. Na slici 5.00 Svet EU .3: BND i potrošnja električne energije po stanovniku Uporednom analizom indikatora na slici 5.40 0. Na slici 5.25 Srbija MaĎarska Hrvatska Rumunija Nemačka Danska 8 6 4 2 0 Svet EU .4 je prikazana ukupna potrošnja primarne energije po BND..] Električna energija [kWh/stan.4: Ukupna potrošnja primarne energije (TPES) po BND Slika 5. potrošnji primarne energije i BND Na slici 5. tCO2/PPE i CO2/BND 0. tCO2/BND 0.70 0.

Krajnji korisnik primarne energije ne nalazi ekonomski interes ni za povećanje enegetske efikasnosti niti za korišćenje obnovljivih izvora energije. ali su uglavnom nepouzdani i/ili nedovoljni.57 jan-jun 2004. postoje podaci i procene prikupljeni od strane pojedinaca i preporuke tehnologija pogodnih za primenu.5 2. To su osnovni razlozi niske efikasnosti u svim enegetskim sektorima u Srbiji pa i Vojvodini.60 jul-dec 1.industrijskih preduzeća.5 3.0 jan-jun 2005. Vrlo je indikativna potcenjenost cene elektriĉne energije kod nas.83 jul-dec 1.57 0.0 4.5 pa naviše.0 jan-jun 2001.6: Cene električne energije i prirodnog gasa Turska Engleska Holandija MaĎarska Češka Švajcarska Španija SCG 0.14 jan-jun 2002. 1. Period Slika 5. ali bez zadovoljavajuće verifikacije. Istraţivanja u oblasti od Cena prirodnog gasa CPG [c€/kWh] 63 . Naime. godine) Slika 5.0 2. U zemljama EU.8.0 CEE/CPG 0.0 2.57 jul-dec 1. Na slici 5. ovaj odnos se kreće od 3.0 Odnos cena električne energije i prirodnog gasa u industriji (kraj 2004.0 Prirodni gas 1.0 3.5 1. To je samo dokaz da ne postoje institucije u Vojvodini nadleţne za ovu oblast.5 0.52 0.40 jul-dec 1.0 6. pa se procena o uticaju na privredne aktivnosti moţe samo strukturno naznaĉiti. koje bi trebalo nama da budu uzor.5 1. su potpuno nepoznate. ali to nije tako izraţeno kao što je u sluĉaju pariteta cena energenata. Druge dve procene u vezi sa Uticajem na privredne aktivnosti u celini i Ljudskim potencijalom. Iz tog razloga se i ova studija oslanja na sopstvene procene bazirane na raspoloţivim podacima. 0. koje po pravilu nije ugodno za manipulaciju kao prirodni gas. Nije saĉinjen dokument o starteškom razvoju privrede u Vojvodini.0 1.0 1.0 3.50 jan-jun 2003.0 5.7 su dati odnosi cena elektriĉne energije i prirodnog gasa za neke evropske zemlje. Zapaţa se izuzetno mali odnos cene elektriĉne energije i cene gasa.7: Odnos cena elektrišne energije i prirodnog gasa u nekim evropskim zemljama IZBOR KOMERCIJALNIH ENERGETSKIH TEHNOLOGIJA POGODNIH ZA PRIMENU U AP VOJVODINI Osnovni koraci u realizaciji tehnološkog razvoja energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije su prikazani na slici 5.5 Cena električne enegije CEE [c€/kWh] Električna energija 3. I u apsolutnom smislu su cene energenata kod nas niţe u odnosu na okruţenje.0 2. 1.0 7. 1.5 2. 3. Prva dva zadatka u okviru procena postoje.5 0.

Organizovana akcija moţe biti obuka osoblja koje rukuje mašinama koje vrše energetsku transformaciju. ovom strategijom se apostrofira kombinovana proizvodnja elektriĉne i toplotne energije.povećava se sigurnost snabdevanja elektriĉnom energijom.8: Osnovni pravci tehnoločkog razvoja Pod energetskom efikasnošću se podrazumeva skup organizovanih akcija u cilju smanjenja energetske potrošnje pri energetskim transformacijama. na mestu potrošnje. Krakteristika ovih tehnologija je da zahtevaju male ili srednje investicije. prenosu i distribuciji energije. S obzirom na to da su sopstveni izvori elektriĉne energije u Vojvodini vrlo mali. ali i na regiju kakva je Vojvodina. Pri tome se pomenuti skup organizovanih akcija moţe odnositi na pojedinaĉno domaćinstvom. mora se naglasiti da su ljudi koji koriste energiju ili im je ona sredstvo rada. Ipak. Gore pomenute ĉinjenice oteţavaju proces analize i integracije u cilju stvaranja: • preporuka za izradu strategije razvoja energetike Vojvodine • plana istraţivanja i razvoja (R&D) • plana usavršavanja ljudskog potencijala No. a koje zahtevaju znaĉajne investicije. a istraţivaĉka oprema potpuno zastarela. Evidentan ljudski potencijal je u prošlosti smanjen. Od klasiĉnih i proverenih tehnologija koje se koriste u cilju povećanja energetske efikasnosti. itd. izgradnja novog postrojenja kakvo nije postojalo u pogonu. Dva su razloga za to. ovakvom distribuiranom proizvodnjom bi se u znaĉajnoj meri povećala proizvodnja elektriĉne OSTVARIVANJE DEFINISANIH ZADATAKA ANALIZA I INTEGRACIJA PROCENA 64 . ĉišćenje zagrevnih površina. zamena pohabanih delova opreme. Ovako stvorena elektriĉna i toplotna energija se moţe koristiti izolovano. najznaĉajniji uticajni faktor na energetsku potrošnju i na energetsku efikasnost. Prikljuĉenjem ovakvih postrojenja na javnu elektro mreţu moţe se dobiti veća pouzdanost rada mreţe. ova procena stanja u oblasti ne odlaţe već omeĊuje delovanje na izradi jednog odrţivog plana za unapreĊenje energetske efikasnosti i povećanja primene obnovljivih izvora energije. Prvo . njihovo zbirno dejstvo moţe biti i te kako znaĉajno. Klasiĉne tehnologije koje se koriste za povećanje energetske efikasnosti su mnogobrojne. Ipak. ali je u funkciji povišenja energetske efikasnosti kompletnog sistema. poboljšanje kontrole procesa. OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA ENERGETSKE EFIKASNOSTI I OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE U VOJVODINI POTENCIJAL ENERGETSKE EFIKASNOSTI I OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE PREPORUKE ZA IZRADU STRATEGIJE RAZVOJA ENERGETIKE SAVREMENE I PROVERENE TEHNOLOGIJE ENERGETSKE EFIKASNOSTI I OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE PLAN ISTRAŽIVANJA I RAZVOJA (R&D) UTICAJ NA PRIVREDNE AKTIVNOSTI U CELINI LJUDSKI POTENCIJAL PLAN USAVRŠAVANJA LJUDSKOG POTENCJALA Slika 5. Iz tog razloga će se njihov potencijal proceniti na osnovu procene stanja energetske efikasnosti u pojedinim energetskim sektorima i procenom mogućih zbirnih efekata baziranim na iskustvu drugih. ali je danas ova aktivnost potpuno marginalizovana i svedena na manje grupe istraţivaĉa. ali će se sigurno i smanjiti distributivni gubici mreţe. ali i relativno male po svom efektu na nivou fabrike ili regije.interesa za ovu studiju su vršena gotovo iskljuĉivo na fakultetima i institutima.iskorišćenje primarne energije je daleko bolje nego u sluĉaju odvojene proizvodnje i drugo .

što se kao tip finansiranja projekata ne moţe u tehniĉkom smislu nazvati povećanje energetske efikasnosti. Postrojenja biogasa i korišćenje biogasa u energetske svrhe c. Mere za povećanje energetske efikasnosti su: unapreĊenje energetskog menadţmenta. Razloge treba traţiti u slaboj privrednoj aktivnosti. Proizvodnja toplotne energije (pare i tople vode) iz biomase b. Razlog izostavljanja transporta iz analize je potpuno odsustvo koncepta i strategije njegovog razvoja. niskoj ceni elektriĉne energije. pa ih je zato vrlo teško pojedinaĉno analizirati i vrednovati. Energetska efikasnost Mere koje podrazumeva energetska efikasnost su veoma brojne i raznolike. U takvim sluĉajevima se uglavnom radi i o zameni dela ili cele procesne opreme. Povećanje energetske efikasnosti u industriji U vrlo konzervativnom pristupu se moţe proceniti da se na nivou cele industrije u Vojvodini moţe postići ušteda od oko 10%. Sagorevanje gradskog otpada d. Geotermalna energija e. I energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije su u tehnološkom smislu u svetskim razmerama dobro razvijeni i izuĉeni. Primetan je izostanak primene solarne energije za proizvodnju toplotne energije. Jedan vaţan energetski sektor neće biti razmatran. Male hidroelektrane f. Proizvodnja elektriĉne energije korišćenjem vetra i g. Ova tehnologija je dobro poznata potencijalnim korisnicima. To je Transport koji uĉestvuje u finalnoj energetskoj potrošnji sa oko 22-24% (ostalo su industrija.Osim toga predlaţe se i gradnja velikih postrojenja za proizvodnju elektriĉne i toplotne energije.energije u Vojvodini. sporosti donošenja i nedoslednoj primeni zakonske regulative. kontrola procesa sagorevanja u kotlovima. Duţi periodi otplate zahtevaju detaljniju ekonomsku analizu s obzirom na veliku investiciju. Od obnovljivih izvora energije ova strategija obuhvata sledeće tehnologije: a. kojom će se omogućiti smanjenje potrošnje primarne energije. Razlog je niska cena elektriĉne energije i nedovoljno podsticajna regulativa za njenu širu individualnu primenu. iskorišćenje otpadne toplote u sušarama itd. Predlaţe se koncesiona gradnja. U ovoj strategiji je izvršena procena potencijala u industriji i zgradarstvu. Na ţalost kod nas stepen primenjenosti savremenih tehnologija nije zadovoljavajući. smanjenje isticanja vazduha u sistemima komprimovanog vazduha. Solarni foto-naponski sistemi. Pri donošenju konaĉne odluke o realizaciji predloţenih mera za povećanje energetske efikasnosti jedan od osnovnih kriterijuma je i period otplate investicije. Obiĉno se ide u realizaciju kada je prost period otplate manji od pet godina. 44–43%). 34–33% i domaćinstva i tercijalne delatnosti. Osnovni uslov je postojanje adekvatnog potrošaĉa toplotne energije u okolini proizvodnje. 65 . ali na ţalost nije dovoljno iskorišćena. To znaĉi da je veliki broj njih našao komercijalnu primenu uz zadovoljenje tehniĉkih standarda. ali u svakom sluĉaju sugeriše naĉin izgradnje velikih postrojenja u uslovima nejake privrede i uvodjenje nove proverene tehnologije (kombinovani ciklusi).

Proraĉunske vrednosti godišnjih toplotnih gubitaka su: stanovi = 221 kWh/m2. Troškovi grejanja su veoma promenljivi i zavisni od energenta i sistema koji se koristi. Povećanje energetske efikasnosti u zgradarstvu Po metodologiji Svetske Banke je 2003.5%). tako da proizvede više od 90% svojih potreba elektriĉne energije i sprovede delimiĉnu kogeneraciju. krov i podove (poslediĉno su i transmisioni gubici vrlo veliki u odnosu na sluĉaj kada su ove površine izolovane po vaţećim standardima). Nova proizvodnja elektriĉne energije bila bi 697 GWhe/a. Na osnovu sprovedenog snimanja stanja. škole i bolnice. Kako je cena drugih sistema grejanja znaĉajno manja u odnosu na korišćenje elektriĉne energije. Za toliko bi se ovakvim poduhvatom smanjilo preuzimanje iz javne mreţe. a ukupna potrošnja gasa je 5119 GWht/a. Veliki broj zgrada je stariji od dvadeset godina i mnoge od njih nisu odrţavane. korisna toplota (bez kogeneracije) je 3071.Distribuirana proizvodnja toplotne i elektriĉne energije Na bazi uzorka od 44 preduzeća u Vojvodini koja su na 44 lokacije po celoj teritoriji razmotrena je mogućnost samostalnih investicija svakog od tih preduzeća. Snimanja su se odnosila na stanove. godine izvršeno snimanje toplotnih gubitaka u zgradama u Srbiji. korisna toplota (iz kogeneracije) je 939. Analizom su obuhvaćeni: izolacija zidova. nepostojanje mera prinude i regulative u velikoj meri usporava ili odlaţe njihovu primenu. ali dug period otplate. (8. izolacija cevovoda. škole = 282 kWh/m2 i bolnice = 223 kWh/m2. gubici na prozorima i vratima. dobila bi se koliĉina novoproizvedene elektriĉne energije u iznosu od 697 GWh u poreĊenju sa 8216 GWh celokupne teritorijalne potrošnje u 2003. stanje instalacije. sistem kontrole temperature i drugih parametara. Generalno govoreći odrţavanje zgrada i sistema grejanja u njima je vrlo loše. kotlovi (ako postoje) itd.2 – 2 MWe) i 6 postrojenja sa gasnom turbinom (5 – 20 MWe). 66 . dobro organizovano i subvencioniranu akciju koja će na duţi rok dati vrlo znaĉajne rezultate. Druga grupa mera podrazumeva još duţi period otplate investicija: Izolacija krovova Izolovanje zidova i fasade Zamena spoljašnjih vrata i prozora. dodatna potrošnja gasa je 1139. to su i periodi otplate kod tih sistema znatno duţi (ĉesto preko deset godina). Prost period otplate za predloţene mere smanjenja energetskih gubitaka u zgradama koje koriste elektriĉnu energiju za grejanje je uglavnom manji od pet godina. Ugradnjom 44 postrojenja sa gasnim motorom (0. tavanice i poda. osim za zamenu prozora kada iznosi 7-8 godina. To zahteva veliku. Kod nas postoje svi tehniĉki uslovi za primenu ovih mera ukljuĉujući i servisne usluge i proizvodnju opreme. nedostatak sredstava. proraĉuna i procena moţe se zakljuĉiti sledeće: Samo mali broj zgrada ima izolovane zidove. Raspoloţive mere za poboljšanje energetske efikasnosti u zgradama se mogu podeliti u dve grupe kako sledi: Prva grupa podrazumeva mere ĉiji je prost period otplate do oko 7 godina: Podešavanje i kontrola temperature vode za grejanje i sanitarne tople potrošne vode Regulisanje sistema grejanja Termiĉko izolovanje distributivnih cevovoda Smanjivanje infirtracionih gubitaka Primena termostatskih ventila na grejnim telima Merenje potrošnje toplotne energije.

2 je data rekapitulacija procene potencijala u oblasti energetske efikasnosti. što ne daje mogućnost preuzimanja stranih kreditnih obaveza. iskorišćenje postojećeg proizvodnog kapaciteta bi bilo na nivou maksimalnog. Prevodjenje TE-TO Novi Sad sa vršnog na kontinualni reţim i povećanje efikasnosti i snage sa postojećih 230 na najmanje 450 MWe. Koncept jednog od mogućih projekata je: Tehnološko povezivanje rafinerja Novi Sad i Panĉevo i TE-TO Novi Sad. NIS bi preko stranog partnera imao pristup novim trţištima. konkurentna i profitabilna prerada nafte. Moguće uštede ili proizvodnja nove toplotne energije je oko 2789 GWh. Razlozi za ovakvu tvrdnju leţe u slaboj ekonomiji zemlje i njenoj prezaduţenosti. povećanjem proizvodnje i kvaliteta proizvoda drţava bi ostvarila dodatna sredstva po osnovu poreza na dohodak.Kombinovana postrojenja elektriĉne i toplotne energije Koncesiona izgradnja velikih kapaciteta je u duţem narednom vremenskom periodu realan put da se doĊe do savremenih tehnologija i novog trţišta proizvedene energije i proizvoda koji se stvaraju u okruţenju takvih velikih postrojenja. Povećanje kapaciteta i kvaliteta prerade sa sadašnjih 3. Tabela 5. Dosadašnji pokušaji u ovakvom pristupu nisu uspeli zbog nedostatka valjane zakonske regulative i sopstvene nesigurnosti politiĉke strukture zemlje. znaĉajno bi se smanjila jediniĉna proizvodna cena derivata i energije (toplotne i elektriĉne). pored ekoloških poboljšanja rešio bi se i problem mazuta u letnjem periodu i prerada mazuta na visoko vredne derivate.5 na 7 miliona tona sirove nafte. što je znatno više od godišnje utrošene toplotne energije. Efekti ovih poduhvata su: odrţiva.Procena efekata primenom mera povećanje energetske efikasnosti Tehnologija INDUSTRIJA ZGRADARSTVO DISTRIBUIRANA UKUPNO Potencijalna uštede energeije GWh(E) GWh(T) 200 550 1300 697 939 897 2789 67 . To je oko 13% u odnosu na godišnju potrošnju elektriĉne energije u Vojvodini. Sliĉna kombinovana postrojenja bi trebalo prostudirati i moţda izgraditi i na lokacijama Zrenjanina i Sremske Mitrovice (u okviru ili pored postojećih TE-TO) i novo kombinovano postrojenje u Subotici gde postoji solidan konzum toplotne energije u zimskim mesecima. Zamena i unapredjenje postojećih tehnoloških rešenja i dogradnja novih sistema neophodnih za kompletiranje procesa u cilju postizanja veće elektriĉne i ukupne efikasnosti. Rekapitulacija potencijala u oblasti energetske efikasnosti U tabeli 5. Moguće je postići uštedu ili novu proizvodnju od 897 GWh elektriĉne energije.2.

1 249. industrijski otpad itd. suspenziono sagorevanje kada se biomasa melje i uduvava u loţište obiĉno u kombinaciji sa nekim fosilnim gorivom itd. slama.9 9. kosa stepenasta rešetka.0 1391.3. Kratak opis tehnologije Osnovne komponente ovih postrojenja su: sistem za pripremu i doziranje goriva i nisko ili srednje pritisni parni kotao (obiĉno plamenodimocevni). Toplotne moći biomase su znatno manje od teĉnih ili gasoviith fosilnih goriva i manipulacija biomasom je znatno teţa. Energetska efikasnost transformacije biomase je manja u odnosu na fosilna goriva što takoĊe treba imati u vidu kada se vrednuje potencijal. Potencijal biomase u Vojvodini Procena ukupnih koliĉina sporednih proizvoda ratarstva u Vojvodini data je u tabeli 5. Pri izboru lokacije postrojenja potrebno je razmotriti sledeće: lokalni interes i podrška izgradnje postrojenja za biomasu raspoloţivost biomasom i stanje infrastrukture za transport biomase postojanje stabilnih potreba za parom i vrelom dodom (industrija ili komunalna energetika) postojanje skladišta biomase ili simultane raspoloţivosti biomase i potreba pare.3: Potencijal biomase u Vojvodini (prosek 2001-2005 godina) BIOMASA Slama strnih ţita + Soja Kukuruzovina Suncokret (stabljike i glave) Lišće šećerne repe Voćarstvo (granjevina) Vinogradarstvo (granjevina) Šumarstvo (granjevina) UKUPNO BIOMASA Raspoloţivo UKUPNO za energetske svrhe Donja toplotna moć MJ/kg 14. ali svakako respektabilan. Primenjene tehnologije loţišta mogu biti: puzeća rešetka. To je i razlog što je ova tehnologija dostupna pri relativno niskim cenama. b. Od raspoloţive 1/3 deo se koristi u industriji kartona.Obnovljivi izvori energije Proizvodnja toplotne energije iz biomase a. Sagorevanje je moguće ostvariti i ako je biomasa vlaţna do 65%. Male i srednje jedinice su kapaciteta od 1 do 15 MW toplotne snage.0 5746 t/god 1717993 3338465 107882 1050595 t/god 286332 556411 17980 175099 275000 77300 50000 1438123 Finalna energija pare ili tople vode TJ/god 2474 4640 150 967 2805 835 540 12411 68 .4 900.3 2148. ali je potencijal znaĉajan. jer se 2/3 koriste u stoĉarstvu ili se zaoravaju. Procenjuje se da od raspoloţive koliĉine samo 1/3 moţe biti opredeljena za energetske potrebe. prpa. Povećanje procenta prikupljene biomase iz nepristupaĉnih delova ili usloţnjavanje tehnologije prikupljanja svakako bi dalje povećavalo jediniĉnu cenu biomase. loţišta za sagorevanje u prostoru. U Vojvodini je ukupna potrošnja finalne energije u 2004. Osnovni tipovi biomase su drvo. Inicijativa za izgradnju ovakvih postrojenja obiĉno dolaze od lokalnih investitora iz industrije ili javnih komunalnih preduzeća sa namerom prodaje pare industriji. godini bila 106797 TJ. godine. Kada se proizvodi para onda je to obiĉno zasićena para pritiska od 4 do 15 bar. šumski otpaci. Ovo je dobro poznata i dobro ispitana tehnologija.4 13. vinogradarstva i voćarstva potencijal je manji.9 1610. a deo jednostavno ostaje na njivama.0 Raspoloţiva energija TJ/god 4123.0 18. što ĉini oko 19% od ukupne potrošnje finalne energije u Vojvodini.0 20685 GWh/god 1145. Neke grube procene govore da se od ove trećine svega oko 50% realno moţe sakupiti i iskoristiti u energetske svrhe.0 18. šapurika.6 386. do 2005. Kad je reĉ o biomasi iz šumarstva.9 4675. Procenjena raspoloţiva finalna energija biomase je 20685 TJ.2 17.5 1298. Table 5. Dat je godišnji prosek u periodu od 2001.4 69.2 7734.5 250. kukuruzna stabljika. Proseĉna cena otkupa biomase u Vojvodini je oko 12 evra/toni.4 447.9 13.

a za industrijski otpad to varira od 2-200 nm3 po toni. Mehaniĉka snag gasnog motora se transformiše u elektriĉnu energiju putem generatora. otpadnu vodu pri preradi šećerne repe iz pivara. Prednosti i nedostaci tehnologije su: . gasni motor i moguće postrojenje za iskorišĉenje otpadne toplote motora (proizvodnja tople vode ili pare). U poreĊenju sa ulaznom sirovinom proizvod procesa anaerobne digestije je praktiĉno bez mirisa. . Uobiĉajena postrojenja za biogas koriste biološki otpad svinja i krupne stoke.1 do 3 MW elektriĉnog izlaza. ali i toplotne energije korišćenjem gasnih motora. jer se smanjuje emisija CH4. U većini slučajeva biogas postrojenja su izgrađena iz razloga zaštite okoline. mogu se redistribuirati do drugih oblasti. Ako se ĉišćenje gasa vrši u vlaţnom skruberu sa rastvorenim kreĉom. ali i od primenjene tehnologije. Moguće je izgraditi i poludnevno skladište biogasa i na taj naĉin pokriti dnevne vrhove u potrošnji kako toplotne. proizvodnja biogasa iz ĉvrstog substrata ima prednost zbog recikliranja hranljivih materija iz zemljišta na ekonomiĉan i po okolinu prihvatljiv naĉin. b. Izlazni gas zavisi i od organskog sastava otpadne vode. Osnovne komponente ovog tehnološkog rešenja su: postrojenje za biogas. a ne iz energetskih razloga. Kratak opis tehnologije Dominantna je tehnologija anaerobne digestije. moţe koristiti. Ulaz u biogas postrojenja je biološki organski otpad bez komponenata štetnih po okolinu. ĉestica i slobodna voda iz gasa moraju biti uklonjeni. pa je svakako interesnatnije stvoreni biogas upotrebiti za proizvodnju elektriĉne energije. Biogas se moţe koristiti za proizvodnju toplotne i/ili elektriĉne energije. Najefikasnija postrojenja koriste kontinualnu fermentaciju u digestorima sa snaţnim mešalicama. i deo CO2 će biti uklonjen. Tipiĉan je ţivotinjski otpad i/ili industrijski organski otpad. takoĊe.Tipiĉne snage gasnih mašina i generatora se kreću od 0. . Biogas mora biti oĉišćen od H2S. destilerija i drugih procesa prehrambene industrije. Proizvodnja elektriĉne energije korišćenjem biogasa Postrojenja biogasa su relativno skupa.Kvalitet Ċubriva digestirane biomase je bolji od sirovog materijala koji se koristi za proizvodnju biogasa. . Kanalizacioni mulj iz postrojenja za preradu kanalizacionog otpada i deo organskog otpada iz domaćinstava se. radi obezbeĊenja rastvorljivosti ĉvrstih delova u otpadnoj vodi. kao obnovljivi izvor energije. aerosola.Troškovi smanjenja emisije CO2 su vrlo niski. Za otpad pri proizvodnji stoke moguće je oĉekivati 20-22 nm3 biogasa po svakoj toni polaznog substrata (otpadne vode).Viškovi za okolinu kritiĉnih hranljivih sastojaka. prvenstveno azot i fosfor. Osnovni nedostatak ove tehnologije je visoka investicija postrojenja za biogas. Ona se sastoji u pokrivanju lagune sa plastiĉnim pokrivaĉem i skupljanje proizvedenog biogasa u lagunama. Nakon ĉišćenja se biogas komprimuje do pritiska koji zahteva gasni motor. .U poreĊenju sa drugim oblicima prerade otpada. tj. a efikasnost iskorišćenja otpadne toplote gasnog motora moţe biti i do 50%. postrojenje za tretman biogasa.Biogas. 69 . Elektriĉna efikasnost moţe biti do 40% od ulazne energije biogasa. Iskorišćena biomasa za proizvodnju biogasa se koristi kao poljoprivredno Ċubrivo. zamenjuje fosilna goriva i povećava sigurnost snabdevanja energijom. Najbolji rezultat se dobija od otpadne vode sa visokom vrednošću COD. veću proizvodnju biogasa. Jedna od dobro poznatih i ĉesto korišćenih tehnologija za proizvodnju biogasa je tehnologija pokrivenih laguna. tako i elektriĉne energije. kada se proces odvija u zagrevanom sudu i kada je prisutno stalno mešanje sirovine. Proizvodnja elektriĉne energije iz biogasa je sa stanovišta zaštite okoline veoma pogodna tehnologija. Potpuno rastvaranje (suspenzija) ĉvrstih elemenata otpadne vode omogućuje brţu i uniformniju digestiju i smanjenje potrebe za hemijskim kiseonikom. Znaĉajno poboljšanje ove tehnologije se postiţe kontinualnim mešanjem otpadne vode.Postrojenja biogasa i korišćenje biogasa u energetske svrhe a.

Jedino su velike farme interesantne za proizvodnju biogasa. aluminijumske ambalaţe i papira.0 MWe). Moguća proizvodnja biogasa na njima je oko 161 TJ godišnje. Kratak opis tehnologije Odlaganje otpada je veliki problem većine razvijenih.c. a u gradovima je moguće organizovati sistem prikupljanja flaša.4 je data procena ukupnog broja stoke u Vojvodini. Samo se manji deo ove stoke nalazi na većim farmama. Postoje ĉetiri naĉina na koje se moţe koristiti ĉvrsti otpad kao gorivo: 70 .5 do 1. a skupljanje i transport teĉnog stajnjaka se za sada kod nas ne praktikuje. Koliĉina otpada ima stalnu tendenciju porasta sa pretnjom da ozbiljno ugrozi one koji su taj otpad stvorili. Cena postrojenja za biogas je relativno visoka i manje farme teško mogu naći raĉunicu za njegovu izgradnju. pa i manje razvijenih društava.5: Realan potencijal proizvodnje i iskoriščenja biogasa u Vojvodini FARME Broj uslovnih grla (500 kg govedo) 30150 21200 Samo veće farme Broj OSOKA uslovnih otpadna grla (500 voda kg govedo) m3 Farme goveda Farme svinja UKUPNO 5 5 11000 8500 350000 7000000 161 44.4: Makisamlni teoretski godičnji potencijal proizvodnje biogasa u Vojvodini Broj Krave Junad Svinje UKUPNO uslovne stoke (samo farme sa 200 i više grla) OSOKA (manure) m3 BIOGAS m3 TJ/god Energija GWh 100000 150000 1000000 583333 10000000 200000000 4600 1278 U tabeli 5. drţava je duţna da izgradi stimulacioni sistem i/ili sistem prinude za njegovo uklanjanje ili sanaciju.7 Biogas nm3/god Raspoloţiva primarna energija TJ GWh U ovim farmama je realno moguće ostvariti proizvodnju od 16 GWh/god (56 TJ/god) elektriĉne energije i oko 64 TJ/god (18 GWh/god) toplotne energije korišćenejm gasnih motora manjih snaga (0. tako da je mnogo ekonomiĉnije separaciju izvršiti na mestima nastajanja otpada. Sistemi za selektiranje metalnog otpada nakon primarnog sakupljanja su vrlo skupi. Industrija moţe uštedeti novac prikupljanjem razliĉitih kategorija otpada. Tabela 5. To je znatno manje od procenjenog maksimuma ali se ĉini da je jedino opravdano organizovati proizvodnju biogasa na tim farmama. Potencijal proizvodnje biogasa u Vojvodini U tabeli 5. a to za poĉetak zahteva formiranje trţišta otpadnih materijala. Naravno da svaki predloţeni sistem mora biti ekonomski dokazan. To je i razlog što se danas pridaje velika vaţnost reciklaţi i iskorišćenju otpada u korisne svrhe. ali se praktikuje u Austriji i Nemaĉkoj.5 je data procena proizvodnje biogasa na 5 velikih farmi goveda i 5 velikih farmi svinja u Vojvodini. Sagorevanje gradskog otpada a. Tabela 5. S obzirom na to da problem otpada ĉesto prevazilazi samo ekonomske kriterijume i zadire u pitanja ekologije i zdravlja populacije. jer mogu proizvesti dovoljnu koliĉinu teĉnog stajnjaka iz koga je moguće dobiti dovoljnu koliĉinu biogasa za proizvodnju struje i/ili toplote.

njihova temperatura. Za sada se istraţuje i koristi hidrotermalna energija.4 65116 8. odnosno 1. Temerin. Ruma i Sremski Karlovci sa 322. u Vojvodini su izbušene 73 hidrotermalne bušotine ukupne dubine 62679 m. stratigrafska pripadnost. Ako je ukupan godišnji gradski.04 puta manje nego Novi Sad. Ipak.7 621 5. Najintenzivnija istraţivanja su obavljena 80-tih godina prošlog veka kada je izbušeno 45 bušotina ukupne dubine 34840 m ili oko 56% svih bušotina.5 1. MeĊutim. može se grubo proceniti da je njegova donja toplotna vrednost 6647 GJ/god. Procena potencijala u Vojvodini Tokom 2001.6 i godišnju koliĉinu po stanovniku 320 kg (0. Irig. Ţabalj. InĊija.9 0. pripada velikoj evropskoj geotermalnoj zoni. kolektorska svojstva. Bušenje je finansirao i realizovao tadašnji "Naftagas". Tabel 5. Sedmodnevno eksperimentalno ispitivanje dalo je strukturu prikazanu u tabeli 5. Srbobran. Ako bi se samo deo ovog goriva iskoristio za sagorevanje.5 13323 4.0 1460 32. hemijski sastav.5 1. Potencijal geotermalne energije u Vojvodini U periodu od (1969-1996.6: Prosečne dnevne i godišnje količine pojedinih komponenti komunalnog otpada koji je deponovan u Novom Sadu u 2001. te ih treba uporediti sa trenutnim troškovima odlaganja i saniranja otpada. b. Baĉki Petrovac.direktno spaljivanje. U Vojvodini su uoĉena i sistematizovana ĉetiri hidrogeološka sistema. gasni faktor i druge 71 . velika koliĉina fosilnih goriva bi se uštedela.6 2.9 kg/dan). izdašnost. u svim sistemima su akumulirane geotermalne vode pogodne za korišćenje. piroliza. Generalno govoreći.). proizvodnja gasa putem biološke degradacije otpada. Ispitani su i definisane su njihove osnovne karakteristike: litološki sastav.100 stanovnika.0 100 U radijusu od 48 do 58 km (granica isplativosti sakupljanja otpada) nalaze se opštine: Baĉka Palanka.8 3.9 2154 178. vrsta i kvalitet kolektorstena. Tabela 5.7. Vrbas. proizvodnja goriva od otpada.2 65.3 1935 1. godine Institut za energetiku i procesnu tehniku FTN u Novom Sadu ispitao je strukturu i koliĉine komunalnog otpada za grad Novi Sad (uţe gradsko naselje i 14 okolnih naselja). Geotermalna energija a. koja ima povoljne uslove za istraţivanje i korišćenje geotermalne energije.5 11.1 2957 272 99280 Struktura u % 13. To su tople vode prirodnih izvora i vode u stenskim masama do kojih se moţe doći bušotinama. temperaturni i hidrodinamiĉki uslovi. medicinski i industriski otpad u Vojvodini 573000 tona. Teritorija Vojvodine. kao deo Panonskog bazena. treba naglasiti da investicioni i eksploatacioni troškovi postrojenja za sagorevanje ĉvrstog otpada mogu biti znatni.1 11714 5. godini (311850 stanovnika) Komponenta Papir Staklo Plastika Metali Guma Tekstil Organski otpad Ostalo UKUPNO Proseĉne koliĉine u tonama Dnevno Godišnje 36. fiziĉka i hemijska svojstva termalnih i termomineralnih voda i pratećih slobodnih gasova.

i priprema sanitarne vode i vode za bazene. a po svemu sudeći ne oĉekuju se u dogledno vreme znaĉajne promene. Zbog toga se geotermalna energija tradicionalno koristi: za bazno zagrevanje u radijatorima ili kompletno zagrevanje sa sistemom podnog odnosno vazdušnog grejanja. hlaĊenjem vode do 15 oC. Banat Najplića: 305. Tehnologije primene geotermalnih voda je moguće razmatrati u kontekstu rešavanja ĉetiri globalna zadatka: spegnuta proizvodnja toplotne i elektriĉne energije. b. Samo 15 bušotina je aktivirano za proizvodnju toplotne energije. c. Bušotine uglavnom rade samoizlivno. iskustveno već proverena.niskotemperaturni toplotni.7: Karakteristike geotermalnih voda u Vojvodini. Strategija analize mogućnosti korišćenja potencijala geotermalnih izvora strukturirana je tako da se traţe ogovori na pitanja u vezi: 72 . Energetski potencijali geotermalnih izvora u Vojvodini dominantno su . Ovo je razlog da se potencijali naših geotermalnih izvora prihvate samo kao: . jer omogućava dodatno hlaĊenje geotermalne vode i celovitije korišćenje njenog energetskog potencijala. priprema energije za hlaĊenje objekata. Konvencionalna ili dualna termoenergetska postrojenja sa iskljuĉivo resursima naših geotermalnih izvora nisu investiciono prihvatljiva.94 g/l 0.854) m 25 oC o Ukupna toplotna snaga hidrotermalnih bušotina.18 g/l 65 bušotina 82 C sa dubine (1.5 oC/100 m najĉešće metan 0. Konzum koji je pogodan za korišćenje energije geotermalnih voda ĉine potrošaĉi toplote koji zahtevaju što niţu temperaturu i po mogućnosti kontinualno korišćenje. niti su rentabilna sa stanovišta komercijalne proizvodnje mehaniĉke (odnosno elektriĉne) energije.749-1.karakteristike. prema podacima iz 1997. turistiĉki kompleksi. Tabela 5. Postojeći konzum to potvrĊuje. pripremu sanitarne tople vode i zagrevanje bazena ili ribnjaka. .5-7. ali i potencijalno moguća. daju im razliĉitu perspektivnost i odreĊuju specifiĉnosti uslova za korišćenje. godine za 54 hidrotermalne bušotine to je 72. poljoprivredni proizvoĊaĉi i industrija koji termalnu vodu koriste cele godine ili sezonski za zagrevanje objekata. Za sagorevanje gasova izdvojenih iz geotermalne vode pogodan je gasni motor uz dodatno korišćenje prirodnog gasa. priprema energije za zagrevanje objekata. kojima je obuhvaćeno 65 bušotina iznosila je 85.42-13. Korišćenje geotermalne energije u Vojvodini Korisnici energije hidrotermalnih bušotina su banje. a najĉešća vodoizdašnost je Izlazna temperatura je najĉešće Geotermijski gradijenti su Skoro sve vode sadrţe izvesne koliĉine gasova Vode sadrţe rastvorene minerale Sadrţaj minerala u bušotinama bušenim na naftu i gas je 73 hidrotermalne Izbušeno: Pozitivno: bušotine Najdublja: 2520 m Vrbica.40-40. a prema podacima "NIS Naftagas"-a iz 2005. Zbog toga se svaka bušotina pojedinaĉno mora detaljno prouĉiti pri izboru naĉina i opreme za korišćenje.6 MW.odnosno kao njihov mogući supstituent.5 MW. U sve navedene kombinacije se odliĉno uklapa primena toplotne pumpe.moguća alternativa u eksploataciji drugih (konvencionalnih) resursa.5 m Novi Sad 10-20 l/s 40-60 oC 4. Tehnologije za korišćenje geotermalne energije Razmatrane mogućnosti primene savremenih tehnologija u eksploataciji raspoloţivih energetskih resursa geotermalnih voda u Vojvodini obuhvataju konvencionalna rešenja. U svakom sluĉaju za zadovoljenje vršnih potreba neophodan je vršni kotao.

teorijske i praktiĉne. pa se o njegovim resursima moţe dovoljno sigurno zakljuĉivati. Na osnovu navedenog moţe se zakljuĉiti da je pre odluke o izgradnji neophodno temeljno ekonomski (i ekološki) prostudirati razne varijante toplotnih šema svakog konkretnog sluĉaja. Pri tome treba najozbiljnije potraţiti mogućnosti za produţenje vremena (sezone) korišćenja zamišljene instalacije. u smislu realizacije najvećeg profita u uslovima datih ograniĉenja. dosadašnje analize su pokazale da njegovo korišćenje nije ekonomski opravdano. postoje samo teoretske mogućnosti za transformaciju potencijala vojvoĊanskih geotermalnih voda u mehaniĉki. kao što je Vojvodina. Zbog velikih koliĉina vode potrebna su postrojenja za korišćenje potencijala velike propusne moći. Drugim reĉima. d. ali bi u eksploataciji imali realtivno niske troškove energije. a svega 3 su izmeĊu 70-82 oC. Nisu to energetski izvori od velikog pokrajinskog znaĉaja. odnosno elektriĉni vid energije. Više se treba okrenuti investicijama u potrošaĉe toplote na lokaciji postojećih bušotina većeg energetskog potencijala. doskoro nije nalazilo svoje mesto osim retkih izuzetaka. osim pojedinaĉnih zahteva potrošaĉa koji su temeljno prostudirali svoj projekat. staklenici i plastenici u poljoprivredi. Pored toga. TakoĊe je 27 buština tehniĉki opremljeno hidrotermalnim sistemima za eksploataciju. Prema tome. Osnovna karakteristike ovog podruĉja je da kroz njega protiĉu velike koliĉine vode. Uloga i znaĉaj korišćenja hidroenergetskog potencijala Korišćenje hidroenergetskog potencijala u ravniĉarskim predelima. Naime. Konaĉan zakljuĉak je da na teritoriji Vojvodine postoje geotermalni potencijali respektabilni sa stanovišta malih i srednjih potrošaĉa. a srazmerno male snage zbog malih padova. Ipak. Tako ovaj region spada u istraţenije oblasti evropskog kontinenta. a samo 15 izvora se koristilo ili se i sada koristi. makar to išlo i sa snaţno beneficiranom cenom geotermalne vode. Ocena potencijala Na teritoriji Vojvodine su u proteklom periodu detaljno istraţene hidrotermalne vode bušenjem na 75 mesta od kojih je 65 bilo aktivno. sav potencijal je ispod 90 oC. za sada se ne predlaţu nova bušenja. što je donja granica za primenu u proizvodnji mehaniĉke (elektriĉne) energije korišćenjem još uvek retkih binarnih postrojenja i znatno ispod 150 oC za primenu u klasiĉnim termoenergetskim postrojenjima. ali je mogućnost koncentracije padova mala.teorijske mogućnosti eksploatacije. koji bi bitno uticali na snabdevanje energijom. U sadašnjem momentu sagledivi resursi za produţenje sezone korišćenja ovakvih geotermalnih izvora su plivaĉki bazeni. već odavno neuspešno se traga za potrošaĉima niskotemperaturske toplote u nizu alternativnih oblasti snabdevanja eneregijom (solarni izvori. izazivajući pri tome niz negativnih uticaja. Ovo je druga i znatno komplikovanija strana korišćenja geotermalne energije. Bez obzira na to što hidropotencijal u Vojvodini nije mali. mogućnosti na ţivotno okruţenje. posledica izbora konkretne. Nije verovatno da bi dalja istraţivanja i skupa bušenja dala neki viši temperaturni potencijal. naroĉito u pogledu temperatura geotermalne vode na izlivu. Ima ih samo nekoliko sa preko 60 oC na dubinama oko 1000 m. Istraţeni resursi su sa energetskog stanovišta skromni. otpadna toplota industrijskih pogona). Za ovakve geotermalne vode ostaje jedino realna mogućnost korišćenja transformacijom u toplotnu energiju za zagrevanje i to na relativno niskom nivou temperature (kod velike većine ispod 60 oC). koja su skupa. za ĉiju su kompenzaciju potrebna 73 . kao što se to ĉini u razvijenim zemljama za sve sluĉajeve korišćenja takozvane "zelene energije". praktiĉne realizacije mogućih rešenja na nivou konvencionalnih tehnologija. Hidroelektrane u Vojvodini a. Za ovakve objekte su potrebne ne male investicije. veštaĉko podizanje nivoa vode u cilju koncentracije pada u ravniĉarskim uslovima rasprostire se na velikim duţinama. MeĊutim trebalo bi svaki izgledan projekat ove vrste pomoći sistemom niskih kamata. što odluĉujuće utiĉe na ekonomiĉnost funkcionisanja. ribnjaci. a to je prvi uslov za korišćenje hidro potencijala. i tehno-ekonomski aspekti celishodnosti konkretnog izbora.

iznudila je veći broj radova na ureĊenju vodotokova. b. sedam u banatskom i jednu na Tisi uz branu kod Novog Beĉeja. c. takoĊe. Sve hidroelektrane bi bile voĊene preko sistema za daljinski nadzor i upravljanje iz dispeĉerskog centra Elektrovojvodine i povezane sa dispeĉerskim centrom u JP »Voda Vojvodine«. snaga 130 MW) i na Savi (Obreţ. a posebno obnovljivih izvora. tipa i nazivne snage turbine. PredviĊa se primena tipskih agregata. što je tehniĉki izvodljivo. Sam naziv ukazuje na vrlo mali kapacitet ovih elektrana. Tu pripadaju hidroelektrane koje bi se dogradile uz postojeće vodne stepenice na hidrosistemu Dunav-Tisa-Dunav. Stalni rast cena svih energenata u svetu navela je mnoge zemlje da preispitaju mogućnosti korišćenja svih vidova primarne energije. što zavisi od vrste elektrane. 2 3 Cena instalisane snage malih hidroelektrana se kreće u rasponu od 500 do 5000 $USA/kW. Konaĉno dodatnih 25 MW maksimalne snage i 95 GWh godišnje proizvodnje malih hidroelektrana rasporeĊenih po ĉitavom elektrodistributivnom sistemu Elektrovojvodine ne treba zanemariti. Karakteristike tehnologije Nove tehnologije nude vrlo efikasna turbinska postrojenja i u uslovima veoma malih padova. od ĉega pet u baĉkom delu hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav. Mikro hidroelektrane (< 100 kW). MeĊutim. dok su primarne funkcije regionalno snabdevanje vodom. krenulo se u iskorišćenje manjih raspoloţivih potencijala. Male hidroelektrane (0. kao objekti koji će se graditi uz već postojeće objekte i gde je korišćenje hidroenergetskog potencijala prateća funkcija hidrosistema. koja bi se mogla dobiti korišćenjem hidroenergetskog potencijala u Vojvodini. ne samo zbog korišćenja hidroenergetskog potencijala. koje su već izgraĊene. U razvijenim zemljama EU. Izabrani generatori i elektroenergetska oprema treba da budu standardne snage ĉime se olakšava zamena i nabavka rezervnih delova. zaštita voda. d. sa izvuĉenim generatorom i multiplikatorom broja obrtaja. kao i od obima predinvesticionih radova koji mogu biti i veći od prihvatljivih 15% od ukupne investicije. Ovde se misli na hidroelektrane na Dunavu i Savi polazeći od predpostavke da će u perspektivi ove reke biti potpuno kanalisane. Na najvećem broju malih hidroelektrana se predviĊa primena cevnih propelernih »S« turbina. ali i smanjenju gubitaka energije u sistemu. snage 70 MW). što je pruţilo priliku da se hidropotencijal koristi u okvirima višenamenskih hidrosistema i tako podele troškovi izgradnje. Povećana briga o vodi uopšte. U Vojvodini ima 13 potencijalnih malih hidroelektrana. Ova dva ĉinioca su bila od odluĉujućeg uticaja na visoku cenu energije.1 – 15 MW). u okviru sistema Dunav-Tisa-Dunav.znaĉajna sredstva. s tim što bi se menjao broj aktivnih agregata u zavisnosti od instalisanog protoka. Povećanje cena energenata i razvoj tehnologija uĉinio je njihovu eksploataciju ekonomski opravdanom. gde su atraktivni hidroenergetski potencijali uglavnom već iskorišćeni. Lokacije vodnih stepenica su na Dunavu kod Novog Sada (Begeĉ. a potencijalna godišnja proizvodnja malih elektrana oko 95 GWh. Višenamensko korišćenje hidroelektrana Male hidroelektrane u Vojvodini su predviĊene iskljuĉivo u sistemu Dunav-Tisa-Dunav. gde god je to moguće. Veći broj ovih akumulacija je izgraĊen i primarni zadatak im je zaštita od poplava i snabdevanje vodom. Uloga malih hidroelektrana u upravljanju distributivnim sistemom Elektrovojvodine bila bi pozitvna prevenstveno u regulaciji napona i tokova reaktivnih snaga.5 MW. Osnovna karakteristika ove kategorije je da je korišćenje hidroenergetskog potencijala sekundarna funkcija sistema. To su hidroelektrane koje bi se gradile na evakuacionim organima fruškogorskih akumulacija. male hidroelektrane mogu dobiti veoma znaĉajnu ulogu u osnovnim funkcijama hidrosistema. plovidba i dr. Zbirna instalisana snaga svih kapaciteta malih hidroelektrana na sistemu Dunav-Tisa-Dunav iznosi 25. ĉak i od jednog metra. Mikro hidroelektrane snage 74 . nego i za druge potrebe. ako se izgrade tako da mogu da rade i kao pumpe. Mogućnosti korišćenja hidroenergetskog potencijala u AP Vojvodini Tehniĉki iskoristivi hidroenergetski potencijal Vojvodine moţe se podeliti u tri kategorije: 1 Velike hidroelektrane.

u elektriĉnu energiju. godine. koju pomoću turbina na vetar pretvaraju u mehaniĉku i dalje. jer je brzina vetra veća od maksimalno dozvoljene. Najpogodniji vetar je registrovan na lokalitetima: Vršaĉki Breg (6. veća od 5 m/s. preko elektriĉnih generatora. Procena tehniĉkog potencijala vetra u Srbiji za proizvodnju elektriĉne energije. Analiza resursa vetra Prilikom analize resursa vetra korišćeni su parametri primenjeni u Evropskom atlasu vetra. od svih energetskih izvora. Kako je prag poĉetne brzine korisnog rada vetrogeneratora relativno visok. Proizvodnja elektriĉne energije korišćenjem vetra Energija vetra beleţi najdinamiĉniji godišnji porast instalisane snage.2 (1752 h godišnje). Pogonski troškovi vetrogeneratora su mali i uĉestvuju u ukupnoj ceni proizvedene energije sa samo 10%. oĉigledno je da je njihova lokacija. po svetskoj praksi. odreĊena na bazi desetominutnih srednjih brzina. Evropska Unija je revizijom svoje energetske strategije. a 4R upravno na opredeljujući pravac vetra. Za analizu tehniĉkih resursa za korišćenje energije vetra za proizvodnju elektriĉne energije osnova je desetominutna srednja brzina vetra. b. Dobijena je površina od 28R2 ili 107. Godišnji faktor iskorištenja maksimalne snage vetrogeneratora je svega 10-15%. pretpostavljen je koeficijent iskorišćenja kapaciteta VTG od 0. izvršena u Studiji. povećala cilj sa 20000 na 40000 MW instalisane snage vetrogeneratora do 2010. U poslednjih pet godina u svetu je registrovan priraštaj novih kapaciteta od 36% godišnje.6 m2. pretpostavljen koeficijent iskorišćenja površine zemljišta je 20%. a. Ukupan broj VTG-a koji moţe da se smesti na 1 km2 je 9. Specifiĉna investicija = 800 €/kW). osnovni faktor ekonomiĉnog korišćenja. Karakteristike tehnologije Vetrogeneratori koriste kinetiĉku energiju vetra. Vojvodina po tom kriterijumu ima ograniĉene potencijale Površina sa pogodnim vetrom je 5.3 VTG/km2.do 100 kW bi bile prikljuĉene na 0. Već sada je postignuta proizvodna cena elektriĉne energije iz vetrogenetarora od 6 c€/kWh. Zbog male snage. 75 . bazira se na sledećim pretpostavkama: graniĉna brzina je 4 m/s saglasno nemaĉkoj metodologiji. jer ne mogu raditi kada nema vetra. U energetskom smislu vetrogeneratori se koriste za popunjavanje baznog dela dijagrama opterećenja. a oko 5 % vremena.4 kV distributivnu mreţu.27 m/s). potreban je vetar srednje godišnje brzine od 5 m/s i više. korišćen je VTG jediniĉnog kapaciteta 1. pa na ekonomiju vetrogeneratora veoma utiĉu i troškovi njihove integracije u elektroenergetski sistem.75 km2. mora se predvideti puna rezerva. To dramatiĉno smanjuje ekonomsku atratktivnost investicije. UtvrĊena je optimalna površina zemljišta koju zauzima jedan VTG ovog tipa. Srbija se nalazi u zoni sa vrlo malim potencijalom od oko 500 sati godišnje. odreĊen na bazi desetominutnih proseĉnih brzina na visini od 50 m iznad tla. Na osnovu utvrĊenog kriterijuma iz modela je napravljen bilans površina koje odgovaraju graniĉnim uslovima da je srednja godišnja brzina vetra na 50 m iznad tla. U sluĉaju dominantnog uĉešća u pokrivanju potreba nekog elektroenergetskom sistema. s obzirom na to da su intenzitet vetra i verovatnoću pojave vetrovitih dana. dok bi male hidroelektrane veće snage bile prikljuĉene na 10 ili 20 kV mreţu. Energetski potencijal vetra u Vojvodini Za ekonomiĉnu proizvodnju elektriĉne energije savremenim vetrogeneratorima. primenom rastojanja od 7R u opredeljujućem pravcu vetra najvećeg potencijala. pri veku eksploatacije od 20 godina (Vreme rada = 2000 h/god. Ĉesto su vetrovite oblasti udaljene od naselja od odgovarajuće razvijenih elektrodistributivnih mreţa. na visini od 50 metara od tla.5 MW (danske proizvodnje). jer je brzina vetra manja od minimalne. vetrogeneratori ulaze samo u energetske bilanse lokalne (regionalne) potrošnje. Oko 25 % vremena u godini elektrana ne moţe da radi. c.

Intenzitet svetla koje obasjava fotonaponske module se menja u toku dana.0 82. Proseĉna cena instalisanog kW snage vetrogeneratora je oko 800 – 1200 € što zavisi od veliĉine vetrogeneratora i predinvesticionih radova za opremanje infrastrukture. polikristalni moduli (15 % stepen iskorišćenja. Ima ih nekoliko vrsta od kojih su najznaĉajniji monokristalni moduli. Dobre osobine solarnih elektrana su: proizvode ĉistu energiju. zahtevaju velike površine za ugradnju. uz pretpostavku niskog koeficijenta iskorišćenja kapaciteta od 0. imaju visoku pouzdanost i neznatne pogonske troškove. Potencijal u Vojvodini. upotrebom solarnih koncentratora za proizvodnju vodene pare koja pokreće parnu turbinu i sinhroni generator. ako se aktiviraju zone sa srednjom brzinom vetra većom od 5 m/s. Iako je korišćenje fotonaponskih ćelija u porastu za sada su još uvek ekonomski nerentabilne. vek eksploatacije 5 godina). kao u klasiĉnoj termoelektrani na paru. baterije i invertori. Takav trend će se nastaviti u bliskoj budućnosti. regulišu.0 do 6. 2.energije MWh/god 123516 21024 144540 Zvaniĉni podaci ukazuju da je cena elektriĉne energije koju proizvedu vetrogeneratori. u fotonaponskim elektranama. Moţe se oĉekivati. još uvek znatno viša od cene iz klasiĉnih izvora. Nisu vršene analize ekonomiĉnosti vetrogeneratrora u našim uslovima.7 % od ostvarene potrošnje na konzumu Elektrovojvodine u 2005. Ovi kapaciteti. Fotonaponski modul je izraĊen od poluprovodniĉkih elemenata na kojima se pod uticajem svetla javlja elektriĉni napon.0 Ukupno Ukupna korisna površina km2 5.25 do 0. da sve pozicije koje zavise od cene radne snage budu niţe.5 MW vetrogeneratorskih kapaciteta. Solarni foto-naponski sistemi a. dok će sve pozicije zavisne od troškova kapitala biti više. protiĉe jednosmerna elektriĉna struja. što je oko 5% od maksimalne jednovremene snage ostvarene na konzumu Elektrovojvodine u 2005. kao što su: izmenjivaĉi. Cena elektriĉne energije uskoro će postati konkurentna pojedinim klasiĉnim izvorima energije male instalisane snage. Mogu se koristiti kao samostalni ili dodatni izvori energije. omogućava izgradnju 82. vek eksploatacije 25 godina) i amorfni moduli (6 % stepen iskorišćenja. Apatin. Tabela 5. Potencijal u Vojvodini.75 Broj VTG 47 8 55 Instalisani kapacitet MW 70. Za oĉekivati je da prvi VTG-i u Vojvodini koriste energiju za potrebe investitora. Kratak opis tehnologije Upotreba energije sunca za proizvodnju elektriĉne energije moţe biti dvojaka: u sunĉanim elektranama.18% zavisno od strukture materijala od kojeg su napravljene. direktnim pretvaranjem solarne u elektriĉnu energiju korišćenjem fotonaponskih (PV) pretvaraĉa. Fotonaponske ćelije se sastoje od dva razliĉito polarisana poluprovodnika izmeĊu kojih.severne padine Fruške Gore (5 m/s). koji proizvode struju direktno iz sunĉeve svetlosti.5 MW vetrogeneratorskih kapaciteta. Brzina m/s ≥5. a kasnije i da oni isporuĉuju elektriĉnu energiju u elektrodistributivni sistem. Fotonaponske ćelije su poluprovodniĉki elementi koji na direktan naĉin pretvaraju energiju sunĉevog zraĉenja u elektriĉnu energiju. Nedostaci solarnih elektrana su: visoki investicioni troškovi. a temelje se na principu fotonaponskog efekta. Efikasnost fotonaponskih ćelija varira od 4 . akumuliraju i isporuĉuju naizmeniĉnu elektriĉnu energiju napona 230 V krajnjem potrošaĉu. Nemaju pokretnih delova.2 (u svetu se kreće od 0. omogućava izgradnju 82. Kikinda. Sombor (4.5 Specifiĉna proizvodnja VTG MWh/god 2628 2628 2628 Proizvodnja el.5 m/s) itd. posebno što se u Srbiji oĉekuje brzi rast cena elektriĉne energije do nivoa 5 c€/kWh i više. ako se aktiviraju zone sa srednjom brzinom vetra većom od 5 m/s.5 12. proizvodnja elektriĉne energije u velikoj meri zavisi od osunĉanosti. mogli bi da proizvode oko 144 GWh elektriĉne energije godišnje.75 5. što je 1.0 ≥6. Komponente.8: Potencijalni tehnički kapaciteti VTG-a u Vojvodini Br. 1. pa se tako 76 .00 0. Jezgro svakog solarnog sistema ĉine solarni fotonaponski moduli. pa su stoga dugoveĉni. kada su izloţeni svetlu.4).

9 77 . ĉime postaju sve pouzdaniji oblici energije za budućnost. Kada su u pitanju male hidroelektrane i energija vetra potencijal je skroman. U sadašnjim uslovima primena fotonaponskih sistema je moguća za napajanje elektriĉnom energijom: izolovanih objekata (vikendice. Za sistem od ĉetiri fotonaponska modula vršne snage 48 W (cena oko 4x300 =1200 €). što je posebno izraţeno u trenutku ukljuĉenja sijalica. optimalan je akumulator od 12 V.9 je data rekapitulacija potencijala i ocena potrebnih investicija za iskorišćenje tog potencijala u Vojvodini. televizora itd. Primena fotonaponskih sistema Mogućnost primene fotonaponskih sistema je veoma široka i pruţa mogućnost velikih ušteda.5 2290 5385 24282 636 1496 6745 54. a zatim u gradskom otpadu. salaši. sistemi za automatsko prikupljnaje i praćenje podataka i drugo. kamping kućice. Zimi. Iako trenutno ne mogu konkurisati klasiĉnim izvorima energije. a leti i do 900 Wh elektriĉne energije dnevno. ovaj sistem će osigurati na podruĉju Vojvodine oko 120 Wh. fiksne. Rekapitulacija potencijala obnovljivih izvora energije U tabeli 5. repetitori. nego fotonaponski izvor. Tabela 5. Primećuje se da je daleko najveći potencijal sadrţan u biomasi. U sluĉaju povećanih energetskih potreba sistem se lako proširuje nadogradnjom dodatnih fotonaponskih modula.4 82. Ova energija se odlaţe u akumulator bez buke i zagaĊenja. I dok je specifiĉna cena postrojenja za proizvodnju toplotne energije iz biomase relativno niska (80 – 160 €/kW) za proizvodnju iste iz gradskog otpada. Akumulator predaje ureĊajima akumuliranu energiju uz srazmerno stabilan napon. Potencijali fotonaponskih izvora na Zemlji su veliki. itd. Ipak. mobilne telefonije).52 MW 1399 5 POTENCIJAL ELEKTRIČNE ENERGIJE GWh/g MW 16 1495 145 BIOMASA BIOGAS HIDRO VETAR GEOTERMALNA GRADSKI OTPAD UKUPNO 225. investicije su velike i zahtevaju jasan doprinos drţave u vidu stimulativne cene elektriĉne energije. naĉini njihovog eksploatisanja i primene se sve više tehnološki i ekonomski usavršavaju.9: Rekapitulacija proračuna potencijala obnovljivih izvora energije u Vojvodini POTENCIJAL TOPLOTNE ENERGIJE TJ/g 16542 64 GWh/g 4595 18 ktoe/g 391. specifiĉna cena postrojenja je znatno više (≈ 1000 €/kW).16 127.).38 574 194 171 1769 1656 307. a dovoljna je za dnevno napajanje štedljivih elektriĉnih svetiljki i malih kućnih aparata u opsegu uobiĉajene dnevne potrebe. radio i TV.26 1.menja i napon ploĉa. ali ne i zanemariv. b. crpke za vodu. Potencijal geotermalne energije je iskorišĉen sa oko 30% i treba ga u potpunosti iskoristiti. telekomunikacionih sistema (odašiljaĉi. uliĉna rasveta. Zbog toga se potrošaĉi ne prikljuĉuju direktno na module. Akumulator je istovremeno i prenosnik energije koji stabilno podnosi znatno veća vršna strujna opterećenja. kapaciteta 75 do 100 Ah. bazne stanice. apartman naselja. pokretna saobraćajna signalizacija. a podnosi i mnogo veća strujna opterećenja. nego preko akumulatora koji se puni dok ima dovoljno svetla.

Nedovoljno razvijeno ili nepostojeće trţište usluga i proizvoda energetske opreme u oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije.9: Barijere projekata iz oblasti obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti Kao posledica prisustva ovih i drugih prepreka lokalno trţište usluga i roba u domenu energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije je nerazvijeno. kao što je ESCO (Energy Saving service Company)1 mehanizam. Kompanije koje nude svojim klijentima smanjenje troškova za energiju putem investiranja sopstvenog novca i otplate kroz postignute uštede. Nedostatak iskustva lokalnih korisnika da razviju isplative projekte. Upravo njihov nedostatak odlaţe i usporava implementaciju nedvosmisleno tehniĉki efikasnih mera za smanjenje potrošnje energije i uštede fosilnih goriva. Slab institucionalni i zakonski okvir za pokretanje i pomoć projektima. još su prisutne znaĉajne prepreke (i to prvenstveno netehniĉke) za primenu mera usmerenih ka smanjenju potrošnje energije i povećanja korišćenja obnovljivih izvora. koje finasiraju ovakve projekte. povlašćene uvozne daţbine. itd. Postoji više modaliteta ugovaranja.PREPREKE ZA POVEĆANJE ENERGETSKE EFIKASNOSTI I KORIŠĆENJE OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE Uprkos pozitivnom opredeljenju ka unapreĊenju stanja u oblasti obnovljivih izvora i energetske efikasnosti. Prepreke su sledeće: Nedostatak informacija i poverenja razliĉitih mogućih korisnika o raspoloţivim tehnologijama i mogućim finansijskim dobitima. Potražnje: Informisati i motivisati korisnike za primenu ekonomski opravdanih mera energetske efikasnosti i tehnologija obnovljivih izvora energije. za pokretanje projekata obnovljivih izvora energije i energetske efiksnosti. Intervencija je neophodna na strani. ali mnoštvo prepreka za njihovu primenu zahteva neodloţno ustanovljavanje instrumenata energetske politike. Nedostatak informacija i iskustava o funkcionisanju novih finansijskih mehanizama. Visoki direktni troškovi za investicije i ograniĉene finansijske mogućnosti krajnjih korisnika za investiranje. Ponude: Obezbediti proizvodne i servisne kapacitete. Nedostatak iskustva i informacija o izgraĊenim i testiranim postrojenjima. Nedostatak iskustva i institucija. Instrumenti ENERGETSKE POLITIKE BARIJERE Slika 5. Nepostojanje sistematskog stimulansa drţave (fond za obnovljive izvore i energetsku efikasnost. koji se odnose na obnovljive izvore energije. 1 Primena u energetskim sektorima Tehnički potencijal Ekonomski potencijal 78 .) Ovom studijom se pokazuje postojanje znaĉajnog tehniĉkog i ekonomskog potencijala u oblasti povećanja energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije. Ove kompanije su specijalizovane za oblast energetike i vodosnabdevanja.9. Slika 5. energetsku efikasnot i zaštitu ţivotne sredine.

8 VERTIKALNE I HORIZONTALNE AKTIVNOSTI Tabela 5. Standardi goriva ObezbeĊenje lanca snabdevanja i trţišta bio goriva ObezbeĊivanje lanca snabdevanja i trţišta alternativnih drugih goriva Edukacija i trening ZADATAK Realizacija projekta javnih zgrada kao primer “Vlada u akciji” Promocija visoko efikasnih tehnologija u zgradarstvu “Zeleni” certifikat Smanjivanje potreba za transportom 79 . termoelektrane i komunalna energetika Razvoj podsticajnih shema za obnovljive izvore i energetsku efikasnost Distribuirana proizvodnja elektriĉne i toplotne energije Prikljuĉenje na javnu distributivnu mreţu Transport Energetski menadţment UnapreĊenje servisa u okviru onbovljivih izvora i energetske efikasnosti Proizvodnja elektriĉne energije iz obnovljivih izvora Ustanovljavanje minimalnih standarda energetske efikasnosti za opremu.10: Integracioni. dinamički i ciklički pristup transformacije tržišta u oblasti obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti 5.Slikovito je dinamiĉki i cikliĉki pristup razvoja trţišta u oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije prikazan na slici 5. Tabela 5. Zakonodavstvo. Fiskalni reţimi. uvoĊenje “Pasoša zgrade” Industrija Elektrane.10 daje glavne grupe zadataka koje je potrebno realizovati u cilju ostvarenja energetske politike po glavnim tehnološkim sektorima (vertikalne aktivnosti). Oĉigledno je da je energetska politika Vojvodine kljuĉni pokretaĉ razvoja te ju je neophodno pre svega doneti. a zatim razviti neophodne instrumente za njenu primenu.10: Vertikalne aktivnosti po ključnim zadacima mera energetske politike TEHNIĈKI SEKTOR Zgradarstvo UnapreĊenje zakonodavstva.10. STRATEGIJA OTKLANJANJA PREPREKA Podsticajne mere ISTRAŽIVANJE TRŽIŠTA SPECIFIČNI PROJEKTI IZ OBLASTI ENERGETSKE EFIKASNOSTI USPEŠNA PRIMENA ANALIZA USPEŠNOSTI ENERGETSKA POLITIKA PONUDA USLUGA U OBLASTI ENERGETIKE STVARANJE TRŽIŠTA ENERGETSKIH USLUGA POVRATNE INFORMCIJE DEFINISANJE OKVIRA I STVARANJE USLOVA ZA TRANSFORMACIJU ENERGETSKOG TRŽIŠTA Slika 5.

koji obezbeĊuju podršku merama energetske politike. Planiranje korišćenja obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti na lokalnom nivou Uslovi za fer nadmetanje Razmena saznanja o najboljim projektima iz razliĉitih energetskih sektora.11 dat pregled osnovnih horizontalnih aktivnosti i zadataka.Ostvarivnje energetskog servisa u zgradama Poboljšanje performansi postojećih privatnih zgrada Nabavka novih tehnologija i procena veka trajanja Intenziviranje transformacije trţišta “Beli” certifikat Trgovina ugljenikom i izdavanje certifikata Ekonomski instrumenti i podsticaji Informisanje. investitora. podrška lokalnim grupe aktivnostima na polju energetike Trening i stvaranje mreţa kreatora energetske politike. podsticanje i obrazovanje Praćenje transformacije Trţište vozila Zakonodavstvo. 80 . razliĉite ciljne odrţivog društva. Akcioni plan za implementaciju vertikalnih aktivnosti.11: Horizontalne aktivnosti po ključnim zadacima mera energetske politike NETEHNIĈKE OBLASTI Energetska politika. ZADATAK Uspostavljanje favorizovanih Razrada uslova za razvoj mehanizama lokalnog trţišta u Energetko planiranje razmene oblasti energetike po urbanim. indikatori i modeliranje budućih trendova razvoja i energetske politike. Propagiranje i promocija Lanac primene energetske politike od razvoja do promocije i primene Promocija odrţivog razvoja i mobilizacija lokalnih uĉesnika u oblasti energetike Širenje rezultata Istraţivaĉkih. razvojnih i demonstracionih projekata (R&DD). bankara i sponzora projekata. trţišta i priprema pokretanih Finasijske sheme Standardi i norme novih inicijativa u alternativnim goriva okviru energetke gorivima politike Procena potreba razvoja ljudskih resursa i priprema plana realizacije ovog razvoja Sliĉno je u Tabeli 5. zakonodavstvo i transformacija trţišta Odrţivi energetski razvoj Finasijski mehanizmi i podsticaji Investicione sheme podrške programa i projekata u oblasti obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti Praćenje i procena Praćenje i procena efekata razliĉitih programa i mera u oblasti obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti Metodi. poluMikro finasijske iskustava u Širenje programa i i urbanim i ruralniom sheme oblasti njihovih rezultata decentralizovane podruĉjima. Energetski zakonski i podzakonski akti u duhu odrţivog razvoja i decentralizovane proizvodnje elektriĉne i toplotne energije. elektriĉne energije Podrška formiranju Finasijski lokalnih i Promocija uspešno mehanizmi za Javne kampanje za regionalnih realizovanih podsticaj razumevanje agencija za projekata u svim inovativnih Vojvodine kao energetski energetskim projekata za energetski menadţment kao sektorima. praćenja i proizvodnje procene toplotne i projekata. Tabela 5.

7. izvora energije u Vojvodini. Formiranje fonda energetske efikasnosti i obnovljivih 5. prirodnog gasa.5. Nedostatak strategije razvoja energetike Vojvodine (ušteda energije u oblasti energetske efikasnosti i participacija obnovljivih izvora energije u energetskom snabdevanju) 2. Dobar potencijal obnovljivih izvora energije (biomasa. Postepena liberalizacija trţišta elektriĉne energije 6. Nepostojanje fiskalnih olakšica. Prioritetni pravci po prirodi stvari moraju biti u skladu sa postojećom Strategijom razvoja energetike Republike Srbije i na tim pravcima treba graditi i Strategiju razvoja energetike Vojvodine. 1. termoelektranetoplane sa prenosnim i distributivnim sistemima. Deregulacija trţišta energenata i naglasak na distribuiranu proizvodnju energije. Poboljšanje informisanosti i obrazovanja. 4. Nedovoljan stepen finasijske samostalnosti u organizovanju i sprovodjenju razvojnih programa 4. kao i svetske trendove u razvoju energetike i oĉuvanju potencijala okoline. Razvoj proizvodnih kapaciteta energetske opreme. 2. 5. sektora elektro-energetike: termoelektrane.9 SWOT ANALIZA Snaga (Strengths) 1. 10. Birokratija Stvaranja trţišta znanja. Otpor promenama tehnologija. 2. uglja. Relativno dobra privredna aktivnost industrija u Vojvodini 5. Povećanje energetske efikasnosti u proizvodnji. već ih treba selektivno analizirati nakon utvrĊivanja prioritetnih pravaca delovanja. 1. Korišćenje otpada za proizvodnju energije i smanjenje zagaĊenja okoline i obezbeĊenje sirovina. Politiĉka nestabilnost i poslediĉna sporost u realizaciji Donošenje adekvatne zakonske i pod-zakonske proklamovanih reformi regulative koja će omogućiti razvoj energetkog sektora. Pooštravanje zahteva za smanjenje zagaĊenja okoline. Neraspolaganje imovinom 8. Formiranje sigurnih tarifnih sistema za obnovljive izvore energije. 7. Mogućnosti (Opportunities) Pretnje (Threats) Okupljanje i mobilisanje kvalifikovanog kadra. i pooštravanje graniĉnih vrednosti emisija. proizvodnje i servisa novih 2. Iskazani energetski potencijal je nesumnjivo znaĉajan i kreće se u okviru 10-15 % od sadašnje potrošnje finalne energije u Vojvodini. 5. 3. Solidan ljudski tehniĉki potencijal 4. Iskazane potrebne investicije nisu aditivne. 9. i posebno za smanjenje emisije CO2. Odliv malobrojnog kadra u oblasti energetike. Slabosti (Weaknesses) 1. Ta strategija prepoznaje pet prioriteta: 1. 4. smatramo da su sledeći pravci razvoja energetike u Vojvodini optimalni: Povećanje energetske efikasnosti. Relativno dobro razvijena gasna i elektro distributivna mreţa 3. geotermalna. 3. hidroelektrane. Slab interes za studije energetike i srodnih tehniĉkih oblasti.10 ZAKLJUĈAK Imajući u vidu da je Vojvodina siromašna u energetskim izvorima. Spora demonopolizacija proizvodnje i trgovine u oblasti elektriĉne energije 3. Nepostojanje subvencioniranih cena elektriĉne energije za obnovljive izvore i savremene tehnologije u oblasti energetske efikasnoti. …). Tehnološka modernizacija postojećih energetskih objekata/sistema/izvora u sektorima: nafte. Povećanje udela obnovljivih izvora energije. Nerealni pariteti cena energenata 5. 2. 81 . Nepostojanje kaznenih odredbi. distribuciji i korišćenju energije. Reakcija lokalnog stanovništva. sektor toplotne energije: toplane i industrijske energane. Sporost u donošenju neophodne zakonske i podzakonske regulative 6.

: Koncept politike . Sluţbeni glasnik Republike Srbije. b. Da bi Izvršno veće AP Vojvodine dalo puni doprinos u donošenju i sprovoĊenju Strategije razvoja energetike poţeljno je: da Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine razmotri mogućnost formiranja sektora za sprovoĊenje i nadzor realizacije energetske politike. uz istovremeno oĉuvanje njihove nauĉne prepoznatljivosti. Gradnja novih energetskih infrastrukturnih objekata i elektroenergetskih i toplotnih izvora i gradnja kapitalno-intenzivnih energetskih infrastruktura u okvirima regionalnih i panevropskih sistema. sistema nagraĊivanja/napredovanja. Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015. UnapreĊenje fiziĉke infrastrukture: laboratorijska oprema i objekti. (privatna komunikacija). Oka. Povećanje korišćenja obnovljivih izvora energije i promovisanje novih energetskih tehnologija. godine. povećanje energetske efikasnosti korišćenja energije i korišćenja obnovljivih izvora energije. Da bi u ovim aktivnostima nauĉno-struĉne ustanove dale puni doprinos neohodno je njihov razvoj usmeriti na: a. osnivanje nauĉno-istraţivaĉkih parkova i gde je to moguće. Ulaganja u nove elektro-energetske izvore (prvenstveno kombinovana postrojenja). promena sastava osoblja. 3. po vertikalnim i horizontalnim aktivnostima. strukture strateškog planiranja i upravljanja. Poboljšanje operativnih i finansijskih struktura uvoĊenjem modernog informaciono upravljaĉkog sistema. b. profitnih centara. S. upotrebljavaju. 2005. 2004. Broj 84. uvoĊenje transparentnih kriterija za pokretanje i podršku istraţivaĉkim programima i individualnim projektima. Povrh toga neophodno je i uspostaviti kontrolne mehanizme procesa preorijentacije nauĉno-obrazovnih isntitucija u cilju ostvarivanja optimalnih rezulatata. 4. Povećanje sposobnosti korisnika usluga da razvijaju. kojim bi se formiralo trţište usluga u oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije. Jaĉanje i prestruktuiranje u svrhu ostvarivanja viših nivoa primenjenih istraţivanja i povećanja njihove samodovoljnosti. 5. upravljanje ugovorima i intelektualnim vlasništvom. Proširena i ojaĉana tehnološka osnova i razvoj veza izmeĊu nauĉno-istraţivaĉkih ustanova i industrije pomoći će preduzećima da se efikasnije ukljuĉe u ekonomije globalnog trţišta. te uvoĊenja upravljanja promenama. Razvoj ljudskih potencijala: poboljšanje politike ljudskih potencijala. prilagoĊavaju i komercijalizuju tehnologije.3. LITERATURA 1. Ovako formulisani ciljevi jasno ukazuju na potrebu prestruktuiranja pojedinih fakulteta i instituta na primenjenu nauku i direktnu komunikaciju sa potencijalnim korisnicima. da IV AP Vojvodine obezbedi uslove za formiranje tehnoloških parkova. 82 . Jaĉanje upravljaĉke strukture. da IV AP Vojvodine osnuje fond za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije. Prestruktuiranje znaĉaja i uloge nauĉno – istraţivaĉkih institucija (tehniĉko – tehnološke nauke) podrazumeva: a. d. Zakon o energetici. 2002. c. Broj 44. Jaĉanje poslovnog razvoja i marketinga. obuka kadrova. 2. Sluţbeni glasnik Republike Srbije.racionalne upotrebe i štednje energije. e.

W. Beograd 2002 12. Studija: “Energetski potencijal i mogućnosti iskorišćenja geotermalne energije u Srbiji“. Strategies. Mogućnosti korišćenja energetskog potencijala geotermalnih voda u Vojvodini. 2003 13. Handbook on Renewable Energy Financing for Rural Colorado. 18. Beograd 2003 11. Nacionalni program energetske efikasnosti. i mogućnosti njihovog korišćenja kao zamene za korišćenje elektriĉne energije za grejanje. 2005. Elektroprivreda Srbije. Wingate. tehnologije i razvoj Republike Srbije.. 2005. Strategija privrednog razvoja Srbije do 2010 godine. 6. Beograd 2002 14. Elektroprivreda Srbije. Center for Resource Solutions. FTN. kfw. J. Poljoprivredni fakultet. Radovanović. 2003. Elektrovojvodina doo Novi Sad Katastar malih hidroelektrana u Vojvodini. 2005 83 . Hamrin. Novi Sad. Elaborat: “Sadašnja potrošnja energije i perspektive uvoĊenja modernih energetskih tehnologija u industriji i komunalnoj energetici Vojvodine“. Novi Sad. 7.: Financing Renewable Energy – Instruments. 19. Novi Sad 2006 17. 2005. FTN. P. Beograd. Identification of Potential Energy Efficiency Improvement Packages for Serbian Residential Buildings. Inc. Stanje šuma i potencijali u AP Vojvodini. Beograd. Schools and Hospitals. Informacija o mogućnostima korišćenja termomineralnih voda na podruĉju AP Vojvodine. M i drugi. Izvršno Veće AP Vojvodine. Lieberman. Mostert. 2003. Studija: “Energetski potencijal i karakteristike ostatka biomase i tehnologije za njenu pripremu i energetsko iskorišćenje u Srbiji“. 1989 Tekon 8. 2005. Institut za nizijsko šumarstvo i ţivotnu sredinu. Studija NP EE610-12A.. Godišnji izveštaj 2005 godine 15. Pokrajinski centar za energetsku efikasnost.: Regulator’s Handbook on Renewable Energy Programs & Tariffs. Ministarstva za nauku. 2006. Practice Approaches. Novi Sad. 5. D. 9.4. McNeil Technologies. Nexant. 10. 16. Hidrosistem DTD. Lindlein.. Analiza raspoloţivih tehnologija i opreme za korišćenje briketa i peleta. 20. Tehnokonsalting. Studija: “Mogućnost korišćenja energije vetra za proizvodnju elektriĉne energije“. Nacionalni program energetske efikasnosti.. Novi Sad. Korišćenje energetskog potencijala bušotina geotermalne vode u Beĉeju za energetske potrebe lokalnog konzuma. Novi Sad. 2004 Energetski podaci za 2005 godinu. M.

sintetiĉki kauĉuk. Budući da su ekologija i hemijsko inţenjerstvo spojeni u naslovu ovog projekta. Prema SWOT analizi Regionalnog plana razvoja Vojvodine.6. koje svojim interdisciplinarnim. što je u mnogim zemljama i zabranjeno. 84 . U okviru hemijske industrije najrazvijenija je farmaceutska industrija. ali i sa izraţenim potencijalom opterećenja prirodnog okruţenja i ţivotne sredine nusproduktima jednog propulzivnog privrednog razvoja. ekoloških pogonskih goriva. kao i sve masti ţivotinjskog porekla bilo da se radi o tehnološkom ili kafilerijskom otpadu. multidisciplinarnim i transdisciplinarnim (IMT) karakterom mogu na najbolji naĉin da definišu osnovne pravce tehnološkog razvoja AP Vojvodine. Stanje u oblasti energetike je veoma nepovoljno. Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu ţivotne sredine i odrţivi razvoj. U poslednjoj dekadi znaĉajno je intenzivirana proizvodnji i upotreba alternativnih. U svim regionima sveta se priozvodnji bioalkohola i biodizela. U reprodukcionu potrošnju odlazi 75% proizvoda hemijske industrije. 6. koji ne iziskuju rekonstrukciju postojećih pogonskih mašina. Objekti energetike veoma zagaĊuju ţivotnu sredinu. Domaća proizvodnja energenata podmiruje tek oko 1% potreba. sa najvećim potencijalom privrednog rasta (procenjenom proseĉnom godišnjom stopom od 6. Hemijska industrija je u velikoj meri povezana sa poljoprivredom. Izvozna strategija hemijske industrije zasniva se na višim fazama prerade sirovina iz baznog sektora. posebno kada su u pitanju fosilna goriva je evidentna i pogonski materijali. S obzirom na ranije indikovane smernice strategije razvoja APV. OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA AP VOJVODINE ZA OBLAST EKOLOGIJE I HEMIJSKOG INŢENJERSTVA 6. Izbor sirovina je proširen na sve materije koje u sebi sadrţe ugljene hidrate ili masnoće bilo biljnog ili ţivotinjskog porekla. autori su se odnosili prema zadatoj temi definišući je i kao «Hemijsko inţinjerstvo i biotehnološki procesi sa ekološkim konsekvencama».2 ALTERNATIVNA EKOLOŠKA. TEĈNA GORIVA Potreba za premošćavanjem problema iscrpljivanja neobnovljivih prirodnih resursa. U opciji su sve ugljenohidratne i uljane biljne vrste. kozmetiĉka sredstva. relativno kvalitetnim kadrovima i relativno dobrom opremom (proseĉne starosti 5-15 godina). kao i drugih alternativnih pogonskih goriva poklanja sve veća paţnja. u ovom dokumentu smo se orijentisali na vojvoĊanski agrar kao sirovinsku bazu razvoja biotehnoloških rešenja koja pokrivaju kako probleme supstitucije neobnovljivih energetskih goriva obnovljivim. Obzirom da se proizvodnja uglavnom bazira na uvoznim sirovinama. a njenim ukljuĉivanjem u prioritete zatvara se krug proizvodnje hrane. a oko 25% u liĉnu i opštu potrošnju. organizacionom i regulativnom smislu. te bi buduće investicije praktiĉno trebalo usmeriti u izvozno orijentisane kapacitete. pa se nedostajuće koliĉine uvoze. što još više usloţnjava neracionalna potrošnja usled niske cene elektriĉne energije i nedostatka kapitala. Reciklaţa otpadnih masnoća posebno dobija na znaĉaju imajući u vidu potencijalne opasnosti od njihovog nekontrolisanog izlivanja u vodotokove ili pak od njihove upotrebe u ishrani domaćih ţivotinja. srpske regije sa najizraţinijim sirovinskim potencijalom za modernu biotehnološku proizvodnju. relativno dobrim sistemom kvaliteta i domaćom i stranom traţnjom. kako u tehnološkom. Ovi objekti su u toku bombardovanja bili i najviše oštećeni. sirćetnu kiselinu. dobijaju sve više na znaĉaju u periodima kada se na trţištu fosilnih teĉnih goriva javljaju ovako znaĉajni udari kao što je sluĉaj u 2005.1 UVOD Ekologija i hemijsko inţinjerstvo su oblasti komplementarne po svom polju delovanja. Bazna hemijska industrija i preraĊivaĉka preduzeća proizvode metanol. godini. tako i u poslovnom. U hemijskom kompleksu najrazvijenija je proizvodnja lekova i kozmetiĉkih proizvoda. lekove.8%). tako i pozitivnim ekološkim konsekvencama koje iz takvih opredelenja i delatnosti treba da резултују. sadašnja proizvodnja veštaĉkih Ċubriva i sredstava za zaštitu bilja ne zadovoljava potrebe poljoprivrede.

Hemijskim putem iz njega se moţe dobiti široka paleta proizvoda koji se danas iskljuĉivo dobijaju iz nafte. Dakle. Postoji kontradiktornost u vezi zaštite stanovništva od siromaštva i nedostatke energije sa jedne strane i neracionalnog korišćenja energije do kojeg dolazi usled nerealno niske cene energije. sa stanovišta emisije štetnih materija. dostigne i 75%. 6. a za prehrambene i farmaceutske svrhe kao sirovina korišćene su ţitarice i druge kulture bogate ugljenim hidratima (krompir.. Zaštita ţivotne okoline. što znaĉi da je energija koja je sadrţana u toni etanola veća od energije potrebne da se ona proizvede. broj zemalja koje proizvode etanol za gorivo se povećao na 13 zemalja u svetu.2 Biodizel Rast cena nafte u poslednje vreme istakao je u prvi plan ĉinjenicu da je nafta postala tako znaĉajna za najrazvijenije zemlje da su strateški i politiĉki motivi dobili nesrazmerno velik znaĉaj na globalnom trţištu nafte potiskujući u drugi plan osnovne ekonomske motive. sam nametnuo i kao energent i kao hemikalija. 85 . Sagorevanjem ne nastaju štetni produkti pa je ekološki potpuno bezbedan. Australiji i Japanu. i u našoj zemlji su poĉela istraţivanja u tom pravcu. ovo stovremeno znaĉi i smanjenje prihoda od poreza koji bi delom mogao biti usmeren u pravcu unapreĊenja oĉuvanja ţivotne sredine.2. obuhvata i sekundarne troškove vezane za vek eksploatacije energetskih izvora. Do ovoga je došlo iz više razloga. Prema analizama MeĊunarodne agencije za energiju ukazuje se da će porast cene nafte iznad 18 USD/barel usloviti da zavisnost zemalja OECD od proizvoĊaĉa nafte iz OPEC poraste sa sadašnjih oko 30% na preko 57% sa tendencijom da do 2010.1 Bioetanol Povećanje proizvodnje etanola u svetu vezano je za upotrebu etanola kao alternativnog. u energetskom smislu. u cilju povećanja ţivotnog standarda stanovništva bilo bi poţeljno da cena energije bude niska i na taj naĉin omogući energetsku dostupnost svim kategorijama stanovništva. god. Istovremeno kratkotrajna energetska ispitivanja su pokazala da se. itd). Tajlandu. Tradicionalno se za to koristila melasa šećerne trske i melasa šećerne repe. Prema podacima iz 2003. Kao baza za proizvodnju etanola fermentacijom mogu da posluţe sve sirovine koje sadrţe ugljene hidrate. Naroĉito je znaĉajan za proizvodnju ekološki prihvatljivog antidetonatora tzv. po prirodi stvari. U ovakvoj situaciji etanol se. Ovaka iskustva su pre svega odraz nekritiĉkog prilaza i haotiĉne situacije u prvim momentima suoĉavanja sa problemom. sirak.5 DM/l istovremeno je cena nerafinisanog ulja bila ispod 1. Dok je cena D-2 goriva dostizala na slobodnom trţištu vrednost od preko 2.0 DM/l. Ima sve širu primenu u farmaceutskoj industriji. Pre svega disparitet cena D-2 goriva i nerafinisanog ulja je bio nerealan. U prometu se našlo gorivo koje je plasirano pod nazivom «biodizel» a predstavljalo je mešavinu D-2 goriva i nerafinisanog sojinog ulja. topinambur. Rezultat svega je nastanak izuzetno osetljivog trţišta sklonog panici i prenaglašenog reagovanja. a prema predviĊanjima oĉekuju se znaĉajne investicije i nova postrojenja u SAD. Razlog za svetski trend povećanja korišćenja goriva na bazi etanola je izmeĊu ostalog i taj što etanol ima pozitivan neto energetski bilans. Kini. Suoĉeni sa nedostatkom dovoljne koliĉine D-2 goriva na trţištu. MeĊutim. u Indiji. On ispunjava sve najbitnije uslove za neograniĉenu primenu: Moţe da se koristi za pogon motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Mora se reći da su prva iskustva bila izuzetno nepovoljna. «ekološkog» goriva.6. ovakve mešavine mogu koristiti uz neznatno smanjenje snage motora i neznatno povećanje potrošnje goriva (5-10%). Evropskoj Uniji.2. ETBE (etiltercijarni butiletar).

B12.2. C. primenjenih agromeliorativnih mera i fiziĉko-hemijskih svojstava zemljišta. B1. Ništa manje nisu interesantne gljive i bakterije. 6. sadrţaj azota i fosfora u zrnu kukuruza i pšenice. ali u zavisnosti od tipa zemljišta. Štetne posledice korišćenja hemosintetiĉkih pesticida usmerile su ĉoveka da se okrene biosintetiĉkim. Azotobacter. Klebsiella planticola i druge su diazotrofne. jer bakterije i gljive produkuju fosfataze koje mineralizuju organske fosfate. E). biorodenticide . klijavost i biomasu. 6. Ca. B2.za suzbijanje štetnih insekata. Azotobacter chroococcum je u inokulaciji sa pojedinim sojevima pozitivno uticao na visinu pšenice. bioakaricide . kardijaka itd. antineoplastiĉnih.3 Biopesticidi Biopesticidi su biosintetiĉke bioaktivne materije koja se primenjuju radi suzbijanja mikroorganizama. pokazuju rezultati istraţivanja. TakoĊe su interesantni kao imunomodulatori (imunostimulatori ili imunosupresori) producenti hepatoprotektivinih supstanci. kako producenata netoksiĉnih tako i toksiĉnih jedinjenja u cilju što preciznijeg odreĊivanja njihove hemijske prirode i bioaktivnih svojstava. Pseudomonas i Flavobacterium.2. vitamina. antifungalnih. antidijabetogenih supstanci. Azospirillum. Posledice su povećanje plodnosti zemljišta. smanjena upotreba skupih azotnih Ċubriva.5 Biosintetiĉke bioaktivne supstance Interesovanje za mikroorganizme kao producente biološki aktivnih materija seţe daleko u prošlost. što je znaĉajno u oplemenjivanju sorti pšenice na poleganje. malarija. Prema vrsti štetnih agenasa mogu se podeliti na: biofungicide . Biljke lako usvajaju fosfor. kao potencijalni producenti antibiotiskih (antivirusnih. koji su štetni za ĉoveka i njegovu ekonomiju.za suzbijanje štetnih nematoda. korova i drugih bioloških agenasa. B6. itd). grinja. polisaharida i pigmenata. procenat i sadrţaj fosfora u biljkama kukuruza utiĉu i Bacillus. lakše usvajanje fosfora. alge. Azotobacter chroococcum i Azospirilum lipoferum su pozitivno uticali na proizvodno-tehnološki kvalitet šećerne repe. Na zemljištima našeg klimata pokazano je da zavisno od soja bakterije i fiziĉko-hemijskih svojstava zemljišta inokulanti sa diazotrofima mogu da zamene i do 60 kg mineralnog azotnog Ċubriva po hektaru.4 Biofertilizatori U gajenju biljaka biofertilizatori mogu biti alternativa i/ili dopuna mineralnim hranivima.suzbijaju fitopatogene i saprofitne gljive.2. nematoda. gljive. U poslednje vreme intenziviraju se napori na dobijanju što većeg broja mikroalgalnih izolata.za suzbijanje štetnih grinja i drugo. bioinsekticide . biljne vrste. Inokulacija sa diazotrofima i fosfomobilizatorima. 86 . insekata. asimbiontske. lišajeve u terapeutske svrhe koristeći upravo biološki aktivna svojstva ovih mikroorganizama. Ĉoveĉanstvo je veoma rano nauĉilo da koristi bakterije. Pored svih dosada navedenih znaĉajnih elemenata u farmaceutskoj primeni. izuzetno je bogat izvor vitamina (provitamina A. sadrţaj azota u biljci. alkaloida. sadrţaj fosfora i azota u zemljištu. Mg. koncentracije bakterijskih ćelija u inokulantu. hormona. Poslednju reĉ u ovakvim istraţivanjima svakako daju molekularni biolozi koji prepoznavanjem i lociranjem odreĊenih gena mogu genetskim inţenjeringom dati odgovore na mnoge do sada nerešive medicinske probleme kao što su kancer. antibakterijskih. prirodnim bioaktivnim agensima u borbi protiv štetoĉina. Inokulacija semena kukuruza Bacillus megaterium-om pozitivno utiĉe na duţinu. SIDA. proteini spiruline su sa visokim sadrţajem esencijalnih amino-kiselina.za suzbijanje korovskih biljaka. itd. Pseudomonas.6. Mikroorganizmi produkuju biološki aktivne materije delujući stimulativno na rast i razviće biljaka. Jedna od najĉešće korišćenih cijanobakterija u farmaciji i medicini je Spirulina platensis. bionematocide . glodara. zatim antiholesterolemika. antioksidanasa. mase suve materije. Fe. Zn). Efekat inokulanta zavisi od: soja bakterija. znaĉajno utiĉe na povećanje prinosa. minerala (K.za suzbijanje štetnih glodara. Pojedini sojevi su smanjivali visinu biljke. antiinflamatornih. masu. bioherbicide . Na povećanje duţine biljke. azotofiksirajuće bakterije koje se smatraju efikasnim bioferti-lizatorima.

a ako bi radile 320 dana godišnje mogle bi proizvesti 27.3. ili barem biodestruktibilnih plastiĉnih materijala. Fabrike etanola u Zrenjaninu i Ĉoki više ne rade. Ako bi fabrike radile 260 dana mogle bi proizvesti 22. u poslednje vreme se intenzivno traga za ekološkom alternativom hemosintetiĉkim plastiĉnim materijalima. i još uvek skupljih. u 2005. šećerne repe oko 4 tone. UporeĊujući ukupni godišnji kapacitet fabrika etanola u AP Vojvodini 21. na oko 70% površina. Ovaj podatak ohrabruje. fabrike etanola proizvele samo oko 27% od koliĉina koje su mogle proizvesti. sirak itd.46 x 103 hl . U Vojvodini se najviše gaje ţitarice. Ako se ova proizvodnja prevede u hl to iznosi 5. Fabrike su podignute u razliĉito vreme. Naime. Stari pogon etanola u Crvenki je 87 . od ĉega je 52% crnice.620 x 103 hl . Ovaj zalivni sistem omogućava navodnjavanje pola miliona hektara i dobijanje više od jedne ţetve godišnje. Standardi EU zahtevaju proizvodnju biodegradabilnih.3 BIOETANOL 6. godini poĉele da rade punim kapacitetom. «Kadaks« u Crvenki i »Lukas« iz Bajmoka malog kapaciteta. suncokreta 2. dok su fabrike u Srbobranu. a industrijsko bilje na oko 20% površine.3. ali ekološki kompatibilnih plastiĉnih materijala sintetisanih od strane mikroorganizama.840 x 103 hl moţe se zakljuĉiti da su u 2004. Kao najperspektivniji istraţuju se i delimiĉno već primenjuju poli-beta-hidroksialkanoati. Analizirajući podatke date u tabeli 1 moţe se zakljuĉiti da se u fabrikama etanola u AP Vojvodini dnevno moţe proizvesti 87. To znaĉi da je iskorišćenost kapaciteta fabrika etanola u 2004. u vreme kada su graĊene i kada je kupovana oprema bile su savremene i na nivou tadašnjih nivoa saznanja u tehnologiji etanola.988 tona etanola što iznosi oko 18. Koji su razlozi za to teško je jednostavno odgovoriti. Posebno treba naglasiti da su sorte i hibridi semena domaće selekcije Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu veoma cenjeni i na stranom trţištu. godini u AP Vojvodini je proizveneno 4.3. 6.78 miliona hektara kvalitetnog zemljišta (84% ukupne površine).649 tona etanola. MeĊutim. Svaka od njih. valerijanske i drugih masnih kiselina. 6. soje oko 2 tone. od ĉega je 591 km plovnog puta. Višegodišnji prosek prinosa po hektaru je sledeći: kukurza oko 6 tona. Svakako da je zanaĉajan potencijal daljeg razvoja kanalska mreţa hidro-sistema Dunav-Tisa-Dunav u duţini od 930 km.). god. a dobre prinose daje i drugo industrijsko bilje (tritikale. Alternativa je naĊena u mikrobnim rezervnim materijama tipa polimera masnih kiselina ili nekih drugih materija. Dalja izgradnja sistema za navodnjavanje je u toku. godini prema navedenoj statistici proizvedeno je 14.996 x 103 hl .4 Stanje opreme Stanje opreme u fabrikama etanola u AP Vojvodini je razliĉito od fabrike do fabrike.2 tona. Ove dve fabrike mogu da proizvedu oko 90% etanola od ukupne proizvodnje u AP Vojvodini). što se postiţe blendovanjem za sada još uvek jeftinijih plastika proizvedenih na bazi neobnovljivih resursa kao što je nafta.2 Proizvodnja bioetanola 6. obimnu i relativno jeftinu sirovinsku bazu. koji imaju termoplastiĉne osobine. u 2004. U AP Vojvodini obradive površine iznose 1. 6. jer ukazuje na ĉinjenicu da su fabrike etanola u 2005.3.888.000 hl .6. godini iznosio samo 27%. pošto se ispostavilo da su unošenjem u prirodno ĉovekovo okruţenje prouzrokovali niz ekoloških problema.6 Biosintetiĉki biodegradabilni termoplastiĉni materijali Pod pritiskom javnosti.3 SWOT analiza proizvodnje etanola u Vojvodini Najveće kapacitete i mogućnosti proizvodnje etanola imaju fabrike »Panon« iz Crvenke i »Alpis« iz Kovina.780 x 103 hlo. Sve fabrike etanola u AP Vojvodini (navedene u tabeli 1) su privatizovane i jedini podatak o koliĉini proizvedenog etanola u toku 2004 godine je Statistika AP Vojvodine.1 Uvod U proizvodnju bioetanola mogu da se ukljuĉe samo one zemlje koje poseduju pogodnu.2. pšenice oko 5 tona. polimeri buterne.

II Koncentrisan nepreĉišćen etanol. najveći broj meĊu njima je na studijama poloţio tehnologiju etanola na smeru Mikrobioloških procesa Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu. Kvalitet etanola i potencijalna primena u zavisnosti od pojedinih kvalitetnih grupa Kvalitet Potencijalna upotreba etanola I Sirovi etanol. Tabela 6. visoke cene. nepreĉišćen. IV Rektifikovani etanol za proizvodnju ţestokih alkoholnih pića.apsolutizaciju. što za sada nije ekonomski isplativo. a zatim se iz reakcione smeše odvaja ETBE frakcionom destilacijom. U Srbobranu fabrika etanola je na bazi ţitarica i melase. U ovom pogonu. smeša etanola i butena (dobijenog iz nafte) se prevodi u ETBE katalizovanom reakcijom. ţitna votka). kao i za proizvodnju ţestokih alkoholnih pića gde su tragovi arome nepoţeljni. Sama proizvodnja je relativno jednostavna. ovaj kvalitet etanola je doţiveo i najveću ekspanziju u zadnje tri decenije. Analize ovog tipa izvodi obuĉen i struĉan kadar iskljuĉivo instrumentalnim metodama. jer se za veće uĉešće moraju vršiti rekonstrukcije na motoru. slabo preĉišćen etanol. Na osnovu podataka uoĉava se da etanol kvaliteta IX ne sme da sadrţi estre. Osnovna namena ovog kvaliteta je dodatak gorivima ili proizvodnja ETBE (etil-tercijalnog butilestra) kao zamena za tetraetilolovo u gorivima ili kao sirovina u petrohemijskoj industriji. Dobijen iz sirovina sa skrobom (ţitarica) ili kao destilat vina. Po obimu proizvodnje. da se preĊe na korišćenje bezolovnog benzina. X Bezvodni veoma preĉišćen etanol. U tabeli 6.3. meĊuproizvod za dalje preĉišćavanje i koncentrisanje. Ĉesto se koristi za korekciju sadrţaja etanola u voćnim vinima. bez obzira na njegovu dugogodišnju praksu i opremu koja se kontinualno popravlja i rekonstruiše proizvodi se takoĊe rafinisani etanol prve klase kvaliteta. IX Bezvodni etanol proizveden kontinualnom vakuum-destilacijom iz binarnih i ternarnih smeša. III Koncentrisan. moguće je preko ovog jedinjenja sve viškove etanola plasirati na svetsko trţište. Naime. Fabrika je novijeg datuma. V-VIII Rektifikovan veoma preĉišćen etanol.rekonstruisan više puta i moţe da preraĊuje skrobne sirovine na savremen naĉin (uz kontinuelnu termiĉku pripremu sirovina). Pogon etanola u »Alpis« u Kovinu proizvodi rafinisani etanol prve klase kvaliteta na bazi melase. Zamah u proizvodnji ETBE je nastao posle odluke EU. metanol i ostatak posle isparavanja. Koristi se u medicinske svrhe i kao rastvaraĉ za esencije i boje. klasiĉnu fermentaciju i rektifikaciju i rafinaciju. Ima primenu u proizvodnji ţestokih alkoholnih pića ili kao konzervans u prehrambenoj industriji. Fabrika etanola »Lukas« u Bajmoku preraĊuje ţitarice i melasu u rafinisani etanol. pre svega gasnom hromatografijom. Pored diplomiranih inţenjera tehnologije u ovim fabrikama rade 88 . proizveden iz grupe VIII. proizvodi rafinisani etanol prve klase kvaliteta. kod kojih je poţeljna blaga aroma sirovine kao karakteristika pića (viski. moţe se koristiti kao sirovina u hemijskoj industriji ili za sušenje . za farmaceutske i kozmetiĉke namene. Na osnovu navedenog moţe se zakljuĉiti da svih šest fabrika etanola u AP Vojvodini raspolaţu opremom u kojoj se moţe proizvesti rafinisani etanol najboljeg kvaliteta. proizvodi etanol iz melase najboljom dostupnom tehnologijom tako da se proizvodi rafinisani etanol prve klase kvaliteta. MeĊuproizvod. najĉešće sa benzenom.1.5 Ljudski resursi U svih šest fabrika rafinisanog etanola proizvodnjom rukovode diplomirani inţenjeri tehnologije. Ovaj stari pogon proizvodi veoma kvalitetat etanol iz skrobnih sirovina koji se moţe koristiti za proizvodnju votke i drugih alkoholnih pića na bazi rafinisanog etanola. 6. dţin. Novi pogon »Kadaks« u Crvenki. rum.1 je prikazan uobiĉajeni kvalitet etanola koji se nalazi u meĊunarodnom prometu. Zahvaljujući izuzetno dobrim karakteristikama ETBE kao antidetonatora. Etanol prve klase kvaliteta se dalje moţe preĉišćavati i koncentrisati. Veće uĉešće etanola omogućeno je proizvodnjom ETBE (etilen-tercijalni butiletar). Korišćenje etanola kao dodatka benzinu limitirano je sa 10-15% uĉešća u mešavini. MeĊuproizvod za dalju preradu.

vodoprivredi 15.480 t dizel goriva. Proizvodnja i potrošnja nafte imala je sliĉan trend kao i proizvodnja i potrošnja ukupne energije ali posebno treba ukazati na obnovljive izvore energije koji postaju ssve znaĉajniji faktor. 6. TakoĊe. kao najznaĉajnijih rafinerijskih derivata. S obzirom na već postojeće potencijale u proizvodnji alkohola. a prema prognozama. su sledeće: za benzin oko 2. kao i na izvesna iskustva nauĉno-istraţivaĉkih timova u oblasti biotehnoloških procesa. reĉnom. Procenjuje su da će potrošnja nafte 2010.355. ţelezniĉkom i vazdušnom saobraćaju godišnje se troši oko 1. godini iznosila je oko 4. kroz angaţovanost na projektima optimizacije hemijske proizvodnje na bazi sirovina iz domaćeg agrara. prognozirane godišnje stope rasta globalne potraţnje benzina i dizel goriva. Treba istaći da se primaju i mlaĊi diplomirani inţenjeri sa ciljem da se omogući blagovremeno aktivno pripremanje inţenjera za voĊenje proizvodnje etanola. ĉak 103 miliona barela dnevno. Neophodno je da se unapred planira usavršavanje postojećeg i formiranje novog kadra u skladu sa savremenim tendencijama razvoja u ovoj oblasti. Za realizaciju operacija u poljoprivredi.diplomirani mašinski i elektroinţenjeri koji se brinu o opremi i odrţavanju automatike na opremi. U svetskoj potrošnji primarne energije nafta je uĉestvovala sa oko 35%. ovaj problem bi se mogao rešiti otvaranjem referentnog centra pri Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu. gas sa oko 18%. u zavisnosti od vrste i tipa poljoprivredne kulture koja se koristi kao sirovina Praćenje prinosa i kvaliteta etanola je neophodno. a 2020. Pri tome treba zadrţati sve standardne metode u praksi dopunjujući ih novim metodama. posebnu paţnju treba posvetiti formiranju pilot-postrojenja ili pri pogonima.5 miliona tona. (pre svega domaće proizvodnje . Formiranje referentnog centra na Univerzitetu u Novom Sadu 5.000 t. ali jedno je zajedniĉko za sve. koji bi razvijao instrumentalnu analitiku i sinhronizovao aktivnosti na ovim kompleksnim i znaĉajnim istraţivanjima. Prema prognozama potrošnja nafte 2010. šumarstvu 20. U drumskom.7 %. a posebno verifikovanim u svetu (ISO i AOAC). za najoptimalnije uslove pripreme sirovina. 4. kod nas.3. Ovde bi prioritet trebalo dati formiranju timova i podizanju kompetencija eksperata. gde postoje iskustva sliĉnih biotehnoloških procesa ili pri univerzitetskim laboratorijama. godine kod nas bi trebalo da dostigne nivo od oko 6 miliona tona godišnje. Marketing bioetanola na teritoriji AP Vojvodine praktiĉno ni ne postoji što povlaĉi potrebu razvojnih analiza. Razvoj menadţmeta i marketinga 89 . kako potencijalnog trţišta. Optimizacija fermentacije 3.600 t dizel goriva. tako i sistema upravljanja u ovoj oblasti.300 t. godišnje je potrebno obezbediti oko 520. Potrošnja energije u svetu raste iz dana u dan i pored niza mera koje se preduzimaju u cilju racionalizacije potrošnje energije u svim oblastima ljudske delatnosti. gde se odvija dugogodišnji istraţivaĉki rad u ovoj oblasti. ukupna svetska energetska potrošnja do 2020. naroĉito kada se uvode nove kulture i/ili sorte za proizvodnju etanola. godine porašće za blizu 50%. EU i regionu Potrošnja nafte u našoj zemlji u 2000. Broj diplomiranih inţenjera u fabrikama etanola zavisi od kapaciteta fabrike.2 % i za dizel goriva oko 2. 6.6 Aktuelne tendencije u svetu. potrebno je sistematski ispitati već postojeće kulture i njihove razliĉite sorte i hibride.465. S obzirom na postojanje struĉnog kadra. Potrošnja energije u svetu danas iznosi preko 9. svi innţenjeri rade najmanje 10 pa i 20 godina u ovim fabrikama. dostići 96 miliona barela dnevno. Sistematska ispitivanja i pronalaţenje najekonomiĉnijih uslova za proizvodnju bioetanola. trebalo bi istraţivanja usmeriti u pravcu sledećih razvojnih programa.7 Prioriteti razvoja Prioritetni razvojni projekti trebalo bi da obuhvataju istraţivanja optimizacije proizvodnje siirovina za preradu i biotehnoloških procesa proizvodnje bioetanola.3. a do 2060.Institut za ratarstvo i povrtarstvo).500 mTEN (miliona tona ekvivalenta nafte). ugalj sa oko 24%.600 t benzina i oko 1. Ispitivanje prinosa i kvaliteta etanola S obzirom na kvalitet zemljišta u AP Vojvodini. obnovljive energije sa oko 17% i nuklearna energija sa oko 6%. Za ova istraţivanja neophodna je odgovarajuća oprema (GCMS) i obuĉen kadar. godine porašće za oko 3 puta. Pritom. Optimizacija proizvodnje i pripreme sirovine za fementaciju 2. uz preporuku inoviranja opreme i obuke mladih istraţivaĉa u inostranim biotehnološkim centrima i laboratorijama: 1.

30 % na teţinu disaharida i 54. kao i mogućnost proizvodnje alternativnih sirovina.3.08-0. moţe dobiti skoro hemijski ĉist ugljen-dioksid.40-0. kalijumpermanganata rastvor. Pri biohemijskoj jednaĉini fermentacije CO2 iznosi 95. dţibra.9 Zakljuĉak Na osnovu svega reĉenog moţe se zakljuĉiti. minerali. ugljene hidrate. 6. Ugljen-dioksid sadrţi vazduh. kao što su: sirak za zrno.95 (pri 0 C).09% na CO2) i tragovi aldehida. vodenu paru.6. Kritiĉna temperatura za transformaciju ugljen-dioksida u ĉvrsto stanje je 56. Na osnovu navedenog moţe se zakljuĉiti da se. estre. to jest 48. tradicija u proizvodnji alkohola. odliĉna sirovinska baza za proizvodnju etanola: melasa. Po efikasnosti preĉišćavanja ugljendioksida od primesa moţe se predloţiti sledeće: aktivni ugalj silikagel voda rastvor. jednoćelijskih proteina. kalijum-dihromata sintetiĉki zeolit NaA. Smatramo da bi bilo veoma korisno da se glavni otpadni materijal fabrika etanola. posle veoma jednostavnog ĉišćenja. dţibra obogaćuje ćelijama kvasca koje se umnoţavaju tokom fermentacije. glicerola i betaina. a vodena para i navedene primese mogu izazvati koroziju ovih ureĊaja.8. ona se moţe koristiti kao polazna sirovina za proizvodnju: Ċubriva. metana. minerale i vitamine. osušen i komprimovani ugljen-dioksid se koristi u prehrambenoj industriji u procesima gaziranja: bezalkoholnih napitaka.3. aldehide. kalijumovih soli. etanol. u zavarivanju i livenju. Veliki procenat visoko-kvalitetnog zemljišta. pored etanola nastaje u znaĉajnim koliĉinama i ugljen-dioksid.50% na teţinu etanola.20% na teţinu skroba.40% na CO2). pre svega za gorivo. posle prerade koristi kao stoĉna hrana za mokri tov stoke.80% teţinskih na CO2).0 C. Pri temperaturi od 30 C i pri atmosferskom pritisku 1 kg CO2 ima zapreminu 0. proteini. tradicija u proizvodnji sorti i hibrida semena. MeĊitim. postojeći struĉni kadrovi. 6. vitamini ostaju u dţibri.1 Otpadne vode Otpadne vode fabrike etanola u najvećem broju fabrika u AP Vojvodini rešene su tako što se koriste za navodnjavanje polja oko fabrika. Poslednjih godina primena ugljen-dioksida se znaĉajno proširila u obradi metala rezanjem. celuloza. ţitarice (posebno kukuruz. a to su ugljeni hidrati. omogućili bi lako i brzo oporavljanje i prilagoĊavanje proizvodnje etanola. penušavih vina. 51.8.564 m3. organske kiseline. kalcijum-hlorid. Preĉišćen. Poznata je ĉinjenica da postojeća tehnologija etanola iz sirovina uspeva da iskoristi samo najmanje vrenu komponentu. Svi ostali delovi sirovine.8 Analiza uticaja na okolinu 6. Kritiĉna temperatura za komprimovanje CO2 je 1. prema Gej-Lisakovoj jednaĉini: C6H12O6 2C2H5OH + 2CO2 i zato mu se posvećuje posebna paţnja. 90 .3. adsorpcija sa silikagelom.8. ali one ne prelaze 0. Pri temperaturi 12-15 C potrebno je obezbediti natpritisak od 60-65 bara da bi se ugljen-dioksid preveo u teĉno stanje sa gustinom 0.2 Dţibra kao sekundarna sirovina Dţibra je u osnovi balastni materijal. Za sušenje ugljen-dioksida primenjuje se vodeni rastvor sumporne kiseline.85% na teţinu monosaharida.6 C. estri (0. da je AP Vojvodina sa svih aspekata veoma pogodna teritorija za proizvodnju bioetanola. koji nastaje u 10-13 puta većim koliĉinama od etanola.03-0. sirak šećerac i topinambur.3. hemiceluloza.3. amonijum-sulfata. pšenica i tritikale). U hermetiĉki zatvorenim fermentorima dobija se ugljen-dioksid ĉistoće 99. aktivnog uglja. Ćelije kvasca sadrţe proteini. 6. Pri povišenom sadrţaju vazduha narušava rad postrojenja za obradu ugljen-dioksida. šampanjca i mineralnih voda. kalijumovog Ċubriva.3 Sporedni proizvodi pri proizvodnji bioetanola Tokom fermentacije.6%.00-99. Ovde treba dodati i ĉinjenicu da se kod prerade skrobnih sirovina.50%. kiseline (0. Kao primese u ugljen-dioksidu mogu biti: etanol (0.

radi poboljšanja sastava izduvnih gasova. kao i iskorišćeno ulje iz prehrambene industrije i domaćinstava. koja je trebalo da preraste u Standard. b) Ekološki aspekt Ekološki aspekt izraţen kroz uticaj goriva na ţivotnu sredinu. Prema reĉima Austrijskog instituta za biogoriva (Austrian Biofuels Institute). evidentna su i manja zagaĊenja lokalnog vazduha sa sumpornim jedinjenjima. a odnosi se pre svega na supstituciju uvoza nafte ili naftinih derivata domaćim proizvodima. Izostajanje spoljnih troškova opravdava inicijativu da proizvodnju biodizela treba osloboditi od poreza ili je podsticati na drugi naĉin. ekološkog. Treba naglasiti da je i u Srbiji u pogledu standarda nešto uraĊeno. kao što je ulje uljanih biljaka. Osim toga. Zahvaljujući izuzetno visokoj biorazgradljivosti smanjeni su rizici kontaminacije vode i zemljišta. ozbiljno je dovedeno u pitanje kvalitetno podmazivanje delova motora koje po svojoj funkciji treba da obavlja gorivo. te se moţe smatrati nekom vrstom aditiva u fosilnom dizelu. pokrenut je postupak usvajanja Standarda o gorivima za motorna vozila.2 Prednosti biodizela Globalno posmatrajući. TakoĊe. ĉime se ĉuvaju rezerve fosilnih goriva i umanjuje rizik od snabdevanja. moţe se evidentirati kroz podatak da se korišćenjem biodizela globalno utiĉe na smanjenje efekta “staklene bašte”.) 6. Ovome treba dodati i relativno jeftinu tehnologiju prerade. 91 . Imajući u vidu tendencije smanjenja sumpora u D-2 gorivu. Pri tome treba naglasiti ocenu da je biodizel pogodno gorivo za sve veliĉine dizel motora o ĉemu svedoĉe i brojna odobrenja za korišćenje ovog goriva od strane proizvoĊaĉa motora. Za osnovu je uzet standard Evropske Unije EN 14214 i imaće oznaku JUS EN 14214. Makroekonomski aspekat je moţda još vaţniji i znaĉajniji. dovoljno ukazuje na znaĉaj iznalaţenja ekonomski prihvatljivog rešenja. a) Tehniĉki aspekt Biodizel predstavlja visokokvalitetno gorivo za dizel motore. pre svega iz uljarica (uljana repica. Odgovor leţi u razvoju primene obnovljivih energenata koja će biti alternativa za teĉna fosilna goriva. i to: tehniĉkog. Neosporna je ĉinjenica da je materijalni i energetski bilans proizvodnje biodizela izrazito pozitivan. nedavno je reakivirana komisija sa ciljem da dovrši rad na Standardu.6. U tom pogledu biodizel moţe da doprinese poboljšanju svojstva podmazivanja. d) Ekonomski efekat Ekonomski efekat je moţda najinteresantniji.4. Rezultati do kojih se došlo ukazuju da je moguće proizvesti teĉno gorivo na bazi biljnih ulja koje moţe uspešno da zameni D-2 gorivo na bazi nafte. c) Energetski aspekt Energetski aspekt se moţe sublimisati u ĉinjenicama da je biodizel obnovljiv izvor energije i da se korišćenjem biodizela smanjuje potreba za fosilnim dizelom. soja i dr. izmeĊu ostalih DIN 51606. suncokret. problematika biodizela se moţe posmatrati sa ĉetiri aspekta. Istraţivanja mogućnosti supstitucije dizel goriva biljnim uljima se u Evropi rade već duţi niz godina.1 Biljna ulja kao sirovina za teĉna goriva Sve veća zavisnost Evrope i ostalog sveta od glavnih izvoznica nafte. jer u sebi sadrţi i mikro i makroekonomiju. Usvojena je tehniĉka preporuka TP-13 BD. Ovome je doprineo u velikoj meri dobro definisan Standard kvaliteta. Izlaz se nazirao u biotehnološkim postupcima proizvodnje teĉnih goriva iz obnovljivih izvora.4 BIODIZEL 6. Krajem 2004. kao neophodni dodatak. zbog obezbeĊenog kruţenja ugljen dioksida ĉime je onemogućeno njegovo nagomilavanje u atmosferi (biodizel je ugljendioksidno neutralan). koji predstavlja podsticaj za otvaranje novih radnih mesta i na taj naĉin nova zapošljavanja i stvaranje novih vrednosti. biodizel predstavlja najbolje do sada napravljeno gorivo za dizel motore. Ova istraţivanja je pospešila i ĉinjenica da je proizvodnja hrane u Evropi postajala sve problematiĉnija. Sa mikroekonomskog aspekta treba imati u vidu relativno jeftinu sirovinu. energetskog i ekonomskog.4. metil estri masnih kiselina (MEMK) za dizel motore. ÖNORM C1190 i EN 14214.

a RNP oko 3. tokom 2003.3 Potrebe za teĉnim gorivima Srbija nije bogata energetskim potencijalima. njihovo dobijanje. ekstrakcijom i kombinacijom ceĊenja i ekstrakcije. Osnovni raspoloţivi energetski izvori su rezerve uglja i hidropotencijal.000 tona. U uljari "Mladost" u Šidu instalirano je 6 presa ruske proizvodnje.1 Analiza tehnoloških celina za proizvodnju biodizela u Srbiji Biljno ulje iz zrna uljarica proizvodi se u Rerpublici Srbiji u devet uljara i u jednoj sojari.4. biopesticida i drugih bioaktivnih materija. a nove 150 tona/24 ĉasa zrna uljarica. Uz to. godine. 6. Ukupni dnevni kapacitet presa je 420 t/24 ĉasa. katedrama i laboratorijama. Proizvedene koliĉine teĉnih goriva podmiruju potrebe za teĉnim gorivima u poljoprivredi. Godišnji kapaciteti domaćeg zrna su: 380. hidroenergije i novih i obnovljivih izvora energije povećava. Tehnologija proizvodnje ulja iz zrna uljarica uglavnom je zasnovana na kombinovanom postupku: ceĊenje ulja sa presama i ekstrakciji ulja iz pogaĉa.4. dokument «Strategija razvoja energetike naše zemlje do 2020.000 tona. vodoprivredi. godine sa vizijom do 2050. Kapacitet jedne stare prese je 30 tona/24 ĉasa.4. prema poslednjim procenama. godine» usvojen poĉetkom 1997. supstituciju nafte većim korišćenjem uglja. uĉešće nafte se smanjuje u izvesnoj meri. uljnih škriljaca i dr. Od ukupnih koliĉina preraĊene sirove nafte u našoj zemlji oko 75 % preradi «Rafinerija nafte Panĉevo».3%. moţe se reći da je ona vrlo mala i skoro zanemarljiva.000 tona uljane repice. Na primer. Šira primena obnovljivih izvora energije treba da se zasniva na njihovom autonomnom i lokalnom korišćenju u smislu dopune energetskih potreba i zaštite ţivotne sredine.9%. iznose oko 4.000 do 120. biofertilizatora. a u daleko manjoj meri rezerve sirove nafte i prirodnog gasa. šumarstvu. Vrbasu i Somboru.6. u uljari "Vital" u Vrbasu postoji 7 starih (5 je u funkciji) i 3 nove prese (nemaĉke firme "Krupp"). karakterizaciju i primenu koncetrisan je na teritoriji Pokrajine pre svega na pojedinim fakultetima u Novom Sadu. ţeljezniĉkom i vazdušnom saobraćaju. dok se uĉešće prirodnog gasa. prirodnog gasa i novih i obnovljivih izvora energije. nafta i prirodni gas sa oko 1. urana. drumskom. a ostalo su uran. Kapacitet prese je 70 t/24 ĉasa zrna suncokreta. Pojedine uljare primaju svake ĉetvrte godine zrno uljane repice na preradu ulja. novih i obnovljivih vidova energije. godine RNNS je preradila oko 1.4 miliona tona). 6. Što se tiĉe prerade soje moţe se reći da je godišnji kapacitet sojare u Beĉeju 200.000 tona zrna soje. lociranih uglavnom u Vojvodini.4 SWOT analiza postojećeg stanja 6.1 miliona tona sirove nafte.4. Godišnja proizvodnja sirovog ulja od soje iznosi oko 40. To se odnosi na: 92 . predviĊa neophodnost da se odrţi i poveća nivo sopstvene proizvodnje nafte i gasa u zemlji i na bazi koncesija.000 tona soje i 2. Procenjuje se da su slobodni kapaciteti za preradu uljarica 35 do 45 %. CeĊenje ulja obavlja se sa presama. rafinisano ulje. Jestivo. reĉnom. ostatak zrna soje mora da se uveze. kao i svim drugim granama privredne delatnosti u našoj zemlji. Iz zrna uljarica moţe se dobiti sirovo ulje na više naĉina: ceĊenjem (presovanjem). a pogaĉe dostavljaju sojari na dalju preradu. obnovljivi izvori.000 tona suncokreta. U strukturi ukupne potrošnje primarne enrgije najveće uĉešće ima ugalj. moglo bi za tri do ĉetiri meseca devet uljara da prerade celokupnu domaću proizvodnju zrna suncokreta. uljni škriljci.4. ali mogu da cede ulje na presama. One taj posao povremeno i rade. Uljare nisu opremljene za ekstrakciju ulja iz zrna soje. 80. a ostalo «Rafinerija nafte Novi Sad» (na osnovu podataka dobijenih u RNNS.4.57 mTEN u kojima ugalj uĉestvuje sa oko 86. Pošto se sadašnja proizvodnja soje kreće od 100. Što se tiĉe proizvodnje ulja iz zrna uljane repice. biodizela. hidropotencijal sa oko 5%. Ukupne geološke rezerve energetskih sirovina. dobija se u vojvoĊanskim fabrikama u Zrenjaninu. Ukoliko se uzme da je srednji dnevni kapacitet presa 500 t/24 ĉasa.2 Nauĉne institucije i proizvodna preduzeća Istraţivaĉki rad vezan za proizvodnju bioetanola. odnosno na odgovarajućim departmanima. Navedene prognoze su u skladu sa zacrtanom strategijom oslanjanja na domaće energetske izvore.

1.7 kJ što je 2. U okviru celovitog privrednog sistema u Vojvodini znaĉajnim ili manjim delom svojih kapaciteta. Beĉej. 3 je bilo iz oblasti novih tehnologija i sufinansirano je u iznosu od 443. FAKULTET TEHNIĈKIH NAUKA. Novi Sad.91 dinara.4. Vršac.4.80 dinara. godini od ukupno 46 skupova ĉiju je organizaciju sufinansirao Sekretarijata za Nauku i tehnološki razvoj u iznosu od 4.37 puta više od skroba i 2. Organska hemija.595. »Brixol«. »Hemodom«. TEHNOLOŠKI FAKULTET.Institut za inţenjerstvo zaštite ţivotne sredine.2 puta od šećera.3 Tekuće aktivnosti u oblasti novih biotehnologija U 2005.2. U uslovima nepovoljnog odnosa cena degumiranog biljnog ulja i dizel goriva u našoj zemlji. »HINS«. što je prikazano u tabeli 4. racionalna proizvodnja biodizela moguća je jedino od biljnog ulja iz taloga i preradom korišćenih biljnih ulja iz restorana 93 .1.4. Biohemija i hemija prirodnih proizvoda.571.6.920. Novi Sad. Tehnologije ugljenohidratne hrane. . Hemijska tehnologija i zaštita ţivotne sredine. NOVI SAD Katedre: Opšte inţenjerske discipline.godine nauĉno-istraţivaĉke institucije su zapoĉele realizaciju ili su inicirale zajedniĉke projekte iz ove oblasti sa 23 partnerske institucije iz inostranstva. Sremska Kamenica. »Hempro«. 6 je bilo iz oblasti novih tehnologija i sufinansirano je u iznosu od 135.1 6. suncokret i soja.PRIRODNO-MATEMATIĈKI FAKULTET. »Yuco-hemija«. Raspodela po industrijskim granam a i prikazana na slici 4. Vršac: »Hemofarm«. Novi Sad. Od uljanih kultura kod nas se gaje: uljana repica. Inţenjerstvo materijala. ĉijim sagorevanjem jednog grama se oslobaĊa 38.5 t/ha.4. »Oktanoil«. NOVI SAD . Kovin. hemijskom proizvodnjom se bave sledeća preduzeća: »ADECO«. Palić Ukupan broj preduzeća na teritoriji Vojvodine koja nameravaju ili su u toku uvoĊenja novih (bio)hemijskih tehnologija je 49 i iznosi 52% od ukupno 94.000. U 2005.Institut za proizvodno mašinstvo. Baĉki Jarak.00 dinara. »Albus«. »Vulkan guma-BILET«. Opšta i neorganska hemija. Biotehnologije i farmaceutsko istraţivanje. godini od 104 ostvarena uĉešće na skupovima i studijskim boravcima sufinansiranih od strane Sekretarijata za Nauku i tehnološki razvoj u iznosu od 2. Srbobran.Departman za biologiju i ekologiju: Katedra za Mikrobiologiju . Primenjena i inţenjerska hemije.Departman za Hemiju: Katedre: Analitiĉka hemija. I Srbiji se do 90 % uljanih biljaka gaji u Vojvodini gde u setvenoj strukturi uĉestvuju sa blizu 20 % (2003). »Linde gas Srbija«. Proseĉan prinos soje kreće se u granicama do 3 t/ha. U toku 2006. 6.4 Sirovine za proizvodnju biodizela u Vojvodini Ulje je jedna od energetski najbogatijih organskih materija.1.752. NOVI SAD .100. Proseĉan prinosa semena suncokreta kreće se u granicama 3 . Seme suncokreta zavisno od vrste hibrida sadrţi 40-50 % ulja. »Agrohem«. Seme soje sadrţi oko 20 % ulja. Perlez. Bela Crkva.1. Šid. »Chemos«. Proseĉan prinos semena uljane reepice je preko 3 t/ha.7 dinara. Naftno-petrohemijske tehnologije. »Begej-plast«. Seme uljane repice sadrţi 35-45 % ulja. Hemijsko inţenjerstvo. Novi Sad. Kikinda. »Hemik«. »West Pharmaceutical Services«-Beograd.

6% od oranica i višegodišnjih zasada. s tim da je prema preliminarnim podacima u 2003. 10. Alkoholizom se dobijaju metil estri .4. Hidrolizom se dobija glicerin (11 % od teţine ulja) i masne kiseline koje se u industriji koriste samostalno ili reakcijama daju mnogobrojne produkte koji se koriste u hemijskoj industriji. Budapest. Daljom preradom saĉme. 6.849 na 24.1% što znaĉi da imamo rezerve za povećanje obzirom na ostale zemlje.5 Uljarice kao sirovina za proizvodnju hrane. tako i pri višekratnom intenzivnom zagrevanju. boja i lakova.108 na 74. što je u odnosu na oraniĉne površine oko 6%.4. Osim u ishrani biljna ulja se koriste u tehniĉke svrhe za proizvodnju: sapuna i deterdţenata. uljana repica i soja) ĉine 74% površina uljanih biljka. Slovenia VojvoĊanska akademija nauka i umetnosti Razvoj hemijskih metoda analize neonikotinoida i derivata piridinkarboksilne kiseline Fakultet tehniĉkih nauka Tehnološki fakultet Realizacija nadzorno-upravljaĉkog sistema za pogon proizvodnje biodizela iz biljnih ulja Projektovanje strukture polimernih materijala Faculty of Technology and Metallurgy.420 miliona hektara porasle na 20.6 Površine. Za ovu namenu posebno je pogodna soja.8%. Macedonia 6.4. Sadrţaj proteina u plodu ili semenu uljarica znatno je viši od ţita a nešto niţi od zrnenih mahunjaĉa (2028 %).6.726 ha. zbog veće koliĉine belanĉevina (40-45 %) koje su po amino kiselinskom sastavu vrlo sliĉne animalnim proteinima. Budapest.7 %. 11. Hungary Research Group for Technical Analytical Chemistry of the Hungarian Academy of Sciences (HAS). elektroizolacionih i plastiĉnih masa. uljane repice sa 6. ClujNapoca.362 mil. hemikalija i drugih proizvoda Sa aspekta ljudske ishrane je poţeljan veći sadrţaj oleinske na raĉun linolne masne kiseline.2 i 14. U našoj zemlji najveći deo površina pod uljanim biljkama je u Vojvodini (od 72% uljane repice do 90 % soje i suncokreta). godine. Skopje. a u svetu postoje kao «middle oleic tip» sa 60% oleinske kiseline.Tabela 6. Nakon ceĊenja ulja belanĉevine ostaju u saĉmi koja ima i znaĉajan sadrţaj ugljenih hidrata i nešto ulja pa je cenjena koncentrovana stoĉna hrana. našom najvaţnijom uljanom biljkom.704 ha. kozmetici i farmaciji. U našoj zemlji taj udeo je 7. odnosno na 7.biodizel koji je po eksploatacionim karakteristikama na nivou fosilnog dizel goriva. ĉime suncokretovo ulje postaje vrlo sliĉno najkvalitetnijem biljnom ulju masline. Njihova prednost u odnosu na obiĉno ulje je u povećanoj otpornosti na zakišeljavanje.4.godine Institucija Prirodnomatematiĉki fakultet Prirodnomatematiĉki fakultet Naziv projekta Fiziĉko-hemijska ispitivanja novosintetisanih biološki aktivnih jedinica Strukturna i fiziĉka ispitivanja feroelektriĉnih teĉnih kristala i teĉnih kristala oblika banane Partnerska institucija ”Babes-Bolyai” University. Raznoliku primenu omogućava mnoštvo hemijskih reakcija kojim su podloţna ulja. Budapest University of Technology and Economics.19 miliona hektara. kako u procesu ĉuvanja.4. Nova Gorica. ha u 1998-2002. u štamparstvu.godini. Tri njivske vrste (suncokret. Hungary. Obzirom na znaĉaj biljnih ulja i njihovu rentabilniju proizvodnju od masti ţivotinjskog porekla površine pod uljanim biljkama u svetu se znaĉajno povećavaju tako da su površine suncokreta iz perioda 1963-1967. U Vojvodini je to znatno više 7. Površine pod suncokretom. povećanjem sadrţaja proteina dobijamo proteinsko brašno. a soje sa 26. kao tehniĉka biorazgradiva maziva. Romania Research Institute for Solid State Physics and Optics of the Hungarian Academy of Sciences. U nas su već stvoreni takvi hibridi suncokreta sa 80-90 % oleinske kiseline. Faculty of Chemistry and Chemical Engineering.2 Projekti sa partnerskim institucijama iz inostranstva u toku 2006. Cyril and Methodius University. od 7. godine to iznosilo 19. Institute for General and Analytical Chemistry. u 94 . Laboratory for Environmental Research Polytechnic. koncentrate i izolate koji sluţe i za ljudsku ishranu. prinosi i proizvodnja uljanih biljaka u svetu i kod nas U Evropi se gaji manji broj uljanih vrsta i gaje se na ukupno 23.

ali je istovremeno i vrlo otporan na sušu. U Evropi se danas proizvode znaĉajne koliĉine ove vrste goriva sa planom povećanja proizvodnje. a u daleko manjoj meri su rezerve sirove nafte i prirodnog gasa. 6. ĉine soju vrlo bliskom belanĉevinama ţivotinjskog porekla.7 Uljarice u Vojvodini a) Uljana repica Kod nas se pod pojmom uljana repica podrazumeva kupusna uljana repica.ĉetrdesetogodišnjem periodu od 1963-2002.5 Aktuelne tendencije u svetu. suncokret se zahvaljujući svojim biološkim osobinama moţe gajiti i na siromašnijim. jer se ona uglavnom gaji. soja predstavlja strateško oruţje u rukama onih koji je proizvode zbog nekoliko stotina proizvoda koji se dobijaju od nje. Soju ne bi trebalo gajiti na lakim peskovitim zemljištima bez navodnjavanja. No. Prednosti belanĉevina soje su u sadrţaju esencijalnih amino kiselina i boljoj rastvorljivosti u vodi. U tom sluĉaju on u odnosu na druge ratarske kulture.4.. U proizvodnji i korišćenju biodizel goriva prednjaĉi Nemaĉka u Evropi sa proizvodnim kapacitetima od preko 1. Veći deo ukupnih potreba za naftom i naftnim derivatima obezbeĊuje se iz uvoza. kao i drugi usevi najbolje rezultate postiţe na plodnim. Uljana repica je jedina uljana biljka koja se moţe gajiti pri relativno niţim temperaturama jer zahteva manju sumu efektivnih temperatura od drugih uljanih biljka. a takoĊe na slabo zaslanjenim i kiselim zemljištima.4. S obzirom da suncokret stvara veliku koliĉinu organske materije (oko 12 t/ha) najbolje mu odgovaraju plodna i duboka zemljišta dobrih fiziĉkih osobina. Ozimost joj omogućava stabilnije prinose. gajnjaĉama. 95 . kada rentabilnost suncokreta posebno dolazi do izraţaja.4. No. daje znatno više i stabilnije prinose. kao što su ĉernozem. zaštitu zemljišta od erozije i ispiranja azota tokom zime. Samo na takvim zemljištima mogu se ostvariti visoki prinosi. odnosno svarljivosti. Repica je uljana biljka koja zahteva najmanje toplote. pa je zbog toga na takvim zemljištima njegovo gajenje najrentabilnije. u vezi alternativnih vidova proizvodnje energije u našoj zemlji postoje skromni uslovi. što joj uz postojanje jarih i ozimih formi i njene skromne zahteve prema zemljištu omogućava širok areal rasprostranjenosti. c) Soja Danas. livadska i ritska crnica i aluvijalna zemljišta. Osim toga. U semenu soje se nalazi i oko 20 % ulja. Osim toga ona je vrlo dobar predusev koji poboljšava osobine zemljišta i rano stiţe pa se dobro uklapa u ţitne plodorede. Sada je soja ĉetvrti usev u svetu po površinama i daje polovinu svetske proizvodnje biljnih proteina.000 t/godišnje.100. EU i regionu Republika Srbija nije bogata energetskim potencijalima. b) Suncokret Suncokret ima velike zahteve za vodom obzirom na veliku produkciju organske materije i visok transpiracioni koeficijent (470-765). meĊusobni odnos amino kiselina. lesiviranom zemljištu i pseudogleju suncokretu su potrebne nešto veće koliĉine mineralnih hraniva. godine stagniraju. 6. a takoĊe na zabarenim. slatinastim ili kiselim zemljištima. Za rast prodaje biodizela veoma vaţno je bilo da njegovo korišćenje odobre i kompanije za proizvodnju motora i vozila kako bi se otklonio strah potrošaĉa od njegovog korišćenja. strukturnim zemljištima neutralne reakcije i povoljnih vodno-vazdušnih osobina. Biodizel tako prestaje da bude nepoznanica za potrošaĉe. pošto je plemenitija i rodnija ali ima veće zahteve i manju otpornosti na nepovoljne faktore. smonicama. Soja kao i kukuruz uspeva na raznim tipovima zemljišta uz agromeliorativne mere i intenzivniju agrotehniku gde je to potrebno. Raspoloţive energetske potencijale predstavljaju rezerve uglja i hidropotencijal. Na siromašnijim peskovitim zemljištima. Osim koliĉine i kvalitet belanĉevina soje tj. Donošenjem standarda i odobrenjem automobilske industrije da se biodizel moţe koristiti bez mešanja sa dizel gorivom biodizel se proširio po benzinskim pumpama tako da ih u Nemaĉkoj sada ima oko 1700 a u Austriji preko 100. godišnji porast površina je svega 820 ha tako da je u zadnjem petogodištu bilo 160659 ha. Teĉna fosilna goriva su već dugi niz godina osnovna vrsta goriva u mobilnim mašinama.

kao i drugih proiizvoda na bazi uljarica kao sirovine. 2009. Pri tome je utvrĊena potrebna dinamika uvoĊenja biodizel goriva u periodu od 2005 do 2010. sa 3. 6.25%.5 PRIORITETI RAZVOJA 6. koji propisuje kvalitet. proizvodnja biodizela od biljnih ulja iz taloga proizvodnje jestivih ulja i korišćena biljna ulja iz restorana. 96 . ne trujući hranu za domaće ţivotinje i smanjujući emisiju štetnih materija korišćenjem biodizela umesto fosilnog dizela za pogon vozila za gradski prevoz u gusto naseljenim gradskim sredinama. suncokreta i soje u našem regionu. Kao primer mogu posluţiti neke zemlje zapadne Evrope koje su uspele organizovano da pristupe prikupljanju odpadnih masnoća i time doprinesu oĉuvanju ţivotne okoline ne zagaĊujući vodotokove. U meĊuvremenu je Konzorcijum za proizvodnju biodizel goriva uradio predlog «Standarda za biodizel goriva» (1995).5. sa 4. primena ovih ulja u proizvodnji koncentrata za stoĉnu hranu. Ostali su gotovo nerešivi problemi vezani za prikupljanje korišćenih ulja. Procena je da korišćenih biljnih ulja u zemlji ima par hiljada tona. kancerogenih materija. Atest po austrijskom ÖNROM C 119 standardu ili po nemaĉkom DIN standardu za kvalitet biodizela domaćih firmi radile su ovlašćene laboratorije. u svim zemljama zakonski zabranjeno. MeĊutim. njihova namenska primena je opasna u hrani. Isto tako. U poslednje vreme koristi se u oleohemijskoj industriji. U postojećim uslovima nepovoljnog odnosa cena degumiranog biljnog ulja i dizela u zemlji. prţionicama i sl. godine izvrše supstituciju ukupnih potreba za dizel gorivom fosilnog porekla sa 6% biodizel goriva. nedozvoljivo je bacanje ovih ulja u vodotokove. trošak za uklanjanje ulja u fabrikama vode je neuporedivo veĊi od vrednosti ulja. sa 5% a u 2010. naĉin skladištenja i isporuke biodizel goriva.1. ketona i drugih otrova. U našoj zemlji su rešeni tehniĉko-tehnološki problemi alkoholize ovih ulja.5%.75%. To ukazuje na velike dimenzije opasnosti i štete.5. Koliĉina od više stotina litara biljnih ulja baĉenih u reku minorna je u odnosu na koliĉine reĉne vode. gotovo. Tokom proizvodnje biodizela 1994-1995.2 Biljna ulja iz kuhinja i prţionica Visoke temperature korišćenja dovode do degradacije biljnih ulja (u fritezama. štetna u vodi. Racionalnija namena ove sirovine je proizvodnja metilestera masnih kiselina. 6. Ubacivanje ovih materija u lanac ishrane. prema redosledu izvoĊenja.Prema direktivi EU predviĊeno je da sve ĉlanice do 2010. Mada nedovoljno istraţena produkcija ovih upotrebljenih masnoća za spremanje materija. 2007. primenu. predlaţe se unapreĊenje primene agrotehniĉkih mera proizvodnje sirovina. za korišćena biljna ulja je hemijska destrukcija.). Uklanjanjem i ceĊenjem ovih taloga oslobaĊa se oko 2. njihovo mešanje sa otpacima hrane radi ishrane stoke je nedozvoljivo. do stvaranja opasnih aldehida. prţionica predstavlja jednu od realnih mogućnosti.1 Uljni talozi U rezervoarima za ulja u fabrikama jestivih ulja godišnje se izdvaja više hiljada tona uljnih taloga. ili.1. Jedino racionalno rešenje za ovaj hemijski opasan otpad. kao i prioritetni razvoj projekata unapreĊenja tehnoloških procesa proizvodnje biodizela. Organizovano prikupljanje otpadnih masnoća biljnog i ţivotinjskog porekla je preduslov uspešnosti ove akcije. godini sa ukupno 6% biodizela. Ovim planom predviĊeno je da se u 2006. cena i kvalitet ovih ulja odgovaraju zahtevima za kvalitetnu proizvodnju biodizela. Sa druge strane.5. godini izvrši supstitucija ukupnih potreba prema dizel gorivu fosilnog porekla sa sa 2. 2008. Raĉuna se da se maksimalno 10 % biodizela moţe supstituisati u potrošnji mineralnog dizel goriva jer se kao ograniĉavajući fakor javlja obradiva površina na kojoj bi se proizvodile uljane kulture iz kojih se dobija sirovo ulje.000 tona biljnog ulja godišnje. prostije. Ova ulja su godinama završavala u cisternama fosilnog dizela. 6. godine. proizvodnja biodizela. kvalitet je utvrĊivan uglavnom u skladu sa nemaĉkim ili austrijskim standardima.1 Tehnologija proizvodnje U usvojenoj tehnologiji proizvodnje uljane repice. Po inerciji tradicije korišćena ulja se bacaju u pomije.

5. Iz semena uljarica sirovo ulje se moţe dobiti procesom: ceĊenja (presovanja). prema vaţećim propisima o skladištenju. U svetu je zadnjih petnaest godina aktuelna tendencija supstitucije dizel goriva mineralnog porekla sa gorivima na bazi biljnih ulja. Barcelona. osiguranja.5. Lünen. Primenom 100 % biodizel goriva umanjuje se snaga motora za oko 4 – 7 %. Huesca. preuzeti su uz odreĊene korekcije iz nemaĉkih izvora. Pogon u Poljskoj. kapaciteta 50. CO i nesagorelih ugljovodonika za oko 20 – 50 %. standardi i analitiĉka kontrola.2 Primeri projekata u svetu U svetu je projektovan ĉitav niz novih postrojenja za proizvodnju biodizela što ilustruje nastojanja da se ova vrsta goriva intenzivnije koristi: Pogon u Španiji.000 t/god. sirovina: iskorišćeno ulje za kuvanje. Razliĉiti evropski i ameriĉki proizvoĊaĉi motora odobravaju primenu biodizel goriva kod motora starijih generacija. kao i dela troškova prerade uljarica.6. Najĉešće primenjivani postupak sinteze metil estra masnih kiselina odnosno biodizela je proces transesterifikacije (hladni diskontinualni i kontinualni postupak i topli kontinualni postupak). istraţivanje mogućnosti primene alternativnog goriva biljnog porekla u odnosu na konvencionalna mineralna goriva. U cilju brţe i efikasnije realizacije primene ovakvog goriva u praksi vršena su uporedna ispitivanja funkcionalnih karakteristika sa primenom referentnog goriva D-2 i metilestera. ĉuvanju i rukovanju sa teĉnim gorivima (SEEG. 6. 6. sirovina: biljna ulja. Pogon u Španiji. posebno oni koji se odnose na strukturu investicionih ulaganja. 97 . kapaciteta 25. prvenstveno u smislu proizvodnje standardnog kvaliteta. Za uspešnu proizvodnju biodizel goriva neophodni su. u liniji sa predpresama. ekstrakcijom i kombinacijom ceĊenja i estrakcije. Biodizel gorivo moţe se ĉuvati u rezervoarima i odgovarajućim posudama. koji bi posluţili za sticanje iskustava i usavršavanje te proizvodnje. tako i istraţivanja efikasnosti pilot postrojenja. odrţavanja. kao i homologaciona i vanmotorska ispitivanja.5 Ispitivanje vrednosti investicionih ulaganja u postrojenja za proizvodnju biodizela Vrednost investicionih ulaganja u znaĉajnoj meri zavisi od veliĉine projektovanog kapaciteta. što se i predlaţe u budućim istraţivanjima. presovanje. izraţavajući pri tome specifiĉne uslove koji moraju biti zadovoljeni. Specifiĉna potrošnja goriva korišćenjem biodizel goriva povećava se proseĉno za 8-10 % u odnosu na fosilno dizel gorivo. Pri tome projektovani kapacitet treba da posluţi kao osnova za obraĉun troškova amortizacije.4 Kvalitet biodizela kao preduslov pouzdanog korišćenja Kao jedan od osnovnih elemenata prioritetnih projekata u razvoju tehnologije proizvodnje i korišćenja biodizela. tako da prikazani proraĉuni predstavljaju procenjene vrednosti. 6. sirovina: biljna ulja i iskorišćeno ulje za kuvanje.5. ţivotinjska masnoća. neophodno je da se obrazuju projekti pilot proizvodnje. 1988). kapaciteta 100. pored postojanja tehniĉkih.000 t/god. konaĉno. kamata. Treba naglasiti da troškovi proizvodnje biodizel goriva zavise od kvaliteta ulaznih podataka. poĉetak rada 2006. ali i emisija štetnih gasova. 2000 i TUV. Za veću pouzdanost ulaznih podataka bilo bi neophodno sakupiti podatke na jednom pilot postrojenju.3 Predlozi osvajanja tehnologija proizvodnje biodizela Tehnologija proizvodnje biodizel goriva sastoji se iz procesa ceĊenja ulja i reesterifikacije. kapaciteta 25. poĉetak rada 2006. Presovanje se obavlja korišćenjem šarţnih ili kontinuiranih postrojenja. Emisija azotnih oksida primenom biodizel goriva povećava se za oko 5-10 %. tehnoloških i ekonomskih preduslova. što podrazumeva kako laboratorijska istraţivanja. U našoj zemlji veoma je aktuelan zadatak. Ekspeleri se koriste za jednokratno. poĉetak rada 2006. Pogon u Nemaĉkoj.000 t/god. Neki podaci.5. poĉetak rada 2006.000 t/god. iskorišćeno ulje za kuvanje i masne kiseline. sirovina:ulje uljane repice i iskorišćeno ulje za kuvanje.

posebno njenim alternativnim.4 kg. Ulja kao hemijske sirovine su veoma zahvalne zbog povoljne cene. elastomera.5. skrob. Upotrebom biodizel goriva umanjuje se emisija azotnih oksida. 6. celuloza.6. sliĉno kao kod konvencionalnih goriva. u središtu interesovanja je zaštita ţivotne i radne sredine. U svetu postoji izraţena tendencija razvoja biotehnoloških procesa proizvodnje polimernih materijala na bazi obnovljivih sirovina biljnog i ţivotinjskog porekla. Od ulja se osim poliuretana mogu praviti epoksidne smole i poliestri u formi masa za livenje. duplih veza i alilnih vodonika.6. pre svega narastajuće potrebe za energijom. Za ovu namenu sojino ulje je najjeftinija sirovina u SAD i Juţnoj Americi. Pre svega relativno je mali nauĉnoistraţivaĉki kapacitet (prema broju istraţivaĉa i nauĉne infrastrukture u poreĊenju sa zemljama EU). ali i zbog hemijskog sastava koji omogućuje dobijanje niza proizvoda reakcijama estarskih veza. pri ĉemu je moguće ukljuĉiti i agronomske nauke na procesima odgajanja biljnih vrsta sa specijalnim potencijalom (genetske promene na biljkama kojima se stimuliše proizvodnja odreĊenih proizvoda u biljkama). u svetu. Koliĉina otrovnih. To praktiĉno znaĉi da se upotrebom biodizela ne povećava "efekat staklene bašte". Treći bitni ĉinilac su prirodni resursi koji postoje u AP Vojvodini i koji trebaju da predstavljaju osnovu razvoj. jer se pri sagorevanju ovog goriva proizvode onoliko CO 2 koliko biljke. Na osnovu gore navedenih elemenata predlaţu se sledeći strateški pravci razvoja: (a) proizvodnja bioetanola i biodizela na bazi obnovljivih sirovina biljnog i ţivotinjskog porekla. Razgradljivost biodizela je 4 puta brţa od dizel goriva. belančevine. Postoje i studije koje potvrĊuju na odreĊeni naĉin ove tvrdnje. Ti resursi su pre svega poljoprivreda.42 kg.6 Strateški pravci razvoja hemijskog inţenjerstva u funkciji zaštite ţivote sredine Više faktora opredeljuju predloge obrazloţene u ovom elaboratu. Ono ne moţe biti odgovorno za izumiranje šuma. koji je najviše uzrok promene klime i zraĉenja gasova na Zemlji. Znaĉajna je i biohemijska proizvodnja poliola za poliuretane. Smanjena je emisija ĉaĊi i drugih po zdravlje štetnih jedinjenja od ugljendioksida. koji je u svetu već komercijalizovan na primeru familije polihidroksialkanoata (polihidroksi butirata-valerata). dok u Evropi i našoj zemlji tu ulogu ima uljana repica.2 Uticaj korišćenja biodizela na emisiju CO2 Mnoga istraţivanja su pokazala da biodizel gorivo ne zagaĊuje ţivotnu sredinu. adheziva. Takve sirovine su polisaharidi. Upotrebom biodizel goriva smanjuje se efekat staklene bašte nastao upotrebom goriva fosilnog porekla. (v) novi biosintetiĉki polimeri iz obnovljivih prirodnih resursa. Dobijanje materijala od industrijskog znaĉaja moţe se ostvariti u biorafinerijama hemijskim i biološkim transformacijama biljnih proizvoda u ţeljeni proizvod. iz kojih je isceĊeno ulje i napravljen metilestar (na primer od ulja uljane repice). aliftiĉnih ugljovodonika i ugljendioksida. kao što je to sluĉaj sa dizel gorivom. U obzir su uzete i znaĉajne društvene potrebe. Korišćenje mikroorganizama za dobijanje polimera je vaţan pravac koji daje termoplastične materijale sa odliĉnom biodegradabilnošću. 6. lignin. Dakle. preovladao je stav da je biodizel gorivo ekološki znatno ispravnije od dizel goriva. šećer. Biodizel gorivo ne sadrţi sumpor. boja i lakova. obnovljivim izvorima. kako bi se smanjio njihov uticaj potrebno je metil estrima dodavati aditivna sredstva. kancerogenih i opasnih po zdravlje hemijskih supstanci u produktima sagorevanja metil estra nije ukupno viši nego pri sagorevanju fosilnog dizel goriva.6 ANALIZA UTICAJA NA OKOLINU 6. Ipak. nafta i gas. Citiraju se podaci o emisiji NO na efekat staklene bašte deluju 300 puta jaĉe nego ista koliĉina CO ukupna emisija gasova relevantnih za klimatske uslove (ukljuĉujući i CO 2 ekvivalent za NO 2) pri proizvodnji i preradi uljane repice u 1 kg biodizela iznosi 1. 98 . vlakana i filmova. te zbog toga ne prouzrokuje kisele kiše. a kod dizela iz nafte 4. veţu CO 2 iz atmosfere u toku svog razvoja.6. ulja i masti. mogućnosti neograniĉenog proširenja proizvodnje uljarica i unapreĊenja poljoprivrede. (b) hemijska i farmaceutska proizvodnja na bazi sirovina iz agrara.1 Ekološki znaĉaj biodizela Svi aspekti primene alternativnog goriva za dizel motore su od izuzetnog znaĉaja. Ipak.

6.6.3 Biodegradabilnost biodizela kao ekološki faktor
Biodizel je biorazgradljiv i nije toksiĉan. Biodizel je 100 % biorazgradljiv kao šećer i manje toksiĉan od stone salate. Studije su pokazale da je biodizel razgradljiv do 4 puta brţe nego dizel gorivo, sa 98 % razgradljivosti za 3 nedelje. Smanjena emisija gasova, prisutni mirisi, biorazgradljivost i sigurnost biodizela ĉini dobru povoljnost za njegovo korišćenje i zaštitu ţivotne sredine, kao i za osetljivu površinu kao što su nacionalni parkovi i šume.

6.6.4 Zakljuĉak
Na osnovu rezultata ispitivanja koncentracije izduvnih gasova u produktima sagorevanja metil estara od biljnog ulja i dizel goriva, kao i na osnovu pregleda inostrane literature, moţe da se zakljuĉi sledeće: upotreba konvencionalnih vrsta goriva sve više zagaĊuje ţivotnu i radnu sredinu, tako da atmosfera poprima efekat staklene bašte. Ovako zatrovana atmosfera sve više utiĉe na pogoršavanje zdravstvenog stanja ljudi, ţivotinjskog i biljnog sveta. Upotrebom biodizel goriva smanjuje se efekat staklene bašte. Biodizel gorivo je biorazgradljivo i nije toksiĉno. Rezultati istraţivanja sastava produkata sagorevanja biodizel goriva se znaĉajno razlikuju u zavisnosti od vrste ispitivanog biogoriva (metil estra), vrste konstrukcije motora, vrste primenjenih metoda ispitivanja i drugih parametara. Ipak, na osnovu analize podataka ispitivanja moţe da se zakljuĉi da u produktima sagorevanja biodizel goriva ima ukupno za trećinu manje štetnih materija nego kod dizel goriva. Postoje razne mogućnosti da se ukupna koliĉina zagaĊivaĉa, otrovnih i kancerogenih supstanci iz produkata sagorevanja alternativnog goriva smanji: racionalnom potrošnjom goriva, boljom tehnologijom i organizacijom rada sa pogonskim mašinama, usavršavanjem i podešavanjem konstrukcije motora SUS, uvoĊenjem automatizacije, kompjuterizacije i robotizacije rada, preĉišćavanjem izduvnih gasova, upotrebom aditiva za sve vrste goriva i pronalaţenjem novih vrsta ekoloških goriva, - smanjen je sadrţaj azotnih oksida (NOx), aliftiĉnih ugljovodonika i ugljendioksida (CO2) u produktima sagorevanja metil estara od suncokretovog ulja u odnosu na dizel gorivo. Kod metilestara od uljane repice sadrţaj NOx je nešto povećan, zbog razliĉite vrste biljnog ulja, konstrukcije motora i naregulisanosti motora, - neznatno je povećan sadrţaj aromatiĉnih ugljovodonika (benzen, toluen i ksileni) i ugljenmonoksida (CO) u produktima sagorevanja metil estara od suncokretovog ulja u odnosu na dizel gorivo,- koliĉina otrovnih, kancerogenih i opasnih po zdravlje hemijskih supstanci u produktima sagorevanja metil estara nije ukupno viši nego što se dobija sagorevanjem dizel goriva. Sadrţaj većine ovih supstanci je ĉak niţi nego kod dizel goriva, koncentracija izduvnih gasova u produktima sagorevanja nije u funkciji reţima rada motora, tj. broja obrtaja radilice motora, već odnosa goriva i vazduha, kvaliteta rasprskavanja (raspršivanja) goriva, fiziĉko-hemijskog sastava goriva, konstrukcije motora i drugih faktora, - nivo vidljivih dimnih gasova je niţi od nivoa dimnih gasova kod sagorevanja dizel goriva, a viši od nivoa dimnih gasova kod sagorevanja metil estara od ulja uljane repice, - da bi se smanjio uticaj otrovnih, kancerogenih i opasnih po zdravlje hemijskih supstanci potrebno je metil estrima dodavati aditivna sredstva, sliĉno kao kod konvencionalnih goriva.

6.7 PREDLOG INSTITUCIONALNIH MERA
6.7.1 Racionalizacija proizvodnih kapaciteta Direktive Evropske unije jasno ukazuju da sve njene ĉlanice do 2010. godine moraju da izvrše supstituciju ukupnih potreba za dizel gorivom fosilnog porekla sa 6 % biodizela. Poštujući odredbe sadrţane u direktivama EU kao strateškog partnera, Republika Srbija do 2010. godine treba da obezbedi supstituciju oko 180.000 t/god fosilnog dizel sa biodizel gorivom. Za proizvodnju navedenih koliĉina potrebno je obezbediti odgovarajuće proizvodne kapacitete. Proizvodni kapaciteti mogu se podeliti prema karakteru proizvoĊaĉa i proizvodnim kapactetima. U našim uslovima proizvodni kapaciteti treba da se kreću od 5.000 do 50.000 t/god.

99

6.7.2 Koncentracija proizvodnih kapaciteta
Potrošnja dizel goriva u Republici Srbiji nalazi se na ukupnom nivou od blizu 2.300.000 t/godišnje. U ukupnoj potrošnji dizel goriva najveće koliĉine se troše u drumskom i teretnom saobraćaju (2.467.660 t/god.), poljoprivredi (517.151 t/god.), reĉnom saobraćaju (22.600 t/god.), ţelezniĉkom saobraćaju (12.880 t/god.), vodoprivredi (15.300 t/god.) i šumarstvu (20.605 t/god.). U ukupnoj strukturi potrošnje dizel goriva moţe se oĉekivati najbrţi rast potrošnje u drumskom i teretnom saobraćaju kao posledica ubrzanog razvoja prometa, ali i ostalog dela privrede. Poštujući odredbe sadrţane u drektivi EU kao strateškog partnera privredi Republike Srbije neophodno je napraviti strategiju uvoĊenja biodizel goriva. Obzirom na izuzetno veliku koliĉinu dizel goriva koji se koristi u privredi Republike Srbije potrebne koliĉine biodizel goriva u 2010. godini kretaće se ukupno 179.978 t/godišnje, na teritoriji uţe Srbije 122.377 t/god. a u Vojvodini 57.599 t/god. Za proizvodnju navedenih koliĉina potrebni su odreĊeni kapaciteti. Kapaciteti se mogu podeliti u dve grupe, jedna podela je prema karakteru proizvoĊaĉa a druga po veliĉini proizvodnog kapaciteta. Prema karakteru proizvoĊaĉa postoji nekoliko grupa i to: 1. fabrike za proizvodnju ulja (uljare i sojare); 2. rafinerije; 3. postojeći kapaciteti za proizvodnju biodizela; 4. novoizgraĊeni kapaciteti namenjeni iskljuĉivo proizvodnji biodizela i 5. mini kapaciteti na poljoprivrednim imanjima i individualnom sektoru.

6.7.3 Disperzija proizvodnih kapaciteta
Za realizaciju predviĊene proizvodnje biodizel goriva neophodno je obezbediti dovoljan izvor sirovina. U Vojvodini je to pre svega soja i suncokret. Gajenje uljane repice za proizvodnju biodizel goriva dobija sve više na znaĉaju zbog visokog sadrţaja ulja u semenu. Disperziju proizvodnih kapaciteta moguće je obaviti po okruzima. U poĉetnim fazama treba oĉekivati da će se disperzija obaviti prema postojećim proizvodnim kapacitetima jer su tu najmanja investiciona ulaganja.

6.7.4 Korišćenje nusproizvoda iz proizvodnje biodizela
Obzirom da se sa 1 ha od ostataka biljne mase moţe iskoristiti 750-1820 kg ekvivalentnog teĉnog goriva, nusproizvodi u proizvodnji biodizela potencijalno su dobar izvor energije. Biomasa se moţe briketirati u kompaktnije komade kako bi se smanjili troškovi transporta. Kao vaţan nuzproizvod u proizvodnji biodizel goriva javlja se saĉma i pogaĉa, kao najvaţniji izvor proteina u ishrani domaćih ţivotinja. Soja se u ishrani domaćih ţivotinja koristi u obliku griza i saĉme. Nivo proteina u sojinoj saĉmi varira od 42 do 50 %. Suncokretova saĉma koja se koristi za ishranu domaćih ţivotinja sadrţi 33-42 % sirovih proteina. Pored toga, u procesu alkoholizacije biljnih ulja, pored biodizela kao ciljnog proizvoda dobija se i sirovi glicerol, koji moţe da predstavlja polaznu sirovinu u proizvodnji ĉistog glicerola.

6.7.5 Istraţivanja biljne biomase kao potencijalnog izvora energije
Od ostataka biljne mase proizvodnje uljarica moţe se dobiti (zamenuti) od 1,5 do 2,6 tona ekvivalentnog teĉnog goriva po hektaru. Za ekvivalent je uzeto lako ulje za loţenje (D2) toplotne vrednosti 42 MJ/kg goriva. Pri raĉunanju ekonomske isplativosti primene biljnih ostataka za proizvodnju toplotne energije neophodno je da se uzme u obzir stepen energetske efikasnosti peći ili kotlova. Ovaj stepen iznosi od 0,50 do 0,70. To znaĉi da bi se sa jednog hektara od ostataka biljne mase moglo iskoristiti (zamenuti) od 750 do 1820 kg/ha ekvivalentnog teĉnog goriva. Ili, drugaĉije reĉeno od 3,57 do 5,8 kg ostataka biomase moţe da se dobije (zameni) 1 kg ekvivalentnog teĉnog goriva. Ako se uzme u obzir da je donja toplotna moć ulja od uljane repice 36.500 kJ/kg, a toplotna vrednost biljnih ostataka od uljane repice (njena slama) 17.400 kJ/kg, onda se moţe reći da se sa iste površine (jedan hektar) moţe od ostataka biljne mase dobiti polovina koliĉine toplotne energije koja se moţe dobiti od ulja uljane repice (odnos 1,0 : 0,48-0,67). Prikupljanje ostataka biljne mase obavlja se presama visokog pritiska baliranjem biomase. Bale mogu biti male, srednje i velike prizmatiĉne, tj. konvencionalne. Prikupljenje biomase moţe da bude i u rol bale. Utovar bala obavlja se raznim utovarivaĉima ili ruĉno. Transport bala vrši se traktorskim ili kamionskim prikolicama. Istovar i kamarisanje bala moţe biti mehanizovano ili ruĉno.

100

6.7.6 Sirovi glicerol kao nusproizvod proizvodnje biodizela
U procesu alkoholize biljnih ulja, pored biodizela kao ciljnog proizvoda dobija se i sirovi glicerol u relativno velikim koliĉinama (20%), koji moţe predstavljati i predstavlja polaznu sirovinu za dobijanje ĉistog glicerola za sve namene. Sastoji se od 45-50% glicerola, 20-25% sapuna, 10-20% metilestera masnih kiselina, ulja, metanola, masnih kiselina, vode. Postojeće fabrike za proizvodnju glicerola nemaju mogućnost za preradu sirovog glicerola. Da bi se sirovi glicerol, ipak, mogao preraditi i u domaćim fabrikama glicerola, neophodna je separacija glicerinske vode i masnih kiselina iz sirovog glicerola. Za takve procese u zemlji postoje postrojenja, tehnologije i proizvodna iskustva (Briksol, Hempro, Hins).

6.8 EKONOMIKA PROIZVODNJE ULJARICA
Za ocenu ekonomskog poloţaja proizvodnje uljarica (suncokret, soja i uljana repica) koriste se vaţniji naturalni i ekonomski indikatori (prinos, vrednost proizvodnje, troškovi proizvodnje, finansijski rezultat, prodajna cena i cena koštanja po jedinici gotovog proizvoda) preuzeti iz planskih kalkulacija sa ispitivanih poljoprivrednih gazdinstava za 2003. godinu. U ukupnim troškovima proizvodnje uljanih biljaka najveću stavku ĉine sopstvene usluge. U zavisnosti od vrste useva uĉešće ovih troškova kreće se u intervalu od 45,29% (suncokret) do 48,29% (uljana repica).

6.8.1 Troškovi proizvodnje biodizel goriva i potreba drţavnih subvencija
Troškovi proizvodnje biodizel goriva zavise od vrednosti investicionih ulaganja za izradu projektne dokumentacije, ulaganja u opremu i izgradnju graĊevinskih objekata, troškova probnog rada (uhodavanja tehnološkog procesa proizvodnje), daljeg razvoja tehnologije, visine prodajnih (otkupnih) cena ulaznih sirovina, troškova prerade uljarica, troškova vezanih za upotrebu osnovnih sredstava, transporta i skladištenja biodizel goriva, rastura i škarta, kao i veliĉine kapaciteta proizvodnog pogona.

6.8.2 Vrednost i opravdanost investicionih ulaganja
Vrednost investicionih ulaganja u znaĉajnoj meri zavisi od veliĉine projektovanog kapaciteta. Pri tome projektovani kapacitet treba da posluţi kao osnova za obraĉun troškova amortizacije, odrţavanja, osiguranja, kamata, kao i dela troškova prerade uljarica. Treba naglasiti da troškovi proizvodnje biodizel goriva zavise od kvaliteta ulaznih podataka. Neki podaci, posebno oni koji se odnose na strukturu investicionih ulaganja, preuzeti su uz odreĊene korekcije iz nemaĉkih izvora, tako da prikazani proraĉuni predstavljaju procenjene vrednosti. Za veću pouzdanost ulaznih podataka bilo bi neophodno sakupiti podatke na jednom pilot postrojenju, što se i predlaţe u budućim istraţivanjima. Troškovi probnog rada tj. uhodavanja tehnološkog procesa proizvodnje obuhvataju obezbeĊenje odgovarajuće koliĉine sirovina, troškove isporuĉilaca tehnoloških postrojenja i troškove rada radnika koji se tokom uhodavanja tehnologije obuĉavaju. Pošto se procenjuje da se projektovani kapacitet koristi u tri smene, za svaku smenu je potrebno obuĉiti: 2 radnika za pogon - reesterifikacije, 1 radnika za pogon presa i 1 radnika za laboratoriju. Za ovu namenu potrebno je izdvojiti iznos od 348.000 dinara. Planirani troškovi projektovanja i inţenjeringa, transfera tehnologije i daljeg ulaganja u njen razvoj iznose 3.324.345 dinara.

6.8.3 Osnovni uslovi za odrţavanje postojećih i izgradnju novih postrojenja za proizvodnju biodizela
Esencijalni uslov za odrţavanje postojećih postrojenja je profitabilna proizvodnja biodizela. Nepostojanje ovog uslova dovelo je do demontaţe više postrojenja. Ekološki, ekonomski i energetski, odnosno pravni imperativi Evropske unije primarni su uslov proizvodnje biodizela u razvijenim zemljama. Pod takvim uslovima, proizvodnja biodizela u zemljama tranzicije, pa i u Srbiji dobija perspektivu. To je objašnjenje za preduzete investicione poduhvate. U toku je izgradnja velikih postrojenja za ceĊenje ulja, proizvodnju stoĉne hrane i proizvodnju biodizela (oko 30.000 tona godišnje) u okviru poslovnog sistema

101

U fazi reesterifikacije izraĉunati su troškovi razliĉitih vrsta materijala (metanola. a) o zabrani potrošnje biljnih ulja kao dizel energenta.000 tona godišnje proizvodnje biodizela trebalo angaţovati 28 zaposlenih.088 ha. dok troškovi skladištenja. do 500 tona godišnje) u okvirima poljoprivrednih gazdinstava.4 Drţavne subvencije i unapreĊenje legislative i regulative Već više od dve decenije u Zapadnoj Evropi. manjih. c) o zabrani bacanja otpadnih biogenih masnoća u vodotokove. rastura i škarta iznose 2. intenzivno se provode istraţivanja korišćenja biljnih ulja od uljanih biljaka za proizvodnju biodizela.961ha i soja: 2. uljane repice (12. njihova prerada u sirovo ulje i proizvodnja biodizela. uljane repice).56 d/kg). 2.600 dinara. Da bi se dobila "viza" za Evropsku uniju moraju se ispoštovati njene Direktive o biogorivima. 5. Pored cene sirovina. Od ekonomskih parametara pošlo se prvo od prodajnih (otkupnih) cena suncokreta (13. Najveći deo ovih istraţivanja usmeren je na tehnološki proces dobijanja biodizela. Ukidanje poreza na proizvodnju biodizela i repromaterijala.Agroprodukt. umanjeni za vrednost nuzproizvoda iznose 35. privrednih asocijacija u oblasti biogoriva.000 t/god.20 d/kg. Procenjuje se da bi za pogon od 10. Premiranje proizvodnje uljarica (suncokreta. Odabrane cene sirovina navedenih uljarica posluţile su kao podloga za sastavljanje kalkulacije biodizela. kamate) iznose 1. Troškovi upotrebe osnovnih sredstava (amortizacija. odnosno 1. filtriranje i degumiranje). za koje bi trebalo obezbediti zarade u bruto iznosu od 11. kao najveće stavke troškova u fazi prerade uljarica u sirovo ulje. ObezbeĊivanjem povoljnih uslova za nabavku sirovina i repromaterijala i drugim podsticajnim merama moguće je ostvariti znaĉajnu proizvodnju biodizela u našim pogonima koja bi mogla biti dovoljna za naše potrebe pa i za izvoz.003. a znatno kraće kod nas. pogona dispergovanih po celoj zemlji. demivode i energije). stoĉne hrane. Potrebno je potsticati otvaranje novih pogona.000 hektara pod uljaricama. proizvodnja 70.92 d/kg. dok je manje paţnje posvećeno njegovoj ekonomskoj analizi.70 d/kg) i soje (14. pre svega. Usavršavanjem tehnologije moguće je povećati produkciju i na ĉitavih 70. Materijalni troškovi nastali u proizvodnji biodizela. natrijum hidroksida.63 d/kg. glicerola. nevladinih. odrţavanje. ulja. Omogućavanje uvoza korišćenih biljnih ulja bez uvoznih daţbina. Stimulacija prerade sirovog glicerola (nusproizvoda iz proizvodnje biodizela) i izvoza ĉistog glicerola. b) o zabrani potrošnje korišćenih (otpadnih) biljni masnoća iz prţionica. soje. utvrĊeni su i drugi troškovi (ĉišćenje semena. šire se interesi za gradnju malih pogona (od 100. više od 70. 6. Dodavanjem troškova upotrebe osnovnih 102 . A za podsticanje i udovoljenje interesa proizvoĊaĉa neophodno je: 1. u pogonima kapaciteta od 10. sumporne kiseline.92d/kg. ekonomski interes proizvoĊaĉa uljarica.419 tona i soja: 4. Materijalni troškovi umanjeni za vrednost nuzproizvoda (uljane pogaĉe. osiguranje.9 POTENCIJALNI KORISNICI I MOGUĆNOST PLASMANA Pri ekonomskoj analizi proizvodnje biodizel goriva potrebno je sagledati sve troškove proizvodnje sadrţane u proizvodnom lancu (troškovi proizvodnje sirovina.8.000 tona biodizela godišnje.15 d/kg).000 t/god.000 tona biodizel goriva.465 tona) za proizvodnju 10. Donošenje i strogo sprovoĊenje propisa o namenskoj potrošnji biogenih masnoća. 4. Ovo bi mogla biti okosnica razvoja drugih. preuzetih iz planskih kalkulacija za 2.000 t biodizela godišnje. Za ostvarenje ovakvog mega projekta mora postojati. A to znaĉi. d) o podršci istraţivaĉkim i poslovno-proizvodnim projektima ekoloških. Pri ekonomskoj analizi proizvodnje biodizel goriva sagledani su svi znaĉajniji parametri koji utiĉu na formiranje cene biodizela u proizvodnom lancu koji ĉine proizvodnja uljarica. 6. Najnoviji pogon „Ekomed“-a iz Panĉeva je dobar primer. uljana repica: 4. Sve navedeno moţe doprineti poboljšanju uslova za proizvodnju biodizela u našoj zemlji. masne kiseline i glicerol) iznose 35. restorana kao stoĉne hrane ili kao sirovine za proizvodnju koncentrata. uljana repica: 10. Pre ekonomske analize najpre su utvrĊene površine (suncokret: 7.48 d/kg. ceĊenje ulja.godinu.593 tona.961. usitnjavanje semena. Istovremeno.126 ha) na kojima treba da se obezbede potrebne koliĉine sirovina (suncokret: 15. 3. prerade u sirovo ulje i prerade sirovog ulja u biodizel gorivo). biodizela. Uz velike napore izgraĊeno je postrojenje i ovladano tehnologijom koja treba da omogući proizvodnju od 50.

Soja se u istom periodu gaji na nešto manje od 5% oranica Vojvodine i uĉestvuje sa 25% u ukupnim površinama pod industrijskim biljem. U organizovanju proizvodnje uljanih biljaka u Vojvodini nešto veću ulogu imaju poljoprivredna preduzeća (52%) u odnosu na seljaĉka gazdinstva (42%). soja (32%) i uljana repica (2%). zapaţa se da znaĉajno raste interes za ovim usevom na seljaĉkim gazdinstvima.10 ULJARICE U STRUKTURI SETVE U VOJVODINI Proizvodnja industrijskog bilja najviše je zastupljena u Vojvodini gde se usevi iz ove grupe gaje na površini od 294. Pošto troškovi proizvodnje biodizel goriva. Danas se u Vojvodini proseĉno godišnje proizvede više od 270.000 ha.10. rastura i škarta od 2. godine.48 d/kg i troškova zaposlenih od 1. sojom i uljanom repicom u Vojvodini (231. odnosno 52% površina pod industrijskim biljem. Takvih zemalja je u svetu 20 i u njima se nalazi 94% ukupnih svetskih površina pod suncokretom.sredstava do 1. Znaĉajno je napomenuti da dominantnu ulogu u površinama imaju poljoprivredna preduzeća. Trend prinosa i ostvareni nivo nije dovoljan. odnosno poslednjih deset godina ovi usevi angaţuju oko 15% oranica Vojvodine.056 kg zrna soje. 6.000 t.2 Proizvodnja soje u Vojvodini Od ukupne proizvodnje ulja u svetu najveći deo ĉini ulje dobijeno od soje. Pri tome treba uzeti u obzir da su uljane biljke dobri predusevi i mogu doprineti većem koeficijentu korišćenja oranica. kako je već napomenuto. Kao najznaĉajnije uljane biljke na našim prostorima su suncokret. Od analiziranih uljanih biljaka u pogledu površina dominiraju suncokret (66%).000 ha. Na ovaj naĉin se iskorišćava nešto više od 18% oraniĉnih površina Pokrajine.000 t.000 t zrna suncokreta ili 90% ukupne proizvodnje u zemlji. Površine pod suncokretom. 6. U celini posmatrano. na proseĉnoj površini od 231.966 ha u periodu od 1993. U Vojvodini se po jednom hektaru u proseku proizvede 2. što ĉini oko 87 % površina pod industrijskim biljem u Srbiji. uljane biljke s obzirom na znaĉaj koji imaju i potraţnje za biljnim uljima imaju mogućnost daljeg širenja u strukturi setve. godine i ima tendenciju porasta (stopa rasta 1.000 tona. Proseĉne poţete površine su oko 74. do 2002.1 Proizvodnja suncokreta u Vojvodini Podruĉje Srbije se ubraja u one zemlje koje suncokret gaje na površini većoj od 100. do 2002. Pad ukupne proizvodnje više je pod uticajem pada površina nego smanjenja prinosa. Industrijsko bilje se u Vojvodini gaji na proseĉnoj površini od 294. MeĊutim.22%).23 d/kg. Ovi usevi se u Vojvodini gaje. Znaĉajno mesto u industrijskom bilju pripada uljanim biljkama. Proizvodnja biodizela u proizvodnim kapacitetima do 3.000 t i 20.28%). dok seljaĉka gazdinstva imaju nešto znaĉajnije proseĉne površine pod suncokretom (56%) u periodu od 1993. uz akumulativnu stopu od 10 %. proizvodnja biodizela je ekonomski opravdana. godine površine rastu po proseĉnoj godišnjoj stopi od 10. Kod sve tri veliĉine kapaciteta polazi se od sopstvene proizvodnje uljarica. Za razliku od suncokreta i soje koji se gaje na znaĉajnijim površinama uljana repica se gaji na svega 0. koji ĉine osnovu za donošenje njegove cene.966 ha. Pozitivan trend površina prati i tendencija porasta prinosa. što ĉini oko 78% ukupnih površina pod industrijskim biljem. troškova skladištenja. u analizi se pretpostavlja godišnji kapacitet proizvodnje biodizela od 3.025 ha. Kao rezultat smanjenja površina i prinosa i ukupna proizvodnja ima negativna trend. 10. Gajenje uljanih biljaka je takoĊe najviše zastupljeno na podruĉju Vojvodine.25% oranica sa nešto većim uĉešćem od 1% u površinama pod industrijskim biljem u Vojvodini. Pri tome se prikazuju detaljni proraĉuni troškova proizvodnje i cene biodizela za pogon kapaciteta 10.000 t/god nije ekonomski opravdana. Soja se kao i suncokret preteţno gaji u Vojvodini. do 2002.10. kada se posmatraju pojedini usevi poljoprivredna preduzeća imaju veći doprinos u proizvodnji uljane repice (86%) i soje (65%).2 d/kg dolazi se do cene koštanja biodizel goriva od 41. 6. Pri godišnjem kapacitetu od 20. što dovodi do ograniĉavanja ove proizvodnje. U periodu od 1993. U periodu 1993-2002 suncokret angaţuje oko 10% oranica.635 ha). što potvrĊuje visoka pozitivna vrednost proseĉne godišnje stope promene površina (21. soja i uljana repica. Suncokret se uglavnom gaji u Vojvodini.63 d/kg.000 tona. Prinosi soje po jedinici površine više variraju 103 .025ha) ĉine 90% ukupnih površina pod ovim usevima u Srbiji (255. njihove prerade u ulje i proizvodnje biodizel goriva.83%. MeĊutim. u velikoj meri zavise od veliĉine kapaciteta proizvodnog pogona.

nova radna mesta i novo domaće trţište za farmere da ojaĉaju Ameriĉku energetsku i ekonomsku sigurnost.4 Uticaj proizvodnje biodizela na otvaranje novih radnih mesta U našoj zemlji u poljoprivredi je angaţovano oko 30 % radno sposobnog stanovništva.u odnosu na prinose suncokreta. što ĉini oko 85 % ukupnih površina pod ovim usevom u Srbiji. za koji će biti zaduţeni za to kvalifikovani radnici i kontrolori (laboratorije). 6. onda ostvareni proseĉan prinos u Vojvodini od 1. za svaki novi pogon je potrebno angaţovati odreĊeni broj radnika. Pri tome će biti potrebno angaţovanje radnika razliĉitih struka i nivoa kvalifikacija.47%).662 kg/ha svrstava ovo podruĉje na 7 mesto u svetu po nivou prinosa. Pomoć se vezuje za ostvarenu proizvodnju. uz odgovarajuću podršku Drţave. Ovo se takoĊe odnosi i na punu kontrolu ulaznih sirovina i meĊufaznu kontrolu procesa proizvodnje.828 ha. Nema znaĉajnijih razlika u nivou i porastu prinosa izmeĊu poljoprivrednih preduzeća i seljaĉkih gazdinstava. da oĉiste vazduh i da pomognu smanjenju efekta staklene bašte» Proizvodni kapaciteti u hemijskim fabrikama. Formiranje novih proizvodnih pogona je izvesno i treba oĉekivati da će se. ali još uvek ne predstavljaju dobar stimulans da se proizvodnja uljanih biljaka uĉini stabilnom. Imajući u vidu da su najviši prinosi ovog useva ostvareni u evropskim zemljama (Nemaĉka 3. veoma brzo pojaviti. Prihvatajući u odrĊenoj meri disperziju proizvodnih kapaciteta shodno usvojenoj strategiji. koji su potencijalno moguće upotrebljivi za proizvodnju biodizela.3. Pri ovome treba imati na umu potrebu da se izvrši prekvalifikacija i dokvalifikacija radne snage za specifiĉne poslove u procesu proizvodnje biodizela.10. godine registruje znaĉajnije povećanje površina pod ovim usevom na seljaĉkim gazdinstvima (stopa rasta 60. U celini posmatrano površine karakteriše pozitivan trend (stopa rasta 3. O znaĉaju uvoĊenja biodizela u široku praksu najbolje govori izjava Ameriĉkog udruţenja za biogoriva: «Jednom kada bude potpuno komercijalizovan. Posebno se mora obratiti paţnja na dostizanje i odrţavanje standardnog kvaliteta proizvoda-biodizela. a u poreĊenju sa suncokretom varijabilnost je više izraţena. Procenjuje se da bi za potrebe malog pogona za proizvodnju biodizela bilo neophodno angaţovanje 25-30 radnika. tako da je u 2001/2002. Ovakav trend treba oĉekivati i kod nas. Ukupna proizvodnja soje u Vojvodini je oko 152. Pokretanje ovih pogona ili usmeravanje na intenzivnu proizvodnju biodizela svakako zahteva angaţovanje odreĊene radne snage. prinosi uljane repice su stabilniji od soje. do 2002. a samim tim i proširi namena ovih useva u pogledu proizvodnje biodizela. Proizvodnja biodizela predstavlja novo ili dodatno angaţovanje preraĊivaĉkih kapaciteta u tehniĉkom i tehnološkom smislu. Procene ukazuju da bi se za potrebe malog pogona za proizvodnju biodizel goriva trebalo angaţovati 2530 radnika. biodizel će imati glavnu ulogu u izgradnji stabilnog društva-nove rafinerije. da proizvodnja biodizela u malim pogonima. U odnosu na druge ratarske useve površine pod uljanom repicom se karakterišu vrlo izraţenim oscilacijama (koeficijent varijacije 101. u najvećem broju sluĉajeva nisu dovoljno uposleni ili su pak potpuno van pogona. Za razliku od površina koje izrazito variraju. U tom cilju treba uloţiti znaĉajne napore jer prinosi u posmatranom periodu imaju negativan trend.87%) pri ĉemu se u periodu od 1993. godini pomoć po toni iznosila 72. zahteva posebnu paţnju u smislu striktnog poštovanja propisane tehnologije proizvodnje. Pri tome se oĉekuje da bi taj pogon radio u tri smene sa punom kontrolom procesa i tehnologije proizvodnje. Treba napomenuti.89%).10. Proizvodnja uljane repice u Vojvodini Uljana repica. UvoĊenjem visoko produktivnih mašina i novih tehnologija u visoko razvijenim zemljama ovaj procenat je sveden daleko ispod 10 a u nekim i ispod 5 %. OdreĊene stimulativne mere se preduzimaju i na podruĉju Vojvodine. Ekonomski pokazatelji uspešnosti merkantilne proizvodnje uljanih biljaka ukazuju na slabu konkurentnost ovih useva.000 t. 6. 104 . pored suncokreta i soje na podruĉju Vojvodine se gaji na proseĉnoj površini od 3. Ako se ima u vidu da je proseĉan prinos u svetu 1.487 kg/ha.183 kg/ha) sigurno je da u pogledu povećanja prinosa postoje odreĊene rezerve. Poznato je da se u Evropskoj uniji gajenje uljanih biljaka subvencionira.37 € .

energetskih i ekoloških aspekata. Biodizel. Poljoprivreda je osnovni izvor sirovina za proizvodnju biodizel goriva. i sakupljanju odreĊenih koliĉina biljnih ulja iz domaćinstava i restorana. o uvoĊenje ekoloških poreza na neekološko gorivo.dovršiti rad na standardizaciji kvaliteta biodizela i postojeću tehniĉku preporuku TP 13 BD prevesti u odgovarajući standard.u okviru Strategije razvoja poljoprivrede Republike Srbije ukljuĉiti deo posvećen strategiji proizvodnje i korišćenja biodizela . Imajući u vidu neophodnost uvoĊenja biodizela u standardnu upotrebu. neophodno je saĉiniti strategiju koja će omogućiti postizanje ovog cilja. U oba sluĉaja mora postojati odgovarajući podsticaj. shodno opštim zahtevima Evropske Unije kao i iz razloga ekologije i opšteg oĉuvanja ţivotne sredine. Sve napred navedeno upućuje na potrebu izrade posebnog dokumenta koji bi do kraja definisao Strategiju razvoja proizvodnje i korišćenja biodizela u svetlu svih relevantnih ĉinjenica. o podsticajna sredstva za proizvodnju biodizela.novĉana podsticajna sredstva za proizvodnju uljane repice koja je namenjena preradi u biodizel. Prikupljanje otpadnih ulja je potrebno iz dva razloga. Pri ovome treba napomenuti da se mora definisati ukupna koliĉina predviĊena za otkup na nivou Drţave i shodno tome ugovarati proizvodnja.merama ekonomske politike omogućiti da cena biodizela u primeni bude za 5 – 10 % niţa od cene fosilnog dizela. Poznata je ĉinjenica da jedan litar otpadnog ulja zagadi milion litara pijaće vode. Prvenstveno otpadna ulja predstavljaju zagaĊivaĉe vode.Uredbama Vlade Republike Srbije definisati naĉin prikupljanja i trošenja podsticajnih sredstava za proizvodnju i korišćenje biodizela . Proizvodnja biodizela mora bazirati na dve pretpostavke : mogućnost proizvodnje definisanih koliĉina uljarica. o podsticajna sredstva za izradu projektne i tehniĉke dokumentacije za postrojenja za proizvodnju biodizela. Merama ekonomske politike potrebno je omogućiti da cena biodizel goriva bude 5-10 % niţa od fosilnog dizela. Radi obezbeĊivanja podsticaja proizvodnje biodizela neophodno je dovršiti standardizaciju kvaliteta biodizela.izgradnja pumpnih stanica (dogradnja uz postojeće pumpne stanice namenjene prodaji fosilnih goriva) . Razloge za proizvodnju biodizela traba posmatrati sa ekonomskih.zagarantovana otkupna cena i osiguran otkup svih ugovorenih koliĉina. Poseban podsticaj treba predvideti za privoĊenje kulturi novih površina koje bi bile namenjene proizvodnji uljane repice – biodizelu. . podsticati angaţovanje slobodnih kapaciteta u hemijskoj industriji. Prodor otpadnih ulja u vodotokove utiĉe na zagaĊenje istih i povećana ulaganja u preĉišćavanje. a kako je najbolji finansijski podsticaj to znaĉi da moraju biti predviĊena odgovarajuća finansijska sredstva. alternativno i ekološko teĉno gorivo. podsticanja prikupljanja otpadnih ulja. Prodaju biodizel goriva omogućiti izbalansiranom politikom cena biodizela u odnosu na fosilni dizel. Drţava svoju politiku mora usmeriti u pravcu: donošenja podsticajnih mera za proizvodnju uljanih kultura. Proizvodnja uljane repice treba da bude tretirana na isti naĉin kao i proizvodnja industrijskog bilja koja je do sada bila premirana a to znaĉi: . a sve u cilju što brţeg ukljuĉivanja u opšte Svetske tokove. Osnovni izvor tih sredstava mora bazirati na uštedi Drţave na uvozu energenata koji se supstituišu biodizelom i nuzproizvodima u proizvodnji biodizela. . Politika u pravcu 105 .11 PREDLOG STRATEGIJE UVOĐENJA BIODIZELA U PRAKSU U cilju podsticanja proizvodnje uljane repice kao osnovne sirovine za proizvodnju biodizel goriva neophodno ju je tretirati kao industrijusku biljku. Radi obezbeĊenja podsticaja proizvodnje biodizela neophodno je uĉiniti nekoliko stvari i to: . energetskih i ekoloških aspekata. Politika u domenu podsticanja proizvodnje uljanih kultura namenjenih preradi u biodizel mora biti veoma fleksibilna a istovremeno i oprezna i strogo kontrolisana.podsticanje istraţivanja na širenju palete sirovina za proizvodnju biodizela i unapreĊenja tehnologije proizvodnje i primene biodizela. o povoljnim uslovima kreditiranja izgradnje postrojenja za proizvodnju biodizela. Moraju se planirati potrebne koliĉine proizvoda i za njih obezbediti maksimalno povoljne uslove. Interes za biodizel mora iskazati pre svega Drţava. promocija i edukacija na svim nivoima . Razlozi su višestruki i treba ih posmatrati sa ekonomskih. Podsticaji u domenu poljoprivredne proizvodnje moraju izaći iz okvira standardnog tretmana koji je prisutan u uobiĉajenoj politici proizvodnje hrane i proizvodnji industrijskog bilja.osnivanje organizacija (preduzeća) za distribuciju biodizela osnivanje organizacija (preduzeća) za prodaju biodizela . o plaćanje poreza na neodrţavanje poljoprivrednog zemljišta. Ovo bi omogućilo obezbeĊivanje novĉanih podsticajnih sredstava za njenu proizvodnju i zagarantovanu otkupnu cenu.U Zakon o energetici dodati plan ostvarivanja proizvodnje i korišćenja biodizela u narednom periodu . .6.

Usmeravajući ovako dobijen biodizel za potrebe transporta i javnog prevoza u naseljenim mestima.. Lj. Pri tome se moţe uticati na politiku cena ovog biodizela sa više vrsta podsticaja u zavisnosti za koju svrhu se preuzeti biodizel namerava upotrebiti. Novi Sad. B. Istraţivanja proizvodnje i upotrebe biofertilizatora. moguće je usmeravanje proizvodnje biodizela u ţeljenom pravcu. Mastilović.. Distribucija biodizela zahteva specifiĉan pristup i u znatnoj meri se razlikuje od distribucije fosilnog teĉnog goriva. Lukić. Agronomska saznanja. D. Zbornik radova sa I regionalnog simpozijuma: "Chemistry and the Enviroment. Stanje i mogućnosti razvoja proizvodnje i primene etanola u Jugoslaviji. Lj. Pejin. Gaćeša. a naroĉito u velikim gradovima. T. 6. Novi Sad. 4. 5. Paţljivim i odmerenim politiĉkim delovanjem. Janić T. p. s. 1996. E. J. Brkić. Ova ĉinjenica nameće i potrebu formiranja posebnih distributivnih jedinica u okviru postojeće distributivne mreţe ili pak formiranje novih distributivnih centara. Dimić.. s. 2006. Na ovaj naĉin je moguće obezbediti relativno velike koliĉine otpadnih ulja koja se mogu upotrebiti za proizvodnju biodizela. Nikolić. tako i širom otvorenih vrata za izvoz za proizvode koji obezbeĊuju organsku proizvodnju hrane i leĉenje biosintetiĉkim bioaktivnim materijama. 2. sa jedne strane. dok se u drugom koraku moţe oĉekivati intenzivnije formiranje samostalnih preduzeća sa osnovnom delatnošću proizvodnje biodizela. R. S. a moguća je i kombinacija navedenih. Prodaja za kupce na benzinskim pumpama se moţe usmeravati izbalansiranom politikom cena biodizela u odnosu na fosilni dizel. N. a isto tako i od distribucije biljnog ulja. Paunović.. R. obezbeĊuje se povećana zaštita ţivotne sredine i smanjenje zagaĊenja vazduha u gusto naseljenim mestima.. IV(1994).. 7(2003)5. S. T. Niška Banja. et al: Metil estri suncokretovog ulja-gorivo za dizel motore. May.. Verešbaranji. PreraĊivaĉki potencijali u prehrambenoj industriji AP Vojvodine. 1995. Najverovatniji racionalni scenario je u dve etape. Siriški J. R. Jakovljević. Pajin. Petrović. 6.. Tehnološki fakultet. Poseban plasman je moguće organizovati za potrebe poljoprivrede. Angaţovanje slobodnih kapaciteta u hemijskoj industriji je svakako jedna od mogućnosti. Pejin. R. Marjanović. ili pak u okviru postojećih pumpnih stanica za fosilna teĉna goriva. Povoljnim kreditnim aranţmanima je omogućeno uticanje na ţeljeni pravac razvoja.. 2003. Razmovski. kako zbog mogućnosti plasmana u zemlji. Studija.10-14. Tojagić. S. Društvo hemiĉara Srbije. Prodaja biodizela se moţe odvijati na posebnim mestima – pumpnim stanicama. Pivniĉki G: Analiza utroška klasiĉnih vrsta energenata u poljoprivredi i mogućnost supstitucije istih sa obnovljivim izvorima energije. Novi Sad. M. R. ĉasopis PTEP. 106 . EU.: Ekološki aspekti korišćenja metilestara biljnih ulja kao goriva. I. Furman.sakupljanja otpadnih ulja mora bazirati sa jedne strane na podsticaju sakupljanja otpadnih ulja i masnoća. Dodić. Furman. a pre svega u domenu kreditne politike. U prvoj etapi izvršiti podsticanje upošljavanja slobodnih kapaciteta u hemijskoj industriji i fabrikama za preradu ulja. Baras J. J. Milanović. 6. Brkić M. a sa druge strane zakonskom regulativom u vidu propisa vezanih za prinudu i konsekvence ukoliko se ista ne poštuje u tom domenu. Nikolić. S. Vraĉar. Prerada uljanih kultura u biodizel predstavlja drugu kariku u lancu i ona se moţe odvijati po više mogućih scenarija. D. Directive 2003/30/EC of the European Parliament and of the Council. 95-98. Tehnološki fakultet. biopesticida i drugih bioaktivnih supstanci kao i biosintetiĉkih biodegradabilnih termoplastiĉnih materijala imaju svoju perspektivu na podruĉju Vojvodine. 12 LITERATURA 1. 3. formiranje posebnih preraĊivaĉkih kapaciteta je druga. Revija.

Odsustvo permanente kontrole kvaliteta. Razvoj srednjih i malih preduzeća. Institucionalno i legislativno normiranje kvaliteta pruţene zdravstvene usluge i nivoa njene usklaĊenosti sa svetskim standardima i regionalnim potrebama. Optimalan broj stanovnika za implementaciju dobre medicinske prakse. Nedovoljna nauĉna i struĉna saradnja medicinskih instituta i radnika sa vrhunskim svetskim i evropskim centrima. OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA AP VOJVODINE U MEDICINI I FARMACIJI SWOT ANALIZA PRIMENE NOVIH TEHNOLOGIJA U MEDICINI U AP VOJVODINI Jake strane Slabosti Nedovoljno savremeno poslediplomsko obrazovanje medicinskog kadra.. Nedovoljne i diskontinuirane investicije. Mala dostupnost celokupnom stanovništvu Vojvodine. Razvijena mreţa sredstava za komunikaciju. koja bi imala ulogu u proizvodnji licenciranih i originalnih instrumenata i sredstava za upotrebu u medicini. Nauĉna i struĉna saradnja medicinskih instituta i radnika sa vrhunskim svetskim i evropskim centrima.7. Reforma i osavremenjivanje poslediplomskog obrazovanja medicinskog kadra sa akcentom na preventivno delovanje primene novih tehnologija u medicini. Neravnomerna dostupnost mreţe sredstava za komunikaciju. Nedovoljno razvijena svest o uticaju ţivotne sredine na zdravstveno stanje stanovništva. Optimalno dodiplomsko obrazovanje medicinskog kadra. Neravnomerno razvijena mreţa zdravstvenih ustanova. ukljuĉujući i medicinske radnike. Nedovoljna primena novih tehnologija u obrazovanju i radu medicinskog kadra. Mogućnosti Reforma zdravstvene delatnosti u skladu sa lokalnim i regionalnim specifiĉnostima. Institucionalno i legislativno normiranje kvaliteta pruţene zdravstvene usluge i nivoa njene usklaĊenosti sa svetskim standardima i regionalnim potrebama. Nedovoljan akcenat na preventivne aspekte primene novih tehnologija u medicini. ukljuĉujući i internet. 107 . Opasnosti Sporo prihvatanje novina. Nedostatak struĉnih kadrova. Loš socio-ekonomski status graĊana. Razvijena mreţa zdravstvenih ustanova.

koji su sposobni kako za osnovnu i dopunsku.Upoznavanje potencijalnih korisnika (MSP. «start up» preduzeća. . .3 SADAŠNJOST I PERSPEKTIVE U MEDICINSKOJ I FARMACEUTSKOJ NAUCI U VOJVODINI. .Kvalitetne sirovine kojih ima u dovoljnim koliĉinama.Nedovoljna primena novih tehnologija. EVROPI I SVETU Sadašnji nivo razvoja medicinske nauke i tehnologije pruţa brojne mogućnosti za osavremenjivanje i unapreĊivanje dijagnostike i terapije.2 SWOT ANALIZA PRIMENE NOVIH TEHNOLOGIJA U FARMACIJI U AP VOJVODINI Jake strane .Zajedniĉka proizvodnja i plasman proizvoda sa stranim kompanijama. tako i za izradu projekata vezanih za uvoĊenje i razvoj novih tehnologija u farmaciji. . . odnosno nauĉno-istraţivaĉkih institucija u Vojvodini i Srbiji. odnosno malih i srednjih preduzeća (MSP) – privrede u celini. 108 .Projekti koji za cilj imaju odreĊenu primenu u industriji i šire u privredi. Slabe strane .Podrška AP Vojvodine u projektu razvoja novih tehnologija. 7.Istraţivaĉke institucije. .Mogućnost proizvodnje sirovina biljnog porekla u potrebnim koliĉinama.Nazainteresovanost krajnjeg korisnika rezultata projekta. postojeće farmaceutske industrije) sa najnovijim tehnologijama u oblasti farmacije. edukaciju.Nedovoljne investicije za projekte uvoĊenja novih tehnologija u farmaciji. . . kada je u pitanju lekovito i/ili aromatiĉno bilje. a pre svega razvojnih projekata. . tako i kompanijama koje se bave proizvodnjom u oblasti farmacije.Dovoljan broj struĉnjaka iz razliĉitih oblasti neophodnih za razvoj novih tehnologija. što je osnova za dobijanje kvalitetnog proizvoda. odnosno upravo tu konkretnu primenu.Nedovoljna saradnja sa inostranim kako nauĉnim institucijama. . kao i korisnika u našoj zemlji.Otvaranje novih MSP i «start up» preduzeća u kojima bi bilo mesta za inventivne. kao podrška novim tehnologijama u farmaciji. . . . .Investiranje u ovu vrstu projekata od strane AP Vojvodine i Republike Srbije. mlade struĉnjake iz oblasti koje su neophodne za rad takvih preduzeća. . odnosno fakulteti i instituti. «klasiĉnih» tehnologija.7.Nedovoljna saradnja izmeĊu nauĉnih i istraţivaĉkih institucija u okviru razliĉitih projekata. . ali i od zainteresovanih korisnika rezultata projekata.NesprovoĊenje projekta do samog kraja. Opasnosti .Ekološki ispravne sirovine biljnog porekla.Slaba komunikacija i saradnja izmeĊu nauĉnih. ĉiji je cilj dobijanje kvalitetnog proizvoda primenom novih ili tzv.Finansijski jaka farmaceutska industrija. odnosno proizvoda spremnog za trţište. odnosno istraţivaĉkih institucija i korisnika. Mogućnosti . ali i u inostranstvu na zajedniĉkom radu u okviru konkretnih projekata. obiĉno nemaju završni i najvaţniji deo. ukljuĉujući sledeća dostignuća: kompjuterski sistemi za dijagnostiku telemedicina internet informacije za pacijente porodiĉni doktori – eksperti prevencija naslednih oboljenja – oĉitan humani genom promena riziĉnog ponašanja i personalizovana terapija. .Saradnja svih zainteresovanih strana.Sporost u prihvatanju novih i savremenih dostignuća nauke.

itd. i to: «Hemofarm» iz Vršca. kao što su: «Galenika» iz Zemuna. kao što je ambulantna dijagnostika MRI (magnetic resonance imaging). odnosno predviĊanje negativnih efekata primene novih tehnologija u medicini. odluke o primeni terapije se moraju donositi sofisticiranim analizama rizika za svakog pacijenta ponaosob.3. Primeri za navedene tvrdnje su već prisutni u svakodnevnom radu. koja se nalazi na 124. godine u okviru «300 najvećih preduzeća u Srbiji» nalaze se i dve farmaceutske kuće iz Vojvodine. savremena medicina se nalazi pred izazovom da u zavisnosti od individualnih potreba svakog pojedinaĉnog pacijenta. mora doneti tešku odluku kod koga i u kojoj meri će najsavremenija dostignuća u medicini moći da budu primenjena. biće primenjene u ustanovama koje ambulantno sprovode veliki broj procedura. neophodno je bolje razumevanje i tumaĉenje svih podataka i rezultata kojima raspolaţemo.Šabac. jedna od vodećih imdustrijskih grana kako u svetu.2 Nauĉne publikacije U najskorijoj budućnosti je neophodno da se u regionu Vojvodine oformi medicinska i farmaceutska elektronska baza podataka na srpskom i drugim zvaniĉnim jezicima. U kratkom vremenskom intervalu nakon etabliranja i poĉetka primene pojedine nove tehnologije u medicini. odnosno na 38. u obliku koji će biti od vitalnog znaĉaja za rad lekara u oblasti primene savremenih tehnologija. MeĊutim. Republika Srbija u celini ima nekoliko vrlo uspešnih fabrika koje se bave proizvodnjom lekova. pri ĉemu se broj novih sredstava. koja je u potpunosti eliminisala hirurške operacije kod ovakvih pacijenata. 7. ali i mnogo efikasnije nego ranije. i nove intervencije u pruţanju zdravstvenih usluga (nove tehnologije). kako bi efektivno utrošili vreme liĉnog kontakta sa lekarima. 7. kao i ambulanta hirurgija. mestu po visini ukupnog prihoda i na 262. Po podacima iz lista «Ekonomist» od 14.U 21. veku nam se na raspolaganju nalazi veliki broj novih tehnoloških i nauĉnih unapreĊenja. skuplje. kako za celokupnu populaciju. procedura i naĉina za pruţanje zdravstvene nege stalno povećava. a to su: promene u demografiji. mestu po visini ukupnog prihoda.3 Budućnost bolniĉkih ustanova Primenom najnovijih tehnologija u medicini. Ovakve odluke uvek zavise od finansijskog stanja drţave i nejednakosti meĊu ljudima i nacijama u dostupnosti savremenih tehnologija. a u isto vreme (odvojeni linkovi za lekare i pacijente) omogućiti pacijentima da budu na vreme i samostalno informisani. mestu po visini kapitala. što je jedini preduslov za uspeh medicine u budućnosti. odnosno da spremno i precizno izvrši analizu koristi i troškova ("cost-benefit analysis"). koja sigurno imaju veliki znaĉaj u praktiĉnoj medicini i farmaciji. «Zorka-Pharma» . Naime. i «Jugoremedija» iz Zrenjanina. fiberoptiĉkim endoskopima i artroskopima. Nove tehnologije su sve brojnije. pokazuje da će 109 . ali i celokupnog statusa regiona i drţave. kao i etabliranje precizne legislative koja će omogućiti lekarima i pacijentima da se ne suoĉavaju sami sa izazovima donošenja odluke o primeni novih tehnologija u medicini. Farmaceutska industrija je. koji se nalazi na 20. i 21. S obzirom na to da većinu oboljenja savremene civilizacije izaziva više od jednog etiološkog faktora. koja će omogućiti da na visokom struĉnom nivou budu integrisani i prikazani najnoviji rezultati nauĉnih analiza. razvoj nauke i prakse u budućnosti je veoma teško predvideti. i pored velikog uspeha medicine i farmacije u 20.3.2006. svakako.08. «Zdravlje» iz Leskovca.3. Opšte je poznato da je farmaceutska industrija jedna od najprofitabilnijih privrednih grana u svetskim razmerama. sa ĉime smo uvek suoĉeni. tako i u našoj zemlji. veku. tako i za pojedince. 7. velika oĉekivanja u rešavanju zdravstvenih problema. mestu po visini kapitala. nekadašnje procedure koje su zahtevale da pacijenti provode veoma dug period hospitalizacije. savremena nauka ima obavezu da javno publikuje dobrobiti od inovacione metode. Svake godine se na trţištu naĊe preko pedeset novih lekova. Savremeni svet je danas suoĉen sa tri osnovna problema u zdravstvenom sistemu.1 Nove informacije i tehnologije donose i nove odgovornosti Za najveći deo medicinskih problema i oboljenja. upravo u ovim okolnostima. Primer otkrića i uspešnog leĉenja infekcije bakterijom Helicobacter pylori kod ulkusa ţeluca.

proizvodnja samih FAS je predmet hemijske i/ili farmaceutske industrije. jer već postoji u svetu veoma jaka konkurencija. diabetes mellitus i maligni tumori (ukljuĉujući hepatome. Ova grupa lekova. ĉija je upotreba dozvoljena. dijagnostici i tretmanu velikog broja malignih tumora. Kada je reĉ o oboljenjima. kao što je prehrambena industrija. fabrika – malo ili srednje preduzeće (MSP). kao što je ulkus ţeluca izazvan Helicobacter pylori ili karcinom cerviksa izazvan virusima. u prvom planu u cilju smanjenja broja pacijenata koji se leĉe u hospitalnim uslovima. i pomoćnih supstanci. što se najĉešće naziva «baziĉna proizvodnja» (takva je bila. itd. i drugi koji obuhvata infektivna oboljenja ĉiji tretman zahteva hospitalizaciju. takoĊe. ali jedan od najvaţnijih je. prvi tip. jer je pored troškova same proizvodnje (lokacija. izdata 2000. koje ĉine najvaţniji deo svakog leka. kao što su progresija ateroskleroze. proizvodnje i dobijanja «ĉistih» FAS. karcinom ţeluca i limfom). Upravo iz ovih razloga kako kod nas. Razvoj farmaceutskih preparata dovodi do mogućnosti ponovnog uspostavljanja krvotoka kroz stenotiĉne arterijske krvne sudove i rastvaranja ugrušaka kod akutne tromboze.bolnice u budućnosti postati mesta na kojima će biti leĉena iskljuĉivo stanja i bolesti koja se ne mogu tretirati u ambulantnim uslovima. 110 . odnosno nekoliko kompanija u svetu koje proizvode odreĊenu FAS. Prve dve grupe lekova su predmet izrade u okviru apoteka i apotekarskih ustanova. Brojni novi lekovi imaju cilj da smanje incidenciju ateroskleroze. b) Gotove forme lekova Za proizvodnju gotovih formi lekova u našoj zemlji je karakteristiĉno da se sve fabrike bave proizvodnjom završnog oblika lekova na bazi stranih licenci i/ili na bazi farmakološki aktivnih supstanci (FAS).4 Farmaceutski preparati u medicini a) Lekovi Podela lekova moţe biti izvršena na nekoliko naĉina. godine) i ostalim farmaceutskim priruĉnicima koji daju sve najvaţnije podatke za izradu i primenu odreĊenog farmaceutskog preparata. c) Lekovi budućnosti Primena velikog broja farmaceutskih preparata omogućuje uspešan tretman velikog broja razliĉitih oboljenja. zajedno sa parafarmaceutskim preparatima i kozmetiĉkim proizvodima. Jug. od kojih su neke i predmet proizvodnje i nekih drugih grana industrije. Drugom tipu infektivnih oboljenja pripada rastući broj hroniĉnih stanja koja su izazvana latentnim infekcijama. koronarnog oboljenja arterija. a i naše farmaceutske kuće. ĉiji su uzroĉnici rezistentni na antimikrobne lekove.). koju zatim u svojim proizvodima koriste mnogobrojne svetske. Brojne su kompanije koje razvijaju proizvode biotehnologije usmerene ka prevenciji. 7. magistralne i gotove lekove. proizvodnja penicilina u «Galenici». zaposleni. meĊu prvima karcinoma dojke. kontrola kvaliteta. u našoj zemlji. pre svega najvećeg broja FAS. tako i u svetu. Tretman infektivnih oboljenja je. Investiranje u ovaj deo farmaceutske tehnologije. Svakako je ekonomski neopravdano ulaganje u proizvodnju. U budućnosti će biti neophodan paţljiv tretman dva osnovna tipa zaraznih oboljenja. uglavnom proizvedenih u inostranstvu. koja inaĉe ĉine najveći procenat kod hospitalizovanih pacijenata. ureĊaji i mašine. nije ekonomski opravdano.3. Ovaj zakljuĉak uglavnom vaţi i za pomoćne supstance. podela na oficinalne. jer su to lekovi koji se najĉešće izraĊuju ex tempore (prema potrebi) prema procedurama i propisima koji se nalaze u vaţećim farmakopejama (u našoj zemlji je to Ph. svakako. V. potrebna i investicija za korišćenje patenta ili licence za dobijanje odreĊene FAS. daje mogućnost za uvoĊenje novih tehnologija u farmaciji. Poslednja grupa lekova su gotovi lekovi. a pre svega srĉanog i moţdanog udara. koji su proizvod farmaceutske industrije. dok Fabrika antibiotika nije zatvorena). na primer. tj. uloga infektivnih uzroĉnika u etiopatogenezi ovih oboljenja je dokazana kod nekih pacijenata. koje se nalaze u propisanoj formulaciji leka.

uz mogućnost nastajanja nusproizvoda reakcije. prodavati polazni materijal.3. apsolutno nepoţeljno i neprihvatljivo). sirupi. gasna hromatografija – GC uz primenu odgovarajućeg detektora. a pre svega farmakološkog delovanja. gusti ekstrakti (Extracta spissa) i suvi ekstrakti (Extracta sicca). u tehnološkom smislu.1 Dobijanje farmakološki aktivnih supstanci U cilju dobijanja FAS koje bi se inkorporirale u gotov farmaceutski oblik.7. primenom biotehnoloških procesa (biotehnologija je metoda izbora i predstavlja najzanimljiviju nauĉnu oblast sa širokim spektrom primene. koji se aplikuju intravenski. predstavljaju i poluproizvod koji je polazna sirovina za dobijanje «ĉistih» FAS primenom razliĉitih postupaka separacije i preĉišćavanja. odgovarajući naĉin kojim se spreĉava gubitak aktivnih principa). 2.). pored analitiĉkih metoda koje se koriste u medicini i farmaciji široka. uglavnom. 2. a samim tim i oblast za koju se oĉekuju velika materijalna ulaganja. 7. i 3. a moguće je i proizvoditi razliĉite parafarmaceutske i kozmetiĉke preparate. Svakako da je daleko bolje i ekonomiĉnije dobiti proizvod. odnosno odreĊivanja sadrţaja tih supstanci u najrazliĉitijim uzorcima. proizvoĊaĉ je duţan da obezbedi uslove za proizvodnju. u ovom sluĉaju drogu (droga predstavlja biljni materijal. ali i drugih hemijskih supstanci.v. U zavisnosti od same supstance. Mala i srednja preduzeća (MSP) za proizvodnju gotovih lekova u teĉnom. cele biljke ili propisane delove lekovite i/ili aromatiĉne biljke. koji u odreĊenoj koncentraciji sadrţi odreĊenu FAS. gde je primena takvih metoda neophodna (neke od metoda za kvantitaciju su teĉna hromatografija pod visokim pritiskom – HPLC. odnosno dobijanja ekstrakata koji u sebi sadrţe FAS. pre svega prirodnih. odnosno tzv «bela soba». Oblici gotovih lekova koji bi se proizvodili su: kapi. predstavljaju sveobuhvatne projekte koji pored uĉestvovanja struĉnjaka razliĉitih profila. «klasiĉni» postupci ekstrakcije ili savremeni metodi ekstrakcije. ĉija je primena odobrena u terapiji. lekovite masti. supstance koje su pogodnim metodama izolovane iz razliĉitih izvora i potpuno preĉišćene ili su proizvod hemijske sinteze.5. Kao aktivna komponenta u ovim farmaceutskim preparatima se moţe koristiti ekstrakt ili FAS. neophodno je primeniti postupke i ureĊaje koji su neophodni bilo da se primenjuju tzv. U zavisnosti od zahteva za odreĊeni preparat. spektrofotometrija i druge metode). film-tablete. ukoliko je za odreĊeni preparat propisano da se proizvodi kao sterilan oblik leka. podrazumevaju veoma velika finansijska ulaganja i po pravilu. moguće transformisati primenom hemijskih i biohemijskih metoda (npr. infuzioni i injekcioni rastvori. kao što je na primer sterilnost. Razvoj novih preparata na bazi farmakološki aktivnih supstanci (FAS) sadrţanih u lekovitom i/ili aromatiĉnom bilju. moguće je dobijanje ovih supstanci: 1. npr. tablete. hemijskom sintezom (postupci su najĉešće patentirani i komplikovani. predstavljaju višegodišnja istraţivanja). znaĉajno je i u oblasti analitiĉkih metoda za kvantitaciju. cena 111 . pa je ponekad dovoljno da u formulaciji završnog preparata bude i odreĊeni ekstrakt. odnosno oficinalne FAS.5 Pravci tehnološkog razvoja u oblasti farmacije Pravci tehnološkog razvoja u farmaciji u okviru AP Vojvodine mogu se podeliti u dva dela: 1. Kada je u pitanju proizvodnja i dobijanje «ĉistih» FAS. dobavljeni iz inostranstva. dobijeni u našoj zemlji ili ako je to ekonomski opravdano. FAS dobijene na neki od prethodnih naĉina je u cilju poboljšanja osobina. i opšte je poznato da je predviĊeno da će biti vodeća oblast istraţivanja i primene u 21. ili već dobro poznate. supozitorije. tako i veterinarskoj terapiji. ekstrakcijom iz prirodnih sirovina. kao što su na primer ekstrakti. predstavljaju. što je svakako. nego na svetskom i domaćem trţištu. transdermalni terapijski sistemi (TTS). koji je osušen na propisani. Proizvodi ekstrakcije su teĉni ekstrakti (Extracta liquida).3. po relativno niskoj ceni. draţeje. koriste se FAS razliĉitog stepena ĉistoće. veku. Ove supstance. i. povećanje rastvorljivosti FAS u vodi omogućava njeno inkorporiranje u injekcione rastvore. jer su neophodne i za metode kvantitacije u drugim oblastima. bilo da su potpuno nove (sa napomenom da istraţivanja u oblasti dobijanja novih FAS za primenu kako u humanoj. poluĉvrstom i ĉvrstom obliku. uvek postoji prostor za razvoj novih tehniĉkotehnoloških postupaka za dobijanje ovih vrednih supstanci. a zatim postupcima izolovanja i preĉišćavanja postići odgovarakući kvalitet FAS. Dobijanje «ĉistih» FAS. masenog spektrometra – MS. Primena im je. U zavisnosti od samog preparata. koja za cilj imaju i ostvarivanje velikog profita). popularno nazvane «fine hemikalije». Ekstrakti. U cilju proizvodnje.

koji sadrţe FAS. kada je i poĉeo razvoj ovih farmaceutskih oblika za primenu na koţi i sluţokoţi. TTS sa kontrolom oslobaĊanja putem elektriĉne struje (ovakvi sistemi su još uvek u fazi ispitivanja.5. veliĉine 10-200 m.467 g mL-1). odreĊenih frekvencija i snage. dc=0. Postoje dva osnovna tipa dizajna TTS-a: 1. Osim prethodno navedenog. odnosno FAS za primenu u medicini i farmaciji. CO2 je najĉešće primenjivani rastvaraĉ za SFE. koja se više ili manje transformišu pod uticajem povišene temperature. Postupkom destilacije se moţe postići izolovanje samo isparljivih komponenti (etarska ulja). jer se izbegava efekat prvog prolaza kroz jetru. 3. pa tako. lekari. Proizvodnja i dobijanje standardnih supstanci. moţe se menjati zapreminska masa i dielektriĉna konstanta. TTS sa kontrolom oslobaĊanja primenom zvuka (takoĊe. Rezervoar sistemi. a polazna osnova je da se primenom zvuka.3oC. SFE primenom superkritiĉnog CO2 pripada “ĉistim tehnologijama”. pc=72. Sa druge strane. smanjuje se efakat metabolita i smanjuju se potrebne doze).nekoliko miligrama ovih standardnih supstanci (najĉešće pakovanje je 10 mg) se kreće od nekoliko desetina do nekoliko stotina evra. TTS obezbeĊuju prolaz FAS u sistemsku cirkulaciju. 2. jer je njegova upotreba jednostavna. koji su neprihvatljivi i nepoţeljni iz zdravstvenih i/ili organoleptiĉkih razloga.). odnosno naĉinu regulisanja dotoka FAS do koţe. organski rastvaraĉi su nedovoljno selektivni. hemiĉari. kod nas postoji savremena fabrika za proizvodnju potrebnog ekstragensa CO2 – Linde Gas Srbija. Lepak za fiksiranje TTS-a na mesto primene. plastiĉne mase ili folije i 3.8 bar. 4. posebno ultrazvuka. Iz ovih razloga ekstrakcija gasovima u superkritiĉnom stanju (SFE) primenom ugljen-dioksida (CO2) je u poslednje vreme postala vaţan postupak i alternativa «klasiĉnim» postupcima ekstrakcije.3. ekstrakcijom organskim rastvaraĉima je nemoguće dobiti ekstrakt koji u sebi ne sadrţi ostatke primenjenog rastvaraĉa. su u fazi ispitivanja. podrazumeva rad multidisciplinarnog tima istraţivaĉa (farmaceuti. nezapaljiv. 7. dele na: 1. kao alternativa tradicionalnim oblicima lekova za sistemsko delovanje. TTS sa membranskom kontrolom permeacije (princip rezervoara iz koga se preko polimerne membrane kontroliše permeacija FAS iz rezervoara u koţu). Spoljašnji omotaĉ od hartije. odobrila primenu prvog transdermalnog terapijskog sistema (TTS). Promenom pritiska i/ili temperature iznad kritiĉne taĉke ugljendioksida (Tc=31. tehnolozi. TTS se.3 Transdermalni terapijski sistemi FDA (Ameriĉka agencija za hranu i lekove) je 1979. prema naĉinu na koji ostvaruju kontrolnu funkciju. bez sekundarnih proizvoda koji su ekološki neprihvatljivi. pored aktivne komponente. a na ovaj naĉin se zaobilazi gastrointestinalni trakt i izbegava se efekat prvog prolaza kroz creva i jetru (na primer.3. TTS sa matriksom – oslobaĊanje sa kontrolom difuzije (oslobaĊanje FAS se kontroliše preko lipofilnog ili hidrofilnog polimernog matriksa. koji moţe biti u obliku gela ili u obliku ĉvrstog polimernog laminata). FAS rastvorena ili dispergovana u podlozi koja obezbeĊuje adekvatno oslobaĊanje leka. Beĉej. netoksiĉan.Ekstrakcija gasovima u superkritiĉnom stanju «Klasiĉni» postupci za izolovanje aktivnih supstanci iz biljnog materijala primenom destilacije vodenom parom i ekstrakcije organskim rastvaraĉima imaju velike nedostatke. jeftin je. 7. Matriks sistemi i 2. a postoji prototip za peptide) i 5. odnosno moţe se dobiti razliĉita moć rastvaranja (solubility power) ugljendioksida. itd. pokazuje veliki afinitet za isparljive (lipofilne) komponente i moţe biti jednostavno i u potpunosti uklonjen iz bilo kog ekstrakta. rastvaraju i neke prateće komponente. Osnovne komponente TTS su: 1. Osim toga.5. hemijski stabilan. TTS sa kontrolom oslobaĊanja rastvora FAS preko mikrorezervoara (u matriksu su ugraĊeni mnogobrojni mikroodeljci. moţe višestruko povećati prodiranje FAS kroz koţu). 2. a matriks istovremeno predstavlja i rezervoar i kontrolni element). 112 .2 Savremeni metod ekstrakcije . hormon estrogen aplikovan putem TTS ima porednost u odnosu na peroralnu primenu.

a ekipe. Ista tehnologija moţe biti primenjena za operacije drugih organa. Naime. zajedno sa metodama endovaskularne hirurgije. koje predstavljaju glavni uzrok pojave tumora ili insuficijencije jetre. Tako na primer. Endovaskularna hirurgija se razvija paralelno sa hirurgijom organa. jedan od ovih primera. za upotrebu u veterinarskoj medicini je danas kod nas svedena na minimum. i rekanalizaciju suţenih ili stenotiĉnih arterija u organizmu. zahtevi i oprema će se neminovno prilagoĊavati novonastalim trendovima u tehnologiji.Prednosti primene TTS. arterijski koronarni bajpas. Ovakva "high-tech" hirurgija uskoro će postati normalna procedura za brojne vrste operacija. gde hirurg sprovodi ĉitavu proceduru sedeći za konzolom raĉunara ispred komandne table. Nekada su potrebe u ovim proizvodima obezbeĊivale naše fabrike. Inicijalno se smatralo da se mogu primeniti samo kod malog broja odreĊenih tipova tumora mozga i kongenitalnih 113 . b) Prozvodnja bioloških sredstava. efikasna vakcina za hepatitis C imaće ulogu u eliminaciji hroniĉnih infekcija u grupama pod visokim rizikom. takoĊe. nisu pogodni za FAS koje dovode do iritacije ili senzibilizacije koţe. genske terapije miokarda i tehnologije matiĉnih ćelija (stem cell technologies). naroĉito kada bude izvršeno uspešno dizajniranje vakcine za HIV infekciju. Na našem trţištu dominiraju vakcine iz uvoza. neće umanjiti znaĉaj metoda endovaskularne hirurgije u leĉenju oboljenja koronarnih arterija. Vakcine za humani tip papilloma virusa mogle bi spreĉiti većinu malignih tumora grlića materice. njihova dugotrajna primena moţe dovesti do oštećenja koţe.3.5 Minimalno invazivna hirurgija Minimalno invazivna hirurgija je u znaĉajnoj meri transformisala brojne hiruške procedure. TTS. kao gotovog lekovitog oblika. a eksperti u ovoj oblasti procenjuju da unapreĊenja u primeni farmaceutskih preparata ili preventivnih mera. upravo zbog prirode transporta kroz koţu.4 Vakcinacija a) Potencijalni uticaj nove generacije vakcina u prevenciji terapiji još nije dovoljno prepoznat. Prema podacima Agencije za lekovita sredstva Republike Srbije od 150 registrovanih vakcina u Srbiji 64 vakcine su domaćeg porekla. Najmanje invazivne od svih minimalno invazivnih hirurških tretmana su tehnike radiohirurgije. pa se primenjuju iskljuĉivo u obliku injekcionih rastvoara. Danas endovaskularni hirurzi sprovode uspešne operacije intrakranijalnih aneurizmi. ĉime će sprovoditi usmeravanje pacijenata iz operacionih sala u laboratorije za interventnu kateterizaciju srca.5. Koronarna angioplastika nastavlja trend najviše primenjivane endovaskularne procedure. Implikacije koje ova tehnologija ima u hospitalnom tretmanu pacijenata se pre svega odnose na smanjenu potrebu za hirurgijom na otvorenom srcu. Danas je ţivinarska proizvodnja pa i proizvodnja svinja uslovljena upotrebom raznih vakcina. relativno male molekulske mase i umerene lipofilnosti. mogu se primeniti FAS koje se razgraĊuju posle peroralne aplikacije.3. su da se na ovaj naĉin obezbeĊuje produţeno delovanje. 7. endovaskularna kardiologija će upravo i napredovati praćenjem i korišćenjem neposredne primene faktora angiogeneze. Najĉešća operacija u kardiohirurgiji. Danas se terapeutske vakcine za tretman maligniteta već primenjuju. pre svega vakcina i hiperimunih seruma. Napredak u dizajniranju stentova i efikasnih mera inhibicije restenoze dalje doprinosi napretku primene endovaskularnih tretmana. efikasno uklanjaju aneurizme abdominalne aorte. resorpcija FAS i uopšte terapija se jednostavno prekida uklanjanjem (odlepljivanjem) sa mesta primene. takoĊe. ĉak ni meĊu profesionalcima u oblasti zdravstva. moţe biti uraĊena primenom robota.5. mogu se javiti alergije na odreĊene sastojke i imaju odloţeno-produţeno delovanje. 7. a njihova efikasnost se povećava. a ostale su iz uvoza. Znaĉaj vakcinacije u bolniĉkom i vanbolniĉkom tretmanu populacije će nesumnjivo rasti. odnosno odrţavanje terapijske doze leka. a ograniĉenja ovog oblika su primena lekova jakog dejstva. i na proširenje kapaciteta i povećanje kadrova. takoĊe. ukljuĉujući i endoskopsku hirurgiju koja je postala rutinska praksa u velikom broju hirurških intervencija. Kardiohirurški tretmani koji se sprovode robotizovano predstavljaju. ali brţe i efikasnije. a znaĉajne koliĉine raznih vakcina i hiperimunih seruma su se ĉak i izvozile. koja zahteva transplantaciju ovog organa. Razvoj u ovom pravcu pruţa mogućnost da se osvajanjem tehnologije proizvodnje vacine ostvare i respektabilni finasijski efekti kako za instituciju tako i za širu zajednicu. moguće je podešavanje vremena oslobaĊanja leka od nekoliko sati do nekoliko dana.

ĉime se smanjuje duţina boravka u bolniĉkim uslovima za sva navedena stanja. kao i u leĉenju Parkinsonove bolesti. sobama za negu pacijenata. Odbacivanje transplantata u ranom posttransplantacionom periodu moţe biti spreĉeno primenom molekula koji su ukljuĉeni u indukciju imunotolerancije. Molekularne mete za intervenciju ukljuĉuju odreĊene citokine koji mogu smanjiti ili prekinuti imuni odgovor. Isti krevet opremljen savremenim tehnološkim dostignućima moţe biti korišćen u operacionoj sali i u jedinici intenzivne post-operativne nege. Strategija primene transplantacije koja bi bila primenjivana sa manjim rizikom za nastanak hroniĉnih sekvela. pri ĉemu će imati ulogu u centralim bolniĉkim servisima nabavke. operacionim salama i endoskopskim salama budu kompletno opremljeni senzorima povezanim sa bliskim i udaljenim centralnim monitorima. epilepsije. 7.3. 7. Radiohirurgija je zamenila konvencionalne neurohirurške procedure kod svih navedenih oboljenja. Većina pacijenata će tako moći da izbegne leĉenje u centralnom odeljenju intenzivne nege. a dodavanjem senzora i softvera za prepoznavanje glasa. ĉime se ovakvi pacijenti uklanjaju iz centralnih odeljenja intenzivne nege i spreĉava pojava ukrštene infekcije. MeĊutim.3. i da bude nakon neuro ili kardiohirurškog tretmana smešteno u specijalnim jedinicama na tim odeljenjima.5. Genska terapija moţe obezbediti znaĉajan progres i pruţiti rešenja u sva tri navedena pristupa. i trigeminalne neuralgije.7 Senzori Do kraja ove decenije. kao i znaĉajnim nedostatkom raspoloţivosti donorskih organa. Hospitalizovanim pacijentima unutar bolnica mogu biti impantirani mini senzori kao integralni deo procesa prijema. Smatra se da će u budućnosti odeća pacijenata u bolniĉkim uslovima biti opremljena senzorima koji mogu posluţiti kao kontinuirani monitori za vitalne znake. (2) prevencija hroniĉnog odbacivanja ili prestanka funkcije grafta. Najnovija predviĊanja ukazuju na veliku primenu robota u sledećoj deceniji.5. indukcijom imunološke tolerancije. nuzefektima hroniĉne imunosupresivne terapije. u popunjavanju zahteva i narudţbina od apoteke i sprovoĊenju velikog broja drugih zadataka u organizaciji bolnica. pri ĉemu će ovaj ĉip tokom ĉitavog perioda hospitalizacije omogućavati momentalan uvid u više od 40 laboratorijskih parametara. 114 . obuhvata tri osnovna pristupa: (1) eliminacija potrebe za egzogenom imunosupresijom. Oĉekivanja od naredne generacije prenosivih kreveta u intenzivnoj nezi su takva da oni obezbeĊuju sredstva za odrţavanje ţivota i transport kod traumatizovanih pacijenata (life support for trauma and transport unit (LSTAT)).8 Transplantacija organa a) Transplantacija organa predstavlja jedinu definitivnu terapiju za terminalnu insuficijenciju organa. njihova proizvodnja i primena je postala izuzetno sofisticirana.malformacija krvnih sudova mozga. uspeh transplantacije organa je ĉesto limitiran odbacivanjem transplantata. i (3) povećanje broja raspoloţivih organa za transplantaciju. koji ĉine 90% svih parametara koji mogu biti odreĊeni u kliniĉkim laboratorijama. ĉime se postiţe znaĉajno produţenje preţivljavanja nakon transplantacije.5. roboti su stekli takav tip veštaĉke inteligencije koji ih ĉini skoro humanoidnim. ĉime se znaĉajno menja uloga centralne bolniĉke laboratorije. Pacijenti mogu biti leĉeni u specijalnim objektima unutar odeljenja za radijacionu terapiju. što je jedan od glavnih rizika dosadašnjeg leĉenja traumatizovanih pacijenata. danas se radiohirurgija primenjuje u leĉenju brojnih tipova tumora mozga i cerebralnih vaskularnih malformacija.6 Robotizacija Od poĉetka uvoĊenja robota do danas. Ovaj pristup je ostvaren kod eksperimentalnih ţivotinja prenosom gena koji kodiraju sintezu transformišućeg faktora rasta (TGF-β) i interleukina 10 (IL-10) kod transplantacije srca.3. koja moţe biti izazvana razliĉitim etiološkim faktorima. pri ĉemu se maksimalno koriste i kapaciteti neurohirurgije i radioterapije. 7. neophodno je da svi kreveti i komandne table u jedinicama intenzivne nege.

kompleksne kontrolisane sisteme "imidţinga". Nekoliko centara u SAD i Evropi razvijaju program ksenotransplantacija korišćenjem transgenskih ţivotinja. Pored direktnog efekta na unapreĊenje zdravlja pacijenata strategija tehnološkog razvoja u ovom pravcu pruţa mogućnost preuzimanja liderske pozicije u širem okruţenju. Snimci koji se arhiviraju i smeštaju unutar sistema komunikacije imaju povećanu efikasnost i podrazumevaju brojne prednosti. raĉunara u lekarskim ordinacijama i obuke osoblja. odnosno visoka cena primene novih tehnologija. Integrisanje radiologije i bolniĉkih informacionih sistema sa arhiviranjem snimaka i komunikacionih sistema. Neke od opštih bolnica će nastaviti da pruţaju tercijarni nivo zdravstvene zaštite posebno u regionima sa malom gustinom naseljenosti stanovništva. kako u pogledu opreme. najkompleksnije procedure hirurške tehnike se postiţu u ustanovama u kojima hirurzi tretiraju veliki broj sluĉajeva u bolnicama u kojima je hospitalizovan najveći broj pacijenata sa istim tipom zdravstvenih problema. smanjuje hroniĉnu disfunkciju bubreţnog grafta kod eksperimentalnih ţivotinja. bolje edukovana populacija koja široko koristi zdravstvene informacije preko štampanih i elektronskih medija.5. Dugo su postojali i razvijali se regionalni centri ekselentnosti. putem indukcije permanentne tolerancije ili korišćenjem proteina koji smanjuju hroniĉno oštećenje transplantiranog organa.9 Tehnike "imidţinga" ("imaging") Radiološki snimci u digitalnom formatu mogu biti poslati elektronskim putem. kao što je imanitib. opšte bolnice će imati ulogu u tretmanu velikog broja sluĉajeva u kojima tehnološki zahtevi nisu tako visoki i sofisticirani. Uspešnost ovakvih procedura je progresivna. nestaje potreba za ĉuvanjem filmova. naroĉito kada ukljuĉuju minimalno invazivne tehnologije.5. ukljuĉujući i ambulante lekara. MeĊutim. softvera. 7. Tako. opremu raĉunarske mreţe. Nasuprot tome. gde god je to moguće. b) Istraţivanja sa matiĉnim ćelijama pruţaju široko polje za nova otkrića u njihovoj primeni kao odliĉnog terapetutskog efekta zamene izgubljenih ćelija još nediferenciranim matiĉnim ćelijama. kao što je manje osoblja za razvijanje filmova. Raspoloţivost istog snimka na razliĉitim mestima unutar informacione mreţe doprinosi promociji teleradioloških konsultacija.3. neophodan je razvoj struĉnog kadra. iako je prisutna tendencija da svaka bolnica teţi da pruţi skoro sve medicinske procedure. analizirani i ĉuvani u arhivi. regionalizacija je pravac koji će savremeni koncept medicine neminovno nametnuti. klasifikovani. Postoji nekoliko faktora koji utiĉu na neminovnost širenja koncepta regionalizacije.3. Ovo smanjenje troškova će u duţem vremenskom periodu biti znaĉajno u smislu otplate troškova za nabavku servera. Ovi projekti su još u fazi pretkliniĉkog testiranja. udaljenim interpretacijama snimaka i sluĉajeva. za arhiviranje. 115 . kao što su: ekonomski razlozi. omogućuje razvoj elektronskih medicinskih kartona svakog pacijenta i postaje glavno uporište lekara koji će imati pristup snimcima i njihovoj interpretaciji preko personalnog raĉunara. Jednom postignut nivo uspešnosti se odrţava upravo kontinuiranim tretiranjem velikog broja sliĉnih sluĉajeva.Hroniĉno odbacivanje organa se moţe na sliĉan naĉin spreĉiti. Tako na primer. na primer. javna dostupnost informacija koja istiĉe procenat pacijenata sa povoljnim ishodom tretmana. robotizaciju i koordinaciju kao deo uspešnog tima. naroĉito za pacijente koji su na listi ĉekanja za transplantaciju organa koji potiĉu od humanih donora. tako i u pogledu edukacije kadrova i nastaviće da podrţavaju tercijarni nivo zdravstvene zaštite. standardizovanih procedura. projekti upotrebe matiĉnih ćelija u cilju autologne i heterologne transplantacije imaju u svakom sluĉaju veoma izvesnu i veliku upotrebu. MeĊutim. kompleksne subspecijalistiĉke procedure koje nose visoki rizik će se sprovoditi u bolnicama koje postaju centri ekselentnosti. visokog nivoa efikasnosti i optimum ishoda leĉenja. gde se u laboratorijama humani geni uvode u genom svinja u cilju proizvodnje transplantabilnih organa.10 Specijalistiĉke bolnice u budućnosti Stari koncept podele zdravstvenih usluga baziran na organskom sistemu ili specijalnosti je najzastupljeniji u svetu. Za najkompleksnije hiruške i interventne procedure koje se sprovode na velikom broju pacijenata. 7. ukljuĉujući i ukupan broj tretiranih pacijenata. edukativnih konferencija i drugih novih metoda interaktivne razmene preko otvorenih veza. blokiranje ekspresije vaskularnog i trombocitnog faktora rasta korišćenjem inhibitora tirozin kinaza. a zatim pronaĊeni i ponovo analizirani u svakom trenutku unutar lokalne ili šire mreţe. a nestaju i troškovi za same filmove i ostalu prateću opremu za njihovo razvijanje. MeĊutim.

pri ĉemu se odluke donose na osnovu prevaziĊenih zdravstvenih strategija. kontrola masovnih nezaraznih bolesti. gde kod ljudi zbog "nemanja" i "neznanja". do 1997. dok su zemlje u razvoju (Afrika i Azija) u ovaj segment uloţile 4. d) Korišćenje informacionih tehnologija u zdravstvu Trajno je opredeljenje u zdravstvu u celini i u medicinskoj praksi kako u razvijenim. sa visoko obrazovanim kadrovima koji su u stanju da prate trendove modernih tehnologija u medicini. odnosno pravovremenim informisanjem o adekvatnim mogućnostima kontrole i terapije ovih oboljenja. 7. b) Investiranje u zdravstvo Većina zemalja u razvoju ulaţe veoma malo i nedovoljno u zdravstvo.5. što ĉini više od 2500 dolara po stanovniku.Ušli smo u deceniju koja donosi brojne izazove u medicinskoj tehnologiji i utiĉu na zdravstvenu zaštitu. veku još nije dotakla milione ljudi u zemljama u razvoju. kako bi se omogućila adekvatna prevencija. zdravstveni rizici nastavljaju da se povećavaju. Najveći broj zemalja u razvoju nema adekvatnu infrastrukturu – kompjuterske terminale.11 Informacione tehnologije u kliniĉkoj praksi u zemljama u razvoju a) Nejednaka dostupnost informacionih tehnologija Nejednaka dostupnost informacionih tehnologija. imaju znaĉajnu ulogu u pruţanju adekvatnog tretmana pacijenatima.3. nešto više od 12 dolara po stanovniku. što ĉini minimum preventivnih i kliniĉkih usluga. Jednostavna i porazna istina je da informaciona i komunikaciona revolucija u 21. tako i u zemljama u razvoju da se informacione tehnologije maksimalno koriste u cilju konstantnog poboljšanja usluga. kao i u medicinskoj edukaciji i istraţivaĉkom radu. U savremenim uslovima. c) Potreba za boljom komunikacijom Kombinacija neadekvatnog investiranja u zdravstvo i loše informacione i komunikacione infrastrukture moţe biti pogubna za zdravstveni sistem zemalja u razvoju. u razvijenim zemljama je u zdravstvo godišnje uloţeno oko 10% GDP (gross domestic product). naroĉito hirurških. omogućeno je ekspertskim konsultacijama putem "real time" linkova. posebno u bolnicama. a njihovo formiranje i odrţavanje se mora sprovoditi na aktivan i aţuran naĉin. Zbog toga je jedan od glavnih ciljeva i prioriteta razvoja zdravstva u zemljama u razvoju upravo uspostavljanje pouzdane mreţe komunikacija i implementacija informacionih tehnologija u zdravstvo.5% GDP. Informacione tehnologije omogućuju konstantan uvid u stanje i dinamiku zdravstvene problematike u regionu i drţavi. prepoznavanje faktora rizika i planiranje resursa za obezbeĊivanje tretmana. Elektronske arhive radioloških filmova i histoloških preparata. korišćenjem interneta preko satelita. 116 . Neka od tehnoloških dostignuća će uticati na incidenciju oboljenja koja danas ĉine najvaţniji udeo u ukupnom broju patoloških stanja hospitalizovanih pacijenata. mreţe unutar institucija. Ove cifre ukazuju na veliki znaĉaj ujednaĉavanja ulaganja u zdravstvo u svetu. Nedovoljna i neadekvatna zdravstvena zaštita moţe predstavljati rezultat odsustva adekvatnih informacija. UnapreĊenje svih vrsta tretmana. koje su uvek na raspolaganju. Stoga. posebno kompjutera i sredstava za telekomunikacije je kljuĉni faktor nesposobnosti zemalja u razvoju da se aktivno i uspešno ukljuĉe u proces napretka u pruţanju zdravstvene nege. kanale komunikacije i telemedicinske ureĊaje. kao i u kontrolu i osiguranje kvaliteta pruţenih zdravstvenih usluga. U periodu od 1990. sve bolnice zahtevaju visok nivo fleksibilnosti u smislu organizacije i konfiguracije. pre svega sa populacionog i demografskog aspekta. Epidemiološke baze podataka i registri za sve zarazne i nezarazne bolesti su neophodni u Vojvodini. ali i kontrola pojave epidemija zaraznih bolesti na razliĉitim kontinentima biće omogućena upravo korišćenjem informacionih tehnologija.

e) Projekti telemedicine Povećano korišćenje metoda informacionih tehnologija i telemedicine moţe doneti znaĉajan napredak u zdravstvu zemalja u razvoju, pri ĉemu je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ukljuĉila telematiku, kao glavno oruĊe u strategiji «Zdravlje za sve». MeĊunarodna telekomunikaciona unija organizuje redovne meĊunarodne skupove i simpozijume u cilju ukljuĉivanja zemalja u razvoju u primenu novih informacionih tehnologija telemedicine. f) Ograniĉavajući faktori I pored rastućeg interesovanja, limitirajući faktori primene novih informacionih tehnologija u zemljama u razvoju su pre svega mala mogućnost primene kod celokupne populacije, velika cena i odrţivost trenda primene u svakodnevnom radu. U kliniĉkoj praksi, informatika je korisna u ĉetiri domena, elektronski karton pacijenta, telemedicina, sistemi donošenja odluka u kliniĉkom radu i poboljšanje pristupaĉnosti informacija. MeĊutim, svi ovi domeni imaju svoja ograniĉenja, jer je medicinska praksa, više od drugih profesija, podloţna uticaju lokalne kulture i u velikoj meri zavisi od socijalnog i ekonomskog konteksta regije u kojoj se sprovodi zdravstvena zaštita. Interakcija i meĊusobno razumevanje, empatija izmeĊu pacijenta i lekara se ne moţe nikada svesti na transmisiju informacija putem raĉunara. U svakom sluĉaju, telemedicina i drugi vidovi primene informacionih tehnologija u medicini ne mogu zameniti tradicionalnu zdravstvenu infrastrukturu. Zemljama u razvoju je još uvek potreban adekvatan broj dobro edukovanih zdravstvenih profesionalaca, dobro opremljenih klinika i bolnica, kao i centara za prevenciju. Samo u kombinaciji sa dobro opremljenom zdravstvenom infrastrukturom, informacione tehnologije će doneti znaĉajan napredak u zdravstvu zemalja i regiona u razvoju. g) Medicina zasnovana na dokazima: "Evidence based medicine" Medicina zasnovana na dokazima je posmatrana kao dugooĉekivani most izmeĊu prakse i nauĉnih istraţivanja. Jednostavno, upotreba medicine zasnovane na dokazima u svakodnevnom radu podrazumeva korišćenje najboljih informacija i dokaza koji su trenutno na raspolaganju tokom donošenja odluka o brizi za svakog pojedinaĉnog pacijenta. Preciznim definisanjem kliniĉkog problema, a zatim traţenjem i evaluacijom raspoloţive informacije sa kliniĉkog aspekta, lekar će biti naoruţan najboljim dokazima koje medicina moţe pruţiti, u cilju donošenja relevantne odluke o daljem kliniĉkom radu. Iako medicina zasnovana na dokazima u znaĉajnoj meri unapreĊuje i pojednostavljuje vrednovanje kliniĉkih istraţivanja, ove tehnike nisu u potpunosti dostupne svakodnevnim potrebama kliniĉkih lekara. h) Neophodnost filtriranja informacija Tradicionalne tehnike medicine zasnovane na dokazima podrazumevaju prvobitno fokusiranje na specifiĉnim pitanjima, koja se odnose na samog pacijenta. Traţenje odgovora na pitanje koje je najbolje rešenje za prisutan zdravstveni problem je veoma teţak posao, naroĉito kada su lekari suoĉeni sa velikom koliĉinom novih nauĉnih informacija u medicini, što ih svakodnevno primorava da filtriraju raspoloţive informacije u cilju odabira relevantnih. i) Integracija medicinskih istraţivanja i prakse Tradicionalna medicina zasnovana na dokazima je primarno bila fokusirana na identifikaciju i evaluaciju informacija, koje su objavljene u nauĉnim i struĉnim publikacijama, što je ovaj zadatak ĉinilo nerealim i neostvarljivim kada je većina kliniĉkih lekara u pitanju, ukljuĉujući i one koji dosledno praktikuju medicinu zasnovanu na dokazima. Kao rezultat ove pojave, lekari veoma retko koriste informacije koje prikazuju rezultate istraţivanja u obliku nauĉnih i struĉnih publikacija. Takve informacije nisu u stanju da utiĉu na praktiĉni rad lekara, sve dok ne postanu na neki naĉin "prepakovane" u oblik koji će ih uĉiniti razumljivim i primenljivim od strane prezauzetih lekara praktiĉara. Iako lekari ĉesto navode medicinske ĉasopise kao izvor informacija, predstavnici farmaceutskih kompanija i razliĉiti konsultanti procentualno imaju znaĉajniji uticaj na informisanje lekara praktiĉara.

117

j) Biti u toku sa medicinskim istraţivanjima Korišćenje istraţivaĉkih podataka moţe imati negativne posledice ukoliko nauĉni rad nije analiziran u celini. Pojedine izolovane analize, izvaĊene iz konteksta, mogu postati sa medicinskog aspekta "dezinformacija", ukoliko lekari nemaju uvid u kompletan istraţivaĉki rezultat. Stoga je neophodno da se kliniĉarima omogući kontinuirana medicinska edukacija, koja će u vidu oglasne table, korišćenjem razliĉitih medijskih sredstava (ĉasopisa, CD prezentacija, interneta, itd.), pruţiti relevantnu i kompletnu informaciju. k) Relevantni dokazi usmereni ka pacijentima Napori usmereni ka povećanom korišćenju najboljih dokaza sa aspekta leĉenja pacijenata, najpre su fokusirani ka analizi relevantnosti informacija za pacijente i lekare. Lekari, kao odrasli "uĉenici", traţe i zadrţavaju nove informacije samo u sluĉaju kad je novo znanje "neophodno". Najbolja informacija sa aspekta kliniĉara predstavlja relevantan i evaluirani dokaz koji ima direktnu korist za pacijenta. Osnovna ţelja svakog ĉoveka je dug ţivot, koji je funkcionalan, bez bolova i bez simptoma, a najrelevantije informacije pomaţu da se ovi ciljevi direktno postiţu. Pored navedenih, neophodno je da budu zadovoljena još dva kriterijuma. Prvi je da nova informacija pruţena kliniĉaru bude u direktnoj vezi sa problemom sa kojim se sreće u kliniĉkoj praksi, a drugi najvaţniji, da informacija indukuje promenu dotadašnje kliniĉke prakse. Neophodno je smanjiti administriranje (primenom raĉunara) kako bi ostalo više vremena za neposrednu komunikaciju sa pacijentom koja ne retko nedostaje. Formiranjem informacionog sistema je neophodno pomoći lekarima u kliniĉkoj praksi da u velikom broju informacija pronaĊu jasne, prave i relevantne za problem kojim se bave. l) Oglasna tabla Za pronalaţenje jasne, prave i relevantne informacije za problem kojim se bave, lekarima su neophodna dva specifiĉna oruĊa. Prvi je sistem oglasne table, informacioni sistem koji će ĉiniti da nove informacije postanu dostupne lekarima praktiĉarima. Do danas su brojni ĉasopisi i internet sistemi pokušavali da ispune ovaj zadatak. MeĊutim, najveći broj nije filtrirao informacije prema njihovoj relevantnosti i vrednosti, zbog ĉega informacije nisu imale kliniĉku upotrebljivost. m) Brz i prenosiv naĉin preuzimanja informacija Kliniĉarima je neophodan naĉin za brzo preuzimanje kompletne informacije o kojoj su već obavešteni, ali koja se još nije u potpunosti integrisala u novi naĉin rada i razmišljanja. Izvori informacija koji su zasnovani na korišćenju raĉunara mogu obezbediti takve informacije za manje od 30 sekundi. U datim okolnostima, prenosivi raĉunari imaju još veći potencijal i upotrebljivost. n) Pretraţivanje baza podataka i identifikacija relevantnih informacija Medicinski fakulteti pruţaju budućim lekarima dovoljnu koliĉinu informacija koje će efikasno koristiti u svakodnevnom radu. MeĊutim, tradicionalni kurikulum nastave ne stvara korisnike informacija koji su sposobni da identifikuju, evaluiraju i primene nove informacije koje su stalno na raspolaganju. Da bi postali "lifelong learners" (uĉenici ĉitavog ţivota), doktori se tokom svakodnevnog rada moraju orjentisati ka novim metodama uĉenja, korišćenjem novih elektronskih oruĊa koja omogućuju uspešnu i efikasnu selekciju i evaluaciju novih medicinskih informacija.

o) Osnovni aspekti tehnologije u oblasti molekularne medicine
Fundamentalna istraţivanja najznaĉajnije doprinose razvoju dijagnostiĉkih testova i lekova u terapiji oboljenja. Ubrzana primena rezultata laboratorijskih istraţivanja u dijagnostiĉkim i terapijskim procedurama, predstavlja najznaĉajniji izazov savremenih biomedicinskih istraţivanja, tabela 7.1.

118

Pronalaţenje najadekvatnijih pristupa za realizaciju ovog cilja dovodi do brţeg razvoja efikasnijih metoda prevencije, dijagnoze i tretmana oboljenja ĉoveka. U cilju ubrzane i efikasne razmene podataka izmeĊu istraţivaĉkih timova koji uĉestvuju u protoku informacija od baziĉnih ispitivanja do primene u dijagnostiĉkim i terapijskim procedurama, slika 7.1, veoma je vaţno da se primenjuju konzistentne, validne i standardizovane laboratorijske metode. Tabela 7.1. Glavne oblasti biomedicinskih istraživanja Kategorija Primeri Malignitet Karcinom dojke, Karcinom prostate, Kolorektalni karcinom, Leukemija Infektivne bolesti HIV, SARS, Hepatitis C virus Oboljenja srca i pluća Hipertenzija, akutni infarkt miokarda, hroniĉni bronhitis Neurološka oboljenja Alzheimer-ova bolest, multipla skleroza, Parkinson-ova bolest, cerebrovaskularni inzult Oboljenja digestivnog, urogenitalnog trakta i Diabetes tip I i II, ciroza jetre, diabetes holecistolitijaza, glomerulonefritis

Identifikacija i verifikacija markera Baziĉna istraţivanja : karakterizacija oboljenja Identifikacija i verifikacija cilja leĉenja

Razvoj testa Kliniĉki razvoj

Dijagnostiĉki test

Identifikacija i verifikacija supstance

Kliniĉki razvoj: toksiĉnost i efiksnost

Terapeutski lek

Slika 7.1 Unapređivanje biomedicinskih istraživanja: primena rezultata istraživanja u dijagnostici i terapiji.
Znaĉajni faktori koji odreĊuju standardnu laboratorijsku metodu ukljuĉuju: konzistentnu pripremu uzoraka – varijacije u prikupljanju i obradi moraju biti minimalne, u cilju dobijanja reproducibilnih rezultata u svim analizama, pouzdane analize podataka – izolovani ciljni molekuli moraju biti visoke ĉistoće da bi se detektovali metodama koje odlikuje specifiĉnost i senzitivnost, regulatorna podobnost – primenjene metode moraju biti u skladu sa zakonskim regulativama, kontrola i obezbeĊivanje kvaliteta – kitovi i reagensi moraju biti visokog kvaliteta, ĉime se obezbeĊuje minimalna varijacija izmeĊu proizvedenih serija.

7.3.6 Primena rezultata biomedicinskih istraţivanja u medicinskoj praksi
Biomedicinska istraţivanja obuhvataju primenjene metode, kao što su genotipiziranje, epigenetska istraţivanja, analize ekspresije gena, interferirajuće RNA (RNAi), i proteomika. 7.3.6.1 Genotipiziranje Za genotipiziranje uzoraka dobijenih od pacijenata, za dobijanje reproducibilinih i pouzdanih rezultata neophodni su uzorci nukleinskih kiselina visokog kvaliteta. Za primenu metoda zasnovanih na PCR-u

119

2 Epigenetika (metilacija DNA) Hipermetilacija delova gena koji imaju funkciju promotera. Visoko senzitivne metode izolacije i detekcije virusnog genoma su neophodne za minimiziranje rizika transfuzije sa kontaminiranim uzorcima krvi. ima veliki znaĉaj i za pregled krvi od dobrovoljnih davalaca. bez pojave nespecifiĉnih efekata. što je neophodno za bezbednost pacijenata. Osim toga što omogućavaju razumevanje funkcije pojedinih gena. takoĊe. izvodi se u brojnim laboratorijama i ima veliki znaĉaj kako u otkrivanju osoba koje poseduju genetski rizik za nastanak oboljenja.6. kako u blokiranju ekspresije onkogena u malignitetu (gene silencing).6. a što konaĉno dovodi do promenjene koliĉine proteina u ispitivanim tkivima.3. tako i u blokiranju ekspresije virusnih gena u inficiranim tkivima i organima. tako i u cilju procene odgovora svakog pojedinaĉnog pacijenta na primenjenu terapiju. kako u istraţivaĉke.6. moţe biti koristan marker u molekularnoj dijagnostici karcinoma prostate. RT PCR) i mikroĉipova (microarray). već i gene ĉija je ekspresija smanjena ili povećana. Tako na primer. etc.3.). Korišćenjem kvantitativne metode lanĉane reakcije polimeraze (real-time polymerase chain reaction.3 Analize ekspresije gena OdreĊivanje ekspresionog profila tkiva. predstavlja veliki izazov za istraţivaĉe u oblasti proteomike (analize proteina).6. RNAi ubrzavaju otkriće specifiĉnih meta za primenu lekova. Neki od ovih promotera gena bivaju vrlo specifiĉno metilirani samo u odreĊenim tipovima maligniteta.(lanĉanoj reakciji polimeraze). Rezultati genotipiziranja se koriste kao znaĉajna osnova za dalja ispitivanja kod pacijenata u cilju razumevanja etiologije oboljenja. Genotipiziranje.6. koji je hipermetiliran u karcinomu prostate. tako i u dijagnostiĉke svrhe. RNAi. primenjeni reagensi moraju obezbediti specifiĉno i senzitivno umnoţavanje fragmenta genetskog materijala. zahteva efikasan blok u ekspresiji (knockdown) ciljnog gena. 7.6 Genetska terapija: strategija primene u naslednim oboljenjima Nakon uspešnog oĉitavanja kodirajućih sekvenci humanog genoma. takoĊe.5 Proteomika Nesaglediva kompleksnost proteoma (celokupne koliĉine proteina u ćeliji). 7. predstavlja moćno oruĊe u razvoju dijagnostiĉkih testova i lekova u terapiji oboljenja.3. koji je jedan od najĉešćih tipova maligniteta kod muškaraca u Vojvodini. i razvoja maligniteta kod ĉoveka. kao i ispitivanja efikasnosti potencijalnih lekova koji deluju kao inhibitori kinaza. pri ĉemu je najkompleksniji pristup u izolovanju i merenju proteina koji se u ćeliji nalaze u malim koliĉinama. ili kod eksperimentalnih ţivotinja (in vivo). što konaĉno rezultuje razvojem efikasnih i ciljanih tretmana. odnosno kompletiranja projekta humanog genoma u aprilu 2003. takoĊe. single nucleotide polymorphisms). mnoga oboljenja predstavljaju rezultat poremećene fosforilacije proteina. odreĊivanje statusa metilacije GSTP1 promotera. faktori koagulacije. kao što je 120 . insulin. Za istraţivaĉe je. moguće je identifikovati ne samo gene koji su mutirani u odreĊenim tkivima. 7. Osim toga. koju izaziva poremećaj regulacije aktivnosti ili mutacije u kinazama ili fosfatazama i dalja istraţivanja iziskuju primenu brojnih procedura na nivou proteomike.3. u cilju detekcije virusne kontaminacije. imaju znaĉajan potencijal da budu korišćene kao terapijski agensi. ĉesto dovodi do inaktivacije tumor supresor gena. neophodno da dobiju znaĉajne koliĉine visokopreĉišćenih rekombinantnih proteina (npr. imunoglobulini.4 Interferirajuće RNA (RNAi) Uspeh u primeni RNAi u istraţivanjima na ćelijskim linijama (in vitro). u cilju detekcije poremećaja aktivnosti enzima. u cilju dijagnostike i primene u terapijske svrhe. 7.3. omogućeno je uspešno razumevanje odnosa genotip-fenotip i ova znanja se sve više primenjuju u leĉenju naslednih oboljenja. Analiza genotipiziranja polimorfizama pojedinaĉnih nukleotida (SNP. Do danas su terapijske strategije. 7.

ili ĉak ĉitavog genoma (kao u sluĉaju terapije matiĉnim ćelijama. 7. naĉin nasleĊivanja oboljenja. koja je izazvana izmenjenim genotipom. transfer gena i modifikacija RNA (ribonukleinskih kiselina).metaboliĉka manipulacija i povećanje koliĉine (nadomeštanje) proteina. koji ĉine humani genom.7 Genetska terapija – opšti principi Koncept koji se nalazi u osnovi genske terapije jeste transfer genetskog materijala (npr. ali brojni aspekti su specifiĉni samo za genomske tehnologije. Za razliku od monogenskih bolesti. Genetska terapija koja se primenjuje u kliniĉkom radu se moţe podeliti na tri osnovne kategorije: somatske matiĉne ćelije (SSC. pa stoga njen razvoj mora biti rigorozno regulisan. koji indukuju razvoj organa. 121 . što rezultuje modifikacijom fenotipa u terapijske svrhe. od kojih su neki prisutni i kod drugih medicinskih procedura. Za ovakva oboljenja se razvijaju strategije koje bi mogle da kompenzuju funkciju ili da modifikuju poremećaj u obolelom organu. Terapija za nasledne bolesti je hroniĉna. genetska terapija moţe biti primenjena i u cilju regeneracije obolelog organa. vrsta organa u kojem je ispoljen fenotip. kao i vrsta mutacija koje rezultuju pojavom oboljenja.6. kao i da stalno vrše nadzor nad ovakvim vidovima leĉenja.3.3. zatim terapija matiĉnim ćelijama (stem cells) u cilju regeneracije ćelija miokarda kod oboljenja srca. pojedinaĉni gen. najjednostavnija strategija je korekcija ili kompenzacija neodgovarajuće ekspresije gena.8 Etiĉki i pravni aspekti primenjenih genomskih tehnologija Genomske tehnologije su suoĉene sa brojnim pravnim i etiĉkim problemima. ili kao u sluĉaju terapije matiĉnim ćelijama. SSC i ESC terapija). Uspešna primena genetske terapije zavisi od brojnih ĉinilaca koji moraju biti uzeti u obzir. te je neophodno da zadovoljava visoke standarde u pogledu sigurnosti i efikasnosti primene. kod kojih je dovoljno korigovati ili kompenzovati funkciju jednog gena u cilju prevencije ili leĉenja naslednog oboljenja. U budućnosti se planira i primena embrionalnih matiĉnih ćelija (ESC. što je tipiĉno za gensku terapiju ili fragmenti gena. njihova regulatorna i savetodavna tela zauzmu struĉni stav o ovim pitanjima. kod trizomije 21) ili višestruke genske varijacije udruţene sa kompleksnim oboljenjima. Za sada. kao što je naĉin unošenja genetske informacije. kao u RNA modifikacionoj terapiji)..9 Izazovi primene genetske terapije a) Pravna pitanja Genetska terapija je "leĉenje". Zbog toga je neophodno da nadleţna ministarstva. somatic stem cells). sadašnja nauka i medicina nisu u stanju da koriguju kompleksni fenotip udruţen sa poremećajem više stotina gena kod hromozomskih aberacija (kao npr. Od procenjenih 25000 gena. 7. korišćenjem genetski nepromenjenih ili korigovanih matiĉnih ćelija u cilju stvaranja normalnih tkiva. bilo ponovnim "stvaranjem" organa usled ekspresije embrionskih "master" gena. u cilju premošćavanja (stvaranja by-pass) blokiranih koronarnih arterija. odnosno primena "lekova". Konceptualno.6. imale znaĉajan uspeh kod nekih genetskih oboljenja.6.3. embryonic stem cells). reakcija imunog sistema domaćina. Za svaku od navedenih strategija genske terapije. ni jedna od strategija ne utiĉe na germinativni epitel. 7. Primena razliĉitih kategorija genske terapije ne iskljuĉuje jedna drugu i najverovatnije je da budućnost genetske terapije upravo predstavlja kombinacija razliĉitih pristupa. u cilju korekcije ili kompenzacije poremećenog fenotipa uslovljenog odreĊenim genotipom. Monogenska nasledna oboljenja se smatraju najjednostavnijim poremećajima. Genetski "lekovi" imaju kao cilj modifikaciju genetskog repertoara i/ili ekspresije gena. i zbog toga se stalno javljaju sumnje u opravdanost primene ovakvog vida leĉenja kod ĉoveka. kao i kod drugih terapijskih postupaka. Pravi prodor u terapiji naslednih oboljenja zavisiće upravo od razvoja "genetskih lekova". terapeutika koji su usmereni ka prenosu genetskog materijala. Osim toga. odnosno kodirajuće sekvence. za mutacije u preko 1800 gena je već utvrĊeno da izazivaju nasledna oboljenja. Primeri za gensku terapiju ukljuĉuju i indukciju angiogeneze. fundamentalni pristup se sastoji u modifikaciji ekspresije gena u odreĊenim tkivima ili organima obolele osobe.

Brojne tehnike molekularne biologije su uspešno primenjene u biologiji. da se zapoĉne sa rutinskim praćenjem transkripcionih profila u uzorcima tkiva tokom kliniĉkih testova. ukljuĉujući i razvoj strategija koje će omogućiti da izvor ESC ne budu intaktne blastociste. Socio-politiĉki aspekti korišćenja humanih embrionalnih matiĉnih ćelija (ESC) u terapijske svrhe privukli su veliku paţnju u SAD. 122 . Sa komercijalnog aspekta. terapija nadoknaĊivanja nedostajućih proteina (kao što je npr. Iako se rad kontinuirano nastavlja. Akademski centri. posebno na polju molekularne biologije i manipulisanju molekulima nukleinskih kiselina. dijagnostici. zauzima sve znaĉajnije mesto u kreiranju kliniĉkih studija. biotehnologiji. Tokom proteklih nekoliko godina. pokazali su da istraţivanja zasnovana na ispitivanju ekspresije gena u obolelom tkivu (microarray tehnologija). Stoga će analize ekspresionih profila uzoraka tumora ubuduće biti preporuĉivane kao adekvatna strategija tokom prekliniĉke i kliniĉke faze razvoja lekova kako u onkologiji. razvoj genetske terapije koja će biti široko primenjivana. tako i u drugim granama medicine.6. farmakogenomika. niti adekvatnu regulacionu infrastrukturu koja će sprovesti razvoj terapije sve do zakonski prihvatljive faze primene u praksi. veka. koja u suštini nije dovoljno zainteresovana niti stimulisana da ulaţe u istraţivanje i odobravanje lekova koje primenjuje veoma mali broj ljudi sa uroĊenim oboljenjima. genetski "lekovi" su predmet nacionalne debate u brojnim drţavama. PCR) je rezultiralo u unapreĊenju starih i dizajniranju novih laboratorijskih sredstava i aparature za PCR amplifikaciju i analizu amplificiranih DNA fragmenata. ima mnogo veći znaĉaj od genetske terapije i biće potreban veliki napor da se industrija u oblasti biotehnologije i farmacije zainteresuje i fokusira na leĉenje genetskih anomalija. svet nauke je suoĉen sa znaĉajnim napretkom u brojnim disciplinama bioloških istraţivanja. ili privatni fondovi.11 Nanotehnologija u medicini Na poĉetku 21. Osim toga. medicinskoj nauci. c) Socio-politiĉka pitanja Socijalne implikacije modifikacije humanog genoma (u sluĉaju genskog transfera) i izvora genetskih terapijskih sredstava (za terapiju matiĉnim ćelijama). Ovi rezultati su znaĉajno povećali interesovanje u kliniĉkoj praksi. zavisi od biotehnoloških dostignuća u farmaceutskoj industriji.6. pri ĉemu se korišćenje blastociste kao izvora ESC izjednaĉava sa uništavanjem ljudskog ţivota. naroĉito u oblasti onkologije. odnosno predvideo ishod bolesti i leĉenja.3. kao terapijskih sredstava. priroda DNA molekula i njihova graĊa i struktura je znaĉajno zainteresovala brojne istraţivaĉe. Paralelno sa ovim napretkom. forenziĉkim disciplinama i brojnim drugim.10 Kliniĉka farmakogenomika Današnji razvoj i primena molekularnih metoda u oblasti medicine. 7. UvoĊenje metodologije lanĉane reakcije polimeraze (polymerase chain reaction. pruţaju mogućnost identifikacije markera ĉijom analizom se moţe predvideti kliniĉki odgovor na primenjenu terapiju. sprovedena su retrospektivna ispitivanja ekspresionih profila u arhivskim uzorcima tumora i rezultati ovih analiza pokazuju da su ovakva ispitivanja neophodna da bi se precizno predvideo odgovor na primenjenu terapiju. koje finansiraju pojedine drţave (kao Kalifornija nakon sprovedenog referenduma o ovim pitanjima). Posledica ovakvog stava i trenutnih zabrana je da većinu istraţivanja na humanim ESC u SAD sprovode kompanije ili akademski centri. univerzitetske istraţivaĉke laboratorije.3. pola veka nakon otkrića strukture deoksiribonukleinske kiseline (DNA). pri ĉemu relativno nova oblast biomedicinske nauke. ĉime se ĉini znaĉajan korak ka ulasku u eru individualizovane terapije.b) Ekonomska pitanja Cena razvoja i primene genetskih "lekova" ima veoma vaţnu ulogu u privlaĉenju kompanija da investiraju u razvoj ovakve terapije. moţe pomoći u predviĊanju odgovora na terapiju i krajnjeg ishoda bolesti. 7. insulin). Strateška i ciljana primena transkripcionog profiliranja uzoraka u kliniĉkim ispitivanjima lekova u onkologiji i drugim granama medicine. gde postoji zabrana korišćenja federalnih fondova za razvoj novih ćelijskih linija ESC. ne poseduju adekvatne finansijske mogućnosti za razvoj genetske terapije. korišćenje ESC kao efikasnih genetskih lekova je još u dalekoj budućnosti. Stoga.

vakcina i u poslednje vreme nukleotida. zahvaljujući kontrolisanom oslobaĊanju aktivne supstance. odnosno ne oštećuju primenjenom terapijom. Koncept "magiĉnog metka" koji je postulirao Ehrlich poĉetkom 20. u vidu sistema za ciljanu terapiju. kako bi se nove tehnologije u medicini i farmaciji mogle primeniti. kao što su biomolekularni senzori. predstavljaju prve i najznaĉajnije predstavnike ovog polja nauke koje se stalno razvija. Nanotehnologija podrazumeva izuĉavanje ĉestica veoma malih dimenzija i bavi se kako fundamentalnim aspektima razumevanja osobina ovakvih nanoĉestica. dugooĉekivani san o primeni ciljane terapije uskoro postati stvarnost. ĉime se druga tkiva štede. a u isto vreme smanjivanje cene svake pojedinaĉne dijagnostiĉke. a u isto vreme smanjiti troškove medicinskih usluga. Podizanje nivoa saznanja o meĊunarodnim tendencijama u novim tehnologijama. odnosno popravljanja opšteg zdravstvenog stanja stanovništva u Vojvodini. ukljuĉujući i softverske sisteme. 7. preventivne i terapijske mere i postupka. micele i polimer-lek konjugati. Nanoĉestice se razvijaju kao znaĉajna strategija za unošenje i prenos lekova. sada je zamenjen konceptom "ĉarobnog štapića". ukljuĉujući i sisteme za prenos lekova (< 1000 nm). lipozomi. ukljuĉujući i budući razvoj nanorobota. omogućiće MSP više podešavanja u smeru boljih investicija.razvijene su studije u kojima se podraţava graĊa i funkcija ţivih sistema. rekombinantnih proteina. kao što su polimerne nanoĉestice. neophodno je pre svega proširivanje dostupnosti najsavremenijih dostignuća medicinske nauke što većem broju graĊana. od inţenjeringa do biologije i medicine. ukljuĉiti i mala i srednja preduzeća (MSP u daljem tekstu). ali i modifikovati u skladu sa regionalnim potrebama stanovništva u Vojvodini. Ciljana primena lekova na specifiĉnim lokacijama u organizmu i odrţavanje farmakološki relevantnih doza tokom celokupnog perioda u kojem je neophodno dejstvo leka su glavni ciljevi koje nanosistemi omogućuju. pored ostalih institucija i pojedinaca (organi vlasti. Osnovni cilj razvoja i dizajniranja terapeutskih sredstava je ciljana terapija i dostavljanje lekova do specifiĉnih obolelih tkiva i organa na mestu gde je farmakološko dejstvo ţeljeno. Nanoĉestice i drugi koloidni sistemi za unošenje i prenos lekova znaĉajno modifikuju kinetiku. zdravstvene. Trendovi koji ukazuju da se ove prepreke mogu donekle savladati jesu direktna primena korišćenjem katetera ili korišćenjem spoljašnjih vodiĉa (magnetna polja ili ultrazvuk). kao i razvoj i konstrukcija artificijelnih nanosredstava. 123 . Jedan deo ovog nauĉnog polja je i razvoj sredstava za unošenje i prenos lekova u ţivim sistemima. kao biosenzora i membrana za biološke separacije. tako i razvojem tehnološke primene nanoĉestica. OdreĊeni izazovi za dalji razvoj i unapreĊivanje nanosistema za unošenje i prenos lekova nalaze se u savladavanju bioloških barijera. veka. kao i eliminaciju lekova. Stoga nanoĉestice u sektoru farmaceutske biotehnologije unapreĊuju terapeutski indeks i omogućuju rešenja za probleme unošenja i prenosa nove klase biotehnoloških lekova. Nanotehnološkim pristupom se stvaraju sistemi i/ili sredstva na molekularnom nivou i ovo multidisciplinarno nauĉno polje se eksplozivno razvija.4 PROJEKCIJA POTENCIJALNIH KORISNIKA I MOGUĆNOST PLASMANA USLUGA U IMPLEMENTACIJI NOVIH TEHNOLOGIJA U MEDICINI I FARMACIJI U cilju razvoja i osavremenjivanja pruţanja medicinskih usluga. Biomedicinske i biotehnološke primene nanoĉestica su predmet posebnog interesovanja u istraţivaĉkim i razvojnim projektima sa potencijalnom primenom. raspodelu u organizmu. unaprediti. tkivni i ćelijski inţenjering. neophodno je. obrazovne i nauĉne institucije). zatim primena u genskoj terapiji. zatim kao komponenti u medicinskim dijagnostiĉkim setovima. koja ukljuĉuje korišćenje nanoĉestica kao nosaĉa za lekove ili DNA. Sva dosadašnja dostignuća ukazuju na zakljuĉak da će razvojem svih primenjenih disciplina. kao i ispitivanje i korišćenje pristupaĉnih meta na endotelu krvnih sudova. U ostvarenje ovog cilja i tendencije. odnosno smanjiti zavisnost od uvoza celokupnog medicinskog instrumentarijuma i prateće opreme. ukljuĉujući i preventivne i "screening" programe. pri ĉemu se znaĉajno istiĉe i smanjena pojava neţeljenih efekata. ukljuĉujući rekombinantne proteine i oligonukleotide. bilo da su to molekuli na površini ćelija ili na jedarnoj membrani. Nanosistemi. Ovaj koncept je zasnovan na specifiĉnim ciljnim ligandima koji su vodiĉi za nosaĉe lekova do molekularnih meta.

prepoznavanje faktora rizika i planiranje resursa za obezbeĊivanje tretmana. odnosno neadekvatna raspoloţivost zdravstvenih usluga za stanovništvo u manjim mestima u Vojvodini. kao što su dijabetes. neophodno je što ĉešće gostovanje stranih struĉnjaka i nauĉnika koji će na adekvatan naĉin prezentovati rezultate i nove tendencije u razvoju i primeni tehnologije u medicini i farmaciji. Epidemiološke baze podataka i registri za sve zarazne i nezarazne bolesti su neophodni u Vojvodini. pratiti intenzitet. Pored toga. Promene u ovim sferama mogu biti pod uticajem genetskih faktora. socijalne. kao i za MSP. odnosno da se pojava faktora rizika svede na minimum. pri ĉemu se povećava i potreba za pruţanjem zdravstvenih usluga i nege. smanjila bi se nezaposlenost lekara. kako u dodiplomskom. Dobro poznata ĉinjenica je da sa starenjem. odnosno svaki lekar u ambulanti treba da sprovodi preventivne preglede i da ima savetodavnu ulogu. kao direktan rezultat napretka u pruţanju zdravstvene nege. Poboljšanje sadašnje situacije. neophodno je obezbediti veliki broj primeraka publikacija u kojima će se na pristupaĉan i struĉan naĉin pacijentima prezentovati promocija zdravih stilova ţivota. U ovom pristupu. odnosno neophodno je da se visokoškolske ustanove permanentno modernizuju i na taj naĉin obezbede visok nivo edukacije.meĊunarodna sredstva i projekte. AP Vojvodina). oslanjajući se na: . Zdravstveni sistem Vojvodine će u budućnosti biti suoĉen sa rastućim potrebama za pruţanje zdravstvenih usluga starijoj populaciji. proizvodnja u MSP uvek mora biti usklaĊena sa svetskim standardima kontrole kvaliteta i za ovo je neophodno da institucije AP Vojvodine obezbede odgovarajući monitoring obezbeĊivanja i kontrole kvaliteta. što bi bilo u skladu sa zakonskim merama i regulativom. Predlog projekata tehnološkog razvoja u farmaciji u okviru AP Vojvodine se moţe podeliti na dva dela. koji ukljuĉuje fiziĉke. Do 124 . maligni tumori. i to: Razvoj novih preparata na bazi farmakološki aktivnih supstanci (FAS) sadrţanih u lekovitom i/ili aromatiĉnom bilju i Projekti otvaranja novih MSP za proizvodnju gotovih lekova i preparata u razliĉitim oblicima. kvalitet i stepen primene novih tehnologija u medicini i farmaciji. kardiovaskularne bolesti. mogućnost nastanka zdravstvenih problema i hroniĉnih oboljenja znaĉajno raste. kako bi se na najbolji naĉin kreirala politika finansiranja implementacije novih tehnologija. Oĉekivano trajanje ţivota je produţeno. . kao savetodavno telo. Centri za prevenciju i "screening" masovnih nezaraznih oboljenja. kako bi se omogućila adekvatna prevencija. takoĊe.sredstva gradova u kojima je sedište medicinskih institucija. kako bi se obezbedilo ravnomerno i pravovremeno zapošljavanje. na bolniĉke i druge sisteme pruţanja dugotrajne nege. takoĊe. odnosno ukazati na faktore rizika. . tako i u poslediplomskom periodu obrazovanja. pri ĉemu će. pri ĉemu bi bilo spreĉeno koncentrisanje velikog broja zdravstvenih radnika u urbanim sredinama. Neophodno je da AP Vojvodina oformi stalnu komisiju koja će u redovnim periodima u toku godine. kao i faktora ţivotne sredine i naĉina ţivota. sa ciljem da se redukuju loše navike u ishrani i ţivotnim navikama. psihološke i duhovne aspekte. pruţati stalne savete za struĉna tela pri zdravstvenim i obrazovnim institucijama. koji ne bi prekidali svoj rad i usavršavanje. . a njihovo formiranje i odrţavanje se mora sprovoditi na aktivan i aţuran naĉin.budţetska sredstva (Republika Srbija. Ove ĉinjenice u znaĉajnoj meri utiĉu i na planiranje zdravstvenih resursa. Rastući udeo starih osoba u ukupnoj populaciji je jedno od najznaĉajnijih pitanja sa kojima se suoĉavaju zdravstveni sistemi u brojnim drţavama. Neophodno je paţljivo planiranje zapošljavanja zdravstvenih radnika.fondovska sredstva.U cilju obezbeĊivanja i kontrole kvaliteta. Edukacija svih studenata u evropskim i svetskim centrima je nerealna i ne predstavlja osnovni cilj reforme kurikuluma. odnosno kvaliteta u medicinskoj i farmaceutskoj nauci i praksi treba ostvariti kombinovanim finansiranjem nauke i tehnološkog razvoja. Starenje je kontinuirani proces. moraju biti decentralizovani. Najvaţniji faktor koji će omogućiti primenu novih tehnologija u medicini i farmaciji je pre svega adekvatno obrazovanje neophodnih struĉnjaka. Pored edukacije studenata od strane domaćih nastavnika na fakultetima. što je neminovno tokom perioda nezaposlenosti.

4. Friend S. Povećani unos holesterola i zasićenih masnih kiselina. a u Srbiji verovatno i veći udeo. Procena broja obolelih od AD dostiţe preko 14 miliona do 2050. Sacks J.90:1771-2. kao i razvoja jasnih strategija za prevenciju i/ili leĉenje. godine ĉiniti oko 24% populacije.284:1279. kao što je na primer pušenje. Infectious avenues to cancer. Hughes J. zatim porodice.2020. Vastag B. a takoĊe predstavljaju i deo populacije koji najĉešće koristi zdravstvene usluge. pri ĉemu se pojava teških oboljenja odlaţe ili prevenira. takoĊe. koji bi zadovoljio potrebe ovog kompleksnog dela populacije. odnosno molekuli koji nastaju kako tokom normalnih fizioloških i metaboliĉkih procesa. Binder S. Keeping pace with new technologies: systems needed to identify and evaluate them. sa ĉime se moraju suoĉiti radnici u javnom sektoru. Za objašnjenje procesa starenja su postulirane brojne teorije koje objašnjavaju kompleksne ćelijske i molekularne faktore. jer su brojne studije pokazale da pravilna ishrana. Ovo oboljenje se javlja kod 10% osoba starijih od 65 godina. 125 . što će omogućiti kontinuirano poboljšanje kvaliteta ţivota starijih. odnosno tokom svake replikacije ćelija. Smatra se da će u SAD do 2040. kao i kod 50% osoba starijih od 85 godina. AD) predstavlja najĉešći uzrok demencije kod pacijenata starijih od 60 godina.319:1291-3. 5. 1999. Emerging infectious diseases: public health issues for the 21st century.5 LITERATURA 1. fiziĉka aktivnost. tokom starenja se znaĉajno smanjuje funkcionisanje pre svega endokrinog i imunog sistema. 1999. N Engl J Med 1998. Stevens A. tako i delovanjem egzogenih faktora. Socijalni programi i zdravstvena politika omogućuju starijima da budu aktivni i da budu produktivni deo društva. pri ĉemu oporavak starijih osoba traje duţe i stoga zahteva sve veći broj institucija za dugotrajnu zdravstvenu negu. godine oĉekivano trajanje ţivota u SAD će biti oko 85 godina. Pored toga. mentalna stimulacija i socijalizacija u znaĉajnoj meri popravljaju ukupno stanje starije populacije. Lilford R.338:125-6.Gabbay J. Edukacija medicinskih radnika u ovom pravcu je neophodna za uspešno poboljšanje zdravlja ovog znaĉajnog dela populacije. ali ni komplikovan. ObezbeĊivanje potpunog i visokog kvaliteta ţivota i zdravstvenih usluga osobama starijeg ţivotnog doba jeste zadatak koji nije jednostavan. odnosno teoriju prema kojoj starenje ćelija organizma nastaje zbog progresivnog skraćivanja ponovljenih sekvenci na okrajcima hromozoma (telomera) tokom ţivota. Biomedical J. posebno kod starijih. predstavljaju deo ukupne populacije koji se najbrţe uvećava. Oliff A. 7. posebno ukoliko se preduzmu mere prevencije nastanka teških oboljenja i savetodavna uloga zdravstvenih radnika. kao i u Srbiji. Levitt A. Najšire prihvaćena teorija jeste "teorija slobodnih radikala". Kontinuirano povećanje udela osoba starijih od 65 godina u ukupnoj populaciji utiĉe u znaĉajnoj meri na brojne aspekte društva u celini. Usled svih navedenih faktora. Lawrence RS. koja ukazuje da je starenje rezultat akumulacije promena izazvanih na nivou ćelija u reakcijama koje izazivaju slobodni radikali. Chemical genetics speeds up drug discovery. Produţeno trajanje ţivota ĉoveka utiĉe i na veću pojavu oboljenja. smanjeni unos vitamina C i E je udruţen sa progresijom AD. Washington DC: National Academy Press. Starije osobe u razvijenim zemljama. Science 1999. kao i zdravstveni radnici koji na razliĉite naĉine zadovoljavaju potrebe starijih. Stratton KR. Zbog toga je neophodno da društvo u celini razume jedinstvene potrebe ovog dela populacije.284:1311-3. Vaccines for the 21st century: a tool for decisionmaking. uz sve veći broj zdravstvenih radnika koji su ukljuĉeni u obezbeĊivanje neophodnog optimuma zdravstvene nege. ukoliko uskoro ne doĊe do jasnijeg i preciznijeg razumevanja etiologije i patogeneze AD. Znaĉajno je pomenuti i genetsku teoriju starenja. Durch JS. Najznaĉajniji doprinos u prevenciji ovog oboljenja koji se već sada moţe dati proistiĉe iz ĉinjenice da je smanjenje unosa pojedinih esencijalnih namirnica u vezi sa gubitkom pamćenja i drugim poremećajima. Milne R. 3. Emerging uses for genomic information in drug discovery. J Natl Cancer Inst 1998. Ganem D. ukljuĉujući i uticaj ţivotne sredine. 2. Alchajmerova bolest (Alzheimer’s disease. Karakteriše je progresivno oštećenje kognitivne funkcije. povećava rizik za nastanak AD. Science 1999. 6. pri ĉemu se povećava rizik za nastanak oboljenja.

6:147-80. 2005. Chen Y. Daniels.1:385-97. Current Molecular Medicine. Hernández-Trejo N. Dudognon C.A. Nutrition. Oestreicher JL. de Longueville F. Boussioutas A. Y. Current Nanoscience. Tinker AV. Kohli P.A. 28. Vasir JK.21:10-14. Cahilly MJ. 55-65 (1986).3:363-6. 2005. Martin CR. 29. Withey JME. Reddy MK. 18. Bowtell DDL. 14. 2006. 2005. Segal-Bendirdjian E. Supercritical Fluid Extraction: Operating Principles and Food Applications. The progressing clinical utility of DNA microarrays.: Supercritical Fluid Extraction: Fundamental Principles and Modeling Methods. Lieber BB. Optical sensor keeps robots on target with prompts in X.S. Aradi J. Butterfield AD.6:3-5. S. The Impact of nanobiotechnology on the development of new drug delivery systems. A. Crompton MR. 30.3:3-6. 27.350:657-60. J Europ Soc Organ Transplantation. Fillit H. Oxidative stress in animal models of accelerated aging. Rizvi. Wakhloo AK. Current Alzheimer Research. Li R. Crystal RG. 6:35-47. Genetic medicines: treatment strategies for hereditary disorders. 2006. Sugisaka M. Expert Rev Mol Diagn 2006.7. brain aging. Markmann JF. 10. Expression profiling using cDNA microarray. Maiese K. Towards filmless and distance radiology.June. Nanotechnology on duty in medical applications. 2006. 126 . 19. Trepicchio WL. O’Connor TP. Telomeres and telomerase: pharmacological targets for new anticancer strategies? Current Cancer Drug Targets. Lemke A. Anderson M. Clinical pharmacogenomics and transcriptional profiling in early phase oncology clinical trials. Stevenson G. Gouras G. Kales D. Avenues for immunomodulation and graft protection by gene therapy in transplantation. 15. Mounts DP. 26. Current Molecular Medicine 2005. 57-64 (1986). Current Pharmaceutical Biotechnology.3:12. 2005. RNA Interference: A new targeted tumour therapy? Current Cancer Therapy Reviews.7:261-76. 2006.52.H. 21. 25.L. Lanotte M. Meltzer P. Lanzino G. alzheimer’s disease and Huntington’s disease. Timing is everything. Deng S. b. 2006. Burczynski ME. 12. 2006. Bogunia-Kubik K. Macoska JA. 2006. Zollweg. J Med Ethics. 23. Zhang Y. Smart nanotubes for biotechnology. Current Pharmaceutical Biotechnology. 1:11-7.6:17-33. Xenotransplantation: a bioethical evaluation. 17. Cardiol Manage 1998. 22. Remacle J. J. Tarkanyi I. Sensors 1997. Vann L. Hynes DM.9. Duggan DJ. Moore DJ. DualChip microarray as a new tool in cancer research. Current Nutrition Food Science.Nov:27-35. Benado. Labhasetwar VD. CA Cancer J Clin 2002. and Alzheimer’s disease.43:377-84. Current Pharmaceutical Biotechnology. c. 2005.2:215-9. Speicher LA.. Kayser O. Ethical and legal aspects of applied genomic technologies: practical solutions.205-8 24. 8.19:435–45. Cao P. Hillion J... 2005. Cancer Cell. Kubik T. J.333-9. Current Neurovascular Res.6:295-306.5:83-102. Neurogenesis as a therapeutic strategy for cognitive aging and Alzheimer’s Disease.50-9.1:47-64.5:23-8. Stents for intracranial aneurysms: the beginning of a new endovascular era? Neurosurgery 1998. Nature Reviews Genetics. Nahmius C. Frontiers Medicinal Chem. Gillet JP. 11. Hopkins LN. 9. Trent JM. 13. Manasco PK. 16. 2004. Whitley MZ. Pendino F. July. Food Technology . Nanosystems in drug targeting: opportunities and challenges. Z and a. Nature Genetics 1999. Changing the business of heart surgery. Lancet 1997. 20. 2006. Leonard BW. Ibid. Bittner M. The challenges of gene expression microarrays for the study of human cancer.32.

nuklearne tehnike i primene prestavljaju osnovne discipline na putu ka tehnološki naprednom društvu. Ta upotreba se znaĉajno povećava u zavisnosti od društvenog. svaka za sebe ili na odgovarajući naĉin integrisane u druge tehnologije. poboljšanje ljudskog zdravlja. upravljanje procesima i velikoj meri utiĉu na svakodnevni ţivot. a studije moraju da definišu realne graniĉne uslove za procenu društveno-ekonomskog uticaja. Da bi se obezbedila adekvatna upotreba već postojećih i novih nuklearnih tehnologija veoma je vaţno da se adekvatno proceni znaĉaj njihove upotrebe. a ne samo pojedinaĉnog društva. kao i da se u što većoj meri razume rizik uticaja korišćenja ovih tehnologija. ĉak i kada je potrebno više godina za njihovu potpunu primenu. je ponovio apel koji je prvi put postavljen u Deklaraciji o ţivotnoj sredini i razvoju u Riu (1992). Ove tehnike se koriste u programima za poboljšanje poljoprivredne produktivnosti i bezbednosti hrane. Pri tome mora da se izvrši taĉna procena troškova. zahtevi za energijom. tehniĉkih i nauĉnih mogućnosti ovih tehnologija je vaţna aktivnost u društveno-ekonomskom razvoju. Transfer ljudskih. Johanesburg 2002. Investicije u tehniĉka sredstva. Ove procene mogu ĉak i u sadašnjoj fazi da daju znaĉajan uvid u razvoj realne vizije i efikasne primene i implementacije nuklearnih tehnologija.1 NUKLEARNE TEHNOLOGIJE Svetski samit o odrţivom razvoju (WSSD).8. Društveno-ekonomski aspekti nuklearne energije i primena Nuklearne tehnologije i tehnike proizvode energiju. U savremenom svetu nacionalni i regionalni doprinosi moraju da budu u korist ĉitave zajednice. Merenje zraĉenja 127 . za saradnju meĊu zemljama u razvoju nacionalnih kapaciteta za odrţivi razvoj poboljšavanjem nauĉnog razumevanja i razmenom nauĉnih i tehnoloških saznanja. poznati kao WEHAB su istaknuti kao ciljne taĉke plana. opšta znanja. poljoprivreda i bio-diverzitet. pokrenuta preko Programa o nuklearnim tehnologijama za razvoj i zaštitu ţivotne sredine pri MeĊunarodnoj agenciji za atomsku energiju (IAEA). kao i da se obezbedi da su rezultati nuklearnih aplikacija na raspolaganju tamo gde je korisno upotrebljavati nuklearne i izotopske tehnologije. tj. prednosti i rizika. Nuklearne tehnike se koriste za merenje. Da bi se ove prednosti realizovale. kao i primena ne-nuklearnih tehnika. Ova pitanja su. Nuklearne i izotopske tehnike. Voda. radiološka dostignuća treba adekvatno ukljuĉiti u najvaţnije privredne aktivnosti. raspoloţivosti vodnih resursa i zaštite pomorske i kopnene sredine. Osnovne prednosti ovih tehnologija su jasno utvrĊene. dijagnostici i leĉenju bolesti. Sve drţave koriste prednosti primene nuklearnih tehnologija u zdravstvenoj zaštiti. jer one utiĉu na resurse društva. Precizna izotopska merenja se koriste da bi se razumeli procesi u ţivim bićima ili ţivotnoj sredini. OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA AP VOJVODINE ZA OBLAST NUKLEARNE TEHNOLOGIJE I NOVI MATERIJALI 8. Na osnovu njih se pojaĉava doprinos nuklearne nauke i za postizanje ciljeva odrţivog razvoja poboljšanjem nacionalnih istraţivaĉkih i razvojnih kapaciteta. ali mora da se postavi u kontekst «dodate vrednosti» ili sliĉne rentabilnosti. nauĉnu i regulativnu infrastrukturu se mogu brzo obezbediti. zdravlje. ljudske i proizvodne resurse i prirodna dobra. energija. Nuklearne tehnike su dale znaĉajni doprinos i imaju potencijal da još više doprinesu u kljuĉnim oblastima koje su bitne za meĊunarodnu zajednicu. tehnološkog i ekonomskog razvoja te zemlje ĉime se postiţu znatne društveno-ekonomske prednosti na svim nivoima razvoja.1. dovode do optimalnog korišćenja voda i štite ţivotnu sredinu. kao što su: poljoprivreda. 8. Izazovi korektne procene uticaja nuklearnih tehnika i primene su ogromni. ĉine našu hranu bezbednijom i obilnijom. koriste se u zdravstvenoj preventivi. takoĊe.1. Tehnike procene moraju da se prilagode odgovarajućim nuklearnim ili izotopskim aplikacijama. ali ĉinjenice daju jasno opravdanje za one koji donose odluke o ekonomskoj i društvenoj osnovi za odabir nuklearnih primena. Njihov uticaj na buduće generacije treba razumeti na pravi naĉin. a one su na raspolaganju i razvijenim zemljama i zemljama u razvoju. monitoring zagaĊenja ili globalnih klimatskih promena. Na nacionalnom i regionalnom nivou. Akcionog plana i identifikovani su prioriteti u Milenijumskoj deklaraciji. regulativnih. Ovim je reafirmisana taĉka 21. institucije. mogu da pruţe jedinstvena rešenja razliĉitih problema. zdravstvo i energetika.

Na primer u Japanu. Sledeći primeri iz oblasti energije. veka. posebno u leĉenju karcinoma. Kao što se vidi sa grafikona. kao preduslova za hirurški potupak koji vodi ka produţenju ţivota pacijenta. ali su ostali aspekti njihovog uticaja. suzbijanju štetoĉina i brizi o vodama. Procenjuje se da je potrebno oko 128 . igra ogromnu ulogu kako na nacionalnom. Dijagnostiĉka radiologija. industrije i upravljanja vodama ukazuju na specifiĉne aspekte i razvijaju elemente.1. U oblasti proizvodnje energije. Lekari i tehniĉari obavljaju milione postupaka godišnje širom sveta koji zavise od stabilnog snabdevanja izotopima ili bezbedne upotrebe radio-farmaceutike i radijacije. zdravstva. Treća grupa primene nuklearnih tehnologija u uzgoju bilja. 8. a ekonomska korist ĉesto znatno prevazilazi ulaganja. zavise od specifiĉne infrastrukture i znanja. takoĊe. razumevanja patoloških procesa i puta ka efikasnijem leĉenju.1. u kojima je razvoj nuklearne medicine tek u zaĉetku. ĉiji dramatiĉni porast širom zemalja u razvoju znaĉajno ograniĉava ljudske resurse. a da je pri tome ukupna dobit veoma velika. pa sve do moderne radiologije u stomatologiji i ortopediji. Investicje u opremu mogu da se kreću od nekoliko desetina hiljada dolara za jedan ureĊaj sa X zracima. U nekim privrednim oblastima nuklearne tehnologije mogu da daju mali doprinos u pojedinaĉnim troškovima proizvoda. Doprinos ovih tehnologija je ĉesto jedinstven i moţe biti neprocenjiv. Zraĉenjem se moţe leĉiti karcinom.2 Zdravstvo Primena nuklearnih tehnologija u medicini predstavlja deo moderne zdravstvene zaštite. koji se mogu koristiti da bi se kvantifikovao uticaj korišćenja nuklearnih i izotopskih tehnologija i tehnika. tako i na regionalnom planu u adekvatnoj proizvodnji bezbedne hrane i vode. Eksperti bi trebalo da pomognu da se ovaj potencijal pravilno shvati. poljoprivrede. do nekoliko miliona dolara za najmodernije dijagnostiĉke sisteme. Relativna frekvencija primene procedura nuklearne medicine od najrazvijenih do najmanje razvijenih zemalja – UNSCEAR 2000. Korišćenje radioaktivnog obeleţavanja u biomedicinskim istraţivanjima su osnove razvoja u genomici i proteomici. Današnje primene se kreću od relativno jeftinih stomatoloških mašina sa X zracima do institucija sa sopstvenim akceleratorima za proizvodnju radioizotopa za pozitronsku emisionu tomografiju (PET positron emission tomography). dijagnostici i leĉenju. nuklearna fisija generiše oko 16% ukupno generisane elektriĉne energije na svetu. nuklearna medicina i radio-terapija.poboljšava industrijsku kontrolu kvaliteta ili dijagnostiku bolesti u zdravstvu. Njihova ukupna trţišna vrednost je veoma velika. bezbednosti hrane. Slika 8. kao što je doprinos nuklearne dijagnostike. postoji velika razlika u korišćenju nuklearno medicinskih procedura izmeĊu razvijenih i manje razvijenih zemalja. Od prve vizualizacije kostiju ruke Rentgena sa kraja 19. stvarati nove biljne vrste ili eliminisati štetni insekti. doprinoseći u velikoj meri prevenciji. aktivnog ĉlana društva teško merljivi. proizvodnja skoro svih radijalnih guma sa trţišnom vrednošću od devet milijardi dolara godišnje ukljuĉuje tretman zraĉenjem koji poboljšava unakrsno povezivanje molekula gume. X zraci su se pokazali kao jeftin i neinvazivni naĉin pregleda fraktura.

Nuklearna medicina a) Dijagnostiĉke primene Primena radioaktivnih izvora zraĉenja omogućuje razvoj nuklearno-medicinskog imidţinga u dijagnostici i istraţivanju funkcija pojedinih delova organizma. ali kompleksnost i cena ograniĉavaju njegovu rutinsku upotrebu u većini zemalja u razvoju. ali u ĉitavom svetu u razvoju postoji samo oko 2200 takvih aparata.2. neurologiji. PET je postao znaĉajan instrument u ranoj dijagnostici. Slika 8. leĉenju i praćenju toka bolesti. a društveno-ekonomska korist daleko premašuje troškove investicije. Nuklearno-medicinski imidţing i funkcionalne studije: Gama kamera i SPECT (Single Photon Emission Computed Tomography) se rutinski koriste u kliniĉkoj medicini. sa procenom od oko pet miliona novih pacijenata kojima će biti potrebna radio-terapija svake godine.5000 radioterapeutskih aparata kako bi se pomoglo pacijentima da pobede karcinom. nefrologiji. farmakogenomici i u istraţivanju molekularnog sastava novih lekova i vakcina. ObezbeĊivanje neophodne opreme i obuke osoblja da bezbedno tretiraju pacijente sa karcinomom u zemljama u razvoju je od sve veće vaţnosti.1. Ovim ureĊajima se dobija ĉitav niz statiĉkih i dinamiĉkih informacija korisnih u dijagnostici i prognozi bolesti. kojim se bolest dijagnostikuje.1. PET se sve više koristi u razvijenim zemljama. kardiologiji. kao i razumevanju funkcionisanja organa i reakcije tokom leĉenja. infektivnim bolestima i genetici. Istovremeno se javlja sve veća primena zraĉenja u oblasti terapije.2. Eksperti predviĊaju dugoroĉnu krizu u leĉenju karcinoma. PET ciklotron Tehnike u molekularnoj nuklearnoj medicini: Molekularni metodi imaju primenu u brzom skeniranju bolesti i dijagnostici. prati reakcija na tretman. 8. Kljuĉni element pri korišćenju ovih tehnika je identifikacija specifiĉne patogene genske 129 . imunologiji. Ove tehnike se posebno koriste u onkologiji. ali pomoću kojeg se dobijaju i podaci znaĉajni za razumevanje biomolekularnog ponašanja. donošenju terapeutskih odluka. Korišćenja gama sondi za biopsiju je dovelo do revolucije u leĉenju pacijenata u hirurškoj onkologiji i promenilo koncept leĉenja malignih melanoma i karcinoma dojke i debelog creva. patogenezi. utvrĊuje njen obim. epidemiloškim istraţivanjima.

Radionuklidi koji su potrebni u osnovnoj medicinskoj dijagnostici će i dalje biti: 99mTc. ovaj izotop će postati široko rasprostranjen u dijagnostici. na primer. kao što je praćenje genske terapije.sekvence ĉime se mogu detektovati mutacije odgovorne za rezistentnost na lekove u tuberkulozi. Odgovarajuće meĊunarodne institucije su dale preporuke. Nedavna istraţivanja sugerišu da radioterapija povezana sa ćelijskom transplantacijom ili transplantacijom ćelija koštane srţi. Dugo poznati PET obeleţivaĉi (trejseri) 124I i 76Br su u fazi razvoja za prouĉavanje sporih transformacija. 131I. Sa već raspoloţivim 18F u nekoliko centara oĉekuje se nastavak istraţivanja i razvoj novih molekula obeleţenih 18F za razliĉite primene. pankreas i centralni nervni sistem. 111In. 130 . kao i za utvrĊivanje pod-tipa HIV-a i pravljenja vakcine protiv njega. koje predstavljaju smernice u radu sa jonizujućim zraĉenjem sa akcentom na potrebi opseţnije obuke zdravstvenih radnika. U zemljama u razvoju. Zbog ekonomiĉnosti proizvodnje 123 I preko gasa 123 Xe. c) Dozimetrija i medicinska radijaciona fizika Adekvatno merenje jonizujućeg zraĉenja (dozimetrija) je od suštinskog znaĉaja za bezbedno i efikasno korišćenje nuklearnih tehnologija u dijagnostici i terapiji. UvoĊenje novih obeleţivaĉa (trejsera) i inovativne primene mogu imati znaĉajan uticaj na zdravstvene usluge u onkologiji. moţe imati velik znaĉaj u regeneraciji drugih organa. pri znatnom smanjenju broja operativnih istraţivaĉkih reaktora širom sveta. Zbog velikog broja tehnologija u industriji i zdravstvenoj zaštiti koje koriste radioaktivne izotope. kao što su jetra. 123 I i 18F. Profilisanje gena i proteina: Revolucija u genomici i proteomici u biologiji i medicini je omogućila da se pomoću microarray analiza prouĉi nekoliko hiljada gena i proteina u kratkom vremenskom periodu. koriste u razvoju novih metoda i kao standardi za verifikaciju neizotopskih metoda. Radiofarmakologija i radioimunotehnologija: Radiofarmakologija se bavi kintetikom obeleţivaĉa (trejsera) i razvojem i procenom efekata razliĉitih radiofarmaceutika. HDR omogućava tretman desetine pacijenata svakoga dana uz mogućnost optimizacije koliĉine radijacije. U institucijama u kojima ciklotroni nisu na raspolaganju sve više se koriste generatori 68Ge – 68Ga za dobijanje PET izotopa. Trendovi za budućnost: Radio-izotopi će i dalje imati vaţnu ulogu u nacionalnom razvoju. Za razliku od opreme za brahiterapiju malim dozama. a naroĉito onih zasnovanih na peptidima i ostalim bio-molekulima. takoĊe. Upotreba 18FDG (flourin 18 fluorodeoxyglucose) će se povećati zbog bolje hemijske rafinacije poĉev od proizvodnje radio-izotopa do konaĉne provere njegovog kvaliteta pre isporuke. One se. b) Terapijske primene Brahiterapija velikim dozama: U poslednje vreme je visokodozna (HDR) brahiterapija postala veoma vaţna komponenta za tretman raka grlića materice. 201Tl. koji treba rešavati. medicinska radioimuno-analiza i imuno tehnologija predstavljaju znaĉajnu komponentu sistema in-vitro dijagnostike za kvantifikaciju promena u proteinima i drugim metabolitima u razliĉitim fazama bolesti. Ova tehnologija u budućnosti moţe da predstavlja predselekciju budućih pacijenata i/ili karcinoma na osnovu njihove reakcije na zraĉenje. kardiologiji i infektivnim bolestima. takoĊe. obezbeĊivanje stabilnog i bezbednog snabdevanja izotopima je jedan od najvaţnijih problema. Terapeutska metoda ćelija srţi: Radioterapija se dugo koristi kao deo pripremnog reţima za transplantaciju koštane srţi. koja se tadicionalno koristila za tretman 2-3 pacijenta nedeljno. obezbeĊivanju odgovarajuće i dostupne opreme kao podrške dijagnostiĉkim i terapijskim tehnologijama i razvoju fiziĉkih standarda i obezbeĊivanje kontrole kvaliteta. Nastaviće se razvoj radiofarmaceutika zasnovanih na 99mTc za razliĉita dijagnostiĉka istraţivanja. Znatan deo upotrebe 201Tl u kardiologiji će se verovatno obavljati pomoću 99mTc radiofarmaceutika. zbog manje cene i bolje raspoloţivosti.

124I i 103Pd iz ciklotrona će se. U bliskoj budućnosti se moţe oĉekivati široka primena 187Lu u terapiji karcinoma. Nuklearne tehnike u zaštiti useva U poslednjih nekoliko godina tehnika sterilisanja insekata (SIT) postaje veoma konkurentna u ceni ostalim tehnikama za suzbijanje insekata. sprovode se velika istraţivanja za razvoj novih radiofarmaceutika bazirnih na peptidima i njihovim biomolekulima za dijagnostiku. Korišćenje 90Y radiofarmaceutika za leĉenje karcionoma pokazuje znaĉajan porast. razvoj genetiĉkih markera za genetiĉki otisak. Oĉekuje se povećanje znaĉaja terapijskog korišćenja razliĉitih novih radiofarmaceutika zasnovanih na do sada reĊe korišćenim izotopima. brzim neutronima ili hemikalijama. revolucionarni fenotipovi. 8. Dobijanje 90Sr moţe da postane glavni radiohemijski program u zemljama. Nuklearne tehnike za poboljšanje useva Primena nuklearnih tehnika u cilju poboljšanja kvaliteta useva i dalje ima znaĉajnu ulogu u poljoprivredi.3 Hrana i poljoprivreda 8. Tehnologija proizvodnje 125I i 103Pd za brahiterapiju će biti traţena u sve više zemalja. kao i poboljšanje nutritivnog kvaliteta i mogućnosti prerade. X-zracima. Ĉak i ako se proizvodnja 99 Mo. ali se u bliskoj budućnosti predviĊa njihova široka primena.1. Raspoloţivost 188Re u dovoljnim koliĉinama će predstavljati veliki problem. mapiranje gena i dijagnostikovanje na osnovu razliĉitih tehnika. ukljuĉujući radioaktivno obeleţavanje DNK markera. 8. Mutacije su kljuĉni elementi ovog istraţivanja. Primena ove metode samo na muţjacima je osnova poreĊenja za ostale tehnike sterilisanja insekata. Nekoliko radiofarmaceutika zasnovanih na 90Y za terapiju karcinoma i leĉenje artritisa su sada u kliniĉkoj fazi ispitivanja. 131 . pomoću koje se velik broj mutacija moţe sistematiĉno snimiti na osnovu podataka o DNK sekvencama. kojom dominiraju dva ili tri velika proizvoĊaĉa nastavi. Kod velikog broja useva razvijeni su i novi.1. kojom će se zadovoljiti regionalne potrebe.genetska polna deformacija). kao što je na primer tradicionalno suzbijanje insekticidima. jer se taj izotop moţe prirpemiti da ima veoma veliku aktivnost i u velikim koliĉinama. Zbog sliĉnosti u hemijskoj proizvodnji 99mTc i 188Re. ĉak i u reaktorima koji imaju nizak fuks. Manje revolucionarne promene.1. kao što su npr. predstavlja primer jedne takve reverzibilne tehnike u genetici. široko rasprostranjena upotreba 99mTc. TILLING (Targeting Induced Local Lesions in Genoms . kao što su: 187Lu. Jedno od najvećih poboljšanja ove tehnike je razvijanje metode GSS (Genetic Sexing Strains . što za polovinu smanjuje troškove oslobaĊanja od insekata i povećava efektivnost stvaranja sterilnih muţjaka u polju barem tri puta. temperaturno osetljive letalne deformacije samo kod muţjaka muve i komaraca.1. Ovo je moguće jer njegov prethodni radionuklid 90Sr moţe da se dobije u velikim koliĉinama iz nuklearnog otpada u programima ponovne prerade goriva. ali udarne oblasti ostaju iste: ubrzavanje klijavosti useva preko indukovane mutacije. Biće na raspolaganju bolje tehnologije za preĉišćavanje i formiranje generatora 90Y i 188Re. ali jednako znaĉajne su i uticaj na otpornost biljaka prema bolestima i štetnim insektima.2. Veliki napredak u uzgoju biljaka predstavljaju mutacije indukovane gama zracima.Zbog sve većih regulatornih problema i zahteva za dobru proizvodnu praksu. uglavnom bolniĉki zasnovana centralizovana proizvodnja i distribucija radiofarmaceutika 99mTc i 18FDG treba da se transformiše. 166Ho.3. UtvrĊivanje funkcije gena je sada glavni cilj genetike. pošto omogućavaju brz uvid u sistematiĉno otkrivanje i funkcionalnu analizu gena. takoĊe.ciljno indukovanje lokalnih lezija u genomima). neophodnost transporta i nespremnost avio kompanija da prevoze radioaktivni materijal moţe da kreira potrebu za formiranjem velikog broja manjih kompanija za proizvodnju 99 Mo. zbog ograniĉenog broja visoko-fluksnih reaktora potrebnih za njegovu proizvodnju. koje poseduju postrojenja za preradu nuklearnog goriva. 153Sm. Naĉini primene se menjaju. 177Lu ima posebnu prednost. otkrivanje gena preko ciljane mutageneze. sve više koristiti za terapiju. Eksplozija informacija o DNK sekvencama je dovela do napretka u genetiĉkim istraţivanjima od strukturalnih do funkcionalnih. 165Dy i 186Re u terapiji moţe da se poveća reaktorskom proizvodnjom na lokalnom nivou.3. Korišćenje mnogobrojnih beta emitera.

karakterizacija genoma stoke će omogućiti identifikaciju znaĉajnih gena. Trenutno postoji oko 70 postrojenja za ozraĉivanje hrane u preko 33 zemlje širom sveta. koje koriste 32P i druge izotopske markere uz neizotopska molekularna sredstva za identifikaciju gena.) rukovodeći organ MeĊunarodne konvencije za zaštitu bilja je usvojio Smernice za korišćenje zračenja kao fitosanitarne mere. mikrosatelita i QTL (Quantitative Trait Loci genetiĉki markeri strogo povezani sa ţeljenim osobinama u uzgoju stoke).Stalna poboljšanja i nova nauĉna otkrića u okviru ove metode omogućava buduću primenu SIT metode na velikom broju vrsta od ekonomskog znaĉaja. Jedan od vaţnih ciljeva svih dijagnostiĉkih metoda je mogućnost brzog testiranja koje obezbeĊuje ranu i operativnu detekciju patogena.3. Na 26-tom zasedanju Codex Alimentarius Komisije (2003) je prihvaćen Revidiran kodeks zajedničkog standarda za hranu tretiranu jonizujućim zracima i Kodeks internacionalnih preporuka u praksi za radijacionu obradu hrane. antigene) ili prisustvo patogena (npr. Razvoj tehnologije mikropakovanja. da bi se obezbedila bezbednost i kvaliet i da bi se udovoljilo karantinskim propisima u trgovini. omogućiće selekciju i uzgoj rezistentnih ţivotinja i time poboljšati ili zameniti dosadašnje konvencionalne metode suzbijanja bolesti. FAO/WHO Codex Alimentarius deklariše ozraĉivanje hrane kao bezbedno. kao i prostorna raspodela nanosa. Poboljšanja u instrumentaciji i raspoloţivosti opreme će omogućiti i tehnikama poput 35S/32P fosfo-vizualizacije genskih sekvenci da se implementiraju u zemljama u razvoju. ĉime bi se dobila retrospektivna slika erozije za vremenski period (30-40 godina) i informacije o brzini taloţenja. mikrofluida i nanotehnologije će omogućiti proizvodnju osetljivijih. Bezbednost hrane Ozraĉavanje hrane jonizujućim zraĉenjem ima mogućnost da u potpunosti zameni hemijsku konzervaciju u cilju dobijanja mikrobiološki bezbedne hrane i primenjuje se na: mleveno meso. sveţe voće. prevenciju i kontrolu opasnih stoĉnih bolesti. Njihovo prilagoĊavanje za korišćenje na terenu će jasno unaprediti dijagnostiku. kao što je radioimunoanaliza (RIA). Poboljšanje stoĉne proizvodnje i zdravlja stoke U stoĉnoj proizvodnji. RIA je jeftina i jednostavna metoda za otkrivanje štetnih rezidua u hrani ţivotinjskog porekla. kako bi se kvantitativno procenila erozija tla i taloţenje na poljoprivrednom zemljištu. brţih i jednostavnijih ureĊaja koji imaju sposobnost da se koriste pod razliĉitim uslovima.3. specificiranoj i brzoj analizi. 8.4. anti-tela) u jednoj visoko osetljivoj. ukljuĉujući i krompirovu zlaticu. Pored naprednih i nešto «starije» nuklearne tehnologije. Hibridizacija i sliĉne tehnike. Molekularna dijagnostika je unela posebne promene u veterini. na Petom zasedanju Privremene komisije o fitosanitarnim merama (ICPM) (2003. merenje i detekcija u samo jednom minijaturnom ureĊaju. ali prihvatanje u javnosti ove metode još znaĉajno varira od zemlje do zemlje. sušeno povrće ili zaĉine.1. veku. koji su u mogućnosti da otkriju višestruke infektivne agense (npr. kao i onih koje su rezultat loše upotrebe veterinarskih lekova. Kompjuterizovani laboratorijski ureĊaji omogućuju da se objedini obrada uzorka. Sve više raste potreba za nuklearnim tehnikama kojima se obezbeĊuje bezbednost i kvalitet hrane i za validacijom i standardizacijom jeftinih analitiĉkih metoda za detekciju kontaminacije hrane i rezidua. Time će se razviti dijagnostiĉki programi zasnovani na bio-ĉipovima. je proglasilo degradaciju tla za jedan od glavnih problema ţivotne sredine i odrţivog razvoja u 21. Pored toga. posebno 137Cs. 8. bez potrebe za dugoroĉnim programima monitorniga. kao konaĉne verzije kodeksa. kao što su: moljci. 132 . crvi koji napadaju mahunarke i razni drugi štetni insekti.1. Odrţivo upravljanje zemljištem i vodama WSSD na zasedanju u Johanesburgu septembra 2002. 8. Istraţivanja su usmerena na upotrebu radioaktivnih obeleţivaĉa (trejsera).4.1. Trenutno više od 40 istraţivaĉkih grupa u svetu imaju mogućnost za sprovoĊenje ovakvih istraţivanja.3. kao što su oni odgovorni za prirodnu otpornost prema bolestima ili za sposobnost razvoja pod klimatskim i nutricionim stresom. povećanjem osetljivosti i raznolikosti testova za otkrivanje bolesti ţivotinja. koja koristi 125 I za odreĊivanje hormona i metabolita u krvi ili mleku ţivotinja se još uvek mnogo koristi.

nedestruktivno testiranje instalacija. 99mTc. 140La. Nemaĉkoj. Metode primene radioaktivnih izotopa u hidrologiji. Radiotrejseri u industriji i ţivotnoj sredini predstavljaju znaĉajne instrumente u mnogim procesima. elektronski i jonski snopovi. od ĉega je 65 postrojenja u zemljama u razvoju. SAD. 3H i 3He se sve više koriste za utvrĊivanje starosti podzemnih voda da bi se udovoljili zahtevi za sveţom vodom širom sveta. kopanje bušotina) i kontrola radioaktivnosti (pregled tovara. Od 1950tih godina postoji usaglašen napor meĊunarodnih poljoprivrednih istraţivaĉkih centara i nacionalnih poljoprivrednih istraţivaĉkih sistema da poboljšaju poljoprivredu razvojem novih useva sa većim prinosom i pojaĉanom otpornošću na uticaj sredine. krvi i transplantata). Relativno nova oblast . Ove informacije će biti dragocene za identifikaciju mogućih mera za spreĉavanje i ublaţavanje erozije i sedimentacije tla i razvoj strategija za odrţivo upravljanje vodama i zaštitom ţivotne sredine. Ukupan broj akceleratora širom sveta prelazi brojku od 13000. prirodnim radionuklidima. kao što je recimo litografija. Uobiĉajeni radioizotopi za trejsere su: 3H. npr. Trenutno postoji više od 160 industrijskih postrojenja za ozraĉavanje širom sveta. hemijskoj i metalurškoj industriji.nanotehnologija koristi tehnologiju elektronskog snopa za pojedine primene. koje proizilaze iz prirodno ponuĊenih «izotopskih otisaka» vode. salinitet ili štetoĉine. ozraĉavanje vladinih pošiljki). npr. kako bi se procenila vremenska i prostorna brzina erozije i sedimentacije. kao što su: suša. 133 . ispitivanje sirovina i njihova eksploatacija (neposredna proizvodnja. Francuskoj. Dvanaest izotopa ili izotopskih parova se uobiĉajeno koriste u izotopskoj hidrologiji. suzbijanje štetoĉina i konzervacija hrane zraĉenjem. na naftnim platformama i u rafinerijama. 8. kao što su 210Pb i 7Be. Vodni resursi Poboljšanje razumevanja zemljinog vodnog ciklusa predstavlja osnovnu nauĉnu informaciju neophodnu za razvijanje politike odrţivog upravljanja vodnim resursima. 82Br. modifikaciji materijala. nedestruktivno testiranje). Farmeri i uzgajivaĉi biljaka su vekovima pokušavali da povećaju broj i poboljšaju biljne vrste. Radijacione tehnologije za bezbednu i ĉistu industriju Ogroman broj nuklearnih tehnika se svakodnevno primenjuje u industriji. Velikoj Britaniji i drugim. zajedno sa stabilnim izotopima kiseonika i vodonika. Indiji. cevi i rezervoara). instalacijama za preĉišćavanje otpadnih voda. u Australiji. kao što su: zdravlje stanovništva (sterilizacija medicinskih proizvoda.Programi FAO/IAEA su aktivno ukljuĉeni u dalja istraţivanja i razvoj kombinovane upotrebe 137Cs sa drugim. Jonizujuće zraĉenje i izotopska tehnologija. pomaţu u dobijanju brzih hidroloških informacija za velika prostranstva po niskoj ceni.4. Glavne primene nuklearnih tehnologija u proizvodnji hrane i poljoprivredi su uzgoj jonizujućim zraĉenjem modifikovanih useva. u smanjenju štetne industrijske emisije i za ponovnu preradu otpada. Nanometrijske strukture su već testirane i postoje nove mogućnosti za njihovu upotrebu.1.1.5. detektori jonizujućeg zraĉenja. U cilju unapreĊenja upravljanja površinskim vodama i što boljeg razumevanja uticaja klimatskih promena na vodne resurse nedavno je sprovedena studija o izotopskom sastavu najvećih reka u SAD. 24Na i 131I. Pored ekonomskog uticaja. radiotrejseri i zatvoreni izvori zraĉenja. zraĉenje i primena radioizotopa ima veliki uticaj u razliĉitim aspektima društvenog i industrijskog razvoja. Istraţivanja u oblasti erozije tla. ĉista i bezbedna industrija (otkrivanje curenja. kao što su: gama zraĉenje. nedestruktivno ispitivanje i nuklearne analitiĉke metode se koriste u kontroli procesa proizvodnje.1. analize vodnog ciklusa rezidua i zaštiti ţivotne sredine u velikoj meri se oslanjaju i na nuklearne tehnike. Izotopske tehnike se rutinski koriste za procenu podzemnih vodnih resursa u geološkim analizama u razvijenim zemljama. u procesu optimizacije (radio trejseri i kontrolni detektorski sistemi). kao i za mnoge druge namene. poboljšanje kvaliteta proizvoda (nuklearne analitiĉke metode. Stotine novih vrsta su stvorene i rezultati su bili impresivni. zaštita ţivotne sredine (tretiranje otpadnih gasova iz dimnjaka i otpadnih voda elektronskim snopovima i preĉišćavanje taloga gama zracima). 8.

AP600 (Westinghouse BNFL): AP600 je PWR koji je projektovao Westinghouse BNFL i sertifikovao NRC. pravilno korišćena. AP1000 takoĊe obuhvata «pasivan» bezbednosni dizajn AP600. Nivo cena je jedan od aspekata kojima ABWR privlaĉi interesovanja kupaca. Sistem 80+ (Westinghouse BNFL): Sistem reaktora 80+ je PWR koji je projektovao Combustion Engineering i CE-ov sledbenik ABB i Westinghouse BNFL. širine 12 stopa i duţine 80 stopa. Pojednostavljenje je smanjilo troškove u komponentama postrojenja i izgradnji. Nuklearna energija.8. nuklearna energija ne zavisi od nepouzdanih vremenskih ili klimatskih uslova. zemljište i ţivotinje. Nuklearna energija je efikasna i rentabilna. ali Westinghouse BNFL više ne promoviše aktivno projekat za prodaju unutar SAD. iako zasnovan na ranijem dizajnu ima inovativne bezbednosne karakteristike koje omogućavaju veoma pojednostavljen projekat reaktora. «Pasivan» i velik (Westinghouse AP1000): Westinghouse smatra da reaktor AP1000 od 1000 MW.1 Nuklearne elektrane standardizovani dizajn budućnosti: pouzdaniji. Standardizacija će smanjiti troškove izgradnje i rada i daće bolju efikasnost. ekonomiĉniji i efikasniji Novi dizajn nuklearnih postrojenja će ukljuĉiti najnovije tehnologije i te elektrane će biti jednostavnije za rukovanje i brţe će se graditi. ABWR (General Electric. nepredvidivih fluktuacija troškova. Za razliku od nekih drugih izvora energije.1. njihovog dugog radnog veka i struĉnosti kojom se njima upravlja. pošto su Vojvodina i Srbija trenutno okruţene sa 10 operativnih reaktora u nuklearnim elektranama. Toshiba i Hitachi su pokazali interes za izgradnju ABWR-a u SAD. ima verovatno od svih izvora energije najmanji štetni uticaj na ţivotnu sredinu. 134 . AP1000 bi se proizvodio u modulima projektovanim za prevoz ţeljeznicom ili barţama. Postoje manji ili veći objekti u zavisnosti od proizvoĊaĉa. 8. kao što je bezbednost. Tri ABWR-a rade u Japanu. delimiĉno zbog veliĉine postrojenja. Nuklearna energija je pouzdan snabdevaĉ sveta elektriĉnom energijom. visokih performansi savremenih postrojenja uz neophodnu stalnu proveru rada. obuka i nabavka rezervnih delova. odrţavanje. ukljuĉujući vazduh. od ĉega dva u Tajvanu i Japanu. AP600.6 Nuklearne elektrane Struĉnjaci u Vojvodini moraju da prate razvoj nuklearne energetike u svetu i da se trude da razumeju nove trendove i novi dizajn nuklearnih elektrana. zasnovan na projektu manjeg AP500 predstavlja jedan od reaktora Generacije III. teţine 80 tona. zbog stabilnih cena goriva. najnovije nuklearne elektrane. kao i jednostavnost u svim aspektima rada nuklearne elektrane.6. jer se pri normalnom pogonu ne emituju štetni gasovi. Sistem 80+ predstavlja osnovu za APR 1400 koji je razvijen u Koreji i koji treba da se dalje razvija. pošto je potencijalno jeftiniji. Osnova AP1000 modula je mogućnost prevoza ţeljeznicom postrojenja visine od 12 stopa. a zahteva i manju oblast za proizvodnju iste koliĉine elektriĉne energije u odnosu na druge izvore. Postoje mnoge varijante u projektu ABWR-a. General Electric. Toshiba. AP1000 koristi pristup AP600 u pojedostavljenju projekta nuklearne elektrane. Kapaciteti koji se najĉešće pominju se kreću od 1250-1500 MW. Veći moduli bi se proizvodili za prevoz na lokaciju koja je dostupna barţama.1. Ta postrojenja će postizati veće bezbednosne ciljeve nego današnja. postrojenja koja su izgraĊena u Japanu su proizvodi Toshibe i Hitachi-ja. Hitachi): Od tri sertifikovana NCR – ALWR projektuje samo ABWR koji je postavljen. radi smanjenja troškova i povećanja bezbednosti. Westinghouse je nedavno dao prednost dizajnu AP1000 u odnosu na AP600. Iako se ABWR dizajn obiĉno povezuje sa SAD i General Electric-om. koji koristi prednosti prirodnih sila da obezbedi bezbedan rad i brzo zaustavljanje u hitnim sluĉajevima. proizvedeni otpad je jasno izolovan. a ĉetiri su u izgradnji. NCR je sertifikovao Sistem 80+ za trţište SAD.

ESBWR ukupno sadrţi 25% manje pumpi. Framatome ANP je nedavno poĉeo preliminarnu sertifikaciju SWR-1000 sa NRC-om. U poĉetnom dizajnu. kao znaĉajno pojednostavljenje i unapreĊenje dizajna PWR. MeĊunarodni inovativni i bezbedan reaktor IRIS (Westinghouse BNFL): Westinghouse BNFL je promovisao dizajn reaktora IRIS. juţnoafriĉki projekat se smatra u meĊunarodnim krugovima vodećim projektom u oblasti primene HTR reaktora u proizvodnji struje. cevovoda i kablova. a ne oslanjajući se na pumpe. sa namerom da razvije i prodaje male visoko-temperaturne reaktore. ima sedište u Centurionu blizu Pretorije. kada je GE razvijao Simplified boiling Water Reactor (SBWR). koja se oĉekuje od najnovijih nuklearnih projekata.Pojednostavljeni «pasivni» i veliki (ESBWR General Electric): GE Energy ESBWR kombinuje bezbednosna poboljšanja i pojednostavljen dizajn i standardizovane komponente za proizvodnju bezbednije. CANDU reaktori su imali veći komercijalni uspeh od svih drugih reaktora osim LWR-a. kao što je kombinacija hlaĊenja pri zatvaranju i sistem vodenog ĉišćenja reaktora. takoĊe. ESBWR eliminiše potrebu za 11 sistema. konverzija toplotne energije sa zagrejanog helijumskog hladioca u elektriĉnu energiju bi se direktno odvijala u gasnoj turbini. Projektni tim PBMR-a. kratak period izgradnje i pogodne finansijske uslove. je osnovana 1999. projekat ima u vidu i potencijalno komercijalno korišćenje izvora toplote. Program ESBWR je poĉeo poĉetkom 90-tih.9% U235. Jedna od inovacija u ACR-700. Reaktor će biti manji od svih koji sada rada i biće mnogo jednostavniji. sistemom konverzije snage na osnovu gasne turbine. SWR-1000 je prvi put projektovan od strane Simensa. To je podstaklo neke potencijalne sponzore da predloţe manje inovativan mehanizam prenosa toplote i generisanja elektriĉne energije. smanjujući broj sistema za 25%. mada to Framatome ne naglašava. znaĉi i manje troškove izgradnje. Za sada. Raniji CANDU projekti su koristili tešku vodu i kao moderator i kao agens hlaĊenja. U ESBWR sistem hlaĊenja na bazi gravitacije je projektovan tako da odgovori na nezgode. Rezervna voda utiĉe u sud reaktora putem gravitacije. Iako on nije jedini HTR koji se radi u svetu. GT-MHR se smatra potencijalnim izborom Odeljenja za nuklearnu energiju Ameriĉkog ministarstva energije u oblasti reaktora nove generacije. Pasivna bezbednost. Dizajn ESBWR reaktora je pojednostavljen prilagoĊavanjem dokazanih sistema rada elektrane. Pebble-bed Modular Reactor (PBMR) Juţnoafriĉka firma Pebble Bed Modular Reactor. koji broji 550 ĉlanova. ventila. SWR-1000 Siedewasser Reaktor (Framatome ANP): SWR-1000 je dizajn Framatome ANP-a za poboljšani BWR. Prirodna cirkulacija eliminiše potrebu za bezbednosnim sistemima koji rade na struju. PBMR (Pty) Ltd. produktivnije i pouzdanije nuklearne elektrane uz manje troškove izgradnje u odnosu na današnje. Juţna Afrika.S. Ova izmena postavlja pitanje da li je ACR-700 PHWR. sa zatvorenim ciklusom. Reaktor IRIS obuhvata odlike projekta koje 135 . meĊutim. Modularni heliumski reaktor sa gasnom trubinom GT-MHR (General Atomic): The GT-MHR je projekat HTGR koji je razvila ameriĉka firma General Atomics. Najnoviji planovi za razvoj GT-MHR se oslanjaju na izgradnju reaktora u Rusiji da bi se pomoglo «sagorevanju» viška plutonijuma. U. Literatura o ovom dizajnu naglašava pasivne bezbednosne odlike reaktora. Visoka efikasnost i atraktivna ekonomiĉnost su mogući bez pravljenja kompromisa sa visokim nivoom pasivne bezbednosti. PBMR je visokotemperaturni reaktor (HTR). Pošto je temperatura hladioca iz HTGR reaktora mnogo veća od LWRs. a laka voda se koristi kao agens hlaĊenja. utility Energy je uĉestvovala u razvoju GT-MHR i koristila ime «Freedom Reactor» u svom dizajnu. Framatome ANP je osnovan integracijom francuskog prodavca nuklearnih elektrana Framatome i sredstvima za nuklearnu energiju nemaĉke firme Simens. Paralelni planovi za komercijalne reaktore bi koristili goriva zasnovana na uranijumu obogaćenom sa ĉak 19. u poreĊenju sa drugim projektima CANDU je što se teška voda koristi samo kao moderator u reaktoru. Time bi se gorivo drţalo na nivou od ispod 20% obogaćenja ĉime se definiše veoma obogaćen uranijum. AECL je agresivno promovisao ACR-700 na trţištu nudeći niske cene. postoje problemi u pogledu netestiranih aspekata ove tehnologije. PWR i hibrid ova dva projekta. ACR-700 (Atomic Energy of Canada Limited): AECL's "Advanced CANDU Reactor" ACR-700 je dugo vremena razvijan i smatra se evolucijom iz AECL-ove meĊunarodno uspešne PHWR-ove CANDU linije. ukoliko u reaktoru doĊe do nestanka hladioca.

Obećano vreme gradnje od tri godine bi postavilo rekord za velike reaktore. Srbija je okruţena sa 10 operativnih nuklearnih reaktora u nuklearnim elektranama. francuska vlada je predloţila izgradnju EPR u Francuskoj. Framatome planira sertifikaciju EPR-a u SAD nakon razvoja u Evropi.6. Predloţena veliĉina reaktora bi bila oko 1600 MWe. Mapa nuklearnih elektrana u Evropi Kao što se moţe videti sa slike 8. pa se ne oĉekuje upotreba takvih reaktora u narednoj dekadi. pa bi stoga izgradnja novog reaktora u Francuskoj mogla da dovede do iskljuĉivanja postojećeg reaktora da bi se stvorio prostor na trţištu za generisanje energije putem EPR-a. mada je snaga ranijih objekata bila i do 1750 MWe. Projekat je izraĊen u Finskoj.imaju za cilj da izbegnu gubitak hladioca.2. Istraţivanja se nastavljaju već izvesno vreme i preliminarna sertifikacija je u postupku. završen je i dizajn ACR-1000.3. Nuklearne elektrane u Evropi Do 10. Francuska je predloţila Kini izgradnju EPR-a. EPR (Framatome ANP): EPR je priliĉno konvencionalan PWR.3. ACR-1000 (Atomic Energy of Canada Limited): Dok AECL promoviše svoj dizajn ACR-700.1. 8. Osim toga. godine. mada su mu komponente pojednostavljene i akcenat je stavljen na bezbednost reaktora. 136 . Ukoliko su podaci o ekonomiĉnosti koje Westinghouse BNFL pripisuje svojoj AP seriji i GE-ovoj ABWR seriji taĉni. Zbog toga treba razvijati i prilagoĊavati regionalne planove za pripravnost u redovnim i vanrednim situacijama. mogu se oĉekivati sliĉni rezultati smanjenja troškova i za serije ACR. Slika 8. koje su u izgradnji u pet zemalja. Objavljeni troškovi za ACR-700 su već niţi od bilo kog planiranog dizajna za blisku budućnost. maja 2006. postoji evidencija o 203 nuklearne elektrane sa instalirnim neto elektriĉnim kapacitetom od 171 858 MWe koje rade u Evropi i 10 elektrana sa 9 836 Mwe. Planira se da se IRIS projekat završi 2015. Nuklearna energija već saĉinjava preko 75% francuskih izvora elektriĉne energije.

predstavljaju znaĉajan uvid u formulaciju programa. gde se mora poštovati zakonska ograniĉenja za prehrambene proizvoda. Obuka dodiplomaca da primene praktiĉna iskustva na samom poĉetku studiranja.2. takoĊe. Upravljanje i oĉuvanje znanja u oblasti nuklearnih tehnologija kroz obuku i edukaciju Najnoviji trendovi su skrenuli paţnju na potrebu boljeg korišćenja znanja u oblasti nuklearnih tehnologija. sastanci istraţivaĉkih grupa i savetodavnih grupa su vaţni mehanizmi za pregled i sintezu novih informacija. takoĊe.7.1. Obuka na višem nivou . Sastanci su.7. kao što su konferencije i simpozijumi. kao što je ISO 17025.1. Zajedniĉki seminari nauĉnika i inţinjera. Rezultati merenja moraju biti zasnovani na meĊusobnom priznanju koje se stiĉe ukoliko dobro opremljene laboratorije rade u skladu sa meĊunarodno prihvaćenim standardima. treba voditi raĉuna o potencijalnoj mogućnosti gubitka dragocenih saznanja prikupljenih u prošlim dekadama. znaĉajni radi implementacije nuklearnih tehnologija i kontrole njihovih primena. Istraţivanje po svojoj prirodi moţe biti inovativno i voditi ka formiranju novih znanja.pod ĉime se podrazumeva obuka doktora nauka da bi se ponudilo detaljno razumevanje nuklearnih tehnologija i njihova primena. 8. TakoĊe. Danas. 2. ĉiji je cilj poboljšanje ili modifikacija elemenata već postojeće tehnologije da bi se ona prilagodila specifiĉnim potrebama naše zemlje (regiona). Vaţan cilj je.7. 3.1. Obuka i edukacija su od suštinskog znaĉaja za efikasno i trajno prenošenje znanja. tako da na teritoriji AP Vojvodine nije bilo znaĉajnih. a posebno su znaĉajne u meĊunarodnoj trgovini.7.1. 8.8. Nakon donošenja Zakona o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana u Saveznoj Republici Jugoslaviji 137 . Konsultantski sastanci. meĊutim. automatizovanih i prenosivih instrumenata.7. MeĊutim.1. Opšte koristi od nuklearnih nauka i njihove primene Razvoj novih primena i korišćenje prednosti nuklearnih tehnologija za odrţivi razvoj se oslanja na razliĉite mehanizme. u našim uslovima u oblasti nuklearnih tehnologija akcenat se mora staviti na primenjeni ili adaptivni razvoj. postoji velik broj nacionalnih i meĊunarodnih inicijativa da se takav trend zaustavi. Novi trendovi u primeni nuklearnih tehnologija su razvoj jednostavnih. 8. organizovanih pokušaja primene nuklearnih tehnologija. Jedan od naĉina za to je da se adekvatno kvalifikovani ljudi angaţuju u saĉuvanju i razvoju postojećeg nivoa primene nuklearne tehnologije.3 Nauĉni sastanci Sastanci. 8.4 Laboratorijske aktivnosti Nuklearne analitiĉke tehnike imaju vaţnu ulogu u kontroli sadrţaja radionuklida u razliĉitim materijalima. koji se mogu koristiti i na terenu i u laboratorijama. 8. Istraţivanje Istraţivanjem se stvaraju nove tehnologije u dugoroĉnom smislu i poboljšava tekuća primena.1. Ono igra vaţnu ulogu u poboljšanju nauĉne osnove i tehniĉkog razumevanja. posebno u zemljama u razvoju i pri tome treba ponuditi nekoliko tipova obuke: 1. Oni pomaţu u promovisanju opšteg razumevanja kljuĉnih pitanja i usmeravanju paţnje na ono što je bitno za neku zemlju. Kratke specijalizacije kako bi se nauĉnicima i inţinjerima omogućila neposredna iskustva.1. 4. koji bi trebalo da ukaţu na znaĉaj praktiĉnih rešenja. da se identifikuju propusti u praćenju razvoja odgovarajućih tehnologija i da se podrţe institucije i pojedinci da ovaj problem prevaziĊu.8 Predlog mera u AP Vojvodini Nuklearne tehnologije (izuzev u medicini) u bivšoj Jugoslaviji su se razvijale strogo centralizovano.

koja je neophodna da bi se pojaĉali potencijali Vojvodine putem obuke. Prvi Centar izvrsnosti bi trebalo da bude u oblasti primene nuklearnih tehnologija u medicini. koji bi ukljuĉio nuklearne tehnologije u buduće planove razvoja Vojvodine. nema jakih izvora zraĉenja niti akceleratora i nuklearne analitiĉke detekcione tehnologije se primenjuju samo u okviru nauĉnih istraţivanja iz oblasti nuklearne fizike na Prirodno-matematiĉkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Univerziteta u Novom Sadu. paţljivo odabranih tako da obezbede struĉnost i ekspertizu. poljoprivrede. detaljan razvoj njihovog struĉnog osposobljavanja kroz rad na savremenoj problematici uz korišćenje adekvatne opreme i uz odgovarajuću mobilnost (na osnovu saradnje sa sliĉnim institucijama u Evropi i svetu).. 138 . Danas na teritoriji AP Vojvodine osim dve medicinske ustanove (Institut za onkologiju u Sremskoj Kamenici i Kliniĉki centar Novi Sad). Da bi se u u što većoj meri iskoristio potencijal razvoja i primene nuklearnih tehnologija i predlaţemo osnivanje dva centra izvrsnosti (CI) u Vojvodini. ali i njihovo ujedinjenje u jednu specifiĉnu organizaciju. problemski orijentisanog plana istraţivanja i razvoja (R&D). ĉime bi se znaĉajno povećala mogućnost i kvalitet aktivnosti primenjenog i adaptivnog istraţivanja u postojećim institucijama. On bi mogao da se formira u saradnji sa Prirodno-matematiĉkim fakultetom. zajedniĉkog istraţivanja i primene steĉenih znanja. ali i zainteresovanih meĊunarodnih kompanija u oblasti primene nuklearnih tehnologija u medicini (Simens.. Novi Sad.(„Sluţbeni list SFRJ“ br. Novi Sad i Nauĉnim institutom za veterinarstvo. General Electric. Obrazovanje mreţa meĊunarodnih partnerskih institucija. Institutom za ratarstvo i povrtarstvo. Regrutovanje i zapošljavanje mladih istraţivaĉa. Drugi centar bi trebalo da bude posvećen primenama nuklearne tehnologije u oblasti hrane. Odrţavanje i nadograĊivanje postojeće nauĉne i tehniĉke opreme. On bi predstavljao zajedniĉki poduhvat (instituciju) Prirodno-matematiĉkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. monitoringa ţivotne sredine i upravljanja vodama i zemljištem. Ciljevi tih CI-a bi bili : UtvrĊivanje okvirnog plana za efikasnije upravljanje istraţivanjima i njihovim primenama i razvoj fleksibilnog..35/89) i te centralizovane aktivnosti su uglavnom zamrle zajedno sa planovima za izgradnju nuklearne elektrane na Dunavu na teritoriji AP Vojvodine. oĉuvanje postojeće eksperimentalne infrastrukture i ljudskih resursa i primena optimalnih strategija za njihovo korišćenje. Instituta za onkologiju u Sremskoj Kamenici i Kliniĉkog centra Novi Sad. ).

8.2 NOVI MATERIJALI 8.2.1 Uvodni deo 8.2.1.1 Aktuelno stanje u oblasti novih materijala u Evropi i svetu
Tehniĉke inovacije zasnovane na novim materijalima od devetnaestog veka do danas predstavljaju osnovni generator industrijskog i privrednog razvoja u svetu. Ciklusima ubrzanog privrednog rasta (industrijska revolucija, poĉetak masovnog transporta, uspostavljanje potrošaĉkog društva, informacionotelekomunikaciona revolucija), koji su se javljali sa periodom od 50 do 60 godina, uvek su prethodile znaĉajne inovacije u oblasti materijala (tehnologije masovne proizvodnje gvoţĊa i ĉelika, novi polimerni materijali i lake legure, poluprovodnici i keramike), slika 8.4. Danas svet stremi ka odrţivom i bezbednom društvu – novi materijali i tehnologije su preduslov za ispunjenje ovog cilja.

Slika 8.4 Prikaz inovacije u oblasti materijala kao generatora ciklusa ekonomskog razvoja. Lider u istraţivanjima novih materijala i tehnologija su Sjedinjene Ameriĉke Drţave. MeĊutim, u poslednje vreme njihova dominantna pozicija u mnogim podoblastima nauke o materijalima je ugroţena pre svega od EU i Japana, a sve više i od Ruske Federacije i Narodne Republike Kine. U oblasti keramika i legura Japan danas drţi vodeću poziciju. Interesantno je primetiti veoma znaĉajno povećanje obima i kvaliteta istraţivanja u Poljskoj. Na istraţivanjima novih materijala radi oko 4000 istraţivaĉa u 50 istraţivaĉkih instituta. Izuzetno vaţne karakteristike istraţivanja i razvoja novih materijala su globalizacija istraţivanja i geografska diversifikacija istraţivanja (koja se dešava po veoma ubrzanom tempu). Globalizaciji istraživanja najviše doprinose transnacionalni akademski istraţivaĉki programi, prisutni u gotovo svim zemljama, koji uspostavljaju jedinstvene istraţivaĉke strategije i ciljeve na velikom istraţivaĉkom prostoru. Osim toga, globalizaciji znaĉajno doprinose i moderne informacione tehnologije, koje omogućavaju istraţivaĉima lak pristup informacijama, kao i njihovu brzu i efikasnu razmenu. Od globalizacije istraţivanja drţave imaju i dobit i gubitak. Uspostavljanje transnacionalnih istraţivaĉkih programa u najvećem broju sluĉajeva ide na štetu drţavama sa manje razvijenim nauĉnim potencijalom, jer veće i nauĉno snaţnije drţave forsiraju programe u skladu sa svojim nacionalnim strategijama i prioritetima. Zbog toga su programi, koji su specifiĉno znaĉajni za razvoj manjih drţava, izostavljeni iz istraţivanja. Uzimajući u obzir da su istraţivaĉki kapaciteti u industriji u manjim drţavama i drţavama u tranziciji nedovoljno razvijeni, neophodno je u takvim sluĉajevima posebnim drţavnim merama i stimulacijom kompenzovati uticaj istraţivaĉke globalizacije na specifiĉne i znaĉajne istraţivaĉke programe. S druge strane, globalizacija omogućava znaĉajno tehnološko unapreĊenje istraţivanja u nauĉno nedovoljno razvijenim društvima, ubrzan razvoj nauĉnih kadrova kroz nauĉnu razmenu, kao i brzu asimilaciju znanja od nauĉno razvijenih partnera. Posledica globalizacije je i oteţana zaštita

139

intelektualne svojine, koja najviše šteti nauĉno razvijenijim društvima. Za geografsku diversifikaciju istraţivanja su odgovorne velike multinacionalne kompanije. Usled potrebe da svoje proizvode i usluge pribliţe krajnjem korisniku one pomeraju deo svojih istraţivaĉkih i nauĉnih potencijala i diversifikuju zajedno sa svojim poslovanjem. Sekundarnu dobit iz ovog procesa multinacionalne kompanije dobijaju angaţovanjem jeftine istraţivaĉke radne snage. Nedovoljno razvijene zemlje u osnovi imaju dobit iz ove pojave, s obzirom na to da dolazi do kvalitetnog nauĉnog i tehnološkog transfera. Radi adekvatnog sagledavanja trendova u razvoju oblasti novih materijala i tehnologija neophodno je u najkraćem iskazati osnovne elemente nauĉne politike, koju u ovoj oblasti sprovode vodeće zemlje u svetu. Osim induvidualnih programa zemalja ĉlanica EU u ovoj oblasti evropska komisija u prvi plan istiĉe ulogu Okvirnih programa (Framework Programme – FP), radi integrisanja i jaĉanja istraţivaĉkih i razvojnih aktivnosti zemalja ĉlanica. Ukupni budţet FP6 programa (2003-2006) od 17,5 milijardi EUR i konstantno povećanje sredstava (FP4 1994-1998, 13,2 milijarde EUR; FP5 1998-2002, 15,0 milijardi EUR), reflektuje opredeljene evropske komisije za intenzivnu realizaciju ovakve strategije nauĉnog i tehnološkog razvoja. MeĊu prioritetnim temama Šestog okvirnog programa (FP6) nalaze se tri iz oblasti materijala: Nanotehnologije i nanonauke, Znanjem zasnovani multifunkcionalni materijali i Novi proizvodni procesi i naprave. Ciljevi kooperacije u ovim oblastima su poboljšanje kompetentnosti Evropske industrije i stvaranje uslova za transformaciju iz resursno-intenzivne u znanjem zasnovanu industriju generisanjem znanja za nove aplikacije na raskršću razliĉitih tehnologija i disciplina.U nanotehnologijama i nanonaukama predviĊene su aktivnosti za usvajanje znanja o interfejsima i kvantiziranim fenomenima, nanokontroli svojstava materijala za nove aplikacije, integraciji tehnologija na nano nivou, nanomotorima/nanomašinama/nanosistemima, uticaju na sigurnost ĉoveka, kao i uticaju na zdravlje i okolinu. Teme u oblasti Znanjem zasnovanih multifunkcionalnih materijala obuhvataju aktivnosti u vezi sa materijalima visokih performansi, materijalima dizajniranih svojstava, razvoju pouzdanih simulacija, integraciji nanomolekularnih i makromolekularnih komponenti u hemijskim tehnologijama, ukljuĉujući dizajn i kontrolu hemijskih procesa. U novim proizvodnim procesima i napravama teme su fokusirane na stvaranje uslova za znanjem intenzivnu proizvodju ukljuĉujući konstrukciju, razvoj i kontrolu novih tehnologija, koje će odgovoriti potrebama za adaptivnu, umreţenu i znanjem zasnovanu proizvodnju. TakoĊe, istraţuju se novi inţenjerski koncepti zasnovani na proţimanju tehnologija (kao što su nano, bio, informaciona,...) sa postojećim standardnim tehnologijama materijala. U aprilu 2005. Evropska komisija objavila je predlog Sedmog okvirnog programa (FP7), koji će se odvijati od 2007. do 2013. godine. Za realizaciju ovog programa predviĊeno je 72,7 milijardi EUR. FP7, koji nosi podnaslov „Izgradnja Evrope znanja“ (“Building the Europe of Knowledge”), sadrţaće ĉetiri prioritetne oblasti, koje se odnose na istraţivanje i razvoj novih materijala. Finansiranje istraţivanja i razvoja novih materijala i tehnologija u SAD sprovodi se ravnopravno iz privatnog sektora i drţavnih fondova. Drţavne agencije odgovorne za kreiranje politike i finansiranje programa u SAD su: DOD - Department of Defense, NIH -National Institute of Health, NASA - National Aeronautics and Space Administration, DOE - Department of Energy, NSF - National Science Foundation, USDA - United States Department of Agriculture, DC - Department of Commerce, EPA Environmental Protection Agency, DOT - Department of Transportation i DHS - Department of Homeland Security. Od svih agencija DOE i NSF imaju najvaţniju ulogu kada je reĉ o istraţivanjima materijala. U 2004. za ovu namenu iz DOE-a je izdvojeno 559 miliona dolara, a iz NSF-a 251 milion. U ovom trenutku jedan od osnovnih strateških opredeljenja DOE je stvaranje velikih nacionalnih eksperimentalnih centara, radi obezbeĊenja superiornih tehnoloških kapaciteta za istraţivanje i razvoj. Sprovode se aktivnosti za izgradnju i puštanje u rad 5 novih nacionalnih centara za nanonauke do 2008. godine. Sliĉna opredeljenja ima i NSF u svom strateškom planu za period od 2003. do 2008. godine. Njihov plan podrazumeva formiranje state-of-the-art nauĉnih centara sa opremom i infrastrukurom kojoj će pristup imati širok krug istraţivaĉa. Sliĉno kao i u sluĉaju SAD, istraţivanje i razvoj novih materijala u Japanu finansira privatni sektor i drţava. U 1995. godini nivo finansiranja u oblasti materijala bio je 5% od ukupnog budţeta za nauku i tehnologiju (ukupan budţet je iznosio je 18 milijardi US $). Osnovna strateška opredeljenja su: (1) razvoj

140

tehnika za kontrolu strukture materijala i njegovih dimenzija; (2) unapreĊenje materijala znaĉajnih za energetiku i/ili zaštitu okoline sa ciljem konzervacije energije, recikliranja i oĉuvanja resursa i (3) materijali znaĉajni za sigurnosne tehnologije. U junu 2002. Ministarstvo obrazovanja, kulture, sporta i nauke i tehnologije Japana usvojilo je politiku promocije istraţivanja i razvoja nanotehnologije i novih materijala. MeĊu njegovim prioritetima nalaze se materijali znaĉajni za oĉuvanje ţivotne sredine, materijali za poboljšanje energetske efikasnosti i materijali visokih svojstava. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ribarstva Japana, finansira dopunske programe za razvoj novih biomaterijala. Ministarstvo ekonomije, trgovine i industrije finansira programe iz oblasti poluprovodniĉkih nanomaterijala, keramika i metalnih stakala. U Ruskoj Federaciji ukupan budţet za nauĉna istraţivanja u 2004. godini iznosio je 1,6 milijardi US $, od ĉega se na istraţivanja u oblasti materijala izdvajalo oko 8%. Centar osnovnih istraţivanja je Ruska akademija nauka sa svojih 9 nauĉnih divizija, 3 regionalne divizije, 13 regionalnih nauĉnih centara sa više od 30 nacionalnih laboratorija.

8.2.1.2 Perspektive daljeg razvoja novih materijala Istraţivanja i razvoj novih materijala i tehnologija moraju biti usklaĊene sa potrebama modernog društva sa aspekta njegovog odrţivog ekonomskog i tehnološkog razvoja. Na slici 8.5 je prikazana prognoza zastupljenosti materijala u ekonomiji koje je prezentovao Ashby. Prema ovoj analizi i prognozi, relativni znaĉaj metala će opadati nakon maksimuma dostignutog 1960. godine, dok će se udeo polimera, kompozita, keramika i stakala povećavati. Interesantno je primetiti da je slika simetriĉna. Drugim reĉima, keramike, kompoziti i drugi materijali će se vratiti na poĉetnu zastupljenost, iako će prirodni materijali biti zamenjeni veštaĉkim. TakoĊe, vaţno je primetiti da nemetalni materijali dostiţu plato oko 2000. godine, verovatno zato što keramike i kompozitni matirijali nisu uspeli da zamene metale kao strukturne materijale. U sluĉaju da se reši problem lomljivosti, primena nemetalnih materijala moţe doţiveti ekspanziju.

Slika 8.5 Ashby-jeva analiza i prognoza zastupljenosti materijala u svetskoj ekonomiji Postoje dva osnovna pravca kojima se razvija moderna nauka o materijalima. Jedan pravac podrazumeva smanjenje dimenzija materijala na nanoskalu, ĉime se osim morfoloških osobina dobijaju nove karakteristike i funkcije materijala. Nanomikrostrukture se dobijaju iz neravnoteţnih procesa ĉime se, takoĊe, osvajaju nove funkcije i svojstva. Drugi pravac podrazumeva kombinovanje organskih i neorganskih materijala u nekristalnim fazama, kristalnim fazama i teĉnim kristalnim fazama. Uzimajući u

141

.metalni Magnetni materijali Poluprovodniĉki materijali Biomaterijali .2. Institut za industrijsko inţenjerstvo i menadţment. Nuklearna fizika. To se odnosi na: Prirodno-matematiĉki fakultet. V2O5. Institut za proizvodno mašinstvo.. njihovim dobijanjem.) Keramiĉki materijali Neoksidni: ugljeniĉni Neoksidni: karbidi.Biomaterijali za veštaĉke organe .Materijali za vodoniĉnu energiju i gorivne ćelije Visokotemperaturski materijali za gasne turbine i mlazne motore Metali .. Organska hemija. Hemijska tehnologija i zaštita ţivotne sredine.kvantne taĉke . Fakultet tehniĉkih nauka.nanonaprave Superprovodni materijali .2. Hemijsko 142 .oksidni . nitridi i boridi Oksidni: na bazi aluminijuma. Tehnološki fakultet.2 Sadašnje stanje u AP Vojvodini 8. -Departman za Hemiju: Katedre: Analitiĉka hemija..1. TiO2.) .nanotube (ugljeniĉne. Fiziĉka elektronika. Novi Sad Institut za elektroniku. AlSi.Ĉelik za snaţne strukture Ĉelik za korišćenje vodonika Zaštitne prevlake za eksploataciju u ekstremnim uslovima .Materijali za bioelektroniku Ekomaterijali . pre svega na pojedinim fakultetima u Novom Sadu. cirkonijuma i magnezijuma Oksidni: na bazi oksida 3d metala i retkih zemalja   Oksidni: niobatni i tantalatni Stakla i staklo-keramike         Polimerni materijali Kompozitni materijali 8. koncetrisan je na teritoriji Pokrajine..obzir potrebe ekonomije i društva za razvoj kroz visokotehnološke inovacije najveći potencijal imaju sledeće grupe materijala:  Nanomaterijali . Institut za grafiĉko inţenjerstvo i dizajn. Primenjena i inţenjerska hemije.Neţeljezne legure (Al-Mn. . Institut za inţenjerstvo zaštite ţivotne sredine. Novi Sad. katedrama i laboratorijama.Fotokatalitiĉki materijali i materijali za preĉišćavanje . Fiziĉka hemija. Biohemija i hemija prirodnih proizvoda. Institut za mehanizaciju i konstruktivno mašinstvo. karakterizacijom i primenom. Novi Sad -Departman za fiziku: Katedre: Eksperimentalna fizika kondezovane materije (Laboratorija za sintezu i karakterizaciju materijala i Laboratorija za optiĉka i spektroskopska ispitivanja u fizici kondezovane materije).nanoĉestice . odnosno na odgovarajućim departmanima. Institut za graĊevinarstvo. energetiku i telekomunikacije. Katedre: Opšte inţenjerske discipline.. Institut za arhitekturu. Nauĉne institucije i proizvodna preduzeća a) Nauĉne institucije Istraţivaĉki rad u vezi sa novim materijalima. Opšta i neorganska hemija.2.

Petrovaradin 143 . Brodogradilište »Begej«.. »Nopal« Ind.d. za proizvodnju kotrljajućih leţaja i kardana Temerin A. Subotica A. vuĉenog i kovanog mateijala. Sombor D.GROUP Jugoalat« A.. Odseci: Konstruktivni.D. Ada Le Belier »Kikinda«.D. Livnica centrifugalnog.D. Temerin »K-ing Vršac« a. nodularnog i ĉeliĉnog liva. Novi Sad »Mineloprema« a. »ASCO VIDAK«. za proizvodnju silosa i opreme. sivog.D. Više tehniĉke škole u Zrenjaninu i Više tehniĉke škole u Subotici bave se ovim pitanjima. Futog A.D.O. Kikinda »Fadip-HKC« A.D. Novi Sad »Agrohem«. Panĉevo »Hemik«. Zrenjanin. Stara Pazova DP »Utva-aluminijum« sa p.. Novi Sad »Albus«.O. Mali IĊoš »Termometal« D. Vršac »Majevica-Holding« A. »FKL«.D.D. Beĉej GMB »GraĊamont« A. Katedre: Informatiku i raĉunarske nauke.D. preduzeće za izradu opreme i tehniĉku obradu. Ada A. za metalopreraĊivaĉku delatnost. Kovin »UNIMET« D.D.D. nerĊajuće opreme i armature.D.O. za proizvodnju alata i pribora za mašine. Tehnologije ugljenohidratne hrane.D. Kikinda »Utva silosi« A. Baĉki Petrovac A... GraĊevinski fakultet. Panĉevo MPI HK »BANE« A.. Hidrotehniĉki Delom i kapaciteti Više tehniĉke škole u Novom Sadu. Subotica »Begej-plast«. Naftno-petrohemijske tehnologije.. Subotica.O. Vršac »Brodoremont« A. »Livnica preciznih odlivaka« LPO. elektroinstalac. Biotehnologije i farmaceutsko istraţivanje. b) Proizvodna preduzeća U okviru celovitog privrednog sistema u Vojvodini znaĉajnim ili manjim delom svojih kapaciteta bave se sledeća preduzeća: A.D.D. Mašinsko inţenjerstvo.d. materijala.. Zrenjanin A. Titel A. Tehnologije konzervisane hrane. Panĉevo »ADECO«. Baĉki Monoštor »Centrohem«. Ada »Potise-precizni liv«..C. Baĉka Palanka A. Beĉej »Fadip-IFC« A. za proizvodnju valjanog.inţenjerstvo. Perlez »Brixol«. Baĉka Palanka HK »POBEDA« ad. Inţenjerstvo materijala. »Pobeda-FOMG« za proizvodnju opreme i metalne galanterije. »Termovent« S.D. »Utva-vozila«.D. Tehniĉki fakultet »Mihajlo Pupin«. Kać »BG.O. Novi Sad »ATB SEVER« A. internacional.. »SIGMA«.O. »INOX« Ind.o.D.

Subotica »Oktanoil«. u meš. Novi Sad »Kulina plast«. Beĉej »Neimar«. Novi Beĉej »Toza Marković«. Ţitište »Vipol«. Novi Sad »Tondah-Potisje Kanjiţa«. Kikinda »Rapid«. Subotica »Vecom«. Kovaĉica »Chemos«.. Kikinda »Roloplast«.D. Ruma »MEPOL«. u društvenoj svojini sa p. Zrenjanin »Lafarge-BFC«. Panĉevo »Guminus«-gumarska industrija.o. Panĉevo PP Brodogradilište »Apatin«. Baĉka Topola »MNG Plastik-Gogić«. Baĉki Jarak »Tegum«. Zranjanin DD »Elektroremont«. Srbobran »Hempro«. Novo Miloševo »Gumaplast«. U rekonstruisanju. Novi Sad »Termovent SC-Livnica ĉelika«.IMT Fabrika opreme i pribora A. Novi Sad Fabrika sijalica »TESLA« preduz. Šid »Silex«. Kumane »Linde gas Srbija«. Bezdan »Moto-plast«.D. InĊija »Eurokristal«. Panĉevo »Panonija«. Ratkovo »Izolir«.O. Ĉantavir »Rumaplast«. Nova Pazova »Tarkett«. Apatin »Novosadska fabrika kablova« A. Novi Sad »JUB«. Panĉevo »Slavica-parafarm«. Zrenjanin »GIP«. Baĉka Palanka »Plastika«. Subotica »Hemodom«..O. Bela Crkva »Ţito media«. Apatin »Igma«. Kovin »Gebi«. Sremska Kamenica »Yuco-hemija«. Nova Pazova »Impuls-hemija«.D. Vrbas »V&B«.. Panĉevo Fabrika akumulatora »Sombor« A. Zrenjanin »Banatplast«. »Utva« Avio industrija. Ruma »HINS«. Beoĉin »Sloga«. Kula »HGP«. Uljma »FIT«. InĊija »West Pharmaceutical Services«Beograd. Sombor »Minel-Industries« D. Palić »Industrija stakla Panĉevo«.O. Panĉevo »Elektroporcelan«. Petrovaradin 144 . Novi Sad »Biser«. Alibunar »Blikprodukt«.O. Kanjiţa »Nexe-Polet«. svojini. Novi Beĉej D. Beĉej »Vulkan guma-BILET«. Šimanovci »Evrotom«. Novi Sad »Hinom«. Plandište »Koneks«.

Plandište 1 1 21.Ukupan broj preduzeća na teritoriji Vojvodine koja nameravaju ili su u toku uvoĊenja novih materijala i tehnologija u proces proizvodnje je 94. Vrbas 1 1 30. Kula 1 1 16. IGM i projektovanje Metalska industrija Energetika i hemijska industrija 9 36 49 Tabela 8. Raspodela po industrijskim granama data je u tabeli 8. InĊija 2 2 11. Bela Crkva 1 1 9. Novi Sad 1 5 11 17 19. Srbobran 1 1 24. Ada 3 3 2. Kovaĉica 1 1 14. Beoĉin 1 1 10. Beĉej 1 2 1 4 8. Stara Pazova 4 4 25. Apatin 1 1 1 3 4. Alibunar 1 1 3. Raspodela preduzeća na teritoriji Vojvodine koja nameravaju ili su u toku uvođenja novih materijala i tehnologija u proces po opštinama Opština GraĊevinarstvo. Subotica 3 4 7 26. Zrenjanin 1 2 2 5 32. Sombor 3 1 4 23. Kikinda 1 1 4 6 13. Temerin 2 1 3 28.1. Baĉki Petrovac 1 1 6. Šid 1 1 27.6. Novi Beĉej 1 1 2 18. Baĉka Topola 1 1 7. Kanjiţa 1 1 12. Raspodela preduzeća na teritoriji Vojvodine koja nameravaju ili su u toku uvođenja novih materijala i tehnologija u proces po industrijskim granama Industrijska grana Broj preduzeća GraĊevinarstvo. i prikazana na slici 8. Metalska Energetika i Ukupno IGM i industrija hemijska projektovanje industrija 1. Ruma 2 2 22. Vršac 1 1 1 3 31. Baĉka Palanka 2 1 3 5.1.2. Mali IĊoš 1 1 17. Tabela 8. Kovin 1 1 2 15. Titel 1 1 29. Panĉevo 5 4 9 20. Ţitište 1 1 Ukupno 9 36 49 94 147 .

3. 52% Metalska industrija. 38% Slika 8.7. IGMi projektovanje.2. Raspodela preduzeća na teritoriji Vojvodine koja nameravaju ili su u toku uvoĊenja novih materijala i tehnologija u proces po opštinama data je u tabeli 8. Raspodela preduzeća na teritoriji Vojvodine koja nameravaju ili su u toku uvođenja novih materijala i tehnologija u proces po industrijskim granama 8. 10% Energetika i hemijska industrija. Pregled raspodele po titulama i zvanjima je dat u tabeli 8.6. Raspodela naučnih radnika na teritriji AP Vojvodine koji se bave novim materijalima po titulama i zvanjima Titula Zvanje Broj nauĉnih Ukupan broj radnika nauĉnih radnika redovni profesor 45 75 Dr vanredni profesor 13 docent 11 nauĉni saradnik 2 nauĉni savetnik 1 asistent 3 profesor više škole 1 asistent 17 21 Mr istraţivaĉ saradnik 3 predavaĉ više škole 1 istraţivaĉ pripravnik 9 16 VSS asistent pripravnik 6 struĉni saradnik 1 Ukupno nauĉnih radnika 112 148 .2.U oblasti metalske industrije od ukupnog broja preduzeća na teritoriji Vojvodine koja nameravaju ili su u toku uvoĊenja novih materijala i tehnologija u proces proizvodnje 26 je u statusu AD (AD-Akcionarsko društvo).3 i prikazan na slici 8.2. Građevinarstvo. Tabela 8.2. a 6 u statusu DD (DD-Deoniĉarsko društvo). Nauĉno-istraţivaĉki kadar Prema zvaniĉnoj evidenciji nauĉnih radnika koji rade na teritoriji AP Vojvodine 112 se bavi novim materijalima.

Tabela 8. Struktura nauĉnih radnika koji se bave novim materijalima po nauĉnim oblastima je data u tabeli 8. 39% vanredni profesor.4. 12% docent. 3% Slika 8. 1% redovni profesor. mr. Struktura naučnih radnika koji se bave novim materijalima po naučnim oblastima Nauĉna oblast Prirodno-matematiĉke nauke Uţa nauĉna oblast Fizika Hemija Biohemija Matematika Broj nauĉnih radnika 28 35 2 1 1 45 112 Medicinske nauke Tehniĉko-tehnološke nauke Ukupno Medicina. mr. 8% predavač više škole. 31% Biohemija. Struktura naučnih radnika koji se bave novim materijalima po naučnim oblastima 149 . 3% asistent. mr. 14% profesor više škole.8. 10% asistent. dr.8.4 i grafiĉki prikazana na slici 8. 2% Tehničkotehnološke nauke. 40% Slika 8.istraživač pripravnik. 25% Hemija. 1% Matematika. 5% saradnik. 1% istrazivac saradnik. 1% Fizika.7 Raspodela naučnih radnika na teritriji AP Vojvodine koji se bave novim materijalima po zvanjima. 1% naučni saradnik. 2% asistent strucni pripravnik. 1% naučni savetnik. dr.

Germany. University of Szeged (Szegedi Tudomanyegyetem.000.8. U toku 2006.920.571. Faculty of Chemistry and Chemical Engineering.3.godine iz oblasti novih materijala Institucija Prirodnomatematiĉki fakultet Prirodnomatematiĉki fakultet Prirodnomatematiĉki fakultet Prirodnomatematiĉki fakultet Naziv projekta Kompleksi prelaznih metala sa nekim Šifovim bazama i derivatima pirazola Fiziĉko-hemijska ispitivanja novosintetisanih biološki aktivnih jedinica Tehnologija dobijanja i karakterizacija neureĊenih poluprovodnika Spektroskopija i termodinamiĉka istraţivanja kompleksa u višekomponentnim sistemima Strukturna i fiziĉka ispitivanja feroelektriĉnih teĉnih kristala i teĉnih kristala oblika banane Partnerska institucija Budapest University of Technology and Economics (BME). Faculty of Chemical Engineering. Laboratory for Environmental Research Polytechnic. Romania Department of Inorganic and Analytical Chemistry.godine nauĉno-istraţivaĉke institucije su zapoĉele realizaciju ili su inicirale zajedniĉke projekte iz ove oblasti sa 23 partnerske institucije iz inostranstva. Hungary Research Institute for Solid State Physics and Optics of the Hungarian Academy of Sciences. Hungary.7 dinara. Slovenia Prirodnomatematiĉki fakultet Prirodnomatematiĉki fakultet PrilagoĊavanje aktivne zaštite germanijumskog spektrometra za nisko-energetski region VojvoĊanska akademija nauka i umetnosti Razvoj hemijskih metoda analize neoni kotinoida i derivata piridin-karboksilne kiseline 150 .00 dinara. Szervetlen es Analitikai Kemiai Tanszek).2. Tabela 8. Započeti ili inicirani zajednički projekti sa partnerskim institucijama iz inostranstva u toku 2006. Hungary Institute for Isotopes of the Hungarian Academy of Sciences. Tekuće aktivnosti u oblasti novih materijala U 2005.2. što je prikazano u tabeli 8. godini od 104 ostvarena uĉešće na skupovima i studijskim boravcima sufinansiranih od strane Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj u iznosu od 2. Budapest University of Technology and Economics.5. Nova Gorica. Cluj-Napoca.752. Hungary. Hungary ”Babes-Bolyai” University. ĉiju je organizaciju sufinansirao Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj u iznosu od 4. U 2005. Bucharest-Magurele. Sofia. Budapest. 6 je bilo iz oblasti novih materijala i sufinansirano je u iznosu od 135.595. Budapest. 3 je bilo iz oblasti novih materijala i sufinansirano je u iznosu od 443.5. Max-Plank-Institut fur Physik. godini od ukupno 46 skupova. Romania Nacionalni institut za materijale. Bulgaria Research Group for Technical Analytical Chemistry of the Hungarian Academy of Sciences (HAS). Munchen.91 dinara. Institute for General and Analytical Chemistry. Institute from Nuclear Research and Nuclear Energy (INRNE) of Bulgarian Academy of Sciences.100.80 dinara. Budapest.

Department of Multilayer Structures. Faculty for Engineering. Skopje. Zenica. Prague. Tuzla. Italy. Centre form Image Analysis. Bosna i Hercegovina Univerzitet Istoĉnog Sarajeva. Austria. ispitivanja i primena domaćeg merila protoka otpadnih voda Kreiranje opšteg modela projektovanja i uvoĊenja u funkciju integrisanih sistema menadţmenta usaglašenih sa zahtevima meĊunarodnih organizacionih standarda u realnim privrednim sistemima Razvoj i izrada proizvoda na principu reverzibilnog Politehnica University of Bucharest. Banja Luka. Bosna i Hercegovina. Hungary Mašinski fakultet. Czech Republic. analiza i kontrola vibracija Realizacija senzorisanog veštaĉkog višesegmentnog stopala sa skoĉnim zglobom za humanoidne robote Mašinski fakultet. Sweden University of Zenica. Republika Srpska Fakultet tehniĉkih nauka Univerzitet u Zenici. Miskolc. Szeged. Hungary Fakultet tehniĉkih nauka Mašinski fakultet. Univerzitet u Tuzli. Israel Dipartimento di Informatica. Slovac Republic. Bucharest. Comenius University Bratislava. Uppsala University and SLU Lägerhyddsvägen. Division of Solid State Physics. BIH. BiH. 151 . University of Ljubljana. Istoĉno Sarajevo Leopold-Franzens University of Innsbruck. Republika Makedonija Fakultet tehniĉkih nauka Razvoj super tvrdih nanokompozita Fakultet tehniĉkih nauka Fakultet tehniĉkih nauka Fakultet tehniĉkih nauka Fakultet tehniĉkih nauka Fakultet tehniĉkih nauka Fakultet tehniĉkih nauka Fakultet tehniĉkih nauka Matematiĉki modeli u informacionim tehnologijama Projektovanje tehnologije primenom niskobudţetskih tehnologija virtuelne stvarnosti Razvoj sistema za daljinsko praćenje temperature lakokvarljivih namirnica tokom drumskog transporta Procena seizmiĉke otpornosti konstrukcija postojećih zgrada Projektovanje i razvoj vitalnih elemenata mašina alatkieksperimentalna i raĉunska analiza njihovog toplotnomehaniĉkog ponašanja Realizacija nadzornoupravljaĉkog sistema za pogon proizvodnje biodizela iz biljnih ulja Razvoj. Slovenia. Academy of Sciences of Czech Republic. Zenica. Tel Aviv University. Faculty of Engineering & Management of Technological Systems. Romania Alsó-Tisza vidéki Környezetvédelmi és Vízügyi Igazgatóság. Republika Srpska. Universita di Torino.Fakultet tehniĉkih nauka Fakultet tehniĉkih nauka Modeliranje. Elektrotehniĉki fakultet. Institute of Physics. Universety of Miskolc. Lukavica. Innsbruck experimental Plasma Physics Group. Istoĉno Sarajevo.

Electric Power Division.3. Romania. Faculty of Mechanical Engineering. belančevine. koji daje elastomere ili visoko kristalne plastične mase sa odliĉnom biodegradabilnošću. Takve sirovine su polisaharidi. Macedonia Department of Applied and Environmental Chemistry. National Technical University of Athens. Ti resursi su pre svega poljoprivreda. (2) fotokatalitiĉki materijali za razgradnju polutanata u ţivotnoj sredini. kako bi se u njima mogla postići kritiĉna masa ljudskog i infrastrukturnog potencijala neophodna za efektivnu realizaciju strateških ciljeva. Athens. Tuzla. BIH. ali i 152 . Sarajevo. koji postoje u AP Vojvodini i koji treba da predstavljaju osnovu razvoja industrije materijala. Treći bitni ĉinilac su prirodni resursi. Institute of Chemistry Timisoara of Romanina Academy. (4) keramiĉki materijali. Hungary. celuloza. vodilo se raĉuna o relativno malom nauĉno-istraţivaĉkom kapacitetu (prema broju istraţivaĉa i nauĉne infrastrukture u poreĊenju sa zemljama EU). (3) moderni polimerni materijali iz petrohemijskih proizvoda. koji je u svetu već komercijalizovan na primeru familije polihidroksialkanoata (polihidroksi butirata-valerata). Dobijanje materijala od industrijskog znaĉaja moţe se ostvariti u biorafinerijama hemijskim i biološkim (enzimatskim) transformacijama biljnih proizvoda u ţeljeni proizvod. lignin. Fraunhofer Instituts für Materialfluß und Logistik. (5) materijali za gorivne ćelije i (6) magnetni materijali. Razvoj polimernih materijala na bazi obnovljivih sirovina biljnog i ţivotinjskog porekla je snaţno izraţen trend u svetu. Deutschland.2. Timisoara.2. Inorganic Chemistry Department. mogućnosti neograniĉenog proširenja proizvodnje uljarica i unapredjenja poljoprivrede. Skopje. Ulja kao hemijske sirovine su veoma zahvalne zbog povoljne cene. nafta i gas i mineralne sirovine za neorganske materijale (keramiku). Elektrotehniĉki fakultet. Materijali na bazi obnovljivih sirovina biljnog i životinjskog porekla. Na osnovu gore navedenih elemenata predlaţu se sledeći strateški pravci razvoja materijala: (1) materijali na bazi obnovljivih sirovina biljnog i ţivotinjskog porekla. šećer. Zbog toga je predloţen relativno mali broj strateških pravaca i programa. Univerzitet u Tuzli.inţinjerstva Slovak University of Technology. Romania Fakultet tehniĉkih nauka RFID tehnologija u lancima snabdevanja (primena automatizovanih sistema u logistici) Fakultet tehniĉkih nauka Istraţivanje i realizacija novih rešenja energetskih pretvaraĉa u industrijskim elektromotornim pogonima Tehnološki fakultet Projektovanje strukture polimernih materijala Tehnološki fakultet Nisko-temperaturna sinteza keramiĉkih nanoprahova i filmova za primenu u elektronici 8. skrob. Istoĉno Sarajevo. Faculty of Electrical Engineering. pri ĉemu je moguće ukljuĉiti i agronomske nauke na procesima odgajanja biljnih vrsta sa specijalnim potencijalom (genetske promene na biljkama kojima se stimuliše proizvodnja odreĊenih proizvoda u biljkama). ulja i masti. Cyril and Methodius University. Pre svega.3. Posebno je znaĉajna hemija ulja za dobijanje poliola za poliuretane. Elementi projekcije daljeg razvoja u oblasti novih materijala 8. Slovakia Elektrotehniĉki fakultet. pre svega narastajuće potrebe za energijom i odrţivim privrednim razvojem. Bratislava. Universität Dortmund. U obzir su uzete i znaĉajne društvene potrebe. University of Szeged. Korišćenje bakterija za dobijanje polimera je vaţan pravac. Greece Faculty of Technology and Metallurgy. Republika Srpska University of Timisoara. Dortmund. BIH.1 Strateški pravci razvoja materijala u AP Vojvodini Prilikom utvrĊivanja strateških pravaca razvoja materijala u AP Vojvodina razmatrano je više faktora koji u znaĉajnoj meri opredeljuju predloge obrazloţene u ovom elaboratu.

vlakana i filmova. titan(IV)-oksid. program razvoja materijala na osnovu glicerinske hemije trebalo bi da ima prioritet u strateškim pravcima. Postojeću konverziju petrohemijskih proizvoda u materijale treba unaprediti ka materijalima sa poboljšanim svojstvima kod kojih se moţe oĉekivati veći finansijski efekat (npr. duplih veza i alilnih vodonika. Uzimajući u obzir da se najavljuje otvaranje nekoliko fabrika biodizela u neposrednom okruţenju i podatak da jedan takav pogon već eksperimentalno radi u Vojvodini. produkti mogu da se koriste i u industriji hrane. meĊu kojima najznaĉajnije mesto pripada mineralnim Ċubrivima i pesticidima. kao što su: lekovi. ĉija će cena u budućnosti pasti na nivo najjeftinijih organskih hemikalija i ĉiniće ga izuzetno interesantnim za dobijanje polimernih materijala. 153 . koje u Sunĉevom spektru ima svega oko 5%. teški metali. elastomera. Iako nam hemijska industrija. i sl. Konverzija ulja u biodizel generiše ogromne koliĉine glicerina. Valorizacija etilena i propilena kroz poliole je mnogo veća. jer osim vaţne uloge u dekompoziciji opasnih supstanci imaju i ogroman potencijal za rešavanje naraslih energetskih problema u svetu kroz primenu za dobijanje vodonika iz vode. Moderni polimerni materijali iz petrohemijskih proizvoda. koji štetno utiĉu na ţivi svet. organski halogenidi. Zbog toga je neophodno eliminisati mogućnost kontaminacije herbicidima i u tu svrhu se fotokatalitička razgradnja ovih jedinjenja pokazala kao vrlo efikasan metod. AP Vojvodina ima veoma razvijenu petrohemijsku industriju.dimenzija. Poljoprivredna proizvodnja se izmeĊu ostalog zasniva na primeni razliĉitih hemijskih jedinjenja. Takva proizvodnja je postojala nekad u preduzeću Soda-So. Korišćenje ulja za dobijanje biodizela omogućiće smanjenje zavisnosti zemlje od uvoza energenata. Poslednjih godina se sve više paţnje poklanja procesima površinske modifikacije čestica TiO2 i kontrolisanom dopiranju TiO2 koji bi mogli da pomere prag apsorpcije titanijum dioksida ka manjim energijama i time povećaju mogućnost korišćenja solarne energije u procesima razgradnje polutanata. sa jedne strane obezbeĊuje raznovrsne veoma korisne proizvode. volfram(VI)-oksid. Mnogi herbicidi zbog svoje stabilnosti. HIP Panĉevo već proizvodi etilen i propilen. radijaciono stabilisani polietilen i polipropilen. kao što su cink-oksid. Tako se za suzbijanje korova koriste herbicidi koji mogu razliĉito uticati na mikrobiološku aktivnost u zemljištu. istovremeno se suoĉavamo i sa potrebom odstranjivanja razliĉitih proizvoda. Titanijum dioksid (TiO2) je po mnogim svojim osobinama idealan fotokatalizator za vodorastvorne zagadjivaĉe. komercijalne boje i druge zagaĊujuće materije ĉovekove okoline. Perspektivna su i istraţivanja parcijalne substitucije S i C atomima. nego i svih intermedijera koji mogu nastati tokom razgradnje. Ĉinjenica da se na trţištu u našoj zemlji nalazi više od 600 preparata sa oko 200 aktivnih materija. Osim klasiĉnog dopiranja katjonima poslednja istraţivanja su pokazala da se parcijalnom substitucijom atoma kiseonika atomima azota moţe uspešno aktivirati TiO2 da omogući razgradnju organske materije pod vidljivom svetlošću. gvožđe(III)-oksid itd. koji odgovara svetlosti iz UV spektra. senzitivnih na vidljivu svetlost i njihova praktiĉna aplikacija u rešavanju problema zaštite ĉovekove okoline. Izvanredni rezultati pokazani su pri dekompoziciji vode na vodonik i kiseonik pod vidljivom svetlošću korišćenjem fotokatalizatora na bazi BiVO4 i In1-xNixTaO4. nego kroz polietilen i polipropilen. ĉestica mikroi nano. Ova ĉinjenica pruţa odliĉnu šansu našoj nauci da se ukljuĉi u svetsku utakmicu. boje. Tuzla. pesticidi. spiranjem dospevaju do površinskih i otpadnih voda i na taj naĉin ih zagaĊuju. ali je zbog nedostatka sirovina obustavljena. kadmijum-sulfid. kompjuterski ĉipovi. sve više se suoĉavamo sa problemom zagaĊivanja vodenih i vazdušnih resursa.). Za ovu namenu sojino ulje je najjeftinija sirovina u SAD i Juţnoj Americi. boja i lakova. stroncijum-titanat. adheziva. dok u Evropi i našoj zemlji tu ulogu ima repicino ulje. pobuĊuje paţnju sa stanovišta zaštite zdravlja ljudi i oĉuvanja ĉovekove okoline od trajnog zagaĊivanja. Kao fotokatalizatori primenjuju se disperzije ili tanki filmovi razliĉitih poluprovodnika. Od ulja se osim poliuretana mogu praviti epoksidne smole i poliestri u formi masa za livenje. Fotokatalitiĉki materijali su materijali budućnosti. Strateški cilj u AP Vojvodina je razvoj u bliskoj budućnosti visokoefikasnih fotokatalitiĉkih materijala. Probleme sa kojima se susrećemo najĉešće izazivaju razliĉiti polutanti: pesticidi.zbog hemijskog sastava. nakon primene u okviru agrotehniĉkih mera. itd.2 eV. koji omogućuje dobijanje niza proizvoda reakcijama estarskih veza. Osim za dobijanje polimera glicerinski. koji su osnova za etilenoksidnu i propilenoksidnu hemiju za primene u poliolima za poliuretane. a njihov plasman je garantovan u proizvodnji poliola za poliuretane. već na poĉetku razvoja moderne glicerinske hemije. Ulazeći u 21. do potpune mineralizacije. Cene ovih proizvoda su visoke. Najveći problem u vezi sa njegovom primenom je veliki enrgetski procep od 3. jer omogućava razgradnju ne samo polaznog jedinjenja. Fotokatalitički materijali za razgradnju polutanata u životnoj sredini. korišćenjem snaţnog oksidacionog i redukcionog potencijala fotoindukovanih elektrona i šupljina. ĉiji proizvodi mogu posluţiti kao dobra osnova za dobijanje vaţnih i profitabilnih materijala. vek..

66-73. za obradu materijala brušenjem. najĉešće na bazi itrijumom stabilisane cirkonije (yttria-stabilized zirconia . Ce0. alumina.. Veliki potencijal imaju i fosfori zasnovani na keramikama visokih gustina na bazi Y2O3.. UK (2000) 3.Thwaites. Application for radiation processing of materials. ili njihovih mešanih oksida dopirani retkim zemljama (Eu. koji poseduju veliki potencijal za primenu u optoelektronskoj i telekomunikacionoj industriji (kao kondenzatori. in Radiotherapy Physics in Practice.3 LITERATURA 1. na bazi rastopljenog ugljenika (molten carbon type . Kada su u pitanju SOFC najviše paţnje se posvećuje razvoju elektrolitskih materijala za razliĉite temperaturske opsege rada gorivne ćelije. L. Lu2O3.Res.. and Brachy-therapy. and Thwaites. Mckenzie. S. D. Uzimajući u obzir postojeće industrijske kapacitete i prirodne resurse u AP Vojvodina. gorivne ćelije na bazi ĉvrstih oksida (solid oxide fuel cells . Posebno treba istaći nove napredne keramiĉke materijale. medijumi za skladištenje podataka.S. GraĊevinska industrija se u velikoj meri oslanja na keramiĉke materijale korištenjem proizvoda. Keramiĉki optoelektronski detektori osnova su modernih medicinskih dijagnostiĉkih sistema.. 208.YSZ).PAFC). elektrokatalizatori za gorivnu i vazdušnu elektrodu i jon-provodne membrane.SOFC).1O1.A. Kao abrazivi koriste se prirodni materijali (garneti. tako da su istraţivanja u vezi sa unapreĊenjem energetskog potencijala od izuzetne vaţnosti i treba da predstavljaju strateško opredeljenje. indukciona jezgra.Methods in Phys. i alkalnog tipa (alkaline type .95.9Gd0. kao što su npr: elektronske komunikacije. na bazi fosforne kiseline (phosphoric acid type . itd. New York. Cleland.Keramički materijali. Vatrostalne keramike su nezaobilazni materijali u metalopreraĊivaĉkoj industriji..C.. opeke.. bipolarne ploĉe. 8.Kehoe. J. Pr. kolena i drugih delova tela.B. itd. Apatitne biokeramike se koriste da promovišu rast kosti i formiranje tkiva. poliranjem. izolatori. edited by J. PZT).A.Purdy. New York. Zbog toga je neophodno utvrditi strateški pravac za istraţivanje i razvoj magnetnih materijala.AFC). Gorivne ćelije konvertuju hemijsku energiju direktno u elektriĉnu sa veoma visokom efikasnošću i veoma niskom emisijom polutanata. American Institute of Physics. Pre svega istraţivanja treba usmeriti u razvoj klasiĉnih i novih vrsta permanentnih magneta. LaGaO3. kao što su: podovi. Velika je primena keramika u zubarstvu.MCFC). pa su stoga istraţivanja ovih materijala od strateškog znaĉaja u svetu. cement. pakovanja za integrisana kola. D. U. T. U svetu su danas istraţivanja fokusirana na sledećim tipovima gorivnih ćelija: gorivne ćelije sa polimernim elektrolitom (polymer electrolyte fuel cells . Magnetni materijali su kljuĉni industrijski materijali sa izuzetno znaĉajnim primenama. pozitronsko-emisionoj tomografiji (PET). gips. Od posebnog interesa su prve dve vrste gorivnih ćelija u ĉiji razvoj se ulaţu znaĉajna sredstva od strane drţavnog i privatnog sektora u razvijenim drţavama sveta. mekih magnetnih materijala i magnetnih materijala za skladištenje podataka... Gd2O3.R. Parks.). dijamant. Materijali za gorivne ćelije. edited by Williams. Za primenu u izvorima laserskog zraĉenja zamenjuju se monokristalni materijali keramikama na bazi Nd:YAG (neodijumom dopiran Y3Al5O12 garnet).R. Mccullough. 154 . Nauĉna istraţivanja vezana za magnetne materijale u AP Vojvodini su veoma mala i ne odgovaraju potencijalu koji ovi materijali imaju za razvoj Pokrajine. istraţivanja u oblasti keramiĉkih materijala treba da predstavljaju jedan od vaţnih strateških pravaca u budućnosti. sintetiĉki dijamant. i sl. Biokeramike se koriste za popravku i zamenu ljudskih kukova. U CT tomografiji. Magnetni materijali. Intraoperative electron beam radiation therapy (IORT) in Advances in Radiation Oncology Physics-Dosimetry. Cheng. 2003b. magneti i superprovodnici). Er...Instrum.PEFC). E. M. itd.).I. Quality assurance in radiotherapy physics. Tr. Njihova uspešna komercijalizacija u budućnosti predstavljaće jedan od mehanizama kojima će se moderna društva boriti sa narastajućim energetskim problemima.. Proizvodnja i razvoj keramiĉkih materijala ima veliki impakt na društvo. seĉenjem. gama kamerama sve više se koriste keramički scintilatori. Najvaţniji materijali koji se istraţuju za razvoj PEFC su konstrukcioni materijali za ramove ćelija. Oxford Medical Publishing. najĉešće keramike na bazi oksida i silikata retkih zemalja.Sec. Nucl.. kako bi se ovaj nedostatak u bliskoj budućnosti znaĉajno smanjio. Nedostatak energije i visoka uvozna zavisnost jedan je od najznaĉajnih problema sa kojim će se suoĉavati AP Vojvodina u neposrednoj budućnosti. Treatment Planning. Keramike imaju sve veći znaĉaj u medicini.I. zidne i krovne ploče.) i sintetiĉki (silicijum karbid. Za ultrazvuĉne dijagnostiĉke ureĊaje koriste piezoelektrične keramike (najĉešće olovo-cirkonatnotitanatne keramike. Komponente napravljene od magnetnih materijala se koriste u mnogim industrijskim oblastima. elektro-energetika i saobraćaj. A.(1992) 2. .. stakla. kao što su: magneti. U telekomunikacionom sektoru posebno je interesantna primena novih vrsta optiĉkih kablova..

P. Pergamon Press Ltd. Gollin (eds) (2003) Crop Variety Improvement and Its Effect on Productivity. G.nsf. Water for Life.cao. Vol. Gollin.lu/fp7.cfm 20. Ashby. F.cordis. Web strana Evropske Unije FP7 http://www. 11. present and future. 9.2008 (Sept.. Materials Selection in Mechanical Design. C. Main Science and Technology Indicators. Radiation Sterilization for Health Care Products – X-Ray. 10.int/comm/research/press/2005/pr0704-2en. et al. The Hague. World Water Council (2000). Hossain.. Web strana National Science Foundation http://www.htm 17. CABI Publishing.p. Web strana U. and G. France 2002 14. National Science Foundation Strategic Plan. Cabrera. the Second World Water Forum. Chem. Experiments in International Benchmarking of U. 2005.gov/ 22. Water for People.cra. S.: National Academy Press (2005). Phys.C. 2003) http://www. UN World Water Development Report (2003).participation/nsf/FY2003-2008plan. CRC Press. Italy. The World Water Vision. (2005) http://www8.. Meeting report for the Council for Science and Technology of Japan.gov/sbe/srs/seind04/start. N. M. Research Fields.M. Rad. FY2003 . Economic scale of utilization of radiation (I): Industry. 2005-2009. National Academy of Engineering. and its 2000 Update.go. The Netherlands. 193. 2002. NEA.39. Morrissey. 1002-1007.S.cfm 19.do 21.lu/fp6/home. Pavia.pdf 23. Organisation for Economic Cooperation and Development.pdf 24. Herring. International Research and Genetic Improvement in Rice: Evidence from Asia and Latin America. 2002. IAEA’s Nuclear Technology Review 2004. Journal of Nuclear Science and Technology. Volume 41.org/Activities/workshops/broadening. The Strategic Plan of Nuclear Energy Agency.S. Washington.F. Khush. 16. France http://www.uspid. Johnson.4. EPS 19th Nuclear Physics Divisional Conference: New trends in Nuclear Physics Applications and Technology. in R. Nuclear Development: Society and Nuclear Energy: Towards a Better Understanding Nuclear Energy Agency. dostupno na http://www. 155 .nsf. Fairand. Institute of Medicine. Web strana Evropske Unije FP6 http://fp6. E. 9. B.eu. 8. New York.. Committee on Globalization of Materials Research and Development: Globalization of Materials R&D: Time for a National Strategy.http://europa. R.jp/cstp/siryo/haihu43/siryo2-1. UK. D.cordis. September 2002.gov/engine/content. 5. Canabilla. A publication of the Atomic Energy Society of Japan. National Academy of Science. Journal of physics Conference Series. 12. 1998. No.Mclaren. 7. Comparison between Japan and USA. (1992). Department of Energy http://www. 217-221. 6. 2006 15. Beneficial Uses and Production of Isotopes.. Evenson and D.Gamma and Electron Beam. NSF. M. pp.. Committee on Science and Engineering Public Policy.energy. National Research Council USA (2005) 18. V.S. E.org/sections/02_Books_Documents/Proceedings 13. Tagawa. Radiation sterilization: past. 63 (3-6). OECD Nuclear Energy Agency. D.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful