Mikrobiologija je nauka o mikroorganizmima grčke reči : mikros - mali bios- život logos – nauka Mikrobiologija je nauka o mikroorganizmima.

Predmet istraživanja sićušni organizmi, koji su najčešće okom mikroorganizmima. nevidljivi (nalaze se ispod granice vidljivosti ljudskog oka - ispod 0,1 mm).Zbog izuzetne opšte heterogenosti .Zbog mikroorganizama teško je dati njihovu potpunu definiciju.Ali metode koje se primenjuju u proučavanju morfologije definiciju.Ali genetike, fiziologije, sistematike i ekologije mikrorganizama, zajedničke su za većinu mikroorganizama. mikroorganizama mikroorganizmi,- Najsitniji, Najrasprostranjeniji, mikroorganizmi Najstariji - evolutivno posmatrano, Najprostiji ?????????, Mikroorganizmi kao najrasprostranjeniji organizmi naj Mikroorganizmi su kosmopolitski organizmi vazduhu, zemljištu, vodama, prisutni su na prehrambenim proizvodima, našem telu, rublju, posuđu......... Mikroorganizmi su, evolutivno posmatrano najstariji organizmi na posuđu......... našoj planeti.Opisuju se kao odgovorni za mnoge bolesti, kao uzročnici kvarenja namirnica. Imaju ulogu u ratu, religiji i migracijama populacija ALI PREOVLAĐUJE NJIHOVA KORISNA ULOGA Mikroorganizmi Propast rimskog carstva 518-565g Kuga Španija osvaja Meksiko : 1500g Velike boginje Engleska protiv 1763.g.vuneni severnoameričkih indijanaca ogrtači zaraženi velikim boginjama Invazija Napoleona 1802.g. Epidemija tifusa Velika migracija iz Irske 1845.g Gljiva- rod krompira Građanski rat u Sjedinjenim Državama 1862.g Malarija I Svetski Rat tifus ALI PREOVLAĐUJE NJIHOVA KORISNA ULOGA Mlečni proizvodi : Mlečnokiselinske bakterije;Pivo kvasci bakterije; KORISNA ULOGA Sirće Sirćetne bakterije;Limunska kiselina Aspergillus niger;Aceton, butanol, propanol Bacillus, clostridium;Glutaminska kiselina Corynebacter glutamicum “oplemenjivanje nafte”;Proizvodnja mesa Celulolitski mikroorganizmi KORISNA ULOGA Biogas Metanogene bakterije Proizvodnja jednoćelijskih proteina”Single-cell protein” Antibiotici Penicillium, Bioinsekticidi Bacillus thurigiensis Male biološke fabrike Genetsko inženjerstvo insulin, hormon rasta… KORISNA ULOGA Uloga u kruženju biogenih elemenata,Prerada otpadnih voda,B i o r e m e d i j a c i j a, Kruženje ugljenika, Kruženje B elemenata, azota Podela mikrobiologije Prema objektu izučavanja na: Bakteriologija - bakterije Mikologija- Gljive; plesni, kvasaci Gljive su nefotosintetski organizmi- heterotrofi Eukariotna ćelijska organizacija Mogu da stvaraju antibiotike ali i izuzetno jake toksine- mikotoksini ali .... I Fikologija-Algologija Glavni producenti organske materije u vodama-fototrofi Eukarioti, morfološki različiti, jednoćelijksi, višećelijski, kolonijalni, kormoidnog talusa…..“cvetanje voda” talusa…..“cvetanje Algalni toksini Algalni Protozoologija-Protozoe- jednoćelijski organizmi, heterotrofi, vodeni predstavnici,uglavnom su neškodljivi aliProtozoologija-Protozoe- jednoć predstavnici, malarija

Virusologija “živi kristali”- obligatni paraziti, biljke, životinje, bakterije Mozaični virus duvana, velike boginje, grip, AIDS Lihenologija PODISCIPLINE U MIKROBIOLOGIJI MIKROBNA EKOLOGIJA MIKROBNA GENETIKA MIKROBNA MORFOLOGIJA MIKROBNA FIZIOLOGIJA MIKROBNA TAKSONOMIJA PODDISCIPLINE U MIKROBIOLOGIJI- PRIMENA Mikrobiologija voda, mora, Zemljišna mikrobiologija, Mikrobiologija namirnica i mleka, Industrijska mikrobiologija i biotehnologija, Medicinska mikrobiologija, Veterinarska mikrobiologija ISTORIJAT MIKROBIOLOGIJE Sve dok se o mikroorganizmima malo znalo mogao se biljni i životinjski svet oštro ograničiti jedan od drugog. Treće carstvo označeno kao “protisti”, “prvenci” ili “prabića “(Heaeckel, 1866).To je zapavo početak nove naučne protisti”, “prvenci” “prabića discipline. ISTORIJAT MIKROBIOLOGIJE Od otkrića mikroorganizama pa do danas prošlo je preko trista godina. godina proučavanja su omogućila saznanja o savršenoj organizaciji i funkciji žive ćelije. Osim toga saznajnja u okviru mikrobiologije omogućila su razvoj novih naučnih disciplina kao i široku primenu u indusriji, medicini, poljoprivredi itd., Do otkrića mikroorganizama došlo je relativno kasno. Zasluga za otkriće mikroskopa pripada holandskom trgovcu Antony van Leeuwenhoek, 1632- 1723), dogma o spontanoj generaciji ili abiogenezi Po ovoj dogmi živa materija (biljke i životinje) nastaje spontano iz nežive materije u specijalnim uslovima. Italijanski naučnik Francesko Redi, je sredinom 17-og veka dokazao da se dogma ne može primeniti na životinjski svet. Tehnički je bilo teško dokazati da sitni mikroorganizmi ne nastaju iz nežive materije. Tek je polovinom 19 veka srušena dogma o spontanoj generaciji.Francuski naučnik Louis Pasteur, 1822- 1895 Dokazao je da vazduh sadrži mikroskopom vidljive organizme, koji dospevaju u hranljive rastvore i tu se razmnožavaju.Počeo je kao hemičar nastavio kao mikroobiolog a završio kao lekar... Jedan od najboljih dokaza je Pasterov eksperiment sa staklenim sudom koji je imao grlić u obliku labudovog vrata. sud napunjen sterilnim hranljivim rastvorom, rastvor je ostao sterilan, napunjen ( oblik grlića ne dozvoljava da mikroorganizmi iz vazduha udju u rastvor) rastvor) Ali, ako bi se isti rastvor sipao i u deo suda koji je izložen vazduhu došlo bi do zamućenja rastvora. Mikroskopskim ispitivanjem rastvora pre i posle dodira sa vazduhom potvrdjeno je prisustvo mikroorganizama samo u drugom slučaju. Pasterovi radovi bili su osnova za stvaranje mikrobiologijekao naučne discipline. discipline Louis Pasteur prvi primenio sterilizaciju hranljivih rastvora kao neophodnost u proučavanju mikroorganizama. otkrio sposobnost bakterija da formiraju spore,objasnio prirodu fermentacija i dokazao da su one rezultat mikrobiološke aktivnosti. Ova njegova istraživanja predstavljaju bazu za razvoj industrijske mikrobiologije. "Pasterizacija" Paster je otkrio fundamentalni biološki fenomen - postojanje života u odsustvu kiseonika. Anaerobioza, anaerobni mikroorganizmi. mikroorganizmi. jedan od prvih naučnika koji je došao na ideju da mikroorganizmi mogu biti prouzrokovači oboljenja kod čoveka, životinja i nekih insekata. U problematiku bolesti ušao je preko bolesti pčela. jug Francuske 1848 bolest svilenih buba.. Otkrio je uzročnike crnog prišta, svinjskog vetra. Napravio je vakcinu protiv kolere i besnila. Tim svojim istraživanjima je stvorio bazu za za razvoj medicinske i veterinarske mikrobiologije. mikrobiologije Dzon Tindal Engleski naučnik Dzon Tindal, pasterov pristalica je nizom svoji ogleda objasnio razlike koje se javljaju u nekim laboratorijama a odnosile su se na sterilizaciju rastvora visokim temperaturama. Robert Koch, 1843- 1910, 1910, Nemački lekar otkrio izazivača tuberkuloze, i razradio metodu dobijanja čistih kultura, na čvrstim hranjljivim tuberkuloze kultura podlogama.Uveo bojenje anilinskim bojama i mikrofotografiju. Joseph Lister 1878 Mlečna fermentacija Čiste kultures Bacterium lactis kultures

Jedan od tehničkih doprinosa, rezultat aktivnog rada u institutima za bakteriologiju tog perioda, je primena filtara U toku proučavanja uzročnika bolesti napravljeni su specijalni filtri koji nisu propuštali ćelije bakterija. Dmitrij Ivanovski filtrat listova duvana obolelih od mozaične bolesti.Ekstrat iz obolelih listova je propustio kroz filtre i filtrat je utrljao na zdrave listove duvana. Posle izvesnog vremena listovi su pokazali znake mozaične bolesti. Njegovo otkriće da uzročnik bolesti nisu bakterije ubrzo je potvrdjeno brojnim primerima. Mnoge bolesti su bile prouzrokovane submikroskopskim agensima, koji su nazvani virusi ( živ otrov). Prava priroda virusa je ostala niz decenija nejasna. Wendell Stanley 1946 Kristalizacija mozaičkog virusa duvana ŽIVI KRISTALI Nobelova nagrada iz hemije Pored velikog interesovanja koje su mikrobiolozi pokazivali u otkrivanju mikroorganizama - prouzrokovača bolesti, u poslednjoj deceniji devetnaestog veka i početkom dvadesetog otkriva se novo polje interesovanja. Otpočinje izučavanje mikroorganizama koji imaju značajnu funkciju u biološkom kruženju materije u prirodi (ugljenik, azot, sumpor,), zatim ispitivanje mikrobioloških procesa u zemljištu kao i drugih procesa u kojima mikroorganizmi koriste čoveku. U tom periodu osniva se ekološki pravac u mikrobiologiji za koji je najzaslužniji ruski mikrobiolog S. N. Vinogradski,1855 – 1953. početak razvoja zemljišne mikrobiologije, može se uzeti otkriće hemosinteze Vinogradski,1855 1887. nove mikrobiološke metode, obogaćene kulture- kulture nakupljanja, zemljišne ploče, fertilna zrna i dr. i uvedene su nove selektivne podloge, koje su omogućile brz razvoj ovoj mikrobiološkoj disciplini. S. N. Vinogradski, 1855 – 1953 M.W. Beijerinck, 1851- 1931.Simbiotski azotofiksatori 1931. Početkom našeg veka otkriveni su antibiotici, metabolički produkti mikroorganizama Penicilin Penicilliun notatum mrvice hleba- zona bez bakterija !Otkrio je da je Penililium notatum oslobodila neko jedinjenje koja je ubilo bakterije. Tako je otkriven penicilin. Međutim, Fleming nije znao kao izolovati čisti penicilin, pa je njegov rad penicilin pomalo zaboravljen, da bi tek 1940 Florey i Chain uspeli izolovati taj produkt. I era antibiotika je počela i traje i danas. Fleming je dobio Nobelovu nagradu. S’ vremena na vreme, u svetu nauke, rodi se genijalna ideja ili revolucionarna alatka koja poptuno promeni tok našeg razmišljanja I otvori nova pitanja. Jedna od takvih stvari je tzv. PCR (engleska skraćenica od polimerazne lančane reakcije), koja ne samo da je imala neverovatan uticaj na svet nauke, nego i na mnoge aspekte svakodnevnog života.Polimerazna lančana reakcija je tehnika kojom se umnožava DNK, što omogućava naučnicima da naprave milione ili čak milijarde kopija DNK molekula za veoma kratko vreme. PCR se koristio za otkrivanje sekvenci DNK, za dijagnostifikovanje genetskih bolesti, za identifikaciju putem otisaka prstiju, detekciju bakterija ili virusa (naročito virusa SIDA-e), i za istraživanje evolucije čoveka. Čak je korišćen za kloniranje egipatske mumije!Kary Mullis, naučnik i surfer iz Newport Beach-a u Kaliforniji je ovo otkrio. Mullis je po mnogima bio “intelektualno čudo”, Nobelova nagrada iz hemije 1993/ iz Luc Montagnier and Robert Gallo1995 -(HIV) prouzrokovač AIDS. Stanley Prusiner Nobelova nagrada iz medicine i fiziologije 1997Infekcioni proteini prioni. VELIKI BROJ NAUČNIKA JE DOPRINEO RAZVOJU MIKROBIOLOGIJE KAO NAUČNE DISCIPLINE OD OTKRIĆA MIKROORGANIZAMA DO DANAS. Mikroorganizmi su jedna heterogena grupa organizama i naziv je bez preciznog taksonomskog značenja U čemu se ogleda heterogenost ?Morfologija,Fiziologija,Ćelijska organizacija **** Morfologija,Fiziologija,Ćelijska Matthias Schleiden i Theodore Schwann ćelijska teorija,nemački autori, botaničar Šlajden , i zoolog Švan.Prema toj teoriji koja se pojavila u nauci 1838- 1839.g. sva živa bića imaju ćelijsku gradju. Ćelija je elementarna morfofunkcionalna organizacija žive materije, sposobne da samostalno obavlja promet materije i energije.Ćelija je izgradjena od protoplazme. Protoplazma je komleksna, želatinozna mikstura vode, proteina, lipida i nukleinskih kiselina koja uključuje membranu a ponekad i čvrst ćelijski zid. Živa ćelija je jedan kompleksan hemijski sistem Razlike od neživog sistema-koristi iz spoljšnje sredine hemijske materije kao hranu, transformiše je kroz niz reakcija koristi iz kojih dobija energiju, sintetišu ćelijske structure,izbacuje produkte u okolnu sredinu, reaguje na hemijske i fizičke structure,izbacuje promene okolne sredine,razmnožava se. sredine,razmnožava Evolucija...Nove vrste; Mutacije Evolucija...Nove vrste; Po građi svi mikroorganizmi mogu se svrstati u tri grupe građ PROKARIOTI - Bakterije i modrozelene “alge”- cianobakterije EUKARIOTI -Alge, gljive i praživotinje- protozoe ACELULARNI Bezćelijski- virusi

Itd. Ali.slobodan od ćelije). DNA u nukleusu je organizovan u hromozome a jedro je membranskim sistemom odvojeno od okolne citoplazme. s obzirom da nose genetičku informaciju u svojoj nukleinskoj kiselini. protozoe.ribozomi. Kod nekih ćelija taj materijal organizovan je u strukturu. prioni Viroidi su mali. ali postoji i niz drugih razlika. Mikrobiologija I druge nauke Mikrobiologija je u toku razvoja u naučnu disciplinu prešla dug put od Levenhukovog otkrića. složenije građe od prokariotne ćelije i ima diferentova nukleus. Pri infekciji stvara se veliki broj kopija proteina priona koji “napadaju” neurone. prvih Pasterovih i Kohovih eksperimenata do danas. Istraživanja u mikrobiologiji. alge. Prouzrokovači su mnogih bolesti.R. nova naučna disciplina počela je da se razvija u okviru mikrobiologije. Izolovanosti mikrobiologije ? Mikrobiologija nije našla svoje logično mesto u okviru biologije. Bez obzira na jednostavnu građu prouzrokovači su bolesti životinja. cirkularni RNA molekuli bez zaštitnog omotača. u Engleskoj 1996g.free.Specifičnost eukariotnoj ćeliji daju membranske stukture. uprkos pomenutoj izolaciji. Tvort (Twort ) u Engleskoj i Derel (d’Herelle) u Francuskoj otkrili su bakteriofage.Virusi otkriveni krajem 19-og veka. njene funkcije i u reprodukciji i razviću. ulaskom u živu ćeliju virusi koriste ribozome. kao što je slinavka i šap. kada je naglo počela da se razvija kultura ćelija tkiva biljnog i životinjskog porekla. Ćelijusku organizaciju imaju bakterije. Interesovanje za proučavanje viroida i priona vezano je pre svega za bolesti koje izazivaju. znatno su doprinela razvoju novih naučnih disciplina. izučavanje imuniteta. Biohemija. Još jednostavnije građe od virusa su viroidi i prioni. Proučavanja bakteriofaga doprinela su shvatanju prirode virusa uopšte.i Eukariotna ćelija Eukariotna ćelija je krupnija. alge i protozoe a od viših organizama. g. dokazano da prioni koji prouzrokuju bolest ludih krava nakon infekcije ljudi prouzrokuju CJD bolest. Ovo otkriće je otorilo puteve hemijske analize metaboličkih procesa. Kod drugih ćelija ovaj materijal nije fizički odvojen od ostalog dela ćelije. Taj region označava se kao nukleoid. kao i izučavanjem mehanizma nasledjivanja i evolucije biljaka i životinja. mitohondrije. arheobakterije. potrebe . fizi Glavna razlika izmedju prokariota i eukariota je upravo u tome. analizu hemijske aktivnosti mikroorganizama itd.ribozomi. U toku proučavanja hemijske aktivnosti mikroorganizama otkriveno je da se alkoholna fermentacija može odvijati ekstraktima ćelije kvasca u odsustvu celih ćelija (cell. gljive. Napori da se nešto više sazna o virusima izazivačima bolesti kod biljaka i životinja olakšani su otkrićem virusa koji napadaju bakterije. Tipičnu prokariotsku ćeliju imaju bakterije i arheobakterije. hloroplasti.inkluzije. Uzrok izolovanosti mikrobiologije istraživanja u mikrobiologiji bila su usmerena na identifikaciju i opisivanje uzročnika bolesti.citoplazmatična membrana. Virusi su metabolitički inertni van žive ćelije i nisu u stanju da samostalno vrše metabolitičke procese kao i da se samostalno razmnožavaju. Već krajem devetnaestog veka mikrobiologija je postala naučna disciplina sa nizom odredjenih shvatanja i tehnika. enzime domaćina za sintezu svojih specifičnih proteina.nukleoid. Mikroorganizmi koji imaju eukariotnu građu su gljive.i obavijen je nuklearnom membranom. i odlikuju se relativno jednostavnom ćelijskom građom. izgrađeni od proteina. ćelijske organele. zid. Osnovne strukture prokariotske ćelije su ćelijski zid. E. Opšta biologija se početkom dvadesetog veka bavila proučavanjima organizacije ćelije. Unutar ćelije postoji region koji kontroliše ćelijske funkcije i naslednost. Dalja saznanja su ukazala na osnovnu sličnost metaboličkih procesa u živim ćelijama: glikoliza u ćelijama kičmenjaka. novi postupci eksperimentalne mikrobiologije nisu uspeli da zainteresuju i nadju svoju primenu u oblasti opšte biologije. ćelija biljka i životinja. prošao je dug period.bolest ludih krava I Creutzfeldt-Jakob (CJD) bolest ljudi. membrana. već se još dugi niz godina razvijala potpuno nezavisno. Prioni se mogu okarakterisati kao ekstremne forme viroida. ali do razjašnjenja njihove prirode. Vredsnost ovih tehnika priznata je tek oko 1950. slična je fermentaciji kod kvasaca. Interesantno je da čak i veoma originalni. svoje rastenje i reprodukciju.

aminokiseline.u ishrani za biosintetičkim prekusorima koenzima. Virusi su najsitniji mikroorganizmi i veličine su samo oko 0. Luria i M. sto puta više.. organskih rastvarača. što je omogućilo analizu metaboličkih puteva kod mutanata i izuzetno elegantan prilaz izučavanju funkcije gena. vakcine. flagele. organele. što znači da najmanja ćelija treba da bude za nekoliko reda veličina veća od najvećeg molekula (makreomolekula). Mikroskop (micros-sitan.manja ćelija brže raste .citoplazma.001 mm i nanometar nm a to je 0. membrane. enzima. Genetika naučna disciplina koja se razvila početkom našeg veka.) dovode do revolucionarnih promena u svim mikrobiološkim disciplinama. Mala veličina ćelije mikroorganizama ima određeni biološki značaj.. vakuole.fiziološka prilagodljivost . U periodu od 1940 do 1945 došlo je do konvergencije. hemije. antibiotika. Za isto vreme 500kg kvasca sintetizira više od 50 kg proteina.Ćelija veća-više vremena je potrebno da hranljive materije iz spoljašnje sredine dođu u ćeliju. periodu nova naučnu disciplinu molekularnu biologiju.00001 m Najsitniji mikroorganizmi su VIRUSI i veličina najsitnijih organizama odredjena je takozvanom molekularnom granicom. Zbog toga mikroorganizmi imaju I veliki prirast. Bioremedijacija Značaj mikroorganizama u procesu detofiksikacije zemljišta i voda načaj MORFOLOGIJA MIKROORGANIZAMA Morfologija izučava spoljašnji izgled i unutrašnju strukturu mikroorganizama. Od tog perioda pa do današnjeg dana mikroorganizmi se koriste kao model.01  a neke alge dostižu i 1 m. hormoni se primenjuju u lečenju i spečavanju bolesti ljudi. Mala veličina . Oni su uspeli da izoluju čitav niz biohemijskih mutanata neurospore. Tatumi otkrivaju da je gljiva Neurospora izuzetno pogodan materijal za izučavanja genetike. genetsko inženjerstvo. Razmena energije nije srazmerna njihovoj masi nego površini. kapsule. Beadle i E. U tom periodu američki naučnici Bidl i Tatum (G. faktori rasta) zajedničke su za ćelije mikroorganizama biljaka i životinja. nije imala dodira sa mikrobiologijom sve do 1941. zahvaljujuči velikim istraživanjima u fiziologiji bakterija. itd.sistem pri izučavanju funkcije gena kao i mehanizama osnovnih bioloških procesa. neophodnih za metabolizam ćelije (vitamini. da se metabolišu i omoguće rastenje ćelije.elektronski Razvoj eksperimentalnih metoda iz fizike. Veličina mikroorganizama Mikroorganizmi su jedna veoma heterogena grupa po veličini. Izučavanje morfoloških osobina mikroorganizama uporedo sa usavršavanjem svetlosnog mikroskopa zahvaljujući. skopeo-gledam) je instrument koji služi za posmatranje sitnih objekata. životinja i biljaka. biologiju Danas metode molekularne biologije (sekvenciranje nukleinskih kiselina.insulin Osnovna istraživanja u mikrobiologiji omogućila su primenu mikroorganizama u industrijskoj proizvodnji prehrambenih proizvoda.5 kg proteina. Genetika. genetike i biohemije. m Jedinica za merenje mikroorganizama je mikrometar m a to je 0.E. fazno kontrasnom i fluoroscentnom mikroskopu . biohemije i biologije a posebno molekularne biologije MORFOLOGIJA Veličina i oblici mikroorganizama Gradja mikroorganizama. plastidi. Delbruk su izolovanjem bakterijskih mutanata omogućili postupak i idejnu osnovu za razvoj mikrobne genetike. Pravilo.g. Za svoja otkrića dobili su Nobelovu nagradu 1958. jedro. mikrobiologije. Mikroskop je ključ istražovačkog rada u mikrobiologiji. Nešto kasnije Lurija i Delbrik *S. Goveđe meso 500 kg sintetiše u 24 sata 0.Mikroorganizmi se razmnožavaju velikom određ brzinom. cilije.odnos površine i zapremine: mala zapremina ćelije ima ogromnu dodirnu površinu. genetici i biohemiji počinje sa razvojem Proizvodi biosinteze pomoću mikroorganizama dobijenih tehnologijom rekombinantne dezoksiribonukleinske kiseline ( r DNK ) . dolazi se do važnih podataka. Prilikom mikroskopiranja veliki broj mikroorganizama postaje vidljiv.genetskim inženjerstvom hormon rasta. Mala veličina Razmišljajući kako prehraniti sve veću ljudsku populaciju. Osim toga antibiotici. što omogučava veliku brzinu mikrobioloških procesa u prirodi: efikasnu razmenu materija i ekonomično trošenje energije. BIOTEHNOLOGIJA Krajem 1970 godine.001 m i l 0. ćelijski zid.

Veliki napredak u biohemijskim I genetičkim istraživanjima može uz ostalo zahvaliti I tome što je u radu s njima u kratkom vremenu moguće dobiti veliki broj ponovljenih rezultata. smatraju se posebnim simbiontima a priroda te simbioze nije potpuno objašnjena. do sada opisana je Epulopiscium fishelsoni. Prm : Bacillus subtilis 0.7. i nakon deobe ćelije ostaju zajedno. Mala veličina kosmopoliti Razultat brzog razmnožavanja je univerzalna rasprostranjenost mikroorganizama. štapić je dimenzije samo 0. Kod bakterija cilindrični oblici. vibrio.5nm dobićemo dužinu od 50 nm što je debljina lista obične sveske. Ako poređamo 100 okruglih bakterija prečnika 0. Ovi mikroorganizmi su nađeni samo u crevnom sistemu ovih riba. gljiva . Bakterije u obliku zapete nazibamo vibrio. Takva pojava naziva se polimorfizam. Kod bakterija je ovaj oblik karakterističan za aktinomicete.koka (grčki coccus. Polimorfizam je karakterističan za sluzave bakterije iz roda Mixobacteria.15-0. Enzimi zbog toga bivaju sintetisani samo onda kada kada je u okolnoj sredini prisutan odgovarajući supstrat.Myxomycota. Bakterije 1 . Male dimenzije mikroorganizama omogućuju da se pregledaju populacije od 108 do 109 pojedinačnih ćelija na čvrstoj hranljivoj podlozi u Petrijevoj šolji I tako dokažu retke pojave kao što je mutacija. Protozoe spadaju u grupu krupnijih mikroorganizama 2 do 200 nm. u obliku zavoja spirilum i u obliku više navoja spiroheta. ili u kraćim ili dužim lancima.sporogeni i nesporogeni. okrugle bakterije prečnik 0. nisu nađeni oblici koji žive samostalno.2 nm . Okrugao . Najmanji virusi nisu veći od poznatih makromolekula (npr.Pojedinačni. Polimorfizam -Pojedini mikroorganizmi imaju promenljiv oblik. i nakon deobe ćelije ostaju zajedno. zaokružuje se i konačno prelazi u sporu.latinski – paket .naročito su zastupljeni kod bakterija.Okrugao oblik kod bakterija. .Kod sluzavih bakterija Sporocytophaga myxococcoides životni ciklus započinje klijanjem spore.loptast najrasprostranjeniji oblik mikroorganizama i susrećemo ga kod svih grupa mikroorganizama.Više biljke I životinje imaju uglavnom nepromenjenu količinu enzima pa su ograničene što se tiče fiziološke prilagodljivosti. Sarcine. koja je stanovnik Crvenog mora. končast. štapićast. i nakon deobe ćelije ostaju zajedno gradeći grozdaste tvrevine. Najkrupnija bakterija. OBLICI MIKROORGANIZAMA Kod mikroorganizama postoje četiri osnovna oblika: okrugao.0. pa se može reći da su mikroorganizmi zahvaljujući malim dimenzijama. Ovi oblici nastaju kada se deoba ćelije vrši u više ravni pod nepravilnimm uglom. okrugle bakterije Neke bakterije kao Beggiatoa mirabilis može dostići dužinu od 1 cm i širinu od 50 nm. Nakon izvesnog vremena ove ćelije se skraćuju. ali se ćerke ćelije se odvajaju i nastavljaju život kao pojedinačan oblik. Klijanjem spore obrazuje se vegetativna ćelija koja je u početku štapićasta a kasnije vretenasta. Streptokoke (grčki streptos. gvoždjevite bakterije i sumporne. Ovi mikroorganizmi imaju sposobnost da u toku ontogenetskog razvića menjaju oblik ćelije. Bacillus megaterium 1.oblik u kome je osam koka medjusobno povezano tako da grade paketić.Stafilokoke su oblici koji imaju grozdast oblik u kome je veći broj koka medjusobno povezan tako da grade nepravilne grupacije. Jedna od najsitnijih bakterija Dialister pneumosintens.30 nm. koja živi u crevnom sistemu riba iz porodice bakterija Acanthuridae.5 x 4 nm. glikogena). U jednoj ćeliji bakterije iz roda Micrococcus ima mesta za samo 105 proteinskih molekula pa takva ćelija ne može stvarati enzime koji joj u tom momentu nisu potrebni.ogrlica) je takav oblik gde je više koka medjusobno povezano tako da obrazuju lanac.5 nm.8 x 2-3 nm. izvijen.mnogo krupniji od bakterija. Ćelijski regulatorski mehanizmi kod mikroorganizama imaju neuporedivo veći značaj i jasnije se mogu raspoznati u poređenju sa ostalim organizmima. S druge strane u jednu kocku zapremine 1cm3 može stati približno 1 bilion okruglih bakterija Eukariotni mikroorganizmi .zrno) mikroorganizama. Štapićast oblik je dosta zastupljen kod mikroorganizama. Izvijeni oblici. brzom razmnožavanju i rasejavanju k o s m o p o l i t i. bakterijaMonokoke ili mikrokoke su pojedinačne koke koje nastaju poprečnom deobom ćelije. Kod mikroorganizama je fiziološka prilagodljivost mnogo veća što je povezano sa njihovom malom veličinom. spiroheta Končast oblik-ovaj oblik najizraženiji je kog gljiva i algi. Ovi oblici Sarcinenastaju kada se deoba ćelije vrši u tri ravni pod pravim uglom.Tetrade su četiri koke medjusobno povezane. Veličina kvasaca se kreće oko 5.5.10 nm. Virusi su najsitniji organizmi i njihova veličina se kreće od 20 do 2000 nm. Nastaju kada se deoba ćelije vrši u dve ravni pod pravim uglom.

Preko ovih grupa povezuju se fosfolipidni molekuli dajući dvoslijnu membranu u kojoj se nalaze proteinski molekuli.fosfolipidni dvosloj.Citoplazmatčna membrana može da gradi različite invaginacijemezozomi. Neki od njih. u disanju itd. Hemijski sastav i struktura citoplazme mikroorganizama zavisi od vrste.Produkcija energije. Medjutim bakterijska citoplazma najviše sadrži vode. prozračna je a sa starošću struktura se menja.ćelijski zid.30%) i proteina 50.70 %-mozaičan fluidni model. kruškasti i u obliku drugih nepravilnih formi. DNK je polimer.transpozomi . Extrahromozomalni elementi:Plazmidi. ameboidni. tako da oni postaju prošireni. Jasno je da je molekul DNK veoma izuvijan u ćeliji i može se uočiti pomoću elektronskog mikroskopa kao slabo kontrastna “ jedrova oblast” koja nije odvojena membranom od citoplazme. U citoplazmi se nalazi i mnogo anorganskih jona. a šećer riboza umesto dezoksiriboze. U osnovi je izgradjena od fosfolipida (20 . Citoplazma organele kod prokariota nema ćelijskog strujanja. proteina itd. Uloga ovih intracelularnih membranskih tvorevina je u sintezi ćelijskog zida. Citoplazmatična membrana je tanka ćelijska membrana visoko selektivnu barieru Na elektronskim fotomikrografijama uočava se dvoslojna struktura . Molekule proteina u membrani mogu biti uređene na različite načine. već se pokreču potpuno slobodno unutar površine membrane. i inkluzije. Ostali proteini. vitamina.Debljina citoplazmatčne membrane je različita kod model. nazvani periferni lagano se odstranjuju hemijskim metodama iz membrane.Kapsule. tako je kod Bacillus cereus utvrđeno da se njegova debljina kretala od 5-10 m. . što znači da je dužina oko 600 x od ćelije u kojoj se nalazi. starosti i uslova života mikroorganizama.70 %. Ovaj molekul može biti veoma dug.nastaju starenjem ćelije. povratiti normalan oblik. šećera. za razliku od dvolančane DNA. Prema Wotsonovom modelu molekula DNA se sastoji od dva polimera koji su uvijeni u dvojnu spiralu. mutna i elastična. mezozomi a kod eukariota različite organele CITOPLAZMATIČNA MEMBRANA Citoplazmatična membrana predstavlja visoko selektivnu barieru. Najčešće se involucioni oblici dobijaju pod uticajem antibiotika i različitih otrova. ribozomi. nazvani integralni mogu se iz membrane odstraniti samo nakon razaranja dvosloja. Nepolarni repovi koji sadrže masne kiseline hidrofobni su i netopivi u vodi.Jedarni materijal. U spirali purinske i pirimidinske baze su povezane vodonikovim vezama čineći parove adenin– timin i guanin – citozin.80 % Hemijski sastav i struktura citoplazme mikroorganizama zavisi od vrste.Organele za kretanje Prokariotske ćelije: CITOPLAZMA Citoplazma je gusta. smatra se. Neki od tih proteina imaju kanale kroz koje materije ulaze i izlaze iz ćelije. Svaka molekula fosfolipida ima dvoslojnu glavu koja se sastoji od fosfatne grupe i glicerola i ona je hidrofilna (privlači vodu) i u vodi topljiva. Fosfolipidi i proteini u membrani nisu statični. transportna tRNA i ribozomalna rRNA. kod E.coli dužina iznosi 1. npr. Postoje tri tipa RNA i to Informaciona (mesendžer)RNA (I RNA).U citoplazmi se nalaze različite ćelijske strukture : nukleoid. Kod bakterija hromozom se sastoji od dvolančanog molekula DNK. pirimidina. To je pokretanje povezano s velikim brojem funkcija što ih obavlja citoplazmatična membrana. lipida. Veličina obih ćelija je varijabilna i može dostići gigantske razmere.Sekrecija.Epizomi. Integralni proteini. Citoplazmatčna membrana može da gradi različite invaginacije u obliku kesica ili spirala nazivaju se mezozomi. Mezozomi su uglavnom prisutni kod grampozitivnih bakterija. polinukleotid koji se sastoji od subjedinica – mononukleotida u čiji sastav ulaze purinska (adenin ili guanin) ili pirimidinska baza (timin ili citozin) fosforna kiselina i šećer dezoksiriboza. različitih mikroorganizama. Osim toga RNA se najčešće sastoji od jednog lanca polinukleotida. čestice ribozoma.komleksna smeša organskih molekula: aminokiselina. To dinamično uređenje fosfolipdi i proteini opisuje se kao mozaičan fluidni model. Ovakva ćelija je sposobna da raste ali ne i da se razmnožava. Nukleoid ili hromozom tvorevina koja služi za očuvanje i prenošenje genetičke informacije. okruglasti. starosti i uslova života mikroorganizama. ribozomi.Velike strukture u citoplazmi su DNK.3 mm. purina. razgranati. Redosled purina i pirimidina u jednom lancu DNA određuje sekvencu u drugom. Kada uslovi za život mikroorganizama postanu povoljni samo neki od involucionih oblika mogu se ponovo smanjiti tj. deobi genetskog materijala.L-f orme uslovima.70 .30%) i proteina 50. Molekuli fosfolipida poređani su u dva niza.Biosinteza. kao i rastom ćelije u nepovoljnim životnim forme.Kod mlade ćelije ima izgled homogene mase. komplementarnom lancu RNA je polinukleotid slične građe kao DNA s tom razlikom što u sastav pirimidinskih baza ulazi uracil umesto timina. naziru se dve tamne crte sa svetlim prostorom između.L-forme. U osnovi je izgradjena od fosfolipida (20 . Pod njihovim uticajem dolazi do promene oblika mikroorganizama. prodiru u membranu potpuno.U citoplazmi se nalaze različite ćelijske strukture : nukleoid. Građa Prokariotske ćelije:citoplazma.Involucioni oblici su reaktivne forme. Funkcije citoplazmatične membrane:Transport. Fosfolipidi se sastoje od hidrofilne i hidrofobne grupe. mezozomi a kod eukariota različite organele.

protozoa.Postoji specijalna membrana oko magnetozoma koja vezuje magnetit za tačno definisanu oblast.cell: bakterije koje ne sadrže fertility factor. Magnetotetske bakterije se ponašaju tako što recimo u severnoj hemisferi plivaju severno duž magnetnog polja. autonomno se replicira van hromozoma i nosi genetičku informaciju za različite funkcije.Segment TI plazmida koji se integriše u genom domaćina se naziva T-DNA. Metahromstska zrnca nalaze se kod algi. Ribozomi su ćelijske strukture koje učestvuju u sintezi proteina. dovodi do povećane sinteze biljnih hormona i prenosi se pri deobi ćelija u novoreplicirane genome. Magnetozomi mogu biti kvadratnog oblika. Biljna tkiva inficirana TI plazmidom sintetišu specifične organske molekule opine (supstance koje se inače ne nalaze u prirodi) TI plazmid je dobio primenu u metodama genetičkog inženjeringa za konstrukciju vektora. Ribozomi su izgradjeni od RNK i proteina. Kod purpurnih sumpornih bakterija fotosintetski pigmenti lokalizovani su u hromatoforama. pravougaonog ili pak u obliku šiljka kod nekih bakterija. sličan je makromolekulu DNK. transformacije biljnih ćelija dolazi usled integracije dela TI plazmida u genom biljke.na malu i veliku Svaka subjedinicu. Može se smatrati da svaki mikrob ima mali magnet koji reaguje na magnetno polje u životnoj sredini. mikrobi plivaju silazno (na dole). Usled inklinacije Zemljinog magnetnog polja.U citoplazmi se mogu naći i lipidne materije poly-b. često udruženi u agregate različite dužine. Simbol S je oznaka za konstatu sedimentacije. kod nekih bakterija. uz čiju pomoć se vrši fotosinteza. RNK je makromolekul. Izgleda da pored magnetozoma ovaj proces ne obuhvata nikakvu specijalnu mašineriju. Veća subjedinica 50 S se sastoji od dužeg lanca r. a u južnoj pak južno duž magnetnog polja.Ovi magnetozomi omogućavaju mikrobima da prate magnetno polje Zemlje.Aktivnost ribozoma u sintezi proteina se ispoljava samo kada su udruženi sa informacionom RNK koja nosi informaciju za sintezu specifičnih proteina. Ovi genetički elementi imaju specifičnu osobinu da se premeštaju sa jednog dela istog hromozoma na drugi ili da “skaču” sa plazmida na hromozom ili sa jednog plazmida na drugi u istoj ćeliji. cijanobakterija koriste gasne vakuole da bi kontrolisale njihov položaj u vodenom stubu.Cirkularni deo DNA koji može da se integriše u hromozom naziva se epizomi (primer F faktor kod E. Magnetozomi se prvenstveno mogu naći u akvatičnim bakterijama i u nekim jednoćelijskim algama (eukariote). U magnetozomima koji se tek razvijaju uloga membrane je da vrši precipitaciju gvožđa kao Fe3O4. U ovim sredinama. TRANSPOZONI su mali fragmenti DNA veličine gena repliciraju se zajedno sa hromozomnim plazmidom na kome se nalaze. Kod većine nitrifikacionih i metanskih postoji jako razvijen sistem intracelelularnih membrana. Poseban tip RNK koji učestvuje u gradji ribozoma naziva se ribozomna RNK ( r-RNK)Svaka čestica ribozoma se može razdvojiti na dva nejednaka dela . Unutrašnje membranske strukture U citoplazmi cijanobakterija nalaze se unutrašnje fotosintetske strukture sa hlorofilom I karotenoidima. u cilju dobijanja optimalne količine svetlosti i nutritijenata.polinukleotid koji se sastoji od subjedinica.RNK i od oko 50 specifičnih proteina. . Inkluzija Kod nekih bakterija u citoplazmi se akumuliraju različite inkluzija . Veza u poliribozomima je ostvarena preko i-RNK. Vrlo su dugačka i karakteristična kod bakterije Corynebacterium diphteriae. te svaki molekul ima svoju konstantu sedimentacije. Mnogi mikrobi koji sadrže magnetozome su akvatični organizmi koji ne rastu uspešno u uslovima atmosferske koncentracije kiseonika i koji detekcijom magnetnog polja i nizvodnim plivanjem sklanjaju se od kiseonika naviše u vodenom stubu.. Recipijent u konjugaciji PLAZMID je naziv za ekstrahromozomalnu DNA koja se ne integriše u hronozom. Komletna čestica ribozoma ima konstatu sedimentacije 70 S kod prokariota. Na ovaj način oni omogućavaju mikrobima da se orijentišu u magnetnom polju. Interesantno je pomenuti TI plazmid. koje pri infekciji tumefaciens. Volutinske granule kao što su metahromatske granule su polifosfati.hidroksibutirat i predstavlja rezervu ugljenika i energije. Granule predstavljaju izvor energij za te bakterije.Kod prokariota se ribozomi nalaze u citoplazmi. ali se uglavnom javlja kao jednolančani molekul. Tako naprimer sumporne bakterije mogu da sadrže veliku količinu sumpornih granula. Mala subjedinica označava se kao 30S i sastoji se od krajnjeg lanca RNK i od oko 20 specifičnih proteina. T-DNA se integriše na različitim mestima u hromozom biljne ćelije (dikotiledona). koji se nazivaju poliribozomi. biljnih ćelija dovode do stvaranja tumora. nađen kod Agrobacterium tumefaciens. Gasne vakuole Cijanobakterije obavljaju fotosintezu i žive u morima i okeanima.biljnih patogena. Nagomilavaju se obično onda kada se ćelija nalazi u sredini bogatoj fosfatima.S po Svedbergu Veličina i oblik molekula odredjuje brzinu sedimentacije. Magnetozomi su intercelularni kristali sačinjeni od magnetita (Fe3O4) koji prokariotskim ćelijama koje ga poseduju prenose trajni magnetni dipol. coli) F+ ćelije : donor u konjugaciji F. koji čine 40 do 50 % mase ćelije.mononukleotida.

murein. a kod mnogih patogenih bakterija obezbedjuje preživljavanje u organizmu domaćina i nosilac je virulentnosti. Specifična priroda kapsule može pomoći pri identifikaciji bakterija.L-alanin. Neke bakterije.6 položaju a lanci su međusobno umreženi. mureinski mešak. Dekstran. Kapsula je genetičko obeležje nekih bakterija (pneumokoke. Osnovna komponenta ćelijskog zida koja daje čvrstinu je peptidoglikanpeptidoglikan kompleks polisahrida i peptida. KAPSULE Neke bakterije poseduju spoljašnji sluzavi omotač koji se naziva kapsula. Arheobakterije imaju ćelijski zid koji je izgrađen od šećera i proteina ali nikada pepridoglikana. ali po pravilu nekoliko puta duže od bakterijske ćelije. zahvaljujući kapsulama mogu se pričvrstiti na različite površine. Flagele pokreću bakterije kroz tečnost ponekad brzinom kao 100 mm u sekundi. ali je najčešće polisaharidne prirode. Stvaranje kapsula može izostati ako ne postoje navedeni uslovi. ili kompleks polisaharid-protein. Kapsula sprečava fagocitozu bakterije Klebsilla pneumoniae i omogućava joj da se pričvrsti i stvori kolonije u sistemu organa za disanje. Komponente peptidoglikana NAG i NAM. na osnovu njene sposobnosti sinteze dekstrana razvila se čitava nova industrija. Kapsula štiti bakteriju od dehidratacije a neke patogene bakterije štiti od proždiranja i razgradnje koju obavljaju leukociti i time doprinosi izazivanju bolesti. Iako je ova bakterija nepoželjna u šećeranama. kao što su stene u brzim rekama. D. Tipičan primer te pojave je bakterija Leuconostoc mesenteroides u fabrikama šećera.alanin.bičevi Flagele su končaste tvorevine koje mogu biti različite dužine. Mycoplasme nemaju ćelijski zid. Prema debljini I konzistenciji razlikuju se mikrokapsule (>0. Ove bakterije u kratkom roku pretvaraju rastvor saharoze u želatinoznu masu koja se sastoji od dekstrana. Bacillus anthracis stvara kapsulu sačinjenu od D-glutaminske kiseline i samo kapsularni sojevi uzrokuju antraks.Građa prokariotne ćelije Ćelijski zid je čvrsta struktura koja odredjuje oblik bakterija i relativno je složene gradje Ćelijski zid bakterija drugačije je građe od ćelijskog zida arheobakterija. koji. peptidoglikanatejholna kiselina.glutamin. Diaminopimelinska kiselina. meningokoke).više slojeva peptidoglikana-čvršći. Tetrapeptid Pentaglicinski mostovi. Hemijski sastav kapsula varira.2nm) I makrokapsule (debljine>2nm) Kapsula ima ulogu da štiti bakterijsku ćeliju od nekih fizičkih i hemijskih faktora sredine. a sa površine bakterijske ćelije ostranjuje se relativno lako. Dekstran je polisaharid kod koga se jedinice glukoze povezuju u 1.flagelum . Nekapsularni sojevi se odstranjuju fagocitozom.povezani b-1-4 glikozidnim vezama u nizu I to nauzmenično Tetrapeptid. Patogeni i nepatogeni sojevi Steprococcus pneumoniae razlikuju se samo po prisustvu odnosno odsustvu kapsule. na čovečijim zubima. Stvara se u povoljnim uslovima za ćeliju: hranljiva podloga bogata šećerima. odredjena optimalna koncentracija CO2 itd. na korenu biljaka. Fina gradja flagela uočljiva je samo elektronskim mikroskopom.i D. i tkivu pa čak i na drugim bakterijama. arheobakterija. Staphylococcus aureus Escherichia coli Ćelijski zid kod grampozitivih bakterija . Bacillus anthracis stvara kapsulu koja se samo sastoji od polipeptida (mali delovi proteina). sitne su i lako prolaze kroz bakterijske filtre pa su svojevremeno mešane sa virusima. Flagele se sastoje iz : Bazalnog tela . se naime uspešno primenjuje kao zamena za krvnu plazmu. peptidoglikanSpecifičnom metodom bojenja po Gramu bakterije se mogu podeliti na grampozitivne i gramnegativne. koja je polimer glicerola i ribitola povezanih fosfo diestarskim vezama Unutar prokariota nalaze se organizmi koji nemaju ili imaju veoma malo materijala ćelijskog zida. molekul bez kraja i početka. veruje se zaštićuju od osmodskog liziranja.ekvivalentno 3000 dužine tela u sekundi.malo savitljiv. Citoplazmatska membrana kod ovih bakterija je specifična jer sadrži sterole. ORGANELE ZA KRETANJE FLAGELE .

i smatra se obeležjem vrste. kod nekih bakterija obezbedjuje spajanje dve ćelije u procesu konjugacije takozvane seks. proteina. Pili (Fimbrije) Pili su končasti izraštaji koji se nalaze na površini nekih bakterija. spo gen usloviće formiranje zrele spore. Filament se sastoji od proteina. Stanje mirovanja spora se može prekinuti različitim faktorima Ovaj proces započinje procesom aktivacije. Formiranje spora teče kroz 7 faza. hemijski dezificiensi. Okrugle bakterije samo retko imaju flagele.pili.rezistentnosti prema nizu fizčikih i hemijskih činilaca kao što su toplota. zračenje. dok kod nekih vodenih mikroorganizama omogućavaju lepljenje ćelije za nepokretne objekte ili medjusobno slepljivanje i održavanje na površini vode (olakšava ishranu. Najvažnija odlika spora. Do stvaranja spora dolazi u procesu sporogeneze. uzročnik sifilisa. To se postiže aktivacijom sporo-specifičnog gena . Na dipikolinsku kiselinu otpada 5 do 10 % suve težine spore. kiseline i dr. kuka povezuje bazalno telo i filament. oblici spora štapići. Ova veza i doprinosi visokoj rezistenciji na povećanu temperaturu. Kraći su i brojniji od flagela. Uloga pila može biti različita. Kada se te bakterije pričvrste mogu prouzrokovati bolest. koji obuhvata gubitak otpornosti na temperaturu i hemijske agense. Ove rezistentne forme su metabolitički neaktivne i u tom obliku nema rasta. Pilli koji se nalaze kod bakteija Neisseria gonorrhoeae. Sporin protein. Ona je lokalizovana u kori. Kad nema pila. DPA je konstatovana u velikoj količini u kombinaciji sa kalcijumom. Aksijalni filamenti učvršćeni su na jednom kraju spirohete i imaju strukturu sličnu biču. Spore se uglavnom formiraju kod grampozitivnih bakterij Kod okruglih bakterija retko dolazi do formiranja spora. Aksijalni filamenti Spirohete su bakterije koje imaju jedinstvenu strukturu I način kretanja. bojenje . koja je brz proces. One se kreću pomoću aksijalnog filamenta (niti) snopova koji izlaze iz kraja ćelije ispod spoljnog omotača. prouzrokovač gonoreje. Atriha Monotriha. Flagela Flagela Broj i raspored flagela je karakteristika vrste. Sporulacija zahteva sintezu nekih posebnih proteina. Bitna karakteristika endospora je prisustvo velike količine dipikolinske kiseline. Poslednja faza u ovom procesu je početak sinteze RNA. boje. bakterije se ne mogu pričvrstiti I nema pojave bolesti. DNA. Rotacija filamenta izaziva da se spiralna ćelija rotira u protivnom smeru i pokreće se poput spirale.stanje mirovanja i otpornosti .flagelina. Pili su proteinske prirode ali se razlikuju od flagela po vrsti proteina koji se naziva pilin. koji traje nekoliko minuta i uslovljen je poraston temperature i hraljivih komponenti u substratu.više na jednom polu Amfitriha . Zahvaljujući ovoj sposobnosti vrsta preživljava i na taj način se omogućava odžavanje vrsta. pomažu bakteriji da se naseli na membrani sluzokože. fotosintezu). vlakno prolazi kroz ćelijski zid i pruća se u u spoljašnju sredinu.spore. Aksijalni filamenti ENDOSPORE kod BAKTERIJA Neke vrste bakterija produkuju oblike za preživljavanje. I kao rezultat nastaje vegetativna ćelija kao što je bila pre formiranja spore.na oba pola čuperak Peritriha Sve bakterije nemaju flagele. Gubi se kalcijum dipikolinat.spo gen . Spore se označavaju kao endogene i mogu se formirati na razlčitom mestu u ćeliji. Medjutim. Jedna od najpoznatijih spiroheta je Treponema palidum. plektridium štapići. kada dodje do poboljšanja uslova spora se vraća u vegetativnu formu.Kuke (koleno) Vlakna -filamenta Bazalno telo se nalazi u citoplazmi. Lofotriha . konservaciju. Nakon toga sledi germinacija. koja se razlikuje od vegetativne ćelije su: odsustvo metaboličke aktivnosti. koja predstavlja niz složenih morfoloških i biohemijskih promena u vegetativnoj ćeliji a javljaju se često kao rezultat nepovoljnih uslova života za ćeliju U osnovi procesa sporulacije su genetske promene koje će dovesti do ćelijske diferencijacije. Endospora se razlikuje od vegetativne ćelije po sadržaju vode.polni pili. clostridium.

) koji je polimer derivata šećera N.endoplazmatski retikulum. Pre svega razvićem ER membrana ostvaruje se velika površina za metaboličke aktivnosti ćelije. u eukariotskoj ćeliji se nalaze različite organele karakteristične gradje : mitohondrije.5 do 1 m prečnika i nekoliko mikrometara dužine. koji prema medjusobnom vezivanju daju polimere: celulozu ili glukane. Mitohondrije Mitohondrije su organele u kojima se stvara energijom bogat ATP. Hromozomi se sastoje od molekula DNK za koje su vezani proteini.procese exocitoze u ćeliji. Hemijska stuktura je raznovrsna ali nije izgradjen od peptidoglikana i jednostavnije je gradje od ćelijskog zida kod prokariota. Osim celuloze u ćelijskom zidu se mogu naći i drugi šećeri kao i neorganski molekuli (kalcijumkarbonat. Osnovna karakteristika jedra eukariota je prisustvo nuklearne membrane. U jedru se nalazi genetski materijal DNA i protein organizovan u hromozome. antibiotici kao što su penicilin i cefalosporin deluju tako da sprečavaju sintezu peptidoglikana. S obzirom na tu funkciju označavaju se kao elektrane eukariotne ćelije. Unutrašnja membrana je velike površine i ima brojne invaginacije kriste zahvaljujući poprečnim pregradama povećava se aktivna površina za biohemijsku aktivnost mitohondrija. lizozomi i dr.histoni. Na površini i u samoj strukturi membrane nalaze se mnogobrojni enzimi i ribozomi. Aktivnost ribozoma u sintezi proteina je znatno povećana ukoliko su vezani za membranu retikuluma.acetilglukozamina.u kojima je smešten pigment hlorofil i karotenoid. a nalaze se i slobodni u citolpazmi. kod eukariota postoji intracelularni membranski sistem. ER pokazuje kontinuitet sa jedrovom membranom. gljiva praživotinja. . Kod nekih kvasca ćelijski zid je izgradjen od polisaharida manana (polimer manoze) i glukana. mnoge gljive. Jedro je odvojeno od citoplazme jedarnom membranom.jedno jedro ali u micelijumu gljiva nalaze se 2 pa i više jedara. sadrže u ćelijskom zidu hitin ( interesantno je da se hitin nalazi i u spoljašnjem skeletu beskičmenjaka : rakova. U unutrašnjoj membrani su smešteni enzimi koji učestvuju u procesima stvaranja energije (ATP).biljaka.Ribozomi su vezani za ER. Ribozomi Ribozomi eukariota su slični ribozomima prokariota samo su nešto veći i teži sa karakterističnom sedimentacijom 80 slič neš već tež karakteristič S. Pored membrane koja okružuje citoplazmu. Bez obzira na malu veličinu mitohondrije su snažni producenti energije. Poseduju dvoslojnu membranu. koja se sastoji od dve paralelne membre od kojih je spoljašnja produžetak ER i predstavlja deo ER. Goldži. Najčešće . Ćelijski zid algi se sastoji od celuloze.). životinja Teš tipič Eukariotska ćelija Eukariotska Ćelijski zid je neuporedivo prostije građe od ćelijskog zida kod prokariota i važno je da nemaju ćelijski zid od j peptidoglikana. Osim toga. Teško je opisati tipičnu eukariotsku ćeliju alga. silikat i dr.sadrži RNK i ribozome. Većina algi i gljiva imaju ćelijski zid koji daje čvrstinu i oblik ćelijama. u sastav ćelijskog zida ulazi takodje šećer glukoza. Hloroplasti sadrže DNA i ribozome 70 S i imaju izvesnu autonomnost u ćeliji. ribozome 70 S i autonomno se reprodukuju deljenjem. polimera šećera glukoze.tilakoide. funkciju u sekreciji. Jedro Jedro je organela koju poseduju svi eukarioti. a uočena je i veza sa mitohondrijama i nekim drugim organelama. gradeći mikrofibrile (končiće). Jedarce. Golđži komleks opisao ih 1898. Citoplazmatična membrana Citoplazmatična membrana kod eukariota po morfologiji i hemijskoj gradi je slična membrani kod prokariota s tom razlikom što pored fosfolipida i proteina sadrži organske molekule sterole (uglavnom holesterol). Praživotinje uglavnom nemaju ćelijski zid. Ovi veoma dugački molekuli celuloze se prepliću na specifičan način. krupna organela koja se sastoji iz sistema cevčica proširenih na krajevima i okruženim sa loptastim mehurićima. organele u kojima se odigravaju procesi disanja u ćeliji. Kod gljiva. hloroplasti. Veličina tipične mitohondrije je oko 0. Ćelijski zid kod algi diatomea inpregriran je sa silikatima pa je njihov ćelijski zid veoma čvrst. Hloroplasti To su organele zadužene za fotosintezu. insekata. i umesto njega imaju pelikulu.g. Mitohondrije poseduju DNK. Slično mitohondrijama imaju nabranu unutrašnju membranu koja stvara fotosintetičke lamele. Imaju složenu gradju.OSNOVNA GRADJA EUKARIOTSKE ĆELIJE -složenija organizacija ćelije -slož enija organizacija ćelije Pored jedra koje je sopstvenom membranom odvojeno od citoplazme. Funkcije ovog membranskog sistema su mnogobrojne i značajne za ćeliju. Unutrašnjost mitohondrija ispunjava matriks koji se sastoji od proteina i lipida. Osim toga ER igra efikasnu ulogu u komunikaciji izmedju površine ćelije i unutrašnjih ćelijskih tvorevina.

celuloza kao i CaCO3 i SiO2. Plodonosna tela-Stvaraju ih gljive. Kleistotecije.su specijalne tvorevine koje se nalaze pojedinačno ili u grupama na stromama.Organele za kretanje Pokretne -skoro sve protozoa. Citoplazma je dosta gusta i ima puno hranljivih materija. Sastoji se od dva centralna vlakna. Bazidiokarpi.(grčki arthros. ili organele za kretanje flagele i cilije flagele cilije Flagele eukariota su složenije gradje od prokariota. Ciste su oblici za konzervaciju kod protozoa. gljive . Prema obliku to su široko otvorena plodonosna tela u obliku pehara. U sastav zida ciste ulazi hitin. Artospore i plodonosna tela. Oblici za konzervaciju mikroorganizama U nepovoljnim uslovima za život mikroorganizmi počinju da obrazuju specifične tvorevine koje ih štite.Azotobacter chrooococcum. Vlakna su bazalnim telašcom vezani za ćeliju. sklerocije.specifičnim srujanjem citoplazme (pseudopodije kod ameba). Peritecije imaju otvor -ostiola. Strome se nalaze na miceliji ili na napadnutim biljnim delovima biljke kod parazitnih gljiva. Pseudotecije-predstavljaju tvorevine koje sačinjavaju jedan ili više otvora formiranih u stromama. Sklerocije imaju spoljni deo gde su hife sabijene ili povezane tako da su izgubile končast izgled i obrazuju tzv lažno tkivo.koji služi za oslobadjanje askusa sa askosporama i vrat. Ove spore imaju debele zidove i pune su glikogena i masti tako da kada se nadju u povoljnim uslovima veoma brzo klijaju u začetak micelije (vegetativno telo gljive) ili ćeliju koja se dalje razmnožava pupljenjem. latentnom stanju mikroorganizmi mogu ostati veoma dugo.Candida Sklerocije su strukture koje se razlikuju po obliku.rostrum.neke alge. Obično su tamne boje i loptastog ili kruškastog oblika. Ciste okruglog oblika debelih zidova čime se povećava otpornost prema faktorima spoljašnje sredine. Kada ponovo nastupe povoljni uslovi života iz oblika za konzervaciju se stvaraju normalne vegetativne ćelije koje nastavljaju sa rastom i razmnožavanjem. U takom pritajenom tj. Hlamidospore su oblici za konzervaciju karakteristični za kvasce i neke druge vrste gljiva.to su plodonosna tela u kojima se nalaze bazidiospore Oni mogu biti različitog oblika i izgleda. zdele ili diska a mogu biti različite veličine.tubulin. su delimično otvorena plodonosna tela najčešće kruškastog ili flašastog oblika u kojima se obrazuju askusi sa askosporama. Cilije organele za kretanje koje su slične flagelama. piknidije.su loptasta zatvorena plodonosna tela u čijoj je unutrašnjosti smešten jedan ili mnoštvo askusa iz kojih se oslobadjaju askospore. Piknidije.oospore. .članak) One nastaju segmentacijom hifa i pravougaonog su oblika. Zid artospora je debeo i izgradjen od lignina i kutina. nekih i algi. ali su kraće i brojnije. bazidiokarpe itd. Svako vlakno je cevčica u čiji sastav ulaze identični proteinski molekuli. Oospore stvaraju predstavnici nekih gljiva i algi.pseudoparenhim i unutrašnji deo koji je znatno rastresitiji. kroz otvor piknidije konidije slepljene sa sluzi izlaze i spoljnu sredinu. pseudotecije. U njenoj unutrašnjosti nalaze se konidiofori sa konidijama. tako da to i nisu prava plodonosna tela. Apotecije-stvaraju neke vrste gljiva. Najveći stepen organizacije je kod pečurki koje imaju dršku i klobuk šeširić. Kretanje. peritecije. veličini i boji. Svi mikroorganizmi nemaju sposobnost da stvaraju oblike za konzervaciju. a nastaju od gusto sabijenih i isprepletanih hifa u kojima se smanjuje sadržaj vode a povećava količina rezervnih hranljivih materija. kleistotecije. Obrazovanje cisti je karakteristično i za neke bakterije. peritecije. Ova plodonosna tela pručaju najbolju zaštitu askosporama. okružene sa devet perifernih vlakana. Gljive obrazuju apotecije. Plodonosna tela se mogu formirati u stromama koje se sastoje od mase gusto sabijenih i isprepletanih hifa. Zid oospora je debeo i citoplazma puna rezervnih hranljivih materija Artospore .hlamidospore.Oblici za konzervaciju kod eukariota su : ciste. boje kao i unutrašnje organizacije.

Virusi nisu ćelije jer poseduju samo jedan molekul nukleinske kiseline koja može biti DNK ili RNK a nemaju neophodne sastojke za stvaranje energije i sintezu proteina. Ulazak nukleinske kiseline i ćeliju domaćina se vrši na razne načine ali ulasku uvek predhodi adsorpcija. kod virusa influence 1% dok kod nekih bakteriofaga iznosi 50%. odnosno razmnožavanje virusa. U glavi faga. Nukleinska kiselina kod virusa je cirkularna ili linearna. Svaki virus sadži nukleinsku kiselinu koju okružuje proteinski omotač.Neophodno je da nukleinska kiselina virusa dospe u ćeliju domaćina i omogući dobijanje infektivnih kopija odgovarajućeg virusa. NUKLEINSKA KISELINA Virusi su izgrađeni od nukleinskih kiselina DNA ili RNA. van žive ćelije nisu u stanju da samostalno vrše metabolitičke procese i da se samostalno razmnožavaju Medjutim pošto nose genetičke informacije u svojoj nukleinskoj kiselini. čiji je omotač od proteina upakovana je nukleinska kiselina sa velikom efikasnošću. Po obliku mogu biti izduženi (štapićasti. koji se naziva kapsid. Čestica virusa se naziva viron i sastoji se od nukleinske kiseline : DNK ili RNK (nikada obe) i proteinskog omotača. Virusi koji napadaju bakterije. tako je Vakcina virus krupan (300x200x200nm) a bakteriofag f2 MS2 24nm. protozoa. polihedar. algi. Virusi se mogu podeliti u više tipova u zavisnosti od arhitekture kapsida-heliks. Kontakt ćelije i virusa omogućen je specifičnom hemijskom reakcijom izmedju molekula receptora na površini ćelije i kapsida virusa.spiralni. Virusi su veoma sitni mikroorganizmi koji se ne mogu videti svetlosnim mikroskopom.ACELULARNI ORGANIZMI VIRUSI lat. Glava-po repić gradjen po tipu spiralne simetrije.Virusi mogu živeti u ćelijama invertebrata. glavičasti). gliva. ali mozaični virus duvana izolovao je prvi put američki hemičar Wendell Stanley 1935. pripajanje virusa za ćeliju. Razmnožavanje virusa je jedinstveno u živom svetu: jedan virion može dati i do hiljadu svojih identčnih kopija. Kod nekih virusa kapsid je izgrađen od jednog tipa proteina. uočava se I izvesna heterogenost u pogledu veličine. kapsomera. čaurasti) Nukleinska kiselina i kapsid sačinjavaju nukleokapsid.Osnovne etape životnog ciklusa su slične bilo da virus napada bakterijsku ćeliju ( bakteriofag). končasti. dok je kod drugih izgrađen od više različitih tipova proteina. enzime i dr. Kapsid se sastoji od kapsid identičnih strukturalnih komponenti. Repić je šuplja cevčica koja se kod nekih virusa završava pločicom sa šest veoma tankih kukica. ili životinjsku ćeliju (animalni virusi). domaćina za sintezu sopstvenih proteina. Nukleinska kiselina kod virusa je obavijena proteinskim omotačem. Iako su svi virusi izuzetno malih dimenzija ipak. polimorfni. genetički kontinuitet poseduju svi živi organizmi. Virusi imaju raznovrsne oblike ali svi virusi imaju jedinstvenu građu. Ebola virus 970nm. biljnu ćeliju (biljni virus). ulaskom u živu ćeliju virusi koriste ribozome. bakterija. OTROV Virusi su najsitniji i najednostavnije građeni mikroorganizmi Ruski bakteriolog Dmitri Ivanovski . svoje rastenje i reprodukciju. nikada obe. U žive sisteme se virusi ubrajaju zahvaljujući osobini posedovanja genetičke informacije neophodne za sopstvenu replikaciju. metabolizam inficirane ćelije prestaje i krajnji rezultat je smrt ćelije. Ovaj proces dovodi do promena u ćeliji domaćina a u nekim slučajevima je kontrola metaboličkih procesa u ćeliji virusom potpuna. vertebrata. Procentualno učešće nukleinskih kiselina u odnosu na protein je različito. biljka. Virusi imaju životni ciklus koji se sastoji iz više etapa i koji otpočinje uspešnom infekcijom ćelije domaćina. Ovu osobinu odnosno.g. ADSORPCIJA PENETRRACIJA Lizogeni ciklus . Virusi nemaju ćelijsku organizaciju -acelularni Nalaze se na najnižem stupnju organizacije živih sistema.bakteriofagi Glava.tipu kubne simetrije.mozaičnu bolest duvana izazivaju infekcioni agensi koji su sitnije od bakterija.

amino kiseline. Razmišljajući kako prehraniti sve veću ljudsku populaciju dolazi se do važnih podataka: govče mase 500kg. U jednoj ćeliji Micrococcus sp. šećeri. Više biljke i životinje imaju nepromenljivu količinu enzima.Kafe magistra Hopkinsa. Eukariotni mikroorganizmi su sposobni da sintetišu daleko veći broj belančevina od prokariotskih mikroorganizama. Sintetiše u 24h 0. kvasca sintetiše više od 50kg. Makronutritienti i 2. preko niza intermedijera.B. Svi biohemijski procesi koji se odvijaju u eukariotskoj ili prokariotskoj ćeliji odvijaju se pod dejstvom enzima. (da li su kraći metabolitički putevi primitivniji ili su nastali od složenijih metabolitičkih puteva ? Slični da ali razlikuju po svojoj visokoj biohemijskom aktivnošću. a samim tim i različite puteve u procesima metabolizma. Autotrofi Kod mikroorganizama su procesi katabolizma i anabolizma veoma povezani.grčki – mikroorganizama. Metabolizam-skup svih hemijskih i biohemijskih reakcija koje se odigravaju u ćeliji mikroorganizama.nutritient. elemenata Patogene bakterije ( gotove organske materije). ali i njihova velika fiziološka raznovrsnost. Hranljive materije koje iz spoljne sredine ulaze u ćeliju podležu nizu hemijskih transformacija.Mo. Pored ugljenika neophodan element je i azot. razviće i razmnožavanje. proteina.Metabole . zahtevima prema izvorima C. Mikroorganizmi njenom hemijskom sastavu i strukturi ka i brzini proticanja metabolitičkih reakcija. Ni. Ni. Pošto svaka belančevina ima svoju funkciju. 2. Tako se neke bakterije razmnožavaju i u destilovanoj vodi.Mikroorganizmi sem toga imaju različite enzimatske sisteme. Za normalan rast ćelije potrebna je odredjena količina hrane. koja služi za metabolizam odredjenog substrata. katabolizma utoliko su intezivniji i procesi anabolizma.postoje kraći i duži metabolitički putevi koji su rezultat duge evolucije. Mala veličina ćelije ima veliki značaj za brzinu proticanja biohemijskih reakcija. Oni su neophodni za sintezu vitamina B12 (Co). Si.Kod mikroorganizama je naprotiv fiziološka prilagenost enzima.59% energije dobijene u procesu katabolizmaMikroorganizmi se od drugih organizama razlikuju po veličini ćelije. Hg. Njihova funkcija nije u vezi sa imenom (mikro) već se ona vezuje za potrebu ćelija za ovim elemntima. kudikamo veća. aromatične komponente. Kod mikroorganizamastruktura ćelije utiče na proces metabolizma. proteina.Ukoliko su intezivniji procesi povezani. U procesima metabolizma mikroorganizmi mogu koristiti različite substrate. 1. Mikroorganizmi u procesima anabolizma koriste 25. Nutritienti se mogu podeliti u dve grupe : 1. Hemijski sastav hrane i hemijski sastav ćelija mikroorganizama je veoma različit i zavisi od čitavog niza faktora. Mikronutritienti Za život mikroorganizama neophodni su i mikroelementi. Al. Potrebe mikroorganizama u hrani Ishrana je značajan fiziološki proces kod mikroorganizama kojim se vrši snadbevanje ćelije hranljivim materijama neophodnim za rast. Postoje organizmi koji za svoje potrebe zahtevaju veoma malu količinu hrane.5kg. Hemijski sastav hranljivih materija Za normalan rast i razmnožavanje mikroorganizama potreban je veliki broj elemenata . Metaboliza m-skup biosinteza ili anabolizam degradativni metabolizam ili katabolizam OSNOVNE KARAKTERISTIKE METABOLIZMA KOD MIKROORGANIZAMA načelo o biohemijskomm jedinstvu organizama načelo Biohemijska istraživanja su pokazala mikroorganizmi imaju mnogo zajedničkih osobina sa drugim živih organizama. jer postoji povoljniji odnos izmedju površine i zapremine. kod prokariota jedna belančevina vrši veći broj funkcija. Svakako da su male potrebe za hranom uslovljene i malom masom njihovih ćelija. Co. što je povezano sa njihovim malim dimenzijama. Zn. Pored toga ishranom se obezbedjuje enrgija koja se može odmah trošiti ili se pak akumulira u jedinjenja bogata energijom u ćeliji. promenamorfologija ćelije. U svakoj od reakcija učestvuju specifični enzimi. ide od početnog materijala. za isto vreme 500kg. . Sekvenca reakcija. uslovi Hranljive materije iz spoljne sredine energiju neophodnu za odvijanje fizioloških procesa u ćeliji. Substance koje se koriste u katabolizmu i anbolizmu označavaju se kao hrana. Caulobacter u vodi koja dugo stoji kao površinski sloj. . . N i drugih elemenata. ISHRANA MIKROORGANIZAMA Osnovno svojstvo mikroorganizama njihova mala veličina.Mikroorganizmi mogu da koriste različite izvore ugljenika. Mikronutritienti. Zn) itd. Osim razlike koja postoji izmedju mikroorganizama i drugih organizama prisutna je razlika izmedju samih mikroorganizama.FIZIOLOGIJA MIKROORGANIZAMA Fiziologija proučava sve fiziološke pojave i procese koji se odvijaju u životu mikroorganizama. metabolički put. Makronutritienti (CaFé Mg CHOPKNS). do krajnjeg produkta. masne kiseline.Ovih deset elemenata izgradjuju organsku materiju iz koje je izgradjena ćelija. Br. uslovi spoljnje sredine morfologija ćelije. sintezi enzima (Mo.Mlečne bakterije (određene amino kiseline). Ima mesta za samo 105 proteinskih molekula pa takva ćelija ne može stvarati enzime koji joj nisu potrebni.

rastvorljivih proteina u periplazmatičnom prostoru. Vitamin K.1000 puta koncentrisaniji od rastvora u spoljašnjoj sredini. ćelijskom zidu. te nema utroška energije. Od ovih jedinjenja mikroorganizmi sintetišu organku materiju. PASIVNI TRANSPORT ili PASIVNA DIFUZIJA-Ovo je najednostavniji mehanizam transporta materija. Kao kod pasivnog transporta molekuli se prenose sa višoj ka nižoj koncentraciji. Od organskih komponenti najviše ima belančevina 50 .U proseku u ćeliji mikroorganizama najviše ima vode 75. Proces omogućava da rastvori u energije ćeliji budu 100. Ovaj proces je čest kod eukariota i veoma je redak kod prokariota.30%. uz pomoć permeaze i uz utrošak energije. što omogućava brži ulazak laktoze u ćeliju od njenog izlaska. ali su one male. Lipidi kod bakterija mogu biti u slobodnom obliku ali se najčešće nalaze u vezanom stanju stvarajući gigantske molekule. U zavisnosti od veličine molekula i njihovog naelektisanja materije će prolaziti kroz citoplazmatičnu membranu u oba pravca. jedru. aktivan transport je često vezan za prisustvo nosača. a manjim delom kao hidratisana i jonski vezana voda.80%. time olakšavaju prolazak kroz membranu i disociraju se na unutrašnjoj površini membrane. voda ulazi i izlazi iz ćelije pasivnom difuzijom. Jedan od mnogobrojnih primera aktivnog transporta kod bakterija je dobro proučen transport šećera laktoze kod E. zatim šećera 10. Prema izvoru energije autotrofi se dele na HEMOTROFE I FOTOTROFE. Pored aktivnog transporta u kome ne dolazi do hemijske promene molekula. USVAJANJE UGLJENIKA-Ugljenik čini 50% od suve mase ćelija jedan je od najznačjnijih elemenata u ishrani mikroorganizama. Postoje razlike u sadržaju amino kiselina u proteinima mikroorganizama ove razlike mogu nastati i zbog sadržaja hranljive sredine. Mali molekuli i elektroliti mogu prolaziti iz spoljašnje sredine u ćeliju na više načina. membrani. Medjutim za razliku od pasivne difuzije. koji nemaju katalitička svojstva kao permeaze. heterotrofe i miksotrofe. Zahvaljujući vodi omogućeno je odvijanje svih biohemijskih procesa u ćeliji. Energija stvorena u toku metabolizma se koristi da se jačina veze koja se stvara izmedju permeaze i laktoze na spoljašnjoj površini membrane znatno smanji na unutrašnjoj membrani. zrnca sumpora.Faktori rasta su specifične organske komponente koji su potrebni mikroorganizmima u malim količinama ali sami mikroorganizmi ne mogu da ih sintetišu. masti. a potreban N iz amonijaka. Značaj aktivnog transporta je veliki za bakterije koje uglavnom žive i aktivno metabolišu u prirodnim sredinama sa niskom koncentracijom hranljivih materija. i tako zajedno sa permeazama. hrane i starosti ćelije. AKTIVNI TRANSPORT-Ovo je veoma brz i specifičan proces koji omogućava akumulaciju hranljivih materija u ćeliji nasuprot gradijentu koncentracije. Neke vrste mikroorganizama mogu u svojim ćelijama da nakupe različite akumulativne materije kao što su skrob. Sadržaj mineralnih materija je uglavnom oko 10%. Na primer. amino kiseline. Za sintezu je potrebna energija. ulja. Autotrofni mikroorganizmi koriste ugljenik iz ugljen dioksida i karbonata. OLAKŠANA DIFUZIJA-je proces sličan prethodnom. Izolovano je preko 100 specifičnih “nosača” koji stvaraju komplekse sa aminokiselinama. Bacillus mycoides 88%. Proteini se nalaze u citoplazmi. mnogi šećeri i njihovi derivati se fosforilišu prolaskom kroz membranu i kao takvi ne mogu da se vrate nazad. proces je brži i specifičniji. Na primer. nitrita. Hemijski sastav mikroorganizama Hemijski sastav mikroorganizama je veoma različit i zavisi od vrste mikroorganizama. materija Voda u ćeliji se najviše nalazi u slobodnom obliku.). kod bakterija može doći do specifične modifikacije koja ne dozvoljava prolaz molekula kroz ćelijsku membranu. Mikroorganizmi u ishrani koriste prosta i složena ugljenikova jedinjenja. Takve uslove ćelija ne bi mogla da preživi ukoliko bi se isključivo hranila putem pasivne difuzije.coli. stepena aeracije. već se zadržavaju u ćeliji. posredstvom specifične permeaze (beta-galaktozidna permeaza) i uz utrošak energije. Biotin. dok ostatak U čini suva materijaAzotobacter chrococum ima 85% vode Bacterium coli73%. medjutim odigrava se uz pomoć specifičnih proteina membrane . AUTOTROFNI MIKROORGANIZMI-Ovi mikroorganizmi sami sebi stvaraju hranu koristeći jednostavna neorganska jedinjenja iz kojih sintetišu organska jedinjenja. težeći izjednačavanju koncentracija. To je nespecifičan i uglavnom spor proces koji se dešava pri razlici u koncentracijama rastvora spoljašnje sredine i ćelije. Kada količina vode u ćeliji padne ispod ispod odredjenog minumuma dolazi do zaustavljanja rast a potom i do smrti. učestvuju u transportu hranljivih materija. Transportni sistemi u citoplazmatičnoj membrani bakterija su najbolje proučeni. Specifičan gen (lacY) kontroliše sintezu laktozne permeaze. Najčešće su to vitamini (Tiamin B-1. . nitrata. Permeaze se vezuju za specifične molekule na spoljašnjoj površini membrane. glikogen. purini i pirimidini. MEHANIZAM USVAJANJA HRANLJIVIH MATERIJA Materije potrebne za ishranu mikroorganizama nalaze se u sredinama koji ih okružuju. šećerima. neorganskim jonima itd.permeaza.20 % i lipida 1 .90 %. Kod gramnegativnih bakterija. Mutacija u ovom genu onemogućava transport i metabolizam laktoze i pored toga što su enzimi za metabolizam laktoze prisutni u ćeliji. Riboflavin . Prema načinu usvajanja ugljenika mikroorganizmi se dele na autotrofe.

7 x 105J Hemoheterotrofi -Ovi mikroorganizmi ugljenik dobijaju iz organskih jedinjenja a i neophodnu energiju dobijaju iz organskih jedinjenja. Žive u zemljištu i vodama. Hemoautotrofi. nitrata i nitrita. Azotobakter. Miksotrofni mikroorganizmi -Ova vrsta mikroorganizama može da koristi autotrofan i heterotrofan način ishrane. protozoe. U ovu grupu spadaju cianobakterije .Usvajanje azita iz soli amonijak. crvene i zelene sumporne bakterije F o t o h e t e r o t r o f n i . S03. zemljištu. bakterije iz rodova Bradirizobijum. Aminoheterotrofni mikroorganizmi-ne mogu da sintetišu amino kiseline. Ovi heterotrofi nazivaju se saprofiti. Ova grupa je najzastupljenija u prirodi. Na osnovu toga šta koriste kao izcor ugljenika ovi mikroorganizmi se dele na : 1. aminoheterotrofe Aminoautotrofni mikroorganizmi sintetišu belančevine iz prostih oblika mineralnog ili elementarnog azota. U ovu grupu spadaju -cijanobakterije. amonijum karbonat.7 x 105J S + 1 1/2O2 = H2SO4 +5. FOTOTROFI Ova grupa mikroorganizama energiju potrebnu za sintezu organske materije dobija od sunčeve svetlosti i na taj način sinteza organske materije označva se kao fotosinteza. i proteolitski mikroorganizmi koji koriste amino kiseline iz mrtvih organizama.. Veliki broj heterotrofa koristi mrtvu organsku materiju.H e m o t r o f n i organizmi energiju za sintezu organske materije dobijaju u toku procesa hemosinteze. S0. Bakterije koje vrše redukciju nitrata do elementarnog azota nazivaju se denitrifikatori. Proteolitski mikroorganizmi su veoma rasprostranjeni u zemljištu u igraju značajnu ulogu u procesu amonifikacije tj.za sintezu organske materije. kao i mikroorganizmi koji koriste azot iz amonijaka. već moraju da koriste gotove amino mikroorganizmikiseline iz peptona i belančevina. amonijum laktat. vodonične bakterije koje oksidišu H do H2O. Anabena. Oni žive u biljnim i životinjskim tkivima i obično izazivaju odredjene bolesti pa se zato nazivaju i patogeni mikroorganizmi. Oni su široko rasprostranjeni u prirodi. Fotoheterotrofne F o t o a u t o t r o f n i organizmi koriste sunčevu svetlost za proces sinteze a kao izvor ugljenika koriste CO2. nitrati. NO2. u ovu grupu spadaju. odnosno oksidacijom neorganskih ali i organskih jedinjenja. Propionske bakterije mogu kao dopunski izvor ugljenika koristriti CO2. pa iz propionske kiseline i CO2 grade ćilibarnu kiselinu.0 x 105J H2+ 1 1/2O2= H2O + 2. Hemoheterotrofi Hemoautotrofi mikroorganizmi koriste ugljenik iz CO2. Azospirillum.7 x 105J H2S + 1 1/2O2 = S + H2O + 1. Na osnovu toga izvršena je podela na : 1. U odnosu na usvajanje azota svi mikroorganizmi se dele na: aminoautotrofe.Neke vrste bakterija i gljiva mogu da usvajaju azot iz amonijumovih soli. nitriti. Pojedine autotrofne sumporne i gvoždjevite bakterije u sredini sa više organske materije prelaze na heterotrofan način ishrane. U prirodi se nalazi u slobodnom.ovi mikroorganizmi nazivaju se azotofiksatori. zatim sumporne bakterije koje oksidišu H2S do sumpora. U ovu grupu spadaju mnoge bakterije. Fotoautotrofne i 2. gvoždjevite bakterije koje oksidišu Fe2+.8 x 105J HNO2 + 1 1/2O2 = HNO3 + 0. U ovu grupu spadaju crvene i zelene nesumporne bakterije.Usvajanje nitratnog azota. Energiju za te procese dobijaju iz oksidacije neorganskih jedinjenja NH4. Kod aminoheterotrofa razlikujemo dve grupe : paraziti koji za sintezu belančevina koriste amino kiseline iz živih organizama. Heterotrofi koji koriste u ishrani živu organsku materiju nazivaju se paraziti. alge gljive. Rizobijum. gljive. bakterije. Fe2+.Nostoc. HETEROTROFNI MIKROORGANIZMI Ovi mikroorganizmi kao izvor ugljenika koriste razna organska jedinjenja u prvom redu šećere. S2O3. .amonijum fosfat. proste i složene belančevine).Ovi mikroorganizmi kao izvor nergije koiste sunčeve zrake a kao izvor ugljenika koriste neka prosta orgnska jedinjenja. U ovu grupu spadaju mikroorganizmi koji koriste molekularni azot iz vazduha. masti i belančevine.) u obliku organskih jedinjenja (amino kiselina. razgradnje proteina do amonijaka . USVAJANJE AZOTA Azot je veoma važan element jer ulazi u sastav svih belančevina protoplazme i jedra. Usvajanje elementarnog azota.3 x 105J 2FeCO3+ 1 1/2O2 + 3H2O = 2Fe(OH)3 + 1. koje vrše oksidaciju amonijaka do nitrata. do ferihidroksida. U ovu grupu spadaju nitrifikacione bakterije. elementarnom obliku. vodi. 2.Veliki broj bakterija može da koristi nitritni i nitratni oblik azota za sintezu svojih belančevina. zatim u obliku neorganskih komponenti (amonijak. NH3 + 1 1/2O2 = HNO2 + H2O + 2.

Populacije nastaju u manje ili više definisanim uslovima sredine nazivaju se kulture.Značajan je u transformaciji ugljenih hidrata. S druge srtane budući da smo s njima u neprekidnom dodiru. Natrijum. paladum Dva osnovna postupka omogućavaju izučavanja u mikrobiologiji: izolovanje odredjenog mikroorganizma iz mešovite populacije i gajenje. Vrši aktivaciju enzima i potreban je ćeliji kao regulator reakcije sredine. Sumpor vodonik bakterije koriste i oksidišu ga preko elementarnog s do sulfata. mikrobiolog proučava . Gvoždje. Čiste kulture sadrže samo jednu vrstu organizama. koje su neophodne kako za uništavanje štetnih tako i za maksimalno korišćenje onih mikroorganizama koji na primer učestvuju u proizvodnji hrane ili sintezi antibiotika.Veoma je značajan jer ulazi u sastav nukleoproteida. kao i u biosintetičkim procesima. Troponema paladum (sifilis) uzgaja se u testisima kunića i ne može se uzgajati na veštačkim podlogama. Mikroorganizmi koriste S iz organskih i neorganskih jedinjenja.USVAJANJE OSTALIH ELEMENATA Najznačajnije materije neophodne u ishrani mikroorganizama su fosfor. On ulazi u sastav citohroma koji su značajni za sintezu ATP. Neke bakterije ne mogu rasti na sintetskim podlogama.Izvor kalcijuma su njegove vodorastvorljive soli. gvoždje. sumpor. Ima važnu funkciju u svim Magnezijum procesima fermentacija. za razliku od mešovite kulture koja sadrži više vrsta mikroorganizama. kao i u sastav koenzima A.On je neophodan za razvoj pojedinih mikrorganizama i veoma često je u kombinaciji sa hlorom. sastavljene od miliona jedinki. Mikroorganizmi ga koriste iz različitih soli a najčešće iz soli fosforne kiseline K2HPO4 i KH2PO4. magnezijum. natrijum i hlor. Kalcijum . Ovi postupci su u osnovi slični za sve mikroorganizme. Izučavanje rasta mikroorganizama.Učestvuje kao katalizator mnogih biohemijskih reakcija. Sumpor -Ulazi u sastav amino kiselina cistina.redukcionih procesa. Magnezijum.Stimuliše sintzu nukleoproteida kao i aktivnost enzima fosfataze. Mycobacterium leprae (uzročnik lepre) slabo. samo jedan patogeni streptokok ubrzo može toliko povećati živih ćelija u telu da izazove visoku temperaturu ili čak smrt. cisteina i metionina. Kalijum. DEFINICIJA RASTA .populacije. faktora koji utiču na taj rast i mogućnost preživljavanja u različitim uslovima sredine značajni su za shvatanje fundamentalnih procesa. ali i za primenu u metodama kontrole rasta. Fosfor. ali je život bez njega nemoguć. kalcijum. kalijum. žrtve smo i njihovih štetnih aktivnosti. Natrijum METABOLIZAM RAST MIKROORGANIZAMA I KRIVA RASTA RAST MIKROORGANIZAMA Mikroorganizmi su metabolitske mašine sa velikim potencijalom za umnožavanje Mikroorganizmi rastu i razmnožavaju se u veoma heterogenim prirodnim sredinama. Mikroorganizmi fosfor koriste iz neorganskih (fosfomobilizatori) i organskih (fosfomineralizatori) jedinjenja. laboratorijskim uslovima. vitamina biotina i tiamina. Pored toga ulazi u sastav jedinjenja bogatih energijom (ATP). Razvoj metoda u mikrobiologiji omogućio je da se u laboratorijskim uslovima gaje mikroorganizmi pod kontrolom čoveka Pošto se izučavanjem jedinki može dobiti samo ograničena količina informacija. Zahvaljujući osobini da može da prelazi iz redukovanog u oksidisani oblik gvoždje je dobar katalizator oksido. rast populacije u veštačkim. Na primer.Potrebe mikroorganizama za gvoždjem su male. a samim tim i u prenošenju naslednih osobina na potomstvo.

promenjen pH i nagomilana velika količina toksičnih materija. od dve postaju četiri.početna faza. Stacionarna faza je faza u kojoj se broj živih ćelija ne uvećava. Broj ćelija je konstatan jer se jedan deo ćelija može nalaziti u aktivnoj deobi. RAST POPULACIJE Brzina rasta mikroorganizama je važan parametar u mikrobiologiji koji omogućava predvidjanje koncentracije organizama u vremenu i služi kao osetljiv indikator stanja mikroorganizama. sastava medijuma i genetičkih karakteristika vrste.faza adaptacije. mogu se prikazati krivom rasta. odnosno kulture koja se kultura sastoji od ćelija koje se nalaze u istoj fazi rasta. dok drugi deo ćelija odumire. posledice ćelijskog rasta i deobe. od četri osam itd. Broj ćelija ne raste. Dužina trajanja stacionarne faze zavisi od vrste mikroorganizama i uslova sredine. Rast ćelije rezultuje u porastu veličine i težine i najčešće predhodi ćelijskoj deobi. odnosno vremenom potrebnim da se broj ćelija u populaciji udvostruči. duži je ukoliko su ćelije zaejane iz stare kulture. Medjutim. uvećava se masa ćelija itd. ukoliko su ćelije tretirane agensima koji ih oštećuju kao i ako su ćelije iz bogatog hranljivog medijuma prenete u siromašni medijum. Informacije o rastu individualnih bakterija se može dobiti izučavanjem sinhronih kultura. pri čemu se ćelija podeli na dve kćerke ćelije. Brzina ćelijskih deoba zavisi od spoljašnjih uslova (T. Log ili eksponencijalna fazaje faza aktivnih deoba ćelija u populaciji geometrijskom progresijom. kod većine organizama. Vremenski period u kome se ćelije nalaze u lag fazi zavisi od niza faktora. Ćelije u ovoj fazi su mlade i veoma biohemijski aktivne. Faza odumiranja otpočinje smanjenjem ukupnog broja živih ćelija u populaciji. kao i njihove intereakcije sa spoljašnjom sredinom.). KRIVA RASTA Prva faza je lag faza . RAST POPULACIJE Rast populacija bakterija je eksponencijalni (logaritamski) i posledica je umnožavanja jednoćelijskih organizama prostom deobom. npr. dolazi do povećanja veličine i težine ćelije.Rast se može definisati kao kvantitativno povećanje ćelijskih sastojaka i struktura. rast je praćen ćelijskom deobom što rezultira povećanjem broja ćelija. pH. medjutim veoma intezibni biohemijski procesi se odigravaju u ćeliji : sinteza proteina. Kriva rasta je grafički prikaz odnosa broja ćelija u populaciji i vremena inkubacije kulture. Konvencionalno se rast populacije iskazuje vremenom generacije. Uveliko je smanjena količina hranljivih materija. kao i drugih ćelijskih struktura. Vreme trajana odumiranja je različito za različite mikroorganizme. KRIVA RASTA SINHRONI RAST Iako populacija može da raste konstantnom brzinom sve ćelije u populaciji se ne dele istovremeno. Alternativno. brzina rasta se može izraziti brojem generacija na sat (min). Ukoliko se rast dešava u odsustvu ćelijskih deoba.koja obuhvata vremenski period od zasejavanja do početka deobe ćelija. RAST Potrebno je razlikovati rast individulanih ćelija i rast populacija ćelija. koje se dobijaju zasejavanjem čiste kulture bakterija u sterilni medijum. nukleinskih kiselina. itd. a može varirati od nekoliko sati do nekoliko dana. Rast populacije rezultuje u povećanju broja ćelija. Rezultat veoma aktivnih metabolitičkih procesa u prethodnoj gazi je promena u sastavu podloge : neki sastojci su utrošeni a nakupljaju se toksični podukti metabolizma. Uobičajeno je da se u mikrobiologiji meri rast populacije. Kod bakterijskih kultura rast se obično zaustavlja kada populacija dostigne 109 ćelija/ml. KRIVA RASTA BAKTERIJA Karakteristične sekvence u rastu populacije. .

SINHRONI RAST Alternativno. bez dodavanja hranljivih materija ili uklanjanja produkata metabolizma. ispiranjem svežim rastvorom sa filtra se odlepe novopodeljene ćelije. te su potrebne znatne količine kultura od 100 ml i više (jedna bakterijska ćelija je teška oko 50 x10-13g.pH. KONTINUALNA KULTURA BAKTERIJA Populacija mikroorganizama se može održavati u eksponencijalnoj fazi rasta za duži period vremena korišćenjem kontinualne kulture. čija je brzina rasta regulisana koncentracijom hranljivog rastvora. industrijama. biohemije (katabolizam i sinteza) kao i primenu u farmaceutskoj. populacija raste eksponencijalno u ograničenom vremenskom periodu.). metode za dobijanje sinhronih kultura : menjanje spoljašnih uslova gajenja kulture: npr. Količina odbijene svetlosti je proporcijonalna masi prisutnih čestica (odnosno ćelija). Medjutim konstrukcijom posebnog aparata hemostata. METODE ZA MERENJE MIKROBIJALNOG RASTA Postoji više načina za odredjivanje ćelijske mase: merenjem suve ili vlažne težine odredjenog volumena kulture.nitrocelulozne). ekologije (efekat T. koje se zasnivaju na činjenici da sitne čestice (npr.Cummingsova tehnika koja se bazira na principu da se neke bakterijske ćelije jače lepe od drugih na filtre . The synchronous growth of a bacterial population. može se izvršiti selekcija ćelija koje se nalaze u istoj fazi primenom diferencijalnog centrifugiranja odredjene kulture. gajenje bakterija u kulturi odredjenog volumena. .SINHRONI RAST Merenje rasta takvih kultura je ekvivalentno merenju rasta individualnih ćelija. prehrambenoj i dr. KONTINUALNA KULTURA Na uprošćenoj šemi sistema za kontinualnu kulturu vidi se da je komora za rast u vezi sa rezervoarom sa sterilnim hranljivim rastvorom iz koga se stalno dodaje sveža podloga u sredinu u kojoj mikroorganizmi rastu. Stalnim dodavanjem i uklanjanjem rastvora odredjenom brzinom. omogućen je neprekidan rast mikroorganizama. Osim toga iz komore za rast stalno curi preko sifona. kao i odredjivanje optičke gustine (apsorpcije) kulture. omogućava se konstantna gustina bakterija u komori za rast. uzastopnim menjanjem temperature na kojoj rastu bakterije ili dodavanjem sveže podloge kulturi na početku stacionarne faze rasta. te se dobija sinhrona kultura. a device for the continuous culture of bacteria. Schematic diagram of a chemostat. suspenzije koje sadrže oko 106 ćelija/ml su potpuno bistre. pored mase može se meriti i broj ćelija očitavanjem na svetlosnom detektoru. METODE ZA MERENJE MIKROBIJALNOG RASTA Za odredjivanje ćelijske mase najčešće se koriste spektrofotometriske i nefelometrijske metode.bakterije) odbijaju svetlost koja prolazi koja prolazi kroz njihovu suspenziju. Kao što je već opisano. Filtriranjem asihrone kulture ćelije se lepe za filtre. Kod bakterija koje su uniformne veličine. Sinhrone kultue se uglavnom koriste za dobijannje dovoljno ćelijskog materijala za biohemijska izučavanja. Jedna od veoma efikasnih metoda je Helmstetter. Prednosti gajenja bakterija u kontinualnoj kulturi su različite: stalni izvor ćelija u eksponencijalnoj fazi rasta na relativno niskoj koncentraciji hranljivog rastvora omogućava izučavanja iz oblasti genetike (selekcija mutanata). O2). Sinhrona kultura je veoma kratkog veka. višak rastvora. dok 107 ćelija/ml dovodi do slabog zamućenja. nukleinske kiseline). odredjivanjem količine nekih ćelijskih sastojaka (proteina. Nedostatak većine metoda je nedovoljna osetljivost. Medjutim spektrofotometrijska merenja su primenjljiva pri relativno visokim koncentracijama bakterija.

coli. Na istoj temperaturi.coli koja raste na 370C i iznosi približno 40 min. dok kod gramnegativnih bakterija novosintetisani materijal se umeće medju slojeve starog ćelijskog zida. stvaranje energije. . Specifični procesi koji se dešavaju u toku rasta i deobe bakterijske ćelije kao sinteza novog ćelijskog zida. i proces počinje pojavom malog ispupčenja na ćeliji. Treba posmatrati dva fenomena. Zigoti sadrže miksture genetskog matrijala od dva organizma. po završetku repliokacije novoformirani hromozom se vezuje za novo mesto na membrani.konidije.Osim toga. koje se razvijaju u hife. još uvek su nedovoljno razjašnjene. Bakterije koje se odlikuju filamentoznim rastom kao što je Nocardia reprodukuju se fragmentacijom. rast i reprodikciju individualne ćelije i rast i povećanje populacije mikrobne kulture. stvaraju se popreče septe i konačno dolazi do fizičkog razdvajanja čelije. jedna ćelija se podeli na dve kćerke ćelije nakon što je udvostručila svoju težinu i veličinu (binarna deoba).gameti i fuzijom gameta nastaju zigoti . segregacija DNA u ćerke ćelije itd. Kordinacija replikacije i segregacije DNA sa čelijskom deobom je izučavana kod E. veće ćelije će odbijati više svetlosti od sitnijih.750). formiranje poprečnih septuma. Metode za odredjivanje broja jednoćelijskih mikroorganizama u suspenziji mogu biti direktne: brojanjem ćelija u tačno odredjenom volumenu. Svaka konidija može da se razvije u novi organizam. fragmentacija i egzospore Neke bakterije kao Rhodopseudomonas acidophila reprodukuju se pupljenjem. u specijalnim komorama pod mikrooskopom ili indirektne metode : zasejavanjem na čvrstu podlogu i brojanjem kolonija nastalih rastom živh ćelija posle odredjenog vremena. Genus Streptomyces i druge aktinomicete produkuju egzospore. Pošto je odbijanje svetlosti proporcijonalno ćelijskoj masi. E. dividing by binary fission (TEM x92. biosinteza i td. Reprodukcija eukariotnih organizama Seksualna reprodukcija. čelijske deobe Vreme replikacije je relativno konstantno kod E. Kod polne reprodukcije formiraju se polne ćelije. fission Rod-Shaped Bacterium. Sinteza novog ćelijskog zida je ograničena na odredjene regione postojećeg ćelijskog zida : kod grampozitivnih bakterija novi ćelijski zid se sintetiše na mestu stvaranja septuma. DEOBA INDIVIDUALNE ĆELIJE Najveći broj bakterija razmnožava se prostom ćelijskom deobom. Neki od procesa bitnih za kontinualan rast i deobu su opšte prirode. naprimer korišćenje substrata. Rastom membrane udaljavaju se mesta za koja su vezani hromozomi. Pored reprodukcije binarnom fuzijom prokarioti se razmnožavaju aseksualno (bespolno) : pupljenje.coli Replikacija kružnog bakterijskog hromozoma vezanog za citoplazmatičnu membanu započinje sa jednog mesta i odvija se u dva pravca. za odredjene uslove rasta i za svaku vrstu organizama neophodno je odrediti kalibracione krive. Taj pupoljak se povećava i najzad dobija veličinu majke ćelije i odvaja se od matične ćelije. Bacterial growth by binary fission. Spajanje jajne ćelije i spermatozoida naziva se oogamija. odnos broja ćelija/ćelijska masa. Gameti mogu biti iste veličine (izogameti) izogamija kada su gameti različite veličine (heterogameti) heterogamija kao savršeniji oblik razmnožavanja predstavlja obrazovanje jajne ćelije u oogoniji i pokretnih spermatozoida u anteridiji. bez obzira na brzinu ćelijskog rasta deoba otpočinje oko 20 minuta posle udvajanja hromozoma. Pupljenje je karakteristično za kvasce. U toku rasta i deobe bakterijske ćelije dešava se čitav niz citoloških i biohemijskih promena.

to je “oficir za vezu”.u malim količinama imaju veliku aktivnost. Ta dugotranost je ponekad tako velika da enzimi dejuju i posle izumiranja ćelije. Povećana temperatura može izazvati denaturaciju proteina. Enzimi imaju osobinu da deluju veoma dugo. Može biti organske i neorganske prurode (soli Fe. dok inhibitori mogu biti joni teških metala. KARAKTERISTIKE ENZIMA . 1000 molekula proteina i 4 molekula RNA. Koenzim je uvek nebelančevinaste prirode i on obavlja hemijske promene odredjujući pravac i brzinu reakcije. formiraju se regioni. mostića. samorastvaranja pod dejstvom sopstvenih enzima. polipepridni lanac se može specifično uviti dajući sekundarnu i tercijarnu strukturu. .Na njih deluju ekološki faktori. Aktivatori mogu biti joni metala (Na. termostabilan Zn. To je jedini substrat na koji deluje ureaza. Broj molekula substrata koji koje izmeni jedan molekul enzima u sekundi. E. Odvojeni delovi holoenzima nisu aktivni. Stereohemijska specifičnost je karakteristična za optičke stereoizomere. Uz učešće enzima komponente ćelije se sintetišu velikom brzinom. Aktivnost enzima zavisi od aktivatora i inhibitora.Zajedno čine holoenzim. Primarnu strukturu enzima čini specifična polipeptidna sekvenca amino kiselina. U optimslnim uslovima koje su više od 10 milijardi pua brže od reakcija kada se odvijaju bez enzima.Kod grupne specifičnosti enzimi deluju na grupu srodnih jedinjenja. O enzimima se njima dugo znalo. Mnogi koenzimi su fosforni estri raznih vitamina (B1.B12). -”komandir”. Enzimi se ne troše i ne menjaju u toku reakcije. coli strains undergoing conjugation (TEM x27. Brzina reakcije se smanjuje i aktivnost enzima se može izgubiti pri vrednostima koje se udaljuju od optimuma. Konformacija enzima odredjuje njegovu striktnu specifičnost: na površini molekule. U zavisnosti od primarne strukture. Cu). Za razliku od njih složeni enzimi imaju I ne proteinsku grupu. hemijske materije. Mg.(Arginaza deluje na L-arginin ali ne i na D-arginin.B2. odnosno aktivan je samo holoenzim. Mn. Tako kod E. Maksimum delovanja enzima u odredjenoj sredini se postiže nakon najveće brojnosti mikroorganizama posle čega dolazi i do autolize ćelije.Ca. Na primer u odredjenom regionu ph vrdnosti ili t 0 .Enzimi pokazuju specifičnost na substrat na koji deluju. Mo. kiseljenja mleka. Enzimi imaju specifičnu trodimenzionalnu strukturu. Zn) koji su u nekim slučajevima trajno vezani za enzim.apoenzim. K. kao I radijacija. u svakoj sekundi se sintetiše 4000 molekula masti. Temperatura ubrzava enzimsku reakciju ali samo do određene granice. Apoenzim uspostavlja vezu sa materijom na koju će delovati. je između 1 do 1000 a i do 500000. deluje u kombinaciji sa neproteinskim molekulom -koenzimom ili prostetička grupa.Brzina enzimske reakcije je direktno zavisna od koncentracije enzima i substrata (do nivoa “zasićenosti” enzima substratom) substratom) Različiti spoljašnji činioci utiču na brzinu enzimske reakcije. Ljudi su stolećima koristili rad enzima i ne sluteći da oni kao i mikroorganizmi postoje. a velik broj je dobijen u kristalnom obliku. Enzim je u osnovi izgradjen od amino kiselina. koja odredjuju reaktivne i katalitičke osobine enzima.). enzim ima optimum u kome je brzina reakcije najveća.Proteinski deo enzima. bakterija i algi zastupljena je konjugacija gde se sadržaj dveju ćelija spaja preko konjugacionog kanala tj. (Ureaza hidrolizuje ureu do amonijaka i CO2. Kod relativne specifičnosti enzimi deluju na jedinjenja koja po hemijskom sastavu pripadaju različitim grupama. a k t i v n a mesta. grupna. To ima značaja jer posle smrti dolazi do autolize ćelije tj. Postoji apsolutna. silaža stočne hrane itd. dok enzim ostaje nepromenjen : E + S ES E+P Nitrogenasa Nitrogenasa Prosti i složeni enzimi Mnogi su enzimi samo proteini i nazivaju se prosti enzimi.700) ENZIMI Enzimi su biokatalizatori proteinske prirode koji ubrzavaju hemijske reakcije u ćeliji. Koenzim Je termostabilan i prostijeg hemijskog sastava. -”komandir”. tzv. Tako proteaze deluju na peptidne veze raznih belančevina. Na taj način iz ćelije se oslobadjaju enzimi i produžavaju svoje delovanje duže vreme u odgovarajućoj sredini. ENZIMSKA specifičnost specifičnost Apsolutna specifičnost se ogleda u delovanju enzima samo na jedan substrat.coli koja se aktivno deli svakih 60 min. Opisano je oko 2000 enzima. stereohemijska i relativna specifičnost. (1g invertaze hidrolizuje 1 tonu saharoze). Zahvaljujući autolizi omogućeno je dovršavanje procesa sazrevanja sireva.Kod nekih vrsta protozoa. Preko aktivnog mesta dolazi do specifične kombinacije substrata S i enzima E koji daju komleks Enimsubstrat ES i najzad promenu substrata u produkt reakcije P.

koja omogućava aktivan transport laktoze u ćeliji. FAD. Sve sinteze koje obavljaju ligaze se vrše uz utrošak energije koja se dobija uglavnom iz ATP. (asparaginsintetaza Molekularni mehanizmi regulacije Inhibicija povratnom vezom (“feedback inhibition). LIGAZE (sintetaze) katalizuju sintezu složenih organskih jedinjenja iz prostih. 3. coli. sulfo. Najčešće se prenosi metil grupa. mehanizmom koji se naziva ”katabolička represija” Strukturalni segment gen je segment DNA. koji onemogućava da se RNK polimeraza veže za promotor. 4. lipaze. .a3. Mehanizam indukcije je u osnovi sličan mehanizmu represije. npr.kružni hromozom kružni U metabolitičkom putu sinteze triptofana učestvuje pet enzima Strukturni geni ovih enzima su regulisani produktom regulatornog gena. kao i citohromi (a. fosfataze. delova molekula ili grupa atoma pomoću koenzima sa jednog jedinjenja na drugo. prema reakciji koju katalizuju. IZOMERAZE katalizuju izomerizaciju različiih jedinjenja pretvarajući ih u izomere. neophodni za katabolizam substrata. Svaki enzim prema novoj klasifikaciji ima svoj sistematski kodni broj (E. što dovodi do zatvranja puta sinteze. U Odsustvu triptofana reperesor je neaktivan Transkripcijom struklturnih gena I njihovom translacijom otpočinje sinteza triptofana u ćeliji. Molekularni mehanizmi regulacije Pošto nema proizvoda prve enzimske reakcije. za razliku od inducibilnih emzima. Prema mestu delovanja enzimi se dele na egzoenzime i endoenzime. Pri izomerizaciji dolazi do premeštanja atoma ili atomskih grupa u molekulima. Glukoza dovodi do represije niza inducibilnih enzima kod bakterija. u subklasi (drugi broj). U prisustvu takvih substrata u ćeliji se indukuju enzimi.adaptibilni. FMN.galaktozidaze kod E.C. OKSIDOREDUKTAZE . što dovodi do sinteze veće količine triptofana u ćeliji (od interesa za industriju).Mogu se izvršiti različite podele enzima : prema substratu na koji deluju. Po utrošku laktoze ponovo se aktivira represor I sinteza beta galaktozidaze I permeaze prestaje. egzoenzime se izlučuju i deluju van ćelije a endoenzimi deluju u ćeliji. Dogod ima laktoze u spoljašnjoj sredini. Egzoenzimi su najčešće hidrolaze koja razlažu složena organska jedinjenja do prostih koje potom usvaja. menja konformaciju enzima tako da ovaj dalje ne može katalizirati sopstvenu reakciju. i subsubklasi (treći broj). Na osnovu ovih osobina enzimi su podeljeni u šest grupa : 1. amino.c. koja dovodi do inaktivacije represora. može inhibirati sintezu svih enzima koji učestvuju u njegovom metaboličkom putu. represorom. Tek po utrošku glukoze dolazi do indukcije enzima koji učestvuju u transportu i razgradnji laktoze. povremeno dostupnih ćeliji. čija je funkcija da vrši replikaciju određene molekule iRNA i preko nje sintezu odrenog polipeptidnog lanca. ona ulazi u ćeliju i metaboliše se. Krajnji produkt metaboličkog puta. TRANSFERAZE katalizuju prenos odredjenih radikala. Kombinacija alosternog mesta prvog enzima sa konačnim produktom. omogućena je transkripcija gena koji učestvuju u sintezi beta galaktozidaze. glukozidaze.Podela enzima .koji se sintetišu samo u prisustvu odgovarajućeg substrata. Svi enzimi koji se sintetišu u ćeliji. Često se dogadja da prvi enzim nekog metaboličkog puta uz aktivno mesto ima i alosterno mesto koje se konbinuje sa krajnjim produktom istog metaboličkog puta.redukcione reakcije. stom razlikom što je represor aktivan samo u odsustvu induktora. nema substrata za ostale reakcije u nizu. (triozofosfatizomeraza) 6. aktivira se vezivanjem za triptofan. U ovu grupu spadaju enzimi proteaze. prvo će se konstutitivnim enzimima metabolisati glukoza.c1 ).b. Četvrti broj je individualni broj enzima. šećera laktoze U prisustvu šećera laktoze. NADP. prema mestu obavljanja funkcije itd.) koji karakteriše tip reakcije u klasi (prvi broj). Sinteza inducibilnih enzima je objašnjena na modelu indukcije enzima beta. Represor koji je alosterni protein. kai i specifične permeaze. Mikroorganizmi su veoma štedljivi i neće trošiti energiju na sintezu enzima ako za to nema potrebe. Ovde spadaju dehidrogenaze koje sadr`e NAD. triptofanom.su enzimi koji katalizuju oksido. Indukcija enzima . Aktivani represor se vezuje za operator.Indukcijom enzima mikroorganizmi se mogu adaptirati na korišćenje različitih substrata. npr triptofan. Supstanca koja inicira sintezu enzima je induktor a supstanca koja koči korepresor Ukoliko se ćelija nadje u sredini u kojoj se nalaze dva šećera : glukoza i laktoza. Piruvatdekarboksilaza katalizuje otcepljenje CO2 od pirogroane kiseline. Izolovani su mutanti rezistentni na ovu inhibiciju . One igraju veliku ulogu u procesima disanja i fermentacija prenoseći vodonik i elektrone pomoću koenzima. mesto inicijacije transkripcije gena koji učestvuju u sintezi triptofana. LIAZE katalizuju odvajanje pojedinih grupa od substrata uz obrazovanje dvogubih veza ili prisjedinjavanje pojedinih grupa ili radikala sa dvogubom vezom. Represija konačnim produktom. HIDROLAZE uz učešće vode katalizuju reakcije razgradnje i sinteze složenih organskih jedinjenja. karboksilna. 5. nezavisno od svog substrata nazivaju se konstitutivnim. 2.

Neke grupe mikroorganizama. Da bi se toplota akumulirala sredina treba da bude slab provodnik. lišajevi. to su mesta odakle počinje sinteza iRNA. mikrobiološ Odvija se kroz nekoliko faza. CH4). u deponijama otpadnog materijala iz fabrika celuloze. segment koji veže represor zove se operator. spoljašnji omotači.Hromoforni boje okolinu. algi. Sprečavanje terogeneze vrši se stalnim odžavanjem vlažnosti na niskom nivou i sprečavanjem aeracije. Transformacija hemijske energije u svetlosnu vrši se pomoću enzima luciferaze.višak enegije. faza mikrobiološka termogeneza -Prvo se u velikom broju umnožavaju mezofilni mikroorganizmi koji razlažu organsku mikrobiološ materiju i okolinu zagrevaju na 40 . Represori se vežu za određena mesta odgovarajućeg DNA i sprečavaju transkripciju odre|enih iRNA molekula. FOTOGENI MIKROORGANIZMI .Prema tome da li se pigmenti zadržavaju u ćeliji ili se izdvajaju iz nje. prelazi u oksidativno stanje a oslobodjena energija se transformiše u svetlosnu. S druge strane proces termogeneze je koristan jer omogućava brže zgorevanje stajnjaka i komposta.Hromoparni mikroorganizmi pigmente izdvajaju van ćelije. boje i mirisa pa su dobili ime termogeni. Materijali se ugljenišu. Energija je ćelijama potrebna da bi . Represori su proteini i njih kodiraju regulatorni geni.oni mikroorganizmi koji višak energije nastale u disimilacionim procesima transformišu u obojene materije. U prirodnim . mikroorganizmi se dele na hromoforne i hromoparne.pigmente. Fotogenih bakterija najviše ima u morima. u skladištima vune i pamuka.višak energije otpuštaju u obliku svetlosti a pojava se zove bioluminiscencija. dolazi do velikih šteta. Da bi se svetlost emitovala mikroorganizmi zahtevaju 3-5 % NaCl u hranljivoj sredini. Kretanje Deo hemijske energije koja se stvara u toku disimilacionih procesa mikroorganizama koristi u biosintezam.U ovoj grupi mikroorganizama ima sporogenih bakterija. hromogeni i aromogeni. Ako se njihove spore nadju u konzervama sa hranom one preživljavaju sterilizaciju i kvare proizvode. fotogeni. fosfolipida Rast i razmnožavanje Akumulacija nutritienata (aktivni transport) i ekskrecija produkata metabolizma. a enzimi termogenih mo koriste se u čistom stanju u industriji. aerobi su i prilagodjeni su na više temperature. za razmnožavanje i kretanje a drugi veći deo 60 % oslobadja iz ćelije i transformiše u različite oblike.400C što zavisi od vrste mikroroganizama. Sinteza enzima. Na ovim temperaturama onemogućena je dalja aktivnost mezofilnih mikroorganizama ali su stvoreni uslovi za termofilne. Proces zagrevanja sredine pomoću termogenih mikroorganizama naziva se mikrobiološka termogeneza. koja može iznositi i do 75 % od ukupno oslobodjene. nukleinskih kiselina.50 0C. Termogeni mikroorganizmi se brzo razmnožavaju. Mesto na DNA molekuku gde se vežu molekuleRNA-polimeraze zovu se promotori. svetlosti. Tu spadaju alge. zelene i purpurne bakterije. Količina oslobodjene toplote zavisi od svojstava mikroorganizama i od uslova pod kojima se mikrobiološki procesi vrše. luciferaze U ćelijama mikroorganizama nalazi se proteinsko jedinjenje luciferin koji u prisustvu kiseonika. ENERGETSKE GRUPE MIKROORGANIZAMA Termogeni mikroorganizmi. Znak su svežine mesa jer su osetljivi i na minimalne koncentracije amonijaka koji nastaje raspadanjem proteina. Fotogeni mikroorganizmi se javljaju i na ribljem i drugim vrstama mesa. kada se nadju u odgovaraju}im uslovima višak enegrije otpušaju u obliku tplote. Dalje zagrevanje protiče pod uticajem enzima i hemijskim reakcijama. Ukoliko su pigmenti nerastvorljivi u vodi obojene su kolonije mikroorganizama jer se boja zadržava uz ćelije. koristi se za zagrevanje leja u stakleničkoj i plasteničkoj proizvodnji povrća. oslbadjaju se zapaljivi gasovi (CO. transformišu u toplotu. polisaharida. gljivama i protozoama. te pod uticajem kiseonika dolazi do spontanih požara.ćelijski zid. Proces termogeneze protiče brže ako se u sredini nadju zajednice termogenih mikroorganizama. od kojih zavisi kada će doći do sinteze iRNA.Postoji posebna grupa molekula nazvana represori. prisustvo kiseonika i temperaturu 15. stvaraju krupne kolonije. Svojim enzimima termofilni ubrzavaju transformacije termofilne organskih materija i sredinu zagrevaju na oko 750C. Mikroorganizmi koji emituju svetlost pripadaju bakterijama. H2. Ako se termogeneza odvija u gomilama vlažnog sena u silosima sa nedovoljno osušenim zrnom. Umnožavanje termofilnih mikroorganizama je veoma brzo i tek kada se temperatura sredine poveća iznad 800C oni prelaze u konzervacione oblike. Termogeni mikrorganizmi mogu biti štetni i u industriji konzervisanja. aldehida i luciferaze otpušta vodonik. obavljala različite vrste rada : Izgradnja strukturnih delova ćelije. Ovde spadajuepifitni mikroorganizmi a pigmenti ih štite od negativnog uticaja sunčeve svetlosti. Ako ovi uslovi nisu ispunjeni fotogeni mikroorgsanizmi žive kao i drugi saprofiti. HROMOGENI MIKROORGANIZMI .Hromoforni mikroorganizmi zadržavaju pigmente u ćeliji i ne hromoparne. membrane.Postoji posebna grupa molekula nazvana represori od kojih zavisi kada će doći do sinteze iRNA. aktinomiceta i gljiva. imaju aktivan enzimski sistem.

KATABOLIZAM Katabolizam je deo metabolizma u kome se u toku razgradnje organskih jedinjenja oslobadja energija. konstatovano je preko 50 toksina. Najaktivniji producenti toksičnih jedinjenja u zemljištu su aktinomicete.endotoksini. Prema procesima u kojima nastaje fosforilacija može biti : Fosforilacija 1. Fotofosforilacija Fosforilacija na nivou substratna . isparljivo jedinjenje koje rastvoreno u vodi daje prijatan miris na voće. maslaca. Protoni se vraćaju u ćeliju uz pomoć ATPaze. Penicilliun roqveforti. galaktoza.transportnom sistemu koristi za sintezu ATP. ADP-a Engleski biohemičar Peter Mitčel je dobio Nobelovu Nagradu za objašnjenje kao se oslobodjena energija u elektron.produkuje aflatoksin. Pojava se zasniva na specifičnim fiziološkim procesima u kojima se stvara diacetil. Najčešći način razlaganja glikoze je Embden-Mayerhof-ov put koji se još naziva i glikoliza. Kontinualno trajanje elektron. reka.vrste Streptococcus citrovorus. Većina heterotrofnih mikroorganizama najčešće koristi glukozu. kao i mikrobicidnih i mikrobistatičnih antibiotika. sira. Oksidativna fosforilacija 3. IZ UGLJENIH HIDRATA Mikroorganizmi koriste različite ugljene hidrate kao izvor energije. ATP se stvara fosforilacijom ADP. uginuće ćuraka. Medju gljivama aktivni producenti toksina su vrste iz roda Penicilium. bara. AMP Fosforilacija Proces stvaranja i akumulacije energije označava se fosforilacija. masti na masne kiseline i glicerol.paracitrovorus. Enegija koja se stvori u živoj ćeliji mikroorganizma naziva se bioenegija.u toku metabolizma sintetišu jedinjenja toksična za druge mikroorganizme. To dovodi do toga da je jedna strana ima veće pozitivno naelektrisanje i kisela je u odnosu na drugu : Enegiju koja se oslobodi u oksidacionim reakcijama protonska punpa izbaci sa spoljašnje strane citoplazmatske membrane. Medju njima ima fitotoksičnih. 2. proteini do amino kiselina. longiosporin i dr.g. celer i ribu. Na primer. skrob se razgrađuje do glukoze. Samo u grupi cujanobakterija. oni osiguravaju veliki broj malih molekula kao početnog materijala za metabolizam npr. imaju primenu u preradi poljoprivrednih proizvoda i u mlekarstvu. Streptoco.aktinomicetin.Producenti mirisa na zeljište su aktinomicete. Iako ti početni koraci neproizvode upotrebljivu energiju.mikroalagalni produkti koji mogu biti uzročnici bolesti smrti ljudi cijanotoksini.sredinama npr u zemljištu hromogeni mikroorganizmi daju boju humusu. TOKSIKOGENI MIKROORGANIZMI . koja katalizuje sintezu ATP-a. mirisa na staju Escherichia coli i Aerobacter aerogenes a neke vrste roda Pseudomonas produkuju miris na krompir. zemljišnih ekosistema. Algalni i cijanotoksini. Fotofosforilacija je proces u kome se energija sunca koristi za sintezu ATP od ADP-a. koji je otkrio da ekstrakt kvasca može da fermentiše saharozu do etil alkohola. životinje. Ona se može akumulirati u različitim jedinjenjima bioenegija medju kojima su ATP i CoA. DOBIJANJE ENERGIJE Prvi korak u katabolizmu organskih molekula razgradnja sliženih makromolekula u jednostavnije jedinice. Istraživanja procesa razgradnje glukoze u toku metabolizma mikroorganizama počeli su otkrićem Buhnera 1897. Glukoze. manoza. biljke. . repu.proces u kome se fosfatna grupa direktno dodaje na ADP. dok u mleku i mlečnim proizvodima uzrokuju i kvarenje. pentoza. Postoji sumnja da neki od toksina prisutni u pijaćoj vodi u vrlo niskim koncentracijama predstavljaju faktor rizika u razvoju kancera.sir.transportnog sistema rezultira akumilacijom protona na jednoj strani membrane (spoljašnja strana bakterijske ćelije) i manjak protnona na suprotnoj strani (unutrašnjost bakterijske ćelije). U rodu Aspergillus najveće štete uzrokuje Aspergillus flavus . Stvaranje ATP-a kod mikroorganizama ATP se sastoji iz adenina riboze i fosforne kiseline a energija se akumulira u anhidridnim vezama. izolovanih iz slatkovodnih jezera. Toksini se mogu izlučiti iz žive ćelije (egzotoksini) ili ostati u ćeliji do njene autolize . aktinomiceta i gljiva MIKROORGANIZMIstvaraju veće količine jedinjenja prijatnog ili neprijatnog mirisa. AROMOGENI MIKROORGANIZMI-U toku metabolizma neki predstavnici bakterija.glukoza. bunara.Pripremanje pavlake. Ovom procesu mnogi biohemičari posvetili su veliku pažnju. Oksidativna fosforilacija je proces u kome se enegija oslobodjena iz hemijskih oksidacija nutitijenata koristi za sintezu ATP od ADP-a. nukleinske kiseline u nukleotide. Fosforilacija na nivou substratna.

Kod aerobnih mikroorganizama prva faza u razgradnji glukoze je takodje glikoliza ali se dalje pirogroždjana kiselina transformiše do CO2 i H2O uz oslobadjanje više energije. U kiseloj sredioni se obično vrši proces dezaminacije a u baznoj proces dekarboksilacije. Glicerin se fosforiliše i prelazi u fosfoglicerinaldehid i uključuje se u glikolizu.ATPfosforilacija na nivou substrata. Alfa. fosfoglicerinsku kiselinu . dajući ćilibarnu kiselinu. Kod eukariota oksidacija ovaj proces se odvija u mitohondrijama a kod prokariota citoplazmi. “sudbina PIRUVATA” Trikarbonske kiseline Aerobna faza disanja počinje sa oksidativnom dekarboksilacijom pirogroždjane kiseline u kojoj se stvara NADH2 i acetil radikal koji s prisajedinjuje koenzimu A. Većina mikroorganizama metaboliše glikozu do pirogrožđane kiseline . . Energetski bilans je 1 ATP uz nastanak piruvata nastaje I fosfogliceraldehid. Rhizobim. kiselinu Na kraju faze se regeneriše oksalna kiselina. Pri toj hidrolizi dolazi do obrazovanja ATP. Lipaze nisu visoko specifične i deluju na masti sa različitom dužinom lanaca.citrat. Služi za identifikacije u kliničkoj praksi. Agrobacterium I smatra se posebnim pravcen u evoluciji. Pod dejstvom lipaze mast se razlažu na glicerin i masne kiseline. te se ona može smatrati važnim intermedijerom ali prekusorom.3fosfoglicerinska kiselina 6.6 di fosfat se razlaže na dva trisaharida gliceraldehid 3. To je Enter-Duodorfov put I HMP (pentozo fosfatni put). Mnogi mikroorganizmi u procesu dezaminacije amino kiselina obrazuju pirogroždjanu kiselinu koja se dalje uključuje u energetsku razmenu.3fosfoglicerinska kiselina prelaz u 3.ketoglutarna kiselina uz pomoć Co a se dekarboksiliše i dehidrogeniše. kao I za energiju neophodnu za procese sinteze u ćeliji. HMP put je značajan zbog dobijanja ribozo 5-fosfata. Nastaje fosfoenolpiruvat koji se defosforiliše i nastaje ATP i kao krajnji proizvod Piruvat.p i dihidroksiaceton fosfat.1. Dekarboksilacijom se izdvoje još dva molekula CO2.radikal iz acetil CoA jedini se sa oksal sirćetnom kiselinom i nastaje limunska kiselina. Pod uticajem enzima aldolaze fruktozo1. Postoji nekoliko tipova dezaminacije. purinske i pirimidinske baze. sirćetna kiselina i mlečna kiselina. U procesu razgranje nukleotida i nukleozida obrazuju se purinske i pirimidinske baze. a ova hidratacijom u izolimunsku koja citrat dehidrogenacijom i dekarboksilacijom daje alfa ketoglutarnu kiselinu. Ona se odvija kod aeroba pod uticajem enzima oksidaza i dezaminaza. mikroorganizmi koji razlažu lipide nazivaju se lipolitski mikroorganizmi. Najrasprostranjenija je oksidativna dezaminacija iz koje se izdvaja . Fosfatna grupa reaguje sa Adp.1.baktrija.1. Ove oksidaze kao koenzime imaju flavoproteide a kao akceptor vodonika kiseonik. 5. amonijak.ciklus trikarbonske fiseline. acetil. glukozo-6-P se izomerizuje u fruktozo -6-P. Uz pomoć još jednog ATP fruktozo -6-P . Razgradnjom masti mikroorganizmi dobijaju veću količinu energije nego pri razgradnji ugljenih hidreata. Pseudomonas. Dobijeni koenzim A je aktivna forma koja sadrži visoku energetsku A vezu. koja može ponovo da posluži kao akceptor acetilne grupe. Mikroorganizmi su u stanju da vrše razgradnju mast jer poseduju enzim lipazu.pirogroždjana kiselina EM put je veoma važn za dobijanje energije kod anaerobnih mikroorganizama. Oksidacija masnih kiselina teče preko niza procesa. Bilans . koja se dalje uključuje u energetsku razmenu. dalje nastaje di.Razgradnja amiko kiselina se vrši dezaminacijom tj odvajanjem amino grupa i dekarboksilacijom koja predstavlja odvajanje CO2. Pri razlaganju purinske i pirimidinske baze obrazuje se CO2. Pirogrožđana kiselina može nastati I u toku metabolizma drugih šećera ali I amino I masnih kiselina. jabučnu Jabučna dehidrogenacijom prelazi u oksalnu kiselinu. Glukoza se fosforiliše uz pomoć enzima heksokinaze i ATP glukozo-6-P. di. Ovaj put nije nađen kod gr+ bakterija. Uz pomoć visoke energetske veze. Masne kiseline se aktiviraju sa coenzimom A.energetski i CO2 = 38 ATP i 6 CO2 DOBIJANJE ENERGIJE IZ AMINO KISELINA Aerobni i anaerobni mikroorganizmi mogu da za dobijanje energije koriste amino kieline. prekusora nukleinskih kiselina. dezaminacija amonijak a stvara alfa keto kiselina. Dehidratacijom prelazi u akonitnu. Pored glikolize kod mikroorganizama postoje I drugi načini razgradnje glukoze. 2. Mogu da prelaze jedan u drugi. DOBIJANJE ENERGIJE IZ LIPIDA Za dobijanje energije mikroorganizmi mogu koristiti maste i voskove. koja kiselinu dehidrogenacijom prelazi u fumarnu a ona hidratacijom u jabučnu.beta oksidacija.fruktozo di fosfat. Otuda acetil CoA ima značajnu ulogu i u sintetskim procesima. ED put je nađen kod nekih gr.

VAZDUŠNI REŽIM ZEMLJIŠTA I MIKROORGANIZMI Pod vazdušnim režimom zemljišta podrazumevaju se procesi primanja (usvajanja). jer ako je samo neki faktor u minimumu to se nepovoljno održava na aktivnost mikroorganizama. Predstavnici. Imajući u vidu vazdušni režim u zemljištu sva zemljišta su podeljena na zemljišta sa povoljnim i nepovoljnim vazdušnim režimom. H2S. Sadržaj CO2 u atmosferi iznosi 0. metana. Kada se jedan faktor nalazi u optimumu to ne znači da će rast i razmnožavanje mikroorganizama biti visoka. Od mera za popravku vazdušnog režima se najviše primenjuje popravka strukture zemljišta. Medju najvažnije faktore koji direktno ili inderektno utiču na mikroorganizme spadaju. Zemljišni vazduh pored CO2 i O2 sadrži izvesne količine amonijaka. osmotski pristisak zemljišnog rastvora. struktura zemljišta. Energija se koristi za sintetske procese. uz izdvajanje velike količine energije. tj stvaranje organske materije koja ulazi u sastav mikroorganizama. razvijaju se anaerobni mikroorganizmi i dominantni su anaerobni procesi. Spherotilus.70% od ukupne zapremine opšteg obima zemljišta. Usvajanje kiseonika i izdvajanje ugljen dioksida iz zemljišta naziva se disanje zemljišta (aeracija). Kada u zemljištu nama dovoljno kiseonika. Poboljšanjem vazdušnog režima zemljišta povećava se mikrobiološka aktivnost.Nitrosomonas. Veoma je važan odnos izmedju pojedinih faktora. kiseonika i drugih elemenata. Disanje zemljišta zavisi od temperature zemljišta i vazduha. Razgradsnja organske materije u anaerobnim uslovima je sporija i odvija se do raznih organskih kiselina koje nisu dostupne biljci. Gallionela. Pr optimalnoj aeraciji zemljišta razlaganje žetvenih ostataka teče do potpune mineralizacije CO2 i H2O. sulfati. U vazduhu zemljišta ima 78 . Često se obrazuju i toksična jedinjenja kao metan. Kada je rastvoren u vodi gradi ugljenu kiselinu koja učestvuje u razlaganju stena i minerala. Nitrobacter. vlažnosti zemljišta i vazduha. Za životnu aktivnost mikroorganiuzama potrebno je da svi faktori budu u optimumu. Za razliku od atmosferskog vazduha u zemljišnom azota je manje zbog njegove stalne fiksacije od strane azotofiksatora.03% a u zemljišnom vazduhu od 0. . što se povoljno odražava na povećanje plodnosti zemljišta. MIKROBIOLOGIJA ZEMLJIŠTA UTICAJ ABIOTIČKIH I BIOTIČKIH FAKTORA NA MIKROORGANIZME U ZEMLJIŠTU Na rast i razmnožavanje mikroorganizama u zemljištu utiče veći broj abiotičkih i biotičkih faktora. sumpor vodonika i vodene pare. radioaktivne materije.80% azota. biljnog pokrivača i čoveka.DOBIJANJE ENERGIJE IZ NEORGANSKOG SUBSTRATA Grupa bakterija hemoautotrofa ima specijalizovane lance disanja koji im omogućavaju dobijanje energije oksidacijom neorganskih substrata. rastresanjem poorničnog sloja. Povećan sadržaj CO2 u prizemnim slojevima atmosfere stimuliše proces fotosinteze. organske materije i dr. voda. Hemijski sastav zemljišnog vazduha se razlikuje od atmosferskog vazduha jer sadrži više ugljendioksida a manje kiseonika. biotički faktori. a samim tim i njihova biomasa u kojoj je skoncentrisana velika količina organske materije. Sadžaj kiseonika varira od 1% kod slabo aeriranih zemljišta do 21% kod dobro aerisanih. atmosferskog pritiska vazduha. stvara se i veća količina asimilativa za biljku kao što su nitrati. vodonika. Vazduh predstavlja gasovitu fazu zemljišta koja čini 25. pravilnom primenom navodnjavanja i odvodnjavanja. adsorptivna sposobnost zemljišta. Takodje. Thiobacillus. povremenim rastresanjem površinskog sloja zemljišta. temperatura. CO2 ima višestruk značaj za biljku i mikroorganizme. Na taj način se u zemljištu brojnost svih sistematskih i fizioloških grupa povećava. Sa povećanjem dubine zemljišta smanjuje se količina kiseonika a povećava količina ugljendioksida. premeštanja i gubitka vazduha iz zemljišta. fosfati itd. a što se postiže obradom zemljišta pri optimalnoj vlažnosti. produbljivanjem orničnog sloja. svetlost. Bez te razmene bili bi sprečeni procesi kruženja ugljenika.15%. Ugljena kiselina smanjuje alkalnost zemljišta i vrši rastvaranje teško rastvorljivih fosfata.05. mehanički sastav zemljištai. vazduh. azota. Razmena gasova izmedju zemljišta i atmosfere se odvija stalno. kiselost zemljišta.

a u eukariotskim ćelijama šećeri i lipidi. . kapilarna. Kada zemljište postane suvo broj aktivnih mikroorganizama se smanjuje a veliki broj ugine. aerobni. turgor se naglo povećava i ćelija puca. ali u njega izbacuju i proizvode svoga metabolizma u kojima nekada ima i toksičnih materija. jer voda volazi u antagonistički odnos sa kiseonikom. čine zemljišni rastvor. Smanjuje se turgor ćelije.VODNI REŽIM ZEMLJIŠTA I MIKROORGANIZMI Pod vodnim režimom zemljišta podrazumevaju se svi procesi vezani za primanje i odavanje vode iz zemljišta. U toku vegetacije biljaka i u zemljištima koja imaju dobro regulisan vodno-vazdušni režim u uslovima suše potrebno je navodnjavanje. bez obzira na sadržaj vode. vodene pare itd. Zemljišni mikroorganizmi nisu nikada konkurenti sa biljkama u povoljnim uslovima već to postaju jedino pod nepovoljnim prilikama. Koristi od navodnjavanja su brojne ali se ističu i upozorenja zbog pojave nekih bolesti (malarije ili onih od pategenih mikroorganizama). U zemljištu postoji 30-ak formi vode. ali pre nego do toga dođe mikroorganizmi postaju jaki konkurenti biljkama i to ne samo u pogledu preostale vode već i hranljivim elementima koji se nalaze u vodi. Pod ovim uslovima teško se odigravaju procesi dehumifikacije. bituminifikacije) što dovodi do stvaranja humusa sa većom količinom ulminske kiseline. Voda i u njoj rastvorene mineralne i organske materije. i postaje deo organske materije zemljišta. amonifikacije. Na taj način povećanjem biogenosti zemljišta poboljšavaju se i uslovi za rast biljaka. higroskopna. U ovakvim uslovima u početku su ubrzani procesi mineralizacije humusa. gljive i bakterije pripadaju mezofilnim i kserofilnim a alge i protozoe hidrofilima. Iz zemljišnog rastvora mikroorganizmi i biljke se snadbevaju sa vodom i potrebnim hranljivim materijama. preovlađuju redukcioni procesi i otežano je snadbevanje biljaka sa mineralnim asimilativima. ta granica nije tako jasna pa neke bakterije žive u svim zemljištima. gravitaciona. Brzim navodnjavanjem voda ulazi u ćelije kroz razne polupropustljive membrane. Posledice navodnjavanja uočavaju se kasnije ali čak i danas su ti rizici ozbiljni. Povećanje vlažnosti. Odvodnjavanje će usloviri kvalitativno i kvantitativno povećanje mikrobiološke aktivnosti a to će se odraziti i na biljke. podzemna. takođe. koje su konstatovane u nekim oblatima intezivne irigacije. Zahvaljujući vodi u zemljištu se odvijaju svi procesi razgradnje i sinteze organske materije. kristalizaciona. Medjutim. borba za vlagu u sušnim regionima je istovremeno i borba sa biogenošću zemljišta. će se negativno odraziti na mikrobiološke procese u zemljištu. mezofilni koji žive u zemljištima sa 60% vlage od punog vodnog kapaciteta i hidrofilni koji žive u zemljištu sa procentom vlage iznad 90%. U uslovima povećane vlažnosti razvijaju se anaerobni bakterije i anaerobni mikrobiološki procesi (fermentacije. posebno u zemljištima sa slabom strukturom. U suvom zemljištu prestaju mikrobiološki procesi. jer se javljaju razlike u vodenom potencijalu između unutrašnjosti ćelije i spoljne sredine. Zbog toga se u prvom navodnjavanju broj živih ćelija može smanjiti a stabilizacija se uspostavlja tek kasnije. opnena. Dovodjenjem vode u suvo zemljište aktiviraju se mikrobiološki procesi i to prvenstveno. dok je sinteza usporena i postepeno dolazi do zastoja svih procesa. Najotporniji se adaptiraju i to tako što se u prokariotskim ćelijama akumuliraju aminokiseline i amonijumove soli. Postepenim navodnjavanjem mikroorganizmi iz konservacionih oblika prelaze u aktivne i mikrobiološki procesi se normalizuju. Prema rečima Fjodorova (1954). Vegetativni oblici bakterija prelaze u konzervacione oblike i tako preživljavaju i nekoliko meseci pa i godina. Brojnost i aktivnost mikroorganizama se povećava a što će rezultirati i povećanim stvaranjem biljnih asimilativa. voda u formi leda. Prema potrebama za vodom razlikuju se kserofilni mikroorganizmi koji žive u suvljim zemljištima. kao što su: hemijski vezana. Odvođenjem suvišne vode iz ovakvih zemljišta dolazi do promene uslova za mikrobiološke procese i nagomilana organska materija biva izložena aerobnim uslovima i dejstvu raznovrsnih aerobnih mikroorganizama. Istraživanja na černozemu pokazuju da je navodnjavanje značajno povećalo opštu biogenost i brojnost pojedinih sistematskih i fizioloških grupa organizama. Aktinomicete.

75oC.4. Na našoj planeti postoje kisela. navodnjavanjem i odvodnjavanjem.7. Uopšte. itd. unošenjem organskog djubriva. Veliki značaj za život mikroorganizama i biljaka ima pufernost zemljišta.15oC) i termofilni sa optimalnom temperaturom rasta od 55. U ovakvim zemljištima se razvijaju neutrofilni mikroorganizmi. Zbog sposobnosti zemljišta da prima i odaje toplotu. U zemljištu žive mezofilni mikroorganizmi sa optimalnom temperaturom oko 20 -40oC. KISELOST ZEMLJIŠTA I MIKROORGANIZMI Aktivna kiselost zemljišta ili pH reakcije zemljištnog rastvora je osobina zemljišta od koje zavisi rast biljaka kao i brojnost i biohemijska aktivnost mikroorganizama. Mikroorganizmi koji žive u kiselim zemljištima nazivaju se acidogilni. gljive. Pored temperature utom periodu ispunjeni su i drugi neophodni uslovi. Ova kiselost nije štetna za mikroorganizme i biljku. neutralna i alkalna zemljišta. Temperatura zemljišta je u direktnoj zavisnosti od sadržaja vode i vazduha u zemljištu. odvodnjavanjem zemljišta sa viškom vode. Ulogu pufera protiv acidifikacije karbonatnih zemljišta ima CaCO3 pri čemu H+ joni iz kiselina sa CO32. aktinomicete i protozoe. menja se njegova temperatura. zadržavanjem snega itd. razbijanjem pokorice u toku letnjih meseci. Ovaj tip potencijalne kiselosti naziva se razmenljiva kiselost. tako da se vrši njihova neutralizacija.jona podjednaka. H2SO4 i H3PO4) i hidrolizom kiselih soli aluminijuma i gvoždja. Biljna vrsta takodje utiče na temperaturu zemljišta. Veliki deo zemljišta ima približno neutralnu reakciju (pH 6. Popravka toplotnog režima zemljišta vrši se obradom. Od acidofilnih mikroorganizama najznačajnije su gljive. Pod pufernošću se podrazumeva sposobnost zemljišta da se odupre naglim promenama pH reakcije kada u zemljište dospeju kiseline ili baze. promena temperature zemljišta je najveća u površinskom sloju do dubine od 1m. TOPLOTNI ZEMLJIŠTA I MIKROORGANIZMI Pod toplotnim režimom zemljišta podrazumeva se skup svih procesa vezanih za primanje. gajenjem biljaka u gušćem ili redjem sklopu. Pod potencijalnom kiselošću se podrazumeva sposobnost čvrste baze da sa bazama otpušta H+ jone. Najvažniji izvor H+ jona u zemljištu povećavaju i razli~ite organske kiseline koje sintetišu mikroorganizmi. Ti joni H+ ili Al3+ joni se razmenjuju adsorbovanim jonima koji se desorpcijom oslobadjaju u zemljišti rastvor pri čemu se povećava aktivna kiselost. U na{šm zemljištima najbrojniji su mezofilni mikroorganizmi iako temperatura zemljišta vrlo retko dostigne optimalnu visinu. malčiranjem. kao i humusne kiseline. Od bakterija to su amonifikatori i urobakterije. To su teško rastvorljivi joni koji se teško prevode u zemljišni rastvor. Na taj način se postiže povećanje mikroobiološke aktivnosti i plodnosti zemljišta. korenske izlučevine. Ovaj deo kiselosti čine H+ joni koji su čvrsto vezani za zemljišne micele.sadržaj vode. kiselina (HNO3. biljni pokrivač. Otuda je njihova brojnost najveća u kiselim zemljištima. Pored ove postoje i potencijalna hidrolitička kiselost. Povećanje koncentracije H+ jona (povećanje pH vrednosti) izazivaju acidifikaciju zemljišta. navodnjavanjem zemljišta koja oskudevaju vodom. Postoje i alkalna zemljišta. uništavanjem korova. psihrofilni (5. dok se pod temperaturom zemljišta podrazumeva stepen njegove zagrejanosti. poboljšanjem kapilarnosti i smanjenjem isparavanjem vode. Biljni pokrivač štiti zemljište od preteranog zagrevanja tako da temperatura retko dostigne 40oC. Tipični predstavnici alkalofilnih mikroorganizama su aktinomicete.jonima grade soli zbo čega se pH zemljišnog rastvora ne menja. premeštanje i odavanje toplote.Popravka vodnog režima zemljišta vrše se na različite načine: poboljšanjem vazdušnih osobina zemljišta. To su u prvom redu bakterije. Najveća aktivnost i brojnost mikroorganizama je u toku kasnog proleća i rane jeseni. Ulogu pufera u bezkarbonatnim zemljištima igraju razmenljivi bazni katjoni vezani za njihove koloide. ravnanjem slabo aerisanih zemljišta sa izraženim mikroreljefom. zatim alge.2) u kojima je koncentracija H+ i OH. . Biljke širokog lista u bujnijeg habitusa smanjuju temperaturna kolebanje. ravnanjem zemljišta. Vodonikovi joni se u zemljištu adsorbuju od strane zemljišnih koloida u kojima oni zamanjuju baze katjona. Aktivna i potencijalna kiselost čine ukupnu kiselost zemljišta. Vodonikovi joni nastaju pri disocijaciji vode.

Ukoliko je Eh vrednos zemljišnog rastvora veća veća je njegova oksidaciona.redukciono stanje u zemljištu odredjuje se preko oksido redukcionog potencijala i obeležava se kao Eh i označava potencijal u odnosu na normalnu vodonikovu elektrodu a izražava se milivolitima. Oksido. U alkalnim zemljištima koja sadže povećane količine Na2CO3 ili Na+ jona se unosi gips (CaSO4). a sinteza humusnih i fulvo kiselina u kiseloj sredini povećana. navodnavanja i dr. Optimalna Eh vrednost iznosi +300 do + 400mV.Snižavanjem Eh ispod 200mV uzrokuje odvijanje mikrobioloških procesa redukcionog karaktera. pri ~emu se obrazuje glej čija zelenkasto plava boja poti~e od redukovanih jedinjenja gvoždja. OSMOTSKI PRITISAK ZEMLJIŠNOG RASTVORA I MIKROORGANIZMI U zemljišnom rastvoru nalaze se mnoga mineralna. Veli~ina Eh potencijala je različita u različitim tipovima zemljišta i varira od -300 do + 850 mV. Na veličinu Eh utiču isti oni faktori kao i na aeriranost. koloidne disperzije.redukcioni potencijal zemljišnog rastvora je njegova veoma važana osobina. imaju veći oksidoredukcioni potencijal. Nh3. Pošto u zemljištu postoji više oksido-redukcionih sistema očitana Eh vrednost pokazuje sposobnost zemljišta za za oksido-redukcione reakcije. u slabo aerisanim 22-25 a u glejnim zemljištima manje od 20. kao i izvesna količina rastvorenih gasova. Osmotski pritisak zemljišnog rastvora zemljišta je važan faktor u životu mikroorganizama. Od veličine Eh potencijala zavisi brzina i način transformisanja organskih ostataka i sadržaj i obrazovanje humusnih kiselina. S6+. Njegovo odredjivanje vrši se pomoću potenciometra. načina obrade.Ulogu pufera protiv alkalizacije zemljišta igraju H+ joni sa OH. H2S kao i drugi joni i razna organska jedinjenja. Mn4+. kao kod odredjivanja ph zemljišnog rastvora za što se koristi platinasta i normalna vodonikova elektroda. male vlažnosti i dobre aeriranosti sa smanjenom mikrobiološkom aktivnošću. Ova vrednost izračunava se prema formuli : RH2 = Eh/29 + 2pH ( na 20oC) Tako zemljište koje ima pH6 i Eh -500 mV ima RH2 = 500/29 + 12 = 29. primena organskih i mineralnih djubriva kao i biljna vrsta utiču na oksido. Od Eh potencijala zavisi snadbevenost biljaka sa Fe. Zemljišta siromašna organskom materijom. N5+. a navodnjavanje i unošenje organske materije izaziva njeno smanjenje. Hemijski sastav zemljišnog rastvora je različit i zavisi od tipa zemljišta a menja se i u horizontima ne samo u toku godine već i u toku dana.jonima grade vodu a joni Al 3+ grade Al(OH)3 i na taj način sprečavaju alkalizaciju zemljišta. OKSIDO.P.Mn. Prema tome zemljište predstavlja jedan složen oksido redukcioni sistem.2Vrednost RH2 u dobro aerisanim zemljištima se kreće od 28. djubrenja. puferskog. Koncentracija zemljišnog rastvora u nezaslanjenim zemljištima se kreće oko 1g/l -1 pa i manje.što povećava intezitet mikrobioloških procesa.Pored kiseonika oksidansi u zemljištu su Fe3+. (černozem 450600mV) Kao pokazatelj uporednih vrednosti okido-redukcionog potencijala potencijala pri različitim vrednostima oksido-redukcioni potencijal pri različitim pH koristi se RH2 vrednost. U zemljištu se pod dejstvom mikroorganizama stalno odvijaju procesi oksidacije i redukcije razli~itih organskih i neorganskih jedinjenja. Pod oksidacijom se podrazuneva odvajanje elektrona od nekog elementa koji se oksidiše. Takodje.redukcioni potencijal zemljišta. obrada. a redukcija primanje elektrona od elemenata koji se tom prilikom redukuju. On zavisi od temperature zemljišta i vazduha. organska i organo-mineralna jedinjenja.34. Najzastupljeniji oksidans u zemljištu je kiseonik koji prima dva elektrona do O2. a reduktori H2. Da bi se povećala pufernost zemljišta primenjuju se sledeće mere: U kisela i humusom siromašna zemljišta unosi se veća količina organske materije i CaCO3 (kalcizacija) a u peskovita zemljišta veća količina organske materije i materija bolatih glinom. MEHANIČKI SASTAV ZEMLJIŠTA I MIKROORGANIZMI . Pri niskom Eh potencijalu transformacije organkih materija su spore. osmodskog pritiska i oksidi. Oksido redukcioni potencijal se menja u toku cele vegetacije ali i po dubinama profila. a u zaslanjenim od nekoliko do 250g/l-1 rastvora. Ukoliko je veća vlažnost Eh vrednost je manja i obrnuto.N. a manja redukciona sposobnost.REDUKCIONI POTENCIJAL ZEMLJIŠNOG RASTVORA I MIKROORGANIZMI Pored pH.S.

a takodje i na najvažnije hemijske osobine kao što su adsorpcija i puferna sposobnost zemljišta.5 do 1cm. nekada 10 cm a izuzetno 15 cm. Suvišak kao i manjak gline se nepovoljno održava na mikroorganizme i biljke. Antagonizam je pojava u kojoj jedan mikroorganizam uništava drugi. mehanički sastav utiče na vazdušvi. mehaničke frakcije zemljišta su : kamenje. Na samoj površini zemljišta uticaj ultravioletne svetlosti je posebno izražen tako da od nje stradaju mnogi mikroorganizmi. Ca2+. Mehanički sastav zemljišta predstavlja osnovnu karakteristiku svakog zemljišta. Ovi organizmi u procesu fotosinteze stvaraju organsku materiju. biljne flagelate i purpurne i zelene sumporne bakterije. vazdušne i toplotne osobine zemljišta). U jako glinovitim zemljištima. Simbiotski odnosi su odnosi koji u kojima učestvuju dva ili više organizama.U zemljištu koje predstavlja polidisperzni sistem. Brojnost ovih mikroorganizama je najveća u površinskim slojevima zemljišta i ako se neke alge razvijaju na dubini od 50m pa i 100m. On utiče na fizičke osobine zemljišta :(struktura. pa tako i na brojnost i biohemijsku aktivnost mikroorganizama.gljive i alge. Često se preporučuje produbljavanje oraničnog sloja pri ~emu se mešaju horizonti koji su različitog mehaničkog sastava. Prema tome. Na+. Sem toga glineni minerali veoma dobro adsorbuju mikroorganizme i njihove proizvode metabolizma što ima veliki značaj jer se time smanjuje toksičnost proizvoda metabolizma mikroorganizama. Infracrveni deo sunčevog spektra ima veću prodornu moć od vidljivog dela spektra. i drugim. preporu~uje se unošenje peska a u peskovitim zemljištima unošenje gline. Zemljišta jako bogata glinom. Fototrofni mikroorganizmi za svoj rast i razviće zahtevaju prisustvo svetlosti. Metabolitički odnosi koji se uspostavljaju izmedju mikroorganizama.mehaničke. a svaki organizam ima manju ili veću korist od te zajednice. omogućvaju i kruženje svih makroelemenata u prirodi. vodne. Za naše podneblje najpovoljnije uslove za mikroorganizme i biljke imaju lake. a u zavisnosti od potrebe i mere njegove popravke. srednje praškaste ilovače. Otuda je brojnost mikroorganizama na samoj površini zemljišta mnogo manja nego na dubini od 0. pesak. To uništavanje može biti direktno i indirektno. Osnovna funkcija glinenih koloida je snadbevanje mikroorganizama i biljaka katjonima K+. ako nemaju povoljnu strukturu. lake peskovite ilovače i peskuše. jasno je da život mikroorganizama u zemljištu protiče u veoma složenim uslovima. pa kada je veliki broj protozoa u zemljištu. UTICAJ BIOTIČKIH FAKTORA NA MIKROORGANIZME U ZEMLJIŠTU Život mikroorganizama u zemljištu proti~e u stalnom uspostavljanju odnosa izmedju mikroorganizama i biljaka. Odnosi izmedju mikroorganizama mogu biti simbiotski i antagonisti~ki. U cilju povećanja mikroobiološke aktivnosti a time i plodnosti zemljišta. mora se poznavati i mehanički sastav zemljišta. SVETLOSNI REŽIM ZEMLJIŠTA I MIKROORGANIZMI Uticaj svetlosti na rast i razviće mikroorganizama u zemljištu može biti različit. toplotni i hranidbeni režim zemljišta. Količina gline u zemljištu iznosi od 1 do 80%. Direktno uništavane mogu da obavljaju protozoe. Fototrofni mikroorganizmi su : alge. specifičnu poroznost.60% njegove ukupne zapremine. Ove frakcije se medjusobno razlikuju po načinu postanka. Svetlost koja dolazi od sunca obasjava površinu zemljišta. da prodre do 5 cm. prah i glina sa koloidima. Zemljišta bogata glinom imaju visok sadržaj hranljivih elemenata. fizičko. a u uslovima gde je klima humidnija sa više padavina. Simbiotski odnos koji se uspostavlja izmedju kvržičnih i leguminoznih biljaka omogućava vezivanje atmosferskog azota u količini i do 500 kg/ha-1. šljunak. nisu najpovoljnija za razvoj mikroorganizama i biljaka. Ukoliko je zemljište pokriveno sa biljnim pokrivačem do njega dospeva daleko manje svetlosti nego kada je on bez biljnog pokrivača. Mere popravke mehaničkog sastava su ekonomski dosta skupe i zato se retko primenjuju. Kada se tome pridodaju još i svi abioti~ki faktori. mali je broj bakterija. Obično se primenjuje uklanjanje kamenja sa površine na livadama i šumskom zemljištu. Kao idealan tip simbioze je lišaj. . čvrsta faza zauzima 40. vodni. hemijskom sastavu. Istraživanja sa postavljanjem fotoosetljivih ploča na različitoj dubini u zemljištu su pokazala da svetlost može u zavisnosti od tipa zemljišta. U sastav čvrste faze zemljišta ulaze mehanički elementi i agregati. kao i ulozi koju igraju u zemljištu.

Indirektno uništavanje se ostvaruje preko različitih materija koje proizvode mikroorganizmi (antibiotici. toksini. Prema tome razviće mikroorganizama u zemljištu zavisi od čitavog niza biotičkih i abiotičkih faktora. . kiseline). a ukoliko postoji povoljan odnos izmedju svih faktora mikroobiološka aktivnost će biti visoka.