P. 1
Mikrobiologija sveeee

Mikrobiologija sveeee

|Views: 4,141|Likes:
Published by kacojka

More info:

Published by: kacojka on May 26, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

01/03/2013

pdf

text

original

Mikrobiologija je nauka o mikroorganizmima grčke reči : mikros - mali bios- život logos – nauka Mikrobiologija je nauka o mikroorganizmima.

Predmet istraživanja sićušni organizmi, koji su najčešće okom mikroorganizmima. nevidljivi (nalaze se ispod granice vidljivosti ljudskog oka - ispod 0,1 mm).Zbog izuzetne opšte heterogenosti .Zbog mikroorganizama teško je dati njihovu potpunu definiciju.Ali metode koje se primenjuju u proučavanju morfologije definiciju.Ali genetike, fiziologije, sistematike i ekologije mikrorganizama, zajedničke su za većinu mikroorganizama. mikroorganizama mikroorganizmi,- Najsitniji, Najrasprostranjeniji, mikroorganizmi Najstariji - evolutivno posmatrano, Najprostiji ?????????, Mikroorganizmi kao najrasprostranjeniji organizmi naj Mikroorganizmi su kosmopolitski organizmi vazduhu, zemljištu, vodama, prisutni su na prehrambenim proizvodima, našem telu, rublju, posuđu......... Mikroorganizmi su, evolutivno posmatrano najstariji organizmi na posuđu......... našoj planeti.Opisuju se kao odgovorni za mnoge bolesti, kao uzročnici kvarenja namirnica. Imaju ulogu u ratu, religiji i migracijama populacija ALI PREOVLAĐUJE NJIHOVA KORISNA ULOGA Mikroorganizmi Propast rimskog carstva 518-565g Kuga Španija osvaja Meksiko : 1500g Velike boginje Engleska protiv 1763.g.vuneni severnoameričkih indijanaca ogrtači zaraženi velikim boginjama Invazija Napoleona 1802.g. Epidemija tifusa Velika migracija iz Irske 1845.g Gljiva- rod krompira Građanski rat u Sjedinjenim Državama 1862.g Malarija I Svetski Rat tifus ALI PREOVLAĐUJE NJIHOVA KORISNA ULOGA Mlečni proizvodi : Mlečnokiselinske bakterije;Pivo kvasci bakterije; KORISNA ULOGA Sirće Sirćetne bakterije;Limunska kiselina Aspergillus niger;Aceton, butanol, propanol Bacillus, clostridium;Glutaminska kiselina Corynebacter glutamicum “oplemenjivanje nafte”;Proizvodnja mesa Celulolitski mikroorganizmi KORISNA ULOGA Biogas Metanogene bakterije Proizvodnja jednoćelijskih proteina”Single-cell protein” Antibiotici Penicillium, Bioinsekticidi Bacillus thurigiensis Male biološke fabrike Genetsko inženjerstvo insulin, hormon rasta… KORISNA ULOGA Uloga u kruženju biogenih elemenata,Prerada otpadnih voda,B i o r e m e d i j a c i j a, Kruženje ugljenika, Kruženje B elemenata, azota Podela mikrobiologije Prema objektu izučavanja na: Bakteriologija - bakterije Mikologija- Gljive; plesni, kvasaci Gljive su nefotosintetski organizmi- heterotrofi Eukariotna ćelijska organizacija Mogu da stvaraju antibiotike ali i izuzetno jake toksine- mikotoksini ali .... I Fikologija-Algologija Glavni producenti organske materije u vodama-fototrofi Eukarioti, morfološki različiti, jednoćelijksi, višećelijski, kolonijalni, kormoidnog talusa…..“cvetanje voda” talusa…..“cvetanje Algalni toksini Algalni Protozoologija-Protozoe- jednoćelijski organizmi, heterotrofi, vodeni predstavnici,uglavnom su neškodljivi aliProtozoologija-Protozoe- jednoć predstavnici, malarija

Virusologija “živi kristali”- obligatni paraziti, biljke, životinje, bakterije Mozaični virus duvana, velike boginje, grip, AIDS Lihenologija PODISCIPLINE U MIKROBIOLOGIJI MIKROBNA EKOLOGIJA MIKROBNA GENETIKA MIKROBNA MORFOLOGIJA MIKROBNA FIZIOLOGIJA MIKROBNA TAKSONOMIJA PODDISCIPLINE U MIKROBIOLOGIJI- PRIMENA Mikrobiologija voda, mora, Zemljišna mikrobiologija, Mikrobiologija namirnica i mleka, Industrijska mikrobiologija i biotehnologija, Medicinska mikrobiologija, Veterinarska mikrobiologija ISTORIJAT MIKROBIOLOGIJE Sve dok se o mikroorganizmima malo znalo mogao se biljni i životinjski svet oštro ograničiti jedan od drugog. Treće carstvo označeno kao “protisti”, “prvenci” ili “prabića “(Heaeckel, 1866).To je zapavo početak nove naučne protisti”, “prvenci” “prabića discipline. ISTORIJAT MIKROBIOLOGIJE Od otkrića mikroorganizama pa do danas prošlo je preko trista godina. godina proučavanja su omogućila saznanja o savršenoj organizaciji i funkciji žive ćelije. Osim toga saznajnja u okviru mikrobiologije omogućila su razvoj novih naučnih disciplina kao i široku primenu u indusriji, medicini, poljoprivredi itd., Do otkrića mikroorganizama došlo je relativno kasno. Zasluga za otkriće mikroskopa pripada holandskom trgovcu Antony van Leeuwenhoek, 1632- 1723), dogma o spontanoj generaciji ili abiogenezi Po ovoj dogmi živa materija (biljke i životinje) nastaje spontano iz nežive materije u specijalnim uslovima. Italijanski naučnik Francesko Redi, je sredinom 17-og veka dokazao da se dogma ne može primeniti na životinjski svet. Tehnički je bilo teško dokazati da sitni mikroorganizmi ne nastaju iz nežive materije. Tek je polovinom 19 veka srušena dogma o spontanoj generaciji.Francuski naučnik Louis Pasteur, 1822- 1895 Dokazao je da vazduh sadrži mikroskopom vidljive organizme, koji dospevaju u hranljive rastvore i tu se razmnožavaju.Počeo je kao hemičar nastavio kao mikroobiolog a završio kao lekar... Jedan od najboljih dokaza je Pasterov eksperiment sa staklenim sudom koji je imao grlić u obliku labudovog vrata. sud napunjen sterilnim hranljivim rastvorom, rastvor je ostao sterilan, napunjen ( oblik grlića ne dozvoljava da mikroorganizmi iz vazduha udju u rastvor) rastvor) Ali, ako bi se isti rastvor sipao i u deo suda koji je izložen vazduhu došlo bi do zamućenja rastvora. Mikroskopskim ispitivanjem rastvora pre i posle dodira sa vazduhom potvrdjeno je prisustvo mikroorganizama samo u drugom slučaju. Pasterovi radovi bili su osnova za stvaranje mikrobiologijekao naučne discipline. discipline Louis Pasteur prvi primenio sterilizaciju hranljivih rastvora kao neophodnost u proučavanju mikroorganizama. otkrio sposobnost bakterija da formiraju spore,objasnio prirodu fermentacija i dokazao da su one rezultat mikrobiološke aktivnosti. Ova njegova istraživanja predstavljaju bazu za razvoj industrijske mikrobiologije. "Pasterizacija" Paster je otkrio fundamentalni biološki fenomen - postojanje života u odsustvu kiseonika. Anaerobioza, anaerobni mikroorganizmi. mikroorganizmi. jedan od prvih naučnika koji je došao na ideju da mikroorganizmi mogu biti prouzrokovači oboljenja kod čoveka, životinja i nekih insekata. U problematiku bolesti ušao je preko bolesti pčela. jug Francuske 1848 bolest svilenih buba.. Otkrio je uzročnike crnog prišta, svinjskog vetra. Napravio je vakcinu protiv kolere i besnila. Tim svojim istraživanjima je stvorio bazu za za razvoj medicinske i veterinarske mikrobiologije. mikrobiologije Dzon Tindal Engleski naučnik Dzon Tindal, pasterov pristalica je nizom svoji ogleda objasnio razlike koje se javljaju u nekim laboratorijama a odnosile su se na sterilizaciju rastvora visokim temperaturama. Robert Koch, 1843- 1910, 1910, Nemački lekar otkrio izazivača tuberkuloze, i razradio metodu dobijanja čistih kultura, na čvrstim hranjljivim tuberkuloze kultura podlogama.Uveo bojenje anilinskim bojama i mikrofotografiju. Joseph Lister 1878 Mlečna fermentacija Čiste kultures Bacterium lactis kultures

Jedan od tehničkih doprinosa, rezultat aktivnog rada u institutima za bakteriologiju tog perioda, je primena filtara U toku proučavanja uzročnika bolesti napravljeni su specijalni filtri koji nisu propuštali ćelije bakterija. Dmitrij Ivanovski filtrat listova duvana obolelih od mozaične bolesti.Ekstrat iz obolelih listova je propustio kroz filtre i filtrat je utrljao na zdrave listove duvana. Posle izvesnog vremena listovi su pokazali znake mozaične bolesti. Njegovo otkriće da uzročnik bolesti nisu bakterije ubrzo je potvrdjeno brojnim primerima. Mnoge bolesti su bile prouzrokovane submikroskopskim agensima, koji su nazvani virusi ( živ otrov). Prava priroda virusa je ostala niz decenija nejasna. Wendell Stanley 1946 Kristalizacija mozaičkog virusa duvana ŽIVI KRISTALI Nobelova nagrada iz hemije Pored velikog interesovanja koje su mikrobiolozi pokazivali u otkrivanju mikroorganizama - prouzrokovača bolesti, u poslednjoj deceniji devetnaestog veka i početkom dvadesetog otkriva se novo polje interesovanja. Otpočinje izučavanje mikroorganizama koji imaju značajnu funkciju u biološkom kruženju materije u prirodi (ugljenik, azot, sumpor,), zatim ispitivanje mikrobioloških procesa u zemljištu kao i drugih procesa u kojima mikroorganizmi koriste čoveku. U tom periodu osniva se ekološki pravac u mikrobiologiji za koji je najzaslužniji ruski mikrobiolog S. N. Vinogradski,1855 – 1953. početak razvoja zemljišne mikrobiologije, može se uzeti otkriće hemosinteze Vinogradski,1855 1887. nove mikrobiološke metode, obogaćene kulture- kulture nakupljanja, zemljišne ploče, fertilna zrna i dr. i uvedene su nove selektivne podloge, koje su omogućile brz razvoj ovoj mikrobiološkoj disciplini. S. N. Vinogradski, 1855 – 1953 M.W. Beijerinck, 1851- 1931.Simbiotski azotofiksatori 1931. Početkom našeg veka otkriveni su antibiotici, metabolički produkti mikroorganizama Penicilin Penicilliun notatum mrvice hleba- zona bez bakterija !Otkrio je da je Penililium notatum oslobodila neko jedinjenje koja je ubilo bakterije. Tako je otkriven penicilin. Međutim, Fleming nije znao kao izolovati čisti penicilin, pa je njegov rad penicilin pomalo zaboravljen, da bi tek 1940 Florey i Chain uspeli izolovati taj produkt. I era antibiotika je počela i traje i danas. Fleming je dobio Nobelovu nagradu. S’ vremena na vreme, u svetu nauke, rodi se genijalna ideja ili revolucionarna alatka koja poptuno promeni tok našeg razmišljanja I otvori nova pitanja. Jedna od takvih stvari je tzv. PCR (engleska skraćenica od polimerazne lančane reakcije), koja ne samo da je imala neverovatan uticaj na svet nauke, nego i na mnoge aspekte svakodnevnog života.Polimerazna lančana reakcija je tehnika kojom se umnožava DNK, što omogućava naučnicima da naprave milione ili čak milijarde kopija DNK molekula za veoma kratko vreme. PCR se koristio za otkrivanje sekvenci DNK, za dijagnostifikovanje genetskih bolesti, za identifikaciju putem otisaka prstiju, detekciju bakterija ili virusa (naročito virusa SIDA-e), i za istraživanje evolucije čoveka. Čak je korišćen za kloniranje egipatske mumije!Kary Mullis, naučnik i surfer iz Newport Beach-a u Kaliforniji je ovo otkrio. Mullis je po mnogima bio “intelektualno čudo”, Nobelova nagrada iz hemije 1993/ iz Luc Montagnier and Robert Gallo1995 -(HIV) prouzrokovač AIDS. Stanley Prusiner Nobelova nagrada iz medicine i fiziologije 1997Infekcioni proteini prioni. VELIKI BROJ NAUČNIKA JE DOPRINEO RAZVOJU MIKROBIOLOGIJE KAO NAUČNE DISCIPLINE OD OTKRIĆA MIKROORGANIZAMA DO DANAS. Mikroorganizmi su jedna heterogena grupa organizama i naziv je bez preciznog taksonomskog značenja U čemu se ogleda heterogenost ?Morfologija,Fiziologija,Ćelijska organizacija **** Morfologija,Fiziologija,Ćelijska Matthias Schleiden i Theodore Schwann ćelijska teorija,nemački autori, botaničar Šlajden , i zoolog Švan.Prema toj teoriji koja se pojavila u nauci 1838- 1839.g. sva živa bića imaju ćelijsku gradju. Ćelija je elementarna morfofunkcionalna organizacija žive materije, sposobne da samostalno obavlja promet materije i energije.Ćelija je izgradjena od protoplazme. Protoplazma je komleksna, želatinozna mikstura vode, proteina, lipida i nukleinskih kiselina koja uključuje membranu a ponekad i čvrst ćelijski zid. Živa ćelija je jedan kompleksan hemijski sistem Razlike od neživog sistema-koristi iz spoljšnje sredine hemijske materije kao hranu, transformiše je kroz niz reakcija koristi iz kojih dobija energiju, sintetišu ćelijske structure,izbacuje produkte u okolnu sredinu, reaguje na hemijske i fizičke structure,izbacuje promene okolne sredine,razmnožava se. sredine,razmnožava Evolucija...Nove vrste; Mutacije Evolucija...Nove vrste; Po građi svi mikroorganizmi mogu se svrstati u tri grupe građ PROKARIOTI - Bakterije i modrozelene “alge”- cianobakterije EUKARIOTI -Alge, gljive i praživotinje- protozoe ACELULARNI Bezćelijski- virusi

i obavijen je nuklearnom membranom. Unutar ćelije postoji region koji kontroliše ćelijske funkcije i naslednost. Vredsnost ovih tehnika priznata je tek oko 1950. Interesovanje za proučavanje viroida i priona vezano je pre svega za bolesti koje izazivaju. dokazano da prioni koji prouzrokuju bolest ludih krava nakon infekcije ljudi prouzrokuju CJD bolest. Ćelijusku organizaciju imaju bakterije.free. membrana. arheobakterije.ribozomi. kao što je slinavka i šap. i odlikuju se relativno jednostavnom ćelijskom građom.nukleoid. Opšta biologija se početkom dvadesetog veka bavila proučavanjima organizacije ćelije. Kod nekih ćelija taj materijal organizovan je u strukturu. Interesantno je da čak i veoma originalni. g. kada je naglo počela da se razvija kultura ćelija tkiva biljnog i životinjskog porekla. analizu hemijske aktivnosti mikroorganizama itd. Osnovne strukture prokariotske ćelije su ćelijski zid. Prouzrokovači su mnogih bolesti. svoje rastenje i reprodukciju. Pri infekciji stvara se veliki broj kopija proteina priona koji “napadaju” neurone. Ovo otkriće je otorilo puteve hemijske analize metaboličkih procesa. Kod drugih ćelija ovaj materijal nije fizički odvojen od ostalog dela ćelije.Virusi otkriveni krajem 19-og veka. hloroplasti. kao i izučavanjem mehanizma nasledjivanja i evolucije biljaka i životinja. zid. novi postupci eksperimentalne mikrobiologije nisu uspeli da zainteresuju i nadju svoju primenu u oblasti opšte biologije. Dalja saznanja su ukazala na osnovnu sličnost metaboličkih procesa u živim ćelijama: glikoliza u ćelijama kičmenjaka.ribozomi.slobodan od ćelije). protozoe. već se još dugi niz godina razvijala potpuno nezavisno. s obzirom da nose genetičku informaciju u svojoj nukleinskoj kiselini. DNA u nukleusu je organizovan u hromozome a jedro je membranskim sistemom odvojeno od okolne citoplazme. Proučavanja bakteriofaga doprinela su shvatanju prirode virusa uopšte.bolest ludih krava I Creutzfeldt-Jakob (CJD) bolest ljudi. u Engleskoj 1996g. cirkularni RNA molekuli bez zaštitnog omotača.i Eukariotna ćelija Eukariotna ćelija je krupnija.citoplazmatična membrana. Već krajem devetnaestog veka mikrobiologija je postala naučna disciplina sa nizom odredjenih shvatanja i tehnika. E. Bez obzira na jednostavnu građu prouzrokovači su bolesti životinja. znatno su doprinela razvoju novih naučnih disciplina. prošao je dug period. ulaskom u živu ćeliju virusi koriste ribozome.R. izgrađeni od proteina. gljive.Specifičnost eukariotnoj ćeliji daju membranske stukture. nova naučna disciplina počela je da se razvija u okviru mikrobiologije. njene funkcije i u reprodukciji i razviću. prvih Pasterovih i Kohovih eksperimenata do danas. Tvort (Twort ) u Engleskoj i Derel (d’Herelle) u Francuskoj otkrili su bakteriofage. potrebe . izučavanje imuniteta. fizi Glavna razlika izmedju prokariota i eukariota je upravo u tome. Istraživanja u mikrobiologiji. prioni Viroidi su mali. slična je fermentaciji kod kvasaca. enzime domaćina za sintezu svojih specifičnih proteina. Biohemija. Taj region označava se kao nukleoid. ćelijske organele. Virusi su metabolitički inertni van žive ćelije i nisu u stanju da samostalno vrše metabolitičke procese kao i da se samostalno razmnožavaju. Mikrobiologija I druge nauke Mikrobiologija je u toku razvoja u naučnu disciplinu prešla dug put od Levenhukovog otkrića. Prioni se mogu okarakterisati kao ekstremne forme viroida. uprkos pomenutoj izolaciji. alge. složenije građe od prokariotne ćelije i ima diferentova nukleus. Tipičnu prokariotsku ćeliju imaju bakterije i arheobakterije. ali do razjašnjenja njihove prirode. Itd. mitohondrije. Još jednostavnije građe od virusa su viroidi i prioni.inkluzije. U toku proučavanja hemijske aktivnosti mikroorganizama otkriveno je da se alkoholna fermentacija može odvijati ekstraktima ćelije kvasca u odsustvu celih ćelija (cell. Uzrok izolovanosti mikrobiologije istraživanja u mikrobiologiji bila su usmerena na identifikaciju i opisivanje uzročnika bolesti. Mikroorganizmi koji imaju eukariotnu građu su gljive. Ali. alge i protozoe a od viših organizama. ali postoji i niz drugih razlika. Izolovanosti mikrobiologije ? Mikrobiologija nije našla svoje logično mesto u okviru biologije. Napori da se nešto više sazna o virusima izazivačima bolesti kod biljaka i životinja olakšani su otkrićem virusa koji napadaju bakterije. ćelija biljka i životinja.

odnos površine i zapremine: mala zapremina ćelije ima ogromnu dodirnu površinu. Razmena energije nije srazmerna njihovoj masi nego površini. sto puta više.genetskim inženjerstvom hormon rasta. fazno kontrasnom i fluoroscentnom mikroskopu . genetike i biohemije.001 mm i nanometar nm a to je 0. Virusi su najsitniji mikroorganizmi i veličine su samo oko 0. Mala veličina Razmišljajući kako prehraniti sve veću ljudsku populaciju. Pravilo. periodu nova naučnu disciplinu molekularnu biologiju. Mala veličina .u ishrani za biosintetičkim prekusorima koenzima.00001 m Najsitniji mikroorganizmi su VIRUSI i veličina najsitnijih organizama odredjena je takozvanom molekularnom granicom. aminokiseline. skopeo-gledam) je instrument koji služi za posmatranje sitnih objekata. kapsule. što znači da najmanja ćelija treba da bude za nekoliko reda veličina veća od najvećeg molekula (makreomolekula). Tatumi otkrivaju da je gljiva Neurospora izuzetno pogodan materijal za izučavanja genetike. Nešto kasnije Lurija i Delbrik *S. membrane. Osim toga antibiotici. Prilikom mikroskopiranja veliki broj mikroorganizama postaje vidljiv. genetici i biohemiji počinje sa razvojem Proizvodi biosinteze pomoću mikroorganizama dobijenih tehnologijom rekombinantne dezoksiribonukleinske kiseline ( r DNK ) . što je omogućilo analizu metaboličkih puteva kod mutanata i izuzetno elegantan prilaz izučavanju funkcije gena. m Jedinica za merenje mikroorganizama je mikrometar m a to je 0. vakuole. hemije. Zbog toga mikroorganizmi imaju I veliki prirast. Od tog perioda pa do današnjeg dana mikroorganizmi se koriste kao model.fiziološka prilagodljivost . Izučavanje morfoloških osobina mikroorganizama uporedo sa usavršavanjem svetlosnog mikroskopa zahvaljujući. biohemije i biologije a posebno molekularne biologije MORFOLOGIJA Veličina i oblici mikroorganizama Gradja mikroorganizama.Mikroorganizmi se razmnožavaju velikom određ brzinom. organele.citoplazma. Mala veličina ćelije mikroorganizama ima određeni biološki značaj. U tom periodu američki naučnici Bidl i Tatum (G.. faktori rasta) zajedničke su za ćelije mikroorganizama biljaka i životinja. Mikroskop (micros-sitan. Za svoja otkrića dobili su Nobelovu nagradu 1958. mikrobiologije.elektronski Razvoj eksperimentalnih metoda iz fizike. dolazi se do važnih podataka. što omogučava veliku brzinu mikrobioloških procesa u prirodi: efikasnu razmenu materija i ekonomično trošenje energije. antibiotika. Za isto vreme 500kg kvasca sintetizira više od 50 kg proteina. Veličina mikroorganizama Mikroorganizmi su jedna veoma heterogena grupa po veličini. enzima.manja ćelija brže raste . flagele. zahvaljujuči velikim istraživanjima u fiziologiji bakterija. Mikroskop je ključ istražovačkog rada u mikrobiologiji. ćelijski zid. Luria i M. životinja i biljaka. Genetika.001 m i l 0. cilije. Bioremedijacija Značaj mikroorganizama u procesu detofiksikacije zemljišta i voda načaj MORFOLOGIJA MIKROORGANIZAMA Morfologija izučava spoljašnji izgled i unutrašnju strukturu mikroorganizama. jedro. Genetika naučna disciplina koja se razvila početkom našeg veka.g. itd. Delbruk su izolovanjem bakterijskih mutanata omogućili postupak i idejnu osnovu za razvoj mikrobne genetike.) dovode do revolucionarnih promena u svim mikrobiološkim disciplinama. organskih rastvarača. Beadle i E. nije imala dodira sa mikrobiologijom sve do 1941. neophodnih za metabolizam ćelije (vitamini. da se metabolišu i omoguće rastenje ćelije. BIOTEHNOLOGIJA Krajem 1970 godine. Oni su uspeli da izoluju čitav niz biohemijskih mutanata neurospore. hormoni se primenjuju u lečenju i spečavanju bolesti ljudi. vakcine.Ćelija veća-više vremena je potrebno da hranljive materije iz spoljašnje sredine dođu u ćeliju. plastidi. Goveđe meso 500 kg sintetiše u 24 sata 0.5 kg proteina. U periodu od 1940 do 1945 došlo je do konvergencije..01  a neke alge dostižu i 1 m. genetsko inženjerstvo.insulin Osnovna istraživanja u mikrobiologiji omogućila su primenu mikroorganizama u industrijskoj proizvodnji prehrambenih proizvoda.sistem pri izučavanju funkcije gena kao i mehanizama osnovnih bioloških procesa.E. biologiju Danas metode molekularne biologije (sekvenciranje nukleinskih kiselina.

0. spiroheta Končast oblik-ovaj oblik najizraženiji je kog gljiva i algi. bakterijaMonokoke ili mikrokoke su pojedinačne koke koje nastaju poprečnom deobom ćelije.koka (grčki coccus. Veliki napredak u biohemijskim I genetičkim istraživanjima može uz ostalo zahvaliti I tome što je u radu s njima u kratkom vremenu moguće dobiti veliki broj ponovljenih rezultata. Ovi oblici nastaju kada se deoba ćelije vrši u više ravni pod nepravilnimm uglom.mnogo krupniji od bakterija. vibrio. štapić je dimenzije samo 0. Virusi su najsitniji organizmi i njihova veličina se kreće od 20 do 2000 nm.Više biljke I životinje imaju uglavnom nepromenjenu količinu enzima pa su ograničene što se tiče fiziološke prilagodljivosti. Prm : Bacillus subtilis 0. Sarcine. koja je stanovnik Crvenog mora. okrugle bakterije Neke bakterije kao Beggiatoa mirabilis može dostići dužinu od 1 cm i širinu od 50 nm.Stafilokoke su oblici koji imaju grozdast oblik u kome je veći broj koka medjusobno povezan tako da grade nepravilne grupacije. i nakon deobe ćelije ostaju zajedno. Nakon izvesnog vremena ove ćelije se skraćuju. OBLICI MIKROORGANIZAMA Kod mikroorganizama postoje četiri osnovna oblika: okrugao. Kod bakterija je ovaj oblik karakterističan za aktinomicete.10 nm. Veličina kvasaca se kreće oko 5. Bakterije 1 .Myxomycota. Najmanji virusi nisu veći od poznatih makromolekula (npr. brzom razmnožavanju i rasejavanju k o s m o p o l i t i. Protozoe spadaju u grupu krupnijih mikroorganizama 2 do 200 nm. Nastaju kada se deoba ćelije vrši u dve ravni pod pravim uglom.Kod sluzavih bakterija Sporocytophaga myxococcoides životni ciklus započinje klijanjem spore. Kod bakterija cilindrični oblici. Izvijeni oblici.zrno) mikroorganizama. izvijen. Kod mikroorganizama je fiziološka prilagodljivost mnogo veća što je povezano sa njihovom malom veličinom. Okrugao . okrugle bakterije prečnik 0.latinski – paket . glikogena).sporogeni i nesporogeni. Mala veličina kosmopoliti Razultat brzog razmnožavanja je univerzalna rasprostranjenost mikroorganizama.5.5 nm. Bacillus megaterium 1. Polimorfizam je karakterističan za sluzave bakterije iz roda Mixobacteria. smatraju se posebnim simbiontima a priroda te simbioze nije potpuno objašnjena.ogrlica) je takav oblik gde je više koka medjusobno povezano tako da obrazuju lanac. S druge strane u jednu kocku zapremine 1cm3 može stati približno 1 bilion okruglih bakterija Eukariotni mikroorganizmi .8 x 2-3 nm. Ovi mikroorganizmi su nađeni samo u crevnom sistemu ovih riba. končast. Polimorfizam -Pojedini mikroorganizmi imaju promenljiv oblik. koja živi u crevnom sistemu riba iz porodice bakterija Acanthuridae. pa se može reći da su mikroorganizmi zahvaljujući malim dimenzijama. Takva pojava naziva se polimorfizam.30 nm. u obliku zavoja spirilum i u obliku više navoja spiroheta. Enzimi zbog toga bivaju sintetisani samo onda kada kada je u okolnoj sredini prisutan odgovarajući supstrat. Bakterije u obliku zapete nazibamo vibrio.Pojedinačni. Štapićast oblik je dosta zastupljen kod mikroorganizama. U jednoj ćeliji bakterije iz roda Micrococcus ima mesta za samo 105 proteinskih molekula pa takva ćelija ne može stvarati enzime koji joj u tom momentu nisu potrebni. Ovi mikroorganizmi imaju sposobnost da u toku ontogenetskog razvića menjaju oblik ćelije. Ako poređamo 100 okruglih bakterija prečnika 0. Male dimenzije mikroorganizama omogućuju da se pregledaju populacije od 108 do 109 pojedinačnih ćelija na čvrstoj hranljivoj podlozi u Petrijevoj šolji I tako dokažu retke pojave kao što je mutacija.5 x 4 nm.15-0. ili u kraćim ili dužim lancima. Ovi oblici Sarcinenastaju kada se deoba ćelije vrši u tri ravni pod pravim uglom. i nakon deobe ćelije ostaju zajedno gradeći grozdaste tvrevine. Klijanjem spore obrazuje se vegetativna ćelija koja je u početku štapićasta a kasnije vretenasta. Streptokoke (grčki streptos. . i nakon deobe ćelije ostaju zajedno. do sada opisana je Epulopiscium fishelsoni.oblik u kome je osam koka medjusobno povezano tako da grade paketić. gljiva .naročito su zastupljeni kod bakterija. Najkrupnija bakterija. Ćelijski regulatorski mehanizmi kod mikroorganizama imaju neuporedivo veći značaj i jasnije se mogu raspoznati u poređenju sa ostalim organizmima. Jedna od najsitnijih bakterija Dialister pneumosintens.Okrugao oblik kod bakterija.loptast najrasprostranjeniji oblik mikroorganizama i susrećemo ga kod svih grupa mikroorganizama. zaokružuje se i konačno prelazi u sporu.2 nm . gvoždjevite bakterije i sumporne.7. štapićast. nisu nađeni oblici koji žive samostalno.5nm dobićemo dužinu od 50 nm što je debljina lista obične sveske.Tetrade su četiri koke medjusobno povezane. ali se ćerke ćelije se odvajaju i nastavljaju život kao pojedinačan oblik.

80 % Hemijski sastav i struktura citoplazme mikroorganizama zavisi od vrste. U citoplazmi se nalazi i mnogo anorganskih jona. i inkluzije. Molekuli fosfolipida poređani su u dva niza. prodiru u membranu potpuno. Citoplazmatična membrana je tanka ćelijska membrana visoko selektivnu barieru Na elektronskim fotomikrografijama uočava se dvoslojna struktura . Uloga ovih intracelularnih membranskih tvorevina je u sintezi ćelijskog zida. kruškasti i u obliku drugih nepravilnih formi. polinukleotid koji se sastoji od subjedinica – mononukleotida u čiji sastav ulaze purinska (adenin ili guanin) ili pirimidinska baza (timin ili citozin) fosforna kiselina i šećer dezoksiriboza. starosti i uslova života mikroorganizama. Veličina obih ćelija je varijabilna i može dostići gigantske razmere. različitih mikroorganizama.Sekrecija.Kod mlade ćelije ima izgled homogene mase. a šećer riboza umesto dezoksiriboze.transpozomi . tako da oni postaju prošireni. mezozomi a kod eukariota različite organele. Najčešće se involucioni oblici dobijaju pod uticajem antibiotika i različitih otrova.coli dužina iznosi 1. Funkcije citoplazmatične membrane:Transport.Jedarni materijal. transportna tRNA i ribozomalna rRNA. purina. ribozomi.nastaju starenjem ćelije. Pod njihovim uticajem dolazi do promene oblika mikroorganizama.3 mm.U citoplazmi se nalaze različite ćelijske strukture : nukleoid. Neki od tih proteina imaju kanale kroz koje materije ulaze i izlaze iz ćelije. Fosfolipidi se sastoje od hidrofilne i hidrofobne grupe. pirimidina. tako je kod Bacillus cereus utvrđeno da se njegova debljina kretala od 5-10 m. nazvani integralni mogu se iz membrane odstraniti samo nakon razaranja dvosloja. čestice ribozoma.Produkcija energije. proteina itd. vitamina. Građa Prokariotske ćelije:citoplazma. ribozomi. DNK je polimer.U citoplazmi se nalaze različite ćelijske strukture : nukleoid. što znači da je dužina oko 600 x od ćelije u kojoj se nalazi.fosfolipidni dvosloj.L-forme. Fosfolipidi i proteini u membrani nisu statični.70 %-mozaičan fluidni model.ćelijski zid. starosti i uslova života mikroorganizama. Osim toga RNA se najčešće sastoji od jednog lanca polinukleotida. npr.Involucioni oblici su reaktivne forme. naziru se dve tamne crte sa svetlim prostorom između. već se pokreču potpuno slobodno unutar površine membrane. Nukleoid ili hromozom tvorevina koja služi za očuvanje i prenošenje genetičke informacije. mezozomi a kod eukariota različite organele CITOPLAZMATIČNA MEMBRANA Citoplazmatična membrana predstavlja visoko selektivnu barieru.70 %. kod E. Kada uslovi za život mikroorganizama postanu povoljni samo neki od involucionih oblika mogu se ponovo smanjiti tj.Kapsule. okruglasti. Neki od njih. prozračna je a sa starošću struktura se menja. lipida.70 . Citoplazmatčna membrana može da gradi različite invaginacije u obliku kesica ili spirala nazivaju se mezozomi. Medjutim bakterijska citoplazma najviše sadrži vode.Epizomi. komplementarnom lancu RNA je polinukleotid slične građe kao DNA s tom razlikom što u sastav pirimidinskih baza ulazi uracil umesto timina. Molekule proteina u membrani mogu biti uređene na različite načine. Ovaj molekul može biti veoma dug.Organele za kretanje Prokariotske ćelije: CITOPLAZMA Citoplazma je gusta. Ostali proteini. Kod bakterija hromozom se sastoji od dvolančanog molekula DNK. Citoplazma organele kod prokariota nema ćelijskog strujanja. nazvani periferni lagano se odstranjuju hemijskim metodama iz membrane. U osnovi je izgradjena od fosfolipida (20 . Svaka molekula fosfolipida ima dvoslojnu glavu koja se sastoji od fosfatne grupe i glicerola i ona je hidrofilna (privlači vodu) i u vodi topljiva. u disanju itd. Extrahromozomalni elementi:Plazmidi. povratiti normalan oblik.komleksna smeša organskih molekula: aminokiselina.Citoplazmatčna membrana može da gradi različite invaginacijemezozomi. .Debljina citoplazmatčne membrane je različita kod model. Jasno je da je molekul DNK veoma izuvijan u ćeliji i može se uočiti pomoću elektronskog mikroskopa kao slabo kontrastna “ jedrova oblast” koja nije odvojena membranom od citoplazme. U spirali purinske i pirimidinske baze su povezane vodonikovim vezama čineći parove adenin– timin i guanin – citozin. U osnovi je izgradjena od fosfolipida (20 . kao i rastom ćelije u nepovoljnim životnim forme. Preko ovih grupa povezuju se fosfolipidni molekuli dajući dvoslijnu membranu u kojoj se nalaze proteinski molekuli. mutna i elastična.Velike strukture u citoplazmi su DNK. Mezozomi su uglavnom prisutni kod grampozitivnih bakterija. Hemijski sastav i struktura citoplazme mikroorganizama zavisi od vrste. Ovakva ćelija je sposobna da raste ali ne i da se razmnožava. za razliku od dvolančane DNA.Biosinteza.30%) i proteina 50. Redosled purina i pirimidina u jednom lancu DNA određuje sekvencu u drugom. Postoje tri tipa RNA i to Informaciona (mesendžer)RNA (I RNA). To dinamično uređenje fosfolipdi i proteini opisuje se kao mozaičan fluidni model. Nepolarni repovi koji sadrže masne kiseline hidrofobni su i netopivi u vodi. razgranati. Integralni proteini. smatra se. Prema Wotsonovom modelu molekula DNA se sastoji od dva polimera koji su uvijeni u dvojnu spiralu. deobi genetskog materijala.L-f orme uslovima. ameboidni. To je pokretanje povezano s velikim brojem funkcija što ih obavlja citoplazmatična membrana.30%) i proteina 50. šećera.

Metahromstska zrnca nalaze se kod algi.Segment TI plazmida koji se integriše u genom domaćina se naziva T-DNA. Volutinske granule kao što su metahromatske granule su polifosfati. RNK je makromolekul. Poseban tip RNK koji učestvuje u gradji ribozoma naziva se ribozomna RNK ( r-RNK)Svaka čestica ribozoma se može razdvojiti na dva nejednaka dela . T-DNA se integriše na različitim mestima u hromozom biljne ćelije (dikotiledona).Ovi magnetozomi omogućavaju mikrobima da prate magnetno polje Zemlje. nađen kod Agrobacterium tumefaciens. Granule predstavljaju izvor energij za te bakterije. Biljna tkiva inficirana TI plazmidom sintetišu specifične organske molekule opine (supstance koje se inače ne nalaze u prirodi) TI plazmid je dobio primenu u metodama genetičkog inženjeringa za konstrukciju vektora. ali se uglavnom javlja kao jednolančani molekul.RNK i od oko 50 specifičnih proteina.cell: bakterije koje ne sadrže fertility factor.. u cilju dobijanja optimalne količine svetlosti i nutritijenata. U ovim sredinama.S po Svedbergu Veličina i oblik molekula odredjuje brzinu sedimentacije. U magnetozomima koji se tek razvijaju uloga membrane je da vrši precipitaciju gvožđa kao Fe3O4. kod nekih bakterija. Mnogi mikrobi koji sadrže magnetozome su akvatični organizmi koji ne rastu uspešno u uslovima atmosferske koncentracije kiseonika i koji detekcijom magnetnog polja i nizvodnim plivanjem sklanjaju se od kiseonika naviše u vodenom stubu. Veza u poliribozomima je ostvarena preko i-RNK. Kod većine nitrifikacionih i metanskih postoji jako razvijen sistem intracelelularnih membrana. Magnetozomi su intercelularni kristali sačinjeni od magnetita (Fe3O4) koji prokariotskim ćelijama koje ga poseduju prenose trajni magnetni dipol. uz čiju pomoć se vrši fotosinteza. protozoa. Usled inklinacije Zemljinog magnetnog polja. te svaki molekul ima svoju konstantu sedimentacije. Ovi genetički elementi imaju specifičnu osobinu da se premeštaju sa jednog dela istog hromozoma na drugi ili da “skaču” sa plazmida na hromozom ili sa jednog plazmida na drugi u istoj ćeliji. Nagomilavaju se obično onda kada se ćelija nalazi u sredini bogatoj fosfatima.Aktivnost ribozoma u sintezi proteina se ispoljava samo kada su udruženi sa informacionom RNK koja nosi informaciju za sintezu specifičnih proteina. Tako naprimer sumporne bakterije mogu da sadrže veliku količinu sumpornih granula. koji čine 40 do 50 % mase ćelije.Cirkularni deo DNA koji može da se integriše u hromozom naziva se epizomi (primer F faktor kod E. Mala subjedinica označava se kao 30S i sastoji se od krajnjeg lanca RNK i od oko 20 specifičnih proteina. Komletna čestica ribozoma ima konstatu sedimentacije 70 S kod prokariota. Magnetozomi se prvenstveno mogu naći u akvatičnim bakterijama i u nekim jednoćelijskim algama (eukariote). autonomno se replicira van hromozoma i nosi genetičku informaciju za različite funkcije. Ribozomi su izgradjeni od RNK i proteina.biljnih patogena.U citoplazmi se mogu naći i lipidne materije poly-b. coli) F+ ćelije : donor u konjugaciji F. pravougaonog ili pak u obliku šiljka kod nekih bakterija. transformacije biljnih ćelija dolazi usled integracije dela TI plazmida u genom biljke. Može se smatrati da svaki mikrob ima mali magnet koji reaguje na magnetno polje u životnoj sredini. Ribozomi su ćelijske strukture koje učestvuju u sintezi proteina.Postoji specijalna membrana oko magnetozoma koja vezuje magnetit za tačno definisanu oblast.hidroksibutirat i predstavlja rezervu ugljenika i energije. Inkluzija Kod nekih bakterija u citoplazmi se akumuliraju različite inkluzija . Izgleda da pored magnetozoma ovaj proces ne obuhvata nikakvu specijalnu mašineriju. TRANSPOZONI su mali fragmenti DNA veličine gena repliciraju se zajedno sa hromozomnim plazmidom na kome se nalaze.Kod prokariota se ribozomi nalaze u citoplazmi. Simbol S je oznaka za konstatu sedimentacije. Gasne vakuole Cijanobakterije obavljaju fotosintezu i žive u morima i okeanima. koji se nazivaju poliribozomi. sličan je makromolekulu DNK. Magnetotetske bakterije se ponašaju tako što recimo u severnoj hemisferi plivaju severno duž magnetnog polja. koje pri infekciji tumefaciens. Veća subjedinica 50 S se sastoji od dužeg lanca r. Recipijent u konjugaciji PLAZMID je naziv za ekstrahromozomalnu DNA koja se ne integriše u hronozom. . a u južnoj pak južno duž magnetnog polja. Interesantno je pomenuti TI plazmid. često udruženi u agregate različite dužine. biljnih ćelija dovode do stvaranja tumora. Kod purpurnih sumpornih bakterija fotosintetski pigmenti lokalizovani su u hromatoforama.na malu i veliku Svaka subjedinicu. mikrobi plivaju silazno (na dole). Unutrašnje membranske strukture U citoplazmi cijanobakterija nalaze se unutrašnje fotosintetske strukture sa hlorofilom I karotenoidima. dovodi do povećane sinteze biljnih hormona i prenosi se pri deobi ćelija u novoreplicirane genome. Na ovaj način oni omogućavaju mikrobima da se orijentišu u magnetnom polju. Vrlo su dugačka i karakteristična kod bakterije Corynebacterium diphteriae. cijanobakterija koriste gasne vakuole da bi kontrolisale njihov položaj u vodenom stubu.polinukleotid koji se sastoji od subjedinica. Magnetozomi mogu biti kvadratnog oblika.mononukleotida.

odredjena optimalna koncentracija CO2 itd. Neke bakterije. koja je polimer glicerola i ribitola povezanih fosfo diestarskim vezama Unutar prokariota nalaze se organizmi koji nemaju ili imaju veoma malo materijala ćelijskog zida. a kod mnogih patogenih bakterija obezbedjuje preživljavanje u organizmu domaćina i nosilac je virulentnosti. na korenu biljaka.6 položaju a lanci su međusobno umreženi. Bacillus anthracis stvara kapsulu sačinjenu od D-glutaminske kiseline i samo kapsularni sojevi uzrokuju antraks. Arheobakterije imaju ćelijski zid koji je izgrađen od šećera i proteina ali nikada pepridoglikana. Flagele pokreću bakterije kroz tečnost ponekad brzinom kao 100 mm u sekundi. Flagele se sastoje iz : Bazalnog tela . Diaminopimelinska kiselina. Dekstran. Hemijski sastav kapsula varira. veruje se zaštićuju od osmodskog liziranja.bičevi Flagele su končaste tvorevine koje mogu biti različite dužine. Nekapsularni sojevi se odstranjuju fagocitozom.glutamin.L-alanin. koji. zahvaljujući kapsulama mogu se pričvrstiti na različite površine. Mycoplasme nemaju ćelijski zid. Komponente peptidoglikana NAG i NAM.i D. Bacillus anthracis stvara kapsulu koja se samo sastoji od polipeptida (mali delovi proteina).flagelum . a sa površine bakterijske ćelije ostranjuje se relativno lako.više slojeva peptidoglikana-čvršći. Stvara se u povoljnim uslovima za ćeliju: hranljiva podloga bogata šećerima. sitne su i lako prolaze kroz bakterijske filtre pa su svojevremeno mešane sa virusima. Prema debljini I konzistenciji razlikuju se mikrokapsule (>0. Staphylococcus aureus Escherichia coli Ćelijski zid kod grampozitivih bakterija . Dekstran je polisaharid kod koga se jedinice glukoze povezuju u 1. kao što su stene u brzim rekama. Tipičan primer te pojave je bakterija Leuconostoc mesenteroides u fabrikama šećera. Osnovna komponenta ćelijskog zida koja daje čvrstinu je peptidoglikanpeptidoglikan kompleks polisahrida i peptida. se naime uspešno primenjuje kao zamena za krvnu plazmu. molekul bez kraja i početka. Kapsula sprečava fagocitozu bakterije Klebsilla pneumoniae i omogućava joj da se pričvrsti i stvori kolonije u sistemu organa za disanje. ili kompleks polisaharid-protein. peptidoglikanatejholna kiselina.malo savitljiv.povezani b-1-4 glikozidnim vezama u nizu I to nauzmenično Tetrapeptid. ali je najčešće polisaharidne prirode. i tkivu pa čak i na drugim bakterijama. ali po pravilu nekoliko puta duže od bakterijske ćelije. Kapsula je genetičko obeležje nekih bakterija (pneumokoke.ekvivalentno 3000 dužine tela u sekundi. Iako je ova bakterija nepoželjna u šećeranama. mureinski mešak. Citoplazmatska membrana kod ovih bakterija je specifična jer sadrži sterole. Specifična priroda kapsule može pomoći pri identifikaciji bakterija. Fina gradja flagela uočljiva je samo elektronskim mikroskopom.murein. Tetrapeptid Pentaglicinski mostovi. Kapsula štiti bakteriju od dehidratacije a neke patogene bakterije štiti od proždiranja i razgradnje koju obavljaju leukociti i time doprinosi izazivanju bolesti.alanin. peptidoglikanSpecifičnom metodom bojenja po Gramu bakterije se mogu podeliti na grampozitivne i gramnegativne.2nm) I makrokapsule (debljine>2nm) Kapsula ima ulogu da štiti bakterijsku ćeliju od nekih fizičkih i hemijskih faktora sredine. D. meningokoke). arheobakterija.Građa prokariotne ćelije Ćelijski zid je čvrsta struktura koja odredjuje oblik bakterija i relativno je složene gradje Ćelijski zid bakterija drugačije je građe od ćelijskog zida arheobakterija. Ove bakterije u kratkom roku pretvaraju rastvor saharoze u želatinoznu masu koja se sastoji od dekstrana. KAPSULE Neke bakterije poseduju spoljašnji sluzavi omotač koji se naziva kapsula. Stvaranje kapsula može izostati ako ne postoje navedeni uslovi. na čovečijim zubima. na osnovu njene sposobnosti sinteze dekstrana razvila se čitava nova industrija. ORGANELE ZA KRETANJE FLAGELE . Patogeni i nepatogeni sojevi Steprococcus pneumoniae razlikuju se samo po prisustvu odnosno odsustvu kapsule.

boje.na oba pola čuperak Peritriha Sve bakterije nemaju flagele.rezistentnosti prema nizu fizčikih i hemijskih činilaca kao što su toplota. i smatra se obeležjem vrste. Aksijalni filamenti Spirohete su bakterije koje imaju jedinstvenu strukturu I način kretanja. kuka povezuje bazalno telo i filament. Medjutim. Aksijalni filamenti učvršćeni su na jednom kraju spirohete i imaju strukturu sličnu biču. zračenje. koja se razlikuje od vegetativne ćelije su: odsustvo metaboličke aktivnosti. prouzrokovač gonoreje.više na jednom polu Amfitriha . kod nekih bakterija obezbedjuje spajanje dve ćelije u procesu konjugacije takozvane seks. Do stvaranja spora dolazi u procesu sporogeneze. spo gen usloviće formiranje zrele spore. Filament se sastoji od proteina. Lofotriha . Flagela Flagela Broj i raspored flagela je karakteristika vrste. Uloga pila može biti različita. oblici spora štapići. Zahvaljujući ovoj sposobnosti vrsta preživljava i na taj način se omogućava odžavanje vrsta. Poslednja faza u ovom procesu je početak sinteze RNA. DPA je konstatovana u velikoj količini u kombinaciji sa kalcijumom.Kuke (koleno) Vlakna -filamenta Bazalno telo se nalazi u citoplazmi. Okrugle bakterije samo retko imaju flagele. Formiranje spora teče kroz 7 faza. clostridium. Jedna od najpoznatijih spiroheta je Treponema palidum. Stanje mirovanja spora se može prekinuti različitim faktorima Ovaj proces započinje procesom aktivacije. Kraći su i brojniji od flagela. proteina. koja predstavlja niz složenih morfoloških i biohemijskih promena u vegetativnoj ćeliji a javljaju se često kao rezultat nepovoljnih uslova života za ćeliju U osnovi procesa sporulacije su genetske promene koje će dovesti do ćelijske diferencijacije. Sporulacija zahteva sintezu nekih posebnih proteina. fotosintezu). Bitna karakteristika endospora je prisustvo velike količine dipikolinske kiseline. Ova veza i doprinosi visokoj rezistenciji na povećanu temperaturu. pomažu bakteriji da se naseli na membrani sluzokože. kada dodje do poboljšanja uslova spora se vraća u vegetativnu formu. plektridium štapići.spore. Rotacija filamenta izaziva da se spiralna ćelija rotira u protivnom smeru i pokreće se poput spirale. Najvažnija odlika spora.pili. Gubi se kalcijum dipikolinat. Aksijalni filamenti ENDOSPORE kod BAKTERIJA Neke vrste bakterija produkuju oblike za preživljavanje. Kada se te bakterije pričvrste mogu prouzrokovati bolest.flagelina. Nakon toga sledi germinacija.spo gen . Kad nema pila. One se kreću pomoću aksijalnog filamenta (niti) snopova koji izlaze iz kraja ćelije ispod spoljnog omotača. koji traje nekoliko minuta i uslovljen je poraston temperature i hraljivih komponenti u substratu. bojenje . kiseline i dr. hemijski dezificiensi. Spore se označavaju kao endogene i mogu se formirati na razlčitom mestu u ćeliji. dok kod nekih vodenih mikroorganizama omogućavaju lepljenje ćelije za nepokretne objekte ili medjusobno slepljivanje i održavanje na površini vode (olakšava ishranu. Pilli koji se nalaze kod bakteija Neisseria gonorrhoeae. Ove rezistentne forme su metabolitički neaktivne i u tom obliku nema rasta. bakterije se ne mogu pričvrstiti I nema pojave bolesti. uzročnik sifilisa. Ona je lokalizovana u kori. vlakno prolazi kroz ćelijski zid i pruća se u u spoljašnju sredinu. Na dipikolinsku kiselinu otpada 5 do 10 % suve težine spore. Atriha Monotriha. konservaciju. To se postiže aktivacijom sporo-specifičnog gena .stanje mirovanja i otpornosti . koja je brz proces.polni pili. koji obuhvata gubitak otpornosti na temperaturu i hemijske agense. Sporin protein. Pili su proteinske prirode ali se razlikuju od flagela po vrsti proteina koji se naziva pilin. Spore se uglavnom formiraju kod grampozitivnih bakterij Kod okruglih bakterija retko dolazi do formiranja spora. I kao rezultat nastaje vegetativna ćelija kao što je bila pre formiranja spore. DNA. Pili (Fimbrije) Pili su končasti izraštaji koji se nalaze na površini nekih bakterija. Endospora se razlikuje od vegetativne ćelije po sadržaju vode.

Pored membrane koja okružuje citoplazmu. u eukariotskoj ćeliji se nalaze različite organele karakteristične gradje : mitohondrije. Kod nekih kvasca ćelijski zid je izgradjen od polisaharida manana (polimer manoze) i glukana. organele u kojima se odigravaju procesi disanja u ćeliji. Teško je opisati tipičnu eukariotsku ćeliju alga. Jedro je odvojeno od citoplazme jedarnom membranom. Hloroplasti To su organele zadužene za fotosintezu. ER pokazuje kontinuitet sa jedrovom membranom. insekata. U jedru se nalazi genetski materijal DNA i protein organizovan u hromozome. Imaju složenu gradju. S obzirom na tu funkciju označavaju se kao elektrane eukariotne ćelije. Funkcije ovog membranskog sistema su mnogobrojne i značajne za ćeliju.biljaka. Na površini i u samoj strukturi membrane nalaze se mnogobrojni enzimi i ribozomi.acetilglukozamina. Ovi veoma dugački molekuli celuloze se prepliću na specifičan način. gradeći mikrofibrile (končiće). krupna organela koja se sastoji iz sistema cevčica proširenih na krajevima i okruženim sa loptastim mehurićima. funkciju u sekreciji. Praživotinje uglavnom nemaju ćelijski zid. Mitohondrije poseduju DNK. Osnovna karakteristika jedra eukariota je prisustvo nuklearne membrane. lizozomi i dr. koja se sastoji od dve paralelne membre od kojih je spoljašnja produžetak ER i predstavlja deo ER. mnoge gljive. Pre svega razvićem ER membrana ostvaruje se velika površina za metaboličke aktivnosti ćelije. Golđži komleks opisao ih 1898. Unutrašnjost mitohondrija ispunjava matriks koji se sastoji od proteina i lipida. Osim toga ER igra efikasnu ulogu u komunikaciji izmedju površine ćelije i unutrašnjih ćelijskih tvorevina.OSNOVNA GRADJA EUKARIOTSKE ĆELIJE -složenija organizacija ćelije -slož enija organizacija ćelije Pored jedra koje je sopstvenom membranom odvojeno od citoplazme.5 do 1 m prečnika i nekoliko mikrometara dužine.u kojima je smešten pigment hlorofil i karotenoid.Ribozomi su vezani za ER. Veličina tipične mitohondrije je oko 0. Većina algi i gljiva imaju ćelijski zid koji daje čvrstinu i oblik ćelijama. . Citoplazmatična membrana Citoplazmatična membrana kod eukariota po morfologiji i hemijskoj gradi je slična membrani kod prokariota s tom razlikom što pored fosfolipida i proteina sadrži organske molekule sterole (uglavnom holesterol).jedno jedro ali u micelijumu gljiva nalaze se 2 pa i više jedara. životinja Teš tipič Eukariotska ćelija Eukariotska Ćelijski zid je neuporedivo prostije građe od ćelijskog zida kod prokariota i važno je da nemaju ćelijski zid od j peptidoglikana. Osim toga.procese exocitoze u ćeliji. koji prema medjusobnom vezivanju daju polimere: celulozu ili glukane. Hloroplasti sadrže DNA i ribozome 70 S i imaju izvesnu autonomnost u ćeliji. ribozome 70 S i autonomno se reprodukuju deljenjem. Aktivnost ribozoma u sintezi proteina je znatno povećana ukoliko su vezani za membranu retikuluma. Slično mitohondrijama imaju nabranu unutrašnju membranu koja stvara fotosintetičke lamele. kod eukariota postoji intracelularni membranski sistem. Poseduju dvoslojnu membranu.g. Najčešće . sadrže u ćelijskom zidu hitin ( interesantno je da se hitin nalazi i u spoljašnjem skeletu beskičmenjaka : rakova.tilakoide. polimera šećera glukoze. Kod gljiva. hloroplasti. Hemijska stuktura je raznovrsna ali nije izgradjen od peptidoglikana i jednostavnije je gradje od ćelijskog zida kod prokariota. Unutrašnja membrana je velike površine i ima brojne invaginacije kriste zahvaljujući poprečnim pregradama povećava se aktivna površina za biohemijsku aktivnost mitohondrija. Ribozomi Ribozomi eukariota su slični ribozomima prokariota samo su nešto veći i teži sa karakterističnom sedimentacijom 80 slič neš već tež karakteristič S. Jedarce. a uočena je i veza sa mitohondrijama i nekim drugim organelama.). U unutrašnjoj membrani su smešteni enzimi koji učestvuju u procesima stvaranja energije (ATP). Bez obzira na malu veličinu mitohondrije su snažni producenti energije. Hromozomi se sastoje od molekula DNK za koje su vezani proteini. gljiva praživotinja. Goldži.histoni. Ćelijski zid kod algi diatomea inpregriran je sa silikatima pa je njihov ćelijski zid veoma čvrst. Mitohondrije Mitohondrije su organele u kojima se stvara energijom bogat ATP.sadrži RNK i ribozome. Osim celuloze u ćelijskom zidu se mogu naći i drugi šećeri kao i neorganski molekuli (kalcijumkarbonat.) koji je polimer derivata šećera N.endoplazmatski retikulum. antibiotici kao što su penicilin i cefalosporin deluju tako da sprečavaju sintezu peptidoglikana. Jedro Jedro je organela koju poseduju svi eukarioti. i umesto njega imaju pelikulu. silikat i dr. u sastav ćelijskog zida ulazi takodje šećer glukoza. Ćelijski zid algi se sastoji od celuloze. a nalaze se i slobodni u citolpazmi.

peritecije. Kleistotecije. pseudotecije. Prema obliku to su široko otvorena plodonosna tela u obliku pehara. kleistotecije.Oblici za konzervaciju kod eukariota su : ciste. Sastoji se od dva centralna vlakna. Ova plodonosna tela pručaju najbolju zaštitu askosporama. Gljive obrazuju apotecije. Ove spore imaju debele zidove i pune su glikogena i masti tako da kada se nadju u povoljnim uslovima veoma brzo klijaju u začetak micelije (vegetativno telo gljive) ili ćeliju koja se dalje razmnožava pupljenjem. okružene sa devet perifernih vlakana. Hlamidospore su oblici za konzervaciju karakteristični za kvasce i neke druge vrste gljiva. su delimično otvorena plodonosna tela najčešće kruškastog ili flašastog oblika u kojima se obrazuju askusi sa askosporama.hlamidospore.to su plodonosna tela u kojima se nalaze bazidiospore Oni mogu biti različitog oblika i izgleda. Bazidiokarpi.koji služi za oslobadjanje askusa sa askosporama i vrat. Ciste su oblici za konzervaciju kod protozoa. Cilije organele za kretanje koje su slične flagelama. U takom pritajenom tj.oospore. Ciste okruglog oblika debelih zidova čime se povećava otpornost prema faktorima spoljašnje sredine. Strome se nalaze na miceliji ili na napadnutim biljnim delovima biljke kod parazitnih gljiva. Plodonosna tela se mogu formirati u stromama koje se sastoje od mase gusto sabijenih i isprepletanih hifa. sklerocije. piknidije. Zid artospora je debeo i izgradjen od lignina i kutina. Zid oospora je debeo i citoplazma puna rezervnih hranljivih materija Artospore . ali su kraće i brojnije.Organele za kretanje Pokretne -skoro sve protozoa. Najveći stepen organizacije je kod pečurki koje imaju dršku i klobuk šeširić. . Artospore i plodonosna tela.specifičnim srujanjem citoplazme (pseudopodije kod ameba). Pseudotecije-predstavljaju tvorevine koje sačinjavaju jedan ili više otvora formiranih u stromama. peritecije. Obično su tamne boje i loptastog ili kruškastog oblika. Piknidije.(grčki arthros. Kretanje. Plodonosna tela-Stvaraju ih gljive. Svako vlakno je cevčica u čiji sastav ulaze identični proteinski molekuli. veličini i boji. Oblici za konzervaciju mikroorganizama U nepovoljnim uslovima za život mikroorganizmi počinju da obrazuju specifične tvorevine koje ih štite.Azotobacter chrooococcum.pseudoparenhim i unutrašnji deo koji je znatno rastresitiji. Peritecije imaju otvor -ostiola.članak) One nastaju segmentacijom hifa i pravougaonog su oblika. gljive .su loptasta zatvorena plodonosna tela u čijoj je unutrašnjosti smešten jedan ili mnoštvo askusa iz kojih se oslobadjaju askospore. latentnom stanju mikroorganizmi mogu ostati veoma dugo.tubulin. ili organele za kretanje flagele i cilije flagele cilije Flagele eukariota su složenije gradje od prokariota. nekih i algi. Obrazovanje cisti je karakteristično i za neke bakterije.su specijalne tvorevine koje se nalaze pojedinačno ili u grupama na stromama. celuloza kao i CaCO3 i SiO2. Oospore stvaraju predstavnici nekih gljiva i algi. zdele ili diska a mogu biti različite veličine.rostrum. bazidiokarpe itd. Sklerocije imaju spoljni deo gde su hife sabijene ili povezane tako da su izgubile končast izgled i obrazuju tzv lažno tkivo. Vlakna su bazalnim telašcom vezani za ćeliju. Svi mikroorganizmi nemaju sposobnost da stvaraju oblike za konzervaciju. a nastaju od gusto sabijenih i isprepletanih hifa u kojima se smanjuje sadržaj vode a povećava količina rezervnih hranljivih materija.neke alge. tako da to i nisu prava plodonosna tela. U sastav zida ciste ulazi hitin. Apotecije-stvaraju neke vrste gljiva. Kada ponovo nastupe povoljni uslovi života iz oblika za konzervaciju se stvaraju normalne vegetativne ćelije koje nastavljaju sa rastom i razmnožavanjem. Citoplazma je dosta gusta i ima puno hranljivih materija. kroz otvor piknidije konidije slepljene sa sluzi izlaze i spoljnu sredinu.Candida Sklerocije su strukture koje se razlikuju po obliku. boje kao i unutrašnje organizacije. U njenoj unutrašnjosti nalaze se konidiofori sa konidijama.

Virusi imaju životni ciklus koji se sastoji iz više etapa i koji otpočinje uspešnom infekcijom ćelije domaćina. glavičasti). Nukleinska kiselina kod virusa je obavijena proteinskim omotačem. odnosno razmnožavanje virusa. biljka. svoje rastenje i reprodukciju. Nukleinska kiselina kod virusa je cirkularna ili linearna. genetički kontinuitet poseduju svi živi organizmi. Virusi su veoma sitni mikroorganizmi koji se ne mogu videti svetlosnim mikroskopom. tako je Vakcina virus krupan (300x200x200nm) a bakteriofag f2 MS2 24nm. Iako su svi virusi izuzetno malih dimenzija ipak. van žive ćelije nisu u stanju da samostalno vrše metabolitičke procese i da se samostalno razmnožavaju Medjutim pošto nose genetičke informacije u svojoj nukleinskoj kiselini. Ovu osobinu odnosno. Procentualno učešće nukleinskih kiselina u odnosu na protein je različito. polihedar. enzime i dr. Kapsid se sastoji od kapsid identičnih strukturalnih komponenti. končasti. Ulazak nukleinske kiseline i ćeliju domaćina se vrši na razne načine ali ulasku uvek predhodi adsorpcija. čaurasti) Nukleinska kiselina i kapsid sačinjavaju nukleokapsid. Kontakt ćelije i virusa omogućen je specifičnom hemijskom reakcijom izmedju molekula receptora na površini ćelije i kapsida virusa.bakteriofagi Glava.mozaičnu bolest duvana izazivaju infekcioni agensi koji su sitnije od bakterija.Neophodno je da nukleinska kiselina virusa dospe u ćeliju domaćina i omogući dobijanje infektivnih kopija odgovarajućeg virusa. ali mozaični virus duvana izolovao je prvi put američki hemičar Wendell Stanley 1935. Svaki virus sadži nukleinsku kiselinu koju okružuje proteinski omotač. Repić je šuplja cevčica koja se kod nekih virusa završava pločicom sa šest veoma tankih kukica. Razmnožavanje virusa je jedinstveno u živom svetu: jedan virion može dati i do hiljadu svojih identčnih kopija. dok je kod drugih izgrađen od više različitih tipova proteina.Virusi mogu živeti u ćelijama invertebrata. domaćina za sintezu sopstvenih proteina. metabolizam inficirane ćelije prestaje i krajnji rezultat je smrt ćelije. U žive sisteme se virusi ubrajaju zahvaljujući osobini posedovanja genetičke informacije neophodne za sopstvenu replikaciju. polimorfni. čiji je omotač od proteina upakovana je nukleinska kiselina sa velikom efikasnošću.g. pripajanje virusa za ćeliju. Ovaj proces dovodi do promena u ćeliji domaćina a u nekim slučajevima je kontrola metaboličkih procesa u ćeliji virusom potpuna. ili životinjsku ćeliju (animalni virusi). U glavi faga. kod virusa influence 1% dok kod nekih bakteriofaga iznosi 50%. uočava se I izvesna heterogenost u pogledu veličine. Virusi se mogu podeliti u više tipova u zavisnosti od arhitekture kapsida-heliks.spiralni. OTROV Virusi su najsitniji i najednostavnije građeni mikroorganizmi Ruski bakteriolog Dmitri Ivanovski . kapsomera. Ebola virus 970nm. Virusi koji napadaju bakterije. Po obliku mogu biti izduženi (štapićasti. nikada obe. bakterija. NUKLEINSKA KISELINA Virusi su izgrađeni od nukleinskih kiselina DNA ili RNA. koji se naziva kapsid. algi. vertebrata. Virusi nisu ćelije jer poseduju samo jedan molekul nukleinske kiseline koja može biti DNK ili RNK a nemaju neophodne sastojke za stvaranje energije i sintezu proteina. ADSORPCIJA PENETRRACIJA Lizogeni ciklus . biljnu ćeliju (biljni virus).Osnovne etape životnog ciklusa su slične bilo da virus napada bakterijsku ćeliju ( bakteriofag). Glava-po repić gradjen po tipu spiralne simetrije. Čestica virusa se naziva viron i sastoji se od nukleinske kiseline : DNK ili RNK (nikada obe) i proteinskog omotača. ulaskom u živu ćeliju virusi koriste ribozome. gliva. Kod nekih virusa kapsid je izgrađen od jednog tipa proteina. protozoa.ACELULARNI ORGANIZMI VIRUSI lat.tipu kubne simetrije. Virusi imaju raznovrsne oblike ali svi virusi imaju jedinstvenu građu. Virusi nemaju ćelijsku organizaciju -acelularni Nalaze se na najnižem stupnju organizacije živih sistema.

sintezi enzima (Mo. što je povezano sa njihovim malim dimenzijama. 2.Ukoliko su intezivniji procesi povezani. U jednoj ćeliji Micrococcus sp. Si. Co. Postoje organizmi koji za svoje potrebe zahtevaju veoma malu količinu hrane. Kod mikroorganizamastruktura ćelije utiče na proces metabolizma. Ni. Hranljive materije koje iz spoljne sredine ulaze u ćeliju podležu nizu hemijskih transformacija. Oni su neophodni za sintezu vitamina B12 (Co). do krajnjeg produkta. Ima mesta za samo 105 proteinskih molekula pa takva ćelija ne može stvarati enzime koji joj nisu potrebni. aromatične komponente. Metaboliza m-skup biosinteza ili anabolizam degradativni metabolizam ili katabolizam OSNOVNE KARAKTERISTIKE METABOLIZMA KOD MIKROORGANIZAMA načelo o biohemijskomm jedinstvu organizama načelo Biohemijska istraživanja su pokazala mikroorganizmi imaju mnogo zajedničkih osobina sa drugim živih organizama. Mala veličina ćelije ima veliki značaj za brzinu proticanja biohemijskih reakcija. N i drugih elemenata. Njihova funkcija nije u vezi sa imenom (mikro) već se ona vezuje za potrebu ćelija za ovim elemntima. ide od početnog materijala. Zn. elemenata Patogene bakterije ( gotove organske materije).59% energije dobijene u procesu katabolizmaMikroorganizmi se od drugih organizama razlikuju po veličini ćelije. Br. zahtevima prema izvorima C. Makronutritienti (CaFé Mg CHOPKNS). Ni. amino kiseline. uslovi Hranljive materije iz spoljne sredine energiju neophodnu za odvijanje fizioloških procesa u ćeliji. Caulobacter u vodi koja dugo stoji kao površinski sloj. Mikronutritienti. ali i njihova velika fiziološka raznovrsnost. promenamorfologija ćelije. Hemijski sastav hranljivih materija Za normalan rast i razmnožavanje mikroorganizama potreban je veliki broj elemenata . šećeri. kod prokariota jedna belančevina vrši veći broj funkcija. katabolizma utoliko su intezivniji i procesi anabolizma. Pored ugljenika neophodan element je i azot. Autotrofi Kod mikroorganizama su procesi katabolizma i anabolizma veoma povezani. metabolički put. . Svi biohemijski procesi koji se odvijaju u eukariotskoj ili prokariotskoj ćeliji odvijaju se pod dejstvom enzima. Substance koje se koriste u katabolizmu i anbolizmu označavaju se kao hrana. proteina. Metabolizam-skup svih hemijskih i biohemijskih reakcija koje se odigravaju u ćeliji mikroorganizama. (da li su kraći metabolitički putevi primitivniji ili su nastali od složenijih metabolitičkih puteva ? Slični da ali razlikuju po svojoj visokoj biohemijskom aktivnošću. proteina. ISHRANA MIKROORGANIZAMA Osnovno svojstvo mikroorganizama njihova mala veličina. Makronutritienti i 2. Pošto svaka belančevina ima svoju funkciju. uslovi spoljnje sredine morfologija ćelije. koja služi za metabolizam odredjenog substrata.grčki – mikroorganizama. . kvasca sintetiše više od 50kg.FIZIOLOGIJA MIKROORGANIZAMA Fiziologija proučava sve fiziološke pojave i procese koji se odvijaju u životu mikroorganizama. razviće i razmnožavanje. jer postoji povoljniji odnos izmedju površine i zapremine. preko niza intermedijera. U svakoj od reakcija učestvuju specifični enzimi. Potrebe mikroorganizama u hrani Ishrana je značajan fiziološki proces kod mikroorganizama kojim se vrši snadbevanje ćelije hranljivim materijama neophodnim za rast. Al.Mikroorganizmi mogu da koriste različite izvore ugljenika. Zn) itd. Nutritienti se mogu podeliti u dve grupe : 1. . U procesima metabolizma mikroorganizmi mogu koristiti različite substrate. Tako se neke bakterije razmnožavaju i u destilovanoj vodi. za isto vreme 500kg.nutritient.Mo. Hemijski sastav hrane i hemijski sastav ćelija mikroorganizama je veoma različit i zavisi od čitavog niza faktora. Više biljke i životinje imaju nepromenljivu količinu enzima. Mikroorganizmi njenom hemijskom sastavu i strukturi ka i brzini proticanja metabolitičkih reakcija. Mikroorganizmi u procesima anabolizma koriste 25. Mikronutritienti Za život mikroorganizama neophodni su i mikroelementi.Mlečne bakterije (određene amino kiseline). 1. Za normalan rast ćelije potrebna je odredjena količina hrane. Eukariotni mikroorganizmi su sposobni da sintetišu daleko veći broj belančevina od prokariotskih mikroorganizama.postoje kraći i duži metabolitički putevi koji su rezultat duge evolucije.Metabole . Pored toga ishranom se obezbedjuje enrgija koja se može odmah trošiti ili se pak akumulira u jedinjenja bogata energijom u ćeliji. Razmišljajući kako prehraniti sve veću ljudsku populaciju dolazi se do važnih podataka: govče mase 500kg. masne kiseline. Osim razlike koja postoji izmedju mikroorganizama i drugih organizama prisutna je razlika izmedju samih mikroorganizama. Hg. Sekvenca reakcija.B.Mikroorganizmi sem toga imaju različite enzimatske sisteme.Kod mikroorganizama je naprotiv fiziološka prilagenost enzima. a samim tim i različite puteve u procesima metabolizma.5kg. Sintetiše u 24h 0. Svakako da su male potrebe za hranom uslovljene i malom masom njihovih ćelija. kudikamo veća.Kafe magistra Hopkinsa.Ovih deset elemenata izgradjuju organsku materiju iz koje je izgradjena ćelija.

Medjutim za razliku od pasivne difuzije. nitrata. Najčešće su to vitamini (Tiamin B-1. Postoje razlike u sadržaju amino kiselina u proteinima mikroorganizama ove razlike mogu nastati i zbog sadržaja hranljive sredine. a potreban N iz amonijaka.30%. OLAKŠANA DIFUZIJA-je proces sličan prethodnom.80%. koji nemaju katalitička svojstva kao permeaze.20 % i lipida 1 . Na primer. glikogen. . Jedan od mnogobrojnih primera aktivnog transporta kod bakterija je dobro proučen transport šećera laktoze kod E. Na primer. amino kiseline. Hemijski sastav mikroorganizama Hemijski sastav mikroorganizama je veoma različit i zavisi od vrste mikroorganizama. Mikroorganizmi u ishrani koriste prosta i složena ugljenikova jedinjenja. Proces omogućava da rastvori u energije ćeliji budu 100. materija Voda u ćeliji se najviše nalazi u slobodnom obliku. uz pomoć permeaze i uz utrošak energije. ali su one male.90 %. ćelijskom zidu. membrani. U zavisnosti od veličine molekula i njihovog naelektisanja materije će prolaziti kroz citoplazmatičnu membranu u oba pravca. nitrita. Autotrofni mikroorganizmi koriste ugljenik iz ugljen dioksida i karbonata. stepena aeracije. Neke vrste mikroorganizama mogu u svojim ćelijama da nakupe različite akumulativne materije kao što su skrob. voda ulazi i izlazi iz ćelije pasivnom difuzijom. kod bakterija može doći do specifične modifikacije koja ne dozvoljava prolaz molekula kroz ćelijsku membranu. Izolovano je preko 100 specifičnih “nosača” koji stvaraju komplekse sa aminokiselinama. Pored aktivnog transporta u kome ne dolazi do hemijske promene molekula. te nema utroška energije.1000 puta koncentrisaniji od rastvora u spoljašnjoj sredini. dok ostatak U čini suva materijaAzotobacter chrococum ima 85% vode Bacterium coli73%. i tako zajedno sa permeazama. već se zadržavaju u ćeliji. Od organskih komponenti najviše ima belančevina 50 . šećerima. Mali molekuli i elektroliti mogu prolaziti iz spoljašnje sredine u ćeliju na više načina.U proseku u ćeliji mikroorganizama najviše ima vode 75.coli. Kod gramnegativnih bakterija. učestvuju u transportu hranljivih materija. a manjim delom kao hidratisana i jonski vezana voda. heterotrofe i miksotrofe. posredstvom specifične permeaze (beta-galaktozidna permeaza) i uz utrošak energije. Biotin. USVAJANJE UGLJENIKA-Ugljenik čini 50% od suve mase ćelija jedan je od najznačjnijih elemenata u ishrani mikroorganizama. Bacillus mycoides 88%. Kada količina vode u ćeliji padne ispod ispod odredjenog minumuma dolazi do zaustavljanja rast a potom i do smrti. ulja.permeaza. AUTOTROFNI MIKROORGANIZMI-Ovi mikroorganizmi sami sebi stvaraju hranu koristeći jednostavna neorganska jedinjenja iz kojih sintetišu organska jedinjenja. AKTIVNI TRANSPORT-Ovo je veoma brz i specifičan proces koji omogućava akumulaciju hranljivih materija u ćeliji nasuprot gradijentu koncentracije. Prema izvoru energije autotrofi se dele na HEMOTROFE I FOTOTROFE. jedru.Faktori rasta su specifične organske komponente koji su potrebni mikroorganizmima u malim količinama ali sami mikroorganizmi ne mogu da ih sintetišu. zatim šećera 10. Riboflavin . što omogućava brži ulazak laktoze u ćeliju od njenog izlaska. Takve uslove ćelija ne bi mogla da preživi ukoliko bi se isključivo hranila putem pasivne difuzije. hrane i starosti ćelije. Vitamin K. Sadržaj mineralnih materija je uglavnom oko 10%. time olakšavaju prolazak kroz membranu i disociraju se na unutrašnjoj površini membrane. Zahvaljujući vodi omogućeno je odvijanje svih biohemijskih procesa u ćeliji. Mutacija u ovom genu onemogućava transport i metabolizam laktoze i pored toga što su enzimi za metabolizam laktoze prisutni u ćeliji. Prema načinu usvajanja ugljenika mikroorganizmi se dele na autotrofe. Proteini se nalaze u citoplazmi. masti. Energija stvorena u toku metabolizma se koristi da se jačina veze koja se stvara izmedju permeaze i laktoze na spoljašnjoj površini membrane znatno smanji na unutrašnjoj membrani. To je nespecifičan i uglavnom spor proces koji se dešava pri razlici u koncentracijama rastvora spoljašnje sredine i ćelije. Od ovih jedinjenja mikroorganizmi sintetišu organku materiju. Specifičan gen (lacY) kontroliše sintezu laktozne permeaze. medjutim odigrava se uz pomoć specifičnih proteina membrane . PASIVNI TRANSPORT ili PASIVNA DIFUZIJA-Ovo je najednostavniji mehanizam transporta materija. aktivan transport je često vezan za prisustvo nosača. purini i pirimidini. MEHANIZAM USVAJANJA HRANLJIVIH MATERIJA Materije potrebne za ishranu mikroorganizama nalaze se u sredinama koji ih okružuju. zrnca sumpora. Za sintezu je potrebna energija. težeći izjednačavanju koncentracija. Kao kod pasivnog transporta molekuli se prenose sa višoj ka nižoj koncentraciji. proces je brži i specifičniji. Ovaj proces je čest kod eukariota i veoma je redak kod prokariota. mnogi šećeri i njihovi derivati se fosforilišu prolaskom kroz membranu i kao takvi ne mogu da se vrate nazad. neorganskim jonima itd. Lipidi kod bakterija mogu biti u slobodnom obliku ali se najčešće nalaze u vezanom stanju stvarajući gigantske molekule.). Transportni sistemi u citoplazmatičnoj membrani bakterija su najbolje proučeni. Permeaze se vezuju za specifične molekule na spoljašnjoj površini membrane. rastvorljivih proteina u periplazmatičnom prostoru. Značaj aktivnog transporta je veliki za bakterije koje uglavnom žive i aktivno metabolišu u prirodnim sredinama sa niskom koncentracijom hranljivih materija.

gvoždjevite bakterije koje oksidišu Fe2+. i proteolitski mikroorganizmi koji koriste amino kiseline iz mrtvih organizama. masti i belančevine. FOTOTROFI Ova grupa mikroorganizama energiju potrebnu za sintezu organske materije dobija od sunčeve svetlosti i na taj način sinteza organske materije označva se kao fotosinteza. crvene i zelene sumporne bakterije F o t o h e t e r o t r o f n i . Hemoautotrofi. u ovu grupu spadaju. U ovu grupu spadaju cianobakterije . S03. . bakterije. gljive. do ferihidroksida.Nostoc. alge gljive.7 x 105J Hemoheterotrofi -Ovi mikroorganizmi ugljenik dobijaju iz organskih jedinjenja a i neophodnu energiju dobijaju iz organskih jedinjenja. zatim u obliku neorganskih komponenti (amonijak. elementarnom obliku. Pojedine autotrofne sumporne i gvoždjevite bakterije u sredini sa više organske materije prelaze na heterotrofan način ishrane. Aminoheterotrofni mikroorganizmi-ne mogu da sintetišu amino kiseline.H e m o t r o f n i organizmi energiju za sintezu organske materije dobijaju u toku procesa hemosinteze. bakterije iz rodova Bradirizobijum. nitriti. Proteolitski mikroorganizmi su veoma rasprostranjeni u zemljištu u igraju značajnu ulogu u procesu amonifikacije tj. NO2. Propionske bakterije mogu kao dopunski izvor ugljenika koristriti CO2. S2O3. zatim sumporne bakterije koje oksidišu H2S do sumpora. Oni žive u biljnim i životinjskim tkivima i obično izazivaju odredjene bolesti pa se zato nazivaju i patogeni mikroorganizmi. Energiju za te procese dobijaju iz oksidacije neorganskih jedinjenja NH4. U ovu grupu spadaju mnoge bakterije. Fotoautotrofne i 2.za sintezu organske materije.ovi mikroorganizmi nazivaju se azotofiksatori. Oni su široko rasprostranjeni u prirodi. koje vrše oksidaciju amonijaka do nitrata. već moraju da koriste gotove amino mikroorganizmikiseline iz peptona i belančevina. nitrata i nitrita. zemljištu. amonijum laktat. Azotobakter.8 x 105J HNO2 + 1 1/2O2 = HNO3 + 0. amonijum karbonat.Usvajanje azita iz soli amonijak. U ovu grupu spadaju -cijanobakterije. U ovu grupu spadaju nitrifikacione bakterije. Rizobijum. Anabena. U ovu grupu spadaju crvene i zelene nesumporne bakterije. pa iz propionske kiseline i CO2 grade ćilibarnu kiselinu. 2. HETEROTROFNI MIKROORGANIZMI Ovi mikroorganizmi kao izvor ugljenika koriste razna organska jedinjenja u prvom redu šećere. aminoheterotrofe Aminoautotrofni mikroorganizmi sintetišu belančevine iz prostih oblika mineralnog ili elementarnog azota. vodi. U ovu grupu spadaju mikroorganizmi koji koriste molekularni azot iz vazduha. razgradnje proteina do amonijaka .Neke vrste bakterija i gljiva mogu da usvajaju azot iz amonijumovih soli. Hemoheterotrofi Hemoautotrofi mikroorganizmi koriste ugljenik iz CO2.Veliki broj bakterija može da koristi nitritni i nitratni oblik azota za sintezu svojih belančevina. Fe2+. Na osnovu toga izvršena je podela na : 1. Kod aminoheterotrofa razlikujemo dve grupe : paraziti koji za sintezu belančevina koriste amino kiseline iz živih organizama. Heterotrofi koji koriste u ishrani živu organsku materiju nazivaju se paraziti. Bakterije koje vrše redukciju nitrata do elementarnog azota nazivaju se denitrifikatori. NH3 + 1 1/2O2 = HNO2 + H2O + 2. kao i mikroorganizmi koji koriste azot iz amonijaka. Ova grupa je najzastupljenija u prirodi. Žive u zemljištu i vodama. Veliki broj heterotrofa koristi mrtvu organsku materiju..3 x 105J 2FeCO3+ 1 1/2O2 + 3H2O = 2Fe(OH)3 + 1. Azospirillum.) u obliku organskih jedinjenja (amino kiselina. U prirodi se nalazi u slobodnom.Usvajanje nitratnog azota. nitrati. Fotoheterotrofne F o t o a u t o t r o f n i organizmi koriste sunčevu svetlost za proces sinteze a kao izvor ugljenika koriste CO2. Miksotrofni mikroorganizmi -Ova vrsta mikroorganizama može da koristi autotrofan i heterotrofan način ishrane. Usvajanje elementarnog azota. Na osnovu toga šta koriste kao izcor ugljenika ovi mikroorganizmi se dele na : 1. protozoe.7 x 105J S + 1 1/2O2 = H2SO4 +5. S0. proste i složene belančevine).amonijum fosfat. odnosno oksidacijom neorganskih ali i organskih jedinjenja.7 x 105J H2S + 1 1/2O2 = S + H2O + 1.Ovi mikroorganizmi kao izvor nergije koiste sunčeve zrake a kao izvor ugljenika koriste neka prosta orgnska jedinjenja. vodonične bakterije koje oksidišu H do H2O. U odnosu na usvajanje azota svi mikroorganizmi se dele na: aminoautotrofe. Ovi heterotrofi nazivaju se saprofiti.0 x 105J H2+ 1 1/2O2= H2O + 2. USVAJANJE AZOTA Azot je veoma važan element jer ulazi u sastav svih belančevina protoplazme i jedra.

kalcijum. kalijum. laboratorijskim uslovima. Mycobacterium leprae (uzročnik lepre) slabo. Kalcijum . samo jedan patogeni streptokok ubrzo može toliko povećati živih ćelija u telu da izazove visoku temperaturu ili čak smrt. Zahvaljujući osobini da može da prelazi iz redukovanog u oksidisani oblik gvoždje je dobar katalizator oksido.Značajan je u transformaciji ugljenih hidrata.Učestvuje kao katalizator mnogih biohemijskih reakcija. Sumpor -Ulazi u sastav amino kiselina cistina.Stimuliše sintzu nukleoproteida kao i aktivnost enzima fosfataze. Mikroorganizmi ga koriste iz različitih soli a najčešće iz soli fosforne kiseline K2HPO4 i KH2PO4. žrtve smo i njihovih štetnih aktivnosti. a samim tim i u prenošenju naslednih osobina na potomstvo. Mikroorganizmi fosfor koriste iz neorganskih (fosfomobilizatori) i organskih (fosfomineralizatori) jedinjenja. Natrijum METABOLIZAM RAST MIKROORGANIZAMA I KRIVA RASTA RAST MIKROORGANIZAMA Mikroorganizmi su metabolitske mašine sa velikim potencijalom za umnožavanje Mikroorganizmi rastu i razmnožavaju se u veoma heterogenim prirodnim sredinama. kao i u biosintetičkim procesima. Gvoždje. paladum Dva osnovna postupka omogućavaju izučavanja u mikrobiologiji: izolovanje odredjenog mikroorganizma iz mešovite populacije i gajenje. DEFINICIJA RASTA . Pored toga ulazi u sastav jedinjenja bogatih energijom (ATP). faktora koji utiču na taj rast i mogućnost preživljavanja u različitim uslovima sredine značajni su za shvatanje fundamentalnih procesa. rast populacije u veštačkim.Izvor kalcijuma su njegove vodorastvorljive soli. Mikroorganizmi koriste S iz organskih i neorganskih jedinjenja. Ima važnu funkciju u svim Magnezijum procesima fermentacija.redukcionih procesa. Razvoj metoda u mikrobiologiji omogućio je da se u laboratorijskim uslovima gaje mikroorganizmi pod kontrolom čoveka Pošto se izučavanjem jedinki može dobiti samo ograničena količina informacija. gvoždje.USVAJANJE OSTALIH ELEMENATA Najznačajnije materije neophodne u ishrani mikroorganizama su fosfor. Fosfor. kao i u sastav koenzima A. ali i za primenu u metodama kontrole rasta. Na primer. Kalijum. Izučavanje rasta mikroorganizama. Sumpor vodonik bakterije koriste i oksidišu ga preko elementarnog s do sulfata. sumpor. cisteina i metionina. On ulazi u sastav citohroma koji su značajni za sintezu ATP. Troponema paladum (sifilis) uzgaja se u testisima kunića i ne može se uzgajati na veštačkim podlogama.Potrebe mikroorganizama za gvoždjem su male. natrijum i hlor. Magnezijum. ali je život bez njega nemoguć.populacije. Vrši aktivaciju enzima i potreban je ćeliji kao regulator reakcije sredine. sastavljene od miliona jedinki.Veoma je značajan jer ulazi u sastav nukleoproteida. magnezijum. Populacije nastaju u manje ili više definisanim uslovima sredine nazivaju se kulture. vitamina biotina i tiamina. Neke bakterije ne mogu rasti na sintetskim podlogama. za razliku od mešovite kulture koja sadrži više vrsta mikroorganizama. koje su neophodne kako za uništavanje štetnih tako i za maksimalno korišćenje onih mikroorganizama koji na primer učestvuju u proizvodnji hrane ili sintezi antibiotika. Ovi postupci su u osnovi slični za sve mikroorganizme. mikrobiolog proučava . S druge srtane budući da smo s njima u neprekidnom dodiru. Natrijum.On je neophodan za razvoj pojedinih mikrorganizama i veoma često je u kombinaciji sa hlorom. Čiste kulture sadrže samo jednu vrstu organizama.

a može varirati od nekoliko sati do nekoliko dana. ukoliko su ćelije tretirane agensima koji ih oštećuju kao i ako su ćelije iz bogatog hranljivog medijuma prenete u siromašni medijum. nukleinskih kiselina. Vreme trajana odumiranja je različito za različite mikroorganizme. npr. medjutim veoma intezibni biohemijski procesi se odigravaju u ćeliji : sinteza proteina.faza adaptacije. . Alternativno. posledice ćelijskog rasta i deobe. Rezultat veoma aktivnih metabolitičkih procesa u prethodnoj gazi je promena u sastavu podloge : neki sastojci su utrošeni a nakupljaju se toksični podukti metabolizma. Kriva rasta je grafički prikaz odnosa broja ćelija u populaciji i vremena inkubacije kulture. rast je praćen ćelijskom deobom što rezultira povećanjem broja ćelija. Konvencionalno se rast populacije iskazuje vremenom generacije. KRIVA RASTA BAKTERIJA Karakteristične sekvence u rastu populacije. od dve postaju četiri. Log ili eksponencijalna fazaje faza aktivnih deoba ćelija u populaciji geometrijskom progresijom. pri čemu se ćelija podeli na dve kćerke ćelije. odnosno vremenom potrebnim da se broj ćelija u populaciji udvostruči. sastava medijuma i genetičkih karakteristika vrste. Stacionarna faza je faza u kojoj se broj živih ćelija ne uvećava. Brzina ćelijskih deoba zavisi od spoljašnjih uslova (T. Medjutim. Vremenski period u kome se ćelije nalaze u lag fazi zavisi od niza faktora. dolazi do povećanja veličine i težine ćelije.koja obuhvata vremenski period od zasejavanja do početka deobe ćelija. Informacije o rastu individualnih bakterija se može dobiti izučavanjem sinhronih kultura. Uobičajeno je da se u mikrobiologiji meri rast populacije. RAST Potrebno je razlikovati rast individulanih ćelija i rast populacija ćelija. KRIVA RASTA SINHRONI RAST Iako populacija može da raste konstantnom brzinom sve ćelije u populaciji se ne dele istovremeno. Dužina trajanja stacionarne faze zavisi od vrste mikroorganizama i uslova sredine. Rast ćelije rezultuje u porastu veličine i težine i najčešće predhodi ćelijskoj deobi. RAST POPULACIJE Rast populacija bakterija je eksponencijalni (logaritamski) i posledica je umnožavanja jednoćelijskih organizama prostom deobom. Faza odumiranja otpočinje smanjenjem ukupnog broja živih ćelija u populaciji. Ćelije u ovoj fazi su mlade i veoma biohemijski aktivne. Broj ćelija ne raste. brzina rasta se može izraziti brojem generacija na sat (min). Broj ćelija je konstatan jer se jedan deo ćelija može nalaziti u aktivnoj deobi. odnosno kulture koja se kultura sastoji od ćelija koje se nalaze u istoj fazi rasta. kao i njihove intereakcije sa spoljašnjom sredinom. KRIVA RASTA Prva faza je lag faza . Kod bakterijskih kultura rast se obično zaustavlja kada populacija dostigne 109 ćelija/ml. itd. mogu se prikazati krivom rasta. koje se dobijaju zasejavanjem čiste kulture bakterija u sterilni medijum.Rast se može definisati kao kvantitativno povećanje ćelijskih sastojaka i struktura.početna faza. Rast populacije rezultuje u povećanju broja ćelija. RAST POPULACIJE Brzina rasta mikroorganizama je važan parametar u mikrobiologiji koji omogućava predvidjanje koncentracije organizama u vremenu i služi kao osetljiv indikator stanja mikroorganizama. uvećava se masa ćelija itd. kod većine organizama. kao i drugih ćelijskih struktura. dok drugi deo ćelija odumire. promenjen pH i nagomilana velika količina toksičnih materija. Ukoliko se rast dešava u odsustvu ćelijskih deoba. pH. Uveliko je smanjena količina hranljivih materija. od četri osam itd.). duži je ukoliko su ćelije zaejane iz stare kulture.

Sinhrone kultue se uglavnom koriste za dobijannje dovoljno ćelijskog materijala za biohemijska izučavanja. ekologije (efekat T. Medjutim konstrukcijom posebnog aparata hemostata. KONTINUALNA KULTURA Na uprošćenoj šemi sistema za kontinualnu kulturu vidi se da je komora za rast u vezi sa rezervoarom sa sterilnim hranljivim rastvorom iz koga se stalno dodaje sveža podloga u sredinu u kojoj mikroorganizmi rastu. Nedostatak većine metoda je nedovoljna osetljivost. Medjutim spektrofotometrijska merenja su primenjljiva pri relativno visokim koncentracijama bakterija. ispiranjem svežim rastvorom sa filtra se odlepe novopodeljene ćelije. KONTINUALNA KULTURA BAKTERIJA Populacija mikroorganizama se može održavati u eksponencijalnoj fazi rasta za duži period vremena korišćenjem kontinualne kulture. Stalnim dodavanjem i uklanjanjem rastvora odredjenom brzinom.SINHRONI RAST Merenje rasta takvih kultura je ekvivalentno merenju rasta individualnih ćelija. industrijama. SINHRONI RAST Alternativno. omogućen je neprekidan rast mikroorganizama. biohemije (katabolizam i sinteza) kao i primenu u farmaceutskoj. O2). čija je brzina rasta regulisana koncentracijom hranljivog rastvora. gajenje bakterija u kulturi odredjenog volumena. Filtriranjem asihrone kulture ćelije se lepe za filtre. Jedna od veoma efikasnih metoda je Helmstetter.Cummingsova tehnika koja se bazira na principu da se neke bakterijske ćelije jače lepe od drugih na filtre . Osim toga iz komore za rast stalno curi preko sifona. bez dodavanja hranljivih materija ili uklanjanja produkata metabolizma.). te se dobija sinhrona kultura. . omogućava se konstantna gustina bakterija u komori za rast. Količina odbijene svetlosti je proporcijonalna masi prisutnih čestica (odnosno ćelija). odredjivanjem količine nekih ćelijskih sastojaka (proteina. METODE ZA MERENJE MIKROBIJALNOG RASTA Za odredjivanje ćelijske mase najčešće se koriste spektrofotometriske i nefelometrijske metode. kao i odredjivanje optičke gustine (apsorpcije) kulture. populacija raste eksponencijalno u ograničenom vremenskom periodu. suspenzije koje sadrže oko 106 ćelija/ml su potpuno bistre. METODE ZA MERENJE MIKROBIJALNOG RASTA Postoji više načina za odredjivanje ćelijske mase: merenjem suve ili vlažne težine odredjenog volumena kulture. nukleinske kiseline). Kod bakterija koje su uniformne veličine. The synchronous growth of a bacterial population. Schematic diagram of a chemostat. koje se zasnivaju na činjenici da sitne čestice (npr. višak rastvora. Prednosti gajenja bakterija u kontinualnoj kulturi su različite: stalni izvor ćelija u eksponencijalnoj fazi rasta na relativno niskoj koncentraciji hranljivog rastvora omogućava izučavanja iz oblasti genetike (selekcija mutanata). uzastopnim menjanjem temperature na kojoj rastu bakterije ili dodavanjem sveže podloge kulturi na početku stacionarne faze rasta. prehrambenoj i dr. dok 107 ćelija/ml dovodi do slabog zamućenja. Sinhrona kultura je veoma kratkog veka.pH. Kao što je već opisano. te su potrebne znatne količine kultura od 100 ml i više (jedna bakterijska ćelija je teška oko 50 x10-13g.bakterije) odbijaju svetlost koja prolazi koja prolazi kroz njihovu suspenziju. metode za dobijanje sinhronih kultura : menjanje spoljašnih uslova gajenja kulture: npr. a device for the continuous culture of bacteria. može se izvršiti selekcija ćelija koje se nalaze u istoj fazi primenom diferencijalnog centrifugiranja odredjene kulture.nitrocelulozne). pored mase može se meriti i broj ćelija očitavanjem na svetlosnom detektoru.

Zigoti sadrže miksture genetskog matrijala od dva organizma. stvaranje energije. biosinteza i td. . DEOBA INDIVIDUALNE ĆELIJE Najveći broj bakterija razmnožava se prostom ćelijskom deobom. U toku rasta i deobe bakterijske ćelije dešava se čitav niz citoloških i biohemijskih promena. Bacterial growth by binary fission.Osim toga. dok kod gramnegativnih bakterija novosintetisani materijal se umeće medju slojeve starog ćelijskog zida. Reprodukcija eukariotnih organizama Seksualna reprodukcija. Pored reprodukcije binarnom fuzijom prokarioti se razmnožavaju aseksualno (bespolno) : pupljenje. Kordinacija replikacije i segregacije DNA sa čelijskom deobom je izučavana kod E. i proces počinje pojavom malog ispupčenja na ćeliji. Bakterije koje se odlikuju filamentoznim rastom kao što je Nocardia reprodukuju se fragmentacijom. jedna ćelija se podeli na dve kćerke ćelije nakon što je udvostručila svoju težinu i veličinu (binarna deoba). Pupljenje je karakteristično za kvasce. Kod polne reprodukcije formiraju se polne ćelije. odnos broja ćelija/ćelijska masa. Na istoj temperaturi.coli koja raste na 370C i iznosi približno 40 min. Pošto je odbijanje svetlosti proporcijonalno ćelijskoj masi. za odredjene uslove rasta i za svaku vrstu organizama neophodno je odrediti kalibracione krive. Svaka konidija može da se razvije u novi organizam. Spajanje jajne ćelije i spermatozoida naziva se oogamija. koje se razvijaju u hife. Metode za odredjivanje broja jednoćelijskih mikroorganizama u suspenziji mogu biti direktne: brojanjem ćelija u tačno odredjenom volumenu. fragmentacija i egzospore Neke bakterije kao Rhodopseudomonas acidophila reprodukuju se pupljenjem. Gameti mogu biti iste veličine (izogameti) izogamija kada su gameti različite veličine (heterogameti) heterogamija kao savršeniji oblik razmnožavanja predstavlja obrazovanje jajne ćelije u oogoniji i pokretnih spermatozoida u anteridiji. fission Rod-Shaped Bacterium. stvaraju se popreče septe i konačno dolazi do fizičkog razdvajanja čelije. Neki od procesa bitnih za kontinualan rast i deobu su opšte prirode. Sinteza novog ćelijskog zida je ograničena na odredjene regione postojećeg ćelijskog zida : kod grampozitivnih bakterija novi ćelijski zid se sintetiše na mestu stvaranja septuma. naprimer korišćenje substrata.konidije. coli. formiranje poprečnih septuma. još uvek su nedovoljno razjašnjene. E. bez obzira na brzinu ćelijskog rasta deoba otpočinje oko 20 minuta posle udvajanja hromozoma. Specifični procesi koji se dešavaju u toku rasta i deobe bakterijske ćelije kao sinteza novog ćelijskog zida. segregacija DNA u ćerke ćelije itd. Treba posmatrati dva fenomena. čelijske deobe Vreme replikacije je relativno konstantno kod E. Genus Streptomyces i druge aktinomicete produkuju egzospore. Rastom membrane udaljavaju se mesta za koja su vezani hromozomi. po završetku repliokacije novoformirani hromozom se vezuje za novo mesto na membrani.gameti i fuzijom gameta nastaju zigoti . Taj pupoljak se povećava i najzad dobija veličinu majke ćelije i odvaja se od matične ćelije. rast i reprodikciju individualne ćelije i rast i povećanje populacije mikrobne kulture.coli Replikacija kružnog bakterijskog hromozoma vezanog za citoplazmatičnu membanu započinje sa jednog mesta i odvija se u dva pravca. dividing by binary fission (TEM x92. veće ćelije će odbijati više svetlosti od sitnijih. u specijalnim komorama pod mikrooskopom ili indirektne metode : zasejavanjem na čvrstu podlogu i brojanjem kolonija nastalih rastom živh ćelija posle odredjenog vremena.750).

Koenzim Je termostabilan i prostijeg hemijskog sastava. KARAKTERISTIKE ENZIMA . kao I radijacija. Mn.Ca. coli strains undergoing conjugation (TEM x27. Postoji apsolutna. (1g invertaze hidrolizuje 1 tonu saharoze). a velik broj je dobijen u kristalnom obliku. Opisano je oko 2000 enzima.700) ENZIMI Enzimi su biokatalizatori proteinske prirode koji ubrzavaju hemijske reakcije u ćeliji. Ta dugotranost je ponekad tako velika da enzimi dejuju i posle izumiranja ćelije.(Arginaza deluje na L-arginin ali ne i na D-arginin. E. Stereohemijska specifičnost je karakteristična za optičke stereoizomere.B12). Tako kod E. K. formiraju se regioni. U optimslnim uslovima koje su više od 10 milijardi pua brže od reakcija kada se odvijaju bez enzima. mostića. Uz učešće enzima komponente ćelije se sintetišu velikom brzinom. termostabilan Zn. Za razliku od njih složeni enzimi imaju I ne proteinsku grupu. enzim ima optimum u kome je brzina reakcije najveća. . Konformacija enzima odredjuje njegovu striktnu specifičnost: na površini molekule. Enzim je u osnovi izgradjen od amino kiselina. Povećana temperatura može izazvati denaturaciju proteina. stereohemijska i relativna specifičnost. Temperatura ubrzava enzimsku reakciju ali samo do određene granice. dok inhibitori mogu biti joni teških metala. (Ureaza hidrolizuje ureu do amonijaka i CO2. Enzimi se ne troše i ne menjaju u toku reakcije.Na njih deluju ekološki faktori. Na taj način iz ćelije se oslobadjaju enzimi i produžavaju svoje delovanje duže vreme u odgovarajućoj sredini. samorastvaranja pod dejstvom sopstvenih enzima.Zajedno čine holoenzim. Zn) koji su u nekim slučajevima trajno vezani za enzim. To ima značaja jer posle smrti dolazi do autolize ćelije tj. Enzimi imaju specifičnu trodimenzionalnu strukturu. silaža stočne hrane itd. Na primer u odredjenom regionu ph vrdnosti ili t 0 .u malim količinama imaju veliku aktivnost. ENZIMSKA specifičnost specifičnost Apsolutna specifičnost se ogleda u delovanju enzima samo na jedan substrat. Može biti organske i neorganske prurode (soli Fe.coli koja se aktivno deli svakih 60 min. -”komandir”. To je jedini substrat na koji deluje ureaza. je između 1 do 1000 a i do 500000.B2. Brzina reakcije se smanjuje i aktivnost enzima se može izgubiti pri vrednostima koje se udaljuju od optimuma. hemijske materije.Kod nekih vrsta protozoa. Broj molekula substrata koji koje izmeni jedan molekul enzima u sekundi. u svakoj sekundi se sintetiše 4000 molekula masti. tzv. Cu).Kod grupne specifičnosti enzimi deluju na grupu srodnih jedinjenja. kiseljenja mleka. a k t i v n a mesta.to je “oficir za vezu”. Maksimum delovanja enzima u odredjenoj sredini se postiže nakon najveće brojnosti mikroorganizama posle čega dolazi i do autolize ćelije. O enzimima se njima dugo znalo. Preko aktivnog mesta dolazi do specifične kombinacije substrata S i enzima E koji daju komleks Enimsubstrat ES i najzad promenu substrata u produkt reakcije P.Enzimi pokazuju specifičnost na substrat na koji deluju. Kod relativne specifičnosti enzimi deluju na jedinjenja koja po hemijskom sastavu pripadaju različitim grupama.). Zahvaljujući autolizi omogućeno je dovršavanje procesa sazrevanja sireva.Proteinski deo enzima. Tako proteaze deluju na peptidne veze raznih belančevina.Brzina enzimske reakcije je direktno zavisna od koncentracije enzima i substrata (do nivoa “zasićenosti” enzima substratom) substratom) Različiti spoljašnji činioci utiču na brzinu enzimske reakcije. U zavisnosti od primarne strukture. bakterija i algi zastupljena je konjugacija gde se sadržaj dveju ćelija spaja preko konjugacionog kanala tj. Enzimi imaju osobinu da deluju veoma dugo. dok enzim ostaje nepromenjen : E + S ES E+P Nitrogenasa Nitrogenasa Prosti i složeni enzimi Mnogi su enzimi samo proteini i nazivaju se prosti enzimi. odnosno aktivan je samo holoenzim. Koenzim je uvek nebelančevinaste prirode i on obavlja hemijske promene odredjujući pravac i brzinu reakcije. koja odredjuju reaktivne i katalitičke osobine enzima. -”komandir”. Ljudi su stolećima koristili rad enzima i ne sluteći da oni kao i mikroorganizmi postoje. Mg. Apoenzim uspostavlja vezu sa materijom na koju će delovati. Mo. Odvojeni delovi holoenzima nisu aktivni. Aktivatori mogu biti joni metala (Na.apoenzim. Mnogi koenzimi su fosforni estri raznih vitamina (B1. 1000 molekula proteina i 4 molekula RNA. grupna. Aktivnost enzima zavisi od aktivatora i inhibitora. Primarnu strukturu enzima čini specifična polipeptidna sekvenca amino kiselina. polipepridni lanac se može specifično uviti dajući sekundarnu i tercijarnu strukturu. deluje u kombinaciji sa neproteinskim molekulom -koenzimom ili prostetička grupa.

Sve sinteze koje obavljaju ligaze se vrše uz utrošak energije koja se dobija uglavnom iz ATP. omogućena je transkripcija gena koji učestvuju u sintezi beta galaktozidaze. Pri izomerizaciji dolazi do premeštanja atoma ili atomskih grupa u molekulima. U prisustvu takvih substrata u ćeliji se indukuju enzimi. što dovodi do zatvranja puta sinteze. 3.C. represorom. Često se dogadja da prvi enzim nekog metaboličkog puta uz aktivno mesto ima i alosterno mesto koje se konbinuje sa krajnjim produktom istog metaboličkog puta.c1 ). triptofanom. glukozidaze. nezavisno od svog substrata nazivaju se konstitutivnim. amino. (triozofosfatizomeraza) 6. menja konformaciju enzima tako da ovaj dalje ne može katalizirati sopstvenu reakciju. i subsubklasi (treći broj).redukcione reakcije. Ovde spadaju dehidrogenaze koje sadr`e NAD. TRANSFERAZE katalizuju prenos odredjenih radikala. delova molekula ili grupa atoma pomoću koenzima sa jednog jedinjenja na drugo. šećera laktoze U prisustvu šećera laktoze. što dovodi do sinteze veće količine triptofana u ćeliji (od interesa za industriju).a3.c. koji onemogućava da se RNK polimeraza veže za promotor. One igraju veliku ulogu u procesima disanja i fermentacija prenoseći vodonik i elektrone pomoću koenzima. mehanizmom koji se naziva ”katabolička represija” Strukturalni segment gen je segment DNA. ona ulazi u ćeliju i metaboliše se. 4. Sinteza inducibilnih enzima je objašnjena na modelu indukcije enzima beta.Podela enzima . nema substrata za ostale reakcije u nizu. Represija konačnim produktom. FMN. IZOMERAZE katalizuju izomerizaciju različiih jedinjenja pretvarajući ih u izomere. prema reakciji koju katalizuju. lipaze. OKSIDOREDUKTAZE . Po utrošku laktoze ponovo se aktivira represor I sinteza beta galaktozidaze I permeaze prestaje. Na osnovu ovih osobina enzimi su podeljeni u šest grupa : 1. Izolovani su mutanti rezistentni na ovu inhibiciju . Prema mestu delovanja enzimi se dele na egzoenzime i endoenzime. povremeno dostupnih ćeliji. 2. stom razlikom što je represor aktivan samo u odsustvu induktora. mesto inicijacije transkripcije gena koji učestvuju u sintezi triptofana. Kombinacija alosternog mesta prvog enzima sa konačnim produktom.) koji karakteriše tip reakcije u klasi (prvi broj). U Odsustvu triptofana reperesor je neaktivan Transkripcijom struklturnih gena I njihovom translacijom otpočinje sinteza triptofana u ćeliji. prema mestu obavljanja funkcije itd. Glukoza dovodi do represije niza inducibilnih enzima kod bakterija. egzoenzime se izlučuju i deluju van ćelije a endoenzimi deluju u ćeliji. Krajnji produkt metaboličkog puta. Represor koji je alosterni protein. Indukcija enzima . npr. u subklasi (drugi broj). Svaki enzim prema novoj klasifikaciji ima svoj sistematski kodni broj (E. Mehanizam indukcije je u osnovi sličan mehanizmu represije. Egzoenzimi su najčešće hidrolaze koja razlažu složena organska jedinjenja do prostih koje potom usvaja. sulfo. koja dovodi do inaktivacije represora. čija je funkcija da vrši replikaciju određene molekule iRNA i preko nje sintezu odrenog polipeptidnog lanca. Dogod ima laktoze u spoljašnjoj sredini. U ovu grupu spadaju enzimi proteaze. za razliku od inducibilnih emzima. karboksilna. FAD.kružni hromozom kružni U metabolitičkom putu sinteze triptofana učestvuje pet enzima Strukturni geni ovih enzima su regulisani produktom regulatornog gena. 5. Supstanca koja inicira sintezu enzima je induktor a supstanca koja koči korepresor Ukoliko se ćelija nadje u sredini u kojoj se nalaze dva šećera : glukoza i laktoza. Najčešće se prenosi metil grupa. koja omogućava aktivan transport laktoze u ćeliji. npr triptofan. prvo će se konstutitivnim enzimima metabolisati glukoza.b. Aktivani represor se vezuje za operator. neophodni za katabolizam substrata. kai i specifične permeaze. NADP.koji se sintetišu samo u prisustvu odgovarajućeg substrata. fosfataze. coli.Indukcijom enzima mikroorganizmi se mogu adaptirati na korišćenje različitih substrata. Molekularni mehanizmi regulacije Pošto nema proizvoda prve enzimske reakcije.galaktozidaze kod E.adaptibilni. Svi enzimi koji se sintetišu u ćeliji. Tek po utrošku glukoze dolazi do indukcije enzima koji učestvuju u transportu i razgradnji laktoze. Mikroorganizmi su veoma štedljivi i neće trošiti energiju na sintezu enzima ako za to nema potrebe. može inhibirati sintezu svih enzima koji učestvuju u njegovom metaboličkom putu.su enzimi koji katalizuju oksido. Piruvatdekarboksilaza katalizuje otcepljenje CO2 od pirogroane kiseline. aktivira se vezivanjem za triptofan. . (asparaginsintetaza Molekularni mehanizmi regulacije Inhibicija povratnom vezom (“feedback inhibition). LIAZE katalizuju odvajanje pojedinih grupa od substrata uz obrazovanje dvogubih veza ili prisjedinjavanje pojedinih grupa ili radikala sa dvogubom vezom. Četvrti broj je individualni broj enzima. LIGAZE (sintetaze) katalizuju sintezu složenih organskih jedinjenja iz prostih. kao i citohromi (a.Mogu se izvršiti različite podele enzima : prema substratu na koji deluju. HIDROLAZE uz učešće vode katalizuju reakcije razgradnje i sinteze složenih organskih jedinjenja.

u skladištima vune i pamuka. Ako ovi uslovi nisu ispunjeni fotogeni mikroorgsanizmi žive kao i drugi saprofiti. od kojih zavisi kada će doći do sinteze iRNA. Na ovim temperaturama onemogućena je dalja aktivnost mezofilnih mikroorganizama ali su stvoreni uslovi za termofilne. Neke grupe mikroorganizama. to su mesta odakle počinje sinteza iRNA. Termogeni mikroorganizmi se brzo razmnožavaju. mikroorganizmi se dele na hromoforne i hromoparne. Materijali se ugljenišu.50 0C. lišajevi. nukleinskih kiselina. u deponijama otpadnog materijala iz fabrika celuloze. transformišu u toplotu. polisaharida. te pod uticajem kiseonika dolazi do spontanih požara. mikrobiološ Odvija se kroz nekoliko faza. Kretanje Deo hemijske energije koja se stvara u toku disimilacionih procesa mikroorganizama koristi u biosintezam. gljivama i protozoama.Hromoforni mikroorganizmi zadržavaju pigmente u ćeliji i ne hromoparne. fosfolipida Rast i razmnožavanje Akumulacija nutritienata (aktivni transport) i ekskrecija produkata metabolizma.Postoji posebna grupa molekula nazvana represori od kojih zavisi kada će doći do sinteze iRNA. Sinteza enzima.400C što zavisi od vrste mikroroganizama. Sprečavanje terogeneze vrši se stalnim odžavanjem vlažnosti na niskom nivou i sprečavanjem aeracije.Hromoforni boje okolinu. koja može iznositi i do 75 % od ukupno oslobodjene.oni mikroorganizmi koji višak energije nastale u disimilacionim procesima transformišu u obojene materije.Prema tome da li se pigmenti zadržavaju u ćeliji ili se izdvajaju iz nje.Hromoparni mikroorganizmi pigmente izdvajaju van ćelije. H2. Fotogenih bakterija najviše ima u morima. Represori se vežu za određena mesta odgovarajućeg DNA i sprečavaju transkripciju odre|enih iRNA molekula. svetlosti. U prirodnim . HROMOGENI MIKROORGANIZMI . Fotogeni mikroorganizmi se javljaju i na ribljem i drugim vrstama mesa. S druge strane proces termogeneze je koristan jer omogućava brže zgorevanje stajnjaka i komposta. Mesto na DNA molekuku gde se vežu molekuleRNA-polimeraze zovu se promotori. obavljala različite vrste rada : Izgradnja strukturnih delova ćelije. Tu spadaju alge. Ako se njihove spore nadju u konzervama sa hranom one preživljavaju sterilizaciju i kvare proizvode. kada se nadju u odgovaraju}im uslovima višak enegrije otpušaju u obliku tplote. prisustvo kiseonika i temperaturu 15.U ovoj grupi mikroorganizama ima sporogenih bakterija.pigmente. Energija je ćelijama potrebna da bi . Dalje zagrevanje protiče pod uticajem enzima i hemijskim reakcijama. dolazi do velikih šteta. zelene i purpurne bakterije. koristi se za zagrevanje leja u stakleničkoj i plasteničkoj proizvodnji povrća. Represori su proteini i njih kodiraju regulatorni geni. Znak su svežine mesa jer su osetljivi i na minimalne koncentracije amonijaka koji nastaje raspadanjem proteina. Umnožavanje termofilnih mikroorganizama je veoma brzo i tek kada se temperatura sredine poveća iznad 800C oni prelaze u konzervacione oblike. Termogeni mikrorganizmi mogu biti štetni i u industriji konzervisanja. aerobi su i prilagodjeni su na više temperature. hromogeni i aromogeni. segment koji veže represor zove se operator. luciferaze U ćelijama mikroorganizama nalazi se proteinsko jedinjenje luciferin koji u prisustvu kiseonika. imaju aktivan enzimski sistem. oslbadjaju se zapaljivi gasovi (CO. Proces zagrevanja sredine pomoću termogenih mikroorganizama naziva se mikrobiološka termogeneza. Ukoliko su pigmenti nerastvorljivi u vodi obojene su kolonije mikroorganizama jer se boja zadržava uz ćelije. stvaraju krupne kolonije.višak enegije. fotogeni. prelazi u oksidativno stanje a oslobodjena energija se transformiše u svetlosnu. aldehida i luciferaze otpušta vodonik. faza mikrobiološka termogeneza -Prvo se u velikom broju umnožavaju mezofilni mikroorganizmi koji razlažu organsku mikrobiološ materiju i okolinu zagrevaju na 40 . spoljašnji omotači.Postoji posebna grupa molekula nazvana represori. Svojim enzimima termofilni ubrzavaju transformacije termofilne organskih materija i sredinu zagrevaju na oko 750C. za razmnožavanje i kretanje a drugi veći deo 60 % oslobadja iz ćelije i transformiše u različite oblike. Količina oslobodjene toplote zavisi od svojstava mikroorganizama i od uslova pod kojima se mikrobiološki procesi vrše. Proces termogeneze protiče brže ako se u sredini nadju zajednice termogenih mikroorganizama. ENERGETSKE GRUPE MIKROORGANIZAMA Termogeni mikroorganizmi. Ovde spadajuepifitni mikroorganizmi a pigmenti ih štite od negativnog uticaja sunčeve svetlosti. Da bi se svetlost emitovala mikroorganizmi zahtevaju 3-5 % NaCl u hranljivoj sredini. Da bi se toplota akumulirala sredina treba da bude slab provodnik. Mikroorganizmi koji emituju svetlost pripadaju bakterijama. Transformacija hemijske energije u svetlosnu vrši se pomoću enzima luciferaze. a enzimi termogenih mo koriste se u čistom stanju u industriji.ćelijski zid. membrane. boje i mirisa pa su dobili ime termogeni. aktinomiceta i gljiva. FOTOGENI MIKROORGANIZMI . CH4). algi.višak energije otpuštaju u obliku svetlosti a pojava se zove bioluminiscencija. Ako se termogeneza odvija u gomilama vlažnog sena u silosima sa nedovoljno osušenim zrnom.

bara. Prema procesima u kojima nastaje fosforilacija može biti : Fosforilacija 1. .endotoksini. Toksini se mogu izlučiti iz žive ćelije (egzotoksini) ili ostati u ćeliji do njene autolize . Najaktivniji producenti toksičnih jedinjenja u zemljištu su aktinomicete. IZ UGLJENIH HIDRATA Mikroorganizmi koriste različite ugljene hidrate kao izvor energije.sredinama npr u zemljištu hromogeni mikroorganizmi daju boju humusu. isparljivo jedinjenje koje rastvoreno u vodi daje prijatan miris na voće. nukleinske kiseline u nukleotide. AROMOGENI MIKROORGANIZMI-U toku metabolizma neki predstavnici bakterija.u toku metabolizma sintetišu jedinjenja toksična za druge mikroorganizme. 2. Oksidativna fosforilacija je proces u kome se enegija oslobodjena iz hemijskih oksidacija nutitijenata koristi za sintezu ATP od ADP-a. mirisa na staju Escherichia coli i Aerobacter aerogenes a neke vrste roda Pseudomonas produkuju miris na krompir.transportnog sistema rezultira akumilacijom protona na jednoj strani membrane (spoljašnja strana bakterijske ćelije) i manjak protnona na suprotnoj strani (unutrašnjost bakterijske ćelije). Oksidativna fosforilacija 3. manoza.glukoza. koja katalizuje sintezu ATP-a. zemljišnih ekosistema.mikroalagalni produkti koji mogu biti uzročnici bolesti smrti ljudi cijanotoksini. Na primer. aktinomiceta i gljiva MIKROORGANIZMIstvaraju veće količine jedinjenja prijatnog ili neprijatnog mirisa. Stvaranje ATP-a kod mikroorganizama ATP se sastoji iz adenina riboze i fosforne kiseline a energija se akumulira u anhidridnim vezama.g. Postoji sumnja da neki od toksina prisutni u pijaćoj vodi u vrlo niskim koncentracijama predstavljaju faktor rizika u razvoju kancera. oni osiguravaju veliki broj malih molekula kao početnog materijala za metabolizam npr. To dovodi do toga da je jedna strana ima veće pozitivno naelektrisanje i kisela je u odnosu na drugu : Enegiju koja se oslobodi u oksidacionim reakcijama protonska punpa izbaci sa spoljašnje strane citoplazmatske membrane. AMP Fosforilacija Proces stvaranja i akumulacije energije označava se fosforilacija. imaju primenu u preradi poljoprivrednih proizvoda i u mlekarstvu.Pripremanje pavlake. Enegija koja se stvori u živoj ćeliji mikroorganizma naziva se bioenegija. Penicilliun roqveforti. koji je otkrio da ekstrakt kvasca može da fermentiše saharozu do etil alkohola. Fosforilacija na nivou substratna. Fotofosforilacija je proces u kome se energija sunca koristi za sintezu ATP od ADP-a.transportnom sistemu koristi za sintezu ATP. DOBIJANJE ENERGIJE Prvi korak u katabolizmu organskih molekula razgradnja sliženih makromolekula u jednostavnije jedinice.aktinomicetin. KATABOLIZAM Katabolizam je deo metabolizma u kome se u toku razgradnje organskih jedinjenja oslobadja energija. Ovom procesu mnogi biohemičari posvetili su veliku pažnju. Protoni se vraćaju u ćeliju uz pomoć ATPaze. dok u mleku i mlečnim proizvodima uzrokuju i kvarenje. Samo u grupi cujanobakterija. ATP se stvara fosforilacijom ADP. konstatovano je preko 50 toksina. skrob se razgrađuje do glukoze. longiosporin i dr. kao i mikrobicidnih i mikrobistatičnih antibiotika.vrste Streptococcus citrovorus. celer i ribu. maslaca. bunara. Medju njima ima fitotoksičnih. Ona se može akumulirati u različitim jedinjenjima bioenegija medju kojima su ATP i CoA.produkuje aflatoksin.Producenti mirisa na zeljište su aktinomicete. TOKSIKOGENI MIKROORGANIZMI .paracitrovorus. životinje. Fotofosforilacija Fosforilacija na nivou substratna . pentoza. Streptoco. biljke. U rodu Aspergillus najveće štete uzrokuje Aspergillus flavus .sir. galaktoza. izolovanih iz slatkovodnih jezera. proteini do amino kiselina. Pojava se zasniva na specifičnim fiziološkim procesima u kojima se stvara diacetil. sira. Iako ti početni koraci neproizvode upotrebljivu energiju. reka. Glukoze. Medju gljivama aktivni producenti toksina su vrste iz roda Penicilium. masti na masne kiseline i glicerol. repu. Većina heterotrofnih mikroorganizama najčešće koristi glukozu. Algalni i cijanotoksini. uginuće ćuraka. Kontinualno trajanje elektron. Istraživanja procesa razgradnje glukoze u toku metabolizma mikroorganizama počeli su otkrićem Buhnera 1897. ADP-a Engleski biohemičar Peter Mitčel je dobio Nobelovu Nagradu za objašnjenje kao se oslobodjena energija u elektron.proces u kome se fosfatna grupa direktno dodaje na ADP. Najčešći način razlaganja glikoze je Embden-Mayerhof-ov put koji se još naziva i glikoliza.

energetski i CO2 = 38 ATP i 6 CO2 DOBIJANJE ENERGIJE IZ AMINO KISELINA Aerobni i anaerobni mikroorganizmi mogu da za dobijanje energije koriste amino kieline.1. purinske i pirimidinske baze. Služi za identifikacije u kliničkoj praksi. dajući ćilibarnu kiselinu. U procesu razgranje nukleotida i nukleozida obrazuju se purinske i pirimidinske baze. Glukoza se fosforiliše uz pomoć enzima heksokinaze i ATP glukozo-6-P. Pod dejstvom lipaze mast se razlažu na glicerin i masne kiseline. U kiseloj sredioni se obično vrši proces dezaminacije a u baznoj proces dekarboksilacije. Masne kiseline se aktiviraju sa coenzimom A.baktrija. Pri razlaganju purinske i pirimidinske baze obrazuje se CO2. mikroorganizmi koji razlažu lipide nazivaju se lipolitski mikroorganizmi. koja može ponovo da posluži kao akceptor acetilne grupe. Uz pomoć još jednog ATP fruktozo -6-P .ATPfosforilacija na nivou substrata. Mikroorganizmi su u stanju da vrše razgradnju mast jer poseduju enzim lipazu. Oksidacija masnih kiselina teče preko niza procesa. koja se dalje uključuje u energetsku razmenu. Glicerin se fosforiliše i prelazi u fosfoglicerinaldehid i uključuje se u glikolizu. Pod uticajem enzima aldolaze fruktozo1. Lipaze nisu visoko specifične i deluju na masti sa različitom dužinom lanaca. kao I za energiju neophodnu za procese sinteze u ćeliji. 5. dalje nastaje di. Pri toj hidrolizi dolazi do obrazovanja ATP.3fosfoglicerinska kiselina prelaz u 3. Kod eukariota oksidacija ovaj proces se odvija u mitohondrijama a kod prokariota citoplazmi.1. Dobijeni koenzim A je aktivna forma koja sadrži visoku energetsku A vezu. Većina mikroorganizama metaboliše glikozu do pirogrožđane kiseline . acetil.fruktozo di fosfat. sirćetna kiselina i mlečna kiselina.Razgradnja amiko kiselina se vrši dezaminacijom tj odvajanjem amino grupa i dekarboksilacijom koja predstavlja odvajanje CO2.radikal iz acetil CoA jedini se sa oksal sirćetnom kiselinom i nastaje limunska kiselina. amonijak. Razgradnjom masti mikroorganizmi dobijaju veću količinu energije nego pri razgradnji ugljenih hidreata. 2. Energetski bilans je 1 ATP uz nastanak piruvata nastaje I fosfogliceraldehid. Ove oksidaze kao koenzime imaju flavoproteide a kao akceptor vodonika kiseonik. Kod aerobnih mikroorganizama prva faza u razgradnji glukoze je takodje glikoliza ali se dalje pirogroždjana kiselina transformiše do CO2 i H2O uz oslobadjanje više energije.p i dihidroksiaceton fosfat.ketoglutarna kiselina uz pomoć Co a se dekarboksiliše i dehidrogeniše. prekusora nukleinskih kiselina. ED put je nađen kod nekih gr. Pored glikolize kod mikroorganizama postoje I drugi načini razgradnje glukoze. Pirogrožđana kiselina može nastati I u toku metabolizma drugih šećera ali I amino I masnih kiselina. Najrasprostranjenija je oksidativna dezaminacija iz koje se izdvaja . a ova hidratacijom u izolimunsku koja citrat dehidrogenacijom i dekarboksilacijom daje alfa ketoglutarnu kiselinu. kiselinu Na kraju faze se regeneriše oksalna kiselina. Mnogi mikroorganizmi u procesu dezaminacije amino kiselina obrazuju pirogroždjanu kiselinu koja se dalje uključuje u energetsku razmenu. To je Enter-Duodorfov put I HMP (pentozo fosfatni put). Dehidratacijom prelazi u akonitnu. fosfoglicerinsku kiselinu .beta oksidacija. .6 di fosfat se razlaže na dva trisaharida gliceraldehid 3. Fosfatna grupa reaguje sa Adp. te se ona može smatrati važnim intermedijerom ali prekusorom. jabučnu Jabučna dehidrogenacijom prelazi u oksalnu kiselinu. “sudbina PIRUVATA” Trikarbonske kiseline Aerobna faza disanja počinje sa oksidativnom dekarboksilacijom pirogroždjane kiseline u kojoj se stvara NADH2 i acetil radikal koji s prisajedinjuje koenzimu A. Mogu da prelaze jedan u drugi.citrat. dezaminacija amonijak a stvara alfa keto kiselina. Otuda acetil CoA ima značajnu ulogu i u sintetskim procesima. HMP put je značajan zbog dobijanja ribozo 5-fosfata. di. Rhizobim. koja kiselinu dehidrogenacijom prelazi u fumarnu a ona hidratacijom u jabučnu. Nastaje fosfoenolpiruvat koji se defosforiliše i nastaje ATP i kao krajnji proizvod Piruvat. Alfa. DOBIJANJE ENERGIJE IZ LIPIDA Za dobijanje energije mikroorganizmi mogu koristiti maste i voskove.3fosfoglicerinska kiselina 6. Uz pomoć visoke energetske veze. Dekarboksilacijom se izdvoje još dva molekula CO2.ciklus trikarbonske fiseline. Bilans . glukozo-6-P se izomerizuje u fruktozo -6-P. Ovaj put nije nađen kod gr+ bakterija.pirogroždjana kiselina EM put je veoma važn za dobijanje energije kod anaerobnih mikroorganizama. Postoji nekoliko tipova dezaminacije. Ona se odvija kod aeroba pod uticajem enzima oksidaza i dezaminaza.1. Agrobacterium I smatra se posebnim pravcen u evoluciji. Pseudomonas.

Usvajanje kiseonika i izdvajanje ugljen dioksida iz zemljišta naziva se disanje zemljišta (aeracija). U vazduhu zemljišta ima 78 . Od mera za popravku vazdušnog režima se najviše primenjuje popravka strukture zemljišta. biljnog pokrivača i čoveka. temperatura. sulfati. mehanički sastav zemljištai. Nitrobacter. Spherotilus. Takodje. Sa povećanjem dubine zemljišta smanjuje se količina kiseonika a povećava količina ugljendioksida. Za razliku od atmosferskog vazduha u zemljišnom azota je manje zbog njegove stalne fiksacije od strane azotofiksatora.Nitrosomonas. Sadžaj kiseonika varira od 1% kod slabo aeriranih zemljišta do 21% kod dobro aerisanih. a samim tim i njihova biomasa u kojoj je skoncentrisana velika količina organske materije. jer ako je samo neki faktor u minimumu to se nepovoljno održava na aktivnost mikroorganizama. fosfati itd. Gallionela. vazduh. CO2 ima višestruk značaj za biljku i mikroorganizme. razvijaju se anaerobni mikroorganizmi i dominantni su anaerobni procesi. adsorptivna sposobnost zemljišta. kiseonika i drugih elemenata. vlažnosti zemljišta i vazduha. . Bez te razmene bili bi sprečeni procesi kruženja ugljenika.15%. tj stvaranje organske materije koja ulazi u sastav mikroorganizama.70% od ukupne zapremine opšteg obima zemljišta. Predstavnici. Razmena gasova izmedju zemljišta i atmosfere se odvija stalno. što se povoljno odražava na povećanje plodnosti zemljišta. metana. a što se postiže obradom zemljišta pri optimalnoj vlažnosti. H2S. Često se obrazuju i toksična jedinjenja kao metan. kiselost zemljišta. rastresanjem poorničnog sloja. Razgradsnja organske materije u anaerobnim uslovima je sporija i odvija se do raznih organskih kiselina koje nisu dostupne biljci. radioaktivne materije. Kada se jedan faktor nalazi u optimumu to ne znači da će rast i razmnožavanje mikroorganizama biti visoka. vodonika. Za životnu aktivnost mikroorganiuzama potrebno je da svi faktori budu u optimumu. Energija se koristi za sintetske procese. pravilnom primenom navodnjavanja i odvodnjavanja.80% azota. sumpor vodonika i vodene pare. Kada je rastvoren u vodi gradi ugljenu kiselinu koja učestvuje u razlaganju stena i minerala. uz izdvajanje velike količine energije.05. Medju najvažnije faktore koji direktno ili inderektno utiču na mikroorganizme spadaju. MIKROBIOLOGIJA ZEMLJIŠTA UTICAJ ABIOTIČKIH I BIOTIČKIH FAKTORA NA MIKROORGANIZME U ZEMLJIŠTU Na rast i razmnožavanje mikroorganizama u zemljištu utiče veći broj abiotičkih i biotičkih faktora. voda. struktura zemljišta. produbljivanjem orničnog sloja. svetlost. Thiobacillus. Ugljena kiselina smanjuje alkalnost zemljišta i vrši rastvaranje teško rastvorljivih fosfata. VAZDUŠNI REŽIM ZEMLJIŠTA I MIKROORGANIZMI Pod vazdušnim režimom zemljišta podrazumevaju se procesi primanja (usvajanja). Na taj način se u zemljištu brojnost svih sistematskih i fizioloških grupa povećava. azota. Povećan sadržaj CO2 u prizemnim slojevima atmosfere stimuliše proces fotosinteze. osmotski pristisak zemljišnog rastvora. Pr optimalnoj aeraciji zemljišta razlaganje žetvenih ostataka teče do potpune mineralizacije CO2 i H2O. organske materije i dr. povremenim rastresanjem površinskog sloja zemljišta. Zemljišni vazduh pored CO2 i O2 sadrži izvesne količine amonijaka. atmosferskog pritiska vazduha.DOBIJANJE ENERGIJE IZ NEORGANSKOG SUBSTRATA Grupa bakterija hemoautotrofa ima specijalizovane lance disanja koji im omogućavaju dobijanje energije oksidacijom neorganskih substrata. Disanje zemljišta zavisi od temperature zemljišta i vazduha. Kada u zemljištu nama dovoljno kiseonika. Vazduh predstavlja gasovitu fazu zemljišta koja čini 25. Imajući u vidu vazdušni režim u zemljištu sva zemljišta su podeljena na zemljišta sa povoljnim i nepovoljnim vazdušnim režimom. stvara se i veća količina asimilativa za biljku kao što su nitrati.03% a u zemljišnom vazduhu od 0. biotički faktori. Poboljšanjem vazdušnog režima zemljišta povećava se mikrobiološka aktivnost. Hemijski sastav zemljišnog vazduha se razlikuje od atmosferskog vazduha jer sadrži više ugljendioksida a manje kiseonika. Veoma je važan odnos izmedju pojedinih faktora. premeštanja i gubitka vazduha iz zemljišta. Sadržaj CO2 u atmosferi iznosi 0.

Zemljišni mikroorganizmi nisu nikada konkurenti sa biljkama u povoljnim uslovima već to postaju jedino pod nepovoljnim prilikama. bez obzira na sadržaj vode. borba za vlagu u sušnim regionima je istovremeno i borba sa biogenošću zemljišta. podzemna. jer se javljaju razlike u vodenom potencijalu između unutrašnjosti ćelije i spoljne sredine. mezofilni koji žive u zemljištima sa 60% vlage od punog vodnog kapaciteta i hidrofilni koji žive u zemljištu sa procentom vlage iznad 90%. Zahvaljujući vodi u zemljištu se odvijaju svi procesi razgradnje i sinteze organske materije. kao što su: hemijski vezana. čine zemljišni rastvor. opnena. ali u njega izbacuju i proizvode svoga metabolizma u kojima nekada ima i toksičnih materija. će se negativno odraziti na mikrobiološke procese u zemljištu. Povećanje vlažnosti. Zbog toga se u prvom navodnjavanju broj živih ćelija može smanjiti a stabilizacija se uspostavlja tek kasnije. gljive i bakterije pripadaju mezofilnim i kserofilnim a alge i protozoe hidrofilima. Medjutim. U toku vegetacije biljaka i u zemljištima koja imaju dobro regulisan vodno-vazdušni režim u uslovima suše potrebno je navodnjavanje. koje su konstatovane u nekim oblatima intezivne irigacije. Prema potrebama za vodom razlikuju se kserofilni mikroorganizmi koji žive u suvljim zemljištima. posebno u zemljištima sa slabom strukturom. amonifikacije. Pod ovim uslovima teško se odigravaju procesi dehumifikacije. Smanjuje se turgor ćelije. U zemljištu postoji 30-ak formi vode. Odvođenjem suvišne vode iz ovakvih zemljišta dolazi do promene uslova za mikrobiološke procese i nagomilana organska materija biva izložena aerobnim uslovima i dejstvu raznovrsnih aerobnih mikroorganizama. Koristi od navodnjavanja su brojne ali se ističu i upozorenja zbog pojave nekih bolesti (malarije ili onih od pategenih mikroorganizama). jer voda volazi u antagonistički odnos sa kiseonikom. gravitaciona. Istraživanja na černozemu pokazuju da je navodnjavanje značajno povećalo opštu biogenost i brojnost pojedinih sistematskih i fizioloških grupa organizama. Aktinomicete. i postaje deo organske materije zemljišta. Kada zemljište postane suvo broj aktivnih mikroorganizama se smanjuje a veliki broj ugine. Na taj način povećanjem biogenosti zemljišta poboljšavaju se i uslovi za rast biljaka. bituminifikacije) što dovodi do stvaranja humusa sa većom količinom ulminske kiseline. kristalizaciona. turgor se naglo povećava i ćelija puca. Posledice navodnjavanja uočavaju se kasnije ali čak i danas su ti rizici ozbiljni. ta granica nije tako jasna pa neke bakterije žive u svim zemljištima. Prema rečima Fjodorova (1954). U uslovima povećane vlažnosti razvijaju se anaerobni bakterije i anaerobni mikrobiološki procesi (fermentacije. takođe. Najotporniji se adaptiraju i to tako što se u prokariotskim ćelijama akumuliraju aminokiseline i amonijumove soli. vodene pare itd. Postepenim navodnjavanjem mikroorganizmi iz konservacionih oblika prelaze u aktivne i mikrobiološki procesi se normalizuju. kapilarna. Odvodnjavanje će usloviri kvalitativno i kvantitativno povećanje mikrobiološke aktivnosti a to će se odraziti i na biljke. dok je sinteza usporena i postepeno dolazi do zastoja svih procesa. aerobni.VODNI REŽIM ZEMLJIŠTA I MIKROORGANIZMI Pod vodnim režimom zemljišta podrazumevaju se svi procesi vezani za primanje i odavanje vode iz zemljišta. Voda i u njoj rastvorene mineralne i organske materije. voda u formi leda. Vegetativni oblici bakterija prelaze u konzervacione oblike i tako preživljavaju i nekoliko meseci pa i godina. Brojnost i aktivnost mikroorganizama se povećava a što će rezultirati i povećanim stvaranjem biljnih asimilativa. ali pre nego do toga dođe mikroorganizmi postaju jaki konkurenti biljkama i to ne samo u pogledu preostale vode već i hranljivim elementima koji se nalaze u vodi. Brzim navodnjavanjem voda ulazi u ćelije kroz razne polupropustljive membrane. Dovodjenjem vode u suvo zemljište aktiviraju se mikrobiološki procesi i to prvenstveno. a u eukariotskim ćelijama šećeri i lipidi. U suvom zemljištu prestaju mikrobiološki procesi. U ovakvim uslovima u početku su ubrzani procesi mineralizacije humusa. . preovlađuju redukcioni procesi i otežano je snadbevanje biljaka sa mineralnim asimilativima. Iz zemljišnog rastvora mikroorganizmi i biljke se snadbevaju sa vodom i potrebnim hranljivim materijama. higroskopna.

Biljni pokrivač štiti zemljište od preteranog zagrevanja tako da temperatura retko dostigne 40oC. Otuda je njihova brojnost najveća u kiselim zemljištima. Popravka toplotnog režima zemljišta vrši se obradom. Od acidofilnih mikroorganizama najznačajnije su gljive. . Ulogu pufera u bezkarbonatnim zemljištima igraju razmenljivi bazni katjoni vezani za njihove koloide. Aktivna i potencijalna kiselost čine ukupnu kiselost zemljišta. Veliki deo zemljišta ima približno neutralnu reakciju (pH 6. Ovaj deo kiselosti čine H+ joni koji su čvrsto vezani za zemljišne micele. Ova kiselost nije štetna za mikroorganizme i biljku. zadržavanjem snega itd. U ovakvim zemljištima se razvijaju neutrofilni mikroorganizmi. Ti joni H+ ili Al3+ joni se razmenjuju adsorbovanim jonima koji se desorpcijom oslobadjaju u zemljišti rastvor pri čemu se povećava aktivna kiselost. uništavanjem korova. promena temperature zemljišta je najveća u površinskom sloju do dubine od 1m.15oC) i termofilni sa optimalnom temperaturom rasta od 55. Na našoj planeti postoje kisela. U na{šm zemljištima najbrojniji su mezofilni mikroorganizmi iako temperatura zemljišta vrlo retko dostigne optimalnu visinu. psihrofilni (5. Od bakterija to su amonifikatori i urobakterije.Popravka vodnog režima zemljišta vrše se na različite načine: poboljšanjem vazdušnih osobina zemljišta.2) u kojima je koncentracija H+ i OH. neutralna i alkalna zemljišta. biljni pokrivač. ravnanjem slabo aerisanih zemljišta sa izraženim mikroreljefom. Pod potencijalnom kiselošću se podrazumeva sposobnost čvrste baze da sa bazama otpušta H+ jone. ravnanjem zemljišta. Pored temperature utom periodu ispunjeni su i drugi neophodni uslovi. Ulogu pufera protiv acidifikacije karbonatnih zemljišta ima CaCO3 pri čemu H+ joni iz kiselina sa CO32. tako da se vrši njihova neutralizacija. malčiranjem. navodnjavanjem i odvodnjavanjem. navodnjavanjem zemljišta koja oskudevaju vodom.jonima grade soli zbo čega se pH zemljišnog rastvora ne menja. itd. Biljke širokog lista u bujnijeg habitusa smanjuju temperaturna kolebanje. Na taj način se postiže povećanje mikroobiološke aktivnosti i plodnosti zemljišta. Temperatura zemljišta je u direktnoj zavisnosti od sadržaja vode i vazduha u zemljištu. Pored ove postoje i potencijalna hidrolitička kiselost. To su u prvom redu bakterije. TOPLOTNI ZEMLJIŠTA I MIKROORGANIZMI Pod toplotnim režimom zemljišta podrazumeva se skup svih procesa vezanih za primanje. To su teško rastvorljivi joni koji se teško prevode u zemljišni rastvor. dok se pod temperaturom zemljišta podrazumeva stepen njegove zagrejanosti. gajenjem biljaka u gušćem ili redjem sklopu. unošenjem organskog djubriva. kiselina (HNO3. Postoje i alkalna zemljišta. Tipični predstavnici alkalofilnih mikroorganizama su aktinomicete. Ovaj tip potencijalne kiselosti naziva se razmenljiva kiselost. Zbog sposobnosti zemljišta da prima i odaje toplotu. Najveća aktivnost i brojnost mikroorganizama je u toku kasnog proleća i rane jeseni.jona podjednaka. premeštanje i odavanje toplote. Najvažniji izvor H+ jona u zemljištu povećavaju i razli~ite organske kiseline koje sintetišu mikroorganizmi. Povećanje koncentracije H+ jona (povećanje pH vrednosti) izazivaju acidifikaciju zemljišta. gljive. H2SO4 i H3PO4) i hidrolizom kiselih soli aluminijuma i gvoždja. U zemljištu žive mezofilni mikroorganizmi sa optimalnom temperaturom oko 20 -40oC.4. kao i humusne kiseline. menja se njegova temperatura. Vodonikovi joni nastaju pri disocijaciji vode.sadržaj vode. Uopšte. Vodonikovi joni se u zemljištu adsorbuju od strane zemljišnih koloida u kojima oni zamanjuju baze katjona. aktinomicete i protozoe. Mikroorganizmi koji žive u kiselim zemljištima nazivaju se acidogilni. KISELOST ZEMLJIŠTA I MIKROORGANIZMI Aktivna kiselost zemljišta ili pH reakcije zemljištnog rastvora je osobina zemljišta od koje zavisi rast biljaka kao i brojnost i biohemijska aktivnost mikroorganizama. poboljšanjem kapilarnosti i smanjenjem isparavanjem vode.75oC. razbijanjem pokorice u toku letnjih meseci. Biljna vrsta takodje utiče na temperaturu zemljišta. Pod pufernošću se podrazumeva sposobnost zemljišta da se odupre naglim promenama pH reakcije kada u zemljište dospeju kiseline ili baze. odvodnjavanjem zemljišta sa viškom vode. korenske izlučevine. Veliki značaj za život mikroorganizama i biljaka ima pufernost zemljišta.7. zatim alge.

redukciono stanje u zemljištu odredjuje se preko oksido redukcionog potencijala i obeležava se kao Eh i označava potencijal u odnosu na normalnu vodonikovu elektrodu a izražava se milivolitima.N. navodnavanja i dr.2Vrednost RH2 u dobro aerisanim zemljištima se kreće od 28. Pod oksidacijom se podrazuneva odvajanje elektrona od nekog elementa koji se oksidiše. Ukoliko je Eh vrednos zemljišnog rastvora veća veća je njegova oksidaciona. a manja redukciona sposobnost. Od Eh potencijala zavisi snadbevenost biljaka sa Fe. U zemljištu se pod dejstvom mikroorganizama stalno odvijaju procesi oksidacije i redukcije razli~itih organskih i neorganskih jedinjenja. a redukcija primanje elektrona od elemenata koji se tom prilikom redukuju.Ulogu pufera protiv alkalizacije zemljišta igraju H+ joni sa OH. U alkalnim zemljištima koja sadže povećane količine Na2CO3 ili Na+ jona se unosi gips (CaSO4). Prema tome zemljište predstavlja jedan složen oksido redukcioni sistem. Ukoliko je veća vlažnost Eh vrednost je manja i obrnuto.REDUKCIONI POTENCIJAL ZEMLJIŠNOG RASTVORA I MIKROORGANIZMI Pored pH. Od veličine Eh potencijala zavisi brzina i način transformisanja organskih ostataka i sadržaj i obrazovanje humusnih kiselina. Da bi se povećala pufernost zemljišta primenjuju se sledeće mere: U kisela i humusom siromašna zemljišta unosi se veća količina organske materije i CaCO3 (kalcizacija) a u peskovita zemljišta veća količina organske materije i materija bolatih glinom. Nh3.S. pri ~emu se obrazuje glej čija zelenkasto plava boja poti~e od redukovanih jedinjenja gvoždja. On zavisi od temperature zemljišta i vazduha. Pošto u zemljištu postoji više oksido-redukcionih sistema očitana Eh vrednost pokazuje sposobnost zemljišta za za oksido-redukcione reakcije. Hemijski sastav zemljišnog rastvora je različit i zavisi od tipa zemljišta a menja se i u horizontima ne samo u toku godine već i u toku dana. Zemljišta siromašna organskom materijom. Najzastupljeniji oksidans u zemljištu je kiseonik koji prima dva elektrona do O2.P. Veli~ina Eh potencijala je različita u različitim tipovima zemljišta i varira od -300 do + 850 mV. koloidne disperzije.Snižavanjem Eh ispod 200mV uzrokuje odvijanje mikrobioloških procesa redukcionog karaktera. kao i izvesna količina rastvorenih gasova. a u zaslanjenim od nekoliko do 250g/l-1 rastvora. male vlažnosti i dobre aeriranosti sa smanjenom mikrobiološkom aktivnošću.jonima grade vodu a joni Al 3+ grade Al(OH)3 i na taj način sprečavaju alkalizaciju zemljišta. Na veličinu Eh utiču isti oni faktori kao i na aeriranost. a sinteza humusnih i fulvo kiselina u kiseloj sredini povećana. Pri niskom Eh potencijalu transformacije organkih materija su spore. S6+. djubrenja. Takodje. MEHANIČKI SASTAV ZEMLJIŠTA I MIKROORGANIZMI . organska i organo-mineralna jedinjenja. (černozem 450600mV) Kao pokazatelj uporednih vrednosti okido-redukcionog potencijala potencijala pri različitim vrednostima oksido-redukcioni potencijal pri različitim pH koristi se RH2 vrednost. obrada. puferskog. OSMOTSKI PRITISAK ZEMLJIŠNOG RASTVORA I MIKROORGANIZMI U zemljišnom rastvoru nalaze se mnoga mineralna.redukcioni potencijal zemljišta. Mn4+.što povećava intezitet mikrobioloških procesa. OKSIDO. kao kod odredjivanja ph zemljišnog rastvora za što se koristi platinasta i normalna vodonikova elektroda. Njegovo odredjivanje vrši se pomoću potenciometra. H2S kao i drugi joni i razna organska jedinjenja. primena organskih i mineralnih djubriva kao i biljna vrsta utiču na oksido. Ova vrednost izračunava se prema formuli : RH2 = Eh/29 + 2pH ( na 20oC) Tako zemljište koje ima pH6 i Eh -500 mV ima RH2 = 500/29 + 12 = 29. Optimalna Eh vrednost iznosi +300 do + 400mV. načina obrade.Pored kiseonika oksidansi u zemljištu su Fe3+. u slabo aerisanim 22-25 a u glejnim zemljištima manje od 20. imaju veći oksidoredukcioni potencijal. a reduktori H2. Osmotski pritisak zemljišnog rastvora zemljišta je važan faktor u životu mikroorganizama.redukcioni potencijal zemljišnog rastvora je njegova veoma važana osobina.34. osmodskog pritiska i oksidi. Oksido redukcioni potencijal se menja u toku cele vegetacije ali i po dubinama profila. N5+.Mn. Koncentracija zemljišnog rastvora u nezaslanjenim zemljištima se kreće oko 1g/l -1 pa i manje. Oksido. a navodnjavanje i unošenje organske materije izaziva njeno smanjenje.

hemijskom sastavu. Zemljišta bogata glinom imaju visok sadržaj hranljivih elemenata. Obično se primenjuje uklanjanje kamenja sa površine na livadama i šumskom zemljištu. a u uslovima gde je klima humidnija sa više padavina. Na samoj površini zemljišta uticaj ultravioletne svetlosti je posebno izražen tako da od nje stradaju mnogi mikroorganizmi. kao i ulozi koju igraju u zemljištu. preporu~uje se unošenje peska a u peskovitim zemljištima unošenje gline. mehaničke frakcije zemljišta su : kamenje. Suvišak kao i manjak gline se nepovoljno održava na mikroorganizme i biljke. Mere popravke mehaničkog sastava su ekonomski dosta skupe i zato se retko primenjuju. . Količina gline u zemljištu iznosi od 1 do 80%. U cilju povećanja mikroobiološke aktivnosti a time i plodnosti zemljišta. Fototrofni mikroorganizmi su : alge. Odnosi izmedju mikroorganizama mogu biti simbiotski i antagonisti~ki. Brojnost ovih mikroorganizama je najveća u površinskim slojevima zemljišta i ako se neke alge razvijaju na dubini od 50m pa i 100m. a u zavisnosti od potrebe i mere njegove popravke. a svaki organizam ima manju ili veću korist od te zajednice. pesak. nisu najpovoljnija za razvoj mikroorganizama i biljaka. Kao idealan tip simbioze je lišaj. prah i glina sa koloidima. Infracrveni deo sunčevog spektra ima veću prodornu moć od vidljivog dela spektra.5 do 1cm. Za naše podneblje najpovoljnije uslove za mikroorganizme i biljke imaju lake.U zemljištu koje predstavlja polidisperzni sistem. Antagonizam je pojava u kojoj jedan mikroorganizam uništava drugi.gljive i alge. Ca2+. To uništavanje može biti direktno i indirektno. Sem toga glineni minerali veoma dobro adsorbuju mikroorganizme i njihove proizvode metabolizma što ima veliki značaj jer se time smanjuje toksičnost proizvoda metabolizma mikroorganizama. Ovi organizmi u procesu fotosinteze stvaraju organsku materiju. vodni. mali je broj bakterija. vazdušne i toplotne osobine zemljišta). mehanički sastav utiče na vazdušvi. omogućvaju i kruženje svih makroelemenata u prirodi. specifičnu poroznost. Često se preporučuje produbljavanje oraničnog sloja pri ~emu se mešaju horizonti koji su različitog mehaničkog sastava. On utiče na fizičke osobine zemljišta :(struktura. mora se poznavati i mehanički sastav zemljišta. Otuda je brojnost mikroorganizama na samoj površini zemljišta mnogo manja nego na dubini od 0. nekada 10 cm a izuzetno 15 cm. pa kada je veliki broj protozoa u zemljištu. toplotni i hranidbeni režim zemljišta. i drugim.mehaničke. Direktno uništavane mogu da obavljaju protozoe. vodne. Simbiotski odnosi su odnosi koji u kojima učestvuju dva ili više organizama. UTICAJ BIOTIČKIH FAKTORA NA MIKROORGANIZME U ZEMLJIŠTU Život mikroorganizama u zemljištu proti~e u stalnom uspostavljanju odnosa izmedju mikroorganizama i biljaka. Osnovna funkcija glinenih koloida je snadbevanje mikroorganizama i biljaka katjonima K+. šljunak. srednje praškaste ilovače. SVETLOSNI REŽIM ZEMLJIŠTA I MIKROORGANIZMI Uticaj svetlosti na rast i razviće mikroorganizama u zemljištu može biti različit.60% njegove ukupne zapremine. da prodre do 5 cm. fizičko. čvrsta faza zauzima 40. pa tako i na brojnost i biohemijsku aktivnost mikroorganizama. Fototrofni mikroorganizmi za svoj rast i razviće zahtevaju prisustvo svetlosti. jasno je da život mikroorganizama u zemljištu protiče u veoma složenim uslovima. Simbiotski odnos koji se uspostavlja izmedju kvržičnih i leguminoznih biljaka omogućava vezivanje atmosferskog azota u količini i do 500 kg/ha-1. lake peskovite ilovače i peskuše. ako nemaju povoljnu strukturu. Na+. Mehanički sastav zemljišta predstavlja osnovnu karakteristiku svakog zemljišta. a takodje i na najvažnije hemijske osobine kao što su adsorpcija i puferna sposobnost zemljišta. Zemljišta jako bogata glinom. Kada se tome pridodaju još i svi abioti~ki faktori. Istraživanja sa postavljanjem fotoosetljivih ploča na različitoj dubini u zemljištu su pokazala da svetlost može u zavisnosti od tipa zemljišta. Metabolitički odnosi koji se uspostavljaju izmedju mikroorganizama. U sastav čvrste faze zemljišta ulaze mehanički elementi i agregati. biljne flagelate i purpurne i zelene sumporne bakterije. Ukoliko je zemljište pokriveno sa biljnim pokrivačem do njega dospeva daleko manje svetlosti nego kada je on bez biljnog pokrivača. Svetlost koja dolazi od sunca obasjava površinu zemljišta. Prema tome. Ove frakcije se medjusobno razlikuju po načinu postanka. U jako glinovitim zemljištima.

Prema tome razviće mikroorganizama u zemljištu zavisi od čitavog niza biotičkih i abiotičkih faktora. toksini. a ukoliko postoji povoljan odnos izmedju svih faktora mikroobiološka aktivnost će biti visoka. .Indirektno uništavanje se ostvaruje preko različitih materija koje proizvode mikroorganizmi (antibiotici. kiseline).

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->