Mikrobiologija je nauka o mikroorganizmima grčke reči : mikros - mali bios- život logos – nauka Mikrobiologija je nauka o mikroorganizmima.

Predmet istraživanja sićušni organizmi, koji su najčešće okom mikroorganizmima. nevidljivi (nalaze se ispod granice vidljivosti ljudskog oka - ispod 0,1 mm).Zbog izuzetne opšte heterogenosti .Zbog mikroorganizama teško je dati njihovu potpunu definiciju.Ali metode koje se primenjuju u proučavanju morfologije definiciju.Ali genetike, fiziologije, sistematike i ekologije mikrorganizama, zajedničke su za većinu mikroorganizama. mikroorganizama mikroorganizmi,- Najsitniji, Najrasprostranjeniji, mikroorganizmi Najstariji - evolutivno posmatrano, Najprostiji ?????????, Mikroorganizmi kao najrasprostranjeniji organizmi naj Mikroorganizmi su kosmopolitski organizmi vazduhu, zemljištu, vodama, prisutni su na prehrambenim proizvodima, našem telu, rublju, posuđu......... Mikroorganizmi su, evolutivno posmatrano najstariji organizmi na posuđu......... našoj planeti.Opisuju se kao odgovorni za mnoge bolesti, kao uzročnici kvarenja namirnica. Imaju ulogu u ratu, religiji i migracijama populacija ALI PREOVLAĐUJE NJIHOVA KORISNA ULOGA Mikroorganizmi Propast rimskog carstva 518-565g Kuga Španija osvaja Meksiko : 1500g Velike boginje Engleska protiv 1763.g.vuneni severnoameričkih indijanaca ogrtači zaraženi velikim boginjama Invazija Napoleona 1802.g. Epidemija tifusa Velika migracija iz Irske 1845.g Gljiva- rod krompira Građanski rat u Sjedinjenim Državama 1862.g Malarija I Svetski Rat tifus ALI PREOVLAĐUJE NJIHOVA KORISNA ULOGA Mlečni proizvodi : Mlečnokiselinske bakterije;Pivo kvasci bakterije; KORISNA ULOGA Sirće Sirćetne bakterije;Limunska kiselina Aspergillus niger;Aceton, butanol, propanol Bacillus, clostridium;Glutaminska kiselina Corynebacter glutamicum “oplemenjivanje nafte”;Proizvodnja mesa Celulolitski mikroorganizmi KORISNA ULOGA Biogas Metanogene bakterije Proizvodnja jednoćelijskih proteina”Single-cell protein” Antibiotici Penicillium, Bioinsekticidi Bacillus thurigiensis Male biološke fabrike Genetsko inženjerstvo insulin, hormon rasta… KORISNA ULOGA Uloga u kruženju biogenih elemenata,Prerada otpadnih voda,B i o r e m e d i j a c i j a, Kruženje ugljenika, Kruženje B elemenata, azota Podela mikrobiologije Prema objektu izučavanja na: Bakteriologija - bakterije Mikologija- Gljive; plesni, kvasaci Gljive su nefotosintetski organizmi- heterotrofi Eukariotna ćelijska organizacija Mogu da stvaraju antibiotike ali i izuzetno jake toksine- mikotoksini ali .... I Fikologija-Algologija Glavni producenti organske materije u vodama-fototrofi Eukarioti, morfološki različiti, jednoćelijksi, višećelijski, kolonijalni, kormoidnog talusa…..“cvetanje voda” talusa…..“cvetanje Algalni toksini Algalni Protozoologija-Protozoe- jednoćelijski organizmi, heterotrofi, vodeni predstavnici,uglavnom su neškodljivi aliProtozoologija-Protozoe- jednoć predstavnici, malarija

Virusologija “živi kristali”- obligatni paraziti, biljke, životinje, bakterije Mozaični virus duvana, velike boginje, grip, AIDS Lihenologija PODISCIPLINE U MIKROBIOLOGIJI MIKROBNA EKOLOGIJA MIKROBNA GENETIKA MIKROBNA MORFOLOGIJA MIKROBNA FIZIOLOGIJA MIKROBNA TAKSONOMIJA PODDISCIPLINE U MIKROBIOLOGIJI- PRIMENA Mikrobiologija voda, mora, Zemljišna mikrobiologija, Mikrobiologija namirnica i mleka, Industrijska mikrobiologija i biotehnologija, Medicinska mikrobiologija, Veterinarska mikrobiologija ISTORIJAT MIKROBIOLOGIJE Sve dok se o mikroorganizmima malo znalo mogao se biljni i životinjski svet oštro ograničiti jedan od drugog. Treće carstvo označeno kao “protisti”, “prvenci” ili “prabića “(Heaeckel, 1866).To je zapavo početak nove naučne protisti”, “prvenci” “prabića discipline. ISTORIJAT MIKROBIOLOGIJE Od otkrića mikroorganizama pa do danas prošlo je preko trista godina. godina proučavanja su omogućila saznanja o savršenoj organizaciji i funkciji žive ćelije. Osim toga saznajnja u okviru mikrobiologije omogućila su razvoj novih naučnih disciplina kao i široku primenu u indusriji, medicini, poljoprivredi itd., Do otkrića mikroorganizama došlo je relativno kasno. Zasluga za otkriće mikroskopa pripada holandskom trgovcu Antony van Leeuwenhoek, 1632- 1723), dogma o spontanoj generaciji ili abiogenezi Po ovoj dogmi živa materija (biljke i životinje) nastaje spontano iz nežive materije u specijalnim uslovima. Italijanski naučnik Francesko Redi, je sredinom 17-og veka dokazao da se dogma ne može primeniti na životinjski svet. Tehnički je bilo teško dokazati da sitni mikroorganizmi ne nastaju iz nežive materije. Tek je polovinom 19 veka srušena dogma o spontanoj generaciji.Francuski naučnik Louis Pasteur, 1822- 1895 Dokazao je da vazduh sadrži mikroskopom vidljive organizme, koji dospevaju u hranljive rastvore i tu se razmnožavaju.Počeo je kao hemičar nastavio kao mikroobiolog a završio kao lekar... Jedan od najboljih dokaza je Pasterov eksperiment sa staklenim sudom koji je imao grlić u obliku labudovog vrata. sud napunjen sterilnim hranljivim rastvorom, rastvor je ostao sterilan, napunjen ( oblik grlića ne dozvoljava da mikroorganizmi iz vazduha udju u rastvor) rastvor) Ali, ako bi se isti rastvor sipao i u deo suda koji je izložen vazduhu došlo bi do zamućenja rastvora. Mikroskopskim ispitivanjem rastvora pre i posle dodira sa vazduhom potvrdjeno je prisustvo mikroorganizama samo u drugom slučaju. Pasterovi radovi bili su osnova za stvaranje mikrobiologijekao naučne discipline. discipline Louis Pasteur prvi primenio sterilizaciju hranljivih rastvora kao neophodnost u proučavanju mikroorganizama. otkrio sposobnost bakterija da formiraju spore,objasnio prirodu fermentacija i dokazao da su one rezultat mikrobiološke aktivnosti. Ova njegova istraživanja predstavljaju bazu za razvoj industrijske mikrobiologije. "Pasterizacija" Paster je otkrio fundamentalni biološki fenomen - postojanje života u odsustvu kiseonika. Anaerobioza, anaerobni mikroorganizmi. mikroorganizmi. jedan od prvih naučnika koji je došao na ideju da mikroorganizmi mogu biti prouzrokovači oboljenja kod čoveka, životinja i nekih insekata. U problematiku bolesti ušao je preko bolesti pčela. jug Francuske 1848 bolest svilenih buba.. Otkrio je uzročnike crnog prišta, svinjskog vetra. Napravio je vakcinu protiv kolere i besnila. Tim svojim istraživanjima je stvorio bazu za za razvoj medicinske i veterinarske mikrobiologije. mikrobiologije Dzon Tindal Engleski naučnik Dzon Tindal, pasterov pristalica je nizom svoji ogleda objasnio razlike koje se javljaju u nekim laboratorijama a odnosile su se na sterilizaciju rastvora visokim temperaturama. Robert Koch, 1843- 1910, 1910, Nemački lekar otkrio izazivača tuberkuloze, i razradio metodu dobijanja čistih kultura, na čvrstim hranjljivim tuberkuloze kultura podlogama.Uveo bojenje anilinskim bojama i mikrofotografiju. Joseph Lister 1878 Mlečna fermentacija Čiste kultures Bacterium lactis kultures

Jedan od tehničkih doprinosa, rezultat aktivnog rada u institutima za bakteriologiju tog perioda, je primena filtara U toku proučavanja uzročnika bolesti napravljeni su specijalni filtri koji nisu propuštali ćelije bakterija. Dmitrij Ivanovski filtrat listova duvana obolelih od mozaične bolesti.Ekstrat iz obolelih listova je propustio kroz filtre i filtrat je utrljao na zdrave listove duvana. Posle izvesnog vremena listovi su pokazali znake mozaične bolesti. Njegovo otkriće da uzročnik bolesti nisu bakterije ubrzo je potvrdjeno brojnim primerima. Mnoge bolesti su bile prouzrokovane submikroskopskim agensima, koji su nazvani virusi ( živ otrov). Prava priroda virusa je ostala niz decenija nejasna. Wendell Stanley 1946 Kristalizacija mozaičkog virusa duvana ŽIVI KRISTALI Nobelova nagrada iz hemije Pored velikog interesovanja koje su mikrobiolozi pokazivali u otkrivanju mikroorganizama - prouzrokovača bolesti, u poslednjoj deceniji devetnaestog veka i početkom dvadesetog otkriva se novo polje interesovanja. Otpočinje izučavanje mikroorganizama koji imaju značajnu funkciju u biološkom kruženju materije u prirodi (ugljenik, azot, sumpor,), zatim ispitivanje mikrobioloških procesa u zemljištu kao i drugih procesa u kojima mikroorganizmi koriste čoveku. U tom periodu osniva se ekološki pravac u mikrobiologiji za koji je najzaslužniji ruski mikrobiolog S. N. Vinogradski,1855 – 1953. početak razvoja zemljišne mikrobiologije, može se uzeti otkriće hemosinteze Vinogradski,1855 1887. nove mikrobiološke metode, obogaćene kulture- kulture nakupljanja, zemljišne ploče, fertilna zrna i dr. i uvedene su nove selektivne podloge, koje su omogućile brz razvoj ovoj mikrobiološkoj disciplini. S. N. Vinogradski, 1855 – 1953 M.W. Beijerinck, 1851- 1931.Simbiotski azotofiksatori 1931. Početkom našeg veka otkriveni su antibiotici, metabolički produkti mikroorganizama Penicilin Penicilliun notatum mrvice hleba- zona bez bakterija !Otkrio je da je Penililium notatum oslobodila neko jedinjenje koja je ubilo bakterije. Tako je otkriven penicilin. Međutim, Fleming nije znao kao izolovati čisti penicilin, pa je njegov rad penicilin pomalo zaboravljen, da bi tek 1940 Florey i Chain uspeli izolovati taj produkt. I era antibiotika je počela i traje i danas. Fleming je dobio Nobelovu nagradu. S’ vremena na vreme, u svetu nauke, rodi se genijalna ideja ili revolucionarna alatka koja poptuno promeni tok našeg razmišljanja I otvori nova pitanja. Jedna od takvih stvari je tzv. PCR (engleska skraćenica od polimerazne lančane reakcije), koja ne samo da je imala neverovatan uticaj na svet nauke, nego i na mnoge aspekte svakodnevnog života.Polimerazna lančana reakcija je tehnika kojom se umnožava DNK, što omogućava naučnicima da naprave milione ili čak milijarde kopija DNK molekula za veoma kratko vreme. PCR se koristio za otkrivanje sekvenci DNK, za dijagnostifikovanje genetskih bolesti, za identifikaciju putem otisaka prstiju, detekciju bakterija ili virusa (naročito virusa SIDA-e), i za istraživanje evolucije čoveka. Čak je korišćen za kloniranje egipatske mumije!Kary Mullis, naučnik i surfer iz Newport Beach-a u Kaliforniji je ovo otkrio. Mullis je po mnogima bio “intelektualno čudo”, Nobelova nagrada iz hemije 1993/ iz Luc Montagnier and Robert Gallo1995 -(HIV) prouzrokovač AIDS. Stanley Prusiner Nobelova nagrada iz medicine i fiziologije 1997Infekcioni proteini prioni. VELIKI BROJ NAUČNIKA JE DOPRINEO RAZVOJU MIKROBIOLOGIJE KAO NAUČNE DISCIPLINE OD OTKRIĆA MIKROORGANIZAMA DO DANAS. Mikroorganizmi su jedna heterogena grupa organizama i naziv je bez preciznog taksonomskog značenja U čemu se ogleda heterogenost ?Morfologija,Fiziologija,Ćelijska organizacija **** Morfologija,Fiziologija,Ćelijska Matthias Schleiden i Theodore Schwann ćelijska teorija,nemački autori, botaničar Šlajden , i zoolog Švan.Prema toj teoriji koja se pojavila u nauci 1838- 1839.g. sva živa bića imaju ćelijsku gradju. Ćelija je elementarna morfofunkcionalna organizacija žive materije, sposobne da samostalno obavlja promet materije i energije.Ćelija je izgradjena od protoplazme. Protoplazma je komleksna, želatinozna mikstura vode, proteina, lipida i nukleinskih kiselina koja uključuje membranu a ponekad i čvrst ćelijski zid. Živa ćelija je jedan kompleksan hemijski sistem Razlike od neživog sistema-koristi iz spoljšnje sredine hemijske materije kao hranu, transformiše je kroz niz reakcija koristi iz kojih dobija energiju, sintetišu ćelijske structure,izbacuje produkte u okolnu sredinu, reaguje na hemijske i fizičke structure,izbacuje promene okolne sredine,razmnožava se. sredine,razmnožava Evolucija...Nove vrste; Mutacije Evolucija...Nove vrste; Po građi svi mikroorganizmi mogu se svrstati u tri grupe građ PROKARIOTI - Bakterije i modrozelene “alge”- cianobakterije EUKARIOTI -Alge, gljive i praživotinje- protozoe ACELULARNI Bezćelijski- virusi

Tvort (Twort ) u Engleskoj i Derel (d’Herelle) u Francuskoj otkrili su bakteriofage. Vredsnost ovih tehnika priznata je tek oko 1950. U toku proučavanja hemijske aktivnosti mikroorganizama otkriveno je da se alkoholna fermentacija može odvijati ekstraktima ćelije kvasca u odsustvu celih ćelija (cell. Interesantno je da čak i veoma originalni. alge. Ovo otkriće je otorilo puteve hemijske analize metaboličkih procesa. DNA u nukleusu je organizovan u hromozome a jedro je membranskim sistemom odvojeno od okolne citoplazme.inkluzije. zid. složenije građe od prokariotne ćelije i ima diferentova nukleus. Biohemija. Itd. Uzrok izolovanosti mikrobiologije istraživanja u mikrobiologiji bila su usmerena na identifikaciju i opisivanje uzročnika bolesti. kada je naglo počela da se razvija kultura ćelija tkiva biljnog i životinjskog porekla.ribozomi. izgrađeni od proteina. potrebe . Virusi su metabolitički inertni van žive ćelije i nisu u stanju da samostalno vrše metabolitičke procese kao i da se samostalno razmnožavaju. Već krajem devetnaestog veka mikrobiologija je postala naučna disciplina sa nizom odredjenih shvatanja i tehnika. analizu hemijske aktivnosti mikroorganizama itd. Mikroorganizmi koji imaju eukariotnu građu su gljive. alge i protozoe a od viših organizama. fizi Glavna razlika izmedju prokariota i eukariota je upravo u tome. Napori da se nešto više sazna o virusima izazivačima bolesti kod biljaka i životinja olakšani su otkrićem virusa koji napadaju bakterije. slična je fermentaciji kod kvasaca. gljive. Tipičnu prokariotsku ćeliju imaju bakterije i arheobakterije. membrana. Još jednostavnije građe od virusa su viroidi i prioni. Pri infekciji stvara se veliki broj kopija proteina priona koji “napadaju” neurone. Proučavanja bakteriofaga doprinela su shvatanju prirode virusa uopšte. Bez obzira na jednostavnu građu prouzrokovači su bolesti životinja. ali do razjašnjenja njihove prirode. s obzirom da nose genetičku informaciju u svojoj nukleinskoj kiselini.Specifičnost eukariotnoj ćeliji daju membranske stukture. prvih Pasterovih i Kohovih eksperimenata do danas.R. uprkos pomenutoj izolaciji. ali postoji i niz drugih razlika. već se još dugi niz godina razvijala potpuno nezavisno. ćelijske organele. njene funkcije i u reprodukciji i razviću. E. Osnovne strukture prokariotske ćelije su ćelijski zid. ćelija biljka i životinja.nukleoid. Taj region označava se kao nukleoid. ulaskom u živu ćeliju virusi koriste ribozome. i odlikuju se relativno jednostavnom ćelijskom građom. nova naučna disciplina počela je da se razvija u okviru mikrobiologije. Unutar ćelije postoji region koji kontroliše ćelijske funkcije i naslednost. Interesovanje za proučavanje viroida i priona vezano je pre svega za bolesti koje izazivaju. mitohondrije.i obavijen je nuklearnom membranom. hloroplasti. enzime domaćina za sintezu svojih specifičnih proteina. kao što je slinavka i šap. Ćelijusku organizaciju imaju bakterije. arheobakterije. cirkularni RNA molekuli bez zaštitnog omotača.Virusi otkriveni krajem 19-og veka.slobodan od ćelije). protozoe. Mikrobiologija I druge nauke Mikrobiologija je u toku razvoja u naučnu disciplinu prešla dug put od Levenhukovog otkrića. prošao je dug period. izučavanje imuniteta. Kod drugih ćelija ovaj materijal nije fizički odvojen od ostalog dela ćelije.citoplazmatična membrana. kao i izučavanjem mehanizma nasledjivanja i evolucije biljaka i životinja.i Eukariotna ćelija Eukariotna ćelija je krupnija. novi postupci eksperimentalne mikrobiologije nisu uspeli da zainteresuju i nadju svoju primenu u oblasti opšte biologije. Izolovanosti mikrobiologije ? Mikrobiologija nije našla svoje logično mesto u okviru biologije. Prouzrokovači su mnogih bolesti. prioni Viroidi su mali. Ali.ribozomi. u Engleskoj 1996g. Prioni se mogu okarakterisati kao ekstremne forme viroida.free. svoje rastenje i reprodukciju. Opšta biologija se početkom dvadesetog veka bavila proučavanjima organizacije ćelije. g. znatno su doprinela razvoju novih naučnih disciplina. Istraživanja u mikrobiologiji. dokazano da prioni koji prouzrokuju bolest ludih krava nakon infekcije ljudi prouzrokuju CJD bolest. Dalja saznanja su ukazala na osnovnu sličnost metaboličkih procesa u živim ćelijama: glikoliza u ćelijama kičmenjaka.bolest ludih krava I Creutzfeldt-Jakob (CJD) bolest ljudi. Kod nekih ćelija taj materijal organizovan je u strukturu.

01  a neke alge dostižu i 1 m. što je omogućilo analizu metaboličkih puteva kod mutanata i izuzetno elegantan prilaz izučavanju funkcije gena. hemije. vakuole.insulin Osnovna istraživanja u mikrobiologiji omogućila su primenu mikroorganizama u industrijskoj proizvodnji prehrambenih proizvoda. itd. Bioremedijacija Značaj mikroorganizama u procesu detofiksikacije zemljišta i voda načaj MORFOLOGIJA MIKROORGANIZAMA Morfologija izučava spoljašnji izgled i unutrašnju strukturu mikroorganizama.u ishrani za biosintetičkim prekusorima koenzima. da se metabolišu i omoguće rastenje ćelije.00001 m Najsitniji mikroorganizmi su VIRUSI i veličina najsitnijih organizama odredjena je takozvanom molekularnom granicom. Pravilo.elektronski Razvoj eksperimentalnih metoda iz fizike. ćelijski zid. Izučavanje morfoloških osobina mikroorganizama uporedo sa usavršavanjem svetlosnog mikroskopa zahvaljujući.001 mm i nanometar nm a to je 0. Za isto vreme 500kg kvasca sintetizira više od 50 kg proteina. sto puta više. dolazi se do važnih podataka. cilije.fiziološka prilagodljivost . Razmena energije nije srazmerna njihovoj masi nego površini. skopeo-gledam) je instrument koji služi za posmatranje sitnih objekata. Od tog perioda pa do današnjeg dana mikroorganizmi se koriste kao model.001 m i l 0.citoplazma. neophodnih za metabolizam ćelije (vitamini. enzima. Mala veličina . antibiotika. membrane. biohemije i biologije a posebno molekularne biologije MORFOLOGIJA Veličina i oblici mikroorganizama Gradja mikroorganizama.Ćelija veća-više vremena je potrebno da hranljive materije iz spoljašnje sredine dođu u ćeliju. genetsko inženjerstvo.E.odnos površine i zapremine: mala zapremina ćelije ima ogromnu dodirnu površinu. Beadle i E. mikrobiologije. hormoni se primenjuju u lečenju i spečavanju bolesti ljudi. zahvaljujuči velikim istraživanjima u fiziologiji bakterija. Mikroskop (micros-sitan. Veličina mikroorganizama Mikroorganizmi su jedna veoma heterogena grupa po veličini.manja ćelija brže raste . Goveđe meso 500 kg sintetiše u 24 sata 0. flagele. Mikroskop je ključ istražovačkog rada u mikrobiologiji. m Jedinica za merenje mikroorganizama je mikrometar m a to je 0. BIOTEHNOLOGIJA Krajem 1970 godine. što omogučava veliku brzinu mikrobioloških procesa u prirodi: efikasnu razmenu materija i ekonomično trošenje energije. Prilikom mikroskopiranja veliki broj mikroorganizama postaje vidljiv. Genetika naučna disciplina koja se razvila početkom našeg veka. kapsule.) dovode do revolucionarnih promena u svim mikrobiološkim disciplinama. što znači da najmanja ćelija treba da bude za nekoliko reda veličina veća od najvećeg molekula (makreomolekula).genetskim inženjerstvom hormon rasta. Osim toga antibiotici. Zbog toga mikroorganizmi imaju I veliki prirast. Nešto kasnije Lurija i Delbrik *S. Delbruk su izolovanjem bakterijskih mutanata omogućili postupak i idejnu osnovu za razvoj mikrobne genetike. Oni su uspeli da izoluju čitav niz biohemijskih mutanata neurospore. U tom periodu američki naučnici Bidl i Tatum (G. plastidi. biologiju Danas metode molekularne biologije (sekvenciranje nukleinskih kiselina. Virusi su najsitniji mikroorganizmi i veličine su samo oko 0. Luria i M.sistem pri izučavanju funkcije gena kao i mehanizama osnovnih bioloških procesa. faktori rasta) zajedničke su za ćelije mikroorganizama biljaka i životinja. vakcine. Za svoja otkrića dobili su Nobelovu nagradu 1958. fazno kontrasnom i fluoroscentnom mikroskopu .5 kg proteina. U periodu od 1940 do 1945 došlo je do konvergencije. Mala veličina ćelije mikroorganizama ima određeni biološki značaj.Mikroorganizmi se razmnožavaju velikom određ brzinom. aminokiseline. jedro. životinja i biljaka.. Tatumi otkrivaju da je gljiva Neurospora izuzetno pogodan materijal za izučavanja genetike. Genetika. organele. Mala veličina Razmišljajući kako prehraniti sve veću ljudsku populaciju. genetici i biohemiji počinje sa razvojem Proizvodi biosinteze pomoću mikroorganizama dobijenih tehnologijom rekombinantne dezoksiribonukleinske kiseline ( r DNK ) . nije imala dodira sa mikrobiologijom sve do 1941.g. genetike i biohemije. organskih rastvarača. periodu nova naučnu disciplinu molekularnu biologiju..

Bacillus megaterium 1. Ovi mikroorganizmi su nađeni samo u crevnom sistemu ovih riba. smatraju se posebnim simbiontima a priroda te simbioze nije potpuno objašnjena. i nakon deobe ćelije ostaju zajedno.naročito su zastupljeni kod bakterija. i nakon deobe ćelije ostaju zajedno gradeći grozdaste tvrevine. OBLICI MIKROORGANIZAMA Kod mikroorganizama postoje četiri osnovna oblika: okrugao.sporogeni i nesporogeni.7.5nm dobićemo dužinu od 50 nm što je debljina lista obične sveske.Pojedinačni. štapić je dimenzije samo 0. Ovi mikroorganizmi imaju sposobnost da u toku ontogenetskog razvića menjaju oblik ćelije.5 nm. Jedna od najsitnijih bakterija Dialister pneumosintens. okrugle bakterije prečnik 0.oblik u kome je osam koka medjusobno povezano tako da grade paketić. gvoždjevite bakterije i sumporne. Prm : Bacillus subtilis 0.ogrlica) je takav oblik gde je više koka medjusobno povezano tako da obrazuju lanac. glikogena). Izvijeni oblici. Klijanjem spore obrazuje se vegetativna ćelija koja je u početku štapićasta a kasnije vretenasta. Polimorfizam -Pojedini mikroorganizmi imaju promenljiv oblik. zaokružuje se i konačno prelazi u sporu. Nastaju kada se deoba ćelije vrši u dve ravni pod pravim uglom. Bakterije u obliku zapete nazibamo vibrio. Streptokoke (grčki streptos. Ovi oblici Sarcinenastaju kada se deoba ćelije vrši u tri ravni pod pravim uglom. Ćelijski regulatorski mehanizmi kod mikroorganizama imaju neuporedivo veći značaj i jasnije se mogu raspoznati u poređenju sa ostalim organizmima. ali se ćerke ćelije se odvajaju i nastavljaju život kao pojedinačan oblik.5. Nakon izvesnog vremena ove ćelije se skraćuju.8 x 2-3 nm. vibrio. Veličina kvasaca se kreće oko 5.mnogo krupniji od bakterija. u obliku zavoja spirilum i u obliku više navoja spiroheta. brzom razmnožavanju i rasejavanju k o s m o p o l i t i. Takva pojava naziva se polimorfizam. Bakterije 1 . Štapićast oblik je dosta zastupljen kod mikroorganizama. Protozoe spadaju u grupu krupnijih mikroorganizama 2 do 200 nm. koja živi u crevnom sistemu riba iz porodice bakterija Acanthuridae.latinski – paket . okrugle bakterije Neke bakterije kao Beggiatoa mirabilis može dostići dužinu od 1 cm i širinu od 50 nm. Ako poređamo 100 okruglih bakterija prečnika 0. končast. S druge strane u jednu kocku zapremine 1cm3 može stati približno 1 bilion okruglih bakterija Eukariotni mikroorganizmi .Kod sluzavih bakterija Sporocytophaga myxococcoides životni ciklus započinje klijanjem spore. Veliki napredak u biohemijskim I genetičkim istraživanjima može uz ostalo zahvaliti I tome što je u radu s njima u kratkom vremenu moguće dobiti veliki broj ponovljenih rezultata. Enzimi zbog toga bivaju sintetisani samo onda kada kada je u okolnoj sredini prisutan odgovarajući supstrat.2 nm . Mala veličina kosmopoliti Razultat brzog razmnožavanja je univerzalna rasprostranjenost mikroorganizama. .koka (grčki coccus. bakterijaMonokoke ili mikrokoke su pojedinačne koke koje nastaju poprečnom deobom ćelije.Stafilokoke su oblici koji imaju grozdast oblik u kome je veći broj koka medjusobno povezan tako da grade nepravilne grupacije. gljiva . Kod mikroorganizama je fiziološka prilagodljivost mnogo veća što je povezano sa njihovom malom veličinom. ili u kraćim ili dužim lancima. Virusi su najsitniji organizmi i njihova veličina se kreće od 20 do 2000 nm. pa se može reći da su mikroorganizmi zahvaljujući malim dimenzijama.5 x 4 nm.10 nm. izvijen.Myxomycota.Okrugao oblik kod bakterija.loptast najrasprostranjeniji oblik mikroorganizama i susrećemo ga kod svih grupa mikroorganizama. U jednoj ćeliji bakterije iz roda Micrococcus ima mesta za samo 105 proteinskih molekula pa takva ćelija ne može stvarati enzime koji joj u tom momentu nisu potrebni.zrno) mikroorganizama.15-0.Više biljke I životinje imaju uglavnom nepromenjenu količinu enzima pa su ograničene što se tiče fiziološke prilagodljivosti. Kod bakterija cilindrični oblici. Okrugao . nisu nađeni oblici koji žive samostalno. Najmanji virusi nisu veći od poznatih makromolekula (npr. Male dimenzije mikroorganizama omogućuju da se pregledaju populacije od 108 do 109 pojedinačnih ćelija na čvrstoj hranljivoj podlozi u Petrijevoj šolji I tako dokažu retke pojave kao što je mutacija. štapićast.Tetrade su četiri koke medjusobno povezane.0. Polimorfizam je karakterističan za sluzave bakterije iz roda Mixobacteria. spiroheta Končast oblik-ovaj oblik najizraženiji je kog gljiva i algi.30 nm. Ovi oblici nastaju kada se deoba ćelije vrši u više ravni pod nepravilnimm uglom. i nakon deobe ćelije ostaju zajedno. Najkrupnija bakterija. do sada opisana je Epulopiscium fishelsoni. Kod bakterija je ovaj oblik karakterističan za aktinomicete. koja je stanovnik Crvenog mora. Sarcine.

Nepolarni repovi koji sadrže masne kiseline hidrofobni su i netopivi u vodi.Epizomi. ameboidni. vitamina.Produkcija energije.Organele za kretanje Prokariotske ćelije: CITOPLAZMA Citoplazma je gusta.30%) i proteina 50. Fosfolipidi i proteini u membrani nisu statični. Ovakva ćelija je sposobna da raste ali ne i da se razmnožava. Funkcije citoplazmatične membrane:Transport. smatra se.transpozomi . komplementarnom lancu RNA je polinukleotid slične građe kao DNA s tom razlikom što u sastav pirimidinskih baza ulazi uracil umesto timina. Neki od tih proteina imaju kanale kroz koje materije ulaze i izlaze iz ćelije. nazvani integralni mogu se iz membrane odstraniti samo nakon razaranja dvosloja.80 % Hemijski sastav i struktura citoplazme mikroorganizama zavisi od vrste. U citoplazmi se nalazi i mnogo anorganskih jona. razgranati. već se pokreču potpuno slobodno unutar površine membrane. starosti i uslova života mikroorganizama. Neki od njih. To je pokretanje povezano s velikim brojem funkcija što ih obavlja citoplazmatična membrana. mutna i elastična.fosfolipidni dvosloj.Citoplazmatčna membrana može da gradi različite invaginacijemezozomi. za razliku od dvolančane DNA.coli dužina iznosi 1. To dinamično uređenje fosfolipdi i proteini opisuje se kao mozaičan fluidni model. U osnovi je izgradjena od fosfolipida (20 . Molekule proteina u membrani mogu biti uređene na različite načine.nastaju starenjem ćelije. Kada uslovi za život mikroorganizama postanu povoljni samo neki od involucionih oblika mogu se ponovo smanjiti tj. Ostali proteini. Nukleoid ili hromozom tvorevina koja služi za očuvanje i prenošenje genetičke informacije. kao i rastom ćelije u nepovoljnim životnim forme. Najčešće se involucioni oblici dobijaju pod uticajem antibiotika i različitih otrova. nazvani periferni lagano se odstranjuju hemijskim metodama iz membrane. Veličina obih ćelija je varijabilna i može dostići gigantske razmere. tako da oni postaju prošireni.Debljina citoplazmatčne membrane je različita kod model. ribozomi. deobi genetskog materijala.3 mm. . Integralni proteini. povratiti normalan oblik. Svaka molekula fosfolipida ima dvoslojnu glavu koja se sastoji od fosfatne grupe i glicerola i ona je hidrofilna (privlači vodu) i u vodi topljiva.Kapsule. lipida.ćelijski zid. U spirali purinske i pirimidinske baze su povezane vodonikovim vezama čineći parove adenin– timin i guanin – citozin. Preko ovih grupa povezuju se fosfolipidni molekuli dajući dvoslijnu membranu u kojoj se nalaze proteinski molekuli.Sekrecija.Jedarni materijal. Građa Prokariotske ćelije:citoplazma.Kod mlade ćelije ima izgled homogene mase.L-forme. a šećer riboza umesto dezoksiriboze. Mezozomi su uglavnom prisutni kod grampozitivnih bakterija.L-f orme uslovima. i inkluzije. purina. starosti i uslova života mikroorganizama. Postoje tri tipa RNA i to Informaciona (mesendžer)RNA (I RNA). npr. Ovaj molekul može biti veoma dug.Velike strukture u citoplazmi su DNK.70 %-mozaičan fluidni model. prozračna je a sa starošću struktura se menja. tako je kod Bacillus cereus utvrđeno da se njegova debljina kretala od 5-10 m. Pod njihovim uticajem dolazi do promene oblika mikroorganizama. pirimidina. Medjutim bakterijska citoplazma najviše sadrži vode. Osim toga RNA se najčešće sastoji od jednog lanca polinukleotida. transportna tRNA i ribozomalna rRNA. naziru se dve tamne crte sa svetlim prostorom između. kod E.Biosinteza. Hemijski sastav i struktura citoplazme mikroorganizama zavisi od vrste. proteina itd. okruglasti. Molekuli fosfolipida poređani su u dva niza.70 . mezozomi a kod eukariota različite organele CITOPLAZMATIČNA MEMBRANA Citoplazmatična membrana predstavlja visoko selektivnu barieru. mezozomi a kod eukariota različite organele. u disanju itd. različitih mikroorganizama. Citoplazmatčna membrana može da gradi različite invaginacije u obliku kesica ili spirala nazivaju se mezozomi. Redosled purina i pirimidina u jednom lancu DNA određuje sekvencu u drugom. Fosfolipidi se sastoje od hidrofilne i hidrofobne grupe.70 %. ribozomi.30%) i proteina 50. DNK je polimer. Kod bakterija hromozom se sastoji od dvolančanog molekula DNK. Extrahromozomalni elementi:Plazmidi.Involucioni oblici su reaktivne forme. kruškasti i u obliku drugih nepravilnih formi.komleksna smeša organskih molekula: aminokiselina. što znači da je dužina oko 600 x od ćelije u kojoj se nalazi. U osnovi je izgradjena od fosfolipida (20 . prodiru u membranu potpuno. Citoplazmatična membrana je tanka ćelijska membrana visoko selektivnu barieru Na elektronskim fotomikrografijama uočava se dvoslojna struktura . čestice ribozoma.U citoplazmi se nalaze različite ćelijske strukture : nukleoid. polinukleotid koji se sastoji od subjedinica – mononukleotida u čiji sastav ulaze purinska (adenin ili guanin) ili pirimidinska baza (timin ili citozin) fosforna kiselina i šećer dezoksiriboza.U citoplazmi se nalaze različite ćelijske strukture : nukleoid. šećera. Jasno je da je molekul DNK veoma izuvijan u ćeliji i može se uočiti pomoću elektronskog mikroskopa kao slabo kontrastna “ jedrova oblast” koja nije odvojena membranom od citoplazme. Prema Wotsonovom modelu molekula DNA se sastoji od dva polimera koji su uvijeni u dvojnu spiralu. Citoplazma organele kod prokariota nema ćelijskog strujanja. Uloga ovih intracelularnih membranskih tvorevina je u sintezi ćelijskog zida.

u cilju dobijanja optimalne količine svetlosti i nutritijenata. U ovim sredinama. često udruženi u agregate različite dužine. U magnetozomima koji se tek razvijaju uloga membrane je da vrši precipitaciju gvožđa kao Fe3O4. Mala subjedinica označava se kao 30S i sastoji se od krajnjeg lanca RNK i od oko 20 specifičnih proteina. Interesantno je pomenuti TI plazmid. autonomno se replicira van hromozoma i nosi genetičku informaciju za različite funkcije. uz čiju pomoć se vrši fotosinteza. pravougaonog ili pak u obliku šiljka kod nekih bakterija. koji čine 40 do 50 % mase ćelije. Unutrašnje membranske strukture U citoplazmi cijanobakterija nalaze se unutrašnje fotosintetske strukture sa hlorofilom I karotenoidima. Veza u poliribozomima je ostvarena preko i-RNK. Granule predstavljaju izvor energij za te bakterije. TRANSPOZONI su mali fragmenti DNA veličine gena repliciraju se zajedno sa hromozomnim plazmidom na kome se nalaze. Magnetozomi su intercelularni kristali sačinjeni od magnetita (Fe3O4) koji prokariotskim ćelijama koje ga poseduju prenose trajni magnetni dipol. Izgleda da pored magnetozoma ovaj proces ne obuhvata nikakvu specijalnu mašineriju. sličan je makromolekulu DNK. kod nekih bakterija. RNK je makromolekul. Magnetotetske bakterije se ponašaju tako što recimo u severnoj hemisferi plivaju severno duž magnetnog polja.mononukleotida. Magnetozomi se prvenstveno mogu naći u akvatičnim bakterijama i u nekim jednoćelijskim algama (eukariote). Ovi genetički elementi imaju specifičnu osobinu da se premeštaju sa jednog dela istog hromozoma na drugi ili da “skaču” sa plazmida na hromozom ili sa jednog plazmida na drugi u istoj ćeliji. biljnih ćelija dovode do stvaranja tumora. nađen kod Agrobacterium tumefaciens. Gasne vakuole Cijanobakterije obavljaju fotosintezu i žive u morima i okeanima. Inkluzija Kod nekih bakterija u citoplazmi se akumuliraju različite inkluzija .cell: bakterije koje ne sadrže fertility factor.biljnih patogena. ali se uglavnom javlja kao jednolančani molekul. dovodi do povećane sinteze biljnih hormona i prenosi se pri deobi ćelija u novoreplicirane genome.Aktivnost ribozoma u sintezi proteina se ispoljava samo kada su udruženi sa informacionom RNK koja nosi informaciju za sintezu specifičnih proteina. T-DNA se integriše na različitim mestima u hromozom biljne ćelije (dikotiledona).S po Svedbergu Veličina i oblik molekula odredjuje brzinu sedimentacije.polinukleotid koji se sastoji od subjedinica. mikrobi plivaju silazno (na dole). Biljna tkiva inficirana TI plazmidom sintetišu specifične organske molekule opine (supstance koje se inače ne nalaze u prirodi) TI plazmid je dobio primenu u metodama genetičkog inženjeringa za konstrukciju vektora. koji se nazivaju poliribozomi. . te svaki molekul ima svoju konstantu sedimentacije. Usled inklinacije Zemljinog magnetnog polja. Ribozomi su ćelijske strukture koje učestvuju u sintezi proteina. Tako naprimer sumporne bakterije mogu da sadrže veliku količinu sumpornih granula. Recipijent u konjugaciji PLAZMID je naziv za ekstrahromozomalnu DNA koja se ne integriše u hronozom. Nagomilavaju se obično onda kada se ćelija nalazi u sredini bogatoj fosfatima. Vrlo su dugačka i karakteristična kod bakterije Corynebacterium diphteriae. transformacije biljnih ćelija dolazi usled integracije dela TI plazmida u genom biljke.Postoji specijalna membrana oko magnetozoma koja vezuje magnetit za tačno definisanu oblast. Volutinske granule kao što su metahromatske granule su polifosfati. Može se smatrati da svaki mikrob ima mali magnet koji reaguje na magnetno polje u životnoj sredini. Ribozomi su izgradjeni od RNK i proteina.Cirkularni deo DNA koji može da se integriše u hromozom naziva se epizomi (primer F faktor kod E. cijanobakterija koriste gasne vakuole da bi kontrolisale njihov položaj u vodenom stubu.Kod prokariota se ribozomi nalaze u citoplazmi. Na ovaj način oni omogućavaju mikrobima da se orijentišu u magnetnom polju. Poseban tip RNK koji učestvuje u gradji ribozoma naziva se ribozomna RNK ( r-RNK)Svaka čestica ribozoma se može razdvojiti na dva nejednaka dela . Simbol S je oznaka za konstatu sedimentacije. a u južnoj pak južno duž magnetnog polja. Mnogi mikrobi koji sadrže magnetozome su akvatični organizmi koji ne rastu uspešno u uslovima atmosferske koncentracije kiseonika i koji detekcijom magnetnog polja i nizvodnim plivanjem sklanjaju se od kiseonika naviše u vodenom stubu. koje pri infekciji tumefaciens. Veća subjedinica 50 S se sastoji od dužeg lanca r.RNK i od oko 50 specifičnih proteina.Segment TI plazmida koji se integriše u genom domaćina se naziva T-DNA.Ovi magnetozomi omogućavaju mikrobima da prate magnetno polje Zemlje.. coli) F+ ćelije : donor u konjugaciji F. Metahromstska zrnca nalaze se kod algi.U citoplazmi se mogu naći i lipidne materije poly-b. protozoa. Magnetozomi mogu biti kvadratnog oblika.hidroksibutirat i predstavlja rezervu ugljenika i energije. Kod purpurnih sumpornih bakterija fotosintetski pigmenti lokalizovani su u hromatoforama. Komletna čestica ribozoma ima konstatu sedimentacije 70 S kod prokariota. Kod većine nitrifikacionih i metanskih postoji jako razvijen sistem intracelelularnih membrana.na malu i veliku Svaka subjedinicu.

mureinski mešak. Ove bakterije u kratkom roku pretvaraju rastvor saharoze u želatinoznu masu koja se sastoji od dekstrana. Iako je ova bakterija nepoželjna u šećeranama. zahvaljujući kapsulama mogu se pričvrstiti na različite površine. sitne su i lako prolaze kroz bakterijske filtre pa su svojevremeno mešane sa virusima. na čovečijim zubima. Dekstran je polisaharid kod koga se jedinice glukoze povezuju u 1.i D.murein. Tipičan primer te pojave je bakterija Leuconostoc mesenteroides u fabrikama šećera. Hemijski sastav kapsula varira. Bacillus anthracis stvara kapsulu koja se samo sastoji od polipeptida (mali delovi proteina). a sa površine bakterijske ćelije ostranjuje se relativno lako. D. na korenu biljaka.2nm) I makrokapsule (debljine>2nm) Kapsula ima ulogu da štiti bakterijsku ćeliju od nekih fizičkih i hemijskih faktora sredine. koji. Flagele pokreću bakterije kroz tečnost ponekad brzinom kao 100 mm u sekundi. Staphylococcus aureus Escherichia coli Ćelijski zid kod grampozitivih bakterija .povezani b-1-4 glikozidnim vezama u nizu I to nauzmenično Tetrapeptid. Fina gradja flagela uočljiva je samo elektronskim mikroskopom. veruje se zaštićuju od osmodskog liziranja. Osnovna komponenta ćelijskog zida koja daje čvrstinu je peptidoglikanpeptidoglikan kompleks polisahrida i peptida. Dekstran. ali po pravilu nekoliko puta duže od bakterijske ćelije. Arheobakterije imaju ćelijski zid koji je izgrađen od šećera i proteina ali nikada pepridoglikana. Kapsula sprečava fagocitozu bakterije Klebsilla pneumoniae i omogućava joj da se pričvrsti i stvori kolonije u sistemu organa za disanje.više slojeva peptidoglikana-čvršći. Bacillus anthracis stvara kapsulu sačinjenu od D-glutaminske kiseline i samo kapsularni sojevi uzrokuju antraks. Stvaranje kapsula može izostati ako ne postoje navedeni uslovi. koja je polimer glicerola i ribitola povezanih fosfo diestarskim vezama Unutar prokariota nalaze se organizmi koji nemaju ili imaju veoma malo materijala ćelijskog zida. Stvara se u povoljnim uslovima za ćeliju: hranljiva podloga bogata šećerima. i tkivu pa čak i na drugim bakterijama. se naime uspešno primenjuje kao zamena za krvnu plazmu. peptidoglikanSpecifičnom metodom bojenja po Gramu bakterije se mogu podeliti na grampozitivne i gramnegativne.glutamin. Nekapsularni sojevi se odstranjuju fagocitozom. Prema debljini I konzistenciji razlikuju se mikrokapsule (>0. Mycoplasme nemaju ćelijski zid. Specifična priroda kapsule može pomoći pri identifikaciji bakterija.alanin. Kapsula je genetičko obeležje nekih bakterija (pneumokoke. kao što su stene u brzim rekama.malo savitljiv. Tetrapeptid Pentaglicinski mostovi.flagelum . Patogeni i nepatogeni sojevi Steprococcus pneumoniae razlikuju se samo po prisustvu odnosno odsustvu kapsule. ORGANELE ZA KRETANJE FLAGELE . meningokoke).L-alanin. ili kompleks polisaharid-protein.bičevi Flagele su končaste tvorevine koje mogu biti različite dužine. KAPSULE Neke bakterije poseduju spoljašnji sluzavi omotač koji se naziva kapsula.Građa prokariotne ćelije Ćelijski zid je čvrsta struktura koja odredjuje oblik bakterija i relativno je složene gradje Ćelijski zid bakterija drugačije je građe od ćelijskog zida arheobakterija. a kod mnogih patogenih bakterija obezbedjuje preživljavanje u organizmu domaćina i nosilac je virulentnosti. peptidoglikanatejholna kiselina. na osnovu njene sposobnosti sinteze dekstrana razvila se čitava nova industrija. Diaminopimelinska kiselina. odredjena optimalna koncentracija CO2 itd. molekul bez kraja i početka. ali je najčešće polisaharidne prirode. Komponente peptidoglikana NAG i NAM. Kapsula štiti bakteriju od dehidratacije a neke patogene bakterije štiti od proždiranja i razgradnje koju obavljaju leukociti i time doprinosi izazivanju bolesti. Neke bakterije. Citoplazmatska membrana kod ovih bakterija je specifična jer sadrži sterole.ekvivalentno 3000 dužine tela u sekundi. Flagele se sastoje iz : Bazalnog tela .6 položaju a lanci su međusobno umreženi. arheobakterija.

spo gen . Sporulacija zahteva sintezu nekih posebnih proteina. koja je brz proces. koji obuhvata gubitak otpornosti na temperaturu i hemijske agense. bojenje . clostridium.stanje mirovanja i otpornosti . kuka povezuje bazalno telo i filament. zračenje. Medjutim. dok kod nekih vodenih mikroorganizama omogućavaju lepljenje ćelije za nepokretne objekte ili medjusobno slepljivanje i održavanje na površini vode (olakšava ishranu. Aksijalni filamenti učvršćeni su na jednom kraju spirohete i imaju strukturu sličnu biču. hemijski dezificiensi. uzročnik sifilisa. Stanje mirovanja spora se može prekinuti različitim faktorima Ovaj proces započinje procesom aktivacije.flagelina. Zahvaljujući ovoj sposobnosti vrsta preživljava i na taj način se omogućava odžavanje vrsta.više na jednom polu Amfitriha . kiseline i dr. Aksijalni filamenti ENDOSPORE kod BAKTERIJA Neke vrste bakterija produkuju oblike za preživljavanje. Kada se te bakterije pričvrste mogu prouzrokovati bolest. Najvažnija odlika spora. Bitna karakteristika endospora je prisustvo velike količine dipikolinske kiseline. Lofotriha . Formiranje spora teče kroz 7 faza. DPA je konstatovana u velikoj količini u kombinaciji sa kalcijumom. Pili su proteinske prirode ali se razlikuju od flagela po vrsti proteina koji se naziva pilin. Okrugle bakterije samo retko imaju flagele. One se kreću pomoću aksijalnog filamenta (niti) snopova koji izlaze iz kraja ćelije ispod spoljnog omotača. Spore se uglavnom formiraju kod grampozitivnih bakterij Kod okruglih bakterija retko dolazi do formiranja spora.Kuke (koleno) Vlakna -filamenta Bazalno telo se nalazi u citoplazmi.na oba pola čuperak Peritriha Sve bakterije nemaju flagele. Aksijalni filamenti Spirohete su bakterije koje imaju jedinstvenu strukturu I način kretanja. koja predstavlja niz složenih morfoloških i biohemijskih promena u vegetativnoj ćeliji a javljaju se često kao rezultat nepovoljnih uslova života za ćeliju U osnovi procesa sporulacije su genetske promene koje će dovesti do ćelijske diferencijacije. Kraći su i brojniji od flagela. konservaciju.pili. Rotacija filamenta izaziva da se spiralna ćelija rotira u protivnom smeru i pokreće se poput spirale. Spore se označavaju kao endogene i mogu se formirati na razlčitom mestu u ćeliji. i smatra se obeležjem vrste. DNA. pomažu bakteriji da se naseli na membrani sluzokože. koja se razlikuje od vegetativne ćelije su: odsustvo metaboličke aktivnosti. Pilli koji se nalaze kod bakteija Neisseria gonorrhoeae. bakterije se ne mogu pričvrstiti I nema pojave bolesti. Pili (Fimbrije) Pili su končasti izraštaji koji se nalaze na površini nekih bakterija. Jedna od najpoznatijih spiroheta je Treponema palidum. koji traje nekoliko minuta i uslovljen je poraston temperature i hraljivih komponenti u substratu. Gubi se kalcijum dipikolinat. Sporin protein. Na dipikolinsku kiselinu otpada 5 do 10 % suve težine spore.rezistentnosti prema nizu fizčikih i hemijskih činilaca kao što su toplota. plektridium štapići. Ova veza i doprinosi visokoj rezistenciji na povećanu temperaturu. proteina. I kao rezultat nastaje vegetativna ćelija kao što je bila pre formiranja spore. Poslednja faza u ovom procesu je početak sinteze RNA. oblici spora štapići.spore. Nakon toga sledi germinacija. Flagela Flagela Broj i raspored flagela je karakteristika vrste. kod nekih bakterija obezbedjuje spajanje dve ćelije u procesu konjugacije takozvane seks. vlakno prolazi kroz ćelijski zid i pruća se u u spoljašnju sredinu. To se postiže aktivacijom sporo-specifičnog gena . Uloga pila može biti različita. Filament se sastoji od proteina. Endospora se razlikuje od vegetativne ćelije po sadržaju vode. Ove rezistentne forme su metabolitički neaktivne i u tom obliku nema rasta. spo gen usloviće formiranje zrele spore. Atriha Monotriha. fotosintezu). Kad nema pila.polni pili. boje. kada dodje do poboljšanja uslova spora se vraća u vegetativnu formu. prouzrokovač gonoreje. Ona je lokalizovana u kori. Do stvaranja spora dolazi u procesu sporogeneze.

Na površini i u samoj strukturi membrane nalaze se mnogobrojni enzimi i ribozomi. koja se sastoji od dve paralelne membre od kojih je spoljašnja produžetak ER i predstavlja deo ER. ribozome 70 S i autonomno se reprodukuju deljenjem.sadrži RNK i ribozome. . ER pokazuje kontinuitet sa jedrovom membranom. Imaju složenu gradju. silikat i dr. Jedro je odvojeno od citoplazme jedarnom membranom. Ribozomi Ribozomi eukariota su slični ribozomima prokariota samo su nešto veći i teži sa karakterističnom sedimentacijom 80 slič neš već tež karakteristič S. sadrže u ćelijskom zidu hitin ( interesantno je da se hitin nalazi i u spoljašnjem skeletu beskičmenjaka : rakova. Unutrašnja membrana je velike površine i ima brojne invaginacije kriste zahvaljujući poprečnim pregradama povećava se aktivna površina za biohemijsku aktivnost mitohondrija. mnoge gljive. koji prema medjusobnom vezivanju daju polimere: celulozu ili glukane. gljiva praživotinja. Ćelijski zid kod algi diatomea inpregriran je sa silikatima pa je njihov ćelijski zid veoma čvrst.Ribozomi su vezani za ER. Mitohondrije poseduju DNK. Veličina tipične mitohondrije je oko 0. Mitohondrije Mitohondrije su organele u kojima se stvara energijom bogat ATP. Jedro Jedro je organela koju poseduju svi eukarioti.jedno jedro ali u micelijumu gljiva nalaze se 2 pa i više jedara.g. Goldži. a uočena je i veza sa mitohondrijama i nekim drugim organelama. Poseduju dvoslojnu membranu.OSNOVNA GRADJA EUKARIOTSKE ĆELIJE -složenija organizacija ćelije -slož enija organizacija ćelije Pored jedra koje je sopstvenom membranom odvojeno od citoplazme. U unutrašnjoj membrani su smešteni enzimi koji učestvuju u procesima stvaranja energije (ATP).histoni. hloroplasti. organele u kojima se odigravaju procesi disanja u ćeliji. polimera šećera glukoze. Ćelijski zid algi se sastoji od celuloze. Unutrašnjost mitohondrija ispunjava matriks koji se sastoji od proteina i lipida.). gradeći mikrofibrile (končiće). funkciju u sekreciji. Osnovna karakteristika jedra eukariota je prisustvo nuklearne membrane. Slično mitohondrijama imaju nabranu unutrašnju membranu koja stvara fotosintetičke lamele.u kojima je smešten pigment hlorofil i karotenoid. Najčešće . antibiotici kao što su penicilin i cefalosporin deluju tako da sprečavaju sintezu peptidoglikana. i umesto njega imaju pelikulu. krupna organela koja se sastoji iz sistema cevčica proširenih na krajevima i okruženim sa loptastim mehurićima. lizozomi i dr. Pored membrane koja okružuje citoplazmu. Golđži komleks opisao ih 1898.) koji je polimer derivata šećera N. Bez obzira na malu veličinu mitohondrije su snažni producenti energije. Praživotinje uglavnom nemaju ćelijski zid. Aktivnost ribozoma u sintezi proteina je znatno povećana ukoliko su vezani za membranu retikuluma. S obzirom na tu funkciju označavaju se kao elektrane eukariotne ćelije. Osim toga ER igra efikasnu ulogu u komunikaciji izmedju površine ćelije i unutrašnjih ćelijskih tvorevina. Hloroplasti To su organele zadužene za fotosintezu. Funkcije ovog membranskog sistema su mnogobrojne i značajne za ćeliju. Ovi veoma dugački molekuli celuloze se prepliću na specifičan način.endoplazmatski retikulum. U jedru se nalazi genetski materijal DNA i protein organizovan u hromozome.5 do 1 m prečnika i nekoliko mikrometara dužine. Jedarce. Citoplazmatična membrana Citoplazmatična membrana kod eukariota po morfologiji i hemijskoj gradi je slična membrani kod prokariota s tom razlikom što pored fosfolipida i proteina sadrži organske molekule sterole (uglavnom holesterol). Kod nekih kvasca ćelijski zid je izgradjen od polisaharida manana (polimer manoze) i glukana. u eukariotskoj ćeliji se nalaze različite organele karakteristične gradje : mitohondrije. Hemijska stuktura je raznovrsna ali nije izgradjen od peptidoglikana i jednostavnije je gradje od ćelijskog zida kod prokariota.acetilglukozamina. Hloroplasti sadrže DNA i ribozome 70 S i imaju izvesnu autonomnost u ćeliji.tilakoide. Teško je opisati tipičnu eukariotsku ćeliju alga. u sastav ćelijskog zida ulazi takodje šećer glukoza. Pre svega razvićem ER membrana ostvaruje se velika površina za metaboličke aktivnosti ćelije. insekata.biljaka. a nalaze se i slobodni u citolpazmi. Osim toga. Hromozomi se sastoje od molekula DNK za koje su vezani proteini. kod eukariota postoji intracelularni membranski sistem. Većina algi i gljiva imaju ćelijski zid koji daje čvrstinu i oblik ćelijama.procese exocitoze u ćeliji. Kod gljiva. životinja Teš tipič Eukariotska ćelija Eukariotska Ćelijski zid je neuporedivo prostije građe od ćelijskog zida kod prokariota i važno je da nemaju ćelijski zid od j peptidoglikana. Osim celuloze u ćelijskom zidu se mogu naći i drugi šećeri kao i neorganski molekuli (kalcijumkarbonat.

latentnom stanju mikroorganizmi mogu ostati veoma dugo.Azotobacter chrooococcum. Gljive obrazuju apotecije.rostrum.su loptasta zatvorena plodonosna tela u čijoj je unutrašnjosti smešten jedan ili mnoštvo askusa iz kojih se oslobadjaju askospore. ili organele za kretanje flagele i cilije flagele cilije Flagele eukariota su složenije gradje od prokariota. Pseudotecije-predstavljaju tvorevine koje sačinjavaju jedan ili više otvora formiranih u stromama. kleistotecije.koji služi za oslobadjanje askusa sa askosporama i vrat.specifičnim srujanjem citoplazme (pseudopodije kod ameba).Candida Sklerocije su strukture koje se razlikuju po obliku. Ove spore imaju debele zidove i pune su glikogena i masti tako da kada se nadju u povoljnim uslovima veoma brzo klijaju u začetak micelije (vegetativno telo gljive) ili ćeliju koja se dalje razmnožava pupljenjem. Oospore stvaraju predstavnici nekih gljiva i algi. Bazidiokarpi.članak) One nastaju segmentacijom hifa i pravougaonog su oblika. gljive . Kleistotecije. Sklerocije imaju spoljni deo gde su hife sabijene ili povezane tako da su izgubile končast izgled i obrazuju tzv lažno tkivo. pseudotecije. U takom pritajenom tj. Kada ponovo nastupe povoljni uslovi života iz oblika za konzervaciju se stvaraju normalne vegetativne ćelije koje nastavljaju sa rastom i razmnožavanjem. Vlakna su bazalnim telašcom vezani za ćeliju.Oblici za konzervaciju kod eukariota su : ciste. ali su kraće i brojnije.tubulin. peritecije. kroz otvor piknidije konidije slepljene sa sluzi izlaze i spoljnu sredinu.Organele za kretanje Pokretne -skoro sve protozoa. Strome se nalaze na miceliji ili na napadnutim biljnim delovima biljke kod parazitnih gljiva. bazidiokarpe itd. Sastoji se od dva centralna vlakna. a nastaju od gusto sabijenih i isprepletanih hifa u kojima se smanjuje sadržaj vode a povećava količina rezervnih hranljivih materija. sklerocije. piknidije. Plodonosna tela se mogu formirati u stromama koje se sastoje od mase gusto sabijenih i isprepletanih hifa. Zid oospora je debeo i citoplazma puna rezervnih hranljivih materija Artospore . Obično su tamne boje i loptastog ili kruškastog oblika. U sastav zida ciste ulazi hitin. Svi mikroorganizmi nemaju sposobnost da stvaraju oblike za konzervaciju.oospore. Hlamidospore su oblici za konzervaciju karakteristični za kvasce i neke druge vrste gljiva.hlamidospore. zdele ili diska a mogu biti različite veličine. Oblici za konzervaciju mikroorganizama U nepovoljnim uslovima za život mikroorganizmi počinju da obrazuju specifične tvorevine koje ih štite. . okružene sa devet perifernih vlakana. tako da to i nisu prava plodonosna tela.(grčki arthros. Cilije organele za kretanje koje su slične flagelama. boje kao i unutrašnje organizacije. Piknidije. veličini i boji. Peritecije imaju otvor -ostiola.pseudoparenhim i unutrašnji deo koji je znatno rastresitiji. Artospore i plodonosna tela. nekih i algi. Obrazovanje cisti je karakteristično i za neke bakterije. peritecije. Plodonosna tela-Stvaraju ih gljive. celuloza kao i CaCO3 i SiO2.su specijalne tvorevine koje se nalaze pojedinačno ili u grupama na stromama. Zid artospora je debeo i izgradjen od lignina i kutina.to su plodonosna tela u kojima se nalaze bazidiospore Oni mogu biti različitog oblika i izgleda. Svako vlakno je cevčica u čiji sastav ulaze identični proteinski molekuli. Najveći stepen organizacije je kod pečurki koje imaju dršku i klobuk šeširić. Kretanje. Citoplazma je dosta gusta i ima puno hranljivih materija. Prema obliku to su široko otvorena plodonosna tela u obliku pehara. Ciste okruglog oblika debelih zidova čime se povećava otpornost prema faktorima spoljašnje sredine. Apotecije-stvaraju neke vrste gljiva. Ova plodonosna tela pručaju najbolju zaštitu askosporama.neke alge. su delimično otvorena plodonosna tela najčešće kruškastog ili flašastog oblika u kojima se obrazuju askusi sa askosporama. Ciste su oblici za konzervaciju kod protozoa. U njenoj unutrašnjosti nalaze se konidiofori sa konidijama.

Virusi imaju životni ciklus koji se sastoji iz više etapa i koji otpočinje uspešnom infekcijom ćelije domaćina. ulaskom u živu ćeliju virusi koriste ribozome. Ovaj proces dovodi do promena u ćeliji domaćina a u nekim slučajevima je kontrola metaboličkih procesa u ćeliji virusom potpuna. genetički kontinuitet poseduju svi živi organizmi. dok je kod drugih izgrađen od više različitih tipova proteina. nikada obe. tako je Vakcina virus krupan (300x200x200nm) a bakteriofag f2 MS2 24nm. Repić je šuplja cevčica koja se kod nekih virusa završava pločicom sa šest veoma tankih kukica. metabolizam inficirane ćelije prestaje i krajnji rezultat je smrt ćelije. glavičasti). Ulazak nukleinske kiseline i ćeliju domaćina se vrši na razne načine ali ulasku uvek predhodi adsorpcija. Virusi su veoma sitni mikroorganizmi koji se ne mogu videti svetlosnim mikroskopom. Virusi nisu ćelije jer poseduju samo jedan molekul nukleinske kiseline koja može biti DNK ili RNK a nemaju neophodne sastojke za stvaranje energije i sintezu proteina. bakterija. U žive sisteme se virusi ubrajaju zahvaljujući osobini posedovanja genetičke informacije neophodne za sopstvenu replikaciju. algi.Virusi mogu živeti u ćelijama invertebrata. OTROV Virusi su najsitniji i najednostavnije građeni mikroorganizmi Ruski bakteriolog Dmitri Ivanovski . Kontakt ćelije i virusa omogućen je specifičnom hemijskom reakcijom izmedju molekula receptora na površini ćelije i kapsida virusa. uočava se I izvesna heterogenost u pogledu veličine. končasti. Virusi koji napadaju bakterije. čiji je omotač od proteina upakovana je nukleinska kiselina sa velikom efikasnošću. pripajanje virusa za ćeliju.Osnovne etape životnog ciklusa su slične bilo da virus napada bakterijsku ćeliju ( bakteriofag). Nukleinska kiselina kod virusa je cirkularna ili linearna. čaurasti) Nukleinska kiselina i kapsid sačinjavaju nukleokapsid.spiralni. kapsomera. Virusi se mogu podeliti u više tipova u zavisnosti od arhitekture kapsida-heliks. Ebola virus 970nm. Čestica virusa se naziva viron i sastoji se od nukleinske kiseline : DNK ili RNK (nikada obe) i proteinskog omotača. protozoa. kod virusa influence 1% dok kod nekih bakteriofaga iznosi 50%. ADSORPCIJA PENETRRACIJA Lizogeni ciklus . U glavi faga. gliva. NUKLEINSKA KISELINA Virusi su izgrađeni od nukleinskih kiselina DNA ili RNA. Iako su svi virusi izuzetno malih dimenzija ipak. biljka.mozaičnu bolest duvana izazivaju infekcioni agensi koji su sitnije od bakterija. Po obliku mogu biti izduženi (štapićasti.tipu kubne simetrije. Razmnožavanje virusa je jedinstveno u živom svetu: jedan virion može dati i do hiljadu svojih identčnih kopija. Kapsid se sastoji od kapsid identičnih strukturalnih komponenti. ali mozaični virus duvana izolovao je prvi put američki hemičar Wendell Stanley 1935. Nukleinska kiselina kod virusa je obavijena proteinskim omotačem. Svaki virus sadži nukleinsku kiselinu koju okružuje proteinski omotač. Virusi imaju raznovrsne oblike ali svi virusi imaju jedinstvenu građu. odnosno razmnožavanje virusa. polimorfni. Ovu osobinu odnosno. biljnu ćeliju (biljni virus). Glava-po repić gradjen po tipu spiralne simetrije. Kod nekih virusa kapsid je izgrađen od jednog tipa proteina. vertebrata.bakteriofagi Glava. svoje rastenje i reprodukciju. ili životinjsku ćeliju (animalni virusi). Virusi nemaju ćelijsku organizaciju -acelularni Nalaze se na najnižem stupnju organizacije živih sistema. polihedar. Procentualno učešće nukleinskih kiselina u odnosu na protein je različito. van žive ćelije nisu u stanju da samostalno vrše metabolitičke procese i da se samostalno razmnožavaju Medjutim pošto nose genetičke informacije u svojoj nukleinskoj kiselini. domaćina za sintezu sopstvenih proteina.ACELULARNI ORGANIZMI VIRUSI lat. enzime i dr. koji se naziva kapsid.g.Neophodno je da nukleinska kiselina virusa dospe u ćeliju domaćina i omogući dobijanje infektivnih kopija odgovarajućeg virusa.

Sintetiše u 24h 0. Hemijski sastav hranljivih materija Za normalan rast i razmnožavanje mikroorganizama potreban je veliki broj elemenata .Metabole .Kod mikroorganizama je naprotiv fiziološka prilagenost enzima.Mikroorganizmi mogu da koriste različite izvore ugljenika. Nutritienti se mogu podeliti u dve grupe : 1. zahtevima prema izvorima C. Br. . Mikroorganizmi njenom hemijskom sastavu i strukturi ka i brzini proticanja metabolitičkih reakcija. Svakako da su male potrebe za hranom uslovljene i malom masom njihovih ćelija. Oni su neophodni za sintezu vitamina B12 (Co). Metaboliza m-skup biosinteza ili anabolizam degradativni metabolizam ili katabolizam OSNOVNE KARAKTERISTIKE METABOLIZMA KOD MIKROORGANIZAMA načelo o biohemijskomm jedinstvu organizama načelo Biohemijska istraživanja su pokazala mikroorganizmi imaju mnogo zajedničkih osobina sa drugim živih organizama. promenamorfologija ćelije.Mo.grčki – mikroorganizama. Postoje organizmi koji za svoje potrebe zahtevaju veoma malu količinu hrane. masne kiseline. za isto vreme 500kg. Co. Makronutritienti (CaFé Mg CHOPKNS). uslovi spoljnje sredine morfologija ćelije. kod prokariota jedna belančevina vrši veći broj funkcija. ali i njihova velika fiziološka raznovrsnost. šećeri. Autotrofi Kod mikroorganizama su procesi katabolizma i anabolizma veoma povezani. Ima mesta za samo 105 proteinskih molekula pa takva ćelija ne može stvarati enzime koji joj nisu potrebni. Mikronutritienti. U procesima metabolizma mikroorganizmi mogu koristiti različite substrate. U svakoj od reakcija učestvuju specifični enzimi. Mala veličina ćelije ima veliki značaj za brzinu proticanja biohemijskih reakcija. Si. Caulobacter u vodi koja dugo stoji kao površinski sloj.B. ISHRANA MIKROORGANIZAMA Osnovno svojstvo mikroorganizama njihova mala veličina. Osim razlike koja postoji izmedju mikroorganizama i drugih organizama prisutna je razlika izmedju samih mikroorganizama. Potrebe mikroorganizama u hrani Ishrana je značajan fiziološki proces kod mikroorganizama kojim se vrši snadbevanje ćelije hranljivim materijama neophodnim za rast. Svi biohemijski procesi koji se odvijaju u eukariotskoj ili prokariotskoj ćeliji odvijaju se pod dejstvom enzima. 1. do krajnjeg produkta. metabolički put. Pored toga ishranom se obezbedjuje enrgija koja se može odmah trošiti ili se pak akumulira u jedinjenja bogata energijom u ćeliji. aromatične komponente. sintezi enzima (Mo. Više biljke i životinje imaju nepromenljivu količinu enzima. kvasca sintetiše više od 50kg. kudikamo veća. . 2. a samim tim i različite puteve u procesima metabolizma. Substance koje se koriste u katabolizmu i anbolizmu označavaju se kao hrana. Za normalan rast ćelije potrebna je odredjena količina hrane.Ukoliko su intezivniji procesi povezani. Ni. N i drugih elemenata. razviće i razmnožavanje. Eukariotni mikroorganizmi su sposobni da sintetišu daleko veći broj belančevina od prokariotskih mikroorganizama. Al. Mikronutritienti Za život mikroorganizama neophodni su i mikroelementi. ide od početnog materijala. . Tako se neke bakterije razmnožavaju i u destilovanoj vodi. uslovi Hranljive materije iz spoljne sredine energiju neophodnu za odvijanje fizioloških procesa u ćeliji. što je povezano sa njihovim malim dimenzijama. Pored ugljenika neophodan element je i azot. Pošto svaka belančevina ima svoju funkciju. amino kiseline. elemenata Patogene bakterije ( gotove organske materije). proteina. katabolizma utoliko su intezivniji i procesi anabolizma.Mlečne bakterije (određene amino kiseline). Zn. Hg. U jednoj ćeliji Micrococcus sp. koja služi za metabolizam odredjenog substrata. Sekvenca reakcija. preko niza intermedijera. (da li su kraći metabolitički putevi primitivniji ili su nastali od složenijih metabolitičkih puteva ? Slični da ali razlikuju po svojoj visokoj biohemijskom aktivnošću.59% energije dobijene u procesu katabolizmaMikroorganizmi se od drugih organizama razlikuju po veličini ćelije. Kod mikroorganizamastruktura ćelije utiče na proces metabolizma.nutritient. Hemijski sastav hrane i hemijski sastav ćelija mikroorganizama je veoma različit i zavisi od čitavog niza faktora.postoje kraći i duži metabolitički putevi koji su rezultat duge evolucije.5kg. Zn) itd.Ovih deset elemenata izgradjuju organsku materiju iz koje je izgradjena ćelija. Njihova funkcija nije u vezi sa imenom (mikro) već se ona vezuje za potrebu ćelija za ovim elemntima. jer postoji povoljniji odnos izmedju površine i zapremine. proteina. Metabolizam-skup svih hemijskih i biohemijskih reakcija koje se odigravaju u ćeliji mikroorganizama. Mikroorganizmi u procesima anabolizma koriste 25.FIZIOLOGIJA MIKROORGANIZAMA Fiziologija proučava sve fiziološke pojave i procese koji se odvijaju u životu mikroorganizama. Makronutritienti i 2. Hranljive materije koje iz spoljne sredine ulaze u ćeliju podležu nizu hemijskih transformacija. Ni.Kafe magistra Hopkinsa. Razmišljajući kako prehraniti sve veću ljudsku populaciju dolazi se do važnih podataka: govče mase 500kg.Mikroorganizmi sem toga imaju različite enzimatske sisteme.

Takve uslove ćelija ne bi mogla da preživi ukoliko bi se isključivo hranila putem pasivne difuzije. posredstvom specifične permeaze (beta-galaktozidna permeaza) i uz utrošak energije. šećerima. zrnca sumpora. glikogen. Riboflavin . purini i pirimidini. rastvorljivih proteina u periplazmatičnom prostoru. Hemijski sastav mikroorganizama Hemijski sastav mikroorganizama je veoma različit i zavisi od vrste mikroorganizama. Kod gramnegativnih bakterija. heterotrofe i miksotrofe.20 % i lipida 1 . a potreban N iz amonijaka. Mali molekuli i elektroliti mogu prolaziti iz spoljašnje sredine u ćeliju na više načina. težeći izjednačavanju koncentracija. Značaj aktivnog transporta je veliki za bakterije koje uglavnom žive i aktivno metabolišu u prirodnim sredinama sa niskom koncentracijom hranljivih materija. Prema izvoru energije autotrofi se dele na HEMOTROFE I FOTOTROFE. Pored aktivnog transporta u kome ne dolazi do hemijske promene molekula. zatim šećera 10. Vitamin K. Prema načinu usvajanja ugljenika mikroorganizmi se dele na autotrofe. voda ulazi i izlazi iz ćelije pasivnom difuzijom. Lipidi kod bakterija mogu biti u slobodnom obliku ali se najčešće nalaze u vezanom stanju stvarajući gigantske molekule.permeaza. Od organskih komponenti najviše ima belančevina 50 .U proseku u ćeliji mikroorganizama najviše ima vode 75. time olakšavaju prolazak kroz membranu i disociraju se na unutrašnjoj površini membrane. AKTIVNI TRANSPORT-Ovo je veoma brz i specifičan proces koji omogućava akumulaciju hranljivih materija u ćeliji nasuprot gradijentu koncentracije. stepena aeracije. Proces omogućava da rastvori u energije ćeliji budu 100. proces je brži i specifičniji. Medjutim za razliku od pasivne difuzije. Za sintezu je potrebna energija. Proteini se nalaze u citoplazmi. Transportni sistemi u citoplazmatičnoj membrani bakterija su najbolje proučeni.1000 puta koncentrisaniji od rastvora u spoljašnjoj sredini. a manjim delom kao hidratisana i jonski vezana voda. mnogi šećeri i njihovi derivati se fosforilišu prolaskom kroz membranu i kao takvi ne mogu da se vrate nazad. Specifičan gen (lacY) kontroliše sintezu laktozne permeaze. hrane i starosti ćelije. ali su one male. Ovaj proces je čest kod eukariota i veoma je redak kod prokariota. kod bakterija može doći do specifične modifikacije koja ne dozvoljava prolaz molekula kroz ćelijsku membranu.Faktori rasta su specifične organske komponente koji su potrebni mikroorganizmima u malim količinama ali sami mikroorganizmi ne mogu da ih sintetišu. medjutim odigrava se uz pomoć specifičnih proteina membrane . amino kiseline. Od ovih jedinjenja mikroorganizmi sintetišu organku materiju.90 %.30%. Na primer. Izolovano je preko 100 specifičnih “nosača” koji stvaraju komplekse sa aminokiselinama. uz pomoć permeaze i uz utrošak energije. PASIVNI TRANSPORT ili PASIVNA DIFUZIJA-Ovo je najednostavniji mehanizam transporta materija.). Na primer. te nema utroška energije. Postoje razlike u sadržaju amino kiselina u proteinima mikroorganizama ove razlike mogu nastati i zbog sadržaja hranljive sredine.coli. jedru. dok ostatak U čini suva materijaAzotobacter chrococum ima 85% vode Bacterium coli73%. AUTOTROFNI MIKROORGANIZMI-Ovi mikroorganizmi sami sebi stvaraju hranu koristeći jednostavna neorganska jedinjenja iz kojih sintetišu organska jedinjenja. već se zadržavaju u ćeliji. Neke vrste mikroorganizama mogu u svojim ćelijama da nakupe različite akumulativne materije kao što su skrob. . Kada količina vode u ćeliji padne ispod ispod odredjenog minumuma dolazi do zaustavljanja rast a potom i do smrti. učestvuju u transportu hranljivih materija. ulja. Permeaze se vezuju za specifične molekule na spoljašnjoj površini membrane. materija Voda u ćeliji se najviše nalazi u slobodnom obliku. nitrita. USVAJANJE UGLJENIKA-Ugljenik čini 50% od suve mase ćelija jedan je od najznačjnijih elemenata u ishrani mikroorganizama. što omogućava brži ulazak laktoze u ćeliju od njenog izlaska. Sadržaj mineralnih materija je uglavnom oko 10%. ćelijskom zidu. nitrata. Zahvaljujući vodi omogućeno je odvijanje svih biohemijskih procesa u ćeliji. Biotin. aktivan transport je često vezan za prisustvo nosača. Jedan od mnogobrojnih primera aktivnog transporta kod bakterija je dobro proučen transport šećera laktoze kod E. koji nemaju katalitička svojstva kao permeaze. membrani. OLAKŠANA DIFUZIJA-je proces sličan prethodnom. masti. neorganskim jonima itd. Najčešće su to vitamini (Tiamin B-1.80%. i tako zajedno sa permeazama. Autotrofni mikroorganizmi koriste ugljenik iz ugljen dioksida i karbonata. Mikroorganizmi u ishrani koriste prosta i složena ugljenikova jedinjenja. Kao kod pasivnog transporta molekuli se prenose sa višoj ka nižoj koncentraciji. Energija stvorena u toku metabolizma se koristi da se jačina veze koja se stvara izmedju permeaze i laktoze na spoljašnjoj površini membrane znatno smanji na unutrašnjoj membrani. Bacillus mycoides 88%. MEHANIZAM USVAJANJA HRANLJIVIH MATERIJA Materije potrebne za ishranu mikroorganizama nalaze se u sredinama koji ih okružuju. To je nespecifičan i uglavnom spor proces koji se dešava pri razlici u koncentracijama rastvora spoljašnje sredine i ćelije. U zavisnosti od veličine molekula i njihovog naelektisanja materije će prolaziti kroz citoplazmatičnu membranu u oba pravca. Mutacija u ovom genu onemogućava transport i metabolizam laktoze i pored toga što su enzimi za metabolizam laktoze prisutni u ćeliji.

Bakterije koje vrše redukciju nitrata do elementarnog azota nazivaju se denitrifikatori. gljive. U prirodi se nalazi u slobodnom. Proteolitski mikroorganizmi su veoma rasprostranjeni u zemljištu u igraju značajnu ulogu u procesu amonifikacije tj. S0. Heterotrofi koji koriste u ishrani živu organsku materiju nazivaju se paraziti. nitrati.Nostoc.3 x 105J 2FeCO3+ 1 1/2O2 + 3H2O = 2Fe(OH)3 + 1.Neke vrste bakterija i gljiva mogu da usvajaju azot iz amonijumovih soli. Miksotrofni mikroorganizmi -Ova vrsta mikroorganizama može da koristi autotrofan i heterotrofan način ishrane.ovi mikroorganizmi nazivaju se azotofiksatori. crvene i zelene sumporne bakterije F o t o h e t e r o t r o f n i . kao i mikroorganizmi koji koriste azot iz amonijaka. Na osnovu toga izvršena je podela na : 1. Oni su široko rasprostranjeni u prirodi. gvoždjevite bakterije koje oksidišu Fe2+. U odnosu na usvajanje azota svi mikroorganizmi se dele na: aminoautotrofe. Propionske bakterije mogu kao dopunski izvor ugljenika koristriti CO2. alge gljive.8 x 105J HNO2 + 1 1/2O2 = HNO3 + 0. U ovu grupu spadaju -cijanobakterije. S2O3. 2. Ovi heterotrofi nazivaju se saprofiti. Na osnovu toga šta koriste kao izcor ugljenika ovi mikroorganizmi se dele na : 1. Azotobakter. U ovu grupu spadaju cianobakterije . masti i belančevine. Hemoheterotrofi Hemoautotrofi mikroorganizmi koriste ugljenik iz CO2.Usvajanje azita iz soli amonijak. zatim sumporne bakterije koje oksidišu H2S do sumpora. Pojedine autotrofne sumporne i gvoždjevite bakterije u sredini sa više organske materije prelaze na heterotrofan način ishrane. amonijum laktat. Azospirillum. Fotoheterotrofne F o t o a u t o t r o f n i organizmi koriste sunčevu svetlost za proces sinteze a kao izvor ugljenika koriste CO2.amonijum fosfat. Fe2+. i proteolitski mikroorganizmi koji koriste amino kiseline iz mrtvih organizama. protozoe.7 x 105J S + 1 1/2O2 = H2SO4 +5. već moraju da koriste gotove amino mikroorganizmikiseline iz peptona i belančevina. odnosno oksidacijom neorganskih ali i organskih jedinjenja. HETEROTROFNI MIKROORGANIZMI Ovi mikroorganizmi kao izvor ugljenika koriste razna organska jedinjenja u prvom redu šećere.7 x 105J H2S + 1 1/2O2 = S + H2O + 1. vodi. aminoheterotrofe Aminoautotrofni mikroorganizmi sintetišu belančevine iz prostih oblika mineralnog ili elementarnog azota. nitriti. Kod aminoheterotrofa razlikujemo dve grupe : paraziti koji za sintezu belančevina koriste amino kiseline iz živih organizama. U ovu grupu spadaju mikroorganizmi koji koriste molekularni azot iz vazduha.) u obliku organskih jedinjenja (amino kiselina. S03. zatim u obliku neorganskih komponenti (amonijak. amonijum karbonat. nitrata i nitrita.Usvajanje nitratnog azota. Ova grupa je najzastupljenija u prirodi. Hemoautotrofi. Žive u zemljištu i vodama. proste i složene belančevine).. FOTOTROFI Ova grupa mikroorganizama energiju potrebnu za sintezu organske materije dobija od sunčeve svetlosti i na taj način sinteza organske materije označva se kao fotosinteza. Veliki broj heterotrofa koristi mrtvu organsku materiju. bakterije iz rodova Bradirizobijum. U ovu grupu spadaju crvene i zelene nesumporne bakterije. NO2. pa iz propionske kiseline i CO2 grade ćilibarnu kiselinu.Veliki broj bakterija može da koristi nitritni i nitratni oblik azota za sintezu svojih belančevina. USVAJANJE AZOTA Azot je veoma važan element jer ulazi u sastav svih belančevina protoplazme i jedra. razgradnje proteina do amonijaka . . Energiju za te procese dobijaju iz oksidacije neorganskih jedinjenja NH4.za sintezu organske materije. Fotoautotrofne i 2. Usvajanje elementarnog azota. bakterije.Ovi mikroorganizmi kao izvor nergije koiste sunčeve zrake a kao izvor ugljenika koriste neka prosta orgnska jedinjenja.H e m o t r o f n i organizmi energiju za sintezu organske materije dobijaju u toku procesa hemosinteze. Aminoheterotrofni mikroorganizmi-ne mogu da sintetišu amino kiseline.0 x 105J H2+ 1 1/2O2= H2O + 2.7 x 105J Hemoheterotrofi -Ovi mikroorganizmi ugljenik dobijaju iz organskih jedinjenja a i neophodnu energiju dobijaju iz organskih jedinjenja. Oni žive u biljnim i životinjskim tkivima i obično izazivaju odredjene bolesti pa se zato nazivaju i patogeni mikroorganizmi. zemljištu. Anabena. elementarnom obliku. U ovu grupu spadaju nitrifikacione bakterije. koje vrše oksidaciju amonijaka do nitrata. NH3 + 1 1/2O2 = HNO2 + H2O + 2. u ovu grupu spadaju. U ovu grupu spadaju mnoge bakterije. Rizobijum. vodonične bakterije koje oksidišu H do H2O. do ferihidroksida.

Veoma je značajan jer ulazi u sastav nukleoproteida. S druge srtane budući da smo s njima u neprekidnom dodiru. Zahvaljujući osobini da može da prelazi iz redukovanog u oksidisani oblik gvoždje je dobar katalizator oksido. Sumpor vodonik bakterije koriste i oksidišu ga preko elementarnog s do sulfata. Mikroorganizmi koriste S iz organskih i neorganskih jedinjenja. Ima važnu funkciju u svim Magnezijum procesima fermentacija. Kalijum. Troponema paladum (sifilis) uzgaja se u testisima kunića i ne može se uzgajati na veštačkim podlogama. sastavljene od miliona jedinki. cisteina i metionina. Izučavanje rasta mikroorganizama. Populacije nastaju u manje ili više definisanim uslovima sredine nazivaju se kulture. Kalcijum . DEFINICIJA RASTA . paladum Dva osnovna postupka omogućavaju izučavanja u mikrobiologiji: izolovanje odredjenog mikroorganizma iz mešovite populacije i gajenje. Magnezijum. kao i u biosintetičkim procesima.Izvor kalcijuma su njegove vodorastvorljive soli. za razliku od mešovite kulture koja sadrži više vrsta mikroorganizama. gvoždje.redukcionih procesa. Pored toga ulazi u sastav jedinjenja bogatih energijom (ATP). Čiste kulture sadrže samo jednu vrstu organizama. kalcijum. ali i za primenu u metodama kontrole rasta. rast populacije u veštačkim.Značajan je u transformaciji ugljenih hidrata. Gvoždje. Razvoj metoda u mikrobiologiji omogućio je da se u laboratorijskim uslovima gaje mikroorganizmi pod kontrolom čoveka Pošto se izučavanjem jedinki može dobiti samo ograničena količina informacija.Učestvuje kao katalizator mnogih biohemijskih reakcija.Potrebe mikroorganizama za gvoždjem su male. Ovi postupci su u osnovi slični za sve mikroorganizme. a samim tim i u prenošenju naslednih osobina na potomstvo. Sumpor -Ulazi u sastav amino kiselina cistina. magnezijum. Mikroorganizmi fosfor koriste iz neorganskih (fosfomobilizatori) i organskih (fosfomineralizatori) jedinjenja. Na primer. žrtve smo i njihovih štetnih aktivnosti. Mikroorganizmi ga koriste iz različitih soli a najčešće iz soli fosforne kiseline K2HPO4 i KH2PO4. Mycobacterium leprae (uzročnik lepre) slabo.Stimuliše sintzu nukleoproteida kao i aktivnost enzima fosfataze. mikrobiolog proučava . vitamina biotina i tiamina. Fosfor.On je neophodan za razvoj pojedinih mikrorganizama i veoma često je u kombinaciji sa hlorom. kao i u sastav koenzima A. kalijum.USVAJANJE OSTALIH ELEMENATA Najznačajnije materije neophodne u ishrani mikroorganizama su fosfor. natrijum i hlor.populacije. Vrši aktivaciju enzima i potreban je ćeliji kao regulator reakcije sredine. faktora koji utiču na taj rast i mogućnost preživljavanja u različitim uslovima sredine značajni su za shvatanje fundamentalnih procesa. Natrijum METABOLIZAM RAST MIKROORGANIZAMA I KRIVA RASTA RAST MIKROORGANIZAMA Mikroorganizmi su metabolitske mašine sa velikim potencijalom za umnožavanje Mikroorganizmi rastu i razmnožavaju se u veoma heterogenim prirodnim sredinama. On ulazi u sastav citohroma koji su značajni za sintezu ATP. samo jedan patogeni streptokok ubrzo može toliko povećati živih ćelija u telu da izazove visoku temperaturu ili čak smrt. ali je život bez njega nemoguć. laboratorijskim uslovima. koje su neophodne kako za uništavanje štetnih tako i za maksimalno korišćenje onih mikroorganizama koji na primer učestvuju u proizvodnji hrane ili sintezi antibiotika. Natrijum. sumpor. Neke bakterije ne mogu rasti na sintetskim podlogama.

. Rast ćelije rezultuje u porastu veličine i težine i najčešće predhodi ćelijskoj deobi. Faza odumiranja otpočinje smanjenjem ukupnog broja živih ćelija u populaciji. RAST POPULACIJE Brzina rasta mikroorganizama je važan parametar u mikrobiologiji koji omogućava predvidjanje koncentracije organizama u vremenu i služi kao osetljiv indikator stanja mikroorganizama. dok drugi deo ćelija odumire. Vremenski period u kome se ćelije nalaze u lag fazi zavisi od niza faktora. dolazi do povećanja veličine i težine ćelije. rast je praćen ćelijskom deobom što rezultira povećanjem broja ćelija. Kriva rasta je grafički prikaz odnosa broja ćelija u populaciji i vremena inkubacije kulture.faza adaptacije. od četri osam itd. pri čemu se ćelija podeli na dve kćerke ćelije. ukoliko su ćelije tretirane agensima koji ih oštećuju kao i ako su ćelije iz bogatog hranljivog medijuma prenete u siromašni medijum. posledice ćelijskog rasta i deobe. Uveliko je smanjena količina hranljivih materija. Medjutim. kao i drugih ćelijskih struktura.).Rast se može definisati kao kvantitativno povećanje ćelijskih sastojaka i struktura. Stacionarna faza je faza u kojoj se broj živih ćelija ne uvećava. Broj ćelija je konstatan jer se jedan deo ćelija može nalaziti u aktivnoj deobi. Ćelije u ovoj fazi su mlade i veoma biohemijski aktivne. promenjen pH i nagomilana velika količina toksičnih materija. Rast populacije rezultuje u povećanju broja ćelija. Log ili eksponencijalna fazaje faza aktivnih deoba ćelija u populaciji geometrijskom progresijom. odnosno vremenom potrebnim da se broj ćelija u populaciji udvostruči.koja obuhvata vremenski period od zasejavanja do početka deobe ćelija. Konvencionalno se rast populacije iskazuje vremenom generacije. koje se dobijaju zasejavanjem čiste kulture bakterija u sterilni medijum. Ukoliko se rast dešava u odsustvu ćelijskih deoba. duži je ukoliko su ćelije zaejane iz stare kulture. Dužina trajanja stacionarne faze zavisi od vrste mikroorganizama i uslova sredine. npr. KRIVA RASTA BAKTERIJA Karakteristične sekvence u rastu populacije. nukleinskih kiselina.početna faza. kod većine organizama. medjutim veoma intezibni biohemijski procesi se odigravaju u ćeliji : sinteza proteina. Uobičajeno je da se u mikrobiologiji meri rast populacije. Rezultat veoma aktivnih metabolitičkih procesa u prethodnoj gazi je promena u sastavu podloge : neki sastojci su utrošeni a nakupljaju se toksični podukti metabolizma. brzina rasta se može izraziti brojem generacija na sat (min). a može varirati od nekoliko sati do nekoliko dana. RAST POPULACIJE Rast populacija bakterija je eksponencijalni (logaritamski) i posledica je umnožavanja jednoćelijskih organizama prostom deobom. Brzina ćelijskih deoba zavisi od spoljašnjih uslova (T. Broj ćelija ne raste. sastava medijuma i genetičkih karakteristika vrste. mogu se prikazati krivom rasta. Vreme trajana odumiranja je različito za različite mikroorganizme. odnosno kulture koja se kultura sastoji od ćelija koje se nalaze u istoj fazi rasta. Informacije o rastu individualnih bakterija se može dobiti izučavanjem sinhronih kultura. KRIVA RASTA Prva faza je lag faza . pH. itd. uvećava se masa ćelija itd. RAST Potrebno je razlikovati rast individulanih ćelija i rast populacija ćelija. od dve postaju četiri. Kod bakterijskih kultura rast se obično zaustavlja kada populacija dostigne 109 ćelija/ml. Alternativno. KRIVA RASTA SINHRONI RAST Iako populacija može da raste konstantnom brzinom sve ćelije u populaciji se ne dele istovremeno. kao i njihove intereakcije sa spoljašnjom sredinom.

Schematic diagram of a chemostat. biohemije (katabolizam i sinteza) kao i primenu u farmaceutskoj. Medjutim spektrofotometrijska merenja su primenjljiva pri relativno visokim koncentracijama bakterija. višak rastvora. KONTINUALNA KULTURA Na uprošćenoj šemi sistema za kontinualnu kulturu vidi se da je komora za rast u vezi sa rezervoarom sa sterilnim hranljivim rastvorom iz koga se stalno dodaje sveža podloga u sredinu u kojoj mikroorganizmi rastu. O2). Jedna od veoma efikasnih metoda je Helmstetter. SINHRONI RAST Alternativno. a device for the continuous culture of bacteria.nitrocelulozne). . nukleinske kiseline). The synchronous growth of a bacterial population. Prednosti gajenja bakterija u kontinualnoj kulturi su različite: stalni izvor ćelija u eksponencijalnoj fazi rasta na relativno niskoj koncentraciji hranljivog rastvora omogućava izučavanja iz oblasti genetike (selekcija mutanata). čija je brzina rasta regulisana koncentracijom hranljivog rastvora. ispiranjem svežim rastvorom sa filtra se odlepe novopodeljene ćelije. metode za dobijanje sinhronih kultura : menjanje spoljašnih uslova gajenja kulture: npr. odredjivanjem količine nekih ćelijskih sastojaka (proteina. Filtriranjem asihrone kulture ćelije se lepe za filtre. ekologije (efekat T. Kao što je već opisano.bakterije) odbijaju svetlost koja prolazi koja prolazi kroz njihovu suspenziju. uzastopnim menjanjem temperature na kojoj rastu bakterije ili dodavanjem sveže podloge kulturi na početku stacionarne faze rasta. gajenje bakterija u kulturi odredjenog volumena. bez dodavanja hranljivih materija ili uklanjanja produkata metabolizma. te se dobija sinhrona kultura.pH. kao i odredjivanje optičke gustine (apsorpcije) kulture. može se izvršiti selekcija ćelija koje se nalaze u istoj fazi primenom diferencijalnog centrifugiranja odredjene kulture. Stalnim dodavanjem i uklanjanjem rastvora odredjenom brzinom. Medjutim konstrukcijom posebnog aparata hemostata. omogućava se konstantna gustina bakterija u komori za rast. Sinhrona kultura je veoma kratkog veka. Kod bakterija koje su uniformne veličine.SINHRONI RAST Merenje rasta takvih kultura je ekvivalentno merenju rasta individualnih ćelija. koje se zasnivaju na činjenici da sitne čestice (npr.Cummingsova tehnika koja se bazira na principu da se neke bakterijske ćelije jače lepe od drugih na filtre . omogućen je neprekidan rast mikroorganizama.). pored mase može se meriti i broj ćelija očitavanjem na svetlosnom detektoru. Osim toga iz komore za rast stalno curi preko sifona. Sinhrone kultue se uglavnom koriste za dobijannje dovoljno ćelijskog materijala za biohemijska izučavanja. suspenzije koje sadrže oko 106 ćelija/ml su potpuno bistre. te su potrebne znatne količine kultura od 100 ml i više (jedna bakterijska ćelija je teška oko 50 x10-13g. METODE ZA MERENJE MIKROBIJALNOG RASTA Za odredjivanje ćelijske mase najčešće se koriste spektrofotometriske i nefelometrijske metode. METODE ZA MERENJE MIKROBIJALNOG RASTA Postoji više načina za odredjivanje ćelijske mase: merenjem suve ili vlažne težine odredjenog volumena kulture. Nedostatak većine metoda je nedovoljna osetljivost. populacija raste eksponencijalno u ograničenom vremenskom periodu. prehrambenoj i dr. KONTINUALNA KULTURA BAKTERIJA Populacija mikroorganizama se može održavati u eksponencijalnoj fazi rasta za duži period vremena korišćenjem kontinualne kulture. dok 107 ćelija/ml dovodi do slabog zamućenja. industrijama. Količina odbijene svetlosti je proporcijonalna masi prisutnih čestica (odnosno ćelija).

u specijalnim komorama pod mikrooskopom ili indirektne metode : zasejavanjem na čvrstu podlogu i brojanjem kolonija nastalih rastom živh ćelija posle odredjenog vremena. koje se razvijaju u hife. Kod polne reprodukcije formiraju se polne ćelije. fragmentacija i egzospore Neke bakterije kao Rhodopseudomonas acidophila reprodukuju se pupljenjem. veće ćelije će odbijati više svetlosti od sitnijih. rast i reprodikciju individualne ćelije i rast i povećanje populacije mikrobne kulture. Pupljenje je karakteristično za kvasce. Rastom membrane udaljavaju se mesta za koja su vezani hromozomi. Neki od procesa bitnih za kontinualan rast i deobu su opšte prirode. stvaranje energije. stvaraju se popreče septe i konačno dolazi do fizičkog razdvajanja čelije.konidije. Bacterial growth by binary fission. Gameti mogu biti iste veličine (izogameti) izogamija kada su gameti različite veličine (heterogameti) heterogamija kao savršeniji oblik razmnožavanja predstavlja obrazovanje jajne ćelije u oogoniji i pokretnih spermatozoida u anteridiji. Specifični procesi koji se dešavaju u toku rasta i deobe bakterijske ćelije kao sinteza novog ćelijskog zida. dok kod gramnegativnih bakterija novosintetisani materijal se umeće medju slojeve starog ćelijskog zida.gameti i fuzijom gameta nastaju zigoti . biosinteza i td. bez obzira na brzinu ćelijskog rasta deoba otpočinje oko 20 minuta posle udvajanja hromozoma. dividing by binary fission (TEM x92. Treba posmatrati dva fenomena.coli Replikacija kružnog bakterijskog hromozoma vezanog za citoplazmatičnu membanu započinje sa jednog mesta i odvija se u dva pravca. segregacija DNA u ćerke ćelije itd. još uvek su nedovoljno razjašnjene. Reprodukcija eukariotnih organizama Seksualna reprodukcija. Svaka konidija može da se razvije u novi organizam. formiranje poprečnih septuma. coli. odnos broja ćelija/ćelijska masa.750). Zigoti sadrže miksture genetskog matrijala od dva organizma. čelijske deobe Vreme replikacije je relativno konstantno kod E. jedna ćelija se podeli na dve kćerke ćelije nakon što je udvostručila svoju težinu i veličinu (binarna deoba). Na istoj temperaturi. Pošto je odbijanje svetlosti proporcijonalno ćelijskoj masi. Pored reprodukcije binarnom fuzijom prokarioti se razmnožavaju aseksualno (bespolno) : pupljenje.coli koja raste na 370C i iznosi približno 40 min. Taj pupoljak se povećava i najzad dobija veličinu majke ćelije i odvaja se od matične ćelije. naprimer korišćenje substrata. Bakterije koje se odlikuju filamentoznim rastom kao što je Nocardia reprodukuju se fragmentacijom. po završetku repliokacije novoformirani hromozom se vezuje za novo mesto na membrani. . Kordinacija replikacije i segregacije DNA sa čelijskom deobom je izučavana kod E. i proces počinje pojavom malog ispupčenja na ćeliji. DEOBA INDIVIDUALNE ĆELIJE Najveći broj bakterija razmnožava se prostom ćelijskom deobom. fission Rod-Shaped Bacterium. Sinteza novog ćelijskog zida je ograničena na odredjene regione postojećeg ćelijskog zida : kod grampozitivnih bakterija novi ćelijski zid se sintetiše na mestu stvaranja septuma.Osim toga. Genus Streptomyces i druge aktinomicete produkuju egzospore. E. U toku rasta i deobe bakterijske ćelije dešava se čitav niz citoloških i biohemijskih promena. za odredjene uslove rasta i za svaku vrstu organizama neophodno je odrediti kalibracione krive. Spajanje jajne ćelije i spermatozoida naziva se oogamija. Metode za odredjivanje broja jednoćelijskih mikroorganizama u suspenziji mogu biti direktne: brojanjem ćelija u tačno odredjenom volumenu.

kao I radijacija. Može biti organske i neorganske prurode (soli Fe. Kod relativne specifičnosti enzimi deluju na jedinjenja koja po hemijskom sastavu pripadaju različitim grupama. enzim ima optimum u kome je brzina reakcije najveća. a velik broj je dobijen u kristalnom obliku. koja odredjuju reaktivne i katalitičke osobine enzima. .apoenzim.B2. Koenzim Je termostabilan i prostijeg hemijskog sastava. kiseljenja mleka.Proteinski deo enzima. Brzina reakcije se smanjuje i aktivnost enzima se može izgubiti pri vrednostima koje se udaljuju od optimuma. dok inhibitori mogu biti joni teških metala. Mnogi koenzimi su fosforni estri raznih vitamina (B1.Enzimi pokazuju specifičnost na substrat na koji deluju. KARAKTERISTIKE ENZIMA .Kod grupne specifičnosti enzimi deluju na grupu srodnih jedinjenja. Aktivatori mogu biti joni metala (Na. Mg.). 1000 molekula proteina i 4 molekula RNA. To ima značaja jer posle smrti dolazi do autolize ćelije tj. samorastvaranja pod dejstvom sopstvenih enzima. To je jedini substrat na koji deluje ureaza. deluje u kombinaciji sa neproteinskim molekulom -koenzimom ili prostetička grupa. Zahvaljujući autolizi omogućeno je dovršavanje procesa sazrevanja sireva.700) ENZIMI Enzimi su biokatalizatori proteinske prirode koji ubrzavaju hemijske reakcije u ćeliji. Koenzim je uvek nebelančevinaste prirode i on obavlja hemijske promene odredjujući pravac i brzinu reakcije. hemijske materije. Mn. Enzimi imaju osobinu da deluju veoma dugo. U zavisnosti od primarne strukture. E. termostabilan Zn. Mo.Na njih deluju ekološki faktori. Maksimum delovanja enzima u odredjenoj sredini se postiže nakon najveće brojnosti mikroorganizama posle čega dolazi i do autolize ćelije. Zn) koji su u nekim slučajevima trajno vezani za enzim. U optimslnim uslovima koje su više od 10 milijardi pua brže od reakcija kada se odvijaju bez enzima. tzv. Za razliku od njih složeni enzimi imaju I ne proteinsku grupu. stereohemijska i relativna specifičnost. (1g invertaze hidrolizuje 1 tonu saharoze). Ljudi su stolećima koristili rad enzima i ne sluteći da oni kao i mikroorganizmi postoje. Ta dugotranost je ponekad tako velika da enzimi dejuju i posle izumiranja ćelije. Temperatura ubrzava enzimsku reakciju ali samo do određene granice. formiraju se regioni. Na taj način iz ćelije se oslobadjaju enzimi i produžavaju svoje delovanje duže vreme u odgovarajućoj sredini. K.Ca. Enzimi imaju specifičnu trodimenzionalnu strukturu. Apoenzim uspostavlja vezu sa materijom na koju će delovati. Primarnu strukturu enzima čini specifična polipeptidna sekvenca amino kiselina. Enzim je u osnovi izgradjen od amino kiselina. Broj molekula substrata koji koje izmeni jedan molekul enzima u sekundi.to je “oficir za vezu”. silaža stočne hrane itd. je između 1 do 1000 a i do 500000. Konformacija enzima odredjuje njegovu striktnu specifičnost: na površini molekule.Kod nekih vrsta protozoa. -”komandir”. Opisano je oko 2000 enzima. Uz učešće enzima komponente ćelije se sintetišu velikom brzinom. a k t i v n a mesta. u svakoj sekundi se sintetiše 4000 molekula masti. Aktivnost enzima zavisi od aktivatora i inhibitora. Enzimi se ne troše i ne menjaju u toku reakcije.B12). Postoji apsolutna. Na primer u odredjenom regionu ph vrdnosti ili t 0 . mostića. Tako proteaze deluju na peptidne veze raznih belančevina. grupna. -”komandir”. Preko aktivnog mesta dolazi do specifične kombinacije substrata S i enzima E koji daju komleks Enimsubstrat ES i najzad promenu substrata u produkt reakcije P. coli strains undergoing conjugation (TEM x27. bakterija i algi zastupljena je konjugacija gde se sadržaj dveju ćelija spaja preko konjugacionog kanala tj. Povećana temperatura može izazvati denaturaciju proteina.u malim količinama imaju veliku aktivnost. dok enzim ostaje nepromenjen : E + S ES E+P Nitrogenasa Nitrogenasa Prosti i složeni enzimi Mnogi su enzimi samo proteini i nazivaju se prosti enzimi. Stereohemijska specifičnost je karakteristična za optičke stereoizomere. (Ureaza hidrolizuje ureu do amonijaka i CO2. Cu). polipepridni lanac se može specifično uviti dajući sekundarnu i tercijarnu strukturu.(Arginaza deluje na L-arginin ali ne i na D-arginin. odnosno aktivan je samo holoenzim. O enzimima se njima dugo znalo. Tako kod E. Odvojeni delovi holoenzima nisu aktivni.coli koja se aktivno deli svakih 60 min.Brzina enzimske reakcije je direktno zavisna od koncentracije enzima i substrata (do nivoa “zasićenosti” enzima substratom) substratom) Različiti spoljašnji činioci utiču na brzinu enzimske reakcije. ENZIMSKA specifičnost specifičnost Apsolutna specifičnost se ogleda u delovanju enzima samo na jedan substrat.Zajedno čine holoenzim.

U Odsustvu triptofana reperesor je neaktivan Transkripcijom struklturnih gena I njihovom translacijom otpočinje sinteza triptofana u ćeliji.) koji karakteriše tip reakcije u klasi (prvi broj). 3. Na osnovu ovih osobina enzimi su podeljeni u šest grupa : 1.b. LIGAZE (sintetaze) katalizuju sintezu složenih organskih jedinjenja iz prostih. egzoenzime se izlučuju i deluju van ćelije a endoenzimi deluju u ćeliji. represorom. u subklasi (drugi broj). Sve sinteze koje obavljaju ligaze se vrše uz utrošak energije koja se dobija uglavnom iz ATP. lipaze. koja dovodi do inaktivacije represora. U ovu grupu spadaju enzimi proteaze. koja omogućava aktivan transport laktoze u ćeliji. Svaki enzim prema novoj klasifikaciji ima svoj sistematski kodni broj (E. (asparaginsintetaza Molekularni mehanizmi regulacije Inhibicija povratnom vezom (“feedback inhibition). Aktivani represor se vezuje za operator. 4. Mikroorganizmi su veoma štedljivi i neće trošiti energiju na sintezu enzima ako za to nema potrebe. Sinteza inducibilnih enzima je objašnjena na modelu indukcije enzima beta. mesto inicijacije transkripcije gena koji učestvuju u sintezi triptofana.adaptibilni. može inhibirati sintezu svih enzima koji učestvuju u njegovom metaboličkom putu. Ovde spadaju dehidrogenaze koje sadr`e NAD. Represor koji je alosterni protein. omogućena je transkripcija gena koji učestvuju u sintezi beta galaktozidaze. i subsubklasi (treći broj). prema mestu obavljanja funkcije itd. prvo će se konstutitivnim enzimima metabolisati glukoza. OKSIDOREDUKTAZE . što dovodi do sinteze veće količine triptofana u ćeliji (od interesa za industriju). karboksilna.Podela enzima . Pri izomerizaciji dolazi do premeštanja atoma ili atomskih grupa u molekulima. nezavisno od svog substrata nazivaju se konstitutivnim. Supstanca koja inicira sintezu enzima je induktor a supstanca koja koči korepresor Ukoliko se ćelija nadje u sredini u kojoj se nalaze dva šećera : glukoza i laktoza. ona ulazi u ćeliju i metaboliše se. 2. Molekularni mehanizmi regulacije Pošto nema proizvoda prve enzimske reakcije. aktivira se vezivanjem za triptofan. Egzoenzimi su najčešće hidrolaze koja razlažu složena organska jedinjenja do prostih koje potom usvaja. čija je funkcija da vrši replikaciju određene molekule iRNA i preko nje sintezu odrenog polipeptidnog lanca. koji onemogućava da se RNK polimeraza veže za promotor.su enzimi koji katalizuju oksido. glukozidaze. neophodni za katabolizam substrata.c. FMN. .redukcione reakcije.C. Najčešće se prenosi metil grupa. sulfo. amino. FAD. povremeno dostupnih ćeliji. stom razlikom što je represor aktivan samo u odsustvu induktora. za razliku od inducibilnih emzima. Po utrošku laktoze ponovo se aktivira represor I sinteza beta galaktozidaze I permeaze prestaje. fosfataze. Tek po utrošku glukoze dolazi do indukcije enzima koji učestvuju u transportu i razgradnji laktoze. delova molekula ili grupa atoma pomoću koenzima sa jednog jedinjenja na drugo. (triozofosfatizomeraza) 6. kai i specifične permeaze. IZOMERAZE katalizuju izomerizaciju različiih jedinjenja pretvarajući ih u izomere. Piruvatdekarboksilaza katalizuje otcepljenje CO2 od pirogroane kiseline. Mehanizam indukcije je u osnovi sličan mehanizmu represije. Prema mestu delovanja enzimi se dele na egzoenzime i endoenzime. Svi enzimi koji se sintetišu u ćeliji. Izolovani su mutanti rezistentni na ovu inhibiciju . TRANSFERAZE katalizuju prenos odredjenih radikala. npr triptofan. Glukoza dovodi do represije niza inducibilnih enzima kod bakterija. prema reakciji koju katalizuju.galaktozidaze kod E.koji se sintetišu samo u prisustvu odgovarajućeg substrata. HIDROLAZE uz učešće vode katalizuju reakcije razgradnje i sinteze složenih organskih jedinjenja. 5. Represija konačnim produktom. coli. Krajnji produkt metaboličkog puta. nema substrata za ostale reakcije u nizu.c1 ).Mogu se izvršiti različite podele enzima : prema substratu na koji deluju. što dovodi do zatvranja puta sinteze. mehanizmom koji se naziva ”katabolička represija” Strukturalni segment gen je segment DNA. NADP.Indukcijom enzima mikroorganizmi se mogu adaptirati na korišćenje različitih substrata. Često se dogadja da prvi enzim nekog metaboličkog puta uz aktivno mesto ima i alosterno mesto koje se konbinuje sa krajnjim produktom istog metaboličkog puta.kružni hromozom kružni U metabolitičkom putu sinteze triptofana učestvuje pet enzima Strukturni geni ovih enzima su regulisani produktom regulatornog gena. kao i citohromi (a. Kombinacija alosternog mesta prvog enzima sa konačnim produktom.a3. LIAZE katalizuju odvajanje pojedinih grupa od substrata uz obrazovanje dvogubih veza ili prisjedinjavanje pojedinih grupa ili radikala sa dvogubom vezom. menja konformaciju enzima tako da ovaj dalje ne može katalizirati sopstvenu reakciju. npr. Dogod ima laktoze u spoljašnjoj sredini. One igraju veliku ulogu u procesima disanja i fermentacija prenoseći vodonik i elektrone pomoću koenzima. triptofanom. U prisustvu takvih substrata u ćeliji se indukuju enzimi. Indukcija enzima . šećera laktoze U prisustvu šećera laktoze. Četvrti broj je individualni broj enzima.

Da bi se svetlost emitovala mikroorganizmi zahtevaju 3-5 % NaCl u hranljivoj sredini. Represori su proteini i njih kodiraju regulatorni geni. gljivama i protozoama. a enzimi termogenih mo koriste se u čistom stanju u industriji. Ako se njihove spore nadju u konzervama sa hranom one preživljavaju sterilizaciju i kvare proizvode. segment koji veže represor zove se operator. Svojim enzimima termofilni ubrzavaju transformacije termofilne organskih materija i sredinu zagrevaju na oko 750C. Ovde spadajuepifitni mikroorganizmi a pigmenti ih štite od negativnog uticaja sunčeve svetlosti. fosfolipida Rast i razmnožavanje Akumulacija nutritienata (aktivni transport) i ekskrecija produkata metabolizma. mikrobiološ Odvija se kroz nekoliko faza. algi. transformišu u toplotu. u skladištima vune i pamuka.Prema tome da li se pigmenti zadržavaju u ćeliji ili se izdvajaju iz nje. polisaharida. dolazi do velikih šteta. Represori se vežu za određena mesta odgovarajućeg DNA i sprečavaju transkripciju odre|enih iRNA molekula. fotogeni. obavljala različite vrste rada : Izgradnja strukturnih delova ćelije. nukleinskih kiselina. u deponijama otpadnog materijala iz fabrika celuloze. koja može iznositi i do 75 % od ukupno oslobodjene. Transformacija hemijske energije u svetlosnu vrši se pomoću enzima luciferaze. FOTOGENI MIKROORGANIZMI . membrane. za razmnožavanje i kretanje a drugi veći deo 60 % oslobadja iz ćelije i transformiše u različite oblike. Dalje zagrevanje protiče pod uticajem enzima i hemijskim reakcijama.pigmente. Sinteza enzima.višak energije otpuštaju u obliku svetlosti a pojava se zove bioluminiscencija.U ovoj grupi mikroorganizama ima sporogenih bakterija. Umnožavanje termofilnih mikroorganizama je veoma brzo i tek kada se temperatura sredine poveća iznad 800C oni prelaze u konzervacione oblike. Fotogenih bakterija najviše ima u morima. stvaraju krupne kolonije. U prirodnim . Količina oslobodjene toplote zavisi od svojstava mikroorganizama i od uslova pod kojima se mikrobiološki procesi vrše. Da bi se toplota akumulirala sredina treba da bude slab provodnik.Hromoforni boje okolinu. Energija je ćelijama potrebna da bi .Postoji posebna grupa molekula nazvana represori. koristi se za zagrevanje leja u stakleničkoj i plasteničkoj proizvodnji povrća. aktinomiceta i gljiva. kada se nadju u odgovaraju}im uslovima višak enegrije otpušaju u obliku tplote. zelene i purpurne bakterije. spoljašnji omotači. Mesto na DNA molekuku gde se vežu molekuleRNA-polimeraze zovu se promotori. oslbadjaju se zapaljivi gasovi (CO. svetlosti. Termogeni mikroorganizmi se brzo razmnožavaju. hromogeni i aromogeni.Postoji posebna grupa molekula nazvana represori od kojih zavisi kada će doći do sinteze iRNA. luciferaze U ćelijama mikroorganizama nalazi se proteinsko jedinjenje luciferin koji u prisustvu kiseonika. Na ovim temperaturama onemogućena je dalja aktivnost mezofilnih mikroorganizama ali su stvoreni uslovi za termofilne. Sprečavanje terogeneze vrši se stalnim odžavanjem vlažnosti na niskom nivou i sprečavanjem aeracije.Hromoparni mikroorganizmi pigmente izdvajaju van ćelije. Ako se termogeneza odvija u gomilama vlažnog sena u silosima sa nedovoljno osušenim zrnom.oni mikroorganizmi koji višak energije nastale u disimilacionim procesima transformišu u obojene materije. prelazi u oksidativno stanje a oslobodjena energija se transformiše u svetlosnu. Materijali se ugljenišu. Znak su svežine mesa jer su osetljivi i na minimalne koncentracije amonijaka koji nastaje raspadanjem proteina. mikroorganizmi se dele na hromoforne i hromoparne. S druge strane proces termogeneze je koristan jer omogućava brže zgorevanje stajnjaka i komposta.50 0C. H2. Fotogeni mikroorganizmi se javljaju i na ribljem i drugim vrstama mesa. od kojih zavisi kada će doći do sinteze iRNA.400C što zavisi od vrste mikroroganizama. Ako ovi uslovi nisu ispunjeni fotogeni mikroorgsanizmi žive kao i drugi saprofiti. ENERGETSKE GRUPE MIKROORGANIZAMA Termogeni mikroorganizmi. Proces zagrevanja sredine pomoću termogenih mikroorganizama naziva se mikrobiološka termogeneza. faza mikrobiološka termogeneza -Prvo se u velikom broju umnožavaju mezofilni mikroorganizmi koji razlažu organsku mikrobiološ materiju i okolinu zagrevaju na 40 . Termogeni mikrorganizmi mogu biti štetni i u industriji konzervisanja. to su mesta odakle počinje sinteza iRNA.Hromoforni mikroorganizmi zadržavaju pigmente u ćeliji i ne hromoparne. lišajevi. imaju aktivan enzimski sistem.ćelijski zid. prisustvo kiseonika i temperaturu 15. te pod uticajem kiseonika dolazi do spontanih požara.višak enegije. aldehida i luciferaze otpušta vodonik. Ukoliko su pigmenti nerastvorljivi u vodi obojene su kolonije mikroorganizama jer se boja zadržava uz ćelije. Mikroorganizmi koji emituju svetlost pripadaju bakterijama. HROMOGENI MIKROORGANIZMI . Proces termogeneze protiče brže ako se u sredini nadju zajednice termogenih mikroorganizama. Kretanje Deo hemijske energije koja se stvara u toku disimilacionih procesa mikroorganizama koristi u biosintezam. Neke grupe mikroorganizama. aerobi su i prilagodjeni su na više temperature. Tu spadaju alge. CH4). boje i mirisa pa su dobili ime termogeni.

Oksidativna fosforilacija je proces u kome se enegija oslobodjena iz hemijskih oksidacija nutitijenata koristi za sintezu ATP od ADP-a. proteini do amino kiselina. Medju njima ima fitotoksičnih. Penicilliun roqveforti.produkuje aflatoksin. IZ UGLJENIH HIDRATA Mikroorganizmi koriste različite ugljene hidrate kao izvor energije.endotoksini. Istraživanja procesa razgradnje glukoze u toku metabolizma mikroorganizama počeli su otkrićem Buhnera 1897.g. Fosforilacija na nivou substratna. konstatovano je preko 50 toksina.vrste Streptococcus citrovorus.mikroalagalni produkti koji mogu biti uzročnici bolesti smrti ljudi cijanotoksini. KATABOLIZAM Katabolizam je deo metabolizma u kome se u toku razgradnje organskih jedinjenja oslobadja energija. reka. oni osiguravaju veliki broj malih molekula kao početnog materijala za metabolizam npr. Fotofosforilacija je proces u kome se energija sunca koristi za sintezu ATP od ADP-a. koja katalizuje sintezu ATP-a. aktinomiceta i gljiva MIKROORGANIZMIstvaraju veće količine jedinjenja prijatnog ili neprijatnog mirisa. . Pojava se zasniva na specifičnim fiziološkim procesima u kojima se stvara diacetil. DOBIJANJE ENERGIJE Prvi korak u katabolizmu organskih molekula razgradnja sliženih makromolekula u jednostavnije jedinice. koji je otkrio da ekstrakt kvasca može da fermentiše saharozu do etil alkohola.glukoza. imaju primenu u preradi poljoprivrednih proizvoda i u mlekarstvu.transportnom sistemu koristi za sintezu ATP.aktinomicetin. galaktoza.transportnog sistema rezultira akumilacijom protona na jednoj strani membrane (spoljašnja strana bakterijske ćelije) i manjak protnona na suprotnoj strani (unutrašnjost bakterijske ćelije). repu. Na primer. sira. biljke. 2. Stvaranje ATP-a kod mikroorganizama ATP se sastoji iz adenina riboze i fosforne kiseline a energija se akumulira u anhidridnim vezama.Producenti mirisa na zeljište su aktinomicete. Većina heterotrofnih mikroorganizama najčešće koristi glukozu. bunara.proces u kome se fosfatna grupa direktno dodaje na ADP. ATP se stvara fosforilacijom ADP. ADP-a Engleski biohemičar Peter Mitčel je dobio Nobelovu Nagradu za objašnjenje kao se oslobodjena energija u elektron. celer i ribu. To dovodi do toga da je jedna strana ima veće pozitivno naelektrisanje i kisela je u odnosu na drugu : Enegiju koja se oslobodi u oksidacionim reakcijama protonska punpa izbaci sa spoljašnje strane citoplazmatske membrane. AROMOGENI MIKROORGANIZMI-U toku metabolizma neki predstavnici bakterija.Pripremanje pavlake. Ovom procesu mnogi biohemičari posvetili su veliku pažnju. pentoza. mirisa na staju Escherichia coli i Aerobacter aerogenes a neke vrste roda Pseudomonas produkuju miris na krompir. Postoji sumnja da neki od toksina prisutni u pijaćoj vodi u vrlo niskim koncentracijama predstavljaju faktor rizika u razvoju kancera. Oksidativna fosforilacija 3. dok u mleku i mlečnim proizvodima uzrokuju i kvarenje.sir. manoza. skrob se razgrađuje do glukoze. Medju gljivama aktivni producenti toksina su vrste iz roda Penicilium. longiosporin i dr. Iako ti početni koraci neproizvode upotrebljivu energiju. kao i mikrobicidnih i mikrobistatičnih antibiotika. Protoni se vraćaju u ćeliju uz pomoć ATPaze. Prema procesima u kojima nastaje fosforilacija može biti : Fosforilacija 1. Streptoco. AMP Fosforilacija Proces stvaranja i akumulacije energije označava se fosforilacija. Enegija koja se stvori u živoj ćeliji mikroorganizma naziva se bioenegija. zemljišnih ekosistema. uginuće ćuraka. Toksini se mogu izlučiti iz žive ćelije (egzotoksini) ili ostati u ćeliji do njene autolize . masti na masne kiseline i glicerol. životinje.u toku metabolizma sintetišu jedinjenja toksična za druge mikroorganizme.paracitrovorus.sredinama npr u zemljištu hromogeni mikroorganizmi daju boju humusu. TOKSIKOGENI MIKROORGANIZMI . U rodu Aspergillus najveće štete uzrokuje Aspergillus flavus . maslaca. Ona se može akumulirati u različitim jedinjenjima bioenegija medju kojima su ATP i CoA. Glukoze. Najaktivniji producenti toksičnih jedinjenja u zemljištu su aktinomicete. Fotofosforilacija Fosforilacija na nivou substratna . izolovanih iz slatkovodnih jezera. Algalni i cijanotoksini. isparljivo jedinjenje koje rastvoreno u vodi daje prijatan miris na voće. Samo u grupi cujanobakterija. bara. nukleinske kiseline u nukleotide. Najčešći način razlaganja glikoze je Embden-Mayerhof-ov put koji se još naziva i glikoliza. Kontinualno trajanje elektron.

Razgradnja amiko kiselina se vrši dezaminacijom tj odvajanjem amino grupa i dekarboksilacijom koja predstavlja odvajanje CO2. fosfoglicerinsku kiselinu .citrat. 5. Oksidacija masnih kiselina teče preko niza procesa. Većina mikroorganizama metaboliše glikozu do pirogrožđane kiseline . purinske i pirimidinske baze. U procesu razgranje nukleotida i nukleozida obrazuju se purinske i pirimidinske baze. koja se dalje uključuje u energetsku razmenu. ED put je nađen kod nekih gr. glukozo-6-P se izomerizuje u fruktozo -6-P. a ova hidratacijom u izolimunsku koja citrat dehidrogenacijom i dekarboksilacijom daje alfa ketoglutarnu kiselinu. Bilans .energetski i CO2 = 38 ATP i 6 CO2 DOBIJANJE ENERGIJE IZ AMINO KISELINA Aerobni i anaerobni mikroorganizmi mogu da za dobijanje energije koriste amino kieline. Pored glikolize kod mikroorganizama postoje I drugi načini razgradnje glukoze. Nastaje fosfoenolpiruvat koji se defosforiliše i nastaje ATP i kao krajnji proizvod Piruvat.ATPfosforilacija na nivou substrata. dalje nastaje di. Najrasprostranjenija je oksidativna dezaminacija iz koje se izdvaja . dajući ćilibarnu kiselinu. te se ona može smatrati važnim intermedijerom ali prekusorom.beta oksidacija. kiselinu Na kraju faze se regeneriše oksalna kiselina. Alfa.ciklus trikarbonske fiseline. DOBIJANJE ENERGIJE IZ LIPIDA Za dobijanje energije mikroorganizmi mogu koristiti maste i voskove. Postoji nekoliko tipova dezaminacije. Ove oksidaze kao koenzime imaju flavoproteide a kao akceptor vodonika kiseonik.1. To je Enter-Duodorfov put I HMP (pentozo fosfatni put). Pri razlaganju purinske i pirimidinske baze obrazuje se CO2. sirćetna kiselina i mlečna kiselina. prekusora nukleinskih kiselina. Pod dejstvom lipaze mast se razlažu na glicerin i masne kiseline. Uz pomoć još jednog ATP fruktozo -6-P . HMP put je značajan zbog dobijanja ribozo 5-fosfata. Pri toj hidrolizi dolazi do obrazovanja ATP. Dobijeni koenzim A je aktivna forma koja sadrži visoku energetsku A vezu.1. amonijak. 2. koja može ponovo da posluži kao akceptor acetilne grupe. Dehidratacijom prelazi u akonitnu. Glicerin se fosforiliše i prelazi u fosfoglicerinaldehid i uključuje se u glikolizu.p i dihidroksiaceton fosfat. Dekarboksilacijom se izdvoje još dva molekula CO2. kao I za energiju neophodnu za procese sinteze u ćeliji.fruktozo di fosfat. Energetski bilans je 1 ATP uz nastanak piruvata nastaje I fosfogliceraldehid. acetil.3fosfoglicerinska kiselina 6. di. Glukoza se fosforiliše uz pomoć enzima heksokinaze i ATP glukozo-6-P. Mikroorganizmi su u stanju da vrše razgradnju mast jer poseduju enzim lipazu. Razgradnjom masti mikroorganizmi dobijaju veću količinu energije nego pri razgradnji ugljenih hidreata. U kiseloj sredioni se obično vrši proces dezaminacije a u baznoj proces dekarboksilacije. Uz pomoć visoke energetske veze.6 di fosfat se razlaže na dva trisaharida gliceraldehid 3. Pirogrožđana kiselina može nastati I u toku metabolizma drugih šećera ali I amino I masnih kiselina. dezaminacija amonijak a stvara alfa keto kiselina. Agrobacterium I smatra se posebnim pravcen u evoluciji. Ovaj put nije nađen kod gr+ bakterija.radikal iz acetil CoA jedini se sa oksal sirćetnom kiselinom i nastaje limunska kiselina. Ona se odvija kod aeroba pod uticajem enzima oksidaza i dezaminaza.ketoglutarna kiselina uz pomoć Co a se dekarboksiliše i dehidrogeniše. Služi za identifikacije u kliničkoj praksi. mikroorganizmi koji razlažu lipide nazivaju se lipolitski mikroorganizmi. Kod eukariota oksidacija ovaj proces se odvija u mitohondrijama a kod prokariota citoplazmi. Masne kiseline se aktiviraju sa coenzimom A. Otuda acetil CoA ima značajnu ulogu i u sintetskim procesima. Kod aerobnih mikroorganizama prva faza u razgradnji glukoze je takodje glikoliza ali se dalje pirogroždjana kiselina transformiše do CO2 i H2O uz oslobadjanje više energije. Rhizobim. koja kiselinu dehidrogenacijom prelazi u fumarnu a ona hidratacijom u jabučnu. “sudbina PIRUVATA” Trikarbonske kiseline Aerobna faza disanja počinje sa oksidativnom dekarboksilacijom pirogroždjane kiseline u kojoj se stvara NADH2 i acetil radikal koji s prisajedinjuje koenzimu A. Pod uticajem enzima aldolaze fruktozo1. Mnogi mikroorganizmi u procesu dezaminacije amino kiselina obrazuju pirogroždjanu kiselinu koja se dalje uključuje u energetsku razmenu.3fosfoglicerinska kiselina prelaz u 3. Lipaze nisu visoko specifične i deluju na masti sa različitom dužinom lanaca.pirogroždjana kiselina EM put je veoma važn za dobijanje energije kod anaerobnih mikroorganizama. Mogu da prelaze jedan u drugi. Fosfatna grupa reaguje sa Adp. jabučnu Jabučna dehidrogenacijom prelazi u oksalnu kiselinu. Pseudomonas.baktrija.1. .

azota. Razmena gasova izmedju zemljišta i atmosfere se odvija stalno. a što se postiže obradom zemljišta pri optimalnoj vlažnosti. Veoma je važan odnos izmedju pojedinih faktora. H2S. Predstavnici. Hemijski sastav zemljišnog vazduha se razlikuje od atmosferskog vazduha jer sadrži više ugljendioksida a manje kiseonika.DOBIJANJE ENERGIJE IZ NEORGANSKOG SUBSTRATA Grupa bakterija hemoautotrofa ima specijalizovane lance disanja koji im omogućavaju dobijanje energije oksidacijom neorganskih substrata. Za životnu aktivnost mikroorganiuzama potrebno je da svi faktori budu u optimumu.05. Disanje zemljišta zavisi od temperature zemljišta i vazduha. premeštanja i gubitka vazduha iz zemljišta. sulfati. vazduh. uz izdvajanje velike količine energije. Thiobacillus. atmosferskog pritiska vazduha. mehanički sastav zemljištai. Energija se koristi za sintetske procese. povremenim rastresanjem površinskog sloja zemljišta. Kada je rastvoren u vodi gradi ugljenu kiselinu koja učestvuje u razlaganju stena i minerala. VAZDUŠNI REŽIM ZEMLJIŠTA I MIKROORGANIZMI Pod vazdušnim režimom zemljišta podrazumevaju se procesi primanja (usvajanja). Ugljena kiselina smanjuje alkalnost zemljišta i vrši rastvaranje teško rastvorljivih fosfata. jer ako je samo neki faktor u minimumu to se nepovoljno održava na aktivnost mikroorganizama. Za razliku od atmosferskog vazduha u zemljišnom azota je manje zbog njegove stalne fiksacije od strane azotofiksatora.70% od ukupne zapremine opšteg obima zemljišta. Sadržaj CO2 u atmosferi iznosi 0. U vazduhu zemljišta ima 78 . Sadžaj kiseonika varira od 1% kod slabo aeriranih zemljišta do 21% kod dobro aerisanih. Medju najvažnije faktore koji direktno ili inderektno utiču na mikroorganizme spadaju. produbljivanjem orničnog sloja.Nitrosomonas. kiselost zemljišta. Vazduh predstavlja gasovitu fazu zemljišta koja čini 25. Kada u zemljištu nama dovoljno kiseonika. Kada se jedan faktor nalazi u optimumu to ne znači da će rast i razmnožavanje mikroorganizama biti visoka. struktura zemljišta. stvara se i veća količina asimilativa za biljku kao što su nitrati. Povećan sadržaj CO2 u prizemnim slojevima atmosfere stimuliše proces fotosinteze. Poboljšanjem vazdušnog režima zemljišta povećava se mikrobiološka aktivnost. Pr optimalnoj aeraciji zemljišta razlaganje žetvenih ostataka teče do potpune mineralizacije CO2 i H2O. što se povoljno odražava na povećanje plodnosti zemljišta. Na taj način se u zemljištu brojnost svih sistematskih i fizioloških grupa povećava. fosfati itd. razvijaju se anaerobni mikroorganizmi i dominantni su anaerobni procesi. temperatura. Imajući u vidu vazdušni režim u zemljištu sva zemljišta su podeljena na zemljišta sa povoljnim i nepovoljnim vazdušnim režimom. kiseonika i drugih elemenata. a samim tim i njihova biomasa u kojoj je skoncentrisana velika količina organske materije. Spherotilus. Zemljišni vazduh pored CO2 i O2 sadrži izvesne količine amonijaka. biotički faktori. Od mera za popravku vazdušnog režima se najviše primenjuje popravka strukture zemljišta. osmotski pristisak zemljišnog rastvora. Gallionela. Bez te razmene bili bi sprečeni procesi kruženja ugljenika. radioaktivne materije. pravilnom primenom navodnjavanja i odvodnjavanja. vlažnosti zemljišta i vazduha. . Usvajanje kiseonika i izdvajanje ugljen dioksida iz zemljišta naziva se disanje zemljišta (aeracija). vodonika. organske materije i dr. MIKROBIOLOGIJA ZEMLJIŠTA UTICAJ ABIOTIČKIH I BIOTIČKIH FAKTORA NA MIKROORGANIZME U ZEMLJIŠTU Na rast i razmnožavanje mikroorganizama u zemljištu utiče veći broj abiotičkih i biotičkih faktora. Takodje. voda.80% azota. Često se obrazuju i toksična jedinjenja kao metan. metana.03% a u zemljišnom vazduhu od 0. Nitrobacter. Sa povećanjem dubine zemljišta smanjuje se količina kiseonika a povećava količina ugljendioksida. svetlost. biljnog pokrivača i čoveka. sumpor vodonika i vodene pare. tj stvaranje organske materije koja ulazi u sastav mikroorganizama. Razgradsnja organske materije u anaerobnim uslovima je sporija i odvija se do raznih organskih kiselina koje nisu dostupne biljci.15%. rastresanjem poorničnog sloja. adsorptivna sposobnost zemljišta. CO2 ima višestruk značaj za biljku i mikroorganizme.

Povećanje vlažnosti. turgor se naglo povećava i ćelija puca. Vegetativni oblici bakterija prelaze u konzervacione oblike i tako preživljavaju i nekoliko meseci pa i godina. podzemna. U suvom zemljištu prestaju mikrobiološki procesi. Brzim navodnjavanjem voda ulazi u ćelije kroz razne polupropustljive membrane. Najotporniji se adaptiraju i to tako što se u prokariotskim ćelijama akumuliraju aminokiseline i amonijumove soli. kristalizaciona. bituminifikacije) što dovodi do stvaranja humusa sa većom količinom ulminske kiseline. Kada zemljište postane suvo broj aktivnih mikroorganizama se smanjuje a veliki broj ugine. Odvodnjavanje će usloviri kvalitativno i kvantitativno povećanje mikrobiološke aktivnosti a to će se odraziti i na biljke. Smanjuje se turgor ćelije. borba za vlagu u sušnim regionima je istovremeno i borba sa biogenošću zemljišta. Istraživanja na černozemu pokazuju da je navodnjavanje značajno povećalo opštu biogenost i brojnost pojedinih sistematskih i fizioloških grupa organizama. Medjutim. U zemljištu postoji 30-ak formi vode. gljive i bakterije pripadaju mezofilnim i kserofilnim a alge i protozoe hidrofilima. Prema potrebama za vodom razlikuju se kserofilni mikroorganizmi koji žive u suvljim zemljištima. Brojnost i aktivnost mikroorganizama se povećava a što će rezultirati i povećanim stvaranjem biljnih asimilativa. U ovakvim uslovima u početku su ubrzani procesi mineralizacije humusa. jer voda volazi u antagonistički odnos sa kiseonikom. ali pre nego do toga dođe mikroorganizmi postaju jaki konkurenti biljkama i to ne samo u pogledu preostale vode već i hranljivim elementima koji se nalaze u vodi. koje su konstatovane u nekim oblatima intezivne irigacije. Postepenim navodnjavanjem mikroorganizmi iz konservacionih oblika prelaze u aktivne i mikrobiološki procesi se normalizuju. U toku vegetacije biljaka i u zemljištima koja imaju dobro regulisan vodno-vazdušni režim u uslovima suše potrebno je navodnjavanje. posebno u zemljištima sa slabom strukturom. preovlađuju redukcioni procesi i otežano je snadbevanje biljaka sa mineralnim asimilativima. aerobni. higroskopna. Aktinomicete. kapilarna. Iz zemljišnog rastvora mikroorganizmi i biljke se snadbevaju sa vodom i potrebnim hranljivim materijama. U uslovima povećane vlažnosti razvijaju se anaerobni bakterije i anaerobni mikrobiološki procesi (fermentacije. opnena. bez obzira na sadržaj vode. Voda i u njoj rastvorene mineralne i organske materije. gravitaciona. dok je sinteza usporena i postepeno dolazi do zastoja svih procesa. Zemljišni mikroorganizmi nisu nikada konkurenti sa biljkama u povoljnim uslovima već to postaju jedino pod nepovoljnim prilikama. ali u njega izbacuju i proizvode svoga metabolizma u kojima nekada ima i toksičnih materija. Odvođenjem suvišne vode iz ovakvih zemljišta dolazi do promene uslova za mikrobiološke procese i nagomilana organska materija biva izložena aerobnim uslovima i dejstvu raznovrsnih aerobnih mikroorganizama.VODNI REŽIM ZEMLJIŠTA I MIKROORGANIZMI Pod vodnim režimom zemljišta podrazumevaju se svi procesi vezani za primanje i odavanje vode iz zemljišta. vodene pare itd. takođe. a u eukariotskim ćelijama šećeri i lipidi. Na taj način povećanjem biogenosti zemljišta poboljšavaju se i uslovi za rast biljaka. čine zemljišni rastvor. Prema rečima Fjodorova (1954). i postaje deo organske materije zemljišta. jer se javljaju razlike u vodenom potencijalu između unutrašnjosti ćelije i spoljne sredine. Koristi od navodnjavanja su brojne ali se ističu i upozorenja zbog pojave nekih bolesti (malarije ili onih od pategenih mikroorganizama). Posledice navodnjavanja uočavaju se kasnije ali čak i danas su ti rizici ozbiljni. će se negativno odraziti na mikrobiološke procese u zemljištu. voda u formi leda. amonifikacije. mezofilni koji žive u zemljištima sa 60% vlage od punog vodnog kapaciteta i hidrofilni koji žive u zemljištu sa procentom vlage iznad 90%. Pod ovim uslovima teško se odigravaju procesi dehumifikacije. ta granica nije tako jasna pa neke bakterije žive u svim zemljištima. Dovodjenjem vode u suvo zemljište aktiviraju se mikrobiološki procesi i to prvenstveno. . Zbog toga se u prvom navodnjavanju broj živih ćelija može smanjiti a stabilizacija se uspostavlja tek kasnije. kao što su: hemijski vezana. Zahvaljujući vodi u zemljištu se odvijaju svi procesi razgradnje i sinteze organske materije.

jonima grade soli zbo čega se pH zemljišnog rastvora ne menja. Biljni pokrivač štiti zemljište od preteranog zagrevanja tako da temperatura retko dostigne 40oC. Ovaj deo kiselosti čine H+ joni koji su čvrsto vezani za zemljišne micele. Ulogu pufera u bezkarbonatnim zemljištima igraju razmenljivi bazni katjoni vezani za njihove koloide. zadržavanjem snega itd. Biljna vrsta takodje utiče na temperaturu zemljišta. premeštanje i odavanje toplote.7. Ovaj tip potencijalne kiselosti naziva se razmenljiva kiselost. zatim alge. U zemljištu žive mezofilni mikroorganizmi sa optimalnom temperaturom oko 20 -40oC. gajenjem biljaka u gušćem ili redjem sklopu. Ulogu pufera protiv acidifikacije karbonatnih zemljišta ima CaCO3 pri čemu H+ joni iz kiselina sa CO32. Ti joni H+ ili Al3+ joni se razmenjuju adsorbovanim jonima koji se desorpcijom oslobadjaju u zemljišti rastvor pri čemu se povećava aktivna kiselost.sadržaj vode. biljni pokrivač. Aktivna i potencijalna kiselost čine ukupnu kiselost zemljišta. poboljšanjem kapilarnosti i smanjenjem isparavanjem vode. odvodnjavanjem zemljišta sa viškom vode. Mikroorganizmi koji žive u kiselim zemljištima nazivaju se acidogilni. Uopšte. Zbog sposobnosti zemljišta da prima i odaje toplotu. Veliki značaj za život mikroorganizama i biljaka ima pufernost zemljišta.jona podjednaka.15oC) i termofilni sa optimalnom temperaturom rasta od 55. tako da se vrši njihova neutralizacija. itd. Povećanje koncentracije H+ jona (povećanje pH vrednosti) izazivaju acidifikaciju zemljišta. menja se njegova temperatura. Otuda je njihova brojnost najveća u kiselim zemljištima. U ovakvim zemljištima se razvijaju neutrofilni mikroorganizmi.4. To su teško rastvorljivi joni koji se teško prevode u zemljišni rastvor. Na taj način se postiže povećanje mikroobiološke aktivnosti i plodnosti zemljišta. . Pored temperature utom periodu ispunjeni su i drugi neophodni uslovi. Temperatura zemljišta je u direktnoj zavisnosti od sadržaja vode i vazduha u zemljištu. Vodonikovi joni se u zemljištu adsorbuju od strane zemljišnih koloida u kojima oni zamanjuju baze katjona. ravnanjem slabo aerisanih zemljišta sa izraženim mikroreljefom. psihrofilni (5. Popravka toplotnog režima zemljišta vrši se obradom. razbijanjem pokorice u toku letnjih meseci. To su u prvom redu bakterije. korenske izlučevine. Veliki deo zemljišta ima približno neutralnu reakciju (pH 6. Najveća aktivnost i brojnost mikroorganizama je u toku kasnog proleća i rane jeseni. unošenjem organskog djubriva. neutralna i alkalna zemljišta. TOPLOTNI ZEMLJIŠTA I MIKROORGANIZMI Pod toplotnim režimom zemljišta podrazumeva se skup svih procesa vezanih za primanje.Popravka vodnog režima zemljišta vrše se na različite načine: poboljšanjem vazdušnih osobina zemljišta. Ova kiselost nije štetna za mikroorganizme i biljku.2) u kojima je koncentracija H+ i OH. Tipični predstavnici alkalofilnih mikroorganizama su aktinomicete. promena temperature zemljišta je najveća u površinskom sloju do dubine od 1m. kao i humusne kiseline. Najvažniji izvor H+ jona u zemljištu povećavaju i razli~ite organske kiseline koje sintetišu mikroorganizmi. KISELOST ZEMLJIŠTA I MIKROORGANIZMI Aktivna kiselost zemljišta ili pH reakcije zemljištnog rastvora je osobina zemljišta od koje zavisi rast biljaka kao i brojnost i biohemijska aktivnost mikroorganizama. U na{šm zemljištima najbrojniji su mezofilni mikroorganizmi iako temperatura zemljišta vrlo retko dostigne optimalnu visinu. dok se pod temperaturom zemljišta podrazumeva stepen njegove zagrejanosti. ravnanjem zemljišta. Biljke širokog lista u bujnijeg habitusa smanjuju temperaturna kolebanje. malčiranjem. navodnjavanjem i odvodnjavanjem. Na našoj planeti postoje kisela. kiselina (HNO3. aktinomicete i protozoe. Pod potencijalnom kiselošću se podrazumeva sposobnost čvrste baze da sa bazama otpušta H+ jone. Pored ove postoje i potencijalna hidrolitička kiselost. Postoje i alkalna zemljišta. navodnjavanjem zemljišta koja oskudevaju vodom. Od acidofilnih mikroorganizama najznačajnije su gljive. H2SO4 i H3PO4) i hidrolizom kiselih soli aluminijuma i gvoždja. Pod pufernošću se podrazumeva sposobnost zemljišta da se odupre naglim promenama pH reakcije kada u zemljište dospeju kiseline ili baze. Vodonikovi joni nastaju pri disocijaciji vode.75oC. Od bakterija to su amonifikatori i urobakterije. gljive. uništavanjem korova.

OSMOTSKI PRITISAK ZEMLJIŠNOG RASTVORA I MIKROORGANIZMI U zemljišnom rastvoru nalaze se mnoga mineralna. Na veličinu Eh utiču isti oni faktori kao i na aeriranost.Snižavanjem Eh ispod 200mV uzrokuje odvijanje mikrobioloških procesa redukcionog karaktera.redukcioni potencijal zemljišnog rastvora je njegova veoma važana osobina. Osmotski pritisak zemljišnog rastvora zemljišta je važan faktor u životu mikroorganizama. Pod oksidacijom se podrazuneva odvajanje elektrona od nekog elementa koji se oksidiše. H2S kao i drugi joni i razna organska jedinjenja. (černozem 450600mV) Kao pokazatelj uporednih vrednosti okido-redukcionog potencijala potencijala pri različitim vrednostima oksido-redukcioni potencijal pri različitim pH koristi se RH2 vrednost.34. kao kod odredjivanja ph zemljišnog rastvora za što se koristi platinasta i normalna vodonikova elektroda. Takodje. Pri niskom Eh potencijalu transformacije organkih materija su spore.jonima grade vodu a joni Al 3+ grade Al(OH)3 i na taj način sprečavaju alkalizaciju zemljišta. Od veličine Eh potencijala zavisi brzina i način transformisanja organskih ostataka i sadržaj i obrazovanje humusnih kiselina. a u zaslanjenim od nekoliko do 250g/l-1 rastvora. primena organskih i mineralnih djubriva kao i biljna vrsta utiču na oksido. Oksido redukcioni potencijal se menja u toku cele vegetacije ali i po dubinama profila. U alkalnim zemljištima koja sadže povećane količine Na2CO3 ili Na+ jona se unosi gips (CaSO4).Pored kiseonika oksidansi u zemljištu su Fe3+. Veli~ina Eh potencijala je različita u različitim tipovima zemljišta i varira od -300 do + 850 mV. a reduktori H2. Koncentracija zemljišnog rastvora u nezaslanjenim zemljištima se kreće oko 1g/l -1 pa i manje.N.redukciono stanje u zemljištu odredjuje se preko oksido redukcionog potencijala i obeležava se kao Eh i označava potencijal u odnosu na normalnu vodonikovu elektrodu a izražava se milivolitima. Nh3. obrada. On zavisi od temperature zemljišta i vazduha. Oksido. kao i izvesna količina rastvorenih gasova. načina obrade.S.Mn. djubrenja. imaju veći oksidoredukcioni potencijal. Prema tome zemljište predstavlja jedan složen oksido redukcioni sistem. Pošto u zemljištu postoji više oksido-redukcionih sistema očitana Eh vrednost pokazuje sposobnost zemljišta za za oksido-redukcione reakcije. Ukoliko je veća vlažnost Eh vrednost je manja i obrnuto. U zemljištu se pod dejstvom mikroorganizama stalno odvijaju procesi oksidacije i redukcije razli~itih organskih i neorganskih jedinjenja. Njegovo odredjivanje vrši se pomoću potenciometra.Ulogu pufera protiv alkalizacije zemljišta igraju H+ joni sa OH. MEHANIČKI SASTAV ZEMLJIŠTA I MIKROORGANIZMI . Da bi se povećala pufernost zemljišta primenjuju se sledeće mere: U kisela i humusom siromašna zemljišta unosi se veća količina organske materije i CaCO3 (kalcizacija) a u peskovita zemljišta veća količina organske materije i materija bolatih glinom. osmodskog pritiska i oksidi. puferskog. Ukoliko je Eh vrednos zemljišnog rastvora veća veća je njegova oksidaciona. a redukcija primanje elektrona od elemenata koji se tom prilikom redukuju. Mn4+. S6+. organska i organo-mineralna jedinjenja. Ova vrednost izračunava se prema formuli : RH2 = Eh/29 + 2pH ( na 20oC) Tako zemljište koje ima pH6 i Eh -500 mV ima RH2 = 500/29 + 12 = 29.2Vrednost RH2 u dobro aerisanim zemljištima se kreće od 28. Zemljišta siromašna organskom materijom. OKSIDO. Hemijski sastav zemljišnog rastvora je različit i zavisi od tipa zemljišta a menja se i u horizontima ne samo u toku godine već i u toku dana. a manja redukciona sposobnost. u slabo aerisanim 22-25 a u glejnim zemljištima manje od 20.REDUKCIONI POTENCIJAL ZEMLJIŠNOG RASTVORA I MIKROORGANIZMI Pored pH. Optimalna Eh vrednost iznosi +300 do + 400mV. a sinteza humusnih i fulvo kiselina u kiseloj sredini povećana. pri ~emu se obrazuje glej čija zelenkasto plava boja poti~e od redukovanih jedinjenja gvoždja. N5+.redukcioni potencijal zemljišta.što povećava intezitet mikrobioloških procesa. Od Eh potencijala zavisi snadbevenost biljaka sa Fe.P. Najzastupljeniji oksidans u zemljištu je kiseonik koji prima dva elektrona do O2. a navodnjavanje i unošenje organske materije izaziva njeno smanjenje. koloidne disperzije. navodnavanja i dr. male vlažnosti i dobre aeriranosti sa smanjenom mikrobiološkom aktivnošću.

UTICAJ BIOTIČKIH FAKTORA NA MIKROORGANIZME U ZEMLJIŠTU Život mikroorganizama u zemljištu proti~e u stalnom uspostavljanju odnosa izmedju mikroorganizama i biljaka. SVETLOSNI REŽIM ZEMLJIŠTA I MIKROORGANIZMI Uticaj svetlosti na rast i razviće mikroorganizama u zemljištu može biti različit. On utiče na fizičke osobine zemljišta :(struktura. jasno je da život mikroorganizama u zemljištu protiče u veoma složenim uslovima. Direktno uništavane mogu da obavljaju protozoe. Obično se primenjuje uklanjanje kamenja sa površine na livadama i šumskom zemljištu. čvrsta faza zauzima 40. To uništavanje može biti direktno i indirektno. mora se poznavati i mehanički sastav zemljišta. specifičnu poroznost. vodne. a takodje i na najvažnije hemijske osobine kao što su adsorpcija i puferna sposobnost zemljišta. Brojnost ovih mikroorganizama je najveća u površinskim slojevima zemljišta i ako se neke alge razvijaju na dubini od 50m pa i 100m. da prodre do 5 cm. Kao idealan tip simbioze je lišaj. Zemljišta jako bogata glinom. mehanički sastav utiče na vazdušvi. Količina gline u zemljištu iznosi od 1 do 80%. Otuda je brojnost mikroorganizama na samoj površini zemljišta mnogo manja nego na dubini od 0. Infracrveni deo sunčevog spektra ima veću prodornu moć od vidljivog dela spektra. omogućvaju i kruženje svih makroelemenata u prirodi. pesak. Mere popravke mehaničkog sastava su ekonomski dosta skupe i zato se retko primenjuju. ako nemaju povoljnu strukturu. nisu najpovoljnija za razvoj mikroorganizama i biljaka. prah i glina sa koloidima. Kada se tome pridodaju još i svi abioti~ki faktori. U cilju povećanja mikroobiološke aktivnosti a time i plodnosti zemljišta. srednje praškaste ilovače. Simbiotski odnos koji se uspostavlja izmedju kvržičnih i leguminoznih biljaka omogućava vezivanje atmosferskog azota u količini i do 500 kg/ha-1. Fototrofni mikroorganizmi su : alge. Fototrofni mikroorganizmi za svoj rast i razviće zahtevaju prisustvo svetlosti.5 do 1cm. Simbiotski odnosi su odnosi koji u kojima učestvuju dva ili više organizama. U sastav čvrste faze zemljišta ulaze mehanički elementi i agregati. kao i ulozi koju igraju u zemljištu. nekada 10 cm a izuzetno 15 cm. U jako glinovitim zemljištima. mehaničke frakcije zemljišta su : kamenje. hemijskom sastavu. a u uslovima gde je klima humidnija sa više padavina.gljive i alge. šljunak. biljne flagelate i purpurne i zelene sumporne bakterije. pa kada je veliki broj protozoa u zemljištu. Zemljišta bogata glinom imaju visok sadržaj hranljivih elemenata. Istraživanja sa postavljanjem fotoosetljivih ploča na različitoj dubini u zemljištu su pokazala da svetlost može u zavisnosti od tipa zemljišta. Sem toga glineni minerali veoma dobro adsorbuju mikroorganizme i njihove proizvode metabolizma što ima veliki značaj jer se time smanjuje toksičnost proizvoda metabolizma mikroorganizama. vazdušne i toplotne osobine zemljišta). i drugim. toplotni i hranidbeni režim zemljišta. Za naše podneblje najpovoljnije uslove za mikroorganizme i biljke imaju lake. Odnosi izmedju mikroorganizama mogu biti simbiotski i antagonisti~ki. Na samoj površini zemljišta uticaj ultravioletne svetlosti je posebno izražen tako da od nje stradaju mnogi mikroorganizmi. Prema tome. Mehanički sastav zemljišta predstavlja osnovnu karakteristiku svakog zemljišta. Ove frakcije se medjusobno razlikuju po načinu postanka. Ukoliko je zemljište pokriveno sa biljnim pokrivačem do njega dospeva daleko manje svetlosti nego kada je on bez biljnog pokrivača. Suvišak kao i manjak gline se nepovoljno održava na mikroorganizme i biljke. pa tako i na brojnost i biohemijsku aktivnost mikroorganizama. Ovi organizmi u procesu fotosinteze stvaraju organsku materiju.60% njegove ukupne zapremine.U zemljištu koje predstavlja polidisperzni sistem. . a svaki organizam ima manju ili veću korist od te zajednice. a u zavisnosti od potrebe i mere njegove popravke. Osnovna funkcija glinenih koloida je snadbevanje mikroorganizama i biljaka katjonima K+. fizičko. Na+. Svetlost koja dolazi od sunca obasjava površinu zemljišta. Ca2+. vodni. Antagonizam je pojava u kojoj jedan mikroorganizam uništava drugi. Često se preporučuje produbljavanje oraničnog sloja pri ~emu se mešaju horizonti koji su različitog mehaničkog sastava. Metabolitički odnosi koji se uspostavljaju izmedju mikroorganizama. lake peskovite ilovače i peskuše. mali je broj bakterija. preporu~uje se unošenje peska a u peskovitim zemljištima unošenje gline.mehaničke.

Indirektno uništavanje se ostvaruje preko različitih materija koje proizvode mikroorganizmi (antibiotici. Prema tome razviće mikroorganizama u zemljištu zavisi od čitavog niza biotičkih i abiotičkih faktora. kiseline). a ukoliko postoji povoljan odnos izmedju svih faktora mikroobiološka aktivnost će biti visoka. . toksini.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful