Republika Srbija Autonomna Pokrajina Vojvodina Izvršno veće Autonomne Pokrajine Vojvodine Bulevar Mihajla Pupina 16 21108 Novi

Sad

"OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE"
Strategija

Novi Sad, mart 2007.god.

Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj je saĉinio projektni zadatak za izradu strategije »Osnovni pravci tehnološkog razvoja Autonomne Pokrajine Vojvodine« u maju 2006.godine. Potpisani su ugovori za izradu nacrta stragije sa Fakultetom tehniĉkih nauka, Tehnološkim fakultetom i Prirodno-matematiĉkim fakultetom Univerziteta u Novom Sadu 17. maja 2006. godine. U izradi predloga strateškog dokumenta »Osnovni pravci tehnološkog razvoja Autonomne Pokrajine Vojvodine« su uĉestvovali sledeći struĉnjaci: Prof. dr Vojin Šenk, dr Đuro Kutlaĉa i prof. dr Stevan Stankovski za oblast Raĉunarstvo komunikacije i automatizovani sistemi, dr Jasna Mastilović i prof. dr Radovan Pejanović za oblast Biotehnologija i proizvodnja hrane, prof. dr Dušan Gvozdenac, dr Rade Ćirić i prof dr Miloš Tešić za oblast Energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije, prof. dr Milan Matavulj, prof. dr Mirjana Aĉanski, prof. dr Zorica Svirĉev, prof. dr Dragan Radnović, mr Maja Karaman, mr Jelica Simeunović, mr ĐorĊe Jovanović, Ţeljko Maletić i Sanda Savić za oblast Ekologija i hemijsko inţenjerstvo, prof. dr Zoran Zeković i doc. dr Karmen Stankov i Prof. Dr Nikola Grujić za oblast Nove tehnologije u medicini i farmaciji, prof.dr Miroslav Vesković, prof.dr Ištvan Bikit, prof.dr Svetlana Lukić, dr Miroslav Dramićanin, dr J. Nedeljković, mr D.MrĊa, mr D. Štrbac, S.Forkapić, i G.Štrbac za oblast Nuklearne tehnologije i novi materijali. Nacrt strategije je završen 30. oktobra 2006. godine. Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj je uputio Izvršnom veću Autonomne Pokrajine Vojvodine Nacrt strategije i predlog odrţavanja Javne rasprave u januaru 2007. godine. Izvršno veće Autonomne Pokrajine Vojvodine je na 145. sednici odrţanoj 7. februara 2007. godine razmotrilo Nacrt strategije »Osnovni pravci tehnološkog razvoja Autonomne Pokrajine Vojvodine« i predlog programa javne rasprave. Nacrt strategije je istog dana postavljen na sajtu pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj. UtvrĊen je program javne rasprave o Nacrtu strategije. Završna rasprava o Nacrtu strategije je odrţana 5. marta 2007. godine u Skupštini Autonomne Pokrajine Vojvodine. Na završnoj raspravi su uĉestvovali struĉnjaci sa Univerziteta u Novom Sadu, predstavnici Privredne komore Vojvodine, predstavnici Instituta, predstavnici SANU i VANU, predstavnici velikih privrednih sistema kao i brojni zainteresovani pojedinci. Nakon sprovedene završne rasprave o nacrtu strategije Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj je u saradnji sa nosiocima projekata u okviru utvrĊenih oblasti izradio Predlog strategije. Izvršno veće Autonomne Pokrajine Vojvodine je usvojilo Predlog strategije »Osnovni pravci tehnološkog razvoja Autonomne Pokrajine Vojvodine« na 149. sednici odrţanoj 14. marta 2007. godine i uputilo ga Skupštini Autonomne Pokrajine Vojvodine na usvajanje.

2

"OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE"
Sadrţaj

1

UVOD............................................................................................................................................. 8
1.1 PROGRAM PODRŠKA TRANSFERU NOVIH TEHNOLOGIJA – BNT............................................. 8 1.2 CILJEVI STRATEŠKOG DOKUMENTA............................................................................................... 8

2 3

OKVIR DOKUMENTA............................................................................................................... 9 OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA ZA OBLAST RAĈUNARSTVO KOMUNIKACIJE I AUTOMATIZOVANI SISTEMI.......................................................... 10
3.1 3.2 3.3 3.4

ELEMENTI STRATEŠKOG DOKUMENTA....................................................................................... 10 SWOT ANALIZA POSTOJEĆEG STANJA......................................................................................... 10 ISTRAŢIVAĈKE I OBRAZOVNE INSTITUCIJE U SEKTORU IKT U AP VOJVODINI ............... 20 IDENTIFIKACIJA POTENCIJALA ZA RAZVOJ I PRIMENU INOVACIJA U AP VOJVODINI I LOKALNIM ZAJEDNICAMA............................................................................... 21 3.5 SWOT ANALIZA SEKTORA IKT U AP VOJVODINI ...................................................................... 21 3.6 AKTUELNE TENDENCIJE U SVETU, EU I REGIONU.................................................................... 24 3.7 PRIORITETI RAZVOJA........................................................................................................................ 25 3.8 PREDLOG MERA ZA RAZVOJ IKT SEKTORA.................................................................................29 3.8.1 IKT Infrastruktura.................................................................................................................. 29 3.9 ANALIZA UTICAJA NA OKOLINU .................................................................................................. 30 3.10 PREDLOG INSTITUCIONALNIH I FINANSIJSKIH MERA ........................................................... 30 3.11 FINANSIJSKI MODELI ZA PODSTICAJ......................................................................................... 31 3.12 KRITERIJUMI ZA INVESTIRANJE.................................................................................................. 31 3.13 KRITERIJUMI ZA EVALUACIJU PROJEKATA............................................................................. 32 3.14 KORISNICI DOBARA I USLUGA.................................................................................................... 33 3.14.1 Korisnici dobara na domaćem trţištu..................................................................................... 33 3.14.2 Korisnici dobara na inostranom trţištu .................................................................................. 33 3.14.3 Direktni korisnici dobara i usluga........................................................................................... 34 3.14.4 Indirektni korisnici dobara i usluga ........................................................................................ 35 3.15 LITERATURA………………………………………………………………………………………... 36

4

OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA ZA OBLAST BIOTEHNOLOGIJA I PROIZVODNJA HRANE.......................................................................................................... 37
4.1 UVOD..................................................................................................................................................... 37 4.2 ANALIZA POSTOJEĆEG STANJA..................................................................................................... 37 4.3 POTENCIJALI RAZVOJA.................................................................................................................... 38 4.4 OGRANIĈENJA..................................................................................................................................... 38 4.5 SWOT ANALIZA................................................................................................................................... 39 4.6 AKTUELNE TENDENCIJE U SVETU, EU I REGIONU.................................................................... 47 4.7 PRIORITETI RAZVOJA........................................................................................................................ 49 4.7.1 UnapreĊenje efikasnosti i obima poljoprivredne proizvodnje.................................................... 49 4.7.2 Optimizacija valorizacije produkata primarne poljoprivredne proizvodnje............................... 51 4.7.3 Osavremenjavanje i revitalizacija industrijskih kapaciteta prehrambene industrije................... 52 4.7.4 Podrška planskom pokretanje MSP u agrobiznisu i proizvodnji hrane..................................... .53

3

4.7.5 Funkcionalni franšizni sistemi bazirani na domaćim potencijalima.......................................... 55 4.8 ZAKLJUĈAK...................................................................................................................................... 56 4.9 LITERATURA.................................................................................................................................... 57

5

OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA ZA OBLAST ENERGETSKA EFIKASNOST I OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE.......................................................... 58
5.1 5.2 5.3 5.4 5.5 5.6 UVOD.................................................................................................................................................... 58 ENERGETSKI SISTEM AP VOJVODINE.......................................................................................... 59 STRUKTURA POTROŠNJE FINALNE ENERGIJE U AP VOJVODINI...........................................60 ENERGETSKI INDIKATORI SRBIJE I NEKIH ZEMALJA IZ OKRUŢENJA.................................61 CENE ENERGENATA..........................................................................................................................62 IZBOR KOMERCIJALNIH ENERGETSKIH TEHNOLOGIJA POGODNIH ZA PRIMENU U AP VOJVODINI............................................................................................................................................63 5.6.1 Energetska efikasnost............................................................................................................. 65 5.6.1.1 Povećanje energetske efikasnosti u industriji....................................................................65 5.6.1.2 Distribuirana proizvodnja toplotne i elektriĉne energije.................................................. 66 5.6.1.3 Povećanje energetske efikasnosti u zgradarstvu.............................................................. 66 5.6.1.4 Kombinovana postrojenja elektriĉne i toplotne energije..................................................67 5.6.1.5 Rekapitulacija potencijala u oblasti energetske efikasnosti............................................. 67 5.6.2 Obnovljivi izvori energije....................................................................................................... 68 5.6.2.1 Proizvodnja toplotne energije iz biomase........................................................................ 68 5.6.2.2 Postrojenja biogasa i korišćenje biogasa u energetske svrhe........................................... 69 5.6.2.3 Sagorevanje gradskog otpada........................................................................................... 70 5.6.3 Geotermalna energija.............................................................................................................. 71 5.6.4 Hidroelektrane u Vojvodini.....................................................................................................73 5.6.5 Proizvodnja elektriĉne energije korišćenjem vetra................................................................. 75 5.6.6 Solarni foto-naponski sistemi................................................................................................. 76 5.6.7 Rekapitulacija potencijala obnovljivih izvora energije...........................................................77 5.7 PREPREKE ZA POVEĆANJE ENERGETSKE EFIKASNOSTI I KORIŠĆENJE OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE.................................................... ......................................................................... 78 5.8 VERTIKALNE I HORIZONTALNE AKTIVNOSTI............................................................................ 79 5.9 SWOT ANALIZA................................................................................................................................... 81 5.10 ZAKLJUĈAK...................................................................................................................................... 81 5.11 LITERATURA.................................................................................................................................... 82

6

OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA ZA OBLAST EKOLOGIJA I HEMIJSKO INŢENJERSTVO..................................................................................................84
6.1 UVOD…………………………………………………………...……………………………………...84 6.2 ALTERNATIVNA EKOLOŠKA, TEĈNA GORIVA…………………………………………...….....84 6.2.1 Bioetanol……………………………………………………………………………………….85 6.2.2 Biodizel…………………………………………………………………………………..…….85 6.2.3 Biopesticidi……………………………………………………………………………………..86 6.2.4 Biofertilizatori………………………………………………………………………...………..86 6.2.5 Biosintetiĉke bioaktivne supstance………………………………………………………….…86 6.2.6 Biosintetiĉki biodegradabilni termoplastiĉni materijali………………………………………..87 6.3 BIOETANOL..........................................................................................................................................87 6.3.1 Uvod........................................................................................................................................87 6.3.2 Proizvodnja bioetanola……………………………………………………………………........87 6.3.3 SWOT analiza proizvodnje etanola u Vojvodini...........................................................……....87 6.3.4 Stanje opreme…………………………………………………………………...............……...87 6.3.5 Ljudski resursi.............................................................................................................................88 6.3.6 Aktuelne tendencije u svetu, EU i regionu.................................................................................89

4

6.3.7 Prioriteti razvoja.........................................................................................................................89 6.3.8 Analiza uticaja na okolinu..........................................................................................................90 6.3.8.1 Otpadne vode……………………………………………………………………..... 90 6.3.8.2 Dţibra kao sekundarna sirovina…………………………………………………… 90 6.3.8.3 Sporedni proizvodi pri proizvodnji bioetanola i njihov mogući plasman………… 90 6.3.9 Zakljuĉak...................................................................................................................................90 6.4 BIODIZEL…………………………………………………………………………………………..91 6.4.1 Biljna ulja kao sirovina za teĉna goriva……………………………………………………… 91 6.4.2 Prednosti biodizela…………………………………………………………………………… 91 6.4.3 Potrebe za teĉnim gorivima.......................................................................................................92 6.4.4 SWOT analiza postojećeg stanja……………………………………………………...……... 92 6.4.4.1 Analiza tehnoloških celina za proizvodnju biodizela u Srbiji ………………….… 92 6.4.4.2 Nauĉne institucije i proizvodna preduzeća……………………………..…………. 92 6.4.4.3 Tekuće aktivnosti u oblasti novih biotehnologija..................................................... 93 6.4.4.4 Sirovine za proizvodnju biodizela u Vojvodini.........................................................93 6.4.4.5 Uljarice kao sirovina za proizvodnju hrane, hemikalija i drugih proizvoda…….. ..94 6.4.4.6 Površine, prinosi i proizvodnja uljanih biljaka u svetu i kod nas…………...…… ...94 6.4.4.7 Uljarice u Vojvodini……………………………................................................... ...95 6.4.5 Aktuelne tendencije u svetu, EU i regionu.…………...……………………………...……......95 6.5 PRIORITETI RAZVOJA......................................................……………………………….………....96 6.5.1 Tehnologija proizvodnje………………………………………………….......…………….. ...96 6.5.1.1 Uljni talozi............................................................................ ………………….…....96 6.5.1.2 Biljna ulja iz kuhinja i prţionica.................................................................................96 6.5.2 Primeri projekata u svetu..............................................................………................……... ..97 6.5.3 Predlozi osvajanja tehnologija proizvodnje biodizela................................................................97 6.5.4 Kvalitet biodizela kao preduslov pouzdanog korišćenja…………………….......…………. ...97 6.5.5 Ispitivanje vrednosti investicionih ulaganja u postrojenja za proizvodnju biodizela.................97 6.5.6 Strateški pravci razvoja hemijskog inţenjerstva u funkciji zaštite ţivotne sredine....……........98 6.6 ANALIZA UTICAJA NA OKOLINU…............................................................................…............ 98 6.6.1 Ekološki znaĉaj biodizela……………………………………………………………........... ...98 6.6.2 Uticaj korišćenja biodizela na emisiju CO2 ..........................................................…...…......... 98 6.6.3 Biodegradabilnost viodizela kao ekološki faktor........................................................................99 6.6.4 Zakljuĉak………………………………………………………......................…………...… …99 6.7 PREDLOG INSTITUCIONALNIH MERA............................………..…………..............………. …99 6.7.1 Racionalizacija proizvodnih kapaciteta.......................................……………....................… ...99 6.7.2 Koncetracija proizvodnih kapaciteta ……....................................................……………….. 100 6.7.3 Disperzija proizvodnih kapaciteta ....................…………...................……………………... 100 6.7.4 Korišćenje nusproizvoda iz proizvodnje biodizela……………….....................................…. 100 6.7.5 Istraţivanja biljne biomase kao potencijalnog izvora energije................................................ 100 6.7.6 Sirovi glicerol kao nusproizvod proizvodnje biodizela……………..............……….……… 101 6.8 EKONOMIKA PROIZVODNJE ULJARICA …………………................………………………... 101 6.8.1 Troškovi proizvodnje biodizel goriva i potreba drţavnih subvencija…………........………. 101 6.8.2 Vrednost i opravdanost investicionih ulaganja……………………………………..........….. 101 6.8.3 Osnovni uslovi za odrţavanje postojećih i izgradnju novih postrojenja za proizvodnju biodizela………………………………………………………............................…………...101 6.8.4 Drţavne subvencije i unapreĊenja legislative i regulative…...........................................…… 102 6.9 POTENCIJALNI KORISNICI I MOGUĆNOST PLASMANA..............................……….......……. 102 6.10 ULJARICE U STRUKTURI SETVE U VOJVODINI........................................................................103 6.10.1 Proizvodnja suncokreta u Vojvodini...................................................................................... 103 6.10.2 Proizvodnja soje u Vojvodini................................................................................................. 103 6.10.3 Proizvodnja uljane repice u Vojvodini.........................................…………........………..... .104 6.10.4 Uticaj proizvodnje biodizela na otvaranje novih radnih mesta………….......……………….104 6.11 PREDLOG STRATEGIJE UVOĐENJA BIODIZELA U PRAKSU................................................. 105

5

6.12 LITERATURA……………………………………………………………..............……………….. 106

7

OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA U MEDICINI I FARMACIJI..............................................................................................................................107
7.1 SWOT ANALIZA PRIMENE NOVIH TEHNOLOGIJA U MEDICINI U AP VOJVODINI.....................................................................................................................................107 7.2 SWOT ANALIZA PRIMENE NOVIH TEHNOLOGIJA U FARMACIJI U AP VOJVODINI.................................................................................................................................108 7.3 SADAŠNJOST I PERSPEKTIVE U MEDICINSKOJ I FARMACEUTSKOJ NAUCI U VOJVODINI, EVROPI I SVETU......................................................................................................108 7.3.1 Nove informacije i tehnologije donose i nove odgovornosti.....................................................109 7.3.2 Nauĉne publikacije.................................................................................................................... 109 7.3.3 Budućnost bolniĉkih ustanova.................................................................................................. 109 7.3.4 Farmaceutski preparati u medicini............................................................................................ 110 7.3.5 Pravci tehnološkog razvoja u oblasti farmacije........................................................................ 111 7.3.5.1 Dobijanje farmakološki aktivnih supstanci............................................................... 111 7.3.5.2 Savremeni metod ekstrakcije - Ekstrakcija gasovima u superkritiĉnom stanju........ 112 7.3.5.3 Transdermalni terapijski sistemi .............................................................................. 112 7.3.5.4 Vakcinacija............................................................................................................... 113 7.3.5.5 Minimalno invazivna hirurgija................................................................................. 113 7.3.5.6 Robotizacija.............................................................................................................. 114 7.3.5.7 Senzori...................................................................................................................... 114 7.3.5.8 Transplantacija organa.............................................................................................. 114 7.3.5.9 Tehnike "imidţinga" ("imaging")............................................................................. 115 7.3.5.10 Specijalistiĉke bolnice u budućnosti....................................................................... 115 7.3.5.11 Informacione tehnologije u kliniĉkoj praksi u zemljama u razvoju....................... 116 7.3.6 Primena rezultata biomedicinskih istraţivanja u medicinskoj praksi....................................... 119 7.3.6.1 Genotipiziranje..........................................................................................................119 7.3.6.2 Epigenetika (metilacija DNA).................................................................................. 120 7.3.6.3 Analize ekspresije gena............................................................................................ 120 7.3.6.4 Interferirajuće RNA (RNAi)…………………………..............………………….. 120 7.3.6.5 Proteomika............................................................................................................... 120 7.3.6.6 Genetska terapija: strategija primene u naslednim oboljenjima.............................. 120 7.3.6.7 Genetska terapija – opšti principi............................................................................ 121 7.3.6.8 Etiĉki i pravni aspekti primenjenih genomskih tehnologija.................................... 121 7.3.6.9 Izazovi primene genetske terapije............................................................................ 121 7.3.6.10 Kliniĉka farmakogenomika.................................................................................... 122 7.3.6.11 Nanotehnologija u medicini................................................................................... 122 7.4 PROJEKCIJA POTENCIJALNIH KORISNIKA I MOGUĆNOST PLASMANA USLUGA U IMPLEMENTACIJI NOVIH TEHNOLOGIJA U MEDICINI I FARMACIJI ...............................123 7.5 LITERATURA...................................................................................................................................125

8

OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA ZA OBLAST NUKLEARNE TEHNOLOGIJE I NOVI MATERIJALI................................................................................127
8.1 NUKLEARNE TEHNOLOGIJE........................................................................................................127 8.1.1. Društveno-ekonomski aspekti nuklearne energije i primena....................................................127 8.1.2 Zdravstvo................................................................................................................................... 128 8.1.2.1. Nuklearna medicina........................................................................................................... 129 8.1.3 Hrana i poljoprivreda................................................................................................................ 131 8.1.3.1. Nuklearne tehnike za poboljšanje useva........................................................................... 131 8.1.3.2. Nuklearne tehnike u zaštiti useva..................................................................................... 131 8.1.3.3. Poboljšanje stoĉne proizvodnje i zdravlja stoke............................................................... 132

6

.............................1 Nuklearne elektrane budućnosti: pouzdaniji..........2....................2...... 139 8.........................1................. 132 8................137 8...... Nuklearne elektrane u Evropi.......2.......................................5.. Elementi projekcije daljeg razvoja u oblasti novih materijala................................1 Uvodni deo.................. 139 8......................................2...................1......................................2..................................................1.4................... Vodni resursi.................148 8...... 133 8..1............................................................... Bezbednost hrane......................................................................... Tekuće aktivnosti u oblasti novih materijala.....................1..2.. 137 8.......... Radijacione tehnologije za bezbednu i ĉistu industriju..........................................6.....1... 137 8....................1............................152 8............4...............................................................1.........4.............2 Sadašnje stanje u AP Vojvodini……………………………………………………....................152 8......150 8........6 Nuklearne elektrane................2.......3..........1..............1..........139 8....................... 137 8......2..........1...136 8..................................................... Istraţivanje..........3.....2........1 Strateški pravci razvoja materijala u AP Vojvodini..2.1..................................1........1.................1....3......................... 134 8.......3......1 Aktuelno stanje u oblasti novih materijala u Evropi i svetu........2............................................................... ekonomiĉniji i efikasniji standardizovani dizajn................ ...........8........ 141 8.. Nauĉno-istraţivaĉki kadar.7.1.......1................. Odrţivo upravljanje zemljištem i vodama...2 Perspektive daljeg razvoja novih materijala............................................2..................2..........................7......... 132 8........................................ Upravljanje i oĉuvanje znanja u oblasti nuklearnih tehnologija kroz obuku i edukaciju...................8 Predlog mera u AP Vojvodini…………………………………………………………............ 142 8...3 LITERATURA……………………………………………………………………………..........................................................3 Nauĉni stastanci...... 137 8.7.......…… 142 8..........................154 7 .............................134 8..................2 NOVI MATERIJALI........ Nauĉne institucije i proizvodna preduzeća………………………………………....... 133 8.............1..........6..2.......................7............... Opšte koristi od nuklearnih nauka i njihove primene.........137 8...............................2..........4 Laboratorijske aktivnosti…………………………………………………………………..............7...

Predlog strateških pravaca tehnološkog razvoja Vojvodine. naftovoda i gasovoda. Strategija “Osnovni pravci tehnološkog razvoja Autonome Pokrajine Vojvodine» treba da pruţi odgovor na pitanje strateških pravaca tehnološkog razvoja AP Vojvodine u narednih 10 godina.1. Ocena ciljnih grupa. Finansijska podrška MSP za uvoĊenje novih tehnologija.1 PROGRAM PODRŠKA TRANSFERU NOVIH TEHNOLOGIJA . Bolje razumevanje društva o pitanjima tehnološkog razvoja i primene inovacija u MSP. Kreiranje pilot projekata za uvoĊenje novih tehnologija u MSP. Ovi projekti od kapitalnog znaĉaja izlaze iz okvira ove stategije ali se smatraju preduslovom za realizaciju strategije i privrednog razvoja pokrajine uopšte. Generalno opredeljenje Izvršnog veĉa AP Vojvodine je privredni razvoj AP Vojvodine što podrazumeva i jaĉanje infrasrtrukture pokrajine kroz izgradnju i unapreĊenje putne. Dokument za podršku finansiranju od strane meĊunarodnih donatora i lokalnih vlasti. Razvoj kapaciteta za razvoj novih tehnologija (ljudski resursi. Predlog pilot projekata u ciljnim sektorima u skladu sa strateškim pravcima tehnološkog razvoja Vojvodine. telekomunikacione i elektroenergetske mreţe. Procena uloge i odgovornosti donosioca odluka i vlasti na svim nivoima (republiĉka i pokrajinska vlada i organi uprave opština). uticaja na lokalni i regionalni razvoj. dokument treba da bude osnova i da pruţi dovoljno informacija Izvršnom Veću AP Vojvodine u cilju realizacije i upravljanja programom BNT Podrška transferu novih tehnologija u celini.2 CILJEVI STRATEŠKOG DOKUMENTA Specifiĉni ciljevi strateškog dokumenta “Osnovni pravci tehnološkog razvoja AP Vojvodine“ su: Analiza postojećeg stanja tehnološkog razvoja AP Vojvodine u skladu sa evropskim indeksom konkurentnosti. potencijala za spreĉavanje odliva mozgova. mogućnosti za stvaranje preduzetniĉkog duha.BNT Program Podrška transferu novih tehnologija BNT je deo integrisanog plana razvoja (IRDP) Autonomne Pokrajine Vojvodine. oprema). ţelezniĉke. Strateški cilj programa BNT je podizanje tehnološkog nivoa malih i srednjih preduzeća (MSP) kroz: Kreiranje strateškog dokumenta“Osnovni pravci tehnološkog razvoja AP Vojvodine”. 1. Kreiranje informacionog sistema-web portala novih tehnologija u AP Vojvodini. Analiza politike u sektoru MSP. Ove procene se oĉekuju u okviru izrade programa implementacije strategije. Pored toga. Kreiranje mreţe za transfer i razvoj novih tehnologija. Identifikacija potencijala za razvoj i primenu inovacija u AP Vojvodini i lokalnim zajednicama. mogućnosti otvaranja radnih mesta. UVOD 1. Strategijom “Osnovni pravci tehnološkog razvoja AP Vojvodine“ se ne daju procene potrebnih investicija postavljenih prioriteta. 8 .

indeks povraćaja investicija. OKVIR DOKUMENTA Dokument sadrţi Osnovne pravce tehnološkog razvoja AP Vojvodine po oblastima: Raĉunarstvo. komunikacije i automatizovani sistemi Biotehnologija i proizvodnja hrane Energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije Ekologija i hemijsko inţenjerstvo Nove tehnologije u medicini i farmaciji Nuklearne tehnologije i novi materijali Elementi strateškog dokumenta u okviru utvrĊenih oblasti su: SWOT analiza postojećeg stanja (prirodni i ljudski resursi. Republika Srbija) Zakljuĉak Literatura 9 . istraţivaĉke i obrazovne institucije) Aktuelne tendencije u svetu. kriterijumi za investiranje. studenti) Indirektni korisnici dobara i usluga (AP Vojvodina. “start up” preduzeća. Univerzitet u Novom Sadu. instituti. industrijski sektor. EU i regionu Predlog institucionalnih i finansijskih mera (predloţeni finansijski modeli za podsticaj. kriterijumi za evaluaciju projekata) Projekcija potencijalnih korisnika i mogućnost plasmana novih proizvoda i usluga Korisnici dobara na domaćem trţištu Korisnici dobara na insotranom trţištu Direktni korisnici dobara i usluga (MSP. istraţivaĉke jedinice.2. nezaposleni.

3. U domenu informacionih tehnologija infrastrukturu treba znaĉajno unaprediti izgradnjom institucija inovacione delatnosti poput nauĉnotehnološkog (NT) parka. a pre svega Univerziteta u Novom Sadu. trţišta. što omogućava širok spektar mogućnosti u podsektorima za male specijalizovane firme. Ovaj sektor u Srbiji i AP Vojvodini raste.2 SWOT ANALIZA POSTOJEĆEG STANJA Širom sveta IKT sektor. ima kljuĉnu ulogu u ovom domenu. stoga. a pre svega Novi Sad imaju. Korišćenje infrastrukture koju pomenuti gradovi. inovacionih centara itd. ne samo da zaposli ljudske resurse školovane za rad u tom sektoru. a naroĉito industrija softvera. Višak stanovništva stoga se koncentriše u velike gradove poput Novog Sada. izuzetno se proširio tokom poslednjih deset godina i doneo mnoge mogućnosti za razvoj poslovanja i preduzetništva. Sektor informacionih i komunikacionih tehnologija (IKT) kao generiĉki. Zrenjanina. obezbeĊuju viši standard stanovništva u odnosu na druge delove Srbije. Sremske Mitrovice i drugih. Kikinde. Male privatne firme zaraĊuju od 10 . Ohrabrujuće je što strane firme dolaze u AP Vojvodinu da proizvode i za domaće i za inostrano trţište.3. za razliku od mnogih drugih. OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA AP VOJVODINE ZA OBLAST RAĈUNARSTVA. Zadrţavanje u zemlji i zapošljavanje kvalitetnih ljudskih resursa stoga je prioritet ukupnog razvoja APV. pre svega. Industrija IKT.1 ELEMENTI STRATEŠKOG DOKUMENTA AP Vojvodina je smeštena u Panonskoj niziji idealnoj za poljoprivrednu proizvodnju. a privreda AP Vojvodine ostvari proboj na svetsko trţište. KOMUNIKACIJA I AUTOMATIZOVANIH SISTEMA 3. Ovaj sektor u svetu obiĉno ima sledeće glavne karakteristike [4]: pruţa kvalitetno zaposlenje kompjuterski pismenim diplomcima i tehniĉkom osoblju. omogućuje razvoj relativno bogatih ljudskih resursa. formiranjem novih institucija i stvaranjem nove razvojne politike. Vršca. Subotice. što olakšava pojavu novih inovativnih firmi. Zbog te atraktivnosti je broj stanovnika Pokrajine nesrazmerno veći od broja neophodnog za efikasno korišćenje tih resursa. jer je izvozni kanal jednostavan (prikljuĉak na Internet). obiĉno su male u odnosu na mnoge druge sektore. jer su tehnologija i komunikacije omogućile i malim i velikim preduzećima pristup globalnom trţištu i novim poslovnim prilikama. predstavlja šansu da se ovaj cilj dostigne. poslovnih inkubatora. još su fragmentirana i raznovrsna. poĉetne smetnje za ulazak na trţište. finalni proizvod mogu da izvoze ĉak i mala preduzeća. Investiciono i poslovno okruţenje se poboljšava uporedo sa donošenjem novih zakona. AP Vojvodina se suoĉava sa mnogim izazovima na putu izgradnje ţive trţišne ekonomije. Oĉekuje se da će se taj rast nastaviti. a privreda i javna preduzeća pokušavaju da osavremene poslove u administraciji i samom radnom procesu. Panĉeva. Postojanje znaĉajnih obrazovnih institucija u ovim centrima. ukoliko imaju dobre kontakte sa meĊunarodnim trţištima. Prirodni resursi AP Vojvodine poput nafte i gasa. internacionalne kompanije stalno traţe jeftinija rešenja i pristup znanjima. predstavlja veliku šansu i mogućnost da se AP Vojvodina pribliţi evropskim integracijama i standardima. u smislu novĉanih izdataka. Sombora. već i da. ali postoji mnogo neiskorišćenih potencijala u drugim sektorima za ukljuĉenje koristi koje IKT predstavlja za sopstveni razvoj. što doprinosi globalnom širenju tehnologija na zemlje u razvoju i tranziciji. Industrija IKT u APV u fazi je snaţnog razvoja. omogući zapošljavanje struĉnjaka u svim drugim oblastima. zbog svoje inherentne multidisciplinarnosti. Veći deo postojeće industrije prolazi kroz radikalne promene i restrukturiranje. što znaĉi da u doglednom vremenu neće moći da doprinese rastu i zapošljavanju. dok se Vlada Republike Srbije priprema da primeni program e-uprave na drţavnom i regionalnom nivou. koja će ih uĉiniti konkurentnim. On moţe. naroĉito za namenski softver i za usluge proistekle iz kompjuterske tehnologije.

inkubatora. nauĉno-tehnoloških parkova i novih inovativnih (spin-out) firmi. (2) Većina analiziranih preduzeća industrije IKT su relativno mlada. ni jedno od analiziranih preduzeća ne poseduje meĊunarodni sertifikat standarda kontrole kvaliteta. mogućnosti otvaranja radnih mesta. U sledećoj analizi je data ocena ciljnih grupa. u oblasti telekomunikacija 4 sa 71 zaposlena. 2006. Na ţalost. Za ovo istraţivanje razvijen je "Upitnik za istraživanje kompetentnosti. Razvoj ljudskih resursa preduzeća. (3) Podaci o poslovanju i rastu preduzeća – za identifikaciju konkurentnosti preduzeća. (9) Da li je preduzeće zadovoljno raspoloţivom komunikacionom infrastrukturom.3% 14. kooperativnosti i karakterističnih razvojnih trajektorija preduzeća IKT sektora u AP Vojvodini". (8) Kakva su oĉekivanja preduzeća od drţave – šta oĉekuju da drţava preduzme u cilju poboljšavanja uslova poslovanja firmi u AP Vojvodini. 2005. 2002. potencijali za spreĉavanje odliva mozgova i mogućnosti za stvaranje preduzetniĉkog duha: (1) UvoĊenje sistema kontrole kvaliteta postalo je jedan od kriterijuma za poslovanje preduzeća iz drţava ne-ĉlanica sa preduzećima iz drţava ĉlanica EU. Strano trţište. Cilj ove strategije je predoĉavanje objektivnih ĉinilaca i konkurentskih mogućnosti preduzeća industrije IKT u AP Vojvodini. 2001. 1 2 2 3 2 2 0 7. (6) Mišljenje odgovornog menadţera preduzeća o kvalitetu ljudskih resursa koji rade u preduzeću – stanje i uoĉeni trendovi u periodu 1995-2006.3% 21. kao primarni. 2 14. konkurentnosti.g. (2010). nastavi sa znaĉajnim zapošljavanjem. sa namerom da se i u 2007. što ĉini 37% od broja ukupno zaposlenih u industriji IKT u AP Vojvodine. u sledećim oblastima: Tehnološki razvoj. samo je nekoliko naglasilo da je u proceduri ili namerava da uskoro obavi ovu sertifikaciju. intervjuom. osnovana posle 2000. 2004.1% 14. (10) Podaci o licima koja su popunila upitnik. kako bi se na adekvatan naĉin uklopila u moderne trţišne tokove i ravnopravno parirala konkurenciji na domaćem i stranom trţištu. To ukazuje na sve bolje poslovanje ovog sektora. korišćeni su podaci prikupljeni za potrebe statistiĉkog istraţivanja. Proverom podataka iz tog spiska identifikovana su 43 aktivna preduzeća u oblasti softverske industrije sa 497 zaposlenih. Uglavnom su u privatnom vlasništvu. Uoĉava se da je ova.3% 2000. kojeg ĉine sledeće celine: (1) Opšti podaci o preduzeću. uticaj na lokalni i regionalni razvoj. 2003. Zaposleni na razvoju sofvera sa visokom struĉnom spremom ĉine više od 50% ukupnog broja zaposlenih. obraĊen je uzorak od 14 preduzeća sa 399 zaposlenih. a kao sekundarni podaci iz postojećih statistika. a zatim i analizom prikupljenih upitnika od tih preduzeća. što ukupno daje 79 preduzeća sa 1085 zaposlenih. sa više od 80% zaposlenih koji su završili fakultet. Godina osnivanja preduzeća Broj preduzeća % analiziranih preduzeća Pre 2000.izvoza na specijalizovana trţišta.4% 14. (4) Podaci o strateškom partnerstvu preduzeća – za identifikaciju kooperativnosti preduzeća. Imaju izuzetno dobru kvalifikacionu strukturu. prelomna.3% 0% (3) Analizirana preduzeća industrije IKT po broju zaposlenih pripada kategoriji mikro/malih/srednjih preduzeća. jer je više nego udvostruĉen broj zaposlenih. 2006. a u oblasti hardverske industrije 32 preduzeća sa 517 zaposlenih. Posebno ohrabruje trend zapošljavanja. (7) Plan daljeg razvoja preduzeća – šta će odgovorni menadţer preduzeti da preduzeće bolje posluje u periodu 2006 -2008.3% 14. 11 . Domaće trţište. Direktnim uvidom – obilaskom. fokusiranih na spoljnu saradnju [4]. (5) Podaci o efektima poslovanja preduzeća. U ovom istraţivanju. Uzorak je izabran tako što je od Privredne komore Republike Srbije dobijen spisak predzeća registrovanih za delatnosti u oblasti IKT u APV. a univerziteti i instituti su inicirali stvaranje univerzitetskih inovacionih centara. (2) Podaci o profilu preduzeća – za identifikaciju kompetentnosti preduzeća.

00% 5. HTML Microsoft . Bugzilla. Web aplikacije.27% 11.36% 4.63 Softverski alati / programski jezici koje koriste u radu JAVA C++ Eclipse/NetBeans.92% 0. Basic Matlab Progress 4GL CVS.00% 100% Uĉešće kao outsourcing: 14.42% 5. 186 155% 165 85% 100 52% 2006. Kada je aktivnost preduzeća prodaja svojih proizvoda/usluga. i (b) outsourcing. odnosno poslovnim procesom (ERP). što ukazuje na prirodu najvećeg broja aplikacija koje se razvijaju u ovim preduzećima.45% 5. plan: Ukupan broj zaposlenih: Porast broja zaposlenih – prethodna godina = 100%: Broj zaposlenih sa VSS: Zaposleni sa VSS kao % ukupnog broja zaposlenih: Broj zaposlenih sa VSS na razvoju softvera: Zaposleni sa VSS na razvoju SW . JavaScript. na domaćem i stranom trţištu. Kod outsourcinga.18% 2.) Broj alata po zaposlenom (6) Prihod ovih preduzeća. a ujedno ukazuje i na to kakva su znanja neophodna od tek diplomiranih struĉnjaka.00% 2. MS Project SUN Forte OS Windows 95/98/2000/2003/XP/CE. Nucleus PHP Enterprise Architect Ukupno Broj zaposlenih sa VSS na razvoju softvera (2006.36% 7. ClearCase.NET (ASP.55% 23.58% 19. preovlaĊujući su: Web aplikacije. od prikupljenih podataka se moţe zakljuĉiti da je najveći 12 . kada je njihova aktivnost upravo njihova prodaja. 44 100% 38 86% 22 50% 2002. Upravljanje proizvodnjom. Broj zaposlenih koji koriste taj alat 189 154 44 14 12 10 6 4 2 1 1 1 1 1 1 441 271 1. Symbian.00% 100% Vrsta proizvoda / usluge: Upravljanje proizvodnjom odnosno poslovnim procesom (ERP): Web aplikacije: Softver za upravljanje sistemima u realnom vremenu: Komunikacioni softver: UgraĊeni (embedded) softver: Portovanje – prilagoĊavanje SW novoj hardverskoj platformi: Konsalting: Testiranje: Podrška u radu: Sistemski softver: Implementacija: Middleware rešenja: Ukupno: (5) Softverski alati / programski jezici koji se najviše koriste su JAVA i C++.58% 17. Linux OS u Linux.83% 0.08% 6. rastu iz godine u godinu. 53 120% 44 83% 24 45% 2003.25% 5. Iako preduzeća nisu voljna da daju podatke o svom poslovanju. 2007. preovlaĊujući su: Softver za upravljanje sistemima u realnom vremenu. Uoĉava se da su analizirana preduzeća koncentrisana na manji broj proizvoda / usluga. – za 2007. Komunikacioni softver.73% 7.55% 2.27% 16. SQL WebSphere Development Studio Ostalo: Delphi.% ukupno zaposlenih: 2001. Upravljanje proizvodnjom.NET.Zaposleni u preduzeću – stanje 31.g. 96 181% 76 79% 50 52% 2004.12. 399 494 215% 124% 373 467 93% 94% 271 351 68% 71% (4) Glavne aktivnosti analiziranih preduzeća su: (a) prodaja svojih proizvoda/usluga. ASP. uoĉava se veća disperzija. C#) Baze podataka.73% 0. odnosno poslovnim procesom.42% 0.50% 17.42% 5. Uĉešće u prodaji svojih proizvoda / usluga: 19. Za obe aktivnosti identifikovano je 12 proizvoda/usluga. Kada je u pitanju outsourcing. ClearQuest. 120 125% 109 85% 75 59% 2005.

4–veoma znaĉajan.77 2.630.07 4.568 12 2.923 5 1. Ukupan prihod preduzeća: 2001.00 3.09 Ocena znaĉaja izvora konkurentske prednosti (1–bez znaĉaja.57 4. 5–izuzetno znaĉajan): Slab marketing: Nedostatak programera i dizajnera: Visoka cena: Nizak kvalitet: Slabe dizajnerske sposobnosti: Ograniĉene programerske sposobnosti: Ograniĉena (niska) ekspertnost u specifiĉnim oblastima: (9) Najvaţniji oblici odnosa sa stranim partnerima jesu ugovori o istraţivanju i razvoju.3–znaĉajan.035. godine 2006.750.15 2.38 4. Kada je u pitanju domaće trţište.92 2.13 3. što ukazuje na još uvek nedovoljno razvijeno domaće trţište IKT proizvoda/usluga.14 4.89 3.752. godine 2005.23 2.90 1.30 Ocena znaĉaja za strano trţište 3. 13 .44 3.066 3 244.50 2.40 2. najznaĉajniji izvor konkurentske prednosti je dobar kvalitet.38 3. uz znaĉajno prisustvo i licencnih ugovora.78 3.710.000 8 9.306 8 3.91 3. godine 2002.00 Ocena znaĉaja izvora konkurentske slabosti (1–bez znaĉaja.670 8 4. 4–veoma znaĉajan. nije korisnik javnih izvora za finansiranje i podsticanje NT razvoja. 2–od malog znaĉaja.11 Ocena znaĉaja za strano trţište 4. godine (plan) 2007. 3–znaĉajan. zvaniĉno.470 6 1.465.097 6 564. godine 2004.62 2.528.000 6 15.70 3.376 3 584.23 2. Pošto je proseĉna bruto cena rada na nivou 50% u poreĊenju sa konkurencijom u zemljama EU. u EUR Izvoz – EUR EUR Broj odgovora – preduzeća EUR Broj odgovora– preduzeća 105. koji.049.33 3.000 9 (7) Prethodni zakljuĉak se potvrĊuje i ocenom znaĉaja izvora konkurentske prednosti analiziranih preduzeća industrije IKT: Kada je u pitanju strano trţište. 2–od malog znaĉaja. godine (plan) Na domaćem trţištu. Ocena znaĉaja za domaće trţište 3. pošto je cena istog rada u Rumuniji i Bugarskoj oko dva puta manja nego kod nas.000 13 2.815 9 726.broj i da su najznaĉajniji kupci/korisnici proizvoda/usluga ovih preduzeća u inostranstvu.36 4. najznaĉajniji izvor konkurentske slabosti je slab marketing. Ovaj nalaz mora imati znaĉaj i za domaće institucije nadleţne za upravljanje NT razvojem. najznaĉajnije slabosti su slab marketing i visoka cena proizvoda/usluga. još uvek nije deo NI i IR sistema.21 4. najznaĉajnija je specijalizovana ekspertiza za odreĊenu oblast. odnosno.69 2. godine 2003. Kada je u pitanju domaće trţište. zakljuĉuje se da je glavni izvor konkurentnosti upravo kvalitet proizvoda/usluga naših preduzeća.92 2.10 1.44 3. 5–izuzetno znaĉajan): Dobar kvalitet: Promptna (brza) isporuka: Specijalizovana ekspertiza u oblasti: Sposobnosti dizajniranja softvera : Programerske sposobnosti: Ranije steĉeni ugled: Pristup stranim partnerima i kontaktima: Konkurentna cena proizvoda/usluga: Diversifikacija – širenje asortimana proizvoda / usluga: Manja udaljenost od trţišta u odnosu na kljuĉnu konkurenciju: Pristup domaćim klijentima i kontaktima: (8) Znaĉajna informacija za strateško pozicioniranje i razvoj domaćih preduzeća industrije IKT jeste ocena izvora konkurentske slabosti: Kada je u pitanju strano trţište. joint venture i zajedniĉki razvoj proizvoda.00 4. Ocena znaĉaja za domaće trţište 3.076 11 1.57 3.90 2.790.78 3. jer ukazuje na vaţan deo inovacionog sistema APV.

00% 7.92 (11) Ostali nalazi od znaĉaja za analizu stanja u industriji IKT u APV su: Procenat preduzeća koja uĉestvuju u programima obuke i usavršavanja koje organizuje strani partner: 71. radeći na univerzitetskim projektima. fakultetima.29% Autorizovani distributer: Autorizovni prodavac (reseller) sistema: 7.57% Sistemski partner: Prodavac koji pruţa znaĉajnu tehniĉku podršku pre prodaje: 0. 5 – izuzetno zahtevne i kompleksne usluge): 2. je dosta teško naći dovoljno prodorne ljude koji mogu brzo da se upute u relativno sloţenu problematiku kojom moraju da barataju.9% Nije moguć transfer: 0% (12) Završni nalaz ukazuje na veliku razliku u razvijenosti domaćeg i stranog trţišta IKT proizvoda/usluga.14% (10) Domaća preduzeća industrije IKT u stranim partnerima vide rešenje za svoj problem nalaţenja kupca – trţišta. IR institutima): 71.43% Procenat preduzeća koja saraĊuju sa domaćim partnerima (drugim firmama. lingvistika. 2 – ne naroĉito zahtevne usluge. što potvrĊuje prethodni nalaz o slabom marketingu.54 Prodaja: 3.Odnosi sa stranim partnerima (svi oblici koji su vaţeći u trenutku popunjavanja upitnika): Potpuno u vlasništvu stranog partnera: 14. uz prisutnu liĉnu ţelju za unapreĊenjem radnog okruţenja i stalnim profesionalnim usavršavanjem. Domaće trţište. takode. a da im je opet sposobnost komunikacije sa ljudima i trţišni nastup dovoljno ubedljiv. efikasno korišćenje Interneta i izgraden pristup logičkog rešavanja problema su osobine koje najĉešće poseduju mladi struĉnjaci ovog profila.).00% 0. već naroĉito po pitanju kvaliteta.67 Kvalitet ljudskih resursa u firmama SW industrije AP Vojvodine (pregled pojedinaĉnih iskaza analiziranih preduzeća) To su dobri programeri posvećeni svom poslu. 3 – znaĉajna.71% 0. Razvoj ljudskih resursa je iniciran iz nauĉnoistraţivaĉkog centra Fakulteta tehniĉkih nauka.71% Zajedniĉki razvoj proizvoda: ProizvoĊaĉ: 14. a pored njih i diplomirani informatiĉari sa PMF u Novom Sadu. matematika. 2 – od malog znaĉaja. Cene kvalitetnih ljudi su znaĉajno porasle u poslednjih godinu dana.62 Kvalitet: 3. nego o samom kvalitetu IKT proizvoda/usluga. kao najznaĉajnijem izvoru njihove konkurentske slabosti.71% 35.14% 7. nedostaju izuzetno talentovani kako programeri. 4 – veoma domaće traţnje zahtevne usluge. kako je to i u prethodnim nalazima naglašeno. 5 – izuzetno znaĉajna): Dizajn: 3.00% Ugovor o zajedniĉkoj proizvodnji: 35. Strano trţište je zahtevnije ne samo po ceni i pravovremenosti (poštovanju rokova).29% Procenat preduzeća koja ocenjuju da je znanje i iskustvo sa projekata sa stranim partnerima moguće transferisati na domaće projekte: Moguće u potpunosti: 50.. Oseća se nedostatak ljudi što je rezultat velike potraţnje. Promene nastavnih planova na fakultetima su omogućile sudentima da steknu više praktiĉnog iskustva. Uzimajuć u obzir izuzetno sloţenu problematiku suštinskih softverskih komponenti.08 Marketing: 3.04 Ocena kvaliteta traţnje za proizvodima / uslugama preduzeća: (1 – rutinske Ocena kvaliteta usluge. Sve je više ljudi sa iskustvom prisutno na trţištu.14% Ugovor o sistemskoj integraciji: Licencni ugovor: 28.. U oblasti menadţerstva. Ljudski resursi preduzeća IKT industrije su najvrednija imovina. više vodi raĉuna o ceni.29% Ugovor o istraţivanju i razvoju: Joint venture: 35. Ocena kvaliteta strane traţnje 4.0% Moguć delimiĉan transfer: 42. što se pokazalo kao veoma korisno. Kada su u pitanju poĉetnici – juniorske programerske pozicije – diplomirani elektroinţenjeri sa FTN su spremni za brzo ukljuĉivanje u proces rada. 14 .43% Procenat preduzeća koja nude programe obuke i usavršavanja domaćim klijentima / korisnicima usluga: 64. 3 – zahtevne usluge. Ocena znaĉaja veza sa stranim partnerom u ponuĊenim funkcijama partnerstva (1 – bez znaĉaja. 4 – veoma znaĉajna. Sposobnost brzog usvajanja novog znanja. tako i poznavaoci drugih oblasti potrebnih za ovu sloţenu oblast (digitalna obrada signala. Kvalitet struĉnih kadrova je na veoma visokom profesionalnom nivou.

uĉe nove tehnologije i rade na interesantnim projektima. U procesu zapošljavanja/intervjuisanja potencijalnih kandidata. Nedovoljan broj kvalitetnih programera za Java i Net tehnologije na domaćem trţštu. Posebno u oblastima koje nisu u vezi sa popularnom Internet tehnologijom. ne mora biti genije. zapaţeno je da su neki od njih 'izgoreli' na prethodnim poslovima (traţe drugi posao na kome se ne radi previše). Problem struĉnosti definitivno postoji. S obzirom na sve navedeno. ako si u firmi u kojoj ne ispunjavaju obećanja (kao pravilo. Zbog specifiĉnosti posla i dugoroĉnih projekata na kojima se radi. dugo će biti junior programer. postoji direktna veza izmeĊu kvaliteta studija na FTN-u i kvaliteta kadra kojima preduzeća trenutno raspolaţu ili će raspolagati u budućnosti. ţelja za uĉenjem / usavršavanjem (ne vredi super IQ ako je lenj i ne interesuje ga posao na kome radi). TakoĊe. o Poznavanje stranih jezika (prvenstveno engleskog). "Najkvalitetnije kadrove trenutno dobijamo sa katedre za računarske nauke FTN”. ţive kod porodice i sl. Pod slušanjem se ne misli na reakciju na "naredbu". preduzeća industrije IKT su opredeljena uglavnom na 'stvaranje novih kadrova'. sliĉno) da su odmah u startu mogli biti ukljuĉeni u rad na projektima. ĉesto se mogu ĉuti od drugih ljudi interesantne ideje ili ih proĉitati na internetu). 'aktivno slušanje' i rezonovanje u toku konverzacije (nasuprot klimanju glavom. nemoj puno da razmisljaš. mnogo veći problem je odnos prema poslu i obavezama (profesionalna etika). otvorenost (Ovo moţda zvuĉi trivijalno. naravno. što je delom posledica povećanja potraţnje.  Postavljanje pitanja kada nešto nije jasno. o Odsustvo arogancije. o Naravno.Praktiĉna saradnja izmeĊu FTN i preduzeća IKT industrije – strategijski se ulaţe u svoje buduće zaposlene prateći ih tokom studiranja i gde je to moguće fokusirajući ih na odreĊene oblasti. zapošljavajući nove kadrove nakon završetka 15 . ljudi se ĉesto vezuju za neki alat ili okruţenje i potpuno zanemare bilo šta drugo što moţe da im omogući efikasnije radno okruţenje (to je vezano za radoznalost i sposobnost slušanja.  Otvorena komunikacija o problemima sa kojima se susreće. TakoĊe. bez nekog stida/straha da je pitanje glupo. Bez iskustva u nekoj oblasti. stoga je jasna posvećenost preduzeća poboljšanju nastave na FTN-u. MeĊutim. ne izuzetak). igra igrice ili odraĊuje neki projekat sa strane i onda kaţe kako je naišao na problem. već aktivno uĉestvovanje u konverzaciji. pita se / kaţe se u ĉemu je problem. iskrenost. ima sposobnost slušanja. i. ako postoji upornost i ţelja za uĉenjem/usavršavanjem. Programeri su zainteresovani da se usavršavaju. ima sigurno neke). o Upornost. U periodu 1995. ali je jako bitno: Ako se dogovorimo da se nešto uradi. SQL. još verovatnije je da će biti nezaposleni junior programer. mnogo je bolje uraditi nešto na jednostavan naĉin pa posle generalizovati (u drugom prolazu će se već znati mnogo više o problemu). Ovaj problem je prisutan i u inostranstvu. Programeri su zaposleni direktno nakon završetka studija (FTN. uoĉen je trend opadanja broja raspoloţivih kvalitetnih ljudi. raĉunarski smer) – imali su dovoljno dobro poznavanje tehnika programiranja i alata koji se koriste (Java. o Pragmatiĉnost: Iskustvo sa poĉetnicima je da oni po pravilu pokušavaju probleme da reše sa najopštijim rešenjem. CVS. Takve stvari pre ili kasnije isplivaju na površinu. pogotovo tek izašlih sa fakulteta. ali natproseĉan IQ dosta pomaţe). Eclipse. pretpostavka je da se ima osnovno znanje bazirano na projektima u školi (ako se uklapa u matricu opisanu gore. poznavanje engleskog jezika je bilo na dovoljno dobrom nivou. Razmišljanja na temu 'Koji su kvaliteti potrebni za jednog Junior Programera?': o Inteligencija (IQ je jako bitan. ako nešto ne ide. traţi drugu firmu. a on surfuje Internet. Ove tri stvari je nemoguće/teško nauĉiti). bez potpunog razumevanja o ĉemu se priĉa). o Etiĉke/moralne vrednosti. koje će studentima po diplomiranju omogućiti lakše zaposlenje. o Sve je moguće nauĉiti/promeniti. ili i nisu preterano zainteresovani za rad (imaju druge izvore prihoda. i 'ne moraju' da rade). Isto vaţi i u obrnutom smeru. Trenutno ima vrlo malo kvalitetnih ljudi koji završavaju fakultet. obiĉno ima neko iskusniji ko moţe da pomogne.-2006. o Komunikacija:  Malo ljudi.

Interni razvoj tehnologija za komercijalizaciju. veća kontrola rada svakog radnika (redovan uvid u rad. pojaĉavanje prodajnih sposobnosti. nastupi na sajmovima. neophodno je ulaganje u obuku i trening ljudi. Optimizacija resursa. Zaokruţivanje proizvoda i prodaja/integracija rešenja. o tehnologijama i o zahtevima za iste. u infrastrukturu i u istraţivanje trţišta i tehnoloških trendova. U toku 2005. ruby on rails. Veći angaţman na marketingu i prodaji onih aplikacija koje su zrele za trţište. paralelno se radi na drugoj verziji razvojne platforme koja treba da obezbedi neka nova funkcionalna rešenja. investirano u sopstveni razvoj. Planirani tehnološki razvoj firmi SW industrije AP Vojvodine (pregled pojedinaĉnih iskaza analiziranih preduzeća) Bolja organizacija poslova u preduzeću. Firma teţi ka uskoj povezanosti sa najvećim svetskim kompanijama iz oblasti upravljanja elektroenergetskim sistema. Konkretno to znaĉi razvoj i zaokruţivanje funkcionalnosti prve verzije naše razvojne platforme za razvoj web informacionih sistema. Prioritet je dalji razvoj širokog spektra funkcionalnosti softvera za upravljanje distributivnim sistemima. kao i dalja integracija i partnerski odnos sa svetskim gigantima u cilju nametanja DMS rešenja kao standarda na svetskom trţištu u oblasti DMS sistema. Paralelni rad na NET tehnologiji. Ovo bi studentima omogućilo susret sa problemima iz prakse i pre svega kontakt sa realnim zahtevima i normama procesa rada u ciljnoj industriji. Dalja usmerenost na Java programski jezik kao opredeljenje. Praćenje primene najnovijih tehnologija iz oblasti u kojima se pruţaju usluge. U narednom periodu planira se razvoj novog informacionog sistema. kao i da uĉini rad na razvoju softvera efikasnijim. razvoj funkcija za EMS. Da bi se to postiglo. Znaĉajne aktivnosti u svakoj od navedenih oblasti su već preduzete..…). diplomce smera za telekomunikacije ili smera za raĉunarsku tehniku FTN u Novom Sadu. nastavak rada na razvoju sopstvenog sistema za kvalitetno upravljanje softverskim projektima. pomoć. Uoĉava se potreba za unapreĊenjem programa studiranja – intenzivnija saradnja sa privredom u okviru koje bi studenti završnih godina bili u mogućnosti da steknu i praktiĉna iskustva u okruţenju budućih potencijalnih poslodavaca. integracija sistema naplate. formiranje prodajnog tima i pokušaj penetracije na više domaćih i stranih trţišta. Interno ureĊivanje softverskih procesa. dostizanje CMMI nivoa 3. koji preduzeće organizuje za kondidate za posao. Bolja reklama. prvenstveno na stranom trţištu. ali se oĉekuje njihov dalji rast u periodu 2006-2008. Raspoloţivi ljudski resursi u potpunosti izvršavaju postavljene zadatke.fakulteta i postepeno ih uvodeći u svoje razvojne timove. Time je planirano da se u narednom periodu izvrši migracija od firme koja pruţa usluge u ITu do firme koja prodaje sopstvenu tehnologiju. ĉešće prezentacije itd. u okviru potencijala firme. Ograniĉavajući faktor rasta je nedostatak programera. itd). Njena implementacija se bazira na korišćenju Jave i najsavremenijih open-source tehnologija. Planira se program prekvalifikacije. pruţanje kvalitetnijih usluga razvoja softvera i definisanje paketa usluga (usluge vezane za konsalting i sertifikaciju softverskih firmi). sastanci. Za sve to je preduslov bliska saradnja sa ino partnerima. Kao glavna mana im se moţe navesti da samo razmišljaju o tekućim poslovima i ne predlaţu nove ideje. Oĉekuje se znaĉajan rast preduzeća sa posebnim osvrtom na NI rad i kreiranje sopstvenog patentnog portfelja. koji pruţaju najkvalitetnije informacije o trţištu. Bitno je dalje ulaganje i jaĉanje odnosa sa svim ino partnerima. agile development. Preduzeće u 90% sluĉajeva zapošljava diplomirane inţenjere elektrotehnike. ali paţljivo usvajanje novih trendova koji 16 . saveti. Kontrolisani razvoj novih rešenja. Iniciranje prvih projekata vezanih za optimizacioni softver. Znanja steĉena tokom studija omogućuju aktivno uĉešće u programu treninga. Praćenje i usavršavanje u novim tehnologijama i razvojnim metodologijama (Ajax. i prve polovine 2006. a ubrzani razvoj onih koje to još nisu. odrţavanja i "trouble call" centra u jedinstven sistem. tako da će se u narednom periodu pokušati da se raznim akcijama motivišu studenti da izaberu smerove koji će ih uĉiniti lakše "upotrebljivim” nakon završetka studija.

naravno. Razvoj ljudskih resursa u firmama SW industrije AP Vojvodine (pregled pojedinaĉnih iskaza analiziranih preduzeća) Firma i sada ima veoma ĉeste sastanke i intenzivnu razmenu informacija. softverski paketi) u cilju poboljšanja efikasnosti i kvaliteta poslovanja. konstantno tehniĉkoprofesionalno usavršavanje. putem programa stipendiranja najtalentovanijih studenata. koji će brzo usvajati nove tehnologije i koristiti ih u svom radu. UnapreĊenje raĉunarske mreţe (softver. stalno osvrtati na iskustva drugih kad su ove tehnologije u pitanju. Firmi je potrebna kvalifikovana i motivisana radna snaga: o Stalno obuĉavanje resursa i upoznavanje sa novim tehnologijama i trendovima u softverskoj 17 . Tako prikupljena znanja se već utvrĊenim sistemima dalje prenose i šire u samom preduzeću. Saradnja sa Univerzitetom na projektima primenjenih i razvojnih istraţivanja. rad na interesantnim projekatima. kontrole kvaliteta i kreiranje odreĊenih menadţmentskih veština uz. kao što je to do sada već i bio sluĉaj. velikog broja meĊunarodnih projekata i dobrom timskom organizacijom u firmi. Ovo će se ostvariti pre svega sa još konkretnijom saradnjom sa FTN-om u Novom Sadu. Oĉekuje se da će takva uspešna praksa nastaviti i u budućnosti. Zapošljavanje novih kadrova i edukacija. Osim povećavanja broja zaposlenih. ali će se. Studentske prakse. U pogledu trţišta. UvoĊenje novih informacionih sistema (softverski alati. Stipendiranje studenata na završnim godinama. i to pre svega u oblastima voĊenja projekata. Dalji razvoj našeg rešenja za document management i workflow. selekcija i optimizacija razvojnog tima – cilj sniziti troškove poslovanja. Firma oĉekuje rast broja zaposlenih. U oĉekivanju je da će se kroz partnerski odnos sa najvećim svetskim kompanijama iz ove oblasti broj visoko kvalifikovanih struĉnjaka. U budućnosti će se to još više unaprediti. planira se i sledeće: unapreĊivanje znanja i praćenje najnovijih tehnologija. osim inţenjering poslova potrebno je da se firma bavi i trgovinom opreme. alati za praćenje statusa i rezultata projekta. direktan rad (mentoring) sa radnicima. da se komunikacija poboljša. Firma deluje na više polja u cilju obezbeĊivanja i odrţavanja nivoa kvaliteta ljudskih resursa koje zapošljava. hardver). U planu je sertifikacija firme. kao i u organizaciji inostranih klijenata. udvostruĉiti u naredne dve godine. Interni sistem obuke i razvoja ljudskih resursa. Firma ne vidi da će u bliskoj budućnosti biti problema sa ljudskim resursima. upravljanja razvojem softverskih projekata. mentorskog rada. podrazumeva obavezne treninge i dalju obuku ljudsih resursa koja se ĉesto odvija ili kod ino partnera ili kod specijalizovanih kuća za to. Slanje zaposlenih na konferencije. Pojaĉavanje marketing tima. npr. poslovnom komuniciranju itd. Uĉešće na domaćim i stranim konferencijama u vezi sa oblastima od interesa će nastaviti da bude praksa firme. ono što je u ovom momentu najbitnije je trening i usavršavanje zaposlenih. Biti fleksibilna kompanija koja će izgraditi sistem prilagodljiv brzom tehnološkom razvoju koji se dešava u ovoj delatnosti.se pojavljuju u softverskoj industriji. Omogućavanje usavršavanja za zaposlene u inostranstvu. pre svega u oblastima organizacije i upravljanja preduzećem. uĉešće u zajedniĉkim projektima. pre svega interno organizovanim transferom znanja u okviru preduzeća. zatim uĉestvovanje na seminarima. takoĊe. ali i porast ulaznog inţenjerskog kvaliteta novozaposlenih. stimluacija (plaćanje troškova) magistarskih/doktorskih studija. Dalji rad na specijalizovanju usluga i proizvoda firme – na trţištu treba da nas prepoznaju po našoj specijalnosti (workflow) i da se na tome gradi ime i prepoznatljivost na domaćem i inostranom trţištu. osim automatizacije industrijskih poslova planira se i automatizacija poslova koji su u vezi sa kućnim okruţenjem. koji rade na razvoju proizvoda. koja se inaĉe implementira u projektima. a saradnja sa ino partnerima. Za razvoj firme i za odrţavanje većeg broja stalno zaposlenih ljudi.

a to se pre svega odnosi na dobijanje odgovarajućih licenci i polaganja struĉnih ispita. kroz prilagoĊen program obrazovanja na studijama. TakoĊe. Firma će razvoj HR uskladiti prema potrebama za ispunjavanje dobijenih poslova. Kursevi stranih predavaĉa i razmena iskustava sa kolegama iz inostranstva veoma su korisni i znaĉajni. Oĉekuje se primena strogih naĉela zakona o javnim nabavkama uz negovanje strategije dugoroĉnog investiranja u nove tehnologije i inovacije od strane velikih preduzeća u drţavnom vlasništvu. Oĉekuje se privatizacija drţavnog sektora i primena strategije za elektronsku upravu u sektoru drţavne uprave. U tom smislu. Umesto toga bi se mogla uprostiti i olakšati procedura uvoza/izvoza. o Sertifikacija vodećih struĉnjaka. o Zapošljavanje marketing managera. a komplementarnog profila. kao i pomoć drţave za usluţna preduzeća orijentisana ka izvozu u vidu subvencija za zapošljavanje mladih kadrova i izvoza usluga. Šta se oĉekuje od drţave u cilju poboljšavanja uslova poslovanja SW firmi u Srbiji? (pregled pojedinaĉnih iskaza analiziranih preduzeća) Pozdravljaju se programi poboljšanja izvoza i marketinškog nastupa preduzeća.). Firma trenutno zapošljava oko 100 visoko kvalifikovanih struĉnjaka i u budućnosti se oĉekuje zapošljavanje najmanje još toliko diplomiranih inţenjera i struĉnjaka iz oblasti elektroenergetike i kompjuterskih nauka iz naše zemlje. subvencionisanje nauĉnog razvoja i visokih tehnologija i takva praksa treba da se nastavi. kao i mogućnost zadrţavanja najtalentovanijih mladih struĉnjaka u zemlji. Pri tome se misli na projekte za 18 . kako bi mogle da konkurišu za dobijanje znaĉajnijih projekata. ali se nešto ćuti o tome u poslednje vreme. a prvenstveno sa FTN u Novom Sadu. digitalizacija TV kanala i sl. o Stipendiranje studenata. U ovoj oblasti iskustva domaćeg trţišta su i dalje daleko od iskustva i prakse meĊunarodnog trţišta. Ciljevi razvoja preduzeća podrazumevaju dalje unapreĊenje poslovanja preduzeća. obrazovanje. koja nemaju mogućnosti da zaposle potrebne struĉnjake raznih profila. Kvalitetna konsultantska podrška malim preduzećima. Program stvaranja balkanske ekonomske unije je dobra ideja. organizuje tematske kurseve koje najvećim delom samostalno realizuje. koji to skupo naplaćuju. Da se uvede efikasan sistem naplate potraţivanja na domaćem trţištu. o Uĉestvovanje na struĉnim skupovima u inostranstvu (iz oblasti workflow-a). Da se stvori takva klima u društvu gde će redovno plaćanje i izvršavanje svojih obaveza biti uobiĉajen i normalan oblik ponašanja. o Saradnja sa Univerzitetom u vezi sa regrutovanjem novih kadrova potrebnih firmi. Ulaganje u infrastrukturu. organizacija ili kotizacija za uĉešće na takvim kursevima zahteva znaĉajna finansijska sredstva. nauĉno-tehnološke parkove. jer to sad mogu da rade samo ovlašćeni špediteri. Osnivanje servisa (agencije) koji bi bio integrator grupe domaćih firmi sliĉnog. najĉešće u skladu sa zahtevima aktuelnih projekata u firmi. naroĉito trţišta EU sa kojim do sada preduzeće ima najznaĉajniju poslovnu saradnju. podizanje kvaliteta naših proizvoda. preduzeće planira usavršavanje svojih kadrova kroz uĉešće na seminarima i kursevima. Naţalost. a kasnije i direktno nakon diplomiranja bili ukljuĉeni u projekte firme i razvoj proizvoda. Konkretno u cilju poboljšanja uslova poslovanja u firmi pomogle bi poreske olakšice za projekte stipendiranja i edukacije visoko struĉnih kadrova. kao i obezbeĊivanja uslova za efikasno i blagovremeno praćenje razvoja savremenih komunikacionih tehnologija i razvojnih procesa odnosno ispunjenja zahteva naših kupaca ili naruĉilaca. pre svega iz oblasti upravljanja i organizacije softverskih razvojnih projekata. Potpuna legalizacija sektora IT usluga. kako bi kao samostalni struĉnjaci mogli posredno.industriji. Razvoju sektora IT pomoći će ulaganje u infrastrukturu (brzi Internet. koja preduzeće za sada teško moţe da izdvoji. već u toku studija. gde se vrši edukacija novih ljudskih resursa i njihovo pripremanje. preduzeće interno za svoje potrebe.

konstantnim usavršavanjem i uĉenjem. Usvajanje regulative koja treba da omogući rast i razvoj preduzećima koja rade na ovom polju. već prvenstveno modalitet za usavršavanje u specifiĉnoj oblasti. što i sada postoji. Drţava mora jasno da pokaţe svoju posvećenost IT-u formiranjem stabilnih i samoodrţivih NT parkova u svim univerzitetskim centrima u Srbiji. da shvate da moraju da se bore da bi ostvarili svoje ciljeve i da postoje alternative i mogućnosti za rad u boljem okruţenju. Isto vaţi i za profesore na fakultetima – veoma je pozitivno da profesori imaju dodira sa praktiĉnim projektima. umesto dosadašnjeg pristupa. ali detaljno. ovo je preduslov za bilo kakvu dalju ozbiljniju priĉu o Srbiji. Problem kod sklapanja ugovora sa klijentom iz inostranstva – nije moglo da se obezbedi osiguranje od profesionalne odgovornosti naših zaposlenih iz prostog razloga što takav oblik osiguranja nije moglo da obezbedi ni jedno domaće osiguravajuće društvo. doktorske studije treba postaviti na nivo na kome će kandidati kroz te studije (uz rad ili ne). Microsoft otvorio razvojni centar u Beogradu. kao i nastavno osoblje (asistenti. profesori). umesto tehnologija trgovaĉkih kuća stranih firmi. ali treba da je bude više i da bude bolje organizovana. Ukidanje monopolskog poloţaja pojednih preduzeća vezanih za fakultete – mora da postoji jasna linija izmeĊu firme i fakulteta kao nauĉno-obrazovne institucije. Edukacija preduzetnika. kao i svest mladih ljudi o potrebi za obrazovanjem. a veći broj njih bio bi zainteresovan da provede šest meseci radeći u Srbiji. Promovisanje smerova na fakultetima za koje se zna da su traţeni na trţištu. Jedna od ideja je uspostavljanje saradnje sa ljudima koji rade na fakultetima u inostranstvu. Usvajanje strategije razvoja informatiĉke infrastrukture (ne samo deklarativno. Kvalitet školovanja: podići kvalitet visokog školovanja. od njih bi mnogo nauĉili i studenti. a koja treba da omogući jaĉanje ovih firmi do nivoa da postanu regionalno konkurentni. priĉaju o realnim problemima iz poslovnog okruţenja. TakoĊe. nego samo jedna ili dve. Kreiranjem NT parkova se stvara zdrava osnova za formiranje novih i dalje jaĉanje postojećih start-up. Formiranje trţišta rada . veruje se da bi se mogli dobiti i poslovi razvoja softverskih projekata i u inostranstvu. kao novoj IT destinaciji. kao IT destinacije (primer Rumunije). sa tim da se u kreiranju te i takve politike mora jasno konsultovati sa relevantnim akterima iz privrede. da se na seminarima ne obraĊuje površno mnoštvo tema.domaće trţište koje finansiraju institucije EU. ali rezultat bi trebalo da bude da mladi ljudi koji izlaze sa fakulteta razumeju šta ih oĉekuje kada poĉnu da rade. kao gostujući profesori. Bilo bi poţeljno i da doktorske studije ne budu samo peĉat za 'profesuru' ili titulu. kao i za dublju i bolju saradnju već postojećih IT kompanija.pod ovim se prvenstveno misli na svest ljudi. Drţava bi trebalo da znaĉajnije ulaţe u pravljenje imidţa Srbije. Da se na domaćim tenderima forsiraju razvojna domaća preduzeća (domaća tehnologija). moţda u regijama sa kojima Vojvodina inaĉe razvija odnose. duboko se veruje u ideju i uspešnost NT parkova. 19 . Pruţanje stimulacije za zapošljavanje kvalitetnih mladih ljudi u IT oblasti. Studenti na 4-5 godini bi morali da imaju mnogo više dodira sa praksom: o Polaganje ispita kroz rad na projektima (na fakultetu ili u firmama). Podići nivo doktorskih studija. Pitanje je šta drţava moţe da uĉini po tom pitanju. motivisanje da provedu recimo semestar na fakultetima u Srbiji. imati priliku da se upoznaju sa novim tehnologijama i da steknu iskustvo na projektima (koji bi imali više nauĉnoistraţivaĉkih elemenata). o Organizovanje predmeta kroz koje ljudi iz firmi prezentuju realne projekte na kojima se radi u praksi. gde te studije predstavljaju modalitet da kandidati stignu do zvanja profesora. Neke stvari koje se oĉekuju da uĉini drţava su odrţavanje nivoa i kvaliteta tehniĉkih studija. pa se stoga smatra da formiranje istih mora biti snaţno potpomognuto od strane Republike. ali pod uslovom da je NI rad na fakultetu na prvom mestu i da ne postoji konflikt interesa pri zapošljavanju studenata. Kao firma koja potiĉe sa Univerziteta. Organizovanje poslovnog inkubatora u Novom Sadu. već oliĉeno u budţetu namenjenom za ove svrhe). i sl). Poboljšanje 'imagea' Srbije: Ono što bi znaĉajno pomoglo u IT sektoru su dobre vesti u vezi sa informacionim tehnologijama (npr. naravno tamo gde je to moguće i gde to ima smisla. ĉiji uslovi su takvi da eliminišu manje i relativno mlade domaće firme. manje na infrastrukturu i logistiĉku podršku drţave.

sva znaĉajnija oprema (TK infrastruktura). Rumunski pristup). moţda i inicijalno finansiranje odreĊenih troškova. Finansijska i druga podrška u procesu standardizacije. Finansijska i druga podrška u procesu razmene znanja i iskustava sa privrednim subjektima razvijenih zemalja. Strategija Vlade po pitanju razvoja IT sektora i odnos prema IT sektoru (npr. dati su u Tabeli 3. ĉesto i struĉne usluge dolaze iz uvoza. Raspoloţivi ljudski resursi za istraţivanje i razvoj. tehniĉka oprema. Jednostavniji uvoz repromaterijala. Tu drţava mora najviše da uradi. Da se obezbedi ravnopravan tretman malim i srednjim preduzećima u razvojnim projektima. Trenutno. Ukidanje monopola “Telekom”. npr. jer su nam inaĉe šanse za uspešniji i masovniji izlazak na strana trţišta znaĉajno umanjena.Fakultet tehniĉkih nauka. .1. Tabela 3. 3.1: Istraživački i obrazovni ljudski resursi u sektoru IKT u AP Vojvodini Ljudski Resursi Redovni profesori Vanredni profesori Docenti Asistenti Asistenti pripravnici Istraţivaĉi pripravnici Nastavno i istraţivaĉko osoblje – Ukupno Studenti – I godina Proseĉan broj diplomiranih godišnje % diplomiranih u odnosu na broj upisanih E1 15 10 7 29 17 7 85 FTN E2 10 6 7 22 10 55 400 204 51 % Ukupno 25 16 14 51 27 7 140 PMF 5 1 1 6 4 1 18 84 51 61 % Ukupno 30 17 15 57 31 8 158 484 255 53 % 20 . Najbitnija stvar koju drţava moţe i mora da potpomogne jeste formiranje NT parkova pri Univerzitetima. da obezbedi prostore i infrastrukturu. a bez jasnog finansijskog ili drugog osnova.Sve IT firme zajedno sa drţavom (gde drţava mora da pokaţe jasnu nameru i finansijsku i organizacionu).3 ISTRAŢIVAĈKE I OBRAZOVNE INSTITUCIJE U SEKTORU IKT U AP VOJVODINI Najznaĉajnije istraţivaĉke i obrazovne institucije sektora IKT u AP Vojvodini su locirane u okviru Univerziteta u Novom Sadu: .Prirodno-matematiĉki fakultet. moraju da doprinesu stavljanju Srbije na IT mapu. koji se finansiraju iz budţeta u odnosu na nauĉno-obrazovne institucije. jer razvijanje preduzetniĉkog duha mora biti prioritet. kao i za edukaciju studenata na redovnim i poslediplomskim studijama u oblasti IKT u AP Vojvodini. što će dovesti do poboljšanja telekomunikacione infrastrukture u zemlji. meĊunarodni sertifikati standarda kontrole kvaliteta. Povoljniji kreditni uslovi. i to preduzetniĉkog duha u IKT. Podrška i promocija domaćih rešenja u odnosu na uvoz gotovih rešenja. Pojednostavljenje carinskih propisa i regulativa u delu uvoza-izvoza opreme za rad.

uz istovremeno studiranje uz rad. koja bi poslovala u softverskoj industriji i time doprinesu opštem privrednom razvoju zemlje. (3) Poţeljan je razvoj grupisanja (klastera) ili partnerstava preduzeća (na primer.5).2. Prihod po zaposlenom je praktiĉno konstantan za preduzeća veliĉine od 60 do 110 zaposlenih. 3. smanjenju stope nezaposlenosti visoko obrazovanih kadrova i mladih struĉnjaka. (2) Drţava treba da promoviše parterstvo privatnog i javnog sektora. daje se sinteza ocene u obliku SWOT tabela (tabele 3. uz već pomenuti nedostatak ljudskih resursa u ovoj oblasti.3. 3. jer rade na projektnoj osnovi. 21 . kao i više zajedniĉkih inicijativa za ulazak na nova trţišta itd).1 uoĉava se da preduzeća sa malim brojem zaposlenih imaju veliku disperziju veliĉine prihoda po zaposlenom. veća razmena informacija u okviru sektora.4 i 3. Ovaj Centar bi obezbedio efikasnu – od 6 do 12 meseci – obuku novih programera.1: Prihod po zaposlenom u analiziranim preduzećima industrije IKT 3. Na slici 3. odnosno. kao i obavljenog istraţivanja za potrebe OECD [4] na skoro istom uzorku preduzeća softverske industrije Srbije. inicirao je predlog osnivanja Centra za obuku srednjoškolaca za alate JAVA i C++. dok bi drţavne garancije potencijalno doprinele oslobaĊanju od straha stranih investitora od ulaganja u našu zemlju. kao i njihov odliv u inostranstvo.5 SWOT ANALIZA SEKTORA IKT U AP VOJVODINI Na kraju pregleda stanja u preduzećima. 80000 70000 Prihod po zaposlenom [EUR] 60000 50000 40000 30000 20000 10000 0 0 20 40 60 80 100 120 Broj zaposlenih Slika 3.3. za veće projekte angaţuju profesionalce po ugovoru i ne zapošljavaju ih za stalno. moguće je izvesti sledeće preporuke: (1) S obzirom na veliki potencijal rasta IKT sektora drţava bi mogla da inicira osnivanje mešovitih domaćih i stranih preduzeća. istraţivaĉkim i obrazovnim institucijama u oblasti IKT u AP Vojvodini. Sliĉno rešenje dalo je znaĉajne rezultate u Temišvaru (Rumunija). (5) Prethodni nalaz. spremnih da se odmah ukljuĉe u razvojne projekte preduzeća industrije IKT u AP Vojvodini.4 IDENTIFIKACIJA POTENCIJALA ZA RAZVOJ I PRIMENU INOVACIJA U AP VOJVODINI I LOKALNIM ZAJEDNICAMA Na osnovu analize rezultata istraţivanja. (4) Najveći broj do sada osnovanih preduzeća su mala preduzeća. Prihod po zaposlenom u 2006. više zajedniĉkog rada i zajedniĉkog pristupa istraţivanju i razvoju.

koji nisu  Programi EU za regionalnu IR saradnju u oblasti definisani u skladu sa domaćim potrebama – IKT ukoliko saradnja sa inostranstvom nije na  Potencijali i potrebe IKT trţišta u APV i Srbiji komercijalnoj osnovi  Nestabilna ekonomsko-politiĉka situacija u zemlji  Brain-drain 22 .2: SWOT analiza – Ljudski resursi u oblasti IKT u AP Vojvodini PREDNOSTI – specifiĉnosti IKT NEDOSTACI – specifiĉnosti IKT  Visoka kvalifikaciona struktura zaposlenih  Nedovoljan broj programera i drugih IKT  Programeri najviše koriste JAVA i C++ specijalista  Programeri obuĉeni za široku paletu SW alata  Nedovljno menadţera za voĊenje IKT biznisa  Programeri posvećeni svom poslu  Potrebno 3-6 meseci da tek diplomirani struĉnjaci  Kvalitet ljudi na visokom profesionalnom nivou mogu da realizuju zadate poslove u preduzeću  Sposobnost brzog usvajanja novog znanja.  FTN i PMF kvalitetni fakulteti za obrazovanje IKT  Odnos prema poslu i odsustvo profesionalne etike specijalista  Nezainteresovanost mladih za studije tehnike  Razvija se praktiĉna saradnja izmeĊu FTN i  Nerazvijena infrastruktura za specijalizovane preduzeća IKT industrije obuke IKT profesionalaca  IKT preduzeća organizuju trening i obuku svojih  Nepostojanje i/ili nedovoljan nivo specifiĉnih ljudi znanja i veština za IKT poslove: upravljanje IKT  Programi brze obuke ljudi sa SSS za SW poslove projektima. itd. prirodnih i matematiĉkih oblastima tehniĉkih. marketing i PR u IKT.Net  Uoĉen trend opadanja broja raspoloţivih kvalitetnih ljudi i broja diplomiranih IKT specijalista  Nedovoljna inventivnost i inovativnost MOGUĆNOSTI – specifiĉnosti IKT PRETNJE – specifiĉnosti IKT  Od 2005.  Ima ljudi koji su zbog uslova ţivota u zemlji efikasno korišćenje Interneta i izgraden pristup izgubili interes i motivaciju na poslu logiĉkog rešavanja problema su osobine koje  Nedovoljan broj kvalitetnih programera za JAVA i najĉešće poseduju mladi IKT struĉnjaci . kao potencijal za saradnju sa stranim i usporava / koĉi razvoj NT parka na univerzitetu domaćim IKT preduzećima i IR organizacijama  Jeftin outsourcing – IR projekti. koja resursa.infrastruktura u oblasti istraživanja i razvoja u oblasti IKT u AP Vojvodini PREDNOSTI – specifiĉnosti IKT NEDOSTACI– specifiĉnosti IKT  Tradicija kvalitetnog visokog obrazovanja u  Nedovoljni visokoobrazovni potencijali u oblastima tehniĉkih.3: SWOT analiza . prirodnih i matematiĉkih nauka nauka za potrebe APV  Razvijen inovativno-preduzetniĉki potencijal na  Nedovoljna regionalna distribucija IR univerzitetu infrastrukture u oblasti IKT u APV  Razvijena meĊunarodna saradnja u oblasti istraţivanja i razvoja u IKT  Još uvek konkurentna cena IR resursa u oblasti IKT MOGUĆNOSTI – specifiĉnosti IKT PRETNJE – specifiĉnosti IKT  Visok nivo kompetentnosti domaćih ljudskih  Politiĉka situacija u gradu.  Ukljuĉivanje ljudi niţeg obrazovnog profila ili sposobnosti u usluge putem IKT infrastrukture  Stipendiranje studenata završnih godina IKT studija Tabela 3. trend sve većeg zapošljavanja  Cene kvalitetnih ljudi znaĉajno porasle od 2005.g.Tabela 3. APV i Republici.

Moldav. sledi da je glavni izvor  Ulazak Rumunije i Bugarske u EU. proizvodnjom odnosno poslovnim procesom (ERP). sertifikat kontrole kvaliteta  Uglavnom su u privatnom vlasništvu  Najznaĉajniji izvor konkurentske slabosti.  Preduzeća. ne samo po ceni i poštovanju rokova. već i po pitanjima kvaliteta. sa više od 80% u pitanju strano trţište. Web  Domaća IKT preduzeća traţe strane partnere za aplikacije. kada je  Dobra kvalifikaciona struktura. Upravljanje mnogo raĉuna o kvalitetu IKT proizvoda/usluga. rastu iz godine u godinu  Najznaĉajniji kupci /korisnici proizvoda / usluga ovih preduzeća su u inostranstvu MOGUĆNOSTI – specifiĉnosti IKT PRETNJE – specifiĉnosti IKT  Bruto cena rada zaposlenih u IKT preduzećima je  Strani partneri zahtevaju sertifikat kontrole na nivou 50% u poreĊenju sa konkurencijom u kvalitetapo ISO 9001 i CMMI / nivo 3 i viši zemljama EU.5: SWOT analiza IKT sektora u AP Vojvodini – sintezna tabela PREDNOSTI NEDOSTACI  Razvijeno IKT trţište  Odsustvo stranih kompanija  Struĉno osoblje u IKT sektoru  Nedovoljan priliv novih programera i dizajnera  Raznovrsne usluge/proizvodi  Povećan broj IKT MSP-a  Aktivno inovativno ponašanje MOGUĆNOSTI  Privlaĉenje novih studenata u oblast IKT  Planirana industrijska infrastruktura  Potiskivanje i/ili legalizacija “sive” ekonomije  Prisustvo velikih IKT preduzeća u susednim regionima u MaĊarskoj i Rumuniji.) Tabela 3.  Preduzeća IKT ind. znaĉajno više su koncentrisana  Kada je njihova aktivnost outsourcing.Tabela 3.  Kriza u IKT sektoru u EU (bankrotstva  Kada je u pitanju domeće trţište. nedovoljnih sopstvenih marketing potencijala.  Ulazak novih firmi na trţište (Belorusija. kao i postojanje svesti o razvoju IKT.  Preduzeća IKT industrije realizuju outsourcing  Domaće trţište IKT proizvoda / usluga ne vodi naroĉito u oblastima: Web aplikacije. zbog njihovih planova za širenje u Srbiju/Vojvodinu. zbog proizvodnjom odnosno poslovnim procesom (ERP). Upravljanje rešenje problema nalaţenja trţišta. jeste visoka cena proizvoda i usluga naroĉito u oblastima: Softver za proizvoda/usluga. ali niţim naših preduzeća. Komunikacioni softver. 23 . poslova na mnogo većem broju proizvoda / usluga  Prihod ovih preduzeća.  Spremnost lokalnih vlasti da se bave pitanjima od znaĉaja za ekonomski razvoj. što provajderi širokopojasnih telekomunikacionih usluga ne pokrivaju. prihvatanje aktivnost upravo prodaja svojih proizvoda/usluga. kada je njihova veća disperzija angaţovanja. odnosno. već samo o ceni. upravljanje sistemima u realnom vremenu. pošto su to konkurentnosti upravo kvalitet proizvoda / usluga zemlje sa istom geografskom pozicijom. pre svega u Nemaĉkoj  Skok cena kvalitetne radne snage  Povećavanje potreba za komunikacionom infrastrukturom. kada je  Preduzeća IKT industrije realizuju prodaju svojih u pitanju domaće trţište. na domaćem i stranom trţištu. jeste slab marketing zaposlenih sa VSS.4: SWOT analiza industrije IKT u AP Vojvodini PREDNOSTI – specifiĉnosti IKT NEDOSTACI – specifiĉnosti IKT  Preduzeća IKT industrije uglavnom mlada. pošto je cena istog rada u cenama radne snage Rumuniji i Bugarskoj dva puta manja nego kod nas.  Najznaĉajniji izvor konkurentske slabosti. uoĉava se na manji broj proizvoda / usluga. najznaĉajniji izvor tradicionalnih partnera naših preduzeća) konkurentske prednosti je specijalizovana  Strano trţište IKT proizvoda / usluga je zahtevnije ekspertiza za odreĊenu oblast. nemaju meĊunarodni osnovana posle 2000. PRETNJE  Ilegalni outsourcing  “odliv mozgova”  Politiĉka nestabilnost zemlje  Moguće nestabilnosti na ciljnim trţištima. uglavnom.

(autori J. najbolji su predstavnik nove tehnološke revolucije zasnovane na znanju. kada je bila na 89. posebno novih ĉlanica EU i drţava kandidata za ĉlanstvo u EU. U izveštaju SEF za 2005/2006. godine bila na 80. Po trećoj komponenti agregatnog pokazatelja konkuretnosti drţave. je bila na 79. mesto 2004). mestu od 117 rangiranih drţava. koji objedinjuje tri komponente predstavljene sa tri indeksa [7]: (1) Komponenta koja opisuje kvalitet makroekonomskog okruţenja – za nju se izraĉunava Indeks makroekonomskog okruţenja. 24 . koje za potrebe EU koordinira Institut za studije tehnološkog razvoja (Institute for Prospective Technological Studies. EU I REGIONU Svetska ekonomija je obuhvaćena procesima koji menjaju uslove i pravila globalne kompeticije. definisan je Indeks rasta konkurentnosti (Growth Competitiveness Index. IPTS) u Sevilji. Indeks informaciono-komunikacione tehnologije.Sachs i J. Smanjeni troškovi transporta i komunikacije uslovili su da velike multinacionalne kompanije premeštaju svoje proizvodne i razvojne kapacitete u delove sveta u kojima je postignuta odgovarajuća kombinacija znanja i veština zaposlenih i troškova (cene) njihovog rada. tzv. outsourcing). proteklih nekoliko godina pokrenuto je više istraţivanja ovog fenomena. posebno se naglašava znaĉaj obrazovanja i savladavanja odreĊenih veština. mestu. GCI). ĉije su komponente sledeća tri indeksa: Indeks inovativnosti. a 2005. proseĉno. mesto od 117 rangiranih drţava (85. razvijenom 2001. drţavna zajednica SCG je 2005. politika i institucija koje determinišu nivo produktivnosti u drţavi i time opredeljuju nivo razvoja koji drţava moţe da ostvari u uslovima uspostavljanja i funkcionisanja ekonomije zasnovane na znanju [7]. a posebno se meĊu njima istiĉe tranzicija prema ekonomiji zasnovanoj na znanju IKT i posebno sektor softverske industrije. odnosno.McArthur). mesto 2004. Cilj tih istraţivanja jeste izrada niza nacionalnih monografija o izgradnji i uspostavljanju informacionog društva. U cilju boljeg razumevanja uticaja IKT na razvoj ekonomije i društva u celini u drţavama CIE. Upravo takva kombinacija postignuta je tokom tranzicionih procesa u većini drţava centralne i istoĉne Evrope (CIE) tokom devedesetih godina prošlog veka. ĉime je popravila svoju poziciju u odnosu na 2004. sa analizom pozitivnih i negativnih efekata i uticaja u drţavama CIE.6 AKTUELNE TENDENCIJE U SVETU. nivo tehnološke spremnosti – za nju se izraĉunava Indeks tehnološke spremnosti (ili Tehnološki indeks). indeksu javnih institucija. što je pogoršanje u odnosu na 102. meĊutim. mestu od 104 rangirane drţave [8]. (2) Rastuće podele u društvu – uloga IKT na društvene grupe i segmentaciju društva. mesto. takvi podaci se ne prate). ĉak pogoršala svoju poziciju u odnosu na 2004. mesto 2004) [7]. u novim uslovima globalne ekonomije i razvoja IKT. Svetski ekonomski forum (SEF) definiše konkurentnost kao agregat faktora. ona je 2005. dvostruko brţe od ostatka Evrope [7]. a za APV ili bilo koju regiju neke drţave. Indeks transfera tehnologije. zbog ĉega su ekonomije tih drţava rasle. Nešto bolja pozicija zabeleţena je u indeksu tehnološke konkurentnosti – 68 (75. zauzela 69.3. Podaci za drţavnu zajednicu Srbija i Crna Gora u ovom izveštaju SEF (u izveštaju nisu dati podaci za Srbiju. Prema podacima o indeksu rasta konkurentnosti drţavne zajednice SCG. kao i politiĉke i društvene stabilnosti (tzv. nisu nimalo povoljni: drţavna zajednica Srbija i Crna Gora je 2005. digitalna podela. dok je izuzetno loša pozicija prema indeksu makroekonomskog okruţenja – 111. Sintetiĉki izveštaj za grupu analiziranih drţava CIE ukazuje na tri glavna izazova koji će uticati na razvoj informacionog društva u Evropi u ovoj deceniji [6]: (1) Promenjeni uslovi konkurentskih pritisaka – potencijal IKT za ekonomski razvoj. kao i nivo treninga i obuke zaposlenih. (2) Komponenta koja opisuje stanje institucija u drţavi – za nju se izraĉunava Indeks javnih institucija i (3) Komponenta koja opisuje znaĉaj tehnologije i inovacija. Metodologijom SEF. mereno indeksom spremnosti umreţavanja drţave (The Networked Readiness Index Rating 2005 and 2004): 2004. na 80.

a na nivou Zapadne Evrope 1.Pojava novih problema u okviru ekonomskog rasta i demografije – uticaj IKT na tranziciju i reforme u obrazovanju.7 4. mesto 2004).5 16. Opredeljenja: 1. mesto 2005. to bi bilo 222 miliona EUR. 2.88 4. (2) Postoji potencijal za ekonomski rast zasnovan na IKT i u sektorima koji ne koriste IKT.26 3. Prioriteti se definišu na osnovu snaga (vidi poglavlje 1 – analiza IKT AP Vijvodini) identifikovanih analizom postojeće IKT industrije u AP Vijvodini.77 IT troškovi u milionima [EUR] 719 312 3. jer nemamo dovoljno snage da se ide na sve oblasti.47 milijardi EUR.48 4. u skladu sa Lisabonskom strategijom povećanja konkurentnosti EU [3].6 dati su pokazatelji razvoja industrije IKT u svetu.620 507 11.0 100. 3. . Pošto je IKT jedan od najvaţnijih faktora. Moraju se definisati prioriteti.362 Uĉešće [%] 6.38 3.0 Broj PC na 100 VS zaposlenih 63 83 85 49 113 141 IT/GDP [%] 1. Naglasak treba dati na interdisciplinarna istraţivanja: . novim ĉlanicama EU. dobijamo da je minimalno ulaganje privrede i javnog sektora u IKT oko 64 miliona EUR.medicina i medicinska prevencija preko IKT. koji ĉine indeks tehnološke konkurentnosti. mesta 2004. ohrabrujući su u delu koji se odnosi na trend: 80. Naime. da dostignu nivo ekonomske razvijenosti drţava koje su ĉinile EU pre proširenja (tzv. uz relativno još bolju poziciju kada je reĉ o indeksu tehnološke konkurentnosti (68.216 1.3 3.3 2.1 Broj PC na 100 stanovnika 10 28 29 39 54 83 IT troškovi per capita [EUR] 32 40 104 141 193 254 255 111 735 Ukoliko usvojimo zemlju sa najslabijim ulaganjem u IT opremu per capita iz ove tabele. (3) Tabela 3. Ukoliko bismo usvojili taktiku na nivou CIE.7 34.4 3. Ovi nalazi su ukazali na potrebu za intenzivnijim korišćenjem IKT u odreĊenim industrijama i javnom sektoru i stvaranjem ekonomskog i institucionalnog okruţenja u kojem će poslovni sektor više da investira u IKT.5 6.8 2.4 100.956 2.9 22. Rumuniju. je znatno bolje od 89.0 2.korišćenje IKT aplikacija za podršku rada (i ţivota) starijih i hendikepiranih – da mogu da budu ekonomski nezavisni i manje opterećuju društvenu infrastrukturu.7 PRIORITETI RAZVOJA A. U tabeli 3.22 3. mesto u 2005.555 286.740 IT troškovi per capita [EUR] 169 723 745 903 1. 25 .5 1.5 3. kao reper za APV.1 2.992 757 1. indeks tehnološke konkurentnosti po svom sadrţaju ukazuje na kapacitete i potencijale jedne ekonomije za njen dalji razvoj. nameće se kao logiĉan predmet istraţivanja upravo analiza konkurentnosti ovog sektora.2 2. ĉime će se postići brţi ekonomski rast i izgradnja informacionog društva u drţavama CIE. EU 15). u odnosu na 75. Rezultati tih istraţivanja su grupisani u okviru dva glavna nalaza [6]: (1) IKT mogu da pomognu drţavama. a posebno i u regionu. Sumorni pokazatelji SEF o stanju konkurentnosti ekonomije Srbije.6: Najvažniji indikatori ravijenosti IKT i primene IKT u ekonomiji i društvu [2] Godina 2002 Grĉka EU Zapadna Evropa Japan Švedska SAD Godina 2002 Rumunija Bugarska Poljska Slovaĉka MaĊarska Ĉeška Republika Slovenija Ukupno CIE Ukupno Zapadna Evropa IT troškovi/ GDP [%] 1.

Ocena Ocena Rang izvod. Za softversku infrastrukturu obavezna je primena standarda (IEEE LOM i SCORM). Saglasno Delphi metodologiji [1]. produţenju radnog veka i povećanju kvalitetu rada u poznim godinama: sistemi koji ljudima u poznim godinama i hendikepiranima omogućavaju da bolje pamte. optimizacija poljoprivredne proizvodnje sistematskim. raĉunarske. pri ĉemu je svim angaţovanim ekspertima dozvoljeno da predloţe još jedan IRP. neprekidnim monitoringom i obradom podataka sa njiva i skladišta hrane. Irska). izvršeno je ocenjivanje znaĉaja.Internet revolucija donosi uslove za radikalne promene u raspodeli moći i pozicija u savremenom svetu – moţe se ignorisati ili zauzeti prava pozicija (primer: Indija. ĉuju. tehnološkog foresight-a uraĊenog za potrebe EU. vide. kao i saznanja o mogućnostima i potrebama daljeg razvoja KT kod nas. saĉinjen je predlog od 10 pilot IR programa (IRP). IRP-3a – e-social: Razvoj IKT zasnovane podrške povećanju ţivotnih sposobnosti ĉoveka. koji ocenjuju i rangiraju. Slabosti (Evrope. generiĉki prioritet razvojnih politika EU i zemalja ĉlanica.B. kao i prvih 10 predloţenih IRP. Izrael. koji bi trebalo da se realizuju u APV u neposrednom narednom periodu. ocenjivanje izvodljivosti i rangiranje ovih 10 IRP. Organizaciona infrastruktura obuhvata organizacione forme za podršku razvoju nastavnih sadrţaja. a pojaĉano u strategiji i 2010.mali kapacitet apsorpcije i uĉenja. shvatanja mogućnosti koje donosi Internet – brzine prihvatanja znaĉaja revolucije koji donosi Internet i ukljuĉivanja posledica koje donosi ta revolucija u svoj rad (i ţivot). kao i podrška višejeziĉnosti. softverske i organizacione. 3. C. kreću se i na osnovu toga bolje i više rade i uklapaju se u socijalno okruţenje. uvaţavajući rang znaĉajnosti pojedinaĉnih IRP. kako je to već definisano Lisabonskim ciljevima 2001. U Tabeli 3. IKT je postao esencijalni.7 je dat pregled IRP po prioritetnim oblastima. Transfer od primenjenih istraţivanja ka aplikacijama.značaja IRP ljivosti 5 1 2 10 8 9 I 2 3 10 26 . odrţavanju infrastrukture i izvoĊenju eNastave. U tabeli je dato ukupno 11 IRP. . jer je znaĉajan broj eksperata kao dodatni IRP definisao IRP-6 (e-learning). U Evropi. IRP-6 – e-learning: Razvoj infrastrukture za podršku eLearning-u: komunikacione. Raĉunarska infrastruktura obuhvata raĉunarsku i specijalizovanu hardversku opremu za pripremu i izvoĊenje eNastave. Komunikaciona infrastruktura treba da obezbedi komunikacione kapacitete za obrazovne institucije svih nivoa (osnovni. srednji i visoki). Tabela 3.7: Rang lista IR programa u oblasti IKT po prioritetu za razvoj AP Vojvodini Prioritetne oblasti Predlozi Prioritetnih IR Programa u oblasti IKT u APV IRP-3b – e-health: Razvoj IKT kao sistema za nadgledanje zdravstveno riziĉnih grupa stanovništa i rano dijagnostifikovanje kritiĉnih zdravstvenih situacija. komuniciraju. vaţi i za Vojvodinu): . Softverska infrastruktura obuhvata razvoj LMS sistema za formiranje i korišćenje nastavnih sadrţaja. Funkcionisanje IKT sektora je široko prihvaćeno kao glavna strategija da se EU uĉini atraktivnom za strane investitore. Svi predloţeni IRP razvrstani su u okviru pet prioritetnih oblasti: I Podrška zdravstvenim i socijalnim potrebama ĉoveka II Elektronska uprava III Podrška poljoprivredi IV Podrška inovacionoj delatnosti V Podrška procesnoj industriji i upravljanju tehnološkim sistemima. - Na osnovu informacija dobijenih anketiranjem industrije IKT u AP Vojvodini.

Ovi serveri ne bi trebalo da budu primena klasiĉnih alata tipa »Kaspersky« i sl. za male i rasute populacije za koje bi bilo skuplje da se organizuje transport uĉenika u jedan centar. Bez znaĉaja. IRP-1 – e-inov: Jedna od aplikacija za kojom postoji velika potreba. Naime. jeste filtriranje internet saobraćaja. Ne znam. Pomenuti dodatni IRP. na skali: 1 – najznaĉajniji IRP. IRP-2a – e-agro: Izgradnja integrisanog sistema za zaštitu poljoprivredne proizvodnje i dobara: od zaštite od prirodnih nepogoda. To je i proizvod koji moţe da bude izvozni adut. crve i trojance. 27 . IRP-5c – e-inov: Izgradnja informacione infrastrukture kao podrške razvoju inovacione delatnosti u APV (unapreĊenje velikog informacionog protoka od i ka elementima inovacionog sistema: inovacioni centri. IRP-5a – e-govt: Integracija već izgraĊene infrastrukture za GIS za upravljanje prirodnim i izgraĊenim resursima APV. Znaĉajan. na skali: 10 – potpuno izvodljivo. IRP-2b – e-agro: Korišćenje IKT za povećanje prinosa u poljoprivredi (ratarstvo i stoĉarstvo). kraĊe. IRP-5b – e-govt: Integracija informacione infrastrukture lokalnih samouprava meĊusobno i sa informacionom infrastrukturom pokrajinskih institucija.značaja IRP ljivosti 8 1 2 4 6 3 II 4 11 8 11 5 4 III 9 6 1 5 7 11 IV 3 10 5 V 7 9 7 Legenda: Ocena znaĉaja je odreĊena na osnovu ocene eksperta o znaĉaju predloţenog IRP za razvoj APV. IRP-4 – e-maufacturing: Razvoj IKT podrške automatizaciji i kontroli u procesnoj industriji. Istraţivaanje u I fazi bi se odnosilo na razvoj univerzalnih razvojnih sistema za predmete iz oblasti raĉunarske tehnike i raĉunarskih komunikacija. Tabela 3.8: Lista dodatnih IR Programa u oblasti IKT po prioritetu za razvoj AP Vojvodine PrioriPredlozi Prioritetnih IR Programa u oblasti IKT u APV tetna Ostali IRP – predlozi dobijeni u okviru I ciklusa Delphi – ekspertske ocene znaĉajnosti oblast pojedinih IRP I Razvoj sredstava za postizanje kvaliteta obuke inţenjerskog kadra na višim i visokim školama u APV. do 1 – ne postoje resursi u APV za realizaciju IRP. hendikepirane i sl. Rang su eksperti upisali prema oceni znaĉaja izmeĊu svih predloga IRP – prvih predloţenih 10 IRP i IRP koji su sami predloţili. Ocena Ocena Rang izvod. Malog znaĉaja. definisani od strane eksperata angaţovanih u Delphi proceduri ocene znaĉaja IRP u oblasti IKT po prioritetu za razvoj APV. namernog uništavanja i sl. viruse. navedeni su u tabeli 3. NT parkovi). biznis i tehnološki inkubatori. treba izgraditi mreţu servera koji će presretati i eliminisati raĉunarske spamove. Elektronsko uĉenje za talentovane.8.Prioritetne oblasti Predlozi Prioritetnih IR Programa u oblasti IKT u APV IRP-5d – e-govt: Izgradnja elektronske uprave APV. već bi trebalo analizom Internet saobraćaja da uoĉe sisteme propagacije ovog nepoţeljnog saopbraćaja i da ga eliminišu u zaĉetku. 11 – najmanje znaĉajan IRP. Ocena izvodljivosti IRP je formirana kao procena eksperta o raspoloţivim resursima AVP. do zaštite od ljudskog nemara. tj. na skali: Vrlo znaĉajan.

gas.. Rezultat ekspertne procene dat je u tabeli 3. Razvoj semantiĉkog web-a. angaţovani eksperti su ocenjivali znaĉajnost predloţenih prioritetnih oblasti distribucijom raspoloţivih 100% znaĉajnosti na pet prioritetnih oblasti. Razvoj i realizacija elemenata informaciono-komunikaconih mreţa u APV: 1) Razvoj ĉvorišta zasnovanog na VoIP tehnologiji. Umreţavanje sistema informisanja i zabave (TV. 2) Istraţivanje i razvoj senzorskih mreţa.i nano-elektronskih tehnologija. Sistem nadzora i upravljanja saobraćajem u gradskim i vangradskim sredinama. NT parkovi). namenski siatemi) Osnivanje centra za projektovanje i verifikaciju integrisanih elektronskih kola i sistema kao polazne osnove za pokretanje malih preduzeća u oblasti mikro. Razvoj IKT sistema za monitoring i upravljanje kvalitetom ţivotne sredine. tiranije PC tj. Time bi korisnici u Vojvodini dobili internet svetskog kvaliteta. II IV V U drugom ciklusu Delphi ocenjivanja. pojednostavljivanjem interakcija ĉovek – mašina. Usluge informacionog društva uĉiniti pristupaĉnijim većem broju ljudi oslabaĊanjem od tzv. Razvoj "embedded systems" – Automatizovane mašine i sigurnosni sistemi (ugraĊivanje procesora i senzora u mašine i upotrebne predmete i njihovo povezivanje u mreţe). elektroenergetika. 4) Razvoj u oblasti optimizacije spektra radio frekvencija. Razvoj IKT u automatizaciji i kontroli u stambenim-poslovnim prostorima (Building automation system) IKT kao podrška upravljanju velikim sistemima (nafta. audio-video aplikacije. Softver i aspekti izvrsnosti softvera predstavljaju znaĉajan izvozni adut UvoĊenje WDM (Wave Division Multiplex) tehnologije zasnovane na korišćenju optiĉkih izvora najnovije generacije. Razvoj open-source rešenja Razvoj discipline softverskog inţenjerstva i istraţivanja u domenu metodologije razvoja softvera. U krajnjoj liniji izgradnja vitruelnog univerziteta. vode. sa posebnim naglaskom na agilni razvoj sloţenih poslovnih informacionih sistema. prikupljanje.) Razvoj IKT podrške javnog gradskog. Izgradnja informacione infrastrukture kao podrške razvoju elektronskog obuĉavanja i »life-long learninga« (tehnološki inkubatori. S obzirom na sve manju izlaznost glasaĉa obezbediti da se glasanje obavlja iz kuće poštujući sve zakonske norme. ĉime se postiţe ogroman propusni opseg u komunikacijama (~100Gb/s). Masovno uvoĊenje IPv6. Razvoj sistema upravljanja u energetici (elektro mreţe i gasne mreţe). detektovanje i dojava saobraćajnih prekršaja na raskrsnicama pod video nadzorom. Istraţivanje i razvoj sloţenih ureĊaja baziranih na raĉunarskim strukturama u oblasti multimedijalnih sistema (digitalna TV. . prigradskog i meĊugradskog saobraćaja u APV (autobuskog i ţelezniĉkog). sa ciljem da se unapredi nastava i obezbedi racionalno i namensko trošenje sredstava.9. Elektronsko glasanje na parlamentarnim izborima. 3) Razvoj kooperativnih mreţa. Potrebna su manja ulaganja. saobraćaj. alati za pretraţivanje) Razvoj metodologije i definisanje potrebne informacione infrastrukture za praćenje stanja u obrazovanju.PrioriPredlozi Prioritetnih IR Programa u oblasti IKT u APV tetna Ostali IRP – predlozi dobijeni u okviru I ciklusa Delphi – ekspertske ocene znaĉajnosti oblast pojedinih IRP Razvoj integrisane IKT podrške u oblasti osnovne i specijalistiĉke zdravstvene zaštite u APV (tako da obuhvati sve subjekte zdravstvene zaštite) Umreţavanje svih zdravstvenih ustanova ukljuĉujući laboratorije Izgradnja informacione infrastrukture kao podrške razvoju obrazovanja uĉenika u osnovnim i srednjim školama Izgradnja informacione infrastrukture za podršku obrazovnog procesa daljinskog uĉenja kako za redovne studente (sve više njih uz studiranje i radi) tako i za potrebe permanentnog uĉenja. obrada i E-publikovanje saobraćajnih.. Internet i telefonija) Elektronski javni servis za biblioteke (katalozi knjiga. meteoroloških i ekoloških informacija koje utiĉu na saobraćajni tok i zdravlje ljudi. realizacija algoritama u DSP/HW arhitekturama. 28 .

npr. Prvenstvo treba dati našim dokazanim struĉnjacima. administracija i javna uprava i sl. spremnih da se odmah ukljuĉe u razvojne projekte preduzeća industrije IKT u AP Vojvodini. što je preduslov za sklapanje nekih meĊunarodnih ugovora. razvijaju radoznalost i sposobnosti od znaĉaja za kasniji rad u IKT sektoru). tako i za povezivanje krajnjih korisnika najšireg spektra (obrazovne ustanove svih nivoa. Pojednostavljenje carinskih propisa za privremeni uvoz IKT opreme. crna metalurgija. Organizovanje gostovanja profesora sa inostranih univerziteta na period od 6 meseci do godinu dana o trošku pokrajinskih organa. Participacija u organizaciji tematskih kurseva za potrebe preduzeća. 3. kako bi mogle da konkurišu za dobijanje znaĉajnijih projekata. Pokretanje programa tehnološkog forsajta u oblasti IKT (primer Austrije. AP Vojvodine (cilj je ukljuĉivanje što većeg broja mladih. Uvesti osiguranje od profesionalne odgovornosti zaposlenih. Pri tome se misli na projekte za 29 . zdravstvene.8 PREDLOG MERA ZA RAZVOJ IKT SEKTORA Na osnovu svega izloţenog. kako na magistralnim pravcima. škola. zbog poznavanja jezika. koja je definisala specifiĉne prioritetne sektore. bez potrebe za dodatnim obrazovanjem. NI i IR organizacije.Tabela 3. Reforma sistema srednješkolskog obrazovanja u smislu podsticanja timskog rada. lokalnih samouprava. organizovanjem matematiĉkih takmiĉenja na nivou svih uzrasta. a takmiĉenja iz logike. IKT infrastruktura Poseban znaĉaj za razvoj IKT sektora u AP Vojvodini je izgradnja infrastrukture za masovno korišćenje i razvoj IKT u pokrajini: Izgradnja telekomunikacione mreţe za pristup i korišćenje Interneta. Osnivanje Centra za obuku svršenih srednjoškolaca za alate JAVA i C++. saĉinjen je predlog sledećih prioritetnih mera. Sliĉan pristup u definisanju razvojnih prioriteta i ulozi IKT trebalo bi da usvoji i AP Vojvodina). pomaganjem aktivnosti Arhimedesa i sliĉnih. privredne.8. Sliĉno rešenje dalo je znaĉajne rezultate u Temišvaru (Rumunija). algoritama i sl. Podrţavanje funkcije NT parka kao integratora domaćih firmi sliĉnog a komplementarnog profila. i prenos podataka i komunikaciju visoke propusne moći. Participacija u troškovima zaštite patenata u inostranstvu. kreativnosti.). okruga. Potsticanje matematiĉkog naĉina mišljenja u što ranijem uzrastu. Ukljuĉivanje ljudi niţeg obrazovnog profila ili sposobnosti u pruţanje usluga putem IKT infrastrukture. koji svoju konkuretnost mogu ostvariti najviše korišćenjem IKT. kulturne i druge organizacije i ustanove. Unaprediti edukaciju preduzetnika. programa i sistemskih usluga za razvoj IKT sektora u AP Vojvodini: Organizacija kurseva stranih predavaĉa i razmene iskustava sa kolegama iz inostranstva. aktivnog slušanja i rezonovanja u toku konverzacije.1. Ovaj Centar bi obezbedio efikasnu – od 6 do 12 meseci – obuku novih programera.9: Ocena značajnosti prioritetnih oblasti Prioritetna oblast I II III IV V Podrška zdravstvenim i socijalnim potrebama ĉoveka Elektronska uprava Podrška poljoprivredi Podrška inovacionoj delatnosti Podrška procesnoj industriji i upravljanju tehnološkim sistemima Svega: Znaĉaj (u %) 24 18 20 18 20 100 3.

30 . Primeri razvoja industrije softvera u Indiji i Irskoj i specifiĉnosti industrije softvera u Izraelu. koja obezbeĊuje odrţiv razvoj i u uslovima B. jedna je od prihvatljivih i realnih alternativnih razvojnih strategija tranzicionih drţava. Pouke tih studija sluĉaja mogu biti uputne za drţave kojima su ljudski resursi jedini preostali razvojni resurs. U te svrhe su u Republici pokrenute aktivnosti na formiranju klastera preduzeća industrije IKT. u cilju njene reciklaţe i bezbednog uklanjanja. D. Traganje za novim razvojnim šansama vraća Indiju na osnovno polazište – razvoj specifiĉnih znanja i sposobnosti. uspešnoj industrijskoj revoluciji ili tzv. gde znanje igra prvostepenu ulogu u kreiranju bogatstva nacije i povratno ubrzava pokretanje rasta zasnovanog na konkurenciji. koje bi ih osposobilo za korišćenje svih neophodnih alata i produktivno programiranje (obuka srednjoškolaca i naroĉito prekvalifikacija nezaposlenih). E. To se posebno odnosi na sluĉaj industrije SW u Indiji. Organizovanje poslovnog inkubatora u Novom Sadu i drugim gradovima AP Vojvodine u kojima postoji interes i potreba. industrijsku i druge razvojne politike u svetu. Skraćivanje školovanja profesionalaca za Internet programiranje. generiĉkoj tehnologiji i petoj. 3. Oĉigledno. kojima će ona ponuditi kompleksnije usluge i razvoj u oblasti SW. do softvera i komunikacio-nih usluga (ukljuĉujući ĉak i IT zasnovane konsultantske usluge). C. a još nisu osnovani. od raĉunarskog hardvera i telekomunikacione opreme.domaće trţište koje finansiraju institucije EU. Da se radi o novoj. Sluĉaj Irske je posebno pouĉan. koja će organizovati prikupljanje i tretiranje IKT opreme koja se više ne koristi. koriste ljudske resurse Irske za razvoj svetske klase tehnološki najintenzivnije industrije. ova definicija obuhvata aktivnosti koje pripadaju velikom skupu industrija. Prema OECD-u. ĉiji uslovi su takvi da eliminišu manje i relativno mlade domaće firme. IKT i ne-IKT.10 PREDLOG INSTITUCIONALNIH I FINANSIJSKIH MERA A. novoj tehnološkoekonomskoj paradigmi. Najznaĉajnija opasnost po okolinu. IKT koji je u poĉetku mogao da bude smatran »interesantnim i lepim dodatkom« u privredi i upravi jedne zemlje. F. tj. nauĉnu. nema dilema i to pokazuju sve vodeće institucije koje analiziraju i kreiraju obrazovnu. Internet je motor rasta za Informaciono društvo. tehnološku.9 ANALIZA UTICAJA NA OKOLINU U prioritetnom istraţivaĉko-razvojnom programu V (Podrška procesnoj industriji i upravljanju tehnološkim sistemima). kao uspešan sluĉaj drţave. Dizanje performansi infrastrukture što će omogućiti smanjenje zahteva prema performansama radne snage i time se zadovolji raspoloţiva ponuda radne snage na trţitu rada u APV. Uticaj IKT na novo definisanje pismenosti nacije. Sve one podrazumevaju korišćenje raĉunara i komunikacionih tehnologija. generiĉkih novih tehnologija koje su transformisale svetsku ekonomiju i koje je Šumpeter nazvao “uspešne industrijske revolucije” ili talas Kondratjeva”. prenose ili prikazuju podatke i informacije u elektronskom obliku«. kada su u pitanju IKT. “IKT su poslednja u nizu uspešnih. kao studije sluĉaja retkih uspešnih zemalja izvan kruga najmoćnijih ekonomija sveta. koja je mudrom razvojnom politikom obezbedila institucionalne i infrastrukturne uslove za privlaĉenje multinacionalnih kompanija da u Irskoj i za dobro Irske ekonomije. Razvojna politika drţave zasnovana na znanju i infrastrukturno podrţana IT. G. IKT treba da vodi ka definiciji sektora »proizvodnih i usluţnih industrija ĉiji proizvodi sadrţe. koja je dospela u fazu u kojoj niska cena rada nije više osnova njene konkurentne prednosti na trţištu SW. ne duţe od 1 godine. sada u sve većoj meri postaje osnovni resurs na kom poĉiva uspešna privreda i uspešna uprava [5]. 3. Kreiranje NT parka u Novom Sadu. Mesto i uloga IKT u razvojnom ciklusu kao pete uspešne industrijske revolucije. predviĊen je razvoj sistema za monitoring i upravljanje kvalitetom ţivotne sredine. Razvoj IKT moţe da se posmatra i kao odgovor na zahtev za kodifikovanje i transmisiju znanja u ekonomiji zasnovanoj na znanju. dolazi od neadekvatnog tretiranja raĉunarske i druge IKT opreme.

Tim aktima su propisani uslovi prijavljivanja projekata. istraţivanja u oblasti tehnološkog razvoja i projekte transfera znanja i tehnologija i podsticanja primene rezultata NI rada u oblasti IKT. Razvojni projekti i projekti pilot proizvodnje ili sistemskih usluga se finansiraju po modelu kreditiranja. IV APV je 2004. uslovi kreditiranja i naĉina vraćanja kredita. mogu biti: 1. razvijeni i propisani na republiĉkom i pokrajinskom nivou. broj 110/05). biće primenjeni na predloţene IRP. Za privredna društva i preduzetnike. 3. mogu se utvrditi poreske. Primer izgradnje inovacione infrastrukture u AP Vojvodini. kao osnovni strateški dokument u kojem je. kao izvoznog proizvoda (SW za anti-virusnu zaštitu raĉunara). nauĉno-tehnološki parkovi i sl. definisana i izgradnja inovacione infrastrukture: poslovni i tehnološki inkubatori. pod uslovima i na naĉin utvrĊen zakonom. 2. godine u Sluţbenom glasniku Republike Srbije. 3. stvaraju i stavljaju u promet inovativne proizvode i usluge. broj 110/05) za projekte inovacione delatnosti obezbeĊuje se do 50% bespovratnih budţetskih sredstava.12. mere i institucije. Kreditiranje pilot proizvodnje ili sistemskih usluga. indeks povraćaja investicije. odnosno. moguće je usvojiti i model Fonda za inovacije.11 FINANSIJSKI MODELI ZA PODSTICAJ Finansijski modeli za finansiranje realizacije IRP. Ukoliko se prilagode pokrajinski propisi. propisanog aktima Fonda za razvoj Republike Srbije. pod principima projektnog finansiranja (ĉl.12.2005. Garancije pokrajinskog Fonda za podsticaj razvojnih projekata za dobijanje kredite za razvojne projekte preduzeća. 35 Zakona o inovacionoj delatnosti (objavljen 12. koji u svom radu ulaţu u razvoj i povećanje obima inovativnosti i pronalazaštva. siromaštva prirodnim. prema Zakonu o nauĉnoistraţivaĉkoj (NI) delatnosti (objavljen 12. Najznaĉajniji rezultati su ostvareni formiranjem virtualnog NT parka u Novom Sadu. u kojem FTN predstavlja fokalnu instituciju. regulisane su ekonomske podsticajne mere: Za pravna i fiziĉka lica koja primenjuju savremene tehnologije. a Fond donosi odluke na osnovu rezultata evaluacije svake prijave. moţe biti poslovni potez od velike koristi za pojedince – SW struĉnjake. ali relativno bogatim ljudskim resursima. u Sluţbenom glasniku Republike Srbije. Izbor odgovarajućeg modela zavisi od prirode IR programa i projekata koji se predloţe na javnom konkursu za realizaciju IRP. Podsticaj za realizaciju IRP – saglasno ĉl.12 KRITERIJUMI ZA INVESTIRANJE NI i IR projekti se finansiraju saglasno Zakonu o NI delatnosti i Zakonu o inovacionoj delatnosti.H. neophodnih za njihovu realizaciju. na osnovu konkursne procedure za selekciju i odobravanje. 98 Zakona NI delatnosti: Projektno finansiranje je finansiranje izvršilaca istraţivanja i primenjuje se za sve vrste istraţivanja.2005. Projektno finansiranje obuhvata finansiranje NI rada istraţivaĉa i finansiranje direktnih materijalnih troškova istraţivanja). 51 Zakona o inovacionoj delatnosti. Finansiranje realizacije IRP u celini – za projekte osnovnih istraţivanja. Postojeći modeli. Prijavljivanje preduzeća nije ograniĉeno rokovima. realizuju patentna rešenja ili finansijski potpomaţu razvoj inovacione delatnosti. Tim zakonima je regulisano da se budţetska sredstva koriste bespovratno. i 31 . zatim inkubator biznisa u oblasti IKT u Zrenjaninu itd. 5. Sluĉaj Izraela ukazuje kako izbor specifiĉne vrste SW. donelo Regionalni plan razvoja Autonomne pokrajine Vojvodine (RPRV). a koji se odnose na finansiranje NI i IR projekata i podsticanje inovacione delatnosti u Republici Srbiji i AP Vojvodini. izmeĊu ostalog. kriterijumi za njihovu evaluaciju i selekciju. mogu se utvrditi posebne podsticajne mere u vidu subvencija. Sufinansiranje realizacije IRP – saglasno ĉl. 3. 4. firme i ekonomiju u celini. depozita i njegovog refundiranja. putem koga se trenutno finansiraju projekti nastali u okviru Takmiĉenja za najbolju tehnološku inovaciju u Srbiji (2005. carinske i druge olakšice ili oslobaĊanja od obaveze plaćanja. pod uslovima i na naĉin utvrĊen zakonom.

Uspešnost u radu na već usvojenim inovacionim projektima ili drugim projektima inovacione delatnosti – koja se ceni na osnovu dokaza kojima se potvrĊuje doprinos postizanju ciljeva inovacione politike Republike Srbije. 2. Opremljenost realizatora projekta. kao i plana njihovog korišćenja sa stanovišta obavljanja aktivnosti iz domena inovativne delatnosti. u sluĉaju da se plan ostvari. bez modifikacija. U sluĉaju da je samo jedan realizator inovacionog projekta registrovani subjekt inovacione delatnosti. Mogućnost i vreme povratka investicija. kroz ostvarivanje razvoja novih proizvoda ili tehnoloških rešenja i njihove ponude na trţištu ili primene kod tog realizatora ili drugog korisnika rezultata projekta. predlaţemo da se predloţena metodologija u tim zakonima direktno primeni. 3. Predstavnik fonda ulazi u upravni odbor preduzeća i prati aktivnosti na nedeljnoj bazi. 8. ukoliko se to pokaţe neophodnim. Prednost kod izbora imaće realizator inovacionog projekta koji je ugovorom zakljuĉenim izmeĊu realizatora odreĊen za nosioca realizacije inovacionog projekta. pored kriterijuma iz stava 1. kao i realizator koji je u Registru posebno evidentiran kao visokotehnološko ili srednjetehnološko privredno društvo. 3. Mogućnost disiminacije rezultata na više korisnika. u prvom periodu primene ove Strategije. Nivo uĉešća participanta u ukupnim troškovima realizacije projekta. sa procenom oĉekivanih mogućnosti i efekata plasmana. reference i kompetentnost lica predloţenih za neposredno uĉešće u pojedinim aktivnostima projekta kod tog realizatora. i da do sada nisu u praksi doţiveli pravu primenu. Cena projekta. neposredno za potrebe rangiranja predloţenih projekata. Posebnom odlukom. 9. predviĊena je mogućnost otkupa drţavnog dela pod uslovima kao da je reĉ o kreditima. stanju opreme i resursa. Ovde je izvuĉena kvintesencija ove metodologije u nastavku teksta. utvrĊuju se kvalitativne ocene i odgovarajući kvantitativni ekvivalenti ovih kriterijuma. a neostvarivanje plana povlaĉi predaju dodatnog dela preduzeća u vlasništvo fonda. 3. kao i na osnovu obrazloţenog neposrednog efekta koji se oĉekuje doprinosom realizatora uspešnoj realizaciji predloţenog projekta imajući u vidu tehniĉko – tehnološku opremu i kvalifikacije. te da se ne moţe dati ocena kvaliteta pojedinih praktiĉnih rešenja. 7. 5. kod koga je angaţovano fiziĉko lice predloţeno za rukovodioca inovacionog projekta ili fiziĉko lice registrovano u svojstvu subjekta inovacione delatnosti. 2. Znaĉaj neposrednog doprinosa u realizaciji predloţenog inovacionog projekta – koji se ceni na osnovu priloţenog biznis plana sa opisom originalnosti i inovativnosti oĉekivanog rezultata predloţenog inovacionog projekta. Kriterijumi za izbor realizatora projekata u okviru programa podrške inovacione delatnosti u Republici. koji je sopstvenim sredstvima ili iz drugih izvora obezbedio najveće dinarsko uĉešće u ukupnim sredstvima neophodnim za realizaciju projekta.2006). Opšti kriterijumi za ocenu predloga projekata u oblasti tehnološkog razvoja su: 1. Doprinos konkuretnosti proizvoda i tehnologija. Ovde se finansiranje na osnovu usvojenog biznis plana konvertuje u delimiĉno vlasništvo fonda nad preduzećem koje sprovodi plan. 10. Aktuelnost istraţivanja. 6. 4. ovog ĉlana. Uspešnost u dosadašnjem radu – koja se ceni na osnovu podnetog izveštaja o radu. Doprinos unapreĊenju i razvoju infrastrukture. Kompetetnost rukovodioca projekta i istraţivaĉkog tima.13 KRITERIJUMI ZA EVALUACIJU PROJEKATA S obzirom na to da su Zakon o NI delantosti i Zakon o inovacionoj delatnosti RS doneti krajem 2005. Visina novĉanog iznosa participacije. a koji se finansiraju iz budţetskih sredstava i fondova sa većinskim drţavnim vlasništvom. jesu: 1. uĉestvujući u svim relevantnim odlukama i tako štiti drţavni interes. Predlaţemo da se posle 18 meseci izvrši evaluacija uspešnosti ovog modela i predloţe korekcije. posebno se ceni 32 .

.1 Korisnici dobara na domaćem trţištu Korisnici IKT proizvoda / usluga na domaćem trţištu.Korisnici usluga koje se mogu realizovati i preko interneta .odnos visine zahtevanog procenta uĉešća budţetskih sredstava u finansiranju inovacionog projekta i visine i strukture sredstava koja realizator obezbeĊuje iz drugih izvora.Talentovani .Namenski sistemi (vojska i policija) (5) Procesna industrija i veliki tehnološki sistemi: .Hendikepirani .Javna uprava (2) Uprava.Preduzetnici u IKT sektoru . uz pomoć republiĉkih i pokrajinskih institucija. neophodno je voditi raĉuna i o sledećem: .Korisnici koji imaju potrebu za brzim uspostavljanjem sistema monitoringa i upravljanja .2 Korisnici dobara na inostranom trţištu Korisnici IKT proizvoda / usluga na stranom trţištu mogu biti iste kategorije navedene pri analizi domaćeg trţišta. 3.kupci licenci za proizvedena rešenja.Biblioteke i korisnici biblioteĉkih usluga .Zdravstveno riziĉne grupe stanovništva .14. mogu biti: (1) Ljudi s posebnim potrebama i institucije koje se njima bave: .strani finansijeri zainteresovani za uĉešće u profitu ostvarnom ekspanzijom ovih proizvoda / usluga sa domaćeg na globalno trţište (npr. .Korisnici interneta koji imaju potrebu za bezbednošću u radu .Ljudi u poznim godinama .Preduzeća u procesnoj industriji .) (3) Poljoprivreda: .Korisnici beţiĉnih sistema .14.Poljoprivredni proizvoĊaĉi i kupci poljoprivrednih proizvoda (4) Korisnici inovativnih IKT rešenja: .preduzeća osnovana od strane naših pravnih lica koja su razvila odreĊeni proizvod / uslugu (franšiza). ali i: .Institucije APV i lokalne samouprave . zato što on predstavlja jedan od osnovnih preduslova za 33 . podstaći postupak sticanja meĊunarodnog sertifikata kontrole kvaliteta.Obrazovne institucije svih nivoa .14 KORISNICI DOBARA I USLUGA 3.Neophodno je organizovano.Korisnici i imaoci saobraćajne infrastrukture 3.Ljudi neviĉni korišćenju raĉunara. poljoprivredni proizvoĊaĉi itd. VC fondovi). komunalna preduzeća.Ljudi kojima je potrebna prekvalifikacija ili koji moraju da uĉe uz rad . . kao i mogućnost ostvarivanja nedostajućih sredstava kod meĊunarodnih organizacija.Korisnici GIS (geodetske institucije. saobraćajne institucije. Kada je reĉ o korisnicima IKT proizvoda / usluga na stranom trţištu. ĉiji se kvalitet ţivota moţe bitno popraviti uvoĊenjem interneta .

posedovanja ugovora o saradnji sa domaćim partnerima (druga preduzeća. Upravljanje poslovnim procesom (ERP). 3. direktan i indirektan uticaj na lokalnu ekonomiju i društvo. Spisak direktnih klijenata i povoljnosti predstavljeni su sledećom tabelom. Strano trţište je zahtevnije ne samo po ceni i poštovanju rokova. Upravljanje poslovnim procesom. proceniti finansijska odrţivost i marketinška vrednost predloţenih ideja. što potvrĊuje prethodni nalaz o slabom marketingu i lošem imidţu Srbije. Takmiĉenja za prikupljanje i odabir najboljih ideja (poput Takmičenja za najbolju tehnološku inovaciju www. Prema najvećem broju ispitanih preduzeća. Nezavisno od broja nezaposlenih u Vojvodini. pa treba zadrţati takav trend. Glavne aktivnosti analiziranih preduzeća industrije IKT su: (a) prodaja svojih proizvoda/usluga. broj tek diplomiranih studenata. Svaki poslovni inkubator primiće za poĉetak do 10 novih preduzeća (start-ups). U prodaji svojih proizvoda/usluga. Kada je u pitanju strano trţište. i to prvenstveno onih sa Fakulteta tehniĉkih nauka u Novom Sadu – svake godine dostigne brojku od oko 250.inovacija. u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija. Domaća preduzeća industrije IKT u stranim partnerima vide rešenje za svoj problem nalaţenja kupca – trţišta. Web aplikacije. najznaĉajniji izvor konkurentskih prednosti na stranom trţištu je dobar kvalitet. Uoĉava se da su analizirana preduzeća industrije IKT znaĉajno više koncentrisana na manji broj proizvoda/usluga. Komunikacioni softver. Za pomoć razvoja takvog biznisa APV će podrţati osnivanje i funkcionisanje poslovnih inkubatora u oblasti IKT. direktni korisnici ovog inkubatora su potencijalni korisnici proizvoda/usluga/procesa koje će razvijati kompanije stanari. kao najznaĉajnijem izvoru njihove konkurentske slabosti. kada je njihova aktivnost prodaja svojih proizvoda/usluga. fakulteti. već naroĉito po pitanju kvaliteta. i (b) outsourcing. odnosno prihvatanje poslova na mnogo većem broju proizvoda/usluga. TakoĊe. uoĉava se mnogo veća disperzija angaţovanja. dinamika i opseg budućeg posla. tako što će se definisati dodatni kriterijumi za evaluaciju struĉnosti i iskustva kandidata.- - - - - izlazak na strano trţište. 34 . kao i u odnosu prema transferu znanja i iskustva sa projekata sa stranim partnerima na domaće projekte. Kada je u pitanju outsourcing. najznaĉajniji izvor konkurentske slabosti je slab marketing. Identifikovana je velika razlika u razvijenosti domaćeg i stranog trţišta IKT proizvoda/usluga. preovlaĊujući su: Web aplikacije.org) koristiće se za odabir odgovarajućih ljudi u okviru ciljne grupe. Ukoliko zaposli 2-5 ljudi. IR instituti).3 Direktni korisnici dobara i usluga Ciljna grupa su struĉnjaci za razvoj i preduzetnici. preovlaĊujući su: Softver za upravljanje sistemima u realnom vremenu. inkubator moţe obezbediti nekih 30 do 40 novih radnih mesta u prvoj godini postojanja. Kada je njihova aktivnost outsourcing.14. Metod kritiĉkog ocenjivanja će se primeniti u daljoj selekciji. Pozitivan trend je zabeleţen u smislu uĉestvovanja domaćih preduzeća u programima obuke koje organizuju strani partneri. Neki od njih poseduju preduzetniĉki duh koji im je neophodan za osnivanje sopstvenih kompanija.

studenti i osobe koje nameravaju da postanu preduzetnici Povoljnosti Pogodno poslovno okruţenje. Razvoj preduzetništva. . Povećanje prihoda od poreza.preduzetniĉki univerzitet .14. Bolja uoĉljivost kompanije. Pomoć u ostvarivanju kontakata i saradnje.Strani investitori Direktni korisnici: Univerzitetski profesori. koji se obezbede realizacijom programa i projekata u oblasti IKT.Univerzitet u Novom Sadu (UNS) .4 Indirektni korisnici dobara i usluga Posredni korisnici strategije tehnološkog razvoja APV. asistenti. Povećanje efikasnosti korišćenja univerzitetskog prostora. Povećanje obima aktivnosti. odnosno indirektni korisnici dobara i usluga.Direktni korisnici Korisnici Direktni korisnici: Postojeće kompanije Posredni korisnici: . banke i fondovi. Povećanje broja klijenata. Transfer tehnologije. Oporavak i rast sektora malih i srednjih preduzeća Veća atraktivnost za potencijalne studente. Pomoć u upravljanju. Stvaranje novih radnih mesta. Stvaranje novih radnih mesta Obuka za sticanje znanja o trţištu 3. Povećanje uoĉljivosti u javnosti Širenje mreţe. Razvoj ljudskih resursa. Stvaranje privrede i društva zasnovanog na znanju. Izvoz nauke na trţište. Ekonomski razvoj. IzviĊanje trţišta. Prikupljanje sredstava. Komercijalizacija rezultata. PK. Prilike za investiranje Poboljšanje ţivotnog standarda i Posredni korisnici: Institucije koje deluju u sliĉnim oblastima (ALMA MONS. asocijacije. Prihodi od investicija. ukljuĉujući privatne Povoljnosti Inovacija u industriji. Efekti sinergije Pristup univerzitetskim resursima (UNS). predstavljeni su sledećom tabelom: Posredni korisnici Korisnici Posredni korisnici: Opštine Posredni korisnici: AP Vojvodina Posredni korisnici: .drugi univerziteti. Angaţovanje spoljnih saradnika (outsourcing). Smanjenje troškova za tehnološki razvoj Realizacija njihovih namera. ostale agencije.Inostrani klijenti. Prilike za investiranje Stvaranje novih radnih mesta. Istraţivanje novih trţišta. ukljuĉujući VC) Posredni korisnici: Stanovništvo Vojvodine - 35 .

Directorate K. 2005. "Global Competitiveness Report 2005-2006 – Executive Summary". Lisbon.org/general/library. 100/1/00.org/site/homepublic. Kevin. 23-24 March 2000. EITO.&Schreyer. OECD Investment Compact for South East Europe and The Stability Pact for South Eastern Europe. (2002). Piatkowski. EggebrechtPresse KG. http://www. Mainz 4. Kutlaca. Joint Research Centre. A.org/site/homepublic. “ICT Investment and Economic Growth in the 1990s: is the United States a Unique Case? A Comparative study of Nine OECD Countries”. Unit “Science & Technology Foresight.15 LITERATURA 1. (2005). OECD STI-WP. Marcin.investmentcompact. Colecchia. (2004). "Practical Guide to Regional Foresight in the United Kingdom". European Communities.htm . "Information Technology". P. Technical Report EUR 21589 EN. 36 . STI Working Papers 2001/7.nsf/Content/Global+Competitiveness+Programme%5CGlo bal+Competitiveness+Report 8. 6.weforum. WEF. (2005b). December 2003.. September. February 2005. 5. Directorate-General for Research. "Presidency Conclusions – Lisbon European Council". "An Overview of the Information & Communications Technology Sector in Serbia and Profiles of Selected Companies". EC-Lisbon. 7. 2002. 2. Darmstadt University of Technology. World Economic Forum. 2001.nsf/Content/Global+Competitiveness+Programme %5CGlobal+Information+Technology+Report 9.http://www. "The potential of ICT for the development and economic restructuring of the new EU member states and candidate countries". "Global Information Technology Report 2005-2006 – Executive Summary".weforum. Press Release No. Djuro. 3. World Economic Forum. EC. European Commission. ISSN 0947-4862. OECD. "European Information Technology Observatory 2004". WEF. links with the IPTS”. Paris. DSTI/DOC(2001)7. OECD. (2005). http://www. (2005). Wolfgang Bibel. Moore.3. 25-Oct-2001. (2000). (2003). Paris.

ribe ili sisari. odnosno ţivi organizmi ili njihovi derivati da bi se dobili ili modifikovali proizvodi ili procesi za specifiĉne svrhe. U okviru ove studije u sklopu razrade osnovnih pravaca razvoja AP Vojvodine u oblasti proizvodnje hrane biće ravnopravno razmotreni i biotehnološki procesi u najširem smislu reĉi. Tumaĉenje definicije biotehnologije u ovom najširem smislu obuhvata mnoge tehniĉke i tehnološke postupke koji se uobiĉajeno koriste u poljoprivredi i proizvodnji hrane kao što su fermentacioni procesi. («any technological application that uses biological systems. transfer gena. Pri tom se pod proizvodnjom hrane u uţem smislu reĉi podrazumeva preraĊivaĉka industrija ĉija je delatnost vezana za proizvodnju hrane. gljivice. U uţem smislu reĉi pojam moderne biotehnologije se odnosi samo na novije tehnike molekularne biologije i reproduktivne tehnologije kao što su genska manipulacija. tehnološke 37 .) Biotehnologija se bavi primenom bioloških otkrića u masovnoj proizvodnji korišćenih organizama i njihovih produkata. kapitala i rada (nedostatak konkurencije). procesiranjem i plasmanom prehrambenih proizvoda. nerazvijene infrastukture. biljnih i ţivotinjskih ćelija i tkiva ili njihovih delova. niske makroekonomske i poslovne konkurentnosti.4. odnosno prirodnim rekombinovanjem. living organisms. biljke. slabog funkcionisanja trţišta roba. 4. virusi.2 ANALIZA POSTOJEĆEG STANJA Sa stanovišta metodološkog pristupa ţelimo da ukaţemo na znaĉaj dijagnostike ĉija suština je da identifikuje potencijale razvoja kao i kljuĉna razvojna ograniĉenja. Kroz proces genetske modifikacije geni koji imaju poţeljne karakteristike mogu se uzeti iz jedne i ubaciti u drugu vrstu. potreba i perspektiva. or derivatives thereof. profesionalna obuĉenost. pri ĉemu vrste mogu biti bakterije. Ovde spadaju. dok će na biotehnologiju u smislu razvoja i korišćenja genetski modifikovanih organizama biti data kritiĉka analiza stanja. klasiĉnom smislu reĉi podrazumeva sve tehnološke postupke kod kojih se koriste biološki sistemi. usluga. preduzetniĉki potencijal). to make or modify products or processes for specific use". pre svih. Pri tome treba poći od sadašnjih realnih ograniĉenja: nepovoljnog ekonomskog poloţaja privrede. kloniranje biljaka i ţivotinja i sliĉno. fiskalne opterećenosti privrede. Ograniĉenja u razvoju biotehnologije i proizvodnje hrane kod nas mogu se klasifikovati u dve grupe: biološka ograniĉenja i dileme i društveno ekonomska ograniĉenja.1 UVOD Proizvodnja hrane obuhvata kompletan lanac proizvodnje i primarne prerade sirovina biljnog i animalnog porekla praćen osmišljavanjem. insekti. nedovoljnog nivoa investicija. niske profitabilnosti i efikasnosti ulaganja. Biotehnologija u konvencionalnom. enzimski procesi i sl. Genetski modifikovani organizmi mogu se definisati kao organizmi u kojima je genetski materijal promenjen na naĉin koji se ne ostvaruje prirodnim razmnoţavanjem. Uporedo sa kvantitativnom analizom treba dati ekspertske ocene o mogućnostima i ograniĉenjima ostvarivanja ţeljenih razvojnih i reformskih ciljeva. neadekvatnog ljudskog kapitala (obrazovanje. razvojem. OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE ZA OBLAST BIOTEHNOLOGIJE I PROIZVODNJE HRANE 4. U prvu grupu spadaju ograniĉenja i dileme u pogledu primene i razvoja pojedinih grana savremene biotehnologije. Reĉ je o proizvodnji koja je bazirana na korišćenju aktivnosti mikroorganizama. genetski modifikovani organizmi (GMO).

kljuĉni faktor meĊunarodne konkurentnosti su niske cene sirovinskih. povećano uĉešće izvoza u bruto domaćem proizvodu. odnosno preko 80% ukupna poljoprivredna površina.44 % od ukupnih investicija (u odnosu na 1. godine). od ĉega je oko 1. a proizvodnja hrane sa nešto preko 13 % (podaci iz 2003.000 do 3.150. 031 miliona stanovnika od ĉega je radno aktivno 912. U Vojvodini u ukupnom društvenom proizvodu poljoprivreda uĉestvuje sa oko 19 %.600 ha. i gde se dodatna vrednost.200 $ bruto domaćeg proizvoda po stanovniku izlazi iz niţe razvojne faze. pre svega. U ukupnom bruto domaćem proizvodu uĉešće poljoprivrede se u Srbiji kao celini kreće se na nivou od 12. nedovoljne izvozne orijentisanosti. zemlja svoju meĊunarodnu konkurentnost ostvaruje. najvećim delom. U odnosu na ukupan broj stanovnika stanovništvo koje ţivi od prihoda od poljoprivrede predstavlja u Vojvodini nešto preko 10 %. dok je uĉešće proizvodnje hrane na nivou od oko 5 %. 4. uz dominaciju sirovina i poluproizvoda u strukturi izvoza. dok investicije u proizvodnju hrane predstavljaju 16. makroekonomsku stabilnost i osnovni ljudski kapital. Karakteristika više razvojne faze. Pored toga.23 % od ukupnih investicija u Vojvodini (u odnosu na 6. na bazi podataka iz 2003. radnih i drugih inputa.000 $.92% na nivou drţave). nezavršenog procesa privatizacije i restruktuiranja privrede.8 hiljada odnosno 45 % (podaci iz 2002.95 % na nivou drţave). (koju karakteriše bruto domaći proizvod po stanovniku od 1. kao i cele zemlje.000 ha. a u EU-10 iznosi oko 24 %. Dani. za industrijskim zemljama Evrope iznosi 5 do 6 tehnoloških godina (30 do 35 godina u vremenskoj dimenziji). a manjim delom u sektoru usluga. većom efikasnošću upotrebljenih ljudskih. je nivo bruto domaćeg proizvoda od 3. a bruto domaći proizvod Srbije iznosi oko 10 % proseka EU-25). slabe zaštite svojine i ugovora.zaostalosti. a drţavni prioriteti koji to najviše podstiĉu su: unapreĊenje ljudskog kapitala (ekonomija znanja). Produktivnost rada po zaposlenom kod nas je oko 40 % proseka EU-25. godine Vojvodina prednjaĉi u odnosu na ostatak drţave u investicijama u poljoprivredu i proizvodnju hrane.790. dok je u preraĊivaĉkoj industriji zaposleno blizu 20 % od ukupnog aktivnog stanovništva. MeĊutim i pored toga našu celokupnu privredu (i poljoprivredu) karakteriše relativno nizak nivo investicija i preduzetništva (uĉešće investicija u bruto domaćem proizvodu Srbije iznosi oko 19%. sa većom diversifikacijom i sa mnogo većom dodatom vrednošću. Sa stanovišta globalnih razvojnih trendova i procesa naša zemlja pa samim tim i Vojvodina sa oko 3. za Vojvodinu je.5 do 16 %.4 OGRANIĈENJA Prema strukturi investicija. kao i za celu našu zemlju. U odnosu na ukupno aktivno stanovništvo zaposleni u poljoprivredi u AP Vojvodini ĉine oko 14 %.650. Ovi podaci nedvosmisleno potvrĊuju da poljoprivreda i proizvodnja hrane jesu i moraju biti jedan od osnovnih oslonaca razvoja ove regije. Prema statistiĉkim podacima AP Vojvodina ima 2.100 do 9. U ovoj razvojnoj fazi. godine). 2005). a u poljoprivredi je višak proizvoda negativna vrednost. 38 . efikasno funkcionisanje trţišta roba. U toj. Tehnološko zaostajanje privrede Vojvodine. Investicije u poljoprivredu u Vojvodini ĉine 5. Dva osnovna razloga nedovoljnog nivoa investicija mogu biti relativno niska profitabilnost ulaganja ili visoki troškovi finansiranja investicija (Rodrick. gde je naša zemlja pa samim tim i Vojvodina na samom poĉetku. stvara u poljoprivredi i prehrambenoj industriji. karakteristiĉan relativno nizak nivo iskorišćenosti kapaciteta preraĊivaĉke industrije (proseĉno oko 30 % u 2000-tim godinama).3 POTENCIJALI RAZVOJA Autonomna pokrajina Vojvodina zauzima ukupnu površinu od 2. niţoj fazi.000 ha odnosno preko 75 % obradiva površina. sa sektorskom strukturom u kojoj dominiraju usluge. 4. materijalnih i prirodno-lokacijskih faktora. U proizvodnji hrane u Vojvodini višak proizvoda predstavlja 53 % od društvenog proizvoda ostvarenog u ovoj oblasti. a oko 1.000$). a prioriteti drţave su da obezbedi osnovne institucije.

pa samim tim i Vojvodina se suoĉava sa još jednom «tranzicijom»: prelaskom iz prve generacije reformi u drugu generaciju reformi. Odsustvo razvrstavanja i vrednovanja produkata primarne poljoprivredne proizvodnje po kvalitetu rezultira nizom negativnih efekata: nemotivisanošću primarnih poljoprivrednih proizvoĊaĉa da preduzmu sve potrebne mere za ostvarenje vrhunskog kvaliteta proizvoda.usluga. sistemska rešenja. Ova strateška prednost podrţana je i postojanjem solidnih inicijalnih potencijala za istraţivanje. zakorovljeno. nepostojanjem ponude proizvoda primarne poljoprivredne proizvodnje definisanog deklarisanog nivoa kvaliteta na domaćem trţištu i nemogućnošću da se ovakva roba po adekvatnim. U nekim zemljama u tranziciji. mora se konstatovati da je u ovoj oblasti lista slabih strana koje usporavaju. povećanje tehnološke osposobljenosti privrede i mnogo veći naglasak na veliĉini i otvorenosti trţišta. predstavlja jednu od jakih polaznih taĉaka tehnološkog razvoja u oblasti biotehnologije i proizvodnje hrane. istraţivaĉke i obrazovne institucije kao osnovne ĉinioce tehnološkog razvoja u ovoj oblasti. obrazovanje na svim nivoima i davanja podrške preduzetništvu. Takva situacija predodreĊuje i odgovarajući milje razvojnih politika. višim cenama ponudi na meĊunarodnom trţištu. Druga generacija reformi bavi se. ljudske resurse. Prvenstveno treba istaći da je zemljište tokom godina krize u velikoj meri zapušteno. uprkos njihovoj tehniĉkoj zastarelosti. i postojanje znaĉajnih kapaciteta prehrambene industrije. pogodnim klimatskim uslovima i povoljnom geografskom poloţaju. ispošteno zbog nedovoljnog i neadekvatnog Ċubrenja. Za nas se moţe reći da se spora implementacija druge generacije reformi vraća kao bumerang i ugroţava rezultate prve generacije reformi. kapitala i znanja. Prva generacija reformi podrazumeva da je drţava obezbedila trajnu makroekonomsku stabilnost. ometaju ili onemogućavaju tehnološki razvoj daleko šira. Jedna od najozbiljnijih slabosti sistema u biotehnologiji i proizvodnji hrane je upravo karika koja povezuje primarnu poljoprivrednu proizvodnju i preraĊivaĉku industriju. kao i razvijena mreţa malih preduzeća u proizvodnji hrane. Naša zemlja pa samim tim i Vojvodina će se narednih godina kretati po ovakvoj razvojnoj putanji. u smislu odgovarajuće kombinacije prioriteta prve i druge faze. 4. reforme prve i druge generacije meĊusobno se prepliću. Imajući u vidu ovaj ozbiljan nedostatak mora se konstatovati da je iniciranje ozbiljnih reformi u poljoprivrednoj proizvodnji praktiĉno preduslov sveobuhvatnog tehnološkog razvoja u oblasti biotehnologije i proizvodnje hrane. Uprkos evidentnim potencijalima potrebnim za uspešan tehnološki razvoj u oblastima biotehnologije i proizvodnje hrane. odnosno tehnološkoj zaostalosti u krajnjem ishodu. S obzirom na ovu konstataciju sledeći prioritetni pravac tehnološkog razvoja u oblasti biotehnologije i proizvodnje hrane mora biti sagledan kroz definisanje 39 . rada. Uporedo sa tranzicijom iz niţe u višu razvojnu fazu naša zemlja. liberalizaciju i sprovela privatizaciju. pre svega izgradnjom institucionalnog okvira za efikasno funkcionisanje trţišnih institucija. Na bazi izvedene SWOT analize oĉigledno je da Vojvodina kao region prvenstveno ima jake oslonce za razvoj biotehnologije i proizvodnje hrane u prirodnim resursima objedinjenim u raspoloţivosti kvalitetnog obradivog. Naravno.5 SWOT ANALIZA SWOT analiza u proizvodnji hrane u Vojvodini saĉinjena je u odnosu na prirodne i tehniĉke resurse. neraspoloţivošću sirovine definisanog namenskog kvaliteta za pojedine grane preraĊivaĉke industrije. pravosuĊa i drţavne administracije. najvećim delom nezagaĊenog zemljišta. nepovoljne strukture zbog redukovane obrade i pored toga usitnjeno i praćeno odvojenošću subjekata koji su vlasnici zemljišta i onih koji ga obraĊuju. i jedne druge podstiĉu. obezbeĊujući osavremenjavanje uz manja ulaganja i tradiciju u proizvodnji hrane. Ne treba izostaviti ni prednost koju Vojvodina ima zahvaljujući tradicionalnoj okrenutosti stanovništva vrednostima radnog angaţovanja i poštovanja sistemskih normi.

subjekata koji će se baviti delatnošću otkupa i skladištenja primarnih poljoprivrednih proizvoda u skladu sa savremenim trendovima u svetu. izvorno potentnih i visokoisplativih proizvoda. neminovno propasti. njihovo adekvatno opremanje i edukacija za kompetentno obavljanje potrebnih aktivnosti. imajući u vidu predimenzionirane kapacitete u odnosu na potrebe i sirovinsku bazu. Konaĉno. S druge strane treba imati u vidu da u klasiĉnoj biotehnologiji i proizvodnji hrane postoji ĉitava lepeza mogućnosti za pokretanje malih i srednjih preduzeća. potenciranje preduzetništva i poslovno povezivanje svih subjekata ĉije je uĉešće neophodno za uspešan start-up preduzeća obezbedilo podizanje nivoa preduzetniĉkog duha i broja uspešnih preduzetniĉkih inicijativa u oblasti biotehnologije i proizvodnje hrane. svest i broj zaposlenih radnika kao i slabosti vezanih za zastarelu organizaciju rada i formalnost primene savremenih sistema upravljanja svim aspektima poslovanja. Vaţno je istaći da samo tehniĉko tehnološko osavremenjavanje i automatizacija neće imati adekvatan efekat ukoliko ne budu praćeni prevazilaţenjem slabosti vezanih za struĉnost. Mogućnost sistemskog rešavanja ovog problema sagledava se kao sledeći prioritetni pravac tehnološkog razvoja u oblasti biotehnologije i proizvodnje hrane koji bi podrazumevao obezbeĊenje uslova za funkcionalno multidisciplinarno povezivanju nauke. Jedna od opterećujućih slabosti u našoj zemlji koja ravnopravno opterećuje i Vojvodinu kao region jeste velika nezaposlenost koja će pojavom dodatnih tehnoloških viškova u oblasti biotehnologije i proizvodnje hrane. mogućnosti i pretnji na bazi izvedene SWOT analize. deficitarnih. što je izmeĊu ostalog i preduslov da se prevaziĊe situacija postojanja nelojalne konkurencije. biti dodatno potencirana. struke i potencijalnih preduzetnika kroz osnivanje svojevrsnog centra za transfer tehnologija koji bi kroz izradu model projekata. Pri tome je od izuzetnog znaĉaja obaviti pravilan odabir preduzeća koja se rentabilno mogu tehniĉko-tehnološki osavremeniti i automatizovati i svesno se suoĉiti sa ĉinjenicom da će pojedina preduzeća. tradicionalnih. kroz postepeno otvaranje prema trţištu EU naĊu u konkurenciji visokotehnoloških potpuno automatizovanih preduzeća iz razvijenih zemalja. Stoga promptno iniciranje tehnološkog osavremenjavanja i automatizacije pogona u kljuĉnim visokoperspektivnim oblastima biotehnologije i proizvodnje hrane mora biti jedan od prioriteta tehnološkog razvoja u ovoj oblasti. regionalnom mentalitetu primerenih. iz sveobuhvatnog sagledavanja snaga. a posebno mikro porodiĉnih preduzeća. predstavljaju slabu stranu ove privredne grane koja će u pravom smislu reĉi doći do izraţaja kada se domaća preduzeća. što u krajnjem sluĉaju rezultira velikim brojem neuspelih preduzeniĉkih poduhvata i uz potenciranje gubitniĉke svesti zatvara krug nemogućnosti rešavanja pitanja nezaposlenosti. ali i na bazi kritiĉki-konstruktivnog preuzimanja iskustva iz razvijenih zemalja kao dodatni prioritetni pravac u oblasti klasiĉne biotehnologije i proizvodnje hrane sagledava se iniciranje domaćih franšiznih sistema koji bi bili inicirani planskim projektovanjem. Naravno. proisteklim iz primene prethodno obrazloţene mere osavremenjavanja i automatizacije velikih pogona. slabosti. njihova tehniĉka zastarelost s obzirom da potiĉu iz rane druge polovine prošlog veka i tehnološka zaostalost s obzirom na veliki broj postrojenja koji je uvezen nakon što je rashodovan u razvijenijim zemljama. 40 . pojedinaĉno i nasumiĉno otvaranje ovakvih preduzeća bez dovoljno znanja i informacija. Iako u oblasti klasiĉne biotehnologije i prehrambene industrije postoje znaĉajni instalisani kapaciteti. Treba imati u vidu i ĉinjenice da su nezaposleni i oni koji su preduzeća napustili kao tehnološki višak mahom nedovoljno struĉni i informisani da bi pokrenuli sopstveni biznis te zbog toga ostaju dugoroĉni problem društvene zajednice. a posebno bez struĉno osmišljenih projekata i biznis planova samo pooštrava trenutnu haotiĉnu situaciju i gomila tehnološki zastarela preduzeća uz predimenzioniranje kapaciteta u jednim i odsustvo interesovanja za druge oblasti. Moţe se konstatovati da je i ovaj razvojni prioritet praktiĉno preduslov sveobuhvatnog tehnološkog razvoja u oblasti biotehnologije i proizvodnje hrane. ali dizajnom i uslovima rada savremenih franšiznih prodajnih objekata koji bi omogućili dodatno zapošljavanje lica koja ne raspolaţu velikim finansijskim potencijalom niti profilisanom struĉnošću. izgradnjom i opremanjem savremenih pogona za centralizovano snabdevanje malih. koja će sa baviti proizvodnjom atraktivnih.

hibrida i rasa u proizvodnji Veliki broj domaćih kvalitetnih sorti i hibrida NezagaĊeno zemljište Povoljan geografski poloţaj Veliki postojeći kapaciteti konvencionalnih prehrambenih tehnologija Raširena mreţa zanatskih i savremenih MSP u oblasti tradicionalnih biotehnologija i proizvodnje hrane 41 .SWOT ANALIZA STRENGHTS (jake strane) Prirodni i tehniĉki resursi Kvalitetno obradivo zemljište Pogodna klima Ljudski resursi Kvalitetni istraţivaĉki kadrovi Kvalitetni prosvetni kadrovi Tradicionalna okrenutost stanovništva ka vrednostima rada Spremnost stanovništva da poštuje uspostvaljene sistemske norme Sistemska rešenja Istraţivaĉke institucije Obrazovne institucije Veliki broj obrazovnih institucija na svim nivoima obrazovanja Poljoprivredni i tehnološki fakultet sa svojom tradicijom i iskustvom Široka lepeza fundamentalnih. teorijskih znanja kod obrazovanih kadrova Razvijena mreţa agencija Solidno opremljene za mala i srednja preduzeća istraţivaĉke laboratorije za pojedine oblasti Razvoj trţišta rada u smislu aktivnog zapošljavanja Razvijena mreţa podruĉnih poljoprivrednih sluţbi Relativna koncentrisanost istraţivaĉkih kadrova u istraţivaĉkim institucijama Postojanje tradicionalnih veza sa vodećim istraţivaĉkim institucijama Dugogodišnja tradicija ispitivanja svojstava sorti.

. 22000 HACCP) Fokusiranje istraţivanja na rešavanje izolovanih fokusiranih problema pojedinih tehnologija Odsustvo istraţivanja usmerenih na rešavanje kljuĉnih problema u proizvodnji hrane 42 . 14000.) Usitnjenost zemljišta Ljudski resursi Nedostatak orijentacije struĉnjaka ka doţivotnoj edukaciji Priuĉena struĉna radna snaga Inertnost prema promenama Starosna struktura seoskog stanovništva Sistemska rešenja Odsustvo razvrstavanja i vrednovanja najzastupljenijih strateških sirovina po kvalitetu Prinosi manji od potencijala – nedovoljna iskorišćenost potencijala Zastrela organizacija rada u preduzećima Nekonkurentni ekonomski pokazatelji poslovanja u proizvodnji hrane Istraţivaĉke institucije Nedovoljna povezanost istraţivaĉkih institucija sa privredom Nepostojanje istraţivaĉkih sektora u preduzećima agroprivrede Zastarela oprema Nedovoljna multidisciplinarna povezanost u istraţivanjima Obrazovne institucije Nedovoljno praktiĉnih znanja i veština koji se stiĉu u obrazovnom procesu Nedovoljno laboratorija za praktiĉni rad studenata Zastarela oprema Negativna selekcija kadrova pri izboru zanimanja u prehrambenoj struci u odnosu na mladima atraktivnija zanimanja Neiskorišćeni prirodni i tehniĉki resursi Zastareli. 1800.SWOT ANALIZA WEAKNESSES (slabosti) Prirodni i tehniĉki resursi Dugogdišnji nemar prema zemljištu (zakrovljno. tehniĉki prevaziĊeni. niskoautomatizovani pogoni Postojanje tehniĉkotehnološki neprihvatljivih malih pogona Korišćenje većine velikih pogona sa kapacitetom daleko ispod instalisanog Višak zaposlenih – nekonkurentna opterećenost proizvoda radnom snagom Nezaposleni bez dovoljno znanja za iniciranje preduzetniĉkih poduhvata Nepozicioniranost proizvoda na meĊunarodnom trţištu Nedovoljna sistemska ureĊenost preduzeća (ISO 9000.. vodonepropusno. ispošteno.

WEAKNESSES (slabosti) Prirodni i tehniĉki resursi Nedekvatna saobraćajna mreţa Ljudski resursi Sistemska rešenja Formalno shvatanje sistemskog ureĊivanja preduzeća kao dobijanje certifikata Nestandardizovanost proizvoda – nepostojanje suštinskog brenda Nefukcionisanje robne berze za poljoprivredne i prehrambene proizvode Izvoz baziran najvećim delom na proizvodima primarne poljoprivredne proizvodnje Odsustvo parametrizacije kvaliteta kod proizvoda primarne poljoprivredne proizvodnje u izvozu Nenamensko korišćenje sirovina u odnosu na ostvarni kvalitet Istraţivaĉke institucije Formalnost povezivanja sa istraţivaĉkim institucijama iz instranstva Nedovoljna razvijenost istraţivanja usmerenih ka razvoju novih tehnologija i proizvoda Nesistematizovanost podataka dugogodišnjih ispitivanja svojstava sorti. hibrida i rasa u proizvodnji Obrazovne institucije Neadekvatan kvalitet i koliĉina Ċubriva Vlasnici zemljišta nisu ujedno oni koji ga obraĊuju 43 .

SWOT ANALIZA OPPORTUNITIES (mogućnosti) Prirodni i tehniĉki resursi Ukrupnjavanje poseda – gazdinstava za potrebe proizvodnje masovnih strateških kultura Plansko podizanje novih višegodišnjih zasada u koordinacija sa preraĊivaĉkim kapacitetima Struĉno ureĊenje i plansko koišćenje postojećih zasada Plansko opremanje savremenih farmi za uzgoj ţivotinja u skladu sa svetskim normama Definisanje uslova za nastavak eksplotacije zastarelih pogona – osvremenjavnje i automatizacija pogona koji zadovoljavaju tehniĉke uslove Ljudski resursi Usavršavanje u inostranstvu na svim obrazovnim nivoima Boravak struĉnjaka u inostranim preduzećima Sistemska rešenja Podrška pozicioniranju i izvozu visokokvalitetnih proizvoda iz regiona APV Razvrstavanje i vrednovanje masovnih strateških poljoprivrednih proizvoda po kvalitetu Stvaranje preduslova za funkcionisanje robne berze Istraţivaĉke institucije Osnivanje centra za transfer tehnologija u proizvodnji hrane i biotehnologiji Razvijanje centara za istraţivanja i razvoj u preduzećima agroprivrede Obrazovne institucije Osnivnanje struĉnih škola na svim obazovnim nivoima Organizacija struĉnih kurseva na svim obrazovnim nivoima Zadrţavanje struĉnjaka u zemlji Formiranje baza podataka o svojstvima hibrida i sorti biljnih vrsta i rasa ţivotinja u proizvodnji Osnivanje novih studijskih smerova na fakultetima Podizanje nivoa svesti o potrebama promena Pribliţavanje obrazovnih programa potrebama razvoja privrede Podizanje nivoa higijenskih navika i svesti o znaĉaju higijene u proizvodnji hrane 44 .

OPPORTUNITIES (mogućnosti) Prirodni i tehniĉki resursi Plansko otvaranje MSP u skladu sa strategijom i prema suštinski razraĊenim biznis planovima Iskorišćenje prirodnih i tehniĉkih resursa tradicije i etno proizvodnje Organska proizvodnja i prerada organski proizvedene hrane Izgradnja savremenih visokoautomatizovanih pogona Osmišljavanje franšiznih sistema Ljudski resursi Sistemska rešenja Istraţivaĉke institucije Obrazovne institucije 45 .

SWOT ANALIZA THREATS (pretnje) Prirodni resursi Neracionalno korišćenje prirodnih resursa Neplansko korišćenje prirodnih resursa Predimenziniranje kapaciteta u pojedinim oblastma proizvodnje hrane Ljudski resursi Inertnost javnosti u odnosu na tekovine ranijh sistema NeprilagoĊenost struĉnog kadra novim uslovima poslovanja Odliv mozgova Sistemska rešenja Odliv viška vrednosti u trgovinu Spor obrt sredstava Istraţivaĉke institucije Zapostavljenost domaćih istraţivanja Odsustvo primene rezultata istraţivanja u praksi Neodovoljna suštinska poveznost sa istraţivaĉkim institucijama u inostranstvu Nedovoljno korišćenje savremenih saznanja istraţivanja u svetu Ograniĉavanje korišćenja laboratorijske opreme za potrebe uskih istraţivaĉkih timova Obrazovne institucije Sporost reformi Odvojenost od potreba privrede Pomodarski obrazovni profili Odlaganje promena – osavremenjavanja Nelojalna konkurencija Neplansko osnivanje i razvoj malih i srednjih preduzeća Nasumiĉno i parcijalno ulaganje u osvremenjavanje pogona Nedostatak multidisciplinarne povezanosti znanja na pojedinim usmerenjima 46 .

usmerenu selekciju bilja i fermentativne procese (USDA. razvije svoju domaću politiku sa jasno internacionalnim perspektivama i da deluje internacionalno. Vezano za samu biotehnologiju u nastavku će biti dat pregled vladajućih shvatanja u svetu kada je u pitanju takozvana moderna biotehnologija. Glavna snaga savremene biotehnologije je u omogućavanju proizvodnje dovoljnih koliĉina hrane u siromašnim zemljama. mikropropagaciju. g. zakup zemljišta. fuziju protoplasta. za dobijanje ili modifikovanje proizvoda ili procesa za specifičnu upotrebu". molekularne biologije i tehnologije. koju je postavila Komisija. utvrĊenih na Lisabonskom Sastanku Evropskog Saveta u martu 2000. EU I REGIONU Vezano za poziciju i strategiju razvoja biotehnologije i prirodnih nauka u EU januara 2002. prerade. i potrebe stimulisanja holistiĉkih sistemskih pristupa. stoĉarstvo. proizvodnja vakcina koje obezbeĊuju bolje zdravstveno stanje ţivotinja i mnoge druge. biljaka poboljšanog kvaliteta i konzistencije. pristup resursima. koje treba da pokrenu Evropsku Uniju u smeru svojih dugoroĉnih strateških ciljeva. ona obuhvata kulture tkiva. Kada je u pitanju proizvodnja hrane. Integracija treba da bude horizontalna. na firme koje mogu pokriti ove troškove istraţivanja. Evropska komisija je prihvatila Saopštenje u kome je data strateška vizija prirodnih nauka i biotehnologije koje bi omogućile Evropi razvoj odrţive i odgovorne politike u cilju davanja odgovora na sledeća tri široka pitanja: ● Kako da Evropa na najbolji naĉin privuĉe kadrovske. godine. vaţno je spomenuti strateški FAO okvirni sistem koji se odnosi na integrisane sisteme proizvodnje i podvlaĉi znaĉaj efikasne intenzifikacije proizvodnih sistema i transformacije proizvodnje. industrijske i finansijske resurse neophodne za razvoj i primenu prirodnih nauka i biotehnologije u cilju zadovoljenja društvenih potreba i povećanja njihove konkurentnosti? Kako da Evropa uspostavi efikasnu. utvrĊivanje sekvenci DNA i njihovo kloniranje u biljkama i ţivotinjama. bolji kvalitet stoĉne hrane. ratarstvo. godine i stavlja sektor prirodnih nauka i biotehnologije na ĉelo onih vodećih tehnologija. Ova strategija. koji razmatra samo primene u novim postupcima DNA. bioregulaciju ili hormonsku kontrolu fizioloških i metaboliĉkih procesa. Interpretirana u ovom širokom smislu. kao i prepoznavanje ekonomskih i socijalnih dimenzija vezanih za transfer i prihvat odgovarajuće tehnologije (radna snaga. 47 . proizvodnju genski kontrolisanih proizvoda. posebno. definicija biotehnologije pokriva mnoge od postupaka i tehnika koji se sreću u poljoprivredi i u proizvodnji hrane. žive organizme ili njihove delove. ćelija i embriona. Interpretirano u uţem smislu. Konvencija o biološkoj raznovrsnosti (CBD. 1987). što ograniĉava mogućnosti širih istraţivanja i razvoja na zemlje i. za što postoje razliĉite mogućnosti: proizvodnja biljaka obogaćenih sa deficitarnim nutrijentima. šumarstvo i ribarstvo) i vertikalna. Osnovna slabost savremene biotehnologije se moţe sagledati u velikim finansijskim sredstvima neophodnim za istraţivanja. naroĉito na nivou malih proizvoĊaĉa. uz potragu za poboljšanim upravljanjem robom tokom faza proizvodnje.4. distribucije i prodaje. prema engleskom Convention on Biological Diversity) definiše biotehnologiju kao: bilo koja tehnološka primena koja koristi biološke sisteme. sastoji se od dva dela: politiĉke orijentacije i plana u 30 taĉaka za prevoĊenje politike u akciju.6 AKTUELNE TENDENCIJE U SVETU. inputi i usluge. Biotehnologija je više od samog genetiĉkog inţenjerstva i razdvajanja gena. biljaka otpornih na sušu. pouzdanu i odgovornu politiku koja će imati poverenje i podršku njenih graĊana? Kako da Evropa najbolje odgovori na globalne izazove. a da sledi svoje interese? ● ● Ova strategija istiĉe u prvi plan putokaze do 2010. kao i saznanja o sistemima od strane poljoprivrednika i drugih sudeonika). kao što su manipulacija genima i prenos gena. definicija pokriva spektar razliĉitih tehnologija. On utvrĊuje šta se zahteva od Komisije i od drugih evropskih institucija i istovremeno daje preporuke za aktivnosti drugih javnih i privatnih odgovornih uĉesnika. uz traţenje poboljšanja upravljanja komponentama sistema u poljoprivredi (ukljuĉujući u to resurse. proizvodnja semenskog materijala u kome nema virusa.

godine tumaĉi 48 . Oĉekivati bilo kakve druge rezultate od privatnih istraţivanja nije na svom mestu niti je to realno. smernice ili preporuke. Nije razborito oĉekivati da će privatne kompanije razvijati proizvode za opšte dobro.. razvoj. MeĊutim. Proizvodnja ovih usavršenih proizvoda mogla bi posluţiti kao katalizator za poboljšanje kvaliteta i bezbednosti fermentacija hrane. kao i u svim ostalim pratećim elementima (nauĉna istraţivanja. Ako se na odgovarajući naĉin integriše sa drugim tehnologijama u proizvodnji hrane. 2001/18 EC i 2004/204 EC) samo su deo regulative kojom je definisana oblast prekograniĉnog kretanja. Biotehnologija je krajnje moćno sredstvo. Ĉesti su primeri da evropske biotehnološke kompanije napuštaju Evropu i svoja istraţivanja lociraju u SAD ili Kanadu. primena genetiĉki poboljšanih mikroorganizama u bioproizvodnji hrane je vrlo ograniĉena. Upisivanje 17 novih transgenih sorti na zajedniĉku sortnu listu EU krajem 2004. Nije verovatno da će genetiĉki poboljšani mikroorganizmi imati znaĉajniju ulogu u poboljšanju fermentacije hrane u zemljama u razvoju u bliskoj budućnosti. Protokolom 90/219 EEC regulisan je naĉin korišćenja genetski modifikovanih organizama. aminokiseline i supstance za aromatizaciju. U EU u primeni je princip prevencije u vezi GMO. gume. 2003/701 EC. ni jedna od ovih prilika realno se ne moţe kratkoroĉno ostvariti u većini zemalja u razvoju. da iskoriste pogodnosti koje potiĉu od primene biotehnologije u poljoprivredi. objavljenom u martu 2000. Korišćenje RDNA tehnologija u proizvodnji mikrobnih enzima je poboljšalo raspoloţivost. posebno zemljama u razvoju. se koriste kao komponente hrane. koga je EU donela 2000. meĊutim. pruţa znaĉajne mogućnosti za poboljšanje kvaliteta i bezbednosti fermentisanih namirnica. kao i saglasnost postignuta februara 2000. Dok za primenu i korišćenje tradicionalnih fermentacionih postupaka u obradi hrane kao izvora ovih komercijalno privlaĉnih proizvoda sa povišenom vrednošću postoje znatni potencijali. U današnjem trenutku. Zajedno sa Svetskom zdravstvenom organizacijom. što bi bitno doprinelo povećanju bezbednosti hrane za milione stanovnika zemalja u razvoju. FAO nastavlja da pomaţe svojim zemljama ĉlanicama. uz smanjenje troškova. biotehnologija moţe znatno pomoći u zadovoljavanju potreba rastućeg i u sve većoj meri urbanizovanog stanovništva. šumarstvu i ribarstvu. godine od strane EU. korišćenje prednosti koje transgene biljke pruţaju). u cilju upoznavanja potrošaĉa i omogućavanja da uĉine svrsishodan izbor. kao odgovarajuće za namirnice koje potiĉu iz biotehnologije ili za supstance unete u namirnice biotehnološkim metodima. Komisija Codex Alimentarius-a takoĊe razmatra obeleţavanje namirnica biotehnološkog porekla. U kontekstu biotehnologija i GMO u EU je vaţan «beli papir o ispravnosti hrane». dok drugi. a proizvod koje one prave sluţe toj svrsi. ona se mora proceniti sa paţnjom. Ona potencijalno moţe kreirati mnoge korisne proizvode. ĉime se unapreĊuju procesi fermentacije. Propisi (EC 1946/2003. Ovaj spor je dospeo ĉak do Svetske Trgovinske organizacije (WTO). ustanovljavanja. specifiĉnost i ĉistoću enzima primenljivih u obradi hrane. Tehnologije rekombinantne DNA (RDNA) nude znaĉajne mogućnosti za poboljšanja efikasnosti u proizvodnji ovih komercijalno privlaĉnih supstanci i pomoćnih sredstava. vezana za protokol iz Kartagene o biosigurnosti. potrebno je obaviti enormna dijagnostiĉka istraţivanja za poboljšanje razumevanja tradicionalnih fermentacionih sistema i za efektivno korišćenje njihovih potencijala za dobijanje proizvod povišene upotrebne vrednosti. namirnice. Evropa sve više zaostaje za SAD u eksploataciji potencijalne koristi transgenih biljaka. biotehnologija obezbeĊuje moćna sredstva za odrţiv razvoj poljoprivrede. Razlike su kulminirale uvoĊenjem moratorijuma na transgene biljke u junu 1999. EC 1830/2003. ali i mnoge nepredvidljive probleme. kao enzimi i mikroorganizmi. kao što su npr. g. primena sredstava i postupaka biotehnologije za precizno karakterisanje sojeva za dobijanje namenskih starter kultura koje se mogu upotrebiti za fermentaciju hrane. Kao i svaka nova tehnologija. poljoprivrednih dobara i usluga. obeleţavanja i drugih vaţnih pitanja vezanih za GMO. 2001/ 18 EC. Kompanije su zauzete stvaranjem novca. hrana za ţivotinje) iz SAD u EU. FAO je osnovao sekretarijat Codex Alimentarius komisije.Prema stavu FAO u vezi biotehnologije. se koriste kao pomoćna tehnološka sredstva. u kome će eksperti koji su imenovani od vlada razvijati standarde. što je podrazumevalo zabranu uvoza svih transgenih proizvoda (seme. Ĉitav niz proizvoda dobijen biotehnološkim postupcima. godine. ribarstva i šumarstva. kao i prehrambene industrije. godine. koja je upravo osnovala ad hok meĊuvladino radno telo za namirnice koje potiĉu iz biotehnologije. Za sada.

meĊutim. 4. Dodatno će za svaku grupu projekata biti data projekcija potencijalnih korisnika i mogućnosti plasmana novih proizvoda i usluga ukljuĉujući korisnike dobara na domaćem trţištu. 4. s obzirom na specifiĉnosti regiona Vojvodine. korisnike dobara na inostranom trţištu. Ostaju. procena mogućnosti povraćaja investicija i kriterijuma za evaluaciju projekata. posebno treba da se bavi strategija razvoja poljoprivrede u Vojvodini. kriterijumi za investiranje. institute. ukljuĉujući udeo i strukturu obradivog zemljišta.7 PRIORITETI RAZVOJA Na bazi kratke analize postojećeg stanja i izvedene SWOT analize kao i na bazi dugogodišnjeg iskustva autora studije osnovni prioritetni pravci tehnološkog razvoja AP Vojvodine u oblasti biotehnologije i proizvodnje hrane sagledavaju se u sledećim oblastima: UnapreĊenje efikasnosti i obima poljoprivredne proizvodnje Optimizacija valorizacije produkata primarne poljoprivredne proizvodnje Osavremenjavanje i revitalizacija industrijskih kapaciteta prehrambene industrije Podrška planskom pokretanje MSP u agrobiznisu i proizvodnji hrane Osmišljavanje funkcionalnih franšiznih sistema baziranih na domaćim potencijalima U nastavku će svaki od apostrofiranih prioritenih razvojnih pravaca biti elaboriran kroz predlog potencijalnih projekata za koje će biti uporedo data analiza elemenata za svaku grupu prioritetnih projekata pilot proizvodnje ili sistemskih usluga. Univerzitet u Novom Sadu. analiza njihovog uticaja na okolinu. nezaposleni i studenti i indirektne korisnike dobara i usluga ukljuĉujući AP Vojvodinu. Ovi projekti se prvenstveno odnose na: 49 . industrijski sektor. a znajući da upotreba genetski modifikovanih organizama za sada izaziva burne društvene i moralne dileme u okviru ove studije autori su se ograniĉili na primenu tradicionalnih biotehnoloških metoda u proizvodnji hrane razmatrajući ih paralelno i ravnopravno sa ostalim prehrambenim tehnologijama sa ciljem definisanja osnovnih pravaca tehnološkog razvoja koji će u proizvodnji hrane obezbediti sveobuhvatan i ekonomski opravdan razvoj u Vojvodini kao regionu. s obzirom na uslovljenost razvoja biotehnologije i proizvodnje hrane adekvatnim aktivnostima na unapreĊenju efikasnosti i obima poljoprivredne proizvodnje. ovde će biti istaknuti najvaţniji projekti kojima se obezbeĊuju pomenuti preduslovi za razvoj biotehnologije i proizvodnje hrane.7. predlog institucionalnih i finansijskih mera sa pregledom mogućih finansijskih modela za podsticaj. Ovi programi su u sluĉaju nerazvijenih zemlja afriĉkog i azijskog kontrineta usmereni na rešavanje suštinskih problema obezbeĊenja nivoa poljoprivredne proizvodnje koji će obezbediti ishranu domaćeg stanovništva prevazilaţenjem problema suše ili otpornosti biljaka prema štetoĉinama kroz primenu već razvijenih genetski modifikovanih vrsta. start up preduzeća.1 UnapreĊenje efikasnosti i obima poljoprivredne proizvodnje Iako generalno unapreĊenje efikasnosti i obima poljoprivredne proizvodnje predstavlja dugoroĉan i kompleksan problem kojim se prvenstveno bavi strategija razvoja poljoprivrede Srbije i kojim. Od strane ili uz podršku FAO izraĊena je strategija primene savremene biotehnologije u proizvodnji hrane za potrebe mnogih nerazvijenih zemalja i zemalja u razvoju.se «de facto» kao ukidanje moratorijuma. dileme o zdravstvenim efektima ovih organizama. klimatske uslove i geografski poloţaj koji su trenutno u odnosu na svoje potencijale nedovoljno iskorišćeni. Imajući u vidu ĉinjenicu da je osnovni razvojni potencijal Vojvodine u oblasti proizvodnje hrane upravo izvanredan sklop svih prirodnih resursa. Republiku Srbiju i sliĉno. U zemljama u razvoju strategije vezane za biotehnologiju se mahom odnose na primenu tradicionalnih ili osavremenjenih fermentacionih postupaka u proizvodnji i razradu uslova za razvoj savremenih istraţivanja iz oblasti biotehnologije u oblasti nauĉno-istraţivaĉkog rada. istraţivaĉke jedinice. direktne korisnike dobara i usluga kao što su MSP.

ali i u zavisnosti od blizine i raspoloţivosti skladišnih. odnosno rasa. pored toga što je preduslov suštinski uspešnog tehnološkog razvoja u oblasti proizvodnje hrane. tako i kvalitetom produkata i sledljivošću. lekovi. jaja. i revitalizaciju primene prirodnog stajskog Ċubriva ĉiji se dugogodišnji deficit negativno odrazio i na strukturu obradivog zemljišta. kako rentabilnošću proizvodnje. savremenu tehnologiju i sve druge elemente koje mora da zadovolji savremeno poljoprivredno gazdinstvo. distribucionih i preraĊivaĉkih kapaciteta za pojedine vrste proizvoda. odnosno površine. agrotehniĉke. Po ostvarenju odgovarajuće kvote sredstava treba da sledi raspisivanje konkursa za korišćenje istih prema unapred definisanim kriterijumima za ostvarivanje prioriteta korišćenja. Realizacija ove grupe projekata bi. već je voĊen sopstvenim. Osnivanje novih ili ureĊenje postojećih višegodišnjih zasada voća i groţĊa i ulaganje u masovnu rentabilnu proizvodnju povrća za potrebe industrijske prerade na lokacijama koje su pravilno odabrane u zavisnosti od mikroklimata i karakteristika zemljišta. mogućnost uspostavljanja 50 . optimalne kapacitete. - - Navedeni projekti se od strane pojedinih privrednih subjekata. odgovarajuće tehniĉko tehnološke resurse. tehnološke i agroekonomske struke koji bi za svaki od navedenih projekata i proizilazeće potprojekte za odgovarajuće biljne odnosno ţivotinjske vrste. ovaj proces se ne dešava planski. MeĊutim. Isti tim trebalo bi da propiše i kriterijume definisanja prioriteta za ostvarivanje prava na korišćenje sredstava za realizaciju navedenih projekata. odnosno proizvodnja hrane. meso) u cilju zadovoljenja uslova za konkurentnost proizvoda animalnog porekla na svetskim trţištima. mogu biti konkurentna kako na domaćem. osim u sluĉaju retkih izuzetaka. agronomske. S aspekta uticaja na ţivotnu okolinu treba istaći da bi postepenim povećanjem broja savremenih poljoprivrednih gazdinstava rastao i udeo optimalno iskorišćenih i ureĊenih poljoprivrednih površina. znanjima svakog preduzetnika i zasnovan na trenutnim liĉnim procenama bez dugoroĉnog sagledavanja potreba sa aspekta integrisanog delovanja poljoprivredne proizvodnje i preraĊivaĉkih kapaciteta. S obzirom na širinu ovog poduhvata obezbeĊenje sredstava za njegovu realizaciju bi se moralo sagledati višestrano kako kroz izvore poljoprivrednih budţeta republike odnosno pokrajine. banaka i drugih instrumenata finasijske podrške. šumarstva i vodoprivrede i dodatnim podsticajnim merama u cilju stvaranja gazdinstava koja strukturom i veliĉinom obradivih površina i raspoloţivom agrotehnikom mogu planski i rentabilno da proizvode masovne strateške ratarske kulture uz istovremeno podizanje nivoa proseĉnih prinosa ĉime se obezbeĊuje bolja iskorišćenost obradivih površina kao prirodnog resursa. precizirali potencijalne lokacije. dok bi porast stoĉarske proizvodnje obezbedio. pored ostalog. Dalji preduslov za realizaciju ove grupe projekata jeste obezbeĊenje instrumenata prihvatljive finansijske podrške za njihovo sprovoĊenje. tako i kroz dugoroĉno kontaktiranje stranih investitora.- Ukrupnjavanje gazdinstava u skladu sa strategijom Republiĉkog ministarstva poljoprivrede. tako i na evropskom i svetskom trţištu uz obezbeĊenje preduslova da iste kriterijume zadovolji i preraĊivaĉka industrija. Uspešna realizacija navedenih projekata mora se planski podstaći putem formiranja i finansiranja multidisciplinarnih timova struĉnjaka pedološke. ali i uz obavezu korisnika da sredstva upotrebe upravo prema unapred definisanim. ĉesto ograniĉenim. tehnološki i ekonomski opravdanim projektima kao i uz obavezu obezbeĊenja dela sopstvenih sredstava. rezultirala direktnim i indirektnim koristima kod velikog broja privrednih subjekata: Primarni korisnici proizvedenih dobara na domaćem trţištu bili bi upravo pogoni prehrambene industrije za koje bi bila obezbeĊena dovoljna koliĉina sirovina iz primarne poljoprivredne proizvodnje uz uniformnost kvaliteta proizvedenih koliĉina. hibrida. poreklo) i proizvode (mleko. uz investiranje na bazi sopstvenih sredstava preduzetnika u poljoprivredi kao i na bazi mera podrške koje obezbeĊuje Ministarstvo poljoprivrede već delom realizuju. optimalnu strukturu sorti. Osnivanje novih ili revitalizacija i osavremenjavanje postojećih farmi za uzgoj ţivotinjskih vrsta uz implementaciju savremenih tehniĉkih rešenja u uzgoju ţivotinja koja treba da ostvare odgovarajuću rentabilnost proizvodnje i uspostavljanje sistema sledljivosti u odnosu na inpute (hrana. Na ovaj naĉin postepeno bi se povećavao broj gazdinstava u svakoj od navedenih grana primarne poljoprivredne proizvodnje koja.

tako posebno na inostranom trţištu postaju roba prepoznatljivog kvaliteta koja moţe da ostvari optimalan nivo cene. Usled odsustva razvrstavanja. najvećim delom vlasnici privatizovanih poljoprivrednih dobara. Treba istaći da i kod ovih projekata odluku o 51 . Pored dodatnog tehniĉkog opremanja skladišnih prostora (silosa. Treba imati u vidu da za sve navedene proizvode već postoje inicijalni kapaciteti koji se uz relativno manje dorade mogu tehniĉki opremiti tako da se omogući uspešno razvrstavanje i optimalna valorizacija produkata primarne poljoprivredne proizvodnje. tako i za skladišno distributivne kapacitete za voće i povrće. Dodatno povećana produkcija bi postepeno rezultirala i povećanjem trţnih viškova ovih produkata koji bi se mogli ponuditi na inostranom trţištu sa pozitivnim uticajem na planirane kvote za proizvodnju pojedinih poljoprivrednih produkata u trenutku budućeg ulaska u EU. Direktni korisnici koji bi imali koristi od realizacije ove grupe projekata jesu preduzetnici u poljoprivredi. praktiĉno kompletna proizvedena. Indirektni korisnici bi kroz finansiranje izrade projekata i biznis planova za ovu grupu mera bili nauĉni radnici i struĉnjaci iz instituta i istraţivaĉkih jedinica pri Univerzitetu i šire. Dodatno je. skladištenja i distribucije primarnih poljoprivrednih proizvoda kao nezavisne delatnosti u prehrambenoj industriji i to kako za skladišne kapacitete za masovne zrnaste kulture. razvrstavanja.sledljivosti u kompletnom lancu ishrane. parametralno definisanog nivoa kvaliteta. farmi i kombinata. tako i skladištara. odnosno uskladištena koliĉina primarnih poljoprivrednih proizvoda postaje anonimna masa kod koje se na trţištu roba ne moţe garantovati minimalan kvalitet gotovo ni po jednom od relevantnih parametara. s obzirom na dosadašnje odsustvo razvrstavanja poljoprivrednih proizvoda u prijemu proizvoda primarne poljoprivredne proizvodnje neophodna vrlo široka edukacija.2 Optimizacija valorizacije produkata primarne poljoprivredne proizvodnje Prijem poljoprivrednih proizvoda u skladišne prostore je gotovo nezavisno od kulture najslabija karika u lancu proizvodnje. kao i veći individualni poljoprivredni proizvoĊaĉi koji bi pored inicijalnih finansijskih sredstava kao osnovnu korist imali na raspolaganju i projekte za realizaciju ulaganja izraĊene u skladu sa najsavremenijim principima poslovanja. cene koje obezbeĊuju konkurentnost na inostranom trţištu. kao i negativne posledice koje donosi odsustvo razvrstavanja sa ekonomskog aspekta. Stoga je u oblasti biljne proizvodnje jedan od prioritetnih projekata opremanje i osposobljavanje skladišnih prostora za poslove razvrstavanja produkata primarne poljoprivredne proizvodnje po kvalitetu u cilju optimizacije iskorišćenja istih u daljim trţišnim tokovima i preradi i jaĉanja delatnosti otkupa. mogućnost optimizacije iskorišćenja namenskog kvaliteta sirovina i niz drugih. tako i voća i povrća. Konaĉno. kako poljoprivrednih proizvoĊaĉa. prometa i prerade kako ratarskih kultura. uz stvaranje preduslova za uspešnu i konkurentnu finalizaciju u prehrambenoj industriji i mogućnost konkurentnosti u izvozu doneli bi dugoroĉnu korist društvenoj zajednici i budţetima pokrajine i republike u celini. povećani obim poljoprivredne proizvodnje. Širenje mreţe savremenih poljoprivrednih gazdinstava obezbedilo bi i prevazilaţenje razloga koji uzrokuju nemogućnost (kod proizvoda animalnog porekla) ili teškoće i neisplativost (kod proizvoda biljnog porekla) plasmana viškova primarnih poljoprivrednih proizvoda ili finalizovanih prehrambenih proizvoda na meĊunarodno trţište. posebno vezano za aspekte koristi koje iz razvrstavanja proizvoda proizilaze. Za potrebe realizacije ove grupe projekata neophodno je definisati uslove tehniĉke opremljenosti skladišta za razvrstavanje i prijemnih laboratorija za svaku od kultura te kroz podsticajna sredstva i kredite omogućiti realizaciju opremanja uz uslovljavanje potpune aplikacije ostvarenih sredstava za sveobuhvatno razvrstavanje poljoprivrednih proizvoda u praksi.7. primarni poljoprivredni proizvodi se grupišu u lotove odreĊenog. odnosno hladnjaĉa) neophodno je u njima opremiti adekvatne prijemne laboratorije koje omogućuju ispitivanje i klasifikaciju proizvoda pre njihovog prijema u skladište i fiziĉkog spajanja sa masom uskladištene robe nakon ĉega je efikasno razdvajanje praktiĉno nemoguće. Primenom odgovarajućeg postupka razvrstavanja u skladu sa validnim efikasnim kriterijumima. mogućnost dugoroĉnog planiranja i ugovaranja nabavke sirovina. usled ĉega se za ovakve proizvode na svetskim trţištima moţe ostvariti cena samo na nivou trenutne osnovne minimalne cene. ĉime kako na domaćem. - - 4.

Prema statistiĉkim podacima sa svetskih berzi svakih 0. godine. odnosno prehrambena industrija koja bi na taj naĉin obezbedila sirovinu za dobijanje uniformnog. prema laboratorijskim ispitivanjima koja su u okviru informacije o kvalitetu vojvoĊanske pšenice izraĊene na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu. bi pored preraĊivaĉke industrije. u rodu pšenice 2006. tako i kroz organizovanu podršku radu prijemnih laboratorija. te gotovo da i nije potrebno isticati opštu korist za našu zemlju. a posebno za Vojvodinu kao najvaţniji agrarni region koja proizilazi iz mogućnosti postizanja optimalnih cena na meĊunarodnom trţištu. na odgovarajući naĉin deklarisanih. pekarski proizvodi. posebno kad je u pitanju voće i povrće bili i veliki trgovinski lanci u okviru kojih bi prodaja klasifikovanih. U oblasti animalne proizvodnje isti trend i uporedivi efekti vezani za potencijalne korisnike treba da se obezbede kroz projekat sa sliĉnim elementima vezan za ukrupnjavanja i osvremenjavanja klaniĉnih i mlekopreraĊivaĉikih kapaciteta koji bi imali uĉinak koji obezbeĊuje rentabilnost proizvodnje i poslovali u skladu sa najsvremenijim normama vezanim za sledljivost u lancu ishrane i upravljanje bezbednošću prehrambenih proizvoda animalnog porekla. odnosno istraţivaĉki centri u sklopu Novosadskog univerziteta i šire kako kroz uĉešće struĉnjaka u timovima koji bi ovim projektima dali struĉnu podršku.5 %.000 t pšenice proseĉnog sadrţaja proteina 14. sa sadrţajem proteina preko 14 % raspolagalo bi se sa preko 200. Da je tokom ţetve na 1. godine proseĉan sadrţaj proteina bio je oko 12. ili gde nema uslovnih postojećih za izgradnju novih.tome šta je potrebno da bi se skladišta opremila i kvalifikovala za dodelu sredstava za ove namene treba prepustiti posebno formiranim struĉnim timovima sastavljenim od vodećih struĉnjaka za pojedine kulture. Odsustvo razvrstavanja poljoprivrednih kultura po kvalitetu je u prošlosti kroz mnogobrojne primere kao posledicu imalo gubitke koji su ostvareni prilikom izvoza ovih roba (naprimer pšenice koja je uvek izvoţena po vrlo niskim cenama).1% proteina više u pšenici vredi oko 1$/t više. poljoprivrednih proizvoda definisanog nivoa kvaliteta.7. Sliĉna kalkulacija bi se mogla izvesti za sve zrnaste kulture. pogona visokog kapaciteta koji će omogućiti da se prerada odvija uz maksimalnu automatizaciju procesa. Putem realizacije ovih projekata funkcije skladištenja i klasifikacije poljoprivrednih proizvoda bi se postepeno funkcionalno odvojile od preraĊivaĉkih kapaciteta kao zasebne visokoprofitabilne delatnosti kao što je to sluĉaj u razvijenim zemljama.5 %. konzervirano voće i povrće) sledeća grupa prioritetnih projekata se odnosi na obezbeĊenje sredstava za revitalizaciju i osavremenjavanje. a sa povećanjem proizvedenih koliĉina koja bi proistekla iz realizacije projekata obrazloţenih u prethodnom poglavlju ove vrednosti bi se dodatno uvećale. Primeri projekata iz ove grupe se odnose na: automatizaciju mlinova osavremenjavanje ili izgradnju pogona za trajne pekarske proizvode osavremenjavanje linija za konzervisanje voća i povrća osavremenjavanje i ukrupnjavanje pogona za primarnu preradu mesa 52 . koliko je prema navedenim ispitivanjima bilo. Radi ilustracije reda veliĉine gubitka. U tom smislu primarni korisnici dobara. 4. odnosno dobiti koja se postupkom razvrstavanja moţe ostvariti istaći ćemo samo kalkulaciju koja se odnosi na realne potencijale koji su se mogli ostvariti razvrstavanjem pšenice roda 2006.5 miliona t proizvedene pšenice odvojeno 15 % pšenice. U realizaciji ove grupe projekata znaĉajno mesto bi zauzeli i instituti. te bi sledstveno tome vrednost uskladištene pšenice bila za blizu 5 miliona € veća nego što je to trenutno sluĉaj bez razvrstavanja. bili bi sami preraĊivaĉi. Korisnici dobara. pouzdano zdravstveno bezbednih proizvoda postepeno potisnula sistem prodaje ove grupe proizvoda na zelenim i kvantaškim pijacama koje su velikim delom u zoni sive ekonomije. Naime. smanjenje uĉešća radne snage u ceni proizvoda i uz maksimalnu standardizaciju proizvodnog procesa i kvaliteta proizvoda tako da se cenovno i nivoom kvaliteta i bezbednosti proizvoda postigne konkurentnost na svetskom trţištu hrane. standardizovanog. planski projektovanog kvaliteta finalnih proizvoda uz mogućnosti potraţivanja sirovine znaĉajno razliĉitog nivoa cene u zavisnosti od kvaliteta u skladu sa njenom namenom.3 Osavremenjavanje i revitalizacija industrijskih kapaciteta prehrambene industrije S obzirom na opštu tehniĉko-tehnološku zaostalost i nizak stepen automatizacije u pogonima za produkte sa masovnom proizvodnjom (mlinski proizvodi.

7. ali i kroz mogućnost angaţovanja od strane privrednih subjekata prilikom same izrade projekata. Zbog toga je kod gotovo svih pogona trenutno iskorišćenje kapaciteta daleko ispod instalisanog. 4. koji kao jedan od elemenata imaju i unapreĊen nivo zaštite ţivotne okoline. U javnim pozivima treba precizno definisati sadrţaj projektne dokumentacije koja mora da sadrţi realne. a posebno mikro porodiĉnih preduzeća specijalizovanih za proizvodnju odreĊene karakteristiĉne palete proizvoda. ĉak i za one koji opstanu u uslovima nelojalne konkurencije na domaćem trţištu. tehniĉki manje spremnih preduzeća i onih preduzeća kod kojih ne bude dovoljno inicijative i svesti u ovom pravcu.4 Podrška planskom pokretanje MSP u agrobiznisu i proizvodnji hrane Za razliku od potrebe ukrupnjavanja. tehnološkog osvremenjavanja i automatizacije pogona za finalizaciju prehrambenih proizvoda sa masovnom potrošnjom. a posebno kroz proces otvaranja trţišta prema Evropskoj Uniji. Za potrebe ocene pristigle projektne dokumentacije i rangiranje projekata po prioritetu treba formirati ekspertske timove sastavljene od vodećih struĉnjaka za pojedine tehnologije. Ukoliko se ovakvi koraci. kroz mere strategije tehnološkog razvoja. Realizaciji ove grupe projekata treba pristupiti tako što će se iz višestrukih izvora (budţeti. biti da pokleknu pod udarom daleko konkurentnijih velikih proizvoĊaĉa iz razvijenih zemalja. tako i raspoloţive. Instituti i istraţivaĉke jedinice imaće indirektnu korist od ovih projekata kroz ukljuĉivanje struĉnjaka u timove za vrednovanje projekata. a postojanje nelojalne konkurencije i veštaĉkog obaranja cena na domaćem trţištu. pa ĉak i potencijalno raspoloţive koliĉine osnovnih sirovina iz domaće poljoprivredne proizvodnje. Osnovni problem u ovom razvojnom pravcu jeste što su preduzetniĉki poduhvati mahom prepušteni liĉnoj inicijativi nedovoljno struĉnih pojedinaca što rezultira velikim procentom neuspelih i delimiĉno neuspelih investicija. kompletan program će dati znaĉajan doprinos i sa aspekta zaštite okoline. S obzirom na to da će projekti podrazumevati osavremenjavanje opreme i tehnoloških procesa. koji će se kroz ulazak velikih trgovinskih lanaca. uz ukljuĉivanje eksperata iz inostranstva ukoliko to bude bilo moguće. Realizacija ove grupe projekata će rezultirati postepenim osavremenjavanjem i podizanjem nivoa kapaciteta i njihove iskorišćenosti za jedan broj preduzeća koja u ovoj oblasti budu imala adekvatnu inicijativu.) obezbediti podsticajna ili povoljna kreditna sredstva za njihovu realizaciju. proizvodnja hrane sa velikom raspoloţivom paletom najraznovrsnijih specijalnih. banke i dr. što je potvrdila i realnost restrukturacije proizvodnje u zemljama koje su kroz ovaj deo tranzicionih procesa već prošle. ova nastojanja neće uroditi plodom sve dok domaća preraĊivaĉka industrija po svim performansama ne bude konkurentna u odnosu na postojeće ponuĊaĉe na evropskom i svetskom trţištu. senzorno i nutritivno karakteristiĉnih proizvoda pruţa ĉitavu lepezu mogućnosti razvoja u oblasti pokretanja malih i srednjih preduzeća. Nakon toga bi se raspisali javni pozivi za prijavu projekata za ostvarivanje prava na korišćenje ovih sredstava od strane postojećih pogona ili eventualno novih pogona uz uslov znaĉajnog udela sopstvenih sredstava podnosioca zahteva. Realizacija ove grupe projekata predstavlja suštinski preduslov opstanka domaće prerade u oblasti proizvodnje hrane sa masovnom potrošnjom. strani investitori i fondovi. Stoga u realizaciju ove grupe projekata treba krenuti sa svešću da će se kroz njih jednom broju preduzeća omogućiti opstanak i u sadašnjim uslovima i u budućim uslovima konkurencije preduzeća iz razvijenih zemlja koji će kroz proces pripajanja Evropskoj Uniji neminovno nastupiti. bez obzira na deklarativno nastojanje da njihov plasman na svetsko trţište zameni izvoz nepreraĊenih proizvoda primarne poljoprivredne proizvodnje. ili pak od strane samih preduzeća ne realizuju. dok će jedan broj.U svakoj od navedenih oblasti su postojeći preraĊivaĉki pogoni takvih ukupnih kapaciteta da daleko prevazilaze kako potrebe domaćeg trţišta. Kada je u pitanju izvoz proizvoda sa masovnom potrošnjom koji su predmet ove grupe projekata. neminovno vrlo skoro pojaviti i našem trţištu. gotovo sve pogone dovodi na nivo poslovnih efekata koji omogućuje samo prividno oĉuvanje proste egzistencije. tradicionalnih. neminovno propasti. izvodljive tehniĉko tehnološke projekte sa taĉno definisanim cenama i odabranim isporuĉiocima opreme. pogoni koji koriste zastarele tehnologije koje zagaĊuju ţivotnu okolinu će postepeno propadati. 53 . budućnost preduzeća će.

sagledava se kroz formiranje svojevrsnog centra za transfer koji bi obezbedio funkcionalno multidisciplinarno povezivanje nauke. uljana repica. kunići. malo zastupljenih ţivotinjskih vrsta (nojevi. spelta. instrukcije za otvaranje preduzeća bez potrebe lutanja preduzetnika u mreţi administrativnih zahteva koje treba ispuniti. U nastavku će biti nabrojani samo najaktuelniji programi za koje sigurno postoje i investitori i potencijali na domaćem i stranom trţištu: eko farme (organska proizvodnja) proizvodnja tradicionalnih i specijalnih mlinskih proizvoda proizvodnja tradicionalnih i specijalnih konzervisanih proizvoda od voća i povrća proizvodnja tradicionalnog biofermentisanog povrća proizvodnja tradicionalne i specijalne testenine proizvodnja tradicionalnih i specijalnih kolaĉa proizvodnja tradicionalno izraĊenih kora za pite i gibanice i na njima baziranih proizvoda proizvodnja tradicionalnih vina proizvodnja tradicionalnih ţestokih pića proizvodnja tradicionalnih mesnih preraĊevina proizvodnja tradicionalnih mleĉnih proizvoda proizvodnja i prerada alternativnih ţita (heljda. u toku odreĊenog vremenskog perioda. turistiĉki ribnjaci farme sa proizvodnjom energije za sopstvene potrebe iz odrţivih izvora Mogućnost uspešne inicijacije ovih. Potom sledi razrada kompletnih programa podrške pokretanju istih uz analizu i rangiranje nivoa ulaganja. struke i potencijalnih preduzetnika..Rešenje ovog problema i adekvatna inicijacija ovog razvojnog pravca u oblasti proizvodnje hrane i klasiĉne biotehnologije se sagledava kroz povezivanje istraţivaĉkih institucija i struĉnih kadrova potrebnih za podršku pokretanju biznisa u novim ili revitalizaciji i osavremenjavanju biznisa u postojećim malim i srednjim preduzećima putem definisanja aktuelnih proizvodnih programa na bazi savremenih nauĉnih i struĉnih saznanja i iskustava iz sveta. kukuruzna klica. nutrije. sliva u budţet. puţevi) gajenje i prerada peĉuraka proizvodnja gotovih i polugotovih jela baziranih na tradicionalnim receptima proizvodnja kiselih testa u prahu proizvodnja specijalnih vrsta sirćeta proizvodnja gotovih smeša za pekarske proizvode proizvodnja mešavina aditiva za prehrambene proizvode proizvodnja zaĉina i ĉajeva proizvodno turistiĉke farme (etno farme) .seoska domaćinstva. ovakav naĉin iniciranja preduzetništva bi dao pozitivan doprinos i u ovoj oblasti. tako da se obezbedi da programi budu usklaĊeni sa investicionom moći njihovih potencijalnih realizatora. amarantus) proizvodnja i prerada nekonvencionalnih uljanih kultura (tikva.. pregled mogućih grantova i donacija i sliĉno. potenciranje preduzetništva i poslovno povezivanje svih subjekata ĉije je uĉešće neophodno za uspešan start-up preduzeća obezbedilo podizanje nivoa preduzetniĉkog duha i broja uspešnih preduzetniĉkih inicijativa u oblasti biotehnologije i proizvodnje hrane treba sagledati u sklopu Univerziteta u Novom Sadu i institucija u sklopu Univerziteta ĉime bi se obezbedio nivo struĉnosti koji garantuje mogućnost angaţovanja svih vodećih snaga i najnaprednijih ideja u izradi ponude mogućih projekata. seoski turizam. ali i brojnih dodatnih programa. Ovakav centar za transfer tehnologija koji bi kroz izradu model projekata. pa ĉak i proširenje inicijalnih sredstava kroz ukljuĉivanje obaveze da se deo sredstava ostvaren kroz eksploataciju projekata u privredi. Ne treba izostaviti da bi se u okviru ponude koja prati predmetne projekte morale naći i usluge koje obezbeĊuju efikasan start preduzeća. 54 . S obzirom da bi se na ovaj naĉin u oblasti proizvodnje hrane i klasiĉne biotehnologije iniciralo preduzetništvo na bazi planski osmišljenih projekata koji bi bili izraĊeni tako da obezbede poštovanje svih normi zaštite ţivotne okoline. Sa aspekta potrebnih finansijskih mera neophodno je iz budţeta obezbediti finansiranje izrade inicijalne ponude tipskih. Treba istaći da je u ovom sluĉaju moguće i planiranje potpunog povrata. ponudu najatraktivnijih kreditnih aranţmana.) gajenje i prerada visokoiskoristivih. model projekata koji bi kroz njihov plasman potencijalnim preduzetnicima obezbedili buduće samofinansiranje ovakve institucije.

a u pojedinim sluĉajevima i kroz inicijativu nezaposlenih ili onih koji su postali tehnološki višak.Dodatno treba naglasiti da bi implementacija svih zahteva vezanih za bezbednost hrane u projekte koji bi bili ponuĊeni potencijalnim preduzetnicima. Potencijalni korisnici ove vrste projekata. doprinela i konkurentnosti dobijenih proizvoda na probirljivim i visokozahtevnim trţištima Evropske Unije. otvorila bi se i perspektiva najšireg ukljuĉivanja studenata u realizaciju predmetnih projekata. franšizni sistem ugostiteljskih objekata sa etno obeleţjem lociranih prvenstveno na lokacijama atraktivnim sa aspekta tranzitnog turizma. ĉime bi se doprinelo podizanju nivoa preduzetniĉkog duha u inovativnosti kod naprednih mladih kadrova. a s druge strane koordinirana aktivnost multidisciplinarnog tima struĉnjaka razliĉitog profila od tehnologa. prerade mesa koja nudi atraktivan visokokvalitetan asortiman preraĊevina od mesa. rentabilnoj proizvodnji regionalno karakteristiĉnih i prihvaćenih proizvoda uz njihov plasman kroz franšizne objekte koji bi se mogli pokrenuti i opremiti uz niska. interesantnih aktivnosti. pogona za preradu povrća i voća koji nudi standardizovan asortiman povrća i voća za dekorisanje proizvoda i pogona za preradu ulja koji nudi asortiman dresinga i preliva. franšizni sistem distribucije poslastica na bazi sladoleda baziran na centralizovanom pogonu za proizvodnju standardizovane osnovne vrste sladoleda i konditorskom pogonu koji proizvodi nadeve i elemente za dekoraciju u distributivnim objektima. usmerena na projekte koji će kroz iniciranje distributivnih lanaca omogućiti zapošljavanje i aktivaciju velikog broja problematiĉnih struktura trenutno nezaposlenih radno sposobnih ljudi. prvenstveno za njih. struĉnjaka za ambalaţu. isporuĉilaca tipske opreme i niza drugih. većem broju nezaposlenih prihvatljiva ulaganja. S obzirom da bi centar za transfer koji bi bio nosilac navedenih aktivnosti bio lociran u sklopu institucija Novosadskog univerziteta. ekipa za istraţivanje trţišta. peĉenih na tradicionalan naĉin.5 Funkcionalni franšizni sistemi bazirani na domaćim potencijalima Dodatno rešenje pitanja mogućnosti zapošljavanja struĉno nekvalifikovane i investiciono manje sposobne strukture nezaposlenih uz istovremeno uspešno iniciranje visoko automatizovanih. tehnološki savremenih pogona sagledava se kroz osmišljavanje. franšizni sistem distribucije jela na bazi testenine baziran na pogonu za proizvodnju instant ili prethodno kuvane testenine delimiĉno finalizovane industrijski i sa definisanim standardizovanim naĉinom konaĉne finalizacije. Kako bi se ovakav sklop potrebnih subjekata inicirao potrebno je kroz podsticajna sredstva iz budţeta ili kroz finansiranje izrade inicijalnih idejnih rešenja stvoriti preduslove za aktiviranje ozbiljnih investitora u pravcu realizacije ovakvih. preko struĉnjaka za marketing. isporuĉilaca transportnih vozila. timova koji se bave ureĊenjem enterijera. Dodatna sredstva za iniciranje samozapošljavanja u ovoj delatnosti mogla bi se ostvariti preko fonda za zapošljavanje i domaćih i stranih finansijskih struktura koje daju podsticajna sredstva za rešavanje problema nezaposlenosti. franšizni sistem distribucije pizza proizvoda baziran na centralizovanom pogonu za proizvodnju delimiĉno finalizovanih podloga za pizze standardizovanog kvaliteta. Pri tome treba voditi raĉuna o tome da sredstva budu prvenstveno. Da bi se ovakvi i sliĉni sistemi pokrenuli neophodna je sa jedne strane inicijativa jakih investitora koji su spremni da investiraju u savremene centralne pogone. mlekare koja proizvodi atraktivan asortiman ponude mleĉnih proizvoda. 4. Primeri ovakvih franšiznih sistema bi mogli biti: Franšizni sistem mini pekara – mleĉnih restorana – restorana brze hrane baziran na centralnim pogonima pekare za delimiĉno finalizovane pekarske i brašneno-konditorske proizvode. odnosno usluga koje iza njih stoje sagledavaju se kako meĊu postojećim MSP. ili ĉak iskljuĉivo. graĊevinaca. tako i kroz start up-e novih preduzeća. 55 . institucionalno i proizvodno pokretanje franšiznih sistema koji bi podršku imali u centralizovanoj. dizajnera.7.

po ugledu na velike franšizne sisteme u svetu pojavila i potreba otvaranja novih centralnih pogona. Na bazi ovih opštih smernica izvedeni su i elaborirani osnovni prioritetni pravci tehnološkog razvoja AP Vojvodine u oblasti biotehnologije i proizvodnje hrane u sledećim oblastima: UnapreĊenje efikasnosti i obima poljoprivredne proizvodnje Optimizacija valorizacije produkata primarne poljoprivredne proizvodnje Osavremenjavanje i revitalizacija industrijskih kapaciteta prehrambene industrije Podrška planskom pokretanje MSP u agrobiznisu i proizvodnji hrane Osmišljavanje funkcionalnih franšiznih sistema baziranih na domaćim potencijalima. ne samo kao politiku stvaranja ljudskog kapitala i novih znanja. razvijanje saradnje u oblasti zdravlja ţivotinja i biljaka u vidu pomoći za obrazovanje i organizovanje kontrole sa ciljem postepenog usklaĊivanja sa standardima EU. ispoštuje zahteve iz Lisabonske dekleracije u vezi većeg ulaganja u obrazovni i nauĉno-istraţivaĉki rad i razvoj novih tehnologija. Od osnovnih razvojnih prioriteta AP Vojvodine istiĉemo. Pored toga. obuka i praćenje korišćenja metoda protiv zagaĊivanja u vezi sa poljoprivrednim inputima. distributivni punktovi mogli zaţiveti i širom regiona. povećanje produktivnosti i kvaliteta korišćenjem odgovarajućih metoda i proizvoda. ĉime bi se. Od svih razvojnih prednosti Vojvodina ima najveći potencijal u ljudskom faktoru. 4. naĉina skladištenja i plasmana. informacione tehnologije).8 ZAKLJUĈAK Nastavak pregovora o stabilizaciji i pridruţivanju EU znaĉiće za Srbiju (i Vojvodinu) podršku modernizaciji i rekonstrukciji poljoprivrednog i agroindustrijskog sektora. pre svih. odnosno kako da Vojvodina. a posebno meĊu republikama bivše zajedniĉke drţave. Jedan od elemenata ovih sistema svakako treba da bude njihova zasnovanost na domaćim potencijalima i regionalnoj tradiciji ĉime bi se izbeglo da isti budu samo manje ili više uspešne kopije franšiznih sistema koji postoje u svetu. modernizacija ruralne infrastrukture (transporta. koje su već postale ĉlanice EU. telekomunikacija. već i kao deo ukupne razvojne strategije i politike. 56 . snabdevanja vodom. razvoj i modernizacija preraĊivaĉkih firmi i njihovih metoda prerade i plasmana unapreĊenjem industrijske saradnje i razmene znanja u oblasti poljoprivrede. u skladu sa svojim finansijskim mogućnostima. kljuĉni faktor privrednog (i ekonomskog) rasta svake moderne privrede. Zato je potrebno definisati novu politiku obrazovanja. potrebno je rešiti pitanje kako se u oblasti istraţivanja i razvoja mogu dostići standardi zemalja u tranziciji. ekonomiju zasnovanu na znanju.Treba istaći da bi s obzirom na tradicionalnu povezanost u regionu. naime. Aktivna primena znanja je. dodatne mogućnosti zapošljavanja i opšteg prosperiteta. To bi posebno podrazumevalo: (1) (2) (3) (4) (5) (6) razvoj privatnih farmi i distributivnih kanala.

03. 2006 6. Communication from the commission to the European parliament. to the council and to the European economic and social committee: Life sciences and biotechnology – a strategy for Europe. 2001 10.. Ricardo Hausmann and Andes Velaseo: Growth Diagnostics. 102-106 13. Beograd. Statitiĉki godišnjak SRJ.europa. revised March 2005.. Fortin G. Vraĉar Lj.html 7. a communication guide to improving and understanding biotechnology. 2001. Food Biotechnology: Food. Izvršno veće AP Vojvodine. Who Benefits from Biotechnology? By Michael Duffy.2006 16. the Caucasus and Moldova. Tojagić S. Milanović S..eu – strategy of EU in biotechnology and life science 4. Pajin B.: Global farming system study: Challanges and Priorities to 2030. Dimić E.org 14. Chicago. S. http://www.2006 57 ... Working paper. http://ksghome. Agrarni program osnove razvoja sela.9 LITERATURA 1. FAO. Dani.M.afic. Gibbon. Official journal of the European Union.. IL 3. radna verzija. FAO 2001 15. Mastilović J.: Application of Biotechnology in food production in Canada. Rodrick. Gulliver A..harvard.: Oparse mopa.. Pejin D. 31.: PreraĊivaĉki potencijali u prehrambenoj industriji AP Vojvodine..4. poljoprivrede i prehrambene industrije Autonomne Pokrajine Vojvodine. Official journal of the European Union. progress report and future orientations. Lukić R. Petrović Lj. Iowa State University Presented at the American Seed Trade Association meeting December 5-7. FAO statement on biotechnology 2. Ferbencks. Nacionalna strategija privrednog razvoja Srbije za period 2006-2012. Spring Printempts..edu/droderick/papers. FAO Report. Council regulation (EC) No 510/2006 The protection of geographical indications and designations of origin for agricultural products. 2006 9. Beograd. Com(2003) 96 11. tehnološki fakultet. 2003 8. Novi Sad. Council regulation (EC) No 509/2006 Agricultural products and foodstuffs as traditional specialities guaranteed.. Dixon J. D. www. Stubovi kulture. 2003 12. 2005. Dodić S. Status of Agricultural Biotechnology and Biosafety in Selected Countries of the Balkans. Lindsey. 31. M. godine 5. 2001.03. Studija za potrebe Sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj AP Vojvodine. godine.

58 . sunĉeva i eolska energija i preostali tehniĉko iskoristivi i ekonomski prihvatljivi hidropotencijal. Ovaj prioritet obuhvata ciljno i sektorski usmerene programe za racionalnu upotrebu kvalitetenih energenata u okviru programa za supstituciju elektriĉne energije za toplotne energetske usluge u zgradarstvu. Promovisanje energetski efikasnih tehnologija i usavršavanje postojećih u cilju povećanja njihovih energetskih efikasnosti. Ove procene se oĉekuju u okviru izrade programa implementacije strategije. Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015. posebno na malim rekama). Ciljevi i rezutati ove studije koja daje osnovne pravce tehnološkog razvoja AP Vojvodine u oblasti energetske efokasnosti i obnovljivih izvora energije se mogu saţeti na sledeći naĉin: Ciljevi Analiza tehnoloških potencijala u Vojvodini i sagledavanja potreba razvoja energetskih tehnologija u skladu sa opštim ekonomskim potrebama i mogućnostima. godine definiše pet prioriteta od kojih se dva odnose na ovu problematiku: 1) Selektivno korišćenje novih obnovljivih izvora energije (biomasa. UtvrĊivanje potrebnog ljudskog potencijala neohodnog za realizaciju postavljenih ciljeva. po osnovu korišćenja prirodnog gasa odnosno povećanja broja korisnika centralizovanog snabdevanja toplotnom energijom u sektorima domaćinstva i javne/komunalne delatnosti. kako u energetskim proizvodnim i distributivniom sistemima tako i u sektorima potrošnje energije (krajnji korisnici). Podsticaj razvoju trţišta usluga. U okviru ovog prioriteta treba posebno istaći i promociju programa novih energetski efikasnijih tehnologija i ekološki prihvatljivijih tehnologija (nove tehnologije sagorevanja uglja. smanjenja negativnog uticaja na okolinu iz proizvodnje i korišćenja energije i radi doprinosa globalnim naporima smanjenja efekata staklene bašte. ObezbeĊivanje mehanizama podrške na polju promocije i razvoja obnovljivih izvora energije koji zadovoljavaju tehniĉke standarde u Vojvodini. biomase i otpada. koji je u toku. Realizacija ovog prioriteta imaće odluĉujući uticaj na tekući rad i budući razvoj elektroenergetskog sektora u Srbiji. tehnologije decentralizovane proizvodnje elektriĉne i toplotne energije na bazi prirodnog gasa i tehnologije malih i mini hidroelektrana).5. Analiza trenutne situacije u svim energetskim sektorima i predlaganje tehniĉkih i netehniĉkih mera za postizanje zadatih ciljeva Strategije na teritoriji Vojvodine. Identifikovanje barijera za praktiĉnu primenu i razvoj savremenih komercijalnih energetski efikasnih tehnologija i sintetizovanje mera energetske politike ukljuĉujući mehanizme razvoja trţišta za neophodan razvoj i iskorišćenje potencijala obnovljivih energetskih izvora i povećanja energetske efikasnosti u Vojvodini. OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA AP VOJVODINE ZA OBLAST ENERGETSKE EFIKASNOSTI I OBNOVLJIVOG IZVORA ENERGIJE UVOD Za obezbeĊivanje energetske sigurnosti i ekonomske konkuretnosti. 2) Racionalna upotreba i povećanje energetske efikasnosti. posebne programe za povećanje energetske efikasnosti. sa ciljem da se po toj osnovi smanji potrošnja kvalitetnih uvoznih energenata i ostvari dodatna proizvodnja elektriĉne i toplotne energije sa znaĉajno smanjenim negativnim uticajem na ţivotnu sredinu. geotermalnna. Strategijom razvoja energetike Republike Srbije se ne daju ni procene mogućih efekata niti procene potrebih investicija postavljenih prioriteta. servisa i proizvodnje za potrebe povećanja energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije u Vojvodini. AP Vojvodina mora uĉiniti znaĉajne napore ka promociji i iskorišćenju obnovljivih izvora energije i povećanju energetske efikasnosti u svim energetskim sektorima.

Panĉevo. Snabdevanje široke potrošnje ugljevima su preuzele brojne male trgovaĉke firme.Rezultati Predlog mera energetske politike za promociju istraţivanja i razvoja (R&D) koje će iskoristiti lokalne nauĉne i tehnološke potencijale u oblasti obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti i povećati stepen samostalnosti u duţem periodu. ali u znatno smanjenim koliĉinama. ugljeva. Prirodni gas se obezbeĊuje iz domaće proizvodnje i uvozom iz Rusije. Potrošnja uglja u Vojvodini se znatno smanjila i zbog ĉinjenice da znaĉajan deo privrede radi sa smanjenim kapacitetima. Najzastupljenija je slama i oklasak kukuruza. Ukupna duţina gasovodne mreţe je 1560 km sa tendencijom daljeg porasta. god) stanovnika zadovoljavajući svoje ţivotne i radne potrebe za energijom korišćenjem sledećih primarnih energenata: prirodnog gasa. jer je transportni sistem jedinstven. a mnoga preduzeća su i zatvorena. Snabdevaĉ konzumnog podruĉja Vojvodine prirodnim gasom je NIS . Zrenjanin. pa ĉak i neovlašćeni pojedinci. Kikinda.GAS sa sedištem u Novom Sadu. uglavnom u seoskim domaćinstvima i sporadiĉno na poljoprivrednim gazdinstvima. Sintetizovanje nalaza i predloga u akcioni plan Izvršnog veća AP Vojvodine za realizaciju srednjoroĉnog programa. Jugopetrol Beograd. Jedan je posredstvom deset elektrodistributivnih preduzeća (Novi Sad. Distributer elektriĉne energije na teritoriji Vojvodine je Elektrovojvodina. Na teriroriji Vojvodine egzistira više od 150 snabdevaĉa. Sombor. komunalne energetike i drugih sektora potrošnje koji se nalaze na trasi visokopritisne gasne mreţe. privredno društvo za distribuciju elektriĉne energije sa sedištem u Novom Sadu. Isporuĉuje se mešavina ova dva gasa. Predlog mera energetske politike u domenu razvoja tehnogija obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti i procena potencijala za poboljšanja primenom predloţenih mera u cilju postizanja zadatih ciljeva. Subotica. Distribucija elektriĉne energije do krajnjih korisnika se obavlja na dva naĉina. ENERGETSKI SISTEM AP VOJVODINE Konzumno podruĉje Vojvodine se moţe posmatrati kao zaokruţena celina. Sremska Mitrovica. Kada je reĉ o snabdevanju industrije i javnih komunalnih preduzeća (distributera tople ili vrele vode za grejanje) dominantni snabdevaĉi derivatima nafte za energetske potrebe su (pre svega mazutom): NIS Naftna industrija Srbije Novi Sad. Od transformisanih vidova energije najzastupljenija je elektriĉna energija. Elektriĉna energija se preuzima iz jedinstvenog drţavnog elektroeneretskog sistema kojim upravlja Elektroprivreda Srbije sa sedištem u Beogradu. ogrevnog drveta i odpadaka iz poljoprivredne. Ruma. Veći potrošaĉi iz industrije. dok je i veliki broj domaćinstava gasificiran ili prikljuĉen na toplane. posredstvom NIS-GAS-a a svi ostali potrošaĉi se snabdevaju posredstvom 32 nezavisna distributivna preduzeća. snabdevaju se direktno. Obuhvata površinu od 21506 km2 na kojoj ţivi 2031992 (2002. Otpad iz poljoprivredne proizvodnje se koristi na mestu njegovog nastajanja. Lukoil – Beopetrol Beograd. pre svega ratarske i šumarske proizvodnje. kao i ustanovljavanje plana za praćenje i ocenu programa realizacije.Distribucija prirodnog gasa se obavlja dvojako. Potrebe konzuma Vojvodine za derivatima nafte su zadovoljene posredstvom većeg broja snabdevaĉa. sindikalne organizacije. Veliki potrošaĉi se i dalje snabdevaju direktno. Vrbas i Senta) a drugi direktnim snabdevanjem ĉetiri najveća industrijska korisnika (HIP Petrohemija Panĉevo. teĉnih derivata nafte. HIP 59 .

1 je prikazana struktura potrošnje finalne energije u Vojvodini u 2004. Ukupna potrošnja je bila 144738 TJ (40205 GWh. godini Slika 5. 60 . godini.6% 9388 GWh Slika 5. 1290 ktoe). godine pa do 2000. Toplotna energija 4. Od 1990. a elektriĉnu energiju preuzimaju u celosti iz javne mreţe. su izraţene oscilacije potrošnje prirodnog gasa i naftnih derivata i kontinualan rast potrošnje elektriĉne energije.3% 6917 GWh Prirodni gas 34. Zapaţa se dominantan udeo prirodnog gasa i naftnih derivata ali i zanemarljiv udeo obnovljivih izvora energije. a ukupan broj trafostanica je 9612. Matroz Sremska Mitrovica i BFC Lafarţ Beoĉin). ukupna instalisana snaga je 8526 MVA. grejanje stanbenih i drugih objekata. Samo šećerane u Zrenjnainu i Sremskoj Mitrovici nemaju sopstvenu proizvodnju energije. Sojaprotein Beĉej. Matroz se snabdeva na 20 kV naponskom nivou a preostali na 110 kV.5% 4799 GWh Električna energija 23. a u neenergetske svrhe je utrošeno 37941 TJ (10539 GWh. 4921 ktoe). 110/35 kV. Znatan deo komunalne energetike.9% 10359 GWh Drvo 0.2 prikazuje godišnje potrošnje finalne energije u AP Vojvodini u periodu od 1990. Takvi izvori postoje u: MSK Kikinda. godine. 110/35/8 kV i 110/6 kV. Energetska potrošnja je bila 106797 TJ (29666 GWh. Snabdevanje elektriĉnom energijom Vojvodine je obezbeĊeno iz jedinstvene javne mreţe Elektroprivrede Srbije posredstvom 220 i 110 kV mreţe preko 57 transformatorskih stanica sa transformacijama napona: 220/35/6 kV.Azotara Panĉevo.1: Struktura potrošnje finalne energije u Vojvodini u 2004. Carbodioxid Beĉej i gotovo svim šećeranama.9% 278 GWh Naftni derivati 31. Toplotnom energijom se snabdevaju iz obliţnjih termoelektrana-toplana u vlasništvu Panonskih elektrana. Ukupna duţina vodova je 24015 km. Elektriĉna energija koja se proizvede u energanama je zanemarljivih koliĉina i iskoristi se za sopstvene potrebe pokrivajući deo konzuma konkretne fabrike vlasnika energana.7% 1389 GWh Ugalj 4. 110/35/20 kV. U toku je planski prelaz na jedinstvenu transformaciju 110/20 kV. 3631 ktoe). STRUKTURA POTROŠNJE FINALNE ENERGIJE U AP VOJVODINI Na slici 5.0% 2 GWh Obnovljivi izvori energije 0. do 2004. u gradovima je prikljuĉen na sisteme daljinskih grejanja i blokovske kotlarnice u nadleţnosti komunalnih javnih organizacija i drugih subjekata nadleţnih za ovaj vid transformisane finalne energetske potrošnje. 110/20 kV.

3. godine.999 3.3 569.0 382.690 10. ** CO2 emission from fuel combustion only.626.868 25. godinu je posledica dramatiĉnog pada ekonomske aktivnosti.17 2.5 21. Svet. do 2004.85 0.79 4.599 2.000 10.35 Svet EU-15 EU-25 Srbija i Crna Gora MaĊarska Hrvatska Rumunija Nemaĉka 6268.1 su prikazani kljuĉni energetski indikatori za Srbiju i Crnu Goru. odnosno 31888 GWh 2001.99 8.43 2.637 3.223. 5.36 2.506 13.99 3.80 0. Tabela 5.867 6.13 6. PPP Purchasing Power Parity: the rate of currency conversion that equalizes the purchasing power of different currencies i.000 6.10 5. godine.69 3.391 8.60 1.71 10.4 36. Pad od oko 27% u odnosu na 1990.237 2.0 2.5 su prikazani pojedinaĉni indikatori.000 4. Na slikama 5.1 4.612 20 136 47 149 2. Porast od 2001.922.196 8.45 0.73 4.336 23.2 26.50 6.000 2.315 9.8 14.000 8.00 2.16 0.19 0. BND (PPP***) Million Milijarda Milijarda 2000 $ 2000 $ 33. zemlje EU-15 i 25 i neke zemlje.35 10.16 0.8 39.737 16.43 0.085 $/cap 2000$ 7.46 CO2/ UPPE** Region/ Zemlja tCO2/sta.14.885 49.e.0 48.24 3.399 3. 2000$ 0.26 0.4 163 157 29. CO2/stan.42 0.000 Električna Energija Prirodni Gas Naftni Derivati 1990 1992 1994 1996 1998 2000 2002 2004 2006 0 1988 Godina Slika 5.1 32. 61 .21 0.7 82. godine.44 0.220 6.898 tCO2/toe 2.876 25.98 1.70 4. godine od 20% je bio još uvek nedovoljan za dostizanje potrošnje iz 1990.7 8.transmission/distribution losses.418 10.05 2.51 0.36 Danska * Gross production + imports . estimates the differences in price levels between different countries.0 347 TWh 15.573 10 52 21 43 1.2 toe/cap 1.3 8. 3.exports .154 2.80 2. UPPE (ukupna potrošnja primarne energije) UPPE/BND (PPP) CO2/BND (PPP) kg CO2/$ 2000$ 0.5 456.456 6.37 2.579 1. Trend porasta finalne potrošnje glavnih energenata je evidentan i moţe se objasniti oţivljavanjem ekonomske aktivnosti ali i porastom ţivotnog standarda (naftni derivati).41 BND/stan PPP Stanovništvo UPPE/stan.5 2.271 Mtoe 10.19 2.19 0.4 2.34 0.000 Potrošnja energenata u Vojvodini [GWh/god] 12. naftini derivati i elektriĉna energija) je iznosila 43873 GWh 1990.1: Ključni energetski indikatori u 2003.1 10.082 20.4 i 5.2: Potrošnja energenata u Vojvodini Potrošnja glavnih vidova finalne energije (prirodni gas.5 5.67 8.17 2. godini BND (bruto nacionalni dohodak) Potrošnja elektriĉne energije Potrošnja elektriĉne energije/stan. ENERGETSKI INDIKATORI SRBIJE I NEKIH ZEMALJA IZ OKRUŢENJA U tabeli 5.8 35.21 toe/000 $ kWh/sta.6 3.63 0.429 6.526 1.

Naţalost. Na slici 5.4: Ukupna potrošnja primarne energije (TPES) po BND Slika 5.90 0.50 0.15 EU .30 0.] 30.00 Svet EU .15 EU . kod nas ni jedan niti drugi od poţeljnih uslova nije zadovoljen.] 25. Na slici 5.35.] Električna energija [kWh/stan. dok je po stanovniku vrlo visok.000 15.000 BND/stan. potrošnji primarne energije i BND Na slici 5. godine i njegov trend pada nije zadovoljavajući.000 5. CENE ENERGENATA Energetska politika svake zemlje zavisi pre svega od cena energenata po kojima ih nabavlja ili prodaje.25 Srbija MaĎarska Hrvatska Rumunija Nemačka Danska Slika 5. a da je potrošnja elektriĉne energije po glavi stanovnika vrlo visoka.000 10. ali i niske energetske efikasnosti konverzije energenata.10 0. Izrazito velika vrednost iskazana za Srbiju i Crnu Goru u odnosu na druge uporedne regije ili zemlje je posledica već pominjane slabe privredne aktivnosti.15 EU . Treba reći da je ovaj indikator konstantno visok od 2000. [ US$ppp] i Električna energija/stan.25 Srbija MaĎarska Hrvatska Rumunija Nemačka Danska 8 6 4 2 0 Svet EU .6 su prikazane realne cene elektriĉne energije i prirodnog gasa u Srbiji izraĉunate prema plaćenim raĉunima na uzorku od tridesetak 62 .000 BND/stan. kWh/stan.20 0. Sa stanovišta korisnika primarne energije najvaţniji su pariteti meĊu raspoloţivim energentima i njihova vremenska stabilnost.25 Srbija MaĎarska Hrvatska Rumunija Nemačka Danska Slika 5.40 0.5 je prikazana emisija ugljen dioksida (CO2) po stanovniku.70 0.3: BND i potrošnja električne energije po stanovniku Uporednom analizom indikatora na slici 5. velika koliĉina elektriĉne energije se još uvek troši za zagrevanje prostorija. ukupna potrošnja primarne energije (TPES) i bruto nacionalni dohodak (BND). To je indikator neefikasnog korišćenja elektriĉne energije. Po ukupnoj potrošnji primarne energije i po BND je ovaj indikator najviši od svih uporednih vrednosti.3 moţe se zakljuĉiti da je BND po glavi stanovnika u Srbiji nizak.. tCO2/PPE i CO2/BND 0. Naţalost. odnosno da se elektriĉna enegija ne troši u dovoljnoj meri za stvaranje nove vrednosti.000 20.60 0. ali implicitno i na nisku energetsku efikasnost i neadekvatno trošenje elektriĉne energije.4 je prikazana ukupna potrošnja primarne energije po BND. Ova analiza ukazuje na nisku privrednu aktivnost.000 0 Svet EU .80 PPE/BND [toe/000 2000$USppp] 10 tCO2/Stan.5: Emisija CO2 po stanovniku. ali i od sopstveno korišćenih tarifnih i fiskalnih mehanizama. [US$ppp/stan. 12 tCO2/toe tCO2/stan. tCO2/BND 0.

0 3.0 4.0 CEE/CPG 0.5 Cena električne enegije CEE [c€/kWh] Električna energija 3.52 0. Iz tog razloga se i ova studija oslanja na sopstvene procene bazirane na raspoloţivim podacima. ali su uglavnom nepouzdani i/ili nedovoljni. Zapaţa se izuzetno mali odnos cene elektriĉne energije i cene gasa.5 2. U zemljama EU. Vrlo je indikativna potcenjenost cene elektriĉne energije kod nas. godine) Slika 5. To su osnovni razlozi niske efikasnosti u svim enegetskim sektorima u Srbiji pa i Vojvodini.57 0.industrijskih preduzeća.0 2. Istraţivanja u oblasti od Cena prirodnog gasa CPG [c€/kWh] 63 .14 jan-jun 2002.0 2.5 3. I u apsolutnom smislu su cene energenata kod nas niţe u odnosu na okruţenje.57 jul-dec 1.40 jul-dec 1.0 1.0 Odnos cena električne energije i prirodnog gasa u industriji (kraj 2004.0 1. Nije saĉinjen dokument o starteškom razvoju privrede u Vojvodini. pa se procena o uticaju na privredne aktivnosti moţe samo strukturno naznaĉiti.5 2. ali to nije tako izraţeno kao što je u sluĉaju pariteta cena energenata. Druge dve procene u vezi sa Uticajem na privredne aktivnosti u celini i Ljudskim potencijalom. ovaj odnos se kreće od 3. koje po pravilu nije ugodno za manipulaciju kao prirodni gas.0 3.6: Cene električne energije i prirodnog gasa Turska Engleska Holandija MaĎarska Češka Švajcarska Španija SCG 0. Naime. postoje podaci i procene prikupljeni od strane pojedinaca i preporuke tehnologija pogodnih za primenu.0 6.5 0. Prva dva zadatka u okviru procena postoje.5 1.0 7.0 jan-jun 2005. 1. 3. ali bez zadovoljavajuće verifikacije.5 0.0 2. su potpuno nepoznate. 1.7 su dati odnosi cena elektriĉne energije i prirodnog gasa za neke evropske zemlje.83 jul-dec 1.7: Odnos cena elektrišne energije i prirodnog gasa u nekim evropskim zemljama IZBOR KOMERCIJALNIH ENERGETSKIH TEHNOLOGIJA POGODNIH ZA PRIMENU U AP VOJVODINI Osnovni koraci u realizaciji tehnološkog razvoja energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije su prikazani na slici 5.5 pa naviše.0 5.0 Prirodni gas 1. koje bi trebalo nama da budu uzor. 0. Na slici 5. Krajnji korisnik primarne energije ne nalazi ekonomski interes ni za povećanje enegetske efikasnosti niti za korišćenje obnovljivih izvora energije.50 jan-jun 2003.60 jul-dec 1.8.0 jan-jun 2001. Period Slika 5.5 1. To je samo dokaz da ne postoje institucije u Vojvodini nadleţne za ovu oblast. 1.57 jan-jun 2004.

S obzirom na to da su sopstveni izvori elektriĉne energije u Vojvodini vrlo mali. zamena pohabanih delova opreme. Organizovana akcija moţe biti obuka osoblja koje rukuje mašinama koje vrše energetsku transformaciju. prenosu i distribuciji energije. mora se naglasiti da su ljudi koji koriste energiju ili im je ona sredstvo rada. Dva su razloga za to. ova procena stanja u oblasti ne odlaţe već omeĊuje delovanje na izradi jednog odrţivog plana za unapreĊenje energetske efikasnosti i povećanja primene obnovljivih izvora energije. Prvo . ali i relativno male po svom efektu na nivou fabrike ili regije. Ipak. njihovo zbirno dejstvo moţe biti i te kako znaĉajno. na mestu potrošnje. Evidentan ljudski potencijal je u prošlosti smanjen. Ovako stvorena elektriĉna i toplotna energija se moţe koristiti izolovano. Prikljuĉenjem ovakvih postrojenja na javnu elektro mreţu moţe se dobiti veća pouzdanost rada mreţe. ovom strategijom se apostrofira kombinovana proizvodnja elektriĉne i toplotne energije. a istraţivaĉka oprema potpuno zastarela. Klasiĉne tehnologije koje se koriste za povećanje energetske efikasnosti su mnogobrojne. itd.8: Osnovni pravci tehnoločkog razvoja Pod energetskom efikasnošću se podrazumeva skup organizovanih akcija u cilju smanjenja energetske potrošnje pri energetskim transformacijama. Gore pomenute ĉinjenice oteţavaju proces analize i integracije u cilju stvaranja: • preporuka za izradu strategije razvoja energetike Vojvodine • plana istraţivanja i razvoja (R&D) • plana usavršavanja ljudskog potencijala No.povećava se sigurnost snabdevanja elektriĉnom energijom. Ipak. ovakvom distribuiranom proizvodnjom bi se u znaĉajnoj meri povećala proizvodnja elektriĉne OSTVARIVANJE DEFINISANIH ZADATAKA ANALIZA I INTEGRACIJA PROCENA 64 .iskorišćenje primarne energije je daleko bolje nego u sluĉaju odvojene proizvodnje i drugo . najznaĉajniji uticajni faktor na energetsku potrošnju i na energetsku efikasnost. Od klasiĉnih i proverenih tehnologija koje se koriste u cilju povećanja energetske efikasnosti. ali će se sigurno i smanjiti distributivni gubici mreţe. poboljšanje kontrole procesa. Pri tome se pomenuti skup organizovanih akcija moţe odnositi na pojedinaĉno domaćinstvom. Iz tog razloga će se njihov potencijal proceniti na osnovu procene stanja energetske efikasnosti u pojedinim energetskim sektorima i procenom mogućih zbirnih efekata baziranim na iskustvu drugih. ali je danas ova aktivnost potpuno marginalizovana i svedena na manje grupe istraţivaĉa. OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA ENERGETSKE EFIKASNOSTI I OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE U VOJVODINI POTENCIJAL ENERGETSKE EFIKASNOSTI I OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE PREPORUKE ZA IZRADU STRATEGIJE RAZVOJA ENERGETIKE SAVREMENE I PROVERENE TEHNOLOGIJE ENERGETSKE EFIKASNOSTI I OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE PLAN ISTRAŽIVANJA I RAZVOJA (R&D) UTICAJ NA PRIVREDNE AKTIVNOSTI U CELINI LJUDSKI POTENCIJAL PLAN USAVRŠAVANJA LJUDSKOG POTENCJALA Slika 5. ali je u funkciji povišenja energetske efikasnosti kompletnog sistema. ĉišćenje zagrevnih površina. Krakteristika ovih tehnologija je da zahtevaju male ili srednje investicije.interesa za ovu studiju su vršena gotovo iskljuĉivo na fakultetima i institutima. ali i na regiju kakva je Vojvodina. a koje zahtevaju znaĉajne investicije. izgradnja novog postrojenja kakvo nije postojalo u pogonu.

pa ih je zato vrlo teško pojedinaĉno analizirati i vrednovati. Mere za povećanje energetske efikasnosti su: unapreĊenje energetskog menadţmenta. 44–43%). Male hidroelektrane f. Jedan vaţan energetski sektor neće biti razmatran. Duţi periodi otplate zahtevaju detaljniju ekonomsku analizu s obzirom na veliku investiciju. Razlog je niska cena elektriĉne energije i nedovoljno podsticajna regulativa za njenu širu individualnu primenu. ali u svakom sluĉaju sugeriše naĉin izgradnje velikih postrojenja u uslovima nejake privrede i uvodjenje nove proverene tehnologije (kombinovani ciklusi). Energetska efikasnost Mere koje podrazumeva energetska efikasnost su veoma brojne i raznolike. I energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije su u tehnološkom smislu u svetskim razmerama dobro razvijeni i izuĉeni. Predlaţe se koncesiona gradnja. Postrojenja biogasa i korišćenje biogasa u energetske svrhe c. kojom će se omogućiti smanjenje potrošnje primarne energije. Povećanje energetske efikasnosti u industriji U vrlo konzervativnom pristupu se moţe proceniti da se na nivou cele industrije u Vojvodini moţe postići ušteda od oko 10%. Proizvodnja elektriĉne energije korišćenjem vetra i g. sporosti donošenja i nedoslednoj primeni zakonske regulative. Osnovni uslov je postojanje adekvatnog potrošaĉa toplotne energije u okolini proizvodnje. 34–33% i domaćinstva i tercijalne delatnosti.Osim toga predlaţe se i gradnja velikih postrojenja za proizvodnju elektriĉne i toplotne energije. Ova tehnologija je dobro poznata potencijalnim korisnicima. Proizvodnja toplotne energije (pare i tople vode) iz biomase b. Od obnovljivih izvora energije ova strategija obuhvata sledeće tehnologije: a. Na ţalost kod nas stepen primenjenosti savremenih tehnologija nije zadovoljavajući. Sagorevanje gradskog otpada d. Razlog izostavljanja transporta iz analize je potpuno odsustvo koncepta i strategije njegovog razvoja. Razloge treba traţiti u slaboj privrednoj aktivnosti. To je Transport koji uĉestvuje u finalnoj energetskoj potrošnji sa oko 22-24% (ostalo su industrija. U ovoj strategiji je izvršena procena potencijala u industriji i zgradarstvu. Solarni foto-naponski sistemi. To znaĉi da je veliki broj njih našao komercijalnu primenu uz zadovoljenje tehniĉkih standarda. kontrola procesa sagorevanja u kotlovima.energije u Vojvodini. Geotermalna energija e. Primetan je izostanak primene solarne energije za proizvodnju toplotne energije. U takvim sluĉajevima se uglavnom radi i o zameni dela ili cele procesne opreme. iskorišćenje otpadne toplote u sušarama itd. što se kao tip finansiranja projekata ne moţe u tehniĉkom smislu nazvati povećanje energetske efikasnosti. Obiĉno se ide u realizaciju kada je prost period otplate manji od pet godina. niskoj ceni elektriĉne energije. Pri donošenju konaĉne odluke o realizaciji predloţenih mera za povećanje energetske efikasnosti jedan od osnovnih kriterijuma je i period otplate investicije. ali na ţalost nije dovoljno iskorišćena. smanjenje isticanja vazduha u sistemima komprimovanog vazduha. 65 .

dobila bi se koliĉina novoproizvedene elektriĉne energije u iznosu od 697 GWh u poreĊenju sa 8216 GWh celokupne teritorijalne potrošnje u 2003. Na osnovu sprovedenog snimanja stanja. nedostatak sredstava.5%). a ukupna potrošnja gasa je 5119 GWht/a. (8. kotlovi (ako postoje) itd. tavanice i poda. krov i podove (poslediĉno su i transmisioni gubici vrlo veliki u odnosu na sluĉaj kada su ove površine izolovane po vaţećim standardima). proraĉuna i procena moţe se zakljuĉiti sledeće: Samo mali broj zgrada ima izolovane zidove. izolacija cevovoda. Za toliko bi se ovakvim poduhvatom smanjilo preuzimanje iz javne mreţe. To zahteva veliku. Kako je cena drugih sistema grejanja znaĉajno manja u odnosu na korišćenje elektriĉne energije. ali dug period otplate. Druga grupa mera podrazumeva još duţi period otplate investicija: Izolacija krovova Izolovanje zidova i fasade Zamena spoljašnjih vrata i prozora. godine izvršeno snimanje toplotnih gubitaka u zgradama u Srbiji. škole i bolnice. Analizom su obuhvaćeni: izolacija zidova. škole = 282 kWh/m2 i bolnice = 223 kWh/m2. Raspoloţive mere za poboljšanje energetske efikasnosti u zgradama se mogu podeliti u dve grupe kako sledi: Prva grupa podrazumeva mere ĉiji je prost period otplate do oko 7 godina: Podešavanje i kontrola temperature vode za grejanje i sanitarne tople potrošne vode Regulisanje sistema grejanja Termiĉko izolovanje distributivnih cevovoda Smanjivanje infirtracionih gubitaka Primena termostatskih ventila na grejnim telima Merenje potrošnje toplotne energije. to su i periodi otplate kod tih sistema znatno duţi (ĉesto preko deset godina). Povećanje energetske efikasnosti u zgradarstvu Po metodologiji Svetske Banke je 2003. Nova proizvodnja elektriĉne energije bila bi 697 GWhe/a. Kod nas postoje svi tehniĉki uslovi za primenu ovih mera ukljuĉujući i servisne usluge i proizvodnju opreme. dobro organizovano i subvencioniranu akciju koja će na duţi rok dati vrlo znaĉajne rezultate. gubici na prozorima i vratima.Distribuirana proizvodnja toplotne i elektriĉne energije Na bazi uzorka od 44 preduzeća u Vojvodini koja su na 44 lokacije po celoj teritoriji razmotrena je mogućnost samostalnih investicija svakog od tih preduzeća. osim za zamenu prozora kada iznosi 7-8 godina. dodatna potrošnja gasa je 1139. sistem kontrole temperature i drugih parametara. Veliki broj zgrada je stariji od dvadeset godina i mnoge od njih nisu odrţavane. 66 .2 – 2 MWe) i 6 postrojenja sa gasnom turbinom (5 – 20 MWe). Proraĉunske vrednosti godišnjih toplotnih gubitaka su: stanovi = 221 kWh/m2. tako da proizvede više od 90% svojih potreba elektriĉne energije i sprovede delimiĉnu kogeneraciju. Generalno govoreći odrţavanje zgrada i sistema grejanja u njima je vrlo loše. nepostojanje mera prinude i regulative u velikoj meri usporava ili odlaţe njihovu primenu. Troškovi grejanja su veoma promenljivi i zavisni od energenta i sistema koji se koristi. Ugradnjom 44 postrojenja sa gasnim motorom (0. Prost period otplate za predloţene mere smanjenja energetskih gubitaka u zgradama koje koriste elektriĉnu energiju za grejanje je uglavnom manji od pet godina. korisna toplota (iz kogeneracije) je 939. Snimanja su se odnosila na stanove. korisna toplota (bez kogeneracije) je 3071. stanje instalacije.

Moguće uštede ili proizvodnja nove toplotne energije je oko 2789 GWh. Razlozi za ovakvu tvrdnju leţe u slaboj ekonomiji zemlje i njenoj prezaduţenosti. iskorišćenje postojećeg proizvodnog kapaciteta bi bilo na nivou maksimalnog. povećanjem proizvodnje i kvaliteta proizvoda drţava bi ostvarila dodatna sredstva po osnovu poreza na dohodak.2.2 je data rekapitulacija procene potencijala u oblasti energetske efikasnosti. Dosadašnji pokušaji u ovakvom pristupu nisu uspeli zbog nedostatka valjane zakonske regulative i sopstvene nesigurnosti politiĉke strukture zemlje.Kombinovana postrojenja elektriĉne i toplotne energije Koncesiona izgradnja velikih kapaciteta je u duţem narednom vremenskom periodu realan put da se doĊe do savremenih tehnologija i novog trţišta proizvedene energije i proizvoda koji se stvaraju u okruţenju takvih velikih postrojenja. Prevodjenje TE-TO Novi Sad sa vršnog na kontinualni reţim i povećanje efikasnosti i snage sa postojećih 230 na najmanje 450 MWe. konkurentna i profitabilna prerada nafte. Tabela 5. Koncept jednog od mogućih projekata je: Tehnološko povezivanje rafinerja Novi Sad i Panĉevo i TE-TO Novi Sad. Rekapitulacija potencijala u oblasti energetske efikasnosti U tabeli 5. Zamena i unapredjenje postojećih tehnoloških rešenja i dogradnja novih sistema neophodnih za kompletiranje procesa u cilju postizanja veće elektriĉne i ukupne efikasnosti. Moguće je postići uštedu ili novu proizvodnju od 897 GWh elektriĉne energije. Efekti ovih poduhvata su: odrţiva. To je oko 13% u odnosu na godišnju potrošnju elektriĉne energije u Vojvodini. znaĉajno bi se smanjila jediniĉna proizvodna cena derivata i energije (toplotne i elektriĉne). Povećanje kapaciteta i kvaliteta prerade sa sadašnjih 3.Procena efekata primenom mera povećanje energetske efikasnosti Tehnologija INDUSTRIJA ZGRADARSTVO DISTRIBUIRANA UKUPNO Potencijalna uštede energeije GWh(E) GWh(T) 200 550 1300 697 939 897 2789 67 . što je znatno više od godišnje utrošene toplotne energije. NIS bi preko stranog partnera imao pristup novim trţištima.5 na 7 miliona tona sirove nafte. Sliĉna kombinovana postrojenja bi trebalo prostudirati i moţda izgraditi i na lokacijama Zrenjanina i Sremske Mitrovice (u okviru ili pored postojećih TE-TO) i novo kombinovano postrojenje u Subotici gde postoji solidan konzum toplotne energije u zimskim mesecima. što ne daje mogućnost preuzimanja stranih kreditnih obaveza. pored ekoloških poboljšanja rešio bi se i problem mazuta u letnjem periodu i prerada mazuta na visoko vredne derivate.

do 2005.2 17. Energetska efikasnost transformacije biomase je manja u odnosu na fosilna goriva što takoĊe treba imati u vidu kada se vrednuje potencijal. Toplotne moći biomase su znatno manje od teĉnih ili gasoviith fosilnih goriva i manipulacija biomasom je znatno teţa.0 18. Pri izboru lokacije postrojenja potrebno je razmotriti sledeće: lokalni interes i podrška izgradnje postrojenja za biomasu raspoloţivost biomasom i stanje infrastrukture za transport biomase postojanje stabilnih potreba za parom i vrelom dodom (industrija ili komunalna energetika) postojanje skladišta biomase ili simultane raspoloţivosti biomase i potreba pare. Procenjena raspoloţiva finalna energija biomase je 20685 TJ. ali je potencijal znaĉajan. Osnovni tipovi biomase su drvo. ali svakako respektabilan. kukuruzna stabljika.2 7734. Proseĉna cena otkupa biomase u Vojvodini je oko 12 evra/toni. Kad je reĉ o biomasi iz šumarstva.9 4675. prpa. a deo jednostavno ostaje na njivama. Sagorevanje je moguće ostvariti i ako je biomasa vlaţna do 65%. Neke grube procene govore da se od ove trećine svega oko 50% realno moţe sakupiti i iskoristiti u energetske svrhe.0 18.4 69.6 386. šapurika. Povećanje procenta prikupljene biomase iz nepristupaĉnih delova ili usloţnjavanje tehnologije prikupljanja svakako bi dalje povećavalo jediniĉnu cenu biomase.5 250.4 13. suspenziono sagorevanje kada se biomasa melje i uduvava u loţište obiĉno u kombinaciji sa nekim fosilnim gorivom itd. Potencijal biomase u Vojvodini Procena ukupnih koliĉina sporednih proizvoda ratarstva u Vojvodini data je u tabeli 5.0 5746 t/god 1717993 3338465 107882 1050595 t/god 286332 556411 17980 175099 275000 77300 50000 1438123 Finalna energija pare ili tople vode TJ/god 2474 4640 150 967 2805 835 540 12411 68 .9 9. Table 5. šumski otpaci. Procenjuje se da od raspoloţive koliĉine samo 1/3 moţe biti opredeljena za energetske potrebe.4 447. Dat je godišnji prosek u periodu od 2001. loţišta za sagorevanje u prostoru. U Vojvodini je ukupna potrošnja finalne energije u 2004. što ĉini oko 19% od ukupne potrošnje finalne energije u Vojvodini. Kratak opis tehnologije Osnovne komponente ovih postrojenja su: sistem za pripremu i doziranje goriva i nisko ili srednje pritisni parni kotao (obiĉno plamenodimocevni). vinogradarstva i voćarstva potencijal je manji.3 2148. industrijski otpad itd.3: Potencijal biomase u Vojvodini (prosek 2001-2005 godina) BIOMASA Slama strnih ţita + Soja Kukuruzovina Suncokret (stabljike i glave) Lišće šećerne repe Voćarstvo (granjevina) Vinogradarstvo (granjevina) Šumarstvo (granjevina) UKUPNO BIOMASA Raspoloţivo UKUPNO za energetske svrhe Donja toplotna moć MJ/kg 14.3. kosa stepenasta rešetka.5 1298.Obnovljivi izvori energije Proizvodnja toplotne energije iz biomase a. To je i razlog što je ova tehnologija dostupna pri relativno niskim cenama. Inicijativa za izgradnju ovakvih postrojenja obiĉno dolaze od lokalnih investitora iz industrije ili javnih komunalnih preduzeća sa namerom prodaje pare industriji. Male i srednje jedinice su kapaciteta od 1 do 15 MW toplotne snage.4 900. Od raspoloţive 1/3 deo se koristi u industriji kartona. jer se 2/3 koriste u stoĉarstvu ili se zaoravaju.0 1391. slama.0 Raspoloţiva energija TJ/god 4123.0 20685 GWh/god 1145. Primenjene tehnologije loţišta mogu biti: puzeća rešetka.1 249.9 13. b. godine. Ovo je dobro poznata i dobro ispitana tehnologija. godini bila 106797 TJ.9 1610. Kada se proizvodi para onda je to obiĉno zasićena para pritiska od 4 do 15 bar.

69 .Troškovi smanjenja emisije CO2 su vrlo niski. ali i od primenjene tehnologije. Tipiĉan je ţivotinjski otpad i/ili industrijski organski otpad. Najbolji rezultat se dobija od otpadne vode sa visokom vrednošću COD. Znaĉajno poboljšanje ove tehnologije se postiţe kontinualnim mešanjem otpadne vode. Uobiĉajena postrojenja za biogas koriste biološki otpad svinja i krupne stoke. Proizvodnja elektriĉne energije iz biogasa je sa stanovišta zaštite okoline veoma pogodna tehnologija. Ona se sastoji u pokrivanju lagune sa plastiĉnim pokrivaĉem i skupljanje proizvedenog biogasa u lagunama. radi obezbeĊenja rastvorljivosti ĉvrstih delova u otpadnoj vodi. prvenstveno azot i fosfor. pa je svakako interesnatnije stvoreni biogas upotrebiti za proizvodnju elektriĉne energije. Ulaz u biogas postrojenja je biološki organski otpad bez komponenata štetnih po okolinu. Biogas se moţe koristiti za proizvodnju toplotne i/ili elektriĉne energije. Iskorišćena biomasa za proizvodnju biogasa se koristi kao poljoprivredno Ċubrivo. Najefikasnija postrojenja koriste kontinualnu fermentaciju u digestorima sa snaţnim mešalicama.Viškovi za okolinu kritiĉnih hranljivih sastojaka. otpadnu vodu pri preradi šećerne repe iz pivara. . gasni motor i moguće postrojenje za iskorišĉenje otpadne toplote motora (proizvodnja tople vode ili pare). Izlazni gas zavisi i od organskog sastava otpadne vode. postrojenje za tretman biogasa. veću proizvodnju biogasa.Postrojenja biogasa i korišćenje biogasa u energetske svrhe a. . tako i elektriĉne energije. i deo CO2 će biti uklonjen. a ne iz energetskih razloga. aerosola. a za industrijski otpad to varira od 2-200 nm3 po toni. U većini slučajeva biogas postrojenja su izgrađena iz razloga zaštite okoline. Biogas mora biti oĉišćen od H2S. proizvodnja biogasa iz ĉvrstog substrata ima prednost zbog recikliranja hranljivih materija iz zemljišta na ekonomiĉan i po okolinu prihvatljiv naĉin. . destilerija i drugih procesa prehrambene industrije. . Prednosti i nedostaci tehnologije su: . Kratak opis tehnologije Dominantna je tehnologija anaerobne digestije. U poreĊenju sa ulaznom sirovinom proizvod procesa anaerobne digestije je praktiĉno bez mirisa. Elektriĉna efikasnost moţe biti do 40% od ulazne energije biogasa.Tipiĉne snage gasnih mašina i generatora se kreću od 0. takoĊe.Kvalitet Ċubriva digestirane biomase je bolji od sirovog materijala koji se koristi za proizvodnju biogasa. moţe koristiti. mogu se redistribuirati do drugih oblasti. Jedna od dobro poznatih i ĉesto korišćenih tehnologija za proizvodnju biogasa je tehnologija pokrivenih laguna. Potpuno rastvaranje (suspenzija) ĉvrstih elemenata otpadne vode omogućuje brţu i uniformniju digestiju i smanjenje potrebe za hemijskim kiseonikom. Kanalizacioni mulj iz postrojenja za preradu kanalizacionog otpada i deo organskog otpada iz domaćinstava se. Osnovne komponente ovog tehnološkog rešenja su: postrojenje za biogas. ĉestica i slobodna voda iz gasa moraju biti uklonjeni. ali i toplotne energije korišćenjem gasnih motora. Nakon ĉišćenja se biogas komprimuje do pritiska koji zahteva gasni motor.Biogas. Moguće je izgraditi i poludnevno skladište biogasa i na taj naĉin pokriti dnevne vrhove u potrošnji kako toplotne. tj. jer se smanjuje emisija CH4. Mehaniĉka snag gasnog motora se transformiše u elektriĉnu energiju putem generatora. Ako se ĉišćenje gasa vrši u vlaţnom skruberu sa rastvorenim kreĉom. Za otpad pri proizvodnji stoke moguće je oĉekivati 20-22 nm3 biogasa po svakoj toni polaznog substrata (otpadne vode). Proizvodnja elektriĉne energije korišćenjem biogasa Postrojenja biogasa su relativno skupa. b. kada se proces odvija u zagrevanom sudu i kada je prisutno stalno mešanje sirovine. Osnovni nedostatak ove tehnologije je visoka investicija postrojenja za biogas.1 do 3 MW elektriĉnog izlaza. kao obnovljivi izvor energije. a efikasnost iskorišćenja otpadne toplote gasnog motora moţe biti i do 50%. zamenjuje fosilna goriva i povećava sigurnost snabdevanja energijom.U poreĊenju sa drugim oblicima prerade otpada.

Moguća proizvodnja biogasa na njima je oko 161 TJ godišnje.5 je data procena proizvodnje biogasa na 5 velikih farmi goveda i 5 velikih farmi svinja u Vojvodini. a u gradovima je moguće organizovati sistem prikupljanja flaša. To je i razlog što se danas pridaje velika vaţnost reciklaţi i iskorišćenju otpada u korisne svrhe.5 do 1. S obzirom na to da problem otpada ĉesto prevazilazi samo ekonomske kriterijume i zadire u pitanja ekologije i zdravlja populacije. a skupljanje i transport teĉnog stajnjaka se za sada kod nas ne praktikuje. Kratak opis tehnologije Odlaganje otpada je veliki problem većine razvijenih. Cena postrojenja za biogas je relativno visoka i manje farme teško mogu naći raĉunicu za njegovu izgradnju. Industrija moţe uštedeti novac prikupljanjem razliĉitih kategorija otpada.c.4 je data procena ukupnog broja stoke u Vojvodini. Koliĉina otpada ima stalnu tendenciju porasta sa pretnjom da ozbiljno ugrozi one koji su taj otpad stvorili. Sagorevanje gradskog otpada a. Jedino su velike farme interesantne za proizvodnju biogasa. drţava je duţna da izgradi stimulacioni sistem i/ili sistem prinude za njegovo uklanjanje ili sanaciju.0 MWe). tako da je mnogo ekonomiĉnije separaciju izvršiti na mestima nastajanja otpada. Tabela 5. Postoje ĉetiri naĉina na koje se moţe koristiti ĉvrsti otpad kao gorivo: 70 . aluminijumske ambalaţe i papira. Sistemi za selektiranje metalnog otpada nakon primarnog sakupljanja su vrlo skupi.7 Biogas nm3/god Raspoloţiva primarna energija TJ GWh U ovim farmama je realno moguće ostvariti proizvodnju od 16 GWh/god (56 TJ/god) elektriĉne energije i oko 64 TJ/god (18 GWh/god) toplotne energije korišćenejm gasnih motora manjih snaga (0. a to za poĉetak zahteva formiranje trţišta otpadnih materijala. pa i manje razvijenih društava. jer mogu proizvesti dovoljnu koliĉinu teĉnog stajnjaka iz koga je moguće dobiti dovoljnu koliĉinu biogasa za proizvodnju struje i/ili toplote. Tabela 5. Potencijal proizvodnje biogasa u Vojvodini U tabeli 5. To je znatno manje od procenjenog maksimuma ali se ĉini da je jedino opravdano organizovati proizvodnju biogasa na tim farmama. ali se praktikuje u Austriji i Nemaĉkoj.5: Realan potencijal proizvodnje i iskoriščenja biogasa u Vojvodini FARME Broj uslovnih grla (500 kg govedo) 30150 21200 Samo veće farme Broj OSOKA uslovnih otpadna grla (500 voda kg govedo) m3 Farme goveda Farme svinja UKUPNO 5 5 11000 8500 350000 7000000 161 44. Naravno da svaki predloţeni sistem mora biti ekonomski dokazan.4: Makisamlni teoretski godičnji potencijal proizvodnje biogasa u Vojvodini Broj Krave Junad Svinje UKUPNO uslovne stoke (samo farme sa 200 i više grla) OSOKA (manure) m3 BIOGAS m3 TJ/god Energija GWh 100000 150000 1000000 583333 10000000 200000000 4600 1278 U tabeli 5. Samo se manji deo ove stoke nalazi na većim farmama.

direktno spaljivanje. izdašnost. Ipak. pripada velikoj evropskoj geotermalnoj zoni.2 65. Vrbas. Sedmodnevno eksperimentalno ispitivanje dalo je strukturu prikazanu u tabeli 5.4 65116 8.0 1460 32.04 puta manje nego Novi Sad. godine Institut za energetiku i procesnu tehniku FTN u Novom Sadu ispitao je strukturu i koliĉine komunalnog otpada za grad Novi Sad (uţe gradsko naselje i 14 okolnih naselja). temperaturni i hidrodinamiĉki uslovi. gasni faktor i druge 71 . u svim sistemima su akumulirane geotermalne vode pogodne za korišćenje.7. proizvodnja gasa putem biološke degradacije otpada.1 2957 272 99280 Struktura u % 13. fiziĉka i hemijska svojstva termalnih i termomineralnih voda i pratećih slobodnih gasova. piroliza. Generalno govoreći.3 1935 1. u Vojvodini su izbušene 73 hidrotermalne bušotine ukupne dubine 62679 m. Geotermalna energija a. kolektorska svojstva. Bušenje je finansirao i realizovao tadašnji "Naftagas".6 i godišnju koliĉinu po stanovniku 320 kg (0.5 13323 4. treba naglasiti da investicioni i eksploatacioni troškovi postrojenja za sagorevanje ĉvrstog otpada mogu biti znatni.5 11. stratigrafska pripadnost. Ţabalj. velika koliĉina fosilnih goriva bi se uštedela. godini (311850 stanovnika) Komponenta Papir Staklo Plastika Metali Guma Tekstil Organski otpad Ostalo UKUPNO Proseĉne koliĉine u tonama Dnevno Godišnje 36. njihova temperatura. Ako je ukupan godišnji gradski. proizvodnja goriva od otpada. Tabela 5.). koja ima povoljne uslove za istraţivanje i korišćenje geotermalne energije. To su tople vode prirodnih izvora i vode u stenskim masama do kojih se moţe doći bušotinama. Srbobran.1 11714 5. te ih treba uporediti sa trenutnim troškovima odlaganja i saniranja otpada.9 2154 178. Teritorija Vojvodine. Ispitani su i definisane su njihove osnovne karakteristike: litološki sastav. kao deo Panonskog bazena. Procena potencijala u Vojvodini Tokom 2001. Baĉki Petrovac.9 kg/dan). Za sada se istraţuje i koristi hidrotermalna energija. hemijski sastav. MeĊutim.0 100 U radijusu od 48 do 58 km (granica isplativosti sakupljanja otpada) nalaze se opštine: Baĉka Palanka. može se grubo proceniti da je njegova donja toplotna vrednost 6647 GJ/god. odnosno 1. Temerin.6 2.9 0. Tabel 5. Ako bi se samo deo ovog goriva iskoristio za sagorevanje. Ruma i Sremski Karlovci sa 322. medicinski i industriski otpad u Vojvodini 573000 tona. Irig. vrsta i kvalitet kolektorstena. U Vojvodini su uoĉena i sistematizovana ĉetiri hidrogeološka sistema.6: Prosečne dnevne i godišnje količine pojedinih komponenti komunalnog otpada koji je deponovan u Novom Sadu u 2001.8 3. InĊija. b. Najintenzivnija istraţivanja su obavljena 80-tih godina prošlog veka kada je izbušeno 45 bušotina ukupne dubine 34840 m ili oko 56% svih bušotina.5 1.100 stanovnika.7 621 5. Potencijal geotermalne energije u Vojvodini U periodu od (1969-1996.5 1.

turistiĉki kompleksi.odnosno kao njihov mogući supstituent.niskotemperaturni toplotni. Ovo je razlog da se potencijali naših geotermalnih izvora prihvate samo kao: . hlaĊenjem vode do 15 oC. kojima je obuhvaćeno 65 bušotina iznosila je 85.749-1.6 MW. U svakom sluĉaju za zadovoljenje vršnih potreba neophodan je vršni kotao. prema podacima iz 1997.moguća alternativa u eksploataciji drugih (konvencionalnih) resursa. Korišćenje geotermalne energije u Vojvodini Korisnici energije hidrotermalnih bušotina su banje.854) m 25 oC o Ukupna toplotna snaga hidrotermalnih bušotina. i priprema sanitarne vode i vode za bazene. priprema energije za hlaĊenje objekata. a prema podacima "NIS Naftagas"-a iz 2005. ali i potencijalno moguća. niti su rentabilna sa stanovišta komercijalne proizvodnje mehaniĉke (odnosno elektriĉne) energije. Tehnologije za korišćenje geotermalne energije Razmatrane mogućnosti primene savremenih tehnologija u eksploataciji raspoloţivih energetskih resursa geotermalnih voda u Vojvodini obuhvataju konvencionalna rešenja. Za sagorevanje gasova izdvojenih iz geotermalne vode pogodan je gasni motor uz dodatno korišćenje prirodnog gasa. a najĉešća vodoizdašnost je Izlazna temperatura je najĉešće Geotermijski gradijenti su Skoro sve vode sadrţe izvesne koliĉine gasova Vode sadrţe rastvorene minerale Sadrţaj minerala u bušotinama bušenim na naftu i gas je 73 hidrotermalne Izbušeno: Pozitivno: bušotine Najdublja: 2520 m Vrbica. Tabela 5. Zbog toga se svaka bušotina pojedinaĉno mora detaljno prouĉiti pri izboru naĉina i opreme za korišćenje.5 oC/100 m najĉešće metan 0. U sve navedene kombinacije se odliĉno uklapa primena toplotne pumpe. Zbog toga se geotermalna energija tradicionalno koristi: za bazno zagrevanje u radijatorima ili kompletno zagrevanje sa sistemom podnog odnosno vazdušnog grejanja. iskustveno već proverena.94 g/l 0. Konvencionalna ili dualna termoenergetska postrojenja sa iskljuĉivo resursima naših geotermalnih izvora nisu investiciono prihvatljiva. a po svemu sudeći ne oĉekuju se u dogledno vreme znaĉajne promene.5 MW. pripremu sanitarne tople vode i zagrevanje bazena ili ribnjaka. Bušotine uglavnom rade samoizlivno. jer omogućava dodatno hlaĊenje geotermalne vode i celovitije korišćenje njenog energetskog potencijala. godine za 54 hidrotermalne bušotine to je 72. b. Strategija analize mogućnosti korišćenja potencijala geotermalnih izvora strukturirana je tako da se traţe ogovori na pitanja u vezi: 72 .18 g/l 65 bušotina 82 C sa dubine (1. Samo 15 bušotina je aktivirano za proizvodnju toplotne energije. Energetski potencijali geotermalnih izvora u Vojvodini dominantno su .karakteristike. c.5 m Novi Sad 10-20 l/s 40-60 oC 4. Postojeći konzum to potvrĊuje. priprema energije za zagrevanje objekata. poljoprivredni proizvoĊaĉi i industrija koji termalnu vodu koriste cele godine ili sezonski za zagrevanje objekata. . Tehnologije primene geotermalnih voda je moguće razmatrati u kontekstu rešavanja ĉetiri globalna zadatka: spegnuta proizvodnja toplotne i elektriĉne energije.42-13.5-7.7: Karakteristike geotermalnih voda u Vojvodini. Banat Najplića: 305.40-40. daju im razliĉitu perspektivnost i odreĊuju specifiĉnosti uslova za korišćenje. Konzum koji je pogodan za korišćenje energije geotermalnih voda ĉine potrošaĉi toplote koji zahtevaju što niţu temperaturu i po mogućnosti kontinualno korišćenje.

za sada se ne predlaţu nova bušenja. što odluĉujuće utiĉe na ekonomiĉnost funkcionisanja. kao što je Vojvodina. teorijske i praktiĉne. za ĉiju su kompenzaciju potrebna 73 . d. Hidroelektrane u Vojvodini a. Nisu to energetski izvori od velikog pokrajinskog znaĉaja. Ipak. MeĊutim trebalo bi svaki izgledan projekat ove vrste pomoći sistemom niskih kamata. koji bi bitno uticali na snabdevanje energijom. u smislu realizacije najvećeg profita u uslovima datih ograniĉenja. Osnovna karakteristike ovog podruĉja je da kroz njega protiĉu velike koliĉine vode. dosadašnje analize su pokazale da njegovo korišćenje nije ekonomski opravdano. Naime. postoje samo teoretske mogućnosti za transformaciju potencijala vojvoĊanskih geotermalnih voda u mehaniĉki. staklenici i plastenici u poljoprivredi. odnosno elektriĉni vid energije. doskoro nije nalazilo svoje mesto osim retkih izuzetaka. U sadašnjem momentu sagledivi resursi za produţenje sezone korišćenja ovakvih geotermalnih izvora su plivaĉki bazeni. mogućnosti na ţivotno okruţenje. a svega 3 su izmeĊu 70-82 oC. TakoĊe je 27 buština tehniĉki opremljeno hidrotermalnim sistemima za eksploataciju. što je donja granica za primenu u proizvodnji mehaniĉke (elektriĉne) energije korišćenjem još uvek retkih binarnih postrojenja i znatno ispod 150 oC za primenu u klasiĉnim termoenergetskim postrojenjima. Ima ih samo nekoliko sa preko 60 oC na dubinama oko 1000 m. Za ovakve objekte su potrebne ne male investicije. kao što se to ĉini u razvijenim zemljama za sve sluĉajeve korišćenja takozvane "zelene energije". osim pojedinaĉnih zahteva potrošaĉa koji su temeljno prostudirali svoj projekat. a to je prvi uslov za korišćenje hidro potencijala. Više se treba okrenuti investicijama u potrošaĉe toplote na lokaciji postojećih bušotina većeg energetskog potencijala. posledica izbora konkretne. Bez obzira na to što hidropotencijal u Vojvodini nije mali. naroĉito u pogledu temperatura geotermalne vode na izlivu. a srazmerno male snage zbog malih padova. Konaĉan zakljuĉak je da na teritoriji Vojvodine postoje geotermalni potencijali respektabilni sa stanovišta malih i srednjih potrošaĉa. praktiĉne realizacije mogućih rešenja na nivou konvencionalnih tehnologija. makar to išlo i sa snaţno beneficiranom cenom geotermalne vode. koja su skupa. Ocena potencijala Na teritoriji Vojvodine su u proteklom periodu detaljno istraţene hidrotermalne vode bušenjem na 75 mesta od kojih je 65 bilo aktivno. ali je mogućnost koncentracije padova mala. Za ovakve geotermalne vode ostaje jedino realna mogućnost korišćenja transformacijom u toplotnu energiju za zagrevanje i to na relativno niskom nivou temperature (kod velike većine ispod 60 oC). izazivajući pri tome niz negativnih uticaja. ribnjaci. Pored toga. pa se o njegovim resursima moţe dovoljno sigurno zakljuĉivati. Ovo je druga i znatno komplikovanija strana korišćenja geotermalne energije.teorijske mogućnosti eksploatacije. i tehno-ekonomski aspekti celishodnosti konkretnog izbora. ali bi u eksploataciji imali realtivno niske troškove energije. Na osnovu navedenog moţe se zakljuĉiti da je pre odluke o izgradnji neophodno temeljno ekonomski (i ekološki) prostudirati razne varijante toplotnih šema svakog konkretnog sluĉaja. Prema tome. Pri tome treba najozbiljnije potraţiti mogućnosti za produţenje vremena (sezone) korišćenja zamišljene instalacije. Zbog velikih koliĉina vode potrebna su postrojenja za korišćenje potencijala velike propusne moći. veštaĉko podizanje nivoa vode u cilju koncentracije pada u ravniĉarskim uslovima rasprostire se na velikim duţinama. već odavno neuspešno se traga za potrošaĉima niskotemperaturske toplote u nizu alternativnih oblasti snabdevanja eneregijom (solarni izvori. Tako ovaj region spada u istraţenije oblasti evropskog kontinenta. Drugim reĉima. sav potencijal je ispod 90 oC. Uloga i znaĉaj korišćenja hidroenergetskog potencijala Korišćenje hidroenergetskog potencijala u ravniĉarskim predelima. Nije verovatno da bi dalja istraţivanja i skupa bušenja dala neki viši temperaturni potencijal. otpadna toplota industrijskih pogona). Istraţeni resursi su sa energetskog stanovišta skromni. a samo 15 izvora se koristilo ili se i sada koristi.

plovidba i dr. Karakteristike tehnologije Nove tehnologije nude vrlo efikasna turbinska postrojenja i u uslovima veoma malih padova. što zavisi od vrste elektrane. a posebno obnovljivih izvora. Sam naziv ukazuje na vrlo mali kapacitet ovih elektrana. b.5 MW. Veći broj ovih akumulacija je izgraĊen i primarni zadatak im je zaštita od poplava i snabdevanje vodom. takoĊe. od ĉega pet u baĉkom delu hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav. koja bi se mogla dobiti korišćenjem hidroenergetskog potencijala u Vojvodini. gde su atraktivni hidroenergetski potencijali uglavnom već iskorišćeni. snaga 130 MW) i na Savi (Obreţ. Male hidroelektrane (0. snage 70 MW). c. Zbirna instalisana snaga svih kapaciteta malih hidroelektrana na sistemu Dunav-Tisa-Dunav iznosi 25. Konaĉno dodatnih 25 MW maksimalne snage i 95 GWh godišnje proizvodnje malih hidroelektrana rasporeĊenih po ĉitavom elektrodistributivnom sistemu Elektrovojvodine ne treba zanemariti. nego i za druge potrebe.1 – 15 MW). krenulo se u iskorišćenje manjih raspoloţivih potencijala. d. Mogućnosti korišćenja hidroenergetskog potencijala u AP Vojvodini Tehniĉki iskoristivi hidroenergetski potencijal Vojvodine moţe se podeliti u tri kategorije: 1 Velike hidroelektrane. PredviĊa se primena tipskih agregata. Uloga malih hidroelektrana u upravljanju distributivnim sistemom Elektrovojvodine bila bi pozitvna prevenstveno u regulaciji napona i tokova reaktivnih snaga. male hidroelektrane mogu dobiti veoma znaĉajnu ulogu u osnovnim funkcijama hidrosistema. U razvijenim zemljama EU. Višenamensko korišćenje hidroelektrana Male hidroelektrane u Vojvodini su predviĊene iskljuĉivo u sistemu Dunav-Tisa-Dunav. zaštita voda. kao i od obima predinvesticionih radova koji mogu biti i veći od prihvatljivih 15% od ukupne investicije. što je tehniĉki izvodljivo. Povećanje cena energenata i razvoj tehnologija uĉinio je njihovu eksploataciju ekonomski opravdanom. u okviru sistema Dunav-Tisa-Dunav. sedam u banatskom i jednu na Tisi uz branu kod Novog Beĉeja.znaĉajna sredstva. kao objekti koji će se graditi uz već postojeće objekte i gde je korišćenje hidroenergetskog potencijala prateća funkcija hidrosistema. Sve hidroelektrane bi bile voĊene preko sistema za daljinski nadzor i upravljanje iz dispeĉerskog centra Elektrovojvodine i povezane sa dispeĉerskim centrom u JP »Voda Vojvodine«. Mikro hidroelektrane (< 100 kW). 2 3 Cena instalisane snage malih hidroelektrana se kreće u rasponu od 500 do 5000 $USA/kW. ako se izgrade tako da mogu da rade i kao pumpe. s tim što bi se menjao broj aktivnih agregata u zavisnosti od instalisanog protoka. U Vojvodini ima 13 potencijalnih malih hidroelektrana. Povećana briga o vodi uopšte. Osnovna karakteristika ove kategorije je da je korišćenje hidroenergetskog potencijala sekundarna funkcija sistema. gde god je to moguće. Stalni rast cena svih energenata u svetu navela je mnoge zemlje da preispitaju mogućnosti korišćenja svih vidova primarne energije. ali i smanjenju gubitaka energije u sistemu. tipa i nazivne snage turbine. Mikro hidroelektrane snage 74 . Izabrani generatori i elektroenergetska oprema treba da budu standardne snage ĉime se olakšava zamena i nabavka rezervnih delova. Lokacije vodnih stepenica su na Dunavu kod Novog Sada (Begeĉ. ne samo zbog korišćenja hidroenergetskog potencijala. što je pruţilo priliku da se hidropotencijal koristi u okvirima višenamenskih hidrosistema i tako podele troškovi izgradnje. Ovde se misli na hidroelektrane na Dunavu i Savi polazeći od predpostavke da će u perspektivi ove reke biti potpuno kanalisane. Na najvećem broju malih hidroelektrana se predviĊa primena cevnih propelernih »S« turbina. sa izvuĉenim generatorom i multiplikatorom broja obrtaja. koje su već izgraĊene. iznudila je veći broj radova na ureĊenju vodotokova. a potencijalna godišnja proizvodnja malih elektrana oko 95 GWh. ĉak i od jednog metra. Tu pripadaju hidroelektrane koje bi se dogradile uz postojeće vodne stepenice na hidrosistemu Dunav-Tisa-Dunav. dok su primarne funkcije regionalno snabdevanje vodom. Ova dva ĉinioca su bila od odluĉujućeg uticaja na visoku cenu energije. To su hidroelektrane koje bi se gradile na evakuacionim organima fruškogorskih akumulacija. MeĊutim.

do 100 kW bi bile prikljuĉene na 0. Za analizu tehniĉkih resursa za korišćenje energije vetra za proizvodnju elektriĉne energije osnova je desetominutna srednja brzina vetra. potreban je vetar srednje godišnje brzine od 5 m/s i više. c. Pogonski troškovi vetrogeneratora su mali i uĉestvuju u ukupnoj ceni proizvedene energije sa samo 10%. vetrogeneratori ulaze samo u energetske bilanse lokalne (regionalne) potrošnje. korišćen je VTG jediniĉnog kapaciteta 1. Ukupan broj VTG-a koji moţe da se smesti na 1 km2 je 9. bazira se na sledećim pretpostavkama: graniĉna brzina je 4 m/s saglasno nemaĉkoj metodologiji. a oko 5 % vremena. pretpostavljen je koeficijent iskorišćenja kapaciteta VTG od 0. Najpogodniji vetar je registrovan na lokalitetima: Vršaĉki Breg (6. povećala cilj sa 20000 na 40000 MW instalisane snage vetrogeneratora do 2010. osnovni faktor ekonomiĉnog korišćenja. Godišnji faktor iskorištenja maksimalne snage vetrogeneratora je svega 10-15%. Oko 25 % vremena u godini elektrana ne moţe da radi. Vojvodina po tom kriterijumu ima ograniĉene potencijale Površina sa pogodnim vetrom je 5. Srbija se nalazi u zoni sa vrlo malim potencijalom od oko 500 sati godišnje. godine. UtvrĊena je optimalna površina zemljišta koju zauzima jedan VTG ovog tipa. Ĉesto su vetrovite oblasti udaljene od naselja od odgovarajuće razvijenih elektrodistributivnih mreţa. od svih energetskih izvora. odreĊen na bazi desetominutnih proseĉnih brzina na visini od 50 m iznad tla. oĉigledno je da je njihova lokacija. jer je brzina vetra manja od minimalne. u elektriĉnu energiju.27 m/s). jer je brzina vetra veća od maksimalno dozvoljene.3 VTG/km2. Zbog male snage. pa na ekonomiju vetrogeneratora veoma utiĉu i troškovi njihove integracije u elektroenergetski sistem.75 km2. preko elektriĉnih generatora.4 kV distributivnu mreţu. odreĊena na bazi desetominutnih srednjih brzina. Energetski potencijal vetra u Vojvodini Za ekonomiĉnu proizvodnju elektriĉne energije savremenim vetrogeneratorima. izvršena u Studiji. b. U sluĉaju dominantnog uĉešća u pokrivanju potreba nekog elektroenergetskom sistema. To dramatiĉno smanjuje ekonomsku atratktivnost investicije. na visini od 50 metara od tla. Karakteristike tehnologije Vetrogeneratori koriste kinetiĉku energiju vetra.5 MW (danske proizvodnje). a 4R upravno na opredeljujući pravac vetra. primenom rastojanja od 7R u opredeljujućem pravcu vetra najvećeg potencijala. Na osnovu utvrĊenog kriterijuma iz modela je napravljen bilans površina koje odgovaraju graniĉnim uslovima da je srednja godišnja brzina vetra na 50 m iznad tla. jer ne mogu raditi kada nema vetra.2 (1752 h godišnje). Procena tehniĉkog potencijala vetra u Srbiji za proizvodnju elektriĉne energije. veća od 5 m/s.6 m2. Proizvodnja elektriĉne energije korišćenjem vetra Energija vetra beleţi najdinamiĉniji godišnji porast instalisane snage. U poslednjih pet godina u svetu je registrovan priraštaj novih kapaciteta od 36% godišnje. Specifiĉna investicija = 800 €/kW). Kako je prag poĉetne brzine korisnog rada vetrogeneratora relativno visok. dok bi male hidroelektrane veće snage bile prikljuĉene na 10 ili 20 kV mreţu. Dobijena je površina od 28R2 ili 107. U energetskom smislu vetrogeneratori se koriste za popunjavanje baznog dela dijagrama opterećenja. pretpostavljen koeficijent iskorišćenja površine zemljišta je 20%. Već sada je postignuta proizvodna cena elektriĉne energije iz vetrogenetarora od 6 c€/kWh. a. Evropska Unija je revizijom svoje energetske strategije. pri veku eksploatacije od 20 godina (Vreme rada = 2000 h/god. po svetskoj praksi. koju pomoću turbina na vetar pretvaraju u mehaniĉku i dalje. mora se predvideti puna rezerva. s obzirom na to da su intenzitet vetra i verovatnoću pojave vetrovitih dana. 75 . Analiza resursa vetra Prilikom analize resursa vetra korišćeni su parametri primenjeni u Evropskom atlasu vetra.

Fotonaponski modul je izraĊen od poluprovodniĉkih elemenata na kojima se pod uticajem svetla javlja elektriĉni napon.severne padine Fruške Gore (5 m/s). Kratak opis tehnologije Upotreba energije sunca za proizvodnju elektriĉne energije moţe biti dvojaka: u sunĉanim elektranama.7 % od ostvarene potrošnje na konzumu Elektrovojvodine u 2005. upotrebom solarnih koncentratora za proizvodnju vodene pare koja pokreće parnu turbinu i sinhroni generator. Fotonaponske ćelije su poluprovodniĉki elementi koji na direktan naĉin pretvaraju energiju sunĉevog zraĉenja u elektriĉnu energiju. dok će sve pozicije zavisne od troškova kapitala biti više. a temelje se na principu fotonaponskog efekta. Kikinda.5 MW vetrogeneratorskih kapaciteta. Ima ih nekoliko vrsta od kojih su najznaĉajniji monokristalni moduli.energije MWh/god 123516 21024 144540 Zvaniĉni podaci ukazuju da je cena elektriĉne energije koju proizvedu vetrogeneratori.0 ≥6. protiĉe jednosmerna elektriĉna struja. vek eksploatacije 25 godina) i amorfni moduli (6 % stepen iskorišćenja. a kasnije i da oni isporuĉuju elektriĉnu energiju u elektrodistributivni sistem. pa su stoga dugoveĉni. Nisu vršene analize ekonomiĉnosti vetrogeneratrora u našim uslovima. Dobre osobine solarnih elektrana su: proizvode ĉistu energiju.75 5.4). Brzina m/s ≥5. kada su izloţeni svetlu.2 (u svetu se kreće od 0. što je 1. u fotonaponskim elektranama. regulišu. omogućava izgradnju 82. ako se aktiviraju zone sa srednjom brzinom vetra većom od 5 m/s. Proseĉna cena instalisanog kW snage vetrogeneratora je oko 800 – 1200 € što zavisi od veliĉine vetrogeneratora i predinvesticionih radova za opremanje infrastrukture. proizvodnja elektriĉne energije u velikoj meri zavisi od osunĉanosti. ako se aktiviraju zone sa srednjom brzinom vetra većom od 5 m/s. 2. Ovi kapaciteti. Cena elektriĉne energije uskoro će postati konkurentna pojedinim klasiĉnim izvorima energije male instalisane snage. Efikasnost fotonaponskih ćelija varira od 4 . kao što su: izmenjivaĉi. Tabela 5.0 Ukupno Ukupna korisna površina km2 5. Za oĉekivati je da prvi VTG-i u Vojvodini koriste energiju za potrebe investitora. kao u klasiĉnoj termoelektrani na paru. baterije i invertori. Mogu se koristiti kao samostalni ili dodatni izvori energije.5 MW vetrogeneratorskih kapaciteta. vek eksploatacije 5 godina).0 82.5 12. Takav trend će se nastaviti u bliskoj budućnosti.8: Potencijalni tehnički kapaciteti VTG-a u Vojvodini Br. da sve pozicije koje zavise od cene radne snage budu niţe. direktnim pretvaranjem solarne u elektriĉnu energiju korišćenjem fotonaponskih (PV) pretvaraĉa.00 0. uz pretpostavku niskog koeficijenta iskorišćenja kapaciteta od 0. pa se tako 76 . Komponente. Solarni foto-naponski sistemi a. Apatin. Jezgro svakog solarnog sistema ĉine solarni fotonaponski moduli.5 m/s) itd. koji proizvode struju direktno iz sunĉeve svetlosti. Iako je korišćenje fotonaponskih ćelija u porastu za sada su još uvek ekonomski nerentabilne.18% zavisno od strukture materijala od kojeg su napravljene. polikristalni moduli (15 % stepen iskorišćenja. akumuliraju i isporuĉuju naizmeniĉnu elektriĉnu energiju napona 230 V krajnjem potrošaĉu. Fotonaponske ćelije se sastoje od dva razliĉito polarisana poluprovodnika izmeĊu kojih. Potencijal u Vojvodini. Sombor (4.0 do 6. Nemaju pokretnih delova. još uvek znatno viša od cene iz klasiĉnih izvora. Potencijal u Vojvodini.5 Specifiĉna proizvodnja VTG MWh/god 2628 2628 2628 Proizvodnja el.75 Broj VTG 47 8 55 Instalisani kapacitet MW 70. zahtevaju velike površine za ugradnju. imaju visoku pouzdanost i neznatne pogonske troškove. 1. Intenzitet svetla koje obasjava fotonaponske module se menja u toku dana. mogli bi da proizvode oko 144 GWh elektriĉne energije godišnje. omogućava izgradnju 82.25 do 0. što je oko 5% od maksimalne jednovremene snage ostvarene na konzumu Elektrovojvodine u 2005. posebno što se u Srbiji oĉekuje brzi rast cena elektriĉne energije do nivoa 5 c€/kWh i više. Moţe se oĉekivati. Nedostaci solarnih elektrana su: visoki investicioni troškovi.

Primena fotonaponskih sistema Mogućnost primene fotonaponskih sistema je veoma široka i pruţa mogućnost velikih ušteda. Potencijal geotermalne energije je iskorišĉen sa oko 30% i treba ga u potpunosti iskoristiti.26 1.5 2290 5385 24282 636 1496 6745 54. televizora itd. sistemi za automatsko prikupljnaje i praćenje podataka i drugo. bazne stanice. a dovoljna je za dnevno napajanje štedljivih elektriĉnih svetiljki i malih kućnih aparata u opsegu uobiĉajene dnevne potrebe.16 127. Ipak. itd. investicije su velike i zahtevaju jasan doprinos drţave u vidu stimulativne cene elektriĉne energije.52 MW 1399 5 POTENCIJAL ELEKTRIČNE ENERGIJE GWh/g MW 16 1495 145 BIOMASA BIOGAS HIDRO VETAR GEOTERMALNA GRADSKI OTPAD UKUPNO 225. U sadašnjim uslovima primena fotonaponskih sistema je moguća za napajanje elektriĉnom energijom: izolovanih objekata (vikendice. optimalan je akumulator od 12 V. kapaciteta 75 do 100 Ah. Ova energija se odlaţe u akumulator bez buke i zagaĊenja. nego preko akumulatora koji se puni dok ima dovoljno svetla. telekomunikacionih sistema (odašiljaĉi. Tabela 5. Za sistem od ĉetiri fotonaponska modula vršne snage 48 W (cena oko 4x300 =1200 €). što je posebno izraţeno u trenutku ukljuĉenja sijalica.9 77 . naĉini njihovog eksploatisanja i primene se sve više tehnološki i ekonomski usavršavaju. kamping kućice. a zatim u gradskom otpadu. b. Akumulator predaje ureĊajima akumuliranu energiju uz srazmerno stabilan napon. Potencijali fotonaponskih izvora na Zemlji su veliki. Zimi. fiksne. apartman naselja. crpke za vodu. ali ne i zanemariv. Rekapitulacija potencijala obnovljivih izvora energije U tabeli 5. radio i TV.menja i napon ploĉa. pokretna saobraćajna signalizacija.9: Rekapitulacija proračuna potencijala obnovljivih izvora energije u Vojvodini POTENCIJAL TOPLOTNE ENERGIJE TJ/g 16542 64 GWh/g 4595 18 ktoe/g 391.9 je data rekapitulacija potencijala i ocena potrebnih investicija za iskorišćenje tog potencijala u Vojvodini. a leti i do 900 Wh elektriĉne energije dnevno. mobilne telefonije). Kada su u pitanju male hidroelektrane i energija vetra potencijal je skroman.38 574 194 171 1769 1656 307.).4 82. nego fotonaponski izvor. ovaj sistem će osigurati na podruĉju Vojvodine oko 120 Wh. Zbog toga se potrošaĉi ne prikljuĉuju direktno na module. Akumulator je istovremeno i prenosnik energije koji stabilno podnosi znatno veća vršna strujna opterećenja. ĉime postaju sve pouzdaniji oblici energije za budućnost. uliĉna rasveta. repetitori. Iako trenutno ne mogu konkurisati klasiĉnim izvorima energije. a podnosi i mnogo veća strujna opterećenja. I dok je specifiĉna cena postrojenja za proizvodnju toplotne energije iz biomase relativno niska (80 – 160 €/kW) za proizvodnju iste iz gradskog otpada. salaši. U sluĉaju povećanih energetskih potreba sistem se lako proširuje nadogradnjom dodatnih fotonaponskih modula. specifiĉna cena postrojenja je znatno više (≈ 1000 €/kW). Primećuje se da je daleko najveći potencijal sadrţan u biomasi.

itd. Potražnje: Informisati i motivisati korisnike za primenu ekonomski opravdanih mera energetske efikasnosti i tehnologija obnovljivih izvora energije. Nedostatak iskustva i institucija. Ponude: Obezbediti proizvodne i servisne kapacitete. Nedostatak informacija i iskustava o funkcionisanju novih finansijskih mehanizama.PREPREKE ZA POVEĆANJE ENERGETSKE EFIKASNOSTI I KORIŠĆENJE OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE Uprkos pozitivnom opredeljenju ka unapreĊenju stanja u oblasti obnovljivih izvora i energetske efikasnosti. Intervencija je neophodna na strani. Nedostatak iskustva i informacija o izgraĊenim i testiranim postrojenjima.9: Barijere projekata iz oblasti obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti Kao posledica prisustva ovih i drugih prepreka lokalno trţište usluga i roba u domenu energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije je nerazvijeno. Nedovoljno razvijeno ili nepostojeće trţište usluga i proizvoda energetske opreme u oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije. kao što je ESCO (Energy Saving service Company)1 mehanizam. Visoki direktni troškovi za investicije i ograniĉene finansijske mogućnosti krajnjih korisnika za investiranje. Nepostojanje sistematskog stimulansa drţave (fond za obnovljive izvore i energetsku efikasnost. povlašćene uvozne daţbine. Prepreke su sledeće: Nedostatak informacija i poverenja razliĉitih mogućih korisnika o raspoloţivim tehnologijama i mogućim finansijskim dobitima. Upravo njihov nedostatak odlaţe i usporava implementaciju nedvosmisleno tehniĉki efikasnih mera za smanjenje potrošnje energije i uštede fosilnih goriva.) Ovom studijom se pokazuje postojanje znaĉajnog tehniĉkog i ekonomskog potencijala u oblasti povećanja energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije. koje finasiraju ovakve projekte. koji se odnose na obnovljive izvore energije. ali mnoštvo prepreka za njihovu primenu zahteva neodloţno ustanovljavanje instrumenata energetske politike. Nedostatak iskustva lokalnih korisnika da razviju isplative projekte. energetsku efikasnot i zaštitu ţivotne sredine. još su prisutne znaĉajne prepreke (i to prvenstveno netehniĉke) za primenu mera usmerenih ka smanjenju potrošnje energije i povećanja korišćenja obnovljivih izvora. Instrumenti ENERGETSKE POLITIKE BARIJERE Slika 5. Postoji više modaliteta ugovaranja. Kompanije koje nude svojim klijentima smanjenje troškova za energiju putem investiranja sopstvenog novca i otplate kroz postignute uštede. 1 Primena u energetskim sektorima Tehnički potencijal Ekonomski potencijal 78 . za pokretanje projekata obnovljivih izvora energije i energetske efiksnosti.9. Slab institucionalni i zakonski okvir za pokretanje i pomoć projektima. Slika 5. Ove kompanije su specijalizovane za oblast energetike i vodosnabdevanja.

Slikovito je dinamiĉki i cikliĉki pristup razvoja trţišta u oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije prikazan na slici 5.10 daje glavne grupe zadataka koje je potrebno realizovati u cilju ostvarenja energetske politike po glavnim tehnološkim sektorima (vertikalne aktivnosti). Tabela 5. a zatim razviti neophodne instrumente za njenu primenu. termoelektrane i komunalna energetika Razvoj podsticajnih shema za obnovljive izvore i energetsku efikasnost Distribuirana proizvodnja elektriĉne i toplotne energije Prikljuĉenje na javnu distributivnu mreţu Transport Energetski menadţment UnapreĊenje servisa u okviru onbovljivih izvora i energetske efikasnosti Proizvodnja elektriĉne energije iz obnovljivih izvora Ustanovljavanje minimalnih standarda energetske efikasnosti za opremu. Zakonodavstvo. Fiskalni reţimi. STRATEGIJA OTKLANJANJA PREPREKA Podsticajne mere ISTRAŽIVANJE TRŽIŠTA SPECIFIČNI PROJEKTI IZ OBLASTI ENERGETSKE EFIKASNOSTI USPEŠNA PRIMENA ANALIZA USPEŠNOSTI ENERGETSKA POLITIKA PONUDA USLUGA U OBLASTI ENERGETIKE STVARANJE TRŽIŠTA ENERGETSKIH USLUGA POVRATNE INFORMCIJE DEFINISANJE OKVIRA I STVARANJE USLOVA ZA TRANSFORMACIJU ENERGETSKOG TRŽIŠTA Slika 5. Standardi goriva ObezbeĊenje lanca snabdevanja i trţišta bio goriva ObezbeĊivanje lanca snabdevanja i trţišta alternativnih drugih goriva Edukacija i trening ZADATAK Realizacija projekta javnih zgrada kao primer “Vlada u akciji” Promocija visoko efikasnih tehnologija u zgradarstvu “Zeleni” certifikat Smanjivanje potreba za transportom 79 . dinamički i ciklički pristup transformacije tržišta u oblasti obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti 5.8 VERTIKALNE I HORIZONTALNE AKTIVNOSTI Tabela 5.10. uvoĊenje “Pasoša zgrade” Industrija Elektrane.10: Integracioni.10: Vertikalne aktivnosti po ključnim zadacima mera energetske politike TEHNIĈKI SEKTOR Zgradarstvo UnapreĊenje zakonodavstva. Oĉigledno je da je energetska politika Vojvodine kljuĉni pokretaĉ razvoja te ju je neophodno pre svega doneti.

80 . razliĉite ciljne odrţivog društva.11 dat pregled osnovnih horizontalnih aktivnosti i zadataka. koji obezbeĊuju podršku merama energetske politike. bankara i sponzora projekata. Akcioni plan za implementaciju vertikalnih aktivnosti.Ostvarivnje energetskog servisa u zgradama Poboljšanje performansi postojećih privatnih zgrada Nabavka novih tehnologija i procena veka trajanja Intenziviranje transformacije trţišta “Beli” certifikat Trgovina ugljenikom i izdavanje certifikata Ekonomski instrumenti i podsticaji Informisanje. Tabela 5. trţišta i priprema pokretanih Finasijske sheme Standardi i norme novih inicijativa u alternativnim goriva okviru energetke gorivima politike Procena potreba razvoja ljudskih resursa i priprema plana realizacije ovog razvoja Sliĉno je u Tabeli 5. elektriĉne energije Podrška formiranju Finasijski lokalnih i Promocija uspešno mehanizmi za Javne kampanje za regionalnih realizovanih podsticaj razumevanje agencija za projekata u svim inovativnih Vojvodine kao energetski energetskim projekata za energetski menadţment kao sektorima. investitora.11: Horizontalne aktivnosti po ključnim zadacima mera energetske politike NETEHNIĈKE OBLASTI Energetska politika. indikatori i modeliranje budućih trendova razvoja i energetske politike. podsticanje i obrazovanje Praćenje transformacije Trţište vozila Zakonodavstvo. razvojnih i demonstracionih projekata (R&DD). Planiranje korišćenja obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti na lokalnom nivou Uslovi za fer nadmetanje Razmena saznanja o najboljim projektima iz razliĉitih energetskih sektora. podrška lokalnim grupe aktivnostima na polju energetike Trening i stvaranje mreţa kreatora energetske politike. praćenja i proizvodnje procene toplotne i projekata. ZADATAK Uspostavljanje favorizovanih Razrada uslova za razvoj mehanizama lokalnog trţišta u Energetko planiranje razmene oblasti energetike po urbanim. poluMikro finasijske iskustava u Širenje programa i i urbanim i ruralniom sheme oblasti njihovih rezultata decentralizovane podruĉjima. zakonodavstvo i transformacija trţišta Odrţivi energetski razvoj Finasijski mehanizmi i podsticaji Investicione sheme podrške programa i projekata u oblasti obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti Praćenje i procena Praćenje i procena efekata razliĉitih programa i mera u oblasti obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti Metodi. Energetski zakonski i podzakonski akti u duhu odrţivog razvoja i decentralizovane proizvodnje elektriĉne i toplotne energije. Propagiranje i promocija Lanac primene energetske politike od razvoja do promocije i primene Promocija odrţivog razvoja i mobilizacija lokalnih uĉesnika u oblasti energetike Širenje rezultata Istraţivaĉkih.

Otpor promenama tehnologija. sektor toplotne energije: toplane i industrijske energane. 3. proizvodnje i servisa novih 2. 5. Politiĉka nestabilnost i poslediĉna sporost u realizaciji Donošenje adekvatne zakonske i pod-zakonske proklamovanih reformi regulative koja će omogućiti razvoj energetkog sektora. Spora demonopolizacija proizvodnje i trgovine u oblasti elektriĉne energije 3. Dobar potencijal obnovljivih izvora energije (biomasa. Razvoj proizvodnih kapaciteta energetske opreme. distribuciji i korišćenju energije. Korišćenje otpada za proizvodnju energije i smanjenje zagaĊenja okoline i obezbeĊenje sirovina. Nedovoljan stepen finasijske samostalnosti u organizovanju i sprovodjenju razvojnih programa 4. Ta strategija prepoznaje pet prioriteta: 1. uglja. Poboljšanje informisanosti i obrazovanja. 7. hidroelektrane. Formiranje fonda energetske efikasnosti i obnovljivih 5. 3.10 ZAKLJUĈAK Imajući u vidu da je Vojvodina siromašna u energetskim izvorima. 7. Deregulacija trţišta energenata i naglasak na distribuiranu proizvodnju energije. Pooštravanje zahteva za smanjenje zagaĊenja okoline. i posebno za smanjenje emisije CO2. …). izvora energije u Vojvodini. Tehnološka modernizacija postojećih energetskih objekata/sistema/izvora u sektorima: nafte. 5. Odliv malobrojnog kadra u oblasti energetike. Povećanje udela obnovljivih izvora energije. Neraspolaganje imovinom 8. 2. 10. 9. 1. Postepena liberalizacija trţišta elektriĉne energije 6. Iskazani energetski potencijal je nesumnjivo znaĉajan i kreće se u okviru 10-15 % od sadašnje potrošnje finalne energije u Vojvodini. i pooštravanje graniĉnih vrednosti emisija. 4. Birokratija Stvaranja trţišta znanja. Slabosti (Weaknesses) 1. Formiranje sigurnih tarifnih sistema za obnovljive izvore energije. geotermalna. 81 . Slab interes za studije energetike i srodnih tehniĉkih oblasti. 2. Nepostojanje subvencioniranih cena elektriĉne energije za obnovljive izvore i savremene tehnologije u oblasti energetske efikasnoti. Reakcija lokalnog stanovništva. 1. termoelektranetoplane sa prenosnim i distributivnim sistemima. 2. smatramo da su sledeći pravci razvoja energetike u Vojvodini optimalni: Povećanje energetske efikasnosti. prirodnog gasa. Mogućnosti (Opportunities) Pretnje (Threats) Okupljanje i mobilisanje kvalifikovanog kadra. Sporost u donošenju neophodne zakonske i podzakonske regulative 6. kao i svetske trendove u razvoju energetike i oĉuvanju potencijala okoline. Relativno dobro razvijena gasna i elektro distributivna mreţa 3. već ih treba selektivno analizirati nakon utvrĊivanja prioritetnih pravaca delovanja. Nerealni pariteti cena energenata 5.5. sektora elektro-energetike: termoelektrane.9 SWOT ANALIZA Snaga (Strengths) 1. Prioritetni pravci po prirodi stvari moraju biti u skladu sa postojećom Strategijom razvoja energetike Republike Srbije i na tim pravcima treba graditi i Strategiju razvoja energetike Vojvodine. Solidan ljudski tehniĉki potencijal 4. Relativno dobra privredna aktivnost industrija u Vojvodini 5. 4. Iskazane potrebne investicije nisu aditivne. Nepostojanje fiskalnih olakšica. Nepostojanje kaznenih odredbi. Nedostatak strategije razvoja energetike Vojvodine (ušteda energije u oblasti energetske efikasnosti i participacija obnovljivih izvora energije u energetskom snabdevanju) 2. Povećanje energetske efikasnosti u proizvodnji.

Sluţbeni glasnik Republike Srbije. uvoĊenje transparentnih kriterija za pokretanje i podršku istraţivaĉkim programima i individualnim projektima. Broj 44. te uvoĊenja upravljanja promenama. Da bi Izvršno veće AP Vojvodine dalo puni doprinos u donošenju i sprovoĊenju Strategije razvoja energetike poţeljno je: da Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine razmotri mogućnost formiranja sektora za sprovoĊenje i nadzor realizacije energetske politike. Da bi u ovim aktivnostima nauĉno-struĉne ustanove dale puni doprinos neohodno je njihov razvoj usmeriti na: a. upotrebljavaju. Jaĉanje poslovnog razvoja i marketinga. 2. godine. 5. 82 . profitnih centara. UnapreĊenje fiziĉke infrastrukture: laboratorijska oprema i objekti. Proširena i ojaĉana tehnološka osnova i razvoj veza izmeĊu nauĉno-istraţivaĉkih ustanova i industrije pomoći će preduzećima da se efikasnije ukljuĉe u ekonomije globalnog trţišta. 4. Povrh toga neophodno je i uspostaviti kontrolne mehanizme procesa preorijentacije nauĉno-obrazovnih isntitucija u cilju ostvarivanja optimalnih rezulatata. povećanje energetske efikasnosti korišćenja energije i korišćenja obnovljivih izvora energije. po vertikalnim i horizontalnim aktivnostima. b. e. c. 2002. 2004. (privatna komunikacija). b. Razvoj ljudskih potencijala: poboljšanje politike ljudskih potencijala. prilagoĊavaju i komercijalizuju tehnologije. 3. Povećanje sposobnosti korisnika usluga da razvijaju. Sluţbeni glasnik Republike Srbije.: Koncept politike . sistema nagraĊivanja/napredovanja. kojim bi se formiralo trţište usluga u oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije. Ulaganja u nove elektro-energetske izvore (prvenstveno kombinovana postrojenja). 2005. uz istovremeno oĉuvanje njihove nauĉne prepoznatljivosti. Jaĉanje upravljaĉke strukture. d. Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015. Ovako formulisani ciljevi jasno ukazuju na potrebu prestruktuiranja pojedinih fakulteta i instituta na primenjenu nauku i direktnu komunikaciju sa potencijalnim korisnicima. Gradnja novih energetskih infrastrukturnih objekata i elektroenergetskih i toplotnih izvora i gradnja kapitalno-intenzivnih energetskih infrastruktura u okvirima regionalnih i panevropskih sistema.racionalne upotrebe i štednje energije. Oka. obuka kadrova. promena sastava osoblja. da IV AP Vojvodine osnuje fond za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije. LITERATURA 1. Poboljšanje operativnih i finansijskih struktura uvoĊenjem modernog informaciono upravljaĉkog sistema. upravljanje ugovorima i intelektualnim vlasništvom. Jaĉanje i prestruktuiranje u svrhu ostvarivanja viših nivoa primenjenih istraţivanja i povećanja njihove samodovoljnosti.3. strukture strateškog planiranja i upravljanja. Povećanje korišćenja obnovljivih izvora energije i promovisanje novih energetskih tehnologija. Prestruktuiranje znaĉaja i uloge nauĉno – istraţivaĉkih institucija (tehniĉko – tehnološke nauke) podrazumeva: a. osnivanje nauĉno-istraţivaĉkih parkova i gde je to moguće. S. da IV AP Vojvodine obezbedi uslove za formiranje tehnoloških parkova. Zakon o energetici. Broj 84.

18. Center for Resource Solutions. Izvršno Veće AP Vojvodine. 20. Tehnokonsalting. J. FTN. 2003. Studija NP EE610-12A. Wingate. Novi Sad. 6. i mogućnosti njihovog korišćenja kao zamene za korišćenje elektriĉne energije za grejanje. Pokrajinski centar za energetsku efikasnost. Elektroprivreda Srbije. 2003 13. Studija: “Energetski potencijal i karakteristike ostatka biomase i tehnologije za njenu pripremu i energetsko iskorišćenje u Srbiji“. 2005. Studija: “Energetski potencijal i mogućnosti iskorišćenja geotermalne energije u Srbiji“. Hamrin. Schools and Hospitals. Elektroprivreda Srbije. Strategies. 16. 2003. 2005. FTN.. kfw. Novi Sad. Lindlein. 2006. Nacionalni program energetske efikasnosti. 2005 83 . 1989 Tekon 8. Elektrovojvodina doo Novi Sad Katastar malih hidroelektrana u Vojvodini.. D. Stanje šuma i potencijali u AP Vojvodini. P.. 19. Beograd. Informacija o mogućnostima korišćenja termomineralnih voda na podruĉju AP Vojvodine. Godišnji izveštaj 2005 godine 15. Beograd 2003 11.. M i drugi. Mostert. Beograd 2002 14. Novi Sad.4.: Regulator’s Handbook on Renewable Energy Programs & Tariffs. Nexant. tehnologije i razvoj Republike Srbije. Novi Sad. Practice Approaches. 5. Korišćenje energetskog potencijala bušotina geotermalne vode u Beĉeju za energetske potrebe lokalnog konzuma. 2004 Energetski podaci za 2005 godinu. W. Analiza raspoloţivih tehnologija i opreme za korišćenje briketa i peleta. Novi Sad 2006 17. Nacionalni program energetske efikasnosti. Beograd 2002 12. Poljoprivredni fakultet. 2005. Radovanović. Lieberman. M. Studija: “Mogućnost korišćenja energije vetra za proizvodnju elektriĉne energije“. Strategija privrednog razvoja Srbije do 2010 godine. Institut za nizijsko šumarstvo i ţivotnu sredinu. 2005. Inc. Elaborat: “Sadašnja potrošnja energije i perspektive uvoĊenja modernih energetskih tehnologija u industriji i komunalnoj energetici Vojvodine“. 7. Beograd.: Financing Renewable Energy – Instruments. Identification of Potential Energy Efficiency Improvement Packages for Serbian Residential Buildings. Mogućnosti korišćenja energetskog potencijala geotermalnih voda u Vojvodini. McNeil Technologies. Hidrosistem DTD. 9. Handbook on Renewable Energy Financing for Rural Colorado. Ministarstva za nauku. Novi Sad. 10.

posebno kada su u pitanju fosilna goriva je evidentna i pogonski materijali. U okviru hemijske industrije najrazvijenija je farmaceutska industrija. U opciji su sve ugljenohidratne i uljane biljne vrste. U svim regionima sveta se priozvodnji bioalkohola i biodizela. u ovom dokumentu smo se orijentisali na vojvoĊanski agrar kao sirovinsku bazu razvoja biotehnoloških rešenja koja pokrivaju kako probleme supstitucije neobnovljivih energetskih goriva obnovljivim. organizacionom i regulativnom smislu. multidisciplinarnim i transdisciplinarnim (IMT) karakterom mogu na najbolji naĉin da definišu osnovne pravce tehnološkog razvoja AP Vojvodine. U poslednjoj dekadi znaĉajno je intenzivirana proizvodnji i upotreba alternativnih. srpske regije sa najizraţinijim sirovinskim potencijalom za modernu biotehnološku proizvodnju. Hemijska industrija je u velikoj meri povezana sa poljoprivredom. što još više usloţnjava neracionalna potrošnja usled niske cene elektriĉne energije i nedostatka kapitala. sintetiĉki kauĉuk. autori su se odnosili prema zadatoj temi definišući je i kao «Hemijsko inţinjerstvo i biotehnološki procesi sa ekološkim konsekvencama». ali i sa izraţenim potencijalom opterećenja prirodnog okruţenja i ţivotne sredine nusproduktima jednog propulzivnog privrednog razvoja. Stanje u oblasti energetike je veoma nepovoljno. Obzirom da se proizvodnja uglavnom bazira na uvoznim sirovinama. Bazna hemijska industrija i preraĊivaĉka preduzeća proizvode metanol. Izbor sirovina je proširen na sve materije koje u sebi sadrţe ugljene hidrate ili masnoće bilo biljnog ili ţivotinjskog porekla. OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA AP VOJVODINE ZA OBLAST EKOLOGIJE I HEMIJSKOG INŢENJERSTVA 6. te bi buduće investicije praktiĉno trebalo usmeriti u izvozno orijentisane kapacitete. kao i sve masti ţivotinjskog porekla bilo da se radi o tehnološkom ili kafilerijskom otpadu. Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu ţivotne sredine i odrţivi razvoj. ekoloških pogonskih goriva. koje svojim interdisciplinarnim. Domaća proizvodnja energenata podmiruje tek oko 1% potreba.2 ALTERNATIVNA EKOLOŠKA. godini. relativno kvalitetnim kadrovima i relativno dobrom opremom (proseĉne starosti 5-15 godina). tako i u poslovnom. kako u tehnološkom. S obzirom na ranije indikovane smernice strategije razvoja APV. Ovi objekti su u toku bombardovanja bili i najviše oštećeni.6.8%). koji ne iziskuju rekonstrukciju postojećih pogonskih mašina. tako i pozitivnim ekološkim konsekvencama koje iz takvih opredelenja i delatnosti treba da резултују. kao i drugih alternativnih pogonskih goriva poklanja sve veća paţnja. a oko 25% u liĉnu i opštu potrošnju. lekove. U hemijskom kompleksu najrazvijenija je proizvodnja lekova i kozmetiĉkih proizvoda. Prema SWOT analizi Regionalnog plana razvoja Vojvodine. Izvozna strategija hemijske industrije zasniva se na višim fazama prerade sirovina iz baznog sektora. 6. sadašnja proizvodnja veštaĉkih Ċubriva i sredstava za zaštitu bilja ne zadovoljava potrebe poljoprivrede. pa se nedostajuće koliĉine uvoze. Objekti energetike veoma zagaĊuju ţivotnu sredinu. dobijaju sve više na znaĉaju u periodima kada se na trţištu fosilnih teĉnih goriva javljaju ovako znaĉajni udari kao što je sluĉaj u 2005.1 UVOD Ekologija i hemijsko inţinjerstvo su oblasti komplementarne po svom polju delovanja. Reciklaţa otpadnih masnoća posebno dobija na znaĉaju imajući u vidu potencijalne opasnosti od njihovog nekontrolisanog izlivanja u vodotokove ili pak od njihove upotrebe u ishrani domaćih ţivotinja. Budući da su ekologija i hemijsko inţenjerstvo spojeni u naslovu ovog projekta. TEĈNA GORIVA Potreba za premošćavanjem problema iscrpljivanja neobnovljivih prirodnih resursa. sa najvećim potencijalom privrednog rasta (procenjenom proseĉnom godišnjom stopom od 6. što je u mnogim zemljama i zabranjeno. kozmetiĉka sredstva. relativno dobrim sistemom kvaliteta i domaćom i stranom traţnjom. 84 . a njenim ukljuĉivanjem u prioritete zatvara se krug proizvodnje hrane. sirćetnu kiselinu. U reprodukcionu potrošnju odlazi 75% proizvoda hemijske industrije.

u cilju povećanja ţivotnog standarda stanovništva bilo bi poţeljno da cena energije bude niska i na taj naĉin omogući energetsku dostupnost svim kategorijama stanovništva.2. Tajlandu. broj zemalja koje proizvode etanol za gorivo se povećao na 13 zemalja u svetu. Naroĉito je znaĉajan za proizvodnju ekološki prihvatljivog antidetonatora tzv. Sagorevanjem ne nastaju štetni produkti pa je ekološki potpuno bezbedan. Kini. ovo stovremeno znaĉi i smanjenje prihoda od poreza koji bi delom mogao biti usmeren u pravcu unapreĊenja oĉuvanja ţivotne sredine.2 Biodizel Rast cena nafte u poslednje vreme istakao je u prvi plan ĉinjenicu da je nafta postala tako znaĉajna za najrazvijenije zemlje da su strateški i politiĉki motivi dobili nesrazmerno velik znaĉaj na globalnom trţištu nafte potiskujući u drugi plan osnovne ekonomske motive. Evropskoj Uniji.2. sirak. MeĊutim. a za prehrambene i farmaceutske svrhe kao sirovina korišćene su ţitarice i druge kulture bogate ugljenim hidratima (krompir. Ima sve širu primenu u farmaceutskoj industriji. Hemijskim putem iz njega se moţe dobiti široka paleta proizvoda koji se danas iskljuĉivo dobijaju iz nafte. Razlog za svetski trend povećanja korišćenja goriva na bazi etanola je izmeĊu ostalog i taj što etanol ima pozitivan neto energetski bilans. Australiji i Japanu. Istovremeno kratkotrajna energetska ispitivanja su pokazala da se. Postoji kontradiktornost u vezi zaštite stanovništva od siromaštva i nedostatke energije sa jedne strane i neracionalnog korišćenja energije do kojeg dolazi usled nerealno niske cene energije. topinambur. i u našoj zemlji su poĉela istraţivanja u tom pravcu. ovakve mešavine mogu koristiti uz neznatno smanjenje snage motora i neznatno povećanje potrošnje goriva (5-10%). Mora se reći da su prva iskustva bila izuzetno nepovoljna. ETBE (etiltercijarni butiletar). po prirodi stvari. što znaĉi da je energija koja je sadrţana u toni etanola veća od energije potrebne da se ona proizvede.. Tradicionalno se za to koristila melasa šećerne trske i melasa šećerne repe. Dok je cena D-2 goriva dostizala na slobodnom trţištu vrednost od preko 2.6. Rezultat svega je nastanak izuzetno osetljivog trţišta sklonog panici i prenaglašenog reagovanja. u energetskom smislu. obuhvata i sekundarne troškove vezane za vek eksploatacije energetskih izvora. Pre svega disparitet cena D-2 goriva i nerafinisanog ulja je bio nerealan. U prometu se našlo gorivo koje je plasirano pod nazivom «biodizel» a predstavljalo je mešavinu D-2 goriva i nerafinisanog sojinog ulja. sam nametnuo i kao energent i kao hemikalija. Kao baza za proizvodnju etanola fermentacijom mogu da posluţe sve sirovine koje sadrţe ugljene hidrate. Ovaka iskustva su pre svega odraz nekritiĉkog prilaza i haotiĉne situacije u prvim momentima suoĉavanja sa problemom.1 Bioetanol Povećanje proizvodnje etanola u svetu vezano je za upotrebu etanola kao alternativnog.0 DM/l. dostigne i 75%. sa stanovišta emisije štetnih materija. 85 . u Indiji. Dakle. On ispunjava sve najbitnije uslove za neograniĉenu primenu: Moţe da se koristi za pogon motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Zaštita ţivotne okoline. Prema analizama MeĊunarodne agencije za energiju ukazuje se da će porast cene nafte iznad 18 USD/barel usloviti da zavisnost zemalja OECD od proizvoĊaĉa nafte iz OPEC poraste sa sadašnjih oko 30% na preko 57% sa tendencijom da do 2010. god.5 DM/l istovremeno je cena nerafinisanog ulja bila ispod 1. U ovakvoj situaciji etanol se. Suoĉeni sa nedostatkom dovoljne koliĉine D-2 goriva na trţištu. a prema predviĊanjima oĉekuju se znaĉajne investicije i nova postrojenja u SAD. itd). «ekološkog» goriva. 6. Do ovoga je došlo iz više razloga. Prema podacima iz 2003.

B6.3 Biopesticidi Biopesticidi su biosintetiĉke bioaktivne materije koja se primenjuju radi suzbijanja mikroorganizama. kako producenata netoksiĉnih tako i toksiĉnih jedinjenja u cilju što preciznijeg odreĊivanja njihove hemijske prirode i bioaktivnih svojstava.6. Pored svih dosada navedenih znaĉajnih elemenata u farmaceutskoj primeni. 86 . azotofiksirajuće bakterije koje se smatraju efikasnim bioferti-lizatorima. korova i drugih bioloških agenasa. Fe.za suzbijanje štetnih insekata. bioakaricide . TakoĊe su interesantni kao imunomodulatori (imunostimulatori ili imunosupresori) producenti hepatoprotektivinih supstanci. Klebsiella planticola i druge su diazotrofne. Ĉoveĉanstvo je veoma rano nauĉilo da koristi bakterije. procenat i sadrţaj fosfora u biljkama kukuruza utiĉu i Bacillus.za suzbijanje štetnih glodara. alkaloida. insekata. klijavost i biomasu. zatim antiholesterolemika. lakše usvajanje fosfora. Efekat inokulanta zavisi od: soja bakterija.4 Biofertilizatori U gajenju biljaka biofertilizatori mogu biti alternativa i/ili dopuna mineralnim hranivima. Mikroorganizmi produkuju biološki aktivne materije delujući stimulativno na rast i razviće biljaka. Ništa manje nisu interesantne gljive i bakterije. Ca. glodara. B2.2. C. E). antineoplastiĉnih. bioinsekticide . Pseudomonas i Flavobacterium. polisaharida i pigmenata. pokazuju rezultati istraţivanja. Štetne posledice korišćenja hemosintetiĉkih pesticida usmerile su ĉoveka da se okrene biosintetiĉkim. vitamina. proteini spiruline su sa visokim sadrţajem esencijalnih amino-kiselina.za suzbijanje štetnih nematoda. Prema vrsti štetnih agenasa mogu se podeliti na: biofungicide . Posledice su povećanje plodnosti zemljišta. antioksidanasa. Inokulacija semena kukuruza Bacillus megaterium-om pozitivno utiĉe na duţinu. antidijabetogenih supstanci. kao potencijalni producenti antibiotiskih (antivirusnih. jer bakterije i gljive produkuju fosfataze koje mineralizuju organske fosfate.za suzbijanje korovskih biljaka. Azotobacter chroococcum i Azospirilum lipoferum su pozitivno uticali na proizvodno-tehnološki kvalitet šećerne repe. smanjena upotreba skupih azotnih Ċubriva. Pseudomonas. koncentracije bakterijskih ćelija u inokulantu. grinja. hormona. Azotobacter chroococcum je u inokulaciji sa pojedinim sojevima pozitivno uticao na visinu pšenice. Azotobacter. Na zemljištima našeg klimata pokazano je da zavisno od soja bakterije i fiziĉko-hemijskih svojstava zemljišta inokulanti sa diazotrofima mogu da zamene i do 60 kg mineralnog azotnog Ċubriva po hektaru. Zn). itd). kardijaka itd. Poslednju reĉ u ovakvim istraţivanjima svakako daju molekularni biolozi koji prepoznavanjem i lociranjem odreĊenih gena mogu genetskim inţenjeringom dati odgovore na mnoge do sada nerešive medicinske probleme kao što su kancer. koji su štetni za ĉoveka i njegovu ekonomiju. 6. Pojedini sojevi su smanjivali visinu biljke. sadrţaj azota u biljci. primenjenih agromeliorativnih mera i fiziĉko-hemijskih svojstava zemljišta. B1. ali u zavisnosti od tipa zemljišta. minerala (K. što je znaĉajno u oplemenjivanju sorti pšenice na poleganje. antiinflamatornih. biorodenticide . prirodnim bioaktivnim agensima u borbi protiv štetoĉina. nematoda. SIDA. Azospirillum. masu.2. Inokulacija sa diazotrofima i fosfomobilizatorima. Jedna od najĉešće korišćenih cijanobakterija u farmaciji i medicini je Spirulina platensis. antifungalnih. mase suve materije. U poslednje vreme intenziviraju se napori na dobijanju što većeg broja mikroalgalnih izolata. Na povećanje duţine biljke.5 Biosintetiĉke bioaktivne supstance Interesovanje za mikroorganizme kao producente biološki aktivnih materija seţe daleko u prošlost. izuzetno je bogat izvor vitamina (provitamina A. 6. B12.2. asimbiontske.za suzbijanje štetnih grinja i drugo. sadrţaj azota i fosfora u zrnu kukuruza i pšenice. Biljke lako usvajaju fosfor.suzbijaju fitopatogene i saprofitne gljive. Mg. gljive. antibakterijskih. alge. lišajeve u terapeutske svrhe koristeći upravo biološki aktivna svojstva ovih mikroorganizama. bioherbicide . sadrţaj fosfora i azota u zemljištu. malarija. biljne vrste. itd. bionematocide . znaĉajno utiĉe na povećanje prinosa.

Ako bi fabrike radile 260 dana mogle bi proizvesti 22. 6. 6. u poslednje vreme se intenzivno traga za ekološkom alternativom hemosintetiĉkim plastiĉnim materijalima.3.46 x 103 hl .78 miliona hektara kvalitetnog zemljišta (84% ukupne površine). a ako bi radile 320 dana godišnje mogle bi proizvesti 27. a dobre prinose daje i drugo industrijsko bilje (tritikale. Kao najperspektivniji istraţuju se i delimiĉno već primenjuju poli-beta-hidroksialkanoati.6 Biosintetiĉki biodegradabilni termoplastiĉni materijali Pod pritiskom javnosti.620 x 103 hl . Fabrike su podignute u razliĉito vreme.649 tona etanola. U Vojvodini se najviše gaje ţitarice. na oko 70% površina. što se postiţe blendovanjem za sada još uvek jeftinijih plastika proizvedenih na bazi neobnovljivih resursa kao što je nafta. jer ukazuje na ĉinjenicu da su fabrike etanola u 2005.780 x 103 hlo. od ĉega je 591 km plovnog puta.888. Dalja izgradnja sistema za navodnjavanje je u toku. Ove dve fabrike mogu da proizvedu oko 90% etanola od ukupne proizvodnje u AP Vojvodini). u 2004.3. pošto se ispostavilo da su unošenjem u prirodno ĉovekovo okruţenje prouzrokovali niz ekoloških problema.1 Uvod U proizvodnju bioetanola mogu da se ukljuĉe samo one zemlje koje poseduju pogodnu. godini u AP Vojvodini je proizveneno 4. Ovaj podatak ohrabruje. 6.4 Stanje opreme Stanje opreme u fabrikama etanola u AP Vojvodini je razliĉito od fabrike do fabrike.000 hl . godini poĉele da rade punim kapacitetom. Ako se ova proizvodnja prevede u hl to iznosi 5. Svakako da je zanaĉajan potencijal daljeg razvoja kanalska mreţa hidro-sistema Dunav-Tisa-Dunav u duţini od 930 km. To znaĉi da je iskorišćenost kapaciteta fabrika etanola u 2004. sirak itd. i još uvek skupljih. šećerne repe oko 4 tone. «Kadaks« u Crvenki i »Lukas« iz Bajmoka malog kapaciteta. Naime. Svaka od njih. Posebno treba naglasiti da su sorte i hibridi semena domaće selekcije Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu veoma cenjeni i na stranom trţištu. Standardi EU zahtevaju proizvodnju biodegradabilnih.).3. dok su fabrike u Srbobranu. ili barem biodestruktibilnih plastiĉnih materijala. obimnu i relativno jeftinu sirovinsku bazu. godini prema navedenoj statistici proizvedeno je 14. Koji su razlozi za to teško je jednostavno odgovoriti. Sve fabrike etanola u AP Vojvodini (navedene u tabeli 1) su privatizovane i jedini podatak o koliĉini proizvedenog etanola u toku 2004 godine je Statistika AP Vojvodine. Fabrike etanola u Zrenjaninu i Ĉoki više ne rade. U AP Vojvodini obradive površine iznose 1.6. suncokreta 2. Ovaj zalivni sistem omogućava navodnjavanje pola miliona hektara i dobijanje više od jedne ţetve godišnje. Višegodišnji prosek prinosa po hektaru je sledeći: kukurza oko 6 tona. pšenice oko 5 tona. Stari pogon etanola u Crvenki je 87 .3 SWOT analiza proizvodnje etanola u Vojvodini Najveće kapacitete i mogućnosti proizvodnje etanola imaju fabrike »Panon« iz Crvenke i »Alpis« iz Kovina. ali ekološki kompatibilnih plastiĉnih materijala sintetisanih od strane mikroorganizama.2 Proizvodnja bioetanola 6. od ĉega je 52% crnice.988 tona etanola što iznosi oko 18. u vreme kada su graĊene i kada je kupovana oprema bile su savremene i na nivou tadašnjih nivoa saznanja u tehnologiji etanola.3 BIOETANOL 6. soje oko 2 tone.3. u 2005.840 x 103 hl moţe se zakljuĉiti da su u 2004. polimeri buterne.996 x 103 hl . valerijanske i drugih masnih kiselina.2 tona. god.2. a industrijsko bilje na oko 20% površine. Alternativa je naĊena u mikrobnim rezervnim materijama tipa polimera masnih kiselina ili nekih drugih materija. koji imaju termoplastiĉne osobine. Analizirajući podatke date u tabeli 1 moţe se zakljuĉiti da se u fabrikama etanola u AP Vojvodini dnevno moţe proizvesti 87. UporeĊujući ukupni godišnji kapacitet fabrika etanola u AP Vojvodini 21. godini iznosio samo 27%. fabrike etanola proizvele samo oko 27% od koliĉina koje su mogle proizvesti. MeĊutim.

U ovom pogonu. Koristi se u medicinske svrhe i kao rastvaraĉ za esencije i boje. bez obzira na njegovu dugogodišnju praksu i opremu koja se kontinualno popravlja i rekonstruiše proizvodi se takoĊe rafinisani etanol prve klase kvaliteta. Ima primenu u proizvodnji ţestokih alkoholnih pića ili kao konzervans u prehrambenoj industriji. najĉešće sa benzenom. proizveden iz grupe VIII. za farmaceutske i kozmetiĉke namene. najveći broj meĊu njima je na studijama poloţio tehnologiju etanola na smeru Mikrobioloških procesa Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu. U tabeli 6. ovaj kvalitet etanola je doţiveo i najveću ekspanziju u zadnje tri decenije. IX Bezvodni etanol proizveden kontinualnom vakuum-destilacijom iz binarnih i ternarnih smeša. proizvodi etanol iz melase najboljom dostupnom tehnologijom tako da se proizvodi rafinisani etanol prve klase kvaliteta. Pored diplomiranih inţenjera tehnologije u ovim fabrikama rade 88 . Tabela 6. Naime. dţin. IV Rektifikovani etanol za proizvodnju ţestokih alkoholnih pića. moţe se koristiti kao sirovina u hemijskoj industriji ili za sušenje . ţitna votka). Zahvaljujući izuzetno dobrim karakteristikama ETBE kao antidetonatora. Ĉesto se koristi za korekciju sadrţaja etanola u voćnim vinima. Korišćenje etanola kao dodatka benzinu limitirano je sa 10-15% uĉešća u mešavini. Na osnovu podataka uoĉava se da etanol kvaliteta IX ne sme da sadrţi estre. X Bezvodni veoma preĉišćen etanol. 6. što za sada nije ekonomski isplativo.rekonstruisan više puta i moţe da preraĊuje skrobne sirovine na savremen naĉin (uz kontinuelnu termiĉku pripremu sirovina). smeša etanola i butena (dobijenog iz nafte) se prevodi u ETBE katalizovanom reakcijom. proizvodi rafinisani etanol prve klase kvaliteta. Novi pogon »Kadaks« u Crvenki. a zatim se iz reakcione smeše odvaja ETBE frakcionom destilacijom. U Srbobranu fabrika etanola je na bazi ţitarica i melase. Sama proizvodnja je relativno jednostavna.apsolutizaciju.3. nepreĉišćen. da se preĊe na korišćenje bezolovnog benzina. meĊuproizvod za dalje preĉišćavanje i koncentrisanje. Etanol prve klase kvaliteta se dalje moţe preĉišćavati i koncentrisati. II Koncentrisan nepreĉišćen etanol. Na osnovu navedenog moţe se zakljuĉiti da svih šest fabrika etanola u AP Vojvodini raspolaţu opremom u kojoj se moţe proizvesti rafinisani etanol najboljeg kvaliteta. kod kojih je poţeljna blaga aroma sirovine kao karakteristika pića (viski. Pogon etanola u »Alpis« u Kovinu proizvodi rafinisani etanol prve klase kvaliteta na bazi melase. Kvalitet etanola i potencijalna primena u zavisnosti od pojedinih kvalitetnih grupa Kvalitet Potencijalna upotreba etanola I Sirovi etanol. visoke cene. pre svega gasnom hromatografijom. Zamah u proizvodnji ETBE je nastao posle odluke EU.1 je prikazan uobiĉajeni kvalitet etanola koji se nalazi u meĊunarodnom prometu. Ovaj stari pogon proizvodi veoma kvalitetat etanol iz skrobnih sirovina koji se moţe koristiti za proizvodnju votke i drugih alkoholnih pića na bazi rafinisanog etanola. klasiĉnu fermentaciju i rektifikaciju i rafinaciju. metanol i ostatak posle isparavanja.1. MeĊuproizvod. V-VIII Rektifikovan veoma preĉišćen etanol. Dobijen iz sirovina sa skrobom (ţitarica) ili kao destilat vina.5 Ljudski resursi U svih šest fabrika rafinisanog etanola proizvodnjom rukovode diplomirani inţenjeri tehnologije. rum. Fabrika etanola »Lukas« u Bajmoku preraĊuje ţitarice i melasu u rafinisani etanol. III Koncentrisan. moguće je preko ovog jedinjenja sve viškove etanola plasirati na svetsko trţište. slabo preĉišćen etanol. Po obimu proizvodnje. kao i za proizvodnju ţestokih alkoholnih pića gde su tragovi arome nepoţeljni. Analize ovog tipa izvodi obuĉen i struĉan kadar iskljuĉivo instrumentalnim metodama. Veće uĉešće etanola omogućeno je proizvodnjom ETBE (etilen-tercijalni butiletar). MeĊuproizvod za dalju preradu. jer se za veće uĉešće moraju vršiti rekonstrukcije na motoru. Osnovna namena ovog kvaliteta je dodatak gorivima ili proizvodnja ETBE (etil-tercijalnog butilestra) kao zamena za tetraetilolovo u gorivima ili kao sirovina u petrohemijskoj industriji. Fabrika je novijeg datuma.

naroĉito kada se uvode nove kulture i/ili sorte za proizvodnju etanola.480 t dizel goriva. Potrošnja energije u svetu raste iz dana u dan i pored niza mera koje se preduzimaju u cilju racionalizacije potrošnje energije u svim oblastima ljudske delatnosti. reĉnom. šumarstvu 20. ali jedno je zajedniĉko za sve. Pri tome treba zadrţati sve standardne metode u praksi dopunjujući ih novim metodama. (pre svega domaće proizvodnje . U drumskom. uz preporuku inoviranja opreme i obuke mladih istraţivaĉa u inostranim biotehnološkim centrima i laboratorijama: 1. Formiranje referentnog centra na Univerzitetu u Novom Sadu 5. ugalj sa oko 24%.7 Prioriteti razvoja Prioritetni razvojni projekti trebalo bi da obuhvataju istraţivanja optimizacije proizvodnje siirovina za preradu i biotehnoloških procesa proizvodnje bioetanola. Optimizacija fermentacije 3. kroz angaţovanost na projektima optimizacije hemijske proizvodnje na bazi sirovina iz domaćeg agrara.355. EU i regionu Potrošnja nafte u našoj zemlji u 2000. Marketing bioetanola na teritoriji AP Vojvodine praktiĉno ni ne postoji što povlaĉi potrebu razvojnih analiza. potrebno je sistematski ispitati već postojeće kulture i njihove razliĉite sorte i hibride. Neophodno je da se unapred planira usavršavanje postojećeg i formiranje novog kadra u skladu sa savremenim tendencijama razvoja u ovoj oblasti. a prema prognozama. 6. Proizvodnja i potrošnja nafte imala je sliĉan trend kao i proizvodnja i potrošnja ukupne energije ali posebno treba ukazati na obnovljive izvore energije koji postaju ssve znaĉajniji faktor. gas sa oko 18%. S obzirom na već postojeće potencijale u proizvodnji alkohola. ovaj problem bi se mogao rešiti otvaranjem referentnog centra pri Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu.7 %. Za ova istraţivanja neophodna je odgovarajuća oprema (GCMS) i obuĉen kadar. gde se odvija dugogodišnji istraţivaĉki rad u ovoj oblasti. a do 2060. kod nas. koji bi razvijao instrumentalnu analitiku i sinhronizovao aktivnosti na ovim kompleksnim i znaĉajnim istraţivanjima. godišnje je potrebno obezbediti oko 520. Procenjuje su da će potrošnja nafte 2010.3. Optimizacija proizvodnje i pripreme sirovine za fementaciju 2.600 t benzina i oko 1. za najoptimalnije uslove pripreme sirovina. godine kod nas bi trebalo da dostigne nivo od oko 6 miliona tona godišnje. gde postoje iskustva sliĉnih biotehnoloških procesa ili pri univerzitetskim laboratorijama. Pritom. S obzirom na postojanje struĉnog kadra. kao najznaĉajnijih rafinerijskih derivata. a 2020. svi innţenjeri rade najmanje 10 pa i 20 godina u ovim fabrikama. Prema prognozama potrošnja nafte 2010. Razvoj menadţmeta i marketinga 89 . Za realizaciju operacija u poljoprivredi. U svetskoj potrošnji primarne energije nafta je uĉestvovala sa oko 35%.3. trebalo bi istraţivanja usmeriti u pravcu sledećih razvojnih programa.6 Aktuelne tendencije u svetu. 6.600 t dizel goriva. Ovde bi prioritet trebalo dati formiranju timova i podizanju kompetencija eksperata. posebnu paţnju treba posvetiti formiranju pilot-postrojenja ili pri pogonima.500 mTEN (miliona tona ekvivalenta nafte).5 miliona tona. obnovljive energije sa oko 17% i nuklearna energija sa oko 6%. ţelezniĉkom i vazdušnom saobraćaju godišnje se troši oko 1. tako i sistema upravljanja u ovoj oblasti. Broj diplomiranih inţenjera u fabrikama etanola zavisi od kapaciteta fabrike. TakoĊe. Sistematska ispitivanja i pronalaţenje najekonomiĉnijih uslova za proizvodnju bioetanola. Potrošnja energije u svetu danas iznosi preko 9.2 % i za dizel goriva oko 2. godini iznosila je oko 4.300 t. Treba istaći da se primaju i mlaĊi diplomirani inţenjeri sa ciljem da se omogući blagovremeno aktivno pripremanje inţenjera za voĊenje proizvodnje etanola.465. 4.000 t. Ispitivanje prinosa i kvaliteta etanola S obzirom na kvalitet zemljišta u AP Vojvodini. a posebno verifikovanim u svetu (ISO i AOAC).diplomirani mašinski i elektroinţenjeri koji se brinu o opremi i odrţavanju automatike na opremi. dostići 96 miliona barela dnevno. ĉak 103 miliona barela dnevno. ukupna svetska energetska potrošnja do 2020. prognozirane godišnje stope rasta globalne potraţnje benzina i dizel goriva. u zavisnosti od vrste i tipa poljoprivredne kulture koja se koristi kao sirovina Praćenje prinosa i kvaliteta etanola je neophodno. godine porašće za oko 3 puta. godine porašće za blizu 50%. su sledeće: za benzin oko 2. kako potencijalnog trţišta. kao i na izvesna iskustva nauĉno-istraţivaĉkih timova u oblasti biotehnoloških procesa. vodoprivredi 15.Institut za ratarstvo i povrtarstvo).

kao što su: sirak za zrno.50% na teţinu etanola. Pri povišenom sadrţaju vazduha narušava rad postrojenja za obradu ugljen-dioksida.95 (pri 0 C). kalijum-dihromata sintetiĉki zeolit NaA. u zavarivanju i livenju.03-0.564 m3.3. vodenu paru. tradicija u proizvodnji alkohola. to jest 48.3.0 C. Pri temperaturi od 30 C i pri atmosferskom pritisku 1 kg CO2 ima zapreminu 0.20% na teţinu skroba. prema Gej-Lisakovoj jednaĉini: C6H12O6 2C2H5OH + 2CO2 i zato mu se posvećuje posebna paţnja.2 Dţibra kao sekundarna sirovina Dţibra je u osnovi balastni materijal. Svi ostali delovi sirovine. Po efikasnosti preĉišćavanja ugljendioksida od primesa moţe se predloţiti sledeće: aktivni ugalj silikagel voda rastvor. Na osnovu navedenog moţe se zakljuĉiti da se.3. posle veoma jednostavnog ĉišćenja. etanol. Kritiĉna temperatura za komprimovanje CO2 je 1.8. da je AP Vojvodina sa svih aspekata veoma pogodna teritorija za proizvodnju bioetanola. Kritiĉna temperatura za transformaciju ugljen-dioksida u ĉvrsto stanje je 56. 6. Veliki procenat visoko-kvalitetnog zemljišta. kalcijum-hlorid. estri (0. a vodena para i navedene primese mogu izazvati koroziju ovih ureĊaja. glicerola i betaina.40% na CO2). kiseline (0.3. aktivnog uglja. Ćelije kvasca sadrţe proteini.85% na teţinu monosaharida. 6. minerale i vitamine. metana.8.6%. a to su ugljeni hidrati. osušen i komprimovani ugljen-dioksid se koristi u prehrambenoj industriji u procesima gaziranja: bezalkoholnih napitaka.6 C.8 Analiza uticaja na okolinu 6.50%.1 Otpadne vode Otpadne vode fabrike etanola u najvećem broju fabrika u AP Vojvodini rešene su tako što se koriste za navodnjavanje polja oko fabrika. Poznata je ĉinjenica da postojeća tehnologija etanola iz sirovina uspeva da iskoristi samo najmanje vrenu komponentu. kao i mogućnost proizvodnje alternativnih sirovina. Kao primese u ugljen-dioksidu mogu biti: etanol (0. jednoćelijskih proteina.08-0. 51. estre. ali one ne prelaze 0.3 Sporedni proizvodi pri proizvodnji bioetanola Tokom fermentacije. 6.30 % na teţinu disaharida i 54. Ugljen-dioksid sadrţi vazduh. minerali.09% na CO2) i tragovi aldehida. Za sušenje ugljen-dioksida primenjuje se vodeni rastvor sumporne kiseline. proteini. adsorpcija sa silikagelom. Pri temperaturi 12-15 C potrebno je obezbediti natpritisak od 60-65 bara da bi se ugljen-dioksid preveo u teĉno stanje sa gustinom 0. hemiceluloza. postojeći struĉni kadrovi. MeĊitim. organske kiseline.8. ugljene hidrate. kalijumovih soli.00-99.6. dţibra.9 Zakljuĉak Na osnovu svega reĉenog moţe se zakljuĉiti.80% teţinskih na CO2). 90 . penušavih vina. sirak šećerac i topinambur. posle prerade koristi kao stoĉna hrana za mokri tov stoke. odliĉna sirovinska baza za proizvodnju etanola: melasa. U hermetiĉki zatvorenim fermentorima dobija se ugljen-dioksid ĉistoće 99.40-0. Ovde treba dodati i ĉinjenicu da se kod prerade skrobnih sirovina. kalijumpermanganata rastvor. Poslednjih godina primena ugljen-dioksida se znaĉajno proširila u obradi metala rezanjem. pored etanola nastaje u znaĉajnim koliĉinama i ugljen-dioksid. moţe dobiti skoro hemijski ĉist ugljen-dioksid. ona se moţe koristiti kao polazna sirovina za proizvodnju: Ċubriva. koji nastaje u 10-13 puta većim koliĉinama od etanola. dţibra obogaćuje ćelijama kvasca koje se umnoţavaju tokom fermentacije. omogućili bi lako i brzo oporavljanje i prilagoĊavanje proizvodnje etanola. celuloza. Smatramo da bi bilo veoma korisno da se glavni otpadni materijal fabrika etanola. pšenica i tritikale). šampanjca i mineralnih voda.3. vitamini ostaju u dţibri. pre svega za gorivo. kalijumovog Ċubriva. ţitarice (posebno kukuruz. aldehide. tradicija u proizvodnji sorti i hibrida semena. Pri biohemijskoj jednaĉini fermentacije CO2 iznosi 95. amonijum-sulfata. Preĉišćen.

pre svega iz uljarica (uljana repica. Krajem 2004. dovoljno ukazuje na znaĉaj iznalaţenja ekonomski prihvatljivog rešenja. soja i dr. Prema reĉima Austrijskog instituta za biogoriva (Austrian Biofuels Institute). Za osnovu je uzet standard Evropske Unije EN 14214 i imaće oznaku JUS EN 14214. Makroekonomski aspekat je moţda još vaţniji i znaĉajniji.4. Izostajanje spoljnih troškova opravdava inicijativu da proizvodnju biodizela treba osloboditi od poreza ili je podsticati na drugi naĉin.) 6. a) Tehniĉki aspekt Biodizel predstavlja visokokvalitetno gorivo za dizel motore. koji predstavlja podsticaj za otvaranje novih radnih mesta i na taj naĉin nova zapošljavanja i stvaranje novih vrednosti. pokrenut je postupak usvajanja Standarda o gorivima za motorna vozila. ÖNORM C1190 i EN 14214. zbog obezbeĊenog kruţenja ugljen dioksida ĉime je onemogućeno njegovo nagomilavanje u atmosferi (biodizel je ugljendioksidno neutralan). Sa mikroekonomskog aspekta treba imati u vidu relativno jeftinu sirovinu. Treba naglasiti da je i u Srbiji u pogledu standarda nešto uraĊeno.4. energetskog i ekonomskog. Istraţivanja mogućnosti supstitucije dizel goriva biljnim uljima se u Evropi rade već duţi niz godina.4 BIODIZEL 6. ĉime se ĉuvaju rezerve fosilnih goriva i umanjuje rizik od snabdevanja. Osim toga. problematika biodizela se moţe posmatrati sa ĉetiri aspekta.2 Prednosti biodizela Globalno posmatrajući. b) Ekološki aspekt Ekološki aspekt izraţen kroz uticaj goriva na ţivotnu sredinu. izmeĊu ostalih DIN 51606. Pri tome treba naglasiti ocenu da je biodizel pogodno gorivo za sve veliĉine dizel motora o ĉemu svedoĉe i brojna odobrenja za korišćenje ovog goriva od strane proizvoĊaĉa motora. jer u sebi sadrţi i mikro i makroekonomiju.1 Biljna ulja kao sirovina za teĉna goriva Sve veća zavisnost Evrope i ostalog sveta od glavnih izvoznica nafte. Ovome je doprineo u velikoj meri dobro definisan Standard kvaliteta. i to: tehniĉkog. 91 . te se moţe smatrati nekom vrstom aditiva u fosilnom dizelu. c) Energetski aspekt Energetski aspekt se moţe sublimisati u ĉinjenicama da je biodizel obnovljiv izvor energije i da se korišćenjem biodizela smanjuje potreba za fosilnim dizelom. biodizel predstavlja najbolje do sada napravljeno gorivo za dizel motore. ekološkog. nedavno je reakivirana komisija sa ciljem da dovrši rad na Standardu. kao što je ulje uljanih biljaka. ozbiljno je dovedeno u pitanje kvalitetno podmazivanje delova motora koje po svojoj funkciji treba da obavlja gorivo. d) Ekonomski efekat Ekonomski efekat je moţda najinteresantniji. metil estri masnih kiselina (MEMK) za dizel motore. Ovome treba dodati i relativno jeftinu tehnologiju prerade. Ova istraţivanja je pospešila i ĉinjenica da je proizvodnja hrane u Evropi postajala sve problematiĉnija. moţe se evidentirati kroz podatak da se korišćenjem biodizela globalno utiĉe na smanjenje efekta “staklene bašte”. TakoĊe. Izlaz se nazirao u biotehnološkim postupcima proizvodnje teĉnih goriva iz obnovljivih izvora. radi poboljšanja sastava izduvnih gasova. Zahvaljujući izuzetno visokoj biorazgradljivosti smanjeni su rizici kontaminacije vode i zemljišta. a odnosi se pre svega na supstituciju uvoza nafte ili naftinih derivata domaćim proizvodima. suncokret. Imajući u vidu tendencije smanjenja sumpora u D-2 gorivu. Usvojena je tehniĉka preporuka TP-13 BD. evidentna su i manja zagaĊenja lokalnog vazduha sa sumpornim jedinjenjima. koja je trebalo da preraste u Standard. kao i iskorišćeno ulje iz prehrambene industrije i domaćinstava.6. Odgovor leţi u razvoju primene obnovljivih energenata koja će biti alternativa za teĉna fosilna goriva. Neosporna je ĉinjenica da je materijalni i energetski bilans proizvodnje biodizela izrazito pozitivan. Rezultati do kojih se došlo ukazuju da je moguće proizvesti teĉno gorivo na bazi biljnih ulja koje moţe uspešno da zameni D-2 gorivo na bazi nafte. kao neophodni dodatak. U tom pogledu biodizel moţe da doprinese poboljšanju svojstva podmazivanja.

3%.4. Godišnja proizvodnja sirovog ulja od soje iznosi oko 40. katedrama i laboratorijama. kao i svim drugim granama privredne delatnosti u našoj zemlji. Navedene prognoze su u skladu sa zacrtanom strategijom oslanjanja na domaće energetske izvore. moglo bi za tri do ĉetiri meseca devet uljara da prerade celokupnu domaću proizvodnju zrna suncokreta.57 mTEN u kojima ugalj uĉestvuje sa oko 86.000 tona uljane repice. moţe se reći da je ona vrlo mala i skoro zanemarljiva. Pojedine uljare primaju svake ĉetvrte godine zrno uljane repice na preradu ulja. Pošto se sadašnja proizvodnja soje kreće od 100. supstituciju nafte većim korišćenjem uglja. Kapacitet jedne stare prese je 30 tona/24 ĉasa. a u daleko manjoj meri rezerve sirove nafte i prirodnog gasa.2 Nauĉne institucije i proizvodna preduzeća Istraţivaĉki rad vezan za proizvodnju bioetanola. uĉešće nafte se smanjuje u izvesnoj meri.4. Procenjuje se da su slobodni kapaciteti za preradu uljarica 35 do 45 %. njihovo dobijanje. Ukupne geološke rezerve energetskih sirovina.4. Proizvedene koliĉine teĉnih goriva podmiruju potrebe za teĉnim gorivima u poljoprivredi. uljni škriljci.4. ekstrakcijom i kombinacijom ceĊenja i ekstrakcije.9%.000 tona soje i 2.4 miliona tona).000 tona zrna soje. hidroenergije i novih i obnovljivih izvora energije povećava. uljnih škriljaca i dr. a nove 150 tona/24 ĉasa zrna uljarica. Šira primena obnovljivih izvora energije treba da se zasniva na njihovom autonomnom i lokalnom korišćenju u smislu dopune energetskih potreba i zaštite ţivotne sredine. Uljare nisu opremljene za ekstrakciju ulja iz zrna soje. godine» usvojen poĉetkom 1997. hidropotencijal sa oko 5%.000 tona. Ukoliko se uzme da je srednji dnevni kapacitet presa 500 t/24 ĉasa. U strukturi ukupne potrošnje primarne enrgije najveće uĉešće ima ugalj.1 miliona tona sirove nafte. 6. drumskom. reĉnom. Tehnologija proizvodnje ulja iz zrna uljarica uglavnom je zasnovana na kombinovanom postupku: ceĊenje ulja sa presama i ekstrakciji ulja iz pogaĉa. prirodnog gasa i novih i obnovljivih izvora energije. a RNP oko 3. U uljari "Mladost" u Šidu instalirano je 6 presa ruske proizvodnje. šumarstvu.1 Analiza tehnoloških celina za proizvodnju biodizela u Srbiji Biljno ulje iz zrna uljarica proizvodi se u Rerpublici Srbiji u devet uljara i u jednoj sojari. CeĊenje ulja obavlja se sa presama.000 tona. vodoprivredi. urana. Uz to. a ostalo «Rafinerija nafte Novi Sad» (na osnovu podataka dobijenih u RNNS. ţeljezniĉkom i vazdušnom saobraćaju. karakterizaciju i primenu koncetrisan je na teritoriji Pokrajine pre svega na pojedinim fakultetima u Novom Sadu. biofertilizatora.3 Potrebe za teĉnim gorivima Srbija nije bogata energetskim potencijalima. Na primer. ali mogu da cede ulje na presama.4.000 tona suncokreta. godine. a pogaĉe dostavljaju sojari na dalju preradu. rafinisano ulje. Ukupni dnevni kapacitet presa je 420 t/24 ĉasa. godine sa vizijom do 2050. godine RNNS je preradila oko 1. dok se uĉešće prirodnog gasa. odnosno na odgovarajućim departmanima. Iz zrna uljarica moţe se dobiti sirovo ulje na više naĉina: ceĊenjem (presovanjem). novih i obnovljivih vidova energije. ostatak zrna soje mora da se uveze. Od ukupnih koliĉina preraĊene sirove nafte u našoj zemlji oko 75 % preradi «Rafinerija nafte Panĉevo». Što se tiĉe proizvodnje ulja iz zrna uljane repice. lociranih uglavnom u Vojvodini. Osnovni raspoloţivi energetski izvori su rezerve uglja i hidropotencijal.4 SWOT analiza postojećeg stanja 6. predviĊa neophodnost da se odrţi i poveća nivo sopstvene proizvodnje nafte i gasa u zemlji i na bazi koncesija.4. 6. Godišnji kapaciteti domaćeg zrna su: 380. u uljari "Vital" u Vrbasu postoji 7 starih (5 je u funkciji) i 3 nove prese (nemaĉke firme "Krupp"). dobija se u vojvoĊanskim fabrikama u Zrenjaninu. Jestivo. a ostalo su uran. biopesticida i drugih bioaktivnih materija. biodizela. One taj posao povremeno i rade. prema poslednjim procenama. Što se tiĉe prerade soje moţe se reći da je godišnji kapacitet sojare u Beĉeju 200. obnovljivi izvori. Kapacitet prese je 70 t/24 ĉasa zrna suncokreta.000 do 120. To se odnosi na: 92 . 80. dokument «Strategija razvoja energetike naše zemlje do 2020. nafta i prirodni gas sa oko 1.6. Vrbasu i Somboru. tokom 2003. iznose oko 4.

suncokret i soja. Seme soje sadrţi oko 20 % ulja. 3 je bilo iz oblasti novih tehnologija i sufinansirano je u iznosu od 443.5 t/ha. godini od 104 ostvarena uĉešće na skupovima i studijskim boravcima sufinansiranih od strane Sekretarijata za Nauku i tehnološki razvoj u iznosu od 2. Perlez. hemijskom proizvodnjom se bave sledeća preduzeća: »ADECO«. FAKULTET TEHNIĈKIH NAUKA. Seme uljane repice sadrţi 35-45 % ulja.6. NOVI SAD .4.80 dinara. što je prikazano u tabeli 4.37 puta više od skroba i 2. Tehnologije ugljenohidratne hrane. Kovin.2.Departman za Hemiju: Katedre: Analitiĉka hemija.godine nauĉno-istraţivaĉke institucije su zapoĉele realizaciju ili su inicirale zajedniĉke projekte iz ove oblasti sa 23 partnerske institucije iz inostranstva.100. Naftno-petrohemijske tehnologije.752.000. Od uljanih kultura kod nas se gaje: uljana repica.4.Institut za inţenjerstvo zaštite ţivotne sredine.595. Palić Ukupan broj preduzeća na teritoriji Vojvodine koja nameravaju ili su u toku uvoĊenja novih (bio)hemijskih tehnologija je 49 i iznosi 52% od ukupno 94.920. »Chemos«. »Brixol«. Sremska Kamenica. racionalna proizvodnja biodizela moguća je jedino od biljnog ulja iz taloga i preradom korišćenih biljnih ulja iz restorana 93 .00 dinara. NOVI SAD .1. U toku 2006.PRIRODNO-MATEMATIĈKI FAKULTET. »Oktanoil«. Seme suncokreta zavisno od vrste hibrida sadrţi 40-50 % ulja. Proseĉan prinosa semena suncokreta kreće se u granicama 3 . »Hemodom«. TEHNOLOŠKI FAKULTET. Opšta i neorganska hemija. Vršac.4. Baĉki Jarak. Novi Sad. »Vulkan guma-BILET«. I Srbiji se do 90 % uljanih biljaka gaji u Vojvodini gde u setvenoj strukturi uĉestvuju sa blizu 20 % (2003). . »HINS«. »Agrohem«. Novi Sad.4. Organska hemija.4 Sirovine za proizvodnju biodizela u Vojvodini Ulje je jedna od energetski najbogatijih organskih materija. Šid. godini od ukupno 46 skupova ĉiju je organizaciju sufinansirao Sekretarijata za Nauku i tehnološki razvoj u iznosu od 4. »Hemik«. Biotehnologije i farmaceutsko istraţivanje. »West Pharmaceutical Services«-Beograd.571.7 kJ što je 2. Raspodela po industrijskim granam a i prikazana na slici 4. ĉijim sagorevanjem jednog grama se oslobaĊa 38.Institut za proizvodno mašinstvo. Proseĉan prinos semena uljane reepice je preko 3 t/ha. Biohemija i hemija prirodnih proizvoda.3 Tekuće aktivnosti u oblasti novih biotehnologija U 2005.Departman za biologiju i ekologiju: Katedra za Mikrobiologiju . U 2005. Hemijska tehnologija i zaštita ţivotne sredine. NOVI SAD Katedre: Opšte inţenjerske discipline.1. U okviru celovitog privrednog sistema u Vojvodini znaĉajnim ili manjim delom svojih kapaciteta. »Hempro«. »Begej-plast«.91 dinara. Novi Sad. 6. Hemijsko inţenjerstvo. »Yuco-hemija«. U uslovima nepovoljnog odnosa cena degumiranog biljnog ulja i dizel goriva u našoj zemlji.2 puta od šećera. Vršac: »Hemofarm«. »Albus«.1. Kikinda. Beĉej. Inţenjerstvo materijala. Novi Sad.7 dinara. Bela Crkva. »Linde gas Srbija«. Proseĉan prinos soje kreće se u granicama do 3 t/ha. Primenjena i inţenjerska hemije. Srbobran. 6 je bilo iz oblasti novih tehnologija i sufinansirano je u iznosu od 135.1.1 6.

Skopje.8%. uljane repice sa 6. Osim u ishrani biljna ulja se koriste u tehniĉke svrhe za proizvodnju: sapuna i deterdţenata.godine Institucija Prirodnomatematiĉki fakultet Prirodnomatematiĉki fakultet Naziv projekta Fiziĉko-hemijska ispitivanja novosintetisanih biološki aktivnih jedinica Strukturna i fiziĉka ispitivanja feroelektriĉnih teĉnih kristala i teĉnih kristala oblika banane Partnerska institucija ”Babes-Bolyai” University. Budapest. Za ovu namenu posebno je pogodna soja.726 ha. Njihova prednost u odnosu na obiĉno ulje je u povećanoj otpornosti na zakišeljavanje. od 7. Obzirom na znaĉaj biljnih ulja i njihovu rentabilniju proizvodnju od masti ţivotinjskog porekla površine pod uljanim biljkama u svetu se znaĉajno povećavaju tako da su površine suncokreta iz perioda 1963-1967. u 94 . odnosno na 7. povećanjem sadrţaja proteina dobijamo proteinsko brašno.1% što znaĉi da imamo rezerve za povećanje obzirom na ostale zemlje. kozmetici i farmaciji. prinosi i proizvodnja uljanih biljaka u svetu i kod nas U Evropi se gaji manji broj uljanih vrsta i gaje se na ukupno 23. Cyril and Methodius University. tako i pri višekratnom intenzivnom zagrevanju. koncentrate i izolate koji sluţe i za ljudsku ishranu. Budapest University of Technology and Economics.4.2 Projekti sa partnerskim institucijama iz inostranstva u toku 2006. Raznoliku primenu omogućava mnoštvo hemijskih reakcija kojim su podloţna ulja.4. što je u odnosu na oraniĉne površine oko 6%.362 mil. Institute for General and Analytical Chemistry. Tri njivske vrste (suncokret.6. a soje sa 26. Faculty of Chemistry and Chemical Engineering.420 miliona hektara porasle na 20. u štamparstvu.godini.108 na 74. Nakon ceĊenja ulja belanĉevine ostaju u saĉmi koja ima i znaĉajan sadrţaj ugljenih hidrata i nešto ulja pa je cenjena koncentrovana stoĉna hrana. godine. hemikalija i drugih proizvoda Sa aspekta ljudske ishrane je poţeljan veći sadrţaj oleinske na raĉun linolne masne kiseline. U našoj zemlji taj udeo je 7. godine to iznosilo 19.7 %.704 ha. Sadrţaj proteina u plodu ili semenu uljarica znatno je viši od ţita a nešto niţi od zrnenih mahunjaĉa (2028 %). Površine pod suncokretom.849 na 24.4. elektroizolacionih i plastiĉnih masa.biodizel koji je po eksploatacionim karakteristikama na nivou fosilnog dizel goriva.6% od oranica i višegodišnjih zasada. ha u 1998-2002.2 i 14. U našoj zemlji najveći deo površina pod uljanim biljkama je u Vojvodini (od 72% uljane repice do 90 % soje i suncokreta). uljana repica i soja) ĉine 74% površina uljanih biljka. Budapest. Macedonia 6. zbog veće koliĉine belanĉevina (40-45 %) koje su po amino kiselinskom sastavu vrlo sliĉne animalnim proteinima. U nas su već stvoreni takvi hibridi suncokreta sa 80-90 % oleinske kiseline. a u svetu postoje kao «middle oleic tip» sa 60% oleinske kiseline. našom najvaţnijom uljanom biljkom.4. boja i lakova. Romania Research Institute for Solid State Physics and Optics of the Hungarian Academy of Sciences. kako u procesu ĉuvanja.4. U Vojvodini je to znatno više 7. ClujNapoca.19 miliona hektara. Alkoholizom se dobijaju metil estri . Daljom preradom saĉme. Laboratory for Environmental Research Polytechnic. s tim da je prema preliminarnim podacima u 2003. ĉime suncokretovo ulje postaje vrlo sliĉno najkvalitetnijem biljnom ulju masline.6 Površine. 11. 10. 6.5 Uljarice kao sirovina za proizvodnju hrane. Hungary Research Group for Technical Analytical Chemistry of the Hungarian Academy of Sciences (HAS).Tabela 6. Nova Gorica. Hidrolizom se dobija glicerin (11 % od teţine ulja) i masne kiseline koje se u industriji koriste samostalno ili reakcijama daju mnogobrojne produkte koji se koriste u hemijskoj industriji. kao tehniĉka biorazgradiva maziva. Hungary. Slovenia VojvoĊanska akademija nauka i umetnosti Razvoj hemijskih metoda analize neonikotinoida i derivata piridinkarboksilne kiseline Fakultet tehniĉkih nauka Tehnološki fakultet Realizacija nadzorno-upravljaĉkog sistema za pogon proizvodnje biodizela iz biljnih ulja Projektovanje strukture polimernih materijala Faculty of Technology and Metallurgy.

daje znatno više i stabilnije prinose.5 Aktuelne tendencije u svetu. U semenu soje se nalazi i oko 20 % ulja. Samo na takvim zemljištima mogu se ostvariti visoki prinosi. strukturnim zemljištima neutralne reakcije i povoljnih vodno-vazdušnih osobina. Repica je uljana biljka koja zahteva najmanje toplote. Veći deo ukupnih potreba za naftom i naftnim derivatima obezbeĊuje se iz uvoza. Sada je soja ĉetvrti usev u svetu po površinama i daje polovinu svetske proizvodnje biljnih proteina.4. Osim koliĉine i kvalitet belanĉevina soje tj. a u daleko manjoj meri su rezerve sirove nafte i prirodnog gasa. odnosno svarljivosti. a takoĊe na zabarenim. b) Suncokret Suncokret ima velike zahteve za vodom obzirom na veliku produkciju organske materije i visok transpiracioni koeficijent (470-765). Osim toga. lesiviranom zemljištu i pseudogleju suncokretu su potrebne nešto veće koliĉine mineralnih hraniva.4. 95 . ĉine soju vrlo bliskom belanĉevinama ţivotinjskog porekla.100. S obzirom da suncokret stvara veliku koliĉinu organske materije (oko 12 t/ha) najbolje mu odgovaraju plodna i duboka zemljišta dobrih fiziĉkih osobina. pa je zbog toga na takvim zemljištima njegovo gajenje najrentabilnije. Za rast prodaje biodizela veoma vaţno je bilo da njegovo korišćenje odobre i kompanije za proizvodnju motora i vozila kako bi se otklonio strah potrošaĉa od njegovog korišćenja.. Uljana repica je jedina uljana biljka koja se moţe gajiti pri relativno niţim temperaturama jer zahteva manju sumu efektivnih temperatura od drugih uljanih biljka. soja predstavlja strateško oruţje u rukama onih koji je proizvode zbog nekoliko stotina proizvoda koji se dobijaju od nje. u vezi alternativnih vidova proizvodnje energije u našoj zemlji postoje skromni uslovi. Osim toga ona je vrlo dobar predusev koji poboljšava osobine zemljišta i rano stiţe pa se dobro uklapa u ţitne plodorede. gajnjaĉama. Teĉna fosilna goriva su već dugi niz godina osnovna vrsta goriva u mobilnim mašinama.4. Biodizel tako prestaje da bude nepoznanica za potrošaĉe. ali je istovremeno i vrlo otporan na sušu. Na siromašnijim peskovitim zemljištima. U proizvodnji i korišćenju biodizel goriva prednjaĉi Nemaĉka u Evropi sa proizvodnim kapacitetima od preko 1. kao i drugi usevi najbolje rezultate postiţe na plodnim. što joj uz postojanje jarih i ozimih formi i njene skromne zahteve prema zemljištu omogućava širok areal rasprostranjenosti. Raspoloţive energetske potencijale predstavljaju rezerve uglja i hidropotencijal.7 Uljarice u Vojvodini a) Uljana repica Kod nas se pod pojmom uljana repica podrazumeva kupusna uljana repica. a takoĊe na slabo zaslanjenim i kiselim zemljištima. U tom sluĉaju on u odnosu na druge ratarske kulture. Soja kao i kukuruz uspeva na raznim tipovima zemljišta uz agromeliorativne mere i intenzivniju agrotehniku gde je to potrebno. godišnji porast površina je svega 820 ha tako da je u zadnjem petogodištu bilo 160659 ha. pošto je plemenitija i rodnija ali ima veće zahteve i manju otpornosti na nepovoljne faktore. U Evropi se danas proizvode znaĉajne koliĉine ove vrste goriva sa planom povećanja proizvodnje. 6. jer se ona uglavnom gaji. meĊusobni odnos amino kiselina. kao što su ĉernozem.ĉetrdesetogodišnjem periodu od 1963-2002. suncokret se zahvaljujući svojim biološkim osobinama moţe gajiti i na siromašnijim. No. godine stagniraju. Ozimost joj omogućava stabilnije prinose. Soju ne bi trebalo gajiti na lakim peskovitim zemljištima bez navodnjavanja.000 t/godišnje. No. livadska i ritska crnica i aluvijalna zemljišta. kada rentabilnost suncokreta posebno dolazi do izraţaja. zaštitu zemljišta od erozije i ispiranja azota tokom zime. smonicama. slatinastim ili kiselim zemljištima. 6. Prednosti belanĉevina soje su u sadrţaju esencijalnih amino kiselina i boljoj rastvorljivosti u vodi. Donošenjem standarda i odobrenjem automobilske industrije da se biodizel moţe koristiti bez mešanja sa dizel gorivom biodizel se proširio po benzinskim pumpama tako da ih u Nemaĉkoj sada ima oko 1700 a u Austriji preko 100. c) Soja Danas. EU i regionu Republika Srbija nije bogata energetskim potencijalima.

suncokreta i soje u našem regionu.5. Ostali su gotovo nerešivi problemi vezani za prikupljanje korišćenih ulja. ketona i drugih otrova. godine izvrše supstituciju ukupnih potreba za dizel gorivom fosilnog porekla sa 6% biodizel goriva. Ova ulja su godinama završavala u cisternama fosilnog dizela. 2008. proizvodnja biodizela. njihova namenska primena je opasna u hrani.).1. Organizovano prikupljanje otpadnih masnoća biljnog i ţivotinjskog porekla je preduslov uspešnosti ove akcije.1 Uljni talozi U rezervoarima za ulja u fabrikama jestivih ulja godišnje se izdvaja više hiljada tona uljnih taloga. Mada nedovoljno istraţena produkcija ovih upotrebljenih masnoća za spremanje materija.Prema direktivi EU predviĊeno je da sve ĉlanice do 2010.75%. Raĉuna se da se maksimalno 10 % biodizela moţe supstituisati u potrošnji mineralnog dizel goriva jer se kao ograniĉavajući fakor javlja obradiva površina na kojoj bi se proizvodile uljane kulture iz kojih se dobija sirovo ulje. proizvodnja biodizela od biljnih ulja iz taloga proizvodnje jestivih ulja i korišćena biljna ulja iz restorana. gotovo. Po inerciji tradicije korišćena ulja se bacaju u pomije. Jedino racionalno rešenje za ovaj hemijski opasan otpad. 6. Atest po austrijskom ÖNROM C 119 standardu ili po nemaĉkom DIN standardu za kvalitet biodizela domaćih firmi radile su ovlašćene laboratorije. godini izvrši supstitucija ukupnih potreba prema dizel gorivu fosilnog porekla sa sa 2. Koliĉina od više stotina litara biljnih ulja baĉenih u reku minorna je u odnosu na koliĉine reĉne vode. Uklanjanjem i ceĊenjem ovih taloga oslobaĊa se oko 2. sa 4. kvalitet je utvrĊivan uglavnom u skladu sa nemaĉkim ili austrijskim standardima. U meĊuvremenu je Konzorcijum za proizvodnju biodizel goriva uradio predlog «Standarda za biodizel goriva» (1995). 6. kancerogenih materija. nedozvoljivo je bacanje ovih ulja u vodotokove. Pri tome je utvrĊena potrebna dinamika uvoĊenja biodizel goriva u periodu od 2005 do 2010. prema redosledu izvoĊenja. ne trujući hranu za domaće ţivotinje i smanjujući emisiju štetnih materija korišćenjem biodizela umesto fosilnog dizela za pogon vozila za gradski prevoz u gusto naseljenim gradskim sredinama. godine. predlaţe se unapreĊenje primene agrotehniĉkih mera proizvodnje sirovina.25%. štetna u vodi. cena i kvalitet ovih ulja odgovaraju zahtevima za kvalitetnu proizvodnju biodizela. MeĊutim. prostije.5. u svim zemljama zakonski zabranjeno. 2009. Tokom proizvodnje biodizela 1994-1995.5%. Ubacivanje ovih materija u lanac ishrane. sa 3.000 tona biljnog ulja godišnje. 2007. naĉin skladištenja i isporuke biodizel goriva. primena ovih ulja u proizvodnji koncentrata za stoĉnu hranu. 96 . U našoj zemlji su rešeni tehniĉko-tehnološki problemi alkoholize ovih ulja.1. To ukazuje na velike dimenzije opasnosti i štete. njihovo mešanje sa otpacima hrane radi ishrane stoke je nedozvoljivo. trošak za uklanjanje ulja u fabrikama vode je neuporedivo veĊi od vrednosti ulja. za korišćena biljna ulja je hemijska destrukcija. Procena je da korišćenih biljnih ulja u zemlji ima par hiljada tona. ili.5 PRIORITETI RAZVOJA 6. prţionica predstavlja jednu od realnih mogućnosti. do stvaranja opasnih aldehida. godini sa ukupno 6% biodizela. Sa druge strane. primenu. kao i prioritetni razvoj projekata unapreĊenja tehnoloških procesa proizvodnje biodizela. sa 5% a u 2010. prţionicama i sl. Kao primer mogu posluţiti neke zemlje zapadne Evrope koje su uspele organizovano da pristupe prikupljanju odpadnih masnoća i time doprinesu oĉuvanju ţivotne okoline ne zagaĊujući vodotokove. 6. koji propisuje kvalitet. Ovim planom predviĊeno je da se u 2006. kao i drugih proiizvoda na bazi uljarica kao sirovine. U poslednje vreme koristi se u oleohemijskoj industriji.1 Tehnologija proizvodnje U usvojenoj tehnologiji proizvodnje uljane repice. U postojećim uslovima nepovoljnog odnosa cena degumiranog biljnog ulja i dizela u zemlji. Isto tako. Racionalnija namena ove sirovine je proizvodnja metilestera masnih kiselina.2 Biljna ulja iz kuhinja i prţionica Visoke temperature korišćenja dovode do degradacije biljnih ulja (u fritezama.5.

Iz semena uljarica sirovo ulje se moţe dobiti procesom: ceĊenja (presovanja). Pogon u Poljskoj. kapaciteta 25.5 Ispitivanje vrednosti investicionih ulaganja u postrojenja za proizvodnju biodizela Vrednost investicionih ulaganja u znaĉajnoj meri zavisi od veliĉine projektovanog kapaciteta.5. kapaciteta 100. Lünen. kao i homologaciona i vanmotorska ispitivanja. ĉuvanju i rukovanju sa teĉnim gorivima (SEEG. Presovanje se obavlja korišćenjem šarţnih ili kontinuiranih postrojenja. kamata. tako i istraţivanja efikasnosti pilot postrojenja. Primenom 100 % biodizel goriva umanjuje se snaga motora za oko 4 – 7 %. konaĉno. poĉetak rada 2006. iskorišćeno ulje za kuvanje i masne kiseline. Razliĉiti evropski i ameriĉki proizvoĊaĉi motora odobravaju primenu biodizel goriva kod motora starijih generacija. Najĉešće primenjivani postupak sinteze metil estra masnih kiselina odnosno biodizela je proces transesterifikacije (hladni diskontinualni i kontinualni postupak i topli kontinualni postupak). prema vaţećim propisima o skladištenju. što se i predlaţe u budućim istraţivanjima. Ekspeleri se koriste za jednokratno. U našoj zemlji veoma je aktuelan zadatak. u liniji sa predpresama.000 t/god. sirovina:ulje uljane repice i iskorišćeno ulje za kuvanje. kapaciteta 25. U cilju brţe i efikasnije realizacije primene ovakvog goriva u praksi vršena su uporedna ispitivanja funkcionalnih karakteristika sa primenom referentnog goriva D-2 i metilestera.000 t/god. Za uspešnu proizvodnju biodizel goriva neophodni su. 2000 i TUV.3 Predlozi osvajanja tehnologija proizvodnje biodizela Tehnologija proizvodnje biodizel goriva sastoji se iz procesa ceĊenja ulja i reesterifikacije. osiguranja. Pri tome projektovani kapacitet treba da posluţi kao osnova za obraĉun troškova amortizacije. Neki podaci. CO i nesagorelih ugljovodonika za oko 20 – 50 %. prvenstveno u smislu proizvodnje standardnog kvaliteta. neophodno je da se obrazuju projekti pilot proizvodnje. standardi i analitiĉka kontrola. što podrazumeva kako laboratorijska istraţivanja. 97 . tako da prikazani proraĉuni predstavljaju procenjene vrednosti. izraţavajući pri tome specifiĉne uslove koji moraju biti zadovoljeni.5. Pogon u Španiji. Za veću pouzdanost ulaznih podataka bilo bi neophodno sakupiti podatke na jednom pilot postrojenju.000 t/god.5. presovanje. Barcelona. tehnoloških i ekonomskih preduslova. kapaciteta 50. odrţavanja. 1988). Biodizel gorivo moţe se ĉuvati u rezervoarima i odgovarajućim posudama. sirovina: biljna ulja i iskorišćeno ulje za kuvanje. ekstrakcijom i kombinacijom ceĊenja i estrakcije. Treba naglasiti da troškovi proizvodnje biodizel goriva zavise od kvaliteta ulaznih podataka. poĉetak rada 2006. sirovina: iskorišćeno ulje za kuvanje. kao i dela troškova prerade uljarica. 6. pored postojanja tehniĉkih. Huesca. sirovina: biljna ulja.5.000 t/god. Emisija azotnih oksida primenom biodizel goriva povećava se za oko 5-10 %. U svetu je zadnjih petnaest godina aktuelna tendencija supstitucije dizel goriva mineralnog porekla sa gorivima na bazi biljnih ulja. poĉetak rada 2006. koji bi posluţili za sticanje iskustava i usavršavanje te proizvodnje. 6. Pogon u Nemaĉkoj. posebno oni koji se odnose na strukturu investicionih ulaganja. preuzeti su uz odreĊene korekcije iz nemaĉkih izvora. ţivotinjska masnoća.2 Primeri projekata u svetu U svetu je projektovan ĉitav niz novih postrojenja za proizvodnju biodizela što ilustruje nastojanja da se ova vrsta goriva intenzivnije koristi: Pogon u Španiji. poĉetak rada 2006. istraţivanje mogućnosti primene alternativnog goriva biljnog porekla u odnosu na konvencionalna mineralna goriva. Specifiĉna potrošnja goriva korišćenjem biodizel goriva povećava se proseĉno za 8-10 % u odnosu na fosilno dizel gorivo.6. 6.4 Kvalitet biodizela kao preduslov pouzdanog korišćenja Kao jedan od osnovnih elemenata prioritetnih projekata u razvoju tehnologije proizvodnje i korišćenja biodizela. ali i emisija štetnih gasova.

5. mogućnosti neograniĉenog proširenja proizvodnje uljarica i unapreĊenja poljoprivrede. Upotrebom biodizel goriva umanjuje se emisija azotnih oksida.42 kg. kancerogenih i opasnih po zdravlje hemijskih supstanci u produktima sagorevanja metil estra nije ukupno viši nego pri sagorevanju fosilnog dizel goriva.6 Strateški pravci razvoja hemijskog inţenjerstva u funkciji zaštite ţivote sredine Više faktora opredeljuju predloge obrazloţene u ovom elaboratu. Na osnovu gore navedenih elemenata predlaţu se sledeći strateški pravci razvoja: (a) proizvodnja bioetanola i biodizela na bazi obnovljivih sirovina biljnog i ţivotinjskog porekla.6 ANALIZA UTICAJA NA OKOLINU 6. elastomera. vlakana i filmova.6. celuloza. u svetu. dok u Evropi i našoj zemlji tu ulogu ima uljana repica. posebno njenim alternativnim. Citiraju se podaci o emisiji NO na efekat staklene bašte deluju 300 puta jaĉe nego ista koliĉina CO ukupna emisija gasova relevantnih za klimatske uslove (ukljuĉujući i CO 2 ekvivalent za NO 2) pri proizvodnji i preradi uljane repice u 1 kg biodizela iznosi 1. Postoje i studije koje potvrĊuju na odreĊeni naĉin ove tvrdnje. belančevine. kako bi se smanjio njihov uticaj potrebno je metil estrima dodavati aditivna sredstva. koji je najviše uzrok promene klime i zraĉenja gasova na Zemlji. Smanjena je emisija ĉaĊi i drugih po zdravlje štetnih jedinjenja od ugljendioksida. sliĉno kao kod konvencionalnih goriva. Koliĉina otrovnih. skrob.4 kg. jer se pri sagorevanju ovog goriva proizvode onoliko CO 2 koliko biljke. U obzir su uzete i znaĉajne društvene potrebe. veţu CO 2 iz atmosfere u toku svog razvoja. u središtu interesovanja je zaštita ţivotne i radne sredine. Ipak.2 Uticaj korišćenja biodizela na emisiju CO2 Mnoga istraţivanja su pokazala da biodizel gorivo ne zagaĊuje ţivotnu sredinu. a kod dizela iz nafte 4. Dakle. (v) novi biosintetiĉki polimeri iz obnovljivih prirodnih resursa. Dobijanje materijala od industrijskog znaĉaja moţe se ostvariti u biorafinerijama hemijskim i biološkim transformacijama biljnih proizvoda u ţeljeni proizvod. Pre svega relativno je mali nauĉnoistraţivaĉki kapacitet (prema broju istraţivaĉa i nauĉne infrastrukture u poreĊenju sa zemljama EU). šećer.6. aliftiĉnih ugljovodonika i ugljendioksida. adheziva. To praktiĉno znaĉi da se upotrebom biodizela ne povećava "efekat staklene bašte". Upotrebom biodizel goriva smanjuje se efekat staklene bašte nastao upotrebom goriva fosilnog porekla. Treći bitni ĉinilac su prirodni resursi koji postoje u AP Vojvodini i koji trebaju da predstavljaju osnovu razvoj.1 Ekološki znaĉaj biodizela Svi aspekti primene alternativnog goriva za dizel motore su od izuzetnog znaĉaja. Ti resursi su pre svega poljoprivreda. lignin. boja i lakova. iz kojih je isceĊeno ulje i napravljen metilestar (na primer od ulja uljane repice). obnovljivim izvorima. 6. Korišćenje mikroorganizama za dobijanje polimera je vaţan pravac koji daje termoplastične materijale sa odliĉnom biodegradabilnošću. Biodizel gorivo ne sadrţi sumpor. Ono ne moţe biti odgovorno za izumiranje šuma. 6. U svetu postoji izraţena tendencija razvoja biotehnoloških procesa proizvodnje polimernih materijala na bazi obnovljivih sirovina biljnog i ţivotinjskog porekla. koji je u svetu već komercijalizovan na primeru familije polihidroksialkanoata (polihidroksi butirata-valerata). Takve sirovine su polisaharidi. Ipak. kao što je to sluĉaj sa dizel gorivom. Za ovu namenu sojino ulje je najjeftinija sirovina u SAD i Juţnoj Americi. preovladao je stav da je biodizel gorivo ekološki znatno ispravnije od dizel goriva. pri ĉemu je moguće ukljuĉiti i agronomske nauke na procesima odgajanja biljnih vrsta sa specijalnim potencijalom (genetske promene na biljkama kojima se stimuliše proizvodnja odreĊenih proizvoda u biljkama). duplih veza i alilnih vodonika. (b) hemijska i farmaceutska proizvodnja na bazi sirovina iz agrara. te zbog toga ne prouzrokuje kisele kiše. 98 . ali i zbog hemijskog sastava koji omogućuje dobijanje niza proizvoda reakcijama estarskih veza. nafta i gas.6. ulja i masti. pre svega narastajuće potrebe za energijom. Ulja kao hemijske sirovine su veoma zahvalne zbog povoljne cene. Znaĉajna je i biohemijska proizvodnja poliola za poliuretane. Od ulja se osim poliuretana mogu praviti epoksidne smole i poliestri u formi masa za livenje. Razgradljivost biodizela je 4 puta brţa od dizel goriva.

6.6.3 Biodegradabilnost biodizela kao ekološki faktor
Biodizel je biorazgradljiv i nije toksiĉan. Biodizel je 100 % biorazgradljiv kao šećer i manje toksiĉan od stone salate. Studije su pokazale da je biodizel razgradljiv do 4 puta brţe nego dizel gorivo, sa 98 % razgradljivosti za 3 nedelje. Smanjena emisija gasova, prisutni mirisi, biorazgradljivost i sigurnost biodizela ĉini dobru povoljnost za njegovo korišćenje i zaštitu ţivotne sredine, kao i za osetljivu površinu kao što su nacionalni parkovi i šume.

6.6.4 Zakljuĉak
Na osnovu rezultata ispitivanja koncentracije izduvnih gasova u produktima sagorevanja metil estara od biljnog ulja i dizel goriva, kao i na osnovu pregleda inostrane literature, moţe da se zakljuĉi sledeće: upotreba konvencionalnih vrsta goriva sve više zagaĊuje ţivotnu i radnu sredinu, tako da atmosfera poprima efekat staklene bašte. Ovako zatrovana atmosfera sve više utiĉe na pogoršavanje zdravstvenog stanja ljudi, ţivotinjskog i biljnog sveta. Upotrebom biodizel goriva smanjuje se efekat staklene bašte. Biodizel gorivo je biorazgradljivo i nije toksiĉno. Rezultati istraţivanja sastava produkata sagorevanja biodizel goriva se znaĉajno razlikuju u zavisnosti od vrste ispitivanog biogoriva (metil estra), vrste konstrukcije motora, vrste primenjenih metoda ispitivanja i drugih parametara. Ipak, na osnovu analize podataka ispitivanja moţe da se zakljuĉi da u produktima sagorevanja biodizel goriva ima ukupno za trećinu manje štetnih materija nego kod dizel goriva. Postoje razne mogućnosti da se ukupna koliĉina zagaĊivaĉa, otrovnih i kancerogenih supstanci iz produkata sagorevanja alternativnog goriva smanji: racionalnom potrošnjom goriva, boljom tehnologijom i organizacijom rada sa pogonskim mašinama, usavršavanjem i podešavanjem konstrukcije motora SUS, uvoĊenjem automatizacije, kompjuterizacije i robotizacije rada, preĉišćavanjem izduvnih gasova, upotrebom aditiva za sve vrste goriva i pronalaţenjem novih vrsta ekoloških goriva, - smanjen je sadrţaj azotnih oksida (NOx), aliftiĉnih ugljovodonika i ugljendioksida (CO2) u produktima sagorevanja metil estara od suncokretovog ulja u odnosu na dizel gorivo. Kod metilestara od uljane repice sadrţaj NOx je nešto povećan, zbog razliĉite vrste biljnog ulja, konstrukcije motora i naregulisanosti motora, - neznatno je povećan sadrţaj aromatiĉnih ugljovodonika (benzen, toluen i ksileni) i ugljenmonoksida (CO) u produktima sagorevanja metil estara od suncokretovog ulja u odnosu na dizel gorivo,- koliĉina otrovnih, kancerogenih i opasnih po zdravlje hemijskih supstanci u produktima sagorevanja metil estara nije ukupno viši nego što se dobija sagorevanjem dizel goriva. Sadrţaj većine ovih supstanci je ĉak niţi nego kod dizel goriva, koncentracija izduvnih gasova u produktima sagorevanja nije u funkciji reţima rada motora, tj. broja obrtaja radilice motora, već odnosa goriva i vazduha, kvaliteta rasprskavanja (raspršivanja) goriva, fiziĉko-hemijskog sastava goriva, konstrukcije motora i drugih faktora, - nivo vidljivih dimnih gasova je niţi od nivoa dimnih gasova kod sagorevanja dizel goriva, a viši od nivoa dimnih gasova kod sagorevanja metil estara od ulja uljane repice, - da bi se smanjio uticaj otrovnih, kancerogenih i opasnih po zdravlje hemijskih supstanci potrebno je metil estrima dodavati aditivna sredstva, sliĉno kao kod konvencionalnih goriva.

6.7 PREDLOG INSTITUCIONALNIH MERA
6.7.1 Racionalizacija proizvodnih kapaciteta Direktive Evropske unije jasno ukazuju da sve njene ĉlanice do 2010. godine moraju da izvrše supstituciju ukupnih potreba za dizel gorivom fosilnog porekla sa 6 % biodizela. Poštujući odredbe sadrţane u direktivama EU kao strateškog partnera, Republika Srbija do 2010. godine treba da obezbedi supstituciju oko 180.000 t/god fosilnog dizel sa biodizel gorivom. Za proizvodnju navedenih koliĉina potrebno je obezbediti odgovarajuće proizvodne kapacitete. Proizvodni kapaciteti mogu se podeliti prema karakteru proizvoĊaĉa i proizvodnim kapactetima. U našim uslovima proizvodni kapaciteti treba da se kreću od 5.000 do 50.000 t/god.

99

6.7.2 Koncentracija proizvodnih kapaciteta
Potrošnja dizel goriva u Republici Srbiji nalazi se na ukupnom nivou od blizu 2.300.000 t/godišnje. U ukupnoj potrošnji dizel goriva najveće koliĉine se troše u drumskom i teretnom saobraćaju (2.467.660 t/god.), poljoprivredi (517.151 t/god.), reĉnom saobraćaju (22.600 t/god.), ţelezniĉkom saobraćaju (12.880 t/god.), vodoprivredi (15.300 t/god.) i šumarstvu (20.605 t/god.). U ukupnoj strukturi potrošnje dizel goriva moţe se oĉekivati najbrţi rast potrošnje u drumskom i teretnom saobraćaju kao posledica ubrzanog razvoja prometa, ali i ostalog dela privrede. Poštujući odredbe sadrţane u drektivi EU kao strateškog partnera privredi Republike Srbije neophodno je napraviti strategiju uvoĊenja biodizel goriva. Obzirom na izuzetno veliku koliĉinu dizel goriva koji se koristi u privredi Republike Srbije potrebne koliĉine biodizel goriva u 2010. godini kretaće se ukupno 179.978 t/godišnje, na teritoriji uţe Srbije 122.377 t/god. a u Vojvodini 57.599 t/god. Za proizvodnju navedenih koliĉina potrebni su odreĊeni kapaciteti. Kapaciteti se mogu podeliti u dve grupe, jedna podela je prema karakteru proizvoĊaĉa a druga po veliĉini proizvodnog kapaciteta. Prema karakteru proizvoĊaĉa postoji nekoliko grupa i to: 1. fabrike za proizvodnju ulja (uljare i sojare); 2. rafinerije; 3. postojeći kapaciteti za proizvodnju biodizela; 4. novoizgraĊeni kapaciteti namenjeni iskljuĉivo proizvodnji biodizela i 5. mini kapaciteti na poljoprivrednim imanjima i individualnom sektoru.

6.7.3 Disperzija proizvodnih kapaciteta
Za realizaciju predviĊene proizvodnje biodizel goriva neophodno je obezbediti dovoljan izvor sirovina. U Vojvodini je to pre svega soja i suncokret. Gajenje uljane repice za proizvodnju biodizel goriva dobija sve više na znaĉaju zbog visokog sadrţaja ulja u semenu. Disperziju proizvodnih kapaciteta moguće je obaviti po okruzima. U poĉetnim fazama treba oĉekivati da će se disperzija obaviti prema postojećim proizvodnim kapacitetima jer su tu najmanja investiciona ulaganja.

6.7.4 Korišćenje nusproizvoda iz proizvodnje biodizela
Obzirom da se sa 1 ha od ostataka biljne mase moţe iskoristiti 750-1820 kg ekvivalentnog teĉnog goriva, nusproizvodi u proizvodnji biodizela potencijalno su dobar izvor energije. Biomasa se moţe briketirati u kompaktnije komade kako bi se smanjili troškovi transporta. Kao vaţan nuzproizvod u proizvodnji biodizel goriva javlja se saĉma i pogaĉa, kao najvaţniji izvor proteina u ishrani domaćih ţivotinja. Soja se u ishrani domaćih ţivotinja koristi u obliku griza i saĉme. Nivo proteina u sojinoj saĉmi varira od 42 do 50 %. Suncokretova saĉma koja se koristi za ishranu domaćih ţivotinja sadrţi 33-42 % sirovih proteina. Pored toga, u procesu alkoholizacije biljnih ulja, pored biodizela kao ciljnog proizvoda dobija se i sirovi glicerol, koji moţe da predstavlja polaznu sirovinu u proizvodnji ĉistog glicerola.

6.7.5 Istraţivanja biljne biomase kao potencijalnog izvora energije
Od ostataka biljne mase proizvodnje uljarica moţe se dobiti (zamenuti) od 1,5 do 2,6 tona ekvivalentnog teĉnog goriva po hektaru. Za ekvivalent je uzeto lako ulje za loţenje (D2) toplotne vrednosti 42 MJ/kg goriva. Pri raĉunanju ekonomske isplativosti primene biljnih ostataka za proizvodnju toplotne energije neophodno je da se uzme u obzir stepen energetske efikasnosti peći ili kotlova. Ovaj stepen iznosi od 0,50 do 0,70. To znaĉi da bi se sa jednog hektara od ostataka biljne mase moglo iskoristiti (zamenuti) od 750 do 1820 kg/ha ekvivalentnog teĉnog goriva. Ili, drugaĉije reĉeno od 3,57 do 5,8 kg ostataka biomase moţe da se dobije (zameni) 1 kg ekvivalentnog teĉnog goriva. Ako se uzme u obzir da je donja toplotna moć ulja od uljane repice 36.500 kJ/kg, a toplotna vrednost biljnih ostataka od uljane repice (njena slama) 17.400 kJ/kg, onda se moţe reći da se sa iste površine (jedan hektar) moţe od ostataka biljne mase dobiti polovina koliĉine toplotne energije koja se moţe dobiti od ulja uljane repice (odnos 1,0 : 0,48-0,67). Prikupljanje ostataka biljne mase obavlja se presama visokog pritiska baliranjem biomase. Bale mogu biti male, srednje i velike prizmatiĉne, tj. konvencionalne. Prikupljenje biomase moţe da bude i u rol bale. Utovar bala obavlja se raznim utovarivaĉima ili ruĉno. Transport bala vrši se traktorskim ili kamionskim prikolicama. Istovar i kamarisanje bala moţe biti mehanizovano ili ruĉno.

100

6.7.6 Sirovi glicerol kao nusproizvod proizvodnje biodizela
U procesu alkoholize biljnih ulja, pored biodizela kao ciljnog proizvoda dobija se i sirovi glicerol u relativno velikim koliĉinama (20%), koji moţe predstavljati i predstavlja polaznu sirovinu za dobijanje ĉistog glicerola za sve namene. Sastoji se od 45-50% glicerola, 20-25% sapuna, 10-20% metilestera masnih kiselina, ulja, metanola, masnih kiselina, vode. Postojeće fabrike za proizvodnju glicerola nemaju mogućnost za preradu sirovog glicerola. Da bi se sirovi glicerol, ipak, mogao preraditi i u domaćim fabrikama glicerola, neophodna je separacija glicerinske vode i masnih kiselina iz sirovog glicerola. Za takve procese u zemlji postoje postrojenja, tehnologije i proizvodna iskustva (Briksol, Hempro, Hins).

6.8 EKONOMIKA PROIZVODNJE ULJARICA
Za ocenu ekonomskog poloţaja proizvodnje uljarica (suncokret, soja i uljana repica) koriste se vaţniji naturalni i ekonomski indikatori (prinos, vrednost proizvodnje, troškovi proizvodnje, finansijski rezultat, prodajna cena i cena koštanja po jedinici gotovog proizvoda) preuzeti iz planskih kalkulacija sa ispitivanih poljoprivrednih gazdinstava za 2003. godinu. U ukupnim troškovima proizvodnje uljanih biljaka najveću stavku ĉine sopstvene usluge. U zavisnosti od vrste useva uĉešće ovih troškova kreće se u intervalu od 45,29% (suncokret) do 48,29% (uljana repica).

6.8.1 Troškovi proizvodnje biodizel goriva i potreba drţavnih subvencija
Troškovi proizvodnje biodizel goriva zavise od vrednosti investicionih ulaganja za izradu projektne dokumentacije, ulaganja u opremu i izgradnju graĊevinskih objekata, troškova probnog rada (uhodavanja tehnološkog procesa proizvodnje), daljeg razvoja tehnologije, visine prodajnih (otkupnih) cena ulaznih sirovina, troškova prerade uljarica, troškova vezanih za upotrebu osnovnih sredstava, transporta i skladištenja biodizel goriva, rastura i škarta, kao i veliĉine kapaciteta proizvodnog pogona.

6.8.2 Vrednost i opravdanost investicionih ulaganja
Vrednost investicionih ulaganja u znaĉajnoj meri zavisi od veliĉine projektovanog kapaciteta. Pri tome projektovani kapacitet treba da posluţi kao osnova za obraĉun troškova amortizacije, odrţavanja, osiguranja, kamata, kao i dela troškova prerade uljarica. Treba naglasiti da troškovi proizvodnje biodizel goriva zavise od kvaliteta ulaznih podataka. Neki podaci, posebno oni koji se odnose na strukturu investicionih ulaganja, preuzeti su uz odreĊene korekcije iz nemaĉkih izvora, tako da prikazani proraĉuni predstavljaju procenjene vrednosti. Za veću pouzdanost ulaznih podataka bilo bi neophodno sakupiti podatke na jednom pilot postrojenju, što se i predlaţe u budućim istraţivanjima. Troškovi probnog rada tj. uhodavanja tehnološkog procesa proizvodnje obuhvataju obezbeĊenje odgovarajuće koliĉine sirovina, troškove isporuĉilaca tehnoloških postrojenja i troškove rada radnika koji se tokom uhodavanja tehnologije obuĉavaju. Pošto se procenjuje da se projektovani kapacitet koristi u tri smene, za svaku smenu je potrebno obuĉiti: 2 radnika za pogon - reesterifikacije, 1 radnika za pogon presa i 1 radnika za laboratoriju. Za ovu namenu potrebno je izdvojiti iznos od 348.000 dinara. Planirani troškovi projektovanja i inţenjeringa, transfera tehnologije i daljeg ulaganja u njen razvoj iznose 3.324.345 dinara.

6.8.3 Osnovni uslovi za odrţavanje postojećih i izgradnju novih postrojenja za proizvodnju biodizela
Esencijalni uslov za odrţavanje postojećih postrojenja je profitabilna proizvodnja biodizela. Nepostojanje ovog uslova dovelo je do demontaţe više postrojenja. Ekološki, ekonomski i energetski, odnosno pravni imperativi Evropske unije primarni su uslov proizvodnje biodizela u razvijenim zemljama. Pod takvim uslovima, proizvodnja biodizela u zemljama tranzicije, pa i u Srbiji dobija perspektivu. To je objašnjenje za preduzete investicione poduhvate. U toku je izgradnja velikih postrojenja za ceĊenje ulja, proizvodnju stoĉne hrane i proizvodnju biodizela (oko 30.000 tona godišnje) u okviru poslovnog sistema

101

Agroprodukt. biodizela.15 d/kg). Da bi se dobila "viza" za Evropsku uniju moraju se ispoštovati njene Direktive o biogorivima. Najnoviji pogon „Ekomed“-a iz Panĉeva je dobar primer. odrţavanje. masne kiseline i glicerol) iznose 35.70 d/kg) i soje (14. sumporne kiseline.003. Sve navedeno moţe doprineti poboljšanju uslova za proizvodnju biodizela u našoj zemlji. nevladinih.593 tona. restorana kao stoĉne hrane ili kao sirovine za proizvodnju koncentrata. Odabrane cene sirovina navedenih uljarica posluţile su kao podloga za sastavljanje kalkulacije biodizela. d) o podršci istraţivaĉkim i poslovno-proizvodnim projektima ekoloških.92d/kg. Stimulacija prerade sirovog glicerola (nusproizvoda iz proizvodnje biodizela) i izvoza ĉistog glicerola. Omogućavanje uvoza korišćenih biljnih ulja bez uvoznih daţbina. odnosno 1. intenzivno se provode istraţivanja korišćenja biljnih ulja od uljanih biljaka za proizvodnju biodizela. Uz velike napore izgraĊeno je postrojenje i ovladano tehnologijom koja treba da omogući proizvodnju od 50.9 POTENCIJALNI KORISNICI I MOGUĆNOST PLASMANA Pri ekonomskoj analizi proizvodnje biodizel goriva potrebno je sagledati sve troškove proizvodnje sadrţane u proizvodnom lancu (troškovi proizvodnje sirovina. uljane repice (12. A to znaĉi.465 tona) za proizvodnju 10.000 tona biodizela godišnje.600 dinara. Procenjuje se da bi za pogon od 10. Materijalni troškovi nastali u proizvodnji biodizela. Ukidanje poreza na proizvodnju biodizela i repromaterijala. prerade u sirovo ulje i prerade sirovog ulja u biodizel gorivo). kamate) iznose 1.92 d/kg. osiguranje. Ovo bi mogla biti okosnica razvoja drugih. uljane repice). pogona dispergovanih po celoj zemlji. 3. više od 70. umanjeni za vrednost nuzproizvoda iznose 35.63 d/kg.000 tona biodizel goriva. a znatno kraće kod nas. kao najveće stavke troškova u fazi prerade uljarica u sirovo ulje. za koje bi trebalo obezbediti zarade u bruto iznosu od 11. dok troškovi skladištenja. b) o zabrani potrošnje korišćenih (otpadnih) biljni masnoća iz prţionica.48 d/kg. filtriranje i degumiranje).4 Drţavne subvencije i unapreĊenje legislative i regulative Već više od dve decenije u Zapadnoj Evropi. natrijum hidroksida. uljana repica: 4. pre svega. do 500 tona godišnje) u okvirima poljoprivrednih gazdinstava.088 ha.20 d/kg. Donošenje i strogo sprovoĊenje propisa o namenskoj potrošnji biogenih masnoća.000 t/god. c) o zabrani bacanja otpadnih biogenih masnoća u vodotokove. privrednih asocijacija u oblasti biogoriva. Pre ekonomske analize najpre su utvrĊene površine (suncokret: 7. proizvodnja 70. 6. Usavršavanjem tehnologije moguće je povećati produkciju i na ĉitavih 70. demivode i energije). 5. 2.961. preuzetih iz planskih kalkulacija za 2. U fazi reesterifikacije izraĉunati su troškovi razliĉitih vrsta materijala (metanola. u pogonima kapaciteta od 10. Potrebno je potsticati otvaranje novih pogona. utvrĊeni su i drugi troškovi (ĉišćenje semena. ekonomski interes proizvoĊaĉa uljarica. Pored cene sirovina.000 tona godišnje proizvodnje biodizela trebalo angaţovati 28 zaposlenih. ObezbeĊivanjem povoljnih uslova za nabavku sirovina i repromaterijala i drugim podsticajnim merama moguće je ostvariti znaĉajnu proizvodnju biodizela u našim pogonima koja bi mogla biti dovoljna za naše potrebe pa i za izvoz.419 tona i soja: 4.8. Za ostvarenje ovakvog mega projekta mora postojati. uljana repica: 10. Od ekonomskih parametara pošlo se prvo od prodajnih (otkupnih) cena suncokreta (13. Istovremeno. njihova prerada u sirovo ulje i proizvodnja biodizela. Troškovi upotrebe osnovnih sredstava (amortizacija.961ha i soja: 2. rastura i škarta iznose 2.56 d/kg).000 t biodizela godišnje. stoĉne hrane. Materijalni troškovi umanjeni za vrednost nuzproizvoda (uljane pogaĉe.000 t/god. ceĊenje ulja. ulja.126 ha) na kojima treba da se obezbede potrebne koliĉine sirovina (suncokret: 15. glicerola. manjih.godinu. A za podsticanje i udovoljenje interesa proizvoĊaĉa neophodno je: 1. Premiranje proizvodnje uljarica (suncokreta. a) o zabrani potrošnje biljnih ulja kao dizel energenta. Najveći deo ovih istraţivanja usmeren je na tehnološki proces dobijanja biodizela. Dodavanjem troškova upotrebe osnovnih 102 . dok je manje paţnje posvećeno njegovoj ekonomskoj analizi. 4. 6. soje. šire se interesi za gradnju malih pogona (od 100. Pri ekonomskoj analizi proizvodnje biodizel goriva sagledani su svi znaĉajniji parametri koji utiĉu na formiranje cene biodizela u proizvodnom lancu koji ĉine proizvodnja uljarica. usitnjavanje semena.000 hektara pod uljaricama.

10 ULJARICE U STRUKTURI SETVE U VOJVODINI Proizvodnja industrijskog bilja najviše je zastupljena u Vojvodini gde se usevi iz ove grupe gaje na površini od 294.63 d/kg.25% oranica sa nešto većim uĉešćem od 1% u površinama pod industrijskim biljem u Vojvodini. Ovi usevi se u Vojvodini gaje.10.28%). što ĉini oko 87 % površina pod industrijskim biljem u Srbiji.000 t/god nije ekonomski opravdana.025 ha. Pošto troškovi proizvodnje biodizel goriva.056 kg zrna soje. Soja se u istom periodu gaji na nešto manje od 5% oranica Vojvodine i uĉestvuje sa 25% u ukupnim površinama pod industrijskim biljem.000 t i 20. rastura i škarta od 2. godine. 6.000 t. soja i uljana repica. U Vojvodini se po jednom hektaru u proseku proizvede 2. uljane biljke s obzirom na znaĉaj koji imaju i potraţnje za biljnim uljima imaju mogućnost daljeg širenja u strukturi setve. MeĊutim. Kao rezultat smanjenja površina i prinosa i ukupna proizvodnja ima negativna trend.966 ha u periodu od 1993. do 2002. Površine pod suncokretom. dok seljaĉka gazdinstva imaju nešto znaĉajnije proseĉne površine pod suncokretom (56%) u periodu od 1993.000 ha. odnosno poslednjih deset godina ovi usevi angaţuju oko 15% oranica Vojvodine. Kod sve tri veliĉine kapaciteta polazi se od sopstvene proizvodnje uljarica. njihove prerade u ulje i proizvodnje biodizel goriva. kako je već napomenuto.48 d/kg i troškova zaposlenih od 1.2 d/kg dolazi se do cene koštanja biodizel goriva od 41. 6.2 Proizvodnja soje u Vojvodini Od ukupne proizvodnje ulja u svetu najveći deo ĉini ulje dobijeno od soje. Na ovaj naĉin se iskorišćava nešto više od 18% oraniĉnih površina Pokrajine. Gajenje uljanih biljaka je takoĊe najviše zastupljeno na podruĉju Vojvodine.000 ha. 6. soja (32%) i uljana repica (2%). godine i ima tendenciju porasta (stopa rasta 1.23 d/kg. u velikoj meri zavise od veliĉine kapaciteta proizvodnog pogona. Proseĉne poţete površine su oko 74. što dovodi do ograniĉavanja ove proizvodnje. troškova skladištenja. do 2002. godine površine rastu po proseĉnoj godišnjoj stopi od 10. Soja se kao i suncokret preteţno gaji u Vojvodini. Pri tome treba uzeti u obzir da su uljane biljke dobri predusevi i mogu doprineti većem koeficijentu korišćenja oranica. Pri godišnjem kapacitetu od 20. u analizi se pretpostavlja godišnji kapacitet proizvodnje biodizela od 3. Industrijsko bilje se u Vojvodini gaji na proseĉnoj površini od 294. Znaĉajno mesto u industrijskom bilju pripada uljanim biljkama. Danas se u Vojvodini proseĉno godišnje proizvede više od 270. Trend prinosa i ostvareni nivo nije dovoljan.000 tona. U periodu od 1993. Prinosi soje po jedinici površine više variraju 103 .1 Proizvodnja suncokreta u Vojvodini Podruĉje Srbije se ubraja u one zemlje koje suncokret gaje na površini većoj od 100.000 tona. zapaţa se da znaĉajno raste interes za ovim usevom na seljaĉkim gazdinstvima. kada se posmatraju pojedini usevi poljoprivredna preduzeća imaju veći doprinos u proizvodnji uljane repice (86%) i soje (65%).22%).sredstava do 1. uz akumulativnu stopu od 10 %. U celini posmatrano. Kao najznaĉajnije uljane biljke na našim prostorima su suncokret.000 t. U periodu 1993-2002 suncokret angaţuje oko 10% oranica. U organizovanju proizvodnje uljanih biljaka u Vojvodini nešto veću ulogu imaju poljoprivredna preduzeća (52%) u odnosu na seljaĉka gazdinstva (42%). koji ĉine osnovu za donošenje njegove cene.025ha) ĉine 90% ukupnih površina pod ovim usevima u Srbiji (255. na proseĉnoj površini od 231. Za razliku od suncokreta i soje koji se gaje na znaĉajnijim površinama uljana repica se gaji na svega 0. sojom i uljanom repicom u Vojvodini (231. Od analiziranih uljanih biljaka u pogledu površina dominiraju suncokret (66%). što potvrĊuje visoka pozitivna vrednost proseĉne godišnje stope promene površina (21. što ĉini oko 78% ukupnih površina pod industrijskim biljem.966 ha. Takvih zemalja je u svetu 20 i u njima se nalazi 94% ukupnih svetskih površina pod suncokretom.635 ha). Suncokret se uglavnom gaji u Vojvodini. Pozitivan trend površina prati i tendencija porasta prinosa. 10. Proizvodnja biodizela u proizvodnim kapacitetima do 3. Pad ukupne proizvodnje više je pod uticajem pada površina nego smanjenja prinosa. odnosno 52% površina pod industrijskim biljem. do 2002.83%. Znaĉajno je napomenuti da dominantnu ulogu u površinama imaju poljoprivredna preduzeća. Pri tome se prikazuju detaljni proraĉuni troškova proizvodnje i cene biodizela za pogon kapaciteta 10. MeĊutim.10. proizvodnja biodizela je ekonomski opravdana.000 t zrna suncokreta ili 90% ukupne proizvodnje u zemlji.

6. Ovo se takoĊe odnosi i na punu kontrolu ulaznih sirovina i meĊufaznu kontrolu procesa proizvodnje. u najvećem broju sluĉajeva nisu dovoljno uposleni ili su pak potpuno van pogona.87%) pri ĉemu se u periodu od 1993. Prihvatajući u odrĊenoj meri disperziju proizvodnih kapaciteta shodno usvojenoj strategiji. do 2002.89%). Treba napomenuti. što ĉini oko 85 % ukupnih površina pod ovim usevom u Srbiji. Poznato je da se u Evropskoj uniji gajenje uljanih biljaka subvencionira.47%). U celini posmatrano površine karakteriše pozitivan trend (stopa rasta 3.828 ha. za koji će biti zaduţeni za to kvalifikovani radnici i kontrolori (laboratorije). Posebno se mora obratiti paţnja na dostizanje i odrţavanje standardnog kvaliteta proizvoda-biodizela. Procene ukazuju da bi se za potrebe malog pogona za proizvodnju biodizel goriva trebalo angaţovati 2530 radnika. biodizel će imati glavnu ulogu u izgradnji stabilnog društva-nove rafinerije. U odnosu na druge ratarske useve površine pod uljanom repicom se karakterišu vrlo izraţenim oscilacijama (koeficijent varijacije 101. godini pomoć po toni iznosila 72. a samim tim i proširi namena ovih useva u pogledu proizvodnje biodizela.000 t. UvoĊenjem visoko produktivnih mašina i novih tehnologija u visoko razvijenim zemljama ovaj procenat je sveden daleko ispod 10 a u nekim i ispod 5 %. 6. Pomoć se vezuje za ostvarenu proizvodnju. pored suncokreta i soje na podruĉju Vojvodine se gaji na proseĉnoj površini od 3. za svaki novi pogon je potrebno angaţovati odreĊeni broj radnika. OdreĊene stimulativne mere se preduzimaju i na podruĉju Vojvodine. Ako se ima u vidu da je proseĉan prinos u svetu 1.u odnosu na prinose suncokreta. Pokretanje ovih pogona ili usmeravanje na intenzivnu proizvodnju biodizela svakako zahteva angaţovanje odreĊene radne snage. Proizvodnja biodizela predstavlja novo ili dodatno angaţovanje preraĊivaĉkih kapaciteta u tehniĉkom i tehnološkom smislu. Ovakav trend treba oĉekivati i kod nas.3. Pri tome se oĉekuje da bi taj pogon radio u tri smene sa punom kontrolom procesa i tehnologije proizvodnje. 104 . a u poreĊenju sa suncokretom varijabilnost je više izraţena. Pri ovome treba imati na umu potrebu da se izvrši prekvalifikacija i dokvalifikacija radne snage za specifiĉne poslove u procesu proizvodnje biodizela. Ukupna proizvodnja soje u Vojvodini je oko 152.37 € . da proizvodnja biodizela u malim pogonima.662 kg/ha svrstava ovo podruĉje na 7 mesto u svetu po nivou prinosa.10. prinosi uljane repice su stabilniji od soje.4 Uticaj proizvodnje biodizela na otvaranje novih radnih mesta U našoj zemlji u poljoprivredi je angaţovano oko 30 % radno sposobnog stanovništva. tako da je u 2001/2002. godine registruje znaĉajnije povećanje površina pod ovim usevom na seljaĉkim gazdinstvima (stopa rasta 60. Za razliku od površina koje izrazito variraju. O znaĉaju uvoĊenja biodizela u široku praksu najbolje govori izjava Ameriĉkog udruţenja za biogoriva: «Jednom kada bude potpuno komercijalizovan. onda ostvareni proseĉan prinos u Vojvodini od 1. Nema znaĉajnijih razlika u nivou i porastu prinosa izmeĊu poljoprivrednih preduzeća i seljaĉkih gazdinstava. uz odgovarajuću podršku Drţave. Ekonomski pokazatelji uspešnosti merkantilne proizvodnje uljanih biljaka ukazuju na slabu konkurentnost ovih useva. Proizvodnja uljane repice u Vojvodini Uljana repica. zahteva posebnu paţnju u smislu striktnog poštovanja propisane tehnologije proizvodnje. Procenjuje se da bi za potrebe malog pogona za proizvodnju biodizela bilo neophodno angaţovanje 25-30 radnika. Pri tome će biti potrebno angaţovanje radnika razliĉitih struka i nivoa kvalifikacija. ali još uvek ne predstavljaju dobar stimulans da se proizvodnja uljanih biljaka uĉini stabilnom. veoma brzo pojaviti. da oĉiste vazduh i da pomognu smanjenju efekta staklene bašte» Proizvodni kapaciteti u hemijskim fabrikama. koji su potencijalno moguće upotrebljivi za proizvodnju biodizela.487 kg/ha. nova radna mesta i novo domaće trţište za farmere da ojaĉaju Ameriĉku energetsku i ekonomsku sigurnost. Imajući u vidu da su najviši prinosi ovog useva ostvareni u evropskim zemljama (Nemaĉka 3.10. Formiranje novih proizvodnih pogona je izvesno i treba oĉekivati da će se. U tom cilju treba uloţiti znaĉajne napore jer prinosi u posmatranom periodu imaju negativan trend.183 kg/ha) sigurno je da u pogledu povećanja prinosa postoje odreĊene rezerve.

podsticanja prikupljanja otpadnih ulja. Poznata je ĉinjenica da jedan litar otpadnog ulja zagadi milion litara pijaće vode. Interes za biodizel mora iskazati pre svega Drţava. o uvoĊenje ekoloških poreza na neekološko gorivo. o podsticajna sredstva za izradu projektne i tehniĉke dokumentacije za postrojenja za proizvodnju biodizela. Podsticaji u domenu poljoprivredne proizvodnje moraju izaći iz okvira standardnog tretmana koji je prisutan u uobiĉajenoj politici proizvodnje hrane i proizvodnji industrijskog bilja.izgradnja pumpnih stanica (dogradnja uz postojeće pumpne stanice namenjene prodaji fosilnih goriva) .dovršiti rad na standardizaciji kvaliteta biodizela i postojeću tehniĉku preporuku TP 13 BD prevesti u odgovarajući standard. Politika u pravcu 105 . Prodor otpadnih ulja u vodotokove utiĉe na zagaĊenje istih i povećana ulaganja u preĉišćavanje. podsticati angaţovanje slobodnih kapaciteta u hemijskoj industriji.novĉana podsticajna sredstva za proizvodnju uljane repice koja je namenjena preradi u biodizel. Proizvodnja uljane repice treba da bude tretirana na isti naĉin kao i proizvodnja industrijskog bilja koja je do sada bila premirana a to znaĉi: . Biodizel. neophodno je saĉiniti strategiju koja će omogućiti postizanje ovog cilja. promocija i edukacija na svim nivoima . Prikupljanje otpadnih ulja je potrebno iz dva razloga. Ovo bi omogućilo obezbeĊivanje novĉanih podsticajnih sredstava za njenu proizvodnju i zagarantovanu otkupnu cenu.podsticanje istraţivanja na širenju palete sirovina za proizvodnju biodizela i unapreĊenja tehnologije proizvodnje i primene biodizela. energetskih i ekoloških aspekata. energetskih i ekoloških aspekata. Razloge za proizvodnju biodizela traba posmatrati sa ekonomskih. Pri ovome treba napomenuti da se mora definisati ukupna koliĉina predviĊena za otkup na nivou Drţave i shodno tome ugovarati proizvodnja. Poljoprivreda je osnovni izvor sirovina za proizvodnju biodizel goriva. Prodaju biodizel goriva omogućiti izbalansiranom politikom cena biodizela u odnosu na fosilni dizel.Uredbama Vlade Republike Srbije definisati naĉin prikupljanja i trošenja podsticajnih sredstava za proizvodnju i korišćenje biodizela . i sakupljanju odreĊenih koliĉina biljnih ulja iz domaćinstava i restorana. o povoljnim uslovima kreditiranja izgradnje postrojenja za proizvodnju biodizela. Radi obezbeĊenja podsticaja proizvodnje biodizela neophodno je uĉiniti nekoliko stvari i to: . . a kako je najbolji finansijski podsticaj to znaĉi da moraju biti predviĊena odgovarajuća finansijska sredstva. Politika u domenu podsticanja proizvodnje uljanih kultura namenjenih preradi u biodizel mora biti veoma fleksibilna a istovremeno i oprezna i strogo kontrolisana. Moraju se planirati potrebne koliĉine proizvoda i za njih obezbediti maksimalno povoljne uslove. Prvenstveno otpadna ulja predstavljaju zagaĊivaĉe vode. Imajući u vidu neophodnost uvoĊenja biodizela u standardnu upotrebu. shodno opštim zahtevima Evropske Unije kao i iz razloga ekologije i opšteg oĉuvanja ţivotne sredine.u okviru Strategije razvoja poljoprivrede Republike Srbije ukljuĉiti deo posvećen strategiji proizvodnje i korišćenja biodizela . Poseban podsticaj treba predvideti za privoĊenje kulturi novih površina koje bi bile namenjene proizvodnji uljane repice – biodizelu.osnivanje organizacija (preduzeća) za distribuciju biodizela osnivanje organizacija (preduzeća) za prodaju biodizela .6. Sve napred navedeno upućuje na potrebu izrade posebnog dokumenta koji bi do kraja definisao Strategiju razvoja proizvodnje i korišćenja biodizela u svetlu svih relevantnih ĉinjenica. Radi obezbeĊivanja podsticaja proizvodnje biodizela neophodno je dovršiti standardizaciju kvaliteta biodizela. a sve u cilju što brţeg ukljuĉivanja u opšte Svetske tokove.11 PREDLOG STRATEGIJE UVOĐENJA BIODIZELA U PRAKSU U cilju podsticanja proizvodnje uljane repice kao osnovne sirovine za proizvodnju biodizel goriva neophodno ju je tretirati kao industrijusku biljku. Razlozi su višestruki i treba ih posmatrati sa ekonomskih.zagarantovana otkupna cena i osiguran otkup svih ugovorenih koliĉina. o plaćanje poreza na neodrţavanje poljoprivrednog zemljišta. Proizvodnja biodizela mora bazirati na dve pretpostavke : mogućnost proizvodnje definisanih koliĉina uljarica. Osnovni izvor tih sredstava mora bazirati na uštedi Drţave na uvozu energenata koji se supstituišu biodizelom i nuzproizvodima u proizvodnji biodizela. o podsticajna sredstva za proizvodnju biodizela. Drţava svoju politiku mora usmeriti u pravcu: donošenja podsticajnih mera za proizvodnju uljanih kultura.merama ekonomske politike omogućiti da cena biodizela u primeni bude za 5 – 10 % niţa od cene fosilnog dizela. U oba sluĉaja mora postojati odgovarajući podsticaj. .U Zakon o energetici dodati plan ostvarivanja proizvodnje i korišćenja biodizela u narednom periodu . . Merama ekonomske politike potrebno je omogućiti da cena biodizel goriva bude 5-10 % niţa od fosilnog dizela. alternativno i ekološko teĉno gorivo.

3. moguće je usmeravanje proizvodnje biodizela u ţeljenom pravcu. Novi Sad.. Marjanović. Razmovski. 2003. a sa druge strane zakonskom regulativom u vidu propisa vezanih za prinudu i konsekvence ukoliko se ista ne poštuje u tom domenu. J. R. et al: Metil estri suncokretovog ulja-gorivo za dizel motore. I. 2. Lj.. Pri tome se moţe uticati na politiku cena ovog biodizela sa više vrsta podsticaja u zavisnosti za koju svrhu se preuzeti biodizel namerava upotrebiti. 95-98. Pivniĉki G: Analiza utroška klasiĉnih vrsta energenata u poljoprivredi i mogućnost supstitucije istih sa obnovljivim izvorima energije. Tehnološki fakultet. Nikolić. dok se u drugom koraku moţe oĉekivati intenzivnije formiranje samostalnih preduzeća sa osnovnom delatnošću proizvodnje biodizela.. 4. 1996. S. 1995. 106 . a isto tako i od distribucije biljnog ulja. Novi Sad.sakupljanja otpadnih ulja mora bazirati sa jedne strane na podsticaju sakupljanja otpadnih ulja i masnoća. R. May. Tojagić. 6. B. S. s. Siriški J. R. T. R. D. Baras J. Furman. Verešbaranji. kako zbog mogućnosti plasmana u zemlji. biopesticida i drugih bioaktivnih supstanci kao i biosintetiĉkih biodegradabilnih termoplastiĉnih materijala imaju svoju perspektivu na podruĉju Vojvodine. Tehnološki fakultet. Directive 2003/30/EC of the European Parliament and of the Council.. M. a naroĉito u velikim gradovima. ili pak u okviru postojećih pumpnih stanica za fosilna teĉna goriva.: Ekološki aspekti korišćenja metilestara biljnih ulja kao goriva. T. 5.. N. U prvoj etapi izvršiti podsticanje upošljavanja slobodnih kapaciteta u hemijskoj industriji i fabrikama za preradu ulja. Brkić. Janić T.. Poseban plasman je moguće organizovati za potrebe poljoprivrede. Prodaja za kupce na benzinskim pumpama se moţe usmeravati izbalansiranom politikom cena biodizela u odnosu na fosilni dizel. ĉasopis PTEP. J. a pre svega u domenu kreditne politike. Studija. Brkić M. Niška Banja. Pejin. Paunović. Petrović. Povoljnim kreditnim aranţmanima je omogućeno uticanje na ţeljeni pravac razvoja. Furman. tako i širom otvorenih vrata za izvoz za proizvode koji obezbeĊuju organsku proizvodnju hrane i leĉenje biosintetiĉkim bioaktivnim materijama. IV(1994)... Agronomska saznanja. Ova ĉinjenica nameće i potrebu formiranja posebnih distributivnih jedinica u okviru postojeće distributivne mreţe ili pak formiranje novih distributivnih centara. p. sa jedne strane. Vraĉar. Najverovatniji racionalni scenario je u dve etape. Prerada uljanih kultura u biodizel predstavlja drugu kariku u lancu i ona se moţe odvijati po više mogućih scenarija. Mastilović. 6. Stanje i mogućnosti razvoja proizvodnje i primene etanola u Jugoslaviji. E. PreraĊivaĉki potencijali u prehrambenoj industriji AP Vojvodine. 12 LITERATURA 1.10-14. Distribucija biodizela zahteva specifiĉan pristup i u znatnoj meri se razlikuje od distribucije fosilnog teĉnog goriva. Angaţovanje slobodnih kapaciteta u hemijskoj industriji je svakako jedna od mogućnosti. Dodić. Pajin. Istraţivanja proizvodnje i upotrebe biofertilizatora. Gaćeša. Društvo hemiĉara Srbije. Paţljivim i odmerenim politiĉkim delovanjem. R. 7(2003)5. obezbeĊuje se povećana zaštita ţivotne sredine i smanjenje zagaĊenja vazduha u gusto naseljenim mestima. Lj. S. Usmeravajući ovako dobijen biodizel za potrebe transporta i javnog prevoza u naseljenim mestima. Revija. Pejin. Na ovaj naĉin je moguće obezbediti relativno velike koliĉine otpadnih ulja koja se mogu upotrebiti za proizvodnju biodizela. D.. 2006. Jakovljević. formiranje posebnih preraĊivaĉkih kapaciteta je druga. Prodaja biodizela se moţe odvijati na posebnim mestima – pumpnim stanicama. Nikolić. 6. Novi Sad. Dimić. Lukić. S. a moguća je i kombinacija navedenih. Zbornik radova sa I regionalnog simpozijuma: "Chemistry and the Enviroment. EU. Milanović. s.

Razvoj srednjih i malih preduzeća. ukljuĉujući i medicinske radnike. Nedovoljne i diskontinuirane investicije. Nauĉna i struĉna saradnja medicinskih instituta i radnika sa vrhunskim svetskim i evropskim centrima. Opasnosti Sporo prihvatanje novina. Neravnomerna dostupnost mreţe sredstava za komunikaciju. Razvijena mreţa sredstava za komunikaciju.. Loš socio-ekonomski status graĊana. OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA AP VOJVODINE U MEDICINI I FARMACIJI SWOT ANALIZA PRIMENE NOVIH TEHNOLOGIJA U MEDICINI U AP VOJVODINI Jake strane Slabosti Nedovoljno savremeno poslediplomsko obrazovanje medicinskog kadra. Nedovoljna primena novih tehnologija u obrazovanju i radu medicinskog kadra. Nedovoljna nauĉna i struĉna saradnja medicinskih instituta i radnika sa vrhunskim svetskim i evropskim centrima.7. Institucionalno i legislativno normiranje kvaliteta pruţene zdravstvene usluge i nivoa njene usklaĊenosti sa svetskim standardima i regionalnim potrebama. Nedovoljno razvijena svest o uticaju ţivotne sredine na zdravstveno stanje stanovništva. koja bi imala ulogu u proizvodnji licenciranih i originalnih instrumenata i sredstava za upotrebu u medicini. Optimalno dodiplomsko obrazovanje medicinskog kadra. Mogućnosti Reforma zdravstvene delatnosti u skladu sa lokalnim i regionalnim specifiĉnostima. Nedostatak struĉnih kadrova. Nedovoljan akcenat na preventivne aspekte primene novih tehnologija u medicini. ukljuĉujući i internet. Razvijena mreţa zdravstvenih ustanova. Neravnomerno razvijena mreţa zdravstvenih ustanova. 107 . Odsustvo permanente kontrole kvaliteta. Optimalan broj stanovnika za implementaciju dobre medicinske prakse. Mala dostupnost celokupnom stanovništvu Vojvodine. Institucionalno i legislativno normiranje kvaliteta pruţene zdravstvene usluge i nivoa njene usklaĊenosti sa svetskim standardima i regionalnim potrebama. Reforma i osavremenjivanje poslediplomskog obrazovanja medicinskog kadra sa akcentom na preventivno delovanje primene novih tehnologija u medicini.

koji su sposobni kako za osnovnu i dopunsku.Slaba komunikacija i saradnja izmeĊu nauĉnih. . . ukljuĉujući sledeća dostignuća: kompjuterski sistemi za dijagnostiku telemedicina internet informacije za pacijente porodiĉni doktori – eksperti prevencija naslednih oboljenja – oĉitan humani genom promena riziĉnog ponašanja i personalizovana terapija. odnosno nauĉno-istraţivaĉkih institucija u Vojvodini i Srbiji. .Podrška AP Vojvodine u projektu razvoja novih tehnologija. . mlade struĉnjake iz oblasti koje su neophodne za rad takvih preduzeća.Sporost u prihvatanju novih i savremenih dostignuća nauke. ĉiji je cilj dobijanje kvalitetnog proizvoda primenom novih ili tzv.NesprovoĊenje projekta do samog kraja.Otvaranje novih MSP i «start up» preduzeća u kojima bi bilo mesta za inventivne. .Projekti koji za cilj imaju odreĊenu primenu u industriji i šire u privredi. postojeće farmaceutske industrije) sa najnovijim tehnologijama u oblasti farmacije.Nazainteresovanost krajnjeg korisnika rezultata projekta. . «start up» preduzeća. «klasiĉnih» tehnologija.Saradnja svih zainteresovanih strana. kada je u pitanju lekovito i/ili aromatiĉno bilje.Ekološki ispravne sirovine biljnog porekla. 7. odnosno istraţivaĉkih institucija i korisnika. . . a pre svega razvojnih projekata. .Finansijski jaka farmaceutska industrija. odnosno proizvoda spremnog za trţište.Investiranje u ovu vrstu projekata od strane AP Vojvodine i Republike Srbije.7.3 SADAŠNJOST I PERSPEKTIVE U MEDICINSKOJ I FARMACEUTSKOJ NAUCI U VOJVODINI. Slabe strane . tako i za izradu projekata vezanih za uvoĊenje i razvoj novih tehnologija u farmaciji. .Mogućnost proizvodnje sirovina biljnog porekla u potrebnim koliĉinama. . . Mogućnosti .Zajedniĉka proizvodnja i plasman proizvoda sa stranim kompanijama. .Nedovoljna saradnja izmeĊu nauĉnih i istraţivaĉkih institucija u okviru razliĉitih projekata.Upoznavanje potencijalnih korisnika (MSP. ali i od zainteresovanih korisnika rezultata projekata. .Kvalitetne sirovine kojih ima u dovoljnim koliĉinama. kao i korisnika u našoj zemlji. . odnosno malih i srednjih preduzeća (MSP) – privrede u celini. tako i kompanijama koje se bave proizvodnjom u oblasti farmacije. EVROPI I SVETU Sadašnji nivo razvoja medicinske nauke i tehnologije pruţa brojne mogućnosti za osavremenjivanje i unapreĊivanje dijagnostike i terapije. obiĉno nemaju završni i najvaţniji deo. edukaciju. odnosno upravo tu konkretnu primenu.Istraţivaĉke institucije.Nedovoljne investicije za projekte uvoĊenja novih tehnologija u farmaciji. 108 . . kao podrška novim tehnologijama u farmaciji. . Opasnosti .Nedovoljna saradnja sa inostranim kako nauĉnim institucijama. što je osnova za dobijanje kvalitetnog proizvoda.Nedovoljna primena novih tehnologija.Dovoljan broj struĉnjaka iz razliĉitih oblasti neophodnih za razvoj novih tehnologija. odnosno fakulteti i instituti. ali i u inostranstvu na zajedniĉkom radu u okviru konkretnih projekata.2 SWOT ANALIZA PRIMENE NOVIH TEHNOLOGIJA U FARMACIJI U AP VOJVODINI Jake strane .

3. mestu po visini kapitala. odluke o primeni terapije se moraju donositi sofisticiranim analizama rizika za svakog pacijenta ponaosob. kao i etabliranje precizne legislative koja će omogućiti lekarima i pacijentima da se ne suoĉavaju sami sa izazovima donošenja odluke o primeni novih tehnologija u medicini. Ovakve odluke uvek zavise od finansijskog stanja drţave i nejednakosti meĊu ljudima i nacijama u dostupnosti savremenih tehnologija.Šabac. Farmaceutska industrija je. upravo u ovim okolnostima. «Zdravlje» iz Leskovca. kao što su: «Galenika» iz Zemuna.2 Nauĉne publikacije U najskorijoj budućnosti je neophodno da se u regionu Vojvodine oformi medicinska i farmaceutska elektronska baza podataka na srpskom i drugim zvaniĉnim jezicima. 7. koja se nalazi na 124. koji se nalazi na 20. procedura i naĉina za pruţanje zdravstvene nege stalno povećava. kao što je ambulantna dijagnostika MRI (magnetic resonance imaging). MeĊutim. Primer otkrića i uspešnog leĉenja infekcije bakterijom Helicobacter pylori kod ulkusa ţeluca. skuplje. Po podacima iz lista «Ekonomist» od 14. sa ĉime smo uvek suoĉeni.3. u obliku koji će biti od vitalnog znaĉaja za rad lekara u oblasti primene savremenih tehnologija. a u isto vreme (odvojeni linkovi za lekare i pacijente) omogućiti pacijentima da budu na vreme i samostalno informisani.U 21. mestu po visini ukupnog prihoda.08. fiberoptiĉkim endoskopima i artroskopima. a to su: promene u demografiji. koja je u potpunosti eliminisala hirurške operacije kod ovakvih pacijenata. godine u okviru «300 najvećih preduzeća u Srbiji» nalaze se i dve farmaceutske kuće iz Vojvodine. koja će omogućiti da na visokom struĉnom nivou budu integrisani i prikazani najnoviji rezultati nauĉnih analiza. savremena medicina se nalazi pred izazovom da u zavisnosti od individualnih potreba svakog pojedinaĉnog pacijenta. mestu po visini ukupnog prihoda i na 262. jedna od vodećih imdustrijskih grana kako u svetu. što je jedini preduslov za uspeh medicine u budućnosti.3. ali i mnogo efikasnije nego ranije. Svake godine se na trţištu naĊe preko pedeset novih lekova. odnosno na 38. i 21. veku. U kratkom vremenskom intervalu nakon etabliranja i poĉetka primene pojedine nove tehnologije u medicini. 7. razvoj nauke i prakse u budućnosti je veoma teško predvideti. odnosno da spremno i precizno izvrši analizu koristi i troškova ("cost-benefit analysis"). velika oĉekivanja u rešavanju zdravstvenih problema. neophodno je bolje razumevanje i tumaĉenje svih podataka i rezultata kojima raspolaţemo. kao i ambulanta hirurgija. kako bi efektivno utrošili vreme liĉnog kontakta sa lekarima. tako i za pojedince. koja sigurno imaju veliki znaĉaj u praktiĉnoj medicini i farmaciji. 7. svakako. odnosno predviĊanje negativnih efekata primene novih tehnologija u medicini. Savremeni svet je danas suoĉen sa tri osnovna problema u zdravstvenom sistemu.2006. Nove tehnologije su sve brojnije. tako i u našoj zemlji. pokazuje da će 109 . i pored velikog uspeha medicine i farmacije u 20. Naime. i to: «Hemofarm» iz Vršca. mora doneti tešku odluku kod koga i u kojoj meri će najsavremenija dostignuća u medicini moći da budu primenjena. Republika Srbija u celini ima nekoliko vrlo uspešnih fabrika koje se bave proizvodnjom lekova. nekadašnje procedure koje su zahtevale da pacijenti provode veoma dug period hospitalizacije. kako za celokupnu populaciju. itd. mestu po visini kapitala. veku nam se na raspolaganju nalazi veliki broj novih tehnoloških i nauĉnih unapreĊenja.3 Budućnost bolniĉkih ustanova Primenom najnovijih tehnologija u medicini.1 Nove informacije i tehnologije donose i nove odgovornosti Za najveći deo medicinskih problema i oboljenja. savremena nauka ima obavezu da javno publikuje dobrobiti od inovacione metode. ali i celokupnog statusa regiona i drţave. «Zorka-Pharma» . Primeri za navedene tvrdnje su već prisutni u svakodnevnom radu. Opšte je poznato da je farmaceutska industrija jedna od najprofitabilnijih privrednih grana u svetskim razmerama. i «Jugoremedija» iz Zrenjanina. pri ĉemu se broj novih sredstava. biće primenjene u ustanovama koje ambulantno sprovode veliki broj procedura. S obzirom na to da većinu oboljenja savremene civilizacije izaziva više od jednog etiološkog faktora. i nove intervencije u pruţanju zdravstvenih usluga (nove tehnologije).

kontrola kvaliteta. proizvodnja samih FAS je predmet hemijske i/ili farmaceutske industrije. pre svega najvećeg broja FAS. u prvom planu u cilju smanjenja broja pacijenata koji se leĉe u hospitalnim uslovima. 110 . Drugom tipu infektivnih oboljenja pripada rastući broj hroniĉnih stanja koja su izazvana latentnim infekcijama. jer već postoji u svetu veoma jaka konkurencija. kao što su progresija ateroskleroze.bolnice u budućnosti postati mesta na kojima će biti leĉena iskljuĉivo stanja i bolesti koja se ne mogu tretirati u ambulantnim uslovima. Ova grupa lekova. ureĊaji i mašine. fabrika – malo ili srednje preduzeće (MSP). koje ĉine najvaţniji deo svakog leka. dok Fabrika antibiotika nije zatvorena). uglavnom proizvedenih u inostranstvu. diabetes mellitus i maligni tumori (ukljuĉujući hepatome. potrebna i investicija za korišćenje patenta ili licence za dobijanje odreĊene FAS. koja inaĉe ĉine najveći procenat kod hospitalizovanih pacijenata. tj. Razvoj farmaceutskih preparata dovodi do mogućnosti ponovnog uspostavljanja krvotoka kroz stenotiĉne arterijske krvne sudove i rastvaranja ugrušaka kod akutne tromboze. na primer. odnosno nekoliko kompanija u svetu koje proizvode odreĊenu FAS. magistralne i gotove lekove. c) Lekovi budućnosti Primena velikog broja farmaceutskih preparata omogućuje uspešan tretman velikog broja razliĉitih oboljenja. V. koji su proizvod farmaceutske industrije. a i naše farmaceutske kuće. podela na oficinalne. Brojni novi lekovi imaju cilj da smanje incidenciju ateroskleroze. kao što je ulkus ţeluca izazvan Helicobacter pylori ili karcinom cerviksa izazvan virusima. Poslednja grupa lekova su gotovi lekovi. zaposleni. Upravo iz ovih razloga kako kod nas. 7. koje se nalaze u propisanoj formulaciji leka. prvi tip. i drugi koji obuhvata infektivna oboljenja ĉiji tretman zahteva hospitalizaciju. b) Gotove forme lekova Za proizvodnju gotovih formi lekova u našoj zemlji je karakteristiĉno da se sve fabrike bave proizvodnjom završnog oblika lekova na bazi stranih licenci i/ili na bazi farmakološki aktivnih supstanci (FAS). a pre svega srĉanog i moţdanog udara. ĉiji su uzroĉnici rezistentni na antimikrobne lekove. što se najĉešće naziva «baziĉna proizvodnja» (takva je bila. Tretman infektivnih oboljenja je. ali jedan od najvaţnijih je. proizvodnje i dobijanja «ĉistih» FAS. od kojih su neke i predmet proizvodnje i nekih drugih grana industrije. karcinom ţeluca i limfom). Prve dve grupe lekova su predmet izrade u okviru apoteka i apotekarskih ustanova. kao što je prehrambena industrija. takoĊe. meĊu prvima karcinoma dojke. Svakako je ekonomski neopravdano ulaganje u proizvodnju.). tako i u svetu. nije ekonomski opravdano. proizvodnja penicilina u «Galenici». u našoj zemlji. jer su to lekovi koji se najĉešće izraĊuju ex tempore (prema potrebi) prema procedurama i propisima koji se nalaze u vaţećim farmakopejama (u našoj zemlji je to Ph.4 Farmaceutski preparati u medicini a) Lekovi Podela lekova moţe biti izvršena na nekoliko naĉina. svakako. itd. godine) i ostalim farmaceutskim priruĉnicima koji daju sve najvaţnije podatke za izradu i primenu odreĊenog farmaceutskog preparata. jer je pored troškova same proizvodnje (lokacija. Brojne su kompanije koje razvijaju proizvode biotehnologije usmerene ka prevenciji. uloga infektivnih uzroĉnika u etiopatogenezi ovih oboljenja je dokazana kod nekih pacijenata. ĉija je upotreba dozvoljena. i pomoćnih supstanci. koju zatim u svojim proizvodima koriste mnogobrojne svetske. Kada je reĉ o oboljenjima. Jug. dijagnostici i tretmanu velikog broja malignih tumora. U budućnosti će biti neophodan paţljiv tretman dva osnovna tipa zaraznih oboljenja. koronarnog oboljenja arterija. izdata 2000. daje mogućnost za uvoĊenje novih tehnologija u farmaciji. Ovaj zakljuĉak uglavnom vaţi i za pomoćne supstance.3. Investiranje u ovaj deo farmaceutske tehnologije. zajedno sa parafarmaceutskim preparatima i kozmetiĉkim proizvodima.

dobijeni u našoj zemlji ili ako je to ekonomski opravdano. Proizvodi ekstrakcije su teĉni ekstrakti (Extracta liquida). lekovite masti. neophodno je primeniti postupke i ureĊaje koji su neophodni bilo da se primenjuju tzv. masenog spektrometra – MS. ili već dobro poznate. popularno nazvane «fine hemikalije». Dobijanje «ĉistih» FAS. predstavljaju. ukoliko je za odreĊeni preparat propisano da se proizvodi kao sterilan oblik leka. Kada je u pitanju proizvodnja i dobijanje «ĉistih» FAS. primenom biotehnoloških procesa (biotehnologija je metoda izbora i predstavlja najzanimljiviju nauĉnu oblast sa širokim spektrom primene. Ekstrakti. «klasiĉni» postupci ekstrakcije ili savremeni metodi ekstrakcije. pored analitiĉkih metoda koje se koriste u medicini i farmaciji široka. koji u odreĊenoj koncentraciji sadrţi odreĊenu FAS. tako i veterinarskoj terapiji. Oblici gotovih lekova koji bi se proizvodili su: kapi. znaĉajno je i u oblasti analitiĉkih metoda za kvantitaciju. transdermalni terapijski sistemi (TTS). a zatim postupcima izolovanja i preĉišćavanja postići odgovarakući kvalitet FAS. odnosno odreĊivanja sadrţaja tih supstanci u najrazliĉitijim uzorcima. proizvoĊaĉ je duţan da obezbedi uslove za proizvodnju. film-tablete. i. pre svega prirodnih. gde je primena takvih metoda neophodna (neke od metoda za kvantitaciju su teĉna hromatografija pod visokim pritiskom – HPLC. koji se aplikuju intravenski. predstavljaju i poluproizvod koji je polazna sirovina za dobijanje «ĉistih» FAS primenom razliĉitih postupaka separacije i preĉišćavanja. Svakako da je daleko bolje i ekonomiĉnije dobiti proizvod. Razvoj novih preparata na bazi farmakološki aktivnih supstanci (FAS) sadrţanih u lekovitom i/ili aromatiĉnom bilju. gusti ekstrakti (Extracta spissa) i suvi ekstrakti (Extracta sicca). U cilju proizvodnje.3. nego na svetskom i domaćem trţištu. 2.). Mala i srednja preduzeća (MSP) za proizvodnju gotovih lekova u teĉnom. cele biljke ili propisane delove lekovite i/ili aromatiĉne biljke. u ovom sluĉaju drogu (droga predstavlja biljni materijal. predstavljaju višegodišnja istraţivanja). gasna hromatografija – GC uz primenu odgovarajućeg detektora. bilo da su potpuno nove (sa napomenom da istraţivanja u oblasti dobijanja novih FAS za primenu kako u humanoj. moguće je dobijanje ovih supstanci: 1. koriste se FAS razliĉitog stepena ĉistoće.1 Dobijanje farmakološki aktivnih supstanci U cilju dobijanja FAS koje bi se inkorporirale u gotov farmaceutski oblik. jer su neophodne i za metode kvantitacije u drugim oblastima. supstance koje su pogodnim metodama izolovane iz razliĉitih izvora i potpuno preĉišćene ili su proizvod hemijske sinteze. uglavnom. kao što je na primer sterilnost. 7. kao što su na primer ekstrakti. U zavisnosti od zahteva za odreĊeni preparat. i 3. uvek postoji prostor za razvoj novih tehniĉkotehnoloških postupaka za dobijanje ovih vrednih supstanci. draţeje. Primena im je.v. što je svakako.5 Pravci tehnološkog razvoja u oblasti farmacije Pravci tehnološkog razvoja u farmaciji u okviru AP Vojvodine mogu se podeliti u dva dela: 1. a moguće je i proizvoditi razliĉite parafarmaceutske i kozmetiĉke preparate. uz mogućnost nastajanja nusproizvoda reakcije. cena 111 . koja za cilj imaju i ostvarivanje velikog profita). poluĉvrstom i ĉvrstom obliku. U zavisnosti od samog preparata. moguće transformisati primenom hemijskih i biohemijskih metoda (npr. pa je ponekad dovoljno da u formulaciji završnog preparata bude i odreĊeni ekstrakt. a pre svega farmakološkog delovanja. odgovarajući naĉin kojim se spreĉava gubitak aktivnih principa). odnosno oficinalne FAS. prodavati polazni materijal. sirupi. podrazumevaju veoma velika finansijska ulaganja i po pravilu. veku. npr. spektrofotometrija i druge metode). odnosno dobijanja ekstrakata koji u sebi sadrţe FAS. po relativno niskoj ceni. U zavisnosti od same supstance. ĉija je primena odobrena u terapiji. Kao aktivna komponenta u ovim farmaceutskim preparatima se moţe koristiti ekstrakt ili FAS. 2. koji je osušen na propisani. a samim tim i oblast za koju se oĉekuju velika materijalna ulaganja. FAS dobijene na neki od prethodnih naĉina je u cilju poboljšanja osobina. i opšte je poznato da je predviĊeno da će biti vodeća oblast istraţivanja i primene u 21.3. supozitorije. odnosno tzv «bela soba». apsolutno nepoţeljno i neprihvatljivo). infuzioni i injekcioni rastvori. dobavljeni iz inostranstva. hemijskom sintezom (postupci su najĉešće patentirani i komplikovani. povećanje rastvorljivosti FAS u vodi omogućava njeno inkorporiranje u injekcione rastvore. predstavljaju sveobuhvatne projekte koji pored uĉestvovanja struĉnjaka razliĉitih profila. tablete. ekstrakcijom iz prirodnih sirovina.5. ali i drugih hemijskih supstanci.7. Ove supstance. u tehnološkom smislu.

koja se više ili manje transformišu pod uticajem povišene temperature. dele na: 1. pc=72. hemiĉari. Matriks sistemi i 2. prema naĉinu na koji ostvaruju kontrolnu funkciju. smanjuje se efakat metabolita i smanjuju se potrebne doze). jeftin je. Spoljašnji omotaĉ od hartije.3oC. nezapaljiv. koji sadrţe FAS. TTS se.467 g mL-1). 3. hormon estrogen aplikovan putem TTS ima porednost u odnosu na peroralnu primenu. su u fazi ispitivanja.Ekstrakcija gasovima u superkritiĉnom stanju «Klasiĉni» postupci za izolovanje aktivnih supstanci iz biljnog materijala primenom destilacije vodenom parom i ekstrakcije organskim rastvaraĉima imaju velike nedostatke. Proizvodnja i dobijanje standardnih supstanci. TTS sa kontrolom oslobaĊanja putem elektriĉne struje (ovakvi sistemi su još uvek u fazi ispitivanja. Rezervoar sistemi. kada je i poĉeo razvoj ovih farmaceutskih oblika za primenu na koţi i sluţokoţi. SFE primenom superkritiĉnog CO2 pripada “ĉistim tehnologijama”. itd. odnosno naĉinu regulisanja dotoka FAS do koţe. netoksiĉan. a postoji prototip za peptide) i 5. TTS sa kontrolom oslobaĊanja rastvora FAS preko mikrorezervoara (u matriksu su ugraĊeni mnogobrojni mikroodeljci. pa tako. Postupkom destilacije se moţe postići izolovanje samo isparljivih komponenti (etarska ulja). Beĉej. Lepak za fiksiranje TTS-a na mesto primene. CO2 je najĉešće primenjivani rastvaraĉ za SFE. odnosno FAS za primenu u medicini i farmaciji.3 Transdermalni terapijski sistemi FDA (Ameriĉka agencija za hranu i lekove) je 1979. hemijski stabilan. TTS sa membranskom kontrolom permeacije (princip rezervoara iz koga se preko polimerne membrane kontroliše permeacija FAS iz rezervoara u koţu). kod nas postoji savremena fabrika za proizvodnju potrebnog ekstragensa CO2 – Linde Gas Srbija. moţe višestruko povećati prodiranje FAS kroz koţu). FAS rastvorena ili dispergovana u podlozi koja obezbeĊuje adekvatno oslobaĊanje leka. 7. koji moţe biti u obliku gela ili u obliku ĉvrstog polimernog laminata).nekoliko miligrama ovih standardnih supstanci (najĉešće pakovanje je 10 mg) se kreće od nekoliko desetina do nekoliko stotina evra. TTS obezbeĊuju prolaz FAS u sistemsku cirkulaciju. jer se izbegava efekat prvog prolaza kroz jetru. organski rastvaraĉi su nedovoljno selektivni.). Osim prethodno navedenog. odobrila primenu prvog transdermalnog terapijskog sistema (TTS). Postoje dva osnovna tipa dizajna TTS-a: 1. jer je njegova upotreba jednostavna. pored aktivne komponente. 2. kao alternativa tradicionalnim oblicima lekova za sistemsko delovanje. ekstrakcijom organskim rastvaraĉima je nemoguće dobiti ekstrakt koji u sebi ne sadrţi ostatke primenjenog rastvaraĉa. 4. plastiĉne mase ili folije i 3. 112 . bez sekundarnih proizvoda koji su ekološki neprihvatljivi. a polazna osnova je da se primenom zvuka.3. rastvaraju i neke prateće komponente.8 bar. dc=0.2 Savremeni metod ekstrakcije . Osim toga. Iz ovih razloga ekstrakcija gasovima u superkritiĉnom stanju (SFE) primenom ugljen-dioksida (CO2) je u poslednje vreme postala vaţan postupak i alternativa «klasiĉnim» postupcima ekstrakcije. Sa druge strane. pokazuje veliki afinitet za isparljive (lipofilne) komponente i moţe biti jednostavno i u potpunosti uklonjen iz bilo kog ekstrakta. veliĉine 10-200 m. TTS sa matriksom – oslobaĊanje sa kontrolom difuzije (oslobaĊanje FAS se kontroliše preko lipofilnog ili hidrofilnog polimernog matriksa. koji su neprihvatljivi i nepoţeljni iz zdravstvenih i/ili organoleptiĉkih razloga.5. TTS sa kontrolom oslobaĊanja primenom zvuka (takoĊe. posebno ultrazvuka. a na ovaj naĉin se zaobilazi gastrointestinalni trakt i izbegava se efekat prvog prolaza kroz creva i jetru (na primer. lekari. tehnolozi. 2. moţe se menjati zapreminska masa i dielektriĉna konstanta. a matriks istovremeno predstavlja i rezervoar i kontrolni element). Promenom pritiska i/ili temperature iznad kritiĉne taĉke ugljendioksida (Tc=31. 7.5. odnosno moţe se dobiti razliĉita moć rastvaranja (solubility power) ugljendioksida.3. odreĊenih frekvencija i snage. podrazumeva rad multidisciplinarnog tima istraţivaĉa (farmaceuti. Osnovne komponente TTS su: 1.

odnosno odrţavanje terapijske doze leka. Najmanje invazivne od svih minimalno invazivnih hirurških tretmana su tehnike radiohirurgije. efikasna vakcina za hepatitis C imaće ulogu u eliminaciji hroniĉnih infekcija u grupama pod visokim rizikom. moţe biti uraĊena primenom robota. naroĉito kada bude izvršeno uspešno dizajniranje vakcine za HIV infekciju. ĉime će sprovoditi usmeravanje pacijenata iz operacionih sala u laboratorije za interventnu kateterizaciju srca. i rekanalizaciju suţenih ili stenotiĉnih arterija u organizmu.5 Minimalno invazivna hirurgija Minimalno invazivna hirurgija je u znaĉajnoj meri transformisala brojne hiruške procedure. zahtevi i oprema će se neminovno prilagoĊavati novonastalim trendovima u tehnologiji. njihova dugotrajna primena moţe dovesti do oštećenja koţe. koja zahteva transplantaciju ovog organa. Naime. jedan od ovih primera. Danas se terapeutske vakcine za tretman maligniteta već primenjuju. su da se na ovaj naĉin obezbeĊuje produţeno delovanje.5. Inicijalno se smatralo da se mogu primeniti samo kod malog broja odreĊenih tipova tumora mozga i kongenitalnih 113 . a ekipe. i na proširenje kapaciteta i povećanje kadrova. Na našem trţištu dominiraju vakcine iz uvoza. upravo zbog prirode transporta kroz koţu. Tako na primer. arterijski koronarni bajpas. Znaĉaj vakcinacije u bolniĉkom i vanbolniĉkom tretmanu populacije će nesumnjivo rasti. mogu se primeniti FAS koje se razgraĊuju posle peroralne aplikacije.3. Nekada su potrebe u ovim proizvodima obezbeĊivale naše fabrike.Prednosti primene TTS. efikasno uklanjaju aneurizme abdominalne aorte. kao gotovog lekovitog oblika.3. TTS. mogu se javiti alergije na odreĊene sastojke i imaju odloţeno-produţeno delovanje. b) Prozvodnja bioloških sredstava. takoĊe.4 Vakcinacija a) Potencijalni uticaj nove generacije vakcina u prevenciji terapiji još nije dovoljno prepoznat. relativno male molekulske mase i umerene lipofilnosti. resorpcija FAS i uopšte terapija se jednostavno prekida uklanjanjem (odlepljivanjem) sa mesta primene. a eksperti u ovoj oblasti procenjuju da unapreĊenja u primeni farmaceutskih preparata ili preventivnih mera. 7. Razvoj u ovom pravcu pruţa mogućnost da se osvajanjem tehnologije proizvodnje vacine ostvare i respektabilni finasijski efekti kako za instituciju tako i za širu zajednicu. ĉak ni meĊu profesionalcima u oblasti zdravstva. a njihova efikasnost se povećava. Vakcine za humani tip papilloma virusa mogle bi spreĉiti većinu malignih tumora grlića materice. Danas je ţivinarska proizvodnja pa i proizvodnja svinja uslovljena upotrebom raznih vakcina.5. Najĉešća operacija u kardiohirurgiji. pre svega vakcina i hiperimunih seruma. Napredak u dizajniranju stentova i efikasnih mera inhibicije restenoze dalje doprinosi napretku primene endovaskularnih tretmana. a ograniĉenja ovog oblika su primena lekova jakog dejstva. a ostale su iz uvoza. neće umanjiti znaĉaj metoda endovaskularne hirurgije u leĉenju oboljenja koronarnih arterija. endovaskularna kardiologija će upravo i napredovati praćenjem i korišćenjem neposredne primene faktora angiogeneze. ali brţe i efikasnije. takoĊe. gde hirurg sprovodi ĉitavu proceduru sedeći za konzolom raĉunara ispred komandne table. nisu pogodni za FAS koje dovode do iritacije ili senzibilizacije koţe. Danas endovaskularni hirurzi sprovode uspešne operacije intrakranijalnih aneurizmi. pa se primenjuju iskljuĉivo u obliku injekcionih rastvoara. a znaĉajne koliĉine raznih vakcina i hiperimunih seruma su se ĉak i izvozile. koje predstavljaju glavni uzrok pojave tumora ili insuficijencije jetre. takoĊe. ukljuĉujući i endoskopsku hirurgiju koja je postala rutinska praksa u velikom broju hirurških intervencija. 7. zajedno sa metodama endovaskularne hirurgije. Ovakva "high-tech" hirurgija uskoro će postati normalna procedura za brojne vrste operacija. Kardiohirurški tretmani koji se sprovode robotizovano predstavljaju. genske terapije miokarda i tehnologije matiĉnih ćelija (stem cell technologies). Ista tehnologija moţe biti primenjena za operacije drugih organa. Koronarna angioplastika nastavlja trend najviše primenjivane endovaskularne procedure. moguće je podešavanje vremena oslobaĊanja leka od nekoliko sati do nekoliko dana. Prema podacima Agencije za lekovita sredstva Republike Srbije od 150 registrovanih vakcina u Srbiji 64 vakcine su domaćeg porekla. za upotrebu u veterinarskoj medicini je danas kod nas svedena na minimum. Implikacije koje ova tehnologija ima u hospitalnom tretmanu pacijenata se pre svega odnose na smanjenu potrebu za hirurgijom na otvorenom srcu. Endovaskularna hirurgija se razvija paralelno sa hirurgijom organa.

ĉime se znaĉajno menja uloga centralne bolniĉke laboratorije. 7. Isti krevet opremljen savremenim tehnološkim dostignućima moţe biti korišćen u operacionoj sali i u jedinici intenzivne post-operativne nege. 7. indukcijom imunološke tolerancije. u popunjavanju zahteva i narudţbina od apoteke i sprovoĊenju velikog broja drugih zadataka u organizaciji bolnica. pri ĉemu će ovaj ĉip tokom ĉitavog perioda hospitalizacije omogućavati momentalan uvid u više od 40 laboratorijskih parametara. koja moţe biti izazvana razliĉitim etiološkim faktorima. Radiohirurgija je zamenila konvencionalne neurohirurške procedure kod svih navedenih oboljenja. obuhvata tri osnovna pristupa: (1) eliminacija potrebe za egzogenom imunosupresijom. ĉime se postiţe znaĉajno produţenje preţivljavanja nakon transplantacije. operacionim salama i endoskopskim salama budu kompletno opremljeni senzorima povezanim sa bliskim i udaljenim centralnim monitorima. što je jedan od glavnih rizika dosadašnjeg leĉenja traumatizovanih pacijenata.5. pri ĉemu će imati ulogu u centralim bolniĉkim servisima nabavke.5.3. nuzefektima hroniĉne imunosupresivne terapije.3. ĉime se ovakvi pacijenti uklanjaju iz centralnih odeljenja intenzivne nege i spreĉava pojava ukrštene infekcije. Oĉekivanja od naredne generacije prenosivih kreveta u intenzivnoj nezi su takva da oni obezbeĊuju sredstva za odrţavanje ţivota i transport kod traumatizovanih pacijenata (life support for trauma and transport unit (LSTAT)). Većina pacijenata će tako moći da izbegne leĉenje u centralnom odeljenju intenzivne nege. Strategija primene transplantacije koja bi bila primenjivana sa manjim rizikom za nastanak hroniĉnih sekvela. ĉime se smanjuje duţina boravka u bolniĉkim uslovima za sva navedena stanja. 7. Genska terapija moţe obezbediti znaĉajan progres i pruţiti rešenja u sva tri navedena pristupa. Hospitalizovanim pacijentima unutar bolnica mogu biti impantirani mini senzori kao integralni deo procesa prijema. i (3) povećanje broja raspoloţivih organa za transplantaciju. danas se radiohirurgija primenjuje u leĉenju brojnih tipova tumora mozga i cerebralnih vaskularnih malformacija. (2) prevencija hroniĉnog odbacivanja ili prestanka funkcije grafta.3.8 Transplantacija organa a) Transplantacija organa predstavlja jedinu definitivnu terapiju za terminalnu insuficijenciju organa. Odbacivanje transplantata u ranom posttransplantacionom periodu moţe biti spreĉeno primenom molekula koji su ukljuĉeni u indukciju imunotolerancije.malformacija krvnih sudova mozga. roboti su stekli takav tip veštaĉke inteligencije koji ih ĉini skoro humanoidnim. i da bude nakon neuro ili kardiohirurškog tretmana smešteno u specijalnim jedinicama na tim odeljenjima.7 Senzori Do kraja ove decenije. kao i u leĉenju Parkinsonove bolesti. a dodavanjem senzora i softvera za prepoznavanje glasa. njihova proizvodnja i primena je postala izuzetno sofisticirana.5. pri ĉemu se maksimalno koriste i kapaciteti neurohirurgije i radioterapije. neophodno je da svi kreveti i komandne table u jedinicama intenzivne nege. Smatra se da će u budućnosti odeća pacijenata u bolniĉkim uslovima biti opremljena senzorima koji mogu posluţiti kao kontinuirani monitori za vitalne znake. Pacijenti mogu biti leĉeni u specijalnim objektima unutar odeljenja za radijacionu terapiju. sobama za negu pacijenata. 114 . i trigeminalne neuralgije. Najnovija predviĊanja ukazuju na veliku primenu robota u sledećoj deceniji. koji ĉine 90% svih parametara koji mogu biti odreĊeni u kliniĉkim laboratorijama.6 Robotizacija Od poĉetka uvoĊenja robota do danas. Molekularne mete za intervenciju ukljuĉuju odreĊene citokine koji mogu smanjiti ili prekinuti imuni odgovor. kao i znaĉajnim nedostatkom raspoloţivosti donorskih organa. Ovaj pristup je ostvaren kod eksperimentalnih ţivotinja prenosom gena koji kodiraju sintezu transformišućeg faktora rasta (TGF-β) i interleukina 10 (IL-10) kod transplantacije srca. uspeh transplantacije organa je ĉesto limitiran odbacivanjem transplantata. MeĊutim. epilepsije.

softvera. Nekoliko centara u SAD i Evropi razvijaju program ksenotransplantacija korišćenjem transgenskih ţivotinja. Postoji nekoliko faktora koji utiĉu na neminovnost širenja koncepta regionalizacije. MeĊutim. naroĉito kada ukljuĉuju minimalno invazivne tehnologije. Neke od opštih bolnica će nastaviti da pruţaju tercijarni nivo zdravstvene zaštite posebno u regionima sa malom gustinom naseljenosti stanovništva. kao što je manje osoblja za razvijanje filmova. udaljenim interpretacijama snimaka i sluĉajeva. Tako. opremu raĉunarske mreţe. Tako na primer. b) Istraţivanja sa matiĉnim ćelijama pruţaju široko polje za nova otkrića u njihovoj primeni kao odliĉnog terapetutskog efekta zamene izgubljenih ćelija još nediferenciranim matiĉnim ćelijama. Jednom postignut nivo uspešnosti se odrţava upravo kontinuiranim tretiranjem velikog broja sliĉnih sluĉajeva. 7. Integrisanje radiologije i bolniĉkih informacionih sistema sa arhiviranjem snimaka i komunikacionih sistema. a nestaju i troškovi za same filmove i ostalu prateću opremu za njihovo razvijanje. MeĊutim. nestaje potreba za ĉuvanjem filmova. Uspešnost ovakvih procedura je progresivna. Ovo smanjenje troškova će u duţem vremenskom periodu biti znaĉajno u smislu otplate troškova za nabavku servera. edukativnih konferencija i drugih novih metoda interaktivne razmene preko otvorenih veza. regionalizacija je pravac koji će savremeni koncept medicine neminovno nametnuti.10 Specijalistiĉke bolnice u budućnosti Stari koncept podele zdravstvenih usluga baziran na organskom sistemu ili specijalnosti je najzastupljeniji u svetu. kao što je imanitib. smanjuje hroniĉnu disfunkciju bubreţnog grafta kod eksperimentalnih ţivotinja. naroĉito za pacijente koji su na listi ĉekanja za transplantaciju organa koji potiĉu od humanih donora. odnosno visoka cena primene novih tehnologija. tako i u pogledu edukacije kadrova i nastaviće da podrţavaju tercijarni nivo zdravstvene zaštite.3. ukljuĉujući i ukupan broj tretiranih pacijenata. Nasuprot tome. analizirani i ĉuvani u arhivi. iako je prisutna tendencija da svaka bolnica teţi da pruţi skoro sve medicinske procedure. omogućuje razvoj elektronskih medicinskih kartona svakog pacijenta i postaje glavno uporište lekara koji će imati pristup snimcima i njihovoj interpretaciji preko personalnog raĉunara. kompleksne subspecijalistiĉke procedure koje nose visoki rizik će se sprovoditi u bolnicama koje postaju centri ekselentnosti.Hroniĉno odbacivanje organa se moţe na sliĉan naĉin spreĉiti. MeĊutim. robotizaciju i koordinaciju kao deo uspešnog tima. ukljuĉujući i ambulante lekara. 115 .5.5. klasifikovani. raĉunara u lekarskim ordinacijama i obuke osoblja. kako u pogledu opreme. kompleksne kontrolisane sisteme "imidţinga". gde god je to moguće. projekti upotrebe matiĉnih ćelija u cilju autologne i heterologne transplantacije imaju u svakom sluĉaju veoma izvesnu i veliku upotrebu. Ovi projekti su još u fazi pretkliniĉkog testiranja.3. Snimci koji se arhiviraju i smeštaju unutar sistema komunikacije imaju povećanu efikasnost i podrazumevaju brojne prednosti. kao što su: ekonomski razlozi. najkompleksnije procedure hirurške tehnike se postiţu u ustanovama u kojima hirurzi tretiraju veliki broj sluĉajeva u bolnicama u kojima je hospitalizovan najveći broj pacijenata sa istim tipom zdravstvenih problema. Raspoloţivost istog snimka na razliĉitim mestima unutar informacione mreţe doprinosi promociji teleradioloških konsultacija. na primer. a zatim pronaĊeni i ponovo analizirani u svakom trenutku unutar lokalne ili šire mreţe. standardizovanih procedura. gde se u laboratorijama humani geni uvode u genom svinja u cilju proizvodnje transplantabilnih organa.9 Tehnike "imidţinga" ("imaging") Radiološki snimci u digitalnom formatu mogu biti poslati elektronskim putem. 7. visokog nivoa efikasnosti i optimum ishoda leĉenja. opšte bolnice će imati ulogu u tretmanu velikog broja sluĉajeva u kojima tehnološki zahtevi nisu tako visoki i sofisticirani. blokiranje ekspresije vaskularnog i trombocitnog faktora rasta korišćenjem inhibitora tirozin kinaza. Za najkompleksnije hiruške i interventne procedure koje se sprovode na velikom broju pacijenata. Pored direktnog efekta na unapreĊenje zdravlja pacijenata strategija tehnološkog razvoja u ovom pravcu pruţa mogućnost preuzimanja liderske pozicije u širem okruţenju. za arhiviranje. putem indukcije permanentne tolerancije ili korišćenjem proteina koji smanjuju hroniĉno oštećenje transplantiranog organa. Dugo su postojali i razvijali se regionalni centri ekselentnosti. javna dostupnost informacija koja istiĉe procenat pacijenata sa povoljnim ishodom tretmana. bolje edukovana populacija koja široko koristi zdravstvene informacije preko štampanih i elektronskih medija. neophodan je razvoj struĉnog kadra.

kao i u kontrolu i osiguranje kvaliteta pruţenih zdravstvenih usluga. kanale komunikacije i telemedicinske ureĊaje. zdravstveni rizici nastavljaju da se povećavaju. Nedovoljna i neadekvatna zdravstvena zaštita moţe predstavljati rezultat odsustva adekvatnih informacija. U savremenim uslovima. posebno u bolnicama. što ĉini više od 2500 dolara po stanovniku. gde kod ljudi zbog "nemanja" i "neznanja". prepoznavanje faktora rizika i planiranje resursa za obezbeĊivanje tretmana. b) Investiranje u zdravstvo Većina zemalja u razvoju ulaţe veoma malo i nedovoljno u zdravstvo. odnosno pravovremenim informisanjem o adekvatnim mogućnostima kontrole i terapije ovih oboljenja. omogućeno je ekspertskim konsultacijama putem "real time" linkova. Neka od tehnoloških dostignuća će uticati na incidenciju oboljenja koja danas ĉine najvaţniji udeo u ukupnom broju patoloških stanja hospitalizovanih pacijenata. Epidemiološke baze podataka i registri za sve zarazne i nezarazne bolesti su neophodni u Vojvodini. sve bolnice zahtevaju visok nivo fleksibilnosti u smislu organizacije i konfiguracije. naroĉito hirurških.5% GDP. dok su zemlje u razvoju (Afrika i Azija) u ovaj segment uloţile 4. koje su uvek na raspolaganju. 7. Informacione tehnologije omogućuju konstantan uvid u stanje i dinamiku zdravstvene problematike u regionu i drţavi. sa visoko obrazovanim kadrovima koji su u stanju da prate trendove modernih tehnologija u medicini. tako i u zemljama u razvoju da se informacione tehnologije maksimalno koriste u cilju konstantnog poboljšanja usluga. ali i kontrola pojave epidemija zaraznih bolesti na razliĉitim kontinentima biće omogućena upravo korišćenjem informacionih tehnologija.5.Ušli smo u deceniju koja donosi brojne izazove u medicinskoj tehnologiji i utiĉu na zdravstvenu zaštitu. mreţe unutar institucija. veku još nije dotakla milione ljudi u zemljama u razvoju. Jednostavna i porazna istina je da informaciona i komunikaciona revolucija u 21. Elektronske arhive radioloških filmova i histoloških preparata. Zbog toga je jedan od glavnih ciljeva i prioriteta razvoja zdravstva u zemljama u razvoju upravo uspostavljanje pouzdane mreţe komunikacija i implementacija informacionih tehnologija u zdravstvo. d) Korišćenje informacionih tehnologija u zdravstvu Trajno je opredeljenje u zdravstvu u celini i u medicinskoj praksi kako u razvijenim. UnapreĊenje svih vrsta tretmana. što ĉini minimum preventivnih i kliniĉkih usluga. Najveći broj zemalja u razvoju nema adekvatnu infrastrukturu – kompjuterske terminale. pri ĉemu se odluke donose na osnovu prevaziĊenih zdravstvenih strategija. posebno kompjutera i sredstava za telekomunikacije je kljuĉni faktor nesposobnosti zemalja u razvoju da se aktivno i uspešno ukljuĉe u proces napretka u pruţanju zdravstvene nege. c) Potreba za boljom komunikacijom Kombinacija neadekvatnog investiranja u zdravstvo i loše informacione i komunikacione infrastrukture moţe biti pogubna za zdravstveni sistem zemalja u razvoju. 116 . U periodu od 1990. Stoga. kao i u medicinskoj edukaciji i istraţivaĉkom radu. u razvijenim zemljama je u zdravstvo godišnje uloţeno oko 10% GDP (gross domestic product). imaju znaĉajnu ulogu u pruţanju adekvatnog tretmana pacijenatima. nešto više od 12 dolara po stanovniku. korišćenjem interneta preko satelita.3. do 1997. Ove cifre ukazuju na veliki znaĉaj ujednaĉavanja ulaganja u zdravstvo u svetu. a njihovo formiranje i odrţavanje se mora sprovoditi na aktivan i aţuran naĉin. kontrola masovnih nezaraznih bolesti. kako bi se omogućila adekvatna prevencija.11 Informacione tehnologije u kliniĉkoj praksi u zemljama u razvoju a) Nejednaka dostupnost informacionih tehnologija Nejednaka dostupnost informacionih tehnologija. pre svega sa populacionog i demografskog aspekta.

e) Projekti telemedicine Povećano korišćenje metoda informacionih tehnologija i telemedicine moţe doneti znaĉajan napredak u zdravstvu zemalja u razvoju, pri ĉemu je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ukljuĉila telematiku, kao glavno oruĊe u strategiji «Zdravlje za sve». MeĊunarodna telekomunikaciona unija organizuje redovne meĊunarodne skupove i simpozijume u cilju ukljuĉivanja zemalja u razvoju u primenu novih informacionih tehnologija telemedicine. f) Ograniĉavajući faktori I pored rastućeg interesovanja, limitirajući faktori primene novih informacionih tehnologija u zemljama u razvoju su pre svega mala mogućnost primene kod celokupne populacije, velika cena i odrţivost trenda primene u svakodnevnom radu. U kliniĉkoj praksi, informatika je korisna u ĉetiri domena, elektronski karton pacijenta, telemedicina, sistemi donošenja odluka u kliniĉkom radu i poboljšanje pristupaĉnosti informacija. MeĊutim, svi ovi domeni imaju svoja ograniĉenja, jer je medicinska praksa, više od drugih profesija, podloţna uticaju lokalne kulture i u velikoj meri zavisi od socijalnog i ekonomskog konteksta regije u kojoj se sprovodi zdravstvena zaštita. Interakcija i meĊusobno razumevanje, empatija izmeĊu pacijenta i lekara se ne moţe nikada svesti na transmisiju informacija putem raĉunara. U svakom sluĉaju, telemedicina i drugi vidovi primene informacionih tehnologija u medicini ne mogu zameniti tradicionalnu zdravstvenu infrastrukturu. Zemljama u razvoju je još uvek potreban adekvatan broj dobro edukovanih zdravstvenih profesionalaca, dobro opremljenih klinika i bolnica, kao i centara za prevenciju. Samo u kombinaciji sa dobro opremljenom zdravstvenom infrastrukturom, informacione tehnologije će doneti znaĉajan napredak u zdravstvu zemalja i regiona u razvoju. g) Medicina zasnovana na dokazima: "Evidence based medicine" Medicina zasnovana na dokazima je posmatrana kao dugooĉekivani most izmeĊu prakse i nauĉnih istraţivanja. Jednostavno, upotreba medicine zasnovane na dokazima u svakodnevnom radu podrazumeva korišćenje najboljih informacija i dokaza koji su trenutno na raspolaganju tokom donošenja odluka o brizi za svakog pojedinaĉnog pacijenta. Preciznim definisanjem kliniĉkog problema, a zatim traţenjem i evaluacijom raspoloţive informacije sa kliniĉkog aspekta, lekar će biti naoruţan najboljim dokazima koje medicina moţe pruţiti, u cilju donošenja relevantne odluke o daljem kliniĉkom radu. Iako medicina zasnovana na dokazima u znaĉajnoj meri unapreĊuje i pojednostavljuje vrednovanje kliniĉkih istraţivanja, ove tehnike nisu u potpunosti dostupne svakodnevnim potrebama kliniĉkih lekara. h) Neophodnost filtriranja informacija Tradicionalne tehnike medicine zasnovane na dokazima podrazumevaju prvobitno fokusiranje na specifiĉnim pitanjima, koja se odnose na samog pacijenta. Traţenje odgovora na pitanje koje je najbolje rešenje za prisutan zdravstveni problem je veoma teţak posao, naroĉito kada su lekari suoĉeni sa velikom koliĉinom novih nauĉnih informacija u medicini, što ih svakodnevno primorava da filtriraju raspoloţive informacije u cilju odabira relevantnih. i) Integracija medicinskih istraţivanja i prakse Tradicionalna medicina zasnovana na dokazima je primarno bila fokusirana na identifikaciju i evaluaciju informacija, koje su objavljene u nauĉnim i struĉnim publikacijama, što je ovaj zadatak ĉinilo nerealim i neostvarljivim kada je većina kliniĉkih lekara u pitanju, ukljuĉujući i one koji dosledno praktikuju medicinu zasnovanu na dokazima. Kao rezultat ove pojave, lekari veoma retko koriste informacije koje prikazuju rezultate istraţivanja u obliku nauĉnih i struĉnih publikacija. Takve informacije nisu u stanju da utiĉu na praktiĉni rad lekara, sve dok ne postanu na neki naĉin "prepakovane" u oblik koji će ih uĉiniti razumljivim i primenljivim od strane prezauzetih lekara praktiĉara. Iako lekari ĉesto navode medicinske ĉasopise kao izvor informacija, predstavnici farmaceutskih kompanija i razliĉiti konsultanti procentualno imaju znaĉajniji uticaj na informisanje lekara praktiĉara.

117

j) Biti u toku sa medicinskim istraţivanjima Korišćenje istraţivaĉkih podataka moţe imati negativne posledice ukoliko nauĉni rad nije analiziran u celini. Pojedine izolovane analize, izvaĊene iz konteksta, mogu postati sa medicinskog aspekta "dezinformacija", ukoliko lekari nemaju uvid u kompletan istraţivaĉki rezultat. Stoga je neophodno da se kliniĉarima omogući kontinuirana medicinska edukacija, koja će u vidu oglasne table, korišćenjem razliĉitih medijskih sredstava (ĉasopisa, CD prezentacija, interneta, itd.), pruţiti relevantnu i kompletnu informaciju. k) Relevantni dokazi usmereni ka pacijentima Napori usmereni ka povećanom korišćenju najboljih dokaza sa aspekta leĉenja pacijenata, najpre su fokusirani ka analizi relevantnosti informacija za pacijente i lekare. Lekari, kao odrasli "uĉenici", traţe i zadrţavaju nove informacije samo u sluĉaju kad je novo znanje "neophodno". Najbolja informacija sa aspekta kliniĉara predstavlja relevantan i evaluirani dokaz koji ima direktnu korist za pacijenta. Osnovna ţelja svakog ĉoveka je dug ţivot, koji je funkcionalan, bez bolova i bez simptoma, a najrelevantije informacije pomaţu da se ovi ciljevi direktno postiţu. Pored navedenih, neophodno je da budu zadovoljena još dva kriterijuma. Prvi je da nova informacija pruţena kliniĉaru bude u direktnoj vezi sa problemom sa kojim se sreće u kliniĉkoj praksi, a drugi najvaţniji, da informacija indukuje promenu dotadašnje kliniĉke prakse. Neophodno je smanjiti administriranje (primenom raĉunara) kako bi ostalo više vremena za neposrednu komunikaciju sa pacijentom koja ne retko nedostaje. Formiranjem informacionog sistema je neophodno pomoći lekarima u kliniĉkoj praksi da u velikom broju informacija pronaĊu jasne, prave i relevantne za problem kojim se bave. l) Oglasna tabla Za pronalaţenje jasne, prave i relevantne informacije za problem kojim se bave, lekarima su neophodna dva specifiĉna oruĊa. Prvi je sistem oglasne table, informacioni sistem koji će ĉiniti da nove informacije postanu dostupne lekarima praktiĉarima. Do danas su brojni ĉasopisi i internet sistemi pokušavali da ispune ovaj zadatak. MeĊutim, najveći broj nije filtrirao informacije prema njihovoj relevantnosti i vrednosti, zbog ĉega informacije nisu imale kliniĉku upotrebljivost. m) Brz i prenosiv naĉin preuzimanja informacija Kliniĉarima je neophodan naĉin za brzo preuzimanje kompletne informacije o kojoj su već obavešteni, ali koja se još nije u potpunosti integrisala u novi naĉin rada i razmišljanja. Izvori informacija koji su zasnovani na korišćenju raĉunara mogu obezbediti takve informacije za manje od 30 sekundi. U datim okolnostima, prenosivi raĉunari imaju još veći potencijal i upotrebljivost. n) Pretraţivanje baza podataka i identifikacija relevantnih informacija Medicinski fakulteti pruţaju budućim lekarima dovoljnu koliĉinu informacija koje će efikasno koristiti u svakodnevnom radu. MeĊutim, tradicionalni kurikulum nastave ne stvara korisnike informacija koji su sposobni da identifikuju, evaluiraju i primene nove informacije koje su stalno na raspolaganju. Da bi postali "lifelong learners" (uĉenici ĉitavog ţivota), doktori se tokom svakodnevnog rada moraju orjentisati ka novim metodama uĉenja, korišćenjem novih elektronskih oruĊa koja omogućuju uspešnu i efikasnu selekciju i evaluaciju novih medicinskih informacija.

o) Osnovni aspekti tehnologije u oblasti molekularne medicine
Fundamentalna istraţivanja najznaĉajnije doprinose razvoju dijagnostiĉkih testova i lekova u terapiji oboljenja. Ubrzana primena rezultata laboratorijskih istraţivanja u dijagnostiĉkim i terapijskim procedurama, predstavlja najznaĉajniji izazov savremenih biomedicinskih istraţivanja, tabela 7.1.

118

Pronalaţenje najadekvatnijih pristupa za realizaciju ovog cilja dovodi do brţeg razvoja efikasnijih metoda prevencije, dijagnoze i tretmana oboljenja ĉoveka. U cilju ubrzane i efikasne razmene podataka izmeĊu istraţivaĉkih timova koji uĉestvuju u protoku informacija od baziĉnih ispitivanja do primene u dijagnostiĉkim i terapijskim procedurama, slika 7.1, veoma je vaţno da se primenjuju konzistentne, validne i standardizovane laboratorijske metode. Tabela 7.1. Glavne oblasti biomedicinskih istraživanja Kategorija Primeri Malignitet Karcinom dojke, Karcinom prostate, Kolorektalni karcinom, Leukemija Infektivne bolesti HIV, SARS, Hepatitis C virus Oboljenja srca i pluća Hipertenzija, akutni infarkt miokarda, hroniĉni bronhitis Neurološka oboljenja Alzheimer-ova bolest, multipla skleroza, Parkinson-ova bolest, cerebrovaskularni inzult Oboljenja digestivnog, urogenitalnog trakta i Diabetes tip I i II, ciroza jetre, diabetes holecistolitijaza, glomerulonefritis

Identifikacija i verifikacija markera Baziĉna istraţivanja : karakterizacija oboljenja Identifikacija i verifikacija cilja leĉenja

Razvoj testa Kliniĉki razvoj

Dijagnostiĉki test

Identifikacija i verifikacija supstance

Kliniĉki razvoj: toksiĉnost i efiksnost

Terapeutski lek

Slika 7.1 Unapređivanje biomedicinskih istraživanja: primena rezultata istraživanja u dijagnostici i terapiji.
Znaĉajni faktori koji odreĊuju standardnu laboratorijsku metodu ukljuĉuju: konzistentnu pripremu uzoraka – varijacije u prikupljanju i obradi moraju biti minimalne, u cilju dobijanja reproducibilnih rezultata u svim analizama, pouzdane analize podataka – izolovani ciljni molekuli moraju biti visoke ĉistoće da bi se detektovali metodama koje odlikuje specifiĉnost i senzitivnost, regulatorna podobnost – primenjene metode moraju biti u skladu sa zakonskim regulativama, kontrola i obezbeĊivanje kvaliteta – kitovi i reagensi moraju biti visokog kvaliteta, ĉime se obezbeĊuje minimalna varijacija izmeĊu proizvedenih serija.

7.3.6 Primena rezultata biomedicinskih istraţivanja u medicinskoj praksi
Biomedicinska istraţivanja obuhvataju primenjene metode, kao što su genotipiziranje, epigenetska istraţivanja, analize ekspresije gena, interferirajuće RNA (RNAi), i proteomika. 7.3.6.1 Genotipiziranje Za genotipiziranje uzoraka dobijenih od pacijenata, za dobijanje reproducibilinih i pouzdanih rezultata neophodni su uzorci nukleinskih kiselina visokog kvaliteta. Za primenu metoda zasnovanih na PCR-u

119

Za istraţivaĉe je. već i gene ĉija je ekspresija smanjena ili povećana.3 Analize ekspresije gena OdreĊivanje ekspresionog profila tkiva.6. Tako na primer.3. izvodi se u brojnim laboratorijama i ima veliki znaĉaj kako u otkrivanju osoba koje poseduju genetski rizik za nastanak oboljenja.(lanĉanoj reakciji polimeraze). takoĊe. odreĊivanje statusa metilacije GSTP1 promotera.6 Genetska terapija: strategija primene u naslednim oboljenjima Nakon uspešnog oĉitavanja kodirajućih sekvenci humanog genoma.). tako i u dijagnostiĉke svrhe. faktori koagulacije. zahteva efikasan blok u ekspresiji (knockdown) ciljnog gena.6. RNAi ubrzavaju otkriće specifiĉnih meta za primenu lekova. u cilju detekcije poremećaja aktivnosti enzima. omogućeno je uspešno razumevanje odnosa genotip-fenotip i ova znanja se sve više primenjuju u leĉenju naslednih oboljenja. Korišćenjem kvantitativne metode lanĉane reakcije polimeraze (real-time polymerase chain reaction.6. kako u istraţivaĉke. 7. koju izaziva poremećaj regulacije aktivnosti ili mutacije u kinazama ili fosfatazama i dalja istraţivanja iziskuju primenu brojnih procedura na nivou proteomike. Rezultati genotipiziranja se koriste kao znaĉajna osnova za dalja ispitivanja kod pacijenata u cilju razumevanja etiologije oboljenja. kako u blokiranju ekspresije onkogena u malignitetu (gene silencing). moguće je identifikovati ne samo gene koji su mutirani u odreĊenim tkivima. moţe biti koristan marker u molekularnoj dijagnostici karcinoma prostate.6. Osim toga.5 Proteomika Nesaglediva kompleksnost proteoma (celokupne koliĉine proteina u ćeliji). tako i u cilju procene odgovora svakog pojedinaĉnog pacijenta na primenjenu terapiju. 7. RT PCR) i mikroĉipova (microarray).2 Epigenetika (metilacija DNA) Hipermetilacija delova gena koji imaju funkciju promotera. što konaĉno rezultuje razvojem efikasnih i ciljanih tretmana.3. predstavlja veliki izazov za istraţivaĉe u oblasti proteomike (analize proteina). RNAi. mnoga oboljenja predstavljaju rezultat poremećene fosforilacije proteina.3. ili kod eksperimentalnih ţivotinja (in vivo). neophodno da dobiju znaĉajne koliĉine visokopreĉišćenih rekombinantnih proteina (npr. ĉesto dovodi do inaktivacije tumor supresor gena. što je neophodno za bezbednost pacijenata. Analiza genotipiziranja polimorfizama pojedinaĉnih nukleotida (SNP. Osim toga što omogućavaju razumevanje funkcije pojedinih gena. etc.4 Interferirajuće RNA (RNAi) Uspeh u primeni RNAi u istraţivanjima na ćelijskim linijama (in vitro). kao i ispitivanja efikasnosti potencijalnih lekova koji deluju kao inhibitori kinaza. primenjeni reagensi moraju obezbediti specifiĉno i senzitivno umnoţavanje fragmenta genetskog materijala.3. koji je jedan od najĉešćih tipova maligniteta kod muškaraca u Vojvodini. tako i u blokiranju ekspresije virusnih gena u inficiranim tkivima i organima. predstavlja moćno oruĊe u razvoju dijagnostiĉkih testova i lekova u terapiji oboljenja. u cilju dijagnostike i primene u terapijske svrhe. takoĊe. kao što je 120 . Visoko senzitivne metode izolacije i detekcije virusnog genoma su neophodne za minimiziranje rizika transfuzije sa kontaminiranim uzorcima krvi. Do danas su terapijske strategije. ima veliki znaĉaj i za pregled krvi od dobrovoljnih davalaca.3. single nucleotide polymorphisms). pri ĉemu je najkompleksniji pristup u izolovanju i merenju proteina koji se u ćeliji nalaze u malim koliĉinama. Neki od ovih promotera gena bivaju vrlo specifiĉno metilirani samo u odreĊenim tipovima maligniteta. 7. imaju znaĉajan potencijal da budu korišćene kao terapijski agensi. u cilju detekcije virusne kontaminacije. 7. takoĊe. odnosno kompletiranja projekta humanog genoma u aprilu 2003.6. a što konaĉno dovodi do promenjene koliĉine proteina u ispitivanim tkivima. i razvoja maligniteta kod ĉoveka. bez pojave nespecifiĉnih efekata. imunoglobulini. koji je hipermetiliran u karcinomu prostate. Genotipiziranje. 7. insulin.

koja je izazvana izmenjenim genotipom. Osim toga. imale znaĉajan uspeh kod nekih genetskih oboljenja. odnosno kodirajuće sekvence. 7.6. embryonic stem cells).6. Za sada. i zbog toga se stalno javljaju sumnje u opravdanost primene ovakvog vida leĉenja kod ĉoveka. sadašnja nauka i medicina nisu u stanju da koriguju kompleksni fenotip udruţen sa poremećajem više stotina gena kod hromozomskih aberacija (kao npr. vrsta organa u kojem je ispoljen fenotip. ili ĉak ĉitavog genoma (kao u sluĉaju terapije matiĉnim ćelijama.9 Izazovi primene genetske terapije a) Pravna pitanja Genetska terapija je "leĉenje". kod trizomije 21) ili višestruke genske varijacije udruţene sa kompleksnim oboljenjima. koji indukuju razvoj organa.8 Etiĉki i pravni aspekti primenjenih genomskih tehnologija Genomske tehnologije su suoĉene sa brojnim pravnim i etiĉkim problemima. naĉin nasleĊivanja oboljenja.3. što je tipiĉno za gensku terapiju ili fragmenti gena. 7. 7.3. kao u RNA modifikacionoj terapiji). Za ovakva oboljenja se razvijaju strategije koje bi mogle da kompenzuju funkciju ili da modifikuju poremećaj u obolelom organu.6. te je neophodno da zadovoljava visoke standarde u pogledu sigurnosti i efikasnosti primene. transfer gena i modifikacija RNA (ribonukleinskih kiselina). korišćenjem genetski nepromenjenih ili korigovanih matiĉnih ćelija u cilju stvaranja normalnih tkiva.. ni jedna od strategija ne utiĉe na germinativni epitel. Primeri za gensku terapiju ukljuĉuju i indukciju angiogeneze. što rezultuje modifikacijom fenotipa u terapijske svrhe. Za svaku od navedenih strategija genske terapije. somatic stem cells). ili kao u sluĉaju terapije matiĉnim ćelijama. bilo ponovnim "stvaranjem" organa usled ekspresije embrionskih "master" gena. odnosno primena "lekova". Terapija za nasledne bolesti je hroniĉna. 121 . najjednostavnija strategija je korekcija ili kompenzacija neodgovarajuće ekspresije gena. genetska terapija moţe biti primenjena i u cilju regeneracije obolelog organa. kao i vrsta mutacija koje rezultuju pojavom oboljenja. koji ĉine humani genom. Primena razliĉitih kategorija genske terapije ne iskljuĉuje jedna drugu i najverovatnije je da budućnost genetske terapije upravo predstavlja kombinacija razliĉitih pristupa. za mutacije u preko 1800 gena je već utvrĊeno da izazivaju nasledna oboljenja. u cilju premošćavanja (stvaranja by-pass) blokiranih koronarnih arterija. Konceptualno. Monogenska nasledna oboljenja se smatraju najjednostavnijim poremećajima. Zbog toga je neophodno da nadleţna ministarstva. zatim terapija matiĉnim ćelijama (stem cells) u cilju regeneracije ćelija miokarda kod oboljenja srca. fundamentalni pristup se sastoji u modifikaciji ekspresije gena u odreĊenim tkivima ili organima obolele osobe.3. Za razliku od monogenskih bolesti. Genetski "lekovi" imaju kao cilj modifikaciju genetskog repertoara i/ili ekspresije gena. kao i da stalno vrše nadzor nad ovakvim vidovima leĉenja.7 Genetska terapija – opšti principi Koncept koji se nalazi u osnovi genske terapije jeste transfer genetskog materijala (npr. pa stoga njen razvoj mora biti rigorozno regulisan. reakcija imunog sistema domaćina. U budućnosti se planira i primena embrionalnih matiĉnih ćelija (ESC. pojedinaĉni gen. Genetska terapija koja se primenjuje u kliniĉkom radu se moţe podeliti na tri osnovne kategorije: somatske matiĉne ćelije (SSC. ali brojni aspekti su specifiĉni samo za genomske tehnologije. kao što je naĉin unošenja genetske informacije.metaboliĉka manipulacija i povećanje koliĉine (nadomeštanje) proteina. Od procenjenih 25000 gena. terapeutika koji su usmereni ka prenosu genetskog materijala. njihova regulatorna i savetodavna tela zauzmu struĉni stav o ovim pitanjima. kao i kod drugih terapijskih postupaka. u cilju korekcije ili kompenzacije poremećenog fenotipa uslovljenog odreĊenim genotipom. od kojih su neki prisutni i kod drugih medicinskih procedura. Pravi prodor u terapiji naslednih oboljenja zavisiće upravo od razvoja "genetskih lekova". SSC i ESC terapija). kod kojih je dovoljno korigovati ili kompenzovati funkciju jednog gena u cilju prevencije ili leĉenja naslednog oboljenja. Uspešna primena genetske terapije zavisi od brojnih ĉinilaca koji moraju biti uzeti u obzir.

kao terapijskih sredstava. ima mnogo veći znaĉaj od genetske terapije i biće potreban veliki napor da se industrija u oblasti biotehnologije i farmacije zainteresuje i fokusira na leĉenje genetskih anomalija. c) Socio-politiĉka pitanja Socijalne implikacije modifikacije humanog genoma (u sluĉaju genskog transfera) i izvora genetskih terapijskih sredstava (za terapiju matiĉnim ćelijama). pruţaju mogućnost identifikacije markera ĉijom analizom se moţe predvideti kliniĉki odgovor na primenjenu terapiju. 122 . Socio-politiĉki aspekti korišćenja humanih embrionalnih matiĉnih ćelija (ESC) u terapijske svrhe privukli su veliku paţnju u SAD. Akademski centri. Stoga će analize ekspresionih profila uzoraka tumora ubuduće biti preporuĉivane kao adekvatna strategija tokom prekliniĉke i kliniĉke faze razvoja lekova kako u onkologiji. svet nauke je suoĉen sa znaĉajnim napretkom u brojnim disciplinama bioloških istraţivanja. pola veka nakon otkrića strukture deoksiribonukleinske kiseline (DNA). Iako se rad kontinuirano nastavlja. sprovedena su retrospektivna ispitivanja ekspresionih profila u arhivskim uzorcima tumora i rezultati ovih analiza pokazuju da su ovakva ispitivanja neophodna da bi se precizno predvideo odgovor na primenjenu terapiju. Paralelno sa ovim napretkom. terapija nadoknaĊivanja nedostajućih proteina (kao što je npr.6. priroda DNA molekula i njihova graĊa i struktura je znaĉajno zainteresovala brojne istraţivaĉe. Brojne tehnike molekularne biologije su uspešno primenjene u biologiji. insulin). zavisi od biotehnoloških dostignuća u farmaceutskoj industriji. Tokom proteklih nekoliko godina.3. pri ĉemu se korišćenje blastociste kao izvora ESC izjednaĉava sa uništavanjem ljudskog ţivota. Sa komercijalnog aspekta. ĉime se ĉini znaĉajan korak ka ulasku u eru individualizovane terapije.b) Ekonomska pitanja Cena razvoja i primene genetskih "lekova" ima veoma vaţnu ulogu u privlaĉenju kompanija da investiraju u razvoj ovakve terapije. ukljuĉujući i razvoj strategija koje će omogućiti da izvor ESC ne budu intaktne blastociste. Ovi rezultati su znaĉajno povećali interesovanje u kliniĉkoj praksi. Strateška i ciljana primena transkripcionog profiliranja uzoraka u kliniĉkim ispitivanjima lekova u onkologiji i drugim granama medicine. razvoj genetske terapije koja će biti široko primenjivana. UvoĊenje metodologije lanĉane reakcije polimeraze (polymerase chain reaction. odnosno predvideo ishod bolesti i leĉenja. medicinskoj nauci. veka. niti adekvatnu regulacionu infrastrukturu koja će sprovesti razvoj terapije sve do zakonski prihvatljive faze primene u praksi. ili privatni fondovi. koje finansiraju pojedine drţave (kao Kalifornija nakon sprovedenog referenduma o ovim pitanjima). biotehnologiji. korišćenje ESC kao efikasnih genetskih lekova je još u dalekoj budućnosti.11 Nanotehnologija u medicini Na poĉetku 21. 7. gde postoji zabrana korišćenja federalnih fondova za razvoj novih ćelijskih linija ESC. da se zapoĉne sa rutinskim praćenjem transkripcionih profila u uzorcima tkiva tokom kliniĉkih testova. naroĉito u oblasti onkologije. dijagnostici. farmakogenomika.6. posebno na polju molekularne biologije i manipulisanju molekulima nukleinskih kiselina. 7. moţe pomoći u predviĊanju odgovora na terapiju i krajnjeg ishoda bolesti. univerzitetske istraţivaĉke laboratorije. pokazali su da istraţivanja zasnovana na ispitivanju ekspresije gena u obolelom tkivu (microarray tehnologija). PCR) je rezultiralo u unapreĊenju starih i dizajniranju novih laboratorijskih sredstava i aparature za PCR amplifikaciju i analizu amplificiranih DNA fragmenata.3. koja u suštini nije dovoljno zainteresovana niti stimulisana da ulaţe u istraţivanje i odobravanje lekova koje primenjuje veoma mali broj ljudi sa uroĊenim oboljenjima. pri ĉemu relativno nova oblast biomedicinske nauke. forenziĉkim disciplinama i brojnim drugim. zauzima sve znaĉajnije mesto u kreiranju kliniĉkih studija. Posledica ovakvog stava i trenutnih zabrana je da većinu istraţivanja na humanim ESC u SAD sprovode kompanije ili akademski centri. Osim toga. genetski "lekovi" su predmet nacionalne debate u brojnim drţavama. Stoga.10 Kliniĉka farmakogenomika Današnji razvoj i primena molekularnih metoda u oblasti medicine. ne poseduju adekvatne finansijske mogućnosti za razvoj genetske terapije. tako i u drugim granama medicine.

unaprediti. Biomedicinske i biotehnološke primene nanoĉestica su predmet posebnog interesovanja u istraţivaĉkim i razvojnim projektima sa potencijalnom primenom. pored ostalih institucija i pojedinaca (organi vlasti. rekombinantnih proteina. Ciljana primena lekova na specifiĉnim lokacijama u organizmu i odrţavanje farmakološki relevantnih doza tokom celokupnog perioda u kojem je neophodno dejstvo leka su glavni ciljevi koje nanosistemi omogućuju. u vidu sistema za ciljanu terapiju. kao i razvoj i konstrukcija artificijelnih nanosredstava. dugooĉekivani san o primeni ciljane terapije uskoro postati stvarnost. 7. Nanoĉestice i drugi koloidni sistemi za unošenje i prenos lekova znaĉajno modifikuju kinetiku. lipozomi. Nanotehnološkim pristupom se stvaraju sistemi i/ili sredstva na molekularnom nivou i ovo multidisciplinarno nauĉno polje se eksplozivno razvija. bilo da su to molekuli na površini ćelija ili na jedarnoj membrani. ukljuĉujući rekombinantne proteine i oligonukleotide. ukljuĉujući i budući razvoj nanorobota.4 PROJEKCIJA POTENCIJALNIH KORISNIKA I MOGUĆNOST PLASMANA USLUGA U IMPLEMENTACIJI NOVIH TEHNOLOGIJA U MEDICINI I FARMACIJI U cilju razvoja i osavremenjivanja pruţanja medicinskih usluga. raspodelu u organizmu. ukljuĉujući i sisteme za prenos lekova (< 1000 nm). 123 . obrazovne i nauĉne institucije). ukljuĉujući i preventivne i "screening" programe. koja ukljuĉuje korišćenje nanoĉestica kao nosaĉa za lekove ili DNA. neophodno je. a u isto vreme smanjiti troškove medicinskih usluga. kao biosenzora i membrana za biološke separacije. odnosno smanjiti zavisnost od uvoza celokupnog medicinskog instrumentarijuma i prateće opreme. zahvaljujući kontrolisanom oslobaĊanju aktivne supstance. tkivni i ćelijski inţenjering. Osnovni cilj razvoja i dizajniranja terapeutskih sredstava je ciljana terapija i dostavljanje lekova do specifiĉnih obolelih tkiva i organa na mestu gde je farmakološko dejstvo ţeljeno. sada je zamenjen konceptom "ĉarobnog štapića". kao što su polimerne nanoĉestice. odnosno ne oštećuju primenjenom terapijom.razvijene su studije u kojima se podraţava graĊa i funkcija ţivih sistema. Podizanje nivoa saznanja o meĊunarodnim tendencijama u novim tehnologijama. Ovaj koncept je zasnovan na specifiĉnim ciljnim ligandima koji su vodiĉi za nosaĉe lekova do molekularnih meta. Sva dosadašnja dostignuća ukazuju na zakljuĉak da će razvojem svih primenjenih disciplina. predstavljaju prve i najznaĉajnije predstavnike ovog polja nauke koje se stalno razvija. OdreĊeni izazovi za dalji razvoj i unapreĊivanje nanosistema za unošenje i prenos lekova nalaze se u savladavanju bioloških barijera. kao što su biomolekularni senzori. Nanosistemi. omogućiće MSP više podešavanja u smeru boljih investicija. zatim primena u genskoj terapiji. Nanoĉestice se razvijaju kao znaĉajna strategija za unošenje i prenos lekova. zatim kao komponenti u medicinskim dijagnostiĉkim setovima. pri ĉemu se znaĉajno istiĉe i smanjena pojava neţeljenih efekata. ĉime se druga tkiva štede. Trendovi koji ukazuju da se ove prepreke mogu donekle savladati jesu direktna primena korišćenjem katetera ili korišćenjem spoljašnjih vodiĉa (magnetna polja ili ultrazvuk). ali i modifikovati u skladu sa regionalnim potrebama stanovništva u Vojvodini. micele i polimer-lek konjugati. Stoga nanoĉestice u sektoru farmaceutske biotehnologije unapreĊuju terapeutski indeks i omogućuju rešenja za probleme unošenja i prenosa nove klase biotehnoloških lekova. Koncept "magiĉnog metka" koji je postulirao Ehrlich poĉetkom 20. kao i ispitivanje i korišćenje pristupaĉnih meta na endotelu krvnih sudova. kako bi se nove tehnologije u medicini i farmaciji mogle primeniti. tako i razvojem tehnološke primene nanoĉestica. neophodno je pre svega proširivanje dostupnosti najsavremenijih dostignuća medicinske nauke što većem broju graĊana. odnosno popravljanja opšteg zdravstvenog stanja stanovništva u Vojvodini. Nanotehnologija podrazumeva izuĉavanje ĉestica veoma malih dimenzija i bavi se kako fundamentalnim aspektima razumevanja osobina ovakvih nanoĉestica. zdravstvene. od inţenjeringa do biologije i medicine. U ostvarenje ovog cilja i tendencije. a u isto vreme smanjivanje cene svake pojedinaĉne dijagnostiĉke. preventivne i terapijske mere i postupka. veka. Jedan deo ovog nauĉnog polja je i razvoj sredstava za unošenje i prenos lekova u ţivim sistemima. vakcina i u poslednje vreme nukleotida. kao i eliminaciju lekova. ukljuĉiti i mala i srednja preduzeća (MSP u daljem tekstu). ukljuĉujući i softverske sisteme.

pri ĉemu se povećava i potreba za pruţanjem zdravstvenih usluga i nege. prepoznavanje faktora rizika i planiranje resursa za obezbeĊivanje tretmana. odnosno da se pojava faktora rizika svede na minimum. Dobro poznata ĉinjenica je da sa starenjem. na bolniĉke i druge sisteme pruţanja dugotrajne nege. kako bi se omogućila adekvatna prevencija. Zdravstveni sistem Vojvodine će u budućnosti biti suoĉen sa rastućim potrebama za pruţanje zdravstvenih usluga starijoj populaciji. Edukacija svih studenata u evropskim i svetskim centrima je nerealna i ne predstavlja osnovni cilj reforme kurikuluma. što bi bilo u skladu sa zakonskim merama i regulativom. a njihovo formiranje i odrţavanje se mora sprovoditi na aktivan i aţuran naĉin.budţetska sredstva (Republika Srbija. pri ĉemu bi bilo spreĉeno koncentrisanje velikog broja zdravstvenih radnika u urbanim sredinama. socijalne. Promene u ovim sferama mogu biti pod uticajem genetskih faktora. kao savetodavno telo. sa ciljem da se redukuju loše navike u ishrani i ţivotnim navikama. kako bi se obezbedilo ravnomerno i pravovremeno zapošljavanje. Starenje je kontinuirani proces. kao i faktora ţivotne sredine i naĉina ţivota. oslanjajući se na: . kako bi se na najbolji naĉin kreirala politika finansiranja implementacije novih tehnologija. Pored toga. pratiti intenzitet. odnosno kvaliteta u medicinskoj i farmaceutskoj nauci i praksi treba ostvariti kombinovanim finansiranjem nauke i tehnološkog razvoja. maligni tumori. Neophodno je da AP Vojvodina oformi stalnu komisiju koja će u redovnim periodima u toku godine. moraju biti decentralizovani. Do 124 . kao direktan rezultat napretka u pruţanju zdravstvene nege. Pored edukacije studenata od strane domaćih nastavnika na fakultetima. AP Vojvodina). tako i u poslediplomskom periodu obrazovanja. koji ne bi prekidali svoj rad i usavršavanje. psihološke i duhovne aspekte. pri ĉemu će.sredstva gradova u kojima je sedište medicinskih institucija. koji ukljuĉuje fiziĉke. takoĊe. odnosno neophodno je da se visokoškolske ustanove permanentno modernizuju i na taj naĉin obezbede visok nivo edukacije. Neophodno je paţljivo planiranje zapošljavanja zdravstvenih radnika. kao što su dijabetes. . kardiovaskularne bolesti. kvalitet i stepen primene novih tehnologija u medicini i farmaciji. proizvodnja u MSP uvek mora biti usklaĊena sa svetskim standardima kontrole kvaliteta i za ovo je neophodno da institucije AP Vojvodine obezbede odgovarajući monitoring obezbeĊivanja i kontrole kvaliteta. .U cilju obezbeĊivanja i kontrole kvaliteta. Oĉekivano trajanje ţivota je produţeno. i to: Razvoj novih preparata na bazi farmakološki aktivnih supstanci (FAS) sadrţanih u lekovitom i/ili aromatiĉnom bilju i Projekti otvaranja novih MSP za proizvodnju gotovih lekova i preparata u razliĉitim oblicima. Ove ĉinjenice u znaĉajnoj meri utiĉu i na planiranje zdravstvenih resursa. Rastući udeo starih osoba u ukupnoj populaciji je jedno od najznaĉajnijih pitanja sa kojima se suoĉavaju zdravstveni sistemi u brojnim drţavama. . odnosno svaki lekar u ambulanti treba da sprovodi preventivne preglede i da ima savetodavnu ulogu. pruţati stalne savete za struĉna tela pri zdravstvenim i obrazovnim institucijama. kako u dodiplomskom. neophodno je što ĉešće gostovanje stranih struĉnjaka i nauĉnika koji će na adekvatan naĉin prezentovati rezultate i nove tendencije u razvoju i primeni tehnologije u medicini i farmaciji. Epidemiološke baze podataka i registri za sve zarazne i nezarazne bolesti su neophodni u Vojvodini. odnosno ukazati na faktore rizika. Poboljšanje sadašnje situacije. odnosno neadekvatna raspoloţivost zdravstvenih usluga za stanovništvo u manjim mestima u Vojvodini. Predlog projekata tehnološkog razvoja u farmaciji u okviru AP Vojvodine se moţe podeliti na dva dela. Centri za prevenciju i "screening" masovnih nezaraznih oboljenja.meĊunarodna sredstva i projekte. Najvaţniji faktor koji će omogućiti primenu novih tehnologija u medicini i farmaciji je pre svega adekvatno obrazovanje neophodnih struĉnjaka.fondovska sredstva. takoĊe. mogućnost nastanka zdravstvenih problema i hroniĉnih oboljenja znaĉajno raste. smanjila bi se nezaposlenost lekara. U ovom pristupu. neophodno je obezbediti veliki broj primeraka publikacija u kojima će se na pristupaĉan i struĉan naĉin pacijentima prezentovati promocija zdravih stilova ţivota. što je neminovno tokom perioda nezaposlenosti. kao i za MSP.

125 .284:1279. Oliff A. godine oĉekivano trajanje ţivota u SAD će biti oko 85 godina. 6. Procena broja obolelih od AD dostiţe preko 14 miliona do 2050. J Natl Cancer Inst 1998. Stevens A. Lilford R. jer su brojne studije pokazale da pravilna ishrana. Lawrence RS.319:1291-3.338:125-6. Kontinuirano povećanje udela osoba starijih od 65 godina u ukupnoj populaciji utiĉe u znaĉajnoj meri na brojne aspekte društva u celini. Washington DC: National Academy Press. takoĊe. predstavljaju deo ukupne populacije koji se najbrţe uvećava. kao što je na primer pušenje. Levitt A.5 LITERATURA 1. ukljuĉujući i uticaj ţivotne sredine. pri ĉemu se pojava teških oboljenja odlaţe ili prevenira. kao i kod 50% osoba starijih od 85 godina.Gabbay J. ukoliko uskoro ne doĊe do jasnijeg i preciznijeg razumevanja etiologije i patogeneze AD. tako i delovanjem egzogenih faktora. Emerging infectious diseases: public health issues for the 21st century. ObezbeĊivanje potpunog i visokog kvaliteta ţivota i zdravstvenih usluga osobama starijeg ţivotnog doba jeste zadatak koji nije jednostavan. Smatra se da će u SAD do 2040. kao i zdravstveni radnici koji na razliĉite naĉine zadovoljavaju potrebe starijih.2020. Za objašnjenje procesa starenja su postulirane brojne teorije koje objašnjavaju kompleksne ćelijske i molekularne faktore. Karakteriše je progresivno oštećenje kognitivne funkcije. Povećani unos holesterola i zasićenih masnih kiselina. a u Srbiji verovatno i veći udeo. N Engl J Med 1998. Milne R. kao i razvoja jasnih strategija za prevenciju i/ili leĉenje. Znaĉajno je pomenuti i genetsku teoriju starenja. Binder S. 5. Sacks J. odnosno molekuli koji nastaju kako tokom normalnih fizioloških i metaboliĉkih procesa. odnosno tokom svake replikacije ćelija. 7. Science 1999. pri ĉemu se povećava rizik za nastanak oboljenja. godine ĉiniti oko 24% populacije. Keeping pace with new technologies: systems needed to identify and evaluate them. Usled svih navedenih faktora.284:1311-3. posebno kod starijih. Starije osobe u razvijenim zemljama. Biomedical J. kao i u Srbiji. Edukacija medicinskih radnika u ovom pravcu je neophodna za uspešno poboljšanje zdravlja ovog znaĉajnog dela populacije. Chemical genetics speeds up drug discovery. zatim porodice. 1999. Najšire prihvaćena teorija jeste "teorija slobodnih radikala". Emerging uses for genomic information in drug discovery. Infectious avenues to cancer. povećava rizik za nastanak AD. mentalna stimulacija i socijalizacija u znaĉajnoj meri popravljaju ukupno stanje starije populacije. Zbog toga je neophodno da društvo u celini razume jedinstvene potrebe ovog dela populacije. Durch JS. Friend S. pri ĉemu oporavak starijih osoba traje duţe i stoga zahteva sve veći broj institucija za dugotrajnu zdravstvenu negu. smanjeni unos vitamina C i E je udruţen sa progresijom AD. Vaccines for the 21st century: a tool for decisionmaking. 4. AD) predstavlja najĉešći uzrok demencije kod pacijenata starijih od 60 godina. Najznaĉajniji doprinos u prevenciji ovog oboljenja koji se već sada moţe dati proistiĉe iz ĉinjenice da je smanjenje unosa pojedinih esencijalnih namirnica u vezi sa gubitkom pamćenja i drugim poremećajima. 3. Hughes J. Science 1999. Vastag B. odnosno teoriju prema kojoj starenje ćelija organizma nastaje zbog progresivnog skraćivanja ponovljenih sekvenci na okrajcima hromozoma (telomera) tokom ţivota. Ganem D. 1999. sa ĉime se moraju suoĉiti radnici u javnom sektoru. Alchajmerova bolest (Alzheimer’s disease. posebno ukoliko se preduzmu mere prevencije nastanka teških oboljenja i savetodavna uloga zdravstvenih radnika. koja ukazuje da je starenje rezultat akumulacije promena izazvanih na nivou ćelija u reakcijama koje izazivaju slobodni radikali. a takoĊe predstavljaju i deo populacije koji najĉešće koristi zdravstvene usluge. 2. fiziĉka aktivnost. uz sve veći broj zdravstvenih radnika koji su ukljuĉeni u obezbeĊivanje neophodnog optimuma zdravstvene nege. Ovo oboljenje se javlja kod 10% osoba starijih od 65 godina. ali ni komplikovan. Produţeno trajanje ţivota ĉoveka utiĉe i na veću pojavu oboljenja. koji bi zadovoljio potrebe ovog kompleksnog dela populacije. Stratton KR. što će omogućiti kontinuirano poboljšanje kvaliteta ţivota starijih. tokom starenja se znaĉajno smanjuje funkcionisanje pre svega endokrinog i imunog sistema. Socijalni programi i zdravstvena politika omogućuju starijima da budu aktivni i da budu produktivni deo društva.90:1771-2. Pored toga.

55-65 (1986). 15. 6:35-47. alzheimer’s disease and Huntington’s disease. The progressing clinical utility of DNA microarrays. Dudognon C. Lanzino G. 26. Wakhloo AK. Lemke A. 18. J. Kubik T. Meltzer P. 2006. 8. 11. 28. Nanotechnology on duty in medical applications. 2005.6:17-33. c. Current Nutrition Food Science. Towards filmless and distance radiology. Zollweg.A. Vasir JK. 2006. Aradi J. 12. July. Zhang Y. Cancer Cell. Ibid. Gillet JP. Kales D. Genetic medicines: treatment strategies for hereditary disorders. Food Technology . Markmann JF.1:385-97. Daniels. Sensors 1997. Speicher LA. Current Molecular Medicine.333-9.19:435–45. 21. Tarkanyi I. Changing the business of heart surgery. Y. Bowtell DDL. Ethical and legal aspects of applied genomic technologies: practical solutions. J Europ Soc Organ Transplantation. Current Nanoscience. 2005. 13.205-8 24. 2005. 2005. Stents for intracranial aneurysms: the beginning of a new endovascular era? Neurosurgery 1998. Expression profiling using cDNA microarray. 2006.1:47-64. 2006. Hernández-Trejo N. de Longueville F.L. Sugisaka M. Bittner M. Optical sensor keeps robots on target with prompts in X. Kohli P.S. Smart nanotubes for biotechnology. Cao P. 2006. Macoska JA.43:377-84.H.. 29.June. Hillion J. Stevenson G.7. Expert Rev Mol Diagn 2006. Crystal RG. Cahilly MJ. Nature Genetics 1999.6:147-80. Withey JME.9.3:3-6. Nature Reviews Genetics. Frontiers Medicinal Chem. 17. 23. 2005. Benado. Lanotte M. Current Alzheimer Research. 2004. 25. Anderson M. Current Pharmaceutical Biotechnology. Reddy MK. Supercritical Fluid Extraction: Operating Principles and Food Applications. CA Cancer J Clin 2002. Nahmius C. Li R. 2005. Hynes DM. Hopkins LN. Chen Y. DualChip microarray as a new tool in cancer research.50-9. Telomeres and telomerase: pharmacological targets for new anticancer strategies? Current Cancer Drug Targets. S. Avenues for immunomodulation and graft protection by gene therapy in transplantation. J. Nanosystems in drug targeting: opportunities and challenges. Mounts DP. Martin CR. Neurogenesis as a therapeutic strategy for cognitive aging and Alzheimer’s Disease. 14. Segal-Bendirdjian E. Duggan DJ. Whitley MZ. brain aging. 16. Kayser O. Remacle J. 9. Gouras G. The Impact of nanobiotechnology on the development of new drug delivery systems.. 22. Clinical pharmacogenomics and transcriptional profiling in early phase oncology clinical trials. Bogunia-Kubik K. Deng S. 30. Current Pharmaceutical Biotechnology. 57-64 (1986). Maiese K.A.21:10-14. 19.5:23-8. Current Neurovascular Res. Lieber BB. Tinker AV. Xenotransplantation: a bioethical evaluation. Current Molecular Medicine 2005.3:12. O’Connor TP. Oxidative stress in animal models of accelerated aging.3:363-6. Moore DJ. Lancet 1997. J Med Ethics..350:657-60.Nov:27-35. The challenges of gene expression microarrays for the study of human cancer. Leonard BW. A. Labhasetwar VD.7:261-76.2:215-9. Crompton MR. Nutrition. Oestreicher JL.5:83-102. Pendino F. Trepicchio WL.6:3-5. Current Pharmaceutical Biotechnology. Burczynski ME. RNA Interference: A new targeted tumour therapy? Current Cancer Therapy Reviews. 2006. Vann L. and Alzheimer’s disease. Timing is everything. 1:11-7. Trent JM. Rizvi. 2006.: Supercritical Fluid Extraction: Fundamental Principles and Modeling Methods.52. Boussioutas A. 27. Cardiol Manage 1998. 20. Z and a. 2006.6:295-306. Manasco PK. Fillit H. Butterfield AD. b. 126 .32. 10.

a one su na raspolaganju i razvijenim zemljama i zemljama u razvoju. Pri tome mora da se izvrši taĉna procena troškova. regulativnih. nuklearne tehnike i primene prestavljaju osnovne discipline na putu ka tehnološki naprednom društvu. Precizna izotopska merenja se koriste da bi se razumeli procesi u ţivim bićima ili ţivotnoj sredini. radiološka dostignuća treba adekvatno ukljuĉiti u najvaţnije privredne aktivnosti. poboljšanje ljudskog zdravlja. upravljanje procesima i velikoj meri utiĉu na svakodnevni ţivot.8. kao i da se obezbedi da su rezultati nuklearnih aplikacija na raspolaganju tamo gde je korisno upotrebljavati nuklearne i izotopske tehnologije. Transfer ljudskih. svaka za sebe ili na odgovarajući naĉin integrisane u druge tehnologije. Sve drţave koriste prednosti primene nuklearnih tehnologija u zdravstvenoj zaštiti. zdravlje. OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOŠKOG RAZVOJA AP VOJVODINE ZA OBLAST NUKLEARNE TEHNOLOGIJE I NOVI MATERIJALI 8. Da bi se obezbedila adekvatna upotreba već postojećih i novih nuklearnih tehnologija veoma je vaţno da se adekvatno proceni znaĉaj njihove upotrebe. Ove procene mogu ĉak i u sadašnjoj fazi da daju znaĉajan uvid u razvoj realne vizije i efikasne primene i implementacije nuklearnih tehnologija. koriste se u zdravstvenoj preventivi. U savremenom svetu nacionalni i regionalni doprinosi moraju da budu u korist ĉitave zajednice. a ne samo pojedinaĉnog društva. Na nacionalnom i regionalnom nivou. prednosti i rizika.1 NUKLEARNE TEHNOLOGIJE Svetski samit o odrţivom razvoju (WSSD). tj. ali mora da se postavi u kontekst «dodate vrednosti» ili sliĉne rentabilnosti. kao i primena ne-nuklearnih tehnika. Voda. 8. Ovim je reafirmisana taĉka 21. Merenje zraĉenja 127 . a studije moraju da definišu realne graniĉne uslove za procenu društveno-ekonomskog uticaja. kao i da se u što većoj meri razume rizik uticaja korišćenja ovih tehnologija. tehniĉkih i nauĉnih mogućnosti ovih tehnologija je vaţna aktivnost u društveno-ekonomskom razvoju. Društveno-ekonomski aspekti nuklearne energije i primena Nuklearne tehnologije i tehnike proizvode energiju. ali ĉinjenice daju jasno opravdanje za one koji donose odluke o ekonomskoj i društvenoj osnovi za odabir nuklearnih primena. Da bi se ove prednosti realizovale. tehnološkog i ekonomskog razvoja te zemlje ĉime se postiţu znatne društveno-ekonomske prednosti na svim nivoima razvoja. pokrenuta preko Programa o nuklearnim tehnologijama za razvoj i zaštitu ţivotne sredine pri MeĊunarodnoj agenciji za atomsku energiju (IAEA).1. Nuklearne tehnike su dale znaĉajni doprinos i imaju potencijal da još više doprinesu u kljuĉnim oblastima koje su bitne za meĊunarodnu zajednicu. Ta upotreba se znaĉajno povećava u zavisnosti od društvenog. dovode do optimalnog korišćenja voda i štite ţivotnu sredinu. dijagnostici i leĉenju bolesti. Nuklearne i izotopske tehnike. ĉine našu hranu bezbednijom i obilnijom. poznati kao WEHAB su istaknuti kao ciljne taĉke plana. Ove tehnike se koriste u programima za poboljšanje poljoprivredne produktivnosti i bezbednosti hrane. opšta znanja. institucije. Tehnike procene moraju da se prilagode odgovarajućim nuklearnim ili izotopskim aplikacijama. ĉak i kada je potrebno više godina za njihovu potpunu primenu. raspoloţivosti vodnih resursa i zaštite pomorske i kopnene sredine. mogu da pruţe jedinstvena rešenja razliĉitih problema. jer one utiĉu na resurse društva. monitoring zagaĊenja ili globalnih klimatskih promena. nauĉnu i regulativnu infrastrukturu se mogu brzo obezbediti. za saradnju meĊu zemljama u razvoju nacionalnih kapaciteta za odrţivi razvoj poboljšavanjem nauĉnog razumevanja i razmenom nauĉnih i tehnoloških saznanja. energija. kao što su: poljoprivreda. Nuklearne tehnike se koriste za merenje. ljudske i proizvodne resurse i prirodna dobra. poljoprivreda i bio-diverzitet. zdravstvo i energetika. Izazovi korektne procene uticaja nuklearnih tehnika i primene su ogromni. je ponovio apel koji je prvi put postavljen u Deklaraciji o ţivotnoj sredini i razvoju u Riu (1992). zahtevi za energijom. Ova pitanja su. takoĊe. Johanesburg 2002.1. Investicije u tehniĉka sredstva. Akcionog plana i identifikovani su prioriteti u Milenijumskoj deklaraciji. Osnovne prednosti ovih tehnologija su jasno utvrĊene. Njihov uticaj na buduće generacije treba razumeti na pravi naĉin. Na osnovu njih se pojaĉava doprinos nuklearne nauke i za postizanje ciljeva odrţivog razvoja poboljšanjem nacionalnih istraţivaĉkih i razvojnih kapaciteta.

kao preduslova za hirurški potupak koji vodi ka produţenju ţivota pacijenta. Sledeći primeri iz oblasti energije.1. Procenjuje se da je potrebno oko 128 . nuklearna fisija generiše oko 16% ukupno generisane elektriĉne energije na svetu.poboljšava industrijsku kontrolu kvaliteta ili dijagnostiku bolesti u zdravstvu. 8. Od prve vizualizacije kostiju ruke Rentgena sa kraja 19. Korišćenje radioaktivnog obeleţavanja u biomedicinskim istraţivanjima su osnove razvoja u genomici i proteomici. postoji velika razlika u korišćenju nuklearno medicinskih procedura izmeĊu razvijenih i manje razvijenih zemalja. Lekari i tehniĉari obavljaju milione postupaka godišnje širom sveta koji zavise od stabilnog snabdevanja izotopima ili bezbedne upotrebe radio-farmaceutike i radijacije. ali su ostali aspekti njihovog uticaja. nuklearna medicina i radio-terapija. Doprinos ovih tehnologija je ĉesto jedinstven i moţe biti neprocenjiv. suzbijanju štetoĉina i brizi o vodama. proizvodnja skoro svih radijalnih guma sa trţišnom vrednošću od devet milijardi dolara godišnje ukljuĉuje tretman zraĉenjem koji poboljšava unakrsno povezivanje molekula gume. poljoprivrede. Njihova ukupna trţišna vrednost je veoma velika. Današnje primene se kreću od relativno jeftinih stomatoloških mašina sa X zracima do institucija sa sopstvenim akceleratorima za proizvodnju radioizotopa za pozitronsku emisionu tomografiju (PET positron emission tomography). Na primer u Japanu. Kao što se vidi sa grafikona. u kojima je razvoj nuklearne medicine tek u zaĉetku. veka. koji se mogu koristiti da bi se kvantifikovao uticaj korišćenja nuklearnih i izotopskih tehnologija i tehnika. takoĊe. ĉiji dramatiĉni porast širom zemalja u razvoju znaĉajno ograniĉava ljudske resurse. do nekoliko miliona dolara za najmodernije dijagnostiĉke sisteme. zavise od specifiĉne infrastrukture i znanja.2 Zdravstvo Primena nuklearnih tehnologija u medicini predstavlja deo moderne zdravstvene zaštite. bezbednosti hrane. Eksperti bi trebalo da pomognu da se ovaj potencijal pravilno shvati. a ekonomska korist ĉesto znatno prevazilazi ulaganja. posebno u leĉenju karcinoma. igra ogromnu ulogu kako na nacionalnom. tako i na regionalnom planu u adekvatnoj proizvodnji bezbedne hrane i vode. X zraci su se pokazali kao jeftin i neinvazivni naĉin pregleda fraktura. Relativna frekvencija primene procedura nuklearne medicine od najrazvijenih do najmanje razvijenih zemalja – UNSCEAR 2000. Treća grupa primene nuklearnih tehnologija u uzgoju bilja. U oblasti proizvodnje energije. doprinoseći u velikoj meri prevenciji. Investicje u opremu mogu da se kreću od nekoliko desetina hiljada dolara za jedan ureĊaj sa X zracima. pa sve do moderne radiologije u stomatologiji i ortopediji. aktivnog ĉlana društva teško merljivi. Slika 8.1. razumevanja patoloških procesa i puta ka efikasnijem leĉenju. U nekim privrednim oblastima nuklearne tehnologije mogu da daju mali doprinos u pojedinaĉnim troškovima proizvoda. Dijagnostiĉka radiologija. zdravstva. Zraĉenjem se moţe leĉiti karcinom. dijagnostici i leĉenju. industrije i upravljanja vodama ukazuju na specifiĉne aspekte i razvijaju elemente. stvarati nove biljne vrste ili eliminisati štetni insekti. a da je pri tome ukupna dobit veoma velika. kao što je doprinos nuklearne dijagnostike.

neurologiji. kojim se bolest dijagnostikuje.1. PET ciklotron Tehnike u molekularnoj nuklearnoj medicini: Molekularni metodi imaju primenu u brzom skeniranju bolesti i dijagnostici. kao i razumevanju funkcionisanja organa i reakcije tokom leĉenja. a društveno-ekonomska korist daleko premašuje troškove investicije.2. infektivnim bolestima i genetici. PET se sve više koristi u razvijenim zemljama. Nuklearna medicina a) Dijagnostiĉke primene Primena radioaktivnih izvora zraĉenja omogućuje razvoj nuklearno-medicinskog imidţinga u dijagnostici i istraţivanju funkcija pojedinih delova organizma. Eksperti predviĊaju dugoroĉnu krizu u leĉenju karcinoma. PET je postao znaĉajan instrument u ranoj dijagnostici. ali pomoću kojeg se dobijaju i podaci znaĉajni za razumevanje biomolekularnog ponašanja. ObezbeĊivanje neophodne opreme i obuke osoblja da bezbedno tretiraju pacijente sa karcinomom u zemljama u razvoju je od sve veće vaţnosti. Istovremeno se javlja sve veća primena zraĉenja u oblasti terapije. farmakogenomici i u istraţivanju molekularnog sastava novih lekova i vakcina. Ovim ureĊajima se dobija ĉitav niz statiĉkih i dinamiĉkih informacija korisnih u dijagnostici i prognozi bolesti. ali kompleksnost i cena ograniĉavaju njegovu rutinsku upotrebu u većini zemalja u razvoju. leĉenju i praćenju toka bolesti. donošenju terapeutskih odluka.1. nefrologiji. sa procenom od oko pet miliona novih pacijenata kojima će biti potrebna radio-terapija svake godine. epidemiloškim istraţivanjima. prati reakcija na tretman. Kljuĉni element pri korišćenju ovih tehnika je identifikacija specifiĉne patogene genske 129 . imunologiji. utvrĊuje njen obim. Ove tehnike se posebno koriste u onkologiji. ali u ĉitavom svetu u razvoju postoji samo oko 2200 takvih aparata. kardiologiji. Nuklearno-medicinski imidţing i funkcionalne studije: Gama kamera i SPECT (Single Photon Emission Computed Tomography) se rutinski koriste u kliniĉkoj medicini. patogenezi. Slika 8. Korišćenja gama sondi za biopsiju je dovelo do revolucije u leĉenju pacijenata u hirurškoj onkologiji i promenilo koncept leĉenja malignih melanoma i karcinoma dojke i debelog creva.5000 radioterapeutskih aparata kako bi se pomoglo pacijentima da pobede karcinom.2. 8.

130 . koje predstavljaju smernice u radu sa jonizujućim zraĉenjem sa akcentom na potrebi opseţnije obuke zdravstvenih radnika. a naroĉito onih zasnovanih na peptidima i ostalim bio-molekulima. zbog manje cene i bolje raspoloţivosti. obezbeĊivanje stabilnog i bezbednog snabdevanja izotopima je jedan od najvaţnijih problema. kao i za utvrĊivanje pod-tipa HIV-a i pravljenja vakcine protiv njega. 131I. ovaj izotop će postati široko rasprostranjen u dijagnostici. Zbog velikog broja tehnologija u industriji i zdravstvenoj zaštiti koje koriste radioaktivne izotope. kao što je praćenje genske terapije. c) Dozimetrija i medicinska radijaciona fizika Adekvatno merenje jonizujućeg zraĉenja (dozimetrija) je od suštinskog znaĉaja za bezbedno i efikasno korišćenje nuklearnih tehnologija u dijagnostici i terapiji. Terapeutska metoda ćelija srţi: Radioterapija se dugo koristi kao deo pripremnog reţima za transplantaciju koštane srţi. b) Terapijske primene Brahiterapija velikim dozama: U poslednje vreme je visokodozna (HDR) brahiterapija postala veoma vaţna komponenta za tretman raka grlića materice. koja se tadicionalno koristila za tretman 2-3 pacijenta nedeljno. Radionuklidi koji su potrebni u osnovnoj medicinskoj dijagnostici će i dalje biti: 99mTc. Radiofarmakologija i radioimunotehnologija: Radiofarmakologija se bavi kintetikom obeleţivaĉa (trejsera) i razvojem i procenom efekata razliĉitih radiofarmaceutika. koriste u razvoju novih metoda i kao standardi za verifikaciju neizotopskih metoda. U institucijama u kojima ciklotroni nisu na raspolaganju sve više se koriste generatori 68Ge – 68Ga za dobijanje PET izotopa. Trendovi za budućnost: Radio-izotopi će i dalje imati vaţnu ulogu u nacionalnom razvoju. na primer. takoĊe. 123 I i 18F. Nastaviće se razvoj radiofarmaceutika zasnovanih na 99mTc za razliĉita dijagnostiĉka istraţivanja. Odgovarajuće meĊunarodne institucije su dale preporuke. kao što su jetra. 201Tl. Dugo poznati PET obeleţivaĉi (trejseri) 124I i 76Br su u fazi razvoja za prouĉavanje sporih transformacija. 111In. U zemljama u razvoju. takoĊe. kardiologiji i infektivnim bolestima. Znatan deo upotrebe 201Tl u kardiologiji će se verovatno obavljati pomoću 99mTc radiofarmaceutika. Zbog ekonomiĉnosti proizvodnje 123 I preko gasa 123 Xe. One se. UvoĊenje novih obeleţivaĉa (trejsera) i inovativne primene mogu imati znaĉajan uticaj na zdravstvene usluge u onkologiji. Ova tehnologija u budućnosti moţe da predstavlja predselekciju budućih pacijenata i/ili karcinoma na osnovu njihove reakcije na zraĉenje. pankreas i centralni nervni sistem. medicinska radioimuno-analiza i imuno tehnologija predstavljaju znaĉajnu komponentu sistema in-vitro dijagnostike za kvantifikaciju promena u proteinima i drugim metabolitima u razliĉitim fazama bolesti. pri znatnom smanjenju broja operativnih istraţivaĉkih reaktora širom sveta. Upotreba 18FDG (flourin 18 fluorodeoxyglucose) će se povećati zbog bolje hemijske rafinacije poĉev od proizvodnje radio-izotopa do konaĉne provere njegovog kvaliteta pre isporuke. obezbeĊivanju odgovarajuće i dostupne opreme kao podrške dijagnostiĉkim i terapijskim tehnologijama i razvoju fiziĉkih standarda i obezbeĊivanje kontrole kvaliteta. koji treba rešavati. Nedavna istraţivanja sugerišu da radioterapija povezana sa ćelijskom transplantacijom ili transplantacijom ćelija koštane srţi. HDR omogućava tretman desetine pacijenata svakoga dana uz mogućnost optimizacije koliĉine radijacije. Sa već raspoloţivim 18F u nekoliko centara oĉekuje se nastavak istraţivanja i razvoj novih molekula obeleţenih 18F za razliĉite primene. moţe imati velik znaĉaj u regeneraciji drugih organa. Profilisanje gena i proteina: Revolucija u genomici i proteomici u biologiji i medicini je omogućila da se pomoću microarray analiza prouĉi nekoliko hiljada gena i proteina u kratkom vremenskom periodu. Za razliku od opreme za brahiterapiju malim dozama.sekvence ĉime se mogu detektovati mutacije odgovorne za rezistentnost na lekove u tuberkulozi.

neophodnost transporta i nespremnost avio kompanija da prevoze radioaktivni materijal moţe da kreira potrebu za formiranjem velikog broja manjih kompanija za proizvodnju 99 Mo. kao i poboljšanje nutritivnog kvaliteta i mogućnosti prerade. pomoću koje se velik broj mutacija moţe sistematiĉno snimiti na osnovu podataka o DNK sekvencama. mapiranje gena i dijagnostikovanje na osnovu razliĉitih tehnika. U bliskoj budućnosti se moţe oĉekivati široka primena 187Lu u terapiji karcinoma. 8. kojom će se zadovoljiti regionalne potrebe. brzim neutronima ili hemikalijama.1. Nekoliko radiofarmaceutika zasnovanih na 90Y za terapiju karcinoma i leĉenje artritisa su sada u kliniĉkoj fazi ispitivanja. Naĉini primene se menjaju. ali se u bliskoj budućnosti predviĊa njihova široka primena. X-zracima.2.Zbog sve većih regulatornih problema i zahteva za dobru proizvodnu praksu. zbog ograniĉenog broja visoko-fluksnih reaktora potrebnih za njegovu proizvodnju. 165Dy i 186Re u terapiji moţe da se poveća reaktorskom proizvodnjom na lokalnom nivou.1. Primena ove metode samo na muţjacima je osnova poreĊenja za ostale tehnike sterilisanja insekata. Korišćenje mnogobrojnih beta emitera. predstavlja primer jedne takve reverzibilne tehnike u genetici. Dobijanje 90Sr moţe da postane glavni radiohemijski program u zemljama. 153Sm.1. otkrivanje gena preko ciljane mutageneze.1. Veliki napredak u uzgoju biljaka predstavljaju mutacije indukovane gama zracima. pošto omogućavaju brz uvid u sistematiĉno otkrivanje i funkcionalnu analizu gena. ukljuĉujući radioaktivno obeleţavanje DNK markera. Ovo je moguće jer njegov prethodni radionuklid 90Sr moţe da se dobije u velikim koliĉinama iz nuklearnog otpada u programima ponovne prerade goriva. kojom dominiraju dva ili tri velika proizvoĊaĉa nastavi.3 Hrana i poljoprivreda 8.genetska polna deformacija). uglavnom bolniĉki zasnovana centralizovana proizvodnja i distribucija radiofarmaceutika 99mTc i 18FDG treba da se transformiše. kao što su: 187Lu. Ĉak i ako se proizvodnja 99 Mo. koje poseduju postrojenja za preradu nuklearnog goriva. što za polovinu smanjuje troškove oslobaĊanja od insekata i povećava efektivnost stvaranja sterilnih muţjaka u polju barem tri puta. Manje revolucionarne promene. sve više koristiti za terapiju. Nuklearne tehnike za poboljšanje useva Primena nuklearnih tehnika u cilju poboljšanja kvaliteta useva i dalje ima znaĉajnu ulogu u poljoprivredi.3. 8. Nuklearne tehnike u zaštiti useva U poslednjih nekoliko godina tehnika sterilisanja insekata (SIT) postaje veoma konkurentna u ceni ostalim tehnikama za suzbijanje insekata. Jedno od najvećih poboljšanja ove tehnike je razvijanje metode GSS (Genetic Sexing Strains . Raspoloţivost 188Re u dovoljnim koliĉinama će predstavljati veliki problem. Mutacije su kljuĉni elementi ovog istraţivanja. temperaturno osetljive letalne deformacije samo kod muţjaka muve i komaraca. revolucionarni fenotipovi. takoĊe. ali udarne oblasti ostaju iste: ubrzavanje klijavosti useva preko indukovane mutacije. Tehnologija proizvodnje 125I i 103Pd za brahiterapiju će biti traţena u sve više zemalja. TILLING (Targeting Induced Local Lesions in Genoms . Korišćenje 90Y radiofarmaceutika za leĉenje karcionoma pokazuje znaĉajan porast. razvoj genetiĉkih markera za genetiĉki otisak. 166Ho. kao što su npr. široko rasprostranjena upotreba 99mTc. Kod velikog broja useva razvijeni su i novi. UtvrĊivanje funkcije gena je sada glavni cilj genetike. Biće na raspolaganju bolje tehnologije za preĉišćavanje i formiranje generatora 90Y i 188Re. sprovode se velika istraţivanja za razvoj novih radiofarmaceutika bazirnih na peptidima i njihovim biomolekulima za dijagnostiku. 177Lu ima posebnu prednost. ĉak i u reaktorima koji imaju nizak fuks. 131 . Eksplozija informacija o DNK sekvencama je dovela do napretka u genetiĉkim istraţivanjima od strukturalnih do funkcionalnih. 124I i 103Pd iz ciklotrona će se. ali jednako znaĉajne su i uticaj na otpornost biljaka prema bolestima i štetnim insektima. Zbog sliĉnosti u hemijskoj proizvodnji 99mTc i 188Re. kao što je na primer tradicionalno suzbijanje insekticidima. jer se taj izotop moţe prirpemiti da ima veoma veliku aktivnost i u velikim koliĉinama. Oĉekuje se povećanje znaĉaja terapijskog korišćenja razliĉitih novih radiofarmaceutika zasnovanih na do sada reĊe korišćenim izotopima.3.ciljno indukovanje lokalnih lezija u genomima).

mikrosatelita i QTL (Quantitative Trait Loci genetiĉki markeri strogo povezani sa ţeljenim osobinama u uzgoju stoke). Njihovo prilagoĊavanje za korišćenje na terenu će jasno unaprediti dijagnostiku. kao i onih koje su rezultat loše upotrebe veterinarskih lekova.3. sveţe voće.4. anti-tela) u jednoj visoko osetljivoj. na Petom zasedanju Privremene komisije o fitosanitarnim merama (ICPM) (2003. Sve više raste potreba za nuklearnim tehnikama kojima se obezbeĊuje bezbednost i kvalitet hrane i za validacijom i standardizacijom jeftinih analitiĉkih metoda za detekciju kontaminacije hrane i rezidua. kao što su oni odgovorni za prirodnu otpornost prema bolestima ili za sposobnost razvoja pod klimatskim i nutricionim stresom. kao i prostorna raspodela nanosa. koje koriste 32P i druge izotopske markere uz neizotopska molekularna sredstva za identifikaciju gena. kao što je radioimunoanaliza (RIA). Pored toga. karakterizacija genoma stoke će omogućiti identifikaciju znaĉajnih gena. prevenciju i kontrolu opasnih stoĉnih bolesti. Poboljšanja u instrumentaciji i raspoloţivosti opreme će omogućiti i tehnikama poput 35S/32P fosfo-vizualizacije genskih sekvenci da se implementiraju u zemljama u razvoju. Trenutno postoji oko 70 postrojenja za ozraĉivanje hrane u preko 33 zemlje širom sveta. specificiranoj i brzoj analizi. ukljuĉujući i krompirovu zlaticu. sušeno povrće ili zaĉine. mikrofluida i nanotehnologije će omogućiti proizvodnju osetljivijih. FAO/WHO Codex Alimentarius deklariše ozraĉivanje hrane kao bezbedno. veku. Na 26-tom zasedanju Codex Alimentarius Komisije (2003) je prihvaćen Revidiran kodeks zajedničkog standarda za hranu tretiranu jonizujućim zracima i Kodeks internacionalnih preporuka u praksi za radijacionu obradu hrane. 132 . RIA je jeftina i jednostavna metoda za otkrivanje štetnih rezidua u hrani ţivotinjskog porekla.3. 8. ali prihvatanje u javnosti ove metode još znaĉajno varira od zemlje do zemlje.Stalna poboljšanja i nova nauĉna otkrića u okviru ove metode omogućava buduću primenu SIT metode na velikom broju vrsta od ekonomskog znaĉaja.3.4. Pored naprednih i nešto «starije» nuklearne tehnologije. kao što su: moljci. Istraţivanja su usmerena na upotrebu radioaktivnih obeleţivaĉa (trejsera).) rukovodeći organ MeĊunarodne konvencije za zaštitu bilja je usvojio Smernice za korišćenje zračenja kao fitosanitarne mere. Hibridizacija i sliĉne tehnike. koja koristi 125 I za odreĊivanje hormona i metabolita u krvi ili mleku ţivotinja se još uvek mnogo koristi. bez potrebe za dugoroĉnim programima monitorniga. 8. kako bi se kvantitativno procenila erozija tla i taloţenje na poljoprivrednom zemljištu. Poboljšanje stoĉne proizvodnje i zdravlja stoke U stoĉnoj proizvodnji. Trenutno više od 40 istraţivaĉkih grupa u svetu imaju mogućnost za sprovoĊenje ovakvih istraţivanja. merenje i detekcija u samo jednom minijaturnom ureĊaju. brţih i jednostavnijih ureĊaja koji imaju sposobnost da se koriste pod razliĉitim uslovima. antigene) ili prisustvo patogena (npr. Time će se razviti dijagnostiĉki programi zasnovani na bio-ĉipovima. Kompjuterizovani laboratorijski ureĊaji omogućuju da se objedini obrada uzorka.1. da bi se obezbedila bezbednost i kvaliet i da bi se udovoljilo karantinskim propisima u trgovini. povećanjem osetljivosti i raznolikosti testova za otkrivanje bolesti ţivotinja. Razvoj tehnologije mikropakovanja. ĉime bi se dobila retrospektivna slika erozije za vremenski period (30-40 godina) i informacije o brzini taloţenja.1. crvi koji napadaju mahunarke i razni drugi štetni insekti. Odrţivo upravljanje zemljištem i vodama WSSD na zasedanju u Johanesburgu septembra 2002. koji su u mogućnosti da otkriju višestruke infektivne agense (npr. posebno 137Cs. Jedan od vaţnih ciljeva svih dijagnostiĉkih metoda je mogućnost brzog testiranja koje obezbeĊuje ranu i operativnu detekciju patogena. je proglasilo degradaciju tla za jedan od glavnih problema ţivotne sredine i odrţivog razvoja u 21. Bezbednost hrane Ozraĉavanje hrane jonizujućim zraĉenjem ima mogućnost da u potpunosti zameni hemijsku konzervaciju u cilju dobijanja mikrobiološki bezbedne hrane i primenjuje se na: mleveno meso. kao konaĉne verzije kodeksa. omogućiće selekciju i uzgoj rezistentnih ţivotinja i time poboljšati ili zameniti dosadašnje konvencionalne metode suzbijanja bolesti.1. 8. Molekularna dijagnostika je unela posebne promene u veterini.

u Australiji. ispitivanje sirovina i njihova eksploatacija (neposredna proizvodnja. ĉista i bezbedna industrija (otkrivanje curenja. cevi i rezervoara). Nanometrijske strukture su već testirane i postoje nove mogućnosti za njihovu upotrebu. kao što su: suša. Radijacione tehnologije za bezbednu i ĉistu industriju Ogroman broj nuklearnih tehnika se svakodnevno primenjuje u industriji.Programi FAO/IAEA su aktivno ukljuĉeni u dalja istraţivanja i razvoj kombinovane upotrebe 137Cs sa drugim. ozraĉavanje vladinih pošiljki). Nemaĉkoj.1. 8. 99mTc. kako bi se procenila vremenska i prostorna brzina erozije i sedimentacije. kopanje bušotina) i kontrola radioaktivnosti (pregled tovara. Ove informacije će biti dragocene za identifikaciju mogućih mera za spreĉavanje i ublaţavanje erozije i sedimentacije tla i razvoj strategija za odrţivo upravljanje vodama i zaštitom ţivotne sredine. detektori jonizujućeg zraĉenja. zajedno sa stabilnim izotopima kiseonika i vodonika. u procesu optimizacije (radio trejseri i kontrolni detektorski sistemi). Dvanaest izotopa ili izotopskih parova se uobiĉajeno koriste u izotopskoj hidrologiji. Farmeri i uzgajivaĉi biljaka su vekovima pokušavali da povećaju broj i poboljšaju biljne vrste. zraĉenje i primena radioizotopa ima veliki uticaj u razliĉitim aspektima društvenog i industrijskog razvoja. 24Na i 131I. Relativno nova oblast . Trenutno postoji više od 160 industrijskih postrojenja za ozraĉavanje širom sveta. 133 . pomaţu u dobijanju brzih hidroloških informacija za velika prostranstva po niskoj ceni. Uobiĉajeni radioizotopi za trejsere su: 3H. Ukupan broj akceleratora širom sveta prelazi brojku od 13000. Vodni resursi Poboljšanje razumevanja zemljinog vodnog ciklusa predstavlja osnovnu nauĉnu informaciju neophodnu za razvijanje politike odrţivog upravljanja vodnim resursima. 3H i 3He se sve više koriste za utvrĊivanje starosti podzemnih voda da bi se udovoljili zahtevi za sveţom vodom širom sveta. npr. 8. krvi i transplantata). SAD. od ĉega je 65 postrojenja u zemljama u razvoju. kao što je recimo litografija.4. 82Br. npr. zaštita ţivotne sredine (tretiranje otpadnih gasova iz dimnjaka i otpadnih voda elektronskim snopovima i preĉišćavanje taloga gama zracima). 140La. Pored ekonomskog uticaja. salinitet ili štetoĉine. Metode primene radioaktivnih izotopa u hidrologiji. radiotrejseri i zatvoreni izvori zraĉenja. kao i za mnoge druge namene. poboljšanje kvaliteta proizvoda (nuklearne analitiĉke metode. prirodnim radionuklidima. instalacijama za preĉišćavanje otpadnih voda. u smanjenju štetne industrijske emisije i za ponovnu preradu otpada. Francuskoj. Indiji. nedestruktivno testiranje). Radiotrejseri u industriji i ţivotnoj sredini predstavljaju znaĉajne instrumente u mnogim procesima. Velikoj Britaniji i drugim. Jonizujuće zraĉenje i izotopska tehnologija.nanotehnologija koristi tehnologiju elektronskog snopa za pojedine primene. kao što su: gama zraĉenje. hemijskoj i metalurškoj industriji. U cilju unapreĊenja upravljanja površinskim vodama i što boljeg razumevanja uticaja klimatskih promena na vodne resurse nedavno je sprovedena studija o izotopskom sastavu najvećih reka u SAD. koje proizilaze iz prirodno ponuĊenih «izotopskih otisaka» vode.1. kao što su: zdravlje stanovništva (sterilizacija medicinskih proizvoda.1. Stotine novih vrsta su stvorene i rezultati su bili impresivni. Od 1950tih godina postoji usaglašen napor meĊunarodnih poljoprivrednih istraţivaĉkih centara i nacionalnih poljoprivrednih istraţivaĉkih sistema da poboljšaju poljoprivredu razvojem novih useva sa većim prinosom i pojaĉanom otpornošću na uticaj sredine. na naftnim platformama i u rafinerijama. nedestruktivno testiranje instalacija. Glavne primene nuklearnih tehnologija u proizvodnji hrane i poljoprivredi su uzgoj jonizujućim zraĉenjem modifikovanih useva. Istraţivanja u oblasti erozije tla. modifikaciji materijala. elektronski i jonski snopovi. suzbijanje štetoĉina i konzervacija hrane zraĉenjem. nedestruktivno ispitivanje i nuklearne analitiĉke metode se koriste u kontroli procesa proizvodnje. kao što su 210Pb i 7Be. Izotopske tehnike se rutinski koriste za procenu podzemnih vodnih resursa u geološkim analizama u razvijenim zemljama.5. analize vodnog ciklusa rezidua i zaštiti ţivotne sredine u velikoj meri se oslanjaju i na nuklearne tehnike.

Postoje mnoge varijante u projektu ABWR-a. Osnova AP1000 modula je mogućnost prevoza ţeljeznicom postrojenja visine od 12 stopa.6 Nuklearne elektrane Struĉnjaci u Vojvodini moraju da prate razvoj nuklearne energetike u svetu i da se trude da razumeju nove trendove i novi dizajn nuklearnih elektrana. pošto su Vojvodina i Srbija trenutno okruţene sa 10 operativnih reaktora u nuklearnim elektranama. Nivo cena je jedan od aspekata kojima ABWR privlaĉi interesovanja kupaca. Iako se ABWR dizajn obiĉno povezuje sa SAD i General Electric-om. koji koristi prednosti prirodnih sila da obezbedi bezbedan rad i brzo zaustavljanje u hitnim sluĉajevima. Hitachi): Od tri sertifikovana NCR – ALWR projektuje samo ABWR koji je postavljen. 8. najnovije nuklearne elektrane. kao što je bezbednost. Nuklearna energija. Postoje manji ili veći objekti u zavisnosti od proizvoĊaĉa. AP1000 bi se proizvodio u modulima projektovanim za prevoz ţeljeznicom ili barţama. Kapaciteti koji se najĉešće pominju se kreću od 1250-1500 MW.6. ABWR (General Electric. Za razliku od nekih drugih izvora energije. «Pasivan» i velik (Westinghouse AP1000): Westinghouse smatra da reaktor AP1000 od 1000 MW. nepredvidivih fluktuacija troškova. njihovog dugog radnog veka i struĉnosti kojom se njima upravlja. odrţavanje. zemljište i ţivotinje.1 Nuklearne elektrane standardizovani dizajn budućnosti: pouzdaniji. NCR je sertifikovao Sistem 80+ za trţište SAD. pravilno korišćena. obuka i nabavka rezervnih delova. a ĉetiri su u izgradnji. visokih performansi savremenih postrojenja uz neophodnu stalnu proveru rada.1. iako zasnovan na ranijem dizajnu ima inovativne bezbednosne karakteristike koje omogućavaju veoma pojednostavljen projekat reaktora. a zahteva i manju oblast za proizvodnju iste koliĉine elektriĉne energije u odnosu na druge izvore. proizvedeni otpad je jasno izolovan. Veći moduli bi se proizvodili za prevoz na lokaciju koja je dostupna barţama.1. kao i jednostavnost u svim aspektima rada nuklearne elektrane. jer se pri normalnom pogonu ne emituju štetni gasovi. zasnovan na projektu manjeg AP500 predstavlja jedan od reaktora Generacije III. od ĉega dva u Tajvanu i Japanu. Nuklearna energija je pouzdan snabdevaĉ sveta elektriĉnom energijom. Standardizacija će smanjiti troškove izgradnje i rada i daće bolju efikasnost. Sistem 80+ predstavlja osnovu za APR 1400 koji je razvijen u Koreji i koji treba da se dalje razvija. Pojednostavljenje je smanjilo troškove u komponentama postrojenja i izgradnji. ima verovatno od svih izvora energije najmanji štetni uticaj na ţivotnu sredinu. Tri ABWR-a rade u Japanu. delimiĉno zbog veliĉine postrojenja. Toshiba i Hitachi su pokazali interes za izgradnju ABWR-a u SAD. General Electric.8. ali Westinghouse BNFL više ne promoviše aktivno projekat za prodaju unutar SAD. Toshiba. pošto je potencijalno jeftiniji. nuklearna energija ne zavisi od nepouzdanih vremenskih ili klimatskih uslova. zbog stabilnih cena goriva. AP600. Ta postrojenja će postizati veće bezbednosne ciljeve nego današnja. teţine 80 tona. AP1000 takoĊe obuhvata «pasivan» bezbednosni dizajn AP600. radi smanjenja troškova i povećanja bezbednosti. AP600 (Westinghouse BNFL): AP600 je PWR koji je projektovao Westinghouse BNFL i sertifikovao NRC. ukljuĉujući vazduh. postrojenja koja su izgraĊena u Japanu su proizvodi Toshibe i Hitachi-ja. AP1000 koristi pristup AP600 u pojedostavljenju projekta nuklearne elektrane. Westinghouse je nedavno dao prednost dizajnu AP1000 u odnosu na AP600. Sistem 80+ (Westinghouse BNFL): Sistem reaktora 80+ je PWR koji je projektovao Combustion Engineering i CE-ov sledbenik ABB i Westinghouse BNFL. 134 . širine 12 stopa i duţine 80 stopa. Nuklearna energija je efikasna i rentabilna. ekonomiĉniji i efikasniji Novi dizajn nuklearnih postrojenja će ukljuĉiti najnovije tehnologije i te elektrane će biti jednostavnije za rukovanje i brţe će se graditi.

Iako on nije jedini HTR koji se radi u svetu. AECL je agresivno promovisao ACR-700 na trţištu nudeći niske cene. konverzija toplotne energije sa zagrejanog helijumskog hladioca u elektriĉnu energiju bi se direktno odvijala u gasnoj turbini. Juţna Afrika. sa namerom da razvije i prodaje male visoko-temperaturne reaktore. Raniji CANDU projekti su koristili tešku vodu i kao moderator i kao agens hlaĊenja.9% U235. Za sada. produktivnije i pouzdanije nuklearne elektrane uz manje troškove izgradnje u odnosu na današnje. ukoliko u reaktoru doĊe do nestanka hladioca. U poĉetnom dizajnu. znaĉi i manje troškove izgradnje. Paralelni planovi za komercijalne reaktore bi koristili goriva zasnovana na uranijumu obogaćenom sa ĉak 19. postoje problemi u pogledu netestiranih aspekata ove tehnologije. Pasivna bezbednost. mada to Framatome ne naglašava. a ne oslanjajući se na pumpe. CANDU reaktori su imali veći komercijalni uspeh od svih drugih reaktora osim LWR-a. Projektni tim PBMR-a. cevovoda i kablova. Literatura o ovom dizajnu naglašava pasivne bezbednosne odlike reaktora. a laka voda se koristi kao agens hlaĊenja. Reaktor će biti manji od svih koji sada rada i biće mnogo jednostavniji. Time bi se gorivo drţalo na nivou od ispod 20% obogaćenja ĉime se definiše veoma obogaćen uranijum. Framatome ANP je osnovan integracijom francuskog prodavca nuklearnih elektrana Framatome i sredstvima za nuklearnu energiju nemaĉke firme Simens. Ova izmena postavlja pitanje da li je ACR-700 PHWR. U ESBWR sistem hlaĊenja na bazi gravitacije je projektovan tako da odgovori na nezgode. takoĊe. projekat ima u vidu i potencijalno komercijalno korišćenje izvora toplote. utility Energy je uĉestvovala u razvoju GT-MHR i koristila ime «Freedom Reactor» u svom dizajnu. To je podstaklo neke potencijalne sponzore da predloţe manje inovativan mehanizam prenosa toplote i generisanja elektriĉne energije. kratak period izgradnje i pogodne finansijske uslove. Pošto je temperatura hladioca iz HTGR reaktora mnogo veća od LWRs. ACR-700 (Atomic Energy of Canada Limited): AECL's "Advanced CANDU Reactor" ACR-700 je dugo vremena razvijan i smatra se evolucijom iz AECL-ove meĊunarodno uspešne PHWR-ove CANDU linije. kao što je kombinacija hlaĊenja pri zatvaranju i sistem vodenog ĉišćenja reaktora. kada je GE razvijao Simplified boiling Water Reactor (SBWR). u poreĊenju sa drugim projektima CANDU je što se teška voda koristi samo kao moderator u reaktoru. SWR-1000 Siedewasser Reaktor (Framatome ANP): SWR-1000 je dizajn Framatome ANP-a za poboljšani BWR. juţnoafriĉki projekat se smatra u meĊunarodnim krugovima vodećim projektom u oblasti primene HTR reaktora u proizvodnji struje.S. ima sedište u Centurionu blizu Pretorije. Modularni heliumski reaktor sa gasnom trubinom GT-MHR (General Atomic): The GT-MHR je projekat HTGR koji je razvila ameriĉka firma General Atomics. Program ESBWR je poĉeo poĉetkom 90-tih. Dizajn ESBWR reaktora je pojednostavljen prilagoĊavanjem dokazanih sistema rada elektrane. sistemom konverzije snage na osnovu gasne turbine. koji broji 550 ĉlanova. Reaktor IRIS obuhvata odlike projekta koje 135 . ESBWR eliminiše potrebu za 11 sistema. smanjujući broj sistema za 25%. Pebble-bed Modular Reactor (PBMR) Juţnoafriĉka firma Pebble Bed Modular Reactor. Jedna od inovacija u ACR-700. koja se oĉekuje od najnovijih nuklearnih projekata. meĊutim. Rezervna voda utiĉe u sud reaktora putem gravitacije. Najnoviji planovi za razvoj GT-MHR se oslanjaju na izgradnju reaktora u Rusiji da bi se pomoglo «sagorevanju» viška plutonijuma. ESBWR ukupno sadrţi 25% manje pumpi. je osnovana 1999. Prirodna cirkulacija eliminiše potrebu za bezbednosnim sistemima koji rade na struju. SWR-1000 je prvi put projektovan od strane Simensa. MeĊunarodni inovativni i bezbedan reaktor IRIS (Westinghouse BNFL): Westinghouse BNFL je promovisao dizajn reaktora IRIS. kao znaĉajno pojednostavljenje i unapreĊenje dizajna PWR. PWR i hibrid ova dva projekta. ventila. sa zatvorenim ciklusom. PBMR (Pty) Ltd.Pojednostavljeni «pasivni» i veliki (ESBWR General Electric): GE Energy ESBWR kombinuje bezbednosna poboljšanja i pojednostavljen dizajn i standardizovane komponente za proizvodnju bezbednije. GT-MHR se smatra potencijalnim izborom Odeljenja za nuklearnu energiju Ameriĉkog ministarstva energije u oblasti reaktora nove generacije. PBMR je visokotemperaturni reaktor (HTR). U. Framatome ANP je nedavno poĉeo preliminarnu sertifikaciju SWR-1000 sa NRC-om. Visoka efikasnost i atraktivna ekonomiĉnost su mogući bez pravljenja kompromisa sa visokim nivoom pasivne bezbednosti.

2. 8. ACR-1000 (Atomic Energy of Canada Limited): Dok AECL promoviše svoj dizajn ACR-700. koje su u izgradnji u pet zemalja. pa bi stoga izgradnja novog reaktora u Francuskoj mogla da dovede do iskljuĉivanja postojećeg reaktora da bi se stvorio prostor na trţištu za generisanje energije putem EPR-a.6.3. 136 .imaju za cilj da izbegnu gubitak hladioca. Slika 8. mogu se oĉekivati sliĉni rezultati smanjenja troškova i za serije ACR. francuska vlada je predloţila izgradnju EPR u Francuskoj. Nuklearna energija već saĉinjava preko 75% francuskih izvora elektriĉne energije. EPR (Framatome ANP): EPR je priliĉno konvencionalan PWR. Predloţena veliĉina reaktora bi bila oko 1600 MWe. Zbog toga treba razvijati i prilagoĊavati regionalne planove za pripravnost u redovnim i vanrednim situacijama. završen je i dizajn ACR-1000. postoji evidencija o 203 nuklearne elektrane sa instalirnim neto elektriĉnim kapacitetom od 171 858 MWe koje rade u Evropi i 10 elektrana sa 9 836 Mwe.3. Francuska je predloţila Kini izgradnju EPR-a. Objavljeni troškovi za ACR-700 su već niţi od bilo kog planiranog dizajna za blisku budućnost. Framatome planira sertifikaciju EPR-a u SAD nakon razvoja u Evropi. Projekat je izraĊen u Finskoj.1. godine. maja 2006. Istraţivanja se nastavljaju već izvesno vreme i preliminarna sertifikacija je u postupku. Osim toga. Obećano vreme gradnje od tri godine bi postavilo rekord za velike reaktore. Srbija je okruţena sa 10 operativnih nuklearnih reaktora u nuklearnim elektranama. Planira se da se IRIS projekat završi 2015. pa se ne oĉekuje upotreba takvih reaktora u narednoj dekadi. Nuklearne elektrane u Evropi Do 10. Mapa nuklearnih elektrana u Evropi Kao što se moţe videti sa slike 8. mada su mu komponente pojednostavljene i akcenat je stavljen na bezbednost reaktora. mada je snaga ranijih objekata bila i do 1750 MWe. Ukoliko su podaci o ekonomiĉnosti koje Westinghouse BNFL pripisuje svojoj AP seriji i GE-ovoj ABWR seriji taĉni.

1. Istraţivanje po svojoj prirodi moţe biti inovativno i voditi ka formiranju novih znanja. znaĉajni radi implementacije nuklearnih tehnologija i kontrole njihovih primena.7. koji se mogu koristiti i na terenu i u laboratorijama. 2. gde se mora poštovati zakonska ograniĉenja za prehrambene proizvoda.pod ĉime se podrazumeva obuka doktora nauka da bi se ponudilo detaljno razumevanje nuklearnih tehnologija i njihova primena.1. sastanci istraţivaĉkih grupa i savetodavnih grupa su vaţni mehanizmi za pregled i sintezu novih informacija. Sastanci su. Jedan od naĉina za to je da se adekvatno kvalifikovani ljudi angaţuju u saĉuvanju i razvoju postojećeg nivoa primene nuklearne tehnologije. Nakon donošenja Zakona o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana u Saveznoj Republici Jugoslaviji 137 . kao što je ISO 17025. 3. Obuka na višem nivou . MeĊutim.1. 4. Novi trendovi u primeni nuklearnih tehnologija su razvoj jednostavnih. organizovanih pokušaja primene nuklearnih tehnologija. 8.1. koji bi trebalo da ukaţu na znaĉaj praktiĉnih rešenja. Konsultantski sastanci. meĊutim. 8. Upravljanje i oĉuvanje znanja u oblasti nuklearnih tehnologija kroz obuku i edukaciju Najnoviji trendovi su skrenuli paţnju na potrebu boljeg korišćenja znanja u oblasti nuklearnih tehnologija. Rezultati merenja moraju biti zasnovani na meĊusobnom priznanju koje se stiĉe ukoliko dobro opremljene laboratorije rade u skladu sa meĊunarodno prihvaćenim standardima. 8. kao što su konferencije i simpozijumi. a posebno su znaĉajne u meĊunarodnoj trgovini.4 Laboratorijske aktivnosti Nuklearne analitiĉke tehnike imaju vaţnu ulogu u kontroli sadrţaja radionuklida u razliĉitim materijalima.7. 8. Opšte koristi od nuklearnih nauka i njihove primene Razvoj novih primena i korišćenje prednosti nuklearnih tehnologija za odrţivi razvoj se oslanja na razliĉite mehanizme.1. u našim uslovima u oblasti nuklearnih tehnologija akcenat se mora staviti na primenjeni ili adaptivni razvoj.3 Nauĉni sastanci Sastanci. postoji velik broj nacionalnih i meĊunarodnih inicijativa da se takav trend zaustavi. da se identifikuju propusti u praćenju razvoja odgovarajućih tehnologija i da se podrţe institucije i pojedinci da ovaj problem prevaziĊu. Danas. TakoĊe. posebno u zemljama u razvoju i pri tome treba ponuditi nekoliko tipova obuke: 1. Kratke specijalizacije kako bi se nauĉnicima i inţinjerima omogućila neposredna iskustva.1. treba voditi raĉuna o potencijalnoj mogućnosti gubitka dragocenih saznanja prikupljenih u prošlim dekadama. tako da na teritoriji AP Vojvodine nije bilo znaĉajnih. Obuka i edukacija su od suštinskog znaĉaja za efikasno i trajno prenošenje znanja. ĉiji je cilj poboljšanje ili modifikacija elemenata već postojeće tehnologije da bi se ona prilagodila specifiĉnim potrebama naše zemlje (regiona). Istraţivanje Istraţivanjem se stvaraju nove tehnologije u dugoroĉnom smislu i poboljšava tekuća primena. automatizovanih i prenosivih instrumenata. takoĊe. Oni pomaţu u promovisanju opšteg razumevanja kljuĉnih pitanja i usmeravanju paţnje na ono što je bitno za neku zemlju. Obuka dodiplomaca da primene praktiĉna iskustva na samom poĉetku studiranja. Zajedniĉki seminari nauĉnika i inţinjera. predstavljaju znaĉajan uvid u formulaciju programa. takoĊe. 8.1. Ono igra vaţnu ulogu u poboljšanju nauĉne osnove i tehniĉkog razumevanja. Vaţan cilj je.8 Predlog mera u AP Vojvodini Nuklearne tehnologije (izuzev u medicini) u bivšoj Jugoslaviji su se razvijale strogo centralizovano.8.7.7.2.7.

On bi mogao da se formira u saradnji sa Prirodno-matematiĉkim fakultetom. Prvi Centar izvrsnosti bi trebalo da bude u oblasti primene nuklearnih tehnologija u medicini. 138 . koja je neophodna da bi se pojaĉali potencijali Vojvodine putem obuke. oĉuvanje postojeće eksperimentalne infrastrukture i ljudskih resursa i primena optimalnih strategija za njihovo korišćenje.(„Sluţbeni list SFRJ“ br. zajedniĉkog istraţivanja i primene steĉenih znanja. Regrutovanje i zapošljavanje mladih istraţivaĉa. Drugi centar bi trebalo da bude posvećen primenama nuklearne tehnologije u oblasti hrane.. Obrazovanje mreţa meĊunarodnih partnerskih institucija. On bi predstavljao zajedniĉki poduhvat (instituciju) Prirodno-matematiĉkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Univerziteta u Novom Sadu. ali i zainteresovanih meĊunarodnih kompanija u oblasti primene nuklearnih tehnologija u medicini (Simens. Da bi se u u što većoj meri iskoristio potencijal razvoja i primene nuklearnih tehnologija i predlaţemo osnivanje dva centra izvrsnosti (CI) u Vojvodini. Instituta za onkologiju u Sremskoj Kamenici i Kliniĉkog centra Novi Sad.. problemski orijentisanog plana istraţivanja i razvoja (R&D). koji bi ukljuĉio nuklearne tehnologije u buduće planove razvoja Vojvodine. nema jakih izvora zraĉenja niti akceleratora i nuklearne analitiĉke detekcione tehnologije se primenjuju samo u okviru nauĉnih istraţivanja iz oblasti nuklearne fizike na Prirodno-matematiĉkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. monitoringa ţivotne sredine i upravljanja vodama i zemljištem. Institutom za ratarstvo i povrtarstvo. General Electric.35/89) i te centralizovane aktivnosti su uglavnom zamrle zajedno sa planovima za izgradnju nuklearne elektrane na Dunavu na teritoriji AP Vojvodine. Novi Sad. ). poljoprivrede. Ciljevi tih CI-a bi bili : UtvrĊivanje okvirnog plana za efikasnije upravljanje istraţivanjima i njihovim primenama i razvoj fleksibilnog. ali i njihovo ujedinjenje u jednu specifiĉnu organizaciju. ĉime bi se znaĉajno povećala mogućnost i kvalitet aktivnosti primenjenog i adaptivnog istraţivanja u postojećim institucijama.. Odrţavanje i nadograĊivanje postojeće nauĉne i tehniĉke opreme. detaljan razvoj njihovog struĉnog osposobljavanja kroz rad na savremenoj problematici uz korišćenje adekvatne opreme i uz odgovarajuću mobilnost (na osnovu saradnje sa sliĉnim institucijama u Evropi i svetu). Danas na teritoriji AP Vojvodine osim dve medicinske ustanove (Institut za onkologiju u Sremskoj Kamenici i Kliniĉki centar Novi Sad). Novi Sad i Nauĉnim institutom za veterinarstvo. paţljivo odabranih tako da obezbede struĉnost i ekspertizu.

8.2 NOVI MATERIJALI 8.2.1 Uvodni deo 8.2.1.1 Aktuelno stanje u oblasti novih materijala u Evropi i svetu
Tehniĉke inovacije zasnovane na novim materijalima od devetnaestog veka do danas predstavljaju osnovni generator industrijskog i privrednog razvoja u svetu. Ciklusima ubrzanog privrednog rasta (industrijska revolucija, poĉetak masovnog transporta, uspostavljanje potrošaĉkog društva, informacionotelekomunikaciona revolucija), koji su se javljali sa periodom od 50 do 60 godina, uvek su prethodile znaĉajne inovacije u oblasti materijala (tehnologije masovne proizvodnje gvoţĊa i ĉelika, novi polimerni materijali i lake legure, poluprovodnici i keramike), slika 8.4. Danas svet stremi ka odrţivom i bezbednom društvu – novi materijali i tehnologije su preduslov za ispunjenje ovog cilja.

Slika 8.4 Prikaz inovacije u oblasti materijala kao generatora ciklusa ekonomskog razvoja. Lider u istraţivanjima novih materijala i tehnologija su Sjedinjene Ameriĉke Drţave. MeĊutim, u poslednje vreme njihova dominantna pozicija u mnogim podoblastima nauke o materijalima je ugroţena pre svega od EU i Japana, a sve više i od Ruske Federacije i Narodne Republike Kine. U oblasti keramika i legura Japan danas drţi vodeću poziciju. Interesantno je primetiti veoma znaĉajno povećanje obima i kvaliteta istraţivanja u Poljskoj. Na istraţivanjima novih materijala radi oko 4000 istraţivaĉa u 50 istraţivaĉkih instituta. Izuzetno vaţne karakteristike istraţivanja i razvoja novih materijala su globalizacija istraţivanja i geografska diversifikacija istraţivanja (koja se dešava po veoma ubrzanom tempu). Globalizaciji istraživanja najviše doprinose transnacionalni akademski istraţivaĉki programi, prisutni u gotovo svim zemljama, koji uspostavljaju jedinstvene istraţivaĉke strategije i ciljeve na velikom istraţivaĉkom prostoru. Osim toga, globalizaciji znaĉajno doprinose i moderne informacione tehnologije, koje omogućavaju istraţivaĉima lak pristup informacijama, kao i njihovu brzu i efikasnu razmenu. Od globalizacije istraţivanja drţave imaju i dobit i gubitak. Uspostavljanje transnacionalnih istraţivaĉkih programa u najvećem broju sluĉajeva ide na štetu drţavama sa manje razvijenim nauĉnim potencijalom, jer veće i nauĉno snaţnije drţave forsiraju programe u skladu sa svojim nacionalnim strategijama i prioritetima. Zbog toga su programi, koji su specifiĉno znaĉajni za razvoj manjih drţava, izostavljeni iz istraţivanja. Uzimajući u obzir da su istraţivaĉki kapaciteti u industriji u manjim drţavama i drţavama u tranziciji nedovoljno razvijeni, neophodno je u takvim sluĉajevima posebnim drţavnim merama i stimulacijom kompenzovati uticaj istraţivaĉke globalizacije na specifiĉne i znaĉajne istraţivaĉke programe. S druge strane, globalizacija omogućava znaĉajno tehnološko unapreĊenje istraţivanja u nauĉno nedovoljno razvijenim društvima, ubrzan razvoj nauĉnih kadrova kroz nauĉnu razmenu, kao i brzu asimilaciju znanja od nauĉno razvijenih partnera. Posledica globalizacije je i oteţana zaštita

139

intelektualne svojine, koja najviše šteti nauĉno razvijenijim društvima. Za geografsku diversifikaciju istraţivanja su odgovorne velike multinacionalne kompanije. Usled potrebe da svoje proizvode i usluge pribliţe krajnjem korisniku one pomeraju deo svojih istraţivaĉkih i nauĉnih potencijala i diversifikuju zajedno sa svojim poslovanjem. Sekundarnu dobit iz ovog procesa multinacionalne kompanije dobijaju angaţovanjem jeftine istraţivaĉke radne snage. Nedovoljno razvijene zemlje u osnovi imaju dobit iz ove pojave, s obzirom na to da dolazi do kvalitetnog nauĉnog i tehnološkog transfera. Radi adekvatnog sagledavanja trendova u razvoju oblasti novih materijala i tehnologija neophodno je u najkraćem iskazati osnovne elemente nauĉne politike, koju u ovoj oblasti sprovode vodeće zemlje u svetu. Osim induvidualnih programa zemalja ĉlanica EU u ovoj oblasti evropska komisija u prvi plan istiĉe ulogu Okvirnih programa (Framework Programme – FP), radi integrisanja i jaĉanja istraţivaĉkih i razvojnih aktivnosti zemalja ĉlanica. Ukupni budţet FP6 programa (2003-2006) od 17,5 milijardi EUR i konstantno povećanje sredstava (FP4 1994-1998, 13,2 milijarde EUR; FP5 1998-2002, 15,0 milijardi EUR), reflektuje opredeljene evropske komisije za intenzivnu realizaciju ovakve strategije nauĉnog i tehnološkog razvoja. MeĊu prioritetnim temama Šestog okvirnog programa (FP6) nalaze se tri iz oblasti materijala: Nanotehnologije i nanonauke, Znanjem zasnovani multifunkcionalni materijali i Novi proizvodni procesi i naprave. Ciljevi kooperacije u ovim oblastima su poboljšanje kompetentnosti Evropske industrije i stvaranje uslova za transformaciju iz resursno-intenzivne u znanjem zasnovanu industriju generisanjem znanja za nove aplikacije na raskršću razliĉitih tehnologija i disciplina.U nanotehnologijama i nanonaukama predviĊene su aktivnosti za usvajanje znanja o interfejsima i kvantiziranim fenomenima, nanokontroli svojstava materijala za nove aplikacije, integraciji tehnologija na nano nivou, nanomotorima/nanomašinama/nanosistemima, uticaju na sigurnost ĉoveka, kao i uticaju na zdravlje i okolinu. Teme u oblasti Znanjem zasnovanih multifunkcionalnih materijala obuhvataju aktivnosti u vezi sa materijalima visokih performansi, materijalima dizajniranih svojstava, razvoju pouzdanih simulacija, integraciji nanomolekularnih i makromolekularnih komponenti u hemijskim tehnologijama, ukljuĉujući dizajn i kontrolu hemijskih procesa. U novim proizvodnim procesima i napravama teme su fokusirane na stvaranje uslova za znanjem intenzivnu proizvodju ukljuĉujući konstrukciju, razvoj i kontrolu novih tehnologija, koje će odgovoriti potrebama za adaptivnu, umreţenu i znanjem zasnovanu proizvodnju. TakoĊe, istraţuju se novi inţenjerski koncepti zasnovani na proţimanju tehnologija (kao što su nano, bio, informaciona,...) sa postojećim standardnim tehnologijama materijala. U aprilu 2005. Evropska komisija objavila je predlog Sedmog okvirnog programa (FP7), koji će se odvijati od 2007. do 2013. godine. Za realizaciju ovog programa predviĊeno je 72,7 milijardi EUR. FP7, koji nosi podnaslov „Izgradnja Evrope znanja“ (“Building the Europe of Knowledge”), sadrţaće ĉetiri prioritetne oblasti, koje se odnose na istraţivanje i razvoj novih materijala. Finansiranje istraţivanja i razvoja novih materijala i tehnologija u SAD sprovodi se ravnopravno iz privatnog sektora i drţavnih fondova. Drţavne agencije odgovorne za kreiranje politike i finansiranje programa u SAD su: DOD - Department of Defense, NIH -National Institute of Health, NASA - National Aeronautics and Space Administration, DOE - Department of Energy, NSF - National Science Foundation, USDA - United States Department of Agriculture, DC - Department of Commerce, EPA Environmental Protection Agency, DOT - Department of Transportation i DHS - Department of Homeland Security. Od svih agencija DOE i NSF imaju najvaţniju ulogu kada je reĉ o istraţivanjima materijala. U 2004. za ovu namenu iz DOE-a je izdvojeno 559 miliona dolara, a iz NSF-a 251 milion. U ovom trenutku jedan od osnovnih strateških opredeljenja DOE je stvaranje velikih nacionalnih eksperimentalnih centara, radi obezbeĊenja superiornih tehnoloških kapaciteta za istraţivanje i razvoj. Sprovode se aktivnosti za izgradnju i puštanje u rad 5 novih nacionalnih centara za nanonauke do 2008. godine. Sliĉna opredeljenja ima i NSF u svom strateškom planu za period od 2003. do 2008. godine. Njihov plan podrazumeva formiranje state-of-the-art nauĉnih centara sa opremom i infrastrukurom kojoj će pristup imati širok krug istraţivaĉa. Sliĉno kao i u sluĉaju SAD, istraţivanje i razvoj novih materijala u Japanu finansira privatni sektor i drţava. U 1995. godini nivo finansiranja u oblasti materijala bio je 5% od ukupnog budţeta za nauku i tehnologiju (ukupan budţet je iznosio je 18 milijardi US $). Osnovna strateška opredeljenja su: (1) razvoj

140

tehnika za kontrolu strukture materijala i njegovih dimenzija; (2) unapreĊenje materijala znaĉajnih za energetiku i/ili zaštitu okoline sa ciljem konzervacije energije, recikliranja i oĉuvanja resursa i (3) materijali znaĉajni za sigurnosne tehnologije. U junu 2002. Ministarstvo obrazovanja, kulture, sporta i nauke i tehnologije Japana usvojilo je politiku promocije istraţivanja i razvoja nanotehnologije i novih materijala. MeĊu njegovim prioritetima nalaze se materijali znaĉajni za oĉuvanje ţivotne sredine, materijali za poboljšanje energetske efikasnosti i materijali visokih svojstava. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i ribarstva Japana, finansira dopunske programe za razvoj novih biomaterijala. Ministarstvo ekonomije, trgovine i industrije finansira programe iz oblasti poluprovodniĉkih nanomaterijala, keramika i metalnih stakala. U Ruskoj Federaciji ukupan budţet za nauĉna istraţivanja u 2004. godini iznosio je 1,6 milijardi US $, od ĉega se na istraţivanja u oblasti materijala izdvajalo oko 8%. Centar osnovnih istraţivanja je Ruska akademija nauka sa svojih 9 nauĉnih divizija, 3 regionalne divizije, 13 regionalnih nauĉnih centara sa više od 30 nacionalnih laboratorija.

8.2.1.2 Perspektive daljeg razvoja novih materijala Istraţivanja i razvoj novih materijala i tehnologija moraju biti usklaĊene sa potrebama modernog društva sa aspekta njegovog odrţivog ekonomskog i tehnološkog razvoja. Na slici 8.5 je prikazana prognoza zastupljenosti materijala u ekonomiji koje je prezentovao Ashby. Prema ovoj analizi i prognozi, relativni znaĉaj metala će opadati nakon maksimuma dostignutog 1960. godine, dok će se udeo polimera, kompozita, keramika i stakala povećavati. Interesantno je primetiti da je slika simetriĉna. Drugim reĉima, keramike, kompoziti i drugi materijali će se vratiti na poĉetnu zastupljenost, iako će prirodni materijali biti zamenjeni veštaĉkim. TakoĊe, vaţno je primetiti da nemetalni materijali dostiţu plato oko 2000. godine, verovatno zato što keramike i kompozitni matirijali nisu uspeli da zamene metale kao strukturne materijale. U sluĉaju da se reši problem lomljivosti, primena nemetalnih materijala moţe doţiveti ekspanziju.

Slika 8.5 Ashby-jeva analiza i prognoza zastupljenosti materijala u svetskoj ekonomiji Postoje dva osnovna pravca kojima se razvija moderna nauka o materijalima. Jedan pravac podrazumeva smanjenje dimenzija materijala na nanoskalu, ĉime se osim morfoloških osobina dobijaju nove karakteristike i funkcije materijala. Nanomikrostrukture se dobijaju iz neravnoteţnih procesa ĉime se, takoĊe, osvajaju nove funkcije i svojstva. Drugi pravac podrazumeva kombinovanje organskih i neorganskih materijala u nekristalnim fazama, kristalnim fazama i teĉnim kristalnim fazama. Uzimajući u

141

.Ĉelik za snaţne strukture Ĉelik za korišćenje vodonika Zaštitne prevlake za eksploataciju u ekstremnim uslovima . Institut za graĊevinarstvo.Neţeljezne legure (Al-Mn.nanoĉestice . . Novi Sad Institut za elektroniku.nanotube (ugljeniĉne. TiO2. Institut za grafiĉko inţenjerstvo i dizajn. Tehnološki fakultet. katedrama i laboratorijama. karakterizacijom i primenom. Hemijska tehnologija i zaštita ţivotne sredine.. AlSi. Nauĉne institucije i proizvodna preduzeća a) Nauĉne institucije Istraţivaĉki rad u vezi sa novim materijalima. V2O5.nanonaprave Superprovodni materijali .. njihovim dobijanjem. energetiku i telekomunikacije.Biomaterijali za veštaĉke organe .2. Fiziĉka hemija. Organska hemija. Primenjena i inţenjerska hemije.Fotokatalitiĉki materijali i materijali za preĉišćavanje . Novi Sad -Departman za fiziku: Katedre: Eksperimentalna fizika kondezovane materije (Laboratorija za sintezu i karakterizaciju materijala i Laboratorija za optiĉka i spektroskopska ispitivanja u fizici kondezovane materije). Katedre: Opšte inţenjerske discipline. Opšta i neorganska hemija.2. Hemijsko 142 .) Keramiĉki materijali Neoksidni: ugljeniĉni Neoksidni: karbidi. -Departman za Hemiju: Katedre: Analitiĉka hemija. To se odnosi na: Prirodno-matematiĉki fakultet.kvantne taĉke . pre svega na pojedinim fakultetima u Novom Sadu. Institut za industrijsko inţenjerstvo i menadţment. Institut za mehanizaciju i konstruktivno mašinstvo. cirkonijuma i magnezijuma Oksidni: na bazi oksida 3d metala i retkih zemalja   Oksidni: niobatni i tantalatni Stakla i staklo-keramike         Polimerni materijali Kompozitni materijali 8. Novi Sad.obzir potrebe ekonomije i društva za razvoj kroz visokotehnološke inovacije najveći potencijal imaju sledeće grupe materijala:  Nanomaterijali .2 Sadašnje stanje u AP Vojvodini 8. Fakultet tehniĉkih nauka...) .Materijali za bioelektroniku Ekomaterijali . odnosno na odgovarajućim departmanima. Biohemija i hemija prirodnih proizvoda..1. Nuklearna fizika. Institut za arhitekturu.oksidni . nitridi i boridi Oksidni: na bazi aluminijuma. Institut za inţenjerstvo zaštite ţivotne sredine. Fiziĉka elektronika. Institut za proizvodno mašinstvo.2.Materijali za vodoniĉnu energiju i gorivne ćelije Visokotemperaturski materijali za gasne turbine i mlazne motore Metali . koncetrisan je na teritoriji Pokrajine.metalni Magnetni materijali Poluprovodniĉki materijali Biomaterijali .

»SIGMA«. za proizvodnju silosa i opreme. Livnica centrifugalnog. Temerin »K-ing Vršac« a.D. Beĉej GMB »GraĊamont« A. »Termovent« S. Vršac »Majevica-Holding« A.D. nodularnog i ĉeliĉnog liva. Kikinda »Fadip-HKC« A. Baĉka Palanka HK »POBEDA« ad. »FKL«. Novi Sad »Agrohem«.D.. Ada A.D. Novi Sad »Albus«. Brodogradilište »Begej«.D. Panĉevo »Hemik«. elektroinstalac. Panĉevo MPI HK »BANE« A.. Vršac »Brodoremont« A.O.O.. »Pobeda-FOMG« za proizvodnju opreme i metalne galanterije. »INOX« Ind.. Subotica »Begej-plast«. Subotica A. Panĉevo »ADECO«.C.D.D.D.D.D. GraĊevinski fakultet. Mali IĊoš »Termometal« D. Hidrotehniĉki Delom i kapaciteti Više tehniĉke škole u Novom Sadu. za proizvodnju valjanog. b) Proizvodna preduzeća U okviru celovitog privrednog sistema u Vojvodini znaĉajnim ili manjim delom svojih kapaciteta bave se sledeća preduzeća: A. za proizvodnju alata i pribora za mašine. za proizvodnju kotrljajućih leţaja i kardana Temerin A.D. »Livnica preciznih odlivaka« LPO. Biotehnologije i farmaceutsko istraţivanje. sivog..D.D. Stara Pazova DP »Utva-aluminijum« sa p. Baĉki Monoštor »Centrohem«. Petrovaradin 143 .inţenjerstvo. Više tehniĉke škole u Zrenjaninu i Više tehniĉke škole u Subotici bave se ovim pitanjima. Naftno-petrohemijske tehnologije. Futog A. materijala.O. Baĉki Petrovac A. Kovin »UNIMET« D. Novi Sad »Mineloprema« a. »Nopal« Ind. Kikinda »Utva silosi« A. za metalopreraĊivaĉku delatnost. Katedre: Informatiku i raĉunarske nauke.D. »Utva-vozila«.. Ada Le Belier »Kikinda«..D. Sombor D. »ASCO VIDAK«.d.D.. Zrenjanin.o..O. preduzeće za izradu opreme i tehniĉku obradu. internacional. Titel A. Odseci: Konstruktivni.D.GROUP Jugoalat« A. Tehnologije konzervisane hrane. Baĉka Palanka A. nerĊajuće opreme i armature. Kać »BG. Beĉej »Fadip-IFC« A. vuĉenog i kovanog mateijala.. Zrenjanin A.D.O. Mašinsko inţenjerstvo.O. Inţenjerstvo materijala. Ada »Potise-precizni liv«.d. Perlez »Brixol«. Tehnologije ugljenohidratne hrane. Subotica. Novi Sad »ATB SEVER« A. Tehniĉki fakultet »Mihajlo Pupin«.

O. Subotica »Hemodom«. Novi Sad »Kulina plast«. Novi Beĉej D. Subotica »Vecom«. Baĉki Jarak »Tegum«. Subotica »Oktanoil«.D.o. InĊija »Eurokristal«. Beĉej »Vulkan guma-BILET«. Ruma »MEPOL«. Novi Sad »Tondah-Potisje Kanjiţa«. Ţitište »Vipol«. u meš. Panĉevo »Guminus«-gumarska industrija. Novi Sad »Hinom«. Novi Sad »Biser«. Beoĉin »Sloga«. Panĉevo PP Brodogradilište »Apatin«. Kovin »Gebi«. Šimanovci »Evrotom«. svojini. Šid »Silex«.O.D. Apatin »Igma«. Panĉevo »Slavica-parafarm«. Vrbas »V&B«. Srbobran »Hempro«. Novi Sad »JUB«. Kula »HGP«. Bela Crkva »Ţito media«.O. Baĉka Palanka »Plastika«. Zrenjanin »Banatplast«. Kanjiţa »Nexe-Polet«..O. »Utva« Avio industrija. Sombor »Minel-Industries« D. Sremska Kamenica »Yuco-hemija«. Petrovaradin 144 . Kumane »Linde gas Srbija«. InĊija »West Pharmaceutical Services«Beograd. Novo Miloševo »Gumaplast«. Novi Sad »Termovent SC-Livnica ĉelika«. Nova Pazova »Tarkett«. Panĉevo Fabrika akumulatora »Sombor« A. U rekonstruisanju. Ruma »HINS«. u društvenoj svojini sa p. Alibunar »Blikprodukt«. Palić »Industrija stakla Panĉevo«. Nova Pazova »Impuls-hemija«. Beĉej »Neimar«..D.IMT Fabrika opreme i pribora A. Ratkovo »Izolir«. Panĉevo »Elektroporcelan«. Kikinda »Rapid«. Kikinda »Roloplast«. Uljma »FIT«. Panĉevo »Panonija«. Plandište »Koneks«.. Baĉka Topola »MNG Plastik-Gogić«. Apatin »Novosadska fabrika kablova« A. Kovaĉica »Chemos«. Zrenjanin »Lafarge-BFC«. Zranjanin DD »Elektroremont«. Novi Sad Fabrika sijalica »TESLA« preduz. Novi Beĉej »Toza Marković«. Zrenjanin »GIP«. Ĉantavir »Rumaplast«. Bezdan »Moto-plast«.

Ruma 2 2 22. Ţitište 1 1 Ukupno 9 36 49 94 147 .6. IGM i projektovanje Metalska industrija Energetika i hemijska industrija 9 36 49 Tabela 8. Sombor 3 1 4 23. Temerin 2 1 3 28. Stara Pazova 4 4 25.1. Vršac 1 1 1 3 31. Ada 3 3 2.2. Kovin 1 1 2 15. Kanjiţa 1 1 12. Vrbas 1 1 30. Apatin 1 1 1 3 4. Raspodela preduzeća na teritoriji Vojvodine koja nameravaju ili su u toku uvođenja novih materijala i tehnologija u proces po industrijskim granama Industrijska grana Broj preduzeća GraĊevinarstvo. Metalska Energetika i Ukupno IGM i industrija hemijska projektovanje industrija 1. Alibunar 1 1 3. Baĉki Petrovac 1 1 6. Kovaĉica 1 1 14. Mali IĊoš 1 1 17. Titel 1 1 29. Šid 1 1 27. Raspodela preduzeća na teritoriji Vojvodine koja nameravaju ili su u toku uvođenja novih materijala i tehnologija u proces po opštinama Opština GraĊevinarstvo. Tabela 8. Raspodela po industrijskim granama data je u tabeli 8. InĊija 2 2 11. Novi Beĉej 1 1 2 18. Beĉej 1 2 1 4 8. Beoĉin 1 1 10. Bela Crkva 1 1 9. Baĉka Palanka 2 1 3 5. Subotica 3 4 7 26. Panĉevo 5 4 9 20.Ukupan broj preduzeća na teritoriji Vojvodine koja nameravaju ili su u toku uvoĊenja novih materijala i tehnologija u proces proizvodnje je 94. Plandište 1 1 21. Novi Sad 1 5 11 17 19. i prikazana na slici 8. Zrenjanin 1 2 2 5 32.1. Kula 1 1 16. Baĉka Topola 1 1 7. Srbobran 1 1 24. Kikinda 1 1 4 6 13.

U oblasti metalske industrije od ukupnog broja preduzeća na teritoriji Vojvodine koja nameravaju ili su u toku uvoĊenja novih materijala i tehnologija u proces proizvodnje 26 je u statusu AD (AD-Akcionarsko društvo). IGMi projektovanje.3 i prikazan na slici 8. 52% Metalska industrija. Tabela 8.2.2. Građevinarstvo.3.2.2. Nauĉno-istraţivaĉki kadar Prema zvaniĉnoj evidenciji nauĉnih radnika koji rade na teritoriji AP Vojvodine 112 se bavi novim materijalima. Raspodela naučnih radnika na teritriji AP Vojvodine koji se bave novim materijalima po titulama i zvanjima Titula Zvanje Broj nauĉnih Ukupan broj radnika nauĉnih radnika redovni profesor 45 75 Dr vanredni profesor 13 docent 11 nauĉni saradnik 2 nauĉni savetnik 1 asistent 3 profesor više škole 1 asistent 17 21 Mr istraţivaĉ saradnik 3 predavaĉ više škole 1 istraţivaĉ pripravnik 9 16 VSS asistent pripravnik 6 struĉni saradnik 1 Ukupno nauĉnih radnika 112 148 .7. 38% Slika 8.6. a 6 u statusu DD (DD-Deoniĉarsko društvo). 10% Energetika i hemijska industrija. Pregled raspodele po titulama i zvanjima je dat u tabeli 8. Raspodela preduzeća na teritoriji Vojvodine koja nameravaju ili su u toku uvoĊenja novih materijala i tehnologija u proces po opštinama data je u tabeli 8. Raspodela preduzeća na teritoriji Vojvodine koja nameravaju ili su u toku uvođenja novih materijala i tehnologija u proces po industrijskim granama 8.

Struktura naučnih radnika koji se bave novim materijalima po naučnim oblastima Nauĉna oblast Prirodno-matematiĉke nauke Uţa nauĉna oblast Fizika Hemija Biohemija Matematika Broj nauĉnih radnika 28 35 2 1 1 45 112 Medicinske nauke Tehniĉko-tehnološke nauke Ukupno Medicina. 8% predavač više škole. Struktura nauĉnih radnika koji se bave novim materijalima po nauĉnim oblastima je data u tabeli 8. mr. 3% asistent. 1% redovni profesor.8. 5% saradnik. 2% Tehničkotehnološke nauke. 10% asistent. dr. Tabela 8.4 i grafiĉki prikazana na slici 8. 1% Fizika. 39% vanredni profesor. 40% Slika 8.istraživač pripravnik. 1% istrazivac saradnik. 1% Matematika.7 Raspodela naučnih radnika na teritriji AP Vojvodine koji se bave novim materijalima po zvanjima. 1% naučni savetnik. Struktura naučnih radnika koji se bave novim materijalima po naučnim oblastima 149 . 31% Biohemija. 25% Hemija.8. dr. mr. 12% docent. 2% asistent strucni pripravnik. 3% Slika 8. mr. 14% profesor više škole.4. 1% naučni saradnik.

595. Započeti ili inicirani zajednički projekti sa partnerskim institucijama iz inostranstva u toku 2006.7 dinara.5. Bulgaria Research Group for Technical Analytical Chemistry of the Hungarian Academy of Sciences (HAS). Cluj-Napoca. godini od 104 ostvarena uĉešće na skupovima i studijskim boravcima sufinansiranih od strane Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj u iznosu od 2. Szervetlen es Analitikai Kemiai Tanszek). Institute for General and Analytical Chemistry.100. Romania Nacionalni institut za materijale. Bucharest-Magurele. Institute from Nuclear Research and Nuclear Energy (INRNE) of Bulgarian Academy of Sciences. Budapest University of Technology and Economics. Slovenia Prirodnomatematiĉki fakultet Prirodnomatematiĉki fakultet PrilagoĊavanje aktivne zaštite germanijumskog spektrometra za nisko-energetski region VojvoĊanska akademija nauka i umetnosti Razvoj hemijskih metoda analize neoni kotinoida i derivata piridin-karboksilne kiseline 150 . Hungary ”Babes-Bolyai” University.8. Max-Plank-Institut fur Physik.80 dinara.2. Germany. U toku 2006. Munchen.godine iz oblasti novih materijala Institucija Prirodnomatematiĉki fakultet Prirodnomatematiĉki fakultet Prirodnomatematiĉki fakultet Prirodnomatematiĉki fakultet Naziv projekta Kompleksi prelaznih metala sa nekim Šifovim bazama i derivatima pirazola Fiziĉko-hemijska ispitivanja novosintetisanih biološki aktivnih jedinica Tehnologija dobijanja i karakterizacija neureĊenih poluprovodnika Spektroskopija i termodinamiĉka istraţivanja kompleksa u višekomponentnim sistemima Strukturna i fiziĉka ispitivanja feroelektriĉnih teĉnih kristala i teĉnih kristala oblika banane Partnerska institucija Budapest University of Technology and Economics (BME). Tekuće aktivnosti u oblasti novih materijala U 2005.91 dinara. Hungary.2. Budapest.752.571.920. Tabela 8. Hungary Research Institute for Solid State Physics and Optics of the Hungarian Academy of Sciences. Sofia.5. U 2005.3. što je prikazano u tabeli 8.000. University of Szeged (Szegedi Tudomanyegyetem. Hungary Institute for Isotopes of the Hungarian Academy of Sciences. Budapest.godine nauĉno-istraţivaĉke institucije su zapoĉele realizaciju ili su inicirale zajedniĉke projekte iz ove oblasti sa 23 partnerske institucije iz inostranstva. 3 je bilo iz oblasti novih materijala i sufinansirano je u iznosu od 443. Faculty of Chemistry and Chemical Engineering. 6 je bilo iz oblasti novih materijala i sufinansirano je u iznosu od 135. godini od ukupno 46 skupova. Budapest. Romania Department of Inorganic and Analytical Chemistry.00 dinara. Hungary. Nova Gorica. Laboratory for Environmental Research Polytechnic. ĉiju je organizaciju sufinansirao Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj u iznosu od 4. Faculty of Chemical Engineering.

Istoĉno Sarajevo. Faculty of Engineering & Management of Technological Systems. Republika Makedonija Fakultet tehniĉkih nauka Razvoj super tvrdih nanokompozita Fakultet tehniĉkih nauka Fakultet tehniĉkih nauka Fakultet tehniĉkih nauka Fakultet tehniĉkih nauka Fakultet tehniĉkih nauka Fakultet tehniĉkih nauka Fakultet tehniĉkih nauka Matematiĉki modeli u informacionim tehnologijama Projektovanje tehnologije primenom niskobudţetskih tehnologija virtuelne stvarnosti Razvoj sistema za daljinsko praćenje temperature lakokvarljivih namirnica tokom drumskog transporta Procena seizmiĉke otpornosti konstrukcija postojećih zgrada Projektovanje i razvoj vitalnih elemenata mašina alatkieksperimentalna i raĉunska analiza njihovog toplotnomehaniĉkog ponašanja Realizacija nadzornoupravljaĉkog sistema za pogon proizvodnje biodizela iz biljnih ulja Razvoj. Slovenia. analiza i kontrola vibracija Realizacija senzorisanog veštaĉkog višesegmentnog stopala sa skoĉnim zglobom za humanoidne robote Mašinski fakultet. Prague. Austria. Universety of Miskolc. Elektrotehniĉki fakultet. Bosna i Hercegovina Univerzitet Istoĉnog Sarajeva. Bosna i Hercegovina. Banja Luka. Comenius University Bratislava. Hungary Mašinski fakultet. BiH. Skopje. Szeged. Romania Alsó-Tisza vidéki Környezetvédelmi és Vízügyi Igazgatóság. Sweden University of Zenica. Univerzitet u Tuzli. BIH. Zenica. Republika Srpska. Tel Aviv University.Fakultet tehniĉkih nauka Fakultet tehniĉkih nauka Modeliranje. Institute of Physics. Lukavica. Slovac Republic. Tuzla. Uppsala University and SLU Lägerhyddsvägen. Universita di Torino. ispitivanja i primena domaćeg merila protoka otpadnih voda Kreiranje opšteg modela projektovanja i uvoĊenja u funkciju integrisanih sistema menadţmenta usaglašenih sa zahtevima meĊunarodnih organizacionih standarda u realnim privrednim sistemima Razvoj i izrada proizvoda na principu reverzibilnog Politehnica University of Bucharest. Miskolc. University of Ljubljana. 151 . Bucharest. Israel Dipartimento di Informatica. Innsbruck experimental Plasma Physics Group. Faculty for Engineering. Academy of Sciences of Czech Republic. Centre form Image Analysis. Zenica. Czech Republic. Division of Solid State Physics. Italy. Department of Multilayer Structures. Republika Srpska Fakultet tehniĉkih nauka Univerzitet u Zenici. Istoĉno Sarajevo Leopold-Franzens University of Innsbruck. Hungary Fakultet tehniĉkih nauka Mašinski fakultet.

Dobijanje materijala od industrijskog znaĉaja moţe se ostvariti u biorafinerijama hemijskim i biološkim (enzimatskim) transformacijama biljnih proizvoda u ţeljeni proizvod. Electric Power Division. BIH.inţinjerstva Slovak University of Technology. Romania Fakultet tehniĉkih nauka RFID tehnologija u lancima snabdevanja (primena automatizovanih sistema u logistici) Fakultet tehniĉkih nauka Istraţivanje i realizacija novih rešenja energetskih pretvaraĉa u industrijskim elektromotornim pogonima Tehnološki fakultet Projektovanje strukture polimernih materijala Tehnološki fakultet Nisko-temperaturna sinteza keramiĉkih nanoprahova i filmova za primenu u elektronici 8. ulja i masti. Dortmund. Posebno je znaĉajna hemija ulja za dobijanje poliola za poliuretane. (3) moderni polimerni materijali iz petrohemijskih proizvoda. Elementi projekcije daljeg razvoja u oblasti novih materijala 8. Univerzitet u Tuzli. Athens. Inorganic Chemistry Department. celuloza. U obzir su uzete i znaĉajne društvene potrebe.2. Materijali na bazi obnovljivih sirovina biljnog i životinjskog porekla.3. Istoĉno Sarajevo. Slovakia Elektrotehniĉki fakultet. University of Szeged. Korišćenje bakterija za dobijanje polimera je vaţan pravac. Faculty of Electrical Engineering. pre svega narastajuće potrebe za energijom i odrţivim privrednim razvojem. nafta i gas i mineralne sirovine za neorganske materijale (keramiku). Tuzla. šećer. koji daje elastomere ili visoko kristalne plastične mase sa odliĉnom biodegradabilnošću. Zbog toga je predloţen relativno mali broj strateških pravaca i programa. Elektrotehniĉki fakultet. Treći bitni ĉinilac su prirodni resursi. Republika Srpska University of Timisoara. Institute of Chemistry Timisoara of Romanina Academy. Sarajevo. koji postoje u AP Vojvodini i koji treba da predstavljaju osnovu razvoja industrije materijala. Romania. National Technical University of Athens. ali i 152 . Fraunhofer Instituts für Materialfluß und Logistik. Takve sirovine su polisaharidi. Greece Faculty of Technology and Metallurgy. Hungary. Cyril and Methodius University. mogućnosti neograniĉenog proširenja proizvodnje uljarica i unapredjenja poljoprivrede. (2) fotokatalitiĉki materijali za razgradnju polutanata u ţivotnoj sredini. Skopje. Pre svega. Deutschland. BIH. lignin. Macedonia Department of Applied and Environmental Chemistry. (4) keramiĉki materijali. kako bi se u njima mogla postići kritiĉna masa ljudskog i infrastrukturnog potencijala neophodna za efektivnu realizaciju strateških ciljeva. Na osnovu gore navedenih elemenata predlaţu se sledeći strateški pravci razvoja materijala: (1) materijali na bazi obnovljivih sirovina biljnog i ţivotinjskog porekla. pri ĉemu je moguće ukljuĉiti i agronomske nauke na procesima odgajanja biljnih vrsta sa specijalnim potencijalom (genetske promene na biljkama kojima se stimuliše proizvodnja odreĊenih proizvoda u biljkama). Bratislava. Timisoara. Ti resursi su pre svega poljoprivreda.2. vodilo se raĉuna o relativno malom nauĉno-istraţivaĉkom kapacitetu (prema broju istraţivaĉa i nauĉne infrastrukture u poreĊenju sa zemljama EU). Razvoj polimernih materijala na bazi obnovljivih sirovina biljnog i ţivotinjskog porekla je snaţno izraţen trend u svetu. belančevine. Universität Dortmund. koji je u svetu već komercijalizovan na primeru familije polihidroksialkanoata (polihidroksi butirata-valerata). (5) materijali za gorivne ćelije i (6) magnetni materijali. skrob. Faculty of Mechanical Engineering. Ulja kao hemijske sirovine su veoma zahvalne zbog povoljne cene.3.1 Strateški pravci razvoja materijala u AP Vojvodini Prilikom utvrĊivanja strateških pravaca razvoja materijala u AP Vojvodina razmatrano je više faktora koji u znaĉajnoj meri opredeljuju predloge obrazloţene u ovom elaboratu.

jer omogućava razgradnju ne samo polaznog jedinjenja.zbog hemijskog sastava. Tako se za suzbijanje korova koriste herbicidi koji mogu razliĉito uticati na mikrobiološku aktivnost u zemljištu. gvožđe(III)-oksid itd. meĊu kojima najznaĉajnije mesto pripada mineralnim Ċubrivima i pesticidima. Perspektivna su i istraţivanja parcijalne substitucije S i C atomima. kao što su cink-oksid. ĉiji proizvodi mogu posluţiti kao dobra osnova za dobijanje vaţnih i profitabilnih materijala. Fotokatalitički materijali za razgradnju polutanata u životnoj sredini.dimenzija. dok u Evropi i našoj zemlji tu ulogu ima repicino ulje. Fotokatalitiĉki materijali su materijali budućnosti. koji su osnova za etilenoksidnu i propilenoksidnu hemiju za primene u poliolima za poliuretane. senzitivnih na vidljivu svetlost i njihova praktiĉna aplikacija u rešavanju problema zaštite ĉovekove okoline. 153 . Titanijum dioksid (TiO2) je po mnogim svojim osobinama idealan fotokatalizator za vodorastvorne zagadjivaĉe. a njihov plasman je garantovan u proizvodnji poliola za poliuretane. kao što su: lekovi. boja i lakova. produkti mogu da se koriste i u industriji hrane. kompjuterski ĉipovi.2 eV. pesticidi. ĉija će cena u budućnosti pasti na nivo najjeftinijih organskih hemikalija i ĉiniće ga izuzetno interesantnim za dobijanje polimernih materijala. sve više se suoĉavamo sa problemom zagaĊivanja vodenih i vazdušnih resursa. Poljoprivredna proizvodnja se izmeĊu ostalog zasniva na primeni razliĉitih hemijskih jedinjenja. do potpune mineralizacije. Takva proizvodnja je postojala nekad u preduzeću Soda-So. Mnogi herbicidi zbog svoje stabilnosti. nego i svih intermedijera koji mogu nastati tokom razgradnje. organski halogenidi. radijaciono stabilisani polietilen i polipropilen. Ulazeći u 21. Probleme sa kojima se susrećemo najĉešće izazivaju razliĉiti polutanti: pesticidi. volfram(VI)-oksid. već na poĉetku razvoja moderne glicerinske hemije. pobuĊuje paţnju sa stanovišta zaštite zdravlja ljudi i oĉuvanja ĉovekove okoline od trajnog zagaĊivanja. Od ulja se osim poliuretana mogu praviti epoksidne smole i poliestri u formi masa za livenje. AP Vojvodina ima veoma razvijenu petrohemijsku industriju. Konverzija ulja u biodizel generiše ogromne koliĉine glicerina. Ĉinjenica da se na trţištu u našoj zemlji nalazi više od 600 preparata sa oko 200 aktivnih materija. koji odgovara svetlosti iz UV spektra. itd. vlakana i filmova. kadmijum-sulfid. Korišćenje ulja za dobijanje biodizela omogućiće smanjenje zavisnosti zemlje od uvoza energenata. Za ovu namenu sojino ulje je najjeftinija sirovina u SAD i Juţnoj Americi. ali je zbog nedostatka sirovina obustavljena. nego kroz polietilen i polipropilen. Uzimajući u obzir da se najavljuje otvaranje nekoliko fabrika biodizela u neposrednom okruţenju i podatak da jedan takav pogon već eksperimentalno radi u Vojvodini. Postojeću konverziju petrohemijskih proizvoda u materijale treba unaprediti ka materijalima sa poboljšanim svojstvima kod kojih se moţe oĉekivati veći finansijski efekat (npr. duplih veza i alilnih vodonika. Poslednjih godina se sve više paţnje poklanja procesima površinske modifikacije čestica TiO2 i kontrolisanom dopiranju TiO2 koji bi mogli da pomere prag apsorpcije titanijum dioksida ka manjim energijama i time povećaju mogućnost korišćenja solarne energije u procesima razgradnje polutanata. Zbog toga je neophodno eliminisati mogućnost kontaminacije herbicidima i u tu svrhu se fotokatalitička razgradnja ovih jedinjenja pokazala kao vrlo efikasan metod. Cene ovih proizvoda su visoke. Najveći problem u vezi sa njegovom primenom je veliki enrgetski procep od 3. Kao fotokatalizatori primenjuju se disperzije ili tanki filmovi razliĉitih poluprovodnika. spiranjem dospevaju do površinskih i otpadnih voda i na taj naĉin ih zagaĊuju. istovremeno se suoĉavamo i sa potrebom odstranjivanja razliĉitih proizvoda. Tuzla. korišćenjem snaţnog oksidacionog i redukcionog potencijala fotoindukovanih elektrona i šupljina. i sl. Ova ĉinjenica pruţa odliĉnu šansu našoj nauci da se ukljuĉi u svetsku utakmicu. Osim klasiĉnog dopiranja katjonima poslednja istraţivanja su pokazala da se parcijalnom substitucijom atoma kiseonika atomima azota moţe uspešno aktivirati TiO2 da omogući razgradnju organske materije pod vidljivom svetlošću.. titan(IV)-oksid.). koji omogućuje dobijanje niza proizvoda reakcijama estarskih veza. koji štetno utiĉu na ţivi svet. boje. stroncijum-titanat. Strateški cilj u AP Vojvodina je razvoj u bliskoj budućnosti visokoefikasnih fotokatalitiĉkih materijala. adheziva. ĉestica mikroi nano. HIP Panĉevo već proizvodi etilen i propilen. komercijalne boje i druge zagaĊujuće materije ĉovekove okoline. jer osim vaţne uloge u dekompoziciji opasnih supstanci imaju i ogroman potencijal za rešavanje naraslih energetskih problema u svetu kroz primenu za dobijanje vodonika iz vode. Moderni polimerni materijali iz petrohemijskih proizvoda. elastomera. Izvanredni rezultati pokazani su pri dekompoziciji vode na vodonik i kiseonik pod vidljivom svetlošću korišćenjem fotokatalizatora na bazi BiVO4 i In1-xNixTaO4. koje u Sunĉevom spektru ima svega oko 5%. teški metali. sa jedne strane obezbeĊuje raznovrsne veoma korisne proizvode. nakon primene u okviru agrotehniĉkih mera. Osim za dobijanje polimera glicerinski. Valorizacija etilena i propilena kroz poliole je mnogo veća. Iako nam hemijska industrija. vek. program razvoja materijala na osnovu glicerinske hemije trebalo bi da ima prioritet u strateškim pravcima.

PZT). Gd2O3. istraţivanja u oblasti keramiĉkih materijala treba da predstavljaju jedan od vaţnih strateških pravaca u budućnosti. pa su stoga istraţivanja ovih materijala od strateškog znaĉaja u svetu. Mckenzie. itd.. na bazi fosforne kiseline (phosphoric acid type . sintetiĉki dijamant. 2003b. elektro-energetika i saobraćaj. Najvaţniji materijali koji se istraţuju za razvoj PEFC su konstrukcioni materijali za ramove ćelija.PEFC). Od posebnog interesa su prve dve vrste gorivnih ćelija u ĉiji razvoj se ulaţu znaĉajna sredstva od strane drţavnog i privatnog sektora u razvijenim drţavama sveta. Keramike imaju sve veći znaĉaj u medicini.Thwaites. J. i sl.. Materijali za gorivne ćelije. na bazi rastopljenog ugljenika (molten carbon type . LaGaO3.Instrum. . Pr. pakovanja za integrisana kola.Purdy.B. Nedostatak energije i visoka uvozna zavisnost jedan je od najznaĉajnih problema sa kojim će se suoĉavati AP Vojvodina u neposrednoj budućnosti. Komponente napravljene od magnetnih materijala se koriste u mnogim industrijskim oblastima.A.R. gama kamerama sve više se koriste keramički scintilatori. najĉešće keramike na bazi oksida i silikata retkih zemalja. cement. Proizvodnja i razvoj keramiĉkih materijala ima veliki impakt na društvo. Za ultrazvuĉne dijagnostiĉke ureĊaje koriste piezoelektrične keramike (najĉešće olovo-cirkonatnotitanatne keramike. kolena i drugih delova tela. Magnetni materijali. Cheng.MCFC). U telekomunikacionom sektoru posebno je interesantna primena novih vrsta optiĉkih kablova. New York.) i sintetiĉki (silicijum karbid.. Velika je primena keramika u zubarstvu. Nauĉna istraţivanja vezana za magnetne materijale u AP Vojvodini su veoma mala i ne odgovaraju potencijalu koji ovi materijali imaju za razvoj Pokrajine. alumina.YSZ). Magnetni materijali su kljuĉni industrijski materijali sa izuzetno znaĉajnim primenama. edited by J. M. U. Oxford Medical Publishing. Lu2O3.A. zidne i krovne ploče. izolatori. Cleland.PAFC). opeke. za obradu materijala brušenjem. Zbog toga je neophodno utvrditi strateški pravac za istraţivanje i razvoj magnetnih materijala.I. and Brachy-therapy. A. tako da su istraţivanja u vezi sa unapreĊenjem energetskog potencijala od izuzetne vaţnosti i treba da predstavljaju strateško opredeljenje. S..SOFC).I.Res. Application for radiation processing of materials. gorivne ćelije na bazi ĉvrstih oksida (solid oxide fuel cells .. UK (2000) 3.Kehoe. magneti i superprovodnici). Kao abrazivi koriste se prirodni materijali (garneti. 208. 66-73. koji poseduju veliki potencijal za primenu u optoelektronskoj i telekomunikacionoj industriji (kao kondenzatori. mekih magnetnih materijala i magnetnih materijala za skladištenje podataka. edited by Williams. U CT tomografiji. poliranjem...95. pozitronsko-emisionoj tomografiji (PET). stakla. seĉenjem. kao što su: magneti..9Gd0. gips. Biokeramike se koriste za popravku i zamenu ljudskih kukova. Nucl. Uzimajući u obzir postojeće industrijske kapacitete i prirodne resurse u AP Vojvodina. Intraoperative electron beam radiation therapy (IORT) in Advances in Radiation Oncology Physics-Dosimetry. medijumi za skladištenje podataka. kao što su: podovi. Vatrostalne keramike su nezaobilazni materijali u metalopreraĊivaĉkoj industriji. American Institute of Physics. Veliki potencijal imaju i fosfori zasnovani na keramikama visokih gustina na bazi Y2O3. Treatment Planning.1O1.). elektrokatalizatori za gorivnu i vazdušnu elektrodu i jon-provodne membrane...Sec. U svetu su danas istraţivanja fokusirana na sledećim tipovima gorivnih ćelija: gorivne ćelije sa polimernim elektrolitom (polymer electrolyte fuel cells .Methods in Phys.Keramički materijali. Parks. kako bi se ovaj nedostatak u bliskoj budućnosti znaĉajno smanjio.(1992) 2. E.. kao što su npr: elektronske komunikacije.C. 8... Kada su u pitanju SOFC najviše paţnje se posvećuje razvoju elektrolitskih materijala za razliĉite temperaturske opsege rada gorivne ćelije. itd. and Thwaites. Pre svega istraţivanja treba usmeriti u razvoj klasiĉnih i novih vrsta permanentnih magneta.S. itd. Er. ili njihovih mešanih oksida dopirani retkim zemljama (Eu. dijamant. Tr. najĉešće na bazi itrijumom stabilisane cirkonije (yttria-stabilized zirconia . in Radiotherapy Physics in Practice. Gorivne ćelije konvertuju hemijsku energiju direktno u elektriĉnu sa veoma visokom efikasnošću i veoma niskom emisijom polutanata.).3 LITERATURA 1. i alkalnog tipa (alkaline type . Njihova uspešna komercijalizacija u budućnosti predstavljaće jedan od mehanizama kojima će se moderna društva boriti sa narastajućim energetskim problemima. Ce0.AFC). Posebno treba istaći nove napredne keramiĉke materijale. D. T. Apatitne biokeramike se koriste da promovišu rast kosti i formiranje tkiva.. New York.. 154 . Keramiĉki optoelektronski detektori osnova su modernih medicinskih dijagnostiĉkih sistema. Quality assurance in radiotherapy physics. L. bipolarne ploĉe. D. GraĊevinska industrija se u velikoj meri oslanja na keramiĉke materijale korištenjem proizvoda. Za primenu u izvorima laserskog zraĉenja zamenjuju se monokristalni materijali keramikama na bazi Nd:YAG (neodijumom dopiran Y3Al5O12 garnet). Mccullough. indukciona jezgra.R.

E. The Netherlands. 2002.pdf 24.energy. The Hague. F. Vol. 193. 16. present and future. New York.: National Academy Press (2005).htm 17.lu/fp7. D. NSF.P. UN World Water Development Report (2003).M. Hossain. 1998.Gamma and Electron Beam. 2005. and its 2000 Update. Beneficial Uses and Production of Isotopes. Gollin.cordis. Water for People. Radiation sterilization: past. V. Pergamon Press Ltd. S. Washington. CRC Press. Rad. C. EPS 19th Nuclear Physics Divisional Conference: New trends in Nuclear Physics Applications and Technology. Italy. 5. Gollin (eds) (2003) Crop Variety Improvement and Its Effect on Productivity. Herring. Chem. R. (2005) http://www8.nsf. Organisation for Economic Cooperation and Development. National Academy of Engineering. 2002. 12.gov/engine/content.jp/cstp/siryo/haihu43/siryo2-1. Committee on Science and Engineering Public Policy. 1002-1007. Web strana National Science Foundation http://www.uspid.cfm 20.org/Activities/workshops/broadening. 2003) http://www.S.4. B.39. Evenson and D.. 9. FY2003 .. Morrissey. Nuclear Development: Society and Nuclear Energy: Towards a Better Understanding Nuclear Energy Agency.gov/ 22. No.go. Economic scale of utilization of radiation (I): Industry.cfm 19.org/sections/02_Books_Documents/Proceedings 13.cra. M.S. 2005-2009. dostupno na http://www. Web strana Evropske Unije FP6 http://fp6. National Science Foundation Strategic Plan. Radiation Sterilization for Health Care Products – X-Ray.. Ashby. the Second World Water Forum. Department of Energy http://www. D. Web strana U.do 21..int/comm/research/press/2005/pr0704-2en. 7. IAEA’s Nuclear Technology Review 2004. International Research and Genetic Improvement in Rice: Evidence from Asia and Latin America. E. Comparison between Japan and USA. Committee on Globalization of Materials Research and Development: Globalization of Materials R&D: Time for a National Strategy. September 2002. Institute of Medicine. Materials Selection in Mechanical Design. UK.cordis. OECD Nuclear Energy Agency. Water for Life. in R. The Strategic Plan of Nuclear Energy Agency.eu. Fairand. World Water Council (2000). 11. CABI Publishing. Experiments in International Benchmarking of U. G. 10.Mclaren. A publication of the Atomic Energy Society of Japan. Johnson. et al. Web strana Evropske Unije FP7 http://www. NEA. Cabrera..nsf. France 2002 14. N.gov/sbe/srs/seind04/start. 6. 217-221.p. Tagawa.S. Research Fields. Journal of Nuclear Science and Technology. 63 (3-6).F. Phys. (1992). 155 . Main Science and Technology Indicators. Pavia. M. Meeting report for the Council for Science and Technology of Japan. 2006 15. National Research Council USA (2005) 18. National Academy of Science.cao.C. pp. 9. Khush.pdf 23. The World Water Vision.2008 (Sept. Canabilla.http://europa. and G.. Volume 41.lu/fp6/home. France http://www. 8.participation/nsf/FY2003-2008plan. Journal of physics Conference Series.