P. 1
Osnovni Pravci Tehnoloskog Razvoja APV

Osnovni Pravci Tehnoloskog Razvoja APV

|Views: 676|Likes:
Published by Miloš Babović

More info:

Published by: Miloš Babović on May 28, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/13/2012

pdf

text

original

Republika Srbija Autonomna Pokrajina Vojvodina Izvršno veće Autonomne Pokrajine Vojvodine Bulevar Mihajla Pupina 16 21108 Novi

Sad

"OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE"
Strategija

Novi Sad, mart 2007.god.

Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj je saĉinio projektni zadatak za izradu strategije »Osnovni pravci tehnološkog razvoja Autonomne Pokrajine Vojvodine« u maju 2006.godine. Potpisani su ugovori za izradu nacrta stragije sa Fakultetom tehniĉkih nauka, Tehnološkim fakultetom i Prirodno-matematiĉkim fakultetom Univerziteta u Novom Sadu 17. maja 2006. godine. U izradi predloga strateškog dokumenta »Osnovni pravci tehnološkog razvoja Autonomne Pokrajine Vojvodine« su uĉestvovali sledeći struĉnjaci: Prof. dr Vojin Šenk, dr Đuro Kutlaĉa i prof. dr Stevan Stankovski za oblast Raĉunarstvo komunikacije i automatizovani sistemi, dr Jasna Mastilović i prof. dr Radovan Pejanović za oblast Biotehnologija i proizvodnja hrane, prof. dr Dušan Gvozdenac, dr Rade Ćirić i prof dr Miloš Tešić za oblast Energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije, prof. dr Milan Matavulj, prof. dr Mirjana Aĉanski, prof. dr Zorica Svirĉev, prof. dr Dragan Radnović, mr Maja Karaman, mr Jelica Simeunović, mr ĐorĊe Jovanović, Ţeljko Maletić i Sanda Savić za oblast Ekologija i hemijsko inţenjerstvo, prof. dr Zoran Zeković i doc. dr Karmen Stankov i Prof. Dr Nikola Grujić za oblast Nove tehnologije u medicini i farmaciji, prof.dr Miroslav Vesković, prof.dr Ištvan Bikit, prof.dr Svetlana Lukić, dr Miroslav Dramićanin, dr J. Nedeljković, mr D.MrĊa, mr D. Štrbac, S.Forkapić, i G.Štrbac za oblast Nuklearne tehnologije i novi materijali. Nacrt strategije je završen 30. oktobra 2006. godine. Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj je uputio Izvršnom veću Autonomne Pokrajine Vojvodine Nacrt strategije i predlog odrţavanja Javne rasprave u januaru 2007. godine. Izvršno veće Autonomne Pokrajine Vojvodine je na 145. sednici odrţanoj 7. februara 2007. godine razmotrilo Nacrt strategije »Osnovni pravci tehnološkog razvoja Autonomne Pokrajine Vojvodine« i predlog programa javne rasprave. Nacrt strategije je istog dana postavljen na sajtu pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj. UtvrĊen je program javne rasprave o Nacrtu strategije. Završna rasprava o Nacrtu strategije je odrţana 5. marta 2007. godine u Skupštini Autonomne Pokrajine Vojvodine. Na završnoj raspravi su uĉestvovali struĉnjaci sa Univerziteta u Novom Sadu, predstavnici Privredne komore Vojvodine, predstavnici Instituta, predstavnici SANU i VANU, predstavnici velikih privrednih sistema kao i brojni zainteresovani pojedinci. Nakon sprovedene završne rasprave o nacrtu strategije Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj je u saradnji sa nosiocima projekata u okviru utvrĊenih oblasti izradio Predlog strategije. Izvršno veće Autonomne Pokrajine Vojvodine je usvojilo Predlog strategije »Osnovni pravci tehnološkog razvoja Autonomne Pokrajine Vojvodine« na 149. sednici odrţanoj 14. marta 2007. godine i uputilo ga Skupštini Autonomne Pokrajine Vojvodine na usvajanje.

2

"OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE"
Sadrţaj

1

UVOD............................................................................................................................................. 8
1.1 PROGRAM PODRŠKA TRANSFERU NOVIH TEHNOLOGIJA – BNT............................................. 8 1.2 CILJEVI STRATEŠKOG DOKUMENTA............................................................................................... 8

2 3

OKVIR DOKUMENTA............................................................................................................... 9 OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA ZA OBLAST RAĈUNARSTVO KOMUNIKACIJE I AUTOMATIZOVANI SISTEMI.......................................................... 10
3.1 3.2 3.3 3.4

ELEMENTI STRATEŠKOG DOKUMENTA....................................................................................... 10 SWOT ANALIZA POSTOJEĆEG STANJA......................................................................................... 10 ISTRAŢIVAĈKE I OBRAZOVNE INSTITUCIJE U SEKTORU IKT U AP VOJVODINI ............... 20 IDENTIFIKACIJA POTENCIJALA ZA RAZVOJ I PRIMENU INOVACIJA U AP VOJVODINI I LOKALNIM ZAJEDNICAMA............................................................................... 21 3.5 SWOT ANALIZA SEKTORA IKT U AP VOJVODINI ...................................................................... 21 3.6 AKTUELNE TENDENCIJE U SVETU, EU I REGIONU.................................................................... 24 3.7 PRIORITETI RAZVOJA........................................................................................................................ 25 3.8 PREDLOG MERA ZA RAZVOJ IKT SEKTORA.................................................................................29 3.8.1 IKT Infrastruktura.................................................................................................................. 29 3.9 ANALIZA UTICAJA NA OKOLINU .................................................................................................. 30 3.10 PREDLOG INSTITUCIONALNIH I FINANSIJSKIH MERA ........................................................... 30 3.11 FINANSIJSKI MODELI ZA PODSTICAJ......................................................................................... 31 3.12 KRITERIJUMI ZA INVESTIRANJE.................................................................................................. 31 3.13 KRITERIJUMI ZA EVALUACIJU PROJEKATA............................................................................. 32 3.14 KORISNICI DOBARA I USLUGA.................................................................................................... 33 3.14.1 Korisnici dobara na domaćem trţištu..................................................................................... 33 3.14.2 Korisnici dobara na inostranom trţištu .................................................................................. 33 3.14.3 Direktni korisnici dobara i usluga........................................................................................... 34 3.14.4 Indirektni korisnici dobara i usluga ........................................................................................ 35 3.15 LITERATURA………………………………………………………………………………………... 36

4

OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA ZA OBLAST BIOTEHNOLOGIJA I PROIZVODNJA HRANE.......................................................................................................... 37
4.1 UVOD..................................................................................................................................................... 37 4.2 ANALIZA POSTOJEĆEG STANJA..................................................................................................... 37 4.3 POTENCIJALI RAZVOJA.................................................................................................................... 38 4.4 OGRANIĈENJA..................................................................................................................................... 38 4.5 SWOT ANALIZA................................................................................................................................... 39 4.6 AKTUELNE TENDENCIJE U SVETU, EU I REGIONU.................................................................... 47 4.7 PRIORITETI RAZVOJA........................................................................................................................ 49 4.7.1 UnapreĊenje efikasnosti i obima poljoprivredne proizvodnje.................................................... 49 4.7.2 Optimizacija valorizacije produkata primarne poljoprivredne proizvodnje............................... 51 4.7.3 Osavremenjavanje i revitalizacija industrijskih kapaciteta prehrambene industrije................... 52 4.7.4 Podrška planskom pokretanje MSP u agrobiznisu i proizvodnji hrane..................................... .53

3

4.7.5 Funkcionalni franšizni sistemi bazirani na domaćim potencijalima.......................................... 55 4.8 ZAKLJUĈAK...................................................................................................................................... 56 4.9 LITERATURA.................................................................................................................................... 57

5

OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA ZA OBLAST ENERGETSKA EFIKASNOST I OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE.......................................................... 58
5.1 5.2 5.3 5.4 5.5 5.6 UVOD.................................................................................................................................................... 58 ENERGETSKI SISTEM AP VOJVODINE.......................................................................................... 59 STRUKTURA POTROŠNJE FINALNE ENERGIJE U AP VOJVODINI...........................................60 ENERGETSKI INDIKATORI SRBIJE I NEKIH ZEMALJA IZ OKRUŢENJA.................................61 CENE ENERGENATA..........................................................................................................................62 IZBOR KOMERCIJALNIH ENERGETSKIH TEHNOLOGIJA POGODNIH ZA PRIMENU U AP VOJVODINI............................................................................................................................................63 5.6.1 Energetska efikasnost............................................................................................................. 65 5.6.1.1 Povećanje energetske efikasnosti u industriji....................................................................65 5.6.1.2 Distribuirana proizvodnja toplotne i elektriĉne energije.................................................. 66 5.6.1.3 Povećanje energetske efikasnosti u zgradarstvu.............................................................. 66 5.6.1.4 Kombinovana postrojenja elektriĉne i toplotne energije..................................................67 5.6.1.5 Rekapitulacija potencijala u oblasti energetske efikasnosti............................................. 67 5.6.2 Obnovljivi izvori energije....................................................................................................... 68 5.6.2.1 Proizvodnja toplotne energije iz biomase........................................................................ 68 5.6.2.2 Postrojenja biogasa i korišćenje biogasa u energetske svrhe........................................... 69 5.6.2.3 Sagorevanje gradskog otpada........................................................................................... 70 5.6.3 Geotermalna energija.............................................................................................................. 71 5.6.4 Hidroelektrane u Vojvodini.....................................................................................................73 5.6.5 Proizvodnja elektriĉne energije korišćenjem vetra................................................................. 75 5.6.6 Solarni foto-naponski sistemi................................................................................................. 76 5.6.7 Rekapitulacija potencijala obnovljivih izvora energije...........................................................77 5.7 PREPREKE ZA POVEĆANJE ENERGETSKE EFIKASNOSTI I KORIŠĆENJE OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE.................................................... ......................................................................... 78 5.8 VERTIKALNE I HORIZONTALNE AKTIVNOSTI............................................................................ 79 5.9 SWOT ANALIZA................................................................................................................................... 81 5.10 ZAKLJUĈAK...................................................................................................................................... 81 5.11 LITERATURA.................................................................................................................................... 82

6

OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA ZA OBLAST EKOLOGIJA I HEMIJSKO INŢENJERSTVO..................................................................................................84
6.1 UVOD…………………………………………………………...……………………………………...84 6.2 ALTERNATIVNA EKOLOŠKA, TEĈNA GORIVA…………………………………………...….....84 6.2.1 Bioetanol……………………………………………………………………………………….85 6.2.2 Biodizel…………………………………………………………………………………..…….85 6.2.3 Biopesticidi……………………………………………………………………………………..86 6.2.4 Biofertilizatori………………………………………………………………………...………..86 6.2.5 Biosintetiĉke bioaktivne supstance………………………………………………………….…86 6.2.6 Biosintetiĉki biodegradabilni termoplastiĉni materijali………………………………………..87 6.3 BIOETANOL..........................................................................................................................................87 6.3.1 Uvod........................................................................................................................................87 6.3.2 Proizvodnja bioetanola……………………………………………………………………........87 6.3.3 SWOT analiza proizvodnje etanola u Vojvodini...........................................................……....87 6.3.4 Stanje opreme…………………………………………………………………...............……...87 6.3.5 Ljudski resursi.............................................................................................................................88 6.3.6 Aktuelne tendencije u svetu, EU i regionu.................................................................................89

4

6.3.7 Prioriteti razvoja.........................................................................................................................89 6.3.8 Analiza uticaja na okolinu..........................................................................................................90 6.3.8.1 Otpadne vode……………………………………………………………………..... 90 6.3.8.2 Dţibra kao sekundarna sirovina…………………………………………………… 90 6.3.8.3 Sporedni proizvodi pri proizvodnji bioetanola i njihov mogući plasman………… 90 6.3.9 Zakljuĉak...................................................................................................................................90 6.4 BIODIZEL…………………………………………………………………………………………..91 6.4.1 Biljna ulja kao sirovina za teĉna goriva……………………………………………………… 91 6.4.2 Prednosti biodizela…………………………………………………………………………… 91 6.4.3 Potrebe za teĉnim gorivima.......................................................................................................92 6.4.4 SWOT analiza postojećeg stanja……………………………………………………...……... 92 6.4.4.1 Analiza tehnoloških celina za proizvodnju biodizela u Srbiji ………………….… 92 6.4.4.2 Nauĉne institucije i proizvodna preduzeća……………………………..…………. 92 6.4.4.3 Tekuće aktivnosti u oblasti novih biotehnologija..................................................... 93 6.4.4.4 Sirovine za proizvodnju biodizela u Vojvodini.........................................................93 6.4.4.5 Uljarice kao sirovina za proizvodnju hrane, hemikalija i drugih proizvoda…….. ..94 6.4.4.6 Površine, prinosi i proizvodnja uljanih biljaka u svetu i kod nas…………...…… ...94 6.4.4.7 Uljarice u Vojvodini……………………………................................................... ...95 6.4.5 Aktuelne tendencije u svetu, EU i regionu.…………...……………………………...……......95 6.5 PRIORITETI RAZVOJA......................................................……………………………….………....96 6.5.1 Tehnologija proizvodnje………………………………………………….......…………….. ...96 6.5.1.1 Uljni talozi............................................................................ ………………….…....96 6.5.1.2 Biljna ulja iz kuhinja i prţionica.................................................................................96 6.5.2 Primeri projekata u svetu..............................................................………................……... ..97 6.5.3 Predlozi osvajanja tehnologija proizvodnje biodizela................................................................97 6.5.4 Kvalitet biodizela kao preduslov pouzdanog korišćenja…………………….......…………. ...97 6.5.5 Ispitivanje vrednosti investicionih ulaganja u postrojenja za proizvodnju biodizela.................97 6.5.6 Strateški pravci razvoja hemijskog inţenjerstva u funkciji zaštite ţivotne sredine....……........98 6.6 ANALIZA UTICAJA NA OKOLINU…............................................................................…............ 98 6.6.1 Ekološki znaĉaj biodizela……………………………………………………………........... ...98 6.6.2 Uticaj korišćenja biodizela na emisiju CO2 ..........................................................…...…......... 98 6.6.3 Biodegradabilnost viodizela kao ekološki faktor........................................................................99 6.6.4 Zakljuĉak………………………………………………………......................…………...… …99 6.7 PREDLOG INSTITUCIONALNIH MERA............................………..…………..............………. …99 6.7.1 Racionalizacija proizvodnih kapaciteta.......................................……………....................… ...99 6.7.2 Koncetracija proizvodnih kapaciteta ……....................................................……………….. 100 6.7.3 Disperzija proizvodnih kapaciteta ....................…………...................……………………... 100 6.7.4 Korišćenje nusproizvoda iz proizvodnje biodizela……………….....................................…. 100 6.7.5 Istraţivanja biljne biomase kao potencijalnog izvora energije................................................ 100 6.7.6 Sirovi glicerol kao nusproizvod proizvodnje biodizela……………..............……….……… 101 6.8 EKONOMIKA PROIZVODNJE ULJARICA …………………................………………………... 101 6.8.1 Troškovi proizvodnje biodizel goriva i potreba drţavnih subvencija…………........………. 101 6.8.2 Vrednost i opravdanost investicionih ulaganja……………………………………..........….. 101 6.8.3 Osnovni uslovi za odrţavanje postojećih i izgradnju novih postrojenja za proizvodnju biodizela………………………………………………………............................…………...101 6.8.4 Drţavne subvencije i unapreĊenja legislative i regulative…...........................................…… 102 6.9 POTENCIJALNI KORISNICI I MOGUĆNOST PLASMANA..............................……….......……. 102 6.10 ULJARICE U STRUKTURI SETVE U VOJVODINI........................................................................103 6.10.1 Proizvodnja suncokreta u Vojvodini...................................................................................... 103 6.10.2 Proizvodnja soje u Vojvodini................................................................................................. 103 6.10.3 Proizvodnja uljane repice u Vojvodini.........................................…………........………..... .104 6.10.4 Uticaj proizvodnje biodizela na otvaranje novih radnih mesta………….......……………….104 6.11 PREDLOG STRATEGIJE UVOĐENJA BIODIZELA U PRAKSU................................................. 105

5

6.12 LITERATURA……………………………………………………………..............……………….. 106

7

OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA U MEDICINI I FARMACIJI..............................................................................................................................107
7.1 SWOT ANALIZA PRIMENE NOVIH TEHNOLOGIJA U MEDICINI U AP VOJVODINI.....................................................................................................................................107 7.2 SWOT ANALIZA PRIMENE NOVIH TEHNOLOGIJA U FARMACIJI U AP VOJVODINI.................................................................................................................................108 7.3 SADAŠNJOST I PERSPEKTIVE U MEDICINSKOJ I FARMACEUTSKOJ NAUCI U VOJVODINI, EVROPI I SVETU......................................................................................................108 7.3.1 Nove informacije i tehnologije donose i nove odgovornosti.....................................................109 7.3.2 Nauĉne publikacije.................................................................................................................... 109 7.3.3 Budućnost bolniĉkih ustanova.................................................................................................. 109 7.3.4 Farmaceutski preparati u medicini............................................................................................ 110 7.3.5 Pravci tehnološkog razvoja u oblasti farmacije........................................................................ 111 7.3.5.1 Dobijanje farmakološki aktivnih supstanci............................................................... 111 7.3.5.2 Savremeni metod ekstrakcije - Ekstrakcija gasovima u superkritiĉnom stanju........ 112 7.3.5.3 Transdermalni terapijski sistemi .............................................................................. 112 7.3.5.4 Vakcinacija............................................................................................................... 113 7.3.5.5 Minimalno invazivna hirurgija................................................................................. 113 7.3.5.6 Robotizacija.............................................................................................................. 114 7.3.5.7 Senzori...................................................................................................................... 114 7.3.5.8 Transplantacija organa.............................................................................................. 114 7.3.5.9 Tehnike "imidţinga" ("imaging")............................................................................. 115 7.3.5.10 Specijalistiĉke bolnice u budućnosti....................................................................... 115 7.3.5.11 Informacione tehnologije u kliniĉkoj praksi u zemljama u razvoju....................... 116 7.3.6 Primena rezultata biomedicinskih istraţivanja u medicinskoj praksi....................................... 119 7.3.6.1 Genotipiziranje..........................................................................................................119 7.3.6.2 Epigenetika (metilacija DNA).................................................................................. 120 7.3.6.3 Analize ekspresije gena............................................................................................ 120 7.3.6.4 Interferirajuće RNA (RNAi)…………………………..............………………….. 120 7.3.6.5 Proteomika............................................................................................................... 120 7.3.6.6 Genetska terapija: strategija primene u naslednim oboljenjima.............................. 120 7.3.6.7 Genetska terapija – opšti principi............................................................................ 121 7.3.6.8 Etiĉki i pravni aspekti primenjenih genomskih tehnologija.................................... 121 7.3.6.9 Izazovi primene genetske terapije............................................................................ 121 7.3.6.10 Kliniĉka farmakogenomika.................................................................................... 122 7.3.6.11 Nanotehnologija u medicini................................................................................... 122 7.4 PROJEKCIJA POTENCIJALNIH KORISNIKA I MOGUĆNOST PLASMANA USLUGA U IMPLEMENTACIJI NOVIH TEHNOLOGIJA U MEDICINI I FARMACIJI ...............................123 7.5 LITERATURA...................................................................................................................................125

8

OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA ZA OBLAST NUKLEARNE TEHNOLOGIJE I NOVI MATERIJALI................................................................................127
8.1 NUKLEARNE TEHNOLOGIJE........................................................................................................127 8.1.1. Društveno-ekonomski aspekti nuklearne energije i primena....................................................127 8.1.2 Zdravstvo................................................................................................................................... 128 8.1.2.1. Nuklearna medicina........................................................................................................... 129 8.1.3 Hrana i poljoprivreda................................................................................................................ 131 8.1.3.1. Nuklearne tehnike za poboljšanje useva........................................................................... 131 8.1.3.2. Nuklearne tehnike u zaštiti useva..................................................................................... 131 8.1.3.3. Poboljšanje stoĉne proizvodnje i zdravlja stoke............................................................... 132

6

2. Vodni resursi...2.....................6... 137 8.....134 8.....8...7.............1...................2................137 8......... Nuklearne elektrane u Evropi...............136 8.......7.................................. 137 8....................3 Nauĉni stastanci..........1.3...........150 8...7........................1.. 132 8..4.......6.......2......2...2 Perspektive daljeg razvoja novih materijala.....6 Nuklearne elektrane.......3............ ........1........................ 133 8.......... 134 8.. Odrţivo upravljanje zemljištem i vodama..........................1..................…… 142 8.........139 8............................. Nauĉno-istraţivaĉki kadar...152 8............................................ 137 8...........2 NOVI MATERIJALI................3.......................7.............................................................................4 Laboratorijske aktivnosti…………………………………………………………………............................................................1 Aktuelno stanje u oblasti novih materijala u Evropi i svetu.......2.........................................................152 8.1.........................2 Sadašnje stanje u AP Vojvodini…………………………………………………….................2.................. 142 8........................................................... 139 8........137 8............2..........................................1...............................................8 Predlog mera u AP Vojvodini………………………………………………………….......1 Uvodni deo..................................................1...... Bezbednost hrane..........................1......................1.................3................... Istraţivanje..............................................2. Nauĉne institucije i proizvodna preduzeća………………………………………..............................4.........2..2...1......................................1.. 139 8..........................1....2..2.....1..................4..............148 8. Upravljanje i oĉuvanje znanja u oblasti nuklearnih tehnologija kroz obuku i edukaciju..... 141 8....................2..................... Radijacione tehnologije za bezbednu i ĉistu industriju....................................................... 133 8....................................................1............1 Nuklearne elektrane budućnosti: pouzdaniji.................1............................................. Tekuće aktivnosti u oblasti novih materijala...............................3 LITERATURA……………………………………………………………………………..........154 7 .........1 Strateški pravci razvoja materijala u AP Vojvodini.......... Opšte koristi od nuklearnih nauka i njihove primene...5..... 132 8........... 137 8...........................................2.7.....................1..1........... Elementi projekcije daljeg razvoja u oblasti novih materijala. ekonomiĉniji i efikasniji standardizovani dizajn..................................

Kreiranje informacionog sistema-web portala novih tehnologija u AP Vojvodini. Predlog strateških pravaca tehnološkog razvoja Vojvodine. 8 . telekomunikacione i elektroenergetske mreţe. Kreiranje pilot projekata za uvoĊenje novih tehnologija u MSP. potencijala za spreĉavanje odliva mozgova. Ocena ciljnih grupa. Strategija “Osnovni pravci tehnološkog razvoja Autonome Pokrajine Vojvodine» treba da pruţi odgovor na pitanje strateških pravaca tehnološkog razvoja AP Vojvodine u narednih 10 godina. Pored toga. Strateški cilj programa BNT je podizanje tehnološkog nivoa malih i srednjih preduzeća (MSP) kroz: Kreiranje strateškog dokumenta“Osnovni pravci tehnološkog razvoja AP Vojvodine”. Bolje razumevanje društva o pitanjima tehnološkog razvoja i primene inovacija u MSP. Finansijska podrška MSP za uvoĊenje novih tehnologija.1.1 PROGRAM PODRŠKA TRANSFERU NOVIH TEHNOLOGIJA . Identifikacija potencijala za razvoj i primenu inovacija u AP Vojvodini i lokalnim zajednicama. Generalno opredeljenje Izvršnog veĉa AP Vojvodine je privredni razvoj AP Vojvodine što podrazumeva i jaĉanje infrasrtrukture pokrajine kroz izgradnju i unapreĊenje putne.BNT Program Podrška transferu novih tehnologija BNT je deo integrisanog plana razvoja (IRDP) Autonomne Pokrajine Vojvodine. Predlog pilot projekata u ciljnim sektorima u skladu sa strateškim pravcima tehnološkog razvoja Vojvodine.2 CILJEVI STRATEŠKOG DOKUMENTA Specifiĉni ciljevi strateškog dokumenta “Osnovni pravci tehnološkog razvoja AP Vojvodine“ su: Analiza postojećeg stanja tehnološkog razvoja AP Vojvodine u skladu sa evropskim indeksom konkurentnosti. uticaja na lokalni i regionalni razvoj. Razvoj kapaciteta za razvoj novih tehnologija (ljudski resursi. Procena uloge i odgovornosti donosioca odluka i vlasti na svim nivoima (republiĉka i pokrajinska vlada i organi uprave opština). Dokument za podršku finansiranju od strane meĊunarodnih donatora i lokalnih vlasti. Analiza politike u sektoru MSP. Ove procene se oĉekuju u okviru izrade programa implementacije strategije. oprema). 1. Kreiranje mreţe za transfer i razvoj novih tehnologija. Strategijom “Osnovni pravci tehnološkog razvoja AP Vojvodine“ se ne daju procene potrebnih investicija postavljenih prioriteta. Ovi projekti od kapitalnog znaĉaja izlaze iz okvira ove stategije ali se smatraju preduslovom za realizaciju strategije i privrednog razvoja pokrajine uopšte. mogućnosti otvaranja radnih mesta. dokument treba da bude osnova i da pruţi dovoljno informacija Izvršnom Veću AP Vojvodine u cilju realizacije i upravljanja programom BNT Podrška transferu novih tehnologija u celini. mogućnosti za stvaranje preduzetniĉkog duha. naftovoda i gasovoda. ţelezniĉke. UVOD 1.

2. Univerzitet u Novom Sadu. nezaposleni. OKVIR DOKUMENTA Dokument sadrţi Osnovne pravce tehnološkog razvoja AP Vojvodine po oblastima: Raĉunarstvo. EU i regionu Predlog institucionalnih i finansijskih mera (predloţeni finansijski modeli za podsticaj. studenti) Indirektni korisnici dobara i usluga (AP Vojvodina. instituti. istraţivaĉke jedinice. “start up” preduzeća. industrijski sektor. komunikacije i automatizovani sistemi Biotehnologija i proizvodnja hrane Energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije Ekologija i hemijsko inţenjerstvo Nove tehnologije u medicini i farmaciji Nuklearne tehnologije i novi materijali Elementi strateškog dokumenta u okviru utvrĊenih oblasti su: SWOT analiza postojećeg stanja (prirodni i ljudski resursi. kriterijumi za evaluaciju projekata) Projekcija potencijalnih korisnika i mogućnost plasmana novih proizvoda i usluga Korisnici dobara na domaćem trţištu Korisnici dobara na insotranom trţištu Direktni korisnici dobara i usluga (MSP. Republika Srbija) Zakljuĉak Literatura 9 . kriterijumi za investiranje. indeks povraćaja investicija. istraţivaĉke i obrazovne institucije) Aktuelne tendencije u svetu.

za razliku od mnogih drugih. Postojanje znaĉajnih obrazovnih institucija u ovim centrima. Panĉeva.3. formiranjem novih institucija i stvaranjem nove razvojne politike. On moţe. ukoliko imaju dobre kontakte sa meĊunarodnim trţištima. Ovaj sektor u svetu obiĉno ima sledeće glavne karakteristike [4]: pruţa kvalitetno zaposlenje kompjuterski pismenim diplomcima i tehniĉkom osoblju. jer je izvozni kanal jednostavan (prikljuĉak na Internet). Industrija IKT. što znaĉi da u doglednom vremenu neće moći da doprinese rastu i zapošljavanju. U domenu informacionih tehnologija infrastrukturu treba znaĉajno unaprediti izgradnjom institucija inovacione delatnosti poput nauĉnotehnološkog (NT) parka. Zrenjanina. Veći deo postojeće industrije prolazi kroz radikalne promene i restrukturiranje. Prirodni resursi AP Vojvodine poput nafte i gasa. a privreda AP Vojvodine ostvari proboj na svetsko trţište. poslovnih inkubatora. Zadrţavanje u zemlji i zapošljavanje kvalitetnih ljudskih resursa stoga je prioritet ukupnog razvoja APV. finalni proizvod mogu da izvoze ĉak i mala preduzeća. inovacionih centara itd.2 SWOT ANALIZA POSTOJEĆEG STANJA Širom sveta IKT sektor. Višak stanovništva stoga se koncentriše u velike gradove poput Novog Sada. jer su tehnologija i komunikacije omogućile i malim i velikim preduzećima pristup globalnom trţištu i novim poslovnim prilikama. što omogućava širok spektar mogućnosti u podsektorima za male specijalizovane firme. omogući zapošljavanje struĉnjaka u svim drugim oblastima. još su fragmentirana i raznovrsna. OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA AP VOJVODINE ZA OBLAST RAĈUNARSTVA. Sektor informacionih i komunikacionih tehnologija (IKT) kao generiĉki. Korišćenje infrastrukture koju pomenuti gradovi. Sombora. stoga. Ovaj sektor u Srbiji i AP Vojvodini raste. naroĉito za namenski softver i za usluge proistekle iz kompjuterske tehnologije. ne samo da zaposli ljudske resurse školovane za rad u tom sektoru. što doprinosi globalnom širenju tehnologija na zemlje u razvoju i tranziciji. Investiciono i poslovno okruţenje se poboljšava uporedo sa donošenjem novih zakona. AP Vojvodina se suoĉava sa mnogim izazovima na putu izgradnje ţive trţišne ekonomije. trţišta. predstavlja šansu da se ovaj cilj dostigne. internacionalne kompanije stalno traţe jeftinija rešenja i pristup znanjima. KOMUNIKACIJA I AUTOMATIZOVANIH SISTEMA 3. ima kljuĉnu ulogu u ovom domenu. poĉetne smetnje za ulazak na trţište. obezbeĊuju viši standard stanovništva u odnosu na druge delove Srbije. što olakšava pojavu novih inovativnih firmi. 3. pre svega. Kikinde. a naroĉito industrija softvera. omogućuje razvoj relativno bogatih ljudskih resursa. a pre svega Univerziteta u Novom Sadu. izuzetno se proširio tokom poslednjih deset godina i doneo mnoge mogućnosti za razvoj poslovanja i preduzetništva. predstavlja veliku šansu i mogućnost da se AP Vojvodina pribliţi evropskim integracijama i standardima. Ohrabrujuće je što strane firme dolaze u AP Vojvodinu da proizvode i za domaće i za inostrano trţište. Sremske Mitrovice i drugih. Vršca. zbog svoje inherentne multidisciplinarnosti. Subotice. Industrija IKT u APV u fazi je snaţnog razvoja. koja će ih uĉiniti konkurentnim. Zbog te atraktivnosti je broj stanovnika Pokrajine nesrazmerno veći od broja neophodnog za efikasno korišćenje tih resursa.1 ELEMENTI STRATEŠKOG DOKUMENTA AP Vojvodina je smeštena u Panonskoj niziji idealnoj za poljoprivrednu proizvodnju. u smislu novĉanih izdataka. Male privatne firme zaraĊuju od 10 . već i da. obiĉno su male u odnosu na mnoge druge sektore. a pre svega Novi Sad imaju. dok se Vlada Republike Srbije priprema da primeni program e-uprave na drţavnom i regionalnom nivou. Oĉekuje se da će se taj rast nastaviti. ali postoji mnogo neiskorišćenih potencijala u drugim sektorima za ukljuĉenje koristi koje IKT predstavlja za sopstveni razvoj. a privreda i javna preduzeća pokušavaju da osavremene poslove u administraciji i samom radnom procesu.

Godina osnivanja preduzeća Broj preduzeća % analiziranih preduzeća Pre 2000. (2) Većina analiziranih preduzeća industrije IKT su relativno mlada. Direktnim uvidom – obilaskom. To ukazuje na sve bolje poslovanje ovog sektora. 2002. (2) Podaci o profilu preduzeća – za identifikaciju kompetentnosti preduzeća.3% 14. (6) Mišljenje odgovornog menadţera preduzeća o kvalitetu ljudskih resursa koji rade u preduzeću – stanje i uoĉeni trendovi u periodu 1995-2006. konkurentnosti.g. Razvoj ljudskih resursa preduzeća.3% 2000. fokusiranih na spoljnu saradnju [4]. U sledećoj analizi je data ocena ciljnih grupa. 11 . a univerziteti i instituti su inicirali stvaranje univerzitetskih inovacionih centara.3% 0% (3) Analizirana preduzeća industrije IKT po broju zaposlenih pripada kategoriji mikro/malih/srednjih preduzeća. 1 2 2 3 2 2 0 7. Uzorak je izabran tako što je od Privredne komore Republike Srbije dobijen spisak predzeća registrovanih za delatnosti u oblasti IKT u APV. Posebno ohrabruje trend zapošljavanja. kooperativnosti i karakterističnih razvojnih trajektorija preduzeća IKT sektora u AP Vojvodini". (2010). (5) Podaci o efektima poslovanja preduzeća. U ovom istraţivanju. (3) Podaci o poslovanju i rastu preduzeća – za identifikaciju konkurentnosti preduzeća. Proverom podataka iz tog spiska identifikovana su 43 aktivna preduzeća u oblasti softverske industrije sa 497 zaposlenih. kako bi se na adekvatan naĉin uklopila u moderne trţišne tokove i ravnopravno parirala konkurenciji na domaćem i stranom trţištu. 2003. što ĉini 37% od broja ukupno zaposlenih u industriji IKT u AP Vojvodine. kojeg ĉine sledeće celine: (1) Opšti podaci o preduzeću.izvoza na specijalizovana trţišta. uticaj na lokalni i regionalni razvoj. sa više od 80% zaposlenih koji su završili fakultet. obraĊen je uzorak od 14 preduzeća sa 399 zaposlenih. (8) Kakva su oĉekivanja preduzeća od drţave – šta oĉekuju da drţava preduzme u cilju poboljšavanja uslova poslovanja firmi u AP Vojvodini.3% 14. prelomna. a zatim i analizom prikupljenih upitnika od tih preduzeća. ni jedno od analiziranih preduzeća ne poseduje meĊunarodni sertifikat standarda kontrole kvaliteta. osnovana posle 2000. što ukupno daje 79 preduzeća sa 1085 zaposlenih. inkubatora. nauĉno-tehnoloških parkova i novih inovativnih (spin-out) firmi. 2005. 2001. Za ovo istraţivanje razvijen je "Upitnik za istraživanje kompetentnosti. 2006. Cilj ove strategije je predoĉavanje objektivnih ĉinilaca i konkurentskih mogućnosti preduzeća industrije IKT u AP Vojvodini.1% 14.4% 14. Uoĉava se da je ova. nastavi sa znaĉajnim zapošljavanjem. samo je nekoliko naglasilo da je u proceduri ili namerava da uskoro obavi ovu sertifikaciju. Na ţalost. kao primarni. sa namerom da se i u 2007. 2006. (7) Plan daljeg razvoja preduzeća – šta će odgovorni menadţer preduzeti da preduzeće bolje posluje u periodu 2006 -2008. Zaposleni na razvoju sofvera sa visokom struĉnom spremom ĉine više od 50% ukupnog broja zaposlenih. jer je više nego udvostruĉen broj zaposlenih. korišćeni su podaci prikupljeni za potrebe statistiĉkog istraţivanja. Domaće trţište. (10) Podaci o licima koja su popunila upitnik. mogućnosti otvaranja radnih mesta. intervjuom. u sledećim oblastima: Tehnološki razvoj. (9) Da li je preduzeće zadovoljno raspoloţivom komunikacionom infrastrukturom. a u oblasti hardverske industrije 32 preduzeća sa 517 zaposlenih. Uglavnom su u privatnom vlasništvu. u oblasti telekomunikacija 4 sa 71 zaposlena.3% 21. potencijali za spreĉavanje odliva mozgova i mogućnosti za stvaranje preduzetniĉkog duha: (1) UvoĊenje sistema kontrole kvaliteta postalo je jedan od kriterijuma za poslovanje preduzeća iz drţava ne-ĉlanica sa preduzećima iz drţava ĉlanica EU. a kao sekundarni podaci iz postojećih statistika. (4) Podaci o strateškom partnerstvu preduzeća – za identifikaciju kooperativnosti preduzeća. Imaju izuzetno dobru kvalifikacionu strukturu. 2 14. 2004. Strano trţište.

27% 16. Iako preduzeća nisu voljna da daju podatke o svom poslovanju. kada je njihova aktivnost upravo njihova prodaja.25% 5.00% 2.50% 17. 44 100% 38 86% 22 50% 2002. uoĉava se veća disperzija. Web aplikacije. i (b) outsourcing. Symbian. – za 2007. HTML Microsoft .45% 5.18% 2. plan: Ukupan broj zaposlenih: Porast broja zaposlenih – prethodna godina = 100%: Broj zaposlenih sa VSS: Zaposleni sa VSS kao % ukupnog broja zaposlenih: Broj zaposlenih sa VSS na razvoju softvera: Zaposleni sa VSS na razvoju SW . Nucleus PHP Enterprise Architect Ukupno Broj zaposlenih sa VSS na razvoju softvera (2006.g.83% 0. 399 494 215% 124% 373 467 93% 94% 271 351 68% 71% (4) Glavne aktivnosti analiziranih preduzeća su: (a) prodaja svojih proizvoda/usluga. C#) Baze podataka. Komunikacioni softver. Kada je aktivnost preduzeća prodaja svojih proizvoda/usluga.27% 11. MS Project SUN Forte OS Windows 95/98/2000/2003/XP/CE. ClearQuest. SQL WebSphere Development Studio Ostalo: Delphi.12. 2007.58% 19.63 Softverski alati / programski jezici koje koriste u radu JAVA C++ Eclipse/NetBeans. Za obe aktivnosti identifikovano je 12 proizvoda/usluga. 53 120% 44 83% 24 45% 2003. Bugzilla.73% 0.73% 7.42% 0. ASP. JavaScript. Basic Matlab Progress 4GL CVS.36% 4.92% 0. Uoĉava se da su analizirana preduzeća koncentrisana na manji broj proizvoda / usluga.42% 5.55% 23.NET.) Broj alata po zaposlenom (6) Prihod ovih preduzeća. Uĉešće u prodaji svojih proizvoda / usluga: 19.08% 6.Zaposleni u preduzeću – stanje 31. rastu iz godine u godinu. 120 125% 109 85% 75 59% 2005. Upravljanje proizvodnjom.58% 17. od prikupljenih podataka se moţe zakljuĉiti da je najveći 12 . Broj zaposlenih koji koriste taj alat 189 154 44 14 12 10 6 4 2 1 1 1 1 1 1 441 271 1.00% 5.55% 2. odnosno poslovnim procesom. 186 155% 165 85% 100 52% 2006. odnosno poslovnim procesom (ERP).42% 5. Linux OS u Linux.% ukupno zaposlenih: 2001. preovlaĊujući su: Web aplikacije. preovlaĊujući su: Softver za upravljanje sistemima u realnom vremenu. a ujedno ukazuje i na to kakva su znanja neophodna od tek diplomiranih struĉnjaka.00% 100% Uĉešće kao outsourcing: 14. na domaćem i stranom trţištu. Kod outsourcinga. Upravljanje proizvodnjom.00% 100% Vrsta proizvoda / usluge: Upravljanje proizvodnjom odnosno poslovnim procesom (ERP): Web aplikacije: Softver za upravljanje sistemima u realnom vremenu: Komunikacioni softver: UgraĊeni (embedded) softver: Portovanje – prilagoĊavanje SW novoj hardverskoj platformi: Konsalting: Testiranje: Podrška u radu: Sistemski softver: Implementacija: Middleware rešenja: Ukupno: (5) Softverski alati / programski jezici koji se najviše koriste su JAVA i C++. Kada je u pitanju outsourcing. 96 181% 76 79% 50 52% 2004. ClearCase. što ukazuje na prirodu najvećeg broja aplikacija koje se razvijaju u ovim preduzećima.NET (ASP.36% 7.

790.77 2.00 3.78 3. najznaĉajniji izvor konkurentske prednosti je dobar kvalitet.57 3.11 Ocena znaĉaja za strano trţište 4.000 13 2.92 2.710.90 2. uz znaĉajno prisustvo i licencnih ugovora.69 2.78 3.44 3.70 3.89 3. što ukazuje na još uvek nedovoljno razvijeno domaće trţište IKT proizvoda/usluga. koji. Kada je u pitanju domaće trţište.44 3. još uvek nije deo NI i IR sistema.568 12 2. najznaĉajniji izvor konkurentske slabosti je slab marketing. Ocena znaĉaja za domaće trţište 3.91 3. zvaniĉno. 5–izuzetno znaĉajan): Dobar kvalitet: Promptna (brza) isporuka: Specijalizovana ekspertiza u oblasti: Sposobnosti dizajniranja softvera : Programerske sposobnosti: Ranije steĉeni ugled: Pristup stranim partnerima i kontaktima: Konkurentna cena proizvoda/usluga: Diversifikacija – širenje asortimana proizvoda / usluga: Manja udaljenost od trţišta u odnosu na kljuĉnu konkurenciju: Pristup domaćim klijentima i kontaktima: (8) Znaĉajna informacija za strateško pozicioniranje i razvoj domaćih preduzeća industrije IKT jeste ocena izvora konkurentske slabosti: Kada je u pitanju strano trţište. pošto je cena istog rada u Rumuniji i Bugarskoj oko dva puta manja nego kod nas.36 4. u EUR Izvoz – EUR EUR Broj odgovora – preduzeća EUR Broj odgovora– preduzeća 105. godine 2006.752.40 2.14 4. 5–izuzetno znaĉajan): Slab marketing: Nedostatak programera i dizajnera: Visoka cena: Nizak kvalitet: Slabe dizajnerske sposobnosti: Ograniĉene programerske sposobnosti: Ograniĉena (niska) ekspertnost u specifiĉnim oblastima: (9) Najvaţniji oblici odnosa sa stranim partnerima jesu ugovori o istraţivanju i razvoju. Ukupan prihod preduzeća: 2001.465. 2–od malog znaĉaja.90 1.000 8 9.15 2.23 2. Ocena znaĉaja za domaće trţište 3. 13 .23 2. godine (plan) Na domaćem trţištu. godine 2005.92 2. godine 2004.38 3. Kada je u pitanju domaće trţište.62 2.50 2. 4–veoma znaĉajan.30 Ocena znaĉaja za strano trţište 3. joint venture i zajedniĉki razvoj proizvoda. odnosno. zakljuĉuje se da je glavni izvor konkurentnosti upravo kvalitet proizvoda/usluga naših preduzeća.750. nije korisnik javnih izvora za finansiranje i podsticanje NT razvoja.33 3. 2–od malog znaĉaja. Ovaj nalaz mora imati znaĉaj i za domaće institucije nadleţne za upravljanje NT razvojem.000 6 15.4–veoma znaĉajan.097 6 564.13 3. najznaĉajnija je specijalizovana ekspertiza za odreĊenu oblast. godine 2002. jer ukazuje na vaţan deo inovacionog sistema APV.07 4.923 5 1.035. najznaĉajnije slabosti su slab marketing i visoka cena proizvoda/usluga. godine (plan) 2007.38 4.00 4. 3–znaĉajan.306 8 3.670 8 4.815 9 726.000 9 (7) Prethodni zakljuĉak se potvrĊuje i ocenom znaĉaja izvora konkurentske prednosti analiziranih preduzeća industrije IKT: Kada je u pitanju strano trţište. Pošto je proseĉna bruto cena rada na nivou 50% u poreĊenju sa konkurencijom u zemljama EU.630.3–znaĉajan.376 3 584.broj i da su najznaĉajniji kupci/korisnici proizvoda/usluga ovih preduzeća u inostranstvu.470 6 1.57 4.21 4.528.09 Ocena znaĉaja izvora konkurentske prednosti (1–bez znaĉaja.049.076 11 1.10 1. godine 2003.00 Ocena znaĉaja izvora konkurentske slabosti (1–bez znaĉaja.066 3 244.

71% 0. tako i poznavaoci drugih oblasti potrebnih za ovu sloţenu oblast (digitalna obrada signala. Kada su u pitanju poĉetnici – juniorske programerske pozicije – diplomirani elektroinţenjeri sa FTN su spremni za brzo ukljuĉivanje u proces rada.29% Autorizovani distributer: Autorizovni prodavac (reseller) sistema: 7.0% Moguć delimiĉan transfer: 42.14% 7. što se pokazalo kao veoma korisno. kao najznaĉajnijem izvoru njihove konkurentske slabosti.Odnosi sa stranim partnerima (svi oblici koji su vaţeći u trenutku popunjavanja upitnika): Potpuno u vlasništvu stranog partnera: 14. radeći na univerzitetskim projektima.00% 0.67 Kvalitet ljudskih resursa u firmama SW industrije AP Vojvodine (pregled pojedinaĉnih iskaza analiziranih preduzeća) To su dobri programeri posvećeni svom poslu.29% Ugovor o istraţivanju i razvoju: Joint venture: 35. Sposobnost brzog usvajanja novog znanja. već naroĉito po pitanju kvaliteta. 14 . Promene nastavnih planova na fakultetima su omogućile sudentima da steknu više praktiĉnog iskustva. Razvoj ljudskih resursa je iniciran iz nauĉnoistraţivaĉkog centra Fakulteta tehniĉkih nauka. 5 – izuzetno znaĉajna): Dizajn: 3. je dosta teško naći dovoljno prodorne ljude koji mogu brzo da se upute u relativno sloţenu problematiku kojom moraju da barataju. U oblasti menadţerstva.00% 7. 2 – ne naroĉito zahtevne usluge.14% Ugovor o sistemskoj integraciji: Licencni ugovor: 28.43% Procenat preduzeća koja nude programe obuke i usavršavanja domaćim klijentima / korisnicima usluga: 64. 4 – veoma domaće traţnje zahtevne usluge. Ocena kvaliteta strane traţnje 4. Cene kvalitetnih ljudi su znaĉajno porasle u poslednjih godinu dana.14% (10) Domaća preduzeća industrije IKT u stranim partnerima vide rešenje za svoj problem nalaţenja kupca – trţišta. 3 – zahtevne usluge.. lingvistika. 5 – izuzetno zahtevne i kompleksne usluge): 2.04 Ocena kvaliteta traţnje za proizvodima / uslugama preduzeća: (1 – rutinske Ocena kvaliteta usluge.00% Ugovor o zajedniĉkoj proizvodnji: 35.). Uzimajuć u obzir izuzetno sloţenu problematiku suštinskih softverskih komponenti. Domaće trţište. kako je to i u prethodnim nalazima naglašeno. Ocena znaĉaja veza sa stranim partnerom u ponuĊenim funkcijama partnerstva (1 – bez znaĉaja. više vodi raĉuna o ceni. Oseća se nedostatak ljudi što je rezultat velike potraţnje. matematika. Strano trţište je zahtevnije ne samo po ceni i pravovremenosti (poštovanju rokova).57% Sistemski partner: Prodavac koji pruţa znaĉajnu tehniĉku podršku pre prodaje: 0. 3 – znaĉajna. što potvrĊuje prethodni nalaz o slabom marketingu. a pored njih i diplomirani informatiĉari sa PMF u Novom Sadu. 2 – od malog znaĉaja.54 Prodaja: 3. uz prisutnu liĉnu ţelju za unapreĊenjem radnog okruţenja i stalnim profesionalnim usavršavanjem. a da im je opet sposobnost komunikacije sa ljudima i trţišni nastup dovoljno ubedljiv. nego o samom kvalitetu IKT proizvoda/usluga.62 Kvalitet: 3.9% Nije moguć transfer: 0% (12) Završni nalaz ukazuje na veliku razliku u razvijenosti domaćeg i stranog trţišta IKT proizvoda/usluga. IR institutima): 71. takode. Kvalitet struĉnih kadrova je na veoma visokom profesionalnom nivou.71% 35. Sve je više ljudi sa iskustvom prisutno na trţištu..29% Procenat preduzeća koja ocenjuju da je znanje i iskustvo sa projekata sa stranim partnerima moguće transferisati na domaće projekte: Moguće u potpunosti: 50.08 Marketing: 3.43% Procenat preduzeća koja saraĊuju sa domaćim partnerima (drugim firmama. fakultetima. efikasno korišćenje Interneta i izgraden pristup logičkog rešavanja problema su osobine koje najĉešće poseduju mladi struĉnjaci ovog profila. nedostaju izuzetno talentovani kako programeri. 4 – veoma znaĉajna.92 (11) Ostali nalazi od znaĉaja za analizu stanja u industriji IKT u APV su: Procenat preduzeća koja uĉestvuju u programima obuke i usavršavanja koje organizuje strani partner: 71. Ljudski resursi preduzeća IKT industrije su najvrednija imovina.71% Zajedniĉki razvoj proizvoda: ProizvoĊaĉ: 14.

pita se / kaţe se u ĉemu je problem. pretpostavka je da se ima osnovno znanje bazirano na projektima u školi (ako se uklapa u matricu opisanu gore. dugo će biti junior programer. o Komunikacija:  Malo ljudi.Praktiĉna saradnja izmeĊu FTN i preduzeća IKT industrije – strategijski se ulaţe u svoje buduće zaposlene prateći ih tokom studiranja i gde je to moguće fokusirajući ih na odreĊene oblasti. ĉesto se mogu ĉuti od drugih ljudi interesantne ideje ili ih proĉitati na internetu). U procesu zapošljavanja/intervjuisanja potencijalnih kandidata. MeĊutim.  Postavljanje pitanja kada nešto nije jasno. poznavanje engleskog jezika je bilo na dovoljno dobrom nivou. otvorenost (Ovo moţda zvuĉi trivijalno. ţive kod porodice i sl. bez nekog stida/straha da je pitanje glupo. bez potpunog razumevanja o ĉemu se priĉa). Trenutno ima vrlo malo kvalitetnih ljudi koji završavaju fakultet. Programeri su zaposleni direktno nakon završetka studija (FTN. ako nešto ne ide. a on surfuje Internet. Takve stvari pre ili kasnije isplivaju na površinu. Ovaj problem je prisutan i u inostranstvu. ne mora biti genije. igra igrice ili odraĊuje neki projekat sa strane i onda kaţe kako je naišao na problem. zapaţeno je da su neki od njih 'izgoreli' na prethodnim poslovima (traţe drugi posao na kome se ne radi previše). TakoĊe. naravno. Problem struĉnosti definitivno postoji. TakoĊe. o Sve je moguće nauĉiti/promeniti. zapošljavajući nove kadrove nakon završetka 15 . Nedovoljan broj kvalitetnih programera za Java i Net tehnologije na domaćem trţštu. još verovatnije je da će biti nezaposleni junior programer. i. postoji direktna veza izmeĊu kvaliteta studija na FTN-u i kvaliteta kadra kojima preduzeća trenutno raspolaţu ili će raspolagati u budućnosti. SQL. Isto vaţi i u obrnutom smeru. obiĉno ima neko iskusniji ko moţe da pomogne. preduzeća industrije IKT su opredeljena uglavnom na 'stvaranje novih kadrova'. "Najkvalitetnije kadrove trenutno dobijamo sa katedre za računarske nauke FTN”. o Upornost. iskrenost. nemoj puno da razmisljaš. Eclipse. Zbog specifiĉnosti posla i dugoroĉnih projekata na kojima se radi. o Odsustvo arogancije. Pod slušanjem se ne misli na reakciju na "naredbu". o Naravno. što je delom posledica povećanja potraţnje. i 'ne moraju' da rade).  Otvorena komunikacija o problemima sa kojima se susreće. pogotovo tek izašlih sa fakulteta.-2006. ne izuzetak). 'aktivno slušanje' i rezonovanje u toku konverzacije (nasuprot klimanju glavom. o Poznavanje stranih jezika (prvenstveno engleskog). Bez iskustva u nekoj oblasti. ima sposobnost slušanja. o Pragmatiĉnost: Iskustvo sa poĉetnicima je da oni po pravilu pokušavaju probleme da reše sa najopštijim rešenjem. ima sigurno neke). uoĉen je trend opadanja broja raspoloţivih kvalitetnih ljudi. Programeri su zainteresovani da se usavršavaju. ljudi se ĉesto vezuju za neki alat ili okruţenje i potpuno zanemare bilo šta drugo što moţe da im omogući efikasnije radno okruţenje (to je vezano za radoznalost i sposobnost slušanja. Razmišljanja na temu 'Koji su kvaliteti potrebni za jednog Junior Programera?': o Inteligencija (IQ je jako bitan. raĉunarski smer) – imali su dovoljno dobro poznavanje tehnika programiranja i alata koji se koriste (Java. Ove tri stvari je nemoguće/teško nauĉiti). stoga je jasna posvećenost preduzeća poboljšanju nastave na FTN-u. traţi drugu firmu. ako postoji upornost i ţelja za uĉenjem/usavršavanjem. o Etiĉke/moralne vrednosti. sliĉno) da su odmah u startu mogli biti ukljuĉeni u rad na projektima. mnogo veći problem je odnos prema poslu i obavezama (profesionalna etika). CVS. mnogo je bolje uraditi nešto na jednostavan naĉin pa posle generalizovati (u drugom prolazu će se već znati mnogo više o problemu). U periodu 1995. ako si u firmi u kojoj ne ispunjavaju obećanja (kao pravilo. uĉe nove tehnologije i rade na interesantnim projektima. Posebno u oblastima koje nisu u vezi sa popularnom Internet tehnologijom. ali natproseĉan IQ dosta pomaţe). ali je jako bitno: Ako se dogovorimo da se nešto uradi. već aktivno uĉestvovanje u konverzaciji. ţelja za uĉenjem / usavršavanjem (ne vredi super IQ ako je lenj i ne interesuje ga posao na kome radi). ili i nisu preterano zainteresovani za rad (imaju druge izvore prihoda. S obzirom na sve navedeno. koje će studentima po diplomiranju omogućiti lakše zaposlenje.

koji pruţaju najkvalitetnije informacije o trţištu. Kao glavna mana im se moţe navesti da samo razmišljaju o tekućim poslovima i ne predlaţu nove ideje. veća kontrola rada svakog radnika (redovan uvid u rad. Da bi se to postiglo. Ograniĉavajući faktor rasta je nedostatak programera. o tehnologijama i o zahtevima za iste. prvenstveno na stranom trţištu. Za sve to je preduslov bliska saradnja sa ino partnerima. itd).. Interno ureĊivanje softverskih procesa. Optimizacija resursa. Raspoloţivi ljudski resursi u potpunosti izvršavaju postavljene zadatke. Iniciranje prvih projekata vezanih za optimizacioni softver. kao i dalja integracija i partnerski odnos sa svetskim gigantima u cilju nametanja DMS rešenja kao standarda na svetskom trţištu u oblasti DMS sistema. a ubrzani razvoj onih koje to još nisu. formiranje prodajnog tima i pokušaj penetracije na više domaćih i stranih trţišta. nastupi na sajmovima. Time je planirano da se u narednom periodu izvrši migracija od firme koja pruţa usluge u ITu do firme koja prodaje sopstvenu tehnologiju. razvoj funkcija za EMS. neophodno je ulaganje u obuku i trening ljudi.…). i prve polovine 2006. Kontrolisani razvoj novih rešenja. agile development. Oĉekuje se znaĉajan rast preduzeća sa posebnim osvrtom na NI rad i kreiranje sopstvenog patentnog portfelja. sastanci. ali se oĉekuje njihov dalji rast u periodu 2006-2008. Bitno je dalje ulaganje i jaĉanje odnosa sa svim ino partnerima. pomoć. Planirani tehnološki razvoj firmi SW industrije AP Vojvodine (pregled pojedinaĉnih iskaza analiziranih preduzeća) Bolja organizacija poslova u preduzeću. u okviru potencijala firme. saveti. Paralelni rad na NET tehnologiji. Planira se program prekvalifikacije. integracija sistema naplate. Veći angaţman na marketingu i prodaji onih aplikacija koje su zrele za trţište. diplomce smera za telekomunikacije ili smera za raĉunarsku tehniku FTN u Novom Sadu. pruţanje kvalitetnijih usluga razvoja softvera i definisanje paketa usluga (usluge vezane za konsalting i sertifikaciju softverskih firmi). kao i da uĉini rad na razvoju softvera efikasnijim. Praćenje primene najnovijih tehnologija iz oblasti u kojima se pruţaju usluge.fakulteta i postepeno ih uvodeći u svoje razvojne timove. u infrastrukturu i u istraţivanje trţišta i tehnoloških trendova. Uoĉava se potreba za unapreĊenjem programa studiranja – intenzivnija saradnja sa privredom u okviru koje bi studenti završnih godina bili u mogućnosti da steknu i praktiĉna iskustva u okruţenju budućih potencijalnih poslodavaca. Zaokruţivanje proizvoda i prodaja/integracija rešenja. pojaĉavanje prodajnih sposobnosti. nastavak rada na razvoju sopstvenog sistema za kvalitetno upravljanje softverskim projektima. Znanja steĉena tokom studija omogućuju aktivno uĉešće u programu treninga. investirano u sopstveni razvoj. Dalja usmerenost na Java programski jezik kao opredeljenje. Konkretno to znaĉi razvoj i zaokruţivanje funkcionalnosti prve verzije naše razvojne platforme za razvoj web informacionih sistema. ruby on rails. Preduzeće u 90% sluĉajeva zapošljava diplomirane inţenjere elektrotehnike. ali paţljivo usvajanje novih trendova koji 16 . Praćenje i usavršavanje u novim tehnologijama i razvojnim metodologijama (Ajax. Njena implementacija se bazira na korišćenju Jave i najsavremenijih open-source tehnologija. U toku 2005. dostizanje CMMI nivoa 3. ĉešće prezentacije itd. Bolja reklama. Interni razvoj tehnologija za komercijalizaciju. odrţavanja i "trouble call" centra u jedinstven sistem. Znaĉajne aktivnosti u svakoj od navedenih oblasti su već preduzete. U narednom periodu planira se razvoj novog informacionog sistema. Firma teţi ka uskoj povezanosti sa najvećim svetskim kompanijama iz oblasti upravljanja elektroenergetskim sistema. Ovo bi studentima omogućilo susret sa problemima iz prakse i pre svega kontakt sa realnim zahtevima i normama procesa rada u ciljnoj industriji. tako da će se u narednom periodu pokušati da se raznim akcijama motivišu studenti da izaberu smerove koji će ih uĉiniti lakše "upotrebljivim” nakon završetka studija. koji preduzeće organizuje za kondidate za posao. paralelno se radi na drugoj verziji razvojne platforme koja treba da obezbedi neka nova funkcionalna rešenja. Prioritet je dalji razvoj širokog spektra funkcionalnosti softvera za upravljanje distributivnim sistemima.

uĉešće u zajedniĉkim projektima. Slanje zaposlenih na konferencije. koji će brzo usvajati nove tehnologije i koristiti ih u svom radu. UnapreĊenje raĉunarske mreţe (softver. osim automatizacije industrijskih poslova planira se i automatizacija poslova koji su u vezi sa kućnim okruţenjem. takoĊe. rad na interesantnim projekatima. U budućnosti će se to još više unaprediti. da se komunikacija poboljša. Pojaĉavanje marketing tima. pre svega interno organizovanim transferom znanja u okviru preduzeća. putem programa stipendiranja najtalentovanijih studenata. podrazumeva obavezne treninge i dalju obuku ljudsih resursa koja se ĉesto odvija ili kod ino partnera ili kod specijalizovanih kuća za to. i to pre svega u oblastima voĊenja projekata. Firmi je potrebna kvalifikovana i motivisana radna snaga: o Stalno obuĉavanje resursa i upoznavanje sa novim tehnologijama i trendovima u softverskoj 17 . Firma oĉekuje rast broja zaposlenih. naravno. Za razvoj firme i za odrţavanje većeg broja stalno zaposlenih ljudi. koja se inaĉe implementira u projektima. konstantno tehniĉkoprofesionalno usavršavanje. planira se i sledeće: unapreĊivanje znanja i praćenje najnovijih tehnologija. Biti fleksibilna kompanija koja će izgraditi sistem prilagodljiv brzom tehnološkom razvoju koji se dešava u ovoj delatnosti. Saradnja sa Univerzitetom na projektima primenjenih i razvojnih istraţivanja. stimluacija (plaćanje troškova) magistarskih/doktorskih studija. softverski paketi) u cilju poboljšanja efikasnosti i kvaliteta poslovanja. U planu je sertifikacija firme. Firma ne vidi da će u bliskoj budućnosti biti problema sa ljudskim resursima. Zapošljavanje novih kadrova i edukacija. Osim povećavanja broja zaposlenih. koji rade na razvoju proizvoda. poslovnom komuniciranju itd. Stipendiranje studenata na završnim godinama. UvoĊenje novih informacionih sistema (softverski alati. a saradnja sa ino partnerima. kontrole kvaliteta i kreiranje odreĊenih menadţmentskih veština uz. Razvoj ljudskih resursa u firmama SW industrije AP Vojvodine (pregled pojedinaĉnih iskaza analiziranih preduzeća) Firma i sada ima veoma ĉeste sastanke i intenzivnu razmenu informacija. kao što je to do sada već i bio sluĉaj. Firma deluje na više polja u cilju obezbeĊivanja i odrţavanja nivoa kvaliteta ljudskih resursa koje zapošljava. velikog broja meĊunarodnih projekata i dobrom timskom organizacijom u firmi. hardver). direktan rad (mentoring) sa radnicima. U oĉekivanju je da će se kroz partnerski odnos sa najvećim svetskim kompanijama iz ove oblasti broj visoko kvalifikovanih struĉnjaka. mentorskog rada. Omogućavanje usavršavanja za zaposlene u inostranstvu. alati za praćenje statusa i rezultata projekta. npr. Dalji razvoj našeg rešenja za document management i workflow. ono što je u ovom momentu najbitnije je trening i usavršavanje zaposlenih. upravljanja razvojem softverskih projekata. udvostruĉiti u naredne dve godine. U pogledu trţišta. kao i u organizaciji inostranih klijenata. Uĉešće na domaćim i stranim konferencijama u vezi sa oblastima od interesa će nastaviti da bude praksa firme. osim inţenjering poslova potrebno je da se firma bavi i trgovinom opreme. Ovo će se ostvariti pre svega sa još konkretnijom saradnjom sa FTN-om u Novom Sadu. Tako prikupljena znanja se već utvrĊenim sistemima dalje prenose i šire u samom preduzeću. Oĉekuje se da će takva uspešna praksa nastaviti i u budućnosti. stalno osvrtati na iskustva drugih kad su ove tehnologije u pitanju. Interni sistem obuke i razvoja ljudskih resursa. Dalji rad na specijalizovanju usluga i proizvoda firme – na trţištu treba da nas prepoznaju po našoj specijalnosti (workflow) i da se na tome gradi ime i prepoznatljivost na domaćem i inostranom trţištu. zatim uĉestvovanje na seminarima. Studentske prakse. ali će se. selekcija i optimizacija razvojnog tima – cilj sniziti troškove poslovanja. ali i porast ulaznog inţenjerskog kvaliteta novozaposlenih.se pojavljuju u softverskoj industriji. pre svega u oblastima organizacije i upravljanja preduzećem.

o Stipendiranje studenata. kao i mogućnost zadrţavanja najtalentovanijih mladih struĉnjaka u zemlji. Firma će razvoj HR uskladiti prema potrebama za ispunjavanje dobijenih poslova. Oĉekuje se privatizacija drţavnog sektora i primena strategije za elektronsku upravu u sektoru drţavne uprave. kako bi kao samostalni struĉnjaci mogli posredno. Da se stvori takva klima u društvu gde će redovno plaćanje i izvršavanje svojih obaveza biti uobiĉajen i normalan oblik ponašanja. Kursevi stranih predavaĉa i razmena iskustava sa kolegama iz inostranstva veoma su korisni i znaĉajni. Da se uvede efikasan sistem naplate potraţivanja na domaćem trţištu. o Uĉestvovanje na struĉnim skupovima u inostranstvu (iz oblasti workflow-a). pre svega iz oblasti upravljanja i organizacije softverskih razvojnih projekata. a to se pre svega odnosi na dobijanje odgovarajućih licenci i polaganja struĉnih ispita. obrazovanje. Ulaganje u infrastrukturu. o Saradnja sa Univerzitetom u vezi sa regrutovanjem novih kadrova potrebnih firmi. preduzeće interno za svoje potrebe. Program stvaranja balkanske ekonomske unije je dobra ideja. ali se nešto ćuti o tome u poslednje vreme. organizacija ili kotizacija za uĉešće na takvim kursevima zahteva znaĉajna finansijska sredstva. Firma trenutno zapošljava oko 100 visoko kvalifikovanih struĉnjaka i u budućnosti se oĉekuje zapošljavanje najmanje još toliko diplomiranih inţenjera i struĉnjaka iz oblasti elektroenergetike i kompjuterskih nauka iz naše zemlje. a komplementarnog profila. Razvoju sektora IT pomoći će ulaganje u infrastrukturu (brzi Internet. Šta se oĉekuje od drţave u cilju poboljšavanja uslova poslovanja SW firmi u Srbiji? (pregled pojedinaĉnih iskaza analiziranih preduzeća) Pozdravljaju se programi poboljšanja izvoza i marketinškog nastupa preduzeća. kao i pomoć drţave za usluţna preduzeća orijentisana ka izvozu u vidu subvencija za zapošljavanje mladih kadrova i izvoza usluga. Pri tome se misli na projekte za 18 . Umesto toga bi se mogla uprostiti i olakšati procedura uvoza/izvoza. jer to sad mogu da rade samo ovlašćeni špediteri. kao i obezbeĊivanja uslova za efikasno i blagovremeno praćenje razvoja savremenih komunikacionih tehnologija i razvojnih procesa odnosno ispunjenja zahteva naših kupaca ili naruĉilaca.). o Sertifikacija vodećih struĉnjaka. već u toku studija. Konkretno u cilju poboljšanja uslova poslovanja u firmi pomogle bi poreske olakšice za projekte stipendiranja i edukacije visoko struĉnih kadrova. naroĉito trţišta EU sa kojim do sada preduzeće ima najznaĉajniju poslovnu saradnju. Osnivanje servisa (agencije) koji bi bio integrator grupe domaćih firmi sliĉnog. gde se vrši edukacija novih ljudskih resursa i njihovo pripremanje. TakoĊe. kako bi mogle da konkurišu za dobijanje znaĉajnijih projekata. Kvalitetna konsultantska podrška malim preduzećima.industriji. a prvenstveno sa FTN u Novom Sadu. koja preduzeće za sada teško moţe da izdvoji. organizuje tematske kurseve koje najvećim delom samostalno realizuje. koja nemaju mogućnosti da zaposle potrebne struĉnjake raznih profila. Oĉekuje se primena strogih naĉela zakona o javnim nabavkama uz negovanje strategije dugoroĉnog investiranja u nove tehnologije i inovacije od strane velikih preduzeća u drţavnom vlasništvu. U ovoj oblasti iskustva domaćeg trţišta su i dalje daleko od iskustva i prakse meĊunarodnog trţišta. Naţalost. o Zapošljavanje marketing managera. preduzeće planira usavršavanje svojih kadrova kroz uĉešće na seminarima i kursevima. U tom smislu. najĉešće u skladu sa zahtevima aktuelnih projekata u firmi. koji to skupo naplaćuju. kroz prilagoĊen program obrazovanja na studijama. Ciljevi razvoja preduzeća podrazumevaju dalje unapreĊenje poslovanja preduzeća. podizanje kvaliteta naših proizvoda. a kasnije i direktno nakon diplomiranja bili ukljuĉeni u projekte firme i razvoj proizvoda. Potpuna legalizacija sektora IT usluga. subvencionisanje nauĉnog razvoja i visokih tehnologija i takva praksa treba da se nastavi. digitalizacija TV kanala i sl. nauĉno-tehnološke parkove.

Kvalitet školovanja: podići kvalitet visokog školovanja. Podići nivo doktorskih studija. ali treba da je bude više i da bude bolje organizovana. od njih bi mnogo nauĉili i studenti. TakoĊe. Bilo bi poţeljno i da doktorske studije ne budu samo peĉat za 'profesuru' ili titulu. 19 . i sl). ali rezultat bi trebalo da bude da mladi ljudi koji izlaze sa fakulteta razumeju šta ih oĉekuje kada poĉnu da rade. da se na seminarima ne obraĊuje površno mnoštvo tema. kao IT destinacije (primer Rumunije). Formiranje trţišta rada . Drţava bi trebalo da znaĉajnije ulaţe u pravljenje imidţa Srbije. Studenti na 4-5 godini bi morali da imaju mnogo više dodira sa praksom: o Polaganje ispita kroz rad na projektima (na fakultetu ili u firmama). već prvenstveno modalitet za usavršavanje u specifiĉnoj oblasti. Drţava mora jasno da pokaţe svoju posvećenost IT-u formiranjem stabilnih i samoodrţivih NT parkova u svim univerzitetskim centrima u Srbiji. doktorske studije treba postaviti na nivo na kome će kandidati kroz te studije (uz rad ili ne). kao novoj IT destinaciji. Neke stvari koje se oĉekuju da uĉini drţava su odrţavanje nivoa i kvaliteta tehniĉkih studija. ovo je preduslov za bilo kakvu dalju ozbiljniju priĉu o Srbiji. Promovisanje smerova na fakultetima za koje se zna da su traţeni na trţištu. kao i za dublju i bolju saradnju već postojećih IT kompanija. Isto vaţi i za profesore na fakultetima – veoma je pozitivno da profesori imaju dodira sa praktiĉnim projektima. Pruţanje stimulacije za zapošljavanje kvalitetnih mladih ljudi u IT oblasti. profesori). što i sada postoji. duboko se veruje u ideju i uspešnost NT parkova. Organizovanje poslovnog inkubatora u Novom Sadu. ĉiji uslovi su takvi da eliminišu manje i relativno mlade domaće firme. umesto dosadašnjeg pristupa. a veći broj njih bio bi zainteresovan da provede šest meseci radeći u Srbiji. konstantnim usavršavanjem i uĉenjem. Usvajanje strategije razvoja informatiĉke infrastrukture (ne samo deklarativno. Pitanje je šta drţava moţe da uĉini po tom pitanju. moţda u regijama sa kojima Vojvodina inaĉe razvija odnose. Usvajanje regulative koja treba da omogući rast i razvoj preduzećima koja rade na ovom polju. Da se na domaćim tenderima forsiraju razvojna domaća preduzeća (domaća tehnologija). manje na infrastrukturu i logistiĉku podršku drţave. Problem kod sklapanja ugovora sa klijentom iz inostranstva – nije moglo da se obezbedi osiguranje od profesionalne odgovornosti naših zaposlenih iz prostog razloga što takav oblik osiguranja nije moglo da obezbedi ni jedno domaće osiguravajuće društvo. Edukacija preduzetnika. kao i nastavno osoblje (asistenti. Microsoft otvorio razvojni centar u Beogradu. Ukidanje monopolskog poloţaja pojednih preduzeća vezanih za fakultete – mora da postoji jasna linija izmeĊu firme i fakulteta kao nauĉno-obrazovne institucije. pa se stoga smatra da formiranje istih mora biti snaţno potpomognuto od strane Republike. a koja treba da omogući jaĉanje ovih firmi do nivoa da postanu regionalno konkurentni. kao gostujući profesori. ali detaljno. priĉaju o realnim problemima iz poslovnog okruţenja. naravno tamo gde je to moguće i gde to ima smisla. veruje se da bi se mogli dobiti i poslovi razvoja softverskih projekata i u inostranstvu. kao i svest mladih ljudi o potrebi za obrazovanjem. sa tim da se u kreiranju te i takve politike mora jasno konsultovati sa relevantnim akterima iz privrede. umesto tehnologija trgovaĉkih kuća stranih firmi. Poboljšanje 'imagea' Srbije: Ono što bi znaĉajno pomoglo u IT sektoru su dobre vesti u vezi sa informacionim tehnologijama (npr.domaće trţište koje finansiraju institucije EU. već oliĉeno u budţetu namenjenom za ove svrhe). imati priliku da se upoznaju sa novim tehnologijama i da steknu iskustvo na projektima (koji bi imali više nauĉnoistraţivaĉkih elemenata). Kao firma koja potiĉe sa Univerziteta. motivisanje da provedu recimo semestar na fakultetima u Srbiji. o Organizovanje predmeta kroz koje ljudi iz firmi prezentuju realne projekte na kojima se radi u praksi.pod ovim se prvenstveno misli na svest ljudi. da shvate da moraju da se bore da bi ostvarili svoje ciljeve i da postoje alternative i mogućnosti za rad u boljem okruţenju. Kreiranjem NT parkova se stvara zdrava osnova za formiranje novih i dalje jaĉanje postojećih start-up. Jedna od ideja je uspostavljanje saradnje sa ljudima koji rade na fakultetima u inostranstvu. ali pod uslovom da je NI rad na fakultetu na prvom mestu i da ne postoji konflikt interesa pri zapošljavanju studenata. gde te studije predstavljaju modalitet da kandidati stignu do zvanja profesora. nego samo jedna ili dve.

Najbitnija stvar koju drţava moţe i mora da potpomogne jeste formiranje NT parkova pri Univerzitetima. što će dovesti do poboljšanja telekomunikacione infrastrukture u zemlji. Da se obezbedi ravnopravan tretman malim i srednjim preduzećima u razvojnim projektima. Pojednostavljenje carinskih propisa i regulativa u delu uvoza-izvoza opreme za rad.1. koji se finansiraju iz budţeta u odnosu na nauĉno-obrazovne institucije. a bez jasnog finansijskog ili drugog osnova. Strategija Vlade po pitanju razvoja IT sektora i odnos prema IT sektoru (npr. moţda i inicijalno finansiranje odreĊenih troškova. Ukidanje monopola “Telekom”. Finansijska i druga podrška u procesu razmene znanja i iskustava sa privrednim subjektima razvijenih zemalja.Fakultet tehniĉkih nauka. Tu drţava mora najviše da uradi. da obezbedi prostore i infrastrukturu. Rumunski pristup). ĉesto i struĉne usluge dolaze iz uvoza. sva znaĉajnija oprema (TK infrastruktura). Povoljniji kreditni uslovi.1: Istraživački i obrazovni ljudski resursi u sektoru IKT u AP Vojvodini Ljudski Resursi Redovni profesori Vanredni profesori Docenti Asistenti Asistenti pripravnici Istraţivaĉi pripravnici Nastavno i istraţivaĉko osoblje – Ukupno Studenti – I godina Proseĉan broj diplomiranih godišnje % diplomiranih u odnosu na broj upisanih E1 15 10 7 29 17 7 85 FTN E2 10 6 7 22 10 55 400 204 51 % Ukupno 25 16 14 51 27 7 140 PMF 5 1 1 6 4 1 18 84 51 61 % Ukupno 30 17 15 57 31 8 158 484 255 53 % 20 . kao i za edukaciju studenata na redovnim i poslediplomskim studijama u oblasti IKT u AP Vojvodini. jer razvijanje preduzetniĉkog duha mora biti prioritet. Finansijska i druga podrška u procesu standardizacije.Prirodno-matematiĉki fakultet. 3. jer su nam inaĉe šanse za uspešniji i masovniji izlazak na strana trţišta znaĉajno umanjena. Raspoloţivi ljudski resursi za istraţivanje i razvoj.3 ISTRAŢIVAĈKE I OBRAZOVNE INSTITUCIJE U SEKTORU IKT U AP VOJVODINI Najznaĉajnije istraţivaĉke i obrazovne institucije sektora IKT u AP Vojvodini su locirane u okviru Univerziteta u Novom Sadu: . Tabela 3.Sve IT firme zajedno sa drţavom (gde drţava mora da pokaţe jasnu nameru i finansijsku i organizacionu). . Trenutno. meĊunarodni sertifikati standarda kontrole kvaliteta. Jednostavniji uvoz repromaterijala. Podrška i promocija domaćih rešenja u odnosu na uvoz gotovih rešenja. tehniĉka oprema. i to preduzetniĉkog duha u IKT. dati su u Tabeli 3. npr. moraju da doprinesu stavljanju Srbije na IT mapu.

(2) Drţava treba da promoviše parterstvo privatnog i javnog sektora.2.4 IDENTIFIKACIJA POTENCIJALA ZA RAZVOJ I PRIMENU INOVACIJA U AP VOJVODINI I LOKALNIM ZAJEDNICAMA Na osnovu analize rezultata istraţivanja. koja bi poslovala u softverskoj industriji i time doprinesu opštem privrednom razvoju zemlje.5). veća razmena informacija u okviru sektora. inicirao je predlog osnivanja Centra za obuku srednjoškolaca za alate JAVA i C++. 80000 70000 Prihod po zaposlenom [EUR] 60000 50000 40000 30000 20000 10000 0 0 20 40 60 80 100 120 Broj zaposlenih Slika 3.3. (4) Najveći broj do sada osnovanih preduzeća su mala preduzeća. smanjenju stope nezaposlenosti visoko obrazovanih kadrova i mladih struĉnjaka. (5) Prethodni nalaz. Na slici 3. uz već pomenuti nedostatak ljudskih resursa u ovoj oblasti. (3) Poţeljan je razvoj grupisanja (klastera) ili partnerstava preduzeća (na primer.4 i 3.5 SWOT ANALIZA SEKTORA IKT U AP VOJVODINI Na kraju pregleda stanja u preduzećima. kao i obavljenog istraţivanja za potrebe OECD [4] na skoro istom uzorku preduzeća softverske industrije Srbije. Prihod po zaposlenom je praktiĉno konstantan za preduzeća veliĉine od 60 do 110 zaposlenih. Ovaj Centar bi obezbedio efikasnu – od 6 do 12 meseci – obuku novih programera.3. odnosno. 21 . kao i više zajedniĉkih inicijativa za ulazak na nova trţišta itd). istraţivaĉkim i obrazovnim institucijama u oblasti IKT u AP Vojvodini. za veće projekte angaţuju profesionalce po ugovoru i ne zapošljavaju ih za stalno. Prihod po zaposlenom u 2006. daje se sinteza ocene u obliku SWOT tabela (tabele 3. kao i njihov odliv u inostranstvo. Sliĉno rešenje dalo je znaĉajne rezultate u Temišvaru (Rumunija). 3. uz istovremeno studiranje uz rad. dok bi drţavne garancije potencijalno doprinele oslobaĊanju od straha stranih investitora od ulaganja u našu zemlju.1 uoĉava se da preduzeća sa malim brojem zaposlenih imaju veliku disperziju veliĉine prihoda po zaposlenom.1: Prihod po zaposlenom u analiziranim preduzećima industrije IKT 3. spremnih da se odmah ukljuĉe u razvojne projekte preduzeća industrije IKT u AP Vojvodini. 3. moguće je izvesti sledeće preporuke: (1) S obzirom na veliki potencijal rasta IKT sektora drţava bi mogla da inicira osnivanje mešovitih domaćih i stranih preduzeća. jer rade na projektnoj osnovi. više zajedniĉkog rada i zajedniĉkog pristupa istraţivanju i razvoju.

 Ima ljudi koji su zbog uslova ţivota u zemlji efikasno korišćenje Interneta i izgraden pristup izgubili interes i motivaciju na poslu logiĉkog rešavanja problema su osobine koje  Nedovoljan broj kvalitetnih programera za JAVA i najĉešće poseduju mladi IKT struĉnjaci .Net  Uoĉen trend opadanja broja raspoloţivih kvalitetnih ljudi i broja diplomiranih IKT specijalista  Nedovoljna inventivnost i inovativnost MOGUĆNOSTI – specifiĉnosti IKT PRETNJE – specifiĉnosti IKT  Od 2005. trend sve većeg zapošljavanja  Cene kvalitetnih ljudi znaĉajno porasle od 2005.3: SWOT analiza .Tabela 3. prirodnih i matematiĉkih oblastima tehniĉkih.  FTN i PMF kvalitetni fakulteti za obrazovanje IKT  Odnos prema poslu i odsustvo profesionalne etike specijalista  Nezainteresovanost mladih za studije tehnike  Razvija se praktiĉna saradnja izmeĊu FTN i  Nerazvijena infrastruktura za specijalizovane preduzeća IKT industrije obuke IKT profesionalaca  IKT preduzeća organizuju trening i obuku svojih  Nepostojanje i/ili nedovoljan nivo specifiĉnih ljudi znanja i veština za IKT poslove: upravljanje IKT  Programi brze obuke ljudi sa SSS za SW poslove projektima. koji nisu  Programi EU za regionalnu IR saradnju u oblasti definisani u skladu sa domaćim potrebama – IKT ukoliko saradnja sa inostranstvom nije na  Potencijali i potrebe IKT trţišta u APV i Srbiji komercijalnoj osnovi  Nestabilna ekonomsko-politiĉka situacija u zemlji  Brain-drain 22 . itd. marketing i PR u IKT. kao potencijal za saradnju sa stranim i usporava / koĉi razvoj NT parka na univerzitetu domaćim IKT preduzećima i IR organizacijama  Jeftin outsourcing – IR projekti. APV i Republici.  Ukljuĉivanje ljudi niţeg obrazovnog profila ili sposobnosti u usluge putem IKT infrastrukture  Stipendiranje studenata završnih godina IKT studija Tabela 3.2: SWOT analiza – Ljudski resursi u oblasti IKT u AP Vojvodini PREDNOSTI – specifiĉnosti IKT NEDOSTACI – specifiĉnosti IKT  Visoka kvalifikaciona struktura zaposlenih  Nedovoljan broj programera i drugih IKT  Programeri najviše koriste JAVA i C++ specijalista  Programeri obuĉeni za široku paletu SW alata  Nedovljno menadţera za voĊenje IKT biznisa  Programeri posvećeni svom poslu  Potrebno 3-6 meseci da tek diplomirani struĉnjaci  Kvalitet ljudi na visokom profesionalnom nivou mogu da realizuju zadate poslove u preduzeću  Sposobnost brzog usvajanja novog znanja.g. koja resursa.infrastruktura u oblasti istraživanja i razvoja u oblasti IKT u AP Vojvodini PREDNOSTI – specifiĉnosti IKT NEDOSTACI– specifiĉnosti IKT  Tradicija kvalitetnog visokog obrazovanja u  Nedovoljni visokoobrazovni potencijali u oblastima tehniĉkih. prirodnih i matematiĉkih nauka nauka za potrebe APV  Razvijen inovativno-preduzetniĉki potencijal na  Nedovoljna regionalna distribucija IR univerzitetu infrastrukture u oblasti IKT u APV  Razvijena meĊunarodna saradnja u oblasti istraţivanja i razvoja u IKT  Još uvek konkurentna cena IR resursa u oblasti IKT MOGUĆNOSTI – specifiĉnosti IKT PRETNJE – specifiĉnosti IKT  Visok nivo kompetentnosti domaćih ljudskih  Politiĉka situacija u gradu.

kada je  Preduzeća IKT industrije realizuju prodaju svojih u pitanju domaće trţište. jeste visoka cena proizvoda i usluga naroĉito u oblastima: Softver za proizvoda/usluga.5: SWOT analiza IKT sektora u AP Vojvodini – sintezna tabela PREDNOSTI NEDOSTACI  Razvijeno IKT trţište  Odsustvo stranih kompanija  Struĉno osoblje u IKT sektoru  Nedovoljan priliv novih programera i dizajnera  Raznovrsne usluge/proizvodi  Povećan broj IKT MSP-a  Aktivno inovativno ponašanje MOGUĆNOSTI  Privlaĉenje novih studenata u oblast IKT  Planirana industrijska infrastruktura  Potiskivanje i/ili legalizacija “sive” ekonomije  Prisustvo velikih IKT preduzeća u susednim regionima u MaĊarskoj i Rumuniji.  Kriza u IKT sektoru u EU (bankrotstva  Kada je u pitanju domeće trţište.  Spremnost lokalnih vlasti da se bave pitanjima od znaĉaja za ekonomski razvoj. sertifikat kontrole kvaliteta  Uglavnom su u privatnom vlasništvu  Najznaĉajniji izvor konkurentske slabosti. upravljanje sistemima u realnom vremenu.  Preduzeća. što provajderi širokopojasnih telekomunikacionih usluga ne pokrivaju. pošto su to konkurentnosti upravo kvalitet proizvoda / usluga zemlje sa istom geografskom pozicijom.  Preduzeća IKT ind. zbog njihovih planova za širenje u Srbiju/Vojvodinu.Tabela 3. Upravljanje mnogo raĉuna o kvalitetu IKT proizvoda/usluga. pošto je cena istog rada u cenama radne snage Rumuniji i Bugarskoj dva puta manja nego kod nas. poslova na mnogo većem broju proizvoda / usluga  Prihod ovih preduzeća. kada je  Dobra kvalifikaciona struktura. već samo o ceni. jeste slab marketing zaposlenih sa VSS. Web  Domaća IKT preduzeća traţe strane partnere za aplikacije. na domaćem i stranom trţištu. odnosno.Moldav. ne samo po ceni i poštovanju rokova. zbog proizvodnjom odnosno poslovnim procesom (ERP). pre svega u Nemaĉkoj  Skok cena kvalitetne radne snage  Povećavanje potreba za komunikacionom infrastrukturom. nedovoljnih sopstvenih marketing potencijala.  Najznaĉajniji izvor konkurentske slabosti. kao i postojanje svesti o razvoju IKT. kada je njihova veća disperzija angaţovanja. prihvatanje aktivnost upravo prodaja svojih proizvoda/usluga.4: SWOT analiza industrije IKT u AP Vojvodini PREDNOSTI – specifiĉnosti IKT NEDOSTACI – specifiĉnosti IKT  Preduzeća IKT industrije uglavnom mlada. Upravljanje rešenje problema nalaţenja trţišta.  Preduzeća IKT industrije realizuju outsourcing  Domaće trţište IKT proizvoda / usluga ne vodi naroĉito u oblastima: Web aplikacije. uglavnom. najznaĉajniji izvor tradicionalnih partnera naših preduzeća) konkurentske prednosti je specijalizovana  Strano trţište IKT proizvoda / usluga je zahtevnije ekspertiza za odreĊenu oblast. rastu iz godine u godinu  Najznaĉajniji kupci /korisnici proizvoda / usluga ovih preduzeća su u inostranstvu MOGUĆNOSTI – specifiĉnosti IKT PRETNJE – specifiĉnosti IKT  Bruto cena rada zaposlenih u IKT preduzećima je  Strani partneri zahtevaju sertifikat kontrole na nivou 50% u poreĊenju sa konkurencijom u kvalitetapo ISO 9001 i CMMI / nivo 3 i viši zemljama EU. PRETNJE  Ilegalni outsourcing  “odliv mozgova”  Politiĉka nestabilnost zemlje  Moguće nestabilnosti na ciljnim trţištima. ali niţim naših preduzeća. uoĉava se na manji broj proizvoda / usluga.) Tabela 3. znaĉajno više su koncentrisana  Kada je njihova aktivnost outsourcing. sledi da je glavni izvor  Ulazak Rumunije i Bugarske u EU. nemaju meĊunarodni osnovana posle 2000. 23 .  Ulazak novih firmi na trţište (Belorusija. Komunikacioni softver. već i po pitanjima kvaliteta. sa više od 80% u pitanju strano trţište. proizvodnjom odnosno poslovnim procesom (ERP).

Upravo takva kombinacija postignuta je tokom tranzicionih procesa u većini drţava centralne i istoĉne Evrope (CIE) tokom devedesetih godina prošlog veka. U cilju boljeg razumevanja uticaja IKT na razvoj ekonomije i društva u celini u drţavama CIE. Indeks informaciono-komunikacione tehnologije. Nešto bolja pozicija zabeleţena je u indeksu tehnološke konkurentnosti – 68 (75. najbolji su predstavnik nove tehnološke revolucije zasnovane na znanju. meĊutim. proseĉno. je bila na 79. (autori J. zbog ĉega su ekonomije tih drţava rasle. indeksu javnih institucija. takvi podaci se ne prate). (2) Rastuće podele u društvu – uloga IKT na društvene grupe i segmentaciju društva. kao i nivo treninga i obuke zaposlenih. Sintetiĉki izveštaj za grupu analiziranih drţava CIE ukazuje na tri glavna izazova koji će uticati na razvoj informacionog društva u Evropi u ovoj deceniji [6]: (1) Promenjeni uslovi konkurentskih pritisaka – potencijal IKT za ekonomski razvoj. GCI). a za APV ili bilo koju regiju neke drţave.6 AKTUELNE TENDENCIJE U SVETU. Podaci za drţavnu zajednicu Srbija i Crna Gora u ovom izveštaju SEF (u izveštaju nisu dati podaci za Srbiju. Cilj tih istraţivanja jeste izrada niza nacionalnih monografija o izgradnji i uspostavljanju informacionog društva. mesto 2004) [7]. a 2005. nivo tehnološke spremnosti – za nju se izraĉunava Indeks tehnološke spremnosti (ili Tehnološki indeks). IPTS) u Sevilji. mestu od 117 rangiranih drţava. dvostruko brţe od ostatka Evrope [7]. godine bila na 80. kada je bila na 89. razvijenom 2001. definisan je Indeks rasta konkurentnosti (Growth Competitiveness Index. kao i politiĉke i društvene stabilnosti (tzv. mestu. ĉije su komponente sledeća tri indeksa: Indeks inovativnosti. Prema podacima o indeksu rasta konkurentnosti drţavne zajednice SCG.McArthur). drţavna zajednica SCG je 2005. mereno indeksom spremnosti umreţavanja drţave (The Networked Readiness Index Rating 2005 and 2004): 2004. koji objedinjuje tri komponente predstavljene sa tri indeksa [7]: (1) Komponenta koja opisuje kvalitet makroekonomskog okruţenja – za nju se izraĉunava Indeks makroekonomskog okruţenja. Svetski ekonomski forum (SEF) definiše konkurentnost kao agregat faktora. koje za potrebe EU koordinira Institut za studije tehnološkog razvoja (Institute for Prospective Technological Studies.3. dok je izuzetno loša pozicija prema indeksu makroekonomskog okruţenja – 111. ĉime je popravila svoju poziciju u odnosu na 2004. (2) Komponenta koja opisuje stanje institucija u drţavi – za nju se izraĉunava Indeks javnih institucija i (3) Komponenta koja opisuje znaĉaj tehnologije i inovacija. mesto. digitalna podela. zauzela 69. Metodologijom SEF. posebno se naglašava znaĉaj obrazovanja i savladavanja odreĊenih veština. outsourcing). 24 . a posebno se meĊu njima istiĉe tranzicija prema ekonomiji zasnovanoj na znanju IKT i posebno sektor softverske industrije.Sachs i J. odnosno. Smanjeni troškovi transporta i komunikacije uslovili su da velike multinacionalne kompanije premeštaju svoje proizvodne i razvojne kapacitete u delove sveta u kojima je postignuta odgovarajuća kombinacija znanja i veština zaposlenih i troškova (cene) njihovog rada. mestu od 104 rangirane drţave [8]. posebno novih ĉlanica EU i drţava kandidata za ĉlanstvo u EU. proteklih nekoliko godina pokrenuto je više istraţivanja ovog fenomena. Po trećoj komponenti agregatnog pokazatelja konkuretnosti drţave. politika i institucija koje determinišu nivo produktivnosti u drţavi i time opredeljuju nivo razvoja koji drţava moţe da ostvari u uslovima uspostavljanja i funkcionisanja ekonomije zasnovane na znanju [7]. što je pogoršanje u odnosu na 102. mesto od 117 rangiranih drţava (85. Indeks transfera tehnologije. na 80. ona je 2005. mesto 2004). U izveštaju SEF za 2005/2006. mesto 2004. EU I REGIONU Svetska ekonomija je obuhvaćena procesima koji menjaju uslove i pravila globalne kompeticije. sa analizom pozitivnih i negativnih efekata i uticaja u drţavama CIE. u novim uslovima globalne ekonomije i razvoja IKT. nisu nimalo povoljni: drţavna zajednica Srbija i Crna Gora je 2005. ĉak pogoršala svoju poziciju u odnosu na 2004. tzv.

uz relativno još bolju poziciju kada je reĉ o indeksu tehnološke konkurentnosti (68.8 2. mesto u 2005. Naglasak treba dati na interdisciplinarna istraţivanja: . novim ĉlanicama EU.6 dati su pokazatelji razvoja industrije IKT u svetu.7 4. Naime.3 3. Ukoliko bismo usvojili taktiku na nivou CIE.0 Broj PC na 100 VS zaposlenih 63 83 85 49 113 141 IT/GDP [%] 1. koji ĉine indeks tehnološke konkurentnosti.555 286. 2.956 2.5 1. Prioriteti se definišu na osnovu snaga (vidi poglavlje 1 – analiza IKT AP Vijvodini) identifikovanih analizom postojeće IKT industrije u AP Vijvodini.6: Najvažniji indikatori ravijenosti IKT i primene IKT u ekonomiji i društvu [2] Godina 2002 Grĉka EU Zapadna Evropa Japan Švedska SAD Godina 2002 Rumunija Bugarska Poljska Slovaĉka MaĊarska Ĉeška Republika Slovenija Ukupno CIE Ukupno Zapadna Evropa IT troškovi/ GDP [%] 1. (2) Postoji potencijal za ekonomski rast zasnovan na IKT i u sektorima koji ne koriste IKT. je znatno bolje od 89.22 3. Rumuniju.5 6.26 3.740 IT troškovi per capita [EUR] 169 723 745 903 1. 25 .77 IT troškovi u milionima [EUR] 719 312 3.korišćenje IKT aplikacija za podršku rada (i ţivota) starijih i hendikepiranih – da mogu da budu ekonomski nezavisni i manje opterećuju društvenu infrastrukturu.medicina i medicinska prevencija preko IKT. u odnosu na 75. mesto 2004). . Sumorni pokazatelji SEF o stanju konkurentnosti ekonomije Srbije.88 4.4 100.38 3.216 1.0 2. (3) Tabela 3. dobijamo da je minimalno ulaganje privrede i javnog sektora u IKT oko 64 miliona EUR. Pošto je IKT jedan od najvaţnijih faktora. indeks tehnološke konkurentnosti po svom sadrţaju ukazuje na kapacitete i potencijale jedne ekonomije za njen dalji razvoj.0 100. Opredeljenja: 1. Ovi nalazi su ukazali na potrebu za intenzivnijim korišćenjem IKT u odreĊenim industrijama i javnom sektoru i stvaranjem ekonomskog i institucionalnog okruţenja u kojem će poslovni sektor više da investira u IKT. to bi bilo 222 miliona EUR.7 PRIORITETI RAZVOJA A. ĉime će se postići brţi ekonomski rast i izgradnja informacionog društva u drţavama CIE.4 3. EU 15).1 2.9 22.Pojava novih problema u okviru ekonomskog rasta i demografije – uticaj IKT na tranziciju i reforme u obrazovanju. nameće se kao logiĉan predmet istraţivanja upravo analiza konkurentnosti ovog sektora.5 3. U tabeli 3. da dostignu nivo ekonomske razvijenosti drţava koje su ĉinile EU pre proširenja (tzv. u skladu sa Lisabonskom strategijom povećanja konkurentnosti EU [3]. a na nivou Zapadne Evrope 1.992 757 1.362 Uĉešće [%] 6. Moraju se definisati prioriteti.620 507 11.1 Broj PC na 100 stanovnika 10 28 29 39 54 83 IT troškovi per capita [EUR] 32 40 104 141 193 254 255 111 735 Ukoliko usvojimo zemlju sa najslabijim ulaganjem u IT opremu per capita iz ove tabele.2 2. a posebno i u regionu.3 2. ohrabrujući su u delu koji se odnosi na trend: 80. mesta 2004. 3. kao reper za APV.5 16. mesto 2005. Rezultati tih istraţivanja su grupisani u okviru dva glavna nalaza [6]: (1) IKT mogu da pomognu drţavama.48 4.7 34.47 milijardi EUR. jer nemamo dovoljno snage da se ide na sve oblasti.

Organizaciona infrastruktura obuhvata organizacione forme za podršku razvoju nastavnih sadrţaja. uvaţavajući rang znaĉajnosti pojedinaĉnih IRP. jer je znaĉajan broj eksperata kao dodatni IRP definisao IRP-6 (e-learning). . Funkcionisanje IKT sektora je široko prihvaćeno kao glavna strategija da se EU uĉini atraktivnom za strane investitore. koji bi trebalo da se realizuju u APV u neposrednom narednom periodu. Slabosti (Evrope. ocenjivanje izvodljivosti i rangiranje ovih 10 IRP. kao i prvih 10 predloţenih IRP.mali kapacitet apsorpcije i uĉenja.7 je dat pregled IRP po prioritetnim oblastima. srednji i visoki). Tabela 3. IRP-6 – e-learning: Razvoj infrastrukture za podršku eLearning-u: komunikacione. pri ĉemu je svim angaţovanim ekspertima dozvoljeno da predloţe još jedan IRP. ĉuju. a pojaĉano u strategiji i 2010. softverske i organizacione. koji ocenjuju i rangiraju. 3. Svi predloţeni IRP razvrstani su u okviru pet prioritetnih oblasti: I Podrška zdravstvenim i socijalnim potrebama ĉoveka II Elektronska uprava III Podrška poljoprivredi IV Podrška inovacionoj delatnosti V Podrška procesnoj industriji i upravljanju tehnološkim sistemima. raĉunarske. vaţi i za Vojvodinu): . Izrael. komuniciraju. vide.Internet revolucija donosi uslove za radikalne promene u raspodeli moći i pozicija u savremenom svetu – moţe se ignorisati ili zauzeti prava pozicija (primer: Indija.7: Rang lista IR programa u oblasti IKT po prioritetu za razvoj AP Vojvodini Prioritetne oblasti Predlozi Prioritetnih IR Programa u oblasti IKT u APV IRP-3b – e-health: Razvoj IKT kao sistema za nadgledanje zdravstveno riziĉnih grupa stanovništa i rano dijagnostifikovanje kritiĉnih zdravstvenih situacija. tehnološkog foresight-a uraĊenog za potrebe EU. IKT je postao esencijalni. U tabeli je dato ukupno 11 IRP. C. U Evropi. kako je to već definisano Lisabonskim ciljevima 2001. Irska). Komunikaciona infrastruktura treba da obezbedi komunikacione kapacitete za obrazovne institucije svih nivoa (osnovni. kreću se i na osnovu toga bolje i više rade i uklapaju se u socijalno okruţenje. neprekidnim monitoringom i obradom podataka sa njiva i skladišta hrane. produţenju radnog veka i povećanju kvalitetu rada u poznim godinama: sistemi koji ljudima u poznim godinama i hendikepiranima omogućavaju da bolje pamte. Za softversku infrastrukturu obavezna je primena standarda (IEEE LOM i SCORM). optimizacija poljoprivredne proizvodnje sistematskim. kao i saznanja o mogućnostima i potrebama daljeg razvoja KT kod nas. odrţavanju infrastrukture i izvoĊenju eNastave. Ocena Ocena Rang izvod. IRP-3a – e-social: Razvoj IKT zasnovane podrške povećanju ţivotnih sposobnosti ĉoveka. saĉinjen je predlog od 10 pilot IR programa (IRP). izvršeno je ocenjivanje znaĉaja. Softverska infrastruktura obuhvata razvoj LMS sistema za formiranje i korišćenje nastavnih sadrţaja. U Tabeli 3. Saglasno Delphi metodologiji [1].značaja IRP ljivosti 5 1 2 10 8 9 I 2 3 10 26 . shvatanja mogućnosti koje donosi Internet – brzine prihvatanja znaĉaja revolucije koji donosi Internet i ukljuĉivanja posledica koje donosi ta revolucija u svoj rad (i ţivot).B. - Na osnovu informacija dobijenih anketiranjem industrije IKT u AP Vojvodini. generiĉki prioritet razvojnih politika EU i zemalja ĉlanica. Transfer od primenjenih istraţivanja ka aplikacijama. Raĉunarska infrastruktura obuhvata raĉunarsku i specijalizovanu hardversku opremu za pripremu i izvoĊenje eNastave. kao i podrška višejeziĉnosti.

Ovi serveri ne bi trebalo da budu primena klasiĉnih alata tipa »Kaspersky« i sl. na skali: 10 – potpuno izvodljivo. 27 . treba izgraditi mreţu servera koji će presretati i eliminisati raĉunarske spamove. Ocena Ocena Rang izvod. IRP-5c – e-inov: Izgradnja informacione infrastrukture kao podrške razvoju inovacione delatnosti u APV (unapreĊenje velikog informacionog protoka od i ka elementima inovacionog sistema: inovacioni centri. hendikepirane i sl. IRP-5b – e-govt: Integracija informacione infrastrukture lokalnih samouprava meĊusobno i sa informacionom infrastrukturom pokrajinskih institucija. do zaštite od ljudskog nemara. IRP-5a – e-govt: Integracija već izgraĊene infrastrukture za GIS za upravljanje prirodnim i izgraĊenim resursima APV. To je i proizvod koji moţe da bude izvozni adut. kraĊe. tj. već bi trebalo analizom Internet saobraćaja da uoĉe sisteme propagacije ovog nepoţeljnog saopbraćaja i da ga eliminišu u zaĉetku. za male i rasute populacije za koje bi bilo skuplje da se organizuje transport uĉenika u jedan centar.značaja IRP ljivosti 8 1 2 4 6 3 II 4 11 8 11 5 4 III 9 6 1 5 7 11 IV 3 10 5 V 7 9 7 Legenda: Ocena znaĉaja je odreĊena na osnovu ocene eksperta o znaĉaju predloţenog IRP za razvoj APV. IRP-2a – e-agro: Izgradnja integrisanog sistema za zaštitu poljoprivredne proizvodnje i dobara: od zaštite od prirodnih nepogoda. IRP-2b – e-agro: Korišćenje IKT za povećanje prinosa u poljoprivredi (ratarstvo i stoĉarstvo). IRP-4 – e-maufacturing: Razvoj IKT podrške automatizaciji i kontroli u procesnoj industriji. viruse. do 1 – ne postoje resursi u APV za realizaciju IRP. Ocena izvodljivosti IRP je formirana kao procena eksperta o raspoloţivim resursima AVP. Rang su eksperti upisali prema oceni znaĉaja izmeĊu svih predloga IRP – prvih predloţenih 10 IRP i IRP koji su sami predloţili. crve i trojance. Tabela 3. navedeni su u tabeli 3. NT parkovi). na skali: Vrlo znaĉajan. Elektronsko uĉenje za talentovane. 11 – najmanje znaĉajan IRP. namernog uništavanja i sl. Ne znam. Znaĉajan. jeste filtriranje internet saobraćaja.Prioritetne oblasti Predlozi Prioritetnih IR Programa u oblasti IKT u APV IRP-5d – e-govt: Izgradnja elektronske uprave APV. Istraţivaanje u I fazi bi se odnosilo na razvoj univerzalnih razvojnih sistema za predmete iz oblasti raĉunarske tehnike i raĉunarskih komunikacija. definisani od strane eksperata angaţovanih u Delphi proceduri ocene znaĉaja IRP u oblasti IKT po prioritetu za razvoj APV. Naime.8: Lista dodatnih IR Programa u oblasti IKT po prioritetu za razvoj AP Vojvodine PrioriPredlozi Prioritetnih IR Programa u oblasti IKT u APV tetna Ostali IRP – predlozi dobijeni u okviru I ciklusa Delphi – ekspertske ocene znaĉajnosti oblast pojedinih IRP I Razvoj sredstava za postizanje kvaliteta obuke inţenjerskog kadra na višim i visokim školama u APV. Pomenuti dodatni IRP. Bez znaĉaja. biznis i tehnološki inkubatori.8. IRP-1 – e-inov: Jedna od aplikacija za kojom postoji velika potreba. na skali: 1 – najznaĉajniji IRP. Malog znaĉaja.

Umreţavanje sistema informisanja i zabave (TV. namenski siatemi) Osnivanje centra za projektovanje i verifikaciju integrisanih elektronskih kola i sistema kao polazne osnove za pokretanje malih preduzeća u oblasti mikro.i nano-elektronskih tehnologija. audio-video aplikacije.) Razvoj IKT podrške javnog gradskog. 28 . Usluge informacionog društva uĉiniti pristupaĉnijim većem broju ljudi oslabaĊanjem od tzv. sa ciljem da se unapredi nastava i obezbedi racionalno i namensko trošenje sredstava. vode. U krajnjoj liniji izgradnja vitruelnog univerziteta. gas. Razvoj "embedded systems" – Automatizovane mašine i sigurnosni sistemi (ugraĊivanje procesora i senzora u mašine i upotrebne predmete i njihovo povezivanje u mreţe). Razvoj IKT sistema za monitoring i upravljanje kvalitetom ţivotne sredine. tiranije PC tj. saobraćaj. pojednostavljivanjem interakcija ĉovek – mašina.. prikupljanje. Razvoj i realizacija elemenata informaciono-komunikaconih mreţa u APV: 1) Razvoj ĉvorišta zasnovanog na VoIP tehnologiji. prigradskog i meĊugradskog saobraćaja u APV (autobuskog i ţelezniĉkog). meteoroloških i ekoloških informacija koje utiĉu na saobraćajni tok i zdravlje ljudi. NT parkovi). detektovanje i dojava saobraćajnih prekršaja na raskrsnicama pod video nadzorom. 2) Istraţivanje i razvoj senzorskih mreţa. Internet i telefonija) Elektronski javni servis za biblioteke (katalozi knjiga. Elektronsko glasanje na parlamentarnim izborima. Razvoj IKT u automatizaciji i kontroli u stambenim-poslovnim prostorima (Building automation system) IKT kao podrška upravljanju velikim sistemima (nafta. Rezultat ekspertne procene dat je u tabeli 3. II IV V U drugom ciklusu Delphi ocenjivanja. Razvoj semantiĉkog web-a. S obzirom na sve manju izlaznost glasaĉa obezbediti da se glasanje obavlja iz kuće poštujući sve zakonske norme. sa posebnim naglaskom na agilni razvoj sloţenih poslovnih informacionih sistema. 4) Razvoj u oblasti optimizacije spektra radio frekvencija. angaţovani eksperti su ocenjivali znaĉajnost predloţenih prioritetnih oblasti distribucijom raspoloţivih 100% znaĉajnosti na pet prioritetnih oblasti. Istraţivanje i razvoj sloţenih ureĊaja baziranih na raĉunarskim strukturama u oblasti multimedijalnih sistema (digitalna TV.9. Razvoj sistema upravljanja u energetici (elektro mreţe i gasne mreţe).. alati za pretraţivanje) Razvoj metodologije i definisanje potrebne informacione infrastrukture za praćenje stanja u obrazovanju. elektroenergetika. obrada i E-publikovanje saobraćajnih. Potrebna su manja ulaganja. Softver i aspekti izvrsnosti softvera predstavljaju znaĉajan izvozni adut UvoĊenje WDM (Wave Division Multiplex) tehnologije zasnovane na korišćenju optiĉkih izvora najnovije generacije. ĉime se postiţe ogroman propusni opseg u komunikacijama (~100Gb/s). Time bi korisnici u Vojvodini dobili internet svetskog kvaliteta. Masovno uvoĊenje IPv6. 3) Razvoj kooperativnih mreţa. Sistem nadzora i upravljanja saobraćajem u gradskim i vangradskim sredinama. realizacija algoritama u DSP/HW arhitekturama. . Razvoj open-source rešenja Razvoj discipline softverskog inţenjerstva i istraţivanja u domenu metodologije razvoja softvera. Izgradnja informacione infrastrukture kao podrške razvoju elektronskog obuĉavanja i »life-long learninga« (tehnološki inkubatori.PrioriPredlozi Prioritetnih IR Programa u oblasti IKT u APV tetna Ostali IRP – predlozi dobijeni u okviru I ciklusa Delphi – ekspertske ocene znaĉajnosti oblast pojedinih IRP Razvoj integrisane IKT podrške u oblasti osnovne i specijalistiĉke zdravstvene zaštite u APV (tako da obuhvati sve subjekte zdravstvene zaštite) Umreţavanje svih zdravstvenih ustanova ukljuĉujući laboratorije Izgradnja informacione infrastrukture kao podrške razvoju obrazovanja uĉenika u osnovnim i srednjim školama Izgradnja informacione infrastrukture za podršku obrazovnog procesa daljinskog uĉenja kako za redovne studente (sve više njih uz studiranje i radi) tako i za potrebe permanentnog uĉenja.

Potsticanje matematiĉkog naĉina mišljenja u što ranijem uzrastu. okruga. IKT infrastruktura Poseban znaĉaj za razvoj IKT sektora u AP Vojvodini je izgradnja infrastrukture za masovno korišćenje i razvoj IKT u pokrajini: Izgradnja telekomunikacione mreţe za pristup i korišćenje Interneta. Osnivanje Centra za obuku svršenih srednjoškolaca za alate JAVA i C++. Podrţavanje funkcije NT parka kao integratora domaćih firmi sliĉnog a komplementarnog profila. tako i za povezivanje krajnjih korisnika najšireg spektra (obrazovne ustanove svih nivoa. Participacija u troškovima zaštite patenata u inostranstvu. crna metalurgija. kako na magistralnim pravcima. npr. aktivnog slušanja i rezonovanja u toku konverzacije. što je preduslov za sklapanje nekih meĊunarodnih ugovora. kreativnosti. Ovaj Centar bi obezbedio efikasnu – od 6 do 12 meseci – obuku novih programera.). razvijaju radoznalost i sposobnosti od znaĉaja za kasniji rad u IKT sektoru). Reforma sistema srednješkolskog obrazovanja u smislu podsticanja timskog rada.1. Sliĉan pristup u definisanju razvojnih prioriteta i ulozi IKT trebalo bi da usvoji i AP Vojvodina). zbog poznavanja jezika. privredne. lokalnih samouprava. Pokretanje programa tehnološkog forsajta u oblasti IKT (primer Austrije.8. Pojednostavljenje carinskih propisa za privremeni uvoz IKT opreme. kako bi mogle da konkurišu za dobijanje znaĉajnijih projekata. a takmiĉenja iz logike. Uvesti osiguranje od profesionalne odgovornosti zaposlenih. AP Vojvodine (cilj je ukljuĉivanje što većeg broja mladih. NI i IR organizacije. škola. Participacija u organizaciji tematskih kurseva za potrebe preduzeća. programa i sistemskih usluga za razvoj IKT sektora u AP Vojvodini: Organizacija kurseva stranih predavaĉa i razmene iskustava sa kolegama iz inostranstva. Organizovanje gostovanja profesora sa inostranih univerziteta na period od 6 meseci do godinu dana o trošku pokrajinskih organa. 3. pomaganjem aktivnosti Arhimedesa i sliĉnih. koja je definisala specifiĉne prioritetne sektore. zdravstvene. bez potrebe za dodatnim obrazovanjem.Tabela 3. kulturne i druge organizacije i ustanove. koji svoju konkuretnost mogu ostvariti najviše korišćenjem IKT.9: Ocena značajnosti prioritetnih oblasti Prioritetna oblast I II III IV V Podrška zdravstvenim i socijalnim potrebama ĉoveka Elektronska uprava Podrška poljoprivredi Podrška inovacionoj delatnosti Podrška procesnoj industriji i upravljanju tehnološkim sistemima Svega: Znaĉaj (u %) 24 18 20 18 20 100 3. Ukljuĉivanje ljudi niţeg obrazovnog profila ili sposobnosti u pruţanje usluga putem IKT infrastrukture. Unaprediti edukaciju preduzetnika. Sliĉno rešenje dalo je znaĉajne rezultate u Temišvaru (Rumunija). i prenos podataka i komunikaciju visoke propusne moći. Pri tome se misli na projekte za 29 . saĉinjen je predlog sledećih prioritetnih mera. organizovanjem matematiĉkih takmiĉenja na nivou svih uzrasta. administracija i javna uprava i sl.8 PREDLOG MERA ZA RAZVOJ IKT SEKTORA Na osnovu svega izloţenog. Prvenstvo treba dati našim dokazanim struĉnjacima. algoritama i sl. spremnih da se odmah ukljuĉe u razvojne projekte preduzeća industrije IKT u AP Vojvodini.

30 . Organizovanje poslovnog inkubatora u Novom Sadu i drugim gradovima AP Vojvodine u kojima postoji interes i potreba. koja je mudrom razvojnom politikom obezbedila institucionalne i infrastrukturne uslove za privlaĉenje multinacionalnih kompanija da u Irskoj i za dobro Irske ekonomije. Razvoj IKT moţe da se posmatra i kao odgovor na zahtev za kodifikovanje i transmisiju znanja u ekonomiji zasnovanoj na znanju. generiĉkih novih tehnologija koje su transformisale svetsku ekonomiju i koje je Šumpeter nazvao “uspešne industrijske revolucije” ili talas Kondratjeva”.10 PREDLOG INSTITUCIONALNIH I FINANSIJSKIH MERA A. predviĊen je razvoj sistema za monitoring i upravljanje kvalitetom ţivotne sredine. industrijsku i druge razvojne politike u svetu. uspešnoj industrijskoj revoluciji ili tzv. Dizanje performansi infrastrukture što će omogućiti smanjenje zahteva prema performansama radne snage i time se zadovolji raspoloţiva ponuda radne snage na trţitu rada u APV. Mesto i uloga IKT u razvojnom ciklusu kao pete uspešne industrijske revolucije. u cilju njene reciklaţe i bezbednog uklanjanja.9 ANALIZA UTICAJA NA OKOLINU U prioritetnom istraţivaĉko-razvojnom programu V (Podrška procesnoj industriji i upravljanju tehnološkim sistemima). a još nisu osnovani. Prema OECD-u. kao studije sluĉaja retkih uspešnih zemalja izvan kruga najmoćnijih ekonomija sveta. koja je dospela u fazu u kojoj niska cena rada nije više osnova njene konkurentne prednosti na trţištu SW. 3. F. dolazi od neadekvatnog tretiranja raĉunarske i druge IKT opreme. kojima će ona ponuditi kompleksnije usluge i razvoj u oblasti SW. tehnološku. koja će organizovati prikupljanje i tretiranje IKT opreme koja se više ne koristi. Internet je motor rasta za Informaciono društvo. koje bi ih osposobilo za korišćenje svih neophodnih alata i produktivno programiranje (obuka srednjoškolaca i naroĉito prekvalifikacija nezaposlenih). Traganje za novim razvojnim šansama vraća Indiju na osnovno polazište – razvoj specifiĉnih znanja i sposobnosti. U te svrhe su u Republici pokrenute aktivnosti na formiranju klastera preduzeća industrije IKT. Uticaj IKT na novo definisanje pismenosti nacije. IKT treba da vodi ka definiciji sektora »proizvodnih i usluţnih industrija ĉiji proizvodi sadrţe. kao uspešan sluĉaj drţave. Sluĉaj Irske je posebno pouĉan. od raĉunarskog hardvera i telekomunikacione opreme. Da se radi o novoj. 3. IKT koji je u poĉetku mogao da bude smatran »interesantnim i lepim dodatkom« u privredi i upravi jedne zemlje. kada su u pitanju IKT. Pouke tih studija sluĉaja mogu biti uputne za drţave kojima su ljudski resursi jedini preostali razvojni resurs. Primeri razvoja industrije softvera u Indiji i Irskoj i specifiĉnosti industrije softvera u Izraelu. Skraćivanje školovanja profesionalaca za Internet programiranje. novoj tehnološkoekonomskoj paradigmi. Kreiranje NT parka u Novom Sadu. G. ova definicija obuhvata aktivnosti koje pripadaju velikom skupu industrija. IKT i ne-IKT. ĉiji uslovi su takvi da eliminišu manje i relativno mlade domaće firme. sada u sve većoj meri postaje osnovni resurs na kom poĉiva uspešna privreda i uspešna uprava [5]. generiĉkoj tehnologiji i petoj. nauĉnu. nema dilema i to pokazuju sve vodeće institucije koje analiziraju i kreiraju obrazovnu. do softvera i komunikacio-nih usluga (ukljuĉujući ĉak i IT zasnovane konsultantske usluge). C. Razvojna politika drţave zasnovana na znanju i infrastrukturno podrţana IT. E. prenose ili prikazuju podatke i informacije u elektronskom obliku«. koriste ljudske resurse Irske za razvoj svetske klase tehnološki najintenzivnije industrije. tj. Oĉigledno. jedna je od prihvatljivih i realnih alternativnih razvojnih strategija tranzicionih drţava. Najznaĉajnija opasnost po okolinu. To se posebno odnosi na sluĉaj industrije SW u Indiji. Sve one podrazumevaju korišćenje raĉunara i komunikacionih tehnologija. ne duţe od 1 godine. gde znanje igra prvostepenu ulogu u kreiranju bogatstva nacije i povratno ubrzava pokretanje rasta zasnovanog na konkurenciji. koja obezbeĊuje odrţiv razvoj i u uslovima B. D.domaće trţište koje finansiraju institucije EU. “IKT su poslednja u nizu uspešnih.

mogu biti: 1. propisanog aktima Fonda za razvoj Republike Srbije. godine u Sluţbenom glasniku Republike Srbije. siromaštva prirodnim. Za privredna društva i preduzetnike. ali relativno bogatim ljudskim resursima. Kreditiranje pilot proizvodnje ili sistemskih usluga. IV APV je 2004. Garancije pokrajinskog Fonda za podsticaj razvojnih projekata za dobijanje kredite za razvojne projekte preduzeća.2005. 35 Zakona o inovacionoj delatnosti (objavljen 12. Razvojni projekti i projekti pilot proizvodnje ili sistemskih usluga se finansiraju po modelu kreditiranja. 3. biće primenjeni na predloţene IRP.2005. 3. donelo Regionalni plan razvoja Autonomne pokrajine Vojvodine (RPRV). pod principima projektnog finansiranja (ĉl. zatim inkubator biznisa u oblasti IKT u Zrenjaninu itd. broj 110/05) za projekte inovacione delatnosti obezbeĊuje se do 50% bespovratnih budţetskih sredstava. stvaraju i stavljaju u promet inovativne proizvode i usluge. 5.H. izmeĊu ostalog.12 KRITERIJUMI ZA INVESTIRANJE NI i IR projekti se finansiraju saglasno Zakonu o NI delatnosti i Zakonu o inovacionoj delatnosti. u Sluţbenom glasniku Republike Srbije. pod uslovima i na naĉin utvrĊen zakonom. moţe biti poslovni potez od velike koristi za pojedince – SW struĉnjake. Izbor odgovarajućeg modela zavisi od prirode IR programa i projekata koji se predloţe na javnom konkursu za realizaciju IRP. razvijeni i propisani na republiĉkom i pokrajinskom nivou. mogu se utvrditi poreske. kao osnovni strateški dokument u kojem je. na osnovu konkursne procedure za selekciju i odobravanje. Projektno finansiranje obuhvata finansiranje NI rada istraţivaĉa i finansiranje direktnih materijalnih troškova istraţivanja). 2. kao izvoznog proizvoda (SW za anti-virusnu zaštitu raĉunara). broj 110/05). Podsticaj za realizaciju IRP – saglasno ĉl. Postojeći modeli. Finansiranje realizacije IRP u celini – za projekte osnovnih istraţivanja. 3. odnosno. uslovi kreditiranja i naĉina vraćanja kredita. i 31 . 98 Zakona NI delatnosti: Projektno finansiranje je finansiranje izvršilaca istraţivanja i primenjuje se za sve vrste istraţivanja. prema Zakonu o nauĉnoistraţivaĉkoj (NI) delatnosti (objavljen 12.12. 4. regulisane su ekonomske podsticajne mere: Za pravna i fiziĉka lica koja primenjuju savremene tehnologije. Sluĉaj Izraela ukazuje kako izbor specifiĉne vrste SW. u kojem FTN predstavlja fokalnu instituciju. koji u svom radu ulaţu u razvoj i povećanje obima inovativnosti i pronalazaštva. a Fond donosi odluke na osnovu rezultata evaluacije svake prijave. Primer izgradnje inovacione infrastrukture u AP Vojvodini. putem koga se trenutno finansiraju projekti nastali u okviru Takmiĉenja za najbolju tehnološku inovaciju u Srbiji (2005. moguće je usvojiti i model Fonda za inovacije. indeks povraćaja investicije. Najznaĉajniji rezultati su ostvareni formiranjem virtualnog NT parka u Novom Sadu. 51 Zakona o inovacionoj delatnosti.12. pod uslovima i na naĉin utvrĊen zakonom. a koji se odnose na finansiranje NI i IR projekata i podsticanje inovacione delatnosti u Republici Srbiji i AP Vojvodini. Tim aktima su propisani uslovi prijavljivanja projekata. Sufinansiranje realizacije IRP – saglasno ĉl.11 FINANSIJSKI MODELI ZA PODSTICAJ Finansijski modeli za finansiranje realizacije IRP. mogu se utvrditi posebne podsticajne mere u vidu subvencija. firme i ekonomiju u celini. realizuju patentna rešenja ili finansijski potpomaţu razvoj inovacione delatnosti. Prijavljivanje preduzeća nije ograniĉeno rokovima. carinske i druge olakšice ili oslobaĊanja od obaveze plaćanja. nauĉno-tehnološki parkovi i sl. mere i institucije. kriterijumi za njihovu evaluaciju i selekciju. definisana i izgradnja inovacione infrastrukture: poslovni i tehnološki inkubatori. Ukoliko se prilagode pokrajinski propisi. neophodnih za njihovu realizaciju. depozita i njegovog refundiranja. istraţivanja u oblasti tehnološkog razvoja i projekte transfera znanja i tehnologija i podsticanja primene rezultata NI rada u oblasti IKT. Tim zakonima je regulisano da se budţetska sredstva koriste bespovratno.

kroz ostvarivanje razvoja novih proizvoda ili tehnoloških rešenja i njihove ponude na trţištu ili primene kod tog realizatora ili drugog korisnika rezultata projekta. a neostvarivanje plana povlaĉi predaju dodatnog dela preduzeća u vlasništvo fonda. ovog ĉlana. bez modifikacija. U sluĉaju da je samo jedan realizator inovacionog projekta registrovani subjekt inovacione delatnosti. 7. Doprinos konkuretnosti proizvoda i tehnologija. Mogućnost i vreme povratka investicija. ukoliko se to pokaţe neophodnim. Predstavnik fonda ulazi u upravni odbor preduzeća i prati aktivnosti na nedeljnoj bazi. 8. jesu: 1. neposredno za potrebe rangiranja predloţenih projekata. Uspešnost u dosadašnjem radu – koja se ceni na osnovu podnetog izveštaja o radu. Visina novĉanog iznosa participacije.2006). Znaĉaj neposrednog doprinosa u realizaciji predloţenog inovacionog projekta – koji se ceni na osnovu priloţenog biznis plana sa opisom originalnosti i inovativnosti oĉekivanog rezultata predloţenog inovacionog projekta. predviĊena je mogućnost otkupa drţavnog dela pod uslovima kao da je reĉ o kreditima. kao i realizator koji je u Registru posebno evidentiran kao visokotehnološko ili srednjetehnološko privredno društvo. Opšti kriterijumi za ocenu predloga projekata u oblasti tehnološkog razvoja su: 1. Kriterijumi za izbor realizatora projekata u okviru programa podrške inovacione delatnosti u Republici. 6. Opremljenost realizatora projekta. Ovde je izvuĉena kvintesencija ove metodologije u nastavku teksta. 9.13 KRITERIJUMI ZA EVALUACIJU PROJEKATA S obzirom na to da su Zakon o NI delantosti i Zakon o inovacionoj delatnosti RS doneti krajem 2005. kao i plana njihovog korišćenja sa stanovišta obavljanja aktivnosti iz domena inovativne delatnosti. Posebnom odlukom. Doprinos unapreĊenju i razvoju infrastrukture. Nivo uĉešća participanta u ukupnim troškovima realizacije projekta. sa procenom oĉekivanih mogućnosti i efekata plasmana. reference i kompetentnost lica predloţenih za neposredno uĉešće u pojedinim aktivnostima projekta kod tog realizatora. 3. Aktuelnost istraţivanja. Uspešnost u radu na već usvojenim inovacionim projektima ili drugim projektima inovacione delatnosti – koja se ceni na osnovu dokaza kojima se potvrĊuje doprinos postizanju ciljeva inovacione politike Republike Srbije. posebno se ceni 32 . 4. Prednost kod izbora imaće realizator inovacionog projekta koji je ugovorom zakljuĉenim izmeĊu realizatora odreĊen za nosioca realizacije inovacionog projekta. pored kriterijuma iz stava 1. uĉestvujući u svim relevantnim odlukama i tako štiti drţavni interes. Ovde se finansiranje na osnovu usvojenog biznis plana konvertuje u delimiĉno vlasništvo fonda nad preduzećem koje sprovodi plan. koji je sopstvenim sredstvima ili iz drugih izvora obezbedio najveće dinarsko uĉešće u ukupnim sredstvima neophodnim za realizaciju projekta. 2. te da se ne moţe dati ocena kvaliteta pojedinih praktiĉnih rešenja. utvrĊuju se kvalitativne ocene i odgovarajući kvantitativni ekvivalenti ovih kriterijuma. 10. 5. stanju opreme i resursa. i da do sada nisu u praksi doţiveli pravu primenu. 2. Kompetetnost rukovodioca projekta i istraţivaĉkog tima. predlaţemo da se predloţena metodologija u tim zakonima direktno primeni. Cena projekta. a koji se finansiraju iz budţetskih sredstava i fondova sa većinskim drţavnim vlasništvom. kao i na osnovu obrazloţenog neposrednog efekta koji se oĉekuje doprinosom realizatora uspešnoj realizaciji predloţenog projekta imajući u vidu tehniĉko – tehnološku opremu i kvalifikacije. kod koga je angaţovano fiziĉko lice predloţeno za rukovodioca inovacionog projekta ili fiziĉko lice registrovano u svojstvu subjekta inovacione delatnosti. u prvom periodu primene ove Strategije. Predlaţemo da se posle 18 meseci izvrši evaluacija uspešnosti ovog modela i predloţe korekcije. 3. 3. Mogućnost disiminacije rezultata na više korisnika. u sluĉaju da se plan ostvari.

Korisnici interneta koji imaju potrebu za bezbednošću u radu .Korisnici i imaoci saobraćajne infrastrukture 3.14.Ljudi u poznim godinama . saobraćajne institucije.2 Korisnici dobara na inostranom trţištu Korisnici IKT proizvoda / usluga na stranom trţištu mogu biti iste kategorije navedene pri analizi domaćeg trţišta.14. . zato što on predstavlja jedan od osnovnih preduslova za 33 .Ljudi kojima je potrebna prekvalifikacija ili koji moraju da uĉe uz rad .14 KORISNICI DOBARA I USLUGA 3. komunalna preduzeća.1 Korisnici dobara na domaćem trţištu Korisnici IKT proizvoda / usluga na domaćem trţištu.Korisnici beţiĉnih sistema .Zdravstveno riziĉne grupe stanovništva .Institucije APV i lokalne samouprave .Korisnici koji imaju potrebu za brzim uspostavljanjem sistema monitoringa i upravljanja .Obrazovne institucije svih nivoa . kao i mogućnost ostvarivanja nedostajućih sredstava kod meĊunarodnih organizacija.Neophodno je organizovano. neophodno je voditi raĉuna i o sledećem: .Preduzetnici u IKT sektoru . ali i: . poljoprivredni proizvoĊaĉi itd. VC fondovi).Javna uprava (2) Uprava.Preduzeća u procesnoj industriji .Korisnici usluga koje se mogu realizovati i preko interneta . Kada je reĉ o korisnicima IKT proizvoda / usluga na stranom trţištu. ĉiji se kvalitet ţivota moţe bitno popraviti uvoĊenjem interneta . mogu biti: (1) Ljudi s posebnim potrebama i institucije koje se njima bave: .Ljudi neviĉni korišćenju raĉunara.Biblioteke i korisnici biblioteĉkih usluga . . 3.) (3) Poljoprivreda: . podstaći postupak sticanja meĊunarodnog sertifikata kontrole kvaliteta. .strani finansijeri zainteresovani za uĉešće u profitu ostvarnom ekspanzijom ovih proizvoda / usluga sa domaćeg na globalno trţište (npr.Poljoprivredni proizvoĊaĉi i kupci poljoprivrednih proizvoda (4) Korisnici inovativnih IKT rešenja: .Talentovani .odnos visine zahtevanog procenta uĉešća budţetskih sredstava u finansiranju inovacionog projekta i visine i strukture sredstava koja realizator obezbeĊuje iz drugih izvora. uz pomoć republiĉkih i pokrajinskih institucija.Korisnici GIS (geodetske institucije.kupci licenci za proizvedena rešenja.Namenski sistemi (vojska i policija) (5) Procesna industrija i veliki tehnološki sistemi: .Hendikepirani .preduzeća osnovana od strane naših pravnih lica koja su razvila odreĊeni proizvod / uslugu (franšiza).

broj tek diplomiranih studenata. kao i u odnosu prema transferu znanja i iskustva sa projekata sa stranim partnerima na domaće projekte. dinamika i opseg budućeg posla. Komunikacioni softver. pa treba zadrţati takav trend. inkubator moţe obezbediti nekih 30 do 40 novih radnih mesta u prvoj godini postojanja.3 Direktni korisnici dobara i usluga Ciljna grupa su struĉnjaci za razvoj i preduzetnici. Domaća preduzeća industrije IKT u stranim partnerima vide rešenje za svoj problem nalaţenja kupca – trţišta. preovlaĊujući su: Softver za upravljanje sistemima u realnom vremenu.inovacija. Svaki poslovni inkubator primiće za poĉetak do 10 novih preduzeća (start-ups). tako što će se definisati dodatni kriterijumi za evaluaciju struĉnosti i iskustva kandidata. 34 . 3. Takmiĉenja za prikupljanje i odabir najboljih ideja (poput Takmičenja za najbolju tehnološku inovaciju www. Nezavisno od broja nezaposlenih u Vojvodini. direktni korisnici ovog inkubatora su potencijalni korisnici proizvoda/usluga/procesa koje će razvijati kompanije stanari. Uoĉava se da su analizirana preduzeća industrije IKT znaĉajno više koncentrisana na manji broj proizvoda/usluga.- - - - - izlazak na strano trţište.14.org) koristiće se za odabir odgovarajućih ljudi u okviru ciljne grupe. Neki od njih poseduju preduzetniĉki duh koji im je neophodan za osnivanje sopstvenih kompanija. u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija. Kada je u pitanju strano trţište. IR instituti). Za pomoć razvoja takvog biznisa APV će podrţati osnivanje i funkcionisanje poslovnih inkubatora u oblasti IKT. fakulteti. U prodaji svojih proizvoda/usluga. Spisak direktnih klijenata i povoljnosti predstavljeni su sledećom tabelom. što potvrĊuje prethodni nalaz o slabom marketingu i lošem imidţu Srbije. proceniti finansijska odrţivost i marketinška vrednost predloţenih ideja. kada je njihova aktivnost prodaja svojih proizvoda/usluga. direktan i indirektan uticaj na lokalnu ekonomiju i društvo. Prema najvećem broju ispitanih preduzeća. Metod kritiĉkog ocenjivanja će se primeniti u daljoj selekciji. preovlaĊujući su: Web aplikacije. najznaĉajniji izvor konkurentskih prednosti na stranom trţištu je dobar kvalitet. najznaĉajniji izvor konkurentske slabosti je slab marketing. Pozitivan trend je zabeleţen u smislu uĉestvovanja domaćih preduzeća u programima obuke koje organizuju strani partneri. Identifikovana je velika razlika u razvijenosti domaćeg i stranog trţišta IKT proizvoda/usluga. Web aplikacije. i (b) outsourcing. i to prvenstveno onih sa Fakulteta tehniĉkih nauka u Novom Sadu – svake godine dostigne brojku od oko 250. Upravljanje poslovnim procesom. Kada je u pitanju outsourcing. Ukoliko zaposli 2-5 ljudi. Strano trţište je zahtevnije ne samo po ceni i poštovanju rokova. Kada je njihova aktivnost outsourcing. Upravljanje poslovnim procesom (ERP). već naroĉito po pitanju kvaliteta. odnosno prihvatanje poslova na mnogo većem broju proizvoda/usluga. uoĉava se mnogo veća disperzija angaţovanja. TakoĊe. kao najznaĉajnijem izvoru njihove konkurentske slabosti. Glavne aktivnosti analiziranih preduzeća industrije IKT su: (a) prodaja svojih proizvoda/usluga. posedovanja ugovora o saradnji sa domaćim partnerima (druga preduzeća.

Transfer tehnologije. Povećanje prihoda od poreza. Stvaranje novih radnih mesta. Razvoj preduzetništva.Direktni korisnici Korisnici Direktni korisnici: Postojeće kompanije Posredni korisnici: . Povećanje broja klijenata. ukljuĉujući VC) Posredni korisnici: Stanovništvo Vojvodine - 35 . Prilike za investiranje Stvaranje novih radnih mesta.Strani investitori Direktni korisnici: Univerzitetski profesori.Inostrani klijenti. Smanjenje troškova za tehnološki razvoj Realizacija njihovih namera. predstavljeni su sledećom tabelom: Posredni korisnici Korisnici Posredni korisnici: Opštine Posredni korisnici: AP Vojvodina Posredni korisnici: .preduzetniĉki univerzitet .4 Indirektni korisnici dobara i usluga Posredni korisnici strategije tehnološkog razvoja APV.14. asistenti. ostale agencije. koji se obezbede realizacijom programa i projekata u oblasti IKT. asocijacije. studenti i osobe koje nameravaju da postanu preduzetnici Povoljnosti Pogodno poslovno okruţenje. . Stvaranje privrede i društva zasnovanog na znanju.Univerzitet u Novom Sadu (UNS) . banke i fondovi. Pomoć u ostvarivanju kontakata i saradnje. Prihodi od investicija. Oporavak i rast sektora malih i srednjih preduzeća Veća atraktivnost za potencijalne studente. Izvoz nauke na trţište. IzviĊanje trţišta. Povećanje uoĉljivosti u javnosti Širenje mreţe. PK.drugi univerziteti. Prikupljanje sredstava. ukljuĉujući privatne Povoljnosti Inovacija u industriji. Prilike za investiranje Poboljšanje ţivotnog standarda i Posredni korisnici: Institucije koje deluju u sliĉnim oblastima (ALMA MONS. Pomoć u upravljanju. Stvaranje novih radnih mesta Obuka za sticanje znanja o trţištu 3. Efekti sinergije Pristup univerzitetskim resursima (UNS). Angaţovanje spoljnih saradnika (outsourcing). Razvoj ljudskih resursa. odnosno indirektni korisnici dobara i usluga. Istraţivanje novih trţišta. Ekonomski razvoj. Bolja uoĉljivost kompanije. Komercijalizacija rezultata. Povećanje efikasnosti korišćenja univerzitetskog prostora. Povećanje obima aktivnosti.

36 . http://www. (2004). ISSN 0947-4862. "Practical Guide to Regional Foresight in the United Kingdom". EggebrechtPresse KG. "European Information Technology Observatory 2004". OECD Investment Compact for South East Europe and The Stability Pact for South Eastern Europe. (2005). Directorate K. EC-Lisbon. “ICT Investment and Economic Growth in the 1990s: is the United States a Unique Case? A Comparative study of Nine OECD Countries”. European Communities. DSTI/DOC(2001)7.org/general/library.investmentcompact.nsf/Content/Global+Competitiveness+Programme %5CGlobal+Information+Technology+Report 9. Mainz 4.weforum.weforum. (2000). "An Overview of the Information & Communications Technology Sector in Serbia and Profiles of Selected Companies". WEF. (2002).3. (2005b). "Information Technology". "Global Competitiveness Report 2005-2006 – Executive Summary". Unit “Science & Technology Foresight. OECD STI-WP. Press Release No. "The potential of ICT for the development and economic restructuring of the new EU member states and candidate countries". 7. A. 6. WEF. February 2005. Paris. OECD. Piatkowski. 2. 2001. OECD. Moore. Lisbon. 3..nsf/Content/Global+Competitiveness+Programme%5CGlo bal+Competitiveness+Report 8. EC. Wolfgang Bibel. World Economic Forum. EITO. Darmstadt University of Technology.15 LITERATURA 1. Directorate-General for Research. (2005). 23-24 March 2000. 100/1/00. World Economic Forum. Technical Report EUR 21589 EN. European Commission. Marcin. Djuro. Joint Research Centre.&Schreyer.org/site/homepublic. Kutlaca.htm . 25-Oct-2001. "Presidency Conclusions – Lisbon European Council". December 2003. "Global Information Technology Report 2005-2006 – Executive Summary". 2002.org/site/homepublic. 5. links with the IPTS”.http://www. September. Paris. (2005). Colecchia. STI Working Papers 2001/7. http://www. Kevin. 2005. (2003). P.

Biotehnologija u konvencionalnom. profesionalna obuĉenost. biljke. slabog funkcionisanja trţišta roba. living organisms. odnosno prirodnim rekombinovanjem. nerazvijene infrastukture.2 ANALIZA POSTOJEĆEG STANJA Sa stanovišta metodološkog pristupa ţelimo da ukaţemo na znaĉaj dijagnostike ĉija suština je da identifikuje potencijale razvoja kao i kljuĉna razvojna ograniĉenja.4. genetski modifikovani organizmi (GMO). enzimski procesi i sl. razvojem. niske profitabilnosti i efikasnosti ulaganja. 4. gljivice. usluga. U uţem smislu reĉi pojam moderne biotehnologije se odnosi samo na novije tehnike molekularne biologije i reproduktivne tehnologije kao što su genska manipulacija. Kroz proces genetske modifikacije geni koji imaju poţeljne karakteristike mogu se uzeti iz jedne i ubaciti u drugu vrstu. potreba i perspektiva. Ograniĉenja u razvoju biotehnologije i proizvodnje hrane kod nas mogu se klasifikovati u dve grupe: biološka ograniĉenja i dileme i društveno ekonomska ograniĉenja. Ovde spadaju. procesiranjem i plasmanom prehrambenih proizvoda. nedovoljnog nivoa investicija. U okviru ove studije u sklopu razrade osnovnih pravaca razvoja AP Vojvodine u oblasti proizvodnje hrane biće ravnopravno razmotreni i biotehnološki procesi u najširem smislu reĉi. dok će na biotehnologiju u smislu razvoja i korišćenja genetski modifikovanih organizama biti data kritiĉka analiza stanja.1 UVOD Proizvodnja hrane obuhvata kompletan lanac proizvodnje i primarne prerade sirovina biljnog i animalnog porekla praćen osmišljavanjem. Reĉ je o proizvodnji koja je bazirana na korišćenju aktivnosti mikroorganizama. pri ĉemu vrste mogu biti bakterije. or derivatives thereof. Uporedo sa kvantitativnom analizom treba dati ekspertske ocene o mogućnostima i ograniĉenjima ostvarivanja ţeljenih razvojnih i reformskih ciljeva. biljnih i ţivotinjskih ćelija i tkiva ili njihovih delova. niske makroekonomske i poslovne konkurentnosti. U prvu grupu spadaju ograniĉenja i dileme u pogledu primene i razvoja pojedinih grana savremene biotehnologije. Genetski modifikovani organizmi mogu se definisati kao organizmi u kojima je genetski materijal promenjen na naĉin koji se ne ostvaruje prirodnim razmnoţavanjem. Pri tom se pod proizvodnjom hrane u uţem smislu reĉi podrazumeva preraĊivaĉka industrija ĉija je delatnost vezana za proizvodnju hrane. tehnološke 37 . Pri tome treba poći od sadašnjih realnih ograniĉenja: nepovoljnog ekonomskog poloţaja privrede. kloniranje biljaka i ţivotinja i sliĉno. insekti. transfer gena. preduzetniĉki potencijal).) Biotehnologija se bavi primenom bioloških otkrića u masovnoj proizvodnji korišćenih organizama i njihovih produkata. virusi. klasiĉnom smislu reĉi podrazumeva sve tehnološke postupke kod kojih se koriste biološki sistemi. («any technological application that uses biological systems. to make or modify products or processes for specific use". ribe ili sisari. pre svih. Tumaĉenje definicije biotehnologije u ovom najširem smislu obuhvata mnoge tehniĉke i tehnološke postupke koji se uobiĉajeno koriste u poljoprivredi i proizvodnji hrane kao što su fermentacioni procesi. neadekvatnog ljudskog kapitala (obrazovanje. odnosno ţivi organizmi ili njihovi derivati da bi se dobili ili modifikovali proizvodi ili procesi za specifiĉne svrhe. kapitala i rada (nedostatak konkurencije). fiskalne opterećenosti privrede. OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE ZA OBLAST BIOTEHNOLOGIJE I PROIZVODNJE HRANE 4.

Pored toga. uz dominaciju sirovina i poluproizvoda u strukturi izvoza.000 ha odnosno preko 75 % obradiva površina. dok investicije u proizvodnju hrane predstavljaju 16.000$). niţoj fazi. U ovoj razvojnoj fazi. U Vojvodini u ukupnom društvenom proizvodu poljoprivreda uĉestvuje sa oko 19 %. i gde se dodatna vrednost. na bazi podataka iz 2003.100 do 9. sa sektorskom strukturom u kojoj dominiraju usluge.zaostalosti. dok je uĉešće proizvodnje hrane na nivou od oko 5 %.000 ha. sa većom diversifikacijom i sa mnogo većom dodatom vrednošću.790. povećano uĉešće izvoza u bruto domaćem proizvodu.4 OGRANIĈENJA Prema strukturi investicija.200 $ bruto domaćeg proizvoda po stanovniku izlazi iz niţe razvojne faze. a u EU-10 iznosi oko 24 %.650. radnih i drugih inputa. materijalnih i prirodno-lokacijskih faktora. Prema statistiĉkim podacima AP Vojvodina ima 2. 38 . U toj. kljuĉni faktor meĊunarodne konkurentnosti su niske cene sirovinskih. pre svega.44 % od ukupnih investicija (u odnosu na 1. U ukupnom bruto domaćem proizvodu uĉešće poljoprivrede se u Srbiji kao celini kreće se na nivou od 12. (koju karakteriše bruto domaći proizvod po stanovniku od 1.92% na nivou drţave).000 $. dok je u preraĊivaĉkoj industriji zaposleno blizu 20 % od ukupnog aktivnog stanovništva.95 % na nivou drţave). Produktivnost rada po zaposlenom kod nas je oko 40 % proseka EU-25. nezavršenog procesa privatizacije i restruktuiranja privrede. za Vojvodinu je. U proizvodnji hrane u Vojvodini višak proizvoda predstavlja 53 % od društvenog proizvoda ostvarenog u ovoj oblasti. Karakteristika više razvojne faze. za industrijskim zemljama Evrope iznosi 5 do 6 tehnoloških godina (30 do 35 godina u vremenskoj dimenziji). 031 miliona stanovnika od ĉega je radno aktivno 912. Ovi podaci nedvosmisleno potvrĊuju da poljoprivreda i proizvodnja hrane jesu i moraju biti jedan od osnovnih oslonaca razvoja ove regije. je nivo bruto domaćeg proizvoda od 3. a manjim delom u sektoru usluga. većom efikasnošću upotrebljenih ljudskih.3 POTENCIJALI RAZVOJA Autonomna pokrajina Vojvodina zauzima ukupnu površinu od 2.000 do 3.5 do 16 %.600 ha. kao i cele zemlje. 4. a bruto domaći proizvod Srbije iznosi oko 10 % proseka EU-25).23 % od ukupnih investicija u Vojvodini (u odnosu na 6. Tehnološko zaostajanje privrede Vojvodine. a drţavni prioriteti koji to najviše podstiĉu su: unapreĊenje ljudskog kapitala (ekonomija znanja). nedovoljne izvozne orijentisanosti. Sa stanovišta globalnih razvojnih trendova i procesa naša zemlja pa samim tim i Vojvodina sa oko 3. makroekonomsku stabilnost i osnovni ljudski kapital. a proizvodnja hrane sa nešto preko 13 % (podaci iz 2003. Dva osnovna razloga nedovoljnog nivoa investicija mogu biti relativno niska profitabilnost ulaganja ili visoki troškovi finansiranja investicija (Rodrick. godine Vojvodina prednjaĉi u odnosu na ostatak drţave u investicijama u poljoprivredu i proizvodnju hrane. MeĊutim i pored toga našu celokupnu privredu (i poljoprivredu) karakteriše relativno nizak nivo investicija i preduzetništva (uĉešće investicija u bruto domaćem proizvodu Srbije iznosi oko 19%. godine). odnosno preko 80% ukupna poljoprivredna površina. najvećim delom. od ĉega je oko 1. Dani. a oko 1. stvara u poljoprivredi i prehrambenoj industriji. 2005). karakteristiĉan relativno nizak nivo iskorišćenosti kapaciteta preraĊivaĉke industrije (proseĉno oko 30 % u 2000-tim godinama). kao i za celu našu zemlju. U odnosu na ukupno aktivno stanovništvo zaposleni u poljoprivredi u AP Vojvodini ĉine oko 14 %. a u poljoprivredi je višak proizvoda negativna vrednost. U odnosu na ukupan broj stanovnika stanovništvo koje ţivi od prihoda od poljoprivrede predstavlja u Vojvodini nešto preko 10 %. godine). efikasno funkcionisanje trţišta roba. gde je naša zemlja pa samim tim i Vojvodina na samom poĉetku. slabe zaštite svojine i ugovora.8 hiljada odnosno 45 % (podaci iz 2002. 4. zemlja svoju meĊunarodnu konkurentnost ostvaruje. Investicije u poljoprivredu u Vojvodini ĉine 5. a prioriteti drţave su da obezbedi osnovne institucije.150.

povećanje tehnološke osposobljenosti privrede i mnogo veći naglasak na veliĉini i otvorenosti trţišta. Ne treba izostaviti ni prednost koju Vojvodina ima zahvaljujući tradicionalnoj okrenutosti stanovništva vrednostima radnog angaţovanja i poštovanja sistemskih normi. najvećim delom nezagaĊenog zemljišta.usluga. pogodnim klimatskim uslovima i povoljnom geografskom poloţaju. Uprkos evidentnim potencijalima potrebnim za uspešan tehnološki razvoj u oblastima biotehnologije i proizvodnje hrane. ispošteno zbog nedovoljnog i neadekvatnog Ċubrenja. Za nas se moţe reći da se spora implementacija druge generacije reformi vraća kao bumerang i ugroţava rezultate prve generacije reformi. pre svega izgradnjom institucionalnog okvira za efikasno funkcionisanje trţišnih institucija. predstavlja jednu od jakih polaznih taĉaka tehnološkog razvoja u oblasti biotehnologije i proizvodnje hrane. nepostojanjem ponude proizvoda primarne poljoprivredne proizvodnje definisanog deklarisanog nivoa kvaliteta na domaćem trţištu i nemogućnošću da se ovakva roba po adekvatnim.5 SWOT ANALIZA SWOT analiza u proizvodnji hrane u Vojvodini saĉinjena je u odnosu na prirodne i tehniĉke resurse. Druga generacija reformi bavi se. kao i razvijena mreţa malih preduzeća u proizvodnji hrane. reforme prve i druge generacije meĊusobno se prepliću. uprkos njihovoj tehniĉkoj zastarelosti. odnosno tehnološkoj zaostalosti u krajnjem ishodu. i jedne druge podstiĉu. liberalizaciju i sprovela privatizaciju. rada. obrazovanje na svim nivoima i davanja podrške preduzetništvu. istraţivaĉke i obrazovne institucije kao osnovne ĉinioce tehnološkog razvoja u ovoj oblasti. nepovoljne strukture zbog redukovane obrade i pored toga usitnjeno i praćeno odvojenošću subjekata koji su vlasnici zemljišta i onih koji ga obraĊuju. neraspoloţivošću sirovine definisanog namenskog kvaliteta za pojedine grane preraĊivaĉke industrije. Prva generacija reformi podrazumeva da je drţava obezbedila trajnu makroekonomsku stabilnost. zakorovljeno. pravosuĊa i drţavne administracije. kapitala i znanja. Jedna od najozbiljnijih slabosti sistema u biotehnologiji i proizvodnji hrane je upravo karika koja povezuje primarnu poljoprivrednu proizvodnju i preraĊivaĉku industriju. Uporedo sa tranzicijom iz niţe u višu razvojnu fazu naša zemlja. ljudske resurse. Imajući u vidu ovaj ozbiljan nedostatak mora se konstatovati da je iniciranje ozbiljnih reformi u poljoprivrednoj proizvodnji praktiĉno preduslov sveobuhvatnog tehnološkog razvoja u oblasti biotehnologije i proizvodnje hrane. Naravno. U nekim zemljama u tranziciji. višim cenama ponudi na meĊunarodnom trţištu. sistemska rešenja. Naša zemlja pa samim tim i Vojvodina će se narednih godina kretati po ovakvoj razvojnoj putanji. u smislu odgovarajuće kombinacije prioriteta prve i druge faze. S obzirom na ovu konstataciju sledeći prioritetni pravac tehnološkog razvoja u oblasti biotehnologije i proizvodnje hrane mora biti sagledan kroz definisanje 39 . Prvenstveno treba istaći da je zemljište tokom godina krize u velikoj meri zapušteno. Odsustvo razvrstavanja i vrednovanja produkata primarne poljoprivredne proizvodnje po kvalitetu rezultira nizom negativnih efekata: nemotivisanošću primarnih poljoprivrednih proizvoĊaĉa da preduzmu sve potrebne mere za ostvarenje vrhunskog kvaliteta proizvoda. Na bazi izvedene SWOT analize oĉigledno je da Vojvodina kao region prvenstveno ima jake oslonce za razvoj biotehnologije i proizvodnje hrane u prirodnim resursima objedinjenim u raspoloţivosti kvalitetnog obradivog. ometaju ili onemogućavaju tehnološki razvoj daleko šira. 4. Takva situacija predodreĊuje i odgovarajući milje razvojnih politika. pa samim tim i Vojvodina se suoĉava sa još jednom «tranzicijom»: prelaskom iz prve generacije reformi u drugu generaciju reformi. i postojanje znaĉajnih kapaciteta prehrambene industrije. mora se konstatovati da je u ovoj oblasti lista slabih strana koje usporavaju. obezbeĊujući osavremenjavanje uz manja ulaganja i tradiciju u proizvodnji hrane. Ova strateška prednost podrţana je i postojanjem solidnih inicijalnih potencijala za istraţivanje.

mogućnosti i pretnji na bazi izvedene SWOT analize. Konaĉno. izgradnjom i opremanjem savremenih pogona za centralizovano snabdevanje malih. imajući u vidu predimenzionirane kapacitete u odnosu na potrebe i sirovinsku bazu. S druge strane treba imati u vidu da u klasiĉnoj biotehnologiji i proizvodnji hrane postoji ĉitava lepeza mogućnosti za pokretanje malih i srednjih preduzeća. Pri tome je od izuzetnog znaĉaja obaviti pravilan odabir preduzeća koja se rentabilno mogu tehniĉko-tehnološki osavremeniti i automatizovati i svesno se suoĉiti sa ĉinjenicom da će pojedina preduzeća. svest i broj zaposlenih radnika kao i slabosti vezanih za zastarelu organizaciju rada i formalnost primene savremenih sistema upravljanja svim aspektima poslovanja. Iako u oblasti klasiĉne biotehnologije i prehrambene industrije postoje znaĉajni instalisani kapaciteti. njihovo adekvatno opremanje i edukacija za kompetentno obavljanje potrebnih aktivnosti. biti dodatno potencirana. 40 . Stoga promptno iniciranje tehnološkog osavremenjavanja i automatizacije pogona u kljuĉnim visokoperspektivnim oblastima biotehnologije i proizvodnje hrane mora biti jedan od prioriteta tehnološkog razvoja u ovoj oblasti. njihova tehniĉka zastarelost s obzirom da potiĉu iz rane druge polovine prošlog veka i tehnološka zaostalost s obzirom na veliki broj postrojenja koji je uvezen nakon što je rashodovan u razvijenijim zemljama. izvorno potentnih i visokoisplativih proizvoda. potenciranje preduzetništva i poslovno povezivanje svih subjekata ĉije je uĉešće neophodno za uspešan start-up preduzeća obezbedilo podizanje nivoa preduzetniĉkog duha i broja uspešnih preduzetniĉkih inicijativa u oblasti biotehnologije i proizvodnje hrane. struke i potencijalnih preduzetnika kroz osnivanje svojevrsnog centra za transfer tehnologija koji bi kroz izradu model projekata. Treba imati u vidu i ĉinjenice da su nezaposleni i oni koji su preduzeća napustili kao tehnološki višak mahom nedovoljno struĉni i informisani da bi pokrenuli sopstveni biznis te zbog toga ostaju dugoroĉni problem društvene zajednice. neminovno propasti. Mogućnost sistemskog rešavanja ovog problema sagledava se kao sledeći prioritetni pravac tehnološkog razvoja u oblasti biotehnologije i proizvodnje hrane koji bi podrazumevao obezbeĊenje uslova za funkcionalno multidisciplinarno povezivanju nauke. Naravno. što u krajnjem sluĉaju rezultira velikim brojem neuspelih preduzeniĉkih poduhvata i uz potenciranje gubitniĉke svesti zatvara krug nemogućnosti rešavanja pitanja nezaposlenosti. deficitarnih. Moţe se konstatovati da je i ovaj razvojni prioritet praktiĉno preduslov sveobuhvatnog tehnološkog razvoja u oblasti biotehnologije i proizvodnje hrane. regionalnom mentalitetu primerenih. proisteklim iz primene prethodno obrazloţene mere osavremenjavanja i automatizacije velikih pogona. kroz postepeno otvaranje prema trţištu EU naĊu u konkurenciji visokotehnoloških potpuno automatizovanih preduzeća iz razvijenih zemalja. a posebno bez struĉno osmišljenih projekata i biznis planova samo pooštrava trenutnu haotiĉnu situaciju i gomila tehnološki zastarela preduzeća uz predimenzioniranje kapaciteta u jednim i odsustvo interesovanja za druge oblasti. iz sveobuhvatnog sagledavanja snaga. tradicionalnih. što je izmeĊu ostalog i preduslov da se prevaziĊe situacija postojanja nelojalne konkurencije. Jedna od opterećujućih slabosti u našoj zemlji koja ravnopravno opterećuje i Vojvodinu kao region jeste velika nezaposlenost koja će pojavom dodatnih tehnoloških viškova u oblasti biotehnologije i proizvodnje hrane. ali dizajnom i uslovima rada savremenih franšiznih prodajnih objekata koji bi omogućili dodatno zapošljavanje lica koja ne raspolaţu velikim finansijskim potencijalom niti profilisanom struĉnošću. koja će sa baviti proizvodnjom atraktivnih. slabosti. a posebno mikro porodiĉnih preduzeća. pojedinaĉno i nasumiĉno otvaranje ovakvih preduzeća bez dovoljno znanja i informacija.subjekata koji će se baviti delatnošću otkupa i skladištenja primarnih poljoprivrednih proizvoda u skladu sa savremenim trendovima u svetu. Vaţno je istaći da samo tehniĉko tehnološko osavremenjavanje i automatizacija neće imati adekvatan efekat ukoliko ne budu praćeni prevazilaţenjem slabosti vezanih za struĉnost. predstavljaju slabu stranu ove privredne grane koja će u pravom smislu reĉi doći do izraţaja kada se domaća preduzeća. ali i na bazi kritiĉki-konstruktivnog preuzimanja iskustva iz razvijenih zemalja kao dodatni prioritetni pravac u oblasti klasiĉne biotehnologije i proizvodnje hrane sagledava se iniciranje domaćih franšiznih sistema koji bi bili inicirani planskim projektovanjem.

SWOT ANALIZA STRENGHTS (jake strane) Prirodni i tehniĉki resursi Kvalitetno obradivo zemljište Pogodna klima Ljudski resursi Kvalitetni istraţivaĉki kadrovi Kvalitetni prosvetni kadrovi Tradicionalna okrenutost stanovništva ka vrednostima rada Spremnost stanovništva da poštuje uspostvaljene sistemske norme Sistemska rešenja Istraţivaĉke institucije Obrazovne institucije Veliki broj obrazovnih institucija na svim nivoima obrazovanja Poljoprivredni i tehnološki fakultet sa svojom tradicijom i iskustvom Široka lepeza fundamentalnih. hibrida i rasa u proizvodnji Veliki broj domaćih kvalitetnih sorti i hibrida NezagaĊeno zemljište Povoljan geografski poloţaj Veliki postojeći kapaciteti konvencionalnih prehrambenih tehnologija Raširena mreţa zanatskih i savremenih MSP u oblasti tradicionalnih biotehnologija i proizvodnje hrane 41 . teorijskih znanja kod obrazovanih kadrova Razvijena mreţa agencija Solidno opremljene za mala i srednja preduzeća istraţivaĉke laboratorije za pojedine oblasti Razvoj trţišta rada u smislu aktivnog zapošljavanja Razvijena mreţa podruĉnih poljoprivrednih sluţbi Relativna koncentrisanost istraţivaĉkih kadrova u istraţivaĉkim institucijama Postojanje tradicionalnih veza sa vodećim istraţivaĉkim institucijama Dugogodišnja tradicija ispitivanja svojstava sorti.

. vodonepropusno.) Usitnjenost zemljišta Ljudski resursi Nedostatak orijentacije struĉnjaka ka doţivotnoj edukaciji Priuĉena struĉna radna snaga Inertnost prema promenama Starosna struktura seoskog stanovništva Sistemska rešenja Odsustvo razvrstavanja i vrednovanja najzastupljenijih strateških sirovina po kvalitetu Prinosi manji od potencijala – nedovoljna iskorišćenost potencijala Zastrela organizacija rada u preduzećima Nekonkurentni ekonomski pokazatelji poslovanja u proizvodnji hrane Istraţivaĉke institucije Nedovoljna povezanost istraţivaĉkih institucija sa privredom Nepostojanje istraţivaĉkih sektora u preduzećima agroprivrede Zastarela oprema Nedovoljna multidisciplinarna povezanost u istraţivanjima Obrazovne institucije Nedovoljno praktiĉnih znanja i veština koji se stiĉu u obrazovnom procesu Nedovoljno laboratorija za praktiĉni rad studenata Zastarela oprema Negativna selekcija kadrova pri izboru zanimanja u prehrambenoj struci u odnosu na mladima atraktivnija zanimanja Neiskorišćeni prirodni i tehniĉki resursi Zastareli. 14000. 1800.. ispošteno. tehniĉki prevaziĊeni. niskoautomatizovani pogoni Postojanje tehniĉkotehnološki neprihvatljivih malih pogona Korišćenje većine velikih pogona sa kapacitetom daleko ispod instalisanog Višak zaposlenih – nekonkurentna opterećenost proizvoda radnom snagom Nezaposleni bez dovoljno znanja za iniciranje preduzetniĉkih poduhvata Nepozicioniranost proizvoda na meĊunarodnom trţištu Nedovoljna sistemska ureĊenost preduzeća (ISO 9000.SWOT ANALIZA WEAKNESSES (slabosti) Prirodni i tehniĉki resursi Dugogdišnji nemar prema zemljištu (zakrovljno. 22000 HACCP) Fokusiranje istraţivanja na rešavanje izolovanih fokusiranih problema pojedinih tehnologija Odsustvo istraţivanja usmerenih na rešavanje kljuĉnih problema u proizvodnji hrane 42 .

hibrida i rasa u proizvodnji Obrazovne institucije Neadekvatan kvalitet i koliĉina Ċubriva Vlasnici zemljišta nisu ujedno oni koji ga obraĊuju 43 .WEAKNESSES (slabosti) Prirodni i tehniĉki resursi Nedekvatna saobraćajna mreţa Ljudski resursi Sistemska rešenja Formalno shvatanje sistemskog ureĊivanja preduzeća kao dobijanje certifikata Nestandardizovanost proizvoda – nepostojanje suštinskog brenda Nefukcionisanje robne berze za poljoprivredne i prehrambene proizvode Izvoz baziran najvećim delom na proizvodima primarne poljoprivredne proizvodnje Odsustvo parametrizacije kvaliteta kod proizvoda primarne poljoprivredne proizvodnje u izvozu Nenamensko korišćenje sirovina u odnosu na ostvarni kvalitet Istraţivaĉke institucije Formalnost povezivanja sa istraţivaĉkim institucijama iz instranstva Nedovoljna razvijenost istraţivanja usmerenih ka razvoju novih tehnologija i proizvoda Nesistematizovanost podataka dugogodišnjih ispitivanja svojstava sorti.

SWOT ANALIZA OPPORTUNITIES (mogućnosti) Prirodni i tehniĉki resursi Ukrupnjavanje poseda – gazdinstava za potrebe proizvodnje masovnih strateških kultura Plansko podizanje novih višegodišnjih zasada u koordinacija sa preraĊivaĉkim kapacitetima Struĉno ureĊenje i plansko koišćenje postojećih zasada Plansko opremanje savremenih farmi za uzgoj ţivotinja u skladu sa svetskim normama Definisanje uslova za nastavak eksplotacije zastarelih pogona – osvremenjavnje i automatizacija pogona koji zadovoljavaju tehniĉke uslove Ljudski resursi Usavršavanje u inostranstvu na svim obrazovnim nivoima Boravak struĉnjaka u inostranim preduzećima Sistemska rešenja Podrška pozicioniranju i izvozu visokokvalitetnih proizvoda iz regiona APV Razvrstavanje i vrednovanje masovnih strateških poljoprivrednih proizvoda po kvalitetu Stvaranje preduslova za funkcionisanje robne berze Istraţivaĉke institucije Osnivanje centra za transfer tehnologija u proizvodnji hrane i biotehnologiji Razvijanje centara za istraţivanja i razvoj u preduzećima agroprivrede Obrazovne institucije Osnivnanje struĉnih škola na svim obazovnim nivoima Organizacija struĉnih kurseva na svim obrazovnim nivoima Zadrţavanje struĉnjaka u zemlji Formiranje baza podataka o svojstvima hibrida i sorti biljnih vrsta i rasa ţivotinja u proizvodnji Osnivanje novih studijskih smerova na fakultetima Podizanje nivoa svesti o potrebama promena Pribliţavanje obrazovnih programa potrebama razvoja privrede Podizanje nivoa higijenskih navika i svesti o znaĉaju higijene u proizvodnji hrane 44 .

OPPORTUNITIES (mogućnosti) Prirodni i tehniĉki resursi Plansko otvaranje MSP u skladu sa strategijom i prema suštinski razraĊenim biznis planovima Iskorišćenje prirodnih i tehniĉkih resursa tradicije i etno proizvodnje Organska proizvodnja i prerada organski proizvedene hrane Izgradnja savremenih visokoautomatizovanih pogona Osmišljavanje franšiznih sistema Ljudski resursi Sistemska rešenja Istraţivaĉke institucije Obrazovne institucije 45 .

SWOT ANALIZA THREATS (pretnje) Prirodni resursi Neracionalno korišćenje prirodnih resursa Neplansko korišćenje prirodnih resursa Predimenziniranje kapaciteta u pojedinim oblastma proizvodnje hrane Ljudski resursi Inertnost javnosti u odnosu na tekovine ranijh sistema NeprilagoĊenost struĉnog kadra novim uslovima poslovanja Odliv mozgova Sistemska rešenja Odliv viška vrednosti u trgovinu Spor obrt sredstava Istraţivaĉke institucije Zapostavljenost domaćih istraţivanja Odsustvo primene rezultata istraţivanja u praksi Neodovoljna suštinska poveznost sa istraţivaĉkim institucijama u inostranstvu Nedovoljno korišćenje savremenih saznanja istraţivanja u svetu Ograniĉavanje korišćenja laboratorijske opreme za potrebe uskih istraţivaĉkih timova Obrazovne institucije Sporost reformi Odvojenost od potreba privrede Pomodarski obrazovni profili Odlaganje promena – osavremenjavanja Nelojalna konkurencija Neplansko osnivanje i razvoj malih i srednjih preduzeća Nasumiĉno i parcijalno ulaganje u osvremenjavanje pogona Nedostatak multidisciplinarne povezanosti znanja na pojedinim usmerenjima 46 .

i potrebe stimulisanja holistiĉkih sistemskih pristupa. za što postoje razliĉite mogućnosti: proizvodnja biljaka obogaćenih sa deficitarnim nutrijentima. Ova strategija. ratarstvo. proizvodnju genski kontrolisanih proizvoda. inputi i usluge. proizvodnja semenskog materijala u kome nema virusa. usmerenu selekciju bilja i fermentativne procese (USDA. 47 . bioregulaciju ili hormonsku kontrolu fizioloških i metaboliĉkih procesa. zakup zemljišta. što ograniĉava mogućnosti širih istraţivanja i razvoja na zemlje i. On utvrĊuje šta se zahteva od Komisije i od drugih evropskih institucija i istovremeno daje preporuke za aktivnosti drugih javnih i privatnih odgovornih uĉesnika.6 AKTUELNE TENDENCIJE U SVETU. biljaka otpornih na sušu. Glavna snaga savremene biotehnologije je u omogućavanju proizvodnje dovoljnih koliĉina hrane u siromašnim zemljama. industrijske i finansijske resurse neophodne za razvoj i primenu prirodnih nauka i biotehnologije u cilju zadovoljenja društvenih potreba i povećanja njihove konkurentnosti? Kako da Evropa uspostavi efikasnu. EU I REGIONU Vezano za poziciju i strategiju razvoja biotehnologije i prirodnih nauka u EU januara 2002. uz potragu za poboljšanim upravljanjem robom tokom faza proizvodnje. za dobijanje ili modifikovanje proizvoda ili procesa za specifičnu upotrebu". fuziju protoplasta. sastoji se od dva dela: politiĉke orijentacije i plana u 30 taĉaka za prevoĊenje politike u akciju. vaţno je spomenuti strateški FAO okvirni sistem koji se odnosi na integrisane sisteme proizvodnje i podvlaĉi znaĉaj efikasne intenzifikacije proizvodnih sistema i transformacije proizvodnje. utvrĊivanje sekvenci DNA i njihovo kloniranje u biljkama i ţivotinjama. šumarstvo i ribarstvo) i vertikalna. kao što su manipulacija genima i prenos gena. stoĉarstvo. Integracija treba da bude horizontalna. pouzdanu i odgovornu politiku koja će imati poverenje i podršku njenih graĊana? Kako da Evropa najbolje odgovori na globalne izazove. razvije svoju domaću politiku sa jasno internacionalnim perspektivama i da deluje internacionalno. proizvodnja vakcina koje obezbeĊuju bolje zdravstveno stanje ţivotinja i mnoge druge. g. a da sledi svoje interese? ● ● Ova strategija istiĉe u prvi plan putokaze do 2010. kao i prepoznavanje ekonomskih i socijalnih dimenzija vezanih za transfer i prihvat odgovarajuće tehnologije (radna snaga. definicija biotehnologije pokriva mnoge od postupaka i tehnika koji se sreću u poljoprivredi i u proizvodnji hrane. prerade. Osnovna slabost savremene biotehnologije se moţe sagledati u velikim finansijskim sredstvima neophodnim za istraţivanja. definicija pokriva spektar razliĉitih tehnologija. utvrĊenih na Lisabonskom Sastanku Evropskog Saveta u martu 2000. Kada je u pitanju proizvodnja hrane. Interpretirano u uţem smislu. Biotehnologija je više od samog genetiĉkog inţenjerstva i razdvajanja gena. Konvencija o biološkoj raznovrsnosti (CBD.4. biljaka poboljšanog kvaliteta i konzistencije. molekularne biologije i tehnologije. distribucije i prodaje. Vezano za samu biotehnologiju u nastavku će biti dat pregled vladajućih shvatanja u svetu kada je u pitanju takozvana moderna biotehnologija. posebno. kao i saznanja o sistemima od strane poljoprivrednika i drugih sudeonika). mikropropagaciju. žive organizme ili njihove delove. na firme koje mogu pokriti ove troškove istraţivanja. 1987). pristup resursima. Evropska komisija je prihvatila Saopštenje u kome je data strateška vizija prirodnih nauka i biotehnologije koje bi omogućile Evropi razvoj odrţive i odgovorne politike u cilju davanja odgovora na sledeća tri široka pitanja: ● Kako da Evropa na najbolji naĉin privuĉe kadrovske. uz traţenje poboljšanja upravljanja komponentama sistema u poljoprivredi (ukljuĉujući u to resurse. godine i stavlja sektor prirodnih nauka i biotehnologije na ĉelo onih vodećih tehnologija. prema engleskom Convention on Biological Diversity) definiše biotehnologiju kao: bilo koja tehnološka primena koja koristi biološke sisteme. bolji kvalitet stoĉne hrane. koju je postavila Komisija. ona obuhvata kulture tkiva. naroĉito na nivou malih proizvoĊaĉa. ćelija i embriona. koje treba da pokrenu Evropsku Uniju u smeru svojih dugoroĉnih strateških ciljeva. koji razmatra samo primene u novim postupcima DNA. godine. Interpretirana u ovom širokom smislu.

uz smanjenje troškova. što bi bitno doprinelo povećanju bezbednosti hrane za milione stanovnika zemalja u razvoju.Prema stavu FAO u vezi biotehnologije. 2003/701 EC. Proizvodnja ovih usavršenih proizvoda mogla bi posluţiti kao katalizator za poboljšanje kvaliteta i bezbednosti fermentacija hrane. gume. U EU u primeni je princip prevencije u vezi GMO. g. kao i saglasnost postignuta februara 2000. FAO nastavlja da pomaţe svojim zemljama ĉlanicama. Komisija Codex Alimentarius-a takoĊe razmatra obeleţavanje namirnica biotehnološkog porekla. Tehnologije rekombinantne DNA (RDNA) nude znaĉajne mogućnosti za poboljšanja efikasnosti u proizvodnji ovih komercijalno privlaĉnih supstanci i pomoćnih sredstava. U kontekstu biotehnologija i GMO u EU je vaţan «beli papir o ispravnosti hrane». U današnjem trenutku. ĉime se unapreĊuju procesi fermentacije. Evropa sve više zaostaje za SAD u eksploataciji potencijalne koristi transgenih biljaka. kao i u svim ostalim pratećim elementima (nauĉna istraţivanja. se koriste kao pomoćna tehnološka sredstva. Zajedno sa Svetskom zdravstvenom organizacijom. potrebno je obaviti enormna dijagnostiĉka istraţivanja za poboljšanje razumevanja tradicionalnih fermentacionih sistema i za efektivno korišćenje njihovih potencijala za dobijanje proizvod povišene upotrebne vrednosti. da iskoriste pogodnosti koje potiĉu od primene biotehnologije u poljoprivredi. kao odgovarajuće za namirnice koje potiĉu iz biotehnologije ili za supstance unete u namirnice biotehnološkim metodima. hrana za ţivotinje) iz SAD u EU. godine od strane EU. Za sada. šumarstvu i ribarstvu. a proizvod koje one prave sluţe toj svrsi. namirnice. Biotehnologija je krajnje moćno sredstvo. se koriste kao komponente hrane. Ĉesti su primeri da evropske biotehnološke kompanije napuštaju Evropu i svoja istraţivanja lociraju u SAD ili Kanadu. 2001/ 18 EC. vezana za protokol iz Kartagene o biosigurnosti. koga je EU donela 2000. godine. u kome će eksperti koji su imenovani od vlada razvijati standarde. biotehnologija moţe znatno pomoći u zadovoljavanju potreba rastućeg i u sve većoj meri urbanizovanog stanovništva. EC 1830/2003. što je podrazumevalo zabranu uvoza svih transgenih proizvoda (seme. Korišćenje RDNA tehnologija u proizvodnji mikrobnih enzima je poboljšalo raspoloţivost. ribarstva i šumarstva. Protokolom 90/219 EEC regulisan je naĉin korišćenja genetski modifikovanih organizama. kao i prehrambene industrije. ona se mora proceniti sa paţnjom. Nije razborito oĉekivati da će privatne kompanije razvijati proizvode za opšte dobro. Oĉekivati bilo kakve druge rezultate od privatnih istraţivanja nije na svom mestu niti je to realno. biotehnologija obezbeĊuje moćna sredstva za odrţiv razvoj poljoprivrede. korišćenje prednosti koje transgene biljke pruţaju). primena genetiĉki poboljšanih mikroorganizama u bioproizvodnji hrane je vrlo ograniĉena. Nije verovatno da će genetiĉki poboljšani mikroorganizmi imati znaĉajniju ulogu u poboljšanju fermentacije hrane u zemljama u razvoju u bliskoj budućnosti. primena sredstava i postupaka biotehnologije za precizno karakterisanje sojeva za dobijanje namenskih starter kultura koje se mogu upotrebiti za fermentaciju hrane. Dok za primenu i korišćenje tradicionalnih fermentacionih postupaka u obradi hrane kao izvora ovih komercijalno privlaĉnih proizvoda sa povišenom vrednošću postoje znatni potencijali. Ĉitav niz proizvoda dobijen biotehnološkim postupcima. godine. aminokiseline i supstance za aromatizaciju. 2001/18 EC i 2004/204 EC) samo su deo regulative kojom je definisana oblast prekograniĉnog kretanja. specifiĉnost i ĉistoću enzima primenljivih u obradi hrane. ali i mnoge nepredvidljive probleme. Propisi (EC 1946/2003. u cilju upoznavanja potrošaĉa i omogućavanja da uĉine svrsishodan izbor. dok drugi. MeĊutim. Kompanije su zauzete stvaranjem novca. Upisivanje 17 novih transgenih sorti na zajedniĉku sortnu listu EU krajem 2004. pruţa znaĉajne mogućnosti za poboljšanje kvaliteta i bezbednosti fermentisanih namirnica. kao enzimi i mikroorganizmi. meĊutim.. FAO je osnovao sekretarijat Codex Alimentarius komisije. Razlike su kulminirale uvoĊenjem moratorijuma na transgene biljke u junu 1999. Ona potencijalno moţe kreirati mnoge korisne proizvode. godine tumaĉi 48 . objavljenom u martu 2000. Ako se na odgovarajući naĉin integriše sa drugim tehnologijama u proizvodnji hrane. kao što su npr. smernice ili preporuke. Ovaj spor je dospeo ĉak do Svetske Trgovinske organizacije (WTO). ustanovljavanja. posebno zemljama u razvoju. poljoprivrednih dobara i usluga. obeleţavanja i drugih vaţnih pitanja vezanih za GMO. koja je upravo osnovala ad hok meĊuvladino radno telo za namirnice koje potiĉu iz biotehnologije. Kao i svaka nova tehnologija. razvoj. ni jedna od ovih prilika realno se ne moţe kratkoroĉno ostvariti u većini zemalja u razvoju.

meĊutim. predlog institucionalnih i finansijskih mera sa pregledom mogućih finansijskih modela za podsticaj. industrijski sektor. ukljuĉujući udeo i strukturu obradivog zemljišta. Dodatno će za svaku grupu projekata biti data projekcija potencijalnih korisnika i mogućnosti plasmana novih proizvoda i usluga ukljuĉujući korisnike dobara na domaćem trţištu. Republiku Srbiju i sliĉno. nezaposleni i studenti i indirektne korisnike dobara i usluga ukljuĉujući AP Vojvodinu. 4. a znajući da upotreba genetski modifikovanih organizama za sada izaziva burne društvene i moralne dileme u okviru ove studije autori su se ograniĉili na primenu tradicionalnih biotehnoloških metoda u proizvodnji hrane razmatrajući ih paralelno i ravnopravno sa ostalim prehrambenim tehnologijama sa ciljem definisanja osnovnih pravaca tehnološkog razvoja koji će u proizvodnji hrane obezbediti sveobuhvatan i ekonomski opravdan razvoj u Vojvodini kao regionu. klimatske uslove i geografski poloţaj koji su trenutno u odnosu na svoje potencijale nedovoljno iskorišćeni. 4. ovde će biti istaknuti najvaţniji projekti kojima se obezbeĊuju pomenuti preduslovi za razvoj biotehnologije i proizvodnje hrane. posebno treba da se bavi strategija razvoja poljoprivrede u Vojvodini. analiza njihovog uticaja na okolinu. direktne korisnike dobara i usluga kao što su MSP.7. Ostaju. U zemljama u razvoju strategije vezane za biotehnologiju se mahom odnose na primenu tradicionalnih ili osavremenjenih fermentacionih postupaka u proizvodnji i razradu uslova za razvoj savremenih istraţivanja iz oblasti biotehnologije u oblasti nauĉno-istraţivaĉkog rada. Ovi programi su u sluĉaju nerazvijenih zemlja afriĉkog i azijskog kontrineta usmereni na rešavanje suštinskih problema obezbeĊenja nivoa poljoprivredne proizvodnje koji će obezbediti ishranu domaćeg stanovništva prevazilaţenjem problema suše ili otpornosti biljaka prema štetoĉinama kroz primenu već razvijenih genetski modifikovanih vrsta. Od strane ili uz podršku FAO izraĊena je strategija primene savremene biotehnologije u proizvodnji hrane za potrebe mnogih nerazvijenih zemalja i zemalja u razvoju. Imajući u vidu ĉinjenicu da je osnovni razvojni potencijal Vojvodine u oblasti proizvodnje hrane upravo izvanredan sklop svih prirodnih resursa. kriterijumi za investiranje.7 PRIORITETI RAZVOJA Na bazi kratke analize postojećeg stanja i izvedene SWOT analize kao i na bazi dugogodišnjeg iskustva autora studije osnovni prioritetni pravci tehnološkog razvoja AP Vojvodine u oblasti biotehnologije i proizvodnje hrane sagledavaju se u sledećim oblastima: UnapreĊenje efikasnosti i obima poljoprivredne proizvodnje Optimizacija valorizacije produkata primarne poljoprivredne proizvodnje Osavremenjavanje i revitalizacija industrijskih kapaciteta prehrambene industrije Podrška planskom pokretanje MSP u agrobiznisu i proizvodnji hrane Osmišljavanje funkcionalnih franšiznih sistema baziranih na domaćim potencijalima U nastavku će svaki od apostrofiranih prioritenih razvojnih pravaca biti elaboriran kroz predlog potencijalnih projekata za koje će biti uporedo data analiza elemenata za svaku grupu prioritetnih projekata pilot proizvodnje ili sistemskih usluga. institute. s obzirom na specifiĉnosti regiona Vojvodine.1 UnapreĊenje efikasnosti i obima poljoprivredne proizvodnje Iako generalno unapreĊenje efikasnosti i obima poljoprivredne proizvodnje predstavlja dugoroĉan i kompleksan problem kojim se prvenstveno bavi strategija razvoja poljoprivrede Srbije i kojim.se «de facto» kao ukidanje moratorijuma. Ovi projekti se prvenstveno odnose na: 49 . dileme o zdravstvenim efektima ovih organizama. Univerzitet u Novom Sadu. procena mogućnosti povraćaja investicija i kriterijuma za evaluaciju projekata. s obzirom na uslovljenost razvoja biotehnologije i proizvodnje hrane adekvatnim aktivnostima na unapreĊenju efikasnosti i obima poljoprivredne proizvodnje. istraţivaĉke jedinice. korisnike dobara na inostranom trţištu. start up preduzeća.

šumarstva i vodoprivrede i dodatnim podsticajnim merama u cilju stvaranja gazdinstava koja strukturom i veliĉinom obradivih površina i raspoloţivom agrotehnikom mogu planski i rentabilno da proizvode masovne strateške ratarske kulture uz istovremeno podizanje nivoa proseĉnih prinosa ĉime se obezbeĊuje bolja iskorišćenost obradivih površina kao prirodnog resursa. Osnivanje novih ili ureĊenje postojećih višegodišnjih zasada voća i groţĊa i ulaganje u masovnu rentabilnu proizvodnju povrća za potrebe industrijske prerade na lokacijama koje su pravilno odabrane u zavisnosti od mikroklimata i karakteristika zemljišta. Na ovaj naĉin postepeno bi se povećavao broj gazdinstava u svakoj od navedenih grana primarne poljoprivredne proizvodnje koja. ali i u zavisnosti od blizine i raspoloţivosti skladišnih. agrotehniĉke. tehnološke i agroekonomske struke koji bi za svaki od navedenih projekata i proizilazeće potprojekte za odgovarajuće biljne odnosno ţivotinjske vrste. dok bi porast stoĉarske proizvodnje obezbedio. već je voĊen sopstvenim. pored toga što je preduslov suštinski uspešnog tehnološkog razvoja u oblasti proizvodnje hrane. lekovi. agronomske. pored ostalog. osim u sluĉaju retkih izuzetaka. optimalnu strukturu sorti. ovaj proces se ne dešava planski. mogućnost uspostavljanja 50 . mogu biti konkurentna kako na domaćem. znanjima svakog preduzetnika i zasnovan na trenutnim liĉnim procenama bez dugoroĉnog sagledavanja potreba sa aspekta integrisanog delovanja poljoprivredne proizvodnje i preraĊivaĉkih kapaciteta. poreklo) i proizvode (mleko. odnosno proizvodnja hrane. tako i kroz dugoroĉno kontaktiranje stranih investitora. Uspešna realizacija navedenih projekata mora se planski podstaći putem formiranja i finansiranja multidisciplinarnih timova struĉnjaka pedološke. Osnivanje novih ili revitalizacija i osavremenjavanje postojećih farmi za uzgoj ţivotinjskih vrsta uz implementaciju savremenih tehniĉkih rešenja u uzgoju ţivotinja koja treba da ostvare odgovarajuću rentabilnost proizvodnje i uspostavljanje sistema sledljivosti u odnosu na inpute (hrana. MeĊutim. kako rentabilnošću proizvodnje.- Ukrupnjavanje gazdinstava u skladu sa strategijom Republiĉkog ministarstva poljoprivrede. Dalji preduslov za realizaciju ove grupe projekata jeste obezbeĊenje instrumenata prihvatljive finansijske podrške za njihovo sprovoĊenje. rezultirala direktnim i indirektnim koristima kod velikog broja privrednih subjekata: Primarni korisnici proizvedenih dobara na domaćem trţištu bili bi upravo pogoni prehrambene industrije za koje bi bila obezbeĊena dovoljna koliĉina sirovina iz primarne poljoprivredne proizvodnje uz uniformnost kvaliteta proizvedenih koliĉina. - - Navedeni projekti se od strane pojedinih privrednih subjekata. tehnološki i ekonomski opravdanim projektima kao i uz obavezu obezbeĊenja dela sopstvenih sredstava. uz investiranje na bazi sopstvenih sredstava preduzetnika u poljoprivredi kao i na bazi mera podrške koje obezbeĊuje Ministarstvo poljoprivrede već delom realizuju. S obzirom na širinu ovog poduhvata obezbeĊenje sredstava za njegovu realizaciju bi se moralo sagledati višestrano kako kroz izvore poljoprivrednih budţeta republike odnosno pokrajine. S aspekta uticaja na ţivotnu okolinu treba istaći da bi postepenim povećanjem broja savremenih poljoprivrednih gazdinstava rastao i udeo optimalno iskorišćenih i ureĊenih poljoprivrednih površina. ĉesto ograniĉenim. tako i kvalitetom produkata i sledljivošću. Po ostvarenju odgovarajuće kvote sredstava treba da sledi raspisivanje konkursa za korišćenje istih prema unapred definisanim kriterijumima za ostvarivanje prioriteta korišćenja. jaja. odgovarajuće tehniĉko tehnološke resurse. ali i uz obavezu korisnika da sredstva upotrebe upravo prema unapred definisanim. distribucionih i preraĊivaĉkih kapaciteta za pojedine vrste proizvoda. tako i na evropskom i svetskom trţištu uz obezbeĊenje preduslova da iste kriterijume zadovolji i preraĊivaĉka industrija. savremenu tehnologiju i sve druge elemente koje mora da zadovolji savremeno poljoprivredno gazdinstvo. odnosno površine. optimalne kapacitete. banaka i drugih instrumenata finasijske podrške. Isti tim trebalo bi da propiše i kriterijume definisanja prioriteta za ostvarivanje prava na korišćenje sredstava za realizaciju navedenih projekata. precizirali potencijalne lokacije. meso) u cilju zadovoljenja uslova za konkurentnost proizvoda animalnog porekla na svetskim trţištima. i revitalizaciju primene prirodnog stajskog Ċubriva ĉiji se dugogodišnji deficit negativno odrazio i na strukturu obradivog zemljišta. hibrida. Realizacija ove grupe projekata bi. odnosno rasa.

tako posebno na inostranom trţištu postaju roba prepoznatljivog kvaliteta koja moţe da ostvari optimalan nivo cene. Dodatno povećana produkcija bi postepeno rezultirala i povećanjem trţnih viškova ovih produkata koji bi se mogli ponuditi na inostranom trţištu sa pozitivnim uticajem na planirane kvote za proizvodnju pojedinih poljoprivrednih produkata u trenutku budućeg ulaska u EU. farmi i kombinata. prometa i prerade kako ratarskih kultura. tako i za skladišno distributivne kapacitete za voće i povrće. kao i veći individualni poljoprivredni proizvoĊaĉi koji bi pored inicijalnih finansijskih sredstava kao osnovnu korist imali na raspolaganju i projekte za realizaciju ulaganja izraĊene u skladu sa najsavremenijim principima poslovanja. povećani obim poljoprivredne proizvodnje. uz stvaranje preduslova za uspešnu i konkurentnu finalizaciju u prehrambenoj industriji i mogućnost konkurentnosti u izvozu doneli bi dugoroĉnu korist društvenoj zajednici i budţetima pokrajine i republike u celini. kako poljoprivrednih proizvoĊaĉa.2 Optimizacija valorizacije produkata primarne poljoprivredne proizvodnje Prijem poljoprivrednih proizvoda u skladišne prostore je gotovo nezavisno od kulture najslabija karika u lancu proizvodnje. Konaĉno. Za potrebe realizacije ove grupe projekata neophodno je definisati uslove tehniĉke opremljenosti skladišta za razvrstavanje i prijemnih laboratorija za svaku od kultura te kroz podsticajna sredstva i kredite omogućiti realizaciju opremanja uz uslovljavanje potpune aplikacije ostvarenih sredstava za sveobuhvatno razvrstavanje poljoprivrednih proizvoda u praksi. odnosno uskladištena koliĉina primarnih poljoprivrednih proizvoda postaje anonimna masa kod koje se na trţištu roba ne moţe garantovati minimalan kvalitet gotovo ni po jednom od relevantnih parametara. Treba istaći da i kod ovih projekata odluku o 51 . Širenje mreţe savremenih poljoprivrednih gazdinstava obezbedilo bi i prevazilaţenje razloga koji uzrokuju nemogućnost (kod proizvoda animalnog porekla) ili teškoće i neisplativost (kod proizvoda biljnog porekla) plasmana viškova primarnih poljoprivrednih proizvoda ili finalizovanih prehrambenih proizvoda na meĊunarodno trţište. - - 4. Usled odsustva razvrstavanja. Stoga je u oblasti biljne proizvodnje jedan od prioritetnih projekata opremanje i osposobljavanje skladišnih prostora za poslove razvrstavanja produkata primarne poljoprivredne proizvodnje po kvalitetu u cilju optimizacije iskorišćenja istih u daljim trţišnim tokovima i preradi i jaĉanja delatnosti otkupa. s obzirom na dosadašnje odsustvo razvrstavanja poljoprivrednih proizvoda u prijemu proizvoda primarne poljoprivredne proizvodnje neophodna vrlo široka edukacija. razvrstavanja. posebno vezano za aspekte koristi koje iz razvrstavanja proizvoda proizilaze. Indirektni korisnici bi kroz finansiranje izrade projekata i biznis planova za ovu grupu mera bili nauĉni radnici i struĉnjaci iz instituta i istraţivaĉkih jedinica pri Univerzitetu i šire. mogućnost optimizacije iskorišćenja namenskog kvaliteta sirovina i niz drugih. primarni poljoprivredni proizvodi se grupišu u lotove odreĊenog. usled ĉega se za ovakve proizvode na svetskim trţištima moţe ostvariti cena samo na nivou trenutne osnovne minimalne cene. tako i skladištara. Pored dodatnog tehniĉkog opremanja skladišnih prostora (silosa. Dodatno je. skladištenja i distribucije primarnih poljoprivrednih proizvoda kao nezavisne delatnosti u prehrambenoj industriji i to kako za skladišne kapacitete za masovne zrnaste kulture. Direktni korisnici koji bi imali koristi od realizacije ove grupe projekata jesu preduzetnici u poljoprivredi.7. Treba imati u vidu da za sve navedene proizvode već postoje inicijalni kapaciteti koji se uz relativno manje dorade mogu tehniĉki opremiti tako da se omogući uspešno razvrstavanje i optimalna valorizacija produkata primarne poljoprivredne proizvodnje. cene koje obezbeĊuju konkurentnost na inostranom trţištu. Primenom odgovarajućeg postupka razvrstavanja u skladu sa validnim efikasnim kriterijumima. parametralno definisanog nivoa kvaliteta. odnosno hladnjaĉa) neophodno je u njima opremiti adekvatne prijemne laboratorije koje omogućuju ispitivanje i klasifikaciju proizvoda pre njihovog prijema u skladište i fiziĉkog spajanja sa masom uskladištene robe nakon ĉega je efikasno razdvajanje praktiĉno nemoguće. ĉime kako na domaćem.sledljivosti u kompletnom lancu ishrane. mogućnost dugoroĉnog planiranja i ugovaranja nabavke sirovina. praktiĉno kompletna proizvedena. najvećim delom vlasnici privatizovanih poljoprivrednih dobara. tako i voća i povrća. kao i negativne posledice koje donosi odsustvo razvrstavanja sa ekonomskog aspekta.

standardizovanog.1% proteina više u pšenici vredi oko 1$/t više. U oblasti animalne proizvodnje isti trend i uporedivi efekti vezani za potencijalne korisnike treba da se obezbede kroz projekat sa sliĉnim elementima vezan za ukrupnjavanja i osvremenjavanja klaniĉnih i mlekopreraĊivaĉikih kapaciteta koji bi imali uĉinak koji obezbeĊuje rentabilnost proizvodnje i poslovali u skladu sa najsvremenijim normama vezanim za sledljivost u lancu ishrane i upravljanje bezbednošću prehrambenih proizvoda animalnog porekla. a sa povećanjem proizvedenih koliĉina koja bi proistekla iz realizacije projekata obrazloţenih u prethodnom poglavlju ove vrednosti bi se dodatno uvećale. planski projektovanog kvaliteta finalnih proizvoda uz mogućnosti potraţivanja sirovine znaĉajno razliĉitog nivoa cene u zavisnosti od kvaliteta u skladu sa njenom namenom. pogona visokog kapaciteta koji će omogućiti da se prerada odvija uz maksimalnu automatizaciju procesa.000 t pšenice proseĉnog sadrţaja proteina 14. Da je tokom ţetve na 1. Radi ilustracije reda veliĉine gubitka. Prema statistiĉkim podacima sa svetskih berzi svakih 0. Korisnici dobara. pekarski proizvodi. konzervirano voće i povrće) sledeća grupa prioritetnih projekata se odnosi na obezbeĊenje sredstava za revitalizaciju i osavremenjavanje. Naime. poljoprivrednih proizvoda definisanog nivoa kvaliteta. godine. te gotovo da i nije potrebno isticati opštu korist za našu zemlju. pouzdano zdravstveno bezbednih proizvoda postepeno potisnula sistem prodaje ove grupe proizvoda na zelenim i kvantaškim pijacama koje su velikim delom u zoni sive ekonomije. bi pored preraĊivaĉke industrije. godine proseĉan sadrţaj proteina bio je oko 12. posebno kad je u pitanju voće i povrće bili i veliki trgovinski lanci u okviru kojih bi prodaja klasifikovanih. Sliĉna kalkulacija bi se mogla izvesti za sve zrnaste kulture.5 %.tome šta je potrebno da bi se skladišta opremila i kvalifikovala za dodelu sredstava za ove namene treba prepustiti posebno formiranim struĉnim timovima sastavljenim od vodećih struĉnjaka za pojedine kulture. Primeri projekata iz ove grupe se odnose na: automatizaciju mlinova osavremenjavanje ili izgradnju pogona za trajne pekarske proizvode osavremenjavanje linija za konzervisanje voća i povrća osavremenjavanje i ukrupnjavanje pogona za primarnu preradu mesa 52 . te bi sledstveno tome vrednost uskladištene pšenice bila za blizu 5 miliona € veća nego što je to trenutno sluĉaj bez razvrstavanja. Putem realizacije ovih projekata funkcije skladištenja i klasifikacije poljoprivrednih proizvoda bi se postepeno funkcionalno odvojile od preraĊivaĉkih kapaciteta kao zasebne visokoprofitabilne delatnosti kao što je to sluĉaj u razvijenim zemljama. u rodu pšenice 2006.5 %. ili gde nema uslovnih postojećih za izgradnju novih. odnosno dobiti koja se postupkom razvrstavanja moţe ostvariti istaći ćemo samo kalkulaciju koja se odnosi na realne potencijale koji su se mogli ostvariti razvrstavanjem pšenice roda 2006. 4. bili bi sami preraĊivaĉi. tako i kroz organizovanu podršku radu prijemnih laboratorija. U tom smislu primarni korisnici dobara.3 Osavremenjavanje i revitalizacija industrijskih kapaciteta prehrambene industrije S obzirom na opštu tehniĉko-tehnološku zaostalost i nizak stepen automatizacije u pogonima za produkte sa masovnom proizvodnjom (mlinski proizvodi. U realizaciji ove grupe projekata znaĉajno mesto bi zauzeli i instituti. smanjenje uĉešća radne snage u ceni proizvoda i uz maksimalnu standardizaciju proizvodnog procesa i kvaliteta proizvoda tako da se cenovno i nivoom kvaliteta i bezbednosti proizvoda postigne konkurentnost na svetskom trţištu hrane. prema laboratorijskim ispitivanjima koja su u okviru informacije o kvalitetu vojvoĊanske pšenice izraĊene na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu. a posebno za Vojvodinu kao najvaţniji agrarni region koja proizilazi iz mogućnosti postizanja optimalnih cena na meĊunarodnom trţištu. na odgovarajući naĉin deklarisanih. koliko je prema navedenim ispitivanjima bilo. odnosno istraţivaĉki centri u sklopu Novosadskog univerziteta i šire kako kroz uĉešće struĉnjaka u timovima koji bi ovim projektima dali struĉnu podršku. Odsustvo razvrstavanja poljoprivrednih kultura po kvalitetu je u prošlosti kroz mnogobrojne primere kao posledicu imalo gubitke koji su ostvareni prilikom izvoza ovih roba (naprimer pšenice koja je uvek izvoţena po vrlo niskim cenama).5 miliona t proizvedene pšenice odvojeno 15 % pšenice.7. odnosno prehrambena industrija koja bi na taj naĉin obezbedila sirovinu za dobijanje uniformnog. sa sadrţajem proteina preko 14 % raspolagalo bi se sa preko 200.

Kada je u pitanju izvoz proizvoda sa masovnom potrošnjom koji su predmet ove grupe projekata. Realizaciji ove grupe projekata treba pristupiti tako što će se iz višestrukih izvora (budţeti. Nakon toga bi se raspisali javni pozivi za prijavu projekata za ostvarivanje prava na korišćenje ovih sredstava od strane postojećih pogona ili eventualno novih pogona uz uslov znaĉajnog udela sopstvenih sredstava podnosioca zahteva. Ukoliko se ovakvi koraci. Realizacija ove grupe projekata predstavlja suštinski preduslov opstanka domaće prerade u oblasti proizvodnje hrane sa masovnom potrošnjom. neminovno vrlo skoro pojaviti i našem trţištu. ova nastojanja neće uroditi plodom sve dok domaća preraĊivaĉka industrija po svim performansama ne bude konkurentna u odnosu na postojeće ponuĊaĉe na evropskom i svetskom trţištu. proizvodnja hrane sa velikom raspoloţivom paletom najraznovrsnijih specijalnih. bez obzira na deklarativno nastojanje da njihov plasman na svetsko trţište zameni izvoz nepreraĊenih proizvoda primarne poljoprivredne proizvodnje. S obzirom na to da će projekti podrazumevati osavremenjavanje opreme i tehnoloških procesa. tehniĉki manje spremnih preduzeća i onih preduzeća kod kojih ne bude dovoljno inicijative i svesti u ovom pravcu. 4. biti da pokleknu pod udarom daleko konkurentnijih velikih proizvoĊaĉa iz razvijenih zemalja. koji će se kroz ulazak velikih trgovinskih lanaca. a posebno kroz proces otvaranja trţišta prema Evropskoj Uniji. a posebno mikro porodiĉnih preduzeća specijalizovanih za proizvodnju odreĊene karakteristiĉne palete proizvoda. ĉak i za one koji opstanu u uslovima nelojalne konkurencije na domaćem trţištu. a postojanje nelojalne konkurencije i veštaĉkog obaranja cena na domaćem trţištu. izvodljive tehniĉko tehnološke projekte sa taĉno definisanim cenama i odabranim isporuĉiocima opreme. strani investitori i fondovi.) obezbediti podsticajna ili povoljna kreditna sredstva za njihovu realizaciju. senzorno i nutritivno karakteristiĉnih proizvoda pruţa ĉitavu lepezu mogućnosti razvoja u oblasti pokretanja malih i srednjih preduzeća. Realizacija ove grupe projekata će rezultirati postepenim osavremenjavanjem i podizanjem nivoa kapaciteta i njihove iskorišćenosti za jedan broj preduzeća koja u ovoj oblasti budu imala adekvatnu inicijativu. tako i raspoloţive. U javnim pozivima treba precizno definisati sadrţaj projektne dokumentacije koja mora da sadrţi realne. uz ukljuĉivanje eksperata iz inostranstva ukoliko to bude bilo moguće. kompletan program će dati znaĉajan doprinos i sa aspekta zaštite okoline. Stoga u realizaciju ove grupe projekata treba krenuti sa svešću da će se kroz njih jednom broju preduzeća omogućiti opstanak i u sadašnjim uslovima i u budućim uslovima konkurencije preduzeća iz razvijenih zemlja koji će kroz proces pripajanja Evropskoj Uniji neminovno nastupiti.4 Podrška planskom pokretanje MSP u agrobiznisu i proizvodnji hrane Za razliku od potrebe ukrupnjavanja. gotovo sve pogone dovodi na nivo poslovnih efekata koji omogućuje samo prividno oĉuvanje proste egzistencije. tradicionalnih. banke i dr. koji kao jedan od elemenata imaju i unapreĊen nivo zaštite ţivotne okoline. dok će jedan broj. Osnovni problem u ovom razvojnom pravcu jeste što su preduzetniĉki poduhvati mahom prepušteni liĉnoj inicijativi nedovoljno struĉnih pojedinaca što rezultira velikim procentom neuspelih i delimiĉno neuspelih investicija. neminovno propasti. Instituti i istraţivaĉke jedinice imaće indirektnu korist od ovih projekata kroz ukljuĉivanje struĉnjaka u timove za vrednovanje projekata. 53 . Zbog toga je kod gotovo svih pogona trenutno iskorišćenje kapaciteta daleko ispod instalisanog.7. pogoni koji koriste zastarele tehnologije koje zagaĊuju ţivotnu okolinu će postepeno propadati. ili pak od strane samih preduzeća ne realizuju. ali i kroz mogućnost angaţovanja od strane privrednih subjekata prilikom same izrade projekata.U svakoj od navedenih oblasti su postojeći preraĊivaĉki pogoni takvih ukupnih kapaciteta da daleko prevazilaze kako potrebe domaćeg trţišta. pa ĉak i potencijalno raspoloţive koliĉine osnovnih sirovina iz domaće poljoprivredne proizvodnje. tehnološkog osvremenjavanja i automatizacije pogona za finalizaciju prehrambenih proizvoda sa masovnom potrošnjom. Za potrebe ocene pristigle projektne dokumentacije i rangiranje projekata po prioritetu treba formirati ekspertske timove sastavljene od vodećih struĉnjaka za pojedine tehnologije. što je potvrdila i realnost restrukturacije proizvodnje u zemljama koje su kroz ovaj deo tranzicionih procesa već prošle. budućnost preduzeća će. kroz mere strategije tehnološkog razvoja.

sagledava se kroz formiranje svojevrsnog centra za transfer koji bi obezbedio funkcionalno multidisciplinarno povezivanje nauke. model projekata koji bi kroz njihov plasman potencijalnim preduzetnicima obezbedili buduće samofinansiranje ovakve institucije. Treba istaći da je u ovom sluĉaju moguće i planiranje potpunog povrata. pa ĉak i proširenje inicijalnih sredstava kroz ukljuĉivanje obaveze da se deo sredstava ostvaren kroz eksploataciju projekata u privredi. Sa aspekta potrebnih finansijskih mera neophodno je iz budţeta obezbediti finansiranje izrade inicijalne ponude tipskih. ponudu najatraktivnijih kreditnih aranţmana.) gajenje i prerada visokoiskoristivih. turistiĉki ribnjaci farme sa proizvodnjom energije za sopstvene potrebe iz odrţivih izvora Mogućnost uspešne inicijacije ovih. kukuruzna klica. uljana repica. seoski turizam.Rešenje ovog problema i adekvatna inicijacija ovog razvojnog pravca u oblasti proizvodnje hrane i klasiĉne biotehnologije se sagledava kroz povezivanje istraţivaĉkih institucija i struĉnih kadrova potrebnih za podršku pokretanju biznisa u novim ili revitalizaciji i osavremenjavanju biznisa u postojećim malim i srednjim preduzećima putem definisanja aktuelnih proizvodnih programa na bazi savremenih nauĉnih i struĉnih saznanja i iskustava iz sveta. instrukcije za otvaranje preduzeća bez potrebe lutanja preduzetnika u mreţi administrativnih zahteva koje treba ispuniti. puţevi) gajenje i prerada peĉuraka proizvodnja gotovih i polugotovih jela baziranih na tradicionalnim receptima proizvodnja kiselih testa u prahu proizvodnja specijalnih vrsta sirćeta proizvodnja gotovih smeša za pekarske proizvode proizvodnja mešavina aditiva za prehrambene proizvode proizvodnja zaĉina i ĉajeva proizvodno turistiĉke farme (etno farme) .. ovakav naĉin iniciranja preduzetništva bi dao pozitivan doprinos i u ovoj oblasti. amarantus) proizvodnja i prerada nekonvencionalnih uljanih kultura (tikva. kunići. spelta.. sliva u budţet. Ne treba izostaviti da bi se u okviru ponude koja prati predmetne projekte morale naći i usluge koje obezbeĊuju efikasan start preduzeća. ali i brojnih dodatnih programa. pregled mogućih grantova i donacija i sliĉno. potenciranje preduzetništva i poslovno povezivanje svih subjekata ĉije je uĉešće neophodno za uspešan start-up preduzeća obezbedilo podizanje nivoa preduzetniĉkog duha i broja uspešnih preduzetniĉkih inicijativa u oblasti biotehnologije i proizvodnje hrane treba sagledati u sklopu Univerziteta u Novom Sadu i institucija u sklopu Univerziteta ĉime bi se obezbedio nivo struĉnosti koji garantuje mogućnost angaţovanja svih vodećih snaga i najnaprednijih ideja u izradi ponude mogućih projekata. nutrije. u toku odreĊenog vremenskog perioda. malo zastupljenih ţivotinjskih vrsta (nojevi. Ovakav centar za transfer tehnologija koji bi kroz izradu model projekata. Potom sledi razrada kompletnih programa podrške pokretanju istih uz analizu i rangiranje nivoa ulaganja. 54 .seoska domaćinstva. S obzirom da bi se na ovaj naĉin u oblasti proizvodnje hrane i klasiĉne biotehnologije iniciralo preduzetništvo na bazi planski osmišljenih projekata koji bi bili izraĊeni tako da obezbede poštovanje svih normi zaštite ţivotne okoline. tako da se obezbedi da programi budu usklaĊeni sa investicionom moći njihovih potencijalnih realizatora. struke i potencijalnih preduzetnika. U nastavku će biti nabrojani samo najaktuelniji programi za koje sigurno postoje i investitori i potencijali na domaćem i stranom trţištu: eko farme (organska proizvodnja) proizvodnja tradicionalnih i specijalnih mlinskih proizvoda proizvodnja tradicionalnih i specijalnih konzervisanih proizvoda od voća i povrća proizvodnja tradicionalnog biofermentisanog povrća proizvodnja tradicionalne i specijalne testenine proizvodnja tradicionalnih i specijalnih kolaĉa proizvodnja tradicionalno izraĊenih kora za pite i gibanice i na njima baziranih proizvoda proizvodnja tradicionalnih vina proizvodnja tradicionalnih ţestokih pića proizvodnja tradicionalnih mesnih preraĊevina proizvodnja tradicionalnih mleĉnih proizvoda proizvodnja i prerada alternativnih ţita (heljda.

a s druge strane koordinirana aktivnost multidisciplinarnog tima struĉnjaka razliĉitog profila od tehnologa. a u pojedinim sluĉajevima i kroz inicijativu nezaposlenih ili onih koji su postali tehnološki višak. Potencijalni korisnici ove vrste projekata. 4.5 Funkcionalni franšizni sistemi bazirani na domaćim potencijalima Dodatno rešenje pitanja mogućnosti zapošljavanja struĉno nekvalifikovane i investiciono manje sposobne strukture nezaposlenih uz istovremeno uspešno iniciranje visoko automatizovanih. S obzirom da bi centar za transfer koji bi bio nosilac navedenih aktivnosti bio lociran u sklopu institucija Novosadskog univerziteta. usmerena na projekte koji će kroz iniciranje distributivnih lanaca omogućiti zapošljavanje i aktivaciju velikog broja problematiĉnih struktura trenutno nezaposlenih radno sposobnih ljudi. Dodatna sredstva za iniciranje samozapošljavanja u ovoj delatnosti mogla bi se ostvariti preko fonda za zapošljavanje i domaćih i stranih finansijskih struktura koje daju podsticajna sredstva za rešavanje problema nezaposlenosti. franšizni sistem distribucije pizza proizvoda baziran na centralizovanom pogonu za proizvodnju delimiĉno finalizovanih podloga za pizze standardizovanog kvaliteta.7. dizajnera. franšizni sistem distribucije jela na bazi testenine baziran na pogonu za proizvodnju instant ili prethodno kuvane testenine delimiĉno finalizovane industrijski i sa definisanim standardizovanim naĉinom konaĉne finalizacije. Primeri ovakvih franšiznih sistema bi mogli biti: Franšizni sistem mini pekara – mleĉnih restorana – restorana brze hrane baziran na centralnim pogonima pekare za delimiĉno finalizovane pekarske i brašneno-konditorske proizvode. Kako bi se ovakav sklop potrebnih subjekata inicirao potrebno je kroz podsticajna sredstva iz budţeta ili kroz finansiranje izrade inicijalnih idejnih rešenja stvoriti preduslove za aktiviranje ozbiljnih investitora u pravcu realizacije ovakvih. Pri tome treba voditi raĉuna o tome da sredstva budu prvenstveno. struĉnjaka za ambalaţu. 55 . timova koji se bave ureĊenjem enterijera. otvorila bi se i perspektiva najšireg ukljuĉivanja studenata u realizaciju predmetnih projekata. pogona za preradu povrća i voća koji nudi standardizovan asortiman povrća i voća za dekorisanje proizvoda i pogona za preradu ulja koji nudi asortiman dresinga i preliva. isporuĉilaca tipske opreme i niza drugih. prerade mesa koja nudi atraktivan visokokvalitetan asortiman preraĊevina od mesa. tako i kroz start up-e novih preduzeća. prvenstveno za njih. ili ĉak iskljuĉivo.Dodatno treba naglasiti da bi implementacija svih zahteva vezanih za bezbednost hrane u projekte koji bi bili ponuĊeni potencijalnim preduzetnicima. ekipa za istraţivanje trţišta. preko struĉnjaka za marketing. odnosno usluga koje iza njih stoje sagledavaju se kako meĊu postojećim MSP. ĉime bi se doprinelo podizanju nivoa preduzetniĉkog duha u inovativnosti kod naprednih mladih kadrova. graĊevinaca. tehnološki savremenih pogona sagledava se kroz osmišljavanje. franšizni sistem ugostiteljskih objekata sa etno obeleţjem lociranih prvenstveno na lokacijama atraktivnim sa aspekta tranzitnog turizma. franšizni sistem distribucije poslastica na bazi sladoleda baziran na centralizovanom pogonu za proizvodnju standardizovane osnovne vrste sladoleda i konditorskom pogonu koji proizvodi nadeve i elemente za dekoraciju u distributivnim objektima. interesantnih aktivnosti. institucionalno i proizvodno pokretanje franšiznih sistema koji bi podršku imali u centralizovanoj. većem broju nezaposlenih prihvatljiva ulaganja. isporuĉilaca transportnih vozila. rentabilnoj proizvodnji regionalno karakteristiĉnih i prihvaćenih proizvoda uz njihov plasman kroz franšizne objekte koji bi se mogli pokrenuti i opremiti uz niska. Da bi se ovakvi i sliĉni sistemi pokrenuli neophodna je sa jedne strane inicijativa jakih investitora koji su spremni da investiraju u savremene centralne pogone. peĉenih na tradicionalan naĉin. mlekare koja proizvodi atraktivan asortiman ponude mleĉnih proizvoda. doprinela i konkurentnosti dobijenih proizvoda na probirljivim i visokozahtevnim trţištima Evropske Unije.

naime. razvoj i modernizacija preraĊivaĉkih firmi i njihovih metoda prerade i plasmana unapreĊenjem industrijske saradnje i razmene znanja u oblasti poljoprivrede. 4. Na bazi ovih opštih smernica izvedeni su i elaborirani osnovni prioritetni pravci tehnološkog razvoja AP Vojvodine u oblasti biotehnologije i proizvodnje hrane u sledećim oblastima: UnapreĊenje efikasnosti i obima poljoprivredne proizvodnje Optimizacija valorizacije produkata primarne poljoprivredne proizvodnje Osavremenjavanje i revitalizacija industrijskih kapaciteta prehrambene industrije Podrška planskom pokretanje MSP u agrobiznisu i proizvodnji hrane Osmišljavanje funkcionalnih franšiznih sistema baziranih na domaćim potencijalima. naĉina skladištenja i plasmana. ispoštuje zahteve iz Lisabonske dekleracije u vezi većeg ulaganja u obrazovni i nauĉno-istraţivaĉki rad i razvoj novih tehnologija. Jedan od elemenata ovih sistema svakako treba da bude njihova zasnovanost na domaćim potencijalima i regionalnoj tradiciji ĉime bi se izbeglo da isti budu samo manje ili više uspešne kopije franšiznih sistema koji postoje u svetu. pre svih. obuka i praćenje korišćenja metoda protiv zagaĊivanja u vezi sa poljoprivrednim inputima. Aktivna primena znanja je. informacione tehnologije). ne samo kao politiku stvaranja ljudskog kapitala i novih znanja. Od osnovnih razvojnih prioriteta AP Vojvodine istiĉemo. snabdevanja vodom. To bi posebno podrazumevalo: (1) (2) (3) (4) (5) (6) razvoj privatnih farmi i distributivnih kanala.8 ZAKLJUĈAK Nastavak pregovora o stabilizaciji i pridruţivanju EU znaĉiće za Srbiju (i Vojvodinu) podršku modernizaciji i rekonstrukciji poljoprivrednog i agroindustrijskog sektora. Pored toga.Treba istaći da bi s obzirom na tradicionalnu povezanost u regionu. telekomunikacija. odnosno kako da Vojvodina. već i kao deo ukupne razvojne strategije i politike. potrebno je rešiti pitanje kako se u oblasti istraţivanja i razvoja mogu dostići standardi zemalja u tranziciji. Od svih razvojnih prednosti Vojvodina ima najveći potencijal u ljudskom faktoru. ekonomiju zasnovanu na znanju. u skladu sa svojim finansijskim mogućnostima. dodatne mogućnosti zapošljavanja i opšteg prosperiteta. ĉime bi se. Zato je potrebno definisati novu politiku obrazovanja. povećanje produktivnosti i kvaliteta korišćenjem odgovarajućih metoda i proizvoda. po ugledu na velike franšizne sisteme u svetu pojavila i potreba otvaranja novih centralnih pogona. razvijanje saradnje u oblasti zdravlja ţivotinja i biljaka u vidu pomoći za obrazovanje i organizovanje kontrole sa ciljem postepenog usklaĊivanja sa standardima EU. a posebno meĊu republikama bivše zajedniĉke drţave. kljuĉni faktor privrednog (i ekonomskog) rasta svake moderne privrede. 56 . koje su već postale ĉlanice EU. distributivni punktovi mogli zaţiveti i širom regiona. modernizacija ruralne infrastrukture (transporta.

Official journal of the European Union. Agrarni program osnove razvoja sela. Lukić R. godine.eu – strategy of EU in biotechnology and life science 4. www.. 2001.4. Gibbon. S. 31. Ricardo Hausmann and Andes Velaseo: Growth Diagnostics. FAO.harvard. 2001. FAO statement on biotechnology 2..2006 16. Pejin D. tehnološki fakultet.. Gulliver A. Beograd. to the council and to the European economic and social committee: Life sciences and biotechnology – a strategy for Europe. 2006 9. Beograd. Council regulation (EC) No 510/2006 The protection of geographical indications and designations of origin for agricultural products.edu/droderick/papers. Mastilović J. 2006 6. 2005.: PreraĊivaĉki potencijali u prehrambenoj industriji AP Vojvodine. Petrović Lj.afic.03. poljoprivrede i prehrambene industrije Autonomne Pokrajine Vojvodine. Izvršno veće AP Vojvodine. IL 3.: Application of Biotechnology in food production in Canada. Dixon J. Communication from the commission to the European parliament. Nacionalna strategija privrednog razvoja Srbije za period 2006-2012. a communication guide to improving and understanding biotechnology. Who Benefits from Biotechnology? By Michael Duffy.M. 2003 8.2006 57 .html 7. Tojagić S. Stubovi kulture. Com(2003) 96 11.europa. radna verzija. Working paper. Statitiĉki godišnjak SRJ. D. Pajin B. http://www. Official journal of the European Union. FAO Report. Lindsey... FAO 2001 15.... Vraĉar Lj. Novi Sad. Fortin G. 31.org 14.: Global farming system study: Challanges and Priorities to 2030. Dimić E. progress report and future orientations. Rodrick. Iowa State University Presented at the American Seed Trade Association meeting December 5-7.9 LITERATURA 1. Status of Agricultural Biotechnology and Biosafety in Selected Countries of the Balkans. Spring Printempts. M. Dani... Council regulation (EC) No 509/2006 Agricultural products and foodstuffs as traditional specialities guaranteed. 2001 10.. 2003 12. revised March 2005. the Caucasus and Moldova. http://ksghome. Milanović S. Dodić S.03. 102-106 13. godine 5. Studija za potrebe Sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj AP Vojvodine.: Oparse mopa. Food Biotechnology: Food. Ferbencks. Chicago.

godine definiše pet prioriteta od kojih se dva odnose na ovu problematiku: 1) Selektivno korišćenje novih obnovljivih izvora energije (biomasa. tehnologije decentralizovane proizvodnje elektriĉne i toplotne energije na bazi prirodnog gasa i tehnologije malih i mini hidroelektrana). U okviru ovog prioriteta treba posebno istaći i promociju programa novih energetski efikasnijih tehnologija i ekološki prihvatljivijih tehnologija (nove tehnologije sagorevanja uglja. sa ciljem da se po toj osnovi smanji potrošnja kvalitetnih uvoznih energenata i ostvari dodatna proizvodnja elektriĉne i toplotne energije sa znaĉajno smanjenim negativnim uticajem na ţivotnu sredinu. 58 . smanjenja negativnog uticaja na okolinu iz proizvodnje i korišćenja energije i radi doprinosa globalnim naporima smanjenja efekata staklene bašte. sunĉeva i eolska energija i preostali tehniĉko iskoristivi i ekonomski prihvatljivi hidropotencijal. Ovaj prioritet obuhvata ciljno i sektorski usmerene programe za racionalnu upotrebu kvalitetenih energenata u okviru programa za supstituciju elektriĉne energije za toplotne energetske usluge u zgradarstvu. posebno na malim rekama). Promovisanje energetski efikasnih tehnologija i usavršavanje postojećih u cilju povećanja njihovih energetskih efikasnosti. geotermalnna.5. UtvrĊivanje potrebnog ljudskog potencijala neohodnog za realizaciju postavljenih ciljeva. AP Vojvodina mora uĉiniti znaĉajne napore ka promociji i iskorišćenju obnovljivih izvora energije i povećanju energetske efikasnosti u svim energetskim sektorima. 2) Racionalna upotreba i povećanje energetske efikasnosti. OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA AP VOJVODINE ZA OBLAST ENERGETSKE EFIKASNOSTI I OBNOVLJIVOG IZVORA ENERGIJE UVOD Za obezbeĊivanje energetske sigurnosti i ekonomske konkuretnosti. Identifikovanje barijera za praktiĉnu primenu i razvoj savremenih komercijalnih energetski efikasnih tehnologija i sintetizovanje mera energetske politike ukljuĉujući mehanizme razvoja trţišta za neophodan razvoj i iskorišćenje potencijala obnovljivih energetskih izvora i povećanja energetske efikasnosti u Vojvodini. biomase i otpada. Podsticaj razvoju trţišta usluga. Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015. kako u energetskim proizvodnim i distributivniom sistemima tako i u sektorima potrošnje energije (krajnji korisnici). ObezbeĊivanje mehanizama podrške na polju promocije i razvoja obnovljivih izvora energije koji zadovoljavaju tehniĉke standarde u Vojvodini. Analiza trenutne situacije u svim energetskim sektorima i predlaganje tehniĉkih i netehniĉkih mera za postizanje zadatih ciljeva Strategije na teritoriji Vojvodine. Realizacija ovog prioriteta imaće odluĉujući uticaj na tekući rad i budući razvoj elektroenergetskog sektora u Srbiji. servisa i proizvodnje za potrebe povećanja energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije u Vojvodini. Strategijom razvoja energetike Republike Srbije se ne daju ni procene mogućih efekata niti procene potrebih investicija postavljenih prioriteta. Ciljevi i rezutati ove studije koja daje osnovne pravce tehnološkog razvoja AP Vojvodine u oblasti energetske efokasnosti i obnovljivih izvora energije se mogu saţeti na sledeći naĉin: Ciljevi Analiza tehnoloških potencijala u Vojvodini i sagledavanja potreba razvoja energetskih tehnologija u skladu sa opštim ekonomskim potrebama i mogućnostima. koji je u toku. posebne programe za povećanje energetske efikasnosti. po osnovu korišćenja prirodnog gasa odnosno povećanja broja korisnika centralizovanog snabdevanja toplotnom energijom u sektorima domaćinstva i javne/komunalne delatnosti. Ove procene se oĉekuju u okviru izrade programa implementacije strategije.

Elektriĉna energija se preuzima iz jedinstvenog drţavnog elektroeneretskog sistema kojim upravlja Elektroprivreda Srbije sa sedištem u Beogradu. komunalne energetike i drugih sektora potrošnje koji se nalaze na trasi visokopritisne gasne mreţe. ogrevnog drveta i odpadaka iz poljoprivredne. Otpad iz poljoprivredne proizvodnje se koristi na mestu njegovog nastajanja. snabdevaju se direktno. teĉnih derivata nafte. Sombor. Sremska Mitrovica. Lukoil – Beopetrol Beograd. Snabdevanje široke potrošnje ugljevima su preuzele brojne male trgovaĉke firme. Jedan je posredstvom deset elektrodistributivnih preduzeća (Novi Sad. Panĉevo. Isporuĉuje se mešavina ova dva gasa. pa ĉak i neovlašćeni pojedinci. a mnoga preduzeća su i zatvorena. posredstvom NIS-GAS-a a svi ostali potrošaĉi se snabdevaju posredstvom 32 nezavisna distributivna preduzeća. dok je i veliki broj domaćinstava gasificiran ili prikljuĉen na toplane. ENERGETSKI SISTEM AP VOJVODINE Konzumno podruĉje Vojvodine se moţe posmatrati kao zaokruţena celina. Obuhvata površinu od 21506 km2 na kojoj ţivi 2031992 (2002. Potrošnja uglja u Vojvodini se znatno smanjila i zbog ĉinjenice da znaĉajan deo privrede radi sa smanjenim kapacitetima. privredno društvo za distribuciju elektriĉne energije sa sedištem u Novom Sadu. Zrenjanin. Veliki potrošaĉi se i dalje snabdevaju direktno.GAS sa sedištem u Novom Sadu.Distribucija prirodnog gasa se obavlja dvojako. Jugopetrol Beograd. Prirodni gas se obezbeĊuje iz domaće proizvodnje i uvozom iz Rusije. Kikinda. Sintetizovanje nalaza i predloga u akcioni plan Izvršnog veća AP Vojvodine za realizaciju srednjoroĉnog programa. Subotica. Najzastupljenija je slama i oklasak kukuruza. sindikalne organizacije. ugljeva. pre svega ratarske i šumarske proizvodnje. Od transformisanih vidova energije najzastupljenija je elektriĉna energija. Veći potrošaĉi iz industrije. Distribucija elektriĉne energije do krajnjih korisnika se obavlja na dva naĉina.Rezultati Predlog mera energetske politike za promociju istraţivanja i razvoja (R&D) koje će iskoristiti lokalne nauĉne i tehnološke potencijale u oblasti obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti i povećati stepen samostalnosti u duţem periodu. god) stanovnika zadovoljavajući svoje ţivotne i radne potrebe za energijom korišćenjem sledećih primarnih energenata: prirodnog gasa. HIP 59 . Predlog mera energetske politike u domenu razvoja tehnogija obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti i procena potencijala za poboljšanja primenom predloţenih mera u cilju postizanja zadatih ciljeva. Vrbas i Senta) a drugi direktnim snabdevanjem ĉetiri najveća industrijska korisnika (HIP Petrohemija Panĉevo. Na teriroriji Vojvodine egzistira više od 150 snabdevaĉa. Ruma. ali u znatno smanjenim koliĉinama. Kada je reĉ o snabdevanju industrije i javnih komunalnih preduzeća (distributera tople ili vrele vode za grejanje) dominantni snabdevaĉi derivatima nafte za energetske potrebe su (pre svega mazutom): NIS Naftna industrija Srbije Novi Sad. Distributer elektriĉne energije na teritoriji Vojvodine je Elektrovojvodina. Snabdevaĉ konzumnog podruĉja Vojvodine prirodnim gasom je NIS . Potrebe konzuma Vojvodine za derivatima nafte su zadovoljene posredstvom većeg broja snabdevaĉa. Ukupna duţina gasovodne mreţe je 1560 km sa tendencijom daljeg porasta. kao i ustanovljavanje plana za praćenje i ocenu programa realizacije. uglavnom u seoskim domaćinstvima i sporadiĉno na poljoprivrednim gazdinstvima. jer je transportni sistem jedinstven.

godini Slika 5. Samo šećerane u Zrenjnainu i Sremskoj Mitrovici nemaju sopstvenu proizvodnju energije.9% 10359 GWh Drvo 0. Carbodioxid Beĉej i gotovo svim šećeranama.1: Struktura potrošnje finalne energije u Vojvodini u 2004. 60 .9% 278 GWh Naftni derivati 31. 110/35 kV. su izraţene oscilacije potrošnje prirodnog gasa i naftnih derivata i kontinualan rast potrošnje elektriĉne energije. 1290 ktoe). 110/35/20 kV.2 prikazuje godišnje potrošnje finalne energije u AP Vojvodini u periodu od 1990. u gradovima je prikljuĉen na sisteme daljinskih grejanja i blokovske kotlarnice u nadleţnosti komunalnih javnih organizacija i drugih subjekata nadleţnih za ovaj vid transformisane finalne energetske potrošnje. a ukupan broj trafostanica je 9612. Sojaprotein Beĉej. 110/35/8 kV i 110/6 kV. do 2004. ukupna instalisana snaga je 8526 MVA. Energetska potrošnja je bila 106797 TJ (29666 GWh. 4921 ktoe). Takvi izvori postoje u: MSK Kikinda. Zapaţa se dominantan udeo prirodnog gasa i naftnih derivata ali i zanemarljiv udeo obnovljivih izvora energije. Matroz Sremska Mitrovica i BFC Lafarţ Beoĉin). grejanje stanbenih i drugih objekata. Od 1990. godini. STRUKTURA POTROŠNJE FINALNE ENERGIJE U AP VOJVODINI Na slici 5. 110/20 kV.Azotara Panĉevo. a u neenergetske svrhe je utrošeno 37941 TJ (10539 GWh. Toplotna energija 4. Ukupna duţina vodova je 24015 km. U toku je planski prelaz na jedinstvenu transformaciju 110/20 kV. Elektriĉna energija koja se proizvede u energanama je zanemarljivih koliĉina i iskoristi se za sopstvene potrebe pokrivajući deo konzuma konkretne fabrike vlasnika energana. godine. 3631 ktoe).0% 2 GWh Obnovljivi izvori energije 0. Znatan deo komunalne energetike. Matroz se snabdeva na 20 kV naponskom nivou a preostali na 110 kV.5% 4799 GWh Električna energija 23. Ukupna potrošnja je bila 144738 TJ (40205 GWh.6% 9388 GWh Slika 5.7% 1389 GWh Ugalj 4. Snabdevanje elektriĉnom energijom Vojvodine je obezbeĊeno iz jedinstvene javne mreţe Elektroprivrede Srbije posredstvom 220 i 110 kV mreţe preko 57 transformatorskih stanica sa transformacijama napona: 220/35/6 kV.3% 6917 GWh Prirodni gas 34. a elektriĉnu energiju preuzimaju u celosti iz javne mreţe. godine pa do 2000. Toplotnom energijom se snabdevaju iz obliţnjih termoelektrana-toplana u vlasništvu Panonskih elektrana.1 je prikazana struktura potrošnje finalne energije u Vojvodini u 2004.

ENERGETSKI INDIKATORI SRBIJE I NEKIH ZEMALJA IZ OKRUŢENJA U tabeli 5.4 163 157 29.73 4.399 3.7 8.3 569. Svet.35 10.876 25.44 0.17 2.1 4.2: Potrošnja energenata u Vojvodini Potrošnja glavnih vidova finalne energije (prirodni gas.43 0.35 Svet EU-15 EU-25 Srbija i Crna Gora MaĊarska Hrvatska Rumunija Nemaĉka 6268.4 i 5.24 3.transmission/distribution losses. godine.4 2.418 10. zemlje EU-15 i 25 i neke zemlje. Trend porasta finalne potrošnje glavnih energenata je evidentan i moţe se objasniti oţivljavanjem ekonomske aktivnosti ali i porastom ţivotnog standarda (naftni derivati).456 6.1 su prikazani kljuĉni energetski indikatori za Srbiju i Crnu Goru. godine.271 Mtoe 10.14.315 9. godini BND (bruto nacionalni dohodak) Potrošnja elektriĉne energije Potrošnja elektriĉne energije/stan.737 16.000 8.37 2.98 1.0 2.0 48.41 BND/stan PPP Stanovništvo UPPE/stan.21 toe/000 $ kWh/sta.26 0.1 10. godinu je posledica dramatiĉnog pada ekonomske aktivnosti.3.exports .000 Potrošnja energenata u Vojvodini [GWh/god] 12.336 23.51 0.867 6. 2000$ 0.8 14.0 382.237 2.7 82.36 Danska * Gross production + imports .e.45 0.16 0.085 $/cap 2000$ 7.220 6.79 4. CO2/stan.80 0. odnosno 31888 GWh 2001. 61 .71 10.05 2.5 2.85 0.36 2.573 10 52 21 43 1.637 3.5 21.99 8. Tabela 5.34 0.612 20 136 47 149 2. Na slikama 5.99 3.19 0.223.579 1.000 10.16 0.6 3. estimates the differences in price levels between different countries.17 2.599 2.2 26. godine.868 25.1 32.8 35.885 49.69 3.429 6. 3.1: Ključni energetski indikatori u 2003.00 2.0 347 TWh 15.626.898 tCO2/toe 2.000 4.19 0.3 8.50 6.67 8.13 6.60 1.922.000 6.391 8.526 1.000 Električna Energija Prirodni Gas Naftni Derivati 1990 1992 1994 1996 1998 2000 2002 2004 2006 0 1988 Godina Slika 5.5 5. PPP Purchasing Power Parity: the rate of currency conversion that equalizes the purchasing power of different currencies i.5 456.70 4.690 10. naftini derivati i elektriĉna energija) je iznosila 43873 GWh 1990. 5. Porast od 2001. do 2004.2 toe/cap 1.43 2.082 20. ** CO2 emission from fuel combustion only. UPPE (ukupna potrošnja primarne energije) UPPE/BND (PPP) CO2/BND (PPP) kg CO2/$ 2000$ 0. BND (PPP***) Million Milijarda Milijarda 2000 $ 2000 $ 33.4 36.19 2.8 39.80 2.999 3. godine od 20% je bio još uvek nedovoljan za dostizanje potrošnje iz 1990. Pad od oko 27% u odnosu na 1990.5 su prikazani pojedinaĉni indikatori.10 5.196 8.42 0.506 13.000 2.46 CO2/ UPPE** Region/ Zemlja tCO2/sta.154 2.63 0.21 0.

a da je potrošnja elektriĉne energije po glavi stanovnika vrlo visoka.000 15.10 0.90 0.40 0. [ US$ppp] i Električna energija/stan. Naţalost.80 PPE/BND [toe/000 2000$USppp] 10 tCO2/Stan. godine i njegov trend pada nije zadovoljavajući. odnosno da se elektriĉna enegija ne troši u dovoljnoj meri za stvaranje nove vrednosti.35.25 Srbija MaĎarska Hrvatska Rumunija Nemačka Danska 8 6 4 2 0 Svet EU .25 Srbija MaĎarska Hrvatska Rumunija Nemačka Danska Slika 5.5 je prikazana emisija ugljen dioksida (CO2) po stanovniku.3: BND i potrošnja električne energije po stanovniku Uporednom analizom indikatora na slici 5. CENE ENERGENATA Energetska politika svake zemlje zavisi pre svega od cena energenata po kojima ih nabavlja ili prodaje. Na slici 5.60 0.00 Svet EU .15 EU . tCO2/BND 0.25 Srbija MaĎarska Hrvatska Rumunija Nemačka Danska Slika 5. To je indikator neefikasnog korišćenja elektriĉne energije. Ova analiza ukazuje na nisku privrednu aktivnost.000 5.70 0. dok je po stanovniku vrlo visok. ali i niske energetske efikasnosti konverzije energenata.6 su prikazane realne cene elektriĉne energije i prirodnog gasa u Srbiji izraĉunate prema plaćenim raĉunima na uzorku od tridesetak 62 .] 30. ali implicitno i na nisku energetsku efikasnost i neadekvatno trošenje elektriĉne energije. 12 tCO2/toe tCO2/stan.15 EU .50 0. Sa stanovišta korisnika primarne energije najvaţniji su pariteti meĊu raspoloţivim energentima i njihova vremenska stabilnost.000 0 Svet EU . Izrazito velika vrednost iskazana za Srbiju i Crnu Goru u odnosu na druge uporedne regije ili zemlje je posledica već pominjane slabe privredne aktivnosti. Naţalost.000 BND/stan.] 25. potrošnji primarne energije i BND Na slici 5.4 je prikazana ukupna potrošnja primarne energije po BND..20 0. ukupna potrošnja primarne energije (TPES) i bruto nacionalni dohodak (BND).5: Emisija CO2 po stanovniku.15 EU . kWh/stan. tCO2/PPE i CO2/BND 0.000 10.3 moţe se zakljuĉiti da je BND po glavi stanovnika u Srbiji nizak.30 0. [US$ppp/stan.000 BND/stan. velika koliĉina elektriĉne energije se još uvek troši za zagrevanje prostorija. Na slici 5. kod nas ni jedan niti drugi od poţeljnih uslova nije zadovoljen. Po ukupnoj potrošnji primarne energije i po BND je ovaj indikator najviši od svih uporednih vrednosti.] Električna energija [kWh/stan.000 20. Treba reći da je ovaj indikator konstantno visok od 2000. ali i od sopstveno korišćenih tarifnih i fiskalnih mehanizama.4: Ukupna potrošnja primarne energije (TPES) po BND Slika 5.

0 Prirodni gas 1. postoje podaci i procene prikupljeni od strane pojedinaca i preporuke tehnologija pogodnih za primenu.5 0.40 jul-dec 1.0 2.0 4. 1. Vrlo je indikativna potcenjenost cene elektriĉne energije kod nas.0 7.14 jan-jun 2002.0 5.5 1.83 jul-dec 1.0 3.0 2.0 6.7: Odnos cena elektrišne energije i prirodnog gasa u nekim evropskim zemljama IZBOR KOMERCIJALNIH ENERGETSKIH TEHNOLOGIJA POGODNIH ZA PRIMENU U AP VOJVODINI Osnovni koraci u realizaciji tehnološkog razvoja energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije su prikazani na slici 5. koje bi trebalo nama da budu uzor.52 0. godine) Slika 5. 1. Iz tog razloga se i ova studija oslanja na sopstvene procene bazirane na raspoloţivim podacima. Period Slika 5.8.5 2. U zemljama EU. su potpuno nepoznate. To je samo dokaz da ne postoje institucije u Vojvodini nadleţne za ovu oblast.5 Cena električne enegije CEE [c€/kWh] Električna energija 3. Nije saĉinjen dokument o starteškom razvoju privrede u Vojvodini. Druge dve procene u vezi sa Uticajem na privredne aktivnosti u celini i Ljudskim potencijalom. Prva dva zadatka u okviru procena postoje.50 jan-jun 2003.0 2.57 0. ali su uglavnom nepouzdani i/ili nedovoljni. 1. ali to nije tako izraţeno kao što je u sluĉaju pariteta cena energenata.5 1.industrijskih preduzeća. pa se procena o uticaju na privredne aktivnosti moţe samo strukturno naznaĉiti. koje po pravilu nije ugodno za manipulaciju kao prirodni gas. 3.0 Odnos cena električne energije i prirodnog gasa u industriji (kraj 2004.5 0.6: Cene električne energije i prirodnog gasa Turska Engleska Holandija MaĎarska Češka Švajcarska Španija SCG 0.5 3. 0. I u apsolutnom smislu su cene energenata kod nas niţe u odnosu na okruţenje.0 jan-jun 2001.0 jan-jun 2005.0 1.0 CEE/CPG 0.5 2. ovaj odnos se kreće od 3.57 jul-dec 1.5 pa naviše. To su osnovni razlozi niske efikasnosti u svim enegetskim sektorima u Srbiji pa i Vojvodini.60 jul-dec 1.7 su dati odnosi cena elektriĉne energije i prirodnog gasa za neke evropske zemlje. Krajnji korisnik primarne energije ne nalazi ekonomski interes ni za povećanje enegetske efikasnosti niti za korišćenje obnovljivih izvora energije.57 jan-jun 2004.0 3. Istraţivanja u oblasti od Cena prirodnog gasa CPG [c€/kWh] 63 . ali bez zadovoljavajuće verifikacije. Na slici 5.0 1. Zapaţa se izuzetno mali odnos cene elektriĉne energije i cene gasa. Naime.

izgradnja novog postrojenja kakvo nije postojalo u pogonu. Dva su razloga za to. njihovo zbirno dejstvo moţe biti i te kako znaĉajno. Prikljuĉenjem ovakvih postrojenja na javnu elektro mreţu moţe se dobiti veća pouzdanost rada mreţe. ali i relativno male po svom efektu na nivou fabrike ili regije. na mestu potrošnje. mora se naglasiti da su ljudi koji koriste energiju ili im je ona sredstvo rada.iskorišćenje primarne energije je daleko bolje nego u sluĉaju odvojene proizvodnje i drugo . Iz tog razloga će se njihov potencijal proceniti na osnovu procene stanja energetske efikasnosti u pojedinim energetskim sektorima i procenom mogućih zbirnih efekata baziranim na iskustvu drugih. Prvo . prenosu i distribuciji energije. Ipak.8: Osnovni pravci tehnoločkog razvoja Pod energetskom efikasnošću se podrazumeva skup organizovanih akcija u cilju smanjenja energetske potrošnje pri energetskim transformacijama. Krakteristika ovih tehnologija je da zahtevaju male ili srednje investicije. Organizovana akcija moţe biti obuka osoblja koje rukuje mašinama koje vrše energetsku transformaciju. ova procena stanja u oblasti ne odlaţe već omeĊuje delovanje na izradi jednog odrţivog plana za unapreĊenje energetske efikasnosti i povećanja primene obnovljivih izvora energije. ovakvom distribuiranom proizvodnjom bi se u znaĉajnoj meri povećala proizvodnja elektriĉne OSTVARIVANJE DEFINISANIH ZADATAKA ANALIZA I INTEGRACIJA PROCENA 64 . ĉišćenje zagrevnih površina. ali je danas ova aktivnost potpuno marginalizovana i svedena na manje grupe istraţivaĉa. Evidentan ljudski potencijal je u prošlosti smanjen.povećava se sigurnost snabdevanja elektriĉnom energijom. Od klasiĉnih i proverenih tehnologija koje se koriste u cilju povećanja energetske efikasnosti. najznaĉajniji uticajni faktor na energetsku potrošnju i na energetsku efikasnost. Ipak. Klasiĉne tehnologije koje se koriste za povećanje energetske efikasnosti su mnogobrojne. poboljšanje kontrole procesa. ali je u funkciji povišenja energetske efikasnosti kompletnog sistema. a koje zahtevaju znaĉajne investicije. ali će se sigurno i smanjiti distributivni gubici mreţe. Ovako stvorena elektriĉna i toplotna energija se moţe koristiti izolovano. ali i na regiju kakva je Vojvodina. S obzirom na to da su sopstveni izvori elektriĉne energije u Vojvodini vrlo mali. a istraţivaĉka oprema potpuno zastarela. OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA ENERGETSKE EFIKASNOSTI I OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE U VOJVODINI POTENCIJAL ENERGETSKE EFIKASNOSTI I OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE PREPORUKE ZA IZRADU STRATEGIJE RAZVOJA ENERGETIKE SAVREMENE I PROVERENE TEHNOLOGIJE ENERGETSKE EFIKASNOSTI I OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE PLAN ISTRAŽIVANJA I RAZVOJA (R&D) UTICAJ NA PRIVREDNE AKTIVNOSTI U CELINI LJUDSKI POTENCIJAL PLAN USAVRŠAVANJA LJUDSKOG POTENCJALA Slika 5.interesa za ovu studiju su vršena gotovo iskljuĉivo na fakultetima i institutima. ovom strategijom se apostrofira kombinovana proizvodnja elektriĉne i toplotne energije. zamena pohabanih delova opreme. Gore pomenute ĉinjenice oteţavaju proces analize i integracije u cilju stvaranja: • preporuka za izradu strategije razvoja energetike Vojvodine • plana istraţivanja i razvoja (R&D) • plana usavršavanja ljudskog potencijala No. Pri tome se pomenuti skup organizovanih akcija moţe odnositi na pojedinaĉno domaćinstvom. itd.

Proizvodnja toplotne energije (pare i tople vode) iz biomase b. Duţi periodi otplate zahtevaju detaljniju ekonomsku analizu s obzirom na veliku investiciju. Na ţalost kod nas stepen primenjenosti savremenih tehnologija nije zadovoljavajući. Predlaţe se koncesiona gradnja. Proizvodnja elektriĉne energije korišćenjem vetra i g. To je Transport koji uĉestvuje u finalnoj energetskoj potrošnji sa oko 22-24% (ostalo su industrija. Ova tehnologija je dobro poznata potencijalnim korisnicima. što se kao tip finansiranja projekata ne moţe u tehniĉkom smislu nazvati povećanje energetske efikasnosti. Male hidroelektrane f. Geotermalna energija e. ali u svakom sluĉaju sugeriše naĉin izgradnje velikih postrojenja u uslovima nejake privrede i uvodjenje nove proverene tehnologije (kombinovani ciklusi). Obiĉno se ide u realizaciju kada je prost period otplate manji od pet godina. Solarni foto-naponski sistemi. Razlog je niska cena elektriĉne energije i nedovoljno podsticajna regulativa za njenu širu individualnu primenu. Sagorevanje gradskog otpada d. kojom će se omogućiti smanjenje potrošnje primarne energije. niskoj ceni elektriĉne energije. To znaĉi da je veliki broj njih našao komercijalnu primenu uz zadovoljenje tehniĉkih standarda. Jedan vaţan energetski sektor neće biti razmatran.Osim toga predlaţe se i gradnja velikih postrojenja za proizvodnju elektriĉne i toplotne energije. Od obnovljivih izvora energije ova strategija obuhvata sledeće tehnologije: a. Povećanje energetske efikasnosti u industriji U vrlo konzervativnom pristupu se moţe proceniti da se na nivou cele industrije u Vojvodini moţe postići ušteda od oko 10%. Razlog izostavljanja transporta iz analize je potpuno odsustvo koncepta i strategije njegovog razvoja. ali na ţalost nije dovoljno iskorišćena. Energetska efikasnost Mere koje podrazumeva energetska efikasnost su veoma brojne i raznolike. Osnovni uslov je postojanje adekvatnog potrošaĉa toplotne energije u okolini proizvodnje.energije u Vojvodini. 44–43%). Primetan je izostanak primene solarne energije za proizvodnju toplotne energije. Pri donošenju konaĉne odluke o realizaciji predloţenih mera za povećanje energetske efikasnosti jedan od osnovnih kriterijuma je i period otplate investicije. pa ih je zato vrlo teško pojedinaĉno analizirati i vrednovati. U ovoj strategiji je izvršena procena potencijala u industriji i zgradarstvu. sporosti donošenja i nedoslednoj primeni zakonske regulative. Razloge treba traţiti u slaboj privrednoj aktivnosti. 65 . kontrola procesa sagorevanja u kotlovima. smanjenje isticanja vazduha u sistemima komprimovanog vazduha. Mere za povećanje energetske efikasnosti su: unapreĊenje energetskog menadţmenta. 34–33% i domaćinstva i tercijalne delatnosti. U takvim sluĉajevima se uglavnom radi i o zameni dela ili cele procesne opreme. I energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije su u tehnološkom smislu u svetskim razmerama dobro razvijeni i izuĉeni. iskorišćenje otpadne toplote u sušarama itd. Postrojenja biogasa i korišćenje biogasa u energetske svrhe c.

Generalno govoreći odrţavanje zgrada i sistema grejanja u njima je vrlo loše. kotlovi (ako postoje) itd. dodatna potrošnja gasa je 1139. Nova proizvodnja elektriĉne energije bila bi 697 GWhe/a. krov i podove (poslediĉno su i transmisioni gubici vrlo veliki u odnosu na sluĉaj kada su ove površine izolovane po vaţećim standardima). tako da proizvede više od 90% svojih potreba elektriĉne energije i sprovede delimiĉnu kogeneraciju. Druga grupa mera podrazumeva još duţi period otplate investicija: Izolacija krovova Izolovanje zidova i fasade Zamena spoljašnjih vrata i prozora. dobro organizovano i subvencioniranu akciju koja će na duţi rok dati vrlo znaĉajne rezultate. osim za zamenu prozora kada iznosi 7-8 godina. Proraĉunske vrednosti godišnjih toplotnih gubitaka su: stanovi = 221 kWh/m2. izolacija cevovoda. ali dug period otplate. nedostatak sredstava. stanje instalacije. Povećanje energetske efikasnosti u zgradarstvu Po metodologiji Svetske Banke je 2003. škole i bolnice. proraĉuna i procena moţe se zakljuĉiti sledeće: Samo mali broj zgrada ima izolovane zidove.Distribuirana proizvodnja toplotne i elektriĉne energije Na bazi uzorka od 44 preduzeća u Vojvodini koja su na 44 lokacije po celoj teritoriji razmotrena je mogućnost samostalnih investicija svakog od tih preduzeća. to su i periodi otplate kod tih sistema znatno duţi (ĉesto preko deset godina). 66 . škole = 282 kWh/m2 i bolnice = 223 kWh/m2.2 – 2 MWe) i 6 postrojenja sa gasnom turbinom (5 – 20 MWe). Kod nas postoje svi tehniĉki uslovi za primenu ovih mera ukljuĉujući i servisne usluge i proizvodnju opreme. tavanice i poda. a ukupna potrošnja gasa je 5119 GWht/a. gubici na prozorima i vratima.5%). Ugradnjom 44 postrojenja sa gasnim motorom (0. Na osnovu sprovedenog snimanja stanja. nepostojanje mera prinude i regulative u velikoj meri usporava ili odlaţe njihovu primenu. korisna toplota (iz kogeneracije) je 939. (8. Snimanja su se odnosila na stanove. Troškovi grejanja su veoma promenljivi i zavisni od energenta i sistema koji se koristi. Prost period otplate za predloţene mere smanjenja energetskih gubitaka u zgradama koje koriste elektriĉnu energiju za grejanje je uglavnom manji od pet godina. sistem kontrole temperature i drugih parametara. godine izvršeno snimanje toplotnih gubitaka u zgradama u Srbiji. Analizom su obuhvaćeni: izolacija zidova. Raspoloţive mere za poboljšanje energetske efikasnosti u zgradama se mogu podeliti u dve grupe kako sledi: Prva grupa podrazumeva mere ĉiji je prost period otplate do oko 7 godina: Podešavanje i kontrola temperature vode za grejanje i sanitarne tople potrošne vode Regulisanje sistema grejanja Termiĉko izolovanje distributivnih cevovoda Smanjivanje infirtracionih gubitaka Primena termostatskih ventila na grejnim telima Merenje potrošnje toplotne energije. Kako je cena drugih sistema grejanja znaĉajno manja u odnosu na korišćenje elektriĉne energije. dobila bi se koliĉina novoproizvedene elektriĉne energije u iznosu od 697 GWh u poreĊenju sa 8216 GWh celokupne teritorijalne potrošnje u 2003. To zahteva veliku. Za toliko bi se ovakvim poduhvatom smanjilo preuzimanje iz javne mreţe. korisna toplota (bez kogeneracije) je 3071. Veliki broj zgrada je stariji od dvadeset godina i mnoge od njih nisu odrţavane.

povećanjem proizvodnje i kvaliteta proizvoda drţava bi ostvarila dodatna sredstva po osnovu poreza na dohodak. Moguće uštede ili proizvodnja nove toplotne energije je oko 2789 GWh. što je znatno više od godišnje utrošene toplotne energije. Sliĉna kombinovana postrojenja bi trebalo prostudirati i moţda izgraditi i na lokacijama Zrenjanina i Sremske Mitrovice (u okviru ili pored postojećih TE-TO) i novo kombinovano postrojenje u Subotici gde postoji solidan konzum toplotne energije u zimskim mesecima. Dosadašnji pokušaji u ovakvom pristupu nisu uspeli zbog nedostatka valjane zakonske regulative i sopstvene nesigurnosti politiĉke strukture zemlje. To je oko 13% u odnosu na godišnju potrošnju elektriĉne energije u Vojvodini.Kombinovana postrojenja elektriĉne i toplotne energije Koncesiona izgradnja velikih kapaciteta je u duţem narednom vremenskom periodu realan put da se doĊe do savremenih tehnologija i novog trţišta proizvedene energije i proizvoda koji se stvaraju u okruţenju takvih velikih postrojenja. Povećanje kapaciteta i kvaliteta prerade sa sadašnjih 3. pored ekoloških poboljšanja rešio bi se i problem mazuta u letnjem periodu i prerada mazuta na visoko vredne derivate. NIS bi preko stranog partnera imao pristup novim trţištima. Moguće je postići uštedu ili novu proizvodnju od 897 GWh elektriĉne energije. Rekapitulacija potencijala u oblasti energetske efikasnosti U tabeli 5. Prevodjenje TE-TO Novi Sad sa vršnog na kontinualni reţim i povećanje efikasnosti i snage sa postojećih 230 na najmanje 450 MWe.5 na 7 miliona tona sirove nafte. iskorišćenje postojećeg proizvodnog kapaciteta bi bilo na nivou maksimalnog. Koncept jednog od mogućih projekata je: Tehnološko povezivanje rafinerja Novi Sad i Panĉevo i TE-TO Novi Sad.Procena efekata primenom mera povećanje energetske efikasnosti Tehnologija INDUSTRIJA ZGRADARSTVO DISTRIBUIRANA UKUPNO Potencijalna uštede energeije GWh(E) GWh(T) 200 550 1300 697 939 897 2789 67 .2. konkurentna i profitabilna prerada nafte.2 je data rekapitulacija procene potencijala u oblasti energetske efikasnosti. Efekti ovih poduhvata su: odrţiva. Zamena i unapredjenje postojećih tehnoloških rešenja i dogradnja novih sistema neophodnih za kompletiranje procesa u cilju postizanja veće elektriĉne i ukupne efikasnosti. znaĉajno bi se smanjila jediniĉna proizvodna cena derivata i energije (toplotne i elektriĉne). Razlozi za ovakvu tvrdnju leţe u slaboj ekonomiji zemlje i njenoj prezaduţenosti. Tabela 5. što ne daje mogućnost preuzimanja stranih kreditnih obaveza.

godini bila 106797 TJ. Kada se proizvodi para onda je to obiĉno zasićena para pritiska od 4 do 15 bar. Potencijal biomase u Vojvodini Procena ukupnih koliĉina sporednih proizvoda ratarstva u Vojvodini data je u tabeli 5.0 20685 GWh/god 1145. šumski otpaci. Dat je godišnji prosek u periodu od 2001. prpa. Male i srednje jedinice su kapaciteta od 1 do 15 MW toplotne snage.4 13. Proseĉna cena otkupa biomase u Vojvodini je oko 12 evra/toni.5 250. Primenjene tehnologije loţišta mogu biti: puzeća rešetka. Od raspoloţive 1/3 deo se koristi u industriji kartona.0 18. do 2005. Kratak opis tehnologije Osnovne komponente ovih postrojenja su: sistem za pripremu i doziranje goriva i nisko ili srednje pritisni parni kotao (obiĉno plamenodimocevni). Sagorevanje je moguće ostvariti i ako je biomasa vlaţna do 65%. godine.5 1298. što ĉini oko 19% od ukupne potrošnje finalne energije u Vojvodini. industrijski otpad itd. šapurika. vinogradarstva i voćarstva potencijal je manji.0 Raspoloţiva energija TJ/god 4123.0 5746 t/god 1717993 3338465 107882 1050595 t/god 286332 556411 17980 175099 275000 77300 50000 1438123 Finalna energija pare ili tople vode TJ/god 2474 4640 150 967 2805 835 540 12411 68 . b. Pri izboru lokacije postrojenja potrebno je razmotriti sledeće: lokalni interes i podrška izgradnje postrojenja za biomasu raspoloţivost biomasom i stanje infrastrukture za transport biomase postojanje stabilnih potreba za parom i vrelom dodom (industrija ili komunalna energetika) postojanje skladišta biomase ili simultane raspoloţivosti biomase i potreba pare. kosa stepenasta rešetka. suspenziono sagorevanje kada se biomasa melje i uduvava u loţište obiĉno u kombinaciji sa nekim fosilnim gorivom itd.6 386.4 69.2 17.9 1610. Toplotne moći biomase su znatno manje od teĉnih ili gasoviith fosilnih goriva i manipulacija biomasom je znatno teţa. Povećanje procenta prikupljene biomase iz nepristupaĉnih delova ili usloţnjavanje tehnologije prikupljanja svakako bi dalje povećavalo jediniĉnu cenu biomase. slama. To je i razlog što je ova tehnologija dostupna pri relativno niskim cenama. a deo jednostavno ostaje na njivama.9 13.3. Osnovni tipovi biomase su drvo. Inicijativa za izgradnju ovakvih postrojenja obiĉno dolaze od lokalnih investitora iz industrije ili javnih komunalnih preduzeća sa namerom prodaje pare industriji. U Vojvodini je ukupna potrošnja finalne energije u 2004. Kad je reĉ o biomasi iz šumarstva.2 7734.9 9.1 249.0 18.3: Potencijal biomase u Vojvodini (prosek 2001-2005 godina) BIOMASA Slama strnih ţita + Soja Kukuruzovina Suncokret (stabljike i glave) Lišće šećerne repe Voćarstvo (granjevina) Vinogradarstvo (granjevina) Šumarstvo (granjevina) UKUPNO BIOMASA Raspoloţivo UKUPNO za energetske svrhe Donja toplotna moć MJ/kg 14. ali svakako respektabilan. loţišta za sagorevanje u prostoru. Procenjena raspoloţiva finalna energija biomase je 20685 TJ.3 2148. Ovo je dobro poznata i dobro ispitana tehnologija.4 447.4 900.Obnovljivi izvori energije Proizvodnja toplotne energije iz biomase a. ali je potencijal znaĉajan. jer se 2/3 koriste u stoĉarstvu ili se zaoravaju. Table 5. kukuruzna stabljika. Energetska efikasnost transformacije biomase je manja u odnosu na fosilna goriva što takoĊe treba imati u vidu kada se vrednuje potencijal. Neke grube procene govore da se od ove trećine svega oko 50% realno moţe sakupiti i iskoristiti u energetske svrhe. Procenjuje se da od raspoloţive koliĉine samo 1/3 moţe biti opredeljena za energetske potrebe.9 4675.0 1391.

U većini slučajeva biogas postrojenja su izgrađena iz razloga zaštite okoline. Najefikasnija postrojenja koriste kontinualnu fermentaciju u digestorima sa snaţnim mešalicama. a ne iz energetskih razloga.Tipiĉne snage gasnih mašina i generatora se kreću od 0. a za industrijski otpad to varira od 2-200 nm3 po toni. Mehaniĉka snag gasnog motora se transformiše u elektriĉnu energiju putem generatora. Znaĉajno poboljšanje ove tehnologije se postiţe kontinualnim mešanjem otpadne vode. Iskorišćena biomasa za proizvodnju biogasa se koristi kao poljoprivredno Ċubrivo. Najbolji rezultat se dobija od otpadne vode sa visokom vrednošću COD. zamenjuje fosilna goriva i povećava sigurnost snabdevanja energijom. postrojenje za tretman biogasa. veću proizvodnju biogasa. prvenstveno azot i fosfor. ali i od primenjene tehnologije. . Za otpad pri proizvodnji stoke moguće je oĉekivati 20-22 nm3 biogasa po svakoj toni polaznog substrata (otpadne vode). Osnovni nedostatak ove tehnologije je visoka investicija postrojenja za biogas. tj. Kanalizacioni mulj iz postrojenja za preradu kanalizacionog otpada i deo organskog otpada iz domaćinstava se. Ulaz u biogas postrojenja je biološki organski otpad bez komponenata štetnih po okolinu.Troškovi smanjenja emisije CO2 su vrlo niski. a efikasnost iskorišćenja otpadne toplote gasnog motora moţe biti i do 50%.U poreĊenju sa drugim oblicima prerade otpada. Elektriĉna efikasnost moţe biti do 40% od ulazne energije biogasa.1 do 3 MW elektriĉnog izlaza. moţe koristiti. ĉestica i slobodna voda iz gasa moraju biti uklonjeni. kada se proces odvija u zagrevanom sudu i kada je prisutno stalno mešanje sirovine. takoĊe. U poreĊenju sa ulaznom sirovinom proizvod procesa anaerobne digestije je praktiĉno bez mirisa.Viškovi za okolinu kritiĉnih hranljivih sastojaka. . Izlazni gas zavisi i od organskog sastava otpadne vode. b. Uobiĉajena postrojenja za biogas koriste biološki otpad svinja i krupne stoke. kao obnovljivi izvor energije. 69 . . ali i toplotne energije korišćenjem gasnih motora. Nakon ĉišćenja se biogas komprimuje do pritiska koji zahteva gasni motor. aerosola.Kvalitet Ċubriva digestirane biomase je bolji od sirovog materijala koji se koristi za proizvodnju biogasa.Biogas. i deo CO2 će biti uklonjen. . Proizvodnja elektriĉne energije korišćenjem biogasa Postrojenja biogasa su relativno skupa. Moguće je izgraditi i poludnevno skladište biogasa i na taj naĉin pokriti dnevne vrhove u potrošnji kako toplotne. Kratak opis tehnologije Dominantna je tehnologija anaerobne digestije. Proizvodnja elektriĉne energije iz biogasa je sa stanovišta zaštite okoline veoma pogodna tehnologija. pa je svakako interesnatnije stvoreni biogas upotrebiti za proizvodnju elektriĉne energije. Ako se ĉišćenje gasa vrši u vlaţnom skruberu sa rastvorenim kreĉom. Potpuno rastvaranje (suspenzija) ĉvrstih elemenata otpadne vode omogućuje brţu i uniformniju digestiju i smanjenje potrebe za hemijskim kiseonikom.Postrojenja biogasa i korišćenje biogasa u energetske svrhe a. Tipiĉan je ţivotinjski otpad i/ili industrijski organski otpad. otpadnu vodu pri preradi šećerne repe iz pivara. Osnovne komponente ovog tehnološkog rešenja su: postrojenje za biogas. tako i elektriĉne energije. proizvodnja biogasa iz ĉvrstog substrata ima prednost zbog recikliranja hranljivih materija iz zemljišta na ekonomiĉan i po okolinu prihvatljiv naĉin. Biogas se moţe koristiti za proizvodnju toplotne i/ili elektriĉne energije. gasni motor i moguće postrojenje za iskorišĉenje otpadne toplote motora (proizvodnja tople vode ili pare). Biogas mora biti oĉišćen od H2S. jer se smanjuje emisija CH4. Jedna od dobro poznatih i ĉesto korišćenih tehnologija za proizvodnju biogasa je tehnologija pokrivenih laguna. Ona se sastoji u pokrivanju lagune sa plastiĉnim pokrivaĉem i skupljanje proizvedenog biogasa u lagunama. destilerija i drugih procesa prehrambene industrije. mogu se redistribuirati do drugih oblasti. Prednosti i nedostaci tehnologije su: . radi obezbeĊenja rastvorljivosti ĉvrstih delova u otpadnoj vodi.

S obzirom na to da problem otpada ĉesto prevazilazi samo ekonomske kriterijume i zadire u pitanja ekologije i zdravlja populacije. Postoje ĉetiri naĉina na koje se moţe koristiti ĉvrsti otpad kao gorivo: 70 . Industrija moţe uštedeti novac prikupljanjem razliĉitih kategorija otpada.4: Makisamlni teoretski godičnji potencijal proizvodnje biogasa u Vojvodini Broj Krave Junad Svinje UKUPNO uslovne stoke (samo farme sa 200 i više grla) OSOKA (manure) m3 BIOGAS m3 TJ/god Energija GWh 100000 150000 1000000 583333 10000000 200000000 4600 1278 U tabeli 5.7 Biogas nm3/god Raspoloţiva primarna energija TJ GWh U ovim farmama je realno moguće ostvariti proizvodnju od 16 GWh/god (56 TJ/god) elektriĉne energije i oko 64 TJ/god (18 GWh/god) toplotne energije korišćenejm gasnih motora manjih snaga (0. Tabela 5. jer mogu proizvesti dovoljnu koliĉinu teĉnog stajnjaka iz koga je moguće dobiti dovoljnu koliĉinu biogasa za proizvodnju struje i/ili toplote. Koliĉina otpada ima stalnu tendenciju porasta sa pretnjom da ozbiljno ugrozi one koji su taj otpad stvorili. Jedino su velike farme interesantne za proizvodnju biogasa. a to za poĉetak zahteva formiranje trţišta otpadnih materijala. Samo se manji deo ove stoke nalazi na većim farmama.5 je data procena proizvodnje biogasa na 5 velikih farmi goveda i 5 velikih farmi svinja u Vojvodini. To je i razlog što se danas pridaje velika vaţnost reciklaţi i iskorišćenju otpada u korisne svrhe. To je znatno manje od procenjenog maksimuma ali se ĉini da je jedino opravdano organizovati proizvodnju biogasa na tim farmama. aluminijumske ambalaţe i papira. Cena postrojenja za biogas je relativno visoka i manje farme teško mogu naći raĉunicu za njegovu izgradnju. tako da je mnogo ekonomiĉnije separaciju izvršiti na mestima nastajanja otpada.0 MWe). Sagorevanje gradskog otpada a.5: Realan potencijal proizvodnje i iskoriščenja biogasa u Vojvodini FARME Broj uslovnih grla (500 kg govedo) 30150 21200 Samo veće farme Broj OSOKA uslovnih otpadna grla (500 voda kg govedo) m3 Farme goveda Farme svinja UKUPNO 5 5 11000 8500 350000 7000000 161 44.4 je data procena ukupnog broja stoke u Vojvodini. ali se praktikuje u Austriji i Nemaĉkoj. Tabela 5.c. a u gradovima je moguće organizovati sistem prikupljanja flaša. Naravno da svaki predloţeni sistem mora biti ekonomski dokazan. Kratak opis tehnologije Odlaganje otpada je veliki problem većine razvijenih. a skupljanje i transport teĉnog stajnjaka se za sada kod nas ne praktikuje. Sistemi za selektiranje metalnog otpada nakon primarnog sakupljanja su vrlo skupi. Potencijal proizvodnje biogasa u Vojvodini U tabeli 5.5 do 1. drţava je duţna da izgradi stimulacioni sistem i/ili sistem prinude za njegovo uklanjanje ili sanaciju. Moguća proizvodnja biogasa na njima je oko 161 TJ godišnje. pa i manje razvijenih društava.

odnosno 1. fiziĉka i hemijska svojstva termalnih i termomineralnih voda i pratećih slobodnih gasova. godine Institut za energetiku i procesnu tehniku FTN u Novom Sadu ispitao je strukturu i koliĉine komunalnog otpada za grad Novi Sad (uţe gradsko naselje i 14 okolnih naselja). U Vojvodini su uoĉena i sistematizovana ĉetiri hidrogeološka sistema. Generalno govoreći.8 3. To su tople vode prirodnih izvora i vode u stenskim masama do kojih se moţe doći bušotinama. treba naglasiti da investicioni i eksploatacioni troškovi postrojenja za sagorevanje ĉvrstog otpada mogu biti znatni.04 puta manje nego Novi Sad.7 621 5. vrsta i kvalitet kolektorstena. proizvodnja goriva od otpada. Najintenzivnija istraţivanja su obavljena 80-tih godina prošlog veka kada je izbušeno 45 bušotina ukupne dubine 34840 m ili oko 56% svih bušotina. Procena potencijala u Vojvodini Tokom 2001. hemijski sastav.direktno spaljivanje.6: Prosečne dnevne i godišnje količine pojedinih komponenti komunalnog otpada koji je deponovan u Novom Sadu u 2001. Baĉki Petrovac.4 65116 8.3 1935 1. temperaturni i hidrodinamiĉki uslovi. Ako bi se samo deo ovog goriva iskoristio za sagorevanje. Ako je ukupan godišnji gradski.100 stanovnika. u svim sistemima su akumulirane geotermalne vode pogodne za korišćenje.1 11714 5. kolektorska svojstva.6 2. Bušenje je finansirao i realizovao tadašnji "Naftagas". proizvodnja gasa putem biološke degradacije otpada. Ruma i Sremski Karlovci sa 322. Tabela 5. Srbobran. godini (311850 stanovnika) Komponenta Papir Staklo Plastika Metali Guma Tekstil Organski otpad Ostalo UKUPNO Proseĉne koliĉine u tonama Dnevno Godišnje 36. kao deo Panonskog bazena. koja ima povoljne uslove za istraţivanje i korišćenje geotermalne energije. piroliza. Sedmodnevno eksperimentalno ispitivanje dalo je strukturu prikazanu u tabeli 5.9 kg/dan).5 1.9 0. Geotermalna energija a. Temerin. b. Ţabalj. Ipak. medicinski i industriski otpad u Vojvodini 573000 tona. izdašnost. njihova temperatura. Potencijal geotermalne energije u Vojvodini U periodu od (1969-1996.5 13323 4. MeĊutim. velika koliĉina fosilnih goriva bi se uštedela. Vrbas. Ispitani su i definisane su njihove osnovne karakteristike: litološki sastav.5 11. može se grubo proceniti da je njegova donja toplotna vrednost 6647 GJ/god. u Vojvodini su izbušene 73 hidrotermalne bušotine ukupne dubine 62679 m. Irig.2 65. stratigrafska pripadnost.5 1.7.0 100 U radijusu od 48 do 58 km (granica isplativosti sakupljanja otpada) nalaze se opštine: Baĉka Palanka. Teritorija Vojvodine. gasni faktor i druge 71 .). Za sada se istraţuje i koristi hidrotermalna energija.9 2154 178. Tabel 5.1 2957 272 99280 Struktura u % 13.0 1460 32. pripada velikoj evropskoj geotermalnoj zoni. InĊija.6 i godišnju koliĉinu po stanovniku 320 kg (0. te ih treba uporediti sa trenutnim troškovima odlaganja i saniranja otpada.

Tehnologije za korišćenje geotermalne energije Razmatrane mogućnosti primene savremenih tehnologija u eksploataciji raspoloţivih energetskih resursa geotermalnih voda u Vojvodini obuhvataju konvencionalna rešenja.854) m 25 oC o Ukupna toplotna snaga hidrotermalnih bušotina. jer omogućava dodatno hlaĊenje geotermalne vode i celovitije korišćenje njenog energetskog potencijala. Bušotine uglavnom rade samoizlivno.7: Karakteristike geotermalnih voda u Vojvodini.18 g/l 65 bušotina 82 C sa dubine (1. a po svemu sudeći ne oĉekuju se u dogledno vreme znaĉajne promene. Banat Najplića: 305. prema podacima iz 1997. a prema podacima "NIS Naftagas"-a iz 2005. Energetski potencijali geotermalnih izvora u Vojvodini dominantno su .moguća alternativa u eksploataciji drugih (konvencionalnih) resursa. ali i potencijalno moguća. i priprema sanitarne vode i vode za bazene.karakteristike.5 MW.6 MW. a najĉešća vodoizdašnost je Izlazna temperatura je najĉešće Geotermijski gradijenti su Skoro sve vode sadrţe izvesne koliĉine gasova Vode sadrţe rastvorene minerale Sadrţaj minerala u bušotinama bušenim na naftu i gas je 73 hidrotermalne Izbušeno: Pozitivno: bušotine Najdublja: 2520 m Vrbica. hlaĊenjem vode do 15 oC. Zbog toga se geotermalna energija tradicionalno koristi: za bazno zagrevanje u radijatorima ili kompletno zagrevanje sa sistemom podnog odnosno vazdušnog grejanja. b. U sve navedene kombinacije se odliĉno uklapa primena toplotne pumpe. pripremu sanitarne tople vode i zagrevanje bazena ili ribnjaka. turistiĉki kompleksi. iskustveno već proverena. niti su rentabilna sa stanovišta komercijalne proizvodnje mehaniĉke (odnosno elektriĉne) energije. priprema energije za hlaĊenje objekata.5 m Novi Sad 10-20 l/s 40-60 oC 4. Postojeći konzum to potvrĊuje. .749-1. daju im razliĉitu perspektivnost i odreĊuju specifiĉnosti uslova za korišćenje.5 oC/100 m najĉešće metan 0. priprema energije za zagrevanje objekata. Korišćenje geotermalne energije u Vojvodini Korisnici energije hidrotermalnih bušotina su banje. Ovo je razlog da se potencijali naših geotermalnih izvora prihvate samo kao: .42-13. Tehnologije primene geotermalnih voda je moguće razmatrati u kontekstu rešavanja ĉetiri globalna zadatka: spegnuta proizvodnja toplotne i elektriĉne energije.5-7.40-40. Konvencionalna ili dualna termoenergetska postrojenja sa iskljuĉivo resursima naših geotermalnih izvora nisu investiciono prihvatljiva.niskotemperaturni toplotni. Za sagorevanje gasova izdvojenih iz geotermalne vode pogodan je gasni motor uz dodatno korišćenje prirodnog gasa.94 g/l 0. Strategija analize mogućnosti korišćenja potencijala geotermalnih izvora strukturirana je tako da se traţe ogovori na pitanja u vezi: 72 . godine za 54 hidrotermalne bušotine to je 72. poljoprivredni proizvoĊaĉi i industrija koji termalnu vodu koriste cele godine ili sezonski za zagrevanje objekata. U svakom sluĉaju za zadovoljenje vršnih potreba neophodan je vršni kotao. kojima je obuhvaćeno 65 bušotina iznosila je 85. c. Samo 15 bušotina je aktivirano za proizvodnju toplotne energije.odnosno kao njihov mogući supstituent. Tabela 5. Zbog toga se svaka bušotina pojedinaĉno mora detaljno prouĉiti pri izboru naĉina i opreme za korišćenje. Konzum koji je pogodan za korišćenje energije geotermalnih voda ĉine potrošaĉi toplote koji zahtevaju što niţu temperaturu i po mogućnosti kontinualno korišćenje.

postoje samo teoretske mogućnosti za transformaciju potencijala vojvoĊanskih geotermalnih voda u mehaniĉki. Hidroelektrane u Vojvodini a. Naime. koji bi bitno uticali na snabdevanje energijom. a to je prvi uslov za korišćenje hidro potencijala. naroĉito u pogledu temperatura geotermalne vode na izlivu. Više se treba okrenuti investicijama u potrošaĉe toplote na lokaciji postojećih bušotina većeg energetskog potencijala. Pri tome treba najozbiljnije potraţiti mogućnosti za produţenje vremena (sezone) korišćenja zamišljene instalacije. teorijske i praktiĉne. sav potencijal je ispod 90 oC. otpadna toplota industrijskih pogona). Na osnovu navedenog moţe se zakljuĉiti da je pre odluke o izgradnji neophodno temeljno ekonomski (i ekološki) prostudirati razne varijante toplotnih šema svakog konkretnog sluĉaja. a samo 15 izvora se koristilo ili se i sada koristi. Ocena potencijala Na teritoriji Vojvodine su u proteklom periodu detaljno istraţene hidrotermalne vode bušenjem na 75 mesta od kojih je 65 bilo aktivno. Ovo je druga i znatno komplikovanija strana korišćenja geotermalne energije. Prema tome. doskoro nije nalazilo svoje mesto osim retkih izuzetaka. pa se o njegovim resursima moţe dovoljno sigurno zakljuĉivati. ali je mogućnost koncentracije padova mala. koja su skupa. Uloga i znaĉaj korišćenja hidroenergetskog potencijala Korišćenje hidroenergetskog potencijala u ravniĉarskim predelima. Nije verovatno da bi dalja istraţivanja i skupa bušenja dala neki viši temperaturni potencijal. Ima ih samo nekoliko sa preko 60 oC na dubinama oko 1000 m. odnosno elektriĉni vid energije. Tako ovaj region spada u istraţenije oblasti evropskog kontinenta. mogućnosti na ţivotno okruţenje. ali bi u eksploataciji imali realtivno niske troškove energije. što je donja granica za primenu u proizvodnji mehaniĉke (elektriĉne) energije korišćenjem još uvek retkih binarnih postrojenja i znatno ispod 150 oC za primenu u klasiĉnim termoenergetskim postrojenjima. a svega 3 su izmeĊu 70-82 oC. d. ribnjaci. Za ovakve objekte su potrebne ne male investicije. praktiĉne realizacije mogućih rešenja na nivou konvencionalnih tehnologija. i tehno-ekonomski aspekti celishodnosti konkretnog izbora. izazivajući pri tome niz negativnih uticaja. za sada se ne predlaţu nova bušenja. dosadašnje analize su pokazale da njegovo korišćenje nije ekonomski opravdano. Ipak. kao što je Vojvodina. što odluĉujuće utiĉe na ekonomiĉnost funkcionisanja. Osnovna karakteristike ovog podruĉja je da kroz njega protiĉu velike koliĉine vode. Za ovakve geotermalne vode ostaje jedino realna mogućnost korišćenja transformacijom u toplotnu energiju za zagrevanje i to na relativno niskom nivou temperature (kod velike većine ispod 60 oC). staklenici i plastenici u poljoprivredi. Drugim reĉima.teorijske mogućnosti eksploatacije. U sadašnjem momentu sagledivi resursi za produţenje sezone korišćenja ovakvih geotermalnih izvora su plivaĉki bazeni. Pored toga. osim pojedinaĉnih zahteva potrošaĉa koji su temeljno prostudirali svoj projekat. Konaĉan zakljuĉak je da na teritoriji Vojvodine postoje geotermalni potencijali respektabilni sa stanovišta malih i srednjih potrošaĉa. makar to išlo i sa snaţno beneficiranom cenom geotermalne vode. Nisu to energetski izvori od velikog pokrajinskog znaĉaja. za ĉiju su kompenzaciju potrebna 73 . Istraţeni resursi su sa energetskog stanovišta skromni. a srazmerno male snage zbog malih padova. već odavno neuspešno se traga za potrošaĉima niskotemperaturske toplote u nizu alternativnih oblasti snabdevanja eneregijom (solarni izvori. posledica izbora konkretne. veštaĉko podizanje nivoa vode u cilju koncentracije pada u ravniĉarskim uslovima rasprostire se na velikim duţinama. kao što se to ĉini u razvijenim zemljama za sve sluĉajeve korišćenja takozvane "zelene energije". u smislu realizacije najvećeg profita u uslovima datih ograniĉenja. MeĊutim trebalo bi svaki izgledan projekat ove vrste pomoći sistemom niskih kamata. TakoĊe je 27 buština tehniĉki opremljeno hidrotermalnim sistemima za eksploataciju. Bez obzira na to što hidropotencijal u Vojvodini nije mali. Zbog velikih koliĉina vode potrebna su postrojenja za korišćenje potencijala velike propusne moći.

ĉak i od jednog metra. sa izvuĉenim generatorom i multiplikatorom broja obrtaja. U razvijenim zemljama EU. Lokacije vodnih stepenica su na Dunavu kod Novog Sada (Begeĉ. Mikro hidroelektrane (< 100 kW). Mogućnosti korišćenja hidroenergetskog potencijala u AP Vojvodini Tehniĉki iskoristivi hidroenergetski potencijal Vojvodine moţe se podeliti u tri kategorije: 1 Velike hidroelektrane. zaštita voda. od ĉega pet u baĉkom delu hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav. Višenamensko korišćenje hidroelektrana Male hidroelektrane u Vojvodini su predviĊene iskljuĉivo u sistemu Dunav-Tisa-Dunav. što je tehniĉki izvodljivo. u okviru sistema Dunav-Tisa-Dunav. što je pruţilo priliku da se hidropotencijal koristi u okvirima višenamenskih hidrosistema i tako podele troškovi izgradnje. s tim što bi se menjao broj aktivnih agregata u zavisnosti od instalisanog protoka. Povećanje cena energenata i razvoj tehnologija uĉinio je njihovu eksploataciju ekonomski opravdanom. d. dok su primarne funkcije regionalno snabdevanje vodom. takoĊe. U Vojvodini ima 13 potencijalnih malih hidroelektrana. gde god je to moguće. MeĊutim. Konaĉno dodatnih 25 MW maksimalne snage i 95 GWh godišnje proizvodnje malih hidroelektrana rasporeĊenih po ĉitavom elektrodistributivnom sistemu Elektrovojvodine ne treba zanemariti. Male hidroelektrane (0. koja bi se mogla dobiti korišćenjem hidroenergetskog potencijala u Vojvodini. snage 70 MW). b. Uloga malih hidroelektrana u upravljanju distributivnim sistemom Elektrovojvodine bila bi pozitvna prevenstveno u regulaciji napona i tokova reaktivnih snaga. Karakteristike tehnologije Nove tehnologije nude vrlo efikasna turbinska postrojenja i u uslovima veoma malih padova. a posebno obnovljivih izvora. ako se izgrade tako da mogu da rade i kao pumpe. Izabrani generatori i elektroenergetska oprema treba da budu standardne snage ĉime se olakšava zamena i nabavka rezervnih delova.1 – 15 MW). što zavisi od vrste elektrane. gde su atraktivni hidroenergetski potencijali uglavnom već iskorišćeni. krenulo se u iskorišćenje manjih raspoloţivih potencijala. nego i za druge potrebe. Sve hidroelektrane bi bile voĊene preko sistema za daljinski nadzor i upravljanje iz dispeĉerskog centra Elektrovojvodine i povezane sa dispeĉerskim centrom u JP »Voda Vojvodine«. c. sedam u banatskom i jednu na Tisi uz branu kod Novog Beĉeja. Ova dva ĉinioca su bila od odluĉujućeg uticaja na visoku cenu energije. ne samo zbog korišćenja hidroenergetskog potencijala. male hidroelektrane mogu dobiti veoma znaĉajnu ulogu u osnovnim funkcijama hidrosistema. Mikro hidroelektrane snage 74 . Na najvećem broju malih hidroelektrana se predviĊa primena cevnih propelernih »S« turbina. kao objekti koji će se graditi uz već postojeće objekte i gde je korišćenje hidroenergetskog potencijala prateća funkcija hidrosistema. kao i od obima predinvesticionih radova koji mogu biti i veći od prihvatljivih 15% od ukupne investicije. PredviĊa se primena tipskih agregata. Zbirna instalisana snaga svih kapaciteta malih hidroelektrana na sistemu Dunav-Tisa-Dunav iznosi 25. Veći broj ovih akumulacija je izgraĊen i primarni zadatak im je zaštita od poplava i snabdevanje vodom.5 MW. Stalni rast cena svih energenata u svetu navela je mnoge zemlje da preispitaju mogućnosti korišćenja svih vidova primarne energije.znaĉajna sredstva. Tu pripadaju hidroelektrane koje bi se dogradile uz postojeće vodne stepenice na hidrosistemu Dunav-Tisa-Dunav. snaga 130 MW) i na Savi (Obreţ. ali i smanjenju gubitaka energije u sistemu. Povećana briga o vodi uopšte. iznudila je veći broj radova na ureĊenju vodotokova. koje su već izgraĊene. a potencijalna godišnja proizvodnja malih elektrana oko 95 GWh. Osnovna karakteristika ove kategorije je da je korišćenje hidroenergetskog potencijala sekundarna funkcija sistema. tipa i nazivne snage turbine. Ovde se misli na hidroelektrane na Dunavu i Savi polazeći od predpostavke da će u perspektivi ove reke biti potpuno kanalisane. To su hidroelektrane koje bi se gradile na evakuacionim organima fruškogorskih akumulacija. 2 3 Cena instalisane snage malih hidroelektrana se kreće u rasponu od 500 do 5000 $USA/kW. Sam naziv ukazuje na vrlo mali kapacitet ovih elektrana. plovidba i dr.

Već sada je postignuta proizvodna cena elektriĉne energije iz vetrogenetarora od 6 c€/kWh. jer je brzina vetra veća od maksimalno dozvoljene. U sluĉaju dominantnog uĉešća u pokrivanju potreba nekog elektroenergetskom sistema. Analiza resursa vetra Prilikom analize resursa vetra korišćeni su parametri primenjeni u Evropskom atlasu vetra. Karakteristike tehnologije Vetrogeneratori koriste kinetiĉku energiju vetra. Na osnovu utvrĊenog kriterijuma iz modela je napravljen bilans površina koje odgovaraju graniĉnim uslovima da je srednja godišnja brzina vetra na 50 m iznad tla. Evropska Unija je revizijom svoje energetske strategije. bazira se na sledećim pretpostavkama: graniĉna brzina je 4 m/s saglasno nemaĉkoj metodologiji. Oko 25 % vremena u godini elektrana ne moţe da radi. izvršena u Studiji. pa na ekonomiju vetrogeneratora veoma utiĉu i troškovi njihove integracije u elektroenergetski sistem.6 m2. od svih energetskih izvora. Kako je prag poĉetne brzine korisnog rada vetrogeneratora relativno visok. Pogonski troškovi vetrogeneratora su mali i uĉestvuju u ukupnoj ceni proizvedene energije sa samo 10%. c. Procena tehniĉkog potencijala vetra u Srbiji za proizvodnju elektriĉne energije. Za analizu tehniĉkih resursa za korišćenje energije vetra za proizvodnju elektriĉne energije osnova je desetominutna srednja brzina vetra. a oko 5 % vremena. pretpostavljen koeficijent iskorišćenja površine zemljišta je 20%. korišćen je VTG jediniĉnog kapaciteta 1.27 m/s). pri veku eksploatacije od 20 godina (Vreme rada = 2000 h/god. a. odreĊen na bazi desetominutnih proseĉnih brzina na visini od 50 m iznad tla. Ĉesto su vetrovite oblasti udaljene od naselja od odgovarajuće razvijenih elektrodistributivnih mreţa. Specifiĉna investicija = 800 €/kW). na visini od 50 metara od tla. UtvrĊena je optimalna površina zemljišta koju zauzima jedan VTG ovog tipa. oĉigledno je da je njihova lokacija.3 VTG/km2. a 4R upravno na opredeljujući pravac vetra. po svetskoj praksi.do 100 kW bi bile prikljuĉene na 0.5 MW (danske proizvodnje). Dobijena je površina od 28R2 ili 107. primenom rastojanja od 7R u opredeljujućem pravcu vetra najvećeg potencijala. odreĊena na bazi desetominutnih srednjih brzina. Vojvodina po tom kriterijumu ima ograniĉene potencijale Površina sa pogodnim vetrom je 5. 75 . osnovni faktor ekonomiĉnog korišćenja.2 (1752 h godišnje). To dramatiĉno smanjuje ekonomsku atratktivnost investicije. Proizvodnja elektriĉne energije korišćenjem vetra Energija vetra beleţi najdinamiĉniji godišnji porast instalisane snage. mora se predvideti puna rezerva. U poslednjih pet godina u svetu je registrovan priraštaj novih kapaciteta od 36% godišnje. jer je brzina vetra manja od minimalne. s obzirom na to da su intenzitet vetra i verovatnoću pojave vetrovitih dana.4 kV distributivnu mreţu. povećala cilj sa 20000 na 40000 MW instalisane snage vetrogeneratora do 2010. jer ne mogu raditi kada nema vetra. Srbija se nalazi u zoni sa vrlo malim potencijalom od oko 500 sati godišnje. preko elektriĉnih generatora. vetrogeneratori ulaze samo u energetske bilanse lokalne (regionalne) potrošnje. Zbog male snage. veća od 5 m/s.75 km2. Ukupan broj VTG-a koji moţe da se smesti na 1 km2 je 9. godine. potreban je vetar srednje godišnje brzine od 5 m/s i više. U energetskom smislu vetrogeneratori se koriste za popunjavanje baznog dela dijagrama opterećenja. koju pomoću turbina na vetar pretvaraju u mehaniĉku i dalje. Godišnji faktor iskorištenja maksimalne snage vetrogeneratora je svega 10-15%. b. u elektriĉnu energiju. pretpostavljen je koeficijent iskorišćenja kapaciteta VTG od 0. Energetski potencijal vetra u Vojvodini Za ekonomiĉnu proizvodnju elektriĉne energije savremenim vetrogeneratorima. Najpogodniji vetar je registrovan na lokalitetima: Vršaĉki Breg (6. dok bi male hidroelektrane veće snage bile prikljuĉene na 10 ili 20 kV mreţu.

75 5. 1. kao u klasiĉnoj termoelektrani na paru. Nemaju pokretnih delova. regulišu.25 do 0. Apatin. pa se tako 76 . baterije i invertori. Nedostaci solarnih elektrana su: visoki investicioni troškovi.5 MW vetrogeneratorskih kapaciteta. a kasnije i da oni isporuĉuju elektriĉnu energiju u elektrodistributivni sistem. akumuliraju i isporuĉuju naizmeniĉnu elektriĉnu energiju napona 230 V krajnjem potrošaĉu. upotrebom solarnih koncentratora za proizvodnju vodene pare koja pokreće parnu turbinu i sinhroni generator. Potencijal u Vojvodini. Fotonaponske ćelije su poluprovodniĉki elementi koji na direktan naĉin pretvaraju energiju sunĉevog zraĉenja u elektriĉnu energiju.0 do 6. Efikasnost fotonaponskih ćelija varira od 4 . što je oko 5% od maksimalne jednovremene snage ostvarene na konzumu Elektrovojvodine u 2005. pa su stoga dugoveĉni. Proseĉna cena instalisanog kW snage vetrogeneratora je oko 800 – 1200 € što zavisi od veliĉine vetrogeneratora i predinvesticionih radova za opremanje infrastrukture. koji proizvode struju direktno iz sunĉeve svetlosti. još uvek znatno viša od cene iz klasiĉnih izvora. mogli bi da proizvode oko 144 GWh elektriĉne energije godišnje. ako se aktiviraju zone sa srednjom brzinom vetra većom od 5 m/s. u fotonaponskim elektranama.00 0.5 Specifiĉna proizvodnja VTG MWh/god 2628 2628 2628 Proizvodnja el. Ima ih nekoliko vrsta od kojih su najznaĉajniji monokristalni moduli. Tabela 5. da sve pozicije koje zavise od cene radne snage budu niţe.5 12. kada su izloţeni svetlu. Solarni foto-naponski sistemi a.0 Ukupno Ukupna korisna površina km2 5. Sombor (4.energije MWh/god 123516 21024 144540 Zvaniĉni podaci ukazuju da je cena elektriĉne energije koju proizvedu vetrogeneratori.18% zavisno od strukture materijala od kojeg su napravljene. Dobre osobine solarnih elektrana su: proizvode ĉistu energiju.7 % od ostvarene potrošnje na konzumu Elektrovojvodine u 2005.5 MW vetrogeneratorskih kapaciteta. uz pretpostavku niskog koeficijenta iskorišćenja kapaciteta od 0.severne padine Fruške Gore (5 m/s). Jezgro svakog solarnog sistema ĉine solarni fotonaponski moduli.5 m/s) itd.0 ≥6. 2. Iako je korišćenje fotonaponskih ćelija u porastu za sada su još uvek ekonomski nerentabilne.4). a temelje se na principu fotonaponskog efekta. Za oĉekivati je da prvi VTG-i u Vojvodini koriste energiju za potrebe investitora. Kratak opis tehnologije Upotreba energije sunca za proizvodnju elektriĉne energije moţe biti dvojaka: u sunĉanim elektranama. Takav trend će se nastaviti u bliskoj budućnosti. dok će sve pozicije zavisne od troškova kapitala biti više. Potencijal u Vojvodini. kao što su: izmenjivaĉi. imaju visoku pouzdanost i neznatne pogonske troškove.8: Potencijalni tehnički kapaciteti VTG-a u Vojvodini Br. Mogu se koristiti kao samostalni ili dodatni izvori energije. posebno što se u Srbiji oĉekuje brzi rast cena elektriĉne energije do nivoa 5 c€/kWh i više. Fotonaponski modul je izraĊen od poluprovodniĉkih elemenata na kojima se pod uticajem svetla javlja elektriĉni napon. Ovi kapaciteti. protiĉe jednosmerna elektriĉna struja. Cena elektriĉne energije uskoro će postati konkurentna pojedinim klasiĉnim izvorima energije male instalisane snage. omogućava izgradnju 82. Kikinda. direktnim pretvaranjem solarne u elektriĉnu energiju korišćenjem fotonaponskih (PV) pretvaraĉa. Fotonaponske ćelije se sastoje od dva razliĉito polarisana poluprovodnika izmeĊu kojih. vek eksploatacije 5 godina). Nisu vršene analize ekonomiĉnosti vetrogeneratrora u našim uslovima. Moţe se oĉekivati. zahtevaju velike površine za ugradnju. Komponente.0 82.75 Broj VTG 47 8 55 Instalisani kapacitet MW 70. što je 1. vek eksploatacije 25 godina) i amorfni moduli (6 % stepen iskorišćenja. Brzina m/s ≥5. ako se aktiviraju zone sa srednjom brzinom vetra većom od 5 m/s. omogućava izgradnju 82. Intenzitet svetla koje obasjava fotonaponske module se menja u toku dana. polikristalni moduli (15 % stepen iskorišćenja. proizvodnja elektriĉne energije u velikoj meri zavisi od osunĉanosti.2 (u svetu se kreće od 0.

a zatim u gradskom otpadu. naĉini njihovog eksploatisanja i primene se sve više tehnološki i ekonomski usavršavaju. Potencijali fotonaponskih izvora na Zemlji su veliki. Primećuje se da je daleko najveći potencijal sadrţan u biomasi. Rekapitulacija potencijala obnovljivih izvora energije U tabeli 5. I dok je specifiĉna cena postrojenja za proizvodnju toplotne energije iz biomase relativno niska (80 – 160 €/kW) za proizvodnju iste iz gradskog otpada.16 127. a podnosi i mnogo veća strujna opterećenja. sistemi za automatsko prikupljnaje i praćenje podataka i drugo. U sluĉaju povećanih energetskih potreba sistem se lako proširuje nadogradnjom dodatnih fotonaponskih modula. ovaj sistem će osigurati na podruĉju Vojvodine oko 120 Wh. Za sistem od ĉetiri fotonaponska modula vršne snage 48 W (cena oko 4x300 =1200 €). crpke za vodu. specifiĉna cena postrojenja je znatno više (≈ 1000 €/kW). optimalan je akumulator od 12 V. b. Iako trenutno ne mogu konkurisati klasiĉnim izvorima energije. salaši. fiksne.38 574 194 171 1769 1656 307. ĉime postaju sve pouzdaniji oblici energije za budućnost.menja i napon ploĉa. pokretna saobraćajna signalizacija. mobilne telefonije). U sadašnjim uslovima primena fotonaponskih sistema je moguća za napajanje elektriĉnom energijom: izolovanih objekata (vikendice. Ova energija se odlaţe u akumulator bez buke i zagaĊenja. a leti i do 900 Wh elektriĉne energije dnevno. Zimi.9: Rekapitulacija proračuna potencijala obnovljivih izvora energije u Vojvodini POTENCIJAL TOPLOTNE ENERGIJE TJ/g 16542 64 GWh/g 4595 18 ktoe/g 391. nego fotonaponski izvor. televizora itd. a dovoljna je za dnevno napajanje štedljivih elektriĉnih svetiljki i malih kućnih aparata u opsegu uobiĉajene dnevne potrebe. Kada su u pitanju male hidroelektrane i energija vetra potencijal je skroman. što je posebno izraţeno u trenutku ukljuĉenja sijalica. Tabela 5.4 82. radio i TV. uliĉna rasveta.26 1. investicije su velike i zahtevaju jasan doprinos drţave u vidu stimulativne cene elektriĉne energije. Ipak. kamping kućice.9 je data rekapitulacija potencijala i ocena potrebnih investicija za iskorišćenje tog potencijala u Vojvodini.52 MW 1399 5 POTENCIJAL ELEKTRIČNE ENERGIJE GWh/g MW 16 1495 145 BIOMASA BIOGAS HIDRO VETAR GEOTERMALNA GRADSKI OTPAD UKUPNO 225. repetitori. Potencijal geotermalne energije je iskorišĉen sa oko 30% i treba ga u potpunosti iskoristiti. itd. nego preko akumulatora koji se puni dok ima dovoljno svetla. apartman naselja. Akumulator predaje ureĊajima akumuliranu energiju uz srazmerno stabilan napon. ali ne i zanemariv. telekomunikacionih sistema (odašiljaĉi.5 2290 5385 24282 636 1496 6745 54. Akumulator je istovremeno i prenosnik energije koji stabilno podnosi znatno veća vršna strujna opterećenja. kapaciteta 75 do 100 Ah. Zbog toga se potrošaĉi ne prikljuĉuju direktno na module.9 77 . bazne stanice.). Primena fotonaponskih sistema Mogućnost primene fotonaponskih sistema je veoma široka i pruţa mogućnost velikih ušteda.

Kompanije koje nude svojim klijentima smanjenje troškova za energiju putem investiranja sopstvenog novca i otplate kroz postignute uštede. još su prisutne znaĉajne prepreke (i to prvenstveno netehniĉke) za primenu mera usmerenih ka smanjenju potrošnje energije i povećanja korišćenja obnovljivih izvora. Nedovoljno razvijeno ili nepostojeće trţište usluga i proizvoda energetske opreme u oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije.9: Barijere projekata iz oblasti obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti Kao posledica prisustva ovih i drugih prepreka lokalno trţište usluga i roba u domenu energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije je nerazvijeno. Visoki direktni troškovi za investicije i ograniĉene finansijske mogućnosti krajnjih korisnika za investiranje. Instrumenti ENERGETSKE POLITIKE BARIJERE Slika 5. za pokretanje projekata obnovljivih izvora energije i energetske efiksnosti.) Ovom studijom se pokazuje postojanje znaĉajnog tehniĉkog i ekonomskog potencijala u oblasti povećanja energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije. Postoji više modaliteta ugovaranja. Nepostojanje sistematskog stimulansa drţave (fond za obnovljive izvore i energetsku efikasnost. ali mnoštvo prepreka za njihovu primenu zahteva neodloţno ustanovljavanje instrumenata energetske politike. koji se odnose na obnovljive izvore energije. Slab institucionalni i zakonski okvir za pokretanje i pomoć projektima. Nedostatak iskustva lokalnih korisnika da razviju isplative projekte. Intervencija je neophodna na strani. Prepreke su sledeće: Nedostatak informacija i poverenja razliĉitih mogućih korisnika o raspoloţivim tehnologijama i mogućim finansijskim dobitima. Ove kompanije su specijalizovane za oblast energetike i vodosnabdevanja.PREPREKE ZA POVEĆANJE ENERGETSKE EFIKASNOSTI I KORIŠĆENJE OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE Uprkos pozitivnom opredeljenju ka unapreĊenju stanja u oblasti obnovljivih izvora i energetske efikasnosti. Potražnje: Informisati i motivisati korisnike za primenu ekonomski opravdanih mera energetske efikasnosti i tehnologija obnovljivih izvora energije. Nedostatak informacija i iskustava o funkcionisanju novih finansijskih mehanizama. povlašćene uvozne daţbine. kao što je ESCO (Energy Saving service Company)1 mehanizam. energetsku efikasnot i zaštitu ţivotne sredine.9. Ponude: Obezbediti proizvodne i servisne kapacitete. itd. Slika 5. Nedostatak iskustva i institucija. Nedostatak iskustva i informacija o izgraĊenim i testiranim postrojenjima. koje finasiraju ovakve projekte. 1 Primena u energetskim sektorima Tehnički potencijal Ekonomski potencijal 78 . Upravo njihov nedostatak odlaţe i usporava implementaciju nedvosmisleno tehniĉki efikasnih mera za smanjenje potrošnje energije i uštede fosilnih goriva.

10: Vertikalne aktivnosti po ključnim zadacima mera energetske politike TEHNIĈKI SEKTOR Zgradarstvo UnapreĊenje zakonodavstva. Fiskalni reţimi. Zakonodavstvo. a zatim razviti neophodne instrumente za njenu primenu. termoelektrane i komunalna energetika Razvoj podsticajnih shema za obnovljive izvore i energetsku efikasnost Distribuirana proizvodnja elektriĉne i toplotne energije Prikljuĉenje na javnu distributivnu mreţu Transport Energetski menadţment UnapreĊenje servisa u okviru onbovljivih izvora i energetske efikasnosti Proizvodnja elektriĉne energije iz obnovljivih izvora Ustanovljavanje minimalnih standarda energetske efikasnosti za opremu.8 VERTIKALNE I HORIZONTALNE AKTIVNOSTI Tabela 5.10 daje glavne grupe zadataka koje je potrebno realizovati u cilju ostvarenja energetske politike po glavnim tehnološkim sektorima (vertikalne aktivnosti).10: Integracioni.10. Oĉigledno je da je energetska politika Vojvodine kljuĉni pokretaĉ razvoja te ju je neophodno pre svega doneti. uvoĊenje “Pasoša zgrade” Industrija Elektrane. dinamički i ciklički pristup transformacije tržišta u oblasti obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti 5.Slikovito je dinamiĉki i cikliĉki pristup razvoja trţišta u oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije prikazan na slici 5. Standardi goriva ObezbeĊenje lanca snabdevanja i trţišta bio goriva ObezbeĊivanje lanca snabdevanja i trţišta alternativnih drugih goriva Edukacija i trening ZADATAK Realizacija projekta javnih zgrada kao primer “Vlada u akciji” Promocija visoko efikasnih tehnologija u zgradarstvu “Zeleni” certifikat Smanjivanje potreba za transportom 79 . Tabela 5. STRATEGIJA OTKLANJANJA PREPREKA Podsticajne mere ISTRAŽIVANJE TRŽIŠTA SPECIFIČNI PROJEKTI IZ OBLASTI ENERGETSKE EFIKASNOSTI USPEŠNA PRIMENA ANALIZA USPEŠNOSTI ENERGETSKA POLITIKA PONUDA USLUGA U OBLASTI ENERGETIKE STVARANJE TRŽIŠTA ENERGETSKIH USLUGA POVRATNE INFORMCIJE DEFINISANJE OKVIRA I STVARANJE USLOVA ZA TRANSFORMACIJU ENERGETSKOG TRŽIŠTA Slika 5.

koji obezbeĊuju podršku merama energetske politike. Planiranje korišćenja obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti na lokalnom nivou Uslovi za fer nadmetanje Razmena saznanja o najboljim projektima iz razliĉitih energetskih sektora.11: Horizontalne aktivnosti po ključnim zadacima mera energetske politike NETEHNIĈKE OBLASTI Energetska politika.11 dat pregled osnovnih horizontalnih aktivnosti i zadataka. Tabela 5. trţišta i priprema pokretanih Finasijske sheme Standardi i norme novih inicijativa u alternativnim goriva okviru energetke gorivima politike Procena potreba razvoja ljudskih resursa i priprema plana realizacije ovog razvoja Sliĉno je u Tabeli 5. 80 . Akcioni plan za implementaciju vertikalnih aktivnosti. bankara i sponzora projekata.Ostvarivnje energetskog servisa u zgradama Poboljšanje performansi postojećih privatnih zgrada Nabavka novih tehnologija i procena veka trajanja Intenziviranje transformacije trţišta “Beli” certifikat Trgovina ugljenikom i izdavanje certifikata Ekonomski instrumenti i podsticaji Informisanje. ZADATAK Uspostavljanje favorizovanih Razrada uslova za razvoj mehanizama lokalnog trţišta u Energetko planiranje razmene oblasti energetike po urbanim. elektriĉne energije Podrška formiranju Finasijski lokalnih i Promocija uspešno mehanizmi za Javne kampanje za regionalnih realizovanih podsticaj razumevanje agencija za projekata u svim inovativnih Vojvodine kao energetski energetskim projekata za energetski menadţment kao sektorima. razvojnih i demonstracionih projekata (R&DD). Propagiranje i promocija Lanac primene energetske politike od razvoja do promocije i primene Promocija odrţivog razvoja i mobilizacija lokalnih uĉesnika u oblasti energetike Širenje rezultata Istraţivaĉkih. investitora. praćenja i proizvodnje procene toplotne i projekata. razliĉite ciljne odrţivog društva. indikatori i modeliranje budućih trendova razvoja i energetske politike. podsticanje i obrazovanje Praćenje transformacije Trţište vozila Zakonodavstvo. podrška lokalnim grupe aktivnostima na polju energetike Trening i stvaranje mreţa kreatora energetske politike. zakonodavstvo i transformacija trţišta Odrţivi energetski razvoj Finasijski mehanizmi i podsticaji Investicione sheme podrške programa i projekata u oblasti obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti Praćenje i procena Praćenje i procena efekata razliĉitih programa i mera u oblasti obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti Metodi. poluMikro finasijske iskustava u Širenje programa i i urbanim i ruralniom sheme oblasti njihovih rezultata decentralizovane podruĉjima. Energetski zakonski i podzakonski akti u duhu odrţivog razvoja i decentralizovane proizvodnje elektriĉne i toplotne energije.

Neraspolaganje imovinom 8. 2. Razvoj proizvodnih kapaciteta energetske opreme. Reakcija lokalnog stanovništva. Postepena liberalizacija trţišta elektriĉne energije 6. smatramo da su sledeći pravci razvoja energetike u Vojvodini optimalni: Povećanje energetske efikasnosti. 10. Relativno dobra privredna aktivnost industrija u Vojvodini 5. Poboljšanje informisanosti i obrazovanja. sektor toplotne energije: toplane i industrijske energane. 2. 4. 2.5. Mogućnosti (Opportunities) Pretnje (Threats) Okupljanje i mobilisanje kvalifikovanog kadra. Formiranje sigurnih tarifnih sistema za obnovljive izvore energije. 81 . …). Tehnološka modernizacija postojećih energetskih objekata/sistema/izvora u sektorima: nafte. 1. prirodnog gasa. Sporost u donošenju neophodne zakonske i podzakonske regulative 6. distribuciji i korišćenju energije. 3. već ih treba selektivno analizirati nakon utvrĊivanja prioritetnih pravaca delovanja. i pooštravanje graniĉnih vrednosti emisija. Slabosti (Weaknesses) 1. Nepostojanje fiskalnih olakšica. termoelektranetoplane sa prenosnim i distributivnim sistemima. Dobar potencijal obnovljivih izvora energije (biomasa. kao i svetske trendove u razvoju energetike i oĉuvanju potencijala okoline. Nepostojanje kaznenih odredbi. Nepostojanje subvencioniranih cena elektriĉne energije za obnovljive izvore i savremene tehnologije u oblasti energetske efikasnoti. sektora elektro-energetike: termoelektrane. Nerealni pariteti cena energenata 5. izvora energije u Vojvodini. Deregulacija trţišta energenata i naglasak na distribuiranu proizvodnju energije. Politiĉka nestabilnost i poslediĉna sporost u realizaciji Donošenje adekvatne zakonske i pod-zakonske proklamovanih reformi regulative koja će omogućiti razvoj energetkog sektora. Otpor promenama tehnologija. Birokratija Stvaranja trţišta znanja. 3.9 SWOT ANALIZA Snaga (Strengths) 1. Iskazani energetski potencijal je nesumnjivo znaĉajan i kreće se u okviru 10-15 % od sadašnje potrošnje finalne energije u Vojvodini. Nedostatak strategije razvoja energetike Vojvodine (ušteda energije u oblasti energetske efikasnosti i participacija obnovljivih izvora energije u energetskom snabdevanju) 2. 4. Prioritetni pravci po prirodi stvari moraju biti u skladu sa postojećom Strategijom razvoja energetike Republike Srbije i na tim pravcima treba graditi i Strategiju razvoja energetike Vojvodine. 7. Spora demonopolizacija proizvodnje i trgovine u oblasti elektriĉne energije 3. Pooštravanje zahteva za smanjenje zagaĊenja okoline. Ta strategija prepoznaje pet prioriteta: 1. hidroelektrane. Slab interes za studije energetike i srodnih tehniĉkih oblasti.10 ZAKLJUĈAK Imajući u vidu da je Vojvodina siromašna u energetskim izvorima. i posebno za smanjenje emisije CO2. 7. Solidan ljudski tehniĉki potencijal 4. Formiranje fonda energetske efikasnosti i obnovljivih 5. 1. uglja. Nedovoljan stepen finasijske samostalnosti u organizovanju i sprovodjenju razvojnih programa 4. Povećanje energetske efikasnosti u proizvodnji. 5. proizvodnje i servisa novih 2. 5. Odliv malobrojnog kadra u oblasti energetike. Relativno dobro razvijena gasna i elektro distributivna mreţa 3. geotermalna. 9. Korišćenje otpada za proizvodnju energije i smanjenje zagaĊenja okoline i obezbeĊenje sirovina. Iskazane potrebne investicije nisu aditivne. Povećanje udela obnovljivih izvora energije.

: Koncept politike . e. Zakon o energetici. b. Sluţbeni glasnik Republike Srbije. da IV AP Vojvodine osnuje fond za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije. 4. LITERATURA 1. Broj 44. S. da IV AP Vojvodine obezbedi uslove za formiranje tehnoloških parkova. promena sastava osoblja.racionalne upotrebe i štednje energije. 2. Sluţbeni glasnik Republike Srbije.3. Jaĉanje upravljaĉke strukture. Jaĉanje poslovnog razvoja i marketinga. upravljanje ugovorima i intelektualnim vlasništvom. godine. Da bi u ovim aktivnostima nauĉno-struĉne ustanove dale puni doprinos neohodno je njihov razvoj usmeriti na: a. obuka kadrova. Povrh toga neophodno je i uspostaviti kontrolne mehanizme procesa preorijentacije nauĉno-obrazovnih isntitucija u cilju ostvarivanja optimalnih rezulatata. sistema nagraĊivanja/napredovanja. c. Povećanje sposobnosti korisnika usluga da razvijaju. 3. Povećanje korišćenja obnovljivih izvora energije i promovisanje novih energetskih tehnologija. Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015. Jaĉanje i prestruktuiranje u svrhu ostvarivanja viših nivoa primenjenih istraţivanja i povećanja njihove samodovoljnosti. Prestruktuiranje znaĉaja i uloge nauĉno – istraţivaĉkih institucija (tehniĉko – tehnološke nauke) podrazumeva: a. Oka. osnivanje nauĉno-istraţivaĉkih parkova i gde je to moguće. po vertikalnim i horizontalnim aktivnostima. Poboljšanje operativnih i finansijskih struktura uvoĊenjem modernog informaciono upravljaĉkog sistema. Proširena i ojaĉana tehnološka osnova i razvoj veza izmeĊu nauĉno-istraţivaĉkih ustanova i industrije pomoći će preduzećima da se efikasnije ukljuĉe u ekonomije globalnog trţišta. (privatna komunikacija). Da bi Izvršno veće AP Vojvodine dalo puni doprinos u donošenju i sprovoĊenju Strategije razvoja energetike poţeljno je: da Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine razmotri mogućnost formiranja sektora za sprovoĊenje i nadzor realizacije energetske politike. uvoĊenje transparentnih kriterija za pokretanje i podršku istraţivaĉkim programima i individualnim projektima. d. strukture strateškog planiranja i upravljanja. 5. te uvoĊenja upravljanja promenama. uz istovremeno oĉuvanje njihove nauĉne prepoznatljivosti. 2004. povećanje energetske efikasnosti korišćenja energije i korišćenja obnovljivih izvora energije. 82 . kojim bi se formiralo trţište usluga u oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije. prilagoĊavaju i komercijalizuju tehnologije. 2002. b. Razvoj ljudskih potencijala: poboljšanje politike ljudskih potencijala. UnapreĊenje fiziĉke infrastrukture: laboratorijska oprema i objekti. Ulaganja u nove elektro-energetske izvore (prvenstveno kombinovana postrojenja). Gradnja novih energetskih infrastrukturnih objekata i elektroenergetskih i toplotnih izvora i gradnja kapitalno-intenzivnih energetskih infrastruktura u okvirima regionalnih i panevropskih sistema. Broj 84. profitnih centara. 2005. upotrebljavaju. Ovako formulisani ciljevi jasno ukazuju na potrebu prestruktuiranja pojedinih fakulteta i instituta na primenjenu nauku i direktnu komunikaciju sa potencijalnim korisnicima.

Beograd 2002 14. Hamrin. 5. Strategija privrednog razvoja Srbije do 2010 godine. M i drugi. Studija NP EE610-12A. Ministarstva za nauku. FTN. Novi Sad. Radovanović.. 2004 Energetski podaci za 2005 godinu. 2005. Elaborat: “Sadašnja potrošnja energije i perspektive uvoĊenja modernih energetskih tehnologija u industriji i komunalnoj energetici Vojvodine“. P. i mogućnosti njihovog korišćenja kao zamene za korišćenje elektriĉne energije za grejanje. 2005. Handbook on Renewable Energy Financing for Rural Colorado. Novi Sad.: Regulator’s Handbook on Renewable Energy Programs & Tariffs.: Financing Renewable Energy – Instruments. Elektroprivreda Srbije. Strategies. Analiza raspoloţivih tehnologija i opreme za korišćenje briketa i peleta. Stanje šuma i potencijali u AP Vojvodini. Hidrosistem DTD. Studija: “Mogućnost korišćenja energije vetra za proizvodnju elektriĉne energije“. Izvršno Veće AP Vojvodine.. Mogućnosti korišćenja energetskog potencijala geotermalnih voda u Vojvodini. 2005. M.. 2003. 18. Beograd 2002 12. 7. Schools and Hospitals. Identification of Potential Energy Efficiency Improvement Packages for Serbian Residential Buildings. Inc. Nexant. Practice Approaches. 2006. Lieberman. 9.. Nacionalni program energetske efikasnosti. 2003. Studija: “Energetski potencijal i karakteristike ostatka biomase i tehnologije za njenu pripremu i energetsko iskorišćenje u Srbiji“. 20. 6. Elektroprivreda Srbije. 2005 83 . 2003 13. Institut za nizijsko šumarstvo i ţivotnu sredinu. Informacija o mogućnostima korišćenja termomineralnih voda na podruĉju AP Vojvodine. Korišćenje energetskog potencijala bušotina geotermalne vode u Beĉeju za energetske potrebe lokalnog konzuma. 1989 Tekon 8. 19. Novi Sad. D.4. FTN. 2005. 16. Tehnokonsalting. Pokrajinski centar za energetsku efikasnost. tehnologije i razvoj Republike Srbije. McNeil Technologies. Novi Sad. J. Beograd 2003 11. Wingate. Lindlein. Mostert. Beograd. Center for Resource Solutions. Novi Sad. Nacionalni program energetske efikasnosti. kfw. Novi Sad 2006 17. 10. Elektrovojvodina doo Novi Sad Katastar malih hidroelektrana u Vojvodini. W. Beograd. Studija: “Energetski potencijal i mogućnosti iskorišćenja geotermalne energije u Srbiji“. Poljoprivredni fakultet. Godišnji izveštaj 2005 godine 15.

lekove. Obzirom da se proizvodnja uglavnom bazira na uvoznim sirovinama.8%). TEĈNA GORIVA Potreba za premošćavanjem problema iscrpljivanja neobnovljivih prirodnih resursa. dobijaju sve više na znaĉaju u periodima kada se na trţištu fosilnih teĉnih goriva javljaju ovako znaĉajni udari kao što je sluĉaj u 2005. što još više usloţnjava neracionalna potrošnja usled niske cene elektriĉne energije i nedostatka kapitala. relativno dobrim sistemom kvaliteta i domaćom i stranom traţnjom. 6. Prema SWOT analizi Regionalnog plana razvoja Vojvodine.6. Stanje u oblasti energetike je veoma nepovoljno. U reprodukcionu potrošnju odlazi 75% proizvoda hemijske industrije. a oko 25% u liĉnu i opštu potrošnju. organizacionom i regulativnom smislu. kako u tehnološkom. koje svojim interdisciplinarnim. Bazna hemijska industrija i preraĊivaĉka preduzeća proizvode metanol. ekoloških pogonskih goriva. Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu ţivotne sredine i odrţivi razvoj. koji ne iziskuju rekonstrukciju postojećih pogonskih mašina. U poslednjoj dekadi znaĉajno je intenzivirana proizvodnji i upotreba alternativnih. Ovi objekti su u toku bombardovanja bili i najviše oštećeni. OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA AP VOJVODINE ZA OBLAST EKOLOGIJE I HEMIJSKOG INŢENJERSTVA 6. U opciji su sve ugljenohidratne i uljane biljne vrste. kao i sve masti ţivotinjskog porekla bilo da se radi o tehnološkom ili kafilerijskom otpadu. sadašnja proizvodnja veštaĉkih Ċubriva i sredstava za zaštitu bilja ne zadovoljava potrebe poljoprivrede. sa najvećim potencijalom privrednog rasta (procenjenom proseĉnom godišnjom stopom od 6.1 UVOD Ekologija i hemijsko inţinjerstvo su oblasti komplementarne po svom polju delovanja. a njenim ukljuĉivanjem u prioritete zatvara se krug proizvodnje hrane. Reciklaţa otpadnih masnoća posebno dobija na znaĉaju imajući u vidu potencijalne opasnosti od njihovog nekontrolisanog izlivanja u vodotokove ili pak od njihove upotrebe u ishrani domaćih ţivotinja. autori su se odnosili prema zadatoj temi definišući je i kao «Hemijsko inţinjerstvo i biotehnološki procesi sa ekološkim konsekvencama». U hemijskom kompleksu najrazvijenija je proizvodnja lekova i kozmetiĉkih proizvoda. pa se nedostajuće koliĉine uvoze. U okviru hemijske industrije najrazvijenija je farmaceutska industrija. Objekti energetike veoma zagaĊuju ţivotnu sredinu. što je u mnogim zemljama i zabranjeno. ali i sa izraţenim potencijalom opterećenja prirodnog okruţenja i ţivotne sredine nusproduktima jednog propulzivnog privrednog razvoja. S obzirom na ranije indikovane smernice strategije razvoja APV. kao i drugih alternativnih pogonskih goriva poklanja sve veća paţnja. Izbor sirovina je proširen na sve materije koje u sebi sadrţe ugljene hidrate ili masnoće bilo biljnog ili ţivotinjskog porekla. Izvozna strategija hemijske industrije zasniva se na višim fazama prerade sirovina iz baznog sektora. tako i u poslovnom. Budući da su ekologija i hemijsko inţenjerstvo spojeni u naslovu ovog projekta.2 ALTERNATIVNA EKOLOŠKA. 84 . kozmetiĉka sredstva. Hemijska industrija je u velikoj meri povezana sa poljoprivredom. posebno kada su u pitanju fosilna goriva je evidentna i pogonski materijali. sintetiĉki kauĉuk. U svim regionima sveta se priozvodnji bioalkohola i biodizela. srpske regije sa najizraţinijim sirovinskim potencijalom za modernu biotehnološku proizvodnju. Domaća proizvodnja energenata podmiruje tek oko 1% potreba. godini. te bi buduće investicije praktiĉno trebalo usmeriti u izvozno orijentisane kapacitete. sirćetnu kiselinu. u ovom dokumentu smo se orijentisali na vojvoĊanski agrar kao sirovinsku bazu razvoja biotehnoloških rešenja koja pokrivaju kako probleme supstitucije neobnovljivih energetskih goriva obnovljivim. multidisciplinarnim i transdisciplinarnim (IMT) karakterom mogu na najbolji naĉin da definišu osnovne pravce tehnološkog razvoja AP Vojvodine. relativno kvalitetnim kadrovima i relativno dobrom opremom (proseĉne starosti 5-15 godina). tako i pozitivnim ekološkim konsekvencama koje iz takvih opredelenja i delatnosti treba da резултују.

Rezultat svega je nastanak izuzetno osetljivog trţišta sklonog panici i prenaglašenog reagovanja. Do ovoga je došlo iz više razloga. topinambur..6.2 Biodizel Rast cena nafte u poslednje vreme istakao je u prvi plan ĉinjenicu da je nafta postala tako znaĉajna za najrazvijenije zemlje da su strateški i politiĉki motivi dobili nesrazmerno velik znaĉaj na globalnom trţištu nafte potiskujući u drugi plan osnovne ekonomske motive. «ekološkog» goriva. Naroĉito je znaĉajan za proizvodnju ekološki prihvatljivog antidetonatora tzv.5 DM/l istovremeno je cena nerafinisanog ulja bila ispod 1. Evropskoj Uniji. Razlog za svetski trend povećanja korišćenja goriva na bazi etanola je izmeĊu ostalog i taj što etanol ima pozitivan neto energetski bilans. Mora se reći da su prva iskustva bila izuzetno nepovoljna. ovakve mešavine mogu koristiti uz neznatno smanjenje snage motora i neznatno povećanje potrošnje goriva (5-10%). On ispunjava sve najbitnije uslove za neograniĉenu primenu: Moţe da se koristi za pogon motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Ima sve širu primenu u farmaceutskoj industriji. dostigne i 75%. Dok je cena D-2 goriva dostizala na slobodnom trţištu vrednost od preko 2. po prirodi stvari. Dakle. Prema podacima iz 2003. ETBE (etiltercijarni butiletar). što znaĉi da je energija koja je sadrţana u toni etanola veća od energije potrebne da se ona proizvede. Suoĉeni sa nedostatkom dovoljne koliĉine D-2 goriva na trţištu. broj zemalja koje proizvode etanol za gorivo se povećao na 13 zemalja u svetu.1 Bioetanol Povećanje proizvodnje etanola u svetu vezano je za upotrebu etanola kao alternativnog. sa stanovišta emisije štetnih materija. Kao baza za proizvodnju etanola fermentacijom mogu da posluţe sve sirovine koje sadrţe ugljene hidrate. Hemijskim putem iz njega se moţe dobiti široka paleta proizvoda koji se danas iskljuĉivo dobijaju iz nafte. Pre svega disparitet cena D-2 goriva i nerafinisanog ulja je bio nerealan. Sagorevanjem ne nastaju štetni produkti pa je ekološki potpuno bezbedan.2. U prometu se našlo gorivo koje je plasirano pod nazivom «biodizel» a predstavljalo je mešavinu D-2 goriva i nerafinisanog sojinog ulja.0 DM/l. u Indiji. obuhvata i sekundarne troškove vezane za vek eksploatacije energetskih izvora. 85 . U ovakvoj situaciji etanol se. Postoji kontradiktornost u vezi zaštite stanovništva od siromaštva i nedostatke energije sa jedne strane i neracionalnog korišćenja energije do kojeg dolazi usled nerealno niske cene energije. a za prehrambene i farmaceutske svrhe kao sirovina korišćene su ţitarice i druge kulture bogate ugljenim hidratima (krompir. ovo stovremeno znaĉi i smanjenje prihoda od poreza koji bi delom mogao biti usmeren u pravcu unapreĊenja oĉuvanja ţivotne sredine. u cilju povećanja ţivotnog standarda stanovništva bilo bi poţeljno da cena energije bude niska i na taj naĉin omogući energetsku dostupnost svim kategorijama stanovništva. Kini. Istovremeno kratkotrajna energetska ispitivanja su pokazala da se. Tradicionalno se za to koristila melasa šećerne trske i melasa šećerne repe. itd). sam nametnuo i kao energent i kao hemikalija. sirak. a prema predviĊanjima oĉekuju se znaĉajne investicije i nova postrojenja u SAD. Zaštita ţivotne okoline. Prema analizama MeĊunarodne agencije za energiju ukazuje se da će porast cene nafte iznad 18 USD/barel usloviti da zavisnost zemalja OECD od proizvoĊaĉa nafte iz OPEC poraste sa sadašnjih oko 30% na preko 57% sa tendencijom da do 2010.2. Australiji i Japanu. Tajlandu. MeĊutim. god. u energetskom smislu. i u našoj zemlji su poĉela istraţivanja u tom pravcu. Ovaka iskustva su pre svega odraz nekritiĉkog prilaza i haotiĉne situacije u prvim momentima suoĉavanja sa problemom. 6.

ali u zavisnosti od tipa zemljišta. SIDA. Prema vrsti štetnih agenasa mogu se podeliti na: biofungicide . bioherbicide . što je znaĉajno u oplemenjivanju sorti pšenice na poleganje. Biljke lako usvajaju fosfor.3 Biopesticidi Biopesticidi su biosintetiĉke bioaktivne materije koja se primenjuju radi suzbijanja mikroorganizama. Jedna od najĉešće korišćenih cijanobakterija u farmaciji i medicini je Spirulina platensis. vitamina. grinja. Na povećanje duţine biljke.za suzbijanje korovskih biljaka. bioinsekticide . koncentracije bakterijskih ćelija u inokulantu.2. C. lišajeve u terapeutske svrhe koristeći upravo biološki aktivna svojstva ovih mikroorganizama. bionematocide . Pseudomonas. lakše usvajanje fosfora. 6. itd). smanjena upotreba skupih azotnih Ċubriva.za suzbijanje štetnih grinja i drugo.za suzbijanje štetnih nematoda. Azotobacter. zatim antiholesterolemika. azotofiksirajuće bakterije koje se smatraju efikasnim bioferti-lizatorima. nematoda. mase suve materije. insekata. gljive. Posledice su povećanje plodnosti zemljišta. Pored svih dosada navedenih znaĉajnih elemenata u farmaceutskoj primeni. izuzetno je bogat izvor vitamina (provitamina A. kako producenata netoksiĉnih tako i toksiĉnih jedinjenja u cilju što preciznijeg odreĊivanja njihove hemijske prirode i bioaktivnih svojstava. malarija. alge. znaĉajno utiĉe na povećanje prinosa.za suzbijanje štetnih insekata. B1. itd. Ĉoveĉanstvo je veoma rano nauĉilo da koristi bakterije. Ništa manje nisu interesantne gljive i bakterije. U poslednje vreme intenziviraju se napori na dobijanju što većeg broja mikroalgalnih izolata. antioksidanasa. klijavost i biomasu. sadrţaj azota i fosfora u zrnu kukuruza i pšenice. antineoplastiĉnih. B12. antifungalnih.4 Biofertilizatori U gajenju biljaka biofertilizatori mogu biti alternativa i/ili dopuna mineralnim hranivima. asimbiontske. jer bakterije i gljive produkuju fosfataze koje mineralizuju organske fosfate.suzbijaju fitopatogene i saprofitne gljive. TakoĊe su interesantni kao imunomodulatori (imunostimulatori ili imunosupresori) producenti hepatoprotektivinih supstanci.za suzbijanje štetnih glodara. biorodenticide . alkaloida.2. kardijaka itd. Azospirillum. polisaharida i pigmenata.5 Biosintetiĉke bioaktivne supstance Interesovanje za mikroorganizme kao producente biološki aktivnih materija seţe daleko u prošlost. E). Azotobacter chroococcum je u inokulaciji sa pojedinim sojevima pozitivno uticao na visinu pšenice.6. bioakaricide . masu. Ca. antibakterijskih. Klebsiella planticola i druge su diazotrofne. 6. Efekat inokulanta zavisi od: soja bakterija. sadrţaj fosfora i azota u zemljištu. Pojedini sojevi su smanjivali visinu biljke. sadrţaj azota u biljci. Inokulacija sa diazotrofima i fosfomobilizatorima. Zn). pokazuju rezultati istraţivanja. Mg. hormona. antidijabetogenih supstanci. primenjenih agromeliorativnih mera i fiziĉko-hemijskih svojstava zemljišta. biljne vrste. Pseudomonas i Flavobacterium. glodara. Azotobacter chroococcum i Azospirilum lipoferum su pozitivno uticali na proizvodno-tehnološki kvalitet šećerne repe. prirodnim bioaktivnim agensima u borbi protiv štetoĉina.2. proteini spiruline su sa visokim sadrţajem esencijalnih amino-kiselina. procenat i sadrţaj fosfora u biljkama kukuruza utiĉu i Bacillus. antiinflamatornih. Fe. koji su štetni za ĉoveka i njegovu ekonomiju. Inokulacija semena kukuruza Bacillus megaterium-om pozitivno utiĉe na duţinu. Na zemljištima našeg klimata pokazano je da zavisno od soja bakterije i fiziĉko-hemijskih svojstava zemljišta inokulanti sa diazotrofima mogu da zamene i do 60 kg mineralnog azotnog Ċubriva po hektaru. minerala (K. korova i drugih bioloških agenasa. B2. B6. Štetne posledice korišćenja hemosintetiĉkih pesticida usmerile su ĉoveka da se okrene biosintetiĉkim. 86 . Poslednju reĉ u ovakvim istraţivanjima svakako daju molekularni biolozi koji prepoznavanjem i lociranjem odreĊenih gena mogu genetskim inţenjeringom dati odgovore na mnoge do sada nerešive medicinske probleme kao što su kancer. kao potencijalni producenti antibiotiskih (antivirusnih. Mikroorganizmi produkuju biološki aktivne materije delujući stimulativno na rast i razviće biljaka.

Svakako da je zanaĉajan potencijal daljeg razvoja kanalska mreţa hidro-sistema Dunav-Tisa-Dunav u duţini od 930 km. MeĊutim. god. 6. a industrijsko bilje na oko 20% površine. godini u AP Vojvodini je proizveneno 4. od ĉega je 52% crnice. ali ekološki kompatibilnih plastiĉnih materijala sintetisanih od strane mikroorganizama. fabrike etanola proizvele samo oko 27% od koliĉina koje su mogle proizvesti. u 2004. soje oko 2 tone. Standardi EU zahtevaju proizvodnju biodegradabilnih.3 SWOT analiza proizvodnje etanola u Vojvodini Najveće kapacitete i mogućnosti proizvodnje etanola imaju fabrike »Panon« iz Crvenke i »Alpis« iz Kovina. Dalja izgradnja sistema za navodnjavanje je u toku. Stari pogon etanola u Crvenki je 87 . ili barem biodestruktibilnih plastiĉnih materijala.3. Fabrike su podignute u razliĉito vreme. koji imaju termoplastiĉne osobine.46 x 103 hl . Ako bi fabrike radile 260 dana mogle bi proizvesti 22. UporeĊujući ukupni godišnji kapacitet fabrika etanola u AP Vojvodini 21.2 tona.780 x 103 hlo. Fabrike etanola u Zrenjaninu i Ĉoki više ne rade.3. jer ukazuje na ĉinjenicu da su fabrike etanola u 2005. pšenice oko 5 tona.620 x 103 hl .840 x 103 hl moţe se zakljuĉiti da su u 2004. godini poĉele da rade punim kapacitetom. Posebno treba naglasiti da su sorte i hibridi semena domaće selekcije Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu veoma cenjeni i na stranom trţištu. «Kadaks« u Crvenki i »Lukas« iz Bajmoka malog kapaciteta.2. Koji su razlozi za to teško je jednostavno odgovoriti. Višegodišnji prosek prinosa po hektaru je sledeći: kukurza oko 6 tona. godini prema navedenoj statistici proizvedeno je 14.2 Proizvodnja bioetanola 6.888. Kao najperspektivniji istraţuju se i delimiĉno već primenjuju poli-beta-hidroksialkanoati. 6. U AP Vojvodini obradive površine iznose 1. godini iznosio samo 27%. To znaĉi da je iskorišćenost kapaciteta fabrika etanola u 2004. Svaka od njih. Naime. Sve fabrike etanola u AP Vojvodini (navedene u tabeli 1) su privatizovane i jedini podatak o koliĉini proizvedenog etanola u toku 2004 godine je Statistika AP Vojvodine.). suncokreta 2. Ako se ova proizvodnja prevede u hl to iznosi 5.3. a ako bi radile 320 dana godišnje mogle bi proizvesti 27. u 2005.988 tona etanola što iznosi oko 18. valerijanske i drugih masnih kiselina. na oko 70% površina. Analizirajući podatke date u tabeli 1 moţe se zakljuĉiti da se u fabrikama etanola u AP Vojvodini dnevno moţe proizvesti 87.6 Biosintetiĉki biodegradabilni termoplastiĉni materijali Pod pritiskom javnosti. od ĉega je 591 km plovnog puta. Alternativa je naĊena u mikrobnim rezervnim materijama tipa polimera masnih kiselina ili nekih drugih materija.3. dok su fabrike u Srbobranu.6. obimnu i relativno jeftinu sirovinsku bazu. u vreme kada su graĊene i kada je kupovana oprema bile su savremene i na nivou tadašnjih nivoa saznanja u tehnologiji etanola. polimeri buterne. šećerne repe oko 4 tone. Ovaj podatak ohrabruje.1 Uvod U proizvodnju bioetanola mogu da se ukljuĉe samo one zemlje koje poseduju pogodnu. pošto se ispostavilo da su unošenjem u prirodno ĉovekovo okruţenje prouzrokovali niz ekoloških problema. Ovaj zalivni sistem omogućava navodnjavanje pola miliona hektara i dobijanje više od jedne ţetve godišnje.3 BIOETANOL 6.000 hl . što se postiţe blendovanjem za sada još uvek jeftinijih plastika proizvedenih na bazi neobnovljivih resursa kao što je nafta. Ove dve fabrike mogu da proizvedu oko 90% etanola od ukupne proizvodnje u AP Vojvodini).4 Stanje opreme Stanje opreme u fabrikama etanola u AP Vojvodini je razliĉito od fabrike do fabrike.78 miliona hektara kvalitetnog zemljišta (84% ukupne površine). u poslednje vreme se intenzivno traga za ekološkom alternativom hemosintetiĉkim plastiĉnim materijalima.649 tona etanola.996 x 103 hl . sirak itd. i još uvek skupljih. 6. U Vojvodini se najviše gaje ţitarice. a dobre prinose daje i drugo industrijsko bilje (tritikale.

a zatim se iz reakcione smeše odvaja ETBE frakcionom destilacijom. što za sada nije ekonomski isplativo. U Srbobranu fabrika etanola je na bazi ţitarica i melase. 6. da se preĊe na korišćenje bezolovnog benzina. za farmaceutske i kozmetiĉke namene. meĊuproizvod za dalje preĉišćavanje i koncentrisanje. visoke cene. MeĊuproizvod za dalju preradu. Analize ovog tipa izvodi obuĉen i struĉan kadar iskljuĉivo instrumentalnim metodama. U tabeli 6. Zamah u proizvodnji ETBE je nastao posle odluke EU. Na osnovu podataka uoĉava se da etanol kvaliteta IX ne sme da sadrţi estre. nepreĉišćen. Dobijen iz sirovina sa skrobom (ţitarica) ili kao destilat vina. Pogon etanola u »Alpis« u Kovinu proizvodi rafinisani etanol prve klase kvaliteta na bazi melase. Na osnovu navedenog moţe se zakljuĉiti da svih šest fabrika etanola u AP Vojvodini raspolaţu opremom u kojoj se moţe proizvesti rafinisani etanol najboljeg kvaliteta. kao i za proizvodnju ţestokih alkoholnih pića gde su tragovi arome nepoţeljni. klasiĉnu fermentaciju i rektifikaciju i rafinaciju. rum. Novi pogon »Kadaks« u Crvenki. proizveden iz grupe VIII. Naime. Fabrika je novijeg datuma.1. najveći broj meĊu njima je na studijama poloţio tehnologiju etanola na smeru Mikrobioloških procesa Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu. pre svega gasnom hromatografijom. moguće je preko ovog jedinjenja sve viškove etanola plasirati na svetsko trţište.5 Ljudski resursi U svih šest fabrika rafinisanog etanola proizvodnjom rukovode diplomirani inţenjeri tehnologije. Veće uĉešće etanola omogućeno je proizvodnjom ETBE (etilen-tercijalni butiletar). Ovaj stari pogon proizvodi veoma kvalitetat etanol iz skrobnih sirovina koji se moţe koristiti za proizvodnju votke i drugih alkoholnih pića na bazi rafinisanog etanola. V-VIII Rektifikovan veoma preĉišćen etanol. Koristi se u medicinske svrhe i kao rastvaraĉ za esencije i boje. jer se za veće uĉešće moraju vršiti rekonstrukcije na motoru. Etanol prve klase kvaliteta se dalje moţe preĉišćavati i koncentrisati. Zahvaljujući izuzetno dobrim karakteristikama ETBE kao antidetonatora. dţin. Osnovna namena ovog kvaliteta je dodatak gorivima ili proizvodnja ETBE (etil-tercijalnog butilestra) kao zamena za tetraetilolovo u gorivima ili kao sirovina u petrohemijskoj industriji. X Bezvodni veoma preĉišćen etanol. metanol i ostatak posle isparavanja. proizvodi etanol iz melase najboljom dostupnom tehnologijom tako da se proizvodi rafinisani etanol prve klase kvaliteta. II Koncentrisan nepreĉišćen etanol. bez obzira na njegovu dugogodišnju praksu i opremu koja se kontinualno popravlja i rekonstruiše proizvodi se takoĊe rafinisani etanol prve klase kvaliteta. Korišćenje etanola kao dodatka benzinu limitirano je sa 10-15% uĉešća u mešavini. III Koncentrisan. ţitna votka). najĉešće sa benzenom.1 je prikazan uobiĉajeni kvalitet etanola koji se nalazi u meĊunarodnom prometu. IV Rektifikovani etanol za proizvodnju ţestokih alkoholnih pića. smeša etanola i butena (dobijenog iz nafte) se prevodi u ETBE katalizovanom reakcijom. Pored diplomiranih inţenjera tehnologije u ovim fabrikama rade 88 . Fabrika etanola »Lukas« u Bajmoku preraĊuje ţitarice i melasu u rafinisani etanol.3. ovaj kvalitet etanola je doţiveo i najveću ekspanziju u zadnje tri decenije. IX Bezvodni etanol proizveden kontinualnom vakuum-destilacijom iz binarnih i ternarnih smeša. Tabela 6. proizvodi rafinisani etanol prve klase kvaliteta. Kvalitet etanola i potencijalna primena u zavisnosti od pojedinih kvalitetnih grupa Kvalitet Potencijalna upotreba etanola I Sirovi etanol. MeĊuproizvod. U ovom pogonu. moţe se koristiti kao sirovina u hemijskoj industriji ili za sušenje . Sama proizvodnja je relativno jednostavna. Ima primenu u proizvodnji ţestokih alkoholnih pića ili kao konzervans u prehrambenoj industriji.apsolutizaciju.rekonstruisan više puta i moţe da preraĊuje skrobne sirovine na savremen naĉin (uz kontinuelnu termiĉku pripremu sirovina). Ĉesto se koristi za korekciju sadrţaja etanola u voćnim vinima. Po obimu proizvodnje. kod kojih je poţeljna blaga aroma sirovine kao karakteristika pića (viski. slabo preĉišćen etanol.

S obzirom na postojanje struĉnog kadra.3. kao najznaĉajnijih rafinerijskih derivata. Marketing bioetanola na teritoriji AP Vojvodine praktiĉno ni ne postoji što povlaĉi potrebu razvojnih analiza. 6. tako i sistema upravljanja u ovoj oblasti. reĉnom.355.500 mTEN (miliona tona ekvivalenta nafte).5 miliona tona. Potrošnja energije u svetu danas iznosi preko 9. su sledeće: za benzin oko 2.2 % i za dizel goriva oko 2. svi innţenjeri rade najmanje 10 pa i 20 godina u ovim fabrikama.6 Aktuelne tendencije u svetu. 6.465. TakoĊe. ţelezniĉkom i vazdušnom saobraćaju godišnje se troši oko 1. Treba istaći da se primaju i mlaĊi diplomirani inţenjeri sa ciljem da se omogući blagovremeno aktivno pripremanje inţenjera za voĊenje proizvodnje etanola. Formiranje referentnog centra na Univerzitetu u Novom Sadu 5. posebnu paţnju treba posvetiti formiranju pilot-postrojenja ili pri pogonima. kako potencijalnog trţišta. ukupna svetska energetska potrošnja do 2020. godine porašće za oko 3 puta. vodoprivredi 15. Prema prognozama potrošnja nafte 2010.300 t. S obzirom na već postojeće potencijale u proizvodnji alkohola.7 Prioriteti razvoja Prioritetni razvojni projekti trebalo bi da obuhvataju istraţivanja optimizacije proizvodnje siirovina za preradu i biotehnoloških procesa proizvodnje bioetanola. Ovde bi prioritet trebalo dati formiranju timova i podizanju kompetencija eksperata. dostići 96 miliona barela dnevno.600 t benzina i oko 1. Potrošnja energije u svetu raste iz dana u dan i pored niza mera koje se preduzimaju u cilju racionalizacije potrošnje energije u svim oblastima ljudske delatnosti. Za ova istraţivanja neophodna je odgovarajuća oprema (GCMS) i obuĉen kadar. kroz angaţovanost na projektima optimizacije hemijske proizvodnje na bazi sirovina iz domaćeg agrara.diplomirani mašinski i elektroinţenjeri koji se brinu o opremi i odrţavanju automatike na opremi. 4. gas sa oko 18%. ugalj sa oko 24%. godini iznosila je oko 4.7 %. U drumskom. a do 2060. potrebno je sistematski ispitati već postojeće kulture i njihove razliĉite sorte i hibride. Optimizacija proizvodnje i pripreme sirovine za fementaciju 2. uz preporuku inoviranja opreme i obuke mladih istraţivaĉa u inostranim biotehnološkim centrima i laboratorijama: 1. Pritom. godine kod nas bi trebalo da dostigne nivo od oko 6 miliona tona godišnje.000 t. Proizvodnja i potrošnja nafte imala je sliĉan trend kao i proizvodnja i potrošnja ukupne energije ali posebno treba ukazati na obnovljive izvore energije koji postaju ssve znaĉajniji faktor. EU i regionu Potrošnja nafte u našoj zemlji u 2000. Za realizaciju operacija u poljoprivredi. a prema prognozama. godišnje je potrebno obezbediti oko 520. Neophodno je da se unapred planira usavršavanje postojećeg i formiranje novog kadra u skladu sa savremenim tendencijama razvoja u ovoj oblasti. Optimizacija fermentacije 3.Institut za ratarstvo i povrtarstvo). gde se odvija dugogodišnji istraţivaĉki rad u ovoj oblasti. obnovljive energije sa oko 17% i nuklearna energija sa oko 6%. naroĉito kada se uvode nove kulture i/ili sorte za proizvodnju etanola. a 2020. Razvoj menadţmeta i marketinga 89 . kao i na izvesna iskustva nauĉno-istraţivaĉkih timova u oblasti biotehnoloških procesa. (pre svega domaće proizvodnje . Procenjuje su da će potrošnja nafte 2010.480 t dizel goriva. ĉak 103 miliona barela dnevno. koji bi razvijao instrumentalnu analitiku i sinhronizovao aktivnosti na ovim kompleksnim i znaĉajnim istraţivanjima. šumarstvu 20. ovaj problem bi se mogao rešiti otvaranjem referentnog centra pri Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu. trebalo bi istraţivanja usmeriti u pravcu sledećih razvojnih programa. a posebno verifikovanim u svetu (ISO i AOAC). kod nas. za najoptimalnije uslove pripreme sirovina. godine porašće za blizu 50%. U svetskoj potrošnji primarne energije nafta je uĉestvovala sa oko 35%. u zavisnosti od vrste i tipa poljoprivredne kulture koja se koristi kao sirovina Praćenje prinosa i kvaliteta etanola je neophodno. Sistematska ispitivanja i pronalaţenje najekonomiĉnijih uslova za proizvodnju bioetanola.3. Ispitivanje prinosa i kvaliteta etanola S obzirom na kvalitet zemljišta u AP Vojvodini. ali jedno je zajedniĉko za sve. Pri tome treba zadrţati sve standardne metode u praksi dopunjujući ih novim metodama.600 t dizel goriva. Broj diplomiranih inţenjera u fabrikama etanola zavisi od kapaciteta fabrike. prognozirane godišnje stope rasta globalne potraţnje benzina i dizel goriva. gde postoje iskustva sliĉnih biotehnoloških procesa ili pri univerzitetskim laboratorijama.

8 Analiza uticaja na okolinu 6. estre. ţitarice (posebno kukuruz. 6.8.8. Ugljen-dioksid sadrţi vazduh. adsorpcija sa silikagelom. vodenu paru. Poznata je ĉinjenica da postojeća tehnologija etanola iz sirovina uspeva da iskoristi samo najmanje vrenu komponentu.3 Sporedni proizvodi pri proizvodnji bioetanola Tokom fermentacije.3.564 m3. tradicija u proizvodnji alkohola. aktivnog uglja. kiseline (0. da je AP Vojvodina sa svih aspekata veoma pogodna teritorija za proizvodnju bioetanola. Na osnovu navedenog moţe se zakljuĉiti da se.1 Otpadne vode Otpadne vode fabrike etanola u najvećem broju fabrika u AP Vojvodini rešene su tako što se koriste za navodnjavanje polja oko fabrika. pre svega za gorivo.6 C.85% na teţinu monosaharida. kao i mogućnost proizvodnje alternativnih sirovina. estri (0. sirak šećerac i topinambur. ona se moţe koristiti kao polazna sirovina za proizvodnju: Ċubriva. šampanjca i mineralnih voda.95 (pri 0 C). kalijumpermanganata rastvor. pored etanola nastaje u znaĉajnim koliĉinama i ugljen-dioksid. MeĊitim. Pri temperaturi 12-15 C potrebno je obezbediti natpritisak od 60-65 bara da bi se ugljen-dioksid preveo u teĉno stanje sa gustinom 0. Smatramo da bi bilo veoma korisno da se glavni otpadni materijal fabrika etanola. U hermetiĉki zatvorenim fermentorima dobija se ugljen-dioksid ĉistoće 99. Pri biohemijskoj jednaĉini fermentacije CO2 iznosi 95. Kao primese u ugljen-dioksidu mogu biti: etanol (0. kalijum-dihromata sintetiĉki zeolit NaA. Preĉišćen. pšenica i tritikale). u zavarivanju i livenju. osušen i komprimovani ugljen-dioksid se koristi u prehrambenoj industriji u procesima gaziranja: bezalkoholnih napitaka. a to su ugljeni hidrati.40-0. posle veoma jednostavnog ĉišćenja. posle prerade koristi kao stoĉna hrana za mokri tov stoke. moţe dobiti skoro hemijski ĉist ugljen-dioksid.40% na CO2).8. Po efikasnosti preĉišćavanja ugljendioksida od primesa moţe se predloţiti sledeće: aktivni ugalj silikagel voda rastvor. dţibra obogaćuje ćelijama kvasca koje se umnoţavaju tokom fermentacije. jednoćelijskih proteina. Kritiĉna temperatura za komprimovanje CO2 je 1. vitamini ostaju u dţibri.3. minerali.3. Pri temperaturi od 30 C i pri atmosferskom pritisku 1 kg CO2 ima zapreminu 0. koji nastaje u 10-13 puta većim koliĉinama od etanola. kalijumovih soli.20% na teţinu skroba. 6. Veliki procenat visoko-kvalitetnog zemljišta. Kritiĉna temperatura za transformaciju ugljen-dioksida u ĉvrsto stanje je 56. omogućili bi lako i brzo oporavljanje i prilagoĊavanje proizvodnje etanola. tradicija u proizvodnji sorti i hibrida semena. Svi ostali delovi sirovine. a vodena para i navedene primese mogu izazvati koroziju ovih ureĊaja. kao što su: sirak za zrno.80% teţinskih na CO2). proteini. to jest 48.3.08-0. 51. glicerola i betaina. odliĉna sirovinska baza za proizvodnju etanola: melasa.50%. celuloza.30 % na teţinu disaharida i 54.3. etanol. postojeći struĉni kadrovi. Ćelije kvasca sadrţe proteini. kalijumovog Ċubriva. prema Gej-Lisakovoj jednaĉini: C6H12O6 2C2H5OH + 2CO2 i zato mu se posvećuje posebna paţnja. metana. minerale i vitamine. penušavih vina. ali one ne prelaze 0.09% na CO2) i tragovi aldehida. hemiceluloza. aldehide.03-0. organske kiseline. dţibra. 90 .6%.00-99. Pri povišenom sadrţaju vazduha narušava rad postrojenja za obradu ugljen-dioksida. Poslednjih godina primena ugljen-dioksida se znaĉajno proširila u obradi metala rezanjem. Ovde treba dodati i ĉinjenicu da se kod prerade skrobnih sirovina. 6.9 Zakljuĉak Na osnovu svega reĉenog moţe se zakljuĉiti.2 Dţibra kao sekundarna sirovina Dţibra je u osnovi balastni materijal. amonijum-sulfata. Za sušenje ugljen-dioksida primenjuje se vodeni rastvor sumporne kiseline. ugljene hidrate.6.50% na teţinu etanola. kalcijum-hlorid.0 C.

Osim toga. Krajem 2004. evidentna su i manja zagaĊenja lokalnog vazduha sa sumpornim jedinjenjima. jer u sebi sadrţi i mikro i makroekonomiju. Sa mikroekonomskog aspekta treba imati u vidu relativno jeftinu sirovinu. te se moţe smatrati nekom vrstom aditiva u fosilnom dizelu. soja i dr. a odnosi se pre svega na supstituciju uvoza nafte ili naftinih derivata domaćim proizvodima. metil estri masnih kiselina (MEMK) za dizel motore. Makroekonomski aspekat je moţda još vaţniji i znaĉajniji. a) Tehniĉki aspekt Biodizel predstavlja visokokvalitetno gorivo za dizel motore. dovoljno ukazuje na znaĉaj iznalaţenja ekonomski prihvatljivog rešenja. Neosporna je ĉinjenica da je materijalni i energetski bilans proizvodnje biodizela izrazito pozitivan. energetskog i ekonomskog.4. problematika biodizela se moţe posmatrati sa ĉetiri aspekta. ozbiljno je dovedeno u pitanje kvalitetno podmazivanje delova motora koje po svojoj funkciji treba da obavlja gorivo.2 Prednosti biodizela Globalno posmatrajući. zbog obezbeĊenog kruţenja ugljen dioksida ĉime je onemogućeno njegovo nagomilavanje u atmosferi (biodizel je ugljendioksidno neutralan). kao i iskorišćeno ulje iz prehrambene industrije i domaćinstava. Rezultati do kojih se došlo ukazuju da je moguće proizvesti teĉno gorivo na bazi biljnih ulja koje moţe uspešno da zameni D-2 gorivo na bazi nafte. Pri tome treba naglasiti ocenu da je biodizel pogodno gorivo za sve veliĉine dizel motora o ĉemu svedoĉe i brojna odobrenja za korišćenje ovog goriva od strane proizvoĊaĉa motora. Izostajanje spoljnih troškova opravdava inicijativu da proizvodnju biodizela treba osloboditi od poreza ili je podsticati na drugi naĉin. kao neophodni dodatak. pokrenut je postupak usvajanja Standarda o gorivima za motorna vozila. Prema reĉima Austrijskog instituta za biogoriva (Austrian Biofuels Institute). c) Energetski aspekt Energetski aspekt se moţe sublimisati u ĉinjenicama da je biodizel obnovljiv izvor energije i da se korišćenjem biodizela smanjuje potreba za fosilnim dizelom. Ovome je doprineo u velikoj meri dobro definisan Standard kvaliteta. koja je trebalo da preraste u Standard. i to: tehniĉkog. Usvojena je tehniĉka preporuka TP-13 BD. b) Ekološki aspekt Ekološki aspekt izraţen kroz uticaj goriva na ţivotnu sredinu. pre svega iz uljarica (uljana repica. biodizel predstavlja najbolje do sada napravljeno gorivo za dizel motore. Ova istraţivanja je pospešila i ĉinjenica da je proizvodnja hrane u Evropi postajala sve problematiĉnija. ĉime se ĉuvaju rezerve fosilnih goriva i umanjuje rizik od snabdevanja. suncokret. moţe se evidentirati kroz podatak da se korišćenjem biodizela globalno utiĉe na smanjenje efekta “staklene bašte”. nedavno je reakivirana komisija sa ciljem da dovrši rad na Standardu. izmeĊu ostalih DIN 51606. d) Ekonomski efekat Ekonomski efekat je moţda najinteresantniji. Za osnovu je uzet standard Evropske Unije EN 14214 i imaće oznaku JUS EN 14214. U tom pogledu biodizel moţe da doprinese poboljšanju svojstva podmazivanja.6. koji predstavlja podsticaj za otvaranje novih radnih mesta i na taj naĉin nova zapošljavanja i stvaranje novih vrednosti. 91 . radi poboljšanja sastava izduvnih gasova. TakoĊe.) 6. Odgovor leţi u razvoju primene obnovljivih energenata koja će biti alternativa za teĉna fosilna goriva. Izlaz se nazirao u biotehnološkim postupcima proizvodnje teĉnih goriva iz obnovljivih izvora.4 BIODIZEL 6. Imajući u vidu tendencije smanjenja sumpora u D-2 gorivu. Istraţivanja mogućnosti supstitucije dizel goriva biljnim uljima se u Evropi rade već duţi niz godina.4. ÖNORM C1190 i EN 14214. Treba naglasiti da je i u Srbiji u pogledu standarda nešto uraĊeno. Ovome treba dodati i relativno jeftinu tehnologiju prerade. kao što je ulje uljanih biljaka. Zahvaljujući izuzetno visokoj biorazgradljivosti smanjeni su rizici kontaminacije vode i zemljišta. ekološkog.1 Biljna ulja kao sirovina za teĉna goriva Sve veća zavisnost Evrope i ostalog sveta od glavnih izvoznica nafte.

Što se tiĉe proizvodnje ulja iz zrna uljane repice. Vrbasu i Somboru. predviĊa neophodnost da se odrţi i poveća nivo sopstvene proizvodnje nafte i gasa u zemlji i na bazi koncesija. lociranih uglavnom u Vojvodini.6.000 tona. Šira primena obnovljivih izvora energije treba da se zasniva na njihovom autonomnom i lokalnom korišćenju u smislu dopune energetskih potreba i zaštite ţivotne sredine. njihovo dobijanje.4 SWOT analiza postojećeg stanja 6. a RNP oko 3. biofertilizatora. ekstrakcijom i kombinacijom ceĊenja i ekstrakcije. godine RNNS je preradila oko 1. hidropotencijal sa oko 5%. CeĊenje ulja obavlja se sa presama. Uz to. U strukturi ukupne potrošnje primarne enrgije najveće uĉešće ima ugalj.000 tona suncokreta.2 Nauĉne institucije i proizvodna preduzeća Istraţivaĉki rad vezan za proizvodnju bioetanola.4. ostatak zrna soje mora da se uveze. Jestivo. a pogaĉe dostavljaju sojari na dalju preradu. reĉnom. odnosno na odgovarajućim departmanima. godine» usvojen poĉetkom 1997. 6. karakterizaciju i primenu koncetrisan je na teritoriji Pokrajine pre svega na pojedinim fakultetima u Novom Sadu. nafta i prirodni gas sa oko 1. prirodnog gasa i novih i obnovljivih izvora energije. godine sa vizijom do 2050. Kapacitet jedne stare prese je 30 tona/24 ĉasa. moţe se reći da je ona vrlo mala i skoro zanemarljiva. kao i svim drugim granama privredne delatnosti u našoj zemlji. hidroenergije i novih i obnovljivih izvora energije povećava.000 do 120. iznose oko 4. a nove 150 tona/24 ĉasa zrna uljarica.4 miliona tona).9%. Uljare nisu opremljene za ekstrakciju ulja iz zrna soje. biodizela. dobija se u vojvoĊanskim fabrikama u Zrenjaninu. Kapacitet prese je 70 t/24 ĉasa zrna suncokreta. 6.1 Analiza tehnoloških celina za proizvodnju biodizela u Srbiji Biljno ulje iz zrna uljarica proizvodi se u Rerpublici Srbiji u devet uljara i u jednoj sojari. uljni škriljci. Ukupni dnevni kapacitet presa je 420 t/24 ĉasa. Proizvedene koliĉine teĉnih goriva podmiruju potrebe za teĉnim gorivima u poljoprivredi. a ostalo «Rafinerija nafte Novi Sad» (na osnovu podataka dobijenih u RNNS. godine. Osnovni raspoloţivi energetski izvori su rezerve uglja i hidropotencijal. Na primer.000 tona zrna soje. novih i obnovljivih vidova energije. Ukupne geološke rezerve energetskih sirovina.4.4.4. moglo bi za tri do ĉetiri meseca devet uljara da prerade celokupnu domaću proizvodnju zrna suncokreta.000 tona uljane repice. a u daleko manjoj meri rezerve sirove nafte i prirodnog gasa. Tehnologija proizvodnje ulja iz zrna uljarica uglavnom je zasnovana na kombinovanom postupku: ceĊenje ulja sa presama i ekstrakciji ulja iz pogaĉa. katedrama i laboratorijama. dok se uĉešće prirodnog gasa.1 miliona tona sirove nafte.000 tona.4. Godišnja proizvodnja sirovog ulja od soje iznosi oko 40. drumskom.3%. rafinisano ulje.3 Potrebe za teĉnim gorivima Srbija nije bogata energetskim potencijalima.4. ţeljezniĉkom i vazdušnom saobraćaju. Ukoliko se uzme da je srednji dnevni kapacitet presa 500 t/24 ĉasa. To se odnosi na: 92 . U uljari "Mladost" u Šidu instalirano je 6 presa ruske proizvodnje. a ostalo su uran. Što se tiĉe prerade soje moţe se reći da je godišnji kapacitet sojare u Beĉeju 200. dokument «Strategija razvoja energetike naše zemlje do 2020. Pošto se sadašnja proizvodnja soje kreće od 100. obnovljivi izvori. biopesticida i drugih bioaktivnih materija. Godišnji kapaciteti domaćeg zrna su: 380. urana. prema poslednjim procenama. Navedene prognoze su u skladu sa zacrtanom strategijom oslanjanja na domaće energetske izvore. u uljari "Vital" u Vrbasu postoji 7 starih (5 je u funkciji) i 3 nove prese (nemaĉke firme "Krupp"). supstituciju nafte većim korišćenjem uglja. šumarstvu.000 tona soje i 2. Od ukupnih koliĉina preraĊene sirove nafte u našoj zemlji oko 75 % preradi «Rafinerija nafte Panĉevo». uĉešće nafte se smanjuje u izvesnoj meri. Iz zrna uljarica moţe se dobiti sirovo ulje na više naĉina: ceĊenjem (presovanjem). Procenjuje se da su slobodni kapaciteti za preradu uljarica 35 do 45 %. tokom 2003. Pojedine uljare primaju svake ĉetvrte godine zrno uljane repice na preradu ulja. uljnih škriljaca i dr. ali mogu da cede ulje na presama. One taj posao povremeno i rade.57 mTEN u kojima ugalj uĉestvuje sa oko 86. 80. vodoprivredi.

Departman za biologiju i ekologiju: Katedra za Mikrobiologiju . Inţenjerstvo materijala. Naftno-petrohemijske tehnologije.4.2. Vršac. »Agrohem«. »Brixol«. 6.5 t/ha. Sremska Kamenica. »Chemos«. Šid. Primenjena i inţenjerska hemije. FAKULTET TEHNIĈKIH NAUKA. NOVI SAD . »West Pharmaceutical Services«-Beograd. »Hemik«.595. Seme suncokreta zavisno od vrste hibrida sadrţi 40-50 % ulja. Organska hemija. Beĉej. što je prikazano u tabeli 4. Palić Ukupan broj preduzeća na teritoriji Vojvodine koja nameravaju ili su u toku uvoĊenja novih (bio)hemijskih tehnologija je 49 i iznosi 52% od ukupno 94.100.4. »Oktanoil«.PRIRODNO-MATEMATIĈKI FAKULTET.4 Sirovine za proizvodnju biodizela u Vojvodini Ulje je jedna od energetski najbogatijih organskih materija.91 dinara. Opšta i neorganska hemija. Srbobran.1.6. ĉijim sagorevanjem jednog grama se oslobaĊa 38.920. Raspodela po industrijskim granam a i prikazana na slici 4. Od uljanih kultura kod nas se gaje: uljana repica.1. Vršac: »Hemofarm«.37 puta više od skroba i 2.Departman za Hemiju: Katedre: Analitiĉka hemija.00 dinara. racionalna proizvodnja biodizela moguća je jedino od biljnog ulja iz taloga i preradom korišćenih biljnih ulja iz restorana 93 . 3 je bilo iz oblasti novih tehnologija i sufinansirano je u iznosu od 443. Seme uljane repice sadrţi 35-45 % ulja. »Albus«. Seme soje sadrţi oko 20 % ulja. Novi Sad. NOVI SAD . .80 dinara.godine nauĉno-istraţivaĉke institucije su zapoĉele realizaciju ili su inicirale zajedniĉke projekte iz ove oblasti sa 23 partnerske institucije iz inostranstva. Novi Sad.Institut za proizvodno mašinstvo.752. 6 je bilo iz oblasti novih tehnologija i sufinansirano je u iznosu od 135. Perlez. NOVI SAD Katedre: Opšte inţenjerske discipline. suncokret i soja. »Begej-plast«. »Vulkan guma-BILET«. Kovin. U toku 2006. Novi Sad. U 2005. Proseĉan prinosa semena suncokreta kreće se u granicama 3 . Baĉki Jarak. Tehnologije ugljenohidratne hrane. godini od 104 ostvarena uĉešće na skupovima i studijskim boravcima sufinansiranih od strane Sekretarijata za Nauku i tehnološki razvoj u iznosu od 2.1.Institut za inţenjerstvo zaštite ţivotne sredine. U uslovima nepovoljnog odnosa cena degumiranog biljnog ulja i dizel goriva u našoj zemlji.4.2 puta od šećera.3 Tekuće aktivnosti u oblasti novih biotehnologija U 2005. TEHNOLOŠKI FAKULTET. »Linde gas Srbija«. Proseĉan prinos semena uljane reepice je preko 3 t/ha. hemijskom proizvodnjom se bave sledeća preduzeća: »ADECO«.000.571. »Yuco-hemija«. Kikinda.1. Hemijsko inţenjerstvo.7 dinara. U okviru celovitog privrednog sistema u Vojvodini znaĉajnim ili manjim delom svojih kapaciteta. Bela Crkva. Proseĉan prinos soje kreće se u granicama do 3 t/ha. I Srbiji se do 90 % uljanih biljaka gaji u Vojvodini gde u setvenoj strukturi uĉestvuju sa blizu 20 % (2003). Biotehnologije i farmaceutsko istraţivanje. »Hemodom«.1 6. »HINS«.4. Novi Sad. Biohemija i hemija prirodnih proizvoda. Hemijska tehnologija i zaštita ţivotne sredine. »Hempro«. godini od ukupno 46 skupova ĉiju je organizaciju sufinansirao Sekretarijata za Nauku i tehnološki razvoj u iznosu od 4.7 kJ što je 2.

kako u procesu ĉuvanja. Površine pod suncokretom. boja i lakova. Hungary. uljana repica i soja) ĉine 74% površina uljanih biljka. Daljom preradom saĉme. U našoj zemlji najveći deo površina pod uljanim biljkama je u Vojvodini (od 72% uljane repice do 90 % soje i suncokreta). od 7. Njihova prednost u odnosu na obiĉno ulje je u povećanoj otpornosti na zakišeljavanje. Hungary Research Group for Technical Analytical Chemistry of the Hungarian Academy of Sciences (HAS).726 ha. Budapest. kozmetici i farmaciji. Osim u ishrani biljna ulja se koriste u tehniĉke svrhe za proizvodnju: sapuna i deterdţenata. a u svetu postoje kao «middle oleic tip» sa 60% oleinske kiseline.5 Uljarice kao sirovina za proizvodnju hrane.godini. Obzirom na znaĉaj biljnih ulja i njihovu rentabilniju proizvodnju od masti ţivotinjskog porekla površine pod uljanim biljkama u svetu se znaĉajno povećavaju tako da su površine suncokreta iz perioda 1963-1967.19 miliona hektara. s tim da je prema preliminarnim podacima u 2003. 10. Alkoholizom se dobijaju metil estri . Hidrolizom se dobija glicerin (11 % od teţine ulja) i masne kiseline koje se u industriji koriste samostalno ili reakcijama daju mnogobrojne produkte koji se koriste u hemijskoj industriji.godine Institucija Prirodnomatematiĉki fakultet Prirodnomatematiĉki fakultet Naziv projekta Fiziĉko-hemijska ispitivanja novosintetisanih biološki aktivnih jedinica Strukturna i fiziĉka ispitivanja feroelektriĉnih teĉnih kristala i teĉnih kristala oblika banane Partnerska institucija ”Babes-Bolyai” University. Budapest University of Technology and Economics. Institute for General and Analytical Chemistry. Sadrţaj proteina u plodu ili semenu uljarica znatno je viši od ţita a nešto niţi od zrnenih mahunjaĉa (2028 %). 11.4. što je u odnosu na oraniĉne površine oko 6%. 6. koncentrate i izolate koji sluţe i za ljudsku ishranu. u 94 .4. Cyril and Methodius University.6% od oranica i višegodišnjih zasada. U našoj zemlji taj udeo je 7. ha u 1998-2002. ĉime suncokretovo ulje postaje vrlo sliĉno najkvalitetnijem biljnom ulju masline.1% što znaĉi da imamo rezerve za povećanje obzirom na ostale zemlje. Slovenia VojvoĊanska akademija nauka i umetnosti Razvoj hemijskih metoda analize neonikotinoida i derivata piridinkarboksilne kiseline Fakultet tehniĉkih nauka Tehnološki fakultet Realizacija nadzorno-upravljaĉkog sistema za pogon proizvodnje biodizela iz biljnih ulja Projektovanje strukture polimernih materijala Faculty of Technology and Metallurgy. tako i pri višekratnom intenzivnom zagrevanju.4. U nas su već stvoreni takvi hibridi suncokreta sa 80-90 % oleinske kiseline. Laboratory for Environmental Research Polytechnic. odnosno na 7. ClujNapoca.704 ha.4. Nova Gorica. Macedonia 6. zbog veće koliĉine belanĉevina (40-45 %) koje su po amino kiselinskom sastavu vrlo sliĉne animalnim proteinima.2 i 14.420 miliona hektara porasle na 20. Tri njivske vrste (suncokret. Za ovu namenu posebno je pogodna soja. Faculty of Chemistry and Chemical Engineering.biodizel koji je po eksploatacionim karakteristikama na nivou fosilnog dizel goriva. prinosi i proizvodnja uljanih biljaka u svetu i kod nas U Evropi se gaji manji broj uljanih vrsta i gaje se na ukupno 23. kao tehniĉka biorazgradiva maziva. godine.108 na 74. našom najvaţnijom uljanom biljkom.6 Površine.Tabela 6. Romania Research Institute for Solid State Physics and Optics of the Hungarian Academy of Sciences. Skopje.849 na 24. hemikalija i drugih proizvoda Sa aspekta ljudske ishrane je poţeljan veći sadrţaj oleinske na raĉun linolne masne kiseline. u štamparstvu. Raznoliku primenu omogućava mnoštvo hemijskih reakcija kojim su podloţna ulja. godine to iznosilo 19. uljane repice sa 6. povećanjem sadrţaja proteina dobijamo proteinsko brašno.6. Nakon ceĊenja ulja belanĉevine ostaju u saĉmi koja ima i znaĉajan sadrţaj ugljenih hidrata i nešto ulja pa je cenjena koncentrovana stoĉna hrana.7 %.362 mil.4.8%.2 Projekti sa partnerskim institucijama iz inostranstva u toku 2006. U Vojvodini je to znatno više 7. a soje sa 26. elektroizolacionih i plastiĉnih masa. Budapest.

kao i drugi usevi najbolje rezultate postiţe na plodnim.5 Aktuelne tendencije u svetu. 6. zaštitu zemljišta od erozije i ispiranja azota tokom zime. soja predstavlja strateško oruţje u rukama onih koji je proizvode zbog nekoliko stotina proizvoda koji se dobijaju od nje. godine stagniraju.ĉetrdesetogodišnjem periodu od 1963-2002. Veći deo ukupnih potreba za naftom i naftnim derivatima obezbeĊuje se iz uvoza. Osim toga ona je vrlo dobar predusev koji poboljšava osobine zemljišta i rano stiţe pa se dobro uklapa u ţitne plodorede.000 t/godišnje.100. c) Soja Danas. Ozimost joj omogućava stabilnije prinose. Osim toga. ali je istovremeno i vrlo otporan na sušu. Repica je uljana biljka koja zahteva najmanje toplote. a takoĊe na slabo zaslanjenim i kiselim zemljištima.7 Uljarice u Vojvodini a) Uljana repica Kod nas se pod pojmom uljana repica podrazumeva kupusna uljana repica. livadska i ritska crnica i aluvijalna zemljišta. Uljana repica je jedina uljana biljka koja se moţe gajiti pri relativno niţim temperaturama jer zahteva manju sumu efektivnih temperatura od drugih uljanih biljka. U tom sluĉaju on u odnosu na druge ratarske kulture. a takoĊe na zabarenim.. Soja kao i kukuruz uspeva na raznim tipovima zemljišta uz agromeliorativne mere i intenzivniju agrotehniku gde je to potrebno. odnosno svarljivosti. Biodizel tako prestaje da bude nepoznanica za potrošaĉe. daje znatno više i stabilnije prinose. a u daleko manjoj meri su rezerve sirove nafte i prirodnog gasa. U Evropi se danas proizvode znaĉajne koliĉine ove vrste goriva sa planom povećanja proizvodnje. smonicama. što joj uz postojanje jarih i ozimih formi i njene skromne zahteve prema zemljištu omogućava širok areal rasprostranjenosti. jer se ona uglavnom gaji. meĊusobni odnos amino kiselina. No. ĉine soju vrlo bliskom belanĉevinama ţivotinjskog porekla.4.4. No. pa je zbog toga na takvim zemljištima njegovo gajenje najrentabilnije. b) Suncokret Suncokret ima velike zahteve za vodom obzirom na veliku produkciju organske materije i visok transpiracioni koeficijent (470-765). kada rentabilnost suncokreta posebno dolazi do izraţaja. EU i regionu Republika Srbija nije bogata energetskim potencijalima. godišnji porast površina je svega 820 ha tako da je u zadnjem petogodištu bilo 160659 ha. U proizvodnji i korišćenju biodizel goriva prednjaĉi Nemaĉka u Evropi sa proizvodnim kapacitetima od preko 1. Na siromašnijim peskovitim zemljištima. Teĉna fosilna goriva su već dugi niz godina osnovna vrsta goriva u mobilnim mašinama. slatinastim ili kiselim zemljištima. lesiviranom zemljištu i pseudogleju suncokretu su potrebne nešto veće koliĉine mineralnih hraniva. S obzirom da suncokret stvara veliku koliĉinu organske materije (oko 12 t/ha) najbolje mu odgovaraju plodna i duboka zemljišta dobrih fiziĉkih osobina. Samo na takvim zemljištima mogu se ostvariti visoki prinosi. Soju ne bi trebalo gajiti na lakim peskovitim zemljištima bez navodnjavanja. Osim koliĉine i kvalitet belanĉevina soje tj. suncokret se zahvaljujući svojim biološkim osobinama moţe gajiti i na siromašnijim. U semenu soje se nalazi i oko 20 % ulja. 95 . 6. gajnjaĉama.4. Raspoloţive energetske potencijale predstavljaju rezerve uglja i hidropotencijal. Sada je soja ĉetvrti usev u svetu po površinama i daje polovinu svetske proizvodnje biljnih proteina. u vezi alternativnih vidova proizvodnje energije u našoj zemlji postoje skromni uslovi. Donošenjem standarda i odobrenjem automobilske industrije da se biodizel moţe koristiti bez mešanja sa dizel gorivom biodizel se proširio po benzinskim pumpama tako da ih u Nemaĉkoj sada ima oko 1700 a u Austriji preko 100. strukturnim zemljištima neutralne reakcije i povoljnih vodno-vazdušnih osobina. Prednosti belanĉevina soje su u sadrţaju esencijalnih amino kiselina i boljoj rastvorljivosti u vodi. pošto je plemenitija i rodnija ali ima veće zahteve i manju otpornosti na nepovoljne faktore. Za rast prodaje biodizela veoma vaţno je bilo da njegovo korišćenje odobre i kompanije za proizvodnju motora i vozila kako bi se otklonio strah potrošaĉa od njegovog korišćenja. kao što su ĉernozem.

godini izvrši supstitucija ukupnih potreba prema dizel gorivu fosilnog porekla sa sa 2. predlaţe se unapreĊenje primene agrotehniĉkih mera proizvodnje sirovina. U meĊuvremenu je Konzorcijum za proizvodnju biodizel goriva uradio predlog «Standarda za biodizel goriva» (1995). sa 3. suncokreta i soje u našem regionu.Prema direktivi EU predviĊeno je da sve ĉlanice do 2010. ne trujući hranu za domaće ţivotinje i smanjujući emisiju štetnih materija korišćenjem biodizela umesto fosilnog dizela za pogon vozila za gradski prevoz u gusto naseljenim gradskim sredinama. Jedino racionalno rešenje za ovaj hemijski opasan otpad.). Ovim planom predviĊeno je da se u 2006. Raĉuna se da se maksimalno 10 % biodizela moţe supstituisati u potrošnji mineralnog dizel goriva jer se kao ograniĉavajući fakor javlja obradiva površina na kojoj bi se proizvodile uljane kulture iz kojih se dobija sirovo ulje. Ostali su gotovo nerešivi problemi vezani za prikupljanje korišćenih ulja. njihova namenska primena je opasna u hrani. 6. za korišćena biljna ulja je hemijska destrukcija. Kao primer mogu posluţiti neke zemlje zapadne Evrope koje su uspele organizovano da pristupe prikupljanju odpadnih masnoća i time doprinesu oĉuvanju ţivotne okoline ne zagaĊujući vodotokove.5. cena i kvalitet ovih ulja odgovaraju zahtevima za kvalitetnu proizvodnju biodizela. u svim zemljama zakonski zabranjeno. kao i drugih proiizvoda na bazi uljarica kao sirovine. štetna u vodi. Ova ulja su godinama završavala u cisternama fosilnog dizela. gotovo. proizvodnja biodizela. To ukazuje na velike dimenzije opasnosti i štete.1 Tehnologija proizvodnje U usvojenoj tehnologiji proizvodnje uljane repice. godini sa ukupno 6% biodizela.2 Biljna ulja iz kuhinja i prţionica Visoke temperature korišćenja dovode do degradacije biljnih ulja (u fritezama.5 PRIORITETI RAZVOJA 6. Uklanjanjem i ceĊenjem ovih taloga oslobaĊa se oko 2.5%. Atest po austrijskom ÖNROM C 119 standardu ili po nemaĉkom DIN standardu za kvalitet biodizela domaćih firmi radile su ovlašćene laboratorije.5. Isto tako. proizvodnja biodizela od biljnih ulja iz taloga proizvodnje jestivih ulja i korišćena biljna ulja iz restorana.75%. U poslednje vreme koristi se u oleohemijskoj industriji. MeĊutim.25%. 6.1 Uljni talozi U rezervoarima za ulja u fabrikama jestivih ulja godišnje se izdvaja više hiljada tona uljnih taloga. Koliĉina od više stotina litara biljnih ulja baĉenih u reku minorna je u odnosu na koliĉine reĉne vode. prţionica predstavlja jednu od realnih mogućnosti. 2007. U postojećim uslovima nepovoljnog odnosa cena degumiranog biljnog ulja i dizela u zemlji. ketona i drugih otrova. Racionalnija namena ove sirovine je proizvodnja metilestera masnih kiselina. prema redosledu izvoĊenja. Mada nedovoljno istraţena produkcija ovih upotrebljenih masnoća za spremanje materija.5.1. njihovo mešanje sa otpacima hrane radi ishrane stoke je nedozvoljivo. Sa druge strane. 2009. 96 . prostije. primenu. koji propisuje kvalitet. 2008. Tokom proizvodnje biodizela 1994-1995. kao i prioritetni razvoj projekata unapreĊenja tehnoloških procesa proizvodnje biodizela. nedozvoljivo je bacanje ovih ulja u vodotokove. 6. sa 5% a u 2010. Organizovano prikupljanje otpadnih masnoća biljnog i ţivotinjskog porekla je preduslov uspešnosti ove akcije. ili. naĉin skladištenja i isporuke biodizel goriva. godine.1. Po inerciji tradicije korišćena ulja se bacaju u pomije. do stvaranja opasnih aldehida. sa 4. trošak za uklanjanje ulja u fabrikama vode je neuporedivo veĊi od vrednosti ulja. kvalitet je utvrĊivan uglavnom u skladu sa nemaĉkim ili austrijskim standardima.000 tona biljnog ulja godišnje. primena ovih ulja u proizvodnji koncentrata za stoĉnu hranu. kancerogenih materija. Pri tome je utvrĊena potrebna dinamika uvoĊenja biodizel goriva u periodu od 2005 do 2010. U našoj zemlji su rešeni tehniĉko-tehnološki problemi alkoholize ovih ulja. Procena je da korišćenih biljnih ulja u zemlji ima par hiljada tona. prţionicama i sl. Ubacivanje ovih materija u lanac ishrane. godine izvrše supstituciju ukupnih potreba za dizel gorivom fosilnog porekla sa 6% biodizel goriva.

Pogon u Španiji.000 t/god.3 Predlozi osvajanja tehnologija proizvodnje biodizela Tehnologija proizvodnje biodizel goriva sastoji se iz procesa ceĊenja ulja i reesterifikacije. 6. sirovina: biljna ulja i iskorišćeno ulje za kuvanje. neophodno je da se obrazuju projekti pilot proizvodnje. u liniji sa predpresama. tehnoloških i ekonomskih preduslova. poĉetak rada 2006. prvenstveno u smislu proizvodnje standardnog kvaliteta. Lünen. Emisija azotnih oksida primenom biodizel goriva povećava se za oko 5-10 %. poĉetak rada 2006. 6.000 t/god. kapaciteta 50. što podrazumeva kako laboratorijska istraţivanja. Najĉešće primenjivani postupak sinteze metil estra masnih kiselina odnosno biodizela je proces transesterifikacije (hladni diskontinualni i kontinualni postupak i topli kontinualni postupak). standardi i analitiĉka kontrola. ekstrakcijom i kombinacijom ceĊenja i estrakcije. Biodizel gorivo moţe se ĉuvati u rezervoarima i odgovarajućim posudama. koji bi posluţili za sticanje iskustava i usavršavanje te proizvodnje. Iz semena uljarica sirovo ulje se moţe dobiti procesom: ceĊenja (presovanja). Primenom 100 % biodizel goriva umanjuje se snaga motora za oko 4 – 7 %. istraţivanje mogućnosti primene alternativnog goriva biljnog porekla u odnosu na konvencionalna mineralna goriva. Za uspešnu proizvodnju biodizel goriva neophodni su.5. ţivotinjska masnoća. Presovanje se obavlja korišćenjem šarţnih ili kontinuiranih postrojenja. Pri tome projektovani kapacitet treba da posluţi kao osnova za obraĉun troškova amortizacije. tako da prikazani proraĉuni predstavljaju procenjene vrednosti. U cilju brţe i efikasnije realizacije primene ovakvog goriva u praksi vršena su uporedna ispitivanja funkcionalnih karakteristika sa primenom referentnog goriva D-2 i metilestera.5 Ispitivanje vrednosti investicionih ulaganja u postrojenja za proizvodnju biodizela Vrednost investicionih ulaganja u znaĉajnoj meri zavisi od veliĉine projektovanog kapaciteta. Huesca. osiguranja. Pogon u Nemaĉkoj. 6. kapaciteta 25. Ekspeleri se koriste za jednokratno. odrţavanja. 1988). izraţavajući pri tome specifiĉne uslove koji moraju biti zadovoljeni. iskorišćeno ulje za kuvanje i masne kiseline.5. Pogon u Poljskoj. 97 . kapaciteta 100.4 Kvalitet biodizela kao preduslov pouzdanog korišćenja Kao jedan od osnovnih elemenata prioritetnih projekata u razvoju tehnologije proizvodnje i korišćenja biodizela. posebno oni koji se odnose na strukturu investicionih ulaganja. pored postojanja tehniĉkih. Barcelona.2 Primeri projekata u svetu U svetu je projektovan ĉitav niz novih postrojenja za proizvodnju biodizela što ilustruje nastojanja da se ova vrsta goriva intenzivnije koristi: Pogon u Španiji. Razliĉiti evropski i ameriĉki proizvoĊaĉi motora odobravaju primenu biodizel goriva kod motora starijih generacija. kao i homologaciona i vanmotorska ispitivanja. U svetu je zadnjih petnaest godina aktuelna tendencija supstitucije dizel goriva mineralnog porekla sa gorivima na bazi biljnih ulja. preuzeti su uz odreĊene korekcije iz nemaĉkih izvora. ali i emisija štetnih gasova. sirovina: iskorišćeno ulje za kuvanje. Specifiĉna potrošnja goriva korišćenjem biodizel goriva povećava se proseĉno za 8-10 % u odnosu na fosilno dizel gorivo. Za veću pouzdanost ulaznih podataka bilo bi neophodno sakupiti podatke na jednom pilot postrojenju.5.000 t/god. poĉetak rada 2006. prema vaţećim propisima o skladištenju. CO i nesagorelih ugljovodonika za oko 20 – 50 %. konaĉno. što se i predlaţe u budućim istraţivanjima. 2000 i TUV. kamata. U našoj zemlji veoma je aktuelan zadatak. poĉetak rada 2006. tako i istraţivanja efikasnosti pilot postrojenja.000 t/god. kao i dela troškova prerade uljarica. sirovina:ulje uljane repice i iskorišćeno ulje za kuvanje. ĉuvanju i rukovanju sa teĉnim gorivima (SEEG.5. presovanje. sirovina: biljna ulja.6. kapaciteta 25. Neki podaci. Treba naglasiti da troškovi proizvodnje biodizel goriva zavise od kvaliteta ulaznih podataka.

a kod dizela iz nafte 4. adheziva. Biodizel gorivo ne sadrţi sumpor. Upotrebom biodizel goriva umanjuje se emisija azotnih oksida. iz kojih je isceĊeno ulje i napravljen metilestar (na primer od ulja uljane repice). aliftiĉnih ugljovodonika i ugljendioksida. kancerogenih i opasnih po zdravlje hemijskih supstanci u produktima sagorevanja metil estra nije ukupno viši nego pri sagorevanju fosilnog dizel goriva. Koliĉina otrovnih.1 Ekološki znaĉaj biodizela Svi aspekti primene alternativnog goriva za dizel motore su od izuzetnog znaĉaja. mogućnosti neograniĉenog proširenja proizvodnje uljarica i unapreĊenja poljoprivrede. nafta i gas. Razgradljivost biodizela je 4 puta brţa od dizel goriva. Upotrebom biodizel goriva smanjuje se efekat staklene bašte nastao upotrebom goriva fosilnog porekla. U svetu postoji izraţena tendencija razvoja biotehnoloških procesa proizvodnje polimernih materijala na bazi obnovljivih sirovina biljnog i ţivotinjskog porekla. ali i zbog hemijskog sastava koji omogućuje dobijanje niza proizvoda reakcijama estarskih veza. boja i lakova. (b) hemijska i farmaceutska proizvodnja na bazi sirovina iz agrara. Postoje i studije koje potvrĊuju na odreĊeni naĉin ove tvrdnje.4 kg. koji je najviše uzrok promene klime i zraĉenja gasova na Zemlji. 98 . pre svega narastajuće potrebe za energijom. Dakle. duplih veza i alilnih vodonika. ulja i masti. Korišćenje mikroorganizama za dobijanje polimera je vaţan pravac koji daje termoplastične materijale sa odliĉnom biodegradabilnošću. Treći bitni ĉinilac su prirodni resursi koji postoje u AP Vojvodini i koji trebaju da predstavljaju osnovu razvoj. U obzir su uzete i znaĉajne društvene potrebe. Za ovu namenu sojino ulje je najjeftinija sirovina u SAD i Juţnoj Americi. kako bi se smanjio njihov uticaj potrebno je metil estrima dodavati aditivna sredstva. posebno njenim alternativnim. pri ĉemu je moguće ukljuĉiti i agronomske nauke na procesima odgajanja biljnih vrsta sa specijalnim potencijalom (genetske promene na biljkama kojima se stimuliše proizvodnja odreĊenih proizvoda u biljkama). veţu CO 2 iz atmosfere u toku svog razvoja.6.6 Strateški pravci razvoja hemijskog inţenjerstva u funkciji zaštite ţivote sredine Više faktora opredeljuju predloge obrazloţene u ovom elaboratu. koji je u svetu već komercijalizovan na primeru familije polihidroksialkanoata (polihidroksi butirata-valerata). belančevine. Dobijanje materijala od industrijskog znaĉaja moţe se ostvariti u biorafinerijama hemijskim i biološkim transformacijama biljnih proizvoda u ţeljeni proizvod.6 ANALIZA UTICAJA NA OKOLINU 6. šećer. Od ulja se osim poliuretana mogu praviti epoksidne smole i poliestri u formi masa za livenje. Ulja kao hemijske sirovine su veoma zahvalne zbog povoljne cene. lignin. Znaĉajna je i biohemijska proizvodnja poliola za poliuretane. preovladao je stav da je biodizel gorivo ekološki znatno ispravnije od dizel goriva. Pre svega relativno je mali nauĉnoistraţivaĉki kapacitet (prema broju istraţivaĉa i nauĉne infrastrukture u poreĊenju sa zemljama EU). 6. Smanjena je emisija ĉaĊi i drugih po zdravlje štetnih jedinjenja od ugljendioksida. obnovljivim izvorima. jer se pri sagorevanju ovog goriva proizvode onoliko CO 2 koliko biljke. skrob. celuloza. Ipak. kao što je to sluĉaj sa dizel gorivom. Ipak.6. Citiraju se podaci o emisiji NO na efekat staklene bašte deluju 300 puta jaĉe nego ista koliĉina CO ukupna emisija gasova relevantnih za klimatske uslove (ukljuĉujući i CO 2 ekvivalent za NO 2) pri proizvodnji i preradi uljane repice u 1 kg biodizela iznosi 1. vlakana i filmova. elastomera. 6. te zbog toga ne prouzrokuje kisele kiše.6. To praktiĉno znaĉi da se upotrebom biodizela ne povećava "efekat staklene bašte". u svetu.5. dok u Evropi i našoj zemlji tu ulogu ima uljana repica.42 kg. u središtu interesovanja je zaštita ţivotne i radne sredine. (v) novi biosintetiĉki polimeri iz obnovljivih prirodnih resursa. Na osnovu gore navedenih elemenata predlaţu se sledeći strateški pravci razvoja: (a) proizvodnja bioetanola i biodizela na bazi obnovljivih sirovina biljnog i ţivotinjskog porekla. sliĉno kao kod konvencionalnih goriva. Ti resursi su pre svega poljoprivreda. Ono ne moţe biti odgovorno za izumiranje šuma. Takve sirovine su polisaharidi.2 Uticaj korišćenja biodizela na emisiju CO2 Mnoga istraţivanja su pokazala da biodizel gorivo ne zagaĊuje ţivotnu sredinu.

6.6.3 Biodegradabilnost biodizela kao ekološki faktor
Biodizel je biorazgradljiv i nije toksiĉan. Biodizel je 100 % biorazgradljiv kao šećer i manje toksiĉan od stone salate. Studije su pokazale da je biodizel razgradljiv do 4 puta brţe nego dizel gorivo, sa 98 % razgradljivosti za 3 nedelje. Smanjena emisija gasova, prisutni mirisi, biorazgradljivost i sigurnost biodizela ĉini dobru povoljnost za njegovo korišćenje i zaštitu ţivotne sredine, kao i za osetljivu površinu kao što su nacionalni parkovi i šume.

6.6.4 Zakljuĉak
Na osnovu rezultata ispitivanja koncentracije izduvnih gasova u produktima sagorevanja metil estara od biljnog ulja i dizel goriva, kao i na osnovu pregleda inostrane literature, moţe da se zakljuĉi sledeće: upotreba konvencionalnih vrsta goriva sve više zagaĊuje ţivotnu i radnu sredinu, tako da atmosfera poprima efekat staklene bašte. Ovako zatrovana atmosfera sve više utiĉe na pogoršavanje zdravstvenog stanja ljudi, ţivotinjskog i biljnog sveta. Upotrebom biodizel goriva smanjuje se efekat staklene bašte. Biodizel gorivo je biorazgradljivo i nije toksiĉno. Rezultati istraţivanja sastava produkata sagorevanja biodizel goriva se znaĉajno razlikuju u zavisnosti od vrste ispitivanog biogoriva (metil estra), vrste konstrukcije motora, vrste primenjenih metoda ispitivanja i drugih parametara. Ipak, na osnovu analize podataka ispitivanja moţe da se zakljuĉi da u produktima sagorevanja biodizel goriva ima ukupno za trećinu manje štetnih materija nego kod dizel goriva. Postoje razne mogućnosti da se ukupna koliĉina zagaĊivaĉa, otrovnih i kancerogenih supstanci iz produkata sagorevanja alternativnog goriva smanji: racionalnom potrošnjom goriva, boljom tehnologijom i organizacijom rada sa pogonskim mašinama, usavršavanjem i podešavanjem konstrukcije motora SUS, uvoĊenjem automatizacije, kompjuterizacije i robotizacije rada, preĉišćavanjem izduvnih gasova, upotrebom aditiva za sve vrste goriva i pronalaţenjem novih vrsta ekoloških goriva, - smanjen je sadrţaj azotnih oksida (NOx), aliftiĉnih ugljovodonika i ugljendioksida (CO2) u produktima sagorevanja metil estara od suncokretovog ulja u odnosu na dizel gorivo. Kod metilestara od uljane repice sadrţaj NOx je nešto povećan, zbog razliĉite vrste biljnog ulja, konstrukcije motora i naregulisanosti motora, - neznatno je povećan sadrţaj aromatiĉnih ugljovodonika (benzen, toluen i ksileni) i ugljenmonoksida (CO) u produktima sagorevanja metil estara od suncokretovog ulja u odnosu na dizel gorivo,- koliĉina otrovnih, kancerogenih i opasnih po zdravlje hemijskih supstanci u produktima sagorevanja metil estara nije ukupno viši nego što se dobija sagorevanjem dizel goriva. Sadrţaj većine ovih supstanci je ĉak niţi nego kod dizel goriva, koncentracija izduvnih gasova u produktima sagorevanja nije u funkciji reţima rada motora, tj. broja obrtaja radilice motora, već odnosa goriva i vazduha, kvaliteta rasprskavanja (raspršivanja) goriva, fiziĉko-hemijskog sastava goriva, konstrukcije motora i drugih faktora, - nivo vidljivih dimnih gasova je niţi od nivoa dimnih gasova kod sagorevanja dizel goriva, a viši od nivoa dimnih gasova kod sagorevanja metil estara od ulja uljane repice, - da bi se smanjio uticaj otrovnih, kancerogenih i opasnih po zdravlje hemijskih supstanci potrebno je metil estrima dodavati aditivna sredstva, sliĉno kao kod konvencionalnih goriva.

6.7 PREDLOG INSTITUCIONALNIH MERA
6.7.1 Racionalizacija proizvodnih kapaciteta Direktive Evropske unije jasno ukazuju da sve njene ĉlanice do 2010. godine moraju da izvrše supstituciju ukupnih potreba za dizel gorivom fosilnog porekla sa 6 % biodizela. Poštujući odredbe sadrţane u direktivama EU kao strateškog partnera, Republika Srbija do 2010. godine treba da obezbedi supstituciju oko 180.000 t/god fosilnog dizel sa biodizel gorivom. Za proizvodnju navedenih koliĉina potrebno je obezbediti odgovarajuće proizvodne kapacitete. Proizvodni kapaciteti mogu se podeliti prema karakteru proizvoĊaĉa i proizvodnim kapactetima. U našim uslovima proizvodni kapaciteti treba da se kreću od 5.000 do 50.000 t/god.

99

6.7.2 Koncentracija proizvodnih kapaciteta
Potrošnja dizel goriva u Republici Srbiji nalazi se na ukupnom nivou od blizu 2.300.000 t/godišnje. U ukupnoj potrošnji dizel goriva najveće koliĉine se troše u drumskom i teretnom saobraćaju (2.467.660 t/god.), poljoprivredi (517.151 t/god.), reĉnom saobraćaju (22.600 t/god.), ţelezniĉkom saobraćaju (12.880 t/god.), vodoprivredi (15.300 t/god.) i šumarstvu (20.605 t/god.). U ukupnoj strukturi potrošnje dizel goriva moţe se oĉekivati najbrţi rast potrošnje u drumskom i teretnom saobraćaju kao posledica ubrzanog razvoja prometa, ali i ostalog dela privrede. Poštujući odredbe sadrţane u drektivi EU kao strateškog partnera privredi Republike Srbije neophodno je napraviti strategiju uvoĊenja biodizel goriva. Obzirom na izuzetno veliku koliĉinu dizel goriva koji se koristi u privredi Republike Srbije potrebne koliĉine biodizel goriva u 2010. godini kretaće se ukupno 179.978 t/godišnje, na teritoriji uţe Srbije 122.377 t/god. a u Vojvodini 57.599 t/god. Za proizvodnju navedenih koliĉina potrebni su odreĊeni kapaciteti. Kapaciteti se mogu podeliti u dve grupe, jedna podela je prema karakteru proizvoĊaĉa a druga po veliĉini proizvodnog kapaciteta. Prema karakteru proizvoĊaĉa postoji nekoliko grupa i to: 1. fabrike za proizvodnju ulja (uljare i sojare); 2. rafinerije; 3. postojeći kapaciteti za proizvodnju biodizela; 4. novoizgraĊeni kapaciteti namenjeni iskljuĉivo proizvodnji biodizela i 5. mini kapaciteti na poljoprivrednim imanjima i individualnom sektoru.

6.7.3 Disperzija proizvodnih kapaciteta
Za realizaciju predviĊene proizvodnje biodizel goriva neophodno je obezbediti dovoljan izvor sirovina. U Vojvodini je to pre svega soja i suncokret. Gajenje uljane repice za proizvodnju biodizel goriva dobija sve više na znaĉaju zbog visokog sadrţaja ulja u semenu. Disperziju proizvodnih kapaciteta moguće je obaviti po okruzima. U poĉetnim fazama treba oĉekivati da će se disperzija obaviti prema postojećim proizvodnim kapacitetima jer su tu najmanja investiciona ulaganja.

6.7.4 Korišćenje nusproizvoda iz proizvodnje biodizela
Obzirom da se sa 1 ha od ostataka biljne mase moţe iskoristiti 750-1820 kg ekvivalentnog teĉnog goriva, nusproizvodi u proizvodnji biodizela potencijalno su dobar izvor energije. Biomasa se moţe briketirati u kompaktnije komade kako bi se smanjili troškovi transporta. Kao vaţan nuzproizvod u proizvodnji biodizel goriva javlja se saĉma i pogaĉa, kao najvaţniji izvor proteina u ishrani domaćih ţivotinja. Soja se u ishrani domaćih ţivotinja koristi u obliku griza i saĉme. Nivo proteina u sojinoj saĉmi varira od 42 do 50 %. Suncokretova saĉma koja se koristi za ishranu domaćih ţivotinja sadrţi 33-42 % sirovih proteina. Pored toga, u procesu alkoholizacije biljnih ulja, pored biodizela kao ciljnog proizvoda dobija se i sirovi glicerol, koji moţe da predstavlja polaznu sirovinu u proizvodnji ĉistog glicerola.

6.7.5 Istraţivanja biljne biomase kao potencijalnog izvora energije
Od ostataka biljne mase proizvodnje uljarica moţe se dobiti (zamenuti) od 1,5 do 2,6 tona ekvivalentnog teĉnog goriva po hektaru. Za ekvivalent je uzeto lako ulje za loţenje (D2) toplotne vrednosti 42 MJ/kg goriva. Pri raĉunanju ekonomske isplativosti primene biljnih ostataka za proizvodnju toplotne energije neophodno je da se uzme u obzir stepen energetske efikasnosti peći ili kotlova. Ovaj stepen iznosi od 0,50 do 0,70. To znaĉi da bi se sa jednog hektara od ostataka biljne mase moglo iskoristiti (zamenuti) od 750 do 1820 kg/ha ekvivalentnog teĉnog goriva. Ili, drugaĉije reĉeno od 3,57 do 5,8 kg ostataka biomase moţe da se dobije (zameni) 1 kg ekvivalentnog teĉnog goriva. Ako se uzme u obzir da je donja toplotna moć ulja od uljane repice 36.500 kJ/kg, a toplotna vrednost biljnih ostataka od uljane repice (njena slama) 17.400 kJ/kg, onda se moţe reći da se sa iste površine (jedan hektar) moţe od ostataka biljne mase dobiti polovina koliĉine toplotne energije koja se moţe dobiti od ulja uljane repice (odnos 1,0 : 0,48-0,67). Prikupljanje ostataka biljne mase obavlja se presama visokog pritiska baliranjem biomase. Bale mogu biti male, srednje i velike prizmatiĉne, tj. konvencionalne. Prikupljenje biomase moţe da bude i u rol bale. Utovar bala obavlja se raznim utovarivaĉima ili ruĉno. Transport bala vrši se traktorskim ili kamionskim prikolicama. Istovar i kamarisanje bala moţe biti mehanizovano ili ruĉno.

100

6.7.6 Sirovi glicerol kao nusproizvod proizvodnje biodizela
U procesu alkoholize biljnih ulja, pored biodizela kao ciljnog proizvoda dobija se i sirovi glicerol u relativno velikim koliĉinama (20%), koji moţe predstavljati i predstavlja polaznu sirovinu za dobijanje ĉistog glicerola za sve namene. Sastoji se od 45-50% glicerola, 20-25% sapuna, 10-20% metilestera masnih kiselina, ulja, metanola, masnih kiselina, vode. Postojeće fabrike za proizvodnju glicerola nemaju mogućnost za preradu sirovog glicerola. Da bi se sirovi glicerol, ipak, mogao preraditi i u domaćim fabrikama glicerola, neophodna je separacija glicerinske vode i masnih kiselina iz sirovog glicerola. Za takve procese u zemlji postoje postrojenja, tehnologije i proizvodna iskustva (Briksol, Hempro, Hins).

6.8 EKONOMIKA PROIZVODNJE ULJARICA
Za ocenu ekonomskog poloţaja proizvodnje uljarica (suncokret, soja i uljana repica) koriste se vaţniji naturalni i ekonomski indikatori (prinos, vrednost proizvodnje, troškovi proizvodnje, finansijski rezultat, prodajna cena i cena koštanja po jedinici gotovog proizvoda) preuzeti iz planskih kalkulacija sa ispitivanih poljoprivrednih gazdinstava za 2003. godinu. U ukupnim troškovima proizvodnje uljanih biljaka najveću stavku ĉine sopstvene usluge. U zavisnosti od vrste useva uĉešće ovih troškova kreće se u intervalu od 45,29% (suncokret) do 48,29% (uljana repica).

6.8.1 Troškovi proizvodnje biodizel goriva i potreba drţavnih subvencija
Troškovi proizvodnje biodizel goriva zavise od vrednosti investicionih ulaganja za izradu projektne dokumentacije, ulaganja u opremu i izgradnju graĊevinskih objekata, troškova probnog rada (uhodavanja tehnološkog procesa proizvodnje), daljeg razvoja tehnologije, visine prodajnih (otkupnih) cena ulaznih sirovina, troškova prerade uljarica, troškova vezanih za upotrebu osnovnih sredstava, transporta i skladištenja biodizel goriva, rastura i škarta, kao i veliĉine kapaciteta proizvodnog pogona.

6.8.2 Vrednost i opravdanost investicionih ulaganja
Vrednost investicionih ulaganja u znaĉajnoj meri zavisi od veliĉine projektovanog kapaciteta. Pri tome projektovani kapacitet treba da posluţi kao osnova za obraĉun troškova amortizacije, odrţavanja, osiguranja, kamata, kao i dela troškova prerade uljarica. Treba naglasiti da troškovi proizvodnje biodizel goriva zavise od kvaliteta ulaznih podataka. Neki podaci, posebno oni koji se odnose na strukturu investicionih ulaganja, preuzeti su uz odreĊene korekcije iz nemaĉkih izvora, tako da prikazani proraĉuni predstavljaju procenjene vrednosti. Za veću pouzdanost ulaznih podataka bilo bi neophodno sakupiti podatke na jednom pilot postrojenju, što se i predlaţe u budućim istraţivanjima. Troškovi probnog rada tj. uhodavanja tehnološkog procesa proizvodnje obuhvataju obezbeĊenje odgovarajuće koliĉine sirovina, troškove isporuĉilaca tehnoloških postrojenja i troškove rada radnika koji se tokom uhodavanja tehnologije obuĉavaju. Pošto se procenjuje da se projektovani kapacitet koristi u tri smene, za svaku smenu je potrebno obuĉiti: 2 radnika za pogon - reesterifikacije, 1 radnika za pogon presa i 1 radnika za laboratoriju. Za ovu namenu potrebno je izdvojiti iznos od 348.000 dinara. Planirani troškovi projektovanja i inţenjeringa, transfera tehnologije i daljeg ulaganja u njen razvoj iznose 3.324.345 dinara.

6.8.3 Osnovni uslovi za odrţavanje postojećih i izgradnju novih postrojenja za proizvodnju biodizela
Esencijalni uslov za odrţavanje postojećih postrojenja je profitabilna proizvodnja biodizela. Nepostojanje ovog uslova dovelo je do demontaţe više postrojenja. Ekološki, ekonomski i energetski, odnosno pravni imperativi Evropske unije primarni su uslov proizvodnje biodizela u razvijenim zemljama. Pod takvim uslovima, proizvodnja biodizela u zemljama tranzicije, pa i u Srbiji dobija perspektivu. To je objašnjenje za preduzete investicione poduhvate. U toku je izgradnja velikih postrojenja za ceĊenje ulja, proizvodnju stoĉne hrane i proizvodnju biodizela (oko 30.000 tona godišnje) u okviru poslovnog sistema

101

nevladinih. kao najveće stavke troškova u fazi prerade uljarica u sirovo ulje. Da bi se dobila "viza" za Evropsku uniju moraju se ispoštovati njene Direktive o biogorivima. Ukidanje poreza na proizvodnju biodizela i repromaterijala. za koje bi trebalo obezbediti zarade u bruto iznosu od 11. natrijum hidroksida.000 hektara pod uljaricama. uljane repice). 3. Stimulacija prerade sirovog glicerola (nusproizvoda iz proizvodnje biodizela) i izvoza ĉistog glicerola. 5.92d/kg.000 tona biodizela godišnje. masne kiseline i glicerol) iznose 35. Pri ekonomskoj analizi proizvodnje biodizel goriva sagledani su svi znaĉajniji parametri koji utiĉu na formiranje cene biodizela u proizvodnom lancu koji ĉine proizvodnja uljarica. sumporne kiseline. pre svega. restorana kao stoĉne hrane ili kao sirovine za proizvodnju koncentrata.15 d/kg). Materijalni troškovi umanjeni za vrednost nuzproizvoda (uljane pogaĉe.600 dinara. u pogonima kapaciteta od 10. c) o zabrani bacanja otpadnih biogenih masnoća u vodotokove.088 ha.godinu. Istovremeno. odrţavanje. biodizela. U fazi reesterifikacije izraĉunati su troškovi razliĉitih vrsta materijala (metanola. glicerola. demivode i energije).000 t/god. Potrebno je potsticati otvaranje novih pogona. prerade u sirovo ulje i prerade sirovog ulja u biodizel gorivo). utvrĊeni su i drugi troškovi (ĉišćenje semena. umanjeni za vrednost nuzproizvoda iznose 35. više od 70. kamate) iznose 1.000 tona godišnje proizvodnje biodizela trebalo angaţovati 28 zaposlenih.20 d/kg. Najnoviji pogon „Ekomed“-a iz Panĉeva je dobar primer. soje.126 ha) na kojima treba da se obezbede potrebne koliĉine sirovina (suncokret: 15. manjih. 6. dok je manje paţnje posvećeno njegovoj ekonomskoj analizi. njihova prerada u sirovo ulje i proizvodnja biodizela. intenzivno se provode istraţivanja korišćenja biljnih ulja od uljanih biljaka za proizvodnju biodizela.000 t/god.9 POTENCIJALNI KORISNICI I MOGUĆNOST PLASMANA Pri ekonomskoj analizi proizvodnje biodizel goriva potrebno je sagledati sve troškove proizvodnje sadrţane u proizvodnom lancu (troškovi proizvodnje sirovina. Sve navedeno moţe doprineti poboljšanju uslova za proizvodnju biodizela u našoj zemlji.593 tona.961ha i soja: 2. preuzetih iz planskih kalkulacija za 2. stoĉne hrane. Ovo bi mogla biti okosnica razvoja drugih. d) o podršci istraţivaĉkim i poslovno-proizvodnim projektima ekoloških. proizvodnja 70. filtriranje i degumiranje). Pored cene sirovina. osiguranje. Procenjuje se da bi za pogon od 10. Od ekonomskih parametara pošlo se prvo od prodajnih (otkupnih) cena suncokreta (13. a) o zabrani potrošnje biljnih ulja kao dizel energenta.003. b) o zabrani potrošnje korišćenih (otpadnih) biljni masnoća iz prţionica. Materijalni troškovi nastali u proizvodnji biodizela. dok troškovi skladištenja. Omogućavanje uvoza korišćenih biljnih ulja bez uvoznih daţbina. Troškovi upotrebe osnovnih sredstava (amortizacija. Pre ekonomske analize najpre su utvrĊene površine (suncokret: 7.70 d/kg) i soje (14.961. Usavršavanjem tehnologije moguće je povećati produkciju i na ĉitavih 70.92 d/kg. Donošenje i strogo sprovoĊenje propisa o namenskoj potrošnji biogenih masnoća. uljana repica: 10. ceĊenje ulja. privrednih asocijacija u oblasti biogoriva. A za podsticanje i udovoljenje interesa proizvoĊaĉa neophodno je: 1.000 tona biodizel goriva. 6.Agroprodukt. Premiranje proizvodnje uljarica (suncokreta. 4. usitnjavanje semena.56 d/kg). odnosno 1.000 t biodizela godišnje. do 500 tona godišnje) u okvirima poljoprivrednih gazdinstava. uljane repice (12. Za ostvarenje ovakvog mega projekta mora postojati. Najveći deo ovih istraţivanja usmeren je na tehnološki proces dobijanja biodizela. ekonomski interes proizvoĊaĉa uljarica.4 Drţavne subvencije i unapreĊenje legislative i regulative Već više od dve decenije u Zapadnoj Evropi. Uz velike napore izgraĊeno je postrojenje i ovladano tehnologijom koja treba da omogući proizvodnju od 50. Dodavanjem troškova upotrebe osnovnih 102 . Odabrane cene sirovina navedenih uljarica posluţile su kao podloga za sastavljanje kalkulacije biodizela.465 tona) za proizvodnju 10. pogona dispergovanih po celoj zemlji.48 d/kg.8. a znatno kraće kod nas. rastura i škarta iznose 2. šire se interesi za gradnju malih pogona (od 100. ulja.419 tona i soja: 4. ObezbeĊivanjem povoljnih uslova za nabavku sirovina i repromaterijala i drugim podsticajnim merama moguće je ostvariti znaĉajnu proizvodnju biodizela u našim pogonima koja bi mogla biti dovoljna za naše potrebe pa i za izvoz.63 d/kg. 2. uljana repica: 4. A to znaĉi.

000 ha. U periodu 1993-2002 suncokret angaţuje oko 10% oranica. 10. Pri tome treba uzeti u obzir da su uljane biljke dobri predusevi i mogu doprineti većem koeficijentu korišćenja oranica. rastura i škarta od 2. troškova skladištenja.48 d/kg i troškova zaposlenih od 1. Pad ukupne proizvodnje više je pod uticajem pada površina nego smanjenja prinosa.000 t zrna suncokreta ili 90% ukupne proizvodnje u zemlji. Suncokret se uglavnom gaji u Vojvodini. uz akumulativnu stopu od 10 %. Gajenje uljanih biljaka je takoĊe najviše zastupljeno na podruĉju Vojvodine.28%). U Vojvodini se po jednom hektaru u proseku proizvede 2.10 ULJARICE U STRUKTURI SETVE U VOJVODINI Proizvodnja industrijskog bilja najviše je zastupljena u Vojvodini gde se usevi iz ove grupe gaje na površini od 294. MeĊutim.10. u analizi se pretpostavlja godišnji kapacitet proizvodnje biodizela od 3. što ĉini oko 87 % površina pod industrijskim biljem u Srbiji.025 ha. Proseĉne poţete površine su oko 74.23 d/kg.000 tona.000 t.2 d/kg dolazi se do cene koštanja biodizel goriva od 41. Kao najznaĉajnije uljane biljke na našim prostorima su suncokret. Za razliku od suncokreta i soje koji se gaje na znaĉajnijim površinama uljana repica se gaji na svega 0. Kod sve tri veliĉine kapaciteta polazi se od sopstvene proizvodnje uljarica.2 Proizvodnja soje u Vojvodini Od ukupne proizvodnje ulja u svetu najveći deo ĉini ulje dobijeno od soje. Trend prinosa i ostvareni nivo nije dovoljan. godine površine rastu po proseĉnoj godišnjoj stopi od 10.10. godine. odnosno poslednjih deset godina ovi usevi angaţuju oko 15% oranica Vojvodine. Na ovaj naĉin se iskorišćava nešto više od 18% oraniĉnih površina Pokrajine.635 ha). Danas se u Vojvodini proseĉno godišnje proizvede više od 270. Pri tome se prikazuju detaljni proraĉuni troškova proizvodnje i cene biodizela za pogon kapaciteta 10. dok seljaĉka gazdinstva imaju nešto znaĉajnije proseĉne površine pod suncokretom (56%) u periodu od 1993. zapaţa se da znaĉajno raste interes za ovim usevom na seljaĉkim gazdinstvima. Površine pod suncokretom.966 ha. soja i uljana repica.056 kg zrna soje. Od analiziranih uljanih biljaka u pogledu površina dominiraju suncokret (66%). MeĊutim. soja (32%) i uljana repica (2%).63 d/kg. Pri godišnjem kapacitetu od 20.1 Proizvodnja suncokreta u Vojvodini Podruĉje Srbije se ubraja u one zemlje koje suncokret gaje na površini većoj od 100. koji ĉine osnovu za donošenje njegove cene.25% oranica sa nešto većim uĉešćem od 1% u površinama pod industrijskim biljem u Vojvodini. u velikoj meri zavise od veliĉine kapaciteta proizvodnog pogona. Znaĉajno mesto u industrijskom bilju pripada uljanim biljkama.025ha) ĉine 90% ukupnih površina pod ovim usevima u Srbiji (255. što dovodi do ograniĉavanja ove proizvodnje. Ovi usevi se u Vojvodini gaje. Soja se u istom periodu gaji na nešto manje od 5% oranica Vojvodine i uĉestvuje sa 25% u ukupnim površinama pod industrijskim biljem. U organizovanju proizvodnje uljanih biljaka u Vojvodini nešto veću ulogu imaju poljoprivredna preduzeća (52%) u odnosu na seljaĉka gazdinstva (42%). do 2002.000 t/god nije ekonomski opravdana. odnosno 52% površina pod industrijskim biljem. proizvodnja biodizela je ekonomski opravdana. Takvih zemalja je u svetu 20 i u njima se nalazi 94% ukupnih svetskih površina pod suncokretom. kada se posmatraju pojedini usevi poljoprivredna preduzeća imaju veći doprinos u proizvodnji uljane repice (86%) i soje (65%). na proseĉnoj površini od 231. Proizvodnja biodizela u proizvodnim kapacitetima do 3. Soja se kao i suncokret preteţno gaji u Vojvodini. sojom i uljanom repicom u Vojvodini (231. kako je već napomenuto. Pošto troškovi proizvodnje biodizel goriva. do 2002. Pozitivan trend površina prati i tendencija porasta prinosa.sredstava do 1. U celini posmatrano. Znaĉajno je napomenuti da dominantnu ulogu u površinama imaju poljoprivredna preduzeća.000 ha. Industrijsko bilje se u Vojvodini gaji na proseĉnoj površini od 294. do 2002.966 ha u periodu od 1993.22%).000 t. 6. Prinosi soje po jedinici površine više variraju 103 . godine i ima tendenciju porasta (stopa rasta 1.83%. uljane biljke s obzirom na znaĉaj koji imaju i potraţnje za biljnim uljima imaju mogućnost daljeg širenja u strukturi setve. 6. što potvrĊuje visoka pozitivna vrednost proseĉne godišnje stope promene površina (21. Kao rezultat smanjenja površina i prinosa i ukupna proizvodnja ima negativna trend. što ĉini oko 78% ukupnih površina pod industrijskim biljem. njihove prerade u ulje i proizvodnje biodizel goriva. 6. U periodu od 1993.000 tona.000 t i 20.

Prihvatajući u odrĊenoj meri disperziju proizvodnih kapaciteta shodno usvojenoj strategiji. Pri tome se oĉekuje da bi taj pogon radio u tri smene sa punom kontrolom procesa i tehnologije proizvodnje.487 kg/ha. U tom cilju treba uloţiti znaĉajne napore jer prinosi u posmatranom periodu imaju negativan trend. za koji će biti zaduţeni za to kvalifikovani radnici i kontrolori (laboratorije).u odnosu na prinose suncokreta.87%) pri ĉemu se u periodu od 1993. u najvećem broju sluĉajeva nisu dovoljno uposleni ili su pak potpuno van pogona. veoma brzo pojaviti.10. godine registruje znaĉajnije povećanje površina pod ovim usevom na seljaĉkim gazdinstvima (stopa rasta 60. Imajući u vidu da su najviši prinosi ovog useva ostvareni u evropskim zemljama (Nemaĉka 3. Za razliku od površina koje izrazito variraju. onda ostvareni proseĉan prinos u Vojvodini od 1. zahteva posebnu paţnju u smislu striktnog poštovanja propisane tehnologije proizvodnje. Ekonomski pokazatelji uspešnosti merkantilne proizvodnje uljanih biljaka ukazuju na slabu konkurentnost ovih useva. Procenjuje se da bi za potrebe malog pogona za proizvodnju biodizela bilo neophodno angaţovanje 25-30 radnika. Procene ukazuju da bi se za potrebe malog pogona za proizvodnju biodizel goriva trebalo angaţovati 2530 radnika.4 Uticaj proizvodnje biodizela na otvaranje novih radnih mesta U našoj zemlji u poljoprivredi je angaţovano oko 30 % radno sposobnog stanovništva. Formiranje novih proizvodnih pogona je izvesno i treba oĉekivati da će se. 6. Treba napomenuti. Ovakav trend treba oĉekivati i kod nas. do 2002. za svaki novi pogon je potrebno angaţovati odreĊeni broj radnika. koji su potencijalno moguće upotrebljivi za proizvodnju biodizela. Ukupna proizvodnja soje u Vojvodini je oko 152.183 kg/ha) sigurno je da u pogledu povećanja prinosa postoje odreĊene rezerve. Pri ovome treba imati na umu potrebu da se izvrši prekvalifikacija i dokvalifikacija radne snage za specifiĉne poslove u procesu proizvodnje biodizela.828 ha. Nema znaĉajnijih razlika u nivou i porastu prinosa izmeĊu poljoprivrednih preduzeća i seljaĉkih gazdinstava. biodizel će imati glavnu ulogu u izgradnji stabilnog društva-nove rafinerije. tako da je u 2001/2002. da proizvodnja biodizela u malim pogonima.000 t.47%). a samim tim i proširi namena ovih useva u pogledu proizvodnje biodizela.37 € . U celini posmatrano površine karakteriše pozitivan trend (stopa rasta 3. a u poreĊenju sa suncokretom varijabilnost je više izraţena. Proizvodnja uljane repice u Vojvodini Uljana repica. OdreĊene stimulativne mere se preduzimaju i na podruĉju Vojvodine. Pri tome će biti potrebno angaţovanje radnika razliĉitih struka i nivoa kvalifikacija.3. U odnosu na druge ratarske useve površine pod uljanom repicom se karakterišu vrlo izraţenim oscilacijama (koeficijent varijacije 101. Proizvodnja biodizela predstavlja novo ili dodatno angaţovanje preraĊivaĉkih kapaciteta u tehniĉkom i tehnološkom smislu. što ĉini oko 85 % ukupnih površina pod ovim usevom u Srbiji. Ovo se takoĊe odnosi i na punu kontrolu ulaznih sirovina i meĊufaznu kontrolu procesa proizvodnje. Pokretanje ovih pogona ili usmeravanje na intenzivnu proizvodnju biodizela svakako zahteva angaţovanje odreĊene radne snage.10. da oĉiste vazduh i da pomognu smanjenju efekta staklene bašte» Proizvodni kapaciteti u hemijskim fabrikama. UvoĊenjem visoko produktivnih mašina i novih tehnologija u visoko razvijenim zemljama ovaj procenat je sveden daleko ispod 10 a u nekim i ispod 5 %. prinosi uljane repice su stabilniji od soje. Poznato je da se u Evropskoj uniji gajenje uljanih biljaka subvencionira. pored suncokreta i soje na podruĉju Vojvodine se gaji na proseĉnoj površini od 3. nova radna mesta i novo domaće trţište za farmere da ojaĉaju Ameriĉku energetsku i ekonomsku sigurnost. Pomoć se vezuje za ostvarenu proizvodnju. O znaĉaju uvoĊenja biodizela u široku praksu najbolje govori izjava Ameriĉkog udruţenja za biogoriva: «Jednom kada bude potpuno komercijalizovan. Ako se ima u vidu da je proseĉan prinos u svetu 1.89%). uz odgovarajuću podršku Drţave. Posebno se mora obratiti paţnja na dostizanje i odrţavanje standardnog kvaliteta proizvoda-biodizela.662 kg/ha svrstava ovo podruĉje na 7 mesto u svetu po nivou prinosa. 104 . godini pomoć po toni iznosila 72. 6. ali još uvek ne predstavljaju dobar stimulans da se proizvodnja uljanih biljaka uĉini stabilnom.

o podsticajna sredstva za proizvodnju biodizela.11 PREDLOG STRATEGIJE UVOĐENJA BIODIZELA U PRAKSU U cilju podsticanja proizvodnje uljane repice kao osnovne sirovine za proizvodnju biodizel goriva neophodno ju je tretirati kao industrijusku biljku. Pri ovome treba napomenuti da se mora definisati ukupna koliĉina predviĊena za otkup na nivou Drţave i shodno tome ugovarati proizvodnja. Interes za biodizel mora iskazati pre svega Drţava. Politika u domenu podsticanja proizvodnje uljanih kultura namenjenih preradi u biodizel mora biti veoma fleksibilna a istovremeno i oprezna i strogo kontrolisana. energetskih i ekoloških aspekata.u okviru Strategije razvoja poljoprivrede Republike Srbije ukljuĉiti deo posvećen strategiji proizvodnje i korišćenja biodizela .U Zakon o energetici dodati plan ostvarivanja proizvodnje i korišćenja biodizela u narednom periodu . Moraju se planirati potrebne koliĉine proizvoda i za njih obezbediti maksimalno povoljne uslove. a kako je najbolji finansijski podsticaj to znaĉi da moraju biti predviĊena odgovarajuća finansijska sredstva. energetskih i ekoloških aspekata. alternativno i ekološko teĉno gorivo.merama ekonomske politike omogućiti da cena biodizela u primeni bude za 5 – 10 % niţa od cene fosilnog dizela. Prikupljanje otpadnih ulja je potrebno iz dva razloga. . Osnovni izvor tih sredstava mora bazirati na uštedi Drţave na uvozu energenata koji se supstituišu biodizelom i nuzproizvodima u proizvodnji biodizela. Poseban podsticaj treba predvideti za privoĊenje kulturi novih površina koje bi bile namenjene proizvodnji uljane repice – biodizelu. Razlozi su višestruki i treba ih posmatrati sa ekonomskih.zagarantovana otkupna cena i osiguran otkup svih ugovorenih koliĉina. o podsticajna sredstva za izradu projektne i tehniĉke dokumentacije za postrojenja za proizvodnju biodizela.novĉana podsticajna sredstva za proizvodnju uljane repice koja je namenjena preradi u biodizel. podsticati angaţovanje slobodnih kapaciteta u hemijskoj industriji. Politika u pravcu 105 .6. a sve u cilju što brţeg ukljuĉivanja u opšte Svetske tokove.podsticanje istraţivanja na širenju palete sirovina za proizvodnju biodizela i unapreĊenja tehnologije proizvodnje i primene biodizela. Merama ekonomske politike potrebno je omogućiti da cena biodizel goriva bude 5-10 % niţa od fosilnog dizela. Razloge za proizvodnju biodizela traba posmatrati sa ekonomskih.dovršiti rad na standardizaciji kvaliteta biodizela i postojeću tehniĉku preporuku TP 13 BD prevesti u odgovarajući standard. o povoljnim uslovima kreditiranja izgradnje postrojenja za proizvodnju biodizela. Poznata je ĉinjenica da jedan litar otpadnog ulja zagadi milion litara pijaće vode. Drţava svoju politiku mora usmeriti u pravcu: donošenja podsticajnih mera za proizvodnju uljanih kultura.izgradnja pumpnih stanica (dogradnja uz postojeće pumpne stanice namenjene prodaji fosilnih goriva) . Podsticaji u domenu poljoprivredne proizvodnje moraju izaći iz okvira standardnog tretmana koji je prisutan u uobiĉajenoj politici proizvodnje hrane i proizvodnji industrijskog bilja. Radi obezbeĊenja podsticaja proizvodnje biodizela neophodno je uĉiniti nekoliko stvari i to: . promocija i edukacija na svim nivoima . Ovo bi omogućilo obezbeĊivanje novĉanih podsticajnih sredstava za njenu proizvodnju i zagarantovanu otkupnu cenu. Prvenstveno otpadna ulja predstavljaju zagaĊivaĉe vode. neophodno je saĉiniti strategiju koja će omogućiti postizanje ovog cilja. Prodor otpadnih ulja u vodotokove utiĉe na zagaĊenje istih i povećana ulaganja u preĉišćavanje. i sakupljanju odreĊenih koliĉina biljnih ulja iz domaćinstava i restorana. Imajući u vidu neophodnost uvoĊenja biodizela u standardnu upotrebu. Poljoprivreda je osnovni izvor sirovina za proizvodnju biodizel goriva.osnivanje organizacija (preduzeća) za distribuciju biodizela osnivanje organizacija (preduzeća) za prodaju biodizela . o plaćanje poreza na neodrţavanje poljoprivrednog zemljišta. Sve napred navedeno upućuje na potrebu izrade posebnog dokumenta koji bi do kraja definisao Strategiju razvoja proizvodnje i korišćenja biodizela u svetlu svih relevantnih ĉinjenica. Prodaju biodizel goriva omogućiti izbalansiranom politikom cena biodizela u odnosu na fosilni dizel. Biodizel. o uvoĊenje ekoloških poreza na neekološko gorivo. shodno opštim zahtevima Evropske Unije kao i iz razloga ekologije i opšteg oĉuvanja ţivotne sredine.Uredbama Vlade Republike Srbije definisati naĉin prikupljanja i trošenja podsticajnih sredstava za proizvodnju i korišćenje biodizela . . Proizvodnja uljane repice treba da bude tretirana na isti naĉin kao i proizvodnja industrijskog bilja koja je do sada bila premirana a to znaĉi: . Radi obezbeĊivanja podsticaja proizvodnje biodizela neophodno je dovršiti standardizaciju kvaliteta biodizela. U oba sluĉaja mora postojati odgovarajući podsticaj. . podsticanja prikupljanja otpadnih ulja. Proizvodnja biodizela mora bazirati na dve pretpostavke : mogućnost proizvodnje definisanih koliĉina uljarica.

D. a sa druge strane zakonskom regulativom u vidu propisa vezanih za prinudu i konsekvence ukoliko se ista ne poštuje u tom domenu. Novi Sad. S. Paţljivim i odmerenim politiĉkim delovanjem. N. IV(1994). Novi Sad. R. Petrović. Usmeravajući ovako dobijen biodizel za potrebe transporta i javnog prevoza u naseljenim mestima. a moguća je i kombinacija navedenih. E. Milanović. Povoljnim kreditnim aranţmanima je omogućeno uticanje na ţeljeni pravac razvoja. Tojagić. 2006. J. Prodaja biodizela se moţe odvijati na posebnim mestima – pumpnim stanicama. R. Ova ĉinjenica nameće i potrebu formiranja posebnih distributivnih jedinica u okviru postojeće distributivne mreţe ili pak formiranje novih distributivnih centara. Razmovski. 95-98.. dok se u drugom koraku moţe oĉekivati intenzivnije formiranje samostalnih preduzeća sa osnovnom delatnošću proizvodnje biodizela.. Siriški J. 4. J. Distribucija biodizela zahteva specifiĉan pristup i u znatnoj meri se razlikuje od distribucije fosilnog teĉnog goriva. p. R. 3. Tehnološki fakultet.. 1996. Studija. I. Baras J. s... sa jedne strane. 5. U prvoj etapi izvršiti podsticanje upošljavanja slobodnih kapaciteta u hemijskoj industriji i fabrikama za preradu ulja. PreraĊivaĉki potencijali u prehrambenoj industriji AP Vojvodine. Angaţovanje slobodnih kapaciteta u hemijskoj industriji je svakako jedna od mogućnosti. Brkić M. S. s. 6. Revija. a isto tako i od distribucije biljnog ulja. Pejin. Dodić. biopesticida i drugih bioaktivnih supstanci kao i biosintetiĉkih biodegradabilnih termoplastiĉnih materijala imaju svoju perspektivu na podruĉju Vojvodine.. May. 12 LITERATURA 1. Lj. Dimić. EU. Nikolić. T. R. D.. Prodaja za kupce na benzinskim pumpama se moţe usmeravati izbalansiranom politikom cena biodizela u odnosu na fosilni dizel. Mastilović. Furman. S. R. B. Pivniĉki G: Analiza utroška klasiĉnih vrsta energenata u poljoprivredi i mogućnost supstitucije istih sa obnovljivim izvorima energije. a pre svega u domenu kreditne politike. Poseban plasman je moguće organizovati za potrebe poljoprivrede. Brkić.. Prerada uljanih kultura u biodizel predstavlja drugu kariku u lancu i ona se moţe odvijati po više mogućih scenarija. Na ovaj naĉin je moguće obezbediti relativno velike koliĉine otpadnih ulja koja se mogu upotrebiti za proizvodnju biodizela. Najverovatniji racionalni scenario je u dve etape. Pejin. Furman. Directive 2003/30/EC of the European Parliament and of the Council. Zbornik radova sa I regionalnog simpozijuma: "Chemistry and the Enviroment. ili pak u okviru postojećih pumpnih stanica za fosilna teĉna goriva. 106 .sakupljanja otpadnih ulja mora bazirati sa jedne strane na podsticaju sakupljanja otpadnih ulja i masnoća. Marjanović. T. Niška Banja. Lj. Nikolić. Agronomska saznanja. et al: Metil estri suncokretovog ulja-gorivo za dizel motore. Paunović. Novi Sad. Društvo hemiĉara Srbije. 6. 6. kako zbog mogućnosti plasmana u zemlji. 1995. Vraĉar. 2.10-14. Tehnološki fakultet. Gaćeša. a naroĉito u velikim gradovima. ĉasopis PTEP. moguće je usmeravanje proizvodnje biodizela u ţeljenom pravcu. Verešbaranji. Janić T. M. Jakovljević. obezbeĊuje se povećana zaštita ţivotne sredine i smanjenje zagaĊenja vazduha u gusto naseljenim mestima. formiranje posebnih preraĊivaĉkih kapaciteta je druga. Pri tome se moţe uticati na politiku cena ovog biodizela sa više vrsta podsticaja u zavisnosti za koju svrhu se preuzeti biodizel namerava upotrebiti. Pajin. Lukić. Istraţivanja proizvodnje i upotrebe biofertilizatora.. S. Stanje i mogućnosti razvoja proizvodnje i primene etanola u Jugoslaviji.: Ekološki aspekti korišćenja metilestara biljnih ulja kao goriva. 7(2003)5. tako i širom otvorenih vrata za izvoz za proizvode koji obezbeĊuju organsku proizvodnju hrane i leĉenje biosintetiĉkim bioaktivnim materijama. 2003.

Nedovoljno razvijena svest o uticaju ţivotne sredine na zdravstveno stanje stanovništva. Nedovoljne i diskontinuirane investicije. Optimalan broj stanovnika za implementaciju dobre medicinske prakse. Opasnosti Sporo prihvatanje novina. Nedovoljna nauĉna i struĉna saradnja medicinskih instituta i radnika sa vrhunskim svetskim i evropskim centrima. Optimalno dodiplomsko obrazovanje medicinskog kadra. Institucionalno i legislativno normiranje kvaliteta pruţene zdravstvene usluge i nivoa njene usklaĊenosti sa svetskim standardima i regionalnim potrebama. Nedovoljan akcenat na preventivne aspekte primene novih tehnologija u medicini. Mala dostupnost celokupnom stanovništvu Vojvodine. Razvijena mreţa zdravstvenih ustanova.7. koja bi imala ulogu u proizvodnji licenciranih i originalnih instrumenata i sredstava za upotrebu u medicini. Reforma i osavremenjivanje poslediplomskog obrazovanja medicinskog kadra sa akcentom na preventivno delovanje primene novih tehnologija u medicini. Neravnomerna dostupnost mreţe sredstava za komunikaciju. ukljuĉujući i medicinske radnike. Razvijena mreţa sredstava za komunikaciju. OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA AP VOJVODINE U MEDICINI I FARMACIJI SWOT ANALIZA PRIMENE NOVIH TEHNOLOGIJA U MEDICINI U AP VOJVODINI Jake strane Slabosti Nedovoljno savremeno poslediplomsko obrazovanje medicinskog kadra. Nauĉna i struĉna saradnja medicinskih instituta i radnika sa vrhunskim svetskim i evropskim centrima. Loš socio-ekonomski status graĊana. Odsustvo permanente kontrole kvaliteta. 107 .. Mogućnosti Reforma zdravstvene delatnosti u skladu sa lokalnim i regionalnim specifiĉnostima. Neravnomerno razvijena mreţa zdravstvenih ustanova. ukljuĉujući i internet. Nedostatak struĉnih kadrova. Institucionalno i legislativno normiranje kvaliteta pruţene zdravstvene usluge i nivoa njene usklaĊenosti sa svetskim standardima i regionalnim potrebama. Razvoj srednjih i malih preduzeća. Nedovoljna primena novih tehnologija u obrazovanju i radu medicinskog kadra.

tako i kompanijama koje se bave proizvodnjom u oblasti farmacije. odnosno upravo tu konkretnu primenu. ukljuĉujući sledeća dostignuća: kompjuterski sistemi za dijagnostiku telemedicina internet informacije za pacijente porodiĉni doktori – eksperti prevencija naslednih oboljenja – oĉitan humani genom promena riziĉnog ponašanja i personalizovana terapija. odnosno malih i srednjih preduzeća (MSP) – privrede u celini. .Sporost u prihvatanju novih i savremenih dostignuća nauke.2 SWOT ANALIZA PRIMENE NOVIH TEHNOLOGIJA U FARMACIJI U AP VOJVODINI Jake strane .Nedovoljna saradnja izmeĊu nauĉnih i istraţivaĉkih institucija u okviru razliĉitih projekata.Istraţivaĉke institucije.Nazainteresovanost krajnjeg korisnika rezultata projekta. . .Finansijski jaka farmaceutska industrija. kao podrška novim tehnologijama u farmaciji. .Investiranje u ovu vrstu projekata od strane AP Vojvodine i Republike Srbije. ĉiji je cilj dobijanje kvalitetnog proizvoda primenom novih ili tzv. 108 .Podrška AP Vojvodine u projektu razvoja novih tehnologija. odnosno proizvoda spremnog za trţište. odnosno istraţivaĉkih institucija i korisnika. kao i korisnika u našoj zemlji. Mogućnosti .Nedovoljne investicije za projekte uvoĊenja novih tehnologija u farmaciji. . .Upoznavanje potencijalnih korisnika (MSP. postojeće farmaceutske industrije) sa najnovijim tehnologijama u oblasti farmacije.Ekološki ispravne sirovine biljnog porekla.7.Nedovoljna primena novih tehnologija.NesprovoĊenje projekta do samog kraja. «klasiĉnih» tehnologija. mlade struĉnjake iz oblasti koje su neophodne za rad takvih preduzeća. . . EVROPI I SVETU Sadašnji nivo razvoja medicinske nauke i tehnologije pruţa brojne mogućnosti za osavremenjivanje i unapreĊivanje dijagnostike i terapije. tako i za izradu projekata vezanih za uvoĊenje i razvoj novih tehnologija u farmaciji. . ali i od zainteresovanih korisnika rezultata projekata. . . .Otvaranje novih MSP i «start up» preduzeća u kojima bi bilo mesta za inventivne. edukaciju. obiĉno nemaju završni i najvaţniji deo. . .Saradnja svih zainteresovanih strana. kada je u pitanju lekovito i/ili aromatiĉno bilje. . a pre svega razvojnih projekata.Projekti koji za cilj imaju odreĊenu primenu u industriji i šire u privredi. . što je osnova za dobijanje kvalitetnog proizvoda. odnosno nauĉno-istraţivaĉkih institucija u Vojvodini i Srbiji. koji su sposobni kako za osnovnu i dopunsku.3 SADAŠNJOST I PERSPEKTIVE U MEDICINSKOJ I FARMACEUTSKOJ NAUCI U VOJVODINI. ali i u inostranstvu na zajedniĉkom radu u okviru konkretnih projekata.Nedovoljna saradnja sa inostranim kako nauĉnim institucijama. .Dovoljan broj struĉnjaka iz razliĉitih oblasti neophodnih za razvoj novih tehnologija.Slaba komunikacija i saradnja izmeĊu nauĉnih. «start up» preduzeća. odnosno fakulteti i instituti.Mogućnost proizvodnje sirovina biljnog porekla u potrebnim koliĉinama.Kvalitetne sirovine kojih ima u dovoljnim koliĉinama. 7. Opasnosti . Slabe strane .Zajedniĉka proizvodnja i plasman proizvoda sa stranim kompanijama.

i «Jugoremedija» iz Zrenjanina. pokazuje da će 109 .08.U 21. koja se nalazi na 124.3. svakako. i pored velikog uspeha medicine i farmacije u 20. ali i celokupnog statusa regiona i drţave. mestu po visini ukupnog prihoda i na 262. kao i ambulanta hirurgija. mestu po visini kapitala. biće primenjene u ustanovama koje ambulantno sprovode veliki broj procedura.3. veku. 7. fiberoptiĉkim endoskopima i artroskopima. veku nam se na raspolaganju nalazi veliki broj novih tehnoloških i nauĉnih unapreĊenja. S obzirom na to da većinu oboljenja savremene civilizacije izaziva više od jednog etiološkog faktora. u obliku koji će biti od vitalnog znaĉaja za rad lekara u oblasti primene savremenih tehnologija. kao što je ambulantna dijagnostika MRI (magnetic resonance imaging).1 Nove informacije i tehnologije donose i nove odgovornosti Za najveći deo medicinskih problema i oboljenja. koja sigurno imaju veliki znaĉaj u praktiĉnoj medicini i farmaciji. Republika Srbija u celini ima nekoliko vrlo uspešnih fabrika koje se bave proizvodnjom lekova. i 21. pri ĉemu se broj novih sredstava. kao što su: «Galenika» iz Zemuna. 7. koji se nalazi na 20. kao i etabliranje precizne legislative koja će omogućiti lekarima i pacijentima da se ne suoĉavaju sami sa izazovima donošenja odluke o primeni novih tehnologija u medicini. «Zorka-Pharma» . Primeri za navedene tvrdnje su već prisutni u svakodnevnom radu. kako bi efektivno utrošili vreme liĉnog kontakta sa lekarima. Primer otkrića i uspešnog leĉenja infekcije bakterijom Helicobacter pylori kod ulkusa ţeluca. odnosno na 38. odnosno da spremno i precizno izvrši analizu koristi i troškova ("cost-benefit analysis"). kako za celokupnu populaciju. Opšte je poznato da je farmaceutska industrija jedna od najprofitabilnijih privrednih grana u svetskim razmerama. 7. odluke o primeni terapije se moraju donositi sofisticiranim analizama rizika za svakog pacijenta ponaosob. koja je u potpunosti eliminisala hirurške operacije kod ovakvih pacijenata. i nove intervencije u pruţanju zdravstvenih usluga (nove tehnologije). U kratkom vremenskom intervalu nakon etabliranja i poĉetka primene pojedine nove tehnologije u medicini.3 Budućnost bolniĉkih ustanova Primenom najnovijih tehnologija u medicini. upravo u ovim okolnostima. «Zdravlje» iz Leskovca. procedura i naĉina za pruţanje zdravstvene nege stalno povećava. nekadašnje procedure koje su zahtevale da pacijenti provode veoma dug period hospitalizacije.3. mora doneti tešku odluku kod koga i u kojoj meri će najsavremenija dostignuća u medicini moći da budu primenjena. Savremeni svet je danas suoĉen sa tri osnovna problema u zdravstvenom sistemu. razvoj nauke i prakse u budućnosti je veoma teško predvideti. neophodno je bolje razumevanje i tumaĉenje svih podataka i rezultata kojima raspolaţemo. ali i mnogo efikasnije nego ranije. MeĊutim. Po podacima iz lista «Ekonomist» od 14. jedna od vodećih imdustrijskih grana kako u svetu. itd. godine u okviru «300 najvećih preduzeća u Srbiji» nalaze se i dve farmaceutske kuće iz Vojvodine. što je jedini preduslov za uspeh medicine u budućnosti.2 Nauĉne publikacije U najskorijoj budućnosti je neophodno da se u regionu Vojvodine oformi medicinska i farmaceutska elektronska baza podataka na srpskom i drugim zvaniĉnim jezicima. odnosno predviĊanje negativnih efekata primene novih tehnologija u medicini. tako i u našoj zemlji. Ovakve odluke uvek zavise od finansijskog stanja drţave i nejednakosti meĊu ljudima i nacijama u dostupnosti savremenih tehnologija. a to su: promene u demografiji. a u isto vreme (odvojeni linkovi za lekare i pacijente) omogućiti pacijentima da budu na vreme i samostalno informisani. Nove tehnologije su sve brojnije. mestu po visini ukupnog prihoda. i to: «Hemofarm» iz Vršca. savremena nauka ima obavezu da javno publikuje dobrobiti od inovacione metode. mestu po visini kapitala. Naime. skuplje. savremena medicina se nalazi pred izazovom da u zavisnosti od individualnih potreba svakog pojedinaĉnog pacijenta. Farmaceutska industrija je. tako i za pojedince. velika oĉekivanja u rešavanju zdravstvenih problema. sa ĉime smo uvek suoĉeni.Šabac.2006. Svake godine se na trţištu naĊe preko pedeset novih lekova. koja će omogućiti da na visokom struĉnom nivou budu integrisani i prikazani najnoviji rezultati nauĉnih analiza.

nije ekonomski opravdano. b) Gotove forme lekova Za proizvodnju gotovih formi lekova u našoj zemlji je karakteristiĉno da se sve fabrike bave proizvodnjom završnog oblika lekova na bazi stranih licenci i/ili na bazi farmakološki aktivnih supstanci (FAS). Svakako je ekonomski neopravdano ulaganje u proizvodnju. kao što su progresija ateroskleroze. itd. na primer. pre svega najvećeg broja FAS. ĉija je upotreba dozvoljena. Investiranje u ovaj deo farmaceutske tehnologije. magistralne i gotove lekove. proizvodnja samih FAS je predmet hemijske i/ili farmaceutske industrije. kao što je ulkus ţeluca izazvan Helicobacter pylori ili karcinom cerviksa izazvan virusima.3. svakako. diabetes mellitus i maligni tumori (ukljuĉujući hepatome. a pre svega srĉanog i moţdanog udara. koju zatim u svojim proizvodima koriste mnogobrojne svetske. proizvodnje i dobijanja «ĉistih» FAS. izdata 2000. ĉiji su uzroĉnici rezistentni na antimikrobne lekove. proizvodnja penicilina u «Galenici». Jug. Ova grupa lekova. ureĊaji i mašine.). Brojni novi lekovi imaju cilj da smanje incidenciju ateroskleroze. Kada je reĉ o oboljenjima. jer već postoji u svetu veoma jaka konkurencija. odnosno nekoliko kompanija u svetu koje proizvode odreĊenu FAS. Ovaj zakljuĉak uglavnom vaţi i za pomoćne supstance. u našoj zemlji. tako i u svetu. c) Lekovi budućnosti Primena velikog broja farmaceutskih preparata omogućuje uspešan tretman velikog broja razliĉitih oboljenja. zaposleni. koji su proizvod farmaceutske industrije. i drugi koji obuhvata infektivna oboljenja ĉiji tretman zahteva hospitalizaciju. daje mogućnost za uvoĊenje novih tehnologija u farmaciji. i pomoćnih supstanci. U budućnosti će biti neophodan paţljiv tretman dva osnovna tipa zaraznih oboljenja. prvi tip. Prve dve grupe lekova su predmet izrade u okviru apoteka i apotekarskih ustanova. Razvoj farmaceutskih preparata dovodi do mogućnosti ponovnog uspostavljanja krvotoka kroz stenotiĉne arterijske krvne sudove i rastvaranja ugrušaka kod akutne tromboze. zajedno sa parafarmaceutskim preparatima i kozmetiĉkim proizvodima. godine) i ostalim farmaceutskim priruĉnicima koji daju sve najvaţnije podatke za izradu i primenu odreĊenog farmaceutskog preparata. ali jedan od najvaţnijih je.4 Farmaceutski preparati u medicini a) Lekovi Podela lekova moţe biti izvršena na nekoliko naĉina. koje ĉine najvaţniji deo svakog leka.bolnice u budućnosti postati mesta na kojima će biti leĉena iskljuĉivo stanja i bolesti koja se ne mogu tretirati u ambulantnim uslovima. takoĊe. 7. jer su to lekovi koji se najĉešće izraĊuju ex tempore (prema potrebi) prema procedurama i propisima koji se nalaze u vaţećim farmakopejama (u našoj zemlji je to Ph. fabrika – malo ili srednje preduzeće (MSP). jer je pored troškova same proizvodnje (lokacija. Brojne su kompanije koje razvijaju proizvode biotehnologije usmerene ka prevenciji. koje se nalaze u propisanoj formulaciji leka. uglavnom proizvedenih u inostranstvu. kao što je prehrambena industrija. V. a i naše farmaceutske kuće. što se najĉešće naziva «baziĉna proizvodnja» (takva je bila. meĊu prvima karcinoma dojke. tj. uloga infektivnih uzroĉnika u etiopatogenezi ovih oboljenja je dokazana kod nekih pacijenata. dok Fabrika antibiotika nije zatvorena). Poslednja grupa lekova su gotovi lekovi. potrebna i investicija za korišćenje patenta ili licence za dobijanje odreĊene FAS. Upravo iz ovih razloga kako kod nas. podela na oficinalne. koja inaĉe ĉine najveći procenat kod hospitalizovanih pacijenata. dijagnostici i tretmanu velikog broja malignih tumora. Tretman infektivnih oboljenja je. Drugom tipu infektivnih oboljenja pripada rastući broj hroniĉnih stanja koja su izazvana latentnim infekcijama. karcinom ţeluca i limfom). koronarnog oboljenja arterija. od kojih su neke i predmet proizvodnje i nekih drugih grana industrije. u prvom planu u cilju smanjenja broja pacijenata koji se leĉe u hospitalnim uslovima. kontrola kvaliteta. 110 .

koji je osušen na propisani. Svakako da je daleko bolje i ekonomiĉnije dobiti proizvod.3. predstavljaju višegodišnja istraţivanja). Proizvodi ekstrakcije su teĉni ekstrakti (Extracta liquida). lekovite masti. a samim tim i oblast za koju se oĉekuju velika materijalna ulaganja. Oblici gotovih lekova koji bi se proizvodili su: kapi. draţeje. i 3. pa je ponekad dovoljno da u formulaciji završnog preparata bude i odreĊeni ekstrakt. koji u odreĊenoj koncentraciji sadrţi odreĊenu FAS. veku. U zavisnosti od same supstance. ukoliko je za odreĊeni preparat propisano da se proizvodi kao sterilan oblik leka. po relativno niskoj ceni. odnosno dobijanja ekstrakata koji u sebi sadrţe FAS. prodavati polazni materijal. gusti ekstrakti (Extracta spissa) i suvi ekstrakti (Extracta sicca). koriste se FAS razliĉitog stepena ĉistoće. Mala i srednja preduzeća (MSP) za proizvodnju gotovih lekova u teĉnom. sirupi. npr. uz mogućnost nastajanja nusproizvoda reakcije. odnosno tzv «bela soba». tablete. ali i drugih hemijskih supstanci. uglavnom. podrazumevaju veoma velika finansijska ulaganja i po pravilu. neophodno je primeniti postupke i ureĊaje koji su neophodni bilo da se primenjuju tzv. i. Primena im je. odgovarajući naĉin kojim se spreĉava gubitak aktivnih principa). tako i veterinarskoj terapiji.5 Pravci tehnološkog razvoja u oblasti farmacije Pravci tehnološkog razvoja u farmaciji u okviru AP Vojvodine mogu se podeliti u dva dela: 1. transdermalni terapijski sistemi (TTS). znaĉajno je i u oblasti analitiĉkih metoda za kvantitaciju. pre svega prirodnih. FAS dobijene na neki od prethodnih naĉina je u cilju poboljšanja osobina. hemijskom sintezom (postupci su najĉešće patentirani i komplikovani. Kada je u pitanju proizvodnja i dobijanje «ĉistih» FAS. infuzioni i injekcioni rastvori. nego na svetskom i domaćem trţištu. Kao aktivna komponenta u ovim farmaceutskim preparatima se moţe koristiti ekstrakt ili FAS.3. cena 111 . gde je primena takvih metoda neophodna (neke od metoda za kvantitaciju su teĉna hromatografija pod visokim pritiskom – HPLC.5. U zavisnosti od zahteva za odreĊeni preparat.v. u ovom sluĉaju drogu (droga predstavlja biljni materijal. što je svakako. koji se aplikuju intravenski. moguće je dobijanje ovih supstanci: 1. kao što je na primer sterilnost. 7. gasna hromatografija – GC uz primenu odgovarajućeg detektora. dobijeni u našoj zemlji ili ako je to ekonomski opravdano. film-tablete. bilo da su potpuno nove (sa napomenom da istraţivanja u oblasti dobijanja novih FAS za primenu kako u humanoj. ili već dobro poznate. popularno nazvane «fine hemikalije». uvek postoji prostor za razvoj novih tehniĉkotehnoloških postupaka za dobijanje ovih vrednih supstanci. pored analitiĉkih metoda koje se koriste u medicini i farmaciji široka. odnosno oficinalne FAS. primenom biotehnoloških procesa (biotehnologija je metoda izbora i predstavlja najzanimljiviju nauĉnu oblast sa širokim spektrom primene. cele biljke ili propisane delove lekovite i/ili aromatiĉne biljke. u tehnološkom smislu. 2. supozitorije. Razvoj novih preparata na bazi farmakološki aktivnih supstanci (FAS) sadrţanih u lekovitom i/ili aromatiĉnom bilju. Ove supstance. a moguće je i proizvoditi razliĉite parafarmaceutske i kozmetiĉke preparate. dobavljeni iz inostranstva. predstavljaju sveobuhvatne projekte koji pored uĉestvovanja struĉnjaka razliĉitih profila. koja za cilj imaju i ostvarivanje velikog profita). odnosno odreĊivanja sadrţaja tih supstanci u najrazliĉitijim uzorcima. i opšte je poznato da je predviĊeno da će biti vodeća oblast istraţivanja i primene u 21. kao što su na primer ekstrakti. jer su neophodne i za metode kvantitacije u drugim oblastima. moguće transformisati primenom hemijskih i biohemijskih metoda (npr.1 Dobijanje farmakološki aktivnih supstanci U cilju dobijanja FAS koje bi se inkorporirale u gotov farmaceutski oblik. Ekstrakti. predstavljaju. Dobijanje «ĉistih» FAS. spektrofotometrija i druge metode). «klasiĉni» postupci ekstrakcije ili savremeni metodi ekstrakcije.7. supstance koje su pogodnim metodama izolovane iz razliĉitih izvora i potpuno preĉišćene ili su proizvod hemijske sinteze. predstavljaju i poluproizvod koji je polazna sirovina za dobijanje «ĉistih» FAS primenom razliĉitih postupaka separacije i preĉišćavanja. apsolutno nepoţeljno i neprihvatljivo). a zatim postupcima izolovanja i preĉišćavanja postići odgovarakući kvalitet FAS. 2. a pre svega farmakološkog delovanja.). proizvoĊaĉ je duţan da obezbedi uslove za proizvodnju. povećanje rastvorljivosti FAS u vodi omogućava njeno inkorporiranje u injekcione rastvore. poluĉvrstom i ĉvrstom obliku. ekstrakcijom iz prirodnih sirovina. ĉija je primena odobrena u terapiji. U zavisnosti od samog preparata. masenog spektrometra – MS. U cilju proizvodnje.

rastvaraju i neke prateće komponente. odnosno naĉinu regulisanja dotoka FAS do koţe. Promenom pritiska i/ili temperature iznad kritiĉne taĉke ugljendioksida (Tc=31. ekstrakcijom organskim rastvaraĉima je nemoguće dobiti ekstrakt koji u sebi ne sadrţi ostatke primenjenog rastvaraĉa. pored aktivne komponente. FAS rastvorena ili dispergovana u podlozi koja obezbeĊuje adekvatno oslobaĊanje leka. dele na: 1. 4. TTS sa kontrolom oslobaĊanja primenom zvuka (takoĊe. TTS sa kontrolom oslobaĊanja putem elektriĉne struje (ovakvi sistemi su još uvek u fazi ispitivanja.3oC.2 Savremeni metod ekstrakcije .3 Transdermalni terapijski sistemi FDA (Ameriĉka agencija za hranu i lekove) je 1979. kao alternativa tradicionalnim oblicima lekova za sistemsko delovanje.Ekstrakcija gasovima u superkritiĉnom stanju «Klasiĉni» postupci za izolovanje aktivnih supstanci iz biljnog materijala primenom destilacije vodenom parom i ekstrakcije organskim rastvaraĉima imaju velike nedostatke. moţe se menjati zapreminska masa i dielektriĉna konstanta. Osim prethodno navedenog. TTS se. pa tako. plastiĉne mase ili folije i 3.5.467 g mL-1). koji moţe biti u obliku gela ili u obliku ĉvrstog polimernog laminata).3. jer je njegova upotreba jednostavna.nekoliko miligrama ovih standardnih supstanci (najĉešće pakovanje je 10 mg) se kreće od nekoliko desetina do nekoliko stotina evra. 3. 7. koji sadrţe FAS. Matriks sistemi i 2. Osim toga. TTS sa membranskom kontrolom permeacije (princip rezervoara iz koga se preko polimerne membrane kontroliše permeacija FAS iz rezervoara u koţu). odobrila primenu prvog transdermalnog terapijskog sistema (TTS). a postoji prototip za peptide) i 5. TTS sa matriksom – oslobaĊanje sa kontrolom difuzije (oslobaĊanje FAS se kontroliše preko lipofilnog ili hidrofilnog polimernog matriksa. Beĉej.5. Postoje dva osnovna tipa dizajna TTS-a: 1. TTS obezbeĊuju prolaz FAS u sistemsku cirkulaciju. Postupkom destilacije se moţe postići izolovanje samo isparljivih komponenti (etarska ulja). netoksiĉan. jer se izbegava efekat prvog prolaza kroz jetru. a matriks istovremeno predstavlja i rezervoar i kontrolni element). odnosno moţe se dobiti razliĉita moć rastvaranja (solubility power) ugljendioksida. prema naĉinu na koji ostvaruju kontrolnu funkciju. tehnolozi. Proizvodnja i dobijanje standardnih supstanci. hemiĉari. 7. bez sekundarnih proizvoda koji su ekološki neprihvatljivi. 112 . dc=0. odnosno FAS za primenu u medicini i farmaciji.3. posebno ultrazvuka. jeftin je. CO2 je najĉešće primenjivani rastvaraĉ za SFE.). organski rastvaraĉi su nedovoljno selektivni. Osnovne komponente TTS su: 1. nezapaljiv. 2. pc=72. Spoljašnji omotaĉ od hartije. veliĉine 10-200 m. Rezervoar sistemi. podrazumeva rad multidisciplinarnog tima istraţivaĉa (farmaceuti. Sa druge strane. kada je i poĉeo razvoj ovih farmaceutskih oblika za primenu na koţi i sluţokoţi. smanjuje se efakat metabolita i smanjuju se potrebne doze). koja se više ili manje transformišu pod uticajem povišene temperature. SFE primenom superkritiĉnog CO2 pripada “ĉistim tehnologijama”. moţe višestruko povećati prodiranje FAS kroz koţu). kod nas postoji savremena fabrika za proizvodnju potrebnog ekstragensa CO2 – Linde Gas Srbija. hemijski stabilan.8 bar. su u fazi ispitivanja. koji su neprihvatljivi i nepoţeljni iz zdravstvenih i/ili organoleptiĉkih razloga. odreĊenih frekvencija i snage. pokazuje veliki afinitet za isparljive (lipofilne) komponente i moţe biti jednostavno i u potpunosti uklonjen iz bilo kog ekstrakta. a polazna osnova je da se primenom zvuka. Lepak za fiksiranje TTS-a na mesto primene. TTS sa kontrolom oslobaĊanja rastvora FAS preko mikrorezervoara (u matriksu su ugraĊeni mnogobrojni mikroodeljci. itd. hormon estrogen aplikovan putem TTS ima porednost u odnosu na peroralnu primenu. Iz ovih razloga ekstrakcija gasovima u superkritiĉnom stanju (SFE) primenom ugljen-dioksida (CO2) je u poslednje vreme postala vaţan postupak i alternativa «klasiĉnim» postupcima ekstrakcije. lekari. a na ovaj naĉin se zaobilazi gastrointestinalni trakt i izbegava se efekat prvog prolaza kroz creva i jetru (na primer. 2.

Razvoj u ovom pravcu pruţa mogućnost da se osvajanjem tehnologije proizvodnje vacine ostvare i respektabilni finasijski efekti kako za instituciju tako i za širu zajednicu. a ograniĉenja ovog oblika su primena lekova jakog dejstva. b) Prozvodnja bioloških sredstava. Kardiohirurški tretmani koji se sprovode robotizovano predstavljaju. Danas se terapeutske vakcine za tretman maligniteta već primenjuju. i na proširenje kapaciteta i povećanje kadrova. resorpcija FAS i uopšte terapija se jednostavno prekida uklanjanjem (odlepljivanjem) sa mesta primene. kao gotovog lekovitog oblika. Danas je ţivinarska proizvodnja pa i proizvodnja svinja uslovljena upotrebom raznih vakcina. Danas endovaskularni hirurzi sprovode uspešne operacije intrakranijalnih aneurizmi.3. arterijski koronarni bajpas. zajedno sa metodama endovaskularne hirurgije. Implikacije koje ova tehnologija ima u hospitalnom tretmanu pacijenata se pre svega odnose na smanjenu potrebu za hirurgijom na otvorenom srcu. takoĊe. pa se primenjuju iskljuĉivo u obliku injekcionih rastvoara. i rekanalizaciju suţenih ili stenotiĉnih arterija u organizmu. TTS. gde hirurg sprovodi ĉitavu proceduru sedeći za konzolom raĉunara ispred komandne table. njihova dugotrajna primena moţe dovesti do oštećenja koţe. Prema podacima Agencije za lekovita sredstva Republike Srbije od 150 registrovanih vakcina u Srbiji 64 vakcine su domaćeg porekla. ĉak ni meĊu profesionalcima u oblasti zdravstva. takoĊe. naroĉito kada bude izvršeno uspešno dizajniranje vakcine za HIV infekciju. upravo zbog prirode transporta kroz koţu.3. Ovakva "high-tech" hirurgija uskoro će postati normalna procedura za brojne vrste operacija. Inicijalno se smatralo da se mogu primeniti samo kod malog broja odreĊenih tipova tumora mozga i kongenitalnih 113 . endovaskularna kardiologija će upravo i napredovati praćenjem i korišćenjem neposredne primene faktora angiogeneze. mogu se javiti alergije na odreĊene sastojke i imaju odloţeno-produţeno delovanje. takoĊe. efikasna vakcina za hepatitis C imaće ulogu u eliminaciji hroniĉnih infekcija u grupama pod visokim rizikom. ukljuĉujući i endoskopsku hirurgiju koja je postala rutinska praksa u velikom broju hirurških intervencija. Napredak u dizajniranju stentova i efikasnih mera inhibicije restenoze dalje doprinosi napretku primene endovaskularnih tretmana. 7. jedan od ovih primera. Najĉešća operacija u kardiohirurgiji.Prednosti primene TTS. a njihova efikasnost se povećava.5. a eksperti u ovoj oblasti procenjuju da unapreĊenja u primeni farmaceutskih preparata ili preventivnih mera. neće umanjiti znaĉaj metoda endovaskularne hirurgije u leĉenju oboljenja koronarnih arterija. Ista tehnologija moţe biti primenjena za operacije drugih organa. ali brţe i efikasnije.5. Na našem trţištu dominiraju vakcine iz uvoza. Endovaskularna hirurgija se razvija paralelno sa hirurgijom organa. Najmanje invazivne od svih minimalno invazivnih hirurških tretmana su tehnike radiohirurgije. a znaĉajne koliĉine raznih vakcina i hiperimunih seruma su se ĉak i izvozile. mogu se primeniti FAS koje se razgraĊuju posle peroralne aplikacije. nisu pogodni za FAS koje dovode do iritacije ili senzibilizacije koţe.4 Vakcinacija a) Potencijalni uticaj nove generacije vakcina u prevenciji terapiji još nije dovoljno prepoznat. ĉime će sprovoditi usmeravanje pacijenata iz operacionih sala u laboratorije za interventnu kateterizaciju srca. moguće je podešavanje vremena oslobaĊanja leka od nekoliko sati do nekoliko dana. a ostale su iz uvoza. relativno male molekulske mase i umerene lipofilnosti. koja zahteva transplantaciju ovog organa. genske terapije miokarda i tehnologije matiĉnih ćelija (stem cell technologies). 7. koje predstavljaju glavni uzrok pojave tumora ili insuficijencije jetre. moţe biti uraĊena primenom robota. odnosno odrţavanje terapijske doze leka. a ekipe. Naime. su da se na ovaj naĉin obezbeĊuje produţeno delovanje. Nekada su potrebe u ovim proizvodima obezbeĊivale naše fabrike. Znaĉaj vakcinacije u bolniĉkom i vanbolniĉkom tretmanu populacije će nesumnjivo rasti. Vakcine za humani tip papilloma virusa mogle bi spreĉiti većinu malignih tumora grlića materice.5 Minimalno invazivna hirurgija Minimalno invazivna hirurgija je u znaĉajnoj meri transformisala brojne hiruške procedure. Koronarna angioplastika nastavlja trend najviše primenjivane endovaskularne procedure. za upotrebu u veterinarskoj medicini je danas kod nas svedena na minimum. pre svega vakcina i hiperimunih seruma. efikasno uklanjaju aneurizme abdominalne aorte. zahtevi i oprema će se neminovno prilagoĊavati novonastalim trendovima u tehnologiji. Tako na primer.

Najnovija predviĊanja ukazuju na veliku primenu robota u sledećoj deceniji. Smatra se da će u budućnosti odeća pacijenata u bolniĉkim uslovima biti opremljena senzorima koji mogu posluţiti kao kontinuirani monitori za vitalne znake. njihova proizvodnja i primena je postala izuzetno sofisticirana. ĉime se znaĉajno menja uloga centralne bolniĉke laboratorije.7 Senzori Do kraja ove decenije. obuhvata tri osnovna pristupa: (1) eliminacija potrebe za egzogenom imunosupresijom. Isti krevet opremljen savremenim tehnološkim dostignućima moţe biti korišćen u operacionoj sali i u jedinici intenzivne post-operativne nege. MeĊutim. a dodavanjem senzora i softvera za prepoznavanje glasa. danas se radiohirurgija primenjuje u leĉenju brojnih tipova tumora mozga i cerebralnih vaskularnih malformacija.5. koji ĉine 90% svih parametara koji mogu biti odreĊeni u kliniĉkim laboratorijama. i (3) povećanje broja raspoloţivih organa za transplantaciju. nuzefektima hroniĉne imunosupresivne terapije.malformacija krvnih sudova mozga. Većina pacijenata će tako moći da izbegne leĉenje u centralnom odeljenju intenzivne nege.6 Robotizacija Od poĉetka uvoĊenja robota do danas.8 Transplantacija organa a) Transplantacija organa predstavlja jedinu definitivnu terapiju za terminalnu insuficijenciju organa. i trigeminalne neuralgije. 114 . Radiohirurgija je zamenila konvencionalne neurohirurške procedure kod svih navedenih oboljenja. Molekularne mete za intervenciju ukljuĉuju odreĊene citokine koji mogu smanjiti ili prekinuti imuni odgovor. 7. kao i u leĉenju Parkinsonove bolesti. Ovaj pristup je ostvaren kod eksperimentalnih ţivotinja prenosom gena koji kodiraju sintezu transformišućeg faktora rasta (TGF-β) i interleukina 10 (IL-10) kod transplantacije srca. ĉime se postiţe znaĉajno produţenje preţivljavanja nakon transplantacije. ĉime se ovakvi pacijenti uklanjaju iz centralnih odeljenja intenzivne nege i spreĉava pojava ukrštene infekcije. Odbacivanje transplantata u ranom posttransplantacionom periodu moţe biti spreĉeno primenom molekula koji su ukljuĉeni u indukciju imunotolerancije.3. uspeh transplantacije organa je ĉesto limitiran odbacivanjem transplantata. indukcijom imunološke tolerancije. pri ĉemu se maksimalno koriste i kapaciteti neurohirurgije i radioterapije.3. Hospitalizovanim pacijentima unutar bolnica mogu biti impantirani mini senzori kao integralni deo procesa prijema.5. sobama za negu pacijenata. ĉime se smanjuje duţina boravka u bolniĉkim uslovima za sva navedena stanja. pri ĉemu će ovaj ĉip tokom ĉitavog perioda hospitalizacije omogućavati momentalan uvid u više od 40 laboratorijskih parametara. Pacijenti mogu biti leĉeni u specijalnim objektima unutar odeljenja za radijacionu terapiju. 7. što je jedan od glavnih rizika dosadašnjeg leĉenja traumatizovanih pacijenata. u popunjavanju zahteva i narudţbina od apoteke i sprovoĊenju velikog broja drugih zadataka u organizaciji bolnica. operacionim salama i endoskopskim salama budu kompletno opremljeni senzorima povezanim sa bliskim i udaljenim centralnim monitorima.3. pri ĉemu će imati ulogu u centralim bolniĉkim servisima nabavke. i da bude nakon neuro ili kardiohirurškog tretmana smešteno u specijalnim jedinicama na tim odeljenjima.5. Genska terapija moţe obezbediti znaĉajan progres i pruţiti rešenja u sva tri navedena pristupa. neophodno je da svi kreveti i komandne table u jedinicama intenzivne nege. epilepsije. 7. koja moţe biti izazvana razliĉitim etiološkim faktorima. roboti su stekli takav tip veštaĉke inteligencije koji ih ĉini skoro humanoidnim. (2) prevencija hroniĉnog odbacivanja ili prestanka funkcije grafta. Strategija primene transplantacije koja bi bila primenjivana sa manjim rizikom za nastanak hroniĉnih sekvela. kao i znaĉajnim nedostatkom raspoloţivosti donorskih organa. Oĉekivanja od naredne generacije prenosivih kreveta u intenzivnoj nezi su takva da oni obezbeĊuju sredstva za odrţavanje ţivota i transport kod traumatizovanih pacijenata (life support for trauma and transport unit (LSTAT)).

udaljenim interpretacijama snimaka i sluĉajeva. bolje edukovana populacija koja široko koristi zdravstvene informacije preko štampanih i elektronskih medija. projekti upotrebe matiĉnih ćelija u cilju autologne i heterologne transplantacije imaju u svakom sluĉaju veoma izvesnu i veliku upotrebu. klasifikovani. MeĊutim. Ovi projekti su još u fazi pretkliniĉkog testiranja. Nekoliko centara u SAD i Evropi razvijaju program ksenotransplantacija korišćenjem transgenskih ţivotinja. Tako na primer. na primer. smanjuje hroniĉnu disfunkciju bubreţnog grafta kod eksperimentalnih ţivotinja. naroĉito kada ukljuĉuju minimalno invazivne tehnologije. 7. Tako. naroĉito za pacijente koji su na listi ĉekanja za transplantaciju organa koji potiĉu od humanih donora. Ovo smanjenje troškova će u duţem vremenskom periodu biti znaĉajno u smislu otplate troškova za nabavku servera. javna dostupnost informacija koja istiĉe procenat pacijenata sa povoljnim ishodom tretmana. softvera. odnosno visoka cena primene novih tehnologija. Neke od opštih bolnica će nastaviti da pruţaju tercijarni nivo zdravstvene zaštite posebno u regionima sa malom gustinom naseljenosti stanovništva. nestaje potreba za ĉuvanjem filmova. Uspešnost ovakvih procedura je progresivna. ukljuĉujući i ambulante lekara. b) Istraţivanja sa matiĉnim ćelijama pruţaju široko polje za nova otkrića u njihovoj primeni kao odliĉnog terapetutskog efekta zamene izgubljenih ćelija još nediferenciranim matiĉnim ćelijama. Raspoloţivost istog snimka na razliĉitim mestima unutar informacione mreţe doprinosi promociji teleradioloških konsultacija. Integrisanje radiologije i bolniĉkih informacionih sistema sa arhiviranjem snimaka i komunikacionih sistema. ukljuĉujući i ukupan broj tretiranih pacijenata. Postoji nekoliko faktora koji utiĉu na neminovnost širenja koncepta regionalizacije. blokiranje ekspresije vaskularnog i trombocitnog faktora rasta korišćenjem inhibitora tirozin kinaza. putem indukcije permanentne tolerancije ili korišćenjem proteina koji smanjuju hroniĉno oštećenje transplantiranog organa. Nasuprot tome.3. regionalizacija je pravac koji će savremeni koncept medicine neminovno nametnuti. opšte bolnice će imati ulogu u tretmanu velikog broja sluĉajeva u kojima tehnološki zahtevi nisu tako visoki i sofisticirani. kao što su: ekonomski razlozi. najkompleksnije procedure hirurške tehnike se postiţu u ustanovama u kojima hirurzi tretiraju veliki broj sluĉajeva u bolnicama u kojima je hospitalizovan najveći broj pacijenata sa istim tipom zdravstvenih problema. Pored direktnog efekta na unapreĊenje zdravlja pacijenata strategija tehnološkog razvoja u ovom pravcu pruţa mogućnost preuzimanja liderske pozicije u širem okruţenju.Hroniĉno odbacivanje organa se moţe na sliĉan naĉin spreĉiti. iako je prisutna tendencija da svaka bolnica teţi da pruţi skoro sve medicinske procedure.3. za arhiviranje. kompleksne subspecijalistiĉke procedure koje nose visoki rizik će se sprovoditi u bolnicama koje postaju centri ekselentnosti. visokog nivoa efikasnosti i optimum ishoda leĉenja. kako u pogledu opreme. tako i u pogledu edukacije kadrova i nastaviće da podrţavaju tercijarni nivo zdravstvene zaštite. kao što je manje osoblja za razvijanje filmova.9 Tehnike "imidţinga" ("imaging") Radiološki snimci u digitalnom formatu mogu biti poslati elektronskim putem. edukativnih konferencija i drugih novih metoda interaktivne razmene preko otvorenih veza. Dugo su postojali i razvijali se regionalni centri ekselentnosti. neophodan je razvoj struĉnog kadra. Snimci koji se arhiviraju i smeštaju unutar sistema komunikacije imaju povećanu efikasnost i podrazumevaju brojne prednosti. kompleksne kontrolisane sisteme "imidţinga". gde se u laboratorijama humani geni uvode u genom svinja u cilju proizvodnje transplantabilnih organa.5.5. 115 .10 Specijalistiĉke bolnice u budućnosti Stari koncept podele zdravstvenih usluga baziran na organskom sistemu ili specijalnosti je najzastupljeniji u svetu. MeĊutim. Jednom postignut nivo uspešnosti se odrţava upravo kontinuiranim tretiranjem velikog broja sliĉnih sluĉajeva. Za najkompleksnije hiruške i interventne procedure koje se sprovode na velikom broju pacijenata. raĉunara u lekarskim ordinacijama i obuke osoblja. 7. analizirani i ĉuvani u arhivi. gde god je to moguće. opremu raĉunarske mreţe. kao što je imanitib. standardizovanih procedura. MeĊutim. omogućuje razvoj elektronskih medicinskih kartona svakog pacijenta i postaje glavno uporište lekara koji će imati pristup snimcima i njihovoj interpretaciji preko personalnog raĉunara. a nestaju i troškovi za same filmove i ostalu prateću opremu za njihovo razvijanje. a zatim pronaĊeni i ponovo analizirani u svakom trenutku unutar lokalne ili šire mreţe. robotizaciju i koordinaciju kao deo uspešnog tima.

116 . sa visoko obrazovanim kadrovima koji su u stanju da prate trendove modernih tehnologija u medicini. kanale komunikacije i telemedicinske ureĊaje. b) Investiranje u zdravstvo Većina zemalja u razvoju ulaţe veoma malo i nedovoljno u zdravstvo.11 Informacione tehnologije u kliniĉkoj praksi u zemljama u razvoju a) Nejednaka dostupnost informacionih tehnologija Nejednaka dostupnost informacionih tehnologija. omogućeno je ekspertskim konsultacijama putem "real time" linkova. što ĉini više od 2500 dolara po stanovniku. a njihovo formiranje i odrţavanje se mora sprovoditi na aktivan i aţuran naĉin. prepoznavanje faktora rizika i planiranje resursa za obezbeĊivanje tretmana. Epidemiološke baze podataka i registri za sve zarazne i nezarazne bolesti su neophodni u Vojvodini. zdravstveni rizici nastavljaju da se povećavaju. Informacione tehnologije omogućuju konstantan uvid u stanje i dinamiku zdravstvene problematike u regionu i drţavi. kao i u medicinskoj edukaciji i istraţivaĉkom radu. mreţe unutar institucija.Ušli smo u deceniju koja donosi brojne izazove u medicinskoj tehnologiji i utiĉu na zdravstvenu zaštitu. kao i u kontrolu i osiguranje kvaliteta pruţenih zdravstvenih usluga.3. naroĉito hirurških. ali i kontrola pojave epidemija zaraznih bolesti na razliĉitim kontinentima biće omogućena upravo korišćenjem informacionih tehnologija. posebno u bolnicama. veku još nije dotakla milione ljudi u zemljama u razvoju. u razvijenim zemljama je u zdravstvo godišnje uloţeno oko 10% GDP (gross domestic product). dok su zemlje u razvoju (Afrika i Azija) u ovaj segment uloţile 4. što ĉini minimum preventivnih i kliniĉkih usluga.5% GDP. Nedovoljna i neadekvatna zdravstvena zaštita moţe predstavljati rezultat odsustva adekvatnih informacija. d) Korišćenje informacionih tehnologija u zdravstvu Trajno je opredeljenje u zdravstvu u celini i u medicinskoj praksi kako u razvijenim. koje su uvek na raspolaganju. gde kod ljudi zbog "nemanja" i "neznanja". Neka od tehnoloških dostignuća će uticati na incidenciju oboljenja koja danas ĉine najvaţniji udeo u ukupnom broju patoloških stanja hospitalizovanih pacijenata. Zbog toga je jedan od glavnih ciljeva i prioriteta razvoja zdravstva u zemljama u razvoju upravo uspostavljanje pouzdane mreţe komunikacija i implementacija informacionih tehnologija u zdravstvo. UnapreĊenje svih vrsta tretmana. Stoga. Najveći broj zemalja u razvoju nema adekvatnu infrastrukturu – kompjuterske terminale.5. Elektronske arhive radioloških filmova i histoloških preparata. pre svega sa populacionog i demografskog aspekta. sve bolnice zahtevaju visok nivo fleksibilnosti u smislu organizacije i konfiguracije. nešto više od 12 dolara po stanovniku. kontrola masovnih nezaraznih bolesti. c) Potreba za boljom komunikacijom Kombinacija neadekvatnog investiranja u zdravstvo i loše informacione i komunikacione infrastrukture moţe biti pogubna za zdravstveni sistem zemalja u razvoju. Ove cifre ukazuju na veliki znaĉaj ujednaĉavanja ulaganja u zdravstvo u svetu. posebno kompjutera i sredstava za telekomunikacije je kljuĉni faktor nesposobnosti zemalja u razvoju da se aktivno i uspešno ukljuĉe u proces napretka u pruţanju zdravstvene nege. kako bi se omogućila adekvatna prevencija. U savremenim uslovima. 7. tako i u zemljama u razvoju da se informacione tehnologije maksimalno koriste u cilju konstantnog poboljšanja usluga. odnosno pravovremenim informisanjem o adekvatnim mogućnostima kontrole i terapije ovih oboljenja. U periodu od 1990. korišćenjem interneta preko satelita. do 1997. Jednostavna i porazna istina je da informaciona i komunikaciona revolucija u 21. imaju znaĉajnu ulogu u pruţanju adekvatnog tretmana pacijenatima. pri ĉemu se odluke donose na osnovu prevaziĊenih zdravstvenih strategija.

e) Projekti telemedicine Povećano korišćenje metoda informacionih tehnologija i telemedicine moţe doneti znaĉajan napredak u zdravstvu zemalja u razvoju, pri ĉemu je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ukljuĉila telematiku, kao glavno oruĊe u strategiji «Zdravlje za sve». MeĊunarodna telekomunikaciona unija organizuje redovne meĊunarodne skupove i simpozijume u cilju ukljuĉivanja zemalja u razvoju u primenu novih informacionih tehnologija telemedicine. f) Ograniĉavajući faktori I pored rastućeg interesovanja, limitirajući faktori primene novih informacionih tehnologija u zemljama u razvoju su pre svega mala mogućnost primene kod celokupne populacije, velika cena i odrţivost trenda primene u svakodnevnom radu. U kliniĉkoj praksi, informatika je korisna u ĉetiri domena, elektronski karton pacijenta, telemedicina, sistemi donošenja odluka u kliniĉkom radu i poboljšanje pristupaĉnosti informacija. MeĊutim, svi ovi domeni imaju svoja ograniĉenja, jer je medicinska praksa, više od drugih profesija, podloţna uticaju lokalne kulture i u velikoj meri zavisi od socijalnog i ekonomskog konteksta regije u kojoj se sprovodi zdravstvena zaštita. Interakcija i meĊusobno razumevanje, empatija izmeĊu pacijenta i lekara se ne moţe nikada svesti na transmisiju informacija putem raĉunara. U svakom sluĉaju, telemedicina i drugi vidovi primene informacionih tehnologija u medicini ne mogu zameniti tradicionalnu zdravstvenu infrastrukturu. Zemljama u razvoju je još uvek potreban adekvatan broj dobro edukovanih zdravstvenih profesionalaca, dobro opremljenih klinika i bolnica, kao i centara za prevenciju. Samo u kombinaciji sa dobro opremljenom zdravstvenom infrastrukturom, informacione tehnologije će doneti znaĉajan napredak u zdravstvu zemalja i regiona u razvoju. g) Medicina zasnovana na dokazima: "Evidence based medicine" Medicina zasnovana na dokazima je posmatrana kao dugooĉekivani most izmeĊu prakse i nauĉnih istraţivanja. Jednostavno, upotreba medicine zasnovane na dokazima u svakodnevnom radu podrazumeva korišćenje najboljih informacija i dokaza koji su trenutno na raspolaganju tokom donošenja odluka o brizi za svakog pojedinaĉnog pacijenta. Preciznim definisanjem kliniĉkog problema, a zatim traţenjem i evaluacijom raspoloţive informacije sa kliniĉkog aspekta, lekar će biti naoruţan najboljim dokazima koje medicina moţe pruţiti, u cilju donošenja relevantne odluke o daljem kliniĉkom radu. Iako medicina zasnovana na dokazima u znaĉajnoj meri unapreĊuje i pojednostavljuje vrednovanje kliniĉkih istraţivanja, ove tehnike nisu u potpunosti dostupne svakodnevnim potrebama kliniĉkih lekara. h) Neophodnost filtriranja informacija Tradicionalne tehnike medicine zasnovane na dokazima podrazumevaju prvobitno fokusiranje na specifiĉnim pitanjima, koja se odnose na samog pacijenta. Traţenje odgovora na pitanje koje je najbolje rešenje za prisutan zdravstveni problem je veoma teţak posao, naroĉito kada su lekari suoĉeni sa velikom koliĉinom novih nauĉnih informacija u medicini, što ih svakodnevno primorava da filtriraju raspoloţive informacije u cilju odabira relevantnih. i) Integracija medicinskih istraţivanja i prakse Tradicionalna medicina zasnovana na dokazima je primarno bila fokusirana na identifikaciju i evaluaciju informacija, koje su objavljene u nauĉnim i struĉnim publikacijama, što je ovaj zadatak ĉinilo nerealim i neostvarljivim kada je većina kliniĉkih lekara u pitanju, ukljuĉujući i one koji dosledno praktikuju medicinu zasnovanu na dokazima. Kao rezultat ove pojave, lekari veoma retko koriste informacije koje prikazuju rezultate istraţivanja u obliku nauĉnih i struĉnih publikacija. Takve informacije nisu u stanju da utiĉu na praktiĉni rad lekara, sve dok ne postanu na neki naĉin "prepakovane" u oblik koji će ih uĉiniti razumljivim i primenljivim od strane prezauzetih lekara praktiĉara. Iako lekari ĉesto navode medicinske ĉasopise kao izvor informacija, predstavnici farmaceutskih kompanija i razliĉiti konsultanti procentualno imaju znaĉajniji uticaj na informisanje lekara praktiĉara.

117

j) Biti u toku sa medicinskim istraţivanjima Korišćenje istraţivaĉkih podataka moţe imati negativne posledice ukoliko nauĉni rad nije analiziran u celini. Pojedine izolovane analize, izvaĊene iz konteksta, mogu postati sa medicinskog aspekta "dezinformacija", ukoliko lekari nemaju uvid u kompletan istraţivaĉki rezultat. Stoga je neophodno da se kliniĉarima omogući kontinuirana medicinska edukacija, koja će u vidu oglasne table, korišćenjem razliĉitih medijskih sredstava (ĉasopisa, CD prezentacija, interneta, itd.), pruţiti relevantnu i kompletnu informaciju. k) Relevantni dokazi usmereni ka pacijentima Napori usmereni ka povećanom korišćenju najboljih dokaza sa aspekta leĉenja pacijenata, najpre su fokusirani ka analizi relevantnosti informacija za pacijente i lekare. Lekari, kao odrasli "uĉenici", traţe i zadrţavaju nove informacije samo u sluĉaju kad je novo znanje "neophodno". Najbolja informacija sa aspekta kliniĉara predstavlja relevantan i evaluirani dokaz koji ima direktnu korist za pacijenta. Osnovna ţelja svakog ĉoveka je dug ţivot, koji je funkcionalan, bez bolova i bez simptoma, a najrelevantije informacije pomaţu da se ovi ciljevi direktno postiţu. Pored navedenih, neophodno je da budu zadovoljena još dva kriterijuma. Prvi je da nova informacija pruţena kliniĉaru bude u direktnoj vezi sa problemom sa kojim se sreće u kliniĉkoj praksi, a drugi najvaţniji, da informacija indukuje promenu dotadašnje kliniĉke prakse. Neophodno je smanjiti administriranje (primenom raĉunara) kako bi ostalo više vremena za neposrednu komunikaciju sa pacijentom koja ne retko nedostaje. Formiranjem informacionog sistema je neophodno pomoći lekarima u kliniĉkoj praksi da u velikom broju informacija pronaĊu jasne, prave i relevantne za problem kojim se bave. l) Oglasna tabla Za pronalaţenje jasne, prave i relevantne informacije za problem kojim se bave, lekarima su neophodna dva specifiĉna oruĊa. Prvi je sistem oglasne table, informacioni sistem koji će ĉiniti da nove informacije postanu dostupne lekarima praktiĉarima. Do danas su brojni ĉasopisi i internet sistemi pokušavali da ispune ovaj zadatak. MeĊutim, najveći broj nije filtrirao informacije prema njihovoj relevantnosti i vrednosti, zbog ĉega informacije nisu imale kliniĉku upotrebljivost. m) Brz i prenosiv naĉin preuzimanja informacija Kliniĉarima je neophodan naĉin za brzo preuzimanje kompletne informacije o kojoj su već obavešteni, ali koja se još nije u potpunosti integrisala u novi naĉin rada i razmišljanja. Izvori informacija koji su zasnovani na korišćenju raĉunara mogu obezbediti takve informacije za manje od 30 sekundi. U datim okolnostima, prenosivi raĉunari imaju još veći potencijal i upotrebljivost. n) Pretraţivanje baza podataka i identifikacija relevantnih informacija Medicinski fakulteti pruţaju budućim lekarima dovoljnu koliĉinu informacija koje će efikasno koristiti u svakodnevnom radu. MeĊutim, tradicionalni kurikulum nastave ne stvara korisnike informacija koji su sposobni da identifikuju, evaluiraju i primene nove informacije koje su stalno na raspolaganju. Da bi postali "lifelong learners" (uĉenici ĉitavog ţivota), doktori se tokom svakodnevnog rada moraju orjentisati ka novim metodama uĉenja, korišćenjem novih elektronskih oruĊa koja omogućuju uspešnu i efikasnu selekciju i evaluaciju novih medicinskih informacija.

o) Osnovni aspekti tehnologije u oblasti molekularne medicine
Fundamentalna istraţivanja najznaĉajnije doprinose razvoju dijagnostiĉkih testova i lekova u terapiji oboljenja. Ubrzana primena rezultata laboratorijskih istraţivanja u dijagnostiĉkim i terapijskim procedurama, predstavlja najznaĉajniji izazov savremenih biomedicinskih istraţivanja, tabela 7.1.

118

Pronalaţenje najadekvatnijih pristupa za realizaciju ovog cilja dovodi do brţeg razvoja efikasnijih metoda prevencije, dijagnoze i tretmana oboljenja ĉoveka. U cilju ubrzane i efikasne razmene podataka izmeĊu istraţivaĉkih timova koji uĉestvuju u protoku informacija od baziĉnih ispitivanja do primene u dijagnostiĉkim i terapijskim procedurama, slika 7.1, veoma je vaţno da se primenjuju konzistentne, validne i standardizovane laboratorijske metode. Tabela 7.1. Glavne oblasti biomedicinskih istraživanja Kategorija Primeri Malignitet Karcinom dojke, Karcinom prostate, Kolorektalni karcinom, Leukemija Infektivne bolesti HIV, SARS, Hepatitis C virus Oboljenja srca i pluća Hipertenzija, akutni infarkt miokarda, hroniĉni bronhitis Neurološka oboljenja Alzheimer-ova bolest, multipla skleroza, Parkinson-ova bolest, cerebrovaskularni inzult Oboljenja digestivnog, urogenitalnog trakta i Diabetes tip I i II, ciroza jetre, diabetes holecistolitijaza, glomerulonefritis

Identifikacija i verifikacija markera Baziĉna istraţivanja : karakterizacija oboljenja Identifikacija i verifikacija cilja leĉenja

Razvoj testa Kliniĉki razvoj

Dijagnostiĉki test

Identifikacija i verifikacija supstance

Kliniĉki razvoj: toksiĉnost i efiksnost

Terapeutski lek

Slika 7.1 Unapređivanje biomedicinskih istraživanja: primena rezultata istraživanja u dijagnostici i terapiji.
Znaĉajni faktori koji odreĊuju standardnu laboratorijsku metodu ukljuĉuju: konzistentnu pripremu uzoraka – varijacije u prikupljanju i obradi moraju biti minimalne, u cilju dobijanja reproducibilnih rezultata u svim analizama, pouzdane analize podataka – izolovani ciljni molekuli moraju biti visoke ĉistoće da bi se detektovali metodama koje odlikuje specifiĉnost i senzitivnost, regulatorna podobnost – primenjene metode moraju biti u skladu sa zakonskim regulativama, kontrola i obezbeĊivanje kvaliteta – kitovi i reagensi moraju biti visokog kvaliteta, ĉime se obezbeĊuje minimalna varijacija izmeĊu proizvedenih serija.

7.3.6 Primena rezultata biomedicinskih istraţivanja u medicinskoj praksi
Biomedicinska istraţivanja obuhvataju primenjene metode, kao što su genotipiziranje, epigenetska istraţivanja, analize ekspresije gena, interferirajuće RNA (RNAi), i proteomika. 7.3.6.1 Genotipiziranje Za genotipiziranje uzoraka dobijenih od pacijenata, za dobijanje reproducibilinih i pouzdanih rezultata neophodni su uzorci nukleinskih kiselina visokog kvaliteta. Za primenu metoda zasnovanih na PCR-u

119

Tako na primer. kao i ispitivanja efikasnosti potencijalnih lekova koji deluju kao inhibitori kinaza. i razvoja maligniteta kod ĉoveka. kako u istraţivaĉke. 7. bez pojave nespecifiĉnih efekata. Rezultati genotipiziranja se koriste kao znaĉajna osnova za dalja ispitivanja kod pacijenata u cilju razumevanja etiologije oboljenja. tako i u dijagnostiĉke svrhe. Genotipiziranje. imaju znaĉajan potencijal da budu korišćene kao terapijski agensi. Analiza genotipiziranja polimorfizama pojedinaĉnih nukleotida (SNP. Osim toga što omogućavaju razumevanje funkcije pojedinih gena. RNAi ubrzavaju otkriće specifiĉnih meta za primenu lekova. koji je jedan od najĉešćih tipova maligniteta kod muškaraca u Vojvodini.6.6 Genetska terapija: strategija primene u naslednim oboljenjima Nakon uspešnog oĉitavanja kodirajućih sekvenci humanog genoma. ili kod eksperimentalnih ţivotinja (in vivo).3. takoĊe. faktori koagulacije.3.6.3. 7.3. etc. kao što je 120 . predstavlja veliki izazov za istraţivaĉe u oblasti proteomike (analize proteina). moguće je identifikovati ne samo gene koji su mutirani u odreĊenim tkivima. insulin. predstavlja moćno oruĊe u razvoju dijagnostiĉkih testova i lekova u terapiji oboljenja. već i gene ĉija je ekspresija smanjena ili povećana. odreĊivanje statusa metilacije GSTP1 promotera. u cilju dijagnostike i primene u terapijske svrhe. u cilju detekcije poremećaja aktivnosti enzima. RNAi. mnoga oboljenja predstavljaju rezultat poremećene fosforilacije proteina. takoĊe. odnosno kompletiranja projekta humanog genoma u aprilu 2003.4 Interferirajuće RNA (RNAi) Uspeh u primeni RNAi u istraţivanjima na ćelijskim linijama (in vitro). 7. u cilju detekcije virusne kontaminacije.5 Proteomika Nesaglediva kompleksnost proteoma (celokupne koliĉine proteina u ćeliji). što je neophodno za bezbednost pacijenata.3. Osim toga. Korišćenjem kvantitativne metode lanĉane reakcije polimeraze (real-time polymerase chain reaction. kako u blokiranju ekspresije onkogena u malignitetu (gene silencing). Za istraţivaĉe je. imunoglobulini. a što konaĉno dovodi do promenjene koliĉine proteina u ispitivanim tkivima. omogućeno je uspešno razumevanje odnosa genotip-fenotip i ova znanja se sve više primenjuju u leĉenju naslednih oboljenja. RT PCR) i mikroĉipova (microarray). izvodi se u brojnim laboratorijama i ima veliki znaĉaj kako u otkrivanju osoba koje poseduju genetski rizik za nastanak oboljenja. 7. takoĊe.). pri ĉemu je najkompleksniji pristup u izolovanju i merenju proteina koji se u ćeliji nalaze u malim koliĉinama.2 Epigenetika (metilacija DNA) Hipermetilacija delova gena koji imaju funkciju promotera. koju izaziva poremećaj regulacije aktivnosti ili mutacije u kinazama ili fosfatazama i dalja istraţivanja iziskuju primenu brojnih procedura na nivou proteomike. zahteva efikasan blok u ekspresiji (knockdown) ciljnog gena. što konaĉno rezultuje razvojem efikasnih i ciljanih tretmana. single nucleotide polymorphisms). primenjeni reagensi moraju obezbediti specifiĉno i senzitivno umnoţavanje fragmenta genetskog materijala. tako i u cilju procene odgovora svakog pojedinaĉnog pacijenta na primenjenu terapiju. ima veliki znaĉaj i za pregled krvi od dobrovoljnih davalaca. ĉesto dovodi do inaktivacije tumor supresor gena. moţe biti koristan marker u molekularnoj dijagnostici karcinoma prostate.6. tako i u blokiranju ekspresije virusnih gena u inficiranim tkivima i organima. 7. neophodno da dobiju znaĉajne koliĉine visokopreĉišćenih rekombinantnih proteina (npr.(lanĉanoj reakciji polimeraze).3 Analize ekspresije gena OdreĊivanje ekspresionog profila tkiva. Visoko senzitivne metode izolacije i detekcije virusnog genoma su neophodne za minimiziranje rizika transfuzije sa kontaminiranim uzorcima krvi.6. Neki od ovih promotera gena bivaju vrlo specifiĉno metilirani samo u odreĊenim tipovima maligniteta. koji je hipermetiliran u karcinomu prostate. Do danas su terapijske strategije.6.

kod kojih je dovoljno korigovati ili kompenzovati funkciju jednog gena u cilju prevencije ili leĉenja naslednog oboljenja. 121 . 7. sadašnja nauka i medicina nisu u stanju da koriguju kompleksni fenotip udruţen sa poremećajem više stotina gena kod hromozomskih aberacija (kao npr. bilo ponovnim "stvaranjem" organa usled ekspresije embrionskih "master" gena. odnosno kodirajuće sekvence. ali brojni aspekti su specifiĉni samo za genomske tehnologije. kod trizomije 21) ili višestruke genske varijacije udruţene sa kompleksnim oboljenjima.6. kao i da stalno vrše nadzor nad ovakvim vidovima leĉenja.. Za ovakva oboljenja se razvijaju strategije koje bi mogle da kompenzuju funkciju ili da modifikuju poremećaj u obolelom organu. ili kao u sluĉaju terapije matiĉnim ćelijama. od kojih su neki prisutni i kod drugih medicinskih procedura. Za svaku od navedenih strategija genske terapije. ni jedna od strategija ne utiĉe na germinativni epitel. kao i vrsta mutacija koje rezultuju pojavom oboljenja. imale znaĉajan uspeh kod nekih genetskih oboljenja. kao u RNA modifikacionoj terapiji). koja je izazvana izmenjenim genotipom.6. somatic stem cells). embryonic stem cells). Genetska terapija koja se primenjuje u kliniĉkom radu se moţe podeliti na tri osnovne kategorije: somatske matiĉne ćelije (SSC. pojedinaĉni gen.3.3. Od procenjenih 25000 gena. koji indukuju razvoj organa.metaboliĉka manipulacija i povećanje koliĉine (nadomeštanje) proteina. njihova regulatorna i savetodavna tela zauzmu struĉni stav o ovim pitanjima. Zbog toga je neophodno da nadleţna ministarstva. kao i kod drugih terapijskih postupaka.6. Primena razliĉitih kategorija genske terapije ne iskljuĉuje jedna drugu i najverovatnije je da budućnost genetske terapije upravo predstavlja kombinacija razliĉitih pristupa. u cilju premošćavanja (stvaranja by-pass) blokiranih koronarnih arterija. 7. ili ĉak ĉitavog genoma (kao u sluĉaju terapije matiĉnim ćelijama. Monogenska nasledna oboljenja se smatraju najjednostavnijim poremećajima. pa stoga njen razvoj mora biti rigorozno regulisan. što je tipiĉno za gensku terapiju ili fragmenti gena. genetska terapija moţe biti primenjena i u cilju regeneracije obolelog organa. kao što je naĉin unošenja genetske informacije. U budućnosti se planira i primena embrionalnih matiĉnih ćelija (ESC. fundamentalni pristup se sastoji u modifikaciji ekspresije gena u odreĊenim tkivima ili organima obolele osobe. Osim toga. zatim terapija matiĉnim ćelijama (stem cells) u cilju regeneracije ćelija miokarda kod oboljenja srca. terapeutika koji su usmereni ka prenosu genetskog materijala. Genetski "lekovi" imaju kao cilj modifikaciju genetskog repertoara i/ili ekspresije gena. reakcija imunog sistema domaćina. Za sada.7 Genetska terapija – opšti principi Koncept koji se nalazi u osnovi genske terapije jeste transfer genetskog materijala (npr.9 Izazovi primene genetske terapije a) Pravna pitanja Genetska terapija je "leĉenje".8 Etiĉki i pravni aspekti primenjenih genomskih tehnologija Genomske tehnologije su suoĉene sa brojnim pravnim i etiĉkim problemima. Primeri za gensku terapiju ukljuĉuju i indukciju angiogeneze. najjednostavnija strategija je korekcija ili kompenzacija neodgovarajuće ekspresije gena. koji ĉine humani genom. 7. i zbog toga se stalno javljaju sumnje u opravdanost primene ovakvog vida leĉenja kod ĉoveka. Uspešna primena genetske terapije zavisi od brojnih ĉinilaca koji moraju biti uzeti u obzir. Pravi prodor u terapiji naslednih oboljenja zavisiće upravo od razvoja "genetskih lekova". Za razliku od monogenskih bolesti. transfer gena i modifikacija RNA (ribonukleinskih kiselina). SSC i ESC terapija). Konceptualno. Terapija za nasledne bolesti je hroniĉna. te je neophodno da zadovoljava visoke standarde u pogledu sigurnosti i efikasnosti primene. vrsta organa u kojem je ispoljen fenotip.3. za mutacije u preko 1800 gena je već utvrĊeno da izazivaju nasledna oboljenja. naĉin nasleĊivanja oboljenja. u cilju korekcije ili kompenzacije poremećenog fenotipa uslovljenog odreĊenim genotipom. odnosno primena "lekova". korišćenjem genetski nepromenjenih ili korigovanih matiĉnih ćelija u cilju stvaranja normalnih tkiva. što rezultuje modifikacijom fenotipa u terapijske svrhe.

Paralelno sa ovim napretkom. Strateška i ciljana primena transkripcionog profiliranja uzoraka u kliniĉkim ispitivanjima lekova u onkologiji i drugim granama medicine. Iako se rad kontinuirano nastavlja. ili privatni fondovi. zavisi od biotehnoloških dostignuća u farmaceutskoj industriji. 7. korišćenje ESC kao efikasnih genetskih lekova je još u dalekoj budućnosti.6. c) Socio-politiĉka pitanja Socijalne implikacije modifikacije humanog genoma (u sluĉaju genskog transfera) i izvora genetskih terapijskih sredstava (za terapiju matiĉnim ćelijama).3. moţe pomoći u predviĊanju odgovora na terapiju i krajnjeg ishoda bolesti. farmakogenomika. dijagnostici. UvoĊenje metodologije lanĉane reakcije polimeraze (polymerase chain reaction.11 Nanotehnologija u medicini Na poĉetku 21. pola veka nakon otkrića strukture deoksiribonukleinske kiseline (DNA). pruţaju mogućnost identifikacije markera ĉijom analizom se moţe predvideti kliniĉki odgovor na primenjenu terapiju. Ovi rezultati su znaĉajno povećali interesovanje u kliniĉkoj praksi. Sa komercijalnog aspekta. pri ĉemu se korišćenje blastociste kao izvora ESC izjednaĉava sa uništavanjem ljudskog ţivota. razvoj genetske terapije koja će biti široko primenjivana. Socio-politiĉki aspekti korišćenja humanih embrionalnih matiĉnih ćelija (ESC) u terapijske svrhe privukli su veliku paţnju u SAD.b) Ekonomska pitanja Cena razvoja i primene genetskih "lekova" ima veoma vaţnu ulogu u privlaĉenju kompanija da investiraju u razvoj ovakve terapije. pokazali su da istraţivanja zasnovana na ispitivanju ekspresije gena u obolelom tkivu (microarray tehnologija). medicinskoj nauci. forenziĉkim disciplinama i brojnim drugim.10 Kliniĉka farmakogenomika Današnji razvoj i primena molekularnih metoda u oblasti medicine. ĉime se ĉini znaĉajan korak ka ulasku u eru individualizovane terapije.6. Stoga. ima mnogo veći znaĉaj od genetske terapije i biće potreban veliki napor da se industrija u oblasti biotehnologije i farmacije zainteresuje i fokusira na leĉenje genetskih anomalija. insulin). pri ĉemu relativno nova oblast biomedicinske nauke. Tokom proteklih nekoliko godina.3. biotehnologiji. Osim toga. svet nauke je suoĉen sa znaĉajnim napretkom u brojnim disciplinama bioloških istraţivanja. kao terapijskih sredstava. posebno na polju molekularne biologije i manipulisanju molekulima nukleinskih kiselina. priroda DNA molekula i njihova graĊa i struktura je znaĉajno zainteresovala brojne istraţivaĉe. tako i u drugim granama medicine. Brojne tehnike molekularne biologije su uspešno primenjene u biologiji. ukljuĉujući i razvoj strategija koje će omogućiti da izvor ESC ne budu intaktne blastociste. koje finansiraju pojedine drţave (kao Kalifornija nakon sprovedenog referenduma o ovim pitanjima). koja u suštini nije dovoljno zainteresovana niti stimulisana da ulaţe u istraţivanje i odobravanje lekova koje primenjuje veoma mali broj ljudi sa uroĊenim oboljenjima. sprovedena su retrospektivna ispitivanja ekspresionih profila u arhivskim uzorcima tumora i rezultati ovih analiza pokazuju da su ovakva ispitivanja neophodna da bi se precizno predvideo odgovor na primenjenu terapiju. Posledica ovakvog stava i trenutnih zabrana je da većinu istraţivanja na humanim ESC u SAD sprovode kompanije ili akademski centri. ne poseduju adekvatne finansijske mogućnosti za razvoj genetske terapije. naroĉito u oblasti onkologije. terapija nadoknaĊivanja nedostajućih proteina (kao što je npr. niti adekvatnu regulacionu infrastrukturu koja će sprovesti razvoj terapije sve do zakonski prihvatljive faze primene u praksi. genetski "lekovi" su predmet nacionalne debate u brojnim drţavama. 122 . Stoga će analize ekspresionih profila uzoraka tumora ubuduće biti preporuĉivane kao adekvatna strategija tokom prekliniĉke i kliniĉke faze razvoja lekova kako u onkologiji. zauzima sve znaĉajnije mesto u kreiranju kliniĉkih studija. veka. univerzitetske istraţivaĉke laboratorije. da se zapoĉne sa rutinskim praćenjem transkripcionih profila u uzorcima tkiva tokom kliniĉkih testova. Akademski centri. gde postoji zabrana korišćenja federalnih fondova za razvoj novih ćelijskih linija ESC. odnosno predvideo ishod bolesti i leĉenja. PCR) je rezultiralo u unapreĊenju starih i dizajniranju novih laboratorijskih sredstava i aparature za PCR amplifikaciju i analizu amplificiranih DNA fragmenata. 7.

preventivne i terapijske mere i postupka.razvijene su studije u kojima se podraţava graĊa i funkcija ţivih sistema. bilo da su to molekuli na površini ćelija ili na jedarnoj membrani. omogućiće MSP više podešavanja u smeru boljih investicija. odnosno popravljanja opšteg zdravstvenog stanja stanovništva u Vojvodini. 123 . u vidu sistema za ciljanu terapiju. ukljuĉujući i preventivne i "screening" programe. kao i ispitivanje i korišćenje pristupaĉnih meta na endotelu krvnih sudova. kao i razvoj i konstrukcija artificijelnih nanosredstava. Jedan deo ovog nauĉnog polja je i razvoj sredstava za unošenje i prenos lekova u ţivim sistemima. ukljuĉujući i budući razvoj nanorobota. neophodno je pre svega proširivanje dostupnosti najsavremenijih dostignuća medicinske nauke što većem broju graĊana. sada je zamenjen konceptom "ĉarobnog štapića". Nanotehnologija podrazumeva izuĉavanje ĉestica veoma malih dimenzija i bavi se kako fundamentalnim aspektima razumevanja osobina ovakvih nanoĉestica. kao biosenzora i membrana za biološke separacije. zatim primena u genskoj terapiji. kao što su biomolekularni senzori. a u isto vreme smanjiti troškove medicinskih usluga. Podizanje nivoa saznanja o meĊunarodnim tendencijama u novim tehnologijama. tkivni i ćelijski inţenjering. kao i eliminaciju lekova. Stoga nanoĉestice u sektoru farmaceutske biotehnologije unapreĊuju terapeutski indeks i omogućuju rešenja za probleme unošenja i prenosa nove klase biotehnoloških lekova. kako bi se nove tehnologije u medicini i farmaciji mogle primeniti. rekombinantnih proteina. Trendovi koji ukazuju da se ove prepreke mogu donekle savladati jesu direktna primena korišćenjem katetera ili korišćenjem spoljašnjih vodiĉa (magnetna polja ili ultrazvuk). veka. ukljuĉiti i mala i srednja preduzeća (MSP u daljem tekstu). Biomedicinske i biotehnološke primene nanoĉestica su predmet posebnog interesovanja u istraţivaĉkim i razvojnim projektima sa potencijalnom primenom. koja ukljuĉuje korišćenje nanoĉestica kao nosaĉa za lekove ili DNA. Koncept "magiĉnog metka" koji je postulirao Ehrlich poĉetkom 20. Osnovni cilj razvoja i dizajniranja terapeutskih sredstava je ciljana terapija i dostavljanje lekova do specifiĉnih obolelih tkiva i organa na mestu gde je farmakološko dejstvo ţeljeno. zahvaljujući kontrolisanom oslobaĊanju aktivne supstance. ukljuĉujući i softverske sisteme. ukljuĉujući i sisteme za prenos lekova (< 1000 nm). ali i modifikovati u skladu sa regionalnim potrebama stanovništva u Vojvodini. U ostvarenje ovog cilja i tendencije. ĉime se druga tkiva štede. pored ostalih institucija i pojedinaca (organi vlasti. vakcina i u poslednje vreme nukleotida. 7. tako i razvojem tehnološke primene nanoĉestica. odnosno smanjiti zavisnost od uvoza celokupnog medicinskog instrumentarijuma i prateće opreme. unaprediti. Nanotehnološkim pristupom se stvaraju sistemi i/ili sredstva na molekularnom nivou i ovo multidisciplinarno nauĉno polje se eksplozivno razvija. Nanoĉestice i drugi koloidni sistemi za unošenje i prenos lekova znaĉajno modifikuju kinetiku. zatim kao komponenti u medicinskim dijagnostiĉkim setovima. Sva dosadašnja dostignuća ukazuju na zakljuĉak da će razvojem svih primenjenih disciplina. raspodelu u organizmu. od inţenjeringa do biologije i medicine. zdravstvene. lipozomi. OdreĊeni izazovi za dalji razvoj i unapreĊivanje nanosistema za unošenje i prenos lekova nalaze se u savladavanju bioloških barijera. kao što su polimerne nanoĉestice. pri ĉemu se znaĉajno istiĉe i smanjena pojava neţeljenih efekata.4 PROJEKCIJA POTENCIJALNIH KORISNIKA I MOGUĆNOST PLASMANA USLUGA U IMPLEMENTACIJI NOVIH TEHNOLOGIJA U MEDICINI I FARMACIJI U cilju razvoja i osavremenjivanja pruţanja medicinskih usluga. ukljuĉujući rekombinantne proteine i oligonukleotide. dugooĉekivani san o primeni ciljane terapije uskoro postati stvarnost. a u isto vreme smanjivanje cene svake pojedinaĉne dijagnostiĉke. micele i polimer-lek konjugati. Ciljana primena lekova na specifiĉnim lokacijama u organizmu i odrţavanje farmakološki relevantnih doza tokom celokupnog perioda u kojem je neophodno dejstvo leka su glavni ciljevi koje nanosistemi omogućuju. predstavljaju prve i najznaĉajnije predstavnike ovog polja nauke koje se stalno razvija. Nanoĉestice se razvijaju kao znaĉajna strategija za unošenje i prenos lekova. Nanosistemi. neophodno je. odnosno ne oštećuju primenjenom terapijom. Ovaj koncept je zasnovan na specifiĉnim ciljnim ligandima koji su vodiĉi za nosaĉe lekova do molekularnih meta. obrazovne i nauĉne institucije).

U ovom pristupu. kvalitet i stepen primene novih tehnologija u medicini i farmaciji. AP Vojvodina). kao direktan rezultat napretka u pruţanju zdravstvene nege. kako u dodiplomskom. Epidemiološke baze podataka i registri za sve zarazne i nezarazne bolesti su neophodni u Vojvodini. Starenje je kontinuirani proces.meĊunarodna sredstva i projekte. i to: Razvoj novih preparata na bazi farmakološki aktivnih supstanci (FAS) sadrţanih u lekovitom i/ili aromatiĉnom bilju i Projekti otvaranja novih MSP za proizvodnju gotovih lekova i preparata u razliĉitim oblicima. maligni tumori. Predlog projekata tehnološkog razvoja u farmaciji u okviru AP Vojvodine se moţe podeliti na dva dela. moraju biti decentralizovani. neophodno je obezbediti veliki broj primeraka publikacija u kojima će se na pristupaĉan i struĉan naĉin pacijentima prezentovati promocija zdravih stilova ţivota. kako bi se na najbolji naĉin kreirala politika finansiranja implementacije novih tehnologija.fondovska sredstva. pri ĉemu se povećava i potreba za pruţanjem zdravstvenih usluga i nege. pri ĉemu bi bilo spreĉeno koncentrisanje velikog broja zdravstvenih radnika u urbanim sredinama. Pored edukacije studenata od strane domaćih nastavnika na fakultetima. socijalne. mogućnost nastanka zdravstvenih problema i hroniĉnih oboljenja znaĉajno raste. odnosno ukazati na faktore rizika. Do 124 . proizvodnja u MSP uvek mora biti usklaĊena sa svetskim standardima kontrole kvaliteta i za ovo je neophodno da institucije AP Vojvodine obezbede odgovarajući monitoring obezbeĊivanja i kontrole kvaliteta. što je neminovno tokom perioda nezaposlenosti. kao što su dijabetes. sa ciljem da se redukuju loše navike u ishrani i ţivotnim navikama. kako bi se omogućila adekvatna prevencija. Centri za prevenciju i "screening" masovnih nezaraznih oboljenja. koji ukljuĉuje fiziĉke. odnosno kvaliteta u medicinskoj i farmaceutskoj nauci i praksi treba ostvariti kombinovanim finansiranjem nauke i tehnološkog razvoja. Neophodno je paţljivo planiranje zapošljavanja zdravstvenih radnika. psihološke i duhovne aspekte.budţetska sredstva (Republika Srbija. neophodno je što ĉešće gostovanje stranih struĉnjaka i nauĉnika koji će na adekvatan naĉin prezentovati rezultate i nove tendencije u razvoju i primeni tehnologije u medicini i farmaciji. a njihovo formiranje i odrţavanje se mora sprovoditi na aktivan i aţuran naĉin. koji ne bi prekidali svoj rad i usavršavanje. takoĊe. . Poboljšanje sadašnje situacije. smanjila bi se nezaposlenost lekara. Najvaţniji faktor koji će omogućiti primenu novih tehnologija u medicini i farmaciji je pre svega adekvatno obrazovanje neophodnih struĉnjaka. kao i za MSP. tako i u poslediplomskom periodu obrazovanja. Rastući udeo starih osoba u ukupnoj populaciji je jedno od najznaĉajnijih pitanja sa kojima se suoĉavaju zdravstveni sistemi u brojnim drţavama. . pruţati stalne savete za struĉna tela pri zdravstvenim i obrazovnim institucijama. Pored toga. pri ĉemu će. Dobro poznata ĉinjenica je da sa starenjem. Neophodno je da AP Vojvodina oformi stalnu komisiju koja će u redovnim periodima u toku godine.sredstva gradova u kojima je sedište medicinskih institucija. odnosno svaki lekar u ambulanti treba da sprovodi preventivne preglede i da ima savetodavnu ulogu. oslanjajući se na: . odnosno neadekvatna raspoloţivost zdravstvenih usluga za stanovništvo u manjim mestima u Vojvodini. Ove ĉinjenice u znaĉajnoj meri utiĉu i na planiranje zdravstvenih resursa. pratiti intenzitet. što bi bilo u skladu sa zakonskim merama i regulativom. na bolniĉke i druge sisteme pruţanja dugotrajne nege. kao savetodavno telo. takoĊe. prepoznavanje faktora rizika i planiranje resursa za obezbeĊivanje tretmana. kao i faktora ţivotne sredine i naĉina ţivota. . odnosno da se pojava faktora rizika svede na minimum. odnosno neophodno je da se visokoškolske ustanove permanentno modernizuju i na taj naĉin obezbede visok nivo edukacije. Promene u ovim sferama mogu biti pod uticajem genetskih faktora. Oĉekivano trajanje ţivota je produţeno. Edukacija svih studenata u evropskim i svetskim centrima je nerealna i ne predstavlja osnovni cilj reforme kurikuluma. kako bi se obezbedilo ravnomerno i pravovremeno zapošljavanje.U cilju obezbeĊivanja i kontrole kvaliteta. kardiovaskularne bolesti. Zdravstveni sistem Vojvodine će u budućnosti biti suoĉen sa rastućim potrebama za pruţanje zdravstvenih usluga starijoj populaciji.

Alchajmerova bolest (Alzheimer’s disease. Najšire prihvaćena teorija jeste "teorija slobodnih radikala". godine oĉekivano trajanje ţivota u SAD će biti oko 85 godina. 125 . Smatra se da će u SAD do 2040. 1999. Friend S. Socijalni programi i zdravstvena politika omogućuju starijima da budu aktivni i da budu produktivni deo društva. Binder S. ukoliko uskoro ne doĊe do jasnijeg i preciznijeg razumevanja etiologije i patogeneze AD. zatim porodice. Keeping pace with new technologies: systems needed to identify and evaluate them. J Natl Cancer Inst 1998. predstavljaju deo ukupne populacije koji se najbrţe uvećava. Milne R. Stratton KR. Usled svih navedenih faktora. Ganem D.284:1311-3. Sacks J.90:1771-2. Levitt A.284:1279. 6. Washington DC: National Academy Press. 7.2020. Science 1999. smanjeni unos vitamina C i E je udruţen sa progresijom AD. takoĊe. Lawrence RS. a takoĊe predstavljaju i deo populacije koji najĉešće koristi zdravstvene usluge. povećava rizik za nastanak AD. Stevens A. Lilford R. sa ĉime se moraju suoĉiti radnici u javnom sektoru. posebno ukoliko se preduzmu mere prevencije nastanka teških oboljenja i savetodavna uloga zdravstvenih radnika. Durch JS. koja ukazuje da je starenje rezultat akumulacije promena izazvanih na nivou ćelija u reakcijama koje izazivaju slobodni radikali. pri ĉemu oporavak starijih osoba traje duţe i stoga zahteva sve veći broj institucija za dugotrajnu zdravstvenu negu. Edukacija medicinskih radnika u ovom pravcu je neophodna za uspešno poboljšanje zdravlja ovog znaĉajnog dela populacije. odnosno tokom svake replikacije ćelija. posebno kod starijih. uz sve veći broj zdravstvenih radnika koji su ukljuĉeni u obezbeĊivanje neophodnog optimuma zdravstvene nege. kao i zdravstveni radnici koji na razliĉite naĉine zadovoljavaju potrebe starijih. pri ĉemu se povećava rizik za nastanak oboljenja. Science 1999. Kontinuirano povećanje udela osoba starijih od 65 godina u ukupnoj populaciji utiĉe u znaĉajnoj meri na brojne aspekte društva u celini. Hughes J. 1999.Gabbay J. što će omogućiti kontinuirano poboljšanje kvaliteta ţivota starijih. Karakteriše je progresivno oštećenje kognitivne funkcije. Biomedical J.319:1291-3. Pored toga. kao što je na primer pušenje. Najznaĉajniji doprinos u prevenciji ovog oboljenja koji se već sada moţe dati proistiĉe iz ĉinjenice da je smanjenje unosa pojedinih esencijalnih namirnica u vezi sa gubitkom pamćenja i drugim poremećajima. Infectious avenues to cancer. Chemical genetics speeds up drug discovery. Emerging uses for genomic information in drug discovery. Oliff A. a u Srbiji verovatno i veći udeo. Emerging infectious diseases: public health issues for the 21st century. 3. Procena broja obolelih od AD dostiţe preko 14 miliona do 2050. Produţeno trajanje ţivota ĉoveka utiĉe i na veću pojavu oboljenja. ali ni komplikovan.5 LITERATURA 1. koji bi zadovoljio potrebe ovog kompleksnog dela populacije. Vastag B. odnosno molekuli koji nastaju kako tokom normalnih fizioloških i metaboliĉkih procesa. Povećani unos holesterola i zasićenih masnih kiselina. Zbog toga je neophodno da društvo u celini razume jedinstvene potrebe ovog dela populacije.338:125-6. tako i delovanjem egzogenih faktora. Vaccines for the 21st century: a tool for decisionmaking. ObezbeĊivanje potpunog i visokog kvaliteta ţivota i zdravstvenih usluga osobama starijeg ţivotnog doba jeste zadatak koji nije jednostavan. tokom starenja se znaĉajno smanjuje funkcionisanje pre svega endokrinog i imunog sistema. fiziĉka aktivnost. AD) predstavlja najĉešći uzrok demencije kod pacijenata starijih od 60 godina. kao i kod 50% osoba starijih od 85 godina. Za objašnjenje procesa starenja su postulirane brojne teorije koje objašnjavaju kompleksne ćelijske i molekularne faktore. godine ĉiniti oko 24% populacije. N Engl J Med 1998. ukljuĉujući i uticaj ţivotne sredine. kao i u Srbiji. kao i razvoja jasnih strategija za prevenciju i/ili leĉenje. 2. jer su brojne studije pokazale da pravilna ishrana. 4. odnosno teoriju prema kojoj starenje ćelija organizma nastaje zbog progresivnog skraćivanja ponovljenih sekvenci na okrajcima hromozoma (telomera) tokom ţivota. Ovo oboljenje se javlja kod 10% osoba starijih od 65 godina. mentalna stimulacija i socijalizacija u znaĉajnoj meri popravljaju ukupno stanje starije populacije. Znaĉajno je pomenuti i genetsku teoriju starenja. pri ĉemu se pojava teških oboljenja odlaţe ili prevenira. 5. Starije osobe u razvijenim zemljama.

Expression profiling using cDNA microarray.L. Frontiers Medicinal Chem. 18. Hynes DM.June. Hopkins LN. Kales D. Cardiol Manage 1998. de Longueville F. Chen Y. Food Technology . Butterfield AD. Bogunia-Kubik K. Lanotte M.A.21:10-14. 2006. Reddy MK.6:295-306. Ibid. 23.5:23-8. 25. alzheimer’s disease and Huntington’s disease. Z and a. Kayser O. Li R. Supercritical Fluid Extraction: Operating Principles and Food Applications. Trent JM. Leonard BW. Daniels. Tarkanyi I. 2004. Crystal RG. Current Pharmaceutical Biotechnology. c. 30. 2006. Avenues for immunomodulation and graft protection by gene therapy in transplantation. Anderson M. Current Pharmaceutical Biotechnology. 9. Neurogenesis as a therapeutic strategy for cognitive aging and Alzheimer’s Disease. Aradi J. 12. Martin CR.1:385-97. Nature Genetics 1999. Sensors 1997. Hillion J. Cancer Cell.9. Tinker AV.: Supercritical Fluid Extraction: Fundamental Principles and Modeling Methods. Deng S. Fillit H. Current Molecular Medicine.2:215-9. 21. Macoska JA. Current Nutrition Food Science. Oxidative stress in animal models of accelerated aging. 2005. Kubik T. Markmann JF. The challenges of gene expression microarrays for the study of human cancer. 2006. 57-64 (1986). DualChip microarray as a new tool in cancer research. Current Nanoscience. Xenotransplantation: a bioethical evaluation. Labhasetwar VD.43:377-84. 2006. Crompton MR. Moore DJ. Gouras G. 2005. 2005.350:657-60. Oestreicher JL. Segal-Bendirdjian E.32.7. Current Neurovascular Res. Expert Rev Mol Diagn 2006. Pendino F. O’Connor TP. Wakhloo AK. 55-65 (1986). 15. Dudognon C.3:363-6. 2005.19:435–45. Rizvi. Trepicchio WL. Gillet JP. Lanzino G. Zollweg. Sugisaka M. J.50-9.7:261-76. 10. Current Alzheimer Research. Smart nanotubes for biotechnology. Nutrition.333-9. Bowtell DDL. Optical sensor keeps robots on target with prompts in X. Stevenson G. Genetic medicines: treatment strategies for hereditary disorders. 2005. J Europ Soc Organ Transplantation. Bittner M. 28. July. 6:35-47.6:147-80. Meltzer P. 22. Zhang Y. 29. CA Cancer J Clin 2002. Whitley MZ. Manasco PK. Nanosystems in drug targeting: opportunities and challenges. 17. The progressing clinical utility of DNA microarrays. S. Changing the business of heart surgery. 27. Maiese K. Mounts DP. Ethical and legal aspects of applied genomic technologies: practical solutions. 2006. Nanotechnology on duty in medical applications. Current Molecular Medicine 2005. Cahilly MJ. Burczynski ME. Speicher LA. Stents for intracranial aneurysms: the beginning of a new endovascular era? Neurosurgery 1998. b. 13. Vann L. 16. Cao P. 1:11-7. Kohli P. Current Pharmaceutical Biotechnology. 19.. 14. Lancet 1997. Lemke A.5:83-102. Hernández-Trejo N. and Alzheimer’s disease. 126 . J. 26. Timing is everything.52. Towards filmless and distance radiology.6:3-5. Telomeres and telomerase: pharmacological targets for new anticancer strategies? Current Cancer Drug Targets. 8. The Impact of nanobiotechnology on the development of new drug delivery systems.205-8 24. Remacle J.3:12. 2006.. 11. Y.. Benado. Withey JME.H. Lieber BB. Boussioutas A.S. 2006. brain aging. J Med Ethics.Nov:27-35. A. RNA Interference: A new targeted tumour therapy? Current Cancer Therapy Reviews.3:3-6. 2005. Clinical pharmacogenomics and transcriptional profiling in early phase oncology clinical trials. Vasir JK. Nahmius C. Duggan DJ. 20.A.6:17-33.1:47-64. Nature Reviews Genetics. 2006.

Ove tehnike se koriste u programima za poboljšanje poljoprivredne produktivnosti i bezbednosti hrane. energija. raspoloţivosti vodnih resursa i zaštite pomorske i kopnene sredine. 8. Tehnike procene moraju da se prilagode odgovarajućim nuklearnim ili izotopskim aplikacijama. OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA AP VOJVODINE ZA OBLAST NUKLEARNE TEHNOLOGIJE I NOVI MATERIJALI 8. institucije. tehnološkog i ekonomskog razvoja te zemlje ĉime se postiţu znatne društveno-ekonomske prednosti na svim nivoima razvoja. je ponovio apel koji je prvi put postavljen u Deklaraciji o ţivotnoj sredini i razvoju u Riu (1992). jer one utiĉu na resurse društva. Pri tome mora da se izvrši taĉna procena troškova.1. poboljšanje ljudskog zdravlja. regulativnih. Johanesburg 2002. svaka za sebe ili na odgovarajući naĉin integrisane u druge tehnologije. pokrenuta preko Programa o nuklearnim tehnologijama za razvoj i zaštitu ţivotne sredine pri MeĊunarodnoj agenciji za atomsku energiju (IAEA). Merenje zraĉenja 127 . Transfer ljudskih. Investicije u tehniĉka sredstva. kao i primena ne-nuklearnih tehnika. nauĉnu i regulativnu infrastrukturu se mogu brzo obezbediti. ali ĉinjenice daju jasno opravdanje za one koji donose odluke o ekonomskoj i društvenoj osnovi za odabir nuklearnih primena. ljudske i proizvodne resurse i prirodna dobra. a ne samo pojedinaĉnog društva. Nuklearne tehnike se koriste za merenje. prednosti i rizika. Ove procene mogu ĉak i u sadašnjoj fazi da daju znaĉajan uvid u razvoj realne vizije i efikasne primene i implementacije nuklearnih tehnologija. Da bi se ove prednosti realizovale. a one su na raspolaganju i razvijenim zemljama i zemljama u razvoju.1. ali mora da se postavi u kontekst «dodate vrednosti» ili sliĉne rentabilnosti. Izazovi korektne procene uticaja nuklearnih tehnika i primene su ogromni. tehniĉkih i nauĉnih mogućnosti ovih tehnologija je vaţna aktivnost u društveno-ekonomskom razvoju. monitoring zagaĊenja ili globalnih klimatskih promena. poljoprivreda i bio-diverzitet. a studije moraju da definišu realne graniĉne uslove za procenu društveno-ekonomskog uticaja. kao i da se obezbedi da su rezultati nuklearnih aplikacija na raspolaganju tamo gde je korisno upotrebljavati nuklearne i izotopske tehnologije. Društveno-ekonomski aspekti nuklearne energije i primena Nuklearne tehnologije i tehnike proizvode energiju. Ova pitanja su. zdravstvo i energetika. opšta znanja. Na nacionalnom i regionalnom nivou. dovode do optimalnog korišćenja voda i štite ţivotnu sredinu. Ovim je reafirmisana taĉka 21. za saradnju meĊu zemljama u razvoju nacionalnih kapaciteta za odrţivi razvoj poboljšavanjem nauĉnog razumevanja i razmenom nauĉnih i tehnoloških saznanja. mogu da pruţe jedinstvena rešenja razliĉitih problema. nuklearne tehnike i primene prestavljaju osnovne discipline na putu ka tehnološki naprednom društvu. Da bi se obezbedila adekvatna upotreba već postojećih i novih nuklearnih tehnologija veoma je vaţno da se adekvatno proceni znaĉaj njihove upotrebe.8. Na osnovu njih se pojaĉava doprinos nuklearne nauke i za postizanje ciljeva odrţivog razvoja poboljšanjem nacionalnih istraţivaĉkih i razvojnih kapaciteta. Njihov uticaj na buduće generacije treba razumeti na pravi naĉin. ĉak i kada je potrebno više godina za njihovu potpunu primenu. kao i da se u što većoj meri razume rizik uticaja korišćenja ovih tehnologija. Sve drţave koriste prednosti primene nuklearnih tehnologija u zdravstvenoj zaštiti. ĉine našu hranu bezbednijom i obilnijom. upravljanje procesima i velikoj meri utiĉu na svakodnevni ţivot. Voda. Nuklearne tehnike su dale znaĉajni doprinos i imaju potencijal da još više doprinesu u kljuĉnim oblastima koje su bitne za meĊunarodnu zajednicu. zahtevi za energijom. radiološka dostignuća treba adekvatno ukljuĉiti u najvaţnije privredne aktivnosti. Osnovne prednosti ovih tehnologija su jasno utvrĊene. kao što su: poljoprivreda. tj.1 NUKLEARNE TEHNOLOGIJE Svetski samit o odrţivom razvoju (WSSD). dijagnostici i leĉenju bolesti. zdravlje. Akcionog plana i identifikovani su prioriteti u Milenijumskoj deklaraciji. takoĊe. Ta upotreba se znaĉajno povećava u zavisnosti od društvenog. koriste se u zdravstvenoj preventivi. Nuklearne i izotopske tehnike. poznati kao WEHAB su istaknuti kao ciljne taĉke plana. U savremenom svetu nacionalni i regionalni doprinosi moraju da budu u korist ĉitave zajednice. Precizna izotopska merenja se koriste da bi se razumeli procesi u ţivim bićima ili ţivotnoj sredini.

2 Zdravstvo Primena nuklearnih tehnologija u medicini predstavlja deo moderne zdravstvene zaštite. Investicje u opremu mogu da se kreću od nekoliko desetina hiljada dolara za jedan ureĊaj sa X zracima. Relativna frekvencija primene procedura nuklearne medicine od najrazvijenih do najmanje razvijenih zemalja – UNSCEAR 2000.1. 8. u kojima je razvoj nuklearne medicine tek u zaĉetku. industrije i upravljanja vodama ukazuju na specifiĉne aspekte i razvijaju elemente. Kao što se vidi sa grafikona. Treća grupa primene nuklearnih tehnologija u uzgoju bilja. kao što je doprinos nuklearne dijagnostike. dijagnostici i leĉenju. nuklearna fisija generiše oko 16% ukupno generisane elektriĉne energije na svetu. posebno u leĉenju karcinoma. igra ogromnu ulogu kako na nacionalnom. ĉiji dramatiĉni porast širom zemalja u razvoju znaĉajno ograniĉava ljudske resurse. Današnje primene se kreću od relativno jeftinih stomatoloških mašina sa X zracima do institucija sa sopstvenim akceleratorima za proizvodnju radioizotopa za pozitronsku emisionu tomografiju (PET positron emission tomography). nuklearna medicina i radio-terapija. veka. Dijagnostiĉka radiologija. a da je pri tome ukupna dobit veoma velika. takoĊe. Doprinos ovih tehnologija je ĉesto jedinstven i moţe biti neprocenjiv.1. proizvodnja skoro svih radijalnih guma sa trţišnom vrednošću od devet milijardi dolara godišnje ukljuĉuje tretman zraĉenjem koji poboljšava unakrsno povezivanje molekula gume. zavise od specifiĉne infrastrukture i znanja. tako i na regionalnom planu u adekvatnoj proizvodnji bezbedne hrane i vode. zdravstva. Korišćenje radioaktivnog obeleţavanja u biomedicinskim istraţivanjima su osnove razvoja u genomici i proteomici. poljoprivrede. U oblasti proizvodnje energije. Zraĉenjem se moţe leĉiti karcinom. X zraci su se pokazali kao jeftin i neinvazivni naĉin pregleda fraktura. razumevanja patoloških procesa i puta ka efikasnijem leĉenju. pa sve do moderne radiologije u stomatologiji i ortopediji. postoji velika razlika u korišćenju nuklearno medicinskih procedura izmeĊu razvijenih i manje razvijenih zemalja. ali su ostali aspekti njihovog uticaja. Od prve vizualizacije kostiju ruke Rentgena sa kraja 19. Na primer u Japanu. doprinoseći u velikoj meri prevenciji. Eksperti bi trebalo da pomognu da se ovaj potencijal pravilno shvati. aktivnog ĉlana društva teško merljivi. suzbijanju štetoĉina i brizi o vodama.poboljšava industrijsku kontrolu kvaliteta ili dijagnostiku bolesti u zdravstvu. a ekonomska korist ĉesto znatno prevazilazi ulaganja. bezbednosti hrane. U nekim privrednim oblastima nuklearne tehnologije mogu da daju mali doprinos u pojedinaĉnim troškovima proizvoda. koji se mogu koristiti da bi se kvantifikovao uticaj korišćenja nuklearnih i izotopskih tehnologija i tehnika. Slika 8. Njihova ukupna trţišna vrednost je veoma velika. Lekari i tehniĉari obavljaju milione postupaka godišnje širom sveta koji zavise od stabilnog snabdevanja izotopima ili bezbedne upotrebe radio-farmaceutike i radijacije. do nekoliko miliona dolara za najmodernije dijagnostiĉke sisteme. kao preduslova za hirurški potupak koji vodi ka produţenju ţivota pacijenta. stvarati nove biljne vrste ili eliminisati štetni insekti. Procenjuje se da je potrebno oko 128 . Sledeći primeri iz oblasti energije.

prati reakcija na tretman. imunologiji. kojim se bolest dijagnostikuje. kardiologiji.2. Ovim ureĊajima se dobija ĉitav niz statiĉkih i dinamiĉkih informacija korisnih u dijagnostici i prognozi bolesti. epidemiloškim istraţivanjima. Slika 8. Ove tehnike se posebno koriste u onkologiji. 8. PET je postao znaĉajan instrument u ranoj dijagnostici. Eksperti predviĊaju dugoroĉnu krizu u leĉenju karcinoma.1. ali u ĉitavom svetu u razvoju postoji samo oko 2200 takvih aparata. sa procenom od oko pet miliona novih pacijenata kojima će biti potrebna radio-terapija svake godine. leĉenju i praćenju toka bolesti. Kljuĉni element pri korišćenju ovih tehnika je identifikacija specifiĉne patogene genske 129 . ali pomoću kojeg se dobijaju i podaci znaĉajni za razumevanje biomolekularnog ponašanja. Nuklearna medicina a) Dijagnostiĉke primene Primena radioaktivnih izvora zraĉenja omogućuje razvoj nuklearno-medicinskog imidţinga u dijagnostici i istraţivanju funkcija pojedinih delova organizma.5000 radioterapeutskih aparata kako bi se pomoglo pacijentima da pobede karcinom. patogenezi. infektivnim bolestima i genetici.1. PET ciklotron Tehnike u molekularnoj nuklearnoj medicini: Molekularni metodi imaju primenu u brzom skeniranju bolesti i dijagnostici. ObezbeĊivanje neophodne opreme i obuke osoblja da bezbedno tretiraju pacijente sa karcinomom u zemljama u razvoju je od sve veće vaţnosti. farmakogenomici i u istraţivanju molekularnog sastava novih lekova i vakcina.2. kao i razumevanju funkcionisanja organa i reakcije tokom leĉenja. donošenju terapeutskih odluka. a društveno-ekonomska korist daleko premašuje troškove investicije. PET se sve više koristi u razvijenim zemljama. Korišćenja gama sondi za biopsiju je dovelo do revolucije u leĉenju pacijenata u hirurškoj onkologiji i promenilo koncept leĉenja malignih melanoma i karcinoma dojke i debelog creva. neurologiji. ali kompleksnost i cena ograniĉavaju njegovu rutinsku upotrebu u većini zemalja u razvoju. nefrologiji. utvrĊuje njen obim. Istovremeno se javlja sve veća primena zraĉenja u oblasti terapije. Nuklearno-medicinski imidţing i funkcionalne studije: Gama kamera i SPECT (Single Photon Emission Computed Tomography) se rutinski koriste u kliniĉkoj medicini.

Zbog ekonomiĉnosti proizvodnje 123 I preko gasa 123 Xe. b) Terapijske primene Brahiterapija velikim dozama: U poslednje vreme je visokodozna (HDR) brahiterapija postala veoma vaţna komponenta za tretman raka grlića materice. obezbeĊivanje stabilnog i bezbednog snabdevanja izotopima je jedan od najvaţnijih problema. U institucijama u kojima ciklotroni nisu na raspolaganju sve više se koriste generatori 68Ge – 68Ga za dobijanje PET izotopa. koji treba rešavati. One se. zbog manje cene i bolje raspoloţivosti. Upotreba 18FDG (flourin 18 fluorodeoxyglucose) će se povećati zbog bolje hemijske rafinacije poĉev od proizvodnje radio-izotopa do konaĉne provere njegovog kvaliteta pre isporuke. Trendovi za budućnost: Radio-izotopi će i dalje imati vaţnu ulogu u nacionalnom razvoju. takoĊe. kao što su jetra. 131I. Nastaviće se razvoj radiofarmaceutika zasnovanih na 99mTc za razliĉita dijagnostiĉka istraţivanja. Terapeutska metoda ćelija srţi: Radioterapija se dugo koristi kao deo pripremnog reţima za transplantaciju koštane srţi. kao i za utvrĊivanje pod-tipa HIV-a i pravljenja vakcine protiv njega. ovaj izotop će postati široko rasprostranjen u dijagnostici. pri znatnom smanjenju broja operativnih istraţivaĉkih reaktora širom sveta. Dugo poznati PET obeleţivaĉi (trejseri) 124I i 76Br su u fazi razvoja za prouĉavanje sporih transformacija. pankreas i centralni nervni sistem. Nedavna istraţivanja sugerišu da radioterapija povezana sa ćelijskom transplantacijom ili transplantacijom ćelija koštane srţi. koja se tadicionalno koristila za tretman 2-3 pacijenta nedeljno. moţe imati velik znaĉaj u regeneraciji drugih organa. koje predstavljaju smernice u radu sa jonizujućim zraĉenjem sa akcentom na potrebi opseţnije obuke zdravstvenih radnika. Sa već raspoloţivim 18F u nekoliko centara oĉekuje se nastavak istraţivanja i razvoj novih molekula obeleţenih 18F za razliĉite primene. c) Dozimetrija i medicinska radijaciona fizika Adekvatno merenje jonizujućeg zraĉenja (dozimetrija) je od suštinskog znaĉaja za bezbedno i efikasno korišćenje nuklearnih tehnologija u dijagnostici i terapiji. Radionuklidi koji su potrebni u osnovnoj medicinskoj dijagnostici će i dalje biti: 99mTc. 123 I i 18F. takoĊe. Zbog velikog broja tehnologija u industriji i zdravstvenoj zaštiti koje koriste radioaktivne izotope. Odgovarajuće meĊunarodne institucije su dale preporuke. HDR omogućava tretman desetine pacijenata svakoga dana uz mogućnost optimizacije koliĉine radijacije. Profilisanje gena i proteina: Revolucija u genomici i proteomici u biologiji i medicini je omogućila da se pomoću microarray analiza prouĉi nekoliko hiljada gena i proteina u kratkom vremenskom periodu.sekvence ĉime se mogu detektovati mutacije odgovorne za rezistentnost na lekove u tuberkulozi. 201Tl. UvoĊenje novih obeleţivaĉa (trejsera) i inovativne primene mogu imati znaĉajan uticaj na zdravstvene usluge u onkologiji. 111In. 130 . obezbeĊivanju odgovarajuće i dostupne opreme kao podrške dijagnostiĉkim i terapijskim tehnologijama i razvoju fiziĉkih standarda i obezbeĊivanje kontrole kvaliteta. Znatan deo upotrebe 201Tl u kardiologiji će se verovatno obavljati pomoću 99mTc radiofarmaceutika. Ova tehnologija u budućnosti moţe da predstavlja predselekciju budućih pacijenata i/ili karcinoma na osnovu njihove reakcije na zraĉenje. a naroĉito onih zasnovanih na peptidima i ostalim bio-molekulima. kao što je praćenje genske terapije. kardiologiji i infektivnim bolestima. U zemljama u razvoju. Radiofarmakologija i radioimunotehnologija: Radiofarmakologija se bavi kintetikom obeleţivaĉa (trejsera) i razvojem i procenom efekata razliĉitih radiofarmaceutika. Za razliku od opreme za brahiterapiju malim dozama. na primer. koriste u razvoju novih metoda i kao standardi za verifikaciju neizotopskih metoda. medicinska radioimuno-analiza i imuno tehnologija predstavljaju znaĉajnu komponentu sistema in-vitro dijagnostike za kvantifikaciju promena u proteinima i drugim metabolitima u razliĉitim fazama bolesti.

sprovode se velika istraţivanja za razvoj novih radiofarmaceutika bazirnih na peptidima i njihovim biomolekulima za dijagnostiku. Ovo je moguće jer njegov prethodni radionuklid 90Sr moţe da se dobije u velikim koliĉinama iz nuklearnog otpada u programima ponovne prerade goriva. uglavnom bolniĉki zasnovana centralizovana proizvodnja i distribucija radiofarmaceutika 99mTc i 18FDG treba da se transformiše. kao što su: 187Lu. Veliki napredak u uzgoju biljaka predstavljaju mutacije indukovane gama zracima. Oĉekuje se povećanje znaĉaja terapijskog korišćenja razliĉitih novih radiofarmaceutika zasnovanih na do sada reĊe korišćenim izotopima.ciljno indukovanje lokalnih lezija u genomima). X-zracima. kao što su npr. Nuklearne tehnike u zaštiti useva U poslednjih nekoliko godina tehnika sterilisanja insekata (SIT) postaje veoma konkurentna u ceni ostalim tehnikama za suzbijanje insekata. UtvrĊivanje funkcije gena je sada glavni cilj genetike.1.Zbog sve većih regulatornih problema i zahteva za dobru proizvodnu praksu. ali udarne oblasti ostaju iste: ubrzavanje klijavosti useva preko indukovane mutacije. Ĉak i ako se proizvodnja 99 Mo. Korišćenje mnogobrojnih beta emitera. Mutacije su kljuĉni elementi ovog istraţivanja. Nekoliko radiofarmaceutika zasnovanih na 90Y za terapiju karcinoma i leĉenje artritisa su sada u kliniĉkoj fazi ispitivanja. što za polovinu smanjuje troškove oslobaĊanja od insekata i povećava efektivnost stvaranja sterilnih muţjaka u polju barem tri puta. predstavlja primer jedne takve reverzibilne tehnike u genetici. 177Lu ima posebnu prednost. takoĊe. 8.3. Nuklearne tehnike za poboljšanje useva Primena nuklearnih tehnika u cilju poboljšanja kvaliteta useva i dalje ima znaĉajnu ulogu u poljoprivredi. otkrivanje gena preko ciljane mutageneze.1. Jedno od najvećih poboljšanja ove tehnike je razvijanje metode GSS (Genetic Sexing Strains . mapiranje gena i dijagnostikovanje na osnovu razliĉitih tehnika. ali jednako znaĉajne su i uticaj na otpornost biljaka prema bolestima i štetnim insektima. U bliskoj budućnosti se moţe oĉekivati široka primena 187Lu u terapiji karcinoma. Primena ove metode samo na muţjacima je osnova poreĊenja za ostale tehnike sterilisanja insekata. ukljuĉujući radioaktivno obeleţavanje DNK markera. brzim neutronima ili hemikalijama. Tehnologija proizvodnje 125I i 103Pd za brahiterapiju će biti traţena u sve više zemalja. 124I i 103Pd iz ciklotrona će se. kojom dominiraju dva ili tri velika proizvoĊaĉa nastavi. 131 . TILLING (Targeting Induced Local Lesions in Genoms . Korišćenje 90Y radiofarmaceutika za leĉenje karcionoma pokazuje znaĉajan porast. Kod velikog broja useva razvijeni su i novi. Biće na raspolaganju bolje tehnologije za preĉišćavanje i formiranje generatora 90Y i 188Re. kao što je na primer tradicionalno suzbijanje insekticidima. 165Dy i 186Re u terapiji moţe da se poveća reaktorskom proizvodnjom na lokalnom nivou. koje poseduju postrojenja za preradu nuklearnog goriva. Eksplozija informacija o DNK sekvencama je dovela do napretka u genetiĉkim istraţivanjima od strukturalnih do funkcionalnih. Raspoloţivost 188Re u dovoljnim koliĉinama će predstavljati veliki problem. neophodnost transporta i nespremnost avio kompanija da prevoze radioaktivni materijal moţe da kreira potrebu za formiranjem velikog broja manjih kompanija za proizvodnju 99 Mo. zbog ograniĉenog broja visoko-fluksnih reaktora potrebnih za njegovu proizvodnju. 8. kojom će se zadovoljiti regionalne potrebe. temperaturno osetljive letalne deformacije samo kod muţjaka muve i komaraca. ali se u bliskoj budućnosti predviĊa njihova široka primena. pomoću koje se velik broj mutacija moţe sistematiĉno snimiti na osnovu podataka o DNK sekvencama.3 Hrana i poljoprivreda 8. Manje revolucionarne promene. ĉak i u reaktorima koji imaju nizak fuks. kao i poboljšanje nutritivnog kvaliteta i mogućnosti prerade.3. Zbog sliĉnosti u hemijskoj proizvodnji 99mTc i 188Re. jer se taj izotop moţe prirpemiti da ima veoma veliku aktivnost i u velikim koliĉinama. sve više koristiti za terapiju. revolucionarni fenotipovi.1. 153Sm. razvoj genetiĉkih markera za genetiĉki otisak. pošto omogućavaju brz uvid u sistematiĉno otkrivanje i funkcionalnu analizu gena.1. 166Ho.genetska polna deformacija). široko rasprostranjena upotreba 99mTc. Naĉini primene se menjaju. Dobijanje 90Sr moţe da postane glavni radiohemijski program u zemljama.2.

132 . kao i prostorna raspodela nanosa. Razvoj tehnologije mikropakovanja. Pored naprednih i nešto «starije» nuklearne tehnologije. Bezbednost hrane Ozraĉavanje hrane jonizujućim zraĉenjem ima mogućnost da u potpunosti zameni hemijsku konzervaciju u cilju dobijanja mikrobiološki bezbedne hrane i primenjuje se na: mleveno meso. sušeno povrće ili zaĉine. povećanjem osetljivosti i raznolikosti testova za otkrivanje bolesti ţivotinja. koje koriste 32P i druge izotopske markere uz neizotopska molekularna sredstva za identifikaciju gena. koji su u mogućnosti da otkriju višestruke infektivne agense (npr.3. FAO/WHO Codex Alimentarius deklariše ozraĉivanje hrane kao bezbedno. Molekularna dijagnostika je unela posebne promene u veterini. kao što su: moljci. kao konaĉne verzije kodeksa. Istraţivanja su usmerena na upotrebu radioaktivnih obeleţivaĉa (trejsera). Poboljšanje stoĉne proizvodnje i zdravlja stoke U stoĉnoj proizvodnji. Time će se razviti dijagnostiĉki programi zasnovani na bio-ĉipovima. Jedan od vaţnih ciljeva svih dijagnostiĉkih metoda je mogućnost brzog testiranja koje obezbeĊuje ranu i operativnu detekciju patogena. sveţe voće. specificiranoj i brzoj analizi. Odrţivo upravljanje zemljištem i vodama WSSD na zasedanju u Johanesburgu septembra 2002. kao i onih koje su rezultat loše upotrebe veterinarskih lekova. Na 26-tom zasedanju Codex Alimentarius Komisije (2003) je prihvaćen Revidiran kodeks zajedničkog standarda za hranu tretiranu jonizujućim zracima i Kodeks internacionalnih preporuka u praksi za radijacionu obradu hrane. Pored toga. na Petom zasedanju Privremene komisije o fitosanitarnim merama (ICPM) (2003. antigene) ili prisustvo patogena (npr.3. karakterizacija genoma stoke će omogućiti identifikaciju znaĉajnih gena. bez potrebe za dugoroĉnim programima monitorniga.1.1. RIA je jeftina i jednostavna metoda za otkrivanje štetnih rezidua u hrani ţivotinjskog porekla. kao što je radioimunoanaliza (RIA). je proglasilo degradaciju tla za jedan od glavnih problema ţivotne sredine i odrţivog razvoja u 21. mikrofluida i nanotehnologije će omogućiti proizvodnju osetljivijih. kako bi se kvantitativno procenila erozija tla i taloţenje na poljoprivrednom zemljištu. anti-tela) u jednoj visoko osetljivoj. brţih i jednostavnijih ureĊaja koji imaju sposobnost da se koriste pod razliĉitim uslovima. kao što su oni odgovorni za prirodnu otpornost prema bolestima ili za sposobnost razvoja pod klimatskim i nutricionim stresom. koja koristi 125 I za odreĊivanje hormona i metabolita u krvi ili mleku ţivotinja se još uvek mnogo koristi.4. Sve više raste potreba za nuklearnim tehnikama kojima se obezbeĊuje bezbednost i kvalitet hrane i za validacijom i standardizacijom jeftinih analitiĉkih metoda za detekciju kontaminacije hrane i rezidua.4. Hibridizacija i sliĉne tehnike. da bi se obezbedila bezbednost i kvaliet i da bi se udovoljilo karantinskim propisima u trgovini.3. crvi koji napadaju mahunarke i razni drugi štetni insekti. Kompjuterizovani laboratorijski ureĊaji omogućuju da se objedini obrada uzorka. Trenutno postoji oko 70 postrojenja za ozraĉivanje hrane u preko 33 zemlje širom sveta.1. 8. merenje i detekcija u samo jednom minijaturnom ureĊaju. posebno 137Cs. Trenutno više od 40 istraţivaĉkih grupa u svetu imaju mogućnost za sprovoĊenje ovakvih istraţivanja. ĉime bi se dobila retrospektivna slika erozije za vremenski period (30-40 godina) i informacije o brzini taloţenja.Stalna poboljšanja i nova nauĉna otkrića u okviru ove metode omogućava buduću primenu SIT metode na velikom broju vrsta od ekonomskog znaĉaja. omogućiće selekciju i uzgoj rezistentnih ţivotinja i time poboljšati ili zameniti dosadašnje konvencionalne metode suzbijanja bolesti. ali prihvatanje u javnosti ove metode još znaĉajno varira od zemlje do zemlje. mikrosatelita i QTL (Quantitative Trait Loci genetiĉki markeri strogo povezani sa ţeljenim osobinama u uzgoju stoke). ukljuĉujući i krompirovu zlaticu. Poboljšanja u instrumentaciji i raspoloţivosti opreme će omogućiti i tehnikama poput 35S/32P fosfo-vizualizacije genskih sekvenci da se implementiraju u zemljama u razvoju. Njihovo prilagoĊavanje za korišćenje na terenu će jasno unaprediti dijagnostiku. veku. prevenciju i kontrolu opasnih stoĉnih bolesti. 8.) rukovodeći organ MeĊunarodne konvencije za zaštitu bilja je usvojio Smernice za korišćenje zračenja kao fitosanitarne mere. 8.

nanotehnologija koristi tehnologiju elektronskog snopa za pojedine primene. 133 .1. 3H i 3He se sve više koriste za utvrĊivanje starosti podzemnih voda da bi se udovoljili zahtevi za sveţom vodom širom sveta. Radiotrejseri u industriji i ţivotnoj sredini predstavljaju znaĉajne instrumente u mnogim procesima. prirodnim radionuklidima. Ove informacije će biti dragocene za identifikaciju mogućih mera za spreĉavanje i ublaţavanje erozije i sedimentacije tla i razvoj strategija za odrţivo upravljanje vodama i zaštitom ţivotne sredine. u smanjenju štetne industrijske emisije i za ponovnu preradu otpada. Metode primene radioaktivnih izotopa u hidrologiji. kao što su: gama zraĉenje. analize vodnog ciklusa rezidua i zaštiti ţivotne sredine u velikoj meri se oslanjaju i na nuklearne tehnike. npr. detektori jonizujućeg zraĉenja. Relativno nova oblast . Francuskoj. kao i za mnoge druge namene. 8. nedestruktivno testiranje instalacija. modifikaciji materijala. Radijacione tehnologije za bezbednu i ĉistu industriju Ogroman broj nuklearnih tehnika se svakodnevno primenjuje u industriji.4. od ĉega je 65 postrojenja u zemljama u razvoju. kopanje bušotina) i kontrola radioaktivnosti (pregled tovara. Dvanaest izotopa ili izotopskih parova se uobiĉajeno koriste u izotopskoj hidrologiji. instalacijama za preĉišćavanje otpadnih voda. Ukupan broj akceleratora širom sveta prelazi brojku od 13000. npr. Istraţivanja u oblasti erozije tla. kao što su: zdravlje stanovništva (sterilizacija medicinskih proizvoda. pomaţu u dobijanju brzih hidroloških informacija za velika prostranstva po niskoj ceni. nedestruktivno testiranje). u Australiji. Vodni resursi Poboljšanje razumevanja zemljinog vodnog ciklusa predstavlja osnovnu nauĉnu informaciju neophodnu za razvijanje politike odrţivog upravljanja vodnim resursima. 24Na i 131I. Uobiĉajeni radioizotopi za trejsere su: 3H. Glavne primene nuklearnih tehnologija u proizvodnji hrane i poljoprivredi su uzgoj jonizujućim zraĉenjem modifikovanih useva. kao što su: suša. Trenutno postoji više od 160 industrijskih postrojenja za ozraĉavanje širom sveta.Programi FAO/IAEA su aktivno ukljuĉeni u dalja istraţivanja i razvoj kombinovane upotrebe 137Cs sa drugim. Indiji. 8. 140La. Nanometrijske strukture su već testirane i postoje nove mogućnosti za njihovu upotrebu. kako bi se procenila vremenska i prostorna brzina erozije i sedimentacije. ispitivanje sirovina i njihova eksploatacija (neposredna proizvodnja. 99mTc. zaštita ţivotne sredine (tretiranje otpadnih gasova iz dimnjaka i otpadnih voda elektronskim snopovima i preĉišćavanje taloga gama zracima). Nemaĉkoj. SAD. U cilju unapreĊenja upravljanja površinskim vodama i što boljeg razumevanja uticaja klimatskih promena na vodne resurse nedavno je sprovedena studija o izotopskom sastavu najvećih reka u SAD.1. Od 1950tih godina postoji usaglašen napor meĊunarodnih poljoprivrednih istraţivaĉkih centara i nacionalnih poljoprivrednih istraţivaĉkih sistema da poboljšaju poljoprivredu razvojem novih useva sa većim prinosom i pojaĉanom otpornošću na uticaj sredine. Jonizujuće zraĉenje i izotopska tehnologija. radiotrejseri i zatvoreni izvori zraĉenja. salinitet ili štetoĉine. Velikoj Britaniji i drugim. Izotopske tehnike se rutinski koriste za procenu podzemnih vodnih resursa u geološkim analizama u razvijenim zemljama. poboljšanje kvaliteta proizvoda (nuklearne analitiĉke metode. na naftnim platformama i u rafinerijama. suzbijanje štetoĉina i konzervacija hrane zraĉenjem. zajedno sa stabilnim izotopima kiseonika i vodonika. koje proizilaze iz prirodno ponuĊenih «izotopskih otisaka» vode. ozraĉavanje vladinih pošiljki). hemijskoj i metalurškoj industriji. Stotine novih vrsta su stvorene i rezultati su bili impresivni. kao što je recimo litografija. Pored ekonomskog uticaja. zraĉenje i primena radioizotopa ima veliki uticaj u razliĉitim aspektima društvenog i industrijskog razvoja. krvi i transplantata). Farmeri i uzgajivaĉi biljaka su vekovima pokušavali da povećaju broj i poboljšaju biljne vrste. 82Br. u procesu optimizacije (radio trejseri i kontrolni detektorski sistemi).5. kao što su 210Pb i 7Be.1. cevi i rezervoara). ĉista i bezbedna industrija (otkrivanje curenja. nedestruktivno ispitivanje i nuklearne analitiĉke metode se koriste u kontroli procesa proizvodnje. elektronski i jonski snopovi.

Nivo cena je jedan od aspekata kojima ABWR privlaĉi interesovanja kupaca. Kapaciteti koji se najĉešće pominju se kreću od 1250-1500 MW. koji koristi prednosti prirodnih sila da obezbedi bezbedan rad i brzo zaustavljanje u hitnim sluĉajevima. a zahteva i manju oblast za proizvodnju iste koliĉine elektriĉne energije u odnosu na druge izvore. iako zasnovan na ranijem dizajnu ima inovativne bezbednosne karakteristike koje omogućavaju veoma pojednostavljen projekat reaktora. Postoje mnoge varijante u projektu ABWR-a. Westinghouse je nedavno dao prednost dizajnu AP1000 u odnosu na AP600. ima verovatno od svih izvora energije najmanji štetni uticaj na ţivotnu sredinu. ukljuĉujući vazduh. AP1000 takoĊe obuhvata «pasivan» bezbednosni dizajn AP600. jer se pri normalnom pogonu ne emituju štetni gasovi. Nuklearna energija. proizvedeni otpad je jasno izolovan. ABWR (General Electric. širine 12 stopa i duţine 80 stopa. odrţavanje. Toshiba. Sistem 80+ (Westinghouse BNFL): Sistem reaktora 80+ je PWR koji je projektovao Combustion Engineering i CE-ov sledbenik ABB i Westinghouse BNFL. kao i jednostavnost u svim aspektima rada nuklearne elektrane. NCR je sertifikovao Sistem 80+ za trţište SAD. kao što je bezbednost. «Pasivan» i velik (Westinghouse AP1000): Westinghouse smatra da reaktor AP1000 od 1000 MW. Postoje manji ili veći objekti u zavisnosti od proizvoĊaĉa. radi smanjenja troškova i povećanja bezbednosti. Nuklearna energija je pouzdan snabdevaĉ sveta elektriĉnom energijom. Osnova AP1000 modula je mogućnost prevoza ţeljeznicom postrojenja visine od 12 stopa. AP600 (Westinghouse BNFL): AP600 je PWR koji je projektovao Westinghouse BNFL i sertifikovao NRC. Hitachi): Od tri sertifikovana NCR – ALWR projektuje samo ABWR koji je postavljen. postrojenja koja su izgraĊena u Japanu su proizvodi Toshibe i Hitachi-ja.6 Nuklearne elektrane Struĉnjaci u Vojvodini moraju da prate razvoj nuklearne energetike u svetu i da se trude da razumeju nove trendove i novi dizajn nuklearnih elektrana. Toshiba i Hitachi su pokazali interes za izgradnju ABWR-a u SAD. Iako se ABWR dizajn obiĉno povezuje sa SAD i General Electric-om. zemljište i ţivotinje. 8. nuklearna energija ne zavisi od nepouzdanih vremenskih ili klimatskih uslova. Za razliku od nekih drugih izvora energije. nepredvidivih fluktuacija troškova. teţine 80 tona. Nuklearna energija je efikasna i rentabilna. obuka i nabavka rezervnih delova. 134 . Veći moduli bi se proizvodili za prevoz na lokaciju koja je dostupna barţama. a ĉetiri su u izgradnji. AP600. Tri ABWR-a rade u Japanu. njihovog dugog radnog veka i struĉnosti kojom se njima upravlja. pravilno korišćena. pošto je potencijalno jeftiniji. Standardizacija će smanjiti troškove izgradnje i rada i daće bolju efikasnost. ekonomiĉniji i efikasniji Novi dizajn nuklearnih postrojenja će ukljuĉiti najnovije tehnologije i te elektrane će biti jednostavnije za rukovanje i brţe će se graditi.1 Nuklearne elektrane standardizovani dizajn budućnosti: pouzdaniji. Pojednostavljenje je smanjilo troškove u komponentama postrojenja i izgradnji. ali Westinghouse BNFL više ne promoviše aktivno projekat za prodaju unutar SAD.1. AP1000 koristi pristup AP600 u pojedostavljenju projekta nuklearne elektrane.6. Ta postrojenja će postizati veće bezbednosne ciljeve nego današnja. AP1000 bi se proizvodio u modulima projektovanim za prevoz ţeljeznicom ili barţama. od ĉega dva u Tajvanu i Japanu. zasnovan na projektu manjeg AP500 predstavlja jedan od reaktora Generacije III. visokih performansi savremenih postrojenja uz neophodnu stalnu proveru rada. delimiĉno zbog veliĉine postrojenja. pošto su Vojvodina i Srbija trenutno okruţene sa 10 operativnih reaktora u nuklearnim elektranama. General Electric. Sistem 80+ predstavlja osnovu za APR 1400 koji je razvijen u Koreji i koji treba da se dalje razvija. najnovije nuklearne elektrane.1. zbog stabilnih cena goriva.8.

AECL je agresivno promovisao ACR-700 na trţištu nudeći niske cene. Ova izmena postavlja pitanje da li je ACR-700 PHWR. mada to Framatome ne naglašava. Pošto je temperatura hladioca iz HTGR reaktora mnogo veća od LWRs. produktivnije i pouzdanije nuklearne elektrane uz manje troškove izgradnje u odnosu na današnje. U ESBWR sistem hlaĊenja na bazi gravitacije je projektovan tako da odgovori na nezgode. CANDU reaktori su imali veći komercijalni uspeh od svih drugih reaktora osim LWR-a. postoje problemi u pogledu netestiranih aspekata ove tehnologije. MeĊunarodni inovativni i bezbedan reaktor IRIS (Westinghouse BNFL): Westinghouse BNFL je promovisao dizajn reaktora IRIS. Framatome ANP je nedavno poĉeo preliminarnu sertifikaciju SWR-1000 sa NRC-om. PBMR je visokotemperaturni reaktor (HTR). Pebble-bed Modular Reactor (PBMR) Juţnoafriĉka firma Pebble Bed Modular Reactor.9% U235. Paralelni planovi za komercijalne reaktore bi koristili goriva zasnovana na uranijumu obogaćenom sa ĉak 19. Najnoviji planovi za razvoj GT-MHR se oslanjaju na izgradnju reaktora u Rusiji da bi se pomoglo «sagorevanju» viška plutonijuma. projekat ima u vidu i potencijalno komercijalno korišćenje izvora toplote. cevovoda i kablova. Modularni heliumski reaktor sa gasnom trubinom GT-MHR (General Atomic): The GT-MHR je projekat HTGR koji je razvila ameriĉka firma General Atomics. takoĊe. koja se oĉekuje od najnovijih nuklearnih projekata. a ne oslanjajući se na pumpe. Time bi se gorivo drţalo na nivou od ispod 20% obogaćenja ĉime se definiše veoma obogaćen uranijum. ukoliko u reaktoru doĊe do nestanka hladioca. meĊutim. Za sada. Visoka efikasnost i atraktivna ekonomiĉnost su mogući bez pravljenja kompromisa sa visokim nivoom pasivne bezbednosti. ACR-700 (Atomic Energy of Canada Limited): AECL's "Advanced CANDU Reactor" ACR-700 je dugo vremena razvijan i smatra se evolucijom iz AECL-ove meĊunarodno uspešne PHWR-ove CANDU linije. ventila. Projektni tim PBMR-a. PBMR (Pty) Ltd. kao znaĉajno pojednostavljenje i unapreĊenje dizajna PWR. Raniji CANDU projekti su koristili tešku vodu i kao moderator i kao agens hlaĊenja.S. juţnoafriĉki projekat se smatra u meĊunarodnim krugovima vodećim projektom u oblasti primene HTR reaktora u proizvodnji struje. Jedna od inovacija u ACR-700. a laka voda se koristi kao agens hlaĊenja. Iako on nije jedini HTR koji se radi u svetu. kada je GE razvijao Simplified boiling Water Reactor (SBWR). SWR-1000 Siedewasser Reaktor (Framatome ANP): SWR-1000 je dizajn Framatome ANP-a za poboljšani BWR. U poĉetnom dizajnu. u poreĊenju sa drugim projektima CANDU je što se teška voda koristi samo kao moderator u reaktoru. Literatura o ovom dizajnu naglašava pasivne bezbednosne odlike reaktora. Prirodna cirkulacija eliminiše potrebu za bezbednosnim sistemima koji rade na struju. PWR i hibrid ova dva projekta. Juţna Afrika. kratak period izgradnje i pogodne finansijske uslove. Reaktor IRIS obuhvata odlike projekta koje 135 . sistemom konverzije snage na osnovu gasne turbine. kao što je kombinacija hlaĊenja pri zatvaranju i sistem vodenog ĉišćenja reaktora. konverzija toplotne energije sa zagrejanog helijumskog hladioca u elektriĉnu energiju bi se direktno odvijala u gasnoj turbini. znaĉi i manje troškove izgradnje. Reaktor će biti manji od svih koji sada rada i biće mnogo jednostavniji. smanjujući broj sistema za 25%. sa namerom da razvije i prodaje male visoko-temperaturne reaktore. Pasivna bezbednost. Framatome ANP je osnovan integracijom francuskog prodavca nuklearnih elektrana Framatome i sredstvima za nuklearnu energiju nemaĉke firme Simens. Rezervna voda utiĉe u sud reaktora putem gravitacije. ima sedište u Centurionu blizu Pretorije. koji broji 550 ĉlanova. U. ESBWR eliminiše potrebu za 11 sistema. sa zatvorenim ciklusom. Program ESBWR je poĉeo poĉetkom 90-tih. SWR-1000 je prvi put projektovan od strane Simensa. utility Energy je uĉestvovala u razvoju GT-MHR i koristila ime «Freedom Reactor» u svom dizajnu.Pojednostavljeni «pasivni» i veliki (ESBWR General Electric): GE Energy ESBWR kombinuje bezbednosna poboljšanja i pojednostavljen dizajn i standardizovane komponente za proizvodnju bezbednije. je osnovana 1999. To je podstaklo neke potencijalne sponzore da predloţe manje inovativan mehanizam prenosa toplote i generisanja elektriĉne energije. GT-MHR se smatra potencijalnim izborom Odeljenja za nuklearnu energiju Ameriĉkog ministarstva energije u oblasti reaktora nove generacije. Dizajn ESBWR reaktora je pojednostavljen prilagoĊavanjem dokazanih sistema rada elektrane. ESBWR ukupno sadrţi 25% manje pumpi.

pa bi stoga izgradnja novog reaktora u Francuskoj mogla da dovede do iskljuĉivanja postojećeg reaktora da bi se stvorio prostor na trţištu za generisanje energije putem EPR-a. ACR-1000 (Atomic Energy of Canada Limited): Dok AECL promoviše svoj dizajn ACR-700. Objavljeni troškovi za ACR-700 su već niţi od bilo kog planiranog dizajna za blisku budućnost. koje su u izgradnji u pet zemalja.6. Framatome planira sertifikaciju EPR-a u SAD nakon razvoja u Evropi. Projekat je izraĊen u Finskoj. Istraţivanja se nastavljaju već izvesno vreme i preliminarna sertifikacija je u postupku. Planira se da se IRIS projekat završi 2015. Nuklearne elektrane u Evropi Do 10.imaju za cilj da izbegnu gubitak hladioca. mogu se oĉekivati sliĉni rezultati smanjenja troškova i za serije ACR.2. godine. Mapa nuklearnih elektrana u Evropi Kao što se moţe videti sa slike 8. Osim toga. Obećano vreme gradnje od tri godine bi postavilo rekord za velike reaktore.3. Nuklearna energija već saĉinjava preko 75% francuskih izvora elektriĉne energije. Zbog toga treba razvijati i prilagoĊavati regionalne planove za pripravnost u redovnim i vanrednim situacijama.3. Francuska je predloţila Kini izgradnju EPR-a. Ukoliko su podaci o ekonomiĉnosti koje Westinghouse BNFL pripisuje svojoj AP seriji i GE-ovoj ABWR seriji taĉni. mada su mu komponente pojednostavljene i akcenat je stavljen na bezbednost reaktora. pa se ne oĉekuje upotreba takvih reaktora u narednoj dekadi. postoji evidencija o 203 nuklearne elektrane sa instalirnim neto elektriĉnim kapacitetom od 171 858 MWe koje rade u Evropi i 10 elektrana sa 9 836 Mwe. Srbija je okruţena sa 10 operativnih nuklearnih reaktora u nuklearnim elektranama. EPR (Framatome ANP): EPR je priliĉno konvencionalan PWR. francuska vlada je predloţila izgradnju EPR u Francuskoj. mada je snaga ranijih objekata bila i do 1750 MWe. Slika 8. završen je i dizajn ACR-1000.1. 136 . 8. Predloţena veliĉina reaktora bi bila oko 1600 MWe. maja 2006.

da se identifikuju propusti u praćenju razvoja odgovarajućih tehnologija i da se podrţe institucije i pojedinci da ovaj problem prevaziĊu. ĉiji je cilj poboljšanje ili modifikacija elemenata već postojeće tehnologije da bi se ona prilagodila specifiĉnim potrebama naše zemlje (regiona). 2. Zajedniĉki seminari nauĉnika i inţinjera. Jedan od naĉina za to je da se adekvatno kvalifikovani ljudi angaţuju u saĉuvanju i razvoju postojećeg nivoa primene nuklearne tehnologije.4 Laboratorijske aktivnosti Nuklearne analitiĉke tehnike imaju vaţnu ulogu u kontroli sadrţaja radionuklida u razliĉitim materijalima.1. Rezultati merenja moraju biti zasnovani na meĊusobnom priznanju koje se stiĉe ukoliko dobro opremljene laboratorije rade u skladu sa meĊunarodno prihvaćenim standardima.8 Predlog mera u AP Vojvodini Nuklearne tehnologije (izuzev u medicini) u bivšoj Jugoslaviji su se razvijale strogo centralizovano. Oni pomaţu u promovisanju opšteg razumevanja kljuĉnih pitanja i usmeravanju paţnje na ono što je bitno za neku zemlju. treba voditi raĉuna o potencijalnoj mogućnosti gubitka dragocenih saznanja prikupljenih u prošlim dekadama. tako da na teritoriji AP Vojvodine nije bilo znaĉajnih. Konsultantski sastanci.1.8. gde se mora poštovati zakonska ograniĉenja za prehrambene proizvoda. znaĉajni radi implementacije nuklearnih tehnologija i kontrole njihovih primena. Istraţivanje Istraţivanjem se stvaraju nove tehnologije u dugoroĉnom smislu i poboljšava tekuća primena. postoji velik broj nacionalnih i meĊunarodnih inicijativa da se takav trend zaustavi. kao što je ISO 17025. Nakon donošenja Zakona o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana u Saveznoj Republici Jugoslaviji 137 . organizovanih pokušaja primene nuklearnih tehnologija. TakoĊe. Upravljanje i oĉuvanje znanja u oblasti nuklearnih tehnologija kroz obuku i edukaciju Najnoviji trendovi su skrenuli paţnju na potrebu boljeg korišćenja znanja u oblasti nuklearnih tehnologija. koji bi trebalo da ukaţu na znaĉaj praktiĉnih rešenja. meĊutim. u našim uslovima u oblasti nuklearnih tehnologija akcenat se mora staviti na primenjeni ili adaptivni razvoj. takoĊe.7. takoĊe. Istraţivanje po svojoj prirodi moţe biti inovativno i voditi ka formiranju novih znanja.7.7. 4. 8. posebno u zemljama u razvoju i pri tome treba ponuditi nekoliko tipova obuke: 1. Ono igra vaţnu ulogu u poboljšanju nauĉne osnove i tehniĉkog razumevanja. Novi trendovi u primeni nuklearnih tehnologija su razvoj jednostavnih.1. Kratke specijalizacije kako bi se nauĉnicima i inţinjerima omogućila neposredna iskustva. Opšte koristi od nuklearnih nauka i njihove primene Razvoj novih primena i korišćenje prednosti nuklearnih tehnologija za odrţivi razvoj se oslanja na razliĉite mehanizme. MeĊutim.1. predstavljaju znaĉajan uvid u formulaciju programa.3 Nauĉni sastanci Sastanci. a posebno su znaĉajne u meĊunarodnoj trgovini. 8. koji se mogu koristiti i na terenu i u laboratorijama. sastanci istraţivaĉkih grupa i savetodavnih grupa su vaţni mehanizmi za pregled i sintezu novih informacija.1. 8. 3.7. Obuka i edukacija su od suštinskog znaĉaja za efikasno i trajno prenošenje znanja. Sastanci su.2. Obuka dodiplomaca da primene praktiĉna iskustva na samom poĉetku studiranja. automatizovanih i prenosivih instrumenata. Vaţan cilj je. 8.pod ĉime se podrazumeva obuka doktora nauka da bi se ponudilo detaljno razumevanje nuklearnih tehnologija i njihova primena.1.1. Danas. kao što su konferencije i simpozijumi. Obuka na višem nivou . 8.7.

Odrţavanje i nadograĊivanje postojeće nauĉne i tehniĉke opreme. Instituta za onkologiju u Sremskoj Kamenici i Kliniĉkog centra Novi Sad. Prvi Centar izvrsnosti bi trebalo da bude u oblasti primene nuklearnih tehnologija u medicini. Ciljevi tih CI-a bi bili : UtvrĊivanje okvirnog plana za efikasnije upravljanje istraţivanjima i njihovim primenama i razvoj fleksibilnog. Regrutovanje i zapošljavanje mladih istraţivaĉa. Danas na teritoriji AP Vojvodine osim dve medicinske ustanove (Institut za onkologiju u Sremskoj Kamenici i Kliniĉki centar Novi Sad). koja je neophodna da bi se pojaĉali potencijali Vojvodine putem obuke. On bi predstavljao zajedniĉki poduhvat (instituciju) Prirodno-matematiĉkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. detaljan razvoj njihovog struĉnog osposobljavanja kroz rad na savremenoj problematici uz korišćenje adekvatne opreme i uz odgovarajuću mobilnost (na osnovu saradnje sa sliĉnim institucijama u Evropi i svetu). ali i njihovo ujedinjenje u jednu specifiĉnu organizaciju. Drugi centar bi trebalo da bude posvećen primenama nuklearne tehnologije u oblasti hrane. paţljivo odabranih tako da obezbede struĉnost i ekspertizu.(„Sluţbeni list SFRJ“ br.. problemski orijentisanog plana istraţivanja i razvoja (R&D). Institutom za ratarstvo i povrtarstvo. monitoringa ţivotne sredine i upravljanja vodama i zemljištem. 138 . On bi mogao da se formira u saradnji sa Prirodno-matematiĉkim fakultetom. Novi Sad i Nauĉnim institutom za veterinarstvo.. zajedniĉkog istraţivanja i primene steĉenih znanja. oĉuvanje postojeće eksperimentalne infrastrukture i ljudskih resursa i primena optimalnih strategija za njihovo korišćenje. koji bi ukljuĉio nuklearne tehnologije u buduće planove razvoja Vojvodine. poljoprivrede. ). Univerziteta u Novom Sadu. nema jakih izvora zraĉenja niti akceleratora i nuklearne analitiĉke detekcione tehnologije se primenjuju samo u okviru nauĉnih istraţivanja iz oblasti nuklearne fizike na Prirodno-matematiĉkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu.35/89) i te centralizovane aktivnosti su uglavnom zamrle zajedno sa planovima za izgradnju nuklearne elektrane na Dunavu na teritoriji AP Vojvodine. Obrazovanje mreţa meĊunarodnih partnerskih institucija.. ĉime bi se znaĉajno povećala mogućnost i kvalitet aktivnosti primenjenog i adaptivnog istraţivanja u postojećim institucijama. General Electric. Novi Sad. ali i zainteresovanih meĊunarodnih kompanija u oblasti primene nuklearnih tehnologija u medicini (Simens. Da bi se u u što većoj meri iskoristio potencijal razvoja i primene nuklearnih tehnologija i predlaţemo osnivanje dva centra izvrsnosti (CI) u Vojvodini.

8.2 NOVI MATERIJALI 8.2.1 Uvodni deo 8.2.1.1 Aktuelno stanje u oblasti novih materijala u Evropi i svetu
Tehniĉke inovacije zasnovane na novim materijalima od devetnaestog veka do danas predstavljaju osnovni generator industrijskog i privrednog razvoja u svetu. Ciklusima ubrzanog privrednog rasta (industrijska revolucija, poĉetak masovnog transporta, uspostavljanje potrošaĉkog društva, informacionotelekomunikaciona revolucija), koji su se javljali sa periodom od 50 do 60 godina, uvek su prethodile znaĉajne inovacije u oblasti materijala (tehnologije masovne proizvodnje gvoţĊa i ĉelika, novi polimerni materijali i lake legure, poluprovodnici i keramike), slika 8.4. Danas svet stremi ka odrţivom i bezbednom društvu – novi materijali i tehnologije su preduslov za ispunjenje ovog cilja.

Slika 8.4 Prikaz inovacije u oblasti materijala kao generatora ciklusa ekonomskog razvoja. Lider u istraţivanjima novih materijala i tehnologija su Sjedinjene Ameriĉke Drţave. MeĊutim, u poslednje vreme njihova dominantna pozicija u mnogim podoblastima nauke o materijalima je ugroţena pre svega od EU i Japana, a sve više i od Ruske Federacije i Narodne Republike Kine. U oblasti keramika i legura Japan danas drţi vodeću poziciju. Interesantno je primetiti veoma znaĉajno povećanje obima i kvaliteta istraţivanja u Poljskoj. Na istraţivanjima novih materijala radi oko 4000 istraţivaĉa u 50 istraţivaĉkih instituta. Izuzetno vaţne karakteristike istraţivanja i razvoja novih materijala su globalizacija istraţivanja i geografska diversifikacija istraţivanja (koja se dešava po veoma ubrzanom tempu). Globalizaciji istraživanja najviše doprinose transnacionalni akademski istraţivaĉki programi, prisutni u gotovo svim zemljama, koji uspostavljaju jedinstvene istraţivaĉke strategije i ciljeve na velikom istraţivaĉkom prostoru. Osim toga, globalizaciji znaĉajno doprinose i moderne informacione tehnologije, koje omogućavaju istraţivaĉima lak pristup informacijama, kao i njihovu brzu i efikasnu razmenu. Od globalizacije istraţivanja drţave imaju i dobit i gubitak. Uspostavljanje transnacionalnih istraţivaĉkih programa u najvećem broju sluĉajeva ide na štetu drţavama sa manje razvijenim nauĉnim potencijalom, jer veće i nauĉno snaţnije drţave forsiraju programe u skladu sa svojim nacionalnim strategijama i prioritetima. Zbog toga su programi, koji su specifiĉno znaĉajni za razvoj manjih drţava, izostavljeni iz istraţivanja. Uzimajući u obzir da su istraţivaĉki kapaciteti u industriji u manjim drţavama i drţavama u tranziciji nedovoljno razvijeni, neophodno je u takvim sluĉajevima posebnim drţavnim merama i stimulacijom kompenzovati uticaj istraţivaĉke globalizacije na specifiĉne i znaĉajne istraţivaĉke programe. S druge strane, globalizacija omogućava znaĉajno tehnološko unapreĊenje istraţivanja u nauĉno nedovoljno razvijenim društvima, ubrzan razvoj nauĉnih kadrova kroz nauĉnu razmenu, kao i brzu asimilaciju znanja od nauĉno razvijenih partnera. Posledica globalizacije je i oteţana zaštita

139

intelektualne svojine, koja najviše šteti nauĉno razvijenijim društvima. Za geografsku diversifikaciju istraţivanja su odgovorne velike multinacionalne kompanije. Usled potrebe da svoje proizvode i usluge pribliţe krajnjem korisniku one pomeraju deo svojih istraţivaĉkih i nauĉnih potencijala i diversifikuju zajedno sa svojim poslovanjem. Sekundarnu dobit iz ovog procesa multinacionalne kompanije dobijaju angaţovanjem jeftine istraţivaĉke radne snage. Nedovoljno razvijene zemlje u osnovi imaju dobit iz ove pojave, s obzirom na to da dolazi do kvalitetnog nauĉnog i tehnološkog transfera. Radi adekvatnog sagledavanja trendova u razvoju oblasti novih materijala i tehnologija neophodno je u najkraćem iskazati osnovne elemente nauĉne politike, koju u ovoj oblasti sprovode vodeće zemlje u svetu. Osim induvidualnih programa zemalja ĉlanica EU u ovoj oblasti evropska komisija u prvi plan istiĉe ulogu Okvirnih programa (Framework Programme – FP), radi integrisanja i jaĉanja istraţivaĉkih i razvojnih aktivnosti zemalja ĉlanica. Ukupni budţet FP6 programa (2003-2006) od 17,5 milijardi EUR i konstantno povećanje sredstava (FP4 1994-1998, 13,2 milijarde EUR; FP5 1998-2002, 15,0 milijardi EUR), reflektuje opredeljene evropske komisije za intenzivnu realizaciju ovakve strategije nauĉnog i tehnološkog razvoja. MeĊu prioritetnim temama Šestog okvirnog programa (FP6) nalaze se tri iz oblasti materijala: Nanotehnologije i nanonauke, Znanjem zasnovani multifunkcionalni materijali i Novi proizvodni procesi i naprave. Ciljevi kooperacije u ovim oblastima su poboljšanje kompetentnosti Evropske industrije i stvaranje uslova za transformaciju iz resursno-intenzivne u znanjem zasnovanu industriju generisanjem znanja za nove aplikacije na raskršću razliĉitih tehnologija i disciplina.U nanotehnologijama i nanonaukama predviĊene su aktivnosti za usvajanje znanja o interfejsima i kvantiziranim fenomenima, nanokontroli svojstava materijala za nove aplikacije, integraciji tehnologija na nano nivou, nanomotorima/nanomašinama/nanosistemima, uticaju na sigurnost ĉoveka, kao i uticaju na zdravlje i okolinu. Teme u oblasti Znanjem zasnovanih multifunkcionalnih materijala obuhvataju aktivnosti u vezi sa materijalima visokih performansi, materijalima dizajniranih svojstava, razvoju pouzdanih simulacija, integraciji nanomolekularnih i makromolekularnih komponenti u hemijskim tehnologijama, ukljuĉujući dizajn i kontrolu hemijskih procesa. U novim proizvodnim procesima i napravama teme su fokusirane na stvaranje uslova za znanjem intenzivnu proizvodju ukljuĉujući konstrukciju, razvoj i kontrolu novih tehnologija, koje će odgovoriti potrebama za adaptivnu, umreţenu i znanjem zasnovanu proizvodnju. TakoĊe, istraţuju se novi inţenjerski koncepti zasnovani na proţimanju tehnologija (kao što su nano, bio, informaciona,...) sa postojećim standardnim tehnologijama materijala. U aprilu 2005. Evropska komisija objavila je predlog Sedmog okvirnog programa (FP7), koji će se odvijati od 2007. do 2013. godine. Za realizaciju ovog programa predviĊeno je 72,7 milijardi EUR. FP7, koji nosi podnaslov „Izgradnja Evrope znanja“ (“Building the Europe of Knowledge”), sadrţaće ĉetiri prioritetne oblasti, koje se odnose na istraţivanje i razvoj novih materijala. Finansiranje istraţivanja i razvoja novih materijala i tehnologija u SAD sprovodi se ravnopravno iz privatnog sektora i drţavnih fondova. Drţavne agencije odgovorne za kreiranje politike i finansiranje programa u SAD su: DOD - Department of Defense, NIH -National Institute of Health, NASA - National Aeronautics and Space Administration, DOE - Department of Energy, NSF - National Science Foundation, USDA - United States Department of Agriculture, DC - Department of Commerce, EPA Environmental Protection Agency, DOT - Department of Transportation i DHS - Department of Homeland Security. Od svih agencija DOE i NSF imaju najvaţniju ulogu kada je reĉ o istraţivanjima materijala. U 2004. za ovu namenu iz DOE-a je izdvojeno 559 miliona dolara, a iz NSF-a 251 milion. U ovom trenutku jedan od osnovnih strateških opredeljenja DOE je stvaranje velikih nacionalnih eksperimentalnih centara, radi obezbeĊenja superiornih tehnoloških kapaciteta za istraţivanje i razvoj. Sprovode se aktivnosti za izgradnju i puštanje u rad 5 novih nacionalnih centara za nanonauke do 2008. godine. Sliĉna opredeljenja ima i NSF u svom strateškom planu za period od 2003. do 2008. godine. Njihov plan podrazumeva formiranje state-of-the-art nauĉnih centara sa opremom i infrastrukurom kojoj će pristup imati širok krug istraţivaĉa. Sliĉno kao i u sluĉaju SAD, istraţivanje i razvoj novih materijala u Japanu finansira privatni sektor i drţava. U 1995. godini nivo finansiranja u oblasti materijala bio je 5% od ukupnog budţeta za nauku i tehnologiju (ukupan budţet je iznosio je 18 milijardi US $). Osnovna strateška opredeljenja su: (1) razvoj

140

tehnika za kontrolu strukture materijala i njegovih dimenzija; (2) unapreĊenje materijala znaĉajnih za energetiku i/ili zaštitu okoline sa ciljem konzervacije energije, recikliranja i oĉuvanja resursa i (3) materijali znaĉajni za sigurnosne tehnologije. U junu 2002. Ministarstvo obrazovanja, kulture, sporta i nauke i tehnologije Japana usvojilo je politiku promocije istraţivanja i razvoja nanotehnologije i novih materijala. MeĊu njegovim prioritetima nalaze se materijali znaĉajni za oĉuvanje ţivotne sredine, materijali za poboljšanje energetske efikasnosti i materijali visokih svojstava. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ribarstva Japana, finansira dopunske programe za razvoj novih biomaterijala. Ministarstvo ekonomije, trgovine i industrije finansira programe iz oblasti poluprovodniĉkih nanomaterijala, keramika i metalnih stakala. U Ruskoj Federaciji ukupan budţet za nauĉna istraţivanja u 2004. godini iznosio je 1,6 milijardi US $, od ĉega se na istraţivanja u oblasti materijala izdvajalo oko 8%. Centar osnovnih istraţivanja je Ruska akademija nauka sa svojih 9 nauĉnih divizija, 3 regionalne divizije, 13 regionalnih nauĉnih centara sa više od 30 nacionalnih laboratorija.

8.2.1.2 Perspektive daljeg razvoja novih materijala Istraţivanja i razvoj novih materijala i tehnologija moraju biti usklaĊene sa potrebama modernog društva sa aspekta njegovog odrţivog ekonomskog i tehnološkog razvoja. Na slici 8.5 je prikazana prognoza zastupljenosti materijala u ekonomiji koje je prezentovao Ashby. Prema ovoj analizi i prognozi, relativni znaĉaj metala će opadati nakon maksimuma dostignutog 1960. godine, dok će se udeo polimera, kompozita, keramika i stakala povećavati. Interesantno je primetiti da je slika simetriĉna. Drugim reĉima, keramike, kompoziti i drugi materijali će se vratiti na poĉetnu zastupljenost, iako će prirodni materijali biti zamenjeni veštaĉkim. TakoĊe, vaţno je primetiti da nemetalni materijali dostiţu plato oko 2000. godine, verovatno zato što keramike i kompozitni matirijali nisu uspeli da zamene metale kao strukturne materijale. U sluĉaju da se reši problem lomljivosti, primena nemetalnih materijala moţe doţiveti ekspanziju.

Slika 8.5 Ashby-jeva analiza i prognoza zastupljenosti materijala u svetskoj ekonomiji Postoje dva osnovna pravca kojima se razvija moderna nauka o materijalima. Jedan pravac podrazumeva smanjenje dimenzija materijala na nanoskalu, ĉime se osim morfoloških osobina dobijaju nove karakteristike i funkcije materijala. Nanomikrostrukture se dobijaju iz neravnoteţnih procesa ĉime se, takoĊe, osvajaju nove funkcije i svojstva. Drugi pravac podrazumeva kombinovanje organskih i neorganskih materijala u nekristalnim fazama, kristalnim fazama i teĉnim kristalnim fazama. Uzimajući u

141

nanotube (ugljeniĉne. katedrama i laboratorijama. odnosno na odgovarajućim departmanima. Institut za arhitekturu. Novi Sad -Departman za fiziku: Katedre: Eksperimentalna fizika kondezovane materije (Laboratorija za sintezu i karakterizaciju materijala i Laboratorija za optiĉka i spektroskopska ispitivanja u fizici kondezovane materije). Novi Sad. Institut za grafiĉko inţenjerstvo i dizajn.nanonaprave Superprovodni materijali . njihovim dobijanjem. Fakultet tehniĉkih nauka. TiO2.Neţeljezne legure (Al-Mn.. Institut za industrijsko inţenjerstvo i menadţment.2. pre svega na pojedinim fakultetima u Novom Sadu. . V2O5. Opšta i neorganska hemija..2..metalni Magnetni materijali Poluprovodniĉki materijali Biomaterijali . Hemijsko 142 . Organska hemija.2 Sadašnje stanje u AP Vojvodini 8. AlSi.oksidni . Institut za proizvodno mašinstvo.2.obzir potrebe ekonomije i društva za razvoj kroz visokotehnološke inovacije najveći potencijal imaju sledeće grupe materijala:  Nanomaterijali . cirkonijuma i magnezijuma Oksidni: na bazi oksida 3d metala i retkih zemalja   Oksidni: niobatni i tantalatni Stakla i staklo-keramike         Polimerni materijali Kompozitni materijali 8. energetiku i telekomunikacije. Nuklearna fizika.Ĉelik za snaţne strukture Ĉelik za korišćenje vodonika Zaštitne prevlake za eksploataciju u ekstremnim uslovima .Biomaterijali za veštaĉke organe . Tehnološki fakultet. koncetrisan je na teritoriji Pokrajine..1. karakterizacijom i primenom. Fiziĉka hemija. Biohemija i hemija prirodnih proizvoda.nanoĉestice . Novi Sad Institut za elektroniku.Materijali za bioelektroniku Ekomaterijali .kvantne taĉke ..Materijali za vodoniĉnu energiju i gorivne ćelije Visokotemperaturski materijali za gasne turbine i mlazne motore Metali . Institut za graĊevinarstvo. Nauĉne institucije i proizvodna preduzeća a) Nauĉne institucije Istraţivaĉki rad u vezi sa novim materijalima. To se odnosi na: Prirodno-matematiĉki fakultet. Katedre: Opšte inţenjerske discipline.Fotokatalitiĉki materijali i materijali za preĉišćavanje . Institut za inţenjerstvo zaštite ţivotne sredine.) Keramiĉki materijali Neoksidni: ugljeniĉni Neoksidni: karbidi. Primenjena i inţenjerska hemije. Institut za mehanizaciju i konstruktivno mašinstvo. -Departman za Hemiju: Katedre: Analitiĉka hemija.. nitridi i boridi Oksidni: na bazi aluminijuma. Fiziĉka elektronika. Hemijska tehnologija i zaštita ţivotne sredine.) .

Beĉej »Fadip-IFC« A. Panĉevo »Hemik«.D. Subotica. GraĊevinski fakultet. Biotehnologije i farmaceutsko istraţivanje.D. »INOX« Ind.D.D.. Kikinda »Utva silosi« A. Baĉki Petrovac A. Temerin »K-ing Vršac« a.O. Katedre: Informatiku i raĉunarske nauke.O..D. Zrenjanin A..O.D. Panĉevo MPI HK »BANE« A.D. »FKL«. Kać »BG. Livnica centrifugalnog. »Pobeda-FOMG« za proizvodnju opreme i metalne galanterije.. Ada »Potise-precizni liv«.. Baĉka Palanka A.. »Livnica preciznih odlivaka« LPO.. Subotica A. Ada A. Beĉej GMB »GraĊamont« A. elektroinstalac. za metalopreraĊivaĉku delatnost. Kikinda »Fadip-HKC« A.. b) Proizvodna preduzeća U okviru celovitog privrednog sistema u Vojvodini znaĉajnim ili manjim delom svojih kapaciteta bave se sledeća preduzeća: A. Inţenjerstvo materijala.D. Baĉka Palanka HK »POBEDA« ad.D. Futog A. Odseci: Konstruktivni.C.O.D. Novi Sad »Albus«. Mali IĊoš »Termometal« D. Kovin »UNIMET« D.D.inţenjerstvo. Stara Pazova DP »Utva-aluminijum« sa p.D.GROUP Jugoalat« A.. Vršac »Brodoremont« A. Subotica »Begej-plast«. internacional. Panĉevo »ADECO«. Tehniĉki fakultet »Mihajlo Pupin«.O. Novi Sad »Agrohem«.D. »Termovent« S. Hidrotehniĉki Delom i kapaciteti Više tehniĉke škole u Novom Sadu. Brodogradilište »Begej«. vuĉenog i kovanog mateijala.d.D. za proizvodnju alata i pribora za mašine. materijala.. Petrovaradin 143 . za proizvodnju valjanog. sivog.D. »ASCO VIDAK«. Mašinsko inţenjerstvo. Novi Sad »ATB SEVER« A. Titel A. Baĉki Monoštor »Centrohem«. za proizvodnju silosa i opreme.D. Više tehniĉke škole u Zrenjaninu i Više tehniĉke škole u Subotici bave se ovim pitanjima. nodularnog i ĉeliĉnog liva. za proizvodnju kotrljajućih leţaja i kardana Temerin A.D. »Nopal« Ind. Novi Sad »Mineloprema« a.d. Vršac »Majevica-Holding« A.D. Naftno-petrohemijske tehnologije. Tehnologije konzervisane hrane. preduzeće za izradu opreme i tehniĉku obradu. Tehnologije ugljenohidratne hrane. nerĊajuće opreme i armature.o. »Utva-vozila«. Ada Le Belier »Kikinda«. »SIGMA«. Zrenjanin.O. Perlez »Brixol«. Sombor D.

»Utva« Avio industrija. Uljma »FIT«. Subotica »Oktanoil«. Novi Sad »Tondah-Potisje Kanjiţa«. Petrovaradin 144 . Kovin »Gebi«. Zrenjanin »Lafarge-BFC«. Vrbas »V&B«. Novi Sad »Biser«.O. Panĉevo »Elektroporcelan«.D. Kikinda »Roloplast«. Novi Sad »Kulina plast«. Zrenjanin »GIP«. svojini. Novi Beĉej D. Ratkovo »Izolir«. Novi Sad »JUB«. Panĉevo Fabrika akumulatora »Sombor« A. Kovaĉica »Chemos«. Novo Miloševo »Gumaplast«. Nova Pazova »Impuls-hemija«. U rekonstruisanju. Beoĉin »Sloga«.O. Sremska Kamenica »Yuco-hemija«. InĊija »West Pharmaceutical Services«Beograd. Novi Sad »Hinom«. Plandište »Koneks«.O.D. Ruma »MEPOL«. Novi Sad »Termovent SC-Livnica ĉelika«. Palić »Industrija stakla Panĉevo«. Baĉki Jarak »Tegum«.O. InĊija »Eurokristal«.o. u meš. Panĉevo »Slavica-parafarm«. Šid »Silex«. Kanjiţa »Nexe-Polet«. Ţitište »Vipol«. Šimanovci »Evrotom«.. Beĉej »Neimar«.D. Srbobran »Hempro«. Ĉantavir »Rumaplast«. Zrenjanin »Banatplast«. Apatin »Igma«. Nova Pazova »Tarkett«. Bezdan »Moto-plast«. Panĉevo PP Brodogradilište »Apatin«. Apatin »Novosadska fabrika kablova« A. Baĉka Palanka »Plastika«.. Baĉka Topola »MNG Plastik-Gogić«. u društvenoj svojini sa p. Novi Sad Fabrika sijalica »TESLA« preduz. Novi Beĉej »Toza Marković«. Kula »HGP«. Kumane »Linde gas Srbija«. Bela Crkva »Ţito media«. Panĉevo »Guminus«-gumarska industrija. Panĉevo »Panonija«. Subotica »Vecom«. Subotica »Hemodom«. Zranjanin DD »Elektroremont«. Kikinda »Rapid«. Sombor »Minel-Industries« D. Ruma »HINS«.IMT Fabrika opreme i pribora A. Beĉej »Vulkan guma-BILET«. Alibunar »Blikprodukt«..

Titel 1 1 29. Novi Beĉej 1 1 2 18.2.1.1. Zrenjanin 1 2 2 5 32. Plandište 1 1 21. Kikinda 1 1 4 6 13. i prikazana na slici 8.6. Raspodela po industrijskim granama data je u tabeli 8. Novi Sad 1 5 11 17 19. Tabela 8. Raspodela preduzeća na teritoriji Vojvodine koja nameravaju ili su u toku uvođenja novih materijala i tehnologija u proces po opštinama Opština GraĊevinarstvo. Kula 1 1 16. Sombor 3 1 4 23. Baĉki Petrovac 1 1 6. Ada 3 3 2. Ţitište 1 1 Ukupno 9 36 49 94 147 . Kanjiţa 1 1 12. Kovin 1 1 2 15. Šid 1 1 27.Ukupan broj preduzeća na teritoriji Vojvodine koja nameravaju ili su u toku uvoĊenja novih materijala i tehnologija u proces proizvodnje je 94. Beĉej 1 2 1 4 8. IGM i projektovanje Metalska industrija Energetika i hemijska industrija 9 36 49 Tabela 8. Srbobran 1 1 24. Panĉevo 5 4 9 20. Metalska Energetika i Ukupno IGM i industrija hemijska projektovanje industrija 1. Vrbas 1 1 30. InĊija 2 2 11. Stara Pazova 4 4 25. Beoĉin 1 1 10. Temerin 2 1 3 28. Raspodela preduzeća na teritoriji Vojvodine koja nameravaju ili su u toku uvođenja novih materijala i tehnologija u proces po industrijskim granama Industrijska grana Broj preduzeća GraĊevinarstvo. Mali IĊoš 1 1 17. Alibunar 1 1 3. Baĉka Palanka 2 1 3 5. Kovaĉica 1 1 14. Ruma 2 2 22. Baĉka Topola 1 1 7. Subotica 3 4 7 26. Apatin 1 1 1 3 4. Vršac 1 1 1 3 31. Bela Crkva 1 1 9.

2.2.3. a 6 u statusu DD (DD-Deoniĉarsko društvo).U oblasti metalske industrije od ukupnog broja preduzeća na teritoriji Vojvodine koja nameravaju ili su u toku uvoĊenja novih materijala i tehnologija u proces proizvodnje 26 je u statusu AD (AD-Akcionarsko društvo).2. Raspodela naučnih radnika na teritriji AP Vojvodine koji se bave novim materijalima po titulama i zvanjima Titula Zvanje Broj nauĉnih Ukupan broj radnika nauĉnih radnika redovni profesor 45 75 Dr vanredni profesor 13 docent 11 nauĉni saradnik 2 nauĉni savetnik 1 asistent 3 profesor više škole 1 asistent 17 21 Mr istraţivaĉ saradnik 3 predavaĉ više škole 1 istraţivaĉ pripravnik 9 16 VSS asistent pripravnik 6 struĉni saradnik 1 Ukupno nauĉnih radnika 112 148 .7.3 i prikazan na slici 8. IGMi projektovanje. 10% Energetika i hemijska industrija. Tabela 8. Raspodela preduzeća na teritoriji Vojvodine koja nameravaju ili su u toku uvoĊenja novih materijala i tehnologija u proces po opštinama data je u tabeli 8.2. Nauĉno-istraţivaĉki kadar Prema zvaniĉnoj evidenciji nauĉnih radnika koji rade na teritoriji AP Vojvodine 112 se bavi novim materijalima. 52% Metalska industrija.6. 38% Slika 8. Građevinarstvo. Raspodela preduzeća na teritoriji Vojvodine koja nameravaju ili su u toku uvođenja novih materijala i tehnologija u proces po industrijskim granama 8. Pregled raspodele po titulama i zvanjima je dat u tabeli 8.

12% docent. dr.istraživač pripravnik. 3% Slika 8. 10% asistent.8.4 i grafiĉki prikazana na slici 8. 3% asistent. 2% Tehničkotehnološke nauke. mr.4. Tabela 8. 8% predavač više škole. 1% Matematika. 1% istrazivac saradnik. 25% Hemija. 5% saradnik. mr. Struktura nauĉnih radnika koji se bave novim materijalima po nauĉnim oblastima je data u tabeli 8. 31% Biohemija.8. 39% vanredni profesor. Struktura naučnih radnika koji se bave novim materijalima po naučnim oblastima Nauĉna oblast Prirodno-matematiĉke nauke Uţa nauĉna oblast Fizika Hemija Biohemija Matematika Broj nauĉnih radnika 28 35 2 1 1 45 112 Medicinske nauke Tehniĉko-tehnološke nauke Ukupno Medicina. 2% asistent strucni pripravnik.7 Raspodela naučnih radnika na teritriji AP Vojvodine koji se bave novim materijalima po zvanjima. 1% Fizika. 1% naučni savetnik. 1% redovni profesor. Struktura naučnih radnika koji se bave novim materijalima po naučnim oblastima 149 . 14% profesor više škole. 1% naučni saradnik. 40% Slika 8. mr. dr.

Bulgaria Research Group for Technical Analytical Chemistry of the Hungarian Academy of Sciences (HAS). Slovenia Prirodnomatematiĉki fakultet Prirodnomatematiĉki fakultet PrilagoĊavanje aktivne zaštite germanijumskog spektrometra za nisko-energetski region VojvoĊanska akademija nauka i umetnosti Razvoj hemijskih metoda analize neoni kotinoida i derivata piridin-karboksilne kiseline 150 . Hungary.920.595. U 2005. godini od 104 ostvarena uĉešće na skupovima i studijskim boravcima sufinansiranih od strane Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj u iznosu od 2.91 dinara.00 dinara.571. University of Szeged (Szegedi Tudomanyegyetem. Max-Plank-Institut fur Physik.2. što je prikazano u tabeli 8. U toku 2006.8.000.2. Budapest. Sofia. Romania Department of Inorganic and Analytical Chemistry. Hungary Research Institute for Solid State Physics and Optics of the Hungarian Academy of Sciences.5. Munchen. Faculty of Chemistry and Chemical Engineering. Hungary ”Babes-Bolyai” University.godine nauĉno-istraţivaĉke institucije su zapoĉele realizaciju ili su inicirale zajedniĉke projekte iz ove oblasti sa 23 partnerske institucije iz inostranstva.3. Budapest University of Technology and Economics. Faculty of Chemical Engineering. Cluj-Napoca.godine iz oblasti novih materijala Institucija Prirodnomatematiĉki fakultet Prirodnomatematiĉki fakultet Prirodnomatematiĉki fakultet Prirodnomatematiĉki fakultet Naziv projekta Kompleksi prelaznih metala sa nekim Šifovim bazama i derivatima pirazola Fiziĉko-hemijska ispitivanja novosintetisanih biološki aktivnih jedinica Tehnologija dobijanja i karakterizacija neureĊenih poluprovodnika Spektroskopija i termodinamiĉka istraţivanja kompleksa u višekomponentnim sistemima Strukturna i fiziĉka ispitivanja feroelektriĉnih teĉnih kristala i teĉnih kristala oblika banane Partnerska institucija Budapest University of Technology and Economics (BME). 3 je bilo iz oblasti novih materijala i sufinansirano je u iznosu od 443. Romania Nacionalni institut za materijale.5. Institute from Nuclear Research and Nuclear Energy (INRNE) of Bulgarian Academy of Sciences. Tekuće aktivnosti u oblasti novih materijala U 2005. godini od ukupno 46 skupova.7 dinara. Germany. Započeti ili inicirani zajednički projekti sa partnerskim institucijama iz inostranstva u toku 2006. Tabela 8. Nova Gorica. Institute for General and Analytical Chemistry. Hungary Institute for Isotopes of the Hungarian Academy of Sciences.80 dinara.100. ĉiju je organizaciju sufinansirao Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj u iznosu od 4. Budapest. 6 je bilo iz oblasti novih materijala i sufinansirano je u iznosu od 135. Szervetlen es Analitikai Kemiai Tanszek). Bucharest-Magurele. Budapest. Hungary. Laboratory for Environmental Research Polytechnic.752.

Republika Srpska Fakultet tehniĉkih nauka Univerzitet u Zenici. Istoĉno Sarajevo Leopold-Franzens University of Innsbruck. Prague. Division of Solid State Physics. Comenius University Bratislava. Romania Alsó-Tisza vidéki Környezetvédelmi és Vízügyi Igazgatóság. Univerzitet u Tuzli. Hungary Mašinski fakultet. Skopje. Banja Luka. Uppsala University and SLU Lägerhyddsvägen. Bucharest. Italy. Sweden University of Zenica. Republika Makedonija Fakultet tehniĉkih nauka Razvoj super tvrdih nanokompozita Fakultet tehniĉkih nauka Fakultet tehniĉkih nauka Fakultet tehniĉkih nauka Fakultet tehniĉkih nauka Fakultet tehniĉkih nauka Fakultet tehniĉkih nauka Fakultet tehniĉkih nauka Matematiĉki modeli u informacionim tehnologijama Projektovanje tehnologije primenom niskobudţetskih tehnologija virtuelne stvarnosti Razvoj sistema za daljinsko praćenje temperature lakokvarljivih namirnica tokom drumskog transporta Procena seizmiĉke otpornosti konstrukcija postojećih zgrada Projektovanje i razvoj vitalnih elemenata mašina alatkieksperimentalna i raĉunska analiza njihovog toplotnomehaniĉkog ponašanja Realizacija nadzornoupravljaĉkog sistema za pogon proizvodnje biodizela iz biljnih ulja Razvoj. Austria. BIH. Universita di Torino. BiH. Bosna i Hercegovina Univerzitet Istoĉnog Sarajeva. Lukavica. Slovenia. Israel Dipartimento di Informatica.Fakultet tehniĉkih nauka Fakultet tehniĉkih nauka Modeliranje. Zenica. Academy of Sciences of Czech Republic. Republika Srpska. Tuzla. ispitivanja i primena domaćeg merila protoka otpadnih voda Kreiranje opšteg modela projektovanja i uvoĊenja u funkciju integrisanih sistema menadţmenta usaglašenih sa zahtevima meĊunarodnih organizacionih standarda u realnim privrednim sistemima Razvoj i izrada proizvoda na principu reverzibilnog Politehnica University of Bucharest. Szeged. Miskolc. Centre form Image Analysis. University of Ljubljana. Slovac Republic. Elektrotehniĉki fakultet. Institute of Physics. Innsbruck experimental Plasma Physics Group. analiza i kontrola vibracija Realizacija senzorisanog veštaĉkog višesegmentnog stopala sa skoĉnim zglobom za humanoidne robote Mašinski fakultet. Department of Multilayer Structures. Czech Republic. Faculty for Engineering. Zenica. Istoĉno Sarajevo. Bosna i Hercegovina. Hungary Fakultet tehniĉkih nauka Mašinski fakultet. Faculty of Engineering & Management of Technological Systems. 151 . Universety of Miskolc. Tel Aviv University.

pre svega narastajuće potrebe za energijom i odrţivim privrednim razvojem. Bratislava. Sarajevo. lignin. Razvoj polimernih materijala na bazi obnovljivih sirovina biljnog i ţivotinjskog porekla je snaţno izraţen trend u svetu. Dortmund. koji daje elastomere ili visoko kristalne plastične mase sa odliĉnom biodegradabilnošću. Pre svega. University of Szeged. Faculty of Mechanical Engineering. Hungary. U obzir su uzete i znaĉajne društvene potrebe.1 Strateški pravci razvoja materijala u AP Vojvodini Prilikom utvrĊivanja strateških pravaca razvoja materijala u AP Vojvodina razmatrano je više faktora koji u znaĉajnoj meri opredeljuju predloge obrazloţene u ovom elaboratu. Universität Dortmund. Korišćenje bakterija za dobijanje polimera je vaţan pravac. Electric Power Division. Istoĉno Sarajevo. Institute of Chemistry Timisoara of Romanina Academy. Ti resursi su pre svega poljoprivreda. ulja i masti. Takve sirovine su polisaharidi. Athens.2. Na osnovu gore navedenih elemenata predlaţu se sledeći strateški pravci razvoja materijala: (1) materijali na bazi obnovljivih sirovina biljnog i ţivotinjskog porekla. Romania Fakultet tehniĉkih nauka RFID tehnologija u lancima snabdevanja (primena automatizovanih sistema u logistici) Fakultet tehniĉkih nauka Istraţivanje i realizacija novih rešenja energetskih pretvaraĉa u industrijskim elektromotornim pogonima Tehnološki fakultet Projektovanje strukture polimernih materijala Tehnološki fakultet Nisko-temperaturna sinteza keramiĉkih nanoprahova i filmova za primenu u elektronici 8. Elementi projekcije daljeg razvoja u oblasti novih materijala 8.3. Fraunhofer Instituts für Materialfluß und Logistik. Slovakia Elektrotehniĉki fakultet. Faculty of Electrical Engineering. koji je u svetu već komercijalizovan na primeru familije polihidroksialkanoata (polihidroksi butirata-valerata). Timisoara. ali i 152 . pri ĉemu je moguće ukljuĉiti i agronomske nauke na procesima odgajanja biljnih vrsta sa specijalnim potencijalom (genetske promene na biljkama kojima se stimuliše proizvodnja odreĊenih proizvoda u biljkama). Republika Srpska University of Timisoara. nafta i gas i mineralne sirovine za neorganske materijale (keramiku). Deutschland.inţinjerstva Slovak University of Technology. celuloza. Tuzla. Dobijanje materijala od industrijskog znaĉaja moţe se ostvariti u biorafinerijama hemijskim i biološkim (enzimatskim) transformacijama biljnih proizvoda u ţeljeni proizvod. (2) fotokatalitiĉki materijali za razgradnju polutanata u ţivotnoj sredini. Cyril and Methodius University. vodilo se raĉuna o relativno malom nauĉno-istraţivaĉkom kapacitetu (prema broju istraţivaĉa i nauĉne infrastrukture u poreĊenju sa zemljama EU). šećer. Elektrotehniĉki fakultet. belančevine. mogućnosti neograniĉenog proširenja proizvodnje uljarica i unapredjenja poljoprivrede. Greece Faculty of Technology and Metallurgy. Inorganic Chemistry Department. Macedonia Department of Applied and Environmental Chemistry. Skopje. Romania. koji postoje u AP Vojvodini i koji treba da predstavljaju osnovu razvoja industrije materijala.2. National Technical University of Athens. Materijali na bazi obnovljivih sirovina biljnog i životinjskog porekla.3. Posebno je znaĉajna hemija ulja za dobijanje poliola za poliuretane. Treći bitni ĉinilac su prirodni resursi. Ulja kao hemijske sirovine su veoma zahvalne zbog povoljne cene. BIH. (5) materijali za gorivne ćelije i (6) magnetni materijali. skrob. (4) keramiĉki materijali. BIH. kako bi se u njima mogla postići kritiĉna masa ljudskog i infrastrukturnog potencijala neophodna za efektivnu realizaciju strateških ciljeva. Zbog toga je predloţen relativno mali broj strateških pravaca i programa. Univerzitet u Tuzli. (3) moderni polimerni materijali iz petrohemijskih proizvoda.

boja i lakova. vek. Korišćenje ulja za dobijanje biodizela omogućiće smanjenje zavisnosti zemlje od uvoza energenata. komercijalne boje i druge zagaĊujuće materije ĉovekove okoline. kadmijum-sulfid. ĉestica mikroi nano. Tako se za suzbijanje korova koriste herbicidi koji mogu razliĉito uticati na mikrobiološku aktivnost u zemljištu. jer omogućava razgradnju ne samo polaznog jedinjenja. već na poĉetku razvoja moderne glicerinske hemije. Za ovu namenu sojino ulje je najjeftinija sirovina u SAD i Juţnoj Americi. Izvanredni rezultati pokazani su pri dekompoziciji vode na vodonik i kiseonik pod vidljivom svetlošću korišćenjem fotokatalizatora na bazi BiVO4 i In1-xNixTaO4. ĉija će cena u budućnosti pasti na nivo najjeftinijih organskih hemikalija i ĉiniće ga izuzetno interesantnim za dobijanje polimernih materijala. Zbog toga je neophodno eliminisati mogućnost kontaminacije herbicidima i u tu svrhu se fotokatalitička razgradnja ovih jedinjenja pokazala kao vrlo efikasan metod. duplih veza i alilnih vodonika. Perspektivna su i istraţivanja parcijalne substitucije S i C atomima. Konverzija ulja u biodizel generiše ogromne koliĉine glicerina. koji štetno utiĉu na ţivi svet. pesticidi. Poslednjih godina se sve više paţnje poklanja procesima površinske modifikacije čestica TiO2 i kontrolisanom dopiranju TiO2 koji bi mogli da pomere prag apsorpcije titanijum dioksida ka manjim energijama i time povećaju mogućnost korišćenja solarne energije u procesima razgradnje polutanata. Ulazeći u 21. adheziva. koji omogućuje dobijanje niza proizvoda reakcijama estarskih veza. Fotokatalitiĉki materijali su materijali budućnosti. spiranjem dospevaju do površinskih i otpadnih voda i na taj naĉin ih zagaĊuju. Cene ovih proizvoda su visoke. nego kroz polietilen i polipropilen. pobuĊuje paţnju sa stanovišta zaštite zdravlja ljudi i oĉuvanja ĉovekove okoline od trajnog zagaĊivanja. Strateški cilj u AP Vojvodina je razvoj u bliskoj budućnosti visokoefikasnih fotokatalitiĉkih materijala. Fotokatalitički materijali za razgradnju polutanata u životnoj sredini. kao što su: lekovi. 153 . senzitivnih na vidljivu svetlost i njihova praktiĉna aplikacija u rešavanju problema zaštite ĉovekove okoline. koji odgovara svetlosti iz UV spektra. Takva proizvodnja je postojala nekad u preduzeću Soda-So. Ova ĉinjenica pruţa odliĉnu šansu našoj nauci da se ukljuĉi u svetsku utakmicu. dok u Evropi i našoj zemlji tu ulogu ima repicino ulje. istovremeno se suoĉavamo i sa potrebom odstranjivanja razliĉitih proizvoda. Tuzla. meĊu kojima najznaĉajnije mesto pripada mineralnim Ċubrivima i pesticidima. teški metali. Kao fotokatalizatori primenjuju se disperzije ili tanki filmovi razliĉitih poluprovodnika. koje u Sunĉevom spektru ima svega oko 5%. nego i svih intermedijera koji mogu nastati tokom razgradnje. sve više se suoĉavamo sa problemom zagaĊivanja vodenih i vazdušnih resursa. jer osim vaţne uloge u dekompoziciji opasnih supstanci imaju i ogroman potencijal za rešavanje naraslih energetskih problema u svetu kroz primenu za dobijanje vodonika iz vode. AP Vojvodina ima veoma razvijenu petrohemijsku industriju. ali je zbog nedostatka sirovina obustavljena. Najveći problem u vezi sa njegovom primenom je veliki enrgetski procep od 3. HIP Panĉevo već proizvodi etilen i propilen.). Poljoprivredna proizvodnja se izmeĊu ostalog zasniva na primeni razliĉitih hemijskih jedinjenja. kompjuterski ĉipovi.zbog hemijskog sastava. Ĉinjenica da se na trţištu u našoj zemlji nalazi više od 600 preparata sa oko 200 aktivnih materija.2 eV. radijaciono stabilisani polietilen i polipropilen. elastomera. program razvoja materijala na osnovu glicerinske hemije trebalo bi da ima prioritet u strateškim pravcima. korišćenjem snaţnog oksidacionog i redukcionog potencijala fotoindukovanih elektrona i šupljina. volfram(VI)-oksid. kao što su cink-oksid.. Mnogi herbicidi zbog svoje stabilnosti. Uzimajući u obzir da se najavljuje otvaranje nekoliko fabrika biodizela u neposrednom okruţenju i podatak da jedan takav pogon već eksperimentalno radi u Vojvodini. Valorizacija etilena i propilena kroz poliole je mnogo veća. sa jedne strane obezbeĊuje raznovrsne veoma korisne proizvode. vlakana i filmova. nakon primene u okviru agrotehniĉkih mera. stroncijum-titanat. Moderni polimerni materijali iz petrohemijskih proizvoda.dimenzija. gvožđe(III)-oksid itd. titan(IV)-oksid. i sl. produkti mogu da se koriste i u industriji hrane. Iako nam hemijska industrija. koji su osnova za etilenoksidnu i propilenoksidnu hemiju za primene u poliolima za poliuretane. Od ulja se osim poliuretana mogu praviti epoksidne smole i poliestri u formi masa za livenje. organski halogenidi. ĉiji proizvodi mogu posluţiti kao dobra osnova za dobijanje vaţnih i profitabilnih materijala. Osim klasiĉnog dopiranja katjonima poslednja istraţivanja su pokazala da se parcijalnom substitucijom atoma kiseonika atomima azota moţe uspešno aktivirati TiO2 da omogući razgradnju organske materije pod vidljivom svetlošću. itd. Titanijum dioksid (TiO2) je po mnogim svojim osobinama idealan fotokatalizator za vodorastvorne zagadjivaĉe. a njihov plasman je garantovan u proizvodnji poliola za poliuretane. do potpune mineralizacije. Osim za dobijanje polimera glicerinski. Probleme sa kojima se susrećemo najĉešće izazivaju razliĉiti polutanti: pesticidi. boje. Postojeću konverziju petrohemijskih proizvoda u materijale treba unaprediti ka materijalima sa poboljšanim svojstvima kod kojih se moţe oĉekivati veći finansijski efekat (npr.

stakla. J.. U telekomunikacionom sektoru posebno je interesantna primena novih vrsta optiĉkih kablova. Vatrostalne keramike su nezaobilazni materijali u metalopreraĊivaĉkoj industriji.R. Od posebnog interesa su prve dve vrste gorivnih ćelija u ĉiji razvoj se ulaţu znaĉajna sredstva od strane drţavnog i privatnog sektora u razvijenim drţavama sveta. Gorivne ćelije konvertuju hemijsku energiju direktno u elektriĉnu sa veoma visokom efikasnošću i veoma niskom emisijom polutanata. magneti i superprovodnici). Er. Veliki potencijal imaju i fosfori zasnovani na keramikama visokih gustina na bazi Y2O3. dijamant.. mekih magnetnih materijala i magnetnih materijala za skladištenje podataka. poliranjem.. A. Apatitne biokeramike se koriste da promovišu rast kosti i formiranje tkiva. Materijali za gorivne ćelije. Zbog toga je neophodno utvrditi strateški pravac za istraţivanje i razvoj magnetnih materijala. Nucl... za obradu materijala brušenjem. LaGaO3.Keramički materijali. Cleland. medijumi za skladištenje podataka. 8.MCFC). gorivne ćelije na bazi ĉvrstih oksida (solid oxide fuel cells . Gd2O3. zidne i krovne ploče.3 LITERATURA 1.YSZ). gama kamerama sve više se koriste keramički scintilatori.. Za primenu u izvorima laserskog zraĉenja zamenjuju se monokristalni materijali keramikama na bazi Nd:YAG (neodijumom dopiran Y3Al5O12 garnet).. itd. kolena i drugih delova tela. Ce0. T.Thwaites. Tr. koji poseduju veliki potencijal za primenu u optoelektronskoj i telekomunikacionoj industriji (kao kondenzatori. Najvaţniji materijali koji se istraţuju za razvoj PEFC su konstrukcioni materijali za ramove ćelija. Kada su u pitanju SOFC najviše paţnje se posvećuje razvoju elektrolitskih materijala za razliĉite temperaturske opsege rada gorivne ćelije. Keramike imaju sve veći znaĉaj u medicini. kao što su: podovi. i sl. tako da su istraţivanja u vezi sa unapreĊenjem energetskog potencijala od izuzetne vaţnosti i treba da predstavljaju strateško opredeljenje. bipolarne ploĉe. kao što su npr: elektronske komunikacije. kako bi se ovaj nedostatak u bliskoj budućnosti znaĉajno smanjio. Velika je primena keramika u zubarstvu.I. S.R. edited by Williams. . na bazi rastopljenog ugljenika (molten carbon type .C. Kao abrazivi koriste se prirodni materijali (garneti. Uzimajući u obzir postojeće industrijske kapacitete i prirodne resurse u AP Vojvodina. U. opeke. pozitronsko-emisionoj tomografiji (PET). itd.Kehoe. Posebno treba istaći nove napredne keramiĉke materijale.. ili njihovih mešanih oksida dopirani retkim zemljama (Eu. najĉešće na bazi itrijumom stabilisane cirkonije (yttria-stabilized zirconia .). Cheng. sintetiĉki dijamant. U svetu su danas istraţivanja fokusirana na sledećim tipovima gorivnih ćelija: gorivne ćelije sa polimernim elektrolitom (polymer electrolyte fuel cells .AFC). and Thwaites. Proizvodnja i razvoj keramiĉkih materijala ima veliki impakt na društvo. Application for radiation processing of materials. GraĊevinska industrija se u velikoj meri oslanja na keramiĉke materijale korištenjem proizvoda. edited by J. Oxford Medical Publishing. Parks. Pr. Lu2O3. Keramiĉki optoelektronski detektori osnova su modernih medicinskih dijagnostiĉkih sistema. izolatori.Purdy.I.SOFC). Komponente napravljene od magnetnih materijala se koriste u mnogim industrijskim oblastima. gips. 154 .).95.Res. Za ultrazvuĉne dijagnostiĉke ureĊaje koriste piezoelektrične keramike (najĉešće olovo-cirkonatnotitanatne keramike.. pa su stoga istraţivanja ovih materijala od strateškog znaĉaja u svetu. Magnetni materijali. Biokeramike se koriste za popravku i zamenu ljudskih kukova. elektro-energetika i saobraćaj.. seĉenjem. elektrokatalizatori za gorivnu i vazdušnu elektrodu i jon-provodne membrane.A. Treatment Planning.. Quality assurance in radiotherapy physics. kao što su: magneti. 208.PAFC). L. itd. Nauĉna istraţivanja vezana za magnetne materijale u AP Vojvodini su veoma mala i ne odgovaraju potencijalu koji ovi materijali imaju za razvoj Pokrajine.PEFC). pakovanja za integrisana kola. Intraoperative electron beam radiation therapy (IORT) in Advances in Radiation Oncology Physics-Dosimetry.. 66-73. Pre svega istraţivanja treba usmeriti u razvoj klasiĉnih i novih vrsta permanentnih magneta. Magnetni materijali su kljuĉni industrijski materijali sa izuzetno znaĉajnim primenama.Sec. na bazi fosforne kiseline (phosphoric acid type . najĉešće keramike na bazi oksida i silikata retkih zemalja. U CT tomografiji.1O1. M. Nedostatak energije i visoka uvozna zavisnost jedan je od najznaĉajnih problema sa kojim će se suoĉavati AP Vojvodina u neposrednoj budućnosti. New York. istraţivanja u oblasti keramiĉkih materijala treba da predstavljaju jedan od vaţnih strateških pravaca u budućnosti. indukciona jezgra. D. Njihova uspešna komercijalizacija u budućnosti predstavljaće jedan od mehanizama kojima će se moderna društva boriti sa narastajućim energetskim problemima. Mckenzie. and Brachy-therapy. D.) i sintetiĉki (silicijum karbid. cement..9Gd0.B. New York. American Institute of Physics. i alkalnog tipa (alkaline type . 2003b. alumina. in Radiotherapy Physics in Practice. UK (2000) 3.S. PZT).(1992) 2.. Mccullough.Instrum. E..A.Methods in Phys.

cao. Phys. Water for People. Chem. Rad. 1998. Washington. 8. the Second World Water Forum.C.39. Fairand. Johnson. Vol. 10.uspid.pdf 23.. UN World Water Development Report (2003). Committee on Globalization of Materials Research and Development: Globalization of Materials R&D: Time for a National Strategy. Department of Energy http://www.cfm 20. 12. 2006 15. V. Web strana National Science Foundation http://www. 9. D. Evenson and D. Main Science and Technology Indicators. The Hague.cordis. Hossain. Web strana Evropske Unije FP6 http://fp6. Tagawa. The World Water Vision. C. Morrissey. Meeting report for the Council for Science and Technology of Japan. (1992).p. Herring. National Academy of Science. OECD Nuclear Energy Agency. Economic scale of utilization of radiation (I): Industry.Mclaren. Comparison between Japan and USA. Journal of Nuclear Science and Technology. Cabrera. 6. Organisation for Economic Cooperation and Development.S. Canabilla. and G. S. International Research and Genetic Improvement in Rice: Evidence from Asia and Latin America. Gollin..P.pdf 24..4. 5. Web strana U.: National Academy Press (2005). National Academy of Engineering. Radiation sterilization: past. 193.cra. 1002-1007.energy.lu/fp7. Research Fields. 155 . The Netherlands. dostupno na http://www. B. UK. National Research Council USA (2005) 18. Water for Life. September 2002..F.go. 9. Gollin (eds) (2003) Crop Variety Improvement and Its Effect on Productivity.S. et al.M. IAEA’s Nuclear Technology Review 2004. F.do 21.nsf.Gamma and Electron Beam. Khush. N. Institute of Medicine. New York. 2003) http://www. NEA. 217-221.eu. Journal of physics Conference Series. 2002.gov/sbe/srs/seind04/start. FY2003 . 11.http://europa.2008 (Sept.nsf. 2005.gov/engine/content. Experiments in International Benchmarking of U. France 2002 14. Nuclear Development: Society and Nuclear Energy: Towards a Better Understanding Nuclear Energy Agency. Committee on Science and Engineering Public Policy. 63 (3-6). M. Radiation Sterilization for Health Care Products – X-Ray.jp/cstp/siryo/haihu43/siryo2-1.int/comm/research/press/2005/pr0704-2en. M. France http://www.org/sections/02_Books_Documents/Proceedings 13.. Materials Selection in Mechanical Design.S. and its 2000 Update. Pergamon Press Ltd. Italy. D. 7. CABI Publishing. Volume 41. A publication of the Atomic Energy Society of Japan. R. 2005-2009. Web strana Evropske Unije FP7 http://www. Ashby. CRC Press. E.htm 17. World Water Council (2000). pp. 16. No.lu/fp6/home. E. (2005) http://www8.gov/ 22. National Science Foundation Strategic Plan. EPS 19th Nuclear Physics Divisional Conference: New trends in Nuclear Physics Applications and Technology.participation/nsf/FY2003-2008plan. present and future. The Strategic Plan of Nuclear Energy Agency.cordis. G.cfm 19.. in R. NSF.org/Activities/workshops/broadening. 2002. Pavia. Beneficial Uses and Production of Isotopes.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->