Republika Srbija Autonomna Pokrajina Vojvodina Izvršno veće Autonomne Pokrajine Vojvodine Bulevar Mihajla Pupina 16 21108 Novi

Sad

"OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE"
Strategija

Novi Sad, mart 2007.god.

Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj je saĉinio projektni zadatak za izradu strategije »Osnovni pravci tehnološkog razvoja Autonomne Pokrajine Vojvodine« u maju 2006.godine. Potpisani su ugovori za izradu nacrta stragije sa Fakultetom tehniĉkih nauka, Tehnološkim fakultetom i Prirodno-matematiĉkim fakultetom Univerziteta u Novom Sadu 17. maja 2006. godine. U izradi predloga strateškog dokumenta »Osnovni pravci tehnološkog razvoja Autonomne Pokrajine Vojvodine« su uĉestvovali sledeći struĉnjaci: Prof. dr Vojin Šenk, dr Đuro Kutlaĉa i prof. dr Stevan Stankovski za oblast Raĉunarstvo komunikacije i automatizovani sistemi, dr Jasna Mastilović i prof. dr Radovan Pejanović za oblast Biotehnologija i proizvodnja hrane, prof. dr Dušan Gvozdenac, dr Rade Ćirić i prof dr Miloš Tešić za oblast Energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije, prof. dr Milan Matavulj, prof. dr Mirjana Aĉanski, prof. dr Zorica Svirĉev, prof. dr Dragan Radnović, mr Maja Karaman, mr Jelica Simeunović, mr ĐorĊe Jovanović, Ţeljko Maletić i Sanda Savić za oblast Ekologija i hemijsko inţenjerstvo, prof. dr Zoran Zeković i doc. dr Karmen Stankov i Prof. Dr Nikola Grujić za oblast Nove tehnologije u medicini i farmaciji, prof.dr Miroslav Vesković, prof.dr Ištvan Bikit, prof.dr Svetlana Lukić, dr Miroslav Dramićanin, dr J. Nedeljković, mr D.MrĊa, mr D. Štrbac, S.Forkapić, i G.Štrbac za oblast Nuklearne tehnologije i novi materijali. Nacrt strategije je završen 30. oktobra 2006. godine. Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj je uputio Izvršnom veću Autonomne Pokrajine Vojvodine Nacrt strategije i predlog odrţavanja Javne rasprave u januaru 2007. godine. Izvršno veće Autonomne Pokrajine Vojvodine je na 145. sednici odrţanoj 7. februara 2007. godine razmotrilo Nacrt strategije »Osnovni pravci tehnološkog razvoja Autonomne Pokrajine Vojvodine« i predlog programa javne rasprave. Nacrt strategije je istog dana postavljen na sajtu pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj. UtvrĊen je program javne rasprave o Nacrtu strategije. Završna rasprava o Nacrtu strategije je odrţana 5. marta 2007. godine u Skupštini Autonomne Pokrajine Vojvodine. Na završnoj raspravi su uĉestvovali struĉnjaci sa Univerziteta u Novom Sadu, predstavnici Privredne komore Vojvodine, predstavnici Instituta, predstavnici SANU i VANU, predstavnici velikih privrednih sistema kao i brojni zainteresovani pojedinci. Nakon sprovedene završne rasprave o nacrtu strategije Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj je u saradnji sa nosiocima projekata u okviru utvrĊenih oblasti izradio Predlog strategije. Izvršno veće Autonomne Pokrajine Vojvodine je usvojilo Predlog strategije »Osnovni pravci tehnološkog razvoja Autonomne Pokrajine Vojvodine« na 149. sednici odrţanoj 14. marta 2007. godine i uputilo ga Skupštini Autonomne Pokrajine Vojvodine na usvajanje.

2

"OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE"
Sadrţaj

1

UVOD............................................................................................................................................. 8
1.1 PROGRAM PODRŠKA TRANSFERU NOVIH TEHNOLOGIJA – BNT............................................. 8 1.2 CILJEVI STRATEŠKOG DOKUMENTA............................................................................................... 8

2 3

OKVIR DOKUMENTA............................................................................................................... 9 OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA ZA OBLAST RAĈUNARSTVO KOMUNIKACIJE I AUTOMATIZOVANI SISTEMI.......................................................... 10
3.1 3.2 3.3 3.4

ELEMENTI STRATEŠKOG DOKUMENTA....................................................................................... 10 SWOT ANALIZA POSTOJEĆEG STANJA......................................................................................... 10 ISTRAŢIVAĈKE I OBRAZOVNE INSTITUCIJE U SEKTORU IKT U AP VOJVODINI ............... 20 IDENTIFIKACIJA POTENCIJALA ZA RAZVOJ I PRIMENU INOVACIJA U AP VOJVODINI I LOKALNIM ZAJEDNICAMA............................................................................... 21 3.5 SWOT ANALIZA SEKTORA IKT U AP VOJVODINI ...................................................................... 21 3.6 AKTUELNE TENDENCIJE U SVETU, EU I REGIONU.................................................................... 24 3.7 PRIORITETI RAZVOJA........................................................................................................................ 25 3.8 PREDLOG MERA ZA RAZVOJ IKT SEKTORA.................................................................................29 3.8.1 IKT Infrastruktura.................................................................................................................. 29 3.9 ANALIZA UTICAJA NA OKOLINU .................................................................................................. 30 3.10 PREDLOG INSTITUCIONALNIH I FINANSIJSKIH MERA ........................................................... 30 3.11 FINANSIJSKI MODELI ZA PODSTICAJ......................................................................................... 31 3.12 KRITERIJUMI ZA INVESTIRANJE.................................................................................................. 31 3.13 KRITERIJUMI ZA EVALUACIJU PROJEKATA............................................................................. 32 3.14 KORISNICI DOBARA I USLUGA.................................................................................................... 33 3.14.1 Korisnici dobara na domaćem trţištu..................................................................................... 33 3.14.2 Korisnici dobara na inostranom trţištu .................................................................................. 33 3.14.3 Direktni korisnici dobara i usluga........................................................................................... 34 3.14.4 Indirektni korisnici dobara i usluga ........................................................................................ 35 3.15 LITERATURA………………………………………………………………………………………... 36

4

OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA ZA OBLAST BIOTEHNOLOGIJA I PROIZVODNJA HRANE.......................................................................................................... 37
4.1 UVOD..................................................................................................................................................... 37 4.2 ANALIZA POSTOJEĆEG STANJA..................................................................................................... 37 4.3 POTENCIJALI RAZVOJA.................................................................................................................... 38 4.4 OGRANIĈENJA..................................................................................................................................... 38 4.5 SWOT ANALIZA................................................................................................................................... 39 4.6 AKTUELNE TENDENCIJE U SVETU, EU I REGIONU.................................................................... 47 4.7 PRIORITETI RAZVOJA........................................................................................................................ 49 4.7.1 UnapreĊenje efikasnosti i obima poljoprivredne proizvodnje.................................................... 49 4.7.2 Optimizacija valorizacije produkata primarne poljoprivredne proizvodnje............................... 51 4.7.3 Osavremenjavanje i revitalizacija industrijskih kapaciteta prehrambene industrije................... 52 4.7.4 Podrška planskom pokretanje MSP u agrobiznisu i proizvodnji hrane..................................... .53

3

4.7.5 Funkcionalni franšizni sistemi bazirani na domaćim potencijalima.......................................... 55 4.8 ZAKLJUĈAK...................................................................................................................................... 56 4.9 LITERATURA.................................................................................................................................... 57

5

OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA ZA OBLAST ENERGETSKA EFIKASNOST I OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE.......................................................... 58
5.1 5.2 5.3 5.4 5.5 5.6 UVOD.................................................................................................................................................... 58 ENERGETSKI SISTEM AP VOJVODINE.......................................................................................... 59 STRUKTURA POTROŠNJE FINALNE ENERGIJE U AP VOJVODINI...........................................60 ENERGETSKI INDIKATORI SRBIJE I NEKIH ZEMALJA IZ OKRUŢENJA.................................61 CENE ENERGENATA..........................................................................................................................62 IZBOR KOMERCIJALNIH ENERGETSKIH TEHNOLOGIJA POGODNIH ZA PRIMENU U AP VOJVODINI............................................................................................................................................63 5.6.1 Energetska efikasnost............................................................................................................. 65 5.6.1.1 Povećanje energetske efikasnosti u industriji....................................................................65 5.6.1.2 Distribuirana proizvodnja toplotne i elektriĉne energije.................................................. 66 5.6.1.3 Povećanje energetske efikasnosti u zgradarstvu.............................................................. 66 5.6.1.4 Kombinovana postrojenja elektriĉne i toplotne energije..................................................67 5.6.1.5 Rekapitulacija potencijala u oblasti energetske efikasnosti............................................. 67 5.6.2 Obnovljivi izvori energije....................................................................................................... 68 5.6.2.1 Proizvodnja toplotne energije iz biomase........................................................................ 68 5.6.2.2 Postrojenja biogasa i korišćenje biogasa u energetske svrhe........................................... 69 5.6.2.3 Sagorevanje gradskog otpada........................................................................................... 70 5.6.3 Geotermalna energija.............................................................................................................. 71 5.6.4 Hidroelektrane u Vojvodini.....................................................................................................73 5.6.5 Proizvodnja elektriĉne energije korišćenjem vetra................................................................. 75 5.6.6 Solarni foto-naponski sistemi................................................................................................. 76 5.6.7 Rekapitulacija potencijala obnovljivih izvora energije...........................................................77 5.7 PREPREKE ZA POVEĆANJE ENERGETSKE EFIKASNOSTI I KORIŠĆENJE OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE.................................................... ......................................................................... 78 5.8 VERTIKALNE I HORIZONTALNE AKTIVNOSTI............................................................................ 79 5.9 SWOT ANALIZA................................................................................................................................... 81 5.10 ZAKLJUĈAK...................................................................................................................................... 81 5.11 LITERATURA.................................................................................................................................... 82

6

OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA ZA OBLAST EKOLOGIJA I HEMIJSKO INŢENJERSTVO..................................................................................................84
6.1 UVOD…………………………………………………………...……………………………………...84 6.2 ALTERNATIVNA EKOLOŠKA, TEĈNA GORIVA…………………………………………...….....84 6.2.1 Bioetanol……………………………………………………………………………………….85 6.2.2 Biodizel…………………………………………………………………………………..…….85 6.2.3 Biopesticidi……………………………………………………………………………………..86 6.2.4 Biofertilizatori………………………………………………………………………...………..86 6.2.5 Biosintetiĉke bioaktivne supstance………………………………………………………….…86 6.2.6 Biosintetiĉki biodegradabilni termoplastiĉni materijali………………………………………..87 6.3 BIOETANOL..........................................................................................................................................87 6.3.1 Uvod........................................................................................................................................87 6.3.2 Proizvodnja bioetanola……………………………………………………………………........87 6.3.3 SWOT analiza proizvodnje etanola u Vojvodini...........................................................……....87 6.3.4 Stanje opreme…………………………………………………………………...............……...87 6.3.5 Ljudski resursi.............................................................................................................................88 6.3.6 Aktuelne tendencije u svetu, EU i regionu.................................................................................89

4

6.3.7 Prioriteti razvoja.........................................................................................................................89 6.3.8 Analiza uticaja na okolinu..........................................................................................................90 6.3.8.1 Otpadne vode……………………………………………………………………..... 90 6.3.8.2 Dţibra kao sekundarna sirovina…………………………………………………… 90 6.3.8.3 Sporedni proizvodi pri proizvodnji bioetanola i njihov mogući plasman………… 90 6.3.9 Zakljuĉak...................................................................................................................................90 6.4 BIODIZEL…………………………………………………………………………………………..91 6.4.1 Biljna ulja kao sirovina za teĉna goriva……………………………………………………… 91 6.4.2 Prednosti biodizela…………………………………………………………………………… 91 6.4.3 Potrebe za teĉnim gorivima.......................................................................................................92 6.4.4 SWOT analiza postojećeg stanja……………………………………………………...……... 92 6.4.4.1 Analiza tehnoloških celina za proizvodnju biodizela u Srbiji ………………….… 92 6.4.4.2 Nauĉne institucije i proizvodna preduzeća……………………………..…………. 92 6.4.4.3 Tekuće aktivnosti u oblasti novih biotehnologija..................................................... 93 6.4.4.4 Sirovine za proizvodnju biodizela u Vojvodini.........................................................93 6.4.4.5 Uljarice kao sirovina za proizvodnju hrane, hemikalija i drugih proizvoda…….. ..94 6.4.4.6 Površine, prinosi i proizvodnja uljanih biljaka u svetu i kod nas…………...…… ...94 6.4.4.7 Uljarice u Vojvodini……………………………................................................... ...95 6.4.5 Aktuelne tendencije u svetu, EU i regionu.…………...……………………………...……......95 6.5 PRIORITETI RAZVOJA......................................................……………………………….………....96 6.5.1 Tehnologija proizvodnje………………………………………………….......…………….. ...96 6.5.1.1 Uljni talozi............................................................................ ………………….…....96 6.5.1.2 Biljna ulja iz kuhinja i prţionica.................................................................................96 6.5.2 Primeri projekata u svetu..............................................................………................……... ..97 6.5.3 Predlozi osvajanja tehnologija proizvodnje biodizela................................................................97 6.5.4 Kvalitet biodizela kao preduslov pouzdanog korišćenja…………………….......…………. ...97 6.5.5 Ispitivanje vrednosti investicionih ulaganja u postrojenja za proizvodnju biodizela.................97 6.5.6 Strateški pravci razvoja hemijskog inţenjerstva u funkciji zaštite ţivotne sredine....……........98 6.6 ANALIZA UTICAJA NA OKOLINU…............................................................................…............ 98 6.6.1 Ekološki znaĉaj biodizela……………………………………………………………........... ...98 6.6.2 Uticaj korišćenja biodizela na emisiju CO2 ..........................................................…...…......... 98 6.6.3 Biodegradabilnost viodizela kao ekološki faktor........................................................................99 6.6.4 Zakljuĉak………………………………………………………......................…………...… …99 6.7 PREDLOG INSTITUCIONALNIH MERA............................………..…………..............………. …99 6.7.1 Racionalizacija proizvodnih kapaciteta.......................................……………....................… ...99 6.7.2 Koncetracija proizvodnih kapaciteta ……....................................................……………….. 100 6.7.3 Disperzija proizvodnih kapaciteta ....................…………...................……………………... 100 6.7.4 Korišćenje nusproizvoda iz proizvodnje biodizela……………….....................................…. 100 6.7.5 Istraţivanja biljne biomase kao potencijalnog izvora energije................................................ 100 6.7.6 Sirovi glicerol kao nusproizvod proizvodnje biodizela……………..............……….……… 101 6.8 EKONOMIKA PROIZVODNJE ULJARICA …………………................………………………... 101 6.8.1 Troškovi proizvodnje biodizel goriva i potreba drţavnih subvencija…………........………. 101 6.8.2 Vrednost i opravdanost investicionih ulaganja……………………………………..........….. 101 6.8.3 Osnovni uslovi za odrţavanje postojećih i izgradnju novih postrojenja za proizvodnju biodizela………………………………………………………............................…………...101 6.8.4 Drţavne subvencije i unapreĊenja legislative i regulative…...........................................…… 102 6.9 POTENCIJALNI KORISNICI I MOGUĆNOST PLASMANA..............................……….......……. 102 6.10 ULJARICE U STRUKTURI SETVE U VOJVODINI........................................................................103 6.10.1 Proizvodnja suncokreta u Vojvodini...................................................................................... 103 6.10.2 Proizvodnja soje u Vojvodini................................................................................................. 103 6.10.3 Proizvodnja uljane repice u Vojvodini.........................................…………........………..... .104 6.10.4 Uticaj proizvodnje biodizela na otvaranje novih radnih mesta………….......……………….104 6.11 PREDLOG STRATEGIJE UVOĐENJA BIODIZELA U PRAKSU................................................. 105

5

6.12 LITERATURA……………………………………………………………..............……………….. 106

7

OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA U MEDICINI I FARMACIJI..............................................................................................................................107
7.1 SWOT ANALIZA PRIMENE NOVIH TEHNOLOGIJA U MEDICINI U AP VOJVODINI.....................................................................................................................................107 7.2 SWOT ANALIZA PRIMENE NOVIH TEHNOLOGIJA U FARMACIJI U AP VOJVODINI.................................................................................................................................108 7.3 SADAŠNJOST I PERSPEKTIVE U MEDICINSKOJ I FARMACEUTSKOJ NAUCI U VOJVODINI, EVROPI I SVETU......................................................................................................108 7.3.1 Nove informacije i tehnologije donose i nove odgovornosti.....................................................109 7.3.2 Nauĉne publikacije.................................................................................................................... 109 7.3.3 Budućnost bolniĉkih ustanova.................................................................................................. 109 7.3.4 Farmaceutski preparati u medicini............................................................................................ 110 7.3.5 Pravci tehnološkog razvoja u oblasti farmacije........................................................................ 111 7.3.5.1 Dobijanje farmakološki aktivnih supstanci............................................................... 111 7.3.5.2 Savremeni metod ekstrakcije - Ekstrakcija gasovima u superkritiĉnom stanju........ 112 7.3.5.3 Transdermalni terapijski sistemi .............................................................................. 112 7.3.5.4 Vakcinacija............................................................................................................... 113 7.3.5.5 Minimalno invazivna hirurgija................................................................................. 113 7.3.5.6 Robotizacija.............................................................................................................. 114 7.3.5.7 Senzori...................................................................................................................... 114 7.3.5.8 Transplantacija organa.............................................................................................. 114 7.3.5.9 Tehnike "imidţinga" ("imaging")............................................................................. 115 7.3.5.10 Specijalistiĉke bolnice u budućnosti....................................................................... 115 7.3.5.11 Informacione tehnologije u kliniĉkoj praksi u zemljama u razvoju....................... 116 7.3.6 Primena rezultata biomedicinskih istraţivanja u medicinskoj praksi....................................... 119 7.3.6.1 Genotipiziranje..........................................................................................................119 7.3.6.2 Epigenetika (metilacija DNA).................................................................................. 120 7.3.6.3 Analize ekspresije gena............................................................................................ 120 7.3.6.4 Interferirajuće RNA (RNAi)…………………………..............………………….. 120 7.3.6.5 Proteomika............................................................................................................... 120 7.3.6.6 Genetska terapija: strategija primene u naslednim oboljenjima.............................. 120 7.3.6.7 Genetska terapija – opšti principi............................................................................ 121 7.3.6.8 Etiĉki i pravni aspekti primenjenih genomskih tehnologija.................................... 121 7.3.6.9 Izazovi primene genetske terapije............................................................................ 121 7.3.6.10 Kliniĉka farmakogenomika.................................................................................... 122 7.3.6.11 Nanotehnologija u medicini................................................................................... 122 7.4 PROJEKCIJA POTENCIJALNIH KORISNIKA I MOGUĆNOST PLASMANA USLUGA U IMPLEMENTACIJI NOVIH TEHNOLOGIJA U MEDICINI I FARMACIJI ...............................123 7.5 LITERATURA...................................................................................................................................125

8

OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA ZA OBLAST NUKLEARNE TEHNOLOGIJE I NOVI MATERIJALI................................................................................127
8.1 NUKLEARNE TEHNOLOGIJE........................................................................................................127 8.1.1. Društveno-ekonomski aspekti nuklearne energije i primena....................................................127 8.1.2 Zdravstvo................................................................................................................................... 128 8.1.2.1. Nuklearna medicina........................................................................................................... 129 8.1.3 Hrana i poljoprivreda................................................................................................................ 131 8.1.3.1. Nuklearne tehnike za poboljšanje useva........................................................................... 131 8.1.3.2. Nuklearne tehnike u zaštiti useva..................................................................................... 131 8.1.3.3. Poboljšanje stoĉne proizvodnje i zdravlja stoke............................................................... 132

6

.1 Uvodni deo........................1..............3................1.............................137 8.2......................................1..................................2..2 Perspektive daljeg razvoja novih materijala.........…… 142 8.....2 NOVI MATERIJALI..............4 Laboratorijske aktivnosti…………………………………………………………………...................2...........................2...... Odrţivo upravljanje zemljištem i vodama.6 Nuklearne elektrane........8 Predlog mera u AP Vojvodini…………………………………………………………....3................... 139 8...........134 8.....2........................ Upravljanje i oĉuvanje znanja u oblasti nuklearnih tehnologija kroz obuku i edukaciju....................................4..... 142 8........... 132 8......................148 8..1 Strateški pravci razvoja materijala u AP Vojvodini...............................7.................... 137 8......1....................... ............2.154 7 ........................................ 133 8....................................... Radijacione tehnologije za bezbednu i ĉistu industriju.....7......................1..........................5...........................................................1...6..............................................4...............2..........1............................................... 133 8........... Istraţivanje...2. Nuklearne elektrane u Evropi..............1....................1.......... 137 8....1 Nuklearne elektrane budućnosti: pouzdaniji.....................1............................ 137 8...................1............. 134 8............... Vodni resursi..................................... Nauĉno-istraţivaĉki kadar.....8..2... Opšte koristi od nuklearnih nauka i njihove primene.............152 8....4.....1......136 8........ Tekuće aktivnosti u oblasti novih materijala.3.............1.......2............2.... ekonomiĉniji i efikasniji standardizovani dizajn..............137 8.... 139 8.........................2..........................2 Sadašnje stanje u AP Vojvodini…………………………………………………….....1..3......7.........................6................................................................ 137 8...............................................1..1.......... 141 8...2.........1 Aktuelno stanje u oblasti novih materijala u Evropi i svetu....................1..................... Bezbednost hrane.......................................... Elementi projekcije daljeg razvoja u oblasti novih materijala..........7.....................1................................................3 Nauĉni stastanci.............................2............7.........139 8.........................2.............. 132 8........................................ Nauĉne institucije i proizvodna preduzeća………………………………………............................................150 8.................................3 LITERATURA……………………………………………………………………………......152 8.......

Generalno opredeljenje Izvršnog veĉa AP Vojvodine je privredni razvoj AP Vojvodine što podrazumeva i jaĉanje infrasrtrukture pokrajine kroz izgradnju i unapreĊenje putne.1 PROGRAM PODRŠKA TRANSFERU NOVIH TEHNOLOGIJA . mogućnosti otvaranja radnih mesta. 1. Dokument za podršku finansiranju od strane meĊunarodnih donatora i lokalnih vlasti. Strateški cilj programa BNT je podizanje tehnološkog nivoa malih i srednjih preduzeća (MSP) kroz: Kreiranje strateškog dokumenta“Osnovni pravci tehnološkog razvoja AP Vojvodine”.1. potencijala za spreĉavanje odliva mozgova. Kreiranje pilot projekata za uvoĊenje novih tehnologija u MSP. Ove procene se oĉekuju u okviru izrade programa implementacije strategije. Predlog pilot projekata u ciljnim sektorima u skladu sa strateškim pravcima tehnološkog razvoja Vojvodine. mogućnosti za stvaranje preduzetniĉkog duha. ţelezniĉke. naftovoda i gasovoda. Ovi projekti od kapitalnog znaĉaja izlaze iz okvira ove stategije ali se smatraju preduslovom za realizaciju strategije i privrednog razvoja pokrajine uopšte. Procena uloge i odgovornosti donosioca odluka i vlasti na svim nivoima (republiĉka i pokrajinska vlada i organi uprave opština). Kreiranje mreţe za transfer i razvoj novih tehnologija. 8 . Identifikacija potencijala za razvoj i primenu inovacija u AP Vojvodini i lokalnim zajednicama. UVOD 1. dokument treba da bude osnova i da pruţi dovoljno informacija Izvršnom Veću AP Vojvodine u cilju realizacije i upravljanja programom BNT Podrška transferu novih tehnologija u celini. Analiza politike u sektoru MSP. Pored toga. Kreiranje informacionog sistema-web portala novih tehnologija u AP Vojvodini. Predlog strateških pravaca tehnološkog razvoja Vojvodine. Finansijska podrška MSP za uvoĊenje novih tehnologija. Bolje razumevanje društva o pitanjima tehnološkog razvoja i primene inovacija u MSP. oprema). uticaja na lokalni i regionalni razvoj. Strategijom “Osnovni pravci tehnološkog razvoja AP Vojvodine“ se ne daju procene potrebnih investicija postavljenih prioriteta. Strategija “Osnovni pravci tehnološkog razvoja Autonome Pokrajine Vojvodine» treba da pruţi odgovor na pitanje strateških pravaca tehnološkog razvoja AP Vojvodine u narednih 10 godina.BNT Program Podrška transferu novih tehnologija BNT je deo integrisanog plana razvoja (IRDP) Autonomne Pokrajine Vojvodine. telekomunikacione i elektroenergetske mreţe. Razvoj kapaciteta za razvoj novih tehnologija (ljudski resursi. Ocena ciljnih grupa.2 CILJEVI STRATEŠKOG DOKUMENTA Specifiĉni ciljevi strateškog dokumenta “Osnovni pravci tehnološkog razvoja AP Vojvodine“ su: Analiza postojećeg stanja tehnološkog razvoja AP Vojvodine u skladu sa evropskim indeksom konkurentnosti.

Univerzitet u Novom Sadu. komunikacije i automatizovani sistemi Biotehnologija i proizvodnja hrane Energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije Ekologija i hemijsko inţenjerstvo Nove tehnologije u medicini i farmaciji Nuklearne tehnologije i novi materijali Elementi strateškog dokumenta u okviru utvrĊenih oblasti su: SWOT analiza postojećeg stanja (prirodni i ljudski resursi. indeks povraćaja investicija. istraţivaĉke jedinice. EU i regionu Predlog institucionalnih i finansijskih mera (predloţeni finansijski modeli za podsticaj. industrijski sektor.2. OKVIR DOKUMENTA Dokument sadrţi Osnovne pravce tehnološkog razvoja AP Vojvodine po oblastima: Raĉunarstvo. instituti. “start up” preduzeća. kriterijumi za investiranje. kriterijumi za evaluaciju projekata) Projekcija potencijalnih korisnika i mogućnost plasmana novih proizvoda i usluga Korisnici dobara na domaćem trţištu Korisnici dobara na insotranom trţištu Direktni korisnici dobara i usluga (MSP. Republika Srbija) Zakljuĉak Literatura 9 . studenti) Indirektni korisnici dobara i usluga (AP Vojvodina. nezaposleni. istraţivaĉke i obrazovne institucije) Aktuelne tendencije u svetu.

3. koja će ih uĉiniti konkurentnim. ne samo da zaposli ljudske resurse školovane za rad u tom sektoru. Oĉekuje se da će se taj rast nastaviti. Ohrabrujuće je što strane firme dolaze u AP Vojvodinu da proizvode i za domaće i za inostrano trţište. što znaĉi da u doglednom vremenu neće moći da doprinese rastu i zapošljavanju. jer su tehnologija i komunikacije omogućile i malim i velikim preduzećima pristup globalnom trţištu i novim poslovnim prilikama. finalni proizvod mogu da izvoze ĉak i mala preduzeća. jer je izvozni kanal jednostavan (prikljuĉak na Internet). ukoliko imaju dobre kontakte sa meĊunarodnim trţištima. Sombora. Prirodni resursi AP Vojvodine poput nafte i gasa. Korišćenje infrastrukture koju pomenuti gradovi. On moţe. formiranjem novih institucija i stvaranjem nove razvojne politike. predstavlja veliku šansu i mogućnost da se AP Vojvodina pribliţi evropskim integracijama i standardima. Vršca. ima kljuĉnu ulogu u ovom domenu. Subotice. obezbeĊuju viši standard stanovništva u odnosu na druge delove Srbije. predstavlja šansu da se ovaj cilj dostigne. pre svega. Sremske Mitrovice i drugih. što doprinosi globalnom širenju tehnologija na zemlje u razvoju i tranziciji. Sektor informacionih i komunikacionih tehnologija (IKT) kao generiĉki. omogućuje razvoj relativno bogatih ljudskih resursa. dok se Vlada Republike Srbije priprema da primeni program e-uprave na drţavnom i regionalnom nivou. Industrija IKT. a privreda AP Vojvodine ostvari proboj na svetsko trţište. KOMUNIKACIJA I AUTOMATIZOVANIH SISTEMA 3. Veći deo postojeće industrije prolazi kroz radikalne promene i restrukturiranje. U domenu informacionih tehnologija infrastrukturu treba znaĉajno unaprediti izgradnjom institucija inovacione delatnosti poput nauĉnotehnološkog (NT) parka. Male privatne firme zaraĊuju od 10 . naroĉito za namenski softver i za usluge proistekle iz kompjuterske tehnologije. poslovnih inkubatora.1 ELEMENTI STRATEŠKOG DOKUMENTA AP Vojvodina je smeštena u Panonskoj niziji idealnoj za poljoprivrednu proizvodnju. Zbog te atraktivnosti je broj stanovnika Pokrajine nesrazmerno veći od broja neophodnog za efikasno korišćenje tih resursa. zbog svoje inherentne multidisciplinarnosti. u smislu novĉanih izdataka. inovacionih centara itd. Postojanje znaĉajnih obrazovnih institucija u ovim centrima. Kikinde. OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA AP VOJVODINE ZA OBLAST RAĈUNARSTVA. što olakšava pojavu novih inovativnih firmi. Industrija IKT u APV u fazi je snaţnog razvoja. što omogućava širok spektar mogućnosti u podsektorima za male specijalizovane firme. internacionalne kompanije stalno traţe jeftinija rešenja i pristup znanjima. za razliku od mnogih drugih. poĉetne smetnje za ulazak na trţište. Ovaj sektor u svetu obiĉno ima sledeće glavne karakteristike [4]: pruţa kvalitetno zaposlenje kompjuterski pismenim diplomcima i tehniĉkom osoblju. trţišta. Ovaj sektor u Srbiji i AP Vojvodini raste. Zadrţavanje u zemlji i zapošljavanje kvalitetnih ljudskih resursa stoga je prioritet ukupnog razvoja APV.2 SWOT ANALIZA POSTOJEĆEG STANJA Širom sveta IKT sektor. Investiciono i poslovno okruţenje se poboljšava uporedo sa donošenjem novih zakona. omogući zapošljavanje struĉnjaka u svim drugim oblastima. ali postoji mnogo neiskorišćenih potencijala u drugim sektorima za ukljuĉenje koristi koje IKT predstavlja za sopstveni razvoj. još su fragmentirana i raznovrsna. izuzetno se proširio tokom poslednjih deset godina i doneo mnoge mogućnosti za razvoj poslovanja i preduzetništva. a pre svega Novi Sad imaju. AP Vojvodina se suoĉava sa mnogim izazovima na putu izgradnje ţive trţišne ekonomije. 3. već i da. stoga. Višak stanovništva stoga se koncentriše u velike gradove poput Novog Sada. a privreda i javna preduzeća pokušavaju da osavremene poslove u administraciji i samom radnom procesu. Panĉeva. a naroĉito industrija softvera. Zrenjanina. obiĉno su male u odnosu na mnoge druge sektore. a pre svega Univerziteta u Novom Sadu.

a kao sekundarni podaci iz postojećih statistika. što ukupno daje 79 preduzeća sa 1085 zaposlenih.izvoza na specijalizovana trţišta.1% 14. u oblasti telekomunikacija 4 sa 71 zaposlena. fokusiranih na spoljnu saradnju [4]. Posebno ohrabruje trend zapošljavanja. kako bi se na adekvatan naĉin uklopila u moderne trţišne tokove i ravnopravno parirala konkurenciji na domaćem i stranom trţištu. a u oblasti hardverske industrije 32 preduzeća sa 517 zaposlenih. sa namerom da se i u 2007. što ĉini 37% od broja ukupno zaposlenih u industriji IKT u AP Vojvodine. samo je nekoliko naglasilo da je u proceduri ili namerava da uskoro obavi ovu sertifikaciju.4% 14. Strano trţište. Godina osnivanja preduzeća Broj preduzeća % analiziranih preduzeća Pre 2000. 2003. (6) Mišljenje odgovornog menadţera preduzeća o kvalitetu ljudskih resursa koji rade u preduzeću – stanje i uoĉeni trendovi u periodu 1995-2006. sa više od 80% zaposlenih koji su završili fakultet. obraĊen je uzorak od 14 preduzeća sa 399 zaposlenih. (5) Podaci o efektima poslovanja preduzeća. kojeg ĉine sledeće celine: (1) Opšti podaci o preduzeću. U sledećoj analizi je data ocena ciljnih grupa. Cilj ove strategije je predoĉavanje objektivnih ĉinilaca i konkurentskih mogućnosti preduzeća industrije IKT u AP Vojvodini. nauĉno-tehnoloških parkova i novih inovativnih (spin-out) firmi. potencijali za spreĉavanje odliva mozgova i mogućnosti za stvaranje preduzetniĉkog duha: (1) UvoĊenje sistema kontrole kvaliteta postalo je jedan od kriterijuma za poslovanje preduzeća iz drţava ne-ĉlanica sa preduzećima iz drţava ĉlanica EU. nastavi sa znaĉajnim zapošljavanjem.3% 21.3% 2000. Uoĉava se da je ova. 2006. uticaj na lokalni i regionalni razvoj. (8) Kakva su oĉekivanja preduzeća od drţave – šta oĉekuju da drţava preduzme u cilju poboljšavanja uslova poslovanja firmi u AP Vojvodini. (7) Plan daljeg razvoja preduzeća – šta će odgovorni menadţer preduzeti da preduzeće bolje posluje u periodu 2006 -2008. ni jedno od analiziranih preduzeća ne poseduje meĊunarodni sertifikat standarda kontrole kvaliteta. kao primarni. Razvoj ljudskih resursa preduzeća. 2004. jer je više nego udvostruĉen broj zaposlenih. Zaposleni na razvoju sofvera sa visokom struĉnom spremom ĉine više od 50% ukupnog broja zaposlenih. 2005. 1 2 2 3 2 2 0 7. Imaju izuzetno dobru kvalifikacionu strukturu. Domaće trţište. konkurentnosti. 2002. kooperativnosti i karakterističnih razvojnih trajektorija preduzeća IKT sektora u AP Vojvodini".g. 11 . intervjuom. prelomna. a zatim i analizom prikupljenih upitnika od tih preduzeća. (9) Da li je preduzeće zadovoljno raspoloţivom komunikacionom infrastrukturom. Direktnim uvidom – obilaskom. (2) Podaci o profilu preduzeća – za identifikaciju kompetentnosti preduzeća. (2010). U ovom istraţivanju. 2001. korišćeni su podaci prikupljeni za potrebe statistiĉkog istraţivanja. Za ovo istraţivanje razvijen je "Upitnik za istraživanje kompetentnosti. Na ţalost.3% 14. 2 14. osnovana posle 2000. (2) Većina analiziranih preduzeća industrije IKT su relativno mlada. (4) Podaci o strateškom partnerstvu preduzeća – za identifikaciju kooperativnosti preduzeća. a univerziteti i instituti su inicirali stvaranje univerzitetskih inovacionih centara. Uglavnom su u privatnom vlasništvu. (10) Podaci o licima koja su popunila upitnik.3% 14. 2006. inkubatora. To ukazuje na sve bolje poslovanje ovog sektora. (3) Podaci o poslovanju i rastu preduzeća – za identifikaciju konkurentnosti preduzeća. mogućnosti otvaranja radnih mesta. Proverom podataka iz tog spiska identifikovana su 43 aktivna preduzeća u oblasti softverske industrije sa 497 zaposlenih. Uzorak je izabran tako što je od Privredne komore Republike Srbije dobijen spisak predzeća registrovanih za delatnosti u oblasti IKT u APV.3% 0% (3) Analizirana preduzeća industrije IKT po broju zaposlenih pripada kategoriji mikro/malih/srednjih preduzeća. u sledećim oblastima: Tehnološki razvoj.

96 181% 76 79% 50 52% 2004. Linux OS u Linux. preovlaĊujući su: Softver za upravljanje sistemima u realnom vremenu. preovlaĊujući su: Web aplikacije.73% 7.Zaposleni u preduzeću – stanje 31. Kada je aktivnost preduzeća prodaja svojih proizvoda/usluga. Web aplikacije. 120 125% 109 85% 75 59% 2005.% ukupno zaposlenih: 2001. Kada je u pitanju outsourcing. Upravljanje proizvodnjom. rastu iz godine u godinu.50% 17. a ujedno ukazuje i na to kakva su znanja neophodna od tek diplomiranih struĉnjaka.42% 0. 186 155% 165 85% 100 52% 2006. – za 2007. Basic Matlab Progress 4GL CVS. C#) Baze podataka.92% 0. 53 120% 44 83% 24 45% 2003.58% 17. od prikupljenih podataka se moţe zakljuĉiti da je najveći 12 .00% 100% Uĉešće kao outsourcing: 14. Bugzilla.) Broj alata po zaposlenom (6) Prihod ovih preduzeća. Kod outsourcinga. plan: Ukupan broj zaposlenih: Porast broja zaposlenih – prethodna godina = 100%: Broj zaposlenih sa VSS: Zaposleni sa VSS kao % ukupnog broja zaposlenih: Broj zaposlenih sa VSS na razvoju softvera: Zaposleni sa VSS na razvoju SW .00% 2. Symbian.00% 5. JavaScript. kada je njihova aktivnost upravo njihova prodaja. što ukazuje na prirodu najvećeg broja aplikacija koje se razvijaju u ovim preduzećima. Nucleus PHP Enterprise Architect Ukupno Broj zaposlenih sa VSS na razvoju softvera (2006. uoĉava se veća disperzija.55% 2. odnosno poslovnim procesom (ERP).42% 5. 2007. 399 494 215% 124% 373 467 93% 94% 271 351 68% 71% (4) Glavne aktivnosti analiziranih preduzeća su: (a) prodaja svojih proizvoda/usluga.12.g.18% 2. Za obe aktivnosti identifikovano je 12 proizvoda/usluga. ASP. ClearCase. na domaćem i stranom trţištu.NET.73% 0. Upravljanje proizvodnjom.27% 16. SQL WebSphere Development Studio Ostalo: Delphi. Uoĉava se da su analizirana preduzeća koncentrisana na manji broj proizvoda / usluga. Uĉešće u prodaji svojih proizvoda / usluga: 19. i (b) outsourcing.55% 23.83% 0.00% 100% Vrsta proizvoda / usluge: Upravljanje proizvodnjom odnosno poslovnim procesom (ERP): Web aplikacije: Softver za upravljanje sistemima u realnom vremenu: Komunikacioni softver: UgraĊeni (embedded) softver: Portovanje – prilagoĊavanje SW novoj hardverskoj platformi: Konsalting: Testiranje: Podrška u radu: Sistemski softver: Implementacija: Middleware rešenja: Ukupno: (5) Softverski alati / programski jezici koji se najviše koriste su JAVA i C++.27% 11. 44 100% 38 86% 22 50% 2002. ClearQuest.25% 5. HTML Microsoft .08% 6.63 Softverski alati / programski jezici koje koriste u radu JAVA C++ Eclipse/NetBeans.NET (ASP. odnosno poslovnim procesom.45% 5. Komunikacioni softver.36% 4. Iako preduzeća nisu voljna da daju podatke o svom poslovanju.42% 5. MS Project SUN Forte OS Windows 95/98/2000/2003/XP/CE. Broj zaposlenih koji koriste taj alat 189 154 44 14 12 10 6 4 2 1 1 1 1 1 1 441 271 1.36% 7.58% 19.

306 8 3.77 2.000 8 9. Ovaj nalaz mora imati znaĉaj i za domaće institucije nadleţne za upravljanje NT razvojem.57 4.broj i da su najznaĉajniji kupci/korisnici proizvoda/usluga ovih preduzeća u inostranstvu.70 3.000 13 2. Kada je u pitanju domaće trţište.07 4. što ukazuje na još uvek nedovoljno razvijeno domaće trţište IKT proizvoda/usluga. 5–izuzetno znaĉajan): Slab marketing: Nedostatak programera i dizajnera: Visoka cena: Nizak kvalitet: Slabe dizajnerske sposobnosti: Ograniĉene programerske sposobnosti: Ograniĉena (niska) ekspertnost u specifiĉnim oblastima: (9) Najvaţniji oblici odnosa sa stranim partnerima jesu ugovori o istraţivanju i razvoju.630.470 6 1.62 2.38 4.066 3 244.049. 13 .000 6 15.4–veoma znaĉajan.076 11 1.10 1.752.69 2. najznaĉajnije slabosti su slab marketing i visoka cena proizvoda/usluga.00 Ocena znaĉaja izvora konkurentske slabosti (1–bez znaĉaja.21 4.90 2.36 4.15 2.92 2. jer ukazuje na vaţan deo inovacionog sistema APV. 4–veoma znaĉajan. 3–znaĉajan. 5–izuzetno znaĉajan): Dobar kvalitet: Promptna (brza) isporuka: Specijalizovana ekspertiza u oblasti: Sposobnosti dizajniranja softvera : Programerske sposobnosti: Ranije steĉeni ugled: Pristup stranim partnerima i kontaktima: Konkurentna cena proizvoda/usluga: Diversifikacija – širenje asortimana proizvoda / usluga: Manja udaljenost od trţišta u odnosu na kljuĉnu konkurenciju: Pristup domaćim klijentima i kontaktima: (8) Znaĉajna informacija za strateško pozicioniranje i razvoj domaćih preduzeća industrije IKT jeste ocena izvora konkurentske slabosti: Kada je u pitanju strano trţište. Pošto je proseĉna bruto cena rada na nivou 50% u poreĊenju sa konkurencijom u zemljama EU.14 4. najznaĉajniji izvor konkurentske prednosti je dobar kvalitet. godine (plan) Na domaćem trţištu.465. zakljuĉuje se da je glavni izvor konkurentnosti upravo kvalitet proizvoda/usluga naših preduzeća.23 2. Ocena znaĉaja za domaće trţište 3. još uvek nije deo NI i IR sistema.528. u EUR Izvoz – EUR EUR Broj odgovora – preduzeća EUR Broj odgovora– preduzeća 105.78 3.923 5 1.13 3.097 6 564.000 9 (7) Prethodni zakljuĉak se potvrĊuje i ocenom znaĉaja izvora konkurentske prednosti analiziranih preduzeća industrije IKT: Kada je u pitanju strano trţište. pošto je cena istog rada u Rumuniji i Bugarskoj oko dva puta manja nego kod nas.44 3.3–znaĉajan. godine 2003.376 3 584. Kada je u pitanju domaće trţište. godine 2002.035. godine (plan) 2007.568 12 2.33 3.23 2.790. godine 2006.92 2. zvaniĉno. 2–od malog znaĉaja.40 2. najznaĉajnija je specijalizovana ekspertiza za odreĊenu oblast. nije korisnik javnih izvora za finansiranje i podsticanje NT razvoja.44 3. uz znaĉajno prisustvo i licencnih ugovora. joint venture i zajedniĉki razvoj proizvoda.670 8 4. Ocena znaĉaja za domaće trţište 3.09 Ocena znaĉaja izvora konkurentske prednosti (1–bez znaĉaja.50 2.00 4.90 1.30 Ocena znaĉaja za strano trţište 3.89 3.57 3.815 9 726. godine 2005. koji. odnosno.750.00 3. Ukupan prihod preduzeća: 2001. najznaĉajniji izvor konkurentske slabosti je slab marketing. godine 2004.710.38 3. 2–od malog znaĉaja.91 3.78 3.11 Ocena znaĉaja za strano trţište 4.

fakultetima.00% 0.08 Marketing: 3.14% (10) Domaća preduzeća industrije IKT u stranim partnerima vide rešenje za svoj problem nalaţenja kupca – trţišta. Cene kvalitetnih ljudi su znaĉajno porasle u poslednjih godinu dana.92 (11) Ostali nalazi od znaĉaja za analizu stanja u industriji IKT u APV su: Procenat preduzeća koja uĉestvuju u programima obuke i usavršavanja koje organizuje strani partner: 71.71% Zajedniĉki razvoj proizvoda: ProizvoĊaĉ: 14. a pored njih i diplomirani informatiĉari sa PMF u Novom Sadu. U oblasti menadţerstva.). nedostaju izuzetno talentovani kako programeri. Oseća se nedostatak ljudi što je rezultat velike potraţnje. 4 – veoma znaĉajna. Uzimajuć u obzir izuzetno sloţenu problematiku suštinskih softverskih komponenti. 3 – zahtevne usluge.43% Procenat preduzeća koja nude programe obuke i usavršavanja domaćim klijentima / korisnicima usluga: 64. 5 – izuzetno zahtevne i kompleksne usluge): 2.14% Ugovor o sistemskoj integraciji: Licencni ugovor: 28. lingvistika. Sposobnost brzog usvajanja novog znanja.54 Prodaja: 3.9% Nije moguć transfer: 0% (12) Završni nalaz ukazuje na veliku razliku u razvijenosti domaćeg i stranog trţišta IKT proizvoda/usluga. matematika.62 Kvalitet: 3.0% Moguć delimiĉan transfer: 42.. više vodi raĉuna o ceni.71% 0. je dosta teško naći dovoljno prodorne ljude koji mogu brzo da se upute u relativno sloţenu problematiku kojom moraju da barataju. Ocena kvaliteta strane traţnje 4. efikasno korišćenje Interneta i izgraden pristup logičkog rešavanja problema su osobine koje najĉešće poseduju mladi struĉnjaci ovog profila. tako i poznavaoci drugih oblasti potrebnih za ovu sloţenu oblast (digitalna obrada signala. Kvalitet struĉnih kadrova je na veoma visokom profesionalnom nivou. uz prisutnu liĉnu ţelju za unapreĊenjem radnog okruţenja i stalnim profesionalnim usavršavanjem.43% Procenat preduzeća koja saraĊuju sa domaćim partnerima (drugim firmama. 14 . radeći na univerzitetskim projektima. Strano trţište je zahtevnije ne samo po ceni i pravovremenosti (poštovanju rokova). Promene nastavnih planova na fakultetima su omogućile sudentima da steknu više praktiĉnog iskustva.29% Procenat preduzeća koja ocenjuju da je znanje i iskustvo sa projekata sa stranim partnerima moguće transferisati na domaće projekte: Moguće u potpunosti: 50.71% 35. 2 – od malog znaĉaja.57% Sistemski partner: Prodavac koji pruţa znaĉajnu tehniĉku podršku pre prodaje: 0. 2 – ne naroĉito zahtevne usluge.00% 7. a da im je opet sposobnost komunikacije sa ljudima i trţišni nastup dovoljno ubedljiv. Domaće trţište. već naroĉito po pitanju kvaliteta. kao najznaĉajnijem izvoru njihove konkurentske slabosti.29% Ugovor o istraţivanju i razvoju: Joint venture: 35. kako je to i u prethodnim nalazima naglašeno. 4 – veoma domaće traţnje zahtevne usluge.00% Ugovor o zajedniĉkoj proizvodnji: 35. Kada su u pitanju poĉetnici – juniorske programerske pozicije – diplomirani elektroinţenjeri sa FTN su spremni za brzo ukljuĉivanje u proces rada. što se pokazalo kao veoma korisno.29% Autorizovani distributer: Autorizovni prodavac (reseller) sistema: 7. 5 – izuzetno znaĉajna): Dizajn: 3. IR institutima): 71. Razvoj ljudskih resursa je iniciran iz nauĉnoistraţivaĉkog centra Fakulteta tehniĉkih nauka. 3 – znaĉajna.Odnosi sa stranim partnerima (svi oblici koji su vaţeći u trenutku popunjavanja upitnika): Potpuno u vlasništvu stranog partnera: 14. Sve je više ljudi sa iskustvom prisutno na trţištu. što potvrĊuje prethodni nalaz o slabom marketingu. nego o samom kvalitetu IKT proizvoda/usluga.14% 7. Ljudski resursi preduzeća IKT industrije su najvrednija imovina.04 Ocena kvaliteta traţnje za proizvodima / uslugama preduzeća: (1 – rutinske Ocena kvaliteta usluge.67 Kvalitet ljudskih resursa u firmama SW industrije AP Vojvodine (pregled pojedinaĉnih iskaza analiziranih preduzeća) To su dobri programeri posvećeni svom poslu. takode.. Ocena znaĉaja veza sa stranim partnerom u ponuĊenim funkcijama partnerstva (1 – bez znaĉaja.

Trenutno ima vrlo malo kvalitetnih ljudi koji završavaju fakultet.Praktiĉna saradnja izmeĊu FTN i preduzeća IKT industrije – strategijski se ulaţe u svoje buduće zaposlene prateći ih tokom studiranja i gde je to moguće fokusirajući ih na odreĊene oblasti. bez potpunog razumevanja o ĉemu se priĉa). obiĉno ima neko iskusniji ko moţe da pomogne. o Naravno. stoga je jasna posvećenost preduzeća poboljšanju nastave na FTN-u. Pod slušanjem se ne misli na reakciju na "naredbu". pretpostavka je da se ima osnovno znanje bazirano na projektima u školi (ako se uklapa u matricu opisanu gore. o Etiĉke/moralne vrednosti. ili i nisu preterano zainteresovani za rad (imaju druge izvore prihoda. ţelja za uĉenjem / usavršavanjem (ne vredi super IQ ako je lenj i ne interesuje ga posao na kome radi). ali je jako bitno: Ako se dogovorimo da se nešto uradi. uĉe nove tehnologije i rade na interesantnim projektima. pogotovo tek izašlih sa fakulteta. Nedovoljan broj kvalitetnih programera za Java i Net tehnologije na domaćem trţštu. igra igrice ili odraĊuje neki projekat sa strane i onda kaţe kako je naišao na problem. poznavanje engleskog jezika je bilo na dovoljno dobrom nivou. Isto vaţi i u obrnutom smeru. o Komunikacija:  Malo ljudi.-2006. SQL. pita se / kaţe se u ĉemu je problem. traţi drugu firmu. ne izuzetak). Takve stvari pre ili kasnije isplivaju na površinu. ima sigurno neke). ali natproseĉan IQ dosta pomaţe). još verovatnije je da će biti nezaposleni junior programer. Ove tri stvari je nemoguće/teško nauĉiti). a on surfuje Internet. otvorenost (Ovo moţda zvuĉi trivijalno. uoĉen je trend opadanja broja raspoloţivih kvalitetnih ljudi. Problem struĉnosti definitivno postoji. ne mora biti genije. ima sposobnost slušanja. ako nešto ne ide. bez nekog stida/straha da je pitanje glupo. naravno. "Najkvalitetnije kadrove trenutno dobijamo sa katedre za računarske nauke FTN”. iskrenost. ljudi se ĉesto vezuju za neki alat ili okruţenje i potpuno zanemare bilo šta drugo što moţe da im omogući efikasnije radno okruţenje (to je vezano za radoznalost i sposobnost slušanja. Eclipse. MeĊutim. i. Ovaj problem je prisutan i u inostranstvu. o Pragmatiĉnost: Iskustvo sa poĉetnicima je da oni po pravilu pokušavaju probleme da reše sa najopštijim rešenjem. preduzeća industrije IKT su opredeljena uglavnom na 'stvaranje novih kadrova'. nemoj puno da razmisljaš. ĉesto se mogu ĉuti od drugih ljudi interesantne ideje ili ih proĉitati na internetu). dugo će biti junior programer. o Poznavanje stranih jezika (prvenstveno engleskog). mnogo veći problem je odnos prema poslu i obavezama (profesionalna etika). S obzirom na sve navedeno. TakoĊe. U periodu 1995.  Postavljanje pitanja kada nešto nije jasno. 'aktivno slušanje' i rezonovanje u toku konverzacije (nasuprot klimanju glavom. o Odsustvo arogancije. zapošljavajući nove kadrove nakon završetka 15 . postoji direktna veza izmeĊu kvaliteta studija na FTN-u i kvaliteta kadra kojima preduzeća trenutno raspolaţu ili će raspolagati u budućnosti. ako si u firmi u kojoj ne ispunjavaju obećanja (kao pravilo. Razmišljanja na temu 'Koji su kvaliteti potrebni za jednog Junior Programera?': o Inteligencija (IQ je jako bitan. što je delom posledica povećanja potraţnje. Programeri su zaposleni direktno nakon završetka studija (FTN. već aktivno uĉestvovanje u konverzaciji. Zbog specifiĉnosti posla i dugoroĉnih projekata na kojima se radi. zapaţeno je da su neki od njih 'izgoreli' na prethodnim poslovima (traţe drugi posao na kome se ne radi previše). o Upornost. ako postoji upornost i ţelja za uĉenjem/usavršavanjem. U procesu zapošljavanja/intervjuisanja potencijalnih kandidata. sliĉno) da su odmah u startu mogli biti ukljuĉeni u rad na projektima. TakoĊe. o Sve je moguće nauĉiti/promeniti. mnogo je bolje uraditi nešto na jednostavan naĉin pa posle generalizovati (u drugom prolazu će se već znati mnogo više o problemu). Bez iskustva u nekoj oblasti.  Otvorena komunikacija o problemima sa kojima se susreće. Posebno u oblastima koje nisu u vezi sa popularnom Internet tehnologijom. ţive kod porodice i sl. i 'ne moraju' da rade). koje će studentima po diplomiranju omogućiti lakše zaposlenje. CVS. Programeri su zainteresovani da se usavršavaju. raĉunarski smer) – imali su dovoljno dobro poznavanje tehnika programiranja i alata koji se koriste (Java.

Prioritet je dalji razvoj širokog spektra funkcionalnosti softvera za upravljanje distributivnim sistemima. Ograniĉavajući faktor rasta je nedostatak programera. koji preduzeće organizuje za kondidate za posao.. prvenstveno na stranom trţištu. Dalja usmerenost na Java programski jezik kao opredeljenje. integracija sistema naplate. Raspoloţivi ljudski resursi u potpunosti izvršavaju postavljene zadatke. Firma teţi ka uskoj povezanosti sa najvećim svetskim kompanijama iz oblasti upravljanja elektroenergetskim sistema. Ovo bi studentima omogućilo susret sa problemima iz prakse i pre svega kontakt sa realnim zahtevima i normama procesa rada u ciljnoj industriji. razvoj funkcija za EMS. Da bi se to postiglo. ali se oĉekuje njihov dalji rast u periodu 2006-2008. u okviru potencijala firme. i prve polovine 2006. u infrastrukturu i u istraţivanje trţišta i tehnoloških trendova. Njena implementacija se bazira na korišćenju Jave i najsavremenijih open-source tehnologija. Iniciranje prvih projekata vezanih za optimizacioni softver.…). Kao glavna mana im se moţe navesti da samo razmišljaju o tekućim poslovima i ne predlaţu nove ideje. diplomce smera za telekomunikacije ili smera za raĉunarsku tehniku FTN u Novom Sadu. odrţavanja i "trouble call" centra u jedinstven sistem. Time je planirano da se u narednom periodu izvrši migracija od firme koja pruţa usluge u ITu do firme koja prodaje sopstvenu tehnologiju. Planira se program prekvalifikacije. Interni razvoj tehnologija za komercijalizaciju. nastavak rada na razvoju sopstvenog sistema za kvalitetno upravljanje softverskim projektima. Kontrolisani razvoj novih rešenja. U toku 2005. veća kontrola rada svakog radnika (redovan uvid u rad. Uoĉava se potreba za unapreĊenjem programa studiranja – intenzivnija saradnja sa privredom u okviru koje bi studenti završnih godina bili u mogućnosti da steknu i praktiĉna iskustva u okruţenju budućih potencijalnih poslodavaca. ruby on rails. ali paţljivo usvajanje novih trendova koji 16 . Veći angaţman na marketingu i prodaji onih aplikacija koje su zrele za trţište. paralelno se radi na drugoj verziji razvojne platforme koja treba da obezbedi neka nova funkcionalna rešenja. Praćenje i usavršavanje u novim tehnologijama i razvojnim metodologijama (Ajax. Za sve to je preduslov bliska saradnja sa ino partnerima. tako da će se u narednom periodu pokušati da se raznim akcijama motivišu studenti da izaberu smerove koji će ih uĉiniti lakše "upotrebljivim” nakon završetka studija. pomoć. itd). Konkretno to znaĉi razvoj i zaokruţivanje funkcionalnosti prve verzije naše razvojne platforme za razvoj web informacionih sistema. Zaokruţivanje proizvoda i prodaja/integracija rešenja. dostizanje CMMI nivoa 3. kao i da uĉini rad na razvoju softvera efikasnijim. saveti. investirano u sopstveni razvoj. Planirani tehnološki razvoj firmi SW industrije AP Vojvodine (pregled pojedinaĉnih iskaza analiziranih preduzeća) Bolja organizacija poslova u preduzeću. Praćenje primene najnovijih tehnologija iz oblasti u kojima se pruţaju usluge. Bolja reklama. agile development.fakulteta i postepeno ih uvodeći u svoje razvojne timove. Paralelni rad na NET tehnologiji. ĉešće prezentacije itd. a ubrzani razvoj onih koje to još nisu. formiranje prodajnog tima i pokušaj penetracije na više domaćih i stranih trţišta. Bitno je dalje ulaganje i jaĉanje odnosa sa svim ino partnerima. sastanci. U narednom periodu planira se razvoj novog informacionog sistema. kao i dalja integracija i partnerski odnos sa svetskim gigantima u cilju nametanja DMS rešenja kao standarda na svetskom trţištu u oblasti DMS sistema. Oĉekuje se znaĉajan rast preduzeća sa posebnim osvrtom na NI rad i kreiranje sopstvenog patentnog portfelja. Preduzeće u 90% sluĉajeva zapošljava diplomirane inţenjere elektrotehnike. nastupi na sajmovima. pojaĉavanje prodajnih sposobnosti. o tehnologijama i o zahtevima za iste. Interno ureĊivanje softverskih procesa. Znaĉajne aktivnosti u svakoj od navedenih oblasti su već preduzete. koji pruţaju najkvalitetnije informacije o trţištu. pruţanje kvalitetnijih usluga razvoja softvera i definisanje paketa usluga (usluge vezane za konsalting i sertifikaciju softverskih firmi). Znanja steĉena tokom studija omogućuju aktivno uĉešće u programu treninga. neophodno je ulaganje u obuku i trening ljudi. Optimizacija resursa.

koji rade na razvoju proizvoda. i to pre svega u oblastima voĊenja projekata. udvostruĉiti u naredne dve godine. hardver). UnapreĊenje raĉunarske mreţe (softver. poslovnom komuniciranju itd. ali će se. stimluacija (plaćanje troškova) magistarskih/doktorskih studija. direktan rad (mentoring) sa radnicima. upravljanja razvojem softverskih projekata. osim inţenjering poslova potrebno je da se firma bavi i trgovinom opreme. Uĉešće na domaćim i stranim konferencijama u vezi sa oblastima od interesa će nastaviti da bude praksa firme. U pogledu trţišta. kao što je to do sada već i bio sluĉaj. stalno osvrtati na iskustva drugih kad su ove tehnologije u pitanju. konstantno tehniĉkoprofesionalno usavršavanje. Za razvoj firme i za odrţavanje većeg broja stalno zaposlenih ljudi. Omogućavanje usavršavanja za zaposlene u inostranstvu. koja se inaĉe implementira u projektima. selekcija i optimizacija razvojnog tima – cilj sniziti troškove poslovanja. Zapošljavanje novih kadrova i edukacija. pre svega u oblastima organizacije i upravljanja preduzećem. naravno. osim automatizacije industrijskih poslova planira se i automatizacija poslova koji su u vezi sa kućnim okruţenjem. Saradnja sa Univerzitetom na projektima primenjenih i razvojnih istraţivanja. da se komunikacija poboljša. planira se i sledeće: unapreĊivanje znanja i praćenje najnovijih tehnologija. Biti fleksibilna kompanija koja će izgraditi sistem prilagodljiv brzom tehnološkom razvoju koji se dešava u ovoj delatnosti. Oĉekuje se da će takva uspešna praksa nastaviti i u budućnosti. Slanje zaposlenih na konferencije. Pojaĉavanje marketing tima. kao i u organizaciji inostranih klijenata. pre svega interno organizovanim transferom znanja u okviru preduzeća. podrazumeva obavezne treninge i dalju obuku ljudsih resursa koja se ĉesto odvija ili kod ino partnera ili kod specijalizovanih kuća za to. Firmi je potrebna kvalifikovana i motivisana radna snaga: o Stalno obuĉavanje resursa i upoznavanje sa novim tehnologijama i trendovima u softverskoj 17 . Interni sistem obuke i razvoja ljudskih resursa. Osim povećavanja broja zaposlenih. softverski paketi) u cilju poboljšanja efikasnosti i kvaliteta poslovanja. Ovo će se ostvariti pre svega sa još konkretnijom saradnjom sa FTN-om u Novom Sadu. koji će brzo usvajati nove tehnologije i koristiti ih u svom radu. Dalji razvoj našeg rešenja za document management i workflow. a saradnja sa ino partnerima. ali i porast ulaznog inţenjerskog kvaliteta novozaposlenih. Studentske prakse. kontrole kvaliteta i kreiranje odreĊenih menadţmentskih veština uz. Dalji rad na specijalizovanju usluga i proizvoda firme – na trţištu treba da nas prepoznaju po našoj specijalnosti (workflow) i da se na tome gradi ime i prepoznatljivost na domaćem i inostranom trţištu. Firma oĉekuje rast broja zaposlenih. putem programa stipendiranja najtalentovanijih studenata. UvoĊenje novih informacionih sistema (softverski alati. U budućnosti će se to još više unaprediti. mentorskog rada. Razvoj ljudskih resursa u firmama SW industrije AP Vojvodine (pregled pojedinaĉnih iskaza analiziranih preduzeća) Firma i sada ima veoma ĉeste sastanke i intenzivnu razmenu informacija. takoĊe.se pojavljuju u softverskoj industriji. Tako prikupljena znanja se već utvrĊenim sistemima dalje prenose i šire u samom preduzeću. alati za praćenje statusa i rezultata projekta. ono što je u ovom momentu najbitnije je trening i usavršavanje zaposlenih. uĉešće u zajedniĉkim projektima. U oĉekivanju je da će se kroz partnerski odnos sa najvećim svetskim kompanijama iz ove oblasti broj visoko kvalifikovanih struĉnjaka. Firma deluje na više polja u cilju obezbeĊivanja i odrţavanja nivoa kvaliteta ljudskih resursa koje zapošljava. Stipendiranje studenata na završnim godinama. npr. zatim uĉestvovanje na seminarima. Firma ne vidi da će u bliskoj budućnosti biti problema sa ljudskim resursima. velikog broja meĊunarodnih projekata i dobrom timskom organizacijom u firmi. U planu je sertifikacija firme. rad na interesantnim projekatima.

a to se pre svega odnosi na dobijanje odgovarajućih licenci i polaganja struĉnih ispita. kao i obezbeĊivanja uslova za efikasno i blagovremeno praćenje razvoja savremenih komunikacionih tehnologija i razvojnih procesa odnosno ispunjenja zahteva naših kupaca ili naruĉilaca. gde se vrši edukacija novih ljudskih resursa i njihovo pripremanje. Naţalost. Firma će razvoj HR uskladiti prema potrebama za ispunjavanje dobijenih poslova. o Stipendiranje studenata. Kvalitetna konsultantska podrška malim preduzećima. Kursevi stranih predavaĉa i razmena iskustava sa kolegama iz inostranstva veoma su korisni i znaĉajni. kao i pomoć drţave za usluţna preduzeća orijentisana ka izvozu u vidu subvencija za zapošljavanje mladih kadrova i izvoza usluga. jer to sad mogu da rade samo ovlašćeni špediteri. organizuje tematske kurseve koje najvećim delom samostalno realizuje. najĉešće u skladu sa zahtevima aktuelnih projekata u firmi. pre svega iz oblasti upravljanja i organizacije softverskih razvojnih projekata. kao i mogućnost zadrţavanja najtalentovanijih mladih struĉnjaka u zemlji. o Zapošljavanje marketing managera. Osnivanje servisa (agencije) koji bi bio integrator grupe domaćih firmi sliĉnog. preduzeće interno za svoje potrebe. Ulaganje u infrastrukturu. Oĉekuje se privatizacija drţavnog sektora i primena strategije za elektronsku upravu u sektoru drţavne uprave. Da se stvori takva klima u društvu gde će redovno plaćanje i izvršavanje svojih obaveza biti uobiĉajen i normalan oblik ponašanja. Oĉekuje se primena strogih naĉela zakona o javnim nabavkama uz negovanje strategije dugoroĉnog investiranja u nove tehnologije i inovacije od strane velikih preduzeća u drţavnom vlasništvu. U ovoj oblasti iskustva domaćeg trţišta su i dalje daleko od iskustva i prakse meĊunarodnog trţišta. Razvoju sektora IT pomoći će ulaganje u infrastrukturu (brzi Internet. već u toku studija. a kasnije i direktno nakon diplomiranja bili ukljuĉeni u projekte firme i razvoj proizvoda. o Sertifikacija vodećih struĉnjaka. TakoĊe. U tom smislu. Umesto toga bi se mogla uprostiti i olakšati procedura uvoza/izvoza. a prvenstveno sa FTN u Novom Sadu. koja nemaju mogućnosti da zaposle potrebne struĉnjake raznih profila. organizacija ili kotizacija za uĉešće na takvim kursevima zahteva znaĉajna finansijska sredstva. subvencionisanje nauĉnog razvoja i visokih tehnologija i takva praksa treba da se nastavi. Ciljevi razvoja preduzeća podrazumevaju dalje unapreĊenje poslovanja preduzeća. naroĉito trţišta EU sa kojim do sada preduzeće ima najznaĉajniju poslovnu saradnju. koji to skupo naplaćuju. ali se nešto ćuti o tome u poslednje vreme. Šta se oĉekuje od drţave u cilju poboljšavanja uslova poslovanja SW firmi u Srbiji? (pregled pojedinaĉnih iskaza analiziranih preduzeća) Pozdravljaju se programi poboljšanja izvoza i marketinškog nastupa preduzeća. Konkretno u cilju poboljšanja uslova poslovanja u firmi pomogle bi poreske olakšice za projekte stipendiranja i edukacije visoko struĉnih kadrova. nauĉno-tehnološke parkove. kroz prilagoĊen program obrazovanja na studijama. digitalizacija TV kanala i sl. o Saradnja sa Univerzitetom u vezi sa regrutovanjem novih kadrova potrebnih firmi. podizanje kvaliteta naših proizvoda. Pri tome se misli na projekte za 18 . Potpuna legalizacija sektora IT usluga. o Uĉestvovanje na struĉnim skupovima u inostranstvu (iz oblasti workflow-a). koja preduzeće za sada teško moţe da izdvoji.). Program stvaranja balkanske ekonomske unije je dobra ideja. obrazovanje.industriji. preduzeće planira usavršavanje svojih kadrova kroz uĉešće na seminarima i kursevima. kako bi mogle da konkurišu za dobijanje znaĉajnijih projekata. Da se uvede efikasan sistem naplate potraţivanja na domaćem trţištu. Firma trenutno zapošljava oko 100 visoko kvalifikovanih struĉnjaka i u budućnosti se oĉekuje zapošljavanje najmanje još toliko diplomiranih inţenjera i struĉnjaka iz oblasti elektroenergetike i kompjuterskih nauka iz naše zemlje. a komplementarnog profila. kako bi kao samostalni struĉnjaci mogli posredno.

sa tim da se u kreiranju te i takve politike mora jasno konsultovati sa relevantnim akterima iz privrede. Edukacija preduzetnika. gde te studije predstavljaju modalitet da kandidati stignu do zvanja profesora. Pitanje je šta drţava moţe da uĉini po tom pitanju. duboko se veruje u ideju i uspešnost NT parkova. a veći broj njih bio bi zainteresovan da provede šest meseci radeći u Srbiji. Kao firma koja potiĉe sa Univerziteta. konstantnim usavršavanjem i uĉenjem. pa se stoga smatra da formiranje istih mora biti snaţno potpomognuto od strane Republike. priĉaju o realnim problemima iz poslovnog okruţenja. Studenti na 4-5 godini bi morali da imaju mnogo više dodira sa praksom: o Polaganje ispita kroz rad na projektima (na fakultetu ili u firmama). Pruţanje stimulacije za zapošljavanje kvalitetnih mladih ljudi u IT oblasti. ali detaljno. veruje se da bi se mogli dobiti i poslovi razvoja softverskih projekata i u inostranstvu. nego samo jedna ili dve. kao novoj IT destinaciji. umesto dosadašnjeg pristupa. Problem kod sklapanja ugovora sa klijentom iz inostranstva – nije moglo da se obezbedi osiguranje od profesionalne odgovornosti naših zaposlenih iz prostog razloga što takav oblik osiguranja nije moglo da obezbedi ni jedno domaće osiguravajuće društvo. profesori). Neke stvari koje se oĉekuju da uĉini drţava su odrţavanje nivoa i kvaliteta tehniĉkih studija. kao gostujući profesori. od njih bi mnogo nauĉili i studenti. Usvajanje regulative koja treba da omogući rast i razvoj preduzećima koja rade na ovom polju. ali rezultat bi trebalo da bude da mladi ljudi koji izlaze sa fakulteta razumeju šta ih oĉekuje kada poĉnu da rade. manje na infrastrukturu i logistiĉku podršku drţave. da shvate da moraju da se bore da bi ostvarili svoje ciljeve i da postoje alternative i mogućnosti za rad u boljem okruţenju.pod ovim se prvenstveno misli na svest ljudi. kao i nastavno osoblje (asistenti. Formiranje trţišta rada . što i sada postoji. imati priliku da se upoznaju sa novim tehnologijama i da steknu iskustvo na projektima (koji bi imali više nauĉnoistraţivaĉkih elemenata). Organizovanje poslovnog inkubatora u Novom Sadu. Isto vaţi i za profesore na fakultetima – veoma je pozitivno da profesori imaju dodira sa praktiĉnim projektima. motivisanje da provedu recimo semestar na fakultetima u Srbiji. Ukidanje monopolskog poloţaja pojednih preduzeća vezanih za fakultete – mora da postoji jasna linija izmeĊu firme i fakulteta kao nauĉno-obrazovne institucije. i sl). već oliĉeno u budţetu namenjenom za ove svrhe). Poboljšanje 'imagea' Srbije: Ono što bi znaĉajno pomoglo u IT sektoru su dobre vesti u vezi sa informacionim tehnologijama (npr. ĉiji uslovi su takvi da eliminišu manje i relativno mlade domaće firme. da se na seminarima ne obraĊuje površno mnoštvo tema. naravno tamo gde je to moguće i gde to ima smisla. već prvenstveno modalitet za usavršavanje u specifiĉnoj oblasti. 19 . Kvalitet školovanja: podići kvalitet visokog školovanja. a koja treba da omogući jaĉanje ovih firmi do nivoa da postanu regionalno konkurentni. doktorske studije treba postaviti na nivo na kome će kandidati kroz te studije (uz rad ili ne). Usvajanje strategije razvoja informatiĉke infrastrukture (ne samo deklarativno. TakoĊe. kao i svest mladih ljudi o potrebi za obrazovanjem. Microsoft otvorio razvojni centar u Beogradu. ali pod uslovom da je NI rad na fakultetu na prvom mestu i da ne postoji konflikt interesa pri zapošljavanju studenata. o Organizovanje predmeta kroz koje ljudi iz firmi prezentuju realne projekte na kojima se radi u praksi. moţda u regijama sa kojima Vojvodina inaĉe razvija odnose. kao IT destinacije (primer Rumunije). Bilo bi poţeljno i da doktorske studije ne budu samo peĉat za 'profesuru' ili titulu. umesto tehnologija trgovaĉkih kuća stranih firmi. Kreiranjem NT parkova se stvara zdrava osnova za formiranje novih i dalje jaĉanje postojećih start-up.domaće trţište koje finansiraju institucije EU. ovo je preduslov za bilo kakvu dalju ozbiljniju priĉu o Srbiji. Jedna od ideja je uspostavljanje saradnje sa ljudima koji rade na fakultetima u inostranstvu. Drţava bi trebalo da znaĉajnije ulaţe u pravljenje imidţa Srbije. Podići nivo doktorskih studija. Promovisanje smerova na fakultetima za koje se zna da su traţeni na trţištu. Da se na domaćim tenderima forsiraju razvojna domaća preduzeća (domaća tehnologija). kao i za dublju i bolju saradnju već postojećih IT kompanija. Drţava mora jasno da pokaţe svoju posvećenost IT-u formiranjem stabilnih i samoodrţivih NT parkova u svim univerzitetskim centrima u Srbiji. ali treba da je bude više i da bude bolje organizovana.

3. da obezbedi prostore i infrastrukturu. Raspoloţivi ljudski resursi za istraţivanje i razvoj. Finansijska i druga podrška u procesu standardizacije. dati su u Tabeli 3.Prirodno-matematiĉki fakultet. jer razvijanje preduzetniĉkog duha mora biti prioritet. Povoljniji kreditni uslovi. meĊunarodni sertifikati standarda kontrole kvaliteta. moţda i inicijalno finansiranje odreĊenih troškova. kao i za edukaciju studenata na redovnim i poslediplomskim studijama u oblasti IKT u AP Vojvodini. Tu drţava mora najviše da uradi.Fakultet tehniĉkih nauka. Trenutno. i to preduzetniĉkog duha u IKT.Sve IT firme zajedno sa drţavom (gde drţava mora da pokaţe jasnu nameru i finansijsku i organizacionu). Rumunski pristup). Tabela 3. moraju da doprinesu stavljanju Srbije na IT mapu. koji se finansiraju iz budţeta u odnosu na nauĉno-obrazovne institucije. ĉesto i struĉne usluge dolaze iz uvoza. npr. jer su nam inaĉe šanse za uspešniji i masovniji izlazak na strana trţišta znaĉajno umanjena. sva znaĉajnija oprema (TK infrastruktura). Finansijska i druga podrška u procesu razmene znanja i iskustava sa privrednim subjektima razvijenih zemalja.1. Pojednostavljenje carinskih propisa i regulativa u delu uvoza-izvoza opreme za rad. Strategija Vlade po pitanju razvoja IT sektora i odnos prema IT sektoru (npr. Jednostavniji uvoz repromaterijala. Najbitnija stvar koju drţava moţe i mora da potpomogne jeste formiranje NT parkova pri Univerzitetima. Da se obezbedi ravnopravan tretman malim i srednjim preduzećima u razvojnim projektima.3 ISTRAŢIVAĈKE I OBRAZOVNE INSTITUCIJE U SEKTORU IKT U AP VOJVODINI Najznaĉajnije istraţivaĉke i obrazovne institucije sektora IKT u AP Vojvodini su locirane u okviru Univerziteta u Novom Sadu: .1: Istraživački i obrazovni ljudski resursi u sektoru IKT u AP Vojvodini Ljudski Resursi Redovni profesori Vanredni profesori Docenti Asistenti Asistenti pripravnici Istraţivaĉi pripravnici Nastavno i istraţivaĉko osoblje – Ukupno Studenti – I godina Proseĉan broj diplomiranih godišnje % diplomiranih u odnosu na broj upisanih E1 15 10 7 29 17 7 85 FTN E2 10 6 7 22 10 55 400 204 51 % Ukupno 25 16 14 51 27 7 140 PMF 5 1 1 6 4 1 18 84 51 61 % Ukupno 30 17 15 57 31 8 158 484 255 53 % 20 . Ukidanje monopola “Telekom”. Podrška i promocija domaćih rešenja u odnosu na uvoz gotovih rešenja. . a bez jasnog finansijskog ili drugog osnova. tehniĉka oprema. što će dovesti do poboljšanja telekomunikacione infrastrukture u zemlji.

(2) Drţava treba da promoviše parterstvo privatnog i javnog sektora. Ovaj Centar bi obezbedio efikasnu – od 6 do 12 meseci – obuku novih programera. smanjenju stope nezaposlenosti visoko obrazovanih kadrova i mladih struĉnjaka. (3) Poţeljan je razvoj grupisanja (klastera) ili partnerstava preduzeća (na primer.4 i 3. uz već pomenuti nedostatak ljudskih resursa u ovoj oblasti. Prihod po zaposlenom u 2006. više zajedniĉkog rada i zajedniĉkog pristupa istraţivanju i razvoju.3. daje se sinteza ocene u obliku SWOT tabela (tabele 3. jer rade na projektnoj osnovi. spremnih da se odmah ukljuĉe u razvojne projekte preduzeća industrije IKT u AP Vojvodini. kao i njihov odliv u inostranstvo. istraţivaĉkim i obrazovnim institucijama u oblasti IKT u AP Vojvodini.2. 3. koja bi poslovala u softverskoj industriji i time doprinesu opštem privrednom razvoju zemlje.1: Prihod po zaposlenom u analiziranim preduzećima industrije IKT 3. (5) Prethodni nalaz. uz istovremeno studiranje uz rad. Na slici 3. (4) Najveći broj do sada osnovanih preduzeća su mala preduzeća. odnosno. Sliĉno rešenje dalo je znaĉajne rezultate u Temišvaru (Rumunija).1 uoĉava se da preduzeća sa malim brojem zaposlenih imaju veliku disperziju veliĉine prihoda po zaposlenom.3. dok bi drţavne garancije potencijalno doprinele oslobaĊanju od straha stranih investitora od ulaganja u našu zemlju. 3. moguće je izvesti sledeće preporuke: (1) S obzirom na veliki potencijal rasta IKT sektora drţava bi mogla da inicira osnivanje mešovitih domaćih i stranih preduzeća.5 SWOT ANALIZA SEKTORA IKT U AP VOJVODINI Na kraju pregleda stanja u preduzećima. Prihod po zaposlenom je praktiĉno konstantan za preduzeća veliĉine od 60 do 110 zaposlenih. kao i obavljenog istraţivanja za potrebe OECD [4] na skoro istom uzorku preduzeća softverske industrije Srbije.4 IDENTIFIKACIJA POTENCIJALA ZA RAZVOJ I PRIMENU INOVACIJA U AP VOJVODINI I LOKALNIM ZAJEDNICAMA Na osnovu analize rezultata istraţivanja. 21 .5). veća razmena informacija u okviru sektora. inicirao je predlog osnivanja Centra za obuku srednjoškolaca za alate JAVA i C++. kao i više zajedniĉkih inicijativa za ulazak na nova trţišta itd). 80000 70000 Prihod po zaposlenom [EUR] 60000 50000 40000 30000 20000 10000 0 0 20 40 60 80 100 120 Broj zaposlenih Slika 3. za veće projekte angaţuju profesionalce po ugovoru i ne zapošljavaju ih za stalno.

Tabela 3.2: SWOT analiza – Ljudski resursi u oblasti IKT u AP Vojvodini PREDNOSTI – specifiĉnosti IKT NEDOSTACI – specifiĉnosti IKT  Visoka kvalifikaciona struktura zaposlenih  Nedovoljan broj programera i drugih IKT  Programeri najviše koriste JAVA i C++ specijalista  Programeri obuĉeni za široku paletu SW alata  Nedovljno menadţera za voĊenje IKT biznisa  Programeri posvećeni svom poslu  Potrebno 3-6 meseci da tek diplomirani struĉnjaci  Kvalitet ljudi na visokom profesionalnom nivou mogu da realizuju zadate poslove u preduzeću  Sposobnost brzog usvajanja novog znanja.Net  Uoĉen trend opadanja broja raspoloţivih kvalitetnih ljudi i broja diplomiranih IKT specijalista  Nedovoljna inventivnost i inovativnost MOGUĆNOSTI – specifiĉnosti IKT PRETNJE – specifiĉnosti IKT  Od 2005.infrastruktura u oblasti istraživanja i razvoja u oblasti IKT u AP Vojvodini PREDNOSTI – specifiĉnosti IKT NEDOSTACI– specifiĉnosti IKT  Tradicija kvalitetnog visokog obrazovanja u  Nedovoljni visokoobrazovni potencijali u oblastima tehniĉkih. koja resursa. prirodnih i matematiĉkih nauka nauka za potrebe APV  Razvijen inovativno-preduzetniĉki potencijal na  Nedovoljna regionalna distribucija IR univerzitetu infrastrukture u oblasti IKT u APV  Razvijena meĊunarodna saradnja u oblasti istraţivanja i razvoja u IKT  Još uvek konkurentna cena IR resursa u oblasti IKT MOGUĆNOSTI – specifiĉnosti IKT PRETNJE – specifiĉnosti IKT  Visok nivo kompetentnosti domaćih ljudskih  Politiĉka situacija u gradu.3: SWOT analiza .  Ima ljudi koji su zbog uslova ţivota u zemlji efikasno korišćenje Interneta i izgraden pristup izgubili interes i motivaciju na poslu logiĉkog rešavanja problema su osobine koje  Nedovoljan broj kvalitetnih programera za JAVA i najĉešće poseduju mladi IKT struĉnjaci . koji nisu  Programi EU za regionalnu IR saradnju u oblasti definisani u skladu sa domaćim potrebama – IKT ukoliko saradnja sa inostranstvom nije na  Potencijali i potrebe IKT trţišta u APV i Srbiji komercijalnoj osnovi  Nestabilna ekonomsko-politiĉka situacija u zemlji  Brain-drain 22 . marketing i PR u IKT. prirodnih i matematiĉkih oblastima tehniĉkih.  FTN i PMF kvalitetni fakulteti za obrazovanje IKT  Odnos prema poslu i odsustvo profesionalne etike specijalista  Nezainteresovanost mladih za studije tehnike  Razvija se praktiĉna saradnja izmeĊu FTN i  Nerazvijena infrastruktura za specijalizovane preduzeća IKT industrije obuke IKT profesionalaca  IKT preduzeća organizuju trening i obuku svojih  Nepostojanje i/ili nedovoljan nivo specifiĉnih ljudi znanja i veština za IKT poslove: upravljanje IKT  Programi brze obuke ljudi sa SSS za SW poslove projektima.g. itd. trend sve većeg zapošljavanja  Cene kvalitetnih ljudi znaĉajno porasle od 2005. kao potencijal za saradnju sa stranim i usporava / koĉi razvoj NT parka na univerzitetu domaćim IKT preduzećima i IR organizacijama  Jeftin outsourcing – IR projekti.  Ukljuĉivanje ljudi niţeg obrazovnog profila ili sposobnosti u usluge putem IKT infrastrukture  Stipendiranje studenata završnih godina IKT studija Tabela 3. APV i Republici.

proizvodnjom odnosno poslovnim procesom (ERP). jeste visoka cena proizvoda i usluga naroĉito u oblastima: Softver za proizvoda/usluga. sertifikat kontrole kvaliteta  Uglavnom su u privatnom vlasništvu  Najznaĉajniji izvor konkurentske slabosti. već samo o ceni. na domaćem i stranom trţištu.4: SWOT analiza industrije IKT u AP Vojvodini PREDNOSTI – specifiĉnosti IKT NEDOSTACI – specifiĉnosti IKT  Preduzeća IKT industrije uglavnom mlada. ne samo po ceni i poštovanju rokova. kao i postojanje svesti o razvoju IKT. Komunikacioni softver.  Kriza u IKT sektoru u EU (bankrotstva  Kada je u pitanju domeće trţište. znaĉajno više su koncentrisana  Kada je njihova aktivnost outsourcing. nedovoljnih sopstvenih marketing potencijala. jeste slab marketing zaposlenih sa VSS. kada je njihova veća disperzija angaţovanja. 23 . prihvatanje aktivnost upravo prodaja svojih proizvoda/usluga. upravljanje sistemima u realnom vremenu. zbog proizvodnjom odnosno poslovnim procesom (ERP). što provajderi širokopojasnih telekomunikacionih usluga ne pokrivaju.Moldav. kada je  Preduzeća IKT industrije realizuju prodaju svojih u pitanju domaće trţište.  Spremnost lokalnih vlasti da se bave pitanjima od znaĉaja za ekonomski razvoj. PRETNJE  Ilegalni outsourcing  “odliv mozgova”  Politiĉka nestabilnost zemlje  Moguće nestabilnosti na ciljnim trţištima. Upravljanje mnogo raĉuna o kvalitetu IKT proizvoda/usluga. najznaĉajniji izvor tradicionalnih partnera naših preduzeća) konkurentske prednosti je specijalizovana  Strano trţište IKT proizvoda / usluga je zahtevnije ekspertiza za odreĊenu oblast. pre svega u Nemaĉkoj  Skok cena kvalitetne radne snage  Povećavanje potreba za komunikacionom infrastrukturom. ali niţim naših preduzeća.Tabela 3. poslova na mnogo većem broju proizvoda / usluga  Prihod ovih preduzeća.) Tabela 3. Web  Domaća IKT preduzeća traţe strane partnere za aplikacije.  Preduzeća. pošto su to konkurentnosti upravo kvalitet proizvoda / usluga zemlje sa istom geografskom pozicijom. nemaju meĊunarodni osnovana posle 2000. uoĉava se na manji broj proizvoda / usluga.5: SWOT analiza IKT sektora u AP Vojvodini – sintezna tabela PREDNOSTI NEDOSTACI  Razvijeno IKT trţište  Odsustvo stranih kompanija  Struĉno osoblje u IKT sektoru  Nedovoljan priliv novih programera i dizajnera  Raznovrsne usluge/proizvodi  Povećan broj IKT MSP-a  Aktivno inovativno ponašanje MOGUĆNOSTI  Privlaĉenje novih studenata u oblast IKT  Planirana industrijska infrastruktura  Potiskivanje i/ili legalizacija “sive” ekonomije  Prisustvo velikih IKT preduzeća u susednim regionima u MaĊarskoj i Rumuniji.  Ulazak novih firmi na trţište (Belorusija.  Najznaĉajniji izvor konkurentske slabosti.  Preduzeća IKT ind. odnosno. pošto je cena istog rada u cenama radne snage Rumuniji i Bugarskoj dva puta manja nego kod nas. zbog njihovih planova za širenje u Srbiju/Vojvodinu. sledi da je glavni izvor  Ulazak Rumunije i Bugarske u EU. već i po pitanjima kvaliteta. rastu iz godine u godinu  Najznaĉajniji kupci /korisnici proizvoda / usluga ovih preduzeća su u inostranstvu MOGUĆNOSTI – specifiĉnosti IKT PRETNJE – specifiĉnosti IKT  Bruto cena rada zaposlenih u IKT preduzećima je  Strani partneri zahtevaju sertifikat kontrole na nivou 50% u poreĊenju sa konkurencijom u kvalitetapo ISO 9001 i CMMI / nivo 3 i viši zemljama EU.  Preduzeća IKT industrije realizuju outsourcing  Domaće trţište IKT proizvoda / usluga ne vodi naroĉito u oblastima: Web aplikacije. sa više od 80% u pitanju strano trţište. uglavnom. Upravljanje rešenje problema nalaţenja trţišta. kada je  Dobra kvalifikaciona struktura.

dok je izuzetno loša pozicija prema indeksu makroekonomskog okruţenja – 111. mesto od 117 rangiranih drţava (85. Upravo takva kombinacija postignuta je tokom tranzicionih procesa u većini drţava centralne i istoĉne Evrope (CIE) tokom devedesetih godina prošlog veka. mesto 2004) [7]. posebno novih ĉlanica EU i drţava kandidata za ĉlanstvo u EU. kao i politiĉke i društvene stabilnosti (tzv.6 AKTUELNE TENDENCIJE U SVETU. a 2005. 24 . Smanjeni troškovi transporta i komunikacije uslovili su da velike multinacionalne kompanije premeštaju svoje proizvodne i razvojne kapacitete u delove sveta u kojima je postignuta odgovarajuća kombinacija znanja i veština zaposlenih i troškova (cene) njihovog rada. Prema podacima o indeksu rasta konkurentnosti drţavne zajednice SCG. outsourcing). a za APV ili bilo koju regiju neke drţave. Nešto bolja pozicija zabeleţena je u indeksu tehnološke konkurentnosti – 68 (75. mesto. odnosno. kao i nivo treninga i obuke zaposlenih. dvostruko brţe od ostatka Evrope [7]. definisan je Indeks rasta konkurentnosti (Growth Competitiveness Index. proteklih nekoliko godina pokrenuto je više istraţivanja ovog fenomena. GCI). drţavna zajednica SCG je 2005. Indeks informaciono-komunikacione tehnologije. U cilju boljeg razumevanja uticaja IKT na razvoj ekonomije i društva u celini u drţavama CIE. ĉime je popravila svoju poziciju u odnosu na 2004. mesto 2004. nisu nimalo povoljni: drţavna zajednica Srbija i Crna Gora je 2005. razvijenom 2001. najbolji su predstavnik nove tehnološke revolucije zasnovane na znanju. zbog ĉega su ekonomije tih drţava rasle. nivo tehnološke spremnosti – za nju se izraĉunava Indeks tehnološke spremnosti (ili Tehnološki indeks). mestu od 104 rangirane drţave [8]. digitalna podela. zauzela 69. meĊutim. proseĉno. mereno indeksom spremnosti umreţavanja drţave (The Networked Readiness Index Rating 2005 and 2004): 2004. sa analizom pozitivnih i negativnih efekata i uticaja u drţavama CIE. Indeks transfera tehnologije. ĉak pogoršala svoju poziciju u odnosu na 2004. Svetski ekonomski forum (SEF) definiše konkurentnost kao agregat faktora. U izveštaju SEF za 2005/2006. a posebno se meĊu njima istiĉe tranzicija prema ekonomiji zasnovanoj na znanju IKT i posebno sektor softverske industrije. EU I REGIONU Svetska ekonomija je obuhvaćena procesima koji menjaju uslove i pravila globalne kompeticije. (autori J. mestu. u novim uslovima globalne ekonomije i razvoja IKT. mesto 2004). na 80.Sachs i J.McArthur). Metodologijom SEF. koje za potrebe EU koordinira Institut za studije tehnološkog razvoja (Institute for Prospective Technological Studies. Sintetiĉki izveštaj za grupu analiziranih drţava CIE ukazuje na tri glavna izazova koji će uticati na razvoj informacionog društva u Evropi u ovoj deceniji [6]: (1) Promenjeni uslovi konkurentskih pritisaka – potencijal IKT za ekonomski razvoj. politika i institucija koje determinišu nivo produktivnosti u drţavi i time opredeljuju nivo razvoja koji drţava moţe da ostvari u uslovima uspostavljanja i funkcionisanja ekonomije zasnovane na znanju [7]. takvi podaci se ne prate). indeksu javnih institucija. tzv.3. (2) Komponenta koja opisuje stanje institucija u drţavi – za nju se izraĉunava Indeks javnih institucija i (3) Komponenta koja opisuje znaĉaj tehnologije i inovacija. IPTS) u Sevilji. Podaci za drţavnu zajednicu Srbija i Crna Gora u ovom izveštaju SEF (u izveštaju nisu dati podaci za Srbiju. koji objedinjuje tri komponente predstavljene sa tri indeksa [7]: (1) Komponenta koja opisuje kvalitet makroekonomskog okruţenja – za nju se izraĉunava Indeks makroekonomskog okruţenja. ona je 2005. je bila na 79. mestu od 117 rangiranih drţava. posebno se naglašava znaĉaj obrazovanja i savladavanja odreĊenih veština. Po trećoj komponenti agregatnog pokazatelja konkuretnosti drţave. što je pogoršanje u odnosu na 102. kada je bila na 89. Cilj tih istraţivanja jeste izrada niza nacionalnih monografija o izgradnji i uspostavljanju informacionog društva. godine bila na 80. (2) Rastuće podele u društvu – uloga IKT na društvene grupe i segmentaciju društva. ĉije su komponente sledeća tri indeksa: Indeks inovativnosti.

a na nivou Zapadne Evrope 1. .88 4.8 2.38 3. a posebno i u regionu.956 2. EU 15).7 PRIORITETI RAZVOJA A. (2) Postoji potencijal za ekonomski rast zasnovan na IKT i u sektorima koji ne koriste IKT. jer nemamo dovoljno snage da se ide na sve oblasti.korišćenje IKT aplikacija za podršku rada (i ţivota) starijih i hendikepiranih – da mogu da budu ekonomski nezavisni i manje opterećuju društvenu infrastrukturu. Naglasak treba dati na interdisciplinarna istraţivanja: .6 dati su pokazatelji razvoja industrije IKT u svetu.0 100. u odnosu na 75.7 4.5 3.5 1. da dostignu nivo ekonomske razvijenosti drţava koje su ĉinile EU pre proširenja (tzv.7 34. dobijamo da je minimalno ulaganje privrede i javnog sektora u IKT oko 64 miliona EUR.3 2.Pojava novih problema u okviru ekonomskog rasta i demografije – uticaj IKT na tranziciju i reforme u obrazovanju. kao reper za APV. 2. 25 .740 IT troškovi per capita [EUR] 169 723 745 903 1.77 IT troškovi u milionima [EUR] 719 312 3. Prioriteti se definišu na osnovu snaga (vidi poglavlje 1 – analiza IKT AP Vijvodini) identifikovanih analizom postojeće IKT industrije u AP Vijvodini. to bi bilo 222 miliona EUR.26 3.6: Najvažniji indikatori ravijenosti IKT i primene IKT u ekonomiji i društvu [2] Godina 2002 Grĉka EU Zapadna Evropa Japan Švedska SAD Godina 2002 Rumunija Bugarska Poljska Slovaĉka MaĊarska Ĉeška Republika Slovenija Ukupno CIE Ukupno Zapadna Evropa IT troškovi/ GDP [%] 1. Moraju se definisati prioriteti. novim ĉlanicama EU.362 Uĉešće [%] 6. Naime. uz relativno još bolju poziciju kada je reĉ o indeksu tehnološke konkurentnosti (68. Opredeljenja: 1. koji ĉine indeks tehnološke konkurentnosti.1 2.992 757 1. 3. Ovi nalazi su ukazali na potrebu za intenzivnijim korišćenjem IKT u odreĊenim industrijama i javnom sektoru i stvaranjem ekonomskog i institucionalnog okruţenja u kojem će poslovni sektor više da investira u IKT. indeks tehnološke konkurentnosti po svom sadrţaju ukazuje na kapacitete i potencijale jedne ekonomije za njen dalji razvoj.medicina i medicinska prevencija preko IKT.47 milijardi EUR.5 6.4 100. mesta 2004. ĉime će se postići brţi ekonomski rast i izgradnja informacionog društva u drţavama CIE.3 3. mesto 2005. (3) Tabela 3.22 3. mesto 2004). Rumuniju.216 1. Rezultati tih istraţivanja su grupisani u okviru dva glavna nalaza [6]: (1) IKT mogu da pomognu drţavama.9 22. U tabeli 3.4 3. mesto u 2005. u skladu sa Lisabonskom strategijom povećanja konkurentnosti EU [3].48 4.620 507 11. nameće se kao logiĉan predmet istraţivanja upravo analiza konkurentnosti ovog sektora.5 16. ohrabrujući su u delu koji se odnosi na trend: 80. Ukoliko bismo usvojili taktiku na nivou CIE.0 Broj PC na 100 VS zaposlenih 63 83 85 49 113 141 IT/GDP [%] 1.1 Broj PC na 100 stanovnika 10 28 29 39 54 83 IT troškovi per capita [EUR] 32 40 104 141 193 254 255 111 735 Ukoliko usvojimo zemlju sa najslabijim ulaganjem u IT opremu per capita iz ove tabele. je znatno bolje od 89.0 2. Pošto je IKT jedan od najvaţnijih faktora. Sumorni pokazatelji SEF o stanju konkurentnosti ekonomije Srbije.555 286.2 2.

odrţavanju infrastrukture i izvoĊenju eNastave. Transfer od primenjenih istraţivanja ka aplikacijama. 3. IKT je postao esencijalni. - Na osnovu informacija dobijenih anketiranjem industrije IKT u AP Vojvodini. kreću se i na osnovu toga bolje i više rade i uklapaju se u socijalno okruţenje. shvatanja mogućnosti koje donosi Internet – brzine prihvatanja znaĉaja revolucije koji donosi Internet i ukljuĉivanja posledica koje donosi ta revolucija u svoj rad (i ţivot).7: Rang lista IR programa u oblasti IKT po prioritetu za razvoj AP Vojvodini Prioritetne oblasti Predlozi Prioritetnih IR Programa u oblasti IKT u APV IRP-3b – e-health: Razvoj IKT kao sistema za nadgledanje zdravstveno riziĉnih grupa stanovništa i rano dijagnostifikovanje kritiĉnih zdravstvenih situacija. komuniciraju. kao i saznanja o mogućnostima i potrebama daljeg razvoja KT kod nas. Slabosti (Evrope.7 je dat pregled IRP po prioritetnim oblastima. koji bi trebalo da se realizuju u APV u neposrednom narednom periodu. Svi predloţeni IRP razvrstani su u okviru pet prioritetnih oblasti: I Podrška zdravstvenim i socijalnim potrebama ĉoveka II Elektronska uprava III Podrška poljoprivredi IV Podrška inovacionoj delatnosti V Podrška procesnoj industriji i upravljanju tehnološkim sistemima. Softverska infrastruktura obuhvata razvoj LMS sistema za formiranje i korišćenje nastavnih sadrţaja. U Evropi. raĉunarske.B. saĉinjen je predlog od 10 pilot IR programa (IRP). Raĉunarska infrastruktura obuhvata raĉunarsku i specijalizovanu hardversku opremu za pripremu i izvoĊenje eNastave. optimizacija poljoprivredne proizvodnje sistematskim. tehnološkog foresight-a uraĊenog za potrebe EU.mali kapacitet apsorpcije i uĉenja. srednji i visoki). . Ocena Ocena Rang izvod. IRP-3a – e-social: Razvoj IKT zasnovane podrške povećanju ţivotnih sposobnosti ĉoveka. softverske i organizacione. koji ocenjuju i rangiraju. U tabeli je dato ukupno 11 IRP. Funkcionisanje IKT sektora je široko prihvaćeno kao glavna strategija da se EU uĉini atraktivnom za strane investitore. kao i prvih 10 predloţenih IRP. Organizaciona infrastruktura obuhvata organizacione forme za podršku razvoju nastavnih sadrţaja.Internet revolucija donosi uslove za radikalne promene u raspodeli moći i pozicija u savremenom svetu – moţe se ignorisati ili zauzeti prava pozicija (primer: Indija. vaţi i za Vojvodinu): . U Tabeli 3. ocenjivanje izvodljivosti i rangiranje ovih 10 IRP. generiĉki prioritet razvojnih politika EU i zemalja ĉlanica. pri ĉemu je svim angaţovanim ekspertima dozvoljeno da predloţe još jedan IRP. ĉuju.značaja IRP ljivosti 5 1 2 10 8 9 I 2 3 10 26 . uvaţavajući rang znaĉajnosti pojedinaĉnih IRP. Irska). IRP-6 – e-learning: Razvoj infrastrukture za podršku eLearning-u: komunikacione. Komunikaciona infrastruktura treba da obezbedi komunikacione kapacitete za obrazovne institucije svih nivoa (osnovni. jer je znaĉajan broj eksperata kao dodatni IRP definisao IRP-6 (e-learning). a pojaĉano u strategiji i 2010. Saglasno Delphi metodologiji [1]. C. Izrael. Za softversku infrastrukturu obavezna je primena standarda (IEEE LOM i SCORM). neprekidnim monitoringom i obradom podataka sa njiva i skladišta hrane. kako je to već definisano Lisabonskim ciljevima 2001. vide. Tabela 3. izvršeno je ocenjivanje znaĉaja. kao i podrška višejeziĉnosti. produţenju radnog veka i povećanju kvalitetu rada u poznim godinama: sistemi koji ljudima u poznim godinama i hendikepiranima omogućavaju da bolje pamte.

To je i proizvod koji moţe da bude izvozni adut.Prioritetne oblasti Predlozi Prioritetnih IR Programa u oblasti IKT u APV IRP-5d – e-govt: Izgradnja elektronske uprave APV. tj. na skali: 1 – najznaĉajniji IRP. Ocena izvodljivosti IRP je formirana kao procena eksperta o raspoloţivim resursima AVP. Ocena Ocena Rang izvod. već bi trebalo analizom Internet saobraćaja da uoĉe sisteme propagacije ovog nepoţeljnog saopbraćaja i da ga eliminišu u zaĉetku. biznis i tehnološki inkubatori. IRP-2a – e-agro: Izgradnja integrisanog sistema za zaštitu poljoprivredne proizvodnje i dobara: od zaštite od prirodnih nepogoda. crve i trojance. IRP-2b – e-agro: Korišćenje IKT za povećanje prinosa u poljoprivredi (ratarstvo i stoĉarstvo). Bez znaĉaja. kraĊe. Naime. 27 . Znaĉajan. na skali: Vrlo znaĉajan. treba izgraditi mreţu servera koji će presretati i eliminisati raĉunarske spamove. Tabela 3.8: Lista dodatnih IR Programa u oblasti IKT po prioritetu za razvoj AP Vojvodine PrioriPredlozi Prioritetnih IR Programa u oblasti IKT u APV tetna Ostali IRP – predlozi dobijeni u okviru I ciklusa Delphi – ekspertske ocene znaĉajnosti oblast pojedinih IRP I Razvoj sredstava za postizanje kvaliteta obuke inţenjerskog kadra na višim i visokim školama u APV. viruse. za male i rasute populacije za koje bi bilo skuplje da se organizuje transport uĉenika u jedan centar.značaja IRP ljivosti 8 1 2 4 6 3 II 4 11 8 11 5 4 III 9 6 1 5 7 11 IV 3 10 5 V 7 9 7 Legenda: Ocena znaĉaja je odreĊena na osnovu ocene eksperta o znaĉaju predloţenog IRP za razvoj APV.8. namernog uništavanja i sl. IRP-4 – e-maufacturing: Razvoj IKT podrške automatizaciji i kontroli u procesnoj industriji. NT parkovi). jeste filtriranje internet saobraćaja. do 1 – ne postoje resursi u APV za realizaciju IRP. Rang su eksperti upisali prema oceni znaĉaja izmeĊu svih predloga IRP – prvih predloţenih 10 IRP i IRP koji su sami predloţili. IRP-1 – e-inov: Jedna od aplikacija za kojom postoji velika potreba. 11 – najmanje znaĉajan IRP. do zaštite od ljudskog nemara. Malog znaĉaja. definisani od strane eksperata angaţovanih u Delphi proceduri ocene znaĉaja IRP u oblasti IKT po prioritetu za razvoj APV. IRP-5a – e-govt: Integracija već izgraĊene infrastrukture za GIS za upravljanje prirodnim i izgraĊenim resursima APV. IRP-5c – e-inov: Izgradnja informacione infrastrukture kao podrške razvoju inovacione delatnosti u APV (unapreĊenje velikog informacionog protoka od i ka elementima inovacionog sistema: inovacioni centri. Istraţivaanje u I fazi bi se odnosilo na razvoj univerzalnih razvojnih sistema za predmete iz oblasti raĉunarske tehnike i raĉunarskih komunikacija. Elektronsko uĉenje za talentovane. hendikepirane i sl. na skali: 10 – potpuno izvodljivo. navedeni su u tabeli 3. Ne znam. Pomenuti dodatni IRP. IRP-5b – e-govt: Integracija informacione infrastrukture lokalnih samouprava meĊusobno i sa informacionom infrastrukturom pokrajinskih institucija. Ovi serveri ne bi trebalo da budu primena klasiĉnih alata tipa »Kaspersky« i sl.

gas. Sistem nadzora i upravljanja saobraćajem u gradskim i vangradskim sredinama. Time bi korisnici u Vojvodini dobili internet svetskog kvaliteta. realizacija algoritama u DSP/HW arhitekturama. S obzirom na sve manju izlaznost glasaĉa obezbediti da se glasanje obavlja iz kuće poštujući sve zakonske norme.. Istraţivanje i razvoj sloţenih ureĊaja baziranih na raĉunarskim strukturama u oblasti multimedijalnih sistema (digitalna TV. Razvoj IKT u automatizaciji i kontroli u stambenim-poslovnim prostorima (Building automation system) IKT kao podrška upravljanju velikim sistemima (nafta. Elektronsko glasanje na parlamentarnim izborima. . 2) Istraţivanje i razvoj senzorskih mreţa. Potrebna su manja ulaganja.PrioriPredlozi Prioritetnih IR Programa u oblasti IKT u APV tetna Ostali IRP – predlozi dobijeni u okviru I ciklusa Delphi – ekspertske ocene znaĉajnosti oblast pojedinih IRP Razvoj integrisane IKT podrške u oblasti osnovne i specijalistiĉke zdravstvene zaštite u APV (tako da obuhvati sve subjekte zdravstvene zaštite) Umreţavanje svih zdravstvenih ustanova ukljuĉujući laboratorije Izgradnja informacione infrastrukture kao podrške razvoju obrazovanja uĉenika u osnovnim i srednjim školama Izgradnja informacione infrastrukture za podršku obrazovnog procesa daljinskog uĉenja kako za redovne studente (sve više njih uz studiranje i radi) tako i za potrebe permanentnog uĉenja. meteoroloških i ekoloških informacija koje utiĉu na saobraćajni tok i zdravlje ljudi. saobraćaj. NT parkovi). Razvoj i realizacija elemenata informaciono-komunikaconih mreţa u APV: 1) Razvoj ĉvorišta zasnovanog na VoIP tehnologiji. namenski siatemi) Osnivanje centra za projektovanje i verifikaciju integrisanih elektronskih kola i sistema kao polazne osnove za pokretanje malih preduzeća u oblasti mikro. II IV V U drugom ciklusu Delphi ocenjivanja.9. alati za pretraţivanje) Razvoj metodologije i definisanje potrebne informacione infrastrukture za praćenje stanja u obrazovanju. prikupljanje. Umreţavanje sistema informisanja i zabave (TV. detektovanje i dojava saobraćajnih prekršaja na raskrsnicama pod video nadzorom. pojednostavljivanjem interakcija ĉovek – mašina. vode. Razvoj sistema upravljanja u energetici (elektro mreţe i gasne mreţe).) Razvoj IKT podrške javnog gradskog. Razvoj open-source rešenja Razvoj discipline softverskog inţenjerstva i istraţivanja u domenu metodologije razvoja softvera. elektroenergetika. Razvoj semantiĉkog web-a.i nano-elektronskih tehnologija. 3) Razvoj kooperativnih mreţa. angaţovani eksperti su ocenjivali znaĉajnost predloţenih prioritetnih oblasti distribucijom raspoloţivih 100% znaĉajnosti na pet prioritetnih oblasti. ĉime se postiţe ogroman propusni opseg u komunikacijama (~100Gb/s). 4) Razvoj u oblasti optimizacije spektra radio frekvencija. sa ciljem da se unapredi nastava i obezbedi racionalno i namensko trošenje sredstava. audio-video aplikacije. U krajnjoj liniji izgradnja vitruelnog univerziteta. Razvoj "embedded systems" – Automatizovane mašine i sigurnosni sistemi (ugraĊivanje procesora i senzora u mašine i upotrebne predmete i njihovo povezivanje u mreţe). Masovno uvoĊenje IPv6.. Rezultat ekspertne procene dat je u tabeli 3. Internet i telefonija) Elektronski javni servis za biblioteke (katalozi knjiga. Izgradnja informacione infrastrukture kao podrške razvoju elektronskog obuĉavanja i »life-long learninga« (tehnološki inkubatori. sa posebnim naglaskom na agilni razvoj sloţenih poslovnih informacionih sistema. Razvoj IKT sistema za monitoring i upravljanje kvalitetom ţivotne sredine. Usluge informacionog društva uĉiniti pristupaĉnijim većem broju ljudi oslabaĊanjem od tzv. obrada i E-publikovanje saobraćajnih. Softver i aspekti izvrsnosti softvera predstavljaju znaĉajan izvozni adut UvoĊenje WDM (Wave Division Multiplex) tehnologije zasnovane na korišćenju optiĉkih izvora najnovije generacije. 28 . prigradskog i meĊugradskog saobraćaja u APV (autobuskog i ţelezniĉkog). tiranije PC tj.

kako bi mogle da konkurišu za dobijanje znaĉajnijih projekata. Organizovanje gostovanja profesora sa inostranih univerziteta na period od 6 meseci do godinu dana o trošku pokrajinskih organa.8 PREDLOG MERA ZA RAZVOJ IKT SEKTORA Na osnovu svega izloţenog. okruga. IKT infrastruktura Poseban znaĉaj za razvoj IKT sektora u AP Vojvodini je izgradnja infrastrukture za masovno korišćenje i razvoj IKT u pokrajini: Izgradnja telekomunikacione mreţe za pristup i korišćenje Interneta. AP Vojvodine (cilj je ukljuĉivanje što većeg broja mladih. kako na magistralnim pravcima. npr.8. Podrţavanje funkcije NT parka kao integratora domaćih firmi sliĉnog a komplementarnog profila. organizovanjem matematiĉkih takmiĉenja na nivou svih uzrasta. Prvenstvo treba dati našim dokazanim struĉnjacima. tako i za povezivanje krajnjih korisnika najšireg spektra (obrazovne ustanove svih nivoa. a takmiĉenja iz logike.9: Ocena značajnosti prioritetnih oblasti Prioritetna oblast I II III IV V Podrška zdravstvenim i socijalnim potrebama ĉoveka Elektronska uprava Podrška poljoprivredi Podrška inovacionoj delatnosti Podrška procesnoj industriji i upravljanju tehnološkim sistemima Svega: Znaĉaj (u %) 24 18 20 18 20 100 3. NI i IR organizacije. Pojednostavljenje carinskih propisa za privremeni uvoz IKT opreme. Unaprediti edukaciju preduzetnika. saĉinjen je predlog sledećih prioritetnih mera. aktivnog slušanja i rezonovanja u toku konverzacije. škola.Tabela 3. zdravstvene. 3.). Potsticanje matematiĉkog naĉina mišljenja u što ranijem uzrastu. Participacija u organizaciji tematskih kurseva za potrebe preduzeća. programa i sistemskih usluga za razvoj IKT sektora u AP Vojvodini: Organizacija kurseva stranih predavaĉa i razmene iskustava sa kolegama iz inostranstva. administracija i javna uprava i sl. što je preduslov za sklapanje nekih meĊunarodnih ugovora. privredne. Ovaj Centar bi obezbedio efikasnu – od 6 do 12 meseci – obuku novih programera. bez potrebe za dodatnim obrazovanjem. Pri tome se misli na projekte za 29 . kreativnosti. spremnih da se odmah ukljuĉe u razvojne projekte preduzeća industrije IKT u AP Vojvodini. Pokretanje programa tehnološkog forsajta u oblasti IKT (primer Austrije. lokalnih samouprava. kulturne i druge organizacije i ustanove. Osnivanje Centra za obuku svršenih srednjoškolaca za alate JAVA i C++. crna metalurgija. pomaganjem aktivnosti Arhimedesa i sliĉnih. koji svoju konkuretnost mogu ostvariti najviše korišćenjem IKT. i prenos podataka i komunikaciju visoke propusne moći. Sliĉan pristup u definisanju razvojnih prioriteta i ulozi IKT trebalo bi da usvoji i AP Vojvodina). Sliĉno rešenje dalo je znaĉajne rezultate u Temišvaru (Rumunija). Uvesti osiguranje od profesionalne odgovornosti zaposlenih.1. Participacija u troškovima zaštite patenata u inostranstvu. koja je definisala specifiĉne prioritetne sektore. algoritama i sl. Reforma sistema srednješkolskog obrazovanja u smislu podsticanja timskog rada. zbog poznavanja jezika. razvijaju radoznalost i sposobnosti od znaĉaja za kasniji rad u IKT sektoru). Ukljuĉivanje ljudi niţeg obrazovnog profila ili sposobnosti u pruţanje usluga putem IKT infrastrukture.

F. uspešnoj industrijskoj revoluciji ili tzv. Sve one podrazumevaju korišćenje raĉunara i komunikacionih tehnologija. Da se radi o novoj. Sluĉaj Irske je posebno pouĉan. novoj tehnološkoekonomskoj paradigmi. Skraćivanje školovanja profesionalaca za Internet programiranje. prenose ili prikazuju podatke i informacije u elektronskom obliku«. koja će organizovati prikupljanje i tretiranje IKT opreme koja se više ne koristi. od raĉunarskog hardvera i telekomunikacione opreme. Razvojna politika drţave zasnovana na znanju i infrastrukturno podrţana IT. Primeri razvoja industrije softvera u Indiji i Irskoj i specifiĉnosti industrije softvera u Izraelu. kojima će ona ponuditi kompleksnije usluge i razvoj u oblasti SW.domaće trţište koje finansiraju institucije EU. koriste ljudske resurse Irske za razvoj svetske klase tehnološki najintenzivnije industrije. Uticaj IKT na novo definisanje pismenosti nacije. To se posebno odnosi na sluĉaj industrije SW u Indiji. Organizovanje poslovnog inkubatora u Novom Sadu i drugim gradovima AP Vojvodine u kojima postoji interes i potreba. “IKT su poslednja u nizu uspešnih. ne duţe od 1 godine. jedna je od prihvatljivih i realnih alternativnih razvojnih strategija tranzicionih drţava. koja je mudrom razvojnom politikom obezbedila institucionalne i infrastrukturne uslove za privlaĉenje multinacionalnih kompanija da u Irskoj i za dobro Irske ekonomije.10 PREDLOG INSTITUCIONALNIH I FINANSIJSKIH MERA A. Oĉigledno. koje bi ih osposobilo za korišćenje svih neophodnih alata i produktivno programiranje (obuka srednjoškolaca i naroĉito prekvalifikacija nezaposlenih). Internet je motor rasta za Informaciono društvo. Prema OECD-u. Dizanje performansi infrastrukture što će omogućiti smanjenje zahteva prema performansama radne snage i time se zadovolji raspoloţiva ponuda radne snage na trţitu rada u APV. IKT treba da vodi ka definiciji sektora »proizvodnih i usluţnih industrija ĉiji proizvodi sadrţe.9 ANALIZA UTICAJA NA OKOLINU U prioritetnom istraţivaĉko-razvojnom programu V (Podrška procesnoj industriji i upravljanju tehnološkim sistemima). Razvoj IKT moţe da se posmatra i kao odgovor na zahtev za kodifikovanje i transmisiju znanja u ekonomiji zasnovanoj na znanju. G. Traganje za novim razvojnim šansama vraća Indiju na osnovno polazište – razvoj specifiĉnih znanja i sposobnosti. ĉiji uslovi su takvi da eliminišu manje i relativno mlade domaće firme. Kreiranje NT parka u Novom Sadu. kada su u pitanju IKT. do softvera i komunikacio-nih usluga (ukljuĉujući ĉak i IT zasnovane konsultantske usluge). Najznaĉajnija opasnost po okolinu. dolazi od neadekvatnog tretiranja raĉunarske i druge IKT opreme. sada u sve većoj meri postaje osnovni resurs na kom poĉiva uspešna privreda i uspešna uprava [5]. 3. 30 . nema dilema i to pokazuju sve vodeće institucije koje analiziraju i kreiraju obrazovnu. IKT koji je u poĉetku mogao da bude smatran »interesantnim i lepim dodatkom« u privredi i upravi jedne zemlje. a još nisu osnovani. 3. kao studije sluĉaja retkih uspešnih zemalja izvan kruga najmoćnijih ekonomija sveta. tj. nauĉnu. industrijsku i druge razvojne politike u svetu. Pouke tih studija sluĉaja mogu biti uputne za drţave kojima su ljudski resursi jedini preostali razvojni resurs. Mesto i uloga IKT u razvojnom ciklusu kao pete uspešne industrijske revolucije. D. generiĉkih novih tehnologija koje su transformisale svetsku ekonomiju i koje je Šumpeter nazvao “uspešne industrijske revolucije” ili talas Kondratjeva”. u cilju njene reciklaţe i bezbednog uklanjanja. koja obezbeĊuje odrţiv razvoj i u uslovima B. U te svrhe su u Republici pokrenute aktivnosti na formiranju klastera preduzeća industrije IKT. C. kao uspešan sluĉaj drţave. koja je dospela u fazu u kojoj niska cena rada nije više osnova njene konkurentne prednosti na trţištu SW. ova definicija obuhvata aktivnosti koje pripadaju velikom skupu industrija. E. gde znanje igra prvostepenu ulogu u kreiranju bogatstva nacije i povratno ubrzava pokretanje rasta zasnovanog na konkurenciji. tehnološku. predviĊen je razvoj sistema za monitoring i upravljanje kvalitetom ţivotne sredine. generiĉkoj tehnologiji i petoj. IKT i ne-IKT.

nauĉno-tehnološki parkovi i sl. godine u Sluţbenom glasniku Republike Srbije. donelo Regionalni plan razvoja Autonomne pokrajine Vojvodine (RPRV). Najznaĉajniji rezultati su ostvareni formiranjem virtualnog NT parka u Novom Sadu.H. 3. koji u svom radu ulaţu u razvoj i povećanje obima inovativnosti i pronalazaštva. Primer izgradnje inovacione infrastrukture u AP Vojvodini. mere i institucije. pod uslovima i na naĉin utvrĊen zakonom. mogu se utvrditi posebne podsticajne mere u vidu subvencija. moguće je usvojiti i model Fonda za inovacije. razvijeni i propisani na republiĉkom i pokrajinskom nivou. istraţivanja u oblasti tehnološkog razvoja i projekte transfera znanja i tehnologija i podsticanja primene rezultata NI rada u oblasti IKT. Kreditiranje pilot proizvodnje ili sistemskih usluga. Izbor odgovarajućeg modela zavisi od prirode IR programa i projekata koji se predloţe na javnom konkursu za realizaciju IRP. 3. u Sluţbenom glasniku Republike Srbije. odnosno. i 31 . na osnovu konkursne procedure za selekciju i odobravanje. Tim zakonima je regulisano da se budţetska sredstva koriste bespovratno. kao izvoznog proizvoda (SW za anti-virusnu zaštitu raĉunara). prema Zakonu o nauĉnoistraţivaĉkoj (NI) delatnosti (objavljen 12. pod uslovima i na naĉin utvrĊen zakonom. regulisane su ekonomske podsticajne mere: Za pravna i fiziĉka lica koja primenjuju savremene tehnologije. ali relativno bogatim ljudskim resursima.2005. zatim inkubator biznisa u oblasti IKT u Zrenjaninu itd. Postojeći modeli. uslovi kreditiranja i naĉina vraćanja kredita. 98 Zakona NI delatnosti: Projektno finansiranje je finansiranje izvršilaca istraţivanja i primenjuje se za sve vrste istraţivanja. Ukoliko se prilagode pokrajinski propisi. 51 Zakona o inovacionoj delatnosti. Tim aktima su propisani uslovi prijavljivanja projekata. Sluĉaj Izraela ukazuje kako izbor specifiĉne vrste SW. moţe biti poslovni potez od velike koristi za pojedince – SW struĉnjake. mogu se utvrditi poreske. kriterijumi za njihovu evaluaciju i selekciju. stvaraju i stavljaju u promet inovativne proizvode i usluge. firme i ekonomiju u celini. Finansiranje realizacije IRP u celini – za projekte osnovnih istraţivanja. Sufinansiranje realizacije IRP – saglasno ĉl. broj 110/05). 35 Zakona o inovacionoj delatnosti (objavljen 12. carinske i druge olakšice ili oslobaĊanja od obaveze plaćanja. Za privredna društva i preduzetnike. a koji se odnose na finansiranje NI i IR projekata i podsticanje inovacione delatnosti u Republici Srbiji i AP Vojvodini. 4. 2. putem koga se trenutno finansiraju projekti nastali u okviru Takmiĉenja za najbolju tehnološku inovaciju u Srbiji (2005. 3. definisana i izgradnja inovacione infrastrukture: poslovni i tehnološki inkubatori. neophodnih za njihovu realizaciju.12. Podsticaj za realizaciju IRP – saglasno ĉl. kao osnovni strateški dokument u kojem je. broj 110/05) za projekte inovacione delatnosti obezbeĊuje se do 50% bespovratnih budţetskih sredstava. IV APV je 2004. 5. Prijavljivanje preduzeća nije ograniĉeno rokovima.2005. propisanog aktima Fonda za razvoj Republike Srbije. Razvojni projekti i projekti pilot proizvodnje ili sistemskih usluga se finansiraju po modelu kreditiranja. Garancije pokrajinskog Fonda za podsticaj razvojnih projekata za dobijanje kredite za razvojne projekte preduzeća.11 FINANSIJSKI MODELI ZA PODSTICAJ Finansijski modeli za finansiranje realizacije IRP. a Fond donosi odluke na osnovu rezultata evaluacije svake prijave. u kojem FTN predstavlja fokalnu instituciju. pod principima projektnog finansiranja (ĉl. izmeĊu ostalog.12 KRITERIJUMI ZA INVESTIRANJE NI i IR projekti se finansiraju saglasno Zakonu o NI delatnosti i Zakonu o inovacionoj delatnosti. biće primenjeni na predloţene IRP.12. siromaštva prirodnim. depozita i njegovog refundiranja. indeks povraćaja investicije. mogu biti: 1. Projektno finansiranje obuhvata finansiranje NI rada istraţivaĉa i finansiranje direktnih materijalnih troškova istraţivanja). realizuju patentna rešenja ili finansijski potpomaţu razvoj inovacione delatnosti.

Uspešnost u radu na već usvojenim inovacionim projektima ili drugim projektima inovacione delatnosti – koja se ceni na osnovu dokaza kojima se potvrĊuje doprinos postizanju ciljeva inovacione politike Republike Srbije. uĉestvujući u svim relevantnim odlukama i tako štiti drţavni interes. te da se ne moţe dati ocena kvaliteta pojedinih praktiĉnih rešenja. jesu: 1. 4. 3. 5. Mogućnost i vreme povratka investicija. Posebnom odlukom. u sluĉaju da se plan ostvari. pored kriterijuma iz stava 1. 2. Predlaţemo da se posle 18 meseci izvrši evaluacija uspešnosti ovog modela i predloţe korekcije. Aktuelnost istraţivanja. 6. Ovde se finansiranje na osnovu usvojenog biznis plana konvertuje u delimiĉno vlasništvo fonda nad preduzećem koje sprovodi plan. Mogućnost disiminacije rezultata na više korisnika. Nivo uĉešća participanta u ukupnim troškovima realizacije projekta. Doprinos konkuretnosti proizvoda i tehnologija. Uspešnost u dosadašnjem radu – koja se ceni na osnovu podnetog izveštaja o radu. Kompetetnost rukovodioca projekta i istraţivaĉkog tima. U sluĉaju da je samo jedan realizator inovacionog projekta registrovani subjekt inovacione delatnosti. 10. kao i plana njihovog korišćenja sa stanovišta obavljanja aktivnosti iz domena inovativne delatnosti. u prvom periodu primene ove Strategije. neposredno za potrebe rangiranja predloţenih projekata. i da do sada nisu u praksi doţiveli pravu primenu. Znaĉaj neposrednog doprinosa u realizaciji predloţenog inovacionog projekta – koji se ceni na osnovu priloţenog biznis plana sa opisom originalnosti i inovativnosti oĉekivanog rezultata predloţenog inovacionog projekta. 8. Kriterijumi za izbor realizatora projekata u okviru programa podrške inovacione delatnosti u Republici. Prednost kod izbora imaće realizator inovacionog projekta koji je ugovorom zakljuĉenim izmeĊu realizatora odreĊen za nosioca realizacije inovacionog projekta. Opšti kriterijumi za ocenu predloga projekata u oblasti tehnološkog razvoja su: 1. kao i na osnovu obrazloţenog neposrednog efekta koji se oĉekuje doprinosom realizatora uspešnoj realizaciji predloţenog projekta imajući u vidu tehniĉko – tehnološku opremu i kvalifikacije. 3. stanju opreme i resursa. koji je sopstvenim sredstvima ili iz drugih izvora obezbedio najveće dinarsko uĉešće u ukupnim sredstvima neophodnim za realizaciju projekta. a neostvarivanje plana povlaĉi predaju dodatnog dela preduzeća u vlasništvo fonda. Opremljenost realizatora projekta. a koji se finansiraju iz budţetskih sredstava i fondova sa većinskim drţavnim vlasništvom. Visina novĉanog iznosa participacije. 9.13 KRITERIJUMI ZA EVALUACIJU PROJEKATA S obzirom na to da su Zakon o NI delantosti i Zakon o inovacionoj delatnosti RS doneti krajem 2005. Doprinos unapreĊenju i razvoju infrastrukture. ukoliko se to pokaţe neophodnim. utvrĊuju se kvalitativne ocene i odgovarajući kvantitativni ekvivalenti ovih kriterijuma. Predstavnik fonda ulazi u upravni odbor preduzeća i prati aktivnosti na nedeljnoj bazi. Ovde je izvuĉena kvintesencija ove metodologije u nastavku teksta. 3. kao i realizator koji je u Registru posebno evidentiran kao visokotehnološko ili srednjetehnološko privredno društvo. 2. posebno se ceni 32 . reference i kompetentnost lica predloţenih za neposredno uĉešće u pojedinim aktivnostima projekta kod tog realizatora. kod koga je angaţovano fiziĉko lice predloţeno za rukovodioca inovacionog projekta ili fiziĉko lice registrovano u svojstvu subjekta inovacione delatnosti.2006). predlaţemo da se predloţena metodologija u tim zakonima direktno primeni. bez modifikacija. kroz ostvarivanje razvoja novih proizvoda ili tehnoloških rešenja i njihove ponude na trţištu ili primene kod tog realizatora ili drugog korisnika rezultata projekta. predviĊena je mogućnost otkupa drţavnog dela pod uslovima kao da je reĉ o kreditima. ovog ĉlana. Cena projekta. sa procenom oĉekivanih mogućnosti i efekata plasmana. 7.

Namenski sistemi (vojska i policija) (5) Procesna industrija i veliki tehnološki sistemi: . ali i: .Preduzeća u procesnoj industriji .) (3) Poljoprivreda: .Neophodno je organizovano.14.2 Korisnici dobara na inostranom trţištu Korisnici IKT proizvoda / usluga na stranom trţištu mogu biti iste kategorije navedene pri analizi domaćeg trţišta. Kada je reĉ o korisnicima IKT proizvoda / usluga na stranom trţištu.Biblioteke i korisnici biblioteĉkih usluga .1 Korisnici dobara na domaćem trţištu Korisnici IKT proizvoda / usluga na domaćem trţištu.kupci licenci za proizvedena rešenja. 3. kao i mogućnost ostvarivanja nedostajućih sredstava kod meĊunarodnih organizacija. VC fondovi). neophodno je voditi raĉuna i o sledećem: .Institucije APV i lokalne samouprave .Korisnici koji imaju potrebu za brzim uspostavljanjem sistema monitoringa i upravljanja . mogu biti: (1) Ljudi s posebnim potrebama i institucije koje se njima bave: . . saobraćajne institucije.Obrazovne institucije svih nivoa .Zdravstveno riziĉne grupe stanovništva . komunalna preduzeća.odnos visine zahtevanog procenta uĉešća budţetskih sredstava u finansiranju inovacionog projekta i visine i strukture sredstava koja realizator obezbeĊuje iz drugih izvora.strani finansijeri zainteresovani za uĉešće u profitu ostvarnom ekspanzijom ovih proizvoda / usluga sa domaćeg na globalno trţište (npr.Korisnici interneta koji imaju potrebu za bezbednošću u radu .14. ĉiji se kvalitet ţivota moţe bitno popraviti uvoĊenjem interneta .Hendikepirani . uz pomoć republiĉkih i pokrajinskih institucija.Ljudi neviĉni korišćenju raĉunara. .Korisnici usluga koje se mogu realizovati i preko interneta .Javna uprava (2) Uprava.Poljoprivredni proizvoĊaĉi i kupci poljoprivrednih proizvoda (4) Korisnici inovativnih IKT rešenja: .Talentovani . poljoprivredni proizvoĊaĉi itd.preduzeća osnovana od strane naših pravnih lica koja su razvila odreĊeni proizvod / uslugu (franšiza).Korisnici i imaoci saobraćajne infrastrukture 3.Korisnici GIS (geodetske institucije. zato što on predstavlja jedan od osnovnih preduslova za 33 .Ljudi u poznim godinama . .Korisnici beţiĉnih sistema . podstaći postupak sticanja meĊunarodnog sertifikata kontrole kvaliteta.Preduzetnici u IKT sektoru .14 KORISNICI DOBARA I USLUGA 3.Ljudi kojima je potrebna prekvalifikacija ili koji moraju da uĉe uz rad .

Za pomoć razvoja takvog biznisa APV će podrţati osnivanje i funkcionisanje poslovnih inkubatora u oblasti IKT. kao i u odnosu prema transferu znanja i iskustva sa projekata sa stranim partnerima na domaće projekte. dinamika i opseg budućeg posla. pa treba zadrţati takav trend. Web aplikacije. Upravljanje poslovnim procesom. inkubator moţe obezbediti nekih 30 do 40 novih radnih mesta u prvoj godini postojanja. Komunikacioni softver. što potvrĊuje prethodni nalaz o slabom marketingu i lošem imidţu Srbije. Kada je u pitanju strano trţište. TakoĊe. najznaĉajniji izvor konkurentske slabosti je slab marketing. kao najznaĉajnijem izvoru njihove konkurentske slabosti. već naroĉito po pitanju kvaliteta. Uoĉava se da su analizirana preduzeća industrije IKT znaĉajno više koncentrisana na manji broj proizvoda/usluga. Kada je njihova aktivnost outsourcing. posedovanja ugovora o saradnji sa domaćim partnerima (druga preduzeća. Domaća preduzeća industrije IKT u stranim partnerima vide rešenje za svoj problem nalaţenja kupca – trţišta.14. Strano trţište je zahtevnije ne samo po ceni i poštovanju rokova. Nezavisno od broja nezaposlenih u Vojvodini. odnosno prihvatanje poslova na mnogo većem broju proizvoda/usluga. proceniti finansijska odrţivost i marketinška vrednost predloţenih ideja. Takmiĉenja za prikupljanje i odabir najboljih ideja (poput Takmičenja za najbolju tehnološku inovaciju www. uoĉava se mnogo veća disperzija angaţovanja.3 Direktni korisnici dobara i usluga Ciljna grupa su struĉnjaci za razvoj i preduzetnici. 3. Prema najvećem broju ispitanih preduzeća. U prodaji svojih proizvoda/usluga. Svaki poslovni inkubator primiće za poĉetak do 10 novih preduzeća (start-ups). direktni korisnici ovog inkubatora su potencijalni korisnici proizvoda/usluga/procesa koje će razvijati kompanije stanari. broj tek diplomiranih studenata. i to prvenstveno onih sa Fakulteta tehniĉkih nauka u Novom Sadu – svake godine dostigne brojku od oko 250. Kada je u pitanju outsourcing. preovlaĊujući su: Web aplikacije. fakulteti. u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija. IR instituti). Glavne aktivnosti analiziranih preduzeća industrije IKT su: (a) prodaja svojih proizvoda/usluga. Pozitivan trend je zabeleţen u smislu uĉestvovanja domaćih preduzeća u programima obuke koje organizuju strani partneri. i (b) outsourcing. Metod kritiĉkog ocenjivanja će se primeniti u daljoj selekciji.- - - - - izlazak na strano trţište. Ukoliko zaposli 2-5 ljudi. tako što će se definisati dodatni kriterijumi za evaluaciju struĉnosti i iskustva kandidata. 34 . Identifikovana je velika razlika u razvijenosti domaćeg i stranog trţišta IKT proizvoda/usluga. direktan i indirektan uticaj na lokalnu ekonomiju i društvo.inovacija.org) koristiće se za odabir odgovarajućih ljudi u okviru ciljne grupe. Neki od njih poseduju preduzetniĉki duh koji im je neophodan za osnivanje sopstvenih kompanija. preovlaĊujući su: Softver za upravljanje sistemima u realnom vremenu. Spisak direktnih klijenata i povoljnosti predstavljeni su sledećom tabelom. Upravljanje poslovnim procesom (ERP). kada je njihova aktivnost prodaja svojih proizvoda/usluga. najznaĉajniji izvor konkurentskih prednosti na stranom trţištu je dobar kvalitet.

Razvoj ljudskih resursa. banke i fondovi. Stvaranje novih radnih mesta. Povećanje uoĉljivosti u javnosti Širenje mreţe. Prilike za investiranje Poboljšanje ţivotnog standarda i Posredni korisnici: Institucije koje deluju u sliĉnim oblastima (ALMA MONS. Smanjenje troškova za tehnološki razvoj Realizacija njihovih namera. Angaţovanje spoljnih saradnika (outsourcing). ostale agencije.Univerzitet u Novom Sadu (UNS) . . asocijacije. odnosno indirektni korisnici dobara i usluga.14. IzviĊanje trţišta. Pomoć u ostvarivanju kontakata i saradnje. Prilike za investiranje Stvaranje novih radnih mesta. Stvaranje privrede i društva zasnovanog na znanju.drugi univerziteti. Stvaranje novih radnih mesta Obuka za sticanje znanja o trţištu 3. PK. Povećanje efikasnosti korišćenja univerzitetskog prostora. asistenti. predstavljeni su sledećom tabelom: Posredni korisnici Korisnici Posredni korisnici: Opštine Posredni korisnici: AP Vojvodina Posredni korisnici: . koji se obezbede realizacijom programa i projekata u oblasti IKT. Povećanje broja klijenata. Komercijalizacija rezultata. Razvoj preduzetništva. Povećanje prihoda od poreza. Izvoz nauke na trţište. Oporavak i rast sektora malih i srednjih preduzeća Veća atraktivnost za potencijalne studente. Bolja uoĉljivost kompanije.preduzetniĉki univerzitet .Inostrani klijenti. ukljuĉujući privatne Povoljnosti Inovacija u industriji. ukljuĉujući VC) Posredni korisnici: Stanovništvo Vojvodine - 35 . Prikupljanje sredstava. Istraţivanje novih trţišta.Strani investitori Direktni korisnici: Univerzitetski profesori. Ekonomski razvoj.4 Indirektni korisnici dobara i usluga Posredni korisnici strategije tehnološkog razvoja APV.Direktni korisnici Korisnici Direktni korisnici: Postojeće kompanije Posredni korisnici: . Transfer tehnologije. Efekti sinergije Pristup univerzitetskim resursima (UNS). Povećanje obima aktivnosti. Pomoć u upravljanju. Prihodi od investicija. studenti i osobe koje nameravaju da postanu preduzetnici Povoljnosti Pogodno poslovno okruţenje.

2.http://www. WEF.15 LITERATURA 1. Press Release No. "The potential of ICT for the development and economic restructuring of the new EU member states and candidate countries". Djuro. 7. (2005). http://www. WEF. Piatkowski. Marcin. "Global Information Technology Report 2005-2006 – Executive Summary". "Practical Guide to Regional Foresight in the United Kingdom". December 2003.&Schreyer. Unit “Science & Technology Foresight. Wolfgang Bibel.weforum. “ICT Investment and Economic Growth in the 1990s: is the United States a Unique Case? A Comparative study of Nine OECD Countries”. (2000). 100/1/00. Darmstadt University of Technology. (2003).3. (2004). "Global Competitiveness Report 2005-2006 – Executive Summary". DSTI/DOC(2001)7. 2002. World Economic Forum.org/general/library. 5. 25-Oct-2001. "An Overview of the Information & Communications Technology Sector in Serbia and Profiles of Selected Companies". "Information Technology". EC. OECD. 2001. 3. Lisbon. European Commission. OECD STI-WP. World Economic Forum..investmentcompact. P.org/site/homepublic. February 2005. 6. 23-24 March 2000. Technical Report EUR 21589 EN. Moore.weforum. links with the IPTS”. 2005. EITO.org/site/homepublic. Mainz 4. OECD Investment Compact for South East Europe and The Stability Pact for South Eastern Europe. STI Working Papers 2001/7. (2005). EggebrechtPresse KG. OECD. "European Information Technology Observatory 2004". Directorate-General for Research. Kutlaca. European Communities. September. Paris. Paris.nsf/Content/Global+Competitiveness+Programme%5CGlo bal+Competitiveness+Report 8. EC-Lisbon. Directorate K. (2002). ISSN 0947-4862. "Presidency Conclusions – Lisbon European Council".htm . Colecchia. (2005). A. 36 .nsf/Content/Global+Competitiveness+Programme %5CGlobal+Information+Technology+Report 9. Kevin. (2005b). Joint Research Centre. http://www.

insekti. razvojem. or derivatives thereof. living organisms. tehnološke 37 . fiskalne opterećenosti privrede. klasiĉnom smislu reĉi podrazumeva sve tehnološke postupke kod kojih se koriste biološki sistemi. OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE ZA OBLAST BIOTEHNOLOGIJE I PROIZVODNJE HRANE 4. Genetski modifikovani organizmi mogu se definisati kao organizmi u kojima je genetski materijal promenjen na naĉin koji se ne ostvaruje prirodnim razmnoţavanjem. Pri tom se pod proizvodnjom hrane u uţem smislu reĉi podrazumeva preraĊivaĉka industrija ĉija je delatnost vezana za proizvodnju hrane. odnosno prirodnim rekombinovanjem.) Biotehnologija se bavi primenom bioloških otkrića u masovnoj proizvodnji korišćenih organizama i njihovih produkata. neadekvatnog ljudskog kapitala (obrazovanje. pre svih. odnosno ţivi organizmi ili njihovi derivati da bi se dobili ili modifikovali proizvodi ili procesi za specifiĉne svrhe. 4. gljivice. pri ĉemu vrste mogu biti bakterije.1 UVOD Proizvodnja hrane obuhvata kompletan lanac proizvodnje i primarne prerade sirovina biljnog i animalnog porekla praćen osmišljavanjem. procesiranjem i plasmanom prehrambenih proizvoda. dok će na biotehnologiju u smislu razvoja i korišćenja genetski modifikovanih organizama biti data kritiĉka analiza stanja. slabog funkcionisanja trţišta roba. genetski modifikovani organizmi (GMO). Tumaĉenje definicije biotehnologije u ovom najširem smislu obuhvata mnoge tehniĉke i tehnološke postupke koji se uobiĉajeno koriste u poljoprivredi i proizvodnji hrane kao što su fermentacioni procesi. Ograniĉenja u razvoju biotehnologije i proizvodnje hrane kod nas mogu se klasifikovati u dve grupe: biološka ograniĉenja i dileme i društveno ekonomska ograniĉenja. U uţem smislu reĉi pojam moderne biotehnologije se odnosi samo na novije tehnike molekularne biologije i reproduktivne tehnologije kao što su genska manipulacija. Kroz proces genetske modifikacije geni koji imaju poţeljne karakteristike mogu se uzeti iz jedne i ubaciti u drugu vrstu. U okviru ove studije u sklopu razrade osnovnih pravaca razvoja AP Vojvodine u oblasti proizvodnje hrane biće ravnopravno razmotreni i biotehnološki procesi u najširem smislu reĉi. usluga. nerazvijene infrastukture. Reĉ je o proizvodnji koja je bazirana na korišćenju aktivnosti mikroorganizama. («any technological application that uses biological systems. niske makroekonomske i poslovne konkurentnosti. Biotehnologija u konvencionalnom.2 ANALIZA POSTOJEĆEG STANJA Sa stanovišta metodološkog pristupa ţelimo da ukaţemo na znaĉaj dijagnostike ĉija suština je da identifikuje potencijale razvoja kao i kljuĉna razvojna ograniĉenja. Uporedo sa kvantitativnom analizom treba dati ekspertske ocene o mogućnostima i ograniĉenjima ostvarivanja ţeljenih razvojnih i reformskih ciljeva. U prvu grupu spadaju ograniĉenja i dileme u pogledu primene i razvoja pojedinih grana savremene biotehnologije. profesionalna obuĉenost. ribe ili sisari. biljnih i ţivotinjskih ćelija i tkiva ili njihovih delova. potreba i perspektiva. kapitala i rada (nedostatak konkurencije).4. biljke. virusi. kloniranje biljaka i ţivotinja i sliĉno. nedovoljnog nivoa investicija. niske profitabilnosti i efikasnosti ulaganja. enzimski procesi i sl. to make or modify products or processes for specific use". preduzetniĉki potencijal). transfer gena. Pri tome treba poći od sadašnjih realnih ograniĉenja: nepovoljnog ekonomskog poloţaja privrede. Ovde spadaju.

600 ha. U Vojvodini u ukupnom društvenom proizvodu poljoprivreda uĉestvuje sa oko 19 %.650. za Vojvodinu je. gde je naša zemlja pa samim tim i Vojvodina na samom poĉetku.23 % od ukupnih investicija u Vojvodini (u odnosu na 6. Prema statistiĉkim podacima AP Vojvodina ima 2. U odnosu na ukupan broj stanovnika stanovništvo koje ţivi od prihoda od poljoprivrede predstavlja u Vojvodini nešto preko 10 %. Karakteristika više razvojne faze.3 POTENCIJALI RAZVOJA Autonomna pokrajina Vojvodina zauzima ukupnu površinu od 2. i gde se dodatna vrednost.790. je nivo bruto domaćeg proizvoda od 3. dok investicije u proizvodnju hrane predstavljaju 16. Tehnološko zaostajanje privrede Vojvodine. MeĊutim i pored toga našu celokupnu privredu (i poljoprivredu) karakteriše relativno nizak nivo investicija i preduzetništva (uĉešće investicija u bruto domaćem proizvodu Srbije iznosi oko 19%. (koju karakteriše bruto domaći proizvod po stanovniku od 1. U ovoj razvojnoj fazi.5 do 16 %. a prioriteti drţave su da obezbedi osnovne institucije.95 % na nivou drţave). U proizvodnji hrane u Vojvodini višak proizvoda predstavlja 53 % od društvenog proizvoda ostvarenog u ovoj oblasti. niţoj fazi. godine Vojvodina prednjaĉi u odnosu na ostatak drţave u investicijama u poljoprivredu i proizvodnju hrane. uz dominaciju sirovina i poluproizvoda u strukturi izvoza. za industrijskim zemljama Evrope iznosi 5 do 6 tehnoloških godina (30 do 35 godina u vremenskoj dimenziji). a u EU-10 iznosi oko 24 %. U ukupnom bruto domaćem proizvodu uĉešće poljoprivrede se u Srbiji kao celini kreće se na nivou od 12. kao i cele zemlje. zemlja svoju meĊunarodnu konkurentnost ostvaruje. Dani. a oko 1.000$). makroekonomsku stabilnost i osnovni ljudski kapital. 031 miliona stanovnika od ĉega je radno aktivno 912. od ĉega je oko 1. dok je u preraĊivaĉkoj industriji zaposleno blizu 20 % od ukupnog aktivnog stanovništva. dok je uĉešće proizvodnje hrane na nivou od oko 5 %.8 hiljada odnosno 45 % (podaci iz 2002. sa sektorskom strukturom u kojoj dominiraju usluge. materijalnih i prirodno-lokacijskih faktora. Produktivnost rada po zaposlenom kod nas je oko 40 % proseka EU-25. Dva osnovna razloga nedovoljnog nivoa investicija mogu biti relativno niska profitabilnost ulaganja ili visoki troškovi finansiranja investicija (Rodrick. većom efikasnošću upotrebljenih ljudskih. 38 .000 $. a manjim delom u sektoru usluga.150.zaostalosti. U toj. a u poljoprivredi je višak proizvoda negativna vrednost. 4. odnosno preko 80% ukupna poljoprivredna površina. slabe zaštite svojine i ugovora.44 % od ukupnih investicija (u odnosu na 1. godine). Ovi podaci nedvosmisleno potvrĊuju da poljoprivreda i proizvodnja hrane jesu i moraju biti jedan od osnovnih oslonaca razvoja ove regije. kao i za celu našu zemlju. Sa stanovišta globalnih razvojnih trendova i procesa naša zemlja pa samim tim i Vojvodina sa oko 3.000 do 3. Investicije u poljoprivredu u Vojvodini ĉine 5. efikasno funkcionisanje trţišta roba. stvara u poljoprivredi i prehrambenoj industriji.4 OGRANIĈENJA Prema strukturi investicija. godine).92% na nivou drţave).000 ha odnosno preko 75 % obradiva površina. povećano uĉešće izvoza u bruto domaćem proizvodu. 4.200 $ bruto domaćeg proizvoda po stanovniku izlazi iz niţe razvojne faze. sa većom diversifikacijom i sa mnogo većom dodatom vrednošću. a drţavni prioriteti koji to najviše podstiĉu su: unapreĊenje ljudskog kapitala (ekonomija znanja). radnih i drugih inputa.000 ha. nedovoljne izvozne orijentisanosti. U odnosu na ukupno aktivno stanovništvo zaposleni u poljoprivredi u AP Vojvodini ĉine oko 14 %. 2005). kljuĉni faktor meĊunarodne konkurentnosti su niske cene sirovinskih.100 do 9. najvećim delom. karakteristiĉan relativno nizak nivo iskorišćenosti kapaciteta preraĊivaĉke industrije (proseĉno oko 30 % u 2000-tim godinama). a bruto domaći proizvod Srbije iznosi oko 10 % proseka EU-25). Pored toga. a proizvodnja hrane sa nešto preko 13 % (podaci iz 2003. na bazi podataka iz 2003. nezavršenog procesa privatizacije i restruktuiranja privrede. pre svega.

obrazovanje na svim nivoima i davanja podrške preduzetništvu. Druga generacija reformi bavi se. Prva generacija reformi podrazumeva da je drţava obezbedila trajnu makroekonomsku stabilnost. Ova strateška prednost podrţana je i postojanjem solidnih inicijalnih potencijala za istraţivanje. povećanje tehnološke osposobljenosti privrede i mnogo veći naglasak na veliĉini i otvorenosti trţišta. višim cenama ponudi na meĊunarodnom trţištu. Naravno. 4. neraspoloţivošću sirovine definisanog namenskog kvaliteta za pojedine grane preraĊivaĉke industrije. nepovoljne strukture zbog redukovane obrade i pored toga usitnjeno i praćeno odvojenošću subjekata koji su vlasnici zemljišta i onih koji ga obraĊuju. Za nas se moţe reći da se spora implementacija druge generacije reformi vraća kao bumerang i ugroţava rezultate prve generacije reformi. ispošteno zbog nedovoljnog i neadekvatnog Ċubrenja. i jedne druge podstiĉu. sistemska rešenja.usluga. kao i razvijena mreţa malih preduzeća u proizvodnji hrane. odnosno tehnološkoj zaostalosti u krajnjem ishodu. pre svega izgradnjom institucionalnog okvira za efikasno funkcionisanje trţišnih institucija. Uprkos evidentnim potencijalima potrebnim za uspešan tehnološki razvoj u oblastima biotehnologije i proizvodnje hrane. najvećim delom nezagaĊenog zemljišta. ljudske resurse. predstavlja jednu od jakih polaznih taĉaka tehnološkog razvoja u oblasti biotehnologije i proizvodnje hrane. Takva situacija predodreĊuje i odgovarajući milje razvojnih politika. Uporedo sa tranzicijom iz niţe u višu razvojnu fazu naša zemlja. Na bazi izvedene SWOT analize oĉigledno je da Vojvodina kao region prvenstveno ima jake oslonce za razvoj biotehnologije i proizvodnje hrane u prirodnim resursima objedinjenim u raspoloţivosti kvalitetnog obradivog. Naša zemlja pa samim tim i Vojvodina će se narednih godina kretati po ovakvoj razvojnoj putanji. Ne treba izostaviti ni prednost koju Vojvodina ima zahvaljujući tradicionalnoj okrenutosti stanovništva vrednostima radnog angaţovanja i poštovanja sistemskih normi. mora se konstatovati da je u ovoj oblasti lista slabih strana koje usporavaju. pa samim tim i Vojvodina se suoĉava sa još jednom «tranzicijom»: prelaskom iz prve generacije reformi u drugu generaciju reformi. S obzirom na ovu konstataciju sledeći prioritetni pravac tehnološkog razvoja u oblasti biotehnologije i proizvodnje hrane mora biti sagledan kroz definisanje 39 . u smislu odgovarajuće kombinacije prioriteta prve i druge faze. ometaju ili onemogućavaju tehnološki razvoj daleko šira.5 SWOT ANALIZA SWOT analiza u proizvodnji hrane u Vojvodini saĉinjena je u odnosu na prirodne i tehniĉke resurse. obezbeĊujući osavremenjavanje uz manja ulaganja i tradiciju u proizvodnji hrane. pravosuĊa i drţavne administracije. Odsustvo razvrstavanja i vrednovanja produkata primarne poljoprivredne proizvodnje po kvalitetu rezultira nizom negativnih efekata: nemotivisanošću primarnih poljoprivrednih proizvoĊaĉa da preduzmu sve potrebne mere za ostvarenje vrhunskog kvaliteta proizvoda. liberalizaciju i sprovela privatizaciju. reforme prve i druge generacije meĊusobno se prepliću. kapitala i znanja. nepostojanjem ponude proizvoda primarne poljoprivredne proizvodnje definisanog deklarisanog nivoa kvaliteta na domaćem trţištu i nemogućnošću da se ovakva roba po adekvatnim. Prvenstveno treba istaći da je zemljište tokom godina krize u velikoj meri zapušteno. Imajući u vidu ovaj ozbiljan nedostatak mora se konstatovati da je iniciranje ozbiljnih reformi u poljoprivrednoj proizvodnji praktiĉno preduslov sveobuhvatnog tehnološkog razvoja u oblasti biotehnologije i proizvodnje hrane. i postojanje znaĉajnih kapaciteta prehrambene industrije. Jedna od najozbiljnijih slabosti sistema u biotehnologiji i proizvodnji hrane je upravo karika koja povezuje primarnu poljoprivrednu proizvodnju i preraĊivaĉku industriju. uprkos njihovoj tehniĉkoj zastarelosti. pogodnim klimatskim uslovima i povoljnom geografskom poloţaju. U nekim zemljama u tranziciji. zakorovljeno. rada. istraţivaĉke i obrazovne institucije kao osnovne ĉinioce tehnološkog razvoja u ovoj oblasti.

Treba imati u vidu i ĉinjenice da su nezaposleni i oni koji su preduzeća napustili kao tehnološki višak mahom nedovoljno struĉni i informisani da bi pokrenuli sopstveni biznis te zbog toga ostaju dugoroĉni problem društvene zajednice. izgradnjom i opremanjem savremenih pogona za centralizovano snabdevanje malih. ali dizajnom i uslovima rada savremenih franšiznih prodajnih objekata koji bi omogućili dodatno zapošljavanje lica koja ne raspolaţu velikim finansijskim potencijalom niti profilisanom struĉnošću.subjekata koji će se baviti delatnošću otkupa i skladištenja primarnih poljoprivrednih proizvoda u skladu sa savremenim trendovima u svetu. regionalnom mentalitetu primerenih. kroz postepeno otvaranje prema trţištu EU naĊu u konkurenciji visokotehnoloških potpuno automatizovanih preduzeća iz razvijenih zemalja. Konaĉno. koja će sa baviti proizvodnjom atraktivnih. Pri tome je od izuzetnog znaĉaja obaviti pravilan odabir preduzeća koja se rentabilno mogu tehniĉko-tehnološki osavremeniti i automatizovati i svesno se suoĉiti sa ĉinjenicom da će pojedina preduzeća. iz sveobuhvatnog sagledavanja snaga. S druge strane treba imati u vidu da u klasiĉnoj biotehnologiji i proizvodnji hrane postoji ĉitava lepeza mogućnosti za pokretanje malih i srednjih preduzeća. biti dodatno potencirana. Stoga promptno iniciranje tehnološkog osavremenjavanja i automatizacije pogona u kljuĉnim visokoperspektivnim oblastima biotehnologije i proizvodnje hrane mora biti jedan od prioriteta tehnološkog razvoja u ovoj oblasti. njihova tehniĉka zastarelost s obzirom da potiĉu iz rane druge polovine prošlog veka i tehnološka zaostalost s obzirom na veliki broj postrojenja koji je uvezen nakon što je rashodovan u razvijenijim zemljama. neminovno propasti. Mogućnost sistemskog rešavanja ovog problema sagledava se kao sledeći prioritetni pravac tehnološkog razvoja u oblasti biotehnologije i proizvodnje hrane koji bi podrazumevao obezbeĊenje uslova za funkcionalno multidisciplinarno povezivanju nauke. što u krajnjem sluĉaju rezultira velikim brojem neuspelih preduzeniĉkih poduhvata i uz potenciranje gubitniĉke svesti zatvara krug nemogućnosti rešavanja pitanja nezaposlenosti. Vaţno je istaći da samo tehniĉko tehnološko osavremenjavanje i automatizacija neće imati adekvatan efekat ukoliko ne budu praćeni prevazilaţenjem slabosti vezanih za struĉnost. što je izmeĊu ostalog i preduslov da se prevaziĊe situacija postojanja nelojalne konkurencije. Moţe se konstatovati da je i ovaj razvojni prioritet praktiĉno preduslov sveobuhvatnog tehnološkog razvoja u oblasti biotehnologije i proizvodnje hrane. Jedna od opterećujućih slabosti u našoj zemlji koja ravnopravno opterećuje i Vojvodinu kao region jeste velika nezaposlenost koja će pojavom dodatnih tehnoloških viškova u oblasti biotehnologije i proizvodnje hrane. Iako u oblasti klasiĉne biotehnologije i prehrambene industrije postoje znaĉajni instalisani kapaciteti. izvorno potentnih i visokoisplativih proizvoda. svest i broj zaposlenih radnika kao i slabosti vezanih za zastarelu organizaciju rada i formalnost primene savremenih sistema upravljanja svim aspektima poslovanja. 40 . struke i potencijalnih preduzetnika kroz osnivanje svojevrsnog centra za transfer tehnologija koji bi kroz izradu model projekata. potenciranje preduzetništva i poslovno povezivanje svih subjekata ĉije je uĉešće neophodno za uspešan start-up preduzeća obezbedilo podizanje nivoa preduzetniĉkog duha i broja uspešnih preduzetniĉkih inicijativa u oblasti biotehnologije i proizvodnje hrane. a posebno bez struĉno osmišljenih projekata i biznis planova samo pooštrava trenutnu haotiĉnu situaciju i gomila tehnološki zastarela preduzeća uz predimenzioniranje kapaciteta u jednim i odsustvo interesovanja za druge oblasti. pojedinaĉno i nasumiĉno otvaranje ovakvih preduzeća bez dovoljno znanja i informacija. tradicionalnih. imajući u vidu predimenzionirane kapacitete u odnosu na potrebe i sirovinsku bazu. deficitarnih. Naravno. ali i na bazi kritiĉki-konstruktivnog preuzimanja iskustva iz razvijenih zemalja kao dodatni prioritetni pravac u oblasti klasiĉne biotehnologije i proizvodnje hrane sagledava se iniciranje domaćih franšiznih sistema koji bi bili inicirani planskim projektovanjem. a posebno mikro porodiĉnih preduzeća. proisteklim iz primene prethodno obrazloţene mere osavremenjavanja i automatizacije velikih pogona. slabosti. njihovo adekvatno opremanje i edukacija za kompetentno obavljanje potrebnih aktivnosti. predstavljaju slabu stranu ove privredne grane koja će u pravom smislu reĉi doći do izraţaja kada se domaća preduzeća. mogućnosti i pretnji na bazi izvedene SWOT analize.

teorijskih znanja kod obrazovanih kadrova Razvijena mreţa agencija Solidno opremljene za mala i srednja preduzeća istraţivaĉke laboratorije za pojedine oblasti Razvoj trţišta rada u smislu aktivnog zapošljavanja Razvijena mreţa podruĉnih poljoprivrednih sluţbi Relativna koncentrisanost istraţivaĉkih kadrova u istraţivaĉkim institucijama Postojanje tradicionalnih veza sa vodećim istraţivaĉkim institucijama Dugogodišnja tradicija ispitivanja svojstava sorti.SWOT ANALIZA STRENGHTS (jake strane) Prirodni i tehniĉki resursi Kvalitetno obradivo zemljište Pogodna klima Ljudski resursi Kvalitetni istraţivaĉki kadrovi Kvalitetni prosvetni kadrovi Tradicionalna okrenutost stanovništva ka vrednostima rada Spremnost stanovništva da poštuje uspostvaljene sistemske norme Sistemska rešenja Istraţivaĉke institucije Obrazovne institucije Veliki broj obrazovnih institucija na svim nivoima obrazovanja Poljoprivredni i tehnološki fakultet sa svojom tradicijom i iskustvom Široka lepeza fundamentalnih. hibrida i rasa u proizvodnji Veliki broj domaćih kvalitetnih sorti i hibrida NezagaĊeno zemljište Povoljan geografski poloţaj Veliki postojeći kapaciteti konvencionalnih prehrambenih tehnologija Raširena mreţa zanatskih i savremenih MSP u oblasti tradicionalnih biotehnologija i proizvodnje hrane 41 .

vodonepropusno. 22000 HACCP) Fokusiranje istraţivanja na rešavanje izolovanih fokusiranih problema pojedinih tehnologija Odsustvo istraţivanja usmerenih na rešavanje kljuĉnih problema u proizvodnji hrane 42 .. ispošteno.. 14000. niskoautomatizovani pogoni Postojanje tehniĉkotehnološki neprihvatljivih malih pogona Korišćenje većine velikih pogona sa kapacitetom daleko ispod instalisanog Višak zaposlenih – nekonkurentna opterećenost proizvoda radnom snagom Nezaposleni bez dovoljno znanja za iniciranje preduzetniĉkih poduhvata Nepozicioniranost proizvoda na meĊunarodnom trţištu Nedovoljna sistemska ureĊenost preduzeća (ISO 9000.) Usitnjenost zemljišta Ljudski resursi Nedostatak orijentacije struĉnjaka ka doţivotnoj edukaciji Priuĉena struĉna radna snaga Inertnost prema promenama Starosna struktura seoskog stanovništva Sistemska rešenja Odsustvo razvrstavanja i vrednovanja najzastupljenijih strateških sirovina po kvalitetu Prinosi manji od potencijala – nedovoljna iskorišćenost potencijala Zastrela organizacija rada u preduzećima Nekonkurentni ekonomski pokazatelji poslovanja u proizvodnji hrane Istraţivaĉke institucije Nedovoljna povezanost istraţivaĉkih institucija sa privredom Nepostojanje istraţivaĉkih sektora u preduzećima agroprivrede Zastarela oprema Nedovoljna multidisciplinarna povezanost u istraţivanjima Obrazovne institucije Nedovoljno praktiĉnih znanja i veština koji se stiĉu u obrazovnom procesu Nedovoljno laboratorija za praktiĉni rad studenata Zastarela oprema Negativna selekcija kadrova pri izboru zanimanja u prehrambenoj struci u odnosu na mladima atraktivnija zanimanja Neiskorišćeni prirodni i tehniĉki resursi Zastareli.SWOT ANALIZA WEAKNESSES (slabosti) Prirodni i tehniĉki resursi Dugogdišnji nemar prema zemljištu (zakrovljno. tehniĉki prevaziĊeni. 1800.

hibrida i rasa u proizvodnji Obrazovne institucije Neadekvatan kvalitet i koliĉina Ċubriva Vlasnici zemljišta nisu ujedno oni koji ga obraĊuju 43 .WEAKNESSES (slabosti) Prirodni i tehniĉki resursi Nedekvatna saobraćajna mreţa Ljudski resursi Sistemska rešenja Formalno shvatanje sistemskog ureĊivanja preduzeća kao dobijanje certifikata Nestandardizovanost proizvoda – nepostojanje suštinskog brenda Nefukcionisanje robne berze za poljoprivredne i prehrambene proizvode Izvoz baziran najvećim delom na proizvodima primarne poljoprivredne proizvodnje Odsustvo parametrizacije kvaliteta kod proizvoda primarne poljoprivredne proizvodnje u izvozu Nenamensko korišćenje sirovina u odnosu na ostvarni kvalitet Istraţivaĉke institucije Formalnost povezivanja sa istraţivaĉkim institucijama iz instranstva Nedovoljna razvijenost istraţivanja usmerenih ka razvoju novih tehnologija i proizvoda Nesistematizovanost podataka dugogodišnjih ispitivanja svojstava sorti.

SWOT ANALIZA OPPORTUNITIES (mogućnosti) Prirodni i tehniĉki resursi Ukrupnjavanje poseda – gazdinstava za potrebe proizvodnje masovnih strateških kultura Plansko podizanje novih višegodišnjih zasada u koordinacija sa preraĊivaĉkim kapacitetima Struĉno ureĊenje i plansko koišćenje postojećih zasada Plansko opremanje savremenih farmi za uzgoj ţivotinja u skladu sa svetskim normama Definisanje uslova za nastavak eksplotacije zastarelih pogona – osvremenjavnje i automatizacija pogona koji zadovoljavaju tehniĉke uslove Ljudski resursi Usavršavanje u inostranstvu na svim obrazovnim nivoima Boravak struĉnjaka u inostranim preduzećima Sistemska rešenja Podrška pozicioniranju i izvozu visokokvalitetnih proizvoda iz regiona APV Razvrstavanje i vrednovanje masovnih strateških poljoprivrednih proizvoda po kvalitetu Stvaranje preduslova za funkcionisanje robne berze Istraţivaĉke institucije Osnivanje centra za transfer tehnologija u proizvodnji hrane i biotehnologiji Razvijanje centara za istraţivanja i razvoj u preduzećima agroprivrede Obrazovne institucije Osnivnanje struĉnih škola na svim obazovnim nivoima Organizacija struĉnih kurseva na svim obrazovnim nivoima Zadrţavanje struĉnjaka u zemlji Formiranje baza podataka o svojstvima hibrida i sorti biljnih vrsta i rasa ţivotinja u proizvodnji Osnivanje novih studijskih smerova na fakultetima Podizanje nivoa svesti o potrebama promena Pribliţavanje obrazovnih programa potrebama razvoja privrede Podizanje nivoa higijenskih navika i svesti o znaĉaju higijene u proizvodnji hrane 44 .

OPPORTUNITIES (mogućnosti) Prirodni i tehniĉki resursi Plansko otvaranje MSP u skladu sa strategijom i prema suštinski razraĊenim biznis planovima Iskorišćenje prirodnih i tehniĉkih resursa tradicije i etno proizvodnje Organska proizvodnja i prerada organski proizvedene hrane Izgradnja savremenih visokoautomatizovanih pogona Osmišljavanje franšiznih sistema Ljudski resursi Sistemska rešenja Istraţivaĉke institucije Obrazovne institucije 45 .

SWOT ANALIZA THREATS (pretnje) Prirodni resursi Neracionalno korišćenje prirodnih resursa Neplansko korišćenje prirodnih resursa Predimenziniranje kapaciteta u pojedinim oblastma proizvodnje hrane Ljudski resursi Inertnost javnosti u odnosu na tekovine ranijh sistema NeprilagoĊenost struĉnog kadra novim uslovima poslovanja Odliv mozgova Sistemska rešenja Odliv viška vrednosti u trgovinu Spor obrt sredstava Istraţivaĉke institucije Zapostavljenost domaćih istraţivanja Odsustvo primene rezultata istraţivanja u praksi Neodovoljna suštinska poveznost sa istraţivaĉkim institucijama u inostranstvu Nedovoljno korišćenje savremenih saznanja istraţivanja u svetu Ograniĉavanje korišćenja laboratorijske opreme za potrebe uskih istraţivaĉkih timova Obrazovne institucije Sporost reformi Odvojenost od potreba privrede Pomodarski obrazovni profili Odlaganje promena – osavremenjavanja Nelojalna konkurencija Neplansko osnivanje i razvoj malih i srednjih preduzeća Nasumiĉno i parcijalno ulaganje u osvremenjavanje pogona Nedostatak multidisciplinarne povezanosti znanja na pojedinim usmerenjima 46 .

koji razmatra samo primene u novim postupcima DNA. utvrĊenih na Lisabonskom Sastanku Evropskog Saveta u martu 2000. distribucije i prodaje. 47 . Integracija treba da bude horizontalna. pristup resursima. a da sledi svoje interese? ● ● Ova strategija istiĉe u prvi plan putokaze do 2010. kao i prepoznavanje ekonomskih i socijalnih dimenzija vezanih za transfer i prihvat odgovarajuće tehnologije (radna snaga. godine. Glavna snaga savremene biotehnologije je u omogućavanju proizvodnje dovoljnih koliĉina hrane u siromašnim zemljama. industrijske i finansijske resurse neophodne za razvoj i primenu prirodnih nauka i biotehnologije u cilju zadovoljenja društvenih potreba i povećanja njihove konkurentnosti? Kako da Evropa uspostavi efikasnu. vaţno je spomenuti strateški FAO okvirni sistem koji se odnosi na integrisane sisteme proizvodnje i podvlaĉi znaĉaj efikasne intenzifikacije proizvodnih sistema i transformacije proizvodnje. godine i stavlja sektor prirodnih nauka i biotehnologije na ĉelo onih vodećih tehnologija. mikropropagaciju. stoĉarstvo. prema engleskom Convention on Biological Diversity) definiše biotehnologiju kao: bilo koja tehnološka primena koja koristi biološke sisteme. posebno. za dobijanje ili modifikovanje proizvoda ili procesa za specifičnu upotrebu". ona obuhvata kulture tkiva. On utvrĊuje šta se zahteva od Komisije i od drugih evropskih institucija i istovremeno daje preporuke za aktivnosti drugih javnih i privatnih odgovornih uĉesnika. na firme koje mogu pokriti ove troškove istraţivanja. ćelija i embriona. kao što su manipulacija genima i prenos gena. za što postoje razliĉite mogućnosti: proizvodnja biljaka obogaćenih sa deficitarnim nutrijentima. proizvodnja vakcina koje obezbeĊuju bolje zdravstveno stanje ţivotinja i mnoge druge. i potrebe stimulisanja holistiĉkih sistemskih pristupa. Interpretirano u uţem smislu. Biotehnologija je više od samog genetiĉkog inţenjerstva i razdvajanja gena. naroĉito na nivou malih proizvoĊaĉa. bolji kvalitet stoĉne hrane. prerade. fuziju protoplasta. utvrĊivanje sekvenci DNA i njihovo kloniranje u biljkama i ţivotinjama. Interpretirana u ovom širokom smislu. 1987). razvije svoju domaću politiku sa jasno internacionalnim perspektivama i da deluje internacionalno. EU I REGIONU Vezano za poziciju i strategiju razvoja biotehnologije i prirodnih nauka u EU januara 2002. Evropska komisija je prihvatila Saopštenje u kome je data strateška vizija prirodnih nauka i biotehnologije koje bi omogućile Evropi razvoj odrţive i odgovorne politike u cilju davanja odgovora na sledeća tri široka pitanja: ● Kako da Evropa na najbolji naĉin privuĉe kadrovske. usmerenu selekciju bilja i fermentativne procese (USDA. definicija pokriva spektar razliĉitih tehnologija. Konvencija o biološkoj raznovrsnosti (CBD. bioregulaciju ili hormonsku kontrolu fizioloških i metaboliĉkih procesa. uz traţenje poboljšanja upravljanja komponentama sistema u poljoprivredi (ukljuĉujući u to resurse.6 AKTUELNE TENDENCIJE U SVETU. zakup zemljišta.4. Osnovna slabost savremene biotehnologije se moţe sagledati u velikim finansijskim sredstvima neophodnim za istraţivanja. ratarstvo. Kada je u pitanju proizvodnja hrane. Ova strategija. sastoji se od dva dela: politiĉke orijentacije i plana u 30 taĉaka za prevoĊenje politike u akciju. biljaka otpornih na sušu. šumarstvo i ribarstvo) i vertikalna. definicija biotehnologije pokriva mnoge od postupaka i tehnika koji se sreću u poljoprivredi i u proizvodnji hrane. Vezano za samu biotehnologiju u nastavku će biti dat pregled vladajućih shvatanja u svetu kada je u pitanju takozvana moderna biotehnologija. biljaka poboljšanog kvaliteta i konzistencije. koju je postavila Komisija. koje treba da pokrenu Evropsku Uniju u smeru svojih dugoroĉnih strateških ciljeva. molekularne biologije i tehnologije. što ograniĉava mogućnosti širih istraţivanja i razvoja na zemlje i. pouzdanu i odgovornu politiku koja će imati poverenje i podršku njenih graĊana? Kako da Evropa najbolje odgovori na globalne izazove. inputi i usluge. proizvodnja semenskog materijala u kome nema virusa. g. žive organizme ili njihove delove. kao i saznanja o sistemima od strane poljoprivrednika i drugih sudeonika). proizvodnju genski kontrolisanih proizvoda. uz potragu za poboljšanim upravljanjem robom tokom faza proizvodnje.

godine. Za sada. kao i saglasnost postignuta februara 2000. godine. primena genetiĉki poboljšanih mikroorganizama u bioproizvodnji hrane je vrlo ograniĉena. Nije razborito oĉekivati da će privatne kompanije razvijati proizvode za opšte dobro. ĉime se unapreĊuju procesi fermentacije. a proizvod koje one prave sluţe toj svrsi. EC 1830/2003. ribarstva i šumarstva. Upisivanje 17 novih transgenih sorti na zajedniĉku sortnu listu EU krajem 2004. hrana za ţivotinje) iz SAD u EU. aminokiseline i supstance za aromatizaciju. biotehnologija obezbeĊuje moćna sredstva za odrţiv razvoj poljoprivrede. Komisija Codex Alimentarius-a takoĊe razmatra obeleţavanje namirnica biotehnološkog porekla. U EU u primeni je princip prevencije u vezi GMO. ona se mora proceniti sa paţnjom. ustanovljavanja. U kontekstu biotehnologija i GMO u EU je vaţan «beli papir o ispravnosti hrane». ni jedna od ovih prilika realno se ne moţe kratkoroĉno ostvariti u većini zemalja u razvoju. razvoj. biotehnologija moţe znatno pomoći u zadovoljavanju potreba rastućeg i u sve većoj meri urbanizovanog stanovništva. MeĊutim. kao i u svim ostalim pratećim elementima (nauĉna istraţivanja. kao i prehrambene industrije. obeleţavanja i drugih vaţnih pitanja vezanih za GMO. kao odgovarajuće za namirnice koje potiĉu iz biotehnologije ili za supstance unete u namirnice biotehnološkim metodima. Korišćenje RDNA tehnologija u proizvodnji mikrobnih enzima je poboljšalo raspoloţivost. smernice ili preporuke.. dok drugi. se koriste kao pomoćna tehnološka sredstva. 2003/701 EC. 2001/ 18 EC. 2001/18 EC i 2004/204 EC) samo su deo regulative kojom je definisana oblast prekograniĉnog kretanja. Ĉesti su primeri da evropske biotehnološke kompanije napuštaju Evropu i svoja istraţivanja lociraju u SAD ili Kanadu. Propisi (EC 1946/2003. Kao i svaka nova tehnologija. šumarstvu i ribarstvu. pruţa znaĉajne mogućnosti za poboljšanje kvaliteta i bezbednosti fermentisanih namirnica. koja je upravo osnovala ad hok meĊuvladino radno telo za namirnice koje potiĉu iz biotehnologije. Zajedno sa Svetskom zdravstvenom organizacijom. Dok za primenu i korišćenje tradicionalnih fermentacionih postupaka u obradi hrane kao izvora ovih komercijalno privlaĉnih proizvoda sa povišenom vrednošću postoje znatni potencijali. u kome će eksperti koji su imenovani od vlada razvijati standarde. što je podrazumevalo zabranu uvoza svih transgenih proizvoda (seme. Protokolom 90/219 EEC regulisan je naĉin korišćenja genetski modifikovanih organizama. gume. što bi bitno doprinelo povećanju bezbednosti hrane za milione stanovnika zemalja u razvoju. vezana za protokol iz Kartagene o biosigurnosti. Kompanije su zauzete stvaranjem novca. meĊutim. posebno zemljama u razvoju. Biotehnologija je krajnje moćno sredstvo. namirnice. FAO je osnovao sekretarijat Codex Alimentarius komisije. potrebno je obaviti enormna dijagnostiĉka istraţivanja za poboljšanje razumevanja tradicionalnih fermentacionih sistema i za efektivno korišćenje njihovih potencijala za dobijanje proizvod povišene upotrebne vrednosti. Proizvodnja ovih usavršenih proizvoda mogla bi posluţiti kao katalizator za poboljšanje kvaliteta i bezbednosti fermentacija hrane. uz smanjenje troškova. poljoprivrednih dobara i usluga. godine tumaĉi 48 . U današnjem trenutku. da iskoriste pogodnosti koje potiĉu od primene biotehnologije u poljoprivredi. Ona potencijalno moţe kreirati mnoge korisne proizvode.Prema stavu FAO u vezi biotehnologije. primena sredstava i postupaka biotehnologije za precizno karakterisanje sojeva za dobijanje namenskih starter kultura koje se mogu upotrebiti za fermentaciju hrane. u cilju upoznavanja potrošaĉa i omogućavanja da uĉine svrsishodan izbor. godine od strane EU. kao enzimi i mikroorganizmi. Oĉekivati bilo kakve druge rezultate od privatnih istraţivanja nije na svom mestu niti je to realno. Razlike su kulminirale uvoĊenjem moratorijuma na transgene biljke u junu 1999. kao što su npr. g. se koriste kao komponente hrane. Tehnologije rekombinantne DNA (RDNA) nude znaĉajne mogućnosti za poboljšanja efikasnosti u proizvodnji ovih komercijalno privlaĉnih supstanci i pomoćnih sredstava. korišćenje prednosti koje transgene biljke pruţaju). objavljenom u martu 2000. Ovaj spor je dospeo ĉak do Svetske Trgovinske organizacije (WTO). specifiĉnost i ĉistoću enzima primenljivih u obradi hrane. Evropa sve više zaostaje za SAD u eksploataciji potencijalne koristi transgenih biljaka. Ako se na odgovarajući naĉin integriše sa drugim tehnologijama u proizvodnji hrane. koga je EU donela 2000. ali i mnoge nepredvidljive probleme. FAO nastavlja da pomaţe svojim zemljama ĉlanicama. Ĉitav niz proizvoda dobijen biotehnološkim postupcima. Nije verovatno da će genetiĉki poboljšani mikroorganizmi imati znaĉajniju ulogu u poboljšanju fermentacije hrane u zemljama u razvoju u bliskoj budućnosti.

s obzirom na specifiĉnosti regiona Vojvodine. Ovi programi su u sluĉaju nerazvijenih zemlja afriĉkog i azijskog kontrineta usmereni na rešavanje suštinskih problema obezbeĊenja nivoa poljoprivredne proizvodnje koji će obezbediti ishranu domaćeg stanovništva prevazilaţenjem problema suše ili otpornosti biljaka prema štetoĉinama kroz primenu već razvijenih genetski modifikovanih vrsta. start up preduzeća. ukljuĉujući udeo i strukturu obradivog zemljišta.7 PRIORITETI RAZVOJA Na bazi kratke analize postojećeg stanja i izvedene SWOT analize kao i na bazi dugogodišnjeg iskustva autora studije osnovni prioritetni pravci tehnološkog razvoja AP Vojvodine u oblasti biotehnologije i proizvodnje hrane sagledavaju se u sledećim oblastima: UnapreĊenje efikasnosti i obima poljoprivredne proizvodnje Optimizacija valorizacije produkata primarne poljoprivredne proizvodnje Osavremenjavanje i revitalizacija industrijskih kapaciteta prehrambene industrije Podrška planskom pokretanje MSP u agrobiznisu i proizvodnji hrane Osmišljavanje funkcionalnih franšiznih sistema baziranih na domaćim potencijalima U nastavku će svaki od apostrofiranih prioritenih razvojnih pravaca biti elaboriran kroz predlog potencijalnih projekata za koje će biti uporedo data analiza elemenata za svaku grupu prioritetnih projekata pilot proizvodnje ili sistemskih usluga. direktne korisnike dobara i usluga kao što su MSP. nezaposleni i studenti i indirektne korisnike dobara i usluga ukljuĉujući AP Vojvodinu. predlog institucionalnih i finansijskih mera sa pregledom mogućih finansijskih modela za podsticaj. Ovi projekti se prvenstveno odnose na: 49 . s obzirom na uslovljenost razvoja biotehnologije i proizvodnje hrane adekvatnim aktivnostima na unapreĊenju efikasnosti i obima poljoprivredne proizvodnje. industrijski sektor. procena mogućnosti povraćaja investicija i kriterijuma za evaluaciju projekata. a znajući da upotreba genetski modifikovanih organizama za sada izaziva burne društvene i moralne dileme u okviru ove studije autori su se ograniĉili na primenu tradicionalnih biotehnoloških metoda u proizvodnji hrane razmatrajući ih paralelno i ravnopravno sa ostalim prehrambenim tehnologijama sa ciljem definisanja osnovnih pravaca tehnološkog razvoja koji će u proizvodnji hrane obezbediti sveobuhvatan i ekonomski opravdan razvoj u Vojvodini kao regionu. institute. Univerzitet u Novom Sadu. meĊutim. Imajući u vidu ĉinjenicu da je osnovni razvojni potencijal Vojvodine u oblasti proizvodnje hrane upravo izvanredan sklop svih prirodnih resursa. 4.7. istraţivaĉke jedinice. analiza njihovog uticaja na okolinu. kriterijumi za investiranje. Ostaju. Od strane ili uz podršku FAO izraĊena je strategija primene savremene biotehnologije u proizvodnji hrane za potrebe mnogih nerazvijenih zemalja i zemalja u razvoju. U zemljama u razvoju strategije vezane za biotehnologiju se mahom odnose na primenu tradicionalnih ili osavremenjenih fermentacionih postupaka u proizvodnji i razradu uslova za razvoj savremenih istraţivanja iz oblasti biotehnologije u oblasti nauĉno-istraţivaĉkog rada.1 UnapreĊenje efikasnosti i obima poljoprivredne proizvodnje Iako generalno unapreĊenje efikasnosti i obima poljoprivredne proizvodnje predstavlja dugoroĉan i kompleksan problem kojim se prvenstveno bavi strategija razvoja poljoprivrede Srbije i kojim.se «de facto» kao ukidanje moratorijuma. korisnike dobara na inostranom trţištu. ovde će biti istaknuti najvaţniji projekti kojima se obezbeĊuju pomenuti preduslovi za razvoj biotehnologije i proizvodnje hrane. 4. dileme o zdravstvenim efektima ovih organizama. klimatske uslove i geografski poloţaj koji su trenutno u odnosu na svoje potencijale nedovoljno iskorišćeni. posebno treba da se bavi strategija razvoja poljoprivrede u Vojvodini. Dodatno će za svaku grupu projekata biti data projekcija potencijalnih korisnika i mogućnosti plasmana novih proizvoda i usluga ukljuĉujući korisnike dobara na domaćem trţištu. Republiku Srbiju i sliĉno.

uz investiranje na bazi sopstvenih sredstava preduzetnika u poljoprivredi kao i na bazi mera podrške koje obezbeĊuje Ministarstvo poljoprivrede već delom realizuju. tako i kvalitetom produkata i sledljivošću. i revitalizaciju primene prirodnog stajskog Ċubriva ĉiji se dugogodišnji deficit negativno odrazio i na strukturu obradivog zemljišta. precizirali potencijalne lokacije. Na ovaj naĉin postepeno bi se povećavao broj gazdinstava u svakoj od navedenih grana primarne poljoprivredne proizvodnje koja. dok bi porast stoĉarske proizvodnje obezbedio. - - Navedeni projekti se od strane pojedinih privrednih subjekata. Osnivanje novih ili revitalizacija i osavremenjavanje postojećih farmi za uzgoj ţivotinjskih vrsta uz implementaciju savremenih tehniĉkih rešenja u uzgoju ţivotinja koja treba da ostvare odgovarajuću rentabilnost proizvodnje i uspostavljanje sistema sledljivosti u odnosu na inpute (hrana. tako i na evropskom i svetskom trţištu uz obezbeĊenje preduslova da iste kriterijume zadovolji i preraĊivaĉka industrija. ali i uz obavezu korisnika da sredstva upotrebe upravo prema unapred definisanim. banaka i drugih instrumenata finasijske podrške. distribucionih i preraĊivaĉkih kapaciteta za pojedine vrste proizvoda. pored ostalog. odgovarajuće tehniĉko tehnološke resurse. odnosno rasa. poreklo) i proizvode (mleko. S obzirom na širinu ovog poduhvata obezbeĊenje sredstava za njegovu realizaciju bi se moralo sagledati višestrano kako kroz izvore poljoprivrednih budţeta republike odnosno pokrajine. optimalnu strukturu sorti. S aspekta uticaja na ţivotnu okolinu treba istaći da bi postepenim povećanjem broja savremenih poljoprivrednih gazdinstava rastao i udeo optimalno iskorišćenih i ureĊenih poljoprivrednih površina. mogućnost uspostavljanja 50 . Uspešna realizacija navedenih projekata mora se planski podstaći putem formiranja i finansiranja multidisciplinarnih timova struĉnjaka pedološke. MeĊutim. ali i u zavisnosti od blizine i raspoloţivosti skladišnih. savremenu tehnologiju i sve druge elemente koje mora da zadovolji savremeno poljoprivredno gazdinstvo. odnosno površine. šumarstva i vodoprivrede i dodatnim podsticajnim merama u cilju stvaranja gazdinstava koja strukturom i veliĉinom obradivih površina i raspoloţivom agrotehnikom mogu planski i rentabilno da proizvode masovne strateške ratarske kulture uz istovremeno podizanje nivoa proseĉnih prinosa ĉime se obezbeĊuje bolja iskorišćenost obradivih površina kao prirodnog resursa. Isti tim trebalo bi da propiše i kriterijume definisanja prioriteta za ostvarivanje prava na korišćenje sredstava za realizaciju navedenih projekata. mogu biti konkurentna kako na domaćem. lekovi. tehnološki i ekonomski opravdanim projektima kao i uz obavezu obezbeĊenja dela sopstvenih sredstava. ĉesto ograniĉenim. tako i kroz dugoroĉno kontaktiranje stranih investitora. odnosno proizvodnja hrane. osim u sluĉaju retkih izuzetaka. znanjima svakog preduzetnika i zasnovan na trenutnim liĉnim procenama bez dugoroĉnog sagledavanja potreba sa aspekta integrisanog delovanja poljoprivredne proizvodnje i preraĊivaĉkih kapaciteta. već je voĊen sopstvenim. agrotehniĉke. Dalji preduslov za realizaciju ove grupe projekata jeste obezbeĊenje instrumenata prihvatljive finansijske podrške za njihovo sprovoĊenje. jaja.- Ukrupnjavanje gazdinstava u skladu sa strategijom Republiĉkog ministarstva poljoprivrede. tehnološke i agroekonomske struke koji bi za svaki od navedenih projekata i proizilazeće potprojekte za odgovarajuće biljne odnosno ţivotinjske vrste. Po ostvarenju odgovarajuće kvote sredstava treba da sledi raspisivanje konkursa za korišćenje istih prema unapred definisanim kriterijumima za ostvarivanje prioriteta korišćenja. agronomske. hibrida. ovaj proces se ne dešava planski. kako rentabilnošću proizvodnje. Osnivanje novih ili ureĊenje postojećih višegodišnjih zasada voća i groţĊa i ulaganje u masovnu rentabilnu proizvodnju povrća za potrebe industrijske prerade na lokacijama koje su pravilno odabrane u zavisnosti od mikroklimata i karakteristika zemljišta. optimalne kapacitete. rezultirala direktnim i indirektnim koristima kod velikog broja privrednih subjekata: Primarni korisnici proizvedenih dobara na domaćem trţištu bili bi upravo pogoni prehrambene industrije za koje bi bila obezbeĊena dovoljna koliĉina sirovina iz primarne poljoprivredne proizvodnje uz uniformnost kvaliteta proizvedenih koliĉina. pored toga što je preduslov suštinski uspešnog tehnološkog razvoja u oblasti proizvodnje hrane. Realizacija ove grupe projekata bi. meso) u cilju zadovoljenja uslova za konkurentnost proizvoda animalnog porekla na svetskim trţištima.

mogućnost dugoroĉnog planiranja i ugovaranja nabavke sirovina. Treba istaći da i kod ovih projekata odluku o 51 . Indirektni korisnici bi kroz finansiranje izrade projekata i biznis planova za ovu grupu mera bili nauĉni radnici i struĉnjaci iz instituta i istraţivaĉkih jedinica pri Univerzitetu i šire. praktiĉno kompletna proizvedena. Dodatno povećana produkcija bi postepeno rezultirala i povećanjem trţnih viškova ovih produkata koji bi se mogli ponuditi na inostranom trţištu sa pozitivnim uticajem na planirane kvote za proizvodnju pojedinih poljoprivrednih produkata u trenutku budućeg ulaska u EU. s obzirom na dosadašnje odsustvo razvrstavanja poljoprivrednih proizvoda u prijemu proizvoda primarne poljoprivredne proizvodnje neophodna vrlo široka edukacija.7. Dodatno je. skladištenja i distribucije primarnih poljoprivrednih proizvoda kao nezavisne delatnosti u prehrambenoj industriji i to kako za skladišne kapacitete za masovne zrnaste kulture. tako posebno na inostranom trţištu postaju roba prepoznatljivog kvaliteta koja moţe da ostvari optimalan nivo cene. odnosno hladnjaĉa) neophodno je u njima opremiti adekvatne prijemne laboratorije koje omogućuju ispitivanje i klasifikaciju proizvoda pre njihovog prijema u skladište i fiziĉkog spajanja sa masom uskladištene robe nakon ĉega je efikasno razdvajanje praktiĉno nemoguće. farmi i kombinata. cene koje obezbeĊuju konkurentnost na inostranom trţištu. najvećim delom vlasnici privatizovanih poljoprivrednih dobara. kao i veći individualni poljoprivredni proizvoĊaĉi koji bi pored inicijalnih finansijskih sredstava kao osnovnu korist imali na raspolaganju i projekte za realizaciju ulaganja izraĊene u skladu sa najsavremenijim principima poslovanja. ĉime kako na domaćem. mogućnost optimizacije iskorišćenja namenskog kvaliteta sirovina i niz drugih. Stoga je u oblasti biljne proizvodnje jedan od prioritetnih projekata opremanje i osposobljavanje skladišnih prostora za poslove razvrstavanja produkata primarne poljoprivredne proizvodnje po kvalitetu u cilju optimizacije iskorišćenja istih u daljim trţišnim tokovima i preradi i jaĉanja delatnosti otkupa. - - 4. razvrstavanja. Direktni korisnici koji bi imali koristi od realizacije ove grupe projekata jesu preduzetnici u poljoprivredi. Primenom odgovarajućeg postupka razvrstavanja u skladu sa validnim efikasnim kriterijumima. Usled odsustva razvrstavanja. posebno vezano za aspekte koristi koje iz razvrstavanja proizvoda proizilaze. Treba imati u vidu da za sve navedene proizvode već postoje inicijalni kapaciteti koji se uz relativno manje dorade mogu tehniĉki opremiti tako da se omogući uspešno razvrstavanje i optimalna valorizacija produkata primarne poljoprivredne proizvodnje.sledljivosti u kompletnom lancu ishrane. kako poljoprivrednih proizvoĊaĉa. tako i za skladišno distributivne kapacitete za voće i povrće. Za potrebe realizacije ove grupe projekata neophodno je definisati uslove tehniĉke opremljenosti skladišta za razvrstavanje i prijemnih laboratorija za svaku od kultura te kroz podsticajna sredstva i kredite omogućiti realizaciju opremanja uz uslovljavanje potpune aplikacije ostvarenih sredstava za sveobuhvatno razvrstavanje poljoprivrednih proizvoda u praksi. Pored dodatnog tehniĉkog opremanja skladišnih prostora (silosa. primarni poljoprivredni proizvodi se grupišu u lotove odreĊenog. tako i skladištara. Konaĉno. odnosno uskladištena koliĉina primarnih poljoprivrednih proizvoda postaje anonimna masa kod koje se na trţištu roba ne moţe garantovati minimalan kvalitet gotovo ni po jednom od relevantnih parametara. parametralno definisanog nivoa kvaliteta.2 Optimizacija valorizacije produkata primarne poljoprivredne proizvodnje Prijem poljoprivrednih proizvoda u skladišne prostore je gotovo nezavisno od kulture najslabija karika u lancu proizvodnje. povećani obim poljoprivredne proizvodnje. usled ĉega se za ovakve proizvode na svetskim trţištima moţe ostvariti cena samo na nivou trenutne osnovne minimalne cene. prometa i prerade kako ratarskih kultura. kao i negativne posledice koje donosi odsustvo razvrstavanja sa ekonomskog aspekta. tako i voća i povrća. Širenje mreţe savremenih poljoprivrednih gazdinstava obezbedilo bi i prevazilaţenje razloga koji uzrokuju nemogućnost (kod proizvoda animalnog porekla) ili teškoće i neisplativost (kod proizvoda biljnog porekla) plasmana viškova primarnih poljoprivrednih proizvoda ili finalizovanih prehrambenih proizvoda na meĊunarodno trţište. uz stvaranje preduslova za uspešnu i konkurentnu finalizaciju u prehrambenoj industriji i mogućnost konkurentnosti u izvozu doneli bi dugoroĉnu korist društvenoj zajednici i budţetima pokrajine i republike u celini.

u rodu pšenice 2006. pouzdano zdravstveno bezbednih proizvoda postepeno potisnula sistem prodaje ove grupe proizvoda na zelenim i kvantaškim pijacama koje su velikim delom u zoni sive ekonomije. smanjenje uĉešća radne snage u ceni proizvoda i uz maksimalnu standardizaciju proizvodnog procesa i kvaliteta proizvoda tako da se cenovno i nivoom kvaliteta i bezbednosti proizvoda postigne konkurentnost na svetskom trţištu hrane. U realizaciji ove grupe projekata znaĉajno mesto bi zauzeli i instituti. godine. poljoprivrednih proizvoda definisanog nivoa kvaliteta. standardizovanog. Primeri projekata iz ove grupe se odnose na: automatizaciju mlinova osavremenjavanje ili izgradnju pogona za trajne pekarske proizvode osavremenjavanje linija za konzervisanje voća i povrća osavremenjavanje i ukrupnjavanje pogona za primarnu preradu mesa 52 . a posebno za Vojvodinu kao najvaţniji agrarni region koja proizilazi iz mogućnosti postizanja optimalnih cena na meĊunarodnom trţištu. Da je tokom ţetve na 1. bi pored preraĊivaĉke industrije. pekarski proizvodi.3 Osavremenjavanje i revitalizacija industrijskih kapaciteta prehrambene industrije S obzirom na opštu tehniĉko-tehnološku zaostalost i nizak stepen automatizacije u pogonima za produkte sa masovnom proizvodnjom (mlinski proizvodi. U oblasti animalne proizvodnje isti trend i uporedivi efekti vezani za potencijalne korisnike treba da se obezbede kroz projekat sa sliĉnim elementima vezan za ukrupnjavanja i osvremenjavanja klaniĉnih i mlekopreraĊivaĉikih kapaciteta koji bi imali uĉinak koji obezbeĊuje rentabilnost proizvodnje i poslovali u skladu sa najsvremenijim normama vezanim za sledljivost u lancu ishrane i upravljanje bezbednošću prehrambenih proizvoda animalnog porekla. a sa povećanjem proizvedenih koliĉina koja bi proistekla iz realizacije projekata obrazloţenih u prethodnom poglavlju ove vrednosti bi se dodatno uvećale. odnosno dobiti koja se postupkom razvrstavanja moţe ostvariti istaći ćemo samo kalkulaciju koja se odnosi na realne potencijale koji su se mogli ostvariti razvrstavanjem pšenice roda 2006. te gotovo da i nije potrebno isticati opštu korist za našu zemlju. Odsustvo razvrstavanja poljoprivrednih kultura po kvalitetu je u prošlosti kroz mnogobrojne primere kao posledicu imalo gubitke koji su ostvareni prilikom izvoza ovih roba (naprimer pšenice koja je uvek izvoţena po vrlo niskim cenama). planski projektovanog kvaliteta finalnih proizvoda uz mogućnosti potraţivanja sirovine znaĉajno razliĉitog nivoa cene u zavisnosti od kvaliteta u skladu sa njenom namenom. 4. sa sadrţajem proteina preko 14 % raspolagalo bi se sa preko 200. Radi ilustracije reda veliĉine gubitka. prema laboratorijskim ispitivanjima koja su u okviru informacije o kvalitetu vojvoĊanske pšenice izraĊene na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu. na odgovarajući naĉin deklarisanih. bili bi sami preraĊivaĉi.5 %. te bi sledstveno tome vrednost uskladištene pšenice bila za blizu 5 miliona € veća nego što je to trenutno sluĉaj bez razvrstavanja. godine proseĉan sadrţaj proteina bio je oko 12. Naime. Prema statistiĉkim podacima sa svetskih berzi svakih 0.000 t pšenice proseĉnog sadrţaja proteina 14. koliko je prema navedenim ispitivanjima bilo.1% proteina više u pšenici vredi oko 1$/t više. ili gde nema uslovnih postojećih za izgradnju novih.7. posebno kad je u pitanju voće i povrće bili i veliki trgovinski lanci u okviru kojih bi prodaja klasifikovanih.tome šta je potrebno da bi se skladišta opremila i kvalifikovala za dodelu sredstava za ove namene treba prepustiti posebno formiranim struĉnim timovima sastavljenim od vodećih struĉnjaka za pojedine kulture.5 %.5 miliona t proizvedene pšenice odvojeno 15 % pšenice. odnosno istraţivaĉki centri u sklopu Novosadskog univerziteta i šire kako kroz uĉešće struĉnjaka u timovima koji bi ovim projektima dali struĉnu podršku. konzervirano voće i povrće) sledeća grupa prioritetnih projekata se odnosi na obezbeĊenje sredstava za revitalizaciju i osavremenjavanje. tako i kroz organizovanu podršku radu prijemnih laboratorija. U tom smislu primarni korisnici dobara. Korisnici dobara. Putem realizacije ovih projekata funkcije skladištenja i klasifikacije poljoprivrednih proizvoda bi se postepeno funkcionalno odvojile od preraĊivaĉkih kapaciteta kao zasebne visokoprofitabilne delatnosti kao što je to sluĉaj u razvijenim zemljama. pogona visokog kapaciteta koji će omogućiti da se prerada odvija uz maksimalnu automatizaciju procesa. Sliĉna kalkulacija bi se mogla izvesti za sve zrnaste kulture. odnosno prehrambena industrija koja bi na taj naĉin obezbedila sirovinu za dobijanje uniformnog.

proizvodnja hrane sa velikom raspoloţivom paletom najraznovrsnijih specijalnih. banke i dr. Za potrebe ocene pristigle projektne dokumentacije i rangiranje projekata po prioritetu treba formirati ekspertske timove sastavljene od vodećih struĉnjaka za pojedine tehnologije. kompletan program će dati znaĉajan doprinos i sa aspekta zaštite okoline. strani investitori i fondovi. uz ukljuĉivanje eksperata iz inostranstva ukoliko to bude bilo moguće. 4.U svakoj od navedenih oblasti su postojeći preraĊivaĉki pogoni takvih ukupnih kapaciteta da daleko prevazilaze kako potrebe domaćeg trţišta. ĉak i za one koji opstanu u uslovima nelojalne konkurencije na domaćem trţištu. koji kao jedan od elemenata imaju i unapreĊen nivo zaštite ţivotne okoline. budućnost preduzeća će. dok će jedan broj. pogoni koji koriste zastarele tehnologije koje zagaĊuju ţivotnu okolinu će postepeno propadati. a posebno kroz proces otvaranja trţišta prema Evropskoj Uniji. Ukoliko se ovakvi koraci. 53 . što je potvrdila i realnost restrukturacije proizvodnje u zemljama koje su kroz ovaj deo tranzicionih procesa već prošle. ali i kroz mogućnost angaţovanja od strane privrednih subjekata prilikom same izrade projekata. Instituti i istraţivaĉke jedinice imaće indirektnu korist od ovih projekata kroz ukljuĉivanje struĉnjaka u timove za vrednovanje projekata. ova nastojanja neće uroditi plodom sve dok domaća preraĊivaĉka industrija po svim performansama ne bude konkurentna u odnosu na postojeće ponuĊaĉe na evropskom i svetskom trţištu.7. Realizacija ove grupe projekata predstavlja suštinski preduslov opstanka domaće prerade u oblasti proizvodnje hrane sa masovnom potrošnjom. neminovno vrlo skoro pojaviti i našem trţištu. senzorno i nutritivno karakteristiĉnih proizvoda pruţa ĉitavu lepezu mogućnosti razvoja u oblasti pokretanja malih i srednjih preduzeća. izvodljive tehniĉko tehnološke projekte sa taĉno definisanim cenama i odabranim isporuĉiocima opreme. bez obzira na deklarativno nastojanje da njihov plasman na svetsko trţište zameni izvoz nepreraĊenih proizvoda primarne poljoprivredne proizvodnje. a postojanje nelojalne konkurencije i veštaĉkog obaranja cena na domaćem trţištu. pa ĉak i potencijalno raspoloţive koliĉine osnovnih sirovina iz domaće poljoprivredne proizvodnje. Osnovni problem u ovom razvojnom pravcu jeste što su preduzetniĉki poduhvati mahom prepušteni liĉnoj inicijativi nedovoljno struĉnih pojedinaca što rezultira velikim procentom neuspelih i delimiĉno neuspelih investicija. koji će se kroz ulazak velikih trgovinskih lanaca. Nakon toga bi se raspisali javni pozivi za prijavu projekata za ostvarivanje prava na korišćenje ovih sredstava od strane postojećih pogona ili eventualno novih pogona uz uslov znaĉajnog udela sopstvenih sredstava podnosioca zahteva. tehniĉki manje spremnih preduzeća i onih preduzeća kod kojih ne bude dovoljno inicijative i svesti u ovom pravcu. Stoga u realizaciju ove grupe projekata treba krenuti sa svešću da će se kroz njih jednom broju preduzeća omogućiti opstanak i u sadašnjim uslovima i u budućim uslovima konkurencije preduzeća iz razvijenih zemlja koji će kroz proces pripajanja Evropskoj Uniji neminovno nastupiti. tako i raspoloţive.) obezbediti podsticajna ili povoljna kreditna sredstva za njihovu realizaciju. Realizacija ove grupe projekata će rezultirati postepenim osavremenjavanjem i podizanjem nivoa kapaciteta i njihove iskorišćenosti za jedan broj preduzeća koja u ovoj oblasti budu imala adekvatnu inicijativu. Zbog toga je kod gotovo svih pogona trenutno iskorišćenje kapaciteta daleko ispod instalisanog. tehnološkog osvremenjavanja i automatizacije pogona za finalizaciju prehrambenih proizvoda sa masovnom potrošnjom.4 Podrška planskom pokretanje MSP u agrobiznisu i proizvodnji hrane Za razliku od potrebe ukrupnjavanja. ili pak od strane samih preduzeća ne realizuju. kroz mere strategije tehnološkog razvoja. tradicionalnih. gotovo sve pogone dovodi na nivo poslovnih efekata koji omogućuje samo prividno oĉuvanje proste egzistencije. neminovno propasti. Realizaciji ove grupe projekata treba pristupiti tako što će se iz višestrukih izvora (budţeti. biti da pokleknu pod udarom daleko konkurentnijih velikih proizvoĊaĉa iz razvijenih zemalja. S obzirom na to da će projekti podrazumevati osavremenjavanje opreme i tehnoloških procesa. U javnim pozivima treba precizno definisati sadrţaj projektne dokumentacije koja mora da sadrţi realne. a posebno mikro porodiĉnih preduzeća specijalizovanih za proizvodnju odreĊene karakteristiĉne palete proizvoda. Kada je u pitanju izvoz proizvoda sa masovnom potrošnjom koji su predmet ove grupe projekata.

struke i potencijalnih preduzetnika. pregled mogućih grantova i donacija i sliĉno. ali i brojnih dodatnih programa. kukuruzna klica. puţevi) gajenje i prerada peĉuraka proizvodnja gotovih i polugotovih jela baziranih na tradicionalnim receptima proizvodnja kiselih testa u prahu proizvodnja specijalnih vrsta sirćeta proizvodnja gotovih smeša za pekarske proizvode proizvodnja mešavina aditiva za prehrambene proizvode proizvodnja zaĉina i ĉajeva proizvodno turistiĉke farme (etno farme) . U nastavku će biti nabrojani samo najaktuelniji programi za koje sigurno postoje i investitori i potencijali na domaćem i stranom trţištu: eko farme (organska proizvodnja) proizvodnja tradicionalnih i specijalnih mlinskih proizvoda proizvodnja tradicionalnih i specijalnih konzervisanih proizvoda od voća i povrća proizvodnja tradicionalnog biofermentisanog povrća proizvodnja tradicionalne i specijalne testenine proizvodnja tradicionalnih i specijalnih kolaĉa proizvodnja tradicionalno izraĊenih kora za pite i gibanice i na njima baziranih proizvoda proizvodnja tradicionalnih vina proizvodnja tradicionalnih ţestokih pića proizvodnja tradicionalnih mesnih preraĊevina proizvodnja tradicionalnih mleĉnih proizvoda proizvodnja i prerada alternativnih ţita (heljda.. u toku odreĊenog vremenskog perioda.Rešenje ovog problema i adekvatna inicijacija ovog razvojnog pravca u oblasti proizvodnje hrane i klasiĉne biotehnologije se sagledava kroz povezivanje istraţivaĉkih institucija i struĉnih kadrova potrebnih za podršku pokretanju biznisa u novim ili revitalizaciji i osavremenjavanju biznisa u postojećim malim i srednjim preduzećima putem definisanja aktuelnih proizvodnih programa na bazi savremenih nauĉnih i struĉnih saznanja i iskustava iz sveta. model projekata koji bi kroz njihov plasman potencijalnim preduzetnicima obezbedili buduće samofinansiranje ovakve institucije. malo zastupljenih ţivotinjskih vrsta (nojevi. pa ĉak i proširenje inicijalnih sredstava kroz ukljuĉivanje obaveze da se deo sredstava ostvaren kroz eksploataciju projekata u privredi. nutrije. amarantus) proizvodnja i prerada nekonvencionalnih uljanih kultura (tikva.. Sa aspekta potrebnih finansijskih mera neophodno je iz budţeta obezbediti finansiranje izrade inicijalne ponude tipskih. ovakav naĉin iniciranja preduzetništva bi dao pozitivan doprinos i u ovoj oblasti. kunići. Ne treba izostaviti da bi se u okviru ponude koja prati predmetne projekte morale naći i usluge koje obezbeĊuju efikasan start preduzeća. tako da se obezbedi da programi budu usklaĊeni sa investicionom moći njihovih potencijalnih realizatora. 54 . ponudu najatraktivnijih kreditnih aranţmana. turistiĉki ribnjaci farme sa proizvodnjom energije za sopstvene potrebe iz odrţivih izvora Mogućnost uspešne inicijacije ovih. sliva u budţet. Ovakav centar za transfer tehnologija koji bi kroz izradu model projekata. Treba istaći da je u ovom sluĉaju moguće i planiranje potpunog povrata. seoski turizam. sagledava se kroz formiranje svojevrsnog centra za transfer koji bi obezbedio funkcionalno multidisciplinarno povezivanje nauke.) gajenje i prerada visokoiskoristivih. S obzirom da bi se na ovaj naĉin u oblasti proizvodnje hrane i klasiĉne biotehnologije iniciralo preduzetništvo na bazi planski osmišljenih projekata koji bi bili izraĊeni tako da obezbede poštovanje svih normi zaštite ţivotne okoline. instrukcije za otvaranje preduzeća bez potrebe lutanja preduzetnika u mreţi administrativnih zahteva koje treba ispuniti. Potom sledi razrada kompletnih programa podrške pokretanju istih uz analizu i rangiranje nivoa ulaganja. spelta.seoska domaćinstva. potenciranje preduzetništva i poslovno povezivanje svih subjekata ĉije je uĉešće neophodno za uspešan start-up preduzeća obezbedilo podizanje nivoa preduzetniĉkog duha i broja uspešnih preduzetniĉkih inicijativa u oblasti biotehnologije i proizvodnje hrane treba sagledati u sklopu Univerziteta u Novom Sadu i institucija u sklopu Univerziteta ĉime bi se obezbedio nivo struĉnosti koji garantuje mogućnost angaţovanja svih vodećih snaga i najnaprednijih ideja u izradi ponude mogućih projekata. uljana repica.

Kako bi se ovakav sklop potrebnih subjekata inicirao potrebno je kroz podsticajna sredstva iz budţeta ili kroz finansiranje izrade inicijalnih idejnih rešenja stvoriti preduslove za aktiviranje ozbiljnih investitora u pravcu realizacije ovakvih. mlekare koja proizvodi atraktivan asortiman ponude mleĉnih proizvoda. franšizni sistem ugostiteljskih objekata sa etno obeleţjem lociranih prvenstveno na lokacijama atraktivnim sa aspekta tranzitnog turizma. peĉenih na tradicionalan naĉin. a u pojedinim sluĉajevima i kroz inicijativu nezaposlenih ili onih koji su postali tehnološki višak. interesantnih aktivnosti. isporuĉilaca tipske opreme i niza drugih. graĊevinaca. ili ĉak iskljuĉivo. S obzirom da bi centar za transfer koji bi bio nosilac navedenih aktivnosti bio lociran u sklopu institucija Novosadskog univerziteta. tako i kroz start up-e novih preduzeća. timova koji se bave ureĊenjem enterijera. doprinela i konkurentnosti dobijenih proizvoda na probirljivim i visokozahtevnim trţištima Evropske Unije. a s druge strane koordinirana aktivnost multidisciplinarnog tima struĉnjaka razliĉitog profila od tehnologa. ĉime bi se doprinelo podizanju nivoa preduzetniĉkog duha u inovativnosti kod naprednih mladih kadrova. otvorila bi se i perspektiva najšireg ukljuĉivanja studenata u realizaciju predmetnih projekata. struĉnjaka za ambalaţu. Da bi se ovakvi i sliĉni sistemi pokrenuli neophodna je sa jedne strane inicijativa jakih investitora koji su spremni da investiraju u savremene centralne pogone. Potencijalni korisnici ove vrste projekata. Dodatna sredstva za iniciranje samozapošljavanja u ovoj delatnosti mogla bi se ostvariti preko fonda za zapošljavanje i domaćih i stranih finansijskih struktura koje daju podsticajna sredstva za rešavanje problema nezaposlenosti. tehnološki savremenih pogona sagledava se kroz osmišljavanje. Pri tome treba voditi raĉuna o tome da sredstva budu prvenstveno. franšizni sistem distribucije poslastica na bazi sladoleda baziran na centralizovanom pogonu za proizvodnju standardizovane osnovne vrste sladoleda i konditorskom pogonu koji proizvodi nadeve i elemente za dekoraciju u distributivnim objektima. 55 .7. isporuĉilaca transportnih vozila. ekipa za istraţivanje trţišta. dizajnera. odnosno usluga koje iza njih stoje sagledavaju se kako meĊu postojećim MSP. preko struĉnjaka za marketing. većem broju nezaposlenih prihvatljiva ulaganja. prvenstveno za njih. prerade mesa koja nudi atraktivan visokokvalitetan asortiman preraĊevina od mesa.5 Funkcionalni franšizni sistemi bazirani na domaćim potencijalima Dodatno rešenje pitanja mogućnosti zapošljavanja struĉno nekvalifikovane i investiciono manje sposobne strukture nezaposlenih uz istovremeno uspešno iniciranje visoko automatizovanih. Primeri ovakvih franšiznih sistema bi mogli biti: Franšizni sistem mini pekara – mleĉnih restorana – restorana brze hrane baziran na centralnim pogonima pekare za delimiĉno finalizovane pekarske i brašneno-konditorske proizvode. 4. franšizni sistem distribucije pizza proizvoda baziran na centralizovanom pogonu za proizvodnju delimiĉno finalizovanih podloga za pizze standardizovanog kvaliteta. institucionalno i proizvodno pokretanje franšiznih sistema koji bi podršku imali u centralizovanoj. pogona za preradu povrća i voća koji nudi standardizovan asortiman povrća i voća za dekorisanje proizvoda i pogona za preradu ulja koji nudi asortiman dresinga i preliva. usmerena na projekte koji će kroz iniciranje distributivnih lanaca omogućiti zapošljavanje i aktivaciju velikog broja problematiĉnih struktura trenutno nezaposlenih radno sposobnih ljudi. franšizni sistem distribucije jela na bazi testenine baziran na pogonu za proizvodnju instant ili prethodno kuvane testenine delimiĉno finalizovane industrijski i sa definisanim standardizovanim naĉinom konaĉne finalizacije. rentabilnoj proizvodnji regionalno karakteristiĉnih i prihvaćenih proizvoda uz njihov plasman kroz franšizne objekte koji bi se mogli pokrenuti i opremiti uz niska.Dodatno treba naglasiti da bi implementacija svih zahteva vezanih za bezbednost hrane u projekte koji bi bili ponuĊeni potencijalnim preduzetnicima.

povećanje produktivnosti i kvaliteta korišćenjem odgovarajućih metoda i proizvoda. pre svih. Na bazi ovih opštih smernica izvedeni su i elaborirani osnovni prioritetni pravci tehnološkog razvoja AP Vojvodine u oblasti biotehnologije i proizvodnje hrane u sledećim oblastima: UnapreĊenje efikasnosti i obima poljoprivredne proizvodnje Optimizacija valorizacije produkata primarne poljoprivredne proizvodnje Osavremenjavanje i revitalizacija industrijskih kapaciteta prehrambene industrije Podrška planskom pokretanje MSP u agrobiznisu i proizvodnji hrane Osmišljavanje funkcionalnih franšiznih sistema baziranih na domaćim potencijalima. informacione tehnologije).Treba istaći da bi s obzirom na tradicionalnu povezanost u regionu. naime. Aktivna primena znanja je. dodatne mogućnosti zapošljavanja i opšteg prosperiteta.8 ZAKLJUĈAK Nastavak pregovora o stabilizaciji i pridruţivanju EU znaĉiće za Srbiju (i Vojvodinu) podršku modernizaciji i rekonstrukciji poljoprivrednog i agroindustrijskog sektora. modernizacija ruralne infrastrukture (transporta. naĉina skladištenja i plasmana. razvijanje saradnje u oblasti zdravlja ţivotinja i biljaka u vidu pomoći za obrazovanje i organizovanje kontrole sa ciljem postepenog usklaĊivanja sa standardima EU. u skladu sa svojim finansijskim mogućnostima. Pored toga. ekonomiju zasnovanu na znanju. Od osnovnih razvojnih prioriteta AP Vojvodine istiĉemo. po ugledu na velike franšizne sisteme u svetu pojavila i potreba otvaranja novih centralnih pogona. ispoštuje zahteve iz Lisabonske dekleracije u vezi većeg ulaganja u obrazovni i nauĉno-istraţivaĉki rad i razvoj novih tehnologija. distributivni punktovi mogli zaţiveti i širom regiona. ĉime bi se. Od svih razvojnih prednosti Vojvodina ima najveći potencijal u ljudskom faktoru. već i kao deo ukupne razvojne strategije i politike. odnosno kako da Vojvodina. snabdevanja vodom. 56 . To bi posebno podrazumevalo: (1) (2) (3) (4) (5) (6) razvoj privatnih farmi i distributivnih kanala. razvoj i modernizacija preraĊivaĉkih firmi i njihovih metoda prerade i plasmana unapreĊenjem industrijske saradnje i razmene znanja u oblasti poljoprivrede. obuka i praćenje korišćenja metoda protiv zagaĊivanja u vezi sa poljoprivrednim inputima. 4. potrebno je rešiti pitanje kako se u oblasti istraţivanja i razvoja mogu dostići standardi zemalja u tranziciji. a posebno meĊu republikama bivše zajedniĉke drţave. Zato je potrebno definisati novu politiku obrazovanja. koje su već postale ĉlanice EU. Jedan od elemenata ovih sistema svakako treba da bude njihova zasnovanost na domaćim potencijalima i regionalnoj tradiciji ĉime bi se izbeglo da isti budu samo manje ili više uspešne kopije franšiznih sistema koji postoje u svetu. ne samo kao politiku stvaranja ljudskog kapitala i novih znanja. telekomunikacija. kljuĉni faktor privrednog (i ekonomskog) rasta svake moderne privrede.

Fortin G. FAO statement on biotechnology 2. 2006 6. Official journal of the European Union.afic. 2006 9.harvard... Agrarni program osnove razvoja sela. godine 5. Dani. Chicago.03. Gulliver A.: Oparse mopa. 2001.. Spring Printempts.. Beograd. Ricardo Hausmann and Andes Velaseo: Growth Diagnostics. 2001 10. Studija za potrebe Sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj AP Vojvodine.org 14. 2003 8. Milanović S. Dimić E. http://ksghome. Nacionalna strategija privrednog razvoja Srbije za period 2006-2012. www. S. 2005.4. a communication guide to improving and understanding biotechnology.html 7. Mastilović J. 2003 12. Status of Agricultural Biotechnology and Biosafety in Selected Countries of the Balkans. Council regulation (EC) No 509/2006 Agricultural products and foodstuffs as traditional specialities guaranteed.. Stubovi kulture. 102-106 13.: PreraĊivaĉki potencijali u prehrambenoj industriji AP Vojvodine. Working paper. FAO Report. Com(2003) 96 11. Iowa State University Presented at the American Seed Trade Association meeting December 5-7.. D. Food Biotechnology: Food.. Tojagić S. Petrović Lj. Lukić R.03. Communication from the commission to the European parliament. 31. Beograd.. Council regulation (EC) No 510/2006 The protection of geographical indications and designations of origin for agricultural products.M. Vraĉar Lj. Novi Sad.2006 16.: Application of Biotechnology in food production in Canada. http://www. Dixon J. Ferbencks.edu/droderick/papers. Izvršno veće AP Vojvodine. radna verzija. Who Benefits from Biotechnology? By Michael Duffy. FAO 2001 15. Lindsey. to the council and to the European economic and social committee: Life sciences and biotechnology – a strategy for Europe. revised March 2005.: Global farming system study: Challanges and Priorities to 2030. tehnološki fakultet. progress report and future orientations..europa. the Caucasus and Moldova. FAO. Dodić S..eu – strategy of EU in biotechnology and life science 4. 2001. IL 3. Pejin D. Pajin B. M.. 31. Statitiĉki godišnjak SRJ. Gibbon. godine.2006 57 .9 LITERATURA 1. poljoprivrede i prehrambene industrije Autonomne Pokrajine Vojvodine. Rodrick. Official journal of the European Union.

posebno na malim rekama). posebne programe za povećanje energetske efikasnosti. Analiza trenutne situacije u svim energetskim sektorima i predlaganje tehniĉkih i netehniĉkih mera za postizanje zadatih ciljeva Strategije na teritoriji Vojvodine. AP Vojvodina mora uĉiniti znaĉajne napore ka promociji i iskorišćenju obnovljivih izvora energije i povećanju energetske efikasnosti u svim energetskim sektorima. Podsticaj razvoju trţišta usluga. sunĉeva i eolska energija i preostali tehniĉko iskoristivi i ekonomski prihvatljivi hidropotencijal. Promovisanje energetski efikasnih tehnologija i usavršavanje postojećih u cilju povećanja njihovih energetskih efikasnosti. 58 .5. tehnologije decentralizovane proizvodnje elektriĉne i toplotne energije na bazi prirodnog gasa i tehnologije malih i mini hidroelektrana). sa ciljem da se po toj osnovi smanji potrošnja kvalitetnih uvoznih energenata i ostvari dodatna proizvodnja elektriĉne i toplotne energije sa znaĉajno smanjenim negativnim uticajem na ţivotnu sredinu. U okviru ovog prioriteta treba posebno istaći i promociju programa novih energetski efikasnijih tehnologija i ekološki prihvatljivijih tehnologija (nove tehnologije sagorevanja uglja. kako u energetskim proizvodnim i distributivniom sistemima tako i u sektorima potrošnje energije (krajnji korisnici). 2) Racionalna upotreba i povećanje energetske efikasnosti. po osnovu korišćenja prirodnog gasa odnosno povećanja broja korisnika centralizovanog snabdevanja toplotnom energijom u sektorima domaćinstva i javne/komunalne delatnosti. ObezbeĊivanje mehanizama podrške na polju promocije i razvoja obnovljivih izvora energije koji zadovoljavaju tehniĉke standarde u Vojvodini. Ciljevi i rezutati ove studije koja daje osnovne pravce tehnološkog razvoja AP Vojvodine u oblasti energetske efokasnosti i obnovljivih izvora energije se mogu saţeti na sledeći naĉin: Ciljevi Analiza tehnoloških potencijala u Vojvodini i sagledavanja potreba razvoja energetskih tehnologija u skladu sa opštim ekonomskim potrebama i mogućnostima. Strategijom razvoja energetike Republike Srbije se ne daju ni procene mogućih efekata niti procene potrebih investicija postavljenih prioriteta. servisa i proizvodnje za potrebe povećanja energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije u Vojvodini. Ove procene se oĉekuju u okviru izrade programa implementacije strategije. koji je u toku. Identifikovanje barijera za praktiĉnu primenu i razvoj savremenih komercijalnih energetski efikasnih tehnologija i sintetizovanje mera energetske politike ukljuĉujući mehanizme razvoja trţišta za neophodan razvoj i iskorišćenje potencijala obnovljivih energetskih izvora i povećanja energetske efikasnosti u Vojvodini. geotermalnna. UtvrĊivanje potrebnog ljudskog potencijala neohodnog za realizaciju postavljenih ciljeva. Ovaj prioritet obuhvata ciljno i sektorski usmerene programe za racionalnu upotrebu kvalitetenih energenata u okviru programa za supstituciju elektriĉne energije za toplotne energetske usluge u zgradarstvu. godine definiše pet prioriteta od kojih se dva odnose na ovu problematiku: 1) Selektivno korišćenje novih obnovljivih izvora energije (biomasa. Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015. biomase i otpada. smanjenja negativnog uticaja na okolinu iz proizvodnje i korišćenja energije i radi doprinosa globalnim naporima smanjenja efekata staklene bašte. Realizacija ovog prioriteta imaće odluĉujući uticaj na tekući rad i budući razvoj elektroenergetskog sektora u Srbiji. OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA AP VOJVODINE ZA OBLAST ENERGETSKE EFIKASNOSTI I OBNOVLJIVOG IZVORA ENERGIJE UVOD Za obezbeĊivanje energetske sigurnosti i ekonomske konkuretnosti.

Snabdevaĉ konzumnog podruĉja Vojvodine prirodnim gasom je NIS . Obuhvata površinu od 21506 km2 na kojoj ţivi 2031992 (2002. Sremska Mitrovica. god) stanovnika zadovoljavajući svoje ţivotne i radne potrebe za energijom korišćenjem sledećih primarnih energenata: prirodnog gasa.Distribucija prirodnog gasa se obavlja dvojako. privredno društvo za distribuciju elektriĉne energije sa sedištem u Novom Sadu. ali u znatno smanjenim koliĉinama. posredstvom NIS-GAS-a a svi ostali potrošaĉi se snabdevaju posredstvom 32 nezavisna distributivna preduzeća. Ukupna duţina gasovodne mreţe je 1560 km sa tendencijom daljeg porasta. jer je transportni sistem jedinstven. Subotica. kao i ustanovljavanje plana za praćenje i ocenu programa realizacije. Na teriroriji Vojvodine egzistira više od 150 snabdevaĉa. pre svega ratarske i šumarske proizvodnje. Lukoil – Beopetrol Beograd. dok je i veliki broj domaćinstava gasificiran ili prikljuĉen na toplane. Najzastupljenija je slama i oklasak kukuruza. komunalne energetike i drugih sektora potrošnje koji se nalaze na trasi visokopritisne gasne mreţe. a mnoga preduzeća su i zatvorena. Jedan je posredstvom deset elektrodistributivnih preduzeća (Novi Sad. Sombor. Potrošnja uglja u Vojvodini se znatno smanjila i zbog ĉinjenice da znaĉajan deo privrede radi sa smanjenim kapacitetima. Kikinda. Predlog mera energetske politike u domenu razvoja tehnogija obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti i procena potencijala za poboljšanja primenom predloţenih mera u cilju postizanja zadatih ciljeva. Prirodni gas se obezbeĊuje iz domaće proizvodnje i uvozom iz Rusije. ENERGETSKI SISTEM AP VOJVODINE Konzumno podruĉje Vojvodine se moţe posmatrati kao zaokruţena celina. Veći potrošaĉi iz industrije. Veliki potrošaĉi se i dalje snabdevaju direktno. Potrebe konzuma Vojvodine za derivatima nafte su zadovoljene posredstvom većeg broja snabdevaĉa.GAS sa sedištem u Novom Sadu. Sintetizovanje nalaza i predloga u akcioni plan Izvršnog veća AP Vojvodine za realizaciju srednjoroĉnog programa. pa ĉak i neovlašćeni pojedinci. Elektriĉna energija se preuzima iz jedinstvenog drţavnog elektroeneretskog sistema kojim upravlja Elektroprivreda Srbije sa sedištem u Beogradu. HIP 59 . snabdevaju se direktno. Snabdevanje široke potrošnje ugljevima su preuzele brojne male trgovaĉke firme. Od transformisanih vidova energije najzastupljenija je elektriĉna energija. Panĉevo. Zrenjanin. uglavnom u seoskim domaćinstvima i sporadiĉno na poljoprivrednim gazdinstvima. Distribucija elektriĉne energije do krajnjih korisnika se obavlja na dva naĉina. Otpad iz poljoprivredne proizvodnje se koristi na mestu njegovog nastajanja. Vrbas i Senta) a drugi direktnim snabdevanjem ĉetiri najveća industrijska korisnika (HIP Petrohemija Panĉevo. Distributer elektriĉne energije na teritoriji Vojvodine je Elektrovojvodina. ugljeva. teĉnih derivata nafte. Jugopetrol Beograd. ogrevnog drveta i odpadaka iz poljoprivredne. sindikalne organizacije. Kada je reĉ o snabdevanju industrije i javnih komunalnih preduzeća (distributera tople ili vrele vode za grejanje) dominantni snabdevaĉi derivatima nafte za energetske potrebe su (pre svega mazutom): NIS Naftna industrija Srbije Novi Sad. Ruma. Isporuĉuje se mešavina ova dva gasa.Rezultati Predlog mera energetske politike za promociju istraţivanja i razvoja (R&D) koje će iskoristiti lokalne nauĉne i tehnološke potencijale u oblasti obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti i povećati stepen samostalnosti u duţem periodu.

0% 2 GWh Obnovljivi izvori energije 0. 110/20 kV. Zapaţa se dominantan udeo prirodnog gasa i naftnih derivata ali i zanemarljiv udeo obnovljivih izvora energije. godine.5% 4799 GWh Električna energija 23. su izraţene oscilacije potrošnje prirodnog gasa i naftnih derivata i kontinualan rast potrošnje elektriĉne energije. STRUKTURA POTROŠNJE FINALNE ENERGIJE U AP VOJVODINI Na slici 5. Toplotna energija 4. a elektriĉnu energiju preuzimaju u celosti iz javne mreţe. u gradovima je prikljuĉen na sisteme daljinskih grejanja i blokovske kotlarnice u nadleţnosti komunalnih javnih organizacija i drugih subjekata nadleţnih za ovaj vid transformisane finalne energetske potrošnje. 110/35/8 kV i 110/6 kV. Toplotnom energijom se snabdevaju iz obliţnjih termoelektrana-toplana u vlasništvu Panonskih elektrana. Znatan deo komunalne energetike.6% 9388 GWh Slika 5. Elektriĉna energija koja se proizvede u energanama je zanemarljivih koliĉina i iskoristi se za sopstvene potrebe pokrivajući deo konzuma konkretne fabrike vlasnika energana. 3631 ktoe). ukupna instalisana snaga je 8526 MVA.7% 1389 GWh Ugalj 4. Sojaprotein Beĉej. U toku je planski prelaz na jedinstvenu transformaciju 110/20 kV. 110/35/20 kV. Ukupna potrošnja je bila 144738 TJ (40205 GWh.9% 278 GWh Naftni derivati 31.1: Struktura potrošnje finalne energije u Vojvodini u 2004. Ukupna duţina vodova je 24015 km. 110/35 kV.9% 10359 GWh Drvo 0. grejanje stanbenih i drugih objekata.3% 6917 GWh Prirodni gas 34. Samo šećerane u Zrenjnainu i Sremskoj Mitrovici nemaju sopstvenu proizvodnju energije. 60 . Matroz se snabdeva na 20 kV naponskom nivou a preostali na 110 kV. Snabdevanje elektriĉnom energijom Vojvodine je obezbeĊeno iz jedinstvene javne mreţe Elektroprivrede Srbije posredstvom 220 i 110 kV mreţe preko 57 transformatorskih stanica sa transformacijama napona: 220/35/6 kV. godine pa do 2000. Takvi izvori postoje u: MSK Kikinda. Carbodioxid Beĉej i gotovo svim šećeranama. a ukupan broj trafostanica je 9612.2 prikazuje godišnje potrošnje finalne energije u AP Vojvodini u periodu od 1990. 4921 ktoe).1 je prikazana struktura potrošnje finalne energije u Vojvodini u 2004. Energetska potrošnja je bila 106797 TJ (29666 GWh. 1290 ktoe). godini Slika 5.Azotara Panĉevo. a u neenergetske svrhe je utrošeno 37941 TJ (10539 GWh. godini. Matroz Sremska Mitrovica i BFC Lafarţ Beoĉin). do 2004. Od 1990.

16 0.14. ENERGETSKI INDIKATORI SRBIJE I NEKIH ZEMALJA IZ OKRUŢENJA U tabeli 5.3 569.80 0.63 0.922. Pad od oko 27% u odnosu na 1990.000 10.579 1.223. do 2004.000 8.3 8.70 4.690 10.41 BND/stan PPP Stanovništvo UPPE/stan. odnosno 31888 GWh 2001. ** CO2 emission from fuel combustion only. Porast od 2001.429 6.1: Ključni energetski indikatori u 2003.99 3.637 3.43 0.4 36.36 Danska * Gross production + imports .13 6.885 49.0 382.082 20.1 10.8 35. CO2/stan.2 toe/cap 1.737 16.5 su prikazani pojedinaĉni indikatori.876 25.67 8.37 2. Svet.98 1.43 2.05 2.16 0.0 2.21 toe/000 $ kWh/sta.7 8.237 2.573 10 52 21 43 1. 5.1 su prikazani kljuĉni energetski indikatori za Srbiju i Crnu Goru.5 21.898 tCO2/toe 2.626.26 0.45 0.36 2.867 6. PPP Purchasing Power Parity: the rate of currency conversion that equalizes the purchasing power of different currencies i.34 0. godinu je posledica dramatiĉnog pada ekonomske aktivnosti.599 2.2 26.79 4.000 Električna Energija Prirodni Gas Naftni Derivati 1990 1992 1994 1996 1998 2000 2002 2004 2006 0 1988 Godina Slika 5.0 347 TWh 15.60 1.336 23.17 2.44 0.73 4. godini BND (bruto nacionalni dohodak) Potrošnja elektriĉne energije Potrošnja elektriĉne energije/stan.99 8.506 13. godine. UPPE (ukupna potrošnja primarne energije) UPPE/BND (PPP) CO2/BND (PPP) kg CO2/$ 2000$ 0.3.24 3.35 10.35 Svet EU-15 EU-25 Srbija i Crna Gora MaĊarska Hrvatska Rumunija Nemaĉka 6268.19 0.000 6.271 Mtoe 10.42 0.4 i 5. 3. 61 . estimates the differences in price levels between different countries.7 82. naftini derivati i elektriĉna energija) je iznosila 43873 GWh 1990.5 2.5 5.69 3.4 2.000 2.526 1.999 3.154 2.17 2.220 6.19 2.10 5. Tabela 5.4 163 157 29.21 0. godine od 20% je bio još uvek nedovoljan za dostizanje potrošnje iz 1990.315 9.8 39.085 $/cap 2000$ 7. BND (PPP***) Million Milijarda Milijarda 2000 $ 2000 $ 33.5 456.80 2. Na slikama 5.000 Potrošnja energenata u Vojvodini [GWh/god] 12.2: Potrošnja energenata u Vojvodini Potrošnja glavnih vidova finalne energije (prirodni gas.1 4. godine. Trend porasta finalne potrošnje glavnih energenata je evidentan i moţe se objasniti oţivljavanjem ekonomske aktivnosti ali i porastom ţivotnog standarda (naftni derivati).000 4.6 3.19 0.50 6.51 0.e. zemlje EU-15 i 25 i neke zemlje. 2000$ 0.transmission/distribution losses.868 25.46 CO2/ UPPE** Region/ Zemlja tCO2/sta. godine.00 2.399 3.exports .391 8.1 32.0 48.8 14.612 20 136 47 149 2.85 0.418 10.456 6.71 10.196 8.

] 25. [ US$ppp] i Električna energija/stan. Sa stanovišta korisnika primarne energije najvaţniji su pariteti meĊu raspoloţivim energentima i njihova vremenska stabilnost.000 5. godine i njegov trend pada nije zadovoljavajući. Treba reći da je ovaj indikator konstantno visok od 2000. a da je potrošnja elektriĉne energije po glavi stanovnika vrlo visoka.5: Emisija CO2 po stanovniku. Na slici 5. dok je po stanovniku vrlo visok.20 0. Ova analiza ukazuje na nisku privrednu aktivnost.90 0.4: Ukupna potrošnja primarne energije (TPES) po BND Slika 5.40 0. ali i od sopstveno korišćenih tarifnih i fiskalnih mehanizama. ali implicitno i na nisku energetsku efikasnost i neadekvatno trošenje elektriĉne energije.80 PPE/BND [toe/000 2000$USppp] 10 tCO2/Stan.60 0.000 20. potrošnji primarne energije i BND Na slici 5.10 0. odnosno da se elektriĉna enegija ne troši u dovoljnoj meri za stvaranje nove vrednosti. To je indikator neefikasnog korišćenja elektriĉne energije.000 15.000 0 Svet EU . ali i niske energetske efikasnosti konverzije energenata.50 0.15 EU . kWh/stan.3 moţe se zakljuĉiti da je BND po glavi stanovnika u Srbiji nizak. 12 tCO2/toe tCO2/stan. ukupna potrošnja primarne energije (TPES) i bruto nacionalni dohodak (BND). Po ukupnoj potrošnji primarne energije i po BND je ovaj indikator najviši od svih uporednih vrednosti. tCO2/BND 0. CENE ENERGENATA Energetska politika svake zemlje zavisi pre svega od cena energenata po kojima ih nabavlja ili prodaje. Izrazito velika vrednost iskazana za Srbiju i Crnu Goru u odnosu na druge uporedne regije ili zemlje je posledica već pominjane slabe privredne aktivnosti.15 EU .70 0.25 Srbija MaĎarska Hrvatska Rumunija Nemačka Danska Slika 5. [US$ppp/stan.25 Srbija MaĎarska Hrvatska Rumunija Nemačka Danska Slika 5. kod nas ni jedan niti drugi od poţeljnih uslova nije zadovoljen.6 su prikazane realne cene elektriĉne energije i prirodnog gasa u Srbiji izraĉunate prema plaćenim raĉunima na uzorku od tridesetak 62 .] Električna energija [kWh/stan. velika koliĉina elektriĉne energije se još uvek troši za zagrevanje prostorija.4 je prikazana ukupna potrošnja primarne energije po BND.] 30. Naţalost.00 Svet EU .5 je prikazana emisija ugljen dioksida (CO2) po stanovniku.000 BND/stan..30 0.000 BND/stan.3: BND i potrošnja električne energije po stanovniku Uporednom analizom indikatora na slici 5. tCO2/PPE i CO2/BND 0.25 Srbija MaĎarska Hrvatska Rumunija Nemačka Danska 8 6 4 2 0 Svet EU .35.15 EU .000 10. Naţalost. Na slici 5.

To je samo dokaz da ne postoje institucije u Vojvodini nadleţne za ovu oblast.5 1.14 jan-jun 2002.40 jul-dec 1.5 3. ali su uglavnom nepouzdani i/ili nedovoljni. Na slici 5. 0. postoje podaci i procene prikupljeni od strane pojedinaca i preporuke tehnologija pogodnih za primenu.57 0.0 Prirodni gas 1. Period Slika 5.0 3.52 0. Iz tog razloga se i ova studija oslanja na sopstvene procene bazirane na raspoloţivim podacima.6: Cene električne energije i prirodnog gasa Turska Engleska Holandija MaĎarska Češka Švajcarska Španija SCG 0. 1.5 2.0 jan-jun 2005.0 2. ali to nije tako izraţeno kao što je u sluĉaju pariteta cena energenata.0 7.0 3. U zemljama EU.5 1.industrijskih preduzeća.0 2. Istraţivanja u oblasti od Cena prirodnog gasa CPG [c€/kWh] 63 . koje bi trebalo nama da budu uzor. godine) Slika 5.5 2. I u apsolutnom smislu su cene energenata kod nas niţe u odnosu na okruţenje.0 2.5 0.5 Cena električne enegije CEE [c€/kWh] Električna energija 3. 1.0 6. Vrlo je indikativna potcenjenost cene elektriĉne energije kod nas. ali bez zadovoljavajuće verifikacije. Krajnji korisnik primarne energije ne nalazi ekonomski interes ni za povećanje enegetske efikasnosti niti za korišćenje obnovljivih izvora energije.0 CEE/CPG 0.60 jul-dec 1.7 su dati odnosi cena elektriĉne energije i prirodnog gasa za neke evropske zemlje.5 pa naviše.57 jan-jun 2004.7: Odnos cena elektrišne energije i prirodnog gasa u nekim evropskim zemljama IZBOR KOMERCIJALNIH ENERGETSKIH TEHNOLOGIJA POGODNIH ZA PRIMENU U AP VOJVODINI Osnovni koraci u realizaciji tehnološkog razvoja energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije su prikazani na slici 5. ovaj odnos se kreće od 3.5 0.0 jan-jun 2001. pa se procena o uticaju na privredne aktivnosti moţe samo strukturno naznaĉiti. 3. koje po pravilu nije ugodno za manipulaciju kao prirodni gas.0 5.57 jul-dec 1.83 jul-dec 1. Naime. su potpuno nepoznate. Zapaţa se izuzetno mali odnos cene elektriĉne energije i cene gasa. To su osnovni razlozi niske efikasnosti u svim enegetskim sektorima u Srbiji pa i Vojvodini.0 Odnos cena električne energije i prirodnog gasa u industriji (kraj 2004.0 1.0 1. 1. Prva dva zadatka u okviru procena postoje. Druge dve procene u vezi sa Uticajem na privredne aktivnosti u celini i Ljudskim potencijalom. Nije saĉinjen dokument o starteškom razvoju privrede u Vojvodini.50 jan-jun 2003.8.0 4.

zamena pohabanih delova opreme. Evidentan ljudski potencijal je u prošlosti smanjen. a istraţivaĉka oprema potpuno zastarela. Gore pomenute ĉinjenice oteţavaju proces analize i integracije u cilju stvaranja: • preporuka za izradu strategije razvoja energetike Vojvodine • plana istraţivanja i razvoja (R&D) • plana usavršavanja ljudskog potencijala No. ali i na regiju kakva je Vojvodina. Ipak. Dva su razloga za to. poboljšanje kontrole procesa. prenosu i distribuciji energije. Iz tog razloga će se njihov potencijal proceniti na osnovu procene stanja energetske efikasnosti u pojedinim energetskim sektorima i procenom mogućih zbirnih efekata baziranim na iskustvu drugih. ova procena stanja u oblasti ne odlaţe već omeĊuje delovanje na izradi jednog odrţivog plana za unapreĊenje energetske efikasnosti i povećanja primene obnovljivih izvora energije. Od klasiĉnih i proverenih tehnologija koje se koriste u cilju povećanja energetske efikasnosti. ovom strategijom se apostrofira kombinovana proizvodnja elektriĉne i toplotne energije. mora se naglasiti da su ljudi koji koriste energiju ili im je ona sredstvo rada.iskorišćenje primarne energije je daleko bolje nego u sluĉaju odvojene proizvodnje i drugo . itd. S obzirom na to da su sopstveni izvori elektriĉne energije u Vojvodini vrlo mali. njihovo zbirno dejstvo moţe biti i te kako znaĉajno. Ipak.interesa za ovu studiju su vršena gotovo iskljuĉivo na fakultetima i institutima. OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA ENERGETSKE EFIKASNOSTI I OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE U VOJVODINI POTENCIJAL ENERGETSKE EFIKASNOSTI I OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE PREPORUKE ZA IZRADU STRATEGIJE RAZVOJA ENERGETIKE SAVREMENE I PROVERENE TEHNOLOGIJE ENERGETSKE EFIKASNOSTI I OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE PLAN ISTRAŽIVANJA I RAZVOJA (R&D) UTICAJ NA PRIVREDNE AKTIVNOSTI U CELINI LJUDSKI POTENCIJAL PLAN USAVRŠAVANJA LJUDSKOG POTENCJALA Slika 5. Pri tome se pomenuti skup organizovanih akcija moţe odnositi na pojedinaĉno domaćinstvom. najznaĉajniji uticajni faktor na energetsku potrošnju i na energetsku efikasnost. Prvo .8: Osnovni pravci tehnoločkog razvoja Pod energetskom efikasnošću se podrazumeva skup organizovanih akcija u cilju smanjenja energetske potrošnje pri energetskim transformacijama. ali je danas ova aktivnost potpuno marginalizovana i svedena na manje grupe istraţivaĉa. ovakvom distribuiranom proizvodnjom bi se u znaĉajnoj meri povećala proizvodnja elektriĉne OSTVARIVANJE DEFINISANIH ZADATAKA ANALIZA I INTEGRACIJA PROCENA 64 .povećava se sigurnost snabdevanja elektriĉnom energijom. Prikljuĉenjem ovakvih postrojenja na javnu elektro mreţu moţe se dobiti veća pouzdanost rada mreţe. ali će se sigurno i smanjiti distributivni gubici mreţe. Organizovana akcija moţe biti obuka osoblja koje rukuje mašinama koje vrše energetsku transformaciju. izgradnja novog postrojenja kakvo nije postojalo u pogonu. Krakteristika ovih tehnologija je da zahtevaju male ili srednje investicije. Klasiĉne tehnologije koje se koriste za povećanje energetske efikasnosti su mnogobrojne. ali i relativno male po svom efektu na nivou fabrike ili regije. ĉišćenje zagrevnih površina. na mestu potrošnje. ali je u funkciji povišenja energetske efikasnosti kompletnog sistema. a koje zahtevaju znaĉajne investicije. Ovako stvorena elektriĉna i toplotna energija se moţe koristiti izolovano.

Pri donošenju konaĉne odluke o realizaciji predloţenih mera za povećanje energetske efikasnosti jedan od osnovnih kriterijuma je i period otplate investicije. kontrola procesa sagorevanja u kotlovima. Geotermalna energija e. pa ih je zato vrlo teško pojedinaĉno analizirati i vrednovati. Sagorevanje gradskog otpada d. Ova tehnologija je dobro poznata potencijalnim korisnicima. kojom će se omogućiti smanjenje potrošnje primarne energije. U takvim sluĉajevima se uglavnom radi i o zameni dela ili cele procesne opreme. To znaĉi da je veliki broj njih našao komercijalnu primenu uz zadovoljenje tehniĉkih standarda. Razlog je niska cena elektriĉne energije i nedovoljno podsticajna regulativa za njenu širu individualnu primenu. 65 . Proizvodnja toplotne energije (pare i tople vode) iz biomase b. Razlog izostavljanja transporta iz analize je potpuno odsustvo koncepta i strategije njegovog razvoja. ali u svakom sluĉaju sugeriše naĉin izgradnje velikih postrojenja u uslovima nejake privrede i uvodjenje nove proverene tehnologije (kombinovani ciklusi). Postrojenja biogasa i korišćenje biogasa u energetske svrhe c. iskorišćenje otpadne toplote u sušarama itd. Mere za povećanje energetske efikasnosti su: unapreĊenje energetskog menadţmenta. Povećanje energetske efikasnosti u industriji U vrlo konzervativnom pristupu se moţe proceniti da se na nivou cele industrije u Vojvodini moţe postići ušteda od oko 10%. I energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije su u tehnološkom smislu u svetskim razmerama dobro razvijeni i izuĉeni. Predlaţe se koncesiona gradnja. ali na ţalost nije dovoljno iskorišćena. Od obnovljivih izvora energije ova strategija obuhvata sledeće tehnologije: a. Obiĉno se ide u realizaciju kada je prost period otplate manji od pet godina. niskoj ceni elektriĉne energije. Proizvodnja elektriĉne energije korišćenjem vetra i g. Na ţalost kod nas stepen primenjenosti savremenih tehnologija nije zadovoljavajući. Duţi periodi otplate zahtevaju detaljniju ekonomsku analizu s obzirom na veliku investiciju. smanjenje isticanja vazduha u sistemima komprimovanog vazduha. Primetan je izostanak primene solarne energije za proizvodnju toplotne energije. Energetska efikasnost Mere koje podrazumeva energetska efikasnost su veoma brojne i raznolike. Jedan vaţan energetski sektor neće biti razmatran. U ovoj strategiji je izvršena procena potencijala u industriji i zgradarstvu. 34–33% i domaćinstva i tercijalne delatnosti. Solarni foto-naponski sistemi. To je Transport koji uĉestvuje u finalnoj energetskoj potrošnji sa oko 22-24% (ostalo su industrija.Osim toga predlaţe se i gradnja velikih postrojenja za proizvodnju elektriĉne i toplotne energije. Male hidroelektrane f. što se kao tip finansiranja projekata ne moţe u tehniĉkom smislu nazvati povećanje energetske efikasnosti. sporosti donošenja i nedoslednoj primeni zakonske regulative. Razloge treba traţiti u slaboj privrednoj aktivnosti. Osnovni uslov je postojanje adekvatnog potrošaĉa toplotne energije u okolini proizvodnje.energije u Vojvodini. 44–43%).

dobro organizovano i subvencioniranu akciju koja će na duţi rok dati vrlo znaĉajne rezultate. kotlovi (ako postoje) itd. Generalno govoreći odrţavanje zgrada i sistema grejanja u njima je vrlo loše. Analizom su obuhvaćeni: izolacija zidova. tavanice i poda. dodatna potrošnja gasa je 1139.5%). Kod nas postoje svi tehniĉki uslovi za primenu ovih mera ukljuĉujući i servisne usluge i proizvodnju opreme. 66 . nepostojanje mera prinude i regulative u velikoj meri usporava ili odlaţe njihovu primenu. Druga grupa mera podrazumeva još duţi period otplate investicija: Izolacija krovova Izolovanje zidova i fasade Zamena spoljašnjih vrata i prozora. ali dug period otplate. sistem kontrole temperature i drugih parametara.2 – 2 MWe) i 6 postrojenja sa gasnom turbinom (5 – 20 MWe). Prost period otplate za predloţene mere smanjenja energetskih gubitaka u zgradama koje koriste elektriĉnu energiju za grejanje je uglavnom manji od pet godina. Veliki broj zgrada je stariji od dvadeset godina i mnoge od njih nisu odrţavane. Ugradnjom 44 postrojenja sa gasnim motorom (0. izolacija cevovoda. nedostatak sredstava.Distribuirana proizvodnja toplotne i elektriĉne energije Na bazi uzorka od 44 preduzeća u Vojvodini koja su na 44 lokacije po celoj teritoriji razmotrena je mogućnost samostalnih investicija svakog od tih preduzeća. Povećanje energetske efikasnosti u zgradarstvu Po metodologiji Svetske Banke je 2003. Za toliko bi se ovakvim poduhvatom smanjilo preuzimanje iz javne mreţe. škole i bolnice. škole = 282 kWh/m2 i bolnice = 223 kWh/m2. dobila bi se koliĉina novoproizvedene elektriĉne energije u iznosu od 697 GWh u poreĊenju sa 8216 GWh celokupne teritorijalne potrošnje u 2003. a ukupna potrošnja gasa je 5119 GWht/a. Troškovi grejanja su veoma promenljivi i zavisni od energenta i sistema koji se koristi. tako da proizvede više od 90% svojih potreba elektriĉne energije i sprovede delimiĉnu kogeneraciju. stanje instalacije. To zahteva veliku. proraĉuna i procena moţe se zakljuĉiti sledeće: Samo mali broj zgrada ima izolovane zidove. gubici na prozorima i vratima. krov i podove (poslediĉno su i transmisioni gubici vrlo veliki u odnosu na sluĉaj kada su ove površine izolovane po vaţećim standardima). osim za zamenu prozora kada iznosi 7-8 godina. korisna toplota (bez kogeneracije) je 3071. Na osnovu sprovedenog snimanja stanja. Kako je cena drugih sistema grejanja znaĉajno manja u odnosu na korišćenje elektriĉne energije. korisna toplota (iz kogeneracije) je 939. Raspoloţive mere za poboljšanje energetske efikasnosti u zgradama se mogu podeliti u dve grupe kako sledi: Prva grupa podrazumeva mere ĉiji je prost period otplate do oko 7 godina: Podešavanje i kontrola temperature vode za grejanje i sanitarne tople potrošne vode Regulisanje sistema grejanja Termiĉko izolovanje distributivnih cevovoda Smanjivanje infirtracionih gubitaka Primena termostatskih ventila na grejnim telima Merenje potrošnje toplotne energije. to su i periodi otplate kod tih sistema znatno duţi (ĉesto preko deset godina). Snimanja su se odnosila na stanove. (8. godine izvršeno snimanje toplotnih gubitaka u zgradama u Srbiji. Nova proizvodnja elektriĉne energije bila bi 697 GWhe/a. Proraĉunske vrednosti godišnjih toplotnih gubitaka su: stanovi = 221 kWh/m2.

Povećanje kapaciteta i kvaliteta prerade sa sadašnjih 3. Razlozi za ovakvu tvrdnju leţe u slaboj ekonomiji zemlje i njenoj prezaduţenosti. Moguće uštede ili proizvodnja nove toplotne energije je oko 2789 GWh. pored ekoloških poboljšanja rešio bi se i problem mazuta u letnjem periodu i prerada mazuta na visoko vredne derivate. Dosadašnji pokušaji u ovakvom pristupu nisu uspeli zbog nedostatka valjane zakonske regulative i sopstvene nesigurnosti politiĉke strukture zemlje. Prevodjenje TE-TO Novi Sad sa vršnog na kontinualni reţim i povećanje efikasnosti i snage sa postojećih 230 na najmanje 450 MWe.Procena efekata primenom mera povećanje energetske efikasnosti Tehnologija INDUSTRIJA ZGRADARSTVO DISTRIBUIRANA UKUPNO Potencijalna uštede energeije GWh(E) GWh(T) 200 550 1300 697 939 897 2789 67 . povećanjem proizvodnje i kvaliteta proizvoda drţava bi ostvarila dodatna sredstva po osnovu poreza na dohodak.2 je data rekapitulacija procene potencijala u oblasti energetske efikasnosti. Rekapitulacija potencijala u oblasti energetske efikasnosti U tabeli 5. Zamena i unapredjenje postojećih tehnoloških rešenja i dogradnja novih sistema neophodnih za kompletiranje procesa u cilju postizanja veće elektriĉne i ukupne efikasnosti. što je znatno više od godišnje utrošene toplotne energije. znaĉajno bi se smanjila jediniĉna proizvodna cena derivata i energije (toplotne i elektriĉne). konkurentna i profitabilna prerada nafte. Sliĉna kombinovana postrojenja bi trebalo prostudirati i moţda izgraditi i na lokacijama Zrenjanina i Sremske Mitrovice (u okviru ili pored postojećih TE-TO) i novo kombinovano postrojenje u Subotici gde postoji solidan konzum toplotne energije u zimskim mesecima. Moguće je postići uštedu ili novu proizvodnju od 897 GWh elektriĉne energije. Efekti ovih poduhvata su: odrţiva.5 na 7 miliona tona sirove nafte. što ne daje mogućnost preuzimanja stranih kreditnih obaveza. To je oko 13% u odnosu na godišnju potrošnju elektriĉne energije u Vojvodini. Koncept jednog od mogućih projekata je: Tehnološko povezivanje rafinerja Novi Sad i Panĉevo i TE-TO Novi Sad. NIS bi preko stranog partnera imao pristup novim trţištima.Kombinovana postrojenja elektriĉne i toplotne energije Koncesiona izgradnja velikih kapaciteta je u duţem narednom vremenskom periodu realan put da se doĊe do savremenih tehnologija i novog trţišta proizvedene energije i proizvoda koji se stvaraju u okruţenju takvih velikih postrojenja. Tabela 5. iskorišćenje postojećeg proizvodnog kapaciteta bi bilo na nivou maksimalnog.2.

Procenjuje se da od raspoloţive koliĉine samo 1/3 moţe biti opredeljena za energetske potrebe. Sagorevanje je moguće ostvariti i ako je biomasa vlaţna do 65%. Potencijal biomase u Vojvodini Procena ukupnih koliĉina sporednih proizvoda ratarstva u Vojvodini data je u tabeli 5. Neke grube procene govore da se od ove trećine svega oko 50% realno moţe sakupiti i iskoristiti u energetske svrhe. prpa. Dat je godišnji prosek u periodu od 2001. jer se 2/3 koriste u stoĉarstvu ili se zaoravaju. Kratak opis tehnologije Osnovne komponente ovih postrojenja su: sistem za pripremu i doziranje goriva i nisko ili srednje pritisni parni kotao (obiĉno plamenodimocevni). loţišta za sagorevanje u prostoru.0 Raspoloţiva energija TJ/god 4123. godine.9 9.Obnovljivi izvori energije Proizvodnja toplotne energije iz biomase a.0 18.1 249. Kada se proizvodi para onda je to obiĉno zasićena para pritiska od 4 do 15 bar. Kad je reĉ o biomasi iz šumarstva. Procenjena raspoloţiva finalna energija biomase je 20685 TJ.9 13. suspenziono sagorevanje kada se biomasa melje i uduvava u loţište obiĉno u kombinaciji sa nekim fosilnim gorivom itd.4 13. Osnovni tipovi biomase su drvo. kosa stepenasta rešetka.3.9 4675.4 900. šapurika.3: Potencijal biomase u Vojvodini (prosek 2001-2005 godina) BIOMASA Slama strnih ţita + Soja Kukuruzovina Suncokret (stabljike i glave) Lišće šećerne repe Voćarstvo (granjevina) Vinogradarstvo (granjevina) Šumarstvo (granjevina) UKUPNO BIOMASA Raspoloţivo UKUPNO za energetske svrhe Donja toplotna moć MJ/kg 14. Primenjene tehnologije loţišta mogu biti: puzeća rešetka. godini bila 106797 TJ. do 2005.4 447. ali je potencijal znaĉajan. industrijski otpad itd. Table 5. U Vojvodini je ukupna potrošnja finalne energije u 2004. Od raspoloţive 1/3 deo se koristi u industriji kartona.2 17.5 1298. slama.0 1391.5 250.0 18. a deo jednostavno ostaje na njivama.2 7734. b.3 2148. Inicijativa za izgradnju ovakvih postrojenja obiĉno dolaze od lokalnih investitora iz industrije ili javnih komunalnih preduzeća sa namerom prodaje pare industriji. šumski otpaci. Povećanje procenta prikupljene biomase iz nepristupaĉnih delova ili usloţnjavanje tehnologije prikupljanja svakako bi dalje povećavalo jediniĉnu cenu biomase. ali svakako respektabilan. Male i srednje jedinice su kapaciteta od 1 do 15 MW toplotne snage. To je i razlog što je ova tehnologija dostupna pri relativno niskim cenama. Energetska efikasnost transformacije biomase je manja u odnosu na fosilna goriva što takoĊe treba imati u vidu kada se vrednuje potencijal.0 5746 t/god 1717993 3338465 107882 1050595 t/god 286332 556411 17980 175099 275000 77300 50000 1438123 Finalna energija pare ili tople vode TJ/god 2474 4640 150 967 2805 835 540 12411 68 .0 20685 GWh/god 1145. Ovo je dobro poznata i dobro ispitana tehnologija. Proseĉna cena otkupa biomase u Vojvodini je oko 12 evra/toni. vinogradarstva i voćarstva potencijal je manji. što ĉini oko 19% od ukupne potrošnje finalne energije u Vojvodini. kukuruzna stabljika.9 1610.4 69. Pri izboru lokacije postrojenja potrebno je razmotriti sledeće: lokalni interes i podrška izgradnje postrojenja za biomasu raspoloţivost biomasom i stanje infrastrukture za transport biomase postojanje stabilnih potreba za parom i vrelom dodom (industrija ili komunalna energetika) postojanje skladišta biomase ili simultane raspoloţivosti biomase i potreba pare. Toplotne moći biomase su znatno manje od teĉnih ili gasoviith fosilnih goriva i manipulacija biomasom je znatno teţa.6 386.

Viškovi za okolinu kritiĉnih hranljivih sastojaka. radi obezbeĊenja rastvorljivosti ĉvrstih delova u otpadnoj vodi. pa je svakako interesnatnije stvoreni biogas upotrebiti za proizvodnju elektriĉne energije. Tipiĉan je ţivotinjski otpad i/ili industrijski organski otpad. a ne iz energetskih razloga. Ulaz u biogas postrojenja je biološki organski otpad bez komponenata štetnih po okolinu. b. Izlazni gas zavisi i od organskog sastava otpadne vode. Potpuno rastvaranje (suspenzija) ĉvrstih elemenata otpadne vode omogućuje brţu i uniformniju digestiju i smanjenje potrebe za hemijskim kiseonikom. moţe koristiti. .1 do 3 MW elektriĉnog izlaza. U većini slučajeva biogas postrojenja su izgrađena iz razloga zaštite okoline. Za otpad pri proizvodnji stoke moguće je oĉekivati 20-22 nm3 biogasa po svakoj toni polaznog substrata (otpadne vode). ĉestica i slobodna voda iz gasa moraju biti uklonjeni. . Kratak opis tehnologije Dominantna je tehnologija anaerobne digestije. gasni motor i moguće postrojenje za iskorišĉenje otpadne toplote motora (proizvodnja tople vode ili pare). Proizvodnja elektriĉne energije korišćenjem biogasa Postrojenja biogasa su relativno skupa. a za industrijski otpad to varira od 2-200 nm3 po toni. tako i elektriĉne energije. mogu se redistribuirati do drugih oblasti.Kvalitet Ċubriva digestirane biomase je bolji od sirovog materijala koji se koristi za proizvodnju biogasa. ali i od primenjene tehnologije. U poreĊenju sa ulaznom sirovinom proizvod procesa anaerobne digestije je praktiĉno bez mirisa. Najbolji rezultat se dobija od otpadne vode sa visokom vrednošću COD. Proizvodnja elektriĉne energije iz biogasa je sa stanovišta zaštite okoline veoma pogodna tehnologija.Biogas. Prednosti i nedostaci tehnologije su: . Elektriĉna efikasnost moţe biti do 40% od ulazne energije biogasa. Biogas se moţe koristiti za proizvodnju toplotne i/ili elektriĉne energije. Kanalizacioni mulj iz postrojenja za preradu kanalizacionog otpada i deo organskog otpada iz domaćinstava se. ali i toplotne energije korišćenjem gasnih motora. kada se proces odvija u zagrevanom sudu i kada je prisutno stalno mešanje sirovine. Osnovni nedostatak ove tehnologije je visoka investicija postrojenja za biogas.Postrojenja biogasa i korišćenje biogasa u energetske svrhe a. Moguće je izgraditi i poludnevno skladište biogasa i na taj naĉin pokriti dnevne vrhove u potrošnji kako toplotne. Mehaniĉka snag gasnog motora se transformiše u elektriĉnu energiju putem generatora. otpadnu vodu pri preradi šećerne repe iz pivara. veću proizvodnju biogasa. Jedna od dobro poznatih i ĉesto korišćenih tehnologija za proizvodnju biogasa je tehnologija pokrivenih laguna. takoĊe. 69 . aerosola. jer se smanjuje emisija CH4. kao obnovljivi izvor energije. tj. destilerija i drugih procesa prehrambene industrije. Ona se sastoji u pokrivanju lagune sa plastiĉnim pokrivaĉem i skupljanje proizvedenog biogasa u lagunama. Biogas mora biti oĉišćen od H2S.Tipiĉne snage gasnih mašina i generatora se kreću od 0. Znaĉajno poboljšanje ove tehnologije se postiţe kontinualnim mešanjem otpadne vode. a efikasnost iskorišćenja otpadne toplote gasnog motora moţe biti i do 50%. proizvodnja biogasa iz ĉvrstog substrata ima prednost zbog recikliranja hranljivih materija iz zemljišta na ekonomiĉan i po okolinu prihvatljiv naĉin.Troškovi smanjenja emisije CO2 su vrlo niski. postrojenje za tretman biogasa. Iskorišćena biomasa za proizvodnju biogasa se koristi kao poljoprivredno Ċubrivo. . . Ako se ĉišćenje gasa vrši u vlaţnom skruberu sa rastvorenim kreĉom. prvenstveno azot i fosfor. Osnovne komponente ovog tehnološkog rešenja su: postrojenje za biogas. Najefikasnija postrojenja koriste kontinualnu fermentaciju u digestorima sa snaţnim mešalicama. Uobiĉajena postrojenja za biogas koriste biološki otpad svinja i krupne stoke. Nakon ĉišćenja se biogas komprimuje do pritiska koji zahteva gasni motor. i deo CO2 će biti uklonjen.U poreĊenju sa drugim oblicima prerade otpada. zamenjuje fosilna goriva i povećava sigurnost snabdevanja energijom.

4: Makisamlni teoretski godičnji potencijal proizvodnje biogasa u Vojvodini Broj Krave Junad Svinje UKUPNO uslovne stoke (samo farme sa 200 i više grla) OSOKA (manure) m3 BIOGAS m3 TJ/god Energija GWh 100000 150000 1000000 583333 10000000 200000000 4600 1278 U tabeli 5. Moguća proizvodnja biogasa na njima je oko 161 TJ godišnje. To je i razlog što se danas pridaje velika vaţnost reciklaţi i iskorišćenju otpada u korisne svrhe. aluminijumske ambalaţe i papira. Potencijal proizvodnje biogasa u Vojvodini U tabeli 5.0 MWe). Industrija moţe uštedeti novac prikupljanjem razliĉitih kategorija otpada. drţava je duţna da izgradi stimulacioni sistem i/ili sistem prinude za njegovo uklanjanje ili sanaciju.5 do 1.5 je data procena proizvodnje biogasa na 5 velikih farmi goveda i 5 velikih farmi svinja u Vojvodini. Sagorevanje gradskog otpada a. Cena postrojenja za biogas je relativno visoka i manje farme teško mogu naći raĉunicu za njegovu izgradnju. Tabela 5. Koliĉina otpada ima stalnu tendenciju porasta sa pretnjom da ozbiljno ugrozi one koji su taj otpad stvorili. Jedino su velike farme interesantne za proizvodnju biogasa. ali se praktikuje u Austriji i Nemaĉkoj. tako da je mnogo ekonomiĉnije separaciju izvršiti na mestima nastajanja otpada. Postoje ĉetiri naĉina na koje se moţe koristiti ĉvrsti otpad kao gorivo: 70 . Tabela 5.7 Biogas nm3/god Raspoloţiva primarna energija TJ GWh U ovim farmama je realno moguće ostvariti proizvodnju od 16 GWh/god (56 TJ/god) elektriĉne energije i oko 64 TJ/god (18 GWh/god) toplotne energije korišćenejm gasnih motora manjih snaga (0.c. a to za poĉetak zahteva formiranje trţišta otpadnih materijala. Kratak opis tehnologije Odlaganje otpada je veliki problem većine razvijenih. Naravno da svaki predloţeni sistem mora biti ekonomski dokazan.5: Realan potencijal proizvodnje i iskoriščenja biogasa u Vojvodini FARME Broj uslovnih grla (500 kg govedo) 30150 21200 Samo veće farme Broj OSOKA uslovnih otpadna grla (500 voda kg govedo) m3 Farme goveda Farme svinja UKUPNO 5 5 11000 8500 350000 7000000 161 44. Sistemi za selektiranje metalnog otpada nakon primarnog sakupljanja su vrlo skupi. a u gradovima je moguće organizovati sistem prikupljanja flaša. a skupljanje i transport teĉnog stajnjaka se za sada kod nas ne praktikuje. Samo se manji deo ove stoke nalazi na većim farmama. jer mogu proizvesti dovoljnu koliĉinu teĉnog stajnjaka iz koga je moguće dobiti dovoljnu koliĉinu biogasa za proizvodnju struje i/ili toplote. To je znatno manje od procenjenog maksimuma ali se ĉini da je jedino opravdano organizovati proizvodnju biogasa na tim farmama. pa i manje razvijenih društava.4 je data procena ukupnog broja stoke u Vojvodini. S obzirom na to da problem otpada ĉesto prevazilazi samo ekonomske kriterijume i zadire u pitanja ekologije i zdravlja populacije.

izdašnost.). Tabela 5. proizvodnja goriva od otpada. Baĉki Petrovac. odnosno 1. Najintenzivnija istraţivanja su obavljena 80-tih godina prošlog veka kada je izbušeno 45 bušotina ukupne dubine 34840 m ili oko 56% svih bušotina. Sedmodnevno eksperimentalno ispitivanje dalo je strukturu prikazanu u tabeli 5. stratigrafska pripadnost. InĊija. treba naglasiti da investicioni i eksploatacioni troškovi postrojenja za sagorevanje ĉvrstog otpada mogu biti znatni.9 0. Tabel 5. Ako je ukupan godišnji gradski. b. Potencijal geotermalne energije u Vojvodini U periodu od (1969-1996. u Vojvodini su izbušene 73 hidrotermalne bušotine ukupne dubine 62679 m. Vrbas. Ipak.6 i godišnju koliĉinu po stanovniku 320 kg (0.3 1935 1. Teritorija Vojvodine. Geotermalna energija a.7. U Vojvodini su uoĉena i sistematizovana ĉetiri hidrogeološka sistema. Temerin. godini (311850 stanovnika) Komponenta Papir Staklo Plastika Metali Guma Tekstil Organski otpad Ostalo UKUPNO Proseĉne koliĉine u tonama Dnevno Godišnje 36.2 65.7 621 5. MeĊutim. u svim sistemima su akumulirane geotermalne vode pogodne za korišćenje.6 2.0 100 U radijusu od 48 do 58 km (granica isplativosti sakupljanja otpada) nalaze se opštine: Baĉka Palanka. Ispitani su i definisane su njihove osnovne karakteristike: litološki sastav. Ako bi se samo deo ovog goriva iskoristio za sagorevanje.5 1.direktno spaljivanje. hemijski sastav.5 1. Ţabalj. medicinski i industriski otpad u Vojvodini 573000 tona.0 1460 32. Irig.5 13323 4. Procena potencijala u Vojvodini Tokom 2001. Generalno govoreći. proizvodnja gasa putem biološke degradacije otpada. pripada velikoj evropskoj geotermalnoj zoni.100 stanovnika.9 kg/dan).8 3. fiziĉka i hemijska svojstva termalnih i termomineralnih voda i pratećih slobodnih gasova. kolektorska svojstva. Bušenje je finansirao i realizovao tadašnji "Naftagas". te ih treba uporediti sa trenutnim troškovima odlaganja i saniranja otpada. velika koliĉina fosilnih goriva bi se uštedela. vrsta i kvalitet kolektorstena.9 2154 178. piroliza. može se grubo proceniti da je njegova donja toplotna vrednost 6647 GJ/god. godine Institut za energetiku i procesnu tehniku FTN u Novom Sadu ispitao je strukturu i koliĉine komunalnog otpada za grad Novi Sad (uţe gradsko naselje i 14 okolnih naselja). temperaturni i hidrodinamiĉki uslovi. koja ima povoljne uslove za istraţivanje i korišćenje geotermalne energije.5 11. njihova temperatura. Za sada se istraţuje i koristi hidrotermalna energija.1 2957 272 99280 Struktura u % 13. kao deo Panonskog bazena.04 puta manje nego Novi Sad. gasni faktor i druge 71 . Srbobran. To su tople vode prirodnih izvora i vode u stenskim masama do kojih se moţe doći bušotinama.6: Prosečne dnevne i godišnje količine pojedinih komponenti komunalnog otpada koji je deponovan u Novom Sadu u 2001.1 11714 5.4 65116 8. Ruma i Sremski Karlovci sa 322.

5-7. hlaĊenjem vode do 15 oC. Za sagorevanje gasova izdvojenih iz geotermalne vode pogodan je gasni motor uz dodatno korišćenje prirodnog gasa. kojima je obuhvaćeno 65 bušotina iznosila je 85.5 m Novi Sad 10-20 l/s 40-60 oC 4.749-1.5 MW.42-13. U sve navedene kombinacije se odliĉno uklapa primena toplotne pumpe. i priprema sanitarne vode i vode za bazene.94 g/l 0. Korišćenje geotermalne energije u Vojvodini Korisnici energije hidrotermalnih bušotina su banje. priprema energije za zagrevanje objekata.6 MW. a najĉešća vodoizdašnost je Izlazna temperatura je najĉešće Geotermijski gradijenti su Skoro sve vode sadrţe izvesne koliĉine gasova Vode sadrţe rastvorene minerale Sadrţaj minerala u bušotinama bušenim na naftu i gas je 73 hidrotermalne Izbušeno: Pozitivno: bušotine Najdublja: 2520 m Vrbica. jer omogućava dodatno hlaĊenje geotermalne vode i celovitije korišćenje njenog energetskog potencijala. niti su rentabilna sa stanovišta komercijalne proizvodnje mehaniĉke (odnosno elektriĉne) energije. Postojeći konzum to potvrĊuje.854) m 25 oC o Ukupna toplotna snaga hidrotermalnih bušotina. Ovo je razlog da se potencijali naših geotermalnih izvora prihvate samo kao: .niskotemperaturni toplotni.18 g/l 65 bušotina 82 C sa dubine (1. pripremu sanitarne tople vode i zagrevanje bazena ili ribnjaka. daju im razliĉitu perspektivnost i odreĊuju specifiĉnosti uslova za korišćenje.7: Karakteristike geotermalnih voda u Vojvodini. Strategija analize mogućnosti korišćenja potencijala geotermalnih izvora strukturirana je tako da se traţe ogovori na pitanja u vezi: 72 . ali i potencijalno moguća. turistiĉki kompleksi. iskustveno već proverena. Energetski potencijali geotermalnih izvora u Vojvodini dominantno su .karakteristike.moguća alternativa u eksploataciji drugih (konvencionalnih) resursa. Banat Najplića: 305. Zbog toga se geotermalna energija tradicionalno koristi: za bazno zagrevanje u radijatorima ili kompletno zagrevanje sa sistemom podnog odnosno vazdušnog grejanja. a prema podacima "NIS Naftagas"-a iz 2005. Tehnologije za korišćenje geotermalne energije Razmatrane mogućnosti primene savremenih tehnologija u eksploataciji raspoloţivih energetskih resursa geotermalnih voda u Vojvodini obuhvataju konvencionalna rešenja. priprema energije za hlaĊenje objekata.odnosno kao njihov mogući supstituent. Tehnologije primene geotermalnih voda je moguće razmatrati u kontekstu rešavanja ĉetiri globalna zadatka: spegnuta proizvodnja toplotne i elektriĉne energije. Konvencionalna ili dualna termoenergetska postrojenja sa iskljuĉivo resursima naših geotermalnih izvora nisu investiciono prihvatljiva. a po svemu sudeći ne oĉekuju se u dogledno vreme znaĉajne promene. godine za 54 hidrotermalne bušotine to je 72. Samo 15 bušotina je aktivirano za proizvodnju toplotne energije.5 oC/100 m najĉešće metan 0. Bušotine uglavnom rade samoizlivno. . Tabela 5. b. Zbog toga se svaka bušotina pojedinaĉno mora detaljno prouĉiti pri izboru naĉina i opreme za korišćenje. prema podacima iz 1997. Konzum koji je pogodan za korišćenje energije geotermalnih voda ĉine potrošaĉi toplote koji zahtevaju što niţu temperaturu i po mogućnosti kontinualno korišćenje. poljoprivredni proizvoĊaĉi i industrija koji termalnu vodu koriste cele godine ili sezonski za zagrevanje objekata. c.40-40. U svakom sluĉaju za zadovoljenje vršnih potreba neophodan je vršni kotao.

U sadašnjem momentu sagledivi resursi za produţenje sezone korišćenja ovakvih geotermalnih izvora su plivaĉki bazeni. koja su skupa. a svega 3 su izmeĊu 70-82 oC. pa se o njegovim resursima moţe dovoljno sigurno zakljuĉivati. i tehno-ekonomski aspekti celishodnosti konkretnog izbora. u smislu realizacije najvećeg profita u uslovima datih ograniĉenja. Hidroelektrane u Vojvodini a. za sada se ne predlaţu nova bušenja. osim pojedinaĉnih zahteva potrošaĉa koji su temeljno prostudirali svoj projekat. Na osnovu navedenog moţe se zakljuĉiti da je pre odluke o izgradnji neophodno temeljno ekonomski (i ekološki) prostudirati razne varijante toplotnih šema svakog konkretnog sluĉaja. Za ovakve objekte su potrebne ne male investicije. dosadašnje analize su pokazale da njegovo korišćenje nije ekonomski opravdano. izazivajući pri tome niz negativnih uticaja. Pored toga. Tako ovaj region spada u istraţenije oblasti evropskog kontinenta. što je donja granica za primenu u proizvodnji mehaniĉke (elektriĉne) energije korišćenjem još uvek retkih binarnih postrojenja i znatno ispod 150 oC za primenu u klasiĉnim termoenergetskim postrojenjima. doskoro nije nalazilo svoje mesto osim retkih izuzetaka. Istraţeni resursi su sa energetskog stanovišta skromni. već odavno neuspešno se traga za potrošaĉima niskotemperaturske toplote u nizu alternativnih oblasti snabdevanja eneregijom (solarni izvori. praktiĉne realizacije mogućih rešenja na nivou konvencionalnih tehnologija. Bez obzira na to što hidropotencijal u Vojvodini nije mali. odnosno elektriĉni vid energije. Ocena potencijala Na teritoriji Vojvodine su u proteklom periodu detaljno istraţene hidrotermalne vode bušenjem na 75 mesta od kojih je 65 bilo aktivno. kao što je Vojvodina. Ipak. ali je mogućnost koncentracije padova mala. posledica izbora konkretne. a samo 15 izvora se koristilo ili se i sada koristi. d. staklenici i plastenici u poljoprivredi. teorijske i praktiĉne. Drugim reĉima. otpadna toplota industrijskih pogona). ribnjaci. ali bi u eksploataciji imali realtivno niske troškove energije. a srazmerno male snage zbog malih padova. Osnovna karakteristike ovog podruĉja je da kroz njega protiĉu velike koliĉine vode. veštaĉko podizanje nivoa vode u cilju koncentracije pada u ravniĉarskim uslovima rasprostire se na velikim duţinama. postoje samo teoretske mogućnosti za transformaciju potencijala vojvoĊanskih geotermalnih voda u mehaniĉki. Ima ih samo nekoliko sa preko 60 oC na dubinama oko 1000 m. Nisu to energetski izvori od velikog pokrajinskog znaĉaja. Nije verovatno da bi dalja istraţivanja i skupa bušenja dala neki viši temperaturni potencijal. TakoĊe je 27 buština tehniĉki opremljeno hidrotermalnim sistemima za eksploataciju. za ĉiju su kompenzaciju potrebna 73 . što odluĉujuće utiĉe na ekonomiĉnost funkcionisanja. Uloga i znaĉaj korišćenja hidroenergetskog potencijala Korišćenje hidroenergetskog potencijala u ravniĉarskim predelima.teorijske mogućnosti eksploatacije. sav potencijal je ispod 90 oC. Konaĉan zakljuĉak je da na teritoriji Vojvodine postoje geotermalni potencijali respektabilni sa stanovišta malih i srednjih potrošaĉa. Za ovakve geotermalne vode ostaje jedino realna mogućnost korišćenja transformacijom u toplotnu energiju za zagrevanje i to na relativno niskom nivou temperature (kod velike većine ispod 60 oC). Zbog velikih koliĉina vode potrebna su postrojenja za korišćenje potencijala velike propusne moći. Pri tome treba najozbiljnije potraţiti mogućnosti za produţenje vremena (sezone) korišćenja zamišljene instalacije. MeĊutim trebalo bi svaki izgledan projekat ove vrste pomoći sistemom niskih kamata. Naime. a to je prvi uslov za korišćenje hidro potencijala. Prema tome. naroĉito u pogledu temperatura geotermalne vode na izlivu. makar to išlo i sa snaţno beneficiranom cenom geotermalne vode. Ovo je druga i znatno komplikovanija strana korišćenja geotermalne energije. koji bi bitno uticali na snabdevanje energijom. kao što se to ĉini u razvijenim zemljama za sve sluĉajeve korišćenja takozvane "zelene energije". Više se treba okrenuti investicijama u potrošaĉe toplote na lokaciji postojećih bušotina većeg energetskog potencijala. mogućnosti na ţivotno okruţenje.

od ĉega pet u baĉkom delu hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav. Lokacije vodnih stepenica su na Dunavu kod Novog Sada (Begeĉ.5 MW. Stalni rast cena svih energenata u svetu navela je mnoge zemlje da preispitaju mogućnosti korišćenja svih vidova primarne energije. U razvijenim zemljama EU. a potencijalna godišnja proizvodnja malih elektrana oko 95 GWh. Izabrani generatori i elektroenergetska oprema treba da budu standardne snage ĉime se olakšava zamena i nabavka rezervnih delova. kao i od obima predinvesticionih radova koji mogu biti i veći od prihvatljivih 15% od ukupne investicije. što je tehniĉki izvodljivo. tipa i nazivne snage turbine. Tu pripadaju hidroelektrane koje bi se dogradile uz postojeće vodne stepenice na hidrosistemu Dunav-Tisa-Dunav. U Vojvodini ima 13 potencijalnih malih hidroelektrana. u okviru sistema Dunav-Tisa-Dunav. što je pruţilo priliku da se hidropotencijal koristi u okvirima višenamenskih hidrosistema i tako podele troškovi izgradnje. Osnovna karakteristika ove kategorije je da je korišćenje hidroenergetskog potencijala sekundarna funkcija sistema. ako se izgrade tako da mogu da rade i kao pumpe. b. nego i za druge potrebe. d. Povećana briga o vodi uopšte. Karakteristike tehnologije Nove tehnologije nude vrlo efikasna turbinska postrojenja i u uslovima veoma malih padova.znaĉajna sredstva. ĉak i od jednog metra. sa izvuĉenim generatorom i multiplikatorom broja obrtaja. male hidroelektrane mogu dobiti veoma znaĉajnu ulogu u osnovnim funkcijama hidrosistema. Sve hidroelektrane bi bile voĊene preko sistema za daljinski nadzor i upravljanje iz dispeĉerskog centra Elektrovojvodine i povezane sa dispeĉerskim centrom u JP »Voda Vojvodine«. plovidba i dr. krenulo se u iskorišćenje manjih raspoloţivih potencijala. 2 3 Cena instalisane snage malih hidroelektrana se kreće u rasponu od 500 do 5000 $USA/kW. c. zaštita voda. takoĊe. To su hidroelektrane koje bi se gradile na evakuacionim organima fruškogorskih akumulacija. ali i smanjenju gubitaka energije u sistemu. PredviĊa se primena tipskih agregata. Povećanje cena energenata i razvoj tehnologija uĉinio je njihovu eksploataciju ekonomski opravdanom. gde su atraktivni hidroenergetski potencijali uglavnom već iskorišćeni. koja bi se mogla dobiti korišćenjem hidroenergetskog potencijala u Vojvodini. Konaĉno dodatnih 25 MW maksimalne snage i 95 GWh godišnje proizvodnje malih hidroelektrana rasporeĊenih po ĉitavom elektrodistributivnom sistemu Elektrovojvodine ne treba zanemariti. Veći broj ovih akumulacija je izgraĊen i primarni zadatak im je zaštita od poplava i snabdevanje vodom. snaga 130 MW) i na Savi (Obreţ. Uloga malih hidroelektrana u upravljanju distributivnim sistemom Elektrovojvodine bila bi pozitvna prevenstveno u regulaciji napona i tokova reaktivnih snaga. koje su već izgraĊene. Mogućnosti korišćenja hidroenergetskog potencijala u AP Vojvodini Tehniĉki iskoristivi hidroenergetski potencijal Vojvodine moţe se podeliti u tri kategorije: 1 Velike hidroelektrane. ne samo zbog korišćenja hidroenergetskog potencijala. Na najvećem broju malih hidroelektrana se predviĊa primena cevnih propelernih »S« turbina. Ova dva ĉinioca su bila od odluĉujućeg uticaja na visoku cenu energije. Mikro hidroelektrane snage 74 . a posebno obnovljivih izvora. sedam u banatskom i jednu na Tisi uz branu kod Novog Beĉeja. Ovde se misli na hidroelektrane na Dunavu i Savi polazeći od predpostavke da će u perspektivi ove reke biti potpuno kanalisane. Višenamensko korišćenje hidroelektrana Male hidroelektrane u Vojvodini su predviĊene iskljuĉivo u sistemu Dunav-Tisa-Dunav. Mikro hidroelektrane (< 100 kW). s tim što bi se menjao broj aktivnih agregata u zavisnosti od instalisanog protoka. Male hidroelektrane (0. snage 70 MW). dok su primarne funkcije regionalno snabdevanje vodom. kao objekti koji će se graditi uz već postojeće objekte i gde je korišćenje hidroenergetskog potencijala prateća funkcija hidrosistema.1 – 15 MW). Zbirna instalisana snaga svih kapaciteta malih hidroelektrana na sistemu Dunav-Tisa-Dunav iznosi 25. iznudila je veći broj radova na ureĊenju vodotokova. gde god je to moguće. MeĊutim. Sam naziv ukazuje na vrlo mali kapacitet ovih elektrana. što zavisi od vrste elektrane.

Energetski potencijal vetra u Vojvodini Za ekonomiĉnu proizvodnju elektriĉne energije savremenim vetrogeneratorima. jer je brzina vetra manja od minimalne. Na osnovu utvrĊenog kriterijuma iz modela je napravljen bilans površina koje odgovaraju graniĉnim uslovima da je srednja godišnja brzina vetra na 50 m iznad tla. c. UtvrĊena je optimalna površina zemljišta koju zauzima jedan VTG ovog tipa. Pogonski troškovi vetrogeneratora su mali i uĉestvuju u ukupnoj ceni proizvedene energije sa samo 10%. Godišnji faktor iskorištenja maksimalne snage vetrogeneratora je svega 10-15%. Specifiĉna investicija = 800 €/kW). oĉigledno je da je njihova lokacija.2 (1752 h godišnje). povećala cilj sa 20000 na 40000 MW instalisane snage vetrogeneratora do 2010. bazira se na sledećim pretpostavkama: graniĉna brzina je 4 m/s saglasno nemaĉkoj metodologiji.6 m2. Ukupan broj VTG-a koji moţe da se smesti na 1 km2 je 9. Za analizu tehniĉkih resursa za korišćenje energije vetra za proizvodnju elektriĉne energije osnova je desetominutna srednja brzina vetra. osnovni faktor ekonomiĉnog korišćenja. Oko 25 % vremena u godini elektrana ne moţe da radi. Vojvodina po tom kriterijumu ima ograniĉene potencijale Površina sa pogodnim vetrom je 5. odreĊen na bazi desetominutnih proseĉnih brzina na visini od 50 m iznad tla. Analiza resursa vetra Prilikom analize resursa vetra korišćeni su parametri primenjeni u Evropskom atlasu vetra. Već sada je postignuta proizvodna cena elektriĉne energije iz vetrogenetarora od 6 c€/kWh. dok bi male hidroelektrane veće snage bile prikljuĉene na 10 ili 20 kV mreţu. veća od 5 m/s. godine. Najpogodniji vetar je registrovan na lokalitetima: Vršaĉki Breg (6.4 kV distributivnu mreţu.3 VTG/km2. pretpostavljen je koeficijent iskorišćenja kapaciteta VTG od 0. odreĊena na bazi desetominutnih srednjih brzina. u elektriĉnu energiju. pretpostavljen koeficijent iskorišćenja površine zemljišta je 20%.do 100 kW bi bile prikljuĉene na 0. primenom rastojanja od 7R u opredeljujućem pravcu vetra najvećeg potencijala. koju pomoću turbina na vetar pretvaraju u mehaniĉku i dalje. preko elektriĉnih generatora. Evropska Unija je revizijom svoje energetske strategije. Karakteristike tehnologije Vetrogeneratori koriste kinetiĉku energiju vetra.5 MW (danske proizvodnje). potreban je vetar srednje godišnje brzine od 5 m/s i više. Srbija se nalazi u zoni sa vrlo malim potencijalom od oko 500 sati godišnje. Ĉesto su vetrovite oblasti udaljene od naselja od odgovarajuće razvijenih elektrodistributivnih mreţa. Dobijena je površina od 28R2 ili 107. vetrogeneratori ulaze samo u energetske bilanse lokalne (regionalne) potrošnje. b. a. To dramatiĉno smanjuje ekonomsku atratktivnost investicije. U poslednjih pet godina u svetu je registrovan priraštaj novih kapaciteta od 36% godišnje. Kako je prag poĉetne brzine korisnog rada vetrogeneratora relativno visok. a oko 5 % vremena. Zbog male snage. U sluĉaju dominantnog uĉešća u pokrivanju potreba nekog elektroenergetskom sistema. izvršena u Studiji. jer ne mogu raditi kada nema vetra. a 4R upravno na opredeljujući pravac vetra. po svetskoj praksi. od svih energetskih izvora. Procena tehniĉkog potencijala vetra u Srbiji za proizvodnju elektriĉne energije. pa na ekonomiju vetrogeneratora veoma utiĉu i troškovi njihove integracije u elektroenergetski sistem. U energetskom smislu vetrogeneratori se koriste za popunjavanje baznog dela dijagrama opterećenja. jer je brzina vetra veća od maksimalno dozvoljene.27 m/s). mora se predvideti puna rezerva. pri veku eksploatacije od 20 godina (Vreme rada = 2000 h/god. s obzirom na to da su intenzitet vetra i verovatnoću pojave vetrovitih dana. 75 . Proizvodnja elektriĉne energije korišćenjem vetra Energija vetra beleţi najdinamiĉniji godišnji porast instalisane snage. korišćen je VTG jediniĉnog kapaciteta 1. na visini od 50 metara od tla.75 km2.

Jezgro svakog solarnog sistema ĉine solarni fotonaponski moduli. Ima ih nekoliko vrsta od kojih su najznaĉajniji monokristalni moduli. a kasnije i da oni isporuĉuju elektriĉnu energiju u elektrodistributivni sistem. Proseĉna cena instalisanog kW snage vetrogeneratora je oko 800 – 1200 € što zavisi od veliĉine vetrogeneratora i predinvesticionih radova za opremanje infrastrukture. Efikasnost fotonaponskih ćelija varira od 4 . u fotonaponskim elektranama. Iako je korišćenje fotonaponskih ćelija u porastu za sada su još uvek ekonomski nerentabilne. proizvodnja elektriĉne energije u velikoj meri zavisi od osunĉanosti. omogućava izgradnju 82.5 MW vetrogeneratorskih kapaciteta. uz pretpostavku niskog koeficijenta iskorišćenja kapaciteta od 0. 1. protiĉe jednosmerna elektriĉna struja. Brzina m/s ≥5. još uvek znatno viša od cene iz klasiĉnih izvora. ako se aktiviraju zone sa srednjom brzinom vetra većom od 5 m/s. Dobre osobine solarnih elektrana su: proizvode ĉistu energiju.5 Specifiĉna proizvodnja VTG MWh/god 2628 2628 2628 Proizvodnja el. Intenzitet svetla koje obasjava fotonaponske module se menja u toku dana.5 MW vetrogeneratorskih kapaciteta. kao što su: izmenjivaĉi.0 do 6. Takav trend će se nastaviti u bliskoj budućnosti. dok će sve pozicije zavisne od troškova kapitala biti više. vek eksploatacije 5 godina). što je oko 5% od maksimalne jednovremene snage ostvarene na konzumu Elektrovojvodine u 2005.75 Broj VTG 47 8 55 Instalisani kapacitet MW 70.7 % od ostvarene potrošnje na konzumu Elektrovojvodine u 2005. akumuliraju i isporuĉuju naizmeniĉnu elektriĉnu energiju napona 230 V krajnjem potrošaĉu.0 ≥6. zahtevaju velike površine za ugradnju. da sve pozicije koje zavise od cene radne snage budu niţe. Sombor (4. polikristalni moduli (15 % stepen iskorišćenja. regulišu. Za oĉekivati je da prvi VTG-i u Vojvodini koriste energiju za potrebe investitora. ako se aktiviraju zone sa srednjom brzinom vetra većom od 5 m/s. Ovi kapaciteti. Apatin. Solarni foto-naponski sistemi a.75 5. kada su izloţeni svetlu. Tabela 5.0 82.0 Ukupno Ukupna korisna površina km2 5.severne padine Fruške Gore (5 m/s).18% zavisno od strukture materijala od kojeg su napravljene.energije MWh/god 123516 21024 144540 Zvaniĉni podaci ukazuju da je cena elektriĉne energije koju proizvedu vetrogeneratori. pa se tako 76 . što je 1.00 0. omogućava izgradnju 82. Kikinda.25 do 0. posebno što se u Srbiji oĉekuje brzi rast cena elektriĉne energije do nivoa 5 c€/kWh i više. pa su stoga dugoveĉni. mogli bi da proizvode oko 144 GWh elektriĉne energije godišnje. Nedostaci solarnih elektrana su: visoki investicioni troškovi. Kratak opis tehnologije Upotreba energije sunca za proizvodnju elektriĉne energije moţe biti dvojaka: u sunĉanim elektranama. upotrebom solarnih koncentratora za proizvodnju vodene pare koja pokreće parnu turbinu i sinhroni generator. Fotonaponske ćelije se sastoje od dva razliĉito polarisana poluprovodnika izmeĊu kojih. Potencijal u Vojvodini. Cena elektriĉne energije uskoro će postati konkurentna pojedinim klasiĉnim izvorima energije male instalisane snage.2 (u svetu se kreće od 0. kao u klasiĉnoj termoelektrani na paru. Fotonaponske ćelije su poluprovodniĉki elementi koji na direktan naĉin pretvaraju energiju sunĉevog zraĉenja u elektriĉnu energiju. Nisu vršene analize ekonomiĉnosti vetrogeneratrora u našim uslovima.4). Komponente. Moţe se oĉekivati. a temelje se na principu fotonaponskog efekta. 2. koji proizvode struju direktno iz sunĉeve svetlosti. Mogu se koristiti kao samostalni ili dodatni izvori energije. Potencijal u Vojvodini. Fotonaponski modul je izraĊen od poluprovodniĉkih elemenata na kojima se pod uticajem svetla javlja elektriĉni napon. Nemaju pokretnih delova.5 m/s) itd.8: Potencijalni tehnički kapaciteti VTG-a u Vojvodini Br. baterije i invertori. direktnim pretvaranjem solarne u elektriĉnu energiju korišćenjem fotonaponskih (PV) pretvaraĉa.5 12. imaju visoku pouzdanost i neznatne pogonske troškove. vek eksploatacije 25 godina) i amorfni moduli (6 % stepen iskorišćenja.

Rekapitulacija potencijala obnovljivih izvora energije U tabeli 5. mobilne telefonije). Potencijali fotonaponskih izvora na Zemlji su veliki.16 127. pokretna saobraćajna signalizacija.52 MW 1399 5 POTENCIJAL ELEKTRIČNE ENERGIJE GWh/g MW 16 1495 145 BIOMASA BIOGAS HIDRO VETAR GEOTERMALNA GRADSKI OTPAD UKUPNO 225. ovaj sistem će osigurati na podruĉju Vojvodine oko 120 Wh. Primećuje se da je daleko najveći potencijal sadrţan u biomasi. fiksne. repetitori.). Za sistem od ĉetiri fotonaponska modula vršne snage 48 W (cena oko 4x300 =1200 €). a leti i do 900 Wh elektriĉne energije dnevno. a dovoljna je za dnevno napajanje štedljivih elektriĉnih svetiljki i malih kućnih aparata u opsegu uobiĉajene dnevne potrebe. Kada su u pitanju male hidroelektrane i energija vetra potencijal je skroman. ali ne i zanemariv.9 je data rekapitulacija potencijala i ocena potrebnih investicija za iskorišćenje tog potencijala u Vojvodini. Zimi. I dok je specifiĉna cena postrojenja za proizvodnju toplotne energije iz biomase relativno niska (80 – 160 €/kW) za proizvodnju iste iz gradskog otpada. ĉime postaju sve pouzdaniji oblici energije za budućnost. Iako trenutno ne mogu konkurisati klasiĉnim izvorima energije. kamping kućice. apartman naselja. Zbog toga se potrošaĉi ne prikljuĉuju direktno na module. a podnosi i mnogo veća strujna opterećenja. a zatim u gradskom otpadu. Akumulator je istovremeno i prenosnik energije koji stabilno podnosi znatno veća vršna strujna opterećenja. investicije su velike i zahtevaju jasan doprinos drţave u vidu stimulativne cene elektriĉne energije.5 2290 5385 24282 636 1496 6745 54. sistemi za automatsko prikupljnaje i praćenje podataka i drugo. nego preko akumulatora koji se puni dok ima dovoljno svetla. Ova energija se odlaţe u akumulator bez buke i zagaĊenja. uliĉna rasveta. b. Potencijal geotermalne energije je iskorišĉen sa oko 30% i treba ga u potpunosti iskoristiti. specifiĉna cena postrojenja je znatno više (≈ 1000 €/kW). televizora itd. što je posebno izraţeno u trenutku ukljuĉenja sijalica.4 82.9: Rekapitulacija proračuna potencijala obnovljivih izvora energije u Vojvodini POTENCIJAL TOPLOTNE ENERGIJE TJ/g 16542 64 GWh/g 4595 18 ktoe/g 391. Akumulator predaje ureĊajima akumuliranu energiju uz srazmerno stabilan napon. itd. bazne stanice.38 574 194 171 1769 1656 307. kapaciteta 75 do 100 Ah. optimalan je akumulator od 12 V. U sadašnjim uslovima primena fotonaponskih sistema je moguća za napajanje elektriĉnom energijom: izolovanih objekata (vikendice.9 77 . telekomunikacionih sistema (odašiljaĉi. U sluĉaju povećanih energetskih potreba sistem se lako proširuje nadogradnjom dodatnih fotonaponskih modula. nego fotonaponski izvor. salaši. naĉini njihovog eksploatisanja i primene se sve više tehnološki i ekonomski usavršavaju. Ipak. crpke za vodu. radio i TV. Tabela 5.26 1. Primena fotonaponskih sistema Mogućnost primene fotonaponskih sistema je veoma široka i pruţa mogućnost velikih ušteda.menja i napon ploĉa.

Prepreke su sledeće: Nedostatak informacija i poverenja razliĉitih mogućih korisnika o raspoloţivim tehnologijama i mogućim finansijskim dobitima. Kompanije koje nude svojim klijentima smanjenje troškova za energiju putem investiranja sopstvenog novca i otplate kroz postignute uštede. Nedostatak iskustva i informacija o izgraĊenim i testiranim postrojenjima. Ponude: Obezbediti proizvodne i servisne kapacitete. kao što je ESCO (Energy Saving service Company)1 mehanizam.) Ovom studijom se pokazuje postojanje znaĉajnog tehniĉkog i ekonomskog potencijala u oblasti povećanja energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije. itd. Intervencija je neophodna na strani. Slika 5. Nedovoljno razvijeno ili nepostojeće trţište usluga i proizvoda energetske opreme u oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije. koje finasiraju ovakve projekte. Ove kompanije su specijalizovane za oblast energetike i vodosnabdevanja. Upravo njihov nedostatak odlaţe i usporava implementaciju nedvosmisleno tehniĉki efikasnih mera za smanjenje potrošnje energije i uštede fosilnih goriva. Postoji više modaliteta ugovaranja. Nedostatak iskustva lokalnih korisnika da razviju isplative projekte. Nedostatak iskustva i institucija. Instrumenti ENERGETSKE POLITIKE BARIJERE Slika 5. Visoki direktni troškovi za investicije i ograniĉene finansijske mogućnosti krajnjih korisnika za investiranje. Nepostojanje sistematskog stimulansa drţave (fond za obnovljive izvore i energetsku efikasnost. za pokretanje projekata obnovljivih izvora energije i energetske efiksnosti. ali mnoštvo prepreka za njihovu primenu zahteva neodloţno ustanovljavanje instrumenata energetske politike.PREPREKE ZA POVEĆANJE ENERGETSKE EFIKASNOSTI I KORIŠĆENJE OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE Uprkos pozitivnom opredeljenju ka unapreĊenju stanja u oblasti obnovljivih izvora i energetske efikasnosti. Nedostatak informacija i iskustava o funkcionisanju novih finansijskih mehanizama. 1 Primena u energetskim sektorima Tehnički potencijal Ekonomski potencijal 78 . Potražnje: Informisati i motivisati korisnike za primenu ekonomski opravdanih mera energetske efikasnosti i tehnologija obnovljivih izvora energije. energetsku efikasnot i zaštitu ţivotne sredine. koji se odnose na obnovljive izvore energije. još su prisutne znaĉajne prepreke (i to prvenstveno netehniĉke) za primenu mera usmerenih ka smanjenju potrošnje energije i povećanja korišćenja obnovljivih izvora.9. Slab institucionalni i zakonski okvir za pokretanje i pomoć projektima.9: Barijere projekata iz oblasti obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti Kao posledica prisustva ovih i drugih prepreka lokalno trţište usluga i roba u domenu energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije je nerazvijeno. povlašćene uvozne daţbine.

10: Vertikalne aktivnosti po ključnim zadacima mera energetske politike TEHNIĈKI SEKTOR Zgradarstvo UnapreĊenje zakonodavstva.8 VERTIKALNE I HORIZONTALNE AKTIVNOSTI Tabela 5. Fiskalni reţimi.10 daje glavne grupe zadataka koje je potrebno realizovati u cilju ostvarenja energetske politike po glavnim tehnološkim sektorima (vertikalne aktivnosti). termoelektrane i komunalna energetika Razvoj podsticajnih shema za obnovljive izvore i energetsku efikasnost Distribuirana proizvodnja elektriĉne i toplotne energije Prikljuĉenje na javnu distributivnu mreţu Transport Energetski menadţment UnapreĊenje servisa u okviru onbovljivih izvora i energetske efikasnosti Proizvodnja elektriĉne energije iz obnovljivih izvora Ustanovljavanje minimalnih standarda energetske efikasnosti za opremu. Zakonodavstvo. STRATEGIJA OTKLANJANJA PREPREKA Podsticajne mere ISTRAŽIVANJE TRŽIŠTA SPECIFIČNI PROJEKTI IZ OBLASTI ENERGETSKE EFIKASNOSTI USPEŠNA PRIMENA ANALIZA USPEŠNOSTI ENERGETSKA POLITIKA PONUDA USLUGA U OBLASTI ENERGETIKE STVARANJE TRŽIŠTA ENERGETSKIH USLUGA POVRATNE INFORMCIJE DEFINISANJE OKVIRA I STVARANJE USLOVA ZA TRANSFORMACIJU ENERGETSKOG TRŽIŠTA Slika 5. Standardi goriva ObezbeĊenje lanca snabdevanja i trţišta bio goriva ObezbeĊivanje lanca snabdevanja i trţišta alternativnih drugih goriva Edukacija i trening ZADATAK Realizacija projekta javnih zgrada kao primer “Vlada u akciji” Promocija visoko efikasnih tehnologija u zgradarstvu “Zeleni” certifikat Smanjivanje potreba za transportom 79 . Oĉigledno je da je energetska politika Vojvodine kljuĉni pokretaĉ razvoja te ju je neophodno pre svega doneti.Slikovito je dinamiĉki i cikliĉki pristup razvoja trţišta u oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije prikazan na slici 5. Tabela 5.10: Integracioni. a zatim razviti neophodne instrumente za njenu primenu.10. dinamički i ciklički pristup transformacije tržišta u oblasti obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti 5. uvoĊenje “Pasoša zgrade” Industrija Elektrane.

koji obezbeĊuju podršku merama energetske politike. Akcioni plan za implementaciju vertikalnih aktivnosti. podrška lokalnim grupe aktivnostima na polju energetike Trening i stvaranje mreţa kreatora energetske politike. Propagiranje i promocija Lanac primene energetske politike od razvoja do promocije i primene Promocija odrţivog razvoja i mobilizacija lokalnih uĉesnika u oblasti energetike Širenje rezultata Istraţivaĉkih. zakonodavstvo i transformacija trţišta Odrţivi energetski razvoj Finasijski mehanizmi i podsticaji Investicione sheme podrške programa i projekata u oblasti obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti Praćenje i procena Praćenje i procena efekata razliĉitih programa i mera u oblasti obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti Metodi. razvojnih i demonstracionih projekata (R&DD). Planiranje korišćenja obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti na lokalnom nivou Uslovi za fer nadmetanje Razmena saznanja o najboljim projektima iz razliĉitih energetskih sektora.11: Horizontalne aktivnosti po ključnim zadacima mera energetske politike NETEHNIĈKE OBLASTI Energetska politika. trţišta i priprema pokretanih Finasijske sheme Standardi i norme novih inicijativa u alternativnim goriva okviru energetke gorivima politike Procena potreba razvoja ljudskih resursa i priprema plana realizacije ovog razvoja Sliĉno je u Tabeli 5. praćenja i proizvodnje procene toplotne i projekata. poluMikro finasijske iskustava u Širenje programa i i urbanim i ruralniom sheme oblasti njihovih rezultata decentralizovane podruĉjima. razliĉite ciljne odrţivog društva. investitora. indikatori i modeliranje budućih trendova razvoja i energetske politike. Energetski zakonski i podzakonski akti u duhu odrţivog razvoja i decentralizovane proizvodnje elektriĉne i toplotne energije. elektriĉne energije Podrška formiranju Finasijski lokalnih i Promocija uspešno mehanizmi za Javne kampanje za regionalnih realizovanih podsticaj razumevanje agencija za projekata u svim inovativnih Vojvodine kao energetski energetskim projekata za energetski menadţment kao sektorima. Tabela 5. 80 . ZADATAK Uspostavljanje favorizovanih Razrada uslova za razvoj mehanizama lokalnog trţišta u Energetko planiranje razmene oblasti energetike po urbanim. bankara i sponzora projekata.11 dat pregled osnovnih horizontalnih aktivnosti i zadataka.Ostvarivnje energetskog servisa u zgradama Poboljšanje performansi postojećih privatnih zgrada Nabavka novih tehnologija i procena veka trajanja Intenziviranje transformacije trţišta “Beli” certifikat Trgovina ugljenikom i izdavanje certifikata Ekonomski instrumenti i podsticaji Informisanje. podsticanje i obrazovanje Praćenje transformacije Trţište vozila Zakonodavstvo.

Relativno dobra privredna aktivnost industrija u Vojvodini 5. Mogućnosti (Opportunities) Pretnje (Threats) Okupljanje i mobilisanje kvalifikovanog kadra. Nepostojanje subvencioniranih cena elektriĉne energije za obnovljive izvore i savremene tehnologije u oblasti energetske efikasnoti. Tehnološka modernizacija postojećih energetskih objekata/sistema/izvora u sektorima: nafte. Relativno dobro razvijena gasna i elektro distributivna mreţa 3. 4. Otpor promenama tehnologija.9 SWOT ANALIZA Snaga (Strengths) 1. Formiranje sigurnih tarifnih sistema za obnovljive izvore energije. Slab interes za studije energetike i srodnih tehniĉkih oblasti. sektor toplotne energije: toplane i industrijske energane. Slabosti (Weaknesses) 1. 7. 5. 1. već ih treba selektivno analizirati nakon utvrĊivanja prioritetnih pravaca delovanja.10 ZAKLJUĈAK Imajući u vidu da je Vojvodina siromašna u energetskim izvorima. distribuciji i korišćenju energije. Nepostojanje kaznenih odredbi.5. 5. prirodnog gasa. 4. Korišćenje otpada za proizvodnju energije i smanjenje zagaĊenja okoline i obezbeĊenje sirovina. Odliv malobrojnog kadra u oblasti energetike. Postepena liberalizacija trţišta elektriĉne energije 6. i posebno za smanjenje emisije CO2. Nepostojanje fiskalnih olakšica. 3. Nedovoljan stepen finasijske samostalnosti u organizovanju i sprovodjenju razvojnih programa 4. sektora elektro-energetike: termoelektrane. …). Ta strategija prepoznaje pet prioriteta: 1. Poboljšanje informisanosti i obrazovanja. izvora energije u Vojvodini. 9. i pooštravanje graniĉnih vrednosti emisija. uglja. Deregulacija trţišta energenata i naglasak na distribuiranu proizvodnju energije. proizvodnje i servisa novih 2. geotermalna. 2. 10. 81 . termoelektranetoplane sa prenosnim i distributivnim sistemima. Iskazane potrebne investicije nisu aditivne. Nedostatak strategije razvoja energetike Vojvodine (ušteda energije u oblasti energetske efikasnosti i participacija obnovljivih izvora energije u energetskom snabdevanju) 2. 2. Razvoj proizvodnih kapaciteta energetske opreme. Neraspolaganje imovinom 8. hidroelektrane. Iskazani energetski potencijal je nesumnjivo znaĉajan i kreće se u okviru 10-15 % od sadašnje potrošnje finalne energije u Vojvodini. Povećanje energetske efikasnosti u proizvodnji. 1. Prioritetni pravci po prirodi stvari moraju biti u skladu sa postojećom Strategijom razvoja energetike Republike Srbije i na tim pravcima treba graditi i Strategiju razvoja energetike Vojvodine. 2. Nerealni pariteti cena energenata 5. Sporost u donošenju neophodne zakonske i podzakonske regulative 6. Pooštravanje zahteva za smanjenje zagaĊenja okoline. Povećanje udela obnovljivih izvora energije. Politiĉka nestabilnost i poslediĉna sporost u realizaciji Donošenje adekvatne zakonske i pod-zakonske proklamovanih reformi regulative koja će omogućiti razvoj energetkog sektora. 3. Solidan ljudski tehniĉki potencijal 4. 7. Spora demonopolizacija proizvodnje i trgovine u oblasti elektriĉne energije 3. smatramo da su sledeći pravci razvoja energetike u Vojvodini optimalni: Povećanje energetske efikasnosti. Birokratija Stvaranja trţišta znanja. Dobar potencijal obnovljivih izvora energije (biomasa. kao i svetske trendove u razvoju energetike i oĉuvanju potencijala okoline. Reakcija lokalnog stanovništva. Formiranje fonda energetske efikasnosti i obnovljivih 5.

po vertikalnim i horizontalnim aktivnostima. Proširena i ojaĉana tehnološka osnova i razvoj veza izmeĊu nauĉno-istraţivaĉkih ustanova i industrije pomoći će preduzećima da se efikasnije ukljuĉe u ekonomije globalnog trţišta. (privatna komunikacija). profitnih centara. kojim bi se formiralo trţište usluga u oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije. UnapreĊenje fiziĉke infrastrukture: laboratorijska oprema i objekti. Zakon o energetici. Jaĉanje poslovnog razvoja i marketinga. sistema nagraĊivanja/napredovanja. 5. S. upravljanje ugovorima i intelektualnim vlasništvom. Broj 44. Povećanje sposobnosti korisnika usluga da razvijaju. Gradnja novih energetskih infrastrukturnih objekata i elektroenergetskih i toplotnih izvora i gradnja kapitalno-intenzivnih energetskih infrastruktura u okvirima regionalnih i panevropskih sistema. 2. povećanje energetske efikasnosti korišćenja energije i korišćenja obnovljivih izvora energije. Prestruktuiranje znaĉaja i uloge nauĉno – istraţivaĉkih institucija (tehniĉko – tehnološke nauke) podrazumeva: a. promena sastava osoblja. Broj 84.3. 2004.: Koncept politike . Povrh toga neophodno je i uspostaviti kontrolne mehanizme procesa preorijentacije nauĉno-obrazovnih isntitucija u cilju ostvarivanja optimalnih rezulatata. te uvoĊenja upravljanja promenama. Jaĉanje i prestruktuiranje u svrhu ostvarivanja viših nivoa primenjenih istraţivanja i povećanja njihove samodovoljnosti. Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015. Sluţbeni glasnik Republike Srbije. 2005. strukture strateškog planiranja i upravljanja. prilagoĊavaju i komercijalizuju tehnologije. Da bi Izvršno veće AP Vojvodine dalo puni doprinos u donošenju i sprovoĊenju Strategije razvoja energetike poţeljno je: da Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine razmotri mogućnost formiranja sektora za sprovoĊenje i nadzor realizacije energetske politike. 4. Povećanje korišćenja obnovljivih izvora energije i promovisanje novih energetskih tehnologija. Razvoj ljudskih potencijala: poboljšanje politike ljudskih potencijala. d. uz istovremeno oĉuvanje njihove nauĉne prepoznatljivosti. Ovako formulisani ciljevi jasno ukazuju na potrebu prestruktuiranja pojedinih fakulteta i instituta na primenjenu nauku i direktnu komunikaciju sa potencijalnim korisnicima. da IV AP Vojvodine osnuje fond za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije. 82 . e. da IV AP Vojvodine obezbedi uslove za formiranje tehnoloških parkova. c.racionalne upotrebe i štednje energije. 3. Oka. obuka kadrova. uvoĊenje transparentnih kriterija za pokretanje i podršku istraţivaĉkim programima i individualnim projektima. godine. Da bi u ovim aktivnostima nauĉno-struĉne ustanove dale puni doprinos neohodno je njihov razvoj usmeriti na: a. Poboljšanje operativnih i finansijskih struktura uvoĊenjem modernog informaciono upravljaĉkog sistema. b. Sluţbeni glasnik Republike Srbije. b. Jaĉanje upravljaĉke strukture. LITERATURA 1. osnivanje nauĉno-istraţivaĉkih parkova i gde je to moguće. Ulaganja u nove elektro-energetske izvore (prvenstveno kombinovana postrojenja). 2002. upotrebljavaju.

2003. Nexant. Informacija o mogućnostima korišćenja termomineralnih voda na podruĉju AP Vojvodine. Strategija privrednog razvoja Srbije do 2010 godine.. Elektroprivreda Srbije. Elaborat: “Sadašnja potrošnja energije i perspektive uvoĊenja modernih energetskih tehnologija u industriji i komunalnoj energetici Vojvodine“. M. Novi Sad 2006 17. FTN. Strategies. 6. Studija NP EE610-12A. Lindlein. Practice Approaches. Stanje šuma i potencijali u AP Vojvodini. 2005. 2005. D. 2004 Energetski podaci za 2005 godinu. Studija: “Mogućnost korišćenja energije vetra za proizvodnju elektriĉne energije“. Elektroprivreda Srbije. M i drugi. Analiza raspoloţivih tehnologija i opreme za korišćenje briketa i peleta. tehnologije i razvoj Republike Srbije. 2005.: Regulator’s Handbook on Renewable Energy Programs & Tariffs. McNeil Technologies. 7. 2005. Tehnokonsalting. Mogućnosti korišćenja energetskog potencijala geotermalnih voda u Vojvodini. FTN.. kfw.. 18. 16. Handbook on Renewable Energy Financing for Rural Colorado. Beograd 2002 12. Izvršno Veće AP Vojvodine. Beograd 2003 11. Novi Sad. Pokrajinski centar za energetsku efikasnost. Radovanović.: Financing Renewable Energy – Instruments. Novi Sad. J. Poljoprivredni fakultet. Nacionalni program energetske efikasnosti. Nacionalni program energetske efikasnosti. Beograd. 2006. Identification of Potential Energy Efficiency Improvement Packages for Serbian Residential Buildings. Studija: “Energetski potencijal i mogućnosti iskorišćenja geotermalne energije u Srbiji“. 10. Elektrovojvodina doo Novi Sad Katastar malih hidroelektrana u Vojvodini. Hamrin. 19. Beograd 2002 14. 2003 13. W. P. Schools and Hospitals. 2005 83 .. 5. Mostert. Novi Sad. Beograd. Lieberman. Studija: “Energetski potencijal i karakteristike ostatka biomase i tehnologije za njenu pripremu i energetsko iskorišćenje u Srbiji“. 9. Center for Resource Solutions. Novi Sad. Godišnji izveštaj 2005 godine 15. Hidrosistem DTD. Novi Sad. 1989 Tekon 8.4. Korišćenje energetskog potencijala bušotina geotermalne vode u Beĉeju za energetske potrebe lokalnog konzuma. 2003. Inc. Institut za nizijsko šumarstvo i ţivotnu sredinu. i mogućnosti njihovog korišćenja kao zamene za korišćenje elektriĉne energije za grejanje. Ministarstva za nauku. Wingate. 20.

tako i pozitivnim ekološkim konsekvencama koje iz takvih opredelenja i delatnosti treba da резултују. tako i u poslovnom. U svim regionima sveta se priozvodnji bioalkohola i biodizela. kozmetiĉka sredstva.8%). kao i drugih alternativnih pogonskih goriva poklanja sve veća paţnja. Reciklaţa otpadnih masnoća posebno dobija na znaĉaju imajući u vidu potencijalne opasnosti od njihovog nekontrolisanog izlivanja u vodotokove ili pak od njihove upotrebe u ishrani domaćih ţivotinja. U poslednjoj dekadi znaĉajno je intenzivirana proizvodnji i upotreba alternativnih. a njenim ukljuĉivanjem u prioritete zatvara se krug proizvodnje hrane. U hemijskom kompleksu najrazvijenija je proizvodnja lekova i kozmetiĉkih proizvoda. Hemijska industrija je u velikoj meri povezana sa poljoprivredom. TEĈNA GORIVA Potreba za premošćavanjem problema iscrpljivanja neobnovljivih prirodnih resursa. U opciji su sve ugljenohidratne i uljane biljne vrste. Bazna hemijska industrija i preraĊivaĉka preduzeća proizvode metanol. Budući da su ekologija i hemijsko inţenjerstvo spojeni u naslovu ovog projekta. sintetiĉki kauĉuk. koji ne iziskuju rekonstrukciju postojećih pogonskih mašina. dobijaju sve više na znaĉaju u periodima kada se na trţištu fosilnih teĉnih goriva javljaju ovako znaĉajni udari kao što je sluĉaj u 2005. Stanje u oblasti energetike je veoma nepovoljno. pa se nedostajuće koliĉine uvoze. relativno dobrim sistemom kvaliteta i domaćom i stranom traţnjom. Izvozna strategija hemijske industrije zasniva se na višim fazama prerade sirovina iz baznog sektora. multidisciplinarnim i transdisciplinarnim (IMT) karakterom mogu na najbolji naĉin da definišu osnovne pravce tehnološkog razvoja AP Vojvodine.1 UVOD Ekologija i hemijsko inţinjerstvo su oblasti komplementarne po svom polju delovanja. U okviru hemijske industrije najrazvijenija je farmaceutska industrija. Izbor sirovina je proširen na sve materije koje u sebi sadrţe ugljene hidrate ili masnoće bilo biljnog ili ţivotinjskog porekla.2 ALTERNATIVNA EKOLOŠKA. te bi buduće investicije praktiĉno trebalo usmeriti u izvozno orijentisane kapacitete. kao i sve masti ţivotinjskog porekla bilo da se radi o tehnološkom ili kafilerijskom otpadu. sadašnja proizvodnja veštaĉkih Ċubriva i sredstava za zaštitu bilja ne zadovoljava potrebe poljoprivrede. posebno kada su u pitanju fosilna goriva je evidentna i pogonski materijali. autori su se odnosili prema zadatoj temi definišući je i kao «Hemijsko inţinjerstvo i biotehnološki procesi sa ekološkim konsekvencama». u ovom dokumentu smo se orijentisali na vojvoĊanski agrar kao sirovinsku bazu razvoja biotehnoloških rešenja koja pokrivaju kako probleme supstitucije neobnovljivih energetskih goriva obnovljivim. što je u mnogim zemljama i zabranjeno. 84 . godini. Objekti energetike veoma zagaĊuju ţivotnu sredinu. srpske regije sa najizraţinijim sirovinskim potencijalom za modernu biotehnološku proizvodnju. sa najvećim potencijalom privrednog rasta (procenjenom proseĉnom godišnjom stopom od 6. Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu ţivotne sredine i odrţivi razvoj. ekoloških pogonskih goriva. Prema SWOT analizi Regionalnog plana razvoja Vojvodine. a oko 25% u liĉnu i opštu potrošnju. Domaća proizvodnja energenata podmiruje tek oko 1% potreba. koje svojim interdisciplinarnim. kako u tehnološkom. Obzirom da se proizvodnja uglavnom bazira na uvoznim sirovinama. organizacionom i regulativnom smislu.6. sirćetnu kiselinu. Ovi objekti su u toku bombardovanja bili i najviše oštećeni. S obzirom na ranije indikovane smernice strategije razvoja APV. lekove. ali i sa izraţenim potencijalom opterećenja prirodnog okruţenja i ţivotne sredine nusproduktima jednog propulzivnog privrednog razvoja. što još više usloţnjava neracionalna potrošnja usled niske cene elektriĉne energije i nedostatka kapitala. U reprodukcionu potrošnju odlazi 75% proizvoda hemijske industrije. 6. relativno kvalitetnim kadrovima i relativno dobrom opremom (proseĉne starosti 5-15 godina). OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA AP VOJVODINE ZA OBLAST EKOLOGIJE I HEMIJSKOG INŢENJERSTVA 6.

Zaštita ţivotne okoline. po prirodi stvari.0 DM/l. Postoji kontradiktornost u vezi zaštite stanovništva od siromaštva i nedostatke energije sa jedne strane i neracionalnog korišćenja energije do kojeg dolazi usled nerealno niske cene energije.6. obuhvata i sekundarne troškove vezane za vek eksploatacije energetskih izvora. što znaĉi da je energija koja je sadrţana u toni etanola veća od energije potrebne da se ona proizvede. Tradicionalno se za to koristila melasa šećerne trske i melasa šećerne repe. U prometu se našlo gorivo koje je plasirano pod nazivom «biodizel» a predstavljalo je mešavinu D-2 goriva i nerafinisanog sojinog ulja. Evropskoj Uniji. Razlog za svetski trend povećanja korišćenja goriva na bazi etanola je izmeĊu ostalog i taj što etanol ima pozitivan neto energetski bilans. Ima sve širu primenu u farmaceutskoj industriji. «ekološkog» goriva.2.5 DM/l istovremeno je cena nerafinisanog ulja bila ispod 1. Pre svega disparitet cena D-2 goriva i nerafinisanog ulja je bio nerealan. dostigne i 75%. Mora se reći da su prva iskustva bila izuzetno nepovoljna. Sagorevanjem ne nastaju štetni produkti pa je ekološki potpuno bezbedan.1 Bioetanol Povećanje proizvodnje etanola u svetu vezano je za upotrebu etanola kao alternativnog. a za prehrambene i farmaceutske svrhe kao sirovina korišćene su ţitarice i druge kulture bogate ugljenim hidratima (krompir. Do ovoga je došlo iz više razloga. On ispunjava sve najbitnije uslove za neograniĉenu primenu: Moţe da se koristi za pogon motora sa unutrašnjim sagorevanjem. 6. Hemijskim putem iz njega se moţe dobiti široka paleta proizvoda koji se danas iskljuĉivo dobijaju iz nafte. Istovremeno kratkotrajna energetska ispitivanja su pokazala da se. ETBE (etiltercijarni butiletar). a prema predviĊanjima oĉekuju se znaĉajne investicije i nova postrojenja u SAD. U ovakvoj situaciji etanol se. u cilju povećanja ţivotnog standarda stanovništva bilo bi poţeljno da cena energije bude niska i na taj naĉin omogući energetsku dostupnost svim kategorijama stanovništva. u energetskom smislu. Australiji i Japanu. u Indiji. broj zemalja koje proizvode etanol za gorivo se povećao na 13 zemalja u svetu. sa stanovišta emisije štetnih materija. topinambur. ovo stovremeno znaĉi i smanjenje prihoda od poreza koji bi delom mogao biti usmeren u pravcu unapreĊenja oĉuvanja ţivotne sredine. Tajlandu. Ovaka iskustva su pre svega odraz nekritiĉkog prilaza i haotiĉne situacije u prvim momentima suoĉavanja sa problemom. i u našoj zemlji su poĉela istraţivanja u tom pravcu. Prema analizama MeĊunarodne agencije za energiju ukazuje se da će porast cene nafte iznad 18 USD/barel usloviti da zavisnost zemalja OECD od proizvoĊaĉa nafte iz OPEC poraste sa sadašnjih oko 30% na preko 57% sa tendencijom da do 2010.2 Biodizel Rast cena nafte u poslednje vreme istakao je u prvi plan ĉinjenicu da je nafta postala tako znaĉajna za najrazvijenije zemlje da su strateški i politiĉki motivi dobili nesrazmerno velik znaĉaj na globalnom trţištu nafte potiskujući u drugi plan osnovne ekonomske motive. Rezultat svega je nastanak izuzetno osetljivog trţišta sklonog panici i prenaglašenog reagovanja. Dok je cena D-2 goriva dostizala na slobodnom trţištu vrednost od preko 2. Suoĉeni sa nedostatkom dovoljne koliĉine D-2 goriva na trţištu. ovakve mešavine mogu koristiti uz neznatno smanjenje snage motora i neznatno povećanje potrošnje goriva (5-10%). MeĊutim.2. sirak. Dakle. sam nametnuo i kao energent i kao hemikalija. god.. Kao baza za proizvodnju etanola fermentacijom mogu da posluţe sve sirovine koje sadrţe ugljene hidrate. 85 . itd). Prema podacima iz 2003. Naroĉito je znaĉajan za proizvodnju ekološki prihvatljivog antidetonatora tzv. Kini.

alkaloida. asimbiontske. 86 .4 Biofertilizatori U gajenju biljaka biofertilizatori mogu biti alternativa i/ili dopuna mineralnim hranivima. Inokulacija sa diazotrofima i fosfomobilizatorima. C. Poslednju reĉ u ovakvim istraţivanjima svakako daju molekularni biolozi koji prepoznavanjem i lociranjem odreĊenih gena mogu genetskim inţenjeringom dati odgovore na mnoge do sada nerešive medicinske probleme kao što su kancer. vitamina. Ĉoveĉanstvo je veoma rano nauĉilo da koristi bakterije. Pored svih dosada navedenih znaĉajnih elemenata u farmaceutskoj primeni. Klebsiella planticola i druge su diazotrofne. što je znaĉajno u oplemenjivanju sorti pšenice na poleganje. bioakaricide . minerala (K. itd). 6. Na povećanje duţine biljke. bioherbicide . hormona. bioinsekticide . grinja.5 Biosintetiĉke bioaktivne supstance Interesovanje za mikroorganizme kao producente biološki aktivnih materija seţe daleko u prošlost. lišajeve u terapeutske svrhe koristeći upravo biološki aktivna svojstva ovih mikroorganizama.suzbijaju fitopatogene i saprofitne gljive. E). B12. koncentracije bakterijskih ćelija u inokulantu. mase suve materije. Fe. SIDA.za suzbijanje štetnih grinja i drugo. Pseudomonas i Flavobacterium. Efekat inokulanta zavisi od: soja bakterija. biljne vrste. sadrţaj azota u biljci. masu. Štetne posledice korišćenja hemosintetiĉkih pesticida usmerile su ĉoveka da se okrene biosintetiĉkim.3 Biopesticidi Biopesticidi su biosintetiĉke bioaktivne materije koja se primenjuju radi suzbijanja mikroorganizama. Ca. Azotobacter. klijavost i biomasu. Azotobacter chroococcum je u inokulaciji sa pojedinim sojevima pozitivno uticao na visinu pšenice.6. znaĉajno utiĉe na povećanje prinosa. jer bakterije i gljive produkuju fosfataze koje mineralizuju organske fosfate. Azotobacter chroococcum i Azospirilum lipoferum su pozitivno uticali na proizvodno-tehnološki kvalitet šećerne repe. Prema vrsti štetnih agenasa mogu se podeliti na: biofungicide . nematoda.2. prirodnim bioaktivnim agensima u borbi protiv štetoĉina.za suzbijanje korovskih biljaka. malarija.2.za suzbijanje štetnih glodara. sadrţaj fosfora i azota u zemljištu. antifungalnih. Pojedini sojevi su smanjivali visinu biljke. TakoĊe su interesantni kao imunomodulatori (imunostimulatori ili imunosupresori) producenti hepatoprotektivinih supstanci. antibakterijskih. izuzetno je bogat izvor vitamina (provitamina A. Mikroorganizmi produkuju biološki aktivne materije delujući stimulativno na rast i razviće biljaka. antioksidanasa. biorodenticide . glodara. primenjenih agromeliorativnih mera i fiziĉko-hemijskih svojstava zemljišta. Azospirillum. alge. B6. Biljke lako usvajaju fosfor. Inokulacija semena kukuruza Bacillus megaterium-om pozitivno utiĉe na duţinu. itd. pokazuju rezultati istraţivanja.za suzbijanje štetnih insekata. kako producenata netoksiĉnih tako i toksiĉnih jedinjenja u cilju što preciznijeg odreĊivanja njihove hemijske prirode i bioaktivnih svojstava. 6. Pseudomonas. polisaharida i pigmenata. B1. gljive. smanjena upotreba skupih azotnih Ċubriva. korova i drugih bioloških agenasa. azotofiksirajuće bakterije koje se smatraju efikasnim bioferti-lizatorima. kardijaka itd. Jedna od najĉešće korišćenih cijanobakterija u farmaciji i medicini je Spirulina platensis. ali u zavisnosti od tipa zemljišta. Zn). antidijabetogenih supstanci. insekata.za suzbijanje štetnih nematoda. Mg. antineoplastiĉnih. Na zemljištima našeg klimata pokazano je da zavisno od soja bakterije i fiziĉko-hemijskih svojstava zemljišta inokulanti sa diazotrofima mogu da zamene i do 60 kg mineralnog azotnog Ċubriva po hektaru.2. Ništa manje nisu interesantne gljive i bakterije. U poslednje vreme intenziviraju se napori na dobijanju što većeg broja mikroalgalnih izolata. antiinflamatornih. koji su štetni za ĉoveka i njegovu ekonomiju. kao potencijalni producenti antibiotiskih (antivirusnih. procenat i sadrţaj fosfora u biljkama kukuruza utiĉu i Bacillus. sadrţaj azota i fosfora u zrnu kukuruza i pšenice. proteini spiruline su sa visokim sadrţajem esencijalnih amino-kiselina. lakše usvajanje fosfora. B2. zatim antiholesterolemika. Posledice su povećanje plodnosti zemljišta. bionematocide .

valerijanske i drugih masnih kiselina. Ovaj podatak ohrabruje. jer ukazuje na ĉinjenicu da su fabrike etanola u 2005.3. šećerne repe oko 4 tone.649 tona etanola. Kao najperspektivniji istraţuju se i delimiĉno već primenjuju poli-beta-hidroksialkanoati.4 Stanje opreme Stanje opreme u fabrikama etanola u AP Vojvodini je razliĉito od fabrike do fabrike. To znaĉi da je iskorišćenost kapaciteta fabrika etanola u 2004.3. suncokreta 2. obimnu i relativno jeftinu sirovinsku bazu.2. a ako bi radile 320 dana godišnje mogle bi proizvesti 27.2 tona. Sve fabrike etanola u AP Vojvodini (navedene u tabeli 1) su privatizovane i jedini podatak o koliĉini proizvedenog etanola u toku 2004 godine je Statistika AP Vojvodine. a industrijsko bilje na oko 20% površine. Ove dve fabrike mogu da proizvedu oko 90% etanola od ukupne proizvodnje u AP Vojvodini). Fabrike etanola u Zrenjaninu i Ĉoki više ne rade. Ako se ova proizvodnja prevede u hl to iznosi 5. polimeri buterne. i još uvek skupljih.996 x 103 hl .6. Dalja izgradnja sistema za navodnjavanje je u toku. u poslednje vreme se intenzivno traga za ekološkom alternativom hemosintetiĉkim plastiĉnim materijalima. Naime.840 x 103 hl moţe se zakljuĉiti da su u 2004. u 2005.). god. Višegodišnji prosek prinosa po hektaru je sledeći: kukurza oko 6 tona.888.000 hl . ili barem biodestruktibilnih plastiĉnih materijala.1 Uvod U proizvodnju bioetanola mogu da se ukljuĉe samo one zemlje koje poseduju pogodnu. godini prema navedenoj statistici proizvedeno je 14. od ĉega je 52% crnice.3 BIOETANOL 6. Stari pogon etanola u Crvenki je 87 . Svaka od njih. pošto se ispostavilo da su unošenjem u prirodno ĉovekovo okruţenje prouzrokovali niz ekoloških problema. na oko 70% površina. u vreme kada su graĊene i kada je kupovana oprema bile su savremene i na nivou tadašnjih nivoa saznanja u tehnologiji etanola. Analizirajući podatke date u tabeli 1 moţe se zakljuĉiti da se u fabrikama etanola u AP Vojvodini dnevno moţe proizvesti 87. u 2004.3 SWOT analiza proizvodnje etanola u Vojvodini Najveće kapacitete i mogućnosti proizvodnje etanola imaju fabrike »Panon« iz Crvenke i »Alpis« iz Kovina. MeĊutim.78 miliona hektara kvalitetnog zemljišta (84% ukupne površine). od ĉega je 591 km plovnog puta. Koji su razlozi za to teško je jednostavno odgovoriti. 6. ali ekološki kompatibilnih plastiĉnih materijala sintetisanih od strane mikroorganizama.3. U Vojvodini se najviše gaje ţitarice. fabrike etanola proizvele samo oko 27% od koliĉina koje su mogle proizvesti. godini iznosio samo 27%.620 x 103 hl . «Kadaks« u Crvenki i »Lukas« iz Bajmoka malog kapaciteta. soje oko 2 tone. a dobre prinose daje i drugo industrijsko bilje (tritikale. 6.3.780 x 103 hlo.2 Proizvodnja bioetanola 6. Ako bi fabrike radile 260 dana mogle bi proizvesti 22. što se postiţe blendovanjem za sada još uvek jeftinijih plastika proizvedenih na bazi neobnovljivih resursa kao što je nafta. Posebno treba naglasiti da su sorte i hibridi semena domaće selekcije Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu veoma cenjeni i na stranom trţištu. Svakako da je zanaĉajan potencijal daljeg razvoja kanalska mreţa hidro-sistema Dunav-Tisa-Dunav u duţini od 930 km. Alternativa je naĊena u mikrobnim rezervnim materijama tipa polimera masnih kiselina ili nekih drugih materija. pšenice oko 5 tona.46 x 103 hl . godini u AP Vojvodini je proizveneno 4.988 tona etanola što iznosi oko 18. U AP Vojvodini obradive površine iznose 1. UporeĊujući ukupni godišnji kapacitet fabrika etanola u AP Vojvodini 21. Ovaj zalivni sistem omogućava navodnjavanje pola miliona hektara i dobijanje više od jedne ţetve godišnje. godini poĉele da rade punim kapacitetom.6 Biosintetiĉki biodegradabilni termoplastiĉni materijali Pod pritiskom javnosti. Standardi EU zahtevaju proizvodnju biodegradabilnih. koji imaju termoplastiĉne osobine. dok su fabrike u Srbobranu. sirak itd. Fabrike su podignute u razliĉito vreme. 6.

Osnovna namena ovog kvaliteta je dodatak gorivima ili proizvodnja ETBE (etil-tercijalnog butilestra) kao zamena za tetraetilolovo u gorivima ili kao sirovina u petrohemijskoj industriji. Ĉesto se koristi za korekciju sadrţaja etanola u voćnim vinima. kod kojih je poţeljna blaga aroma sirovine kao karakteristika pića (viski.apsolutizaciju. Veće uĉešće etanola omogućeno je proizvodnjom ETBE (etilen-tercijalni butiletar). II Koncentrisan nepreĉišćen etanol. proizveden iz grupe VIII. Ovaj stari pogon proizvodi veoma kvalitetat etanol iz skrobnih sirovina koji se moţe koristiti za proizvodnju votke i drugih alkoholnih pića na bazi rafinisanog etanola. Sama proizvodnja je relativno jednostavna. što za sada nije ekonomski isplativo.3. Naime. Pored diplomiranih inţenjera tehnologije u ovim fabrikama rade 88 . V-VIII Rektifikovan veoma preĉišćen etanol. Fabrika je novijeg datuma. IV Rektifikovani etanol za proizvodnju ţestokih alkoholnih pića. Po obimu proizvodnje. Novi pogon »Kadaks« u Crvenki. Ima primenu u proizvodnji ţestokih alkoholnih pića ili kao konzervans u prehrambenoj industriji. III Koncentrisan. ţitna votka). proizvodi rafinisani etanol prve klase kvaliteta. Analize ovog tipa izvodi obuĉen i struĉan kadar iskljuĉivo instrumentalnim metodama. rum. IX Bezvodni etanol proizveden kontinualnom vakuum-destilacijom iz binarnih i ternarnih smeša. za farmaceutske i kozmetiĉke namene. U ovom pogonu.rekonstruisan više puta i moţe da preraĊuje skrobne sirovine na savremen naĉin (uz kontinuelnu termiĉku pripremu sirovina). pre svega gasnom hromatografijom. kao i za proizvodnju ţestokih alkoholnih pića gde su tragovi arome nepoţeljni. MeĊuproizvod za dalju preradu. slabo preĉišćen etanol. Zahvaljujući izuzetno dobrim karakteristikama ETBE kao antidetonatora.5 Ljudski resursi U svih šest fabrika rafinisanog etanola proizvodnjom rukovode diplomirani inţenjeri tehnologije. Kvalitet etanola i potencijalna primena u zavisnosti od pojedinih kvalitetnih grupa Kvalitet Potencijalna upotreba etanola I Sirovi etanol. Etanol prve klase kvaliteta se dalje moţe preĉišćavati i koncentrisati. meĊuproizvod za dalje preĉišćavanje i koncentrisanje. Tabela 6. klasiĉnu fermentaciju i rektifikaciju i rafinaciju. X Bezvodni veoma preĉišćen etanol. MeĊuproizvod. Pogon etanola u »Alpis« u Kovinu proizvodi rafinisani etanol prve klase kvaliteta na bazi melase. a zatim se iz reakcione smeše odvaja ETBE frakcionom destilacijom. Dobijen iz sirovina sa skrobom (ţitarica) ili kao destilat vina. moţe se koristiti kao sirovina u hemijskoj industriji ili za sušenje . da se preĊe na korišćenje bezolovnog benzina. Fabrika etanola »Lukas« u Bajmoku preraĊuje ţitarice i melasu u rafinisani etanol. moguće je preko ovog jedinjenja sve viškove etanola plasirati na svetsko trţište.1 je prikazan uobiĉajeni kvalitet etanola koji se nalazi u meĊunarodnom prometu. U Srbobranu fabrika etanola je na bazi ţitarica i melase. visoke cene.1. metanol i ostatak posle isparavanja. 6. Na osnovu podataka uoĉava se da etanol kvaliteta IX ne sme da sadrţi estre. bez obzira na njegovu dugogodišnju praksu i opremu koja se kontinualno popravlja i rekonstruiše proizvodi se takoĊe rafinisani etanol prve klase kvaliteta. ovaj kvalitet etanola je doţiveo i najveću ekspanziju u zadnje tri decenije. Zamah u proizvodnji ETBE je nastao posle odluke EU. smeša etanola i butena (dobijenog iz nafte) se prevodi u ETBE katalizovanom reakcijom. U tabeli 6. dţin. najĉešće sa benzenom. proizvodi etanol iz melase najboljom dostupnom tehnologijom tako da se proizvodi rafinisani etanol prve klase kvaliteta. Korišćenje etanola kao dodatka benzinu limitirano je sa 10-15% uĉešća u mešavini. nepreĉišćen. Koristi se u medicinske svrhe i kao rastvaraĉ za esencije i boje. Na osnovu navedenog moţe se zakljuĉiti da svih šest fabrika etanola u AP Vojvodini raspolaţu opremom u kojoj se moţe proizvesti rafinisani etanol najboljeg kvaliteta. jer se za veće uĉešće moraju vršiti rekonstrukcije na motoru. najveći broj meĊu njima je na studijama poloţio tehnologiju etanola na smeru Mikrobioloških procesa Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu.

uz preporuku inoviranja opreme i obuke mladih istraţivaĉa u inostranim biotehnološkim centrima i laboratorijama: 1. godine kod nas bi trebalo da dostigne nivo od oko 6 miliona tona godišnje. Pritom. reĉnom.diplomirani mašinski i elektroinţenjeri koji se brinu o opremi i odrţavanju automatike na opremi.000 t. obnovljive energije sa oko 17% i nuklearna energija sa oko 6%. a prema prognozama.3.2 % i za dizel goriva oko 2.500 mTEN (miliona tona ekvivalenta nafte).7 Prioriteti razvoja Prioritetni razvojni projekti trebalo bi da obuhvataju istraţivanja optimizacije proizvodnje siirovina za preradu i biotehnoloških procesa proizvodnje bioetanola. ugalj sa oko 24%. kao i na izvesna iskustva nauĉno-istraţivaĉkih timova u oblasti biotehnoloških procesa. a 2020.Institut za ratarstvo i povrtarstvo). ĉak 103 miliona barela dnevno. kao najznaĉajnijih rafinerijskih derivata. kroz angaţovanost na projektima optimizacije hemijske proizvodnje na bazi sirovina iz domaćeg agrara. Procenjuje su da će potrošnja nafte 2010. Formiranje referentnog centra na Univerzitetu u Novom Sadu 5. gde se odvija dugogodišnji istraţivaĉki rad u ovoj oblasti.355. koji bi razvijao instrumentalnu analitiku i sinhronizovao aktivnosti na ovim kompleksnim i znaĉajnim istraţivanjima. tako i sistema upravljanja u ovoj oblasti. Prema prognozama potrošnja nafte 2010.465. a posebno verifikovanim u svetu (ISO i AOAC). Ovde bi prioritet trebalo dati formiranju timova i podizanju kompetencija eksperata. vodoprivredi 15.300 t. naroĉito kada se uvode nove kulture i/ili sorte za proizvodnju etanola. potrebno je sistematski ispitati već postojeće kulture i njihove razliĉite sorte i hibride. S obzirom na postojanje struĉnog kadra. Proizvodnja i potrošnja nafte imala je sliĉan trend kao i proizvodnja i potrošnja ukupne energije ali posebno treba ukazati na obnovljive izvore energije koji postaju ssve znaĉajniji faktor. posebnu paţnju treba posvetiti formiranju pilot-postrojenja ili pri pogonima. ukupna svetska energetska potrošnja do 2020. Optimizacija proizvodnje i pripreme sirovine za fementaciju 2.7 %. U drumskom. (pre svega domaće proizvodnje . 6. Potrošnja energije u svetu raste iz dana u dan i pored niza mera koje se preduzimaju u cilju racionalizacije potrošnje energije u svim oblastima ljudske delatnosti.480 t dizel goriva. su sledeće: za benzin oko 2. kako potencijalnog trţišta. 6. Razvoj menadţmeta i marketinga 89 .600 t benzina i oko 1. prognozirane godišnje stope rasta globalne potraţnje benzina i dizel goriva. svi innţenjeri rade najmanje 10 pa i 20 godina u ovim fabrikama. S obzirom na već postojeće potencijale u proizvodnji alkohola. Sistematska ispitivanja i pronalaţenje najekonomiĉnijih uslova za proizvodnju bioetanola.5 miliona tona. EU i regionu Potrošnja nafte u našoj zemlji u 2000. Pri tome treba zadrţati sve standardne metode u praksi dopunjujući ih novim metodama. TakoĊe. u zavisnosti od vrste i tipa poljoprivredne kulture koja se koristi kao sirovina Praćenje prinosa i kvaliteta etanola je neophodno. Za ova istraţivanja neophodna je odgovarajuća oprema (GCMS) i obuĉen kadar. Optimizacija fermentacije 3. Treba istaći da se primaju i mlaĊi diplomirani inţenjeri sa ciljem da se omogući blagovremeno aktivno pripremanje inţenjera za voĊenje proizvodnje etanola. ovaj problem bi se mogao rešiti otvaranjem referentnog centra pri Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu.600 t dizel goriva. a do 2060. gas sa oko 18%. U svetskoj potrošnji primarne energije nafta je uĉestvovala sa oko 35%. godini iznosila je oko 4. Ispitivanje prinosa i kvaliteta etanola S obzirom na kvalitet zemljišta u AP Vojvodini. Marketing bioetanola na teritoriji AP Vojvodine praktiĉno ni ne postoji što povlaĉi potrebu razvojnih analiza. šumarstvu 20. za najoptimalnije uslove pripreme sirovina.6 Aktuelne tendencije u svetu. godišnje je potrebno obezbediti oko 520. 4. Za realizaciju operacija u poljoprivredi. godine porašće za oko 3 puta. Neophodno je da se unapred planira usavršavanje postojećeg i formiranje novog kadra u skladu sa savremenim tendencijama razvoja u ovoj oblasti. gde postoje iskustva sliĉnih biotehnoloških procesa ili pri univerzitetskim laboratorijama. ali jedno je zajedniĉko za sve. Broj diplomiranih inţenjera u fabrikama etanola zavisi od kapaciteta fabrike. kod nas.3. godine porašće za blizu 50%. ţelezniĉkom i vazdušnom saobraćaju godišnje se troši oko 1. trebalo bi istraţivanja usmeriti u pravcu sledećih razvojnih programa. Potrošnja energije u svetu danas iznosi preko 9. dostići 96 miliona barela dnevno.

3. 51. organske kiseline.3.03-0. 6. tradicija u proizvodnji sorti i hibrida semena. jednoćelijskih proteina. Preĉišćen.564 m3. Veliki procenat visoko-kvalitetnog zemljišta.9 Zakljuĉak Na osnovu svega reĉenog moţe se zakljuĉiti. kao što su: sirak za zrno. prema Gej-Lisakovoj jednaĉini: C6H12O6 2C2H5OH + 2CO2 i zato mu se posvećuje posebna paţnja. kalijumovog Ċubriva.20% na teţinu skroba. Pri biohemijskoj jednaĉini fermentacije CO2 iznosi 95. estri (0.6. vitamini ostaju u dţibri.2 Dţibra kao sekundarna sirovina Dţibra je u osnovi balastni materijal.3. penušavih vina.85% na teţinu monosaharida.6%.50% na teţinu etanola. metana. adsorpcija sa silikagelom.08-0. amonijum-sulfata. kalijumpermanganata rastvor. U hermetiĉki zatvorenim fermentorima dobija se ugljen-dioksid ĉistoće 99. kalijum-dihromata sintetiĉki zeolit NaA. Kao primese u ugljen-dioksidu mogu biti: etanol (0.40-0. Pri povišenom sadrţaju vazduha narušava rad postrojenja za obradu ugljen-dioksida. Kritiĉna temperatura za komprimovanje CO2 je 1.8. kalijumovih soli. ali one ne prelaze 0. Ovde treba dodati i ĉinjenicu da se kod prerade skrobnih sirovina. 6. pre svega za gorivo. kao i mogućnost proizvodnje alternativnih sirovina. Ugljen-dioksid sadrţi vazduh. dţibra. omogućili bi lako i brzo oporavljanje i prilagoĊavanje proizvodnje etanola. sirak šećerac i topinambur.1 Otpadne vode Otpadne vode fabrike etanola u najvećem broju fabrika u AP Vojvodini rešene su tako što se koriste za navodnjavanje polja oko fabrika. glicerola i betaina. 6. Svi ostali delovi sirovine. pored etanola nastaje u znaĉajnim koliĉinama i ugljen-dioksid.00-99.8. etanol.3 Sporedni proizvodi pri proizvodnji bioetanola Tokom fermentacije. estre. hemiceluloza. pšenica i tritikale). aktivnog uglja.40% na CO2).6 C. MeĊitim. Pri temperaturi 12-15 C potrebno je obezbediti natpritisak od 60-65 bara da bi se ugljen-dioksid preveo u teĉno stanje sa gustinom 0. Kritiĉna temperatura za transformaciju ugljen-dioksida u ĉvrsto stanje je 56. posle prerade koristi kao stoĉna hrana za mokri tov stoke.09% na CO2) i tragovi aldehida. da je AP Vojvodina sa svih aspekata veoma pogodna teritorija za proizvodnju bioetanola. 90 . kiseline (0. šampanjca i mineralnih voda. kalcijum-hlorid.0 C. to jest 48.30 % na teţinu disaharida i 54.8 Analiza uticaja na okolinu 6. postojeći struĉni kadrovi. ţitarice (posebno kukuruz. minerale i vitamine. Ćelije kvasca sadrţe proteini. ugljene hidrate. tradicija u proizvodnji alkohola. moţe dobiti skoro hemijski ĉist ugljen-dioksid. proteini. aldehide. vodenu paru. Poslednjih godina primena ugljen-dioksida se znaĉajno proširila u obradi metala rezanjem. koji nastaje u 10-13 puta većim koliĉinama od etanola.8.3. Na osnovu navedenog moţe se zakljuĉiti da se. Smatramo da bi bilo veoma korisno da se glavni otpadni materijal fabrika etanola. a vodena para i navedene primese mogu izazvati koroziju ovih ureĊaja. Poznata je ĉinjenica da postojeća tehnologija etanola iz sirovina uspeva da iskoristi samo najmanje vrenu komponentu. celuloza.3. a to su ugljeni hidrati. osušen i komprimovani ugljen-dioksid se koristi u prehrambenoj industriji u procesima gaziranja: bezalkoholnih napitaka. Pri temperaturi od 30 C i pri atmosferskom pritisku 1 kg CO2 ima zapreminu 0.95 (pri 0 C). ona se moţe koristiti kao polazna sirovina za proizvodnju: Ċubriva. dţibra obogaćuje ćelijama kvasca koje se umnoţavaju tokom fermentacije. Za sušenje ugljen-dioksida primenjuje se vodeni rastvor sumporne kiseline. posle veoma jednostavnog ĉišćenja. u zavarivanju i livenju.80% teţinskih na CO2). minerali. odliĉna sirovinska baza za proizvodnju etanola: melasa. Po efikasnosti preĉišćavanja ugljendioksida od primesa moţe se predloţiti sledeće: aktivni ugalj silikagel voda rastvor.50%.

Odgovor leţi u razvoju primene obnovljivih energenata koja će biti alternativa za teĉna fosilna goriva. soja i dr.4 BIODIZEL 6. biodizel predstavlja najbolje do sada napravljeno gorivo za dizel motore. Rezultati do kojih se došlo ukazuju da je moguće proizvesti teĉno gorivo na bazi biljnih ulja koje moţe uspešno da zameni D-2 gorivo na bazi nafte. dovoljno ukazuje na znaĉaj iznalaţenja ekonomski prihvatljivog rešenja. kao i iskorišćeno ulje iz prehrambene industrije i domaćinstava. c) Energetski aspekt Energetski aspekt se moţe sublimisati u ĉinjenicama da je biodizel obnovljiv izvor energije i da se korišćenjem biodizela smanjuje potreba za fosilnim dizelom. Ovome treba dodati i relativno jeftinu tehnologiju prerade. Usvojena je tehniĉka preporuka TP-13 BD. TakoĊe. Osim toga.4. Ovome je doprineo u velikoj meri dobro definisan Standard kvaliteta.) 6. kao što je ulje uljanih biljaka. radi poboljšanja sastava izduvnih gasova. d) Ekonomski efekat Ekonomski efekat je moţda najinteresantniji. Ova istraţivanja je pospešila i ĉinjenica da je proizvodnja hrane u Evropi postajala sve problematiĉnija. Sa mikroekonomskog aspekta treba imati u vidu relativno jeftinu sirovinu. energetskog i ekonomskog. koja je trebalo da preraste u Standard. pre svega iz uljarica (uljana repica. Makroekonomski aspekat je moţda još vaţniji i znaĉajniji. te se moţe smatrati nekom vrstom aditiva u fosilnom dizelu. U tom pogledu biodizel moţe da doprinese poboljšanju svojstva podmazivanja. ozbiljno je dovedeno u pitanje kvalitetno podmazivanje delova motora koje po svojoj funkciji treba da obavlja gorivo. a) Tehniĉki aspekt Biodizel predstavlja visokokvalitetno gorivo za dizel motore. ekološkog. Krajem 2004.1 Biljna ulja kao sirovina za teĉna goriva Sve veća zavisnost Evrope i ostalog sveta od glavnih izvoznica nafte. evidentna su i manja zagaĊenja lokalnog vazduha sa sumpornim jedinjenjima. 91 .6. Neosporna je ĉinjenica da je materijalni i energetski bilans proizvodnje biodizela izrazito pozitivan. izmeĊu ostalih DIN 51606. pokrenut je postupak usvajanja Standarda o gorivima za motorna vozila. metil estri masnih kiselina (MEMK) za dizel motore. ÖNORM C1190 i EN 14214. Zahvaljujući izuzetno visokoj biorazgradljivosti smanjeni su rizici kontaminacije vode i zemljišta. ĉime se ĉuvaju rezerve fosilnih goriva i umanjuje rizik od snabdevanja. kao neophodni dodatak. Treba naglasiti da je i u Srbiji u pogledu standarda nešto uraĊeno. koji predstavlja podsticaj za otvaranje novih radnih mesta i na taj naĉin nova zapošljavanja i stvaranje novih vrednosti. Izostajanje spoljnih troškova opravdava inicijativu da proizvodnju biodizela treba osloboditi od poreza ili je podsticati na drugi naĉin. Za osnovu je uzet standard Evropske Unije EN 14214 i imaće oznaku JUS EN 14214.4. Izlaz se nazirao u biotehnološkim postupcima proizvodnje teĉnih goriva iz obnovljivih izvora. suncokret. b) Ekološki aspekt Ekološki aspekt izraţen kroz uticaj goriva na ţivotnu sredinu. nedavno je reakivirana komisija sa ciljem da dovrši rad na Standardu. i to: tehniĉkog. moţe se evidentirati kroz podatak da se korišćenjem biodizela globalno utiĉe na smanjenje efekta “staklene bašte”. Imajući u vidu tendencije smanjenja sumpora u D-2 gorivu. jer u sebi sadrţi i mikro i makroekonomiju.2 Prednosti biodizela Globalno posmatrajući. zbog obezbeĊenog kruţenja ugljen dioksida ĉime je onemogućeno njegovo nagomilavanje u atmosferi (biodizel je ugljendioksidno neutralan). Pri tome treba naglasiti ocenu da je biodizel pogodno gorivo za sve veliĉine dizel motora o ĉemu svedoĉe i brojna odobrenja za korišćenje ovog goriva od strane proizvoĊaĉa motora. a odnosi se pre svega na supstituciju uvoza nafte ili naftinih derivata domaćim proizvodima. Istraţivanja mogućnosti supstitucije dizel goriva biljnim uljima se u Evropi rade već duţi niz godina. problematika biodizela se moţe posmatrati sa ĉetiri aspekta. Prema reĉima Austrijskog instituta za biogoriva (Austrian Biofuels Institute).

ostatak zrna soje mora da se uveze.4. U strukturi ukupne potrošnje primarne enrgije najveće uĉešće ima ugalj. a RNP oko 3. 6.6. Iz zrna uljarica moţe se dobiti sirovo ulje na više naĉina: ceĊenjem (presovanjem). a u daleko manjoj meri rezerve sirove nafte i prirodnog gasa. šumarstvu. nafta i prirodni gas sa oko 1.3%. prema poslednjim procenama. prirodnog gasa i novih i obnovljivih izvora energije. 6. Na primer. Pošto se sadašnja proizvodnja soje kreće od 100. hidropotencijal sa oko 5%. njihovo dobijanje. a pogaĉe dostavljaju sojari na dalju preradu.000 tona zrna soje. CeĊenje ulja obavlja se sa presama. odnosno na odgovarajućim departmanima. karakterizaciju i primenu koncetrisan je na teritoriji Pokrajine pre svega na pojedinim fakultetima u Novom Sadu. Šira primena obnovljivih izvora energije treba da se zasniva na njihovom autonomnom i lokalnom korišćenju u smislu dopune energetskih potreba i zaštite ţivotne sredine. One taj posao povremeno i rade. godine» usvojen poĉetkom 1997. godine sa vizijom do 2050.4 SWOT analiza postojećeg stanja 6. Uljare nisu opremljene za ekstrakciju ulja iz zrna soje. a ostalo su uran. hidroenergije i novih i obnovljivih izvora energije povećava. Procenjuje se da su slobodni kapaciteti za preradu uljarica 35 do 45 %. moglo bi za tri do ĉetiri meseca devet uljara da prerade celokupnu domaću proizvodnju zrna suncokreta. Navedene prognoze su u skladu sa zacrtanom strategijom oslanjanja na domaće energetske izvore.000 do 120. 80. biopesticida i drugih bioaktivnih materija. Godišnja proizvodnja sirovog ulja od soje iznosi oko 40. Što se tiĉe proizvodnje ulja iz zrna uljane repice. a ostalo «Rafinerija nafte Novi Sad» (na osnovu podataka dobijenih u RNNS. lociranih uglavnom u Vojvodini.9%. Uz to. uljnih škriljaca i dr.4. Ukoliko se uzme da je srednji dnevni kapacitet presa 500 t/24 ĉasa. katedrama i laboratorijama.000 tona uljane repice.4 miliona tona). uĉešće nafte se smanjuje u izvesnoj meri.3 Potrebe za teĉnim gorivima Srbija nije bogata energetskim potencijalima. u uljari "Vital" u Vrbasu postoji 7 starih (5 je u funkciji) i 3 nove prese (nemaĉke firme "Krupp").4. rafinisano ulje. Ukupne geološke rezerve energetskih sirovina. Jestivo. Kapacitet prese je 70 t/24 ĉasa zrna suncokreta. Godišnji kapaciteti domaćeg zrna su: 380. biofertilizatora.000 tona. obnovljivi izvori. ţeljezniĉkom i vazdušnom saobraćaju. supstituciju nafte većim korišćenjem uglja. tokom 2003. biodizela.000 tona soje i 2. kao i svim drugim granama privredne delatnosti u našoj zemlji. U uljari "Mladost" u Šidu instalirano je 6 presa ruske proizvodnje. dok se uĉešće prirodnog gasa. Kapacitet jedne stare prese je 30 tona/24 ĉasa.4. Vrbasu i Somboru. Osnovni raspoloţivi energetski izvori su rezerve uglja i hidropotencijal.4.000 tona suncokreta. dokument «Strategija razvoja energetike naše zemlje do 2020.1 miliona tona sirove nafte.4. Od ukupnih koliĉina preraĊene sirove nafte u našoj zemlji oko 75 % preradi «Rafinerija nafte Panĉevo». moţe se reći da je ona vrlo mala i skoro zanemarljiva. Ukupni dnevni kapacitet presa je 420 t/24 ĉasa. a nove 150 tona/24 ĉasa zrna uljarica. drumskom. Pojedine uljare primaju svake ĉetvrte godine zrno uljane repice na preradu ulja. novih i obnovljivih vidova energije. uljni škriljci. Proizvedene koliĉine teĉnih goriva podmiruju potrebe za teĉnim gorivima u poljoprivredi. godine RNNS je preradila oko 1. godine. vodoprivredi. Što se tiĉe prerade soje moţe se reći da je godišnji kapacitet sojare u Beĉeju 200. ali mogu da cede ulje na presama. iznose oko 4.57 mTEN u kojima ugalj uĉestvuje sa oko 86.000 tona. Tehnologija proizvodnje ulja iz zrna uljarica uglavnom je zasnovana na kombinovanom postupku: ceĊenje ulja sa presama i ekstrakciji ulja iz pogaĉa. dobija se u vojvoĊanskim fabrikama u Zrenjaninu. reĉnom. predviĊa neophodnost da se odrţi i poveća nivo sopstvene proizvodnje nafte i gasa u zemlji i na bazi koncesija.2 Nauĉne institucije i proizvodna preduzeća Istraţivaĉki rad vezan za proizvodnju bioetanola. ekstrakcijom i kombinacijom ceĊenja i ekstrakcije. urana.1 Analiza tehnoloških celina za proizvodnju biodizela u Srbiji Biljno ulje iz zrna uljarica proizvodi se u Rerpublici Srbiji u devet uljara i u jednoj sojari. To se odnosi na: 92 .

godini od ukupno 46 skupova ĉiju je organizaciju sufinansirao Sekretarijata za Nauku i tehnološki razvoj u iznosu od 4.Departman za Hemiju: Katedre: Analitiĉka hemija. .1.37 puta više od skroba i 2. Baĉki Jarak.4. »Yuco-hemija«. »HINS«. Hemijska tehnologija i zaštita ţivotne sredine.91 dinara. suncokret i soja.4. Novi Sad. Seme soje sadrţi oko 20 % ulja.920. Sremska Kamenica. Proseĉan prinos soje kreće se u granicama do 3 t/ha. Proseĉan prinos semena uljane reepice je preko 3 t/ha. što je prikazano u tabeli 4. Opšta i neorganska hemija. Kovin. »Linde gas Srbija«. Raspodela po industrijskim granam a i prikazana na slici 4.Departman za biologiju i ekologiju: Katedra za Mikrobiologiju .4. Beĉej. »Vulkan guma-BILET«. »Albus«. TEHNOLOŠKI FAKULTET. »Oktanoil«.752. Novi Sad.1. racionalna proizvodnja biodizela moguća je jedino od biljnog ulja iz taloga i preradom korišćenih biljnih ulja iz restorana 93 .5 t/ha. Seme uljane repice sadrţi 35-45 % ulja. »Agrohem«. »Hemik«. Palić Ukupan broj preduzeća na teritoriji Vojvodine koja nameravaju ili su u toku uvoĊenja novih (bio)hemijskih tehnologija je 49 i iznosi 52% od ukupno 94. NOVI SAD . U toku 2006. Biohemija i hemija prirodnih proizvoda.1.PRIRODNO-MATEMATIĈKI FAKULTET. Organska hemija.595. Novi Sad. »Begej-plast«.4.godine nauĉno-istraţivaĉke institucije su zapoĉele realizaciju ili su inicirale zajedniĉke projekte iz ove oblasti sa 23 partnerske institucije iz inostranstva.3 Tekuće aktivnosti u oblasti novih biotehnologija U 2005. Seme suncokreta zavisno od vrste hibrida sadrţi 40-50 % ulja.100. »Hemodom«.7 dinara. Kikinda. Biotehnologije i farmaceutsko istraţivanje. Srbobran. Novi Sad. NOVI SAD . Naftno-petrohemijske tehnologije. »Chemos«. 3 je bilo iz oblasti novih tehnologija i sufinansirano je u iznosu od 443. Od uljanih kultura kod nas se gaje: uljana repica. U uslovima nepovoljnog odnosa cena degumiranog biljnog ulja i dizel goriva u našoj zemlji.Institut za proizvodno mašinstvo. »Hempro«.00 dinara. FAKULTET TEHNIĈKIH NAUKA. Bela Crkva. Inţenjerstvo materijala.4 Sirovine za proizvodnju biodizela u Vojvodini Ulje je jedna od energetski najbogatijih organskih materija. 6. Hemijsko inţenjerstvo. »West Pharmaceutical Services«-Beograd.Institut za inţenjerstvo zaštite ţivotne sredine. I Srbiji se do 90 % uljanih biljaka gaji u Vojvodini gde u setvenoj strukturi uĉestvuju sa blizu 20 % (2003). Vršac: »Hemofarm«. Tehnologije ugljenohidratne hrane.6.1 6. godini od 104 ostvarena uĉešće na skupovima i studijskim boravcima sufinansiranih od strane Sekretarijata za Nauku i tehnološki razvoj u iznosu od 2. U okviru celovitog privrednog sistema u Vojvodini znaĉajnim ili manjim delom svojih kapaciteta.2 puta od šećera.2.1. Vršac. »Brixol«. Šid. Primenjena i inţenjerska hemije.80 dinara. 6 je bilo iz oblasti novih tehnologija i sufinansirano je u iznosu od 135.571. U 2005.7 kJ što je 2. Proseĉan prinosa semena suncokreta kreće se u granicama 3 . hemijskom proizvodnjom se bave sledeća preduzeća: »ADECO«. ĉijim sagorevanjem jednog grama se oslobaĊa 38.000. Perlez. NOVI SAD Katedre: Opšte inţenjerske discipline.

godini. elektroizolacionih i plastiĉnih masa.4. odnosno na 7. što je u odnosu na oraniĉne površine oko 6%. godine. tako i pri višekratnom intenzivnom zagrevanju. ĉime suncokretovo ulje postaje vrlo sliĉno najkvalitetnijem biljnom ulju masline.6% od oranica i višegodišnjih zasada. 10.4. Romania Research Institute for Solid State Physics and Optics of the Hungarian Academy of Sciences.6 Površine. hemikalija i drugih proizvoda Sa aspekta ljudske ishrane je poţeljan veći sadrţaj oleinske na raĉun linolne masne kiseline. koncentrate i izolate koji sluţe i za ljudsku ishranu.8%. uljana repica i soja) ĉine 74% površina uljanih biljka. u 94 .6. prinosi i proizvodnja uljanih biljaka u svetu i kod nas U Evropi se gaji manji broj uljanih vrsta i gaje se na ukupno 23. Hungary Research Group for Technical Analytical Chemistry of the Hungarian Academy of Sciences (HAS).726 ha. Faculty of Chemistry and Chemical Engineering. u štamparstvu. Skopje.4. Laboratory for Environmental Research Polytechnic.2 i 14.19 miliona hektara. 11.Tabela 6. U nas su već stvoreni takvi hibridi suncokreta sa 80-90 % oleinske kiseline. Budapest.420 miliona hektara porasle na 20. Institute for General and Analytical Chemistry.4. Osim u ishrani biljna ulja se koriste u tehniĉke svrhe za proizvodnju: sapuna i deterdţenata.1% što znaĉi da imamo rezerve za povećanje obzirom na ostale zemlje.2 Projekti sa partnerskim institucijama iz inostranstva u toku 2006. zbog veće koliĉine belanĉevina (40-45 %) koje su po amino kiselinskom sastavu vrlo sliĉne animalnim proteinima.5 Uljarice kao sirovina za proizvodnju hrane. ClujNapoca. Daljom preradom saĉme. Hungary. Raznoliku primenu omogućava mnoštvo hemijskih reakcija kojim su podloţna ulja. boja i lakova. ha u 1998-2002. U našoj zemlji najveći deo površina pod uljanim biljkama je u Vojvodini (od 72% uljane repice do 90 % soje i suncokreta). povećanjem sadrţaja proteina dobijamo proteinsko brašno. Nova Gorica. kao tehniĉka biorazgradiva maziva. Površine pod suncokretom.849 na 24. Alkoholizom se dobijaju metil estri .362 mil. U našoj zemlji taj udeo je 7. Njihova prednost u odnosu na obiĉno ulje je u povećanoj otpornosti na zakišeljavanje. našom najvaţnijom uljanom biljkom. Tri njivske vrste (suncokret. U Vojvodini je to znatno više 7. uljane repice sa 6. Nakon ceĊenja ulja belanĉevine ostaju u saĉmi koja ima i znaĉajan sadrţaj ugljenih hidrata i nešto ulja pa je cenjena koncentrovana stoĉna hrana. Za ovu namenu posebno je pogodna soja. Sadrţaj proteina u plodu ili semenu uljarica znatno je viši od ţita a nešto niţi od zrnenih mahunjaĉa (2028 %). a u svetu postoje kao «middle oleic tip» sa 60% oleinske kiseline.godine Institucija Prirodnomatematiĉki fakultet Prirodnomatematiĉki fakultet Naziv projekta Fiziĉko-hemijska ispitivanja novosintetisanih biološki aktivnih jedinica Strukturna i fiziĉka ispitivanja feroelektriĉnih teĉnih kristala i teĉnih kristala oblika banane Partnerska institucija ”Babes-Bolyai” University. s tim da je prema preliminarnim podacima u 2003. 6. kozmetici i farmaciji. godine to iznosilo 19. Hidrolizom se dobija glicerin (11 % od teţine ulja) i masne kiseline koje se u industriji koriste samostalno ili reakcijama daju mnogobrojne produkte koji se koriste u hemijskoj industriji.7 %. a soje sa 26. Macedonia 6. kako u procesu ĉuvanja.704 ha.4. Budapest University of Technology and Economics.biodizel koji je po eksploatacionim karakteristikama na nivou fosilnog dizel goriva. Obzirom na znaĉaj biljnih ulja i njihovu rentabilniju proizvodnju od masti ţivotinjskog porekla površine pod uljanim biljkama u svetu se znaĉajno povećavaju tako da su površine suncokreta iz perioda 1963-1967. Cyril and Methodius University. Budapest. od 7. Slovenia VojvoĊanska akademija nauka i umetnosti Razvoj hemijskih metoda analize neonikotinoida i derivata piridinkarboksilne kiseline Fakultet tehniĉkih nauka Tehnološki fakultet Realizacija nadzorno-upravljaĉkog sistema za pogon proizvodnje biodizela iz biljnih ulja Projektovanje strukture polimernih materijala Faculty of Technology and Metallurgy.108 na 74.

a takoĊe na slabo zaslanjenim i kiselim zemljištima. jer se ona uglavnom gaji. U Evropi se danas proizvode znaĉajne koliĉine ove vrste goriva sa planom povećanja proizvodnje. zaštitu zemljišta od erozije i ispiranja azota tokom zime. Soja kao i kukuruz uspeva na raznim tipovima zemljišta uz agromeliorativne mere i intenzivniju agrotehniku gde je to potrebno. EU i regionu Republika Srbija nije bogata energetskim potencijalima.7 Uljarice u Vojvodini a) Uljana repica Kod nas se pod pojmom uljana repica podrazumeva kupusna uljana repica. Biodizel tako prestaje da bude nepoznanica za potrošaĉe. kao i drugi usevi najbolje rezultate postiţe na plodnim. 6. Soju ne bi trebalo gajiti na lakim peskovitim zemljištima bez navodnjavanja.000 t/godišnje. a u daleko manjoj meri su rezerve sirove nafte i prirodnog gasa. suncokret se zahvaljujući svojim biološkim osobinama moţe gajiti i na siromašnijim. meĊusobni odnos amino kiselina. lesiviranom zemljištu i pseudogleju suncokretu su potrebne nešto veće koliĉine mineralnih hraniva. godišnji porast površina je svega 820 ha tako da je u zadnjem petogodištu bilo 160659 ha. soja predstavlja strateško oruţje u rukama onih koji je proizvode zbog nekoliko stotina proizvoda koji se dobijaju od nje. strukturnim zemljištima neutralne reakcije i povoljnih vodno-vazdušnih osobina. Sada je soja ĉetvrti usev u svetu po površinama i daje polovinu svetske proizvodnje biljnih proteina. u vezi alternativnih vidova proizvodnje energije u našoj zemlji postoje skromni uslovi. No. pošto je plemenitija i rodnija ali ima veće zahteve i manju otpornosti na nepovoljne faktore. 6. b) Suncokret Suncokret ima velike zahteve za vodom obzirom na veliku produkciju organske materije i visok transpiracioni koeficijent (470-765). daje znatno više i stabilnije prinose. kada rentabilnost suncokreta posebno dolazi do izraţaja. 95 . odnosno svarljivosti. Osim toga ona je vrlo dobar predusev koji poboljšava osobine zemljišta i rano stiţe pa se dobro uklapa u ţitne plodorede.4. gajnjaĉama. što joj uz postojanje jarih i ozimih formi i njene skromne zahteve prema zemljištu omogućava širok areal rasprostranjenosti. ĉine soju vrlo bliskom belanĉevinama ţivotinjskog porekla.5 Aktuelne tendencije u svetu. godine stagniraju. Teĉna fosilna goriva su već dugi niz godina osnovna vrsta goriva u mobilnim mašinama. Uljana repica je jedina uljana biljka koja se moţe gajiti pri relativno niţim temperaturama jer zahteva manju sumu efektivnih temperatura od drugih uljanih biljka. livadska i ritska crnica i aluvijalna zemljišta. U semenu soje se nalazi i oko 20 % ulja. a takoĊe na zabarenim.ĉetrdesetogodišnjem periodu od 1963-2002. No. U tom sluĉaju on u odnosu na druge ratarske kulture.. Osim koliĉine i kvalitet belanĉevina soje tj. Ozimost joj omogućava stabilnije prinose. Osim toga. Repica je uljana biljka koja zahteva najmanje toplote. U proizvodnji i korišćenju biodizel goriva prednjaĉi Nemaĉka u Evropi sa proizvodnim kapacitetima od preko 1.100. Veći deo ukupnih potreba za naftom i naftnim derivatima obezbeĊuje se iz uvoza.4. Na siromašnijim peskovitim zemljištima. Prednosti belanĉevina soje su u sadrţaju esencijalnih amino kiselina i boljoj rastvorljivosti u vodi. kao što su ĉernozem. Raspoloţive energetske potencijale predstavljaju rezerve uglja i hidropotencijal. ali je istovremeno i vrlo otporan na sušu. Za rast prodaje biodizela veoma vaţno je bilo da njegovo korišćenje odobre i kompanije za proizvodnju motora i vozila kako bi se otklonio strah potrošaĉa od njegovog korišćenja. c) Soja Danas. Samo na takvim zemljištima mogu se ostvariti visoki prinosi. Donošenjem standarda i odobrenjem automobilske industrije da se biodizel moţe koristiti bez mešanja sa dizel gorivom biodizel se proširio po benzinskim pumpama tako da ih u Nemaĉkoj sada ima oko 1700 a u Austriji preko 100. S obzirom da suncokret stvara veliku koliĉinu organske materije (oko 12 t/ha) najbolje mu odgovaraju plodna i duboka zemljišta dobrih fiziĉkih osobina.4. slatinastim ili kiselim zemljištima. smonicama. pa je zbog toga na takvim zemljištima njegovo gajenje najrentabilnije.

Ova ulja su godinama završavala u cisternama fosilnog dizela. U postojećim uslovima nepovoljnog odnosa cena degumiranog biljnog ulja i dizela u zemlji. sa 5% a u 2010. Koliĉina od više stotina litara biljnih ulja baĉenih u reku minorna je u odnosu na koliĉine reĉne vode. 96 . njihova namenska primena je opasna u hrani. naĉin skladištenja i isporuke biodizel goriva. Ostali su gotovo nerešivi problemi vezani za prikupljanje korišćenih ulja.1. ketona i drugih otrova. prţionica predstavlja jednu od realnih mogućnosti. za korišćena biljna ulja je hemijska destrukcija. godini izvrši supstitucija ukupnih potreba prema dizel gorivu fosilnog porekla sa sa 2. Raĉuna se da se maksimalno 10 % biodizela moţe supstituisati u potrošnji mineralnog dizel goriva jer se kao ograniĉavajući fakor javlja obradiva površina na kojoj bi se proizvodile uljane kulture iz kojih se dobija sirovo ulje. To ukazuje na velike dimenzije opasnosti i štete. godine.1 Uljni talozi U rezervoarima za ulja u fabrikama jestivih ulja godišnje se izdvaja više hiljada tona uljnih taloga. MeĊutim. gotovo. Kao primer mogu posluţiti neke zemlje zapadne Evrope koje su uspele organizovano da pristupe prikupljanju odpadnih masnoća i time doprinesu oĉuvanju ţivotne okoline ne zagaĊujući vodotokove. U poslednje vreme koristi se u oleohemijskoj industriji. ili. 2009. Ovim planom predviĊeno je da se u 2006. nedozvoljivo je bacanje ovih ulja u vodotokove. sa 4.25%. koji propisuje kvalitet.5 PRIORITETI RAZVOJA 6. U meĊuvremenu je Konzorcijum za proizvodnju biodizel goriva uradio predlog «Standarda za biodizel goriva» (1995). primena ovih ulja u proizvodnji koncentrata za stoĉnu hranu. Pri tome je utvrĊena potrebna dinamika uvoĊenja biodizel goriva u periodu od 2005 do 2010. kao i prioritetni razvoj projekata unapreĊenja tehnoloških procesa proizvodnje biodizela.5. Isto tako.75%. Tokom proizvodnje biodizela 1994-1995. kvalitet je utvrĊivan uglavnom u skladu sa nemaĉkim ili austrijskim standardima.). primenu. godini sa ukupno 6% biodizela. Organizovano prikupljanje otpadnih masnoća biljnog i ţivotinjskog porekla je preduslov uspešnosti ove akcije. prema redosledu izvoĊenja. cena i kvalitet ovih ulja odgovaraju zahtevima za kvalitetnu proizvodnju biodizela.5%. u svim zemljama zakonski zabranjeno. prţionicama i sl. Procena je da korišćenih biljnih ulja u zemlji ima par hiljada tona. proizvodnja biodizela. U našoj zemlji su rešeni tehniĉko-tehnološki problemi alkoholize ovih ulja.5. do stvaranja opasnih aldehida. štetna u vodi.5. 2008. Sa druge strane. predlaţe se unapreĊenje primene agrotehniĉkih mera proizvodnje sirovina.Prema direktivi EU predviĊeno je da sve ĉlanice do 2010. Ubacivanje ovih materija u lanac ishrane. kancerogenih materija. Atest po austrijskom ÖNROM C 119 standardu ili po nemaĉkom DIN standardu za kvalitet biodizela domaćih firmi radile su ovlašćene laboratorije.1. 2007.000 tona biljnog ulja godišnje. Jedino racionalno rešenje za ovaj hemijski opasan otpad. 6. proizvodnja biodizela od biljnih ulja iz taloga proizvodnje jestivih ulja i korišćena biljna ulja iz restorana. suncokreta i soje u našem regionu. njihovo mešanje sa otpacima hrane radi ishrane stoke je nedozvoljivo.2 Biljna ulja iz kuhinja i prţionica Visoke temperature korišćenja dovode do degradacije biljnih ulja (u fritezama. Po inerciji tradicije korišćena ulja se bacaju u pomije. sa 3. 6. 6.1 Tehnologija proizvodnje U usvojenoj tehnologiji proizvodnje uljane repice. trošak za uklanjanje ulja u fabrikama vode je neuporedivo veĊi od vrednosti ulja. prostije. Mada nedovoljno istraţena produkcija ovih upotrebljenih masnoća za spremanje materija. Racionalnija namena ove sirovine je proizvodnja metilestera masnih kiselina. godine izvrše supstituciju ukupnih potreba za dizel gorivom fosilnog porekla sa 6% biodizel goriva. Uklanjanjem i ceĊenjem ovih taloga oslobaĊa se oko 2. kao i drugih proiizvoda na bazi uljarica kao sirovine. ne trujući hranu za domaće ţivotinje i smanjujući emisiju štetnih materija korišćenjem biodizela umesto fosilnog dizela za pogon vozila za gradski prevoz u gusto naseljenim gradskim sredinama.

2000 i TUV. konaĉno. sirovina: biljna ulja i iskorišćeno ulje za kuvanje. 97 . tako da prikazani proraĉuni predstavljaju procenjene vrednosti. Razliĉiti evropski i ameriĉki proizvoĊaĉi motora odobravaju primenu biodizel goriva kod motora starijih generacija. U svetu je zadnjih petnaest godina aktuelna tendencija supstitucije dizel goriva mineralnog porekla sa gorivima na bazi biljnih ulja. kapaciteta 100. kapaciteta 50. koji bi posluţili za sticanje iskustava i usavršavanje te proizvodnje. 6.5. Presovanje se obavlja korišćenjem šarţnih ili kontinuiranih postrojenja. Treba naglasiti da troškovi proizvodnje biodizel goriva zavise od kvaliteta ulaznih podataka. Najĉešće primenjivani postupak sinteze metil estra masnih kiselina odnosno biodizela je proces transesterifikacije (hladni diskontinualni i kontinualni postupak i topli kontinualni postupak). Za uspešnu proizvodnju biodizel goriva neophodni su. 6. u liniji sa predpresama. što se i predlaţe u budućim istraţivanjima. U cilju brţe i efikasnije realizacije primene ovakvog goriva u praksi vršena su uporedna ispitivanja funkcionalnih karakteristika sa primenom referentnog goriva D-2 i metilestera. Specifiĉna potrošnja goriva korišćenjem biodizel goriva povećava se proseĉno za 8-10 % u odnosu na fosilno dizel gorivo.000 t/god. presovanje. Pogon u Poljskoj. kao i homologaciona i vanmotorska ispitivanja. U našoj zemlji veoma je aktuelan zadatak.000 t/god. Primenom 100 % biodizel goriva umanjuje se snaga motora za oko 4 – 7 %. 1988). iskorišćeno ulje za kuvanje i masne kiseline. Lünen. ekstrakcijom i kombinacijom ceĊenja i estrakcije. Huesca. Pogon u Španiji. Iz semena uljarica sirovo ulje se moţe dobiti procesom: ceĊenja (presovanja). Neki podaci. što podrazumeva kako laboratorijska istraţivanja. kapaciteta 25.4 Kvalitet biodizela kao preduslov pouzdanog korišćenja Kao jedan od osnovnih elemenata prioritetnih projekata u razvoju tehnologije proizvodnje i korišćenja biodizela.000 t/god. sirovina:ulje uljane repice i iskorišćeno ulje za kuvanje. poĉetak rada 2006. Pogon u Nemaĉkoj.5 Ispitivanje vrednosti investicionih ulaganja u postrojenja za proizvodnju biodizela Vrednost investicionih ulaganja u znaĉajnoj meri zavisi od veliĉine projektovanog kapaciteta. odrţavanja.5. standardi i analitiĉka kontrola. preuzeti su uz odreĊene korekcije iz nemaĉkih izvora.2 Primeri projekata u svetu U svetu je projektovan ĉitav niz novih postrojenja za proizvodnju biodizela što ilustruje nastojanja da se ova vrsta goriva intenzivnije koristi: Pogon u Španiji. kamata. prema vaţećim propisima o skladištenju. 6. Pri tome projektovani kapacitet treba da posluţi kao osnova za obraĉun troškova amortizacije. tako i istraţivanja efikasnosti pilot postrojenja. posebno oni koji se odnose na strukturu investicionih ulaganja. istraţivanje mogućnosti primene alternativnog goriva biljnog porekla u odnosu na konvencionalna mineralna goriva. ali i emisija štetnih gasova. kapaciteta 25. pored postojanja tehniĉkih. izraţavajući pri tome specifiĉne uslove koji moraju biti zadovoljeni. sirovina: iskorišćeno ulje za kuvanje.6. Ekspeleri se koriste za jednokratno. ĉuvanju i rukovanju sa teĉnim gorivima (SEEG. poĉetak rada 2006. prvenstveno u smislu proizvodnje standardnog kvaliteta. Za veću pouzdanost ulaznih podataka bilo bi neophodno sakupiti podatke na jednom pilot postrojenju. osiguranja. Biodizel gorivo moţe se ĉuvati u rezervoarima i odgovarajućim posudama. poĉetak rada 2006.5. kao i dela troškova prerade uljarica. poĉetak rada 2006. neophodno je da se obrazuju projekti pilot proizvodnje. Barcelona.5.3 Predlozi osvajanja tehnologija proizvodnje biodizela Tehnologija proizvodnje biodizel goriva sastoji se iz procesa ceĊenja ulja i reesterifikacije. CO i nesagorelih ugljovodonika za oko 20 – 50 %. sirovina: biljna ulja.000 t/god. tehnoloških i ekonomskih preduslova. Emisija azotnih oksida primenom biodizel goriva povećava se za oko 5-10 %. ţivotinjska masnoća.

Ulja kao hemijske sirovine su veoma zahvalne zbog povoljne cene. ulja i masti.6 Strateški pravci razvoja hemijskog inţenjerstva u funkciji zaštite ţivote sredine Više faktora opredeljuju predloge obrazloţene u ovom elaboratu.6. iz kojih je isceĊeno ulje i napravljen metilestar (na primer od ulja uljane repice). Od ulja se osim poliuretana mogu praviti epoksidne smole i poliestri u formi masa za livenje. nafta i gas. lignin. Ipak. kao što je to sluĉaj sa dizel gorivom.5.4 kg. pre svega narastajuće potrebe za energijom. sliĉno kao kod konvencionalnih goriva. Dakle. u središtu interesovanja je zaštita ţivotne i radne sredine.2 Uticaj korišćenja biodizela na emisiju CO2 Mnoga istraţivanja su pokazala da biodizel gorivo ne zagaĊuje ţivotnu sredinu. Koliĉina otrovnih. Upotrebom biodizel goriva umanjuje se emisija azotnih oksida. mogućnosti neograniĉenog proširenja proizvodnje uljarica i unapreĊenja poljoprivrede. vlakana i filmova. Ti resursi su pre svega poljoprivreda. Smanjena je emisija ĉaĊi i drugih po zdravlje štetnih jedinjenja od ugljendioksida.1 Ekološki znaĉaj biodizela Svi aspekti primene alternativnog goriva za dizel motore su od izuzetnog znaĉaja. U svetu postoji izraţena tendencija razvoja biotehnoloških procesa proizvodnje polimernih materijala na bazi obnovljivih sirovina biljnog i ţivotinjskog porekla.6 ANALIZA UTICAJA NA OKOLINU 6. ali i zbog hemijskog sastava koji omogućuje dobijanje niza proizvoda reakcijama estarskih veza.6. a kod dizela iz nafte 4. skrob. aliftiĉnih ugljovodonika i ugljendioksida. belančevine. kancerogenih i opasnih po zdravlje hemijskih supstanci u produktima sagorevanja metil estra nije ukupno viši nego pri sagorevanju fosilnog dizel goriva. 6. u svetu. boja i lakova. kako bi se smanjio njihov uticaj potrebno je metil estrima dodavati aditivna sredstva. obnovljivim izvorima. Citiraju se podaci o emisiji NO na efekat staklene bašte deluju 300 puta jaĉe nego ista koliĉina CO ukupna emisija gasova relevantnih za klimatske uslove (ukljuĉujući i CO 2 ekvivalent za NO 2) pri proizvodnji i preradi uljane repice u 1 kg biodizela iznosi 1. Ono ne moţe biti odgovorno za izumiranje šuma. 98 . jer se pri sagorevanju ovog goriva proizvode onoliko CO 2 koliko biljke. šećer. celuloza. Pre svega relativno je mali nauĉnoistraţivaĉki kapacitet (prema broju istraţivaĉa i nauĉne infrastrukture u poreĊenju sa zemljama EU). pri ĉemu je moguće ukljuĉiti i agronomske nauke na procesima odgajanja biljnih vrsta sa specijalnim potencijalom (genetske promene na biljkama kojima se stimuliše proizvodnja odreĊenih proizvoda u biljkama). te zbog toga ne prouzrokuje kisele kiše. preovladao je stav da je biodizel gorivo ekološki znatno ispravnije od dizel goriva. Na osnovu gore navedenih elemenata predlaţu se sledeći strateški pravci razvoja: (a) proizvodnja bioetanola i biodizela na bazi obnovljivih sirovina biljnog i ţivotinjskog porekla. Razgradljivost biodizela je 4 puta brţa od dizel goriva. Korišćenje mikroorganizama za dobijanje polimera je vaţan pravac koji daje termoplastične materijale sa odliĉnom biodegradabilnošću. elastomera. adheziva. posebno njenim alternativnim. veţu CO 2 iz atmosfere u toku svog razvoja. Znaĉajna je i biohemijska proizvodnja poliola za poliuretane.6. To praktiĉno znaĉi da se upotrebom biodizela ne povećava "efekat staklene bašte". Upotrebom biodizel goriva smanjuje se efekat staklene bašte nastao upotrebom goriva fosilnog porekla. Za ovu namenu sojino ulje je najjeftinija sirovina u SAD i Juţnoj Americi. (b) hemijska i farmaceutska proizvodnja na bazi sirovina iz agrara. dok u Evropi i našoj zemlji tu ulogu ima uljana repica. koji je u svetu već komercijalizovan na primeru familije polihidroksialkanoata (polihidroksi butirata-valerata).42 kg. Dobijanje materijala od industrijskog znaĉaja moţe se ostvariti u biorafinerijama hemijskim i biološkim transformacijama biljnih proizvoda u ţeljeni proizvod. koji je najviše uzrok promene klime i zraĉenja gasova na Zemlji. 6. duplih veza i alilnih vodonika. Treći bitni ĉinilac su prirodni resursi koji postoje u AP Vojvodini i koji trebaju da predstavljaju osnovu razvoj. Biodizel gorivo ne sadrţi sumpor. Takve sirovine su polisaharidi. U obzir su uzete i znaĉajne društvene potrebe. Postoje i studije koje potvrĊuju na odreĊeni naĉin ove tvrdnje. Ipak. (v) novi biosintetiĉki polimeri iz obnovljivih prirodnih resursa.

6.6.3 Biodegradabilnost biodizela kao ekološki faktor
Biodizel je biorazgradljiv i nije toksiĉan. Biodizel je 100 % biorazgradljiv kao šećer i manje toksiĉan od stone salate. Studije su pokazale da je biodizel razgradljiv do 4 puta brţe nego dizel gorivo, sa 98 % razgradljivosti za 3 nedelje. Smanjena emisija gasova, prisutni mirisi, biorazgradljivost i sigurnost biodizela ĉini dobru povoljnost za njegovo korišćenje i zaštitu ţivotne sredine, kao i za osetljivu površinu kao što su nacionalni parkovi i šume.

6.6.4 Zakljuĉak
Na osnovu rezultata ispitivanja koncentracije izduvnih gasova u produktima sagorevanja metil estara od biljnog ulja i dizel goriva, kao i na osnovu pregleda inostrane literature, moţe da se zakljuĉi sledeće: upotreba konvencionalnih vrsta goriva sve više zagaĊuje ţivotnu i radnu sredinu, tako da atmosfera poprima efekat staklene bašte. Ovako zatrovana atmosfera sve više utiĉe na pogoršavanje zdravstvenog stanja ljudi, ţivotinjskog i biljnog sveta. Upotrebom biodizel goriva smanjuje se efekat staklene bašte. Biodizel gorivo je biorazgradljivo i nije toksiĉno. Rezultati istraţivanja sastava produkata sagorevanja biodizel goriva se znaĉajno razlikuju u zavisnosti od vrste ispitivanog biogoriva (metil estra), vrste konstrukcije motora, vrste primenjenih metoda ispitivanja i drugih parametara. Ipak, na osnovu analize podataka ispitivanja moţe da se zakljuĉi da u produktima sagorevanja biodizel goriva ima ukupno za trećinu manje štetnih materija nego kod dizel goriva. Postoje razne mogućnosti da se ukupna koliĉina zagaĊivaĉa, otrovnih i kancerogenih supstanci iz produkata sagorevanja alternativnog goriva smanji: racionalnom potrošnjom goriva, boljom tehnologijom i organizacijom rada sa pogonskim mašinama, usavršavanjem i podešavanjem konstrukcije motora SUS, uvoĊenjem automatizacije, kompjuterizacije i robotizacije rada, preĉišćavanjem izduvnih gasova, upotrebom aditiva za sve vrste goriva i pronalaţenjem novih vrsta ekoloških goriva, - smanjen je sadrţaj azotnih oksida (NOx), aliftiĉnih ugljovodonika i ugljendioksida (CO2) u produktima sagorevanja metil estara od suncokretovog ulja u odnosu na dizel gorivo. Kod metilestara od uljane repice sadrţaj NOx je nešto povećan, zbog razliĉite vrste biljnog ulja, konstrukcije motora i naregulisanosti motora, - neznatno je povećan sadrţaj aromatiĉnih ugljovodonika (benzen, toluen i ksileni) i ugljenmonoksida (CO) u produktima sagorevanja metil estara od suncokretovog ulja u odnosu na dizel gorivo,- koliĉina otrovnih, kancerogenih i opasnih po zdravlje hemijskih supstanci u produktima sagorevanja metil estara nije ukupno viši nego što se dobija sagorevanjem dizel goriva. Sadrţaj većine ovih supstanci je ĉak niţi nego kod dizel goriva, koncentracija izduvnih gasova u produktima sagorevanja nije u funkciji reţima rada motora, tj. broja obrtaja radilice motora, već odnosa goriva i vazduha, kvaliteta rasprskavanja (raspršivanja) goriva, fiziĉko-hemijskog sastava goriva, konstrukcije motora i drugih faktora, - nivo vidljivih dimnih gasova je niţi od nivoa dimnih gasova kod sagorevanja dizel goriva, a viši od nivoa dimnih gasova kod sagorevanja metil estara od ulja uljane repice, - da bi se smanjio uticaj otrovnih, kancerogenih i opasnih po zdravlje hemijskih supstanci potrebno je metil estrima dodavati aditivna sredstva, sliĉno kao kod konvencionalnih goriva.

6.7 PREDLOG INSTITUCIONALNIH MERA
6.7.1 Racionalizacija proizvodnih kapaciteta Direktive Evropske unije jasno ukazuju da sve njene ĉlanice do 2010. godine moraju da izvrše supstituciju ukupnih potreba za dizel gorivom fosilnog porekla sa 6 % biodizela. Poštujući odredbe sadrţane u direktivama EU kao strateškog partnera, Republika Srbija do 2010. godine treba da obezbedi supstituciju oko 180.000 t/god fosilnog dizel sa biodizel gorivom. Za proizvodnju navedenih koliĉina potrebno je obezbediti odgovarajuće proizvodne kapacitete. Proizvodni kapaciteti mogu se podeliti prema karakteru proizvoĊaĉa i proizvodnim kapactetima. U našim uslovima proizvodni kapaciteti treba da se kreću od 5.000 do 50.000 t/god.

99

6.7.2 Koncentracija proizvodnih kapaciteta
Potrošnja dizel goriva u Republici Srbiji nalazi se na ukupnom nivou od blizu 2.300.000 t/godišnje. U ukupnoj potrošnji dizel goriva najveće koliĉine se troše u drumskom i teretnom saobraćaju (2.467.660 t/god.), poljoprivredi (517.151 t/god.), reĉnom saobraćaju (22.600 t/god.), ţelezniĉkom saobraćaju (12.880 t/god.), vodoprivredi (15.300 t/god.) i šumarstvu (20.605 t/god.). U ukupnoj strukturi potrošnje dizel goriva moţe se oĉekivati najbrţi rast potrošnje u drumskom i teretnom saobraćaju kao posledica ubrzanog razvoja prometa, ali i ostalog dela privrede. Poštujući odredbe sadrţane u drektivi EU kao strateškog partnera privredi Republike Srbije neophodno je napraviti strategiju uvoĊenja biodizel goriva. Obzirom na izuzetno veliku koliĉinu dizel goriva koji se koristi u privredi Republike Srbije potrebne koliĉine biodizel goriva u 2010. godini kretaće se ukupno 179.978 t/godišnje, na teritoriji uţe Srbije 122.377 t/god. a u Vojvodini 57.599 t/god. Za proizvodnju navedenih koliĉina potrebni su odreĊeni kapaciteti. Kapaciteti se mogu podeliti u dve grupe, jedna podela je prema karakteru proizvoĊaĉa a druga po veliĉini proizvodnog kapaciteta. Prema karakteru proizvoĊaĉa postoji nekoliko grupa i to: 1. fabrike za proizvodnju ulja (uljare i sojare); 2. rafinerije; 3. postojeći kapaciteti za proizvodnju biodizela; 4. novoizgraĊeni kapaciteti namenjeni iskljuĉivo proizvodnji biodizela i 5. mini kapaciteti na poljoprivrednim imanjima i individualnom sektoru.

6.7.3 Disperzija proizvodnih kapaciteta
Za realizaciju predviĊene proizvodnje biodizel goriva neophodno je obezbediti dovoljan izvor sirovina. U Vojvodini je to pre svega soja i suncokret. Gajenje uljane repice za proizvodnju biodizel goriva dobija sve više na znaĉaju zbog visokog sadrţaja ulja u semenu. Disperziju proizvodnih kapaciteta moguće je obaviti po okruzima. U poĉetnim fazama treba oĉekivati da će se disperzija obaviti prema postojećim proizvodnim kapacitetima jer su tu najmanja investiciona ulaganja.

6.7.4 Korišćenje nusproizvoda iz proizvodnje biodizela
Obzirom da se sa 1 ha od ostataka biljne mase moţe iskoristiti 750-1820 kg ekvivalentnog teĉnog goriva, nusproizvodi u proizvodnji biodizela potencijalno su dobar izvor energije. Biomasa se moţe briketirati u kompaktnije komade kako bi se smanjili troškovi transporta. Kao vaţan nuzproizvod u proizvodnji biodizel goriva javlja se saĉma i pogaĉa, kao najvaţniji izvor proteina u ishrani domaćih ţivotinja. Soja se u ishrani domaćih ţivotinja koristi u obliku griza i saĉme. Nivo proteina u sojinoj saĉmi varira od 42 do 50 %. Suncokretova saĉma koja se koristi za ishranu domaćih ţivotinja sadrţi 33-42 % sirovih proteina. Pored toga, u procesu alkoholizacije biljnih ulja, pored biodizela kao ciljnog proizvoda dobija se i sirovi glicerol, koji moţe da predstavlja polaznu sirovinu u proizvodnji ĉistog glicerola.

6.7.5 Istraţivanja biljne biomase kao potencijalnog izvora energije
Od ostataka biljne mase proizvodnje uljarica moţe se dobiti (zamenuti) od 1,5 do 2,6 tona ekvivalentnog teĉnog goriva po hektaru. Za ekvivalent je uzeto lako ulje za loţenje (D2) toplotne vrednosti 42 MJ/kg goriva. Pri raĉunanju ekonomske isplativosti primene biljnih ostataka za proizvodnju toplotne energije neophodno je da se uzme u obzir stepen energetske efikasnosti peći ili kotlova. Ovaj stepen iznosi od 0,50 do 0,70. To znaĉi da bi se sa jednog hektara od ostataka biljne mase moglo iskoristiti (zamenuti) od 750 do 1820 kg/ha ekvivalentnog teĉnog goriva. Ili, drugaĉije reĉeno od 3,57 do 5,8 kg ostataka biomase moţe da se dobije (zameni) 1 kg ekvivalentnog teĉnog goriva. Ako se uzme u obzir da je donja toplotna moć ulja od uljane repice 36.500 kJ/kg, a toplotna vrednost biljnih ostataka od uljane repice (njena slama) 17.400 kJ/kg, onda se moţe reći da se sa iste površine (jedan hektar) moţe od ostataka biljne mase dobiti polovina koliĉine toplotne energije koja se moţe dobiti od ulja uljane repice (odnos 1,0 : 0,48-0,67). Prikupljanje ostataka biljne mase obavlja se presama visokog pritiska baliranjem biomase. Bale mogu biti male, srednje i velike prizmatiĉne, tj. konvencionalne. Prikupljenje biomase moţe da bude i u rol bale. Utovar bala obavlja se raznim utovarivaĉima ili ruĉno. Transport bala vrši se traktorskim ili kamionskim prikolicama. Istovar i kamarisanje bala moţe biti mehanizovano ili ruĉno.

100

6.7.6 Sirovi glicerol kao nusproizvod proizvodnje biodizela
U procesu alkoholize biljnih ulja, pored biodizela kao ciljnog proizvoda dobija se i sirovi glicerol u relativno velikim koliĉinama (20%), koji moţe predstavljati i predstavlja polaznu sirovinu za dobijanje ĉistog glicerola za sve namene. Sastoji se od 45-50% glicerola, 20-25% sapuna, 10-20% metilestera masnih kiselina, ulja, metanola, masnih kiselina, vode. Postojeće fabrike za proizvodnju glicerola nemaju mogućnost za preradu sirovog glicerola. Da bi se sirovi glicerol, ipak, mogao preraditi i u domaćim fabrikama glicerola, neophodna je separacija glicerinske vode i masnih kiselina iz sirovog glicerola. Za takve procese u zemlji postoje postrojenja, tehnologije i proizvodna iskustva (Briksol, Hempro, Hins).

6.8 EKONOMIKA PROIZVODNJE ULJARICA
Za ocenu ekonomskog poloţaja proizvodnje uljarica (suncokret, soja i uljana repica) koriste se vaţniji naturalni i ekonomski indikatori (prinos, vrednost proizvodnje, troškovi proizvodnje, finansijski rezultat, prodajna cena i cena koštanja po jedinici gotovog proizvoda) preuzeti iz planskih kalkulacija sa ispitivanih poljoprivrednih gazdinstava za 2003. godinu. U ukupnim troškovima proizvodnje uljanih biljaka najveću stavku ĉine sopstvene usluge. U zavisnosti od vrste useva uĉešće ovih troškova kreće se u intervalu od 45,29% (suncokret) do 48,29% (uljana repica).

6.8.1 Troškovi proizvodnje biodizel goriva i potreba drţavnih subvencija
Troškovi proizvodnje biodizel goriva zavise od vrednosti investicionih ulaganja za izradu projektne dokumentacije, ulaganja u opremu i izgradnju graĊevinskih objekata, troškova probnog rada (uhodavanja tehnološkog procesa proizvodnje), daljeg razvoja tehnologije, visine prodajnih (otkupnih) cena ulaznih sirovina, troškova prerade uljarica, troškova vezanih za upotrebu osnovnih sredstava, transporta i skladištenja biodizel goriva, rastura i škarta, kao i veliĉine kapaciteta proizvodnog pogona.

6.8.2 Vrednost i opravdanost investicionih ulaganja
Vrednost investicionih ulaganja u znaĉajnoj meri zavisi od veliĉine projektovanog kapaciteta. Pri tome projektovani kapacitet treba da posluţi kao osnova za obraĉun troškova amortizacije, odrţavanja, osiguranja, kamata, kao i dela troškova prerade uljarica. Treba naglasiti da troškovi proizvodnje biodizel goriva zavise od kvaliteta ulaznih podataka. Neki podaci, posebno oni koji se odnose na strukturu investicionih ulaganja, preuzeti su uz odreĊene korekcije iz nemaĉkih izvora, tako da prikazani proraĉuni predstavljaju procenjene vrednosti. Za veću pouzdanost ulaznih podataka bilo bi neophodno sakupiti podatke na jednom pilot postrojenju, što se i predlaţe u budućim istraţivanjima. Troškovi probnog rada tj. uhodavanja tehnološkog procesa proizvodnje obuhvataju obezbeĊenje odgovarajuće koliĉine sirovina, troškove isporuĉilaca tehnoloških postrojenja i troškove rada radnika koji se tokom uhodavanja tehnologije obuĉavaju. Pošto se procenjuje da se projektovani kapacitet koristi u tri smene, za svaku smenu je potrebno obuĉiti: 2 radnika za pogon - reesterifikacije, 1 radnika za pogon presa i 1 radnika za laboratoriju. Za ovu namenu potrebno je izdvojiti iznos od 348.000 dinara. Planirani troškovi projektovanja i inţenjeringa, transfera tehnologije i daljeg ulaganja u njen razvoj iznose 3.324.345 dinara.

6.8.3 Osnovni uslovi za odrţavanje postojećih i izgradnju novih postrojenja za proizvodnju biodizela
Esencijalni uslov za odrţavanje postojećih postrojenja je profitabilna proizvodnja biodizela. Nepostojanje ovog uslova dovelo je do demontaţe više postrojenja. Ekološki, ekonomski i energetski, odnosno pravni imperativi Evropske unije primarni su uslov proizvodnje biodizela u razvijenim zemljama. Pod takvim uslovima, proizvodnja biodizela u zemljama tranzicije, pa i u Srbiji dobija perspektivu. To je objašnjenje za preduzete investicione poduhvate. U toku je izgradnja velikih postrojenja za ceĊenje ulja, proizvodnju stoĉne hrane i proizvodnju biodizela (oko 30.000 tona godišnje) u okviru poslovnog sistema

101

Ukidanje poreza na proizvodnju biodizela i repromaterijala. nevladinih. više od 70. 3. Procenjuje se da bi za pogon od 10. 4. pogona dispergovanih po celoj zemlji. do 500 tona godišnje) u okvirima poljoprivrednih gazdinstava.465 tona) za proizvodnju 10. Premiranje proizvodnje uljarica (suncokreta. Materijalni troškovi nastali u proizvodnji biodizela. šire se interesi za gradnju malih pogona (od 100. sumporne kiseline. Donošenje i strogo sprovoĊenje propisa o namenskoj potrošnji biogenih masnoća.63 d/kg. Omogućavanje uvoza korišćenih biljnih ulja bez uvoznih daţbina. privrednih asocijacija u oblasti biogoriva. Da bi se dobila "viza" za Evropsku uniju moraju se ispoštovati njene Direktive o biogorivima. njihova prerada u sirovo ulje i proizvodnja biodizela. filtriranje i degumiranje). odrţavanje. U fazi reesterifikacije izraĉunati su troškovi razliĉitih vrsta materijala (metanola. Pri ekonomskoj analizi proizvodnje biodizel goriva sagledani su svi znaĉajniji parametri koji utiĉu na formiranje cene biodizela u proizvodnom lancu koji ĉine proizvodnja uljarica.4 Drţavne subvencije i unapreĊenje legislative i regulative Već više od dve decenije u Zapadnoj Evropi. glicerola. proizvodnja 70. soje. kao najveće stavke troškova u fazi prerade uljarica u sirovo ulje. 6. A to znaĉi.000 tona biodizela godišnje. Ovo bi mogla biti okosnica razvoja drugih. pre svega. restorana kao stoĉne hrane ili kao sirovine za proizvodnju koncentrata.088 ha. manjih. biodizela. Dodavanjem troškova upotrebe osnovnih 102 . Za ostvarenje ovakvog mega projekta mora postojati. Odabrane cene sirovina navedenih uljarica posluţile su kao podloga za sastavljanje kalkulacije biodizela. Od ekonomskih parametara pošlo se prvo od prodajnih (otkupnih) cena suncokreta (13. Istovremeno. ekonomski interes proizvoĊaĉa uljarica. osiguranje.92 d/kg. Troškovi upotrebe osnovnih sredstava (amortizacija. Stimulacija prerade sirovog glicerola (nusproizvoda iz proizvodnje biodizela) i izvoza ĉistog glicerola. a) o zabrani potrošnje biljnih ulja kao dizel energenta. prerade u sirovo ulje i prerade sirovog ulja u biodizel gorivo). Pre ekonomske analize najpre su utvrĊene površine (suncokret: 7.godinu. za koje bi trebalo obezbediti zarade u bruto iznosu od 11. Usavršavanjem tehnologije moguće je povećati produkciju i na ĉitavih 70. dok je manje paţnje posvećeno njegovoj ekonomskoj analizi. kamate) iznose 1. Uz velike napore izgraĊeno je postrojenje i ovladano tehnologijom koja treba da omogući proizvodnju od 50.9 POTENCIJALNI KORISNICI I MOGUĆNOST PLASMANA Pri ekonomskoj analizi proizvodnje biodizel goriva potrebno je sagledati sve troškove proizvodnje sadrţane u proizvodnom lancu (troškovi proizvodnje sirovina. umanjeni za vrednost nuzproizvoda iznose 35.20 d/kg. masne kiseline i glicerol) iznose 35. dok troškovi skladištenja. A za podsticanje i udovoljenje interesa proizvoĊaĉa neophodno je: 1.600 dinara. natrijum hidroksida. stoĉne hrane. Najnoviji pogon „Ekomed“-a iz Panĉeva je dobar primer. usitnjavanje semena.419 tona i soja: 4. odnosno 1. uljane repice).Agroprodukt. intenzivno se provode istraţivanja korišćenja biljnih ulja od uljanih biljaka za proizvodnju biodizela.126 ha) na kojima treba da se obezbede potrebne koliĉine sirovina (suncokret: 15.000 t/god. c) o zabrani bacanja otpadnih biogenih masnoća u vodotokove. uljana repica: 4.92d/kg. 2. b) o zabrani potrošnje korišćenih (otpadnih) biljni masnoća iz prţionica. Najveći deo ovih istraţivanja usmeren je na tehnološki proces dobijanja biodizela. ObezbeĊivanjem povoljnih uslova za nabavku sirovina i repromaterijala i drugim podsticajnim merama moguće je ostvariti znaĉajnu proizvodnju biodizela u našim pogonima koja bi mogla biti dovoljna za naše potrebe pa i za izvoz. ulja. 5.15 d/kg). 6. demivode i energije).000 tona biodizel goriva.000 tona godišnje proizvodnje biodizela trebalo angaţovati 28 zaposlenih.48 d/kg.000 hektara pod uljaricama. Pored cene sirovina.000 t biodizela godišnje. a znatno kraće kod nas. Potrebno je potsticati otvaranje novih pogona. d) o podršci istraţivaĉkim i poslovno-proizvodnim projektima ekoloških.003.56 d/kg).593 tona. preuzetih iz planskih kalkulacija za 2. uljana repica: 10. u pogonima kapaciteta od 10.000 t/god.8.70 d/kg) i soje (14.961ha i soja: 2. Materijalni troškovi umanjeni za vrednost nuzproizvoda (uljane pogaĉe. uljane repice (12.961. ceĊenje ulja. Sve navedeno moţe doprineti poboljšanju uslova za proizvodnju biodizela u našoj zemlji. utvrĊeni su i drugi troškovi (ĉišćenje semena. rastura i škarta iznose 2.

do 2002. soja (32%) i uljana repica (2%).000 t. Prinosi soje po jedinici površine više variraju 103 . Ovi usevi se u Vojvodini gaje. što ĉini oko 78% ukupnih površina pod industrijskim biljem.2 Proizvodnja soje u Vojvodini Od ukupne proizvodnje ulja u svetu najveći deo ĉini ulje dobijeno od soje. u analizi se pretpostavlja godišnji kapacitet proizvodnje biodizela od 3. zapaţa se da znaĉajno raste interes za ovim usevom na seljaĉkim gazdinstvima.2 d/kg dolazi se do cene koštanja biodizel goriva od 41. Kao najznaĉajnije uljane biljke na našim prostorima su suncokret. što dovodi do ograniĉavanja ove proizvodnje. Pozitivan trend površina prati i tendencija porasta prinosa. godine i ima tendenciju porasta (stopa rasta 1.000 t. U organizovanju proizvodnje uljanih biljaka u Vojvodini nešto veću ulogu imaju poljoprivredna preduzeća (52%) u odnosu na seljaĉka gazdinstva (42%). 6.23 d/kg.056 kg zrna soje.10. Znaĉajno je napomenuti da dominantnu ulogu u površinama imaju poljoprivredna preduzeća. Na ovaj naĉin se iskorišćava nešto više od 18% oraniĉnih površina Pokrajine.28%). uljane biljke s obzirom na znaĉaj koji imaju i potraţnje za biljnim uljima imaju mogućnost daljeg širenja u strukturi setve. Proizvodnja biodizela u proizvodnim kapacitetima do 3.000 t/god nije ekonomski opravdana. U Vojvodini se po jednom hektaru u proseku proizvede 2. 6.000 ha. Proseĉne poţete površine su oko 74. koji ĉine osnovu za donošenje njegove cene. Znaĉajno mesto u industrijskom bilju pripada uljanim biljkama.966 ha u periodu od 1993. Pošto troškovi proizvodnje biodizel goriva.22%). do 2002. Pad ukupne proizvodnje više je pod uticajem pada površina nego smanjenja prinosa.000 ha. proizvodnja biodizela je ekonomski opravdana.000 t i 20. 6. Industrijsko bilje se u Vojvodini gaji na proseĉnoj površini od 294. MeĊutim. kako je već napomenuto.10.63 d/kg. Površine pod suncokretom. odnosno poslednjih deset godina ovi usevi angaţuju oko 15% oranica Vojvodine. što ĉini oko 87 % površina pod industrijskim biljem u Srbiji. Danas se u Vojvodini proseĉno godišnje proizvede više od 270. Pri tome se prikazuju detaljni proraĉuni troškova proizvodnje i cene biodizela za pogon kapaciteta 10.000 t zrna suncokreta ili 90% ukupne proizvodnje u zemlji.025 ha. kada se posmatraju pojedini usevi poljoprivredna preduzeća imaju veći doprinos u proizvodnji uljane repice (86%) i soje (65%).000 tona. Od analiziranih uljanih biljaka u pogledu površina dominiraju suncokret (66%). Gajenje uljanih biljaka je takoĊe najviše zastupljeno na podruĉju Vojvodine. dok seljaĉka gazdinstva imaju nešto znaĉajnije proseĉne površine pod suncokretom (56%) u periodu od 1993. Kod sve tri veliĉine kapaciteta polazi se od sopstvene proizvodnje uljarica. Za razliku od suncokreta i soje koji se gaje na znaĉajnijim površinama uljana repica se gaji na svega 0.000 tona. Kao rezultat smanjenja površina i prinosa i ukupna proizvodnja ima negativna trend. U periodu 1993-2002 suncokret angaţuje oko 10% oranica. Soja se kao i suncokret preteţno gaji u Vojvodini. soja i uljana repica. uz akumulativnu stopu od 10 %. do 2002. Pri godišnjem kapacitetu od 20.025ha) ĉine 90% ukupnih površina pod ovim usevima u Srbiji (255. godine. Takvih zemalja je u svetu 20 i u njima se nalazi 94% ukupnih svetskih površina pod suncokretom. U periodu od 1993. troškova skladištenja. odnosno 52% površina pod industrijskim biljem. na proseĉnoj površini od 231. njihove prerade u ulje i proizvodnje biodizel goriva. rastura i škarta od 2.635 ha). U celini posmatrano.83%. MeĊutim. Trend prinosa i ostvareni nivo nije dovoljan.25% oranica sa nešto većim uĉešćem od 1% u površinama pod industrijskim biljem u Vojvodini.10 ULJARICE U STRUKTURI SETVE U VOJVODINI Proizvodnja industrijskog bilja najviše je zastupljena u Vojvodini gde se usevi iz ove grupe gaje na površini od 294. Suncokret se uglavnom gaji u Vojvodini. što potvrĊuje visoka pozitivna vrednost proseĉne godišnje stope promene površina (21.966 ha. Soja se u istom periodu gaji na nešto manje od 5% oranica Vojvodine i uĉestvuje sa 25% u ukupnim površinama pod industrijskim biljem. sojom i uljanom repicom u Vojvodini (231. Pri tome treba uzeti u obzir da su uljane biljke dobri predusevi i mogu doprineti većem koeficijentu korišćenja oranica. 10. u velikoj meri zavise od veliĉine kapaciteta proizvodnog pogona.48 d/kg i troškova zaposlenih od 1.sredstava do 1. godine površine rastu po proseĉnoj godišnjoj stopi od 10.1 Proizvodnja suncokreta u Vojvodini Podruĉje Srbije se ubraja u one zemlje koje suncokret gaje na površini većoj od 100.

U odnosu na druge ratarske useve površine pod uljanom repicom se karakterišu vrlo izraţenim oscilacijama (koeficijent varijacije 101. što ĉini oko 85 % ukupnih površina pod ovim usevom u Srbiji. Proizvodnja uljane repice u Vojvodini Uljana repica. 6.10. Posebno se mora obratiti paţnja na dostizanje i odrţavanje standardnog kvaliteta proizvoda-biodizela. Ekonomski pokazatelji uspešnosti merkantilne proizvodnje uljanih biljaka ukazuju na slabu konkurentnost ovih useva. Procene ukazuju da bi se za potrebe malog pogona za proizvodnju biodizel goriva trebalo angaţovati 2530 radnika.87%) pri ĉemu se u periodu od 1993.662 kg/ha svrstava ovo podruĉje na 7 mesto u svetu po nivou prinosa. uz odgovarajuću podršku Drţave.000 t. O znaĉaju uvoĊenja biodizela u široku praksu najbolje govori izjava Ameriĉkog udruţenja za biogoriva: «Jednom kada bude potpuno komercijalizovan. godine registruje znaĉajnije povećanje površina pod ovim usevom na seljaĉkim gazdinstvima (stopa rasta 60. biodizel će imati glavnu ulogu u izgradnji stabilnog društva-nove rafinerije. veoma brzo pojaviti.89%). OdreĊene stimulativne mere se preduzimaju i na podruĉju Vojvodine. Nema znaĉajnijih razlika u nivou i porastu prinosa izmeĊu poljoprivrednih preduzeća i seljaĉkih gazdinstava. UvoĊenjem visoko produktivnih mašina i novih tehnologija u visoko razvijenim zemljama ovaj procenat je sveden daleko ispod 10 a u nekim i ispod 5 %. Pri ovome treba imati na umu potrebu da se izvrši prekvalifikacija i dokvalifikacija radne snage za specifiĉne poslove u procesu proizvodnje biodizela. Ovo se takoĊe odnosi i na punu kontrolu ulaznih sirovina i meĊufaznu kontrolu procesa proizvodnje. tako da je u 2001/2002.37 € . ali još uvek ne predstavljaju dobar stimulans da se proizvodnja uljanih biljaka uĉini stabilnom. Za razliku od površina koje izrazito variraju. Pomoć se vezuje za ostvarenu proizvodnju. nova radna mesta i novo domaće trţište za farmere da ojaĉaju Ameriĉku energetsku i ekonomsku sigurnost. Imajući u vidu da su najviši prinosi ovog useva ostvareni u evropskim zemljama (Nemaĉka 3. Procenjuje se da bi za potrebe malog pogona za proizvodnju biodizela bilo neophodno angaţovanje 25-30 radnika. Poznato je da se u Evropskoj uniji gajenje uljanih biljaka subvencionira. pored suncokreta i soje na podruĉju Vojvodine se gaji na proseĉnoj površini od 3. Ovakav trend treba oĉekivati i kod nas.47%). onda ostvareni proseĉan prinos u Vojvodini od 1. U celini posmatrano površine karakteriše pozitivan trend (stopa rasta 3. Ukupna proizvodnja soje u Vojvodini je oko 152. Pokretanje ovih pogona ili usmeravanje na intenzivnu proizvodnju biodizela svakako zahteva angaţovanje odreĊene radne snage. Pri tome se oĉekuje da bi taj pogon radio u tri smene sa punom kontrolom procesa i tehnologije proizvodnje. U tom cilju treba uloţiti znaĉajne napore jer prinosi u posmatranom periodu imaju negativan trend. 6. da oĉiste vazduh i da pomognu smanjenju efekta staklene bašte» Proizvodni kapaciteti u hemijskim fabrikama. Prihvatajući u odrĊenoj meri disperziju proizvodnih kapaciteta shodno usvojenoj strategiji.183 kg/ha) sigurno je da u pogledu povećanja prinosa postoje odreĊene rezerve. Ako se ima u vidu da je proseĉan prinos u svetu 1. a samim tim i proširi namena ovih useva u pogledu proizvodnje biodizela. a u poreĊenju sa suncokretom varijabilnost je više izraţena. 104 .3. zahteva posebnu paţnju u smislu striktnog poštovanja propisane tehnologije proizvodnje. prinosi uljane repice su stabilniji od soje. Proizvodnja biodizela predstavlja novo ili dodatno angaţovanje preraĊivaĉkih kapaciteta u tehniĉkom i tehnološkom smislu.10. za koji će biti zaduţeni za to kvalifikovani radnici i kontrolori (laboratorije). da proizvodnja biodizela u malim pogonima.u odnosu na prinose suncokreta. koji su potencijalno moguće upotrebljivi za proizvodnju biodizela. godini pomoć po toni iznosila 72. za svaki novi pogon je potrebno angaţovati odreĊeni broj radnika. Pri tome će biti potrebno angaţovanje radnika razliĉitih struka i nivoa kvalifikacija.4 Uticaj proizvodnje biodizela na otvaranje novih radnih mesta U našoj zemlji u poljoprivredi je angaţovano oko 30 % radno sposobnog stanovništva. Formiranje novih proizvodnih pogona je izvesno i treba oĉekivati da će se.828 ha. u najvećem broju sluĉajeva nisu dovoljno uposleni ili su pak potpuno van pogona. do 2002.487 kg/ha. Treba napomenuti.

i sakupljanju odreĊenih koliĉina biljnih ulja iz domaćinstava i restorana. podsticanja prikupljanja otpadnih ulja. Drţava svoju politiku mora usmeriti u pravcu: donošenja podsticajnih mera za proizvodnju uljanih kultura. Proizvodnja uljane repice treba da bude tretirana na isti naĉin kao i proizvodnja industrijskog bilja koja je do sada bila premirana a to znaĉi: .dovršiti rad na standardizaciji kvaliteta biodizela i postojeću tehniĉku preporuku TP 13 BD prevesti u odgovarajući standard. Proizvodnja biodizela mora bazirati na dve pretpostavke : mogućnost proizvodnje definisanih koliĉina uljarica. a sve u cilju što brţeg ukljuĉivanja u opšte Svetske tokove. .Uredbama Vlade Republike Srbije definisati naĉin prikupljanja i trošenja podsticajnih sredstava za proizvodnju i korišćenje biodizela .u okviru Strategije razvoja poljoprivrede Republike Srbije ukljuĉiti deo posvećen strategiji proizvodnje i korišćenja biodizela .zagarantovana otkupna cena i osiguran otkup svih ugovorenih koliĉina. Prikupljanje otpadnih ulja je potrebno iz dva razloga. alternativno i ekološko teĉno gorivo. o podsticajna sredstva za proizvodnju biodizela. o podsticajna sredstva za izradu projektne i tehniĉke dokumentacije za postrojenja za proizvodnju biodizela. o plaćanje poreza na neodrţavanje poljoprivrednog zemljišta. Osnovni izvor tih sredstava mora bazirati na uštedi Drţave na uvozu energenata koji se supstituišu biodizelom i nuzproizvodima u proizvodnji biodizela. Prvenstveno otpadna ulja predstavljaju zagaĊivaĉe vode. Ovo bi omogućilo obezbeĊivanje novĉanih podsticajnih sredstava za njenu proizvodnju i zagarantovanu otkupnu cenu. U oba sluĉaja mora postojati odgovarajući podsticaj.novĉana podsticajna sredstva za proizvodnju uljane repice koja je namenjena preradi u biodizel. Moraju se planirati potrebne koliĉine proizvoda i za njih obezbediti maksimalno povoljne uslove. Razloge za proizvodnju biodizela traba posmatrati sa ekonomskih.6. Interes za biodizel mora iskazati pre svega Drţava. Radi obezbeĊivanja podsticaja proizvodnje biodizela neophodno je dovršiti standardizaciju kvaliteta biodizela. Razlozi su višestruki i treba ih posmatrati sa ekonomskih. o povoljnim uslovima kreditiranja izgradnje postrojenja za proizvodnju biodizela. Podsticaji u domenu poljoprivredne proizvodnje moraju izaći iz okvira standardnog tretmana koji je prisutan u uobiĉajenoj politici proizvodnje hrane i proizvodnji industrijskog bilja. Politika u domenu podsticanja proizvodnje uljanih kultura namenjenih preradi u biodizel mora biti veoma fleksibilna a istovremeno i oprezna i strogo kontrolisana.podsticanje istraţivanja na širenju palete sirovina za proizvodnju biodizela i unapreĊenja tehnologije proizvodnje i primene biodizela. Biodizel. energetskih i ekoloških aspekata. Politika u pravcu 105 . podsticati angaţovanje slobodnih kapaciteta u hemijskoj industriji. . Poznata je ĉinjenica da jedan litar otpadnog ulja zagadi milion litara pijaće vode. Poljoprivreda je osnovni izvor sirovina za proizvodnju biodizel goriva. shodno opštim zahtevima Evropske Unije kao i iz razloga ekologije i opšteg oĉuvanja ţivotne sredine.merama ekonomske politike omogućiti da cena biodizela u primeni bude za 5 – 10 % niţa od cene fosilnog dizela. Radi obezbeĊenja podsticaja proizvodnje biodizela neophodno je uĉiniti nekoliko stvari i to: . Prodaju biodizel goriva omogućiti izbalansiranom politikom cena biodizela u odnosu na fosilni dizel.osnivanje organizacija (preduzeća) za distribuciju biodizela osnivanje organizacija (preduzeća) za prodaju biodizela . a kako je najbolji finansijski podsticaj to znaĉi da moraju biti predviĊena odgovarajuća finansijska sredstva.11 PREDLOG STRATEGIJE UVOĐENJA BIODIZELA U PRAKSU U cilju podsticanja proizvodnje uljane repice kao osnovne sirovine za proizvodnju biodizel goriva neophodno ju je tretirati kao industrijusku biljku. o uvoĊenje ekoloških poreza na neekološko gorivo. Prodor otpadnih ulja u vodotokove utiĉe na zagaĊenje istih i povećana ulaganja u preĉišćavanje. Pri ovome treba napomenuti da se mora definisati ukupna koliĉina predviĊena za otkup na nivou Drţave i shodno tome ugovarati proizvodnja. promocija i edukacija na svim nivoima . Merama ekonomske politike potrebno je omogućiti da cena biodizel goriva bude 5-10 % niţa od fosilnog dizela. . Sve napred navedeno upućuje na potrebu izrade posebnog dokumenta koji bi do kraja definisao Strategiju razvoja proizvodnje i korišćenja biodizela u svetlu svih relevantnih ĉinjenica.izgradnja pumpnih stanica (dogradnja uz postojeće pumpne stanice namenjene prodaji fosilnih goriva) . energetskih i ekoloških aspekata. Imajući u vidu neophodnost uvoĊenja biodizela u standardnu upotrebu. Poseban podsticaj treba predvideti za privoĊenje kulturi novih površina koje bi bile namenjene proizvodnji uljane repice – biodizelu. neophodno je saĉiniti strategiju koja će omogućiti postizanje ovog cilja.U Zakon o energetici dodati plan ostvarivanja proizvodnje i korišćenja biodizela u narednom periodu .

Directive 2003/30/EC of the European Parliament and of the Council. Istraţivanja proizvodnje i upotrebe biofertilizatora... s. IV(1994). Prodaja biodizela se moţe odvijati na posebnim mestima – pumpnim stanicama. D. Društvo hemiĉara Srbije. Novi Sad. Najverovatniji racionalni scenario je u dve etape.. 5. S. Brkić M. PreraĊivaĉki potencijali u prehrambenoj industriji AP Vojvodine. ili pak u okviru postojećih pumpnih stanica za fosilna teĉna goriva. a sa druge strane zakonskom regulativom u vidu propisa vezanih za prinudu i konsekvence ukoliko se ista ne poštuje u tom domenu. dok se u drugom koraku moţe oĉekivati intenzivnije formiranje samostalnih preduzeća sa osnovnom delatnošću proizvodnje biodizela. Pri tome se moţe uticati na politiku cena ovog biodizela sa više vrsta podsticaja u zavisnosti za koju svrhu se preuzeti biodizel namerava upotrebiti. T. 6. B. Lj.. 2. Mastilović. Na ovaj naĉin je moguće obezbediti relativno velike koliĉine otpadnih ulja koja se mogu upotrebiti za proizvodnju biodizela. Jakovljević. moguće je usmeravanje proizvodnje biodizela u ţeljenom pravcu. sa jedne strane. Furman. Pejin. Lj. a isto tako i od distribucije biljnog ulja. D.. I. 12 LITERATURA 1. Lukić. obezbeĊuje se povećana zaštita ţivotne sredine i smanjenje zagaĊenja vazduha u gusto naseljenim mestima. s. Ova ĉinjenica nameće i potrebu formiranja posebnih distributivnih jedinica u okviru postojeće distributivne mreţe ili pak formiranje novih distributivnih centara. 2003. Dimić. 7(2003)5. Novi Sad. tako i širom otvorenih vrata za izvoz za proizvode koji obezbeĊuju organsku proizvodnju hrane i leĉenje biosintetiĉkim bioaktivnim materijama. Zbornik radova sa I regionalnog simpozijuma: "Chemistry and the Enviroment. R. Revija. M. Usmeravajući ovako dobijen biodizel za potrebe transporta i javnog prevoza u naseljenim mestima. Petrović. Prerada uljanih kultura u biodizel predstavlja drugu kariku u lancu i ona se moţe odvijati po više mogućih scenarija. Nikolić.. Furman. S.. Razmovski.. U prvoj etapi izvršiti podsticanje upošljavanja slobodnih kapaciteta u hemijskoj industriji i fabrikama za preradu ulja. kako zbog mogućnosti plasmana u zemlji. S. Pajin. Milanović. R. Dodić. Marjanović.10-14. E. Tehnološki fakultet. Povoljnim kreditnim aranţmanima je omogućeno uticanje na ţeljeni pravac razvoja. Novi Sad. Tehnološki fakultet. R. 106 . T. S. Prodaja za kupce na benzinskim pumpama se moţe usmeravati izbalansiranom politikom cena biodizela u odnosu na fosilni dizel. 6. Distribucija biodizela zahteva specifiĉan pristup i u znatnoj meri se razlikuje od distribucije fosilnog teĉnog goriva. EU. Pejin. Vraĉar. Niška Banja. N. ĉasopis PTEP. Janić T. et al: Metil estri suncokretovog ulja-gorivo za dizel motore. 4. R. p. J. 95-98. Siriški J. Gaćeša. Agronomska saznanja. formiranje posebnih preraĊivaĉkih kapaciteta je druga. May. Paunović. J. 6. a moguća je i kombinacija navedenih. a naroĉito u velikim gradovima. Paţljivim i odmerenim politiĉkim delovanjem. 1996.sakupljanja otpadnih ulja mora bazirati sa jedne strane na podsticaju sakupljanja otpadnih ulja i masnoća. Studija. Pivniĉki G: Analiza utroška klasiĉnih vrsta energenata u poljoprivredi i mogućnost supstitucije istih sa obnovljivim izvorima energije. Verešbaranji. R. Brkić. Baras J.: Ekološki aspekti korišćenja metilestara biljnih ulja kao goriva. biopesticida i drugih bioaktivnih supstanci kao i biosintetiĉkih biodegradabilnih termoplastiĉnih materijala imaju svoju perspektivu na podruĉju Vojvodine.. 2006. Angaţovanje slobodnih kapaciteta u hemijskoj industriji je svakako jedna od mogućnosti. Poseban plasman je moguće organizovati za potrebe poljoprivrede. 3. Stanje i mogućnosti razvoja proizvodnje i primene etanola u Jugoslaviji. a pre svega u domenu kreditne politike. Tojagić. Nikolić. 1995.

ukljuĉujući i medicinske radnike. Razvoj srednjih i malih preduzeća.7. Neravnomerna dostupnost mreţe sredstava za komunikaciju. Nedovoljne i diskontinuirane investicije. 107 . Razvijena mreţa zdravstvenih ustanova. Nedovoljno razvijena svest o uticaju ţivotne sredine na zdravstveno stanje stanovništva. Mala dostupnost celokupnom stanovništvu Vojvodine. OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA AP VOJVODINE U MEDICINI I FARMACIJI SWOT ANALIZA PRIMENE NOVIH TEHNOLOGIJA U MEDICINI U AP VOJVODINI Jake strane Slabosti Nedovoljno savremeno poslediplomsko obrazovanje medicinskog kadra. Optimalan broj stanovnika za implementaciju dobre medicinske prakse. Neravnomerno razvijena mreţa zdravstvenih ustanova. Optimalno dodiplomsko obrazovanje medicinskog kadra. Nedostatak struĉnih kadrova. Mogućnosti Reforma zdravstvene delatnosti u skladu sa lokalnim i regionalnim specifiĉnostima. Nedovoljna nauĉna i struĉna saradnja medicinskih instituta i radnika sa vrhunskim svetskim i evropskim centrima. Opasnosti Sporo prihvatanje novina. ukljuĉujući i internet. Odsustvo permanente kontrole kvaliteta. Nedovoljna primena novih tehnologija u obrazovanju i radu medicinskog kadra. koja bi imala ulogu u proizvodnji licenciranih i originalnih instrumenata i sredstava za upotrebu u medicini. Razvijena mreţa sredstava za komunikaciju. Reforma i osavremenjivanje poslediplomskog obrazovanja medicinskog kadra sa akcentom na preventivno delovanje primene novih tehnologija u medicini. Institucionalno i legislativno normiranje kvaliteta pruţene zdravstvene usluge i nivoa njene usklaĊenosti sa svetskim standardima i regionalnim potrebama. Institucionalno i legislativno normiranje kvaliteta pruţene zdravstvene usluge i nivoa njene usklaĊenosti sa svetskim standardima i regionalnim potrebama.. Nauĉna i struĉna saradnja medicinskih instituta i radnika sa vrhunskim svetskim i evropskim centrima. Loš socio-ekonomski status graĊana. Nedovoljan akcenat na preventivne aspekte primene novih tehnologija u medicini.

Mogućnost proizvodnje sirovina biljnog porekla u potrebnim koliĉinama. . . odnosno proizvoda spremnog za trţište. . . . ali i u inostranstvu na zajedniĉkom radu u okviru konkretnih projekata. . «start up» preduzeća. Opasnosti . 7. . ĉiji je cilj dobijanje kvalitetnog proizvoda primenom novih ili tzv. obiĉno nemaju završni i najvaţniji deo. . 108 .3 SADAŠNJOST I PERSPEKTIVE U MEDICINSKOJ I FARMACEUTSKOJ NAUCI U VOJVODINI.Investiranje u ovu vrstu projekata od strane AP Vojvodine i Republike Srbije. tako i za izradu projekata vezanih za uvoĊenje i razvoj novih tehnologija u farmaciji.Nedovoljne investicije za projekte uvoĊenja novih tehnologija u farmaciji. odnosno upravo tu konkretnu primenu. . kao i korisnika u našoj zemlji. Mogućnosti .NesprovoĊenje projekta do samog kraja. .Dovoljan broj struĉnjaka iz razliĉitih oblasti neophodnih za razvoj novih tehnologija. . odnosno fakulteti i instituti. odnosno malih i srednjih preduzeća (MSP) – privrede u celini. . mlade struĉnjake iz oblasti koje su neophodne za rad takvih preduzeća. odnosno istraţivaĉkih institucija i korisnika. kao podrška novim tehnologijama u farmaciji.Nazainteresovanost krajnjeg korisnika rezultata projekta.Nedovoljna primena novih tehnologija. «klasiĉnih» tehnologija.Saradnja svih zainteresovanih strana. Slabe strane . ukljuĉujući sledeća dostignuća: kompjuterski sistemi za dijagnostiku telemedicina internet informacije za pacijente porodiĉni doktori – eksperti prevencija naslednih oboljenja – oĉitan humani genom promena riziĉnog ponašanja i personalizovana terapija.Ekološki ispravne sirovine biljnog porekla.Nedovoljna saradnja sa inostranim kako nauĉnim institucijama. ali i od zainteresovanih korisnika rezultata projekata.Sporost u prihvatanju novih i savremenih dostignuća nauke. kada je u pitanju lekovito i/ili aromatiĉno bilje.2 SWOT ANALIZA PRIMENE NOVIH TEHNOLOGIJA U FARMACIJI U AP VOJVODINI Jake strane . odnosno nauĉno-istraţivaĉkih institucija u Vojvodini i Srbiji.Slaba komunikacija i saradnja izmeĊu nauĉnih. . edukaciju.Podrška AP Vojvodine u projektu razvoja novih tehnologija. . . postojeće farmaceutske industrije) sa najnovijim tehnologijama u oblasti farmacije.Istraţivaĉke institucije. tako i kompanijama koje se bave proizvodnjom u oblasti farmacije.Nedovoljna saradnja izmeĊu nauĉnih i istraţivaĉkih institucija u okviru razliĉitih projekata.Zajedniĉka proizvodnja i plasman proizvoda sa stranim kompanijama. a pre svega razvojnih projekata. što je osnova za dobijanje kvalitetnog proizvoda. . koji su sposobni kako za osnovnu i dopunsku.7.Upoznavanje potencijalnih korisnika (MSP.Otvaranje novih MSP i «start up» preduzeća u kojima bi bilo mesta za inventivne.Finansijski jaka farmaceutska industrija.Kvalitetne sirovine kojih ima u dovoljnim koliĉinama.Projekti koji za cilj imaju odreĊenu primenu u industriji i šire u privredi. . EVROPI I SVETU Sadašnji nivo razvoja medicinske nauke i tehnologije pruţa brojne mogućnosti za osavremenjivanje i unapreĊivanje dijagnostike i terapije.

Ovakve odluke uvek zavise od finansijskog stanja drţave i nejednakosti meĊu ljudima i nacijama u dostupnosti savremenih tehnologija. ali i mnogo efikasnije nego ranije. Opšte je poznato da je farmaceutska industrija jedna od najprofitabilnijih privrednih grana u svetskim razmerama. 7. koji se nalazi na 20. kao što su: «Galenika» iz Zemuna. a to su: promene u demografiji. 7. Primer otkrića i uspešnog leĉenja infekcije bakterijom Helicobacter pylori kod ulkusa ţeluca.2 Nauĉne publikacije U najskorijoj budućnosti je neophodno da se u regionu Vojvodine oformi medicinska i farmaceutska elektronska baza podataka na srpskom i drugim zvaniĉnim jezicima. «Zdravlje» iz Leskovca. Farmaceutska industrija je. tako i za pojedince. veku nam se na raspolaganju nalazi veliki broj novih tehnoloških i nauĉnih unapreĊenja. i «Jugoremedija» iz Zrenjanina. MeĊutim. kao i etabliranje precizne legislative koja će omogućiti lekarima i pacijentima da se ne suoĉavaju sami sa izazovima donošenja odluke o primeni novih tehnologija u medicini. procedura i naĉina za pruţanje zdravstvene nege stalno povećava. odnosno na 38. i pored velikog uspeha medicine i farmacije u 20. nekadašnje procedure koje su zahtevale da pacijenti provode veoma dug period hospitalizacije. sa ĉime smo uvek suoĉeni. odnosno da spremno i precizno izvrši analizu koristi i troškova ("cost-benefit analysis"). mora doneti tešku odluku kod koga i u kojoj meri će najsavremenija dostignuća u medicini moći da budu primenjena. u obliku koji će biti od vitalnog znaĉaja za rad lekara u oblasti primene savremenih tehnologija.1 Nove informacije i tehnologije donose i nove odgovornosti Za najveći deo medicinskih problema i oboljenja. i to: «Hemofarm» iz Vršca. mestu po visini kapitala.3 Budućnost bolniĉkih ustanova Primenom najnovijih tehnologija u medicini.3. kako bi efektivno utrošili vreme liĉnog kontakta sa lekarima. pri ĉemu se broj novih sredstava. U kratkom vremenskom intervalu nakon etabliranja i poĉetka primene pojedine nove tehnologije u medicini. odluke o primeni terapije se moraju donositi sofisticiranim analizama rizika za svakog pacijenta ponaosob. biće primenjene u ustanovama koje ambulantno sprovode veliki broj procedura. mestu po visini ukupnog prihoda. neophodno je bolje razumevanje i tumaĉenje svih podataka i rezultata kojima raspolaţemo. savremena nauka ima obavezu da javno publikuje dobrobiti od inovacione metode. što je jedini preduslov za uspeh medicine u budućnosti.08. savremena medicina se nalazi pred izazovom da u zavisnosti od individualnih potreba svakog pojedinaĉnog pacijenta.2006. mestu po visini kapitala. koja se nalazi na 124. Po podacima iz lista «Ekonomist» od 14. pokazuje da će 109 . Svake godine se na trţištu naĊe preko pedeset novih lekova. itd. kao što je ambulantna dijagnostika MRI (magnetic resonance imaging). mestu po visini ukupnog prihoda i na 262. «Zorka-Pharma» . fiberoptiĉkim endoskopima i artroskopima. veku. i 21. Primeri za navedene tvrdnje su već prisutni u svakodnevnom radu. Nove tehnologije su sve brojnije. i nove intervencije u pruţanju zdravstvenih usluga (nove tehnologije). Republika Srbija u celini ima nekoliko vrlo uspešnih fabrika koje se bave proizvodnjom lekova. koja je u potpunosti eliminisala hirurške operacije kod ovakvih pacijenata. ali i celokupnog statusa regiona i drţave. velika oĉekivanja u rešavanju zdravstvenih problema.3. koja će omogućiti da na visokom struĉnom nivou budu integrisani i prikazani najnoviji rezultati nauĉnih analiza. kao i ambulanta hirurgija. Savremeni svet je danas suoĉen sa tri osnovna problema u zdravstvenom sistemu. jedna od vodećih imdustrijskih grana kako u svetu. koja sigurno imaju veliki znaĉaj u praktiĉnoj medicini i farmaciji. upravo u ovim okolnostima.Šabac. tako i u našoj zemlji.U 21. razvoj nauke i prakse u budućnosti je veoma teško predvideti.3. S obzirom na to da većinu oboljenja savremene civilizacije izaziva više od jednog etiološkog faktora. odnosno predviĊanje negativnih efekata primene novih tehnologija u medicini. svakako. skuplje. a u isto vreme (odvojeni linkovi za lekare i pacijente) omogućiti pacijentima da budu na vreme i samostalno informisani. kako za celokupnu populaciju. godine u okviru «300 najvećih preduzeća u Srbiji» nalaze se i dve farmaceutske kuće iz Vojvodine. Naime. 7.

nije ekonomski opravdano. jer su to lekovi koji se najĉešće izraĊuju ex tempore (prema potrebi) prema procedurama i propisima koji se nalaze u vaţećim farmakopejama (u našoj zemlji je to Ph. ali jedan od najvaţnijih je. kao što je prehrambena industrija. dok Fabrika antibiotika nije zatvorena). na primer. a pre svega srĉanog i moţdanog udara. karcinom ţeluca i limfom). Investiranje u ovaj deo farmaceutske tehnologije. Drugom tipu infektivnih oboljenja pripada rastući broj hroniĉnih stanja koja su izazvana latentnim infekcijama. Upravo iz ovih razloga kako kod nas. odnosno nekoliko kompanija u svetu koje proizvode odreĊenu FAS.3. Ova grupa lekova. 110 . kontrola kvaliteta. koronarnog oboljenja arterija. jer već postoji u svetu veoma jaka konkurencija. Ovaj zakljuĉak uglavnom vaţi i za pomoćne supstance. svakako. kao što su progresija ateroskleroze. od kojih su neke i predmet proizvodnje i nekih drugih grana industrije. zajedno sa parafarmaceutskim preparatima i kozmetiĉkim proizvodima. Jug. jer je pored troškova same proizvodnje (lokacija. što se najĉešće naziva «baziĉna proizvodnja» (takva je bila. koja inaĉe ĉine najveći procenat kod hospitalizovanih pacijenata. u prvom planu u cilju smanjenja broja pacijenata koji se leĉe u hospitalnim uslovima. dijagnostici i tretmanu velikog broja malignih tumora. koju zatim u svojim proizvodima koriste mnogobrojne svetske. V. c) Lekovi budućnosti Primena velikog broja farmaceutskih preparata omogućuje uspešan tretman velikog broja razliĉitih oboljenja.4 Farmaceutski preparati u medicini a) Lekovi Podela lekova moţe biti izvršena na nekoliko naĉina. Brojni novi lekovi imaju cilj da smanje incidenciju ateroskleroze. proizvodnje i dobijanja «ĉistih» FAS. Razvoj farmaceutskih preparata dovodi do mogućnosti ponovnog uspostavljanja krvotoka kroz stenotiĉne arterijske krvne sudove i rastvaranja ugrušaka kod akutne tromboze. ureĊaji i mašine. Tretman infektivnih oboljenja je. ĉiji su uzroĉnici rezistentni na antimikrobne lekove. i pomoćnih supstanci. podela na oficinalne. b) Gotove forme lekova Za proizvodnju gotovih formi lekova u našoj zemlji je karakteristiĉno da se sve fabrike bave proizvodnjom završnog oblika lekova na bazi stranih licenci i/ili na bazi farmakološki aktivnih supstanci (FAS). tako i u svetu. proizvodnja samih FAS je predmet hemijske i/ili farmaceutske industrije. diabetes mellitus i maligni tumori (ukljuĉujući hepatome. U budućnosti će biti neophodan paţljiv tretman dva osnovna tipa zaraznih oboljenja. takoĊe. godine) i ostalim farmaceutskim priruĉnicima koji daju sve najvaţnije podatke za izradu i primenu odreĊenog farmaceutskog preparata. a i naše farmaceutske kuće. zaposleni. fabrika – malo ili srednje preduzeće (MSP). itd. uloga infektivnih uzroĉnika u etiopatogenezi ovih oboljenja je dokazana kod nekih pacijenata. i drugi koji obuhvata infektivna oboljenja ĉiji tretman zahteva hospitalizaciju. Poslednja grupa lekova su gotovi lekovi.). koje ĉine najvaţniji deo svakog leka. u našoj zemlji. Svakako je ekonomski neopravdano ulaganje u proizvodnju. pre svega najvećeg broja FAS. magistralne i gotove lekove. tj. 7. prvi tip. kao što je ulkus ţeluca izazvan Helicobacter pylori ili karcinom cerviksa izazvan virusima. izdata 2000. ĉija je upotreba dozvoljena. proizvodnja penicilina u «Galenici». potrebna i investicija za korišćenje patenta ili licence za dobijanje odreĊene FAS. Prve dve grupe lekova su predmet izrade u okviru apoteka i apotekarskih ustanova. daje mogućnost za uvoĊenje novih tehnologija u farmaciji.bolnice u budućnosti postati mesta na kojima će biti leĉena iskljuĉivo stanja i bolesti koja se ne mogu tretirati u ambulantnim uslovima. uglavnom proizvedenih u inostranstvu. Brojne su kompanije koje razvijaju proizvode biotehnologije usmerene ka prevenciji. Kada je reĉ o oboljenjima. meĊu prvima karcinoma dojke. koji su proizvod farmaceutske industrije. koje se nalaze u propisanoj formulaciji leka.

supstance koje su pogodnim metodama izolovane iz razliĉitih izvora i potpuno preĉišćene ili su proizvod hemijske sinteze. Proizvodi ekstrakcije su teĉni ekstrakti (Extracta liquida). bilo da su potpuno nove (sa napomenom da istraţivanja u oblasti dobijanja novih FAS za primenu kako u humanoj. U zavisnosti od samog preparata. hemijskom sintezom (postupci su najĉešće patentirani i komplikovani. koriste se FAS razliĉitog stepena ĉistoće. a moguće je i proizvoditi razliĉite parafarmaceutske i kozmetiĉke preparate. «klasiĉni» postupci ekstrakcije ili savremeni metodi ekstrakcije. draţeje. Ove supstance. ali i drugih hemijskih supstanci. u tehnološkom smislu. pre svega prirodnih. ĉija je primena odobrena u terapiji. što je svakako.5. primenom biotehnoloških procesa (biotehnologija je metoda izbora i predstavlja najzanimljiviju nauĉnu oblast sa širokim spektrom primene. tablete. podrazumevaju veoma velika finansijska ulaganja i po pravilu. gusti ekstrakti (Extracta spissa) i suvi ekstrakti (Extracta sicca). kao što su na primer ekstrakti. moguće transformisati primenom hemijskih i biohemijskih metoda (npr. film-tablete. odnosno dobijanja ekstrakata koji u sebi sadrţe FAS. U zavisnosti od same supstance. Mala i srednja preduzeća (MSP) za proizvodnju gotovih lekova u teĉnom. sirupi. povećanje rastvorljivosti FAS u vodi omogućava njeno inkorporiranje u injekcione rastvore. gde je primena takvih metoda neophodna (neke od metoda za kvantitaciju su teĉna hromatografija pod visokim pritiskom – HPLC. i. a samim tim i oblast za koju se oĉekuju velika materijalna ulaganja. U zavisnosti od zahteva za odreĊeni preparat. Kao aktivna komponenta u ovim farmaceutskim preparatima se moţe koristiti ekstrakt ili FAS. koja za cilj imaju i ostvarivanje velikog profita). jer su neophodne i za metode kvantitacije u drugim oblastima. moguće je dobijanje ovih supstanci: 1. 2. znaĉajno je i u oblasti analitiĉkih metoda za kvantitaciju. popularno nazvane «fine hemikalije». veku. transdermalni terapijski sistemi (TTS). nego na svetskom i domaćem trţištu. Primena im je. predstavljaju višegodišnja istraţivanja). odnosno oficinalne FAS. ili već dobro poznate. po relativno niskoj ceni. supozitorije. Razvoj novih preparata na bazi farmakološki aktivnih supstanci (FAS) sadrţanih u lekovitom i/ili aromatiĉnom bilju. spektrofotometrija i druge metode). a pre svega farmakološkog delovanja. predstavljaju i poluproizvod koji je polazna sirovina za dobijanje «ĉistih» FAS primenom razliĉitih postupaka separacije i preĉišćavanja. kao što je na primer sterilnost. Ekstrakti. gasna hromatografija – GC uz primenu odgovarajućeg detektora. pa je ponekad dovoljno da u formulaciji završnog preparata bude i odreĊeni ekstrakt. odnosno tzv «bela soba».). dobijeni u našoj zemlji ili ako je to ekonomski opravdano. koji je osušen na propisani. koji se aplikuju intravenski. koji u odreĊenoj koncentraciji sadrţi odreĊenu FAS. predstavljaju sveobuhvatne projekte koji pored uĉestvovanja struĉnjaka razliĉitih profila. Oblici gotovih lekova koji bi se proizvodili su: kapi.7. Dobijanje «ĉistih» FAS. apsolutno nepoţeljno i neprihvatljivo). pored analitiĉkih metoda koje se koriste u medicini i farmaciji široka. uz mogućnost nastajanja nusproizvoda reakcije. proizvoĊaĉ je duţan da obezbedi uslove za proizvodnju. U cilju proizvodnje. neophodno je primeniti postupke i ureĊaje koji su neophodni bilo da se primenjuju tzv. npr. ekstrakcijom iz prirodnih sirovina. odgovarajući naĉin kojim se spreĉava gubitak aktivnih principa). cele biljke ili propisane delove lekovite i/ili aromatiĉne biljke. 7. predstavljaju. lekovite masti. uglavnom. uvek postoji prostor za razvoj novih tehniĉkotehnoloških postupaka za dobijanje ovih vrednih supstanci. masenog spektrometra – MS. ukoliko je za odreĊeni preparat propisano da se proizvodi kao sterilan oblik leka. i 3.5 Pravci tehnološkog razvoja u oblasti farmacije Pravci tehnološkog razvoja u farmaciji u okviru AP Vojvodine mogu se podeliti u dva dela: 1. 2. infuzioni i injekcioni rastvori. Kada je u pitanju proizvodnja i dobijanje «ĉistih» FAS.v. cena 111 . Svakako da je daleko bolje i ekonomiĉnije dobiti proizvod.1 Dobijanje farmakološki aktivnih supstanci U cilju dobijanja FAS koje bi se inkorporirale u gotov farmaceutski oblik. poluĉvrstom i ĉvrstom obliku. prodavati polazni materijal. u ovom sluĉaju drogu (droga predstavlja biljni materijal.3. FAS dobijene na neki od prethodnih naĉina je u cilju poboljšanja osobina. i opšte je poznato da je predviĊeno da će biti vodeća oblast istraţivanja i primene u 21. dobavljeni iz inostranstva.3. odnosno odreĊivanja sadrţaja tih supstanci u najrazliĉitijim uzorcima. tako i veterinarskoj terapiji. a zatim postupcima izolovanja i preĉišćavanja postići odgovarakući kvalitet FAS.

tehnolozi. 7.5. kod nas postoji savremena fabrika za proizvodnju potrebnog ekstragensa CO2 – Linde Gas Srbija. jeftin je. podrazumeva rad multidisciplinarnog tima istraţivaĉa (farmaceuti.Ekstrakcija gasovima u superkritiĉnom stanju «Klasiĉni» postupci za izolovanje aktivnih supstanci iz biljnog materijala primenom destilacije vodenom parom i ekstrakcije organskim rastvaraĉima imaju velike nedostatke. hormon estrogen aplikovan putem TTS ima porednost u odnosu na peroralnu primenu. odnosno naĉinu regulisanja dotoka FAS do koţe. FAS rastvorena ili dispergovana u podlozi koja obezbeĊuje adekvatno oslobaĊanje leka. Osim prethodno navedenog. dele na: 1.nekoliko miligrama ovih standardnih supstanci (najĉešće pakovanje je 10 mg) se kreće od nekoliko desetina do nekoliko stotina evra. pa tako. CO2 je najĉešće primenjivani rastvaraĉ za SFE.). smanjuje se efakat metabolita i smanjuju se potrebne doze). 4. kada je i poĉeo razvoj ovih farmaceutskih oblika za primenu na koţi i sluţokoţi. pc=72. plastiĉne mase ili folije i 3. TTS sa kontrolom oslobaĊanja putem elektriĉne struje (ovakvi sistemi su još uvek u fazi ispitivanja. TTS sa kontrolom oslobaĊanja rastvora FAS preko mikrorezervoara (u matriksu su ugraĊeni mnogobrojni mikroodeljci. 2.5. hemijski stabilan. SFE primenom superkritiĉnog CO2 pripada “ĉistim tehnologijama”. Iz ovih razloga ekstrakcija gasovima u superkritiĉnom stanju (SFE) primenom ugljen-dioksida (CO2) je u poslednje vreme postala vaţan postupak i alternativa «klasiĉnim» postupcima ekstrakcije. 3. koja se više ili manje transformišu pod uticajem povišene temperature. veliĉine 10-200 m. prema naĉinu na koji ostvaruju kontrolnu funkciju. Spoljašnji omotaĉ od hartije. bez sekundarnih proizvoda koji su ekološki neprihvatljivi. odnosno moţe se dobiti razliĉita moć rastvaranja (solubility power) ugljendioksida. Matriks sistemi i 2. TTS sa kontrolom oslobaĊanja primenom zvuka (takoĊe. odobrila primenu prvog transdermalnog terapijskog sistema (TTS).3oC. Postupkom destilacije se moţe postići izolovanje samo isparljivih komponenti (etarska ulja). dc=0. koji su neprihvatljivi i nepoţeljni iz zdravstvenih i/ili organoleptiĉkih razloga. moţe višestruko povećati prodiranje FAS kroz koţu). a postoji prototip za peptide) i 5. netoksiĉan. Osnovne komponente TTS su: 1. a matriks istovremeno predstavlja i rezervoar i kontrolni element). 7. odnosno FAS za primenu u medicini i farmaciji. TTS sa matriksom – oslobaĊanje sa kontrolom difuzije (oslobaĊanje FAS se kontroliše preko lipofilnog ili hidrofilnog polimernog matriksa. jer se izbegava efekat prvog prolaza kroz jetru. Postoje dva osnovna tipa dizajna TTS-a: 1. posebno ultrazvuka. TTS sa membranskom kontrolom permeacije (princip rezervoara iz koga se preko polimerne membrane kontroliše permeacija FAS iz rezervoara u koţu). lekari.467 g mL-1). TTS se. 2.3. moţe se menjati zapreminska masa i dielektriĉna konstanta. Proizvodnja i dobijanje standardnih supstanci. su u fazi ispitivanja. odreĊenih frekvencija i snage. Rezervoar sistemi. jer je njegova upotreba jednostavna. nezapaljiv. a polazna osnova je da se primenom zvuka. kao alternativa tradicionalnim oblicima lekova za sistemsko delovanje. Osim toga. koji sadrţe FAS. Promenom pritiska i/ili temperature iznad kritiĉne taĉke ugljendioksida (Tc=31.8 bar. koji moţe biti u obliku gela ili u obliku ĉvrstog polimernog laminata). rastvaraju i neke prateće komponente. ekstrakcijom organskim rastvaraĉima je nemoguće dobiti ekstrakt koji u sebi ne sadrţi ostatke primenjenog rastvaraĉa. 112 . a na ovaj naĉin se zaobilazi gastrointestinalni trakt i izbegava se efekat prvog prolaza kroz creva i jetru (na primer.3. itd. Beĉej. Lepak za fiksiranje TTS-a na mesto primene. pokazuje veliki afinitet za isparljive (lipofilne) komponente i moţe biti jednostavno i u potpunosti uklonjen iz bilo kog ekstrakta. pored aktivne komponente. organski rastvaraĉi su nedovoljno selektivni. hemiĉari.2 Savremeni metod ekstrakcije .3 Transdermalni terapijski sistemi FDA (Ameriĉka agencija za hranu i lekove) je 1979. TTS obezbeĊuju prolaz FAS u sistemsku cirkulaciju. Sa druge strane.

zahtevi i oprema će se neminovno prilagoĊavati novonastalim trendovima u tehnologiji. Na našem trţištu dominiraju vakcine iz uvoza. jedan od ovih primera. zajedno sa metodama endovaskularne hirurgije. Ista tehnologija moţe biti primenjena za operacije drugih organa. Ovakva "high-tech" hirurgija uskoro će postati normalna procedura za brojne vrste operacija. a ograniĉenja ovog oblika su primena lekova jakog dejstva. resorpcija FAS i uopšte terapija se jednostavno prekida uklanjanjem (odlepljivanjem) sa mesta primene. nisu pogodni za FAS koje dovode do iritacije ili senzibilizacije koţe. kao gotovog lekovitog oblika. upravo zbog prirode transporta kroz koţu. Znaĉaj vakcinacije u bolniĉkom i vanbolniĉkom tretmanu populacije će nesumnjivo rasti. a znaĉajne koliĉine raznih vakcina i hiperimunih seruma su se ĉak i izvozile. mogu se javiti alergije na odreĊene sastojke i imaju odloţeno-produţeno delovanje. ĉak ni meĊu profesionalcima u oblasti zdravstva. Danas endovaskularni hirurzi sprovode uspešne operacije intrakranijalnih aneurizmi. pre svega vakcina i hiperimunih seruma. pa se primenjuju iskljuĉivo u obliku injekcionih rastvoara. Najmanje invazivne od svih minimalno invazivnih hirurških tretmana su tehnike radiohirurgije. a ekipe.3. Najĉešća operacija u kardiohirurgiji. endovaskularna kardiologija će upravo i napredovati praćenjem i korišćenjem neposredne primene faktora angiogeneze. relativno male molekulske mase i umerene lipofilnosti. Napredak u dizajniranju stentova i efikasnih mera inhibicije restenoze dalje doprinosi napretku primene endovaskularnih tretmana. Danas se terapeutske vakcine za tretman maligniteta već primenjuju. njihova dugotrajna primena moţe dovesti do oštećenja koţe.5 Minimalno invazivna hirurgija Minimalno invazivna hirurgija je u znaĉajnoj meri transformisala brojne hiruške procedure. Prema podacima Agencije za lekovita sredstva Republike Srbije od 150 registrovanih vakcina u Srbiji 64 vakcine su domaćeg porekla. 7.3. efikasna vakcina za hepatitis C imaće ulogu u eliminaciji hroniĉnih infekcija u grupama pod visokim rizikom. moguće je podešavanje vremena oslobaĊanja leka od nekoliko sati do nekoliko dana.Prednosti primene TTS. mogu se primeniti FAS koje se razgraĊuju posle peroralne aplikacije. odnosno odrţavanje terapijske doze leka. koja zahteva transplantaciju ovog organa. gde hirurg sprovodi ĉitavu proceduru sedeći za konzolom raĉunara ispred komandne table. a njihova efikasnost se povećava. Nekada su potrebe u ovim proizvodima obezbeĊivale naše fabrike.5. 7. Naime.4 Vakcinacija a) Potencijalni uticaj nove generacije vakcina u prevenciji terapiji još nije dovoljno prepoznat. takoĊe. moţe biti uraĊena primenom robota. koje predstavljaju glavni uzrok pojave tumora ili insuficijencije jetre. a ostale su iz uvoza. Koronarna angioplastika nastavlja trend najviše primenjivane endovaskularne procedure. neće umanjiti znaĉaj metoda endovaskularne hirurgije u leĉenju oboljenja koronarnih arterija. b) Prozvodnja bioloških sredstava. takoĊe. genske terapije miokarda i tehnologije matiĉnih ćelija (stem cell technologies). efikasno uklanjaju aneurizme abdominalne aorte. takoĊe. su da se na ovaj naĉin obezbeĊuje produţeno delovanje. Danas je ţivinarska proizvodnja pa i proizvodnja svinja uslovljena upotrebom raznih vakcina. Vakcine za humani tip papilloma virusa mogle bi spreĉiti većinu malignih tumora grlića materice. TTS. ali brţe i efikasnije. Inicijalno se smatralo da se mogu primeniti samo kod malog broja odreĊenih tipova tumora mozga i kongenitalnih 113 . i na proširenje kapaciteta i povećanje kadrova. Implikacije koje ova tehnologija ima u hospitalnom tretmanu pacijenata se pre svega odnose na smanjenu potrebu za hirurgijom na otvorenom srcu. i rekanalizaciju suţenih ili stenotiĉnih arterija u organizmu. za upotrebu u veterinarskoj medicini je danas kod nas svedena na minimum. a eksperti u ovoj oblasti procenjuju da unapreĊenja u primeni farmaceutskih preparata ili preventivnih mera. ukljuĉujući i endoskopsku hirurgiju koja je postala rutinska praksa u velikom broju hirurških intervencija. arterijski koronarni bajpas. naroĉito kada bude izvršeno uspešno dizajniranje vakcine za HIV infekciju. Razvoj u ovom pravcu pruţa mogućnost da se osvajanjem tehnologije proizvodnje vacine ostvare i respektabilni finasijski efekti kako za instituciju tako i za širu zajednicu.5. Tako na primer. ĉime će sprovoditi usmeravanje pacijenata iz operacionih sala u laboratorije za interventnu kateterizaciju srca. Kardiohirurški tretmani koji se sprovode robotizovano predstavljaju. Endovaskularna hirurgija se razvija paralelno sa hirurgijom organa.

obuhvata tri osnovna pristupa: (1) eliminacija potrebe za egzogenom imunosupresijom. ĉime se znaĉajno menja uloga centralne bolniĉke laboratorije. (2) prevencija hroniĉnog odbacivanja ili prestanka funkcije grafta. njihova proizvodnja i primena je postala izuzetno sofisticirana.5. 7. epilepsije. pri ĉemu se maksimalno koriste i kapaciteti neurohirurgije i radioterapije. pri ĉemu će imati ulogu u centralim bolniĉkim servisima nabavke. sobama za negu pacijenata. i da bude nakon neuro ili kardiohirurškog tretmana smešteno u specijalnim jedinicama na tim odeljenjima. Smatra se da će u budućnosti odeća pacijenata u bolniĉkim uslovima biti opremljena senzorima koji mogu posluţiti kao kontinuirani monitori za vitalne znake.3. što je jedan od glavnih rizika dosadašnjeg leĉenja traumatizovanih pacijenata.3. uspeh transplantacije organa je ĉesto limitiran odbacivanjem transplantata. indukcijom imunološke tolerancije. Radiohirurgija je zamenila konvencionalne neurohirurške procedure kod svih navedenih oboljenja. Ovaj pristup je ostvaren kod eksperimentalnih ţivotinja prenosom gena koji kodiraju sintezu transformišućeg faktora rasta (TGF-β) i interleukina 10 (IL-10) kod transplantacije srca. Pacijenti mogu biti leĉeni u specijalnim objektima unutar odeljenja za radijacionu terapiju. i trigeminalne neuralgije. Isti krevet opremljen savremenim tehnološkim dostignućima moţe biti korišćen u operacionoj sali i u jedinici intenzivne post-operativne nege. Oĉekivanja od naredne generacije prenosivih kreveta u intenzivnoj nezi su takva da oni obezbeĊuju sredstva za odrţavanje ţivota i transport kod traumatizovanih pacijenata (life support for trauma and transport unit (LSTAT)). Najnovija predviĊanja ukazuju na veliku primenu robota u sledećoj deceniji. Hospitalizovanim pacijentima unutar bolnica mogu biti impantirani mini senzori kao integralni deo procesa prijema.7 Senzori Do kraja ove decenije. Strategija primene transplantacije koja bi bila primenjivana sa manjim rizikom za nastanak hroniĉnih sekvela.malformacija krvnih sudova mozga. kao i u leĉenju Parkinsonove bolesti. Većina pacijenata će tako moći da izbegne leĉenje u centralnom odeljenju intenzivne nege.3. 114 . operacionim salama i endoskopskim salama budu kompletno opremljeni senzorima povezanim sa bliskim i udaljenim centralnim monitorima. danas se radiohirurgija primenjuje u leĉenju brojnih tipova tumora mozga i cerebralnih vaskularnih malformacija. pri ĉemu će ovaj ĉip tokom ĉitavog perioda hospitalizacije omogućavati momentalan uvid u više od 40 laboratorijskih parametara. a dodavanjem senzora i softvera za prepoznavanje glasa. 7. ĉime se postiţe znaĉajno produţenje preţivljavanja nakon transplantacije. koja moţe biti izazvana razliĉitim etiološkim faktorima. kao i znaĉajnim nedostatkom raspoloţivosti donorskih organa. Odbacivanje transplantata u ranom posttransplantacionom periodu moţe biti spreĉeno primenom molekula koji su ukljuĉeni u indukciju imunotolerancije. koji ĉine 90% svih parametara koji mogu biti odreĊeni u kliniĉkim laboratorijama. Molekularne mete za intervenciju ukljuĉuju odreĊene citokine koji mogu smanjiti ili prekinuti imuni odgovor.5. ĉime se smanjuje duţina boravka u bolniĉkim uslovima za sva navedena stanja. 7. nuzefektima hroniĉne imunosupresivne terapije. Genska terapija moţe obezbediti znaĉajan progres i pruţiti rešenja u sva tri navedena pristupa. MeĊutim. ĉime se ovakvi pacijenti uklanjaju iz centralnih odeljenja intenzivne nege i spreĉava pojava ukrštene infekcije.8 Transplantacija organa a) Transplantacija organa predstavlja jedinu definitivnu terapiju za terminalnu insuficijenciju organa. u popunjavanju zahteva i narudţbina od apoteke i sprovoĊenju velikog broja drugih zadataka u organizaciji bolnica.6 Robotizacija Od poĉetka uvoĊenja robota do danas. roboti su stekli takav tip veštaĉke inteligencije koji ih ĉini skoro humanoidnim. i (3) povećanje broja raspoloţivih organa za transplantaciju.5. neophodno je da svi kreveti i komandne table u jedinicama intenzivne nege.

omogućuje razvoj elektronskih medicinskih kartona svakog pacijenta i postaje glavno uporište lekara koji će imati pristup snimcima i njihovoj interpretaciji preko personalnog raĉunara. gde se u laboratorijama humani geni uvode u genom svinja u cilju proizvodnje transplantabilnih organa.5. MeĊutim. Tako na primer. a nestaju i troškovi za same filmove i ostalu prateću opremu za njihovo razvijanje. opremu raĉunarske mreţe. smanjuje hroniĉnu disfunkciju bubreţnog grafta kod eksperimentalnih ţivotinja. naroĉito za pacijente koji su na listi ĉekanja za transplantaciju organa koji potiĉu od humanih donora.9 Tehnike "imidţinga" ("imaging") Radiološki snimci u digitalnom formatu mogu biti poslati elektronskim putem. 7. Nekoliko centara u SAD i Evropi razvijaju program ksenotransplantacija korišćenjem transgenskih ţivotinja. visokog nivoa efikasnosti i optimum ishoda leĉenja. Dugo su postojali i razvijali se regionalni centri ekselentnosti. naroĉito kada ukljuĉuju minimalno invazivne tehnologije. kao što je imanitib. a zatim pronaĊeni i ponovo analizirani u svakom trenutku unutar lokalne ili šire mreţe. najkompleksnije procedure hirurške tehnike se postiţu u ustanovama u kojima hirurzi tretiraju veliki broj sluĉajeva u bolnicama u kojima je hospitalizovan najveći broj pacijenata sa istim tipom zdravstvenih problema. MeĊutim. blokiranje ekspresije vaskularnog i trombocitnog faktora rasta korišćenjem inhibitora tirozin kinaza. Ovi projekti su još u fazi pretkliniĉkog testiranja.Hroniĉno odbacivanje organa se moţe na sliĉan naĉin spreĉiti. MeĊutim. opšte bolnice će imati ulogu u tretmanu velikog broja sluĉajeva u kojima tehnološki zahtevi nisu tako visoki i sofisticirani. udaljenim interpretacijama snimaka i sluĉajeva. bolje edukovana populacija koja široko koristi zdravstvene informacije preko štampanih i elektronskih medija. za arhiviranje.5. projekti upotrebe matiĉnih ćelija u cilju autologne i heterologne transplantacije imaju u svakom sluĉaju veoma izvesnu i veliku upotrebu. kako u pogledu opreme. Postoji nekoliko faktora koji utiĉu na neminovnost širenja koncepta regionalizacije. Jednom postignut nivo uspešnosti se odrţava upravo kontinuiranim tretiranjem velikog broja sliĉnih sluĉajeva. Nasuprot tome.3. na primer. Za najkompleksnije hiruške i interventne procedure koje se sprovode na velikom broju pacijenata. robotizaciju i koordinaciju kao deo uspešnog tima. Integrisanje radiologije i bolniĉkih informacionih sistema sa arhiviranjem snimaka i komunikacionih sistema. b) Istraţivanja sa matiĉnim ćelijama pruţaju široko polje za nova otkrića u njihovoj primeni kao odliĉnog terapetutskog efekta zamene izgubljenih ćelija još nediferenciranim matiĉnim ćelijama. Snimci koji se arhiviraju i smeštaju unutar sistema komunikacije imaju povećanu efikasnost i podrazumevaju brojne prednosti. standardizovanih procedura. 115 . kao što su: ekonomski razlozi.3.10 Specijalistiĉke bolnice u budućnosti Stari koncept podele zdravstvenih usluga baziran na organskom sistemu ili specijalnosti je najzastupljeniji u svetu. kao što je manje osoblja za razvijanje filmova. analizirani i ĉuvani u arhivi. tako i u pogledu edukacije kadrova i nastaviće da podrţavaju tercijarni nivo zdravstvene zaštite. edukativnih konferencija i drugih novih metoda interaktivne razmene preko otvorenih veza. Ovo smanjenje troškova će u duţem vremenskom periodu biti znaĉajno u smislu otplate troškova za nabavku servera. kompleksne subspecijalistiĉke procedure koje nose visoki rizik će se sprovoditi u bolnicama koje postaju centri ekselentnosti. 7. Uspešnost ovakvih procedura je progresivna. klasifikovani. ukljuĉujući i ukupan broj tretiranih pacijenata. gde god je to moguće. neophodan je razvoj struĉnog kadra. softvera. Raspoloţivost istog snimka na razliĉitim mestima unutar informacione mreţe doprinosi promociji teleradioloških konsultacija. kompleksne kontrolisane sisteme "imidţinga". iako je prisutna tendencija da svaka bolnica teţi da pruţi skoro sve medicinske procedure. putem indukcije permanentne tolerancije ili korišćenjem proteina koji smanjuju hroniĉno oštećenje transplantiranog organa. Pored direktnog efekta na unapreĊenje zdravlja pacijenata strategija tehnološkog razvoja u ovom pravcu pruţa mogućnost preuzimanja liderske pozicije u širem okruţenju. odnosno visoka cena primene novih tehnologija. javna dostupnost informacija koja istiĉe procenat pacijenata sa povoljnim ishodom tretmana. regionalizacija je pravac koji će savremeni koncept medicine neminovno nametnuti. Tako. nestaje potreba za ĉuvanjem filmova. ukljuĉujući i ambulante lekara. raĉunara u lekarskim ordinacijama i obuke osoblja. Neke od opštih bolnica će nastaviti da pruţaju tercijarni nivo zdravstvene zaštite posebno u regionima sa malom gustinom naseljenosti stanovništva.

kako bi se omogućila adekvatna prevencija.5. c) Potreba za boljom komunikacijom Kombinacija neadekvatnog investiranja u zdravstvo i loše informacione i komunikacione infrastrukture moţe biti pogubna za zdravstveni sistem zemalja u razvoju. U periodu od 1990. kao i u medicinskoj edukaciji i istraţivaĉkom radu. do 1997. naroĉito hirurških. Najveći broj zemalja u razvoju nema adekvatnu infrastrukturu – kompjuterske terminale.11 Informacione tehnologije u kliniĉkoj praksi u zemljama u razvoju a) Nejednaka dostupnost informacionih tehnologija Nejednaka dostupnost informacionih tehnologija. d) Korišćenje informacionih tehnologija u zdravstvu Trajno je opredeljenje u zdravstvu u celini i u medicinskoj praksi kako u razvijenim.Ušli smo u deceniju koja donosi brojne izazove u medicinskoj tehnologiji i utiĉu na zdravstvenu zaštitu. 116 . koje su uvek na raspolaganju. b) Investiranje u zdravstvo Većina zemalja u razvoju ulaţe veoma malo i nedovoljno u zdravstvo. Ove cifre ukazuju na veliki znaĉaj ujednaĉavanja ulaganja u zdravstvo u svetu.5% GDP. Zbog toga je jedan od glavnih ciljeva i prioriteta razvoja zdravstva u zemljama u razvoju upravo uspostavljanje pouzdane mreţe komunikacija i implementacija informacionih tehnologija u zdravstvo. što ĉini minimum preventivnih i kliniĉkih usluga. mreţe unutar institucija. gde kod ljudi zbog "nemanja" i "neznanja". 7. a njihovo formiranje i odrţavanje se mora sprovoditi na aktivan i aţuran naĉin. dok su zemlje u razvoju (Afrika i Azija) u ovaj segment uloţile 4. Jednostavna i porazna istina je da informaciona i komunikaciona revolucija u 21. Nedovoljna i neadekvatna zdravstvena zaštita moţe predstavljati rezultat odsustva adekvatnih informacija. UnapreĊenje svih vrsta tretmana. posebno u bolnicama. sa visoko obrazovanim kadrovima koji su u stanju da prate trendove modernih tehnologija u medicini. posebno kompjutera i sredstava za telekomunikacije je kljuĉni faktor nesposobnosti zemalja u razvoju da se aktivno i uspešno ukljuĉe u proces napretka u pruţanju zdravstvene nege. pre svega sa populacionog i demografskog aspekta. kanale komunikacije i telemedicinske ureĊaje. Elektronske arhive radioloških filmova i histoloških preparata. Stoga. tako i u zemljama u razvoju da se informacione tehnologije maksimalno koriste u cilju konstantnog poboljšanja usluga. korišćenjem interneta preko satelita. omogućeno je ekspertskim konsultacijama putem "real time" linkova. pri ĉemu se odluke donose na osnovu prevaziĊenih zdravstvenih strategija. sve bolnice zahtevaju visok nivo fleksibilnosti u smislu organizacije i konfiguracije. veku još nije dotakla milione ljudi u zemljama u razvoju. kao i u kontrolu i osiguranje kvaliteta pruţenih zdravstvenih usluga. U savremenim uslovima. što ĉini više od 2500 dolara po stanovniku. Neka od tehnoloških dostignuća će uticati na incidenciju oboljenja koja danas ĉine najvaţniji udeo u ukupnom broju patoloških stanja hospitalizovanih pacijenata. kontrola masovnih nezaraznih bolesti. odnosno pravovremenim informisanjem o adekvatnim mogućnostima kontrole i terapije ovih oboljenja. Epidemiološke baze podataka i registri za sve zarazne i nezarazne bolesti su neophodni u Vojvodini. zdravstveni rizici nastavljaju da se povećavaju. imaju znaĉajnu ulogu u pruţanju adekvatnog tretmana pacijenatima. Informacione tehnologije omogućuju konstantan uvid u stanje i dinamiku zdravstvene problematike u regionu i drţavi. ali i kontrola pojave epidemija zaraznih bolesti na razliĉitim kontinentima biće omogućena upravo korišćenjem informacionih tehnologija. nešto više od 12 dolara po stanovniku.3. u razvijenim zemljama je u zdravstvo godišnje uloţeno oko 10% GDP (gross domestic product). prepoznavanje faktora rizika i planiranje resursa za obezbeĊivanje tretmana.

e) Projekti telemedicine Povećano korišćenje metoda informacionih tehnologija i telemedicine moţe doneti znaĉajan napredak u zdravstvu zemalja u razvoju, pri ĉemu je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ukljuĉila telematiku, kao glavno oruĊe u strategiji «Zdravlje za sve». MeĊunarodna telekomunikaciona unija organizuje redovne meĊunarodne skupove i simpozijume u cilju ukljuĉivanja zemalja u razvoju u primenu novih informacionih tehnologija telemedicine. f) Ograniĉavajući faktori I pored rastućeg interesovanja, limitirajući faktori primene novih informacionih tehnologija u zemljama u razvoju su pre svega mala mogućnost primene kod celokupne populacije, velika cena i odrţivost trenda primene u svakodnevnom radu. U kliniĉkoj praksi, informatika je korisna u ĉetiri domena, elektronski karton pacijenta, telemedicina, sistemi donošenja odluka u kliniĉkom radu i poboljšanje pristupaĉnosti informacija. MeĊutim, svi ovi domeni imaju svoja ograniĉenja, jer je medicinska praksa, više od drugih profesija, podloţna uticaju lokalne kulture i u velikoj meri zavisi od socijalnog i ekonomskog konteksta regije u kojoj se sprovodi zdravstvena zaštita. Interakcija i meĊusobno razumevanje, empatija izmeĊu pacijenta i lekara se ne moţe nikada svesti na transmisiju informacija putem raĉunara. U svakom sluĉaju, telemedicina i drugi vidovi primene informacionih tehnologija u medicini ne mogu zameniti tradicionalnu zdravstvenu infrastrukturu. Zemljama u razvoju je još uvek potreban adekvatan broj dobro edukovanih zdravstvenih profesionalaca, dobro opremljenih klinika i bolnica, kao i centara za prevenciju. Samo u kombinaciji sa dobro opremljenom zdravstvenom infrastrukturom, informacione tehnologije će doneti znaĉajan napredak u zdravstvu zemalja i regiona u razvoju. g) Medicina zasnovana na dokazima: "Evidence based medicine" Medicina zasnovana na dokazima je posmatrana kao dugooĉekivani most izmeĊu prakse i nauĉnih istraţivanja. Jednostavno, upotreba medicine zasnovane na dokazima u svakodnevnom radu podrazumeva korišćenje najboljih informacija i dokaza koji su trenutno na raspolaganju tokom donošenja odluka o brizi za svakog pojedinaĉnog pacijenta. Preciznim definisanjem kliniĉkog problema, a zatim traţenjem i evaluacijom raspoloţive informacije sa kliniĉkog aspekta, lekar će biti naoruţan najboljim dokazima koje medicina moţe pruţiti, u cilju donošenja relevantne odluke o daljem kliniĉkom radu. Iako medicina zasnovana na dokazima u znaĉajnoj meri unapreĊuje i pojednostavljuje vrednovanje kliniĉkih istraţivanja, ove tehnike nisu u potpunosti dostupne svakodnevnim potrebama kliniĉkih lekara. h) Neophodnost filtriranja informacija Tradicionalne tehnike medicine zasnovane na dokazima podrazumevaju prvobitno fokusiranje na specifiĉnim pitanjima, koja se odnose na samog pacijenta. Traţenje odgovora na pitanje koje je najbolje rešenje za prisutan zdravstveni problem je veoma teţak posao, naroĉito kada su lekari suoĉeni sa velikom koliĉinom novih nauĉnih informacija u medicini, što ih svakodnevno primorava da filtriraju raspoloţive informacije u cilju odabira relevantnih. i) Integracija medicinskih istraţivanja i prakse Tradicionalna medicina zasnovana na dokazima je primarno bila fokusirana na identifikaciju i evaluaciju informacija, koje su objavljene u nauĉnim i struĉnim publikacijama, što je ovaj zadatak ĉinilo nerealim i neostvarljivim kada je većina kliniĉkih lekara u pitanju, ukljuĉujući i one koji dosledno praktikuju medicinu zasnovanu na dokazima. Kao rezultat ove pojave, lekari veoma retko koriste informacije koje prikazuju rezultate istraţivanja u obliku nauĉnih i struĉnih publikacija. Takve informacije nisu u stanju da utiĉu na praktiĉni rad lekara, sve dok ne postanu na neki naĉin "prepakovane" u oblik koji će ih uĉiniti razumljivim i primenljivim od strane prezauzetih lekara praktiĉara. Iako lekari ĉesto navode medicinske ĉasopise kao izvor informacija, predstavnici farmaceutskih kompanija i razliĉiti konsultanti procentualno imaju znaĉajniji uticaj na informisanje lekara praktiĉara.

117

j) Biti u toku sa medicinskim istraţivanjima Korišćenje istraţivaĉkih podataka moţe imati negativne posledice ukoliko nauĉni rad nije analiziran u celini. Pojedine izolovane analize, izvaĊene iz konteksta, mogu postati sa medicinskog aspekta "dezinformacija", ukoliko lekari nemaju uvid u kompletan istraţivaĉki rezultat. Stoga je neophodno da se kliniĉarima omogući kontinuirana medicinska edukacija, koja će u vidu oglasne table, korišćenjem razliĉitih medijskih sredstava (ĉasopisa, CD prezentacija, interneta, itd.), pruţiti relevantnu i kompletnu informaciju. k) Relevantni dokazi usmereni ka pacijentima Napori usmereni ka povećanom korišćenju najboljih dokaza sa aspekta leĉenja pacijenata, najpre su fokusirani ka analizi relevantnosti informacija za pacijente i lekare. Lekari, kao odrasli "uĉenici", traţe i zadrţavaju nove informacije samo u sluĉaju kad je novo znanje "neophodno". Najbolja informacija sa aspekta kliniĉara predstavlja relevantan i evaluirani dokaz koji ima direktnu korist za pacijenta. Osnovna ţelja svakog ĉoveka je dug ţivot, koji je funkcionalan, bez bolova i bez simptoma, a najrelevantije informacije pomaţu da se ovi ciljevi direktno postiţu. Pored navedenih, neophodno je da budu zadovoljena još dva kriterijuma. Prvi je da nova informacija pruţena kliniĉaru bude u direktnoj vezi sa problemom sa kojim se sreće u kliniĉkoj praksi, a drugi najvaţniji, da informacija indukuje promenu dotadašnje kliniĉke prakse. Neophodno je smanjiti administriranje (primenom raĉunara) kako bi ostalo više vremena za neposrednu komunikaciju sa pacijentom koja ne retko nedostaje. Formiranjem informacionog sistema je neophodno pomoći lekarima u kliniĉkoj praksi da u velikom broju informacija pronaĊu jasne, prave i relevantne za problem kojim se bave. l) Oglasna tabla Za pronalaţenje jasne, prave i relevantne informacije za problem kojim se bave, lekarima su neophodna dva specifiĉna oruĊa. Prvi je sistem oglasne table, informacioni sistem koji će ĉiniti da nove informacije postanu dostupne lekarima praktiĉarima. Do danas su brojni ĉasopisi i internet sistemi pokušavali da ispune ovaj zadatak. MeĊutim, najveći broj nije filtrirao informacije prema njihovoj relevantnosti i vrednosti, zbog ĉega informacije nisu imale kliniĉku upotrebljivost. m) Brz i prenosiv naĉin preuzimanja informacija Kliniĉarima je neophodan naĉin za brzo preuzimanje kompletne informacije o kojoj su već obavešteni, ali koja se još nije u potpunosti integrisala u novi naĉin rada i razmišljanja. Izvori informacija koji su zasnovani na korišćenju raĉunara mogu obezbediti takve informacije za manje od 30 sekundi. U datim okolnostima, prenosivi raĉunari imaju još veći potencijal i upotrebljivost. n) Pretraţivanje baza podataka i identifikacija relevantnih informacija Medicinski fakulteti pruţaju budućim lekarima dovoljnu koliĉinu informacija koje će efikasno koristiti u svakodnevnom radu. MeĊutim, tradicionalni kurikulum nastave ne stvara korisnike informacija koji su sposobni da identifikuju, evaluiraju i primene nove informacije koje su stalno na raspolaganju. Da bi postali "lifelong learners" (uĉenici ĉitavog ţivota), doktori se tokom svakodnevnog rada moraju orjentisati ka novim metodama uĉenja, korišćenjem novih elektronskih oruĊa koja omogućuju uspešnu i efikasnu selekciju i evaluaciju novih medicinskih informacija.

o) Osnovni aspekti tehnologije u oblasti molekularne medicine
Fundamentalna istraţivanja najznaĉajnije doprinose razvoju dijagnostiĉkih testova i lekova u terapiji oboljenja. Ubrzana primena rezultata laboratorijskih istraţivanja u dijagnostiĉkim i terapijskim procedurama, predstavlja najznaĉajniji izazov savremenih biomedicinskih istraţivanja, tabela 7.1.

118

Pronalaţenje najadekvatnijih pristupa za realizaciju ovog cilja dovodi do brţeg razvoja efikasnijih metoda prevencije, dijagnoze i tretmana oboljenja ĉoveka. U cilju ubrzane i efikasne razmene podataka izmeĊu istraţivaĉkih timova koji uĉestvuju u protoku informacija od baziĉnih ispitivanja do primene u dijagnostiĉkim i terapijskim procedurama, slika 7.1, veoma je vaţno da se primenjuju konzistentne, validne i standardizovane laboratorijske metode. Tabela 7.1. Glavne oblasti biomedicinskih istraživanja Kategorija Primeri Malignitet Karcinom dojke, Karcinom prostate, Kolorektalni karcinom, Leukemija Infektivne bolesti HIV, SARS, Hepatitis C virus Oboljenja srca i pluća Hipertenzija, akutni infarkt miokarda, hroniĉni bronhitis Neurološka oboljenja Alzheimer-ova bolest, multipla skleroza, Parkinson-ova bolest, cerebrovaskularni inzult Oboljenja digestivnog, urogenitalnog trakta i Diabetes tip I i II, ciroza jetre, diabetes holecistolitijaza, glomerulonefritis

Identifikacija i verifikacija markera Baziĉna istraţivanja : karakterizacija oboljenja Identifikacija i verifikacija cilja leĉenja

Razvoj testa Kliniĉki razvoj

Dijagnostiĉki test

Identifikacija i verifikacija supstance

Kliniĉki razvoj: toksiĉnost i efiksnost

Terapeutski lek

Slika 7.1 Unapređivanje biomedicinskih istraživanja: primena rezultata istraživanja u dijagnostici i terapiji.
Znaĉajni faktori koji odreĊuju standardnu laboratorijsku metodu ukljuĉuju: konzistentnu pripremu uzoraka – varijacije u prikupljanju i obradi moraju biti minimalne, u cilju dobijanja reproducibilnih rezultata u svim analizama, pouzdane analize podataka – izolovani ciljni molekuli moraju biti visoke ĉistoće da bi se detektovali metodama koje odlikuje specifiĉnost i senzitivnost, regulatorna podobnost – primenjene metode moraju biti u skladu sa zakonskim regulativama, kontrola i obezbeĊivanje kvaliteta – kitovi i reagensi moraju biti visokog kvaliteta, ĉime se obezbeĊuje minimalna varijacija izmeĊu proizvedenih serija.

7.3.6 Primena rezultata biomedicinskih istraţivanja u medicinskoj praksi
Biomedicinska istraţivanja obuhvataju primenjene metode, kao što su genotipiziranje, epigenetska istraţivanja, analize ekspresije gena, interferirajuće RNA (RNAi), i proteomika. 7.3.6.1 Genotipiziranje Za genotipiziranje uzoraka dobijenih od pacijenata, za dobijanje reproducibilinih i pouzdanih rezultata neophodni su uzorci nukleinskih kiselina visokog kvaliteta. Za primenu metoda zasnovanih na PCR-u

119

već i gene ĉija je ekspresija smanjena ili povećana. takoĊe.6. moţe biti koristan marker u molekularnoj dijagnostici karcinoma prostate. Rezultati genotipiziranja se koriste kao znaĉajna osnova za dalja ispitivanja kod pacijenata u cilju razumevanja etiologije oboljenja.3. pri ĉemu je najkompleksniji pristup u izolovanju i merenju proteina koji se u ćeliji nalaze u malim koliĉinama. koji je hipermetiliran u karcinomu prostate. u cilju dijagnostike i primene u terapijske svrhe. Visoko senzitivne metode izolacije i detekcije virusnog genoma su neophodne za minimiziranje rizika transfuzije sa kontaminiranim uzorcima krvi. imunoglobulini. koji je jedan od najĉešćih tipova maligniteta kod muškaraca u Vojvodini.2 Epigenetika (metilacija DNA) Hipermetilacija delova gena koji imaju funkciju promotera. Do danas su terapijske strategije.3. takoĊe. što konaĉno rezultuje razvojem efikasnih i ciljanih tretmana. 7.(lanĉanoj reakciji polimeraze). etc.3.3.3 Analize ekspresije gena OdreĊivanje ekspresionog profila tkiva. Korišćenjem kvantitativne metode lanĉane reakcije polimeraze (real-time polymerase chain reaction. moguće je identifikovati ne samo gene koji su mutirani u odreĊenim tkivima. 7. kao i ispitivanja efikasnosti potencijalnih lekova koji deluju kao inhibitori kinaza. 7. omogućeno je uspešno razumevanje odnosa genotip-fenotip i ova znanja se sve više primenjuju u leĉenju naslednih oboljenja. predstavlja moćno oruĊe u razvoju dijagnostiĉkih testova i lekova u terapiji oboljenja. Osim toga što omogućavaju razumevanje funkcije pojedinih gena. primenjeni reagensi moraju obezbediti specifiĉno i senzitivno umnoţavanje fragmenta genetskog materijala.6. RNAi. tako i u dijagnostiĉke svrhe.). RNAi ubrzavaju otkriće specifiĉnih meta za primenu lekova. ima veliki znaĉaj i za pregled krvi od dobrovoljnih davalaca. zahteva efikasan blok u ekspresiji (knockdown) ciljnog gena. imaju znaĉajan potencijal da budu korišćene kao terapijski agensi. u cilju detekcije virusne kontaminacije. što je neophodno za bezbednost pacijenata. insulin. odreĊivanje statusa metilacije GSTP1 promotera. kako u blokiranju ekspresije onkogena u malignitetu (gene silencing). ĉesto dovodi do inaktivacije tumor supresor gena. mnoga oboljenja predstavljaju rezultat poremećene fosforilacije proteina.6 Genetska terapija: strategija primene u naslednim oboljenjima Nakon uspešnog oĉitavanja kodirajućih sekvenci humanog genoma. i razvoja maligniteta kod ĉoveka. Tako na primer. Osim toga. a što konaĉno dovodi do promenjene koliĉine proteina u ispitivanim tkivima. koju izaziva poremećaj regulacije aktivnosti ili mutacije u kinazama ili fosfatazama i dalja istraţivanja iziskuju primenu brojnih procedura na nivou proteomike. predstavlja veliki izazov za istraţivaĉe u oblasti proteomike (analize proteina). u cilju detekcije poremećaja aktivnosti enzima.4 Interferirajuće RNA (RNAi) Uspeh u primeni RNAi u istraţivanjima na ćelijskim linijama (in vitro). kako u istraţivaĉke. ili kod eksperimentalnih ţivotinja (in vivo). 7. odnosno kompletiranja projekta humanog genoma u aprilu 2003.6. takoĊe. kao što je 120 . izvodi se u brojnim laboratorijama i ima veliki znaĉaj kako u otkrivanju osoba koje poseduju genetski rizik za nastanak oboljenja. RT PCR) i mikroĉipova (microarray).3. faktori koagulacije. Za istraţivaĉe je. bez pojave nespecifiĉnih efekata.6. neophodno da dobiju znaĉajne koliĉine visokopreĉišćenih rekombinantnih proteina (npr. tako i u blokiranju ekspresije virusnih gena u inficiranim tkivima i organima. single nucleotide polymorphisms). Analiza genotipiziranja polimorfizama pojedinaĉnih nukleotida (SNP. Neki od ovih promotera gena bivaju vrlo specifiĉno metilirani samo u odreĊenim tipovima maligniteta. Genotipiziranje. 7. tako i u cilju procene odgovora svakog pojedinaĉnog pacijenta na primenjenu terapiju.6.5 Proteomika Nesaglediva kompleksnost proteoma (celokupne koliĉine proteina u ćeliji).

kao i kod drugih terapijskih postupaka.9 Izazovi primene genetske terapije a) Pravna pitanja Genetska terapija je "leĉenje". Uspešna primena genetske terapije zavisi od brojnih ĉinilaca koji moraju biti uzeti u obzir. kao u RNA modifikacionoj terapiji). U budućnosti se planira i primena embrionalnih matiĉnih ćelija (ESC. Za sada. zatim terapija matiĉnim ćelijama (stem cells) u cilju regeneracije ćelija miokarda kod oboljenja srca. od kojih su neki prisutni i kod drugih medicinskih procedura. korišćenjem genetski nepromenjenih ili korigovanih matiĉnih ćelija u cilju stvaranja normalnih tkiva. terapeutika koji su usmereni ka prenosu genetskog materijala.metaboliĉka manipulacija i povećanje koliĉine (nadomeštanje) proteina. SSC i ESC terapija). pojedinaĉni gen. ali brojni aspekti su specifiĉni samo za genomske tehnologije. odnosno kodirajuće sekvence. Genetski "lekovi" imaju kao cilj modifikaciju genetskog repertoara i/ili ekspresije gena. u cilju korekcije ili kompenzacije poremećenog fenotipa uslovljenog odreĊenim genotipom. Konceptualno. što je tipiĉno za gensku terapiju ili fragmenti gena. imale znaĉajan uspeh kod nekih genetskih oboljenja. Od procenjenih 25000 gena. Primeri za gensku terapiju ukljuĉuju i indukciju angiogeneze. koji ĉine humani genom. Monogenska nasledna oboljenja se smatraju najjednostavnijim poremećajima. Zbog toga je neophodno da nadleţna ministarstva. 121 . vrsta organa u kojem je ispoljen fenotip.3. koja je izazvana izmenjenim genotipom. embryonic stem cells). 7. kod trizomije 21) ili višestruke genske varijacije udruţene sa kompleksnim oboljenjima. odnosno primena "lekova".6. genetska terapija moţe biti primenjena i u cilju regeneracije obolelog organa. sadašnja nauka i medicina nisu u stanju da koriguju kompleksni fenotip udruţen sa poremećajem više stotina gena kod hromozomskih aberacija (kao npr. njihova regulatorna i savetodavna tela zauzmu struĉni stav o ovim pitanjima.6. ili ĉak ĉitavog genoma (kao u sluĉaju terapije matiĉnim ćelijama.8 Etiĉki i pravni aspekti primenjenih genomskih tehnologija Genomske tehnologije su suoĉene sa brojnim pravnim i etiĉkim problemima.3. kod kojih je dovoljno korigovati ili kompenzovati funkciju jednog gena u cilju prevencije ili leĉenja naslednog oboljenja. Terapija za nasledne bolesti je hroniĉna.6. transfer gena i modifikacija RNA (ribonukleinskih kiselina). ni jedna od strategija ne utiĉe na germinativni epitel. Za razliku od monogenskih bolesti. somatic stem cells).7 Genetska terapija – opšti principi Koncept koji se nalazi u osnovi genske terapije jeste transfer genetskog materijala (npr. Za ovakva oboljenja se razvijaju strategije koje bi mogle da kompenzuju funkciju ili da modifikuju poremećaj u obolelom organu.3. koji indukuju razvoj organa. najjednostavnija strategija je korekcija ili kompenzacija neodgovarajuće ekspresije gena. Primena razliĉitih kategorija genske terapije ne iskljuĉuje jedna drugu i najverovatnije je da budućnost genetske terapije upravo predstavlja kombinacija razliĉitih pristupa. 7. kao što je naĉin unošenja genetske informacije. naĉin nasleĊivanja oboljenja. reakcija imunog sistema domaćina. kao i da stalno vrše nadzor nad ovakvim vidovima leĉenja. fundamentalni pristup se sastoji u modifikaciji ekspresije gena u odreĊenim tkivima ili organima obolele osobe. pa stoga njen razvoj mora biti rigorozno regulisan. te je neophodno da zadovoljava visoke standarde u pogledu sigurnosti i efikasnosti primene. u cilju premošćavanja (stvaranja by-pass) blokiranih koronarnih arterija. za mutacije u preko 1800 gena je već utvrĊeno da izazivaju nasledna oboljenja. 7. i zbog toga se stalno javljaju sumnje u opravdanost primene ovakvog vida leĉenja kod ĉoveka. što rezultuje modifikacijom fenotipa u terapijske svrhe. kao i vrsta mutacija koje rezultuju pojavom oboljenja. ili kao u sluĉaju terapije matiĉnim ćelijama. Osim toga. Genetska terapija koja se primenjuje u kliniĉkom radu se moţe podeliti na tri osnovne kategorije: somatske matiĉne ćelije (SSC. Za svaku od navedenih strategija genske terapije. bilo ponovnim "stvaranjem" organa usled ekspresije embrionskih "master" gena. Pravi prodor u terapiji naslednih oboljenja zavisiće upravo od razvoja "genetskih lekova"..

ima mnogo veći znaĉaj od genetske terapije i biće potreban veliki napor da se industrija u oblasti biotehnologije i farmacije zainteresuje i fokusira na leĉenje genetskih anomalija. 122 . kao terapijskih sredstava. Posledica ovakvog stava i trenutnih zabrana je da većinu istraţivanja na humanim ESC u SAD sprovode kompanije ili akademski centri. Paralelno sa ovim napretkom. pokazali su da istraţivanja zasnovana na ispitivanju ekspresije gena u obolelom tkivu (microarray tehnologija). 7.6. ĉime se ĉini znaĉajan korak ka ulasku u eru individualizovane terapije. razvoj genetske terapije koja će biti široko primenjivana. Stoga će analize ekspresionih profila uzoraka tumora ubuduće biti preporuĉivane kao adekvatna strategija tokom prekliniĉke i kliniĉke faze razvoja lekova kako u onkologiji. farmakogenomika. moţe pomoći u predviĊanju odgovora na terapiju i krajnjeg ishoda bolesti. ili privatni fondovi.11 Nanotehnologija u medicini Na poĉetku 21. Ovi rezultati su znaĉajno povećali interesovanje u kliniĉkoj praksi. PCR) je rezultiralo u unapreĊenju starih i dizajniranju novih laboratorijskih sredstava i aparature za PCR amplifikaciju i analizu amplificiranih DNA fragmenata. Akademski centri. Brojne tehnike molekularne biologije su uspešno primenjene u biologiji. korišćenje ESC kao efikasnih genetskih lekova je još u dalekoj budućnosti. Iako se rad kontinuirano nastavlja. tako i u drugim granama medicine. priroda DNA molekula i njihova graĊa i struktura je znaĉajno zainteresovala brojne istraţivaĉe. koje finansiraju pojedine drţave (kao Kalifornija nakon sprovedenog referenduma o ovim pitanjima). odnosno predvideo ishod bolesti i leĉenja. pruţaju mogućnost identifikacije markera ĉijom analizom se moţe predvideti kliniĉki odgovor na primenjenu terapiju. c) Socio-politiĉka pitanja Socijalne implikacije modifikacije humanog genoma (u sluĉaju genskog transfera) i izvora genetskih terapijskih sredstava (za terapiju matiĉnim ćelijama). koja u suštini nije dovoljno zainteresovana niti stimulisana da ulaţe u istraţivanje i odobravanje lekova koje primenjuje veoma mali broj ljudi sa uroĊenim oboljenjima.3. Tokom proteklih nekoliko godina.3. Sa komercijalnog aspekta. ne poseduju adekvatne finansijske mogućnosti za razvoj genetske terapije. pri ĉemu relativno nova oblast biomedicinske nauke. zavisi od biotehnoloških dostignuća u farmaceutskoj industriji. biotehnologiji. genetski "lekovi" su predmet nacionalne debate u brojnim drţavama. terapija nadoknaĊivanja nedostajućih proteina (kao što je npr. da se zapoĉne sa rutinskim praćenjem transkripcionih profila u uzorcima tkiva tokom kliniĉkih testova. niti adekvatnu regulacionu infrastrukturu koja će sprovesti razvoj terapije sve do zakonski prihvatljive faze primene u praksi. posebno na polju molekularne biologije i manipulisanju molekulima nukleinskih kiselina. forenziĉkim disciplinama i brojnim drugim. medicinskoj nauci. Stoga. zauzima sve znaĉajnije mesto u kreiranju kliniĉkih studija. sprovedena su retrospektivna ispitivanja ekspresionih profila u arhivskim uzorcima tumora i rezultati ovih analiza pokazuju da su ovakva ispitivanja neophodna da bi se precizno predvideo odgovor na primenjenu terapiju.b) Ekonomska pitanja Cena razvoja i primene genetskih "lekova" ima veoma vaţnu ulogu u privlaĉenju kompanija da investiraju u razvoj ovakve terapije. pri ĉemu se korišćenje blastociste kao izvora ESC izjednaĉava sa uništavanjem ljudskog ţivota. insulin). Socio-politiĉki aspekti korišćenja humanih embrionalnih matiĉnih ćelija (ESC) u terapijske svrhe privukli su veliku paţnju u SAD. Strateška i ciljana primena transkripcionog profiliranja uzoraka u kliniĉkim ispitivanjima lekova u onkologiji i drugim granama medicine. Osim toga.10 Kliniĉka farmakogenomika Današnji razvoj i primena molekularnih metoda u oblasti medicine. gde postoji zabrana korišćenja federalnih fondova za razvoj novih ćelijskih linija ESC. naroĉito u oblasti onkologije. ukljuĉujući i razvoj strategija koje će omogućiti da izvor ESC ne budu intaktne blastociste. univerzitetske istraţivaĉke laboratorije. dijagnostici. 7. svet nauke je suoĉen sa znaĉajnim napretkom u brojnim disciplinama bioloških istraţivanja. veka.6. UvoĊenje metodologije lanĉane reakcije polimeraze (polymerase chain reaction. pola veka nakon otkrića strukture deoksiribonukleinske kiseline (DNA).

pri ĉemu se znaĉajno istiĉe i smanjena pojava neţeljenih efekata. preventivne i terapijske mere i postupka. odnosno smanjiti zavisnost od uvoza celokupnog medicinskog instrumentarijuma i prateće opreme. zdravstvene. Trendovi koji ukazuju da se ove prepreke mogu donekle savladati jesu direktna primena korišćenjem katetera ili korišćenjem spoljašnjih vodiĉa (magnetna polja ili ultrazvuk).4 PROJEKCIJA POTENCIJALNIH KORISNIKA I MOGUĆNOST PLASMANA USLUGA U IMPLEMENTACIJI NOVIH TEHNOLOGIJA U MEDICINI I FARMACIJI U cilju razvoja i osavremenjivanja pruţanja medicinskih usluga. unaprediti. Nanoĉestice i drugi koloidni sistemi za unošenje i prenos lekova znaĉajno modifikuju kinetiku. Ovaj koncept je zasnovan na specifiĉnim ciljnim ligandima koji su vodiĉi za nosaĉe lekova do molekularnih meta. ukljuĉujući i sisteme za prenos lekova (< 1000 nm). rekombinantnih proteina. ukljuĉujući rekombinantne proteine i oligonukleotide. Biomedicinske i biotehnološke primene nanoĉestica su predmet posebnog interesovanja u istraţivaĉkim i razvojnim projektima sa potencijalnom primenom. kao i ispitivanje i korišćenje pristupaĉnih meta na endotelu krvnih sudova. kao i eliminaciju lekova. od inţenjeringa do biologije i medicine. raspodelu u organizmu. veka. Jedan deo ovog nauĉnog polja je i razvoj sredstava za unošenje i prenos lekova u ţivim sistemima. OdreĊeni izazovi za dalji razvoj i unapreĊivanje nanosistema za unošenje i prenos lekova nalaze se u savladavanju bioloških barijera. Ciljana primena lekova na specifiĉnim lokacijama u organizmu i odrţavanje farmakološki relevantnih doza tokom celokupnog perioda u kojem je neophodno dejstvo leka su glavni ciljevi koje nanosistemi omogućuju. Stoga nanoĉestice u sektoru farmaceutske biotehnologije unapreĊuju terapeutski indeks i omogućuju rešenja za probleme unošenja i prenosa nove klase biotehnoloških lekova. micele i polimer-lek konjugati. Koncept "magiĉnog metka" koji je postulirao Ehrlich poĉetkom 20. dugooĉekivani san o primeni ciljane terapije uskoro postati stvarnost. ukljuĉiti i mala i srednja preduzeća (MSP u daljem tekstu). Nanoĉestice se razvijaju kao znaĉajna strategija za unošenje i prenos lekova. Osnovni cilj razvoja i dizajniranja terapeutskih sredstava je ciljana terapija i dostavljanje lekova do specifiĉnih obolelih tkiva i organa na mestu gde je farmakološko dejstvo ţeljeno. Nanotehnološkim pristupom se stvaraju sistemi i/ili sredstva na molekularnom nivou i ovo multidisciplinarno nauĉno polje se eksplozivno razvija. kao i razvoj i konstrukcija artificijelnih nanosredstava. Nanosistemi. zatim primena u genskoj terapiji. Podizanje nivoa saznanja o meĊunarodnim tendencijama u novim tehnologijama. neophodno je pre svega proširivanje dostupnosti najsavremenijih dostignuća medicinske nauke što većem broju graĊana. ĉime se druga tkiva štede. ali i modifikovati u skladu sa regionalnim potrebama stanovništva u Vojvodini. ukljuĉujući i preventivne i "screening" programe. zahvaljujući kontrolisanom oslobaĊanju aktivne supstance. u vidu sistema za ciljanu terapiju. kako bi se nove tehnologije u medicini i farmaciji mogle primeniti. ukljuĉujući i budući razvoj nanorobota. bilo da su to molekuli na površini ćelija ili na jedarnoj membrani. vakcina i u poslednje vreme nukleotida. 7. U ostvarenje ovog cilja i tendencije. Sva dosadašnja dostignuća ukazuju na zakljuĉak da će razvojem svih primenjenih disciplina. lipozomi. a u isto vreme smanjivanje cene svake pojedinaĉne dijagnostiĉke. odnosno ne oštećuju primenjenom terapijom. tako i razvojem tehnološke primene nanoĉestica. obrazovne i nauĉne institucije). predstavljaju prve i najznaĉajnije predstavnike ovog polja nauke koje se stalno razvija. kao biosenzora i membrana za biološke separacije. kao što su biomolekularni senzori. odnosno popravljanja opšteg zdravstvenog stanja stanovništva u Vojvodini.razvijene su studije u kojima se podraţava graĊa i funkcija ţivih sistema. sada je zamenjen konceptom "ĉarobnog štapića". koja ukljuĉuje korišćenje nanoĉestica kao nosaĉa za lekove ili DNA. zatim kao komponenti u medicinskim dijagnostiĉkim setovima. tkivni i ćelijski inţenjering. Nanotehnologija podrazumeva izuĉavanje ĉestica veoma malih dimenzija i bavi se kako fundamentalnim aspektima razumevanja osobina ovakvih nanoĉestica. a u isto vreme smanjiti troškove medicinskih usluga. 123 . kao što su polimerne nanoĉestice. omogućiće MSP više podešavanja u smeru boljih investicija. neophodno je. pored ostalih institucija i pojedinaca (organi vlasti. ukljuĉujući i softverske sisteme.

maligni tumori. Do 124 . Neophodno je paţljivo planiranje zapošljavanja zdravstvenih radnika. Rastući udeo starih osoba u ukupnoj populaciji je jedno od najznaĉajnijih pitanja sa kojima se suoĉavaju zdravstveni sistemi u brojnim drţavama.budţetska sredstva (Republika Srbija. takoĊe. kako bi se obezbedilo ravnomerno i pravovremeno zapošljavanje. pratiti intenzitet. mogućnost nastanka zdravstvenih problema i hroniĉnih oboljenja znaĉajno raste. Pored edukacije studenata od strane domaćih nastavnika na fakultetima. Zdravstveni sistem Vojvodine će u budućnosti biti suoĉen sa rastućim potrebama za pruţanje zdravstvenih usluga starijoj populaciji. kako bi se omogućila adekvatna prevencija. Ove ĉinjenice u znaĉajnoj meri utiĉu i na planiranje zdravstvenih resursa. prepoznavanje faktora rizika i planiranje resursa za obezbeĊivanje tretmana. pri ĉemu bi bilo spreĉeno koncentrisanje velikog broja zdravstvenih radnika u urbanim sredinama. Oĉekivano trajanje ţivota je produţeno. moraju biti decentralizovani. AP Vojvodina). Starenje je kontinuirani proces. odnosno da se pojava faktora rizika svede na minimum. na bolniĉke i druge sisteme pruţanja dugotrajne nege. odnosno neophodno je da se visokoškolske ustanove permanentno modernizuju i na taj naĉin obezbede visok nivo edukacije. koji ukljuĉuje fiziĉke. pri ĉemu će.meĊunarodna sredstva i projekte. kvalitet i stepen primene novih tehnologija u medicini i farmaciji. .sredstva gradova u kojima je sedište medicinskih institucija. Predlog projekata tehnološkog razvoja u farmaciji u okviru AP Vojvodine se moţe podeliti na dva dela. a njihovo formiranje i odrţavanje se mora sprovoditi na aktivan i aţuran naĉin. Poboljšanje sadašnje situacije. oslanjajući se na: . kao i za MSP. što je neminovno tokom perioda nezaposlenosti. psihološke i duhovne aspekte. Neophodno je da AP Vojvodina oformi stalnu komisiju koja će u redovnim periodima u toku godine. i to: Razvoj novih preparata na bazi farmakološki aktivnih supstanci (FAS) sadrţanih u lekovitom i/ili aromatiĉnom bilju i Projekti otvaranja novih MSP za proizvodnju gotovih lekova i preparata u razliĉitim oblicima. Centri za prevenciju i "screening" masovnih nezaraznih oboljenja. neophodno je obezbediti veliki broj primeraka publikacija u kojima će se na pristupaĉan i struĉan naĉin pacijentima prezentovati promocija zdravih stilova ţivota. Edukacija svih studenata u evropskim i svetskim centrima je nerealna i ne predstavlja osnovni cilj reforme kurikuluma. kao i faktora ţivotne sredine i naĉina ţivota. neophodno je što ĉešće gostovanje stranih struĉnjaka i nauĉnika koji će na adekvatan naĉin prezentovati rezultate i nove tendencije u razvoju i primeni tehnologije u medicini i farmaciji. kao savetodavno telo.U cilju obezbeĊivanja i kontrole kvaliteta. tako i u poslediplomskom periodu obrazovanja. pri ĉemu se povećava i potreba za pruţanjem zdravstvenih usluga i nege. kako bi se na najbolji naĉin kreirala politika finansiranja implementacije novih tehnologija. pruţati stalne savete za struĉna tela pri zdravstvenim i obrazovnim institucijama. odnosno neadekvatna raspoloţivost zdravstvenih usluga za stanovništvo u manjim mestima u Vojvodini. odnosno ukazati na faktore rizika. što bi bilo u skladu sa zakonskim merama i regulativom. smanjila bi se nezaposlenost lekara. Pored toga. odnosno kvaliteta u medicinskoj i farmaceutskoj nauci i praksi treba ostvariti kombinovanim finansiranjem nauke i tehnološkog razvoja. Epidemiološke baze podataka i registri za sve zarazne i nezarazne bolesti su neophodni u Vojvodini. kako u dodiplomskom. socijalne. takoĊe. koji ne bi prekidali svoj rad i usavršavanje. kao direktan rezultat napretka u pruţanju zdravstvene nege. Promene u ovim sferama mogu biti pod uticajem genetskih faktora. odnosno svaki lekar u ambulanti treba da sprovodi preventivne preglede i da ima savetodavnu ulogu.fondovska sredstva. sa ciljem da se redukuju loše navike u ishrani i ţivotnim navikama. . kao što su dijabetes. kardiovaskularne bolesti. U ovom pristupu. Najvaţniji faktor koji će omogućiti primenu novih tehnologija u medicini i farmaciji je pre svega adekvatno obrazovanje neophodnih struĉnjaka. proizvodnja u MSP uvek mora biti usklaĊena sa svetskim standardima kontrole kvaliteta i za ovo je neophodno da institucije AP Vojvodine obezbede odgovarajući monitoring obezbeĊivanja i kontrole kvaliteta. . Dobro poznata ĉinjenica je da sa starenjem.

pri ĉemu oporavak starijih osoba traje duţe i stoga zahteva sve veći broj institucija za dugotrajnu zdravstvenu negu. posebno kod starijih. N Engl J Med 1998. Vastag B. Science 1999.5 LITERATURA 1. povećava rizik za nastanak AD. 2. godine oĉekivano trajanje ţivota u SAD će biti oko 85 godina.284:1279. Infectious avenues to cancer. ali ni komplikovan.2020. Alchajmerova bolest (Alzheimer’s disease. 3. Science 1999. Durch JS. Oliff A. Chemical genetics speeds up drug discovery. Kontinuirano povećanje udela osoba starijih od 65 godina u ukupnoj populaciji utiĉe u znaĉajnoj meri na brojne aspekte društva u celini. Ganem D. što će omogućiti kontinuirano poboljšanje kvaliteta ţivota starijih. Stevens A. Emerging uses for genomic information in drug discovery. Sacks J. Procena broja obolelih od AD dostiţe preko 14 miliona do 2050. Stratton KR. a takoĊe predstavljaju i deo populacije koji najĉešće koristi zdravstvene usluge. Lawrence RS. Ovo oboljenje se javlja kod 10% osoba starijih od 65 godina. Najšire prihvaćena teorija jeste "teorija slobodnih radikala". Za objašnjenje procesa starenja su postulirane brojne teorije koje objašnjavaju kompleksne ćelijske i molekularne faktore. fiziĉka aktivnost. Znaĉajno je pomenuti i genetsku teoriju starenja. 7. odnosno molekuli koji nastaju kako tokom normalnih fizioloških i metaboliĉkih procesa. Zbog toga je neophodno da društvo u celini razume jedinstvene potrebe ovog dela populacije. Karakteriše je progresivno oštećenje kognitivne funkcije. kao i razvoja jasnih strategija za prevenciju i/ili leĉenje. tako i delovanjem egzogenih faktora. sa ĉime se moraju suoĉiti radnici u javnom sektoru. jer su brojne studije pokazale da pravilna ishrana. kao i u Srbiji. odnosno tokom svake replikacije ćelija. a u Srbiji verovatno i veći udeo. 1999. Friend S. Milne R. smanjeni unos vitamina C i E je udruţen sa progresijom AD.338:125-6. ObezbeĊivanje potpunog i visokog kvaliteta ţivota i zdravstvenih usluga osobama starijeg ţivotnog doba jeste zadatak koji nije jednostavan. Socijalni programi i zdravstvena politika omogućuju starijima da budu aktivni i da budu produktivni deo društva. ukoliko uskoro ne doĊe do jasnijeg i preciznijeg razumevanja etiologije i patogeneze AD. AD) predstavlja najĉešći uzrok demencije kod pacijenata starijih od 60 godina. uz sve veći broj zdravstvenih radnika koji su ukljuĉeni u obezbeĊivanje neophodnog optimuma zdravstvene nege. Produţeno trajanje ţivota ĉoveka utiĉe i na veću pojavu oboljenja. Povećani unos holesterola i zasićenih masnih kiselina. koja ukazuje da je starenje rezultat akumulacije promena izazvanih na nivou ćelija u reakcijama koje izazivaju slobodni radikali. kao što je na primer pušenje. 6. Edukacija medicinskih radnika u ovom pravcu je neophodna za uspešno poboljšanje zdravlja ovog znaĉajnog dela populacije. ukljuĉujući i uticaj ţivotne sredine. kao i kod 50% osoba starijih od 85 godina. koji bi zadovoljio potrebe ovog kompleksnog dela populacije. Vaccines for the 21st century: a tool for decisionmaking. Biomedical J. Washington DC: National Academy Press. posebno ukoliko se preduzmu mere prevencije nastanka teških oboljenja i savetodavna uloga zdravstvenih radnika. Emerging infectious diseases: public health issues for the 21st century. pri ĉemu se povećava rizik za nastanak oboljenja. predstavljaju deo ukupne populacije koji se najbrţe uvećava. Levitt A. 4.319:1291-3. kao i zdravstveni radnici koji na razliĉite naĉine zadovoljavaju potrebe starijih. mentalna stimulacija i socijalizacija u znaĉajnoj meri popravljaju ukupno stanje starije populacije. J Natl Cancer Inst 1998. Najznaĉajniji doprinos u prevenciji ovog oboljenja koji se već sada moţe dati proistiĉe iz ĉinjenice da je smanjenje unosa pojedinih esencijalnih namirnica u vezi sa gubitkom pamćenja i drugim poremećajima. pri ĉemu se pojava teških oboljenja odlaţe ili prevenira. Binder S. odnosno teoriju prema kojoj starenje ćelija organizma nastaje zbog progresivnog skraćivanja ponovljenih sekvenci na okrajcima hromozoma (telomera) tokom ţivota. 125 . Usled svih navedenih faktora. 5. Hughes J. 1999.284:1311-3. godine ĉiniti oko 24% populacije. tokom starenja se znaĉajno smanjuje funkcionisanje pre svega endokrinog i imunog sistema. Keeping pace with new technologies: systems needed to identify and evaluate them. Pored toga. Lilford R. takoĊe.90:1771-2. Starije osobe u razvijenim zemljama. zatim porodice.Gabbay J. Smatra se da će u SAD do 2040.

15. Current Nanoscience.: Supercritical Fluid Extraction: Fundamental Principles and Modeling Methods. Lemke A. Cahilly MJ. Timing is everything. J Europ Soc Organ Transplantation. Bogunia-Kubik K. Current Alzheimer Research. Boussioutas A. Current Molecular Medicine 2005. 19. c. The challenges of gene expression microarrays for the study of human cancer. Nanosystems in drug targeting: opportunities and challenges. Remacle J. Meltzer P. Telomeres and telomerase: pharmacological targets for new anticancer strategies? Current Cancer Drug Targets. brain aging. Markmann JF. 14. Z and a. b. Gillet JP. Cao P. Crystal RG.June. S.205-8 24. Xenotransplantation: a bioethical evaluation. 10. Deng S. Expression profiling using cDNA microarray. Li R. Oxidative stress in animal models of accelerated aging. 2004. Withey JME. The Impact of nanobiotechnology on the development of new drug delivery systems. 30. CA Cancer J Clin 2002. Dudognon C.7. Current Pharmaceutical Biotechnology.7:261-76. 2006. Frontiers Medicinal Chem. 23. 2005. The progressing clinical utility of DNA microarrays. 2006. Nutrition. 27. 22.5:83-102. 1:11-7.Nov:27-35. and Alzheimer’s disease. 11. Mounts DP.6:295-306. Cancer Cell. alzheimer’s disease and Huntington’s disease. Chen Y. RNA Interference: A new targeted tumour therapy? Current Cancer Therapy Reviews. Expert Rev Mol Diagn 2006. July. 2005. Optical sensor keeps robots on target with prompts in X. Benado. Ibid.H.3:3-6.6:17-33. Avenues for immunomodulation and graft protection by gene therapy in transplantation. Kales D. Kubik T.. Lanzino G. 2006. 9. 17.52. 18. 2005. Ethical and legal aspects of applied genomic technologies: practical solutions. Leonard BW. Nature Reviews Genetics. 6:35-47. 16. Nahmius C. Towards filmless and distance radiology.. 2005.1:385-97. Macoska JA. Rizvi.6:147-80. 13. Sensors 1997. 55-65 (1986). 20. Nature Genetics 1999. Food Technology . 57-64 (1986). Gouras G. DualChip microarray as a new tool in cancer research. Supercritical Fluid Extraction: Operating Principles and Food Applications. Crompton MR.32. Hynes DM. Smart nanotubes for biotechnology.350:657-60. Oestreicher JL.1:47-64.19:435–45. Lieber BB. Hillion J. Reddy MK. Current Nutrition Food Science. 2006. Current Neurovascular Res. Sugisaka M. 2006. Zhang Y.50-9. Vasir JK.21:10-14. Neurogenesis as a therapeutic strategy for cognitive aging and Alzheimer’s Disease. Current Pharmaceutical Biotechnology. Daniels. Manasco PK. Segal-Bendirdjian E.L. Fillit H. Aradi J.9. 126 . Kohli P.. Lanotte M. 25. Clinical pharmacogenomics and transcriptional profiling in early phase oncology clinical trials.A. Zollweg. Stents for intracranial aneurysms: the beginning of a new endovascular era? Neurosurgery 1998. Tarkanyi I.S.5:23-8. 21. de Longueville F. 2006. Maiese K. Anderson M. Nanotechnology on duty in medical applications. J Med Ethics. 26. Vann L. 2005.6:3-5. Speicher LA. Butterfield AD. Bowtell DDL. Trent JM.A. Y. Hernández-Trejo N.3:363-6. A. Bittner M. 28.43:377-84.2:215-9. Kayser O. Lancet 1997.333-9. Whitley MZ. Wakhloo AK. Hopkins LN. 2006. Current Molecular Medicine. Genetic medicines: treatment strategies for hereditary disorders. Cardiol Manage 1998. Labhasetwar VD. Duggan DJ. 29. 8. 2006. Burczynski ME. Tinker AV. O’Connor TP. Pendino F. 2005. J. Trepicchio WL. Moore DJ. 12. Changing the business of heart surgery. J. Martin CR.3:12. Stevenson G. Current Pharmaceutical Biotechnology.

Ove procene mogu ĉak i u sadašnjoj fazi da daju znaĉajan uvid u razvoj realne vizije i efikasne primene i implementacije nuklearnih tehnologija. Izazovi korektne procene uticaja nuklearnih tehnika i primene su ogromni. za saradnju meĊu zemljama u razvoju nacionalnih kapaciteta za odrţivi razvoj poboljšavanjem nauĉnog razumevanja i razmenom nauĉnih i tehnoloških saznanja. Transfer ljudskih. Ovim je reafirmisana taĉka 21. Na nacionalnom i regionalnom nivou. Ta upotreba se znaĉajno povećava u zavisnosti od društvenog. Tehnike procene moraju da se prilagode odgovarajućim nuklearnim ili izotopskim aplikacijama. Ova pitanja su. nuklearne tehnike i primene prestavljaju osnovne discipline na putu ka tehnološki naprednom društvu. ĉine našu hranu bezbednijom i obilnijom. Merenje zraĉenja 127 . tj. institucije. regulativnih. Precizna izotopska merenja se koriste da bi se razumeli procesi u ţivim bićima ili ţivotnoj sredini. koriste se u zdravstvenoj preventivi.8. energija. Akcionog plana i identifikovani su prioriteti u Milenijumskoj deklaraciji. tehnološkog i ekonomskog razvoja te zemlje ĉime se postiţu znatne društveno-ekonomske prednosti na svim nivoima razvoja. kao i da se u što većoj meri razume rizik uticaja korišćenja ovih tehnologija. Osnovne prednosti ovih tehnologija su jasno utvrĊene. Društveno-ekonomski aspekti nuklearne energije i primena Nuklearne tehnologije i tehnike proizvode energiju. poboljšanje ljudskog zdravlja. kao što su: poljoprivreda. Sve drţave koriste prednosti primene nuklearnih tehnologija u zdravstvenoj zaštiti. Na osnovu njih se pojaĉava doprinos nuklearne nauke i za postizanje ciljeva odrţivog razvoja poboljšanjem nacionalnih istraţivaĉkih i razvojnih kapaciteta. 8. Da bi se ove prednosti realizovale. a ne samo pojedinaĉnog društva. zdravstvo i energetika. ali mora da se postavi u kontekst «dodate vrednosti» ili sliĉne rentabilnosti. zahtevi za energijom. tehniĉkih i nauĉnih mogućnosti ovih tehnologija je vaţna aktivnost u društveno-ekonomskom razvoju. Nuklearne tehnike se koriste za merenje. dovode do optimalnog korišćenja voda i štite ţivotnu sredinu. radiološka dostignuća treba adekvatno ukljuĉiti u najvaţnije privredne aktivnosti. takoĊe. svaka za sebe ili na odgovarajući naĉin integrisane u druge tehnologije. ljudske i proizvodne resurse i prirodna dobra. poljoprivreda i bio-diverzitet. a one su na raspolaganju i razvijenim zemljama i zemljama u razvoju. raspoloţivosti vodnih resursa i zaštite pomorske i kopnene sredine. dijagnostici i leĉenju bolesti. Nuklearne tehnike su dale znaĉajni doprinos i imaju potencijal da još više doprinesu u kljuĉnim oblastima koje su bitne za meĊunarodnu zajednicu. mogu da pruţe jedinstvena rešenja razliĉitih problema. ĉak i kada je potrebno više godina za njihovu potpunu primenu. nauĉnu i regulativnu infrastrukturu se mogu brzo obezbediti. Ove tehnike se koriste u programima za poboljšanje poljoprivredne produktivnosti i bezbednosti hrane. kao i da se obezbedi da su rezultati nuklearnih aplikacija na raspolaganju tamo gde je korisno upotrebljavati nuklearne i izotopske tehnologije. OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA AP VOJVODINE ZA OBLAST NUKLEARNE TEHNOLOGIJE I NOVI MATERIJALI 8. Da bi se obezbedila adekvatna upotreba već postojećih i novih nuklearnih tehnologija veoma je vaţno da se adekvatno proceni znaĉaj njihove upotrebe. kao i primena ne-nuklearnih tehnika. pokrenuta preko Programa o nuklearnim tehnologijama za razvoj i zaštitu ţivotne sredine pri MeĊunarodnoj agenciji za atomsku energiju (IAEA).1. je ponovio apel koji je prvi put postavljen u Deklaraciji o ţivotnoj sredini i razvoju u Riu (1992). poznati kao WEHAB su istaknuti kao ciljne taĉke plana. ali ĉinjenice daju jasno opravdanje za one koji donose odluke o ekonomskoj i društvenoj osnovi za odabir nuklearnih primena. a studije moraju da definišu realne graniĉne uslove za procenu društveno-ekonomskog uticaja. upravljanje procesima i velikoj meri utiĉu na svakodnevni ţivot. Nuklearne i izotopske tehnike. Investicije u tehniĉka sredstva. Njihov uticaj na buduće generacije treba razumeti na pravi naĉin. jer one utiĉu na resurse društva. zdravlje. U savremenom svetu nacionalni i regionalni doprinosi moraju da budu u korist ĉitave zajednice. Johanesburg 2002. monitoring zagaĊenja ili globalnih klimatskih promena. opšta znanja. Pri tome mora da se izvrši taĉna procena troškova.1 NUKLEARNE TEHNOLOGIJE Svetski samit o odrţivom razvoju (WSSD). Voda. prednosti i rizika.1.

tako i na regionalnom planu u adekvatnoj proizvodnji bezbedne hrane i vode. a da je pri tome ukupna dobit veoma velika. ali su ostali aspekti njihovog uticaja. Slika 8. Zraĉenjem se moţe leĉiti karcinom. postoji velika razlika u korišćenju nuklearno medicinskih procedura izmeĊu razvijenih i manje razvijenih zemalja. u kojima je razvoj nuklearne medicine tek u zaĉetku. posebno u leĉenju karcinoma. Treća grupa primene nuklearnih tehnologija u uzgoju bilja. Doprinos ovih tehnologija je ĉesto jedinstven i moţe biti neprocenjiv. suzbijanju štetoĉina i brizi o vodama. kao preduslova za hirurški potupak koji vodi ka produţenju ţivota pacijenta. Procenjuje se da je potrebno oko 128 . kao što je doprinos nuklearne dijagnostike. Eksperti bi trebalo da pomognu da se ovaj potencijal pravilno shvati. zdravstva. aktivnog ĉlana društva teško merljivi.1. Od prve vizualizacije kostiju ruke Rentgena sa kraja 19. Na primer u Japanu. poljoprivrede. U oblasti proizvodnje energije. pa sve do moderne radiologije u stomatologiji i ortopediji. koji se mogu koristiti da bi se kvantifikovao uticaj korišćenja nuklearnih i izotopskih tehnologija i tehnika. do nekoliko miliona dolara za najmodernije dijagnostiĉke sisteme. X zraci su se pokazali kao jeftin i neinvazivni naĉin pregleda fraktura. dijagnostici i leĉenju. Korišćenje radioaktivnog obeleţavanja u biomedicinskim istraţivanjima su osnove razvoja u genomici i proteomici. takoĊe. stvarati nove biljne vrste ili eliminisati štetni insekti. doprinoseći u velikoj meri prevenciji. 8. ĉiji dramatiĉni porast širom zemalja u razvoju znaĉajno ograniĉava ljudske resurse. nuklearna fisija generiše oko 16% ukupno generisane elektriĉne energije na svetu. Sledeći primeri iz oblasti energije. industrije i upravljanja vodama ukazuju na specifiĉne aspekte i razvijaju elemente. bezbednosti hrane. Njihova ukupna trţišna vrednost je veoma velika. veka. Današnje primene se kreću od relativno jeftinih stomatoloških mašina sa X zracima do institucija sa sopstvenim akceleratorima za proizvodnju radioizotopa za pozitronsku emisionu tomografiju (PET positron emission tomography).poboljšava industrijsku kontrolu kvaliteta ili dijagnostiku bolesti u zdravstvu. nuklearna medicina i radio-terapija. a ekonomska korist ĉesto znatno prevazilazi ulaganja. zavise od specifiĉne infrastrukture i znanja. U nekim privrednim oblastima nuklearne tehnologije mogu da daju mali doprinos u pojedinaĉnim troškovima proizvoda.2 Zdravstvo Primena nuklearnih tehnologija u medicini predstavlja deo moderne zdravstvene zaštite. Kao što se vidi sa grafikona. razumevanja patoloških procesa i puta ka efikasnijem leĉenju.1. igra ogromnu ulogu kako na nacionalnom. Dijagnostiĉka radiologija. proizvodnja skoro svih radijalnih guma sa trţišnom vrednošću od devet milijardi dolara godišnje ukljuĉuje tretman zraĉenjem koji poboljšava unakrsno povezivanje molekula gume. Investicje u opremu mogu da se kreću od nekoliko desetina hiljada dolara za jedan ureĊaj sa X zracima. Lekari i tehniĉari obavljaju milione postupaka godišnje širom sveta koji zavise od stabilnog snabdevanja izotopima ili bezbedne upotrebe radio-farmaceutike i radijacije. Relativna frekvencija primene procedura nuklearne medicine od najrazvijenih do najmanje razvijenih zemalja – UNSCEAR 2000.

5000 radioterapeutskih aparata kako bi se pomoglo pacijentima da pobede karcinom. Kljuĉni element pri korišćenju ovih tehnika je identifikacija specifiĉne patogene genske 129 . neurologiji. leĉenju i praćenju toka bolesti. ali u ĉitavom svetu u razvoju postoji samo oko 2200 takvih aparata.2. ali kompleksnost i cena ograniĉavaju njegovu rutinsku upotrebu u većini zemalja u razvoju. ObezbeĊivanje neophodne opreme i obuke osoblja da bezbedno tretiraju pacijente sa karcinomom u zemljama u razvoju je od sve veće vaţnosti. Korišćenja gama sondi za biopsiju je dovelo do revolucije u leĉenju pacijenata u hirurškoj onkologiji i promenilo koncept leĉenja malignih melanoma i karcinoma dojke i debelog creva. nefrologiji. Nuklearno-medicinski imidţing i funkcionalne studije: Gama kamera i SPECT (Single Photon Emission Computed Tomography) se rutinski koriste u kliniĉkoj medicini. infektivnim bolestima i genetici. Istovremeno se javlja sve veća primena zraĉenja u oblasti terapije.2. imunologiji. Slika 8. kao i razumevanju funkcionisanja organa i reakcije tokom leĉenja. Ove tehnike se posebno koriste u onkologiji. patogenezi. Nuklearna medicina a) Dijagnostiĉke primene Primena radioaktivnih izvora zraĉenja omogućuje razvoj nuklearno-medicinskog imidţinga u dijagnostici i istraţivanju funkcija pojedinih delova organizma. a društveno-ekonomska korist daleko premašuje troškove investicije. Eksperti predviĊaju dugoroĉnu krizu u leĉenju karcinoma. PET je postao znaĉajan instrument u ranoj dijagnostici. epidemiloškim istraţivanjima. kardiologiji. ali pomoću kojeg se dobijaju i podaci znaĉajni za razumevanje biomolekularnog ponašanja. sa procenom od oko pet miliona novih pacijenata kojima će biti potrebna radio-terapija svake godine. PET ciklotron Tehnike u molekularnoj nuklearnoj medicini: Molekularni metodi imaju primenu u brzom skeniranju bolesti i dijagnostici. utvrĊuje njen obim. farmakogenomici i u istraţivanju molekularnog sastava novih lekova i vakcina.1. kojim se bolest dijagnostikuje. prati reakcija na tretman. PET se sve više koristi u razvijenim zemljama. donošenju terapeutskih odluka. Ovim ureĊajima se dobija ĉitav niz statiĉkih i dinamiĉkih informacija korisnih u dijagnostici i prognozi bolesti.1. 8.

obezbeĊivanje stabilnog i bezbednog snabdevanja izotopima je jedan od najvaţnijih problema. Radionuklidi koji su potrebni u osnovnoj medicinskoj dijagnostici će i dalje biti: 99mTc. Zbog velikog broja tehnologija u industriji i zdravstvenoj zaštiti koje koriste radioaktivne izotope. Znatan deo upotrebe 201Tl u kardiologiji će se verovatno obavljati pomoću 99mTc radiofarmaceutika. a naroĉito onih zasnovanih na peptidima i ostalim bio-molekulima. kao što je praćenje genske terapije. ovaj izotop će postati široko rasprostranjen u dijagnostici. Nastaviće se razvoj radiofarmaceutika zasnovanih na 99mTc za razliĉita dijagnostiĉka istraţivanja. 111In. 123 I i 18F. 201Tl. Upotreba 18FDG (flourin 18 fluorodeoxyglucose) će se povećati zbog bolje hemijske rafinacije poĉev od proizvodnje radio-izotopa do konaĉne provere njegovog kvaliteta pre isporuke. takoĊe. kao što su jetra. moţe imati velik znaĉaj u regeneraciji drugih organa. koji treba rešavati. kardiologiji i infektivnim bolestima. kao i za utvrĊivanje pod-tipa HIV-a i pravljenja vakcine protiv njega. koje predstavljaju smernice u radu sa jonizujućim zraĉenjem sa akcentom na potrebi opseţnije obuke zdravstvenih radnika. Terapeutska metoda ćelija srţi: Radioterapija se dugo koristi kao deo pripremnog reţima za transplantaciju koštane srţi. UvoĊenje novih obeleţivaĉa (trejsera) i inovativne primene mogu imati znaĉajan uticaj na zdravstvene usluge u onkologiji. koriste u razvoju novih metoda i kao standardi za verifikaciju neizotopskih metoda. Profilisanje gena i proteina: Revolucija u genomici i proteomici u biologiji i medicini je omogućila da se pomoću microarray analiza prouĉi nekoliko hiljada gena i proteina u kratkom vremenskom periodu. medicinska radioimuno-analiza i imuno tehnologija predstavljaju znaĉajnu komponentu sistema in-vitro dijagnostike za kvantifikaciju promena u proteinima i drugim metabolitima u razliĉitim fazama bolesti. Za razliku od opreme za brahiterapiju malim dozama. Ova tehnologija u budućnosti moţe da predstavlja predselekciju budućih pacijenata i/ili karcinoma na osnovu njihove reakcije na zraĉenje. takoĊe.sekvence ĉime se mogu detektovati mutacije odgovorne za rezistentnost na lekove u tuberkulozi. Radiofarmakologija i radioimunotehnologija: Radiofarmakologija se bavi kintetikom obeleţivaĉa (trejsera) i razvojem i procenom efekata razliĉitih radiofarmaceutika. Trendovi za budućnost: Radio-izotopi će i dalje imati vaţnu ulogu u nacionalnom razvoju. na primer. 130 . HDR omogućava tretman desetine pacijenata svakoga dana uz mogućnost optimizacije koliĉine radijacije. pri znatnom smanjenju broja operativnih istraţivaĉkih reaktora širom sveta. 131I. obezbeĊivanju odgovarajuće i dostupne opreme kao podrške dijagnostiĉkim i terapijskim tehnologijama i razvoju fiziĉkih standarda i obezbeĊivanje kontrole kvaliteta. Nedavna istraţivanja sugerišu da radioterapija povezana sa ćelijskom transplantacijom ili transplantacijom ćelija koštane srţi. Sa već raspoloţivim 18F u nekoliko centara oĉekuje se nastavak istraţivanja i razvoj novih molekula obeleţenih 18F za razliĉite primene. One se. zbog manje cene i bolje raspoloţivosti. pankreas i centralni nervni sistem. U zemljama u razvoju. Zbog ekonomiĉnosti proizvodnje 123 I preko gasa 123 Xe. b) Terapijske primene Brahiterapija velikim dozama: U poslednje vreme je visokodozna (HDR) brahiterapija postala veoma vaţna komponenta za tretman raka grlića materice. Dugo poznati PET obeleţivaĉi (trejseri) 124I i 76Br su u fazi razvoja za prouĉavanje sporih transformacija. c) Dozimetrija i medicinska radijaciona fizika Adekvatno merenje jonizujućeg zraĉenja (dozimetrija) je od suštinskog znaĉaja za bezbedno i efikasno korišćenje nuklearnih tehnologija u dijagnostici i terapiji. Odgovarajuće meĊunarodne institucije su dale preporuke. koja se tadicionalno koristila za tretman 2-3 pacijenta nedeljno. U institucijama u kojima ciklotroni nisu na raspolaganju sve više se koriste generatori 68Ge – 68Ga za dobijanje PET izotopa.

ali se u bliskoj budućnosti predviĊa njihova široka primena. UtvrĊivanje funkcije gena je sada glavni cilj genetike.2. U bliskoj budućnosti se moţe oĉekivati široka primena 187Lu u terapiji karcinoma. Veliki napredak u uzgoju biljaka predstavljaju mutacije indukovane gama zracima. kao i poboljšanje nutritivnog kvaliteta i mogućnosti prerade. 8. Korišćenje 90Y radiofarmaceutika za leĉenje karcionoma pokazuje znaĉajan porast. ukljuĉujući radioaktivno obeleţavanje DNK markera. sprovode se velika istraţivanja za razvoj novih radiofarmaceutika bazirnih na peptidima i njihovim biomolekulima za dijagnostiku.ciljno indukovanje lokalnih lezija u genomima). ĉak i u reaktorima koji imaju nizak fuks. kao što su npr. Jedno od najvećih poboljšanja ove tehnike je razvijanje metode GSS (Genetic Sexing Strains . Korišćenje mnogobrojnih beta emitera.1. pomoću koje se velik broj mutacija moţe sistematiĉno snimiti na osnovu podataka o DNK sekvencama. 153Sm. takoĊe. Ovo je moguće jer njegov prethodni radionuklid 90Sr moţe da se dobije u velikim koliĉinama iz nuklearnog otpada u programima ponovne prerade goriva.3. Tehnologija proizvodnje 125I i 103Pd za brahiterapiju će biti traţena u sve više zemalja. Oĉekuje se povećanje znaĉaja terapijskog korišćenja razliĉitih novih radiofarmaceutika zasnovanih na do sada reĊe korišćenim izotopima. zbog ograniĉenog broja visoko-fluksnih reaktora potrebnih za njegovu proizvodnju. uglavnom bolniĉki zasnovana centralizovana proizvodnja i distribucija radiofarmaceutika 99mTc i 18FDG treba da se transformiše. široko rasprostranjena upotreba 99mTc.1. Biće na raspolaganju bolje tehnologije za preĉišćavanje i formiranje generatora 90Y i 188Re. što za polovinu smanjuje troškove oslobaĊanja od insekata i povećava efektivnost stvaranja sterilnih muţjaka u polju barem tri puta. Manje revolucionarne promene. otkrivanje gena preko ciljane mutageneze. Kod velikog broja useva razvijeni su i novi. razvoj genetiĉkih markera za genetiĉki otisak. Nuklearne tehnike za poboljšanje useva Primena nuklearnih tehnika u cilju poboljšanja kvaliteta useva i dalje ima znaĉajnu ulogu u poljoprivredi.Zbog sve većih regulatornih problema i zahteva za dobru proizvodnu praksu. Naĉini primene se menjaju. Nekoliko radiofarmaceutika zasnovanih na 90Y za terapiju karcinoma i leĉenje artritisa su sada u kliniĉkoj fazi ispitivanja.3. Nuklearne tehnike u zaštiti useva U poslednjih nekoliko godina tehnika sterilisanja insekata (SIT) postaje veoma konkurentna u ceni ostalim tehnikama za suzbijanje insekata. predstavlja primer jedne takve reverzibilne tehnike u genetici. 124I i 103Pd iz ciklotrona će se. 8. sve više koristiti za terapiju. ali udarne oblasti ostaju iste: ubrzavanje klijavosti useva preko indukovane mutacije. kojom će se zadovoljiti regionalne potrebe. Primena ove metode samo na muţjacima je osnova poreĊenja za ostale tehnike sterilisanja insekata. jer se taj izotop moţe prirpemiti da ima veoma veliku aktivnost i u velikim koliĉinama. kao što su: 187Lu.3 Hrana i poljoprivreda 8. revolucionarni fenotipovi. koje poseduju postrojenja za preradu nuklearnog goriva. neophodnost transporta i nespremnost avio kompanija da prevoze radioaktivni materijal moţe da kreira potrebu za formiranjem velikog broja manjih kompanija za proizvodnju 99 Mo.genetska polna deformacija). Mutacije su kljuĉni elementi ovog istraţivanja. mapiranje gena i dijagnostikovanje na osnovu razliĉitih tehnika. 131 . 165Dy i 186Re u terapiji moţe da se poveća reaktorskom proizvodnjom na lokalnom nivou. brzim neutronima ili hemikalijama. Zbog sliĉnosti u hemijskoj proizvodnji 99mTc i 188Re. ali jednako znaĉajne su i uticaj na otpornost biljaka prema bolestima i štetnim insektima. X-zracima. 177Lu ima posebnu prednost. TILLING (Targeting Induced Local Lesions in Genoms . kao što je na primer tradicionalno suzbijanje insekticidima.1. pošto omogućavaju brz uvid u sistematiĉno otkrivanje i funkcionalnu analizu gena. kojom dominiraju dva ili tri velika proizvoĊaĉa nastavi. Ĉak i ako se proizvodnja 99 Mo. Eksplozija informacija o DNK sekvencama je dovela do napretka u genetiĉkim istraţivanjima od strukturalnih do funkcionalnih.1. Raspoloţivost 188Re u dovoljnim koliĉinama će predstavljati veliki problem. temperaturno osetljive letalne deformacije samo kod muţjaka muve i komaraca. Dobijanje 90Sr moţe da postane glavni radiohemijski program u zemljama. 166Ho.

ukljuĉujući i krompirovu zlaticu. kao konaĉne verzije kodeksa. anti-tela) u jednoj visoko osetljivoj. bez potrebe za dugoroĉnim programima monitorniga.1. karakterizacija genoma stoke će omogućiti identifikaciju znaĉajnih gena.4. povećanjem osetljivosti i raznolikosti testova za otkrivanje bolesti ţivotinja. Sve više raste potreba za nuklearnim tehnikama kojima se obezbeĊuje bezbednost i kvalitet hrane i za validacijom i standardizacijom jeftinih analitiĉkih metoda za detekciju kontaminacije hrane i rezidua.Stalna poboljšanja i nova nauĉna otkrića u okviru ove metode omogućava buduću primenu SIT metode na velikom broju vrsta od ekonomskog znaĉaja. mikrosatelita i QTL (Quantitative Trait Loci genetiĉki markeri strogo povezani sa ţeljenim osobinama u uzgoju stoke). Molekularna dijagnostika je unela posebne promene u veterini.) rukovodeći organ MeĊunarodne konvencije za zaštitu bilja je usvojio Smernice za korišćenje zračenja kao fitosanitarne mere. Odrţivo upravljanje zemljištem i vodama WSSD na zasedanju u Johanesburgu septembra 2002. 132 . RIA je jeftina i jednostavna metoda za otkrivanje štetnih rezidua u hrani ţivotinjskog porekla. brţih i jednostavnijih ureĊaja koji imaju sposobnost da se koriste pod razliĉitim uslovima. crvi koji napadaju mahunarke i razni drugi štetni insekti. Trenutno više od 40 istraţivaĉkih grupa u svetu imaju mogućnost za sprovoĊenje ovakvih istraţivanja. merenje i detekcija u samo jednom minijaturnom ureĊaju.3. Trenutno postoji oko 70 postrojenja za ozraĉivanje hrane u preko 33 zemlje širom sveta. antigene) ili prisustvo patogena (npr. je proglasilo degradaciju tla za jedan od glavnih problema ţivotne sredine i odrţivog razvoja u 21. Kompjuterizovani laboratorijski ureĊaji omogućuju da se objedini obrada uzorka.3. posebno 137Cs.1. kao što je radioimunoanaliza (RIA). ĉime bi se dobila retrospektivna slika erozije za vremenski period (30-40 godina) i informacije o brzini taloţenja. Time će se razviti dijagnostiĉki programi zasnovani na bio-ĉipovima. Bezbednost hrane Ozraĉavanje hrane jonizujućim zraĉenjem ima mogućnost da u potpunosti zameni hemijsku konzervaciju u cilju dobijanja mikrobiološki bezbedne hrane i primenjuje se na: mleveno meso. Poboljšanja u instrumentaciji i raspoloţivosti opreme će omogućiti i tehnikama poput 35S/32P fosfo-vizualizacije genskih sekvenci da se implementiraju u zemljama u razvoju. kao i prostorna raspodela nanosa. Poboljšanje stoĉne proizvodnje i zdravlja stoke U stoĉnoj proizvodnji. Pored toga.3. prevenciju i kontrolu opasnih stoĉnih bolesti. specificiranoj i brzoj analizi. Hibridizacija i sliĉne tehnike. mikrofluida i nanotehnologije će omogućiti proizvodnju osetljivijih. 8. veku. 8. Jedan od vaţnih ciljeva svih dijagnostiĉkih metoda je mogućnost brzog testiranja koje obezbeĊuje ranu i operativnu detekciju patogena. kao što su: moljci.4. koji su u mogućnosti da otkriju višestruke infektivne agense (npr. sveţe voće. koja koristi 125 I za odreĊivanje hormona i metabolita u krvi ili mleku ţivotinja se još uvek mnogo koristi. ali prihvatanje u javnosti ove metode još znaĉajno varira od zemlje do zemlje. FAO/WHO Codex Alimentarius deklariše ozraĉivanje hrane kao bezbedno. na Petom zasedanju Privremene komisije o fitosanitarnim merama (ICPM) (2003. da bi se obezbedila bezbednost i kvaliet i da bi se udovoljilo karantinskim propisima u trgovini. Razvoj tehnologije mikropakovanja. kao i onih koje su rezultat loše upotrebe veterinarskih lekova. kao što su oni odgovorni za prirodnu otpornost prema bolestima ili za sposobnost razvoja pod klimatskim i nutricionim stresom. koje koriste 32P i druge izotopske markere uz neizotopska molekularna sredstva za identifikaciju gena. 8.1. sušeno povrće ili zaĉine. omogućiće selekciju i uzgoj rezistentnih ţivotinja i time poboljšati ili zameniti dosadašnje konvencionalne metode suzbijanja bolesti. Istraţivanja su usmerena na upotrebu radioaktivnih obeleţivaĉa (trejsera). Njihovo prilagoĊavanje za korišćenje na terenu će jasno unaprediti dijagnostiku. kako bi se kvantitativno procenila erozija tla i taloţenje na poljoprivrednom zemljištu. Pored naprednih i nešto «starije» nuklearne tehnologije. Na 26-tom zasedanju Codex Alimentarius Komisije (2003) je prihvaćen Revidiran kodeks zajedničkog standarda za hranu tretiranu jonizujućim zracima i Kodeks internacionalnih preporuka u praksi za radijacionu obradu hrane.

Programi FAO/IAEA su aktivno ukljuĉeni u dalja istraţivanja i razvoj kombinovane upotrebe 137Cs sa drugim. npr. zraĉenje i primena radioizotopa ima veliki uticaj u razliĉitim aspektima društvenog i industrijskog razvoja. instalacijama za preĉišćavanje otpadnih voda. Istraţivanja u oblasti erozije tla. Indiji. kao i za mnoge druge namene. pomaţu u dobijanju brzih hidroloških informacija za velika prostranstva po niskoj ceni. 3H i 3He se sve više koriste za utvrĊivanje starosti podzemnih voda da bi se udovoljili zahtevi za sveţom vodom širom sveta. Francuskoj. radiotrejseri i zatvoreni izvori zraĉenja. Metode primene radioaktivnih izotopa u hidrologiji. hemijskoj i metalurškoj industriji. 8. kako bi se procenila vremenska i prostorna brzina erozije i sedimentacije. nedestruktivno testiranje). u smanjenju štetne industrijske emisije i za ponovnu preradu otpada. detektori jonizujućeg zraĉenja. na naftnim platformama i u rafinerijama. suzbijanje štetoĉina i konzervacija hrane zraĉenjem. Farmeri i uzgajivaĉi biljaka su vekovima pokušavali da povećaju broj i poboljšaju biljne vrste. Relativno nova oblast . Velikoj Britaniji i drugim. u procesu optimizacije (radio trejseri i kontrolni detektorski sistemi). npr. U cilju unapreĊenja upravljanja površinskim vodama i što boljeg razumevanja uticaja klimatskih promena na vodne resurse nedavno je sprovedena studija o izotopskom sastavu najvećih reka u SAD. 82Br. Nanometrijske strukture su već testirane i postoje nove mogućnosti za njihovu upotrebu.nanotehnologija koristi tehnologiju elektronskog snopa za pojedine primene. kao što su: gama zraĉenje. 8. zaštita ţivotne sredine (tretiranje otpadnih gasova iz dimnjaka i otpadnih voda elektronskim snopovima i preĉišćavanje taloga gama zracima). Ukupan broj akceleratora širom sveta prelazi brojku od 13000. SAD. nedestruktivno testiranje instalacija. 140La. poboljšanje kvaliteta proizvoda (nuklearne analitiĉke metode. analize vodnog ciklusa rezidua i zaštiti ţivotne sredine u velikoj meri se oslanjaju i na nuklearne tehnike. ispitivanje sirovina i njihova eksploatacija (neposredna proizvodnja. Uobiĉajeni radioizotopi za trejsere su: 3H. 24Na i 131I. u Australiji. Izotopske tehnike se rutinski koriste za procenu podzemnih vodnih resursa u geološkim analizama u razvijenim zemljama. kao što je recimo litografija. Glavne primene nuklearnih tehnologija u proizvodnji hrane i poljoprivredi su uzgoj jonizujućim zraĉenjem modifikovanih useva.1. Ove informacije će biti dragocene za identifikaciju mogućih mera za spreĉavanje i ublaţavanje erozije i sedimentacije tla i razvoj strategija za odrţivo upravljanje vodama i zaštitom ţivotne sredine. od ĉega je 65 postrojenja u zemljama u razvoju. kao što su: suša. elektronski i jonski snopovi.4. Pored ekonomskog uticaja. modifikaciji materijala. krvi i transplantata). Radijacione tehnologije za bezbednu i ĉistu industriju Ogroman broj nuklearnih tehnika se svakodnevno primenjuje u industriji. Trenutno postoji više od 160 industrijskih postrojenja za ozraĉavanje širom sveta. ĉista i bezbedna industrija (otkrivanje curenja. Dvanaest izotopa ili izotopskih parova se uobiĉajeno koriste u izotopskoj hidrologiji.1. prirodnim radionuklidima.1. nedestruktivno ispitivanje i nuklearne analitiĉke metode se koriste u kontroli procesa proizvodnje. koje proizilaze iz prirodno ponuĊenih «izotopskih otisaka» vode. Radiotrejseri u industriji i ţivotnoj sredini predstavljaju znaĉajne instrumente u mnogim procesima. Jonizujuće zraĉenje i izotopska tehnologija. ozraĉavanje vladinih pošiljki). 99mTc. kopanje bušotina) i kontrola radioaktivnosti (pregled tovara. Vodni resursi Poboljšanje razumevanja zemljinog vodnog ciklusa predstavlja osnovnu nauĉnu informaciju neophodnu za razvijanje politike odrţivog upravljanja vodnim resursima. Od 1950tih godina postoji usaglašen napor meĊunarodnih poljoprivrednih istraţivaĉkih centara i nacionalnih poljoprivrednih istraţivaĉkih sistema da poboljšaju poljoprivredu razvojem novih useva sa većim prinosom i pojaĉanom otpornošću na uticaj sredine. zajedno sa stabilnim izotopima kiseonika i vodonika. 133 .5. kao što su: zdravlje stanovništva (sterilizacija medicinskih proizvoda. Stotine novih vrsta su stvorene i rezultati su bili impresivni. cevi i rezervoara). Nemaĉkoj. kao što su 210Pb i 7Be. salinitet ili štetoĉine.

8. visokih performansi savremenih postrojenja uz neophodnu stalnu proveru rada. Toshiba. radi smanjenja troškova i povećanja bezbednosti. ima verovatno od svih izvora energije najmanji štetni uticaj na ţivotnu sredinu. njihovog dugog radnog veka i struĉnosti kojom se njima upravlja. Tri ABWR-a rade u Japanu. NCR je sertifikovao Sistem 80+ za trţište SAD.1 Nuklearne elektrane standardizovani dizajn budućnosti: pouzdaniji. a ĉetiri su u izgradnji. Toshiba i Hitachi su pokazali interes za izgradnju ABWR-a u SAD. Westinghouse je nedavno dao prednost dizajnu AP1000 u odnosu na AP600. «Pasivan» i velik (Westinghouse AP1000): Westinghouse smatra da reaktor AP1000 od 1000 MW. Pojednostavljenje je smanjilo troškove u komponentama postrojenja i izgradnji. Nuklearna energija je efikasna i rentabilna.6 Nuklearne elektrane Struĉnjaci u Vojvodini moraju da prate razvoj nuklearne energetike u svetu i da se trude da razumeju nove trendove i novi dizajn nuklearnih elektrana. najnovije nuklearne elektrane. General Electric. obuka i nabavka rezervnih delova. Veći moduli bi se proizvodili za prevoz na lokaciju koja je dostupna barţama. AP1000 bi se proizvodio u modulima projektovanim za prevoz ţeljeznicom ili barţama. AP600 (Westinghouse BNFL): AP600 je PWR koji je projektovao Westinghouse BNFL i sertifikovao NRC.1. Postoje mnoge varijante u projektu ABWR-a. kao i jednostavnost u svim aspektima rada nuklearne elektrane. širine 12 stopa i duţine 80 stopa. Za razliku od nekih drugih izvora energije.8. Kapaciteti koji se najĉešće pominju se kreću od 1250-1500 MW. od ĉega dva u Tajvanu i Japanu. iako zasnovan na ranijem dizajnu ima inovativne bezbednosne karakteristike koje omogućavaju veoma pojednostavljen projekat reaktora. zasnovan na projektu manjeg AP500 predstavlja jedan od reaktora Generacije III. Iako se ABWR dizajn obiĉno povezuje sa SAD i General Electric-om. Sistem 80+ predstavlja osnovu za APR 1400 koji je razvijen u Koreji i koji treba da se dalje razvija. pošto je potencijalno jeftiniji. zbog stabilnih cena goriva. kao što je bezbednost. jer se pri normalnom pogonu ne emituju štetni gasovi. odrţavanje. Standardizacija će smanjiti troškove izgradnje i rada i daće bolju efikasnost. postrojenja koja su izgraĊena u Japanu su proizvodi Toshibe i Hitachi-ja. nepredvidivih fluktuacija troškova. Nuklearna energija. Nuklearna energija je pouzdan snabdevaĉ sveta elektriĉnom energijom. ali Westinghouse BNFL više ne promoviše aktivno projekat za prodaju unutar SAD. delimiĉno zbog veliĉine postrojenja. a zahteva i manju oblast za proizvodnju iste koliĉine elektriĉne energije u odnosu na druge izvore. Nivo cena je jedan od aspekata kojima ABWR privlaĉi interesovanja kupaca. proizvedeni otpad je jasno izolovan. ABWR (General Electric. AP1000 takoĊe obuhvata «pasivan» bezbednosni dizajn AP600. Ta postrojenja će postizati veće bezbednosne ciljeve nego današnja. Osnova AP1000 modula je mogućnost prevoza ţeljeznicom postrojenja visine od 12 stopa.1. pravilno korišćena. AP600.6. 134 . Hitachi): Od tri sertifikovana NCR – ALWR projektuje samo ABWR koji je postavljen. koji koristi prednosti prirodnih sila da obezbedi bezbedan rad i brzo zaustavljanje u hitnim sluĉajevima. zemljište i ţivotinje. ekonomiĉniji i efikasniji Novi dizajn nuklearnih postrojenja će ukljuĉiti najnovije tehnologije i te elektrane će biti jednostavnije za rukovanje i brţe će se graditi. teţine 80 tona. pošto su Vojvodina i Srbija trenutno okruţene sa 10 operativnih reaktora u nuklearnim elektranama. ukljuĉujući vazduh. Postoje manji ili veći objekti u zavisnosti od proizvoĊaĉa. AP1000 koristi pristup AP600 u pojedostavljenju projekta nuklearne elektrane. nuklearna energija ne zavisi od nepouzdanih vremenskih ili klimatskih uslova. Sistem 80+ (Westinghouse BNFL): Sistem reaktora 80+ je PWR koji je projektovao Combustion Engineering i CE-ov sledbenik ABB i Westinghouse BNFL.

GT-MHR se smatra potencijalnim izborom Odeljenja za nuklearnu energiju Ameriĉkog ministarstva energije u oblasti reaktora nove generacije. Projektni tim PBMR-a. konverzija toplotne energije sa zagrejanog helijumskog hladioca u elektriĉnu energiju bi se direktno odvijala u gasnoj turbini. U ESBWR sistem hlaĊenja na bazi gravitacije je projektovan tako da odgovori na nezgode. Prirodna cirkulacija eliminiše potrebu za bezbednosnim sistemima koji rade na struju. Framatome ANP je nedavno poĉeo preliminarnu sertifikaciju SWR-1000 sa NRC-om. kao znaĉajno pojednostavljenje i unapreĊenje dizajna PWR. Rezervna voda utiĉe u sud reaktora putem gravitacije. Literatura o ovom dizajnu naglašava pasivne bezbednosne odlike reaktora. Iako on nije jedini HTR koji se radi u svetu. PBMR (Pty) Ltd. Visoka efikasnost i atraktivna ekonomiĉnost su mogući bez pravljenja kompromisa sa visokim nivoom pasivne bezbednosti. PWR i hibrid ova dva projekta. postoje problemi u pogledu netestiranih aspekata ove tehnologije. Time bi se gorivo drţalo na nivou od ispod 20% obogaćenja ĉime se definiše veoma obogaćen uranijum. koja se oĉekuje od najnovijih nuklearnih projekata. sa namerom da razvije i prodaje male visoko-temperaturne reaktore. Ova izmena postavlja pitanje da li je ACR-700 PHWR. znaĉi i manje troškove izgradnje. mada to Framatome ne naglašava. Framatome ANP je osnovan integracijom francuskog prodavca nuklearnih elektrana Framatome i sredstvima za nuklearnu energiju nemaĉke firme Simens. kratak period izgradnje i pogodne finansijske uslove. Najnoviji planovi za razvoj GT-MHR se oslanjaju na izgradnju reaktora u Rusiji da bi se pomoglo «sagorevanju» viška plutonijuma. produktivnije i pouzdanije nuklearne elektrane uz manje troškove izgradnje u odnosu na današnje. kada je GE razvijao Simplified boiling Water Reactor (SBWR). Pošto je temperatura hladioca iz HTGR reaktora mnogo veća od LWRs. ventila. Pasivna bezbednost. projekat ima u vidu i potencijalno komercijalno korišćenje izvora toplote. u poreĊenju sa drugim projektima CANDU je što se teška voda koristi samo kao moderator u reaktoru. cevovoda i kablova. Reaktor IRIS obuhvata odlike projekta koje 135 . SWR-1000 je prvi put projektovan od strane Simensa. ACR-700 (Atomic Energy of Canada Limited): AECL's "Advanced CANDU Reactor" ACR-700 je dugo vremena razvijan i smatra se evolucijom iz AECL-ove meĊunarodno uspešne PHWR-ove CANDU linije. a laka voda se koristi kao agens hlaĊenja. smanjujući broj sistema za 25%. U. sa zatvorenim ciklusom. Juţna Afrika.9% U235. MeĊunarodni inovativni i bezbedan reaktor IRIS (Westinghouse BNFL): Westinghouse BNFL je promovisao dizajn reaktora IRIS. Pebble-bed Modular Reactor (PBMR) Juţnoafriĉka firma Pebble Bed Modular Reactor. Program ESBWR je poĉeo poĉetkom 90-tih. Dizajn ESBWR reaktora je pojednostavljen prilagoĊavanjem dokazanih sistema rada elektrane. je osnovana 1999.S. PBMR je visokotemperaturni reaktor (HTR). U poĉetnom dizajnu. Raniji CANDU projekti su koristili tešku vodu i kao moderator i kao agens hlaĊenja. ima sedište u Centurionu blizu Pretorije.Pojednostavljeni «pasivni» i veliki (ESBWR General Electric): GE Energy ESBWR kombinuje bezbednosna poboljšanja i pojednostavljen dizajn i standardizovane komponente za proizvodnju bezbednije. ESBWR eliminiše potrebu za 11 sistema. Reaktor će biti manji od svih koji sada rada i biće mnogo jednostavniji. a ne oslanjajući se na pumpe. meĊutim. sistemom konverzije snage na osnovu gasne turbine. ukoliko u reaktoru doĊe do nestanka hladioca. Modularni heliumski reaktor sa gasnom trubinom GT-MHR (General Atomic): The GT-MHR je projekat HTGR koji je razvila ameriĉka firma General Atomics. ESBWR ukupno sadrţi 25% manje pumpi. Za sada. koji broji 550 ĉlanova. Jedna od inovacija u ACR-700. AECL je agresivno promovisao ACR-700 na trţištu nudeći niske cene. takoĊe. SWR-1000 Siedewasser Reaktor (Framatome ANP): SWR-1000 je dizajn Framatome ANP-a za poboljšani BWR. utility Energy je uĉestvovala u razvoju GT-MHR i koristila ime «Freedom Reactor» u svom dizajnu. CANDU reaktori su imali veći komercijalni uspeh od svih drugih reaktora osim LWR-a. kao što je kombinacija hlaĊenja pri zatvaranju i sistem vodenog ĉišćenja reaktora. To je podstaklo neke potencijalne sponzore da predloţe manje inovativan mehanizam prenosa toplote i generisanja elektriĉne energije. Paralelni planovi za komercijalne reaktore bi koristili goriva zasnovana na uranijumu obogaćenom sa ĉak 19. juţnoafriĉki projekat se smatra u meĊunarodnim krugovima vodećim projektom u oblasti primene HTR reaktora u proizvodnji struje.

mada su mu komponente pojednostavljene i akcenat je stavljen na bezbednost reaktora. EPR (Framatome ANP): EPR je priliĉno konvencionalan PWR. Mapa nuklearnih elektrana u Evropi Kao što se moţe videti sa slike 8. Slika 8.imaju za cilj da izbegnu gubitak hladioca. završen je i dizajn ACR-1000. ACR-1000 (Atomic Energy of Canada Limited): Dok AECL promoviše svoj dizajn ACR-700. pa se ne oĉekuje upotreba takvih reaktora u narednoj dekadi. maja 2006. Osim toga.2. Obećano vreme gradnje od tri godine bi postavilo rekord za velike reaktore. koje su u izgradnji u pet zemalja. Francuska je predloţila Kini izgradnju EPR-a. 136 . Framatome planira sertifikaciju EPR-a u SAD nakon razvoja u Evropi. 8. mada je snaga ranijih objekata bila i do 1750 MWe. Nuklearne elektrane u Evropi Do 10. Predloţena veliĉina reaktora bi bila oko 1600 MWe. Projekat je izraĊen u Finskoj. Zbog toga treba razvijati i prilagoĊavati regionalne planove za pripravnost u redovnim i vanrednim situacijama. Srbija je okruţena sa 10 operativnih nuklearnih reaktora u nuklearnim elektranama. pa bi stoga izgradnja novog reaktora u Francuskoj mogla da dovede do iskljuĉivanja postojećeg reaktora da bi se stvorio prostor na trţištu za generisanje energije putem EPR-a. godine. Istraţivanja se nastavljaju već izvesno vreme i preliminarna sertifikacija je u postupku. Planira se da se IRIS projekat završi 2015. Nuklearna energija već saĉinjava preko 75% francuskih izvora elektriĉne energije.3. mogu se oĉekivati sliĉni rezultati smanjenja troškova i za serije ACR. Ukoliko su podaci o ekonomiĉnosti koje Westinghouse BNFL pripisuje svojoj AP seriji i GE-ovoj ABWR seriji taĉni. francuska vlada je predloţila izgradnju EPR u Francuskoj.6. postoji evidencija o 203 nuklearne elektrane sa instalirnim neto elektriĉnim kapacitetom od 171 858 MWe koje rade u Evropi i 10 elektrana sa 9 836 Mwe.3. Objavljeni troškovi za ACR-700 su već niţi od bilo kog planiranog dizajna za blisku budućnost.1.

Istraţivanje Istraţivanjem se stvaraju nove tehnologije u dugoroĉnom smislu i poboljšava tekuća primena. koji bi trebalo da ukaţu na znaĉaj praktiĉnih rešenja. Istraţivanje po svojoj prirodi moţe biti inovativno i voditi ka formiranju novih znanja. gde se mora poštovati zakonska ograniĉenja za prehrambene proizvoda. koji se mogu koristiti i na terenu i u laboratorijama. Rezultati merenja moraju biti zasnovani na meĊusobnom priznanju koje se stiĉe ukoliko dobro opremljene laboratorije rade u skladu sa meĊunarodno prihvaćenim standardima. Obuka dodiplomaca da primene praktiĉna iskustva na samom poĉetku studiranja. Danas. znaĉajni radi implementacije nuklearnih tehnologija i kontrole njihovih primena. Nakon donošenja Zakona o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana u Saveznoj Republici Jugoslaviji 137 . takoĊe.4 Laboratorijske aktivnosti Nuklearne analitiĉke tehnike imaju vaţnu ulogu u kontroli sadrţaja radionuklida u razliĉitim materijalima. postoji velik broj nacionalnih i meĊunarodnih inicijativa da se takav trend zaustavi. posebno u zemljama u razvoju i pri tome treba ponuditi nekoliko tipova obuke: 1.1. ĉiji je cilj poboljšanje ili modifikacija elemenata već postojeće tehnologije da bi se ona prilagodila specifiĉnim potrebama naše zemlje (regiona). predstavljaju znaĉajan uvid u formulaciju programa. Ono igra vaţnu ulogu u poboljšanju nauĉne osnove i tehniĉkog razumevanja. automatizovanih i prenosivih instrumenata.1.7. Obuka na višem nivou . 8.1. kao što su konferencije i simpozijumi.1. Novi trendovi u primeni nuklearnih tehnologija su razvoj jednostavnih. Sastanci su. 4. Kratke specijalizacije kako bi se nauĉnicima i inţinjerima omogućila neposredna iskustva. Jedan od naĉina za to je da se adekvatno kvalifikovani ljudi angaţuju u saĉuvanju i razvoju postojećeg nivoa primene nuklearne tehnologije.3 Nauĉni sastanci Sastanci. Opšte koristi od nuklearnih nauka i njihove primene Razvoj novih primena i korišćenje prednosti nuklearnih tehnologija za odrţivi razvoj se oslanja na razliĉite mehanizme. kao što je ISO 17025. Oni pomaţu u promovisanju opšteg razumevanja kljuĉnih pitanja i usmeravanju paţnje na ono što je bitno za neku zemlju. da se identifikuju propusti u praćenju razvoja odgovarajućih tehnologija i da se podrţe institucije i pojedinci da ovaj problem prevaziĊu. 2. 8. tako da na teritoriji AP Vojvodine nije bilo znaĉajnih. a posebno su znaĉajne u meĊunarodnoj trgovini. 8.1. 8. Zajedniĉki seminari nauĉnika i inţinjera. organizovanih pokušaja primene nuklearnih tehnologija.8.7.1. 3. u našim uslovima u oblasti nuklearnih tehnologija akcenat se mora staviti na primenjeni ili adaptivni razvoj. Vaţan cilj je.1.7.2. Konsultantski sastanci. TakoĊe. takoĊe.8 Predlog mera u AP Vojvodini Nuklearne tehnologije (izuzev u medicini) u bivšoj Jugoslaviji su se razvijale strogo centralizovano. 8. MeĊutim. meĊutim.pod ĉime se podrazumeva obuka doktora nauka da bi se ponudilo detaljno razumevanje nuklearnih tehnologija i njihova primena.7. treba voditi raĉuna o potencijalnoj mogućnosti gubitka dragocenih saznanja prikupljenih u prošlim dekadama. Upravljanje i oĉuvanje znanja u oblasti nuklearnih tehnologija kroz obuku i edukaciju Najnoviji trendovi su skrenuli paţnju na potrebu boljeg korišćenja znanja u oblasti nuklearnih tehnologija. Obuka i edukacija su od suštinskog znaĉaja za efikasno i trajno prenošenje znanja.7. sastanci istraţivaĉkih grupa i savetodavnih grupa su vaţni mehanizmi za pregled i sintezu novih informacija.

Prvi Centar izvrsnosti bi trebalo da bude u oblasti primene nuklearnih tehnologija u medicini. Ciljevi tih CI-a bi bili : UtvrĊivanje okvirnog plana za efikasnije upravljanje istraţivanjima i njihovim primenama i razvoj fleksibilnog. On bi mogao da se formira u saradnji sa Prirodno-matematiĉkim fakultetom.(„Sluţbeni list SFRJ“ br. General Electric. Obrazovanje mreţa meĊunarodnih partnerskih institucija. Da bi se u u što većoj meri iskoristio potencijal razvoja i primene nuklearnih tehnologija i predlaţemo osnivanje dva centra izvrsnosti (CI) u Vojvodini. Instituta za onkologiju u Sremskoj Kamenici i Kliniĉkog centra Novi Sad. Institutom za ratarstvo i povrtarstvo. Univerziteta u Novom Sadu. nema jakih izvora zraĉenja niti akceleratora i nuklearne analitiĉke detekcione tehnologije se primenjuju samo u okviru nauĉnih istraţivanja iz oblasti nuklearne fizike na Prirodno-matematiĉkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. ). Drugi centar bi trebalo da bude posvećen primenama nuklearne tehnologije u oblasti hrane. Odrţavanje i nadograĊivanje postojeće nauĉne i tehniĉke opreme. zajedniĉkog istraţivanja i primene steĉenih znanja. koja je neophodna da bi se pojaĉali potencijali Vojvodine putem obuke. Novi Sad i Nauĉnim institutom za veterinarstvo. oĉuvanje postojeće eksperimentalne infrastrukture i ljudskih resursa i primena optimalnih strategija za njihovo korišćenje. detaljan razvoj njihovog struĉnog osposobljavanja kroz rad na savremenoj problematici uz korišćenje adekvatne opreme i uz odgovarajuću mobilnost (na osnovu saradnje sa sliĉnim institucijama u Evropi i svetu). ali i njihovo ujedinjenje u jednu specifiĉnu organizaciju. problemski orijentisanog plana istraţivanja i razvoja (R&D). Regrutovanje i zapošljavanje mladih istraţivaĉa..35/89) i te centralizovane aktivnosti su uglavnom zamrle zajedno sa planovima za izgradnju nuklearne elektrane na Dunavu na teritoriji AP Vojvodine. monitoringa ţivotne sredine i upravljanja vodama i zemljištem. poljoprivrede. ĉime bi se znaĉajno povećala mogućnost i kvalitet aktivnosti primenjenog i adaptivnog istraţivanja u postojećim institucijama. On bi predstavljao zajedniĉki poduhvat (instituciju) Prirodno-matematiĉkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Novi Sad. 138 .. paţljivo odabranih tako da obezbede struĉnost i ekspertizu. Danas na teritoriji AP Vojvodine osim dve medicinske ustanove (Institut za onkologiju u Sremskoj Kamenici i Kliniĉki centar Novi Sad).. ali i zainteresovanih meĊunarodnih kompanija u oblasti primene nuklearnih tehnologija u medicini (Simens. koji bi ukljuĉio nuklearne tehnologije u buduće planove razvoja Vojvodine.

8.2 NOVI MATERIJALI 8.2.1 Uvodni deo 8.2.1.1 Aktuelno stanje u oblasti novih materijala u Evropi i svetu
Tehniĉke inovacije zasnovane na novim materijalima od devetnaestog veka do danas predstavljaju osnovni generator industrijskog i privrednog razvoja u svetu. Ciklusima ubrzanog privrednog rasta (industrijska revolucija, poĉetak masovnog transporta, uspostavljanje potrošaĉkog društva, informacionotelekomunikaciona revolucija), koji su se javljali sa periodom od 50 do 60 godina, uvek su prethodile znaĉajne inovacije u oblasti materijala (tehnologije masovne proizvodnje gvoţĊa i ĉelika, novi polimerni materijali i lake legure, poluprovodnici i keramike), slika 8.4. Danas svet stremi ka odrţivom i bezbednom društvu – novi materijali i tehnologije su preduslov za ispunjenje ovog cilja.

Slika 8.4 Prikaz inovacije u oblasti materijala kao generatora ciklusa ekonomskog razvoja. Lider u istraţivanjima novih materijala i tehnologija su Sjedinjene Ameriĉke Drţave. MeĊutim, u poslednje vreme njihova dominantna pozicija u mnogim podoblastima nauke o materijalima je ugroţena pre svega od EU i Japana, a sve više i od Ruske Federacije i Narodne Republike Kine. U oblasti keramika i legura Japan danas drţi vodeću poziciju. Interesantno je primetiti veoma znaĉajno povećanje obima i kvaliteta istraţivanja u Poljskoj. Na istraţivanjima novih materijala radi oko 4000 istraţivaĉa u 50 istraţivaĉkih instituta. Izuzetno vaţne karakteristike istraţivanja i razvoja novih materijala su globalizacija istraţivanja i geografska diversifikacija istraţivanja (koja se dešava po veoma ubrzanom tempu). Globalizaciji istraživanja najviše doprinose transnacionalni akademski istraţivaĉki programi, prisutni u gotovo svim zemljama, koji uspostavljaju jedinstvene istraţivaĉke strategije i ciljeve na velikom istraţivaĉkom prostoru. Osim toga, globalizaciji znaĉajno doprinose i moderne informacione tehnologije, koje omogućavaju istraţivaĉima lak pristup informacijama, kao i njihovu brzu i efikasnu razmenu. Od globalizacije istraţivanja drţave imaju i dobit i gubitak. Uspostavljanje transnacionalnih istraţivaĉkih programa u najvećem broju sluĉajeva ide na štetu drţavama sa manje razvijenim nauĉnim potencijalom, jer veće i nauĉno snaţnije drţave forsiraju programe u skladu sa svojim nacionalnim strategijama i prioritetima. Zbog toga su programi, koji su specifiĉno znaĉajni za razvoj manjih drţava, izostavljeni iz istraţivanja. Uzimajući u obzir da su istraţivaĉki kapaciteti u industriji u manjim drţavama i drţavama u tranziciji nedovoljno razvijeni, neophodno je u takvim sluĉajevima posebnim drţavnim merama i stimulacijom kompenzovati uticaj istraţivaĉke globalizacije na specifiĉne i znaĉajne istraţivaĉke programe. S druge strane, globalizacija omogućava znaĉajno tehnološko unapreĊenje istraţivanja u nauĉno nedovoljno razvijenim društvima, ubrzan razvoj nauĉnih kadrova kroz nauĉnu razmenu, kao i brzu asimilaciju znanja od nauĉno razvijenih partnera. Posledica globalizacije je i oteţana zaštita

139

intelektualne svojine, koja najviše šteti nauĉno razvijenijim društvima. Za geografsku diversifikaciju istraţivanja su odgovorne velike multinacionalne kompanije. Usled potrebe da svoje proizvode i usluge pribliţe krajnjem korisniku one pomeraju deo svojih istraţivaĉkih i nauĉnih potencijala i diversifikuju zajedno sa svojim poslovanjem. Sekundarnu dobit iz ovog procesa multinacionalne kompanije dobijaju angaţovanjem jeftine istraţivaĉke radne snage. Nedovoljno razvijene zemlje u osnovi imaju dobit iz ove pojave, s obzirom na to da dolazi do kvalitetnog nauĉnog i tehnološkog transfera. Radi adekvatnog sagledavanja trendova u razvoju oblasti novih materijala i tehnologija neophodno je u najkraćem iskazati osnovne elemente nauĉne politike, koju u ovoj oblasti sprovode vodeće zemlje u svetu. Osim induvidualnih programa zemalja ĉlanica EU u ovoj oblasti evropska komisija u prvi plan istiĉe ulogu Okvirnih programa (Framework Programme – FP), radi integrisanja i jaĉanja istraţivaĉkih i razvojnih aktivnosti zemalja ĉlanica. Ukupni budţet FP6 programa (2003-2006) od 17,5 milijardi EUR i konstantno povećanje sredstava (FP4 1994-1998, 13,2 milijarde EUR; FP5 1998-2002, 15,0 milijardi EUR), reflektuje opredeljene evropske komisije za intenzivnu realizaciju ovakve strategije nauĉnog i tehnološkog razvoja. MeĊu prioritetnim temama Šestog okvirnog programa (FP6) nalaze se tri iz oblasti materijala: Nanotehnologije i nanonauke, Znanjem zasnovani multifunkcionalni materijali i Novi proizvodni procesi i naprave. Ciljevi kooperacije u ovim oblastima su poboljšanje kompetentnosti Evropske industrije i stvaranje uslova za transformaciju iz resursno-intenzivne u znanjem zasnovanu industriju generisanjem znanja za nove aplikacije na raskršću razliĉitih tehnologija i disciplina.U nanotehnologijama i nanonaukama predviĊene su aktivnosti za usvajanje znanja o interfejsima i kvantiziranim fenomenima, nanokontroli svojstava materijala za nove aplikacije, integraciji tehnologija na nano nivou, nanomotorima/nanomašinama/nanosistemima, uticaju na sigurnost ĉoveka, kao i uticaju na zdravlje i okolinu. Teme u oblasti Znanjem zasnovanih multifunkcionalnih materijala obuhvataju aktivnosti u vezi sa materijalima visokih performansi, materijalima dizajniranih svojstava, razvoju pouzdanih simulacija, integraciji nanomolekularnih i makromolekularnih komponenti u hemijskim tehnologijama, ukljuĉujući dizajn i kontrolu hemijskih procesa. U novim proizvodnim procesima i napravama teme su fokusirane na stvaranje uslova za znanjem intenzivnu proizvodju ukljuĉujući konstrukciju, razvoj i kontrolu novih tehnologija, koje će odgovoriti potrebama za adaptivnu, umreţenu i znanjem zasnovanu proizvodnju. TakoĊe, istraţuju se novi inţenjerski koncepti zasnovani na proţimanju tehnologija (kao što su nano, bio, informaciona,...) sa postojećim standardnim tehnologijama materijala. U aprilu 2005. Evropska komisija objavila je predlog Sedmog okvirnog programa (FP7), koji će se odvijati od 2007. do 2013. godine. Za realizaciju ovog programa predviĊeno je 72,7 milijardi EUR. FP7, koji nosi podnaslov „Izgradnja Evrope znanja“ (“Building the Europe of Knowledge”), sadrţaće ĉetiri prioritetne oblasti, koje se odnose na istraţivanje i razvoj novih materijala. Finansiranje istraţivanja i razvoja novih materijala i tehnologija u SAD sprovodi se ravnopravno iz privatnog sektora i drţavnih fondova. Drţavne agencije odgovorne za kreiranje politike i finansiranje programa u SAD su: DOD - Department of Defense, NIH -National Institute of Health, NASA - National Aeronautics and Space Administration, DOE - Department of Energy, NSF - National Science Foundation, USDA - United States Department of Agriculture, DC - Department of Commerce, EPA Environmental Protection Agency, DOT - Department of Transportation i DHS - Department of Homeland Security. Od svih agencija DOE i NSF imaju najvaţniju ulogu kada je reĉ o istraţivanjima materijala. U 2004. za ovu namenu iz DOE-a je izdvojeno 559 miliona dolara, a iz NSF-a 251 milion. U ovom trenutku jedan od osnovnih strateških opredeljenja DOE je stvaranje velikih nacionalnih eksperimentalnih centara, radi obezbeĊenja superiornih tehnoloških kapaciteta za istraţivanje i razvoj. Sprovode se aktivnosti za izgradnju i puštanje u rad 5 novih nacionalnih centara za nanonauke do 2008. godine. Sliĉna opredeljenja ima i NSF u svom strateškom planu za period od 2003. do 2008. godine. Njihov plan podrazumeva formiranje state-of-the-art nauĉnih centara sa opremom i infrastrukurom kojoj će pristup imati širok krug istraţivaĉa. Sliĉno kao i u sluĉaju SAD, istraţivanje i razvoj novih materijala u Japanu finansira privatni sektor i drţava. U 1995. godini nivo finansiranja u oblasti materijala bio je 5% od ukupnog budţeta za nauku i tehnologiju (ukupan budţet je iznosio je 18 milijardi US $). Osnovna strateška opredeljenja su: (1) razvoj

140

tehnika za kontrolu strukture materijala i njegovih dimenzija; (2) unapreĊenje materijala znaĉajnih za energetiku i/ili zaštitu okoline sa ciljem konzervacije energije, recikliranja i oĉuvanja resursa i (3) materijali znaĉajni za sigurnosne tehnologije. U junu 2002. Ministarstvo obrazovanja, kulture, sporta i nauke i tehnologije Japana usvojilo je politiku promocije istraţivanja i razvoja nanotehnologije i novih materijala. MeĊu njegovim prioritetima nalaze se materijali znaĉajni za oĉuvanje ţivotne sredine, materijali za poboljšanje energetske efikasnosti i materijali visokih svojstava. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ribarstva Japana, finansira dopunske programe za razvoj novih biomaterijala. Ministarstvo ekonomije, trgovine i industrije finansira programe iz oblasti poluprovodniĉkih nanomaterijala, keramika i metalnih stakala. U Ruskoj Federaciji ukupan budţet za nauĉna istraţivanja u 2004. godini iznosio je 1,6 milijardi US $, od ĉega se na istraţivanja u oblasti materijala izdvajalo oko 8%. Centar osnovnih istraţivanja je Ruska akademija nauka sa svojih 9 nauĉnih divizija, 3 regionalne divizije, 13 regionalnih nauĉnih centara sa više od 30 nacionalnih laboratorija.

8.2.1.2 Perspektive daljeg razvoja novih materijala Istraţivanja i razvoj novih materijala i tehnologija moraju biti usklaĊene sa potrebama modernog društva sa aspekta njegovog odrţivog ekonomskog i tehnološkog razvoja. Na slici 8.5 je prikazana prognoza zastupljenosti materijala u ekonomiji koje je prezentovao Ashby. Prema ovoj analizi i prognozi, relativni znaĉaj metala će opadati nakon maksimuma dostignutog 1960. godine, dok će se udeo polimera, kompozita, keramika i stakala povećavati. Interesantno je primetiti da je slika simetriĉna. Drugim reĉima, keramike, kompoziti i drugi materijali će se vratiti na poĉetnu zastupljenost, iako će prirodni materijali biti zamenjeni veštaĉkim. TakoĊe, vaţno je primetiti da nemetalni materijali dostiţu plato oko 2000. godine, verovatno zato što keramike i kompozitni matirijali nisu uspeli da zamene metale kao strukturne materijale. U sluĉaju da se reši problem lomljivosti, primena nemetalnih materijala moţe doţiveti ekspanziju.

Slika 8.5 Ashby-jeva analiza i prognoza zastupljenosti materijala u svetskoj ekonomiji Postoje dva osnovna pravca kojima se razvija moderna nauka o materijalima. Jedan pravac podrazumeva smanjenje dimenzija materijala na nanoskalu, ĉime se osim morfoloških osobina dobijaju nove karakteristike i funkcije materijala. Nanomikrostrukture se dobijaju iz neravnoteţnih procesa ĉime se, takoĊe, osvajaju nove funkcije i svojstva. Drugi pravac podrazumeva kombinovanje organskih i neorganskih materijala u nekristalnim fazama, kristalnim fazama i teĉnim kristalnim fazama. Uzimajući u

141

Fiziĉka hemija.Neţeljezne legure (Al-Mn. Tehnološki fakultet. karakterizacijom i primenom. energetiku i telekomunikacije.kvantne taĉke .oksidni . Institut za arhitekturu. TiO2. Organska hemija... koncetrisan je na teritoriji Pokrajine.Ĉelik za snaţne strukture Ĉelik za korišćenje vodonika Zaštitne prevlake za eksploataciju u ekstremnim uslovima . Institut za grafiĉko inţenjerstvo i dizajn. Opšta i neorganska hemija.nanonaprave Superprovodni materijali . cirkonijuma i magnezijuma Oksidni: na bazi oksida 3d metala i retkih zemalja   Oksidni: niobatni i tantalatni Stakla i staklo-keramike         Polimerni materijali Kompozitni materijali 8. V2O5. Institut za mehanizaciju i konstruktivno mašinstvo. Nuklearna fizika. Institut za proizvodno mašinstvo. . Institut za industrijsko inţenjerstvo i menadţment. AlSi.Materijali za vodoniĉnu energiju i gorivne ćelije Visokotemperaturski materijali za gasne turbine i mlazne motore Metali . Biohemija i hemija prirodnih proizvoda. Nauĉne institucije i proizvodna preduzeća a) Nauĉne institucije Istraţivaĉki rad u vezi sa novim materijalima. njihovim dobijanjem. Hemijska tehnologija i zaštita ţivotne sredine.2.metalni Magnetni materijali Poluprovodniĉki materijali Biomaterijali . Institut za inţenjerstvo zaštite ţivotne sredine. Novi Sad.nanotube (ugljeniĉne. Fakultet tehniĉkih nauka.Fotokatalitiĉki materijali i materijali za preĉišćavanje . To se odnosi na: Prirodno-matematiĉki fakultet. pre svega na pojedinim fakultetima u Novom Sadu..nanoĉestice ..1. Hemijsko 142 .) Keramiĉki materijali Neoksidni: ugljeniĉni Neoksidni: karbidi. Katedre: Opšte inţenjerske discipline.Biomaterijali za veštaĉke organe .) .. Novi Sad Institut za elektroniku. katedrama i laboratorijama.Materijali za bioelektroniku Ekomaterijali .2. Institut za graĊevinarstvo. -Departman za Hemiju: Katedre: Analitiĉka hemija.2. odnosno na odgovarajućim departmanima.2 Sadašnje stanje u AP Vojvodini 8. nitridi i boridi Oksidni: na bazi aluminijuma. Primenjena i inţenjerska hemije. Fiziĉka elektronika..obzir potrebe ekonomije i društva za razvoj kroz visokotehnološke inovacije najveći potencijal imaju sledeće grupe materijala:  Nanomaterijali . Novi Sad -Departman za fiziku: Katedre: Eksperimentalna fizika kondezovane materije (Laboratorija za sintezu i karakterizaciju materijala i Laboratorija za optiĉka i spektroskopska ispitivanja u fizici kondezovane materije).

. Vršac »Brodoremont« A.D.D. Tehniĉki fakultet »Mihajlo Pupin«. za proizvodnju silosa i opreme.d.D. Sombor D.D. Više tehniĉke škole u Zrenjaninu i Više tehniĉke škole u Subotici bave se ovim pitanjima.D.D.. b) Proizvodna preduzeća U okviru celovitog privrednog sistema u Vojvodini znaĉajnim ili manjim delom svojih kapaciteta bave se sledeća preduzeća: A.O.O.D.O. Baĉki Petrovac A. Subotica. Novi Sad »Albus«. internacional. Naftno-petrohemijske tehnologije.GROUP Jugoalat« A. Zrenjanin A. Inţenjerstvo materijala. »Livnica preciznih odlivaka« LPO. Baĉki Monoštor »Centrohem«.O...O.D. Baĉka Palanka A. Mali IĊoš »Termometal« D. Livnica centrifugalnog.. vuĉenog i kovanog mateijala.D. za proizvodnju alata i pribora za mašine.. Odseci: Konstruktivni. materijala.. Ada A. Panĉevo MPI HK »BANE« A. »SIGMA«.D. Katedre: Informatiku i raĉunarske nauke. sivog.D. za metalopreraĊivaĉku delatnost.D. za proizvodnju kotrljajućih leţaja i kardana Temerin A. »INOX« Ind. Futog A. Beĉej GMB »GraĊamont« A. Hidrotehniĉki Delom i kapaciteti Više tehniĉke škole u Novom Sadu. »Pobeda-FOMG« za proizvodnju opreme i metalne galanterije. Panĉevo »ADECO«. Novi Sad »Agrohem«.. Brodogradilište »Begej«. Novi Sad »ATB SEVER« A.C. Vršac »Majevica-Holding« A. »ASCO VIDAK«. Tehnologije konzervisane hrane. Biotehnologije i farmaceutsko istraţivanje. elektroinstalac. Kać »BG. »Termovent« S. »Nopal« Ind. nerĊajuće opreme i armature.D. Subotica A. Ada Le Belier »Kikinda«. Panĉevo »Hemik«..D. Subotica »Begej-plast«. Ada »Potise-precizni liv«. Kikinda »Utva silosi« A. Perlez »Brixol«. Stara Pazova DP »Utva-aluminijum« sa p. Titel A. Kovin »UNIMET« D. preduzeće za izradu opreme i tehniĉku obradu. Beĉej »Fadip-IFC« A. Petrovaradin 143 . Kikinda »Fadip-HKC« A. Baĉka Palanka HK »POBEDA« ad. »FKL«. »Utva-vozila«. Mašinsko inţenjerstvo. Temerin »K-ing Vršac« a.D.D.D.O. nodularnog i ĉeliĉnog liva.d. Novi Sad »Mineloprema« a. GraĊevinski fakultet. za proizvodnju valjanog.inţenjerstvo. Tehnologije ugljenohidratne hrane..o.D. Zrenjanin.

InĊija »West Pharmaceutical Services«Beograd. Novo Miloševo »Gumaplast«. Panĉevo »Guminus«-gumarska industrija. Novi Sad »JUB«. Ruma »MEPOL«. Panĉevo »Slavica-parafarm«.D. Panĉevo PP Brodogradilište »Apatin«. Beĉej »Vulkan guma-BILET«.O. Plandište »Koneks«. Subotica »Oktanoil«.D. u društvenoj svojini sa p. Novi Beĉej D. Zrenjanin »GIP«. Kumane »Linde gas Srbija«. Šid »Silex«. Kovaĉica »Chemos«. Beoĉin »Sloga«. Panĉevo »Elektroporcelan«.D.O. Novi Sad »Tondah-Potisje Kanjiţa«. Apatin »Igma«. Petrovaradin 144 . Beĉej »Neimar«. Šimanovci »Evrotom«. Baĉka Palanka »Plastika«. »Utva« Avio industrija. U rekonstruisanju. Panĉevo »Panonija«. svojini. Bela Crkva »Ţito media«. Novi Beĉej »Toza Marković«. Kula »HGP«. Novi Sad Fabrika sijalica »TESLA« preduz. Nova Pazova »Tarkett«. Novi Sad »Kulina plast«. Sombor »Minel-Industries« D.O. Nova Pazova »Impuls-hemija«. Palić »Industrija stakla Panĉevo«.. Ţitište »Vipol«.o. Vrbas »V&B«. InĊija »Eurokristal«. Zranjanin DD »Elektroremont«.IMT Fabrika opreme i pribora A. Kikinda »Roloplast«. Panĉevo Fabrika akumulatora »Sombor« A. u meš. Baĉki Jarak »Tegum«. Novi Sad »Hinom«. Novi Sad »Biser«. Apatin »Novosadska fabrika kablova« A. Kanjiţa »Nexe-Polet«. Sremska Kamenica »Yuco-hemija«. Baĉka Topola »MNG Plastik-Gogić«. Zrenjanin »Lafarge-BFC«. Subotica »Hemodom«. Bezdan »Moto-plast«. Alibunar »Blikprodukt«.. Kovin »Gebi«. Ĉantavir »Rumaplast«. Ratkovo »Izolir«.O. Srbobran »Hempro«. Uljma »FIT«. Novi Sad »Termovent SC-Livnica ĉelika«.. Ruma »HINS«. Kikinda »Rapid«. Subotica »Vecom«. Zrenjanin »Banatplast«.

Kovaĉica 1 1 14.Ukupan broj preduzeća na teritoriji Vojvodine koja nameravaju ili su u toku uvoĊenja novih materijala i tehnologija u proces proizvodnje je 94. i prikazana na slici 8. Kanjiţa 1 1 12. Šid 1 1 27. Alibunar 1 1 3. Panĉevo 5 4 9 20. Mali IĊoš 1 1 17. Metalska Energetika i Ukupno IGM i industrija hemijska projektovanje industrija 1. Temerin 2 1 3 28.2. Beĉej 1 2 1 4 8.6. InĊija 2 2 11. Srbobran 1 1 24. Ruma 2 2 22. Bela Crkva 1 1 9. Tabela 8. Baĉka Topola 1 1 7.1. Raspodela preduzeća na teritoriji Vojvodine koja nameravaju ili su u toku uvođenja novih materijala i tehnologija u proces po industrijskim granama Industrijska grana Broj preduzeća GraĊevinarstvo. Plandište 1 1 21. Vrbas 1 1 30. Apatin 1 1 1 3 4. Raspodela preduzeća na teritoriji Vojvodine koja nameravaju ili su u toku uvođenja novih materijala i tehnologija u proces po opštinama Opština GraĊevinarstvo. Zrenjanin 1 2 2 5 32.1. Ţitište 1 1 Ukupno 9 36 49 94 147 . Ada 3 3 2. Novi Beĉej 1 1 2 18. Subotica 3 4 7 26. Sombor 3 1 4 23. Titel 1 1 29. Baĉki Petrovac 1 1 6. Kovin 1 1 2 15. Kula 1 1 16. Vršac 1 1 1 3 31. Novi Sad 1 5 11 17 19. Beoĉin 1 1 10. IGM i projektovanje Metalska industrija Energetika i hemijska industrija 9 36 49 Tabela 8. Baĉka Palanka 2 1 3 5. Raspodela po industrijskim granama data je u tabeli 8. Kikinda 1 1 4 6 13. Stara Pazova 4 4 25.

Raspodela preduzeća na teritoriji Vojvodine koja nameravaju ili su u toku uvoĊenja novih materijala i tehnologija u proces po opštinama data je u tabeli 8. Nauĉno-istraţivaĉki kadar Prema zvaniĉnoj evidenciji nauĉnih radnika koji rade na teritoriji AP Vojvodine 112 se bavi novim materijalima.2.2. Raspodela preduzeća na teritoriji Vojvodine koja nameravaju ili su u toku uvođenja novih materijala i tehnologija u proces po industrijskim granama 8. Građevinarstvo.7.3 i prikazan na slici 8. 10% Energetika i hemijska industrija.U oblasti metalske industrije od ukupnog broja preduzeća na teritoriji Vojvodine koja nameravaju ili su u toku uvoĊenja novih materijala i tehnologija u proces proizvodnje 26 je u statusu AD (AD-Akcionarsko društvo).2. a 6 u statusu DD (DD-Deoniĉarsko društvo). 52% Metalska industrija.2. Raspodela naučnih radnika na teritriji AP Vojvodine koji se bave novim materijalima po titulama i zvanjima Titula Zvanje Broj nauĉnih Ukupan broj radnika nauĉnih radnika redovni profesor 45 75 Dr vanredni profesor 13 docent 11 nauĉni saradnik 2 nauĉni savetnik 1 asistent 3 profesor više škole 1 asistent 17 21 Mr istraţivaĉ saradnik 3 predavaĉ više škole 1 istraţivaĉ pripravnik 9 16 VSS asistent pripravnik 6 struĉni saradnik 1 Ukupno nauĉnih radnika 112 148 . Tabela 8.3.6. Pregled raspodele po titulama i zvanjima je dat u tabeli 8. 38% Slika 8. IGMi projektovanje.

2% asistent strucni pripravnik. Struktura naučnih radnika koji se bave novim materijalima po naučnim oblastima 149 . dr. Struktura nauĉnih radnika koji se bave novim materijalima po nauĉnim oblastima je data u tabeli 8.7 Raspodela naučnih radnika na teritriji AP Vojvodine koji se bave novim materijalima po zvanjima. 14% profesor više škole.4. Tabela 8. 25% Hemija. 10% asistent. 3% Slika 8. 8% predavač više škole. 3% asistent. mr. 1% Matematika. 1% naučni saradnik. 1% naučni savetnik. 31% Biohemija. 40% Slika 8.8. 2% Tehničkotehnološke nauke.istraživač pripravnik. dr. 12% docent. 5% saradnik. Struktura naučnih radnika koji se bave novim materijalima po naučnim oblastima Nauĉna oblast Prirodno-matematiĉke nauke Uţa nauĉna oblast Fizika Hemija Biohemija Matematika Broj nauĉnih radnika 28 35 2 1 1 45 112 Medicinske nauke Tehniĉko-tehnološke nauke Ukupno Medicina. 1% redovni profesor.8. 39% vanredni profesor.4 i grafiĉki prikazana na slici 8. mr. mr. 1% Fizika. 1% istrazivac saradnik.

Budapest.8. Laboratory for Environmental Research Polytechnic. Max-Plank-Institut fur Physik.00 dinara.000.752.7 dinara. Budapest University of Technology and Economics.godine nauĉno-istraţivaĉke institucije su zapoĉele realizaciju ili su inicirale zajedniĉke projekte iz ove oblasti sa 23 partnerske institucije iz inostranstva. Institute for General and Analytical Chemistry. Hungary ”Babes-Bolyai” University. Hungary Research Institute for Solid State Physics and Optics of the Hungarian Academy of Sciences.91 dinara. Nova Gorica. Szervetlen es Analitikai Kemiai Tanszek). Cluj-Napoca. Faculty of Chemistry and Chemical Engineering.5. Sofia. Budapest. Hungary. Bulgaria Research Group for Technical Analytical Chemistry of the Hungarian Academy of Sciences (HAS). 6 je bilo iz oblasti novih materijala i sufinansirano je u iznosu od 135.595. ĉiju je organizaciju sufinansirao Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj u iznosu od 4. Hungary. University of Szeged (Szegedi Tudomanyegyetem. godini od 104 ostvarena uĉešće na skupovima i studijskim boravcima sufinansiranih od strane Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj u iznosu od 2. Munchen. Tekuće aktivnosti u oblasti novih materijala U 2005. Faculty of Chemical Engineering. Romania Nacionalni institut za materijale. 3 je bilo iz oblasti novih materijala i sufinansirano je u iznosu od 443. U toku 2006. Hungary Institute for Isotopes of the Hungarian Academy of Sciences. što je prikazano u tabeli 8.571.80 dinara.2. Germany.3. Institute from Nuclear Research and Nuclear Energy (INRNE) of Bulgarian Academy of Sciences.920. Romania Department of Inorganic and Analytical Chemistry. Slovenia Prirodnomatematiĉki fakultet Prirodnomatematiĉki fakultet PrilagoĊavanje aktivne zaštite germanijumskog spektrometra za nisko-energetski region VojvoĊanska akademija nauka i umetnosti Razvoj hemijskih metoda analize neoni kotinoida i derivata piridin-karboksilne kiseline 150 .2.100.5. Započeti ili inicirani zajednički projekti sa partnerskim institucijama iz inostranstva u toku 2006. Bucharest-Magurele. U 2005. Budapest.godine iz oblasti novih materijala Institucija Prirodnomatematiĉki fakultet Prirodnomatematiĉki fakultet Prirodnomatematiĉki fakultet Prirodnomatematiĉki fakultet Naziv projekta Kompleksi prelaznih metala sa nekim Šifovim bazama i derivatima pirazola Fiziĉko-hemijska ispitivanja novosintetisanih biološki aktivnih jedinica Tehnologija dobijanja i karakterizacija neureĊenih poluprovodnika Spektroskopija i termodinamiĉka istraţivanja kompleksa u višekomponentnim sistemima Strukturna i fiziĉka ispitivanja feroelektriĉnih teĉnih kristala i teĉnih kristala oblika banane Partnerska institucija Budapest University of Technology and Economics (BME). godini od ukupno 46 skupova. Tabela 8.

Hungary Mašinski fakultet. Tuzla. Academy of Sciences of Czech Republic.Fakultet tehniĉkih nauka Fakultet tehniĉkih nauka Modeliranje. Faculty of Engineering & Management of Technological Systems. Italy. Bucharest. Hungary Fakultet tehniĉkih nauka Mašinski fakultet. Elektrotehniĉki fakultet. Skopje. Republika Srpska. Tel Aviv University. Prague. Centre form Image Analysis. Republika Srpska Fakultet tehniĉkih nauka Univerzitet u Zenici. Department of Multilayer Structures. Zenica. Comenius University Bratislava. Uppsala University and SLU Lägerhyddsvägen. 151 . Austria. Universita di Torino. Slovac Republic. Univerzitet u Tuzli. Bosna i Hercegovina. Zenica. Romania Alsó-Tisza vidéki Környezetvédelmi és Vízügyi Igazgatóság. Division of Solid State Physics. Banja Luka. Faculty for Engineering. University of Ljubljana. Institute of Physics. Sweden University of Zenica. Lukavica. Israel Dipartimento di Informatica. analiza i kontrola vibracija Realizacija senzorisanog veštaĉkog višesegmentnog stopala sa skoĉnim zglobom za humanoidne robote Mašinski fakultet. BiH. Czech Republic. Istoĉno Sarajevo Leopold-Franzens University of Innsbruck. Miskolc. Republika Makedonija Fakultet tehniĉkih nauka Razvoj super tvrdih nanokompozita Fakultet tehniĉkih nauka Fakultet tehniĉkih nauka Fakultet tehniĉkih nauka Fakultet tehniĉkih nauka Fakultet tehniĉkih nauka Fakultet tehniĉkih nauka Fakultet tehniĉkih nauka Matematiĉki modeli u informacionim tehnologijama Projektovanje tehnologije primenom niskobudţetskih tehnologija virtuelne stvarnosti Razvoj sistema za daljinsko praćenje temperature lakokvarljivih namirnica tokom drumskog transporta Procena seizmiĉke otpornosti konstrukcija postojećih zgrada Projektovanje i razvoj vitalnih elemenata mašina alatkieksperimentalna i raĉunska analiza njihovog toplotnomehaniĉkog ponašanja Realizacija nadzornoupravljaĉkog sistema za pogon proizvodnje biodizela iz biljnih ulja Razvoj. ispitivanja i primena domaćeg merila protoka otpadnih voda Kreiranje opšteg modela projektovanja i uvoĊenja u funkciju integrisanih sistema menadţmenta usaglašenih sa zahtevima meĊunarodnih organizacionih standarda u realnim privrednim sistemima Razvoj i izrada proizvoda na principu reverzibilnog Politehnica University of Bucharest. BIH. Istoĉno Sarajevo. Innsbruck experimental Plasma Physics Group. Universety of Miskolc. Bosna i Hercegovina Univerzitet Istoĉnog Sarajeva. Szeged. Slovenia.

Ulja kao hemijske sirovine su veoma zahvalne zbog povoljne cene. Elektrotehniĉki fakultet. Korišćenje bakterija za dobijanje polimera je vaţan pravac. Posebno je znaĉajna hemija ulja za dobijanje poliola za poliuretane. National Technical University of Athens. BIH. (2) fotokatalitiĉki materijali za razgradnju polutanata u ţivotnoj sredini. koji je u svetu već komercijalizovan na primeru familije polihidroksialkanoata (polihidroksi butirata-valerata). Timisoara. Na osnovu gore navedenih elemenata predlaţu se sledeći strateški pravci razvoja materijala: (1) materijali na bazi obnovljivih sirovina biljnog i ţivotinjskog porekla. Pre svega. Skopje. koji daje elastomere ili visoko kristalne plastične mase sa odliĉnom biodegradabilnošću. ali i 152 . Republika Srpska University of Timisoara. nafta i gas i mineralne sirovine za neorganske materijale (keramiku). Treći bitni ĉinilac su prirodni resursi. Dobijanje materijala od industrijskog znaĉaja moţe se ostvariti u biorafinerijama hemijskim i biološkim (enzimatskim) transformacijama biljnih proizvoda u ţeljeni proizvod. Hungary. Univerzitet u Tuzli. Faculty of Mechanical Engineering. kako bi se u njima mogla postići kritiĉna masa ljudskog i infrastrukturnog potencijala neophodna za efektivnu realizaciju strateških ciljeva. vodilo se raĉuna o relativno malom nauĉno-istraţivaĉkom kapacitetu (prema broju istraţivaĉa i nauĉne infrastrukture u poreĊenju sa zemljama EU). Takve sirovine su polisaharidi. celuloza. Greece Faculty of Technology and Metallurgy. Ti resursi su pre svega poljoprivreda. belančevine. Cyril and Methodius University.inţinjerstva Slovak University of Technology. Slovakia Elektrotehniĉki fakultet. (3) moderni polimerni materijali iz petrohemijskih proizvoda. Dortmund. mogućnosti neograniĉenog proširenja proizvodnje uljarica i unapredjenja poljoprivrede. Faculty of Electrical Engineering. Tuzla. šećer. Materijali na bazi obnovljivih sirovina biljnog i životinjskog porekla. Electric Power Division. Razvoj polimernih materijala na bazi obnovljivih sirovina biljnog i ţivotinjskog porekla je snaţno izraţen trend u svetu.3. pri ĉemu je moguće ukljuĉiti i agronomske nauke na procesima odgajanja biljnih vrsta sa specijalnim potencijalom (genetske promene na biljkama kojima se stimuliše proizvodnja odreĊenih proizvoda u biljkama). ulja i masti. BIH. Macedonia Department of Applied and Environmental Chemistry. Elementi projekcije daljeg razvoja u oblasti novih materijala 8. Zbog toga je predloţen relativno mali broj strateških pravaca i programa. Deutschland.1 Strateški pravci razvoja materijala u AP Vojvodini Prilikom utvrĊivanja strateških pravaca razvoja materijala u AP Vojvodina razmatrano je više faktora koji u znaĉajnoj meri opredeljuju predloge obrazloţene u ovom elaboratu. Sarajevo. Athens. U obzir su uzete i znaĉajne društvene potrebe.2. Institute of Chemistry Timisoara of Romanina Academy. koji postoje u AP Vojvodini i koji treba da predstavljaju osnovu razvoja industrije materijala. University of Szeged. pre svega narastajuće potrebe za energijom i odrţivim privrednim razvojem.3. Bratislava. Romania Fakultet tehniĉkih nauka RFID tehnologija u lancima snabdevanja (primena automatizovanih sistema u logistici) Fakultet tehniĉkih nauka Istraţivanje i realizacija novih rešenja energetskih pretvaraĉa u industrijskim elektromotornim pogonima Tehnološki fakultet Projektovanje strukture polimernih materijala Tehnološki fakultet Nisko-temperaturna sinteza keramiĉkih nanoprahova i filmova za primenu u elektronici 8. Istoĉno Sarajevo. Romania. Fraunhofer Instituts für Materialfluß und Logistik. Inorganic Chemistry Department.2. skrob. (5) materijali za gorivne ćelije i (6) magnetni materijali. lignin. (4) keramiĉki materijali. Universität Dortmund.

Tuzla. duplih veza i alilnih vodonika. Izvanredni rezultati pokazani su pri dekompoziciji vode na vodonik i kiseonik pod vidljivom svetlošću korišćenjem fotokatalizatora na bazi BiVO4 i In1-xNixTaO4. ĉiji proizvodi mogu posluţiti kao dobra osnova za dobijanje vaţnih i profitabilnih materijala.. Korišćenje ulja za dobijanje biodizela omogućiće smanjenje zavisnosti zemlje od uvoza energenata. komercijalne boje i druge zagaĊujuće materije ĉovekove okoline. boja i lakova. Poslednjih godina se sve više paţnje poklanja procesima površinske modifikacije čestica TiO2 i kontrolisanom dopiranju TiO2 koji bi mogli da pomere prag apsorpcije titanijum dioksida ka manjim energijama i time povećaju mogućnost korišćenja solarne energije u procesima razgradnje polutanata. do potpune mineralizacije. Poljoprivredna proizvodnja se izmeĊu ostalog zasniva na primeni razliĉitih hemijskih jedinjenja. Ova ĉinjenica pruţa odliĉnu šansu našoj nauci da se ukljuĉi u svetsku utakmicu. program razvoja materijala na osnovu glicerinske hemije trebalo bi da ima prioritet u strateškim pravcima.2 eV. Osim za dobijanje polimera glicerinski. Takva proizvodnja je postojala nekad u preduzeću Soda-So. teški metali.). Od ulja se osim poliuretana mogu praviti epoksidne smole i poliestri u formi masa za livenje. volfram(VI)-oksid. koji štetno utiĉu na ţivi svet. sa jedne strane obezbeĊuje raznovrsne veoma korisne proizvode. pesticidi. itd. HIP Panĉevo već proizvodi etilen i propilen. stroncijum-titanat. Moderni polimerni materijali iz petrohemijskih proizvoda. koji omogućuje dobijanje niza proizvoda reakcijama estarskih veza.zbog hemijskog sastava. Kao fotokatalizatori primenjuju se disperzije ili tanki filmovi razliĉitih poluprovodnika. gvožđe(III)-oksid itd. Valorizacija etilena i propilena kroz poliole je mnogo veća. Mnogi herbicidi zbog svoje stabilnosti. kadmijum-sulfid. kao što su cink-oksid. Titanijum dioksid (TiO2) je po mnogim svojim osobinama idealan fotokatalizator za vodorastvorne zagadjivaĉe. spiranjem dospevaju do površinskih i otpadnih voda i na taj naĉin ih zagaĊuju. Cene ovih proizvoda su visoke. Za ovu namenu sojino ulje je najjeftinija sirovina u SAD i Juţnoj Americi. ĉestica mikroi nano. korišćenjem snaţnog oksidacionog i redukcionog potencijala fotoindukovanih elektrona i šupljina. koji su osnova za etilenoksidnu i propilenoksidnu hemiju za primene u poliolima za poliuretane. kompjuterski ĉipovi. titan(IV)-oksid. 153 . a njihov plasman je garantovan u proizvodnji poliola za poliuretane. meĊu kojima najznaĉajnije mesto pripada mineralnim Ċubrivima i pesticidima. Strateški cilj u AP Vojvodina je razvoj u bliskoj budućnosti visokoefikasnih fotokatalitiĉkih materijala. AP Vojvodina ima veoma razvijenu petrohemijsku industriju. Konverzija ulja u biodizel generiše ogromne koliĉine glicerina. Ĉinjenica da se na trţištu u našoj zemlji nalazi više od 600 preparata sa oko 200 aktivnih materija. kao što su: lekovi. i sl. vlakana i filmova. Ulazeći u 21. Iako nam hemijska industrija. koje u Sunĉevom spektru ima svega oko 5%. Perspektivna su i istraţivanja parcijalne substitucije S i C atomima. Probleme sa kojima se susrećemo najĉešće izazivaju razliĉiti polutanti: pesticidi. Zbog toga je neophodno eliminisati mogućnost kontaminacije herbicidima i u tu svrhu se fotokatalitička razgradnja ovih jedinjenja pokazala kao vrlo efikasan metod. istovremeno se suoĉavamo i sa potrebom odstranjivanja razliĉitih proizvoda. koji odgovara svetlosti iz UV spektra. Najveći problem u vezi sa njegovom primenom je veliki enrgetski procep od 3. Fotokatalitiĉki materijali su materijali budućnosti. vek. organski halogenidi. produkti mogu da se koriste i u industriji hrane. pobuĊuje paţnju sa stanovišta zaštite zdravlja ljudi i oĉuvanja ĉovekove okoline od trajnog zagaĊivanja. boje. Osim klasiĉnog dopiranja katjonima poslednja istraţivanja su pokazala da se parcijalnom substitucijom atoma kiseonika atomima azota moţe uspešno aktivirati TiO2 da omogući razgradnju organske materije pod vidljivom svetlošću. nego kroz polietilen i polipropilen. Postojeću konverziju petrohemijskih proizvoda u materijale treba unaprediti ka materijalima sa poboljšanim svojstvima kod kojih se moţe oĉekivati veći finansijski efekat (npr. adheziva. jer omogućava razgradnju ne samo polaznog jedinjenja. Fotokatalitički materijali za razgradnju polutanata u životnoj sredini. jer osim vaţne uloge u dekompoziciji opasnih supstanci imaju i ogroman potencijal za rešavanje naraslih energetskih problema u svetu kroz primenu za dobijanje vodonika iz vode. ĉija će cena u budućnosti pasti na nivo najjeftinijih organskih hemikalija i ĉiniće ga izuzetno interesantnim za dobijanje polimernih materijala.dimenzija. već na poĉetku razvoja moderne glicerinske hemije. Uzimajući u obzir da se najavljuje otvaranje nekoliko fabrika biodizela u neposrednom okruţenju i podatak da jedan takav pogon već eksperimentalno radi u Vojvodini. sve više se suoĉavamo sa problemom zagaĊivanja vodenih i vazdušnih resursa. nego i svih intermedijera koji mogu nastati tokom razgradnje. dok u Evropi i našoj zemlji tu ulogu ima repicino ulje. senzitivnih na vidljivu svetlost i njihova praktiĉna aplikacija u rešavanju problema zaštite ĉovekove okoline. elastomera. radijaciono stabilisani polietilen i polipropilen. nakon primene u okviru agrotehniĉkih mera. ali je zbog nedostatka sirovina obustavljena. Tako se za suzbijanje korova koriste herbicidi koji mogu razliĉito uticati na mikrobiološku aktivnost u zemljištu.

Nucl. Mckenzie. 66-73. Intraoperative electron beam radiation therapy (IORT) in Advances in Radiation Oncology Physics-Dosimetry.Methods in Phys. gama kamerama sve više se koriste keramički scintilatori.PEFC).). edited by J. Biokeramike se koriste za popravku i zamenu ljudskih kukova. U CT tomografiji. Nauĉna istraţivanja vezana za magnetne materijale u AP Vojvodini su veoma mala i ne odgovaraju potencijalu koji ovi materijali imaju za razvoj Pokrajine.. GraĊevinska industrija se u velikoj meri oslanja na keramiĉke materijale korištenjem proizvoda..YSZ). and Thwaites.Keramički materijali. najĉešće na bazi itrijumom stabilisane cirkonije (yttria-stabilized zirconia . kao što su npr: elektronske komunikacije. kako bi se ovaj nedostatak u bliskoj budućnosti znaĉajno smanjio. Mccullough.PAFC)..Kehoe. Pre svega istraţivanja treba usmeriti u razvoj klasiĉnih i novih vrsta permanentnih magneta.S. bipolarne ploĉe.. S. itd.Sec. Proizvodnja i razvoj keramiĉkih materijala ima veliki impakt na društvo.B. i sl. dijamant. Vatrostalne keramike su nezaobilazni materijali u metalopreraĊivaĉkoj industriji. Magnetni materijali. L. istraţivanja u oblasti keramiĉkih materijala treba da predstavljaju jedan od vaţnih strateških pravaca u budućnosti. na bazi fosforne kiseline (phosphoric acid type . tako da su istraţivanja u vezi sa unapreĊenjem energetskog potencijala od izuzetne vaţnosti i treba da predstavljaju strateško opredeljenje. Materijali za gorivne ćelije. Ce0. poliranjem. Cheng. E. kao što su: podovi.) i sintetiĉki (silicijum karbid. . Apatitne biokeramike se koriste da promovišu rast kosti i formiranje tkiva. cement.R. Nedostatak energije i visoka uvozna zavisnost jedan je od najznaĉajnih problema sa kojim će se suoĉavati AP Vojvodina u neposrednoj budućnosti. in Radiotherapy Physics in Practice.Thwaites.Purdy. New York. D.. koji poseduju veliki potencijal za primenu u optoelektronskoj i telekomunikacionoj industriji (kao kondenzatori. Keramike imaju sve veći znaĉaj u medicini. Application for radiation processing of materials. Quality assurance in radiotherapy physics.. U svetu su danas istraţivanja fokusirana na sledećim tipovima gorivnih ćelija: gorivne ćelije sa polimernim elektrolitom (polymer electrolyte fuel cells . A. 154 . indukciona jezgra. Oxford Medical Publishing. Magnetni materijali su kljuĉni industrijski materijali sa izuzetno znaĉajnim primenama. Njihova uspešna komercijalizacija u budućnosti predstavljaće jedan od mehanizama kojima će se moderna društva boriti sa narastajućim energetskim problemima. gorivne ćelije na bazi ĉvrstih oksida (solid oxide fuel cells . M.Res. Tr. Parks... Er.AFC). zidne i krovne ploče.). T. elektro-energetika i saobraćaj.I. Veliki potencijal imaju i fosfori zasnovani na keramikama visokih gustina na bazi Y2O3. itd. Kao abrazivi koriste se prirodni materijali (garneti. medijumi za skladištenje podataka.(1992) 2.. za obradu materijala brušenjem. U. D. 208. opeke. Za primenu u izvorima laserskog zraĉenja zamenjuju se monokristalni materijali keramikama na bazi Nd:YAG (neodijumom dopiran Y3Al5O12 garnet). J. kolena i drugih delova tela.9Gd0. ili njihovih mešanih oksida dopirani retkim zemljama (Eu. najĉešće keramike na bazi oksida i silikata retkih zemalja. U telekomunikacionom sektoru posebno je interesantna primena novih vrsta optiĉkih kablova. pakovanja za integrisana kola. Najvaţniji materijali koji se istraţuju za razvoj PEFC su konstrukcioni materijali za ramove ćelija. UK (2000) 3. Lu2O3. mekih magnetnih materijala i magnetnih materijala za skladištenje podataka.. Gorivne ćelije konvertuju hemijsku energiju direktno u elektriĉnu sa veoma visokom efikasnošću i veoma niskom emisijom polutanata..I. Pr. PZT). Keramiĉki optoelektronski detektori osnova su modernih medicinskih dijagnostiĉkih sistema. alumina..3 LITERATURA 1. Treatment Planning.MCFC). i alkalnog tipa (alkaline type . izolatori. elektrokatalizatori za gorivnu i vazdušnu elektrodu i jon-provodne membrane. gips.A.1O1. sintetiĉki dijamant.A.SOFC). edited by Williams. Gd2O3. Kada su u pitanju SOFC najviše paţnje se posvećuje razvoju elektrolitskih materijala za razliĉite temperaturske opsege rada gorivne ćelije. Uzimajući u obzir postojeće industrijske kapacitete i prirodne resurse u AP Vojvodina. pa su stoga istraţivanja ovih materijala od strateškog znaĉaja u svetu. na bazi rastopljenog ugljenika (molten carbon type . American Institute of Physics. Za ultrazvuĉne dijagnostiĉke ureĊaje koriste piezoelektrične keramike (najĉešće olovo-cirkonatnotitanatne keramike.C. seĉenjem. Cleland.R. and Brachy-therapy.Instrum. Od posebnog interesa su prve dve vrste gorivnih ćelija u ĉiji razvoj se ulaţu znaĉajna sredstva od strane drţavnog i privatnog sektora u razvijenim drţavama sveta. kao što su: magneti. itd. Komponente napravljene od magnetnih materijala se koriste u mnogim industrijskim oblastima. 8.95. Zbog toga je neophodno utvrditi strateški pravac za istraţivanje i razvoj magnetnih materijala... LaGaO3. Velika je primena keramika u zubarstvu.. stakla. pozitronsko-emisionoj tomografiji (PET). magneti i superprovodnici). New York. Posebno treba istaći nove napredne keramiĉke materijale. 2003b.

2002. Web strana Evropske Unije FP6 http://fp6.cfm 20. 11. 16. Khush. UK.Mclaren. NSF. National Academy of Engineering. 1002-1007. 6. M.jp/cstp/siryo/haihu43/siryo2-1. Radiation Sterilization for Health Care Products – X-Ray. EPS 19th Nuclear Physics Divisional Conference: New trends in Nuclear Physics Applications and Technology. present and future. Gollin. Pavia.lu/fp6/home. National Science Foundation Strategic Plan. CRC Press. et al.gov/sbe/srs/seind04/start. Johnson. Italy. S. 5. Materials Selection in Mechanical Design. N. A publication of the Atomic Energy Society of Japan.M. the Second World Water Forum. World Water Council (2000).uspid.eu. 2002. Department of Energy http://www. C. 1998.nsf. Tagawa. Evenson and D. Economic scale of utilization of radiation (I): Industry..http://europa. NEA.gov/engine/content.cordis.go. Meeting report for the Council for Science and Technology of Japan.Gamma and Electron Beam. 12.p. E.int/comm/research/press/2005/pr0704-2en. National Research Council USA (2005) 18. 8. D. Web strana U... New York.F. D. pp.nsf..pdf 24. 217-221. Fairand.cfm 19. Web strana Evropske Unije FP7 http://www. Journal of physics Conference Series. Washington. FY2003 .pdf 23. G. Journal of Nuclear Science and Technology.org/sections/02_Books_Documents/Proceedings 13. in R. B. 9. 155 . Institute of Medicine. 63 (3-6). Gollin (eds) (2003) Crop Variety Improvement and Its Effect on Productivity. Committee on Science and Engineering Public Policy. Canabilla. R. The Netherlands. Experiments in International Benchmarking of U.htm 17. dostupno na http://www. Ashby. IAEA’s Nuclear Technology Review 2004. The World Water Vision.4. Herring. (1992). Hossain. Vol.S. Pergamon Press Ltd.cra. The Hague. Organisation for Economic Cooperation and Development. 2006 15.39. Research Fields. and G. E.2008 (Sept. Chem. 9. Radiation sterilization: past. 2003) http://www. 10.: National Academy Press (2005). F. France 2002 14. 193.. International Research and Genetic Improvement in Rice: Evidence from Asia and Latin America. (2005) http://www8.energy.P. 2005-2009. Volume 41.C. September 2002. Comparison between Japan and USA. Main Science and Technology Indicators. 7.lu/fp7. Water for Life. Cabrera. No. OECD Nuclear Energy Agency.org/Activities/workshops/broadening.S. and its 2000 Update.cao. UN World Water Development Report (2003). Web strana National Science Foundation http://www.cordis. Water for People. V. The Strategic Plan of Nuclear Energy Agency. Beneficial Uses and Production of Isotopes.gov/ 22. CABI Publishing. M. 2005. National Academy of Science. France http://www. Nuclear Development: Society and Nuclear Energy: Towards a Better Understanding Nuclear Energy Agency..S.do 21. Committee on Globalization of Materials Research and Development: Globalization of Materials R&D: Time for a National Strategy.participation/nsf/FY2003-2008plan. Morrissey. Rad. Phys.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful