Republika Srbija Autonomna Pokrajina Vojvodina Izvršno veće Autonomne Pokrajine Vojvodine Bulevar Mihajla Pupina 16 21108 Novi

Sad

"OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE"
Strategija

Novi Sad, mart 2007.god.

Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj je saĉinio projektni zadatak za izradu strategije »Osnovni pravci tehnološkog razvoja Autonomne Pokrajine Vojvodine« u maju 2006.godine. Potpisani su ugovori za izradu nacrta stragije sa Fakultetom tehniĉkih nauka, Tehnološkim fakultetom i Prirodno-matematiĉkim fakultetom Univerziteta u Novom Sadu 17. maja 2006. godine. U izradi predloga strateškog dokumenta »Osnovni pravci tehnološkog razvoja Autonomne Pokrajine Vojvodine« su uĉestvovali sledeći struĉnjaci: Prof. dr Vojin Šenk, dr Đuro Kutlaĉa i prof. dr Stevan Stankovski za oblast Raĉunarstvo komunikacije i automatizovani sistemi, dr Jasna Mastilović i prof. dr Radovan Pejanović za oblast Biotehnologija i proizvodnja hrane, prof. dr Dušan Gvozdenac, dr Rade Ćirić i prof dr Miloš Tešić za oblast Energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije, prof. dr Milan Matavulj, prof. dr Mirjana Aĉanski, prof. dr Zorica Svirĉev, prof. dr Dragan Radnović, mr Maja Karaman, mr Jelica Simeunović, mr ĐorĊe Jovanović, Ţeljko Maletić i Sanda Savić za oblast Ekologija i hemijsko inţenjerstvo, prof. dr Zoran Zeković i doc. dr Karmen Stankov i Prof. Dr Nikola Grujić za oblast Nove tehnologije u medicini i farmaciji, prof.dr Miroslav Vesković, prof.dr Ištvan Bikit, prof.dr Svetlana Lukić, dr Miroslav Dramićanin, dr J. Nedeljković, mr D.MrĊa, mr D. Štrbac, S.Forkapić, i G.Štrbac za oblast Nuklearne tehnologije i novi materijali. Nacrt strategije je završen 30. oktobra 2006. godine. Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj je uputio Izvršnom veću Autonomne Pokrajine Vojvodine Nacrt strategije i predlog odrţavanja Javne rasprave u januaru 2007. godine. Izvršno veće Autonomne Pokrajine Vojvodine je na 145. sednici odrţanoj 7. februara 2007. godine razmotrilo Nacrt strategije »Osnovni pravci tehnološkog razvoja Autonomne Pokrajine Vojvodine« i predlog programa javne rasprave. Nacrt strategije je istog dana postavljen na sajtu pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj. UtvrĊen je program javne rasprave o Nacrtu strategije. Završna rasprava o Nacrtu strategije je odrţana 5. marta 2007. godine u Skupštini Autonomne Pokrajine Vojvodine. Na završnoj raspravi su uĉestvovali struĉnjaci sa Univerziteta u Novom Sadu, predstavnici Privredne komore Vojvodine, predstavnici Instituta, predstavnici SANU i VANU, predstavnici velikih privrednih sistema kao i brojni zainteresovani pojedinci. Nakon sprovedene završne rasprave o nacrtu strategije Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj je u saradnji sa nosiocima projekata u okviru utvrĊenih oblasti izradio Predlog strategije. Izvršno veće Autonomne Pokrajine Vojvodine je usvojilo Predlog strategije »Osnovni pravci tehnološkog razvoja Autonomne Pokrajine Vojvodine« na 149. sednici odrţanoj 14. marta 2007. godine i uputilo ga Skupštini Autonomne Pokrajine Vojvodine na usvajanje.

2

"OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE"
Sadrţaj

1

UVOD............................................................................................................................................. 8
1.1 PROGRAM PODRŠKA TRANSFERU NOVIH TEHNOLOGIJA – BNT............................................. 8 1.2 CILJEVI STRATEŠKOG DOKUMENTA............................................................................................... 8

2 3

OKVIR DOKUMENTA............................................................................................................... 9 OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA ZA OBLAST RAĈUNARSTVO KOMUNIKACIJE I AUTOMATIZOVANI SISTEMI.......................................................... 10
3.1 3.2 3.3 3.4

ELEMENTI STRATEŠKOG DOKUMENTA....................................................................................... 10 SWOT ANALIZA POSTOJEĆEG STANJA......................................................................................... 10 ISTRAŢIVAĈKE I OBRAZOVNE INSTITUCIJE U SEKTORU IKT U AP VOJVODINI ............... 20 IDENTIFIKACIJA POTENCIJALA ZA RAZVOJ I PRIMENU INOVACIJA U AP VOJVODINI I LOKALNIM ZAJEDNICAMA............................................................................... 21 3.5 SWOT ANALIZA SEKTORA IKT U AP VOJVODINI ...................................................................... 21 3.6 AKTUELNE TENDENCIJE U SVETU, EU I REGIONU.................................................................... 24 3.7 PRIORITETI RAZVOJA........................................................................................................................ 25 3.8 PREDLOG MERA ZA RAZVOJ IKT SEKTORA.................................................................................29 3.8.1 IKT Infrastruktura.................................................................................................................. 29 3.9 ANALIZA UTICAJA NA OKOLINU .................................................................................................. 30 3.10 PREDLOG INSTITUCIONALNIH I FINANSIJSKIH MERA ........................................................... 30 3.11 FINANSIJSKI MODELI ZA PODSTICAJ......................................................................................... 31 3.12 KRITERIJUMI ZA INVESTIRANJE.................................................................................................. 31 3.13 KRITERIJUMI ZA EVALUACIJU PROJEKATA............................................................................. 32 3.14 KORISNICI DOBARA I USLUGA.................................................................................................... 33 3.14.1 Korisnici dobara na domaćem trţištu..................................................................................... 33 3.14.2 Korisnici dobara na inostranom trţištu .................................................................................. 33 3.14.3 Direktni korisnici dobara i usluga........................................................................................... 34 3.14.4 Indirektni korisnici dobara i usluga ........................................................................................ 35 3.15 LITERATURA………………………………………………………………………………………... 36

4

OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA ZA OBLAST BIOTEHNOLOGIJA I PROIZVODNJA HRANE.......................................................................................................... 37
4.1 UVOD..................................................................................................................................................... 37 4.2 ANALIZA POSTOJEĆEG STANJA..................................................................................................... 37 4.3 POTENCIJALI RAZVOJA.................................................................................................................... 38 4.4 OGRANIĈENJA..................................................................................................................................... 38 4.5 SWOT ANALIZA................................................................................................................................... 39 4.6 AKTUELNE TENDENCIJE U SVETU, EU I REGIONU.................................................................... 47 4.7 PRIORITETI RAZVOJA........................................................................................................................ 49 4.7.1 UnapreĊenje efikasnosti i obima poljoprivredne proizvodnje.................................................... 49 4.7.2 Optimizacija valorizacije produkata primarne poljoprivredne proizvodnje............................... 51 4.7.3 Osavremenjavanje i revitalizacija industrijskih kapaciteta prehrambene industrije................... 52 4.7.4 Podrška planskom pokretanje MSP u agrobiznisu i proizvodnji hrane..................................... .53

3

4.7.5 Funkcionalni franšizni sistemi bazirani na domaćim potencijalima.......................................... 55 4.8 ZAKLJUĈAK...................................................................................................................................... 56 4.9 LITERATURA.................................................................................................................................... 57

5

OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA ZA OBLAST ENERGETSKA EFIKASNOST I OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE.......................................................... 58
5.1 5.2 5.3 5.4 5.5 5.6 UVOD.................................................................................................................................................... 58 ENERGETSKI SISTEM AP VOJVODINE.......................................................................................... 59 STRUKTURA POTROŠNJE FINALNE ENERGIJE U AP VOJVODINI...........................................60 ENERGETSKI INDIKATORI SRBIJE I NEKIH ZEMALJA IZ OKRUŢENJA.................................61 CENE ENERGENATA..........................................................................................................................62 IZBOR KOMERCIJALNIH ENERGETSKIH TEHNOLOGIJA POGODNIH ZA PRIMENU U AP VOJVODINI............................................................................................................................................63 5.6.1 Energetska efikasnost............................................................................................................. 65 5.6.1.1 Povećanje energetske efikasnosti u industriji....................................................................65 5.6.1.2 Distribuirana proizvodnja toplotne i elektriĉne energije.................................................. 66 5.6.1.3 Povećanje energetske efikasnosti u zgradarstvu.............................................................. 66 5.6.1.4 Kombinovana postrojenja elektriĉne i toplotne energije..................................................67 5.6.1.5 Rekapitulacija potencijala u oblasti energetske efikasnosti............................................. 67 5.6.2 Obnovljivi izvori energije....................................................................................................... 68 5.6.2.1 Proizvodnja toplotne energije iz biomase........................................................................ 68 5.6.2.2 Postrojenja biogasa i korišćenje biogasa u energetske svrhe........................................... 69 5.6.2.3 Sagorevanje gradskog otpada........................................................................................... 70 5.6.3 Geotermalna energija.............................................................................................................. 71 5.6.4 Hidroelektrane u Vojvodini.....................................................................................................73 5.6.5 Proizvodnja elektriĉne energije korišćenjem vetra................................................................. 75 5.6.6 Solarni foto-naponski sistemi................................................................................................. 76 5.6.7 Rekapitulacija potencijala obnovljivih izvora energije...........................................................77 5.7 PREPREKE ZA POVEĆANJE ENERGETSKE EFIKASNOSTI I KORIŠĆENJE OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE.................................................... ......................................................................... 78 5.8 VERTIKALNE I HORIZONTALNE AKTIVNOSTI............................................................................ 79 5.9 SWOT ANALIZA................................................................................................................................... 81 5.10 ZAKLJUĈAK...................................................................................................................................... 81 5.11 LITERATURA.................................................................................................................................... 82

6

OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA ZA OBLAST EKOLOGIJA I HEMIJSKO INŢENJERSTVO..................................................................................................84
6.1 UVOD…………………………………………………………...……………………………………...84 6.2 ALTERNATIVNA EKOLOŠKA, TEĈNA GORIVA…………………………………………...….....84 6.2.1 Bioetanol……………………………………………………………………………………….85 6.2.2 Biodizel…………………………………………………………………………………..…….85 6.2.3 Biopesticidi……………………………………………………………………………………..86 6.2.4 Biofertilizatori………………………………………………………………………...………..86 6.2.5 Biosintetiĉke bioaktivne supstance………………………………………………………….…86 6.2.6 Biosintetiĉki biodegradabilni termoplastiĉni materijali………………………………………..87 6.3 BIOETANOL..........................................................................................................................................87 6.3.1 Uvod........................................................................................................................................87 6.3.2 Proizvodnja bioetanola……………………………………………………………………........87 6.3.3 SWOT analiza proizvodnje etanola u Vojvodini...........................................................……....87 6.3.4 Stanje opreme…………………………………………………………………...............……...87 6.3.5 Ljudski resursi.............................................................................................................................88 6.3.6 Aktuelne tendencije u svetu, EU i regionu.................................................................................89

4

6.3.7 Prioriteti razvoja.........................................................................................................................89 6.3.8 Analiza uticaja na okolinu..........................................................................................................90 6.3.8.1 Otpadne vode……………………………………………………………………..... 90 6.3.8.2 Dţibra kao sekundarna sirovina…………………………………………………… 90 6.3.8.3 Sporedni proizvodi pri proizvodnji bioetanola i njihov mogući plasman………… 90 6.3.9 Zakljuĉak...................................................................................................................................90 6.4 BIODIZEL…………………………………………………………………………………………..91 6.4.1 Biljna ulja kao sirovina za teĉna goriva……………………………………………………… 91 6.4.2 Prednosti biodizela…………………………………………………………………………… 91 6.4.3 Potrebe za teĉnim gorivima.......................................................................................................92 6.4.4 SWOT analiza postojećeg stanja……………………………………………………...……... 92 6.4.4.1 Analiza tehnoloških celina za proizvodnju biodizela u Srbiji ………………….… 92 6.4.4.2 Nauĉne institucije i proizvodna preduzeća……………………………..…………. 92 6.4.4.3 Tekuće aktivnosti u oblasti novih biotehnologija..................................................... 93 6.4.4.4 Sirovine za proizvodnju biodizela u Vojvodini.........................................................93 6.4.4.5 Uljarice kao sirovina za proizvodnju hrane, hemikalija i drugih proizvoda…….. ..94 6.4.4.6 Površine, prinosi i proizvodnja uljanih biljaka u svetu i kod nas…………...…… ...94 6.4.4.7 Uljarice u Vojvodini……………………………................................................... ...95 6.4.5 Aktuelne tendencije u svetu, EU i regionu.…………...……………………………...……......95 6.5 PRIORITETI RAZVOJA......................................................……………………………….………....96 6.5.1 Tehnologija proizvodnje………………………………………………….......…………….. ...96 6.5.1.1 Uljni talozi............................................................................ ………………….…....96 6.5.1.2 Biljna ulja iz kuhinja i prţionica.................................................................................96 6.5.2 Primeri projekata u svetu..............................................................………................……... ..97 6.5.3 Predlozi osvajanja tehnologija proizvodnje biodizela................................................................97 6.5.4 Kvalitet biodizela kao preduslov pouzdanog korišćenja…………………….......…………. ...97 6.5.5 Ispitivanje vrednosti investicionih ulaganja u postrojenja za proizvodnju biodizela.................97 6.5.6 Strateški pravci razvoja hemijskog inţenjerstva u funkciji zaštite ţivotne sredine....……........98 6.6 ANALIZA UTICAJA NA OKOLINU…............................................................................…............ 98 6.6.1 Ekološki znaĉaj biodizela……………………………………………………………........... ...98 6.6.2 Uticaj korišćenja biodizela na emisiju CO2 ..........................................................…...…......... 98 6.6.3 Biodegradabilnost viodizela kao ekološki faktor........................................................................99 6.6.4 Zakljuĉak………………………………………………………......................…………...… …99 6.7 PREDLOG INSTITUCIONALNIH MERA............................………..…………..............………. …99 6.7.1 Racionalizacija proizvodnih kapaciteta.......................................……………....................… ...99 6.7.2 Koncetracija proizvodnih kapaciteta ……....................................................……………….. 100 6.7.3 Disperzija proizvodnih kapaciteta ....................…………...................……………………... 100 6.7.4 Korišćenje nusproizvoda iz proizvodnje biodizela……………….....................................…. 100 6.7.5 Istraţivanja biljne biomase kao potencijalnog izvora energije................................................ 100 6.7.6 Sirovi glicerol kao nusproizvod proizvodnje biodizela……………..............……….……… 101 6.8 EKONOMIKA PROIZVODNJE ULJARICA …………………................………………………... 101 6.8.1 Troškovi proizvodnje biodizel goriva i potreba drţavnih subvencija…………........………. 101 6.8.2 Vrednost i opravdanost investicionih ulaganja……………………………………..........….. 101 6.8.3 Osnovni uslovi za odrţavanje postojećih i izgradnju novih postrojenja za proizvodnju biodizela………………………………………………………............................…………...101 6.8.4 Drţavne subvencije i unapreĊenja legislative i regulative…...........................................…… 102 6.9 POTENCIJALNI KORISNICI I MOGUĆNOST PLASMANA..............................……….......……. 102 6.10 ULJARICE U STRUKTURI SETVE U VOJVODINI........................................................................103 6.10.1 Proizvodnja suncokreta u Vojvodini...................................................................................... 103 6.10.2 Proizvodnja soje u Vojvodini................................................................................................. 103 6.10.3 Proizvodnja uljane repice u Vojvodini.........................................…………........………..... .104 6.10.4 Uticaj proizvodnje biodizela na otvaranje novih radnih mesta………….......……………….104 6.11 PREDLOG STRATEGIJE UVOĐENJA BIODIZELA U PRAKSU................................................. 105

5

6.12 LITERATURA……………………………………………………………..............……………….. 106

7

OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA U MEDICINI I FARMACIJI..............................................................................................................................107
7.1 SWOT ANALIZA PRIMENE NOVIH TEHNOLOGIJA U MEDICINI U AP VOJVODINI.....................................................................................................................................107 7.2 SWOT ANALIZA PRIMENE NOVIH TEHNOLOGIJA U FARMACIJI U AP VOJVODINI.................................................................................................................................108 7.3 SADAŠNJOST I PERSPEKTIVE U MEDICINSKOJ I FARMACEUTSKOJ NAUCI U VOJVODINI, EVROPI I SVETU......................................................................................................108 7.3.1 Nove informacije i tehnologije donose i nove odgovornosti.....................................................109 7.3.2 Nauĉne publikacije.................................................................................................................... 109 7.3.3 Budućnost bolniĉkih ustanova.................................................................................................. 109 7.3.4 Farmaceutski preparati u medicini............................................................................................ 110 7.3.5 Pravci tehnološkog razvoja u oblasti farmacije........................................................................ 111 7.3.5.1 Dobijanje farmakološki aktivnih supstanci............................................................... 111 7.3.5.2 Savremeni metod ekstrakcije - Ekstrakcija gasovima u superkritiĉnom stanju........ 112 7.3.5.3 Transdermalni terapijski sistemi .............................................................................. 112 7.3.5.4 Vakcinacija............................................................................................................... 113 7.3.5.5 Minimalno invazivna hirurgija................................................................................. 113 7.3.5.6 Robotizacija.............................................................................................................. 114 7.3.5.7 Senzori...................................................................................................................... 114 7.3.5.8 Transplantacija organa.............................................................................................. 114 7.3.5.9 Tehnike "imidţinga" ("imaging")............................................................................. 115 7.3.5.10 Specijalistiĉke bolnice u budućnosti....................................................................... 115 7.3.5.11 Informacione tehnologije u kliniĉkoj praksi u zemljama u razvoju....................... 116 7.3.6 Primena rezultata biomedicinskih istraţivanja u medicinskoj praksi....................................... 119 7.3.6.1 Genotipiziranje..........................................................................................................119 7.3.6.2 Epigenetika (metilacija DNA).................................................................................. 120 7.3.6.3 Analize ekspresije gena............................................................................................ 120 7.3.6.4 Interferirajuće RNA (RNAi)…………………………..............………………….. 120 7.3.6.5 Proteomika............................................................................................................... 120 7.3.6.6 Genetska terapija: strategija primene u naslednim oboljenjima.............................. 120 7.3.6.7 Genetska terapija – opšti principi............................................................................ 121 7.3.6.8 Etiĉki i pravni aspekti primenjenih genomskih tehnologija.................................... 121 7.3.6.9 Izazovi primene genetske terapije............................................................................ 121 7.3.6.10 Kliniĉka farmakogenomika.................................................................................... 122 7.3.6.11 Nanotehnologija u medicini................................................................................... 122 7.4 PROJEKCIJA POTENCIJALNIH KORISNIKA I MOGUĆNOST PLASMANA USLUGA U IMPLEMENTACIJI NOVIH TEHNOLOGIJA U MEDICINI I FARMACIJI ...............................123 7.5 LITERATURA...................................................................................................................................125

8

OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA ZA OBLAST NUKLEARNE TEHNOLOGIJE I NOVI MATERIJALI................................................................................127
8.1 NUKLEARNE TEHNOLOGIJE........................................................................................................127 8.1.1. Društveno-ekonomski aspekti nuklearne energije i primena....................................................127 8.1.2 Zdravstvo................................................................................................................................... 128 8.1.2.1. Nuklearna medicina........................................................................................................... 129 8.1.3 Hrana i poljoprivreda................................................................................................................ 131 8.1.3.1. Nuklearne tehnike za poboljšanje useva........................................................................... 131 8.1.3.2. Nuklearne tehnike u zaštiti useva..................................................................................... 131 8.1.3.3. Poboljšanje stoĉne proizvodnje i zdravlja stoke............................................................... 132

6

..8 Predlog mera u AP Vojvodini………………………………………………………….....139 8.......................................7........137 8............................................. 134 8................................................................................................................ 139 8.......2 NOVI MATERIJALI................... Opšte koristi od nuklearnih nauka i njihove primene..................................... .........................4 Laboratorijske aktivnosti…………………………………………………………………..........1..1....2...................152 8......................2....1... Bezbednost hrane..................1 Aktuelno stanje u oblasti novih materijala u Evropi i svetu..........................2..3. Odrţivo upravljanje zemljištem i vodama............5.......... Tekuće aktivnosti u oblasti novih materijala............................6........2.................................................................2 Sadašnje stanje u AP Vojvodini……………………………………………………..............7.......150 8..........1................1..................2.................1.............................1.....3 LITERATURA……………………………………………………………………………...........134 8.............................. 142 8..... Elementi projekcije daljeg razvoja u oblasti novih materijala........1..............................................................................................1... ekonomiĉniji i efikasniji standardizovani dizajn...........2............148 8........................1...........................1........4....................................................................1.......... 141 8.......1.137 8...........................4.............. Vodni resursi............2....................…… 142 8.8.. 139 8..6 Nuklearne elektrane......2.........2................ Nauĉno-istraţivaĉki kadar...........154 7 ........... Istraţivanje...................2.............................................. 137 8....2..... Nuklearne elektrane u Evropi................2 Perspektive daljeg razvoja novih materijala......... 133 8..................3........................1...........................3....................136 8..........2....1.. 137 8. Upravljanje i oĉuvanje znanja u oblasti nuklearnih tehnologija kroz obuku i edukaciju......................................1 Strateški pravci razvoja materijala u AP Vojvodini............... 132 8..................7...................................................2......1 Uvodni deo..... 132 8. Radijacione tehnologije za bezbednu i ĉistu industriju... 133 8..........1.....3...................152 8................6.....1...4..........2.................3 Nauĉni stastanci...................1 Nuklearne elektrane budućnosti: pouzdaniji............................. 137 8.........2.......7............................1............... Nauĉne institucije i proizvodna preduzeća………………………………………...........................7. 137 8.................................

1. Pored toga.1 PROGRAM PODRŠKA TRANSFERU NOVIH TEHNOLOGIJA . ţelezniĉke. telekomunikacione i elektroenergetske mreţe. Strategijom “Osnovni pravci tehnološkog razvoja AP Vojvodine“ se ne daju procene potrebnih investicija postavljenih prioriteta. Razvoj kapaciteta za razvoj novih tehnologija (ljudski resursi. Identifikacija potencijala za razvoj i primenu inovacija u AP Vojvodini i lokalnim zajednicama. mogućnosti otvaranja radnih mesta. Ocena ciljnih grupa. Analiza politike u sektoru MSP. naftovoda i gasovoda. Kreiranje pilot projekata za uvoĊenje novih tehnologija u MSP. Predlog pilot projekata u ciljnim sektorima u skladu sa strateškim pravcima tehnološkog razvoja Vojvodine. Ovi projekti od kapitalnog znaĉaja izlaze iz okvira ove stategije ali se smatraju preduslovom za realizaciju strategije i privrednog razvoja pokrajine uopšte. 8 . potencijala za spreĉavanje odliva mozgova. UVOD 1. Kreiranje informacionog sistema-web portala novih tehnologija u AP Vojvodini. Strateški cilj programa BNT je podizanje tehnološkog nivoa malih i srednjih preduzeća (MSP) kroz: Kreiranje strateškog dokumenta“Osnovni pravci tehnološkog razvoja AP Vojvodine”. Bolje razumevanje društva o pitanjima tehnološkog razvoja i primene inovacija u MSP. dokument treba da bude osnova i da pruţi dovoljno informacija Izvršnom Veću AP Vojvodine u cilju realizacije i upravljanja programom BNT Podrška transferu novih tehnologija u celini. oprema). Dokument za podršku finansiranju od strane meĊunarodnih donatora i lokalnih vlasti. Ove procene se oĉekuju u okviru izrade programa implementacije strategije. Kreiranje mreţe za transfer i razvoj novih tehnologija. Finansijska podrška MSP za uvoĊenje novih tehnologija. Strategija “Osnovni pravci tehnološkog razvoja Autonome Pokrajine Vojvodine» treba da pruţi odgovor na pitanje strateških pravaca tehnološkog razvoja AP Vojvodine u narednih 10 godina. mogućnosti za stvaranje preduzetniĉkog duha. uticaja na lokalni i regionalni razvoj. Predlog strateških pravaca tehnološkog razvoja Vojvodine.BNT Program Podrška transferu novih tehnologija BNT je deo integrisanog plana razvoja (IRDP) Autonomne Pokrajine Vojvodine. Generalno opredeljenje Izvršnog veĉa AP Vojvodine je privredni razvoj AP Vojvodine što podrazumeva i jaĉanje infrasrtrukture pokrajine kroz izgradnju i unapreĊenje putne.2 CILJEVI STRATEŠKOG DOKUMENTA Specifiĉni ciljevi strateškog dokumenta “Osnovni pravci tehnološkog razvoja AP Vojvodine“ su: Analiza postojećeg stanja tehnološkog razvoja AP Vojvodine u skladu sa evropskim indeksom konkurentnosti. Procena uloge i odgovornosti donosioca odluka i vlasti na svim nivoima (republiĉka i pokrajinska vlada i organi uprave opština). 1.

kriterijumi za evaluaciju projekata) Projekcija potencijalnih korisnika i mogućnost plasmana novih proizvoda i usluga Korisnici dobara na domaćem trţištu Korisnici dobara na insotranom trţištu Direktni korisnici dobara i usluga (MSP. Univerzitet u Novom Sadu. instituti. EU i regionu Predlog institucionalnih i finansijskih mera (predloţeni finansijski modeli za podsticaj.2. indeks povraćaja investicija. OKVIR DOKUMENTA Dokument sadrţi Osnovne pravce tehnološkog razvoja AP Vojvodine po oblastima: Raĉunarstvo. studenti) Indirektni korisnici dobara i usluga (AP Vojvodina. “start up” preduzeća. industrijski sektor. istraţivaĉke i obrazovne institucije) Aktuelne tendencije u svetu. istraţivaĉke jedinice. nezaposleni. Republika Srbija) Zakljuĉak Literatura 9 . kriterijumi za investiranje. komunikacije i automatizovani sistemi Biotehnologija i proizvodnja hrane Energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije Ekologija i hemijsko inţenjerstvo Nove tehnologije u medicini i farmaciji Nuklearne tehnologije i novi materijali Elementi strateškog dokumenta u okviru utvrĊenih oblasti su: SWOT analiza postojećeg stanja (prirodni i ljudski resursi.

Oĉekuje se da će se taj rast nastaviti. Male privatne firme zaraĊuju od 10 . Investiciono i poslovno okruţenje se poboljšava uporedo sa donošenjem novih zakona. obezbeĊuju viši standard stanovništva u odnosu na druge delove Srbije. Industrija IKT u APV u fazi je snaţnog razvoja.3. Sektor informacionih i komunikacionih tehnologija (IKT) kao generiĉki. Zadrţavanje u zemlji i zapošljavanje kvalitetnih ljudskih resursa stoga je prioritet ukupnog razvoja APV. Veći deo postojeće industrije prolazi kroz radikalne promene i restrukturiranje. ne samo da zaposli ljudske resurse školovane za rad u tom sektoru. u smislu novĉanih izdataka.2 SWOT ANALIZA POSTOJEĆEG STANJA Širom sveta IKT sektor. Panĉeva. a privreda i javna preduzeća pokušavaju da osavremene poslove u administraciji i samom radnom procesu. Prirodni resursi AP Vojvodine poput nafte i gasa. AP Vojvodina se suoĉava sa mnogim izazovima na putu izgradnje ţive trţišne ekonomije. stoga. ukoliko imaju dobre kontakte sa meĊunarodnim trţištima. formiranjem novih institucija i stvaranjem nove razvojne politike. koja će ih uĉiniti konkurentnim. a privreda AP Vojvodine ostvari proboj na svetsko trţište. a pre svega Novi Sad imaju. Vršca. Sremske Mitrovice i drugih. internacionalne kompanije stalno traţe jeftinija rešenja i pristup znanjima. poĉetne smetnje za ulazak na trţište. 3. dok se Vlada Republike Srbije priprema da primeni program e-uprave na drţavnom i regionalnom nivou. finalni proizvod mogu da izvoze ĉak i mala preduzeća. Ovaj sektor u Srbiji i AP Vojvodini raste. Višak stanovništva stoga se koncentriše u velike gradove poput Novog Sada. OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA AP VOJVODINE ZA OBLAST RAĈUNARSTVA. već i da. jer su tehnologija i komunikacije omogućile i malim i velikim preduzećima pristup globalnom trţištu i novim poslovnim prilikama. što omogućava širok spektar mogućnosti u podsektorima za male specijalizovane firme. Zrenjanina. za razliku od mnogih drugih. Zbog te atraktivnosti je broj stanovnika Pokrajine nesrazmerno veći od broja neophodnog za efikasno korišćenje tih resursa. jer je izvozni kanal jednostavan (prikljuĉak na Internet). ali postoji mnogo neiskorišćenih potencijala u drugim sektorima za ukljuĉenje koristi koje IKT predstavlja za sopstveni razvoj. predstavlja veliku šansu i mogućnost da se AP Vojvodina pribliţi evropskim integracijama i standardima. KOMUNIKACIJA I AUTOMATIZOVANIH SISTEMA 3. trţišta.1 ELEMENTI STRATEŠKOG DOKUMENTA AP Vojvodina je smeštena u Panonskoj niziji idealnoj za poljoprivrednu proizvodnju. predstavlja šansu da se ovaj cilj dostigne. naroĉito za namenski softver i za usluge proistekle iz kompjuterske tehnologije. pre svega. Kikinde. izuzetno se proširio tokom poslednjih deset godina i doneo mnoge mogućnosti za razvoj poslovanja i preduzetništva. poslovnih inkubatora. ima kljuĉnu ulogu u ovom domenu. a pre svega Univerziteta u Novom Sadu. još su fragmentirana i raznovrsna. omogući zapošljavanje struĉnjaka u svim drugim oblastima. Ovaj sektor u svetu obiĉno ima sledeće glavne karakteristike [4]: pruţa kvalitetno zaposlenje kompjuterski pismenim diplomcima i tehniĉkom osoblju. inovacionih centara itd. Industrija IKT. što znaĉi da u doglednom vremenu neće moći da doprinese rastu i zapošljavanju. omogućuje razvoj relativno bogatih ljudskih resursa. zbog svoje inherentne multidisciplinarnosti. Ohrabrujuće je što strane firme dolaze u AP Vojvodinu da proizvode i za domaće i za inostrano trţište. Sombora. obiĉno su male u odnosu na mnoge druge sektore. što olakšava pojavu novih inovativnih firmi. Korišćenje infrastrukture koju pomenuti gradovi. Postojanje znaĉajnih obrazovnih institucija u ovim centrima. U domenu informacionih tehnologija infrastrukturu treba znaĉajno unaprediti izgradnjom institucija inovacione delatnosti poput nauĉnotehnološkog (NT) parka. a naroĉito industrija softvera. što doprinosi globalnom širenju tehnologija na zemlje u razvoju i tranziciji. Subotice. On moţe.

Cilj ove strategije je predoĉavanje objektivnih ĉinilaca i konkurentskih mogućnosti preduzeća industrije IKT u AP Vojvodini. 2001. Direktnim uvidom – obilaskom. prelomna. fokusiranih na spoljnu saradnju [4]. u sledećim oblastima: Tehnološki razvoj. Na ţalost.3% 14. 2006. (5) Podaci o efektima poslovanja preduzeća. mogućnosti otvaranja radnih mesta. (4) Podaci o strateškom partnerstvu preduzeća – za identifikaciju kooperativnosti preduzeća. samo je nekoliko naglasilo da je u proceduri ili namerava da uskoro obavi ovu sertifikaciju. 2002. konkurentnosti. intervjuom. sa više od 80% zaposlenih koji su završili fakultet. ni jedno od analiziranih preduzeća ne poseduje meĊunarodni sertifikat standarda kontrole kvaliteta. osnovana posle 2000. obraĊen je uzorak od 14 preduzeća sa 399 zaposlenih. Proverom podataka iz tog spiska identifikovana su 43 aktivna preduzeća u oblasti softverske industrije sa 497 zaposlenih.3% 0% (3) Analizirana preduzeća industrije IKT po broju zaposlenih pripada kategoriji mikro/malih/srednjih preduzeća. nauĉno-tehnoloških parkova i novih inovativnih (spin-out) firmi.3% 14.3% 21. Razvoj ljudskih resursa preduzeća.g. uticaj na lokalni i regionalni razvoj. Uglavnom su u privatnom vlasništvu.3% 2000. a univerziteti i instituti su inicirali stvaranje univerzitetskih inovacionih centara. potencijali za spreĉavanje odliva mozgova i mogućnosti za stvaranje preduzetniĉkog duha: (1) UvoĊenje sistema kontrole kvaliteta postalo je jedan od kriterijuma za poslovanje preduzeća iz drţava ne-ĉlanica sa preduzećima iz drţava ĉlanica EU. To ukazuje na sve bolje poslovanje ovog sektora. Uzorak je izabran tako što je od Privredne komore Republike Srbije dobijen spisak predzeća registrovanih za delatnosti u oblasti IKT u APV. (2) Većina analiziranih preduzeća industrije IKT su relativno mlada. (3) Podaci o poslovanju i rastu preduzeća – za identifikaciju konkurentnosti preduzeća. inkubatora. što ukupno daje 79 preduzeća sa 1085 zaposlenih.izvoza na specijalizovana trţišta. (9) Da li je preduzeće zadovoljno raspoloţivom komunikacionom infrastrukturom. (8) Kakva su oĉekivanja preduzeća od drţave – šta oĉekuju da drţava preduzme u cilju poboljšavanja uslova poslovanja firmi u AP Vojvodini. nastavi sa znaĉajnim zapošljavanjem. (2) Podaci o profilu preduzeća – za identifikaciju kompetentnosti preduzeća.4% 14. 2 14. U sledećoj analizi je data ocena ciljnih grupa. sa namerom da se i u 2007.1% 14. 2003. (6) Mišljenje odgovornog menadţera preduzeća o kvalitetu ljudskih resursa koji rade u preduzeću – stanje i uoĉeni trendovi u periodu 1995-2006. kako bi se na adekvatan naĉin uklopila u moderne trţišne tokove i ravnopravno parirala konkurenciji na domaćem i stranom trţištu. (10) Podaci o licima koja su popunila upitnik. a kao sekundarni podaci iz postojećih statistika. kooperativnosti i karakterističnih razvojnih trajektorija preduzeća IKT sektora u AP Vojvodini". Zaposleni na razvoju sofvera sa visokom struĉnom spremom ĉine više od 50% ukupnog broja zaposlenih. 2004. Za ovo istraţivanje razvijen je "Upitnik za istraživanje kompetentnosti. 11 . a zatim i analizom prikupljenih upitnika od tih preduzeća. (7) Plan daljeg razvoja preduzeća – šta će odgovorni menadţer preduzeti da preduzeće bolje posluje u periodu 2006 -2008. Domaće trţište. Posebno ohrabruje trend zapošljavanja. što ĉini 37% od broja ukupno zaposlenih u industriji IKT u AP Vojvodine. Godina osnivanja preduzeća Broj preduzeća % analiziranih preduzeća Pre 2000. Strano trţište. U ovom istraţivanju. kojeg ĉine sledeće celine: (1) Opšti podaci o preduzeću. kao primarni. 2006. 1 2 2 3 2 2 0 7. (2010). 2005. jer je više nego udvostruĉen broj zaposlenih. u oblasti telekomunikacija 4 sa 71 zaposlena. Uoĉava se da je ova. Imaju izuzetno dobru kvalifikacionu strukturu. korišćeni su podaci prikupljeni za potrebe statistiĉkog istraţivanja. a u oblasti hardverske industrije 32 preduzeća sa 517 zaposlenih.

186 155% 165 85% 100 52% 2006.50% 17. ClearQuest. kada je njihova aktivnost upravo njihova prodaja. Web aplikacije. JavaScript. 399 494 215% 124% 373 467 93% 94% 271 351 68% 71% (4) Glavne aktivnosti analiziranih preduzeća su: (a) prodaja svojih proizvoda/usluga.73% 7. Uĉešće u prodaji svojih proizvoda / usluga: 19.92% 0. Broj zaposlenih koji koriste taj alat 189 154 44 14 12 10 6 4 2 1 1 1 1 1 1 441 271 1. odnosno poslovnim procesom. 96 181% 76 79% 50 52% 2004. Za obe aktivnosti identifikovano je 12 proizvoda/usluga. Nucleus PHP Enterprise Architect Ukupno Broj zaposlenih sa VSS na razvoju softvera (2006. rastu iz godine u godinu. ClearCase. plan: Ukupan broj zaposlenih: Porast broja zaposlenih – prethodna godina = 100%: Broj zaposlenih sa VSS: Zaposleni sa VSS kao % ukupnog broja zaposlenih: Broj zaposlenih sa VSS na razvoju softvera: Zaposleni sa VSS na razvoju SW . i (b) outsourcing.42% 5.27% 11. od prikupljenih podataka se moţe zakljuĉiti da je najveći 12 . 120 125% 109 85% 75 59% 2005. Uoĉava se da su analizirana preduzeća koncentrisana na manji broj proizvoda / usluga. što ukazuje na prirodu najvećeg broja aplikacija koje se razvijaju u ovim preduzećima.12.00% 5.58% 17. Kada je u pitanju outsourcing. na domaćem i stranom trţištu.) Broj alata po zaposlenom (6) Prihod ovih preduzeća. 53 120% 44 83% 24 45% 2003. odnosno poslovnim procesom (ERP).83% 0.42% 5.00% 100% Uĉešće kao outsourcing: 14. Iako preduzeća nisu voljna da daju podatke o svom poslovanju.58% 19.18% 2.25% 5. HTML Microsoft .% ukupno zaposlenih: 2001.27% 16. preovlaĊujući su: Web aplikacije.45% 5. 2007. Symbian. Kada je aktivnost preduzeća prodaja svojih proizvoda/usluga.73% 0. uoĉava se veća disperzija.NET. preovlaĊujući su: Softver za upravljanje sistemima u realnom vremenu. Upravljanje proizvodnjom. a ujedno ukazuje i na to kakva su znanja neophodna od tek diplomiranih struĉnjaka. MS Project SUN Forte OS Windows 95/98/2000/2003/XP/CE.g.00% 100% Vrsta proizvoda / usluge: Upravljanje proizvodnjom odnosno poslovnim procesom (ERP): Web aplikacije: Softver za upravljanje sistemima u realnom vremenu: Komunikacioni softver: UgraĊeni (embedded) softver: Portovanje – prilagoĊavanje SW novoj hardverskoj platformi: Konsalting: Testiranje: Podrška u radu: Sistemski softver: Implementacija: Middleware rešenja: Ukupno: (5) Softverski alati / programski jezici koji se najviše koriste su JAVA i C++.36% 7. 44 100% 38 86% 22 50% 2002. ASP.NET (ASP.55% 2. Upravljanje proizvodnjom. Komunikacioni softver. Kod outsourcinga. Linux OS u Linux. SQL WebSphere Development Studio Ostalo: Delphi.Zaposleni u preduzeću – stanje 31.08% 6. – za 2007.63 Softverski alati / programski jezici koje koriste u radu JAVA C++ Eclipse/NetBeans.00% 2.36% 4. C#) Baze podataka.42% 0.55% 23. Basic Matlab Progress 4GL CVS. Bugzilla.

30 Ocena znaĉaja za strano trţište 3.50 2. godine 2004.09 Ocena znaĉaja izvora konkurentske prednosti (1–bez znaĉaja.07 4.23 2. 4–veoma znaĉajan.23 2.33 3.076 11 1. zvaniĉno. godine (plan) 2007. godine 2003.44 3.90 1.78 3.13 3. 5–izuzetno znaĉajan): Dobar kvalitet: Promptna (brza) isporuka: Specijalizovana ekspertiza u oblasti: Sposobnosti dizajniranja softvera : Programerske sposobnosti: Ranije steĉeni ugled: Pristup stranim partnerima i kontaktima: Konkurentna cena proizvoda/usluga: Diversifikacija – širenje asortimana proizvoda / usluga: Manja udaljenost od trţišta u odnosu na kljuĉnu konkurenciju: Pristup domaćim klijentima i kontaktima: (8) Znaĉajna informacija za strateško pozicioniranje i razvoj domaćih preduzeća industrije IKT jeste ocena izvora konkurentske slabosti: Kada je u pitanju strano trţište.38 4.710.78 3.62 2.44 3.035.4–veoma znaĉajan.57 3.11 Ocena znaĉaja za strano trţište 4. 3–znaĉajan. jer ukazuje na vaţan deo inovacionog sistema APV.00 Ocena znaĉaja izvora konkurentske slabosti (1–bez znaĉaja. Kada je u pitanju domaće trţište. 5–izuzetno znaĉajan): Slab marketing: Nedostatak programera i dizajnera: Visoka cena: Nizak kvalitet: Slabe dizajnerske sposobnosti: Ograniĉene programerske sposobnosti: Ograniĉena (niska) ekspertnost u specifiĉnim oblastima: (9) Najvaţniji oblici odnosa sa stranim partnerima jesu ugovori o istraţivanju i razvoju. koji.21 4.097 6 564.00 3.70 3.815 9 726. godine 2005.57 4.670 8 4. 13 . najznaĉajniji izvor konkurentske slabosti je slab marketing. najznaĉajnija je specijalizovana ekspertiza za odreĊenu oblast.630. što ukazuje na još uvek nedovoljno razvijeno domaće trţište IKT proizvoda/usluga. Ovaj nalaz mora imati znaĉaj i za domaće institucije nadleţne za upravljanje NT razvojem.000 6 15. u EUR Izvoz – EUR EUR Broj odgovora – preduzeća EUR Broj odgovora– preduzeća 105.36 4.00 4.750.923 5 1. još uvek nije deo NI i IR sistema. uz znaĉajno prisustvo i licencnih ugovora.790.568 12 2.38 3.15 2.3–znaĉajan. najznaĉajniji izvor konkurentske prednosti je dobar kvalitet.000 9 (7) Prethodni zakljuĉak se potvrĊuje i ocenom znaĉaja izvora konkurentske prednosti analiziranih preduzeća industrije IKT: Kada je u pitanju strano trţište.92 2.000 13 2.broj i da su najznaĉajniji kupci/korisnici proizvoda/usluga ovih preduzeća u inostranstvu. godine 2002. 2–od malog znaĉaja. godine (plan) Na domaćem trţištu.470 6 1.89 3.306 8 3.465.40 2. pošto je cena istog rada u Rumuniji i Bugarskoj oko dva puta manja nego kod nas. Pošto je proseĉna bruto cena rada na nivou 50% u poreĊenju sa konkurencijom u zemljama EU.049. Kada je u pitanju domaće trţište. Ukupan prihod preduzeća: 2001.752.69 2. Ocena znaĉaja za domaće trţište 3. joint venture i zajedniĉki razvoj proizvoda. 2–od malog znaĉaja.528. godine 2006.91 3. nije korisnik javnih izvora za finansiranje i podsticanje NT razvoja.376 3 584.14 4.000 8 9. zakljuĉuje se da je glavni izvor konkurentnosti upravo kvalitet proizvoda/usluga naših preduzeća. Ocena znaĉaja za domaće trţište 3. odnosno.92 2.066 3 244. najznaĉajnije slabosti su slab marketing i visoka cena proizvoda/usluga.77 2.90 2.10 1.

2 – ne naroĉito zahtevne usluge. 5 – izuzetno zahtevne i kompleksne usluge): 2. Kada su u pitanju poĉetnici – juniorske programerske pozicije – diplomirani elektroinţenjeri sa FTN su spremni za brzo ukljuĉivanje u proces rada.14% (10) Domaća preduzeća industrije IKT u stranim partnerima vide rešenje za svoj problem nalaţenja kupca – trţišta. je dosta teško naći dovoljno prodorne ljude koji mogu brzo da se upute u relativno sloţenu problematiku kojom moraju da barataju. lingvistika. takode. Uzimajuć u obzir izuzetno sloţenu problematiku suštinskih softverskih komponenti. kako je to i u prethodnim nalazima naglašeno. Ocena kvaliteta strane traţnje 4.67 Kvalitet ljudskih resursa u firmama SW industrije AP Vojvodine (pregled pojedinaĉnih iskaza analiziranih preduzeća) To su dobri programeri posvećeni svom poslu.).92 (11) Ostali nalazi od znaĉaja za analizu stanja u industriji IKT u APV su: Procenat preduzeća koja uĉestvuju u programima obuke i usavršavanja koje organizuje strani partner: 71. više vodi raĉuna o ceni. Ljudski resursi preduzeća IKT industrije su najvrednija imovina.54 Prodaja: 3. Promene nastavnih planova na fakultetima su omogućile sudentima da steknu više praktiĉnog iskustva. što potvrĊuje prethodni nalaz o slabom marketingu. Oseća se nedostatak ljudi što je rezultat velike potraţnje. Kvalitet struĉnih kadrova je na veoma visokom profesionalnom nivou. Cene kvalitetnih ljudi su znaĉajno porasle u poslednjih godinu dana. 4 – veoma domaće traţnje zahtevne usluge. matematika. nedostaju izuzetno talentovani kako programeri.Odnosi sa stranim partnerima (svi oblici koji su vaţeći u trenutku popunjavanja upitnika): Potpuno u vlasništvu stranog partnera: 14.29% Autorizovani distributer: Autorizovni prodavac (reseller) sistema: 7. 3 – zahtevne usluge.14% 7.9% Nije moguć transfer: 0% (12) Završni nalaz ukazuje na veliku razliku u razvijenosti domaćeg i stranog trţišta IKT proizvoda/usluga. 4 – veoma znaĉajna. U oblasti menadţerstva.00% Ugovor o zajedniĉkoj proizvodnji: 35.08 Marketing: 3.43% Procenat preduzeća koja nude programe obuke i usavršavanja domaćim klijentima / korisnicima usluga: 64.00% 7. 14 .29% Procenat preduzeća koja ocenjuju da je znanje i iskustvo sa projekata sa stranim partnerima moguće transferisati na domaće projekte: Moguće u potpunosti: 50. kao najznaĉajnijem izvoru njihove konkurentske slabosti.. Strano trţište je zahtevnije ne samo po ceni i pravovremenosti (poštovanju rokova).43% Procenat preduzeća koja saraĊuju sa domaćim partnerima (drugim firmama.71% 0. a da im je opet sposobnost komunikacije sa ljudima i trţišni nastup dovoljno ubedljiv. uz prisutnu liĉnu ţelju za unapreĊenjem radnog okruţenja i stalnim profesionalnim usavršavanjem. Ocena znaĉaja veza sa stranim partnerom u ponuĊenim funkcijama partnerstva (1 – bez znaĉaja. efikasno korišćenje Interneta i izgraden pristup logičkog rešavanja problema su osobine koje najĉešće poseduju mladi struĉnjaci ovog profila.29% Ugovor o istraţivanju i razvoju: Joint venture: 35. tako i poznavaoci drugih oblasti potrebnih za ovu sloţenu oblast (digitalna obrada signala. već naroĉito po pitanju kvaliteta. 3 – znaĉajna. što se pokazalo kao veoma korisno. radeći na univerzitetskim projektima.71% 35. Sposobnost brzog usvajanja novog znanja.. Razvoj ljudskih resursa je iniciran iz nauĉnoistraţivaĉkog centra Fakulteta tehniĉkih nauka.14% Ugovor o sistemskoj integraciji: Licencni ugovor: 28.0% Moguć delimiĉan transfer: 42. Domaće trţište.00% 0. 5 – izuzetno znaĉajna): Dizajn: 3.04 Ocena kvaliteta traţnje za proizvodima / uslugama preduzeća: (1 – rutinske Ocena kvaliteta usluge. Sve je više ljudi sa iskustvom prisutno na trţištu.62 Kvalitet: 3. nego o samom kvalitetu IKT proizvoda/usluga. IR institutima): 71.71% Zajedniĉki razvoj proizvoda: ProizvoĊaĉ: 14.57% Sistemski partner: Prodavac koji pruţa znaĉajnu tehniĉku podršku pre prodaje: 0. 2 – od malog znaĉaja. fakultetima. a pored njih i diplomirani informatiĉari sa PMF u Novom Sadu.

stoga je jasna posvećenost preduzeća poboljšanju nastave na FTN-u. a on surfuje Internet. Programeri su zaposleni direktno nakon završetka studija (FTN. o Etiĉke/moralne vrednosti. pita se / kaţe se u ĉemu je problem. Pod slušanjem se ne misli na reakciju na "naredbu". Trenutno ima vrlo malo kvalitetnih ljudi koji završavaju fakultet. ţelja za uĉenjem / usavršavanjem (ne vredi super IQ ako je lenj i ne interesuje ga posao na kome radi). uĉe nove tehnologije i rade na interesantnim projektima.Praktiĉna saradnja izmeĊu FTN i preduzeća IKT industrije – strategijski se ulaţe u svoje buduće zaposlene prateći ih tokom studiranja i gde je to moguće fokusirajući ih na odreĊene oblasti. zapaţeno je da su neki od njih 'izgoreli' na prethodnim poslovima (traţe drugi posao na kome se ne radi previše). Eclipse. ili i nisu preterano zainteresovani za rad (imaju druge izvore prihoda. igra igrice ili odraĊuje neki projekat sa strane i onda kaţe kako je naišao na problem. o Upornost. još verovatnije je da će biti nezaposleni junior programer. Programeri su zainteresovani da se usavršavaju. Ovaj problem je prisutan i u inostranstvu. naravno. pogotovo tek izašlih sa fakulteta. ali natproseĉan IQ dosta pomaţe).  Otvorena komunikacija o problemima sa kojima se susreće. o Sve je moguće nauĉiti/promeniti. koje će studentima po diplomiranju omogućiti lakše zaposlenje. i.-2006. o Komunikacija:  Malo ljudi. MeĊutim. poznavanje engleskog jezika je bilo na dovoljno dobrom nivou. ima sigurno neke). ne mora biti genije. traţi drugu firmu. ţive kod porodice i sl. ĉesto se mogu ĉuti od drugih ljudi interesantne ideje ili ih proĉitati na internetu). o Poznavanje stranih jezika (prvenstveno engleskog). već aktivno uĉestvovanje u konverzaciji. U procesu zapošljavanja/intervjuisanja potencijalnih kandidata. raĉunarski smer) – imali su dovoljno dobro poznavanje tehnika programiranja i alata koji se koriste (Java. 'aktivno slušanje' i rezonovanje u toku konverzacije (nasuprot klimanju glavom. ali je jako bitno: Ako se dogovorimo da se nešto uradi. bez potpunog razumevanja o ĉemu se priĉa). ako postoji upornost i ţelja za uĉenjem/usavršavanjem. nemoj puno da razmisljaš. zapošljavajući nove kadrove nakon završetka 15 .  Postavljanje pitanja kada nešto nije jasno. mnogo veći problem je odnos prema poslu i obavezama (profesionalna etika). Ove tri stvari je nemoguće/teško nauĉiti). Problem struĉnosti definitivno postoji. Nedovoljan broj kvalitetnih programera za Java i Net tehnologije na domaćem trţštu. što je delom posledica povećanja potraţnje. i 'ne moraju' da rade). ima sposobnost slušanja. TakoĊe. S obzirom na sve navedeno. bez nekog stida/straha da je pitanje glupo. Isto vaţi i u obrnutom smeru. Takve stvari pre ili kasnije isplivaju na površinu. ne izuzetak). Razmišljanja na temu 'Koji su kvaliteti potrebni za jednog Junior Programera?': o Inteligencija (IQ je jako bitan. dugo će biti junior programer. Posebno u oblastima koje nisu u vezi sa popularnom Internet tehnologijom. iskrenost. o Odsustvo arogancije. otvorenost (Ovo moţda zvuĉi trivijalno. ako nešto ne ide. SQL. sliĉno) da su odmah u startu mogli biti ukljuĉeni u rad na projektima. o Naravno. U periodu 1995. postoji direktna veza izmeĊu kvaliteta studija na FTN-u i kvaliteta kadra kojima preduzeća trenutno raspolaţu ili će raspolagati u budućnosti. Zbog specifiĉnosti posla i dugoroĉnih projekata na kojima se radi. "Najkvalitetnije kadrove trenutno dobijamo sa katedre za računarske nauke FTN”. mnogo je bolje uraditi nešto na jednostavan naĉin pa posle generalizovati (u drugom prolazu će se već znati mnogo više o problemu). CVS. TakoĊe. Bez iskustva u nekoj oblasti. o Pragmatiĉnost: Iskustvo sa poĉetnicima je da oni po pravilu pokušavaju probleme da reše sa najopštijim rešenjem. ljudi se ĉesto vezuju za neki alat ili okruţenje i potpuno zanemare bilo šta drugo što moţe da im omogući efikasnije radno okruţenje (to je vezano za radoznalost i sposobnost slušanja. ako si u firmi u kojoj ne ispunjavaju obećanja (kao pravilo. preduzeća industrije IKT su opredeljena uglavnom na 'stvaranje novih kadrova'. pretpostavka je da se ima osnovno znanje bazirano na projektima u školi (ako se uklapa u matricu opisanu gore. uoĉen je trend opadanja broja raspoloţivih kvalitetnih ljudi. obiĉno ima neko iskusniji ko moţe da pomogne.

Njena implementacija se bazira na korišćenju Jave i najsavremenijih open-source tehnologija. Bolja reklama. ali se oĉekuje njihov dalji rast u periodu 2006-2008. Preduzeće u 90% sluĉajeva zapošljava diplomirane inţenjere elektrotehnike. Zaokruţivanje proizvoda i prodaja/integracija rešenja. pojaĉavanje prodajnih sposobnosti. Znanja steĉena tokom studija omogućuju aktivno uĉešće u programu treninga. Uoĉava se potreba za unapreĊenjem programa studiranja – intenzivnija saradnja sa privredom u okviru koje bi studenti završnih godina bili u mogućnosti da steknu i praktiĉna iskustva u okruţenju budućih potencijalnih poslodavaca. dostizanje CMMI nivoa 3. koji preduzeće organizuje za kondidate za posao. itd). saveti. Znaĉajne aktivnosti u svakoj od navedenih oblasti su već preduzete. Konkretno to znaĉi razvoj i zaokruţivanje funkcionalnosti prve verzije naše razvojne platforme za razvoj web informacionih sistema. formiranje prodajnog tima i pokušaj penetracije na više domaćih i stranih trţišta. pomoć. ruby on rails. veća kontrola rada svakog radnika (redovan uvid u rad. Prioritet je dalji razvoj širokog spektra funkcionalnosti softvera za upravljanje distributivnim sistemima. ĉešće prezentacije itd. kao i da uĉini rad na razvoju softvera efikasnijim. u okviru potencijala firme. i prve polovine 2006. integracija sistema naplate. Dalja usmerenost na Java programski jezik kao opredeljenje. Za sve to je preduslov bliska saradnja sa ino partnerima. investirano u sopstveni razvoj. pruţanje kvalitetnijih usluga razvoja softvera i definisanje paketa usluga (usluge vezane za konsalting i sertifikaciju softverskih firmi). Praćenje primene najnovijih tehnologija iz oblasti u kojima se pruţaju usluge. Firma teţi ka uskoj povezanosti sa najvećim svetskim kompanijama iz oblasti upravljanja elektroenergetskim sistema. razvoj funkcija za EMS. Ovo bi studentima omogućilo susret sa problemima iz prakse i pre svega kontakt sa realnim zahtevima i normama procesa rada u ciljnoj industriji. ali paţljivo usvajanje novih trendova koji 16 . U toku 2005. Veći angaţman na marketingu i prodaji onih aplikacija koje su zrele za trţište. diplomce smera za telekomunikacije ili smera za raĉunarsku tehniku FTN u Novom Sadu. odrţavanja i "trouble call" centra u jedinstven sistem. tako da će se u narednom periodu pokušati da se raznim akcijama motivišu studenti da izaberu smerove koji će ih uĉiniti lakše "upotrebljivim” nakon završetka studija. agile development. Kao glavna mana im se moţe navesti da samo razmišljaju o tekućim poslovima i ne predlaţu nove ideje. kao i dalja integracija i partnerski odnos sa svetskim gigantima u cilju nametanja DMS rešenja kao standarda na svetskom trţištu u oblasti DMS sistema. paralelno se radi na drugoj verziji razvojne platforme koja treba da obezbedi neka nova funkcionalna rešenja. Iniciranje prvih projekata vezanih za optimizacioni softver. sastanci. Planira se program prekvalifikacije. koji pruţaju najkvalitetnije informacije o trţištu. Ograniĉavajući faktor rasta je nedostatak programera. Bitno je dalje ulaganje i jaĉanje odnosa sa svim ino partnerima. Oĉekuje se znaĉajan rast preduzeća sa posebnim osvrtom na NI rad i kreiranje sopstvenog patentnog portfelja. U narednom periodu planira se razvoj novog informacionog sistema. Raspoloţivi ljudski resursi u potpunosti izvršavaju postavljene zadatke. Da bi se to postiglo. Time je planirano da se u narednom periodu izvrši migracija od firme koja pruţa usluge u ITu do firme koja prodaje sopstvenu tehnologiju. Optimizacija resursa. nastupi na sajmovima. nastavak rada na razvoju sopstvenog sistema za kvalitetno upravljanje softverskim projektima. Praćenje i usavršavanje u novim tehnologijama i razvojnim metodologijama (Ajax.. Interni razvoj tehnologija za komercijalizaciju. Interno ureĊivanje softverskih procesa. a ubrzani razvoj onih koje to još nisu. Kontrolisani razvoj novih rešenja. Paralelni rad na NET tehnologiji. u infrastrukturu i u istraţivanje trţišta i tehnoloških trendova.fakulteta i postepeno ih uvodeći u svoje razvojne timove. Planirani tehnološki razvoj firmi SW industrije AP Vojvodine (pregled pojedinaĉnih iskaza analiziranih preduzeća) Bolja organizacija poslova u preduzeću. prvenstveno na stranom trţištu. o tehnologijama i o zahtevima za iste.…). neophodno je ulaganje u obuku i trening ljudi.

Tako prikupljena znanja se već utvrĊenim sistemima dalje prenose i šire u samom preduzeću. pre svega u oblastima organizacije i upravljanja preduzećem. Dalji razvoj našeg rešenja za document management i workflow. Uĉešće na domaćim i stranim konferencijama u vezi sa oblastima od interesa će nastaviti da bude praksa firme.se pojavljuju u softverskoj industriji. Studentske prakse. softverski paketi) u cilju poboljšanja efikasnosti i kvaliteta poslovanja. stimluacija (plaćanje troškova) magistarskih/doktorskih studija. Za razvoj firme i za odrţavanje većeg broja stalno zaposlenih ljudi. koji rade na razvoju proizvoda. Slanje zaposlenih na konferencije. Firmi je potrebna kvalifikovana i motivisana radna snaga: o Stalno obuĉavanje resursa i upoznavanje sa novim tehnologijama i trendovima u softverskoj 17 . takoĊe. Razvoj ljudskih resursa u firmama SW industrije AP Vojvodine (pregled pojedinaĉnih iskaza analiziranih preduzeća) Firma i sada ima veoma ĉeste sastanke i intenzivnu razmenu informacija. npr. poslovnom komuniciranju itd. ali će se. mentorskog rada. udvostruĉiti u naredne dve godine. alati za praćenje statusa i rezultata projekta. Omogućavanje usavršavanja za zaposlene u inostranstvu. direktan rad (mentoring) sa radnicima. i to pre svega u oblastima voĊenja projekata. velikog broja meĊunarodnih projekata i dobrom timskom organizacijom u firmi. Dalji rad na specijalizovanju usluga i proizvoda firme – na trţištu treba da nas prepoznaju po našoj specijalnosti (workflow) i da se na tome gradi ime i prepoznatljivost na domaćem i inostranom trţištu. U planu je sertifikacija firme. Stipendiranje studenata na završnim godinama. Zapošljavanje novih kadrova i edukacija. U pogledu trţišta. UnapreĊenje raĉunarske mreţe (softver. Firma ne vidi da će u bliskoj budućnosti biti problema sa ljudskim resursima. ono što je u ovom momentu najbitnije je trening i usavršavanje zaposlenih. ali i porast ulaznog inţenjerskog kvaliteta novozaposlenih. da se komunikacija poboljša. Biti fleksibilna kompanija koja će izgraditi sistem prilagodljiv brzom tehnološkom razvoju koji se dešava u ovoj delatnosti. kontrole kvaliteta i kreiranje odreĊenih menadţmentskih veština uz. Firma oĉekuje rast broja zaposlenih. Osim povećavanja broja zaposlenih. U oĉekivanju je da će se kroz partnerski odnos sa najvećim svetskim kompanijama iz ove oblasti broj visoko kvalifikovanih struĉnjaka. a saradnja sa ino partnerima. kao i u organizaciji inostranih klijenata. Firma deluje na više polja u cilju obezbeĊivanja i odrţavanja nivoa kvaliteta ljudskih resursa koje zapošljava. Ovo će se ostvariti pre svega sa još konkretnijom saradnjom sa FTN-om u Novom Sadu. selekcija i optimizacija razvojnog tima – cilj sniziti troškove poslovanja. zatim uĉestvovanje na seminarima. pre svega interno organizovanim transferom znanja u okviru preduzeća. naravno. planira se i sledeće: unapreĊivanje znanja i praćenje najnovijih tehnologija. osim automatizacije industrijskih poslova planira se i automatizacija poslova koji su u vezi sa kućnim okruţenjem. upravljanja razvojem softverskih projekata. rad na interesantnim projekatima. Saradnja sa Univerzitetom na projektima primenjenih i razvojnih istraţivanja. Interni sistem obuke i razvoja ljudskih resursa. koji će brzo usvajati nove tehnologije i koristiti ih u svom radu. koja se inaĉe implementira u projektima. podrazumeva obavezne treninge i dalju obuku ljudsih resursa koja se ĉesto odvija ili kod ino partnera ili kod specijalizovanih kuća za to. konstantno tehniĉkoprofesionalno usavršavanje. uĉešće u zajedniĉkim projektima. Pojaĉavanje marketing tima. stalno osvrtati na iskustva drugih kad su ove tehnologije u pitanju. hardver). Oĉekuje se da će takva uspešna praksa nastaviti i u budućnosti. UvoĊenje novih informacionih sistema (softverski alati. putem programa stipendiranja najtalentovanijih studenata. kao što je to do sada već i bio sluĉaj. osim inţenjering poslova potrebno je da se firma bavi i trgovinom opreme. U budućnosti će se to još više unaprediti.

a kasnije i direktno nakon diplomiranja bili ukljuĉeni u projekte firme i razvoj proizvoda. organizacija ili kotizacija za uĉešće na takvim kursevima zahteva znaĉajna finansijska sredstva. Firma trenutno zapošljava oko 100 visoko kvalifikovanih struĉnjaka i u budućnosti se oĉekuje zapošljavanje najmanje još toliko diplomiranih inţenjera i struĉnjaka iz oblasti elektroenergetike i kompjuterskih nauka iz naše zemlje. preduzeće planira usavršavanje svojih kadrova kroz uĉešće na seminarima i kursevima. o Saradnja sa Univerzitetom u vezi sa regrutovanjem novih kadrova potrebnih firmi. o Stipendiranje studenata. Program stvaranja balkanske ekonomske unije je dobra ideja. a to se pre svega odnosi na dobijanje odgovarajućih licenci i polaganja struĉnih ispita. U tom smislu. već u toku studija. Konkretno u cilju poboljšanja uslova poslovanja u firmi pomogle bi poreske olakšice za projekte stipendiranja i edukacije visoko struĉnih kadrova. Razvoju sektora IT pomoći će ulaganje u infrastrukturu (brzi Internet. kako bi kao samostalni struĉnjaci mogli posredno. Kursevi stranih predavaĉa i razmena iskustava sa kolegama iz inostranstva veoma su korisni i znaĉajni. Potpuna legalizacija sektora IT usluga. kao i pomoć drţave za usluţna preduzeća orijentisana ka izvozu u vidu subvencija za zapošljavanje mladih kadrova i izvoza usluga. Da se uvede efikasan sistem naplate potraţivanja na domaćem trţištu.). pre svega iz oblasti upravljanja i organizacije softverskih razvojnih projekata. Pri tome se misli na projekte za 18 . kako bi mogle da konkurišu za dobijanje znaĉajnijih projekata. preduzeće interno za svoje potrebe. podizanje kvaliteta naših proizvoda. najĉešće u skladu sa zahtevima aktuelnih projekata u firmi. Osnivanje servisa (agencije) koji bi bio integrator grupe domaćih firmi sliĉnog. Naţalost. ali se nešto ćuti o tome u poslednje vreme. Ulaganje u infrastrukturu. Da se stvori takva klima u društvu gde će redovno plaćanje i izvršavanje svojih obaveza biti uobiĉajen i normalan oblik ponašanja. koji to skupo naplaćuju. o Sertifikacija vodećih struĉnjaka. Šta se oĉekuje od drţave u cilju poboljšavanja uslova poslovanja SW firmi u Srbiji? (pregled pojedinaĉnih iskaza analiziranih preduzeća) Pozdravljaju se programi poboljšanja izvoza i marketinškog nastupa preduzeća. naroĉito trţišta EU sa kojim do sada preduzeće ima najznaĉajniju poslovnu saradnju. U ovoj oblasti iskustva domaćeg trţišta su i dalje daleko od iskustva i prakse meĊunarodnog trţišta. o Zapošljavanje marketing managera. digitalizacija TV kanala i sl. a komplementarnog profila. subvencionisanje nauĉnog razvoja i visokih tehnologija i takva praksa treba da se nastavi. Umesto toga bi se mogla uprostiti i olakšati procedura uvoza/izvoza. nauĉno-tehnološke parkove. organizuje tematske kurseve koje najvećim delom samostalno realizuje. koja nemaju mogućnosti da zaposle potrebne struĉnjake raznih profila. Oĉekuje se privatizacija drţavnog sektora i primena strategije za elektronsku upravu u sektoru drţavne uprave. a prvenstveno sa FTN u Novom Sadu. kroz prilagoĊen program obrazovanja na studijama. Firma će razvoj HR uskladiti prema potrebama za ispunjavanje dobijenih poslova. kao i mogućnost zadrţavanja najtalentovanijih mladih struĉnjaka u zemlji. jer to sad mogu da rade samo ovlašćeni špediteri. Ciljevi razvoja preduzeća podrazumevaju dalje unapreĊenje poslovanja preduzeća. gde se vrši edukacija novih ljudskih resursa i njihovo pripremanje. koja preduzeće za sada teško moţe da izdvoji. obrazovanje. Kvalitetna konsultantska podrška malim preduzećima. Oĉekuje se primena strogih naĉela zakona o javnim nabavkama uz negovanje strategije dugoroĉnog investiranja u nove tehnologije i inovacije od strane velikih preduzeća u drţavnom vlasništvu. kao i obezbeĊivanja uslova za efikasno i blagovremeno praćenje razvoja savremenih komunikacionih tehnologija i razvojnih procesa odnosno ispunjenja zahteva naših kupaca ili naruĉilaca. TakoĊe.industriji. o Uĉestvovanje na struĉnim skupovima u inostranstvu (iz oblasti workflow-a).

motivisanje da provedu recimo semestar na fakultetima u Srbiji. a koja treba da omogući jaĉanje ovih firmi do nivoa da postanu regionalno konkurentni. Drţava bi trebalo da znaĉajnije ulaţe u pravljenje imidţa Srbije. kao IT destinacije (primer Rumunije). 19 . kao i svest mladih ljudi o potrebi za obrazovanjem. Jedna od ideja je uspostavljanje saradnje sa ljudima koji rade na fakultetima u inostranstvu. a veći broj njih bio bi zainteresovan da provede šest meseci radeći u Srbiji. Problem kod sklapanja ugovora sa klijentom iz inostranstva – nije moglo da se obezbedi osiguranje od profesionalne odgovornosti naših zaposlenih iz prostog razloga što takav oblik osiguranja nije moglo da obezbedi ni jedno domaće osiguravajuće društvo. Isto vaţi i za profesore na fakultetima – veoma je pozitivno da profesori imaju dodira sa praktiĉnim projektima. imati priliku da se upoznaju sa novim tehnologijama i da steknu iskustvo na projektima (koji bi imali više nauĉnoistraţivaĉkih elemenata). Podići nivo doktorskih studija. naravno tamo gde je to moguće i gde to ima smisla. Neke stvari koje se oĉekuju da uĉini drţava su odrţavanje nivoa i kvaliteta tehniĉkih studija. i sl). od njih bi mnogo nauĉili i studenti. kao novoj IT destinaciji. Pitanje je šta drţava moţe da uĉini po tom pitanju. Poboljšanje 'imagea' Srbije: Ono što bi znaĉajno pomoglo u IT sektoru su dobre vesti u vezi sa informacionim tehnologijama (npr. Kao firma koja potiĉe sa Univerziteta. Bilo bi poţeljno i da doktorske studije ne budu samo peĉat za 'profesuru' ili titulu. nego samo jedna ili dve. pa se stoga smatra da formiranje istih mora biti snaţno potpomognuto od strane Republike.domaće trţište koje finansiraju institucije EU. Studenti na 4-5 godini bi morali da imaju mnogo više dodira sa praksom: o Polaganje ispita kroz rad na projektima (na fakultetu ili u firmama). Kvalitet školovanja: podići kvalitet visokog školovanja. Formiranje trţišta rada . konstantnim usavršavanjem i uĉenjem. da se na seminarima ne obraĊuje površno mnoštvo tema. doktorske studije treba postaviti na nivo na kome će kandidati kroz te studije (uz rad ili ne). kao i nastavno osoblje (asistenti. već oliĉeno u budţetu namenjenom za ove svrhe).pod ovim se prvenstveno misli na svest ljudi. Ukidanje monopolskog poloţaja pojednih preduzeća vezanih za fakultete – mora da postoji jasna linija izmeĊu firme i fakulteta kao nauĉno-obrazovne institucije. Usvajanje strategije razvoja informatiĉke infrastrukture (ne samo deklarativno. ĉiji uslovi su takvi da eliminišu manje i relativno mlade domaće firme. o Organizovanje predmeta kroz koje ljudi iz firmi prezentuju realne projekte na kojima se radi u praksi. Edukacija preduzetnika. Pruţanje stimulacije za zapošljavanje kvalitetnih mladih ljudi u IT oblasti. moţda u regijama sa kojima Vojvodina inaĉe razvija odnose. duboko se veruje u ideju i uspešnost NT parkova. TakoĊe. Promovisanje smerova na fakultetima za koje se zna da su traţeni na trţištu. Da se na domaćim tenderima forsiraju razvojna domaća preduzeća (domaća tehnologija). Drţava mora jasno da pokaţe svoju posvećenost IT-u formiranjem stabilnih i samoodrţivih NT parkova u svim univerzitetskim centrima u Srbiji. Organizovanje poslovnog inkubatora u Novom Sadu. umesto tehnologija trgovaĉkih kuća stranih firmi. već prvenstveno modalitet za usavršavanje u specifiĉnoj oblasti. da shvate da moraju da se bore da bi ostvarili svoje ciljeve i da postoje alternative i mogućnosti za rad u boljem okruţenju. ovo je preduslov za bilo kakvu dalju ozbiljniju priĉu o Srbiji. ali rezultat bi trebalo da bude da mladi ljudi koji izlaze sa fakulteta razumeju šta ih oĉekuje kada poĉnu da rade. sa tim da se u kreiranju te i takve politike mora jasno konsultovati sa relevantnim akterima iz privrede. profesori). ali detaljno. Usvajanje regulative koja treba da omogući rast i razvoj preduzećima koja rade na ovom polju. priĉaju o realnim problemima iz poslovnog okruţenja. što i sada postoji. kao i za dublju i bolju saradnju već postojećih IT kompanija. Microsoft otvorio razvojni centar u Beogradu. ali treba da je bude više i da bude bolje organizovana. Kreiranjem NT parkova se stvara zdrava osnova za formiranje novih i dalje jaĉanje postojećih start-up. ali pod uslovom da je NI rad na fakultetu na prvom mestu i da ne postoji konflikt interesa pri zapošljavanju studenata. veruje se da bi se mogli dobiti i poslovi razvoja softverskih projekata i u inostranstvu. kao gostujući profesori. umesto dosadašnjeg pristupa. manje na infrastrukturu i logistiĉku podršku drţave. gde te studije predstavljaju modalitet da kandidati stignu do zvanja profesora.

koji se finansiraju iz budţeta u odnosu na nauĉno-obrazovne institucije. 3. . Finansijska i druga podrška u procesu standardizacije. Povoljniji kreditni uslovi. Da se obezbedi ravnopravan tretman malim i srednjim preduzećima u razvojnim projektima. Trenutno. Finansijska i druga podrška u procesu razmene znanja i iskustava sa privrednim subjektima razvijenih zemalja. sva znaĉajnija oprema (TK infrastruktura). meĊunarodni sertifikati standarda kontrole kvaliteta. dati su u Tabeli 3. Podrška i promocija domaćih rešenja u odnosu na uvoz gotovih rešenja. tehniĉka oprema.1: Istraživački i obrazovni ljudski resursi u sektoru IKT u AP Vojvodini Ljudski Resursi Redovni profesori Vanredni profesori Docenti Asistenti Asistenti pripravnici Istraţivaĉi pripravnici Nastavno i istraţivaĉko osoblje – Ukupno Studenti – I godina Proseĉan broj diplomiranih godišnje % diplomiranih u odnosu na broj upisanih E1 15 10 7 29 17 7 85 FTN E2 10 6 7 22 10 55 400 204 51 % Ukupno 25 16 14 51 27 7 140 PMF 5 1 1 6 4 1 18 84 51 61 % Ukupno 30 17 15 57 31 8 158 484 255 53 % 20 .3 ISTRAŢIVAĈKE I OBRAZOVNE INSTITUCIJE U SEKTORU IKT U AP VOJVODINI Najznaĉajnije istraţivaĉke i obrazovne institucije sektora IKT u AP Vojvodini su locirane u okviru Univerziteta u Novom Sadu: . Tabela 3. Rumunski pristup). jer su nam inaĉe šanse za uspešniji i masovniji izlazak na strana trţišta znaĉajno umanjena. Najbitnija stvar koju drţava moţe i mora da potpomogne jeste formiranje NT parkova pri Univerzitetima. jer razvijanje preduzetniĉkog duha mora biti prioritet. i to preduzetniĉkog duha u IKT. kao i za edukaciju studenata na redovnim i poslediplomskim studijama u oblasti IKT u AP Vojvodini. Tu drţava mora najviše da uradi. Pojednostavljenje carinskih propisa i regulativa u delu uvoza-izvoza opreme za rad.1. što će dovesti do poboljšanja telekomunikacione infrastrukture u zemlji. Raspoloţivi ljudski resursi za istraţivanje i razvoj. Jednostavniji uvoz repromaterijala.Sve IT firme zajedno sa drţavom (gde drţava mora da pokaţe jasnu nameru i finansijsku i organizacionu). ĉesto i struĉne usluge dolaze iz uvoza. Ukidanje monopola “Telekom”. moţda i inicijalno finansiranje odreĊenih troškova.Fakultet tehniĉkih nauka.Prirodno-matematiĉki fakultet. Strategija Vlade po pitanju razvoja IT sektora i odnos prema IT sektoru (npr. moraju da doprinesu stavljanju Srbije na IT mapu. a bez jasnog finansijskog ili drugog osnova. da obezbedi prostore i infrastrukturu. npr.

za veće projekte angaţuju profesionalce po ugovoru i ne zapošljavaju ih za stalno. kao i obavljenog istraţivanja za potrebe OECD [4] na skoro istom uzorku preduzeća softverske industrije Srbije.3. jer rade na projektnoj osnovi. (4) Najveći broj do sada osnovanih preduzeća su mala preduzeća.5 SWOT ANALIZA SEKTORA IKT U AP VOJVODINI Na kraju pregleda stanja u preduzećima. 21 . veća razmena informacija u okviru sektora. kao i više zajedniĉkih inicijativa za ulazak na nova trţišta itd).2. kao i njihov odliv u inostranstvo. dok bi drţavne garancije potencijalno doprinele oslobaĊanju od straha stranih investitora od ulaganja u našu zemlju. (3) Poţeljan je razvoj grupisanja (klastera) ili partnerstava preduzeća (na primer. 80000 70000 Prihod po zaposlenom [EUR] 60000 50000 40000 30000 20000 10000 0 0 20 40 60 80 100 120 Broj zaposlenih Slika 3. spremnih da se odmah ukljuĉe u razvojne projekte preduzeća industrije IKT u AP Vojvodini. koja bi poslovala u softverskoj industriji i time doprinesu opštem privrednom razvoju zemlje. 3. više zajedniĉkog rada i zajedniĉkog pristupa istraţivanju i razvoju. smanjenju stope nezaposlenosti visoko obrazovanih kadrova i mladih struĉnjaka. inicirao je predlog osnivanja Centra za obuku srednjoškolaca za alate JAVA i C++. Ovaj Centar bi obezbedio efikasnu – od 6 do 12 meseci – obuku novih programera. (2) Drţava treba da promoviše parterstvo privatnog i javnog sektora. Prihod po zaposlenom je praktiĉno konstantan za preduzeća veliĉine od 60 do 110 zaposlenih.3. Na slici 3. uz istovremeno studiranje uz rad. uz već pomenuti nedostatak ljudskih resursa u ovoj oblasti.1: Prihod po zaposlenom u analiziranim preduzećima industrije IKT 3.5). Prihod po zaposlenom u 2006. odnosno. istraţivaĉkim i obrazovnim institucijama u oblasti IKT u AP Vojvodini.4 i 3. Sliĉno rešenje dalo je znaĉajne rezultate u Temišvaru (Rumunija). moguće je izvesti sledeće preporuke: (1) S obzirom na veliki potencijal rasta IKT sektora drţava bi mogla da inicira osnivanje mešovitih domaćih i stranih preduzeća. 3. (5) Prethodni nalaz. daje se sinteza ocene u obliku SWOT tabela (tabele 3.4 IDENTIFIKACIJA POTENCIJALA ZA RAZVOJ I PRIMENU INOVACIJA U AP VOJVODINI I LOKALNIM ZAJEDNICAMA Na osnovu analize rezultata istraţivanja.1 uoĉava se da preduzeća sa malim brojem zaposlenih imaju veliku disperziju veliĉine prihoda po zaposlenom.

infrastruktura u oblasti istraživanja i razvoja u oblasti IKT u AP Vojvodini PREDNOSTI – specifiĉnosti IKT NEDOSTACI– specifiĉnosti IKT  Tradicija kvalitetnog visokog obrazovanja u  Nedovoljni visokoobrazovni potencijali u oblastima tehniĉkih. koja resursa.  Ukljuĉivanje ljudi niţeg obrazovnog profila ili sposobnosti u usluge putem IKT infrastrukture  Stipendiranje studenata završnih godina IKT studija Tabela 3.g.Net  Uoĉen trend opadanja broja raspoloţivih kvalitetnih ljudi i broja diplomiranih IKT specijalista  Nedovoljna inventivnost i inovativnost MOGUĆNOSTI – specifiĉnosti IKT PRETNJE – specifiĉnosti IKT  Od 2005.  Ima ljudi koji su zbog uslova ţivota u zemlji efikasno korišćenje Interneta i izgraden pristup izgubili interes i motivaciju na poslu logiĉkog rešavanja problema su osobine koje  Nedovoljan broj kvalitetnih programera za JAVA i najĉešće poseduju mladi IKT struĉnjaci . itd. prirodnih i matematiĉkih nauka nauka za potrebe APV  Razvijen inovativno-preduzetniĉki potencijal na  Nedovoljna regionalna distribucija IR univerzitetu infrastrukture u oblasti IKT u APV  Razvijena meĊunarodna saradnja u oblasti istraţivanja i razvoja u IKT  Još uvek konkurentna cena IR resursa u oblasti IKT MOGUĆNOSTI – specifiĉnosti IKT PRETNJE – specifiĉnosti IKT  Visok nivo kompetentnosti domaćih ljudskih  Politiĉka situacija u gradu. marketing i PR u IKT.  FTN i PMF kvalitetni fakulteti za obrazovanje IKT  Odnos prema poslu i odsustvo profesionalne etike specijalista  Nezainteresovanost mladih za studije tehnike  Razvija se praktiĉna saradnja izmeĊu FTN i  Nerazvijena infrastruktura za specijalizovane preduzeća IKT industrije obuke IKT profesionalaca  IKT preduzeća organizuju trening i obuku svojih  Nepostojanje i/ili nedovoljan nivo specifiĉnih ljudi znanja i veština za IKT poslove: upravljanje IKT  Programi brze obuke ljudi sa SSS za SW poslove projektima.2: SWOT analiza – Ljudski resursi u oblasti IKT u AP Vojvodini PREDNOSTI – specifiĉnosti IKT NEDOSTACI – specifiĉnosti IKT  Visoka kvalifikaciona struktura zaposlenih  Nedovoljan broj programera i drugih IKT  Programeri najviše koriste JAVA i C++ specijalista  Programeri obuĉeni za široku paletu SW alata  Nedovljno menadţera za voĊenje IKT biznisa  Programeri posvećeni svom poslu  Potrebno 3-6 meseci da tek diplomirani struĉnjaci  Kvalitet ljudi na visokom profesionalnom nivou mogu da realizuju zadate poslove u preduzeću  Sposobnost brzog usvajanja novog znanja. kao potencijal za saradnju sa stranim i usporava / koĉi razvoj NT parka na univerzitetu domaćim IKT preduzećima i IR organizacijama  Jeftin outsourcing – IR projekti.Tabela 3. APV i Republici. prirodnih i matematiĉkih oblastima tehniĉkih. trend sve većeg zapošljavanja  Cene kvalitetnih ljudi znaĉajno porasle od 2005.3: SWOT analiza . koji nisu  Programi EU za regionalnu IR saradnju u oblasti definisani u skladu sa domaćim potrebama – IKT ukoliko saradnja sa inostranstvom nije na  Potencijali i potrebe IKT trţišta u APV i Srbiji komercijalnoj osnovi  Nestabilna ekonomsko-politiĉka situacija u zemlji  Brain-drain 22 .

Komunikacioni softver.5: SWOT analiza IKT sektora u AP Vojvodini – sintezna tabela PREDNOSTI NEDOSTACI  Razvijeno IKT trţište  Odsustvo stranih kompanija  Struĉno osoblje u IKT sektoru  Nedovoljan priliv novih programera i dizajnera  Raznovrsne usluge/proizvodi  Povećan broj IKT MSP-a  Aktivno inovativno ponašanje MOGUĆNOSTI  Privlaĉenje novih studenata u oblast IKT  Planirana industrijska infrastruktura  Potiskivanje i/ili legalizacija “sive” ekonomije  Prisustvo velikih IKT preduzeća u susednim regionima u MaĊarskoj i Rumuniji.  Preduzeća IKT industrije realizuju outsourcing  Domaće trţište IKT proizvoda / usluga ne vodi naroĉito u oblastima: Web aplikacije. nedovoljnih sopstvenih marketing potencijala.Tabela 3. upravljanje sistemima u realnom vremenu. sertifikat kontrole kvaliteta  Uglavnom su u privatnom vlasništvu  Najznaĉajniji izvor konkurentske slabosti. uoĉava se na manji broj proizvoda / usluga. nemaju meĊunarodni osnovana posle 2000.  Ulazak novih firmi na trţište (Belorusija.  Preduzeća IKT ind. najznaĉajniji izvor tradicionalnih partnera naših preduzeća) konkurentske prednosti je specijalizovana  Strano trţište IKT proizvoda / usluga je zahtevnije ekspertiza za odreĊenu oblast. sledi da je glavni izvor  Ulazak Rumunije i Bugarske u EU. poslova na mnogo većem broju proizvoda / usluga  Prihod ovih preduzeća. 23 . što provajderi širokopojasnih telekomunikacionih usluga ne pokrivaju. pre svega u Nemaĉkoj  Skok cena kvalitetne radne snage  Povećavanje potreba za komunikacionom infrastrukturom. PRETNJE  Ilegalni outsourcing  “odliv mozgova”  Politiĉka nestabilnost zemlje  Moguće nestabilnosti na ciljnim trţištima. Upravljanje mnogo raĉuna o kvalitetu IKT proizvoda/usluga. uglavnom. jeste visoka cena proizvoda i usluga naroĉito u oblastima: Softver za proizvoda/usluga. kada je  Preduzeća IKT industrije realizuju prodaju svojih u pitanju domaće trţište.  Kriza u IKT sektoru u EU (bankrotstva  Kada je u pitanju domeće trţište. već samo o ceni. znaĉajno više su koncentrisana  Kada je njihova aktivnost outsourcing.4: SWOT analiza industrije IKT u AP Vojvodini PREDNOSTI – specifiĉnosti IKT NEDOSTACI – specifiĉnosti IKT  Preduzeća IKT industrije uglavnom mlada. kao i postojanje svesti o razvoju IKT. ali niţim naših preduzeća. zbog proizvodnjom odnosno poslovnim procesom (ERP).  Najznaĉajniji izvor konkurentske slabosti.  Spremnost lokalnih vlasti da se bave pitanjima od znaĉaja za ekonomski razvoj. već i po pitanjima kvaliteta. sa više od 80% u pitanju strano trţište. proizvodnjom odnosno poslovnim procesom (ERP). jeste slab marketing zaposlenih sa VSS. Upravljanje rešenje problema nalaţenja trţišta. kada je  Dobra kvalifikaciona struktura. Web  Domaća IKT preduzeća traţe strane partnere za aplikacije. odnosno. rastu iz godine u godinu  Najznaĉajniji kupci /korisnici proizvoda / usluga ovih preduzeća su u inostranstvu MOGUĆNOSTI – specifiĉnosti IKT PRETNJE – specifiĉnosti IKT  Bruto cena rada zaposlenih u IKT preduzećima je  Strani partneri zahtevaju sertifikat kontrole na nivou 50% u poreĊenju sa konkurencijom u kvalitetapo ISO 9001 i CMMI / nivo 3 i viši zemljama EU. prihvatanje aktivnost upravo prodaja svojih proizvoda/usluga. ne samo po ceni i poštovanju rokova. kada je njihova veća disperzija angaţovanja. pošto je cena istog rada u cenama radne snage Rumuniji i Bugarskoj dva puta manja nego kod nas.  Preduzeća.) Tabela 3.Moldav. pošto su to konkurentnosti upravo kvalitet proizvoda / usluga zemlje sa istom geografskom pozicijom. zbog njihovih planova za širenje u Srbiju/Vojvodinu. na domaćem i stranom trţištu.

mestu. politika i institucija koje determinišu nivo produktivnosti u drţavi i time opredeljuju nivo razvoja koji drţava moţe da ostvari u uslovima uspostavljanja i funkcionisanja ekonomije zasnovane na znanju [7]. razvijenom 2001. Indeks transfera tehnologije. definisan je Indeks rasta konkurentnosti (Growth Competitiveness Index. mesto 2004). ona je 2005. (2) Komponenta koja opisuje stanje institucija u drţavi – za nju se izraĉunava Indeks javnih institucija i (3) Komponenta koja opisuje znaĉaj tehnologije i inovacija. meĊutim. dvostruko brţe od ostatka Evrope [7].6 AKTUELNE TENDENCIJE U SVETU. godine bila na 80. a 2005. posebno novih ĉlanica EU i drţava kandidata za ĉlanstvo u EU. mestu od 117 rangiranih drţava. Podaci za drţavnu zajednicu Srbija i Crna Gora u ovom izveštaju SEF (u izveštaju nisu dati podaci za Srbiju. mesto od 117 rangiranih drţava (85. Smanjeni troškovi transporta i komunikacije uslovili su da velike multinacionalne kompanije premeštaju svoje proizvodne i razvojne kapacitete u delove sveta u kojima je postignuta odgovarajuća kombinacija znanja i veština zaposlenih i troškova (cene) njihovog rada. Prema podacima o indeksu rasta konkurentnosti drţavne zajednice SCG. mesto 2004. odnosno. proseĉno. koje za potrebe EU koordinira Institut za studije tehnološkog razvoja (Institute for Prospective Technological Studies. Cilj tih istraţivanja jeste izrada niza nacionalnih monografija o izgradnji i uspostavljanju informacionog društva. mesto. Upravo takva kombinacija postignuta je tokom tranzicionih procesa u većini drţava centralne i istoĉne Evrope (CIE) tokom devedesetih godina prošlog veka. a posebno se meĊu njima istiĉe tranzicija prema ekonomiji zasnovanoj na znanju IKT i posebno sektor softverske industrije. ĉime je popravila svoju poziciju u odnosu na 2004. kao i nivo treninga i obuke zaposlenih. Metodologijom SEF. (autori J. nivo tehnološke spremnosti – za nju se izraĉunava Indeks tehnološke spremnosti (ili Tehnološki indeks). EU I REGIONU Svetska ekonomija je obuhvaćena procesima koji menjaju uslove i pravila globalne kompeticije. kada je bila na 89. kao i politiĉke i društvene stabilnosti (tzv. indeksu javnih institucija. ĉije su komponente sledeća tri indeksa: Indeks inovativnosti. outsourcing). takvi podaci se ne prate). mereno indeksom spremnosti umreţavanja drţave (The Networked Readiness Index Rating 2005 and 2004): 2004.Sachs i J. je bila na 79. u novim uslovima globalne ekonomije i razvoja IKT. Sintetiĉki izveštaj za grupu analiziranih drţava CIE ukazuje na tri glavna izazova koji će uticati na razvoj informacionog društva u Evropi u ovoj deceniji [6]: (1) Promenjeni uslovi konkurentskih pritisaka – potencijal IKT za ekonomski razvoj. na 80. dok je izuzetno loša pozicija prema indeksu makroekonomskog okruţenja – 111. mesto 2004) [7]. IPTS) u Sevilji. digitalna podela. GCI). ĉak pogoršala svoju poziciju u odnosu na 2004. Svetski ekonomski forum (SEF) definiše konkurentnost kao agregat faktora. zbog ĉega su ekonomije tih drţava rasle. a za APV ili bilo koju regiju neke drţave. U izveštaju SEF za 2005/2006. najbolji su predstavnik nove tehnološke revolucije zasnovane na znanju. što je pogoršanje u odnosu na 102. U cilju boljeg razumevanja uticaja IKT na razvoj ekonomije i društva u celini u drţavama CIE. Po trećoj komponenti agregatnog pokazatelja konkuretnosti drţave. mestu od 104 rangirane drţave [8]. posebno se naglašava znaĉaj obrazovanja i savladavanja odreĊenih veština. zauzela 69. (2) Rastuće podele u društvu – uloga IKT na društvene grupe i segmentaciju društva. Indeks informaciono-komunikacione tehnologije. sa analizom pozitivnih i negativnih efekata i uticaja u drţavama CIE. koji objedinjuje tri komponente predstavljene sa tri indeksa [7]: (1) Komponenta koja opisuje kvalitet makroekonomskog okruţenja – za nju se izraĉunava Indeks makroekonomskog okruţenja.3. tzv. drţavna zajednica SCG je 2005. Nešto bolja pozicija zabeleţena je u indeksu tehnološke konkurentnosti – 68 (75.McArthur). 24 . nisu nimalo povoljni: drţavna zajednica Srbija i Crna Gora je 2005. proteklih nekoliko godina pokrenuto je više istraţivanja ovog fenomena.

22 3. Rezultati tih istraţivanja su grupisani u okviru dva glavna nalaza [6]: (1) IKT mogu da pomognu drţavama. (2) Postoji potencijal za ekonomski rast zasnovan na IKT i u sektorima koji ne koriste IKT. Prioriteti se definišu na osnovu snaga (vidi poglavlje 1 – analiza IKT AP Vijvodini) identifikovanih analizom postojeće IKT industrije u AP Vijvodini. uz relativno još bolju poziciju kada je reĉ o indeksu tehnološke konkurentnosti (68.956 2. Pošto je IKT jedan od najvaţnijih faktora. novim ĉlanicama EU.0 2. koji ĉine indeks tehnološke konkurentnosti. mesto 2004). Naglasak treba dati na interdisciplinarna istraţivanja: .3 2. . je znatno bolje od 89.medicina i medicinska prevencija preko IKT.Pojava novih problema u okviru ekonomskog rasta i demografije – uticaj IKT na tranziciju i reforme u obrazovanju. 25 . EU 15). mesto u 2005.6 dati su pokazatelji razvoja industrije IKT u svetu.5 3. dobijamo da je minimalno ulaganje privrede i javnog sektora u IKT oko 64 miliona EUR.7 PRIORITETI RAZVOJA A.1 2.26 3.2 2.47 milijardi EUR. u odnosu na 75. a posebno i u regionu. Moraju se definisati prioriteti. indeks tehnološke konkurentnosti po svom sadrţaju ukazuje na kapacitete i potencijale jedne ekonomije za njen dalji razvoj. U tabeli 3.77 IT troškovi u milionima [EUR] 719 312 3. Ukoliko bismo usvojili taktiku na nivou CIE.3 3.5 1.992 757 1. da dostignu nivo ekonomske razvijenosti drţava koje su ĉinile EU pre proširenja (tzv.9 22.4 100.555 286.4 3.362 Uĉešće [%] 6.7 4.88 4.216 1. (3) Tabela 3. 3.1 Broj PC na 100 stanovnika 10 28 29 39 54 83 IT troškovi per capita [EUR] 32 40 104 141 193 254 255 111 735 Ukoliko usvojimo zemlju sa najslabijim ulaganjem u IT opremu per capita iz ove tabele.0 100. Naime.5 16.8 2.38 3. u skladu sa Lisabonskom strategijom povećanja konkurentnosti EU [3]. nameće se kao logiĉan predmet istraţivanja upravo analiza konkurentnosti ovog sektora.5 6. Ovi nalazi su ukazali na potrebu za intenzivnijim korišćenjem IKT u odreĊenim industrijama i javnom sektoru i stvaranjem ekonomskog i institucionalnog okruţenja u kojem će poslovni sektor više da investira u IKT.48 4. 2.7 34. mesto 2005. to bi bilo 222 miliona EUR. ohrabrujući su u delu koji se odnosi na trend: 80.740 IT troškovi per capita [EUR] 169 723 745 903 1. Sumorni pokazatelji SEF o stanju konkurentnosti ekonomije Srbije. ĉime će se postići brţi ekonomski rast i izgradnja informacionog društva u drţavama CIE.korišćenje IKT aplikacija za podršku rada (i ţivota) starijih i hendikepiranih – da mogu da budu ekonomski nezavisni i manje opterećuju društvenu infrastrukturu.620 507 11. a na nivou Zapadne Evrope 1. jer nemamo dovoljno snage da se ide na sve oblasti.0 Broj PC na 100 VS zaposlenih 63 83 85 49 113 141 IT/GDP [%] 1. mesta 2004.6: Najvažniji indikatori ravijenosti IKT i primene IKT u ekonomiji i društvu [2] Godina 2002 Grĉka EU Zapadna Evropa Japan Švedska SAD Godina 2002 Rumunija Bugarska Poljska Slovaĉka MaĊarska Ĉeška Republika Slovenija Ukupno CIE Ukupno Zapadna Evropa IT troškovi/ GDP [%] 1. Rumuniju. Opredeljenja: 1. kao reper za APV.

kako je to već definisano Lisabonskim ciljevima 2001. kao i podrška višejeziĉnosti. U Tabeli 3. U tabeli je dato ukupno 11 IRP. Ocena Ocena Rang izvod. .7 je dat pregled IRP po prioritetnim oblastima. Za softversku infrastrukturu obavezna je primena standarda (IEEE LOM i SCORM).7: Rang lista IR programa u oblasti IKT po prioritetu za razvoj AP Vojvodini Prioritetne oblasti Predlozi Prioritetnih IR Programa u oblasti IKT u APV IRP-3b – e-health: Razvoj IKT kao sistema za nadgledanje zdravstveno riziĉnih grupa stanovništa i rano dijagnostifikovanje kritiĉnih zdravstvenih situacija. Softverska infrastruktura obuhvata razvoj LMS sistema za formiranje i korišćenje nastavnih sadrţaja.B. Raĉunarska infrastruktura obuhvata raĉunarsku i specijalizovanu hardversku opremu za pripremu i izvoĊenje eNastave. uvaţavajući rang znaĉajnosti pojedinaĉnih IRP. optimizacija poljoprivredne proizvodnje sistematskim. ĉuju. C. softverske i organizacione. 3. vaţi i za Vojvodinu): .značaja IRP ljivosti 5 1 2 10 8 9 I 2 3 10 26 . koji ocenjuju i rangiraju. Organizaciona infrastruktura obuhvata organizacione forme za podršku razvoju nastavnih sadrţaja. Komunikaciona infrastruktura treba da obezbedi komunikacione kapacitete za obrazovne institucije svih nivoa (osnovni. kao i prvih 10 predloţenih IRP. raĉunarske.mali kapacitet apsorpcije i uĉenja. jer je znaĉajan broj eksperata kao dodatni IRP definisao IRP-6 (e-learning). IRP-3a – e-social: Razvoj IKT zasnovane podrške povećanju ţivotnih sposobnosti ĉoveka. odrţavanju infrastrukture i izvoĊenju eNastave. kao i saznanja o mogućnostima i potrebama daljeg razvoja KT kod nas. shvatanja mogućnosti koje donosi Internet – brzine prihvatanja znaĉaja revolucije koji donosi Internet i ukljuĉivanja posledica koje donosi ta revolucija u svoj rad (i ţivot). - Na osnovu informacija dobijenih anketiranjem industrije IKT u AP Vojvodini. neprekidnim monitoringom i obradom podataka sa njiva i skladišta hrane. Funkcionisanje IKT sektora je široko prihvaćeno kao glavna strategija da se EU uĉini atraktivnom za strane investitore. srednji i visoki). izvršeno je ocenjivanje znaĉaja. tehnološkog foresight-a uraĊenog za potrebe EU. a pojaĉano u strategiji i 2010. vide. Svi predloţeni IRP razvrstani su u okviru pet prioritetnih oblasti: I Podrška zdravstvenim i socijalnim potrebama ĉoveka II Elektronska uprava III Podrška poljoprivredi IV Podrška inovacionoj delatnosti V Podrška procesnoj industriji i upravljanju tehnološkim sistemima. generiĉki prioritet razvojnih politika EU i zemalja ĉlanica. IKT je postao esencijalni. Irska). Saglasno Delphi metodologiji [1]. Tabela 3. IRP-6 – e-learning: Razvoj infrastrukture za podršku eLearning-u: komunikacione. saĉinjen je predlog od 10 pilot IR programa (IRP). Transfer od primenjenih istraţivanja ka aplikacijama. koji bi trebalo da se realizuju u APV u neposrednom narednom periodu. produţenju radnog veka i povećanju kvalitetu rada u poznim godinama: sistemi koji ljudima u poznim godinama i hendikepiranima omogućavaju da bolje pamte. Slabosti (Evrope. kreću se i na osnovu toga bolje i više rade i uklapaju se u socijalno okruţenje. ocenjivanje izvodljivosti i rangiranje ovih 10 IRP. komuniciraju. U Evropi.Internet revolucija donosi uslove za radikalne promene u raspodeli moći i pozicija u savremenom svetu – moţe se ignorisati ili zauzeti prava pozicija (primer: Indija. Izrael. pri ĉemu je svim angaţovanim ekspertima dozvoljeno da predloţe još jedan IRP.

već bi trebalo analizom Internet saobraćaja da uoĉe sisteme propagacije ovog nepoţeljnog saopbraćaja i da ga eliminišu u zaĉetku. To je i proizvod koji moţe da bude izvozni adut.8: Lista dodatnih IR Programa u oblasti IKT po prioritetu za razvoj AP Vojvodine PrioriPredlozi Prioritetnih IR Programa u oblasti IKT u APV tetna Ostali IRP – predlozi dobijeni u okviru I ciklusa Delphi – ekspertske ocene znaĉajnosti oblast pojedinih IRP I Razvoj sredstava za postizanje kvaliteta obuke inţenjerskog kadra na višim i visokim školama u APV. do 1 – ne postoje resursi u APV za realizaciju IRP. IRP-5a – e-govt: Integracija već izgraĊene infrastrukture za GIS za upravljanje prirodnim i izgraĊenim resursima APV. Pomenuti dodatni IRP. na skali: Vrlo znaĉajan. 27 . biznis i tehnološki inkubatori. IRP-5c – e-inov: Izgradnja informacione infrastrukture kao podrške razvoju inovacione delatnosti u APV (unapreĊenje velikog informacionog protoka od i ka elementima inovacionog sistema: inovacioni centri. Bez znaĉaja. kraĊe. na skali: 10 – potpuno izvodljivo. IRP-5b – e-govt: Integracija informacione infrastrukture lokalnih samouprava meĊusobno i sa informacionom infrastrukturom pokrajinskih institucija. treba izgraditi mreţu servera koji će presretati i eliminisati raĉunarske spamove. viruse. Elektronsko uĉenje za talentovane. definisani od strane eksperata angaţovanih u Delphi proceduri ocene znaĉaja IRP u oblasti IKT po prioritetu za razvoj APV. Istraţivaanje u I fazi bi se odnosilo na razvoj univerzalnih razvojnih sistema za predmete iz oblasti raĉunarske tehnike i raĉunarskih komunikacija. jeste filtriranje internet saobraćaja. Rang su eksperti upisali prema oceni znaĉaja izmeĊu svih predloga IRP – prvih predloţenih 10 IRP i IRP koji su sami predloţili. Naime. Znaĉajan. Tabela 3. IRP-1 – e-inov: Jedna od aplikacija za kojom postoji velika potreba. Ovi serveri ne bi trebalo da budu primena klasiĉnih alata tipa »Kaspersky« i sl. namernog uništavanja i sl.značaja IRP ljivosti 8 1 2 4 6 3 II 4 11 8 11 5 4 III 9 6 1 5 7 11 IV 3 10 5 V 7 9 7 Legenda: Ocena znaĉaja je odreĊena na osnovu ocene eksperta o znaĉaju predloţenog IRP za razvoj APV. Ne znam.8. za male i rasute populacije za koje bi bilo skuplje da se organizuje transport uĉenika u jedan centar. crve i trojance. navedeni su u tabeli 3. IRP-2b – e-agro: Korišćenje IKT za povećanje prinosa u poljoprivredi (ratarstvo i stoĉarstvo). 11 – najmanje znaĉajan IRP. Ocena Ocena Rang izvod. tj. hendikepirane i sl. NT parkovi). IRP-4 – e-maufacturing: Razvoj IKT podrške automatizaciji i kontroli u procesnoj industriji. na skali: 1 – najznaĉajniji IRP. do zaštite od ljudskog nemara.Prioritetne oblasti Predlozi Prioritetnih IR Programa u oblasti IKT u APV IRP-5d – e-govt: Izgradnja elektronske uprave APV. Malog znaĉaja. Ocena izvodljivosti IRP je formirana kao procena eksperta o raspoloţivim resursima AVP. IRP-2a – e-agro: Izgradnja integrisanog sistema za zaštitu poljoprivredne proizvodnje i dobara: od zaštite od prirodnih nepogoda.

28 . audio-video aplikacije. realizacija algoritama u DSP/HW arhitekturama.) Razvoj IKT podrške javnog gradskog. Elektronsko glasanje na parlamentarnim izborima. alati za pretraţivanje) Razvoj metodologije i definisanje potrebne informacione infrastrukture za praćenje stanja u obrazovanju. pojednostavljivanjem interakcija ĉovek – mašina. Umreţavanje sistema informisanja i zabave (TV. vode. Istraţivanje i razvoj sloţenih ureĊaja baziranih na raĉunarskim strukturama u oblasti multimedijalnih sistema (digitalna TV. elektroenergetika. 2) Istraţivanje i razvoj senzorskih mreţa. sa posebnim naglaskom na agilni razvoj sloţenih poslovnih informacionih sistema. S obzirom na sve manju izlaznost glasaĉa obezbediti da se glasanje obavlja iz kuće poštujući sve zakonske norme. ĉime se postiţe ogroman propusni opseg u komunikacijama (~100Gb/s). Razvoj i realizacija elemenata informaciono-komunikaconih mreţa u APV: 1) Razvoj ĉvorišta zasnovanog na VoIP tehnologiji. detektovanje i dojava saobraćajnih prekršaja na raskrsnicama pod video nadzorom. Razvoj IKT sistema za monitoring i upravljanje kvalitetom ţivotne sredine. 3) Razvoj kooperativnih mreţa. sa ciljem da se unapredi nastava i obezbedi racionalno i namensko trošenje sredstava. Internet i telefonija) Elektronski javni servis za biblioteke (katalozi knjiga. prikupljanje. Sistem nadzora i upravljanja saobraćajem u gradskim i vangradskim sredinama. . Time bi korisnici u Vojvodini dobili internet svetskog kvaliteta. Razvoj sistema upravljanja u energetici (elektro mreţe i gasne mreţe). Razvoj semantiĉkog web-a. tiranije PC tj.i nano-elektronskih tehnologija. Masovno uvoĊenje IPv6. Razvoj open-source rešenja Razvoj discipline softverskog inţenjerstva i istraţivanja u domenu metodologije razvoja softvera. meteoroloških i ekoloških informacija koje utiĉu na saobraćajni tok i zdravlje ljudi. Rezultat ekspertne procene dat je u tabeli 3..9. Softver i aspekti izvrsnosti softvera predstavljaju znaĉajan izvozni adut UvoĊenje WDM (Wave Division Multiplex) tehnologije zasnovane na korišćenju optiĉkih izvora najnovije generacije. 4) Razvoj u oblasti optimizacije spektra radio frekvencija. Potrebna su manja ulaganja. Usluge informacionog društva uĉiniti pristupaĉnijim većem broju ljudi oslabaĊanjem od tzv. Razvoj "embedded systems" – Automatizovane mašine i sigurnosni sistemi (ugraĊivanje procesora i senzora u mašine i upotrebne predmete i njihovo povezivanje u mreţe). U krajnjoj liniji izgradnja vitruelnog univerziteta. Izgradnja informacione infrastrukture kao podrške razvoju elektronskog obuĉavanja i »life-long learninga« (tehnološki inkubatori. II IV V U drugom ciklusu Delphi ocenjivanja. NT parkovi). prigradskog i meĊugradskog saobraćaja u APV (autobuskog i ţelezniĉkog). Razvoj IKT u automatizaciji i kontroli u stambenim-poslovnim prostorima (Building automation system) IKT kao podrška upravljanju velikim sistemima (nafta. saobraćaj.PrioriPredlozi Prioritetnih IR Programa u oblasti IKT u APV tetna Ostali IRP – predlozi dobijeni u okviru I ciklusa Delphi – ekspertske ocene znaĉajnosti oblast pojedinih IRP Razvoj integrisane IKT podrške u oblasti osnovne i specijalistiĉke zdravstvene zaštite u APV (tako da obuhvati sve subjekte zdravstvene zaštite) Umreţavanje svih zdravstvenih ustanova ukljuĉujući laboratorije Izgradnja informacione infrastrukture kao podrške razvoju obrazovanja uĉenika u osnovnim i srednjim školama Izgradnja informacione infrastrukture za podršku obrazovnog procesa daljinskog uĉenja kako za redovne studente (sve više njih uz studiranje i radi) tako i za potrebe permanentnog uĉenja. angaţovani eksperti su ocenjivali znaĉajnost predloţenih prioritetnih oblasti distribucijom raspoloţivih 100% znaĉajnosti na pet prioritetnih oblasti. obrada i E-publikovanje saobraćajnih. namenski siatemi) Osnivanje centra za projektovanje i verifikaciju integrisanih elektronskih kola i sistema kao polazne osnove za pokretanje malih preduzeća u oblasti mikro. gas..

kulturne i druge organizacije i ustanove. Potsticanje matematiĉkog naĉina mišljenja u što ranijem uzrastu. Pojednostavljenje carinskih propisa za privremeni uvoz IKT opreme. Sliĉno rešenje dalo je znaĉajne rezultate u Temišvaru (Rumunija). administracija i javna uprava i sl. IKT infrastruktura Poseban znaĉaj za razvoj IKT sektora u AP Vojvodini je izgradnja infrastrukture za masovno korišćenje i razvoj IKT u pokrajini: Izgradnja telekomunikacione mreţe za pristup i korišćenje Interneta. saĉinjen je predlog sledećih prioritetnih mera. crna metalurgija. Ukljuĉivanje ljudi niţeg obrazovnog profila ili sposobnosti u pruţanje usluga putem IKT infrastrukture. kreativnosti. što je preduslov za sklapanje nekih meĊunarodnih ugovora. Pokretanje programa tehnološkog forsajta u oblasti IKT (primer Austrije. Uvesti osiguranje od profesionalne odgovornosti zaposlenih. kako bi mogle da konkurišu za dobijanje znaĉajnijih projekata. Sliĉan pristup u definisanju razvojnih prioriteta i ulozi IKT trebalo bi da usvoji i AP Vojvodina). koji svoju konkuretnost mogu ostvariti najviše korišćenjem IKT. Pri tome se misli na projekte za 29 . npr. 3. Osnivanje Centra za obuku svršenih srednjoškolaca za alate JAVA i C++. pomaganjem aktivnosti Arhimedesa i sliĉnih. zbog poznavanja jezika. tako i za povezivanje krajnjih korisnika najšireg spektra (obrazovne ustanove svih nivoa. organizovanjem matematiĉkih takmiĉenja na nivou svih uzrasta. Unaprediti edukaciju preduzetnika. bez potrebe za dodatnim obrazovanjem.9: Ocena značajnosti prioritetnih oblasti Prioritetna oblast I II III IV V Podrška zdravstvenim i socijalnim potrebama ĉoveka Elektronska uprava Podrška poljoprivredi Podrška inovacionoj delatnosti Podrška procesnoj industriji i upravljanju tehnološkim sistemima Svega: Znaĉaj (u %) 24 18 20 18 20 100 3. algoritama i sl. Ovaj Centar bi obezbedio efikasnu – od 6 do 12 meseci – obuku novih programera. Podrţavanje funkcije NT parka kao integratora domaćih firmi sliĉnog a komplementarnog profila. AP Vojvodine (cilj je ukljuĉivanje što većeg broja mladih.1. razvijaju radoznalost i sposobnosti od znaĉaja za kasniji rad u IKT sektoru). a takmiĉenja iz logike.Tabela 3.8 PREDLOG MERA ZA RAZVOJ IKT SEKTORA Na osnovu svega izloţenog. Participacija u organizaciji tematskih kurseva za potrebe preduzeća. škola. programa i sistemskih usluga za razvoj IKT sektora u AP Vojvodini: Organizacija kurseva stranih predavaĉa i razmene iskustava sa kolegama iz inostranstva. zdravstvene. okruga.). i prenos podataka i komunikaciju visoke propusne moći. Organizovanje gostovanja profesora sa inostranih univerziteta na period od 6 meseci do godinu dana o trošku pokrajinskih organa.8. aktivnog slušanja i rezonovanja u toku konverzacije. Reforma sistema srednješkolskog obrazovanja u smislu podsticanja timskog rada. spremnih da se odmah ukljuĉe u razvojne projekte preduzeća industrije IKT u AP Vojvodini. Prvenstvo treba dati našim dokazanim struĉnjacima. lokalnih samouprava. privredne. koja je definisala specifiĉne prioritetne sektore. NI i IR organizacije. kako na magistralnim pravcima. Participacija u troškovima zaštite patenata u inostranstvu.

Razvojna politika drţave zasnovana na znanju i infrastrukturno podrţana IT. E. 3. IKT i ne-IKT.domaće trţište koje finansiraju institucije EU. sada u sve većoj meri postaje osnovni resurs na kom poĉiva uspešna privreda i uspešna uprava [5]. nauĉnu. kada su u pitanju IKT. F. Prema OECD-u. IKT treba da vodi ka definiciji sektora »proizvodnih i usluţnih industrija ĉiji proizvodi sadrţe. Primeri razvoja industrije softvera u Indiji i Irskoj i specifiĉnosti industrije softvera u Izraelu. tehnološku. generiĉkih novih tehnologija koje su transformisale svetsku ekonomiju i koje je Šumpeter nazvao “uspešne industrijske revolucije” ili talas Kondratjeva”. Oĉigledno. do softvera i komunikacio-nih usluga (ukljuĉujući ĉak i IT zasnovane konsultantske usluge). Sluĉaj Irske je posebno pouĉan. Internet je motor rasta za Informaciono društvo. G. od raĉunarskog hardvera i telekomunikacione opreme. industrijsku i druge razvojne politike u svetu.9 ANALIZA UTICAJA NA OKOLINU U prioritetnom istraţivaĉko-razvojnom programu V (Podrška procesnoj industriji i upravljanju tehnološkim sistemima). Najznaĉajnija opasnost po okolinu. ova definicija obuhvata aktivnosti koje pripadaju velikom skupu industrija. U te svrhe su u Republici pokrenute aktivnosti na formiranju klastera preduzeća industrije IKT. koja je dospela u fazu u kojoj niska cena rada nije više osnova njene konkurentne prednosti na trţištu SW. kojima će ona ponuditi kompleksnije usluge i razvoj u oblasti SW. prenose ili prikazuju podatke i informacije u elektronskom obliku«. Razvoj IKT moţe da se posmatra i kao odgovor na zahtev za kodifikovanje i transmisiju znanja u ekonomiji zasnovanoj na znanju. D. tj. koja je mudrom razvojnom politikom obezbedila institucionalne i infrastrukturne uslove za privlaĉenje multinacionalnih kompanija da u Irskoj i za dobro Irske ekonomije. koje bi ih osposobilo za korišćenje svih neophodnih alata i produktivno programiranje (obuka srednjoškolaca i naroĉito prekvalifikacija nezaposlenih). generiĉkoj tehnologiji i petoj. koja će organizovati prikupljanje i tretiranje IKT opreme koja se više ne koristi. Da se radi o novoj. kao uspešan sluĉaj drţave. 3. predviĊen je razvoj sistema za monitoring i upravljanje kvalitetom ţivotne sredine. ĉiji uslovi su takvi da eliminišu manje i relativno mlade domaće firme. nema dilema i to pokazuju sve vodeće institucije koje analiziraju i kreiraju obrazovnu. gde znanje igra prvostepenu ulogu u kreiranju bogatstva nacije i povratno ubrzava pokretanje rasta zasnovanog na konkurenciji. novoj tehnološkoekonomskoj paradigmi. koja obezbeĊuje odrţiv razvoj i u uslovima B. uspešnoj industrijskoj revoluciji ili tzv.10 PREDLOG INSTITUCIONALNIH I FINANSIJSKIH MERA A. ne duţe od 1 godine. kao studije sluĉaja retkih uspešnih zemalja izvan kruga najmoćnijih ekonomija sveta. Traganje za novim razvojnim šansama vraća Indiju na osnovno polazište – razvoj specifiĉnih znanja i sposobnosti. Skraćivanje školovanja profesionalaca za Internet programiranje. 30 . dolazi od neadekvatnog tretiranja raĉunarske i druge IKT opreme. a još nisu osnovani. “IKT su poslednja u nizu uspešnih. u cilju njene reciklaţe i bezbednog uklanjanja. jedna je od prihvatljivih i realnih alternativnih razvojnih strategija tranzicionih drţava. Mesto i uloga IKT u razvojnom ciklusu kao pete uspešne industrijske revolucije. C. Organizovanje poslovnog inkubatora u Novom Sadu i drugim gradovima AP Vojvodine u kojima postoji interes i potreba. Kreiranje NT parka u Novom Sadu. IKT koji je u poĉetku mogao da bude smatran »interesantnim i lepim dodatkom« u privredi i upravi jedne zemlje. Sve one podrazumevaju korišćenje raĉunara i komunikacionih tehnologija. Uticaj IKT na novo definisanje pismenosti nacije. koriste ljudske resurse Irske za razvoj svetske klase tehnološki najintenzivnije industrije. To se posebno odnosi na sluĉaj industrije SW u Indiji. Dizanje performansi infrastrukture što će omogućiti smanjenje zahteva prema performansama radne snage i time se zadovolji raspoloţiva ponuda radne snage na trţitu rada u APV. Pouke tih studija sluĉaja mogu biti uputne za drţave kojima su ljudski resursi jedini preostali razvojni resurs.

Za privredna društva i preduzetnike.12 KRITERIJUMI ZA INVESTIRANJE NI i IR projekti se finansiraju saglasno Zakonu o NI delatnosti i Zakonu o inovacionoj delatnosti. propisanog aktima Fonda za razvoj Republike Srbije. Sufinansiranje realizacije IRP – saglasno ĉl. donelo Regionalni plan razvoja Autonomne pokrajine Vojvodine (RPRV). mogu se utvrditi posebne podsticajne mere u vidu subvencija. Garancije pokrajinskog Fonda za podsticaj razvojnih projekata za dobijanje kredite za razvojne projekte preduzeća. 3. istraţivanja u oblasti tehnološkog razvoja i projekte transfera znanja i tehnologija i podsticanja primene rezultata NI rada u oblasti IKT. neophodnih za njihovu realizaciju. 3. u Sluţbenom glasniku Republike Srbije.12. Projektno finansiranje obuhvata finansiranje NI rada istraţivaĉa i finansiranje direktnih materijalnih troškova istraţivanja). 5. 4. pod uslovima i na naĉin utvrĊen zakonom. a Fond donosi odluke na osnovu rezultata evaluacije svake prijave. kao osnovni strateški dokument u kojem je. IV APV je 2004. Razvojni projekti i projekti pilot proizvodnje ili sistemskih usluga se finansiraju po modelu kreditiranja. Kreditiranje pilot proizvodnje ili sistemskih usluga.2005.12. realizuju patentna rešenja ili finansijski potpomaţu razvoj inovacione delatnosti. Finansiranje realizacije IRP u celini – za projekte osnovnih istraţivanja. definisana i izgradnja inovacione infrastrukture: poslovni i tehnološki inkubatori. putem koga se trenutno finansiraju projekti nastali u okviru Takmiĉenja za najbolju tehnološku inovaciju u Srbiji (2005. uslovi kreditiranja i naĉina vraćanja kredita. pod uslovima i na naĉin utvrĊen zakonom. siromaštva prirodnim. Najznaĉajniji rezultati su ostvareni formiranjem virtualnog NT parka u Novom Sadu. mogu biti: 1. Ukoliko se prilagode pokrajinski propisi. godine u Sluţbenom glasniku Republike Srbije. 51 Zakona o inovacionoj delatnosti. 98 Zakona NI delatnosti: Projektno finansiranje je finansiranje izvršilaca istraţivanja i primenjuje se za sve vrste istraţivanja.2005. indeks povraćaja investicije. broj 110/05). depozita i njegovog refundiranja. Podsticaj za realizaciju IRP – saglasno ĉl. broj 110/05) za projekte inovacione delatnosti obezbeĊuje se do 50% bespovratnih budţetskih sredstava. odnosno. Tim aktima su propisani uslovi prijavljivanja projekata. u kojem FTN predstavlja fokalnu instituciju. Prijavljivanje preduzeća nije ograniĉeno rokovima. 3. moguće je usvojiti i model Fonda za inovacije. ali relativno bogatim ljudskim resursima. razvijeni i propisani na republiĉkom i pokrajinskom nivou. nauĉno-tehnološki parkovi i sl. mogu se utvrditi poreske. regulisane su ekonomske podsticajne mere: Za pravna i fiziĉka lica koja primenjuju savremene tehnologije. kriterijumi za njihovu evaluaciju i selekciju. a koji se odnose na finansiranje NI i IR projekata i podsticanje inovacione delatnosti u Republici Srbiji i AP Vojvodini. moţe biti poslovni potez od velike koristi za pojedince – SW struĉnjake. firme i ekonomiju u celini. biće primenjeni na predloţene IRP. 2. koji u svom radu ulaţu u razvoj i povećanje obima inovativnosti i pronalazaštva. Tim zakonima je regulisano da se budţetska sredstva koriste bespovratno.11 FINANSIJSKI MODELI ZA PODSTICAJ Finansijski modeli za finansiranje realizacije IRP. kao izvoznog proizvoda (SW za anti-virusnu zaštitu raĉunara). Primer izgradnje inovacione infrastrukture u AP Vojvodini. Sluĉaj Izraela ukazuje kako izbor specifiĉne vrste SW.H. Postojeći modeli. Izbor odgovarajućeg modela zavisi od prirode IR programa i projekata koji se predloţe na javnom konkursu za realizaciju IRP. na osnovu konkursne procedure za selekciju i odobravanje. 35 Zakona o inovacionoj delatnosti (objavljen 12. i 31 . prema Zakonu o nauĉnoistraţivaĉkoj (NI) delatnosti (objavljen 12. carinske i druge olakšice ili oslobaĊanja od obaveze plaćanja. izmeĊu ostalog. stvaraju i stavljaju u promet inovativne proizvode i usluge. pod principima projektnog finansiranja (ĉl. mere i institucije. zatim inkubator biznisa u oblasti IKT u Zrenjaninu itd.

Ovde je izvuĉena kvintesencija ove metodologije u nastavku teksta. te da se ne moţe dati ocena kvaliteta pojedinih praktiĉnih rešenja. kao i realizator koji je u Registru posebno evidentiran kao visokotehnološko ili srednjetehnološko privredno društvo. Predstavnik fonda ulazi u upravni odbor preduzeća i prati aktivnosti na nedeljnoj bazi. 4. ukoliko se to pokaţe neophodnim. pored kriterijuma iz stava 1. 3. Mogućnost i vreme povratka investicija. 10.13 KRITERIJUMI ZA EVALUACIJU PROJEKATA S obzirom na to da su Zakon o NI delantosti i Zakon o inovacionoj delatnosti RS doneti krajem 2005. predviĊena je mogućnost otkupa drţavnog dela pod uslovima kao da je reĉ o kreditima. U sluĉaju da je samo jedan realizator inovacionog projekta registrovani subjekt inovacione delatnosti. utvrĊuju se kvalitativne ocene i odgovarajući kvantitativni ekvivalenti ovih kriterijuma. 2. Kompetetnost rukovodioca projekta i istraţivaĉkog tima. Kriterijumi za izbor realizatora projekata u okviru programa podrške inovacione delatnosti u Republici. kod koga je angaţovano fiziĉko lice predloţeno za rukovodioca inovacionog projekta ili fiziĉko lice registrovano u svojstvu subjekta inovacione delatnosti.2006). 6. Uspešnost u dosadašnjem radu – koja se ceni na osnovu podnetog izveštaja o radu. Predlaţemo da se posle 18 meseci izvrši evaluacija uspešnosti ovog modela i predloţe korekcije. reference i kompetentnost lica predloţenih za neposredno uĉešće u pojedinim aktivnostima projekta kod tog realizatora. uĉestvujući u svim relevantnim odlukama i tako štiti drţavni interes. posebno se ceni 32 . neposredno za potrebe rangiranja predloţenih projekata. 3. i da do sada nisu u praksi doţiveli pravu primenu. 3. Prednost kod izbora imaće realizator inovacionog projekta koji je ugovorom zakljuĉenim izmeĊu realizatora odreĊen za nosioca realizacije inovacionog projekta. stanju opreme i resursa. kroz ostvarivanje razvoja novih proizvoda ili tehnoloških rešenja i njihove ponude na trţištu ili primene kod tog realizatora ili drugog korisnika rezultata projekta. u prvom periodu primene ove Strategije. 7. 9. jesu: 1. kao i plana njihovog korišćenja sa stanovišta obavljanja aktivnosti iz domena inovativne delatnosti. Uspešnost u radu na već usvojenim inovacionim projektima ili drugim projektima inovacione delatnosti – koja se ceni na osnovu dokaza kojima se potvrĊuje doprinos postizanju ciljeva inovacione politike Republike Srbije. 5. a neostvarivanje plana povlaĉi predaju dodatnog dela preduzeća u vlasništvo fonda. Opremljenost realizatora projekta. Nivo uĉešća participanta u ukupnim troškovima realizacije projekta. Doprinos konkuretnosti proizvoda i tehnologija. bez modifikacija. Znaĉaj neposrednog doprinosa u realizaciji predloţenog inovacionog projekta – koji se ceni na osnovu priloţenog biznis plana sa opisom originalnosti i inovativnosti oĉekivanog rezultata predloţenog inovacionog projekta. Aktuelnost istraţivanja. predlaţemo da se predloţena metodologija u tim zakonima direktno primeni. Ovde se finansiranje na osnovu usvojenog biznis plana konvertuje u delimiĉno vlasništvo fonda nad preduzećem koje sprovodi plan. a koji se finansiraju iz budţetskih sredstava i fondova sa većinskim drţavnim vlasništvom. sa procenom oĉekivanih mogućnosti i efekata plasmana. 2. kao i na osnovu obrazloţenog neposrednog efekta koji se oĉekuje doprinosom realizatora uspešnoj realizaciji predloţenog projekta imajući u vidu tehniĉko – tehnološku opremu i kvalifikacije. Cena projekta. koji je sopstvenim sredstvima ili iz drugih izvora obezbedio najveće dinarsko uĉešće u ukupnim sredstvima neophodnim za realizaciju projekta. Opšti kriterijumi za ocenu predloga projekata u oblasti tehnološkog razvoja su: 1. Mogućnost disiminacije rezultata na više korisnika. u sluĉaju da se plan ostvari. Visina novĉanog iznosa participacije. ovog ĉlana. Doprinos unapreĊenju i razvoju infrastrukture. Posebnom odlukom. 8.

poljoprivredni proizvoĊaĉi itd.14 KORISNICI DOBARA I USLUGA 3.Poljoprivredni proizvoĊaĉi i kupci poljoprivrednih proizvoda (4) Korisnici inovativnih IKT rešenja: . Kada je reĉ o korisnicima IKT proizvoda / usluga na stranom trţištu.14. podstaći postupak sticanja meĊunarodnog sertifikata kontrole kvaliteta.Korisnici GIS (geodetske institucije.odnos visine zahtevanog procenta uĉešća budţetskih sredstava u finansiranju inovacionog projekta i visine i strukture sredstava koja realizator obezbeĊuje iz drugih izvora.Neophodno je organizovano.14.Obrazovne institucije svih nivoa .preduzeća osnovana od strane naših pravnih lica koja su razvila odreĊeni proizvod / uslugu (franšiza).2 Korisnici dobara na inostranom trţištu Korisnici IKT proizvoda / usluga na stranom trţištu mogu biti iste kategorije navedene pri analizi domaćeg trţišta.Korisnici i imaoci saobraćajne infrastrukture 3. . neophodno je voditi raĉuna i o sledećem: . zato što on predstavlja jedan od osnovnih preduslova za 33 .Korisnici beţiĉnih sistema .Korisnici koji imaju potrebu za brzim uspostavljanjem sistema monitoringa i upravljanja .Zdravstveno riziĉne grupe stanovništva .1 Korisnici dobara na domaćem trţištu Korisnici IKT proizvoda / usluga na domaćem trţištu. komunalna preduzeća. uz pomoć republiĉkih i pokrajinskih institucija.Ljudi u poznim godinama .Ljudi neviĉni korišćenju raĉunara.) (3) Poljoprivreda: .Ljudi kojima je potrebna prekvalifikacija ili koji moraju da uĉe uz rad .Preduzeća u procesnoj industriji . .Javna uprava (2) Uprava.Korisnici usluga koje se mogu realizovati i preko interneta . .strani finansijeri zainteresovani za uĉešće u profitu ostvarnom ekspanzijom ovih proizvoda / usluga sa domaćeg na globalno trţište (npr.Institucije APV i lokalne samouprave .Preduzetnici u IKT sektoru . saobraćajne institucije.Hendikepirani .Talentovani . VC fondovi). kao i mogućnost ostvarivanja nedostajućih sredstava kod meĊunarodnih organizacija.Korisnici interneta koji imaju potrebu za bezbednošću u radu .Namenski sistemi (vojska i policija) (5) Procesna industrija i veliki tehnološki sistemi: .Biblioteke i korisnici biblioteĉkih usluga . ali i: . mogu biti: (1) Ljudi s posebnim potrebama i institucije koje se njima bave: . ĉiji se kvalitet ţivota moţe bitno popraviti uvoĊenjem interneta .kupci licenci za proizvedena rešenja. 3.

preovlaĊujući su: Softver za upravljanje sistemima u realnom vremenu.3 Direktni korisnici dobara i usluga Ciljna grupa su struĉnjaci za razvoj i preduzetnici. Ukoliko zaposli 2-5 ljudi. direktan i indirektan uticaj na lokalnu ekonomiju i društvo. uoĉava se mnogo veća disperzija angaţovanja. proceniti finansijska odrţivost i marketinška vrednost predloţenih ideja.- - - - - izlazak na strano trţište. direktni korisnici ovog inkubatora su potencijalni korisnici proizvoda/usluga/procesa koje će razvijati kompanije stanari. u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija. Upravljanje poslovnim procesom. Pozitivan trend je zabeleţen u smislu uĉestvovanja domaćih preduzeća u programima obuke koje organizuju strani partneri. broj tek diplomiranih studenata. Spisak direktnih klijenata i povoljnosti predstavljeni su sledećom tabelom. Komunikacioni softver. tako što će se definisati dodatni kriterijumi za evaluaciju struĉnosti i iskustva kandidata. i (b) outsourcing. Domaća preduzeća industrije IKT u stranim partnerima vide rešenje za svoj problem nalaţenja kupca – trţišta. Za pomoć razvoja takvog biznisa APV će podrţati osnivanje i funkcionisanje poslovnih inkubatora u oblasti IKT.inovacija. i to prvenstveno onih sa Fakulteta tehniĉkih nauka u Novom Sadu – svake godine dostigne brojku od oko 250. 34 . posedovanja ugovora o saradnji sa domaćim partnerima (druga preduzeća.14. Takmiĉenja za prikupljanje i odabir najboljih ideja (poput Takmičenja za najbolju tehnološku inovaciju www. kao najznaĉajnijem izvoru njihove konkurentske slabosti. fakulteti. Identifikovana je velika razlika u razvijenosti domaćeg i stranog trţišta IKT proizvoda/usluga. 3. Prema najvećem broju ispitanih preduzeća. pa treba zadrţati takav trend. Web aplikacije. Upravljanje poslovnim procesom (ERP). Neki od njih poseduju preduzetniĉki duh koji im je neophodan za osnivanje sopstvenih kompanija. najznaĉajniji izvor konkurentskih prednosti na stranom trţištu je dobar kvalitet. kada je njihova aktivnost prodaja svojih proizvoda/usluga. kao i u odnosu prema transferu znanja i iskustva sa projekata sa stranim partnerima na domaće projekte. Kada je njihova aktivnost outsourcing. Svaki poslovni inkubator primiće za poĉetak do 10 novih preduzeća (start-ups). odnosno prihvatanje poslova na mnogo većem broju proizvoda/usluga. Kada je u pitanju strano trţište. Uoĉava se da su analizirana preduzeća industrije IKT znaĉajno više koncentrisana na manji broj proizvoda/usluga. U prodaji svojih proizvoda/usluga. inkubator moţe obezbediti nekih 30 do 40 novih radnih mesta u prvoj godini postojanja. Metod kritiĉkog ocenjivanja će se primeniti u daljoj selekciji. što potvrĊuje prethodni nalaz o slabom marketingu i lošem imidţu Srbije. dinamika i opseg budućeg posla. Strano trţište je zahtevnije ne samo po ceni i poštovanju rokova. Glavne aktivnosti analiziranih preduzeća industrije IKT su: (a) prodaja svojih proizvoda/usluga. najznaĉajniji izvor konkurentske slabosti je slab marketing.org) koristiće se za odabir odgovarajućih ljudi u okviru ciljne grupe. IR instituti). Kada je u pitanju outsourcing. Nezavisno od broja nezaposlenih u Vojvodini. TakoĊe. već naroĉito po pitanju kvaliteta. preovlaĊujući su: Web aplikacije.

Razvoj ljudskih resursa. IzviĊanje trţišta. PK.drugi univerziteti.Direktni korisnici Korisnici Direktni korisnici: Postojeće kompanije Posredni korisnici: . Transfer tehnologije. Angaţovanje spoljnih saradnika (outsourcing). predstavljeni su sledećom tabelom: Posredni korisnici Korisnici Posredni korisnici: Opštine Posredni korisnici: AP Vojvodina Posredni korisnici: . ukljuĉujući privatne Povoljnosti Inovacija u industriji. Povećanje uoĉljivosti u javnosti Širenje mreţe. ostale agencije. Prihodi od investicija. Razvoj preduzetništva. Efekti sinergije Pristup univerzitetskim resursima (UNS). Povećanje obima aktivnosti. Bolja uoĉljivost kompanije. banke i fondovi.4 Indirektni korisnici dobara i usluga Posredni korisnici strategije tehnološkog razvoja APV. Smanjenje troškova za tehnološki razvoj Realizacija njihovih namera. Stvaranje novih radnih mesta.Strani investitori Direktni korisnici: Univerzitetski profesori.preduzetniĉki univerzitet .Univerzitet u Novom Sadu (UNS) . Stvaranje privrede i društva zasnovanog na znanju. Prilike za investiranje Stvaranje novih radnih mesta.14. Povećanje prihoda od poreza. Pomoć u upravljanju. Pomoć u ostvarivanju kontakata i saradnje. asistenti. Stvaranje novih radnih mesta Obuka za sticanje znanja o trţištu 3. studenti i osobe koje nameravaju da postanu preduzetnici Povoljnosti Pogodno poslovno okruţenje. odnosno indirektni korisnici dobara i usluga. Komercijalizacija rezultata. Izvoz nauke na trţište.Inostrani klijenti. Ekonomski razvoj. Istraţivanje novih trţišta. Povećanje efikasnosti korišćenja univerzitetskog prostora. ukljuĉujući VC) Posredni korisnici: Stanovništvo Vojvodine - 35 . . Povećanje broja klijenata. asocijacije. Prikupljanje sredstava. Prilike za investiranje Poboljšanje ţivotnog standarda i Posredni korisnici: Institucije koje deluju u sliĉnim oblastima (ALMA MONS. koji se obezbede realizacijom programa i projekata u oblasti IKT. Oporavak i rast sektora malih i srednjih preduzeća Veća atraktivnost za potencijalne studente.

23-24 March 2000. 6. Joint Research Centre. Paris. (2003). World Economic Forum. 100/1/00. European Commission. World Economic Forum. (2005). February 2005.org/site/homepublic. Colecchia.org/general/library. 7. A. 2. "Global Competitiveness Report 2005-2006 – Executive Summary". ISSN 0947-4862. P.weforum. "An Overview of the Information & Communications Technology Sector in Serbia and Profiles of Selected Companies". 2001.http://www. "Practical Guide to Regional Foresight in the United Kingdom". 25-Oct-2001. Moore. http://www. 2005.&Schreyer.org/site/homepublic. (2005). Directorate-General for Research.nsf/Content/Global+Competitiveness+Programme %5CGlobal+Information+Technology+Report 9. EC. http://www. 3. Mainz 4. WEF. WEF. 5. Paris. "The potential of ICT for the development and economic restructuring of the new EU member states and candidate countries". Directorate K. December 2003. 36 . "European Information Technology Observatory 2004". (2004). Press Release No. OECD Investment Compact for South East Europe and The Stability Pact for South Eastern Europe. Marcin. Unit “Science & Technology Foresight. EC-Lisbon. "Presidency Conclusions – Lisbon European Council". “ICT Investment and Economic Growth in the 1990s: is the United States a Unique Case? A Comparative study of Nine OECD Countries”. EggebrechtPresse KG. DSTI/DOC(2001)7. Wolfgang Bibel.3.15 LITERATURA 1. "Global Information Technology Report 2005-2006 – Executive Summary". links with the IPTS”. "Information Technology". STI Working Papers 2001/7. European Communities.weforum. Piatkowski. September. Darmstadt University of Technology. (2000). (2005).htm . Djuro.. Kevin. Kutlaca.investmentcompact. (2002). OECD.nsf/Content/Global+Competitiveness+Programme%5CGlo bal+Competitiveness+Report 8. 2002. OECD STI-WP. OECD. Technical Report EUR 21589 EN. (2005b). Lisbon. EITO.

nerazvijene infrastukture.2 ANALIZA POSTOJEĆEG STANJA Sa stanovišta metodološkog pristupa ţelimo da ukaţemo na znaĉaj dijagnostike ĉija suština je da identifikuje potencijale razvoja kao i kljuĉna razvojna ograniĉenja. living organisms. biljke.1 UVOD Proizvodnja hrane obuhvata kompletan lanac proizvodnje i primarne prerade sirovina biljnog i animalnog porekla praćen osmišljavanjem. biljnih i ţivotinjskih ćelija i tkiva ili njihovih delova. dok će na biotehnologiju u smislu razvoja i korišćenja genetski modifikovanih organizama biti data kritiĉka analiza stanja. odnosno ţivi organizmi ili njihovi derivati da bi se dobili ili modifikovali proizvodi ili procesi za specifiĉne svrhe. to make or modify products or processes for specific use". preduzetniĉki potencijal). kapitala i rada (nedostatak konkurencije). U uţem smislu reĉi pojam moderne biotehnologije se odnosi samo na novije tehnike molekularne biologije i reproduktivne tehnologije kao što su genska manipulacija. Tumaĉenje definicije biotehnologije u ovom najširem smislu obuhvata mnoge tehniĉke i tehnološke postupke koji se uobiĉajeno koriste u poljoprivredi i proizvodnji hrane kao što su fermentacioni procesi. insekti. usluga. virusi. niske makroekonomske i poslovne konkurentnosti. ribe ili sisari. slabog funkcionisanja trţišta roba. klasiĉnom smislu reĉi podrazumeva sve tehnološke postupke kod kojih se koriste biološki sistemi. kloniranje biljaka i ţivotinja i sliĉno. Biotehnologija u konvencionalnom. Ograniĉenja u razvoju biotehnologije i proizvodnje hrane kod nas mogu se klasifikovati u dve grupe: biološka ograniĉenja i dileme i društveno ekonomska ograniĉenja. fiskalne opterećenosti privrede. Pri tome treba poći od sadašnjih realnih ograniĉenja: nepovoljnog ekonomskog poloţaja privrede. Genetski modifikovani organizmi mogu se definisati kao organizmi u kojima je genetski materijal promenjen na naĉin koji se ne ostvaruje prirodnim razmnoţavanjem. pre svih. Pri tom se pod proizvodnjom hrane u uţem smislu reĉi podrazumeva preraĊivaĉka industrija ĉija je delatnost vezana za proizvodnju hrane. 4. Reĉ je o proizvodnji koja je bazirana na korišćenju aktivnosti mikroorganizama. genetski modifikovani organizmi (GMO). profesionalna obuĉenost. Uporedo sa kvantitativnom analizom treba dati ekspertske ocene o mogućnostima i ograniĉenjima ostvarivanja ţeljenih razvojnih i reformskih ciljeva.) Biotehnologija se bavi primenom bioloških otkrića u masovnoj proizvodnji korišćenih organizama i njihovih produkata. tehnološke 37 . neadekvatnog ljudskog kapitala (obrazovanje. Kroz proces genetske modifikacije geni koji imaju poţeljne karakteristike mogu se uzeti iz jedne i ubaciti u drugu vrstu. nedovoljnog nivoa investicija. procesiranjem i plasmanom prehrambenih proizvoda. odnosno prirodnim rekombinovanjem. OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE ZA OBLAST BIOTEHNOLOGIJE I PROIZVODNJE HRANE 4. Ovde spadaju. niske profitabilnosti i efikasnosti ulaganja. potreba i perspektiva. or derivatives thereof. gljivice. transfer gena. («any technological application that uses biological systems. razvojem.4. enzimski procesi i sl. U prvu grupu spadaju ograniĉenja i dileme u pogledu primene i razvoja pojedinih grana savremene biotehnologije. U okviru ove studije u sklopu razrade osnovnih pravaca razvoja AP Vojvodine u oblasti proizvodnje hrane biće ravnopravno razmotreni i biotehnološki procesi u najširem smislu reĉi. pri ĉemu vrste mogu biti bakterije.

Sa stanovišta globalnih razvojnih trendova i procesa naša zemlja pa samim tim i Vojvodina sa oko 3. povećano uĉešće izvoza u bruto domaćem proizvodu. Prema statistiĉkim podacima AP Vojvodina ima 2. slabe zaštite svojine i ugovora. i gde se dodatna vrednost.8 hiljada odnosno 45 % (podaci iz 2002. U toj.200 $ bruto domaćeg proizvoda po stanovniku izlazi iz niţe razvojne faze.92% na nivou drţave). a u poljoprivredi je višak proizvoda negativna vrednost. Pored toga.23 % od ukupnih investicija u Vojvodini (u odnosu na 6. a u EU-10 iznosi oko 24 %. Investicije u poljoprivredu u Vojvodini ĉine 5. a manjim delom u sektoru usluga. kao i za celu našu zemlju. sa sektorskom strukturom u kojoj dominiraju usluge. nedovoljne izvozne orijentisanosti. 4. odnosno preko 80% ukupna poljoprivredna površina. (koju karakteriše bruto domaći proizvod po stanovniku od 1. je nivo bruto domaćeg proizvoda od 3. a prioriteti drţave su da obezbedi osnovne institucije. dok investicije u proizvodnju hrane predstavljaju 16. stvara u poljoprivredi i prehrambenoj industriji.790. gde je naša zemlja pa samim tim i Vojvodina na samom poĉetku. Ovi podaci nedvosmisleno potvrĊuju da poljoprivreda i proizvodnja hrane jesu i moraju biti jedan od osnovnih oslonaca razvoja ove regije. efikasno funkcionisanje trţišta roba. kao i cele zemlje. nezavršenog procesa privatizacije i restruktuiranja privrede. dok je uĉešće proizvodnje hrane na nivou od oko 5 %. radnih i drugih inputa.000$). materijalnih i prirodno-lokacijskih faktora. karakteristiĉan relativno nizak nivo iskorišćenosti kapaciteta preraĊivaĉke industrije (proseĉno oko 30 % u 2000-tim godinama). na bazi podataka iz 2003. U ovoj razvojnoj fazi.3 POTENCIJALI RAZVOJA Autonomna pokrajina Vojvodina zauzima ukupnu površinu od 2.150. dok je u preraĊivaĉkoj industriji zaposleno blizu 20 % od ukupnog aktivnog stanovništva.000 ha.000 $. Karakteristika više razvojne faze.4 OGRANIĈENJA Prema strukturi investicija. 38 .000 ha odnosno preko 75 % obradiva površina. a oko 1. Produktivnost rada po zaposlenom kod nas je oko 40 % proseka EU-25. 2005). MeĊutim i pored toga našu celokupnu privredu (i poljoprivredu) karakteriše relativno nizak nivo investicija i preduzetništva (uĉešće investicija u bruto domaćem proizvodu Srbije iznosi oko 19%. U proizvodnji hrane u Vojvodini višak proizvoda predstavlja 53 % od društvenog proizvoda ostvarenog u ovoj oblasti. a proizvodnja hrane sa nešto preko 13 % (podaci iz 2003. godine).44 % od ukupnih investicija (u odnosu na 1. makroekonomsku stabilnost i osnovni ljudski kapital. od ĉega je oko 1.95 % na nivou drţave). Tehnološko zaostajanje privrede Vojvodine. U Vojvodini u ukupnom društvenom proizvodu poljoprivreda uĉestvuje sa oko 19 %. za Vojvodinu je. većom efikasnošću upotrebljenih ljudskih.100 do 9. U odnosu na ukupno aktivno stanovništvo zaposleni u poljoprivredi u AP Vojvodini ĉine oko 14 %. a drţavni prioriteti koji to najviše podstiĉu su: unapreĊenje ljudskog kapitala (ekonomija znanja). uz dominaciju sirovina i poluproizvoda u strukturi izvoza. Dva osnovna razloga nedovoljnog nivoa investicija mogu biti relativno niska profitabilnost ulaganja ili visoki troškovi finansiranja investicija (Rodrick. U odnosu na ukupan broj stanovnika stanovništvo koje ţivi od prihoda od poljoprivrede predstavlja u Vojvodini nešto preko 10 %. godine). 4. za industrijskim zemljama Evrope iznosi 5 do 6 tehnoloških godina (30 do 35 godina u vremenskoj dimenziji). U ukupnom bruto domaćem proizvodu uĉešće poljoprivrede se u Srbiji kao celini kreće se na nivou od 12. a bruto domaći proizvod Srbije iznosi oko 10 % proseka EU-25).5 do 16 %.000 do 3. godine Vojvodina prednjaĉi u odnosu na ostatak drţave u investicijama u poljoprivredu i proizvodnju hrane. 031 miliona stanovnika od ĉega je radno aktivno 912.zaostalosti.600 ha.650. kljuĉni faktor meĊunarodne konkurentnosti su niske cene sirovinskih. najvećim delom. sa većom diversifikacijom i sa mnogo većom dodatom vrednošću. niţoj fazi. Dani. pre svega. zemlja svoju meĊunarodnu konkurentnost ostvaruje.

reforme prve i druge generacije meĊusobno se prepliću. ispošteno zbog nedovoljnog i neadekvatnog Ċubrenja. Uporedo sa tranzicijom iz niţe u višu razvojnu fazu naša zemlja. Prva generacija reformi podrazumeva da je drţava obezbedila trajnu makroekonomsku stabilnost. i jedne druge podstiĉu. obezbeĊujući osavremenjavanje uz manja ulaganja i tradiciju u proizvodnji hrane. S obzirom na ovu konstataciju sledeći prioritetni pravac tehnološkog razvoja u oblasti biotehnologije i proizvodnje hrane mora biti sagledan kroz definisanje 39 . ljudske resurse. Odsustvo razvrstavanja i vrednovanja produkata primarne poljoprivredne proizvodnje po kvalitetu rezultira nizom negativnih efekata: nemotivisanošću primarnih poljoprivrednih proizvoĊaĉa da preduzmu sve potrebne mere za ostvarenje vrhunskog kvaliteta proizvoda. rada. predstavlja jednu od jakih polaznih taĉaka tehnološkog razvoja u oblasti biotehnologije i proizvodnje hrane. Naravno. Ne treba izostaviti ni prednost koju Vojvodina ima zahvaljujući tradicionalnoj okrenutosti stanovništva vrednostima radnog angaţovanja i poštovanja sistemskih normi. Naša zemlja pa samim tim i Vojvodina će se narednih godina kretati po ovakvoj razvojnoj putanji. Takva situacija predodreĊuje i odgovarajući milje razvojnih politika. Uprkos evidentnim potencijalima potrebnim za uspešan tehnološki razvoj u oblastima biotehnologije i proizvodnje hrane. Ova strateška prednost podrţana je i postojanjem solidnih inicijalnih potencijala za istraţivanje. kapitala i znanja. pre svega izgradnjom institucionalnog okvira za efikasno funkcionisanje trţišnih institucija. U nekim zemljama u tranziciji. odnosno tehnološkoj zaostalosti u krajnjem ishodu. nepostojanjem ponude proizvoda primarne poljoprivredne proizvodnje definisanog deklarisanog nivoa kvaliteta na domaćem trţištu i nemogućnošću da se ovakva roba po adekvatnim. pogodnim klimatskim uslovima i povoljnom geografskom poloţaju. Za nas se moţe reći da se spora implementacija druge generacije reformi vraća kao bumerang i ugroţava rezultate prve generacije reformi. i postojanje znaĉajnih kapaciteta prehrambene industrije.5 SWOT ANALIZA SWOT analiza u proizvodnji hrane u Vojvodini saĉinjena je u odnosu na prirodne i tehniĉke resurse. povećanje tehnološke osposobljenosti privrede i mnogo veći naglasak na veliĉini i otvorenosti trţišta. Na bazi izvedene SWOT analize oĉigledno je da Vojvodina kao region prvenstveno ima jake oslonce za razvoj biotehnologije i proizvodnje hrane u prirodnim resursima objedinjenim u raspoloţivosti kvalitetnog obradivog. 4. uprkos njihovoj tehniĉkoj zastarelosti. u smislu odgovarajuće kombinacije prioriteta prve i druge faze. nepovoljne strukture zbog redukovane obrade i pored toga usitnjeno i praćeno odvojenošću subjekata koji su vlasnici zemljišta i onih koji ga obraĊuju. liberalizaciju i sprovela privatizaciju. pravosuĊa i drţavne administracije. Prvenstveno treba istaći da je zemljište tokom godina krize u velikoj meri zapušteno. kao i razvijena mreţa malih preduzeća u proizvodnji hrane. zakorovljeno.usluga. najvećim delom nezagaĊenog zemljišta. Imajući u vidu ovaj ozbiljan nedostatak mora se konstatovati da je iniciranje ozbiljnih reformi u poljoprivrednoj proizvodnji praktiĉno preduslov sveobuhvatnog tehnološkog razvoja u oblasti biotehnologije i proizvodnje hrane. sistemska rešenja. obrazovanje na svim nivoima i davanja podrške preduzetništvu. Druga generacija reformi bavi se. neraspoloţivošću sirovine definisanog namenskog kvaliteta za pojedine grane preraĊivaĉke industrije. Jedna od najozbiljnijih slabosti sistema u biotehnologiji i proizvodnji hrane je upravo karika koja povezuje primarnu poljoprivrednu proizvodnju i preraĊivaĉku industriju. istraţivaĉke i obrazovne institucije kao osnovne ĉinioce tehnološkog razvoja u ovoj oblasti. višim cenama ponudi na meĊunarodnom trţištu. pa samim tim i Vojvodina se suoĉava sa još jednom «tranzicijom»: prelaskom iz prve generacije reformi u drugu generaciju reformi. ometaju ili onemogućavaju tehnološki razvoj daleko šira. mora se konstatovati da je u ovoj oblasti lista slabih strana koje usporavaju.

izgradnjom i opremanjem savremenih pogona za centralizovano snabdevanje malih. deficitarnih. pojedinaĉno i nasumiĉno otvaranje ovakvih preduzeća bez dovoljno znanja i informacija. njihovo adekvatno opremanje i edukacija za kompetentno obavljanje potrebnih aktivnosti. 40 . tradicionalnih. regionalnom mentalitetu primerenih. Treba imati u vidu i ĉinjenice da su nezaposleni i oni koji su preduzeća napustili kao tehnološki višak mahom nedovoljno struĉni i informisani da bi pokrenuli sopstveni biznis te zbog toga ostaju dugoroĉni problem društvene zajednice. Pri tome je od izuzetnog znaĉaja obaviti pravilan odabir preduzeća koja se rentabilno mogu tehniĉko-tehnološki osavremeniti i automatizovati i svesno se suoĉiti sa ĉinjenicom da će pojedina preduzeća. imajući u vidu predimenzionirane kapacitete u odnosu na potrebe i sirovinsku bazu. ali dizajnom i uslovima rada savremenih franšiznih prodajnih objekata koji bi omogućili dodatno zapošljavanje lica koja ne raspolaţu velikim finansijskim potencijalom niti profilisanom struĉnošću. njihova tehniĉka zastarelost s obzirom da potiĉu iz rane druge polovine prošlog veka i tehnološka zaostalost s obzirom na veliki broj postrojenja koji je uvezen nakon što je rashodovan u razvijenijim zemljama. Naravno. Konaĉno. struke i potencijalnih preduzetnika kroz osnivanje svojevrsnog centra za transfer tehnologija koji bi kroz izradu model projekata. koja će sa baviti proizvodnjom atraktivnih. što je izmeĊu ostalog i preduslov da se prevaziĊe situacija postojanja nelojalne konkurencije. izvorno potentnih i visokoisplativih proizvoda. Vaţno je istaći da samo tehniĉko tehnološko osavremenjavanje i automatizacija neće imati adekvatan efekat ukoliko ne budu praćeni prevazilaţenjem slabosti vezanih za struĉnost. kroz postepeno otvaranje prema trţištu EU naĊu u konkurenciji visokotehnoloških potpuno automatizovanih preduzeća iz razvijenih zemalja. proisteklim iz primene prethodno obrazloţene mere osavremenjavanja i automatizacije velikih pogona. Stoga promptno iniciranje tehnološkog osavremenjavanja i automatizacije pogona u kljuĉnim visokoperspektivnim oblastima biotehnologije i proizvodnje hrane mora biti jedan od prioriteta tehnološkog razvoja u ovoj oblasti. a posebno bez struĉno osmišljenih projekata i biznis planova samo pooštrava trenutnu haotiĉnu situaciju i gomila tehnološki zastarela preduzeća uz predimenzioniranje kapaciteta u jednim i odsustvo interesovanja za druge oblasti. što u krajnjem sluĉaju rezultira velikim brojem neuspelih preduzeniĉkih poduhvata i uz potenciranje gubitniĉke svesti zatvara krug nemogućnosti rešavanja pitanja nezaposlenosti. Jedna od opterećujućih slabosti u našoj zemlji koja ravnopravno opterećuje i Vojvodinu kao region jeste velika nezaposlenost koja će pojavom dodatnih tehnoloških viškova u oblasti biotehnologije i proizvodnje hrane. iz sveobuhvatnog sagledavanja snaga. a posebno mikro porodiĉnih preduzeća. Iako u oblasti klasiĉne biotehnologije i prehrambene industrije postoje znaĉajni instalisani kapaciteti. svest i broj zaposlenih radnika kao i slabosti vezanih za zastarelu organizaciju rada i formalnost primene savremenih sistema upravljanja svim aspektima poslovanja. mogućnosti i pretnji na bazi izvedene SWOT analize. ali i na bazi kritiĉki-konstruktivnog preuzimanja iskustva iz razvijenih zemalja kao dodatni prioritetni pravac u oblasti klasiĉne biotehnologije i proizvodnje hrane sagledava se iniciranje domaćih franšiznih sistema koji bi bili inicirani planskim projektovanjem. predstavljaju slabu stranu ove privredne grane koja će u pravom smislu reĉi doći do izraţaja kada se domaća preduzeća. slabosti. S druge strane treba imati u vidu da u klasiĉnoj biotehnologiji i proizvodnji hrane postoji ĉitava lepeza mogućnosti za pokretanje malih i srednjih preduzeća. Mogućnost sistemskog rešavanja ovog problema sagledava se kao sledeći prioritetni pravac tehnološkog razvoja u oblasti biotehnologije i proizvodnje hrane koji bi podrazumevao obezbeĊenje uslova za funkcionalno multidisciplinarno povezivanju nauke. biti dodatno potencirana. neminovno propasti. potenciranje preduzetništva i poslovno povezivanje svih subjekata ĉije je uĉešće neophodno za uspešan start-up preduzeća obezbedilo podizanje nivoa preduzetniĉkog duha i broja uspešnih preduzetniĉkih inicijativa u oblasti biotehnologije i proizvodnje hrane.subjekata koji će se baviti delatnošću otkupa i skladištenja primarnih poljoprivrednih proizvoda u skladu sa savremenim trendovima u svetu. Moţe se konstatovati da je i ovaj razvojni prioritet praktiĉno preduslov sveobuhvatnog tehnološkog razvoja u oblasti biotehnologije i proizvodnje hrane.

hibrida i rasa u proizvodnji Veliki broj domaćih kvalitetnih sorti i hibrida NezagaĊeno zemljište Povoljan geografski poloţaj Veliki postojeći kapaciteti konvencionalnih prehrambenih tehnologija Raširena mreţa zanatskih i savremenih MSP u oblasti tradicionalnih biotehnologija i proizvodnje hrane 41 . teorijskih znanja kod obrazovanih kadrova Razvijena mreţa agencija Solidno opremljene za mala i srednja preduzeća istraţivaĉke laboratorije za pojedine oblasti Razvoj trţišta rada u smislu aktivnog zapošljavanja Razvijena mreţa podruĉnih poljoprivrednih sluţbi Relativna koncentrisanost istraţivaĉkih kadrova u istraţivaĉkim institucijama Postojanje tradicionalnih veza sa vodećim istraţivaĉkim institucijama Dugogodišnja tradicija ispitivanja svojstava sorti.SWOT ANALIZA STRENGHTS (jake strane) Prirodni i tehniĉki resursi Kvalitetno obradivo zemljište Pogodna klima Ljudski resursi Kvalitetni istraţivaĉki kadrovi Kvalitetni prosvetni kadrovi Tradicionalna okrenutost stanovništva ka vrednostima rada Spremnost stanovništva da poštuje uspostvaljene sistemske norme Sistemska rešenja Istraţivaĉke institucije Obrazovne institucije Veliki broj obrazovnih institucija na svim nivoima obrazovanja Poljoprivredni i tehnološki fakultet sa svojom tradicijom i iskustvom Široka lepeza fundamentalnih.

. tehniĉki prevaziĊeni. ispošteno. 1800.SWOT ANALIZA WEAKNESSES (slabosti) Prirodni i tehniĉki resursi Dugogdišnji nemar prema zemljištu (zakrovljno.) Usitnjenost zemljišta Ljudski resursi Nedostatak orijentacije struĉnjaka ka doţivotnoj edukaciji Priuĉena struĉna radna snaga Inertnost prema promenama Starosna struktura seoskog stanovništva Sistemska rešenja Odsustvo razvrstavanja i vrednovanja najzastupljenijih strateških sirovina po kvalitetu Prinosi manji od potencijala – nedovoljna iskorišćenost potencijala Zastrela organizacija rada u preduzećima Nekonkurentni ekonomski pokazatelji poslovanja u proizvodnji hrane Istraţivaĉke institucije Nedovoljna povezanost istraţivaĉkih institucija sa privredom Nepostojanje istraţivaĉkih sektora u preduzećima agroprivrede Zastarela oprema Nedovoljna multidisciplinarna povezanost u istraţivanjima Obrazovne institucije Nedovoljno praktiĉnih znanja i veština koji se stiĉu u obrazovnom procesu Nedovoljno laboratorija za praktiĉni rad studenata Zastarela oprema Negativna selekcija kadrova pri izboru zanimanja u prehrambenoj struci u odnosu na mladima atraktivnija zanimanja Neiskorišćeni prirodni i tehniĉki resursi Zastareli. 22000 HACCP) Fokusiranje istraţivanja na rešavanje izolovanih fokusiranih problema pojedinih tehnologija Odsustvo istraţivanja usmerenih na rešavanje kljuĉnih problema u proizvodnji hrane 42 . niskoautomatizovani pogoni Postojanje tehniĉkotehnološki neprihvatljivih malih pogona Korišćenje većine velikih pogona sa kapacitetom daleko ispod instalisanog Višak zaposlenih – nekonkurentna opterećenost proizvoda radnom snagom Nezaposleni bez dovoljno znanja za iniciranje preduzetniĉkih poduhvata Nepozicioniranost proizvoda na meĊunarodnom trţištu Nedovoljna sistemska ureĊenost preduzeća (ISO 9000. 14000. vodonepropusno..

WEAKNESSES (slabosti) Prirodni i tehniĉki resursi Nedekvatna saobraćajna mreţa Ljudski resursi Sistemska rešenja Formalno shvatanje sistemskog ureĊivanja preduzeća kao dobijanje certifikata Nestandardizovanost proizvoda – nepostojanje suštinskog brenda Nefukcionisanje robne berze za poljoprivredne i prehrambene proizvode Izvoz baziran najvećim delom na proizvodima primarne poljoprivredne proizvodnje Odsustvo parametrizacije kvaliteta kod proizvoda primarne poljoprivredne proizvodnje u izvozu Nenamensko korišćenje sirovina u odnosu na ostvarni kvalitet Istraţivaĉke institucije Formalnost povezivanja sa istraţivaĉkim institucijama iz instranstva Nedovoljna razvijenost istraţivanja usmerenih ka razvoju novih tehnologija i proizvoda Nesistematizovanost podataka dugogodišnjih ispitivanja svojstava sorti. hibrida i rasa u proizvodnji Obrazovne institucije Neadekvatan kvalitet i koliĉina Ċubriva Vlasnici zemljišta nisu ujedno oni koji ga obraĊuju 43 .

SWOT ANALIZA OPPORTUNITIES (mogućnosti) Prirodni i tehniĉki resursi Ukrupnjavanje poseda – gazdinstava za potrebe proizvodnje masovnih strateških kultura Plansko podizanje novih višegodišnjih zasada u koordinacija sa preraĊivaĉkim kapacitetima Struĉno ureĊenje i plansko koišćenje postojećih zasada Plansko opremanje savremenih farmi za uzgoj ţivotinja u skladu sa svetskim normama Definisanje uslova za nastavak eksplotacije zastarelih pogona – osvremenjavnje i automatizacija pogona koji zadovoljavaju tehniĉke uslove Ljudski resursi Usavršavanje u inostranstvu na svim obrazovnim nivoima Boravak struĉnjaka u inostranim preduzećima Sistemska rešenja Podrška pozicioniranju i izvozu visokokvalitetnih proizvoda iz regiona APV Razvrstavanje i vrednovanje masovnih strateških poljoprivrednih proizvoda po kvalitetu Stvaranje preduslova za funkcionisanje robne berze Istraţivaĉke institucije Osnivanje centra za transfer tehnologija u proizvodnji hrane i biotehnologiji Razvijanje centara za istraţivanja i razvoj u preduzećima agroprivrede Obrazovne institucije Osnivnanje struĉnih škola na svim obazovnim nivoima Organizacija struĉnih kurseva na svim obrazovnim nivoima Zadrţavanje struĉnjaka u zemlji Formiranje baza podataka o svojstvima hibrida i sorti biljnih vrsta i rasa ţivotinja u proizvodnji Osnivanje novih studijskih smerova na fakultetima Podizanje nivoa svesti o potrebama promena Pribliţavanje obrazovnih programa potrebama razvoja privrede Podizanje nivoa higijenskih navika i svesti o znaĉaju higijene u proizvodnji hrane 44 .

OPPORTUNITIES (mogućnosti) Prirodni i tehniĉki resursi Plansko otvaranje MSP u skladu sa strategijom i prema suštinski razraĊenim biznis planovima Iskorišćenje prirodnih i tehniĉkih resursa tradicije i etno proizvodnje Organska proizvodnja i prerada organski proizvedene hrane Izgradnja savremenih visokoautomatizovanih pogona Osmišljavanje franšiznih sistema Ljudski resursi Sistemska rešenja Istraţivaĉke institucije Obrazovne institucije 45 .

SWOT ANALIZA THREATS (pretnje) Prirodni resursi Neracionalno korišćenje prirodnih resursa Neplansko korišćenje prirodnih resursa Predimenziniranje kapaciteta u pojedinim oblastma proizvodnje hrane Ljudski resursi Inertnost javnosti u odnosu na tekovine ranijh sistema NeprilagoĊenost struĉnog kadra novim uslovima poslovanja Odliv mozgova Sistemska rešenja Odliv viška vrednosti u trgovinu Spor obrt sredstava Istraţivaĉke institucije Zapostavljenost domaćih istraţivanja Odsustvo primene rezultata istraţivanja u praksi Neodovoljna suštinska poveznost sa istraţivaĉkim institucijama u inostranstvu Nedovoljno korišćenje savremenih saznanja istraţivanja u svetu Ograniĉavanje korišćenja laboratorijske opreme za potrebe uskih istraţivaĉkih timova Obrazovne institucije Sporost reformi Odvojenost od potreba privrede Pomodarski obrazovni profili Odlaganje promena – osavremenjavanja Nelojalna konkurencija Neplansko osnivanje i razvoj malih i srednjih preduzeća Nasumiĉno i parcijalno ulaganje u osvremenjavanje pogona Nedostatak multidisciplinarne povezanosti znanja na pojedinim usmerenjima 46 .

Osnovna slabost savremene biotehnologije se moţe sagledati u velikim finansijskim sredstvima neophodnim za istraţivanja. biljaka otpornih na sušu. koju je postavila Komisija. koji razmatra samo primene u novim postupcima DNA. Kada je u pitanju proizvodnja hrane. pristup resursima. utvrĊenih na Lisabonskom Sastanku Evropskog Saveta u martu 2000. distribucije i prodaje. i potrebe stimulisanja holistiĉkih sistemskih pristupa. ćelija i embriona. On utvrĊuje šta se zahteva od Komisije i od drugih evropskih institucija i istovremeno daje preporuke za aktivnosti drugih javnih i privatnih odgovornih uĉesnika.4. posebno.6 AKTUELNE TENDENCIJE U SVETU. pouzdanu i odgovornu politiku koja će imati poverenje i podršku njenih graĊana? Kako da Evropa najbolje odgovori na globalne izazove. 1987). sastoji se od dva dela: politiĉke orijentacije i plana u 30 taĉaka za prevoĊenje politike u akciju. molekularne biologije i tehnologije. vaţno je spomenuti strateški FAO okvirni sistem koji se odnosi na integrisane sisteme proizvodnje i podvlaĉi znaĉaj efikasne intenzifikacije proizvodnih sistema i transformacije proizvodnje. Ova strategija. utvrĊivanje sekvenci DNA i njihovo kloniranje u biljkama i ţivotinjama. godine i stavlja sektor prirodnih nauka i biotehnologije na ĉelo onih vodećih tehnologija. zakup zemljišta. uz traţenje poboljšanja upravljanja komponentama sistema u poljoprivredi (ukljuĉujući u to resurse. naroĉito na nivou malih proizvoĊaĉa. koje treba da pokrenu Evropsku Uniju u smeru svojih dugoroĉnih strateških ciljeva. žive organizme ili njihove delove. Vezano za samu biotehnologiju u nastavku će biti dat pregled vladajućih shvatanja u svetu kada je u pitanju takozvana moderna biotehnologija. Interpretirano u uţem smislu. godine. prema engleskom Convention on Biological Diversity) definiše biotehnologiju kao: bilo koja tehnološka primena koja koristi biološke sisteme. šumarstvo i ribarstvo) i vertikalna. EU I REGIONU Vezano za poziciju i strategiju razvoja biotehnologije i prirodnih nauka u EU januara 2002. Integracija treba da bude horizontalna. kao i saznanja o sistemima od strane poljoprivrednika i drugih sudeonika). 47 . Biotehnologija je više od samog genetiĉkog inţenjerstva i razdvajanja gena. mikropropagaciju. usmerenu selekciju bilja i fermentativne procese (USDA. inputi i usluge. prerade. na firme koje mogu pokriti ove troškove istraţivanja. što ograniĉava mogućnosti širih istraţivanja i razvoja na zemlje i. proizvodnja vakcina koje obezbeĊuju bolje zdravstveno stanje ţivotinja i mnoge druge. ona obuhvata kulture tkiva. bolji kvalitet stoĉne hrane. bioregulaciju ili hormonsku kontrolu fizioloških i metaboliĉkih procesa. za dobijanje ili modifikovanje proizvoda ili procesa za specifičnu upotrebu". fuziju protoplasta. Evropska komisija je prihvatila Saopštenje u kome je data strateška vizija prirodnih nauka i biotehnologije koje bi omogućile Evropi razvoj odrţive i odgovorne politike u cilju davanja odgovora na sledeća tri široka pitanja: ● Kako da Evropa na najbolji naĉin privuĉe kadrovske. uz potragu za poboljšanim upravljanjem robom tokom faza proizvodnje. kao što su manipulacija genima i prenos gena. definicija pokriva spektar razliĉitih tehnologija. industrijske i finansijske resurse neophodne za razvoj i primenu prirodnih nauka i biotehnologije u cilju zadovoljenja društvenih potreba i povećanja njihove konkurentnosti? Kako da Evropa uspostavi efikasnu. a da sledi svoje interese? ● ● Ova strategija istiĉe u prvi plan putokaze do 2010. definicija biotehnologije pokriva mnoge od postupaka i tehnika koji se sreću u poljoprivredi i u proizvodnji hrane. ratarstvo. razvije svoju domaću politiku sa jasno internacionalnim perspektivama i da deluje internacionalno. proizvodnja semenskog materijala u kome nema virusa. za što postoje razliĉite mogućnosti: proizvodnja biljaka obogaćenih sa deficitarnim nutrijentima. Konvencija o biološkoj raznovrsnosti (CBD. biljaka poboljšanog kvaliteta i konzistencije. Glavna snaga savremene biotehnologije je u omogućavanju proizvodnje dovoljnih koliĉina hrane u siromašnim zemljama. stoĉarstvo. g. Interpretirana u ovom širokom smislu. kao i prepoznavanje ekonomskih i socijalnih dimenzija vezanih za transfer i prihvat odgovarajuće tehnologije (radna snaga. proizvodnju genski kontrolisanih proizvoda.

Upisivanje 17 novih transgenih sorti na zajedniĉku sortnu listu EU krajem 2004. Ĉitav niz proizvoda dobijen biotehnološkim postupcima. Korišćenje RDNA tehnologija u proizvodnji mikrobnih enzima je poboljšalo raspoloţivost. Biotehnologija je krajnje moćno sredstvo. aminokiseline i supstance za aromatizaciju. Ovaj spor je dospeo ĉak do Svetske Trgovinske organizacije (WTO). Tehnologije rekombinantne DNA (RDNA) nude znaĉajne mogućnosti za poboljšanja efikasnosti u proizvodnji ovih komercijalno privlaĉnih supstanci i pomoćnih sredstava. Oĉekivati bilo kakve druge rezultate od privatnih istraţivanja nije na svom mestu niti je to realno. ali i mnoge nepredvidljive probleme.Prema stavu FAO u vezi biotehnologije. FAO je osnovao sekretarijat Codex Alimentarius komisije. MeĊutim. Kao i svaka nova tehnologija. Propisi (EC 1946/2003. godine. Nije razborito oĉekivati da će privatne kompanije razvijati proizvode za opšte dobro. kao što su npr. razvoj. se koriste kao pomoćna tehnološka sredstva. objavljenom u martu 2000. gume. koja je upravo osnovala ad hok meĊuvladino radno telo za namirnice koje potiĉu iz biotehnologije. namirnice. korišćenje prednosti koje transgene biljke pruţaju). Nije verovatno da će genetiĉki poboljšani mikroorganizmi imati znaĉajniju ulogu u poboljšanju fermentacije hrane u zemljama u razvoju u bliskoj budućnosti. Komisija Codex Alimentarius-a takoĊe razmatra obeleţavanje namirnica biotehnološkog porekla. što bi bitno doprinelo povećanju bezbednosti hrane za milione stanovnika zemalja u razvoju. Zajedno sa Svetskom zdravstvenom organizacijom. ustanovljavanja. ĉime se unapreĊuju procesi fermentacije. ona se mora proceniti sa paţnjom. u kome će eksperti koji su imenovani od vlada razvijati standarde. Ona potencijalno moţe kreirati mnoge korisne proizvode. kao i prehrambene industrije. godine. da iskoriste pogodnosti koje potiĉu od primene biotehnologije u poljoprivredi. što je podrazumevalo zabranu uvoza svih transgenih proizvoda (seme. koga je EU donela 2000. hrana za ţivotinje) iz SAD u EU. Ĉesti su primeri da evropske biotehnološke kompanije napuštaju Evropu i svoja istraţivanja lociraju u SAD ili Kanadu. U današnjem trenutku. godine od strane EU. primena sredstava i postupaka biotehnologije za precizno karakterisanje sojeva za dobijanje namenskih starter kultura koje se mogu upotrebiti za fermentaciju hrane. vezana za protokol iz Kartagene o biosigurnosti. obeleţavanja i drugih vaţnih pitanja vezanih za GMO. 2001/ 18 EC. kao i saglasnost postignuta februara 2000. u cilju upoznavanja potrošaĉa i omogućavanja da uĉine svrsishodan izbor. ni jedna od ovih prilika realno se ne moţe kratkoroĉno ostvariti u većini zemalja u razvoju. g. 2001/18 EC i 2004/204 EC) samo su deo regulative kojom je definisana oblast prekograniĉnog kretanja. Za sada. biotehnologija moţe znatno pomoći u zadovoljavanju potreba rastućeg i u sve većoj meri urbanizovanog stanovništva. smernice ili preporuke. uz smanjenje troškova. posebno zemljama u razvoju. Evropa sve više zaostaje za SAD u eksploataciji potencijalne koristi transgenih biljaka. specifiĉnost i ĉistoću enzima primenljivih u obradi hrane. 2003/701 EC. Dok za primenu i korišćenje tradicionalnih fermentacionih postupaka u obradi hrane kao izvora ovih komercijalno privlaĉnih proizvoda sa povišenom vrednošću postoje znatni potencijali. pruţa znaĉajne mogućnosti za poboljšanje kvaliteta i bezbednosti fermentisanih namirnica. meĊutim. Kompanije su zauzete stvaranjem novca. šumarstvu i ribarstvu. Razlike su kulminirale uvoĊenjem moratorijuma na transgene biljke u junu 1999. godine tumaĉi 48 . biotehnologija obezbeĊuje moćna sredstva za odrţiv razvoj poljoprivrede. EC 1830/2003. Ako se na odgovarajući naĉin integriše sa drugim tehnologijama u proizvodnji hrane.. primena genetiĉki poboljšanih mikroorganizama u bioproizvodnji hrane je vrlo ograniĉena. a proizvod koje one prave sluţe toj svrsi. ribarstva i šumarstva. Protokolom 90/219 EEC regulisan je naĉin korišćenja genetski modifikovanih organizama. dok drugi. se koriste kao komponente hrane. kao enzimi i mikroorganizmi. U EU u primeni je princip prevencije u vezi GMO. potrebno je obaviti enormna dijagnostiĉka istraţivanja za poboljšanje razumevanja tradicionalnih fermentacionih sistema i za efektivno korišćenje njihovih potencijala za dobijanje proizvod povišene upotrebne vrednosti. kao i u svim ostalim pratećim elementima (nauĉna istraţivanja. poljoprivrednih dobara i usluga. FAO nastavlja da pomaţe svojim zemljama ĉlanicama. kao odgovarajuće za namirnice koje potiĉu iz biotehnologije ili za supstance unete u namirnice biotehnološkim metodima. U kontekstu biotehnologija i GMO u EU je vaţan «beli papir o ispravnosti hrane». Proizvodnja ovih usavršenih proizvoda mogla bi posluţiti kao katalizator za poboljšanje kvaliteta i bezbednosti fermentacija hrane.

Univerzitet u Novom Sadu.7. s obzirom na uslovljenost razvoja biotehnologije i proizvodnje hrane adekvatnim aktivnostima na unapreĊenju efikasnosti i obima poljoprivredne proizvodnje. predlog institucionalnih i finansijskih mera sa pregledom mogućih finansijskih modela za podsticaj.1 UnapreĊenje efikasnosti i obima poljoprivredne proizvodnje Iako generalno unapreĊenje efikasnosti i obima poljoprivredne proizvodnje predstavlja dugoroĉan i kompleksan problem kojim se prvenstveno bavi strategija razvoja poljoprivrede Srbije i kojim. Dodatno će za svaku grupu projekata biti data projekcija potencijalnih korisnika i mogućnosti plasmana novih proizvoda i usluga ukljuĉujući korisnike dobara na domaćem trţištu. klimatske uslove i geografski poloţaj koji su trenutno u odnosu na svoje potencijale nedovoljno iskorišćeni. ukljuĉujući udeo i strukturu obradivog zemljišta. 4. Imajući u vidu ĉinjenicu da je osnovni razvojni potencijal Vojvodine u oblasti proizvodnje hrane upravo izvanredan sklop svih prirodnih resursa. industrijski sektor. istraţivaĉke jedinice. institute. start up preduzeća. meĊutim. Ovi programi su u sluĉaju nerazvijenih zemlja afriĉkog i azijskog kontrineta usmereni na rešavanje suštinskih problema obezbeĊenja nivoa poljoprivredne proizvodnje koji će obezbediti ishranu domaćeg stanovništva prevazilaţenjem problema suše ili otpornosti biljaka prema štetoĉinama kroz primenu već razvijenih genetski modifikovanih vrsta. dileme o zdravstvenim efektima ovih organizama. 4. U zemljama u razvoju strategije vezane za biotehnologiju se mahom odnose na primenu tradicionalnih ili osavremenjenih fermentacionih postupaka u proizvodnji i razradu uslova za razvoj savremenih istraţivanja iz oblasti biotehnologije u oblasti nauĉno-istraţivaĉkog rada. kriterijumi za investiranje. a znajući da upotreba genetski modifikovanih organizama za sada izaziva burne društvene i moralne dileme u okviru ove studije autori su se ograniĉili na primenu tradicionalnih biotehnoloških metoda u proizvodnji hrane razmatrajući ih paralelno i ravnopravno sa ostalim prehrambenim tehnologijama sa ciljem definisanja osnovnih pravaca tehnološkog razvoja koji će u proizvodnji hrane obezbediti sveobuhvatan i ekonomski opravdan razvoj u Vojvodini kao regionu. procena mogućnosti povraćaja investicija i kriterijuma za evaluaciju projekata.7 PRIORITETI RAZVOJA Na bazi kratke analize postojećeg stanja i izvedene SWOT analize kao i na bazi dugogodišnjeg iskustva autora studije osnovni prioritetni pravci tehnološkog razvoja AP Vojvodine u oblasti biotehnologije i proizvodnje hrane sagledavaju se u sledećim oblastima: UnapreĊenje efikasnosti i obima poljoprivredne proizvodnje Optimizacija valorizacije produkata primarne poljoprivredne proizvodnje Osavremenjavanje i revitalizacija industrijskih kapaciteta prehrambene industrije Podrška planskom pokretanje MSP u agrobiznisu i proizvodnji hrane Osmišljavanje funkcionalnih franšiznih sistema baziranih na domaćim potencijalima U nastavku će svaki od apostrofiranih prioritenih razvojnih pravaca biti elaboriran kroz predlog potencijalnih projekata za koje će biti uporedo data analiza elemenata za svaku grupu prioritetnih projekata pilot proizvodnje ili sistemskih usluga. direktne korisnike dobara i usluga kao što su MSP. Ostaju. Republiku Srbiju i sliĉno.se «de facto» kao ukidanje moratorijuma. ovde će biti istaknuti najvaţniji projekti kojima se obezbeĊuju pomenuti preduslovi za razvoj biotehnologije i proizvodnje hrane. posebno treba da se bavi strategija razvoja poljoprivrede u Vojvodini. Ovi projekti se prvenstveno odnose na: 49 . nezaposleni i studenti i indirektne korisnike dobara i usluga ukljuĉujući AP Vojvodinu. korisnike dobara na inostranom trţištu. s obzirom na specifiĉnosti regiona Vojvodine. Od strane ili uz podršku FAO izraĊena je strategija primene savremene biotehnologije u proizvodnji hrane za potrebe mnogih nerazvijenih zemalja i zemalja u razvoju. analiza njihovog uticaja na okolinu.

meso) u cilju zadovoljenja uslova za konkurentnost proizvoda animalnog porekla na svetskim trţištima. ĉesto ograniĉenim. šumarstva i vodoprivrede i dodatnim podsticajnim merama u cilju stvaranja gazdinstava koja strukturom i veliĉinom obradivih površina i raspoloţivom agrotehnikom mogu planski i rentabilno da proizvode masovne strateške ratarske kulture uz istovremeno podizanje nivoa proseĉnih prinosa ĉime se obezbeĊuje bolja iskorišćenost obradivih površina kao prirodnog resursa. uz investiranje na bazi sopstvenih sredstava preduzetnika u poljoprivredi kao i na bazi mera podrške koje obezbeĊuje Ministarstvo poljoprivrede već delom realizuju. precizirali potencijalne lokacije. tako i kvalitetom produkata i sledljivošću. odnosno rasa. agrotehniĉke. savremenu tehnologiju i sve druge elemente koje mora da zadovolji savremeno poljoprivredno gazdinstvo. - - Navedeni projekti se od strane pojedinih privrednih subjekata. S aspekta uticaja na ţivotnu okolinu treba istaći da bi postepenim povećanjem broja savremenih poljoprivrednih gazdinstava rastao i udeo optimalno iskorišćenih i ureĊenih poljoprivrednih površina. znanjima svakog preduzetnika i zasnovan na trenutnim liĉnim procenama bez dugoroĉnog sagledavanja potreba sa aspekta integrisanog delovanja poljoprivredne proizvodnje i preraĊivaĉkih kapaciteta. dok bi porast stoĉarske proizvodnje obezbedio. Realizacija ove grupe projekata bi. jaja. rezultirala direktnim i indirektnim koristima kod velikog broja privrednih subjekata: Primarni korisnici proizvedenih dobara na domaćem trţištu bili bi upravo pogoni prehrambene industrije za koje bi bila obezbeĊena dovoljna koliĉina sirovina iz primarne poljoprivredne proizvodnje uz uniformnost kvaliteta proizvedenih koliĉina. osim u sluĉaju retkih izuzetaka. kako rentabilnošću proizvodnje. ali i uz obavezu korisnika da sredstva upotrebe upravo prema unapred definisanim. optimalne kapacitete. banaka i drugih instrumenata finasijske podrške. Po ostvarenju odgovarajuće kvote sredstava treba da sledi raspisivanje konkursa za korišćenje istih prema unapred definisanim kriterijumima za ostvarivanje prioriteta korišćenja. Na ovaj naĉin postepeno bi se povećavao broj gazdinstava u svakoj od navedenih grana primarne poljoprivredne proizvodnje koja. Osnivanje novih ili ureĊenje postojećih višegodišnjih zasada voća i groţĊa i ulaganje u masovnu rentabilnu proizvodnju povrća za potrebe industrijske prerade na lokacijama koje su pravilno odabrane u zavisnosti od mikroklimata i karakteristika zemljišta. mogućnost uspostavljanja 50 . već je voĊen sopstvenim. i revitalizaciju primene prirodnog stajskog Ċubriva ĉiji se dugogodišnji deficit negativno odrazio i na strukturu obradivog zemljišta. lekovi. S obzirom na širinu ovog poduhvata obezbeĊenje sredstava za njegovu realizaciju bi se moralo sagledati višestrano kako kroz izvore poljoprivrednih budţeta republike odnosno pokrajine. tako i kroz dugoroĉno kontaktiranje stranih investitora. tehnološke i agroekonomske struke koji bi za svaki od navedenih projekata i proizilazeće potprojekte za odgovarajuće biljne odnosno ţivotinjske vrste. MeĊutim. mogu biti konkurentna kako na domaćem. poreklo) i proizvode (mleko. tako i na evropskom i svetskom trţištu uz obezbeĊenje preduslova da iste kriterijume zadovolji i preraĊivaĉka industrija. ali i u zavisnosti od blizine i raspoloţivosti skladišnih. Isti tim trebalo bi da propiše i kriterijume definisanja prioriteta za ostvarivanje prava na korišćenje sredstava za realizaciju navedenih projekata.- Ukrupnjavanje gazdinstava u skladu sa strategijom Republiĉkog ministarstva poljoprivrede. Osnivanje novih ili revitalizacija i osavremenjavanje postojećih farmi za uzgoj ţivotinjskih vrsta uz implementaciju savremenih tehniĉkih rešenja u uzgoju ţivotinja koja treba da ostvare odgovarajuću rentabilnost proizvodnje i uspostavljanje sistema sledljivosti u odnosu na inpute (hrana. Dalji preduslov za realizaciju ove grupe projekata jeste obezbeĊenje instrumenata prihvatljive finansijske podrške za njihovo sprovoĊenje. optimalnu strukturu sorti. pored ostalog. ovaj proces se ne dešava planski. odnosno površine. tehnološki i ekonomski opravdanim projektima kao i uz obavezu obezbeĊenja dela sopstvenih sredstava. odgovarajuće tehniĉko tehnološke resurse. odnosno proizvodnja hrane. pored toga što je preduslov suštinski uspešnog tehnološkog razvoja u oblasti proizvodnje hrane. Uspešna realizacija navedenih projekata mora se planski podstaći putem formiranja i finansiranja multidisciplinarnih timova struĉnjaka pedološke. agronomske. hibrida. distribucionih i preraĊivaĉkih kapaciteta za pojedine vrste proizvoda.

odnosno hladnjaĉa) neophodno je u njima opremiti adekvatne prijemne laboratorije koje omogućuju ispitivanje i klasifikaciju proizvoda pre njihovog prijema u skladište i fiziĉkog spajanja sa masom uskladištene robe nakon ĉega je efikasno razdvajanje praktiĉno nemoguće.7.2 Optimizacija valorizacije produkata primarne poljoprivredne proizvodnje Prijem poljoprivrednih proizvoda u skladišne prostore je gotovo nezavisno od kulture najslabija karika u lancu proizvodnje. Konaĉno. skladištenja i distribucije primarnih poljoprivrednih proizvoda kao nezavisne delatnosti u prehrambenoj industriji i to kako za skladišne kapacitete za masovne zrnaste kulture. primarni poljoprivredni proizvodi se grupišu u lotove odreĊenog. Stoga je u oblasti biljne proizvodnje jedan od prioritetnih projekata opremanje i osposobljavanje skladišnih prostora za poslove razvrstavanja produkata primarne poljoprivredne proizvodnje po kvalitetu u cilju optimizacije iskorišćenja istih u daljim trţišnim tokovima i preradi i jaĉanja delatnosti otkupa. kao i veći individualni poljoprivredni proizvoĊaĉi koji bi pored inicijalnih finansijskih sredstava kao osnovnu korist imali na raspolaganju i projekte za realizaciju ulaganja izraĊene u skladu sa najsavremenijim principima poslovanja. tako posebno na inostranom trţištu postaju roba prepoznatljivog kvaliteta koja moţe da ostvari optimalan nivo cene. parametralno definisanog nivoa kvaliteta. mogućnost optimizacije iskorišćenja namenskog kvaliteta sirovina i niz drugih. Pored dodatnog tehniĉkog opremanja skladišnih prostora (silosa. prometa i prerade kako ratarskih kultura. ĉime kako na domaćem. posebno vezano za aspekte koristi koje iz razvrstavanja proizvoda proizilaze. najvećim delom vlasnici privatizovanih poljoprivrednih dobara. Indirektni korisnici bi kroz finansiranje izrade projekata i biznis planova za ovu grupu mera bili nauĉni radnici i struĉnjaci iz instituta i istraţivaĉkih jedinica pri Univerzitetu i šire. Širenje mreţe savremenih poljoprivrednih gazdinstava obezbedilo bi i prevazilaţenje razloga koji uzrokuju nemogućnost (kod proizvoda animalnog porekla) ili teškoće i neisplativost (kod proizvoda biljnog porekla) plasmana viškova primarnih poljoprivrednih proizvoda ili finalizovanih prehrambenih proizvoda na meĊunarodno trţište. Za potrebe realizacije ove grupe projekata neophodno je definisati uslove tehniĉke opremljenosti skladišta za razvrstavanje i prijemnih laboratorija za svaku od kultura te kroz podsticajna sredstva i kredite omogućiti realizaciju opremanja uz uslovljavanje potpune aplikacije ostvarenih sredstava za sveobuhvatno razvrstavanje poljoprivrednih proizvoda u praksi. usled ĉega se za ovakve proizvode na svetskim trţištima moţe ostvariti cena samo na nivou trenutne osnovne minimalne cene. Dodatno povećana produkcija bi postepeno rezultirala i povećanjem trţnih viškova ovih produkata koji bi se mogli ponuditi na inostranom trţištu sa pozitivnim uticajem na planirane kvote za proizvodnju pojedinih poljoprivrednih produkata u trenutku budućeg ulaska u EU. tako i skladištara. povećani obim poljoprivredne proizvodnje.sledljivosti u kompletnom lancu ishrane. kako poljoprivrednih proizvoĊaĉa. odnosno uskladištena koliĉina primarnih poljoprivrednih proizvoda postaje anonimna masa kod koje se na trţištu roba ne moţe garantovati minimalan kvalitet gotovo ni po jednom od relevantnih parametara. Treba istaći da i kod ovih projekata odluku o 51 . praktiĉno kompletna proizvedena. - - 4. mogućnost dugoroĉnog planiranja i ugovaranja nabavke sirovina. razvrstavanja. farmi i kombinata. Treba imati u vidu da za sve navedene proizvode već postoje inicijalni kapaciteti koji se uz relativno manje dorade mogu tehniĉki opremiti tako da se omogući uspešno razvrstavanje i optimalna valorizacija produkata primarne poljoprivredne proizvodnje. Usled odsustva razvrstavanja. Primenom odgovarajućeg postupka razvrstavanja u skladu sa validnim efikasnim kriterijumima. cene koje obezbeĊuju konkurentnost na inostranom trţištu. Direktni korisnici koji bi imali koristi od realizacije ove grupe projekata jesu preduzetnici u poljoprivredi. uz stvaranje preduslova za uspešnu i konkurentnu finalizaciju u prehrambenoj industriji i mogućnost konkurentnosti u izvozu doneli bi dugoroĉnu korist društvenoj zajednici i budţetima pokrajine i republike u celini. tako i za skladišno distributivne kapacitete za voće i povrće. tako i voća i povrća. Dodatno je. kao i negativne posledice koje donosi odsustvo razvrstavanja sa ekonomskog aspekta. s obzirom na dosadašnje odsustvo razvrstavanja poljoprivrednih proizvoda u prijemu proizvoda primarne poljoprivredne proizvodnje neophodna vrlo široka edukacija.

prema laboratorijskim ispitivanjima koja su u okviru informacije o kvalitetu vojvoĊanske pšenice izraĊene na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu. U oblasti animalne proizvodnje isti trend i uporedivi efekti vezani za potencijalne korisnike treba da se obezbede kroz projekat sa sliĉnim elementima vezan za ukrupnjavanja i osvremenjavanja klaniĉnih i mlekopreraĊivaĉikih kapaciteta koji bi imali uĉinak koji obezbeĊuje rentabilnost proizvodnje i poslovali u skladu sa najsvremenijim normama vezanim za sledljivost u lancu ishrane i upravljanje bezbednošću prehrambenih proizvoda animalnog porekla. Prema statistiĉkim podacima sa svetskih berzi svakih 0. U tom smislu primarni korisnici dobara. Da je tokom ţetve na 1. a posebno za Vojvodinu kao najvaţniji agrarni region koja proizilazi iz mogućnosti postizanja optimalnih cena na meĊunarodnom trţištu. Odsustvo razvrstavanja poljoprivrednih kultura po kvalitetu je u prošlosti kroz mnogobrojne primere kao posledicu imalo gubitke koji su ostvareni prilikom izvoza ovih roba (naprimer pšenice koja je uvek izvoţena po vrlo niskim cenama).1% proteina više u pšenici vredi oko 1$/t više. sa sadrţajem proteina preko 14 % raspolagalo bi se sa preko 200. te gotovo da i nije potrebno isticati opštu korist za našu zemlju. Radi ilustracije reda veliĉine gubitka.5 %. a sa povećanjem proizvedenih koliĉina koja bi proistekla iz realizacije projekata obrazloţenih u prethodnom poglavlju ove vrednosti bi se dodatno uvećale.000 t pšenice proseĉnog sadrţaja proteina 14. Sliĉna kalkulacija bi se mogla izvesti za sve zrnaste kulture.7. odnosno dobiti koja se postupkom razvrstavanja moţe ostvariti istaći ćemo samo kalkulaciju koja se odnosi na realne potencijale koji su se mogli ostvariti razvrstavanjem pšenice roda 2006. odnosno istraţivaĉki centri u sklopu Novosadskog univerziteta i šire kako kroz uĉešće struĉnjaka u timovima koji bi ovim projektima dali struĉnu podršku.tome šta je potrebno da bi se skladišta opremila i kvalifikovala za dodelu sredstava za ove namene treba prepustiti posebno formiranim struĉnim timovima sastavljenim od vodećih struĉnjaka za pojedine kulture. pogona visokog kapaciteta koji će omogućiti da se prerada odvija uz maksimalnu automatizaciju procesa. poljoprivrednih proizvoda definisanog nivoa kvaliteta. godine. smanjenje uĉešća radne snage u ceni proizvoda i uz maksimalnu standardizaciju proizvodnog procesa i kvaliteta proizvoda tako da se cenovno i nivoom kvaliteta i bezbednosti proizvoda postigne konkurentnost na svetskom trţištu hrane. posebno kad je u pitanju voće i povrće bili i veliki trgovinski lanci u okviru kojih bi prodaja klasifikovanih. planski projektovanog kvaliteta finalnih proizvoda uz mogućnosti potraţivanja sirovine znaĉajno razliĉitog nivoa cene u zavisnosti od kvaliteta u skladu sa njenom namenom.3 Osavremenjavanje i revitalizacija industrijskih kapaciteta prehrambene industrije S obzirom na opštu tehniĉko-tehnološku zaostalost i nizak stepen automatizacije u pogonima za produkte sa masovnom proizvodnjom (mlinski proizvodi.5 %. Putem realizacije ovih projekata funkcije skladištenja i klasifikacije poljoprivrednih proizvoda bi se postepeno funkcionalno odvojile od preraĊivaĉkih kapaciteta kao zasebne visokoprofitabilne delatnosti kao što je to sluĉaj u razvijenim zemljama. Primeri projekata iz ove grupe se odnose na: automatizaciju mlinova osavremenjavanje ili izgradnju pogona za trajne pekarske proizvode osavremenjavanje linija za konzervisanje voća i povrća osavremenjavanje i ukrupnjavanje pogona za primarnu preradu mesa 52 . u rodu pšenice 2006. godine proseĉan sadrţaj proteina bio je oko 12. tako i kroz organizovanu podršku radu prijemnih laboratorija. bili bi sami preraĊivaĉi. koliko je prema navedenim ispitivanjima bilo. U realizaciji ove grupe projekata znaĉajno mesto bi zauzeli i instituti. Naime. bi pored preraĊivaĉke industrije. konzervirano voće i povrće) sledeća grupa prioritetnih projekata se odnosi na obezbeĊenje sredstava za revitalizaciju i osavremenjavanje. ili gde nema uslovnih postojećih za izgradnju novih. pouzdano zdravstveno bezbednih proizvoda postepeno potisnula sistem prodaje ove grupe proizvoda na zelenim i kvantaškim pijacama koje su velikim delom u zoni sive ekonomije. 4. odnosno prehrambena industrija koja bi na taj naĉin obezbedila sirovinu za dobijanje uniformnog. Korisnici dobara. na odgovarajući naĉin deklarisanih. te bi sledstveno tome vrednost uskladištene pšenice bila za blizu 5 miliona € veća nego što je to trenutno sluĉaj bez razvrstavanja.5 miliona t proizvedene pšenice odvojeno 15 % pšenice. standardizovanog. pekarski proizvodi.

Osnovni problem u ovom razvojnom pravcu jeste što su preduzetniĉki poduhvati mahom prepušteni liĉnoj inicijativi nedovoljno struĉnih pojedinaca što rezultira velikim procentom neuspelih i delimiĉno neuspelih investicija. senzorno i nutritivno karakteristiĉnih proizvoda pruţa ĉitavu lepezu mogućnosti razvoja u oblasti pokretanja malih i srednjih preduzeća. Realizacija ove grupe projekata će rezultirati postepenim osavremenjavanjem i podizanjem nivoa kapaciteta i njihove iskorišćenosti za jedan broj preduzeća koja u ovoj oblasti budu imala adekvatnu inicijativu. Zbog toga je kod gotovo svih pogona trenutno iskorišćenje kapaciteta daleko ispod instalisanog. pogoni koji koriste zastarele tehnologije koje zagaĊuju ţivotnu okolinu će postepeno propadati. Realizacija ove grupe projekata predstavlja suštinski preduslov opstanka domaće prerade u oblasti proizvodnje hrane sa masovnom potrošnjom. što je potvrdila i realnost restrukturacije proizvodnje u zemljama koje su kroz ovaj deo tranzicionih procesa već prošle. izvodljive tehniĉko tehnološke projekte sa taĉno definisanim cenama i odabranim isporuĉiocima opreme. 4. Kada je u pitanju izvoz proizvoda sa masovnom potrošnjom koji su predmet ove grupe projekata. kompletan program će dati znaĉajan doprinos i sa aspekta zaštite okoline. neminovno propasti.4 Podrška planskom pokretanje MSP u agrobiznisu i proizvodnji hrane Za razliku od potrebe ukrupnjavanja. Nakon toga bi se raspisali javni pozivi za prijavu projekata za ostvarivanje prava na korišćenje ovih sredstava od strane postojećih pogona ili eventualno novih pogona uz uslov znaĉajnog udela sopstvenih sredstava podnosioca zahteva.) obezbediti podsticajna ili povoljna kreditna sredstva za njihovu realizaciju. ĉak i za one koji opstanu u uslovima nelojalne konkurencije na domaćem trţištu. S obzirom na to da će projekti podrazumevati osavremenjavanje opreme i tehnoloških procesa. tradicionalnih. Instituti i istraţivaĉke jedinice imaće indirektnu korist od ovih projekata kroz ukljuĉivanje struĉnjaka u timove za vrednovanje projekata. koji će se kroz ulazak velikih trgovinskih lanaca. ova nastojanja neće uroditi plodom sve dok domaća preraĊivaĉka industrija po svim performansama ne bude konkurentna u odnosu na postojeće ponuĊaĉe na evropskom i svetskom trţištu. neminovno vrlo skoro pojaviti i našem trţištu. a posebno mikro porodiĉnih preduzeća specijalizovanih za proizvodnju odreĊene karakteristiĉne palete proizvoda. uz ukljuĉivanje eksperata iz inostranstva ukoliko to bude bilo moguće. proizvodnja hrane sa velikom raspoloţivom paletom najraznovrsnijih specijalnih. tehniĉki manje spremnih preduzeća i onih preduzeća kod kojih ne bude dovoljno inicijative i svesti u ovom pravcu.7. tehnološkog osvremenjavanja i automatizacije pogona za finalizaciju prehrambenih proizvoda sa masovnom potrošnjom. ali i kroz mogućnost angaţovanja od strane privrednih subjekata prilikom same izrade projekata. 53 . strani investitori i fondovi. tako i raspoloţive. Za potrebe ocene pristigle projektne dokumentacije i rangiranje projekata po prioritetu treba formirati ekspertske timove sastavljene od vodećih struĉnjaka za pojedine tehnologije. budućnost preduzeća će. ili pak od strane samih preduzeća ne realizuju.U svakoj od navedenih oblasti su postojeći preraĊivaĉki pogoni takvih ukupnih kapaciteta da daleko prevazilaze kako potrebe domaćeg trţišta. Stoga u realizaciju ove grupe projekata treba krenuti sa svešću da će se kroz njih jednom broju preduzeća omogućiti opstanak i u sadašnjim uslovima i u budućim uslovima konkurencije preduzeća iz razvijenih zemlja koji će kroz proces pripajanja Evropskoj Uniji neminovno nastupiti. Realizaciji ove grupe projekata treba pristupiti tako što će se iz višestrukih izvora (budţeti. biti da pokleknu pod udarom daleko konkurentnijih velikih proizvoĊaĉa iz razvijenih zemalja. Ukoliko se ovakvi koraci. a postojanje nelojalne konkurencije i veštaĉkog obaranja cena na domaćem trţištu. gotovo sve pogone dovodi na nivo poslovnih efekata koji omogućuje samo prividno oĉuvanje proste egzistencije. bez obzira na deklarativno nastojanje da njihov plasman na svetsko trţište zameni izvoz nepreraĊenih proizvoda primarne poljoprivredne proizvodnje. koji kao jedan od elemenata imaju i unapreĊen nivo zaštite ţivotne okoline. kroz mere strategije tehnološkog razvoja. dok će jedan broj. a posebno kroz proces otvaranja trţišta prema Evropskoj Uniji. banke i dr. pa ĉak i potencijalno raspoloţive koliĉine osnovnih sirovina iz domaće poljoprivredne proizvodnje. U javnim pozivima treba precizno definisati sadrţaj projektne dokumentacije koja mora da sadrţi realne.

Rešenje ovog problema i adekvatna inicijacija ovog razvojnog pravca u oblasti proizvodnje hrane i klasiĉne biotehnologije se sagledava kroz povezivanje istraţivaĉkih institucija i struĉnih kadrova potrebnih za podršku pokretanju biznisa u novim ili revitalizaciji i osavremenjavanju biznisa u postojećim malim i srednjim preduzećima putem definisanja aktuelnih proizvodnih programa na bazi savremenih nauĉnih i struĉnih saznanja i iskustava iz sveta. pa ĉak i proširenje inicijalnih sredstava kroz ukljuĉivanje obaveze da se deo sredstava ostvaren kroz eksploataciju projekata u privredi. model projekata koji bi kroz njihov plasman potencijalnim preduzetnicima obezbedili buduće samofinansiranje ovakve institucije. nutrije. tako da se obezbedi da programi budu usklaĊeni sa investicionom moći njihovih potencijalnih realizatora. turistiĉki ribnjaci farme sa proizvodnjom energije za sopstvene potrebe iz odrţivih izvora Mogućnost uspešne inicijacije ovih. Potom sledi razrada kompletnih programa podrške pokretanju istih uz analizu i rangiranje nivoa ulaganja. seoski turizam. sliva u budţet. potenciranje preduzetništva i poslovno povezivanje svih subjekata ĉije je uĉešće neophodno za uspešan start-up preduzeća obezbedilo podizanje nivoa preduzetniĉkog duha i broja uspešnih preduzetniĉkih inicijativa u oblasti biotehnologije i proizvodnje hrane treba sagledati u sklopu Univerziteta u Novom Sadu i institucija u sklopu Univerziteta ĉime bi se obezbedio nivo struĉnosti koji garantuje mogućnost angaţovanja svih vodećih snaga i najnaprednijih ideja u izradi ponude mogućih projekata. pregled mogućih grantova i donacija i sliĉno.seoska domaćinstva. 54 .. Ovakav centar za transfer tehnologija koji bi kroz izradu model projekata. U nastavku će biti nabrojani samo najaktuelniji programi za koje sigurno postoje i investitori i potencijali na domaćem i stranom trţištu: eko farme (organska proizvodnja) proizvodnja tradicionalnih i specijalnih mlinskih proizvoda proizvodnja tradicionalnih i specijalnih konzervisanih proizvoda od voća i povrća proizvodnja tradicionalnog biofermentisanog povrća proizvodnja tradicionalne i specijalne testenine proizvodnja tradicionalnih i specijalnih kolaĉa proizvodnja tradicionalno izraĊenih kora za pite i gibanice i na njima baziranih proizvoda proizvodnja tradicionalnih vina proizvodnja tradicionalnih ţestokih pića proizvodnja tradicionalnih mesnih preraĊevina proizvodnja tradicionalnih mleĉnih proizvoda proizvodnja i prerada alternativnih ţita (heljda. kunići. ponudu najatraktivnijih kreditnih aranţmana. puţevi) gajenje i prerada peĉuraka proizvodnja gotovih i polugotovih jela baziranih na tradicionalnim receptima proizvodnja kiselih testa u prahu proizvodnja specijalnih vrsta sirćeta proizvodnja gotovih smeša za pekarske proizvode proizvodnja mešavina aditiva za prehrambene proizvode proizvodnja zaĉina i ĉajeva proizvodno turistiĉke farme (etno farme) . ovakav naĉin iniciranja preduzetništva bi dao pozitivan doprinos i u ovoj oblasti. instrukcije za otvaranje preduzeća bez potrebe lutanja preduzetnika u mreţi administrativnih zahteva koje treba ispuniti. uljana repica. u toku odreĊenog vremenskog perioda. spelta. S obzirom da bi se na ovaj naĉin u oblasti proizvodnje hrane i klasiĉne biotehnologije iniciralo preduzetništvo na bazi planski osmišljenih projekata koji bi bili izraĊeni tako da obezbede poštovanje svih normi zaštite ţivotne okoline.. amarantus) proizvodnja i prerada nekonvencionalnih uljanih kultura (tikva. kukuruzna klica. sagledava se kroz formiranje svojevrsnog centra za transfer koji bi obezbedio funkcionalno multidisciplinarno povezivanje nauke. struke i potencijalnih preduzetnika.) gajenje i prerada visokoiskoristivih. Ne treba izostaviti da bi se u okviru ponude koja prati predmetne projekte morale naći i usluge koje obezbeĊuju efikasan start preduzeća. ali i brojnih dodatnih programa. Sa aspekta potrebnih finansijskih mera neophodno je iz budţeta obezbediti finansiranje izrade inicijalne ponude tipskih. Treba istaći da je u ovom sluĉaju moguće i planiranje potpunog povrata. malo zastupljenih ţivotinjskih vrsta (nojevi.

Dodatno treba naglasiti da bi implementacija svih zahteva vezanih za bezbednost hrane u projekte koji bi bili ponuĊeni potencijalnim preduzetnicima. franšizni sistem distribucije poslastica na bazi sladoleda baziran na centralizovanom pogonu za proizvodnju standardizovane osnovne vrste sladoleda i konditorskom pogonu koji proizvodi nadeve i elemente za dekoraciju u distributivnim objektima. graĊevinaca. institucionalno i proizvodno pokretanje franšiznih sistema koji bi podršku imali u centralizovanoj. Primeri ovakvih franšiznih sistema bi mogli biti: Franšizni sistem mini pekara – mleĉnih restorana – restorana brze hrane baziran na centralnim pogonima pekare za delimiĉno finalizovane pekarske i brašneno-konditorske proizvode. 55 . franšizni sistem distribucije pizza proizvoda baziran na centralizovanom pogonu za proizvodnju delimiĉno finalizovanih podloga za pizze standardizovanog kvaliteta. isporuĉilaca tipske opreme i niza drugih. timova koji se bave ureĊenjem enterijera. dizajnera. a s druge strane koordinirana aktivnost multidisciplinarnog tima struĉnjaka razliĉitog profila od tehnologa. Dodatna sredstva za iniciranje samozapošljavanja u ovoj delatnosti mogla bi se ostvariti preko fonda za zapošljavanje i domaćih i stranih finansijskih struktura koje daju podsticajna sredstva za rešavanje problema nezaposlenosti. pogona za preradu povrća i voća koji nudi standardizovan asortiman povrća i voća za dekorisanje proizvoda i pogona za preradu ulja koji nudi asortiman dresinga i preliva. peĉenih na tradicionalan naĉin. usmerena na projekte koji će kroz iniciranje distributivnih lanaca omogućiti zapošljavanje i aktivaciju velikog broja problematiĉnih struktura trenutno nezaposlenih radno sposobnih ljudi. prvenstveno za njih. Kako bi se ovakav sklop potrebnih subjekata inicirao potrebno je kroz podsticajna sredstva iz budţeta ili kroz finansiranje izrade inicijalnih idejnih rešenja stvoriti preduslove za aktiviranje ozbiljnih investitora u pravcu realizacije ovakvih. interesantnih aktivnosti. doprinela i konkurentnosti dobijenih proizvoda na probirljivim i visokozahtevnim trţištima Evropske Unije. Potencijalni korisnici ove vrste projekata. struĉnjaka za ambalaţu. tehnološki savremenih pogona sagledava se kroz osmišljavanje. franšizni sistem ugostiteljskih objekata sa etno obeleţjem lociranih prvenstveno na lokacijama atraktivnim sa aspekta tranzitnog turizma. Da bi se ovakvi i sliĉni sistemi pokrenuli neophodna je sa jedne strane inicijativa jakih investitora koji su spremni da investiraju u savremene centralne pogone. preko struĉnjaka za marketing. otvorila bi se i perspektiva najšireg ukljuĉivanja studenata u realizaciju predmetnih projekata. a u pojedinim sluĉajevima i kroz inicijativu nezaposlenih ili onih koji su postali tehnološki višak.5 Funkcionalni franšizni sistemi bazirani na domaćim potencijalima Dodatno rešenje pitanja mogućnosti zapošljavanja struĉno nekvalifikovane i investiciono manje sposobne strukture nezaposlenih uz istovremeno uspešno iniciranje visoko automatizovanih. ekipa za istraţivanje trţišta. isporuĉilaca transportnih vozila.7. franšizni sistem distribucije jela na bazi testenine baziran na pogonu za proizvodnju instant ili prethodno kuvane testenine delimiĉno finalizovane industrijski i sa definisanim standardizovanim naĉinom konaĉne finalizacije. ili ĉak iskljuĉivo. mlekare koja proizvodi atraktivan asortiman ponude mleĉnih proizvoda. S obzirom da bi centar za transfer koji bi bio nosilac navedenih aktivnosti bio lociran u sklopu institucija Novosadskog univerziteta. tako i kroz start up-e novih preduzeća. većem broju nezaposlenih prihvatljiva ulaganja. rentabilnoj proizvodnji regionalno karakteristiĉnih i prihvaćenih proizvoda uz njihov plasman kroz franšizne objekte koji bi se mogli pokrenuti i opremiti uz niska. 4. ĉime bi se doprinelo podizanju nivoa preduzetniĉkog duha u inovativnosti kod naprednih mladih kadrova. prerade mesa koja nudi atraktivan visokokvalitetan asortiman preraĊevina od mesa. Pri tome treba voditi raĉuna o tome da sredstva budu prvenstveno. odnosno usluga koje iza njih stoje sagledavaju se kako meĊu postojećim MSP.

razvijanje saradnje u oblasti zdravlja ţivotinja i biljaka u vidu pomoći za obrazovanje i organizovanje kontrole sa ciljem postepenog usklaĊivanja sa standardima EU. informacione tehnologije). naime. dodatne mogućnosti zapošljavanja i opšteg prosperiteta. pre svih. po ugledu na velike franšizne sisteme u svetu pojavila i potreba otvaranja novih centralnih pogona.Treba istaći da bi s obzirom na tradicionalnu povezanost u regionu. Aktivna primena znanja je. Od osnovnih razvojnih prioriteta AP Vojvodine istiĉemo. obuka i praćenje korišćenja metoda protiv zagaĊivanja u vezi sa poljoprivrednim inputima. ne samo kao politiku stvaranja ljudskog kapitala i novih znanja. snabdevanja vodom. To bi posebno podrazumevalo: (1) (2) (3) (4) (5) (6) razvoj privatnih farmi i distributivnih kanala. razvoj i modernizacija preraĊivaĉkih firmi i njihovih metoda prerade i plasmana unapreĊenjem industrijske saradnje i razmene znanja u oblasti poljoprivrede.8 ZAKLJUĈAK Nastavak pregovora o stabilizaciji i pridruţivanju EU znaĉiće za Srbiju (i Vojvodinu) podršku modernizaciji i rekonstrukciji poljoprivrednog i agroindustrijskog sektora. Na bazi ovih opštih smernica izvedeni su i elaborirani osnovni prioritetni pravci tehnološkog razvoja AP Vojvodine u oblasti biotehnologije i proizvodnje hrane u sledećim oblastima: UnapreĊenje efikasnosti i obima poljoprivredne proizvodnje Optimizacija valorizacije produkata primarne poljoprivredne proizvodnje Osavremenjavanje i revitalizacija industrijskih kapaciteta prehrambene industrije Podrška planskom pokretanje MSP u agrobiznisu i proizvodnji hrane Osmišljavanje funkcionalnih franšiznih sistema baziranih na domaćim potencijalima. koje su već postale ĉlanice EU. telekomunikacija. potrebno je rešiti pitanje kako se u oblasti istraţivanja i razvoja mogu dostići standardi zemalja u tranziciji. Pored toga. 56 . 4. povećanje produktivnosti i kvaliteta korišćenjem odgovarajućih metoda i proizvoda. već i kao deo ukupne razvojne strategije i politike. odnosno kako da Vojvodina. kljuĉni faktor privrednog (i ekonomskog) rasta svake moderne privrede. naĉina skladištenja i plasmana. ĉime bi se. modernizacija ruralne infrastrukture (transporta. ispoštuje zahteve iz Lisabonske dekleracije u vezi većeg ulaganja u obrazovni i nauĉno-istraţivaĉki rad i razvoj novih tehnologija. Zato je potrebno definisati novu politiku obrazovanja. u skladu sa svojim finansijskim mogućnostima. ekonomiju zasnovanu na znanju. distributivni punktovi mogli zaţiveti i širom regiona. Od svih razvojnih prednosti Vojvodina ima najveći potencijal u ljudskom faktoru. a posebno meĊu republikama bivše zajedniĉke drţave. Jedan od elemenata ovih sistema svakako treba da bude njihova zasnovanost na domaćim potencijalima i regionalnoj tradiciji ĉime bi se izbeglo da isti budu samo manje ili više uspešne kopije franšiznih sistema koji postoje u svetu.

Tojagić S. godine 5. Statitiĉki godišnjak SRJ.html 7. D.edu/droderick/papers. Beograd..org 14. tehnološki fakultet.: Application of Biotechnology in food production in Canada. Council regulation (EC) No 509/2006 Agricultural products and foodstuffs as traditional specialities guaranteed.: Global farming system study: Challanges and Priorities to 2030. 2001. 2006 6. Mastilović J. 2005. Beograd. Dodić S. Spring Printempts. 31. Dani. FAO Report.. 2006 9.9 LITERATURA 1. revised March 2005. Agrarni program osnove razvoja sela.. Who Benefits from Biotechnology? By Michael Duffy.europa. Food Biotechnology: Food. IL 3. Studija za potrebe Sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj AP Vojvodine. Lukić R. a communication guide to improving and understanding biotechnology. Com(2003) 96 11. Iowa State University Presented at the American Seed Trade Association meeting December 5-7. poljoprivrede i prehrambene industrije Autonomne Pokrajine Vojvodine. Official journal of the European Union. 2001 10. http://www. Fortin G. www.03. Izvršno veće AP Vojvodine.03. Ricardo Hausmann and Andes Velaseo: Growth Diagnostics..: PreraĊivaĉki potencijali u prehrambenoj industriji AP Vojvodine. Pajin B. Gibbon. FAO statement on biotechnology 2. Working paper.2006 16. Status of Agricultural Biotechnology and Biosafety in Selected Countries of the Balkans. godine. Lindsey. Ferbencks. Milanović S. http://ksghome. Council regulation (EC) No 510/2006 The protection of geographical indications and designations of origin for agricultural products. Novi Sad. Official journal of the European Union. Nacionalna strategija privrednog razvoja Srbije za period 2006-2012. 2001. Rodrick.. Pejin D. M.. FAO. Dimić E. FAO 2001 15. Stubovi kulture.. 2003 12.afic. Petrović Lj. 102-106 13.4.: Oparse mopa... 31.harvard. 2003 8. progress report and future orientations.. the Caucasus and Moldova.eu – strategy of EU in biotechnology and life science 4. Gulliver A. radna verzija.2006 57 . to the council and to the European economic and social committee: Life sciences and biotechnology – a strategy for Europe. Dixon J. Vraĉar Lj.. Chicago. S.M. Communication from the commission to the European parliament.

Ovaj prioritet obuhvata ciljno i sektorski usmerene programe za racionalnu upotrebu kvalitetenih energenata u okviru programa za supstituciju elektriĉne energije za toplotne energetske usluge u zgradarstvu. smanjenja negativnog uticaja na okolinu iz proizvodnje i korišćenja energije i radi doprinosa globalnim naporima smanjenja efekata staklene bašte. koji je u toku. biomase i otpada. OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA AP VOJVODINE ZA OBLAST ENERGETSKE EFIKASNOSTI I OBNOVLJIVOG IZVORA ENERGIJE UVOD Za obezbeĊivanje energetske sigurnosti i ekonomske konkuretnosti. Promovisanje energetski efikasnih tehnologija i usavršavanje postojećih u cilju povećanja njihovih energetskih efikasnosti. 58 . geotermalnna. AP Vojvodina mora uĉiniti znaĉajne napore ka promociji i iskorišćenju obnovljivih izvora energije i povećanju energetske efikasnosti u svim energetskim sektorima. posebno na malim rekama). sunĉeva i eolska energija i preostali tehniĉko iskoristivi i ekonomski prihvatljivi hidropotencijal. UtvrĊivanje potrebnog ljudskog potencijala neohodnog za realizaciju postavljenih ciljeva. tehnologije decentralizovane proizvodnje elektriĉne i toplotne energije na bazi prirodnog gasa i tehnologije malih i mini hidroelektrana). Ciljevi i rezutati ove studije koja daje osnovne pravce tehnološkog razvoja AP Vojvodine u oblasti energetske efokasnosti i obnovljivih izvora energije se mogu saţeti na sledeći naĉin: Ciljevi Analiza tehnoloških potencijala u Vojvodini i sagledavanja potreba razvoja energetskih tehnologija u skladu sa opštim ekonomskim potrebama i mogućnostima. posebne programe za povećanje energetske efikasnosti. U okviru ovog prioriteta treba posebno istaći i promociju programa novih energetski efikasnijih tehnologija i ekološki prihvatljivijih tehnologija (nove tehnologije sagorevanja uglja. sa ciljem da se po toj osnovi smanji potrošnja kvalitetnih uvoznih energenata i ostvari dodatna proizvodnja elektriĉne i toplotne energije sa znaĉajno smanjenim negativnim uticajem na ţivotnu sredinu. kako u energetskim proizvodnim i distributivniom sistemima tako i u sektorima potrošnje energije (krajnji korisnici). Realizacija ovog prioriteta imaće odluĉujući uticaj na tekući rad i budući razvoj elektroenergetskog sektora u Srbiji. godine definiše pet prioriteta od kojih se dva odnose na ovu problematiku: 1) Selektivno korišćenje novih obnovljivih izvora energije (biomasa. ObezbeĊivanje mehanizama podrške na polju promocije i razvoja obnovljivih izvora energije koji zadovoljavaju tehniĉke standarde u Vojvodini. Identifikovanje barijera za praktiĉnu primenu i razvoj savremenih komercijalnih energetski efikasnih tehnologija i sintetizovanje mera energetske politike ukljuĉujući mehanizme razvoja trţišta za neophodan razvoj i iskorišćenje potencijala obnovljivih energetskih izvora i povećanja energetske efikasnosti u Vojvodini. servisa i proizvodnje za potrebe povećanja energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije u Vojvodini. 2) Racionalna upotreba i povećanje energetske efikasnosti.5. Podsticaj razvoju trţišta usluga. Ove procene se oĉekuju u okviru izrade programa implementacije strategije. Analiza trenutne situacije u svim energetskim sektorima i predlaganje tehniĉkih i netehniĉkih mera za postizanje zadatih ciljeva Strategije na teritoriji Vojvodine. Strategijom razvoja energetike Republike Srbije se ne daju ni procene mogućih efekata niti procene potrebih investicija postavljenih prioriteta. Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015. po osnovu korišćenja prirodnog gasa odnosno povećanja broja korisnika centralizovanog snabdevanja toplotnom energijom u sektorima domaćinstva i javne/komunalne delatnosti.

Otpad iz poljoprivredne proizvodnje se koristi na mestu njegovog nastajanja. jer je transportni sistem jedinstven. Vrbas i Senta) a drugi direktnim snabdevanjem ĉetiri najveća industrijska korisnika (HIP Petrohemija Panĉevo. Sombor. Najzastupljenija je slama i oklasak kukuruza. uglavnom u seoskim domaćinstvima i sporadiĉno na poljoprivrednim gazdinstvima. Kikinda. Sremska Mitrovica. Isporuĉuje se mešavina ova dva gasa. dok je i veliki broj domaćinstava gasificiran ili prikljuĉen na toplane. kao i ustanovljavanje plana za praćenje i ocenu programa realizacije. Subotica. Ruma. Zrenjanin. Od transformisanih vidova energije najzastupljenija je elektriĉna energija. Potrošnja uglja u Vojvodini se znatno smanjila i zbog ĉinjenice da znaĉajan deo privrede radi sa smanjenim kapacitetima. Veliki potrošaĉi se i dalje snabdevaju direktno. ugljeva. ENERGETSKI SISTEM AP VOJVODINE Konzumno podruĉje Vojvodine se moţe posmatrati kao zaokruţena celina. Predlog mera energetske politike u domenu razvoja tehnogija obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti i procena potencijala za poboljšanja primenom predloţenih mera u cilju postizanja zadatih ciljeva. Ukupna duţina gasovodne mreţe je 1560 km sa tendencijom daljeg porasta. Na teriroriji Vojvodine egzistira više od 150 snabdevaĉa. sindikalne organizacije. komunalne energetike i drugih sektora potrošnje koji se nalaze na trasi visokopritisne gasne mreţe. ogrevnog drveta i odpadaka iz poljoprivredne. Jedan je posredstvom deset elektrodistributivnih preduzeća (Novi Sad. Snabdevanje široke potrošnje ugljevima su preuzele brojne male trgovaĉke firme. Lukoil – Beopetrol Beograd. Veći potrošaĉi iz industrije. Prirodni gas se obezbeĊuje iz domaće proizvodnje i uvozom iz Rusije. Jugopetrol Beograd. a mnoga preduzeća su i zatvorena.Rezultati Predlog mera energetske politike za promociju istraţivanja i razvoja (R&D) koje će iskoristiti lokalne nauĉne i tehnološke potencijale u oblasti obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti i povećati stepen samostalnosti u duţem periodu. Obuhvata površinu od 21506 km2 na kojoj ţivi 2031992 (2002. Potrebe konzuma Vojvodine za derivatima nafte su zadovoljene posredstvom većeg broja snabdevaĉa. Distribucija elektriĉne energije do krajnjih korisnika se obavlja na dva naĉina. pre svega ratarske i šumarske proizvodnje. Kada je reĉ o snabdevanju industrije i javnih komunalnih preduzeća (distributera tople ili vrele vode za grejanje) dominantni snabdevaĉi derivatima nafte za energetske potrebe su (pre svega mazutom): NIS Naftna industrija Srbije Novi Sad.GAS sa sedištem u Novom Sadu. Distributer elektriĉne energije na teritoriji Vojvodine je Elektrovojvodina. teĉnih derivata nafte. god) stanovnika zadovoljavajući svoje ţivotne i radne potrebe za energijom korišćenjem sledećih primarnih energenata: prirodnog gasa. posredstvom NIS-GAS-a a svi ostali potrošaĉi se snabdevaju posredstvom 32 nezavisna distributivna preduzeća.Distribucija prirodnog gasa se obavlja dvojako. pa ĉak i neovlašćeni pojedinci. ali u znatno smanjenim koliĉinama. Panĉevo. snabdevaju se direktno. Elektriĉna energija se preuzima iz jedinstvenog drţavnog elektroeneretskog sistema kojim upravlja Elektroprivreda Srbije sa sedištem u Beogradu. Sintetizovanje nalaza i predloga u akcioni plan Izvršnog veća AP Vojvodine za realizaciju srednjoroĉnog programa. HIP 59 . privredno društvo za distribuciju elektriĉne energije sa sedištem u Novom Sadu. Snabdevaĉ konzumnog podruĉja Vojvodine prirodnim gasom je NIS .

5% 4799 GWh Električna energija 23. u gradovima je prikljuĉen na sisteme daljinskih grejanja i blokovske kotlarnice u nadleţnosti komunalnih javnih organizacija i drugih subjekata nadleţnih za ovaj vid transformisane finalne energetske potrošnje. godini. su izraţene oscilacije potrošnje prirodnog gasa i naftnih derivata i kontinualan rast potrošnje elektriĉne energije. godine pa do 2000.1 je prikazana struktura potrošnje finalne energije u Vojvodini u 2004. Matroz Sremska Mitrovica i BFC Lafarţ Beoĉin). Toplotna energija 4. Elektriĉna energija koja se proizvede u energanama je zanemarljivih koliĉina i iskoristi se za sopstvene potrebe pokrivajući deo konzuma konkretne fabrike vlasnika energana.7% 1389 GWh Ugalj 4.9% 10359 GWh Drvo 0. 110/35/20 kV. Od 1990.9% 278 GWh Naftni derivati 31. grejanje stanbenih i drugih objekata. 110/35/8 kV i 110/6 kV. a ukupan broj trafostanica je 9612.3% 6917 GWh Prirodni gas 34. godine. Sojaprotein Beĉej.0% 2 GWh Obnovljivi izvori energije 0. a elektriĉnu energiju preuzimaju u celosti iz javne mreţe. Matroz se snabdeva na 20 kV naponskom nivou a preostali na 110 kV. Zapaţa se dominantan udeo prirodnog gasa i naftnih derivata ali i zanemarljiv udeo obnovljivih izvora energije. STRUKTURA POTROŠNJE FINALNE ENERGIJE U AP VOJVODINI Na slici 5. 4921 ktoe). U toku je planski prelaz na jedinstvenu transformaciju 110/20 kV. a u neenergetske svrhe je utrošeno 37941 TJ (10539 GWh. ukupna instalisana snaga je 8526 MVA. Samo šećerane u Zrenjnainu i Sremskoj Mitrovici nemaju sopstvenu proizvodnju energije. 110/35 kV. Toplotnom energijom se snabdevaju iz obliţnjih termoelektrana-toplana u vlasništvu Panonskih elektrana. Ukupna duţina vodova je 24015 km. do 2004. 1290 ktoe).2 prikazuje godišnje potrošnje finalne energije u AP Vojvodini u periodu od 1990. 3631 ktoe).6% 9388 GWh Slika 5. 110/20 kV. Znatan deo komunalne energetike. Snabdevanje elektriĉnom energijom Vojvodine je obezbeĊeno iz jedinstvene javne mreţe Elektroprivrede Srbije posredstvom 220 i 110 kV mreţe preko 57 transformatorskih stanica sa transformacijama napona: 220/35/6 kV. Energetska potrošnja je bila 106797 TJ (29666 GWh. Ukupna potrošnja je bila 144738 TJ (40205 GWh.1: Struktura potrošnje finalne energije u Vojvodini u 2004. Carbodioxid Beĉej i gotovo svim šećeranama.Azotara Panĉevo. godini Slika 5. 60 . Takvi izvori postoje u: MSK Kikinda.

PPP Purchasing Power Parity: the rate of currency conversion that equalizes the purchasing power of different currencies i. Porast od 2001.000 10.429 6. godine.5 456.399 3.transmission/distribution losses. godine.1 10.43 2.67 8.154 2.19 0.00 2.43 0.637 3.35 Svet EU-15 EU-25 Srbija i Crna Gora MaĊarska Hrvatska Rumunija Nemaĉka 6268.45 0.0 48.80 2. Svet.63 0.391 8.898 tCO2/toe 2.5 21.24 3.271 Mtoe 10.7 8.73 4. Na slikama 5.418 10.8 35.80 0.16 0. 2000$ 0.26 0.17 2.21 0.79 4. godine od 20% je bio još uvek nedovoljan za dostizanje potrošnje iz 1990.196 8.000 Električna Energija Prirodni Gas Naftni Derivati 1990 1992 1994 1996 1998 2000 2002 2004 2006 0 1988 Godina Slika 5.3.867 6.506 13.4 163 157 29.0 347 TWh 15.526 1.4 36.868 25.19 2. godine.14.50 6.6 3.17 2.36 2.8 14. naftini derivati i elektriĉna energija) je iznosila 43873 GWh 1990. Pad od oko 27% u odnosu na 1990.41 BND/stan PPP Stanovništvo UPPE/stan.999 3.34 0.05 2. Trend porasta finalne potrošnje glavnih energenata je evidentan i moţe se objasniti oţivljavanjem ekonomske aktivnosti ali i porastom ţivotnog standarda (naftni derivati).000 2.5 2.42 0. odnosno 31888 GWh 2001.000 4.612 20 136 47 149 2. 5.690 10.99 3.2 toe/cap 1.7 82.85 0. godini BND (bruto nacionalni dohodak) Potrošnja elektriĉne energije Potrošnja elektriĉne energije/stan.922.35 10.8 39.082 20.16 0.0 382. 61 .70 4.2: Potrošnja energenata u Vojvodini Potrošnja glavnih vidova finalne energije (prirodni gas.51 0.456 6.000 Potrošnja energenata u Vojvodini [GWh/god] 12. UPPE (ukupna potrošnja primarne energije) UPPE/BND (PPP) CO2/BND (PPP) kg CO2/$ 2000$ 0. CO2/stan.36 Danska * Gross production + imports .69 3. estimates the differences in price levels between different countries.10 5.336 23.3 8.4 i 5.71 10.13 6.44 0.0 2.98 1. Tabela 5.599 2.99 8.223.000 8.4 2.exports .3 569. BND (PPP***) Million Milijarda Milijarda 2000 $ 2000 $ 33.1 4.1 32.37 2.237 2.19 0. godinu je posledica dramatiĉnog pada ekonomske aktivnosti.737 16. ENERGETSKI INDIKATORI SRBIJE I NEKIH ZEMALJA IZ OKRUŢENJA U tabeli 5. do 2004. zemlje EU-15 i 25 i neke zemlje.085 $/cap 2000$ 7.573 10 52 21 43 1.1: Ključni energetski indikatori u 2003.000 6.876 25.2 26.220 6. 3.315 9.5 5.885 49.21 toe/000 $ kWh/sta.60 1. ** CO2 emission from fuel combustion only.5 su prikazani pojedinaĉni indikatori.46 CO2/ UPPE** Region/ Zemlja tCO2/sta.626.579 1.e.1 su prikazani kljuĉni energetski indikatori za Srbiju i Crnu Goru.

60 0. ali i niske energetske efikasnosti konverzije energenata. [ US$ppp] i Električna energija/stan.30 0.000 BND/stan.] Električna energija [kWh/stan.5: Emisija CO2 po stanovniku.6 su prikazane realne cene elektriĉne energije i prirodnog gasa u Srbiji izraĉunate prema plaćenim raĉunima na uzorku od tridesetak 62 . velika koliĉina elektriĉne energije se još uvek troši za zagrevanje prostorija. potrošnji primarne energije i BND Na slici 5. odnosno da se elektriĉna enegija ne troši u dovoljnoj meri za stvaranje nove vrednosti.90 0. Po ukupnoj potrošnji primarne energije i po BND je ovaj indikator najviši od svih uporednih vrednosti. CENE ENERGENATA Energetska politika svake zemlje zavisi pre svega od cena energenata po kojima ih nabavlja ili prodaje.40 0.4 je prikazana ukupna potrošnja primarne energije po BND.15 EU . tCO2/BND 0.15 EU .00 Svet EU . kod nas ni jedan niti drugi od poţeljnih uslova nije zadovoljen.25 Srbija MaĎarska Hrvatska Rumunija Nemačka Danska Slika 5.20 0. dok je po stanovniku vrlo visok.3: BND i potrošnja električne energije po stanovniku Uporednom analizom indikatora na slici 5.80 PPE/BND [toe/000 2000$USppp] 10 tCO2/Stan. To je indikator neefikasnog korišćenja elektriĉne energije.50 0. ukupna potrošnja primarne energije (TPES) i bruto nacionalni dohodak (BND). Sa stanovišta korisnika primarne energije najvaţniji su pariteti meĊu raspoloţivim energentima i njihova vremenska stabilnost.] 30. ali i od sopstveno korišćenih tarifnih i fiskalnih mehanizama.15 EU . tCO2/PPE i CO2/BND 0. Ova analiza ukazuje na nisku privrednu aktivnost. Na slici 5.35. Treba reći da je ovaj indikator konstantno visok od 2000. Izrazito velika vrednost iskazana za Srbiju i Crnu Goru u odnosu na druge uporedne regije ili zemlje je posledica već pominjane slabe privredne aktivnosti.000 5.3 moţe se zakljuĉiti da je BND po glavi stanovnika u Srbiji nizak.000 15. ali implicitno i na nisku energetsku efikasnost i neadekvatno trošenje elektriĉne energije.70 0.25 Srbija MaĎarska Hrvatska Rumunija Nemačka Danska 8 6 4 2 0 Svet EU . a da je potrošnja elektriĉne energije po glavi stanovnika vrlo visoka.000 0 Svet EU . 12 tCO2/toe tCO2/stan. Na slici 5. [US$ppp/stan.25 Srbija MaĎarska Hrvatska Rumunija Nemačka Danska Slika 5.000 10.. kWh/stan.5 je prikazana emisija ugljen dioksida (CO2) po stanovniku. Naţalost. Naţalost.10 0. godine i njegov trend pada nije zadovoljavajući.000 BND/stan.4: Ukupna potrošnja primarne energije (TPES) po BND Slika 5.000 20.] 25.

40 jul-dec 1. 1. pa se procena o uticaju na privredne aktivnosti moţe samo strukturno naznaĉiti.0 2.5 0.0 jan-jun 2005. Krajnji korisnik primarne energije ne nalazi ekonomski interes ni za povećanje enegetske efikasnosti niti za korišćenje obnovljivih izvora energije.5 3.5 2. Prva dva zadatka u okviru procena postoje.0 5.industrijskih preduzeća. To je samo dokaz da ne postoje institucije u Vojvodini nadleţne za ovu oblast. Period Slika 5. ovaj odnos se kreće od 3.0 Odnos cena električne energije i prirodnog gasa u industriji (kraj 2004. ali su uglavnom nepouzdani i/ili nedovoljni.0 3. I u apsolutnom smislu su cene energenata kod nas niţe u odnosu na okruţenje. ali bez zadovoljavajuće verifikacije.5 1.52 0. U zemljama EU.0 2. Na slici 5.0 jan-jun 2001.0 Prirodni gas 1.83 jul-dec 1.57 jan-jun 2004. ali to nije tako izraţeno kao što je u sluĉaju pariteta cena energenata.57 jul-dec 1. Vrlo je indikativna potcenjenost cene elektriĉne energije kod nas.57 0.60 jul-dec 1. su potpuno nepoznate. Nije saĉinjen dokument o starteškom razvoju privrede u Vojvodini.7 su dati odnosi cena elektriĉne energije i prirodnog gasa za neke evropske zemlje.5 pa naviše.5 2.5 Cena električne enegije CEE [c€/kWh] Električna energija 3.0 CEE/CPG 0. 3. koje po pravilu nije ugodno za manipulaciju kao prirodni gas.0 3.0 6. Naime.6: Cene električne energije i prirodnog gasa Turska Engleska Holandija MaĎarska Češka Švajcarska Španija SCG 0.50 jan-jun 2003. Iz tog razloga se i ova studija oslanja na sopstvene procene bazirane na raspoloţivim podacima. 1.0 7. Zapaţa se izuzetno mali odnos cene elektriĉne energije i cene gasa. Druge dve procene u vezi sa Uticajem na privredne aktivnosti u celini i Ljudskim potencijalom. postoje podaci i procene prikupljeni od strane pojedinaca i preporuke tehnologija pogodnih za primenu.8.7: Odnos cena elektrišne energije i prirodnog gasa u nekim evropskim zemljama IZBOR KOMERCIJALNIH ENERGETSKIH TEHNOLOGIJA POGODNIH ZA PRIMENU U AP VOJVODINI Osnovni koraci u realizaciji tehnološkog razvoja energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije su prikazani na slici 5.0 4. Istraţivanja u oblasti od Cena prirodnog gasa CPG [c€/kWh] 63 .14 jan-jun 2002.5 1. koje bi trebalo nama da budu uzor.0 1.0 2. 1. To su osnovni razlozi niske efikasnosti u svim enegetskim sektorima u Srbiji pa i Vojvodini. godine) Slika 5. 0.5 0.0 1.

Evidentan ljudski potencijal je u prošlosti smanjen. Pri tome se pomenuti skup organizovanih akcija moţe odnositi na pojedinaĉno domaćinstvom. ali će se sigurno i smanjiti distributivni gubici mreţe. Prikljuĉenjem ovakvih postrojenja na javnu elektro mreţu moţe se dobiti veća pouzdanost rada mreţe. Krakteristika ovih tehnologija je da zahtevaju male ili srednje investicije. mora se naglasiti da su ljudi koji koriste energiju ili im je ona sredstvo rada. S obzirom na to da su sopstveni izvori elektriĉne energije u Vojvodini vrlo mali. najznaĉajniji uticajni faktor na energetsku potrošnju i na energetsku efikasnost. prenosu i distribuciji energije. ali je u funkciji povišenja energetske efikasnosti kompletnog sistema.interesa za ovu studiju su vršena gotovo iskljuĉivo na fakultetima i institutima. ĉišćenje zagrevnih površina. ova procena stanja u oblasti ne odlaţe već omeĊuje delovanje na izradi jednog odrţivog plana za unapreĊenje energetske efikasnosti i povećanja primene obnovljivih izvora energije. Od klasiĉnih i proverenih tehnologija koje se koriste u cilju povećanja energetske efikasnosti. Gore pomenute ĉinjenice oteţavaju proces analize i integracije u cilju stvaranja: • preporuka za izradu strategije razvoja energetike Vojvodine • plana istraţivanja i razvoja (R&D) • plana usavršavanja ljudskog potencijala No. poboljšanje kontrole procesa. ovakvom distribuiranom proizvodnjom bi se u znaĉajnoj meri povećala proizvodnja elektriĉne OSTVARIVANJE DEFINISANIH ZADATAKA ANALIZA I INTEGRACIJA PROCENA 64 . Ovako stvorena elektriĉna i toplotna energija se moţe koristiti izolovano. Prvo .8: Osnovni pravci tehnoločkog razvoja Pod energetskom efikasnošću se podrazumeva skup organizovanih akcija u cilju smanjenja energetske potrošnje pri energetskim transformacijama. Dva su razloga za to. Klasiĉne tehnologije koje se koriste za povećanje energetske efikasnosti su mnogobrojne. zamena pohabanih delova opreme. a istraţivaĉka oprema potpuno zastarela.iskorišćenje primarne energije je daleko bolje nego u sluĉaju odvojene proizvodnje i drugo . OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA ENERGETSKE EFIKASNOSTI I OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE U VOJVODINI POTENCIJAL ENERGETSKE EFIKASNOSTI I OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE PREPORUKE ZA IZRADU STRATEGIJE RAZVOJA ENERGETIKE SAVREMENE I PROVERENE TEHNOLOGIJE ENERGETSKE EFIKASNOSTI I OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE PLAN ISTRAŽIVANJA I RAZVOJA (R&D) UTICAJ NA PRIVREDNE AKTIVNOSTI U CELINI LJUDSKI POTENCIJAL PLAN USAVRŠAVANJA LJUDSKOG POTENCJALA Slika 5. Iz tog razloga će se njihov potencijal proceniti na osnovu procene stanja energetske efikasnosti u pojedinim energetskim sektorima i procenom mogućih zbirnih efekata baziranim na iskustvu drugih. na mestu potrošnje. itd. Ipak. ali i relativno male po svom efektu na nivou fabrike ili regije. Organizovana akcija moţe biti obuka osoblja koje rukuje mašinama koje vrše energetsku transformaciju. ali je danas ova aktivnost potpuno marginalizovana i svedena na manje grupe istraţivaĉa. njihovo zbirno dejstvo moţe biti i te kako znaĉajno. ovom strategijom se apostrofira kombinovana proizvodnja elektriĉne i toplotne energije. Ipak. a koje zahtevaju znaĉajne investicije.povećava se sigurnost snabdevanja elektriĉnom energijom. ali i na regiju kakva je Vojvodina. izgradnja novog postrojenja kakvo nije postojalo u pogonu.

Mere za povećanje energetske efikasnosti su: unapreĊenje energetskog menadţmenta. iskorišćenje otpadne toplote u sušarama itd. Proizvodnja toplotne energije (pare i tople vode) iz biomase b. Geotermalna energija e. To znaĉi da je veliki broj njih našao komercijalnu primenu uz zadovoljenje tehniĉkih standarda. Energetska efikasnost Mere koje podrazumeva energetska efikasnost su veoma brojne i raznolike. Pri donošenju konaĉne odluke o realizaciji predloţenih mera za povećanje energetske efikasnosti jedan od osnovnih kriterijuma je i period otplate investicije. Na ţalost kod nas stepen primenjenosti savremenih tehnologija nije zadovoljavajući. Sagorevanje gradskog otpada d. 65 . Solarni foto-naponski sistemi.Osim toga predlaţe se i gradnja velikih postrojenja za proizvodnju elektriĉne i toplotne energije. kontrola procesa sagorevanja u kotlovima. ali u svakom sluĉaju sugeriše naĉin izgradnje velikih postrojenja u uslovima nejake privrede i uvodjenje nove proverene tehnologije (kombinovani ciklusi). smanjenje isticanja vazduha u sistemima komprimovanog vazduha. ali na ţalost nije dovoljno iskorišćena. Razlog izostavljanja transporta iz analize je potpuno odsustvo koncepta i strategije njegovog razvoja. To je Transport koji uĉestvuje u finalnoj energetskoj potrošnji sa oko 22-24% (ostalo su industrija. U takvim sluĉajevima se uglavnom radi i o zameni dela ili cele procesne opreme. Primetan je izostanak primene solarne energije za proizvodnju toplotne energije. što se kao tip finansiranja projekata ne moţe u tehniĉkom smislu nazvati povećanje energetske efikasnosti. Jedan vaţan energetski sektor neće biti razmatran. Obiĉno se ide u realizaciju kada je prost period otplate manji od pet godina. I energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije su u tehnološkom smislu u svetskim razmerama dobro razvijeni i izuĉeni. pa ih je zato vrlo teško pojedinaĉno analizirati i vrednovati. U ovoj strategiji je izvršena procena potencijala u industriji i zgradarstvu. Osnovni uslov je postojanje adekvatnog potrošaĉa toplotne energije u okolini proizvodnje. 34–33% i domaćinstva i tercijalne delatnosti. niskoj ceni elektriĉne energije. Predlaţe se koncesiona gradnja. Ova tehnologija je dobro poznata potencijalnim korisnicima. Povećanje energetske efikasnosti u industriji U vrlo konzervativnom pristupu se moţe proceniti da se na nivou cele industrije u Vojvodini moţe postići ušteda od oko 10%. 44–43%). Male hidroelektrane f. Postrojenja biogasa i korišćenje biogasa u energetske svrhe c. kojom će se omogućiti smanjenje potrošnje primarne energije. Razlog je niska cena elektriĉne energije i nedovoljno podsticajna regulativa za njenu širu individualnu primenu. Od obnovljivih izvora energije ova strategija obuhvata sledeće tehnologije: a. sporosti donošenja i nedoslednoj primeni zakonske regulative. Razloge treba traţiti u slaboj privrednoj aktivnosti. Duţi periodi otplate zahtevaju detaljniju ekonomsku analizu s obzirom na veliku investiciju. Proizvodnja elektriĉne energije korišćenjem vetra i g.energije u Vojvodini.

(8. dobila bi se koliĉina novoproizvedene elektriĉne energije u iznosu od 697 GWh u poreĊenju sa 8216 GWh celokupne teritorijalne potrošnje u 2003. Ugradnjom 44 postrojenja sa gasnim motorom (0. Prost period otplate za predloţene mere smanjenja energetskih gubitaka u zgradama koje koriste elektriĉnu energiju za grejanje je uglavnom manji od pet godina. Analizom su obuhvaćeni: izolacija zidova. Povećanje energetske efikasnosti u zgradarstvu Po metodologiji Svetske Banke je 2003. godine izvršeno snimanje toplotnih gubitaka u zgradama u Srbiji. To zahteva veliku.2 – 2 MWe) i 6 postrojenja sa gasnom turbinom (5 – 20 MWe).Distribuirana proizvodnja toplotne i elektriĉne energije Na bazi uzorka od 44 preduzeća u Vojvodini koja su na 44 lokacije po celoj teritoriji razmotrena je mogućnost samostalnih investicija svakog od tih preduzeća. Proraĉunske vrednosti godišnjih toplotnih gubitaka su: stanovi = 221 kWh/m2. krov i podove (poslediĉno su i transmisioni gubici vrlo veliki u odnosu na sluĉaj kada su ove površine izolovane po vaţećim standardima). korisna toplota (bez kogeneracije) je 3071. Na osnovu sprovedenog snimanja stanja. sistem kontrole temperature i drugih parametara. izolacija cevovoda. Nova proizvodnja elektriĉne energije bila bi 697 GWhe/a. osim za zamenu prozora kada iznosi 7-8 godina. Raspoloţive mere za poboljšanje energetske efikasnosti u zgradama se mogu podeliti u dve grupe kako sledi: Prva grupa podrazumeva mere ĉiji je prost period otplate do oko 7 godina: Podešavanje i kontrola temperature vode za grejanje i sanitarne tople potrošne vode Regulisanje sistema grejanja Termiĉko izolovanje distributivnih cevovoda Smanjivanje infirtracionih gubitaka Primena termostatskih ventila na grejnim telima Merenje potrošnje toplotne energije. Troškovi grejanja su veoma promenljivi i zavisni od energenta i sistema koji se koristi. Snimanja su se odnosila na stanove. Kako je cena drugih sistema grejanja znaĉajno manja u odnosu na korišćenje elektriĉne energije. Kod nas postoje svi tehniĉki uslovi za primenu ovih mera ukljuĉujući i servisne usluge i proizvodnju opreme. tavanice i poda. gubici na prozorima i vratima. tako da proizvede više od 90% svojih potreba elektriĉne energije i sprovede delimiĉnu kogeneraciju. Za toliko bi se ovakvim poduhvatom smanjilo preuzimanje iz javne mreţe. 66 . proraĉuna i procena moţe se zakljuĉiti sledeće: Samo mali broj zgrada ima izolovane zidove. a ukupna potrošnja gasa je 5119 GWht/a. dodatna potrošnja gasa je 1139. škole = 282 kWh/m2 i bolnice = 223 kWh/m2. Veliki broj zgrada je stariji od dvadeset godina i mnoge od njih nisu odrţavane. Generalno govoreći odrţavanje zgrada i sistema grejanja u njima je vrlo loše. stanje instalacije. nedostatak sredstava. dobro organizovano i subvencioniranu akciju koja će na duţi rok dati vrlo znaĉajne rezultate. korisna toplota (iz kogeneracije) je 939. nepostojanje mera prinude i regulative u velikoj meri usporava ili odlaţe njihovu primenu. škole i bolnice. to su i periodi otplate kod tih sistema znatno duţi (ĉesto preko deset godina). ali dug period otplate.5%). kotlovi (ako postoje) itd. Druga grupa mera podrazumeva još duţi period otplate investicija: Izolacija krovova Izolovanje zidova i fasade Zamena spoljašnjih vrata i prozora.

Moguće je postići uštedu ili novu proizvodnju od 897 GWh elektriĉne energije. Efekti ovih poduhvata su: odrţiva. Dosadašnji pokušaji u ovakvom pristupu nisu uspeli zbog nedostatka valjane zakonske regulative i sopstvene nesigurnosti politiĉke strukture zemlje.Procena efekata primenom mera povećanje energetske efikasnosti Tehnologija INDUSTRIJA ZGRADARSTVO DISTRIBUIRANA UKUPNO Potencijalna uštede energeije GWh(E) GWh(T) 200 550 1300 697 939 897 2789 67 . Zamena i unapredjenje postojećih tehnoloških rešenja i dogradnja novih sistema neophodnih za kompletiranje procesa u cilju postizanja veće elektriĉne i ukupne efikasnosti. iskorišćenje postojećeg proizvodnog kapaciteta bi bilo na nivou maksimalnog.Kombinovana postrojenja elektriĉne i toplotne energije Koncesiona izgradnja velikih kapaciteta je u duţem narednom vremenskom periodu realan put da se doĊe do savremenih tehnologija i novog trţišta proizvedene energije i proizvoda koji se stvaraju u okruţenju takvih velikih postrojenja. povećanjem proizvodnje i kvaliteta proizvoda drţava bi ostvarila dodatna sredstva po osnovu poreza na dohodak. Moguće uštede ili proizvodnja nove toplotne energije je oko 2789 GWh. Povećanje kapaciteta i kvaliteta prerade sa sadašnjih 3. Prevodjenje TE-TO Novi Sad sa vršnog na kontinualni reţim i povećanje efikasnosti i snage sa postojećih 230 na najmanje 450 MWe. što je znatno više od godišnje utrošene toplotne energije.2. Koncept jednog od mogućih projekata je: Tehnološko povezivanje rafinerja Novi Sad i Panĉevo i TE-TO Novi Sad.5 na 7 miliona tona sirove nafte. Sliĉna kombinovana postrojenja bi trebalo prostudirati i moţda izgraditi i na lokacijama Zrenjanina i Sremske Mitrovice (u okviru ili pored postojećih TE-TO) i novo kombinovano postrojenje u Subotici gde postoji solidan konzum toplotne energije u zimskim mesecima. To je oko 13% u odnosu na godišnju potrošnju elektriĉne energije u Vojvodini. Tabela 5. znaĉajno bi se smanjila jediniĉna proizvodna cena derivata i energije (toplotne i elektriĉne). pored ekoloških poboljšanja rešio bi se i problem mazuta u letnjem periodu i prerada mazuta na visoko vredne derivate.2 je data rekapitulacija procene potencijala u oblasti energetske efikasnosti. što ne daje mogućnost preuzimanja stranih kreditnih obaveza. Razlozi za ovakvu tvrdnju leţe u slaboj ekonomiji zemlje i njenoj prezaduţenosti. NIS bi preko stranog partnera imao pristup novim trţištima. konkurentna i profitabilna prerada nafte. Rekapitulacija potencijala u oblasti energetske efikasnosti U tabeli 5.

godine. šumski otpaci. Pri izboru lokacije postrojenja potrebno je razmotriti sledeće: lokalni interes i podrška izgradnje postrojenja za biomasu raspoloţivost biomasom i stanje infrastrukture za transport biomase postojanje stabilnih potreba za parom i vrelom dodom (industrija ili komunalna energetika) postojanje skladišta biomase ili simultane raspoloţivosti biomase i potreba pare. slama. godini bila 106797 TJ.3 2148. ali svakako respektabilan. Kad je reĉ o biomasi iz šumarstva. Male i srednje jedinice su kapaciteta od 1 do 15 MW toplotne snage. b. loţišta za sagorevanje u prostoru.2 17. Toplotne moći biomase su znatno manje od teĉnih ili gasoviith fosilnih goriva i manipulacija biomasom je znatno teţa. kukuruzna stabljika.0 5746 t/god 1717993 3338465 107882 1050595 t/god 286332 556411 17980 175099 275000 77300 50000 1438123 Finalna energija pare ili tople vode TJ/god 2474 4640 150 967 2805 835 540 12411 68 . šapurika.1 249.0 18. što ĉini oko 19% od ukupne potrošnje finalne energije u Vojvodini. Povećanje procenta prikupljene biomase iz nepristupaĉnih delova ili usloţnjavanje tehnologije prikupljanja svakako bi dalje povećavalo jediniĉnu cenu biomase.4 13.9 13.Obnovljivi izvori energije Proizvodnja toplotne energije iz biomase a. do 2005. a deo jednostavno ostaje na njivama. Kratak opis tehnologije Osnovne komponente ovih postrojenja su: sistem za pripremu i doziranje goriva i nisko ili srednje pritisni parni kotao (obiĉno plamenodimocevni). Neke grube procene govore da se od ove trećine svega oko 50% realno moţe sakupiti i iskoristiti u energetske svrhe. suspenziono sagorevanje kada se biomasa melje i uduvava u loţište obiĉno u kombinaciji sa nekim fosilnim gorivom itd. Sagorevanje je moguće ostvariti i ako je biomasa vlaţna do 65%. Dat je godišnji prosek u periodu od 2001. Osnovni tipovi biomase su drvo. Energetska efikasnost transformacije biomase je manja u odnosu na fosilna goriva što takoĊe treba imati u vidu kada se vrednuje potencijal. Ovo je dobro poznata i dobro ispitana tehnologija. vinogradarstva i voćarstva potencijal je manji. Inicijativa za izgradnju ovakvih postrojenja obiĉno dolaze od lokalnih investitora iz industrije ili javnih komunalnih preduzeća sa namerom prodaje pare industriji. Potencijal biomase u Vojvodini Procena ukupnih koliĉina sporednih proizvoda ratarstva u Vojvodini data je u tabeli 5.0 20685 GWh/god 1145.4 447. jer se 2/3 koriste u stoĉarstvu ili se zaoravaju. Procenjuje se da od raspoloţive koliĉine samo 1/3 moţe biti opredeljena za energetske potrebe. Kada se proizvodi para onda je to obiĉno zasićena para pritiska od 4 do 15 bar. Proseĉna cena otkupa biomase u Vojvodini je oko 12 evra/toni. industrijski otpad itd.9 1610.4 69.2 7734.9 4675.9 9.3: Potencijal biomase u Vojvodini (prosek 2001-2005 godina) BIOMASA Slama strnih ţita + Soja Kukuruzovina Suncokret (stabljike i glave) Lišće šećerne repe Voćarstvo (granjevina) Vinogradarstvo (granjevina) Šumarstvo (granjevina) UKUPNO BIOMASA Raspoloţivo UKUPNO za energetske svrhe Donja toplotna moć MJ/kg 14.0 1391. Table 5. Od raspoloţive 1/3 deo se koristi u industriji kartona. Procenjena raspoloţiva finalna energija biomase je 20685 TJ.5 1298.3.4 900. ali je potencijal znaĉajan. To je i razlog što je ova tehnologija dostupna pri relativno niskim cenama.0 Raspoloţiva energija TJ/god 4123. prpa.5 250. Primenjene tehnologije loţišta mogu biti: puzeća rešetka. U Vojvodini je ukupna potrošnja finalne energije u 2004.6 386. kosa stepenasta rešetka.0 18.

gasni motor i moguće postrojenje za iskorišĉenje otpadne toplote motora (proizvodnja tople vode ili pare). tj.1 do 3 MW elektriĉnog izlaza. kada se proces odvija u zagrevanom sudu i kada je prisutno stalno mešanje sirovine. Biogas se moţe koristiti za proizvodnju toplotne i/ili elektriĉne energije. Potpuno rastvaranje (suspenzija) ĉvrstih elemenata otpadne vode omogućuje brţu i uniformniju digestiju i smanjenje potrebe za hemijskim kiseonikom. proizvodnja biogasa iz ĉvrstog substrata ima prednost zbog recikliranja hranljivih materija iz zemljišta na ekonomiĉan i po okolinu prihvatljiv naĉin. Kratak opis tehnologije Dominantna je tehnologija anaerobne digestije. postrojenje za tretman biogasa. radi obezbeĊenja rastvorljivosti ĉvrstih delova u otpadnoj vodi. 69 . ĉestica i slobodna voda iz gasa moraju biti uklonjeni. Prednosti i nedostaci tehnologije su: . Uobiĉajena postrojenja za biogas koriste biološki otpad svinja i krupne stoke. . moţe koristiti. Znaĉajno poboljšanje ove tehnologije se postiţe kontinualnim mešanjem otpadne vode. destilerija i drugih procesa prehrambene industrije. b.Biogas. Ulaz u biogas postrojenja je biološki organski otpad bez komponenata štetnih po okolinu. Osnovni nedostatak ove tehnologije je visoka investicija postrojenja za biogas. Moguće je izgraditi i poludnevno skladište biogasa i na taj naĉin pokriti dnevne vrhove u potrošnji kako toplotne. prvenstveno azot i fosfor. Najefikasnija postrojenja koriste kontinualnu fermentaciju u digestorima sa snaţnim mešalicama. zamenjuje fosilna goriva i povećava sigurnost snabdevanja energijom. kao obnovljivi izvor energije. ali i od primenjene tehnologije. i deo CO2 će biti uklonjen.Viškovi za okolinu kritiĉnih hranljivih sastojaka. a ne iz energetskih razloga. otpadnu vodu pri preradi šećerne repe iz pivara. Tipiĉan je ţivotinjski otpad i/ili industrijski organski otpad. jer se smanjuje emisija CH4. pa je svakako interesnatnije stvoreni biogas upotrebiti za proizvodnju elektriĉne energije. ali i toplotne energije korišćenjem gasnih motora. takoĊe.Postrojenja biogasa i korišćenje biogasa u energetske svrhe a.Tipiĉne snage gasnih mašina i generatora se kreću od 0. U poreĊenju sa ulaznom sirovinom proizvod procesa anaerobne digestije je praktiĉno bez mirisa. Ona se sastoji u pokrivanju lagune sa plastiĉnim pokrivaĉem i skupljanje proizvedenog biogasa u lagunama. Elektriĉna efikasnost moţe biti do 40% od ulazne energije biogasa. Jedna od dobro poznatih i ĉesto korišćenih tehnologija za proizvodnju biogasa je tehnologija pokrivenih laguna. Osnovne komponente ovog tehnološkog rešenja su: postrojenje za biogas. Izlazni gas zavisi i od organskog sastava otpadne vode. a efikasnost iskorišćenja otpadne toplote gasnog motora moţe biti i do 50%. Proizvodnja elektriĉne energije korišćenjem biogasa Postrojenja biogasa su relativno skupa. Kanalizacioni mulj iz postrojenja za preradu kanalizacionog otpada i deo organskog otpada iz domaćinstava se. U većini slučajeva biogas postrojenja su izgrađena iz razloga zaštite okoline. Mehaniĉka snag gasnog motora se transformiše u elektriĉnu energiju putem generatora. . Najbolji rezultat se dobija od otpadne vode sa visokom vrednošću COD. mogu se redistribuirati do drugih oblasti. veću proizvodnju biogasa.Troškovi smanjenja emisije CO2 su vrlo niski. Ako se ĉišćenje gasa vrši u vlaţnom skruberu sa rastvorenim kreĉom. Iskorišćena biomasa za proizvodnju biogasa se koristi kao poljoprivredno Ċubrivo. aerosola. Proizvodnja elektriĉne energije iz biogasa je sa stanovišta zaštite okoline veoma pogodna tehnologija. Nakon ĉišćenja se biogas komprimuje do pritiska koji zahteva gasni motor. Biogas mora biti oĉišćen od H2S.Kvalitet Ċubriva digestirane biomase je bolji od sirovog materijala koji se koristi za proizvodnju biogasa. a za industrijski otpad to varira od 2-200 nm3 po toni. . . tako i elektriĉne energije. Za otpad pri proizvodnji stoke moguće je oĉekivati 20-22 nm3 biogasa po svakoj toni polaznog substrata (otpadne vode).U poreĊenju sa drugim oblicima prerade otpada.

4: Makisamlni teoretski godičnji potencijal proizvodnje biogasa u Vojvodini Broj Krave Junad Svinje UKUPNO uslovne stoke (samo farme sa 200 i više grla) OSOKA (manure) m3 BIOGAS m3 TJ/god Energija GWh 100000 150000 1000000 583333 10000000 200000000 4600 1278 U tabeli 5. ali se praktikuje u Austriji i Nemaĉkoj. Sagorevanje gradskog otpada a. aluminijumske ambalaţe i papira.5 je data procena proizvodnje biogasa na 5 velikih farmi goveda i 5 velikih farmi svinja u Vojvodini. tako da je mnogo ekonomiĉnije separaciju izvršiti na mestima nastajanja otpada. a u gradovima je moguće organizovati sistem prikupljanja flaša.c.5: Realan potencijal proizvodnje i iskoriščenja biogasa u Vojvodini FARME Broj uslovnih grla (500 kg govedo) 30150 21200 Samo veće farme Broj OSOKA uslovnih otpadna grla (500 voda kg govedo) m3 Farme goveda Farme svinja UKUPNO 5 5 11000 8500 350000 7000000 161 44. Moguća proizvodnja biogasa na njima je oko 161 TJ godišnje.7 Biogas nm3/god Raspoloţiva primarna energija TJ GWh U ovim farmama je realno moguće ostvariti proizvodnju od 16 GWh/god (56 TJ/god) elektriĉne energije i oko 64 TJ/god (18 GWh/god) toplotne energije korišćenejm gasnih motora manjih snaga (0. To je znatno manje od procenjenog maksimuma ali se ĉini da je jedino opravdano organizovati proizvodnju biogasa na tim farmama. Jedino su velike farme interesantne za proizvodnju biogasa. Postoje ĉetiri naĉina na koje se moţe koristiti ĉvrsti otpad kao gorivo: 70 . jer mogu proizvesti dovoljnu koliĉinu teĉnog stajnjaka iz koga je moguće dobiti dovoljnu koliĉinu biogasa za proizvodnju struje i/ili toplote. Potencijal proizvodnje biogasa u Vojvodini U tabeli 5.0 MWe). a skupljanje i transport teĉnog stajnjaka se za sada kod nas ne praktikuje. Industrija moţe uštedeti novac prikupljanjem razliĉitih kategorija otpada. drţava je duţna da izgradi stimulacioni sistem i/ili sistem prinude za njegovo uklanjanje ili sanaciju. Naravno da svaki predloţeni sistem mora biti ekonomski dokazan. Sistemi za selektiranje metalnog otpada nakon primarnog sakupljanja su vrlo skupi. Tabela 5. Tabela 5. Cena postrojenja za biogas je relativno visoka i manje farme teško mogu naći raĉunicu za njegovu izgradnju. S obzirom na to da problem otpada ĉesto prevazilazi samo ekonomske kriterijume i zadire u pitanja ekologije i zdravlja populacije. a to za poĉetak zahteva formiranje trţišta otpadnih materijala.5 do 1. To je i razlog što se danas pridaje velika vaţnost reciklaţi i iskorišćenju otpada u korisne svrhe. Kratak opis tehnologije Odlaganje otpada je veliki problem većine razvijenih.4 je data procena ukupnog broja stoke u Vojvodini. pa i manje razvijenih društava. Koliĉina otpada ima stalnu tendenciju porasta sa pretnjom da ozbiljno ugrozi one koji su taj otpad stvorili. Samo se manji deo ove stoke nalazi na većim farmama.

medicinski i industriski otpad u Vojvodini 573000 tona.3 1935 1. U Vojvodini su uoĉena i sistematizovana ĉetiri hidrogeološka sistema. hemijski sastav. Tabel 5.9 2154 178.7. te ih treba uporediti sa trenutnim troškovima odlaganja i saniranja otpada.1 2957 272 99280 Struktura u % 13. piroliza. Ipak.2 65. Tabela 5. fiziĉka i hemijska svojstva termalnih i termomineralnih voda i pratećih slobodnih gasova.5 1. njihova temperatura.9 0. kolektorska svojstva. odnosno 1.7 621 5. gasni faktor i druge 71 . MeĊutim. u Vojvodini su izbušene 73 hidrotermalne bušotine ukupne dubine 62679 m. Ţabalj.5 13323 4. b. InĊija.100 stanovnika.04 puta manje nego Novi Sad. temperaturni i hidrodinamiĉki uslovi. Za sada se istraţuje i koristi hidrotermalna energija. Ruma i Sremski Karlovci sa 322. stratigrafska pripadnost. kao deo Panonskog bazena.6: Prosečne dnevne i godišnje količine pojedinih komponenti komunalnog otpada koji je deponovan u Novom Sadu u 2001. Irig. treba naglasiti da investicioni i eksploatacioni troškovi postrojenja za sagorevanje ĉvrstog otpada mogu biti znatni. Bušenje je finansirao i realizovao tadašnji "Naftagas". Vrbas. Temerin. Sedmodnevno eksperimentalno ispitivanje dalo je strukturu prikazanu u tabeli 5.direktno spaljivanje. može se grubo proceniti da je njegova donja toplotna vrednost 6647 GJ/god. godine Institut za energetiku i procesnu tehniku FTN u Novom Sadu ispitao je strukturu i koliĉine komunalnog otpada za grad Novi Sad (uţe gradsko naselje i 14 okolnih naselja). vrsta i kvalitet kolektorstena. Generalno govoreći. u svim sistemima su akumulirane geotermalne vode pogodne za korišćenje.0 100 U radijusu od 48 do 58 km (granica isplativosti sakupljanja otpada) nalaze se opštine: Baĉka Palanka. Najintenzivnija istraţivanja su obavljena 80-tih godina prošlog veka kada je izbušeno 45 bušotina ukupne dubine 34840 m ili oko 56% svih bušotina.5 1.1 11714 5.6 2. proizvodnja goriva od otpada. Potencijal geotermalne energije u Vojvodini U periodu od (1969-1996. Procena potencijala u Vojvodini Tokom 2001. godini (311850 stanovnika) Komponenta Papir Staklo Plastika Metali Guma Tekstil Organski otpad Ostalo UKUPNO Proseĉne koliĉine u tonama Dnevno Godišnje 36. Baĉki Petrovac. proizvodnja gasa putem biološke degradacije otpada.5 11. Ako je ukupan godišnji gradski.6 i godišnju koliĉinu po stanovniku 320 kg (0. Srbobran.0 1460 32. Teritorija Vojvodine. To su tople vode prirodnih izvora i vode u stenskim masama do kojih se moţe doći bušotinama.8 3. izdašnost.). Geotermalna energija a. Ispitani su i definisane su njihove osnovne karakteristike: litološki sastav. pripada velikoj evropskoj geotermalnoj zoni. velika koliĉina fosilnih goriva bi se uštedela.4 65116 8. Ako bi se samo deo ovog goriva iskoristio za sagorevanje.9 kg/dan). koja ima povoljne uslove za istraţivanje i korišćenje geotermalne energije.

daju im razliĉitu perspektivnost i odreĊuju specifiĉnosti uslova za korišćenje. kojima je obuhvaćeno 65 bušotina iznosila je 85.odnosno kao njihov mogući supstituent. Banat Najplića: 305. U svakom sluĉaju za zadovoljenje vršnih potreba neophodan je vršni kotao. Za sagorevanje gasova izdvojenih iz geotermalne vode pogodan je gasni motor uz dodatno korišćenje prirodnog gasa.moguća alternativa u eksploataciji drugih (konvencionalnih) resursa. Korišćenje geotermalne energije u Vojvodini Korisnici energije hidrotermalnih bušotina su banje. i priprema sanitarne vode i vode za bazene. pripremu sanitarne tople vode i zagrevanje bazena ili ribnjaka. Postojeći konzum to potvrĊuje. poljoprivredni proizvoĊaĉi i industrija koji termalnu vodu koriste cele godine ili sezonski za zagrevanje objekata. godine za 54 hidrotermalne bušotine to je 72. Zbog toga se svaka bušotina pojedinaĉno mora detaljno prouĉiti pri izboru naĉina i opreme za korišćenje. iskustveno već proverena. turistiĉki kompleksi.40-40. Konzum koji je pogodan za korišćenje energije geotermalnih voda ĉine potrošaĉi toplote koji zahtevaju što niţu temperaturu i po mogućnosti kontinualno korišćenje. Energetski potencijali geotermalnih izvora u Vojvodini dominantno su .karakteristike. Samo 15 bušotina je aktivirano za proizvodnju toplotne energije.749-1. Zbog toga se geotermalna energija tradicionalno koristi: za bazno zagrevanje u radijatorima ili kompletno zagrevanje sa sistemom podnog odnosno vazdušnog grejanja. prema podacima iz 1997. ali i potencijalno moguća. a najĉešća vodoizdašnost je Izlazna temperatura je najĉešće Geotermijski gradijenti su Skoro sve vode sadrţe izvesne koliĉine gasova Vode sadrţe rastvorene minerale Sadrţaj minerala u bušotinama bušenim na naftu i gas je 73 hidrotermalne Izbušeno: Pozitivno: bušotine Najdublja: 2520 m Vrbica. U sve navedene kombinacije se odliĉno uklapa primena toplotne pumpe.6 MW. . Tabela 5. c.5-7. hlaĊenjem vode do 15 oC. Tehnologije za korišćenje geotermalne energije Razmatrane mogućnosti primene savremenih tehnologija u eksploataciji raspoloţivih energetskih resursa geotermalnih voda u Vojvodini obuhvataju konvencionalna rešenja.42-13.5 m Novi Sad 10-20 l/s 40-60 oC 4. Strategija analize mogućnosti korišćenja potencijala geotermalnih izvora strukturirana je tako da se traţe ogovori na pitanja u vezi: 72 .94 g/l 0. priprema energije za zagrevanje objekata. a prema podacima "NIS Naftagas"-a iz 2005. Konvencionalna ili dualna termoenergetska postrojenja sa iskljuĉivo resursima naših geotermalnih izvora nisu investiciono prihvatljiva. Tehnologije primene geotermalnih voda je moguće razmatrati u kontekstu rešavanja ĉetiri globalna zadatka: spegnuta proizvodnja toplotne i elektriĉne energije. priprema energije za hlaĊenje objekata. b. a po svemu sudeći ne oĉekuju se u dogledno vreme znaĉajne promene. jer omogućava dodatno hlaĊenje geotermalne vode i celovitije korišćenje njenog energetskog potencijala.5 MW. Ovo je razlog da se potencijali naših geotermalnih izvora prihvate samo kao: .854) m 25 oC o Ukupna toplotna snaga hidrotermalnih bušotina. Bušotine uglavnom rade samoizlivno.18 g/l 65 bušotina 82 C sa dubine (1.7: Karakteristike geotermalnih voda u Vojvodini.niskotemperaturni toplotni. niti su rentabilna sa stanovišta komercijalne proizvodnje mehaniĉke (odnosno elektriĉne) energije.5 oC/100 m najĉešće metan 0.

Za ovakve geotermalne vode ostaje jedino realna mogućnost korišćenja transformacijom u toplotnu energiju za zagrevanje i to na relativno niskom nivou temperature (kod velike većine ispod 60 oC). kao što je Vojvodina. teorijske i praktiĉne. i tehno-ekonomski aspekti celishodnosti konkretnog izbora. Ocena potencijala Na teritoriji Vojvodine su u proteklom periodu detaljno istraţene hidrotermalne vode bušenjem na 75 mesta od kojih je 65 bilo aktivno. koji bi bitno uticali na snabdevanje energijom. Ovo je druga i znatno komplikovanija strana korišćenja geotermalne energije. Osnovna karakteristike ovog podruĉja je da kroz njega protiĉu velike koliĉine vode. Za ovakve objekte su potrebne ne male investicije. a srazmerno male snage zbog malih padova. a to je prvi uslov za korišćenje hidro potencijala. mogućnosti na ţivotno okruţenje. Pored toga. Naime. ali je mogućnost koncentracije padova mala. Istraţeni resursi su sa energetskog stanovišta skromni. kao što se to ĉini u razvijenim zemljama za sve sluĉajeve korišćenja takozvane "zelene energije". naroĉito u pogledu temperatura geotermalne vode na izlivu. praktiĉne realizacije mogućih rešenja na nivou konvencionalnih tehnologija. Uloga i znaĉaj korišćenja hidroenergetskog potencijala Korišćenje hidroenergetskog potencijala u ravniĉarskim predelima. za sada se ne predlaţu nova bušenja. Nisu to energetski izvori od velikog pokrajinskog znaĉaja. veštaĉko podizanje nivoa vode u cilju koncentracije pada u ravniĉarskim uslovima rasprostire se na velikim duţinama. doskoro nije nalazilo svoje mesto osim retkih izuzetaka. staklenici i plastenici u poljoprivredi. Drugim reĉima. Na osnovu navedenog moţe se zakljuĉiti da je pre odluke o izgradnji neophodno temeljno ekonomski (i ekološki) prostudirati razne varijante toplotnih šema svakog konkretnog sluĉaja. Nije verovatno da bi dalja istraţivanja i skupa bušenja dala neki viši temperaturni potencijal. Tako ovaj region spada u istraţenije oblasti evropskog kontinenta.teorijske mogućnosti eksploatacije. makar to išlo i sa snaţno beneficiranom cenom geotermalne vode. Pri tome treba najozbiljnije potraţiti mogućnosti za produţenje vremena (sezone) korišćenja zamišljene instalacije. Hidroelektrane u Vojvodini a. a svega 3 su izmeĊu 70-82 oC. koja su skupa. sav potencijal je ispod 90 oC. već odavno neuspešno se traga za potrošaĉima niskotemperaturske toplote u nizu alternativnih oblasti snabdevanja eneregijom (solarni izvori. U sadašnjem momentu sagledivi resursi za produţenje sezone korišćenja ovakvih geotermalnih izvora su plivaĉki bazeni. što je donja granica za primenu u proizvodnji mehaniĉke (elektriĉne) energije korišćenjem još uvek retkih binarnih postrojenja i znatno ispod 150 oC za primenu u klasiĉnim termoenergetskim postrojenjima. u smislu realizacije najvećeg profita u uslovima datih ograniĉenja. Ima ih samo nekoliko sa preko 60 oC na dubinama oko 1000 m. osim pojedinaĉnih zahteva potrošaĉa koji su temeljno prostudirali svoj projekat. Više se treba okrenuti investicijama u potrošaĉe toplote na lokaciji postojećih bušotina većeg energetskog potencijala. što odluĉujuće utiĉe na ekonomiĉnost funkcionisanja. posledica izbora konkretne. a samo 15 izvora se koristilo ili se i sada koristi. ribnjaci. dosadašnje analize su pokazale da njegovo korišćenje nije ekonomski opravdano. izazivajući pri tome niz negativnih uticaja. TakoĊe je 27 buština tehniĉki opremljeno hidrotermalnim sistemima za eksploataciju. ali bi u eksploataciji imali realtivno niske troškove energije. postoje samo teoretske mogućnosti za transformaciju potencijala vojvoĊanskih geotermalnih voda u mehaniĉki. otpadna toplota industrijskih pogona). za ĉiju su kompenzaciju potrebna 73 . d. odnosno elektriĉni vid energije. Konaĉan zakljuĉak je da na teritoriji Vojvodine postoje geotermalni potencijali respektabilni sa stanovišta malih i srednjih potrošaĉa. Zbog velikih koliĉina vode potrebna su postrojenja za korišćenje potencijala velike propusne moći. Prema tome. Bez obzira na to što hidropotencijal u Vojvodini nije mali. MeĊutim trebalo bi svaki izgledan projekat ove vrste pomoći sistemom niskih kamata. pa se o njegovim resursima moţe dovoljno sigurno zakljuĉivati. Ipak.

što zavisi od vrste elektrane. snage 70 MW). kao objekti koji će se graditi uz već postojeće objekte i gde je korišćenje hidroenergetskog potencijala prateća funkcija hidrosistema. od ĉega pet u baĉkom delu hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav. Lokacije vodnih stepenica su na Dunavu kod Novog Sada (Begeĉ. ali i smanjenju gubitaka energije u sistemu. Izabrani generatori i elektroenergetska oprema treba da budu standardne snage ĉime se olakšava zamena i nabavka rezervnih delova. Sam naziv ukazuje na vrlo mali kapacitet ovih elektrana. s tim što bi se menjao broj aktivnih agregata u zavisnosti od instalisanog protoka.1 – 15 MW). kao i od obima predinvesticionih radova koji mogu biti i veći od prihvatljivih 15% od ukupne investicije. plovidba i dr. a potencijalna godišnja proizvodnja malih elektrana oko 95 GWh. U Vojvodini ima 13 potencijalnih malih hidroelektrana. Mikro hidroelektrane (< 100 kW). krenulo se u iskorišćenje manjih raspoloţivih potencijala. Male hidroelektrane (0. iznudila je veći broj radova na ureĊenju vodotokova. sedam u banatskom i jednu na Tisi uz branu kod Novog Beĉeja. koja bi se mogla dobiti korišćenjem hidroenergetskog potencijala u Vojvodini. u okviru sistema Dunav-Tisa-Dunav. takoĊe. Veći broj ovih akumulacija je izgraĊen i primarni zadatak im je zaštita od poplava i snabdevanje vodom. Povećanje cena energenata i razvoj tehnologija uĉinio je njihovu eksploataciju ekonomski opravdanom. Ovde se misli na hidroelektrane na Dunavu i Savi polazeći od predpostavke da će u perspektivi ove reke biti potpuno kanalisane. koje su već izgraĊene. 2 3 Cena instalisane snage malih hidroelektrana se kreće u rasponu od 500 do 5000 $USA/kW. snaga 130 MW) i na Savi (Obreţ. Sve hidroelektrane bi bile voĊene preko sistema za daljinski nadzor i upravljanje iz dispeĉerskog centra Elektrovojvodine i povezane sa dispeĉerskim centrom u JP »Voda Vojvodine«. gde god je to moguće. Tu pripadaju hidroelektrane koje bi se dogradile uz postojeće vodne stepenice na hidrosistemu Dunav-Tisa-Dunav. Ova dva ĉinioca su bila od odluĉujućeg uticaja na visoku cenu energije. PredviĊa se primena tipskih agregata. Višenamensko korišćenje hidroelektrana Male hidroelektrane u Vojvodini su predviĊene iskljuĉivo u sistemu Dunav-Tisa-Dunav. Stalni rast cena svih energenata u svetu navela je mnoge zemlje da preispitaju mogućnosti korišćenja svih vidova primarne energije. ĉak i od jednog metra. Karakteristike tehnologije Nove tehnologije nude vrlo efikasna turbinska postrojenja i u uslovima veoma malih padova. što je tehniĉki izvodljivo. Na najvećem broju malih hidroelektrana se predviĊa primena cevnih propelernih »S« turbina. Mogućnosti korišćenja hidroenergetskog potencijala u AP Vojvodini Tehniĉki iskoristivi hidroenergetski potencijal Vojvodine moţe se podeliti u tri kategorije: 1 Velike hidroelektrane. b. dok su primarne funkcije regionalno snabdevanje vodom. tipa i nazivne snage turbine. što je pruţilo priliku da se hidropotencijal koristi u okvirima višenamenskih hidrosistema i tako podele troškovi izgradnje. ako se izgrade tako da mogu da rade i kao pumpe. Povećana briga o vodi uopšte. Uloga malih hidroelektrana u upravljanju distributivnim sistemom Elektrovojvodine bila bi pozitvna prevenstveno u regulaciji napona i tokova reaktivnih snaga. Konaĉno dodatnih 25 MW maksimalne snage i 95 GWh godišnje proizvodnje malih hidroelektrana rasporeĊenih po ĉitavom elektrodistributivnom sistemu Elektrovojvodine ne treba zanemariti. male hidroelektrane mogu dobiti veoma znaĉajnu ulogu u osnovnim funkcijama hidrosistema. d. ne samo zbog korišćenja hidroenergetskog potencijala. U razvijenim zemljama EU. To su hidroelektrane koje bi se gradile na evakuacionim organima fruškogorskih akumulacija. a posebno obnovljivih izvora. c. MeĊutim.znaĉajna sredstva. gde su atraktivni hidroenergetski potencijali uglavnom već iskorišćeni. nego i za druge potrebe. Mikro hidroelektrane snage 74 . sa izvuĉenim generatorom i multiplikatorom broja obrtaja. Osnovna karakteristika ove kategorije je da je korišćenje hidroenergetskog potencijala sekundarna funkcija sistema. zaštita voda. Zbirna instalisana snaga svih kapaciteta malih hidroelektrana na sistemu Dunav-Tisa-Dunav iznosi 25.5 MW.

izvršena u Studiji. Za analizu tehniĉkih resursa za korišćenje energije vetra za proizvodnju elektriĉne energije osnova je desetominutna srednja brzina vetra. U energetskom smislu vetrogeneratori se koriste za popunjavanje baznog dela dijagrama opterećenja. c. odreĊena na bazi desetominutnih srednjih brzina. bazira se na sledećim pretpostavkama: graniĉna brzina je 4 m/s saglasno nemaĉkoj metodologiji. jer ne mogu raditi kada nema vetra.2 (1752 h godišnje). Najpogodniji vetar je registrovan na lokalitetima: Vršaĉki Breg (6. vetrogeneratori ulaze samo u energetske bilanse lokalne (regionalne) potrošnje. Zbog male snage. mora se predvideti puna rezerva. pa na ekonomiju vetrogeneratora veoma utiĉu i troškovi njihove integracije u elektroenergetski sistem. Godišnji faktor iskorištenja maksimalne snage vetrogeneratora je svega 10-15%. preko elektriĉnih generatora. primenom rastojanja od 7R u opredeljujućem pravcu vetra najvećeg potencijala. osnovni faktor ekonomiĉnog korišćenja.do 100 kW bi bile prikljuĉene na 0. Energetski potencijal vetra u Vojvodini Za ekonomiĉnu proizvodnju elektriĉne energije savremenim vetrogeneratorima. Na osnovu utvrĊenog kriterijuma iz modela je napravljen bilans površina koje odgovaraju graniĉnim uslovima da je srednja godišnja brzina vetra na 50 m iznad tla. pretpostavljen koeficijent iskorišćenja površine zemljišta je 20%.4 kV distributivnu mreţu. Vojvodina po tom kriterijumu ima ograniĉene potencijale Površina sa pogodnim vetrom je 5. Analiza resursa vetra Prilikom analize resursa vetra korišćeni su parametri primenjeni u Evropskom atlasu vetra. pretpostavljen je koeficijent iskorišćenja kapaciteta VTG od 0. Evropska Unija je revizijom svoje energetske strategije.6 m2. Pogonski troškovi vetrogeneratora su mali i uĉestvuju u ukupnoj ceni proizvedene energije sa samo 10%.75 km2. b. koju pomoću turbina na vetar pretvaraju u mehaniĉku i dalje. Procena tehniĉkog potencijala vetra u Srbiji za proizvodnju elektriĉne energije. Dobijena je površina od 28R2 ili 107. Oko 25 % vremena u godini elektrana ne moţe da radi. u elektriĉnu energiju. od svih energetskih izvora. odreĊen na bazi desetominutnih proseĉnih brzina na visini od 50 m iznad tla.3 VTG/km2. a. korišćen je VTG jediniĉnog kapaciteta 1. a oko 5 % vremena. Već sada je postignuta proizvodna cena elektriĉne energije iz vetrogenetarora od 6 c€/kWh. 75 . Proizvodnja elektriĉne energije korišćenjem vetra Energija vetra beleţi najdinamiĉniji godišnji porast instalisane snage. pri veku eksploatacije od 20 godina (Vreme rada = 2000 h/god. To dramatiĉno smanjuje ekonomsku atratktivnost investicije. s obzirom na to da su intenzitet vetra i verovatnoću pojave vetrovitih dana. Ukupan broj VTG-a koji moţe da se smesti na 1 km2 je 9. veća od 5 m/s. potreban je vetar srednje godišnje brzine od 5 m/s i više. oĉigledno je da je njihova lokacija. na visini od 50 metara od tla. Karakteristike tehnologije Vetrogeneratori koriste kinetiĉku energiju vetra. jer je brzina vetra veća od maksimalno dozvoljene. po svetskoj praksi. jer je brzina vetra manja od minimalne. Srbija se nalazi u zoni sa vrlo malim potencijalom od oko 500 sati godišnje. a 4R upravno na opredeljujući pravac vetra. Ĉesto su vetrovite oblasti udaljene od naselja od odgovarajuće razvijenih elektrodistributivnih mreţa. Kako je prag poĉetne brzine korisnog rada vetrogeneratora relativno visok. UtvrĊena je optimalna površina zemljišta koju zauzima jedan VTG ovog tipa.5 MW (danske proizvodnje).27 m/s). dok bi male hidroelektrane veće snage bile prikljuĉene na 10 ili 20 kV mreţu. U poslednjih pet godina u svetu je registrovan priraštaj novih kapaciteta od 36% godišnje. godine. U sluĉaju dominantnog uĉešća u pokrivanju potreba nekog elektroenergetskom sistema. povećala cilj sa 20000 na 40000 MW instalisane snage vetrogeneratora do 2010. Specifiĉna investicija = 800 €/kW).

ako se aktiviraju zone sa srednjom brzinom vetra većom od 5 m/s. Cena elektriĉne energije uskoro će postati konkurentna pojedinim klasiĉnim izvorima energije male instalisane snage.25 do 0. 1. Potencijal u Vojvodini. polikristalni moduli (15 % stepen iskorišćenja. Kratak opis tehnologije Upotreba energije sunca za proizvodnju elektriĉne energije moţe biti dvojaka: u sunĉanim elektranama. vek eksploatacije 5 godina). imaju visoku pouzdanost i neznatne pogonske troškove.0 do 6.75 5. akumuliraju i isporuĉuju naizmeniĉnu elektriĉnu energiju napona 230 V krajnjem potrošaĉu. Apatin. Jezgro svakog solarnog sistema ĉine solarni fotonaponski moduli. Potencijal u Vojvodini. Solarni foto-naponski sistemi a.energije MWh/god 123516 21024 144540 Zvaniĉni podaci ukazuju da je cena elektriĉne energije koju proizvedu vetrogeneratori. Moţe se oĉekivati.0 ≥6.7 % od ostvarene potrošnje na konzumu Elektrovojvodine u 2005. u fotonaponskim elektranama. ako se aktiviraju zone sa srednjom brzinom vetra većom od 5 m/s. Nisu vršene analize ekonomiĉnosti vetrogeneratrora u našim uslovima. protiĉe jednosmerna elektriĉna struja.5 12.2 (u svetu se kreće od 0. kao što su: izmenjivaĉi.0 82. a temelje se na principu fotonaponskog efekta. posebno što se u Srbiji oĉekuje brzi rast cena elektriĉne energije do nivoa 5 c€/kWh i više. a kasnije i da oni isporuĉuju elektriĉnu energiju u elektrodistributivni sistem. Za oĉekivati je da prvi VTG-i u Vojvodini koriste energiju za potrebe investitora. Iako je korišćenje fotonaponskih ćelija u porastu za sada su još uvek ekonomski nerentabilne. Kikinda. regulišu. da sve pozicije koje zavise od cene radne snage budu niţe. pa su stoga dugoveĉni. Fotonaponski modul je izraĊen od poluprovodniĉkih elemenata na kojima se pod uticajem svetla javlja elektriĉni napon. kada su izloţeni svetlu. direktnim pretvaranjem solarne u elektriĉnu energiju korišćenjem fotonaponskih (PV) pretvaraĉa. uz pretpostavku niskog koeficijenta iskorišćenja kapaciteta od 0.4). još uvek znatno viša od cene iz klasiĉnih izvora. Mogu se koristiti kao samostalni ili dodatni izvori energije. Sombor (4.0 Ukupno Ukupna korisna površina km2 5. mogli bi da proizvode oko 144 GWh elektriĉne energije godišnje.75 Broj VTG 47 8 55 Instalisani kapacitet MW 70.8: Potencijalni tehnički kapaciteti VTG-a u Vojvodini Br. Takav trend će se nastaviti u bliskoj budućnosti.5 Specifiĉna proizvodnja VTG MWh/god 2628 2628 2628 Proizvodnja el. Brzina m/s ≥5.5 m/s) itd.5 MW vetrogeneratorskih kapaciteta.severne padine Fruške Gore (5 m/s). Ima ih nekoliko vrsta od kojih su najznaĉajniji monokristalni moduli. omogućava izgradnju 82. kao u klasiĉnoj termoelektrani na paru. Nedostaci solarnih elektrana su: visoki investicioni troškovi. što je oko 5% od maksimalne jednovremene snage ostvarene na konzumu Elektrovojvodine u 2005. Ovi kapaciteti. vek eksploatacije 25 godina) i amorfni moduli (6 % stepen iskorišćenja. Fotonaponske ćelije se sastoje od dva razliĉito polarisana poluprovodnika izmeĊu kojih. pa se tako 76 . Dobre osobine solarnih elektrana su: proizvode ĉistu energiju. baterije i invertori. Nemaju pokretnih delova. Efikasnost fotonaponskih ćelija varira od 4 . 2. upotrebom solarnih koncentratora za proizvodnju vodene pare koja pokreće parnu turbinu i sinhroni generator. dok će sve pozicije zavisne od troškova kapitala biti više. Proseĉna cena instalisanog kW snage vetrogeneratora je oko 800 – 1200 € što zavisi od veliĉine vetrogeneratora i predinvesticionih radova za opremanje infrastrukture. što je 1. proizvodnja elektriĉne energije u velikoj meri zavisi od osunĉanosti. koji proizvode struju direktno iz sunĉeve svetlosti. Komponente. zahtevaju velike površine za ugradnju. Fotonaponske ćelije su poluprovodniĉki elementi koji na direktan naĉin pretvaraju energiju sunĉevog zraĉenja u elektriĉnu energiju. Intenzitet svetla koje obasjava fotonaponske module se menja u toku dana.18% zavisno od strukture materijala od kojeg su napravljene.00 0. omogućava izgradnju 82.5 MW vetrogeneratorskih kapaciteta. Tabela 5.

kapaciteta 75 do 100 Ah. ovaj sistem će osigurati na podruĉju Vojvodine oko 120 Wh. fiksne. naĉini njihovog eksploatisanja i primene se sve više tehnološki i ekonomski usavršavaju. I dok je specifiĉna cena postrojenja za proizvodnju toplotne energije iz biomase relativno niska (80 – 160 €/kW) za proizvodnju iste iz gradskog otpada. bazne stanice. repetitori. mobilne telefonije). specifiĉna cena postrojenja je znatno više (≈ 1000 €/kW). a dovoljna je za dnevno napajanje štedljivih elektriĉnih svetiljki i malih kućnih aparata u opsegu uobiĉajene dnevne potrebe. Primena fotonaponskih sistema Mogućnost primene fotonaponskih sistema je veoma široka i pruţa mogućnost velikih ušteda.9 je data rekapitulacija potencijala i ocena potrebnih investicija za iskorišćenje tog potencijala u Vojvodini. Ipak. Kada su u pitanju male hidroelektrane i energija vetra potencijal je skroman. uliĉna rasveta. U sluĉaju povećanih energetskih potreba sistem se lako proširuje nadogradnjom dodatnih fotonaponskih modula. optimalan je akumulator od 12 V. televizora itd. Potencijal geotermalne energije je iskorišĉen sa oko 30% i treba ga u potpunosti iskoristiti. Zbog toga se potrošaĉi ne prikljuĉuju direktno na module. Potencijali fotonaponskih izvora na Zemlji su veliki.52 MW 1399 5 POTENCIJAL ELEKTRIČNE ENERGIJE GWh/g MW 16 1495 145 BIOMASA BIOGAS HIDRO VETAR GEOTERMALNA GRADSKI OTPAD UKUPNO 225. nego preko akumulatora koji se puni dok ima dovoljno svetla. U sadašnjim uslovima primena fotonaponskih sistema je moguća za napajanje elektriĉnom energijom: izolovanih objekata (vikendice. investicije su velike i zahtevaju jasan doprinos drţave u vidu stimulativne cene elektriĉne energije.26 1. b. salaši. telekomunikacionih sistema (odašiljaĉi. Akumulator je istovremeno i prenosnik energije koji stabilno podnosi znatno veća vršna strujna opterećenja. ĉime postaju sve pouzdaniji oblici energije za budućnost.5 2290 5385 24282 636 1496 6745 54. ali ne i zanemariv. radio i TV.16 127. Iako trenutno ne mogu konkurisati klasiĉnim izvorima energije. Zimi. apartman naselja. sistemi za automatsko prikupljnaje i praćenje podataka i drugo. nego fotonaponski izvor. Rekapitulacija potencijala obnovljivih izvora energije U tabeli 5. Za sistem od ĉetiri fotonaponska modula vršne snage 48 W (cena oko 4x300 =1200 €). Primećuje se da je daleko najveći potencijal sadrţan u biomasi. Akumulator predaje ureĊajima akumuliranu energiju uz srazmerno stabilan napon. itd.38 574 194 171 1769 1656 307.). kamping kućice. pokretna saobraćajna signalizacija.4 82.9 77 . a leti i do 900 Wh elektriĉne energije dnevno. a podnosi i mnogo veća strujna opterećenja.9: Rekapitulacija proračuna potencijala obnovljivih izvora energije u Vojvodini POTENCIJAL TOPLOTNE ENERGIJE TJ/g 16542 64 GWh/g 4595 18 ktoe/g 391.menja i napon ploĉa. Tabela 5. što je posebno izraţeno u trenutku ukljuĉenja sijalica. a zatim u gradskom otpadu. crpke za vodu. Ova energija se odlaţe u akumulator bez buke i zagaĊenja.

Potražnje: Informisati i motivisati korisnike za primenu ekonomski opravdanih mera energetske efikasnosti i tehnologija obnovljivih izvora energije. 1 Primena u energetskim sektorima Tehnički potencijal Ekonomski potencijal 78 . povlašćene uvozne daţbine. energetsku efikasnot i zaštitu ţivotne sredine.) Ovom studijom se pokazuje postojanje znaĉajnog tehniĉkog i ekonomskog potencijala u oblasti povećanja energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije. koji se odnose na obnovljive izvore energije. Ove kompanije su specijalizovane za oblast energetike i vodosnabdevanja. Nedostatak iskustva i institucija. Nedostatak iskustva lokalnih korisnika da razviju isplative projekte. Nedostatak informacija i iskustava o funkcionisanju novih finansijskih mehanizama. za pokretanje projekata obnovljivih izvora energije i energetske efiksnosti.9: Barijere projekata iz oblasti obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti Kao posledica prisustva ovih i drugih prepreka lokalno trţište usluga i roba u domenu energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije je nerazvijeno. ali mnoštvo prepreka za njihovu primenu zahteva neodloţno ustanovljavanje instrumenata energetske politike. Nepostojanje sistematskog stimulansa drţave (fond za obnovljive izvore i energetsku efikasnost.9. Ponude: Obezbediti proizvodne i servisne kapacitete. Kompanije koje nude svojim klijentima smanjenje troškova za energiju putem investiranja sopstvenog novca i otplate kroz postignute uštede. Instrumenti ENERGETSKE POLITIKE BARIJERE Slika 5. još su prisutne znaĉajne prepreke (i to prvenstveno netehniĉke) za primenu mera usmerenih ka smanjenju potrošnje energije i povećanja korišćenja obnovljivih izvora. Upravo njihov nedostatak odlaţe i usporava implementaciju nedvosmisleno tehniĉki efikasnih mera za smanjenje potrošnje energije i uštede fosilnih goriva. Postoji više modaliteta ugovaranja.PREPREKE ZA POVEĆANJE ENERGETSKE EFIKASNOSTI I KORIŠĆENJE OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE Uprkos pozitivnom opredeljenju ka unapreĊenju stanja u oblasti obnovljivih izvora i energetske efikasnosti. koje finasiraju ovakve projekte. itd. Nedovoljno razvijeno ili nepostojeće trţište usluga i proizvoda energetske opreme u oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije. Visoki direktni troškovi za investicije i ograniĉene finansijske mogućnosti krajnjih korisnika za investiranje. Slika 5. Prepreke su sledeće: Nedostatak informacija i poverenja razliĉitih mogućih korisnika o raspoloţivim tehnologijama i mogućim finansijskim dobitima. Intervencija je neophodna na strani. Slab institucionalni i zakonski okvir za pokretanje i pomoć projektima. Nedostatak iskustva i informacija o izgraĊenim i testiranim postrojenjima. kao što je ESCO (Energy Saving service Company)1 mehanizam.

8 VERTIKALNE I HORIZONTALNE AKTIVNOSTI Tabela 5. STRATEGIJA OTKLANJANJA PREPREKA Podsticajne mere ISTRAŽIVANJE TRŽIŠTA SPECIFIČNI PROJEKTI IZ OBLASTI ENERGETSKE EFIKASNOSTI USPEŠNA PRIMENA ANALIZA USPEŠNOSTI ENERGETSKA POLITIKA PONUDA USLUGA U OBLASTI ENERGETIKE STVARANJE TRŽIŠTA ENERGETSKIH USLUGA POVRATNE INFORMCIJE DEFINISANJE OKVIRA I STVARANJE USLOVA ZA TRANSFORMACIJU ENERGETSKOG TRŽIŠTA Slika 5.Slikovito je dinamiĉki i cikliĉki pristup razvoja trţišta u oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije prikazan na slici 5.10: Integracioni.10. Zakonodavstvo. Oĉigledno je da je energetska politika Vojvodine kljuĉni pokretaĉ razvoja te ju je neophodno pre svega doneti. a zatim razviti neophodne instrumente za njenu primenu. Standardi goriva ObezbeĊenje lanca snabdevanja i trţišta bio goriva ObezbeĊivanje lanca snabdevanja i trţišta alternativnih drugih goriva Edukacija i trening ZADATAK Realizacija projekta javnih zgrada kao primer “Vlada u akciji” Promocija visoko efikasnih tehnologija u zgradarstvu “Zeleni” certifikat Smanjivanje potreba za transportom 79 . termoelektrane i komunalna energetika Razvoj podsticajnih shema za obnovljive izvore i energetsku efikasnost Distribuirana proizvodnja elektriĉne i toplotne energije Prikljuĉenje na javnu distributivnu mreţu Transport Energetski menadţment UnapreĊenje servisa u okviru onbovljivih izvora i energetske efikasnosti Proizvodnja elektriĉne energije iz obnovljivih izvora Ustanovljavanje minimalnih standarda energetske efikasnosti za opremu. Tabela 5. Fiskalni reţimi. dinamički i ciklički pristup transformacije tržišta u oblasti obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti 5.10 daje glavne grupe zadataka koje je potrebno realizovati u cilju ostvarenja energetske politike po glavnim tehnološkim sektorima (vertikalne aktivnosti). uvoĊenje “Pasoša zgrade” Industrija Elektrane.10: Vertikalne aktivnosti po ključnim zadacima mera energetske politike TEHNIĈKI SEKTOR Zgradarstvo UnapreĊenje zakonodavstva.

Energetski zakonski i podzakonski akti u duhu odrţivog razvoja i decentralizovane proizvodnje elektriĉne i toplotne energije. praćenja i proizvodnje procene toplotne i projekata.Ostvarivnje energetskog servisa u zgradama Poboljšanje performansi postojećih privatnih zgrada Nabavka novih tehnologija i procena veka trajanja Intenziviranje transformacije trţišta “Beli” certifikat Trgovina ugljenikom i izdavanje certifikata Ekonomski instrumenti i podsticaji Informisanje. ZADATAK Uspostavljanje favorizovanih Razrada uslova za razvoj mehanizama lokalnog trţišta u Energetko planiranje razmene oblasti energetike po urbanim. poluMikro finasijske iskustava u Širenje programa i i urbanim i ruralniom sheme oblasti njihovih rezultata decentralizovane podruĉjima. podsticanje i obrazovanje Praćenje transformacije Trţište vozila Zakonodavstvo. 80 . Tabela 5.11 dat pregled osnovnih horizontalnih aktivnosti i zadataka. Akcioni plan za implementaciju vertikalnih aktivnosti. trţišta i priprema pokretanih Finasijske sheme Standardi i norme novih inicijativa u alternativnim goriva okviru energetke gorivima politike Procena potreba razvoja ljudskih resursa i priprema plana realizacije ovog razvoja Sliĉno je u Tabeli 5. zakonodavstvo i transformacija trţišta Odrţivi energetski razvoj Finasijski mehanizmi i podsticaji Investicione sheme podrške programa i projekata u oblasti obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti Praćenje i procena Praćenje i procena efekata razliĉitih programa i mera u oblasti obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti Metodi. elektriĉne energije Podrška formiranju Finasijski lokalnih i Promocija uspešno mehanizmi za Javne kampanje za regionalnih realizovanih podsticaj razumevanje agencija za projekata u svim inovativnih Vojvodine kao energetski energetskim projekata za energetski menadţment kao sektorima. investitora. indikatori i modeliranje budućih trendova razvoja i energetske politike. podrška lokalnim grupe aktivnostima na polju energetike Trening i stvaranje mreţa kreatora energetske politike. razliĉite ciljne odrţivog društva. razvojnih i demonstracionih projekata (R&DD). koji obezbeĊuju podršku merama energetske politike.11: Horizontalne aktivnosti po ključnim zadacima mera energetske politike NETEHNIĈKE OBLASTI Energetska politika. Planiranje korišćenja obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti na lokalnom nivou Uslovi za fer nadmetanje Razmena saznanja o najboljim projektima iz razliĉitih energetskih sektora. Propagiranje i promocija Lanac primene energetske politike od razvoja do promocije i primene Promocija odrţivog razvoja i mobilizacija lokalnih uĉesnika u oblasti energetike Širenje rezultata Istraţivaĉkih. bankara i sponzora projekata.

proizvodnje i servisa novih 2. sektora elektro-energetike: termoelektrane. Povećanje udela obnovljivih izvora energije. Relativno dobro razvijena gasna i elektro distributivna mreţa 3. i pooštravanje graniĉnih vrednosti emisija. Solidan ljudski tehniĉki potencijal 4. Dobar potencijal obnovljivih izvora energije (biomasa. Korišćenje otpada za proizvodnju energije i smanjenje zagaĊenja okoline i obezbeĊenje sirovina. geotermalna.5. Slabosti (Weaknesses) 1. 10. 7. kao i svetske trendove u razvoju energetike i oĉuvanju potencijala okoline. sektor toplotne energije: toplane i industrijske energane. Birokratija Stvaranja trţišta znanja. uglja. …). 2. prirodnog gasa. 3. 9. 2. smatramo da su sledeći pravci razvoja energetike u Vojvodini optimalni: Povećanje energetske efikasnosti. Ta strategija prepoznaje pet prioriteta: 1. 3. 4. Nerealni pariteti cena energenata 5. Slab interes za studije energetike i srodnih tehniĉkih oblasti.10 ZAKLJUĈAK Imajući u vidu da je Vojvodina siromašna u energetskim izvorima. 2. Neraspolaganje imovinom 8. distribuciji i korišćenju energije. Pooštravanje zahteva za smanjenje zagaĊenja okoline. Nepostojanje subvencioniranih cena elektriĉne energije za obnovljive izvore i savremene tehnologije u oblasti energetske efikasnoti. Nedovoljan stepen finasijske samostalnosti u organizovanju i sprovodjenju razvojnih programa 4. Odliv malobrojnog kadra u oblasti energetike. Nepostojanje kaznenih odredbi. hidroelektrane. Prioritetni pravci po prirodi stvari moraju biti u skladu sa postojećom Strategijom razvoja energetike Republike Srbije i na tim pravcima treba graditi i Strategiju razvoja energetike Vojvodine. Relativno dobra privredna aktivnost industrija u Vojvodini 5. 5.9 SWOT ANALIZA Snaga (Strengths) 1. Postepena liberalizacija trţišta elektriĉne energije 6. već ih treba selektivno analizirati nakon utvrĊivanja prioritetnih pravaca delovanja. 1. Deregulacija trţišta energenata i naglasak na distribuiranu proizvodnju energije. Reakcija lokalnog stanovništva. Iskazane potrebne investicije nisu aditivne. termoelektranetoplane sa prenosnim i distributivnim sistemima. Razvoj proizvodnih kapaciteta energetske opreme. Spora demonopolizacija proizvodnje i trgovine u oblasti elektriĉne energije 3. Mogućnosti (Opportunities) Pretnje (Threats) Okupljanje i mobilisanje kvalifikovanog kadra. 81 . Formiranje sigurnih tarifnih sistema za obnovljive izvore energije. Iskazani energetski potencijal je nesumnjivo znaĉajan i kreće se u okviru 10-15 % od sadašnje potrošnje finalne energije u Vojvodini. i posebno za smanjenje emisije CO2. Povećanje energetske efikasnosti u proizvodnji. Poboljšanje informisanosti i obrazovanja. 4. izvora energije u Vojvodini. Otpor promenama tehnologija. 1. Nedostatak strategije razvoja energetike Vojvodine (ušteda energije u oblasti energetske efikasnosti i participacija obnovljivih izvora energije u energetskom snabdevanju) 2. Politiĉka nestabilnost i poslediĉna sporost u realizaciji Donošenje adekvatne zakonske i pod-zakonske proklamovanih reformi regulative koja će omogućiti razvoj energetkog sektora. Tehnološka modernizacija postojećih energetskih objekata/sistema/izvora u sektorima: nafte. 5. Sporost u donošenju neophodne zakonske i podzakonske regulative 6. Formiranje fonda energetske efikasnosti i obnovljivih 5. Nepostojanje fiskalnih olakšica. 7.

Ovako formulisani ciljevi jasno ukazuju na potrebu prestruktuiranja pojedinih fakulteta i instituta na primenjenu nauku i direktnu komunikaciju sa potencijalnim korisnicima. Prestruktuiranje znaĉaja i uloge nauĉno – istraţivaĉkih institucija (tehniĉko – tehnološke nauke) podrazumeva: a. 2004. 2005. 4. profitnih centara. Gradnja novih energetskih infrastrukturnih objekata i elektroenergetskih i toplotnih izvora i gradnja kapitalno-intenzivnih energetskih infrastruktura u okvirima regionalnih i panevropskih sistema. Jaĉanje i prestruktuiranje u svrhu ostvarivanja viših nivoa primenjenih istraţivanja i povećanja njihove samodovoljnosti. c. 3. Povećanje sposobnosti korisnika usluga da razvijaju. uvoĊenje transparentnih kriterija za pokretanje i podršku istraţivaĉkim programima i individualnim projektima. Broj 44. S. strukture strateškog planiranja i upravljanja. kojim bi se formiralo trţište usluga u oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije. b. 82 . e. UnapreĊenje fiziĉke infrastrukture: laboratorijska oprema i objekti.: Koncept politike . obuka kadrova. upravljanje ugovorima i intelektualnim vlasništvom. 5. Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015. prilagoĊavaju i komercijalizuju tehnologije. uz istovremeno oĉuvanje njihove nauĉne prepoznatljivosti. 2002. d. Proširena i ojaĉana tehnološka osnova i razvoj veza izmeĊu nauĉno-istraţivaĉkih ustanova i industrije pomoći će preduzećima da se efikasnije ukljuĉe u ekonomije globalnog trţišta. Da bi Izvršno veće AP Vojvodine dalo puni doprinos u donošenju i sprovoĊenju Strategije razvoja energetike poţeljno je: da Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine razmotri mogućnost formiranja sektora za sprovoĊenje i nadzor realizacije energetske politike. upotrebljavaju. promena sastava osoblja. Razvoj ljudskih potencijala: poboljšanje politike ljudskih potencijala. povećanje energetske efikasnosti korišćenja energije i korišćenja obnovljivih izvora energije.3. Da bi u ovim aktivnostima nauĉno-struĉne ustanove dale puni doprinos neohodno je njihov razvoj usmeriti na: a. da IV AP Vojvodine osnuje fond za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije. sistema nagraĊivanja/napredovanja. Oka. Sluţbeni glasnik Republike Srbije. te uvoĊenja upravljanja promenama. Povrh toga neophodno je i uspostaviti kontrolne mehanizme procesa preorijentacije nauĉno-obrazovnih isntitucija u cilju ostvarivanja optimalnih rezulatata. da IV AP Vojvodine obezbedi uslove za formiranje tehnoloških parkova. po vertikalnim i horizontalnim aktivnostima. Zakon o energetici. Ulaganja u nove elektro-energetske izvore (prvenstveno kombinovana postrojenja). 2. osnivanje nauĉno-istraţivaĉkih parkova i gde je to moguće. godine. Jaĉanje poslovnog razvoja i marketinga. Sluţbeni glasnik Republike Srbije. LITERATURA 1. Poboljšanje operativnih i finansijskih struktura uvoĊenjem modernog informaciono upravljaĉkog sistema. b.racionalne upotrebe i štednje energije. Broj 84. Povećanje korišćenja obnovljivih izvora energije i promovisanje novih energetskih tehnologija. (privatna komunikacija). Jaĉanje upravljaĉke strukture.

Novi Sad. P. Nacionalni program energetske efikasnosti. 5. Novi Sad. W.. Novi Sad. kfw.: Financing Renewable Energy – Instruments. 20. 2004 Energetski podaci za 2005 godinu. Nexant. Stanje šuma i potencijali u AP Vojvodini. FTN. 2005. FTN. Izvršno Veće AP Vojvodine. Schools and Hospitals. Institut za nizijsko šumarstvo i ţivotnu sredinu. Strategija privrednog razvoja Srbije do 2010 godine. 16. Wingate. 2003.. J. Analiza raspoloţivih tehnologija i opreme za korišćenje briketa i peleta. Studija: “Energetski potencijal i karakteristike ostatka biomase i tehnologije za njenu pripremu i energetsko iskorišćenje u Srbiji“. 10. 1989 Tekon 8. Hamrin. Beograd 2002 14. Ministarstva za nauku. 7. Informacija o mogućnostima korišćenja termomineralnih voda na podruĉju AP Vojvodine. Elektrovojvodina doo Novi Sad Katastar malih hidroelektrana u Vojvodini. Elektroprivreda Srbije.4.. Korišćenje energetskog potencijala bušotina geotermalne vode u Beĉeju za energetske potrebe lokalnog konzuma. 18. Lieberman. 2005 83 . Beograd. Studija: “Energetski potencijal i mogućnosti iskorišćenja geotermalne energije u Srbiji“. Radovanović. Inc. Studija NP EE610-12A. Poljoprivredni fakultet. 2003. i mogućnosti njihovog korišćenja kao zamene za korišćenje elektriĉne energije za grejanje. Godišnji izveštaj 2005 godine 15. Novi Sad 2006 17. 19. Studija: “Mogućnost korišćenja energije vetra za proizvodnju elektriĉne energije“. Lindlein. 2005. Novi Sad. Mogućnosti korišćenja energetskog potencijala geotermalnih voda u Vojvodini. Novi Sad. Tehnokonsalting. 9. 2005. 2003 13. Strategies. Handbook on Renewable Energy Financing for Rural Colorado. D. Beograd 2003 11. Beograd 2002 12. Mostert. Elektroprivreda Srbije. 6. Pokrajinski centar za energetsku efikasnost. Practice Approaches. M i drugi. Center for Resource Solutions. Identification of Potential Energy Efficiency Improvement Packages for Serbian Residential Buildings. Elaborat: “Sadašnja potrošnja energije i perspektive uvoĊenja modernih energetskih tehnologija u industriji i komunalnoj energetici Vojvodine“.. 2005. Hidrosistem DTD. Beograd. Nacionalni program energetske efikasnosti. 2006. tehnologije i razvoj Republike Srbije. M. McNeil Technologies.: Regulator’s Handbook on Renewable Energy Programs & Tariffs.

sintetiĉki kauĉuk. Reciklaţa otpadnih masnoća posebno dobija na znaĉaju imajući u vidu potencijalne opasnosti od njihovog nekontrolisanog izlivanja u vodotokove ili pak od njihove upotrebe u ishrani domaćih ţivotinja. 84 . koje svojim interdisciplinarnim. autori su se odnosili prema zadatoj temi definišući je i kao «Hemijsko inţinjerstvo i biotehnološki procesi sa ekološkim konsekvencama». TEĈNA GORIVA Potreba za premošćavanjem problema iscrpljivanja neobnovljivih prirodnih resursa. Ovi objekti su u toku bombardovanja bili i najviše oštećeni. tako i pozitivnim ekološkim konsekvencama koje iz takvih opredelenja i delatnosti treba da резултују. U hemijskom kompleksu najrazvijenija je proizvodnja lekova i kozmetiĉkih proizvoda.2 ALTERNATIVNA EKOLOŠKA. U okviru hemijske industrije najrazvijenija je farmaceutska industrija. Budući da su ekologija i hemijsko inţenjerstvo spojeni u naslovu ovog projekta. godini. koji ne iziskuju rekonstrukciju postojećih pogonskih mašina. sadašnja proizvodnja veštaĉkih Ċubriva i sredstava za zaštitu bilja ne zadovoljava potrebe poljoprivrede. u ovom dokumentu smo se orijentisali na vojvoĊanski agrar kao sirovinsku bazu razvoja biotehnoloških rešenja koja pokrivaju kako probleme supstitucije neobnovljivih energetskih goriva obnovljivim. ali i sa izraţenim potencijalom opterećenja prirodnog okruţenja i ţivotne sredine nusproduktima jednog propulzivnog privrednog razvoja. Objekti energetike veoma zagaĊuju ţivotnu sredinu. kozmetiĉka sredstva. tako i u poslovnom. što još više usloţnjava neracionalna potrošnja usled niske cene elektriĉne energije i nedostatka kapitala. S obzirom na ranije indikovane smernice strategije razvoja APV.6. dobijaju sve više na znaĉaju u periodima kada se na trţištu fosilnih teĉnih goriva javljaju ovako znaĉajni udari kao što je sluĉaj u 2005. OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA AP VOJVODINE ZA OBLAST EKOLOGIJE I HEMIJSKOG INŢENJERSTVA 6. 6. U reprodukcionu potrošnju odlazi 75% proizvoda hemijske industrije. Izvozna strategija hemijske industrije zasniva se na višim fazama prerade sirovina iz baznog sektora. sa najvećim potencijalom privrednog rasta (procenjenom proseĉnom godišnjom stopom od 6. Obzirom da se proizvodnja uglavnom bazira na uvoznim sirovinama. srpske regije sa najizraţinijim sirovinskim potencijalom za modernu biotehnološku proizvodnju. a oko 25% u liĉnu i opštu potrošnju. a njenim ukljuĉivanjem u prioritete zatvara se krug proizvodnje hrane. kao i drugih alternativnih pogonskih goriva poklanja sve veća paţnja. relativno dobrim sistemom kvaliteta i domaćom i stranom traţnjom. sirćetnu kiselinu. Bazna hemijska industrija i preraĊivaĉka preduzeća proizvode metanol. Domaća proizvodnja energenata podmiruje tek oko 1% potreba. Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu ţivotne sredine i odrţivi razvoj. Prema SWOT analizi Regionalnog plana razvoja Vojvodine. Hemijska industrija je u velikoj meri povezana sa poljoprivredom. relativno kvalitetnim kadrovima i relativno dobrom opremom (proseĉne starosti 5-15 godina).1 UVOD Ekologija i hemijsko inţinjerstvo su oblasti komplementarne po svom polju delovanja. organizacionom i regulativnom smislu. U poslednjoj dekadi znaĉajno je intenzivirana proizvodnji i upotreba alternativnih. pa se nedostajuće koliĉine uvoze. ekoloških pogonskih goriva. multidisciplinarnim i transdisciplinarnim (IMT) karakterom mogu na najbolji naĉin da definišu osnovne pravce tehnološkog razvoja AP Vojvodine. posebno kada su u pitanju fosilna goriva je evidentna i pogonski materijali. Stanje u oblasti energetike je veoma nepovoljno. što je u mnogim zemljama i zabranjeno.8%). te bi buduće investicije praktiĉno trebalo usmeriti u izvozno orijentisane kapacitete. kao i sve masti ţivotinjskog porekla bilo da se radi o tehnološkom ili kafilerijskom otpadu. U opciji su sve ugljenohidratne i uljane biljne vrste. Izbor sirovina je proširen na sve materije koje u sebi sadrţe ugljene hidrate ili masnoće bilo biljnog ili ţivotinjskog porekla. U svim regionima sveta se priozvodnji bioalkohola i biodizela. kako u tehnološkom. lekove.

Kini. Hemijskim putem iz njega se moţe dobiti široka paleta proizvoda koji se danas iskljuĉivo dobijaju iz nafte. topinambur. u energetskom smislu.1 Bioetanol Povećanje proizvodnje etanola u svetu vezano je za upotrebu etanola kao alternativnog. Sagorevanjem ne nastaju štetni produkti pa je ekološki potpuno bezbedan. a prema predviĊanjima oĉekuju se znaĉajne investicije i nova postrojenja u SAD. 85 . dostigne i 75%. «ekološkog» goriva. Kao baza za proizvodnju etanola fermentacijom mogu da posluţe sve sirovine koje sadrţe ugljene hidrate. Pre svega disparitet cena D-2 goriva i nerafinisanog ulja je bio nerealan. Istovremeno kratkotrajna energetska ispitivanja su pokazala da se.. Rezultat svega je nastanak izuzetno osetljivog trţišta sklonog panici i prenaglašenog reagovanja. itd). broj zemalja koje proizvode etanol za gorivo se povećao na 13 zemalja u svetu.0 DM/l. po prirodi stvari.6. Do ovoga je došlo iz više razloga. Tajlandu. sam nametnuo i kao energent i kao hemikalija. On ispunjava sve najbitnije uslove za neograniĉenu primenu: Moţe da se koristi za pogon motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Naroĉito je znaĉajan za proizvodnju ekološki prihvatljivog antidetonatora tzv.2. Razlog za svetski trend povećanja korišćenja goriva na bazi etanola je izmeĊu ostalog i taj što etanol ima pozitivan neto energetski bilans. Dakle.5 DM/l istovremeno je cena nerafinisanog ulja bila ispod 1. Mora se reći da su prva iskustva bila izuzetno nepovoljna. Postoji kontradiktornost u vezi zaštite stanovništva od siromaštva i nedostatke energije sa jedne strane i neracionalnog korišćenja energije do kojeg dolazi usled nerealno niske cene energije. a za prehrambene i farmaceutske svrhe kao sirovina korišćene su ţitarice i druge kulture bogate ugljenim hidratima (krompir. Prema podacima iz 2003. U prometu se našlo gorivo koje je plasirano pod nazivom «biodizel» a predstavljalo je mešavinu D-2 goriva i nerafinisanog sojinog ulja. Ima sve širu primenu u farmaceutskoj industriji. Australiji i Japanu. ovo stovremeno znaĉi i smanjenje prihoda od poreza koji bi delom mogao biti usmeren u pravcu unapreĊenja oĉuvanja ţivotne sredine. Ovaka iskustva su pre svega odraz nekritiĉkog prilaza i haotiĉne situacije u prvim momentima suoĉavanja sa problemom. što znaĉi da je energija koja je sadrţana u toni etanola veća od energije potrebne da se ona proizvede. i u našoj zemlji su poĉela istraţivanja u tom pravcu. Prema analizama MeĊunarodne agencije za energiju ukazuje se da će porast cene nafte iznad 18 USD/barel usloviti da zavisnost zemalja OECD od proizvoĊaĉa nafte iz OPEC poraste sa sadašnjih oko 30% na preko 57% sa tendencijom da do 2010. sirak. obuhvata i sekundarne troškove vezane za vek eksploatacije energetskih izvora.2. sa stanovišta emisije štetnih materija. Suoĉeni sa nedostatkom dovoljne koliĉine D-2 goriva na trţištu. god. ovakve mešavine mogu koristiti uz neznatno smanjenje snage motora i neznatno povećanje potrošnje goriva (5-10%). u cilju povećanja ţivotnog standarda stanovništva bilo bi poţeljno da cena energije bude niska i na taj naĉin omogući energetsku dostupnost svim kategorijama stanovništva.2 Biodizel Rast cena nafte u poslednje vreme istakao je u prvi plan ĉinjenicu da je nafta postala tako znaĉajna za najrazvijenije zemlje da su strateški i politiĉki motivi dobili nesrazmerno velik znaĉaj na globalnom trţištu nafte potiskujući u drugi plan osnovne ekonomske motive. MeĊutim. 6. ETBE (etiltercijarni butiletar). U ovakvoj situaciji etanol se. Evropskoj Uniji. u Indiji. Dok je cena D-2 goriva dostizala na slobodnom trţištu vrednost od preko 2. Zaštita ţivotne okoline. Tradicionalno se za to koristila melasa šećerne trske i melasa šećerne repe.

sadrţaj fosfora i azota u zemljištu. B1.za suzbijanje štetnih nematoda. B6.2.2. ali u zavisnosti od tipa zemljišta. TakoĊe su interesantni kao imunomodulatori (imunostimulatori ili imunosupresori) producenti hepatoprotektivinih supstanci. Pseudomonas i Flavobacterium. pokazuju rezultati istraţivanja. antidijabetogenih supstanci. bioherbicide . azotofiksirajuće bakterije koje se smatraju efikasnim bioferti-lizatorima. Na zemljištima našeg klimata pokazano je da zavisno od soja bakterije i fiziĉko-hemijskih svojstava zemljišta inokulanti sa diazotrofima mogu da zamene i do 60 kg mineralnog azotnog Ċubriva po hektaru. bionematocide . bioinsekticide . gljive. Fe. znaĉajno utiĉe na povećanje prinosa. insekata. Pored svih dosada navedenih znaĉajnih elemenata u farmaceutskoj primeni. sadrţaj azota u biljci. C. kao potencijalni producenti antibiotiskih (antivirusnih. zatim antiholesterolemika. hormona.4 Biofertilizatori U gajenju biljaka biofertilizatori mogu biti alternativa i/ili dopuna mineralnim hranivima. antifungalnih. korova i drugih bioloških agenasa.2. Pseudomonas. malarija. procenat i sadrţaj fosfora u biljkama kukuruza utiĉu i Bacillus. asimbiontske. sadrţaj azota i fosfora u zrnu kukuruza i pšenice. polisaharida i pigmenata. Mg. primenjenih agromeliorativnih mera i fiziĉko-hemijskih svojstava zemljišta. klijavost i biomasu.suzbijaju fitopatogene i saprofitne gljive. antineoplastiĉnih. antiinflamatornih.za suzbijanje štetnih glodara. Ĉoveĉanstvo je veoma rano nauĉilo da koristi bakterije. minerala (K.za suzbijanje korovskih biljaka. Mikroorganizmi produkuju biološki aktivne materije delujući stimulativno na rast i razviće biljaka. glodara. smanjena upotreba skupih azotnih Ċubriva. kako producenata netoksiĉnih tako i toksiĉnih jedinjenja u cilju što preciznijeg odreĊivanja njihove hemijske prirode i bioaktivnih svojstava. alkaloida. 6. 6. grinja. Na povećanje duţine biljke. proteini spiruline su sa visokim sadrţajem esencijalnih amino-kiselina.za suzbijanje štetnih grinja i drugo. mase suve materije.5 Biosintetiĉke bioaktivne supstance Interesovanje za mikroorganizme kao producente biološki aktivnih materija seţe daleko u prošlost. itd). Ca. kardijaka itd. Štetne posledice korišćenja hemosintetiĉkih pesticida usmerile su ĉoveka da se okrene biosintetiĉkim. alge. koji su štetni za ĉoveka i njegovu ekonomiju. Azotobacter chroococcum i Azospirilum lipoferum su pozitivno uticali na proizvodno-tehnološki kvalitet šećerne repe. Inokulacija sa diazotrofima i fosfomobilizatorima. Inokulacija semena kukuruza Bacillus megaterium-om pozitivno utiĉe na duţinu. Pojedini sojevi su smanjivali visinu biljke. Jedna od najĉešće korišćenih cijanobakterija u farmaciji i medicini je Spirulina platensis. antioksidanasa. jer bakterije i gljive produkuju fosfataze koje mineralizuju organske fosfate. lakše usvajanje fosfora. biljne vrste. Azotobacter chroococcum je u inokulaciji sa pojedinim sojevima pozitivno uticao na visinu pšenice.3 Biopesticidi Biopesticidi su biosintetiĉke bioaktivne materije koja se primenjuju radi suzbijanja mikroorganizama. Posledice su povećanje plodnosti zemljišta. B2. vitamina. prirodnim bioaktivnim agensima u borbi protiv štetoĉina. lišajeve u terapeutske svrhe koristeći upravo biološki aktivna svojstva ovih mikroorganizama. U poslednje vreme intenziviraju se napori na dobijanju što većeg broja mikroalgalnih izolata. B12.6. antibakterijskih. bioakaricide . Biljke lako usvajaju fosfor. što je znaĉajno u oplemenjivanju sorti pšenice na poleganje. Poslednju reĉ u ovakvim istraţivanjima svakako daju molekularni biolozi koji prepoznavanjem i lociranjem odreĊenih gena mogu genetskim inţenjeringom dati odgovore na mnoge do sada nerešive medicinske probleme kao što su kancer. Azospirillum. itd. SIDA. biorodenticide . Klebsiella planticola i druge su diazotrofne. izuzetno je bogat izvor vitamina (provitamina A. Zn). koncentracije bakterijskih ćelija u inokulantu. Azotobacter. Efekat inokulanta zavisi od: soja bakterija. 86 . Ništa manje nisu interesantne gljive i bakterije. Prema vrsti štetnih agenasa mogu se podeliti na: biofungicide . E). nematoda.za suzbijanje štetnih insekata. masu.

godini prema navedenoj statistici proizvedeno je 14.3.3. a industrijsko bilje na oko 20% površine.780 x 103 hlo. Ovaj zalivni sistem omogućava navodnjavanje pola miliona hektara i dobijanje više od jedne ţetve godišnje. soje oko 2 tone. MeĊutim. Stari pogon etanola u Crvenki je 87 . godini poĉele da rade punim kapacitetom. valerijanske i drugih masnih kiselina.888.78 miliona hektara kvalitetnog zemljišta (84% ukupne površine). polimeri buterne. Alternativa je naĊena u mikrobnim rezervnim materijama tipa polimera masnih kiselina ili nekih drugih materija. fabrike etanola proizvele samo oko 27% od koliĉina koje su mogle proizvesti.3.000 hl .2 tona.2. šećerne repe oko 4 tone. sirak itd. 6.3 BIOETANOL 6. Fabrike etanola u Zrenjaninu i Ĉoki više ne rade. a ako bi radile 320 dana godišnje mogle bi proizvesti 27. Ako se ova proizvodnja prevede u hl to iznosi 5.). od ĉega je 52% crnice. što se postiţe blendovanjem za sada još uvek jeftinijih plastika proizvedenih na bazi neobnovljivih resursa kao što je nafta.6 Biosintetiĉki biodegradabilni termoplastiĉni materijali Pod pritiskom javnosti. Posebno treba naglasiti da su sorte i hibridi semena domaće selekcije Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu veoma cenjeni i na stranom trţištu. Kao najperspektivniji istraţuju se i delimiĉno već primenjuju poli-beta-hidroksialkanoati. Svakako da je zanaĉajan potencijal daljeg razvoja kanalska mreţa hidro-sistema Dunav-Tisa-Dunav u duţini od 930 km. jer ukazuje na ĉinjenicu da su fabrike etanola u 2005. godini iznosio samo 27%. koji imaju termoplastiĉne osobine. Višegodišnji prosek prinosa po hektaru je sledeći: kukurza oko 6 tona. U AP Vojvodini obradive površine iznose 1. ali ekološki kompatibilnih plastiĉnih materijala sintetisanih od strane mikroorganizama. UporeĊujući ukupni godišnji kapacitet fabrika etanola u AP Vojvodini 21. To znaĉi da je iskorišćenost kapaciteta fabrika etanola u 2004. pšenice oko 5 tona. U Vojvodini se najviše gaje ţitarice. u poslednje vreme se intenzivno traga za ekološkom alternativom hemosintetiĉkim plastiĉnim materijalima.6. 6. obimnu i relativno jeftinu sirovinsku bazu. Ako bi fabrike radile 260 dana mogle bi proizvesti 22. Standardi EU zahtevaju proizvodnju biodegradabilnih.1 Uvod U proizvodnju bioetanola mogu da se ukljuĉe samo one zemlje koje poseduju pogodnu. Analizirajući podatke date u tabeli 1 moţe se zakljuĉiti da se u fabrikama etanola u AP Vojvodini dnevno moţe proizvesti 87.4 Stanje opreme Stanje opreme u fabrikama etanola u AP Vojvodini je razliĉito od fabrike do fabrike.649 tona etanola. Sve fabrike etanola u AP Vojvodini (navedene u tabeli 1) su privatizovane i jedini podatak o koliĉini proizvedenog etanola u toku 2004 godine je Statistika AP Vojvodine. Ove dve fabrike mogu da proizvedu oko 90% etanola od ukupne proizvodnje u AP Vojvodini). 6. u 2005. Koji su razlozi za to teško je jednostavno odgovoriti.46 x 103 hl . god.988 tona etanola što iznosi oko 18. u 2004. u vreme kada su graĊene i kada je kupovana oprema bile su savremene i na nivou tadašnjih nivoa saznanja u tehnologiji etanola.2 Proizvodnja bioetanola 6.840 x 103 hl moţe se zakljuĉiti da su u 2004. ili barem biodestruktibilnih plastiĉnih materijala. Ovaj podatak ohrabruje. Dalja izgradnja sistema za navodnjavanje je u toku. i još uvek skupljih. Naime. dok su fabrike u Srbobranu. Fabrike su podignute u razliĉito vreme.620 x 103 hl .3. na oko 70% površina. od ĉega je 591 km plovnog puta.3 SWOT analiza proizvodnje etanola u Vojvodini Najveće kapacitete i mogućnosti proizvodnje etanola imaju fabrike »Panon« iz Crvenke i »Alpis« iz Kovina. «Kadaks« u Crvenki i »Lukas« iz Bajmoka malog kapaciteta. suncokreta 2. pošto se ispostavilo da su unošenjem u prirodno ĉovekovo okruţenje prouzrokovali niz ekoloških problema. godini u AP Vojvodini je proizveneno 4. a dobre prinose daje i drugo industrijsko bilje (tritikale. Svaka od njih.996 x 103 hl .

Zamah u proizvodnji ETBE je nastao posle odluke EU. Fabrika je novijeg datuma. smeša etanola i butena (dobijenog iz nafte) se prevodi u ETBE katalizovanom reakcijom. MeĊuproizvod. dţin. Zahvaljujući izuzetno dobrim karakteristikama ETBE kao antidetonatora. metanol i ostatak posle isparavanja. V-VIII Rektifikovan veoma preĉišćen etanol. pre svega gasnom hromatografijom. slabo preĉišćen etanol.apsolutizaciju. U tabeli 6. ţitna votka). a zatim se iz reakcione smeše odvaja ETBE frakcionom destilacijom. moguće je preko ovog jedinjenja sve viškove etanola plasirati na svetsko trţište. X Bezvodni veoma preĉišćen etanol. U ovom pogonu. moţe se koristiti kao sirovina u hemijskoj industriji ili za sušenje . jer se za veće uĉešće moraju vršiti rekonstrukcije na motoru. Koristi se u medicinske svrhe i kao rastvaraĉ za esencije i boje. Pored diplomiranih inţenjera tehnologije u ovim fabrikama rade 88 . za farmaceutske i kozmetiĉke namene. Korišćenje etanola kao dodatka benzinu limitirano je sa 10-15% uĉešća u mešavini. U Srbobranu fabrika etanola je na bazi ţitarica i melase. MeĊuproizvod za dalju preradu. Po obimu proizvodnje. proizvodi rafinisani etanol prve klase kvaliteta. Ĉesto se koristi za korekciju sadrţaja etanola u voćnim vinima.1. meĊuproizvod za dalje preĉišćavanje i koncentrisanje. kao i za proizvodnju ţestokih alkoholnih pića gde su tragovi arome nepoţeljni. Ima primenu u proizvodnji ţestokih alkoholnih pića ili kao konzervans u prehrambenoj industriji. IV Rektifikovani etanol za proizvodnju ţestokih alkoholnih pića. proizveden iz grupe VIII.1 je prikazan uobiĉajeni kvalitet etanola koji se nalazi u meĊunarodnom prometu. nepreĉišćen. Tabela 6. visoke cene. što za sada nije ekonomski isplativo. rum. ovaj kvalitet etanola je doţiveo i najveću ekspanziju u zadnje tri decenije. Ovaj stari pogon proizvodi veoma kvalitetat etanol iz skrobnih sirovina koji se moţe koristiti za proizvodnju votke i drugih alkoholnih pića na bazi rafinisanog etanola. najĉešće sa benzenom. III Koncentrisan. Fabrika etanola »Lukas« u Bajmoku preraĊuje ţitarice i melasu u rafinisani etanol. Dobijen iz sirovina sa skrobom (ţitarica) ili kao destilat vina. Novi pogon »Kadaks« u Crvenki. proizvodi etanol iz melase najboljom dostupnom tehnologijom tako da se proizvodi rafinisani etanol prve klase kvaliteta. Analize ovog tipa izvodi obuĉen i struĉan kadar iskljuĉivo instrumentalnim metodama. najveći broj meĊu njima je na studijama poloţio tehnologiju etanola na smeru Mikrobioloških procesa Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu. Veće uĉešće etanola omogućeno je proizvodnjom ETBE (etilen-tercijalni butiletar).rekonstruisan više puta i moţe da preraĊuje skrobne sirovine na savremen naĉin (uz kontinuelnu termiĉku pripremu sirovina). 6.5 Ljudski resursi U svih šest fabrika rafinisanog etanola proizvodnjom rukovode diplomirani inţenjeri tehnologije. Naime. Sama proizvodnja je relativno jednostavna. Na osnovu navedenog moţe se zakljuĉiti da svih šest fabrika etanola u AP Vojvodini raspolaţu opremom u kojoj se moţe proizvesti rafinisani etanol najboljeg kvaliteta. Na osnovu podataka uoĉava se da etanol kvaliteta IX ne sme da sadrţi estre. bez obzira na njegovu dugogodišnju praksu i opremu koja se kontinualno popravlja i rekonstruiše proizvodi se takoĊe rafinisani etanol prve klase kvaliteta. Etanol prve klase kvaliteta se dalje moţe preĉišćavati i koncentrisati. da se preĊe na korišćenje bezolovnog benzina. Pogon etanola u »Alpis« u Kovinu proizvodi rafinisani etanol prve klase kvaliteta na bazi melase. II Koncentrisan nepreĉišćen etanol. kod kojih je poţeljna blaga aroma sirovine kao karakteristika pića (viski. klasiĉnu fermentaciju i rektifikaciju i rafinaciju. IX Bezvodni etanol proizveden kontinualnom vakuum-destilacijom iz binarnih i ternarnih smeša.3. Kvalitet etanola i potencijalna primena u zavisnosti od pojedinih kvalitetnih grupa Kvalitet Potencijalna upotreba etanola I Sirovi etanol. Osnovna namena ovog kvaliteta je dodatak gorivima ili proizvodnja ETBE (etil-tercijalnog butilestra) kao zamena za tetraetilolovo u gorivima ili kao sirovina u petrohemijskoj industriji.

Broj diplomiranih inţenjera u fabrikama etanola zavisi od kapaciteta fabrike. dostići 96 miliona barela dnevno. Optimizacija proizvodnje i pripreme sirovine za fementaciju 2. (pre svega domaće proizvodnje . Potrošnja energije u svetu raste iz dana u dan i pored niza mera koje se preduzimaju u cilju racionalizacije potrošnje energije u svim oblastima ljudske delatnosti. trebalo bi istraţivanja usmeriti u pravcu sledećih razvojnih programa.7 %.355. naroĉito kada se uvode nove kulture i/ili sorte za proizvodnju etanola. koji bi razvijao instrumentalnu analitiku i sinhronizovao aktivnosti na ovim kompleksnim i znaĉajnim istraţivanjima. su sledeće: za benzin oko 2. kod nas. EU i regionu Potrošnja nafte u našoj zemlji u 2000. godine porašće za blizu 50%. TakoĊe. obnovljive energije sa oko 17% i nuklearna energija sa oko 6%. godine kod nas bi trebalo da dostigne nivo od oko 6 miliona tona godišnje. Formiranje referentnog centra na Univerzitetu u Novom Sadu 5. godišnje je potrebno obezbediti oko 520. S obzirom na postojanje struĉnog kadra. godini iznosila je oko 4. a do 2060. Ovde bi prioritet trebalo dati formiranju timova i podizanju kompetencija eksperata. Pri tome treba zadrţati sve standardne metode u praksi dopunjujući ih novim metodama. Ispitivanje prinosa i kvaliteta etanola S obzirom na kvalitet zemljišta u AP Vojvodini.600 t dizel goriva. uz preporuku inoviranja opreme i obuke mladih istraţivaĉa u inostranim biotehnološkim centrima i laboratorijama: 1. godine porašće za oko 3 puta. Optimizacija fermentacije 3. vodoprivredi 15. a posebno verifikovanim u svetu (ISO i AOAC). ĉak 103 miliona barela dnevno. Sistematska ispitivanja i pronalaţenje najekonomiĉnijih uslova za proizvodnju bioetanola. prognozirane godišnje stope rasta globalne potraţnje benzina i dizel goriva. Za realizaciju operacija u poljoprivredi. posebnu paţnju treba posvetiti formiranju pilot-postrojenja ili pri pogonima.3.300 t. ţelezniĉkom i vazdušnom saobraćaju godišnje se troši oko 1.6 Aktuelne tendencije u svetu.diplomirani mašinski i elektroinţenjeri koji se brinu o opremi i odrţavanju automatike na opremi. 6. Treba istaći da se primaju i mlaĊi diplomirani inţenjeri sa ciljem da se omogući blagovremeno aktivno pripremanje inţenjera za voĊenje proizvodnje etanola. 4.000 t. Razvoj menadţmeta i marketinga 89 . svi innţenjeri rade najmanje 10 pa i 20 godina u ovim fabrikama. a prema prognozama. u zavisnosti od vrste i tipa poljoprivredne kulture koja se koristi kao sirovina Praćenje prinosa i kvaliteta etanola je neophodno. šumarstvu 20. Pritom. U svetskoj potrošnji primarne energije nafta je uĉestvovala sa oko 35%. kao najznaĉajnijih rafinerijskih derivata. gde postoje iskustva sliĉnih biotehnoloških procesa ili pri univerzitetskim laboratorijama. Za ova istraţivanja neophodna je odgovarajuća oprema (GCMS) i obuĉen kadar. 6.2 % i za dizel goriva oko 2. ukupna svetska energetska potrošnja do 2020. Neophodno je da se unapred planira usavršavanje postojećeg i formiranje novog kadra u skladu sa savremenim tendencijama razvoja u ovoj oblasti. potrebno je sistematski ispitati već postojeće kulture i njihove razliĉite sorte i hibride. tako i sistema upravljanja u ovoj oblasti. ali jedno je zajedniĉko za sve.600 t benzina i oko 1.500 mTEN (miliona tona ekvivalenta nafte). Potrošnja energije u svetu danas iznosi preko 9. Marketing bioetanola na teritoriji AP Vojvodine praktiĉno ni ne postoji što povlaĉi potrebu razvojnih analiza. Procenjuje su da će potrošnja nafte 2010. a 2020. Proizvodnja i potrošnja nafte imala je sliĉan trend kao i proizvodnja i potrošnja ukupne energije ali posebno treba ukazati na obnovljive izvore energije koji postaju ssve znaĉajniji faktor. ovaj problem bi se mogao rešiti otvaranjem referentnog centra pri Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu.480 t dizel goriva. S obzirom na već postojeće potencijale u proizvodnji alkohola.5 miliona tona. kako potencijalnog trţišta.Institut za ratarstvo i povrtarstvo). kroz angaţovanost na projektima optimizacije hemijske proizvodnje na bazi sirovina iz domaćeg agrara.7 Prioriteti razvoja Prioritetni razvojni projekti trebalo bi da obuhvataju istraţivanja optimizacije proizvodnje siirovina za preradu i biotehnoloških procesa proizvodnje bioetanola.465. gde se odvija dugogodišnji istraţivaĉki rad u ovoj oblasti. U drumskom.3. Prema prognozama potrošnja nafte 2010. reĉnom. kao i na izvesna iskustva nauĉno-istraţivaĉkih timova u oblasti biotehnoloških procesa. ugalj sa oko 24%. gas sa oko 18%. za najoptimalnije uslove pripreme sirovina.

Za sušenje ugljen-dioksida primenjuje se vodeni rastvor sumporne kiseline. Na osnovu navedenog moţe se zakljuĉiti da se. celuloza. sirak šećerac i topinambur. vodenu paru. Pri biohemijskoj jednaĉini fermentacije CO2 iznosi 95. dţibra. Smatramo da bi bilo veoma korisno da se glavni otpadni materijal fabrika etanola. kalijumpermanganata rastvor. tradicija u proizvodnji sorti i hibrida semena. U hermetiĉki zatvorenim fermentorima dobija se ugljen-dioksid ĉistoće 99. aktivnog uglja. 6.09% na CO2) i tragovi aldehida. posle prerade koristi kao stoĉna hrana za mokri tov stoke. 6.20% na teţinu skroba.50%. kao i mogućnost proizvodnje alternativnih sirovina.40% na CO2). moţe dobiti skoro hemijski ĉist ugljen-dioksid. Poznata je ĉinjenica da postojeća tehnologija etanola iz sirovina uspeva da iskoristi samo najmanje vrenu komponentu. Preĉišćen. pšenica i tritikale). ona se moţe koristiti kao polazna sirovina za proizvodnju: Ċubriva. šampanjca i mineralnih voda. jednoćelijskih proteina.8.2 Dţibra kao sekundarna sirovina Dţibra je u osnovi balastni materijal. etanol. omogućili bi lako i brzo oporavljanje i prilagoĊavanje proizvodnje etanola.50% na teţinu etanola. minerale i vitamine. to jest 48. amonijum-sulfata. Pri povišenom sadrţaju vazduha narušava rad postrojenja za obradu ugljen-dioksida.3 Sporedni proizvodi pri proizvodnji bioetanola Tokom fermentacije. Veliki procenat visoko-kvalitetnog zemljišta. tradicija u proizvodnji alkohola. ugljene hidrate. Pri temperaturi od 30 C i pri atmosferskom pritisku 1 kg CO2 ima zapreminu 0. pored etanola nastaje u znaĉajnim koliĉinama i ugljen-dioksid. a to su ugljeni hidrati. Kao primese u ugljen-dioksidu mogu biti: etanol (0.0 C. u zavarivanju i livenju. kalcijum-hlorid. dţibra obogaćuje ćelijama kvasca koje se umnoţavaju tokom fermentacije.40-0. proteini. Ćelije kvasca sadrţe proteini.95 (pri 0 C). vitamini ostaju u dţibri. Kritiĉna temperatura za transformaciju ugljen-dioksida u ĉvrsto stanje je 56.8 Analiza uticaja na okolinu 6. MeĊitim. Po efikasnosti preĉišćavanja ugljendioksida od primesa moţe se predloţiti sledeće: aktivni ugalj silikagel voda rastvor. Kritiĉna temperatura za komprimovanje CO2 je 1. Poslednjih godina primena ugljen-dioksida se znaĉajno proširila u obradi metala rezanjem. kalijum-dihromata sintetiĉki zeolit NaA. 6.3. kalijumovih soli. Pri temperaturi 12-15 C potrebno je obezbediti natpritisak od 60-65 bara da bi se ugljen-dioksid preveo u teĉno stanje sa gustinom 0. da je AP Vojvodina sa svih aspekata veoma pogodna teritorija za proizvodnju bioetanola.3.08-0. a vodena para i navedene primese mogu izazvati koroziju ovih ureĊaja.85% na teţinu monosaharida. glicerola i betaina. koji nastaje u 10-13 puta većim koliĉinama od etanola. metana. prema Gej-Lisakovoj jednaĉini: C6H12O6 2C2H5OH + 2CO2 i zato mu se posvećuje posebna paţnja.6%. odliĉna sirovinska baza za proizvodnju etanola: melasa. penušavih vina. estri (0. aldehide.564 m3. osušen i komprimovani ugljen-dioksid se koristi u prehrambenoj industriji u procesima gaziranja: bezalkoholnih napitaka. kao što su: sirak za zrno. ţitarice (posebno kukuruz.3. ali one ne prelaze 0. adsorpcija sa silikagelom.03-0.9 Zakljuĉak Na osnovu svega reĉenog moţe se zakljuĉiti. Svi ostali delovi sirovine.6 C. pre svega za gorivo. kalijumovog Ċubriva.6.3. kiseline (0. estre. 51.00-99. Ovde treba dodati i ĉinjenicu da se kod prerade skrobnih sirovina.3. organske kiseline.80% teţinskih na CO2). postojeći struĉni kadrovi. minerali.8.8. posle veoma jednostavnog ĉišćenja. hemiceluloza. Ugljen-dioksid sadrţi vazduh. 90 .1 Otpadne vode Otpadne vode fabrike etanola u najvećem broju fabrika u AP Vojvodini rešene su tako što se koriste za navodnjavanje polja oko fabrika.30 % na teţinu disaharida i 54.

pre svega iz uljarica (uljana repica. Odgovor leţi u razvoju primene obnovljivih energenata koja će biti alternativa za teĉna fosilna goriva. suncokret. Za osnovu je uzet standard Evropske Unije EN 14214 i imaće oznaku JUS EN 14214. dovoljno ukazuje na znaĉaj iznalaţenja ekonomski prihvatljivog rešenja. kao i iskorišćeno ulje iz prehrambene industrije i domaćinstava.6.2 Prednosti biodizela Globalno posmatrajući. Neosporna je ĉinjenica da je materijalni i energetski bilans proizvodnje biodizela izrazito pozitivan. te se moţe smatrati nekom vrstom aditiva u fosilnom dizelu. Ova istraţivanja je pospešila i ĉinjenica da je proizvodnja hrane u Evropi postajala sve problematiĉnija. ekološkog. Ovome je doprineo u velikoj meri dobro definisan Standard kvaliteta. moţe se evidentirati kroz podatak da se korišćenjem biodizela globalno utiĉe na smanjenje efekta “staklene bašte”. U tom pogledu biodizel moţe da doprinese poboljšanju svojstva podmazivanja. kao neophodni dodatak. Makroekonomski aspekat je moţda još vaţniji i znaĉajniji. Prema reĉima Austrijskog instituta za biogoriva (Austrian Biofuels Institute). Rezultati do kojih se došlo ukazuju da je moguće proizvesti teĉno gorivo na bazi biljnih ulja koje moţe uspešno da zameni D-2 gorivo na bazi nafte. Pri tome treba naglasiti ocenu da je biodizel pogodno gorivo za sve veliĉine dizel motora o ĉemu svedoĉe i brojna odobrenja za korišćenje ovog goriva od strane proizvoĊaĉa motora. ozbiljno je dovedeno u pitanje kvalitetno podmazivanje delova motora koje po svojoj funkciji treba da obavlja gorivo. Imajući u vidu tendencije smanjenja sumpora u D-2 gorivu. jer u sebi sadrţi i mikro i makroekonomiju. Treba naglasiti da je i u Srbiji u pogledu standarda nešto uraĊeno. b) Ekološki aspekt Ekološki aspekt izraţen kroz uticaj goriva na ţivotnu sredinu. Krajem 2004.4 BIODIZEL 6. 91 . pokrenut je postupak usvajanja Standarda o gorivima za motorna vozila. problematika biodizela se moţe posmatrati sa ĉetiri aspekta. Sa mikroekonomskog aspekta treba imati u vidu relativno jeftinu sirovinu. Istraţivanja mogućnosti supstitucije dizel goriva biljnim uljima se u Evropi rade već duţi niz godina. d) Ekonomski efekat Ekonomski efekat je moţda najinteresantniji. ÖNORM C1190 i EN 14214.4. evidentna su i manja zagaĊenja lokalnog vazduha sa sumpornim jedinjenjima. koji predstavlja podsticaj za otvaranje novih radnih mesta i na taj naĉin nova zapošljavanja i stvaranje novih vrednosti. radi poboljšanja sastava izduvnih gasova. c) Energetski aspekt Energetski aspekt se moţe sublimisati u ĉinjenicama da je biodizel obnovljiv izvor energije i da se korišćenjem biodizela smanjuje potreba za fosilnim dizelom. ĉime se ĉuvaju rezerve fosilnih goriva i umanjuje rizik od snabdevanja. Osim toga. zbog obezbeĊenog kruţenja ugljen dioksida ĉime je onemogućeno njegovo nagomilavanje u atmosferi (biodizel je ugljendioksidno neutralan). izmeĊu ostalih DIN 51606.4. Zahvaljujući izuzetno visokoj biorazgradljivosti smanjeni su rizici kontaminacije vode i zemljišta. koja je trebalo da preraste u Standard. TakoĊe.1 Biljna ulja kao sirovina za teĉna goriva Sve veća zavisnost Evrope i ostalog sveta od glavnih izvoznica nafte. Izlaz se nazirao u biotehnološkim postupcima proizvodnje teĉnih goriva iz obnovljivih izvora. Ovome treba dodati i relativno jeftinu tehnologiju prerade. energetskog i ekonomskog. a odnosi se pre svega na supstituciju uvoza nafte ili naftinih derivata domaćim proizvodima. kao što je ulje uljanih biljaka. soja i dr.) 6. Usvojena je tehniĉka preporuka TP-13 BD. i to: tehniĉkog. biodizel predstavlja najbolje do sada napravljeno gorivo za dizel motore. nedavno je reakivirana komisija sa ciljem da dovrši rad na Standardu. a) Tehniĉki aspekt Biodizel predstavlja visokokvalitetno gorivo za dizel motore. metil estri masnih kiselina (MEMK) za dizel motore. Izostajanje spoljnih troškova opravdava inicijativu da proizvodnju biodizela treba osloboditi od poreza ili je podsticati na drugi naĉin.

godine.4. novih i obnovljivih vidova energije. Godišnji kapaciteti domaćeg zrna su: 380. Pojedine uljare primaju svake ĉetvrte godine zrno uljane repice na preradu ulja. Uljare nisu opremljene za ekstrakciju ulja iz zrna soje.000 tona zrna soje. odnosno na odgovarajućim departmanima.3 Potrebe za teĉnim gorivima Srbija nije bogata energetskim potencijalima.4. godine» usvojen poĉetkom 1997. Tehnologija proizvodnje ulja iz zrna uljarica uglavnom je zasnovana na kombinovanom postupku: ceĊenje ulja sa presama i ekstrakciji ulja iz pogaĉa. kao i svim drugim granama privredne delatnosti u našoj zemlji. u uljari "Vital" u Vrbasu postoji 7 starih (5 je u funkciji) i 3 nove prese (nemaĉke firme "Krupp").3%.000 tona uljane repice. To se odnosi na: 92 . One taj posao povremeno i rade. Od ukupnih koliĉina preraĊene sirove nafte u našoj zemlji oko 75 % preradi «Rafinerija nafte Panĉevo». rafinisano ulje. karakterizaciju i primenu koncetrisan je na teritoriji Pokrajine pre svega na pojedinim fakultetima u Novom Sadu.4. Ukupne geološke rezerve energetskih sirovina. a nove 150 tona/24 ĉasa zrna uljarica.9%. iznose oko 4. Ukupni dnevni kapacitet presa je 420 t/24 ĉasa. Vrbasu i Somboru. Iz zrna uljarica moţe se dobiti sirovo ulje na više naĉina: ceĊenjem (presovanjem).4 miliona tona). dokument «Strategija razvoja energetike naše zemlje do 2020. biodizela. Navedene prognoze su u skladu sa zacrtanom strategijom oslanjanja na domaće energetske izvore.000 do 120.000 tona.6. a ostalo «Rafinerija nafte Novi Sad» (na osnovu podataka dobijenih u RNNS. hidroenergije i novih i obnovljivih izvora energije povećava. ostatak zrna soje mora da se uveze. biofertilizatora. U uljari "Mladost" u Šidu instalirano je 6 presa ruske proizvodnje. U strukturi ukupne potrošnje primarne enrgije najveće uĉešće ima ugalj. šumarstvu. Šira primena obnovljivih izvora energije treba da se zasniva na njihovom autonomnom i lokalnom korišćenju u smislu dopune energetskih potreba i zaštite ţivotne sredine. urana. njihovo dobijanje. prirodnog gasa i novih i obnovljivih izvora energije. Osnovni raspoloţivi energetski izvori su rezerve uglja i hidropotencijal. moglo bi za tri do ĉetiri meseca devet uljara da prerade celokupnu domaću proizvodnju zrna suncokreta. tokom 2003. Što se tiĉe proizvodnje ulja iz zrna uljane repice. Ukoliko se uzme da je srednji dnevni kapacitet presa 500 t/24 ĉasa. dobija se u vojvoĊanskim fabrikama u Zrenjaninu.000 tona soje i 2.4 SWOT analiza postojećeg stanja 6. ali mogu da cede ulje na presama. Što se tiĉe prerade soje moţe se reći da je godišnji kapacitet sojare u Beĉeju 200. uljni škriljci. a RNP oko 3. 6. a ostalo su uran. hidropotencijal sa oko 5%.000 tona suncokreta. Uz to. Kapacitet prese je 70 t/24 ĉasa zrna suncokreta. Na primer. predviĊa neophodnost da se odrţi i poveća nivo sopstvene proizvodnje nafte i gasa u zemlji i na bazi koncesija. drumskom. 80. ekstrakcijom i kombinacijom ceĊenja i ekstrakcije. CeĊenje ulja obavlja se sa presama. uljnih škriljaca i dr.57 mTEN u kojima ugalj uĉestvuje sa oko 86.2 Nauĉne institucije i proizvodna preduzeća Istraţivaĉki rad vezan za proizvodnju bioetanola. nafta i prirodni gas sa oko 1. Jestivo. moţe se reći da je ona vrlo mala i skoro zanemarljiva. reĉnom.4.4. Procenjuje se da su slobodni kapaciteti za preradu uljarica 35 do 45 %. Kapacitet jedne stare prese je 30 tona/24 ĉasa. vodoprivredi. godine RNNS je preradila oko 1.1 miliona tona sirove nafte. Proizvedene koliĉine teĉnih goriva podmiruju potrebe za teĉnim gorivima u poljoprivredi. obnovljivi izvori.000 tona.4. uĉešće nafte se smanjuje u izvesnoj meri. lociranih uglavnom u Vojvodini. katedrama i laboratorijama. supstituciju nafte većim korišćenjem uglja. Godišnja proizvodnja sirovog ulja od soje iznosi oko 40. 6. godine sa vizijom do 2050. prema poslednjim procenama. a pogaĉe dostavljaju sojari na dalju preradu. biopesticida i drugih bioaktivnih materija. a u daleko manjoj meri rezerve sirove nafte i prirodnog gasa. ţeljezniĉkom i vazdušnom saobraćaju. Pošto se sadašnja proizvodnja soje kreće od 100. dok se uĉešće prirodnog gasa.1 Analiza tehnoloških celina za proizvodnju biodizela u Srbiji Biljno ulje iz zrna uljarica proizvodi se u Rerpublici Srbiji u devet uljara i u jednoj sojari.

37 puta više od skroba i 2. »Chemos«. »Linde gas Srbija«. »HINS«. Biohemija i hemija prirodnih proizvoda. Naftno-petrohemijske tehnologije. Tehnologije ugljenohidratne hrane.Institut za proizvodno mašinstvo. Hemijsko inţenjerstvo.7 kJ što je 2.2 puta od šećera.1. .6. NOVI SAD . FAKULTET TEHNIĈKIH NAUKA.PRIRODNO-MATEMATIĈKI FAKULTET. racionalna proizvodnja biodizela moguća je jedino od biljnog ulja iz taloga i preradom korišćenih biljnih ulja iz restorana 93 . Raspodela po industrijskim granam a i prikazana na slici 4. I Srbiji se do 90 % uljanih biljaka gaji u Vojvodini gde u setvenoj strukturi uĉestvuju sa blizu 20 % (2003). suncokret i soja. Od uljanih kultura kod nas se gaje: uljana repica.Departman za Hemiju: Katedre: Analitiĉka hemija.91 dinara. Proseĉan prinosa semena suncokreta kreće se u granicama 3 . Seme suncokreta zavisno od vrste hibrida sadrţi 40-50 % ulja. »Hempro«. Proseĉan prinos semena uljane reepice je preko 3 t/ha. 6 je bilo iz oblasti novih tehnologija i sufinansirano je u iznosu od 135. »Begej-plast«. Kovin. Perlez.1. U 2005. 3 je bilo iz oblasti novih tehnologija i sufinansirano je u iznosu od 443. Novi Sad. Šid.5 t/ha.4. godini od ukupno 46 skupova ĉiju je organizaciju sufinansirao Sekretarijata za Nauku i tehnološki razvoj u iznosu od 4.595. Srbobran. TEHNOLOŠKI FAKULTET.3 Tekuće aktivnosti u oblasti novih biotehnologija U 2005. »Yuco-hemija«.752. »Agrohem«.godine nauĉno-istraţivaĉke institucije su zapoĉele realizaciju ili su inicirale zajedniĉke projekte iz ove oblasti sa 23 partnerske institucije iz inostranstva. Vršac.4. Novi Sad. U okviru celovitog privrednog sistema u Vojvodini znaĉajnim ili manjim delom svojih kapaciteta.920. NOVI SAD . »Albus«.Institut za inţenjerstvo zaštite ţivotne sredine. Seme uljane repice sadrţi 35-45 % ulja.4 Sirovine za proizvodnju biodizela u Vojvodini Ulje je jedna od energetski najbogatijih organskih materija.00 dinara. Kikinda. Hemijska tehnologija i zaštita ţivotne sredine. Beĉej.Departman za biologiju i ekologiju: Katedra za Mikrobiologiju .000. NOVI SAD Katedre: Opšte inţenjerske discipline.100. Biotehnologije i farmaceutsko istraţivanje. ĉijim sagorevanjem jednog grama se oslobaĊa 38. Opšta i neorganska hemija. hemijskom proizvodnjom se bave sledeća preduzeća: »ADECO«. »Vulkan guma-BILET«.2. 6.4.571. Proseĉan prinos soje kreće se u granicama do 3 t/ha. Bela Crkva. »Hemik«. Organska hemija. Vršac: »Hemofarm«. Primenjena i inţenjerska hemije.80 dinara. godini od 104 ostvarena uĉešće na skupovima i studijskim boravcima sufinansiranih od strane Sekretarijata za Nauku i tehnološki razvoj u iznosu od 2.1. »Brixol«. »Oktanoil«. Seme soje sadrţi oko 20 % ulja.4.1 6. »West Pharmaceutical Services«-Beograd. što je prikazano u tabeli 4. Palić Ukupan broj preduzeća na teritoriji Vojvodine koja nameravaju ili su u toku uvoĊenja novih (bio)hemijskih tehnologija je 49 i iznosi 52% od ukupno 94. U toku 2006.7 dinara. U uslovima nepovoljnog odnosa cena degumiranog biljnog ulja i dizel goriva u našoj zemlji. Novi Sad. Baĉki Jarak. »Hemodom«. Sremska Kamenica. Inţenjerstvo materijala. Novi Sad.1.

Njihova prednost u odnosu na obiĉno ulje je u povećanoj otpornosti na zakišeljavanje.godini. Cyril and Methodius University. Macedonia 6.5 Uljarice kao sirovina za proizvodnju hrane. kao tehniĉka biorazgradiva maziva.biodizel koji je po eksploatacionim karakteristikama na nivou fosilnog dizel goriva. Hungary Research Group for Technical Analytical Chemistry of the Hungarian Academy of Sciences (HAS).4. elektroizolacionih i plastiĉnih masa. odnosno na 7. Raznoliku primenu omogućava mnoštvo hemijskih reakcija kojim su podloţna ulja.726 ha.4. Slovenia VojvoĊanska akademija nauka i umetnosti Razvoj hemijskih metoda analize neonikotinoida i derivata piridinkarboksilne kiseline Fakultet tehniĉkih nauka Tehnološki fakultet Realizacija nadzorno-upravljaĉkog sistema za pogon proizvodnje biodizela iz biljnih ulja Projektovanje strukture polimernih materijala Faculty of Technology and Metallurgy. Hidrolizom se dobija glicerin (11 % od teţine ulja) i masne kiseline koje se u industriji koriste samostalno ili reakcijama daju mnogobrojne produkte koji se koriste u hemijskoj industriji.704 ha. 6. a soje sa 26.420 miliona hektara porasle na 20. Institute for General and Analytical Chemistry.6 Površine. Budapest. hemikalija i drugih proizvoda Sa aspekta ljudske ishrane je poţeljan veći sadrţaj oleinske na raĉun linolne masne kiseline.4. u štamparstvu. ClujNapoca. Budapest. Nakon ceĊenja ulja belanĉevine ostaju u saĉmi koja ima i znaĉajan sadrţaj ugljenih hidrata i nešto ulja pa je cenjena koncentrovana stoĉna hrana. ĉime suncokretovo ulje postaje vrlo sliĉno najkvalitetnijem biljnom ulju masline.8%. Romania Research Institute for Solid State Physics and Optics of the Hungarian Academy of Sciences. Alkoholizom se dobijaju metil estri .4. zbog veće koliĉine belanĉevina (40-45 %) koje su po amino kiselinskom sastavu vrlo sliĉne animalnim proteinima. U našoj zemlji najveći deo površina pod uljanim biljkama je u Vojvodini (od 72% uljane repice do 90 % soje i suncokreta). povećanjem sadrţaja proteina dobijamo proteinsko brašno. Laboratory for Environmental Research Polytechnic.2 i 14.4.6. Nova Gorica.Tabela 6. U Vojvodini je to znatno više 7. Za ovu namenu posebno je pogodna soja. našom najvaţnijom uljanom biljkom. ha u 1998-2002. što je u odnosu na oraniĉne površine oko 6%. Faculty of Chemistry and Chemical Engineering. Osim u ishrani biljna ulja se koriste u tehniĉke svrhe za proizvodnju: sapuna i deterdţenata. Hungary. Tri njivske vrste (suncokret. 10. Sadrţaj proteina u plodu ili semenu uljarica znatno je viši od ţita a nešto niţi od zrnenih mahunjaĉa (2028 %). od 7. tako i pri višekratnom intenzivnom zagrevanju. a u svetu postoje kao «middle oleic tip» sa 60% oleinske kiseline. s tim da je prema preliminarnim podacima u 2003.6% od oranica i višegodišnjih zasada. kozmetici i farmaciji.1% što znaĉi da imamo rezerve za povećanje obzirom na ostale zemlje. uljana repica i soja) ĉine 74% površina uljanih biljka. 11.108 na 74. uljane repice sa 6. Budapest University of Technology and Economics.362 mil. godine. boja i lakova.godine Institucija Prirodnomatematiĉki fakultet Prirodnomatematiĉki fakultet Naziv projekta Fiziĉko-hemijska ispitivanja novosintetisanih biološki aktivnih jedinica Strukturna i fiziĉka ispitivanja feroelektriĉnih teĉnih kristala i teĉnih kristala oblika banane Partnerska institucija ”Babes-Bolyai” University. Daljom preradom saĉme.7 %. U našoj zemlji taj udeo je 7. u 94 . Obzirom na znaĉaj biljnih ulja i njihovu rentabilniju proizvodnju od masti ţivotinjskog porekla površine pod uljanim biljkama u svetu se znaĉajno povećavaju tako da su površine suncokreta iz perioda 1963-1967. Skopje.849 na 24. U nas su već stvoreni takvi hibridi suncokreta sa 80-90 % oleinske kiseline. prinosi i proizvodnja uljanih biljaka u svetu i kod nas U Evropi se gaji manji broj uljanih vrsta i gaje se na ukupno 23. Površine pod suncokretom. godine to iznosilo 19. kako u procesu ĉuvanja.19 miliona hektara. koncentrate i izolate koji sluţe i za ljudsku ishranu.2 Projekti sa partnerskim institucijama iz inostranstva u toku 2006.

000 t/godišnje. Soju ne bi trebalo gajiti na lakim peskovitim zemljištima bez navodnjavanja. u vezi alternativnih vidova proizvodnje energije u našoj zemlji postoje skromni uslovi. U tom sluĉaju on u odnosu na druge ratarske kulture. smonicama. strukturnim zemljištima neutralne reakcije i povoljnih vodno-vazdušnih osobina. 6. kao i drugi usevi najbolje rezultate postiţe na plodnim. Osim toga ona je vrlo dobar predusev koji poboljšava osobine zemljišta i rano stiţe pa se dobro uklapa u ţitne plodorede. EU i regionu Republika Srbija nije bogata energetskim potencijalima. meĊusobni odnos amino kiselina.4. Soja kao i kukuruz uspeva na raznim tipovima zemljišta uz agromeliorativne mere i intenzivniju agrotehniku gde je to potrebno. ali je istovremeno i vrlo otporan na sušu. c) Soja Danas.ĉetrdesetogodišnjem periodu od 1963-2002. odnosno svarljivosti. što joj uz postojanje jarih i ozimih formi i njene skromne zahteve prema zemljištu omogućava širok areal rasprostranjenosti. lesiviranom zemljištu i pseudogleju suncokretu su potrebne nešto veće koliĉine mineralnih hraniva. Sada je soja ĉetvrti usev u svetu po površinama i daje polovinu svetske proizvodnje biljnih proteina. Samo na takvim zemljištima mogu se ostvariti visoki prinosi. livadska i ritska crnica i aluvijalna zemljišta. Biodizel tako prestaje da bude nepoznanica za potrošaĉe. Na siromašnijim peskovitim zemljištima. gajnjaĉama. 95 .4. 6. ĉine soju vrlo bliskom belanĉevinama ţivotinjskog porekla. Uljana repica je jedina uljana biljka koja se moţe gajiti pri relativno niţim temperaturama jer zahteva manju sumu efektivnih temperatura od drugih uljanih biljka. U proizvodnji i korišćenju biodizel goriva prednjaĉi Nemaĉka u Evropi sa proizvodnim kapacitetima od preko 1. kada rentabilnost suncokreta posebno dolazi do izraţaja. pošto je plemenitija i rodnija ali ima veće zahteve i manju otpornosti na nepovoljne faktore. a takoĊe na slabo zaslanjenim i kiselim zemljištima. Prednosti belanĉevina soje su u sadrţaju esencijalnih amino kiselina i boljoj rastvorljivosti u vodi.7 Uljarice u Vojvodini a) Uljana repica Kod nas se pod pojmom uljana repica podrazumeva kupusna uljana repica. slatinastim ili kiselim zemljištima. godišnji porast površina je svega 820 ha tako da je u zadnjem petogodištu bilo 160659 ha. Za rast prodaje biodizela veoma vaţno je bilo da njegovo korišćenje odobre i kompanije za proizvodnju motora i vozila kako bi se otklonio strah potrošaĉa od njegovog korišćenja. Veći deo ukupnih potreba za naftom i naftnim derivatima obezbeĊuje se iz uvoza. Osim koliĉine i kvalitet belanĉevina soje tj. Teĉna fosilna goriva su već dugi niz godina osnovna vrsta goriva u mobilnim mašinama. kao što su ĉernozem. jer se ona uglavnom gaji. Osim toga. a takoĊe na zabarenim. S obzirom da suncokret stvara veliku koliĉinu organske materije (oko 12 t/ha) najbolje mu odgovaraju plodna i duboka zemljišta dobrih fiziĉkih osobina. a u daleko manjoj meri su rezerve sirove nafte i prirodnog gasa. Donošenjem standarda i odobrenjem automobilske industrije da se biodizel moţe koristiti bez mešanja sa dizel gorivom biodizel se proširio po benzinskim pumpama tako da ih u Nemaĉkoj sada ima oko 1700 a u Austriji preko 100.. suncokret se zahvaljujući svojim biološkim osobinama moţe gajiti i na siromašnijim. soja predstavlja strateško oruţje u rukama onih koji je proizvode zbog nekoliko stotina proizvoda koji se dobijaju od nje. zaštitu zemljišta od erozije i ispiranja azota tokom zime. daje znatno više i stabilnije prinose. No. pa je zbog toga na takvim zemljištima njegovo gajenje najrentabilnije. b) Suncokret Suncokret ima velike zahteve za vodom obzirom na veliku produkciju organske materije i visok transpiracioni koeficijent (470-765). No. U Evropi se danas proizvode znaĉajne koliĉine ove vrste goriva sa planom povećanja proizvodnje.5 Aktuelne tendencije u svetu. Raspoloţive energetske potencijale predstavljaju rezerve uglja i hidropotencijal.4. Ozimost joj omogućava stabilnije prinose. godine stagniraju. U semenu soje se nalazi i oko 20 % ulja.100. Repica je uljana biljka koja zahteva najmanje toplote.

u svim zemljama zakonski zabranjeno. suncokreta i soje u našem regionu. Racionalnija namena ove sirovine je proizvodnja metilestera masnih kiselina. kao i drugih proiizvoda na bazi uljarica kao sirovine. godini sa ukupno 6% biodizela.1 Tehnologija proizvodnje U usvojenoj tehnologiji proizvodnje uljane repice. sa 4. proizvodnja biodizela od biljnih ulja iz taloga proizvodnje jestivih ulja i korišćena biljna ulja iz restorana.2 Biljna ulja iz kuhinja i prţionica Visoke temperature korišćenja dovode do degradacije biljnih ulja (u fritezama.5 PRIORITETI RAZVOJA 6.75%. Sa druge strane. primena ovih ulja u proizvodnji koncentrata za stoĉnu hranu. prostije. primenu.). predlaţe se unapreĊenje primene agrotehniĉkih mera proizvodnje sirovina. kancerogenih materija. Pri tome je utvrĊena potrebna dinamika uvoĊenja biodizel goriva u periodu od 2005 do 2010. Ovim planom predviĊeno je da se u 2006.1.1 Uljni talozi U rezervoarima za ulja u fabrikama jestivih ulja godišnje se izdvaja više hiljada tona uljnih taloga.5%. cena i kvalitet ovih ulja odgovaraju zahtevima za kvalitetnu proizvodnju biodizela. Uklanjanjem i ceĊenjem ovih taloga oslobaĊa se oko 2. MeĊutim. sa 5% a u 2010. nedozvoljivo je bacanje ovih ulja u vodotokove. 6. Ubacivanje ovih materija u lanac ishrane. Kao primer mogu posluţiti neke zemlje zapadne Evrope koje su uspele organizovano da pristupe prikupljanju odpadnih masnoća i time doprinesu oĉuvanju ţivotne okoline ne zagaĊujući vodotokove. 96 . godine izvrše supstituciju ukupnih potreba za dizel gorivom fosilnog porekla sa 6% biodizel goriva. gotovo.25%. U našoj zemlji su rešeni tehniĉko-tehnološki problemi alkoholize ovih ulja.000 tona biljnog ulja godišnje.1. Jedino racionalno rešenje za ovaj hemijski opasan otpad. štetna u vodi. To ukazuje na velike dimenzije opasnosti i štete. U poslednje vreme koristi se u oleohemijskoj industriji. za korišćena biljna ulja je hemijska destrukcija. ketona i drugih otrova. kao i prioritetni razvoj projekata unapreĊenja tehnoloških procesa proizvodnje biodizela. godini izvrši supstitucija ukupnih potreba prema dizel gorivu fosilnog porekla sa sa 2. prema redosledu izvoĊenja. Organizovano prikupljanje otpadnih masnoća biljnog i ţivotinjskog porekla je preduslov uspešnosti ove akcije. U meĊuvremenu je Konzorcijum za proizvodnju biodizel goriva uradio predlog «Standarda za biodizel goriva» (1995). ne trujući hranu za domaće ţivotinje i smanjujući emisiju štetnih materija korišćenjem biodizela umesto fosilnog dizela za pogon vozila za gradski prevoz u gusto naseljenim gradskim sredinama. Atest po austrijskom ÖNROM C 119 standardu ili po nemaĉkom DIN standardu za kvalitet biodizela domaćih firmi radile su ovlašćene laboratorije. 6. Isto tako. 6. U postojećim uslovima nepovoljnog odnosa cena degumiranog biljnog ulja i dizela u zemlji. Mada nedovoljno istraţena produkcija ovih upotrebljenih masnoća za spremanje materija. sa 3. Ova ulja su godinama završavala u cisternama fosilnog dizela. 2009. prţionica predstavlja jednu od realnih mogućnosti. ili. kvalitet je utvrĊivan uglavnom u skladu sa nemaĉkim ili austrijskim standardima. Koliĉina od više stotina litara biljnih ulja baĉenih u reku minorna je u odnosu na koliĉine reĉne vode. Tokom proizvodnje biodizela 1994-1995. trošak za uklanjanje ulja u fabrikama vode je neuporedivo veĊi od vrednosti ulja. prţionicama i sl. Procena je da korišćenih biljnih ulja u zemlji ima par hiljada tona. Raĉuna se da se maksimalno 10 % biodizela moţe supstituisati u potrošnji mineralnog dizel goriva jer se kao ograniĉavajući fakor javlja obradiva površina na kojoj bi se proizvodile uljane kulture iz kojih se dobija sirovo ulje. do stvaranja opasnih aldehida. njihovo mešanje sa otpacima hrane radi ishrane stoke je nedozvoljivo. njihova namenska primena je opasna u hrani. godine.5. Ostali su gotovo nerešivi problemi vezani za prikupljanje korišćenih ulja. 2008. koji propisuje kvalitet.Prema direktivi EU predviĊeno je da sve ĉlanice do 2010. naĉin skladištenja i isporuke biodizel goriva.5. 2007. Po inerciji tradicije korišćena ulja se bacaju u pomije. proizvodnja biodizela.5.

5 Ispitivanje vrednosti investicionih ulaganja u postrojenja za proizvodnju biodizela Vrednost investicionih ulaganja u znaĉajnoj meri zavisi od veliĉine projektovanog kapaciteta. ali i emisija štetnih gasova.000 t/god. 6. konaĉno. Iz semena uljarica sirovo ulje se moţe dobiti procesom: ceĊenja (presovanja). poĉetak rada 2006. preuzeti su uz odreĊene korekcije iz nemaĉkih izvora. Pri tome projektovani kapacitet treba da posluţi kao osnova za obraĉun troškova amortizacije.5. Huesca. Presovanje se obavlja korišćenjem šarţnih ili kontinuiranih postrojenja. prema vaţećim propisima o skladištenju. kapaciteta 25. kapaciteta 25. presovanje.3 Predlozi osvajanja tehnologija proizvodnje biodizela Tehnologija proizvodnje biodizel goriva sastoji se iz procesa ceĊenja ulja i reesterifikacije. kapaciteta 50.000 t/god. pored postojanja tehniĉkih. tako da prikazani proraĉuni predstavljaju procenjene vrednosti. u liniji sa predpresama. 6. CO i nesagorelih ugljovodonika za oko 20 – 50 %. kao i dela troškova prerade uljarica.000 t/god. ĉuvanju i rukovanju sa teĉnim gorivima (SEEG. poĉetak rada 2006.2 Primeri projekata u svetu U svetu je projektovan ĉitav niz novih postrojenja za proizvodnju biodizela što ilustruje nastojanja da se ova vrsta goriva intenzivnije koristi: Pogon u Španiji. Neki podaci. U našoj zemlji veoma je aktuelan zadatak. Biodizel gorivo moţe se ĉuvati u rezervoarima i odgovarajućim posudama.6. kapaciteta 100. Pogon u Španiji. 97 . iskorišćeno ulje za kuvanje i masne kiseline. ekstrakcijom i kombinacijom ceĊenja i estrakcije. Specifiĉna potrošnja goriva korišćenjem biodizel goriva povećava se proseĉno za 8-10 % u odnosu na fosilno dizel gorivo.5. Razliĉiti evropski i ameriĉki proizvoĊaĉi motora odobravaju primenu biodizel goriva kod motora starijih generacija.5. što se i predlaţe u budućim istraţivanjima. Primenom 100 % biodizel goriva umanjuje se snaga motora za oko 4 – 7 %. Emisija azotnih oksida primenom biodizel goriva povećava se za oko 5-10 %. Pogon u Nemaĉkoj. kamata. ţivotinjska masnoća.5. Pogon u Poljskoj. izraţavajući pri tome specifiĉne uslove koji moraju biti zadovoljeni. Barcelona. što podrazumeva kako laboratorijska istraţivanja. U svetu je zadnjih petnaest godina aktuelna tendencija supstitucije dizel goriva mineralnog porekla sa gorivima na bazi biljnih ulja. poĉetak rada 2006. sirovina: biljna ulja. Najĉešće primenjivani postupak sinteze metil estra masnih kiselina odnosno biodizela je proces transesterifikacije (hladni diskontinualni i kontinualni postupak i topli kontinualni postupak).4 Kvalitet biodizela kao preduslov pouzdanog korišćenja Kao jedan od osnovnih elemenata prioritetnih projekata u razvoju tehnologije proizvodnje i korišćenja biodizela. tehnoloških i ekonomskih preduslova. sirovina:ulje uljane repice i iskorišćeno ulje za kuvanje. tako i istraţivanja efikasnosti pilot postrojenja. sirovina: iskorišćeno ulje za kuvanje. sirovina: biljna ulja i iskorišćeno ulje za kuvanje. 6. prvenstveno u smislu proizvodnje standardnog kvaliteta. koji bi posluţili za sticanje iskustava i usavršavanje te proizvodnje. Treba naglasiti da troškovi proizvodnje biodizel goriva zavise od kvaliteta ulaznih podataka. Za veću pouzdanost ulaznih podataka bilo bi neophodno sakupiti podatke na jednom pilot postrojenju. Ekspeleri se koriste za jednokratno. U cilju brţe i efikasnije realizacije primene ovakvog goriva u praksi vršena su uporedna ispitivanja funkcionalnih karakteristika sa primenom referentnog goriva D-2 i metilestera. Za uspešnu proizvodnju biodizel goriva neophodni su. standardi i analitiĉka kontrola. istraţivanje mogućnosti primene alternativnog goriva biljnog porekla u odnosu na konvencionalna mineralna goriva. osiguranja. posebno oni koji se odnose na strukturu investicionih ulaganja. 2000 i TUV. 1988). neophodno je da se obrazuju projekti pilot proizvodnje. odrţavanja. poĉetak rada 2006. kao i homologaciona i vanmotorska ispitivanja. Lünen.000 t/god.

Ipak. (v) novi biosintetiĉki polimeri iz obnovljivih prirodnih resursa. celuloza.6 Strateški pravci razvoja hemijskog inţenjerstva u funkciji zaštite ţivote sredine Više faktora opredeljuju predloge obrazloţene u ovom elaboratu. veţu CO 2 iz atmosfere u toku svog razvoja. 6. U svetu postoji izraţena tendencija razvoja biotehnoloških procesa proizvodnje polimernih materijala na bazi obnovljivih sirovina biljnog i ţivotinjskog porekla. U obzir su uzete i znaĉajne društvene potrebe.6 ANALIZA UTICAJA NA OKOLINU 6. iz kojih je isceĊeno ulje i napravljen metilestar (na primer od ulja uljane repice). pri ĉemu je moguće ukljuĉiti i agronomske nauke na procesima odgajanja biljnih vrsta sa specijalnim potencijalom (genetske promene na biljkama kojima se stimuliše proizvodnja odreĊenih proizvoda u biljkama). elastomera. Dobijanje materijala od industrijskog znaĉaja moţe se ostvariti u biorafinerijama hemijskim i biološkim transformacijama biljnih proizvoda u ţeljeni proizvod. Upotrebom biodizel goriva smanjuje se efekat staklene bašte nastao upotrebom goriva fosilnog porekla. adheziva.2 Uticaj korišćenja biodizela na emisiju CO2 Mnoga istraţivanja su pokazala da biodizel gorivo ne zagaĊuje ţivotnu sredinu. belančevine. aliftiĉnih ugljovodonika i ugljendioksida.4 kg. Koliĉina otrovnih. duplih veza i alilnih vodonika. ulja i masti. obnovljivim izvorima. Na osnovu gore navedenih elemenata predlaţu se sledeći strateški pravci razvoja: (a) proizvodnja bioetanola i biodizela na bazi obnovljivih sirovina biljnog i ţivotinjskog porekla. koji je najviše uzrok promene klime i zraĉenja gasova na Zemlji. dok u Evropi i našoj zemlji tu ulogu ima uljana repica. Razgradljivost biodizela je 4 puta brţa od dizel goriva.6.1 Ekološki znaĉaj biodizela Svi aspekti primene alternativnog goriva za dizel motore su od izuzetnog znaĉaja. Znaĉajna je i biohemijska proizvodnja poliola za poliuretane. kao što je to sluĉaj sa dizel gorivom. Biodizel gorivo ne sadrţi sumpor. te zbog toga ne prouzrokuje kisele kiše. Ono ne moţe biti odgovorno za izumiranje šuma. Takve sirovine su polisaharidi. sliĉno kao kod konvencionalnih goriva. preovladao je stav da je biodizel gorivo ekološki znatno ispravnije od dizel goriva.6.42 kg. kancerogenih i opasnih po zdravlje hemijskih supstanci u produktima sagorevanja metil estra nije ukupno viši nego pri sagorevanju fosilnog dizel goriva. Korišćenje mikroorganizama za dobijanje polimera je vaţan pravac koji daje termoplastične materijale sa odliĉnom biodegradabilnošću. 98 . To praktiĉno znaĉi da se upotrebom biodizela ne povećava "efekat staklene bašte". koji je u svetu već komercijalizovan na primeru familije polihidroksialkanoata (polihidroksi butirata-valerata). Pre svega relativno je mali nauĉnoistraţivaĉki kapacitet (prema broju istraţivaĉa i nauĉne infrastrukture u poreĊenju sa zemljama EU). Od ulja se osim poliuretana mogu praviti epoksidne smole i poliestri u formi masa za livenje. pre svega narastajuće potrebe za energijom. Postoje i studije koje potvrĊuju na odreĊeni naĉin ove tvrdnje. a kod dizela iz nafte 4. boja i lakova. u središtu interesovanja je zaštita ţivotne i radne sredine.6. kako bi se smanjio njihov uticaj potrebno je metil estrima dodavati aditivna sredstva. mogućnosti neograniĉenog proširenja proizvodnje uljarica i unapreĊenja poljoprivrede. skrob. Treći bitni ĉinilac su prirodni resursi koji postoje u AP Vojvodini i koji trebaju da predstavljaju osnovu razvoj. (b) hemijska i farmaceutska proizvodnja na bazi sirovina iz agrara. ali i zbog hemijskog sastava koji omogućuje dobijanje niza proizvoda reakcijama estarskih veza. posebno njenim alternativnim. Citiraju se podaci o emisiji NO na efekat staklene bašte deluju 300 puta jaĉe nego ista koliĉina CO ukupna emisija gasova relevantnih za klimatske uslove (ukljuĉujući i CO 2 ekvivalent za NO 2) pri proizvodnji i preradi uljane repice u 1 kg biodizela iznosi 1. jer se pri sagorevanju ovog goriva proizvode onoliko CO 2 koliko biljke. Dakle.5. 6. Upotrebom biodizel goriva umanjuje se emisija azotnih oksida. šećer. Ti resursi su pre svega poljoprivreda. vlakana i filmova. Ulja kao hemijske sirovine su veoma zahvalne zbog povoljne cene. nafta i gas. u svetu. lignin. Smanjena je emisija ĉaĊi i drugih po zdravlje štetnih jedinjenja od ugljendioksida. Ipak. Za ovu namenu sojino ulje je najjeftinija sirovina u SAD i Juţnoj Americi.

6.6.3 Biodegradabilnost biodizela kao ekološki faktor
Biodizel je biorazgradljiv i nije toksiĉan. Biodizel je 100 % biorazgradljiv kao šećer i manje toksiĉan od stone salate. Studije su pokazale da je biodizel razgradljiv do 4 puta brţe nego dizel gorivo, sa 98 % razgradljivosti za 3 nedelje. Smanjena emisija gasova, prisutni mirisi, biorazgradljivost i sigurnost biodizela ĉini dobru povoljnost za njegovo korišćenje i zaštitu ţivotne sredine, kao i za osetljivu površinu kao što su nacionalni parkovi i šume.

6.6.4 Zakljuĉak
Na osnovu rezultata ispitivanja koncentracije izduvnih gasova u produktima sagorevanja metil estara od biljnog ulja i dizel goriva, kao i na osnovu pregleda inostrane literature, moţe da se zakljuĉi sledeće: upotreba konvencionalnih vrsta goriva sve više zagaĊuje ţivotnu i radnu sredinu, tako da atmosfera poprima efekat staklene bašte. Ovako zatrovana atmosfera sve više utiĉe na pogoršavanje zdravstvenog stanja ljudi, ţivotinjskog i biljnog sveta. Upotrebom biodizel goriva smanjuje se efekat staklene bašte. Biodizel gorivo je biorazgradljivo i nije toksiĉno. Rezultati istraţivanja sastava produkata sagorevanja biodizel goriva se znaĉajno razlikuju u zavisnosti od vrste ispitivanog biogoriva (metil estra), vrste konstrukcije motora, vrste primenjenih metoda ispitivanja i drugih parametara. Ipak, na osnovu analize podataka ispitivanja moţe da se zakljuĉi da u produktima sagorevanja biodizel goriva ima ukupno za trećinu manje štetnih materija nego kod dizel goriva. Postoje razne mogućnosti da se ukupna koliĉina zagaĊivaĉa, otrovnih i kancerogenih supstanci iz produkata sagorevanja alternativnog goriva smanji: racionalnom potrošnjom goriva, boljom tehnologijom i organizacijom rada sa pogonskim mašinama, usavršavanjem i podešavanjem konstrukcije motora SUS, uvoĊenjem automatizacije, kompjuterizacije i robotizacije rada, preĉišćavanjem izduvnih gasova, upotrebom aditiva za sve vrste goriva i pronalaţenjem novih vrsta ekoloških goriva, - smanjen je sadrţaj azotnih oksida (NOx), aliftiĉnih ugljovodonika i ugljendioksida (CO2) u produktima sagorevanja metil estara od suncokretovog ulja u odnosu na dizel gorivo. Kod metilestara od uljane repice sadrţaj NOx je nešto povećan, zbog razliĉite vrste biljnog ulja, konstrukcije motora i naregulisanosti motora, - neznatno je povećan sadrţaj aromatiĉnih ugljovodonika (benzen, toluen i ksileni) i ugljenmonoksida (CO) u produktima sagorevanja metil estara od suncokretovog ulja u odnosu na dizel gorivo,- koliĉina otrovnih, kancerogenih i opasnih po zdravlje hemijskih supstanci u produktima sagorevanja metil estara nije ukupno viši nego što se dobija sagorevanjem dizel goriva. Sadrţaj većine ovih supstanci je ĉak niţi nego kod dizel goriva, koncentracija izduvnih gasova u produktima sagorevanja nije u funkciji reţima rada motora, tj. broja obrtaja radilice motora, već odnosa goriva i vazduha, kvaliteta rasprskavanja (raspršivanja) goriva, fiziĉko-hemijskog sastava goriva, konstrukcije motora i drugih faktora, - nivo vidljivih dimnih gasova je niţi od nivoa dimnih gasova kod sagorevanja dizel goriva, a viši od nivoa dimnih gasova kod sagorevanja metil estara od ulja uljane repice, - da bi se smanjio uticaj otrovnih, kancerogenih i opasnih po zdravlje hemijskih supstanci potrebno je metil estrima dodavati aditivna sredstva, sliĉno kao kod konvencionalnih goriva.

6.7 PREDLOG INSTITUCIONALNIH MERA
6.7.1 Racionalizacija proizvodnih kapaciteta Direktive Evropske unije jasno ukazuju da sve njene ĉlanice do 2010. godine moraju da izvrše supstituciju ukupnih potreba za dizel gorivom fosilnog porekla sa 6 % biodizela. Poštujući odredbe sadrţane u direktivama EU kao strateškog partnera, Republika Srbija do 2010. godine treba da obezbedi supstituciju oko 180.000 t/god fosilnog dizel sa biodizel gorivom. Za proizvodnju navedenih koliĉina potrebno je obezbediti odgovarajuće proizvodne kapacitete. Proizvodni kapaciteti mogu se podeliti prema karakteru proizvoĊaĉa i proizvodnim kapactetima. U našim uslovima proizvodni kapaciteti treba da se kreću od 5.000 do 50.000 t/god.

99

6.7.2 Koncentracija proizvodnih kapaciteta
Potrošnja dizel goriva u Republici Srbiji nalazi se na ukupnom nivou od blizu 2.300.000 t/godišnje. U ukupnoj potrošnji dizel goriva najveće koliĉine se troše u drumskom i teretnom saobraćaju (2.467.660 t/god.), poljoprivredi (517.151 t/god.), reĉnom saobraćaju (22.600 t/god.), ţelezniĉkom saobraćaju (12.880 t/god.), vodoprivredi (15.300 t/god.) i šumarstvu (20.605 t/god.). U ukupnoj strukturi potrošnje dizel goriva moţe se oĉekivati najbrţi rast potrošnje u drumskom i teretnom saobraćaju kao posledica ubrzanog razvoja prometa, ali i ostalog dela privrede. Poštujući odredbe sadrţane u drektivi EU kao strateškog partnera privredi Republike Srbije neophodno je napraviti strategiju uvoĊenja biodizel goriva. Obzirom na izuzetno veliku koliĉinu dizel goriva koji se koristi u privredi Republike Srbije potrebne koliĉine biodizel goriva u 2010. godini kretaće se ukupno 179.978 t/godišnje, na teritoriji uţe Srbije 122.377 t/god. a u Vojvodini 57.599 t/god. Za proizvodnju navedenih koliĉina potrebni su odreĊeni kapaciteti. Kapaciteti se mogu podeliti u dve grupe, jedna podela je prema karakteru proizvoĊaĉa a druga po veliĉini proizvodnog kapaciteta. Prema karakteru proizvoĊaĉa postoji nekoliko grupa i to: 1. fabrike za proizvodnju ulja (uljare i sojare); 2. rafinerije; 3. postojeći kapaciteti za proizvodnju biodizela; 4. novoizgraĊeni kapaciteti namenjeni iskljuĉivo proizvodnji biodizela i 5. mini kapaciteti na poljoprivrednim imanjima i individualnom sektoru.

6.7.3 Disperzija proizvodnih kapaciteta
Za realizaciju predviĊene proizvodnje biodizel goriva neophodno je obezbediti dovoljan izvor sirovina. U Vojvodini je to pre svega soja i suncokret. Gajenje uljane repice za proizvodnju biodizel goriva dobija sve više na znaĉaju zbog visokog sadrţaja ulja u semenu. Disperziju proizvodnih kapaciteta moguće je obaviti po okruzima. U poĉetnim fazama treba oĉekivati da će se disperzija obaviti prema postojećim proizvodnim kapacitetima jer su tu najmanja investiciona ulaganja.

6.7.4 Korišćenje nusproizvoda iz proizvodnje biodizela
Obzirom da se sa 1 ha od ostataka biljne mase moţe iskoristiti 750-1820 kg ekvivalentnog teĉnog goriva, nusproizvodi u proizvodnji biodizela potencijalno su dobar izvor energije. Biomasa se moţe briketirati u kompaktnije komade kako bi se smanjili troškovi transporta. Kao vaţan nuzproizvod u proizvodnji biodizel goriva javlja se saĉma i pogaĉa, kao najvaţniji izvor proteina u ishrani domaćih ţivotinja. Soja se u ishrani domaćih ţivotinja koristi u obliku griza i saĉme. Nivo proteina u sojinoj saĉmi varira od 42 do 50 %. Suncokretova saĉma koja se koristi za ishranu domaćih ţivotinja sadrţi 33-42 % sirovih proteina. Pored toga, u procesu alkoholizacije biljnih ulja, pored biodizela kao ciljnog proizvoda dobija se i sirovi glicerol, koji moţe da predstavlja polaznu sirovinu u proizvodnji ĉistog glicerola.

6.7.5 Istraţivanja biljne biomase kao potencijalnog izvora energije
Od ostataka biljne mase proizvodnje uljarica moţe se dobiti (zamenuti) od 1,5 do 2,6 tona ekvivalentnog teĉnog goriva po hektaru. Za ekvivalent je uzeto lako ulje za loţenje (D2) toplotne vrednosti 42 MJ/kg goriva. Pri raĉunanju ekonomske isplativosti primene biljnih ostataka za proizvodnju toplotne energije neophodno je da se uzme u obzir stepen energetske efikasnosti peći ili kotlova. Ovaj stepen iznosi od 0,50 do 0,70. To znaĉi da bi se sa jednog hektara od ostataka biljne mase moglo iskoristiti (zamenuti) od 750 do 1820 kg/ha ekvivalentnog teĉnog goriva. Ili, drugaĉije reĉeno od 3,57 do 5,8 kg ostataka biomase moţe da se dobije (zameni) 1 kg ekvivalentnog teĉnog goriva. Ako se uzme u obzir da je donja toplotna moć ulja od uljane repice 36.500 kJ/kg, a toplotna vrednost biljnih ostataka od uljane repice (njena slama) 17.400 kJ/kg, onda se moţe reći da se sa iste površine (jedan hektar) moţe od ostataka biljne mase dobiti polovina koliĉine toplotne energije koja se moţe dobiti od ulja uljane repice (odnos 1,0 : 0,48-0,67). Prikupljanje ostataka biljne mase obavlja se presama visokog pritiska baliranjem biomase. Bale mogu biti male, srednje i velike prizmatiĉne, tj. konvencionalne. Prikupljenje biomase moţe da bude i u rol bale. Utovar bala obavlja se raznim utovarivaĉima ili ruĉno. Transport bala vrši se traktorskim ili kamionskim prikolicama. Istovar i kamarisanje bala moţe biti mehanizovano ili ruĉno.

100

6.7.6 Sirovi glicerol kao nusproizvod proizvodnje biodizela
U procesu alkoholize biljnih ulja, pored biodizela kao ciljnog proizvoda dobija se i sirovi glicerol u relativno velikim koliĉinama (20%), koji moţe predstavljati i predstavlja polaznu sirovinu za dobijanje ĉistog glicerola za sve namene. Sastoji se od 45-50% glicerola, 20-25% sapuna, 10-20% metilestera masnih kiselina, ulja, metanola, masnih kiselina, vode. Postojeće fabrike za proizvodnju glicerola nemaju mogućnost za preradu sirovog glicerola. Da bi se sirovi glicerol, ipak, mogao preraditi i u domaćim fabrikama glicerola, neophodna je separacija glicerinske vode i masnih kiselina iz sirovog glicerola. Za takve procese u zemlji postoje postrojenja, tehnologije i proizvodna iskustva (Briksol, Hempro, Hins).

6.8 EKONOMIKA PROIZVODNJE ULJARICA
Za ocenu ekonomskog poloţaja proizvodnje uljarica (suncokret, soja i uljana repica) koriste se vaţniji naturalni i ekonomski indikatori (prinos, vrednost proizvodnje, troškovi proizvodnje, finansijski rezultat, prodajna cena i cena koštanja po jedinici gotovog proizvoda) preuzeti iz planskih kalkulacija sa ispitivanih poljoprivrednih gazdinstava za 2003. godinu. U ukupnim troškovima proizvodnje uljanih biljaka najveću stavku ĉine sopstvene usluge. U zavisnosti od vrste useva uĉešće ovih troškova kreće se u intervalu od 45,29% (suncokret) do 48,29% (uljana repica).

6.8.1 Troškovi proizvodnje biodizel goriva i potreba drţavnih subvencija
Troškovi proizvodnje biodizel goriva zavise od vrednosti investicionih ulaganja za izradu projektne dokumentacije, ulaganja u opremu i izgradnju graĊevinskih objekata, troškova probnog rada (uhodavanja tehnološkog procesa proizvodnje), daljeg razvoja tehnologije, visine prodajnih (otkupnih) cena ulaznih sirovina, troškova prerade uljarica, troškova vezanih za upotrebu osnovnih sredstava, transporta i skladištenja biodizel goriva, rastura i škarta, kao i veliĉine kapaciteta proizvodnog pogona.

6.8.2 Vrednost i opravdanost investicionih ulaganja
Vrednost investicionih ulaganja u znaĉajnoj meri zavisi od veliĉine projektovanog kapaciteta. Pri tome projektovani kapacitet treba da posluţi kao osnova za obraĉun troškova amortizacije, odrţavanja, osiguranja, kamata, kao i dela troškova prerade uljarica. Treba naglasiti da troškovi proizvodnje biodizel goriva zavise od kvaliteta ulaznih podataka. Neki podaci, posebno oni koji se odnose na strukturu investicionih ulaganja, preuzeti su uz odreĊene korekcije iz nemaĉkih izvora, tako da prikazani proraĉuni predstavljaju procenjene vrednosti. Za veću pouzdanost ulaznih podataka bilo bi neophodno sakupiti podatke na jednom pilot postrojenju, što se i predlaţe u budućim istraţivanjima. Troškovi probnog rada tj. uhodavanja tehnološkog procesa proizvodnje obuhvataju obezbeĊenje odgovarajuće koliĉine sirovina, troškove isporuĉilaca tehnoloških postrojenja i troškove rada radnika koji se tokom uhodavanja tehnologije obuĉavaju. Pošto se procenjuje da se projektovani kapacitet koristi u tri smene, za svaku smenu je potrebno obuĉiti: 2 radnika za pogon - reesterifikacije, 1 radnika za pogon presa i 1 radnika za laboratoriju. Za ovu namenu potrebno je izdvojiti iznos od 348.000 dinara. Planirani troškovi projektovanja i inţenjeringa, transfera tehnologije i daljeg ulaganja u njen razvoj iznose 3.324.345 dinara.

6.8.3 Osnovni uslovi za odrţavanje postojećih i izgradnju novih postrojenja za proizvodnju biodizela
Esencijalni uslov za odrţavanje postojećih postrojenja je profitabilna proizvodnja biodizela. Nepostojanje ovog uslova dovelo je do demontaţe više postrojenja. Ekološki, ekonomski i energetski, odnosno pravni imperativi Evropske unije primarni su uslov proizvodnje biodizela u razvijenim zemljama. Pod takvim uslovima, proizvodnja biodizela u zemljama tranzicije, pa i u Srbiji dobija perspektivu. To je objašnjenje za preduzete investicione poduhvate. U toku je izgradnja velikih postrojenja za ceĊenje ulja, proizvodnju stoĉne hrane i proizvodnju biodizela (oko 30.000 tona godišnje) u okviru poslovnog sistema

101

preuzetih iz planskih kalkulacija za 2.8. intenzivno se provode istraţivanja korišćenja biljnih ulja od uljanih biljaka za proizvodnju biodizela. do 500 tona godišnje) u okvirima poljoprivrednih gazdinstava. uljana repica: 4.000 t biodizela godišnje.70 d/kg) i soje (14. Omogućavanje uvoza korišćenih biljnih ulja bez uvoznih daţbina. restorana kao stoĉne hrane ili kao sirovine za proizvodnju koncentrata. Odabrane cene sirovina navedenih uljarica posluţile su kao podloga za sastavljanje kalkulacije biodizela. b) o zabrani potrošnje korišćenih (otpadnih) biljni masnoća iz prţionica.15 d/kg).48 d/kg. a znatno kraće kod nas. demivode i energije). manjih. sumporne kiseline. 2.088 ha.92d/kg.000 tona biodizela godišnje. Procenjuje se da bi za pogon od 10. uljane repice (12.Agroprodukt. uljana repica: 10. u pogonima kapaciteta od 10. Ukidanje poreza na proizvodnju biodizela i repromaterijala.63 d/kg. ceĊenje ulja.593 tona. pre svega. proizvodnja 70. osiguranje.465 tona) za proizvodnju 10.126 ha) na kojima treba da se obezbede potrebne koliĉine sirovina (suncokret: 15. Ovo bi mogla biti okosnica razvoja drugih. njihova prerada u sirovo ulje i proizvodnja biodizela. Pored cene sirovina.4 Drţavne subvencije i unapreĊenje legislative i regulative Već više od dve decenije u Zapadnoj Evropi. Pri ekonomskoj analizi proizvodnje biodizel goriva sagledani su svi znaĉajniji parametri koji utiĉu na formiranje cene biodizela u proizvodnom lancu koji ĉine proizvodnja uljarica. dok troškovi skladištenja. odnosno 1. Usavršavanjem tehnologije moguće je povećati produkciju i na ĉitavih 70. prerade u sirovo ulje i prerade sirovog ulja u biodizel gorivo).20 d/kg.9 POTENCIJALNI KORISNICI I MOGUĆNOST PLASMANA Pri ekonomskoj analizi proizvodnje biodizel goriva potrebno je sagledati sve troškove proizvodnje sadrţane u proizvodnom lancu (troškovi proizvodnje sirovina.003. šire se interesi za gradnju malih pogona (od 100. 5. odrţavanje.961ha i soja: 2. masne kiseline i glicerol) iznose 35. Premiranje proizvodnje uljarica (suncokreta.419 tona i soja: 4. soje. 6.600 dinara. Uz velike napore izgraĊeno je postrojenje i ovladano tehnologijom koja treba da omogući proizvodnju od 50. Potrebno je potsticati otvaranje novih pogona.000 hektara pod uljaricama.000 tona biodizel goriva. 3. Pre ekonomske analize najpre su utvrĊene površine (suncokret: 7. za koje bi trebalo obezbediti zarade u bruto iznosu od 11. Istovremeno. U fazi reesterifikacije izraĉunati su troškovi razliĉitih vrsta materijala (metanola. d) o podršci istraţivaĉkim i poslovno-proizvodnim projektima ekoloških.92 d/kg. 4. više od 70.000 t/god. Da bi se dobila "viza" za Evropsku uniju moraju se ispoštovati njene Direktive o biogorivima. 6. ObezbeĊivanjem povoljnih uslova za nabavku sirovina i repromaterijala i drugim podsticajnim merama moguće je ostvariti znaĉajnu proizvodnju biodizela u našim pogonima koja bi mogla biti dovoljna za naše potrebe pa i za izvoz. A za podsticanje i udovoljenje interesa proizvoĊaĉa neophodno je: 1. ekonomski interes proizvoĊaĉa uljarica. c) o zabrani bacanja otpadnih biogenih masnoća u vodotokove. Najveći deo ovih istraţivanja usmeren je na tehnološki proces dobijanja biodizela. Sve navedeno moţe doprineti poboljšanju uslova za proizvodnju biodizela u našoj zemlji. biodizela. dok je manje paţnje posvećeno njegovoj ekonomskoj analizi. Dodavanjem troškova upotrebe osnovnih 102 . Za ostvarenje ovakvog mega projekta mora postojati. a) o zabrani potrošnje biljnih ulja kao dizel energenta.56 d/kg). Materijalni troškovi nastali u proizvodnji biodizela.godinu. rastura i škarta iznose 2. pogona dispergovanih po celoj zemlji. uljane repice). Donošenje i strogo sprovoĊenje propisa o namenskoj potrošnji biogenih masnoća. Troškovi upotrebe osnovnih sredstava (amortizacija. A to znaĉi. glicerola. usitnjavanje semena. privrednih asocijacija u oblasti biogoriva. kamate) iznose 1. nevladinih. natrijum hidroksida. ulja.961. stoĉne hrane. Materijalni troškovi umanjeni za vrednost nuzproizvoda (uljane pogaĉe. Od ekonomskih parametara pošlo se prvo od prodajnih (otkupnih) cena suncokreta (13. umanjeni za vrednost nuzproizvoda iznose 35.000 tona godišnje proizvodnje biodizela trebalo angaţovati 28 zaposlenih. filtriranje i degumiranje). kao najveće stavke troškova u fazi prerade uljarica u sirovo ulje. utvrĊeni su i drugi troškovi (ĉišćenje semena.000 t/god. Najnoviji pogon „Ekomed“-a iz Panĉeva je dobar primer. Stimulacija prerade sirovog glicerola (nusproizvoda iz proizvodnje biodizela) i izvoza ĉistog glicerola.

Kao najznaĉajnije uljane biljke na našim prostorima su suncokret. U periodu 1993-2002 suncokret angaţuje oko 10% oranica. MeĊutim.25% oranica sa nešto većim uĉešćem od 1% u površinama pod industrijskim biljem u Vojvodini.000 t/god nije ekonomski opravdana. proizvodnja biodizela je ekonomski opravdana.1 Proizvodnja suncokreta u Vojvodini Podruĉje Srbije se ubraja u one zemlje koje suncokret gaje na površini većoj od 100. U periodu od 1993. do 2002. U organizovanju proizvodnje uljanih biljaka u Vojvodini nešto veću ulogu imaju poljoprivredna preduzeća (52%) u odnosu na seljaĉka gazdinstva (42%). Trend prinosa i ostvareni nivo nije dovoljan. 10. Pozitivan trend površina prati i tendencija porasta prinosa. Za razliku od suncokreta i soje koji se gaje na znaĉajnijim površinama uljana repica se gaji na svega 0.000 tona. troškova skladištenja.966 ha.10.sredstava do 1. rastura i škarta od 2. Površine pod suncokretom. do 2002. Proizvodnja biodizela u proizvodnim kapacitetima do 3.2 Proizvodnja soje u Vojvodini Od ukupne proizvodnje ulja u svetu najveći deo ĉini ulje dobijeno od soje. Pad ukupne proizvodnje više je pod uticajem pada površina nego smanjenja prinosa. uz akumulativnu stopu od 10 %.23 d/kg.025 ha. MeĊutim.000 t. Na ovaj naĉin se iskorišćava nešto više od 18% oraniĉnih površina Pokrajine. dok seljaĉka gazdinstva imaju nešto znaĉajnije proseĉne površine pod suncokretom (56%) u periodu od 1993. Industrijsko bilje se u Vojvodini gaji na proseĉnoj površini od 294.056 kg zrna soje.10. godine površine rastu po proseĉnoj godišnjoj stopi od 10. Kod sve tri veliĉine kapaciteta polazi se od sopstvene proizvodnje uljarica. 6. što ĉini oko 78% ukupnih površina pod industrijskim biljem. Prinosi soje po jedinici površine više variraju 103 . koji ĉine osnovu za donošenje njegove cene.63 d/kg. što ĉini oko 87 % površina pod industrijskim biljem u Srbiji. Soja se u istom periodu gaji na nešto manje od 5% oranica Vojvodine i uĉestvuje sa 25% u ukupnim površinama pod industrijskim biljem.28%). Pošto troškovi proizvodnje biodizel goriva.000 ha. Kao rezultat smanjenja površina i prinosa i ukupna proizvodnja ima negativna trend. Pri tome se prikazuju detaljni proraĉuni troškova proizvodnje i cene biodizela za pogon kapaciteta 10. Gajenje uljanih biljaka je takoĊe najviše zastupljeno na podruĉju Vojvodine.10 ULJARICE U STRUKTURI SETVE U VOJVODINI Proizvodnja industrijskog bilja najviše je zastupljena u Vojvodini gde se usevi iz ove grupe gaje na površini od 294. soja (32%) i uljana repica (2%). 6. Pri tome treba uzeti u obzir da su uljane biljke dobri predusevi i mogu doprineti većem koeficijentu korišćenja oranica.000 tona.000 t. soja i uljana repica. U Vojvodini se po jednom hektaru u proseku proizvede 2. na proseĉnoj površini od 231. zapaţa se da znaĉajno raste interes za ovim usevom na seljaĉkim gazdinstvima. Danas se u Vojvodini proseĉno godišnje proizvede više od 270.000 ha. godine i ima tendenciju porasta (stopa rasta 1. uljane biljke s obzirom na znaĉaj koji imaju i potraţnje za biljnim uljima imaju mogućnost daljeg širenja u strukturi setve.48 d/kg i troškova zaposlenih od 1. Znaĉajno mesto u industrijskom bilju pripada uljanim biljkama. Pri godišnjem kapacitetu od 20.966 ha u periodu od 1993. Ovi usevi se u Vojvodini gaje. što potvrĊuje visoka pozitivna vrednost proseĉne godišnje stope promene površina (21.635 ha).22%). u analizi se pretpostavlja godišnji kapacitet proizvodnje biodizela od 3.2 d/kg dolazi se do cene koštanja biodizel goriva od 41. Takvih zemalja je u svetu 20 i u njima se nalazi 94% ukupnih svetskih površina pod suncokretom.000 t i 20. odnosno poslednjih deset godina ovi usevi angaţuju oko 15% oranica Vojvodine. odnosno 52% površina pod industrijskim biljem. 6. Soja se kao i suncokret preteţno gaji u Vojvodini. njihove prerade u ulje i proizvodnje biodizel goriva. Znaĉajno je napomenuti da dominantnu ulogu u površinama imaju poljoprivredna preduzeća. Proseĉne poţete površine su oko 74. u velikoj meri zavise od veliĉine kapaciteta proizvodnog pogona. U celini posmatrano. godine. što dovodi do ograniĉavanja ove proizvodnje. sojom i uljanom repicom u Vojvodini (231. Suncokret se uglavnom gaji u Vojvodini.83%. kako je već napomenuto.025ha) ĉine 90% ukupnih površina pod ovim usevima u Srbiji (255.000 t zrna suncokreta ili 90% ukupne proizvodnje u zemlji. kada se posmatraju pojedini usevi poljoprivredna preduzeća imaju veći doprinos u proizvodnji uljane repice (86%) i soje (65%). do 2002. Od analiziranih uljanih biljaka u pogledu površina dominiraju suncokret (66%).

godine registruje znaĉajnije povećanje površina pod ovim usevom na seljaĉkim gazdinstvima (stopa rasta 60. za svaki novi pogon je potrebno angaţovati odreĊeni broj radnika. Posebno se mora obratiti paţnja na dostizanje i odrţavanje standardnog kvaliteta proizvoda-biodizela. prinosi uljane repice su stabilniji od soje. Pomoć se vezuje za ostvarenu proizvodnju.000 t.487 kg/ha. Pri tome se oĉekuje da bi taj pogon radio u tri smene sa punom kontrolom procesa i tehnologije proizvodnje. Ukupna proizvodnja soje u Vojvodini je oko 152. a samim tim i proširi namena ovih useva u pogledu proizvodnje biodizela.u odnosu na prinose suncokreta. Ekonomski pokazatelji uspešnosti merkantilne proizvodnje uljanih biljaka ukazuju na slabu konkurentnost ovih useva. 6. da proizvodnja biodizela u malim pogonima. UvoĊenjem visoko produktivnih mašina i novih tehnologija u visoko razvijenim zemljama ovaj procenat je sveden daleko ispod 10 a u nekim i ispod 5 %.4 Uticaj proizvodnje biodizela na otvaranje novih radnih mesta U našoj zemlji u poljoprivredi je angaţovano oko 30 % radno sposobnog stanovništva. Poznato je da se u Evropskoj uniji gajenje uljanih biljaka subvencionira.10. Nema znaĉajnijih razlika u nivou i porastu prinosa izmeĊu poljoprivrednih preduzeća i seljaĉkih gazdinstava.37 € . ali još uvek ne predstavljaju dobar stimulans da se proizvodnja uljanih biljaka uĉini stabilnom. 6. Treba napomenuti. U celini posmatrano površine karakteriše pozitivan trend (stopa rasta 3. Ovo se takoĊe odnosi i na punu kontrolu ulaznih sirovina i meĊufaznu kontrolu procesa proizvodnje.828 ha. a u poreĊenju sa suncokretom varijabilnost je više izraţena. za koji će biti zaduţeni za to kvalifikovani radnici i kontrolori (laboratorije). Ako se ima u vidu da je proseĉan prinos u svetu 1. Imajući u vidu da su najviši prinosi ovog useva ostvareni u evropskim zemljama (Nemaĉka 3. tako da je u 2001/2002. uz odgovarajuću podršku Drţave. u najvećem broju sluĉajeva nisu dovoljno uposleni ili su pak potpuno van pogona. Proizvodnja biodizela predstavlja novo ili dodatno angaţovanje preraĊivaĉkih kapaciteta u tehniĉkom i tehnološkom smislu. Formiranje novih proizvodnih pogona je izvesno i treba oĉekivati da će se.10. do 2002. U tom cilju treba uloţiti znaĉajne napore jer prinosi u posmatranom periodu imaju negativan trend. što ĉini oko 85 % ukupnih površina pod ovim usevom u Srbiji.183 kg/ha) sigurno je da u pogledu povećanja prinosa postoje odreĊene rezerve. Za razliku od površina koje izrazito variraju. Pokretanje ovih pogona ili usmeravanje na intenzivnu proizvodnju biodizela svakako zahteva angaţovanje odreĊene radne snage. OdreĊene stimulativne mere se preduzimaju i na podruĉju Vojvodine. Ovakav trend treba oĉekivati i kod nas. Procenjuje se da bi za potrebe malog pogona za proizvodnju biodizela bilo neophodno angaţovanje 25-30 radnika. Pri ovome treba imati na umu potrebu da se izvrši prekvalifikacija i dokvalifikacija radne snage za specifiĉne poslove u procesu proizvodnje biodizela. Procene ukazuju da bi se za potrebe malog pogona za proizvodnju biodizel goriva trebalo angaţovati 2530 radnika.662 kg/ha svrstava ovo podruĉje na 7 mesto u svetu po nivou prinosa. nova radna mesta i novo domaće trţište za farmere da ojaĉaju Ameriĉku energetsku i ekonomsku sigurnost.47%). Pri tome će biti potrebno angaţovanje radnika razliĉitih struka i nivoa kvalifikacija. O znaĉaju uvoĊenja biodizela u široku praksu najbolje govori izjava Ameriĉkog udruţenja za biogoriva: «Jednom kada bude potpuno komercijalizovan. Prihvatajući u odrĊenoj meri disperziju proizvodnih kapaciteta shodno usvojenoj strategiji. biodizel će imati glavnu ulogu u izgradnji stabilnog društva-nove rafinerije. 104 . koji su potencijalno moguće upotrebljivi za proizvodnju biodizela. da oĉiste vazduh i da pomognu smanjenju efekta staklene bašte» Proizvodni kapaciteti u hemijskim fabrikama.3. veoma brzo pojaviti. U odnosu na druge ratarske useve površine pod uljanom repicom se karakterišu vrlo izraţenim oscilacijama (koeficijent varijacije 101. pored suncokreta i soje na podruĉju Vojvodine se gaji na proseĉnoj površini od 3. Proizvodnja uljane repice u Vojvodini Uljana repica. onda ostvareni proseĉan prinos u Vojvodini od 1.87%) pri ĉemu se u periodu od 1993.89%). zahteva posebnu paţnju u smislu striktnog poštovanja propisane tehnologije proizvodnje. godini pomoć po toni iznosila 72.

Ovo bi omogućilo obezbeĊivanje novĉanih podsticajnih sredstava za njenu proizvodnju i zagarantovanu otkupnu cenu. shodno opštim zahtevima Evropske Unije kao i iz razloga ekologije i opšteg oĉuvanja ţivotne sredine. promocija i edukacija na svim nivoima . a kako je najbolji finansijski podsticaj to znaĉi da moraju biti predviĊena odgovarajuća finansijska sredstva. Drţava svoju politiku mora usmeriti u pravcu: donošenja podsticajnih mera za proizvodnju uljanih kultura. energetskih i ekoloških aspekata. neophodno je saĉiniti strategiju koja će omogućiti postizanje ovog cilja. a sve u cilju što brţeg ukljuĉivanja u opšte Svetske tokove. Politika u pravcu 105 . o podsticajna sredstva za proizvodnju biodizela.dovršiti rad na standardizaciji kvaliteta biodizela i postojeću tehniĉku preporuku TP 13 BD prevesti u odgovarajući standard. . Razloge za proizvodnju biodizela traba posmatrati sa ekonomskih. U oba sluĉaja mora postojati odgovarajući podsticaj.osnivanje organizacija (preduzeća) za distribuciju biodizela osnivanje organizacija (preduzeća) za prodaju biodizela . . Poseban podsticaj treba predvideti za privoĊenje kulturi novih površina koje bi bile namenjene proizvodnji uljane repice – biodizelu.novĉana podsticajna sredstva za proizvodnju uljane repice koja je namenjena preradi u biodizel. Imajući u vidu neophodnost uvoĊenja biodizela u standardnu upotrebu. podsticati angaţovanje slobodnih kapaciteta u hemijskoj industriji. energetskih i ekoloških aspekata. Politika u domenu podsticanja proizvodnje uljanih kultura namenjenih preradi u biodizel mora biti veoma fleksibilna a istovremeno i oprezna i strogo kontrolisana. Moraju se planirati potrebne koliĉine proizvoda i za njih obezbediti maksimalno povoljne uslove.merama ekonomske politike omogućiti da cena biodizela u primeni bude za 5 – 10 % niţa od cene fosilnog dizela. . alternativno i ekološko teĉno gorivo. Poljoprivreda je osnovni izvor sirovina za proizvodnju biodizel goriva. Sve napred navedeno upućuje na potrebu izrade posebnog dokumenta koji bi do kraja definisao Strategiju razvoja proizvodnje i korišćenja biodizela u svetlu svih relevantnih ĉinjenica. Merama ekonomske politike potrebno je omogućiti da cena biodizel goriva bude 5-10 % niţa od fosilnog dizela. Proizvodnja biodizela mora bazirati na dve pretpostavke : mogućnost proizvodnje definisanih koliĉina uljarica. Podsticaji u domenu poljoprivredne proizvodnje moraju izaći iz okvira standardnog tretmana koji je prisutan u uobiĉajenoj politici proizvodnje hrane i proizvodnji industrijskog bilja. Prvenstveno otpadna ulja predstavljaju zagaĊivaĉe vode. Radi obezbeĊenja podsticaja proizvodnje biodizela neophodno je uĉiniti nekoliko stvari i to: .u okviru Strategije razvoja poljoprivrede Republike Srbije ukljuĉiti deo posvećen strategiji proizvodnje i korišćenja biodizela . Interes za biodizel mora iskazati pre svega Drţava.Uredbama Vlade Republike Srbije definisati naĉin prikupljanja i trošenja podsticajnih sredstava za proizvodnju i korišćenje biodizela . Prodor otpadnih ulja u vodotokove utiĉe na zagaĊenje istih i povećana ulaganja u preĉišćavanje. Radi obezbeĊivanja podsticaja proizvodnje biodizela neophodno je dovršiti standardizaciju kvaliteta biodizela.izgradnja pumpnih stanica (dogradnja uz postojeće pumpne stanice namenjene prodaji fosilnih goriva) . o uvoĊenje ekoloških poreza na neekološko gorivo. Proizvodnja uljane repice treba da bude tretirana na isti naĉin kao i proizvodnja industrijskog bilja koja je do sada bila premirana a to znaĉi: .11 PREDLOG STRATEGIJE UVOĐENJA BIODIZELA U PRAKSU U cilju podsticanja proizvodnje uljane repice kao osnovne sirovine za proizvodnju biodizel goriva neophodno ju je tretirati kao industrijusku biljku. Prodaju biodizel goriva omogućiti izbalansiranom politikom cena biodizela u odnosu na fosilni dizel. o podsticajna sredstva za izradu projektne i tehniĉke dokumentacije za postrojenja za proizvodnju biodizela. Razlozi su višestruki i treba ih posmatrati sa ekonomskih.podsticanje istraţivanja na širenju palete sirovina za proizvodnju biodizela i unapreĊenja tehnologije proizvodnje i primene biodizela. o plaćanje poreza na neodrţavanje poljoprivrednog zemljišta. o povoljnim uslovima kreditiranja izgradnje postrojenja za proizvodnju biodizela.U Zakon o energetici dodati plan ostvarivanja proizvodnje i korišćenja biodizela u narednom periodu . i sakupljanju odreĊenih koliĉina biljnih ulja iz domaćinstava i restorana. Pri ovome treba napomenuti da se mora definisati ukupna koliĉina predviĊena za otkup na nivou Drţave i shodno tome ugovarati proizvodnja.zagarantovana otkupna cena i osiguran otkup svih ugovorenih koliĉina.6. Prikupljanje otpadnih ulja je potrebno iz dva razloga. Biodizel. Poznata je ĉinjenica da jedan litar otpadnog ulja zagadi milion litara pijaće vode. podsticanja prikupljanja otpadnih ulja. Osnovni izvor tih sredstava mora bazirati na uštedi Drţave na uvozu energenata koji se supstituišu biodizelom i nuzproizvodima u proizvodnji biodizela.

Pivniĉki G: Analiza utroška klasiĉnih vrsta energenata u poljoprivredi i mogućnost supstitucije istih sa obnovljivim izvorima energije.sakupljanja otpadnih ulja mora bazirati sa jedne strane na podsticaju sakupljanja otpadnih ulja i masnoća. D. Najverovatniji racionalni scenario je u dve etape. S. Prodaja za kupce na benzinskim pumpama se moţe usmeravati izbalansiranom politikom cena biodizela u odnosu na fosilni dizel.. Dodić. Angaţovanje slobodnih kapaciteta u hemijskoj industriji je svakako jedna od mogućnosti. Paţljivim i odmerenim politiĉkim delovanjem. Nikolić. Revija. Usmeravajući ovako dobijen biodizel za potrebe transporta i javnog prevoza u naseljenim mestima. R. S. Novi Sad. IV(1994). Na ovaj naĉin je moguće obezbediti relativno velike koliĉine otpadnih ulja koja se mogu upotrebiti za proizvodnju biodizela. a moguća je i kombinacija navedenih. E. Jakovljević. Novi Sad. J.. Distribucija biodizela zahteva specifiĉan pristup i u znatnoj meri se razlikuje od distribucije fosilnog teĉnog goriva. Brkić M. Petrović. 3. Lj. obezbeĊuje se povećana zaštita ţivotne sredine i smanjenje zagaĊenja vazduha u gusto naseljenim mestima. Stanje i mogućnosti razvoja proizvodnje i primene etanola u Jugoslaviji. ili pak u okviru postojećih pumpnih stanica za fosilna teĉna goriva.. Zbornik radova sa I regionalnog simpozijuma: "Chemistry and the Enviroment. Furman. Pejin. s. tako i širom otvorenih vrata za izvoz za proizvode koji obezbeĊuju organsku proizvodnju hrane i leĉenje biosintetiĉkim bioaktivnim materijama. Brkić.. 5. a sa druge strane zakonskom regulativom u vidu propisa vezanih za prinudu i konsekvence ukoliko se ista ne poštuje u tom domenu. Nikolić. Directive 2003/30/EC of the European Parliament and of the Council. Povoljnim kreditnim aranţmanima je omogućeno uticanje na ţeljeni pravac razvoja. 2003. Pajin. et al: Metil estri suncokretovog ulja-gorivo za dizel motore. Milanović. M. s. Verešbaranji. R. T. Dimić. 106 . I. a naroĉito u velikim gradovima. Tehnološki fakultet. Janić T. T. ĉasopis PTEP. moguće je usmeravanje proizvodnje biodizela u ţeljenom pravcu. Prerada uljanih kultura u biodizel predstavlja drugu kariku u lancu i ona se moţe odvijati po više mogućih scenarija. 4. EU. Pejin. biopesticida i drugih bioaktivnih supstanci kao i biosintetiĉkih biodegradabilnih termoplastiĉnih materijala imaju svoju perspektivu na podruĉju Vojvodine. PreraĊivaĉki potencijali u prehrambenoj industriji AP Vojvodine. 6. Pri tome se moţe uticati na politiku cena ovog biodizela sa više vrsta podsticaja u zavisnosti za koju svrhu se preuzeti biodizel namerava upotrebiti. N. Marjanović. R. a pre svega u domenu kreditne politike. p. Siriški J. 6. sa jedne strane. Istraţivanja proizvodnje i upotrebe biofertilizatora. Mastilović. a isto tako i od distribucije biljnog ulja. Razmovski. Agronomska saznanja. B. Novi Sad. Vraĉar. 6. 7(2003)5. Gaćeša. D. May. Baras J. Furman. 1995. R. 1996. formiranje posebnih preraĊivaĉkih kapaciteta je druga. 2006. U prvoj etapi izvršiti podsticanje upošljavanja slobodnih kapaciteta u hemijskoj industriji i fabrikama za preradu ulja.: Ekološki aspekti korišćenja metilestara biljnih ulja kao goriva. kako zbog mogućnosti plasmana u zemlji.10-14.. Tehnološki fakultet.. Tojagić. S.. Poseban plasman je moguće organizovati za potrebe poljoprivrede. Prodaja biodizela se moţe odvijati na posebnim mestima – pumpnim stanicama. R. 12 LITERATURA 1. Lj.. S. Studija. 2. Ova ĉinjenica nameće i potrebu formiranja posebnih distributivnih jedinica u okviru postojeće distributivne mreţe ili pak formiranje novih distributivnih centara. dok se u drugom koraku moţe oĉekivati intenzivnije formiranje samostalnih preduzeća sa osnovnom delatnošću proizvodnje biodizela. 95-98. Društvo hemiĉara Srbije. J.. Lukić. Niška Banja. Paunović.

ukljuĉujući i medicinske radnike. Institucionalno i legislativno normiranje kvaliteta pruţene zdravstvene usluge i nivoa njene usklaĊenosti sa svetskim standardima i regionalnim potrebama. koja bi imala ulogu u proizvodnji licenciranih i originalnih instrumenata i sredstava za upotrebu u medicini. Institucionalno i legislativno normiranje kvaliteta pruţene zdravstvene usluge i nivoa njene usklaĊenosti sa svetskim standardima i regionalnim potrebama. 107 .. Neravnomerno razvijena mreţa zdravstvenih ustanova. Loš socio-ekonomski status graĊana. Nedovoljno razvijena svest o uticaju ţivotne sredine na zdravstveno stanje stanovništva. Nedovoljan akcenat na preventivne aspekte primene novih tehnologija u medicini. Neravnomerna dostupnost mreţe sredstava za komunikaciju. Nedostatak struĉnih kadrova. Razvijena mreţa zdravstvenih ustanova. OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA AP VOJVODINE U MEDICINI I FARMACIJI SWOT ANALIZA PRIMENE NOVIH TEHNOLOGIJA U MEDICINI U AP VOJVODINI Jake strane Slabosti Nedovoljno savremeno poslediplomsko obrazovanje medicinskog kadra. Razvoj srednjih i malih preduzeća. Mogućnosti Reforma zdravstvene delatnosti u skladu sa lokalnim i regionalnim specifiĉnostima. Nauĉna i struĉna saradnja medicinskih instituta i radnika sa vrhunskim svetskim i evropskim centrima. ukljuĉujući i internet. Nedovoljna primena novih tehnologija u obrazovanju i radu medicinskog kadra. Mala dostupnost celokupnom stanovništvu Vojvodine. Optimalan broj stanovnika za implementaciju dobre medicinske prakse.7. Optimalno dodiplomsko obrazovanje medicinskog kadra. Opasnosti Sporo prihvatanje novina. Reforma i osavremenjivanje poslediplomskog obrazovanja medicinskog kadra sa akcentom na preventivno delovanje primene novih tehnologija u medicini. Nedovoljne i diskontinuirane investicije. Razvijena mreţa sredstava za komunikaciju. Odsustvo permanente kontrole kvaliteta. Nedovoljna nauĉna i struĉna saradnja medicinskih instituta i radnika sa vrhunskim svetskim i evropskim centrima.

.Zajedniĉka proizvodnja i plasman proizvoda sa stranim kompanijama. ali i od zainteresovanih korisnika rezultata projekata.Nedovoljna saradnja izmeĊu nauĉnih i istraţivaĉkih institucija u okviru razliĉitih projekata.Saradnja svih zainteresovanih strana. ukljuĉujući sledeća dostignuća: kompjuterski sistemi za dijagnostiku telemedicina internet informacije za pacijente porodiĉni doktori – eksperti prevencija naslednih oboljenja – oĉitan humani genom promena riziĉnog ponašanja i personalizovana terapija. . 7.Investiranje u ovu vrstu projekata od strane AP Vojvodine i Republike Srbije. . EVROPI I SVETU Sadašnji nivo razvoja medicinske nauke i tehnologije pruţa brojne mogućnosti za osavremenjivanje i unapreĊivanje dijagnostike i terapije. . 108 . Opasnosti .Kvalitetne sirovine kojih ima u dovoljnim koliĉinama. . .Dovoljan broj struĉnjaka iz razliĉitih oblasti neophodnih za razvoj novih tehnologija. .Sporost u prihvatanju novih i savremenih dostignuća nauke. . odnosno upravo tu konkretnu primenu. . odnosno proizvoda spremnog za trţište. a pre svega razvojnih projekata. tako i za izradu projekata vezanih za uvoĊenje i razvoj novih tehnologija u farmaciji. Slabe strane . tako i kompanijama koje se bave proizvodnjom u oblasti farmacije. . «klasiĉnih» tehnologija.3 SADAŠNJOST I PERSPEKTIVE U MEDICINSKOJ I FARMACEUTSKOJ NAUCI U VOJVODINI.Slaba komunikacija i saradnja izmeĊu nauĉnih.Nedovoljna primena novih tehnologija.Upoznavanje potencijalnih korisnika (MSP. odnosno fakulteti i instituti.Istraţivaĉke institucije.Nazainteresovanost krajnjeg korisnika rezultata projekta. . . . ali i u inostranstvu na zajedniĉkom radu u okviru konkretnih projekata.Podrška AP Vojvodine u projektu razvoja novih tehnologija. kao i korisnika u našoj zemlji.Otvaranje novih MSP i «start up» preduzeća u kojima bi bilo mesta za inventivne.2 SWOT ANALIZA PRIMENE NOVIH TEHNOLOGIJA U FARMACIJI U AP VOJVODINI Jake strane . kao podrška novim tehnologijama u farmaciji. odnosno nauĉno-istraţivaĉkih institucija u Vojvodini i Srbiji. obiĉno nemaju završni i najvaţniji deo.Projekti koji za cilj imaju odreĊenu primenu u industriji i šire u privredi.Nedovoljne investicije za projekte uvoĊenja novih tehnologija u farmaciji. . Mogućnosti . postojeće farmaceutske industrije) sa najnovijim tehnologijama u oblasti farmacije.Mogućnost proizvodnje sirovina biljnog porekla u potrebnim koliĉinama. . kada je u pitanju lekovito i/ili aromatiĉno bilje. ĉiji je cilj dobijanje kvalitetnog proizvoda primenom novih ili tzv.Ekološki ispravne sirovine biljnog porekla. edukaciju. koji su sposobni kako za osnovnu i dopunsku. .7.NesprovoĊenje projekta do samog kraja. odnosno istraţivaĉkih institucija i korisnika. «start up» preduzeća. odnosno malih i srednjih preduzeća (MSP) – privrede u celini. što je osnova za dobijanje kvalitetnog proizvoda.Finansijski jaka farmaceutska industrija.Nedovoljna saradnja sa inostranim kako nauĉnim institucijama. mlade struĉnjake iz oblasti koje su neophodne za rad takvih preduzeća. .

jedna od vodećih imdustrijskih grana kako u svetu. i pored velikog uspeha medicine i farmacije u 20. tako i za pojedince. odnosno da spremno i precizno izvrši analizu koristi i troškova ("cost-benefit analysis"). ali i mnogo efikasnije nego ranije. mestu po visini ukupnog prihoda i na 262.1 Nove informacije i tehnologije donose i nove odgovornosti Za najveći deo medicinskih problema i oboljenja. Farmaceutska industrija je. Primeri za navedene tvrdnje su već prisutni u svakodnevnom radu. velika oĉekivanja u rešavanju zdravstvenih problema. mestu po visini kapitala. sa ĉime smo uvek suoĉeni. koja će omogućiti da na visokom struĉnom nivou budu integrisani i prikazani najnoviji rezultati nauĉnih analiza. Svake godine se na trţištu naĊe preko pedeset novih lekova. ali i celokupnog statusa regiona i drţave. i «Jugoremedija» iz Zrenjanina.08. veku nam se na raspolaganju nalazi veliki broj novih tehnoloških i nauĉnih unapreĊenja. svakako. procedura i naĉina za pruţanje zdravstvene nege stalno povećava. koja je u potpunosti eliminisala hirurške operacije kod ovakvih pacijenata. skuplje. odnosno na 38. MeĊutim. mora doneti tešku odluku kod koga i u kojoj meri će najsavremenija dostignuća u medicini moći da budu primenjena. Ovakve odluke uvek zavise od finansijskog stanja drţave i nejednakosti meĊu ljudima i nacijama u dostupnosti savremenih tehnologija.2 Nauĉne publikacije U najskorijoj budućnosti je neophodno da se u regionu Vojvodine oformi medicinska i farmaceutska elektronska baza podataka na srpskom i drugim zvaniĉnim jezicima. kao što je ambulantna dijagnostika MRI (magnetic resonance imaging). mestu po visini kapitala. savremena medicina se nalazi pred izazovom da u zavisnosti od individualnih potreba svakog pojedinaĉnog pacijenta. fiberoptiĉkim endoskopima i artroskopima. i nove intervencije u pruţanju zdravstvenih usluga (nove tehnologije). 7. i to: «Hemofarm» iz Vršca. pri ĉemu se broj novih sredstava. Republika Srbija u celini ima nekoliko vrlo uspešnih fabrika koje se bave proizvodnjom lekova. S obzirom na to da većinu oboljenja savremene civilizacije izaziva više od jednog etiološkog faktora.Šabac.2006. Po podacima iz lista «Ekonomist» od 14.3. što je jedini preduslov za uspeh medicine u budućnosti. nekadašnje procedure koje su zahtevale da pacijenti provode veoma dug period hospitalizacije. savremena nauka ima obavezu da javno publikuje dobrobiti od inovacione metode.3 Budućnost bolniĉkih ustanova Primenom najnovijih tehnologija u medicini. odluke o primeni terapije se moraju donositi sofisticiranim analizama rizika za svakog pacijenta ponaosob. itd. «Zdravlje» iz Leskovca.3. kao i ambulanta hirurgija. razvoj nauke i prakse u budućnosti je veoma teško predvideti. mestu po visini ukupnog prihoda. «Zorka-Pharma» .U 21. i 21. neophodno je bolje razumevanje i tumaĉenje svih podataka i rezultata kojima raspolaţemo. koja se nalazi na 124. kao i etabliranje precizne legislative koja će omogućiti lekarima i pacijentima da se ne suoĉavaju sami sa izazovima donošenja odluke o primeni novih tehnologija u medicini.3. kako bi efektivno utrošili vreme liĉnog kontakta sa lekarima. biće primenjene u ustanovama koje ambulantno sprovode veliki broj procedura. Opšte je poznato da je farmaceutska industrija jedna od najprofitabilnijih privrednih grana u svetskim razmerama. kao što su: «Galenika» iz Zemuna. 7. Savremeni svet je danas suoĉen sa tri osnovna problema u zdravstvenom sistemu. kako za celokupnu populaciju. upravo u ovim okolnostima. a to su: promene u demografiji. U kratkom vremenskom intervalu nakon etabliranja i poĉetka primene pojedine nove tehnologije u medicini. u obliku koji će biti od vitalnog znaĉaja za rad lekara u oblasti primene savremenih tehnologija. Primer otkrića i uspešnog leĉenja infekcije bakterijom Helicobacter pylori kod ulkusa ţeluca. a u isto vreme (odvojeni linkovi za lekare i pacijente) omogućiti pacijentima da budu na vreme i samostalno informisani. odnosno predviĊanje negativnih efekata primene novih tehnologija u medicini. veku. 7. godine u okviru «300 najvećih preduzeća u Srbiji» nalaze se i dve farmaceutske kuće iz Vojvodine. Nove tehnologije su sve brojnije. koji se nalazi na 20. Naime. pokazuje da će 109 . koja sigurno imaju veliki znaĉaj u praktiĉnoj medicini i farmaciji. tako i u našoj zemlji.

u prvom planu u cilju smanjenja broja pacijenata koji se leĉe u hospitalnim uslovima. uloga infektivnih uzroĉnika u etiopatogenezi ovih oboljenja je dokazana kod nekih pacijenata. u našoj zemlji. što se najĉešće naziva «baziĉna proizvodnja» (takva je bila. zajedno sa parafarmaceutskim preparatima i kozmetiĉkim proizvodima. ali jedan od najvaţnijih je. magistralne i gotove lekove. ĉiji su uzroĉnici rezistentni na antimikrobne lekove. od kojih su neke i predmet proizvodnje i nekih drugih grana industrije. 7.). uglavnom proizvedenih u inostranstvu. U budućnosti će biti neophodan paţljiv tretman dva osnovna tipa zaraznih oboljenja. koji su proizvod farmaceutske industrije. ĉija je upotreba dozvoljena. Kada je reĉ o oboljenjima. a i naše farmaceutske kuće. Investiranje u ovaj deo farmaceutske tehnologije. Svakako je ekonomski neopravdano ulaganje u proizvodnju. fabrika – malo ili srednje preduzeće (MSP). tako i u svetu. takoĊe.4 Farmaceutski preparati u medicini a) Lekovi Podela lekova moţe biti izvršena na nekoliko naĉina. i drugi koji obuhvata infektivna oboljenja ĉiji tretman zahteva hospitalizaciju. izdata 2000. ureĊaji i mašine. Brojne su kompanije koje razvijaju proizvode biotehnologije usmerene ka prevenciji. itd. meĊu prvima karcinoma dojke. odnosno nekoliko kompanija u svetu koje proizvode odreĊenu FAS. daje mogućnost za uvoĊenje novih tehnologija u farmaciji. godine) i ostalim farmaceutskim priruĉnicima koji daju sve najvaţnije podatke za izradu i primenu odreĊenog farmaceutskog preparata. i pomoćnih supstanci. Tretman infektivnih oboljenja je. koju zatim u svojim proizvodima koriste mnogobrojne svetske. diabetes mellitus i maligni tumori (ukljuĉujući hepatome. jer je pored troškova same proizvodnje (lokacija. kao što su progresija ateroskleroze. c) Lekovi budućnosti Primena velikog broja farmaceutskih preparata omogućuje uspešan tretman velikog broja razliĉitih oboljenja. Prve dve grupe lekova su predmet izrade u okviru apoteka i apotekarskih ustanova. 110 . dijagnostici i tretmanu velikog broja malignih tumora. Ovaj zakljuĉak uglavnom vaţi i za pomoćne supstance. dok Fabrika antibiotika nije zatvorena). kao što je prehrambena industrija. karcinom ţeluca i limfom). zaposleni. svakako. Poslednja grupa lekova su gotovi lekovi. koja inaĉe ĉine najveći procenat kod hospitalizovanih pacijenata. podela na oficinalne. proizvodnja samih FAS je predmet hemijske i/ili farmaceutske industrije. Ova grupa lekova. a pre svega srĉanog i moţdanog udara. kontrola kvaliteta. na primer. kao što je ulkus ţeluca izazvan Helicobacter pylori ili karcinom cerviksa izazvan virusima. jer su to lekovi koji se najĉešće izraĊuju ex tempore (prema potrebi) prema procedurama i propisima koji se nalaze u vaţećim farmakopejama (u našoj zemlji je to Ph.bolnice u budućnosti postati mesta na kojima će biti leĉena iskljuĉivo stanja i bolesti koja se ne mogu tretirati u ambulantnim uslovima. Upravo iz ovih razloga kako kod nas.3. jer već postoji u svetu veoma jaka konkurencija. potrebna i investicija za korišćenje patenta ili licence za dobijanje odreĊene FAS. nije ekonomski opravdano. Drugom tipu infektivnih oboljenja pripada rastući broj hroniĉnih stanja koja su izazvana latentnim infekcijama. Brojni novi lekovi imaju cilj da smanje incidenciju ateroskleroze. tj. b) Gotove forme lekova Za proizvodnju gotovih formi lekova u našoj zemlji je karakteristiĉno da se sve fabrike bave proizvodnjom završnog oblika lekova na bazi stranih licenci i/ili na bazi farmakološki aktivnih supstanci (FAS). V. koronarnog oboljenja arterija. pre svega najvećeg broja FAS. prvi tip. Jug. proizvodnje i dobijanja «ĉistih» FAS. proizvodnja penicilina u «Galenici». Razvoj farmaceutskih preparata dovodi do mogućnosti ponovnog uspostavljanja krvotoka kroz stenotiĉne arterijske krvne sudove i rastvaranja ugrušaka kod akutne tromboze. koje ĉine najvaţniji deo svakog leka. koje se nalaze u propisanoj formulaciji leka.

odnosno dobijanja ekstrakata koji u sebi sadrţe FAS. odgovarajući naĉin kojim se spreĉava gubitak aktivnih principa). odnosno oficinalne FAS. predstavljaju.3. predstavljaju i poluproizvod koji je polazna sirovina za dobijanje «ĉistih» FAS primenom razliĉitih postupaka separacije i preĉišćavanja. i. odnosno odreĊivanja sadrţaja tih supstanci u najrazliĉitijim uzorcima. ali i drugih hemijskih supstanci. poluĉvrstom i ĉvrstom obliku. npr. što je svakako. Svakako da je daleko bolje i ekonomiĉnije dobiti proizvod. moguće transformisati primenom hemijskih i biohemijskih metoda (npr. ukoliko je za odreĊeni preparat propisano da se proizvodi kao sterilan oblik leka. proizvoĊaĉ je duţan da obezbedi uslove za proizvodnju. 2. Ekstrakti. koji je osušen na propisani. Oblici gotovih lekova koji bi se proizvodili su: kapi. jer su neophodne i za metode kvantitacije u drugim oblastima.5. a pre svega farmakološkog delovanja. gusti ekstrakti (Extracta spissa) i suvi ekstrakti (Extracta sicca). tablete. koji se aplikuju intravenski. gasna hromatografija – GC uz primenu odgovarajućeg detektora. uvek postoji prostor za razvoj novih tehniĉkotehnoloških postupaka za dobijanje ovih vrednih supstanci. U zavisnosti od samog preparata. supstance koje su pogodnim metodama izolovane iz razliĉitih izvora i potpuno preĉišćene ili su proizvod hemijske sinteze. ĉija je primena odobrena u terapiji. gde je primena takvih metoda neophodna (neke od metoda za kvantitaciju su teĉna hromatografija pod visokim pritiskom – HPLC. Ove supstance. predstavljaju sveobuhvatne projekte koji pored uĉestvovanja struĉnjaka razliĉitih profila. koriste se FAS razliĉitog stepena ĉistoće. supozitorije. znaĉajno je i u oblasti analitiĉkih metoda za kvantitaciju. tako i veterinarskoj terapiji. u ovom sluĉaju drogu (droga predstavlja biljni materijal. pa je ponekad dovoljno da u formulaciji završnog preparata bude i odreĊeni ekstrakt. draţeje. popularno nazvane «fine hemikalije». ili već dobro poznate.1 Dobijanje farmakološki aktivnih supstanci U cilju dobijanja FAS koje bi se inkorporirale u gotov farmaceutski oblik. Kada je u pitanju proizvodnja i dobijanje «ĉistih» FAS. podrazumevaju veoma velika finansijska ulaganja i po pravilu. a zatim postupcima izolovanja i preĉišćavanja postići odgovarakući kvalitet FAS. infuzioni i injekcioni rastvori. koji u odreĊenoj koncentraciji sadrţi odreĊenu FAS. transdermalni terapijski sistemi (TTS). cele biljke ili propisane delove lekovite i/ili aromatiĉne biljke. pored analitiĉkih metoda koje se koriste u medicini i farmaciji široka. 2. ekstrakcijom iz prirodnih sirovina. uz mogućnost nastajanja nusproizvoda reakcije. dobavljeni iz inostranstva. cena 111 . a moguće je i proizvoditi razliĉite parafarmaceutske i kozmetiĉke preparate.v. kao što je na primer sterilnost. Proizvodi ekstrakcije su teĉni ekstrakti (Extracta liquida).3.7. 7. Razvoj novih preparata na bazi farmakološki aktivnih supstanci (FAS) sadrţanih u lekovitom i/ili aromatiĉnom bilju. masenog spektrometra – MS. apsolutno nepoţeljno i neprihvatljivo). bilo da su potpuno nove (sa napomenom da istraţivanja u oblasti dobijanja novih FAS za primenu kako u humanoj. lekovite masti.5 Pravci tehnološkog razvoja u oblasti farmacije Pravci tehnološkog razvoja u farmaciji u okviru AP Vojvodine mogu se podeliti u dva dela: 1. pre svega prirodnih. film-tablete. Dobijanje «ĉistih» FAS. dobijeni u našoj zemlji ili ako je to ekonomski opravdano. koja za cilj imaju i ostvarivanje velikog profita). Kao aktivna komponenta u ovim farmaceutskim preparatima se moţe koristiti ekstrakt ili FAS. i 3. hemijskom sintezom (postupci su najĉešće patentirani i komplikovani. nego na svetskom i domaćem trţištu. sirupi. odnosno tzv «bela soba». Primena im je. neophodno je primeniti postupke i ureĊaje koji su neophodni bilo da se primenjuju tzv. U zavisnosti od same supstance. povećanje rastvorljivosti FAS u vodi omogućava njeno inkorporiranje u injekcione rastvore. veku. primenom biotehnoloških procesa (biotehnologija je metoda izbora i predstavlja najzanimljiviju nauĉnu oblast sa širokim spektrom primene. u tehnološkom smislu. Mala i srednja preduzeća (MSP) za proizvodnju gotovih lekova u teĉnom. po relativno niskoj ceni. FAS dobijene na neki od prethodnih naĉina je u cilju poboljšanja osobina. U zavisnosti od zahteva za odreĊeni preparat. kao što su na primer ekstrakti. «klasiĉni» postupci ekstrakcije ili savremeni metodi ekstrakcije. prodavati polazni materijal. U cilju proizvodnje. predstavljaju višegodišnja istraţivanja). a samim tim i oblast za koju se oĉekuju velika materijalna ulaganja. spektrofotometrija i druge metode). moguće je dobijanje ovih supstanci: 1.). uglavnom. i opšte je poznato da je predviĊeno da će biti vodeća oblast istraţivanja i primene u 21.

pc=72. hemiĉari. koji su neprihvatljivi i nepoţeljni iz zdravstvenih i/ili organoleptiĉkih razloga. 112 . organski rastvaraĉi su nedovoljno selektivni. koja se više ili manje transformišu pod uticajem povišene temperature. koji sadrţe FAS. moţe se menjati zapreminska masa i dielektriĉna konstanta.5. TTS sa kontrolom oslobaĊanja putem elektriĉne struje (ovakvi sistemi su još uvek u fazi ispitivanja. Lepak za fiksiranje TTS-a na mesto primene. CO2 je najĉešće primenjivani rastvaraĉ za SFE.3. a postoji prototip za peptide) i 5. koji moţe biti u obliku gela ili u obliku ĉvrstog polimernog laminata).3oC. kod nas postoji savremena fabrika za proizvodnju potrebnog ekstragensa CO2 – Linde Gas Srbija. Postoje dva osnovna tipa dizajna TTS-a: 1. rastvaraju i neke prateće komponente. odnosno naĉinu regulisanja dotoka FAS do koţe.8 bar. posebno ultrazvuka. Promenom pritiska i/ili temperature iznad kritiĉne taĉke ugljendioksida (Tc=31. Osnovne komponente TTS su: 1. 2. odreĊenih frekvencija i snage.2 Savremeni metod ekstrakcije . prema naĉinu na koji ostvaruju kontrolnu funkciju. TTS sa kontrolom oslobaĊanja rastvora FAS preko mikrorezervoara (u matriksu su ugraĊeni mnogobrojni mikroodeljci. TTS sa matriksom – oslobaĊanje sa kontrolom difuzije (oslobaĊanje FAS se kontroliše preko lipofilnog ili hidrofilnog polimernog matriksa. ekstrakcijom organskim rastvaraĉima je nemoguće dobiti ekstrakt koji u sebi ne sadrţi ostatke primenjenog rastvaraĉa. moţe višestruko povećati prodiranje FAS kroz koţu). nezapaljiv. su u fazi ispitivanja. dele na: 1. Matriks sistemi i 2.467 g mL-1). smanjuje se efakat metabolita i smanjuju se potrebne doze). SFE primenom superkritiĉnog CO2 pripada “ĉistim tehnologijama”. jer se izbegava efekat prvog prolaza kroz jetru. a polazna osnova je da se primenom zvuka. 2. kada je i poĉeo razvoj ovih farmaceutskih oblika za primenu na koţi i sluţokoţi. Proizvodnja i dobijanje standardnih supstanci. bez sekundarnih proizvoda koji su ekološki neprihvatljivi. Spoljašnji omotaĉ od hartije. hemijski stabilan. Postupkom destilacije se moţe postići izolovanje samo isparljivih komponenti (etarska ulja). TTS obezbeĊuju prolaz FAS u sistemsku cirkulaciju. Osim prethodno navedenog.3. Beĉej.5. a na ovaj naĉin se zaobilazi gastrointestinalni trakt i izbegava se efekat prvog prolaza kroz creva i jetru (na primer. jeftin je. Osim toga. TTS sa kontrolom oslobaĊanja primenom zvuka (takoĊe.Ekstrakcija gasovima u superkritiĉnom stanju «Klasiĉni» postupci za izolovanje aktivnih supstanci iz biljnog materijala primenom destilacije vodenom parom i ekstrakcije organskim rastvaraĉima imaju velike nedostatke. a matriks istovremeno predstavlja i rezervoar i kontrolni element). netoksiĉan. odnosno FAS za primenu u medicini i farmaciji. hormon estrogen aplikovan putem TTS ima porednost u odnosu na peroralnu primenu. 4. FAS rastvorena ili dispergovana u podlozi koja obezbeĊuje adekvatno oslobaĊanje leka.). pored aktivne komponente. kao alternativa tradicionalnim oblicima lekova za sistemsko delovanje. Iz ovih razloga ekstrakcija gasovima u superkritiĉnom stanju (SFE) primenom ugljen-dioksida (CO2) je u poslednje vreme postala vaţan postupak i alternativa «klasiĉnim» postupcima ekstrakcije. odobrila primenu prvog transdermalnog terapijskog sistema (TTS). Rezervoar sistemi. lekari. odnosno moţe se dobiti razliĉita moć rastvaranja (solubility power) ugljendioksida. itd. veliĉine 10-200 m. TTS sa membranskom kontrolom permeacije (princip rezervoara iz koga se preko polimerne membrane kontroliše permeacija FAS iz rezervoara u koţu). pa tako. plastiĉne mase ili folije i 3. 7. tehnolozi. dc=0.nekoliko miligrama ovih standardnih supstanci (najĉešće pakovanje je 10 mg) se kreće od nekoliko desetina do nekoliko stotina evra. TTS se. podrazumeva rad multidisciplinarnog tima istraţivaĉa (farmaceuti. 7. jer je njegova upotreba jednostavna. Sa druge strane. 3. pokazuje veliki afinitet za isparljive (lipofilne) komponente i moţe biti jednostavno i u potpunosti uklonjen iz bilo kog ekstrakta.3 Transdermalni terapijski sistemi FDA (Ameriĉka agencija za hranu i lekove) je 1979.

upravo zbog prirode transporta kroz koţu. i rekanalizaciju suţenih ili stenotiĉnih arterija u organizmu. resorpcija FAS i uopšte terapija se jednostavno prekida uklanjanjem (odlepljivanjem) sa mesta primene. nisu pogodni za FAS koje dovode do iritacije ili senzibilizacije koţe. Endovaskularna hirurgija se razvija paralelno sa hirurgijom organa.5. pa se primenjuju iskljuĉivo u obliku injekcionih rastvoara. 7. Danas endovaskularni hirurzi sprovode uspešne operacije intrakranijalnih aneurizmi. Na našem trţištu dominiraju vakcine iz uvoza. a znaĉajne koliĉine raznih vakcina i hiperimunih seruma su se ĉak i izvozile. a eksperti u ovoj oblasti procenjuju da unapreĊenja u primeni farmaceutskih preparata ili preventivnih mera. a ostale su iz uvoza. Vakcine za humani tip papilloma virusa mogle bi spreĉiti većinu malignih tumora grlića materice. Koronarna angioplastika nastavlja trend najviše primenjivane endovaskularne procedure. moguće je podešavanje vremena oslobaĊanja leka od nekoliko sati do nekoliko dana. Ovakva "high-tech" hirurgija uskoro će postati normalna procedura za brojne vrste operacija. gde hirurg sprovodi ĉitavu proceduru sedeći za konzolom raĉunara ispred komandne table. i na proširenje kapaciteta i povećanje kadrova. ali brţe i efikasnije. su da se na ovaj naĉin obezbeĊuje produţeno delovanje. Tako na primer. relativno male molekulske mase i umerene lipofilnosti. 7. jedan od ovih primera. koja zahteva transplantaciju ovog organa. za upotrebu u veterinarskoj medicini je danas kod nas svedena na minimum. endovaskularna kardiologija će upravo i napredovati praćenjem i korišćenjem neposredne primene faktora angiogeneze. Implikacije koje ova tehnologija ima u hospitalnom tretmanu pacijenata se pre svega odnose na smanjenu potrebu za hirurgijom na otvorenom srcu. koje predstavljaju glavni uzrok pojave tumora ili insuficijencije jetre. efikasna vakcina za hepatitis C imaće ulogu u eliminaciji hroniĉnih infekcija u grupama pod visokim rizikom. takoĊe. zajedno sa metodama endovaskularne hirurgije. naroĉito kada bude izvršeno uspešno dizajniranje vakcine za HIV infekciju. ĉime će sprovoditi usmeravanje pacijenata iz operacionih sala u laboratorije za interventnu kateterizaciju srca. b) Prozvodnja bioloških sredstava. neće umanjiti znaĉaj metoda endovaskularne hirurgije u leĉenju oboljenja koronarnih arterija. Nekada su potrebe u ovim proizvodima obezbeĊivale naše fabrike.Prednosti primene TTS. takoĊe. Naime. Razvoj u ovom pravcu pruţa mogućnost da se osvajanjem tehnologije proizvodnje vacine ostvare i respektabilni finasijski efekti kako za instituciju tako i za širu zajednicu.5 Minimalno invazivna hirurgija Minimalno invazivna hirurgija je u znaĉajnoj meri transformisala brojne hiruške procedure. Znaĉaj vakcinacije u bolniĉkom i vanbolniĉkom tretmanu populacije će nesumnjivo rasti. Najĉešća operacija u kardiohirurgiji. ĉak ni meĊu profesionalcima u oblasti zdravstva. mogu se primeniti FAS koje se razgraĊuju posle peroralne aplikacije.5.3. odnosno odrţavanje terapijske doze leka. Ista tehnologija moţe biti primenjena za operacije drugih organa. Danas je ţivinarska proizvodnja pa i proizvodnja svinja uslovljena upotrebom raznih vakcina. zahtevi i oprema će se neminovno prilagoĊavati novonastalim trendovima u tehnologiji. a ekipe.4 Vakcinacija a) Potencijalni uticaj nove generacije vakcina u prevenciji terapiji još nije dovoljno prepoznat. moţe biti uraĊena primenom robota. njihova dugotrajna primena moţe dovesti do oštećenja koţe. kao gotovog lekovitog oblika. TTS. Prema podacima Agencije za lekovita sredstva Republike Srbije od 150 registrovanih vakcina u Srbiji 64 vakcine su domaćeg porekla.3. Kardiohirurški tretmani koji se sprovode robotizovano predstavljaju. Najmanje invazivne od svih minimalno invazivnih hirurških tretmana su tehnike radiohirurgije. arterijski koronarni bajpas. pre svega vakcina i hiperimunih seruma. Danas se terapeutske vakcine za tretman maligniteta već primenjuju. a ograniĉenja ovog oblika su primena lekova jakog dejstva. ukljuĉujući i endoskopsku hirurgiju koja je postala rutinska praksa u velikom broju hirurških intervencija. Napredak u dizajniranju stentova i efikasnih mera inhibicije restenoze dalje doprinosi napretku primene endovaskularnih tretmana. efikasno uklanjaju aneurizme abdominalne aorte. takoĊe. genske terapije miokarda i tehnologije matiĉnih ćelija (stem cell technologies). Inicijalno se smatralo da se mogu primeniti samo kod malog broja odreĊenih tipova tumora mozga i kongenitalnih 113 . mogu se javiti alergije na odreĊene sastojke i imaju odloţeno-produţeno delovanje. a njihova efikasnost se povećava.

indukcijom imunološke tolerancije. u popunjavanju zahteva i narudţbina od apoteke i sprovoĊenju velikog broja drugih zadataka u organizaciji bolnica. danas se radiohirurgija primenjuje u leĉenju brojnih tipova tumora mozga i cerebralnih vaskularnih malformacija. Odbacivanje transplantata u ranom posttransplantacionom periodu moţe biti spreĉeno primenom molekula koji su ukljuĉeni u indukciju imunotolerancije. i (3) povećanje broja raspoloţivih organa za transplantaciju. Molekularne mete za intervenciju ukljuĉuju odreĊene citokine koji mogu smanjiti ili prekinuti imuni odgovor. Genska terapija moţe obezbediti znaĉajan progres i pruţiti rešenja u sva tri navedena pristupa. Radiohirurgija je zamenila konvencionalne neurohirurške procedure kod svih navedenih oboljenja.5. Pacijenti mogu biti leĉeni u specijalnim objektima unutar odeljenja za radijacionu terapiju. Strategija primene transplantacije koja bi bila primenjivana sa manjim rizikom za nastanak hroniĉnih sekvela. Smatra se da će u budućnosti odeća pacijenata u bolniĉkim uslovima biti opremljena senzorima koji mogu posluţiti kao kontinuirani monitori za vitalne znake. 7. Većina pacijenata će tako moći da izbegne leĉenje u centralnom odeljenju intenzivne nege. pri ĉemu će imati ulogu u centralim bolniĉkim servisima nabavke.malformacija krvnih sudova mozga. neophodno je da svi kreveti i komandne table u jedinicama intenzivne nege. 114 .5. Ovaj pristup je ostvaren kod eksperimentalnih ţivotinja prenosom gena koji kodiraju sintezu transformišućeg faktora rasta (TGF-β) i interleukina 10 (IL-10) kod transplantacije srca. i trigeminalne neuralgije. Najnovija predviĊanja ukazuju na veliku primenu robota u sledećoj deceniji.3. roboti su stekli takav tip veštaĉke inteligencije koji ih ĉini skoro humanoidnim. epilepsije. ĉime se znaĉajno menja uloga centralne bolniĉke laboratorije.3.8 Transplantacija organa a) Transplantacija organa predstavlja jedinu definitivnu terapiju za terminalnu insuficijenciju organa. uspeh transplantacije organa je ĉesto limitiran odbacivanjem transplantata. pri ĉemu će ovaj ĉip tokom ĉitavog perioda hospitalizacije omogućavati momentalan uvid u više od 40 laboratorijskih parametara. Hospitalizovanim pacijentima unutar bolnica mogu biti impantirani mini senzori kao integralni deo procesa prijema. što je jedan od glavnih rizika dosadašnjeg leĉenja traumatizovanih pacijenata. operacionim salama i endoskopskim salama budu kompletno opremljeni senzorima povezanim sa bliskim i udaljenim centralnim monitorima. pri ĉemu se maksimalno koriste i kapaciteti neurohirurgije i radioterapije.5. (2) prevencija hroniĉnog odbacivanja ili prestanka funkcije grafta. ĉime se ovakvi pacijenti uklanjaju iz centralnih odeljenja intenzivne nege i spreĉava pojava ukrštene infekcije.6 Robotizacija Od poĉetka uvoĊenja robota do danas. MeĊutim. kao i u leĉenju Parkinsonove bolesti. a dodavanjem senzora i softvera za prepoznavanje glasa. koja moţe biti izazvana razliĉitim etiološkim faktorima. ĉime se postiţe znaĉajno produţenje preţivljavanja nakon transplantacije. 7. njihova proizvodnja i primena je postala izuzetno sofisticirana.3. obuhvata tri osnovna pristupa: (1) eliminacija potrebe za egzogenom imunosupresijom. Isti krevet opremljen savremenim tehnološkim dostignućima moţe biti korišćen u operacionoj sali i u jedinici intenzivne post-operativne nege. nuzefektima hroniĉne imunosupresivne terapije. sobama za negu pacijenata. Oĉekivanja od naredne generacije prenosivih kreveta u intenzivnoj nezi su takva da oni obezbeĊuju sredstva za odrţavanje ţivota i transport kod traumatizovanih pacijenata (life support for trauma and transport unit (LSTAT)). koji ĉine 90% svih parametara koji mogu biti odreĊeni u kliniĉkim laboratorijama. ĉime se smanjuje duţina boravka u bolniĉkim uslovima za sva navedena stanja. 7.7 Senzori Do kraja ove decenije. kao i znaĉajnim nedostatkom raspoloţivosti donorskih organa. i da bude nakon neuro ili kardiohirurškog tretmana smešteno u specijalnim jedinicama na tim odeljenjima.

odnosno visoka cena primene novih tehnologija. kao što su: ekonomski razlozi. standardizovanih procedura. 7. MeĊutim. ukljuĉujući i ambulante lekara. regionalizacija je pravac koji će savremeni koncept medicine neminovno nametnuti. klasifikovani. softvera. za arhiviranje.9 Tehnike "imidţinga" ("imaging") Radiološki snimci u digitalnom formatu mogu biti poslati elektronskim putem. putem indukcije permanentne tolerancije ili korišćenjem proteina koji smanjuju hroniĉno oštećenje transplantiranog organa. Nekoliko centara u SAD i Evropi razvijaju program ksenotransplantacija korišćenjem transgenskih ţivotinja.3.Hroniĉno odbacivanje organa se moţe na sliĉan naĉin spreĉiti. Nasuprot tome. blokiranje ekspresije vaskularnog i trombocitnog faktora rasta korišćenjem inhibitora tirozin kinaza. udaljenim interpretacijama snimaka i sluĉajeva. Integrisanje radiologije i bolniĉkih informacionih sistema sa arhiviranjem snimaka i komunikacionih sistema. 115 . Ovo smanjenje troškova će u duţem vremenskom periodu biti znaĉajno u smislu otplate troškova za nabavku servera. tako i u pogledu edukacije kadrova i nastaviće da podrţavaju tercijarni nivo zdravstvene zaštite.5. opšte bolnice će imati ulogu u tretmanu velikog broja sluĉajeva u kojima tehnološki zahtevi nisu tako visoki i sofisticirani. naroĉito za pacijente koji su na listi ĉekanja za transplantaciju organa koji potiĉu od humanih donora. kompleksne kontrolisane sisteme "imidţinga".3. Uspešnost ovakvih procedura je progresivna. iako je prisutna tendencija da svaka bolnica teţi da pruţi skoro sve medicinske procedure. Tako na primer. gde god je to moguće. naroĉito kada ukljuĉuju minimalno invazivne tehnologije. nestaje potreba za ĉuvanjem filmova. na primer. Postoji nekoliko faktora koji utiĉu na neminovnost širenja koncepta regionalizacije. ukljuĉujući i ukupan broj tretiranih pacijenata. smanjuje hroniĉnu disfunkciju bubreţnog grafta kod eksperimentalnih ţivotinja. Ovi projekti su još u fazi pretkliniĉkog testiranja. Jednom postignut nivo uspešnosti se odrţava upravo kontinuiranim tretiranjem velikog broja sliĉnih sluĉajeva. gde se u laboratorijama humani geni uvode u genom svinja u cilju proizvodnje transplantabilnih organa. neophodan je razvoj struĉnog kadra. MeĊutim. 7. Pored direktnog efekta na unapreĊenje zdravlja pacijenata strategija tehnološkog razvoja u ovom pravcu pruţa mogućnost preuzimanja liderske pozicije u širem okruţenju. Tako.5. opremu raĉunarske mreţe. edukativnih konferencija i drugih novih metoda interaktivne razmene preko otvorenih veza. kompleksne subspecijalistiĉke procedure koje nose visoki rizik će se sprovoditi u bolnicama koje postaju centri ekselentnosti. kao što je manje osoblja za razvijanje filmova. kao što je imanitib. visokog nivoa efikasnosti i optimum ishoda leĉenja. projekti upotrebe matiĉnih ćelija u cilju autologne i heterologne transplantacije imaju u svakom sluĉaju veoma izvesnu i veliku upotrebu. raĉunara u lekarskim ordinacijama i obuke osoblja. bolje edukovana populacija koja široko koristi zdravstvene informacije preko štampanih i elektronskih medija. Za najkompleksnije hiruške i interventne procedure koje se sprovode na velikom broju pacijenata. b) Istraţivanja sa matiĉnim ćelijama pruţaju široko polje za nova otkrića u njihovoj primeni kao odliĉnog terapetutskog efekta zamene izgubljenih ćelija još nediferenciranim matiĉnim ćelijama. Neke od opštih bolnica će nastaviti da pruţaju tercijarni nivo zdravstvene zaštite posebno u regionima sa malom gustinom naseljenosti stanovništva. robotizaciju i koordinaciju kao deo uspešnog tima. Snimci koji se arhiviraju i smeštaju unutar sistema komunikacije imaju povećanu efikasnost i podrazumevaju brojne prednosti. a nestaju i troškovi za same filmove i ostalu prateću opremu za njihovo razvijanje. javna dostupnost informacija koja istiĉe procenat pacijenata sa povoljnim ishodom tretmana. Raspoloţivost istog snimka na razliĉitim mestima unutar informacione mreţe doprinosi promociji teleradioloških konsultacija.10 Specijalistiĉke bolnice u budućnosti Stari koncept podele zdravstvenih usluga baziran na organskom sistemu ili specijalnosti je najzastupljeniji u svetu. Dugo su postojali i razvijali se regionalni centri ekselentnosti. a zatim pronaĊeni i ponovo analizirani u svakom trenutku unutar lokalne ili šire mreţe. omogućuje razvoj elektronskih medicinskih kartona svakog pacijenta i postaje glavno uporište lekara koji će imati pristup snimcima i njihovoj interpretaciji preko personalnog raĉunara. najkompleksnije procedure hirurške tehnike se postiţu u ustanovama u kojima hirurzi tretiraju veliki broj sluĉajeva u bolnicama u kojima je hospitalizovan najveći broj pacijenata sa istim tipom zdravstvenih problema. kako u pogledu opreme. MeĊutim. analizirani i ĉuvani u arhivi.

zdravstveni rizici nastavljaju da se povećavaju. kanale komunikacije i telemedicinske ureĊaje. naroĉito hirurških. pri ĉemu se odluke donose na osnovu prevaziĊenih zdravstvenih strategija. korišćenjem interneta preko satelita. U savremenim uslovima. Neka od tehnoloških dostignuća će uticati na incidenciju oboljenja koja danas ĉine najvaţniji udeo u ukupnom broju patoloških stanja hospitalizovanih pacijenata. Stoga. b) Investiranje u zdravstvo Većina zemalja u razvoju ulaţe veoma malo i nedovoljno u zdravstvo.11 Informacione tehnologije u kliniĉkoj praksi u zemljama u razvoju a) Nejednaka dostupnost informacionih tehnologija Nejednaka dostupnost informacionih tehnologija. mreţe unutar institucija. kontrola masovnih nezaraznih bolesti. kao i u medicinskoj edukaciji i istraţivaĉkom radu. Ove cifre ukazuju na veliki znaĉaj ujednaĉavanja ulaganja u zdravstvo u svetu. Elektronske arhive radioloških filmova i histoloških preparata. d) Korišćenje informacionih tehnologija u zdravstvu Trajno je opredeljenje u zdravstvu u celini i u medicinskoj praksi kako u razvijenim. Jednostavna i porazna istina je da informaciona i komunikaciona revolucija u 21. prepoznavanje faktora rizika i planiranje resursa za obezbeĊivanje tretmana. imaju znaĉajnu ulogu u pruţanju adekvatnog tretmana pacijenatima. dok su zemlje u razvoju (Afrika i Azija) u ovaj segment uloţile 4. sve bolnice zahtevaju visok nivo fleksibilnosti u smislu organizacije i konfiguracije. odnosno pravovremenim informisanjem o adekvatnim mogućnostima kontrole i terapije ovih oboljenja. veku još nije dotakla milione ljudi u zemljama u razvoju. nešto više od 12 dolara po stanovniku. pre svega sa populacionog i demografskog aspekta. kako bi se omogućila adekvatna prevencija.Ušli smo u deceniju koja donosi brojne izazove u medicinskoj tehnologiji i utiĉu na zdravstvenu zaštitu. 7.5. a njihovo formiranje i odrţavanje se mora sprovoditi na aktivan i aţuran naĉin.3. kao i u kontrolu i osiguranje kvaliteta pruţenih zdravstvenih usluga. što ĉini minimum preventivnih i kliniĉkih usluga. c) Potreba za boljom komunikacijom Kombinacija neadekvatnog investiranja u zdravstvo i loše informacione i komunikacione infrastrukture moţe biti pogubna za zdravstveni sistem zemalja u razvoju. što ĉini više od 2500 dolara po stanovniku. posebno u bolnicama. Epidemiološke baze podataka i registri za sve zarazne i nezarazne bolesti su neophodni u Vojvodini. Najveći broj zemalja u razvoju nema adekvatnu infrastrukturu – kompjuterske terminale. UnapreĊenje svih vrsta tretmana. sa visoko obrazovanim kadrovima koji su u stanju da prate trendove modernih tehnologija u medicini. Nedovoljna i neadekvatna zdravstvena zaštita moţe predstavljati rezultat odsustva adekvatnih informacija. 116 .5% GDP. u razvijenim zemljama je u zdravstvo godišnje uloţeno oko 10% GDP (gross domestic product). gde kod ljudi zbog "nemanja" i "neznanja". omogućeno je ekspertskim konsultacijama putem "real time" linkova. U periodu od 1990. do 1997. tako i u zemljama u razvoju da se informacione tehnologije maksimalno koriste u cilju konstantnog poboljšanja usluga. koje su uvek na raspolaganju. Zbog toga je jedan od glavnih ciljeva i prioriteta razvoja zdravstva u zemljama u razvoju upravo uspostavljanje pouzdane mreţe komunikacija i implementacija informacionih tehnologija u zdravstvo. Informacione tehnologije omogućuju konstantan uvid u stanje i dinamiku zdravstvene problematike u regionu i drţavi. ali i kontrola pojave epidemija zaraznih bolesti na razliĉitim kontinentima biće omogućena upravo korišćenjem informacionih tehnologija. posebno kompjutera i sredstava za telekomunikacije je kljuĉni faktor nesposobnosti zemalja u razvoju da se aktivno i uspešno ukljuĉe u proces napretka u pruţanju zdravstvene nege.

e) Projekti telemedicine Povećano korišćenje metoda informacionih tehnologija i telemedicine moţe doneti znaĉajan napredak u zdravstvu zemalja u razvoju, pri ĉemu je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ukljuĉila telematiku, kao glavno oruĊe u strategiji «Zdravlje za sve». MeĊunarodna telekomunikaciona unija organizuje redovne meĊunarodne skupove i simpozijume u cilju ukljuĉivanja zemalja u razvoju u primenu novih informacionih tehnologija telemedicine. f) Ograniĉavajući faktori I pored rastućeg interesovanja, limitirajući faktori primene novih informacionih tehnologija u zemljama u razvoju su pre svega mala mogućnost primene kod celokupne populacije, velika cena i odrţivost trenda primene u svakodnevnom radu. U kliniĉkoj praksi, informatika je korisna u ĉetiri domena, elektronski karton pacijenta, telemedicina, sistemi donošenja odluka u kliniĉkom radu i poboljšanje pristupaĉnosti informacija. MeĊutim, svi ovi domeni imaju svoja ograniĉenja, jer je medicinska praksa, više od drugih profesija, podloţna uticaju lokalne kulture i u velikoj meri zavisi od socijalnog i ekonomskog konteksta regije u kojoj se sprovodi zdravstvena zaštita. Interakcija i meĊusobno razumevanje, empatija izmeĊu pacijenta i lekara se ne moţe nikada svesti na transmisiju informacija putem raĉunara. U svakom sluĉaju, telemedicina i drugi vidovi primene informacionih tehnologija u medicini ne mogu zameniti tradicionalnu zdravstvenu infrastrukturu. Zemljama u razvoju je još uvek potreban adekvatan broj dobro edukovanih zdravstvenih profesionalaca, dobro opremljenih klinika i bolnica, kao i centara za prevenciju. Samo u kombinaciji sa dobro opremljenom zdravstvenom infrastrukturom, informacione tehnologije će doneti znaĉajan napredak u zdravstvu zemalja i regiona u razvoju. g) Medicina zasnovana na dokazima: "Evidence based medicine" Medicina zasnovana na dokazima je posmatrana kao dugooĉekivani most izmeĊu prakse i nauĉnih istraţivanja. Jednostavno, upotreba medicine zasnovane na dokazima u svakodnevnom radu podrazumeva korišćenje najboljih informacija i dokaza koji su trenutno na raspolaganju tokom donošenja odluka o brizi za svakog pojedinaĉnog pacijenta. Preciznim definisanjem kliniĉkog problema, a zatim traţenjem i evaluacijom raspoloţive informacije sa kliniĉkog aspekta, lekar će biti naoruţan najboljim dokazima koje medicina moţe pruţiti, u cilju donošenja relevantne odluke o daljem kliniĉkom radu. Iako medicina zasnovana na dokazima u znaĉajnoj meri unapreĊuje i pojednostavljuje vrednovanje kliniĉkih istraţivanja, ove tehnike nisu u potpunosti dostupne svakodnevnim potrebama kliniĉkih lekara. h) Neophodnost filtriranja informacija Tradicionalne tehnike medicine zasnovane na dokazima podrazumevaju prvobitno fokusiranje na specifiĉnim pitanjima, koja se odnose na samog pacijenta. Traţenje odgovora na pitanje koje je najbolje rešenje za prisutan zdravstveni problem je veoma teţak posao, naroĉito kada su lekari suoĉeni sa velikom koliĉinom novih nauĉnih informacija u medicini, što ih svakodnevno primorava da filtriraju raspoloţive informacije u cilju odabira relevantnih. i) Integracija medicinskih istraţivanja i prakse Tradicionalna medicina zasnovana na dokazima je primarno bila fokusirana na identifikaciju i evaluaciju informacija, koje su objavljene u nauĉnim i struĉnim publikacijama, što je ovaj zadatak ĉinilo nerealim i neostvarljivim kada je većina kliniĉkih lekara u pitanju, ukljuĉujući i one koji dosledno praktikuju medicinu zasnovanu na dokazima. Kao rezultat ove pojave, lekari veoma retko koriste informacije koje prikazuju rezultate istraţivanja u obliku nauĉnih i struĉnih publikacija. Takve informacije nisu u stanju da utiĉu na praktiĉni rad lekara, sve dok ne postanu na neki naĉin "prepakovane" u oblik koji će ih uĉiniti razumljivim i primenljivim od strane prezauzetih lekara praktiĉara. Iako lekari ĉesto navode medicinske ĉasopise kao izvor informacija, predstavnici farmaceutskih kompanija i razliĉiti konsultanti procentualno imaju znaĉajniji uticaj na informisanje lekara praktiĉara.

117

j) Biti u toku sa medicinskim istraţivanjima Korišćenje istraţivaĉkih podataka moţe imati negativne posledice ukoliko nauĉni rad nije analiziran u celini. Pojedine izolovane analize, izvaĊene iz konteksta, mogu postati sa medicinskog aspekta "dezinformacija", ukoliko lekari nemaju uvid u kompletan istraţivaĉki rezultat. Stoga je neophodno da se kliniĉarima omogući kontinuirana medicinska edukacija, koja će u vidu oglasne table, korišćenjem razliĉitih medijskih sredstava (ĉasopisa, CD prezentacija, interneta, itd.), pruţiti relevantnu i kompletnu informaciju. k) Relevantni dokazi usmereni ka pacijentima Napori usmereni ka povećanom korišćenju najboljih dokaza sa aspekta leĉenja pacijenata, najpre su fokusirani ka analizi relevantnosti informacija za pacijente i lekare. Lekari, kao odrasli "uĉenici", traţe i zadrţavaju nove informacije samo u sluĉaju kad je novo znanje "neophodno". Najbolja informacija sa aspekta kliniĉara predstavlja relevantan i evaluirani dokaz koji ima direktnu korist za pacijenta. Osnovna ţelja svakog ĉoveka je dug ţivot, koji je funkcionalan, bez bolova i bez simptoma, a najrelevantije informacije pomaţu da se ovi ciljevi direktno postiţu. Pored navedenih, neophodno je da budu zadovoljena još dva kriterijuma. Prvi je da nova informacija pruţena kliniĉaru bude u direktnoj vezi sa problemom sa kojim se sreće u kliniĉkoj praksi, a drugi najvaţniji, da informacija indukuje promenu dotadašnje kliniĉke prakse. Neophodno je smanjiti administriranje (primenom raĉunara) kako bi ostalo više vremena za neposrednu komunikaciju sa pacijentom koja ne retko nedostaje. Formiranjem informacionog sistema je neophodno pomoći lekarima u kliniĉkoj praksi da u velikom broju informacija pronaĊu jasne, prave i relevantne za problem kojim se bave. l) Oglasna tabla Za pronalaţenje jasne, prave i relevantne informacije za problem kojim se bave, lekarima su neophodna dva specifiĉna oruĊa. Prvi je sistem oglasne table, informacioni sistem koji će ĉiniti da nove informacije postanu dostupne lekarima praktiĉarima. Do danas su brojni ĉasopisi i internet sistemi pokušavali da ispune ovaj zadatak. MeĊutim, najveći broj nije filtrirao informacije prema njihovoj relevantnosti i vrednosti, zbog ĉega informacije nisu imale kliniĉku upotrebljivost. m) Brz i prenosiv naĉin preuzimanja informacija Kliniĉarima je neophodan naĉin za brzo preuzimanje kompletne informacije o kojoj su već obavešteni, ali koja se još nije u potpunosti integrisala u novi naĉin rada i razmišljanja. Izvori informacija koji su zasnovani na korišćenju raĉunara mogu obezbediti takve informacije za manje od 30 sekundi. U datim okolnostima, prenosivi raĉunari imaju još veći potencijal i upotrebljivost. n) Pretraţivanje baza podataka i identifikacija relevantnih informacija Medicinski fakulteti pruţaju budućim lekarima dovoljnu koliĉinu informacija koje će efikasno koristiti u svakodnevnom radu. MeĊutim, tradicionalni kurikulum nastave ne stvara korisnike informacija koji su sposobni da identifikuju, evaluiraju i primene nove informacije koje su stalno na raspolaganju. Da bi postali "lifelong learners" (uĉenici ĉitavog ţivota), doktori se tokom svakodnevnog rada moraju orjentisati ka novim metodama uĉenja, korišćenjem novih elektronskih oruĊa koja omogućuju uspešnu i efikasnu selekciju i evaluaciju novih medicinskih informacija.

o) Osnovni aspekti tehnologije u oblasti molekularne medicine
Fundamentalna istraţivanja najznaĉajnije doprinose razvoju dijagnostiĉkih testova i lekova u terapiji oboljenja. Ubrzana primena rezultata laboratorijskih istraţivanja u dijagnostiĉkim i terapijskim procedurama, predstavlja najznaĉajniji izazov savremenih biomedicinskih istraţivanja, tabela 7.1.

118

Pronalaţenje najadekvatnijih pristupa za realizaciju ovog cilja dovodi do brţeg razvoja efikasnijih metoda prevencije, dijagnoze i tretmana oboljenja ĉoveka. U cilju ubrzane i efikasne razmene podataka izmeĊu istraţivaĉkih timova koji uĉestvuju u protoku informacija od baziĉnih ispitivanja do primene u dijagnostiĉkim i terapijskim procedurama, slika 7.1, veoma je vaţno da se primenjuju konzistentne, validne i standardizovane laboratorijske metode. Tabela 7.1. Glavne oblasti biomedicinskih istraživanja Kategorija Primeri Malignitet Karcinom dojke, Karcinom prostate, Kolorektalni karcinom, Leukemija Infektivne bolesti HIV, SARS, Hepatitis C virus Oboljenja srca i pluća Hipertenzija, akutni infarkt miokarda, hroniĉni bronhitis Neurološka oboljenja Alzheimer-ova bolest, multipla skleroza, Parkinson-ova bolest, cerebrovaskularni inzult Oboljenja digestivnog, urogenitalnog trakta i Diabetes tip I i II, ciroza jetre, diabetes holecistolitijaza, glomerulonefritis

Identifikacija i verifikacija markera Baziĉna istraţivanja : karakterizacija oboljenja Identifikacija i verifikacija cilja leĉenja

Razvoj testa Kliniĉki razvoj

Dijagnostiĉki test

Identifikacija i verifikacija supstance

Kliniĉki razvoj: toksiĉnost i efiksnost

Terapeutski lek

Slika 7.1 Unapređivanje biomedicinskih istraživanja: primena rezultata istraživanja u dijagnostici i terapiji.
Znaĉajni faktori koji odreĊuju standardnu laboratorijsku metodu ukljuĉuju: konzistentnu pripremu uzoraka – varijacije u prikupljanju i obradi moraju biti minimalne, u cilju dobijanja reproducibilnih rezultata u svim analizama, pouzdane analize podataka – izolovani ciljni molekuli moraju biti visoke ĉistoće da bi se detektovali metodama koje odlikuje specifiĉnost i senzitivnost, regulatorna podobnost – primenjene metode moraju biti u skladu sa zakonskim regulativama, kontrola i obezbeĊivanje kvaliteta – kitovi i reagensi moraju biti visokog kvaliteta, ĉime se obezbeĊuje minimalna varijacija izmeĊu proizvedenih serija.

7.3.6 Primena rezultata biomedicinskih istraţivanja u medicinskoj praksi
Biomedicinska istraţivanja obuhvataju primenjene metode, kao što su genotipiziranje, epigenetska istraţivanja, analize ekspresije gena, interferirajuće RNA (RNAi), i proteomika. 7.3.6.1 Genotipiziranje Za genotipiziranje uzoraka dobijenih od pacijenata, za dobijanje reproducibilinih i pouzdanih rezultata neophodni su uzorci nukleinskih kiselina visokog kvaliteta. Za primenu metoda zasnovanih na PCR-u

119

a što konaĉno dovodi do promenjene koliĉine proteina u ispitivanim tkivima. 7. tako i u dijagnostiĉke svrhe. Korišćenjem kvantitativne metode lanĉane reakcije polimeraze (real-time polymerase chain reaction. ili kod eksperimentalnih ţivotinja (in vivo). RT PCR) i mikroĉipova (microarray). Osim toga. 7. etc. izvodi se u brojnim laboratorijama i ima veliki znaĉaj kako u otkrivanju osoba koje poseduju genetski rizik za nastanak oboljenja.6.6. predstavlja veliki izazov za istraţivaĉe u oblasti proteomike (analize proteina).4 Interferirajuće RNA (RNAi) Uspeh u primeni RNAi u istraţivanjima na ćelijskim linijama (in vitro). Analiza genotipiziranja polimorfizama pojedinaĉnih nukleotida (SNP. koji je hipermetiliran u karcinomu prostate. u cilju detekcije poremećaja aktivnosti enzima. što konaĉno rezultuje razvojem efikasnih i ciljanih tretmana. zahteva efikasan blok u ekspresiji (knockdown) ciljnog gena. odreĊivanje statusa metilacije GSTP1 promotera. tako i u cilju procene odgovora svakog pojedinaĉnog pacijenta na primenjenu terapiju.). predstavlja moćno oruĊe u razvoju dijagnostiĉkih testova i lekova u terapiji oboljenja.3. insulin. omogućeno je uspešno razumevanje odnosa genotip-fenotip i ova znanja se sve više primenjuju u leĉenju naslednih oboljenja. odnosno kompletiranja projekta humanog genoma u aprilu 2003. Rezultati genotipiziranja se koriste kao znaĉajna osnova za dalja ispitivanja kod pacijenata u cilju razumevanja etiologije oboljenja. već i gene ĉija je ekspresija smanjena ili povećana. moguće je identifikovati ne samo gene koji su mutirani u odreĊenim tkivima. tako i u blokiranju ekspresije virusnih gena u inficiranim tkivima i organima. neophodno da dobiju znaĉajne koliĉine visokopreĉišćenih rekombinantnih proteina (npr. i razvoja maligniteta kod ĉoveka.3 Analize ekspresije gena OdreĊivanje ekspresionog profila tkiva. koji je jedan od najĉešćih tipova maligniteta kod muškaraca u Vojvodini. Visoko senzitivne metode izolacije i detekcije virusnog genoma su neophodne za minimiziranje rizika transfuzije sa kontaminiranim uzorcima krvi. Tako na primer. RNAi. RNAi ubrzavaju otkriće specifiĉnih meta za primenu lekova. single nucleotide polymorphisms). takoĊe.6. Do danas su terapijske strategije. Genotipiziranje. Osim toga što omogućavaju razumevanje funkcije pojedinih gena. imunoglobulini.6. u cilju dijagnostike i primene u terapijske svrhe.3. kako u istraţivaĉke.2 Epigenetika (metilacija DNA) Hipermetilacija delova gena koji imaju funkciju promotera.6.5 Proteomika Nesaglediva kompleksnost proteoma (celokupne koliĉine proteina u ćeliji).3. 7. takoĊe. imaju znaĉajan potencijal da budu korišćene kao terapijski agensi. Za istraţivaĉe je. bez pojave nespecifiĉnih efekata. faktori koagulacije.6 Genetska terapija: strategija primene u naslednim oboljenjima Nakon uspešnog oĉitavanja kodirajućih sekvenci humanog genoma. kao i ispitivanja efikasnosti potencijalnih lekova koji deluju kao inhibitori kinaza. što je neophodno za bezbednost pacijenata. pri ĉemu je najkompleksniji pristup u izolovanju i merenju proteina koji se u ćeliji nalaze u malim koliĉinama. kao što je 120 . ĉesto dovodi do inaktivacije tumor supresor gena. 7. u cilju detekcije virusne kontaminacije. Neki od ovih promotera gena bivaju vrlo specifiĉno metilirani samo u odreĊenim tipovima maligniteta.(lanĉanoj reakciji polimeraze). koju izaziva poremećaj regulacije aktivnosti ili mutacije u kinazama ili fosfatazama i dalja istraţivanja iziskuju primenu brojnih procedura na nivou proteomike.3. takoĊe. mnoga oboljenja predstavljaju rezultat poremećene fosforilacije proteina.3. kako u blokiranju ekspresije onkogena u malignitetu (gene silencing). 7. moţe biti koristan marker u molekularnoj dijagnostici karcinoma prostate. ima veliki znaĉaj i za pregled krvi od dobrovoljnih davalaca. primenjeni reagensi moraju obezbediti specifiĉno i senzitivno umnoţavanje fragmenta genetskog materijala.

genetska terapija moţe biti primenjena i u cilju regeneracije obolelog organa. Genetska terapija koja se primenjuje u kliniĉkom radu se moţe podeliti na tri osnovne kategorije: somatske matiĉne ćelije (SSC. Genetski "lekovi" imaju kao cilj modifikaciju genetskog repertoara i/ili ekspresije gena. kao i vrsta mutacija koje rezultuju pojavom oboljenja. Konceptualno. pa stoga njen razvoj mora biti rigorozno regulisan. transfer gena i modifikacija RNA (ribonukleinskih kiselina).metaboliĉka manipulacija i povećanje koliĉine (nadomeštanje) proteina. ali brojni aspekti su specifiĉni samo za genomske tehnologije. terapeutika koji su usmereni ka prenosu genetskog materijala. koja je izazvana izmenjenim genotipom. Primeri za gensku terapiju ukljuĉuju i indukciju angiogeneze. što je tipiĉno za gensku terapiju ili fragmenti gena.6. fundamentalni pristup se sastoji u modifikaciji ekspresije gena u odreĊenim tkivima ili organima obolele osobe. Zbog toga je neophodno da nadleţna ministarstva.3. ni jedna od strategija ne utiĉe na germinativni epitel. ili ĉak ĉitavog genoma (kao u sluĉaju terapije matiĉnim ćelijama. u cilju korekcije ili kompenzacije poremećenog fenotipa uslovljenog odreĊenim genotipom. reakcija imunog sistema domaćina. ili kao u sluĉaju terapije matiĉnim ćelijama. korišćenjem genetski nepromenjenih ili korigovanih matiĉnih ćelija u cilju stvaranja normalnih tkiva. koji indukuju razvoj organa. somatic stem cells). sadašnja nauka i medicina nisu u stanju da koriguju kompleksni fenotip udruţen sa poremećajem više stotina gena kod hromozomskih aberacija (kao npr. kao u RNA modifikacionoj terapiji). i zbog toga se stalno javljaju sumnje u opravdanost primene ovakvog vida leĉenja kod ĉoveka. naĉin nasleĊivanja oboljenja. vrsta organa u kojem je ispoljen fenotip. 7. SSC i ESC terapija). njihova regulatorna i savetodavna tela zauzmu struĉni stav o ovim pitanjima. Pravi prodor u terapiji naslednih oboljenja zavisiće upravo od razvoja "genetskih lekova". što rezultuje modifikacijom fenotipa u terapijske svrhe. kao što je naĉin unošenja genetske informacije. te je neophodno da zadovoljava visoke standarde u pogledu sigurnosti i efikasnosti primene.6. odnosno primena "lekova". Za svaku od navedenih strategija genske terapije. za mutacije u preko 1800 gena je već utvrĊeno da izazivaju nasledna oboljenja. 7. bilo ponovnim "stvaranjem" organa usled ekspresije embrionskih "master" gena. Terapija za nasledne bolesti je hroniĉna. u cilju premošćavanja (stvaranja by-pass) blokiranih koronarnih arterija.6.9 Izazovi primene genetske terapije a) Pravna pitanja Genetska terapija je "leĉenje". Od procenjenih 25000 gena.3.8 Etiĉki i pravni aspekti primenjenih genomskih tehnologija Genomske tehnologije su suoĉene sa brojnim pravnim i etiĉkim problemima. Uspešna primena genetske terapije zavisi od brojnih ĉinilaca koji moraju biti uzeti u obzir. odnosno kodirajuće sekvence. najjednostavnija strategija je korekcija ili kompenzacija neodgovarajuće ekspresije gena. 121 . zatim terapija matiĉnim ćelijama (stem cells) u cilju regeneracije ćelija miokarda kod oboljenja srca.3. pojedinaĉni gen. Za razliku od monogenskih bolesti. Monogenska nasledna oboljenja se smatraju najjednostavnijim poremećajima. kod trizomije 21) ili višestruke genske varijacije udruţene sa kompleksnim oboljenjima. Osim toga. kao i kod drugih terapijskih postupaka.. kao i da stalno vrše nadzor nad ovakvim vidovima leĉenja. koji ĉine humani genom. U budućnosti se planira i primena embrionalnih matiĉnih ćelija (ESC. Za sada. Primena razliĉitih kategorija genske terapije ne iskljuĉuje jedna drugu i najverovatnije je da budućnost genetske terapije upravo predstavlja kombinacija razliĉitih pristupa. embryonic stem cells).7 Genetska terapija – opšti principi Koncept koji se nalazi u osnovi genske terapije jeste transfer genetskog materijala (npr. Za ovakva oboljenja se razvijaju strategije koje bi mogle da kompenzuju funkciju ili da modifikuju poremećaj u obolelom organu. od kojih su neki prisutni i kod drugih medicinskih procedura. kod kojih je dovoljno korigovati ili kompenzovati funkciju jednog gena u cilju prevencije ili leĉenja naslednog oboljenja. imale znaĉajan uspeh kod nekih genetskih oboljenja. 7.

PCR) je rezultiralo u unapreĊenju starih i dizajniranju novih laboratorijskih sredstava i aparature za PCR amplifikaciju i analizu amplificiranih DNA fragmenata. pola veka nakon otkrića strukture deoksiribonukleinske kiseline (DNA). biotehnologiji. kao terapijskih sredstava. genetski "lekovi" su predmet nacionalne debate u brojnim drţavama.6. ukljuĉujući i razvoj strategija koje će omogućiti da izvor ESC ne budu intaktne blastociste. Brojne tehnike molekularne biologije su uspešno primenjene u biologiji. ima mnogo veći znaĉaj od genetske terapije i biće potreban veliki napor da se industrija u oblasti biotehnologije i farmacije zainteresuje i fokusira na leĉenje genetskih anomalija.3. veka. pri ĉemu relativno nova oblast biomedicinske nauke. c) Socio-politiĉka pitanja Socijalne implikacije modifikacije humanog genoma (u sluĉaju genskog transfera) i izvora genetskih terapijskih sredstava (za terapiju matiĉnim ćelijama). odnosno predvideo ishod bolesti i leĉenja.6. UvoĊenje metodologije lanĉane reakcije polimeraze (polymerase chain reaction. ne poseduju adekvatne finansijske mogućnosti za razvoj genetske terapije.11 Nanotehnologija u medicini Na poĉetku 21. zauzima sve znaĉajnije mesto u kreiranju kliniĉkih studija.b) Ekonomska pitanja Cena razvoja i primene genetskih "lekova" ima veoma vaţnu ulogu u privlaĉenju kompanija da investiraju u razvoj ovakve terapije. Akademski centri. da se zapoĉne sa rutinskim praćenjem transkripcionih profila u uzorcima tkiva tokom kliniĉkih testova. Ovi rezultati su znaĉajno povećali interesovanje u kliniĉkoj praksi. Stoga. priroda DNA molekula i njihova graĊa i struktura je znaĉajno zainteresovala brojne istraţivaĉe. moţe pomoći u predviĊanju odgovora na terapiju i krajnjeg ishoda bolesti. razvoj genetske terapije koja će biti široko primenjivana. medicinskoj nauci. Socio-politiĉki aspekti korišćenja humanih embrionalnih matiĉnih ćelija (ESC) u terapijske svrhe privukli su veliku paţnju u SAD. ili privatni fondovi. dijagnostici. koja u suštini nije dovoljno zainteresovana niti stimulisana da ulaţe u istraţivanje i odobravanje lekova koje primenjuje veoma mali broj ljudi sa uroĊenim oboljenjima. posebno na polju molekularne biologije i manipulisanju molekulima nukleinskih kiselina. pokazali su da istraţivanja zasnovana na ispitivanju ekspresije gena u obolelom tkivu (microarray tehnologija). sprovedena su retrospektivna ispitivanja ekspresionih profila u arhivskim uzorcima tumora i rezultati ovih analiza pokazuju da su ovakva ispitivanja neophodna da bi se precizno predvideo odgovor na primenjenu terapiju.3. forenziĉkim disciplinama i brojnim drugim.10 Kliniĉka farmakogenomika Današnji razvoj i primena molekularnih metoda u oblasti medicine. Tokom proteklih nekoliko godina. Paralelno sa ovim napretkom. Iako se rad kontinuirano nastavlja. gde postoji zabrana korišćenja federalnih fondova za razvoj novih ćelijskih linija ESC. Strateška i ciljana primena transkripcionog profiliranja uzoraka u kliniĉkim ispitivanjima lekova u onkologiji i drugim granama medicine. pruţaju mogućnost identifikacije markera ĉijom analizom se moţe predvideti kliniĉki odgovor na primenjenu terapiju. Posledica ovakvog stava i trenutnih zabrana je da većinu istraţivanja na humanim ESC u SAD sprovode kompanije ili akademski centri. korišćenje ESC kao efikasnih genetskih lekova je još u dalekoj budućnosti. terapija nadoknaĊivanja nedostajućih proteina (kao što je npr. 7. farmakogenomika. univerzitetske istraţivaĉke laboratorije. Osim toga. 7. pri ĉemu se korišćenje blastociste kao izvora ESC izjednaĉava sa uništavanjem ljudskog ţivota. Sa komercijalnog aspekta. niti adekvatnu regulacionu infrastrukturu koja će sprovesti razvoj terapije sve do zakonski prihvatljive faze primene u praksi. 122 . tako i u drugim granama medicine. Stoga će analize ekspresionih profila uzoraka tumora ubuduće biti preporuĉivane kao adekvatna strategija tokom prekliniĉke i kliniĉke faze razvoja lekova kako u onkologiji. ĉime se ĉini znaĉajan korak ka ulasku u eru individualizovane terapije. insulin). zavisi od biotehnoloških dostignuća u farmaceutskoj industriji. koje finansiraju pojedine drţave (kao Kalifornija nakon sprovedenog referenduma o ovim pitanjima). naroĉito u oblasti onkologije. svet nauke je suoĉen sa znaĉajnim napretkom u brojnim disciplinama bioloških istraţivanja.

sada je zamenjen konceptom "ĉarobnog štapića". Trendovi koji ukazuju da se ove prepreke mogu donekle savladati jesu direktna primena korišćenjem katetera ili korišćenjem spoljašnjih vodiĉa (magnetna polja ili ultrazvuk). tkivni i ćelijski inţenjering. micele i polimer-lek konjugati. kao biosenzora i membrana za biološke separacije. kao što su polimerne nanoĉestice. ali i modifikovati u skladu sa regionalnim potrebama stanovništva u Vojvodini. kao što su biomolekularni senzori. neophodno je. zatim primena u genskoj terapiji. a u isto vreme smanjiti troškove medicinskih usluga. ukljuĉujući rekombinantne proteine i oligonukleotide. u vidu sistema za ciljanu terapiju. odnosno popravljanja opšteg zdravstvenog stanja stanovništva u Vojvodini. Nanosistemi. veka. rekombinantnih proteina. obrazovne i nauĉne institucije). ukljuĉiti i mala i srednja preduzeća (MSP u daljem tekstu). koja ukljuĉuje korišćenje nanoĉestica kao nosaĉa za lekove ili DNA. neophodno je pre svega proširivanje dostupnosti najsavremenijih dostignuća medicinske nauke što većem broju graĊana. zahvaljujući kontrolisanom oslobaĊanju aktivne supstance. ĉime se druga tkiva štede. pri ĉemu se znaĉajno istiĉe i smanjena pojava neţeljenih efekata. omogućiće MSP više podešavanja u smeru boljih investicija. zdravstvene. dugooĉekivani san o primeni ciljane terapije uskoro postati stvarnost. pored ostalih institucija i pojedinaca (organi vlasti. Ovaj koncept je zasnovan na specifiĉnim ciljnim ligandima koji su vodiĉi za nosaĉe lekova do molekularnih meta. ukljuĉujući i softverske sisteme. a u isto vreme smanjivanje cene svake pojedinaĉne dijagnostiĉke. U ostvarenje ovog cilja i tendencije. Jedan deo ovog nauĉnog polja je i razvoj sredstava za unošenje i prenos lekova u ţivim sistemima. Nanoĉestice se razvijaju kao znaĉajna strategija za unošenje i prenos lekova. Nanotehnologija podrazumeva izuĉavanje ĉestica veoma malih dimenzija i bavi se kako fundamentalnim aspektima razumevanja osobina ovakvih nanoĉestica. kako bi se nove tehnologije u medicini i farmaciji mogle primeniti. 123 . tako i razvojem tehnološke primene nanoĉestica. preventivne i terapijske mere i postupka. Osnovni cilj razvoja i dizajniranja terapeutskih sredstava je ciljana terapija i dostavljanje lekova do specifiĉnih obolelih tkiva i organa na mestu gde je farmakološko dejstvo ţeljeno. zatim kao komponenti u medicinskim dijagnostiĉkim setovima. Podizanje nivoa saznanja o meĊunarodnim tendencijama u novim tehnologijama. odnosno ne oštećuju primenjenom terapijom. ukljuĉujući i budući razvoj nanorobota. odnosno smanjiti zavisnost od uvoza celokupnog medicinskog instrumentarijuma i prateće opreme. bilo da su to molekuli na površini ćelija ili na jedarnoj membrani. ukljuĉujući i sisteme za prenos lekova (< 1000 nm). Biomedicinske i biotehnološke primene nanoĉestica su predmet posebnog interesovanja u istraţivaĉkim i razvojnim projektima sa potencijalnom primenom. unaprediti. od inţenjeringa do biologije i medicine. kao i eliminaciju lekova. Sva dosadašnja dostignuća ukazuju na zakljuĉak da će razvojem svih primenjenih disciplina. Ciljana primena lekova na specifiĉnim lokacijama u organizmu i odrţavanje farmakološki relevantnih doza tokom celokupnog perioda u kojem je neophodno dejstvo leka su glavni ciljevi koje nanosistemi omogućuju. kao i razvoj i konstrukcija artificijelnih nanosredstava. raspodelu u organizmu. lipozomi.4 PROJEKCIJA POTENCIJALNIH KORISNIKA I MOGUĆNOST PLASMANA USLUGA U IMPLEMENTACIJI NOVIH TEHNOLOGIJA U MEDICINI I FARMACIJI U cilju razvoja i osavremenjivanja pruţanja medicinskih usluga. Nanotehnološkim pristupom se stvaraju sistemi i/ili sredstva na molekularnom nivou i ovo multidisciplinarno nauĉno polje se eksplozivno razvija. OdreĊeni izazovi za dalji razvoj i unapreĊivanje nanosistema za unošenje i prenos lekova nalaze se u savladavanju bioloških barijera. Stoga nanoĉestice u sektoru farmaceutske biotehnologije unapreĊuju terapeutski indeks i omogućuju rešenja za probleme unošenja i prenosa nove klase biotehnoloških lekova. 7.razvijene su studije u kojima se podraţava graĊa i funkcija ţivih sistema. Koncept "magiĉnog metka" koji je postulirao Ehrlich poĉetkom 20. ukljuĉujući i preventivne i "screening" programe. predstavljaju prve i najznaĉajnije predstavnike ovog polja nauke koje se stalno razvija. vakcina i u poslednje vreme nukleotida. Nanoĉestice i drugi koloidni sistemi za unošenje i prenos lekova znaĉajno modifikuju kinetiku. kao i ispitivanje i korišćenje pristupaĉnih meta na endotelu krvnih sudova.

Najvaţniji faktor koji će omogućiti primenu novih tehnologija u medicini i farmaciji je pre svega adekvatno obrazovanje neophodnih struĉnjaka. kako u dodiplomskom. Neophodno je paţljivo planiranje zapošljavanja zdravstvenih radnika. odnosno da se pojava faktora rizika svede na minimum. pruţati stalne savete za struĉna tela pri zdravstvenim i obrazovnim institucijama. kardiovaskularne bolesti. kvalitet i stepen primene novih tehnologija u medicini i farmaciji. tako i u poslediplomskom periodu obrazovanja.meĊunarodna sredstva i projekte. a njihovo formiranje i odrţavanje se mora sprovoditi na aktivan i aţuran naĉin. pri ĉemu će. Rastući udeo starih osoba u ukupnoj populaciji je jedno od najznaĉajnijih pitanja sa kojima se suoĉavaju zdravstveni sistemi u brojnim drţavama. kao što su dijabetes. i to: Razvoj novih preparata na bazi farmakološki aktivnih supstanci (FAS) sadrţanih u lekovitom i/ili aromatiĉnom bilju i Projekti otvaranja novih MSP za proizvodnju gotovih lekova i preparata u razliĉitim oblicima. koji ne bi prekidali svoj rad i usavršavanje. odnosno svaki lekar u ambulanti treba da sprovodi preventivne preglede i da ima savetodavnu ulogu. Do 124 . koji ukljuĉuje fiziĉke. pri ĉemu se povećava i potreba za pruţanjem zdravstvenih usluga i nege. psihološke i duhovne aspekte. pratiti intenzitet. moraju biti decentralizovani.U cilju obezbeĊivanja i kontrole kvaliteta. kao savetodavno telo. kako bi se omogućila adekvatna prevencija. Poboljšanje sadašnje situacije. odnosno neophodno je da se visokoškolske ustanove permanentno modernizuju i na taj naĉin obezbede visok nivo edukacije. sa ciljem da se redukuju loše navike u ishrani i ţivotnim navikama. proizvodnja u MSP uvek mora biti usklaĊena sa svetskim standardima kontrole kvaliteta i za ovo je neophodno da institucije AP Vojvodine obezbede odgovarajući monitoring obezbeĊivanja i kontrole kvaliteta. kao i za MSP. takoĊe. kako bi se obezbedilo ravnomerno i pravovremeno zapošljavanje.sredstva gradova u kojima je sedište medicinskih institucija. kao i faktora ţivotne sredine i naĉina ţivota. što je neminovno tokom perioda nezaposlenosti. Dobro poznata ĉinjenica je da sa starenjem. . Centri za prevenciju i "screening" masovnih nezaraznih oboljenja. mogućnost nastanka zdravstvenih problema i hroniĉnih oboljenja znaĉajno raste. Edukacija svih studenata u evropskim i svetskim centrima je nerealna i ne predstavlja osnovni cilj reforme kurikuluma. prepoznavanje faktora rizika i planiranje resursa za obezbeĊivanje tretmana. na bolniĉke i druge sisteme pruţanja dugotrajne nege. odnosno kvaliteta u medicinskoj i farmaceutskoj nauci i praksi treba ostvariti kombinovanim finansiranjem nauke i tehnološkog razvoja. pri ĉemu bi bilo spreĉeno koncentrisanje velikog broja zdravstvenih radnika u urbanim sredinama. socijalne. Predlog projekata tehnološkog razvoja u farmaciji u okviru AP Vojvodine se moţe podeliti na dva dela. odnosno ukazati na faktore rizika.budţetska sredstva (Republika Srbija. smanjila bi se nezaposlenost lekara. kako bi se na najbolji naĉin kreirala politika finansiranja implementacije novih tehnologija. . maligni tumori. Ove ĉinjenice u znaĉajnoj meri utiĉu i na planiranje zdravstvenih resursa. Neophodno je da AP Vojvodina oformi stalnu komisiju koja će u redovnim periodima u toku godine. kao direktan rezultat napretka u pruţanju zdravstvene nege. odnosno neadekvatna raspoloţivost zdravstvenih usluga za stanovništvo u manjim mestima u Vojvodini. . AP Vojvodina). Pored toga. što bi bilo u skladu sa zakonskim merama i regulativom. Oĉekivano trajanje ţivota je produţeno. Promene u ovim sferama mogu biti pod uticajem genetskih faktora. neophodno je što ĉešće gostovanje stranih struĉnjaka i nauĉnika koji će na adekvatan naĉin prezentovati rezultate i nove tendencije u razvoju i primeni tehnologije u medicini i farmaciji. Starenje je kontinuirani proces.fondovska sredstva. takoĊe. neophodno je obezbediti veliki broj primeraka publikacija u kojima će se na pristupaĉan i struĉan naĉin pacijentima prezentovati promocija zdravih stilova ţivota. U ovom pristupu. Zdravstveni sistem Vojvodine će u budućnosti biti suoĉen sa rastućim potrebama za pruţanje zdravstvenih usluga starijoj populaciji. oslanjajući se na: . Epidemiološke baze podataka i registri za sve zarazne i nezarazne bolesti su neophodni u Vojvodini. Pored edukacije studenata od strane domaćih nastavnika na fakultetima.

284:1311-3. 3. Ovo oboljenje se javlja kod 10% osoba starijih od 65 godina. kao što je na primer pušenje. tako i delovanjem egzogenih faktora. Science 1999. Friend S.90:1771-2. što će omogućiti kontinuirano poboljšanje kvaliteta ţivota starijih. Znaĉajno je pomenuti i genetsku teoriju starenja. Levitt A. posebno ukoliko se preduzmu mere prevencije nastanka teških oboljenja i savetodavna uloga zdravstvenih radnika. Keeping pace with new technologies: systems needed to identify and evaluate them. Vaccines for the 21st century: a tool for decisionmaking. koja ukazuje da je starenje rezultat akumulacije promena izazvanih na nivou ćelija u reakcijama koje izazivaju slobodni radikali. zatim porodice. 4. povećava rizik za nastanak AD. 2. Povećani unos holesterola i zasićenih masnih kiselina. a u Srbiji verovatno i veći udeo. Edukacija medicinskih radnika u ovom pravcu je neophodna za uspešno poboljšanje zdravlja ovog znaĉajnog dela populacije. ukoliko uskoro ne doĊe do jasnijeg i preciznijeg razumevanja etiologije i patogeneze AD. odnosno molekuli koji nastaju kako tokom normalnih fizioloških i metaboliĉkih procesa. kao i u Srbiji. Pored toga. Smatra se da će u SAD do 2040. N Engl J Med 1998. Sacks J. jer su brojne studije pokazale da pravilna ishrana. a takoĊe predstavljaju i deo populacije koji najĉešće koristi zdravstvene usluge. 125 . Za objašnjenje procesa starenja su postulirane brojne teorije koje objašnjavaju kompleksne ćelijske i molekularne faktore. Hughes J. Karakteriše je progresivno oštećenje kognitivne funkcije. Usled svih navedenih faktora. kao i razvoja jasnih strategija za prevenciju i/ili leĉenje. Chemical genetics speeds up drug discovery. uz sve veći broj zdravstvenih radnika koji su ukljuĉeni u obezbeĊivanje neophodnog optimuma zdravstvene nege.284:1279. Procena broja obolelih od AD dostiţe preko 14 miliona do 2050. Lilford R.Gabbay J. mentalna stimulacija i socijalizacija u znaĉajnoj meri popravljaju ukupno stanje starije populacije. pri ĉemu se pojava teških oboljenja odlaţe ili prevenira. godine ĉiniti oko 24% populacije. 7.319:1291-3. AD) predstavlja najĉešći uzrok demencije kod pacijenata starijih od 60 godina. 6. Ganem D. Durch JS. ali ni komplikovan. ObezbeĊivanje potpunog i visokog kvaliteta ţivota i zdravstvenih usluga osobama starijeg ţivotnog doba jeste zadatak koji nije jednostavan.2020. odnosno teoriju prema kojoj starenje ćelija organizma nastaje zbog progresivnog skraćivanja ponovljenih sekvenci na okrajcima hromozoma (telomera) tokom ţivota.5 LITERATURA 1. Oliff A. ukljuĉujući i uticaj ţivotne sredine. tokom starenja se znaĉajno smanjuje funkcionisanje pre svega endokrinog i imunog sistema. Alchajmerova bolest (Alzheimer’s disease. Socijalni programi i zdravstvena politika omogućuju starijima da budu aktivni i da budu produktivni deo društva. smanjeni unos vitamina C i E je udruţen sa progresijom AD. 5. koji bi zadovoljio potrebe ovog kompleksnog dela populacije. Vastag B.338:125-6. fiziĉka aktivnost. godine oĉekivano trajanje ţivota u SAD će biti oko 85 godina. Produţeno trajanje ţivota ĉoveka utiĉe i na veću pojavu oboljenja. odnosno tokom svake replikacije ćelija. 1999. Najznaĉajniji doprinos u prevenciji ovog oboljenja koji se već sada moţe dati proistiĉe iz ĉinjenice da je smanjenje unosa pojedinih esencijalnih namirnica u vezi sa gubitkom pamćenja i drugim poremećajima. posebno kod starijih. kao i zdravstveni radnici koji na razliĉite naĉine zadovoljavaju potrebe starijih. pri ĉemu oporavak starijih osoba traje duţe i stoga zahteva sve veći broj institucija za dugotrajnu zdravstvenu negu. Stevens A. Infectious avenues to cancer. 1999. Najšire prihvaćena teorija jeste "teorija slobodnih radikala". Starije osobe u razvijenim zemljama. Biomedical J. predstavljaju deo ukupne populacije koji se najbrţe uvećava. sa ĉime se moraju suoĉiti radnici u javnom sektoru. Milne R. Washington DC: National Academy Press. Emerging uses for genomic information in drug discovery. Science 1999. J Natl Cancer Inst 1998. takoĊe. kao i kod 50% osoba starijih od 85 godina. Zbog toga je neophodno da društvo u celini razume jedinstvene potrebe ovog dela populacije. Stratton KR. Kontinuirano povećanje udela osoba starijih od 65 godina u ukupnoj populaciji utiĉe u znaĉajnoj meri na brojne aspekte društva u celini. Binder S. pri ĉemu se povećava rizik za nastanak oboljenja. Emerging infectious diseases: public health issues for the 21st century. Lawrence RS.

Martin CR. 2005. Daniels.3:3-6. Bowtell DDL. 18. Wakhloo AK. 21. 57-64 (1986). Meltzer P. Sensors 1997. Current Nanoscience.. Oestreicher JL. 25. Segal-Bendirdjian E. Avenues for immunomodulation and graft protection by gene therapy in transplantation.19:435–45. 1:11-7. Hillion J.6:295-306. Frontiers Medicinal Chem. 2006.333-9. 2005. Kayser O.9. Kohli P.3:12. J Med Ethics. 2004. Optical sensor keeps robots on target with prompts in X. 10.Nov:27-35. Gillet JP. Hernández-Trejo N. Timing is everything. CA Cancer J Clin 2002. 19. Clinical pharmacogenomics and transcriptional profiling in early phase oncology clinical trials. DualChip microarray as a new tool in cancer research. Current Pharmaceutical Biotechnology. The challenges of gene expression microarrays for the study of human cancer. Sugisaka M. Genetic medicines: treatment strategies for hereditary disorders. alzheimer’s disease and Huntington’s disease. Aradi J. Current Nutrition Food Science. Cao P. Changing the business of heart surgery.6:3-5. 2005. Y. 16. Expression profiling using cDNA microarray. c.5:23-8. 26. 29.205-8 24. Speicher LA. The progressing clinical utility of DNA microarrays. Hopkins LN. b.A. Nanosystems in drug targeting: opportunities and challenges. de Longueville F.1:47-64. Bogunia-Kubik K.L. 126 . Rizvi. Remacle J. Current Neurovascular Res. 2006. Boussioutas A. 2006. 12.H. Lieber BB. Towards filmless and distance radiology.3:363-6. Ethical and legal aspects of applied genomic technologies: practical solutions. Burczynski ME. Fillit H. 2005. Ibid. Markmann JF. 2005. Tinker AV. Maiese K. Z and a. Pendino F. Nutrition.350:657-60. Leonard BW. Vann L. Hynes DM.. J..6:17-33. 55-65 (1986). Current Pharmaceutical Biotechnology. 23. Dudognon C. Whitley MZ. S.21:10-14. Lanotte M. Li R. Vasir JK. Nature Genetics 1999.June. Butterfield AD. Xenotransplantation: a bioethical evaluation. 2006. Neurogenesis as a therapeutic strategy for cognitive aging and Alzheimer’s Disease.S. 2006. J Europ Soc Organ Transplantation. 14. Cahilly MJ.: Supercritical Fluid Extraction: Fundamental Principles and Modeling Methods. 27. Nanotechnology on duty in medical applications. Moore DJ. Current Alzheimer Research. Oxidative stress in animal models of accelerated aging. Trent JM. 22. 2005. 2006. Chen Y. 11. Current Molecular Medicine 2005. Current Molecular Medicine.A. Labhasetwar VD. O’Connor TP. 8. 6:35-47.7:261-76.7. Trepicchio WL. Gouras G. Macoska JA. Stevenson G. 15.43:377-84. Mounts DP. 13.5:83-102. Anderson M. RNA Interference: A new targeted tumour therapy? Current Cancer Therapy Reviews. 30. 28.1:385-97.2:215-9.50-9. Bittner M. Lemke A. Zollweg. Manasco PK. Crompton MR. Kales D. Nahmius C. Telomeres and telomerase: pharmacological targets for new anticancer strategies? Current Cancer Drug Targets. brain aging. Stents for intracranial aneurysms: the beginning of a new endovascular era? Neurosurgery 1998. Crystal RG. Deng S. Nature Reviews Genetics. Current Pharmaceutical Biotechnology. Lancet 1997. Tarkanyi I. Expert Rev Mol Diagn 2006.52. Supercritical Fluid Extraction: Operating Principles and Food Applications. Food Technology . A. Withey JME. Benado. Zhang Y. Duggan DJ. Smart nanotubes for biotechnology. July. Cancer Cell. Lanzino G. 9. J. Reddy MK. Kubik T.32. Cardiol Manage 1998. The Impact of nanobiotechnology on the development of new drug delivery systems.6:147-80. 20. and Alzheimer’s disease. 2006. 17. 2006.

U savremenom svetu nacionalni i regionalni doprinosi moraju da budu u korist ĉitave zajednice. za saradnju meĊu zemljama u razvoju nacionalnih kapaciteta za odrţivi razvoj poboljšavanjem nauĉnog razumevanja i razmenom nauĉnih i tehnoloških saznanja. Tehnike procene moraju da se prilagode odgovarajućim nuklearnim ili izotopskim aplikacijama. monitoring zagaĊenja ili globalnih klimatskih promena. svaka za sebe ili na odgovarajući naĉin integrisane u druge tehnologije. poljoprivreda i bio-diverzitet. Akcionog plana i identifikovani su prioriteti u Milenijumskoj deklaraciji. Ovim je reafirmisana taĉka 21.1. zahtevi za energijom. Voda. poznati kao WEHAB su istaknuti kao ciljne taĉke plana. institucije. Nuklearne i izotopske tehnike. dijagnostici i leĉenju bolesti. koriste se u zdravstvenoj preventivi. Da bi se obezbedila adekvatna upotreba već postojećih i novih nuklearnih tehnologija veoma je vaţno da se adekvatno proceni znaĉaj njihove upotrebe. prednosti i rizika. a one su na raspolaganju i razvijenim zemljama i zemljama u razvoju.8. ĉak i kada je potrebno više godina za njihovu potpunu primenu. kao što su: poljoprivreda. Na osnovu njih se pojaĉava doprinos nuklearne nauke i za postizanje ciljeva odrţivog razvoja poboljšanjem nacionalnih istraţivaĉkih i razvojnih kapaciteta. Precizna izotopska merenja se koriste da bi se razumeli procesi u ţivim bićima ili ţivotnoj sredini. a ne samo pojedinaĉnog društva. Johanesburg 2002. tj. Investicije u tehniĉka sredstva. nuklearne tehnike i primene prestavljaju osnovne discipline na putu ka tehnološki naprednom društvu. zdravlje. mogu da pruţe jedinstvena rešenja razliĉitih problema. pokrenuta preko Programa o nuklearnim tehnologijama za razvoj i zaštitu ţivotne sredine pri MeĊunarodnoj agenciji za atomsku energiju (IAEA). Društveno-ekonomski aspekti nuklearne energije i primena Nuklearne tehnologije i tehnike proizvode energiju.1 NUKLEARNE TEHNOLOGIJE Svetski samit o odrţivom razvoju (WSSD). jer one utiĉu na resurse društva. Transfer ljudskih. Nuklearne tehnike su dale znaĉajni doprinos i imaju potencijal da još više doprinesu u kljuĉnim oblastima koje su bitne za meĊunarodnu zajednicu. ĉine našu hranu bezbednijom i obilnijom. poboljšanje ljudskog zdravlja. a studije moraju da definišu realne graniĉne uslove za procenu društveno-ekonomskog uticaja. raspoloţivosti vodnih resursa i zaštite pomorske i kopnene sredine. energija. Da bi se ove prednosti realizovale. Osnovne prednosti ovih tehnologija su jasno utvrĊene. nauĉnu i regulativnu infrastrukturu se mogu brzo obezbediti. regulativnih. OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA AP VOJVODINE ZA OBLAST NUKLEARNE TEHNOLOGIJE I NOVI MATERIJALI 8. takoĊe. Izazovi korektne procene uticaja nuklearnih tehnika i primene su ogromni.1. tehniĉkih i nauĉnih mogućnosti ovih tehnologija je vaţna aktivnost u društveno-ekonomskom razvoju. tehnološkog i ekonomskog razvoja te zemlje ĉime se postiţu znatne društveno-ekonomske prednosti na svim nivoima razvoja. upravljanje procesima i velikoj meri utiĉu na svakodnevni ţivot. 8. ali mora da se postavi u kontekst «dodate vrednosti» ili sliĉne rentabilnosti. zdravstvo i energetika. Ta upotreba se znaĉajno povećava u zavisnosti od društvenog. Pri tome mora da se izvrši taĉna procena troškova. Ove tehnike se koriste u programima za poboljšanje poljoprivredne produktivnosti i bezbednosti hrane. dovode do optimalnog korišćenja voda i štite ţivotnu sredinu. kao i da se obezbedi da su rezultati nuklearnih aplikacija na raspolaganju tamo gde je korisno upotrebljavati nuklearne i izotopske tehnologije. Ove procene mogu ĉak i u sadašnjoj fazi da daju znaĉajan uvid u razvoj realne vizije i efikasne primene i implementacije nuklearnih tehnologija. ljudske i proizvodne resurse i prirodna dobra. je ponovio apel koji je prvi put postavljen u Deklaraciji o ţivotnoj sredini i razvoju u Riu (1992). Sve drţave koriste prednosti primene nuklearnih tehnologija u zdravstvenoj zaštiti. radiološka dostignuća treba adekvatno ukljuĉiti u najvaţnije privredne aktivnosti. kao i da se u što većoj meri razume rizik uticaja korišćenja ovih tehnologija. ali ĉinjenice daju jasno opravdanje za one koji donose odluke o ekonomskoj i društvenoj osnovi za odabir nuklearnih primena. Merenje zraĉenja 127 . opšta znanja. Njihov uticaj na buduće generacije treba razumeti na pravi naĉin. Nuklearne tehnike se koriste za merenje. Na nacionalnom i regionalnom nivou. Ova pitanja su. kao i primena ne-nuklearnih tehnika.

bezbednosti hrane. Relativna frekvencija primene procedura nuklearne medicine od najrazvijenih do najmanje razvijenih zemalja – UNSCEAR 2000. kao što je doprinos nuklearne dijagnostike. proizvodnja skoro svih radijalnih guma sa trţišnom vrednošću od devet milijardi dolara godišnje ukljuĉuje tretman zraĉenjem koji poboljšava unakrsno povezivanje molekula gume. Investicje u opremu mogu da se kreću od nekoliko desetina hiljada dolara za jedan ureĊaj sa X zracima. Eksperti bi trebalo da pomognu da se ovaj potencijal pravilno shvati. zdravstva.1. postoji velika razlika u korišćenju nuklearno medicinskih procedura izmeĊu razvijenih i manje razvijenih zemalja. a da je pri tome ukupna dobit veoma velika. Doprinos ovih tehnologija je ĉesto jedinstven i moţe biti neprocenjiv. kao preduslova za hirurški potupak koji vodi ka produţenju ţivota pacijenta. suzbijanju štetoĉina i brizi o vodama. U oblasti proizvodnje energije. posebno u leĉenju karcinoma. igra ogromnu ulogu kako na nacionalnom. Slika 8. ali su ostali aspekti njihovog uticaja. 8. dijagnostici i leĉenju. Dijagnostiĉka radiologija. koji se mogu koristiti da bi se kvantifikovao uticaj korišćenja nuklearnih i izotopskih tehnologija i tehnika. Zraĉenjem se moţe leĉiti karcinom. takoĊe. doprinoseći u velikoj meri prevenciji. X zraci su se pokazali kao jeftin i neinvazivni naĉin pregleda fraktura. Lekari i tehniĉari obavljaju milione postupaka godišnje širom sveta koji zavise od stabilnog snabdevanja izotopima ili bezbedne upotrebe radio-farmaceutike i radijacije. tako i na regionalnom planu u adekvatnoj proizvodnji bezbedne hrane i vode.poboljšava industrijsku kontrolu kvaliteta ili dijagnostiku bolesti u zdravstvu. Sledeći primeri iz oblasti energije. Njihova ukupna trţišna vrednost je veoma velika. veka. ĉiji dramatiĉni porast širom zemalja u razvoju znaĉajno ograniĉava ljudske resurse. zavise od specifiĉne infrastrukture i znanja. nuklearna medicina i radio-terapija. Na primer u Japanu. Od prve vizualizacije kostiju ruke Rentgena sa kraja 19. poljoprivrede. Treća grupa primene nuklearnih tehnologija u uzgoju bilja. razumevanja patoloških procesa i puta ka efikasnijem leĉenju. a ekonomska korist ĉesto znatno prevazilazi ulaganja. stvarati nove biljne vrste ili eliminisati štetni insekti. do nekoliko miliona dolara za najmodernije dijagnostiĉke sisteme.2 Zdravstvo Primena nuklearnih tehnologija u medicini predstavlja deo moderne zdravstvene zaštite. U nekim privrednim oblastima nuklearne tehnologije mogu da daju mali doprinos u pojedinaĉnim troškovima proizvoda. Današnje primene se kreću od relativno jeftinih stomatoloških mašina sa X zracima do institucija sa sopstvenim akceleratorima za proizvodnju radioizotopa za pozitronsku emisionu tomografiju (PET positron emission tomography). Korišćenje radioaktivnog obeleţavanja u biomedicinskim istraţivanjima su osnove razvoja u genomici i proteomici.1. nuklearna fisija generiše oko 16% ukupno generisane elektriĉne energije na svetu. pa sve do moderne radiologije u stomatologiji i ortopediji. aktivnog ĉlana društva teško merljivi. Kao što se vidi sa grafikona. Procenjuje se da je potrebno oko 128 . u kojima je razvoj nuklearne medicine tek u zaĉetku. industrije i upravljanja vodama ukazuju na specifiĉne aspekte i razvijaju elemente.

imunologiji.1. farmakogenomici i u istraţivanju molekularnog sastava novih lekova i vakcina. sa procenom od oko pet miliona novih pacijenata kojima će biti potrebna radio-terapija svake godine. patogenezi. ali u ĉitavom svetu u razvoju postoji samo oko 2200 takvih aparata.2. Nuklearna medicina a) Dijagnostiĉke primene Primena radioaktivnih izvora zraĉenja omogućuje razvoj nuklearno-medicinskog imidţinga u dijagnostici i istraţivanju funkcija pojedinih delova organizma. utvrĊuje njen obim. nefrologiji. ali pomoću kojeg se dobijaju i podaci znaĉajni za razumevanje biomolekularnog ponašanja. kao i razumevanju funkcionisanja organa i reakcije tokom leĉenja. Eksperti predviĊaju dugoroĉnu krizu u leĉenju karcinoma. kardiologiji. leĉenju i praćenju toka bolesti. epidemiloškim istraţivanjima. Slika 8. 8. ali kompleksnost i cena ograniĉavaju njegovu rutinsku upotrebu u većini zemalja u razvoju. ObezbeĊivanje neophodne opreme i obuke osoblja da bezbedno tretiraju pacijente sa karcinomom u zemljama u razvoju je od sve veće vaţnosti. Kljuĉni element pri korišćenju ovih tehnika je identifikacija specifiĉne patogene genske 129 . infektivnim bolestima i genetici. PET ciklotron Tehnike u molekularnoj nuklearnoj medicini: Molekularni metodi imaju primenu u brzom skeniranju bolesti i dijagnostici. neurologiji. donošenju terapeutskih odluka.2.5000 radioterapeutskih aparata kako bi se pomoglo pacijentima da pobede karcinom. PET je postao znaĉajan instrument u ranoj dijagnostici. a društveno-ekonomska korist daleko premašuje troškove investicije. Ovim ureĊajima se dobija ĉitav niz statiĉkih i dinamiĉkih informacija korisnih u dijagnostici i prognozi bolesti. prati reakcija na tretman. Istovremeno se javlja sve veća primena zraĉenja u oblasti terapije. Korišćenja gama sondi za biopsiju je dovelo do revolucije u leĉenju pacijenata u hirurškoj onkologiji i promenilo koncept leĉenja malignih melanoma i karcinoma dojke i debelog creva. kojim se bolest dijagnostikuje. Ove tehnike se posebno koriste u onkologiji.1. PET se sve više koristi u razvijenim zemljama. Nuklearno-medicinski imidţing i funkcionalne studije: Gama kamera i SPECT (Single Photon Emission Computed Tomography) se rutinski koriste u kliniĉkoj medicini.

Profilisanje gena i proteina: Revolucija u genomici i proteomici u biologiji i medicini je omogućila da se pomoću microarray analiza prouĉi nekoliko hiljada gena i proteina u kratkom vremenskom periodu. Dugo poznati PET obeleţivaĉi (trejseri) 124I i 76Br su u fazi razvoja za prouĉavanje sporih transformacija. c) Dozimetrija i medicinska radijaciona fizika Adekvatno merenje jonizujućeg zraĉenja (dozimetrija) je od suštinskog znaĉaja za bezbedno i efikasno korišćenje nuklearnih tehnologija u dijagnostici i terapiji. 201Tl. Odgovarajuće meĊunarodne institucije su dale preporuke. U zemljama u razvoju. kardiologiji i infektivnim bolestima. Zbog ekonomiĉnosti proizvodnje 123 I preko gasa 123 Xe. pankreas i centralni nervni sistem. takoĊe. koje predstavljaju smernice u radu sa jonizujućim zraĉenjem sa akcentom na potrebi opseţnije obuke zdravstvenih radnika. Znatan deo upotrebe 201Tl u kardiologiji će se verovatno obavljati pomoću 99mTc radiofarmaceutika. 123 I i 18F. kao i za utvrĊivanje pod-tipa HIV-a i pravljenja vakcine protiv njega. HDR omogućava tretman desetine pacijenata svakoga dana uz mogućnost optimizacije koliĉine radijacije. takoĊe. Upotreba 18FDG (flourin 18 fluorodeoxyglucose) će se povećati zbog bolje hemijske rafinacije poĉev od proizvodnje radio-izotopa do konaĉne provere njegovog kvaliteta pre isporuke. zbog manje cene i bolje raspoloţivosti. Zbog velikog broja tehnologija u industriji i zdravstvenoj zaštiti koje koriste radioaktivne izotope. koji treba rešavati. pri znatnom smanjenju broja operativnih istraţivaĉkih reaktora širom sveta. obezbeĊivanju odgovarajuće i dostupne opreme kao podrške dijagnostiĉkim i terapijskim tehnologijama i razvoju fiziĉkih standarda i obezbeĊivanje kontrole kvaliteta. Terapeutska metoda ćelija srţi: Radioterapija se dugo koristi kao deo pripremnog reţima za transplantaciju koštane srţi. Nedavna istraţivanja sugerišu da radioterapija povezana sa ćelijskom transplantacijom ili transplantacijom ćelija koštane srţi. a naroĉito onih zasnovanih na peptidima i ostalim bio-molekulima. kao što je praćenje genske terapije. moţe imati velik znaĉaj u regeneraciji drugih organa. Trendovi za budućnost: Radio-izotopi će i dalje imati vaţnu ulogu u nacionalnom razvoju. Nastaviće se razvoj radiofarmaceutika zasnovanih na 99mTc za razliĉita dijagnostiĉka istraţivanja. Radionuklidi koji su potrebni u osnovnoj medicinskoj dijagnostici će i dalje biti: 99mTc. UvoĊenje novih obeleţivaĉa (trejsera) i inovativne primene mogu imati znaĉajan uticaj na zdravstvene usluge u onkologiji. Za razliku od opreme za brahiterapiju malim dozama. obezbeĊivanje stabilnog i bezbednog snabdevanja izotopima je jedan od najvaţnijih problema. b) Terapijske primene Brahiterapija velikim dozama: U poslednje vreme je visokodozna (HDR) brahiterapija postala veoma vaţna komponenta za tretman raka grlića materice. ovaj izotop će postati široko rasprostranjen u dijagnostici. 111In. koriste u razvoju novih metoda i kao standardi za verifikaciju neizotopskih metoda. U institucijama u kojima ciklotroni nisu na raspolaganju sve više se koriste generatori 68Ge – 68Ga za dobijanje PET izotopa. Radiofarmakologija i radioimunotehnologija: Radiofarmakologija se bavi kintetikom obeleţivaĉa (trejsera) i razvojem i procenom efekata razliĉitih radiofarmaceutika.sekvence ĉime se mogu detektovati mutacije odgovorne za rezistentnost na lekove u tuberkulozi. medicinska radioimuno-analiza i imuno tehnologija predstavljaju znaĉajnu komponentu sistema in-vitro dijagnostike za kvantifikaciju promena u proteinima i drugim metabolitima u razliĉitim fazama bolesti. kao što su jetra. One se. 131I. Ova tehnologija u budućnosti moţe da predstavlja predselekciju budućih pacijenata i/ili karcinoma na osnovu njihove reakcije na zraĉenje. 130 . Sa već raspoloţivim 18F u nekoliko centara oĉekuje se nastavak istraţivanja i razvoj novih molekula obeleţenih 18F za razliĉite primene. na primer. koja se tadicionalno koristila za tretman 2-3 pacijenta nedeljno.

ali jednako znaĉajne su i uticaj na otpornost biljaka prema bolestima i štetnim insektima.2.3. Kod velikog broja useva razvijeni su i novi. zbog ograniĉenog broja visoko-fluksnih reaktora potrebnih za njegovu proizvodnju. ali se u bliskoj budućnosti predviĊa njihova široka primena. kojom će se zadovoljiti regionalne potrebe. Nekoliko radiofarmaceutika zasnovanih na 90Y za terapiju karcinoma i leĉenje artritisa su sada u kliniĉkoj fazi ispitivanja. Korišćenje mnogobrojnih beta emitera. Naĉini primene se menjaju. takoĊe. Tehnologija proizvodnje 125I i 103Pd za brahiterapiju će biti traţena u sve više zemalja.genetska polna deformacija).1. 8. Manje revolucionarne promene. predstavlja primer jedne takve reverzibilne tehnike u genetici.3 Hrana i poljoprivreda 8. Nuklearne tehnike za poboljšanje useva Primena nuklearnih tehnika u cilju poboljšanja kvaliteta useva i dalje ima znaĉajnu ulogu u poljoprivredi. Ovo je moguće jer njegov prethodni radionuklid 90Sr moţe da se dobije u velikim koliĉinama iz nuklearnog otpada u programima ponovne prerade goriva. 131 . široko rasprostranjena upotreba 99mTc. Korišćenje 90Y radiofarmaceutika za leĉenje karcionoma pokazuje znaĉajan porast. U bliskoj budućnosti se moţe oĉekivati široka primena 187Lu u terapiji karcinoma. kao što su npr. mapiranje gena i dijagnostikovanje na osnovu razliĉitih tehnika. 177Lu ima posebnu prednost. Zbog sliĉnosti u hemijskoj proizvodnji 99mTc i 188Re. Dobijanje 90Sr moţe da postane glavni radiohemijski program u zemljama. X-zracima. 8. razvoj genetiĉkih markera za genetiĉki otisak.3. Mutacije su kljuĉni elementi ovog istraţivanja. pošto omogućavaju brz uvid u sistematiĉno otkrivanje i funkcionalnu analizu gena. uglavnom bolniĉki zasnovana centralizovana proizvodnja i distribucija radiofarmaceutika 99mTc i 18FDG treba da se transformiše. neophodnost transporta i nespremnost avio kompanija da prevoze radioaktivni materijal moţe da kreira potrebu za formiranjem velikog broja manjih kompanija za proizvodnju 99 Mo. TILLING (Targeting Induced Local Lesions in Genoms . Raspoloţivost 188Re u dovoljnim koliĉinama će predstavljati veliki problem. temperaturno osetljive letalne deformacije samo kod muţjaka muve i komaraca. 153Sm. Primena ove metode samo na muţjacima je osnova poreĊenja za ostale tehnike sterilisanja insekata. Veliki napredak u uzgoju biljaka predstavljaju mutacije indukovane gama zracima. Jedno od najvećih poboljšanja ove tehnike je razvijanje metode GSS (Genetic Sexing Strains . 166Ho. kao i poboljšanje nutritivnog kvaliteta i mogućnosti prerade.1. kojom dominiraju dva ili tri velika proizvoĊaĉa nastavi. 165Dy i 186Re u terapiji moţe da se poveća reaktorskom proizvodnjom na lokalnom nivou. kao što je na primer tradicionalno suzbijanje insekticidima.1. ĉak i u reaktorima koji imaju nizak fuks. brzim neutronima ili hemikalijama.Zbog sve većih regulatornih problema i zahteva za dobru proizvodnu praksu. kao što su: 187Lu. Biće na raspolaganju bolje tehnologije za preĉišćavanje i formiranje generatora 90Y i 188Re. jer se taj izotop moţe prirpemiti da ima veoma veliku aktivnost i u velikim koliĉinama.1. pomoću koje se velik broj mutacija moţe sistematiĉno snimiti na osnovu podataka o DNK sekvencama. Ĉak i ako se proizvodnja 99 Mo. ukljuĉujući radioaktivno obeleţavanje DNK markera. koje poseduju postrojenja za preradu nuklearnog goriva. 124I i 103Pd iz ciklotrona će se. otkrivanje gena preko ciljane mutageneze.ciljno indukovanje lokalnih lezija u genomima). ali udarne oblasti ostaju iste: ubrzavanje klijavosti useva preko indukovane mutacije. Nuklearne tehnike u zaštiti useva U poslednjih nekoliko godina tehnika sterilisanja insekata (SIT) postaje veoma konkurentna u ceni ostalim tehnikama za suzbijanje insekata. Oĉekuje se povećanje znaĉaja terapijskog korišćenja razliĉitih novih radiofarmaceutika zasnovanih na do sada reĊe korišćenim izotopima. što za polovinu smanjuje troškove oslobaĊanja od insekata i povećava efektivnost stvaranja sterilnih muţjaka u polju barem tri puta. sve više koristiti za terapiju. sprovode se velika istraţivanja za razvoj novih radiofarmaceutika bazirnih na peptidima i njihovim biomolekulima za dijagnostiku. revolucionarni fenotipovi. UtvrĊivanje funkcije gena je sada glavni cilj genetike. Eksplozija informacija o DNK sekvencama je dovela do napretka u genetiĉkim istraţivanjima od strukturalnih do funkcionalnih.

kako bi se kvantitativno procenila erozija tla i taloţenje na poljoprivrednom zemljištu. Istraţivanja su usmerena na upotrebu radioaktivnih obeleţivaĉa (trejsera). mikrofluida i nanotehnologije će omogućiti proizvodnju osetljivijih.Stalna poboljšanja i nova nauĉna otkrića u okviru ove metode omogućava buduću primenu SIT metode na velikom broju vrsta od ekonomskog znaĉaja.1. Hibridizacija i sliĉne tehnike. FAO/WHO Codex Alimentarius deklariše ozraĉivanje hrane kao bezbedno. povećanjem osetljivosti i raznolikosti testova za otkrivanje bolesti ţivotinja. da bi se obezbedila bezbednost i kvaliet i da bi se udovoljilo karantinskim propisima u trgovini. Trenutno postoji oko 70 postrojenja za ozraĉivanje hrane u preko 33 zemlje širom sveta.4. kao što je radioimunoanaliza (RIA). koji su u mogućnosti da otkriju višestruke infektivne agense (npr. kao što su oni odgovorni za prirodnu otpornost prema bolestima ili za sposobnost razvoja pod klimatskim i nutricionim stresom.1. posebno 137Cs. RIA je jeftina i jednostavna metoda za otkrivanje štetnih rezidua u hrani ţivotinjskog porekla. Molekularna dijagnostika je unela posebne promene u veterini. sveţe voće. Poboljšanje stoĉne proizvodnje i zdravlja stoke U stoĉnoj proizvodnji. prevenciju i kontrolu opasnih stoĉnih bolesti. veku. koje koriste 32P i druge izotopske markere uz neizotopska molekularna sredstva za identifikaciju gena. antigene) ili prisustvo patogena (npr.3. crvi koji napadaju mahunarke i razni drugi štetni insekti. omogućiće selekciju i uzgoj rezistentnih ţivotinja i time poboljšati ili zameniti dosadašnje konvencionalne metode suzbijanja bolesti. ukljuĉujući i krompirovu zlaticu. ali prihvatanje u javnosti ove metode još znaĉajno varira od zemlje do zemlje. Trenutno više od 40 istraţivaĉkih grupa u svetu imaju mogućnost za sprovoĊenje ovakvih istraţivanja. Kompjuterizovani laboratorijski ureĊaji omogućuju da se objedini obrada uzorka. koja koristi 125 I za odreĊivanje hormona i metabolita u krvi ili mleku ţivotinja se još uvek mnogo koristi.) rukovodeći organ MeĊunarodne konvencije za zaštitu bilja je usvojio Smernice za korišćenje zračenja kao fitosanitarne mere. anti-tela) u jednoj visoko osetljivoj. na Petom zasedanju Privremene komisije o fitosanitarnim merama (ICPM) (2003. specificiranoj i brzoj analizi. bez potrebe za dugoroĉnim programima monitorniga. Bezbednost hrane Ozraĉavanje hrane jonizujućim zraĉenjem ima mogućnost da u potpunosti zameni hemijsku konzervaciju u cilju dobijanja mikrobiološki bezbedne hrane i primenjuje se na: mleveno meso.4. brţih i jednostavnijih ureĊaja koji imaju sposobnost da se koriste pod razliĉitim uslovima. kao i onih koje su rezultat loše upotrebe veterinarskih lekova. Jedan od vaţnih ciljeva svih dijagnostiĉkih metoda je mogućnost brzog testiranja koje obezbeĊuje ranu i operativnu detekciju patogena. kao što su: moljci.3. 132 . Njihovo prilagoĊavanje za korišćenje na terenu će jasno unaprediti dijagnostiku. kao i prostorna raspodela nanosa. 8. kao konaĉne verzije kodeksa. merenje i detekcija u samo jednom minijaturnom ureĊaju. karakterizacija genoma stoke će omogućiti identifikaciju znaĉajnih gena. Odrţivo upravljanje zemljištem i vodama WSSD na zasedanju u Johanesburgu septembra 2002.3. 8. mikrosatelita i QTL (Quantitative Trait Loci genetiĉki markeri strogo povezani sa ţeljenim osobinama u uzgoju stoke). Sve više raste potreba za nuklearnim tehnikama kojima se obezbeĊuje bezbednost i kvalitet hrane i za validacijom i standardizacijom jeftinih analitiĉkih metoda za detekciju kontaminacije hrane i rezidua. Razvoj tehnologije mikropakovanja. ĉime bi se dobila retrospektivna slika erozije za vremenski period (30-40 godina) i informacije o brzini taloţenja. Time će se razviti dijagnostiĉki programi zasnovani na bio-ĉipovima. Na 26-tom zasedanju Codex Alimentarius Komisije (2003) je prihvaćen Revidiran kodeks zajedničkog standarda za hranu tretiranu jonizujućim zracima i Kodeks internacionalnih preporuka u praksi za radijacionu obradu hrane. je proglasilo degradaciju tla za jedan od glavnih problema ţivotne sredine i odrţivog razvoja u 21. Poboljšanja u instrumentaciji i raspoloţivosti opreme će omogućiti i tehnikama poput 35S/32P fosfo-vizualizacije genskih sekvenci da se implementiraju u zemljama u razvoju.1. Pored naprednih i nešto «starije» nuklearne tehnologije. 8. sušeno povrće ili zaĉine. Pored toga.

Vodni resursi Poboljšanje razumevanja zemljinog vodnog ciklusa predstavlja osnovnu nauĉnu informaciju neophodnu za razvijanje politike odrţivog upravljanja vodnim resursima. SAD. 99mTc.Programi FAO/IAEA su aktivno ukljuĉeni u dalja istraţivanja i razvoj kombinovane upotrebe 137Cs sa drugim. U cilju unapreĊenja upravljanja površinskim vodama i što boljeg razumevanja uticaja klimatskih promena na vodne resurse nedavno je sprovedena studija o izotopskom sastavu najvećih reka u SAD. detektori jonizujućeg zraĉenja. ispitivanje sirovina i njihova eksploatacija (neposredna proizvodnja. zraĉenje i primena radioizotopa ima veliki uticaj u razliĉitim aspektima društvenog i industrijskog razvoja. kao što je recimo litografija. instalacijama za preĉišćavanje otpadnih voda. Relativno nova oblast . Farmeri i uzgajivaĉi biljaka su vekovima pokušavali da povećaju broj i poboljšaju biljne vrste. nedestruktivno testiranje). Stotine novih vrsta su stvorene i rezultati su bili impresivni. u procesu optimizacije (radio trejseri i kontrolni detektorski sistemi). Metode primene radioaktivnih izotopa u hidrologiji. Ove informacije će biti dragocene za identifikaciju mogućih mera za spreĉavanje i ublaţavanje erozije i sedimentacije tla i razvoj strategija za odrţivo upravljanje vodama i zaštitom ţivotne sredine. Izotopske tehnike se rutinski koriste za procenu podzemnih vodnih resursa u geološkim analizama u razvijenim zemljama. koje proizilaze iz prirodno ponuĊenih «izotopskih otisaka» vode. Nanometrijske strukture su već testirane i postoje nove mogućnosti za njihovu upotrebu. Pored ekonomskog uticaja. ozraĉavanje vladinih pošiljki). 133 .1. pomaţu u dobijanju brzih hidroloških informacija za velika prostranstva po niskoj ceni. poboljšanje kvaliteta proizvoda (nuklearne analitiĉke metode. u Australiji. Nemaĉkoj. kao što su 210Pb i 7Be. npr. Istraţivanja u oblasti erozije tla.nanotehnologija koristi tehnologiju elektronskog snopa za pojedine primene.1. npr. Velikoj Britaniji i drugim. od ĉega je 65 postrojenja u zemljama u razvoju. Radijacione tehnologije za bezbednu i ĉistu industriju Ogroman broj nuklearnih tehnika se svakodnevno primenjuje u industriji.1. 8. Jonizujuće zraĉenje i izotopska tehnologija. Radiotrejseri u industriji i ţivotnoj sredini predstavljaju znaĉajne instrumente u mnogim procesima. salinitet ili štetoĉine. nedestruktivno testiranje instalacija. Glavne primene nuklearnih tehnologija u proizvodnji hrane i poljoprivredi su uzgoj jonizujućim zraĉenjem modifikovanih useva. kao što su: suša. Trenutno postoji više od 160 industrijskih postrojenja za ozraĉavanje širom sveta. zaštita ţivotne sredine (tretiranje otpadnih gasova iz dimnjaka i otpadnih voda elektronskim snopovima i preĉišćavanje taloga gama zracima). Ukupan broj akceleratora širom sveta prelazi brojku od 13000. kao što su: gama zraĉenje. Od 1950tih godina postoji usaglašen napor meĊunarodnih poljoprivrednih istraţivaĉkih centara i nacionalnih poljoprivrednih istraţivaĉkih sistema da poboljšaju poljoprivredu razvojem novih useva sa većim prinosom i pojaĉanom otpornošću na uticaj sredine. cevi i rezervoara). radiotrejseri i zatvoreni izvori zraĉenja. kopanje bušotina) i kontrola radioaktivnosti (pregled tovara.5. krvi i transplantata). kako bi se procenila vremenska i prostorna brzina erozije i sedimentacije. 140La. hemijskoj i metalurškoj industriji. 3H i 3He se sve više koriste za utvrĊivanje starosti podzemnih voda da bi se udovoljili zahtevi za sveţom vodom širom sveta. prirodnim radionuklidima. na naftnim platformama i u rafinerijama. modifikaciji materijala. suzbijanje štetoĉina i konzervacija hrane zraĉenjem. 8. elektronski i jonski snopovi. Indiji. 24Na i 131I.4. Francuskoj. 82Br. kao i za mnoge druge namene. Dvanaest izotopa ili izotopskih parova se uobiĉajeno koriste u izotopskoj hidrologiji. kao što su: zdravlje stanovništva (sterilizacija medicinskih proizvoda. Uobiĉajeni radioizotopi za trejsere su: 3H. ĉista i bezbedna industrija (otkrivanje curenja. zajedno sa stabilnim izotopima kiseonika i vodonika. u smanjenju štetne industrijske emisije i za ponovnu preradu otpada. nedestruktivno ispitivanje i nuklearne analitiĉke metode se koriste u kontroli procesa proizvodnje. analize vodnog ciklusa rezidua i zaštiti ţivotne sredine u velikoj meri se oslanjaju i na nuklearne tehnike.

a zahteva i manju oblast za proizvodnju iste koliĉine elektriĉne energije u odnosu na druge izvore. AP1000 bi se proizvodio u modulima projektovanim za prevoz ţeljeznicom ili barţama. Toshiba i Hitachi su pokazali interes za izgradnju ABWR-a u SAD. Postoje mnoge varijante u projektu ABWR-a. Postoje manji ili veći objekti u zavisnosti od proizvoĊaĉa. koji koristi prednosti prirodnih sila da obezbedi bezbedan rad i brzo zaustavljanje u hitnim sluĉajevima.6 Nuklearne elektrane Struĉnjaci u Vojvodini moraju da prate razvoj nuklearne energetike u svetu i da se trude da razumeju nove trendove i novi dizajn nuklearnih elektrana. AP1000 takoĊe obuhvata «pasivan» bezbednosni dizajn AP600. ima verovatno od svih izvora energije najmanji štetni uticaj na ţivotnu sredinu. najnovije nuklearne elektrane. Sistem 80+ predstavlja osnovu za APR 1400 koji je razvijen u Koreji i koji treba da se dalje razvija.1 Nuklearne elektrane standardizovani dizajn budućnosti: pouzdaniji. Hitachi): Od tri sertifikovana NCR – ALWR projektuje samo ABWR koji je postavljen. Nuklearna energija. od ĉega dva u Tajvanu i Japanu. ekonomiĉniji i efikasniji Novi dizajn nuklearnih postrojenja će ukljuĉiti najnovije tehnologije i te elektrane će biti jednostavnije za rukovanje i brţe će se graditi. odrţavanje. nuklearna energija ne zavisi od nepouzdanih vremenskih ili klimatskih uslova. zbog stabilnih cena goriva. nepredvidivih fluktuacija troškova. AP600 (Westinghouse BNFL): AP600 je PWR koji je projektovao Westinghouse BNFL i sertifikovao NRC. delimiĉno zbog veliĉine postrojenja. ukljuĉujući vazduh. NCR je sertifikovao Sistem 80+ za trţište SAD.6. 134 . ABWR (General Electric. radi smanjenja troškova i povećanja bezbednosti. Pojednostavljenje je smanjilo troškove u komponentama postrojenja i izgradnji. kao i jednostavnost u svim aspektima rada nuklearne elektrane. kao što je bezbednost. Veći moduli bi se proizvodili za prevoz na lokaciju koja je dostupna barţama. pravilno korišćena. Nivo cena je jedan od aspekata kojima ABWR privlaĉi interesovanja kupaca. zemljište i ţivotinje. obuka i nabavka rezervnih delova. AP600. a ĉetiri su u izgradnji. Nuklearna energija je efikasna i rentabilna. njihovog dugog radnog veka i struĉnosti kojom se njima upravlja. visokih performansi savremenih postrojenja uz neophodnu stalnu proveru rada. pošto su Vojvodina i Srbija trenutno okruţene sa 10 operativnih reaktora u nuklearnim elektranama. 8. Za razliku od nekih drugih izvora energije. Tri ABWR-a rade u Japanu. Nuklearna energija je pouzdan snabdevaĉ sveta elektriĉnom energijom. proizvedeni otpad je jasno izolovan. Westinghouse je nedavno dao prednost dizajnu AP1000 u odnosu na AP600. zasnovan na projektu manjeg AP500 predstavlja jedan od reaktora Generacije III. Toshiba. Standardizacija će smanjiti troškove izgradnje i rada i daće bolju efikasnost. jer se pri normalnom pogonu ne emituju štetni gasovi. pošto je potencijalno jeftiniji. ali Westinghouse BNFL više ne promoviše aktivno projekat za prodaju unutar SAD.8. teţine 80 tona. AP1000 koristi pristup AP600 u pojedostavljenju projekta nuklearne elektrane. General Electric.1.1. Sistem 80+ (Westinghouse BNFL): Sistem reaktora 80+ je PWR koji je projektovao Combustion Engineering i CE-ov sledbenik ABB i Westinghouse BNFL. postrojenja koja su izgraĊena u Japanu su proizvodi Toshibe i Hitachi-ja. Ta postrojenja će postizati veće bezbednosne ciljeve nego današnja. Osnova AP1000 modula je mogućnost prevoza ţeljeznicom postrojenja visine od 12 stopa. Kapaciteti koji se najĉešće pominju se kreću od 1250-1500 MW. Iako se ABWR dizajn obiĉno povezuje sa SAD i General Electric-om. iako zasnovan na ranijem dizajnu ima inovativne bezbednosne karakteristike koje omogućavaju veoma pojednostavljen projekat reaktora. širine 12 stopa i duţine 80 stopa. «Pasivan» i velik (Westinghouse AP1000): Westinghouse smatra da reaktor AP1000 od 1000 MW.

PWR i hibrid ova dva projekta. CANDU reaktori su imali veći komercijalni uspeh od svih drugih reaktora osim LWR-a. Prirodna cirkulacija eliminiše potrebu za bezbednosnim sistemima koji rade na struju. Framatome ANP je nedavno poĉeo preliminarnu sertifikaciju SWR-1000 sa NRC-om. ESBWR eliminiše potrebu za 11 sistema. Za sada. Juţna Afrika. PBMR je visokotemperaturni reaktor (HTR). ukoliko u reaktoru doĊe do nestanka hladioca. cevovoda i kablova. U poĉetnom dizajnu. To je podstaklo neke potencijalne sponzore da predloţe manje inovativan mehanizam prenosa toplote i generisanja elektriĉne energije. AECL je agresivno promovisao ACR-700 na trţištu nudeći niske cene. koja se oĉekuje od najnovijih nuklearnih projekata. je osnovana 1999. Rezervna voda utiĉe u sud reaktora putem gravitacije. projekat ima u vidu i potencijalno komercijalno korišćenje izvora toplote. U ESBWR sistem hlaĊenja na bazi gravitacije je projektovan tako da odgovori na nezgode. smanjujući broj sistema za 25%. Reaktor IRIS obuhvata odlike projekta koje 135 . Jedna od inovacija u ACR-700. sistemom konverzije snage na osnovu gasne turbine. koji broji 550 ĉlanova. kratak period izgradnje i pogodne finansijske uslove. Raniji CANDU projekti su koristili tešku vodu i kao moderator i kao agens hlaĊenja. Modularni heliumski reaktor sa gasnom trubinom GT-MHR (General Atomic): The GT-MHR je projekat HTGR koji je razvila ameriĉka firma General Atomics.Pojednostavljeni «pasivni» i veliki (ESBWR General Electric): GE Energy ESBWR kombinuje bezbednosna poboljšanja i pojednostavljen dizajn i standardizovane komponente za proizvodnju bezbednije. Framatome ANP je osnovan integracijom francuskog prodavca nuklearnih elektrana Framatome i sredstvima za nuklearnu energiju nemaĉke firme Simens. u poreĊenju sa drugim projektima CANDU je što se teška voda koristi samo kao moderator u reaktoru. PBMR (Pty) Ltd. Time bi se gorivo drţalo na nivou od ispod 20% obogaćenja ĉime se definiše veoma obogaćen uranijum. takoĊe. znaĉi i manje troškove izgradnje. SWR-1000 je prvi put projektovan od strane Simensa. juţnoafriĉki projekat se smatra u meĊunarodnim krugovima vodećim projektom u oblasti primene HTR reaktora u proizvodnji struje. sa zatvorenim ciklusom. produktivnije i pouzdanije nuklearne elektrane uz manje troškove izgradnje u odnosu na današnje. ACR-700 (Atomic Energy of Canada Limited): AECL's "Advanced CANDU Reactor" ACR-700 je dugo vremena razvijan i smatra se evolucijom iz AECL-ove meĊunarodno uspešne PHWR-ove CANDU linije. Projektni tim PBMR-a. Pasivna bezbednost. Pošto je temperatura hladioca iz HTGR reaktora mnogo veća od LWRs. Iako on nije jedini HTR koji se radi u svetu. SWR-1000 Siedewasser Reaktor (Framatome ANP): SWR-1000 je dizajn Framatome ANP-a za poboljšani BWR. Literatura o ovom dizajnu naglašava pasivne bezbednosne odlike reaktora. Visoka efikasnost i atraktivna ekonomiĉnost su mogući bez pravljenja kompromisa sa visokim nivoom pasivne bezbednosti. U. GT-MHR se smatra potencijalnim izborom Odeljenja za nuklearnu energiju Ameriĉkog ministarstva energije u oblasti reaktora nove generacije. sa namerom da razvije i prodaje male visoko-temperaturne reaktore. a ne oslanjajući se na pumpe. utility Energy je uĉestvovala u razvoju GT-MHR i koristila ime «Freedom Reactor» u svom dizajnu. postoje problemi u pogledu netestiranih aspekata ove tehnologije. Dizajn ESBWR reaktora je pojednostavljen prilagoĊavanjem dokazanih sistema rada elektrane. Najnoviji planovi za razvoj GT-MHR se oslanjaju na izgradnju reaktora u Rusiji da bi se pomoglo «sagorevanju» viška plutonijuma. meĊutim. Paralelni planovi za komercijalne reaktore bi koristili goriva zasnovana na uranijumu obogaćenom sa ĉak 19. ima sedište u Centurionu blizu Pretorije. Reaktor će biti manji od svih koji sada rada i biće mnogo jednostavniji. kao znaĉajno pojednostavljenje i unapreĊenje dizajna PWR. a laka voda se koristi kao agens hlaĊenja. konverzija toplotne energije sa zagrejanog helijumskog hladioca u elektriĉnu energiju bi se direktno odvijala u gasnoj turbini.S. mada to Framatome ne naglašava. ESBWR ukupno sadrţi 25% manje pumpi. Pebble-bed Modular Reactor (PBMR) Juţnoafriĉka firma Pebble Bed Modular Reactor. kao što je kombinacija hlaĊenja pri zatvaranju i sistem vodenog ĉišćenja reaktora. Ova izmena postavlja pitanje da li je ACR-700 PHWR. MeĊunarodni inovativni i bezbedan reaktor IRIS (Westinghouse BNFL): Westinghouse BNFL je promovisao dizajn reaktora IRIS. kada je GE razvijao Simplified boiling Water Reactor (SBWR). Program ESBWR je poĉeo poĉetkom 90-tih. ventila.9% U235.

Projekat je izraĊen u Finskoj.6. Mapa nuklearnih elektrana u Evropi Kao što se moţe videti sa slike 8. ACR-1000 (Atomic Energy of Canada Limited): Dok AECL promoviše svoj dizajn ACR-700. Francuska je predloţila Kini izgradnju EPR-a. Zbog toga treba razvijati i prilagoĊavati regionalne planove za pripravnost u redovnim i vanrednim situacijama. mogu se oĉekivati sliĉni rezultati smanjenja troškova i za serije ACR.2. Nuklearne elektrane u Evropi Do 10. Slika 8. EPR (Framatome ANP): EPR je priliĉno konvencionalan PWR. Obećano vreme gradnje od tri godine bi postavilo rekord za velike reaktore. 136 . završen je i dizajn ACR-1000. pa se ne oĉekuje upotreba takvih reaktora u narednoj dekadi.imaju za cilj da izbegnu gubitak hladioca.3. maja 2006. Ukoliko su podaci o ekonomiĉnosti koje Westinghouse BNFL pripisuje svojoj AP seriji i GE-ovoj ABWR seriji taĉni.1. Planira se da se IRIS projekat završi 2015. Predloţena veliĉina reaktora bi bila oko 1600 MWe. Istraţivanja se nastavljaju već izvesno vreme i preliminarna sertifikacija je u postupku. Objavljeni troškovi za ACR-700 su već niţi od bilo kog planiranog dizajna za blisku budućnost. mada je snaga ranijih objekata bila i do 1750 MWe. postoji evidencija o 203 nuklearne elektrane sa instalirnim neto elektriĉnim kapacitetom od 171 858 MWe koje rade u Evropi i 10 elektrana sa 9 836 Mwe. godine.3. Srbija je okruţena sa 10 operativnih nuklearnih reaktora u nuklearnim elektranama. koje su u izgradnji u pet zemalja. francuska vlada je predloţila izgradnju EPR u Francuskoj. Nuklearna energija već saĉinjava preko 75% francuskih izvora elektriĉne energije. Framatome planira sertifikaciju EPR-a u SAD nakon razvoja u Evropi. pa bi stoga izgradnja novog reaktora u Francuskoj mogla da dovede do iskljuĉivanja postojećeg reaktora da bi se stvorio prostor na trţištu za generisanje energije putem EPR-a. Osim toga. 8. mada su mu komponente pojednostavljene i akcenat je stavljen na bezbednost reaktora.

Istraţivanje Istraţivanjem se stvaraju nove tehnologije u dugoroĉnom smislu i poboljšava tekuća primena. 8.7.1. znaĉajni radi implementacije nuklearnih tehnologija i kontrole njihovih primena. koji se mogu koristiti i na terenu i u laboratorijama.8. Nakon donošenja Zakona o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana u Saveznoj Republici Jugoslaviji 137 . Vaţan cilj je.pod ĉime se podrazumeva obuka doktora nauka da bi se ponudilo detaljno razumevanje nuklearnih tehnologija i njihova primena. 4. gde se mora poštovati zakonska ograniĉenja za prehrambene proizvoda. TakoĊe. koji bi trebalo da ukaţu na znaĉaj praktiĉnih rešenja. Jedan od naĉina za to je da se adekvatno kvalifikovani ljudi angaţuju u saĉuvanju i razvoju postojećeg nivoa primene nuklearne tehnologije. kao što su konferencije i simpozijumi. Upravljanje i oĉuvanje znanja u oblasti nuklearnih tehnologija kroz obuku i edukaciju Najnoviji trendovi su skrenuli paţnju na potrebu boljeg korišćenja znanja u oblasti nuklearnih tehnologija. meĊutim. posebno u zemljama u razvoju i pri tome treba ponuditi nekoliko tipova obuke: 1. u našim uslovima u oblasti nuklearnih tehnologija akcenat se mora staviti na primenjeni ili adaptivni razvoj. ĉiji je cilj poboljšanje ili modifikacija elemenata već postojeće tehnologije da bi se ona prilagodila specifiĉnim potrebama naše zemlje (regiona). organizovanih pokušaja primene nuklearnih tehnologija.7. Istraţivanje po svojoj prirodi moţe biti inovativno i voditi ka formiranju novih znanja. takoĊe.4 Laboratorijske aktivnosti Nuklearne analitiĉke tehnike imaju vaţnu ulogu u kontroli sadrţaja radionuklida u razliĉitim materijalima. Opšte koristi od nuklearnih nauka i njihove primene Razvoj novih primena i korišćenje prednosti nuklearnih tehnologija za odrţivi razvoj se oslanja na razliĉite mehanizme. 8. Ono igra vaţnu ulogu u poboljšanju nauĉne osnove i tehniĉkog razumevanja. 3. Obuka i edukacija su od suštinskog znaĉaja za efikasno i trajno prenošenje znanja. Obuka na višem nivou . Obuka dodiplomaca da primene praktiĉna iskustva na samom poĉetku studiranja.1.7.8 Predlog mera u AP Vojvodini Nuklearne tehnologije (izuzev u medicini) u bivšoj Jugoslaviji su se razvijale strogo centralizovano. Konsultantski sastanci. Oni pomaţu u promovisanju opšteg razumevanja kljuĉnih pitanja i usmeravanju paţnje na ono što je bitno za neku zemlju. tako da na teritoriji AP Vojvodine nije bilo znaĉajnih.1.1. Danas.3 Nauĉni sastanci Sastanci. postoji velik broj nacionalnih i meĊunarodnih inicijativa da se takav trend zaustavi. 8. 8. Sastanci su. treba voditi raĉuna o potencijalnoj mogućnosti gubitka dragocenih saznanja prikupljenih u prošlim dekadama. Zajedniĉki seminari nauĉnika i inţinjera.2. kao što je ISO 17025. 2. Kratke specijalizacije kako bi se nauĉnicima i inţinjerima omogućila neposredna iskustva. 8.1.1. a posebno su znaĉajne u meĊunarodnoj trgovini.1. Rezultati merenja moraju biti zasnovani na meĊusobnom priznanju koje se stiĉe ukoliko dobro opremljene laboratorije rade u skladu sa meĊunarodno prihvaćenim standardima. MeĊutim. Novi trendovi u primeni nuklearnih tehnologija su razvoj jednostavnih. takoĊe. da se identifikuju propusti u praćenju razvoja odgovarajućih tehnologija i da se podrţe institucije i pojedinci da ovaj problem prevaziĊu. predstavljaju znaĉajan uvid u formulaciju programa.7.7. sastanci istraţivaĉkih grupa i savetodavnih grupa su vaţni mehanizmi za pregled i sintezu novih informacija. automatizovanih i prenosivih instrumenata.

paţljivo odabranih tako da obezbede struĉnost i ekspertizu. Odrţavanje i nadograĊivanje postojeće nauĉne i tehniĉke opreme. Prvi Centar izvrsnosti bi trebalo da bude u oblasti primene nuklearnih tehnologija u medicini. problemski orijentisanog plana istraţivanja i razvoja (R&D). Novi Sad. ali i zainteresovanih meĊunarodnih kompanija u oblasti primene nuklearnih tehnologija u medicini (Simens. oĉuvanje postojeće eksperimentalne infrastrukture i ljudskih resursa i primena optimalnih strategija za njihovo korišćenje. Danas na teritoriji AP Vojvodine osim dve medicinske ustanove (Institut za onkologiju u Sremskoj Kamenici i Kliniĉki centar Novi Sad). Institutom za ratarstvo i povrtarstvo. Da bi se u u što većoj meri iskoristio potencijal razvoja i primene nuklearnih tehnologija i predlaţemo osnivanje dva centra izvrsnosti (CI) u Vojvodini. Novi Sad i Nauĉnim institutom za veterinarstvo. Ciljevi tih CI-a bi bili : UtvrĊivanje okvirnog plana za efikasnije upravljanje istraţivanjima i njihovim primenama i razvoj fleksibilnog. ali i njihovo ujedinjenje u jednu specifiĉnu organizaciju. nema jakih izvora zraĉenja niti akceleratora i nuklearne analitiĉke detekcione tehnologije se primenjuju samo u okviru nauĉnih istraţivanja iz oblasti nuklearne fizike na Prirodno-matematiĉkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Drugi centar bi trebalo da bude posvećen primenama nuklearne tehnologije u oblasti hrane.. Regrutovanje i zapošljavanje mladih istraţivaĉa. Obrazovanje mreţa meĊunarodnih partnerskih institucija. Instituta za onkologiju u Sremskoj Kamenici i Kliniĉkog centra Novi Sad.35/89) i te centralizovane aktivnosti su uglavnom zamrle zajedno sa planovima za izgradnju nuklearne elektrane na Dunavu na teritoriji AP Vojvodine. zajedniĉkog istraţivanja i primene steĉenih znanja.. General Electric. monitoringa ţivotne sredine i upravljanja vodama i zemljištem. ĉime bi se znaĉajno povećala mogućnost i kvalitet aktivnosti primenjenog i adaptivnog istraţivanja u postojećim institucijama. poljoprivrede. detaljan razvoj njihovog struĉnog osposobljavanja kroz rad na savremenoj problematici uz korišćenje adekvatne opreme i uz odgovarajuću mobilnost (na osnovu saradnje sa sliĉnim institucijama u Evropi i svetu). ).. koji bi ukljuĉio nuklearne tehnologije u buduće planove razvoja Vojvodine. 138 .(„Sluţbeni list SFRJ“ br. On bi mogao da se formira u saradnji sa Prirodno-matematiĉkim fakultetom. koja je neophodna da bi se pojaĉali potencijali Vojvodine putem obuke. On bi predstavljao zajedniĉki poduhvat (instituciju) Prirodno-matematiĉkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Univerziteta u Novom Sadu.

8.2 NOVI MATERIJALI 8.2.1 Uvodni deo 8.2.1.1 Aktuelno stanje u oblasti novih materijala u Evropi i svetu
Tehniĉke inovacije zasnovane na novim materijalima od devetnaestog veka do danas predstavljaju osnovni generator industrijskog i privrednog razvoja u svetu. Ciklusima ubrzanog privrednog rasta (industrijska revolucija, poĉetak masovnog transporta, uspostavljanje potrošaĉkog društva, informacionotelekomunikaciona revolucija), koji su se javljali sa periodom od 50 do 60 godina, uvek su prethodile znaĉajne inovacije u oblasti materijala (tehnologije masovne proizvodnje gvoţĊa i ĉelika, novi polimerni materijali i lake legure, poluprovodnici i keramike), slika 8.4. Danas svet stremi ka odrţivom i bezbednom društvu – novi materijali i tehnologije su preduslov za ispunjenje ovog cilja.

Slika 8.4 Prikaz inovacije u oblasti materijala kao generatora ciklusa ekonomskog razvoja. Lider u istraţivanjima novih materijala i tehnologija su Sjedinjene Ameriĉke Drţave. MeĊutim, u poslednje vreme njihova dominantna pozicija u mnogim podoblastima nauke o materijalima je ugroţena pre svega od EU i Japana, a sve više i od Ruske Federacije i Narodne Republike Kine. U oblasti keramika i legura Japan danas drţi vodeću poziciju. Interesantno je primetiti veoma znaĉajno povećanje obima i kvaliteta istraţivanja u Poljskoj. Na istraţivanjima novih materijala radi oko 4000 istraţivaĉa u 50 istraţivaĉkih instituta. Izuzetno vaţne karakteristike istraţivanja i razvoja novih materijala su globalizacija istraţivanja i geografska diversifikacija istraţivanja (koja se dešava po veoma ubrzanom tempu). Globalizaciji istraživanja najviše doprinose transnacionalni akademski istraţivaĉki programi, prisutni u gotovo svim zemljama, koji uspostavljaju jedinstvene istraţivaĉke strategije i ciljeve na velikom istraţivaĉkom prostoru. Osim toga, globalizaciji znaĉajno doprinose i moderne informacione tehnologije, koje omogućavaju istraţivaĉima lak pristup informacijama, kao i njihovu brzu i efikasnu razmenu. Od globalizacije istraţivanja drţave imaju i dobit i gubitak. Uspostavljanje transnacionalnih istraţivaĉkih programa u najvećem broju sluĉajeva ide na štetu drţavama sa manje razvijenim nauĉnim potencijalom, jer veće i nauĉno snaţnije drţave forsiraju programe u skladu sa svojim nacionalnim strategijama i prioritetima. Zbog toga su programi, koji su specifiĉno znaĉajni za razvoj manjih drţava, izostavljeni iz istraţivanja. Uzimajući u obzir da su istraţivaĉki kapaciteti u industriji u manjim drţavama i drţavama u tranziciji nedovoljno razvijeni, neophodno je u takvim sluĉajevima posebnim drţavnim merama i stimulacijom kompenzovati uticaj istraţivaĉke globalizacije na specifiĉne i znaĉajne istraţivaĉke programe. S druge strane, globalizacija omogućava znaĉajno tehnološko unapreĊenje istraţivanja u nauĉno nedovoljno razvijenim društvima, ubrzan razvoj nauĉnih kadrova kroz nauĉnu razmenu, kao i brzu asimilaciju znanja od nauĉno razvijenih partnera. Posledica globalizacije je i oteţana zaštita

139

intelektualne svojine, koja najviše šteti nauĉno razvijenijim društvima. Za geografsku diversifikaciju istraţivanja su odgovorne velike multinacionalne kompanije. Usled potrebe da svoje proizvode i usluge pribliţe krajnjem korisniku one pomeraju deo svojih istraţivaĉkih i nauĉnih potencijala i diversifikuju zajedno sa svojim poslovanjem. Sekundarnu dobit iz ovog procesa multinacionalne kompanije dobijaju angaţovanjem jeftine istraţivaĉke radne snage. Nedovoljno razvijene zemlje u osnovi imaju dobit iz ove pojave, s obzirom na to da dolazi do kvalitetnog nauĉnog i tehnološkog transfera. Radi adekvatnog sagledavanja trendova u razvoju oblasti novih materijala i tehnologija neophodno je u najkraćem iskazati osnovne elemente nauĉne politike, koju u ovoj oblasti sprovode vodeće zemlje u svetu. Osim induvidualnih programa zemalja ĉlanica EU u ovoj oblasti evropska komisija u prvi plan istiĉe ulogu Okvirnih programa (Framework Programme – FP), radi integrisanja i jaĉanja istraţivaĉkih i razvojnih aktivnosti zemalja ĉlanica. Ukupni budţet FP6 programa (2003-2006) od 17,5 milijardi EUR i konstantno povećanje sredstava (FP4 1994-1998, 13,2 milijarde EUR; FP5 1998-2002, 15,0 milijardi EUR), reflektuje opredeljene evropske komisije za intenzivnu realizaciju ovakve strategije nauĉnog i tehnološkog razvoja. MeĊu prioritetnim temama Šestog okvirnog programa (FP6) nalaze se tri iz oblasti materijala: Nanotehnologije i nanonauke, Znanjem zasnovani multifunkcionalni materijali i Novi proizvodni procesi i naprave. Ciljevi kooperacije u ovim oblastima su poboljšanje kompetentnosti Evropske industrije i stvaranje uslova za transformaciju iz resursno-intenzivne u znanjem zasnovanu industriju generisanjem znanja za nove aplikacije na raskršću razliĉitih tehnologija i disciplina.U nanotehnologijama i nanonaukama predviĊene su aktivnosti za usvajanje znanja o interfejsima i kvantiziranim fenomenima, nanokontroli svojstava materijala za nove aplikacije, integraciji tehnologija na nano nivou, nanomotorima/nanomašinama/nanosistemima, uticaju na sigurnost ĉoveka, kao i uticaju na zdravlje i okolinu. Teme u oblasti Znanjem zasnovanih multifunkcionalnih materijala obuhvataju aktivnosti u vezi sa materijalima visokih performansi, materijalima dizajniranih svojstava, razvoju pouzdanih simulacija, integraciji nanomolekularnih i makromolekularnih komponenti u hemijskim tehnologijama, ukljuĉujući dizajn i kontrolu hemijskih procesa. U novim proizvodnim procesima i napravama teme su fokusirane na stvaranje uslova za znanjem intenzivnu proizvodju ukljuĉujući konstrukciju, razvoj i kontrolu novih tehnologija, koje će odgovoriti potrebama za adaptivnu, umreţenu i znanjem zasnovanu proizvodnju. TakoĊe, istraţuju se novi inţenjerski koncepti zasnovani na proţimanju tehnologija (kao što su nano, bio, informaciona,...) sa postojećim standardnim tehnologijama materijala. U aprilu 2005. Evropska komisija objavila je predlog Sedmog okvirnog programa (FP7), koji će se odvijati od 2007. do 2013. godine. Za realizaciju ovog programa predviĊeno je 72,7 milijardi EUR. FP7, koji nosi podnaslov „Izgradnja Evrope znanja“ (“Building the Europe of Knowledge”), sadrţaće ĉetiri prioritetne oblasti, koje se odnose na istraţivanje i razvoj novih materijala. Finansiranje istraţivanja i razvoja novih materijala i tehnologija u SAD sprovodi se ravnopravno iz privatnog sektora i drţavnih fondova. Drţavne agencije odgovorne za kreiranje politike i finansiranje programa u SAD su: DOD - Department of Defense, NIH -National Institute of Health, NASA - National Aeronautics and Space Administration, DOE - Department of Energy, NSF - National Science Foundation, USDA - United States Department of Agriculture, DC - Department of Commerce, EPA Environmental Protection Agency, DOT - Department of Transportation i DHS - Department of Homeland Security. Od svih agencija DOE i NSF imaju najvaţniju ulogu kada je reĉ o istraţivanjima materijala. U 2004. za ovu namenu iz DOE-a je izdvojeno 559 miliona dolara, a iz NSF-a 251 milion. U ovom trenutku jedan od osnovnih strateških opredeljenja DOE je stvaranje velikih nacionalnih eksperimentalnih centara, radi obezbeĊenja superiornih tehnoloških kapaciteta za istraţivanje i razvoj. Sprovode se aktivnosti za izgradnju i puštanje u rad 5 novih nacionalnih centara za nanonauke do 2008. godine. Sliĉna opredeljenja ima i NSF u svom strateškom planu za period od 2003. do 2008. godine. Njihov plan podrazumeva formiranje state-of-the-art nauĉnih centara sa opremom i infrastrukurom kojoj će pristup imati širok krug istraţivaĉa. Sliĉno kao i u sluĉaju SAD, istraţivanje i razvoj novih materijala u Japanu finansira privatni sektor i drţava. U 1995. godini nivo finansiranja u oblasti materijala bio je 5% od ukupnog budţeta za nauku i tehnologiju (ukupan budţet je iznosio je 18 milijardi US $). Osnovna strateška opredeljenja su: (1) razvoj

140

tehnika za kontrolu strukture materijala i njegovih dimenzija; (2) unapreĊenje materijala znaĉajnih za energetiku i/ili zaštitu okoline sa ciljem konzervacije energije, recikliranja i oĉuvanja resursa i (3) materijali znaĉajni za sigurnosne tehnologije. U junu 2002. Ministarstvo obrazovanja, kulture, sporta i nauke i tehnologije Japana usvojilo je politiku promocije istraţivanja i razvoja nanotehnologije i novih materijala. MeĊu njegovim prioritetima nalaze se materijali znaĉajni za oĉuvanje ţivotne sredine, materijali za poboljšanje energetske efikasnosti i materijali visokih svojstava. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ribarstva Japana, finansira dopunske programe za razvoj novih biomaterijala. Ministarstvo ekonomije, trgovine i industrije finansira programe iz oblasti poluprovodniĉkih nanomaterijala, keramika i metalnih stakala. U Ruskoj Federaciji ukupan budţet za nauĉna istraţivanja u 2004. godini iznosio je 1,6 milijardi US $, od ĉega se na istraţivanja u oblasti materijala izdvajalo oko 8%. Centar osnovnih istraţivanja je Ruska akademija nauka sa svojih 9 nauĉnih divizija, 3 regionalne divizije, 13 regionalnih nauĉnih centara sa više od 30 nacionalnih laboratorija.

8.2.1.2 Perspektive daljeg razvoja novih materijala Istraţivanja i razvoj novih materijala i tehnologija moraju biti usklaĊene sa potrebama modernog društva sa aspekta njegovog odrţivog ekonomskog i tehnološkog razvoja. Na slici 8.5 je prikazana prognoza zastupljenosti materijala u ekonomiji koje je prezentovao Ashby. Prema ovoj analizi i prognozi, relativni znaĉaj metala će opadati nakon maksimuma dostignutog 1960. godine, dok će se udeo polimera, kompozita, keramika i stakala povećavati. Interesantno je primetiti da je slika simetriĉna. Drugim reĉima, keramike, kompoziti i drugi materijali će se vratiti na poĉetnu zastupljenost, iako će prirodni materijali biti zamenjeni veštaĉkim. TakoĊe, vaţno je primetiti da nemetalni materijali dostiţu plato oko 2000. godine, verovatno zato što keramike i kompozitni matirijali nisu uspeli da zamene metale kao strukturne materijale. U sluĉaju da se reši problem lomljivosti, primena nemetalnih materijala moţe doţiveti ekspanziju.

Slika 8.5 Ashby-jeva analiza i prognoza zastupljenosti materijala u svetskoj ekonomiji Postoje dva osnovna pravca kojima se razvija moderna nauka o materijalima. Jedan pravac podrazumeva smanjenje dimenzija materijala na nanoskalu, ĉime se osim morfoloških osobina dobijaju nove karakteristike i funkcije materijala. Nanomikrostrukture se dobijaju iz neravnoteţnih procesa ĉime se, takoĊe, osvajaju nove funkcije i svojstva. Drugi pravac podrazumeva kombinovanje organskih i neorganskih materijala u nekristalnim fazama, kristalnim fazama i teĉnim kristalnim fazama. Uzimajući u

141

2. Nuklearna fizika. Hemijsko 142 . Hemijska tehnologija i zaštita ţivotne sredine. Primenjena i inţenjerska hemije.Materijali za vodoniĉnu energiju i gorivne ćelije Visokotemperaturski materijali za gasne turbine i mlazne motore Metali . AlSi.obzir potrebe ekonomije i društva za razvoj kroz visokotehnološke inovacije najveći potencijal imaju sledeće grupe materijala:  Nanomaterijali . -Departman za Hemiju: Katedre: Analitiĉka hemija. Novi Sad -Departman za fiziku: Katedre: Eksperimentalna fizika kondezovane materije (Laboratorija za sintezu i karakterizaciju materijala i Laboratorija za optiĉka i spektroskopska ispitivanja u fizici kondezovane materije). Institut za proizvodno mašinstvo. Institut za mehanizaciju i konstruktivno mašinstvo. TiO2. Novi Sad.1.. Institut za graĊevinarstvo.2. pre svega na pojedinim fakultetima u Novom Sadu. . Opšta i neorganska hemija...Biomaterijali za veštaĉke organe .nanoĉestice . Institut za grafiĉko inţenjerstvo i dizajn. njihovim dobijanjem. Institut za arhitekturu. Fiziĉka elektronika.2.Ĉelik za snaţne strukture Ĉelik za korišćenje vodonika Zaštitne prevlake za eksploataciju u ekstremnim uslovima . V2O5. Tehnološki fakultet.kvantne taĉke . Biohemija i hemija prirodnih proizvoda. nitridi i boridi Oksidni: na bazi aluminijuma. Institut za industrijsko inţenjerstvo i menadţment. Organska hemija.metalni Magnetni materijali Poluprovodniĉki materijali Biomaterijali ... Fiziĉka hemija.nanotube (ugljeniĉne.Fotokatalitiĉki materijali i materijali za preĉišćavanje . To se odnosi na: Prirodno-matematiĉki fakultet.) Keramiĉki materijali Neoksidni: ugljeniĉni Neoksidni: karbidi. katedrama i laboratorijama. energetiku i telekomunikacije. koncetrisan je na teritoriji Pokrajine. Novi Sad Institut za elektroniku.Materijali za bioelektroniku Ekomaterijali .) . odnosno na odgovarajućim departmanima.nanonaprave Superprovodni materijali . Fakultet tehniĉkih nauka. Institut za inţenjerstvo zaštite ţivotne sredine.. Katedre: Opšte inţenjerske discipline. karakterizacijom i primenom. cirkonijuma i magnezijuma Oksidni: na bazi oksida 3d metala i retkih zemalja   Oksidni: niobatni i tantalatni Stakla i staklo-keramike         Polimerni materijali Kompozitni materijali 8.2 Sadašnje stanje u AP Vojvodini 8.Neţeljezne legure (Al-Mn. Nauĉne institucije i proizvodna preduzeća a) Nauĉne institucije Istraţivaĉki rad u vezi sa novim materijalima.oksidni .

Subotica »Begej-plast«. Novi Sad »Mineloprema« a.inţenjerstvo. Beĉej GMB »GraĊamont« A. Sombor D. »Nopal« Ind. Baĉki Petrovac A. Više tehniĉke škole u Zrenjaninu i Više tehniĉke škole u Subotici bave se ovim pitanjima.O.D. za metalopreraĊivaĉku delatnost.GROUP Jugoalat« A. Subotica A. nerĊajuće opreme i armature. »Livnica preciznih odlivaka« LPO.d.D. Hidrotehniĉki Delom i kapaciteti Više tehniĉke škole u Novom Sadu. Tehnologije ugljenohidratne hrane. Mašinsko inţenjerstvo. Livnica centrifugalnog. »Termovent« S.D. »INOX« Ind.. Baĉka Palanka A.O. Biotehnologije i farmaceutsko istraţivanje.. »Utva-vozila«. Futog A. Kovin »UNIMET« D. Ada A. Titel A. Petrovaradin 143 ..d.. za proizvodnju kotrljajućih leţaja i kardana Temerin A. »SIGMA«. GraĊevinski fakultet.. Kać »BG..O.O.O..D. Perlez »Brixol«. »Pobeda-FOMG« za proizvodnju opreme i metalne galanterije.o. internacional.D.. Ada »Potise-precizni liv«. Baĉka Palanka HK »POBEDA« ad.O. Kikinda »Utva silosi« A. Inţenjerstvo materijala.D.. za proizvodnju valjanog. Katedre: Informatiku i raĉunarske nauke. Temerin »K-ing Vršac« a. vuĉenog i kovanog mateijala. Baĉki Monoštor »Centrohem«.D. Panĉevo MPI HK »BANE« A. preduzeće za izradu opreme i tehniĉku obradu. Ada Le Belier »Kikinda«. »FKL«. Panĉevo »ADECO«.D. Zrenjanin.D. b) Proizvodna preduzeća U okviru celovitog privrednog sistema u Vojvodini znaĉajnim ili manjim delom svojih kapaciteta bave se sledeća preduzeća: A. Beĉej »Fadip-IFC« A.D. Tehnologije konzervisane hrane. Novi Sad »ATB SEVER« A.D. Subotica. Mali IĊoš »Termometal« D. za proizvodnju silosa i opreme. Zrenjanin A. Vršac »Brodoremont« A.D.D.D.C. Odseci: Konstruktivni. »ASCO VIDAK«.D. sivog. Tehniĉki fakultet »Mihajlo Pupin«. elektroinstalac.D. Naftno-petrohemijske tehnologije. materijala. Novi Sad »Albus«.D. Novi Sad »Agrohem«. Kikinda »Fadip-HKC« A. Stara Pazova DP »Utva-aluminijum« sa p. Brodogradilište »Begej«. za proizvodnju alata i pribora za mašine..D. Vršac »Majevica-Holding« A. nodularnog i ĉeliĉnog liva. Panĉevo »Hemik«.

O.O..D. Novi Beĉej D. Kikinda »Roloplast«. InĊija »Eurokristal«.IMT Fabrika opreme i pribora A. Zrenjanin »Lafarge-BFC«. Sombor »Minel-Industries« D. Novi Sad »Biser«. Panĉevo PP Brodogradilište »Apatin«. Baĉka Topola »MNG Plastik-Gogić«. Šimanovci »Evrotom«. Ruma »MEPOL«. Kovaĉica »Chemos«.O. svojini. Šid »Silex«. Subotica »Vecom«. Uljma »FIT«. Panĉevo »Panonija«. Subotica »Hemodom«. Baĉka Palanka »Plastika«.o. Novi Sad »Termovent SC-Livnica ĉelika«. Kikinda »Rapid«. Zrenjanin »GIP«. Kumane »Linde gas Srbija«. Kula »HGP«. Novi Sad »Kulina plast«. Novo Miloševo »Gumaplast«.O. Zrenjanin »Banatplast«. Srbobran »Hempro«. Novi Sad Fabrika sijalica »TESLA« preduz. Bela Crkva »Ţito media«. Subotica »Oktanoil«.D. Vrbas »V&B«. Petrovaradin 144 . Plandište »Koneks«. Novi Beĉej »Toza Marković«.. Novi Sad »Tondah-Potisje Kanjiţa«. Beoĉin »Sloga«. Bezdan »Moto-plast«. InĊija »West Pharmaceutical Services«Beograd. Panĉevo »Slavica-parafarm«. Panĉevo »Guminus«-gumarska industrija. u društvenoj svojini sa p. u meš. Ĉantavir »Rumaplast«. Panĉevo Fabrika akumulatora »Sombor« A. Ratkovo »Izolir«. Palić »Industrija stakla Panĉevo«. Nova Pazova »Tarkett«. Beĉej »Vulkan guma-BILET«. Apatin »Novosadska fabrika kablova« A. Panĉevo »Elektroporcelan«.D. Sremska Kamenica »Yuco-hemija«. Novi Sad »Hinom«. Kovin »Gebi«. Kanjiţa »Nexe-Polet«. Apatin »Igma«.. Beĉej »Neimar«. Ruma »HINS«. Novi Sad »JUB«. Zranjanin DD »Elektroremont«. »Utva« Avio industrija. Alibunar »Blikprodukt«. Baĉki Jarak »Tegum«. Nova Pazova »Impuls-hemija«. U rekonstruisanju. Ţitište »Vipol«.

Šid 1 1 27. Mali IĊoš 1 1 17. Ruma 2 2 22.Ukupan broj preduzeća na teritoriji Vojvodine koja nameravaju ili su u toku uvoĊenja novih materijala i tehnologija u proces proizvodnje je 94. Temerin 2 1 3 28.2. Vršac 1 1 1 3 31. Zrenjanin 1 2 2 5 32. Baĉka Topola 1 1 7. Sombor 3 1 4 23.1. Raspodela po industrijskim granama data je u tabeli 8. Novi Sad 1 5 11 17 19. Apatin 1 1 1 3 4. Titel 1 1 29. Panĉevo 5 4 9 20. Alibunar 1 1 3. Subotica 3 4 7 26. Kula 1 1 16. Vrbas 1 1 30. Beoĉin 1 1 10. Kanjiţa 1 1 12. Raspodela preduzeća na teritoriji Vojvodine koja nameravaju ili su u toku uvođenja novih materijala i tehnologija u proces po opštinama Opština GraĊevinarstvo.6. Tabela 8. Stara Pazova 4 4 25. Srbobran 1 1 24. InĊija 2 2 11. Plandište 1 1 21. Metalska Energetika i Ukupno IGM i industrija hemijska projektovanje industrija 1. Raspodela preduzeća na teritoriji Vojvodine koja nameravaju ili su u toku uvođenja novih materijala i tehnologija u proces po industrijskim granama Industrijska grana Broj preduzeća GraĊevinarstvo. Kikinda 1 1 4 6 13. Kovin 1 1 2 15. Ada 3 3 2. Baĉka Palanka 2 1 3 5. Kovaĉica 1 1 14. Baĉki Petrovac 1 1 6. Beĉej 1 2 1 4 8. Ţitište 1 1 Ukupno 9 36 49 94 147 . IGM i projektovanje Metalska industrija Energetika i hemijska industrija 9 36 49 Tabela 8. Bela Crkva 1 1 9. Novi Beĉej 1 1 2 18. i prikazana na slici 8.1.

7. Tabela 8.3 i prikazan na slici 8.2. Raspodela preduzeća na teritoriji Vojvodine koja nameravaju ili su u toku uvođenja novih materijala i tehnologija u proces po industrijskim granama 8. IGMi projektovanje. 38% Slika 8.2.2. Raspodela naučnih radnika na teritriji AP Vojvodine koji se bave novim materijalima po titulama i zvanjima Titula Zvanje Broj nauĉnih Ukupan broj radnika nauĉnih radnika redovni profesor 45 75 Dr vanredni profesor 13 docent 11 nauĉni saradnik 2 nauĉni savetnik 1 asistent 3 profesor više škole 1 asistent 17 21 Mr istraţivaĉ saradnik 3 predavaĉ više škole 1 istraţivaĉ pripravnik 9 16 VSS asistent pripravnik 6 struĉni saradnik 1 Ukupno nauĉnih radnika 112 148 .6. Građevinarstvo. 52% Metalska industrija. Nauĉno-istraţivaĉki kadar Prema zvaniĉnoj evidenciji nauĉnih radnika koji rade na teritoriji AP Vojvodine 112 se bavi novim materijalima.2. a 6 u statusu DD (DD-Deoniĉarsko društvo). Pregled raspodele po titulama i zvanjima je dat u tabeli 8. 10% Energetika i hemijska industrija.U oblasti metalske industrije od ukupnog broja preduzeća na teritoriji Vojvodine koja nameravaju ili su u toku uvoĊenja novih materijala i tehnologija u proces proizvodnje 26 je u statusu AD (AD-Akcionarsko društvo). Raspodela preduzeća na teritoriji Vojvodine koja nameravaju ili su u toku uvoĊenja novih materijala i tehnologija u proces po opštinama data je u tabeli 8.3.

istraživač pripravnik. 1% naučni savetnik. 1% Matematika. Tabela 8. mr. 40% Slika 8. 3% Slika 8. 1% istrazivac saradnik. 12% docent. 1% naučni saradnik. 2% asistent strucni pripravnik. 8% predavač više škole. 31% Biohemija. 25% Hemija.4 i grafiĉki prikazana na slici 8. dr. 1% redovni profesor. 10% asistent.8. 39% vanredni profesor. 3% asistent. Struktura nauĉnih radnika koji se bave novim materijalima po nauĉnim oblastima je data u tabeli 8. mr. 1% Fizika.4. 14% profesor više škole. 2% Tehničkotehnološke nauke. 5% saradnik. Struktura naučnih radnika koji se bave novim materijalima po naučnim oblastima 149 . dr. mr. Struktura naučnih radnika koji se bave novim materijalima po naučnim oblastima Nauĉna oblast Prirodno-matematiĉke nauke Uţa nauĉna oblast Fizika Hemija Biohemija Matematika Broj nauĉnih radnika 28 35 2 1 1 45 112 Medicinske nauke Tehniĉko-tehnološke nauke Ukupno Medicina.7 Raspodela naučnih radnika na teritriji AP Vojvodine koji se bave novim materijalima po zvanjima.8.

Tekuće aktivnosti u oblasti novih materijala U 2005. Hungary Institute for Isotopes of the Hungarian Academy of Sciences.91 dinara. Laboratory for Environmental Research Polytechnic. Hungary. Nova Gorica. godini od ukupno 46 skupova.00 dinara. Započeti ili inicirani zajednički projekti sa partnerskim institucijama iz inostranstva u toku 2006. University of Szeged (Szegedi Tudomanyegyetem.000. ĉiju je organizaciju sufinansirao Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj u iznosu od 4. 6 je bilo iz oblasti novih materijala i sufinansirano je u iznosu od 135. Hungary.80 dinara. Romania Nacionalni institut za materijale.5.5. Bucharest-Magurele.2. Institute for General and Analytical Chemistry. što je prikazano u tabeli 8. Slovenia Prirodnomatematiĉki fakultet Prirodnomatematiĉki fakultet PrilagoĊavanje aktivne zaštite germanijumskog spektrometra za nisko-energetski region VojvoĊanska akademija nauka i umetnosti Razvoj hemijskih metoda analize neoni kotinoida i derivata piridin-karboksilne kiseline 150 .752. Institute from Nuclear Research and Nuclear Energy (INRNE) of Bulgarian Academy of Sciences. U toku 2006. Sofia. godini od 104 ostvarena uĉešće na skupovima i studijskim boravcima sufinansiranih od strane Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj u iznosu od 2.2.571. Szervetlen es Analitikai Kemiai Tanszek). Munchen. Hungary ”Babes-Bolyai” University.920.7 dinara.8. Romania Department of Inorganic and Analytical Chemistry. Budapest. Bulgaria Research Group for Technical Analytical Chemistry of the Hungarian Academy of Sciences (HAS). Hungary Research Institute for Solid State Physics and Optics of the Hungarian Academy of Sciences. Faculty of Chemistry and Chemical Engineering. Budapest University of Technology and Economics.100. Faculty of Chemical Engineering. 3 je bilo iz oblasti novih materijala i sufinansirano je u iznosu od 443. Budapest.3.godine iz oblasti novih materijala Institucija Prirodnomatematiĉki fakultet Prirodnomatematiĉki fakultet Prirodnomatematiĉki fakultet Prirodnomatematiĉki fakultet Naziv projekta Kompleksi prelaznih metala sa nekim Šifovim bazama i derivatima pirazola Fiziĉko-hemijska ispitivanja novosintetisanih biološki aktivnih jedinica Tehnologija dobijanja i karakterizacija neureĊenih poluprovodnika Spektroskopija i termodinamiĉka istraţivanja kompleksa u višekomponentnim sistemima Strukturna i fiziĉka ispitivanja feroelektriĉnih teĉnih kristala i teĉnih kristala oblika banane Partnerska institucija Budapest University of Technology and Economics (BME). U 2005. Cluj-Napoca.godine nauĉno-istraţivaĉke institucije su zapoĉele realizaciju ili su inicirale zajedniĉke projekte iz ove oblasti sa 23 partnerske institucije iz inostranstva. Germany. Tabela 8. Budapest.595. Max-Plank-Institut fur Physik.

Republika Srpska. University of Ljubljana. Slovenia. Bucharest. Faculty for Engineering. Tel Aviv University. Lukavica. Universita di Torino. 151 . Hungary Mašinski fakultet. Bosna i Hercegovina Univerzitet Istoĉnog Sarajeva. Uppsala University and SLU Lägerhyddsvägen. BiH. Bosna i Hercegovina. Elektrotehniĉki fakultet. Republika Makedonija Fakultet tehniĉkih nauka Razvoj super tvrdih nanokompozita Fakultet tehniĉkih nauka Fakultet tehniĉkih nauka Fakultet tehniĉkih nauka Fakultet tehniĉkih nauka Fakultet tehniĉkih nauka Fakultet tehniĉkih nauka Fakultet tehniĉkih nauka Matematiĉki modeli u informacionim tehnologijama Projektovanje tehnologije primenom niskobudţetskih tehnologija virtuelne stvarnosti Razvoj sistema za daljinsko praćenje temperature lakokvarljivih namirnica tokom drumskog transporta Procena seizmiĉke otpornosti konstrukcija postojećih zgrada Projektovanje i razvoj vitalnih elemenata mašina alatkieksperimentalna i raĉunska analiza njihovog toplotnomehaniĉkog ponašanja Realizacija nadzornoupravljaĉkog sistema za pogon proizvodnje biodizela iz biljnih ulja Razvoj. Banja Luka. Prague. Romania Alsó-Tisza vidéki Környezetvédelmi és Vízügyi Igazgatóság. Centre form Image Analysis. Faculty of Engineering & Management of Technological Systems. Hungary Fakultet tehniĉkih nauka Mašinski fakultet. Italy. Tuzla. Division of Solid State Physics. ispitivanja i primena domaćeg merila protoka otpadnih voda Kreiranje opšteg modela projektovanja i uvoĊenja u funkciju integrisanih sistema menadţmenta usaglašenih sa zahtevima meĊunarodnih organizacionih standarda u realnim privrednim sistemima Razvoj i izrada proizvoda na principu reverzibilnog Politehnica University of Bucharest. Zenica. Austria. Czech Republic. Univerzitet u Tuzli. Academy of Sciences of Czech Republic. Zenica. BIH. Istoĉno Sarajevo Leopold-Franzens University of Innsbruck. Republika Srpska Fakultet tehniĉkih nauka Univerzitet u Zenici. Slovac Republic. Institute of Physics. Miskolc. Israel Dipartimento di Informatica. Department of Multilayer Structures.Fakultet tehniĉkih nauka Fakultet tehniĉkih nauka Modeliranje. Szeged. Universety of Miskolc. Skopje. Innsbruck experimental Plasma Physics Group. Sweden University of Zenica. Istoĉno Sarajevo. analiza i kontrola vibracija Realizacija senzorisanog veštaĉkog višesegmentnog stopala sa skoĉnim zglobom za humanoidne robote Mašinski fakultet. Comenius University Bratislava.

Macedonia Department of Applied and Environmental Chemistry. (3) moderni polimerni materijali iz petrohemijskih proizvoda. pre svega narastajuće potrebe za energijom i odrţivim privrednim razvojem. Takve sirovine su polisaharidi. Dobijanje materijala od industrijskog znaĉaja moţe se ostvariti u biorafinerijama hemijskim i biološkim (enzimatskim) transformacijama biljnih proizvoda u ţeljeni proizvod. University of Szeged. Athens. Razvoj polimernih materijala na bazi obnovljivih sirovina biljnog i ţivotinjskog porekla je snaţno izraţen trend u svetu.3. Slovakia Elektrotehniĉki fakultet. koji daje elastomere ili visoko kristalne plastične mase sa odliĉnom biodegradabilnošću. vodilo se raĉuna o relativno malom nauĉno-istraţivaĉkom kapacitetu (prema broju istraţivaĉa i nauĉne infrastrukture u poreĊenju sa zemljama EU). Romania.1 Strateški pravci razvoja materijala u AP Vojvodini Prilikom utvrĊivanja strateških pravaca razvoja materijala u AP Vojvodina razmatrano je više faktora koji u znaĉajnoj meri opredeljuju predloge obrazloţene u ovom elaboratu. Electric Power Division. mogućnosti neograniĉenog proširenja proizvodnje uljarica i unapredjenja poljoprivrede. Univerzitet u Tuzli.2. Na osnovu gore navedenih elemenata predlaţu se sledeći strateški pravci razvoja materijala: (1) materijali na bazi obnovljivih sirovina biljnog i ţivotinjskog porekla. Republika Srpska University of Timisoara. pri ĉemu je moguće ukljuĉiti i agronomske nauke na procesima odgajanja biljnih vrsta sa specijalnim potencijalom (genetske promene na biljkama kojima se stimuliše proizvodnja odreĊenih proizvoda u biljkama). Deutschland. Timisoara. (5) materijali za gorivne ćelije i (6) magnetni materijali. Sarajevo. skrob. Posebno je znaĉajna hemija ulja za dobijanje poliola za poliuretane. BIH. Institute of Chemistry Timisoara of Romanina Academy.2. Ti resursi su pre svega poljoprivreda. nafta i gas i mineralne sirovine za neorganske materijale (keramiku). Universität Dortmund. Faculty of Mechanical Engineering.inţinjerstva Slovak University of Technology. Greece Faculty of Technology and Metallurgy. Pre svega. Faculty of Electrical Engineering. Cyril and Methodius University. Skopje. Ulja kao hemijske sirovine su veoma zahvalne zbog povoljne cene. National Technical University of Athens. ali i 152 .3. kako bi se u njima mogla postići kritiĉna masa ljudskog i infrastrukturnog potencijala neophodna za efektivnu realizaciju strateških ciljeva. šećer. Tuzla. Elektrotehniĉki fakultet. Elementi projekcije daljeg razvoja u oblasti novih materijala 8. Hungary. Inorganic Chemistry Department. lignin. koji postoje u AP Vojvodini i koji treba da predstavljaju osnovu razvoja industrije materijala. Fraunhofer Instituts für Materialfluß und Logistik. Materijali na bazi obnovljivih sirovina biljnog i životinjskog porekla. (4) keramiĉki materijali. ulja i masti. Istoĉno Sarajevo. Zbog toga je predloţen relativno mali broj strateških pravaca i programa. (2) fotokatalitiĉki materijali za razgradnju polutanata u ţivotnoj sredini. celuloza. Bratislava. U obzir su uzete i znaĉajne društvene potrebe. belančevine. Korišćenje bakterija za dobijanje polimera je vaţan pravac. koji je u svetu već komercijalizovan na primeru familije polihidroksialkanoata (polihidroksi butirata-valerata). Treći bitni ĉinilac su prirodni resursi. BIH. Romania Fakultet tehniĉkih nauka RFID tehnologija u lancima snabdevanja (primena automatizovanih sistema u logistici) Fakultet tehniĉkih nauka Istraţivanje i realizacija novih rešenja energetskih pretvaraĉa u industrijskim elektromotornim pogonima Tehnološki fakultet Projektovanje strukture polimernih materijala Tehnološki fakultet Nisko-temperaturna sinteza keramiĉkih nanoprahova i filmova za primenu u elektronici 8. Dortmund.

Poslednjih godina se sve više paţnje poklanja procesima površinske modifikacije čestica TiO2 i kontrolisanom dopiranju TiO2 koji bi mogli da pomere prag apsorpcije titanijum dioksida ka manjim energijama i time povećaju mogućnost korišćenja solarne energije u procesima razgradnje polutanata. vlakana i filmova. Zbog toga je neophodno eliminisati mogućnost kontaminacije herbicidima i u tu svrhu se fotokatalitička razgradnja ovih jedinjenja pokazala kao vrlo efikasan metod. Tako se za suzbijanje korova koriste herbicidi koji mogu razliĉito uticati na mikrobiološku aktivnost u zemljištu. Strateški cilj u AP Vojvodina je razvoj u bliskoj budućnosti visokoefikasnih fotokatalitiĉkih materijala. jer omogućava razgradnju ne samo polaznog jedinjenja. jer osim vaţne uloge u dekompoziciji opasnih supstanci imaju i ogroman potencijal za rešavanje naraslih energetskih problema u svetu kroz primenu za dobijanje vodonika iz vode. produkti mogu da se koriste i u industriji hrane. radijaciono stabilisani polietilen i polipropilen. Osim za dobijanje polimera glicerinski. program razvoja materijala na osnovu glicerinske hemije trebalo bi da ima prioritet u strateškim pravcima. vek. Moderni polimerni materijali iz petrohemijskih proizvoda. Za ovu namenu sojino ulje je najjeftinija sirovina u SAD i Juţnoj Americi. koji odgovara svetlosti iz UV spektra. Iako nam hemijska industrija. teški metali. ĉija će cena u budućnosti pasti na nivo najjeftinijih organskih hemikalija i ĉiniće ga izuzetno interesantnim za dobijanje polimernih materijala. Konverzija ulja u biodizel generiše ogromne koliĉine glicerina. 153 .2 eV. elastomera. Ĉinjenica da se na trţištu u našoj zemlji nalazi više od 600 preparata sa oko 200 aktivnih materija. Cene ovih proizvoda su visoke. Titanijum dioksid (TiO2) je po mnogim svojim osobinama idealan fotokatalizator za vodorastvorne zagadjivaĉe. Ova ĉinjenica pruţa odliĉnu šansu našoj nauci da se ukljuĉi u svetsku utakmicu. itd. a njihov plasman je garantovan u proizvodnji poliola za poliuretane. ĉestica mikroi nano. Tuzla. sve više se suoĉavamo sa problemom zagaĊivanja vodenih i vazdušnih resursa. organski halogenidi. Takva proizvodnja je postojala nekad u preduzeću Soda-So.). dok u Evropi i našoj zemlji tu ulogu ima repicino ulje. Najveći problem u vezi sa njegovom primenom je veliki enrgetski procep od 3. pobuĊuje paţnju sa stanovišta zaštite zdravlja ljudi i oĉuvanja ĉovekove okoline od trajnog zagaĊivanja. Od ulja se osim poliuretana mogu praviti epoksidne smole i poliestri u formi masa za livenje. duplih veza i alilnih vodonika. Kao fotokatalizatori primenjuju se disperzije ili tanki filmovi razliĉitih poluprovodnika. kadmijum-sulfid.. i sl. HIP Panĉevo već proizvodi etilen i propilen. Uzimajući u obzir da se najavljuje otvaranje nekoliko fabrika biodizela u neposrednom okruţenju i podatak da jedan takav pogon već eksperimentalno radi u Vojvodini. meĊu kojima najznaĉajnije mesto pripada mineralnim Ċubrivima i pesticidima. gvožđe(III)-oksid itd.zbog hemijskog sastava. sa jedne strane obezbeĊuje raznovrsne veoma korisne proizvode. Ulazeći u 21. Fotokatalitički materijali za razgradnju polutanata u životnoj sredini. ĉiji proizvodi mogu posluţiti kao dobra osnova za dobijanje vaţnih i profitabilnih materijala. kao što su: lekovi. kompjuterski ĉipovi. koje u Sunĉevom spektru ima svega oko 5%.dimenzija. nego i svih intermedijera koji mogu nastati tokom razgradnje. kao što su cink-oksid. pesticidi. boje. nakon primene u okviru agrotehniĉkih mera. Mnogi herbicidi zbog svoje stabilnosti. korišćenjem snaţnog oksidacionog i redukcionog potencijala fotoindukovanih elektrona i šupljina. već na poĉetku razvoja moderne glicerinske hemije. ali je zbog nedostatka sirovina obustavljena. komercijalne boje i druge zagaĊujuće materije ĉovekove okoline. Perspektivna su i istraţivanja parcijalne substitucije S i C atomima. Korišćenje ulja za dobijanje biodizela omogućiće smanjenje zavisnosti zemlje od uvoza energenata. Poljoprivredna proizvodnja se izmeĊu ostalog zasniva na primeni razliĉitih hemijskih jedinjenja. senzitivnih na vidljivu svetlost i njihova praktiĉna aplikacija u rešavanju problema zaštite ĉovekove okoline. adheziva. koji su osnova za etilenoksidnu i propilenoksidnu hemiju za primene u poliolima za poliuretane. AP Vojvodina ima veoma razvijenu petrohemijsku industriju. stroncijum-titanat. Postojeću konverziju petrohemijskih proizvoda u materijale treba unaprediti ka materijalima sa poboljšanim svojstvima kod kojih se moţe oĉekivati veći finansijski efekat (npr. titan(IV)-oksid. Valorizacija etilena i propilena kroz poliole je mnogo veća. Fotokatalitiĉki materijali su materijali budućnosti. nego kroz polietilen i polipropilen. spiranjem dospevaju do površinskih i otpadnih voda i na taj naĉin ih zagaĊuju. istovremeno se suoĉavamo i sa potrebom odstranjivanja razliĉitih proizvoda. boja i lakova. koji omogućuje dobijanje niza proizvoda reakcijama estarskih veza. koji štetno utiĉu na ţivi svet. Probleme sa kojima se susrećemo najĉešće izazivaju razliĉiti polutanti: pesticidi. Osim klasiĉnog dopiranja katjonima poslednja istraţivanja su pokazala da se parcijalnom substitucijom atoma kiseonika atomima azota moţe uspešno aktivirati TiO2 da omogući razgradnju organske materije pod vidljivom svetlošću. do potpune mineralizacije. Izvanredni rezultati pokazani su pri dekompoziciji vode na vodonik i kiseonik pod vidljivom svetlošću korišćenjem fotokatalizatora na bazi BiVO4 i In1-xNixTaO4. volfram(VI)-oksid.

Cleland. koji poseduju veliki potencijal za primenu u optoelektronskoj i telekomunikacionoj industriji (kao kondenzatori.Sec. seĉenjem. Tr. S. istraţivanja u oblasti keramiĉkih materijala treba da predstavljaju jedan od vaţnih strateških pravaca u budućnosti. pa su stoga istraţivanja ovih materijala od strateškog znaĉaja u svetu. and Thwaites.95. Posebno treba istaći nove napredne keramiĉke materijale. gips. kao što su: magneti. kao što su npr: elektronske komunikacije.Instrum. GraĊevinska industrija se u velikoj meri oslanja na keramiĉke materijale korištenjem proizvoda.. Apatitne biokeramike se koriste da promovišu rast kosti i formiranje tkiva. Gd2O3. itd. dijamant. bipolarne ploĉe.YSZ).. Materijali za gorivne ćelije. 208. zidne i krovne ploče. .(1992) 2. opeke. Kao abrazivi koriste se prirodni materijali (garneti. Pre svega istraţivanja treba usmeriti u razvoj klasiĉnih i novih vrsta permanentnih magneta. Nauĉna istraţivanja vezana za magnetne materijale u AP Vojvodini su veoma mala i ne odgovaraju potencijalu koji ovi materijali imaju za razvoj Pokrajine.AFC). ili njihovih mešanih oksida dopirani retkim zemljama (Eu.).. edited by Williams. Intraoperative electron beam radiation therapy (IORT) in Advances in Radiation Oncology Physics-Dosimetry. Njihova uspešna komercijalizacija u budućnosti predstavljaće jedan od mehanizama kojima će se moderna društva boriti sa narastajućim energetskim problemima. Najvaţniji materijali koji se istraţuju za razvoj PEFC su konstrukcioni materijali za ramove ćelija.Kehoe. 66-73. Application for radiation processing of materials. New York. cement. Parks.. A. itd. mekih magnetnih materijala i magnetnih materijala za skladištenje podataka. na bazi rastopljenog ugljenika (molten carbon type . alumina.A. Magnetni materijali. Nedostatak energije i visoka uvozna zavisnost jedan je od najznaĉajnih problema sa kojim će se suoĉavati AP Vojvodina u neposrednoj budućnosti. Er.9Gd0. LaGaO3. magneti i superprovodnici). in Radiotherapy Physics in Practice. Kada su u pitanju SOFC najviše paţnje se posvećuje razvoju elektrolitskih materijala za razliĉite temperaturske opsege rada gorivne ćelije. na bazi fosforne kiseline (phosphoric acid type .C. itd.B.. Pr. najĉešće na bazi itrijumom stabilisane cirkonije (yttria-stabilized zirconia . Uzimajući u obzir postojeće industrijske kapacitete i prirodne resurse u AP Vojvodina. E.SOFC). najĉešće keramike na bazi oksida i silikata retkih zemalja.I. UK (2000) 3. i sl. T. M. sintetiĉki dijamant. poliranjem. U.) i sintetiĉki (silicijum karbid. Velika je primena keramika u zubarstvu. American Institute of Physics. Magnetni materijali su kljuĉni industrijski materijali sa izuzetno znaĉajnim primenama. Mckenzie. pozitronsko-emisionoj tomografiji (PET).3 LITERATURA 1. PZT). and Brachy-therapy.S. pakovanja za integrisana kola. Za ultrazvuĉne dijagnostiĉke ureĊaje koriste piezoelektrične keramike (najĉešće olovo-cirkonatnotitanatne keramike. elektrokatalizatori za gorivnu i vazdušnu elektrodu i jon-provodne membrane.. 2003b.Methods in Phys. 8. Gorivne ćelije konvertuju hemijsku energiju direktno u elektriĉnu sa veoma visokom efikasnošću i veoma niskom emisijom polutanata. Proizvodnja i razvoj keramiĉkih materijala ima veliki impakt na društvo. Ce0. edited by J. Za primenu u izvorima laserskog zraĉenja zamenjuju se monokristalni materijali keramikama na bazi Nd:YAG (neodijumom dopiran Y3Al5O12 garnet).. Komponente napravljene od magnetnih materijala se koriste u mnogim industrijskim oblastima. gama kamerama sve više se koriste keramički scintilatori.MCFC). Mccullough.. Veliki potencijal imaju i fosfori zasnovani na keramikama visokih gustina na bazi Y2O3. kako bi se ovaj nedostatak u bliskoj budućnosti znaĉajno smanjio.. medijumi za skladištenje podataka.). Keramiĉki optoelektronski detektori osnova su modernih medicinskih dijagnostiĉkih sistema... gorivne ćelije na bazi ĉvrstih oksida (solid oxide fuel cells . kolena i drugih delova tela.Purdy. i alkalnog tipa (alkaline type . Od posebnog interesa su prve dve vrste gorivnih ćelija u ĉiji razvoj se ulaţu znaĉajna sredstva od strane drţavnog i privatnog sektora u razvijenim drţavama sveta. Oxford Medical Publishing.. L. Lu2O3. New York. Zbog toga je neophodno utvrditi strateški pravac za istraţivanje i razvoj magnetnih materijala.. Treatment Planning. za obradu materijala brušenjem.. Biokeramike se koriste za popravku i zamenu ljudskih kukova. Nucl.I. Cheng. U svetu su danas istraţivanja fokusirana na sledećim tipovima gorivnih ćelija: gorivne ćelije sa polimernim elektrolitom (polymer electrolyte fuel cells . elektro-energetika i saobraćaj. Quality assurance in radiotherapy physics. U telekomunikacionom sektoru posebno je interesantna primena novih vrsta optiĉkih kablova. Vatrostalne keramike su nezaobilazni materijali u metalopreraĊivaĉkoj industriji..Keramički materijali. J.1O1. indukciona jezgra.Res.R. izolatori.PEFC). stakla.Thwaites. tako da su istraţivanja u vezi sa unapreĊenjem energetskog potencijala od izuzetne vaţnosti i treba da predstavljaju strateško opredeljenje. kao što su: podovi. D. Keramike imaju sve veći znaĉaj u medicini. U CT tomografiji.R. 154 . D.A.PAFC).

Journal of physics Conference Series. 8. M. 2003) http://www. Pavia.S. Nuclear Development: Society and Nuclear Energy: Towards a Better Understanding Nuclear Energy Agency.. Pergamon Press Ltd. C. Khush. Radiation Sterilization for Health Care Products – X-Ray.nsf.pdf 24. World Water Council (2000). Meeting report for the Council for Science and Technology of Japan.. Gollin. The Hague. Rad. 2005. OECD Nuclear Energy Agency. Johnson.p. CRC Press. 7. Web strana Evropske Unije FP6 http://fp6.gov/engine/content. Evenson and D. 217-221. D. 63 (3-6). The Strategic Plan of Nuclear Energy Agency. National Research Council USA (2005) 18. dostupno na http://www. E. France 2002 14. (1992). 12. Tagawa. Economic scale of utilization of radiation (I): Industry.gov/ 22. Gollin (eds) (2003) Crop Variety Improvement and Its Effect on Productivity.2008 (Sept. Committee on Science and Engineering Public Policy.gov/sbe/srs/seind04/start. Web strana National Science Foundation http://www. Water for Life.Mclaren. V. Materials Selection in Mechanical Design. UN World Water Development Report (2003). the Second World Water Forum..S. 9. Main Science and Technology Indicators. Ashby.P.energy. Experiments in International Benchmarking of U. 16.pdf 23. NSF. Department of Energy http://www. 2002. Web strana Evropske Unije FP7 http://www. 155 . 2002. Cabrera. present and future. Water for People. 1002-1007. A publication of the Atomic Energy Society of Japan. CABI Publishing. Fairand. R. NEA.int/comm/research/press/2005/pr0704-2en.go. Canabilla. No. N. France http://www. Institute of Medicine. Journal of Nuclear Science and Technology. Morrissey. 11.. 9.39. F. Hossain. and G. M. Italy.cfm 20. Committee on Globalization of Materials Research and Development: Globalization of Materials R&D: Time for a National Strategy. B..lu/fp6/home.M. Vol. Phys. Research Fields. 6. The Netherlands.cao.uspid. Herring. S.cfm 19. Volume 41. 2005-2009.cra.S. Organisation for Economic Cooperation and Development.nsf.cordis. International Research and Genetic Improvement in Rice: Evidence from Asia and Latin America. September 2002. et al. National Science Foundation Strategic Plan.Gamma and Electron Beam. The World Water Vision.: National Academy Press (2005). EPS 19th Nuclear Physics Divisional Conference: New trends in Nuclear Physics Applications and Technology. IAEA’s Nuclear Technology Review 2004. E.F. Comparison between Japan and USA. (2005) http://www8.4. Radiation sterilization: past. 193.do 21. in R. pp.participation/nsf/FY2003-2008plan. National Academy of Engineering. UK. G.eu. 10.lu/fp7.jp/cstp/siryo/haihu43/siryo2-1. Washington.. 5.http://europa. New York. Chem.org/sections/02_Books_Documents/Proceedings 13. Web strana U. and its 2000 Update.C. 2006 15. 1998. Beneficial Uses and Production of Isotopes. D.org/Activities/workshops/broadening. FY2003 .cordis. National Academy of Science.htm 17.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful