Mikrobiologija je nauka o mikroorganizmima grčke reči : mikros - mali bios- život logos – nauka Mikrobiologija je nauka o mikroorganizmima.

Predmet istraživanja sićušni organizmi, koji su najčešće okom mikroorganizmima. nevidljivi (nalaze se ispod granice vidljivosti ljudskog oka - ispod 0,1 mm).Zbog izuzetne opšte heterogenosti .Zbog mikroorganizama teško je dati njihovu potpunu definiciju.Ali metode koje se primenjuju u proučavanju morfologije definiciju.Ali genetike, fiziologije, sistematike i ekologije mikrorganizama, zajedničke su za većinu mikroorganizama. mikroorganizama mikroorganizmi,- Najsitniji, Najrasprostranjeniji, mikroorganizmi Najstariji - evolutivno posmatrano, Najprostiji ?????????, Mikroorganizmi kao najrasprostranjeniji organizmi naj Mikroorganizmi su kosmopolitski organizmi vazduhu, zemljištu, vodama, prisutni su na prehrambenim proizvodima, našem telu, rublju, posuđu......... Mikroorganizmi su, evolutivno posmatrano najstariji organizmi na posuđu......... našoj planeti.Opisuju se kao odgovorni za mnoge bolesti, kao uzročnici kvarenja namirnica. Imaju ulogu u ratu, religiji i migracijama populacija ALI PREOVLAĐUJE NJIHOVA KORISNA ULOGA Mikroorganizmi Propast rimskog carstva 518-565g Kuga Španija osvaja Meksiko : 1500g Velike boginje Engleska protiv 1763.g.vuneni severnoameričkih indijanaca ogrtači zaraženi velikim boginjama Invazija Napoleona 1802.g. Epidemija tifusa Velika migracija iz Irske 1845.g Gljiva- rod krompira Građanski rat u Sjedinjenim Državama 1862.g Malarija I Svetski Rat tifus ALI PREOVLAĐUJE NJIHOVA KORISNA ULOGA Mlečni proizvodi : Mlečnokiselinske bakterije;Pivo kvasci bakterije; KORISNA ULOGA Sirće Sirćetne bakterije;Limunska kiselina Aspergillus niger;Aceton, butanol, propanol Bacillus, clostridium;Glutaminska kiselina Corynebacter glutamicum “oplemenjivanje nafte”;Proizvodnja mesa Celulolitski mikroorganizmi KORISNA ULOGA Biogas Metanogene bakterije Proizvodnja jednoćelijskih proteina”Single-cell protein” Antibiotici Penicillium, Bioinsekticidi Bacillus thurigiensis Male biološke fabrike Genetsko inženjerstvo insulin, hormon rasta… KORISNA ULOGA Uloga u kruženju biogenih elemenata,Prerada otpadnih voda,B i o r e m e d i j a c i j a, Kruženje ugljenika, Kruženje B elemenata, azota Podela mikrobiologije Prema objektu izučavanja na: Bakteriologija - bakterije Mikologija- Gljive; plesni, kvasaci Gljive su nefotosintetski organizmi- heterotrofi Eukariotna ćelijska organizacija Mogu da stvaraju antibiotike ali i izuzetno jake toksine- mikotoksini ali .... I Fikologija-Algologija Glavni producenti organske materije u vodama-fototrofi Eukarioti, morfološki različiti, jednoćelijksi, višećelijski, kolonijalni, kormoidnog talusa…..“cvetanje voda” talusa…..“cvetanje Algalni toksini Algalni Protozoologija-Protozoe- jednoćelijski organizmi, heterotrofi, vodeni predstavnici,uglavnom su neškodljivi aliProtozoologija-Protozoe- jednoć predstavnici, malarija

Virusologija “živi kristali”- obligatni paraziti, biljke, životinje, bakterije Mozaični virus duvana, velike boginje, grip, AIDS Lihenologija PODISCIPLINE U MIKROBIOLOGIJI MIKROBNA EKOLOGIJA MIKROBNA GENETIKA MIKROBNA MORFOLOGIJA MIKROBNA FIZIOLOGIJA MIKROBNA TAKSONOMIJA PODDISCIPLINE U MIKROBIOLOGIJI- PRIMENA Mikrobiologija voda, mora, Zemljišna mikrobiologija, Mikrobiologija namirnica i mleka, Industrijska mikrobiologija i biotehnologija, Medicinska mikrobiologija, Veterinarska mikrobiologija ISTORIJAT MIKROBIOLOGIJE Sve dok se o mikroorganizmima malo znalo mogao se biljni i životinjski svet oštro ograničiti jedan od drugog. Treće carstvo označeno kao “protisti”, “prvenci” ili “prabića “(Heaeckel, 1866).To je zapavo početak nove naučne protisti”, “prvenci” “prabića discipline. ISTORIJAT MIKROBIOLOGIJE Od otkrića mikroorganizama pa do danas prošlo je preko trista godina. godina proučavanja su omogućila saznanja o savršenoj organizaciji i funkciji žive ćelije. Osim toga saznajnja u okviru mikrobiologije omogućila su razvoj novih naučnih disciplina kao i široku primenu u indusriji, medicini, poljoprivredi itd., Do otkrića mikroorganizama došlo je relativno kasno. Zasluga za otkriće mikroskopa pripada holandskom trgovcu Antony van Leeuwenhoek, 1632- 1723), dogma o spontanoj generaciji ili abiogenezi Po ovoj dogmi živa materija (biljke i životinje) nastaje spontano iz nežive materije u specijalnim uslovima. Italijanski naučnik Francesko Redi, je sredinom 17-og veka dokazao da se dogma ne može primeniti na životinjski svet. Tehnički je bilo teško dokazati da sitni mikroorganizmi ne nastaju iz nežive materije. Tek je polovinom 19 veka srušena dogma o spontanoj generaciji.Francuski naučnik Louis Pasteur, 1822- 1895 Dokazao je da vazduh sadrži mikroskopom vidljive organizme, koji dospevaju u hranljive rastvore i tu se razmnožavaju.Počeo je kao hemičar nastavio kao mikroobiolog a završio kao lekar... Jedan od najboljih dokaza je Pasterov eksperiment sa staklenim sudom koji je imao grlić u obliku labudovog vrata. sud napunjen sterilnim hranljivim rastvorom, rastvor je ostao sterilan, napunjen ( oblik grlića ne dozvoljava da mikroorganizmi iz vazduha udju u rastvor) rastvor) Ali, ako bi se isti rastvor sipao i u deo suda koji je izložen vazduhu došlo bi do zamućenja rastvora. Mikroskopskim ispitivanjem rastvora pre i posle dodira sa vazduhom potvrdjeno je prisustvo mikroorganizama samo u drugom slučaju. Pasterovi radovi bili su osnova za stvaranje mikrobiologijekao naučne discipline. discipline Louis Pasteur prvi primenio sterilizaciju hranljivih rastvora kao neophodnost u proučavanju mikroorganizama. otkrio sposobnost bakterija da formiraju spore,objasnio prirodu fermentacija i dokazao da su one rezultat mikrobiološke aktivnosti. Ova njegova istraživanja predstavljaju bazu za razvoj industrijske mikrobiologije. "Pasterizacija" Paster je otkrio fundamentalni biološki fenomen - postojanje života u odsustvu kiseonika. Anaerobioza, anaerobni mikroorganizmi. mikroorganizmi. jedan od prvih naučnika koji je došao na ideju da mikroorganizmi mogu biti prouzrokovači oboljenja kod čoveka, životinja i nekih insekata. U problematiku bolesti ušao je preko bolesti pčela. jug Francuske 1848 bolest svilenih buba.. Otkrio je uzročnike crnog prišta, svinjskog vetra. Napravio je vakcinu protiv kolere i besnila. Tim svojim istraživanjima je stvorio bazu za za razvoj medicinske i veterinarske mikrobiologije. mikrobiologije Dzon Tindal Engleski naučnik Dzon Tindal, pasterov pristalica je nizom svoji ogleda objasnio razlike koje se javljaju u nekim laboratorijama a odnosile su se na sterilizaciju rastvora visokim temperaturama. Robert Koch, 1843- 1910, 1910, Nemački lekar otkrio izazivača tuberkuloze, i razradio metodu dobijanja čistih kultura, na čvrstim hranjljivim tuberkuloze kultura podlogama.Uveo bojenje anilinskim bojama i mikrofotografiju. Joseph Lister 1878 Mlečna fermentacija Čiste kultures Bacterium lactis kultures

Jedan od tehničkih doprinosa, rezultat aktivnog rada u institutima za bakteriologiju tog perioda, je primena filtara U toku proučavanja uzročnika bolesti napravljeni su specijalni filtri koji nisu propuštali ćelije bakterija. Dmitrij Ivanovski filtrat listova duvana obolelih od mozaične bolesti.Ekstrat iz obolelih listova je propustio kroz filtre i filtrat je utrljao na zdrave listove duvana. Posle izvesnog vremena listovi su pokazali znake mozaične bolesti. Njegovo otkriće da uzročnik bolesti nisu bakterije ubrzo je potvrdjeno brojnim primerima. Mnoge bolesti su bile prouzrokovane submikroskopskim agensima, koji su nazvani virusi ( živ otrov). Prava priroda virusa je ostala niz decenija nejasna. Wendell Stanley 1946 Kristalizacija mozaičkog virusa duvana ŽIVI KRISTALI Nobelova nagrada iz hemije Pored velikog interesovanja koje su mikrobiolozi pokazivali u otkrivanju mikroorganizama - prouzrokovača bolesti, u poslednjoj deceniji devetnaestog veka i početkom dvadesetog otkriva se novo polje interesovanja. Otpočinje izučavanje mikroorganizama koji imaju značajnu funkciju u biološkom kruženju materije u prirodi (ugljenik, azot, sumpor,), zatim ispitivanje mikrobioloških procesa u zemljištu kao i drugih procesa u kojima mikroorganizmi koriste čoveku. U tom periodu osniva se ekološki pravac u mikrobiologiji za koji je najzaslužniji ruski mikrobiolog S. N. Vinogradski,1855 – 1953. početak razvoja zemljišne mikrobiologije, može se uzeti otkriće hemosinteze Vinogradski,1855 1887. nove mikrobiološke metode, obogaćene kulture- kulture nakupljanja, zemljišne ploče, fertilna zrna i dr. i uvedene su nove selektivne podloge, koje su omogućile brz razvoj ovoj mikrobiološkoj disciplini. S. N. Vinogradski, 1855 – 1953 M.W. Beijerinck, 1851- 1931.Simbiotski azotofiksatori 1931. Početkom našeg veka otkriveni su antibiotici, metabolički produkti mikroorganizama Penicilin Penicilliun notatum mrvice hleba- zona bez bakterija !Otkrio je da je Penililium notatum oslobodila neko jedinjenje koja je ubilo bakterije. Tako je otkriven penicilin. Međutim, Fleming nije znao kao izolovati čisti penicilin, pa je njegov rad penicilin pomalo zaboravljen, da bi tek 1940 Florey i Chain uspeli izolovati taj produkt. I era antibiotika je počela i traje i danas. Fleming je dobio Nobelovu nagradu. S’ vremena na vreme, u svetu nauke, rodi se genijalna ideja ili revolucionarna alatka koja poptuno promeni tok našeg razmišljanja I otvori nova pitanja. Jedna od takvih stvari je tzv. PCR (engleska skraćenica od polimerazne lančane reakcije), koja ne samo da je imala neverovatan uticaj na svet nauke, nego i na mnoge aspekte svakodnevnog života.Polimerazna lančana reakcija je tehnika kojom se umnožava DNK, što omogućava naučnicima da naprave milione ili čak milijarde kopija DNK molekula za veoma kratko vreme. PCR se koristio za otkrivanje sekvenci DNK, za dijagnostifikovanje genetskih bolesti, za identifikaciju putem otisaka prstiju, detekciju bakterija ili virusa (naročito virusa SIDA-e), i za istraživanje evolucije čoveka. Čak je korišćen za kloniranje egipatske mumije!Kary Mullis, naučnik i surfer iz Newport Beach-a u Kaliforniji je ovo otkrio. Mullis je po mnogima bio “intelektualno čudo”, Nobelova nagrada iz hemije 1993/ iz Luc Montagnier and Robert Gallo1995 -(HIV) prouzrokovač AIDS. Stanley Prusiner Nobelova nagrada iz medicine i fiziologije 1997Infekcioni proteini prioni. VELIKI BROJ NAUČNIKA JE DOPRINEO RAZVOJU MIKROBIOLOGIJE KAO NAUČNE DISCIPLINE OD OTKRIĆA MIKROORGANIZAMA DO DANAS. Mikroorganizmi su jedna heterogena grupa organizama i naziv je bez preciznog taksonomskog značenja U čemu se ogleda heterogenost ?Morfologija,Fiziologija,Ćelijska organizacija **** Morfologija,Fiziologija,Ćelijska Matthias Schleiden i Theodore Schwann ćelijska teorija,nemački autori, botaničar Šlajden , i zoolog Švan.Prema toj teoriji koja se pojavila u nauci 1838- 1839.g. sva živa bića imaju ćelijsku gradju. Ćelija je elementarna morfofunkcionalna organizacija žive materije, sposobne da samostalno obavlja promet materije i energije.Ćelija je izgradjena od protoplazme. Protoplazma je komleksna, želatinozna mikstura vode, proteina, lipida i nukleinskih kiselina koja uključuje membranu a ponekad i čvrst ćelijski zid. Živa ćelija je jedan kompleksan hemijski sistem Razlike od neživog sistema-koristi iz spoljšnje sredine hemijske materije kao hranu, transformiše je kroz niz reakcija koristi iz kojih dobija energiju, sintetišu ćelijske structure,izbacuje produkte u okolnu sredinu, reaguje na hemijske i fizičke structure,izbacuje promene okolne sredine,razmnožava se. sredine,razmnožava Evolucija...Nove vrste; Mutacije Evolucija...Nove vrste; Po građi svi mikroorganizmi mogu se svrstati u tri grupe građ PROKARIOTI - Bakterije i modrozelene “alge”- cianobakterije EUKARIOTI -Alge, gljive i praživotinje- protozoe ACELULARNI Bezćelijski- virusi

Prouzrokovači su mnogih bolesti. Interesovanje za proučavanje viroida i priona vezano je pre svega za bolesti koje izazivaju. Tvort (Twort ) u Engleskoj i Derel (d’Herelle) u Francuskoj otkrili su bakteriofage. ćelija biljka i životinja. ulaskom u živu ćeliju virusi koriste ribozome. ali postoji i niz drugih razlika. membrana.bolest ludih krava I Creutzfeldt-Jakob (CJD) bolest ljudi. ali do razjašnjenja njihove prirode. njene funkcije i u reprodukciji i razviću. Taj region označava se kao nukleoid. gljive. Unutar ćelije postoji region koji kontroliše ćelijske funkcije i naslednost. dokazano da prioni koji prouzrokuju bolest ludih krava nakon infekcije ljudi prouzrokuju CJD bolest. arheobakterije. znatno su doprinela razvoju novih naučnih disciplina. u Engleskoj 1996g.inkluzije. enzime domaćina za sintezu svojih specifičnih proteina. protozoe.free. alge i protozoe a od viših organizama. prošao je dug period. Vredsnost ovih tehnika priznata je tek oko 1950. fizi Glavna razlika izmedju prokariota i eukariota je upravo u tome. Ćelijusku organizaciju imaju bakterije. s obzirom da nose genetičku informaciju u svojoj nukleinskoj kiselini. Bez obzira na jednostavnu građu prouzrokovači su bolesti životinja.Virusi otkriveni krajem 19-og veka. Ali. izučavanje imuniteta. U toku proučavanja hemijske aktivnosti mikroorganizama otkriveno je da se alkoholna fermentacija može odvijati ekstraktima ćelije kvasca u odsustvu celih ćelija (cell. uprkos pomenutoj izolaciji. hloroplasti. Ovo otkriće je otorilo puteve hemijske analize metaboličkih procesa. Pri infekciji stvara se veliki broj kopija proteina priona koji “napadaju” neurone.ribozomi. prvih Pasterovih i Kohovih eksperimenata do danas. svoje rastenje i reprodukciju. Istraživanja u mikrobiologiji. Virusi su metabolitički inertni van žive ćelije i nisu u stanju da samostalno vrše metabolitičke procese kao i da se samostalno razmnožavaju.i Eukariotna ćelija Eukariotna ćelija je krupnija. Tipičnu prokariotsku ćeliju imaju bakterije i arheobakterije.Specifičnost eukariotnoj ćeliji daju membranske stukture. E.slobodan od ćelije).ribozomi. izgrađeni od proteina. cirkularni RNA molekuli bez zaštitnog omotača. već se još dugi niz godina razvijala potpuno nezavisno. Dalja saznanja su ukazala na osnovnu sličnost metaboličkih procesa u živim ćelijama: glikoliza u ćelijama kičmenjaka. DNA u nukleusu je organizovan u hromozome a jedro je membranskim sistemom odvojeno od okolne citoplazme.R. kada je naglo počela da se razvija kultura ćelija tkiva biljnog i životinjskog porekla. Još jednostavnije građe od virusa su viroidi i prioni. g. složenije građe od prokariotne ćelije i ima diferentova nukleus. kao i izučavanjem mehanizma nasledjivanja i evolucije biljaka i životinja. nova naučna disciplina počela je da se razvija u okviru mikrobiologije. zid. analizu hemijske aktivnosti mikroorganizama itd. prioni Viroidi su mali. ćelijske organele. Biohemija. Uzrok izolovanosti mikrobiologije istraživanja u mikrobiologiji bila su usmerena na identifikaciju i opisivanje uzročnika bolesti. Izolovanosti mikrobiologije ? Mikrobiologija nije našla svoje logično mesto u okviru biologije. Prioni se mogu okarakterisati kao ekstremne forme viroida. Interesantno je da čak i veoma originalni. Itd. kao što je slinavka i šap. slična je fermentaciji kod kvasaca. Napori da se nešto više sazna o virusima izazivačima bolesti kod biljaka i životinja olakšani su otkrićem virusa koji napadaju bakterije. Osnovne strukture prokariotske ćelije su ćelijski zid. Kod nekih ćelija taj materijal organizovan je u strukturu. i odlikuju se relativno jednostavnom ćelijskom građom. Već krajem devetnaestog veka mikrobiologija je postala naučna disciplina sa nizom odredjenih shvatanja i tehnika. Kod drugih ćelija ovaj materijal nije fizički odvojen od ostalog dela ćelije. novi postupci eksperimentalne mikrobiologije nisu uspeli da zainteresuju i nadju svoju primenu u oblasti opšte biologije. Opšta biologija se početkom dvadesetog veka bavila proučavanjima organizacije ćelije.citoplazmatična membrana.i obavijen je nuklearnom membranom.nukleoid. mitohondrije. Mikroorganizmi koji imaju eukariotnu građu su gljive. Mikrobiologija I druge nauke Mikrobiologija je u toku razvoja u naučnu disciplinu prešla dug put od Levenhukovog otkrića. Proučavanja bakteriofaga doprinela su shvatanju prirode virusa uopšte. potrebe . alge.

Mala veličina Razmišljajući kako prehraniti sve veću ljudsku populaciju. hemije.E. Nešto kasnije Lurija i Delbrik *S.5 kg proteina.001 m i l 0. Pravilo. Bioremedijacija Značaj mikroorganizama u procesu detofiksikacije zemljišta i voda načaj MORFOLOGIJA MIKROORGANIZAMA Morfologija izučava spoljašnji izgled i unutrašnju strukturu mikroorganizama.sistem pri izučavanju funkcije gena kao i mehanizama osnovnih bioloških procesa. Genetika naučna disciplina koja se razvila početkom našeg veka.u ishrani za biosintetičkim prekusorima koenzima. nije imala dodira sa mikrobiologijom sve do 1941.) dovode do revolucionarnih promena u svim mikrobiološkim disciplinama. Oni su uspeli da izoluju čitav niz biohemijskih mutanata neurospore. životinja i biljaka. genetsko inženjerstvo. Veličina mikroorganizama Mikroorganizmi su jedna veoma heterogena grupa po veličini.. cilije.Ćelija veća-više vremena je potrebno da hranljive materije iz spoljašnje sredine dođu u ćeliju. Izučavanje morfoloških osobina mikroorganizama uporedo sa usavršavanjem svetlosnog mikroskopa zahvaljujući. što znači da najmanja ćelija treba da bude za nekoliko reda veličina veća od najvećeg molekula (makreomolekula). Osim toga antibiotici.001 mm i nanometar nm a to je 0. Tatumi otkrivaju da je gljiva Neurospora izuzetno pogodan materijal za izučavanja genetike. Delbruk su izolovanjem bakterijskih mutanata omogućili postupak i idejnu osnovu za razvoj mikrobne genetike. dolazi se do važnih podataka. genetike i biohemije. faktori rasta) zajedničke su za ćelije mikroorganizama biljaka i životinja. zahvaljujuči velikim istraživanjima u fiziologiji bakterija.insulin Osnovna istraživanja u mikrobiologiji omogućila su primenu mikroorganizama u industrijskoj proizvodnji prehrambenih proizvoda. vakuole.elektronski Razvoj eksperimentalnih metoda iz fizike. što omogučava veliku brzinu mikrobioloških procesa u prirodi: efikasnu razmenu materija i ekonomično trošenje energije.01  a neke alge dostižu i 1 m. Za isto vreme 500kg kvasca sintetizira više od 50 kg proteina. Od tog perioda pa do današnjeg dana mikroorganizmi se koriste kao model. Mala veličina ćelije mikroorganizama ima određeni biološki značaj. membrane. U tom periodu američki naučnici Bidl i Tatum (G. ćelijski zid. Mala veličina . Luria i M. biologiju Danas metode molekularne biologije (sekvenciranje nukleinskih kiselina. jedro. Genetika.manja ćelija brže raste .citoplazma. sto puta više. plastidi. Beadle i E. kapsule. Zbog toga mikroorganizmi imaju I veliki prirast. U periodu od 1940 do 1945 došlo je do konvergencije. Mikroskop (micros-sitan. neophodnih za metabolizam ćelije (vitamini.Mikroorganizmi se razmnožavaju velikom određ brzinom.genetskim inženjerstvom hormon rasta.g. Razmena energije nije srazmerna njihovoj masi nego površini. itd. vakcine.odnos površine i zapremine: mala zapremina ćelije ima ogromnu dodirnu površinu. Virusi su najsitniji mikroorganizmi i veličine su samo oko 0. organele. fazno kontrasnom i fluoroscentnom mikroskopu . Prilikom mikroskopiranja veliki broj mikroorganizama postaje vidljiv. enzima. Mikroskop je ključ istražovačkog rada u mikrobiologiji. skopeo-gledam) je instrument koji služi za posmatranje sitnih objekata.fiziološka prilagodljivost . aminokiseline. mikrobiologije. antibiotika.00001 m Najsitniji mikroorganizmi su VIRUSI i veličina najsitnijih organizama odredjena je takozvanom molekularnom granicom. m Jedinica za merenje mikroorganizama je mikrometar m a to je 0. biohemije i biologije a posebno molekularne biologije MORFOLOGIJA Veličina i oblici mikroorganizama Gradja mikroorganizama. BIOTEHNOLOGIJA Krajem 1970 godine. hormoni se primenjuju u lečenju i spečavanju bolesti ljudi. flagele.. Za svoja otkrića dobili su Nobelovu nagradu 1958. genetici i biohemiji počinje sa razvojem Proizvodi biosinteze pomoću mikroorganizama dobijenih tehnologijom rekombinantne dezoksiribonukleinske kiseline ( r DNK ) . što je omogućilo analizu metaboličkih puteva kod mutanata i izuzetno elegantan prilaz izučavanju funkcije gena. Goveđe meso 500 kg sintetiše u 24 sata 0. da se metabolišu i omoguće rastenje ćelije. periodu nova naučnu disciplinu molekularnu biologiju. organskih rastvarača.

Najmanji virusi nisu veći od poznatih makromolekula (npr.5 x 4 nm.Okrugao oblik kod bakterija. Nastaju kada se deoba ćelije vrši u dve ravni pod pravim uglom. Bakterije u obliku zapete nazibamo vibrio. Izvijeni oblici. spiroheta Končast oblik-ovaj oblik najizraženiji je kog gljiva i algi.5.15-0. gvoždjevite bakterije i sumporne. i nakon deobe ćelije ostaju zajedno gradeći grozdaste tvrevine.ogrlica) je takav oblik gde je više koka medjusobno povezano tako da obrazuju lanac.5nm dobićemo dužinu od 50 nm što je debljina lista obične sveske.latinski – paket .Kod sluzavih bakterija Sporocytophaga myxococcoides životni ciklus započinje klijanjem spore. Jedna od najsitnijih bakterija Dialister pneumosintens.Stafilokoke su oblici koji imaju grozdast oblik u kome je veći broj koka medjusobno povezan tako da grade nepravilne grupacije.sporogeni i nesporogeni.zrno) mikroorganizama. Bacillus megaterium 1. Enzimi zbog toga bivaju sintetisani samo onda kada kada je u okolnoj sredini prisutan odgovarajući supstrat.Tetrade su četiri koke medjusobno povezane. nisu nađeni oblici koji žive samostalno. Kod bakterija cilindrični oblici. Štapićast oblik je dosta zastupljen kod mikroorganizama. glikogena). izvijen. Ovi oblici nastaju kada se deoba ćelije vrši u više ravni pod nepravilnimm uglom. okrugle bakterije prečnik 0. i nakon deobe ćelije ostaju zajedno. gljiva . Ovi oblici Sarcinenastaju kada se deoba ćelije vrši u tri ravni pod pravim uglom. zaokružuje se i konačno prelazi u sporu. i nakon deobe ćelije ostaju zajedno. Kod bakterija je ovaj oblik karakterističan za aktinomicete. ali se ćerke ćelije se odvajaju i nastavljaju život kao pojedinačan oblik. Ćelijski regulatorski mehanizmi kod mikroorganizama imaju neuporedivo veći značaj i jasnije se mogu raspoznati u poređenju sa ostalim organizmima. končast.2 nm .10 nm. Nakon izvesnog vremena ove ćelije se skraćuju. . Kod mikroorganizama je fiziološka prilagodljivost mnogo veća što je povezano sa njihovom malom veličinom. S druge strane u jednu kocku zapremine 1cm3 može stati približno 1 bilion okruglih bakterija Eukariotni mikroorganizmi . pa se može reći da su mikroorganizmi zahvaljujući malim dimenzijama. Virusi su najsitniji organizmi i njihova veličina se kreće od 20 do 2000 nm. u obliku zavoja spirilum i u obliku više navoja spiroheta.koka (grčki coccus. Takva pojava naziva se polimorfizam. Okrugao . Sarcine. Ako poređamo 100 okruglih bakterija prečnika 0.Više biljke I životinje imaju uglavnom nepromenjenu količinu enzima pa su ograničene što se tiče fiziološke prilagodljivosti. brzom razmnožavanju i rasejavanju k o s m o p o l i t i. Ovi mikroorganizmi su nađeni samo u crevnom sistemu ovih riba.0. Klijanjem spore obrazuje se vegetativna ćelija koja je u početku štapićasta a kasnije vretenasta. okrugle bakterije Neke bakterije kao Beggiatoa mirabilis može dostići dužinu od 1 cm i širinu od 50 nm.7.mnogo krupniji od bakterija. koja je stanovnik Crvenog mora. Protozoe spadaju u grupu krupnijih mikroorganizama 2 do 200 nm. Najkrupnija bakterija.5 nm.naročito su zastupljeni kod bakterija. Polimorfizam -Pojedini mikroorganizmi imaju promenljiv oblik. štapićast. Mala veličina kosmopoliti Razultat brzog razmnožavanja je univerzalna rasprostranjenost mikroorganizama. Male dimenzije mikroorganizama omogućuju da se pregledaju populacije od 108 do 109 pojedinačnih ćelija na čvrstoj hranljivoj podlozi u Petrijevoj šolji I tako dokažu retke pojave kao što je mutacija. štapić je dimenzije samo 0. OBLICI MIKROORGANIZAMA Kod mikroorganizama postoje četiri osnovna oblika: okrugao. Prm : Bacillus subtilis 0.8 x 2-3 nm.loptast najrasprostranjeniji oblik mikroorganizama i susrećemo ga kod svih grupa mikroorganizama. koja živi u crevnom sistemu riba iz porodice bakterija Acanthuridae. Polimorfizam je karakterističan za sluzave bakterije iz roda Mixobacteria. Streptokoke (grčki streptos. bakterijaMonokoke ili mikrokoke su pojedinačne koke koje nastaju poprečnom deobom ćelije. do sada opisana je Epulopiscium fishelsoni. vibrio.Pojedinačni.oblik u kome je osam koka medjusobno povezano tako da grade paketić. ili u kraćim ili dužim lancima. Veličina kvasaca se kreće oko 5. smatraju se posebnim simbiontima a priroda te simbioze nije potpuno objašnjena. U jednoj ćeliji bakterije iz roda Micrococcus ima mesta za samo 105 proteinskih molekula pa takva ćelija ne može stvarati enzime koji joj u tom momentu nisu potrebni. Veliki napredak u biohemijskim I genetičkim istraživanjima može uz ostalo zahvaliti I tome što je u radu s njima u kratkom vremenu moguće dobiti veliki broj ponovljenih rezultata. Bakterije 1 .30 nm. Ovi mikroorganizmi imaju sposobnost da u toku ontogenetskog razvića menjaju oblik ćelije.Myxomycota.

. Hemijski sastav i struktura citoplazme mikroorganizama zavisi od vrste. U osnovi je izgradjena od fosfolipida (20 .Jedarni materijal. mezozomi a kod eukariota različite organele.U citoplazmi se nalaze različite ćelijske strukture : nukleoid. ribozomi. Nepolarni repovi koji sadrže masne kiseline hidrofobni su i netopivi u vodi.Involucioni oblici su reaktivne forme. mezozomi a kod eukariota različite organele CITOPLAZMATIČNA MEMBRANA Citoplazmatična membrana predstavlja visoko selektivnu barieru. Molekule proteina u membrani mogu biti uređene na različite načine.70 .70 %-mozaičan fluidni model. purina. za razliku od dvolančane DNA. različitih mikroorganizama.30%) i proteina 50. transportna tRNA i ribozomalna rRNA. kod E. Uloga ovih intracelularnih membranskih tvorevina je u sintezi ćelijskog zida. Redosled purina i pirimidina u jednom lancu DNA određuje sekvencu u drugom. U citoplazmi se nalazi i mnogo anorganskih jona.U citoplazmi se nalaze različite ćelijske strukture : nukleoid. U osnovi je izgradjena od fosfolipida (20 . proteina itd. polinukleotid koji se sastoji od subjedinica – mononukleotida u čiji sastav ulaze purinska (adenin ili guanin) ili pirimidinska baza (timin ili citozin) fosforna kiselina i šećer dezoksiriboza.Debljina citoplazmatčne membrane je različita kod model.80 % Hemijski sastav i struktura citoplazme mikroorganizama zavisi od vrste. To je pokretanje povezano s velikim brojem funkcija što ih obavlja citoplazmatična membrana. Osim toga RNA se najčešće sastoji od jednog lanca polinukleotida. starosti i uslova života mikroorganizama.Kod mlade ćelije ima izgled homogene mase. i inkluzije. Najčešće se involucioni oblici dobijaju pod uticajem antibiotika i različitih otrova. npr. Prema Wotsonovom modelu molekula DNA se sastoji od dva polimera koji su uvijeni u dvojnu spiralu. šećera. Neki od tih proteina imaju kanale kroz koje materije ulaze i izlaze iz ćelije. tako da oni postaju prošireni. ribozomi.Sekrecija. Svaka molekula fosfolipida ima dvoslojnu glavu koja se sastoji od fosfatne grupe i glicerola i ona je hidrofilna (privlači vodu) i u vodi topljiva.30%) i proteina 50. Fosfolipidi se sastoje od hidrofilne i hidrofobne grupe. Mezozomi su uglavnom prisutni kod grampozitivnih bakterija. mutna i elastična. Medjutim bakterijska citoplazma najviše sadrži vode. To dinamično uređenje fosfolipdi i proteini opisuje se kao mozaičan fluidni model.Citoplazmatčna membrana može da gradi različite invaginacijemezozomi. Ovaj molekul može biti veoma dug. vitamina. Građa Prokariotske ćelije:citoplazma. DNK je polimer.coli dužina iznosi 1. kruškasti i u obliku drugih nepravilnih formi. čestice ribozoma. pirimidina. Funkcije citoplazmatične membrane:Transport. komplementarnom lancu RNA je polinukleotid slične građe kao DNA s tom razlikom što u sastav pirimidinskih baza ulazi uracil umesto timina. smatra se. Pod njihovim uticajem dolazi do promene oblika mikroorganizama. Nukleoid ili hromozom tvorevina koja služi za očuvanje i prenošenje genetičke informacije. Kada uslovi za život mikroorganizama postanu povoljni samo neki od involucionih oblika mogu se ponovo smanjiti tj. tako je kod Bacillus cereus utvrđeno da se njegova debljina kretala od 5-10 m.3 mm. nazvani periferni lagano se odstranjuju hemijskim metodama iz membrane. povratiti normalan oblik. Citoplazmatična membrana je tanka ćelijska membrana visoko selektivnu barieru Na elektronskim fotomikrografijama uočava se dvoslojna struktura . deobi genetskog materijala. nazvani integralni mogu se iz membrane odstraniti samo nakon razaranja dvosloja. starosti i uslova života mikroorganizama.Kapsule.Biosinteza. što znači da je dužina oko 600 x od ćelije u kojoj se nalazi. u disanju itd. ameboidni. razgranati. već se pokreču potpuno slobodno unutar površine membrane. Jasno je da je molekul DNK veoma izuvijan u ćeliji i može se uočiti pomoću elektronskog mikroskopa kao slabo kontrastna “ jedrova oblast” koja nije odvojena membranom od citoplazme. Kod bakterija hromozom se sastoji od dvolančanog molekula DNK.fosfolipidni dvosloj. Neki od njih.ćelijski zid. a šećer riboza umesto dezoksiriboze.Organele za kretanje Prokariotske ćelije: CITOPLAZMA Citoplazma je gusta. U spirali purinske i pirimidinske baze su povezane vodonikovim vezama čineći parove adenin– timin i guanin – citozin. Postoje tri tipa RNA i to Informaciona (mesendžer)RNA (I RNA). Citoplazmatčna membrana može da gradi različite invaginacije u obliku kesica ili spirala nazivaju se mezozomi. Integralni proteini.L-f orme uslovima. Fosfolipidi i proteini u membrani nisu statični. Ovakva ćelija je sposobna da raste ali ne i da se razmnožava. okruglasti.komleksna smeša organskih molekula: aminokiselina.Produkcija energije. prozračna je a sa starošću struktura se menja. Veličina obih ćelija je varijabilna i može dostići gigantske razmere. prodiru u membranu potpuno. Ostali proteini.transpozomi . lipida. Molekuli fosfolipida poređani su u dva niza.Epizomi. naziru se dve tamne crte sa svetlim prostorom između.70 %.L-forme. Citoplazma organele kod prokariota nema ćelijskog strujanja. Extrahromozomalni elementi:Plazmidi.nastaju starenjem ćelije. kao i rastom ćelije u nepovoljnim životnim forme. Preko ovih grupa povezuju se fosfolipidni molekuli dajući dvoslijnu membranu u kojoj se nalaze proteinski molekuli.Velike strukture u citoplazmi su DNK.

. te svaki molekul ima svoju konstantu sedimentacije. Usled inklinacije Zemljinog magnetnog polja.U citoplazmi se mogu naći i lipidne materije poly-b. kod nekih bakterija. biljnih ćelija dovode do stvaranja tumora. protozoa. transformacije biljnih ćelija dolazi usled integracije dela TI plazmida u genom biljke. Veća subjedinica 50 S se sastoji od dužeg lanca r. Može se smatrati da svaki mikrob ima mali magnet koji reaguje na magnetno polje u životnoj sredini. Biljna tkiva inficirana TI plazmidom sintetišu specifične organske molekule opine (supstance koje se inače ne nalaze u prirodi) TI plazmid je dobio primenu u metodama genetičkog inženjeringa za konstrukciju vektora. koje pri infekciji tumefaciens.RNK i od oko 50 specifičnih proteina. Poseban tip RNK koji učestvuje u gradji ribozoma naziva se ribozomna RNK ( r-RNK)Svaka čestica ribozoma se može razdvojiti na dva nejednaka dela . autonomno se replicira van hromozoma i nosi genetičku informaciju za različite funkcije. Simbol S je oznaka za konstatu sedimentacije. Vrlo su dugačka i karakteristična kod bakterije Corynebacterium diphteriae.polinukleotid koji se sastoji od subjedinica. Mnogi mikrobi koji sadrže magnetozome su akvatični organizmi koji ne rastu uspešno u uslovima atmosferske koncentracije kiseonika i koji detekcijom magnetnog polja i nizvodnim plivanjem sklanjaju se od kiseonika naviše u vodenom stubu. sličan je makromolekulu DNK. koji čine 40 do 50 % mase ćelije.Cirkularni deo DNA koji može da se integriše u hromozom naziva se epizomi (primer F faktor kod E.na malu i veliku Svaka subjedinicu. Tako naprimer sumporne bakterije mogu da sadrže veliku količinu sumpornih granula. uz čiju pomoć se vrši fotosinteza. Mala subjedinica označava se kao 30S i sastoji se od krajnjeg lanca RNK i od oko 20 specifičnih proteina.hidroksibutirat i predstavlja rezervu ugljenika i energije. Ribozomi su ćelijske strukture koje učestvuju u sintezi proteina. Metahromstska zrnca nalaze se kod algi.mononukleotida.S po Svedbergu Veličina i oblik molekula odredjuje brzinu sedimentacije. mikrobi plivaju silazno (na dole). koji se nazivaju poliribozomi. Magnetotetske bakterije se ponašaju tako što recimo u severnoj hemisferi plivaju severno duž magnetnog polja. Volutinske granule kao što su metahromatske granule su polifosfati. Ovi genetički elementi imaju specifičnu osobinu da se premeštaju sa jednog dela istog hromozoma na drugi ili da “skaču” sa plazmida na hromozom ili sa jednog plazmida na drugi u istoj ćeliji. Ribozomi su izgradjeni od RNK i proteina.cell: bakterije koje ne sadrže fertility factor. Unutrašnje membranske strukture U citoplazmi cijanobakterija nalaze se unutrašnje fotosintetske strukture sa hlorofilom I karotenoidima. u cilju dobijanja optimalne količine svetlosti i nutritijenata. U magnetozomima koji se tek razvijaju uloga membrane je da vrši precipitaciju gvožđa kao Fe3O4. cijanobakterija koriste gasne vakuole da bi kontrolisale njihov položaj u vodenom stubu. Inkluzija Kod nekih bakterija u citoplazmi se akumuliraju različite inkluzija . Kod većine nitrifikacionih i metanskih postoji jako razvijen sistem intracelelularnih membrana. Kod purpurnih sumpornih bakterija fotosintetski pigmenti lokalizovani su u hromatoforama. a u južnoj pak južno duž magnetnog polja. Na ovaj način oni omogućavaju mikrobima da se orijentišu u magnetnom polju.biljnih patogena. Veza u poliribozomima je ostvarena preko i-RNK. dovodi do povećane sinteze biljnih hormona i prenosi se pri deobi ćelija u novoreplicirane genome. TRANSPOZONI su mali fragmenti DNA veličine gena repliciraju se zajedno sa hromozomnim plazmidom na kome se nalaze. pravougaonog ili pak u obliku šiljka kod nekih bakterija. nađen kod Agrobacterium tumefaciens.Segment TI plazmida koji se integriše u genom domaćina se naziva T-DNA. Magnetozomi mogu biti kvadratnog oblika. Magnetozomi se prvenstveno mogu naći u akvatičnim bakterijama i u nekim jednoćelijskim algama (eukariote). .Ovi magnetozomi omogućavaju mikrobima da prate magnetno polje Zemlje. U ovim sredinama. Recipijent u konjugaciji PLAZMID je naziv za ekstrahromozomalnu DNA koja se ne integriše u hronozom. Nagomilavaju se obično onda kada se ćelija nalazi u sredini bogatoj fosfatima. Magnetozomi su intercelularni kristali sačinjeni od magnetita (Fe3O4) koji prokariotskim ćelijama koje ga poseduju prenose trajni magnetni dipol.Kod prokariota se ribozomi nalaze u citoplazmi. Izgleda da pored magnetozoma ovaj proces ne obuhvata nikakvu specijalnu mašineriju. ali se uglavnom javlja kao jednolančani molekul. Gasne vakuole Cijanobakterije obavljaju fotosintezu i žive u morima i okeanima. Granule predstavljaju izvor energij za te bakterije. RNK je makromolekul. T-DNA se integriše na različitim mestima u hromozom biljne ćelije (dikotiledona). Komletna čestica ribozoma ima konstatu sedimentacije 70 S kod prokariota. često udruženi u agregate različite dužine.Postoji specijalna membrana oko magnetozoma koja vezuje magnetit za tačno definisanu oblast.Aktivnost ribozoma u sintezi proteina se ispoljava samo kada su udruženi sa informacionom RNK koja nosi informaciju za sintezu specifičnih proteina. coli) F+ ćelije : donor u konjugaciji F. Interesantno je pomenuti TI plazmid.

Nekapsularni sojevi se odstranjuju fagocitozom.više slojeva peptidoglikana-čvršći. Neke bakterije.malo savitljiv. Patogeni i nepatogeni sojevi Steprococcus pneumoniae razlikuju se samo po prisustvu odnosno odsustvu kapsule. veruje se zaštićuju od osmodskog liziranja.glutamin.alanin. Fina gradja flagela uočljiva je samo elektronskim mikroskopom. Osnovna komponenta ćelijskog zida koja daje čvrstinu je peptidoglikanpeptidoglikan kompleks polisahrida i peptida. KAPSULE Neke bakterije poseduju spoljašnji sluzavi omotač koji se naziva kapsula. Kapsula sprečava fagocitozu bakterije Klebsilla pneumoniae i omogućava joj da se pričvrsti i stvori kolonije u sistemu organa za disanje. koja je polimer glicerola i ribitola povezanih fosfo diestarskim vezama Unutar prokariota nalaze se organizmi koji nemaju ili imaju veoma malo materijala ćelijskog zida. Iako je ova bakterija nepoželjna u šećeranama. i tkivu pa čak i na drugim bakterijama.povezani b-1-4 glikozidnim vezama u nizu I to nauzmenično Tetrapeptid. Ove bakterije u kratkom roku pretvaraju rastvor saharoze u želatinoznu masu koja se sastoji od dekstrana. a sa površine bakterijske ćelije ostranjuje se relativno lako.6 položaju a lanci su međusobno umreženi.2nm) I makrokapsule (debljine>2nm) Kapsula ima ulogu da štiti bakterijsku ćeliju od nekih fizičkih i hemijskih faktora sredine. sitne su i lako prolaze kroz bakterijske filtre pa su svojevremeno mešane sa virusima. na korenu biljaka. a kod mnogih patogenih bakterija obezbedjuje preživljavanje u organizmu domaćina i nosilac je virulentnosti. Diaminopimelinska kiselina. D. Mycoplasme nemaju ćelijski zid. Stvaranje kapsula može izostati ako ne postoje navedeni uslovi. meningokoke). ili kompleks polisaharid-protein. Tetrapeptid Pentaglicinski mostovi. ORGANELE ZA KRETANJE FLAGELE . Dekstran je polisaharid kod koga se jedinice glukoze povezuju u 1.bičevi Flagele su končaste tvorevine koje mogu biti različite dužine. Specifična priroda kapsule može pomoći pri identifikaciji bakterija. odredjena optimalna koncentracija CO2 itd. peptidoglikanSpecifičnom metodom bojenja po Gramu bakterije se mogu podeliti na grampozitivne i gramnegativne. Citoplazmatska membrana kod ovih bakterija je specifična jer sadrži sterole. Komponente peptidoglikana NAG i NAM. peptidoglikanatejholna kiselina. ali po pravilu nekoliko puta duže od bakterijske ćelije. zahvaljujući kapsulama mogu se pričvrstiti na različite površine. kao što su stene u brzim rekama. Flagele se sastoje iz : Bazalnog tela . na osnovu njene sposobnosti sinteze dekstrana razvila se čitava nova industrija.Građa prokariotne ćelije Ćelijski zid je čvrsta struktura koja odredjuje oblik bakterija i relativno je složene gradje Ćelijski zid bakterija drugačije je građe od ćelijskog zida arheobakterija. Flagele pokreću bakterije kroz tečnost ponekad brzinom kao 100 mm u sekundi. Bacillus anthracis stvara kapsulu sačinjenu od D-glutaminske kiseline i samo kapsularni sojevi uzrokuju antraks. Kapsula štiti bakteriju od dehidratacije a neke patogene bakterije štiti od proždiranja i razgradnje koju obavljaju leukociti i time doprinosi izazivanju bolesti. Kapsula je genetičko obeležje nekih bakterija (pneumokoke. mureinski mešak. Bacillus anthracis stvara kapsulu koja se samo sastoji od polipeptida (mali delovi proteina).ekvivalentno 3000 dužine tela u sekundi.L-alanin.i D. na čovečijim zubima. arheobakterija. se naime uspešno primenjuje kao zamena za krvnu plazmu. Hemijski sastav kapsula varira. ali je najčešće polisaharidne prirode. Prema debljini I konzistenciji razlikuju se mikrokapsule (>0. molekul bez kraja i početka. Stvara se u povoljnim uslovima za ćeliju: hranljiva podloga bogata šećerima. Arheobakterije imaju ćelijski zid koji je izgrađen od šećera i proteina ali nikada pepridoglikana.flagelum . Staphylococcus aureus Escherichia coli Ćelijski zid kod grampozitivih bakterija . Tipičan primer te pojave je bakterija Leuconostoc mesenteroides u fabrikama šećera. koji. Dekstran.murein.

boje. i smatra se obeležjem vrste. kiseline i dr. Kada se te bakterije pričvrste mogu prouzrokovati bolest. To se postiže aktivacijom sporo-specifičnog gena . Sporulacija zahteva sintezu nekih posebnih proteina. prouzrokovač gonoreje. koji obuhvata gubitak otpornosti na temperaturu i hemijske agense. Bitna karakteristika endospora je prisustvo velike količine dipikolinske kiseline. Formiranje spora teče kroz 7 faza. Pili su proteinske prirode ali se razlikuju od flagela po vrsti proteina koji se naziva pilin. Lofotriha .polni pili. DPA je konstatovana u velikoj količini u kombinaciji sa kalcijumom. koja predstavlja niz složenih morfoloških i biohemijskih promena u vegetativnoj ćeliji a javljaju se često kao rezultat nepovoljnih uslova života za ćeliju U osnovi procesa sporulacije su genetske promene koje će dovesti do ćelijske diferencijacije. kada dodje do poboljšanja uslova spora se vraća u vegetativnu formu. plektridium štapići. vlakno prolazi kroz ćelijski zid i pruća se u u spoljašnju sredinu. Sporin protein. Aksijalni filamenti ENDOSPORE kod BAKTERIJA Neke vrste bakterija produkuju oblike za preživljavanje.pili.flagelina. Rotacija filamenta izaziva da se spiralna ćelija rotira u protivnom smeru i pokreće se poput spirale.spo gen . Filament se sastoji od proteina. spo gen usloviće formiranje zrele spore. koja se razlikuje od vegetativne ćelije su: odsustvo metaboličke aktivnosti. Na dipikolinsku kiselinu otpada 5 do 10 % suve težine spore. One se kreću pomoću aksijalnog filamenta (niti) snopova koji izlaze iz kraja ćelije ispod spoljnog omotača. Do stvaranja spora dolazi u procesu sporogeneze. bakterije se ne mogu pričvrstiti I nema pojave bolesti. Flagela Flagela Broj i raspored flagela je karakteristika vrste. oblici spora štapići. Aksijalni filamenti Spirohete su bakterije koje imaju jedinstvenu strukturu I način kretanja. pomažu bakteriji da se naseli na membrani sluzokože. Atriha Monotriha. konservaciju. Zahvaljujući ovoj sposobnosti vrsta preživljava i na taj način se omogućava odžavanje vrsta. Endospora se razlikuje od vegetativne ćelije po sadržaju vode.rezistentnosti prema nizu fizčikih i hemijskih činilaca kao što su toplota. Jedna od najpoznatijih spiroheta je Treponema palidum. Stanje mirovanja spora se može prekinuti različitim faktorima Ovaj proces započinje procesom aktivacije. Aksijalni filamenti učvršćeni su na jednom kraju spirohete i imaju strukturu sličnu biču. clostridium.Kuke (koleno) Vlakna -filamenta Bazalno telo se nalazi u citoplazmi. Gubi se kalcijum dipikolinat. Pilli koji se nalaze kod bakteija Neisseria gonorrhoeae.više na jednom polu Amfitriha . koji traje nekoliko minuta i uslovljen je poraston temperature i hraljivih komponenti u substratu. Kad nema pila. hemijski dezificiensi. DNA.na oba pola čuperak Peritriha Sve bakterije nemaju flagele. proteina. Spore se uglavnom formiraju kod grampozitivnih bakterij Kod okruglih bakterija retko dolazi do formiranja spora. I kao rezultat nastaje vegetativna ćelija kao što je bila pre formiranja spore. Pili (Fimbrije) Pili su končasti izraštaji koji se nalaze na površini nekih bakterija. Kraći su i brojniji od flagela. Okrugle bakterije samo retko imaju flagele. koja je brz proces. Najvažnija odlika spora. uzročnik sifilisa. Medjutim. kuka povezuje bazalno telo i filament. Nakon toga sledi germinacija.spore. Spore se označavaju kao endogene i mogu se formirati na razlčitom mestu u ćeliji. kod nekih bakterija obezbedjuje spajanje dve ćelije u procesu konjugacije takozvane seks. Ova veza i doprinosi visokoj rezistenciji na povećanu temperaturu. bojenje . dok kod nekih vodenih mikroorganizama omogućavaju lepljenje ćelije za nepokretne objekte ili medjusobno slepljivanje i održavanje na površini vode (olakšava ishranu. Uloga pila može biti različita.stanje mirovanja i otpornosti . Poslednja faza u ovom procesu je početak sinteze RNA. Ona je lokalizovana u kori. fotosintezu). Ove rezistentne forme su metabolitički neaktivne i u tom obliku nema rasta. zračenje.

Mitohondrije Mitohondrije su organele u kojima se stvara energijom bogat ATP. insekata. Osnovna karakteristika jedra eukariota je prisustvo nuklearne membrane. Najčešće .histoni. Veličina tipične mitohondrije je oko 0. Pored membrane koja okružuje citoplazmu. Osim celuloze u ćelijskom zidu se mogu naći i drugi šećeri kao i neorganski molekuli (kalcijumkarbonat. Hemijska stuktura je raznovrsna ali nije izgradjen od peptidoglikana i jednostavnije je gradje od ćelijskog zida kod prokariota. Jedro Jedro je organela koju poseduju svi eukarioti. Slično mitohondrijama imaju nabranu unutrašnju membranu koja stvara fotosintetičke lamele. ribozome 70 S i autonomno se reprodukuju deljenjem. Citoplazmatična membrana Citoplazmatična membrana kod eukariota po morfologiji i hemijskoj gradi je slična membrani kod prokariota s tom razlikom što pored fosfolipida i proteina sadrži organske molekule sterole (uglavnom holesterol). gljiva praživotinja. . Hloroplasti sadrže DNA i ribozome 70 S i imaju izvesnu autonomnost u ćeliji. hloroplasti. Poseduju dvoslojnu membranu. životinja Teš tipič Eukariotska ćelija Eukariotska Ćelijski zid je neuporedivo prostije građe od ćelijskog zida kod prokariota i važno je da nemaju ćelijski zid od j peptidoglikana. Kod gljiva. Jedarce. Teško je opisati tipičnu eukariotsku ćeliju alga. Osim toga. Bez obzira na malu veličinu mitohondrije su snažni producenti energije.u kojima je smešten pigment hlorofil i karotenoid.g.jedno jedro ali u micelijumu gljiva nalaze se 2 pa i više jedara. organele u kojima se odigravaju procesi disanja u ćeliji. Osim toga ER igra efikasnu ulogu u komunikaciji izmedju površine ćelije i unutrašnjih ćelijskih tvorevina.procese exocitoze u ćeliji. funkciju u sekreciji. Imaju složenu gradju. silikat i dr.acetilglukozamina. a uočena je i veza sa mitohondrijama i nekim drugim organelama.).Ribozomi su vezani za ER.5 do 1 m prečnika i nekoliko mikrometara dužine. Funkcije ovog membranskog sistema su mnogobrojne i značajne za ćeliju.biljaka.tilakoide. Ribozomi Ribozomi eukariota su slični ribozomima prokariota samo su nešto veći i teži sa karakterističnom sedimentacijom 80 slič neš već tež karakteristič S. Ćelijski zid kod algi diatomea inpregriran je sa silikatima pa je njihov ćelijski zid veoma čvrst. U unutrašnjoj membrani su smešteni enzimi koji učestvuju u procesima stvaranja energije (ATP).OSNOVNA GRADJA EUKARIOTSKE ĆELIJE -složenija organizacija ćelije -slož enija organizacija ćelije Pored jedra koje je sopstvenom membranom odvojeno od citoplazme.endoplazmatski retikulum. Jedro je odvojeno od citoplazme jedarnom membranom. antibiotici kao što su penicilin i cefalosporin deluju tako da sprečavaju sintezu peptidoglikana. Goldži. polimera šećera glukoze. Ovi veoma dugački molekuli celuloze se prepliću na specifičan način. ER pokazuje kontinuitet sa jedrovom membranom. U jedru se nalazi genetski materijal DNA i protein organizovan u hromozome. kod eukariota postoji intracelularni membranski sistem. koja se sastoji od dve paralelne membre od kojih je spoljašnja produžetak ER i predstavlja deo ER. u eukariotskoj ćeliji se nalaze različite organele karakteristične gradje : mitohondrije. Hromozomi se sastoje od molekula DNK za koje su vezani proteini. Unutrašnjost mitohondrija ispunjava matriks koji se sastoji od proteina i lipida. a nalaze se i slobodni u citolpazmi. Ćelijski zid algi se sastoji od celuloze.sadrži RNK i ribozome. Praživotinje uglavnom nemaju ćelijski zid. Većina algi i gljiva imaju ćelijski zid koji daje čvrstinu i oblik ćelijama. Mitohondrije poseduju DNK. Unutrašnja membrana je velike površine i ima brojne invaginacije kriste zahvaljujući poprečnim pregradama povećava se aktivna površina za biohemijsku aktivnost mitohondrija. Na površini i u samoj strukturi membrane nalaze se mnogobrojni enzimi i ribozomi. krupna organela koja se sastoji iz sistema cevčica proširenih na krajevima i okruženim sa loptastim mehurićima. Aktivnost ribozoma u sintezi proteina je znatno povećana ukoliko su vezani za membranu retikuluma. mnoge gljive. Golđži komleks opisao ih 1898. Hloroplasti To su organele zadužene za fotosintezu. Kod nekih kvasca ćelijski zid je izgradjen od polisaharida manana (polimer manoze) i glukana. koji prema medjusobnom vezivanju daju polimere: celulozu ili glukane. sadrže u ćelijskom zidu hitin ( interesantno je da se hitin nalazi i u spoljašnjem skeletu beskičmenjaka : rakova. Pre svega razvićem ER membrana ostvaruje se velika površina za metaboličke aktivnosti ćelije. gradeći mikrofibrile (končiće).) koji je polimer derivata šećera N. u sastav ćelijskog zida ulazi takodje šećer glukoza. lizozomi i dr. i umesto njega imaju pelikulu. S obzirom na tu funkciju označavaju se kao elektrane eukariotne ćelije.

Ciste su oblici za konzervaciju kod protozoa.su loptasta zatvorena plodonosna tela u čijoj je unutrašnjosti smešten jedan ili mnoštvo askusa iz kojih se oslobadjaju askospore. a nastaju od gusto sabijenih i isprepletanih hifa u kojima se smanjuje sadržaj vode a povećava količina rezervnih hranljivih materija.(grčki arthros. okružene sa devet perifernih vlakana.pseudoparenhim i unutrašnji deo koji je znatno rastresitiji. Artospore i plodonosna tela. Svako vlakno je cevčica u čiji sastav ulaze identični proteinski molekuli. Kleistotecije. Peritecije imaju otvor -ostiola. pseudotecije. U takom pritajenom tj. Sklerocije imaju spoljni deo gde su hife sabijene ili povezane tako da su izgubile končast izgled i obrazuju tzv lažno tkivo. Prema obliku to su široko otvorena plodonosna tela u obliku pehara. Zid artospora je debeo i izgradjen od lignina i kutina. Najveći stepen organizacije je kod pečurki koje imaju dršku i klobuk šeširić. veličini i boji. Kretanje.tubulin. Plodonosna tela-Stvaraju ih gljive. tako da to i nisu prava plodonosna tela. Oblici za konzervaciju mikroorganizama U nepovoljnim uslovima za život mikroorganizmi počinju da obrazuju specifične tvorevine koje ih štite. Apotecije-stvaraju neke vrste gljiva.Candida Sklerocije su strukture koje se razlikuju po obliku. Bazidiokarpi. Kada ponovo nastupe povoljni uslovi života iz oblika za konzervaciju se stvaraju normalne vegetativne ćelije koje nastavljaju sa rastom i razmnožavanjem. Ciste okruglog oblika debelih zidova čime se povećava otpornost prema faktorima spoljašnje sredine. Vlakna su bazalnim telašcom vezani za ćeliju. ali su kraće i brojnije. su delimično otvorena plodonosna tela najčešće kruškastog ili flašastog oblika u kojima se obrazuju askusi sa askosporama. ili organele za kretanje flagele i cilije flagele cilije Flagele eukariota su složenije gradje od prokariota. bazidiokarpe itd. kroz otvor piknidije konidije slepljene sa sluzi izlaze i spoljnu sredinu. latentnom stanju mikroorganizmi mogu ostati veoma dugo.koji služi za oslobadjanje askusa sa askosporama i vrat.hlamidospore. Gljive obrazuju apotecije. kleistotecije. Ove spore imaju debele zidove i pune su glikogena i masti tako da kada se nadju u povoljnim uslovima veoma brzo klijaju u začetak micelije (vegetativno telo gljive) ili ćeliju koja se dalje razmnožava pupljenjem. peritecije. Citoplazma je dosta gusta i ima puno hranljivih materija. Cilije organele za kretanje koje su slične flagelama. Sastoji se od dva centralna vlakna.su specijalne tvorevine koje se nalaze pojedinačno ili u grupama na stromama. Oospore stvaraju predstavnici nekih gljiva i algi. peritecije. Svi mikroorganizmi nemaju sposobnost da stvaraju oblike za konzervaciju.Organele za kretanje Pokretne -skoro sve protozoa. U njenoj unutrašnjosti nalaze se konidiofori sa konidijama. sklerocije. zdele ili diska a mogu biti različite veličine.Azotobacter chrooococcum. Ova plodonosna tela pručaju najbolju zaštitu askosporama. Obično su tamne boje i loptastog ili kruškastog oblika. Pseudotecije-predstavljaju tvorevine koje sačinjavaju jedan ili više otvora formiranih u stromama. Zid oospora je debeo i citoplazma puna rezervnih hranljivih materija Artospore .specifičnim srujanjem citoplazme (pseudopodije kod ameba).članak) One nastaju segmentacijom hifa i pravougaonog su oblika.Oblici za konzervaciju kod eukariota su : ciste. Piknidije. Obrazovanje cisti je karakteristično i za neke bakterije.neke alge. nekih i algi. . boje kao i unutrašnje organizacije. Plodonosna tela se mogu formirati u stromama koje se sastoje od mase gusto sabijenih i isprepletanih hifa.to su plodonosna tela u kojima se nalaze bazidiospore Oni mogu biti različitog oblika i izgleda. piknidije. Hlamidospore su oblici za konzervaciju karakteristični za kvasce i neke druge vrste gljiva.oospore.rostrum. gljive . U sastav zida ciste ulazi hitin. celuloza kao i CaCO3 i SiO2. Strome se nalaze na miceliji ili na napadnutim biljnim delovima biljke kod parazitnih gljiva.

Nukleinska kiselina kod virusa je cirkularna ili linearna. Ovaj proces dovodi do promena u ćeliji domaćina a u nekim slučajevima je kontrola metaboličkih procesa u ćeliji virusom potpuna. Kontakt ćelije i virusa omogućen je specifičnom hemijskom reakcijom izmedju molekula receptora na površini ćelije i kapsida virusa. končasti. Ebola virus 970nm. Svaki virus sadži nukleinsku kiselinu koju okružuje proteinski omotač. Glava-po repić gradjen po tipu spiralne simetrije. kod virusa influence 1% dok kod nekih bakteriofaga iznosi 50%. odnosno razmnožavanje virusa.ACELULARNI ORGANIZMI VIRUSI lat. polimorfni. Kod nekih virusa kapsid je izgrađen od jednog tipa proteina. ili životinjsku ćeliju (animalni virusi). nikada obe. Virusi koji napadaju bakterije. protozoa. uočava se I izvesna heterogenost u pogledu veličine. Virusi se mogu podeliti u više tipova u zavisnosti od arhitekture kapsida-heliks. U žive sisteme se virusi ubrajaju zahvaljujući osobini posedovanja genetičke informacije neophodne za sopstvenu replikaciju. Virusi imaju životni ciklus koji se sastoji iz više etapa i koji otpočinje uspešnom infekcijom ćelije domaćina. Virusi imaju raznovrsne oblike ali svi virusi imaju jedinstvenu građu. glavičasti). čaurasti) Nukleinska kiselina i kapsid sačinjavaju nukleokapsid.g.Virusi mogu živeti u ćelijama invertebrata. algi.Neophodno je da nukleinska kiselina virusa dospe u ćeliju domaćina i omogući dobijanje infektivnih kopija odgovarajućeg virusa. ADSORPCIJA PENETRRACIJA Lizogeni ciklus . Virusi nisu ćelije jer poseduju samo jedan molekul nukleinske kiseline koja može biti DNK ili RNK a nemaju neophodne sastojke za stvaranje energije i sintezu proteina. tako je Vakcina virus krupan (300x200x200nm) a bakteriofag f2 MS2 24nm. domaćina za sintezu sopstvenih proteina. kapsomera. Razmnožavanje virusa je jedinstveno u živom svetu: jedan virion može dati i do hiljadu svojih identčnih kopija. Po obliku mogu biti izduženi (štapićasti. U glavi faga. Kapsid se sastoji od kapsid identičnih strukturalnih komponenti.Osnovne etape životnog ciklusa su slične bilo da virus napada bakterijsku ćeliju ( bakteriofag). polihedar. Procentualno učešće nukleinskih kiselina u odnosu na protein je različito. enzime i dr. biljnu ćeliju (biljni virus). metabolizam inficirane ćelije prestaje i krajnji rezultat je smrt ćelije. ulaskom u živu ćeliju virusi koriste ribozome. bakterija. Ulazak nukleinske kiseline i ćeliju domaćina se vrši na razne načine ali ulasku uvek predhodi adsorpcija. Iako su svi virusi izuzetno malih dimenzija ipak. ali mozaični virus duvana izolovao je prvi put američki hemičar Wendell Stanley 1935.bakteriofagi Glava. pripajanje virusa za ćeliju. Ovu osobinu odnosno.tipu kubne simetrije. NUKLEINSKA KISELINA Virusi su izgrađeni od nukleinskih kiselina DNA ili RNA. OTROV Virusi su najsitniji i najednostavnije građeni mikroorganizmi Ruski bakteriolog Dmitri Ivanovski . biljka. dok je kod drugih izgrađen od više različitih tipova proteina. gliva. koji se naziva kapsid.mozaičnu bolest duvana izazivaju infekcioni agensi koji su sitnije od bakterija. Nukleinska kiselina kod virusa je obavijena proteinskim omotačem. Čestica virusa se naziva viron i sastoji se od nukleinske kiseline : DNK ili RNK (nikada obe) i proteinskog omotača. genetički kontinuitet poseduju svi živi organizmi. Virusi su veoma sitni mikroorganizmi koji se ne mogu videti svetlosnim mikroskopom. Virusi nemaju ćelijsku organizaciju -acelularni Nalaze se na najnižem stupnju organizacije živih sistema. svoje rastenje i reprodukciju. vertebrata.spiralni. Repić je šuplja cevčica koja se kod nekih virusa završava pločicom sa šest veoma tankih kukica. van žive ćelije nisu u stanju da samostalno vrše metabolitičke procese i da se samostalno razmnožavaju Medjutim pošto nose genetičke informacije u svojoj nukleinskoj kiselini. čiji je omotač od proteina upakovana je nukleinska kiselina sa velikom efikasnošću.

nutritient. 2. Makronutritienti i 2. Al.59% energije dobijene u procesu katabolizmaMikroorganizmi se od drugih organizama razlikuju po veličini ćelije. katabolizma utoliko su intezivniji i procesi anabolizma. Svi biohemijski procesi koji se odvijaju u eukariotskoj ili prokariotskoj ćeliji odvijaju se pod dejstvom enzima. koja služi za metabolizam odredjenog substrata. masne kiseline.Mo.Metabole . U procesima metabolizma mikroorganizmi mogu koristiti različite substrate. uslovi spoljnje sredine morfologija ćelije. Pošto svaka belančevina ima svoju funkciju. Tako se neke bakterije razmnožavaju i u destilovanoj vodi. Svakako da su male potrebe za hranom uslovljene i malom masom njihovih ćelija. Eukariotni mikroorganizmi su sposobni da sintetišu daleko veći broj belančevina od prokariotskih mikroorganizama. Hranljive materije koje iz spoljne sredine ulaze u ćeliju podležu nizu hemijskih transformacija. Postoje organizmi koji za svoje potrebe zahtevaju veoma malu količinu hrane. (da li su kraći metabolitički putevi primitivniji ili su nastali od složenijih metabolitičkih puteva ? Slični da ali razlikuju po svojoj visokoj biohemijskom aktivnošću. do krajnjeg produkta. proteina. uslovi Hranljive materije iz spoljne sredine energiju neophodnu za odvijanje fizioloških procesa u ćeliji. kvasca sintetiše više od 50kg. Co.Ukoliko su intezivniji procesi povezani. Makronutritienti (CaFé Mg CHOPKNS). U jednoj ćeliji Micrococcus sp.Kafe magistra Hopkinsa. ali i njihova velika fiziološka raznovrsnost. . Autotrofi Kod mikroorganizama su procesi katabolizma i anabolizma veoma povezani. Više biljke i životinje imaju nepromenljivu količinu enzima. Mala veličina ćelije ima veliki značaj za brzinu proticanja biohemijskih reakcija.FIZIOLOGIJA MIKROORGANIZAMA Fiziologija proučava sve fiziološke pojave i procese koji se odvijaju u životu mikroorganizama. Caulobacter u vodi koja dugo stoji kao površinski sloj. ide od početnog materijala. Hemijski sastav hranljivih materija Za normalan rast i razmnožavanje mikroorganizama potreban je veliki broj elemenata . Zn. Si. Kod mikroorganizamastruktura ćelije utiče na proces metabolizma. . Zn) itd.Kod mikroorganizama je naprotiv fiziološka prilagenost enzima. Mikroorganizmi u procesima anabolizma koriste 25.5kg. kod prokariota jedna belančevina vrši veći broj funkcija. za isto vreme 500kg. metabolički put. N i drugih elemenata. preko niza intermedijera. Oni su neophodni za sintezu vitamina B12 (Co).Ovih deset elemenata izgradjuju organsku materiju iz koje je izgradjena ćelija. Br. Ima mesta za samo 105 proteinskih molekula pa takva ćelija ne može stvarati enzime koji joj nisu potrebni. amino kiseline. Osim razlike koja postoji izmedju mikroorganizama i drugih organizama prisutna je razlika izmedju samih mikroorganizama.Mikroorganizmi mogu da koriste različite izvore ugljenika.Mikroorganizmi sem toga imaju različite enzimatske sisteme. Substance koje se koriste u katabolizmu i anbolizmu označavaju se kao hrana. proteina. što je povezano sa njihovim malim dimenzijama. Za normalan rast ćelije potrebna je odredjena količina hrane. jer postoji povoljniji odnos izmedju površine i zapremine. Metaboliza m-skup biosinteza ili anabolizam degradativni metabolizam ili katabolizam OSNOVNE KARAKTERISTIKE METABOLIZMA KOD MIKROORGANIZAMA načelo o biohemijskomm jedinstvu organizama načelo Biohemijska istraživanja su pokazala mikroorganizmi imaju mnogo zajedničkih osobina sa drugim živih organizama. elemenata Patogene bakterije ( gotove organske materije). Metabolizam-skup svih hemijskih i biohemijskih reakcija koje se odigravaju u ćeliji mikroorganizama. Hg. Pored ugljenika neophodan element je i azot. kudikamo veća. Ni. Mikronutritienti Za život mikroorganizama neophodni su i mikroelementi. promenamorfologija ćelije.B. Sekvenca reakcija. Pored toga ishranom se obezbedjuje enrgija koja se može odmah trošiti ili se pak akumulira u jedinjenja bogata energijom u ćeliji. Potrebe mikroorganizama u hrani Ishrana je značajan fiziološki proces kod mikroorganizama kojim se vrši snadbevanje ćelije hranljivim materijama neophodnim za rast. . Mikronutritienti. Njihova funkcija nije u vezi sa imenom (mikro) već se ona vezuje za potrebu ćelija za ovim elemntima. Ni. Hemijski sastav hrane i hemijski sastav ćelija mikroorganizama je veoma različit i zavisi od čitavog niza faktora. Nutritienti se mogu podeliti u dve grupe : 1. aromatične komponente. Razmišljajući kako prehraniti sve veću ljudsku populaciju dolazi se do važnih podataka: govče mase 500kg. Sintetiše u 24h 0. šećeri.Mlečne bakterije (određene amino kiseline).postoje kraći i duži metabolitički putevi koji su rezultat duge evolucije. ISHRANA MIKROORGANIZAMA Osnovno svojstvo mikroorganizama njihova mala veličina. U svakoj od reakcija učestvuju specifični enzimi. razviće i razmnožavanje. sintezi enzima (Mo. a samim tim i različite puteve u procesima metabolizma. Mikroorganizmi njenom hemijskom sastavu i strukturi ka i brzini proticanja metabolitičkih reakcija.grčki – mikroorganizama. 1. zahtevima prema izvorima C.

Takve uslove ćelija ne bi mogla da preživi ukoliko bi se isključivo hranila putem pasivne difuzije. Autotrofni mikroorganizmi koriste ugljenik iz ugljen dioksida i karbonata. šećerima. jedru. Sadržaj mineralnih materija je uglavnom oko 10%. Prema izvoru energije autotrofi se dele na HEMOTROFE I FOTOTROFE. USVAJANJE UGLJENIKA-Ugljenik čini 50% od suve mase ćelija jedan je od najznačjnijih elemenata u ishrani mikroorganizama. a manjim delom kao hidratisana i jonski vezana voda.). Na primer. Ovaj proces je čest kod eukariota i veoma je redak kod prokariota. a potreban N iz amonijaka. Prema načinu usvajanja ugljenika mikroorganizmi se dele na autotrofe. Od organskih komponenti najviše ima belančevina 50 .coli.90 %.30%. Postoje razlike u sadržaju amino kiselina u proteinima mikroorganizama ove razlike mogu nastati i zbog sadržaja hranljive sredine. nitrita. što omogućava brži ulazak laktoze u ćeliju od njenog izlaska. Permeaze se vezuju za specifične molekule na spoljašnjoj površini membrane. dok ostatak U čini suva materijaAzotobacter chrococum ima 85% vode Bacterium coli73%. Od ovih jedinjenja mikroorganizmi sintetišu organku materiju. već se zadržavaju u ćeliji. Kod gramnegativnih bakterija. Mali molekuli i elektroliti mogu prolaziti iz spoljašnje sredine u ćeliju na više načina. Kao kod pasivnog transporta molekuli se prenose sa višoj ka nižoj koncentraciji. hrane i starosti ćelije. . aktivan transport je često vezan za prisustvo nosača. Na primer. zrnca sumpora.Faktori rasta su specifične organske komponente koji su potrebni mikroorganizmima u malim količinama ali sami mikroorganizmi ne mogu da ih sintetišu. zatim šećera 10. PASIVNI TRANSPORT ili PASIVNA DIFUZIJA-Ovo je najednostavniji mehanizam transporta materija. materija Voda u ćeliji se najviše nalazi u slobodnom obliku.20 % i lipida 1 .1000 puta koncentrisaniji od rastvora u spoljašnjoj sredini. Mutacija u ovom genu onemogućava transport i metabolizam laktoze i pored toga što su enzimi za metabolizam laktoze prisutni u ćeliji. Zahvaljujući vodi omogućeno je odvijanje svih biohemijskih procesa u ćeliji. Najčešće su to vitamini (Tiamin B-1. Vitamin K. masti. AUTOTROFNI MIKROORGANIZMI-Ovi mikroorganizmi sami sebi stvaraju hranu koristeći jednostavna neorganska jedinjenja iz kojih sintetišu organska jedinjenja. nitrata. Proteini se nalaze u citoplazmi. AKTIVNI TRANSPORT-Ovo je veoma brz i specifičan proces koji omogućava akumulaciju hranljivih materija u ćeliji nasuprot gradijentu koncentracije. ali su one male. purini i pirimidini. Pored aktivnog transporta u kome ne dolazi do hemijske promene molekula. heterotrofe i miksotrofe. rastvorljivih proteina u periplazmatičnom prostoru. posredstvom specifične permeaze (beta-galaktozidna permeaza) i uz utrošak energije. MEHANIZAM USVAJANJA HRANLJIVIH MATERIJA Materije potrebne za ishranu mikroorganizama nalaze se u sredinama koji ih okružuju. neorganskim jonima itd. Hemijski sastav mikroorganizama Hemijski sastav mikroorganizama je veoma različit i zavisi od vrste mikroorganizama. Biotin. učestvuju u transportu hranljivih materija. uz pomoć permeaze i uz utrošak energije. OLAKŠANA DIFUZIJA-je proces sličan prethodnom. proces je brži i specifičniji. medjutim odigrava se uz pomoć specifičnih proteina membrane . stepena aeracije. ćelijskom zidu.permeaza. Izolovano je preko 100 specifičnih “nosača” koji stvaraju komplekse sa aminokiselinama. Jedan od mnogobrojnih primera aktivnog transporta kod bakterija je dobro proučen transport šećera laktoze kod E. mnogi šećeri i njihovi derivati se fosforilišu prolaskom kroz membranu i kao takvi ne mogu da se vrate nazad. Lipidi kod bakterija mogu biti u slobodnom obliku ali se najčešće nalaze u vezanom stanju stvarajući gigantske molekule. Medjutim za razliku od pasivne difuzije. te nema utroška energije. i tako zajedno sa permeazama. Kada količina vode u ćeliji padne ispod ispod odredjenog minumuma dolazi do zaustavljanja rast a potom i do smrti.80%. glikogen. U zavisnosti od veličine molekula i njihovog naelektisanja materije će prolaziti kroz citoplazmatičnu membranu u oba pravca. amino kiseline. time olakšavaju prolazak kroz membranu i disociraju se na unutrašnjoj površini membrane. Transportni sistemi u citoplazmatičnoj membrani bakterija su najbolje proučeni. Specifičan gen (lacY) kontroliše sintezu laktozne permeaze. koji nemaju katalitička svojstva kao permeaze. Bacillus mycoides 88%. To je nespecifičan i uglavnom spor proces koji se dešava pri razlici u koncentracijama rastvora spoljašnje sredine i ćelije. Energija stvorena u toku metabolizma se koristi da se jačina veze koja se stvara izmedju permeaze i laktoze na spoljašnjoj površini membrane znatno smanji na unutrašnjoj membrani. Proces omogućava da rastvori u energije ćeliji budu 100. Neke vrste mikroorganizama mogu u svojim ćelijama da nakupe različite akumulativne materije kao što su skrob. kod bakterija može doći do specifične modifikacije koja ne dozvoljava prolaz molekula kroz ćelijsku membranu. težeći izjednačavanju koncentracija. voda ulazi i izlazi iz ćelije pasivnom difuzijom. Mikroorganizmi u ishrani koriste prosta i složena ugljenikova jedinjenja. Za sintezu je potrebna energija. Riboflavin . Značaj aktivnog transporta je veliki za bakterije koje uglavnom žive i aktivno metabolišu u prirodnim sredinama sa niskom koncentracijom hranljivih materija.U proseku u ćeliji mikroorganizama najviše ima vode 75. membrani. ulja.

Miksotrofni mikroorganizmi -Ova vrsta mikroorganizama može da koristi autotrofan i heterotrofan način ishrane. razgradnje proteina do amonijaka .0 x 105J H2+ 1 1/2O2= H2O + 2. Ovi heterotrofi nazivaju se saprofiti. Anabena. nitrati. u ovu grupu spadaju. gljive. U ovu grupu spadaju mikroorganizmi koji koriste molekularni azot iz vazduha. Azospirillum. U ovu grupu spadaju mnoge bakterije. i proteolitski mikroorganizmi koji koriste amino kiseline iz mrtvih organizama. HETEROTROFNI MIKROORGANIZMI Ovi mikroorganizmi kao izvor ugljenika koriste razna organska jedinjenja u prvom redu šećere.H e m o t r o f n i organizmi energiju za sintezu organske materije dobijaju u toku procesa hemosinteze. zatim sumporne bakterije koje oksidišu H2S do sumpora.. Žive u zemljištu i vodama. S03. vodi. već moraju da koriste gotove amino mikroorganizmikiseline iz peptona i belančevina. Fotoautotrofne i 2. do ferihidroksida. Azotobakter.ovi mikroorganizmi nazivaju se azotofiksatori. pa iz propionske kiseline i CO2 grade ćilibarnu kiselinu. U prirodi se nalazi u slobodnom. S2O3. amonijum karbonat. Hemoheterotrofi Hemoautotrofi mikroorganizmi koriste ugljenik iz CO2. odnosno oksidacijom neorganskih ali i organskih jedinjenja. U odnosu na usvajanje azota svi mikroorganizmi se dele na: aminoautotrofe. nitrata i nitrita. aminoheterotrofe Aminoautotrofni mikroorganizmi sintetišu belančevine iz prostih oblika mineralnog ili elementarnog azota.amonijum fosfat. NH3 + 1 1/2O2 = HNO2 + H2O + 2.8 x 105J HNO2 + 1 1/2O2 = HNO3 + 0. bakterije.Usvajanje nitratnog azota.7 x 105J H2S + 1 1/2O2 = S + H2O + 1. Kod aminoheterotrofa razlikujemo dve grupe : paraziti koji za sintezu belančevina koriste amino kiseline iz živih organizama. bakterije iz rodova Bradirizobijum. protozoe. Bakterije koje vrše redukciju nitrata do elementarnog azota nazivaju se denitrifikatori. gvoždjevite bakterije koje oksidišu Fe2+. Hemoautotrofi.Neke vrste bakterija i gljiva mogu da usvajaju azot iz amonijumovih soli. Fe2+. U ovu grupu spadaju crvene i zelene nesumporne bakterije. Proteolitski mikroorganizmi su veoma rasprostranjeni u zemljištu u igraju značajnu ulogu u procesu amonifikacije tj. amonijum laktat. Veliki broj heterotrofa koristi mrtvu organsku materiju.Usvajanje azita iz soli amonijak. nitriti. U ovu grupu spadaju cianobakterije .Veliki broj bakterija može da koristi nitritni i nitratni oblik azota za sintezu svojih belančevina. Fotoheterotrofne F o t o a u t o t r o f n i organizmi koriste sunčevu svetlost za proces sinteze a kao izvor ugljenika koriste CO2. USVAJANJE AZOTA Azot je veoma važan element jer ulazi u sastav svih belančevina protoplazme i jedra. zemljištu. Aminoheterotrofni mikroorganizmi-ne mogu da sintetišu amino kiseline. Propionske bakterije mogu kao dopunski izvor ugljenika koristriti CO2.Ovi mikroorganizmi kao izvor nergije koiste sunčeve zrake a kao izvor ugljenika koriste neka prosta orgnska jedinjenja. Heterotrofi koji koriste u ishrani živu organsku materiju nazivaju se paraziti. alge gljive. FOTOTROFI Ova grupa mikroorganizama energiju potrebnu za sintezu organske materije dobija od sunčeve svetlosti i na taj način sinteza organske materije označva se kao fotosinteza. Na osnovu toga šta koriste kao izcor ugljenika ovi mikroorganizmi se dele na : 1. Energiju za te procese dobijaju iz oksidacije neorganskih jedinjenja NH4. Oni žive u biljnim i životinjskim tkivima i obično izazivaju odredjene bolesti pa se zato nazivaju i patogeni mikroorganizmi. Oni su široko rasprostranjeni u prirodi. Na osnovu toga izvršena je podela na : 1. kao i mikroorganizmi koji koriste azot iz amonijaka. Rizobijum. crvene i zelene sumporne bakterije F o t o h e t e r o t r o f n i . koje vrše oksidaciju amonijaka do nitrata.) u obliku organskih jedinjenja (amino kiselina.Nostoc. zatim u obliku neorganskih komponenti (amonijak. U ovu grupu spadaju nitrifikacione bakterije.7 x 105J S + 1 1/2O2 = H2SO4 +5. S0. NO2. 2.7 x 105J Hemoheterotrofi -Ovi mikroorganizmi ugljenik dobijaju iz organskih jedinjenja a i neophodnu energiju dobijaju iz organskih jedinjenja. Pojedine autotrofne sumporne i gvoždjevite bakterije u sredini sa više organske materije prelaze na heterotrofan način ishrane.za sintezu organske materije. elementarnom obliku. proste i složene belančevine). Usvajanje elementarnog azota. vodonične bakterije koje oksidišu H do H2O.3 x 105J 2FeCO3+ 1 1/2O2 + 3H2O = 2Fe(OH)3 + 1. Ova grupa je najzastupljenija u prirodi. U ovu grupu spadaju -cijanobakterije. . masti i belančevine.

Veoma je značajan jer ulazi u sastav nukleoproteida. žrtve smo i njihovih štetnih aktivnosti. Pored toga ulazi u sastav jedinjenja bogatih energijom (ATP). S druge srtane budući da smo s njima u neprekidnom dodiru. Na primer. Mikroorganizmi koriste S iz organskih i neorganskih jedinjenja. Populacije nastaju u manje ili više definisanim uslovima sredine nazivaju se kulture.redukcionih procesa. Čiste kulture sadrže samo jednu vrstu organizama. Zahvaljujući osobini da može da prelazi iz redukovanog u oksidisani oblik gvoždje je dobar katalizator oksido. Magnezijum. Troponema paladum (sifilis) uzgaja se u testisima kunića i ne može se uzgajati na veštačkim podlogama. ali je život bez njega nemoguć. kalijum.Značajan je u transformaciji ugljenih hidrata. ali i za primenu u metodama kontrole rasta. vitamina biotina i tiamina.Potrebe mikroorganizama za gvoždjem su male. kao i u biosintetičkim procesima. sumpor. laboratorijskim uslovima. Kalijum. koje su neophodne kako za uništavanje štetnih tako i za maksimalno korišćenje onih mikroorganizama koji na primer učestvuju u proizvodnji hrane ili sintezi antibiotika. Natrijum. Mycobacterium leprae (uzročnik lepre) slabo.Izvor kalcijuma su njegove vodorastvorljive soli. a samim tim i u prenošenju naslednih osobina na potomstvo. faktora koji utiču na taj rast i mogućnost preživljavanja u različitim uslovima sredine značajni su za shvatanje fundamentalnih procesa. gvoždje. Vrši aktivaciju enzima i potreban je ćeliji kao regulator reakcije sredine. Ovi postupci su u osnovi slični za sve mikroorganizme. kalcijum. cisteina i metionina. samo jedan patogeni streptokok ubrzo može toliko povećati živih ćelija u telu da izazove visoku temperaturu ili čak smrt. mikrobiolog proučava . Sumpor -Ulazi u sastav amino kiselina cistina. Izučavanje rasta mikroorganizama. natrijum i hlor. magnezijum. Ima važnu funkciju u svim Magnezijum procesima fermentacija. rast populacije u veštačkim. Natrijum METABOLIZAM RAST MIKROORGANIZAMA I KRIVA RASTA RAST MIKROORGANIZAMA Mikroorganizmi su metabolitske mašine sa velikim potencijalom za umnožavanje Mikroorganizmi rastu i razmnožavaju se u veoma heterogenim prirodnim sredinama. Fosfor. Sumpor vodonik bakterije koriste i oksidišu ga preko elementarnog s do sulfata. On ulazi u sastav citohroma koji su značajni za sintezu ATP. Kalcijum . Mikroorganizmi fosfor koriste iz neorganskih (fosfomobilizatori) i organskih (fosfomineralizatori) jedinjenja. Gvoždje. Mikroorganizmi ga koriste iz različitih soli a najčešće iz soli fosforne kiseline K2HPO4 i KH2PO4. DEFINICIJA RASTA . sastavljene od miliona jedinki. paladum Dva osnovna postupka omogućavaju izučavanja u mikrobiologiji: izolovanje odredjenog mikroorganizma iz mešovite populacije i gajenje. za razliku od mešovite kulture koja sadrži više vrsta mikroorganizama.Stimuliše sintzu nukleoproteida kao i aktivnost enzima fosfataze.On je neophodan za razvoj pojedinih mikrorganizama i veoma često je u kombinaciji sa hlorom. kao i u sastav koenzima A.USVAJANJE OSTALIH ELEMENATA Najznačajnije materije neophodne u ishrani mikroorganizama su fosfor.Učestvuje kao katalizator mnogih biohemijskih reakcija. Neke bakterije ne mogu rasti na sintetskim podlogama. Razvoj metoda u mikrobiologiji omogućio je da se u laboratorijskim uslovima gaje mikroorganizmi pod kontrolom čoveka Pošto se izučavanjem jedinki može dobiti samo ograničena količina informacija.populacije.

brzina rasta se može izraziti brojem generacija na sat (min). Kriva rasta je grafički prikaz odnosa broja ćelija u populaciji i vremena inkubacije kulture. Ukoliko se rast dešava u odsustvu ćelijskih deoba. Brzina ćelijskih deoba zavisi od spoljašnjih uslova (T. Kod bakterijskih kultura rast se obično zaustavlja kada populacija dostigne 109 ćelija/ml. KRIVA RASTA Prva faza je lag faza .početna faza. koje se dobijaju zasejavanjem čiste kulture bakterija u sterilni medijum. duži je ukoliko su ćelije zaejane iz stare kulture. mogu se prikazati krivom rasta.). sastava medijuma i genetičkih karakteristika vrste. medjutim veoma intezibni biohemijski procesi se odigravaju u ćeliji : sinteza proteina. nukleinskih kiselina. Rast ćelije rezultuje u porastu veličine i težine i najčešće predhodi ćelijskoj deobi. Vreme trajana odumiranja je različito za različite mikroorganizme. uvećava se masa ćelija itd. Uobičajeno je da se u mikrobiologiji meri rast populacije. dok drugi deo ćelija odumire. Konvencionalno se rast populacije iskazuje vremenom generacije. Log ili eksponencijalna fazaje faza aktivnih deoba ćelija u populaciji geometrijskom progresijom. . promenjen pH i nagomilana velika količina toksičnih materija.Rast se može definisati kao kvantitativno povećanje ćelijskih sastojaka i struktura. Ćelije u ovoj fazi su mlade i veoma biohemijski aktivne. KRIVA RASTA BAKTERIJA Karakteristične sekvence u rastu populacije. odnosno vremenom potrebnim da se broj ćelija u populaciji udvostruči. odnosno kulture koja se kultura sastoji od ćelija koje se nalaze u istoj fazi rasta. npr. Broj ćelija je konstatan jer se jedan deo ćelija može nalaziti u aktivnoj deobi. pH. Dužina trajanja stacionarne faze zavisi od vrste mikroorganizama i uslova sredine. od četri osam itd. a može varirati od nekoliko sati do nekoliko dana. RAST POPULACIJE Brzina rasta mikroorganizama je važan parametar u mikrobiologiji koji omogućava predvidjanje koncentracije organizama u vremenu i služi kao osetljiv indikator stanja mikroorganizama.koja obuhvata vremenski period od zasejavanja do početka deobe ćelija. Faza odumiranja otpočinje smanjenjem ukupnog broja živih ćelija u populaciji.faza adaptacije. dolazi do povećanja veličine i težine ćelije. Stacionarna faza je faza u kojoj se broj živih ćelija ne uvećava. RAST POPULACIJE Rast populacija bakterija je eksponencijalni (logaritamski) i posledica je umnožavanja jednoćelijskih organizama prostom deobom. Informacije o rastu individualnih bakterija se može dobiti izučavanjem sinhronih kultura. rast je praćen ćelijskom deobom što rezultira povećanjem broja ćelija. Broj ćelija ne raste. Rezultat veoma aktivnih metabolitičkih procesa u prethodnoj gazi je promena u sastavu podloge : neki sastojci su utrošeni a nakupljaju se toksični podukti metabolizma. RAST Potrebno je razlikovati rast individulanih ćelija i rast populacija ćelija. pri čemu se ćelija podeli na dve kćerke ćelije. kao i drugih ćelijskih struktura. Alternativno. itd. ukoliko su ćelije tretirane agensima koji ih oštećuju kao i ako su ćelije iz bogatog hranljivog medijuma prenete u siromašni medijum. Vremenski period u kome se ćelije nalaze u lag fazi zavisi od niza faktora. Rast populacije rezultuje u povećanju broja ćelija. kod većine organizama. Medjutim. posledice ćelijskog rasta i deobe. kao i njihove intereakcije sa spoljašnjom sredinom. od dve postaju četiri. Uveliko je smanjena količina hranljivih materija. KRIVA RASTA SINHRONI RAST Iako populacija može da raste konstantnom brzinom sve ćelije u populaciji se ne dele istovremeno.

omogućava se konstantna gustina bakterija u komori za rast. Kao što je već opisano. METODE ZA MERENJE MIKROBIJALNOG RASTA Postoji više načina za odredjivanje ćelijske mase: merenjem suve ili vlažne težine odredjenog volumena kulture. nukleinske kiseline). te se dobija sinhrona kultura. Nedostatak većine metoda je nedovoljna osetljivost. kao i odredjivanje optičke gustine (apsorpcije) kulture. biohemije (katabolizam i sinteza) kao i primenu u farmaceutskoj. KONTINUALNA KULTURA BAKTERIJA Populacija mikroorganizama se može održavati u eksponencijalnoj fazi rasta za duži period vremena korišćenjem kontinualne kulture. suspenzije koje sadrže oko 106 ćelija/ml su potpuno bistre. METODE ZA MERENJE MIKROBIJALNOG RASTA Za odredjivanje ćelijske mase najčešće se koriste spektrofotometriske i nefelometrijske metode. Medjutim spektrofotometrijska merenja su primenjljiva pri relativno visokim koncentracijama bakterija. Medjutim konstrukcijom posebnog aparata hemostata.nitrocelulozne). Sinhrona kultura je veoma kratkog veka. čija je brzina rasta regulisana koncentracijom hranljivog rastvora. Prednosti gajenja bakterija u kontinualnoj kulturi su različite: stalni izvor ćelija u eksponencijalnoj fazi rasta na relativno niskoj koncentraciji hranljivog rastvora omogućava izučavanja iz oblasti genetike (selekcija mutanata).Cummingsova tehnika koja se bazira na principu da se neke bakterijske ćelije jače lepe od drugih na filtre . uzastopnim menjanjem temperature na kojoj rastu bakterije ili dodavanjem sveže podloge kulturi na početku stacionarne faze rasta. metode za dobijanje sinhronih kultura : menjanje spoljašnih uslova gajenja kulture: npr. bez dodavanja hranljivih materija ili uklanjanja produkata metabolizma. ekologije (efekat T. prehrambenoj i dr. dok 107 ćelija/ml dovodi do slabog zamućenja. Količina odbijene svetlosti je proporcijonalna masi prisutnih čestica (odnosno ćelija). Sinhrone kultue se uglavnom koriste za dobijannje dovoljno ćelijskog materijala za biohemijska izučavanja.). industrijama. može se izvršiti selekcija ćelija koje se nalaze u istoj fazi primenom diferencijalnog centrifugiranja odredjene kulture. a device for the continuous culture of bacteria. SINHRONI RAST Alternativno. O2). višak rastvora. Schematic diagram of a chemostat. . pored mase može se meriti i broj ćelija očitavanjem na svetlosnom detektoru. ispiranjem svežim rastvorom sa filtra se odlepe novopodeljene ćelije.SINHRONI RAST Merenje rasta takvih kultura je ekvivalentno merenju rasta individualnih ćelija. Jedna od veoma efikasnih metoda je Helmstetter. koje se zasnivaju na činjenici da sitne čestice (npr. KONTINUALNA KULTURA Na uprošćenoj šemi sistema za kontinualnu kulturu vidi se da je komora za rast u vezi sa rezervoarom sa sterilnim hranljivim rastvorom iz koga se stalno dodaje sveža podloga u sredinu u kojoj mikroorganizmi rastu. omogućen je neprekidan rast mikroorganizama.bakterije) odbijaju svetlost koja prolazi koja prolazi kroz njihovu suspenziju. odredjivanjem količine nekih ćelijskih sastojaka (proteina. The synchronous growth of a bacterial population. populacija raste eksponencijalno u ograničenom vremenskom periodu. gajenje bakterija u kulturi odredjenog volumena. Filtriranjem asihrone kulture ćelije se lepe za filtre. Osim toga iz komore za rast stalno curi preko sifona. te su potrebne znatne količine kultura od 100 ml i više (jedna bakterijska ćelija je teška oko 50 x10-13g.pH. Kod bakterija koje su uniformne veličine. Stalnim dodavanjem i uklanjanjem rastvora odredjenom brzinom.

Neki od procesa bitnih za kontinualan rast i deobu su opšte prirode. biosinteza i td. stvaranje energije. DEOBA INDIVIDUALNE ĆELIJE Najveći broj bakterija razmnožava se prostom ćelijskom deobom. Genus Streptomyces i druge aktinomicete produkuju egzospore. Metode za odredjivanje broja jednoćelijskih mikroorganizama u suspenziji mogu biti direktne: brojanjem ćelija u tačno odredjenom volumenu. Taj pupoljak se povećava i najzad dobija veličinu majke ćelije i odvaja se od matične ćelije. odnos broja ćelija/ćelijska masa. veće ćelije će odbijati više svetlosti od sitnijih. Rastom membrane udaljavaju se mesta za koja su vezani hromozomi. Pupljenje je karakteristično za kvasce. Kordinacija replikacije i segregacije DNA sa čelijskom deobom je izučavana kod E. jedna ćelija se podeli na dve kćerke ćelije nakon što je udvostručila svoju težinu i veličinu (binarna deoba). Spajanje jajne ćelije i spermatozoida naziva se oogamija. rast i reprodikciju individualne ćelije i rast i povećanje populacije mikrobne kulture. coli. stvaraju se popreče septe i konačno dolazi do fizičkog razdvajanja čelije.coli Replikacija kružnog bakterijskog hromozoma vezanog za citoplazmatičnu membanu započinje sa jednog mesta i odvija se u dva pravca. Pored reprodukcije binarnom fuzijom prokarioti se razmnožavaju aseksualno (bespolno) : pupljenje.konidije.750). Zigoti sadrže miksture genetskog matrijala od dva organizma. za odredjene uslove rasta i za svaku vrstu organizama neophodno je odrediti kalibracione krive. dividing by binary fission (TEM x92. Svaka konidija može da se razvije u novi organizam. po završetku repliokacije novoformirani hromozom se vezuje za novo mesto na membrani. fragmentacija i egzospore Neke bakterije kao Rhodopseudomonas acidophila reprodukuju se pupljenjem.coli koja raste na 370C i iznosi približno 40 min. Bakterije koje se odlikuju filamentoznim rastom kao što je Nocardia reprodukuju se fragmentacijom. naprimer korišćenje substrata. . Na istoj temperaturi. u specijalnim komorama pod mikrooskopom ili indirektne metode : zasejavanjem na čvrstu podlogu i brojanjem kolonija nastalih rastom živh ćelija posle odredjenog vremena. segregacija DNA u ćerke ćelije itd. čelijske deobe Vreme replikacije je relativno konstantno kod E.Osim toga. U toku rasta i deobe bakterijske ćelije dešava se čitav niz citoloških i biohemijskih promena. Bacterial growth by binary fission. Gameti mogu biti iste veličine (izogameti) izogamija kada su gameti različite veličine (heterogameti) heterogamija kao savršeniji oblik razmnožavanja predstavlja obrazovanje jajne ćelije u oogoniji i pokretnih spermatozoida u anteridiji. Pošto je odbijanje svetlosti proporcijonalno ćelijskoj masi. Treba posmatrati dva fenomena. fission Rod-Shaped Bacterium. bez obzira na brzinu ćelijskog rasta deoba otpočinje oko 20 minuta posle udvajanja hromozoma. dok kod gramnegativnih bakterija novosintetisani materijal se umeće medju slojeve starog ćelijskog zida. još uvek su nedovoljno razjašnjene. Specifični procesi koji se dešavaju u toku rasta i deobe bakterijske ćelije kao sinteza novog ćelijskog zida. formiranje poprečnih septuma. i proces počinje pojavom malog ispupčenja na ćeliji. E.gameti i fuzijom gameta nastaju zigoti . koje se razvijaju u hife. Kod polne reprodukcije formiraju se polne ćelije. Reprodukcija eukariotnih organizama Seksualna reprodukcija. Sinteza novog ćelijskog zida je ograničena na odredjene regione postojećeg ćelijskog zida : kod grampozitivnih bakterija novi ćelijski zid se sintetiše na mestu stvaranja septuma.

E.coli koja se aktivno deli svakih 60 min. Uz učešće enzima komponente ćelije se sintetišu velikom brzinom. Mnogi koenzimi su fosforni estri raznih vitamina (B1. Enzimi imaju specifičnu trodimenzionalnu strukturu. U optimslnim uslovima koje su više od 10 milijardi pua brže od reakcija kada se odvijaju bez enzima. Zahvaljujući autolizi omogućeno je dovršavanje procesa sazrevanja sireva. Opisano je oko 2000 enzima.Kod nekih vrsta protozoa. Odvojeni delovi holoenzima nisu aktivni. Mn.700) ENZIMI Enzimi su biokatalizatori proteinske prirode koji ubrzavaju hemijske reakcije u ćeliji. Cu). .Kod grupne specifičnosti enzimi deluju na grupu srodnih jedinjenja. je između 1 do 1000 a i do 500000. grupna. O enzimima se njima dugo znalo. formiraju se regioni. KARAKTERISTIKE ENZIMA . Zn) koji su u nekim slučajevima trajno vezani za enzim. U zavisnosti od primarne strukture. kao I radijacija. Mg. To ima značaja jer posle smrti dolazi do autolize ćelije tj. 1000 molekula proteina i 4 molekula RNA. silaža stočne hrane itd.B12). Stereohemijska specifičnost je karakteristična za optičke stereoizomere. Na primer u odredjenom regionu ph vrdnosti ili t 0 . deluje u kombinaciji sa neproteinskim molekulom -koenzimom ili prostetička grupa. Postoji apsolutna. enzim ima optimum u kome je brzina reakcije najveća. dok inhibitori mogu biti joni teških metala. Kod relativne specifičnosti enzimi deluju na jedinjenja koja po hemijskom sastavu pripadaju različitim grupama. Primarnu strukturu enzima čini specifična polipeptidna sekvenca amino kiselina. koja odredjuju reaktivne i katalitičke osobine enzima. Temperatura ubrzava enzimsku reakciju ali samo do određene granice.(Arginaza deluje na L-arginin ali ne i na D-arginin. Enzim je u osnovi izgradjen od amino kiselina. Aktivatori mogu biti joni metala (Na. Ta dugotranost je ponekad tako velika da enzimi dejuju i posle izumiranja ćelije.u malim količinama imaju veliku aktivnost. Enzimi se ne troše i ne menjaju u toku reakcije. Maksimum delovanja enzima u odredjenoj sredini se postiže nakon najveće brojnosti mikroorganizama posle čega dolazi i do autolize ćelije. odnosno aktivan je samo holoenzim. Na taj način iz ćelije se oslobadjaju enzimi i produžavaju svoje delovanje duže vreme u odgovarajućoj sredini. dok enzim ostaje nepromenjen : E + S ES E+P Nitrogenasa Nitrogenasa Prosti i složeni enzimi Mnogi su enzimi samo proteini i nazivaju se prosti enzimi. Brzina reakcije se smanjuje i aktivnost enzima se može izgubiti pri vrednostima koje se udaljuju od optimuma. mostića. coli strains undergoing conjugation (TEM x27. a velik broj je dobijen u kristalnom obliku. a k t i v n a mesta. Tako proteaze deluju na peptidne veze raznih belančevina. To je jedini substrat na koji deluje ureaza.Ca. -”komandir”. Tako kod E. Konformacija enzima odredjuje njegovu striktnu specifičnost: na površini molekule.Enzimi pokazuju specifičnost na substrat na koji deluju. Za razliku od njih složeni enzimi imaju I ne proteinsku grupu. Aktivnost enzima zavisi od aktivatora i inhibitora. u svakoj sekundi se sintetiše 4000 molekula masti. kiseljenja mleka. tzv. Enzimi imaju osobinu da deluju veoma dugo. Broj molekula substrata koji koje izmeni jedan molekul enzima u sekundi.). Mo.B2.Na njih deluju ekološki faktori.Proteinski deo enzima. Povećana temperatura može izazvati denaturaciju proteina. -”komandir”. Ljudi su stolećima koristili rad enzima i ne sluteći da oni kao i mikroorganizmi postoje. (Ureaza hidrolizuje ureu do amonijaka i CO2. polipepridni lanac se može specifično uviti dajući sekundarnu i tercijarnu strukturu.Zajedno čine holoenzim. Apoenzim uspostavlja vezu sa materijom na koju će delovati. samorastvaranja pod dejstvom sopstvenih enzima. ENZIMSKA specifičnost specifičnost Apsolutna specifičnost se ogleda u delovanju enzima samo na jedan substrat. hemijske materije.Brzina enzimske reakcije je direktno zavisna od koncentracije enzima i substrata (do nivoa “zasićenosti” enzima substratom) substratom) Različiti spoljašnji činioci utiču na brzinu enzimske reakcije. Koenzim Je termostabilan i prostijeg hemijskog sastava. termostabilan Zn. K. bakterija i algi zastupljena je konjugacija gde se sadržaj dveju ćelija spaja preko konjugacionog kanala tj. (1g invertaze hidrolizuje 1 tonu saharoze). Može biti organske i neorganske prurode (soli Fe.apoenzim. stereohemijska i relativna specifičnost. Koenzim je uvek nebelančevinaste prirode i on obavlja hemijske promene odredjujući pravac i brzinu reakcije. Preko aktivnog mesta dolazi do specifične kombinacije substrata S i enzima E koji daju komleks Enimsubstrat ES i najzad promenu substrata u produkt reakcije P.to je “oficir za vezu”.

IZOMERAZE katalizuju izomerizaciju različiih jedinjenja pretvarajući ih u izomere. npr. HIDROLAZE uz učešće vode katalizuju reakcije razgradnje i sinteze složenih organskih jedinjenja. Indukcija enzima . Svi enzimi koji se sintetišu u ćeliji. triptofanom. menja konformaciju enzima tako da ovaj dalje ne može katalizirati sopstvenu reakciju. Izolovani su mutanti rezistentni na ovu inhibiciju . U Odsustvu triptofana reperesor je neaktivan Transkripcijom struklturnih gena I njihovom translacijom otpočinje sinteza triptofana u ćeliji. prema reakciji koju katalizuju. ona ulazi u ćeliju i metaboliše se. mesto inicijacije transkripcije gena koji učestvuju u sintezi triptofana. što dovodi do sinteze veće količine triptofana u ćeliji (od interesa za industriju). kao i citohromi (a. Pri izomerizaciji dolazi do premeštanja atoma ili atomskih grupa u molekulima. One igraju veliku ulogu u procesima disanja i fermentacija prenoseći vodonik i elektrone pomoću koenzima. Represija konačnim produktom. neophodni za katabolizam substrata. Piruvatdekarboksilaza katalizuje otcepljenje CO2 od pirogroane kiseline. delova molekula ili grupa atoma pomoću koenzima sa jednog jedinjenja na drugo. Četvrti broj je individualni broj enzima. što dovodi do zatvranja puta sinteze. NADP. 3. Egzoenzimi su najčešće hidrolaze koja razlažu složena organska jedinjenja do prostih koje potom usvaja.Podela enzima . coli. Represor koji je alosterni protein. prvo će se konstutitivnim enzimima metabolisati glukoza.Indukcijom enzima mikroorganizmi se mogu adaptirati na korišćenje različitih substrata. Kombinacija alosternog mesta prvog enzima sa konačnim produktom. (triozofosfatizomeraza) 6. može inhibirati sintezu svih enzima koji učestvuju u njegovom metaboličkom putu. 2. aktivira se vezivanjem za triptofan. sulfo. glukozidaze. mehanizmom koji se naziva ”katabolička represija” Strukturalni segment gen je segment DNA. egzoenzime se izlučuju i deluju van ćelije a endoenzimi deluju u ćeliji.c. Dogod ima laktoze u spoljašnjoj sredini. Na osnovu ovih osobina enzimi su podeljeni u šest grupa : 1.galaktozidaze kod E. koji onemogućava da se RNK polimeraza veže za promotor. FAD.) koji karakteriše tip reakcije u klasi (prvi broj). (asparaginsintetaza Molekularni mehanizmi regulacije Inhibicija povratnom vezom (“feedback inhibition). i subsubklasi (treći broj).su enzimi koji katalizuju oksido. LIAZE katalizuju odvajanje pojedinih grupa od substrata uz obrazovanje dvogubih veza ili prisjedinjavanje pojedinih grupa ili radikala sa dvogubom vezom.b. Mikroorganizmi su veoma štedljivi i neće trošiti energiju na sintezu enzima ako za to nema potrebe.adaptibilni. omogućena je transkripcija gena koji učestvuju u sintezi beta galaktozidaze. kai i specifične permeaze. šećera laktoze U prisustvu šećera laktoze. Po utrošku laktoze ponovo se aktivira represor I sinteza beta galaktozidaze I permeaze prestaje. stom razlikom što je represor aktivan samo u odsustvu induktora.Mogu se izvršiti različite podele enzima : prema substratu na koji deluju. karboksilna. Svaki enzim prema novoj klasifikaciji ima svoj sistematski kodni broj (E. Ovde spadaju dehidrogenaze koje sadr`e NAD. nezavisno od svog substrata nazivaju se konstitutivnim. represorom. amino. npr triptofan. U prisustvu takvih substrata u ćeliji se indukuju enzimi. OKSIDOREDUKTAZE . koja omogućava aktivan transport laktoze u ćeliji. Glukoza dovodi do represije niza inducibilnih enzima kod bakterija. Krajnji produkt metaboličkog puta. prema mestu obavljanja funkcije itd.C.koji se sintetišu samo u prisustvu odgovarajućeg substrata. Mehanizam indukcije je u osnovi sličan mehanizmu represije. U ovu grupu spadaju enzimi proteaze.a3. LIGAZE (sintetaze) katalizuju sintezu složenih organskih jedinjenja iz prostih.kružni hromozom kružni U metabolitičkom putu sinteze triptofana učestvuje pet enzima Strukturni geni ovih enzima su regulisani produktom regulatornog gena. Sve sinteze koje obavljaju ligaze se vrše uz utrošak energije koja se dobija uglavnom iz ATP. 5. fosfataze. 4.c1 ). povremeno dostupnih ćeliji. Aktivani represor se vezuje za operator.redukcione reakcije. Molekularni mehanizmi regulacije Pošto nema proizvoda prve enzimske reakcije. FMN. Najčešće se prenosi metil grupa. Tek po utrošku glukoze dolazi do indukcije enzima koji učestvuju u transportu i razgradnji laktoze. Sinteza inducibilnih enzima je objašnjena na modelu indukcije enzima beta. . TRANSFERAZE katalizuju prenos odredjenih radikala. Supstanca koja inicira sintezu enzima je induktor a supstanca koja koči korepresor Ukoliko se ćelija nadje u sredini u kojoj se nalaze dva šećera : glukoza i laktoza. za razliku od inducibilnih emzima. čija je funkcija da vrši replikaciju određene molekule iRNA i preko nje sintezu odrenog polipeptidnog lanca. koja dovodi do inaktivacije represora. Često se dogadja da prvi enzim nekog metaboličkog puta uz aktivno mesto ima i alosterno mesto koje se konbinuje sa krajnjim produktom istog metaboličkog puta. u subklasi (drugi broj). lipaze. nema substrata za ostale reakcije u nizu. Prema mestu delovanja enzimi se dele na egzoenzime i endoenzime.

Mikroorganizmi koji emituju svetlost pripadaju bakterijama. Ako ovi uslovi nisu ispunjeni fotogeni mikroorgsanizmi žive kao i drugi saprofiti. transformišu u toplotu. Na ovim temperaturama onemogućena je dalja aktivnost mezofilnih mikroorganizama ali su stvoreni uslovi za termofilne. spoljašnji omotači. Energija je ćelijama potrebna da bi . faza mikrobiološka termogeneza -Prvo se u velikom broju umnožavaju mezofilni mikroorganizmi koji razlažu organsku mikrobiološ materiju i okolinu zagrevaju na 40 . to su mesta odakle počinje sinteza iRNA. Materijali se ugljenišu. FOTOGENI MIKROORGANIZMI . Da bi se svetlost emitovala mikroorganizmi zahtevaju 3-5 % NaCl u hranljivoj sredini. Termogeni mikrorganizmi mogu biti štetni i u industriji konzervisanja. koristi se za zagrevanje leja u stakleničkoj i plasteničkoj proizvodnji povrća. Sprečavanje terogeneze vrši se stalnim odžavanjem vlažnosti na niskom nivou i sprečavanjem aeracije. u deponijama otpadnog materijala iz fabrika celuloze. membrane. aktinomiceta i gljiva. U prirodnim . aldehida i luciferaze otpušta vodonik.Hromoforni boje okolinu. Kretanje Deo hemijske energije koja se stvara u toku disimilacionih procesa mikroorganizama koristi u biosintezam. lišajevi. prisustvo kiseonika i temperaturu 15. stvaraju krupne kolonije. CH4). luciferaze U ćelijama mikroorganizama nalazi se proteinsko jedinjenje luciferin koji u prisustvu kiseonika. ENERGETSKE GRUPE MIKROORGANIZAMA Termogeni mikroorganizmi. za razmnožavanje i kretanje a drugi veći deo 60 % oslobadja iz ćelije i transformiše u različite oblike.Hromoforni mikroorganizmi zadržavaju pigmente u ćeliji i ne hromoparne. Tu spadaju alge.pigmente. te pod uticajem kiseonika dolazi do spontanih požara. Fotogeni mikroorganizmi se javljaju i na ribljem i drugim vrstama mesa. svetlosti. Ako se termogeneza odvija u gomilama vlažnog sena u silosima sa nedovoljno osušenim zrnom. Neke grupe mikroorganizama. Proces termogeneze protiče brže ako se u sredini nadju zajednice termogenih mikroorganizama. Proces zagrevanja sredine pomoću termogenih mikroorganizama naziva se mikrobiološka termogeneza. Represori se vežu za određena mesta odgovarajućeg DNA i sprečavaju transkripciju odre|enih iRNA molekula. HROMOGENI MIKROORGANIZMI .400C što zavisi od vrste mikroroganizama. fosfolipida Rast i razmnožavanje Akumulacija nutritienata (aktivni transport) i ekskrecija produkata metabolizma. gljivama i protozoama. Dalje zagrevanje protiče pod uticajem enzima i hemijskim reakcijama. Represori su proteini i njih kodiraju regulatorni geni. oslbadjaju se zapaljivi gasovi (CO.oni mikroorganizmi koji višak energije nastale u disimilacionim procesima transformišu u obojene materije. Termogeni mikroorganizmi se brzo razmnožavaju. kada se nadju u odgovaraju}im uslovima višak enegrije otpušaju u obliku tplote.50 0C. prelazi u oksidativno stanje a oslobodjena energija se transformiše u svetlosnu. mikroorganizmi se dele na hromoforne i hromoparne. Ako se njihove spore nadju u konzervama sa hranom one preživljavaju sterilizaciju i kvare proizvode. Ovde spadajuepifitni mikroorganizmi a pigmenti ih štite od negativnog uticaja sunčeve svetlosti. Ukoliko su pigmenti nerastvorljivi u vodi obojene su kolonije mikroorganizama jer se boja zadržava uz ćelije. dolazi do velikih šteta.višak enegije. od kojih zavisi kada će doći do sinteze iRNA. Umnožavanje termofilnih mikroorganizama je veoma brzo i tek kada se temperatura sredine poveća iznad 800C oni prelaze u konzervacione oblike.Prema tome da li se pigmenti zadržavaju u ćeliji ili se izdvajaju iz nje. fotogeni. koja može iznositi i do 75 % od ukupno oslobodjene.U ovoj grupi mikroorganizama ima sporogenih bakterija. boje i mirisa pa su dobili ime termogeni. Svojim enzimima termofilni ubrzavaju transformacije termofilne organskih materija i sredinu zagrevaju na oko 750C. Mesto na DNA molekuku gde se vežu molekuleRNA-polimeraze zovu se promotori. mikrobiološ Odvija se kroz nekoliko faza. algi.ćelijski zid. Znak su svežine mesa jer su osetljivi i na minimalne koncentracije amonijaka koji nastaje raspadanjem proteina. aerobi su i prilagodjeni su na više temperature. Količina oslobodjene toplote zavisi od svojstava mikroorganizama i od uslova pod kojima se mikrobiološki procesi vrše. S druge strane proces termogeneze je koristan jer omogućava brže zgorevanje stajnjaka i komposta.višak energije otpuštaju u obliku svetlosti a pojava se zove bioluminiscencija. hromogeni i aromogeni. segment koji veže represor zove se operator. imaju aktivan enzimski sistem. obavljala različite vrste rada : Izgradnja strukturnih delova ćelije. polisaharida.Postoji posebna grupa molekula nazvana represori. H2. a enzimi termogenih mo koriste se u čistom stanju u industriji. Fotogenih bakterija najviše ima u morima. Transformacija hemijske energije u svetlosnu vrši se pomoću enzima luciferaze.Hromoparni mikroorganizmi pigmente izdvajaju van ćelije. u skladištima vune i pamuka. Sinteza enzima. zelene i purpurne bakterije.Postoji posebna grupa molekula nazvana represori od kojih zavisi kada će doći do sinteze iRNA. nukleinskih kiselina. Da bi se toplota akumulirala sredina treba da bude slab provodnik.

KATABOLIZAM Katabolizam je deo metabolizma u kome se u toku razgradnje organskih jedinjenja oslobadja energija. Iako ti početni koraci neproizvode upotrebljivu energiju.sir. dok u mleku i mlečnim proizvodima uzrokuju i kvarenje. celer i ribu. sira. Stvaranje ATP-a kod mikroorganizama ATP se sastoji iz adenina riboze i fosforne kiseline a energija se akumulira u anhidridnim vezama.transportnog sistema rezultira akumilacijom protona na jednoj strani membrane (spoljašnja strana bakterijske ćelije) i manjak protnona na suprotnoj strani (unutrašnjost bakterijske ćelije). AMP Fosforilacija Proces stvaranja i akumulacije energije označava se fosforilacija. isparljivo jedinjenje koje rastvoreno u vodi daje prijatan miris na voće. Najčešći način razlaganja glikoze je Embden-Mayerhof-ov put koji se još naziva i glikoliza. Medju njima ima fitotoksičnih. mirisa na staju Escherichia coli i Aerobacter aerogenes a neke vrste roda Pseudomonas produkuju miris na krompir. Algalni i cijanotoksini. . reka. Enegija koja se stvori u živoj ćeliji mikroorganizma naziva se bioenegija. Oksidativna fosforilacija 3. Fotofosforilacija je proces u kome se energija sunca koristi za sintezu ATP od ADP-a.vrste Streptococcus citrovorus. koji je otkrio da ekstrakt kvasca može da fermentiše saharozu do etil alkohola.g. zemljišnih ekosistema. IZ UGLJENIH HIDRATA Mikroorganizmi koriste različite ugljene hidrate kao izvor energije. AROMOGENI MIKROORGANIZMI-U toku metabolizma neki predstavnici bakterija. Samo u grupi cujanobakterija. Toksini se mogu izlučiti iz žive ćelije (egzotoksini) ili ostati u ćeliji do njene autolize . uginuće ćuraka. Istraživanja procesa razgradnje glukoze u toku metabolizma mikroorganizama počeli su otkrićem Buhnera 1897.Producenti mirisa na zeljište su aktinomicete. Ovom procesu mnogi biohemičari posvetili su veliku pažnju. Medju gljivama aktivni producenti toksina su vrste iz roda Penicilium. Prema procesima u kojima nastaje fosforilacija može biti : Fosforilacija 1. manoza. ADP-a Engleski biohemičar Peter Mitčel je dobio Nobelovu Nagradu za objašnjenje kao se oslobodjena energija u elektron. longiosporin i dr. ATP se stvara fosforilacijom ADP. Ona se može akumulirati u različitim jedinjenjima bioenegija medju kojima su ATP i CoA. Većina heterotrofnih mikroorganizama najčešće koristi glukozu. Fosforilacija na nivou substratna.u toku metabolizma sintetišu jedinjenja toksična za druge mikroorganizme. izolovanih iz slatkovodnih jezera. konstatovano je preko 50 toksina. repu. pentoza.endotoksini.proces u kome se fosfatna grupa direktno dodaje na ADP. Protoni se vraćaju u ćeliju uz pomoć ATPaze. Oksidativna fosforilacija je proces u kome se enegija oslobodjena iz hemijskih oksidacija nutitijenata koristi za sintezu ATP od ADP-a. Streptoco. Glukoze. nukleinske kiseline u nukleotide.paracitrovorus.Pripremanje pavlake. oni osiguravaju veliki broj malih molekula kao početnog materijala za metabolizam npr. Pojava se zasniva na specifičnim fiziološkim procesima u kojima se stvara diacetil. Postoji sumnja da neki od toksina prisutni u pijaćoj vodi u vrlo niskim koncentracijama predstavljaju faktor rizika u razvoju kancera. koja katalizuje sintezu ATP-a.sredinama npr u zemljištu hromogeni mikroorganizmi daju boju humusu. Kontinualno trajanje elektron. Penicilliun roqveforti. skrob se razgrađuje do glukoze. biljke. TOKSIKOGENI MIKROORGANIZMI . maslaca. U rodu Aspergillus najveće štete uzrokuje Aspergillus flavus . proteini do amino kiselina. Na primer. Najaktivniji producenti toksičnih jedinjenja u zemljištu su aktinomicete. masti na masne kiseline i glicerol. aktinomiceta i gljiva MIKROORGANIZMIstvaraju veće količine jedinjenja prijatnog ili neprijatnog mirisa.transportnom sistemu koristi za sintezu ATP. galaktoza. bara.produkuje aflatoksin. kao i mikrobicidnih i mikrobistatičnih antibiotika. DOBIJANJE ENERGIJE Prvi korak u katabolizmu organskih molekula razgradnja sliženih makromolekula u jednostavnije jedinice. imaju primenu u preradi poljoprivrednih proizvoda i u mlekarstvu. životinje. bunara.mikroalagalni produkti koji mogu biti uzročnici bolesti smrti ljudi cijanotoksini. Fotofosforilacija Fosforilacija na nivou substratna . To dovodi do toga da je jedna strana ima veće pozitivno naelektrisanje i kisela je u odnosu na drugu : Enegiju koja se oslobodi u oksidacionim reakcijama protonska punpa izbaci sa spoljašnje strane citoplazmatske membrane.aktinomicetin. 2.glukoza.

ketoglutarna kiselina uz pomoć Co a se dekarboksiliše i dehidrogeniše. Većina mikroorganizama metaboliše glikozu do pirogrožđane kiseline . .6 di fosfat se razlaže na dva trisaharida gliceraldehid 3. a ova hidratacijom u izolimunsku koja citrat dehidrogenacijom i dekarboksilacijom daje alfa ketoglutarnu kiselinu. Najrasprostranjenija je oksidativna dezaminacija iz koje se izdvaja . fosfoglicerinsku kiselinu . U procesu razgranje nukleotida i nukleozida obrazuju se purinske i pirimidinske baze. U kiseloj sredioni se obično vrši proces dezaminacije a u baznoj proces dekarboksilacije.1. kiselinu Na kraju faze se regeneriše oksalna kiselina. To je Enter-Duodorfov put I HMP (pentozo fosfatni put). Pod dejstvom lipaze mast se razlažu na glicerin i masne kiseline. ED put je nađen kod nekih gr. te se ona može smatrati važnim intermedijerom ali prekusorom. 5. mikroorganizmi koji razlažu lipide nazivaju se lipolitski mikroorganizmi.Razgradnja amiko kiselina se vrši dezaminacijom tj odvajanjem amino grupa i dekarboksilacijom koja predstavlja odvajanje CO2. “sudbina PIRUVATA” Trikarbonske kiseline Aerobna faza disanja počinje sa oksidativnom dekarboksilacijom pirogroždjane kiseline u kojoj se stvara NADH2 i acetil radikal koji s prisajedinjuje koenzimu A.3fosfoglicerinska kiselina prelaz u 3.energetski i CO2 = 38 ATP i 6 CO2 DOBIJANJE ENERGIJE IZ AMINO KISELINA Aerobni i anaerobni mikroorganizmi mogu da za dobijanje energije koriste amino kieline. Lipaze nisu visoko specifične i deluju na masti sa različitom dužinom lanaca. acetil.citrat. amonijak. Nastaje fosfoenolpiruvat koji se defosforiliše i nastaje ATP i kao krajnji proizvod Piruvat. koja kiselinu dehidrogenacijom prelazi u fumarnu a ona hidratacijom u jabučnu. Mogu da prelaze jedan u drugi. Dekarboksilacijom se izdvoje još dva molekula CO2. Postoji nekoliko tipova dezaminacije. Kod eukariota oksidacija ovaj proces se odvija u mitohondrijama a kod prokariota citoplazmi. Dehidratacijom prelazi u akonitnu. Pri razlaganju purinske i pirimidinske baze obrazuje se CO2.baktrija. Ona se odvija kod aeroba pod uticajem enzima oksidaza i dezaminaza. Pri toj hidrolizi dolazi do obrazovanja ATP. Pseudomonas.p i dihidroksiaceton fosfat. Uz pomoć visoke energetske veze. Alfa. Ove oksidaze kao koenzime imaju flavoproteide a kao akceptor vodonika kiseonik. Razgradnjom masti mikroorganizmi dobijaju veću količinu energije nego pri razgradnji ugljenih hidreata. Bilans . jabučnu Jabučna dehidrogenacijom prelazi u oksalnu kiselinu. Dobijeni koenzim A je aktivna forma koja sadrži visoku energetsku A vezu.beta oksidacija. HMP put je značajan zbog dobijanja ribozo 5-fosfata. sirćetna kiselina i mlečna kiselina. Glukoza se fosforiliše uz pomoć enzima heksokinaze i ATP glukozo-6-P. kao I za energiju neophodnu za procese sinteze u ćeliji.1. Oksidacija masnih kiselina teče preko niza procesa. Otuda acetil CoA ima značajnu ulogu i u sintetskim procesima. Pod uticajem enzima aldolaze fruktozo1. prekusora nukleinskih kiselina. koja se dalje uključuje u energetsku razmenu. Mikroorganizmi su u stanju da vrše razgradnju mast jer poseduju enzim lipazu. DOBIJANJE ENERGIJE IZ LIPIDA Za dobijanje energije mikroorganizmi mogu koristiti maste i voskove.3fosfoglicerinska kiselina 6. Služi za identifikacije u kliničkoj praksi. Uz pomoć još jednog ATP fruktozo -6-P . Agrobacterium I smatra se posebnim pravcen u evoluciji. di.fruktozo di fosfat. Kod aerobnih mikroorganizama prva faza u razgradnji glukoze je takodje glikoliza ali se dalje pirogroždjana kiselina transformiše do CO2 i H2O uz oslobadjanje više energije. glukozo-6-P se izomerizuje u fruktozo -6-P. Mnogi mikroorganizmi u procesu dezaminacije amino kiselina obrazuju pirogroždjanu kiselinu koja se dalje uključuje u energetsku razmenu. Fosfatna grupa reaguje sa Adp.radikal iz acetil CoA jedini se sa oksal sirćetnom kiselinom i nastaje limunska kiselina. Energetski bilans je 1 ATP uz nastanak piruvata nastaje I fosfogliceraldehid. koja može ponovo da posluži kao akceptor acetilne grupe.1. Glicerin se fosforiliše i prelazi u fosfoglicerinaldehid i uključuje se u glikolizu. Masne kiseline se aktiviraju sa coenzimom A. Ovaj put nije nađen kod gr+ bakterija. 2. dajući ćilibarnu kiselinu. purinske i pirimidinske baze. Pirogrožđana kiselina može nastati I u toku metabolizma drugih šećera ali I amino I masnih kiselina. dezaminacija amonijak a stvara alfa keto kiselina.ATPfosforilacija na nivou substrata. dalje nastaje di. Rhizobim.pirogroždjana kiselina EM put je veoma važn za dobijanje energije kod anaerobnih mikroorganizama. Pored glikolize kod mikroorganizama postoje I drugi načini razgradnje glukoze.ciklus trikarbonske fiseline.

mehanički sastav zemljištai. Predstavnici. atmosferskog pritiska vazduha. sumpor vodonika i vodene pare. radioaktivne materije. Za razliku od atmosferskog vazduha u zemljišnom azota je manje zbog njegove stalne fiksacije od strane azotofiksatora. Spherotilus. Poboljšanjem vazdušnog režima zemljišta povećava se mikrobiološka aktivnost. biljnog pokrivača i čoveka. premeštanja i gubitka vazduha iz zemljišta. Sa povećanjem dubine zemljišta smanjuje se količina kiseonika a povećava količina ugljendioksida. Imajući u vidu vazdušni režim u zemljištu sva zemljišta su podeljena na zemljišta sa povoljnim i nepovoljnim vazdušnim režimom. biotički faktori. azota. Medju najvažnije faktore koji direktno ili inderektno utiču na mikroorganizme spadaju. Disanje zemljišta zavisi od temperature zemljišta i vazduha. tj stvaranje organske materije koja ulazi u sastav mikroorganizama.03% a u zemljišnom vazduhu od 0. povremenim rastresanjem površinskog sloja zemljišta. a što se postiže obradom zemljišta pri optimalnoj vlažnosti. Sadžaj kiseonika varira od 1% kod slabo aeriranih zemljišta do 21% kod dobro aerisanih. pravilnom primenom navodnjavanja i odvodnjavanja. Kada je rastvoren u vodi gradi ugljenu kiselinu koja učestvuje u razlaganju stena i minerala. Razmena gasova izmedju zemljišta i atmosfere se odvija stalno. Sadržaj CO2 u atmosferi iznosi 0. Gallionela. Hemijski sastav zemljišnog vazduha se razlikuje od atmosferskog vazduha jer sadrži više ugljendioksida a manje kiseonika. organske materije i dr. Energija se koristi za sintetske procese. Veoma je važan odnos izmedju pojedinih faktora. kiselost zemljišta. Na taj način se u zemljištu brojnost svih sistematskih i fizioloških grupa povećava.70% od ukupne zapremine opšteg obima zemljišta. vodonika. Ugljena kiselina smanjuje alkalnost zemljišta i vrši rastvaranje teško rastvorljivih fosfata.05.15%. stvara se i veća količina asimilativa za biljku kao što su nitrati. fosfati itd. što se povoljno odražava na povećanje plodnosti zemljišta. struktura zemljišta. vazduh. metana. rastresanjem poorničnog sloja. . H2S. Kada se jedan faktor nalazi u optimumu to ne znači da će rast i razmnožavanje mikroorganizama biti visoka. jer ako je samo neki faktor u minimumu to se nepovoljno održava na aktivnost mikroorganizama. kiseonika i drugih elemenata. temperatura. Usvajanje kiseonika i izdvajanje ugljen dioksida iz zemljišta naziva se disanje zemljišta (aeracija). Nitrobacter.DOBIJANJE ENERGIJE IZ NEORGANSKOG SUBSTRATA Grupa bakterija hemoautotrofa ima specijalizovane lance disanja koji im omogućavaju dobijanje energije oksidacijom neorganskih substrata. VAZDUŠNI REŽIM ZEMLJIŠTA I MIKROORGANIZMI Pod vazdušnim režimom zemljišta podrazumevaju se procesi primanja (usvajanja). Od mera za popravku vazdušnog režima se najviše primenjuje popravka strukture zemljišta. razvijaju se anaerobni mikroorganizmi i dominantni su anaerobni procesi. vlažnosti zemljišta i vazduha.80% azota. U vazduhu zemljišta ima 78 . Thiobacillus. Povećan sadržaj CO2 u prizemnim slojevima atmosfere stimuliše proces fotosinteze. produbljivanjem orničnog sloja. MIKROBIOLOGIJA ZEMLJIŠTA UTICAJ ABIOTIČKIH I BIOTIČKIH FAKTORA NA MIKROORGANIZME U ZEMLJIŠTU Na rast i razmnožavanje mikroorganizama u zemljištu utiče veći broj abiotičkih i biotičkih faktora. CO2 ima višestruk značaj za biljku i mikroorganizme. Vazduh predstavlja gasovitu fazu zemljišta koja čini 25. voda. Za životnu aktivnost mikroorganiuzama potrebno je da svi faktori budu u optimumu. svetlost. Pr optimalnoj aeraciji zemljišta razlaganje žetvenih ostataka teče do potpune mineralizacije CO2 i H2O. Takodje. adsorptivna sposobnost zemljišta. uz izdvajanje velike količine energije. Zemljišni vazduh pored CO2 i O2 sadrži izvesne količine amonijaka.Nitrosomonas. a samim tim i njihova biomasa u kojoj je skoncentrisana velika količina organske materije. Razgradsnja organske materije u anaerobnim uslovima je sporija i odvija se do raznih organskih kiselina koje nisu dostupne biljci. Često se obrazuju i toksična jedinjenja kao metan. Kada u zemljištu nama dovoljno kiseonika. Bez te razmene bili bi sprečeni procesi kruženja ugljenika. osmotski pristisak zemljišnog rastvora. sulfati.

bez obzira na sadržaj vode. bituminifikacije) što dovodi do stvaranja humusa sa većom količinom ulminske kiseline. Posledice navodnjavanja uočavaju se kasnije ali čak i danas su ti rizici ozbiljni. borba za vlagu u sušnim regionima je istovremeno i borba sa biogenošću zemljišta. Smanjuje se turgor ćelije. Brzim navodnjavanjem voda ulazi u ćelije kroz razne polupropustljive membrane. Odvođenjem suvišne vode iz ovakvih zemljišta dolazi do promene uslova za mikrobiološke procese i nagomilana organska materija biva izložena aerobnim uslovima i dejstvu raznovrsnih aerobnih mikroorganizama. Najotporniji se adaptiraju i to tako što se u prokariotskim ćelijama akumuliraju aminokiseline i amonijumove soli. Zahvaljujući vodi u zemljištu se odvijaju svi procesi razgradnje i sinteze organske materije. Koristi od navodnjavanja su brojne ali se ističu i upozorenja zbog pojave nekih bolesti (malarije ili onih od pategenih mikroorganizama). opnena. Povećanje vlažnosti. U suvom zemljištu prestaju mikrobiološki procesi. Voda i u njoj rastvorene mineralne i organske materije. Zbog toga se u prvom navodnjavanju broj živih ćelija može smanjiti a stabilizacija se uspostavlja tek kasnije. Prema rečima Fjodorova (1954). higroskopna. Zemljišni mikroorganizmi nisu nikada konkurenti sa biljkama u povoljnim uslovima već to postaju jedino pod nepovoljnim prilikama. U toku vegetacije biljaka i u zemljištima koja imaju dobro regulisan vodno-vazdušni režim u uslovima suše potrebno je navodnjavanje. mezofilni koji žive u zemljištima sa 60% vlage od punog vodnog kapaciteta i hidrofilni koji žive u zemljištu sa procentom vlage iznad 90%. a u eukariotskim ćelijama šećeri i lipidi. dok je sinteza usporena i postepeno dolazi do zastoja svih procesa. takođe. Pod ovim uslovima teško se odigravaju procesi dehumifikacije. kao što su: hemijski vezana. Postepenim navodnjavanjem mikroorganizmi iz konservacionih oblika prelaze u aktivne i mikrobiološki procesi se normalizuju. će se negativno odraziti na mikrobiološke procese u zemljištu. kapilarna. Istraživanja na černozemu pokazuju da je navodnjavanje značajno povećalo opštu biogenost i brojnost pojedinih sistematskih i fizioloških grupa organizama. vodene pare itd.VODNI REŽIM ZEMLJIŠTA I MIKROORGANIZMI Pod vodnim režimom zemljišta podrazumevaju se svi procesi vezani za primanje i odavanje vode iz zemljišta. Iz zemljišnog rastvora mikroorganizmi i biljke se snadbevaju sa vodom i potrebnim hranljivim materijama. U uslovima povećane vlažnosti razvijaju se anaerobni bakterije i anaerobni mikrobiološki procesi (fermentacije. jer voda volazi u antagonistički odnos sa kiseonikom. koje su konstatovane u nekim oblatima intezivne irigacije. Medjutim. . ali u njega izbacuju i proizvode svoga metabolizma u kojima nekada ima i toksičnih materija. posebno u zemljištima sa slabom strukturom. aerobni. Vegetativni oblici bakterija prelaze u konzervacione oblike i tako preživljavaju i nekoliko meseci pa i godina. U zemljištu postoji 30-ak formi vode. gravitaciona. Dovodjenjem vode u suvo zemljište aktiviraju se mikrobiološki procesi i to prvenstveno. i postaje deo organske materije zemljišta. čine zemljišni rastvor. podzemna. jer se javljaju razlike u vodenom potencijalu između unutrašnjosti ćelije i spoljne sredine. voda u formi leda. gljive i bakterije pripadaju mezofilnim i kserofilnim a alge i protozoe hidrofilima. turgor se naglo povećava i ćelija puca. Brojnost i aktivnost mikroorganizama se povećava a što će rezultirati i povećanim stvaranjem biljnih asimilativa. Kada zemljište postane suvo broj aktivnih mikroorganizama se smanjuje a veliki broj ugine. preovlađuju redukcioni procesi i otežano je snadbevanje biljaka sa mineralnim asimilativima. amonifikacije. Na taj način povećanjem biogenosti zemljišta poboljšavaju se i uslovi za rast biljaka. Prema potrebama za vodom razlikuju se kserofilni mikroorganizmi koji žive u suvljim zemljištima. kristalizaciona. ta granica nije tako jasna pa neke bakterije žive u svim zemljištima. Aktinomicete. ali pre nego do toga dođe mikroorganizmi postaju jaki konkurenti biljkama i to ne samo u pogledu preostale vode već i hranljivim elementima koji se nalaze u vodi. Odvodnjavanje će usloviri kvalitativno i kvantitativno povećanje mikrobiološke aktivnosti a to će se odraziti i na biljke. U ovakvim uslovima u početku su ubrzani procesi mineralizacije humusa.

Temperatura zemljišta je u direktnoj zavisnosti od sadržaja vode i vazduha u zemljištu. Mikroorganizmi koji žive u kiselim zemljištima nazivaju se acidogilni. biljni pokrivač. kao i humusne kiseline. Na taj način se postiže povećanje mikroobiološke aktivnosti i plodnosti zemljišta. psihrofilni (5. unošenjem organskog djubriva.75oC.15oC) i termofilni sa optimalnom temperaturom rasta od 55. gajenjem biljaka u gušćem ili redjem sklopu. Ti joni H+ ili Al3+ joni se razmenjuju adsorbovanim jonima koji se desorpcijom oslobadjaju u zemljišti rastvor pri čemu se povećava aktivna kiselost. Uopšte. zadržavanjem snega itd. U zemljištu žive mezofilni mikroorganizmi sa optimalnom temperaturom oko 20 -40oC. Ova kiselost nije štetna za mikroorganizme i biljku. Aktivna i potencijalna kiselost čine ukupnu kiselost zemljišta. Od acidofilnih mikroorganizama najznačajnije su gljive. korenske izlučevine. navodnjavanjem zemljišta koja oskudevaju vodom. Popravka toplotnog režima zemljišta vrši se obradom. Pod potencijalnom kiselošću se podrazumeva sposobnost čvrste baze da sa bazama otpušta H+ jone. Postoje i alkalna zemljišta. Ulogu pufera protiv acidifikacije karbonatnih zemljišta ima CaCO3 pri čemu H+ joni iz kiselina sa CO32. itd.7. To su teško rastvorljivi joni koji se teško prevode u zemljišni rastvor. odvodnjavanjem zemljišta sa viškom vode. neutralna i alkalna zemljišta.jonima grade soli zbo čega se pH zemljišnog rastvora ne menja. Tipični predstavnici alkalofilnih mikroorganizama su aktinomicete. aktinomicete i protozoe.sadržaj vode. Pored temperature utom periodu ispunjeni su i drugi neophodni uslovi. To su u prvom redu bakterije. Povećanje koncentracije H+ jona (povećanje pH vrednosti) izazivaju acidifikaciju zemljišta. Najvažniji izvor H+ jona u zemljištu povećavaju i razli~ite organske kiseline koje sintetišu mikroorganizmi. malčiranjem. Biljna vrsta takodje utiče na temperaturu zemljišta. razbijanjem pokorice u toku letnjih meseci. U na{šm zemljištima najbrojniji su mezofilni mikroorganizmi iako temperatura zemljišta vrlo retko dostigne optimalnu visinu. H2SO4 i H3PO4) i hidrolizom kiselih soli aluminijuma i gvoždja. Od bakterija to su amonifikatori i urobakterije. . Vodonikovi joni nastaju pri disocijaciji vode. menja se njegova temperatura.jona podjednaka. Vodonikovi joni se u zemljištu adsorbuju od strane zemljišnih koloida u kojima oni zamanjuju baze katjona. premeštanje i odavanje toplote.Popravka vodnog režima zemljišta vrše se na različite načine: poboljšanjem vazdušnih osobina zemljišta. KISELOST ZEMLJIŠTA I MIKROORGANIZMI Aktivna kiselost zemljišta ili pH reakcije zemljištnog rastvora je osobina zemljišta od koje zavisi rast biljaka kao i brojnost i biohemijska aktivnost mikroorganizama. TOPLOTNI ZEMLJIŠTA I MIKROORGANIZMI Pod toplotnim režimom zemljišta podrazumeva se skup svih procesa vezanih za primanje. Pored ove postoje i potencijalna hidrolitička kiselost. Ovaj tip potencijalne kiselosti naziva se razmenljiva kiselost. Zbog sposobnosti zemljišta da prima i odaje toplotu. Ovaj deo kiselosti čine H+ joni koji su čvrsto vezani za zemljišne micele. navodnjavanjem i odvodnjavanjem. dok se pod temperaturom zemljišta podrazumeva stepen njegove zagrejanosti. tako da se vrši njihova neutralizacija. Otuda je njihova brojnost najveća u kiselim zemljištima.4. kiselina (HNO3. poboljšanjem kapilarnosti i smanjenjem isparavanjem vode. Pod pufernošću se podrazumeva sposobnost zemljišta da se odupre naglim promenama pH reakcije kada u zemljište dospeju kiseline ili baze. Na našoj planeti postoje kisela. Biljke širokog lista u bujnijeg habitusa smanjuju temperaturna kolebanje. gljive. promena temperature zemljišta je najveća u površinskom sloju do dubine od 1m. uništavanjem korova. Veliki značaj za život mikroorganizama i biljaka ima pufernost zemljišta. Biljni pokrivač štiti zemljište od preteranog zagrevanja tako da temperatura retko dostigne 40oC. zatim alge. Veliki deo zemljišta ima približno neutralnu reakciju (pH 6. Ulogu pufera u bezkarbonatnim zemljištima igraju razmenljivi bazni katjoni vezani za njihove koloide. U ovakvim zemljištima se razvijaju neutrofilni mikroorganizmi. Najveća aktivnost i brojnost mikroorganizama je u toku kasnog proleća i rane jeseni. ravnanjem slabo aerisanih zemljišta sa izraženim mikroreljefom. ravnanjem zemljišta.2) u kojima je koncentracija H+ i OH.

Snižavanjem Eh ispod 200mV uzrokuje odvijanje mikrobioloških procesa redukcionog karaktera. Ova vrednost izračunava se prema formuli : RH2 = Eh/29 + 2pH ( na 20oC) Tako zemljište koje ima pH6 i Eh -500 mV ima RH2 = 500/29 + 12 = 29. organska i organo-mineralna jedinjenja. S6+. navodnavanja i dr. OSMOTSKI PRITISAK ZEMLJIŠNOG RASTVORA I MIKROORGANIZMI U zemljišnom rastvoru nalaze se mnoga mineralna. Od Eh potencijala zavisi snadbevenost biljaka sa Fe. a sinteza humusnih i fulvo kiselina u kiseloj sredini povećana.što povećava intezitet mikrobioloških procesa. Od veličine Eh potencijala zavisi brzina i način transformisanja organskih ostataka i sadržaj i obrazovanje humusnih kiselina. pri ~emu se obrazuje glej čija zelenkasto plava boja poti~e od redukovanih jedinjenja gvoždja.redukcioni potencijal zemljišnog rastvora je njegova veoma važana osobina.REDUKCIONI POTENCIJAL ZEMLJIŠNOG RASTVORA I MIKROORGANIZMI Pored pH.Pored kiseonika oksidansi u zemljištu su Fe3+. Veli~ina Eh potencijala je različita u različitim tipovima zemljišta i varira od -300 do + 850 mV. a navodnjavanje i unošenje organske materije izaziva njeno smanjenje. Prema tome zemljište predstavlja jedan složen oksido redukcioni sistem. a redukcija primanje elektrona od elemenata koji se tom prilikom redukuju. primena organskih i mineralnih djubriva kao i biljna vrsta utiču na oksido. Zemljišta siromašna organskom materijom. kao i izvesna količina rastvorenih gasova. (černozem 450600mV) Kao pokazatelj uporednih vrednosti okido-redukcionog potencijala potencijala pri različitim vrednostima oksido-redukcioni potencijal pri različitim pH koristi se RH2 vrednost. puferskog.S. male vlažnosti i dobre aeriranosti sa smanjenom mikrobiološkom aktivnošću. Pod oksidacijom se podrazuneva odvajanje elektrona od nekog elementa koji se oksidiše.Mn. osmodskog pritiska i oksidi. u slabo aerisanim 22-25 a u glejnim zemljištima manje od 20. H2S kao i drugi joni i razna organska jedinjenja. a manja redukciona sposobnost. imaju veći oksidoredukcioni potencijal. N5+. Da bi se povećala pufernost zemljišta primenjuju se sledeće mere: U kisela i humusom siromašna zemljišta unosi se veća količina organske materije i CaCO3 (kalcizacija) a u peskovita zemljišta veća količina organske materije i materija bolatih glinom. a u zaslanjenim od nekoliko do 250g/l-1 rastvora. Osmotski pritisak zemljišnog rastvora zemljišta je važan faktor u životu mikroorganizama. Koncentracija zemljišnog rastvora u nezaslanjenim zemljištima se kreće oko 1g/l -1 pa i manje. On zavisi od temperature zemljišta i vazduha. Takodje. Ukoliko je veća vlažnost Eh vrednost je manja i obrnuto. djubrenja.Ulogu pufera protiv alkalizacije zemljišta igraju H+ joni sa OH. U alkalnim zemljištima koja sadže povećane količine Na2CO3 ili Na+ jona se unosi gips (CaSO4). Nh3. kao kod odredjivanja ph zemljišnog rastvora za što se koristi platinasta i normalna vodonikova elektroda. Hemijski sastav zemljišnog rastvora je različit i zavisi od tipa zemljišta a menja se i u horizontima ne samo u toku godine već i u toku dana.redukciono stanje u zemljištu odredjuje se preko oksido redukcionog potencijala i obeležava se kao Eh i označava potencijal u odnosu na normalnu vodonikovu elektrodu a izražava se milivolitima.jonima grade vodu a joni Al 3+ grade Al(OH)3 i na taj način sprečavaju alkalizaciju zemljišta. Mn4+. OKSIDO.redukcioni potencijal zemljišta. koloidne disperzije. Najzastupljeniji oksidans u zemljištu je kiseonik koji prima dva elektrona do O2. Oksido. Ukoliko je Eh vrednos zemljišnog rastvora veća veća je njegova oksidaciona. Njegovo odredjivanje vrši se pomoću potenciometra. Pri niskom Eh potencijalu transformacije organkih materija su spore.P. Na veličinu Eh utiču isti oni faktori kao i na aeriranost. načina obrade. U zemljištu se pod dejstvom mikroorganizama stalno odvijaju procesi oksidacije i redukcije razli~itih organskih i neorganskih jedinjenja. Optimalna Eh vrednost iznosi +300 do + 400mV. obrada.34. MEHANIČKI SASTAV ZEMLJIŠTA I MIKROORGANIZMI . a reduktori H2. Oksido redukcioni potencijal se menja u toku cele vegetacije ali i po dubinama profila.2Vrednost RH2 u dobro aerisanim zemljištima se kreće od 28.N. Pošto u zemljištu postoji više oksido-redukcionih sistema očitana Eh vrednost pokazuje sposobnost zemljišta za za oksido-redukcione reakcije.

lake peskovite ilovače i peskuše. a u zavisnosti od potrebe i mere njegove popravke. Antagonizam je pojava u kojoj jedan mikroorganizam uništava drugi. vazdušne i toplotne osobine zemljišta).60% njegove ukupne zapremine. vodne. SVETLOSNI REŽIM ZEMLJIŠTA I MIKROORGANIZMI Uticaj svetlosti na rast i razviće mikroorganizama u zemljištu može biti različit. jasno je da život mikroorganizama u zemljištu protiče u veoma složenim uslovima. biljne flagelate i purpurne i zelene sumporne bakterije. da prodre do 5 cm. čvrsta faza zauzima 40. Istraživanja sa postavljanjem fotoosetljivih ploča na različitoj dubini u zemljištu su pokazala da svetlost može u zavisnosti od tipa zemljišta. a takodje i na najvažnije hemijske osobine kao što su adsorpcija i puferna sposobnost zemljišta. mehanički sastav utiče na vazdušvi. Prema tome. . Ca2+. Simbiotski odnos koji se uspostavlja izmedju kvržičnih i leguminoznih biljaka omogućava vezivanje atmosferskog azota u količini i do 500 kg/ha-1. omogućvaju i kruženje svih makroelemenata u prirodi. i drugim. hemijskom sastavu. U cilju povećanja mikroobiološke aktivnosti a time i plodnosti zemljišta. nekada 10 cm a izuzetno 15 cm. preporu~uje se unošenje peska a u peskovitim zemljištima unošenje gline. Za naše podneblje najpovoljnije uslove za mikroorganizme i biljke imaju lake. pa kada je veliki broj protozoa u zemljištu. Količina gline u zemljištu iznosi od 1 do 80%. srednje praškaste ilovače. Infracrveni deo sunčevog spektra ima veću prodornu moć od vidljivog dela spektra. Brojnost ovih mikroorganizama je najveća u površinskim slojevima zemljišta i ako se neke alge razvijaju na dubini od 50m pa i 100m. Osnovna funkcija glinenih koloida je snadbevanje mikroorganizama i biljaka katjonima K+. Zemljišta bogata glinom imaju visok sadržaj hranljivih elemenata. mora se poznavati i mehanički sastav zemljišta. On utiče na fizičke osobine zemljišta :(struktura. Simbiotski odnosi su odnosi koji u kojima učestvuju dva ili više organizama. Odnosi izmedju mikroorganizama mogu biti simbiotski i antagonisti~ki. Svetlost koja dolazi od sunca obasjava površinu zemljišta. Fototrofni mikroorganizmi za svoj rast i razviće zahtevaju prisustvo svetlosti. Suvišak kao i manjak gline se nepovoljno održava na mikroorganizme i biljke. Na samoj površini zemljišta uticaj ultravioletne svetlosti je posebno izražen tako da od nje stradaju mnogi mikroorganizmi. U jako glinovitim zemljištima. Mere popravke mehaničkog sastava su ekonomski dosta skupe i zato se retko primenjuju. Ukoliko je zemljište pokriveno sa biljnim pokrivačem do njega dospeva daleko manje svetlosti nego kada je on bez biljnog pokrivača.U zemljištu koje predstavlja polidisperzni sistem. vodni. mali je broj bakterija. Kada se tome pridodaju još i svi abioti~ki faktori. Ovi organizmi u procesu fotosinteze stvaraju organsku materiju.5 do 1cm. prah i glina sa koloidima.mehaničke. pa tako i na brojnost i biohemijsku aktivnost mikroorganizama. Kao idealan tip simbioze je lišaj. Ove frakcije se medjusobno razlikuju po načinu postanka. Metabolitički odnosi koji se uspostavljaju izmedju mikroorganizama. Direktno uništavane mogu da obavljaju protozoe. pesak. Fototrofni mikroorganizmi su : alge. Mehanički sastav zemljišta predstavlja osnovnu karakteristiku svakog zemljišta.gljive i alge. fizičko. kao i ulozi koju igraju u zemljištu. Sem toga glineni minerali veoma dobro adsorbuju mikroorganizme i njihove proizvode metabolizma što ima veliki značaj jer se time smanjuje toksičnost proizvoda metabolizma mikroorganizama. Na+. UTICAJ BIOTIČKIH FAKTORA NA MIKROORGANIZME U ZEMLJIŠTU Život mikroorganizama u zemljištu proti~e u stalnom uspostavljanju odnosa izmedju mikroorganizama i biljaka. Obično se primenjuje uklanjanje kamenja sa površine na livadama i šumskom zemljištu. mehaničke frakcije zemljišta su : kamenje. šljunak. a u uslovima gde je klima humidnija sa više padavina. Otuda je brojnost mikroorganizama na samoj površini zemljišta mnogo manja nego na dubini od 0. ako nemaju povoljnu strukturu. specifičnu poroznost. Često se preporučuje produbljavanje oraničnog sloja pri ~emu se mešaju horizonti koji su različitog mehaničkog sastava. a svaki organizam ima manju ili veću korist od te zajednice. To uništavanje može biti direktno i indirektno. nisu najpovoljnija za razvoj mikroorganizama i biljaka. Zemljišta jako bogata glinom. U sastav čvrste faze zemljišta ulaze mehanički elementi i agregati. toplotni i hranidbeni režim zemljišta.

Indirektno uništavanje se ostvaruje preko različitih materija koje proizvode mikroorganizmi (antibiotici. Prema tome razviće mikroorganizama u zemljištu zavisi od čitavog niza biotičkih i abiotičkih faktora. kiseline). a ukoliko postoji povoljan odnos izmedju svih faktora mikroobiološka aktivnost će biti visoka. toksini. .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful