Osnovni Pravci Tehnoloskog Razvoja APV

Republika Srbija
Autonomna Pokrajina Vojvodina

Izvršno veće Autonomne Pokrajine Vojvodine
Bulevar Mihajla Pupina 16
21108 Novi Sad
"OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA

AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE"
Strategija
Novi Sad, mart 2007.god.

Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj je saĉinio projektni zadatak za izradu strategije »Osnovni
pravci tehnološkog razvoja Autonomne Pokrajine Vojvodine« u maju 2006.godine. Potpisani su ugovori za
izradu nacrta stragije sa Fakultetom tehniĉkih nauka, Tehnološkim fakultetom i Prirodno-matematiĉkim
fakultetom Univerziteta u Novom Sadu 17. maja 2006. godine.
U izradi predloga strateškog dokumenta »Osnovni pravci tehnološkog razvoja Autonomne Pokrajine
Vojvodine« su uĉestvovali sledeći struĉnjaci:
Prof. dr Vojin Šenk, dr Đuro Kutlaĉa i prof. dr Stevan Stankovski za oblast Raĉunarstvo komunikacije i
automatizovani sistemi, dr Jasna Mastilović i prof. dr Radovan Pejanović za oblast Biotehnologija i
proizvodnja hrane, prof. dr Dušan Gvozdenac, dr Rade Ćirić i prof dr Miloš Tešić za oblast Energetska
efikasnost i obnovljivi izvori energije, prof. dr Milan Matavulj, prof. dr Mirjana Aĉanski, prof. dr Zorica
Svirĉev, prof. dr Dragan Radnović, mr Maja Karaman, mr Jelica Simeunović, mr ĐorĊe Jovanović, Ţeljko
Maletić i Sanda Savić za oblast Ekologija i hemijsko inţenjerstvo, prof. dr Zoran Zeković i doc. dr Karmen
Stankov i Prof. Dr Nikola Grujić za oblast Nove tehnologije u medicini i farmaciji, prof.dr Miroslav
Vesković, prof.dr Ištvan Bikit, prof.dr Svetlana Lukić, dr Miroslav Dramićanin, dr J. Nedeljković, mr
D.MrĊa, mr D. Štrbac, S.Forkapić, i G.Štrbac za oblast Nuklearne tehnologije i novi materijali.
Nacrt strategije je završen 30. oktobra 2006. godine. Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj je
uputio Izvršnom veću Autonomne Pokrajine Vojvodine Nacrt strategije i predlog odrţavanja Javne rasprave u
januaru 2007. godine. Izvršno veće Autonomne Pokrajine Vojvodine je na 145. sednici odrţanoj 7. februara
2007. godine razmotrilo Nacrt strategije »Osnovni pravci tehnološkog razvoja Autonomne Pokrajine
Vojvodine« i predlog programa javne rasprave. Nacrt strategije je istog dana postavljen na sajtu pokrajinskog
sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj.
UtvrĊen je program javne rasprave o Nacrtu strategije. Završna rasprava o Nacrtu strategije je odrţana 5.
marta 2007. godine u Skupštini Autonomne Pokrajine Vojvodine.
Na završnoj raspravi su uĉestvovali struĉnjaci sa Univerziteta u Novom Sadu, predstavnici Privredne komore
Vojvodine, predstavnici Instituta, predstavnici SANU i VANU, predstavnici velikih privrednih sistema kao i
brojni zainteresovani pojedinci. Nakon sprovedene završne rasprave o nacrtu strategije Pokrajinski
sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj je u saradnji sa nosiocima projekata u okviru utvrĊenih oblasti
izradio Predlog strategije. Izvršno veće Autonomne Pokrajine Vojvodine je usvojilo Predlog strategije
»Osnovni pravci tehnološkog razvoja Autonomne Pokrajine Vojvodine« na 149. sednici odrţanoj 14. marta
2007. godine i uputilo ga Skupštini Autonomne Pokrajine Vojvodine na usvajanje.
2
"OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA
AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE"
Sadrţaj
1 UVOD............................................................................................................................................. 8
1.1 PROGRAM PODRŠKA TRANSFERU NOVIH TEHNOLOGIJA – BNT............................................. 8
1.2 CILJEVI STRATEŠKOG DOKUMENTA............................................................................................... 8
2 OKVIR DOKUMENTA............................................................................................................... 9
3 OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA ZA OBLAST RAĈUNARSTVO

KOMUNIKACIJE I AUTOMATIZOVANI SISTEMI.......................................................... 10
ELEMENTI STRATEŠKOG DOKUMENTA....................................................................................... 10
3.1
SWOT ANALIZA POSTOJEĆEG STANJA......................................................................................... 10
3.2
ISTRAŢIVAĈKE I OBRAZOVNE INSTITUCIJE U SEKTORU IKT U AP VOJVODINI ............... 20
3.3
3.4
IDENTIFIKACIJA POTENCIJALA ZA RAZVOJ I PRIMENU INOVACIJA U
AP VOJVODINI I LOKALNIM ZAJEDNICAMA............................................................................... 21
3.5 SWOT ANALIZA SEKTORA IKT U AP VOJVODINI ...................................................................... 21
3.6 AKTUELNE TENDENCIJE U SVETU, EU I REGIONU.................................................................... 24
3.7 PRIORITETI RAZVOJA........................................................................................................................ 25
3.8 PREDLOG MERA ZA RAZVOJ IKT SEKTORA.................................................................................29
3.8.1 IKT Infrastruktura.................................................................................................................. 29
3.9 ANALIZA UTICAJA NA OKOLINU .................................................................................................. 30
3.10 PREDLOG INSTITUCIONALNIH I FINANSIJSKIH MERA ........................................................... 30
3.11 FINANSIJSKI MODELI ZA PODSTICAJ......................................................................................... 31
3.12 KRITERIJUMI ZA INVESTIRANJE.................................................................................................. 31
3.13 KRITERIJUMI ZA EVALUACIJU PROJEKATA............................................................................. 32
3.14 KORISNICI DOBARA I USLUGA.................................................................................................... 33
3.14.1 Korisnici dobara na domaćem trţištu..................................................................................... 33
3.14.2 Korisnici dobara na inostranom trţištu .................................................................................. 33
3.14.3 Direktni korisnici dobara i usluga........................................................................................... 34
3.14.4 Indirektni korisnici dobara i usluga ........................................................................................ 35
3.15 LITERATURA………………………………………………………………………………………... 36
4 OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA ZA OBLAST BIOTEHNOLOGIJA I

PROIZVODNJA HRANE.......................................................................................................... 37
4.1 UVOD..................................................................................................................................................... 37
4.2 ANALIZA POSTOJEĆEG STANJA..................................................................................................... 37
4.3 POTENCIJALI RAZVOJA.................................................................................................................... 38
4.4 OGRANIĈENJA..................................................................................................................................... 38
4.5 SWOT ANALIZA................................................................................................................................... 39
4.6 AKTUELNE TENDENCIJE U SVETU, EU I REGIONU.................................................................... 47
4.7 PRIORITETI RAZVOJA........................................................................................................................ 49
4.7.1 UnapreĊenje efikasnosti i obima poljoprivredne proizvodnje.................................................... 49
4.7.2 Optimizacija valorizacije produkata primarne poljoprivredne proizvodnje............................... 51
4.7.3 Osavremenjavanje i revitalizacija industrijskih kapaciteta prehrambene industrije................... 52
4.7.4 Podrška planskom pokretanje MSP u agrobiznisu i proizvodnji hrane..................................... .53
3
4.7.5 Funkcionalni franšizni sistemi bazirani na domaćim potencijalima.......................................... 55
4.8 ZAKLJUĈAK...................................................................................................................................... 56
4.9 LITERATURA.................................................................................................................................... 57
5 OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA ZA OBLAST ENERGETSKA

EFIKASNOST I OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE.......................................................... 58
5.1 UVOD.................................................................................................................................................... 58
5.2 ENERGETSKI SISTEM AP VOJVODINE.......................................................................................... 59
5.3 STRUKTURA POTROŠNJE FINALNE ENERGIJE U AP VOJVODINI...........................................60
5.4 ENERGETSKI INDIKATORI SRBIJE I NEKIH ZEMALJA IZ OKRUŢENJA.................................61
5.5 CENE ENERGENATA..........................................................................................................................62
5.6 IZBOR KOMERCIJALNIH ENERGETSKIH TEHNOLOGIJA POGODNIH ZA PRIMENU U AP
VOJVODINI............................................................................................................................................63
5.6.1 Energetska efikasnost............................................................................................................. 65
5.6.1.1 Povećanje energetske efikasnosti u industriji....................................................................65
5.6.1.2 Distribuirana proizvodnja toplotne i elektriĉne energije.................................................. 66
5.6.1.3 Povećanje energetske efikasnosti u zgradarstvu.............................................................. 66
5.6.1.4 Kombinovana postrojenja elektriĉne i toplotne energije..................................................67
5.6.1.5 Rekapitulacija potencijala u oblasti energetske efikasnosti............................................. 67
5.6.2 Obnovljivi izvori energije....................................................................................................... 68
5.6.2.1 Proizvodnja toplotne energije iz biomase........................................................................ 68
5.6.2.2 Postrojenja biogasa i korišćenje biogasa u energetske svrhe........................................... 69
5.6.2.3 Sagorevanje gradskog otpada........................................................................................... 70
5.6.3 Geotermalna energija.............................................................................................................. 71
5.6.4 Hidroelektrane u Vojvodini.....................................................................................................73
5.6.5 Proizvodnja elektriĉne energije korišćenjem vetra................................................................. 75
5.6.6 Solarni foto-naponski sistemi................................................................................................. 76
5.6.7 Rekapitulacija potencijala obnovljivih izvora energije...........................................................77
5.7 PREPREKE ZA POVEĆANJE ENERGETSKE EFIKASNOSTI I KORIŠĆENJE OBNOVLJIVIH
IZVORA ENERGIJE.................................................... ......................................................................... 78
5.8 VERTIKALNE I HORIZONTALNE AKTIVNOSTI............................................................................ 79
5.9 SWOT ANALIZA................................................................................................................................... 81
5.10 ZAKLJUĈAK...................................................................................................................................... 81
5.11 LITERATURA.................................................................................................................................... 82
6 OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA ZA OBLAST EKOLOGIJA I

HEMIJSKO INŢENJERSTVO..................................................................................................84
6.1 UVOD…………………………………………………………...……………………………………...84
6.2 ALTERNATIVNA EKOLOŠKA, TEĈNA GORIVA…………………………………………...….....84
6.2.1 Bioetanol……………………………………………………………………………………….85
6.2.2 Biodizel…………………………………………………………………………………..…….85
6.2.3 Biopesticidi……………………………………………………………………………………..86
6.2.4 Biofertilizatori………………………………………………………………………...………..86
6.2.5 Biosintetiĉke bioaktivne supstance………………………………………………………….…86
6.2.6 Biosintetiĉki biodegradabilni termoplastiĉni materijali………………………………………..87
6.3 BIOETANOL..........................................................................................................................................87
6.3.1 Uvod........................................................................................................................................87
6.3.2 Proizvodnja bioetanola……………………………………………………………………........87
6.3.3 SWOT analiza proizvodnje etanola u Vojvodini...........................................................……....87
6.3.4 Stanje opreme…………………………………………………………………...............……...87
6.3.5 Ljudski resursi.............................................................................................................................88
6.3.6 Aktuelne tendencije u svetu, EU i regionu.................................................................................89
4
6.3.7 Prioriteti razvoja.........................................................................................................................89
6.3.8 Analiza uticaja na okolinu..........................................................................................................90
6.3.8.1 Otpadne vode……………………………………………………………………..... 90
6.3.8.2 Dţibra kao sekundarna sirovina…………………………………………………… 90
6.3.8.3 Sporedni proizvodi pri proizvodnji bioetanola i njihov mogući plasman………… 90
6.3.9 Zakljuĉak...................................................................................................................................90
6.4 BIODIZEL…………………………………………………………………………………………..91
6.4.1 Biljna ulja kao sirovina za teĉna goriva……………………………………………………… 91
6.4.2 Prednosti biodizela…………………………………………………………………………… 91
6.4.3 Potrebe za teĉnim gorivima.......................................................................................................92
6.4.4 SWOT analiza postojećeg stanja……………………………………………………...……... 92
6.4.4.1 Analiza tehnoloških celina za proizvodnju biodizela u Srbiji ………………….… 92
6.4.4.2 Nauĉne institucije i proizvodna preduzeća……………………………..…………. 92
6.4.4.3 Tekuće aktivnosti u oblasti novih biotehnologija..................................................... 93
6.4.4.4 Sirovine za proizvodnju biodizela u Vojvodini.........................................................93
6.4.4.5 Uljarice kao sirovina za proizvodnju hrane, hemikalija i drugih proizvoda…….. ..94
6.4.4.6 Površine, prinosi i proizvodnja uljanih biljaka u svetu i kod nas…………...…… ...94
6.4.4.7 Uljarice u Vojvodini……………………………................................................... ...95
6.4.5 Aktuelne tendencije u svetu, EU i regionu.…………...……………………………...……......95
6.5 PRIORITETI RAZVOJA......................................................……………………………….………....96
6.5.1 Tehnologija proizvodnje………………………………………………….......…………….. ...96
6.5.1.1 Uljni talozi............................................................................ ………………….…....96
6.5.1.2 Biljna ulja iz kuhinja i prţionica.................................................................................96
6.5.2 Primeri projekata u svetu..............................................................………................……... ..97
6.5.3 Predlozi osvajanja tehnologija proizvodnje biodizela................................................................97
6.5.4 Kvalitet biodizela kao preduslov pouzdanog korišćenja…………………….......…………. ...97
6.5.5 Ispitivanje vrednosti investicionih ulaganja u postrojenja za proizvodnju biodizela.................97
6.5.6 Strateški pravci razvoja hemijskog inţenjerstva u funkciji zaštite ţivotne sredine....……........98
6.6 ANALIZA UTICAJA NA OKOLINU…............................................................................…............ 98
6.6.1 Ekološki znaĉaj biodizela……………………………………………………………........... ...98
6.6.2 Uticaj korišćenja biodizela na emisiju CO2 ..........................................................…...…......... 98
6.6.3 Biodegradabilnost viodizela kao ekološki faktor........................................................................99
6.6.4 Zakljuĉak………………………………………………………......................…………...… …99
6.7 PREDLOG INSTITUCIONALNIH MERA............................………..…………..............………. …99
6.7.1 Racionalizacija proizvodnih kapaciteta.......................................……………....................… ...99
6.7.2 Koncetracija proizvodnih kapaciteta ……....................................................……………….. 100
6.7.3 Disperzija proizvodnih kapaciteta ....................…………...................……………………... 100
6.7.4 Korišćenje nusproizvoda iz proizvodnje biodizela……………….....................................…. 100
6.7.5 Istraţivanja biljne biomase kao potencijalnog izvora energije................................................ 100
6.7.6 Sirovi glicerol kao nusproizvod proizvodnje biodizela……………..............……….……… 101
6.8 EKONOMIKA PROIZVODNJE ULJARICA …………………................………………………... 101
6.8.1 Troškovi proizvodnje biodizel goriva i potreba drţavnih subvencija…………........………. 101
6.8.2 Vrednost i opravdanost investicionih ulaganja……………………………………..........….. 101
6.8.3 Osnovni uslovi za odrţavanje postojećih i izgradnju novih postrojenja za proizvodnju
biodizela………………………………………………………............................…………...101
6.8.4 Drţavne subvencije i unapreĊenja legislative i regulative…...........................................…… 102
6.9 POTENCIJALNI KORISNICI I MOGUĆNOST PLASMANA..............................……….......……. 102
6.10 ULJARICE U STRUKTURI SETVE U VOJVODINI........................................................................103
6.10.1 Proizvodnja suncokreta u Vojvodini...................................................................................... 103
6.10.2 Proizvodnja soje u Vojvodini................................................................................................. 103
6.10.3 Proizvodnja uljane repice u Vojvodini.........................................…………........………..... .104
6.10.4 Uticaj proizvodnje biodizela na otvaranje novih radnih mesta………….......……………….104
6.11 PREDLOG STRATEGIJE UVOĐENJA BIODIZELA U PRAKSU................................................. 105
5
6.12 LITERATURA……………………………………………………………..............……………….. 106
7 OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA U MEDICINI I

FARMACIJI..............................................................................................................................107
7.1 SWOT ANALIZA PRIMENE NOVIH TEHNOLOGIJA U MEDICINI U
AP VOJVODINI.....................................................................................................................................107
7.2 SWOT ANALIZA PRIMENE NOVIH TEHNOLOGIJA U FARMACIJI
U AP VOJVODINI.................................................................................................................................108
7.3 SADAŠNJOST I PERSPEKTIVE U MEDICINSKOJ I FARMACEUTSKOJ NAUCI
U VOJVODINI, EVROPI I SVETU......................................................................................................108
7.3.1 Nove informacije i tehnologije donose i nove odgovornosti.....................................................109
7.3.2 Nauĉne publikacije.................................................................................................................... 109
7.3.3 Budućnost bolniĉkih ustanova.................................................................................................. 109
7.3.4 Farmaceutski preparati u medicini............................................................................................ 110
7.3.5 Pravci tehnološkog razvoja u oblasti farmacije........................................................................ 111
7.3.5.1 Dobijanje farmakološki aktivnih supstanci............................................................... 111
7.3.5.2 Savremeni metod ekstrakcije - Ekstrakcija gasovima u superkritiĉnom stanju........ 112
7.3.5.3 Transdermalni terapijski sistemi .............................................................................. 112
7.3.5.4 Vakcinacija............................................................................................................... 113
7.3.5.5 Minimalno invazivna hirurgija................................................................................. 113
7.3.5.6 Robotizacija.............................................................................................................. 114
7.3.5.7 Senzori...................................................................................................................... 114
7.3.5.8 Transplantacija organa.............................................................................................. 114
7.3.5.9 Tehnike "imidţinga" ("imaging")............................................................................. 115
7.3.5.10 Specijalistiĉke bolnice u budućnosti....................................................................... 115
7.3.5.11 Informacione tehnologije u kliniĉkoj praksi u zemljama u razvoju....................... 116
7.3.6 Primena rezultata biomedicinskih istraţivanja u medicinskoj praksi....................................... 119
7.3.6.1 Genotipiziranje..........................................................................................................119
7.3.6.2 Epigenetika (metilacija DNA).................................................................................. 120
7.3.6.3 Analize ekspresije gena............................................................................................ 120
7.3.6.4 Interferirajuće RNA (RNAi)…………………………..............………………….. 120
7.3.6.5 Proteomika............................................................................................................... 120
7.3.6.6 Genetska terapija: strategija primene u naslednim oboljenjima.............................. 120
7.3.6.7 Genetska terapija – opšti principi............................................................................ 121
7.3.6.8 Etiĉki i pravni aspekti primenjenih genomskih tehnologija.................................... 121
7.3.6.9 Izazovi primene genetske terapije............................................................................ 121
7.3.6.10 Kliniĉka farmakogenomika.................................................................................... 122
7.3.6.11 Nanotehnologija u medicini................................................................................... 122
7.4 PROJEKCIJA POTENCIJALNIH KORISNIKA I MOGUĆNOST PLASMANA USLUGA U
IMPLEMENTACIJI NOVIH TEHNOLOGIJA U MEDICINI I FARMACIJI ...............................123
7.5 LITERATURA...................................................................................................................................125
8 OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA ZA OBLAST NUKLEARNE

TEHNOLOGIJE I NOVI MATERIJALI................................................................................127
8.1 NUKLEARNE TEHNOLOGIJE........................................................................................................127
8.1.1. Društveno-ekonomski aspekti nuklearne energije i primena....................................................127
8.1.2 Zdravstvo................................................................................................................................... 128
8.1.2.1. Nuklearna medicina........................................................................................................... 129
8.1.3 Hrana i poljoprivreda................................................................................................................ 131
8.1.3.1. Nuklearne tehnike za poboljšanje useva........................................................................... 131
8.1.3.2. Nuklearne tehnike u zaštiti useva..................................................................................... 131
8.1.3.3. Poboljšanje stoĉne proizvodnje i zdravlja stoke............................................................... 132
6
8.1.3.4. Bezbednost hrane.............................................................................................................. 132
8.1.4. Odrţivo upravljanje zemljištem i vodama........................................................................... 132
8.1.4.1. Vodni resursi..................................................................................................................... 133
8.1.5. Radijacione tehnologije za bezbednu i ĉistu industriju........................................................... 133
8.1.6 Nuklearne elektrane................................................................................................................... 134
8.1.6.1 Nuklearne elektrane budućnosti: pouzdaniji, ekonomiĉniji i efikasniji standardizovani
dizajn...................................................................................................................................134
8.1.6.2. Nuklearne elektrane u Evropi..............................................................................................136
8.1.7. Opšte koristi od nuklearnih nauka i njihove primene............................................................... 137
8.1.7.1. Istraţivanje...........................................................................................................................137
8.1.7.2. Upravljanje i oĉuvanje znanja u oblasti nuklearnih tehnologija kroz obuku i edukaciju... 137
8.1.7.3 Nauĉni stastanci....................................................................................................................137
8.1.7.4 Laboratorijske aktivnosti…………………………………………………………………. 137
8.1.8 Predlog mera u AP Vojvodini………………………………………………………….......... 137
8.2 NOVI MATERIJALI.......................................................................................................................... 139
8.2.1 Uvodni deo....................................................................................................................139
8.2.1.1 Aktuelno stanje u oblasti novih materijala u Evropi i svetu..................................... 139
8.2.1.2 Perspektive daljeg razvoja novih materijala............................................................. 141
8.2.2 Sadašnje stanje u AP Vojvodini……………………………………………………......…… 142
8.2.2.1. Nauĉne institucije i proizvodna preduzeća……………………………………….. 142
8.2.2.2. Nauĉno-istraţivaĉki kadar........................................................................................148
8.2.2.3. Tekuće aktivnosti u oblasti novih materijala............................................................150
8.2.3. Elementi projekcije daljeg razvoja u oblasti novih materijala................................................152
8.2.3.1 Strateški pravci razvoja materijala u AP Vojvodini..................................................152
8.3 LITERATURA……………………………………………………………………………........ .....154
7
1. UVOD
1.1 PROGRAM PODRŠKA TRANSFERU NOVIH TEHNOLOGIJA - BNT
Program Podrška transferu novih tehnologija BNT je deo integrisanog plana razvoja (IRDP) Autonomne
Pokrajine Vojvodine. Strateški cilj programa BNT je podizanje tehnološkog nivoa malih i srednjih
preduzeća (MSP) kroz:
Kreiranje strateškog dokumenta“Osnovni pravci tehnološkog razvoja AP Vojvodine”,

Kreiranje mreţe za transfer i razvoj novih tehnologija,
Razvoj kapaciteta za razvoj novih tehnologija (ljudski resursi, oprema),
Kreiranje pilot projekata za uvoĊenje novih tehnologija u MSP,
Finansijska podrška MSP za uvoĊenje novih tehnologija,
Kreiranje informacionog sistema-web portala novih tehnologija u AP Vojvodini.
Strategija “Osnovni pravci tehnološkog razvoja Autonome Pokrajine Vojvodine» treba da pruţi odgovor
na pitanje strateških pravaca tehnološkog razvoja AP Vojvodine u narednih 10 godina. Pored toga,
dokument treba da bude osnova i da pruţi dovoljno informacija Izvršnom Veću AP Vojvodine u cilju
realizacije i upravljanja programom BNT Podrška transferu novih tehnologija u celini.
1.2 CILJEVI STRATEŠKOG DOKUMENTA
Specifiĉni ciljevi strateškog dokumenta “Osnovni pravci tehnološkog razvoja AP Vojvodine“ su:
Analiza postojećeg stanja tehnološkog razvoja AP Vojvodine u skladu sa evropskim indeksom

konkurentnosti,
Ocena ciljnih grupa, mogućnosti otvaranja radnih mesta, uticaja na lokalni i regionalni razvoj,
potencijala za spreĉavanje odliva mozgova, mogućnosti za stvaranje preduzetniĉkog duha.
Analiza politike u sektoru MSP,
Identifikacija potencijala za razvoj i primenu inovacija u AP Vojvodini i lokalnim zajednicama,
Predlog strateških pravaca tehnološkog razvoja Vojvodine,
Predlog pilot projekata u ciljnim sektorima u skladu sa strateškim pravcima tehnološkog razvoja
Vojvodine,
Bolje razumevanje društva o pitanjima tehnološkog razvoja i primene inovacija u MSP,
Dokument za podršku finansiranju od strane meĊunarodnih donatora i lokalnih vlasti,
Procena uloge i odgovornosti donosioca odluka i vlasti na svim nivoima (republiĉka i
pokrajinska vlada i organi uprave opština).
Strategijom “Osnovni pravci tehnološkog razvoja AP Vojvodine“ se ne daju procene potrebnih investicija
postavljenih prioriteta. Ove procene se oĉekuju u okviru izrade programa implementacije strategije.
Generalno opredeljenje Izvršnog veĉa AP Vojvodine je privredni razvoj AP Vojvodine što podrazumeva i
jaĉanje infrasrtrukture pokrajine kroz izgradnju i unapreĊenje putne, ţelezniĉke, telekomunikacione i
elektroenergetske mreţe, naftovoda i gasovoda. Ovi projekti od kapitalnog znaĉaja izlaze iz okvira ove
stategije ali se smatraju preduslovom za realizaciju strategije i privrednog razvoja pokrajine uopšte.
8
2. OKVIR DOKUMENTA
Dokument sadrţi Osnovne pravce tehnološkog razvoja AP Vojvodine po oblastima:

Raĉunarstvo, komunikacije i automatizovani sistemi
Biotehnologija i proizvodnja hrane
Energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije
Ekologija i hemijsko inţenjerstvo
Nove tehnologije u medicini i farmaciji
Nuklearne tehnologije i novi materijali
Elementi strateškog dokumenta u okviru utvrĊenih oblasti su:
SWOT analiza postojećeg stanja (prirodni i ljudski resursi, istraţivaĉke i obrazovne institucije)
Aktuelne tendencije u svetu, EU i regionu
Predlog institucionalnih i finansijskih mera (predloţeni finansijski modeli za podsticaj, kriterijumi za
investiranje, indeks povraćaja investicija, kriterijumi za evaluaciju projekata)
Projekcija potencijalnih korisnika i mogućnost plasmana novih proizvoda i usluga
Korisnici dobara na domaćem trţištu
Korisnici dobara na insotranom trţištu
Direktni korisnici dobara i usluga (MSP, “start up” preduzeća, nezaposleni, studenti)
Indirektni korisnici dobara i usluga (AP Vojvodina, Univerzitet u Novom Sadu, instituti, istraţivaĉke
jedinice, industrijski sektor, Republika Srbija)
Zakljuĉak
Literatura
9
3. OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA AP VOJVODINE ZA
OBLAST RAĈUNARSTVA, KOMUNIKACIJA I AUTOMATIZOVANIH
SISTEMA
3.1 ELEMENTI STRATEŠKOG DOKUMENTA
AP Vojvodina je smeštena u Panonskoj niziji idealnoj za poljoprivrednu proizvodnju. Prirodni resursi AP

Vojvodine poput nafte i gasa, obezbeĊuju viši standard stanovništva u odnosu na druge delove Srbije. Zbog te
atraktivnosti je broj stanovnika Pokrajine nesrazmerno veći od broja neophodnog za efikasno korišćenje tih
resursa. Višak stanovništva stoga se koncentriše u velike gradove poput Novog Sada, pre svega, Zrenjanina,
Subotice, Sombora, Kikinde, Panĉeva, Vršca, Sremske Mitrovice i drugih. Postojanje znaĉajnih obrazovnih
institucija u ovim centrima, a pre svega Univerziteta u Novom Sadu, omogućuje razvoj relativno bogatih
ljudskih resursa. Zadrţavanje u zemlji i zapošljavanje kvalitetnih ljudskih resursa stoga je prioritet ukupnog
razvoja APV. Korišćenje infrastrukture koju pomenuti gradovi, a pre svega Novi Sad imaju, predstavlja šansu
da se ovaj cilj dostigne.
U domenu informacionih tehnologija infrastrukturu treba znaĉajno unaprediti izgradnjom institucija
inovacione delatnosti poput nauĉnotehnološkog (NT) parka, poslovnih inkubatora, inovacionih centara itd.
Sektor informacionih i komunikacionih tehnologija (IKT) kao generiĉki, ima kljuĉnu ulogu u ovom domenu.
On moţe, ne samo da zaposli ljudske resurse školovane za rad u tom sektoru, već i da, zbog svoje inherentne
multidisciplinarnosti, omogući zapošljavanje struĉnjaka u svim drugim oblastima.
AP Vojvodina se suoĉava sa mnogim izazovima na putu izgradnje ţive trţišne ekonomije. Investiciono i
poslovno okruţenje se poboljšava uporedo sa donošenjem novih zakona, formiranjem novih institucija i
stvaranjem nove razvojne politike. Veći deo postojeće industrije prolazi kroz radikalne promene i
restrukturiranje, što znaĉi da u doglednom vremenu neće moći da doprinese rastu i zapošljavanju. Industrija
IKT u APV u fazi je snaţnog razvoja, ali postoji mnogo neiskorišćenih potencijala u drugim sektorima za
ukljuĉenje koristi koje IKT predstavlja za sopstveni razvoj. Industrija IKT, stoga, predstavlja veliku šansu i
mogućnost da se AP Vojvodina pribliţi evropskim integracijama i standardima, a privreda AP Vojvodine
ostvari proboj na svetsko trţište.
3.2 SWOT ANALIZA POSTOJEĆEG STANJA
Širom sveta IKT sektor, a naroĉito industrija softvera, izuzetno se proširio tokom poslednjih deset godina i
doneo mnoge mogućnosti za razvoj poslovanja i preduzetništva. Oĉekuje se da će se taj rast nastaviti, jer su
tehnologija i komunikacije omogućile i malim i velikim preduzećima pristup globalnom trţištu i novim
poslovnim prilikama. Ovaj sektor u svetu obiĉno ima sledeće glavne karakteristike [4]:
pruţa kvalitetno zaposlenje kompjuterski pismenim diplomcima i tehniĉkom osoblju;
poĉetne smetnje za ulazak na trţište, u smislu novĉanih izdataka, obiĉno su male u odnosu na mnoge
druge sektore, što olakšava pojavu novih inovativnih firmi;
trţišta, naroĉito za namenski softver i za usluge proistekle iz kompjuterske tehnologije, još su
fragmentirana i raznovrsna, što omogućava širok spektar mogućnosti u podsektorima za male
specijalizovane firme;
finalni proizvod mogu da izvoze ĉak i mala preduzeća, ukoliko imaju dobre kontakte sa
meĊunarodnim trţištima, jer je izvozni kanal jednostavan (prikljuĉak na Internet);
internacionalne kompanije stalno traţe jeftinija rešenja i pristup znanjima, koja će ih uĉiniti
konkurentnim, što doprinosi globalnom širenju tehnologija na zemlje u razvoju i tranziciji.
Ovaj sektor u Srbiji i AP Vojvodini raste, za razliku od mnogih drugih, dok se Vlada Republike Srbije
priprema da primeni program e-uprave na drţavnom i regionalnom nivou, a privreda i javna preduzeća
pokušavaju da osavremene poslove u administraciji i samom radnom procesu. Ohrabrujuće je što strane firme
dolaze u AP Vojvodinu da proizvode i za domaće i za inostrano trţište. Male privatne firme zaraĊuju od
10
izvoza na specijalizovana trţišta, a univerziteti i instituti su inicirali stvaranje univerzitetskih inovacionih
centara, inkubatora, nauĉno-tehnoloških parkova i novih inovativnih (spin-out) firmi, fokusiranih na spoljnu
saradnju [4].
Cilj ove strategije je predoĉavanje objektivnih ĉinilaca i konkurentskih mogućnosti preduzeća industrije IKT
u AP Vojvodini, kako bi se na adekvatan naĉin uklopila u moderne trţišne tokove i ravnopravno parirala
konkurenciji na domaćem i stranom trţištu. U ovom istraţivanju, kao primarni, korišćeni su podaci
prikupljeni za potrebe statistiĉkog istraţivanja, a kao sekundarni podaci iz postojećih statistika. Uzorak je
izabran tako što je od Privredne komore Republike Srbije dobijen spisak predzeća registrovanih za delatnosti
u oblasti IKT u APV. Proverom podataka iz tog spiska identifikovana su 43 aktivna preduzeća u oblasti
softverske industrije sa 497 zaposlenih, u oblasti telekomunikacija 4 sa 71 zaposlena, a u oblasti hardverske
industrije 32 preduzeća sa 517 zaposlenih, što ukupno daje 79 preduzeća sa 1085 zaposlenih. Direktnim
uvidom – obilaskom, intervjuom, a zatim i analizom prikupljenih upitnika od tih preduzeća, obraĊen je
uzorak od 14 preduzeća sa 399 zaposlenih, što ĉini 37% od broja ukupno zaposlenih u industriji IKT u AP
Vojvodine.
Za ovo istraţivanje razvijen je "Upitnik za istraživanje kompetentnosti, konkurentnosti, kooperativnosti i
karakterističnih razvojnih trajektorija preduzeća IKT sektora u AP Vojvodini", kojeg ĉine sledeće celine:
(1) Opšti podaci o preduzeću;
(2) Podaci o profilu preduzeća – za identifikaciju kompetentnosti preduzeća;
(3) Podaci o poslovanju i rastu preduzeća – za identifikaciju konkurentnosti preduzeća;
(4) Podaci o strateškom partnerstvu preduzeća – za identifikaciju kooperativnosti preduzeća;
(5) Podaci o efektima poslovanja preduzeća;
(6) Mišljenje odgovornog menadţera preduzeća o kvalitetu ljudskih resursa koji rade u preduzeću –
stanje i uoĉeni trendovi u periodu 1995-2006.
(7) Plan daljeg razvoja preduzeća – šta će odgovorni menadţer preduzeti da preduzeće bolje posluje
u periodu 2006 -2008. (2010), u sledećim oblastima:
Tehnološki razvoj,
Domaće trţište,
Strano trţište,
Razvoj ljudskih resursa preduzeća;
(8) Kakva su oĉekivanja preduzeća od drţave – šta oĉekuju da drţava preduzme u cilju
poboljšavanja uslova poslovanja firmi u AP Vojvodini;
(9) Da li je preduzeće zadovoljno raspoloţivom komunikacionom infrastrukturom;
(10) Podaci o licima koja su popunila upitnik.
U sledećoj analizi je data ocena ciljnih grupa, mogućnosti otvaranja radnih mesta, uticaj na lokalni i
regionalni razvoj, potencijali za spreĉavanje odliva mozgova i mogućnosti za stvaranje preduzetniĉkog duha:
(1) UvoĊenje sistema kontrole kvaliteta postalo je jedan od kriterijuma za poslovanje preduzeća iz
drţava ne-ĉlanica sa preduzećima iz drţava ĉlanica EU. Na ţalost, ni jedno od analiziranih preduzeća
ne poseduje meĊunarodni sertifikat standarda kontrole kvaliteta, samo je nekoliko naglasilo da je u
proceduri ili namerava da uskoro obavi ovu sertifikaciju.
(2) Većina analiziranih preduzeća industrije IKT su relativno mlada, osnovana posle 2000. Uglavnom su
u privatnom vlasništvu.
Godina osnivanja preduzeća Pre 2000.g. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006.
Broj preduzeća 2 1 2 2 3 2 2 0
% analiziranih preduzeća 14.3% 7.1% 14.3% 14.3% 21.4% 14.3% 14.3% 0%
(3) Analizirana preduzeća industrije IKT po broju zaposlenih pripada kategoriji mikro/malih/srednjih
preduzeća. Imaju izuzetno dobru kvalifikacionu strukturu, sa više od 80% zaposlenih koji su završili
fakultet. Zaposleni na razvoju sofvera sa visokom struĉnom spremom ĉine više od 50% ukupnog
broja zaposlenih. Posebno ohrabruje trend zapošljavanja. Uoĉava se da je ova, 2006. prelomna, jer je
više nego udvostruĉen broj zaposlenih, sa namerom da se i u 2007. nastavi sa znaĉajnim
zapošljavanjem. To ukazuje na sve bolje poslovanje ovog sektora.
11
Zaposleni u preduzeću – stanje 31.12. – za 2007. plan: 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007.
Ukupan broj zaposlenih: 44 53 96 120 186 399 494
Porast broja zaposlenih – prethodna godina = 100%: 100% 120% 181% 125% 155% 215% 124%
Broj zaposlenih sa VSS: 38 44 76 109 165 373 467
Zaposleni sa VSS kao % ukupnog broja zaposlenih: 86% 83% 79% 85% 85% 93% 94%
Broj zaposlenih sa VSS na razvoju softvera: 22 24 50 75 100 271 351
Zaposleni sa VSS na razvoju SW - % ukupno zaposlenih: 50% 45% 52% 59% 52% 68% 71%
(4) Glavne aktivnosti analiziranih preduzeća su: (a) prodaja svojih proizvoda/usluga; i (b) outsourcing.
Za obe aktivnosti identifikovano je 12 proizvoda/usluga. Kada je aktivnost preduzeća prodaja svojih
proizvoda/usluga, preovlaĊujući su: Softver za upravljanje sistemima u realnom vremenu; Web
aplikacije; Komunikacioni softver; Upravljanje proizvodnjom, odnosno poslovnim procesom (ERP).
Kada je u pitanju outsourcing, preovlaĊujući su: Web aplikacije, Upravljanje proizvodnjom, odnosno
poslovnim procesom. Uoĉava se da su analizirana preduzeća koncentrisana na manji broj proizvoda /
usluga, kada je njihova aktivnost upravo njihova prodaja. Kod outsourcinga, uoĉava se veća
disperzija.
Uĉešće u prodaji svojih Uĉešće kao
Vrsta proizvoda / usluge:
proizvoda / usluga: outsourcing:
Upravljanje proizvodnjom odnosno poslovnim procesom (ERP): 19.58% 14.55%
Web aplikacije: 19.58% 23.18%
Softver za upravljanje sistemima u realnom vremenu: 17.50% 2.73%
Komunikacioni softver: 17.08% 7.27%
UgraĊeni (embedded) softver: 6.25% 11.36%
Portovanje – prilagoĊavanje SW novoj hardverskoj platformi: 5.42% 7.27%
Konsalting: 5.42% 16.36%
Testiranje: 5.00% 4.55%
Podrška u radu: 2.92% 2.73%
Sistemski softver: 0.83% 0.00%
Implementacija: 0.42% 5.45%
Middleware rešenja: 0.00% 5.00%
Ukupno: 100% 100%
(5) Softverski alati / programski jezici koji se najviše koriste su JAVA i C++, što ukazuje na prirodu
najvećeg broja aplikacija koje se razvijaju u ovim preduzećima, a ujedno ukazuje i na to kakva su
znanja neophodna od tek diplomiranih struĉnjaka.
Softverski alati / programski jezici koje koriste u radu Broj zaposlenih koji koriste taj alat
JAVA 189
C++ 154
Eclipse/NetBeans, JavaScript, HTML 44
Microsoft .NET (ASP.NET, C#) 14
Baze podataka, SQL 12
WebSphere Development Studio 10
Ostalo: Delphi, ASP, Basic 6
Matlab 4
Progress 4GL 2
CVS, ClearCase, Bugzilla, ClearQuest, MS Project 1
SUN Forte 1
OS Windows 95/98/2000/2003/XP/CE; Linux 1
OS u Linux, Symbian, Nucleus 1
PHP 1
Enterprise Architect 1
Ukupno 441
Broj zaposlenih sa VSS na razvoju softvera (2006.g.) 271
Broj alata po zaposlenom 1.63
(6) Prihod ovih preduzeća, na domaćem i stranom trţištu, rastu iz godine u godinu. Iako preduzeća nisu
voljna da daju podatke o svom poslovanju, od prikupljenih podataka se moţe zakljuĉiti da je najveći
12
broj i da su najznaĉajniji kupci/korisnici proizvoda/usluga ovih preduzeća u inostranstvu. Pošto je
proseĉna bruto cena rada na nivou 50% u poreĊenju sa konkurencijom u zemljama EU, zakljuĉuje se
da je glavni izvor konkurentnosti upravo kvalitet proizvoda/usluga naših preduzeća, pošto je cena
istog rada u Rumuniji i Bugarskoj oko dva puta manja nego kod nas.
Na domaćem trţištu, u EUR Izvoz – EUR
Ukupan prihod preduzeća:
EUR Broj odgovora – preduzeća EUR Broj odgovora– preduzeća
2001. godine 105.376 3 584.066 3
2002. godine 244.923 5 1.049.097 6
2003. godine 564.470 6 1.752.815 9
2004. godine 726.306 8 3.035.076 11
2005. godine 1.528.670 8 4.710.568 12
2006. godine (plan) 2.465.000 8 9.750.000 13
2007. godine (plan) 2.790.000 6 15.630.000 9
(7) Prethodni zakljuĉak se potvrĊuje i ocenom znaĉaja izvora konkurentske prednosti analiziranih
preduzeća industrije IKT:
Kada je u pitanju strano trţište, najznaĉajniji izvor konkurentske prednosti je dobar kvalitet;
Kada je u pitanju domaće trţište, najznaĉajnija je specijalizovana ekspertiza za odreĊenu oblast.
Ocena znaĉaja izvora konkurentske prednosti (1–bez znaĉaja; 2–od malog Ocena znaĉaja za Ocena znaĉaja za
znaĉaja; 3–znaĉajan; 4–veoma znaĉajan; 5–izuzetno znaĉajan): domaće trţište strano trţište
Dobar kvalitet: 3.89 4.57
Promptna (brza) isporuka: 3.38 4.36
Specijalizovana ekspertiza u oblasti: 4.44 4.21
Sposobnosti dizajniranja softvera : 3.78 4.14
Programerske sposobnosti: 3.78 4.07
Ranije steĉeni ugled: 3.44 4.00
Pristup stranim partnerima i kontaktima: 3.13 3.91
Konkurentna cena proizvoda/usluga: 3.33 3.57
Diversifikacija – širenje asortimana proizvoda / usluga: 3.38 3.23
Manja udaljenost od trţišta u odnosu na kljuĉnu konkurenciju: 3.00 2.92
Pristup domaćim klijentima i kontaktima: 4.11 2.09
(8) Znaĉajna informacija za strateško pozicioniranje i razvoj domaćih preduzeća industrije IKT jeste
ocena izvora konkurentske slabosti:
Kada je u pitanju strano trţište, najznaĉajniji izvor konkurentske slabosti je slab marketing;
Kada je u pitanju domaće trţište, najznaĉajnije slabosti su slab marketing i visoka cena
proizvoda/usluga, što ukazuje na još uvek nedovoljno razvijeno domaće trţište IKT
proizvoda/usluga.
Ocena znaĉaja izvora konkurentske slabosti (1–bez znaĉaja; 2–od malog Ocena znaĉaja za Ocena znaĉaja za
znaĉaja;3–znaĉajan;4–veoma znaĉajan; 5–izuzetno znaĉajan): domaće trţište strano trţište
Slab marketing: 3.50 3.69
Nedostatak programera i dizajnera: 2.70 2.92
Visoka cena: 3.40 2.77
Nizak kvalitet: 2.10 2.62
Slabe dizajnerske sposobnosti: 1.90 2.23
Ograniĉene programerske sposobnosti: 1.90 2.15
Ograniĉena (niska) ekspertnost u specifiĉnim oblastima: 2.30 2.00
(9) Najvaţniji oblici odnosa sa stranim partnerima jesu ugovori o istraţivanju i razvoju, joint venture i
zajedniĉki razvoj proizvoda, uz znaĉajno prisustvo i licencnih ugovora. Ovaj nalaz mora imati znaĉaj
i za domaće institucije nadleţne za upravljanje NT razvojem, jer ukazuje na vaţan deo inovacionog
sistema APV, koji, zvaniĉno, još uvek nije deo NI i IR sistema, odnosno, nije korisnik javnih izvora
za finansiranje i podsticanje NT razvoja.
13
Odnosi sa stranim partnerima (svi oblici koji su vaţeći u trenutku popunjavanja upitnika):
Potpuno u vlasništvu stranog partnera: 14.29% Ugovor o istraţivanju i razvoju: 35.71%
Joint venture: 35.71% Zajedniĉki razvoj proizvoda: 35.71%
ProizvoĊaĉ: 14.29% Autorizovani distributer: 0.00%
Autorizovni prodavac (reseller) sistema: 7.14% Ugovor o sistemskoj integraciji: 0.00%
Licencni ugovor: 28.57% Sistemski partner: 7.14%
Prodavac koji pruţa znaĉajnu tehniĉku podršku pre prodaje: 0.00% Ugovor o zajedniĉkoj proizvodnji: 7.14%
(10) Domaća preduzeća industrije IKT u stranim partnerima vide rešenje za svoj problem nalaţenja kupca
– trţišta, što potvrĊuje prethodni nalaz o slabom marketingu, kao najznaĉajnijem izvoru njihove
konkurentske slabosti.
Ocena znaĉaja veza sa stranim partnerom u ponuĊenim funkcijama partnerstva (1 – bez znaĉaja; 2 – od malog znaĉaja;
3 – znaĉajna; 4 – veoma znaĉajna; 5 – izuzetno znaĉajna):
Dizajn: 3.08 Marketing: 3.62
Kvalitet: 3.54 Prodaja: 3.92
(11) Ostali nalazi od znaĉaja za analizu stanja u industriji IKT u APV su:
Procenat preduzeća koja uĉestvuju u programima obuke i usavršavanja koje organizuje strani partner: 71.43%
Procenat preduzeća koja saraĊuju sa domaćim partnerima (drugim firmama, fakultetima, IR institutima): 71.43%
Procenat preduzeća koja nude programe obuke i usavršavanja domaćim klijentima / korisnicima usluga: 64.29%
Procenat preduzeća koja ocenjuju da je znanje i iskustvo sa projekata sa stranim partnerima moguće transferisati na
domaće projekte:
Moguće u potpunosti: 50.0% Moguć delimiĉan transfer: 42.9% Nije moguć transfer: 0%
(12) Završni nalaz ukazuje na veliku razliku u razvijenosti domaćeg i stranog trţišta IKT proizv-
oda/usluga. Strano trţište je zahtevnije ne samo po ceni i pravovremenosti (poštovanju rokova), već
naroĉito po pitanju kvaliteta. Domaće trţište, kako je to i u prethodnim nalazima naglašeno, više vodi
raĉuna o ceni, nego o samom kvalitetu IKT proizvoda/usluga.
Ocena kvaliteta traţnje za proizvodima / uslugama preduzeća: (1 – rutinske Ocena kvaliteta Ocena kvaliteta
usluge; 2 – ne naroĉito zahtevne usluge; 3 – zahtevne usluge; 4 – veoma domaće traţnje strane traţnje
zahtevne usluge; 5 – izuzetno zahtevne i kompleksne usluge): 2.67 4.04
Kvalitet ljudskih resursa u firmama SW industrije AP Vojvodine

(pregled pojedinaĉnih iskaza analiziranih preduzeća)
To su dobri programeri posvećeni svom poslu;
Uzimajuć u obzir izuzetno sloţenu problematiku suštinskih softverskih komponenti, nedostaju
izuzetno talentovani kako programeri, tako i poznavaoci drugih oblasti potrebnih za ovu sloţenu
oblast (digitalna obrada signala, lingvistika, matematika...);
U oblasti menadţerstva, takode, je dosta teško naći dovoljno prodorne ljude koji mogu brzo da se
upute u relativno sloţenu problematiku kojom moraju da barataju, a da im je opet sposobnost
komunikacije sa ljudima i trţišni nastup dovoljno ubedljiv;
Kvalitet struĉnih kadrova je na veoma visokom profesionalnom nivou, uz prisutnu liĉnu ţelju za
unapreĊenjem radnog okruţenja i stalnim profesionalnim usavršavanjem;
Ljudski resursi preduzeća IKT industrije su najvrednija imovina;
Razvoj ljudskih resursa je iniciran iz nauĉnoistraţivaĉkog centra Fakulteta tehniĉkih nauka;
Kada su u pitanju poĉetnici – juniorske programerske pozicije – diplomirani elektroinţenjeri sa FTN
su spremni za brzo ukljuĉivanje u proces rada, a pored njih i diplomirani informatiĉari sa PMF u Novom
Sadu. Promene nastavnih planova na fakultetima su omogućile sudentima da steknu više praktiĉnog
iskustva, radeći na univerzitetskim projektima, što se pokazalo kao veoma korisno. Sposobnost brzog
usvajanja novog znanja, efikasno korišćenje Interneta i izgraden pristup logičkog rešavanja problema
su osobine koje najĉešće poseduju mladi struĉnjaci ovog profila;
Sve je više ljudi sa iskustvom prisutno na trţištu;
Oseća se nedostatak ljudi što je rezultat velike potraţnje;
Cene kvalitetnih ljudi su znaĉajno porasle u poslednjih godinu dana;
14
Praktiĉna saradnja izmeĊu FTN i preduzeća IKT industrije – strategijski se ulaţe u svoje buduće
zaposlene prateći ih tokom studiranja i gde je to moguće fokusirajući ih na odreĊene oblasti, koje će
studentima po diplomiranju omogućiti lakše zaposlenje. S obzirom na sve navedeno, postoji direktna
veza izmeĊu kvaliteta studija na FTN-u i kvaliteta kadra kojima preduzeća trenutno raspolaţu ili će
raspolagati u budućnosti, stoga je jasna posvećenost preduzeća poboljšanju nastave na FTN-u;
Programeri su zaposleni direktno nakon završetka studija (FTN, raĉunarski smer) – imali su dovoljno
dobro poznavanje tehnika programiranja i alata koji se koriste (Java, SQL, Eclipse, CVS, i. sliĉno) da su
odmah u startu mogli biti ukljuĉeni u rad na projektima. TakoĊe, poznavanje engleskog jezika je bilo na
dovoljno dobrom nivou. Programeri su zainteresovani da se usavršavaju, uĉe nove tehnologije i rade na
interesantnim projektima;
U procesu zapošljavanja/intervjuisanja potencijalnih kandidata, zapaţeno je da su neki od njih
'izgoreli' na prethodnim poslovima (traţe drugi posao na kome se ne radi previše), ili i nisu preterano
zainteresovani za rad (imaju druge izvore prihoda, ţive kod porodice i sl. i 'ne moraju' da rade);
Razmišljanja na temu 'Koji su kvaliteti potrebni za jednog Junior Programera?':
o Inteligencija (IQ je jako bitan; ne mora biti genije, ali natproseĉan IQ dosta pomaţe);
o Upornost, ţelja za uĉenjem / usavršavanjem (ne vredi super IQ ako je lenj i ne interesuje ga
posao na kome radi);
o Etiĉke/moralne vrednosti, iskrenost, otvorenost (Ovo moţda zvuĉi trivijalno, ali je jako
bitno: Ako se dogovorimo da se nešto uradi, a on surfuje Internet, igra igrice ili odraĊuje neki
projekat sa strane i onda kaţe kako je naišao na problem, dugo će biti junior programer, još
verovatnije je da će biti nezaposleni junior programer. Takve stvari pre ili kasnije isplivaju na
površinu. Isto vaţi i u obrnutom smeru; ako si u firmi u kojoj ne ispunjavaju obećanja (kao
pravilo, ne izuzetak), traţi drugu firmu, nemoj puno da razmisljaš. Ove tri stvari je
nemoguće/teško nauĉiti);
o Sve je moguće nauĉiti/promeniti, naravno, ako postoji upornost i ţelja za
uĉenjem/usavršavanjem;
o Komunikacija:
 Malo ljudi, pogotovo tek izašlih sa fakulteta, ima sposobnost slušanja. Pod slušanjem se
ne misli na reakciju na "naredbu", već aktivno uĉestvovanje u konverzaciji, 'aktivno
slušanje' i rezonovanje u toku konverzacije (nasuprot klimanju glavom, bez potpunog
razumevanja o ĉemu se priĉa);
 Postavljanje pitanja kada nešto nije jasno, bez nekog stida/straha da je pitanje glupo;
 Otvorena komunikacija o problemima sa kojima se susreće; ako nešto ne ide, pita se /
kaţe se u ĉemu je problem, obiĉno ima neko iskusniji ko moţe da pomogne;
o Pragmatiĉnost: Iskustvo sa poĉetnicima je da oni po pravilu pokušavaju probleme da reše sa
najopštijim rešenjem. Bez iskustva u nekoj oblasti, mnogo je bolje uraditi nešto na jednostavan
naĉin pa posle generalizovati (u drugom prolazu će se već znati mnogo više o problemu).
TakoĊe, ljudi se ĉesto vezuju za neki alat ili okruţenje i potpuno zanemare bilo šta drugo što
moţe da im omogući efikasnije radno okruţenje (to je vezano za radoznalost i sposobnost
slušanja; ĉesto se mogu ĉuti od drugih ljudi interesantne ideje ili ih proĉitati na internetu);
o Poznavanje stranih jezika (prvenstveno engleskog);
o Odsustvo arogancije;
o Naravno, pretpostavka je da se ima osnovno znanje bazirano na projektima u školi (ako se
uklapa u matricu opisanu gore, ima sigurno neke).
Nedovoljan broj kvalitetnih programera za Java i Net tehnologije na domaćem trţštu;
"Najkvalitetnije kadrove trenutno dobijamo sa katedre za računarske nauke FTN”;
Problem struĉnosti definitivno postoji. Posebno u oblastima koje nisu u vezi sa popularnom Internet
tehnologijom. Ovaj problem je prisutan i u inostranstvu. MeĊutim, mnogo veći problem je odnos
prema poslu i obavezama (profesionalna etika);
U periodu 1995.-2006. uoĉen je trend opadanja broja raspoloţivih kvalitetnih ljudi, što je delom
posledica povećanja potraţnje. Trenutno ima vrlo malo kvalitetnih ljudi koji završavaju fakultet;
Zbog specifiĉnosti posla i dugoroĉnih projekata na kojima se radi, preduzeća industrije IKT su
opredeljena uglavnom na 'stvaranje novih kadrova', zapošljavajući nove kadrove nakon završetka
15
fakulteta i postepeno ih uvodeći u svoje razvojne timove;
Raspoloţivi ljudski resursi u potpunosti izvršavaju postavljene zadatke. Kao glavna mana im se moţe
navesti da samo razmišljaju o tekućim poslovima i ne predlaţu nove ideje.
Preduzeće u 90% sluĉajeva zapošljava diplomirane inţenjere elektrotehnike, diplomce smera za
telekomunikacije ili smera za raĉunarsku tehniku FTN u Novom Sadu. Znanja steĉena tokom studija
omogućuju aktivno uĉešće u programu treninga, koji preduzeće organizuje za kondidate za posao.
Uoĉava se potreba za unapreĊenjem programa studiranja – intenzivnija saradnja sa privredom
u okviru koje bi studenti završnih godina bili u mogućnosti da steknu i praktiĉna iskustva u
okruţenju budućih potencijalnih poslodavaca. Ovo bi studentima omogućilo susret sa problemima
iz prakse i pre svega kontakt sa realnim zahtevima i normama procesa rada u ciljnoj industriji.
Planirani tehnološki razvoj firmi SW industrije AP Vojvodine

Bolja organizacija poslova u preduzeću, veća kontrola rada svakog radnika (redovan uvid u rad,
pomoć, saveti, sastanci, itd). Veći angaţman na marketingu i prodaji onih aplikacija koje su zrele za
trţište, a ubrzani razvoj onih koje to još nisu. Bolja reklama, nastupi na sajmovima, ĉešće prezentacije
itd.;
Praćenje primene najnovijih tehnologija iz oblasti u kojima se pruţaju usluge;
Firma teţi ka uskoj povezanosti sa najvećim svetskim kompanijama iz oblasti upravljanja
elektroenergetskim sistema. Prioritet je dalji razvoj širokog spektra funkcionalnosti softvera za
upravljanje distributivnim sistemima, razvoj funkcija za EMS, integracija sistema naplate, odrţavanja i
"trouble call" centra u jedinstven sistem, kao i dalja integracija i partnerski odnos sa svetskim
gigantima u cilju nametanja DMS rešenja kao standarda na svetskom trţištu u oblasti DMS sistema;
U toku 2005. i prve polovine 2006, u okviru potencijala firme, investirano u sopstveni razvoj.
Konkretno to znaĉi razvoj i zaokruţivanje funkcionalnosti prve verzije naše razvojne platforme za
razvoj web informacionih sistema. Njena implementacija se bazira na korišćenju Jave i najsavremenijih
open-source tehnologija. U narednom periodu planira se razvoj novog informacionog sistema,
paralelno se radi na drugoj verziji razvojne platforme koja treba da obezbedi neka nova funkcionalna
rešenja, kao i da uĉini rad na razvoju softvera efikasnijim;
Optimizacija resursa, pojaĉavanje prodajnih sposobnosti, formiranje prodajnog tima i pokušaj
penetracije na više domaćih i stranih trţišta. Zaokruţivanje proizvoda i prodaja/integracija rešenja.
Kontrolisani razvoj novih rešenja;
Oĉekuje se znaĉajan rast preduzeća sa posebnim osvrtom na NI rad i kreiranje sopstvenog patentnog
portfelja. Time je planirano da se u narednom periodu izvrši migracija od firme koja pruţa usluge u IT-
u do firme koja prodaje sopstvenu tehnologiju. Da bi se to postiglo, neophodno je ulaganje u obuku i
trening ljudi, u infrastrukturu i u istraţivanje trţišta i tehnoloških trendova. Znaĉajne aktivnosti u
svakoj od navedenih oblasti su već preduzete, ali se oĉekuje njihov dalji rast u periodu 2006-2008. Za
sve to je preduslov bliska saradnja sa ino partnerima, koji pruţaju najkvalitetnije informacije o trţištu,
o tehnologijama i o zahtevima za iste. Bitno je dalje ulaganje i jaĉanje odnosa sa svim ino partnerima;
Praćenje i usavršavanje u novim tehnologijama i razvojnim metodologijama (Ajax, ruby on rails, agile
development,…). Interni razvoj tehnologija za komercijalizaciju, prvenstveno na stranom trţištu;
Ograniĉavajući faktor rasta je nedostatak programera, tako da će se u narednom periodu pokušati da se
raznim akcijama motivišu studenti da izaberu smerove koji će ih uĉiniti lakše "upotrebljivim” nakon
završetka studija;
Planira se program prekvalifikacije;
Paralelni rad na NET tehnologiji;
Interno ureĊivanje softverskih procesa, nastavak rada na razvoju sopstvenog sistema za kvalitetno
upravljanje softverskim projektima, dostizanje CMMI nivoa 3;
Iniciranje prvih projekata vezanih za optimizacioni softver, pruţanje kvalitetnijih usluga razvoja
softvera i definisanje paketa usluga (usluge vezane za konsalting i sertifikaciju softverskih firmi);
Dalja usmerenost na Java programski jezik kao opredeljenje, ali paţljivo usvajanje novih trendova koji
16
se pojavljuju u softverskoj industriji;
Biti fleksibilna kompanija koja će izgraditi sistem prilagodljiv brzom tehnološkom razvoju koji se
dešava u ovoj delatnosti, koji će brzo usvajati nove tehnologije i koristiti ih u svom radu;
Dalji rad na specijalizovanju usluga i proizvoda firme – na trţištu treba da nas prepoznaju po našoj
specijalnosti (workflow) i da se na tome gradi ime i prepoznatljivost na domaćem i inostranom trţištu;
Dalji razvoj našeg rešenja za document management i workflow. U planu je sertifikacija firme;
Za razvoj firme i za odrţavanje većeg broja stalno zaposlenih ljudi, osim inţenjering poslova potrebno
je da se firma bavi i trgovinom opreme, koja se inaĉe implementira u projektima. U pogledu trţišta,
osim automatizacije industrijskih poslova planira se i automatizacija poslova koji su u vezi sa kućnim
okruţenjem.
Saradnja sa Univerzitetom na projektima primenjenih i razvojnih istraţivanja, uĉešće u zajedniĉkim
projektima. UvoĊenje novih informacionih sistema (softverski alati, softverski paketi) u cilju
poboljšanja efikasnosti i kvaliteta poslovanja, npr. alati za praćenje statusa i rezultata projekta.
UnapreĊenje raĉunarske mreţe (softver, hardver).
Razvoj ljudskih resursa u firmama SW industrije AP Vojvodine

Firma i sada ima veoma ĉeste sastanke i intenzivnu razmenu informacija. U budućnosti će se to još
više unaprediti, da se komunikacija poboljša. Uĉešće na domaćim i stranim konferencijama u vezi sa
oblastima od interesa će nastaviti da bude praksa firme, ali će se, takoĊe, stalno osvrtati na iskustva
drugih kad su ove tehnologije u pitanju;
Zapošljavanje novih kadrova i edukacija;
Firma deluje na više polja u cilju obezbeĊivanja i odrţavanja nivoa kvaliteta ljudskih resursa koje
zapošljava, putem programa stipendiranja najtalentovanijih studenata, mentorskog rada, velikog broja
meĊunarodnih projekata i dobrom timskom organizacijom u firmi;
U oĉekivanju je da će se kroz partnerski odnos sa najvećim svetskim kompanijama iz ove oblasti broj
visoko kvalifikovanih struĉnjaka, koji rade na razvoju proizvoda, udvostruĉiti u naredne dve godine;
Osim povećavanja broja zaposlenih, planira se i sledeće: unapreĊivanje znanja i praćenje najnovijih
tehnologija, pre svega interno organizovanim transferom znanja u okviru preduzeća, kao i u
organizaciji inostranih klijenata, zatim uĉestvovanje na seminarima, pre svega u oblastima
organizacije i upravljanja preduzećem, upravljanja razvojem softverskih projekata, poslovnom
komuniciranju itd;
Pojaĉavanje marketing tima, selekcija i optimizacija razvojnog tima – cilj sniziti troškove poslovanja;
Firma oĉekuje rast broja zaposlenih, ali i porast ulaznog inţenjerskog kvaliteta novozaposlenih. Ovo će
se ostvariti pre svega sa još konkretnijom saradnjom sa FTN-om u Novom Sadu, a saradnja sa ino
partnerima, kao što je to do sada već i bio sluĉaj, podrazumeva obavezne treninge i dalju obuku ljudsih
resursa koja se ĉesto odvija ili kod ino partnera ili kod specijalizovanih kuća za to. Tako prikupljena
znanja se već utvrĊenim sistemima dalje prenose i šire u samom preduzeću. Oĉekuje se da će takva
uspešna praksa nastaviti i u budućnosti;
Slanje zaposlenih na konferencije, rad na interesantnim projekatima, stimluacija (plaćanje troškova)
magistarskih/doktorskih studija, direktan rad (mentoring) sa radnicima;
Firma ne vidi da će u bliskoj budućnosti biti problema sa ljudskim resursima, ono što je u ovom
momentu najbitnije je trening i usavršavanje zaposlenih, i to pre svega u oblastima voĊenja projekata,
kontrole kvaliteta i kreiranje odreĊenih menadţmentskih veština uz, naravno, konstantno tehniĉko-
profesionalno usavršavanje;
Interni sistem obuke i razvoja ljudskih resursa;
Stipendiranje studenata na završnim godinama;
Studentske prakse;
Omogućavanje usavršavanja za zaposlene u inostranstvu;
Firmi je potrebna kvalifikovana i motivisana radna snaga:
o Stalno obuĉavanje resursa i upoznavanje sa novim tehnologijama i trendovima u softverskoj
17
industriji;
o Sertifikacija vodećih struĉnjaka;
o Saradnja sa Univerzitetom u vezi sa regrutovanjem novih kadrova potrebnih firmi;
o Zapošljavanje marketing managera;
o Stipendiranje studenata;
o Uĉestvovanje na struĉnim skupovima u inostranstvu (iz oblasti workflow-a);
Firma će razvoj HR uskladiti prema potrebama za ispunjavanje dobijenih poslova, a to se pre svega
odnosi na dobijanje odgovarajućih licenci i polaganja struĉnih ispita.
Ciljevi razvoja preduzeća podrazumevaju dalje unapreĊenje poslovanja preduzeća, podizanje kvaliteta
naših proizvoda, kao i obezbeĊivanja uslova za efikasno i blagovremeno praćenje razvoja savremenih
komunikacionih tehnologija i razvojnih procesa odnosno ispunjenja zahteva naših kupaca ili
naruĉilaca. U tom smislu, preduzeće planira usavršavanje svojih kadrova kroz uĉešće na seminarima i
kursevima, pre svega iz oblasti upravljanja i organizacije softverskih razvojnih projekata. U ovoj
oblasti iskustva domaćeg trţišta su i dalje daleko od iskustva i prakse meĊunarodnog trţišta, naroĉito
trţišta EU sa kojim do sada preduzeće ima najznaĉajniju poslovnu saradnju. Kursevi stranih predavaĉa
i razmena iskustava sa kolegama iz inostranstva veoma su korisni i znaĉajni. Naţalost, organizacija ili
kotizacija za uĉešće na takvim kursevima zahteva znaĉajna finansijska sredstva, koja preduzeće za
sada teško moţe da izdvoji. TakoĊe, preduzeće interno za svoje potrebe, najĉešće u skladu sa
zahtevima aktuelnih projekata u firmi, organizuje tematske kurseve koje najvećim delom samostalno
realizuje.
Šta se oĉekuje od drţave u cilju poboljšavanja uslova poslovanja SW firmi u Srbiji?

Pozdravljaju se programi poboljšanja izvoza i marketinškog nastupa preduzeća, subvencionisanje
nauĉnog razvoja i visokih tehnologija i takva praksa treba da se nastavi;
Ulaganje u infrastrukturu, obrazovanje, nauĉno-tehnološke parkove;
Program stvaranja balkanske ekonomske unije je dobra ideja, ali se nešto ćuti o tome u poslednje
vreme. Umesto toga bi se mogla uprostiti i olakšati procedura uvoza/izvoza, jer to sad mogu da rade
samo ovlašćeni špediteri, koji to skupo naplaćuju;
Oĉekuje se privatizacija drţavnog sektora i primena strategije za elektronsku upravu u sektoru drţavne
uprave;
Oĉekuje se primena strogih naĉela zakona o javnim nabavkama uz negovanje strategije dugoroĉnog
investiranja u nove tehnologije i inovacije od strane velikih preduzeća u drţavnom vlasništvu;
Potpuna legalizacija sektora IT usluga, kao i pomoć drţave za usluţna preduzeća orijentisana ka
izvozu u vidu subvencija za zapošljavanje mladih kadrova i izvoza usluga;
Razvoju sektora IT pomoći će ulaganje u infrastrukturu (brzi Internet, digitalizacija TV kanala i sl.);
Firma trenutno zapošljava oko 100 visoko kvalifikovanih struĉnjaka i u budućnosti se oĉekuje
zapošljavanje najmanje još toliko diplomiranih inţenjera i struĉnjaka iz oblasti elektroenergetike i
kompjuterskih nauka iz naše zemlje, a prvenstveno sa FTN u Novom Sadu, kroz prilagoĊen program
obrazovanja na studijama, gde se vrši edukacija novih ljudskih resursa i njihovo pripremanje, kako bi
kao samostalni struĉnjaci mogli posredno, već u toku studija, a kasnije i direktno nakon diplomiranja
bili ukljuĉeni u projekte firme i razvoj proizvoda. Konkretno u cilju poboljšanja uslova poslovanja u
firmi pomogle bi poreske olakšice za projekte stipendiranja i edukacije visoko struĉnih kadrova,
kao i mogućnost zadrţavanja najtalentovanijih mladih struĉnjaka u zemlji;
Da se uvede efikasan sistem naplate potraţivanja na domaćem trţištu;
Da se stvori takva klima u društvu gde će redovno plaćanje i izvršavanje svojih obaveza biti uobiĉajen
i normalan oblik ponašanja;
Kvalitetna konsultantska podrška malim preduzećima, koja nemaju mogućnosti da zaposle potrebne
struĉnjake raznih profila;
Osnivanje servisa (agencije) koji bi bio integrator grupe domaćih firmi sliĉnog, a komplementarnog
profila, kako bi mogle da konkurišu za dobijanje znaĉajnijih projekata. Pri tome se misli na projekte za
18
domaće trţište koje finansiraju institucije EU, ĉiji uslovi su takvi da eliminišu manje i relativno mlade
domaće firme. TakoĊe, veruje se da bi se mogli dobiti i poslovi razvoja softverskih projekata i u
inostranstvu, moţda u regijama sa kojima Vojvodina inaĉe razvija odnose;
Organizovanje poslovnog inkubatora u Novom Sadu;
Edukacija preduzetnika, što i sada postoji, ali treba da je bude više i da bude bolje organizovana, da se
na seminarima ne obraĊuje površno mnoštvo tema, nego samo jedna ili dve, ali detaljno;
Problem kod sklapanja ugovora sa klijentom iz inostranstva – nije moglo da se obezbedi osiguranje od
profesionalne odgovornosti naših zaposlenih iz prostog razloga što takav oblik osiguranja nije moglo
da obezbedi ni jedno domaće osiguravajuće društvo;
Usvajanje strategije razvoja informatiĉke infrastrukture (ne samo deklarativno, već oliĉeno u budţetu
namenjenom za ove svrhe);
Usvajanje regulative koja treba da omogući rast i razvoj preduzećima koja rade na ovom polju, a koja
treba da omogući jaĉanje ovih firmi do nivoa da postanu regionalno konkurentni;
Kao firma koja potiĉe sa Univerziteta, duboko se veruje u ideju i uspešnost NT parkova, pa se stoga
smatra da formiranje istih mora biti snaţno potpomognuto od strane Republike. Kreiranjem NT
parkova se stvara zdrava osnova za formiranje novih i dalje jaĉanje postojećih start-up, kao i za dublju
i bolju saradnju već postojećih IT kompanija. Drţava mora jasno da pokaţe svoju posvećenost IT-u
formiranjem stabilnih i samoodrţivih NT parkova u svim univerzitetskim centrima u Srbiji;
Neke stvari koje se oĉekuju da uĉini drţava su odrţavanje nivoa i kvaliteta tehniĉkih studija, ovo je
preduslov za bilo kakvu dalju ozbiljniju priĉu o Srbiji, kao novoj IT destinaciji;
Da se na domaćim tenderima forsiraju razvojna domaća preduzeća (domaća tehnologija), umesto
tehnologija trgovaĉkih kuća stranih firmi, naravno tamo gde je to moguće i gde to ima smisla;
Drţava bi trebalo da znaĉajnije ulaţe u pravljenje imidţa Srbije, kao IT destinacije (primer Rumunije),
sa tim da se u kreiranju te i takve politike mora jasno konsultovati sa relevantnim akterima iz privrede;
Poboljšanje 'imagea' Srbije: Ono što bi znaĉajno pomoglo u IT sektoru su dobre vesti u vezi sa
informacionim tehnologijama (npr. Microsoft otvorio razvojni centar u Beogradu, i sl);
Kvalitet školovanja: podići kvalitet visokog školovanja, kao i svest mladih ljudi o potrebi za
obrazovanjem, konstantnim usavršavanjem i uĉenjem. Studenti na 4-5 godini bi morali da imaju
mnogo više dodira sa praksom:
o Polaganje ispita kroz rad na projektima (na fakultetu ili u firmama);
o Organizovanje predmeta kroz koje ljudi iz firmi prezentuju realne projekte na kojima se radi u
praksi, priĉaju o realnim problemima iz poslovnog okruţenja.
Podići nivo doktorskih studija; umesto dosadašnjeg pristupa, gde te studije predstavljaju modalitet da
kandidati stignu do zvanja profesora, doktorske studije treba postaviti na nivo na kome će kandidati
kroz te studije (uz rad ili ne), imati priliku da se upoznaju sa novim tehnologijama i da steknu iskustvo
na projektima (koji bi imali više nauĉnoistraţivaĉkih elemenata). Bilo bi poţeljno i da doktorske
studije ne budu samo peĉat za 'profesuru' ili titulu, već prvenstveno modalitet za usavršavanje u
specifiĉnoj oblasti. Jedna od ideja je uspostavljanje saradnje sa ljudima koji rade na fakultetima u
inostranstvu, motivisanje da provedu recimo semestar na fakultetima u Srbiji, kao gostujući profesori;
od njih bi mnogo nauĉili i studenti, kao i nastavno osoblje (asistenti, profesori), a veći broj njih bio bi
zainteresovan da provede šest meseci radeći u Srbiji.
Formiranje trţišta rada - pod ovim se prvenstveno misli na svest ljudi, manje na infrastrukturu i
logistiĉku podršku drţave. Pitanje je šta drţava moţe da uĉini po tom pitanju, ali rezultat bi trebalo da
bude da mladi ljudi koji izlaze sa fakulteta razumeju šta ih oĉekuje kada poĉnu da rade, da shvate da
moraju da se bore da bi ostvarili svoje ciljeve i da postoje alternative i mogućnosti za rad u boljem
okruţenju;
Ukidanje monopolskog poloţaja pojednih preduzeća vezanih za fakultete – mora da postoji jasna linija
izmeĊu firme i fakulteta kao nauĉno-obrazovne institucije. Isto vaţi i za profesore na fakultetima –
veoma je pozitivno da profesori imaju dodira sa praktiĉnim projektima, ali pod uslovom da je NI rad
na fakultetu na prvom mestu i da ne postoji konflikt interesa pri zapošljavanju studenata;
Promovisanje smerova na fakultetima za koje se zna da su traţeni na trţištu;
Pruţanje stimulacije za zapošljavanje kvalitetnih mladih ljudi u IT oblasti;
19
Sve IT firme zajedno sa drţavom (gde drţava mora da pokaţe jasnu nameru i finansijsku i
organizacionu), moraju da doprinesu stavljanju Srbije na IT mapu, jer su nam inaĉe šanse za uspešniji i
masovniji izlazak na strana trţišta znaĉajno umanjena;
Najbitnija stvar koju drţava moţe i mora da potpomogne jeste formiranje NT parkova pri
Univerzitetima. Tu drţava mora najviše da uradi, da obezbedi prostore i infrastrukturu, moţda i
inicijalno finansiranje odreĊenih troškova, jer razvijanje preduzetniĉkog duha mora biti prioritet, i to
preduzetniĉkog duha u IKT;
Strategija Vlade po pitanju razvoja IT sektora i odnos prema IT sektoru (npr. Rumunski pristup);
Ukidanje monopola “Telekom”, što će dovesti do poboljšanja telekomunikacione infrastrukture u
zemlji;
Da se obezbedi ravnopravan tretman malim i srednjim preduzećima u razvojnim projektima, koji se
finansiraju iz budţeta u odnosu na nauĉno-obrazovne institucije;
Jednostavniji uvoz repromaterijala;
Povoljniji kreditni uslovi.
Pojednostavljenje carinskih propisa i regulativa u delu uvoza-izvoza opreme za rad, tehniĉka oprema.
Podrška i promocija domaćih rešenja u odnosu na uvoz gotovih rešenja. Trenutno, sva znaĉajnija
oprema (TK infrastruktura), ĉesto i struĉne usluge dolaze iz uvoza, a bez jasnog finansijskog ili drugog
osnova. Finansijska i druga podrška u procesu standardizacije, npr. meĊunarodni sertifikati standarda
kontrole kvaliteta. Finansijska i druga podrška u procesu razmene znanja i iskustava sa privrednim
subjektima razvijenih zemalja.
3.3 ISTRAŢIVAĈKE I OBRAZOVNE INSTITUCIJE U SEKTORU IKT U AP VOJVODINI
Najznaĉajnije istraţivaĉke i obrazovne institucije sektora IKT u AP Vojvodini su locirane u okviru

Univerziteta u Novom Sadu:
- Fakultet tehniĉkih nauka;
- Prirodno-matematiĉki fakultet.
Raspoloţivi ljudski resursi za istraţivanje i razvoj, kao i za edukaciju studenata na redovnim i
poslediplomskim studijama u oblasti IKT u AP Vojvodini, dati su u Tabeli 3.1.
Tabela 3.1: Istraživački i obrazovni ljudski resursi u sektoru IKT u AP Vojvodini

FTN
Ljudski Resursi PMF Ukupno
E1 E2 Ukupno
Redovni profesori 15 10 25 5 30
Vanredni profesori 10 6 16 1 17
Docenti 7 7 14 1 15
Asistenti 29 22 51 6 57
Asistenti pripravnici 17 10 27 4 31
Istraţivaĉi pripravnici 7 - 7 1 8
Nastavno i istraţivaĉko osoblje – Ukupno 85 55 140 18 158
Studenti – I godina 400 84 484
Proseĉan broj diplomiranih godišnje 204 51 255
% diplomiranih u odnosu na broj upisanih 51 % 61 % 53 %
20
3.4 IDENTIFIKACIJA POTENCIJALA ZA RAZVOJ I PRIMENU INOVACIJA U AP
VOJVODINI I LOKALNIM ZAJEDNICAMA
Na osnovu analize rezultata istraţivanja, kao i obavljenog istraţivanja za potrebe OECD [4] na skoro istom
uzorku preduzeća softverske industrije Srbije, moguće je izvesti sledeće preporuke:
(1) S obzirom na veliki potencijal rasta IKT sektora drţava bi mogla da inicira osnivanje mešovitih
domaćih i stranih preduzeća, koja bi poslovala u softverskoj industriji i time doprinesu opštem
privrednom razvoju zemlje, smanjenju stope nezaposlenosti visoko obrazovanih kadrova i mladih
struĉnjaka, kao i njihov odliv u inostranstvo, dok bi drţavne garancije potencijalno doprinele
oslobaĊanju od straha stranih investitora od ulaganja u našu zemlju.
(2) Drţava treba da promoviše parterstvo privatnog i javnog sektora.
(3) Poţeljan je razvoj grupisanja (klastera) ili partnerstava preduzeća (na primer, veća razmena
informacija u okviru sektora, više zajedniĉkog rada i zajedniĉkog pristupa istraţivanju i razvoju, kao
i više zajedniĉkih inicijativa za ulazak na nova trţišta itd).
(4) Najveći broj do sada osnovanih preduzeća su mala preduzeća. Na slici 3.1 uoĉava se da preduzeća sa
malim brojem zaposlenih imaju veliku disperziju veliĉine prihoda po zaposlenom, jer rade na
projektnoj osnovi, odnosno, za veće projekte angaţuju profesionalce po ugovoru i ne zapošljavaju ih
za stalno. Prihod po zaposlenom je praktiĉno konstantan za preduzeća veliĉine od 60 do 110
zaposlenih.
(5) Prethodni nalaz, uz već pomenuti nedostatak ljudskih resursa u ovoj oblasti, inicirao je predlog
osnivanja Centra za obuku srednjoškolaca za alate JAVA i C++. Ovaj Centar bi obezbedio
efikasnu – od 6 do 12 meseci – obuku novih programera, spremnih da se odmah ukljuĉe u razvojne
projekte preduzeća industrije IKT u AP Vojvodini, uz istovremeno studiranje uz rad. Sliĉno rešenje
dalo je znaĉajne rezultate u Temišvaru (Rumunija).
Prihod po zaposlenom u 2006.

80000
70000
Prihod po zaposlenom [EUR]
60000
50000
40000
30000
20000
10000
0
0 20 40 60 80 100 120
Broj zaposlenih
Slika 3.1: Prihod po zaposlenom u analiziranim preduzećima industrije IKT
3.5 SWOT ANALIZA SEKTORA IKT U AP VOJVODINI
Na kraju pregleda stanja u preduzećima, istraţivaĉkim i obrazovnim institucijama u oblasti IKT u AP

Vojvodini, daje se sinteza ocene u obliku SWOT tabela (tabele 3.2, 3.3, 3.4 i 3.5).
21
Tabela 3.2: SWOT analiza – Ljudski resursi u oblasti IKT u AP Vojvodini
PREDNOSTI – specifiĉnosti IKT NEDOSTACI – specifiĉnosti IKT
 Visoka kvalifikaciona struktura zaposlenih  Nedovoljan broj programera i drugih IKT
 Programeri najviše koriste JAVA i C++ specijalista
 Programeri obuĉeni za široku paletu SW alata  Nedovljno menadţera za voĊenje IKT biznisa
 Programeri posvećeni svom poslu  Potrebno 3-6 meseci da tek diplomirani struĉnjaci
 Kvalitet ljudi na visokom profesionalnom nivou mogu da realizuju zadate poslove u preduzeću
 Sposobnost brzog usvajanja novog znanja,  Ima ljudi koji su zbog uslova ţivota u zemlji
efikasno korišćenje Interneta i izgraden pristup izgubili interes i motivaciju na poslu
logiĉkog rešavanja problema su osobine koje  Nedovoljan broj kvalitetnih programera za JAVA i
najĉešće poseduju mladi IKT struĉnjaci .Net
 Uoĉen trend opadanja broja raspoloţivih kvalitet-
nih ljudi i broja diplomiranih IKT specijalista
 Nedovoljna inventivnost i inovativnost
MOGUĆNOSTI – specifiĉnosti IKT PRETNJE – specifiĉnosti IKT
 Od 2005. trend sve većeg zapošljavanja  Cene kvalitetnih ljudi znaĉajno porasle od 2005.g.
 FTN i PMF kvalitetni fakulteti za obrazovanje IKT  Odnos prema poslu i odsustvo profesionalne etike
specijalista  Nezainteresovanost mladih za studije tehnike
 Razvija se praktiĉna saradnja izmeĊu FTN i  Nerazvijena infrastruktura za specijalizovane
preduzeća IKT industrije obuke IKT profesionalaca
 IKT preduzeća organizuju trening i obuku svojih  Nepostojanje i/ili nedovoljan nivo specifiĉnih
ljudi znanja i veština za IKT poslove: upravljanje IKT
 Programi brze obuke ljudi sa SSS za SW poslove projektima; marketing i PR u IKT; itd.
 Ukljuĉivanje ljudi niţeg obrazovnog profila ili
sposobnosti u usluge putem IKT infrastrukture
 Stipendiranje studenata završnih godina IKT
studija
Tabela 3.3: SWOT analiza - infrastruktura u oblasti istraživanja i razvoja u oblasti IKT u AP Vojvodini
PREDNOSTI – specifiĉnosti IKT NEDOSTACI– specifiĉnosti IKT
 Tradicija kvalitetnog visokog obrazovanja u  Nedovoljni visokoobrazovni potencijali u
oblastima tehniĉkih, prirodnih i matematiĉkih oblastima tehniĉkih, prirodnih i matematiĉkih
nauka nauka za potrebe APV
 Razvijen inovativno-preduzetniĉki potencijal na  Nedovoljna regionalna distribucija IR
univerzitetu infrastrukture u oblasti IKT u APV
 Razvijena meĊunarodna saradnja u oblasti
istraţivanja i razvoja u IKT
 Još uvek konkurentna cena IR resursa u oblasti
IKT
 Visok nivo kompetentnosti domaćih ljudskih  Politiĉka situacija u gradu, APV i Republici, koja
resursa, kao potencijal za saradnju sa stranim i usporava / koĉi razvoj NT parka na univerzitetu
domaćim IKT preduzećima i IR organizacijama  Jeftin outsourcing – IR projekti, koji nisu
 Programi EU za regionalnu IR saradnju u oblasti definisani u skladu sa domaćim potrebama –
IKT ukoliko saradnja sa inostranstvom nije na
 Potencijali i potrebe IKT trţišta u APV i Srbiji komercijalnoj osnovi
 Nestabilna ekonomsko-politiĉka situacija u zemlji
 Brain-drain
22
Tabela 3.4: SWOT analiza industrije IKT u AP Vojvodini
PREDNOSTI – specifiĉnosti IKT NEDOSTACI – specifiĉnosti IKT
 Preduzeća IKT industrije uglavnom mlada,  Preduzeća, uglavnom, nemaju meĊunarodni
osnovana posle 2000. sertifikat kontrole kvaliteta
 Uglavnom su u privatnom vlasništvu  Najznaĉajniji izvor konkurentske slabosti, kada je
 Dobra kvalifikaciona struktura, sa više od 80% u pitanju strano trţište, jeste slab marketing
zaposlenih sa VSS.  Najznaĉajniji izvor konkurentske slabosti, kada je
 Preduzeća IKT industrije realizuju prodaju svojih u pitanju domaće trţište, jeste visoka cena
proizvoda i usluga naroĉito u oblastima: Softver za proizvoda/usluga.
upravljanje sistemima u realnom vremenu; Web  Domaća IKT preduzeća traţe strane partnere za
aplikacije; Komunikacioni softver; Upravljanje rešenje problema nalaţenja trţišta, zbog
proizvodnjom odnosno poslovnim procesom (ERP). nedovoljnih sopstvenih marketing potencijala.
 Preduzeća IKT industrije realizuju outsourcing  Domaće trţište IKT proizvoda / usluga ne vodi
naroĉito u oblastima: Web aplikacije, Upravljanje mnogo raĉuna o kvalitetu IKT proizvoda/usluga,
proizvodnjom odnosno poslovnim procesom (ERP). već samo o ceni.
 Preduzeća IKT ind. znaĉajno više su koncentrisana  Kada je njihova aktivnost outsourcing, uoĉava se
na manji broj proizvoda / usluga, kada je njihova veća disperzija angaţovanja, odnosno, prihvatanje
aktivnost upravo prodaja svojih proizvoda/usluga. poslova na mnogo većem broju proizvoda / usluga
 Prihod ovih preduzeća, na domaćem i stranom
trţištu, rastu iz godine u godinu
 Najznaĉajniji kupci /korisnici proizvoda / usluga
ovih preduzeća su u inostranstvu
 Bruto cena rada zaposlenih u IKT preduzećima je  Strani partneri zahtevaju sertifikat kontrole
na nivou 50% u poreĊenju sa konkurencijom u kvalitetapo ISO 9001 i CMMI / nivo 3 i viši
zemljama EU, sledi da je glavni izvor  Ulazak Rumunije i Bugarske u EU, pošto su to
konkurentnosti upravo kvalitet proizvoda / usluga zemlje sa istom geografskom pozicijom, ali niţim
naših preduzeća, pošto je cena istog rada u cenama radne snage
Rumuniji i Bugarskoj dva puta manja nego kod nas.  Kriza u IKT sektoru u EU (bankrotstva
 Kada je u pitanju domeće trţište, najznaĉajniji izvor tradicionalnih partnera naših preduzeća)
konkurentske prednosti je specijalizovana  Strano trţište IKT proizvoda / usluga je zahtevnije
ekspertiza za odreĊenu oblast. ne samo po ceni i poštovanju rokova, već i po
pitanjima kvaliteta.
 Ulazak novih firmi na trţište (Belorusija,Moldav.)
Tabela 3.5: SWOT analiza IKT sektora u AP Vojvodini – sintezna tabela

PREDNOSTI NEDOSTACI
 Razvijeno IKT trţište  Odsustvo stranih kompanija
 Struĉno osoblje u IKT sektoru  Nedovoljan priliv novih programera i dizajnera
 Raznovrsne usluge/proizvodi
 Povećan broj IKT MSP-a
 Aktivno inovativno ponašanje
MOGUĆNOSTI PRETNJE
 Privlaĉenje novih studenata u oblast IKT  Ilegalni outsourcing
 Planirana industrijska infrastruktura  “odliv mozgova”
 Potiskivanje i/ili legalizacija “sive” ekonomije  Politiĉka nestabilnost zemlje
 Prisustvo velikih IKT preduzeća u susednim  Moguće nestabilnosti na ciljnim trţištima, pre
regionima u MaĊarskoj i Rumuniji, zbog svega u Nemaĉkoj
njihovih planova za širenje u Srbiju/Vojvodinu.  Skok cena kvalitetne radne snage
 Spremnost lokalnih vlasti da se bave pitanjima  Povećavanje potreba za komunikacionom
od znaĉaja za ekonomski razvoj, kao i postojanje infrastrukturom, što provajderi širokopojasnih
svesti o razvoju IKT. telekomunikacionih usluga ne pokrivaju.
23
3.6 AKTUELNE TENDENCIJE U SVETU, EU I REGIONU
Svetska ekonomija je obuhvaćena procesima koji menjaju uslove i pravila globalne kompeticije, a posebno se
meĊu njima istiĉe tranzicija prema ekonomiji zasnovanoj na znanju IKT i posebno sektor softverske
industrije, najbolji su predstavnik nove tehnološke revolucije zasnovane na znanju. Svetski ekonomski forum
(SEF) definiše konkurentnost kao agregat faktora, politika i institucija koje determinišu nivo produktivnosti u
drţavi i time opredeljuju nivo razvoja koji drţava moţe da ostvari u uslovima uspostavljanja i funkcionisanja
ekonomije zasnovane na znanju [7]. Metodologijom SEF, razvijenom 2001. (autori J.Sachs i J.McArthur),
definisan je Indeks rasta konkurentnosti (Growth Competitiveness Index, GCI), koji objedinjuje tri
komponente predstavljene sa tri indeksa [7]:
(1) Komponenta koja opisuje kvalitet makroekonomskog okruţenja – za nju se izraĉunava Indeks
makroekonomskog okruţenja,
(2) Komponenta koja opisuje stanje institucija u drţavi – za nju se izraĉunava Indeks javnih institucija i
(3) Komponenta koja opisuje znaĉaj tehnologije i inovacija, odnosno, nivo tehnološke spremnosti – za
nju se izraĉunava Indeks tehnološke spremnosti (ili Tehnološki indeks), ĉije su komponente sledeća
tri indeksa:
Indeks inovativnosti,
Indeks transfera tehnologije,
Indeks informaciono-komunikacione tehnologije.
Podaci za drţavnu zajednicu Srbija i Crna Gora u ovom izveštaju SEF (u izveštaju nisu dati podaci za Srbiju,
a za APV ili bilo koju regiju neke drţave, takvi podaci se ne prate), meĊutim, nisu nimalo povoljni: drţavna
zajednica Srbija i Crna Gora je 2005. ĉak pogoršala svoju poziciju u odnosu na 2004, mereno indeksom
spremnosti umreţavanja drţave (The Networked Readiness Index Rating 2005 and 2004): 2004. je bila na 79,
a 2005. na 80. mestu od 104 rangirane drţave [8]. Prema podacima o indeksu rasta konkurentnosti drţavne
zajednice SCG, ona je 2005. godine bila na 80. mestu od 117 rangiranih drţava, ĉime je popravila svoju
poziciju u odnosu na 2004, kada je bila na 89. mestu. Nešto bolja pozicija zabeleţena je u indeksu tehnološke
konkurentnosti – 68 (75. mesto 2004), dok je izuzetno loša pozicija prema indeksu makroekonomskog
okruţenja – 111. mesto, što je pogoršanje u odnosu na 102. mesto 2004. Po trećoj komponenti agregatnog
pokazatelja konkuretnosti drţave, indeksu javnih institucija, drţavna zajednica SCG je 2005. zauzela 69.
mesto od 117 rangiranih drţava (85. mesto 2004) [7].
U izveštaju SEF za 2005/2006. posebno se naglašava znaĉaj obrazovanja i savladavanja odreĊenih veština,
kao i nivo treninga i obuke zaposlenih, u novim uslovima globalne ekonomije i razvoja IKT. Smanjeni
troškovi transporta i komunikacije uslovili su da velike multinacionalne kompanije premeštaju svoje
proizvodne i razvojne kapacitete u delove sveta u kojima je postignuta odgovarajuća kombinacija znanja i
veština zaposlenih i troškova (cene) njihovog rada, kao i politiĉke i društvene stabilnosti (tzv. outsourcing).
Upravo takva kombinacija postignuta je tokom tranzicionih procesa u većini drţava centralne i istoĉne
Evrope (CIE) tokom devedesetih godina prošlog veka, zbog ĉega su ekonomije tih drţava rasle, proseĉno,
dvostruko brţe od ostatka Evrope [7].
U cilju boljeg razumevanja uticaja IKT na razvoj ekonomije i društva u celini u drţavama CIE, posebno
novih ĉlanica EU i drţava kandidata za ĉlanstvo u EU, proteklih nekoliko godina pokrenuto je više
istraţivanja ovog fenomena, koje za potrebe EU koordinira Institut za studije tehnološkog razvoja (Institute
for Prospective Technological Studies, IPTS) u Sevilji. Cilj tih istraţivanja jeste izrada niza nacionalnih
monografija o izgradnji i uspostavljanju informacionog društva, sa analizom pozitivnih i negativnih efekata i
uticaja u drţavama CIE. Sintetiĉki izveštaj za grupu analiziranih drţava CIE ukazuje na tri glavna izazova
koji će uticati na razvoj informacionog društva u Evropi u ovoj deceniji [6]:
(1) Promenjeni uslovi konkurentskih pritisaka – potencijal IKT za ekonomski razvoj;
(2) Rastuće podele u društvu – uloga IKT na društvene grupe i segmentaciju društva, tzv. digitalna
podela;
24
(3) Pojava novih problema u okviru ekonomskog rasta i demografije – uticaj IKT na tranziciju i
reforme u obrazovanju.
Rezultati tih istraţivanja su grupisani u okviru dva glavna nalaza [6]:
(1) IKT mogu da pomognu drţavama, novim ĉlanicama EU, da dostignu nivo ekonomske
razvijenosti drţava koje su ĉinile EU pre proširenja (tzv. EU 15);
(2) Postoji potencijal za ekonomski rast zasnovan na IKT i u sektorima koji ne koriste IKT.
Ovi nalazi su ukazali na potrebu za intenzivnijim korišćenjem IKT u odreĊenim industrijama i javnom
sektoru i stvaranjem ekonomskog i institucionalnog okruţenja u kojem će poslovni sektor više da investira u
IKT, ĉime će se postići brţi ekonomski rast i izgradnja informacionog društva u drţavama CIE, u skladu sa
Lisabonskom strategijom povećanja konkurentnosti EU [3].
Sumorni pokazatelji SEF o stanju konkurentnosti ekonomije Srbije, ohrabrujući su u delu koji se odnosi na
trend: 80. mesto u 2005. je znatno bolje od 89. mesta 2004, uz relativno još bolju poziciju kada je reĉ o
indeksu tehnološke konkurentnosti (68. mesto 2005. u odnosu na 75. mesto 2004). Naime, indeks tehnološke
konkurentnosti po svom sadrţaju ukazuje na kapacitete i potencijale jedne ekonomije za njen dalji razvoj.
Pošto je IKT jedan od najvaţnijih faktora, koji ĉine indeks tehnološke konkurentnosti, nameće se kao logiĉan
predmet istraţivanja upravo analiza konkurentnosti ovog sektora. U tabeli 3.6 dati su pokazatelji razvoja
industrije IKT u svetu, a posebno i u regionu.
Tabela 3.6: Najvažniji indikatori ravijenosti IKT i primene IKT u ekonomiji i društvu [2]
IT troškovi/ GDP [%] IT troškovi per Broj PC na 100 VS Broj PC na 100
Godina 2002
capita [EUR] zaposlenih stanovnika
Grĉka 1.38 169 63 10
EU 3.22 723 83 28
Zapadna Evropa 3.26 745 85 29
Japan 3.48 903 49 39
Švedska 4.88 1,216 113 54
SAD 4.77 1,362 141 83
IT troškovi u Uĉešće IT/GDP IT troškovi per
Godina 2002
milionima [EUR] [%] [%] capita [EUR]
Rumunija 719 6.2 1.5 32
Bugarska 312 2.7 1.8 40
Poljska 3,992 34.5 2.0 104
Slovaĉka 757 6.5 2.4 141
MaĊarska 1,956 16.9 3.5 193
Ĉeška Republika 2,620 22.7 3.3 254
Slovenija 507 4.4 2.1 255
Ukupno CIE 11,555 100.0 2.3 111
Ukupno Zapadna Evropa 286,740 100.0 3.1 735
Ukoliko usvojimo zemlju sa najslabijim ulaganjem u IT opremu per capita iz ove tabele, Rumuniju, kao reper
za APV, dobijamo da je minimalno ulaganje privrede i javnog sektora u IKT oko 64 miliona EUR. Ukoliko
bismo usvojili taktiku na nivou CIE, to bi bilo 222 miliona EUR, a na nivou Zapadne Evrope 1,47 milijardi
EUR.
3.7 PRIORITETI RAZVOJA
A. Opredeljenja:
1. Moraju se definisati prioriteti, jer nemamo dovoljno snage da se ide na sve oblasti. Prioriteti se
definišu na osnovu snaga (vidi poglavlje 1 – analiza IKT AP Vijvodini) identifikovanih analizom
postojeće IKT industrije u AP Vijvodini;
2. Naglasak treba dati na interdisciplinarna istraţivanja:
- medicina i medicinska prevencija preko IKT,
- korišćenje IKT aplikacija za podršku rada (i ţivota) starijih i hendikepiranih – da mogu da
budu ekonomski nezavisni i manje opterećuju društvenu infrastrukturu,
25
- optimizacija poljoprivredne proizvodnje sistematskim, neprekidnim monitoringom i obradom
podataka sa njiva i skladišta hrane;
3. Transfer od primenjenih istraţivanja ka aplikacijama.
B. Slabosti (Evrope, vaţi i za Vojvodinu):
- mali kapacitet apsorpcije i uĉenja, shvatanja mogućnosti koje donosi Internet – brzine prihvatanja
znaĉaja revolucije koji donosi Internet i ukljuĉivanja posledica koje donosi ta revolucija u svoj
rad (i ţivot),
- Internet revolucija donosi uslove za radikalne promene u raspodeli moći i pozicija u savremenom
svetu – moţe se ignorisati ili zauzeti prava pozicija (primer: Indija, Izrael, Irska).
C. U Evropi, kako je to već definisano Lisabonskim ciljevima 2001, a pojaĉano u strategiji i 2010, IKT
je postao esencijalni, generiĉki prioritet razvojnih politika EU i zemalja ĉlanica. Funkcionisanje IKT
sektora je široko prihvaćeno kao glavna strategija da se EU uĉini atraktivnom za strane investitore.
Na osnovu informacija dobijenih anketiranjem industrije IKT u AP Vojvodini, tehnološkog foresight-a

uraĊenog za potrebe EU, kao i saznanja o mogućnostima i potrebama daljeg razvoja KT kod nas, saĉinjen je
predlog od 10 pilot IR programa (IRP), koji bi trebalo da se realizuju u APV u neposrednom narednom
periodu. Saglasno Delphi metodologiji [1], izvršeno je ocenjivanje znaĉaja, ocenjivanje izvodljivosti i
rangiranje ovih 10 IRP, pri ĉemu je svim angaţovanim ekspertima dozvoljeno da predloţe još jedan IRP, koji
ocenjuju i rangiraju, kao i prvih 10 predloţenih IRP. Svi predloţeni IRP razvrstani su u okviru pet prioritetnih
oblasti:
I Podrška zdravstvenim i socijalnim potrebama ĉoveka
II Elektronska uprava
III Podrška poljoprivredi
IV Podrška inovacionoj delatnosti
V Podrška procesnoj industriji i upravljanju tehnološkim sistemima.
U Tabeli 3.7 je dat pregled IRP po prioritetnim oblastima, uvaţavajući rang znaĉajnosti pojedinaĉnih IRP. U
tabeli je dato ukupno 11 IRP, jer je znaĉajan broj eksperata kao dodatni IRP definisao IRP-6 (e-learning).
Tabela 3.7: Rang lista IR programa u oblasti IKT po prioritetu za razvoj AP Vojvodini
Ocena Ocena Rang
Prioritetne
Predlozi Prioritetnih IR Programa u oblasti IKT u APV izvod- značaja IRP
oblasti
ljivosti
IRP-3b – e-health:
Razvoj IKT kao sistema za nadgledanje zdravstveno riziĉnih grupa
5 1 2
stanovništa i rano dijagnostifikovanje kritiĉnih zdravstvenih situacija.
IRP-3a – e-social:
Razvoj IKT zasnovane podrške povećanju ţivotnih sposobnosti ĉoveka,
produţenju radnog veka i povećanju kvalitetu rada u poznim godinama:
sistemi koji ljudima u poznim godinama i hendikepiranima omogućavaju 10 8 9
da bolje pamte, vide, ĉuju, komuniciraju, kreću se i na osnovu toga bolje i
više rade i uklapaju se u socijalno okruţenje.
IRP-6 – e-learning:
I Razvoj infrastrukture za podršku eLearning-u: komunikacione,
raĉunarske, softverske i organizacione. Komunikaciona infrastruktura
treba da obezbedi komunikacione kapacitete za obrazovne institucije svih
nivoa (osnovni, srednji i visoki). Raĉunarska infrastruktura obuhvata
raĉunarsku i specijalizovanu hardversku opremu za pripremu i izvoĊenje
eNastave. Softverska infrastruktura obuhvata razvoj LMS sistema za 2 3 10
formiranje i korišćenje nastavnih sadrţaja. Za softversku infrastrukturu
obavezna je primena standarda (IEEE LOM i SCORM), kao i podrška
višejeziĉnosti. Organizaciona infrastruktura obuhvata organizacione
forme za podršku razvoju nastavnih sadrţaja, odrţavanju infrastrukture i
izvoĊenju eNastave.
26
Ocena Ocena Rang
Prioritetne
Predlozi Prioritetnih IR Programa u oblasti IKT u APV izvod- značaja IRP
oblasti
ljivosti
IRP-5d – e-govt:
Izgradnja elektronske uprave APV. 8 2 6
IRP-5a – e-govt:
Integracija već izgraĊene infrastrukture za GIS za upravljanje prirodnim i
II 1 4 3
izgraĊenim resursima APV.
IRP-5b – e-govt:
Integracija informacione infrastrukture lokalnih samouprava meĊusobno i
4 11 8
sa informacionom infrastrukturom pokrajinskih institucija.
IRP-2a – e-agro:
Izgradnja integrisanog sistema za zaštitu poljoprivredne proizvodnje i
dobara: od zaštite od prirodnih nepogoda, do zaštite od ljudskog nemara, 11 5 4
III kraĊe, namernog uništavanja i sl.
IRP-2b – e-agro:
Korišćenje IKT za povećanje prinosa u poljoprivredi (ratarstvo i
9 6 1
stoĉarstvo).
IRP-1 – e-inov:
Jedna od aplikacija za kojom postoji velika potreba, jeste filtriranje
internet saobraćaja. Naime, treba izgraditi mreţu servera koji će presretati
i eliminisati raĉunarske spamove, viruse, crve i trojance. To je i proizvod
koji moţe da bude izvozni adut. Ovi serveri ne bi trebalo da budu 5 7 11
primena klasiĉnih alata tipa »Kaspersky« i sl. već bi trebalo analizom
IV Internet saobraćaja da uoĉe sisteme propagacije ovog nepoţeljnog
saopbraćaja i da ga eliminišu u zaĉetku.
IRP-5c – e-inov:
Izgradnja informacione infrastrukture kao podrške razvoju inovacione
delatnosti u APV (unapreĊenje velikog informacionog protoka od i ka
3 10 5
elementima inovacionog sistema: inovacioni centri, biznis i tehnološki
inkubatori, NT parkovi).
IRP-4 – e-maufacturing:
V
Razvoj IKT podrške automatizaciji i kontroli u procesnoj industriji. 7 9 7
Legenda: Ocena znaĉaja je odreĊena na osnovu ocene eksperta o znaĉaju predloţenog IRP za razvoj
APV, na skali: Vrlo znaĉajan; Znaĉajan; Malog znaĉaja; Bez znaĉaja; Ne znam.
Ocena izvodljivosti IRP je formirana kao procena eksperta o raspoloţivim resursima AVP,
na skali: 10 – potpuno izvodljivo; do 1 – ne postoje resursi u APV za realizaciju IRP.
Rang su eksperti upisali prema oceni znaĉaja izmeĊu svih predloga IRP – prvih predloţenih
10 IRP i IRP koji su sami predloţili, na skali: 1 – najznaĉajniji IRP; 11 – najmanje
znaĉajan IRP.
Pomenuti dodatni IRP, definisani od strane eksperata angaţovanih u Delphi proceduri ocene znaĉaja IRP u
oblasti IKT po prioritetu za razvoj APV, navedeni su u tabeli 3.8.
Tabela 3.8: Lista dodatnih IR Programa u oblasti IKT po prioritetu za razvoj AP Vojvodine
Priori- Predlozi Prioritetnih IR Programa u oblasti IKT u APV
tetna Ostali IRP – predlozi dobijeni u okviru I ciklusa Delphi – ekspertske ocene znaĉajnosti
oblast pojedinih IRP
Razvoj sredstava za postizanje kvaliteta obuke inţenjerskog kadra na višim i visokim školama u APV.
Istraţivaanje u I fazi bi se odnosilo na razvoj univerzalnih razvojnih sistema za predmete iz oblasti raĉunarske
I tehnike i raĉunarskih komunikacija.
Elektronsko uĉenje za talentovane, hendikepirane i sl, tj. za male i rasute populacije za koje bi bilo skuplje da
se organizuje transport uĉenika u jedan centar.
27
Priori- Predlozi Prioritetnih IR Programa u oblasti IKT u APV
tetna Ostali IRP – predlozi dobijeni u okviru I ciklusa Delphi – ekspertske ocene znaĉajnosti
oblast pojedinih IRP
Razvoj integrisane IKT podrške u oblasti osnovne i specijalistiĉke zdravstvene zaštite u APV (tako da
obuhvati sve subjekte zdravstvene zaštite)
Umreţavanje svih zdravstvenih ustanova ukljuĉujući laboratorije
Izgradnja informacione infrastrukture kao podrške razvoju obrazovanja uĉenika u osnovnim i srednjim
školama
Izgradnja informacione infrastrukture za podršku obrazovnog procesa daljinskog uĉenja kako za redovne
studente (sve više njih uz studiranje i radi) tako i za potrebe permanentnog uĉenja. U krajnjoj liniji izgradnja
vitruelnog univerziteta.
Izgradnja informacione infrastrukture kao podrške razvoju elektronskog obuĉavanja i »life-long learninga«
(tehnološki inkubatori, NT parkovi).
Usluge informacionog društva uĉiniti pristupaĉnijim većem broju ljudi oslabaĊanjem od tzv. tiranije PC tj.
pojednostavljivanjem interakcija ĉovek – mašina.
Umreţavanje sistema informisanja i zabave (TV, Internet i telefonija)
Elektronski javni servis za biblioteke (katalozi knjiga, alati za pretraţivanje)
Razvoj metodologije i definisanje potrebne informacione infrastrukture za praćenje stanja u obrazovanju, sa
II ciljem da se unapredi nastava i obezbedi racionalno i namensko trošenje sredstava.
Elektronsko glasanje na parlamentarnim izborima. S obzirom na sve manju izlaznost glasaĉa obezbediti da se
glasanje obavlja iz kuće poštujući sve zakonske norme.
Razvoj open-source rešenja
Razvoj discipline softverskog inţenjerstva i istraţivanja u domenu metodologije razvoja softvera, sa posebnim
naglaskom na agilni razvoj sloţenih poslovnih informacionih sistema. Softver i aspekti izvrsnosti softvera
predstavljaju znaĉajan izvozni adut
UvoĊenje WDM (Wave Division Multiplex) tehnologije zasnovane na korišćenju optiĉkih izvora najnovije
generacije, ĉime se postiţe ogroman propusni opseg u komunikacijama (~100Gb/s). Potrebna su manja
ulaganja. Time bi korisnici u Vojvodini dobili internet svetskog kvaliteta.
Razvoj i realizacija elemenata informaciono-komunikaconih mreţa u APV: 1) Razvoj ĉvorišta zasnovanog na
IV VoIP tehnologiji, 2) Istraţivanje i razvoj senzorskih mreţa, 3) Razvoj kooperativnih mreţa, 4) Razvoj u
oblasti optimizacije spektra radio frekvencija.
Masovno uvoĊenje IPv6.
Razvoj semantiĉkog web-a.
Istraţivanje i razvoj sloţenih ureĊaja baziranih na raĉunarskim strukturama u oblasti multimedijalnih sistema
(digitalna TV, audio-video aplikacije, realizacija algoritama u DSP/HW arhitekturama, namenski siatemi)
Osnivanje centra za projektovanje i verifikaciju integrisanih elektronskih kola i sistema kao polazne osnove za
pokretanje malih preduzeća u oblasti mikro- i nano-elektronskih tehnologija.
Sistem nadzora i upravljanja saobraćajem u gradskim i vangradskim sredinama, detektovanje i dojava
saobraćajnih prekršaja na raskrsnicama pod video nadzorom, prikupljanje, obrada i E-publikovanje
saobraćajnih, meteoroloških i ekoloških informacija koje utiĉu na saobraćajni tok i zdravlje ljudi.
Razvoj IKT u automatizaciji i kontroli u stambenim-poslovnim prostorima (Building automation system)
IKT kao podrška upravljanju velikim sistemima (nafta, gas, saobraćaj, elektroenergetika, vode, ...)
V Razvoj IKT podrške javnog gradskog, prigradskog i meĊugradskog saobraćaja u APV (autobuskog i
ţelezniĉkog).
Razvoj IKT sistema za monitoring i upravljanje kvalitetom ţivotne sredine.
Razvoj sistema upravljanja u energetici (elektro mreţe i gasne mreţe).
Razvoj "embedded systems" – Automatizovane mašine i sigurnosni sistemi (ugraĊivanje procesora i senzora u
mašine i upotrebne predmete i njihovo povezivanje u mreţe).
U drugom ciklusu Delphi ocenjivanja, angaţovani eksperti su ocenjivali znaĉajnost predloţenih prioritetnih
oblasti distribucijom raspoloţivih 100% znaĉajnosti na pet prioritetnih oblasti. Rezultat ekspertne procene dat
je u tabeli 3.9.
28
Tabela 3.9: Ocena značajnosti prioritetnih oblasti
Prioritetna oblast Znaĉaj
(u %)
I Podrška zdravstvenim i socijalnim potrebama ĉoveka 24
II Elektronska uprava 18
III Podrška poljoprivredi 20
IV Podrška inovacionoj delatnosti 18
V Podrška procesnoj industriji i upravljanju tehnološkim sistemima 20
Svega: 100
3.8 PREDLOG MERA ZA RAZVOJ IKT SEKTORA
Na osnovu svega izloţenog, saĉinjen je predlog sledećih prioritetnih mera, programa i sistemskih usluga za
razvoj IKT sektora u AP Vojvodini:
Organizacija kurseva stranih predavaĉa i razmene iskustava sa kolegama iz inostranstva. Participacija
u organizaciji tematskih kurseva za potrebe preduzeća.
Participacija u troškovima zaštite patenata u inostranstvu;
Reforma sistema srednješkolskog obrazovanja u smislu podsticanja timskog rada, kreativnosti,
aktivnog slušanja i rezonovanja u toku konverzacije;
Unaprediti edukaciju preduzetnika;
Uvesti osiguranje od profesionalne odgovornosti zaposlenih, što je preduslov za sklapanje nekih
meĊunarodnih ugovora;
Organizovanje gostovanja profesora sa inostranih univerziteta na period od 6 meseci do godinu dana
o trošku pokrajinskih organa. Prvenstvo treba dati našim dokazanim struĉnjacima, zbog poznavanja
jezika;
Pojednostavljenje carinskih propisa za privremeni uvoz IKT opreme;
Ukljuĉivanje ljudi niţeg obrazovnog profila ili sposobnosti u pruţanje usluga putem IKT
infrastrukture, bez potrebe za dodatnim obrazovanjem;
Potsticanje matematiĉkog naĉina mišljenja u što ranijem uzrastu, pomaganjem aktivnosti Arhimedes-
a i sliĉnih, organizovanjem matematiĉkih takmiĉenja na nivou svih uzrasta, škola, lokalnih
samouprava, okruga, AP Vojvodine (cilj je ukljuĉivanje što većeg broja mladih, a takmiĉenja iz
logike, algoritama i sl. razvijaju radoznalost i sposobnosti od znaĉaja za kasniji rad u IKT sektoru);
Pokretanje programa tehnološkog forsajta u oblasti IKT (primer Austrije, koja je definisala specifiĉne
prioritetne sektore, npr. crna metalurgija, koji svoju konkuretnost mogu ostvariti najviše korišćenjem
IKT. Sliĉan pristup u definisanju razvojnih prioriteta i ulozi IKT trebalo bi da usvoji i AP
Vojvodina).
3.8.1. IKT infrastruktura
Poseban znaĉaj za razvoj IKT sektora u AP Vojvodini je izgradnja infrastrukture za masovno korišćenje i
razvoj IKT u pokrajini:
Izgradnja telekomunikacione mreţe za pristup i korišćenje Interneta, i prenos podataka i
komunikaciju visoke propusne moći, kako na magistralnim pravcima, tako i za povezivanje krajnjih
korisnika najšireg spektra (obrazovne ustanove svih nivoa, NI i IR organizacije, privredne,
zdravstvene, kulturne i druge organizacije i ustanove, administracija i javna uprava i sl.);
Osnivanje Centra za obuku svršenih srednjoškolaca za alate JAVA i C++. Ovaj Centar bi obezbedio
efikasnu – od 6 do 12 meseci – obuku novih programera, spremnih da se odmah ukljuĉe u razvojne
projekte preduzeća industrije IKT u AP Vojvodini. Sliĉno rešenje dalo je znaĉajne rezultate u
Temišvaru (Rumunija);
Podrţavanje funkcije NT parka kao integratora domaćih firmi sliĉnog a komplementarnog profila,
kako bi mogle da konkurišu za dobijanje znaĉajnijih projekata. Pri tome se misli na projekte za
29
domaće trţište koje finansiraju institucije EU, ĉiji uslovi su takvi da eliminišu manje i relativno
mlade domaće firme;
Organizovanje poslovnog inkubatora u Novom Sadu i drugim gradovima AP Vojvodine u kojima
postoji interes i potreba, a još nisu osnovani;
Kreiranje NT parka u Novom Sadu.
3.9 ANALIZA UTICAJA NA OKOLINU
U prioritetnom istraţivaĉko-razvojnom programu V (Podrška procesnoj industriji i upravljanju tehnološkim

sistemima), predviĊen je razvoj sistema za monitoring i upravljanje kvalitetom ţivotne sredine. Najznaĉajnija
opasnost po okolinu, kada su u pitanju IKT, dolazi od neadekvatnog tretiranja raĉunarske i druge IKT
opreme. U te svrhe su u Republici pokrenute aktivnosti na formiranju klastera preduzeća industrije IKT, koja
će organizovati prikupljanje i tretiranje IKT opreme koja se više ne koristi, u cilju njene reciklaţe i
bezbednog uklanjanja.
3.10 PREDLOG INSTITUCIONALNIH I FINANSIJSKIH MERA
A. Prema OECD-u, IKT treba da vodi ka definiciji sektora »proizvodnih i usluţnih industrija ĉiji
proizvodi sadrţe, prenose ili prikazuju podatke i informacije u elektronskom obliku«. Oĉigledno, ova
definicija obuhvata aktivnosti koje pripadaju velikom skupu industrija, IKT i ne-IKT, od raĉunarskog
hardvera i telekomunikacione opreme, do softvera i komunikacio-nih usluga (ukljuĉujući ĉak i IT
zasnovane konsultantske usluge). Sve one podrazumevaju korišćenje raĉunara i komunikacionih
tehnologija, tj. IKT koji je u poĉetku mogao da bude smatran »interesantnim i lepim dodatkom« u
privredi i upravi jedne zemlje, sada u sve većoj meri postaje osnovni resurs na kom poĉiva uspešna
privreda i uspešna uprava [5].
B. Internet je motor rasta za Informaciono društvo, gde znanje igra prvostepenu ulogu u kreiranju
bogatstva nacije i povratno ubrzava pokretanje rasta zasnovanog na konkurenciji.
C. Dizanje performansi infrastrukture što će omogućiti smanjenje zahteva prema performansama radne
snage i time se zadovolji raspoloţiva ponuda radne snage na trţitu rada u APV.
D. Skraćivanje školovanja profesionalaca za Internet programiranje, ne duţe od 1 godine, koje bi
ih osposobilo za korišćenje svih neophodnih alata i produktivno programiranje (obuka
srednjoškolaca i naroĉito prekvalifikacija nezaposlenih).
E. Mesto i uloga IKT u razvojnom ciklusu kao pete uspešne industrijske revolucije.
“IKT su poslednja u nizu uspešnih, generiĉkih novih tehnologija koje su transformisale svetsku
ekonomiju i koje je Šumpeter nazvao “uspešne industrijske revolucije” ili talas Kondratjeva”. Da se
radi o novoj, generiĉkoj tehnologiji i petoj, uspešnoj industrijskoj revoluciji ili tzv. novoj tehnološko-
ekonomskoj paradigmi, nema dilema i to pokazuju sve vodeće institucije koje analiziraju i kreiraju
obrazovnu, nauĉnu, tehnološku, industrijsku i druge razvojne politike u svetu.
F. Uticaj IKT na novo definisanje pismenosti nacije.
Razvoj IKT moţe da se posmatra i kao odgovor na zahtev za kodifikovanje i transmisiju znanja u
ekonomiji zasnovanoj na znanju.
G. Primeri razvoja industrije softvera u Indiji i Irskoj i specifiĉnosti industrije softvera u Izraelu,
kao studije sluĉaja retkih uspešnih zemalja izvan kruga najmoćnijih ekonomija sveta.
Pouke tih studija sluĉaja mogu biti uputne za drţave kojima su ljudski resursi jedini preostali razvojni
resurs. To se posebno odnosi na sluĉaj industrije SW u Indiji, koja je dospela u fazu u kojoj niska
cena rada nije više osnova njene konkurentne prednosti na trţištu SW. Traganje za novim razvojnim
šansama vraća Indiju na osnovno polazište – razvoj specifiĉnih znanja i sposobnosti, kojima će ona
ponuditi kompleksnije usluge i razvoj u oblasti SW. Sluĉaj Irske je posebno pouĉan, kao uspešan
sluĉaj drţave, koja je mudrom razvojnom politikom obezbedila institucionalne i infrastrukturne
uslove za privlaĉenje multinacionalnih kompanija da u Irskoj i za dobro Irske ekonomije, koriste
ljudske resurse Irske za razvoj svetske klase tehnološki najintenzivnije industrije. Razvojna politika
drţave zasnovana na znanju i infrastrukturno podrţana IT, jedna je od prihvatljivih i realnih
alternativnih razvojnih strategija tranzicionih drţava, koja obezbeĊuje odrţiv razvoj i u uslovima
30
siromaštva prirodnim, ali relativno bogatim ljudskim resursima. Sluĉaj Izraela ukazuje kako izbor
specifiĉne vrste SW, kao izvoznog proizvoda (SW za anti-virusnu zaštitu raĉunara), moţe biti
poslovni potez od velike koristi za pojedince – SW struĉnjake, firme i ekonomiju u celini.
H. Primer izgradnje inovacione infrastrukture u AP Vojvodini.
IV APV je 2004. donelo Regionalni plan razvoja Autonomne pokrajine Vojvodine (RPRV), kao
osnovni strateški dokument u kojem je, izmeĊu ostalog, definisana i izgradnja inovacione
infrastrukture: poslovni i tehnološki inkubatori, nauĉno-tehnološki parkovi i sl. Najznaĉajniji rezultati
su ostvareni formiranjem virtualnog NT parka u Novom Sadu, u kojem FTN predstavlja fokalnu
instituciju, zatim inkubator biznisa u oblasti IKT u Zrenjaninu itd.
Postojeći modeli, mere i institucije, razvijeni i propisani na republiĉkom i pokrajinskom nivou, a koji se
odnose na finansiranje NI i IR projekata i podsticanje inovacione delatnosti u Republici Srbiji i AP
Vojvodini, biće primenjeni na predloţene IRP.
3.11 FINANSIJSKI MODELI ZA PODSTICAJ
Finansijski modeli za finansiranje realizacije IRP, prema Zakonu o nauĉnoistraţivaĉkoj (NI) delatnosti
(objavljen 12.12.2005. godine u Sluţbenom glasniku Republike Srbije, broj 110/05), mogu biti:
1. Finansiranje realizacije IRP u celini – za projekte osnovnih istraţivanja, istraţivanja u oblasti
tehnološkog razvoja i projekte transfera znanja i tehnologija i podsticanja primene rezultata NI rada u
oblasti IKT, pod principima projektnog finansiranja (ĉl. 98 Zakona NI delatnosti: Projektno
finansiranje je finansiranje izvršilaca istraţivanja i primenjuje se za sve vrste istraţivanja. Projektno
finansiranje obuhvata finansiranje NI rada istraţivaĉa i finansiranje direktnih materijalnih troškova
istraţivanja);
2. Sufinansiranje realizacije IRP – saglasno ĉl. 35 Zakona o inovacionoj delatnosti (objavljen
12.12.2005. u Sluţbenom glasniku Republike Srbije, broj 110/05) za projekte inovacione delatnosti
obezbeĊuje se do 50% bespovratnih budţetskih sredstava, neophodnih za njihovu realizaciju.
3. Podsticaj za realizaciju IRP – saglasno ĉl. 51 Zakona o inovacionoj delatnosti, regulisane su
ekonomske podsticajne mere: Za pravna i fiziĉka lica koja primenjuju savremene tehnologije,
stvaraju i stavljaju u promet inovativne proizvode i usluge, realizuju patentna rešenja ili finansijski
potpomaţu razvoj inovacione delatnosti, mogu se utvrditi poreske, carinske i druge olakšice ili
oslobaĊanja od obaveze plaćanja, pod uslovima i na naĉin utvrĊen zakonom. Za privredna društva i
preduzetnike, koji u svom radu ulaţu u razvoj i povećanje obima inovativnosti i pronalazaštva, mogu
se utvrditi posebne podsticajne mere u vidu subvencija, depozita i njegovog refundiranja, pod
uslovima i na naĉin utvrĊen zakonom.
4. Garancije pokrajinskog Fonda za podsticaj razvojnih projekata za dobijanje kredite za razvojne
projekte preduzeća, na osnovu konkursne procedure za selekciju i odobravanje. Prijavljivanje
preduzeća nije ograniĉeno rokovima, a Fond donosi odluke na osnovu rezultata evaluacije svake
prijave.
5. Kreditiranje pilot proizvodnje ili sistemskih usluga.
Izbor odgovarajućeg modela zavisi od prirode IR programa i projekata koji se predloţe na javnom konkursu
za realizaciju IRP.
3.12 KRITERIJUMI ZA INVESTIRANJE
NI i IR projekti se finansiraju saglasno Zakonu o NI delatnosti i Zakonu o inovacionoj delatnosti. Tim

zakonima je regulisano da se budţetska sredstva koriste bespovratno. Razvojni projekti i projekti pilot
proizvodnje ili sistemskih usluga se finansiraju po modelu kreditiranja, propisanog aktima Fonda za razvoj
Republike Srbije. Tim aktima su propisani uslovi prijavljivanja projekata, kriterijumi za njihovu evaluaciju i
selekciju, uslovi kreditiranja i naĉina vraćanja kredita, odnosno, indeks povraćaja investicije.
Ukoliko se prilagode pokrajinski propisi, moguće je usvojiti i model Fonda za inovacije, putem koga se
trenutno finansiraju projekti nastali u okviru Takmiĉenja za najbolju tehnološku inovaciju u Srbiji (2005. i
31
2006). Ovde se finansiranje na osnovu usvojenog biznis plana konvertuje u delimiĉno vlasništvo fonda nad
preduzećem koje sprovodi plan; u sluĉaju da se plan ostvari, predviĊena je mogućnost otkupa drţavnog dela
pod uslovima kao da je reĉ o kreditima, a neostvarivanje plana povlaĉi predaju dodatnog dela preduzeća u
vlasništvo fonda. Predstavnik fonda ulazi u upravni odbor preduzeća i prati aktivnosti na nedeljnoj bazi,
uĉestvujući u svim relevantnim odlukama i tako štiti drţavni interes.
3.13 KRITERIJUMI ZA EVALUACIJU PROJEKATA
S obzirom na to da su Zakon o NI delantosti i Zakon o inovacionoj delatnosti RS doneti krajem 2005. i da do

sada nisu u praksi doţiveli pravu primenu, te da se ne moţe dati ocena kvaliteta pojedinih praktiĉnih rešenja,
predlaţemo da se predloţena metodologija u tim zakonima direktno primeni, bez modifikacija, u prvom
periodu primene ove Strategije. Predlaţemo da se posle 18 meseci izvrši evaluacija uspešnosti ovog modela i
predloţe korekcije, ukoliko se to pokaţe neophodnim. Ovde je izvuĉena kvintesencija ove metodologije u
nastavku teksta.
Opšti kriterijumi za ocenu predloga projekata u oblasti tehnološkog razvoja su:
1. Aktuelnost istraţivanja;
2. Visina novĉanog iznosa participacije;
3. Nivo uĉešća participanta u ukupnim troškovima realizacije projekta;
4. Cena projekta;
5. Mogućnost i vreme povratka investicija;
6. Doprinos konkuretnosti proizvoda i tehnologija;
7. Doprinos unapreĊenju i razvoju infrastrukture;
8. Mogućnost disiminacije rezultata na više korisnika;
9. Kompetetnost rukovodioca projekta i istraţivaĉkog tima;
10. Opremljenost realizatora projekta.
Posebnom odlukom, neposredno za potrebe rangiranja predloţenih projekata, utvrĊuju se kvalitativne ocene i
odgovarajući kvantitativni ekvivalenti ovih kriterijuma.
Kriterijumi za izbor realizatora projekata u okviru programa podrške inovacione delatnosti u Republici, a koji
se finansiraju iz budţetskih sredstava i fondova sa većinskim drţavnim vlasništvom, jesu:
1. Uspešnost u dosadašnjem radu – koja se ceni na osnovu podnetog izveštaja o radu, stanju opreme i
resursa, kao i plana njihovog korišćenja sa stanovišta obavljanja aktivnosti iz domena inovativne
delatnosti;
2. Uspešnost u radu na već usvojenim inovacionim projektima ili drugim projektima inovacione
delatnosti – koja se ceni na osnovu dokaza kojima se potvrĊuje doprinos postizanju ciljeva
inovacione politike Republike Srbije, kroz ostvarivanje razvoja novih proizvoda ili tehnoloških
rešenja i njihove ponude na trţištu ili primene kod tog realizatora ili drugog korisnika rezultata
projekta;
3. Znaĉaj neposrednog doprinosa u realizaciji predloţenog inovacionog projekta – koji se ceni na
osnovu priloţenog biznis plana sa opisom originalnosti i inovativnosti oĉekivanog rezultata
predloţenog inovacionog projekta, sa procenom oĉekivanih mogućnosti i efekata plasmana, kao i na
osnovu obrazloţenog neposrednog efekta koji se oĉekuje doprinosom realizatora uspešnoj realizaciji
predloţenog projekta imajući u vidu tehniĉko – tehnološku opremu i kvalifikacije, reference i
kompetentnost lica predloţenih za neposredno uĉešće u pojedinim aktivnostima projekta kod tog
realizatora.
Prednost kod izbora imaće realizator inovacionog projekta koji je ugovorom zakljuĉenim izmeĊu realizatora
odreĊen za nosioca realizacije inovacionog projekta, koji je sopstvenim sredstvima ili iz drugih izvora
obezbedio najveće dinarsko uĉešće u ukupnim sredstvima neophodnim za realizaciju projekta, kod koga je
angaţovano fiziĉko lice predloţeno za rukovodioca inovacionog projekta ili fiziĉko lice registrovano u
svojstvu subjekta inovacione delatnosti, kao i realizator koji je u Registru posebno evidentiran kao
visokotehnološko ili srednjetehnološko privredno društvo. U sluĉaju da je samo jedan realizator inovacionog
projekta registrovani subjekt inovacione delatnosti, pored kriterijuma iz stava 1. ovog ĉlana, posebno se ceni
32
odnos visine zahtevanog procenta uĉešća budţetskih sredstava u finansiranju inovacionog projekta i visine i
strukture sredstava koja realizator obezbeĊuje iz drugih izvora, kao i mogućnost ostvarivanja nedostajućih
sredstava kod meĊunarodnih organizacija.
3.14 KORISNICI DOBARA I USLUGA
3.14.1 Korisnici dobara na domaćem trţištu

Korisnici IKT proizvoda / usluga na domaćem trţištu, mogu biti:
(1) Ljudi s posebnim potrebama i institucije koje se njima bave:
- Zdravstveno riziĉne grupe stanovništva
- Ljudi u poznim godinama
- Hendikepirani
- Talentovani
- Obrazovne institucije svih nivoa
- Ljudi kojima je potrebna prekvalifikacija ili koji moraju da uĉe uz rad
- Biblioteke i korisnici biblioteĉkih usluga
- Javna uprava
(2) Uprava;
- Institucije APV i lokalne samouprave
- Korisnici GIS (geodetske institucije, saobraćajne institucije, komunalna preduzeća,
poljoprivredni proizvoĊaĉi itd.)
(3) Poljoprivreda:
- Poljoprivredni proizvoĊaĉi i kupci poljoprivrednih proizvoda
(4) Korisnici inovativnih IKT rešenja:
- Korisnici interneta koji imaju potrebu za bezbednošću u radu
- Korisnici usluga koje se mogu realizovati i preko interneta
- Preduzetnici u IKT sektoru
- Korisnici beţiĉnih sistema
- Ljudi neviĉni korišćenju raĉunara, ĉiji se kvalitet ţivota moţe bitno popraviti uvoĊenjem
interneta
- Namenski sistemi (vojska i policija)
(5) Procesna industrija i veliki tehnološki sistemi:
- Korisnici koji imaju potrebu za brzim uspostavljanjem sistema monitoringa i upravljanja
- Preduzeća u procesnoj industriji
- Korisnici i imaoci saobraćajne infrastrukture
3.14.2 Korisnici dobara na inostranom trţištu
Korisnici IKT proizvoda / usluga na stranom trţištu mogu biti iste kategorije navedene pri analizi domaćeg
trţišta, ali i:
- kupci licenci za proizvedena rešenja,
- preduzeća osnovana od strane naših pravnih lica koja su razvila odreĊeni proizvod / uslugu
(franšiza),
- strani finansijeri zainteresovani za uĉešće u profitu ostvarnom ekspanzijom ovih proizvoda /
usluga sa domaćeg na globalno trţište (npr. VC fondovi).
Kada je reĉ o korisnicima IKT proizvoda / usluga na stranom trţištu, neophodno je voditi raĉuna i o
sledećem:
- Neophodno je organizovano, uz pomoć republiĉkih i pokrajinskih institucija, podstaći postupak sticanja
meĊunarodnog sertifikata kontrole kvaliteta, zato što on predstavlja jedan od osnovnih preduslova za
33
izlazak na strano trţište.
- Domaća preduzeća industrije IKT u stranim partnerima vide rešenje za svoj problem nalaţenja kupca –
trţišta, što potvrĊuje prethodni nalaz o slabom marketingu i lošem imidţu Srbije, kao najznaĉajnijem
izvoru njihove konkurentske slabosti.
- Pozitivan trend je zabeleţen u smislu uĉestvovanja domaćih preduzeća u programima obuke koje
organizuju strani partneri, posedovanja ugovora o saradnji sa domaćim partnerima (druga preduzeća,
fakulteti, IR instituti), kao i u odnosu prema transferu znanja i iskustva sa projekata sa stranim
partnerima na domaće projekte, pa treba zadrţati takav trend.
- Glavne aktivnosti analiziranih preduzeća industrije IKT su: (a) prodaja svojih proizvoda/usluga; i (b)
outsourcing. U prodaji svojih proizvoda/usluga, preovlaĊujući su: Softver za upravljanje sistemima u
realnom vremenu; Web aplikacije; Komunikacioni softver; Upravljanje poslovnim procesom (ERP).
Kada je u pitanju outsourcing, preovlaĊujući su: Web aplikacije, Upravljanje poslovnim procesom.
Uoĉava se da su analizirana preduzeća industrije IKT znaĉajno više koncentrisana na manji broj
proizvoda/usluga, kada je njihova aktivnost prodaja svojih proizvoda/usluga. Kada je njihova aktivnost
outsourcing, uoĉava se mnogo veća disperzija angaţovanja, odnosno prihvatanje poslova na mnogo
većem broju proizvoda/usluga.
- Prema najvećem broju ispitanih preduzeća, najznaĉajniji izvor konkurentskih prednosti na stranom
trţištu je dobar kvalitet. Kada je u pitanju strano trţište, najznaĉajniji izvor konkurentske slabosti je slab
marketing.
- Identifikovana je velika razlika u razvijenosti domaćeg i stranog trţišta IKT proizvoda/usluga. Strano
trţište je zahtevnije ne samo po ceni i poštovanju rokova, već naroĉito po pitanju kvaliteta.
3.14.3 Direktni korisnici dobara i usluga
Ciljna grupa su struĉnjaci za razvoj i preduzetnici, u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija.

Nezavisno od broja nezaposlenih u Vojvodini, broj tek diplomiranih studenata, i to prvenstveno onih sa
Fakulteta tehniĉkih nauka u Novom Sadu – svake godine dostigne brojku od oko 250. Neki od njih poseduju
preduzetniĉki duh koji im je neophodan za osnivanje sopstvenih kompanija. Za pomoć razvoja takvog biznisa
APV će podrţati osnivanje i funkcionisanje poslovnih inkubatora u oblasti IKT.
Svaki poslovni inkubator primiće za poĉetak do 10 novih preduzeća (start-ups). Ukoliko zaposli 2-5 ljudi,
inkubator moţe obezbediti nekih 30 do 40 novih radnih mesta u prvoj godini postojanja. TakoĊe, direktni
korisnici ovog inkubatora su potencijalni korisnici proizvoda/usluga/procesa koje će razvijati kompanije
stanari.
Takmiĉenja za prikupljanje i odabir najboljih ideja (poput Takmičenja za najbolju tehnološku inovaciju
www.inovacija.org) koristiće se za odabir odgovarajućih ljudi u okviru ciljne grupe. Metod kritiĉkog
ocenjivanja će se primeniti u daljoj selekciji, tako što će se definisati dodatni kriterijumi za evaluaciju
struĉnosti i iskustva kandidata, proceniti finansijska odrţivost i marketinška vrednost predloţenih ideja,
dinamika i opseg budućeg posla, direktan i indirektan uticaj na lokalnu ekonomiju i društvo.
Spisak direktnih klijenata i povoljnosti predstavljeni su sledećom tabelom.
34
Direktni korisnici
Korisnici Povoljnosti
Direktni korisnici: - Pogodno poslovno okruţenje,
- Bolja uoĉljivost kompanije,
Postojeće kompanije - Pomoć u ostvarivanju kontakata i saradnje,
- Pomoć u upravljanju,
- Istraţivanje novih trţišta,
- Prikupljanje sredstava,
- Efekti sinergije
Posredni korisnici: - Pristup univerzitetskim resursima (UNS),
- Inostrani klijenti, - Angaţovanje spoljnih saradnika (outsourcing),
- Strani investitori - IzviĊanje trţišta,
- Smanjenje troškova za tehnološki razvoj
Direktni korisnici: - Realizacija njihovih namera,
Univerzitetski profesori, asistenti, - Razvoj ljudskih resursa,
studenti i osobe koje nameravaju da - Stvaranje novih radnih mesta
postanu preduzetnici - Obuka za sticanje znanja o trţištu
3.14.4 Indirektni korisnici dobara i usluga
Posredni korisnici strategije tehnološkog razvoja APV, odnosno indirektni korisnici dobara i usluga, koji se
obezbede realizacijom programa i projekata u oblasti IKT, predstavljeni su sledećom tabelom:
Posredni korisnici
Korisnici Povoljnosti
Posredni korisnici: - Inovacija u industriji,
- Ekonomski razvoj,
Opštine - Stvaranje novih radnih mesta,
Posredni korisnici: - Povećanje prihoda od poreza,
- Prihodi od investicija,
AP Vojvodina - Razvoj preduzetništva,
- Oporavak i rast sektora malih i srednjih preduzeća
Posredni korisnici: - Veća atraktivnost za potencijalne studente,
- Univerzitet u Novom Sadu (UNS) - Izvoz nauke na trţište,
- preduzetniĉki univerzitet - Transfer tehnologije,
- drugi univerziteti, ukljuĉujući i - Komercijalizacija rezultata,
privatne - Povećanje efikasnosti korišćenja univerzitetskog prostora,
- Povećanje uoĉljivosti u javnosti
Posredni korisnici: - Širenje mreţe,
Institucije koje deluju u sliĉnim oblastima - Povećanje broja klijenata,
(ALMA MONS, PK, ostale agencije, - Povećanje obima aktivnosti,
asocijacije, banke i fondovi, ukljuĉujući - Prilike za investiranje
VC)
Posredni korisnici: - Stvaranje novih radnih mesta,
Stanovništvo Vojvodine - Stvaranje privrede i društva zasnovanog na znanju,
- Prilike za investiranje
- Poboljšanje ţivotnog standarda
35
3.15 LITERATURA
1. EC, (2002), "Practical Guide to Regional Foresight in the United Kingdom", Directorate-General for
Research, Directorate K, Unit “Science & Technology Foresight, links with the IPTS”, European
Communities, 2002.
2. EC-Lisbon, (2000), "Presidency Conclusions – Lisbon European Council", Lisbon, 23-24 March
2000, Press Release No. 100/1/00.
3. EITO, (2004), "European Information Technology Observatory 2004", ISSN 0947-4862, Eggebrecht-
Presse KG, Mainz
4. Moore, Kevin; Kutlaca, Djuro, (2003), "An Overview of the Information & Communications
Technology Sector in Serbia and Profiles of Selected Companies", OECD Investment Compact for
South East Europe and The Stability Pact for South Eastern Europe, OECD, Paris,
http://www.investmentcompact.org/general/library.htm , December 2003.
5. OECD STI-WP, 2001, Colecchia, A.&Schreyer, P., “ICT Investment and Economic Growth in the
1990s: is the United States a Unique Case? A Comparative study of Nine OECD Countries”, STI
Working Papers 2001/7, DSTI/DOC(2001)7, OECD, Paris, 25-Oct-2001.
6. Piatkowski, Marcin, (2005), "The potential of ICT for the development and economic restructuring of
the new EU member states and candidate countries", European Commission, Joint Research Centre,
Technical Report EUR 21589 EN, February 2005.
7. WEF, (2005), "Global Competitiveness Report 2005-2006 – Executive Summary", World Economic
Forum,
http://www.weforum.org/site/homepublic.nsf/Content/Global+Competitiveness+Programme%5CGlo
bal+Competitiveness+Report
8. WEF, (2005b), "Global Information Technology Report 2005-2006 – Executive Summary",
World Economic
Forum,http://www.weforum.org/site/homepublic.nsf/Content/Global+Competitiveness+Programme
%5CGlobal+Information+Technology+Report
9. Wolfgang Bibel, (2005), "Information Technology", Darmstadt University of Technology,
September, 2005.
36
4. OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA AUTONOMNE
POKRAJINE VOJVODINE ZA OBLAST BIOTEHNOLOGIJE I
PROIZVODNJE HRANE
4.1 UVOD
Proizvodnja hrane obuhvata kompletan lanac proizvodnje i primarne prerade sirovina biljnog i animalnog
porekla praćen osmišljavanjem, razvojem, procesiranjem i plasmanom prehrambenih proizvoda. Pri tom se
pod proizvodnjom hrane u uţem smislu reĉi podrazumeva preraĊivaĉka industrija ĉija je delatnost vezana za
proizvodnju hrane.
Biotehnologija u konvencionalnom, klasiĉnom smislu reĉi podrazumeva sve tehnološke postupke kod kojih
se koriste biološki sistemi, odnosno ţivi organizmi ili njihovi derivati da bi se dobili ili modifikovali
proizvodi ili procesi za specifiĉne svrhe. («any technological application that uses biological systems, living
organisms, or derivatives thereof, to make or modify products or processes for specific use".)
Biotehnologija se bavi primenom bioloških otkrića u masovnoj proizvodnji korišćenih organizama i njihovih
produkata. Reĉ je o proizvodnji koja je bazirana na korišćenju aktivnosti mikroorganizama, biljnih i
ţivotinjskih ćelija i tkiva ili njihovih delova.
Tumaĉenje definicije biotehnologije u ovom najširem smislu obuhvata mnoge tehniĉke i tehnološke postupke
koji se uobiĉajeno koriste u poljoprivredi i proizvodnji hrane kao što su fermentacioni procesi, enzimski
procesi i sl. U uţem smislu reĉi pojam moderne biotehnologije se odnosi samo na novije tehnike molekularne
biologije i reproduktivne tehnologije kao što su genska manipulacija, transfer gena, kloniranje biljaka i
ţivotinja i sliĉno.
Ograniĉenja u razvoju biotehnologije i proizvodnje hrane kod nas mogu se klasifikovati u dve grupe: biološka
ograniĉenja i dileme i društveno ekonomska ograniĉenja.
U prvu grupu spadaju ograniĉenja i dileme u pogledu primene i razvoja pojedinih grana savremene
biotehnologije. Ovde spadaju, pre svih, genetski modifikovani organizmi (GMO).
Genetski modifikovani organizmi mogu se definisati kao organizmi u kojima je genetski materijal promenjen
na naĉin koji se ne ostvaruje prirodnim razmnoţavanjem, odnosno prirodnim rekombinovanjem. Kroz proces
genetske modifikacije geni koji imaju poţeljne karakteristike mogu se uzeti iz jedne i ubaciti u drugu vrstu,
pri ĉemu vrste mogu biti bakterije, gljivice, virusi, biljke, insekti, ribe ili sisari.
U okviru ove studije u sklopu razrade osnovnih pravaca razvoja AP Vojvodine u oblasti proizvodnje hrane
biće ravnopravno razmotreni i biotehnološki procesi u najširem smislu reĉi, dok će na biotehnologiju u smislu
razvoja i korišćenja genetski modifikovanih organizama biti data kritiĉka analiza stanja, potreba i
perspektiva.
4.2 ANALIZA POSTOJEĆEG STANJA

Sa stanovišta metodološkog pristupa ţelimo da ukaţemo na znaĉaj dijagnostike ĉija suština je da identifikuje
potencijale razvoja kao i kljuĉna razvojna ograniĉenja.
Uporedo sa kvantitativnom analizom treba dati ekspertske ocene o mogućnostima i ograniĉenjima
ostvarivanja ţeljenih razvojnih i reformskih ciljeva. Pri tome treba poći od sadašnjih realnih ograniĉenja:
nepovoljnog ekonomskog poloţaja privrede, nedovoljnog nivoa investicija, niske profitabilnosti i efikasnosti
ulaganja, niske makroekonomske i poslovne konkurentnosti, neadekvatnog ljudskog kapitala (obrazovanje,
profesionalna obuĉenost, preduzetniĉki potencijal), fiskalne opterećenosti privrede, slabog funkcionisanja
trţišta roba, usluga, kapitala i rada (nedostatak konkurencije), nerazvijene infrastukture, tehnološke
37
zaostalosti, nedovoljne izvozne orijentisanosti, nezavršenog procesa privatizacije i restruktuiranja privrede,
slabe zaštite svojine i ugovora.
4.3 POTENCIJALI RAZVOJA

Autonomna pokrajina Vojvodina zauzima ukupnu površinu od 2.150.600 ha, od ĉega je oko 1.650.000 ha
odnosno preko 75 % obradiva površina, a oko 1.790.000 ha, odnosno preko 80% ukupna poljoprivredna
površina. Ovi podaci nedvosmisleno potvrĊuju da poljoprivreda i proizvodnja hrane jesu i moraju biti jedan
od osnovnih oslonaca razvoja ove regije.
Prema statistiĉkim podacima AP Vojvodina ima 2, 031 miliona stanovnika od ĉega je radno aktivno 912,8
hiljada odnosno 45 % (podaci iz 2002. godine). U odnosu na ukupan broj stanovnika stanovništvo koje ţivi
od prihoda od poljoprivrede predstavlja u Vojvodini nešto preko 10 %. U odnosu na ukupno aktivno
stanovništvo zaposleni u poljoprivredi u AP Vojvodini ĉine oko 14 %, dok je u preraĊivaĉkoj industriji
zaposleno blizu 20 % od ukupnog aktivnog stanovništva.
U ukupnom bruto domaćem proizvodu uĉešće poljoprivrede se u Srbiji kao celini kreće se na nivou od 12,5
do 16 %, dok je uĉešće proizvodnje hrane na nivou od oko 5 %. U Vojvodini u ukupnom društvenom
proizvodu poljoprivreda uĉestvuje sa oko 19 %, a proizvodnja hrane sa nešto preko 13 % (podaci iz 2003.
godine).
U proizvodnji hrane u Vojvodini višak proizvoda predstavlja 53 % od društvenog proizvoda ostvarenog u
ovoj oblasti, a u poljoprivredi je višak proizvoda negativna vrednost.
4.4 OGRANIĈENJA
Prema strukturi investicija, na bazi podataka iz 2003. godine Vojvodina prednjaĉi u odnosu na ostatak drţave
u investicijama u poljoprivredu i proizvodnju hrane. Investicije u poljoprivredu u Vojvodini ĉine 5,44 % od
ukupnih investicija (u odnosu na 1,95 % na nivou drţave), dok investicije u proizvodnju hrane predstavljaju
16,23 % od ukupnih investicija u Vojvodini (u odnosu na 6,92% na nivou drţave).
MeĊutim i pored toga našu celokupnu privredu (i poljoprivredu) karakteriše relativno nizak nivo investicija i
preduzetništva (uĉešće investicija u bruto domaćem proizvodu Srbije iznosi oko 19%, a u EU-10 iznosi oko
24 %. Produktivnost rada po zaposlenom kod nas je oko 40 % proseka EU-25, a bruto domaći proizvod
Srbije iznosi oko 10 % proseka EU-25). Dva osnovna razloga nedovoljnog nivoa investicija mogu biti
relativno niska profitabilnost ulaganja ili visoki troškovi finansiranja investicija (Rodrick, Dani, 2005). Pored
toga, za Vojvodinu je, kao i za celu našu zemlju, karakteristiĉan relativno nizak nivo iskorišćenosti kapaciteta
preraĊivaĉke industrije (proseĉno oko 30 % u 2000-tim godinama). Tehnološko zaostajanje privrede
Vojvodine, kao i cele zemlje, za industrijskim zemljama Evrope iznosi 5 do 6 tehnoloških godina (30 do 35
godina u vremenskoj dimenziji).
Sa stanovišta globalnih razvojnih trendova i procesa naša zemlja pa samim tim i Vojvodina sa oko 3.200 $
bruto domaćeg proizvoda po stanovniku izlazi iz niţe razvojne faze, (koju karakteriše bruto domaći proizvod
po stanovniku od 1.000 do 3.000$), uz dominaciju sirovina i poluproizvoda u strukturi izvoza, i gde se
dodatna vrednost, najvećim delom, stvara u poljoprivredi i prehrambenoj industriji, a manjim delom u sektoru
usluga. U toj, niţoj fazi, kljuĉni faktor meĊunarodne konkurentnosti su niske cene sirovinskih, radnih i drugih
inputa, a prioriteti drţave su da obezbedi osnovne institucije, makroekonomsku stabilnost i osnovni ljudski
kapital.
Karakteristika više razvojne faze, gde je naša zemlja pa samim tim i Vojvodina na samom poĉetku, je nivo
bruto domaćeg proizvoda od 3.100 do 9.000 $, sa sektorskom strukturom u kojoj dominiraju usluge,
povećano uĉešće izvoza u bruto domaćem proizvodu, sa većom diversifikacijom i sa mnogo većom dodatom
vrednošću. U ovoj razvojnoj fazi, zemlja svoju meĊunarodnu konkurentnost ostvaruje, pre svega, većom
efikasnošću upotrebljenih ljudskih, materijalnih i prirodno-lokacijskih faktora, a drţavni prioriteti koji to
najviše podstiĉu su: unapreĊenje ljudskog kapitala (ekonomija znanja), efikasno funkcionisanje trţišta roba,
38
usluga, rada, kapitala i znanja, povećanje tehnološke osposobljenosti privrede i mnogo veći naglasak na
veliĉini i otvorenosti trţišta.
Naša zemlja pa samim tim i Vojvodina će se narednih godina kretati po ovakvoj razvojnoj putanji. Takva
situacija predodreĊuje i odgovarajući milje razvojnih politika, u smislu odgovarajuće kombinacije prioriteta
prve i druge faze.
Uporedo sa tranzicijom iz niţe u višu razvojnu fazu naša zemlja, pa samim tim i Vojvodina se suoĉava sa još
jednom «tranzicijom»: prelaskom iz prve generacije reformi u drugu generaciju reformi. Prva generacija
reformi podrazumeva da je drţava obezbedila trajnu makroekonomsku stabilnost, liberalizaciju i sprovela
privatizaciju. Druga generacija reformi bavi se, pre svega izgradnjom institucionalnog okvira za efikasno
funkcionisanje trţišnih institucija, pravosuĊa i drţavne administracije. U nekim zemljama u tranziciji,
reforme prve i druge generacije meĊusobno se prepliću, i jedne druge podstiĉu. Za nas se moţe reći da se
spora implementacija druge generacije reformi vraća kao bumerang i ugroţava rezultate prve generacije
reformi.
4.5 SWOT ANALIZA
SWOT analiza u proizvodnji hrane u Vojvodini saĉinjena je u odnosu na prirodne i tehniĉke resurse, ljudske
resurse, sistemska rešenja, istraţivaĉke i obrazovne institucije kao osnovne ĉinioce tehnološkog razvoja u
ovoj oblasti.
Na bazi izvedene SWOT analize oĉigledno je da Vojvodina kao region prvenstveno ima jake oslonce za
razvoj biotehnologije i proizvodnje hrane u prirodnim resursima objedinjenim u raspoloţivosti kvalitetnog
obradivog, najvećim delom nezagaĊenog zemljišta, pogodnim klimatskim uslovima i povoljnom
geografskom poloţaju. Ova strateška prednost podrţana je i postojanjem solidnih inicijalnih potencijala za
istraţivanje, obrazovanje na svim nivoima i davanja podrške preduzetništvu. Ne treba izostaviti ni prednost
koju Vojvodina ima zahvaljujući tradicionalnoj okrenutosti stanovništva vrednostima radnog angaţovanja i
poštovanja sistemskih normi. Naravno, i postojanje znaĉajnih kapaciteta prehrambene industrije, kao i
razvijena mreţa malih preduzeća u proizvodnji hrane, uprkos njihovoj tehniĉkoj zastarelosti, odnosno
tehnološkoj zaostalosti u krajnjem ishodu, obezbeĊujući osavremenjavanje uz manja ulaganja i tradiciju u
proizvodnji hrane, predstavlja jednu od jakih polaznih taĉaka tehnološkog razvoja u oblasti biotehnologije i
proizvodnje hrane.
Uprkos evidentnim potencijalima potrebnim za uspešan tehnološki razvoj u oblastima biotehnologije i
proizvodnje hrane, mora se konstatovati da je u ovoj oblasti lista slabih strana koje usporavaju, ometaju ili
onemogućavaju tehnološki razvoj daleko šira.
Prvenstveno treba istaći da je zemljište tokom godina krize u velikoj meri zapušteno, ispošteno zbog
nedovoljnog i neadekvatnog Ċubrenja, zakorovljeno, nepovoljne strukture zbog redukovane obrade i pored
toga usitnjeno i praćeno odvojenošću subjekata koji su vlasnici zemljišta i onih koji ga obraĊuju. Imajući u
vidu ovaj ozbiljan nedostatak mora se konstatovati da je iniciranje ozbiljnih reformi u poljoprivrednoj
proizvodnji praktiĉno preduslov sveobuhvatnog tehnološkog razvoja u oblasti biotehnologije i proizvodnje
hrane.
Jedna od najozbiljnijih slabosti sistema u biotehnologiji i proizvodnji hrane je upravo karika koja povezuje
primarnu poljoprivrednu proizvodnju i preraĊivaĉku industriju. Odsustvo razvrstavanja i vrednovanja
produkata primarne poljoprivredne proizvodnje po kvalitetu rezultira nizom negativnih efekata:
nemotivisanošću primarnih poljoprivrednih proizvoĊaĉa da preduzmu sve potrebne mere za ostvarenje
vrhunskog kvaliteta proizvoda, neraspoloţivošću sirovine definisanog namenskog kvaliteta za pojedine grane
preraĊivaĉke industrije, nepostojanjem ponude proizvoda primarne poljoprivredne proizvodnje definisanog
deklarisanog nivoa kvaliteta na domaćem trţištu i nemogućnošću da se ovakva roba po adekvatnim, višim
cenama ponudi na meĊunarodnom trţištu. S obzirom na ovu konstataciju sledeći prioritetni pravac
tehnološkog razvoja u oblasti biotehnologije i proizvodnje hrane mora biti sagledan kroz definisanje
39
subjekata koji će se baviti delatnošću otkupa i skladištenja primarnih poljoprivrednih proizvoda u skladu sa
savremenim trendovima u svetu, njihovo adekvatno opremanje i edukacija za kompetentno obavljanje
potrebnih aktivnosti. Moţe se konstatovati da je i ovaj razvojni prioritet praktiĉno preduslov sveobuhvatnog
tehnološkog razvoja u oblasti biotehnologije i proizvodnje hrane.
Iako u oblasti klasiĉne biotehnologije i prehrambene industrije postoje znaĉajni instalisani kapaciteti, njihova
tehniĉka zastarelost s obzirom da potiĉu iz rane druge polovine prošlog veka i tehnološka zaostalost s
obzirom na veliki broj postrojenja koji je uvezen nakon što je rashodovan u razvijenijim zemljama,
predstavljaju slabu stranu ove privredne grane koja će u pravom smislu reĉi doći do izraţaja kada se domaća
preduzeća, kroz postepeno otvaranje prema trţištu EU naĊu u konkurenciji visokotehnoloških potpuno
automatizovanih preduzeća iz razvijenih zemalja. Stoga promptno iniciranje tehnološkog osavremenjavanja i
automatizacije pogona u kljuĉnim visokoperspektivnim oblastima biotehnologije i proizvodnje hrane mora
biti jedan od prioriteta tehnološkog razvoja u ovoj oblasti. Pri tome je od izuzetnog znaĉaja obaviti pravilan
odabir preduzeća koja se rentabilno mogu tehniĉko-tehnološki osavremeniti i automatizovati i svesno se
suoĉiti sa ĉinjenicom da će pojedina preduzeća, imajući u vidu predimenzionirane kapacitete u odnosu na
potrebe i sirovinsku bazu, neminovno propasti, što je izmeĊu ostalog i preduslov da se prevaziĊe situacija
postojanja nelojalne konkurencije. Vaţno je istaći da samo tehniĉko tehnološko osavremenjavanje i
automatizacija neće imati adekvatan efekat ukoliko ne budu praćeni prevazilaţenjem slabosti vezanih za
struĉnost, svest i broj zaposlenih radnika kao i slabosti vezanih za zastarelu organizaciju rada i formalnost
primene savremenih sistema upravljanja svim aspektima poslovanja.
Jedna od opterećujućih slabosti u našoj zemlji koja ravnopravno opterećuje i Vojvodinu kao region jeste
velika nezaposlenost koja će pojavom dodatnih tehnoloških viškova u oblasti biotehnologije i proizvodnje
hrane, proisteklim iz primene prethodno obrazloţene mere osavremenjavanja i automatizacije velikih pogona,
biti dodatno potencirana. Treba imati u vidu i ĉinjenice da su nezaposleni i oni koji su preduzeća napustili kao
tehnološki višak mahom nedovoljno struĉni i informisani da bi pokrenuli sopstveni biznis te zbog toga ostaju
dugoroĉni problem društvene zajednice. S druge strane treba imati u vidu da u klasiĉnoj biotehnologiji i
proizvodnji hrane postoji ĉitava lepeza mogućnosti za pokretanje malih i srednjih preduzeća, a posebno mikro
porodiĉnih preduzeća, koja će sa baviti proizvodnjom atraktivnih, tradicionalnih, deficitarnih, izvorno
potentnih i visokoisplativih proizvoda. Naravno, pojedinaĉno i nasumiĉno otvaranje ovakvih preduzeća bez
dovoljno znanja i informacija, a posebno bez struĉno osmišljenih projekata i biznis planova samo pooštrava
trenutnu haotiĉnu situaciju i gomila tehnološki zastarela preduzeća uz predimenzioniranje kapaciteta u jednim
i odsustvo interesovanja za druge oblasti, što u krajnjem sluĉaju rezultira velikim brojem neuspelih
preduzeniĉkih poduhvata i uz potenciranje gubitniĉke svesti zatvara krug nemogućnosti rešavanja pitanja
nezaposlenosti. Mogućnost sistemskog rešavanja ovog problema sagledava se kao sledeći prioritetni pravac
tehnološkog razvoja u oblasti biotehnologije i proizvodnje hrane koji bi podrazumevao obezbeĊenje uslova za
funkcionalno multidisciplinarno povezivanju nauke, struke i potencijalnih preduzetnika kroz osnivanje
svojevrsnog centra za transfer tehnologija koji bi kroz izradu model projekata, potenciranje preduzetništva i
poslovno povezivanje svih subjekata ĉije je uĉešće neophodno za uspešan start-up preduzeća obezbedilo
podizanje nivoa preduzetniĉkog duha i broja uspešnih preduzetniĉkih inicijativa u oblasti biotehnologije i
proizvodnje hrane.
Konaĉno, iz sveobuhvatnog sagledavanja snaga, slabosti, mogućnosti i pretnji na bazi izvedene SWOT
analize, ali i na bazi kritiĉki-konstruktivnog preuzimanja iskustva iz razvijenih zemalja kao dodatni prioritetni
pravac u oblasti klasiĉne biotehnologije i proizvodnje hrane sagledava se iniciranje domaćih franšiznih
sistema koji bi bili inicirani planskim projektovanjem, izgradnjom i opremanjem savremenih pogona za
centralizovano snabdevanje malih, regionalnom mentalitetu primerenih, ali dizajnom i uslovima rada
savremenih franšiznih prodajnih objekata koji bi omogućili dodatno zapošljavanje lica koja ne raspolaţu
velikim finansijskim potencijalom niti profilisanom struĉnošću.
40
SWOT ANALIZA
STRENGHTS (jake strane)
Prirodni i tehniĉki resursi Ljudski resursi Sistemska rešenja Istraţivaĉke institucije Obrazovne institucije
Kvalitetno obradivo Kvalitetni istraţivaĉki Razvijena mreţa agencija Solidno opremljene Veliki broj obrazovnih
zemljište kadrovi za mala i srednja preduzeća istraţivaĉke laboratorije za institucija na svim nivoima
pojedine oblasti obrazovanja
Pogodna klima Kvalitetni prosvetni Razvoj trţišta rada u Relativna koncentrisanost Poljoprivredni i tehnološki
kadrovi smislu aktivnog istraţivaĉkih kadrova u fakultet sa svojom
zapošljavanja istraţivaĉkim institucijama tradicijom i iskustvom
NezagaĊeno zemljište Tradicionalna okrenutost Razvijena mreţa podruĉnih Postojanje tradicionalnih Široka lepeza
stanovništva ka poljoprivrednih sluţbi veza sa vodećim fundamentalnih, teorijskih
vrednostima rada istraţivaĉkim institucijama znanja kod obrazovanih
kadrova
Povoljan geografski Spremnost stanovništva da Dugogodišnja tradicija
poloţaj poštuje uspostvaljene ispitivanja svojstava sorti,
sistemske norme hibrida i rasa u proizvodnji
Veliki postojeći kapaciteti Veliki broj domaćih
konvencionalnih kvalitetnih sorti i hibrida
prehrambenih tehnologija
Raširena mreţa zanatskih i
savremenih MSP u oblasti
tradicionalnih
biotehnologija i
proizvodnje hrane
41
SWOT ANALIZA
WEAKNESSES (slabosti)
Dugogdišnji nemar prema Nedostatak orijentacije Odsustvo razvrstavanja i Nedovoljna povezanost Nedovoljno praktiĉnih
zemljištu (zakrovljno, struĉnjaka ka doţivotnoj vrednovanja istraţivaĉkih institucija sa znanja i veština koji se
ispošteno, edukaciji najzastupljenijih strateških privredom stiĉu u obrazovnom
vodonepropusno...) sirovina po kvalitetu procesu
Usitnjenost zemljišta Priuĉena struĉna radna Prinosi manji od potencijala Nepostojanje istraţivaĉkih Nedovoljno laboratorija
snaga – nedovoljna iskorišćenost sektora u preduzećima za praktiĉni rad studenata
potencijala agroprivrede
Neiskorišćeni prirodni i Inertnost prema Zastrela organizacija rada u Zastarela oprema Zastarela oprema
tehniĉki resursi promenama preduzećima
Zastareli, tehniĉki Starosna struktura seoskog Nekonkurentni ekonomski Nedovoljna Negativna selekcija
prevaziĊeni, stanovništva pokazatelji poslovanja u multidisciplinarna kadrova pri izboru
niskoautomatizovani proizvodnji hrane povezanost u zanimanja u
pogoni istraţivanjima prehrambenoj struci u
odnosu na mladima
atraktivnija zanimanja
Postojanje tehniĉko- Višak zaposlenih – Nepozicioniranost Fokusiranje istraţivanja na
tehnološki neprihvatljivih nekonkurentna proizvoda na rešavanje izolovanih
malih pogona opterećenost proizvoda meĊunarodnom trţištu fokusiranih problema
radnom snagom pojedinih tehnologija
Korišćenje većine velikih Nezaposleni bez dovoljno Nedovoljna sistemska Odsustvo istraţivanja
pogona sa kapacitetom znanja za iniciranje ureĊenost preduzeća (ISO usmerenih na rešavanje
daleko ispod instalisanog preduzetniĉkih poduhvata 9000, 14000, 1800, 22000 kljuĉnih problema u
HACCP) proizvodnji hrane
42
WEAKNESSES (slabosti)
Nedekvatna saobraćajna Formalno shvatanje Formalnost povezivanja sa
mreţa sistemskog ureĊivanja istraţivaĉkim institucijama
preduzeća kao dobijanje iz instranstva
certifikata
Neadekvatan kvalitet i Nestandardizovanost Nedovoljna razvijenost
koliĉina Ċubriva proizvoda – nepostojanje istraţivanja usmerenih ka
suštinskog brenda razvoju novih tehnologija i
proizvoda
Vlasnici zemljišta nisu Nefukcionisanje robne Nesistematizovanost
ujedno oni koji ga obraĊuju berze za poljoprivredne i podataka dugogodišnjih
prehrambene proizvode ispitivanja svojstava sorti,
hibrida i rasa u proizvodnji
Izvoz baziran najvećim
delom na proizvodima
primarne poljoprivredne
proizvodnje
Odsustvo parametrizacije
kvaliteta kod proizvoda
primarne poljoprivredne
proizvodnje u izvozu
Nenamensko korišćenje
sirovina u odnosu na
ostvarni kvalitet
43
SWOT ANALIZA
OPPORTUNITIES (mogućnosti)
Ukrupnjavanje poseda – Usavršavanje u Podrška pozicioniranju i Osnivanje centra za transfer Osnivnanje struĉnih škola
gazdinstava za potrebe inostranstvu na svim izvozu visokokvalitetnih tehnologija u proizvodnji na svim obazovnim
proizvodnje masovnih obrazovnim nivoima proizvoda iz regiona APV hrane i biotehnologiji nivoima
strateških kultura
Plansko podizanje novih Boravak struĉnjaka u Razvrstavanje i Razvijanje centara za Organizacija struĉnih
višegodišnjih zasada u inostranim preduzećima vrednovanje masovnih istraţivanja i razvoj u kurseva na svim
koordinacija sa strateških poljoprivrednih preduzećima agroprivrede obrazovnim nivoima
preraĊivaĉkim proizvoda po kvalitetu
kapacitetima
Struĉno ureĊenje i plansko Zadrţavanje struĉnjaka u Stvaranje preduslova za Formiranje baza podataka o Osnivanje novih studijskih
koišćenje postojećih zemlji funkcionisanje robne berze svojstvima hibrida i sorti smerova na fakultetima
zasada biljnih vrsta i rasa ţivotinja
u proizvodnji
Plansko opremanje Podizanje nivoa svesti o Pribliţavanje obrazovnih
savremenih farmi za uzgoj potrebama promena programa potrebama
ţivotinja u skladu sa razvoja privrede
svetskim normama
Definisanje uslova za Podizanje nivoa
nastavak eksplotacije higijenskih navika i svesti
zastarelih pogona – o znaĉaju higijene u
osvremenjavnje i proizvodnji hrane
automatizacija pogona koji
zadovoljavaju tehniĉke
uslove
44
OPPORTUNITIES (mogućnosti)
Plansko otvaranje MSP u
skladu sa strategijom i
prema suštinski
razraĊenim biznis
planovima
Iskorišćenje prirodnih i
tehniĉkih resursa tradicije i
etno proizvodnje
Organska proizvodnja i
prerada organski
proizvedene hrane
Izgradnja savremenih
visokoautomatizovanih
pogona
Osmišljavanje franšiznih
sistema
45
SWOT ANALIZA
THREATS (pretnje)
Prirodni resursi Ljudski resursi Sistemska rešenja Istraţivaĉke institucije Obrazovne institucije
Neracionalno korišćenje Inertnost javnosti u Odliv viška vrednosti u Zapostavljenost domaćih Sporost reformi
prirodnih resursa odnosu na tekovine ranijh trgovinu istraţivanja
sistema
Neplansko korišćenje NeprilagoĊenost struĉnog Spor obrt sredstava Odsustvo primene rezultata Odvojenost od potreba
prirodnih resursa kadra novim uslovima istraţivanja u praksi privrede
poslovanja
Predimenziniranje Odliv mozgova Odlaganje promena – Neodovoljna suštinska Pomodarski obrazovni
kapaciteta u pojedinim osavremenjavanja poveznost sa istraţivaĉkim profili
oblastma proizvodnje institucijama u inostranstvu
hrane
Nelojalna konkurencija Neplansko osnivanje i Nedovoljno korišćenje Nedostatak
razvoj malih i srednjih savremenih saznanja multidisciplinarne
preduzeća istraţivanja u svetu povezanosti znanja na
pojedinim usmerenjima
Nasumiĉno i parcijalno Ograniĉavanje korišćenja
ulaganje u laboratorijske opreme za
osvremenjavanje pogona potrebe uskih istraţivaĉkih
timova
46
4.6 AKTUELNE TENDENCIJE U SVETU, EU I REGIONU
Vezano za poziciju i strategiju razvoja biotehnologije i prirodnih nauka u EU januara 2002. g. Evropska
komisija je prihvatila Saopštenje u kome je data strateška vizija prirodnih nauka i biotehnologije koje bi
omogućile Evropi razvoj odrţive i odgovorne politike u cilju davanja odgovora na sledeća tri široka
pitanja:
● Kako da Evropa na najbolji naĉin privuĉe kadrovske, industrijske i finansijske resurse neophodne
za razvoj i primenu prirodnih nauka i biotehnologije u cilju zadovoljenja društvenih potreba i
povećanja njihove konkurentnosti?
● Kako da Evropa uspostavi efikasnu, pouzdanu i odgovornu politiku koja će imati poverenje i
podršku njenih graĊana?
● Kako da Evropa najbolje odgovori na globalne izazove, razvije svoju domaću politiku sa jasno
internacionalnim perspektivama i da deluje internacionalno, a da sledi svoje interese?
Ova strategija istiĉe u prvi plan putokaze do 2010. godine i stavlja sektor prirodnih nauka i biotehnologije
na ĉelo onih vodećih tehnologija, koje treba da pokrenu Evropsku Uniju u smeru svojih dugoroĉnih
strateških ciljeva, utvrĊenih na Lisabonskom Sastanku Evropskog Saveta u martu 2000. godine.
Ova strategija, koju je postavila Komisija, sastoji se od dva dela: politiĉke orijentacije i plana u 30 taĉaka
za prevoĊenje politike u akciju. On utvrĊuje šta se zahteva od Komisije i od drugih evropskih institucija i
istovremeno daje preporuke za aktivnosti drugih javnih i privatnih odgovornih uĉesnika.
Kada je u pitanju proizvodnja hrane, vaţno je spomenuti strateški FAO okvirni sistem koji se odnosi na
integrisane sisteme proizvodnje i podvlaĉi znaĉaj efikasne intenzifikacije proizvodnih sistema i
transformacije proizvodnje, naroĉito na nivou malih proizvoĊaĉa, i potrebe stimulisanja holistiĉkih
sistemskih pristupa, kao i prepoznavanje ekonomskih i socijalnih dimenzija vezanih za transfer i prihvat
odgovarajuće tehnologije (radna snaga, zakup zemljišta, pristup resursima, inputi i usluge, kao i saznanja
o sistemima od strane poljoprivrednika i drugih sudeonika). Integracija treba da bude horizontalna, uz
traţenje poboljšanja upravljanja komponentama sistema u poljoprivredi (ukljuĉujući u to resurse,
ratarstvo, stoĉarstvo, šumarstvo i ribarstvo) i vertikalna, uz potragu za poboljšanim upravljanjem robom
tokom faza proizvodnje, prerade, distribucije i prodaje.
Vezano za samu biotehnologiju u nastavku će biti dat pregled vladajućih shvatanja u svetu kada je u
pitanju takozvana moderna biotehnologija.
Konvencija o biološkoj raznovrsnosti (CBD, prema engleskom Convention on Biological Diversity)
definiše biotehnologiju kao: bilo koja tehnološka primena koja koristi biološke sisteme, žive organizme ili
njihove delove, za dobijanje ili modifikovanje proizvoda ili procesa za specifičnu upotrebu".
Interpretirana u ovom širokom smislu, definicija biotehnologije pokriva mnoge od postupaka i tehnika
koji se sreću u poljoprivredi i u proizvodnji hrane. Interpretirano u uţem smislu, koji razmatra samo
primene u novim postupcima DNA, molekularne biologije i tehnologije, definicija pokriva spektar
razliĉitih tehnologija, kao što su manipulacija genima i prenos gena, utvrĊivanje sekvenci DNA i njihovo
kloniranje u biljkama i ţivotinjama.
Biotehnologija je više od samog genetiĉkog inţenjerstva i razdvajanja gena; ona obuhvata kulture tkiva,
ćelija i embriona, fuziju protoplasta, bioregulaciju ili hormonsku kontrolu fizioloških i metaboliĉkih
procesa, proizvodnju genski kontrolisanih proizvoda, usmerenu selekciju bilja i fermentativne procese
(USDA, 1987).
Glavna snaga savremene biotehnologije je u omogućavanju proizvodnje dovoljnih koliĉina hrane u
siromašnim zemljama, za što postoje razliĉite mogućnosti: proizvodnja biljaka obogaćenih sa deficitarnim
nutrijentima, biljaka poboljšanog kvaliteta i konzistencije, biljaka otpornih na sušu, mikropropagaciju,
proizvodnja semenskog materijala u kome nema virusa, bolji kvalitet stoĉne hrane, proizvodnja vakcina
koje obezbeĊuju bolje zdravstveno stanje ţivotinja i mnoge druge. Osnovna slabost savremene
biotehnologije se moţe sagledati u velikim finansijskim sredstvima neophodnim za istraţivanja, što
ograniĉava mogućnosti širih istraţivanja i razvoja na zemlje i, posebno, na firme koje mogu pokriti ove
troškove istraţivanja.
47
Prema stavu FAO u vezi biotehnologije, objavljenom u martu 2000. g., biotehnologija obezbeĊuje moćna
sredstva za odrţiv razvoj poljoprivrede, ribarstva i šumarstva, kao i prehrambene industrije. Ako se na
odgovarajući naĉin integriše sa drugim tehnologijama u proizvodnji hrane, poljoprivrednih dobara i
usluga, biotehnologija moţe znatno pomoći u zadovoljavanju potreba rastućeg i u sve većoj meri
urbanizovanog stanovništva.
FAO nastavlja da pomaţe svojim zemljama ĉlanicama, posebno zemljama u razvoju, da iskoriste
pogodnosti koje potiĉu od primene biotehnologije u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu. Zajedno sa
Svetskom zdravstvenom organizacijom, FAO je osnovao sekretarijat Codex Alimentarius komisije, koja
je upravo osnovala ad hok meĊuvladino radno telo za namirnice koje potiĉu iz biotehnologije, u kome će
eksperti koji su imenovani od vlada razvijati standarde, smernice ili preporuke, kao odgovarajuće za
namirnice koje potiĉu iz biotehnologije ili za supstance unete u namirnice biotehnološkim metodima.
Komisija Codex Alimentarius-a takoĊe razmatra obeleţavanje namirnica biotehnološkog porekla, u cilju
upoznavanja potrošaĉa i omogućavanja da uĉine svrsishodan izbor.
Za sada, primena genetiĉki poboljšanih mikroorganizama u bioproizvodnji hrane je vrlo ograniĉena. Nije
verovatno da će genetiĉki poboljšani mikroorganizmi imati znaĉajniju ulogu u poboljšanju fermentacije
hrane u zemljama u razvoju u bliskoj budućnosti. U današnjem trenutku, meĊutim, primena sredstava i
postupaka biotehnologije za precizno karakterisanje sojeva za dobijanje namenskih starter kultura koje se
mogu upotrebiti za fermentaciju hrane, pruţa znaĉajne mogućnosti za poboljšanje kvaliteta i bezbednosti
fermentisanih namirnica.
Ĉitav niz proizvoda dobijen biotehnološkim postupcima, kao što su npr. gume, aminokiseline i supstance
za aromatizaciju, se koriste kao komponente hrane, dok drugi, kao enzimi i mikroorganizmi, se koriste
kao pomoćna tehnološka sredstva. Tehnologije rekombinantne DNA (RDNA) nude znaĉajne mogućnosti
za poboljšanja efikasnosti u proizvodnji ovih komercijalno privlaĉnih supstanci i pomoćnih sredstava,
ĉime se unapreĊuju procesi fermentacije. Korišćenje RDNA tehnologija u proizvodnji mikrobnih enzima
je poboljšalo raspoloţivost, specifiĉnost i ĉistoću enzima primenljivih u obradi hrane, uz smanjenje
troškova. MeĊutim, ni jedna od ovih prilika realno se ne moţe kratkoroĉno ostvariti u većini zemalja u
razvoju.
Dok za primenu i korišćenje tradicionalnih fermentacionih postupaka u obradi hrane kao izvora ovih
komercijalno privlaĉnih proizvoda sa povišenom vrednošću postoje znatni potencijali, potrebno je obaviti
enormna dijagnostiĉka istraţivanja za poboljšanje razumevanja tradicionalnih fermentacionih sistema i za
efektivno korišćenje njihovih potencijala za dobijanje proizvod povišene upotrebne vrednosti.
Proizvodnja ovih usavršenih proizvoda mogla bi posluţiti kao katalizator za poboljšanje kvaliteta i
bezbednosti fermentacija hrane, što bi bitno doprinelo povećanju bezbednosti hrane za milione stanovnika
zemalja u razvoju.
Biotehnologija je krajnje moćno sredstvo. Ona potencijalno moţe kreirati mnoge korisne proizvode, ali i
mnoge nepredvidljive probleme. Kao i svaka nova tehnologija, ona se mora proceniti sa paţnjom. Nije
razborito oĉekivati da će privatne kompanije razvijati proizvode za opšte dobro. Kompanije su zauzete
stvaranjem novca, a proizvod koje one prave sluţe toj svrsi. Oĉekivati bilo kakve druge rezultate od
privatnih istraţivanja nije na svom mestu niti je to realno.
Protokolom 90/219 EEC regulisan je naĉin korišćenja genetski modifikovanih organizama. U kontekstu
biotehnologija i GMO u EU je vaţan «beli papir o ispravnosti hrane», koga je EU donela 2000. godine,
kao i saglasnost postignuta februara 2000. godine, vezana za protokol iz Kartagene o biosigurnosti. U EU
u primeni je princip prevencije u vezi GMO. Propisi (EC 1946/2003, EC 1830/2003, 2001/ 18 EC,
2003/701 EC, 2001/18 EC i 2004/204 EC) samo su deo regulative kojom je definisana oblast
prekograniĉnog kretanja, ustanovljavanja, obeleţavanja i drugih vaţnih pitanja vezanih za GMO.
Evropa sve više zaostaje za SAD u eksploataciji potencijalne koristi transgenih biljaka, kao i u svim
ostalim pratećim elementima (nauĉna istraţivanja, razvoj, korišćenje prednosti koje transgene biljke
pruţaju). Ĉesti su primeri da evropske biotehnološke kompanije napuštaju Evropu i svoja istraţivanja
lociraju u SAD ili Kanadu. Razlike su kulminirale uvoĊenjem moratorijuma na transgene biljke u junu
1999. godine od strane EU, što je podrazumevalo zabranu uvoza svih transgenih proizvoda (seme,
namirnice, hrana za ţivotinje) iz SAD u EU. Ovaj spor je dospeo ĉak do Svetske Trgovinske organizacije
(WTO). Upisivanje 17 novih transgenih sorti na zajedniĉku sortnu listu EU krajem 2004. godine tumaĉi
48
se «de facto» kao ukidanje moratorijuma. Ostaju, meĊutim, dileme o zdravstvenim efektima ovih
organizama.
Od strane ili uz podršku FAO izraĊena je strategija primene savremene biotehnologije u proizvodnji
hrane za potrebe mnogih nerazvijenih zemalja i zemalja u razvoju. Ovi programi su u sluĉaju nerazvijenih
zemlja afriĉkog i azijskog kontrineta usmereni na rešavanje suštinskih problema obezbeĊenja nivoa
poljoprivredne proizvodnje koji će obezbediti ishranu domaćeg stanovništva prevazilaţenjem problema
suše ili otpornosti biljaka prema štetoĉinama kroz primenu već razvijenih genetski modifikovanih vrsta. U
zemljama u razvoju strategije vezane za biotehnologiju se mahom odnose na primenu tradicionalnih ili
osavremenjenih fermentacionih postupaka u proizvodnji i razradu uslova za razvoj savremenih
istraţivanja iz oblasti biotehnologije u oblasti nauĉno-istraţivaĉkog rada.
Imajući u vidu ĉinjenicu da je osnovni razvojni potencijal Vojvodine u oblasti proizvodnje hrane upravo
izvanredan sklop svih prirodnih resursa, ukljuĉujući udeo i strukturu obradivog zemljišta, klimatske
uslove i geografski poloţaj koji su trenutno u odnosu na svoje potencijale nedovoljno iskorišćeni, a
znajući da upotreba genetski modifikovanih organizama za sada izaziva burne društvene i moralne dileme
u okviru ove studije autori su se ograniĉili na primenu tradicionalnih biotehnoloških metoda u proizvodnji
hrane razmatrajući ih paralelno i ravnopravno sa ostalim prehrambenim tehnologijama sa ciljem
definisanja osnovnih pravaca tehnološkog razvoja koji će u proizvodnji hrane obezbediti sveobuhvatan i
ekonomski opravdan razvoj u Vojvodini kao regionu.

Na bazi kratke analize postojećeg stanja i izvedene SWOT analize kao i na bazi dugogodišnjeg iskustva
autora studije osnovni prioritetni pravci tehnološkog razvoja AP Vojvodine u oblasti biotehnologije i
proizvodnje hrane sagledavaju se u sledećim oblastima:
UnapreĊenje efikasnosti i obima poljoprivredne proizvodnje
Optimizacija valorizacije produkata primarne poljoprivredne proizvodnje
Osavremenjavanje i revitalizacija industrijskih kapaciteta prehrambene industrije
Podrška planskom pokretanje MSP u agrobiznisu i proizvodnji hrane
Osmišljavanje funkcionalnih franšiznih sistema baziranih na domaćim potencijalima
U nastavku će svaki od apostrofiranih prioritenih razvojnih pravaca biti elaboriran kroz predlog
potencijalnih projekata za koje će biti uporedo data analiza elemenata za svaku grupu prioritetnih
projekata pilot proizvodnje ili sistemskih usluga, analiza njihovog uticaja na okolinu, predlog
institucionalnih i finansijskih mera sa pregledom mogućih finansijskih modela za podsticaj, kriterijumi za
investiranje, procena mogućnosti povraćaja investicija i kriterijuma za evaluaciju projekata. Dodatno će
za svaku grupu projekata biti data projekcija potencijalnih korisnika i mogućnosti plasmana novih
proizvoda i usluga ukljuĉujući korisnike dobara na domaćem trţištu, korisnike dobara na inostranom
trţištu, direktne korisnike dobara i usluga kao što su MSP, start up preduzeća, nezaposleni i studenti i
indirektne korisnike dobara i usluga ukljuĉujući AP Vojvodinu, Univerzitet u Novom Sadu, institute,
istraţivaĉke jedinice, industrijski sektor, Republiku Srbiju i sliĉno.
4.7.1 UnapreĊenje efikasnosti i obima poljoprivredne proizvodnje

Iako generalno unapreĊenje efikasnosti i obima poljoprivredne proizvodnje predstavlja dugoroĉan i
kompleksan problem kojim se prvenstveno bavi strategija razvoja poljoprivrede Srbije i kojim, s obzirom
na specifiĉnosti regiona Vojvodine, posebno treba da se bavi strategija razvoja poljoprivrede u Vojvodini,
s obzirom na uslovljenost razvoja biotehnologije i proizvodnje hrane adekvatnim aktivnostima na
unapreĊenju efikasnosti i obima poljoprivredne proizvodnje, ovde će biti istaknuti najvaţniji projekti
kojima se obezbeĊuju pomenuti preduslovi za razvoj biotehnologije i proizvodnje hrane. Ovi projekti se
prvenstveno odnose na:
49
- Ukrupnjavanje gazdinstava u skladu sa strategijom Republiĉkog ministarstva poljoprivrede.
šumarstva i vodoprivrede i dodatnim podsticajnim merama u cilju stvaranja gazdinstava koja
strukturom i veliĉinom obradivih površina i raspoloţivom agrotehnikom mogu planski i
rentabilno da proizvode masovne strateške ratarske kulture uz istovremeno podizanje nivoa
proseĉnih prinosa ĉime se obezbeĊuje bolja iskorišćenost obradivih površina kao prirodnog
resursa.
- Osnivanje novih ili ureĊenje postojećih višegodišnjih zasada voća i groţĊa i ulaganje u masovnu
rentabilnu proizvodnju povrća za potrebe industrijske prerade na lokacijama koje su pravilno
odabrane u zavisnosti od mikroklimata i karakteristika zemljišta, ali i u zavisnosti od blizine i
raspoloţivosti skladišnih, distribucionih i preraĊivaĉkih kapaciteta za pojedine vrste proizvoda.
- Osnivanje novih ili revitalizacija i osavremenjavanje postojećih farmi za uzgoj ţivotinjskih vrsta
uz implementaciju savremenih tehniĉkih rešenja u uzgoju ţivotinja koja treba da ostvare
odgovarajuću rentabilnost proizvodnje i uspostavljanje sistema sledljivosti u odnosu na inpute
(hrana, lekovi, poreklo) i proizvode (mleko, jaja, meso) u cilju zadovoljenja uslova za
konkurentnost proizvoda animalnog porekla na svetskim trţištima.
Navedeni projekti se od strane pojedinih privrednih subjekata, uz investiranje na bazi sopstvenih
sredstava preduzetnika u poljoprivredi kao i na bazi mera podrške koje obezbeĊuje Ministarstvo
poljoprivrede već delom realizuju. MeĊutim, osim u sluĉaju retkih izuzetaka, ovaj proces se ne dešava
planski, već je voĊen sopstvenim, ĉesto ograniĉenim, znanjima svakog preduzetnika i zasnovan na
trenutnim liĉnim procenama bez dugoroĉnog sagledavanja potreba sa aspekta integrisanog delovanja
poljoprivredne proizvodnje i preraĊivaĉkih kapaciteta.
Uspešna realizacija navedenih projekata mora se planski podstaći putem formiranja i finansiranja
multidisciplinarnih timova struĉnjaka pedološke, agrotehniĉke, agronomske, tehnološke i agroekonomske
struke koji bi za svaki od navedenih projekata i proizilazeće potprojekte za odgovarajuće biljne odnosno
ţivotinjske vrste, precizirali potencijalne lokacije, odgovarajuće tehniĉko tehnološke resurse, optimalne
kapacitete, odnosno površine, optimalnu strukturu sorti, hibrida, odnosno rasa, savremenu tehnologiju i
sve druge elemente koje mora da zadovolji savremeno poljoprivredno gazdinstvo. Isti tim trebalo bi da
propiše i kriterijume definisanja prioriteta za ostvarivanje prava na korišćenje sredstava za realizaciju
navedenih projekata.
Dalji preduslov za realizaciju ove grupe projekata jeste obezbeĊenje instrumenata prihvatljive finansijske
podrške za njihovo sprovoĊenje. S obzirom na širinu ovog poduhvata obezbeĊenje sredstava za njegovu
realizaciju bi se moralo sagledati višestrano kako kroz izvore poljoprivrednih budţeta republike odnosno
pokrajine, tako i kroz dugoroĉno kontaktiranje stranih investitora, banaka i drugih instrumenata finasijske
podrške.
Po ostvarenju odgovarajuće kvote sredstava treba da sledi raspisivanje konkursa za korišćenje istih prema
unapred definisanim kriterijumima za ostvarivanje prioriteta korišćenja, ali i uz obavezu korisnika da
sredstva upotrebe upravo prema unapred definisanim, tehnološki i ekonomski opravdanim projektima kao
i uz obavezu obezbeĊenja dela sopstvenih sredstava. Na ovaj naĉin postepeno bi se povećavao broj
gazdinstava u svakoj od navedenih grana primarne poljoprivredne proizvodnje koja, kako rentabilnošću
proizvodnje, tako i kvalitetom produkata i sledljivošću, mogu biti konkurentna kako na domaćem, tako i
na evropskom i svetskom trţištu uz obezbeĊenje preduslova da iste kriterijume zadovolji i preraĊivaĉka
industrija, odnosno proizvodnja hrane.
S aspekta uticaja na ţivotnu okolinu treba istaći da bi postepenim povećanjem broja savremenih
poljoprivrednih gazdinstava rastao i udeo optimalno iskorišćenih i ureĊenih poljoprivrednih površina, dok
bi porast stoĉarske proizvodnje obezbedio, pored ostalog, i revitalizaciju primene prirodnog stajskog
Ċubriva ĉiji se dugogodišnji deficit negativno odrazio i na strukturu obradivog zemljišta.
Realizacija ove grupe projekata bi, pored toga što je preduslov suštinski uspešnog tehnološkog razvoja u
oblasti proizvodnje hrane, rezultirala direktnim i indirektnim koristima kod velikog broja privrednih
subjekata:
- Primarni korisnici proizvedenih dobara na domaćem trţištu bili bi upravo pogoni prehrambene
industrije za koje bi bila obezbeĊena dovoljna koliĉina sirovina iz primarne poljoprivredne
proizvodnje uz uniformnost kvaliteta proizvedenih koliĉina, mogućnost uspostavljanja
50
sledljivosti u kompletnom lancu ishrane, cene koje obezbeĊuju konkurentnost na inostranom
trţištu, mogućnost dugoroĉnog planiranja i ugovaranja nabavke sirovina, mogućnost
optimizacije iskorišćenja namenskog kvaliteta sirovina i niz drugih.
- Širenje mreţe savremenih poljoprivrednih gazdinstava obezbedilo bi i prevazilaţenje razloga
koji uzrokuju nemogućnost (kod proizvoda animalnog porekla) ili teškoće i neisplativost (kod
proizvoda biljnog porekla) plasmana viškova primarnih poljoprivrednih proizvoda ili
finalizovanih prehrambenih proizvoda na meĊunarodno trţište. Dodatno povećana produkcija bi
postepeno rezultirala i povećanjem trţnih viškova ovih produkata koji bi se mogli ponuditi na
inostranom trţištu sa pozitivnim uticajem na planirane kvote za proizvodnju pojedinih
poljoprivrednih produkata u trenutku budućeg ulaska u EU.
- Direktni korisnici koji bi imali koristi od realizacije ove grupe projekata jesu preduzetnici u
poljoprivredi, najvećim delom vlasnici privatizovanih poljoprivrednih dobara, farmi i kombinata,
kao i veći individualni poljoprivredni proizvoĊaĉi koji bi pored inicijalnih finansijskih sredstava
kao osnovnu korist imali na raspolaganju i projekte za realizaciju ulaganja izraĊene u skladu sa
najsavremenijim principima poslovanja.
- Indirektni korisnici bi kroz finansiranje izrade projekata i biznis planova za ovu grupu mera bili
nauĉni radnici i struĉnjaci iz instituta i istraţivaĉkih jedinica pri Univerzitetu i šire.
- Konaĉno, povećani obim poljoprivredne proizvodnje, uz stvaranje preduslova za uspešnu i
konkurentnu finalizaciju u prehrambenoj industriji i mogućnost konkurentnosti u izvozu doneli
bi dugoroĉnu korist društvenoj zajednici i budţetima pokrajine i republike u celini.
4.7.2 Optimizacija valorizacije produkata primarne poljoprivredne proizvodnje

Prijem poljoprivrednih proizvoda u skladišne prostore je gotovo nezavisno od kulture najslabija karika u
lancu proizvodnje, prometa i prerade kako ratarskih kultura, tako i voća i povrća. Stoga je u oblasti biljne
proizvodnje jedan od prioritetnih projekata opremanje i osposobljavanje skladišnih prostora za poslove
razvrstavanja produkata primarne poljoprivredne proizvodnje po kvalitetu u cilju optimizacije
iskorišćenja istih u daljim trţišnim tokovima i preradi i jaĉanja delatnosti otkupa, razvrstavanja,
skladištenja i distribucije primarnih poljoprivrednih proizvoda kao nezavisne delatnosti u prehrambenoj
industriji i to kako za skladišne kapacitete za masovne zrnaste kulture, tako i za skladišno distributivne
kapacitete za voće i povrće.
Treba imati u vidu da za sve navedene proizvode već postoje inicijalni kapaciteti koji se uz relativno
manje dorade mogu tehniĉki opremiti tako da se omogući uspešno razvrstavanje i optimalna valorizacija
produkata primarne poljoprivredne proizvodnje. Pored dodatnog tehniĉkog opremanja skladišnih prostora
(silosa, odnosno hladnjaĉa) neophodno je u njima opremiti adekvatne prijemne laboratorije koje
omogućuju ispitivanje i klasifikaciju proizvoda pre njihovog prijema u skladište i fiziĉkog spajanja sa
masom uskladištene robe nakon ĉega je efikasno razdvajanje praktiĉno nemoguće. Primenom
odgovarajućeg postupka razvrstavanja u skladu sa validnim efikasnim kriterijumima, primarni
poljoprivredni proizvodi se grupišu u lotove odreĊenog, parametralno definisanog nivoa kvaliteta, ĉime
kako na domaćem, tako posebno na inostranom trţištu postaju roba prepoznatljivog kvaliteta koja moţe
da ostvari optimalan nivo cene. Usled odsustva razvrstavanja, praktiĉno kompletna proizvedena, odnosno
uskladištena koliĉina primarnih poljoprivrednih proizvoda postaje anonimna masa kod koje se na trţištu
roba ne moţe garantovati minimalan kvalitet gotovo ni po jednom od relevantnih parametara, usled ĉega
se za ovakve proizvode na svetskim trţištima moţe ostvariti cena samo na nivou trenutne osnovne
minimalne cene.
Za potrebe realizacije ove grupe projekata neophodno je definisati uslove tehniĉke opremljenosti skladišta
za razvrstavanje i prijemnih laboratorija za svaku od kultura te kroz podsticajna sredstva i kredite
omogućiti realizaciju opremanja uz uslovljavanje potpune aplikacije ostvarenih sredstava za
sveobuhvatno razvrstavanje poljoprivrednih proizvoda u praksi. Dodatno je, s obzirom na dosadašnje
odsustvo razvrstavanja poljoprivrednih proizvoda u prijemu proizvoda primarne poljoprivredne
proizvodnje neophodna vrlo široka edukacija, kako poljoprivrednih proizvoĊaĉa, tako i skladištara,
posebno vezano za aspekte koristi koje iz razvrstavanja proizvoda proizilaze, kao i negativne posledice
koje donosi odsustvo razvrstavanja sa ekonomskog aspekta. Treba istaći da i kod ovih projekata odluku o
51
tome šta je potrebno da bi se skladišta opremila i kvalifikovala za dodelu sredstava za ove namene treba
prepustiti posebno formiranim struĉnim timovima sastavljenim od vodećih struĉnjaka za pojedine kulture.
Radi ilustracije reda veliĉine gubitka, odnosno dobiti koja se postupkom razvrstavanja moţe ostvariti
istaći ćemo samo kalkulaciju koja se odnosi na realne potencijale koji su se mogli ostvariti
razvrstavanjem pšenice roda 2006. godine. Naime, prema laboratorijskim ispitivanjima koja su u okviru
informacije o kvalitetu vojvoĊanske pšenice izraĊene na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu, u rodu
pšenice 2006. godine proseĉan sadrţaj proteina bio je oko 12,5 %. Da je tokom ţetve na 1,5 miliona t
proizvedene pšenice odvojeno 15 % pšenice, koliko je prema navedenim ispitivanjima bilo, sa sadrţajem
proteina preko 14 % raspolagalo bi se sa preko 200.000 t pšenice proseĉnog sadrţaja proteina 14,5 %.
Prema statistiĉkim podacima sa svetskih berzi svakih 0.1% proteina više u pšenici vredi oko 1$/t više, te
bi sledstveno tome vrednost uskladištene pšenice bila za blizu 5 miliona € veća nego što je to trenutno
sluĉaj bez razvrstavanja. Sliĉna kalkulacija bi se mogla izvesti za sve zrnaste kulture, a sa povećanjem
proizvedenih koliĉina koja bi proistekla iz realizacije projekata obrazloţenih u prethodnom poglavlju ove
vrednosti bi se dodatno uvećale.
Putem realizacije ovih projekata funkcije skladištenja i klasifikacije poljoprivrednih proizvoda bi se
postepeno funkcionalno odvojile od preraĊivaĉkih kapaciteta kao zasebne visokoprofitabilne delatnosti
kao što je to sluĉaj u razvijenim zemljama. U tom smislu primarni korisnici dobara, poljoprivrednih
proizvoda definisanog nivoa kvaliteta, bili bi sami preraĊivaĉi, odnosno prehrambena industrija koja bi na
taj naĉin obezbedila sirovinu za dobijanje uniformnog, standardizovanog, planski projektovanog kvaliteta
finalnih proizvoda uz mogućnosti potraţivanja sirovine znaĉajno razliĉitog nivoa cene u zavisnosti od
kvaliteta u skladu sa njenom namenom.
Korisnici dobara, bi pored preraĊivaĉke industrije, posebno kad je u pitanju voće i povrće bili i veliki
trgovinski lanci u okviru kojih bi prodaja klasifikovanih, na odgovarajući naĉin deklarisanih, pouzdano
zdravstveno bezbednih proizvoda postepeno potisnula sistem prodaje ove grupe proizvoda na zelenim i
kvantaškim pijacama koje su velikim delom u zoni sive ekonomije.
U realizaciji ove grupe projekata znaĉajno mesto bi zauzeli i instituti, odnosno istraţivaĉki centri u sklopu
Novosadskog univerziteta i šire kako kroz uĉešće struĉnjaka u timovima koji bi ovim projektima dali
struĉnu podršku, tako i kroz organizovanu podršku radu prijemnih laboratorija.
Odsustvo razvrstavanja poljoprivrednih kultura po kvalitetu je u prošlosti kroz mnogobrojne primere kao
posledicu imalo gubitke koji su ostvareni prilikom izvoza ovih roba (naprimer pšenice koja je uvek
izvoţena po vrlo niskim cenama), te gotovo da i nije potrebno isticati opštu korist za našu zemlju, a
posebno za Vojvodinu kao najvaţniji agrarni region koja proizilazi iz mogućnosti postizanja optimalnih
cena na meĊunarodnom trţištu.
U oblasti animalne proizvodnje isti trend i uporedivi efekti vezani za potencijalne korisnike treba da se
obezbede kroz projekat sa sliĉnim elementima vezan za ukrupnjavanja i osvremenjavanja klaniĉnih i
mlekopreraĊivaĉikih kapaciteta koji bi imali uĉinak koji obezbeĊuje rentabilnost proizvodnje i poslovali u
skladu sa najsvremenijim normama vezanim za sledljivost u lancu ishrane i upravljanje bezbednošću
prehrambenih proizvoda animalnog porekla.
4.7.3 Osavremenjavanje i revitalizacija industrijskih kapaciteta prehrambene industrije

S obzirom na opštu tehniĉko-tehnološku zaostalost i nizak stepen automatizacije u pogonima za produkte
sa masovnom proizvodnjom (mlinski proizvodi, pekarski proizvodi, konzervirano voće i povrće) sledeća
grupa prioritetnih projekata se odnosi na obezbeĊenje sredstava za revitalizaciju i osavremenjavanje, ili
gde nema uslovnih postojećih za izgradnju novih, pogona visokog kapaciteta koji će omogućiti da se
prerada odvija uz maksimalnu automatizaciju procesa, smanjenje uĉešća radne snage u ceni proizvoda i
uz maksimalnu standardizaciju proizvodnog procesa i kvaliteta proizvoda tako da se cenovno i nivoom
kvaliteta i bezbednosti proizvoda postigne konkurentnost na svetskom trţištu hrane. Primeri projekata iz
ove grupe se odnose na:
automatizaciju mlinova
osavremenjavanje ili izgradnju pogona za trajne pekarske proizvode
osavremenjavanje linija za konzervisanje voća i povrća
osavremenjavanje i ukrupnjavanje pogona za primarnu preradu mesa
52
U svakoj od navedenih oblasti su postojeći preraĊivaĉki pogoni takvih ukupnih kapaciteta da daleko
prevazilaze kako potrebe domaćeg trţišta, tako i raspoloţive, pa ĉak i potencijalno raspoloţive koliĉine
osnovnih sirovina iz domaće poljoprivredne proizvodnje. Zbog toga je kod gotovo svih pogona trenutno
iskorišćenje kapaciteta daleko ispod instalisanog, a postojanje nelojalne konkurencije i veštaĉkog
obaranja cena na domaćem trţištu, gotovo sve pogone dovodi na nivo poslovnih efekata koji omogućuje
samo prividno oĉuvanje proste egzistencije.
Stoga u realizaciju ove grupe projekata treba krenuti sa svešću da će se kroz njih jednom broju preduzeća
omogućiti opstanak i u sadašnjim uslovima i u budućim uslovima konkurencije preduzeća iz razvijenih
zemlja koji će kroz proces pripajanja Evropskoj Uniji neminovno nastupiti, dok će jedan broj, tehniĉki
manje spremnih preduzeća i onih preduzeća kod kojih ne bude dovoljno inicijative i svesti u ovom
pravcu, neminovno propasti, što je potvrdila i realnost restrukturacije proizvodnje u zemljama koje su
kroz ovaj deo tranzicionih procesa već prošle.
Realizaciji ove grupe projekata treba pristupiti tako što će se iz višestrukih izvora (budţeti, strani
investitori i fondovi, banke i dr.) obezbediti podsticajna ili povoljna kreditna sredstva za njihovu
realizaciju. Nakon toga bi se raspisali javni pozivi za prijavu projekata za ostvarivanje prava na korišćenje
ovih sredstava od strane postojećih pogona ili eventualno novih pogona uz uslov znaĉajnog udela
sopstvenih sredstava podnosioca zahteva. U javnim pozivima treba precizno definisati sadrţaj projektne
dokumentacije koja mora da sadrţi realne, izvodljive tehniĉko tehnološke projekte sa taĉno definisanim
cenama i odabranim isporuĉiocima opreme. Za potrebe ocene pristigle projektne dokumentacije i
rangiranje projekata po prioritetu treba formirati ekspertske timove sastavljene od vodećih struĉnjaka za
pojedine tehnologije, uz ukljuĉivanje eksperata iz inostranstva ukoliko to bude bilo moguće.
Realizacija ove grupe projekata će rezultirati postepenim osavremenjavanjem i podizanjem nivoa
kapaciteta i njihove iskorišćenosti za jedan broj preduzeća koja u ovoj oblasti budu imala adekvatnu
inicijativu. S obzirom na to da će projekti podrazumevati osavremenjavanje opreme i tehnoloških procesa,
koji kao jedan od elemenata imaju i unapreĊen nivo zaštite ţivotne okoline, pogoni koji koriste zastarele
tehnologije koje zagaĊuju ţivotnu okolinu će postepeno propadati, kompletan program će dati znaĉajan
doprinos i sa aspekta zaštite okoline.
Realizacija ove grupe projekata predstavlja suštinski preduslov opstanka domaće prerade u oblasti
proizvodnje hrane sa masovnom potrošnjom. Ukoliko se ovakvi koraci, kroz mere strategije tehnološkog
razvoja, ili pak od strane samih preduzeća ne realizuju, budućnost preduzeća će, ĉak i za one koji opstanu
u uslovima nelojalne konkurencije na domaćem trţištu, biti da pokleknu pod udarom daleko
konkurentnijih velikih proizvoĊaĉa iz razvijenih zemalja, koji će se kroz ulazak velikih trgovinskih
lanaca, a posebno kroz proces otvaranja trţišta prema Evropskoj Uniji, neminovno vrlo skoro pojaviti i
našem trţištu.
Kada je u pitanju izvoz proizvoda sa masovnom potrošnjom koji su predmet ove grupe projekata, bez
obzira na deklarativno nastojanje da njihov plasman na svetsko trţište zameni izvoz nepreraĊenih
proizvoda primarne poljoprivredne proizvodnje, ova nastojanja neće uroditi plodom sve dok domaća
preraĊivaĉka industrija po svim performansama ne bude konkurentna u odnosu na postojeće ponuĊaĉe na
evropskom i svetskom trţištu.
Instituti i istraţivaĉke jedinice imaće indirektnu korist od ovih projekata kroz ukljuĉivanje struĉnjaka u
timove za vrednovanje projekata, ali i kroz mogućnost angaţovanja od strane privrednih subjekata
prilikom same izrade projekata.
4.7.4 Podrška planskom pokretanje MSP u agrobiznisu i proizvodnji hrane

Za razliku od potrebe ukrupnjavanja, tehnološkog osvremenjavanja i automatizacije pogona za
finalizaciju prehrambenih proizvoda sa masovnom potrošnjom, proizvodnja hrane sa velikom
raspoloţivom paletom najraznovrsnijih specijalnih, tradicionalnih, senzorno i nutritivno karakteristiĉnih
proizvoda pruţa ĉitavu lepezu mogućnosti razvoja u oblasti pokretanja malih i srednjih preduzeća, a
posebno mikro porodiĉnih preduzeća specijalizovanih za proizvodnju odreĊene karakteristiĉne palete
proizvoda. Osnovni problem u ovom razvojnom pravcu jeste što su preduzetniĉki poduhvati mahom
prepušteni liĉnoj inicijativi nedovoljno struĉnih pojedinaca što rezultira velikim procentom neuspelih i
delimiĉno neuspelih investicija.
53
Rešenje ovog problema i adekvatna inicijacija ovog razvojnog pravca u oblasti proizvodnje hrane i
klasiĉne biotehnologije se sagledava kroz povezivanje istraţivaĉkih institucija i struĉnih kadrova
potrebnih za podršku pokretanju biznisa u novim ili revitalizaciji i osavremenjavanju biznisa u postojećim
malim i srednjim preduzećima putem definisanja aktuelnih proizvodnih programa na bazi savremenih
nauĉnih i struĉnih saznanja i iskustava iz sveta. Potom sledi razrada kompletnih programa podrške
pokretanju istih uz analizu i rangiranje nivoa ulaganja, tako da se obezbedi da programi budu usklaĊeni sa
investicionom moći njihovih potencijalnih realizatora. U nastavku će biti nabrojani samo najaktuelniji
programi za koje sigurno postoje i investitori i potencijali na domaćem i stranom trţištu:
eko farme (organska proizvodnja)
proizvodnja tradicionalnih i specijalnih mlinskih proizvoda
proizvodnja tradicionalnih i specijalnih konzervisanih proizvoda od voća i povrća
proizvodnja tradicionalnog biofermentisanog povrća
proizvodnja tradicionalne i specijalne testenine
proizvodnja tradicionalnih i specijalnih kolaĉa
proizvodnja tradicionalno izraĊenih kora za pite i gibanice i na njima baziranih proizvoda
proizvodnja tradicionalnih vina
proizvodnja tradicionalnih ţestokih pića
proizvodnja tradicionalnih mesnih preraĊevina
proizvodnja tradicionalnih mleĉnih proizvoda
proizvodnja i prerada alternativnih ţita (heljda, spelta, amarantus)
proizvodnja i prerada nekonvencionalnih uljanih kultura (tikva, uljana repica, kukuruzna klica...)
gajenje i prerada visokoiskoristivih, malo zastupljenih ţivotinjskih vrsta (nojevi, nutrije, kunići,
puţevi)
gajenje i prerada peĉuraka
proizvodnja gotovih i polugotovih jela baziranih na tradicionalnim receptima
proizvodnja kiselih testa u prahu
proizvodnja specijalnih vrsta sirćeta
proizvodnja gotovih smeša za pekarske proizvode
proizvodnja mešavina aditiva za prehrambene proizvode
proizvodnja zaĉina i ĉajeva
proizvodno turistiĉke farme (etno farme) - seoska domaćinstva, seoski turizam, turistiĉki ribnjaci
farme sa proizvodnjom energije za sopstvene potrebe iz odrţivih izvora
Mogućnost uspešne inicijacije ovih, ali i brojnih dodatnih programa, sagledava se kroz formiranje
svojevrsnog centra za transfer koji bi obezbedio funkcionalno multidisciplinarno povezivanje nauke,
struke i potencijalnih preduzetnika. Ovakav centar za transfer tehnologija koji bi kroz izradu model
projekata, potenciranje preduzetništva i poslovno povezivanje svih subjekata ĉije je uĉešće neophodno za
uspešan start-up preduzeća obezbedilo podizanje nivoa preduzetniĉkog duha i broja uspešnih
preduzetniĉkih inicijativa u oblasti biotehnologije i proizvodnje hrane treba sagledati u sklopu
Univerziteta u Novom Sadu i institucija u sklopu Univerziteta ĉime bi se obezbedio nivo struĉnosti koji
garantuje mogućnost angaţovanja svih vodećih snaga i najnaprednijih ideja u izradi ponude mogućih
projekata. Ne treba izostaviti da bi se u okviru ponude koja prati predmetne projekte morale naći i usluge
koje obezbeĊuju efikasan start preduzeća, instrukcije za otvaranje preduzeća bez potrebe lutanja
preduzetnika u mreţi administrativnih zahteva koje treba ispuniti, ponudu najatraktivnijih kreditnih
aranţmana, pregled mogućih grantova i donacija i sliĉno.
Sa aspekta potrebnih finansijskih mera neophodno je iz budţeta obezbediti finansiranje izrade inicijalne
ponude tipskih, model projekata koji bi kroz njihov plasman potencijalnim preduzetnicima obezbedili
buduće samofinansiranje ovakve institucije. Treba istaći da je u ovom sluĉaju moguće i planiranje
potpunog povrata, pa ĉak i proširenje inicijalnih sredstava kroz ukljuĉivanje obaveze da se deo sredstava
ostvaren kroz eksploataciju projekata u privredi, u toku odreĊenog vremenskog perioda, sliva u budţet.
S obzirom da bi se na ovaj naĉin u oblasti proizvodnje hrane i klasiĉne biotehnologije iniciralo
preduzetništvo na bazi planski osmišljenih projekata koji bi bili izraĊeni tako da obezbede poštovanje
svih normi zaštite ţivotne okoline, ovakav naĉin iniciranja preduzetništva bi dao pozitivan doprinos i u
ovoj oblasti.
54
Dodatno treba naglasiti da bi implementacija svih zahteva vezanih za bezbednost hrane u projekte koji bi
bili ponuĊeni potencijalnim preduzetnicima, doprinela i konkurentnosti dobijenih proizvoda na
probirljivim i visokozahtevnim trţištima Evropske Unije.
Potencijalni korisnici ove vrste projekata, odnosno usluga koje iza njih stoje sagledavaju se kako meĊu
postojećim MSP, tako i kroz start up-e novih preduzeća, a u pojedinim sluĉajevima i kroz inicijativu
nezaposlenih ili onih koji su postali tehnološki višak.
S obzirom da bi centar za transfer koji bi bio nosilac navedenih aktivnosti bio lociran u sklopu institucija
Novosadskog univerziteta, otvorila bi se i perspektiva najšireg ukljuĉivanja studenata u realizaciju
predmetnih projekata, ĉime bi se doprinelo podizanju nivoa preduzetniĉkog duha u inovativnosti kod
naprednih mladih kadrova.
4.7.5 Funkcionalni franšizni sistemi bazirani na domaćim potencijalima

Dodatno rešenje pitanja mogućnosti zapošljavanja struĉno nekvalifikovane i investiciono manje sposobne
strukture nezaposlenih uz istovremeno uspešno iniciranje visoko automatizovanih, tehnološki savremenih
pogona sagledava se kroz osmišljavanje, institucionalno i proizvodno pokretanje franšiznih sistema koji
bi podršku imali u centralizovanoj, rentabilnoj proizvodnji regionalno karakteristiĉnih i prihvaćenih
proizvoda uz njihov plasman kroz franšizne objekte koji bi se mogli pokrenuti i opremiti uz niska, većem
broju nezaposlenih prihvatljiva ulaganja. Primeri ovakvih franšiznih sistema bi mogli biti:
Franšizni sistem mini pekara – mleĉnih restorana – restorana brze hrane baziran na centralnim
pogonima pekare za delimiĉno finalizovane pekarske i brašneno-konditorske proizvode, mlekare
koja proizvodi atraktivan asortiman ponude mleĉnih proizvoda, prerade mesa koja nudi atraktivan
visokokvalitetan asortiman preraĊevina od mesa, pogona za preradu povrća i voća koji nudi
standardizovan asortiman povrća i voća za dekorisanje proizvoda i pogona za preradu ulja koji
nudi asortiman dresinga i preliva;
franšizni sistem distribucije poslastica na bazi sladoleda baziran na centralizovanom pogonu za
proizvodnju standardizovane osnovne vrste sladoleda i konditorskom pogonu koji proizvodi
nadeve i elemente za dekoraciju u distributivnim objektima;
franšizni sistem distribucije pizza proizvoda baziran na centralizovanom pogonu za proizvodnju
delimiĉno finalizovanih podloga za pizze standardizovanog kvaliteta, peĉenih na tradicionalan
naĉin;
franšizni sistem distribucije jela na bazi testenine baziran na pogonu za proizvodnju instant ili
prethodno kuvane testenine delimiĉno finalizovane industrijski i sa definisanim standardizovanim
naĉinom konaĉne finalizacije;
franšizni sistem ugostiteljskih objekata sa etno obeleţjem lociranih prvenstveno na lokacijama
atraktivnim sa aspekta tranzitnog turizma.
Da bi se ovakvi i sliĉni sistemi pokrenuli neophodna je sa jedne strane inicijativa jakih investitora koji su
spremni da investiraju u savremene centralne pogone, a s druge strane koordinirana aktivnost
multidisciplinarnog tima struĉnjaka razliĉitog profila od tehnologa, preko struĉnjaka za marketing, ekipa
za istraţivanje trţišta, graĊevinaca, timova koji se bave ureĊenjem enterijera, dizajnera, struĉnjaka za
ambalaţu, isporuĉilaca transportnih vozila, isporuĉilaca tipske opreme i niza drugih.
Kako bi se ovakav sklop potrebnih subjekata inicirao potrebno je kroz podsticajna sredstva iz budţeta ili
kroz finansiranje izrade inicijalnih idejnih rešenja stvoriti preduslove za aktiviranje ozbiljnih investitora u
pravcu realizacije ovakvih, prvenstveno za njih, interesantnih aktivnosti. Pri tome treba voditi raĉuna o
tome da sredstva budu prvenstveno, ili ĉak iskljuĉivo, usmerena na projekte koji će kroz iniciranje
distributivnih lanaca omogućiti zapošljavanje i aktivaciju velikog broja problematiĉnih struktura trenutno
nezaposlenih radno sposobnih ljudi. Dodatna sredstva za iniciranje samozapošljavanja u ovoj delatnosti
mogla bi se ostvariti preko fonda za zapošljavanje i domaćih i stranih finansijskih struktura koje daju
podsticajna sredstva za rešavanje problema nezaposlenosti.
55
Treba istaći da bi s obzirom na tradicionalnu povezanost u regionu, a posebno meĊu republikama bivše
zajedniĉke drţave, distributivni punktovi mogli zaţiveti i širom regiona, ĉime bi se, po ugledu na velike
franšizne sisteme u svetu pojavila i potreba otvaranja novih centralnih pogona, dodatne mogućnosti
zapošljavanja i opšteg prosperiteta.
Jedan od elemenata ovih sistema svakako treba da bude njihova zasnovanost na domaćim potencijalima i
regionalnoj tradiciji ĉime bi se izbeglo da isti budu samo manje ili više uspešne kopije franšiznih sistema
koji postoje u svetu.
4.8 ZAKLJUĈAK
Nastavak pregovora o stabilizaciji i pridruţivanju EU znaĉiće za Srbiju (i Vojvodinu) podršku

modernizaciji i rekonstrukciji poljoprivrednog i agroindustrijskog sektora. To bi posebno podrazumevalo:
(1) razvoj privatnih farmi i distributivnih kanala, naĉina skladištenja i plasmana,
(2) modernizacija ruralne infrastrukture (transporta, snabdevanja vodom, telekomunikacija,
informacione tehnologije),
(3) povećanje produktivnosti i kvaliteta korišćenjem odgovarajućih metoda i proizvoda,
(4) obuka i praćenje korišćenja metoda protiv zagaĊivanja u vezi sa poljoprivrednim inputima,
(5) razvoj i modernizacija preraĊivaĉkih firmi i njihovih metoda prerade i plasmana unapreĊenjem
industrijske saradnje i razmene znanja u oblasti poljoprivrede,
(6) razvijanje saradnje u oblasti zdravlja ţivotinja i biljaka u vidu pomoći za obrazovanje i
organizovanje kontrole sa ciljem postepenog usklaĊivanja sa standardima EU.
Od osnovnih razvojnih prioriteta AP Vojvodine istiĉemo, pre svih, ekonomiju zasnovanu na znanju.
Aktivna primena znanja je, naime, kljuĉni faktor privrednog (i ekonomskog) rasta svake moderne
privrede.
Od svih razvojnih prednosti Vojvodina ima najveći potencijal u ljudskom faktoru. Zato je potrebno
definisati novu politiku obrazovanja, ne samo kao politiku stvaranja ljudskog kapitala i novih znanja, već
i kao deo ukupne razvojne strategije i politike.
Pored toga, potrebno je rešiti pitanje kako se u oblasti istraţivanja i razvoja mogu dostići standardi
zemalja u tranziciji, koje su već postale ĉlanice EU, odnosno kako da Vojvodina, u skladu sa svojim
finansijskim mogućnostima, ispoštuje zahteve iz Lisabonske dekleracije u vezi većeg ulaganja u
obrazovni i nauĉno-istraţivaĉki rad i razvoj novih tehnologija.
Na bazi ovih opštih smernica izvedeni su i elaborirani osnovni prioritetni pravci tehnološkog razvoja AP
Vojvodine u oblasti biotehnologije i proizvodnje hrane u sledećim oblastima:
UnapreĊenje efikasnosti i obima poljoprivredne proizvodnje
Optimizacija valorizacije produkata primarne poljoprivredne proizvodnje
Osavremenjavanje i revitalizacija industrijskih kapaciteta prehrambene industrije
Podrška planskom pokretanje MSP u agrobiznisu i proizvodnji hrane
Osmišljavanje funkcionalnih franšiznih sistema baziranih na domaćim potencijalima.
56
4.9 LITERATURA
1. FAO statement on biotechnology

2. Who Benefits from Biotechnology? By Michael Duffy, Iowa State University
Presented at the American Seed Trade Association meeting December 5-7, 2001, Chicago, IL
3. www.europa.eu – strategy of EU in biotechnology and life science
4. Statitiĉki godišnjak SRJ, 2005. godine
5. Nacionalna strategija privrednog razvoja Srbije za period 2006-2012. godine, radna verzija,
Beograd, 2006
6. Rodrick, Dani, Ricardo Hausmann and Andes Velaseo: Growth Diagnostics, Working paper,
revised March 2005, http://ksghome.harvard.edu/droderick/papers.html
7. Ferbencks, M., Lindsey, S.: Oparse mopa, Stubovi kulture, Beograd, 2003
8. Milanović S., Mastilović J., Tojagić S., Petrović Lj., Pejin D., Vraĉar Lj., Dimić E., Pajin B.,
Dodić S., Lukić R.: PreraĊivaĉki potencijali u prehrambenoj industriji AP Vojvodine, Studija za
potrebe Sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj AP Vojvodine, tehnološki fakultet, Novi Sad,
2006
9. Agrarni program osnove razvoja sela, poljoprivrede i prehrambene industrije Autonomne Pokrajine
Vojvodine, Izvršno veće AP Vojvodine, 2001
10. Communication from the commission to the European parliament, to the council and to the
European economic and social committee: Life sciences and biotechnology – a strategy for
Europe, progress report and future orientations, Com(2003) 96
11. FAO Report, Status of Agricultural Biotechnology and Biosafety in Selected Countries of the
Balkans, the Caucasus and Moldova, FAO, 2003
12. Fortin G.M.: Application of Biotechnology in food production in Canada, Spring Printempts,
2001, 102-106
13. Food Biotechnology: Food, a communication guide to improving and understanding
biotechnology, http://www.afic.org
14. Dixon J, Gulliver A., Gibbon, D.: Global farming system study: Challanges and Priorities to
2030, FAO 2001
15. Council regulation (EC) No 509/2006 Agricultural products and foodstuffs as traditional
specialities guaranteed, Official journal of the European Union, 31.03.2006
16. Council regulation (EC) No 510/2006 The protection of geographical indications and
designations of origin for agricultural products, Official journal of the European Union,
31.03.2006
57
OBLAST ENERGETSKE EFIKASNOSTI I OBNOVLJIVOG IZVORA
ENERGIJE
UVOD
Za obezbeĊivanje energetske sigurnosti i ekonomske konkuretnosti, smanjenja negativnog uticaja na

okolinu iz proizvodnje i korišćenja energije i radi doprinosa globalnim naporima smanjenja efekata
staklene bašte, AP Vojvodina mora uĉiniti znaĉajne napore ka promociji i iskorišćenju obnovljivih izvora
energije i povećanju energetske efikasnosti u svim energetskim sektorima.
Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine definiše pet prioriteta od kojih se dva
odnose na ovu problematiku:
1) Selektivno korišćenje novih obnovljivih izvora energije (biomasa, geotermalnna, sunĉeva i eolska
energija i preostali tehniĉko iskoristivi i ekonomski prihvatljivi hidropotencijal, posebno na
malim rekama). U okviru ovog prioriteta treba posebno istaći i promociju programa novih
energetski efikasnijih tehnologija i ekološki prihvatljivijih tehnologija (nove tehnologije
sagorevanja uglja, biomase i otpada, tehnologije decentralizovane proizvodnje elektriĉne i
toplotne energije na bazi prirodnog gasa i tehnologije malih i mini hidroelektrana), sa ciljem da se
po toj osnovi smanji potrošnja kvalitetnih uvoznih energenata i ostvari dodatna proizvodnja
elektriĉne i toplotne energije sa znaĉajno smanjenim negativnim uticajem na ţivotnu sredinu.
2) Racionalna upotreba i povećanje energetske efikasnosti. Ovaj prioritet obuhvata ciljno i sektorski
usmerene programe za racionalnu upotrebu kvalitetenih energenata u okviru programa za
supstituciju elektriĉne energije za toplotne energetske usluge u zgradarstvu, po osnovu korišćenja
prirodnog gasa odnosno povećanja broja korisnika centralizovanog snabdevanja toplotnom
energijom u sektorima domaćinstva i javne/komunalne delatnosti, posebne programe za
povećanje energetske efikasnosti, kako u energetskim proizvodnim i distributivniom sistemima
tako i u sektorima potrošnje energije (krajnji korisnici). Realizacija ovog prioriteta imaće
odluĉujući uticaj na tekući rad i budući razvoj elektroenergetskog sektora u Srbiji.
Strategijom razvoja energetike Republike Srbije se ne daju ni procene mogućih efekata niti procene
potrebih investicija postavljenih prioriteta. Ove procene se oĉekuju u okviru izrade programa
implementacije strategije, koji je u toku.
Ciljevi i rezutati ove studije koja daje osnovne pravce tehnološkog razvoja AP Vojvodine u oblasti
energetske efokasnosti i obnovljivih izvora energije se mogu saţeti na sledeći naĉin:
Ciljevi
Analiza tehnoloških potencijala u Vojvodini i sagledavanja potreba razvoja energetskih
tehnologija u skladu sa opštim ekonomskim potrebama i mogućnostima.
Analiza trenutne situacije u svim energetskim sektorima i predlaganje tehniĉkih i netehniĉkih
mera za postizanje zadatih ciljeva Strategije na teritoriji Vojvodine.
ObezbeĊivanje mehanizama podrške na polju promocije i razvoja obnovljivih izvora energije koji
zadovoljavaju tehniĉke standarde u Vojvodini;
Promovisanje energetski efikasnih tehnologija i usavršavanje postojećih u cilju povećanja
njihovih energetskih efikasnosti;
Podsticaj razvoju trţišta usluga, servisa i proizvodnje za potrebe povećanja energetske efikasnosti
i korišćenja obnovljivih izvora energije u Vojvodini.
Identifikovanje barijera za praktiĉnu primenu i razvoj savremenih komercijalnih energetski
efikasnih tehnologija i sintetizovanje mera energetske politike ukljuĉujući mehanizme razvoja
trţišta za neophodan razvoj i iskorišćenje potencijala obnovljivih energetskih izvora i povećanja
energetske efikasnosti u Vojvodini.
UtvrĊivanje potrebnog ljudskog potencijala neohodnog za realizaciju postavljenih ciljeva.
58
Rezultati
Predlog mera energetske politike za promociju istraţivanja i razvoja (R&D) koje će iskoristiti
lokalne nauĉne i tehnološke potencijale u oblasti obnovljivih izvora energije i energetske
efikasnosti i povećati stepen samostalnosti u duţem periodu.
Predlog mera energetske politike u domenu razvoja tehnogija obnovljivih izvora energije i
energetske efikasnosti i procena potencijala za poboljšanja primenom predloţenih mera u cilju
postizanja zadatih ciljeva.
Sintetizovanje nalaza i predloga u akcioni plan Izvršnog veća AP Vojvodine za realizaciju
srednjoroĉnog programa, kao i ustanovljavanje plana za praćenje i ocenu programa realizacije.
ENERGETSKI SISTEM AP VOJVODINE
Konzumno podruĉje Vojvodine se moţe posmatrati kao zaokruţena celina. Obuhvata površinu od 21506
km2 na kojoj ţivi 2031992 (2002. god) stanovnika zadovoljavajući svoje ţivotne i radne potrebe za
energijom korišćenjem sledećih primarnih energenata:
prirodnog gasa,
teĉnih derivata nafte,
ugljeva,
ogrevnog drveta i
odpadaka iz poljoprivredne, pre svega ratarske i šumarske proizvodnje.
Snabdevaĉ konzumnog podruĉja Vojvodine prirodnim gasom je NIS - GAS sa sedištem u Novom Sadu.
Prirodni gas se obezbeĊuje iz domaće proizvodnje i uvozom iz Rusije. Isporuĉuje se mešavina ova dva
gasa, jer je transportni sistem jedinstven. Ukupna duţina gasovodne mreţe je 1560 km sa tendencijom
daljeg porasta.Distribucija prirodnog gasa se obavlja dvojako. Veći potrošaĉi iz industrije, komunalne
energetike i drugih sektora potrošnje koji se nalaze na trasi visokopritisne gasne mreţe, snabdevaju se
direktno, posredstvom NIS-GAS-a a svi ostali potrošaĉi se snabdevaju posredstvom 32 nezavisna
distributivna preduzeća.
Potrebe konzuma Vojvodine za derivatima nafte su zadovoljene posredstvom većeg broja snabdevaĉa. Na
teriroriji Vojvodine egzistira više od 150 snabdevaĉa. Kada je reĉ o snabdevanju industrije i javnih
komunalnih preduzeća (distributera tople ili vrele vode za grejanje) dominantni snabdevaĉi derivatima
nafte za energetske potrebe su (pre svega mazutom): NIS Naftna industrija Srbije Novi Sad, Jugopetrol
Beograd, Lukoil – Beopetrol Beograd.
Snabdevanje široke potrošnje ugljevima su preuzele brojne male trgovaĉke firme, sindikalne organizacije,
pa ĉak i neovlašćeni pojedinci. Veliki potrošaĉi se i dalje snabdevaju direktno, ali u znatno smanjenim
koliĉinama. Potrošnja uglja u Vojvodini se znatno smanjila i zbog ĉinjenice da znaĉajan deo privrede radi
sa smanjenim kapacitetima, a mnoga preduzeća su i zatvorena, dok je i veliki broj domaćinstava
gasificiran ili prikljuĉen na toplane.
Otpad iz poljoprivredne proizvodnje se koristi na mestu njegovog nastajanja, uglavnom u seoskim

domaćinstvima i sporadiĉno na poljoprivrednim gazdinstvima. Najzastupljenija je slama i oklasak
kukuruza.
Od transformisanih vidova energije najzastupljenija je elektriĉna energija. Distributer elektriĉne energije

na teritoriji Vojvodine je Elektrovojvodina, privredno društvo za distribuciju elektriĉne energije sa
sedištem u Novom Sadu. Elektriĉna energija se preuzima iz jedinstvenog drţavnog elektroeneretskog
sistema kojim upravlja Elektroprivreda Srbije sa sedištem u Beogradu. Distribucija elektriĉne energije do
krajnjih korisnika se obavlja na dva naĉina. Jedan je posredstvom deset elektrodistributivnih preduzeća
(Novi Sad, Subotica, Panĉevo, Zrenjanin, Sombor, Ruma, Kikinda, Sremska Mitrovica, Vrbas i Senta) a
drugi direktnim snabdevanjem ĉetiri najveća industrijska korisnika (HIP Petrohemija Panĉevo, HIP
59
Azotara Panĉevo, Matroz Sremska Mitrovica i BFC Lafarţ Beoĉin). Matroz se snabdeva na 20 kV
naponskom nivou a preostali na 110 kV. Snabdevanje elektriĉnom energijom Vojvodine je obezbeĊeno iz
jedinstvene javne mreţe Elektroprivrede Srbije posredstvom 220 i 110 kV mreţe preko 57
transformatorskih stanica sa transformacijama napona: 220/35/6 kV, 110/35/20 kV, 110/20 kV, 110/35
kV, 110/35/8 kV i 110/6 kV. U toku je planski prelaz na jedinstvenu transformaciju 110/20 kV. Ukupna
duţina vodova je 24015 km, ukupna instalisana snaga je 8526 MVA, a ukupan broj trafostanica je 9612.
Elektriĉna energija koja se proizvede u energanama je zanemarljivih koliĉina i iskoristi se za sopstvene

potrebe pokrivajući deo konzuma konkretne fabrike vlasnika energana. Takvi izvori postoje u: MSK
Kikinda, Sojaprotein Beĉej, Carbodioxid Beĉej i gotovo svim šećeranama. Samo šećerane u Zrenjnainu i
Sremskoj Mitrovici nemaju sopstvenu proizvodnju energije. Toplotnom energijom se snabdevaju iz
obliţnjih termoelektrana-toplana u vlasništvu Panonskih elektrana, a elektriĉnu energiju preuzimaju u
celosti iz javne mreţe.
Znatan deo komunalne energetike, grejanje stanbenih i drugih objekata, u gradovima je prikljuĉen na
sisteme daljinskih grejanja i blokovske kotlarnice u nadleţnosti komunalnih javnih organizacija i drugih
subjekata nadleţnih za ovaj vid transformisane finalne energetske potrošnje.
STRUKTURA POTROŠNJE FINALNE ENERGIJE U AP VOJVODINI
Na slici 5.1 je prikazana struktura potrošnje finalne energije u Vojvodini u 2004. godini. Energetska
potrošnja je bila 106797 TJ (29666 GWh; 3631 ktoe), a u neenergetske svrhe je utrošeno 37941 TJ
(10539 GWh; 1290 ktoe). Ukupna potrošnja je bila 144738 TJ (40205 GWh; 4921 ktoe). Zapaţa se
dominantan udeo prirodnog gasa i naftnih derivata ali i zanemarljiv udeo obnovljivih izvora energije.
Toplotna energija Ugalj

4.7% 4.5%
1389 GWh 4799 GWh
Električna energija
23.3%
6917 GWh Prirodni gas
34.9%
10359 GWh
Drvo
0.0%
2 GWh
Obnovljivi izvori
energije
Naftni derivati 0.9%
31.6% 278 GWh
9388 GWh
Slika 5.1: Struktura potrošnje finalne energije u Vojvodini u 2004. godini
Slika 5.2 prikazuje godišnje potrošnje finalne energije u AP Vojvodini u periodu od 1990. do 2004.
godine. Od 1990. godine pa do 2000. su izraţene oscilacije potrošnje prirodnog gasa i naftnih derivata i
kontinualan rast potrošnje elektriĉne energije.
60
14,000
Potrošnja energenata u Vojvodini [GWh/god]

12,000
10,000
8,000
6,000
4,000
Električna Energija
2,000 Prirodni Gas
Naftni Derivati
0
1988 1990 1992 1994 1996 1998 2000 2002 2004 2006
Godina
Slika 5.2: Potrošnja energenata u Vojvodini
Potrošnja glavnih vidova finalne energije (prirodni gas, naftini derivati i elektriĉna energija) je iznosila
43873 GWh 1990. godine, odnosno 31888 GWh 2001. godine. Pad od oko 27% u odnosu na 1990.
godinu je posledica dramatiĉnog pada ekonomske aktivnosti. Porast od 2001. do 2004. godine od 20% je
bio još uvek nedovoljan za dostizanje potrošnje iz 1990. godine. Trend porasta finalne potrošnje glavnih
energenata je evidentan i moţe se objasniti oţivljavanjem ekonomske aktivnosti ali i porastom ţivotnog
standarda (naftni derivati).
ENERGETSKI INDIKATORI SRBIJE I NEKIH ZEMALJA IZ OKRUŢENJA
U tabeli 5.1 su prikazani kljuĉni energetski indikatori za Srbiju i Crnu Goru, Svet, zemlje EU-15 i 25 i
neke zemlje. Na slikama 5.3, 5.4 i 5.5 su prikazani pojedinaĉni indikatori.
Tabela 5.1: Ključni energetski indikatori u 2003. godini
BND (bruto nacionalni
Potrošnja elektriĉne
Potrošnja elektriĉne
potrošnja primarne
UPPE/BND (PPP)
CO2/BND (PPP)
UPPE (ukupna
BND/stan PPP
energije/stan.
Stanovništvo
UPPE/stan.
CO2/stan.
dohodak)
Region/
(PPP***)
energije)
UPPE**
energije
Zemlja
BND
CO2/
Milijarda Milijarda $/cap toe/000 $ kg CO2/$

Million Mtoe TWh toe/cap kWh/sta. tCO2/toe tCO2/sta.
2000 $ 2000 $ 2000$ 2000$ 2000$
Svet 6268.0 33,391 49,315 7,868 10,579 15,223.0 1.69 0.21 2,429 2.36 3.99 0.51
EU-15 382.5 8,196 9,690 25,336 1,526 2,626.5 3.99 0.16 6,867 2.17 8.67 0.34
EU-25 456.7 8,573 10,612 23,237 1,737 2,922.1 3.80 0.16 6,399 2.24 8.50 0.37
Srbija i Crna
8.1 10 20 2,506 16.2 32.4 2.00 0.80 3,999 3.05 6.10 2.44
Gora
MaĊarska 10.1 52 136 13,418 26.3 36.8 2.60 0.19 3,637 2.19 5.70 0.42
Hrvatska 4.5 21 47 10,456 8.8 14.0 1.98 0.19 3,154 2.4 4.73 0.45
Rumunija 21.7 43 149 6,876 39.0 48.3 1.79 0.26 2,220 2.43 4.35 0.63
Nemaĉka 82.5 1,885 2,085 25,271 347 569.2 4.21 0.17 6,898 2.46 10.35 0.41
Danska 5.4 163 157 29,082 20.8 35.6 3.85 0.13 6,599 2.71 10.43 0.36
* Gross production + imports - exports - transmission/distribution losses.
** CO2 emission from fuel combustion only.
PPP Purchasing Power Parity: the rate of currency conversion that equalizes the purchasing power of different currencies i.e. estimates the
differences in price levels between different countries.
61
35,000
BND/stan. [ US$ppp] i Električna energija/stan. kWh/stan.]

BND/stan. [US$ppp/stan.]
Električna energija [kWh/stan.]
30,000
25,000
20,000
15,000
10,000
5,000
0
Svet EU - 15 EU - 25 Srbija MaĎarska Hrvatska Rumunija Nemačka Danska
Slika 5.3: BND i potrošnja električne energije po stanovniku
Uporednom analizom indikatora na slici 5.3 moţe se zakljuĉiti da je BND po glavi stanovnika u Srbiji
nizak, a da je potrošnja elektriĉne energije po glavi stanovnika vrlo visoka. To je indikator neefikasnog
korišćenja elektriĉne energije, odnosno da se elektriĉna enegija ne troši u dovoljnoj meri za stvaranje
nove vrednosti. Naţalost, velika koliĉina elektriĉne energije se još uvek troši za zagrevanje prostorija.
Na slici 5.4 je prikazana ukupna potrošnja primarne energije po BND. Izrazito velika vrednost iskazana
za Srbiju i Crnu Goru u odnosu na druge uporedne regije ili zemlje je posledica već pominjane slabe
privredne aktivnosti, ali i niske energetske efikasnosti konverzije energenata. Treba reći da je ovaj
indikator konstantno visok od 2000. godine i njegov trend pada nije zadovoljavajući.
12
tCO2/toe
tCO2/stan.
0.90 10 tCO2/BND
tCO2/Stan., tCO2/PPE i CO2/BND
0.80
8
PPE/BND [toe/000 2000$USppp]
0.70
0.60
6
0.50
0.40
4
0.30
0.20 2
0.10
0.00
0
Svet EU - 15 EU - 25 Srbija MaĎarska Hrvatska Rumunija Nemačka Danska Svet EU - 15 EU - 25 Srbija MaĎarska Hrvatska Rumunija Nemačka Danska
Slika 5.4: Ukupna potrošnja primarne Slika 5.5: Emisija CO2 po stanovniku, potrošnji
energije (TPES) po BND primarne energije i BND
Na slici 5.5 je prikazana emisija ugljen dioksida (CO2) po stanovniku, ukupna potrošnja primarne energije
(TPES) i bruto nacionalni dohodak (BND). Po ukupnoj potrošnji primarne energije i po BND je ovaj
indikator najviši od svih uporednih vrednosti, dok je po stanovniku vrlo visok. Ova analiza ukazuje na
nisku privrednu aktivnost, ali implicitno i na nisku energetsku efikasnost i neadekvatno trošenje
elektriĉne energije.
CENE ENERGENATA
Energetska politika svake zemlje zavisi pre svega od cena energenata po kojima ih nabavlja ili prodaje, ali
i od sopstveno korišćenih tarifnih i fiskalnih mehanizama. Sa stanovišta korisnika primarne energije
najvaţniji su pariteti meĊu raspoloţivim energentima i njihova vremenska stabilnost. Naţalost, kod nas ni
jedan niti drugi od poţeljnih uslova nije zadovoljen. Na slici 5.6 su prikazane realne cene elektriĉne
energije i prirodnog gasa u Srbiji izraĉunate prema plaćenim raĉunima na uzorku od tridesetak
62
industrijskih preduzeća. Zapaţa se izuzetno mali odnos cene elektriĉne energije i cene gasa. U zemljama
EU, koje bi trebalo nama da budu uzor, ovaj odnos se kreće od 3.5 pa naviše. I u apsolutnom smislu su
cene energenata kod nas niţe u odnosu na okruţenje, ali to nije tako izraţeno kao što je u sluĉaju pariteta
cena energenata. To su osnovni razlozi niske efikasnosti u svim enegetskim sektorima u Srbiji pa i
Vojvodini. Krajnji korisnik primarne energije ne nalazi ekonomski interes ni za povećanje enegetske
efikasnosti niti za korišćenje obnovljivih izvora energije, koje po pravilu nije ugodno za manipulaciju kao
prirodni gas. Na slici 5.7 su dati odnosi cena elektriĉne energije i prirodnog gasa za neke evropske zemlje.
Vrlo je indikativna potcenjenost cene elektriĉne energije kod nas.
3.5 3.5
Električna energija
Cena električne enegije CEE [c€/kWh]
Cena prirodnog gasa CPG [c€/kWh]

3.0 3.0
2.5 2.5
2.0 2.0
Prirodni gas
1.5 1.5
1.0 1.0
CEE/CPG
0.5 0.5
0.52 0.83 1.14 1.40 1.50 1.60 1.57 1.57 1.57

0.0 0.0
jan-jun jul-dec jan-jun jul-dec jan-jun jul-dec jan-jun jul-dec jan-jun
2001. 2002. 2003. 2004. 2005.
Period
Slika 5.6: Cene električne energije i prirodnog gasa
Turska
Engleska
Holandija
MaĎarska
Češka
Švajcarska
Španija
SCG
0.0 1.0 2.0 3.0 4.0 5.0 6.0 7.0
Odnos cena električne energije i prirodnog gasa u industriji (kraj 2004. godine)
Slika 5.7: Odnos cena elektrišne energije i prirodnog gasa u nekim evropskim zemljama
IZBOR KOMERCIJALNIH ENERGETSKIH TEHNOLOGIJA POGODNIH ZA

PRIMENU U AP VOJVODINI
Osnovni koraci u realizaciji tehnološkog razvoja energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije su
prikazani na slici 5.8. Prva dva zadatka u okviru procena postoje, ali su uglavnom nepouzdani i/ili
nedovoljni. Naime, postoje podaci i procene prikupljeni od strane pojedinaca i preporuke tehnologija
pogodnih za primenu, ali bez zadovoljavajuće verifikacije. To je samo dokaz da ne postoje institucije u
Vojvodini nadleţne za ovu oblast. Iz tog razloga se i ova studija oslanja na sopstvene procene bazirane na
raspoloţivim podacima. Druge dve procene u vezi sa Uticajem na privredne aktivnosti u celini i Ljudskim
potencijalom, su potpuno nepoznate. Nije saĉinjen dokument o starteškom razvoju privrede u Vojvodini,
pa se procena o uticaju na privredne aktivnosti moţe samo strukturno naznaĉiti. Istraţivanja u oblasti od
63
interesa za ovu studiju su vršena gotovo iskljuĉivo na fakultetima i institutima, ali je danas ova aktivnost
potpuno marginalizovana i svedena na manje grupe istraţivaĉa. Evidentan ljudski potencijal je u prošlosti
smanjen, a istraţivaĉka oprema potpuno zastarela.
Gore pomenute ĉinjenice oteţavaju proces analize i integracije u cilju stvaranja:

• preporuka za izradu strategije razvoja energetike Vojvodine
• plana istraţivanja i razvoja (R&D)
• plana usavršavanja ljudskog potencijala
No, ova procena stanja u oblasti ne odlaţe već omeĊuje delovanje na izradi jednog odrţivog plana za
unapreĊenje energetske efikasnosti i povećanja primene obnovljivih izvora energije.
OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA ENERGETSKE EFIKASNOSTI I OBNOVLJIVIH

IZVORA ENERGIJE U VOJVODINI
DEFINISANIH ZADATAKA
ANALIZA I INTEGRACIJA
PREPORUKE ZA IZRADU
POTENCIJAL ENERGETSKE EFIKASNOSTI I STRATEGIJE RAZVOJA
OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE ENERGETIKE
OSTVARIVANJE
PROCENA
SAVREMENE I PROVERENE TEHNOLOGIJE

ENERGETSKE EFIKASNOSTI I OBNOVLJIVIH IZVORA
ENERGIJE
PLAN ISTRAŽIVANJA I RAZVOJA
(R&D)
UTICAJ NA PRIVREDNE AKTIVNOSTI U CELINI
LJUDSKI POTENCIJAL
PLAN USAVRŠAVANJA
LJUDSKOG POTENCJALA
Slika 5.8: Osnovni pravci tehnoločkog razvoja
Pod energetskom efikasnošću se podrazumeva skup organizovanih akcija u cilju smanjenja energetske
potrošnje pri energetskim transformacijama, prenosu i distribuciji energije. Organizovana akcija moţe biti
obuka osoblja koje rukuje mašinama koje vrše energetsku transformaciju, poboljšanje kontrole procesa,
ĉišćenje zagrevnih površina, zamena pohabanih delova opreme, izgradnja novog postrojenja kakvo nije
postojalo u pogonu, ali je u funkciji povišenja energetske efikasnosti kompletnog sistema, itd. Pri tome se
pomenuti skup organizovanih akcija moţe odnositi na pojedinaĉno domaćinstvom, ali i na regiju kakva je
Vojvodina. Ipak, mora se naglasiti da su ljudi koji koriste energiju ili im je ona sredstvo rada,
najznaĉajniji uticajni faktor na energetsku potrošnju i na energetsku efikasnost.
Klasiĉne tehnologije koje se koriste za povećanje energetske efikasnosti su mnogobrojne, ali i relativno
male po svom efektu na nivou fabrike ili regije. Ipak, njihovo zbirno dejstvo moţe biti i te kako znaĉajno.
Iz tog razloga će se njihov potencijal proceniti na osnovu procene stanja energetske efikasnosti u
pojedinim energetskim sektorima i procenom mogućih zbirnih efekata baziranim na iskustvu drugih.
Krakteristika ovih tehnologija je da zahtevaju male ili srednje investicije.
Od klasiĉnih i proverenih tehnologija koje se koriste u cilju povećanja energetske efikasnosti, a koje
zahtevaju znaĉajne investicije, ovom strategijom se apostrofira kombinovana proizvodnja elektriĉne i
toplotne energije. Dva su razloga za to. Prvo - iskorišćenje primarne energije je daleko bolje nego u
sluĉaju odvojene proizvodnje i drugo - povećava se sigurnost snabdevanja elektriĉnom energijom. Ovako
stvorena elektriĉna i toplotna energija se moţe koristiti izolovano, na mestu potrošnje. Prikljuĉenjem
ovakvih postrojenja na javnu elektro mreţu moţe se dobiti veća pouzdanost rada mreţe, ali će se sigurno i
smanjiti distributivni gubici mreţe. S obzirom na to da su sopstveni izvori elektriĉne energije u Vojvodini
vrlo mali, ovakvom distribuiranom proizvodnjom bi se u znaĉajnoj meri povećala proizvodnja elektriĉne
64
energije u Vojvodini. Osnovni uslov je postojanje adekvatnog potrošaĉa toplotne energije u okolini
proizvodnje.Osim toga predlaţe se i gradnja velikih postrojenja za proizvodnju elektriĉne i toplotne
energije. Predlaţe se koncesiona gradnja, što se kao tip finansiranja projekata ne moţe u tehniĉkom
smislu nazvati povećanje energetske efikasnosti, ali u svakom sluĉaju sugeriše naĉin izgradnje velikih
postrojenja u uslovima nejake privrede i uvodjenje nove proverene tehnologije (kombinovani ciklusi),
kojom će se omogućiti smanjenje potrošnje primarne energije.
Jedan vaţan energetski sektor neće biti razmatran. To je Transport koji uĉestvuje u finalnoj energetskoj
potrošnji sa oko 22-24% (ostalo su industrija; 34–33% i domaćinstva i tercijalne delatnosti; 44–43%).
Razlog izostavljanja transporta iz analize je potpuno odsustvo koncepta i strategije njegovog razvoja.
Od obnovljivih izvora energije ova strategija obuhvata sledeće tehnologije:

a. Proizvodnja toplotne energije (pare i tople vode) iz biomase
b. Postrojenja biogasa i korišćenje biogasa u energetske svrhe
c. Sagorevanje gradskog otpada
d. Geotermalna energija
e. Male hidroelektrane
f. Proizvodnja elektriĉne energije korišćenjem vetra i
g. Solarni foto-naponski sistemi.
Primetan je izostanak primene solarne energije za proizvodnju toplotne energije. Ova tehnologija je dobro
poznata potencijalnim korisnicima, ali na ţalost nije dovoljno iskorišćena. Razlog je niska cena elektriĉne
energije i nedovoljno podsticajna regulativa za njenu širu individualnu primenu. I energetska efikasnost i
obnovljivi izvori energije su u tehnološkom smislu u svetskim razmerama dobro razvijeni i izuĉeni. To
znaĉi da je veliki broj njih našao komercijalnu primenu uz zadovoljenje tehniĉkih standarda. Na ţalost
kod nas stepen primenjenosti savremenih tehnologija nije zadovoljavajući. Razloge treba traţiti u slaboj
privrednoj aktivnosti, niskoj ceni elektriĉne energije, sporosti donošenja i nedoslednoj primeni zakonske
regulative.
Energetska efikasnost
Mere koje podrazumeva energetska efikasnost su veoma brojne i raznolike, pa ih je zato vrlo teško
pojedinaĉno analizirati i vrednovati. U ovoj strategiji je izvršena procena potencijala u industriji i
zgradarstvu.
Povećanje energetske efikasnosti u industriji
U vrlo konzervativnom pristupu se moţe proceniti da se na nivou cele industrije u Vojvodini moţe postići
ušteda od oko 10%.
Mere za povećanje energetske efikasnosti su:
unapreĊenje energetskog menadţmenta.
kontrola procesa sagorevanja u kotlovima,
smanjenje isticanja vazduha u sistemima komprimovanog vazduha,
iskorišćenje otpadne toplote u sušarama itd.
Pri donošenju konaĉne odluke o realizaciji predloţenih mera za povećanje energetske efikasnosti jedan od
osnovnih kriterijuma je i period otplate investicije. Obiĉno se ide u realizaciju kada je prost period otplate
manji od pet godina. Duţi periodi otplate zahtevaju detaljniju ekonomsku analizu s obzirom na veliku
investiciju. U takvim sluĉajevima se uglavnom radi i o zameni dela ili cele procesne opreme.
65
Distribuirana proizvodnja toplotne i elektriĉne energije
Na bazi uzorka od 44 preduzeća u Vojvodini koja su na 44 lokacije po celoj teritoriji razmotrena je

mogućnost samostalnih investicija svakog od tih preduzeća, tako da proizvede više od 90% svojih potreba
elektriĉne energije i sprovede delimiĉnu kogeneraciju. Nova proizvodnja elektriĉne energije bila bi 697
GWhe/a; korisna toplota (iz kogeneracije) je 939; korisna toplota (bez kogeneracije) je 3071; dodatna
potrošnja gasa je 1139, a ukupna potrošnja gasa je 5119 GWht/a.
Ugradnjom 44 postrojenja sa gasnim motorom (0.2 – 2 MWe) i 6 postrojenja sa gasnom turbinom (5 – 20

MWe), dobila bi se koliĉina novoproizvedene elektriĉne energije u iznosu od 697 GWh u poreĊenju sa
8216 GWh celokupne teritorijalne potrošnje u 2003. (8.5%). Za toliko bi se ovakvim poduhvatom
smanjilo preuzimanje iz javne mreţe.
Povećanje energetske efikasnosti u zgradarstvu
Po metodologiji Svetske Banke je 2003. godine izvršeno snimanje toplotnih gubitaka u zgradama u Srbiji.
Snimanja su se odnosila na stanove, škole i bolnice. Analizom su obuhvaćeni: izolacija zidova, tavanice i
poda, gubici na prozorima i vratima, izolacija cevovoda, sistem kontrole temperature i drugih parametara,
stanje instalacije, kotlovi (ako postoje) itd. Proraĉunske vrednosti godišnjih toplotnih gubitaka su: stanovi
= 221 kWh/m2, škole = 282 kWh/m2 i bolnice = 223 kWh/m2.
Na osnovu sprovedenog snimanja stanja, proraĉuna i procena moţe se zakljuĉiti sledeće:
Samo mali broj zgrada ima izolovane zidove, krov i podove (poslediĉno su i transmisioni
gubici vrlo veliki u odnosu na sluĉaj kada su ove površine izolovane po vaţećim
standardima);
Veliki broj zgrada je stariji od dvadeset godina i mnoge od njih nisu odrţavane;
Troškovi grejanja su veoma promenljivi i zavisni od energenta i sistema koji se koristi;
Prost period otplate za predloţene mere smanjenja energetskih gubitaka u zgradama koje
koriste elektriĉnu energiju za grejanje je uglavnom manji od pet godina, osim za zamenu
prozora kada iznosi 7-8 godina;
Kako je cena drugih sistema grejanja znaĉajno manja u odnosu na korišćenje elektriĉne
energije, to su i periodi otplate kod tih sistema znatno duţi (ĉesto preko deset godina);
Generalno govoreći odrţavanje zgrada i sistema grejanja u njima je vrlo loše. To zahteva
veliku, dobro organizovano i subvencioniranu akciju koja će na duţi rok dati vrlo znaĉajne
rezultate.
Raspoloţive mere za poboljšanje energetske efikasnosti u zgradama se mogu podeliti u dve grupe kako
sledi:
Prva grupa podrazumeva mere ĉiji je prost period otplate do oko 7 godina:
Podešavanje i kontrola temperature vode za grejanje i sanitarne tople potrošne vode
Regulisanje sistema grejanja
Termiĉko izolovanje distributivnih cevovoda
Smanjivanje infirtracionih gubitaka
Primena termostatskih ventila na grejnim telima
Merenje potrošnje toplotne energije.
Druga grupa mera podrazumeva još duţi period otplate investicija:
Izolacija krovova
Izolovanje zidova i fasade
Zamena spoljašnjih vrata i prozora.
Kod nas postoje svi tehniĉki uslovi za primenu ovih mera ukljuĉujući i servisne usluge i proizvodnju
opreme, ali dug period otplate, nedostatak sredstava, nepostojanje mera prinude i regulative u velikoj meri
usporava ili odlaţe njihovu primenu.
66
Kombinovana postrojenja elektriĉne i toplotne energije
Koncesiona izgradnja velikih kapaciteta je u duţem narednom vremenskom periodu realan put da se doĊe
do savremenih tehnologija i novog trţišta proizvedene energije i proizvoda koji se stvaraju u okruţenju
takvih velikih postrojenja. Razlozi za ovakvu tvrdnju leţe u slaboj ekonomiji zemlje i njenoj
prezaduţenosti, što ne daje mogućnost preuzimanja stranih kreditnih obaveza. Dosadašnji pokušaji u
ovakvom pristupu nisu uspeli zbog nedostatka valjane zakonske regulative i sopstvene nesigurnosti
politiĉke strukture zemlje.
Koncept jednog od mogućih projekata je:

Tehnološko povezivanje rafinerja Novi Sad i Panĉevo i TE-TO Novi Sad,
Zamena i unapredjenje postojećih tehnoloških rešenja i dogradnja novih sistema neophodnih za
kompletiranje procesa u cilju postizanja veće elektriĉne i ukupne efikasnosti,
Povećanje kapaciteta i kvaliteta prerade sa sadašnjih 3.5 na 7 miliona tona sirove nafte,
Prevodjenje TE-TO Novi Sad sa vršnog na kontinualni reţim i povećanje efikasnosti i snage sa
postojećih 230 na najmanje 450 MWe.
Efekti ovih poduhvata su:

odrţiva, konkurentna i profitabilna prerada nafte;
povećanjem proizvodnje i kvaliteta proizvoda drţava bi ostvarila dodatna sredstva po osnovu
poreza na dohodak;
iskorišćenje postojećeg proizvodnog kapaciteta bi bilo na nivou maksimalnog;
znaĉajno bi se smanjila jediniĉna proizvodna cena derivata i energije (toplotne i elektriĉne);
NIS bi preko stranog partnera imao pristup novim trţištima;
pored ekoloških poboljšanja rešio bi se i problem mazuta u letnjem periodu i prerada mazuta
na visoko vredne derivate.
Sliĉna kombinovana postrojenja bi trebalo prostudirati i moţda izgraditi i na lokacijama Zrenjanina i

Sremske Mitrovice (u okviru ili pored postojećih TE-TO) i novo kombinovano postrojenje u Subotici gde
postoji solidan konzum toplotne energije u zimskim mesecima.
Rekapitulacija potencijala u oblasti energetske efikasnosti
U tabeli 5.2 je data rekapitulacija procene potencijala u oblasti energetske efikasnosti. Moguće je postići
uštedu ili novu proizvodnju od 897 GWh elektriĉne energije. To je oko 13% u odnosu na godišnju
potrošnju elektriĉne energije u Vojvodini. Moguće uštede ili proizvodnja nove toplotne energije je oko
2789 GWh, što je znatno više od godišnje utrošene toplotne energije.
Tabela 5.2.Procena efekata primenom mera povećanje energetske efikasnosti

Potencijalna uštede energeije
Tehnologija
GWh(E) GWh(T)
INDUSTRIJA 200 550
ZGRADARSTVO - 1300
DISTRIBUIRANA 697 939
UKUPNO 897 2789
67
Obnovljivi izvori energije
Proizvodnja toplotne energije iz biomase
a. Kratak opis tehnologije

Osnovne komponente ovih postrojenja su: sistem za pripremu i doziranje goriva i nisko ili srednje pritisni
parni kotao (obiĉno plamenodimocevni). Primenjene tehnologije loţišta mogu biti: puzeća rešetka, kosa
stepenasta rešetka, loţišta za sagorevanje u prostoru, suspenziono sagorevanje kada se biomasa melje i
uduvava u loţište obiĉno u kombinaciji sa nekim fosilnim gorivom itd. Sagorevanje je moguće ostvariti i
ako je biomasa vlaţna do 65%. Osnovni tipovi biomase su drvo, šumski otpaci, slama, prpa, šapurika,
kukuruzna stabljika, industrijski otpad itd. Kada se proizvodi para onda je to obiĉno zasićena para pritiska
od 4 do 15 bar. Male i srednje jedinice su kapaciteta od 1 do 15 MW toplotne snage. Ovo je dobro
poznata i dobro ispitana tehnologija. To je i razlog što je ova tehnologija dostupna pri relativno niskim
cenama.
Inicijativa za izgradnju ovakvih postrojenja obiĉno dolaze od lokalnih investitora iz industrije ili javnih
komunalnih preduzeća sa namerom prodaje pare industriji.
Pri izboru lokacije postrojenja potrebno je razmotriti sledeće:
lokalni interes i podrška izgradnje postrojenja za biomasu
raspoloţivost biomasom i stanje infrastrukture za transport biomase
postojanje stabilnih potreba za parom i vrelom dodom (industrija ili komunalna energetika)
postojanje skladišta biomase ili simultane raspoloţivosti biomase i potreba pare.
b. Potencijal biomase u Vojvodini

Procena ukupnih koliĉina sporednih proizvoda ratarstva u Vojvodini data je u tabeli 5.3. Dat je godišnji
prosek u periodu od 2001. do 2005. godine. Procenjuje se da od raspoloţive koliĉine samo 1/3 moţe biti
opredeljena za energetske potrebe, jer se 2/3 koriste u stoĉarstvu ili se zaoravaju. Od raspoloţive 1/3 deo
se koristi u industriji kartona, a deo jednostavno ostaje na njivama. Neke grube procene govore da se od
ove trećine svega oko 50% realno moţe sakupiti i iskoristiti u energetske svrhe. Proseĉna cena otkupa
biomase u Vojvodini je oko 12 evra/toni. Povećanje procenta prikupljene biomase iz nepristupaĉnih
delova ili usloţnjavanje tehnologije prikupljanja svakako bi dalje povećavalo jediniĉnu cenu biomase.
Kad je reĉ o biomasi iz šumarstva, vinogradarstva i voćarstva potencijal je manji, ali svakako
respektabilan. Toplotne moći biomase su znatno manje od teĉnih ili gasoviith fosilnih goriva i
manipulacija biomasom je znatno teţa, ali je potencijal znaĉajan. U Vojvodini je ukupna potrošnja finalne
energije u 2004. godini bila 106797 TJ. Procenjena raspoloţiva finalna energija biomase je 20685 TJ, što
ĉini oko 19% od ukupne potrošnje finalne energije u Vojvodini. Energetska efikasnost transformacije
biomase je manja u odnosu na fosilna goriva što takoĊe treba imati u vidu kada se vrednuje potencijal.
Table 5.3: Potencijal biomase u Vojvodini (prosek 2001-2005 godina)

Finalna
Raspoloţivo Donja
energija
UKUPNO za energetske toplotna Raspoloţiva energija
BIOMASA pare ili
svrhe moć
tople vode
t/god t/god MJ/kg TJ/god GWh/god TJ/god
Slama strnih ţita +
1717993 286332 14.4 4123.2 1145.3 2474
Soja
Kukuruzovina 3338465 556411 13.9 7734.1 2148.4 4640
Suncokret (stabljike i
107882 17980 13.9 249.9 69.4 150
glave)
Lišće šećerne repe 1050595 175099 9.2 1610.9 447.5 967
Voćarstvo (granjevina) 275000 17.0 4675.0 1298.6 2805
Vinogradarstvo
77300 18.0 1391.4 386.5 835
(granjevina)
Šumarstvo (granjevina) 50000 18.0 900.0 250.0 540
UKUPNO BIOMASA 1438123 20685 5746 12411
68
Postrojenja biogasa i korišćenje biogasa u energetske svrhe
Dominantna je tehnologija anaerobne digestije. Uobiĉajena postrojenja za biogas koriste biološki otpad
svinja i krupne stoke, otpadnu vodu pri preradi šećerne repe iz pivara, destilerija i drugih procesa
prehrambene industrije. Jedna od dobro poznatih i ĉesto korišćenih tehnologija za proizvodnju biogasa je
tehnologija pokrivenih laguna. Ona se sastoji u pokrivanju lagune sa plastiĉnim pokrivaĉem i skupljanje
proizvedenog biogasa u lagunama. Znaĉajno poboljšanje ove tehnologije se postiţe kontinualnim
mešanjem otpadne vode, radi obezbeĊenja rastvorljivosti ĉvrstih delova u otpadnoj vodi. Potpuno
rastvaranje (suspenzija) ĉvrstih elemenata otpadne vode omogućuje brţu i uniformniju digestiju i
smanjenje potrebe za hemijskim kiseonikom, tj. veću proizvodnju biogasa. Najefikasnija postrojenja
koriste kontinualnu fermentaciju u digestorima sa snaţnim mešalicama. Ulaz u biogas postrojenja je
biološki organski otpad bez komponenata štetnih po okolinu. Tipiĉan je ţivotinjski otpad i/ili industrijski
organski otpad. Kanalizacioni mulj iz postrojenja za preradu kanalizacionog otpada i deo organskog
otpada iz domaćinstava se, takoĊe, moţe koristiti. Biogas se moţe koristiti za proizvodnju toplotne i/ili
elektriĉne energije. Iskorišćena biomasa za proizvodnju biogasa se koristi kao poljoprivredno Ċubrivo.
Za otpad pri proizvodnji stoke moguće je oĉekivati 20-22 nm3 biogasa po svakoj toni polaznog substrata
(otpadne vode), a za industrijski otpad to varira od 2-200 nm3 po toni. Izlazni gas zavisi i od organskog
sastava otpadne vode, ali i od primenjene tehnologije. Najbolji rezultat se dobija od otpadne vode sa
visokom vrednošću COD, kada se proces odvija u zagrevanom sudu i kada je prisutno stalno mešanje
sirovine. Moguće je izgraditi i poludnevno skladište biogasa i na taj naĉin pokriti dnevne vrhove u
potrošnji kako toplotne, tako i elektriĉne energije. U poreĊenju sa ulaznom sirovinom proizvod procesa
anaerobne digestije je praktiĉno bez mirisa.
Prednosti i nedostaci tehnologije su:
- Troškovi smanjenja emisije CO2 su vrlo niski, jer se smanjuje emisija CH4.
- Viškovi za okolinu kritiĉnih hranljivih sastojaka, prvenstveno azot i fosfor, mogu se
redistribuirati do drugih oblasti.
- Kvalitet Ċubriva digestirane biomase je bolji od sirovog materijala koji se koristi za proizvodnju
biogasa.
- U poreĊenju sa drugim oblicima prerade otpada, proizvodnja biogasa iz ĉvrstog substrata ima
prednost zbog recikliranja hranljivih materija iz zemljišta na ekonomiĉan i po okolinu prihvatljiv
naĉin.
- Biogas, kao obnovljivi izvor energije, zamenjuje fosilna goriva i povećava sigurnost snabdevanja
energijom.
U većini slučajeva biogas postrojenja su izgrađena iz razloga zaštite okoline, a ne iz energetskih

razloga.
b. Proizvodnja elektriĉne energije korišćenjem biogasa
Postrojenja biogasa su relativno skupa, pa je svakako interesnatnije stvoreni biogas upotrebiti za

proizvodnju elektriĉne energije, ali i toplotne energije korišćenjem gasnih motora. Osnovne komponente
ovog tehnološkog rešenja su: postrojenje za biogas, postrojenje za tretman biogasa, gasni motor i moguće
postrojenje za iskorišĉenje otpadne toplote motora (proizvodnja tople vode ili pare). Biogas mora biti
oĉišćen od H2S, aerosola, ĉestica i slobodna voda iz gasa moraju biti uklonjeni. Ako se ĉišćenje gasa vrši
u vlaţnom skruberu sa rastvorenim kreĉom, i deo CO2 će biti uklonjen. Nakon ĉišćenja se biogas
komprimuje do pritiska koji zahteva gasni motor. Mehaniĉka snag gasnog motora se transformiše u
elektriĉnu energiju putem generatora. Elektriĉna efikasnost moţe biti do 40% od ulazne energije biogasa,
a efikasnost iskorišćenja otpadne toplote gasnog motora moţe biti i do 50%.Tipiĉne snage gasnih mašina
i generatora se kreću od 0.1 do 3 MW elektriĉnog izlaza. Proizvodnja elektriĉne energije iz biogasa je sa
stanovišta zaštite okoline veoma pogodna tehnologija. Osnovni nedostatak ove tehnologije je visoka
investicija postrojenja za biogas.
69
c. Potencijal proizvodnje biogasa u Vojvodini
U tabeli 5.4 je data procena ukupnog broja stoke u Vojvodini. Samo se manji deo ove stoke nalazi na
većim farmama. Jedino su velike farme interesantne za proizvodnju biogasa, jer mogu proizvesti dovoljnu
koliĉinu teĉnog stajnjaka iz koga je moguće dobiti dovoljnu koliĉinu biogasa za proizvodnju struje i/ili
toplote. Cena postrojenja za biogas je relativno visoka i manje farme teško mogu naći raĉunicu za
njegovu izgradnju, a skupljanje i transport teĉnog stajnjaka se za sada kod nas ne praktikuje, ali se
praktikuje u Austriji i Nemaĉkoj.
Tabela 5.4: Makisamlni teoretski godičnji potencijal proizvodnje biogasa u Vojvodini

OSOKA
Broj BIOGAS Energija
(manure)
m3 m3 TJ/god GWh
Krave 100000
Junad 150000
Svinje 1000000
UKUPNO uslovne stoke
583333 10000000 200000000 4600 1278
(samo farme sa 200 i više grla)
U tabeli 5.5 je data procena proizvodnje biogasa na 5 velikih farmi goveda i 5 velikih farmi svinja u
Vojvodini. Moguća proizvodnja biogasa na njima je oko 161 TJ godišnje. To je znatno manje od
procenjenog maksimuma ali se ĉini da je jedino opravdano organizovati proizvodnju biogasa na tim
farmama.
Tabela 5.5: Realan potencijal proizvodnje i iskoriščenja biogasa u Vojvodini

Broj
Broj
uslovnih Samo OSOKA
uslovnih Raspoloţiva
FARME grla veće otpadna Biogas
grla (500 primarna energija
(500 kg farme voda
kg govedo)
govedo)
m3 nm3/god TJ GWh
Farme goveda 30150 5 11000
Farme svinja 21200 5 8500
UKUPNO 350000 7000000 161 44.7
U ovim farmama je realno moguće ostvariti proizvodnju od 16 GWh/god (56 TJ/god) elektriĉne energije i
oko 64 TJ/god (18 GWh/god) toplotne energije korišćenejm gasnih motora manjih snaga (0.5 do 1.0
MWe).
Sagorevanje gradskog otpada
Odlaganje otpada je veliki problem većine razvijenih, pa i manje razvijenih društava. Koliĉina otpada ima
stalnu tendenciju porasta sa pretnjom da ozbiljno ugrozi one koji su taj otpad stvorili. To je i razlog što se
danas pridaje velika vaţnost reciklaţi i iskorišćenju otpada u korisne svrhe. Industrija moţe uštedeti
novac prikupljanjem razliĉitih kategorija otpada, a u gradovima je moguće organizovati sistem
prikupljanja flaša, aluminijumske ambalaţe i papira. Sistemi za selektiranje metalnog otpada nakon
primarnog sakupljanja su vrlo skupi, tako da je mnogo ekonomiĉnije separaciju izvršiti na mestima
nastajanja otpada. Naravno da svaki predloţeni sistem mora biti ekonomski dokazan, a to za poĉetak
zahteva formiranje trţišta otpadnih materijala. S obzirom na to da problem otpada ĉesto prevazilazi samo
ekonomske kriterijume i zadire u pitanja ekologije i zdravlja populacije, drţava je duţna da izgradi
stimulacioni sistem i/ili sistem prinude za njegovo uklanjanje ili sanaciju.
Postoje ĉetiri naĉina na koje se moţe koristiti ĉvrsti otpad kao gorivo:
70
direktno spaljivanje,
proizvodnja goriva od otpada,
piroliza,
proizvodnja gasa putem biološke degradacije otpada.
b. Procena potencijala u Vojvodini
Tokom 2001. godine Institut za energetiku i procesnu tehniku FTN u Novom Sadu ispitao je strukturu i
koliĉine komunalnog otpada za grad Novi Sad (uţe gradsko naselje i 14 okolnih naselja). Sedmodnevno
eksperimentalno ispitivanje dalo je strukturu prikazanu u tabeli 5.6 i godišnju koliĉinu po stanovniku 320
kg (0.9 kg/dan).
Tabela 5.6: Prosečne dnevne i godišnje količine pojedinih komponenti

komunalnog otpada koji je deponovan u Novom Sadu u 2001. godini
(311850 stanovnika)
Komponenta Proseĉne koliĉine u tonama Struktura u
Dnevno Godišnje %
Papir 36.5 13323 13.5
Staklo 4.0 1460 1.5
Plastika 32.1 11714 11.5
Metali 5.3 1935 1.9
Guma 1.7 621 0.6
Tekstil 5.9 2154 2.2
Organski otpad 178.4 65116 65.8
Ostalo 8.1 2957 3.0
UKUPNO 272 99280 100
U radijusu od 48 do 58 km (granica isplativosti sakupljanja otpada) nalaze se opštine: Baĉka

Palanka, Baĉki Petrovac, Vrbas, Srbobran, Temerin, Ţabalj, InĊija, Irig, Ruma i Sremski Karlovci sa
322,100 stanovnika, odnosno 1.04 puta manje nego Novi Sad.
Ako je ukupan godišnji gradski, medicinski i industriski otpad u Vojvodini 573000 tona, može se grubo
proceniti da je njegova donja toplotna vrednost 6647 GJ/god.
Ako bi se samo deo ovog goriva iskoristio za sagorevanje, velika koliĉina fosilnih goriva bi se uštedela.
Ipak, treba naglasiti da investicioni i eksploatacioni troškovi postrojenja za sagorevanje ĉvrstog otpada
mogu biti znatni, te ih treba uporediti sa trenutnim troškovima odlaganja i saniranja otpada.
Geotermalna energija
a. Potencijal geotermalne energije u Vojvodini
U periodu od (1969-1996.), u Vojvodini su izbušene 73 hidrotermalne bušotine ukupne dubine 62679 m.

Bušenje je finansirao i realizovao tadašnji "Naftagas". Najintenzivnija istraţivanja su obavljena 80-tih
godina prošlog veka kada je izbušeno 45 bušotina ukupne dubine 34840 m ili oko 56% svih bušotina.
Teritorija Vojvodine, kao deo Panonskog bazena, pripada velikoj evropskoj geotermalnoj zoni, koja ima
povoljne uslove za istraţivanje i korišćenje geotermalne energije. Za sada se istraţuje i koristi
hidrotermalna energija. To su tople vode prirodnih izvora i vode u stenskim masama do kojih se moţe
doći bušotinama. U Vojvodini su uoĉena i sistematizovana ĉetiri hidrogeološka sistema. Ispitani su i
definisane su njihove osnovne karakteristike: litološki sastav, stratigrafska pripadnost, vrsta i kvalitet
kolektorstena, temperaturni i hidrodinamiĉki uslovi, fiziĉka i hemijska svojstva termalnih i
termomineralnih voda i pratećih slobodnih gasova, Tabel 5.7.
Generalno govoreći, u svim sistemima su akumulirane geotermalne vode pogodne za korišćenje.

MeĊutim, njihova temperatura, izdašnost, kolektorska svojstva, hemijski sastav, gasni faktor i druge
71
karakteristike, daju im razliĉitu perspektivnost i odreĊuju specifiĉnosti uslova za korišćenje. Zbog toga se
svaka bušotina pojedinaĉno mora detaljno prouĉiti pri izboru naĉina i opreme za korišćenje.
Tabela 5.7: Karakteristike geotermalnih voda u Vojvodini.

Bušotine uglavnom rade samoizlivno, a najĉešća vodoizdašnost je 10-20 l/s
Izlazna temperatura je najĉešće 40-60 oC
Geotermijski gradijenti su 4.5-7.5 oC/100 m
Skoro sve vode sadrţe izvesne koliĉine gasova najĉešće metan
Vode sadrţe rastvorene minerale 0.42-13.94 g/l
Sadrţaj minerala u bušotinama bušenim na naftu i gas je 0.40-40.18 g/l
73 hidrotermalne
Izbušeno: Pozitivno: 65 bušotina
bušotine
o
Najdublja: 2520 m Vrbica, Banat 82 C sa dubine (1,749-1,854) m
Najplića: 305.5 m Novi Sad 25 oC
Ukupna toplotna snaga hidrotermalnih bušotina, hlaĊenjem vode do 15 oC, prema podacima iz 1997,
kojima je obuhvaćeno 65 bušotina iznosila je 85.6 MW, a prema podacima "NIS Naftagas"-a iz 2005.
godine za 54 hidrotermalne bušotine to je 72.5 MW. Samo 15 bušotina je aktivirano za proizvodnju
toplotne energije.
b. Korišćenje geotermalne energije u Vojvodini
Korisnici energije hidrotermalnih bušotina su banje, turistiĉki kompleksi, poljoprivredni proizvoĊaĉi i

industrija koji termalnu vodu koriste cele godine ili sezonski za zagrevanje objekata. Konzum koji je
pogodan za korišćenje energije geotermalnih voda ĉine potrošaĉi toplote koji zahtevaju što niţu
temperaturu i po mogućnosti kontinualno korišćenje. Zbog toga se geotermalna energija tradicionalno
koristi: za bazno zagrevanje u radijatorima ili kompletno zagrevanje sa sistemom podnog odnosno
vazdušnog grejanja, pripremu sanitarne tople vode i zagrevanje bazena ili ribnjaka. Postojeći konzum to
potvrĊuje, a po svemu sudeći ne oĉekuju se u dogledno vreme znaĉajne promene. U sve navedene
kombinacije se odliĉno uklapa primena toplotne pumpe, jer omogućava dodatno hlaĊenje geotermalne
vode i celovitije korišćenje njenog energetskog potencijala. Za sagorevanje gasova izdvojenih iz
geotermalne vode pogodan je gasni motor uz dodatno korišćenje prirodnog gasa. U svakom sluĉaju za
zadovoljenje vršnih potreba neophodan je vršni kotao.
c. Tehnologije za korišćenje geotermalne energije
Razmatrane mogućnosti primene savremenih tehnologija u eksploataciji raspoloţivih energetskih resursa

geotermalnih voda u Vojvodini obuhvataju konvencionalna rešenja, iskustveno već proverena, ali i
potencijalno moguća. Tehnologije primene geotermalnih voda je moguće razmatrati u kontekstu
rešavanja ĉetiri globalna zadatka:
spegnuta proizvodnja toplotne i elektriĉne energije,
priprema energije za hlaĊenje objekata,
priprema energije za zagrevanje objekata, i
priprema sanitarne vode i vode za bazene.
Energetski potencijali geotermalnih izvora u Vojvodini dominantno su - niskotemperaturni toplotni.

Konvencionalna ili dualna termoenergetska postrojenja sa iskljuĉivo resursima naših geotermalnih izvora
nisu investiciono prihvatljiva, niti su rentabilna sa stanovišta komercijalne proizvodnje mehaniĉke
(odnosno elektriĉne) energije. Ovo je razlog da se potencijali naših geotermalnih izvora prihvate samo
kao:
- moguća alternativa u eksploataciji drugih (konvencionalnih) resursa,
- odnosno kao njihov mogući supstituent.
Strategija analize mogućnosti korišćenja potencijala geotermalnih izvora strukturirana je tako da se traţe
ogovori na pitanja u vezi:
72
teorijske mogućnosti eksploatacije,
praktiĉne realizacije mogućih rešenja na nivou konvencionalnih tehnologija,
posledica izbora konkretne, teorijske i praktiĉne, mogućnosti na ţivotno okruţenje, i
tehno-ekonomski aspekti celishodnosti konkretnog izbora, u smislu realizacije najvećeg profita u
uslovima datih ograniĉenja.
d. Ocena potencijala
Na teritoriji Vojvodine su u proteklom periodu detaljno istraţene hidrotermalne vode bušenjem na 75

mesta od kojih je 65 bilo aktivno. TakoĊe je 27 buština tehniĉki opremljeno hidrotermalnim sistemima za
eksploataciju, a samo 15 izvora se koristilo ili se i sada koristi. Tako ovaj region spada u istraţenije
oblasti evropskog kontinenta, pa se o njegovim resursima moţe dovoljno sigurno zakljuĉivati.
Istraţeni resursi su sa energetskog stanovišta skromni, naroĉito u pogledu temperatura geotermalne vode
na izlivu. Ima ih samo nekoliko sa preko 60 oC na dubinama oko 1000 m, a svega 3 su izmeĊu 70-82 oC.
Nije verovatno da bi dalja istraţivanja i skupa bušenja dala neki viši temperaturni potencijal. Prema tome,
sav potencijal je ispod 90 oC, što je donja granica za primenu u proizvodnji mehaniĉke (elektriĉne)
energije korišćenjem još uvek retkih binarnih postrojenja i znatno ispod 150 oC za primenu u klasiĉnim
termoenergetskim postrojenjima. Drugim reĉima, postoje samo teoretske mogućnosti za transformaciju
potencijala vojvoĊanskih geotermalnih voda u mehaniĉki, odnosno elektriĉni vid energije.
Za ovakve geotermalne vode ostaje jedino realna mogućnost korišćenja transformacijom u toplotnu
energiju za zagrevanje i to na relativno niskom nivou temperature (kod velike većine ispod 60 oC). Ovo je
druga i znatno komplikovanija strana korišćenja geotermalne energije. Naime, već odavno neuspešno se
traga za potrošaĉima niskotemperaturske toplote u nizu alternativnih oblasti snabdevanja eneregijom
(solarni izvori, otpadna toplota industrijskih pogona).
Na osnovu navedenog moţe se zakljuĉiti da je pre odluke o izgradnji neophodno temeljno ekonomski (i
ekološki) prostudirati razne varijante toplotnih šema svakog konkretnog sluĉaja. Pri tome treba
najozbiljnije potraţiti mogućnosti za produţenje vremena (sezone) korišćenja zamišljene instalacije, što
odluĉujuće utiĉe na ekonomiĉnost funkcionisanja. U sadašnjem momentu sagledivi resursi za produţenje
sezone korišćenja ovakvih geotermalnih izvora su plivaĉki bazeni, ribnjaci, staklenici i plastenici u
poljoprivredi. Za ovakve objekte su potrebne ne male investicije, ali bi u eksploataciji imali realtivno
niske troškove energije.
Konaĉan zakljuĉak je da na teritoriji Vojvodine postoje geotermalni potencijali respektabilni sa stanovišta
malih i srednjih potrošaĉa. Nisu to energetski izvori od velikog pokrajinskog znaĉaja, koji bi bitno uticali
na snabdevanje energijom. MeĊutim trebalo bi svaki izgledan projekat ove vrste pomoći sistemom niskih
kamata, kao što se to ĉini u razvijenim zemljama za sve sluĉajeve korišćenja takozvane "zelene energije".
Ipak, za sada se ne predlaţu nova bušenja, osim pojedinaĉnih zahteva potrošaĉa koji su temeljno
prostudirali svoj projekat. Više se treba okrenuti investicijama u potrošaĉe toplote na lokaciji postojećih
bušotina većeg energetskog potencijala, makar to išlo i sa snaţno beneficiranom cenom geotermalne
vode.
Hidroelektrane u Vojvodini
a. Uloga i znaĉaj korišćenja hidroenergetskog potencijala
Korišćenje hidroenergetskog potencijala u ravniĉarskim predelima, kao što je Vojvodina, doskoro nije
nalazilo svoje mesto osim retkih izuzetaka. Bez obzira na to što hidropotencijal u Vojvodini nije mali,
dosadašnje analize su pokazale da njegovo korišćenje nije ekonomski opravdano. Osnovna karakteristike
ovog podruĉja je da kroz njega protiĉu velike koliĉine vode, ali je mogućnost koncentracije padova mala,
a to je prvi uslov za korišćenje hidro potencijala. Zbog velikih koliĉina vode potrebna su postrojenja za
korišćenje potencijala velike propusne moći, koja su skupa, a srazmerno male snage zbog malih padova.
Pored toga, veštaĉko podizanje nivoa vode u cilju koncentracije pada u ravniĉarskim uslovima rasprostire
se na velikim duţinama, izazivajući pri tome niz negativnih uticaja, za ĉiju su kompenzaciju potrebna
73
znaĉajna sredstva. Ova dva ĉinioca su bila od odluĉujućeg uticaja na visoku cenu energije, koja bi se
mogla dobiti korišćenjem hidroenergetskog potencijala u Vojvodini.
Stalni rast cena svih energenata u svetu navela je mnoge zemlje da preispitaju mogućnosti korišćenja svih
vidova primarne energije, a posebno obnovljivih izvora. U razvijenim zemljama EU, gde su atraktivni
hidroenergetski potencijali uglavnom već iskorišćeni, krenulo se u iskorišćenje manjih raspoloţivih
potencijala. Povećanje cena energenata i razvoj tehnologija uĉinio je njihovu eksploataciju ekonomski
opravdanom.
b. Karakteristike tehnologije
Nove tehnologije nude vrlo efikasna turbinska postrojenja i u uslovima veoma malih padova, ĉak i od
jednog metra. Povećana briga o vodi uopšte, iznudila je veći broj radova na ureĊenju vodotokova, što je
pruţilo priliku da se hidropotencijal koristi u okvirima višenamenskih hidrosistema i tako podele troškovi
izgradnje. Na najvećem broju malih hidroelektrana se predviĊa primena cevnih propelernih »S« turbina,
sa izvuĉenim generatorom i multiplikatorom broja obrtaja. PredviĊa se primena tipskih agregata, gde god
je to moguće, s tim što bi se menjao broj aktivnih agregata u zavisnosti od instalisanog protoka. Izabrani
generatori i elektroenergetska oprema treba da budu standardne snage ĉime se olakšava zamena i nabavka
rezervnih delova. Sve hidroelektrane bi bile voĊene preko sistema za daljinski nadzor i upravljanje iz
dispeĉerskog centra Elektrovojvodine i povezane sa dispeĉerskim centrom u JP »Voda Vojvodine«.
c. Mogućnosti korišćenja hidroenergetskog potencijala u AP Vojvodini
Tehniĉki iskoristivi hidroenergetski potencijal Vojvodine moţe se podeliti u tri kategorije:
1 Velike hidroelektrane. Ovde se misli na hidroelektrane na Dunavu i Savi polazeći od

predpostavke da će u perspektivi ove reke biti potpuno kanalisane, ne samo zbog korišćenja
hidroenergetskog potencijala, nego i za druge potrebe. Lokacije vodnih stepenica su na Dunavu kod
Novog Sada (Begeĉ, snaga 130 MW) i na Savi (Obreţ, snage 70 MW).
2 Male hidroelektrane (0.1 – 15 MW). Tu pripadaju hidroelektrane koje bi se dogradile uz
postojeće vodne stepenice na hidrosistemu Dunav-Tisa-Dunav, koje su već izgraĊene. Osnovna
karakteristika ove kategorije je da je korišćenje hidroenergetskog potencijala sekundarna funkcija
sistema, dok su primarne funkcije regionalno snabdevanje vodom, zaštita voda, plovidba i dr. U
Vojvodini ima 13 potencijalnih malih hidroelektrana, od ĉega pet u baĉkom delu hidrosistema
Dunav-Tisa-Dunav, sedam u banatskom i jednu na Tisi uz branu kod Novog Beĉeja, takoĊe, u
okviru sistema Dunav-Tisa-Dunav. Zbirna instalisana snaga svih kapaciteta malih hidroelektrana na
sistemu Dunav-Tisa-Dunav iznosi 25.5 MW, a potencijalna godišnja proizvodnja malih elektrana
oko 95 GWh.
3 Mikro hidroelektrane (< 100 kW). Sam naziv ukazuje na vrlo mali kapacitet ovih elektrana. To su
hidroelektrane koje bi se gradile na evakuacionim organima fruškogorskih akumulacija. Veći broj
ovih akumulacija je izgraĊen i primarni zadatak im je zaštita od poplava i snabdevanje vodom.
Cena instalisane snage malih hidroelektrana se kreće u rasponu od 500 do 5000 $USA/kW, što zavisi od
vrste elektrane, tipa i nazivne snage turbine, kao i od obima predinvesticionih radova koji mogu biti i veći
od prihvatljivih 15% od ukupne investicije.
d. Višenamensko korišćenje hidroelektrana
Male hidroelektrane u Vojvodini su predviĊene iskljuĉivo u sistemu Dunav-Tisa-Dunav, kao objekti koji
će se graditi uz već postojeće objekte i gde je korišćenje hidroenergetskog potencijala prateća funkcija
hidrosistema. MeĊutim, male hidroelektrane mogu dobiti veoma znaĉajnu ulogu u osnovnim funkcijama
hidrosistema, ako se izgrade tako da mogu da rade i kao pumpe, što je tehniĉki izvodljivo. Uloga malih
hidroelektrana u upravljanju distributivnim sistemom Elektrovojvodine bila bi pozitvna prevenstveno u
regulaciji napona i tokova reaktivnih snaga, ali i smanjenju gubitaka energije u sistemu. Konaĉno
dodatnih 25 MW maksimalne snage i 95 GWh godišnje proizvodnje malih hidroelektrana rasporeĊenih po
ĉitavom elektrodistributivnom sistemu Elektrovojvodine ne treba zanemariti. Mikro hidroelektrane snage
74
do 100 kW bi bile prikljuĉene na 0.4 kV distributivnu mreţu, dok bi male hidroelektrane veće snage bile
prikljuĉene na 10 ili 20 kV mreţu.
Proizvodnja elektriĉne energije korišćenjem vetra
Energija vetra beleţi najdinamiĉniji godišnji porast instalisane snage, od svih energetskih izvora. U
poslednjih pet godina u svetu je registrovan priraštaj novih kapaciteta od 36% godišnje. Evropska Unija je
revizijom svoje energetske strategije, povećala cilj sa 20000 na 40000 MW instalisane snage
vetrogeneratora do 2010. godine.
a. Karakteristike tehnologije
Vetrogeneratori koriste kinetiĉku energiju vetra, koju pomoću turbina na vetar pretvaraju u mehaniĉku i
dalje, preko elektriĉnih generatora, u elektriĉnu energiju. Već sada je postignuta proizvodna cena
elektriĉne energije iz vetrogenetarora od 6 c€/kWh, pri veku eksploatacije od 20 godina (Vreme rada =
2000 h/god, Specifiĉna investicija = 800 €/kW). Pogonski troškovi vetrogeneratora su mali i uĉestvuju u
ukupnoj ceni proizvedene energije sa samo 10%. Godišnji faktor iskorištenja maksimalne snage
vetrogeneratora je svega 10-15%. Oko 25 % vremena u godini elektrana ne moţe da radi, jer je brzina
vetra manja od minimalne, a oko 5 % vremena, jer je brzina vetra veća od maksimalno dozvoljene. Kako
je prag poĉetne brzine korisnog rada vetrogeneratora relativno visok, oĉigledno je da je njihova lokacija, s
obzirom na to da su intenzitet vetra i verovatnoću pojave vetrovitih dana, osnovni faktor ekonomiĉnog
korišćenja. Ĉesto su vetrovite oblasti udaljene od naselja od odgovarajuće razvijenih elektrodistributivnih
mreţa, pa na ekonomiju vetrogeneratora veoma utiĉu i troškovi njihove integracije u elektroenergetski
sistem.
U energetskom smislu vetrogeneratori se koriste za popunjavanje baznog dela dijagrama opterećenja.
Zbog male snage, vetrogeneratori ulaze samo u energetske bilanse lokalne (regionalne) potrošnje. U
sluĉaju dominantnog uĉešća u pokrivanju potreba nekog elektroenergetskom sistema, mora se predvideti
puna rezerva, jer ne mogu raditi kada nema vetra.
b. Analiza resursa vetra
Prilikom analize resursa vetra korišćeni su parametri primenjeni u Evropskom atlasu vetra. Srbija se
nalazi u zoni sa vrlo malim potencijalom od oko 500 sati godišnje. To dramatiĉno smanjuje ekonomsku
atratktivnost investicije. Za analizu tehniĉkih resursa za korišćenje energije vetra za proizvodnju
elektriĉne energije osnova je desetominutna srednja brzina vetra, na visini od 50 metara od tla.
Procena tehniĉkog potencijala vetra u Srbiji za proizvodnju elektriĉne energije, izvršena u Studiji, bazira
se na sledećim pretpostavkama:
graniĉna brzina je 4 m/s saglasno nemaĉkoj metodologiji;
korišćen je VTG jediniĉnog kapaciteta 1.5 MW (danske proizvodnje);
pretpostavljen koeficijent iskorišćenja površine zemljišta je 20%;
pretpostavljen je koeficijent iskorišćenja kapaciteta VTG od 0.2 (1752 h godišnje).
Na osnovu utvrĊenog kriterijuma iz modela je napravljen bilans površina koje odgovaraju graniĉnim
uslovima da je srednja godišnja brzina vetra na 50 m iznad tla, odreĊena na bazi desetominutnih srednjih
brzina, veća od 5 m/s. UtvrĊena je optimalna površina zemljišta koju zauzima jedan VTG ovog tipa,
primenom rastojanja od 7R u opredeljujućem pravcu vetra najvećeg potencijala, a 4R upravno na
opredeljujući pravac vetra. Dobijena je površina od 28R2 ili 107.6 m2. Ukupan broj VTG-a koji moţe da
se smesti na 1 km2 je 9.3 VTG/km2.
c. Energetski potencijal vetra u Vojvodini
Za ekonomiĉnu proizvodnju elektriĉne energije savremenim vetrogeneratorima, po svetskoj praksi,

potreban je vetar srednje godišnje brzine od 5 m/s i više, odreĊen na bazi desetominutnih proseĉnih brzina
na visini od 50 m iznad tla. Vojvodina po tom kriterijumu ima ograniĉene potencijale Površina sa
pogodnim vetrom je 5.75 km2. Najpogodniji vetar je registrovan na lokalitetima: Vršaĉki Breg (6.27 m/s),
75
severne padine Fruške Gore (5 m/s), Apatin, Kikinda, Sombor (4.5 m/s) itd. Potencijal u Vojvodini, ako
se aktiviraju zone sa srednjom brzinom vetra većom od 5 m/s, omogućava izgradnju 82.5 MW
vetrogeneratorskih kapaciteta, što je oko 5% od maksimalne jednovremene snage ostvarene na konzumu
Elektrovojvodine u 2005. Ovi kapaciteti, uz pretpostavku niskog koeficijenta iskorišćenja kapaciteta od
0.2 (u svetu se kreće od 0.25 do 0.4), mogli bi da proizvode oko 144 GWh elektriĉne energije godišnje,
što je 1.7 % od ostvarene potrošnje na konzumu Elektrovojvodine u 2005.
Tabela 5.8: Potencijalni tehnički kapaciteti VTG-a u Vojvodini

Ukupna Specifiĉna
Instalisani Proizvodnja
Brzina korisna proizvodnja
Br. Broj VTG kapacitet el.energije
m/s površina VTG
MW MWh/god
km2 MWh/god
1. ≥5.0 do 6.0 5.00 47 70.5 2628 123516
2. ≥6.0 0.75 8 12.0 2628 21024
Ukupno 5.75 55 82.5 2628 144540
Zvaniĉni podaci ukazuju da je cena elektriĉne energije koju proizvedu vetrogeneratori, još uvek znatno
viša od cene iz klasiĉnih izvora. Proseĉna cena instalisanog kW snage vetrogeneratora je oko 800 – 1200
€ što zavisi od veliĉine vetrogeneratora i predinvesticionih radova za opremanje infrastrukture. Potencijal
u Vojvodini, ako se aktiviraju zone sa srednjom brzinom vetra većom od 5 m/s, omogućava izgradnju
82.5 MW vetrogeneratorskih kapaciteta, Cena elektriĉne energije uskoro će postati konkurentna
pojedinim klasiĉnim izvorima energije male instalisane snage. Takav trend će se nastaviti u bliskoj
budućnosti, posebno što se u Srbiji oĉekuje brzi rast cena elektriĉne energije do nivoa 5 c€/kWh i više.
Nisu vršene analize ekonomiĉnosti vetrogeneratrora u našim uslovima. Moţe se oĉekivati, da sve pozicije
koje zavise od cene radne snage budu niţe, dok će sve pozicije zavisne od troškova kapitala biti više. Za
oĉekivati je da prvi VTG-i u Vojvodini koriste energiju za potrebe investitora, a kasnije i da oni
isporuĉuju elektriĉnu energiju u elektrodistributivni sistem.
Solarni foto-naponski sistemi
Upotreba energije sunca za proizvodnju elektriĉne energije moţe biti dvojaka:

u sunĉanim elektranama, upotrebom solarnih koncentratora za proizvodnju vodene pare koja
pokreće parnu turbinu i sinhroni generator, kao u klasiĉnoj termoelektrani na paru;
u fotonaponskim elektranama, direktnim pretvaranjem solarne u elektriĉnu energiju korišćenjem
fotonaponskih (PV) pretvaraĉa.
Fotonaponske ćelije su poluprovodniĉki elementi koji na direktan naĉin pretvaraju energiju sunĉevog
zraĉenja u elektriĉnu energiju, a temelje se na principu fotonaponskog efekta. Mogu se koristiti kao
samostalni ili dodatni izvori energije. Efikasnost fotonaponskih ćelija varira od 4 - 18% zavisno od
strukture materijala od kojeg su napravljene. Iako je korišćenje fotonaponskih ćelija u porastu za sada su
još uvek ekonomski nerentabilne. Dobre osobine solarnih elektrana su: proizvode ĉistu energiju, imaju
visoku pouzdanost i neznatne pogonske troškove. Nedostaci solarnih elektrana su: visoki investicioni
troškovi, zahtevaju velike površine za ugradnju, proizvodnja elektriĉne energije u velikoj meri zavisi od
osunĉanosti. Jezgro svakog solarnog sistema ĉine solarni fotonaponski moduli, koji proizvode struju
direktno iz sunĉeve svetlosti. Nemaju pokretnih delova, pa su stoga dugoveĉni. Ima ih nekoliko vrsta od
kojih su najznaĉajniji monokristalni moduli, polikristalni moduli (15 % stepen iskorišćenja, vek
eksploatacije 25 godina) i amorfni moduli (6 % stepen iskorišćenja, vek eksploatacije 5 godina).
Fotonaponski modul je izraĊen od poluprovodniĉkih elemenata na kojima se pod uticajem svetla javlja
elektriĉni napon. Fotonaponske ćelije se sastoje od dva razliĉito polarisana poluprovodnika izmeĊu kojih,
kada su izloţeni svetlu, protiĉe jednosmerna elektriĉna struja. Komponente, kao što su: izmenjivaĉi,
baterije i invertori, regulišu, akumuliraju i isporuĉuju naizmeniĉnu elektriĉnu energiju napona 230 V
krajnjem potrošaĉu. Intenzitet svetla koje obasjava fotonaponske module se menja u toku dana, pa se tako
76
menja i napon ploĉa. Zbog toga se potrošaĉi ne prikljuĉuju direktno na module, nego preko akumulatora
koji se puni dok ima dovoljno svetla. Akumulator predaje ureĊajima akumuliranu energiju uz srazmerno
stabilan napon, a podnosi i mnogo veća strujna opterećenja. Akumulator je istovremeno i prenosnik
energije koji stabilno podnosi znatno veća vršna strujna opterećenja, nego fotonaponski izvor, što je
posebno izraţeno u trenutku ukljuĉenja sijalica, televizora itd.
Za sistem od ĉetiri fotonaponska modula vršne snage 48 W (cena oko 4x300 =1200 €), optimalan je
akumulator od 12 V, kapaciteta 75 do 100 Ah. Zimi, ovaj sistem će osigurati na podruĉju Vojvodine oko
120 Wh, a leti i do 900 Wh elektriĉne energije dnevno. Ova energija se odlaţe u akumulator bez buke i
zagaĊenja, a dovoljna je za dnevno napajanje štedljivih elektriĉnih svetiljki i malih kućnih aparata u
opsegu uobiĉajene dnevne potrebe. U sluĉaju povećanih energetskih potreba sistem se lako proširuje
nadogradnjom dodatnih fotonaponskih modula.
b. Primena fotonaponskih sistema
Mogućnost primene fotonaponskih sistema je veoma široka i pruţa mogućnost velikih ušteda. U
sadašnjim uslovima primena fotonaponskih sistema je moguća za napajanje elektriĉnom energijom:
izolovanih objekata (vikendice, salaši, kamping kućice, apartman naselja. itd.); telekomunikacionih
sistema (odašiljaĉi, repetitori, bazne stanice, radio i TV, fiksne, mobilne telefonije), uliĉna rasveta,
pokretna saobraćajna signalizacija, crpke za vodu, sistemi za automatsko prikupljnaje i praćenje podataka
i drugo. Potencijali fotonaponskih izvora na Zemlji su veliki. Iako trenutno ne mogu konkurisati
klasiĉnim izvorima energije, naĉini njihovog eksploatisanja i primene se sve više tehnološki i ekonomski
usavršavaju, ĉime postaju sve pouzdaniji oblici energije za budućnost.
Rekapitulacija potencijala obnovljivih izvora energije
U tabeli 5.9 je data rekapitulacija potencijala i ocena potrebnih investicija za iskorišćenje tog potencijala
u Vojvodini. Primećuje se da je daleko najveći potencijal sadrţan u biomasi, a zatim u gradskom otpadu. I
dok je specifiĉna cena postrojenja za proizvodnju toplotne energije iz biomase relativno niska (80 – 160
€/kW) za proizvodnju iste iz gradskog otpada, specifiĉna cena postrojenja je znatno više (≈ 1000 €/kW).
Kada su u pitanju male hidroelektrane i energija vetra potencijal je skroman, ali ne i zanemariv. Ipak,
investicije su velike i zahtevaju jasan doprinos drţave u vidu stimulativne cene elektriĉne energije.
Potencijal geotermalne energije je iskorišĉen sa oko 30% i treba ga u potpunosti iskoristiti.
Tabela 5.9: Rekapitulacija proračuna potencijala obnovljivih izvora energije u Vojvodini

POTENCIJAL
POTENCIJAL TOPLOTNE ENERGIJE ELEKTRIČNE
ENERGIJE
TJ/g GWh/g ktoe/g MW GWh/g MW
BIOMASA 16542 4595 391.26 1399
BIOGAS 64 18 1.52 5 16
HIDRO 1495 225.4
VETAR 145 82.5
GEOTERMALNA 2290 636 54.16 194
GRADSKI
5385 1496 127.38 171
OTPAD
UKUPNO 24282 6745 574 1769 1656 307.9
77
PREPREKE ZA POVEĆANJE ENERGETSKE EFIKASNOSTI I KORIŠĆENJE
OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE
Uprkos pozitivnom opredeljenju ka unapreĊenju stanja u oblasti obnovljivih izvora i energetske

efikasnosti, još su prisutne znaĉajne prepreke (i to prvenstveno netehniĉke) za primenu mera usmerenih
ka smanjenju potrošnje energije i povećanja korišćenja obnovljivih izvora. Prepreke su sledeće:
Nedostatak informacija i poverenja razliĉitih mogućih korisnika o raspoloţivim tehnologijama i

mogućim finansijskim dobitima;
Slab institucionalni i zakonski okvir za pokretanje i pomoć projektima, koji se odnose na
obnovljive izvore energije, energetsku efikasnot i zaštitu ţivotne sredine;
Visoki direktni troškovi za investicije i ograniĉene finansijske mogućnosti krajnjih korisnika za
investiranje;
Nedostatak iskustva lokalnih korisnika da razviju isplative projekte;
Nedostatak informacija i iskustava o funkcionisanju novih finansijskih mehanizama, kao što je
ESCO (Energy Saving service Company)1 mehanizam, za pokretanje projekata obnovljivih izvora
energije i energetske efiksnosti;
Nedostatak iskustva i informacija o izgraĊenim i testiranim postrojenjima;
Nedovoljno razvijeno ili nepostojeće trţište usluga i proizvoda energetske opreme u oblasti
energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije;
Nedostatak iskustva i institucija, koje finasiraju ovakve projekte;
Nepostojanje sistematskog stimulansa drţave (fond za obnovljive izvore i energetsku efikasnost,
povlašćene uvozne daţbine, itd.)
Ovom studijom se pokazuje postojanje znaĉajnog tehniĉkog i ekonomskog potencijala u oblasti

povećanja energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije, ali mnoštvo prepreka za njihovu primenu
zahteva neodloţno ustanovljavanje instrumenata energetske politike, Slika 5.9. Upravo njihov nedostatak
odlaţe i usporava implementaciju nedvosmisleno tehniĉki efikasnih mera za smanjenje potrošnje energije
i uštede fosilnih goriva.
Instrumenti ENERGETSKE
POLITIKE
BARIJERE
energetskim
Ekonomski
potencijal
Primena u
sektorima
potencijal
Tehnički
Slika 5.9: Barijere projekata iz oblasti obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti
Kao posledica prisustva ovih i drugih prepreka lokalno trţište usluga i roba u domenu energetske
efikasnosti i obnovljivih izvora energije je nerazvijeno. Intervencija je neophodna na strani,
Potražnje: Informisati i motivisati korisnike za primenu ekonomski opravdanih mera energetske
efikasnosti i tehnologija obnovljivih izvora energije.
Ponude: Obezbediti proizvodne i servisne kapacitete.
1Kompanije koje nude svojim klijentima smanjenje troškova za energiju putem investiranja sopstvenog novca i otplate kroz
postignute uštede. Postoji više modaliteta ugovaranja. Ove kompanije su specijalizovane za oblast energetike i
vodosnabdevanja.
78
Slikovito je dinamiĉki i cikliĉki pristup razvoja trţišta u oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora
energije prikazan na slici 5.10. Oĉigledno je da je energetska politika Vojvodine kljuĉni pokretaĉ
razvoja te ju je neophodno pre svega doneti, a zatim razviti neophodne instrumente za njenu primenu.
STRATEGIJA
OTKLANJANJA
PREPREKA
Podsticajne mere
SPECIFIČNI
PROJEKTI IZ OBLASTI
ISTRAŽIVANJE ENERGETSKE ANALIZA
TRŽIŠTA EFIKASNOSTI
USPEŠNA USPEŠNOSTI ENERGETSKA
PRIMENA POLITIKA
PONUDA USLUGA
U OBLASTI POVRATNE
ENERGETIKE INFORMCIJE
STVARANJE
TRŽIŠTA
ENERGETSKIH
USLUGA
DEFINISANJE OKVIRA I
STVARANJE USLOVA ZA
TRANSFORMACIJU
ENERGETSKOG TRŽIŠTA
Slika 5.10: Integracioni, dinamički i ciklički pristup transformacije tržišta u oblasti

obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti
5.8 VERTIKALNE I HORIZONTALNE AKTIVNOSTI
Tabela 5.10 daje glavne grupe zadataka koje je potrebno realizovati u cilju ostvarenja energetske politike
po glavnim tehnološkim sektorima (vertikalne aktivnosti).
Tabela 5.10: Vertikalne aktivnosti po ključnim zadacima mera energetske politike

Elektrane, termo-
elektrane i
TEHNIĈKI SEKTOR Zgradarstvo Industrija Transport
komunalna
energetika
Razvoj podsticajnih
UnapreĊenje
shema za Zakonodavstvo,
zakonodavstva, Energetski
obnovljive izvore i Fiskalni reţimi,
uvoĊenje “Pasoša menadţment
energetsku Standardi goriva
zgrade”
efikasnost
UnapreĊenje servisa Distribuirana
ObezbeĊenje lanca
u okviru onbovljivih proizvodnja
Edukacija i trening snabdevanja i trţišta
izvora i energetske elektriĉne i toplotne
bio goriva
efikasnosti energije
Realizacija projekta Proizvodnja ObezbeĊivanje lanca
ZADATAK Prikljuĉenje na
javnih zgrada kao elektriĉne energije snabdevanja i trţišta
javnu distributivnu
primer “Vlada u iz obnovljivih alternativnih drugih
mreţu
akciji” izvora goriva
Ustanovljavanje
Promocija visoko minimalnih
efikasnih standarda Smanjivanje potreba
“Zeleni” certifikat
tehnologija u energetske za transportom
zgradarstvu efikasnosti za
opremu.
79
Nabavka novih
Ostvarivnje Ekonomski
tehnologija i
energetskog servisa “Beli” certifikat instrumenti i
procena veka
u zgradama podsticaji
trajanja
Poboljšanje Trgovina
Intenziviranje Informisanje,
performansi ugljenikom i
transformacije podsticanje i
postojećih privatnih izdavanje
trţišta obrazovanje
zgrada certifikata
Praćenje
transformacije Trţište vozila
Zakonodavstvo,
trţišta i priprema pokretanih
Finasijske sheme Standardi i norme
novih inicijativa u alternativnim
goriva
okviru energetke gorivima
politike
Procena potreba razvoja ljudskih resursa i priprema plana realizacije ovog razvoja
Sliĉno je u Tabeli 5.11 dat pregled osnovnih horizontalnih aktivnosti i zadataka, koji obezbeĊuju podršku
merama energetske politike.
Tabela 5.11: Horizontalne aktivnosti po ključnim zadacima mera energetske politike

Energetska
politika, Odrţivi Finasijski
NETEHNIĈKE Praćenje i Propagiranje i
zakonodavstvo i energetski mehanizmi i
OBLASTI procena promocija
transformacija razvoj podsticaji
trţišta
Praćenje i
Investicione
procena
sheme podrške
Promocija efekata Širenje rezultata
programa i
Lanac primene odrţivog razvoja razliĉitih Istraţivaĉkih,
projekata u
energetske politike i mobilizacija programa i razvojnih i
oblasti
od razvoja do lokalnih uĉesnika mera u oblasti demonstracionih
obnovljivih
promocije i primene u oblasti obnovljivih projekata
izvora energije i
energetike izvora energije (R&DD).
energetske
i energetske
efikasnosti
efikasnosti
Energetski zakonski Metodi,
Planiranje
i podzakonski akti u indikatori i Razmena saznanja
korišćenja
duhu odrţivog modeliranje o najboljim
obnovljivih
razvoja i Uslovi za fer budućih projektima iz
izvora energije i
decentralizovane nadmetanje trendova razliĉitih
energetske
proizvodnje razvoja i energetskih
efikasnosti na
elektriĉne i toplotne energetske sektora.
lokalnom nivou
energije. politike.
Uspostavljanje
favorizovanih
Razrada
uslova za razvoj
ZADATAK mehanizama
lokalnog trţišta u
Energetko planiranje razmene
oblasti energetike
po urbanim, polu- Mikro finasijske iskustava u Širenje programa i
i
urbanim i ruralniom sheme oblasti njihovih rezultata
decentralizovane
podruĉjima. praćenja i
proizvodnje
procene
toplotne i
projekata.
elektriĉne
energije
Podrška
formiranju
Finasijski
lokalnih i
Promocija uspešno mehanizmi za Javne kampanje za
regionalnih
realizovanih podsticaj razumevanje
agencija za
projekata u svim inovativnih Vojvodine kao
energetski
energetskim projekata za energetski
menadţment kao
sektorima. razliĉite ciljne odrţivog društva.
podrška lokalnim
grupe
aktivnostima na
polju energetike
Trening i stvaranje mreţa kreatora energetske politike, investitora, bankara i sponzora projekata.
Akcioni plan za implementaciju vertikalnih aktivnosti.
80
5.9 SWOT ANALIZA
Snaga (Strengths) Slabosti (Weaknesses)

1. Dobar potencijal obnovljivih izvora energije (biomasa, 1. Nedostatak strategije razvoja energetike Vojvodine (ušteda
geotermalna, …). energije u oblasti energetske efikasnosti i participacija
2. Relativno dobro razvijena gasna i elektro distributivna obnovljivih izvora energije u energetskom snabdevanju)
mreţa 2. Spora demonopolizacija proizvodnje i trgovine u oblasti
3. Solidan ljudski tehniĉki potencijal elektriĉne energije
4. Relativno dobra privredna aktivnost industrija u 3. Nedovoljan stepen finasijske samostalnosti u organizovanju
Vojvodini i sprovodjenju razvojnih programa
5. Postepena liberalizacija trţišta elektriĉne energije 4. Nerealni pariteti cena energenata
6. Formiranje sigurnih tarifnih sistema za obnovljive izvore 5. Sporost u donošenju neophodne zakonske i podzakonske
energije. regulative
7. Razvoj proizvodnih kapaciteta energetske opreme. 6. Nepostojanje kaznenih odredbi.
7. Neraspolaganje imovinom
8. Nepostojanje fiskalnih olakšica.
9. Nepostojanje subvencioniranih cena elektriĉne energije za
obnovljive izvore i savremene tehnologije u oblasti
energetske efikasnoti.
10. Slab interes za studije energetike i srodnih tehniĉkih
oblasti.
Mogućnosti (Opportunities) Pretnje (Threats)
1. Okupljanje i mobilisanje kvalifikovanog kadra. 1. Birokratija
2. Stvaranja trţišta znanja, proizvodnje i servisa novih 2. Otpor promenama
tehnologija. 3. Politiĉka nestabilnost i poslediĉna sporost u realizaciji
3. Donošenje adekvatne zakonske i pod-zakonske proklamovanih reformi
regulative koja će omogućiti razvoj energetkog sektora. 4. Odliv malobrojnog kadra u oblasti energetike.
4. Formiranje fonda energetske efikasnosti i obnovljivih 5. Reakcija lokalnog stanovništva.
izvora energije u Vojvodini.
5. Poboljšanje informisanosti i obrazovanja.
5.10 ZAKLJUĈAK
Imajući u vidu da je Vojvodina siromašna u energetskim izvorima, kao i svetske trendove u razvoju
energetike i oĉuvanju potencijala okoline, smatramo da su sledeći pravci razvoja energetike u Vojvodini
optimalni:
Povećanje energetske efikasnosti;

Povećanje udela obnovljivih izvora energije;
Korišćenje otpada za proizvodnju energije i smanjenje zagaĊenja okoline i obezbeĊenje sirovina;
Pooštravanje zahteva za smanjenje zagaĊenja okoline, i posebno za smanjenje emisije CO2, i
pooštravanje graniĉnih vrednosti emisija;
Deregulacija trţišta energenata i naglasak na distribuiranu proizvodnju energije.
Iskazani energetski potencijal je nesumnjivo znaĉajan i kreće se u okviru 10-15 % od sadašnje potrošnje
finalne energije u Vojvodini. Iskazane potrebne investicije nisu aditivne, već ih treba selektivno
analizirati nakon utvrĊivanja prioritetnih pravaca delovanja.
Prioritetni pravci po prirodi stvari moraju biti u skladu sa postojećom Strategijom razvoja energetike
Republike Srbije i na tim pravcima treba graditi i Strategiju razvoja energetike Vojvodine. Ta strategija
prepoznaje pet prioriteta:
1. Tehnološka modernizacija postojećih energetskih objekata/sistema/izvora u sektorima: nafte,

prirodnog gasa, uglja; sektora elektro-energetike: termoelektrane, hidroelektrane, termoelektrane-
toplane sa prenosnim i distributivnim sistemima; sektor toplotne energije: toplane i industrijske
energane.
2. Povećanje energetske efikasnosti u proizvodnji, distribuciji i korišćenju energije.
81
3. Povećanje korišćenja obnovljivih izvora energije i promovisanje novih energetskih tehnologija.
4. Ulaganja u nove elektro-energetske izvore (prvenstveno kombinovana postrojenja).
5. Gradnja novih energetskih infrastrukturnih objekata i elektroenergetskih i toplotnih izvora i
gradnja kapitalno-intenzivnih energetskih infrastruktura u okvirima regionalnih i panevropskih
sistema.
Da bi Izvršno veće AP Vojvodine dalo puni doprinos u donošenju i sprovoĊenju Strategije razvoja
energetike poţeljno je:
da Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine razmotri mogućnost formiranja

sektora za sprovoĊenje i nadzor realizacije energetske politike, po vertikalnim i horizontalnim
aktivnostima;
da IV AP Vojvodine osnuje fond za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije;
da IV AP Vojvodine obezbedi uslove za formiranje tehnoloških parkova, kojim bi se formiralo
trţište usluga u oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije.
Da bi u ovim aktivnostima nauĉno-struĉne ustanove dale puni doprinos neohodno je njihov razvoj
usmeriti na:
a. Jaĉanje i prestruktuiranje u svrhu ostvarivanja viših nivoa primenjenih istraţivanja i povećanja

njihove samodovoljnosti, uz istovremeno oĉuvanje njihove nauĉne prepoznatljivosti;
b. Povećanje sposobnosti korisnika usluga da razvijaju, upotrebljavaju, prilagoĊavaju i
komercijalizuju tehnologije.
Proširena i ojaĉana tehnološka osnova i razvoj veza izmeĊu nauĉno-istraţivaĉkih ustanova i industrije
pomoći će preduzećima da se efikasnije ukljuĉe u ekonomije globalnog trţišta.
Ovako formulisani ciljevi jasno ukazuju na potrebu prestruktuiranja pojedinih fakulteta i instituta na
primenjenu nauku i direktnu komunikaciju sa potencijalnim korisnicima.
Prestruktuiranje znaĉaja i uloge nauĉno – istraţivaĉkih institucija (tehniĉko – tehnološke nauke)
podrazumeva:
a. Jaĉanje upravljaĉke strukture, strukture strateškog planiranja i upravljanja, te uvoĊenja
upravljanja promenama;
b. Poboljšanje operativnih i finansijskih struktura uvoĊenjem modernog informaciono upravljaĉkog
sistema;
c. Razvoj ljudskih potencijala: poboljšanje politike ljudskih potencijala, sistema
nagraĊivanja/napredovanja, promena sastava osoblja, obuka kadrova;
d. UnapreĊenje fiziĉke infrastrukture: laboratorijska oprema i objekti;
e. Jaĉanje poslovnog razvoja i marketinga, upravljanje ugovorima i intelektualnim vlasništvom,
uvoĊenje transparentnih kriterija za pokretanje i podršku istraţivaĉkim programima i
individualnim projektima, osnivanje nauĉno-istraţivaĉkih parkova i gde je to moguće, profitnih
centara.
Povrh toga neophodno je i uspostaviti kontrolne mehanizme procesa preorijentacije nauĉno-obrazovnih

isntitucija u cilju ostvarivanja optimalnih rezulatata.
LITERATURA
1. Zakon o energetici, Sluţbeni glasnik Republike Srbije, Broj 84, 2004.

2. Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine, Sluţbeni glasnik Republike Srbije,
Broj 44, 2005.
3. Oka, S.: Koncept politike - racionalne upotrebe i štednje energije, povećanje energetske efikasnosti
korišćenja energije i korišćenja obnovljivih izvora energije, (privatna komunikacija), 2002.
82
4. Lindlein, P., Mostert, W.: Financing Renewable Energy – Instruments, Strategies, Practice
Approaches, kfw, 2005.
5. Hamrin, J., Lieberman, D., Wingate, M.: Regulator’s Handbook on Renewable Energy Programs &
Tariffs, Center for Resource Solutions, 2006.
6. Handbook on Renewable Energy Financing for Rural Colorado, McNeil Technologies, Inc., 2005.
7. Elaborat: “Sadašnja potrošnja energije i perspektive uvoĊenja modernih energetskih tehnologija u
industriji i komunalnoj energetici Vojvodine“, Pokrajinski centar za energetsku efikasnost, Novi
Sad, 2004
8. Energetski podaci za 2005 godinu, Elektroprivreda Srbije, Elektrovojvodina doo Novi Sad
9. Katastar malih hidroelektrana u Vojvodini, Hidrosistem DTD, Novi Sad, 1989
10. Studija: “Mogućnost korišćenja energije vetra za proizvodnju elektriĉne energije“, Tekon
Tehnokonsalting, Beograd 2003
11. Studija: “Energetski potencijal i mogućnosti iskorišćenja geotermalne energije u Srbiji“, Nacionalni
program energetske efikasnosti, Beograd 2002
12. Informacija o mogućnostima korišćenja termomineralnih voda na podruĉju AP Vojvodine, Izvršno
Veće AP Vojvodine, Novi Sad, 2003
13. Studija: “Energetski potencijal i karakteristike ostatka biomase i tehnologije za njenu pripremu i
energetsko iskorišćenje u Srbiji“, Nacionalni program energetske efikasnosti, Beograd 2002
14. Elektroprivreda Srbije, Godišnji izveštaj 2005 godine
15. Strategija privrednog razvoja Srbije do 2010 godine, Beograd, 2005.
16. Stanje šuma i potencijali u AP Vojvodini, Poljoprivredni fakultet, Institut za nizijsko šumarstvo i
ţivotnu sredinu, Novi Sad 2006
17. Radovanović, M i drugi, Analiza raspoloţivih tehnologija i opreme za korišćenje briketa i peleta, i
mogućnosti njihovog korišćenja kao zamene za korišćenje elektriĉne energije za grejanje, Studija NP
EE610-12A, Ministarstva za nauku, tehnologije i razvoj Republike Srbije, Beograd, 2003.
18. Identification of Potential Energy Efficiency Improvement Packages for Serbian Residential
Buildings, Schools and Hospitals, Nexant, 2003.
19. Mogućnosti korišćenja energetskog potencijala geotermalnih voda u Vojvodini, FTN, Novi Sad,
2005.
20. Korišćenje energetskog potencijala bušotina geotermalne vode u Beĉeju za energetske potrebe
lokalnog konzuma, FTN, Novi Sad, 2005
83
OBLAST EKOLOGIJE I HEMIJSKOG INŢENJERSTVA
6.1 UVOD
Ekologija i hemijsko inţinjerstvo su oblasti komplementarne po svom polju delovanja, koje svojim
interdisciplinarnim, multidisciplinarnim i transdisciplinarnim (IMT) karakterom mogu na najbolji naĉin
da definišu osnovne pravce tehnološkog razvoja AP Vojvodine, srpske regije sa najizraţinijim
sirovinskim potencijalom za modernu biotehnološku proizvodnju, ali i sa izraţenim potencijalom
opterećenja prirodnog okruţenja i ţivotne sredine nusproduktima jednog propulzivnog privrednog
razvoja. Budući da su ekologija i hemijsko inţenjerstvo spojeni u naslovu ovog projekta, autori su se
odnosili prema zadatoj temi definišući je i kao «Hemijsko inţinjerstvo i biotehnološki procesi sa
ekološkim konsekvencama».
Prema SWOT analizi Regionalnog plana razvoja Vojvodine, Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu ţivotne
sredine i odrţivi razvoj, Hemijska industrija je u velikoj meri povezana sa poljoprivredom, a njenim
ukljuĉivanjem u prioritete zatvara se krug proizvodnje hrane. Obzirom da se proizvodnja uglavnom bazira
na uvoznim sirovinama, sadašnja proizvodnja veštaĉkih Ċubriva i sredstava za zaštitu bilja ne zadovoljava
potrebe poljoprivrede. Bazna hemijska industrija i preraĊivaĉka preduzeća proizvode metanol, sirćetnu
kiselinu, sintetiĉki kauĉuk, lekove, kozmetiĉka sredstva. U hemijskom kompleksu najrazvijenija je
proizvodnja lekova i kozmetiĉkih proizvoda.
U reprodukcionu potrošnju odlazi 75% proizvoda hemijske industrije, a oko 25% u liĉnu i opštu
potrošnju. Izvozna strategija hemijske industrije zasniva se na višim fazama prerade sirovina iz baznog
sektora, te bi buduće investicije praktiĉno trebalo usmeriti u izvozno orijentisane kapacitete. U okviru
hemijske industrije najrazvijenija je farmaceutska industrija, sa najvećim potencijalom privrednog rasta
(procenjenom proseĉnom godišnjom stopom od 6,8%), relativno kvalitetnim kadrovima i relativno
dobrom opremom (proseĉne starosti 5-15 godina), relativno dobrim sistemom kvaliteta i domaćom i
stranom traţnjom.
Stanje u oblasti energetike je veoma nepovoljno, kako u tehnološkom, tako i u poslovnom,
organizacionom i regulativnom smislu, što još više usloţnjava neracionalna potrošnja usled niske cene
elektriĉne energije i nedostatka kapitala. Domaća proizvodnja energenata podmiruje tek oko 1% potreba,
pa se nedostajuće koliĉine uvoze. Objekti energetike veoma zagaĊuju ţivotnu sredinu. Ovi objekti su u
toku bombardovanja bili i najviše oštećeni.
S obzirom na ranije indikovane smernice strategije razvoja APV, u ovom dokumentu smo se orijentisali
na vojvoĊanski agrar kao sirovinsku bazu razvoja biotehnoloških rešenja koja pokrivaju kako probleme
supstitucije neobnovljivih energetskih goriva obnovljivim, tako i pozitivnim ekološkim konsekvencama
koje iz takvih opredelenja i delatnosti treba da резултују.
6.2 ALTERNATIVNA EKOLOŠKA, TEĈNA GORIVA
Potreba za premošćavanjem problema iscrpljivanja neobnovljivih prirodnih resursa, posebno kada su u

pitanju fosilna goriva je evidentna i pogonski materijali, koji ne iziskuju rekonstrukciju postojećih
pogonskih mašina, dobijaju sve više na znaĉaju u periodima kada se na trţištu fosilnih teĉnih goriva
javljaju ovako znaĉajni udari kao što je sluĉaj u 2005. godini. U poslednjoj dekadi znaĉajno je
intenzivirana proizvodnji i upotreba alternativnih, ekoloških pogonskih goriva. U svim regionima sveta se
priozvodnji bioalkohola i biodizela, kao i drugih alternativnih pogonskih goriva poklanja sve veća paţnja.
Izbor sirovina je proširen na sve materije koje u sebi sadrţe ugljene hidrate ili masnoće bilo biljnog ili
ţivotinjskog porekla. U opciji su sve ugljenohidratne i uljane biljne vrste, kao i sve masti ţivotinjskog
porekla bilo da se radi o tehnološkom ili kafilerijskom otpadu. Reciklaţa otpadnih masnoća posebno
dobija na znaĉaju imajući u vidu potencijalne opasnosti od njihovog nekontrolisanog izlivanja u
vodotokove ili pak od njihove upotrebe u ishrani domaćih ţivotinja, što je u mnogim zemljama i
zabranjeno.
84
6.2.1 Bioetanol
Povećanje proizvodnje etanola u svetu vezano je za upotrebu etanola kao alternativnog, «ekološkog»
goriva. Prema podacima iz 2003. god., broj zemalja koje proizvode etanol za gorivo se povećao na 13
zemalja u svetu, a prema predviĊanjima oĉekuju se znaĉajne investicije i nova postrojenja u SAD,
Evropskoj Uniji, u Indiji, Tajlandu, Kini, Australiji i Japanu. Razlog za svetski trend povećanja korišćenja
goriva na bazi etanola je izmeĊu ostalog i taj što etanol ima pozitivan neto energetski bilans, što znaĉi da
je energija koja je sadrţana u toni etanola veća od energije potrebne da se ona proizvede.
U ovakvoj situaciji etanol se, po prirodi stvari, sam nametnuo i kao energent i kao hemikalija. On
ispunjava sve najbitnije uslove za neograniĉenu primenu:
Moţe da se koristi za pogon motora sa unutrašnjim sagorevanjem;
Sagorevanjem ne nastaju štetni produkti pa je ekološki potpuno bezbedan;
Hemijskim putem iz njega se moţe dobiti široka paleta proizvoda koji se danas iskljuĉivo dobijaju iz
nafte;
Naroĉito je znaĉajan za proizvodnju ekološki prihvatljivog antidetonatora tzv. ETBE (etiltercijarni
butiletar);
Ima sve širu primenu u farmaceutskoj industriji.
Kao baza za proizvodnju etanola fermentacijom mogu da posluţe sve sirovine koje sadrţe ugljene hidrate.
Tradicionalno se za to koristila melasa šećerne trske i melasa šećerne repe, a za prehrambene i
farmaceutske svrhe kao sirovina korišćene su ţitarice i druge kulture bogate ugljenim hidratima (krompir,
topinambur, sirak, itd).
6.2.2 Biodizel
Rast cena nafte u poslednje vreme istakao je u prvi plan ĉinjenicu da je nafta postala tako znaĉajna za
najrazvijenije zemlje da su strateški i politiĉki motivi dobili nesrazmerno velik znaĉaj na globalnom
trţištu nafte potiskujući u drugi plan osnovne ekonomske motive. Rezultat svega je nastanak izuzetno
osetljivog trţišta sklonog panici i prenaglašenog reagovanja.
Zaštita ţivotne okoline, sa stanovišta emisije štetnih materija, obuhvata i sekundarne troškove vezane za
vek eksploatacije energetskih izvora. Postoji kontradiktornost u vezi zaštite stanovništva od siromaštva i
nedostatke energije sa jedne strane i neracionalnog korišćenja energije do kojeg dolazi usled nerealno
niske cene energije. Dakle, u cilju povećanja ţivotnog standarda stanovništva bilo bi poţeljno da cena
energije bude niska i na taj naĉin omogući energetsku dostupnost svim kategorijama stanovništva.
MeĊutim, ovo stovremeno znaĉi i smanjenje prihoda od poreza koji bi delom mogao biti usmeren u
pravcu unapreĊenja oĉuvanja ţivotne sredine.
Prema analizama MeĊunarodne agencije za energiju ukazuje se da će porast cene nafte iznad 18
USD/barel usloviti da zavisnost zemalja OECD od proizvoĊaĉa nafte iz OPEC poraste sa sadašnjih oko
30% na preko 57% sa tendencijom da do 2010. dostigne i 75%.
Suoĉeni sa nedostatkom dovoljne koliĉine D-2 goriva na trţištu, i u našoj zemlji su poĉela istraţivanja u
tom pravcu. Mora se reći da su prva iskustva bila izuzetno nepovoljna. Ovaka iskustva su pre svega odraz
nekritiĉkog prilaza i haotiĉne situacije u prvim momentima suoĉavanja sa problemom. U prometu se
našlo gorivo koje je plasirano pod nazivom «biodizel» a predstavljalo je mešavinu D-2 goriva i
nerafinisanog sojinog ulja. Do ovoga je došlo iz više razloga. Pre svega disparitet cena D-2 goriva i
nerafinisanog ulja je bio nerealan. Dok je cena D-2 goriva dostizala na slobodnom trţištu vrednost od
preko 2,5 DM/l istovremeno je cena nerafinisanog ulja bila ispod 1,0 DM/l. Istovremeno kratkotrajna
energetska ispitivanja su pokazala da se, u energetskom smislu, ovakve mešavine mogu koristiti uz
neznatno smanjenje snage motora i neznatno povećanje potrošnje goriva (5-10%).
85
6.2.3 Biopesticidi
Biopesticidi su biosintetiĉke bioaktivne materije koja se primenjuju radi suzbijanja mikroorganizama,

insekata, grinja, nematoda, glodara, korova i drugih bioloških agenasa, koji su štetni za ĉoveka i njegovu
ekonomiju. Prema vrsti štetnih agenasa mogu se podeliti na: biofungicide - suzbijaju fitopatogene i
saprofitne gljive; bioinsekticide - za suzbijanje štetnih insekata; bioherbicide - za suzbijanje korovskih
biljaka; bionematocide - za suzbijanje štetnih nematoda; biorodenticide - za suzbijanje štetnih glodara;
bioakaricide - za suzbijanje štetnih grinja i drugo. Štetne posledice korišćenja hemosintetiĉkih pesticida
usmerile su ĉoveka da se okrene biosintetiĉkim, prirodnim bioaktivnim agensima u borbi protiv štetoĉina.
6.2.4 Biofertilizatori
U gajenju biljaka biofertilizatori mogu biti alternativa i/ili dopuna mineralnim hranivima. Posledice su
povećanje plodnosti zemljišta, lakše usvajanje fosfora, smanjena upotreba skupih azotnih Ċubriva.
Azotobacter, Azospirillum, Pseudomonas, Klebsiella planticola i druge su diazotrofne, asimbiontske,
azotofiksirajuće bakterije koje se smatraju efikasnim bioferti-lizatorima. Mikroorganizmi produkuju
biološki aktivne materije delujući stimulativno na rast i razviće biljaka.
Na zemljištima našeg klimata pokazano je da zavisno od soja bakterije i fiziĉko-hemijskih svojstava
zemljišta inokulanti sa diazotrofima mogu da zamene i do 60 kg mineralnog azotnog Ċubriva po hektaru.
Biljke lako usvajaju fosfor, jer bakterije i gljive produkuju fosfataze koje mineralizuju organske fosfate.
Inokulacija sa diazotrofima i fosfomobilizatorima, pokazuju rezultati istraţivanja, znaĉajno utiĉe na
povećanje prinosa, klijavost i biomasu, sadrţaj azota i fosfora u zrnu kukuruza i pšenice. Azotobacter
chroococcum je u inokulaciji sa pojedinim sojevima pozitivno uticao na visinu pšenice, ali u zavisnosti
od tipa zemljišta. Pojedini sojevi su smanjivali visinu biljke, što je znaĉajno u oplemenjivanju sorti
pšenice na poleganje. Azotobacter chroococcum i Azospirilum lipoferum su pozitivno uticali na
proizvodno-tehnološki kvalitet šećerne repe. Na povećanje duţine biljke, mase suve materije, procenat i
sadrţaj fosfora u biljkama kukuruza utiĉu i Bacillus, Pseudomonas i Flavobacterium. Inokulacija semena
kukuruza Bacillus megaterium-om pozitivno utiĉe na duţinu, masu, sadrţaj azota u biljci, sadrţaj fosfora
i azota u zemljištu. Efekat inokulanta zavisi od: soja bakterija, koncentracije bakterijskih ćelija u
inokulantu, biljne vrste, primenjenih agromeliorativnih mera i fiziĉko-hemijskih svojstava zemljišta.
6.2.5 Biosintetiĉke bioaktivne supstance
Interesovanje za mikroorganizme kao producente biološki aktivnih materija seţe daleko u prošlost.
Ĉoveĉanstvo je veoma rano nauĉilo da koristi bakterije, alge, gljive, lišajeve u terapeutske svrhe koristeći
upravo biološki aktivna svojstva ovih mikroorganizama. U poslednje vreme intenziviraju se napori na
dobijanju što većeg broja mikroalgalnih izolata, kako producenata netoksiĉnih tako i toksiĉnih jedinjenja
u cilju što preciznijeg odreĊivanja njihove hemijske prirode i bioaktivnih svojstava. Poslednju reĉ u
ovakvim istraţivanjima svakako daju molekularni biolozi koji prepoznavanjem i lociranjem odreĊenih
gena mogu genetskim inţenjeringom dati odgovore na mnoge do sada nerešive medicinske probleme kao
što su kancer, SIDA, malarija.
Jedna od najĉešće korišćenih cijanobakterija u farmaciji i medicini je Spirulina platensis. Pored svih
dosada navedenih znaĉajnih elemenata u farmaceutskoj primeni, proteini spiruline su sa visokim
sadrţajem esencijalnih amino-kiselina, izuzetno je bogat izvor vitamina (provitamina A, B1, B2, B6, B12,
C, E), minerala (K, Ca, Mg, Fe, Zn), polisaharida i pigmenata. Ništa manje nisu interesantne gljive i
bakterije, kao potencijalni producenti antibiotiskih (antivirusnih, antibakterijskih, antifungalnih, itd),
antineoplastiĉnih, antiinflamatornih, antidijabetogenih supstanci, zatim antiholesterolemika,
antioksidanasa, kardijaka itd. TakoĊe su interesantni kao imunomodulatori (imunostimulatori ili
imunosupresori) producenti hepatoprotektivinih supstanci, alkaloida, vitamina, hormona, itd.
86
6.2.6 Biosintetiĉki biodegradabilni termoplastiĉni materijali
Pod pritiskom javnosti, u poslednje vreme se intenzivno traga za ekološkom alternativom

hemosintetiĉkim plastiĉnim materijalima, pošto se ispostavilo da su unošenjem u prirodno ĉovekovo
okruţenje prouzrokovali niz ekoloških problema. Alternativa je naĊena u mikrobnim rezervnim
materijama tipa polimera masnih kiselina ili nekih drugih materija. Kao najperspektivniji istraţuju se i
delimiĉno već primenjuju poli-beta-hidroksialkanoati, polimeri buterne, valerijanske i drugih masnih
kiselina, koji imaju termoplastiĉne osobine. Standardi EU zahtevaju proizvodnju biodegradabilnih, ili
barem biodestruktibilnih plastiĉnih materijala, što se postiţe blendovanjem za sada još uvek jeftinijih
plastika proizvedenih na bazi neobnovljivih resursa kao što je nafta, i još uvek skupljih, ali ekološki
kompatibilnih plastiĉnih materijala sintetisanih od strane mikroorganizama.
6.3 BIOETANOL
6.3.1 Uvod
U proizvodnju bioetanola mogu da se ukljuĉe samo one zemlje koje poseduju pogodnu, obimnu i
relativno jeftinu sirovinsku bazu. U AP Vojvodini obradive površine iznose 1,78 miliona hektara
kvalitetnog zemljišta (84% ukupne površine), od ĉega je 52% crnice. U Vojvodini se najviše gaje ţitarice,
na oko 70% površina, a industrijsko bilje na oko 20% površine. Višegodišnji prosek prinosa po hektaru je
sledeći: kukurza oko 6 tona, pšenice oko 5 tona, suncokreta 2,2 tona, soje oko 2 tone, šećerne repe oko 4
tone, a dobre prinose daje i drugo industrijsko bilje (tritikale, sirak itd.). Posebno treba naglasiti da su
sorte i hibridi semena domaće selekcije Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu veoma cenjeni i
na stranom trţištu. Svakako da je zanaĉajan potencijal daljeg razvoja kanalska mreţa hidro-sistema
Dunav-Tisa-Dunav u duţini od 930 km, od ĉega je 591 km plovnog puta. Ovaj zalivni sistem omogućava
navodnjavanje pola miliona hektara i dobijanje više od jedne ţetve godišnje. Dalja izgradnja sistema za
navodnjavanje je u toku.
6.3.2 Proizvodnja bioetanola
6.3.3 SWOT analiza proizvodnje etanola u Vojvodini
Najveće kapacitete i mogućnosti proizvodnje etanola imaju fabrike »Panon« iz Crvenke i »Alpis« iz
Kovina. Ove dve fabrike mogu da proizvedu oko 90% etanola od ukupne proizvodnje u AP Vojvodini),
dok su fabrike u Srbobranu, «Kadaks« u Crvenki i »Lukas« iz Bajmoka malog kapaciteta. Fabrike etanola
u Zrenjaninu i Ĉoki više ne rade. Analizirajući podatke date u tabeli 1 moţe se zakljuĉiti da se u
fabrikama etanola u AP Vojvodini dnevno moţe proizvesti 87.000 hl . Ako bi fabrike radile 260 dana
mogle bi proizvesti 22.620 x 103 hl , a ako bi radile 320 dana godišnje mogle bi proizvesti 27.780 x 103
hlo.
Sve fabrike etanola u AP Vojvodini (navedene u tabeli 1) su privatizovane i jedini podatak o koliĉini
proizvedenog etanola u toku 2004 godine je Statistika AP Vojvodine. Naime, u 2004. godini u AP
Vojvodini je proizveneno 4.649 tona etanola. Ako se ova proizvodnja prevede u hl to iznosi 5.888,46 x
103 hl . UporeĊujući ukupni godišnji kapacitet fabrika etanola u AP Vojvodini 21.840 x 103 hl moţe se
zakljuĉiti da su u 2004. god. fabrike etanola proizvele samo oko 27% od koliĉina koje su mogle
proizvesti. To znaĉi da je iskorišćenost kapaciteta fabrika etanola u 2004. godini iznosio samo 27%. Koji
su razlozi za to teško je jednostavno odgovoriti. MeĊutim, u 2005. godini prema navedenoj statistici
proizvedeno je 14.988 tona etanola što iznosi oko 18.996 x 103 hl . Ovaj podatak ohrabruje, jer ukazuje
na ĉinjenicu da su fabrike etanola u 2005. godini poĉele da rade punim kapacitetom.
6.3.4 Stanje opreme
Stanje opreme u fabrikama etanola u AP Vojvodini je razliĉito od fabrike do fabrike. Fabrike su

podignute u razliĉito vreme. Svaka od njih, u vreme kada su graĊene i kada je kupovana oprema bile su
savremene i na nivou tadašnjih nivoa saznanja u tehnologiji etanola. Stari pogon etanola u Crvenki je
87
rekonstruisan više puta i moţe da preraĊuje skrobne sirovine na savremen naĉin (uz kontinuelnu termiĉku
pripremu sirovina), klasiĉnu fermentaciju i rektifikaciju i rafinaciju. Ovaj stari pogon proizvodi veoma
kvalitetat etanol iz skrobnih sirovina koji se moţe koristiti za proizvodnju votke i drugih alkoholnih pića
na bazi rafinisanog etanola. Novi pogon »Kadaks« u Crvenki, proizvodi etanol iz melase najboljom
dostupnom tehnologijom tako da se proizvodi rafinisani etanol prve klase kvaliteta.
Pogon etanola u »Alpis« u Kovinu proizvodi rafinisani etanol prve klase kvaliteta na bazi melase. U
Srbobranu fabrika etanola je na bazi ţitarica i melase. U ovom pogonu, bez obzira na njegovu
dugogodišnju praksu i opremu koja se kontinualno popravlja i rekonstruiše proizvodi se takoĊe rafinisani
etanol prve klase kvaliteta. Fabrika etanola »Lukas« u Bajmoku preraĊuje ţitarice i melasu u rafinisani
etanol. Fabrika je novijeg datuma, proizvodi rafinisani etanol prve klase kvaliteta. Na osnovu
navedenog moţe se zakljuĉiti da svih šest fabrika etanola u AP Vojvodini raspolaţu opremom u kojoj se
moţe proizvesti rafinisani etanol najboljeg kvaliteta.
Etanol prve klase kvaliteta se dalje moţe preĉišćavati i koncentrisati. Korišćenje etanola kao dodatka
benzinu limitirano je sa 10-15% uĉešća u mešavini, jer se za veće uĉešće moraju vršiti rekonstrukcije na
motoru, što za sada nije ekonomski isplativo. Veće uĉešće etanola omogućeno je proizvodnjom ETBE
(etilen-tercijalni butiletar). Zahvaljujući izuzetno dobrim karakteristikama ETBE kao antidetonatora,
moguće je preko ovog jedinjenja sve viškove etanola plasirati na svetsko trţište. Zamah u proizvodnji
ETBE je nastao posle odluke EU, da se preĊe na korišćenje bezolovnog benzina. Sama proizvodnja je
relativno jednostavna. Naime, smeša etanola i butena (dobijenog iz nafte) se prevodi u ETBE
katalizovanom reakcijom, a zatim se iz reakcione smeše odvaja ETBE frakcionom destilacijom.
U tabeli 6.1 je prikazan uobiĉajeni kvalitet etanola koji se nalazi u meĊunarodnom prometu. Na osnovu
podataka uoĉava se da etanol kvaliteta IX ne sme da sadrţi estre, metanol i ostatak posle isparavanja.
Analize ovog tipa izvodi obuĉen i struĉan kadar iskljuĉivo instrumentalnim metodama, pre svega gasnom
hromatografijom.
Tabela 6.1. Kvalitet etanola i potencijalna primena u zavisnosti od pojedinih kvalitetnih grupa
Kvalitet Potencijalna upotreba
etanola
I Sirovi etanol, nepreĉišćen, meĊuproizvod za dalje preĉišćavanje i koncentrisanje.
II Koncentrisan nepreĉišćen etanol. MeĊuproizvod, moţe se koristiti kao sirovina u
hemijskoj industriji ili za sušenje - apsolutizaciju.
III Koncentrisan, slabo preĉišćen etanol. MeĊuproizvod za dalju preradu. Dobijen iz sirovina
sa skrobom (ţitarica) ili kao destilat vina. Ima primenu u proizvodnji ţestokih alkoholnih
pića ili kao konzervans u prehrambenoj industriji.
IV Rektifikovani etanol za proizvodnju ţestokih alkoholnih pića, kod kojih je poţeljna blaga
aroma sirovine kao karakteristika pića (viski, rum, dţin, ţitna votka).
V-VIII Rektifikovan veoma preĉišćen etanol, visoke cene, za farmaceutske i kozmetiĉke namene,
kao i za proizvodnju ţestokih alkoholnih pića gde su tragovi arome nepoţeljni. Ĉesto se
koristi za korekciju sadrţaja etanola u voćnim vinima.
IX Bezvodni etanol proizveden kontinualnom vakuum-destilacijom iz binarnih i
ternarnih smeša, najĉešće sa benzenom. Osnovna namena ovog kvaliteta je dodatak
gorivima ili proizvodnja ETBE (etil-tercijalnog butilestra) kao zamena za tetraetil-
olovo u gorivima ili kao sirovina u petrohemijskoj industriji. Po obimu proizvodnje,
ovaj kvalitet etanola je doţiveo i najveću ekspanziju u zadnje tri decenije.
X Bezvodni veoma preĉišćen etanol, proizveden iz grupe VIII. Koristi se u medicinske svrhe
i kao rastvaraĉ za esencije i boje.
6.3.5 Ljudski resursi
U svih šest fabrika rafinisanog etanola proizvodnjom rukovode diplomirani inţenjeri tehnologije, najveći
broj meĊu njima je na studijama poloţio tehnologiju etanola na smeru Mikrobioloških procesa
Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu. Pored diplomiranih inţenjera tehnologije u ovim fabrikama rade
88
diplomirani mašinski i elektroinţenjeri koji se brinu o opremi i odrţavanju automatike na opremi. Broj
diplomiranih inţenjera u fabrikama etanola zavisi od kapaciteta fabrike, ali jedno je zajedniĉko za sve, svi
innţenjeri rade najmanje 10 pa i 20 godina u ovim fabrikama. Treba istaći da se primaju i mlaĊi
diplomirani inţenjeri sa ciljem da se omogući blagovremeno aktivno pripremanje inţenjera za voĊenje
proizvodnje etanola. Neophodno je da se unapred planira usavršavanje postojećeg i formiranje novog
kadra u skladu sa savremenim tendencijama razvoja u ovoj oblasti.
6.3.6 Aktuelne tendencije u svetu, EU i regionu
Potrošnja nafte u našoj zemlji u 2000. godini iznosila je oko 4.5 miliona tona. Prema prognozama
potrošnja nafte 2010. godine kod nas bi trebalo da dostigne nivo od oko 6 miliona tona godišnje. Za
realizaciju operacija u poljoprivredi, kod nas, godišnje je potrebno obezbediti oko 520.000 t, vodoprivredi
15.300 t, šumarstvu 20.600 t dizel goriva. U drumskom, reĉnom, ţelezniĉkom i vazdušnom saobraćaju
godišnje se troši oko 1.465.600 t benzina i oko 1.355.480 t dizel goriva.
Potrošnja energije u svetu raste iz dana u dan i pored niza mera koje se preduzimaju u cilju racionalizacije
potrošnje energije u svim oblastima ljudske delatnosti. Potrošnja energije u svetu danas iznosi preko
9.500 mTEN (miliona tona ekvivalenta nafte), a prema prognozama, ukupna svetska energetska potrošnja
do 2020. godine porašće za blizu 50%, a do 2060. godine porašće za oko 3 puta.
U svetskoj potrošnji primarne energije nafta je uĉestvovala sa oko 35%, ugalj sa oko 24%, gas sa oko
18%, obnovljive energije sa oko 17% i nuklearna energija sa oko 6%. Proizvodnja i potrošnja nafte imala
je sliĉan trend kao i proizvodnja i potrošnja ukupne energije ali posebno treba ukazati na obnovljive
izvore energije koji postaju ssve znaĉajniji faktor. Procenjuje su da će potrošnja nafte 2010. dostići 96
miliona barela dnevno, a 2020. ĉak 103 miliona barela dnevno. Pritom, prognozirane godišnje stope rasta
globalne potraţnje benzina i dizel goriva, kao najznaĉajnijih rafinerijskih derivata, su sledeće: za benzin
oko 2,2 % i za dizel goriva oko 2,7 %.
6.3.7 Prioriteti razvoja
Prioritetni razvojni projekti trebalo bi da obuhvataju istraţivanja optimizacije proizvodnje siirovina za

preradu i biotehnoloških procesa proizvodnje bioetanola. Ovde bi prioritet trebalo dati formiranju timova
i podizanju kompetencija eksperata, kroz angaţovanost na projektima optimizacije hemijske proizvodnje
na bazi sirovina iz domaćeg agrara. TakoĊe, posebnu paţnju treba posvetiti formiranju pilot-postrojenja
ili pri pogonima, gde postoje iskustva sliĉnih biotehnoloških procesa ili pri univerzitetskim
laboratorijama, gde se odvija dugogodišnji istraţivaĉki rad u ovoj oblasti. S obzirom na već postojeće
potencijale u proizvodnji alkohola, kao i na izvesna iskustva nauĉno-istraţivaĉkih timova u oblasti
biotehnoloških procesa, trebalo bi istraţivanja usmeriti u pravcu sledećih razvojnih programa, uz
preporuku inoviranja opreme i obuke mladih istraţivaĉa u inostranim biotehnološkim centrima i
laboratorijama:
1. Optimizacija S obzirom na kvalitet zemljišta u AP Vojvodini, potrebno je sistematski ispitati već
proizvodnje i postojeće kulture i njihove razliĉite sorte i hibride, (pre svega domaće proizvodnje - Institut
pripreme sirovine za za ratarstvo i povrtarstvo), za najoptimalnije uslove pripreme sirovina.
fementaciju
2. Optimizacija Sistematska ispitivanja i pronalaţenje najekonomiĉnijih uslova za proizvodnju bioetanola,
fermentacije u zavisnosti od vrste i tipa poljoprivredne kulture koja se koristi kao sirovina
3. Ispitivanje prinosa i Praćenje prinosa i kvaliteta etanola je neophodno, naroĉito kada se uvode nove kulture i/ili
kvaliteta etanola sorte za proizvodnju etanola. Za ova istraţivanja neophodna je odgovarajuća oprema
(GCMS) i obuĉen kadar. Pri tome treba zadrţati sve standardne metode u praksi
dopunjujući ih novim metodama, a posebno verifikovanim u svetu (ISO i AOAC).
4. Formiranje S obzirom na postojanje struĉnog kadra, ovaj problem bi se mogao rešiti otvaranjem
referentnog centra na referentnog centra pri Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu, koji bi razvijao
Univerzitetu u instrumentalnu analitiku i sinhronizovao aktivnosti na ovim kompleksnim i znaĉajnim
Novom Sadu istraţivanjima.
5. Razvoj menadţmeta i Marketing bioetanola na teritoriji AP Vojvodine praktiĉno ni ne postoji što povlaĉi potrebu
marketinga razvojnih analiza; kako potencijalnog trţišta; tako i sistema upravljanja u ovoj oblasti.
89
6.3.8 Analiza uticaja na okolinu
6.3.8.1 Otpadne vode
Otpadne vode fabrike etanola u najvećem broju fabrika u AP Vojvodini rešene su tako što se koriste za
navodnjavanje polja oko fabrika. Smatramo da bi bilo veoma korisno da se glavni otpadni materijal
fabrika etanola, dţibra, posle prerade koristi kao stoĉna hrana za mokri tov stoke. Poznata je ĉinjenica da
postojeća tehnologija etanola iz sirovina uspeva da iskoristi samo najmanje vrenu komponentu, a to su
ugljeni hidrati. Svi ostali delovi sirovine, proteini, celuloza, hemiceluloza, minerali, vitamini ostaju u
dţibri. Ovde treba dodati i ĉinjenicu da se kod prerade skrobnih sirovina, dţibra obogaćuje ćelijama
kvasca koje se umnoţavaju tokom fermentacije. Ćelije kvasca sadrţe proteini, ugljene hidrate, minerale i
vitamine.
6.3.8.2 Dţibra kao sekundarna sirovina
Dţibra je u osnovi balastni materijal, koji nastaje u 10-13 puta većim koliĉinama od etanola. MeĊitim,
ona se moţe koristiti kao polazna sirovina za proizvodnju: Ċubriva, metana, jednoćelijskih proteina,
kalijumovih soli, kalijumovog Ċubriva, aktivnog uglja, amonijum-sulfata, glicerola i betaina.
6.3.8.3 Sporedni proizvodi pri proizvodnji bioetanola
Tokom fermentacije, pored etanola nastaje u znaĉajnim koliĉinama i ugljen-dioksid, prema Gej-Lisakovoj
jednaĉini: C6H12O6 2C2H5OH + 2CO2 i zato mu se posvećuje posebna paţnja. U hermetiĉki
zatvorenim fermentorima dobija se ugljen-dioksid ĉistoće 99,00-99,50%. Kao primese u ugljen-dioksidu
mogu biti: etanol (0,40-0,80% teţinskih na CO2); estri (0,03-0,40% na CO2); kiseline (0,08-0,09% na
CO2) i tragovi aldehida. Na osnovu navedenog moţe se zakljuĉiti da se, posle veoma jednostavnog
ĉišćenja, moţe dobiti skoro hemijski ĉist ugljen-dioksid. Pri biohemijskoj jednaĉini fermentacije CO2
iznosi 95,50% na teţinu etanola, to jest 48,85% na teţinu monosaharida, 51,30 % na teţinu disaharida i
54,20% na teţinu skroba. Pri temperaturi od 30 C i pri atmosferskom pritisku 1 kg CO2 ima zapreminu
0,564 m3. Kritiĉna temperatura za komprimovanje CO2 je 1,0 C. Pri temperaturi 12-15 C potrebno je
obezbediti natpritisak od 60-65 bara da bi se ugljen-dioksid preveo u teĉno stanje sa gustinom 0,95 (pri
0 C). Kritiĉna temperatura za transformaciju ugljen-dioksida u ĉvrsto stanje je 56,6 C.
Ugljen-dioksid sadrţi vazduh, vodenu paru, etanol, organske kiseline, estre, aldehide. Pri povišenom
sadrţaju vazduha narušava rad postrojenja za obradu ugljen-dioksida, a vodena para i navedene primese
mogu izazvati koroziju ovih ureĊaja, ali one ne prelaze 0,6%. Po efikasnosti preĉišćavanja ugljen-
dioksida od primesa moţe se predloţiti sledeće: aktivni ugalj silikagel voda rastvor, kalijum-
permanganata rastvor, kalijum-dihromata sintetiĉki zeolit NaA. Za sušenje ugljen-dioksida primenjuje
se vodeni rastvor sumporne kiseline, kalcijum-hlorid, adsorpcija sa silikagelom.
Preĉišćen, osušen i komprimovani ugljen-dioksid se koristi u prehrambenoj industriji u procesima
gaziranja: bezalkoholnih napitaka, penušavih vina, šampanjca i mineralnih voda. Poslednjih godina
primena ugljen-dioksida se znaĉajno proširila u obradi metala rezanjem, u zavarivanju i livenju.
6.3.9 Zakljuĉak
Na osnovu svega reĉenog moţe se zakljuĉiti, da je AP Vojvodina sa svih aspekata veoma pogodna
teritorija za proizvodnju bioetanola. Veliki procenat visoko-kvalitetnog zemljišta, odliĉna sirovinska baza
za proizvodnju etanola: melasa, ţitarice (posebno kukuruz, pšenica i tritikale), kao i mogućnost
proizvodnje alternativnih sirovina, kao što su: sirak za zrno, sirak šećerac i topinambur, tradicija u
proizvodnji alkohola, tradicija u proizvodnji sorti i hibrida semena, postojeći struĉni kadrovi, omogućili
bi lako i brzo oporavljanje i prilagoĊavanje proizvodnje etanola, pre svega za gorivo.
90
6.4 BIODIZEL
6.4.1 Biljna ulja kao sirovina za teĉna goriva

Sve veća zavisnost Evrope i ostalog sveta od glavnih izvoznica nafte, dovoljno ukazuje na znaĉaj
iznalaţenja ekonomski prihvatljivog rešenja. Odgovor leţi u razvoju primene obnovljivih energenata koja
će biti alternativa za teĉna fosilna goriva. Istraţivanja mogućnosti supstitucije dizel goriva biljnim uljima
se u Evropi rade već duţi niz godina. Rezultati do kojih se došlo ukazuju da je moguće proizvesti teĉno
gorivo na bazi biljnih ulja koje moţe uspešno da zameni D-2 gorivo na bazi nafte. Ova istraţivanja je
pospešila i ĉinjenica da je proizvodnja hrane u Evropi postajala sve problematiĉnija. Izlaz se nazirao u
biotehnološkim postupcima proizvodnje teĉnih goriva iz obnovljivih izvora, pre svega iz uljarica (uljana
repica, suncokret, soja i dr.)
6.4.2 Prednosti biodizela

Globalno posmatrajući, problematika biodizela se moţe posmatrati sa ĉetiri aspekta, i to: tehniĉkog,
ekološkog, energetskog i ekonomskog.
a) Tehniĉki aspekt
Biodizel predstavlja visokokvalitetno gorivo za dizel motore. Pri tome treba naglasiti ocenu da je biodizel
pogodno gorivo za sve veliĉine dizel motora o ĉemu svedoĉe i brojna odobrenja za korišćenje ovog
goriva od strane proizvoĊaĉa motora. Ovome je doprineo u velikoj meri dobro definisan Standard
kvaliteta, izmeĊu ostalih DIN 51606, ÖNORM C1190 i EN 14214. Prema reĉima Austrijskog instituta za
biogoriva (Austrian Biofuels Institute), biodizel predstavlja najbolje do sada napravljeno gorivo za dizel
motore. Imajući u vidu tendencije smanjenja sumpora u D-2 gorivu, radi poboljšanja sastava izduvnih
gasova, ozbiljno je dovedeno u pitanje kvalitetno podmazivanje delova motora koje po svojoj funkciji
treba da obavlja gorivo. U tom pogledu biodizel moţe da doprinese poboljšanju svojstva podmazivanja, te
se moţe smatrati nekom vrstom aditiva u fosilnom dizelu, kao neophodni dodatak. Krajem 2004.
pokrenut je postupak usvajanja Standarda o gorivima za motorna vozila, metil estri masnih kiselina
(MEMK) za dizel motore. Za osnovu je uzet standard Evropske Unije EN 14214 i imaće oznaku JUS EN
14214. Treba naglasiti da je i u Srbiji u pogledu standarda nešto uraĊeno. Usvojena je tehniĉka preporuka
TP-13 BD, koja je trebalo da preraste u Standard. TakoĊe, nedavno je reakivirana komisija sa ciljem da
dovrši rad na Standardu.
b) Ekološki aspekt
Ekološki aspekt izraţen kroz uticaj goriva na ţivotnu sredinu, moţe se evidentirati kroz podatak da se
korišćenjem biodizela globalno utiĉe na smanjenje efekta “staklene bašte”, zbog obezbeĊenog kruţenja
ugljen dioksida ĉime je onemogućeno njegovo nagomilavanje u atmosferi (biodizel je ugljendioksidno
neutralan). Osim toga, evidentna su i manja zagaĊenja lokalnog vazduha sa sumpornim jedinjenjima.
Zahvaljujući izuzetno visokoj biorazgradljivosti smanjeni su rizici kontaminacije vode i zemljišta.
c) Energetski aspekt
Energetski aspekt se moţe sublimisati u ĉinjenicama da je biodizel obnovljiv izvor energije i da se
korišćenjem biodizela smanjuje potreba za fosilnim dizelom, ĉime se ĉuvaju rezerve fosilnih goriva i
umanjuje rizik od snabdevanja. Neosporna je ĉinjenica da je materijalni i energetski bilans proizvodnje
biodizela izrazito pozitivan.
d) Ekonomski efekat
Ekonomski efekat je moţda najinteresantniji, jer u sebi sadrţi i mikro i makroekonomiju. Sa
mikroekonomskog aspekta treba imati u vidu relativno jeftinu sirovinu, kao što je ulje uljanih biljaka, kao
i iskorišćeno ulje iz prehrambene industrije i domaćinstava. Ovome treba dodati i relativno jeftinu
tehnologiju prerade. Makroekonomski aspekat je moţda još vaţniji i znaĉajniji, a odnosi se pre svega na
supstituciju uvoza nafte ili naftinih derivata domaćim proizvodima, koji predstavlja podsticaj za otvaranje
novih radnih mesta i na taj naĉin nova zapošljavanja i stvaranje novih vrednosti. Izostajanje spoljnih
troškova opravdava inicijativu da proizvodnju biodizela treba osloboditi od poreza ili je podsticati na
drugi naĉin.
91
6.4.3 Potrebe za teĉnim gorivima
Srbija nije bogata energetskim potencijalima. Osnovni raspoloţivi energetski izvori su rezerve uglja i
hidropotencijal, a u daleko manjoj meri rezerve sirove nafte i prirodnog gasa, novih i obnovljivih vidova
energije, urana, uljnih škriljaca i dr. Ukupne geološke rezerve energetskih sirovina, prema poslednjim
procenama, iznose oko 4,57 mTEN u kojima ugalj uĉestvuje sa oko 86,9%, hidropotencijal sa oko 5%,
nafta i prirodni gas sa oko 1,3%, a ostalo su uran, uljni škriljci, obnovljivi izvori. U strukturi ukupne
potrošnje primarne enrgije najveće uĉešće ima ugalj, uĉešće nafte se smanjuje u izvesnoj meri, dok se
uĉešće prirodnog gasa, hidroenergije i novih i obnovljivih izvora energije povećava.
Navedene prognoze su u skladu sa zacrtanom strategijom oslanjanja na domaće energetske izvore,
supstituciju nafte većim korišćenjem uglja, prirodnog gasa i novih i obnovljivih izvora energije. Šira
primena obnovljivih izvora energije treba da se zasniva na njihovom autonomnom i lokalnom korišćenju
u smislu dopune energetskih potreba i zaštite ţivotne sredine. Uz to, dokument «Strategija razvoja
energetike naše zemlje do 2020. godine sa vizijom do 2050. godine» usvojen poĉetkom 1997. godine,
predviĊa neophodnost da se odrţi i poveća nivo sopstvene proizvodnje nafte i gasa u zemlji i na bazi
koncesija.
Od ukupnih koliĉina preraĊene sirove nafte u našoj zemlji oko 75 % preradi «Rafinerija nafte Panĉevo», a
ostalo «Rafinerija nafte Novi Sad» (na osnovu podataka dobijenih u RNNS, tokom 2003. godine RNNS
je preradila oko 1,1 miliona tona sirove nafte, a RNP oko 3,4 miliona tona). Proizvedene koliĉine teĉnih
goriva podmiruju potrebe za teĉnim gorivima u poljoprivredi, vodoprivredi, šumarstvu, drumskom,
reĉnom, ţeljezniĉkom i vazdušnom saobraćaju, kao i svim drugim granama privredne delatnosti u našoj
zemlji.
6.4.4 SWOT analiza postojećeg stanja

6.4.4.1 Analiza tehnoloških celina za proizvodnju biodizela u Srbiji
Biljno ulje iz zrna uljarica proizvodi se u Rerpublici Srbiji u devet uljara i u jednoj sojari, lociranih
uglavnom u Vojvodini. Godišnji kapaciteti domaćeg zrna su: 380.000 tona suncokreta, 80.000 tona soje i
2.000 tona uljane repice. Tehnologija proizvodnje ulja iz zrna uljarica uglavnom je zasnovana na
kombinovanom postupku: ceĊenje ulja sa presama i ekstrakciji ulja iz pogaĉa. Iz zrna uljarica moţe se
dobiti sirovo ulje na više naĉina: ceĊenjem (presovanjem), ekstrakcijom i kombinacijom ceĊenja i
ekstrakcije. CeĊenje ulja obavlja se sa presama. Na primer, u uljari "Vital" u Vrbasu postoji 7 starih (5 je
u funkciji) i 3 nove prese (nemaĉke firme "Krupp"). Kapacitet jedne stare prese je 30 tona/24 ĉasa, a nove
150 tona/24 ĉasa zrna uljarica. U uljari "Mladost" u Šidu instalirano je 6 presa ruske proizvodnje.
Kapacitet prese je 70 t/24 ĉasa zrna suncokreta. Ukupni dnevni kapacitet presa je 420 t/24 ĉasa. Ukoliko
se uzme da je srednji dnevni kapacitet presa 500 t/24 ĉasa, moglo bi za tri do ĉetiri meseca devet uljara da
prerade celokupnu domaću proizvodnju zrna suncokreta.
Jestivo, rafinisano ulje, dobija se u vojvoĊanskim fabrikama u Zrenjaninu, Vrbasu i Somboru. Procenjuje
se da su slobodni kapaciteti za preradu uljarica 35 do 45 %. Što se tiĉe prerade soje moţe se reći da je
godišnji kapacitet sojare u Beĉeju 200.000 tona zrna soje. Pošto se sadašnja proizvodnja soje kreće od
100.000 do 120.000 tona, ostatak zrna soje mora da se uveze. Godišnja proizvodnja sirovog ulja od soje
iznosi oko 40.000 tona. Uljare nisu opremljene za ekstrakciju ulja iz zrna soje, ali mogu da cede ulje na
presama. One taj posao povremeno i rade, a pogaĉe dostavljaju sojari na dalju preradu. Što se tiĉe
proizvodnje ulja iz zrna uljane repice, moţe se reći da je ona vrlo mala i skoro zanemarljiva. Pojedine
uljare primaju svake ĉetvrte godine zrno uljane repice na preradu ulja.
6.4.4.2 Nauĉne institucije i proizvodna preduzeća
Istraţivaĉki rad vezan za proizvodnju bioetanola, biodizela, biofertilizatora, biopesticida i drugih

bioaktivnih materija, njihovo dobijanje, karakterizaciju i primenu koncetrisan je na teritoriji Pokrajine
pre svega na pojedinim fakultetima u Novom Sadu, odnosno na odgovarajućim departmanima, katedrama
i laboratorijama. To se odnosi na:
92
PRIRODNO-MATEMATIĈKI FAKULTET, NOVI SAD
- Departman za biologiju i ekologiju: Katedra za Mikrobiologiju
- Departman za Hemiju: Katedre: Analitiĉka hemija, Biohemija i hemija prirodnih proizvoda, Hemijska
tehnologija i zaštita ţivotne sredine, Organska hemija, Opšta i neorganska hemija.
FAKULTET TEHNIĈKIH NAUKA, NOVI SAD

- Institut za proizvodno mašinstvo, - Institut za inţenjerstvo zaštite ţivotne sredine.
TEHNOLOŠKI FAKULTET, NOVI SAD

Katedre: Opšte inţenjerske discipline, Primenjena i inţenjerska hemije, Hemijsko inţenjerstvo,
Tehnologije ugljenohidratne hrane, Biotehnologije i farmaceutsko istraţivanje, Naftno-petrohemijske
tehnologije, Inţenjerstvo materijala.
U okviru celovitog privrednog sistema u Vojvodini znaĉajnim ili manjim delom svojih kapaciteta,
hemijskom proizvodnjom se bave sledeća preduzeća: »ADECO«, Novi Sad; »Agrohem«, Novi Sad;
»Albus«, Novi Sad; »Begej-plast«, Perlez; »Brixol«, Vršac: »Hemofarm«, Vršac; »Hemik«, Kikinda;
»Oktanoil«, Bela Crkva; »HINS«, Novi Sad; »Linde gas Srbija«, Beĉej; »Vulkan guma-BILET«,
Srbobran; »Hempro«, Šid; »Hemodom«, Sremska Kamenica; »Yuco-hemija«, Baĉki Jarak; »West
Pharmaceutical Services«-Beograd, Kovin; »Chemos«, Palić
Ukupan broj preduzeća na teritoriji Vojvodine koja nameravaju ili su u toku uvoĊenja novih
(bio)hemijskih tehnologija je 49 i iznosi 52% od ukupno 94. Raspodela po industrijskim granam a i
prikazana na slici 4.1.2.1.
6.4.4.3 Tekuće aktivnosti u oblasti novih biotehnologija
U 2005. godini od 104 ostvarena uĉešće na skupovima i studijskim boravcima sufinansiranih od

strane Sekretarijata za Nauku i tehnološki razvoj u iznosu od 2.571.920,91 dinara, 6 je bilo iz oblasti
novih tehnologija i sufinansirano je u iznosu od 135.100,80 dinara. U 2005. godini od ukupno 46 skupova
ĉiju je organizaciju sufinansirao Sekretarijata za Nauku i tehnološki razvoj u iznosu od 4.752.595,7
dinara, 3 je bilo iz oblasti novih tehnologija i sufinansirano je u iznosu od 443.000,00 dinara. U toku
2006.godine nauĉno-istraţivaĉke institucije su zapoĉele realizaciju ili su inicirale zajedniĉke projekte iz
ove oblasti sa 23 partnerske institucije iz inostranstva, što je prikazano u tabeli 4.1.1.6.1
6.4.4.4 Sirovine za proizvodnju biodizela u Vojvodini
Ulje je jedna od energetski najbogatijih organskih materija, ĉijim sagorevanjem jednog grama se oslobaĊa
38,7 kJ što je 2,37 puta više od skroba i 2,2 puta od šećera. Od uljanih kultura kod nas se gaje: uljana
repica, suncokret i soja. I Srbiji se do 90 % uljanih biljaka gaji u Vojvodini gde u setvenoj strukturi
uĉestvuju sa blizu 20 % (2003). Seme uljane repice sadrţi 35-45 % ulja. Proseĉan prinos semena uljane
reepice je preko 3 t/ha. Seme suncokreta zavisno od vrste hibrida sadrţi 40-50 % ulja. Proseĉan prinosa
semena suncokreta kreće se u granicama 3 - 5 t/ha. Seme soje sadrţi oko 20 % ulja. Proseĉan prinos soje
kreće se u granicama do 3 t/ha. U uslovima nepovoljnog odnosa cena degumiranog biljnog ulja i dizel
goriva u našoj zemlji, racionalna proizvodnja biodizela moguća je jedino od biljnog ulja iz taloga i
preradom korišćenih biljnih ulja iz restorana
93
Tabela 6.2 Projekti sa partnerskim institucijama iz inostranstva u toku 2006.godine
Institucija Naziv projekta Partnerska institucija
Prirodno- Fiziĉko-hemijska ispitivanja ”Babes-Bolyai” University, Faculty of

matematiĉki novosintetisanih biološki aktivnih Chemistry and Chemical Engineering, Cluj-
fakultet jedinica Napoca, Romania
Prirodno- Strukturna i fiziĉka ispitivanja Research Institute for Solid State Physics and
matematiĉki feroelektriĉnih teĉnih kristala i Optics of the Hungarian Academy of
fakultet teĉnih kristala oblika banane Sciences, Budapest, Hungary
Research Group for Technical Analytical
Chemistry of the Hungarian Academy of
VojvoĊanska Razvoj hemijskih metoda analize Sciences (HAS), Institute for General and
akademija nauka neonikotinoida i derivata piridin- Analytical Chemistry, Budapest University
i umetnosti karboksilne kiseline of Technology and Economics, Budapest,
Hungary; Laboratory for Environmental
Research Polytechnic, Nova Gorica, Slovenia
Fakultet Realizacija nadzorno-upravljaĉkog
tehniĉkih sistema za pogon proizvodnje
nauka biodizela iz biljnih ulja
Faculty of Technology and Metallurgy, Cyril
Tehnološki Projektovanje strukture polimernih
and Methodius University, Skopje,
fakultet materijala
Macedonia
6.4.4.5 Uljarice kao sirovina za proizvodnju hrane, hemikalija i drugih proizvoda

Sa aspekta ljudske ishrane je poţeljan veći sadrţaj oleinske na raĉun linolne masne kiseline. U nas su već
stvoreni takvi hibridi suncokreta sa 80-90 % oleinske kiseline, a u svetu postoje kao «middle oleic tip» sa
60% oleinske kiseline. Njihova prednost u odnosu na obiĉno ulje je u povećanoj otpornosti na
zakišeljavanje, kako u procesu ĉuvanja, tako i pri višekratnom intenzivnom zagrevanju, ĉime
suncokretovo ulje postaje vrlo sliĉno najkvalitetnijem biljnom ulju masline.
Osim u ishrani biljna ulja se koriste u tehniĉke svrhe za proizvodnju: sapuna i deterdţenata, boja i lakova,
elektroizolacionih i plastiĉnih masa, u štamparstvu, kozmetici i farmaciji, kao tehniĉka biorazgradiva
maziva. Raznoliku primenu omogućava mnoštvo hemijskih reakcija kojim su podloţna ulja. Hidrolizom
se dobija glicerin (11 % od teţine ulja) i masne kiseline koje se u industriji koriste samostalno ili
reakcijama daju mnogobrojne produkte koji se koriste u hemijskoj industriji. Alkoholizom se dobijaju
metil estri - biodizel koji je po eksploatacionim karakteristikama na nivou fosilnog dizel goriva.
Sadrţaj proteina u plodu ili semenu uljarica znatno je viši od ţita a nešto niţi od zrnenih mahunjaĉa (20-
28 %). Nakon ceĊenja ulja belanĉevine ostaju u saĉmi koja ima i znaĉajan sadrţaj ugljenih hidrata i nešto
ulja pa je cenjena koncentrovana stoĉna hrana. Daljom preradom saĉme, povećanjem sadrţaja proteina
dobijamo proteinsko brašno, koncentrate i izolate koji sluţe i za ljudsku ishranu. Za ovu namenu posebno
je pogodna soja, zbog veće koliĉine belanĉevina (40-45 %) koje su po amino kiselinskom sastavu vrlo
sliĉne animalnim proteinima.
6.4.4.6 Površine, prinosi i proizvodnja uljanih biljaka u svetu i kod nas

U Evropi se gaji manji broj uljanih vrsta i gaje se na ukupno 23,19 miliona hektara, odnosno na 7,6% od
oranica i višegodišnjih zasada. Tri njivske vrste (suncokret, uljana repica i soja) ĉine 74% površina
uljanih biljka, što je u odnosu na oraniĉne površine oko 6%. U našoj zemlji taj udeo je 7,1% što znaĉi da
imamo rezerve za povećanje obzirom na ostale zemlje. U Vojvodini je to znatno više 7,4; 10,6; 11,2 i
14,8%, s tim da je prema preliminarnim podacima u 2003. godine to iznosilo 19,7 %. Obzirom na znaĉaj
biljnih ulja i njihovu rentabilniju proizvodnju od masti ţivotinjskog porekla površine pod uljanim
biljkama u svetu se znaĉajno povećavaju tako da su površine suncokreta iz perioda 1963-1967. godine, od
7,420 miliona hektara porasle na 20,362 mil. ha u 1998-2002.godini, uljane repice sa 6,849 na 24,704 ha,
a soje sa 26,108 na 74,726 ha.
U našoj zemlji najveći deo površina pod uljanim biljkama je u Vojvodini (od 72% uljane repice do 90 %
soje i suncokreta). Površine pod suncokretom, našom najvaţnijom uljanom biljkom, u
94
ĉetrdesetogodišnjem periodu od 1963-2002. godine stagniraju, godišnji porast površina je svega 820 ha
tako da je u zadnjem petogodištu bilo 160659 ha.
6.4.4.7 Uljarice u Vojvodini
a) Uljana repica
Kod nas se pod pojmom uljana repica podrazumeva kupusna uljana repica, jer se ona uglavnom gaji,
pošto je plemenitija i rodnija ali ima veće zahteve i manju otpornosti na nepovoljne faktore. Repica je
uljana biljka koja zahteva najmanje toplote, što joj uz postojanje jarih i ozimih formi i njene skromne
zahteve prema zemljištu omogućava širok areal rasprostranjenosti. Osim toga ona je vrlo dobar predusev
koji poboljšava osobine zemljišta i rano stiţe pa se dobro uklapa u ţitne plodorede. Ozimost joj
omogućava stabilnije prinose, zaštitu zemljišta od erozije i ispiranja azota tokom zime. Uljana repica je
jedina uljana biljka koja se moţe gajiti pri relativno niţim temperaturama jer zahteva manju sumu
efektivnih temperatura od drugih uljanih biljka.
b) Suncokret
Suncokret ima velike zahteve za vodom obzirom na veliku produkciju organske materije i visok
transpiracioni koeficijent (470-765), ali je istovremeno i vrlo otporan na sušu. S obzirom da suncokret
stvara veliku koliĉinu organske materije (oko 12 t/ha) najbolje mu odgovaraju plodna i duboka zemljišta
dobrih fiziĉkih osobina, kao što su ĉernozem, livadska i ritska crnica i aluvijalna zemljišta. Samo na
takvim zemljištima mogu se ostvariti visoki prinosi, kada rentabilnost suncokreta posebno dolazi do
izraţaja. No, suncokret se zahvaljujući svojim biološkim osobinama moţe gajiti i na siromašnijim, a
takoĊe na slabo zaslanjenim i kiselim zemljištima. U tom sluĉaju on u odnosu na druge ratarske kulture,
daje znatno više i stabilnije prinose, pa je zbog toga na takvim zemljištima njegovo gajenje
najrentabilnije. Na siromašnijim peskovitim zemljištima, smonicama, gajnjaĉama, lesiviranom zemljištu i
pseudogleju suncokretu su potrebne nešto veće koliĉine mineralnih hraniva.
c) Soja
Danas, soja predstavlja strateško oruţje u rukama onih koji je proizvode zbog nekoliko stotina proizvoda
koji se dobijaju od nje. Sada je soja ĉetvrti usev u svetu po površinama i daje polovinu svetske
proizvodnje biljnih proteina. Osim koliĉine i kvalitet belanĉevina soje tj., meĊusobni odnos amino
kiselina, ĉine soju vrlo bliskom belanĉevinama ţivotinjskog porekla. Prednosti belanĉevina soje su u
sadrţaju esencijalnih amino kiselina i boljoj rastvorljivosti u vodi, odnosno svarljivosti. U semenu soje se
nalazi i oko 20 % ulja.
Soja kao i kukuruz uspeva na raznim tipovima zemljišta uz agromeliorativne mere i intenzivniju
agrotehniku gde je to potrebno. No, kao i drugi usevi najbolje rezultate postiţe na plodnim, strukturnim
zemljištima neutralne reakcije i povoljnih vodno-vazdušnih osobina. Soju ne bi trebalo gajiti na lakim
peskovitim zemljištima bez navodnjavanja, a takoĊe na zabarenim, slatinastim ili kiselim zemljištima.
6.4.5 Aktuelne tendencije u svetu, EU i regionu

Republika Srbija nije bogata energetskim potencijalima. Raspoloţive energetske potencijale predstavljaju
rezerve uglja i hidropotencijal, a u daleko manjoj meri su rezerve sirove nafte i prirodnog gasa. Osim
toga, u vezi alternativnih vidova proizvodnje energije u našoj zemlji postoje skromni uslovi. Teĉna
fosilna goriva su već dugi niz godina osnovna vrsta goriva u mobilnim mašinama. Veći deo ukupnih
potreba za naftom i naftnim derivatima obezbeĊuje se iz uvoza. U Evropi se danas proizvode znaĉajne
koliĉine ove vrste goriva sa planom povećanja proizvodnje. U proizvodnji i korišćenju biodizel goriva
prednjaĉi Nemaĉka u Evropi sa proizvodnim kapacitetima od preko 1.100.000 t/godišnje. Biodizel tako
prestaje da bude nepoznanica za potrošaĉe. Za rast prodaje biodizela veoma vaţno je bilo da njegovo
korišćenje odobre i kompanije za proizvodnju motora i vozila kako bi se otklonio strah potrošaĉa od
njegovog korišćenja. Donošenjem standarda i odobrenjem automobilske industrije da se biodizel moţe
koristiti bez mešanja sa dizel gorivom biodizel se proširio po benzinskim pumpama tako da ih u
Nemaĉkoj sada ima oko 1700 a u Austriji preko 100.
95
Prema direktivi EU predviĊeno je da sve ĉlanice do 2010. godine izvrše supstituciju ukupnih potreba za
dizel gorivom fosilnog porekla sa 6% biodizel goriva. Pri tome je utvrĊena potrebna dinamika uvoĊenja
biodizel goriva u periodu od 2005 do 2010. godine. Ovim planom predviĊeno je da se u 2006. godini
izvrši supstitucija ukupnih potreba prema dizel gorivu fosilnog porekla sa sa 2,75%, 2007. sa 3,5%,
2008. sa 4,25%, 2009. sa 5% a u 2010. godini sa ukupno 6% biodizela. Raĉuna se da se maksimalno 10 %
biodizela moţe supstituisati u potrošnji mineralnog dizel goriva jer se kao ograniĉavajući fakor javlja
obradiva površina na kojoj bi se proizvodile uljane kulture iz kojih se dobija sirovo ulje.
Tokom proizvodnje biodizela 1994-1995, kvalitet je utvrĊivan uglavnom u skladu sa nemaĉkim ili
austrijskim standardima. Atest po austrijskom ÖNROM C 119 standardu ili po nemaĉkom DIN standardu
za kvalitet biodizela domaćih firmi radile su ovlašćene laboratorije. U meĊuvremenu je Konzorcijum za
proizvodnju biodizel goriva uradio predlog «Standarda za biodizel goriva» (1995), koji propisuje kvalitet,
primenu, naĉin skladištenja i isporuke biodizel goriva.
6.5.1 Tehnologija proizvodnje

U usvojenoj tehnologiji proizvodnje uljane repice, suncokreta i soje u našem regionu, prema redosledu
izvoĊenja, predlaţe se unapreĊenje primene agrotehniĉkih mera proizvodnje sirovina, kao i prioritetni
razvoj projekata unapreĊenja tehnoloških procesa proizvodnje biodizela, kao i drugih proiizvoda na bazi
uljarica kao sirovine.
U postojećim uslovima nepovoljnog odnosa cena degumiranog biljnog ulja i dizela u zemlji, proizvodnja
biodizela od biljnih ulja iz taloga proizvodnje jestivih ulja i korišćena biljna ulja iz restorana, prţionica
predstavlja jednu od realnih mogućnosti.
6.5.1.1 Uljni talozi

U rezervoarima za ulja u fabrikama jestivih ulja godišnje se izdvaja više hiljada tona uljnih taloga.
Uklanjanjem i ceĊenjem ovih taloga oslobaĊa se oko 2.000 tona biljnog ulja godišnje. Ova ulja su
godinama završavala u cisternama fosilnog dizela. U poslednje vreme koristi se u oleohemijskoj
industriji. Racionalnija namena ove sirovine je proizvodnja metilestera masnih kiselina. Sa druge strane,
cena i kvalitet ovih ulja odgovaraju zahtevima za kvalitetnu proizvodnju biodizela.
6.5.1.2 Biljna ulja iz kuhinja i prţionica

Visoke temperature korišćenja dovode do degradacije biljnih ulja (u fritezama, prţionicama i sl.), do
stvaranja opasnih aldehida, ketona i drugih otrova, kancerogenih materija. Ubacivanje ovih materija u
lanac ishrane, primena ovih ulja u proizvodnji koncentrata za stoĉnu hranu, ili, prostije, njihovo mešanje
sa otpacima hrane radi ishrane stoke je nedozvoljivo, gotovo, u svim zemljama zakonski zabranjeno. Isto
tako, nedozvoljivo je bacanje ovih ulja u vodotokove. Organizovano prikupljanje otpadnih masnoća
biljnog i ţivotinjskog porekla je preduslov uspešnosti ove akcije. Mada nedovoljno istraţena produkcija
ovih upotrebljenih masnoća za spremanje materija, njihova namenska primena je opasna u hrani, štetna u
vodi. Procena je da korišćenih biljnih ulja u zemlji ima par hiljada tona. To ukazuje na velike dimenzije
opasnosti i štete. Koliĉina od više stotina litara biljnih ulja baĉenih u reku minorna je u odnosu na
koliĉine reĉne vode. MeĊutim, trošak za uklanjanje ulja u fabrikama vode je neuporedivo veĊi od
vrednosti ulja. Jedino racionalno rešenje za ovaj hemijski opasan otpad, za korišćena biljna ulja je
hemijska destrukcija, proizvodnja biodizela. U našoj zemlji su rešeni tehniĉko-tehnološki problemi
alkoholize ovih ulja. Ostali su gotovo nerešivi problemi vezani za prikupljanje korišćenih ulja. Po inerciji
tradicije korišćena ulja se bacaju u pomije.
Kao primer mogu posluţiti neke zemlje zapadne Evrope koje su uspele organizovano da pristupe
prikupljanju odpadnih masnoća i time doprinesu oĉuvanju ţivotne okoline ne zagaĊujući vodotokove, ne
trujući hranu za domaće ţivotinje i smanjujući emisiju štetnih materija korišćenjem biodizela umesto
fosilnog dizela za pogon vozila za gradski prevoz u gusto naseljenim gradskim sredinama.
96
6.5.2 Primeri projekata u svetu
U svetu je projektovan ĉitav niz novih postrojenja za proizvodnju biodizela što ilustruje nastojanja da se
ova vrsta goriva intenzivnije koristi:
Pogon u Španiji, Huesca, kapaciteta 25.000 t/god, sirovina: biljna ulja i iskorišćeno ulje za kuvanje,
poĉetak rada 2006.
Pogon u Poljskoj, kapaciteta 100.000 t/god, sirovina: biljna ulja, ţivotinjska masnoća, iskorišćeno
ulje za kuvanje i masne kiseline, poĉetak rada 2006.
Pogon u Nemaĉkoj, Lünen, kapaciteta 50.000 t/god, sirovina:ulje uljane repice i iskorišćeno ulje za
kuvanje, poĉetak rada 2006.
Pogon u Španiji, Barcelona, kapaciteta 25.000 t/god, sirovina: iskorišćeno ulje za kuvanje, poĉetak
rada 2006.
6.5.3 Predlozi osvajanja tehnologija proizvodnje biodizela

Tehnologija proizvodnje biodizel goriva sastoji se iz procesa ceĊenja ulja i reesterifikacije. Iz semena
uljarica sirovo ulje se moţe dobiti procesom: ceĊenja (presovanja), ekstrakcijom i kombinacijom ceĊenja
i estrakcije. Presovanje se obavlja korišćenjem šarţnih ili kontinuiranih postrojenja. Ekspeleri se koriste
za jednokratno, konaĉno, presovanje, u liniji sa predpresama. Najĉešće primenjivani postupak sinteze
metil estra masnih kiselina odnosno biodizela je proces transesterifikacije (hladni diskontinualni i
kontinualni postupak i topli kontinualni postupak). Biodizel gorivo moţe se ĉuvati u rezervoarima i
odgovarajućim posudama, prema vaţećim propisima o skladištenju, ĉuvanju i rukovanju sa teĉnim
gorivima (SEEG, 2000 i TUV, 1988). Za uspešnu proizvodnju biodizel goriva neophodni su, pored
postojanja tehniĉkih, tehnoloških i ekonomskih preduslova, standardi i analitiĉka kontrola.
6.5.4 Kvalitet biodizela kao preduslov pouzdanog korišćenja

Kao jedan od osnovnih elemenata prioritetnih projekata u razvoju tehnologije proizvodnje i korišćenja
biodizela, neophodno je da se obrazuju projekti pilot proizvodnje, koji bi posluţili za sticanje iskustava i
usavršavanje te proizvodnje, prvenstveno u smislu proizvodnje standardnog kvaliteta.
Specifiĉna potrošnja goriva korišćenjem biodizel goriva povećava se proseĉno za 8-10 % u odnosu na
fosilno dizel gorivo. Primenom 100 % biodizel goriva umanjuje se snaga motora za oko 4 – 7 %, ali i
emisija štetnih gasova, CO i nesagorelih ugljovodonika za oko 20 – 50 %. Emisija azotnih oksida
primenom biodizel goriva povećava se za oko 5-10 %. Razliĉiti evropski i ameriĉki proizvoĊaĉi motora
odobravaju primenu biodizel goriva kod motora starijih generacija, izraţavajući pri tome specifiĉne
uslove koji moraju biti zadovoljeni.
U svetu je zadnjih petnaest godina aktuelna tendencija supstitucije dizel goriva mineralnog porekla sa
gorivima na bazi biljnih ulja. U cilju brţe i efikasnije realizacije primene ovakvog goriva u praksi vršena
su uporedna ispitivanja funkcionalnih karakteristika sa primenom referentnog goriva D-2 i metilestera,
kao i homologaciona i vanmotorska ispitivanja. U našoj zemlji veoma je aktuelan zadatak, istraţivanje
mogućnosti primene alternativnog goriva biljnog porekla u odnosu na konvencionalna mineralna goriva,
što podrazumeva kako laboratorijska istraţivanja, tako i istraţivanja efikasnosti pilot postrojenja.
6.5.5 Ispitivanje vrednosti investicionih ulaganja u postrojenja za proizvodnju biodizela

Vrednost investicionih ulaganja u znaĉajnoj meri zavisi od veliĉine projektovanog kapaciteta. Pri tome
projektovani kapacitet treba da posluţi kao osnova za obraĉun troškova amortizacije, odrţavanja,
osiguranja, kamata, kao i dela troškova prerade uljarica. Treba naglasiti da troškovi proizvodnje biodizel
goriva zavise od kvaliteta ulaznih podataka. Neki podaci, posebno oni koji se odnose na strukturu
investicionih ulaganja, preuzeti su uz odreĊene korekcije iz nemaĉkih izvora, tako da prikazani proraĉuni
predstavljaju procenjene vrednosti. Za veću pouzdanost ulaznih podataka bilo bi neophodno sakupiti
podatke na jednom pilot postrojenju, što se i predlaţe u budućim istraţivanjima.
97
6.5.6 Strateški pravci razvoja hemijskog inţenjerstva u funkciji zaštite ţivote sredine
Više faktora opredeljuju predloge obrazloţene u ovom elaboratu. Pre svega relativno je mali
nauĉnoistraţivaĉki kapacitet (prema broju istraţivaĉa i nauĉne infrastrukture u poreĊenju sa zemljama
EU). U obzir su uzete i znaĉajne društvene potrebe, pre svega narastajuće potrebe za energijom, posebno
njenim alternativnim, obnovljivim izvorima. Treći bitni ĉinilac su prirodni resursi koji postoje u AP
Vojvodini i koji trebaju da predstavljaju osnovu razvoj. Ti resursi su pre svega poljoprivreda, nafta i gas.
Na osnovu gore navedenih elemenata predlaţu se sledeći strateški pravci razvoja: (a) proizvodnja
bioetanola i biodizela na bazi obnovljivih sirovina biljnog i ţivotinjskog porekla; (b) hemijska i
farmaceutska proizvodnja na bazi sirovina iz agrara; (v) novi biosintetiĉki polimeri iz obnovljivih
prirodnih resursa.
U svetu postoji izraţena tendencija razvoja biotehnoloških procesa proizvodnje polimernih materijala na
bazi obnovljivih sirovina biljnog i ţivotinjskog porekla. u svetu. Takve sirovine su polisaharidi, skrob,
šećer, celuloza, lignin, belančevine, ulja i masti. Dobijanje materijala od industrijskog znaĉaja moţe se
ostvariti u biorafinerijama hemijskim i biološkim transformacijama biljnih proizvoda u ţeljeni proizvod,
pri ĉemu je moguće ukljuĉiti i agronomske nauke na procesima odgajanja biljnih vrsta sa specijalnim
potencijalom (genetske promene na biljkama kojima se stimuliše proizvodnja odreĊenih proizvoda u
biljkama).
Korišćenje mikroorganizama za dobijanje polimera je vaţan pravac koji daje termoplastične materijale sa
odliĉnom biodegradabilnošću, koji je u svetu već komercijalizovan na primeru familije
polihidroksialkanoata (polihidroksi butirata-valerata). Znaĉajna je i biohemijska proizvodnja poliola za
poliuretane. Ulja kao hemijske sirovine su veoma zahvalne zbog povoljne cene, mogućnosti
neograniĉenog proširenja proizvodnje uljarica i unapreĊenja poljoprivrede, ali i zbog hemijskog sastava
koji omogućuje dobijanje niza proizvoda reakcijama estarskih veza, duplih veza i alilnih vodonika. Za
ovu namenu sojino ulje je najjeftinija sirovina u SAD i Juţnoj Americi, dok u Evropi i našoj zemlji tu
ulogu ima uljana repica. Od ulja se osim poliuretana mogu praviti epoksidne smole i poliestri u formi
masa za livenje, adheziva, boja i lakova, elastomera, vlakana i filmova.
6.6 ANALIZA UTICAJA NA OKOLINU
6.6.1 Ekološki znaĉaj biodizela

Svi aspekti primene alternativnog goriva za dizel motore su od izuzetnog znaĉaja. Ipak, u središtu
interesovanja je zaštita ţivotne i radne sredine. Upotrebom biodizel goriva smanjuje se efekat staklene
bašte nastao upotrebom goriva fosilnog porekla. Upotrebom biodizel goriva umanjuje se emisija azotnih
oksida, aliftiĉnih ugljovodonika i ugljendioksida. Razgradljivost biodizela je 4 puta brţa od dizel goriva.
Koliĉina otrovnih, kancerogenih i opasnih po zdravlje hemijskih supstanci u produktima sagorevanja
metil estra nije ukupno viši nego pri sagorevanju fosilnog dizel goriva. Ipak, kako bi se smanjio njihov
uticaj potrebno je metil estrima dodavati aditivna sredstva, sliĉno kao kod konvencionalnih goriva.
6.6.2 Uticaj korišćenja biodizela na emisiju CO2

Mnoga istraţivanja su pokazala da biodizel gorivo ne zagaĊuje ţivotnu sredinu, jer se pri sagorevanju
ovog goriva proizvode onoliko CO 2 koliko biljke, iz kojih je isceĊeno ulje i napravljen metilestar (na
primer od ulja uljane repice), veţu CO 2 iz atmosfere u toku svog razvoja. To praktiĉno znaĉi da se
upotrebom biodizela ne povećava "efekat staklene bašte", koji je najviše uzrok promene klime i zraĉenja
gasova na Zemlji. Biodizel gorivo ne sadrţi sumpor, te zbog toga ne prouzrokuje kisele kiše. Ono ne
moţe biti odgovorno za izumiranje šuma, kao što je to sluĉaj sa dizel gorivom. Smanjena je emisija ĉaĊi i
drugih po zdravlje štetnih jedinjenja od ugljendioksida. Postoje i studije koje potvrĊuju na odreĊeni naĉin
ove tvrdnje. Citiraju se podaci o emisiji NO na efekat staklene bašte deluju 300 puta jaĉe nego ista
koliĉina CO ukupna emisija gasova relevantnih za klimatske uslove (ukljuĉujući i CO 2 ekvivalent za
NO 2) pri proizvodnji i preradi uljane repice u 1 kg biodizela iznosi 1,42 kg, a kod dizela iz nafte 4,4 kg.
Dakle, preovladao je stav da je biodizel gorivo ekološki znatno ispravnije od dizel goriva.
98
6.6.3 Biodegradabilnost biodizela kao ekološki faktor
Biodizel je biorazgradljiv i nije toksiĉan. Biodizel je 100 % biorazgradljiv kao šećer i manje toksiĉan od
stone salate. Studije su pokazale da je biodizel razgradljiv do 4 puta brţe nego dizel gorivo, sa 98 %
razgradljivosti za 3 nedelje. Smanjena emisija gasova, prisutni mirisi, biorazgradljivost i sigurnost
biodizela ĉini dobru povoljnost za njegovo korišćenje i zaštitu ţivotne sredine, kao i za osetljivu površinu
kao što su nacionalni parkovi i šume.
6.6.4 Zakljuĉak
Na osnovu rezultata ispitivanja koncentracije izduvnih gasova u produktima sagorevanja metil estara od
biljnog ulja i dizel goriva, kao i na osnovu pregleda inostrane literature, moţe da se zakljuĉi sledeće: -
upotreba konvencionalnih vrsta goriva sve više zagaĊuje ţivotnu i radnu sredinu, tako da atmosfera
poprima efekat staklene bašte. Ovako zatrovana atmosfera sve više utiĉe na pogoršavanje zdravstvenog
stanja ljudi, ţivotinjskog i biljnog sveta. Upotrebom biodizel goriva smanjuje se efekat staklene bašte.
Biodizel gorivo je biorazgradljivo i nije toksiĉno. Rezultati istraţivanja sastava produkata sagorevanja
biodizel goriva se znaĉajno razlikuju u zavisnosti od vrste ispitivanog biogoriva (metil estra), vrste
konstrukcije motora, vrste primenjenih metoda ispitivanja i drugih parametara. Ipak, na osnovu analize
podataka ispitivanja moţe da se zakljuĉi da u produktima sagorevanja biodizel goriva ima ukupno za
trećinu manje štetnih materija nego kod dizel goriva. Postoje razne mogućnosti da se ukupna koliĉina
zagaĊivaĉa, otrovnih i kancerogenih supstanci iz produkata sagorevanja alternativnog goriva smanji:
racionalnom potrošnjom goriva, boljom tehnologijom i organizacijom rada sa pogonskim mašinama,
usavršavanjem i podešavanjem konstrukcije motora SUS, uvoĊenjem automatizacije, kompjuterizacije i
robotizacije rada, preĉišćavanjem izduvnih gasova, upotrebom aditiva za sve vrste goriva i pronalaţenjem
novih vrsta ekoloških goriva, - smanjen je sadrţaj azotnih oksida (NOx), aliftiĉnih ugljovodonika i
ugljendioksida (CO2) u produktima sagorevanja metil estara od suncokretovog ulja u odnosu na dizel
gorivo. Kod metilestara od uljane repice sadrţaj NOx je nešto povećan, zbog razliĉite vrste biljnog ulja,
konstrukcije motora i naregulisanosti motora, - neznatno je povećan sadrţaj aromatiĉnih ugljovodonika
(benzen, toluen i ksileni) i ugljenmonoksida (CO) u produktima sagorevanja metil estara od
suncokretovog ulja u odnosu na dizel gorivo,- koliĉina otrovnih, kancerogenih i opasnih po zdravlje
hemijskih supstanci u produktima sagorevanja metil estara nije ukupno viši nego što se dobija
sagorevanjem dizel goriva. Sadrţaj većine ovih supstanci je ĉak niţi nego kod dizel goriva, -
koncentracija izduvnih gasova u produktima sagorevanja nije u funkciji reţima rada motora, tj. broja
obrtaja radilice motora, već odnosa goriva i vazduha, kvaliteta rasprskavanja (raspršivanja) goriva,
fiziĉko-hemijskog sastava goriva, konstrukcije motora i drugih faktora, - nivo vidljivih dimnih gasova je
niţi od nivoa dimnih gasova kod sagorevanja dizel goriva, a viši od nivoa dimnih gasova kod sagorevanja
metil estara od ulja uljane repice, - da bi se smanjio uticaj otrovnih, kancerogenih i opasnih po zdravlje
hemijskih supstanci potrebno je metil estrima dodavati aditivna sredstva, sliĉno kao kod konvencionalnih
goriva.
6.7 PREDLOG INSTITUCIONALNIH MERA
6.7.1 Racionalizacija proizvodnih kapaciteta

Direktive Evropske unije jasno ukazuju da sve njene ĉlanice do 2010. godine moraju da izvrše
supstituciju ukupnih potreba za dizel gorivom fosilnog porekla sa 6 % biodizela. Poštujući odredbe
sadrţane u direktivama EU kao strateškog partnera, Republika Srbija do 2010. godine treba da obezbedi
supstituciju oko 180.000 t/god fosilnog dizel sa biodizel gorivom. Za proizvodnju navedenih koliĉina
potrebno je obezbediti odgovarajuće proizvodne kapacitete. Proizvodni kapaciteti mogu se podeliti prema
karakteru proizvoĊaĉa i proizvodnim kapactetima. U našim uslovima proizvodni kapaciteti treba da se
kreću od 5.000 do 50.000 t/god.
99
6.7.2 Koncentracija proizvodnih kapaciteta
Potrošnja dizel goriva u Republici Srbiji nalazi se na ukupnom nivou od blizu 2.300.000 t/godišnje. U
ukupnoj potrošnji dizel goriva najveće koliĉine se troše u drumskom i teretnom saobraćaju (2.467.660
t/god.), poljoprivredi (517.151 t/god.), reĉnom saobraćaju (22.600 t/god.), ţelezniĉkom saobraćaju
(12.880 t/god.), vodoprivredi (15.300 t/god.) i šumarstvu (20.605 t/god.). U ukupnoj strukturi potrošnje
dizel goriva moţe se oĉekivati najbrţi rast potrošnje u drumskom i teretnom saobraćaju kao posledica
ubrzanog razvoja prometa, ali i ostalog dela privrede. Poštujući odredbe sadrţane u drektivi EU kao
strateškog partnera privredi Republike Srbije neophodno je napraviti strategiju uvoĊenja biodizel goriva.
Obzirom na izuzetno veliku koliĉinu dizel goriva koji se koristi u privredi Republike Srbije potrebne
koliĉine biodizel goriva u 2010. godini kretaće se ukupno 179.978 t/godišnje, na teritoriji uţe Srbije
122.377 t/god. a u Vojvodini 57.599 t/god.
Za proizvodnju navedenih koliĉina potrebni su odreĊeni kapaciteti. Kapaciteti se mogu podeliti u dve
grupe, jedna podela je prema karakteru proizvoĊaĉa a druga po veliĉini proizvodnog kapaciteta. Prema
karakteru proizvoĊaĉa postoji nekoliko grupa i to: 1. fabrike za proizvodnju ulja (uljare i sojare); 2.
rafinerije; 3. postojeći kapaciteti za proizvodnju biodizela; 4. novoizgraĊeni kapaciteti namenjeni
iskljuĉivo proizvodnji biodizela i 5. mini kapaciteti na poljoprivrednim imanjima i individualnom sektoru.
6.7.3 Disperzija proizvodnih kapaciteta

Za realizaciju predviĊene proizvodnje biodizel goriva neophodno je obezbediti dovoljan izvor sirovina. U
Vojvodini je to pre svega soja i suncokret. Gajenje uljane repice za proizvodnju biodizel goriva dobija sve
više na znaĉaju zbog visokog sadrţaja ulja u semenu. Disperziju proizvodnih kapaciteta moguće je obaviti
po okruzima. U poĉetnim fazama treba oĉekivati da će se disperzija obaviti prema postojećim
proizvodnim kapacitetima jer su tu najmanja investiciona ulaganja.
6.7.4 Korišćenje nusproizvoda iz proizvodnje biodizela

Obzirom da se sa 1 ha od ostataka biljne mase moţe iskoristiti 750-1820 kg ekvivalentnog teĉnog goriva,
nusproizvodi u proizvodnji biodizela potencijalno su dobar izvor energije. Biomasa se moţe briketirati u
kompaktnije komade kako bi se smanjili troškovi transporta. Kao vaţan nuzproizvod u proizvodnji
biodizel goriva javlja se saĉma i pogaĉa, kao najvaţniji izvor proteina u ishrani domaćih ţivotinja. Soja se
u ishrani domaćih ţivotinja koristi u obliku griza i saĉme. Nivo proteina u sojinoj saĉmi varira od 42 do
50 %. Suncokretova saĉma koja se koristi za ishranu domaćih ţivotinja sadrţi 33-42 % sirovih proteina.
Pored toga, u procesu alkoholizacije biljnih ulja, pored biodizela kao ciljnog proizvoda dobija se i sirovi
glicerol, koji moţe da predstavlja polaznu sirovinu u proizvodnji ĉistog glicerola.
6.7.5 Istraţivanja biljne biomase kao potencijalnog izvora energije

Od ostataka biljne mase proizvodnje uljarica moţe se dobiti (zamenuti) od 1,5 do 2,6 tona ekvivalentnog
teĉnog goriva po hektaru. Za ekvivalent je uzeto lako ulje za loţenje (D2) toplotne vrednosti 42 MJ/kg
goriva. Pri raĉunanju ekonomske isplativosti primene biljnih ostataka za proizvodnju toplotne energije
neophodno je da se uzme u obzir stepen energetske efikasnosti peći ili kotlova. Ovaj stepen iznosi od 0,50
do 0,70. To znaĉi da bi se sa jednog hektara od ostataka biljne mase moglo iskoristiti (zamenuti) od 750
do 1820 kg/ha ekvivalentnog teĉnog goriva. Ili, drugaĉije reĉeno od 3,57 do 5,8 kg ostataka biomase
moţe da se dobije (zameni) 1 kg ekvivalentnog teĉnog goriva.
Ako se uzme u obzir da je donja toplotna moć ulja od uljane repice 36.500 kJ/kg, a toplotna vrednost
biljnih ostataka od uljane repice (njena slama) 17.400 kJ/kg, onda se moţe reći da se sa iste površine
(jedan hektar) moţe od ostataka biljne mase dobiti polovina koliĉine toplotne energije koja se moţe dobiti
od ulja uljane repice (odnos 1,0 : 0,48-0,67). Prikupljanje ostataka biljne mase obavlja se presama
visokog pritiska baliranjem biomase. Bale mogu biti male, srednje i velike prizmatiĉne, tj.
konvencionalne. Prikupljenje biomase moţe da bude i u rol bale. Utovar bala obavlja se raznim
utovarivaĉima ili ruĉno. Transport bala vrši se traktorskim ili kamionskim prikolicama. Istovar i
kamarisanje bala moţe biti mehanizovano ili ruĉno.
100
6.7.6 Sirovi glicerol kao nusproizvod proizvodnje biodizela
U procesu alkoholize biljnih ulja, pored biodizela kao ciljnog proizvoda dobija se i sirovi glicerol u
relativno velikim koliĉinama (20%), koji moţe predstavljati i predstavlja polaznu sirovinu za dobijanje
ĉistog glicerola za sve namene. Sastoji se od 45-50% glicerola, 20-25% sapuna, 10-20% metilestera
masnih kiselina, ulja, metanola, masnih kiselina, vode. Postojeće fabrike za proizvodnju glicerola nemaju
mogućnost za preradu sirovog glicerola. Da bi se sirovi glicerol, ipak, mogao preraditi i u domaćim
fabrikama glicerola, neophodna je separacija glicerinske vode i masnih kiselina iz sirovog glicerola. Za
takve procese u zemlji postoje postrojenja, tehnologije i proizvodna iskustva (Briksol, Hempro, Hins).
6.8 EKONOMIKA PROIZVODNJE ULJARICA
Za ocenu ekonomskog poloţaja proizvodnje uljarica (suncokret, soja i uljana repica) koriste se vaţniji
naturalni i ekonomski indikatori (prinos, vrednost proizvodnje, troškovi proizvodnje, finansijski rezultat,
prodajna cena i cena koštanja po jedinici gotovog proizvoda) preuzeti iz planskih kalkulacija sa
ispitivanih poljoprivrednih gazdinstava za 2003. godinu. U ukupnim troškovima proizvodnje uljanih
biljaka najveću stavku ĉine sopstvene usluge. U zavisnosti od vrste useva uĉešće ovih troškova kreće se u
intervalu od 45,29% (suncokret) do 48,29% (uljana repica).
6.8.1 Troškovi proizvodnje biodizel goriva i potreba drţavnih subvencija

Troškovi proizvodnje biodizel goriva zavise od vrednosti investicionih ulaganja za izradu projektne
dokumentacije, ulaganja u opremu i izgradnju graĊevinskih objekata, troškova probnog rada (uhodavanja
tehnološkog procesa proizvodnje), daljeg razvoja tehnologije, visine prodajnih (otkupnih) cena ulaznih
sirovina, troškova prerade uljarica, troškova vezanih za upotrebu osnovnih sredstava, transporta i
skladištenja biodizel goriva, rastura i škarta, kao i veliĉine kapaciteta proizvodnog pogona.
6.8.2 Vrednost i opravdanost investicionih ulaganja

Vrednost investicionih ulaganja u znaĉajnoj meri zavisi od veliĉine projektovanog kapaciteta. Pri tome
projektovani kapacitet treba da posluţi kao osnova za obraĉun troškova amortizacije, odrţavanja,
osiguranja, kamata, kao i dela troškova prerade uljarica. Treba naglasiti da troškovi proizvodnje biodizel
goriva zavise od kvaliteta ulaznih podataka. Neki podaci, posebno oni koji se odnose na strukturu
investicionih ulaganja, preuzeti su uz odreĊene korekcije iz nemaĉkih izvora, tako da prikazani proraĉuni
predstavljaju procenjene vrednosti. Za veću pouzdanost ulaznih podataka bilo bi neophodno sakupiti
podatke na jednom pilot postrojenju, što se i predlaţe u budućim istraţivanjima.
Troškovi probnog rada tj. uhodavanja tehnološkog procesa proizvodnje obuhvataju obezbeĊenje
odgovarajuće koliĉine sirovina, troškove isporuĉilaca tehnoloških postrojenja i troškove rada radnika koji
se tokom uhodavanja tehnologije obuĉavaju. Pošto se procenjuje da se projektovani kapacitet koristi u tri
smene, za svaku smenu je potrebno obuĉiti: 2 radnika za pogon - reesterifikacije, 1 radnika za pogon
presa i 1 radnika za laboratoriju. Za ovu namenu potrebno je izdvojiti iznos od 348.000 dinara. Planirani
troškovi projektovanja i inţenjeringa, transfera tehnologije i daljeg ulaganja u njen razvoj iznose
3.324.345 dinara.
6.8.3 Osnovni uslovi za odrţavanje postojećih i izgradnju novih postrojenja za proizvodnju

biodizela
Esencijalni uslov za odrţavanje postojećih postrojenja je profitabilna proizvodnja biodizela. Nepostojanje
ovog uslova dovelo je do demontaţe više postrojenja. Ekološki, ekonomski i energetski, odnosno pravni
imperativi Evropske unije primarni su uslov proizvodnje biodizela u razvijenim zemljama. Pod takvim
uslovima, proizvodnja biodizela u zemljama tranzicije, pa i u Srbiji dobija perspektivu. To je objašnjenje
za preduzete investicione poduhvate. U toku je izgradnja velikih postrojenja za ceĊenje ulja, proizvodnju
stoĉne hrane i proizvodnju biodizela (oko 30.000 tona godišnje) u okviru poslovnog sistema
101
Agroprodukt. Istovremeno, šire se interesi za gradnju malih pogona (od 100. do 500 tona godišnje) u
okvirima poljoprivrednih gazdinstava.
Da bi se dobila "viza" za Evropsku uniju moraju se ispoštovati njene Direktive o biogorivima. A to znaĉi,
proizvodnja 70.000 tona biodizela godišnje, više od 70.000 hektara pod uljaricama. Za ostvarenje
ovakvog mega projekta mora postojati, pre svega, ekonomski interes proizvoĊaĉa uljarica, ulja, biodizela,
glicerola, stoĉne hrane. A za podsticanje i udovoljenje interesa proizvoĊaĉa neophodno je: 1. Ukidanje
poreza na proizvodnju biodizela i repromaterijala; 2. Stimulacija prerade sirovog glicerola (nusproizvoda
iz proizvodnje biodizela) i izvoza ĉistog glicerola; 3. Premiranje proizvodnje uljarica (suncokreta, soje,
uljane repice); 4. Donošenje i strogo sprovoĊenje propisa o namenskoj potrošnji biogenih masnoća; a) o
zabrani potrošnje biljnih ulja kao dizel energenta; b) o zabrani potrošnje korišćenih (otpadnih) biljni
masnoća iz prţionica, restorana kao stoĉne hrane ili kao sirovine za proizvodnju koncentrata; c) o zabrani
bacanja otpadnih biogenih masnoća u vodotokove; d) o podršci istraţivaĉkim i poslovno-proizvodnim
projektima ekoloških, nevladinih, privrednih asocijacija u oblasti biogoriva; 5. Omogućavanje uvoza
korišćenih biljnih ulja bez uvoznih daţbina.
Sve navedeno moţe doprineti poboljšanju uslova za proizvodnju biodizela u našoj zemlji. Potrebno je
potsticati otvaranje novih pogona. Najnoviji pogon „Ekomed“-a iz Panĉeva je dobar primer. Uz velike
napore izgraĊeno je postrojenje i ovladano tehnologijom koja treba da omogući proizvodnju od 50.000 t
biodizela godišnje. Usavršavanjem tehnologije moguće je povećati produkciju i na ĉitavih 70.000 t/god.
Ovo bi mogla biti okosnica razvoja drugih, manjih, pogona dispergovanih po celoj zemlji.
ObezbeĊivanjem povoljnih uslova za nabavku sirovina i repromaterijala i drugim podsticajnim merama
moguće je ostvariti znaĉajnu proizvodnju biodizela u našim pogonima koja bi mogla biti dovoljna za naše
potrebe pa i za izvoz.
6.8.4 Drţavne subvencije i unapreĊenje legislative i regulative

Već više od dve decenije u Zapadnoj Evropi, a znatno kraće kod nas, intenzivno se provode istraţivanja
korišćenja biljnih ulja od uljanih biljaka za proizvodnju biodizela. Najveći deo ovih istraţivanja usmeren
je na tehnološki proces dobijanja biodizela, dok je manje paţnje posvećeno njegovoj ekonomskoj analizi.
Pri ekonomskoj analizi proizvodnje biodizel goriva sagledani su svi znaĉajniji parametri koji utiĉu na
formiranje cene biodizela u proizvodnom lancu koji ĉine proizvodnja uljarica, njihova prerada u sirovo
ulje i proizvodnja biodizela. Pre ekonomske analize najpre su utvrĊene površine (suncokret: 7.088 ha,
uljana repica: 4.961ha i soja: 2.126 ha) na kojima treba da se obezbede potrebne koliĉine sirovina
(suncokret: 15.593 tona, uljana repica: 10.419 tona i soja: 4.465 tona) za proizvodnju 10.000 tona biodizel
goriva.
Od ekonomskih parametara pošlo se prvo od prodajnih (otkupnih) cena suncokreta (13,56 d/kg), uljane
repice (12,70 d/kg) i soje (14,15 d/kg), preuzetih iz planskih kalkulacija za 2.003.godinu. Odabrane cene
sirovina navedenih uljarica posluţile su kao podloga za sastavljanje kalkulacije biodizela. Pored cene
sirovina, kao najveće stavke troškova u fazi prerade uljarica u sirovo ulje, utvrĊeni su i drugi troškovi
(ĉišćenje semena, usitnjavanje semena, ceĊenje ulja, filtriranje i degumiranje). U fazi reesterifikacije
izraĉunati su troškovi razliĉitih vrsta materijala (metanola, natrijum hidroksida, sumporne kiseline, demi-
vode i energije). Materijalni troškovi umanjeni za vrednost nuzproizvoda (uljane pogaĉe, masne kiseline i
glicerol) iznose 35,92d/kg.
Troškovi upotrebe osnovnih sredstava (amortizacija, odrţavanje, osiguranje, kamate) iznose 1,63 d/kg,
dok troškovi skladištenja, rastura i škarta iznose 2,48 d/kg. Procenjuje se da bi za pogon od 10.000 tona
godišnje proizvodnje biodizela trebalo angaţovati 28 zaposlenih, za koje bi trebalo obezbediti zarade u
bruto iznosu od 11.961.600 dinara, odnosno 1,20 d/kg.
6.9 POTENCIJALNI KORISNICI I MOGUĆNOST PLASMANA
Pri ekonomskoj analizi proizvodnje biodizel goriva potrebno je sagledati sve troškove proizvodnje
sadrţane u proizvodnom lancu (troškovi proizvodnje sirovina, prerade u sirovo ulje i prerade sirovog ulja
u biodizel gorivo). Materijalni troškovi nastali u proizvodnji biodizela, u pogonima kapaciteta od 10.000
t/god, umanjeni za vrednost nuzproizvoda iznose 35.92 d/kg. Dodavanjem troškova upotrebe osnovnih
102
sredstava do 1,63 d/kg, troškova skladištenja, rastura i škarta od 2.48 d/kg i troškova zaposlenih od 1,2
d/kg dolazi se do cene koštanja biodizel goriva od 41.23 d/kg. Proizvodnja biodizela u proizvodnim
kapacitetima do 3.000 t/god nije ekonomski opravdana. Pri godišnjem kapacitetu od 20.000 tona, uz
akumulativnu stopu od 10 %, proizvodnja biodizela je ekonomski opravdana.
Pošto troškovi proizvodnje biodizel goriva, koji ĉine osnovu za donošenje njegove cene, u velikoj meri
zavise od veliĉine kapaciteta proizvodnog pogona, u analizi se pretpostavlja godišnji kapacitet
proizvodnje biodizela od 3.000 t, 10.000 t i 20.000 t. Kod sve tri veliĉine kapaciteta polazi se od
sopstvene proizvodnje uljarica, njihove prerade u ulje i proizvodnje biodizel goriva. Pri tome se prikazuju
detaljni proraĉuni troškova proizvodnje i cene biodizela za pogon kapaciteta 10.000 tona.
6.10 ULJARICE U STRUKTURI SETVE U VOJVODINI
Proizvodnja industrijskog bilja najviše je zastupljena u Vojvodini gde se usevi iz ove grupe gaje na
površini od 294.966 ha, što ĉini oko 87 % površina pod industrijskim biljem u Srbiji. Gajenje uljanih
biljaka je takoĊe najviše zastupljeno na podruĉju Vojvodine. Površine pod suncokretom, sojom i uljanom
repicom u Vojvodini (231.025ha) ĉine 90% ukupnih površina pod ovim usevima u Srbiji (255.635 ha).
Industrijsko bilje se u Vojvodini gaji na proseĉnoj površini od 294.966 ha u periodu od 1993. do 2002.
godine i ima tendenciju porasta (stopa rasta 1,28%). Na ovaj naĉin se iskorišćava nešto više od 18%
oraniĉnih površina Pokrajine. Znaĉajno mesto u industrijskom bilju pripada uljanim biljkama. Kao
najznaĉajnije uljane biljke na našim prostorima su suncokret, soja i uljana repica. Ovi usevi se u
Vojvodini gaje, kako je već napomenuto, na proseĉnoj površini od 231.025 ha, što ĉini oko 78% ukupnih
površina pod industrijskim biljem, odnosno poslednjih deset godina ovi usevi angaţuju oko 15% oranica
Vojvodine. Od analiziranih uljanih biljaka u pogledu površina dominiraju suncokret (66%), soja (32%) i
uljana repica (2%). U periodu 1993-2002 suncokret angaţuje oko 10% oranica, odnosno 52% površina
pod industrijskim biljem. Soja se u istom periodu gaji na nešto manje od 5% oranica Vojvodine i
uĉestvuje sa 25% u ukupnim površinama pod industrijskim biljem. Za razliku od suncokreta i soje koji se
gaje na znaĉajnijim površinama uljana repica se gaji na svega 0,25% oranica sa nešto većim uĉešćem od
1% u površinama pod industrijskim biljem u Vojvodini.
U organizovanju proizvodnje uljanih biljaka u Vojvodini nešto veću ulogu imaju poljoprivredna
preduzeća (52%) u odnosu na seljaĉka gazdinstva (42%). MeĊutim, kada se posmatraju pojedini usevi
poljoprivredna preduzeća imaju veći doprinos u proizvodnji uljane repice (86%) i soje (65%), dok
seljaĉka gazdinstva imaju nešto znaĉajnije proseĉne površine pod suncokretom (56%) u periodu od 1993.
do 2002. godine. U celini posmatrano, uljane biljke s obzirom na znaĉaj koji imaju i potraţnje za biljnim
uljima imaju mogućnost daljeg širenja u strukturi setve. Pri tome treba uzeti u obzir da su uljane biljke
dobri predusevi i mogu doprineti većem koeficijentu korišćenja oranica.
6.10.1 Proizvodnja suncokreta u Vojvodini

Podruĉje Srbije se ubraja u one zemlje koje suncokret gaje na površini većoj od 100.000 ha. Takvih
zemalja je u svetu 20 i u njima se nalazi 94% ukupnih svetskih površina pod suncokretom. Suncokret se
uglavnom gaji u Vojvodini. Trend prinosa i ostvareni nivo nije dovoljan, što dovodi do ograniĉavanja ove
proizvodnje. Kao rezultat smanjenja površina i prinosa i ukupna proizvodnja ima negativna trend. Pad
ukupne proizvodnje više je pod uticajem pada površina nego smanjenja prinosa. Danas se u Vojvodini
proseĉno godišnje proizvede više od 270.000 t zrna suncokreta ili 90% ukupne proizvodnje u zemlji.
6.10.2 Proizvodnja soje u Vojvodini

Od ukupne proizvodnje ulja u svetu najveći deo ĉini ulje dobijeno od soje. Soja se kao i suncokret
preteţno gaji u Vojvodini. Proseĉne poţete površine su oko 74.000 ha. U periodu od 1993. do 2002.
godine površine rastu po proseĉnoj godišnjoj stopi od 10,83%. Znaĉajno je napomenuti da dominantnu
ulogu u površinama imaju poljoprivredna preduzeća. MeĊutim, zapaţa se da znaĉajno raste interes za
ovim usevom na seljaĉkim gazdinstvima, što potvrĊuje visoka pozitivna vrednost proseĉne godišnje stope
promene površina (21,22%). Pozitivan trend površina prati i tendencija porasta prinosa. U Vojvodini se
po jednom hektaru u proseku proizvede 2.056 kg zrna soje. Prinosi soje po jedinici površine više variraju
103
u odnosu na prinose suncokreta. Nema znaĉajnijih razlika u nivou i porastu prinosa izmeĊu
poljoprivrednih preduzeća i seljaĉkih gazdinstava. Ukupna proizvodnja soje u Vojvodini je oko 152.000 t.
6.10.3. Proizvodnja uljane repice u Vojvodini

Uljana repica, pored suncokreta i soje na podruĉju Vojvodine se gaji na proseĉnoj površini od 3.828 ha,
što ĉini oko 85 % ukupnih površina pod ovim usevom u Srbiji. U odnosu na druge ratarske useve
površine pod uljanom repicom se karakterišu vrlo izraţenim oscilacijama (koeficijent varijacije
101,47%). U celini posmatrano površine karakteriše pozitivan trend (stopa rasta 3,87%) pri ĉemu se u
periodu od 1993. do 2002. godine registruje znaĉajnije povećanje površina pod ovim usevom na
seljaĉkim gazdinstvima (stopa rasta 60,89%).
Za razliku od površina koje izrazito variraju, prinosi uljane repice su stabilniji od soje, a u poreĊenju sa
suncokretom varijabilnost je više izraţena. Ako se ima u vidu da je proseĉan prinos u svetu 1.487 kg/ha,
onda ostvareni proseĉan prinos u Vojvodini od 1.662 kg/ha svrstava ovo podruĉje na 7 mesto u svetu po
nivou prinosa. Imajući u vidu da su najviši prinosi ovog useva ostvareni u evropskim zemljama (Nemaĉka
3.183 kg/ha) sigurno je da u pogledu povećanja prinosa postoje odreĊene rezerve. U tom cilju treba
uloţiti znaĉajne napore jer prinosi u posmatranom periodu imaju negativan trend.
Ekonomski pokazatelji uspešnosti merkantilne proizvodnje uljanih biljaka ukazuju na slabu
konkurentnost ovih useva. Poznato je da se u Evropskoj uniji gajenje uljanih biljaka subvencionira.
Pomoć se vezuje za ostvarenu proizvodnju, tako da je u 2001/2002. godini pomoć po toni iznosila 72,37 €
. OdreĊene stimulativne mere se preduzimaju i na podruĉju Vojvodine, ali još uvek ne predstavljaju dobar
stimulans da se proizvodnja uljanih biljaka uĉini stabilnom, a samim tim i proširi namena ovih useva u
pogledu proizvodnje biodizela.
6.10.4 Uticaj proizvodnje biodizela na otvaranje novih radnih mesta

U našoj zemlji u poljoprivredi je angaţovano oko 30 % radno sposobnog stanovništva. UvoĊenjem
visoko produktivnih mašina i novih tehnologija u visoko razvijenim zemljama ovaj procenat je sveden
daleko ispod 10 a u nekim i ispod 5 %. Ovakav trend treba oĉekivati i kod nas. Proizvodnja biodizela
predstavlja novo ili dodatno angaţovanje preraĊivaĉkih kapaciteta u tehniĉkom i tehnološkom smislu.
Procene ukazuju da bi se za potrebe malog pogona za proizvodnju biodizel goriva trebalo angaţovati 25-
30 radnika. Pri ovome treba imati na umu potrebu da se izvrši prekvalifikacija i dokvalifikacija radne
snage za specifiĉne poslove u procesu proizvodnje biodizela. O znaĉaju uvoĊenja biodizela u široku
praksu najbolje govori izjava Ameriĉkog udruţenja za biogoriva: «Jednom kada bude potpuno
komercijalizovan, biodizel će imati glavnu ulogu u izgradnji stabilnog društva-nove rafinerije, nova radna
mesta i novo domaće trţište za farmere da ojaĉaju Ameriĉku energetsku i ekonomsku sigurnost, da oĉiste
vazduh i da pomognu smanjenju efekta staklene bašte»
Proizvodni kapaciteti u hemijskim fabrikama, koji su potencijalno moguće upotrebljivi za proizvodnju
biodizela, u najvećem broju sluĉajeva nisu dovoljno uposleni ili su pak potpuno van pogona. Pokretanje
ovih pogona ili usmeravanje na intenzivnu proizvodnju biodizela svakako zahteva angaţovanje odreĊene
radne snage. Formiranje novih proizvodnih pogona je izvesno i treba oĉekivati da će se, uz odgovarajuću
podršku Drţave, veoma brzo pojaviti. Prihvatajući u odrĊenoj meri disperziju proizvodnih kapaciteta
shodno usvojenoj strategiji, za svaki novi pogon je potrebno angaţovati odreĊeni broj radnika. Pri tome
će biti potrebno angaţovanje radnika razliĉitih struka i nivoa kvalifikacija. Posebno se mora obratiti
paţnja na dostizanje i odrţavanje standardnog kvaliteta proizvoda-biodizela, za koji će biti zaduţeni za to
kvalifikovani radnici i kontrolori (laboratorije). Procenjuje se da bi za potrebe malog pogona za
proizvodnju biodizela bilo neophodno angaţovanje 25-30 radnika. Pri tome se oĉekuje da bi taj pogon
radio u tri smene sa punom kontrolom procesa i tehnologije proizvodnje. Treba napomenuti, da
proizvodnja biodizela u malim pogonima, zahteva posebnu paţnju u smislu striktnog poštovanja
propisane tehnologije proizvodnje. Ovo se takoĊe odnosi i na punu kontrolu ulaznih sirovina i meĊufaznu
kontrolu procesa proizvodnje.
104
6.11 PREDLOG STRATEGIJE UVOĐENJA BIODIZELA U PRAKSU
U cilju podsticanja proizvodnje uljane repice kao osnovne sirovine za proizvodnju biodizel goriva
neophodno ju je tretirati kao industrijusku biljku. Ovo bi omogućilo obezbeĊivanje novĉanih podsticajnih
sredstava za njenu proizvodnju i zagarantovanu otkupnu cenu. Radi obezbeĊivanja podsticaja proizvodnje
biodizela neophodno je dovršiti standardizaciju kvaliteta biodizela. Merama ekonomske politike potrebno
je omogućiti da cena biodizel goriva bude 5-10 % niţa od fosilnog dizela. Imajući u vidu neophodnost
uvoĊenja biodizela u standardnu upotrebu, shodno opštim zahtevima Evropske Unije kao i iz razloga
ekologije i opšteg oĉuvanja ţivotne sredine, a sve u cilju što brţeg ukljuĉivanja u opšte Svetske tokove,
neophodno je saĉiniti strategiju koja će omogućiti postizanje ovog cilja. Proizvodnja biodizela mora
bazirati na dve pretpostavke : mogućnost proizvodnje definisanih koliĉina uljarica, i sakupljanju
odreĊenih koliĉina biljnih ulja iz domaćinstava i restorana. U oba sluĉaja mora postojati odgovarajući
podsticaj, a kako je najbolji finansijski podsticaj to znaĉi da moraju biti predviĊena odgovarajuća
finansijska sredstva. Osnovni izvor tih sredstava mora bazirati na uštedi Drţave na uvozu energenata koji
se supstituišu biodizelom i nuzproizvodima u proizvodnji biodizela.
Proizvodnja uljane repice treba da bude tretirana na isti naĉin kao i proizvodnja industrijskog bilja koja je
do sada bila premirana a to znaĉi: - novĉana podsticajna sredstva za proizvodnju uljane repice koja je
namenjena preradi u biodizel, - zagarantovana otkupna cena i osiguran otkup svih ugovorenih koliĉina.
Biodizel, alternativno i ekološko teĉno gorivo. Pri ovome treba napomenuti da se mora definisati ukupna
koliĉina predviĊena za otkup na nivou Drţave i shodno tome ugovarati proizvodnja. Poseban podsticaj
treba predvideti za privoĊenje kulturi novih površina koje bi bile namenjene proizvodnji uljane repice –
biodizelu.
Radi obezbeĊenja podsticaja proizvodnje biodizela neophodno je uĉiniti nekoliko stvari i to: - dovršiti rad
na standardizaciji kvaliteta biodizela i postojeću tehniĉku preporuku TP 13 BD prevesti u odgovarajući
standard, - merama ekonomske politike omogućiti da cena biodizela u primeni bude za 5 – 10 % niţa od
cene fosilnog dizela, o podsticajna sredstva za proizvodnju biodizela, o podsticajna sredstva za izradu
projektne i tehniĉke dokumentacije za postrojenja za proizvodnju biodizela, o povoljnim uslovima
kreditiranja izgradnje postrojenja za proizvodnju biodizela, o uvoĊenje ekoloških poreza na neekološko
gorivo, o plaćanje poreza na neodrţavanje poljoprivrednog zemljišta, - podsticanje istraţivanja na širenju
palete sirovina za proizvodnju biodizela i unapreĊenja tehnologije proizvodnje i primene biodizela, -
promocija i edukacija na svim nivoima - osnivanje organizacija (preduzeća) za distribuciju biodizela -
osnivanje organizacija (preduzeća) za prodaju biodizela - izgradnja pumpnih stanica (dogradnja uz
postojeće pumpne stanice namenjene prodaji fosilnih goriva) - U Zakon o energetici dodati plan
ostvarivanja proizvodnje i korišćenja biodizela u narednom periodu - Uredbama Vlade Republike Srbije
definisati naĉin prikupljanja i trošenja podsticajnih sredstava za proizvodnju i korišćenje biodizela - u
okviru Strategije razvoja poljoprivrede Republike Srbije ukljuĉiti deo posvećen strategiji proizvodnje i
korišćenja biodizela .
Sve napred navedeno upućuje na potrebu izrade posebnog dokumenta koji bi do kraja definisao Strategiju
razvoja proizvodnje i korišćenja biodizela u svetlu svih relevantnih ĉinjenica. Razloge za proizvodnju
biodizela traba posmatrati sa ekonomskih, energetskih i ekoloških aspekata. Poljoprivreda je osnovni
izvor sirovina za proizvodnju biodizel goriva. Drţava svoju politiku mora usmeriti u pravcu: donošenja
podsticajnih mera za proizvodnju uljanih kultura, podsticanja prikupljanja otpadnih ulja, podsticati
angaţovanje slobodnih kapaciteta u hemijskoj industriji. Prodaju biodizel goriva omogućiti
izbalansiranom politikom cena biodizela u odnosu na fosilni dizel.
Podsticaji u domenu poljoprivredne proizvodnje moraju izaći iz okvira standardnog tretmana koji je
prisutan u uobiĉajenoj politici proizvodnje hrane i proizvodnji industrijskog bilja. Politika u domenu
podsticanja proizvodnje uljanih kultura namenjenih preradi u biodizel mora biti veoma fleksibilna a
istovremeno i oprezna i strogo kontrolisana. Moraju se planirati potrebne koliĉine proizvoda i za njih
obezbediti maksimalno povoljne uslove. Interes za biodizel mora iskazati pre svega Drţava. Razlozi su
višestruki i treba ih posmatrati sa ekonomskih, energetskih i ekoloških aspekata.
Prikupljanje otpadnih ulja je potrebno iz dva razloga. Prvenstveno otpadna ulja predstavljaju zagaĊivaĉe
vode. Poznata je ĉinjenica da jedan litar otpadnog ulja zagadi milion litara pijaće vode. Prodor otpadnih
ulja u vodotokove utiĉe na zagaĊenje istih i povećana ulaganja u preĉišćavanje. Politika u pravcu
105
sakupljanja otpadnih ulja mora bazirati sa jedne strane na podsticaju sakupljanja otpadnih ulja i masnoća,
a sa druge strane zakonskom regulativom u vidu propisa vezanih za prinudu i konsekvence ukoliko se ista
ne poštuje u tom domenu. Na ovaj naĉin je moguće obezbediti relativno velike koliĉine otpadnih ulja koja
se mogu upotrebiti za proizvodnju biodizela. Usmeravajući ovako dobijen biodizel za potrebe transporta i
javnog prevoza u naseljenim mestima, a naroĉito u velikim gradovima, obezbeĊuje se povećana zaštita
ţivotne sredine i smanjenje zagaĊenja vazduha u gusto naseljenim mestima.
Prerada uljanih kultura u biodizel predstavlja drugu kariku u lancu i ona se moţe odvijati po više mogućih
scenarija. Paţljivim i odmerenim politiĉkim delovanjem, a pre svega u domenu kreditne politike, moguće
je usmeravanje proizvodnje biodizela u ţeljenom pravcu. Angaţovanje slobodnih kapaciteta u hemijskoj
industriji je svakako jedna od mogućnosti, formiranje posebnih preraĊivaĉkih kapaciteta je druga, a
moguća je i kombinacija navedenih. Povoljnim kreditnim aranţmanima je omogućeno uticanje na ţeljeni
pravac razvoja. Najverovatniji racionalni scenario je u dve etape. U prvoj etapi izvršiti podsticanje
upošljavanja slobodnih kapaciteta u hemijskoj industriji i fabrikama za preradu ulja, dok se u drugom
koraku moţe oĉekivati intenzivnije formiranje samostalnih preduzeća sa osnovnom delatnošću
proizvodnje biodizela.
Distribucija biodizela zahteva specifiĉan pristup i u znatnoj meri se razlikuje od distribucije fosilnog
teĉnog goriva, sa jedne strane, a isto tako i od distribucije biljnog ulja. Ova ĉinjenica nameće i potrebu
formiranja posebnih distributivnih jedinica u okviru postojeće distributivne mreţe ili pak formiranje
novih distributivnih centara.
Prodaja biodizela se moţe odvijati na posebnim mestima – pumpnim stanicama, ili pak u okviru
postojećih pumpnih stanica za fosilna teĉna goriva. Prodaja za kupce na benzinskim pumpama se moţe
usmeravati izbalansiranom politikom cena biodizela u odnosu na fosilni dizel. Poseban plasman je
moguće organizovati za potrebe poljoprivrede. Pri tome se moţe uticati na politiku cena ovog biodizela sa
više vrsta podsticaja u zavisnosti za koju svrhu se preuzeti biodizel namerava upotrebiti.
Istraţivanja proizvodnje i upotrebe biofertilizatora, biopesticida i drugih bioaktivnih supstanci kao i
biosintetiĉkih biodegradabilnih termoplastiĉnih materijala imaju svoju perspektivu na podruĉju
Vojvodine, kako zbog mogućnosti plasmana u zemlji, tako i širom otvorenih vrata za izvoz za proizvode
koji obezbeĊuju organsku proizvodnju hrane i leĉenje biosintetiĉkim bioaktivnim materijama.
6. 12 LITERATURA
1. Baras J., S, Gaćeša, J. Jakovljević, N. Marjanović, R. Paunović, D. Pejin, R. Razmovski,, Stanje i

mogućnosti razvoja proizvodnje i primene etanola u Jugoslaviji, Tehnološki fakultet, Novi Sad, 1996.
2. Milanović, S. S. Tojagić, Lj. Petrović, D. Pejin, Lj. Vraĉar, E. Dimić, J. Mastilović, B. Pajin, S.
Dodić, R. Lukić, PreraĊivaĉki potencijali u prehrambenoj industriji AP Vojvodine, Studija,
Tehnološki fakultet, Novi Sad, 2006.
3. Furman, T., Nikolić, R., et al: Metil estri suncokretovog ulja-gorivo za dizel motore, Revija,
Agronomska saznanja, IV(1994), p.10-14.
4. Brkić M, Janić T, Pivniĉki G: Analiza utroška klasiĉnih vrsta energenata u poljoprivredi i mogućnost
supstitucije istih sa obnovljivim izvorima energije, ĉasopis PTEP, Novi Sad, 7(2003)5, s. 95-98.
5. Directive 2003/30/EC of the European Parliament and of the Council, EU, May, 2003.
6. Siriški J., Verešbaranji, I., Nikolić, R., Brkić, M., Furman, T.: Ekološki aspekti korišćenja metilestara
biljnih ulja kao goriva, Zbornik radova sa I regionalnog simpozijuma: "Chemistry and the
Enviroment, Društvo hemiĉara Srbije, Niška Banja, 1995., s. 6.
106
7. OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA AP VOJVODINE U
MEDICINI I FARMACIJI
SWOT ANALIZA PRIMENE NOVIH TEHNOLOGIJA U MEDICINI U

AP VOJVODINI
Jake strane
- Optimalno dodiplomsko obrazovanje medicinskog kadra,

- Optimalan broj stanovnika za implementaciju dobre medicinske prakse,
- Razvijena mreţa zdravstvenih ustanova,
- Razvijena mreţa sredstava za komunikaciju, ukljuĉujući i internet.
Slabosti
- Nedovoljno savremeno poslediplomsko obrazovanje medicinskog kadra,

- Nedovoljna primena novih tehnologija u obrazovanju i radu medicinskog kadra,
- Loš socio-ekonomski status graĊana, ukljuĉujući i medicinske radnike,
- Nedovoljna nauĉna i struĉna saradnja medicinskih instituta i radnika sa vrhunskim svetskim i
evropskim centrima,
- Nedovoljan akcenat na preventivne aspekte primene novih tehnologija u medicini,
- Neravnomerno razvijena mreţa zdravstvenih ustanova,
- Neravnomerna dostupnost mreţe sredstava za komunikaciju,
- Nedovoljno razvijena svest o uticaju ţivotne sredine na zdravstveno stanje stanovništva,
- Odsustvo permanente kontrole kvaliteta..
Mogućnosti
- Reforma zdravstvene delatnosti u skladu sa lokalnim i regionalnim specifiĉnostima,

- Reforma i osavremenjivanje poslediplomskog obrazovanja medicinskog kadra sa akcentom na
preventivno delovanje primene novih tehnologija u medicini,
- Nauĉna i struĉna saradnja medicinskih instituta i radnika sa vrhunskim svetskim i evropskim
centrima,
- Institucionalno i legislativno normiranje kvaliteta pruţene zdravstvene usluge i nivoa njene
usklaĊenosti sa svetskim standardima i regionalnim potrebama,
- Razvoj srednjih i malih preduzeća, koja bi imala ulogu u proizvodnji licenciranih i originalnih
instrumenata i sredstava za upotrebu u medicini,
- Institucionalno i legislativno normiranje kvaliteta pruţene zdravstvene usluge i nivoa njene
usklaĊenosti sa svetskim standardima i regionalnim potrebama.
Opasnosti
- Sporo prihvatanje novina,

- Mala dostupnost celokupnom stanovništvu Vojvodine,
- Nedostatak struĉnih kadrova,
- Nedovoljne i diskontinuirane investicije.
107
7.2 SWOT ANALIZA PRIMENE NOVIH TEHNOLOGIJA U FARMACIJI
U AP VOJVODINI
Jake strane
- Dovoljan broj struĉnjaka iz razliĉitih oblasti neophodnih za razvoj novih tehnologija,
- Kvalitetne sirovine kojih ima u dovoljnim koliĉinama, kada je u pitanju lekovito i/ili aromatiĉno
bilje,
- Istraţivaĉke institucije, odnosno fakulteti i instituti, koji su sposobni kako za osnovnu i dopunsku,
edukaciju, tako i za izradu projekata vezanih za uvoĊenje i razvoj novih tehnologija u farmaciji,
- Ekološki ispravne sirovine biljnog porekla, što je osnova za dobijanje kvalitetnog proizvoda,
- Mogućnost proizvodnje sirovina biljnog porekla u potrebnim koliĉinama,
- Finansijski jaka farmaceutska industrija, kao podrška novim tehnologijama u farmaciji,
- Podrška AP Vojvodine u projektu razvoja novih tehnologija.
Slabe strane
- Nedovoljna primena novih tehnologija,
- Sporost u prihvatanju novih i savremenih dostignuća nauke,
- Projekti koji za cilj imaju odreĊenu primenu u industriji i šire u privredi, obiĉno nemaju završni i
najvaţniji deo, odnosno upravo tu konkretnu primenu,
- Nedovoljna saradnja izmeĊu nauĉnih i istraţivaĉkih institucija u okviru razliĉitih projekata, a pre
svega razvojnih projekata,
- Slaba komunikacija i saradnja izmeĊu nauĉnih, odnosno istraţivaĉkih institucija i korisnika,
odnosno malih i srednjih preduzeća (MSP) – privrede u celini,
- Nedovoljna saradnja sa inostranim kako nauĉnim institucijama, tako i kompanijama koje se bave
proizvodnjom u oblasti farmacije.
Mogućnosti
- Upoznavanje potencijalnih korisnika (MSP, «start up» preduzeća, postojeće farmaceutske
industrije) sa najnovijim tehnologijama u oblasti farmacije,
- Saradnja svih zainteresovanih strana, odnosno nauĉno-istraţivaĉkih institucija u Vojvodini i
Srbiji, kao i korisnika u našoj zemlji, ali i u inostranstvu na zajedniĉkom radu u okviru konkretnih
projekata, ĉiji je cilj dobijanje kvalitetnog proizvoda primenom novih ili tzv. «klasiĉnih»
tehnologija,
- Investiranje u ovu vrstu projekata od strane AP Vojvodine i Republike Srbije, ali i od
zainteresovanih korisnika rezultata projekata,
- Otvaranje novih MSP i «start up» preduzeća u kojima bi bilo mesta za inventivne, mlade
struĉnjake iz oblasti koje su neophodne za rad takvih preduzeća,
- Zajedniĉka proizvodnja i plasman proizvoda sa stranim kompanijama.
Opasnosti
- NesprovoĊenje projekta do samog kraja, odnosno proizvoda spremnog za trţište,
- Nedovoljne investicije za projekte uvoĊenja novih tehnologija u farmaciji,
- Nazainteresovanost krajnjeg korisnika rezultata projekta.
7.3 SADAŠNJOST I PERSPEKTIVE U MEDICINSKOJ I FARMACEUTSKOJ NAUCI

U VOJVODINI, EVROPI I SVETU
Sadašnji nivo razvoja medicinske nauke i tehnologije pruţa brojne mogućnosti za osavremenjivanje i
unapreĊivanje dijagnostike i terapije, ukljuĉujući sledeća dostignuća:
- kompjuterski sistemi za dijagnostiku

- telemedicina
- internet informacije za pacijente
- porodiĉni doktori – eksperti
- prevencija naslednih oboljenja – oĉitan humani genom
- promena riziĉnog ponašanja i
- personalizovana terapija.
108
U 21. veku nam se na raspolaganju nalazi veliki broj novih tehnoloških i nauĉnih unapreĊenja, koja
sigurno imaju veliki znaĉaj u praktiĉnoj medicini i farmaciji. MeĊutim, upravo u ovim okolnostima,
savremena medicina se nalazi pred izazovom da u zavisnosti od individualnih potreba svakog
pojedinaĉnog pacijenta, ali i celokupnog statusa regiona i drţave, mora doneti tešku odluku kod koga i u
kojoj meri će najsavremenija dostignuća u medicini moći da budu primenjena. Ovakve odluke uvek
zavise od finansijskog stanja drţave i nejednakosti meĊu ljudima i nacijama u dostupnosti savremenih
tehnologija, sa ĉime smo uvek suoĉeni.
U kratkom vremenskom intervalu nakon etabliranja i poĉetka primene pojedine nove tehnologije u
medicini, savremena nauka ima obavezu da javno publikuje dobrobiti od inovacione metode, odnosno da
spremno i precizno izvrši analizu koristi i troškova ("cost-benefit analysis"), odnosno predviĊanje
negativnih efekata primene novih tehnologija u medicini, kako za celokupnu populaciju, tako i za
pojedince.
Savremeni svet je danas suoĉen sa tri osnovna problema u zdravstvenom sistemu, a to su: promene u
demografiji, velika oĉekivanja u rešavanju zdravstvenih problema, i nove intervencije u pruţanju
zdravstvenih usluga (nove tehnologije). Nove tehnologije su sve brojnije, skuplje, ali i mnogo efikasnije
nego ranije. Svake godine se na trţištu naĊe preko pedeset novih lekova, pri ĉemu se broj novih sredstava,
procedura i naĉina za pruţanje zdravstvene nege stalno povećava.
Farmaceutska industrija je, svakako, jedna od vodećih imdustrijskih grana kako u svetu, tako i u našoj
zemlji. Po podacima iz lista «Ekonomist» od 14.08.2006. godine u okviru «300 najvećih preduzeća u
Srbiji» nalaze se i dve farmaceutske kuće iz Vojvodine, i to: «Hemofarm» iz Vršca, koji se nalazi na 20.
mestu po visini ukupnog prihoda, odnosno na 38. mestu po visini kapitala, i «Jugoremedija» iz
Zrenjanina, koja se nalazi na 124. mestu po visini ukupnog prihoda i na 262. mestu po visini kapitala.
Republika Srbija u celini ima nekoliko vrlo uspešnih fabrika koje se bave proizvodnjom lekova, kao što
su: «Galenika» iz Zemuna, «Zdravlje» iz Leskovca, «Zorka-Pharma» - Šabac, itd. Opšte je poznato da je
farmaceutska industrija jedna od najprofitabilnijih privrednih grana u svetskim razmerama.
7.3.1 Nove informacije i tehnologije donose i nove odgovornosti
Za najveći deo medicinskih problema i oboljenja, razvoj nauke i prakse u budućnosti je veoma teško
predvideti. S obzirom na to da većinu oboljenja savremene civilizacije izaziva više od jednog etiološkog
faktora, odluke o primeni terapije se moraju donositi sofisticiranim analizama rizika za svakog pacijenta
ponaosob, što je jedini preduslov za uspeh medicine u budućnosti. Naime, i pored velikog uspeha
medicine i farmacije u 20. i 21. veku, neophodno je bolje razumevanje i tumaĉenje svih podataka i
rezultata kojima raspolaţemo, kao i etabliranje precizne legislative koja će omogućiti lekarima i
pacijentima da se ne suoĉavaju sami sa izazovima donošenja odluke o primeni novih tehnologija u
medicini.
7.3.2 Nauĉne publikacije
U najskorijoj budućnosti je neophodno da se u regionu Vojvodine oformi medicinska i farmaceutska

elektronska baza podataka na srpskom i drugim zvaniĉnim jezicima, koja će omogućiti da na visokom
struĉnom nivou budu integrisani i prikazani najnoviji rezultati nauĉnih analiza, u obliku koji će biti od
vitalnog znaĉaja za rad lekara u oblasti primene savremenih tehnologija, a u isto vreme (odvojeni linkovi
za lekare i pacijente) omogućiti pacijentima da budu na vreme i samostalno informisani, kako bi
efektivno utrošili vreme liĉnog kontakta sa lekarima.
7.3.3 Budućnost bolniĉkih ustanova
Primenom najnovijih tehnologija u medicini, nekadašnje procedure koje su zahtevale da pacijenti provode
veoma dug period hospitalizacije, biće primenjene u ustanovama koje ambulantno sprovode veliki broj
procedura. Primeri za navedene tvrdnje su već prisutni u svakodnevnom radu, kao što je ambulantna
dijagnostika MRI (magnetic resonance imaging), fiberoptiĉkim endoskopima i artroskopima, kao i
ambulanta hirurgija. Primer otkrića i uspešnog leĉenja infekcije bakterijom Helicobacter pylori kod
ulkusa ţeluca, koja je u potpunosti eliminisala hirurške operacije kod ovakvih pacijenata, pokazuje da će
109
bolnice u budućnosti postati mesta na kojima će biti leĉena iskljuĉivo stanja i bolesti koja se ne mogu
tretirati u ambulantnim uslovima.
7.3.4 Farmaceutski preparati u medicini
a) Lekovi
Podela lekova moţe biti izvršena na nekoliko naĉina, ali jedan od najvaţnijih je, svakako, podela na
oficinalne, magistralne i gotove lekove. Prve dve grupe lekova su predmet izrade u okviru apoteka i
apotekarskih ustanova, jer su to lekovi koji se najĉešće izraĊuju ex tempore (prema potrebi) prema
procedurama i propisima koji se nalaze u vaţećim farmakopejama (u našoj zemlji je to Ph. Jug. V, izdata
2000. godine) i ostalim farmaceutskim priruĉnicima koji daju sve najvaţnije podatke za izradu i primenu
odreĊenog farmaceutskog preparata, ĉija je upotreba dozvoljena. Poslednja grupa lekova su gotovi lekovi,
koji su proizvod farmaceutske industrije. Ova grupa lekova, zajedno sa parafarmaceutskim preparatima i
kozmetiĉkim proizvodima, daje mogućnost za uvoĊenje novih tehnologija u farmaciji.
b) Gotove forme lekova
Za proizvodnju gotovih formi lekova u našoj zemlji je karakteristiĉno da se sve fabrike bave
proizvodnjom završnog oblika lekova na bazi stranih licenci i/ili na bazi farmakološki aktivnih supstanci
(FAS), koje ĉine najvaţniji deo svakog leka, i pomoćnih supstanci, koje se nalaze u propisanoj
formulaciji leka, uglavnom proizvedenih u inostranstvu. Svakako je ekonomski neopravdano ulaganje u
proizvodnju, pre svega najvećeg broja FAS, u našoj zemlji, jer je pored troškova same proizvodnje
(lokacija, fabrika – malo ili srednje preduzeće (MSP), ureĊaji i mašine, zaposleni, kontrola kvaliteta, itd.),
potrebna i investicija za korišćenje patenta ili licence za dobijanje odreĊene FAS. Upravo iz ovih razloga
kako kod nas, tako i u svetu, proizvodnja samih FAS je predmet hemijske i/ili farmaceutske industrije,
odnosno nekoliko kompanija u svetu koje proizvode odreĊenu FAS, što se najĉešće naziva «baziĉna
proizvodnja» (takva je bila, na primer, proizvodnja penicilina u «Galenici», dok Fabrika antibiotika nije
zatvorena), koju zatim u svojim proizvodima koriste mnogobrojne svetske, a i naše farmaceutske kuće.
Investiranje u ovaj deo farmaceutske tehnologije, tj. proizvodnje i dobijanja «ĉistih» FAS, nije ekonomski
opravdano, jer već postoji u svetu veoma jaka konkurencija. Ovaj zakljuĉak uglavnom vaţi i za pomoćne
supstance, od kojih su neke i predmet proizvodnje i nekih drugih grana industrije, kao što je prehrambena
industrija.
c) Lekovi budućnosti
Primena velikog broja farmaceutskih preparata omogućuje uspešan tretman velikog broja razliĉitih
oboljenja, koja inaĉe ĉine najveći procenat kod hospitalizovanih pacijenata. Brojni novi lekovi imaju cilj
da smanje incidenciju ateroskleroze, koronarnog oboljenja arterija, a pre svega srĉanog i moţdanog udara.
Razvoj farmaceutskih preparata dovodi do mogućnosti ponovnog uspostavljanja krvotoka kroz stenotiĉne
arterijske krvne sudove i rastvaranja ugrušaka kod akutne tromboze. Brojne su kompanije koje razvijaju
proizvode biotehnologije usmerene ka prevenciji, dijagnostici i tretmanu velikog broja malignih tumora,
meĊu prvima karcinoma dojke. Tretman infektivnih oboljenja je, takoĊe, u prvom planu u cilju smanjenja
broja pacijenata koji se leĉe u hospitalnim uslovima. U budućnosti će biti neophodan paţljiv tretman dva
osnovna tipa zaraznih oboljenja; prvi tip, ĉiji su uzroĉnici rezistentni na antimikrobne lekove, i drugi koji
obuhvata infektivna oboljenja ĉiji tretman zahteva hospitalizaciju. Drugom tipu infektivnih oboljenja
pripada rastući broj hroniĉnih stanja koja su izazvana latentnim infekcijama, kao što je ulkus ţeluca
izazvan Helicobacter pylori ili karcinom cerviksa izazvan virusima. Kada je reĉ o oboljenjima, kao što su
progresija ateroskleroze, diabetes mellitus i maligni tumori (ukljuĉujući hepatome, karcinom ţeluca i
limfom), uloga infektivnih uzroĉnika u etiopatogenezi ovih oboljenja je dokazana kod nekih pacijenata.
110
7.3.5 Pravci tehnološkog razvoja u oblasti farmacije
Pravci tehnološkog razvoja u farmaciji u okviru AP Vojvodine mogu se podeliti u dva dela:
1. Razvoj novih preparata na bazi farmakološki aktivnih supstanci (FAS) sadrţanih u lekovitom i/ili
aromatiĉnom bilju. U cilju proizvodnje, odnosno dobijanja ekstrakata koji u sebi sadrţe FAS,
neophodno je primeniti postupke i ureĊaje koji su neophodni bilo da se primenjuju tzv. «klasiĉni»
postupci ekstrakcije ili savremeni metodi ekstrakcije. Proizvodi ekstrakcije su teĉni ekstrakti
(Extracta liquida), gusti ekstrakti (Extracta spissa) i suvi ekstrakti (Extracta sicca). Svakako da
je daleko bolje i ekonomiĉnije dobiti proizvod, kao što su na primer ekstrakti, nego na svetskom i
domaćem trţištu, po relativno niskoj ceni, prodavati polazni materijal, u ovom sluĉaju drogu
(droga predstavlja biljni materijal, cele biljke ili propisane delove lekovite i/ili aromatiĉne biljke,
koji je osušen na propisani, odgovarajući naĉin kojim se spreĉava gubitak aktivnih principa).
Ekstrakti, u tehnološkom smislu, predstavljaju i poluproizvod koji je polazna sirovina za
dobijanje «ĉistih» FAS primenom razliĉitih postupaka separacije i preĉišćavanja. U zavisnosti od
zahteva za odreĊeni preparat, koriste se FAS razliĉitog stepena ĉistoće, pa je ponekad dovoljno da
u formulaciji završnog preparata bude i odreĊeni ekstrakt, koji u odreĊenoj koncentraciji sadrţi
odreĊenu FAS.
2. Mala i srednja preduzeća (MSP) za proizvodnju gotovih lekova u teĉnom, poluĉvrstom i ĉvrstom
obliku. Kao aktivna komponenta u ovim farmaceutskim preparatima se moţe koristiti ekstrakt ili
FAS, dobijeni u našoj zemlji ili ako je to ekonomski opravdano, dobavljeni iz inostranstva. Oblici
gotovih lekova koji bi se proizvodili su: kapi, infuzioni i injekcioni rastvori, sirupi, lekovite
masti, transdermalni terapijski sistemi (TTS), supozitorije, tablete, draţeje, film-tablete, a moguće
je i proizvoditi razliĉite parafarmaceutske i kozmetiĉke preparate. U zavisnosti od samog
preparata, proizvoĊaĉ je duţan da obezbedi uslove za proizvodnju, kao što je na primer sterilnost,
odnosno tzv «bela soba», ukoliko je za odreĊeni preparat propisano da se proizvodi kao sterilan
oblik leka.
7.3.5.1 Dobijanje farmakološki aktivnih supstanci
U cilju dobijanja FAS koje bi se inkorporirale u gotov farmaceutski oblik, moguće je dobijanje ovih
supstanci: 1. ekstrakcijom iz prirodnih sirovina, a zatim postupcima izolovanja i preĉišćavanja postići
odgovarakući kvalitet FAS; 2. hemijskom sintezom (postupci su najĉešće patentirani i komplikovani, uz
mogućnost nastajanja nusproizvoda reakcije, što je svakako, apsolutno nepoţeljno i neprihvatljivo), i 3.
primenom biotehnoloških procesa (biotehnologija je metoda izbora i predstavlja najzanimljiviju nauĉnu
oblast sa širokim spektrom primene, i opšte je poznato da je predviĊeno da će biti vodeća oblast
istraţivanja i primene u 21. veku, a samim tim i oblast za koju se oĉekuju velika materijalna ulaganja,
koja za cilj imaju i ostvarivanje velikog profita).
FAS dobijene na neki od prethodnih naĉina je u cilju poboljšanja osobina, a pre svega farmakološkog
delovanja, moguće transformisati primenom hemijskih i biohemijskih metoda (npr. povećanje
rastvorljivosti FAS u vodi omogućava njeno inkorporiranje u injekcione rastvore, koji se aplikuju
intravenski, i.v.).
Kada je u pitanju proizvodnja i dobijanje «ĉistih» FAS, uvek postoji prostor za razvoj novih tehniĉko-
tehnoloških postupaka za dobijanje ovih vrednih supstanci, bilo da su potpuno nove (sa napomenom da
istraţivanja u oblasti dobijanja novih FAS za primenu kako u humanoj, tako i veterinarskoj terapiji,
predstavljaju sveobuhvatne projekte koji pored uĉestvovanja struĉnjaka razliĉitih profila, podrazumevaju
veoma velika finansijska ulaganja i po pravilu, predstavljaju višegodišnja istraţivanja), ili već dobro
poznate, odnosno oficinalne FAS, ĉija je primena odobrena u terapiji. Dobijanje «ĉistih» FAS, ali i drugih
hemijskih supstanci, pre svega prirodnih, znaĉajno je i u oblasti analitiĉkih metoda za kvantitaciju,
odnosno odreĊivanja sadrţaja tih supstanci u najrazliĉitijim uzorcima. Ove supstance, popularno nazvane
«fine hemikalije», predstavljaju, uglavnom, supstance koje su pogodnim metodama izolovane iz razliĉitih
izvora i potpuno preĉišćene ili su proizvod hemijske sinteze. Primena im je, pored analitiĉkih metoda koje
se koriste u medicini i farmaciji široka, jer su neophodne i za metode kvantitacije u drugim oblastima, gde
je primena takvih metoda neophodna (neke od metoda za kvantitaciju su teĉna hromatografija pod
visokim pritiskom – HPLC, gasna hromatografija – GC uz primenu odgovarajućeg detektora, npr.
masenog spektrometra – MS, spektrofotometrija i druge metode). U zavisnosti od same supstance, cena
111
nekoliko miligrama ovih standardnih supstanci (najĉešće pakovanje je 10 mg) se kreće od nekoliko
desetina do nekoliko stotina evra. Proizvodnja i dobijanje standardnih supstanci, odnosno FAS za
primenu u medicini i farmaciji, podrazumeva rad multidisciplinarnog tima istraţivaĉa (farmaceuti,
hemiĉari, lekari, tehnolozi, itd.).
7.3.5.2 Savremeni metod ekstrakcije - Ekstrakcija gasovima u superkritiĉnom stanju
«Klasiĉni» postupci za izolovanje aktivnih supstanci iz biljnog materijala primenom destilacije vodenom
parom i ekstrakcije organskim rastvaraĉima imaju velike nedostatke. Postupkom destilacije se moţe
postići izolovanje samo isparljivih komponenti (etarska ulja), koja se više ili manje transformišu pod
uticajem povišene temperature. Sa druge strane, ekstrakcijom organskim rastvaraĉima je nemoguće dobiti
ekstrakt koji u sebi ne sadrţi ostatke primenjenog rastvaraĉa, koji su neprihvatljivi i nepoţeljni iz
zdravstvenih i/ili organoleptiĉkih razloga. Osim toga, organski rastvaraĉi su nedovoljno selektivni, pa
tako, pored aktivne komponente, rastvaraju i neke prateće komponente. Iz ovih razloga ekstrakcija
gasovima u superkritiĉnom stanju (SFE) primenom ugljen-dioksida (CO2) je u poslednje vreme postala
vaţan postupak i alternativa «klasiĉnim» postupcima ekstrakcije. SFE primenom superkritiĉnog CO2
pripada “ĉistim tehnologijama”, bez sekundarnih proizvoda koji su ekološki neprihvatljivi. CO2 je
najĉešće primenjivani rastvaraĉ za SFE, jer je njegova upotreba jednostavna, jeftin je, nezapaljiv,
netoksiĉan, hemijski stabilan, pokazuje veliki afinitet za isparljive (lipofilne) komponente i moţe biti
jednostavno i u potpunosti uklonjen iz bilo kog ekstrakta. Promenom pritiska i/ili temperature iznad
kritiĉne taĉke ugljendioksida (Tc=31,3oC; pc=72,8 bar; dc=0,467 g mL-1), moţe se menjati zapreminska
masa i dielektriĉna konstanta, odnosno moţe se dobiti razliĉita moć rastvaranja (solubility power) ugljen-
dioksida. Osim prethodno navedenog, kod nas postoji savremena fabrika za proizvodnju potrebnog
ekstragensa CO2 – Linde Gas Srbija, Beĉej.
7.3.5.3 Transdermalni terapijski sistemi
FDA (Ameriĉka agencija za hranu i lekove) je 1979. odobrila primenu prvog transdermalnog terapijskog
sistema (TTS), kada je i poĉeo razvoj ovih farmaceutskih oblika za primenu na koţi i sluţokoţi, kao
alternativa tradicionalnim oblicima lekova za sistemsko delovanje. TTS obezbeĊuju prolaz FAS u
sistemsku cirkulaciju, a na ovaj naĉin se zaobilazi gastrointestinalni trakt i izbegava se efekat prvog
prolaza kroz creva i jetru (na primer, hormon estrogen aplikovan putem TTS ima porednost u odnosu na
peroralnu primenu, jer se izbegava efekat prvog prolaza kroz jetru, smanjuje se efakat metabolita i
smanjuju se potrebne doze).
Osnovne komponente TTS su: 1. FAS rastvorena ili dispergovana u podlozi koja obezbeĊuje adekvatno
oslobaĊanje leka, 2. Spoljašnji omotaĉ od hartije, plastiĉne mase ili folije i 3. Lepak za fiksiranje TTS-a
na mesto primene.
Postoje dva osnovna tipa dizajna TTS-a:
1. Matriks sistemi i
2. Rezervoar sistemi.
TTS se, prema naĉinu na koji ostvaruju kontrolnu funkciju, odnosno naĉinu regulisanja dotoka FAS do
koţe, dele na:
1. TTS sa membranskom kontrolom permeacije (princip rezervoara iz koga se preko polimerne
membrane kontroliše permeacija FAS iz rezervoara u koţu);
2. TTS sa matriksom – oslobaĊanje sa kontrolom difuzije (oslobaĊanje FAS se kontroliše preko
lipofilnog ili hidrofilnog polimernog matriksa, koji moţe biti u obliku gela ili u obliku ĉvrstog
polimernog laminata);
3. TTS sa kontrolom oslobaĊanja rastvora FAS preko mikrorezervoara (u matriksu su ugraĊeni
mnogobrojni mikroodeljci, veliĉine 10-200 m, koji sadrţe FAS, a matriks istovremeno
predstavlja i rezervoar i kontrolni element);
4. TTS sa kontrolom oslobaĊanja putem elektriĉne struje (ovakvi sistemi su još uvek u fazi
ispitivanja, a postoji prototip za peptide) i
5. TTS sa kontrolom oslobaĊanja primenom zvuka (takoĊe, su u fazi ispitivanja, a polazna osnova je
da se primenom zvuka, posebno ultrazvuka, odreĊenih frekvencija i snage, moţe višestruko
povećati prodiranje FAS kroz koţu).
112
Prednosti primene TTS, kao gotovog lekovitog oblika, su da se na ovaj naĉin obezbeĊuje produţeno
delovanje, odnosno odrţavanje terapijske doze leka, mogu se primeniti FAS koje se razgraĊuju posle
peroralne aplikacije, pa se primenjuju iskljuĉivo u obliku injekcionih rastvoara, resorpcija FAS i uopšte
terapija se jednostavno prekida uklanjanjem (odlepljivanjem) sa mesta primene, moguće je podešavanje
vremena oslobaĊanja leka od nekoliko sati do nekoliko dana, a ograniĉenja ovog oblika su primena
lekova jakog dejstva, relativno male molekulske mase i umerene lipofilnosti, upravo zbog prirode
transporta kroz koţu. TTS, takoĊe, nisu pogodni za FAS koje dovode do iritacije ili senzibilizacije koţe,
njihova dugotrajna primena moţe dovesti do oštećenja koţe, mogu se javiti alergije na odreĊene sastojke i
imaju odloţeno-produţeno delovanje.
7.3.5.4 Vakcinacija
a) Potencijalni uticaj nove generacije vakcina u prevenciji terapiji još nije dovoljno prepoznat, ĉak ni
meĊu profesionalcima u oblasti zdravstva. Tako na primer, efikasna vakcina za hepatitis C imaće ulogu u
eliminaciji hroniĉnih infekcija u grupama pod visokim rizikom, koje predstavljaju glavni uzrok pojave
tumora ili insuficijencije jetre, koja zahteva transplantaciju ovog organa. Vakcine za humani tip papilloma
virusa mogle bi spreĉiti većinu malignih tumora grlića materice. Danas se terapeutske vakcine za tretman
maligniteta već primenjuju, a njihova efikasnost se povećava. Znaĉaj vakcinacije u bolniĉkom i
vanbolniĉkom tretmanu populacije će nesumnjivo rasti, naroĉito kada bude izvršeno uspešno dizajniranje
vakcine za HIV infekciju.
b) Prozvodnja bioloških sredstava, pre svega vakcina i hiperimunih seruma, za upotrebu u veterinarskoj
medicini je danas kod nas svedena na minimum. Na našem trţištu dominiraju vakcine iz uvoza. Prema
podacima Agencije za lekovita sredstva Republike Srbije od 150 registrovanih vakcina u Srbiji 64
vakcine su domaćeg porekla, a ostale su iz uvoza. Nekada su potrebe u ovim proizvodima obezbeĊivale
naše fabrike, a znaĉajne koliĉine raznih vakcina i hiperimunih seruma su se ĉak i izvozile. Danas je
ţivinarska proizvodnja pa i proizvodnja svinja uslovljena upotrebom raznih vakcina. Razvoj u ovom
pravcu pruţa mogućnost da se osvajanjem tehnologije proizvodnje vacine ostvare i respektabilni
finasijski efekti kako za instituciju tako i za širu zajednicu.
7.3.5.5 Minimalno invazivna hirurgija
Minimalno invazivna hirurgija je u znaĉajnoj meri transformisala brojne hiruške procedure, ukljuĉujući i
endoskopsku hirurgiju koja je postala rutinska praksa u velikom broju hirurških intervencija.
Kardiohirurški tretmani koji se sprovode robotizovano predstavljaju, takoĊe, jedan od ovih primera.
Najĉešća operacija u kardiohirurgiji, arterijski koronarni bajpas, takoĊe, moţe biti uraĊena primenom
robota, gde hirurg sprovodi ĉitavu proceduru sedeći za konzolom raĉunara ispred komandne table. Ista
tehnologija moţe biti primenjena za operacije drugih organa. Ovakva "high-tech" hirurgija uskoro će
postati normalna procedura za brojne vrste operacija, a ekipe, zahtevi i oprema će se neminovno
prilagoĊavati novonastalim trendovima u tehnologiji.
Endovaskularna hirurgija se razvija paralelno sa hirurgijom organa, ali brţe i efikasnije. Danas
endovaskularni hirurzi sprovode uspešne operacije intrakranijalnih aneurizmi, efikasno uklanjaju
aneurizme abdominalne aorte, i rekanalizaciju suţenih ili stenotiĉnih arterija u organizmu. Koronarna
angioplastika nastavlja trend najviše primenjivane endovaskularne procedure, a eksperti u ovoj oblasti
procenjuju da unapreĊenja u primeni farmaceutskih preparata ili preventivnih mera, neće umanjiti znaĉaj
metoda endovaskularne hirurgije u leĉenju oboljenja koronarnih arterija. Naime, endovaskularna
kardiologija će upravo i napredovati praćenjem i korišćenjem neposredne primene faktora angiogeneze,
genske terapije miokarda i tehnologije matiĉnih ćelija (stem cell technologies), zajedno sa metodama
endovaskularne hirurgije. Napredak u dizajniranju stentova i efikasnih mera inhibicije restenoze dalje
doprinosi napretku primene endovaskularnih tretmana. Implikacije koje ova tehnologija ima u
hospitalnom tretmanu pacijenata se pre svega odnose na smanjenu potrebu za hirurgijom na otvorenom
srcu, i na proširenje kapaciteta i povećanje kadrova, ĉime će sprovoditi usmeravanje pacijenata iz
operacionih sala u laboratorije za interventnu kateterizaciju srca.
Najmanje invazivne od svih minimalno invazivnih hirurških tretmana su tehnike radiohirurgije. Inicijalno
se smatralo da se mogu primeniti samo kod malog broja odreĊenih tipova tumora mozga i kongenitalnih
113
malformacija krvnih sudova mozga, danas se radiohirurgija primenjuje u leĉenju brojnih tipova tumora
mozga i cerebralnih vaskularnih malformacija, kao i u leĉenju Parkinsonove bolesti, epilepsije, i
trigeminalne neuralgije. Radiohirurgija je zamenila konvencionalne neurohirurške procedure kod svih
navedenih oboljenja. Pacijenti mogu biti leĉeni u specijalnim objektima unutar odeljenja za radijacionu
terapiju, ĉime se smanjuje duţina boravka u bolniĉkim uslovima za sva navedena stanja, pri ĉemu se
maksimalno koriste i kapaciteti neurohirurgije i radioterapije.
7.3.5.6 Robotizacija
Od poĉetka uvoĊenja robota do danas, njihova proizvodnja i primena je postala izuzetno sofisticirana, a
dodavanjem senzora i softvera za prepoznavanje glasa, roboti su stekli takav tip veštaĉke inteligencije
koji ih ĉini skoro humanoidnim. Najnovija predviĊanja ukazuju na veliku primenu robota u sledećoj
deceniji, pri ĉemu će imati ulogu u centralim bolniĉkim servisima nabavke, u popunjavanju zahteva i
narudţbina od apoteke i sprovoĊenju velikog broja drugih zadataka u organizaciji bolnica.
7.3.5.7 Senzori
Do kraja ove decenije, neophodno je da svi kreveti i komandne table u jedinicama intenzivne nege,
sobama za negu pacijenata, operacionim salama i endoskopskim salama budu kompletno opremljeni
senzorima povezanim sa bliskim i udaljenim centralnim monitorima. Hospitalizovanim pacijentima
unutar bolnica mogu biti impantirani mini senzori kao integralni deo procesa prijema, pri ĉemu će ovaj
ĉip tokom ĉitavog perioda hospitalizacije omogućavati momentalan uvid u više od 40 laboratorijskih
parametara, koji ĉine 90% svih parametara koji mogu biti odreĊeni u kliniĉkim laboratorijama, ĉime se
znaĉajno menja uloga centralne bolniĉke laboratorije.
Smatra se da će u budućnosti odeća pacijenata u bolniĉkim uslovima biti opremljena senzorima koji mogu
posluţiti kao kontinuirani monitori za vitalne znake. Oĉekivanja od naredne generacije prenosivih kreveta
u intenzivnoj nezi su takva da oni obezbeĊuju sredstva za odrţavanje ţivota i transport kod
traumatizovanih pacijenata (life support for trauma and transport unit (LSTAT)), ĉime se ovakvi pacijenti
uklanjaju iz centralnih odeljenja intenzivne nege i spreĉava pojava ukrštene infekcije, što je jedan od
glavnih rizika dosadašnjeg leĉenja traumatizovanih pacijenata. Većina pacijenata će tako moći da izbegne
leĉenje u centralnom odeljenju intenzivne nege, i da bude nakon neuro ili kardiohirurškog tretmana
smešteno u specijalnim jedinicama na tim odeljenjima. Isti krevet opremljen savremenim tehnološkim
dostignućima moţe biti korišćen u operacionoj sali i u jedinici intenzivne post-operativne nege.
7.3.5.8 Transplantacija organa
a) Transplantacija organa predstavlja jedinu definitivnu terapiju za terminalnu insuficijenciju organa, koja
moţe biti izazvana razliĉitim etiološkim faktorima. MeĊutim, uspeh transplantacije organa je ĉesto
limitiran odbacivanjem transplantata, nuzefektima hroniĉne imunosupresivne terapije, kao i znaĉajnim
nedostatkom raspoloţivosti donorskih organa.
Strategija primene transplantacije koja bi bila primenjivana sa manjim rizikom za nastanak hroniĉnih
sekvela, obuhvata tri osnovna pristupa: (1) eliminacija potrebe za egzogenom imunosupresijom,
indukcijom imunološke tolerancije; (2) prevencija hroniĉnog odbacivanja ili prestanka funkcije grafta; i
(3) povećanje broja raspoloţivih organa za transplantaciju. Genska terapija moţe obezbediti znaĉajan
progres i pruţiti rešenja u sva tri navedena pristupa. Odbacivanje transplantata u ranom post-
transplantacionom periodu moţe biti spreĉeno primenom molekula koji su ukljuĉeni u indukciju
imunotolerancije.
Molekularne mete za intervenciju ukljuĉuju odreĊene citokine koji mogu smanjiti ili prekinuti imuni
odgovor. Ovaj pristup je ostvaren kod eksperimentalnih ţivotinja prenosom gena koji kodiraju sintezu
transformišućeg faktora rasta (TGF-β) i interleukina 10 (IL-10) kod transplantacije srca, ĉime se postiţe
znaĉajno produţenje preţivljavanja nakon transplantacije.
114
Hroniĉno odbacivanje organa se moţe na sliĉan naĉin spreĉiti, putem indukcije permanentne tolerancije
ili korišćenjem proteina koji smanjuju hroniĉno oštećenje transplantiranog organa. Tako na primer,
blokiranje ekspresije vaskularnog i trombocitnog faktora rasta korišćenjem inhibitora tirozin kinaza, kao
što je imanitib, smanjuje hroniĉnu disfunkciju bubreţnog grafta kod eksperimentalnih ţivotinja.
Nekoliko centara u SAD i Evropi razvijaju program ksenotransplantacija korišćenjem transgenskih
ţivotinja, gde se u laboratorijama humani geni uvode u genom svinja u cilju proizvodnje transplantabilnih
organa, naroĉito za pacijente koji su na listi ĉekanja za transplantaciju organa koji potiĉu od humanih
donora. Ovi projekti su još u fazi pretkliniĉkog testiranja. MeĊutim, projekti upotrebe matiĉnih ćelija u
cilju autologne i heterologne transplantacije imaju u svakom sluĉaju veoma izvesnu i veliku upotrebu.
b) Istraţivanja sa matiĉnim ćelijama pruţaju široko polje za nova otkrića u njihovoj primeni kao odliĉnog
terapetutskog efekta zamene izgubljenih ćelija još nediferenciranim matiĉnim ćelijama. Pored direktnog
efekta na unapreĊenje zdravlja pacijenata strategija tehnološkog razvoja u ovom pravcu pruţa mogućnost
preuzimanja liderske pozicije u širem okruţenju.
7.3.5.9 Tehnike "imidţinga" ("imaging")
Radiološki snimci u digitalnom formatu mogu biti poslati elektronskim putem, klasifikovani, analizirani i
ĉuvani u arhivi, a zatim pronaĊeni i ponovo analizirani u svakom trenutku unutar lokalne ili šire mreţe,
ukljuĉujući i ambulante lekara. Snimci koji se arhiviraju i smeštaju unutar sistema komunikacije imaju
povećanu efikasnost i podrazumevaju brojne prednosti, kao što je manje osoblja za razvijanje filmova, za
arhiviranje, nestaje potreba za ĉuvanjem filmova, a nestaju i troškovi za same filmove i ostalu prateću
opremu za njihovo razvijanje. Ovo smanjenje troškova će u duţem vremenskom periodu biti znaĉajno u
smislu otplate troškova za nabavku servera, opremu raĉunarske mreţe, softvera, raĉunara u lekarskim
ordinacijama i obuke osoblja. Integrisanje radiologije i bolniĉkih informacionih sistema sa arhiviranjem
snimaka i komunikacionih sistema, omogućuje razvoj elektronskih medicinskih kartona svakog pacijenta
i postaje glavno uporište lekara koji će imati pristup snimcima i njihovoj interpretaciji preko personalnog
raĉunara. Raspoloţivost istog snimka na razliĉitim mestima unutar informacione mreţe doprinosi
promociji teleradioloških konsultacija, udaljenim interpretacijama snimaka i sluĉajeva, edukativnih
konferencija i drugih novih metoda interaktivne razmene preko otvorenih veza.
7.3.5.10 Specijalistiĉke bolnice u budućnosti
Stari koncept podele zdravstvenih usluga baziran na organskom sistemu ili specijalnosti je najzastupljeniji
u svetu. MeĊutim, regionalizacija je pravac koji će savremeni koncept medicine neminovno nametnuti.
Dugo su postojali i razvijali se regionalni centri ekselentnosti, iako je prisutna tendencija da svaka bolnica
teţi da pruţi skoro sve medicinske procedure. Postoji nekoliko faktora koji utiĉu na neminovnost širenja
koncepta regionalizacije, kao što su: ekonomski razlozi, odnosno visoka cena primene novih tehnologija;
javna dostupnost informacija koja istiĉe procenat pacijenata sa povoljnim ishodom tretmana, ukljuĉujući i
ukupan broj tretiranih pacijenata; bolje edukovana populacija koja široko koristi zdravstvene informacije
preko štampanih i elektronskih medija. Za najkompleksnije hiruške i interventne procedure koje se
sprovode na velikom broju pacijenata, neophodan je razvoj struĉnog kadra, standardizovanih procedura,
visokog nivoa efikasnosti i optimum ishoda leĉenja. Tako, na primer, najkompleksnije procedure hirurške
tehnike se postiţu u ustanovama u kojima hirurzi tretiraju veliki broj sluĉajeva u bolnicama u kojima je
hospitalizovan najveći broj pacijenata sa istim tipom zdravstvenih problema. Uspešnost ovakvih
procedura je progresivna, naroĉito kada ukljuĉuju minimalno invazivne tehnologije, kompleksne
kontrolisane sisteme "imidţinga", robotizaciju i koordinaciju kao deo uspešnog tima. Jednom postignut
nivo uspešnosti se odrţava upravo kontinuiranim tretiranjem velikog broja sliĉnih sluĉajeva. Nasuprot
tome, opšte bolnice će imati ulogu u tretmanu velikog broja sluĉajeva u kojima tehnološki zahtevi nisu
tako visoki i sofisticirani, kako u pogledu opreme, tako i u pogledu edukacije kadrova i nastaviće da
podrţavaju tercijarni nivo zdravstvene zaštite. Neke od opštih bolnica će nastaviti da pruţaju tercijarni
nivo zdravstvene zaštite posebno u regionima sa malom gustinom naseljenosti stanovništva. MeĊutim,
gde god je to moguće, kompleksne subspecijalistiĉke procedure koje nose visoki rizik će se sprovoditi u
bolnicama koje postaju centri ekselentnosti.
115
Ušli smo u deceniju koja donosi brojne izazove u medicinskoj tehnologiji i utiĉu na zdravstvenu zaštitu,
posebno u bolnicama. Neka od tehnoloških dostignuća će uticati na incidenciju oboljenja koja danas ĉine
najvaţniji udeo u ukupnom broju patoloških stanja hospitalizovanih pacijenata. Stoga, sve bolnice
zahtevaju visok nivo fleksibilnosti u smislu organizacije i konfiguracije, sa visoko obrazovanim
kadrovima koji su u stanju da prate trendove modernih tehnologija u medicini.
7.3.5.11 Informacione tehnologije u kliniĉkoj praksi u zemljama u razvoju
a) Nejednaka dostupnost informacionih tehnologija
Nejednaka dostupnost informacionih tehnologija, posebno kompjutera i sredstava za telekomunikacije je

kljuĉni faktor nesposobnosti zemalja u razvoju da se aktivno i uspešno ukljuĉe u proces napretka u
pruţanju zdravstvene nege. Najveći broj zemalja u razvoju nema adekvatnu infrastrukturu – kompjuterske
terminale, mreţe unutar institucija, kanale komunikacije i telemedicinske ureĊaje. Jednostavna i porazna
istina je da informaciona i komunikaciona revolucija u 21. veku još nije dotakla milione ljudi u zemljama
u razvoju, gde kod ljudi zbog "nemanja" i "neznanja", zdravstveni rizici nastavljaju da se povećavaju.
b) Investiranje u zdravstvo
Većina zemalja u razvoju ulaţe veoma malo i nedovoljno u zdravstvo. U periodu od 1990. do 1997, u
razvijenim zemljama je u zdravstvo godišnje uloţeno oko 10% GDP (gross domestic product), što ĉini
više od 2500 dolara po stanovniku, dok su zemlje u razvoju (Afrika i Azija) u ovaj segment uloţile 4.5%
GDP, nešto više od 12 dolara po stanovniku, što ĉini minimum preventivnih i kliniĉkih usluga. Ove cifre
ukazuju na veliki znaĉaj ujednaĉavanja ulaganja u zdravstvo u svetu, pre svega sa populacionog i
demografskog aspekta.
c) Potreba za boljom komunikacijom
Kombinacija neadekvatnog investiranja u zdravstvo i loše informacione i komunikacione infrastrukture

moţe biti pogubna za zdravstveni sistem zemalja u razvoju. Nedovoljna i neadekvatna zdravstvena zaštita
moţe predstavljati rezultat odsustva adekvatnih informacija, pri ĉemu se odluke donose na osnovu
prevaziĊenih zdravstvenih strategija. Zbog toga je jedan od glavnih ciljeva i prioriteta razvoja zdravstva u
zemljama u razvoju upravo uspostavljanje pouzdane mreţe komunikacija i implementacija informacionih
tehnologija u zdravstvo.
d) Korišćenje informacionih tehnologija u zdravstvu
Trajno je opredeljenje u zdravstvu u celini i u medicinskoj praksi kako u razvijenim, tako i u zemljama u
razvoju da se informacione tehnologije maksimalno koriste u cilju konstantnog poboljšanja usluga.
Informacione tehnologije omogućuju konstantan uvid u stanje i dinamiku zdravstvene problematike u
regionu i drţavi, kao i u kontrolu i osiguranje kvaliteta pruţenih zdravstvenih usluga.
Epidemiološke baze podataka i registri za sve zarazne i nezarazne bolesti su neophodni u Vojvodini, kako
bi se omogućila adekvatna prevencija, prepoznavanje faktora rizika i planiranje resursa za obezbeĊivanje
tretmana, a njihovo formiranje i odrţavanje se mora sprovoditi na aktivan i aţuran naĉin.
Elektronske arhive radioloških filmova i histoloških preparata, koje su uvek na raspolaganju, imaju
znaĉajnu ulogu u pruţanju adekvatnog tretmana pacijenatima, kao i u medicinskoj edukaciji i
istraţivaĉkom radu. UnapreĊenje svih vrsta tretmana, naroĉito hirurških, omogućeno je ekspertskim
konsultacijama putem "real time" linkova, korišćenjem interneta preko satelita.
U savremenim uslovima, kontrola masovnih nezaraznih bolesti, ali i kontrola pojave epidemija zaraznih
bolesti na razliĉitim kontinentima biće omogućena upravo korišćenjem informacionih tehnologija,
odnosno pravovremenim informisanjem o adekvatnim mogućnostima kontrole i terapije ovih oboljenja.
116
e) Projekti telemedicine
Povećano korišćenje metoda informacionih tehnologija i telemedicine moţe doneti znaĉajan napredak u
zdravstvu zemalja u razvoju, pri ĉemu je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ukljuĉila telematiku,
kao glavno oruĊe u strategiji «Zdravlje za sve». MeĊunarodna telekomunikaciona unija organizuje
redovne meĊunarodne skupove i simpozijume u cilju ukljuĉivanja zemalja u razvoju u primenu novih
informacionih tehnologija telemedicine.
f) Ograniĉavajući faktori
I pored rastućeg interesovanja, limitirajući faktori primene novih informacionih tehnologija u zemljama u
razvoju su pre svega mala mogućnost primene kod celokupne populacije, velika cena i odrţivost trenda
primene u svakodnevnom radu. U kliniĉkoj praksi, informatika je korisna u ĉetiri domena, elektronski
karton pacijenta, telemedicina, sistemi donošenja odluka u kliniĉkom radu i poboljšanje pristupaĉnosti
informacija. MeĊutim, svi ovi domeni imaju svoja ograniĉenja, jer je medicinska praksa, više od drugih
profesija, podloţna uticaju lokalne kulture i u velikoj meri zavisi od socijalnog i ekonomskog konteksta
regije u kojoj se sprovodi zdravstvena zaštita. Interakcija i meĊusobno razumevanje, empatija izmeĊu
pacijenta i lekara se ne moţe nikada svesti na transmisiju informacija putem raĉunara. U svakom sluĉaju,
telemedicina i drugi vidovi primene informacionih tehnologija u medicini ne mogu zameniti tradicionalnu
zdravstvenu infrastrukturu. Zemljama u razvoju je još uvek potreban adekvatan broj dobro edukovanih
zdravstvenih profesionalaca, dobro opremljenih klinika i bolnica, kao i centara za prevenciju. Samo u
kombinaciji sa dobro opremljenom zdravstvenom infrastrukturom, informacione tehnologije će doneti
znaĉajan napredak u zdravstvu zemalja i regiona u razvoju.
g) Medicina zasnovana na dokazima: "Evidence based medicine"
Medicina zasnovana na dokazima je posmatrana kao dugooĉekivani most izmeĊu prakse i nauĉnih
istraţivanja. Jednostavno, upotreba medicine zasnovane na dokazima u svakodnevnom radu podrazumeva
korišćenje najboljih informacija i dokaza koji su trenutno na raspolaganju tokom donošenja odluka o brizi
za svakog pojedinaĉnog pacijenta. Preciznim definisanjem kliniĉkog problema, a zatim traţenjem i
evaluacijom raspoloţive informacije sa kliniĉkog aspekta, lekar će biti naoruţan najboljim dokazima koje
medicina moţe pruţiti, u cilju donošenja relevantne odluke o daljem kliniĉkom radu. Iako medicina
zasnovana na dokazima u znaĉajnoj meri unapreĊuje i pojednostavljuje vrednovanje kliniĉkih
istraţivanja, ove tehnike nisu u potpunosti dostupne svakodnevnim potrebama kliniĉkih lekara.
h) Neophodnost filtriranja informacija
Tradicionalne tehnike medicine zasnovane na dokazima podrazumevaju prvobitno fokusiranje na

specifiĉnim pitanjima, koja se odnose na samog pacijenta. Traţenje odgovora na pitanje koje je najbolje
rešenje za prisutan zdravstveni problem je veoma teţak posao, naroĉito kada su lekari suoĉeni sa velikom
koliĉinom novih nauĉnih informacija u medicini, što ih svakodnevno primorava da filtriraju raspoloţive
informacije u cilju odabira relevantnih.
i) Integracija medicinskih istraţivanja i prakse
Tradicionalna medicina zasnovana na dokazima je primarno bila fokusirana na identifikaciju i evaluaciju

informacija, koje su objavljene u nauĉnim i struĉnim publikacijama, što je ovaj zadatak ĉinilo nerealim i
neostvarljivim kada je većina kliniĉkih lekara u pitanju, ukljuĉujući i one koji dosledno praktikuju
medicinu zasnovanu na dokazima. Kao rezultat ove pojave, lekari veoma retko koriste informacije koje
prikazuju rezultate istraţivanja u obliku nauĉnih i struĉnih publikacija. Takve informacije nisu u stanju da
utiĉu na praktiĉni rad lekara, sve dok ne postanu na neki naĉin "prepakovane" u oblik koji će ih uĉiniti
razumljivim i primenljivim od strane prezauzetih lekara praktiĉara. Iako lekari ĉesto navode medicinske
ĉasopise kao izvor informacija, predstavnici farmaceutskih kompanija i razliĉiti konsultanti procentualno
imaju znaĉajniji uticaj na informisanje lekara praktiĉara.
117
j) Biti u toku sa medicinskim istraţivanjima
Korišćenje istraţivaĉkih podataka moţe imati negativne posledice ukoliko nauĉni rad nije analiziran u
celini. Pojedine izolovane analize, izvaĊene iz konteksta, mogu postati sa medicinskog aspekta
"dezinformacija", ukoliko lekari nemaju uvid u kompletan istraţivaĉki rezultat. Stoga je neophodno da se
kliniĉarima omogući kontinuirana medicinska edukacija, koja će u vidu oglasne table, korišćenjem
razliĉitih medijskih sredstava (ĉasopisa, CD prezentacija, interneta, itd.), pruţiti relevantnu i kompletnu
informaciju.
k) Relevantni dokazi usmereni ka pacijentima
Napori usmereni ka povećanom korišćenju najboljih dokaza sa aspekta leĉenja pacijenata, najpre su
fokusirani ka analizi relevantnosti informacija za pacijente i lekare. Lekari, kao odrasli "uĉenici", traţe i
zadrţavaju nove informacije samo u sluĉaju kad je novo znanje "neophodno". Najbolja informacija sa
aspekta kliniĉara predstavlja relevantan i evaluirani dokaz koji ima direktnu korist za pacijenta. Osnovna
ţelja svakog ĉoveka je dug ţivot, koji je funkcionalan, bez bolova i bez simptoma, a najrelevantije
informacije pomaţu da se ovi ciljevi direktno postiţu. Pored navedenih, neophodno je da budu
zadovoljena još dva kriterijuma. Prvi je da nova informacija pruţena kliniĉaru bude u direktnoj vezi sa
problemom sa kojim se sreće u kliniĉkoj praksi, a drugi najvaţniji, da informacija indukuje promenu
dotadašnje kliniĉke prakse. Neophodno je smanjiti administriranje (primenom raĉunara) kako bi ostalo
više vremena za neposrednu komunikaciju sa pacijentom koja ne retko nedostaje.
Formiranjem informacionog sistema je neophodno pomoći lekarima u kliniĉkoj praksi da u velikom broju
informacija pronaĊu jasne, prave i relevantne za problem kojim se bave.
l) Oglasna tabla
Za pronalaţenje jasne, prave i relevantne informacije za problem kojim se bave, lekarima su neophodna
dva specifiĉna oruĊa. Prvi je sistem oglasne table, informacioni sistem koji će ĉiniti da nove informacije
postanu dostupne lekarima praktiĉarima. Do danas su brojni ĉasopisi i internet sistemi pokušavali da
ispune ovaj zadatak. MeĊutim, najveći broj nije filtrirao informacije prema njihovoj relevantnosti i
vrednosti, zbog ĉega informacije nisu imale kliniĉku upotrebljivost.
m) Brz i prenosiv naĉin preuzimanja informacija
Kliniĉarima je neophodan naĉin za brzo preuzimanje kompletne informacije o kojoj su već obavešteni, ali
koja se još nije u potpunosti integrisala u novi naĉin rada i razmišljanja. Izvori informacija koji su
zasnovani na korišćenju raĉunara mogu obezbediti takve informacije za manje od 30 sekundi. U datim
okolnostima, prenosivi raĉunari imaju još veći potencijal i upotrebljivost.
n) Pretraţivanje baza podataka i identifikacija relevantnih informacija
Medicinski fakulteti pruţaju budućim lekarima dovoljnu koliĉinu informacija koje će efikasno koristiti u
svakodnevnom radu. MeĊutim, tradicionalni kurikulum nastave ne stvara korisnike informacija koji su
sposobni da identifikuju, evaluiraju i primene nove informacije koje su stalno na raspolaganju. Da bi
postali "lifelong learners" (uĉenici ĉitavog ţivota), doktori se tokom svakodnevnog rada moraju
orjentisati ka novim metodama uĉenja, korišćenjem novih elektronskih oruĊa koja omogućuju uspešnu i
efikasnu selekciju i evaluaciju novih medicinskih informacija.
o) Osnovni aspekti tehnologije u oblasti molekularne medicine
Fundamentalna istraţivanja najznaĉajnije doprinose razvoju dijagnostiĉkih testova i lekova u terapiji

oboljenja. Ubrzana primena rezultata laboratorijskih istraţivanja u dijagnostiĉkim i terapijskim
procedurama, predstavlja najznaĉajniji izazov savremenih biomedicinskih istraţivanja, tabela 7.1.
118
Pronalaţenje najadekvatnijih pristupa za realizaciju ovog cilja dovodi do brţeg razvoja efikasnijih metoda
prevencije, dijagnoze i tretmana oboljenja ĉoveka.
U cilju ubrzane i efikasne razmene podataka izmeĊu istraţivaĉkih timova koji uĉestvuju u protoku
informacija od baziĉnih ispitivanja do primene u dijagnostiĉkim i terapijskim procedurama, slika 7.1,
veoma je vaţno da se primenjuju konzistentne, validne i standardizovane laboratorijske metode.
Tabela 7.1. Glavne oblasti biomedicinskih istraživanja

Kategorija Primeri
Malignitet Karcinom dojke, Karcinom prostate,

Kolorektalni karcinom, Leukemija
Infektivne bolesti HIV, SARS, Hepatitis C virus
Oboljenja srca i pluća Hipertenzija, akutni infarkt miokarda,
hroniĉni bronhitis
Neurološka oboljenja Alzheimer-ova bolest, multipla skleroza,
Parkinson-ova bolest, cerebrovaskularni
inzult
Oboljenja digestivnog, urogenitalnog trakta i Diabetes tip I i II, ciroza jetre,
diabetes holecistolitijaza, glomerulonefritis
Identifikacija i Razvoj testa Dijagnostiĉki

verifikacija Kliniĉki test
markera razvoj
Baziĉna
istraţivanja :
karakterizacija
oboljenja Kliniĉki
Identifikacija i Identifikacija i razvoj:
verifikacija cilja verifikacija toksiĉnost i Terapeutski
leĉenja supstance efiksnost lek
Slika 7.1 Unapređivanje biomedicinskih istraživanja: primena rezultata istraživanja u

dijagnostici i terapiji.
Znaĉajni faktori koji odreĊuju standardnu laboratorijsku metodu ukljuĉuju:
- konzistentnu pripremu uzoraka – varijacije u prikupljanju i obradi moraju biti minimalne, u cilju
dobijanja reproducibilnih rezultata u svim analizama,
- pouzdane analize podataka – izolovani ciljni molekuli moraju biti visoke ĉistoće da bi se
detektovali metodama koje odlikuje specifiĉnost i senzitivnost,
- regulatorna podobnost – primenjene metode moraju biti u skladu sa zakonskim regulativama,
- kontrola i obezbeĊivanje kvaliteta – kitovi i reagensi moraju biti visokog kvaliteta, ĉime se
obezbeĊuje minimalna varijacija izmeĊu proizvedenih serija.
7.3.6 Primena rezultata biomedicinskih istraţivanja u medicinskoj praksi
Biomedicinska istraţivanja obuhvataju primenjene metode, kao što su genotipiziranje, epigenetska

istraţivanja, analize ekspresije gena, interferirajuće RNA (RNAi), i proteomika.
7.3.6.1 Genotipiziranje
Za genotipiziranje uzoraka dobijenih od pacijenata, za dobijanje reproducibilinih i pouzdanih rezultata

neophodni su uzorci nukleinskih kiselina visokog kvaliteta. Za primenu metoda zasnovanih na PCR-u
119
(lanĉanoj reakciji polimeraze), primenjeni reagensi moraju obezbediti specifiĉno i senzitivno
umnoţavanje fragmenta genetskog materijala. Rezultati genotipiziranja se koriste kao znaĉajna osnova za
dalja ispitivanja kod pacijenata u cilju razumevanja etiologije oboljenja, što konaĉno rezultuje razvojem
efikasnih i ciljanih tretmana.
Analiza genotipiziranja polimorfizama pojedinaĉnih nukleotida (SNP, single nucleotide polymorphisms),
kako u istraţivaĉke, tako i u dijagnostiĉke svrhe, izvodi se u brojnim laboratorijama i ima veliki znaĉaj
kako u otkrivanju osoba koje poseduju genetski rizik za nastanak oboljenja, tako i u cilju procene
odgovora svakog pojedinaĉnog pacijenta na primenjenu terapiju.
Genotipiziranje, takoĊe, ima veliki znaĉaj i za pregled krvi od dobrovoljnih davalaca, u cilju detekcije
virusne kontaminacije, što je neophodno za bezbednost pacijenata. Visoko senzitivne metode izolacije i
detekcije virusnog genoma su neophodne za minimiziranje rizika transfuzije sa kontaminiranim uzorcima
krvi.
7.3.6.2 Epigenetika (metilacija DNA)
Hipermetilacija delova gena koji imaju funkciju promotera, ĉesto dovodi do inaktivacije tumor supresor
gena, i razvoja maligniteta kod ĉoveka. Neki od ovih promotera gena bivaju vrlo specifiĉno metilirani
samo u odreĊenim tipovima maligniteta. Tako na primer, odreĊivanje statusa metilacije GSTP1
promotera, koji je hipermetiliran u karcinomu prostate, moţe biti koristan marker u molekularnoj
dijagnostici karcinoma prostate, koji je jedan od najĉešćih tipova maligniteta kod muškaraca u Vojvodini.
7.3.6.3 Analize ekspresije gena
OdreĊivanje ekspresionog profila tkiva, predstavlja moćno oruĊe u razvoju dijagnostiĉkih testova i lekova
u terapiji oboljenja. Korišćenjem kvantitativne metode lanĉane reakcije polimeraze (real-time polymerase
chain reaction, RT PCR) i mikroĉipova (microarray), moguće je identifikovati ne samo gene koji su
mutirani u odreĊenim tkivima, već i gene ĉija je ekspresija smanjena ili povećana, a što konaĉno dovodi
do promenjene koliĉine proteina u ispitivanim tkivima.
7.3.6.4 Interferirajuće RNA (RNAi)
Uspeh u primeni RNAi u istraţivanjima na ćelijskim linijama (in vitro), ili kod eksperimentalnih ţivotinja
(in vivo), zahteva efikasan blok u ekspresiji (knockdown) ciljnog gena, bez pojave nespecifiĉnih efekata.
Osim toga što omogućavaju razumevanje funkcije pojedinih gena, RNAi ubrzavaju otkriće specifiĉnih
meta za primenu lekova. RNAi, takoĊe, imaju znaĉajan potencijal da budu korišćene kao terapijski
agensi, kako u blokiranju ekspresije onkogena u malignitetu (gene silencing), tako i u blokiranju
ekspresije virusnih gena u inficiranim tkivima i organima.
7.3.6.5 Proteomika
Nesaglediva kompleksnost proteoma (celokupne koliĉine proteina u ćeliji), predstavlja veliki izazov za
istraţivaĉe u oblasti proteomike (analize proteina), pri ĉemu je najkompleksniji pristup u izolovanju i
merenju proteina koji se u ćeliji nalaze u malim koliĉinama. Za istraţivaĉe je, takoĊe, neophodno da
dobiju znaĉajne koliĉine visokopreĉišćenih rekombinantnih proteina (npr. insulin, faktori koagulacije,
imunoglobulini, etc.), u cilju dijagnostike i primene u terapijske svrhe. Osim toga, mnoga oboljenja
predstavljaju rezultat poremećene fosforilacije proteina, koju izaziva poremećaj regulacije aktivnosti ili
mutacije u kinazama ili fosfatazama i dalja istraţivanja iziskuju primenu brojnih procedura na nivou
proteomike, u cilju detekcije poremećaja aktivnosti enzima, kao i ispitivanja efikasnosti potencijalnih
lekova koji deluju kao inhibitori kinaza.
7.3.6.6 Genetska terapija: strategija primene u naslednim oboljenjima
Nakon uspešnog oĉitavanja kodirajućih sekvenci humanog genoma, odnosno kompletiranja projekta
humanog genoma u aprilu 2003, omogućeno je uspešno razumevanje odnosa genotip-fenotip i ova znanja
se sve više primenjuju u leĉenju naslednih oboljenja. Do danas su terapijske strategije, kao što je
120
metaboliĉka manipulacija i povećanje koliĉine (nadomeštanje) proteina, imale znaĉajan uspeh kod nekih
genetskih oboljenja. Pravi prodor u terapiji naslednih oboljenja zavisiće upravo od razvoja "genetskih
lekova", terapeutika koji su usmereni ka prenosu genetskog materijala, u cilju korekcije ili kompenzacije
poremećenog fenotipa uslovljenog odreĊenim genotipom.
Od procenjenih 25000 gena, koji ĉine humani genom, za mutacije u preko 1800 gena je već utvrĊeno da
izazivaju nasledna oboljenja. Monogenska nasledna oboljenja se smatraju najjednostavnijim
poremećajima, kod kojih je dovoljno korigovati ili kompenzovati funkciju jednog gena u cilju prevencije
ili leĉenja naslednog oboljenja. Za razliku od monogenskih bolesti, sadašnja nauka i medicina nisu u
stanju da koriguju kompleksni fenotip udruţen sa poremećajem više stotina gena kod hromozomskih
aberacija (kao npr. kod trizomije 21) ili višestruke genske varijacije udruţene sa kompleksnim
oboljenjima. Za ovakva oboljenja se razvijaju strategije koje bi mogle da kompenzuju funkciju ili da
modifikuju poremećaj u obolelom organu. Primeri za gensku terapiju ukljuĉuju i indukciju angiogeneze, u
cilju premošćavanja (stvaranja by-pass) blokiranih koronarnih arterija, zatim terapija matiĉnim ćelijama
(stem cells) u cilju regeneracije ćelija miokarda kod oboljenja srca.
Genetska terapija koja se primenjuje u kliniĉkom radu se moţe podeliti na tri osnovne kategorije:
somatske matiĉne ćelije (SSC, somatic stem cells), transfer gena i modifikacija RNA (ribonukleinskih
kiselina). U budućnosti se planira i primena embrionalnih matiĉnih ćelija (ESC, embryonic stem cells). Za
svaku od navedenih strategija genske terapije, fundamentalni pristup se sastoji u modifikaciji ekspresije
gena u odreĊenim tkivima ili organima obolele osobe. Za sada, ni jedna od strategija ne utiĉe na
germinativni epitel. Primena razliĉitih kategorija genske terapije ne iskljuĉuje jedna drugu i
najverovatnije je da budućnost genetske terapije upravo predstavlja kombinacija razliĉitih pristupa.
7.3.6.7 Genetska terapija – opšti principi
Koncept koji se nalazi u osnovi genske terapije jeste transfer genetskog materijala (npr., pojedinaĉni gen,
što je tipiĉno za gensku terapiju ili fragmenti gena, odnosno kodirajuće sekvence, kao u RNA
modifikacionoj terapiji), ili ĉak ĉitavog genoma (kao u sluĉaju terapije matiĉnim ćelijama, SSC i ESC
terapija), što rezultuje modifikacijom fenotipa u terapijske svrhe. Konceptualno, najjednostavnija
strategija je korekcija ili kompenzacija neodgovarajuće ekspresije gena, koja je izazvana izmenjenim
genotipom. Osim toga, genetska terapija moţe biti primenjena i u cilju regeneracije obolelog organa, bilo
ponovnim "stvaranjem" organa usled ekspresije embrionskih "master" gena, koji indukuju razvoj organa,
ili kao u sluĉaju terapije matiĉnim ćelijama, korišćenjem genetski nepromenjenih ili korigovanih matiĉnih
ćelija u cilju stvaranja normalnih tkiva. Uspešna primena genetske terapije zavisi od brojnih ĉinilaca koji
moraju biti uzeti u obzir, kao što je naĉin unošenja genetske informacije, reakcija imunog sistema
domaćina, naĉin nasleĊivanja oboljenja, vrsta organa u kojem je ispoljen fenotip, kao i vrsta mutacija koje
rezultuju pojavom oboljenja.
7.3.6.8 Etiĉki i pravni aspekti primenjenih genomskih tehnologija
Genomske tehnologije su suoĉene sa brojnim pravnim i etiĉkim problemima, od kojih su neki prisutni i
kod drugih medicinskih procedura, ali brojni aspekti su specifiĉni samo za genomske tehnologije.
7.3.6.9 Izazovi primene genetske terapije
a) Pravna pitanja
Genetska terapija je "leĉenje", odnosno primena "lekova", pa stoga njen razvoj mora biti rigorozno
regulisan, kao i kod drugih terapijskih postupaka. Terapija za nasledne bolesti je hroniĉna, te je
neophodno da zadovoljava visoke standarde u pogledu sigurnosti i efikasnosti primene.
Genetski "lekovi" imaju kao cilj modifikaciju genetskog repertoara i/ili ekspresije gena, i zbog toga se
stalno javljaju sumnje u opravdanost primene ovakvog vida leĉenja kod ĉoveka. Zbog toga je neophodno
da nadleţna ministarstva, njihova regulatorna i savetodavna tela zauzmu struĉni stav o ovim pitanjima,
kao i da stalno vrše nadzor nad ovakvim vidovima leĉenja.
121
b) Ekonomska pitanja
Cena razvoja i primene genetskih "lekova" ima veoma vaţnu ulogu u privlaĉenju kompanija da
investiraju u razvoj ovakve terapije. Akademski centri, univerzitetske istraţivaĉke laboratorije, ne
poseduju adekvatne finansijske mogućnosti za razvoj genetske terapije, niti adekvatnu regulacionu
infrastrukturu koja će sprovesti razvoj terapije sve do zakonski prihvatljive faze primene u praksi. Stoga,
razvoj genetske terapije koja će biti široko primenjivana, zavisi od biotehnoloških dostignuća u
farmaceutskoj industriji, koja u suštini nije dovoljno zainteresovana niti stimulisana da ulaţe u
istraţivanje i odobravanje lekova koje primenjuje veoma mali broj ljudi sa uroĊenim oboljenjima. Sa
komercijalnog aspekta, terapija nadoknaĊivanja nedostajućih proteina (kao što je npr. insulin), ima mnogo
veći znaĉaj od genetske terapije i biće potreban veliki napor da se industrija u oblasti biotehnologije i
farmacije zainteresuje i fokusira na leĉenje genetskih anomalija.
c) Socio-politiĉka pitanja
Socijalne implikacije modifikacije humanog genoma (u sluĉaju genskog transfera) i izvora genetskih
terapijskih sredstava (za terapiju matiĉnim ćelijama), genetski "lekovi" su predmet nacionalne debate u
brojnim drţavama. Socio-politiĉki aspekti korišćenja humanih embrionalnih matiĉnih ćelija (ESC) u
terapijske svrhe privukli su veliku paţnju u SAD, gde postoji zabrana korišćenja federalnih fondova za
razvoj novih ćelijskih linija ESC, kao terapijskih sredstava, pri ĉemu se korišćenje blastociste kao izvora
ESC izjednaĉava sa uništavanjem ljudskog ţivota. Posledica ovakvog stava i trenutnih zabrana je da
većinu istraţivanja na humanim ESC u SAD sprovode kompanije ili akademski centri, koje finansiraju
pojedine drţave (kao Kalifornija nakon sprovedenog referenduma o ovim pitanjima), ili privatni fondovi.
Iako se rad kontinuirano nastavlja, ukljuĉujući i razvoj strategija koje će omogućiti da izvor ESC ne budu
intaktne blastociste, korišćenje ESC kao efikasnih genetskih lekova je još u dalekoj budućnosti.
7.3.6.10 Kliniĉka farmakogenomika
Današnji razvoj i primena molekularnih metoda u oblasti medicine, pokazali su da istraţivanja zasnovana
na ispitivanju ekspresije gena u obolelom tkivu (microarray tehnologija), moţe pomoći u predviĊanju
odgovora na terapiju i krajnjeg ishoda bolesti. Ovi rezultati su znaĉajno povećali interesovanje u kliniĉkoj
praksi, naroĉito u oblasti onkologije, da se zapoĉne sa rutinskim praćenjem transkripcionih profila u
uzorcima tkiva tokom kliniĉkih testova, pri ĉemu relativno nova oblast biomedicinske nauke,
farmakogenomika, zauzima sve znaĉajnije mesto u kreiranju kliniĉkih studija.
Tokom proteklih nekoliko godina, sprovedena su retrospektivna ispitivanja ekspresionih profila u
arhivskim uzorcima tumora i rezultati ovih analiza pokazuju da su ovakva ispitivanja neophodna da bi se
precizno predvideo odgovor na primenjenu terapiju, odnosno predvideo ishod bolesti i leĉenja. Stoga će
analize ekspresionih profila uzoraka tumora ubuduće biti preporuĉivane kao adekvatna strategija tokom
prekliniĉke i kliniĉke faze razvoja lekova kako u onkologiji, tako i u drugim granama medicine.
Strateška i ciljana primena transkripcionog profiliranja uzoraka u kliniĉkim ispitivanjima lekova u
onkologiji i drugim granama medicine, pruţaju mogućnost identifikacije markera ĉijom analizom se moţe
predvideti kliniĉki odgovor na primenjenu terapiju, ĉime se ĉini znaĉajan korak ka ulasku u eru
individualizovane terapije.
7.3.6.11 Nanotehnologija u medicini
Na poĉetku 21. veka, pola veka nakon otkrića strukture deoksiribonukleinske kiseline (DNA), svet nauke
je suoĉen sa znaĉajnim napretkom u brojnim disciplinama bioloških istraţivanja, posebno na polju
molekularne biologije i manipulisanju molekulima nukleinskih kiselina. Brojne tehnike molekularne
biologije su uspešno primenjene u biologiji, biotehnologiji, medicinskoj nauci, dijagnostici, forenziĉkim
disciplinama i brojnim drugim. UvoĊenje metodologije lanĉane reakcije polimeraze (polymerase chain
reaction, PCR) je rezultiralo u unapreĊenju starih i dizajniranju novih laboratorijskih sredstava i aparature
za PCR amplifikaciju i analizu amplificiranih DNA fragmenata. Paralelno sa ovim napretkom, priroda
DNA molekula i njihova graĊa i struktura je znaĉajno zainteresovala brojne istraţivaĉe. Osim toga,
122
razvijene su studije u kojima se podraţava graĊa i funkcija ţivih sistema, kao i razvoj i konstrukcija
artificijelnih nanosredstava, kao što su biomolekularni senzori, zatim primena u genskoj terapiji, tkivni i
ćelijski inţenjering, ukljuĉujući i budući razvoj nanorobota.
Nanotehnologija podrazumeva izuĉavanje ĉestica veoma malih dimenzija i bavi se kako fundamentalnim
aspektima razumevanja osobina ovakvih nanoĉestica, tako i razvojem tehnološke primene nanoĉestica.
Biomedicinske i biotehnološke primene nanoĉestica su predmet posebnog interesovanja u istraţivaĉkim i
razvojnim projektima sa potencijalnom primenom, koja ukljuĉuje korišćenje nanoĉestica kao nosaĉa za
lekove ili DNA, zatim kao komponenti u medicinskim dijagnostiĉkim setovima, kao biosenzora i
membrana za biološke separacije.
Nanotehnološkim pristupom se stvaraju sistemi i/ili sredstva na molekularnom nivou i ovo
multidisciplinarno nauĉno polje se eksplozivno razvija. Jedan deo ovog nauĉnog polja je i razvoj
sredstava za unošenje i prenos lekova u ţivim sistemima. Nanoĉestice se razvijaju kao znaĉajna strategija
za unošenje i prenos lekova, rekombinantnih proteina, vakcina i u poslednje vreme nukleotida.
Nanoĉestice i drugi koloidni sistemi za unošenje i prenos lekova znaĉajno modifikuju kinetiku, raspodelu
u organizmu, kao i eliminaciju lekova, pri ĉemu se znaĉajno istiĉe i smanjena pojava neţeljenih efekata,
zahvaljujući kontrolisanom oslobaĊanju aktivne supstance. Stoga nanoĉestice u sektoru farmaceutske
biotehnologije unapreĊuju terapeutski indeks i omogućuju rešenja za probleme unošenja i prenosa nove
klase biotehnoloških lekova, ukljuĉujući rekombinantne proteine i oligonukleotide.
Osnovni cilj razvoja i dizajniranja terapeutskih sredstava je ciljana terapija i dostavljanje lekova do
specifiĉnih obolelih tkiva i organa na mestu gde je farmakološko dejstvo ţeljeno, ĉime se druga tkiva
štede, odnosno ne oštećuju primenjenom terapijom. Koncept "magiĉnog metka" koji je postulirao Ehrlich
poĉetkom 20. veka, sada je zamenjen konceptom "ĉarobnog štapića", u vidu sistema za ciljanu terapiju.
Ovaj koncept je zasnovan na specifiĉnim ciljnim ligandima koji su vodiĉi za nosaĉe lekova do
molekularnih meta, bilo da su to molekuli na površini ćelija ili na jedarnoj membrani. Nanosistemi,
ukljuĉujući i sisteme za prenos lekova (< 1000 nm), kao što su polimerne nanoĉestice, lipozomi, micele i
polimer-lek konjugati, predstavljaju prve i najznaĉajnije predstavnike ovog polja nauke koje se stalno
razvija. Ciljana primena lekova na specifiĉnim lokacijama u organizmu i odrţavanje farmakološki
relevantnih doza tokom celokupnog perioda u kojem je neophodno dejstvo leka su glavni ciljevi koje
nanosistemi omogućuju. OdreĊeni izazovi za dalji razvoj i unapreĊivanje nanosistema za unošenje i
prenos lekova nalaze se u savladavanju bioloških barijera. Trendovi koji ukazuju da se ove prepreke
mogu donekle savladati jesu direktna primena korišćenjem katetera ili korišćenjem spoljašnjih vodiĉa
(magnetna polja ili ultrazvuk), kao i ispitivanje i korišćenje pristupaĉnih meta na endotelu krvnih sudova.
Sva dosadašnja dostignuća ukazuju na zakljuĉak da će razvojem svih primenjenih disciplina, od
inţenjeringa do biologije i medicine, dugooĉekivani san o primeni ciljane terapije uskoro postati
stvarnost.
7.4 PROJEKCIJA POTENCIJALNIH KORISNIKA I MOGUĆNOST PLASMANA

USLUGA U IMPLEMENTACIJI NOVIH TEHNOLOGIJA U MEDICINI I
FARMACIJI
U cilju razvoja i osavremenjivanja pruţanja medicinskih usluga, odnosno popravljanja opšteg

zdravstvenog stanja stanovništva u Vojvodini, neophodno je pre svega proširivanje dostupnosti
najsavremenijih dostignuća medicinske nauke što većem broju graĊana, ukljuĉujući i preventivne i
"screening" programe, a u isto vreme smanjivanje cene svake pojedinaĉne dijagnostiĉke, preventivne i
terapijske mere i postupka.
U ostvarenje ovog cilja i tendencije, neophodno je, pored ostalih institucija i pojedinaca (organi vlasti,
zdravstvene, obrazovne i nauĉne institucije), ukljuĉiti i mala i srednja preduzeća (MSP u daljem tekstu),
kako bi se nove tehnologije u medicini i farmaciji mogle primeniti, unaprediti, ali i modifikovati u skladu
sa regionalnim potrebama stanovništva u Vojvodini.
Podizanje nivoa saznanja o meĊunarodnim tendencijama u novim tehnologijama, omogućiće MSP više
podešavanja u smeru boljih investicija, a u isto vreme smanjiti troškove medicinskih usluga, odnosno
smanjiti zavisnost od uvoza celokupnog medicinskog instrumentarijuma i prateće opreme, ukljuĉujući i
softverske sisteme.
123
U cilju obezbeĊivanja i kontrole kvaliteta, proizvodnja u MSP uvek mora biti usklaĊena sa svetskim
standardima kontrole kvaliteta i za ovo je neophodno da institucije AP Vojvodine obezbede odgovarajući
monitoring obezbeĊivanja i kontrole kvaliteta, što bi bilo u skladu sa zakonskim merama i regulativom.
Poboljšanje sadašnje situacije, odnosno kvaliteta u medicinskoj i farmaceutskoj nauci i praksi treba
ostvariti kombinovanim finansiranjem nauke i tehnološkog razvoja, oslanjajući se na:
- budţetska sredstva (Republika Srbija, AP Vojvodina),
- fondovska sredstva,
- sredstva gradova u kojima je sedište medicinskih institucija,
- meĊunarodna sredstva i projekte.
Predlog projekata tehnološkog razvoja u farmaciji u okviru AP Vojvodine se moţe podeliti na dva dela, i
to: Razvoj novih preparata na bazi farmakološki aktivnih supstanci (FAS) sadrţanih u lekovitom i/ili
aromatiĉnom bilju i Projekti otvaranja novih MSP za proizvodnju gotovih lekova i preparata u razliĉitim
oblicima.
Neophodno je da AP Vojvodina oformi stalnu komisiju koja će u redovnim periodima u toku godine,
pratiti intenzitet, kvalitet i stepen primene novih tehnologija u medicini i farmaciji, pri ĉemu će, takoĊe,
kao savetodavno telo, pruţati stalne savete za struĉna tela pri zdravstvenim i obrazovnim institucijama,
kao i za MSP, kako bi se na najbolji naĉin kreirala politika finansiranja implementacije novih tehnologija.
Najvaţniji faktor koji će omogućiti primenu novih tehnologija u medicini i farmaciji je pre svega
adekvatno obrazovanje neophodnih struĉnjaka, kako u dodiplomskom, tako i u poslediplomskom periodu
obrazovanja.
Pored edukacije studenata od strane domaćih nastavnika na fakultetima, neophodno je što ĉešće
gostovanje stranih struĉnjaka i nauĉnika koji će na adekvatan naĉin prezentovati rezultate i nove
tendencije u razvoju i primeni tehnologije u medicini i farmaciji. Edukacija svih studenata u evropskim i
svetskim centrima je nerealna i ne predstavlja osnovni cilj reforme kurikuluma, odnosno neophodno je da
se visokoškolske ustanove permanentno modernizuju i na taj naĉin obezbede visok nivo edukacije.
Neophodno je paţljivo planiranje zapošljavanja zdravstvenih radnika, kako bi se obezbedilo ravnomerno i

pravovremeno zapošljavanje, pri ĉemu bi bilo spreĉeno koncentrisanje velikog broja zdravstvenih radnika
u urbanim sredinama, odnosno neadekvatna raspoloţivost zdravstvenih usluga za stanovništvo u manjim
mestima u Vojvodini. Pored toga, smanjila bi se nezaposlenost lekara, koji ne bi prekidali svoj rad i
usavršavanje, što je neminovno tokom perioda nezaposlenosti.
Epidemiološke baze podataka i registri za sve zarazne i nezarazne bolesti su neophodni u Vojvodini, kako
bi se omogućila adekvatna prevencija, prepoznavanje faktora rizika i planiranje resursa za obezbeĊivanje
tretmana, a njihovo formiranje i odrţavanje se mora sprovoditi na aktivan i aţuran naĉin.
Centri za prevenciju i "screening" masovnih nezaraznih oboljenja, kao što su dijabetes, kardiovaskularne
bolesti, maligni tumori, sa ciljem da se redukuju loše navike u ishrani i ţivotnim navikama, odnosno da se
pojava faktora rizika svede na minimum, takoĊe, moraju biti decentralizovani, odnosno svaki lekar u
ambulanti treba da sprovodi preventivne preglede i da ima savetodavnu ulogu. U ovom pristupu,
neophodno je obezbediti veliki broj primeraka publikacija u kojima će se na pristupaĉan i struĉan naĉin
pacijentima prezentovati promocija zdravih stilova ţivota, odnosno ukazati na faktore rizika.
Rastući udeo starih osoba u ukupnoj populaciji je jedno od najznaĉajnijih pitanja sa kojima se suoĉavaju
zdravstveni sistemi u brojnim drţavama. Dobro poznata ĉinjenica je da sa starenjem, mogućnost nastanka
zdravstvenih problema i hroniĉnih oboljenja znaĉajno raste, pri ĉemu se povećava i potreba za pruţanjem
zdravstvenih usluga i nege. Ove ĉinjenice u znaĉajnoj meri utiĉu i na planiranje zdravstvenih resursa, na
bolniĉke i druge sisteme pruţanja dugotrajne nege. Zdravstveni sistem Vojvodine će u budućnosti biti
suoĉen sa rastućim potrebama za pruţanje zdravstvenih usluga starijoj populaciji.
Starenje je kontinuirani proces, koji ukljuĉuje fiziĉke, socijalne, psihološke i duhovne aspekte. Promene u
ovim sferama mogu biti pod uticajem genetskih faktora, kao i faktora ţivotne sredine i naĉina ţivota.
Oĉekivano trajanje ţivota je produţeno, kao direktan rezultat napretka u pruţanju zdravstvene nege. Do
124
2020. godine oĉekivano trajanje ţivota u SAD će biti oko 85 godina. Starije osobe u razvijenim
zemljama, kao i u Srbiji, predstavljaju deo ukupne populacije koji se najbrţe uvećava, a takoĊe
predstavljaju i deo populacije koji najĉešće koristi zdravstvene usluge. Smatra se da će u SAD do 2040.
godine ĉiniti oko 24% populacije, a u Srbiji verovatno i veći udeo. Produţeno trajanje ţivota ĉoveka utiĉe
i na veću pojavu oboljenja, pri ĉemu oporavak starijih osoba traje duţe i stoga zahteva sve veći broj
institucija za dugotrajnu zdravstvenu negu, uz sve veći broj zdravstvenih radnika koji su ukljuĉeni u
obezbeĊivanje neophodnog optimuma zdravstvene nege, koji bi zadovoljio potrebe ovog kompleksnog
dela populacije.
Za objašnjenje procesa starenja su postulirane brojne teorije koje objašnjavaju kompleksne ćelijske i
molekularne faktore, ukljuĉujući i uticaj ţivotne sredine. Najšire prihvaćena teorija jeste "teorija
slobodnih radikala", koja ukazuje da je starenje rezultat akumulacije promena izazvanih na nivou ćelija u
reakcijama koje izazivaju slobodni radikali, odnosno molekuli koji nastaju kako tokom normalnih
fizioloških i metaboliĉkih procesa, tako i delovanjem egzogenih faktora, kao što je na primer pušenje.
Znaĉajno je pomenuti i genetsku teoriju starenja, odnosno teoriju prema kojoj starenje ćelija organizma
nastaje zbog progresivnog skraćivanja ponovljenih sekvenci na okrajcima hromozoma (telomera) tokom
ţivota, odnosno tokom svake replikacije ćelija. Usled svih navedenih faktora, tokom starenja se znaĉajno
smanjuje funkcionisanje pre svega endokrinog i imunog sistema, pri ĉemu se povećava rizik za nastanak
oboljenja.
Alchajmerova bolest (Alzheimer’s disease, AD) predstavlja najĉešći uzrok demencije kod pacijenata
starijih od 60 godina. Karakteriše je progresivno oštećenje kognitivne funkcije. Ovo oboljenje se javlja
kod 10% osoba starijih od 65 godina, kao i kod 50% osoba starijih od 85 godina. Procena broja obolelih
od AD dostiţe preko 14 miliona do 2050, ukoliko uskoro ne doĊe do jasnijeg i preciznijeg razumevanja
etiologije i patogeneze AD, kao i razvoja jasnih strategija za prevenciju i/ili leĉenje.
Najznaĉajniji doprinos u prevenciji ovog oboljenja koji se već sada moţe dati proistiĉe iz ĉinjenice da je
smanjenje unosa pojedinih esencijalnih namirnica u vezi sa gubitkom pamćenja i drugim poremećajima,
posebno kod starijih. Pored toga, smanjeni unos vitamina C i E je udruţen sa progresijom AD. Povećani
unos holesterola i zasićenih masnih kiselina, takoĊe, povećava rizik za nastanak AD.
ObezbeĊivanje potpunog i visokog kvaliteta ţivota i zdravstvenih usluga osobama starijeg ţivotnog doba
jeste zadatak koji nije jednostavan, ali ni komplikovan, posebno ukoliko se preduzmu mere prevencije
nastanka teških oboljenja i savetodavna uloga zdravstvenih radnika, jer su brojne studije pokazale da
pravilna ishrana, fiziĉka aktivnost, mentalna stimulacija i socijalizacija u znaĉajnoj meri popravljaju
ukupno stanje starije populacije. Socijalni programi i zdravstvena politika omogućuju starijima da budu
aktivni i da budu produktivni deo društva, pri ĉemu se pojava teških oboljenja odlaţe ili prevenira.
Kontinuirano povećanje udela osoba starijih od 65 godina u ukupnoj populaciji utiĉe u znaĉajnoj meri na
brojne aspekte društva u celini, sa ĉime se moraju suoĉiti radnici u javnom sektoru, zatim porodice, kao i
zdravstveni radnici koji na razliĉite naĉine zadovoljavaju potrebe starijih. Zbog toga je neophodno da
društvo u celini razume jedinstvene potrebe ovog dela populacije, što će omogućiti kontinuirano
poboljšanje kvaliteta ţivota starijih. Edukacija medicinskih radnika u ovom pravcu je neophodna za
uspešno poboljšanje zdravlja ovog znaĉajnog dela populacije.
7.5 LITERATURA
1. Stevens A, Milne R, Lilford R,Gabbay J. Keeping pace with new technologies: systems needed to
identify and evaluate them. Biomedical J. 1999;319:1291-3.
2. Vastag B. Chemical genetics speeds up drug discovery. J Natl Cancer Inst 1998;90:1771-2.
3. Friend S, Oliff A. Emerging uses for genomic information in drug discovery. N Engl J Med
1998;338:125-6.
4. Binder S, Levitt A, Sacks J, Hughes J. Emerging infectious diseases: public health issues for the 21st
century. Science 1999;284:1311-3.
5. Ganem D. Infectious avenues to cancer. Science 1999;284:1279.
6. Stratton KR, Durch JS, Lawrence RS. Vaccines for the 21st century: a tool for decisionmaking.
Washington DC: National Academy Press, 1999.
125
7. Kales D. Changing the business of heart surgery. Cardiol Manage 1998;Nov:27-35.
8. Wakhloo AK, Lanzino G, Lieber BB, Hopkins LN. Stents for intracranial aneurysms: the beginning
of a new endovascular era? Neurosurgery 1998;43:377-84.
9. Vann L. Optical sensor keeps robots on target with prompts in X, Y, Z and a, b, c. Sensors 1997;3:12.
10. Hynes DM, Stevenson G, Nahmius C. Towards filmless and distance radiology. Lancet
1997;350:657-60.
11. Withey JME, Crompton MR. RNA Interference: A new targeted tumour therapy? Current Cancer
Therapy Reviews. 2005; 1:11-7.
12. Macoska JA. The progressing clinical utility of DNA microarrays. CA Cancer J Clin 2002;52;50-9.
13. Gillet JP, de Longueville F, Remacle J. DualChip microarray as a new tool in cancer research. Expert
Rev Mol Diagn 2006;6:295-306.
14. Duggan DJ, Bittner M, Chen Y, Meltzer P, Trent JM. Expression profiling using cDNA microarray.
Nature Genetics 1999;21:10-14.
15. Tinker AV, Boussioutas A, Bowtell DDL. The challenges of gene expression microarrays for the
study of human cancer. Cancer Cell. 2006;9;333-9.
16. Kohli P, Martin CR. Smart nanotubes for biotechnology. Current Pharmaceutical Biotechnology.
2005; 6:35-47.
17. Kayser O, Lemke A, Hernández-Trejo N. The Impact of nanobiotechnology on the development of
new drug delivery systems. Current Pharmaceutical Biotechnology. 2005;6:3-5.
18. Kubik T, Bogunia-Kubik K, Sugisaka M. Nanotechnology on duty in medical applications. Current
Pharmaceutical Biotechnology, 2005;6:17-33.
19. Vasir JK, Reddy MK, Labhasetwar VD. Nanosystems in drug targeting: opportunities and challenges.
Current Nanoscience, 2005;1:47-64.
20. Manasco PK. Ethical and legal aspects of applied genomic technologies: practical solutions. Current
Molecular Medicine 2005,5:23-8.
21. O’Connor TP, Crystal RG. Genetic medicines: treatment strategies for hereditary disorders. Nature
Reviews Genetics. 2006;7:261-76.
22. Burczynski ME, Oestreicher JL, Cahilly MJ, Mounts DP, Whitley MZ, Speicher LA, Trepicchio WL.
Clinical pharmacogenomics and transcriptional profiling in early phase oncology clinical trials.
Current Molecular Medicine. 2005;5:83-102.
23. Anderson M. Xenotransplantation: a bioethical evaluation. J Med Ethics. 2006;32;205-8
24. Moore DJ, Markmann JF, Deng S. Avenues for immunomodulation and graft protection by gene
therapy in transplantation. J Europ Soc Organ Transplantation. 2006;19:435–45.
25. Pendino F, Tarkanyi I, Dudognon C, Hillion J, Lanotte M, Aradi J, Segal-Bendirdjian E. Telomeres
and telomerase: pharmacological targets for new anticancer strategies? Current Cancer Drug Targets.
2006;6:147-80.
26. Maiese K. Timing is everything. Current Neurovascular Res. 2006;3:363-6.
27. Gouras G, Fillit H. Neurogenesis as a therapeutic strategy for cognitive aging and Alzheimer’s
Disease. Current Alzheimer Research. 2006;3:3-6.
28. Zhang Y, Cao P, Leonard BW, Li R. Nutrition, brain aging, and Alzheimer’s disease. Current
Nutrition Food Science. 2006;2:215-9.
29. Butterfield AD. Oxidative stress in animal models of accelerated aging, alzheimer’s disease and
Huntington’s disease. Frontiers Medicinal Chem. 2004;1:385-97.
30. Rizvi, S.S.H., Benado, A.L., Zollweg, J.A., Daniels, J.A.: Supercritical Fluid Extraction:
Fundamental Principles and Modeling Methods, Food Technology - June, 55-65 (1986); Supercritical
Fluid Extraction: Operating Principles and Food Applications, Ibid. July, 57-64 (1986).
126
OBLAST NUKLEARNE TEHNOLOGIJE I NOVI MATERIJALI
8.1 NUKLEARNE TEHNOLOGIJE
Svetski samit o odrţivom razvoju (WSSD), Johanesburg 2002. je ponovio apel koji je prvi put postavljen
u Deklaraciji o ţivotnoj sredini i razvoju u Riu (1992), za saradnju meĊu zemljama u razvoju nacionalnih
kapaciteta za odrţivi razvoj poboljšavanjem nauĉnog razumevanja i razmenom nauĉnih i tehnoloških
saznanja. Ovim je reafirmisana taĉka 21. Akcionog plana i identifikovani su prioriteti u Milenijumskoj
deklaraciji. Voda, energija, zdravlje, poljoprivreda i bio-diverzitet, poznati kao WEHAB su istaknuti kao
ciljne taĉke plana. Ova pitanja su, takoĊe, pokrenuta preko Programa o nuklearnim tehnologijama za
razvoj i zaštitu ţivotne sredine pri MeĊunarodnoj agenciji za atomsku energiju (IAEA). Nuklearne i
izotopske tehnike, svaka za sebe ili na odgovarajući naĉin integrisane u druge tehnologije, mogu da pruţe
jedinstvena rešenja razliĉitih problema. Ove tehnike se koriste u programima za poboljšanje
poljoprivredne produktivnosti i bezbednosti hrane, poboljšanje ljudskog zdravlja, raspoloţivosti vodnih
resursa i zaštite pomorske i kopnene sredine. Na osnovu njih se pojaĉava doprinos nuklearne nauke i za
postizanje ciljeva odrţivog razvoja poboljšanjem nacionalnih istraţivaĉkih i razvojnih kapaciteta.
8.1.1. Društveno-ekonomski aspekti nuklearne energije i primena
Nuklearne tehnologije i tehnike proizvode energiju, ĉine našu hranu bezbednijom i obilnijom, koriste se u
zdravstvenoj preventivi, dijagnostici i leĉenju bolesti, dovode do optimalnog korišćenja voda i štite
ţivotnu sredinu. Nuklearne tehnike su dale znaĉajni doprinos i imaju potencijal da još više doprinesu u
kljuĉnim oblastima koje su bitne za meĊunarodnu zajednicu.
Njihov uticaj na buduće generacije treba razumeti na pravi naĉin, jer one utiĉu na resurse društva,
institucije, opšta znanja, ljudske i proizvodne resurse i prirodna dobra. U savremenom svetu nacionalni i
regionalni doprinosi moraju da budu u korist ĉitave zajednice, a ne samo pojedinaĉnog društva. Na
nacionalnom i regionalnom nivou, nuklearne tehnike i primene prestavljaju osnovne discipline na putu ka
tehnološki naprednom društvu. Sve drţave koriste prednosti primene nuklearnih tehnologija u
zdravstvenoj zaštiti. Ta upotreba se znaĉajno povećava u zavisnosti od društvenog, tehnološkog i
ekonomskog razvoja te zemlje ĉime se postiţu znatne društveno-ekonomske prednosti na svim nivoima
razvoja. Da bi se ove prednosti realizovale, radiološka dostignuća treba adekvatno ukljuĉiti u najvaţnije
privredne aktivnosti, kao što su: poljoprivreda, zdravstvo i energetika. Pri tome mora da se izvrši taĉna
procena troškova, prednosti i rizika, kao i da se obezbedi da su rezultati nuklearnih aplikacija na
raspolaganju tamo gde je korisno upotrebljavati nuklearne i izotopske tehnologije. Osnovne prednosti
ovih tehnologija su jasno utvrĊene, a one su na raspolaganju i razvijenim zemljama i zemljama u razvoju.
Investicije u tehniĉka sredstva, nauĉnu i regulativnu infrastrukturu se mogu brzo obezbediti, ĉak i kada je
potrebno više godina za njihovu potpunu primenu. Transfer ljudskih, regulativnih, tehniĉkih i nauĉnih
mogućnosti ovih tehnologija je vaţna aktivnost u društveno-ekonomskom razvoju, ali mora da se postavi
u kontekst «dodate vrednosti» ili sliĉne rentabilnosti, kao i primena ne-nuklearnih tehnika. Da bi se
obezbedila adekvatna upotreba već postojećih i novih nuklearnih tehnologija veoma je vaţno da se
adekvatno proceni znaĉaj njihove upotrebe, kao i da se u što većoj meri razume rizik uticaja korišćenja
ovih tehnologija. Ove procene mogu ĉak i u sadašnjoj fazi da daju znaĉajan uvid u razvoj realne vizije i
efikasne primene i implementacije nuklearnih tehnologija.
Tehnike procene moraju da se prilagode odgovarajućim nuklearnim ili izotopskim aplikacijama, a studije
moraju da definišu realne graniĉne uslove za procenu društveno-ekonomskog uticaja. Izazovi korektne
procene uticaja nuklearnih tehnika i primene su ogromni, ali ĉinjenice daju jasno opravdanje za one koji
donose odluke o ekonomskoj i društvenoj osnovi za odabir nuklearnih primena.
Nuklearne tehnike se koriste za merenje, upravljanje procesima i velikoj meri utiĉu na svakodnevni ţivot.
Precizna izotopska merenja se koriste da bi se razumeli procesi u ţivim bićima ili ţivotnoj sredini, tj.
zahtevi za energijom, monitoring zagaĊenja ili globalnih klimatskih promena. Merenje zraĉenja
127
poboljšava industrijsku kontrolu kvaliteta ili dijagnostiku bolesti u zdravstvu. Zraĉenjem se moţe leĉiti
karcinom, stvarati nove biljne vrste ili eliminisati štetni insekti. U oblasti proizvodnje energije, nuklearna
fisija generiše oko 16% ukupno generisane elektriĉne energije na svetu.
Dijagnostiĉka radiologija, nuklearna medicina i radio-terapija, takoĊe, zavise od specifiĉne infrastrukture
i znanja. Lekari i tehniĉari obavljaju milione postupaka godišnje širom sveta koji zavise od stabilnog
snabdevanja izotopima ili bezbedne upotrebe radio-farmaceutike i radijacije. Njihova ukupna trţišna
vrednost je veoma velika, ali su ostali aspekti njihovog uticaja, kao što je doprinos nuklearne
dijagnostike, kao preduslova za hirurški potupak koji vodi ka produţenju ţivota pacijenta, aktivnog ĉlana
društva teško merljivi.
U nekim privrednim oblastima nuklearne tehnologije mogu da daju mali doprinos u pojedinaĉnim
troškovima proizvoda, a da je pri tome ukupna dobit veoma velika. Na primer u Japanu, proizvodnja
skoro svih radijalnih guma sa trţišnom vrednošću od devet milijardi dolara godišnje ukljuĉuje tretman
zraĉenjem koji poboljšava unakrsno povezivanje molekula gume.
Treća grupa primene nuklearnih tehnologija u uzgoju bilja, bezbednosti hrane, suzbijanju štetoĉina i brizi
o vodama, igra ogromnu ulogu kako na nacionalnom, tako i na regionalnom planu u adekvatnoj
proizvodnji bezbedne hrane i vode. Doprinos ovih tehnologija je ĉesto jedinstven i moţe biti neprocenjiv,
a ekonomska korist ĉesto znatno prevazilazi ulaganja.
Sledeći primeri iz oblasti energije, poljoprivrede, zdravstva, industrije i upravljanja vodama ukazuju na
specifiĉne aspekte i razvijaju elemente, koji se mogu koristiti da bi se kvantifikovao uticaj korišćenja
nuklearnih i izotopskih tehnologija i tehnika.
8.1.2 Zdravstvo
Primena nuklearnih tehnologija u medicini predstavlja deo moderne zdravstvene zaštite, doprinoseći u
velikoj meri prevenciji, dijagnostici i leĉenju. Korišćenje radioaktivnog obeleţavanja u biomedicinskim
istraţivanjima su osnove razvoja u genomici i proteomici. Od prve vizualizacije kostiju ruke Rentgena sa
kraja 19. veka, pa sve do moderne radiologije u stomatologiji i ortopediji, X zraci su se pokazali kao jeftin
i neinvazivni naĉin pregleda fraktura, razumevanja patoloških procesa i puta ka efikasnijem leĉenju.
Današnje primene se kreću od relativno jeftinih stomatoloških mašina sa X zracima do institucija sa
sopstvenim akceleratorima za proizvodnju radioizotopa za pozitronsku emisionu tomografiju (PET -
positron emission tomography). Investicje u opremu mogu da se kreću od nekoliko desetina hiljada dolara
za jedan ureĊaj sa X zracima, do nekoliko miliona dolara za najmodernije dijagnostiĉke sisteme.
Slika 8.1. Relativna frekvencija primene procedura nuklearne medicine od najrazvijenih do najmanje
razvijenih zemalja – UNSCEAR 2000.
Kao što se vidi sa grafikona, postoji velika razlika u korišćenju nuklearno medicinskih procedura izmeĊu
razvijenih i manje razvijenih zemalja, u kojima je razvoj nuklearne medicine tek u zaĉetku. Eksperti bi
trebalo da pomognu da se ovaj potencijal pravilno shvati, posebno u leĉenju karcinoma, ĉiji dramatiĉni
porast širom zemalja u razvoju znaĉajno ograniĉava ljudske resurse. Procenjuje se da je potrebno oko
128
5000 radioterapeutskih aparata kako bi se pomoglo pacijentima da pobede karcinom, ali u ĉitavom svetu
u razvoju postoji samo oko 2200 takvih aparata. Eksperti predviĊaju dugoroĉnu krizu u leĉenju
karcinoma, sa procenom od oko pet miliona novih pacijenata kojima će biti potrebna radio-terapija svake
godine. ObezbeĊivanje neophodne opreme i obuke osoblja da bezbedno tretiraju pacijente sa karcinomom
u zemljama u razvoju je od sve veće vaţnosti, a društveno-ekonomska korist daleko premašuje troškove
investicije.
8.1.2.1. Nuklearna medicina

a) Dijagnostiĉke primene
Primena radioaktivnih izvora zraĉenja omogućuje razvoj nuklearno-medicinskog imidţinga u dijagnostici
i istraţivanju funkcija pojedinih delova organizma. Istovremeno se javlja sve veća primena zraĉenja u
oblasti terapije. Ove tehnike se posebno koriste u onkologiji, kardiologiji, nefrologiji, neurologiji,
infektivnim bolestima i genetici.
Nuklearno-medicinski imidţing i funkcionalne studije: Gama kamera i SPECT (Single Photon

Emission Computed Tomography) se rutinski koriste u kliniĉkoj medicini. Ovim ureĊajima se dobija
ĉitav niz statiĉkih i dinamiĉkih informacija korisnih u dijagnostici i prognozi bolesti, kao i razumevanju
funkcionisanja organa i reakcije tokom leĉenja. PET je postao znaĉajan instrument u ranoj dijagnostici,
kojim se bolest dijagnostikuje, utvrĊuje njen obim, prati reakcija na tretman, ali pomoću kojeg se dobijaju
i podaci znaĉajni za razumevanje biomolekularnog ponašanja. PET se sve više koristi u razvijenim
zemljama, ali kompleksnost i cena ograniĉavaju njegovu rutinsku upotrebu u većini zemalja u razvoju.
Korišćenja gama sondi za biopsiju je dovelo do revolucije u leĉenju pacijenata u hirurškoj onkologiji i
promenilo koncept leĉenja malignih melanoma i karcinoma dojke i debelog creva.
Slika 8.2. PET ciklotron
Tehnike u molekularnoj nuklearnoj medicini: Molekularni metodi imaju primenu u brzom skeniranju
bolesti i dijagnostici, patogenezi, donošenju terapeutskih odluka, leĉenju i praćenju toka bolesti,
epidemiloškim istraţivanjima, imunologiji, farmakogenomici i u istraţivanju molekularnog sastava novih
lekova i vakcina. Kljuĉni element pri korišćenju ovih tehnika je identifikacija specifiĉne patogene genske
129
sekvence ĉime se mogu detektovati mutacije odgovorne za rezistentnost na lekove u tuberkulozi, na
primer, kao i za utvrĊivanje pod-tipa HIV-a i pravljenja vakcine protiv njega.
Radiofarmakologija i radioimunotehnologija: Radiofarmakologija se bavi kintetikom obeleţivaĉa

(trejsera) i razvojem i procenom efekata razliĉitih radiofarmaceutika. UvoĊenje novih obeleţivaĉa
(trejsera) i inovativne primene mogu imati znaĉajan uticaj na zdravstvene usluge u onkologiji,
kardiologiji i infektivnim bolestima.
U zemljama u razvoju, medicinska radioimuno-analiza i imuno tehnologija predstavljaju znaĉajnu
komponentu sistema in-vitro dijagnostike za kvantifikaciju promena u proteinima i drugim metabolitima
u razliĉitim fazama bolesti. One se, takoĊe, koriste u razvoju novih metoda i kao standardi za verifikaciju
neizotopskih metoda.
b) Terapijske primene
Brahiterapija velikim dozama: U poslednje vreme je visokodozna (HDR) brahiterapija postala veoma
vaţna komponenta za tretman raka grlića materice. Za razliku od opreme za brahiterapiju malim dozama,
koja se tadicionalno koristila za tretman 2-3 pacijenta nedeljno, HDR omogućava tretman desetine
pacijenata svakoga dana uz mogućnost optimizacije koliĉine radijacije.
Profilisanje gena i proteina: Revolucija u genomici i proteomici u biologiji i medicini je omogućila da

se pomoću microarray analiza prouĉi nekoliko hiljada gena i proteina u kratkom vremenskom periodu.
Ova tehnologija u budućnosti moţe da predstavlja predselekciju budućih pacijenata i/ili karcinoma na
osnovu njihove reakcije na zraĉenje.
Terapeutska metoda ćelija srţi: Radioterapija se dugo koristi kao deo pripremnog reţima za
transplantaciju koštane srţi. Nedavna istraţivanja sugerišu da radioterapija povezana sa ćelijskom
transplantacijom ili transplantacijom ćelija koštane srţi, takoĊe, moţe imati velik znaĉaj u regeneraciji
drugih organa, kao što su jetra, pankreas i centralni nervni sistem.
c) Dozimetrija i medicinska radijaciona fizika
Adekvatno merenje jonizujućeg zraĉenja (dozimetrija) je od suštinskog znaĉaja za bezbedno i efikasno

korišćenje nuklearnih tehnologija u dijagnostici i terapiji. Odgovarajuće meĊunarodne institucije su dale
preporuke, koje predstavljaju smernice u radu sa jonizujućim zraĉenjem sa akcentom na potrebi opseţnije
obuke zdravstvenih radnika; obezbeĊivanju odgovarajuće i dostupne opreme kao podrške dijagnostiĉkim i
terapijskim tehnologijama i razvoju fiziĉkih standarda i obezbeĊivanje kontrole kvaliteta.
Trendovi za budućnost: Radio-izotopi će i dalje imati vaţnu ulogu u nacionalnom razvoju. Zbog
velikog broja tehnologija u industriji i zdravstvenoj zaštiti koje koriste radioaktivne izotope,
obezbeĊivanje stabilnog i bezbednog snabdevanja izotopima je jedan od najvaţnijih problema, pri
znatnom smanjenju broja operativnih istraţivaĉkih reaktora širom sveta, koji treba rešavati.
Radionuklidi koji su potrebni u osnovnoj medicinskoj dijagnostici će i dalje biti: 99mTc, 131I, 201Tl, 111In,
123
I i 18F. Znatan deo upotrebe 201Tl u kardiologiji će se verovatno obavljati pomoću 99mTc
radiofarmaceutika, zbog manje cene i bolje raspoloţivosti. Nastaviće se razvoj radiofarmaceutika
zasnovanih na 99mTc za razliĉita dijagnostiĉka istraţivanja, a naroĉito onih zasnovanih na peptidima i
ostalim bio-molekulima.
Upotreba 18FDG (flourin 18 fluorodeoxyglucose) će se povećati zbog bolje hemijske rafinacije poĉev od
proizvodnje radio-izotopa do konaĉne provere njegovog kvaliteta pre isporuke. Sa već raspoloţivim 18F u
nekoliko centara oĉekuje se nastavak istraţivanja i razvoj novih molekula obeleţenih 18F za razliĉite
primene. Dugo poznati PET obeleţivaĉi (trejseri) 124I i 76Br su u fazi razvoja za prouĉavanje sporih
transformacija, kao što je praćenje genske terapije. Zbog ekonomiĉnosti proizvodnje 123 I preko gasa
123
Xe, ovaj izotop će postati široko rasprostranjen u dijagnostici. U institucijama u kojima ciklotroni nisu
na raspolaganju sve više se koriste generatori 68Ge – 68Ga za dobijanje PET izotopa.
130
Zbog sve većih regulatornih problema i zahteva za dobru proizvodnu praksu, uglavnom bolniĉki
zasnovana centralizovana proizvodnja i distribucija radiofarmaceutika 99mTc i 18FDG treba da se
transformiše. Ĉak i ako se proizvodnja 99 Mo, kojom dominiraju dva ili tri velika proizvoĊaĉa nastavi,
široko rasprostranjena upotreba 99mTc, neophodnost transporta i nespremnost avio kompanija da prevoze
radioaktivni materijal moţe da kreira potrebu za formiranjem velikog broja manjih kompanija za
proizvodnju 99 Mo, kojom će se zadovoljiti regionalne potrebe.
Oĉekuje se povećanje znaĉaja terapijskog korišćenja razliĉitih novih radiofarmaceutika zasnovanih na do

sada reĊe korišćenim izotopima. Biće na raspolaganju bolje tehnologije za preĉišćavanje i formiranje
generatora 90Y i 188Re. Zbog sliĉnosti u hemijskoj proizvodnji 99mTc i 188Re, sprovode se velika
istraţivanja za razvoj novih radiofarmaceutika bazirnih na peptidima i njihovim biomolekulima za
dijagnostiku. Raspoloţivost 188Re u dovoljnim koliĉinama će predstavljati veliki problem, zbog
ograniĉenog broja visoko-fluksnih reaktora potrebnih za njegovu proizvodnju. Korišćenje 90Y
radiofarmaceutika za leĉenje karcionoma pokazuje znaĉajan porast. Ovo je moguće jer njegov prethodni
radionuklid 90Sr moţe da se dobije u velikim koliĉinama iz nuklearnog otpada u programima ponovne
prerade goriva. Dobijanje 90Sr moţe da postane glavni radiohemijski program u zemljama, koje poseduju
postrojenja za preradu nuklearnog goriva. Nekoliko radiofarmaceutika zasnovanih na 90Y za terapiju
karcinoma i leĉenje artritisa su sada u kliniĉkoj fazi ispitivanja, ali se u bliskoj budućnosti predviĊa
njihova široka primena.
Korišćenje mnogobrojnih beta emitera, kao što su: 187Lu, 166Ho, 153Sm, 165Dy i 186Re u terapiji moţe da se
poveća reaktorskom proizvodnjom na lokalnom nivou. 177Lu ima posebnu prednost, jer se taj izotop moţe
prirpemiti da ima veoma veliku aktivnost i u velikim koliĉinama, ĉak i u reaktorima koji imaju nizak fuks.
U bliskoj budućnosti se moţe oĉekivati široka primena 187Lu u terapiji karcinoma. 124I i 103Pd iz
ciklotrona će se, takoĊe, sve više koristiti za terapiju. Tehnologija proizvodnje 125I i 103Pd za brahiterapiju
će biti traţena u sve više zemalja.
8.1.3 Hrana i poljoprivreda

8.1.3.1. Nuklearne tehnike za poboljšanje useva
Primena nuklearnih tehnika u cilju poboljšanja kvaliteta useva i dalje ima znaĉajnu ulogu u poljoprivredi.
Naĉini primene se menjaju, ali udarne oblasti ostaju iste: ubrzavanje klijavosti useva preko indukovane
mutacije; razvoj genetiĉkih markera za genetiĉki otisak; mapiranje gena i dijagnostikovanje na osnovu
razliĉitih tehnika, ukljuĉujući radioaktivno obeleţavanje DNK markera; otkrivanje gena preko ciljane
mutageneze.
Veliki napredak u uzgoju biljaka predstavljaju mutacije indukovane gama zracima, X-zracima, brzim
neutronima ili hemikalijama. Kod velikog broja useva razvijeni su i novi, revolucionarni fenotipovi.
Manje revolucionarne promene, ali jednako znaĉajne su i uticaj na otpornost biljaka prema bolestima i
štetnim insektima, kao i poboljšanje nutritivnog kvaliteta i mogućnosti prerade.
Eksplozija informacija o DNK sekvencama je dovela do napretka u genetiĉkim istraţivanjima od
strukturalnih do funkcionalnih. UtvrĊivanje funkcije gena je sada glavni cilj genetike. Mutacije su kljuĉni
elementi ovog istraţivanja, pošto omogućavaju brz uvid u sistematiĉno otkrivanje i funkcionalnu analizu
gena. TILLING (Targeting Induced Local Lesions in Genoms - ciljno indukovanje lokalnih lezija u
genomima), predstavlja primer jedne takve reverzibilne tehnike u genetici, pomoću koje se velik broj
mutacija moţe sistematiĉno snimiti na osnovu podataka o DNK sekvencama.
8.1.3.2. Nuklearne tehnike u zaštiti useva

U poslednjih nekoliko godina tehnika sterilisanja insekata (SIT) postaje veoma konkurentna u ceni
ostalim tehnikama za suzbijanje insekata, kao što je na primer tradicionalno suzbijanje insekticidima.
Jedno od najvećih poboljšanja ove tehnike je razvijanje metode GSS (Genetic Sexing Strains - genetska
polna deformacija), kao što su npr. temperaturno osetljive letalne deformacije samo kod muţjaka muve i
komaraca, što za polovinu smanjuje troškove oslobaĊanja od insekata i povećava efektivnost stvaranja
sterilnih muţjaka u polju barem tri puta. Primena ove metode samo na muţjacima je osnova poreĊenja za
ostale tehnike sterilisanja insekata.
131
Stalna poboljšanja i nova nauĉna otkrića u okviru ove metode omogućava buduću primenu SIT metode na
velikom broju vrsta od ekonomskog znaĉaja, kao što su: moljci, crvi koji napadaju mahunarke i razni
drugi štetni insekti, ukljuĉujući i krompirovu zlaticu.
8.1.3.3. Poboljšanje stoĉne proizvodnje i zdravlja stoke

U stoĉnoj proizvodnji, karakterizacija genoma stoke će omogućiti identifikaciju znaĉajnih gena, kao što
su oni odgovorni za prirodnu otpornost prema bolestima ili za sposobnost razvoja pod klimatskim i
nutricionim stresom. Hibridizacija i sliĉne tehnike, koje koriste 32P i druge izotopske markere uz
neizotopska molekularna sredstva za identifikaciju gena, mikrosatelita i QTL (Quantitative Trait Loci -
genetiĉki markeri strogo povezani sa ţeljenim osobinama u uzgoju stoke), omogućiće selekciju i uzgoj
rezistentnih ţivotinja i time poboljšati ili zameniti dosadašnje konvencionalne metode suzbijanja bolesti.
Pored naprednih i nešto «starije» nuklearne tehnologije, kao što je radioimunoanaliza (RIA), koja koristi
125
I za odreĊivanje hormona i metabolita u krvi ili mleku ţivotinja se još uvek mnogo koristi. RIA je
jeftina i jednostavna metoda za otkrivanje štetnih rezidua u hrani ţivotinjskog porekla, kao i onih koje su
rezultat loše upotrebe veterinarskih lekova.
Molekularna dijagnostika je unela posebne promene u veterini, povećanjem osetljivosti i raznolikosti
testova za otkrivanje bolesti ţivotinja. Jedan od vaţnih ciljeva svih dijagnostiĉkih metoda je mogućnost
brzog testiranja koje obezbeĊuje ranu i operativnu detekciju patogena. Poboljšanja u instrumentaciji i
raspoloţivosti opreme će omogućiti i tehnikama poput 35S/32P fosfo-vizualizacije genskih sekvenci da se
implementiraju u zemljama u razvoju. Razvoj tehnologije mikropakovanja, mikrofluida i nano-
tehnologije će omogućiti proizvodnju osetljivijih, brţih i jednostavnijih ureĊaja koji imaju sposobnost da
se koriste pod razliĉitim uslovima. Kompjuterizovani laboratorijski ureĊaji omogućuju da se objedini
obrada uzorka, merenje i detekcija u samo jednom minijaturnom ureĊaju. Time će se razviti dijagnostiĉki
programi zasnovani na bio-ĉipovima, koji su u mogućnosti da otkriju višestruke infektivne agense (npr.
antigene) ili prisustvo patogena (npr. anti-tela) u jednoj visoko osetljivoj, specificiranoj i brzoj analizi.
Njihovo prilagoĊavanje za korišćenje na terenu će jasno unaprediti dijagnostiku, prevenciju i kontrolu
opasnih stoĉnih bolesti.
8.1.3.4. Bezbednost hrane

Ozraĉavanje hrane jonizujućim zraĉenjem ima mogućnost da u potpunosti zameni hemijsku konzervaciju
u cilju dobijanja mikrobiološki bezbedne hrane i primenjuje se na: mleveno meso, sveţe voće, sušeno
povrće ili zaĉine. FAO/WHO Codex Alimentarius deklariše ozraĉivanje hrane kao bezbedno, ali
prihvatanje u javnosti ove metode još znaĉajno varira od zemlje do zemlje. Trenutno postoji oko 70
postrojenja za ozraĉivanje hrane u preko 33 zemlje širom sveta, da bi se obezbedila bezbednost i kvaliet i
da bi se udovoljilo karantinskim propisima u trgovini. Na 26-tom zasedanju Codex Alimentarius
Komisije (2003) je prihvaćen Revidiran kodeks zajedničkog standarda za hranu tretiranu jonizujućim
zracima i Kodeks internacionalnih preporuka u praksi za radijacionu obradu hrane, kao konaĉne verzije
kodeksa. Pored toga, na Petom zasedanju Privremene komisije o fitosanitarnim merama (ICPM) (2003.)
rukovodeći organ MeĊunarodne konvencije za zaštitu bilja je usvojio Smernice za korišćenje zračenja kao
fitosanitarne mere. Sve više raste potreba za nuklearnim tehnikama kojima se obezbeĊuje bezbednost i
kvalitet hrane i za validacijom i standardizacijom jeftinih analitiĉkih metoda za detekciju kontaminacije
hrane i rezidua.
8.1.4. Odrţivo upravljanje zemljištem i vodama

WSSD na zasedanju u Johanesburgu septembra 2002. je proglasilo degradaciju tla za jedan od glavnih
problema ţivotne sredine i odrţivog razvoja u 21. veku. Istraţivanja su usmerena na upotrebu
radioaktivnih obeleţivaĉa (trejsera), posebno 137Cs, kako bi se kvantitativno procenila erozija tla i
taloţenje na poljoprivrednom zemljištu, ĉime bi se dobila retrospektivna slika erozije za vremenski period
(30-40 godina) i informacije o brzini taloţenja, kao i prostorna raspodela nanosa, bez potrebe za
dugoroĉnim programima monitorniga. Trenutno više od 40 istraţivaĉkih grupa u svetu imaju mogućnost
za sprovoĊenje ovakvih istraţivanja.
132
Programi FAO/IAEA su aktivno ukljuĉeni u dalja istraţivanja i razvoj kombinovane upotrebe 137Cs sa
drugim, prirodnim radionuklidima, kao što su 210Pb i 7Be, kako bi se procenila vremenska i prostorna
brzina erozije i sedimentacije. Ove informacije će biti dragocene za identifikaciju mogućih mera za
spreĉavanje i ublaţavanje erozije i sedimentacije tla i razvoj strategija za odrţivo upravljanje vodama i
zaštitom ţivotne sredine.
8.1.4.1. Vodni resursi

Poboljšanje razumevanja zemljinog vodnog ciklusa predstavlja osnovnu nauĉnu informaciju neophodnu
za razvijanje politike odrţivog upravljanja vodnim resursima. Metode primene radioaktivnih izotopa u
hidrologiji, koje proizilaze iz prirodno ponuĊenih «izotopskih otisaka» vode, pomaţu u dobijanju brzih
hidroloških informacija za velika prostranstva po niskoj ceni.
Dvanaest izotopa ili izotopskih parova se uobiĉajeno koriste u izotopskoj hidrologiji, zajedno sa stabilnim
izotopima kiseonika i vodonika. 3H i 3He se sve više koriste za utvrĊivanje starosti podzemnih voda da bi
se udovoljili zahtevi za sveţom vodom širom sveta.
Izotopske tehnike se rutinski koriste za procenu podzemnih vodnih resursa u geološkim analizama u
razvijenim zemljama, npr. SAD, u Australiji, Francuskoj, Nemaĉkoj, Indiji, Velikoj Britaniji i drugim. U
cilju unapreĊenja upravljanja površinskim vodama i što boljeg razumevanja uticaja klimatskih promena
na vodne resurse nedavno je sprovedena studija o izotopskom sastavu najvećih reka u SAD.
Glavne primene nuklearnih tehnologija u proizvodnji hrane i poljoprivredi su uzgoj jonizujućim

zraĉenjem modifikovanih useva, suzbijanje štetoĉina i konzervacija hrane zraĉenjem. Istraţivanja u
oblasti erozije tla, analize vodnog ciklusa rezidua i zaštiti ţivotne sredine u velikoj meri se oslanjaju i na
nuklearne tehnike.
Farmeri i uzgajivaĉi biljaka su vekovima pokušavali da povećaju broj i poboljšaju biljne vrste. Od 1950-
tih godina postoji usaglašen napor meĊunarodnih poljoprivrednih istraţivaĉkih centara i nacionalnih
poljoprivrednih istraţivaĉkih sistema da poboljšaju poljoprivredu razvojem novih useva sa većim
prinosom i pojaĉanom otpornošću na uticaj sredine, kao što su: suša, salinitet ili štetoĉine. Stotine novih
vrsta su stvorene i rezultati su bili impresivni.
8.1.5. Radijacione tehnologije za bezbednu i ĉistu industriju
Ogroman broj nuklearnih tehnika se svakodnevno primenjuje u industriji. Jonizujuće zraĉenje i izotopska
tehnologija, kao što su: gama zraĉenje, elektronski i jonski snopovi, detektori jonizujućeg zraĉenja, radio-
trejseri i zatvoreni izvori zraĉenja, nedestruktivno ispitivanje i nuklearne analitiĉke metode se koriste u
kontroli procesa proizvodnje, modifikaciji materijala, u smanjenju štetne industrijske emisije i za
ponovnu preradu otpada, kao i za mnoge druge namene. Pored ekonomskog uticaja, zraĉenje i primena
radioizotopa ima veliki uticaj u razliĉitim aspektima društvenog i industrijskog razvoja, kao što su:
zdravlje stanovništva (sterilizacija medicinskih proizvoda, krvi i transplantata); zaštita ţivotne sredine
(tretiranje otpadnih gasova iz dimnjaka i otpadnih voda elektronskim snopovima i preĉišćavanje taloga
gama zracima); ĉista i bezbedna industrija (otkrivanje curenja, nedestruktivno testiranje instalacija, cevi i
rezervoara), poboljšanje kvaliteta proizvoda (nuklearne analitiĉke metode, nedestruktivno testiranje); u
procesu optimizacije (radio trejseri i kontrolni detektorski sistemi); ispitivanje sirovina i njihova
eksploatacija (neposredna proizvodnja, kopanje bušotina) i kontrola radioaktivnosti (pregled tovara,
ozraĉavanje vladinih pošiljki).
Trenutno postoji više od 160 industrijskih postrojenja za ozraĉavanje širom sveta, od ĉega je 65
postrojenja u zemljama u razvoju. Ukupan broj akceleratora širom sveta prelazi brojku od 13000.
Relativno nova oblast - nanotehnologija koristi tehnologiju elektronskog snopa za pojedine primene, kao
što je recimo litografija. Nanometrijske strukture su već testirane i postoje nove mogućnosti za njihovu
upotrebu. Radiotrejseri u industriji i ţivotnoj sredini predstavljaju znaĉajne instrumente u mnogim
procesima, npr. na naftnim platformama i u rafinerijama, hemijskoj i metalurškoj industriji, instalacijama
za preĉišćavanje otpadnih voda. Uobiĉajeni radioizotopi za trejsere su: 3H, 82Br, 99mTc, 140La, 24Na i 131I.
133
8.1.6 Nuklearne elektrane
Struĉnjaci u Vojvodini moraju da prate razvoj nuklearne energetike u svetu i da se trude da razumeju
nove trendove i novi dizajn nuklearnih elektrana, pošto su Vojvodina i Srbija trenutno okruţene sa 10
operativnih reaktora u nuklearnim elektranama.
Nuklearna energija, pravilno korišćena, ima verovatno od svih izvora energije najmanji štetni uticaj na
ţivotnu sredinu, ukljuĉujući vazduh, zemljište i ţivotinje, jer se pri normalnom pogonu ne emituju štetni
gasovi, proizvedeni otpad je jasno izolovan, a zahteva i manju oblast za proizvodnju iste koliĉine
elektriĉne energije u odnosu na druge izvore. Nuklearna energija je pouzdan snabdevaĉ sveta elektriĉnom
energijom, delimiĉno zbog veliĉine postrojenja, njihovog dugog radnog veka i struĉnosti kojom se njima
upravlja. Nuklearna energija je efikasna i rentabilna, zbog stabilnih cena goriva, visokih performansi
savremenih postrojenja uz neophodnu stalnu proveru rada. Za razliku od nekih drugih izvora energije,
nuklearna energija ne zavisi od nepouzdanih vremenskih ili klimatskih uslova, nepredvidivih fluktuacija
troškova.
8.1.6.1 Nuklearne elektrane budućnosti: pouzdaniji, ekonomiĉniji i efikasniji

standardizovani dizajn
Novi dizajn nuklearnih postrojenja će ukljuĉiti najnovije tehnologije i te elektrane će biti jednostavnije za
rukovanje i brţe će se graditi. Ta postrojenja će postizati veće bezbednosne ciljeve nego današnja.
Standardizacija će smanjiti troškove izgradnje i rada i daće bolju efikasnost, kao i jednostavnost u svim
aspektima rada nuklearne elektrane, kao što je bezbednost, odrţavanje, obuka i nabavka rezervnih delova.
Sistem 80+ (Westinghouse BNFL): Sistem reaktora 80+ je PWR koji je projektovao Combustion
Engineering i CE-ov sledbenik ABB i Westinghouse BNFL. NCR je sertifikovao Sistem 80+ za trţište
SAD, ali Westinghouse BNFL više ne promoviše aktivno projekat za prodaju unutar SAD. Sistem 80+
predstavlja osnovu za APR 1400 koji je razvijen u Koreji i koji treba da se dalje razvija.
ABWR (General Electric, Toshiba, Hitachi): Od tri sertifikovana NCR – ALWR projektuje samo ABWR
koji je postavljen. Tri ABWR-a rade u Japanu, a ĉetiri su u izgradnji, od ĉega dva u Tajvanu i Japanu.
Iako se ABWR dizajn obiĉno povezuje sa SAD i General Electric-om, postrojenja koja su izgraĊena u
Japanu su proizvodi Toshibe i Hitachi-ja. General Electric, Toshiba i Hitachi su pokazali interes za
izgradnju ABWR-a u SAD. Postoje mnoge varijante u projektu ABWR-a. Kapaciteti koji se najĉešće
pominju se kreću od 1250-1500 MW. Postoje manji ili veći objekti u zavisnosti od proizvoĊaĉa. Nivo
cena je jedan od aspekata kojima ABWR privlaĉi interesovanja kupaca.
AP600 (Westinghouse BNFL): AP600 je PWR koji je projektovao Westinghouse BNFL i sertifikovao
NRC. AP600, iako zasnovan na ranijem dizajnu ima inovativne bezbednosne karakteristike koje
omogućavaju veoma pojednostavljen projekat reaktora. Pojednostavljenje je smanjilo troškove u
komponentama postrojenja i izgradnji. Westinghouse je nedavno dao prednost dizajnu AP1000 u odnosu
na AP600, pošto je potencijalno jeftiniji.
«Pasivan» i velik (Westinghouse AP1000): Westinghouse smatra da reaktor AP1000 od 1000 MW,
zasnovan na projektu manjeg AP500 predstavlja jedan od reaktora Generacije III, najnovije nuklearne
elektrane. AP1000 koristi pristup AP600 u pojedostavljenju projekta nuklearne elektrane, radi smanjenja
troškova i povećanja bezbednosti. AP1000 takoĊe obuhvata «pasivan» bezbednosni dizajn AP600, koji
koristi prednosti prirodnih sila da obezbedi bezbedan rad i brzo zaustavljanje u hitnim sluĉajevima.
AP1000 bi se proizvodio u modulima projektovanim za prevoz ţeljeznicom ili barţama. Osnova AP1000
modula je mogućnost prevoza ţeljeznicom postrojenja visine od 12 stopa, širine 12 stopa i duţine 80
stopa, teţine 80 tona. Veći moduli bi se proizvodili za prevoz na lokaciju koja je dostupna barţama.
134
Pojednostavljeni «pasivni» i veliki (ESBWR General Electric): GE Energy ESBWR kombinuje
bezbednosna poboljšanja i pojednostavljen dizajn i standardizovane komponente za proizvodnju
bezbednije, produktivnije i pouzdanije nuklearne elektrane uz manje troškove izgradnje u odnosu na
današnje. Program ESBWR je poĉeo poĉetkom 90-tih, kada je GE razvijao Simplified boiling Water
Reactor (SBWR). Dizajn ESBWR reaktora je pojednostavljen prilagoĊavanjem dokazanih sistema rada
elektrane, kao što je kombinacija hlaĊenja pri zatvaranju i sistem vodenog ĉišćenja reaktora. ESBWR
eliminiše potrebu za 11 sistema, smanjujući broj sistema za 25%. ESBWR ukupno sadrţi 25% manje
pumpi, ventila, cevovoda i kablova.
U ESBWR sistem hlaĊenja na bazi gravitacije je projektovan tako da odgovori na nezgode, ukoliko u
reaktoru doĊe do nestanka hladioca. Rezervna voda utiĉe u sud reaktora putem gravitacije, a ne
oslanjajući se na pumpe. Prirodna cirkulacija eliminiše potrebu za bezbednosnim sistemima koji rade na
struju.
SWR-1000 Siedewasser Reaktor (Framatome ANP): SWR-1000 je dizajn Framatome ANP-a za

poboljšani BWR. Framatome ANP je osnovan integracijom francuskog prodavca nuklearnih elektrana
Framatome i sredstvima za nuklearnu energiju nemaĉke firme Simens. SWR-1000 je prvi put projektovan
od strane Simensa. Framatome ANP je nedavno poĉeo preliminarnu sertifikaciju SWR-1000 sa NRC-om.
Literatura o ovom dizajnu naglašava pasivne bezbednosne odlike reaktora. Pasivna bezbednost, takoĊe,
znaĉi i manje troškove izgradnje, mada to Framatome ne naglašava.
ACR-700 (Atomic Energy of Canada Limited): AECL's "Advanced CANDU Reactor" ACR-700 je dugo
vremena razvijan i smatra se evolucijom iz AECL-ove meĊunarodno uspešne PHWR-ove CANDU linije.
CANDU reaktori su imali veći komercijalni uspeh od svih drugih reaktora osim LWR-a. Jedna od
inovacija u ACR-700, u poreĊenju sa drugim projektima CANDU je što se teška voda koristi samo kao
moderator u reaktoru, a laka voda se koristi kao agens hlaĊenja. Raniji CANDU projekti su koristili tešku
vodu i kao moderator i kao agens hlaĊenja. Ova izmena postavlja pitanje da li je ACR-700 PHWR, PWR
i hibrid ova dva projekta. AECL je agresivno promovisao ACR-700 na trţištu nudeći niske cene, kratak
period izgradnje i pogodne finansijske uslove.
Pebble-bed Modular Reactor (PBMR) Juţnoafriĉka firma Pebble Bed Modular Reactor, PBMR (Pty)
Ltd. je osnovana 1999. sa namerom da razvije i prodaje male visoko-temperaturne reaktore. Projektni tim
PBMR-a, koji broji 550 ĉlanova, ima sedište u Centurionu blizu Pretorije, Juţna Afrika. PBMR je
visokotemperaturni reaktor (HTR), sa zatvorenim ciklusom, sistemom konverzije snage na osnovu gasne
turbine. Iako on nije jedini HTR koji se radi u svetu, juţnoafriĉki projekat se smatra u meĊunarodnim
krugovima vodećim projektom u oblasti primene HTR reaktora u proizvodnji struje. Visoka efikasnost i
atraktivna ekonomiĉnost su mogući bez pravljenja kompromisa sa visokim nivoom pasivne bezbednosti,
koja se oĉekuje od najnovijih nuklearnih projekata.
Modularni heliumski reaktor sa gasnom trubinom GT-MHR (General Atomic): The GT-MHR je
projekat HTGR koji je razvila ameriĉka firma General Atomics. Najnoviji planovi za razvoj GT-MHR se
oslanjaju na izgradnju reaktora u Rusiji da bi se pomoglo «sagorevanju» viška plutonijuma. Paralelni
planovi za komercijalne reaktore bi koristili goriva zasnovana na uranijumu obogaćenom sa ĉak 19,9% U-
235. Time bi se gorivo drţalo na nivou od ispod 20% obogaćenja ĉime se definiše veoma obogaćen
uranijum. U poĉetnom dizajnu, konverzija toplotne energije sa zagrejanog helijumskog hladioca u
elektriĉnu energiju bi se direktno odvijala u gasnoj turbini. Za sada, meĊutim, postoje problemi u pogledu
netestiranih aspekata ove tehnologije. To je podstaklo neke potencijalne sponzore da predloţe manje
inovativan mehanizam prenosa toplote i generisanja elektriĉne energije. U.S. utility Energy je uĉestvovala
u razvoju GT-MHR i koristila ime «Freedom Reactor» u svom dizajnu. Pošto je temperatura hladioca iz
HTGR reaktora mnogo veća od LWRs, projekat ima u vidu i potencijalno komercijalno korišćenje izvora
toplote. GT-MHR se smatra potencijalnim izborom Odeljenja za nuklearnu energiju Ameriĉkog
ministarstva energije u oblasti reaktora nove generacije.
MeĊunarodni inovativni i bezbedan reaktor IRIS (Westinghouse BNFL): Westinghouse BNFL je

promovisao dizajn reaktora IRIS, kao znaĉajno pojednostavljenje i unapreĊenje dizajna PWR. Reaktor će
biti manji od svih koji sada rada i biće mnogo jednostavniji. Reaktor IRIS obuhvata odlike projekta koje
135
imaju za cilj da izbegnu gubitak hladioca. Istraţivanja se nastavljaju već izvesno vreme i preliminarna
sertifikacija je u postupku. Planira se da se IRIS projekat završi 2015, pa se ne oĉekuje upotreba takvih
reaktora u narednoj dekadi.
EPR (Framatome ANP): EPR je priliĉno konvencionalan PWR, mada su mu komponente

pojednostavljene i akcenat je stavljen na bezbednost reaktora. Projekat je izraĊen u Finskoj. Osim toga,
francuska vlada je predloţila izgradnju EPR u Francuskoj. Nuklearna energija već saĉinjava preko 75%
francuskih izvora elektriĉne energije, pa bi stoga izgradnja novog reaktora u Francuskoj mogla da dovede
do iskljuĉivanja postojećeg reaktora da bi se stvorio prostor na trţištu za generisanje energije putem
EPR-a. Francuska je predloţila Kini izgradnju EPR-a. Predloţena veliĉina reaktora bi bila oko 1600
MWe, mada je snaga ranijih objekata bila i do 1750 MWe. Framatome planira sertifikaciju EPR-a u SAD
nakon razvoja u Evropi.
ACR-1000 (Atomic Energy of Canada Limited): Dok AECL promoviše svoj dizajn ACR-700, završen je
i dizajn ACR-1000. Ukoliko su podaci o ekonomiĉnosti koje Westinghouse BNFL pripisuje svojoj AP
seriji i GE-ovoj ABWR seriji taĉni, mogu se oĉekivati sliĉni rezultati smanjenja troškova i za serije ACR.
Objavljeni troškovi za ACR-700 su već niţi od bilo kog planiranog dizajna za blisku budućnost. Obećano
vreme gradnje od tri godine bi postavilo rekord za velike reaktore.
8.1.6.2. Nuklearne elektrane u Evropi
Do 10. maja 2006. godine, postoji evidencija o 203 nuklearne elektrane sa instalirnim neto elektriĉnim
kapacitetom od 171 858 MWe koje rade u Evropi i 10 elektrana sa 9 836 Mwe, koje su u izgradnji u pet
zemalja.
Slika 8.3. Mapa nuklearnih elektrana u Evropi
Kao što se moţe videti sa slike 8.3. Srbija je okruţena sa 10 operativnih nuklearnih reaktora u nuklearnim
elektranama. Zbog toga treba razvijati i prilagoĊavati regionalne planove za pripravnost u
redovnim i vanrednim situacijama.
136
8.1.7. Opšte koristi od nuklearnih nauka i njihove primene
Razvoj novih primena i korišćenje prednosti nuklearnih tehnologija za odrţivi razvoj se oslanja na
razliĉite mehanizme.
8.1.7.1. Istraţivanje
Istraţivanjem se stvaraju nove tehnologije u dugoroĉnom smislu i poboljšava tekuća primena. Ono igra
vaţnu ulogu u poboljšanju nauĉne osnove i tehniĉkog razumevanja. Istraţivanje po svojoj prirodi moţe
biti inovativno i voditi ka formiranju novih znanja. MeĊutim, u našim uslovima u oblasti nuklearnih
tehnologija akcenat se mora staviti na primenjeni ili adaptivni razvoj, ĉiji je cilj poboljšanje ili
modifikacija elemenata već postojeće tehnologije da bi se ona prilagodila specifiĉnim potrebama naše
zemlje (regiona). Vaţan cilj je, takoĊe, da se identifikuju propusti u praćenju razvoja odgovarajućih
tehnologija i da se podrţe institucije i pojedinci da ovaj problem prevaziĊu.
8.1.7.2. Upravljanje i oĉuvanje znanja u oblasti nuklearnih tehnologija kroz obuku i edukaciju
Najnoviji trendovi su skrenuli paţnju na potrebu boljeg korišćenja znanja u oblasti nuklearnih
tehnologija. Jedan od naĉina za to je da se adekvatno kvalifikovani ljudi angaţuju u saĉuvanju i razvoju
postojećeg nivoa primene nuklearne tehnologije. TakoĊe, treba voditi raĉuna o potencijalnoj mogućnosti
gubitka dragocenih saznanja prikupljenih u prošlim dekadama. Danas, meĊutim, postoji velik broj
nacionalnih i meĊunarodnih inicijativa da se takav trend zaustavi.
Obuka i edukacija su od suštinskog znaĉaja za efikasno i trajno prenošenje znanja, posebno u zemljama u
razvoju i pri tome treba ponuditi nekoliko tipova obuke:
1. Zajedniĉki seminari nauĉnika i inţinjera, koji bi trebalo da ukaţu na znaĉaj praktiĉnih rešenja,
2. Kratke specijalizacije kako bi se nauĉnicima i inţinjerima omogućila neposredna iskustva,
3. Obuka dodiplomaca da primene praktiĉna iskustva na samom poĉetku studiranja,
4. Obuka na višem nivou - pod ĉime se podrazumeva obuka doktora nauka da bi se ponudilo
detaljno razumevanje nuklearnih tehnologija i njihova primena.
8.1.7.3 Nauĉni sastanci

Sastanci, kao što su konferencije i simpozijumi, predstavljaju znaĉajan uvid u formulaciju programa.
Konsultantski sastanci, sastanci istraţivaĉkih grupa i savetodavnih grupa su vaţni mehanizmi za pregled i
sintezu novih informacija. Sastanci su, takoĊe, znaĉajni radi implementacije nuklearnih tehnologija i
kontrole njihovih primena. Oni pomaţu u promovisanju opšteg razumevanja kljuĉnih pitanja i
usmeravanju paţnje na ono što je bitno za neku zemlju.
8.1.7.4 Laboratorijske aktivnosti

Nuklearne analitiĉke tehnike imaju vaţnu ulogu u kontroli sadrţaja radionuklida u razliĉitim
materijalima, a posebno su znaĉajne u meĊunarodnoj trgovini, gde se mora poštovati zakonska
ograniĉenja za prehrambene proizvoda. Rezultati merenja moraju biti zasnovani na meĊusobnom
priznanju koje se stiĉe ukoliko dobro opremljene laboratorije rade u skladu sa meĊunarodno prihvaćenim
standardima, kao što je ISO 17025. Novi trendovi u primeni nuklearnih tehnologija su razvoj
jednostavnih, automatizovanih i prenosivih instrumenata, koji se mogu koristiti i na terenu i u
laboratorijama.
8.1.8 Predlog mera u AP Vojvodini

Nuklearne tehnologije (izuzev u medicini) u bivšoj Jugoslaviji su se razvijale strogo centralizovano, tako
da na teritoriji AP Vojvodine nije bilo znaĉajnih, organizovanih pokušaja primene nuklearnih tehnologija.
Nakon donošenja Zakona o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana u Saveznoj Republici Jugoslaviji
137
(„Sluţbeni list SFRJ“ br.35/89) i te centralizovane aktivnosti su uglavnom zamrle zajedno sa planovima
za izgradnju nuklearne elektrane na Dunavu na teritoriji AP Vojvodine.
Danas na teritoriji AP Vojvodine osim dve medicinske ustanove (Institut za onkologiju u Sremskoj
Kamenici i Kliniĉki centar Novi Sad), nema jakih izvora zraĉenja niti akceleratora i nuklearne analitiĉke
detekcione tehnologije se primenjuju samo u okviru nauĉnih istraţivanja iz oblasti nuklearne fizike na
Prirodno-matematiĉkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu.
Da bi se u u što većoj meri iskoristio potencijal razvoja i primene nuklearnih tehnologija i predlaţemo
osnivanje dva centra izvrsnosti (CI) u Vojvodini, ĉime bi se znaĉajno povećala mogućnost i kvalitet
aktivnosti primenjenog i adaptivnog istraţivanja u postojećim institucijama, ali i njihovo ujedinjenje u
jednu specifiĉnu organizaciju. Ciljevi tih CI-a bi bili :
UtvrĊivanje okvirnog plana za efikasnije upravljanje istraţivanjima i njihovim primenama i
razvoj fleksibilnog, problemski orijentisanog plana istraţivanja i razvoja (R&D), koji bi ukljuĉio
nuklearne tehnologije u buduće planove razvoja Vojvodine,
Regrutovanje i zapošljavanje mladih istraţivaĉa; detaljan razvoj njihovog struĉnog
osposobljavanja kroz rad na savremenoj problematici uz korišćenje adekvatne opreme i uz
odgovarajuću mobilnost (na osnovu saradnje sa sliĉnim institucijama u Evropi i svetu),
Odrţavanje i nadograĊivanje postojeće nauĉne i tehniĉke opreme, oĉuvanje postojeće
eksperimentalne infrastrukture i ljudskih resursa i primena optimalnih strategija za njihovo
korišćenje,
Obrazovanje mreţa meĊunarodnih partnerskih institucija, paţljivo odabranih tako da obezbede
struĉnost i ekspertizu, koja je neophodna da bi se pojaĉali potencijali Vojvodine putem obuke,
zajedniĉkog istraţivanja i primene steĉenih znanja.
Prvi Centar izvrsnosti bi trebalo da bude u oblasti primene nuklearnih tehnologija u medicini. On bi
predstavljao zajedniĉki poduhvat (instituciju) Prirodno-matematiĉkog fakulteta Univerziteta u Novom
Sadu, Instituta za onkologiju u Sremskoj Kamenici i Kliniĉkog centra Novi Sad, ali i zainteresovanih
meĊunarodnih kompanija u oblasti primene nuklearnih tehnologija u medicini (Simens, General
Electric,... ).
Drugi centar bi trebalo da bude posvećen primenama nuklearne tehnologije u oblasti hrane, poljoprivrede,
monitoringa ţivotne sredine i upravljanja vodama i zemljištem. On bi mogao da se formira u saradnji sa
Prirodno-matematiĉkim fakultetom, Univerziteta u Novom Sadu, Institutom za ratarstvo i povrtarstvo,
Novi Sad i Nauĉnim institutom za veterinarstvo, Novi Sad.
138
8.2 NOVI MATERIJALI
8.2.1 Uvodni deo
8.2.1.1 Aktuelno stanje u oblasti novih materijala u Evropi i svetu
Tehniĉke inovacije zasnovane na novim materijalima od devetnaestog veka do danas predstavljaju

osnovni generator industrijskog i privrednog razvoja u svetu. Ciklusima ubrzanog privrednog rasta
(industrijska revolucija, poĉetak masovnog transporta, uspostavljanje potrošaĉkog društva, informaciono-
telekomunikaciona revolucija), koji su se javljali sa periodom od 50 do 60 godina, uvek su prethodile
znaĉajne inovacije u oblasti materijala (tehnologije masovne proizvodnje gvoţĊa i ĉelika, novi polimerni
materijali i lake legure, poluprovodnici i keramike), slika 8.4. Danas svet stremi ka odrţivom i
bezbednom društvu – novi materijali i tehnologije su preduslov za ispunjenje ovog cilja.
Slika 8.4 Prikaz inovacije u oblasti materijala kao generatora ciklusa ekonomskog razvoja.
Lider u istraţivanjima novih materijala i tehnologija su Sjedinjene Ameriĉke Drţave. MeĊutim, u

poslednje vreme njihova dominantna pozicija u mnogim podoblastima nauke o materijalima je ugroţena
pre svega od EU i Japana, a sve više i od Ruske Federacije i Narodne Republike Kine. U oblasti keramika
i legura Japan danas drţi vodeću poziciju. Interesantno je primetiti veoma znaĉajno povećanje obima i
kvaliteta istraţivanja u Poljskoj. Na istraţivanjima novih materijala radi oko 4000 istraţivaĉa u 50
istraţivaĉkih instituta.
Izuzetno vaţne karakteristike istraţivanja i razvoja novih materijala su globalizacija istraţivanja i

geografska diversifikacija istraţivanja (koja se dešava po veoma ubrzanom tempu). Globalizaciji
istraživanja najviše doprinose transnacionalni akademski istraţivaĉki programi, prisutni u gotovo svim
zemljama, koji uspostavljaju jedinstvene istraţivaĉke strategije i ciljeve na velikom istraţivaĉkom
prostoru. Osim toga, globalizaciji znaĉajno doprinose i moderne informacione tehnologije, koje
omogućavaju istraţivaĉima lak pristup informacijama, kao i njihovu brzu i efikasnu razmenu. Od
globalizacije istraţivanja drţave imaju i dobit i gubitak. Uspostavljanje transnacionalnih istraţivaĉkih
programa u najvećem broju sluĉajeva ide na štetu drţavama sa manje razvijenim nauĉnim potencijalom,
jer veće i nauĉno snaţnije drţave forsiraju programe u skladu sa svojim nacionalnim strategijama i
prioritetima. Zbog toga su programi, koji su specifiĉno znaĉajni za razvoj manjih drţava, izostavljeni iz
istraţivanja. Uzimajući u obzir da su istraţivaĉki kapaciteti u industriji u manjim drţavama i drţavama u
tranziciji nedovoljno razvijeni, neophodno je u takvim sluĉajevima posebnim drţavnim merama i
stimulacijom kompenzovati uticaj istraţivaĉke globalizacije na specifiĉne i znaĉajne istraţivaĉke
programe. S druge strane, globalizacija omogućava znaĉajno tehnološko unapreĊenje istraţivanja u
nauĉno nedovoljno razvijenim društvima, ubrzan razvoj nauĉnih kadrova kroz nauĉnu razmenu, kao i
brzu asimilaciju znanja od nauĉno razvijenih partnera. Posledica globalizacije je i oteţana zaštita
139
intelektualne svojine, koja najviše šteti nauĉno razvijenijim društvima. Za geografsku diversifikaciju
istraţivanja su odgovorne velike multinacionalne kompanije. Usled potrebe da svoje proizvode i usluge
pribliţe krajnjem korisniku one pomeraju deo svojih istraţivaĉkih i nauĉnih potencijala i diversifikuju
zajedno sa svojim poslovanjem. Sekundarnu dobit iz ovog procesa multinacionalne kompanije dobijaju
angaţovanjem jeftine istraţivaĉke radne snage. Nedovoljno razvijene zemlje u osnovi imaju dobit iz ove
pojave, s obzirom na to da dolazi do kvalitetnog nauĉnog i tehnološkog transfera.
Radi adekvatnog sagledavanja trendova u razvoju oblasti novih materijala i tehnologija neophodno je u
najkraćem iskazati osnovne elemente nauĉne politike, koju u ovoj oblasti sprovode vodeće zemlje u
svetu. Osim induvidualnih programa zemalja ĉlanica EU u ovoj oblasti evropska komisija u prvi plan
istiĉe ulogu Okvirnih programa (Framework Programme – FP), radi integrisanja i jaĉanja istraţivaĉkih i
razvojnih aktivnosti zemalja ĉlanica. Ukupni budţet FP6 programa (2003-2006) od 17,5 milijardi EUR i
konstantno povećanje sredstava (FP4 1994-1998, 13,2 milijarde EUR; FP5 1998-2002, 15,0 milijardi
EUR), reflektuje opredeljene evropske komisije za intenzivnu realizaciju ovakve strategije nauĉnog i
tehnološkog razvoja.
MeĊu prioritetnim temama Šestog okvirnog programa (FP6) nalaze se tri iz oblasti materijala:
Nanotehnologije i nanonauke, Znanjem zasnovani multifunkcionalni materijali i Novi proizvodni procesi
i naprave. Ciljevi kooperacije u ovim oblastima su poboljšanje kompetentnosti Evropske industrije i
stvaranje uslova za transformaciju iz resursno-intenzivne u znanjem zasnovanu industriju generisanjem
znanja za nove aplikacije na raskršću razliĉitih tehnologija i disciplina.U nanotehnologijama i
nanonaukama predviĊene su aktivnosti za usvajanje znanja o interfejsima i kvantiziranim fenomenima,
nanokontroli svojstava materijala za nove aplikacije, integraciji tehnologija na nano nivou, nano-
motorima/nanomašinama/nanosistemima, uticaju na sigurnost ĉoveka, kao i uticaju na zdravlje i okolinu.
Teme u oblasti Znanjem zasnovanih multifunkcionalnih materijala obuhvataju aktivnosti u vezi sa
materijalima visokih performansi, materijalima dizajniranih svojstava, razvoju pouzdanih simulacija,
integraciji nanomolekularnih i makromolekularnih komponenti u hemijskim tehnologijama, ukljuĉujući
dizajn i kontrolu hemijskih procesa. U novim proizvodnim procesima i napravama teme su fokusirane na
stvaranje uslova za znanjem intenzivnu proizvodju ukljuĉujući konstrukciju, razvoj i kontrolu novih
tehnologija, koje će odgovoriti potrebama za adaptivnu, umreţenu i znanjem zasnovanu proizvodnju.
TakoĊe, istraţuju se novi inţenjerski koncepti zasnovani na proţimanju tehnologija (kao što su nano, bio,
informaciona,...) sa postojećim standardnim tehnologijama materijala.
U aprilu 2005. Evropska komisija objavila je predlog Sedmog okvirnog programa (FP7), koji će se
odvijati od 2007. do 2013. godine. Za realizaciju ovog programa predviĊeno je 72,7 milijardi EUR. FP7,
koji nosi podnaslov „Izgradnja Evrope znanja“ (“Building the Europe of Knowledge”), sadrţaće ĉetiri
prioritetne oblasti, koje se odnose na istraţivanje i razvoj novih materijala.
Finansiranje istraţivanja i razvoja novih materijala i tehnologija u SAD sprovodi se ravnopravno iz

privatnog sektora i drţavnih fondova. Drţavne agencije odgovorne za kreiranje politike i finansiranje
programa u SAD su: DOD - Department of Defense, NIH -National Institute of Health, NASA - National
Aeronautics and Space Administration, DOE - Department of Energy, NSF - National Science
Foundation, USDA - United States Department of Agriculture, DC - Department of Commerce, EPA -
Environmental Protection Agency, DOT - Department of Transportation i DHS - Department of
Homeland Security. Od svih agencija DOE i NSF imaju najvaţniju ulogu kada je reĉ o istraţivanjima
materijala. U 2004. za ovu namenu iz DOE-a je izdvojeno 559 miliona dolara, a iz NSF-a 251 milion. U
ovom trenutku jedan od osnovnih strateških opredeljenja DOE je stvaranje velikih nacionalnih
eksperimentalnih centara, radi obezbeĊenja superiornih tehnoloških kapaciteta za istraţivanje i razvoj.
Sprovode se aktivnosti za izgradnju i puštanje u rad 5 novih nacionalnih centara za nanonauke do 2008.
godine. Sliĉna opredeljenja ima i NSF u svom strateškom planu za period od 2003. do 2008. godine.
Njihov plan podrazumeva formiranje state-of-the-art nauĉnih centara sa opremom i infrastrukurom kojoj
će pristup imati širok krug istraţivaĉa.
Sliĉno kao i u sluĉaju SAD, istraţivanje i razvoj novih materijala u Japanu finansira privatni sektor i
drţava. U 1995. godini nivo finansiranja u oblasti materijala bio je 5% od ukupnog budţeta za nauku i
tehnologiju (ukupan budţet je iznosio je 18 milijardi US $). Osnovna strateška opredeljenja su: (1) razvoj
140
tehnika za kontrolu strukture materijala i njegovih dimenzija; (2) unapreĊenje materijala znaĉajnih za
energetiku i/ili zaštitu okoline sa ciljem konzervacije energije, recikliranja i oĉuvanja resursa i (3)
materijali znaĉajni za sigurnosne tehnologije. U junu 2002. Ministarstvo obrazovanja, kulture, sporta i
nauke i tehnologije Japana usvojilo je politiku promocije istraţivanja i razvoja nanotehnologije i novih
materijala. MeĊu njegovim prioritetima nalaze se materijali znaĉajni za oĉuvanje ţivotne sredine,
materijali za poboljšanje energetske efikasnosti i materijali visokih svojstava. Ministarstvo poljoprivrede,
šumarstva i ribarstva Japana, finansira dopunske programe za razvoj novih biomaterijala. Ministarstvo
ekonomije, trgovine i industrije finansira programe iz oblasti poluprovodniĉkih nanomaterijala, keramika
i metalnih stakala.
U Ruskoj Federaciji ukupan budţet za nauĉna istraţivanja u 2004. godini iznosio je 1,6 milijardi US $,
od ĉega se na istraţivanja u oblasti materijala izdvajalo oko 8%. Centar osnovnih istraţivanja je Ruska
akademija nauka sa svojih 9 nauĉnih divizija, 3 regionalne divizije, 13 regionalnih nauĉnih centara sa više
od 30 nacionalnih laboratorija.
8.2.1.2 Perspektive daljeg razvoja novih materijala
Istraţivanja i razvoj novih materijala i tehnologija moraju biti usklaĊene sa potrebama modernog društva
sa aspekta njegovog odrţivog ekonomskog i tehnološkog razvoja. Na slici 8.5 je prikazana prognoza
zastupljenosti materijala u ekonomiji koje je prezentovao Ashby. Prema ovoj analizi i prognozi, relativni
znaĉaj metala će opadati nakon maksimuma dostignutog 1960. godine, dok će se udeo polimera,
kompozita, keramika i stakala povećavati. Interesantno je primetiti da je slika simetriĉna. Drugim reĉima,
keramike, kompoziti i drugi materijali će se vratiti na poĉetnu zastupljenost, iako će prirodni materijali
biti zamenjeni veštaĉkim. TakoĊe, vaţno je primetiti da nemetalni materijali dostiţu plato oko 2000.
godine, verovatno zato što keramike i kompozitni matirijali nisu uspeli da zamene metale kao strukturne
materijale. U sluĉaju da se reši problem lomljivosti, primena nemetalnih materijala moţe doţiveti
ekspanziju.
Slika 8.5 Ashby-jeva analiza i prognoza zastupljenosti materijala u svetskoj ekonomiji

Postoje dva osnovna pravca kojima se razvija moderna nauka o materijalima. Jedan pravac podrazumeva
smanjenje dimenzija materijala na nanoskalu, ĉime se osim morfoloških osobina dobijaju nove
karakteristike i funkcije materijala. Nanomikrostrukture se dobijaju iz neravnoteţnih procesa ĉime se,
takoĊe, osvajaju nove funkcije i svojstva. Drugi pravac podrazumeva kombinovanje organskih i
neorganskih materijala u nekristalnim fazama, kristalnim fazama i teĉnim kristalnim fazama. Uzimajući u
141
obzir potrebe ekonomije i društva za razvoj kroz visokotehnološke inovacije najveći potencijal imaju
sledeće grupe materijala:
 Nanomaterijali - Ĉelik za korišćenje vodonika

- nanotube (ugljeniĉne, V2O5, - Zaštitne prevlake za
TiO2,...) eksploataciju u ekstremnim
- nanoĉestice uslovima
- kvantne taĉke - Neţeljezne legure (Al-Mn, Al-
- nanonaprave Si,...)
 Superprovodni materijali  Keramiĉki materijali
- oksidni
- Neoksidni: ugljeniĉni
- metalni
 Magnetni materijali - Neoksidni: karbidi, nitridi i
 Poluprovodniĉki materijali
boridi
 Biomaterijali
- Biomaterijali za veštaĉke - Oksidni: na bazi aluminijuma,
organe
cirkonijuma i magnezijuma
- Materijali za bioelektroniku
 Ekomaterijali - Oksidni: na bazi oksida 3d
- Fotokatalitiĉki materijali i
metala i retkih zemalja
materijali za preĉišćavanje
- Materijali za vodoniĉnu - Oksidni: niobatni i tantalatni
energiju i gorivne ćelije
- Stakla i staklo-keramike
 Visokotemperaturski materijali za
gasne turbine i mlazne motore  Polimerni materijali
 Metali
 Kompozitni materijali
- Ĉelik za snaţne strukture
8.2.2 Sadašnje stanje u AP Vojvodini
8.2.2.1. Nauĉne institucije i proizvodna preduzeća
a) Nauĉne institucije
Istraţivaĉki rad u vezi sa novim materijalima, njihovim dobijanjem, karakterizacijom i

primenom, koncetrisan je na teritoriji Pokrajine, pre svega na pojedinim fakultetima u Novom Sadu,
odnosno na odgovarajućim departmanima, katedrama i laboratorijama.
To se odnosi na:
Prirodno-matematiĉki fakultet, Novi Sad
-Departman za fiziku:
Katedre: Eksperimentalna fizika kondezovane materije (Laboratorija za sintezu i
karakterizaciju materijala i Laboratorija za optiĉka i spektroskopska ispitivanja u fizici
kondezovane materije), Fiziĉka elektronika, Nuklearna fizika.
-Departman za Hemiju:
Katedre: Analitiĉka hemija, Biohemija i hemija prirodnih proizvoda, Fiziĉka hemija,
Hemijska tehnologija i zaštita ţivotne sredine, Organska hemija, Opšta i neorganska
hemija.
Fakultet tehniĉkih nauka, Novi Sad
Institut za elektroniku, energetiku i telekomunikacije, , Institut za graĊevinarstvo,
Institut za arhitekturu, Institut za grafiĉko inţenjerstvo i dizajn, Institut za industrijsko
inţenjerstvo i menadţment, Institut za mehanizaciju i konstruktivno mašinstvo, Institut
za proizvodno mašinstvo, Institut za inţenjerstvo zaštite ţivotne sredine.
Tehnološki fakultet, Novi Sad,
Katedre: Opšte inţenjerske discipline, Primenjena i inţenjerska hemije, Hemijsko
142
inţenjerstvo, Tehnologije ugljenohidratne hrane, Tehnologije konzervisane hrane,
Biotehnologije i farmaceutsko istraţivanje, Naftno-petrohemijske tehnologije,
Inţenjerstvo materijala.
Tehniĉki fakultet »Mihajlo Pupin«, Zrenjanin,
Katedre: Informatiku i raĉunarske nauke, Mašinsko inţenjerstvo.
GraĊevinski fakultet, Subotica.
Odseci: Konstruktivni, Hidrotehniĉki
Delom i kapaciteti Više tehniĉke škole u Novom Sadu, Više tehniĉke škole u Zrenjaninu i
Više tehniĉke škole u Subotici bave se ovim pitanjima.
b) Proizvodna preduzeća
U okviru celovitog privrednog sistema u Vojvodini znaĉajnim ili manjim delom svojih kapaciteta
bave se sledeća preduzeća:
A.D. »ASCO VIDAK«, za DP »Utva-aluminijum« sa p.o.,
proizvodnju valjanog, vuĉenog i Panĉevo
kovanog mateijala, Futog »Hemik«, Kikinda
A.D. Brodogradilište »Begej«, »Fadip-HKC« A.D., Beĉej
Zrenjanin »Fadip-IFC« A.D., Beĉej
A.D. »INOX« Ind. nerĊajuće opreme i GMB »GraĊamont« A.D., Mali IĊoš
armature, Baĉki Petrovac »Termometal« D.O.O., preduzeće za
A.D. »FKL«, za proizvodnju izradu opreme i tehniĉku obradu, Ada
kotrljajućih leţaja i kardana Temerin »Potise-precizni liv«, Ada
A.D. »Livnica preciznih odlivaka« - Le Belier »Kikinda«, Kikinda
LPO, Ada »Utva silosi« A.D. za proizvodnju
A.D. »Nopal« Ind. elektroinstalac. silosa i opreme, Kovin
materijala, Baĉka Palanka »UNIMET« D.O.O. za
A.D. »Pobeda-FOMG« za proizvodnju metalopreraĊivaĉku delatnost, Kać
opreme i metalne galanterije, Titel »BG.GROUP Jugoalat« A.D. za
A.D. »SIGMA«, Subotica proizvodnju alata i pribora za mašine,
A.D. »Utva-vozila«, Panĉevo Novi Sad
»ADECO«, Novi Sad »Mineloprema« a.d., Panĉevo
»Agrohem«, Novi Sad MPI HK »BANE« A.D., Sombor
»Albus«, Novi Sad D.O.O. »Termovent« S.C., Temerin
»ATB SEVER« A.D. internacional, »K-ing Vršac« a.d. Livnica
Subotica centrifugalnog, sivog, nodularnog i
»Begej-plast«, Perlez ĉeliĉnog liva, Vršac
»Brixol«, Vršac »Majevica-Holding« A.D., Baĉka
»Brodoremont« A.D., Baĉki Monoštor Palanka
»Centrohem«, Stara Pazova HK »POBEDA« ad, Petrovaradin
143
IMT Fabrika opreme i pribora A.D., »Koneks«, Nova Pazova
Novi Beĉej »Impuls-hemija«, Novi Sad
D.O.O. »Utva« Avio industrija, »Hinom«, Novo Miloševo
Panĉevo »Gumaplast«, InĊija
PP Brodogradilište »Apatin«, Apatin »West Pharmaceutical Services«-
»Novosadska fabrika kablova« A.D. U Beograd, Kovin
rekonstruisanju, Novi Sad »Gebi«, Ĉantavir
Fabrika sijalica »TESLA« preduz. u »Rumaplast«, Ruma
društvenoj svojini sa p.o., Panĉevo »MEPOL«, Vrbas
Fabrika akumulatora »Sombor« A.D. u »V&B«, Subotica
meš. svojini, Sombor »Vecom«, Bezdan
»Minel-Industries« D.O.O., Zranjanin »Moto-plast«, Nova Pazova
DD »Elektroremont«, Subotica »Tarkett«, Baĉka Palanka
»Oktanoil«, Bela Crkva »Plastika«, Ţitište
»Ţito media«, Kula »Vipol«, Novi Sad
»HGP«, Novi Sad »Termovent SC-Livnica ĉelika«,
»JUB«, Šimanovci Baĉka Topola
»Evrotom«, Ruma »MNG Plastik-Gogić«, InĊija
»HINS«, Novi Sad »Eurokristal«, Alibunar
»Biser«, Kumane »Blikprodukt«, Kikinda
»Linde gas Srbija«, Beĉej »Roloplast«, Kovaĉica
»Vulkan guma-BILET«, Srbobran »Chemos«, Palić
»Hempro«, Šid »Industrija stakla Panĉevo«, Panĉevo
»Silex«, Panĉevo »Elektroporcelan«, Novi Sad
»Panonija«, Panĉevo »Tondah-Potisje Kanjiţa«, Kanjiţa
»Slavica-parafarm«, Subotica »Nexe-Polet«, Novi Beĉej
»Hemodom«, Sremska Kamenica »Toza Marković«, Kikinda
»Yuco-hemija«, Baĉki Jarak »Rapid«, Apatin
»Tegum«, Zrenjanin »Igma«, Uljma
»GIP«, Panĉevo »FIT«, Beĉej
»Guminus«-gumarska industrija, Novi »Neimar«, Zrenjanin
Sad »Lafarge-BFC«, Beoĉin
»Kulina plast«, Ratkovo »Sloga«, Petrovaradin
»Izolir«, Zrenjanin
»Banatplast«, Plandište
144
Ukupan broj preduzeća na teritoriji Vojvodine koja nameravaju ili su u toku uvoĊenja novih materijala i
tehnologija u proces proizvodnje je 94. Raspodela po industrijskim granama data je u tabeli 8.1. i prikazana
na slici 8.6.
Tabela 8.1. Raspodela preduzeća na teritoriji Vojvodine koja nameravaju ili su u toku uvođenja novih
materijala i tehnologija u proces po industrijskim granama
Industrijska grana Broj preduzeća
GraĊevinarstvo, IGM i projektovanje 9
Metalska industrija 36
Energetika i hemijska industrija 49
Tabela 8.2. Raspodela preduzeća na teritoriji Vojvodine koja nameravaju ili su u toku uvođenja novih
materijala i tehnologija u proces po opštinama
Opština GraĊevinarstvo, Metalska Energetika i Ukupno
IGM i industrija hemijska
projektovanje industrija
1. Ada - 3 - 3
2. Alibunar - - 1 1
3. Apatin 1 1 1 3
4. Baĉka Palanka - 2 1 3
5. Baĉki Petrovac - 1 - 1
6. Baĉka Topola - 1 - 1
7. Beĉej 1 2 1 4
8. Bela Crkva - - 1 1
9. Beoĉin 1 - - 1
10. InĊija - - 2 2
11. Kanjiţa 1 - 1
12. Kikinda 1 1 4 6
13. Kovaĉica - - 1 1
14. Kovin - 1 1 2
15. Kula - - 1 1
16. Mali IĊoš - 1 - 1
17. Novi Beĉej 1 1 - 2
18. Novi Sad 1 5 11 17
19. Panĉevo - 5 4 9
20. Plandište - - 1 1
21. Ruma - - 2 2
22. Sombor - 3 1 4
23. Srbobran - - 1 1
24. Stara Pazova - - 4 4
25. Subotica - 3 4 7
26. Šid - - 1 1
27. Temerin - 2 1 3
28. Titel - 1 - 1
29. Vrbas - - 1 1
30. Vršac 1 1 1 3
31. Zrenjanin 1 2 2 5
32. Ţitište 1 1
Ukupno 9 36 49 94
147
U oblasti metalske industrije od ukupnog broja preduzeća na teritoriji Vojvodine koja nameravaju ili su u
toku uvoĊenja novih materijala i tehnologija u proces proizvodnje 26 je u statusu AD (AD-Akcionarsko
društvo), a 6 u statusu DD (DD-Deoniĉarsko društvo).
Raspodela preduzeća na teritoriji Vojvodine koja nameravaju ili su u toku uvoĊenja novih materijala i
tehnologija u proces po opštinama data je u tabeli 8.2.
Građevinarstvo,
IGMi
projektovanje; 10%
Energetika i
hemijska industrija;
52% Metalska industrija;
38%
Slika 8.6. Raspodela preduzeća na teritoriji Vojvodine koja nameravaju ili su u toku uvođenja novih
materijala i tehnologija u proces po industrijskim granama
8.2.2.2. Nauĉno-istraţivaĉki kadar
Prema zvaniĉnoj evidenciji nauĉnih radnika koji rade na teritoriji AP Vojvodine 112 se bavi novim
materijalima. Pregled raspodele po titulama i zvanjima je dat u tabeli 8.3 i prikazan na slici 8.7.
Tabela 8.3. Raspodela naučnih radnika na teritriji AP Vojvodine koji se bave novim materijalima po
titulama i zvanjima
Titula Zvanje Broj nauĉnih Ukupan broj
radnika nauĉnih
radnika
Dr redovni profesor 45 75
vanredni profesor 13
docent 11
nauĉni saradnik 2
nauĉni savetnik 1
asistent 3
profesor više škole 1
Mr asistent 17 21
istraţivaĉ saradnik 3
predavaĉ više škole 1
VSS istraţivaĉ pripravnik 9 16
asistent pripravnik 6
struĉni saradnik 1
Ukupno nauĉnih radnika 112
148
asistent strucni
istraživač
pripravnik; 5% saradnik; 1%
pripravnik; 8%
predavač više naučni
škole, mr; 1% savetnik; 1%
istrazivac redovni
saradnik, mr; profesor; 39%
3%
asistent, mr;
14%
profesor više vanredni
škole, dr; 1% profesor; 12%
naučni
saradnik; 2% docent; 10%
asistent, dr; 3%
Slika 8.7 Raspodela naučnih radnika na teritriji AP Vojvodine koji se bave novim materijalima po
zvanjima.
Struktura nauĉnih radnika koji se bave novim materijalima po nauĉnim oblastima je data u tabeli 8.4 i
grafiĉki prikazana na slici 8.8.
Tabela 8.4. Struktura naučnih radnika koji se bave novim materijalima po naučnim oblastima
Nauĉna oblast Uţa nauĉna oblast Broj nauĉnih
radnika
Prirodno-matematiĉke Fizika 28
nauke Hemija 35
Biohemija 2
Matematika 1
Medicinske nauke 1
Tehniĉko-tehnološke nauke 45
Ukupno 112
Matematika;
Medicina; 1% 1%
Fizika; 25%
Hemija; 31%
Biohemija; 2%
Tehničko-
tehnološke
nauke; 40%
Slika 8.8. Struktura naučnih radnika koji se bave novim materijalima po naučnim oblastima
149
8.2.2.3. Tekuće aktivnosti u oblasti novih materijala
U 2005. godini od 104 ostvarena uĉešće na skupovima i studijskim boravcima sufinansiranih od strane
Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj u iznosu od 2.571.920,91 dinara, 6 je bilo iz oblasti
novih materijala i sufinansirano je u iznosu od 135.100,80 dinara.
U 2005. godini od ukupno 46 skupova, ĉiju je organizaciju sufinansirao Pokrajinski sekretarijat za nauku i
tehnološki razvoj u iznosu od 4.752.595,7 dinara, 3 je bilo iz oblasti novih materijala i sufinansirano je u
iznosu od 443.000,00 dinara.
U toku 2006.godine nauĉno-istraţivaĉke institucije su zapoĉele realizaciju ili su inicirale zajedniĉke projekte
iz ove oblasti sa 23 partnerske institucije iz inostranstva, što je prikazano u tabeli 8.5.
Tabela 8.5. Započeti ili inicirani zajednički projekti sa partnerskim institucijama iz inostranstva u toku
2006.godine iz oblasti novih materijala
Institucija Naziv projekta Partnerska institucija
Prirodno- Kompleksi prelaznih metala sa Budapest University of Technology
matematiĉki nekim Šifovim bazama i and Economics (BME), Faculty of
fakultet derivatima pirazola Chemical Engineering, Hungary
Prirodno- Fiziĉko-hemijska ispitivanja ”Babes-Bolyai” University, Faculty of
matematiĉki novosintetisanih biološki Chemistry and Chemical Engineering,
fakultet aktivnih jedinica Cluj-Napoca, Romania
Prirodno- Tehnologija dobijanja i
Nacionalni institut za materijale,
matematiĉki karakterizacija neureĊenih
Bucharest-Magurele, Romania
fakultet poluprovodnika
Department of Inorganic and
Prirodno- Spektroskopija i termodinamiĉka Analytical Chemistry, University of
matematiĉki istraţivanja kompleksa u Szeged (Szegedi Tudomanyegyetem,
fakultet višekomponentnim sistemima Szervetlen es Analitikai Kemiai
Tanszek), Hungary
Research Institute for Solid State
Prirodno- Strukturna i fiziĉka ispitivanja
Physics and Optics of the Hungarian
matematiĉki feroelektriĉnih teĉnih kristala i
Academy of Sciences, Budapest,
fakultet teĉnih kristala oblika banane
Hungary
Institute for Isotopes of the Hungarian
Academy of Sciences, Budapest,
Prirodno- PrilagoĊavanje aktivne zaštite Hungary; Max-Plank-Institut fur
matematiĉki germanijumskog spektrometra Physik, Munchen, Germany; Institute
fakultet za nisko-energetski region from Nuclear Research and Nuclear
Energy (INRNE) of Bulgarian
Academy of Sciences, Sofia, Bulgaria
Research Group for Technical
Analytical Chemistry of the Hungarian
Academy of Sciences (HAS), Institute
VojvoĊanska Razvoj hemijskih metoda
for General and Analytical Chemistry,
akademija analize neoni kotinoida i
Budapest University of Technology
nauka i derivata piridin-karboksilne
and Economics, Budapest, Hungary;
umetnosti kiseline
Laboratory for Environmental
Research Polytechnic, Nova Gorica,
Slovenia
150
Fakultet Mašinski fakultet, Lukavica, Istoĉno
tehniĉkih Modeliranje, analiza i kontrola
Sarajevo, Republika Srpska, Bosna i
vibracija
nauka Hercegovina
Realizacija senzorisanog
Fakultet Univerzitet Istoĉnog Sarajeva,
veštaĉkog višesegmentnog
tehniĉkih Elektrotehniĉki fakultet, Istoĉno
stopala sa skoĉnim zglobom za
nauka Sarajevo
humanoidne robote
Leopold-Franzens University of
Innsbruck, Innsbruck experimental
Plasma Physics Group, Austria;
Institute of Physics, Academy of
Fakultet Sciences of Czech Republic,
Razvoj super tvrdih
tehniĉkih Department of Multilayer Structures,
nanokompozita
nauka Prague, Czech Republic; Comenius
University Bratislava, Division of
Solid State Physics, Slovac Republic;
Tel Aviv University, Faculty for
Engineering, Israel
Dipartimento di Informatica,
Fakultet Universita di Torino, Italy; Centre
Matematiĉki modeli u
tehniĉkih form Image Analysis, Uppsala
informacionim tehnologijama
nauka University and SLU Lägerhyddsvägen,
Sweden
Fakultet Projektovanje tehnologije University of Zenica, Zenica, BIH;
tehniĉkih primenom niskobudţetskih Universety of Miskolc, Miskolc,
nauka tehnologija virtuelne stvarnosti Hungary
Razvoj sistema za daljinsko
Fakultet
praćenje temperature Mašinski fakultet, Skopje, Republika
tehniĉkih
lakokvarljivih namirnica tokom Makedonija
nauka
drumskog transporta
Fakultet
Procena seizmiĉke otpornosti
tehniĉkih
konstrukcija postojećih zgrada
nauka
Projektovanje i razvoj vitalnih
Politehnica University of Bucharest,
Fakultet elemenata mašina alatki-
Faculty of Engineering & Management
tehniĉkih eksperimentalna i raĉunska
of Technological Systems, Bucharest,
nauka analiza njihovog toplotno-
Romania
mehaniĉkog ponašanja
Realizacija nadzorno-
Fakultet
upravljaĉkog sistema za pogon
tehniĉkih
proizvodnje biodizela iz biljnih
nauka
ulja
Fakultet Razvoj, ispitivanja i primena Alsó-Tisza vidéki Környezetvédelmi
tehniĉkih domaćeg merila protoka és Vízügyi Igazgatóság, Szeged,
nauka otpadnih voda Hungary
Kreiranje opšteg modela
projektovanja i uvoĊenja u
Fakultet funkciju integrisanih sistema
Mašinski fakultet, Banja Luka, Bosna i
tehniĉkih menadţmenta usaglašenih sa
Hercegovina, Republika Srpska
nauka zahtevima meĊunarodnih
organizacionih standarda u
realnim privrednim sistemima
Fakultet Univerzitet u Zenici, Zenica,
Razvoj i izrada proizvoda na
tehniĉkih Univerzitet u Tuzli, Tuzla, BiH;
principu reverzibilnog
nauka University of Ljubljana, Slovenia;
151
inţinjerstva Slovak University of Technology,
Faculty of Mechanical Engineering,
Bratislava, Slovakia
Elektrotehniĉki fakultet, Sarajevo,
RFID tehnologija u lancima BIH; Universität Dortmund,
Fakultet snabdevanja (primena Fraunhofer Instituts für Materialfluß
tehniĉkih automatizovanih sistema u und Logistik, Dortmund, Deutschland;
nauka logistici) Elektrotehniĉki fakultet, Istoĉno
Sarajevo, Republika Srpska
University of Timisoara, Faculty of
Istraţivanje i realizacija novih Electrical Engineering, Timisoara,
Fakultet rešenja energetskih pretvaraĉa u Romania; Univerzitet u Tuzli, Tuzla,
tehniĉkih industrijskim elektromotornim BIH; National Technical University of
nauka pogonima Athens, Electric Power Division,
Athens, Greece
Faculty of Technology and
Tehnološki Projektovanje strukture
Metallurgy, Cyril and Methodius
fakultet polimernih materijala
University, Skopje, Macedonia
Department of Applied and
Environmental Chemistry, University
Nisko-temperaturna sinteza
Tehnološki of Szeged, Hungary; Inorganic
keramiĉkih nanoprahova i
fakultet Chemistry Department, Institute of
filmova za primenu u elektronici
Chemistry Timisoara of Romanina
Academy, Romania
8.2.3. Elementi projekcije daljeg razvoja u oblasti novih materijala
8.2.3.1 Strateški pravci razvoja materijala u AP Vojvodini

Prilikom utvrĊivanja strateških pravaca razvoja materijala u AP Vojvodina razmatrano je više faktora koji u
znaĉajnoj meri opredeljuju predloge obrazloţene u ovom elaboratu. Pre svega, vodilo se raĉuna o relativno
malom nauĉno-istraţivaĉkom kapacitetu (prema broju istraţivaĉa i nauĉne infrastrukture u poreĊenju sa
zemljama EU). Zbog toga je predloţen relativno mali broj strateških pravaca i programa, kako bi se u njima
mogla postići kritiĉna masa ljudskog i infrastrukturnog potencijala neophodna za efektivnu realizaciju
strateških ciljeva. U obzir su uzete i znaĉajne društvene potrebe, pre svega narastajuće potrebe za energijom i
odrţivim privrednim razvojem. Treći bitni ĉinilac su prirodni resursi, koji postoje u AP Vojvodini i koji treba
da predstavljaju osnovu razvoja industrije materijala. Ti resursi su pre svega poljoprivreda, nafta i gas i
mineralne sirovine za neorganske materijale (keramiku). Na osnovu gore navedenih elemenata predlaţu se
sledeći strateški pravci razvoja materijala: (1) materijali na bazi obnovljivih sirovina biljnog i ţivotinjskog
porekla; (2) fotokatalitiĉki materijali za razgradnju polutanata u ţivotnoj sredini; (3) moderni polimerni
materijali iz petrohemijskih proizvoda; (4) keramiĉki materijali, (5) materijali za gorivne ćelije i (6)
magnetni materijali.
Materijali na bazi obnovljivih sirovina biljnog i životinjskog porekla. Razvoj polimernih materijala na bazi
obnovljivih sirovina biljnog i ţivotinjskog porekla je snaţno izraţen trend u svetu. Takve sirovine su
polisaharidi, skrob, šećer, celuloza, lignin, belančevine, ulja i masti. Dobijanje materijala od industrijskog
znaĉaja moţe se ostvariti u biorafinerijama hemijskim i biološkim (enzimatskim) transformacijama biljnih
proizvoda u ţeljeni proizvod, pri ĉemu je moguće ukljuĉiti i agronomske nauke na procesima odgajanja
biljnih vrsta sa specijalnim potencijalom (genetske promene na biljkama kojima se stimuliše proizvodnja
odreĊenih proizvoda u biljkama). Korišćenje bakterija za dobijanje polimera je vaţan pravac, koji daje
elastomere ili visoko kristalne plastične mase sa odliĉnom biodegradabilnošću, koji je u svetu već
komercijalizovan na primeru familije polihidroksialkanoata (polihidroksi butirata-valerata). Posebno je
znaĉajna hemija ulja za dobijanje poliola za poliuretane. Ulja kao hemijske sirovine su veoma zahvalne zbog
povoljne cene, mogućnosti neograniĉenog proširenja proizvodnje uljarica i unapredjenja poljoprivrede, ali i
152
zbog hemijskog sastava, koji omogućuje dobijanje niza proizvoda reakcijama estarskih veza, duplih veza i
alilnih vodonika. Za ovu namenu sojino ulje je najjeftinija sirovina u SAD i Juţnoj Americi, dok u Evropi i
našoj zemlji tu ulogu ima repicino ulje. Od ulja se osim poliuretana mogu praviti epoksidne smole i poliestri
u formi masa za livenje, adheziva, boja i lakova, elastomera, vlakana i filmova. Korišćenje ulja za dobijanje
biodizela omogućiće smanjenje zavisnosti zemlje od uvoza energenata. Konverzija ulja u biodizel generiše
ogromne koliĉine glicerina, ĉija će cena u budućnosti pasti na nivo najjeftinijih organskih hemikalija i ĉiniće
ga izuzetno interesantnim za dobijanje polimernih materijala. Ova ĉinjenica pruţa odliĉnu šansu našoj nauci
da se ukljuĉi u svetsku utakmicu, već na poĉetku razvoja moderne glicerinske hemije. Osim za dobijanje
polimera glicerinski, produkti mogu da se koriste i u industriji hrane. Uzimajući u obzir da se najavljuje
otvaranje nekoliko fabrika biodizela u neposrednom okruţenju i podatak da jedan takav pogon već
eksperimentalno radi u Vojvodini, program razvoja materijala na osnovu glicerinske hemije trebalo bi da ima
prioritet u strateškim pravcima.
Fotokatalitički materijali za razgradnju polutanata u životnoj sredini. Ulazeći u 21. vek, sve više se
suoĉavamo sa problemom zagaĊivanja vodenih i vazdušnih resursa. Iako nam hemijska industrija, sa jedne
strane obezbeĊuje raznovrsne veoma korisne proizvode, kao što su: lekovi, boje, pesticidi, kompjuterski
ĉipovi, itd, istovremeno se suoĉavamo i sa potrebom odstranjivanja razliĉitih proizvoda, koji štetno utiĉu na
ţivi svet. Probleme sa kojima se susrećemo najĉešće izazivaju razliĉiti polutanti: pesticidi, teški metali,
organski halogenidi, komercijalne boje i druge zagaĊujuće materije ĉovekove okoline. Poljoprivredna
proizvodnja se izmeĊu ostalog zasniva na primeni razliĉitih hemijskih jedinjenja, meĊu kojima najznaĉajnije
mesto pripada mineralnim Ċubrivima i pesticidima. Tako se za suzbijanje korova koriste herbicidi koji mogu
razliĉito uticati na mikrobiološku aktivnost u zemljištu. Ĉinjenica da se na trţištu u našoj zemlji nalazi više
od 600 preparata sa oko 200 aktivnih materija, pobuĊuje paţnju sa stanovišta zaštite zdravlja ljudi i oĉuvanja
ĉovekove okoline od trajnog zagaĊivanja. Mnogi herbicidi zbog svoje stabilnosti, nakon primene u okviru
agrotehniĉkih mera, spiranjem dospevaju do površinskih i otpadnih voda i na taj naĉin ih zagaĊuju. Zbog
toga je neophodno eliminisati mogućnost kontaminacije herbicidima i u tu svrhu se fotokatalitička
razgradnja ovih jedinjenja pokazala kao vrlo efikasan metod, jer omogućava razgradnju ne samo polaznog
jedinjenja, nego i svih intermedijera koji mogu nastati tokom razgradnje, do potpune mineralizacije. Kao
fotokatalizatori primenjuju se disperzije ili tanki filmovi razliĉitih poluprovodnika, kao što su cink-oksid,
stroncijum-titanat, volfram(VI)-oksid, titan(IV)-oksid, kadmijum-sulfid, gvožđe(III)-oksid itd., ĉestica mikro-
i nano- dimenzija. Titanijum dioksid (TiO2) je po mnogim svojim osobinama idealan fotokatalizator za
vodorastvorne zagadjivaĉe. Najveći problem u vezi sa njegovom primenom je veliki enrgetski procep od 3,2
eV, koji odgovara svetlosti iz UV spektra, koje u Sunĉevom spektru ima svega oko 5%. Poslednjih godina se
sve više paţnje poklanja procesima površinske modifikacije čestica TiO2 i kontrolisanom dopiranju TiO2 koji
bi mogli da pomere prag apsorpcije titanijum dioksida ka manjim energijama i time povećaju mogućnost
korišćenja solarne energije u procesima razgradnje polutanata. Osim klasiĉnog dopiranja katjonima
poslednja istraţivanja su pokazala da se parcijalnom substitucijom atoma kiseonika atomima azota moţe
uspešno aktivirati TiO2 da omogući razgradnju organske materije pod vidljivom svetlošću. Perspektivna su i
istraţivanja parcijalne substitucije S i C atomima. Fotokatalitiĉki materijali su materijali budućnosti, jer osim
vaţne uloge u dekompoziciji opasnih supstanci imaju i ogroman potencijal za rešavanje naraslih energetskih
problema u svetu kroz primenu za dobijanje vodonika iz vode, korišćenjem snaţnog oksidacionog i
redukcionog potencijala fotoindukovanih elektrona i šupljina. Izvanredni rezultati pokazani su pri
dekompoziciji vode na vodonik i kiseonik pod vidljivom svetlošću korišćenjem fotokatalizatora na bazi
BiVO4 i In1-xNixTaO4. Strateški cilj u AP Vojvodina je razvoj u bliskoj budućnosti visokoefikasnih
fotokatalitiĉkih materijala, senzitivnih na vidljivu svetlost i njihova praktiĉna aplikacija u rešavanju
problema zaštite ĉovekove okoline.
Moderni polimerni materijali iz petrohemijskih proizvoda. AP Vojvodina ima veoma razvijenu

petrohemijsku industriju, ĉiji proizvodi mogu posluţiti kao dobra osnova za dobijanje vaţnih i profitabilnih
materijala. Postojeću konverziju petrohemijskih proizvoda u materijale treba unaprediti ka materijalima sa
poboljšanim svojstvima kod kojih se moţe oĉekivati veći finansijski efekat (npr. radijaciono stabilisani
polietilen i polipropilen, i sl.). HIP Panĉevo već proizvodi etilen i propilen, koji su osnova za etilenoksidnu i
propilenoksidnu hemiju za primene u poliolima za poliuretane. Cene ovih proizvoda su visoke, a njihov
plasman je garantovan u proizvodnji poliola za poliuretane. Takva proizvodnja je postojala nekad u
preduzeću Soda-So, Tuzla, ali je zbog nedostatka sirovina obustavljena. Valorizacija etilena i propilena kroz
poliole je mnogo veća, nego kroz polietilen i polipropilen.
153
Keramički materijali. Uzimajući u obzir postojeće industrijske kapacitete i prirodne resurse u AP Vojvodina,
istraţivanja u oblasti keramiĉkih materijala treba da predstavljaju jedan od vaţnih strateških pravaca u
budućnosti. Proizvodnja i razvoj keramiĉkih materijala ima veliki impakt na društvo. GraĊevinska industrija
se u velikoj meri oslanja na keramiĉke materijale korištenjem proizvoda, kao što su: podovi, zidne i krovne
ploče, cement, opeke, gips, stakla, itd. Keramike imaju sve veći znaĉaj u medicini. Biokeramike se koriste za
popravku i zamenu ljudskih kukova, kolena i drugih delova tela. Apatitne biokeramike se koriste da
promovišu rast kosti i formiranje tkiva. Velika je primena keramika u zubarstvu. Vatrostalne keramike su
nezaobilazni materijali u metalopreraĊivaĉkoj industriji. Kao abrazivi koriste se prirodni materijali (garneti,
dijamant,...) i sintetiĉki (silicijum karbid, sintetiĉki dijamant, alumina,...), za obradu materijala brušenjem,
seĉenjem, poliranjem, i sl. Posebno treba istaći nove napredne keramiĉke materijale, koji poseduju veliki
potencijal za primenu u optoelektronskoj i telekomunikacionoj industriji (kao kondenzatori, izolatori,
pakovanja za integrisana kola, magneti i superprovodnici). Keramiĉki optoelektronski detektori osnova su
modernih medicinskih dijagnostiĉkih sistema, pa su stoga istraţivanja ovih materijala od strateškog znaĉaja u
svetu. Za ultrazvuĉne dijagnostiĉke ureĊaje koriste piezoelektrične keramike (najĉešće olovo-cirkonatno-
titanatne keramike, PZT). U CT tomografiji, pozitronsko-emisionoj tomografiji (PET), gama kamerama sve
više se koriste keramički scintilatori, najĉešće keramike na bazi oksida i silikata retkih zemalja. Za primenu
u izvorima laserskog zraĉenja zamenjuju se monokristalni materijali keramikama na bazi Nd:YAG
(neodijumom dopiran Y3Al5O12 garnet). Veliki potencijal imaju i fosfori zasnovani na keramikama visokih
gustina na bazi Y2O3, Gd2O3, Lu2O3, ili njihovih mešanih oksida dopirani retkim zemljama (Eu, Pr, Er, Tr,
...). U telekomunikacionom sektoru posebno je interesantna primena novih vrsta optiĉkih kablova.
Materijali za gorivne ćelije. Gorivne ćelije konvertuju hemijsku energiju direktno u elektriĉnu sa veoma
visokom efikasnošću i veoma niskom emisijom polutanata. Njihova uspešna komercijalizacija u budućnosti
predstavljaće jedan od mehanizama kojima će se moderna društva boriti sa narastajućim energetskim
problemima. Nedostatak energije i visoka uvozna zavisnost jedan je od najznaĉajnih problema sa kojim će se
suoĉavati AP Vojvodina u neposrednoj budućnosti, tako da su istraţivanja u vezi sa unapreĊenjem
energetskog potencijala od izuzetne vaţnosti i treba da predstavljaju strateško opredeljenje. U svetu su danas
istraţivanja fokusirana na sledećim tipovima gorivnih ćelija: gorivne ćelije sa polimernim elektrolitom
(polymer electrolyte fuel cells - PEFC), gorivne ćelije na bazi ĉvrstih oksida (solid oxide fuel cells - SOFC),
na bazi rastopljenog ugljenika (molten carbon type - MCFC), na bazi fosforne kiseline (phosphoric acid type
- PAFC), i alkalnog tipa (alkaline type - AFC). Od posebnog interesa su prve dve vrste gorivnih ćelija u ĉiji
razvoj se ulaţu znaĉajna sredstva od strane drţavnog i privatnog sektora u razvijenim drţavama sveta.
Najvaţniji materijali koji se istraţuju za razvoj PEFC su konstrukcioni materijali za ramove ćelija, bipolarne
ploĉe, elektrokatalizatori za gorivnu i vazdušnu elektrodu i jon-provodne membrane. Kada su u pitanju
SOFC najviše paţnje se posvećuje razvoju elektrolitskih materijala za razliĉite temperaturske opsege rada
gorivne ćelije, najĉešće na bazi itrijumom stabilisane cirkonije (yttria-stabilized zirconia - YSZ),
Ce0.9Gd0.1O1.95, LaGaO3, itd.
Magnetni materijali. Magnetni materijali su kljuĉni industrijski materijali sa izuzetno znaĉajnim primenama,
kao što su: magneti, indukciona jezgra, medijumi za skladištenje podataka, itd. Komponente napravljene od
magnetnih materijala se koriste u mnogim industrijskim oblastima, kao što su npr: elektronske komunikacije,
elektro-energetika i saobraćaj. Nauĉna istraţivanja vezana za magnetne materijale u AP Vojvodini su veoma
mala i ne odgovaraju potencijalu koji ovi materijali imaju za razvoj Pokrajine. Zbog toga je neophodno
utvrditi strateški pravac za istraţivanje i razvoj magnetnih materijala, kako bi se ovaj nedostatak u bliskoj
budućnosti znaĉajno smanjio. Pre svega istraţivanja treba usmeriti u razvoj klasiĉnih i novih vrsta
permanentnih magneta, mekih magnetnih materijala i magnetnih materijala za skladištenje podataka.
8.3 LITERATURA
1. Mccullough, E.C. Intraoperative electron beam radiation therapy (IORT) in Advances in Radiation
Oncology Physics-Dosimetry, Treatment Planning, and Brachy-therapy, edited by J.Purdy, American
Institute of Physics, New York, New York, U.S.A.(1992)
2. Mckenzie, A.,Kehoe, T.,Thwaites, D.I., Quality assurance in radiotherapy physics, in Radiotherapy
Physics in Practice, edited by Williams, J.R. and Thwaites, D.I., Oxford Medical Publishing, UK (2000)
3. Cleland, M.R., Parks, L.A., Cheng, S., 2003b, Application for radiation processing of materials.
Nucl.Instrum.Methods in Phys.Res.Sec.B, 208, 66-73.
154
4. Fairand, B.P., 2002, Radiation Sterilization for Health Care Products – X-Ray,Gamma and Electron
Beam. CRC Press, New York.
5. Morrissey, R.F., Herring, C.M., 2002, Radiation sterilization: past, present and future. Rad. Phys. Chem.
63 (3-6), 217-221.
6. Tagawa, S., et al. Economic scale of utilization of radiation (I): Industry. Comparison between Japan and
USA, Journal of Nuclear Science and Technology, Vol.39, No. 9, pp. 1002-1007, September 2002. A
publication of the Atomic Energy Society of Japan.
7. World Water Council (2000), The World Water Vision, the Second World Water Forum, The Hague, The
Netherlands.
8. M. Hossain, D. Gollin, V. Canabilla, E. Cabrera, N. Johnson, G.S. Khush, and G.Mclaren, International
Research and Genetic Improvement in Rice: Evidence from Asia and Latin America, in R. E. Evenson
and D. Gollin (eds) (2003) Crop Variety Improvement and Its Effect on Productivity, CABI Publishing,
UK.
9. Water for People, Water for Life, UN World Water Development Report (2003),p. 193.
10. Beneficial Uses and Production of Isotopes, NEA, 1998, and its 2000 Update.
11. IAEA’s Nuclear Technology Review 2004.
12. The Strategic Plan of Nuclear Energy Agency, 2005-2009, OECD Nuclear Energy Agency, France
http://www.uspid.org/sections/02_Books_Documents/Proceedings
13. Nuclear Development: Society and Nuclear Energy: Towards a Better Understanding Nuclear Energy
Agency, Organisation for Economic Cooperation and Development, France 2002
14. EPS 19th Nuclear Physics Divisional Conference: New trends in Nuclear Physics Applications and
Technology, Pavia, Italy, 2005, Journal of physics Conference Series, Volume 41, 2006
15. National Academy of Science, National Academy of Engineering, Institute of Medicine, Experiments in
International Benchmarking of U.S. Research Fields, Committee on Science and Engineering Public
Policy, Washington, D.C.: National Academy Press (2005).
16. NSF, Main Science and Technology Indicators, dostupno na
http://www.nsf.gov/sbe/srs/seind04/start.htm
17. Committee on Globalization of Materials Research and Development: Globalization of Materials R&D:
Time for a National Strategy, National Research Council USA (2005)
18. Web strana Evropske Unije FP6 http://fp6.cordis.lu/fp6/home.cfm
19. Web strana Evropske Unije FP7
http://www.cordis.lu/fp7,http://europa.eu.int/comm/research/press/2005/pr0704-2en.cfm
20. Web strana U.S. Department of Energy http://www.energy.gov/engine/content.do
21. Web strana National Science Foundation http://www.nsf.gov/
22. National Science Foundation Strategic Plan, FY2003 - 2008 (Sept., 2003)
http://www.cra.org/Activities/workshops/broadening.participation/nsf/FY2003-2008plan.pdf
23. Meeting report for the Council for Science and Technology of Japan, (2005)
http://www8.cao.go.jp/cstp/siryo/haihu43/siryo2-1.pdf
24. M. F. Ashby, Materials Selection in Mechanical Design, Pergamon Press Ltd., (1992).
155

Osnovni Pravci Tehnoloskog Razvoja APV

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Osnovni Pravci Tehnoloskog Razvoja APV

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Republika Srbija

Autonomna Pokrajina Vojvodina

"OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA

Novi Sad, mart 2007.god.

3 OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA ZA OBLAST RAĈUNARSTVO

4 OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA ZA OBLAST BIOTEHNOLOGIJA I

5 OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA ZA OBLAST ENERGETSKA

6 OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA ZA OBLAST EKOLOGIJA I

7 OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA U MEDICINI I

8 OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA ZA OBLAST NUKLEARNE

1.1 PROGRAM PODRŠKA TRANSFERU NOVIH TEHNOLOGIJA - BNT

Kreiranje strateškog dokumenta“Osnovni pravci tehnološkog razvoja AP Vojvodine”,

1.2 CILJEVI STRATEŠKOG DOKUMENTA

Analiza postojećeg stanja tehnološkog razvoja AP Vojvodine u skladu sa evropskim indeksom

Dokument sadrţi Osnovne pravce tehnološkog razvoja AP Vojvodine po oblastima:

3.1 ELEMENTI STRATEŠKOG DOKUMENTA

AP Vojvodina je smeštena u Panonskoj niziji idealnoj za poljoprivrednu proizvodnju. Prirodni resursi AP

3.2 SWOT ANALIZA POSTOJEĆEG STANJA

Kvalitet ljudskih resursa u firmama SW industrije AP Vojvodine

Planirani tehnološki razvoj firmi SW industrije AP Vojvodine

Razvoj ljudskih resursa u firmama SW industrije AP Vojvodine

Šta se oĉekuje od drţave u cilju poboljšavanja uslova poslovanja SW firmi u Srbiji?

3.3 ISTRAŢIVAĈKE I OBRAZOVNE INSTITUCIJE U SEKTORU IKT U AP VOJVODINI

Najznaĉajnije istraţivaĉke i obrazovne institucije sektora IKT u AP Vojvodini su locirane u okviru

Tabela 3.1: Istraživački i obrazovni ljudski resursi u sektoru IKT u AP Vojvodini

Prihod po zaposlenom u 2006.

Slika 3.1: Prihod po zaposlenom u analiziranim preduzećima industrije IKT

3.5 SWOT ANALIZA SEKTORA IKT U AP VOJVODINI

Na kraju pregleda stanja u preduzećima, istraţivaĉkim i obrazovnim institucijama u oblasti IKT u AP

Tabela 3.5: SWOT analiza IKT sektora u AP Vojvodini – sintezna tabela

3.7 PRIORITETI RAZVOJA

Na osnovu informacija dobijenih anketiranjem industrije IKT u AP Vojvodini, tehnološkog foresight-a

3.8 PREDLOG MERA ZA RAZVOJ IKT SEKTORA

3.8.1. IKT infrastruktura

3.9 ANALIZA UTICAJA NA OKOLINU

U prioritetnom istraţivaĉko-razvojnom programu V (Podrška procesnoj industriji i upravljanju tehnološkim

3.10 PREDLOG INSTITUCIONALNIH I FINANSIJSKIH MERA

3.11 FINANSIJSKI MODELI ZA PODSTICAJ

3.12 KRITERIJUMI ZA INVESTIRANJE

NI i IR projekti se finansiraju saglasno Zakonu o NI delatnosti i Zakonu o inovacionoj delatnosti. Tim

3.13 KRITERIJUMI ZA EVALUACIJU PROJEKATA

S obzirom na to da su Zakon o NI delantosti i Zakon o inovacionoj delatnosti RS doneti krajem 2005. i da do

3.14 KORISNICI DOBARA I USLUGA

3.14.1 Korisnici dobara na domaćem trţištu

3.14.2 Korisnici dobara na inostranom trţištu

3.14.3 Direktni korisnici dobara i usluga

Ciljna grupa su struĉnjaci za razvoj i preduzetnici, u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija.

3.14.4 Indirektni korisnici dobara i usluga

4.2 ANALIZA POSTOJEĆEG STANJA

4.3 POTENCIJALI RAZVOJA

4.5 SWOT ANALIZA

4.7 PRIORITETI RAZVOJA

4.7.1 UnapreĊenje efikasnosti i obima poljoprivredne proizvodnje

4.7.2 Optimizacija valorizacije produkata primarne poljoprivredne proizvodnje

4.7.3 Osavremenjavanje i revitalizacija industrijskih kapaciteta prehrambene industrije

4.7.4 Podrška planskom pokretanje MSP u agrobiznisu i proizvodnji hrane

4.7.5 Funkcionalni franšizni sistemi bazirani na domaćim potencijalima

Nastavak pregovora o stabilizaciji i pridruţivanju EU znaĉiće za Srbiju (i Vojvodinu) podršku

1. FAO statement on biotechnology

Za obezbeĊivanje energetske sigurnosti i ekonomske konkuretnosti, smanjenja negativnog uticaja na

ENERGETSKI SISTEM AP VOJVODINE

Otpad iz poljoprivredne proizvodnje se koristi na mestu njegovog nastajanja, uglavnom u seoskim

Od transformisanih vidova energije najzastupljenija je elektriĉna energija. Distributer elektriĉne energije

Elektriĉna energija koja se proizvede u energanama je zanemarljivih koliĉina i iskoristi se za sopstvene