Mikrobiologija je nauka o mikroorganizmima grčke reči : mikros - mali bios- život logos – nauka Mikrobiologija je nauka o mikroorganizmima.

Predmet istraživanja sićušni organizmi, koji su najčešće okom mikroorganizmima. nevidljivi (nalaze se ispod granice vidljivosti ljudskog oka - ispod 0,1 mm).Zbog izuzetne opšte heterogenosti .Zbog mikroorganizama teško je dati njihovu potpunu definiciju.Ali metode koje se primenjuju u proučavanju morfologije definiciju.Ali genetike, fiziologije, sistematike i ekologije mikrorganizama, zajedničke su za većinu mikroorganizama. mikroorganizama mikroorganizmi,- Najsitniji, Najrasprostranjeniji, mikroorganizmi Najstariji - evolutivno posmatrano, Najprostiji ?????????, Mikroorganizmi kao najrasprostranjeniji organizmi naj Mikroorganizmi su kosmopolitski organizmi vazduhu, zemljištu, vodama, prisutni su na prehrambenim proizvodima, našem telu, rublju, posuđu......... Mikroorganizmi su, evolutivno posmatrano najstariji organizmi na posuđu......... našoj planeti.Opisuju se kao odgovorni za mnoge bolesti, kao uzročnici kvarenja namirnica. Imaju ulogu u ratu, religiji i migracijama populacija ALI PREOVLAĐUJE NJIHOVA KORISNA ULOGA Mikroorganizmi Propast rimskog carstva 518-565g Kuga Španija osvaja Meksiko : 1500g Velike boginje Engleska protiv 1763.g.vuneni severnoameričkih indijanaca ogrtači zaraženi velikim boginjama Invazija Napoleona 1802.g. Epidemija tifusa Velika migracija iz Irske 1845.g Gljiva- rod krompira Građanski rat u Sjedinjenim Državama 1862.g Malarija I Svetski Rat tifus ALI PREOVLAĐUJE NJIHOVA KORISNA ULOGA Mlečni proizvodi : Mlečnokiselinske bakterije;Pivo kvasci bakterije; KORISNA ULOGA Sirće Sirćetne bakterije;Limunska kiselina Aspergillus niger;Aceton, butanol, propanol Bacillus, clostridium;Glutaminska kiselina Corynebacter glutamicum “oplemenjivanje nafte”;Proizvodnja mesa Celulolitski mikroorganizmi KORISNA ULOGA Biogas Metanogene bakterije Proizvodnja jednoćelijskih proteina”Single-cell protein” Antibiotici Penicillium, Bioinsekticidi Bacillus thurigiensis Male biološke fabrike Genetsko inženjerstvo insulin, hormon rasta… KORISNA ULOGA Uloga u kruženju biogenih elemenata,Prerada otpadnih voda,B i o r e m e d i j a c i j a, Kruženje ugljenika, Kruženje B elemenata, azota Podela mikrobiologije Prema objektu izučavanja na: Bakteriologija - bakterije Mikologija- Gljive; plesni, kvasaci Gljive su nefotosintetski organizmi- heterotrofi Eukariotna ćelijska organizacija Mogu da stvaraju antibiotike ali i izuzetno jake toksine- mikotoksini ali .... I Fikologija-Algologija Glavni producenti organske materije u vodama-fototrofi Eukarioti, morfološki različiti, jednoćelijksi, višećelijski, kolonijalni, kormoidnog talusa…..“cvetanje voda” talusa…..“cvetanje Algalni toksini Algalni Protozoologija-Protozoe- jednoćelijski organizmi, heterotrofi, vodeni predstavnici,uglavnom su neškodljivi aliProtozoologija-Protozoe- jednoć predstavnici, malarija

Virusologija “živi kristali”- obligatni paraziti, biljke, životinje, bakterije Mozaični virus duvana, velike boginje, grip, AIDS Lihenologija PODISCIPLINE U MIKROBIOLOGIJI MIKROBNA EKOLOGIJA MIKROBNA GENETIKA MIKROBNA MORFOLOGIJA MIKROBNA FIZIOLOGIJA MIKROBNA TAKSONOMIJA PODDISCIPLINE U MIKROBIOLOGIJI- PRIMENA Mikrobiologija voda, mora, Zemljišna mikrobiologija, Mikrobiologija namirnica i mleka, Industrijska mikrobiologija i biotehnologija, Medicinska mikrobiologija, Veterinarska mikrobiologija ISTORIJAT MIKROBIOLOGIJE Sve dok se o mikroorganizmima malo znalo mogao se biljni i životinjski svet oštro ograničiti jedan od drugog. Treće carstvo označeno kao “protisti”, “prvenci” ili “prabića “(Heaeckel, 1866).To je zapavo početak nove naučne protisti”, “prvenci” “prabića discipline. ISTORIJAT MIKROBIOLOGIJE Od otkrića mikroorganizama pa do danas prošlo je preko trista godina. godina proučavanja su omogućila saznanja o savršenoj organizaciji i funkciji žive ćelije. Osim toga saznajnja u okviru mikrobiologije omogućila su razvoj novih naučnih disciplina kao i široku primenu u indusriji, medicini, poljoprivredi itd., Do otkrića mikroorganizama došlo je relativno kasno. Zasluga za otkriće mikroskopa pripada holandskom trgovcu Antony van Leeuwenhoek, 1632- 1723), dogma o spontanoj generaciji ili abiogenezi Po ovoj dogmi živa materija (biljke i životinje) nastaje spontano iz nežive materije u specijalnim uslovima. Italijanski naučnik Francesko Redi, je sredinom 17-og veka dokazao da se dogma ne može primeniti na životinjski svet. Tehnički je bilo teško dokazati da sitni mikroorganizmi ne nastaju iz nežive materije. Tek je polovinom 19 veka srušena dogma o spontanoj generaciji.Francuski naučnik Louis Pasteur, 1822- 1895 Dokazao je da vazduh sadrži mikroskopom vidljive organizme, koji dospevaju u hranljive rastvore i tu se razmnožavaju.Počeo je kao hemičar nastavio kao mikroobiolog a završio kao lekar... Jedan od najboljih dokaza je Pasterov eksperiment sa staklenim sudom koji je imao grlić u obliku labudovog vrata. sud napunjen sterilnim hranljivim rastvorom, rastvor je ostao sterilan, napunjen ( oblik grlića ne dozvoljava da mikroorganizmi iz vazduha udju u rastvor) rastvor) Ali, ako bi se isti rastvor sipao i u deo suda koji je izložen vazduhu došlo bi do zamućenja rastvora. Mikroskopskim ispitivanjem rastvora pre i posle dodira sa vazduhom potvrdjeno je prisustvo mikroorganizama samo u drugom slučaju. Pasterovi radovi bili su osnova za stvaranje mikrobiologijekao naučne discipline. discipline Louis Pasteur prvi primenio sterilizaciju hranljivih rastvora kao neophodnost u proučavanju mikroorganizama. otkrio sposobnost bakterija da formiraju spore,objasnio prirodu fermentacija i dokazao da su one rezultat mikrobiološke aktivnosti. Ova njegova istraživanja predstavljaju bazu za razvoj industrijske mikrobiologije. "Pasterizacija" Paster je otkrio fundamentalni biološki fenomen - postojanje života u odsustvu kiseonika. Anaerobioza, anaerobni mikroorganizmi. mikroorganizmi. jedan od prvih naučnika koji je došao na ideju da mikroorganizmi mogu biti prouzrokovači oboljenja kod čoveka, životinja i nekih insekata. U problematiku bolesti ušao je preko bolesti pčela. jug Francuske 1848 bolest svilenih buba.. Otkrio je uzročnike crnog prišta, svinjskog vetra. Napravio je vakcinu protiv kolere i besnila. Tim svojim istraživanjima je stvorio bazu za za razvoj medicinske i veterinarske mikrobiologije. mikrobiologije Dzon Tindal Engleski naučnik Dzon Tindal, pasterov pristalica je nizom svoji ogleda objasnio razlike koje se javljaju u nekim laboratorijama a odnosile su se na sterilizaciju rastvora visokim temperaturama. Robert Koch, 1843- 1910, 1910, Nemački lekar otkrio izazivača tuberkuloze, i razradio metodu dobijanja čistih kultura, na čvrstim hranjljivim tuberkuloze kultura podlogama.Uveo bojenje anilinskim bojama i mikrofotografiju. Joseph Lister 1878 Mlečna fermentacija Čiste kultures Bacterium lactis kultures

Jedan od tehničkih doprinosa, rezultat aktivnog rada u institutima za bakteriologiju tog perioda, je primena filtara U toku proučavanja uzročnika bolesti napravljeni su specijalni filtri koji nisu propuštali ćelije bakterija. Dmitrij Ivanovski filtrat listova duvana obolelih od mozaične bolesti.Ekstrat iz obolelih listova je propustio kroz filtre i filtrat je utrljao na zdrave listove duvana. Posle izvesnog vremena listovi su pokazali znake mozaične bolesti. Njegovo otkriće da uzročnik bolesti nisu bakterije ubrzo je potvrdjeno brojnim primerima. Mnoge bolesti su bile prouzrokovane submikroskopskim agensima, koji su nazvani virusi ( živ otrov). Prava priroda virusa je ostala niz decenija nejasna. Wendell Stanley 1946 Kristalizacija mozaičkog virusa duvana ŽIVI KRISTALI Nobelova nagrada iz hemije Pored velikog interesovanja koje su mikrobiolozi pokazivali u otkrivanju mikroorganizama - prouzrokovača bolesti, u poslednjoj deceniji devetnaestog veka i početkom dvadesetog otkriva se novo polje interesovanja. Otpočinje izučavanje mikroorganizama koji imaju značajnu funkciju u biološkom kruženju materije u prirodi (ugljenik, azot, sumpor,), zatim ispitivanje mikrobioloških procesa u zemljištu kao i drugih procesa u kojima mikroorganizmi koriste čoveku. U tom periodu osniva se ekološki pravac u mikrobiologiji za koji je najzaslužniji ruski mikrobiolog S. N. Vinogradski,1855 – 1953. početak razvoja zemljišne mikrobiologije, može se uzeti otkriće hemosinteze Vinogradski,1855 1887. nove mikrobiološke metode, obogaćene kulture- kulture nakupljanja, zemljišne ploče, fertilna zrna i dr. i uvedene su nove selektivne podloge, koje su omogućile brz razvoj ovoj mikrobiološkoj disciplini. S. N. Vinogradski, 1855 – 1953 M.W. Beijerinck, 1851- 1931.Simbiotski azotofiksatori 1931. Početkom našeg veka otkriveni su antibiotici, metabolički produkti mikroorganizama Penicilin Penicilliun notatum mrvice hleba- zona bez bakterija !Otkrio je da je Penililium notatum oslobodila neko jedinjenje koja je ubilo bakterije. Tako je otkriven penicilin. Međutim, Fleming nije znao kao izolovati čisti penicilin, pa je njegov rad penicilin pomalo zaboravljen, da bi tek 1940 Florey i Chain uspeli izolovati taj produkt. I era antibiotika je počela i traje i danas. Fleming je dobio Nobelovu nagradu. S’ vremena na vreme, u svetu nauke, rodi se genijalna ideja ili revolucionarna alatka koja poptuno promeni tok našeg razmišljanja I otvori nova pitanja. Jedna od takvih stvari je tzv. PCR (engleska skraćenica od polimerazne lančane reakcije), koja ne samo da je imala neverovatan uticaj na svet nauke, nego i na mnoge aspekte svakodnevnog života.Polimerazna lančana reakcija je tehnika kojom se umnožava DNK, što omogućava naučnicima da naprave milione ili čak milijarde kopija DNK molekula za veoma kratko vreme. PCR se koristio za otkrivanje sekvenci DNK, za dijagnostifikovanje genetskih bolesti, za identifikaciju putem otisaka prstiju, detekciju bakterija ili virusa (naročito virusa SIDA-e), i za istraživanje evolucije čoveka. Čak je korišćen za kloniranje egipatske mumije!Kary Mullis, naučnik i surfer iz Newport Beach-a u Kaliforniji je ovo otkrio. Mullis je po mnogima bio “intelektualno čudo”, Nobelova nagrada iz hemije 1993/ iz Luc Montagnier and Robert Gallo1995 -(HIV) prouzrokovač AIDS. Stanley Prusiner Nobelova nagrada iz medicine i fiziologije 1997Infekcioni proteini prioni. VELIKI BROJ NAUČNIKA JE DOPRINEO RAZVOJU MIKROBIOLOGIJE KAO NAUČNE DISCIPLINE OD OTKRIĆA MIKROORGANIZAMA DO DANAS. Mikroorganizmi su jedna heterogena grupa organizama i naziv je bez preciznog taksonomskog značenja U čemu se ogleda heterogenost ?Morfologija,Fiziologija,Ćelijska organizacija **** Morfologija,Fiziologija,Ćelijska Matthias Schleiden i Theodore Schwann ćelijska teorija,nemački autori, botaničar Šlajden , i zoolog Švan.Prema toj teoriji koja se pojavila u nauci 1838- 1839.g. sva živa bića imaju ćelijsku gradju. Ćelija je elementarna morfofunkcionalna organizacija žive materije, sposobne da samostalno obavlja promet materije i energije.Ćelija je izgradjena od protoplazme. Protoplazma je komleksna, želatinozna mikstura vode, proteina, lipida i nukleinskih kiselina koja uključuje membranu a ponekad i čvrst ćelijski zid. Živa ćelija je jedan kompleksan hemijski sistem Razlike od neživog sistema-koristi iz spoljšnje sredine hemijske materije kao hranu, transformiše je kroz niz reakcija koristi iz kojih dobija energiju, sintetišu ćelijske structure,izbacuje produkte u okolnu sredinu, reaguje na hemijske i fizičke structure,izbacuje promene okolne sredine,razmnožava se. sredine,razmnožava Evolucija...Nove vrste; Mutacije Evolucija...Nove vrste; Po građi svi mikroorganizmi mogu se svrstati u tri grupe građ PROKARIOTI - Bakterije i modrozelene “alge”- cianobakterije EUKARIOTI -Alge, gljive i praživotinje- protozoe ACELULARNI Bezćelijski- virusi

prioni Viroidi su mali. Napori da se nešto više sazna o virusima izazivačima bolesti kod biljaka i životinja olakšani su otkrićem virusa koji napadaju bakterije.citoplazmatična membrana. nova naučna disciplina počela je da se razvija u okviru mikrobiologije. Dalja saznanja su ukazala na osnovnu sličnost metaboličkih procesa u živim ćelijama: glikoliza u ćelijama kičmenjaka. Istraživanja u mikrobiologiji. njene funkcije i u reprodukciji i razviću. u Engleskoj 1996g. s obzirom da nose genetičku informaciju u svojoj nukleinskoj kiselini.Virusi otkriveni krajem 19-og veka. protozoe. analizu hemijske aktivnosti mikroorganizama itd. izgrađeni od proteina.R. ćelija biljka i životinja. mitohondrije.ribozomi. ali postoji i niz drugih razlika. Tipičnu prokariotsku ćeliju imaju bakterije i arheobakterije.i Eukariotna ćelija Eukariotna ćelija je krupnija. Mikrobiologija I druge nauke Mikrobiologija je u toku razvoja u naučnu disciplinu prešla dug put od Levenhukovog otkrića. Osnovne strukture prokariotske ćelije su ćelijski zid. kao što je slinavka i šap. Pri infekciji stvara se veliki broj kopija proteina priona koji “napadaju” neurone. Virusi su metabolitički inertni van žive ćelije i nisu u stanju da samostalno vrše metabolitičke procese kao i da se samostalno razmnožavaju. g. U toku proučavanja hemijske aktivnosti mikroorganizama otkriveno je da se alkoholna fermentacija može odvijati ekstraktima ćelije kvasca u odsustvu celih ćelija (cell. uprkos pomenutoj izolaciji. Interesantno je da čak i veoma originalni. prvih Pasterovih i Kohovih eksperimenata do danas. dokazano da prioni koji prouzrokuju bolest ludih krava nakon infekcije ljudi prouzrokuju CJD bolest. DNA u nukleusu je organizovan u hromozome a jedro je membranskim sistemom odvojeno od okolne citoplazme. Uzrok izolovanosti mikrobiologije istraživanja u mikrobiologiji bila su usmerena na identifikaciju i opisivanje uzročnika bolesti. Kod drugih ćelija ovaj materijal nije fizički odvojen od ostalog dela ćelije. i odlikuju se relativno jednostavnom ćelijskom građom. hloroplasti. Taj region označava se kao nukleoid. potrebe .inkluzije.ribozomi. Bez obzira na jednostavnu građu prouzrokovači su bolesti životinja. gljive. složenije građe od prokariotne ćelije i ima diferentova nukleus. Već krajem devetnaestog veka mikrobiologija je postala naučna disciplina sa nizom odredjenih shvatanja i tehnika. Unutar ćelije postoji region koji kontroliše ćelijske funkcije i naslednost. Prioni se mogu okarakterisati kao ekstremne forme viroida. kada je naglo počela da se razvija kultura ćelija tkiva biljnog i životinjskog porekla.slobodan od ćelije). Ćelijusku organizaciju imaju bakterije. alge i protozoe a od viših organizama. Ali. fizi Glavna razlika izmedju prokariota i eukariota je upravo u tome. Vredsnost ovih tehnika priznata je tek oko 1950. Još jednostavnije građe od virusa su viroidi i prioni.i obavijen je nuklearnom membranom. Kod nekih ćelija taj materijal organizovan je u strukturu. E. Interesovanje za proučavanje viroida i priona vezano je pre svega za bolesti koje izazivaju.free. Tvort (Twort ) u Engleskoj i Derel (d’Herelle) u Francuskoj otkrili su bakteriofage. membrana. Biohemija. Mikroorganizmi koji imaju eukariotnu građu su gljive. Opšta biologija se početkom dvadesetog veka bavila proučavanjima organizacije ćelije. Ovo otkriće je otorilo puteve hemijske analize metaboličkih procesa. enzime domaćina za sintezu svojih specifičnih proteina. ulaskom u živu ćeliju virusi koriste ribozome.bolest ludih krava I Creutzfeldt-Jakob (CJD) bolest ljudi. znatno su doprinela razvoju novih naučnih disciplina. već se još dugi niz godina razvijala potpuno nezavisno. ćelijske organele. Izolovanosti mikrobiologije ? Mikrobiologija nije našla svoje logično mesto u okviru biologije. prošao je dug period. alge. zid.nukleoid. izučavanje imuniteta. novi postupci eksperimentalne mikrobiologije nisu uspeli da zainteresuju i nadju svoju primenu u oblasti opšte biologije. slična je fermentaciji kod kvasaca. Prouzrokovači su mnogih bolesti. cirkularni RNA molekuli bez zaštitnog omotača. svoje rastenje i reprodukciju. Itd.Specifičnost eukariotnoj ćeliji daju membranske stukture. ali do razjašnjenja njihove prirode. arheobakterije. kao i izučavanjem mehanizma nasledjivanja i evolucije biljaka i životinja. Proučavanja bakteriofaga doprinela su shvatanju prirode virusa uopšte.

aminokiseline. Nešto kasnije Lurija i Delbrik *S.00001 m Najsitniji mikroorganizmi su VIRUSI i veličina najsitnijih organizama odredjena je takozvanom molekularnom granicom. genetsko inženjerstvo.citoplazma. mikrobiologije. Oni su uspeli da izoluju čitav niz biohemijskih mutanata neurospore.manja ćelija brže raste . Mala veličina . genetike i biohemije. Delbruk su izolovanjem bakterijskih mutanata omogućili postupak i idejnu osnovu za razvoj mikrobne genetike. životinja i biljaka. plastidi. U tom periodu američki naučnici Bidl i Tatum (G.. Mala veličina Razmišljajući kako prehraniti sve veću ljudsku populaciju.001 mm i nanometar nm a to je 0. kapsule. hemije. nije imala dodira sa mikrobiologijom sve do 1941. što omogučava veliku brzinu mikrobioloških procesa u prirodi: efikasnu razmenu materija i ekonomično trošenje energije. genetici i biohemiji počinje sa razvojem Proizvodi biosinteze pomoću mikroorganizama dobijenih tehnologijom rekombinantne dezoksiribonukleinske kiseline ( r DNK ) . flagele. Goveđe meso 500 kg sintetiše u 24 sata 0. jedro. Razmena energije nije srazmerna njihovoj masi nego površini. itd. dolazi se do važnih podataka. faktori rasta) zajedničke su za ćelije mikroorganizama biljaka i životinja. Tatumi otkrivaju da je gljiva Neurospora izuzetno pogodan materijal za izučavanja genetike. sto puta više.insulin Osnovna istraživanja u mikrobiologiji omogućila su primenu mikroorganizama u industrijskoj proizvodnji prehrambenih proizvoda. Za isto vreme 500kg kvasca sintetizira više od 50 kg proteina. Mikroskop je ključ istražovačkog rada u mikrobiologiji. membrane.Mikroorganizmi se razmnožavaju velikom određ brzinom. da se metabolišu i omoguće rastenje ćelije.fiziološka prilagodljivost .sistem pri izučavanju funkcije gena kao i mehanizama osnovnih bioloških procesa. Za svoja otkrića dobili su Nobelovu nagradu 1958. vakuole. Osim toga antibiotici. neophodnih za metabolizam ćelije (vitamini.odnos površine i zapremine: mala zapremina ćelije ima ogromnu dodirnu površinu. Pravilo. Prilikom mikroskopiranja veliki broj mikroorganizama postaje vidljiv. hormoni se primenjuju u lečenju i spečavanju bolesti ljudi. skopeo-gledam) je instrument koji služi za posmatranje sitnih objekata. Bioremedijacija Značaj mikroorganizama u procesu detofiksikacije zemljišta i voda načaj MORFOLOGIJA MIKROORGANIZAMA Morfologija izučava spoljašnji izgled i unutrašnju strukturu mikroorganizama. biologiju Danas metode molekularne biologije (sekvenciranje nukleinskih kiselina.) dovode do revolucionarnih promena u svim mikrobiološkim disciplinama.01  a neke alge dostižu i 1 m. zahvaljujuči velikim istraživanjima u fiziologiji bakterija. Mikroskop (micros-sitan.u ishrani za biosintetičkim prekusorima koenzima. cilije. Zbog toga mikroorganizmi imaju I veliki prirast. fazno kontrasnom i fluoroscentnom mikroskopu . periodu nova naučnu disciplinu molekularnu biologiju. organele.. Genetika naučna disciplina koja se razvila početkom našeg veka. Luria i M. enzima.genetskim inženjerstvom hormon rasta. m Jedinica za merenje mikroorganizama je mikrometar m a to je 0. vakcine. Genetika.elektronski Razvoj eksperimentalnih metoda iz fizike. organskih rastvarača. što znači da najmanja ćelija treba da bude za nekoliko reda veličina veća od najvećeg molekula (makreomolekula). što je omogućilo analizu metaboličkih puteva kod mutanata i izuzetno elegantan prilaz izučavanju funkcije gena. BIOTEHNOLOGIJA Krajem 1970 godine.Ćelija veća-više vremena je potrebno da hranljive materije iz spoljašnje sredine dođu u ćeliju.5 kg proteina. Izučavanje morfoloških osobina mikroorganizama uporedo sa usavršavanjem svetlosnog mikroskopa zahvaljujući.E.g. Beadle i E. Mala veličina ćelije mikroorganizama ima određeni biološki značaj. ćelijski zid. Virusi su najsitniji mikroorganizmi i veličine su samo oko 0.001 m i l 0. Od tog perioda pa do današnjeg dana mikroorganizmi se koriste kao model. biohemije i biologije a posebno molekularne biologije MORFOLOGIJA Veličina i oblici mikroorganizama Gradja mikroorganizama. Veličina mikroorganizama Mikroorganizmi su jedna veoma heterogena grupa po veličini. antibiotika. U periodu od 1940 do 1945 došlo je do konvergencije.

okrugle bakterije prečnik 0. spiroheta Končast oblik-ovaj oblik najizraženiji je kog gljiva i algi. glikogena). bakterijaMonokoke ili mikrokoke su pojedinačne koke koje nastaju poprečnom deobom ćelije. štapićast. Prm : Bacillus subtilis 0.Pojedinačni. i nakon deobe ćelije ostaju zajedno.Okrugao oblik kod bakterija.0.2 nm .Myxomycota. Najkrupnija bakterija. končast.loptast najrasprostranjeniji oblik mikroorganizama i susrećemo ga kod svih grupa mikroorganizama. i nakon deobe ćelije ostaju zajedno. Ovi mikroorganizmi su nađeni samo u crevnom sistemu ovih riba. Streptokoke (grčki streptos. gvoždjevite bakterije i sumporne. brzom razmnožavanju i rasejavanju k o s m o p o l i t i.30 nm. Ćelijski regulatorski mehanizmi kod mikroorganizama imaju neuporedivo veći značaj i jasnije se mogu raspoznati u poređenju sa ostalim organizmima. zaokružuje se i konačno prelazi u sporu. Nastaju kada se deoba ćelije vrši u dve ravni pod pravim uglom.Tetrade su četiri koke medjusobno povezane.Kod sluzavih bakterija Sporocytophaga myxococcoides životni ciklus započinje klijanjem spore.oblik u kome je osam koka medjusobno povezano tako da grade paketić.5 nm.15-0. okrugle bakterije Neke bakterije kao Beggiatoa mirabilis može dostići dužinu od 1 cm i širinu od 50 nm. vibrio. Virusi su najsitniji organizmi i njihova veličina se kreće od 20 do 2000 nm.latinski – paket . U jednoj ćeliji bakterije iz roda Micrococcus ima mesta za samo 105 proteinskih molekula pa takva ćelija ne može stvarati enzime koji joj u tom momentu nisu potrebni. Kod bakterija cilindrični oblici. Veličina kvasaca se kreće oko 5. Polimorfizam je karakterističan za sluzave bakterije iz roda Mixobacteria. . Kod mikroorganizama je fiziološka prilagodljivost mnogo veća što je povezano sa njihovom malom veličinom. Male dimenzije mikroorganizama omogućuju da se pregledaju populacije od 108 do 109 pojedinačnih ćelija na čvrstoj hranljivoj podlozi u Petrijevoj šolji I tako dokažu retke pojave kao što je mutacija.10 nm. Najmanji virusi nisu veći od poznatih makromolekula (npr. nisu nađeni oblici koji žive samostalno. Kod bakterija je ovaj oblik karakterističan za aktinomicete. Izvijeni oblici. S druge strane u jednu kocku zapremine 1cm3 može stati približno 1 bilion okruglih bakterija Eukariotni mikroorganizmi . Polimorfizam -Pojedini mikroorganizmi imaju promenljiv oblik. Jedna od najsitnijih bakterija Dialister pneumosintens. Veliki napredak u biohemijskim I genetičkim istraživanjima može uz ostalo zahvaliti I tome što je u radu s njima u kratkom vremenu moguće dobiti veliki broj ponovljenih rezultata.koka (grčki coccus. Protozoe spadaju u grupu krupnijih mikroorganizama 2 do 200 nm.mnogo krupniji od bakterija. ali se ćerke ćelije se odvajaju i nastavljaju život kao pojedinačan oblik.5nm dobićemo dužinu od 50 nm što je debljina lista obične sveske.ogrlica) je takav oblik gde je više koka medjusobno povezano tako da obrazuju lanac. štapić je dimenzije samo 0.naročito su zastupljeni kod bakterija. ili u kraćim ili dužim lancima. Takva pojava naziva se polimorfizam.Više biljke I životinje imaju uglavnom nepromenjenu količinu enzima pa su ograničene što se tiče fiziološke prilagodljivosti. Sarcine. Bakterije 1 . Enzimi zbog toga bivaju sintetisani samo onda kada kada je u okolnoj sredini prisutan odgovarajući supstrat.zrno) mikroorganizama. Ovi mikroorganizmi imaju sposobnost da u toku ontogenetskog razvića menjaju oblik ćelije. do sada opisana je Epulopiscium fishelsoni. pa se može reći da su mikroorganizmi zahvaljujući malim dimenzijama. smatraju se posebnim simbiontima a priroda te simbioze nije potpuno objašnjena.5 x 4 nm. u obliku zavoja spirilum i u obliku više navoja spiroheta. Ovi oblici nastaju kada se deoba ćelije vrši u više ravni pod nepravilnimm uglom. gljiva . Bakterije u obliku zapete nazibamo vibrio. Ako poređamo 100 okruglih bakterija prečnika 0. Okrugao . Klijanjem spore obrazuje se vegetativna ćelija koja je u početku štapićasta a kasnije vretenasta.8 x 2-3 nm. OBLICI MIKROORGANIZAMA Kod mikroorganizama postoje četiri osnovna oblika: okrugao. koja je stanovnik Crvenog mora. Štapićast oblik je dosta zastupljen kod mikroorganizama. Nakon izvesnog vremena ove ćelije se skraćuju.7.5. Mala veličina kosmopoliti Razultat brzog razmnožavanja je univerzalna rasprostranjenost mikroorganizama.Stafilokoke su oblici koji imaju grozdast oblik u kome je veći broj koka medjusobno povezan tako da grade nepravilne grupacije.sporogeni i nesporogeni. i nakon deobe ćelije ostaju zajedno gradeći grozdaste tvrevine. koja živi u crevnom sistemu riba iz porodice bakterija Acanthuridae. Ovi oblici Sarcinenastaju kada se deoba ćelije vrši u tri ravni pod pravim uglom. Bacillus megaterium 1. izvijen.

mutna i elastična. Jasno je da je molekul DNK veoma izuvijan u ćeliji i može se uočiti pomoću elektronskog mikroskopa kao slabo kontrastna “ jedrova oblast” koja nije odvojena membranom od citoplazme.80 % Hemijski sastav i struktura citoplazme mikroorganizama zavisi od vrste. Molekuli fosfolipida poređani su u dva niza. prozračna je a sa starošću struktura se menja. komplementarnom lancu RNA je polinukleotid slične građe kao DNA s tom razlikom što u sastav pirimidinskih baza ulazi uracil umesto timina. starosti i uslova života mikroorganizama. purina. nazvani periferni lagano se odstranjuju hemijskim metodama iz membrane. To je pokretanje povezano s velikim brojem funkcija što ih obavlja citoplazmatična membrana. pirimidina. što znači da je dužina oko 600 x od ćelije u kojoj se nalazi. Neki od tih proteina imaju kanale kroz koje materije ulaze i izlaze iz ćelije. Hemijski sastav i struktura citoplazme mikroorganizama zavisi od vrste.Jedarni materijal.70 %. vitamina. naziru se dve tamne crte sa svetlim prostorom između. To dinamično uređenje fosfolipdi i proteini opisuje se kao mozaičan fluidni model. transportna tRNA i ribozomalna rRNA. Najčešće se involucioni oblici dobijaju pod uticajem antibiotika i različitih otrova.coli dužina iznosi 1. Građa Prokariotske ćelije:citoplazma. Pod njihovim uticajem dolazi do promene oblika mikroorganizama. Extrahromozomalni elementi:Plazmidi. tako je kod Bacillus cereus utvrđeno da se njegova debljina kretala od 5-10 m. Mezozomi su uglavnom prisutni kod grampozitivnih bakterija. DNK je polimer.Kod mlade ćelije ima izgled homogene mase. a šećer riboza umesto dezoksiriboze. U osnovi je izgradjena od fosfolipida (20 . Kada uslovi za život mikroorganizama postanu povoljni samo neki od involucionih oblika mogu se ponovo smanjiti tj. Prema Wotsonovom modelu molekula DNA se sastoji od dva polimera koji su uvijeni u dvojnu spiralu.Kapsule. šećera.Sekrecija. polinukleotid koji se sastoji od subjedinica – mononukleotida u čiji sastav ulaze purinska (adenin ili guanin) ili pirimidinska baza (timin ili citozin) fosforna kiselina i šećer dezoksiriboza. kao i rastom ćelije u nepovoljnim životnim forme. razgranati.L-forme. mezozomi a kod eukariota različite organele. kruškasti i u obliku drugih nepravilnih formi. deobi genetskog materijala. i inkluzije. npr. proteina itd. Uloga ovih intracelularnih membranskih tvorevina je u sintezi ćelijskog zida. Nepolarni repovi koji sadrže masne kiseline hidrofobni su i netopivi u vodi.70 .Velike strukture u citoplazmi su DNK. Ovakva ćelija je sposobna da raste ali ne i da se razmnožava. smatra se. U osnovi je izgradjena od fosfolipida (20 .fosfolipidni dvosloj.Citoplazmatčna membrana može da gradi različite invaginacijemezozomi. Fosfolipidi se sastoje od hidrofilne i hidrofobne grupe. već se pokreču potpuno slobodno unutar površine membrane. Ostali proteini.Produkcija energije. prodiru u membranu potpuno.Debljina citoplazmatčne membrane je različita kod model. čestice ribozoma.70 %-mozaičan fluidni model. . okruglasti. ribozomi. različitih mikroorganizama. Preko ovih grupa povezuju se fosfolipidni molekuli dajući dvoslijnu membranu u kojoj se nalaze proteinski molekuli. Redosled purina i pirimidina u jednom lancu DNA određuje sekvencu u drugom. ribozomi.ćelijski zid. Citoplazma organele kod prokariota nema ćelijskog strujanja. nazvani integralni mogu se iz membrane odstraniti samo nakon razaranja dvosloja. Osim toga RNA se najčešće sastoji od jednog lanca polinukleotida. starosti i uslova života mikroorganizama.Biosinteza. Nukleoid ili hromozom tvorevina koja služi za očuvanje i prenošenje genetičke informacije. Svaka molekula fosfolipida ima dvoslojnu glavu koja se sastoji od fosfatne grupe i glicerola i ona je hidrofilna (privlači vodu) i u vodi topljiva. Veličina obih ćelija je varijabilna i može dostići gigantske razmere. kod E. Postoje tri tipa RNA i to Informaciona (mesendžer)RNA (I RNA). U spirali purinske i pirimidinske baze su povezane vodonikovim vezama čineći parove adenin– timin i guanin – citozin. povratiti normalan oblik.L-f orme uslovima.3 mm. Funkcije citoplazmatične membrane:Transport. Fosfolipidi i proteini u membrani nisu statični. Citoplazmatčna membrana može da gradi različite invaginacije u obliku kesica ili spirala nazivaju se mezozomi.Organele za kretanje Prokariotske ćelije: CITOPLAZMA Citoplazma je gusta. U citoplazmi se nalazi i mnogo anorganskih jona.transpozomi . Neki od njih.30%) i proteina 50. Molekule proteina u membrani mogu biti uređene na različite načine. tako da oni postaju prošireni.U citoplazmi se nalaze različite ćelijske strukture : nukleoid.nastaju starenjem ćelije.U citoplazmi se nalaze različite ćelijske strukture : nukleoid. lipida. Medjutim bakterijska citoplazma najviše sadrži vode.30%) i proteina 50. Kod bakterija hromozom se sastoji od dvolančanog molekula DNK. u disanju itd. mezozomi a kod eukariota različite organele CITOPLAZMATIČNA MEMBRANA Citoplazmatična membrana predstavlja visoko selektivnu barieru. Integralni proteini.Involucioni oblici su reaktivne forme. ameboidni.Epizomi. Ovaj molekul može biti veoma dug. Citoplazmatična membrana je tanka ćelijska membrana visoko selektivnu barieru Na elektronskim fotomikrografijama uočava se dvoslojna struktura .komleksna smeša organskih molekula: aminokiselina. za razliku od dvolančane DNA.

na malu i veliku Svaka subjedinicu. često udruženi u agregate različite dužine. Magnetotetske bakterije se ponašaju tako što recimo u severnoj hemisferi plivaju severno duž magnetnog polja. Izgleda da pored magnetozoma ovaj proces ne obuhvata nikakvu specijalnu mašineriju. transformacije biljnih ćelija dolazi usled integracije dela TI plazmida u genom biljke. U ovim sredinama. sličan je makromolekulu DNK. Na ovaj način oni omogućavaju mikrobima da se orijentišu u magnetnom polju. koje pri infekciji tumefaciens. Volutinske granule kao što su metahromatske granule su polifosfati. RNK je makromolekul.S po Svedbergu Veličina i oblik molekula odredjuje brzinu sedimentacije.Postoji specijalna membrana oko magnetozoma koja vezuje magnetit za tačno definisanu oblast. Kod većine nitrifikacionih i metanskih postoji jako razvijen sistem intracelelularnih membrana. koji čine 40 do 50 % mase ćelije. pravougaonog ili pak u obliku šiljka kod nekih bakterija. TRANSPOZONI su mali fragmenti DNA veličine gena repliciraju se zajedno sa hromozomnim plazmidom na kome se nalaze. Veća subjedinica 50 S se sastoji od dužeg lanca r. Granule predstavljaju izvor energij za te bakterije. koji se nazivaju poliribozomi. te svaki molekul ima svoju konstantu sedimentacije. Usled inklinacije Zemljinog magnetnog polja.Ovi magnetozomi omogućavaju mikrobima da prate magnetno polje Zemlje. Ovi genetički elementi imaju specifičnu osobinu da se premeštaju sa jednog dela istog hromozoma na drugi ili da “skaču” sa plazmida na hromozom ili sa jednog plazmida na drugi u istoj ćeliji.. biljnih ćelija dovode do stvaranja tumora. Biljna tkiva inficirana TI plazmidom sintetišu specifične organske molekule opine (supstance koje se inače ne nalaze u prirodi) TI plazmid je dobio primenu u metodama genetičkog inženjeringa za konstrukciju vektora. dovodi do povećane sinteze biljnih hormona i prenosi se pri deobi ćelija u novoreplicirane genome. Interesantno je pomenuti TI plazmid.RNK i od oko 50 specifičnih proteina. Recipijent u konjugaciji PLAZMID je naziv za ekstrahromozomalnu DNA koja se ne integriše u hronozom. Kod purpurnih sumpornih bakterija fotosintetski pigmenti lokalizovani su u hromatoforama.hidroksibutirat i predstavlja rezervu ugljenika i energije. . Poseban tip RNK koji učestvuje u gradji ribozoma naziva se ribozomna RNK ( r-RNK)Svaka čestica ribozoma se može razdvojiti na dva nejednaka dela . a u južnoj pak južno duž magnetnog polja. Unutrašnje membranske strukture U citoplazmi cijanobakterija nalaze se unutrašnje fotosintetske strukture sa hlorofilom I karotenoidima. u cilju dobijanja optimalne količine svetlosti i nutritijenata. coli) F+ ćelije : donor u konjugaciji F. Gasne vakuole Cijanobakterije obavljaju fotosintezu i žive u morima i okeanima. nađen kod Agrobacterium tumefaciens.Kod prokariota se ribozomi nalaze u citoplazmi. Inkluzija Kod nekih bakterija u citoplazmi se akumuliraju različite inkluzija . Nagomilavaju se obično onda kada se ćelija nalazi u sredini bogatoj fosfatima. Mala subjedinica označava se kao 30S i sastoji se od krajnjeg lanca RNK i od oko 20 specifičnih proteina. T-DNA se integriše na različitim mestima u hromozom biljne ćelije (dikotiledona). Ribozomi su ćelijske strukture koje učestvuju u sintezi proteina. ali se uglavnom javlja kao jednolančani molekul. cijanobakterija koriste gasne vakuole da bi kontrolisale njihov položaj u vodenom stubu. Mnogi mikrobi koji sadrže magnetozome su akvatični organizmi koji ne rastu uspešno u uslovima atmosferske koncentracije kiseonika i koji detekcijom magnetnog polja i nizvodnim plivanjem sklanjaju se od kiseonika naviše u vodenom stubu.Segment TI plazmida koji se integriše u genom domaćina se naziva T-DNA. Simbol S je oznaka za konstatu sedimentacije. kod nekih bakterija. Magnetozomi mogu biti kvadratnog oblika. protozoa.mononukleotida. Tako naprimer sumporne bakterije mogu da sadrže veliku količinu sumpornih granula. Metahromstska zrnca nalaze se kod algi. autonomno se replicira van hromozoma i nosi genetičku informaciju za različite funkcije. Magnetozomi se prvenstveno mogu naći u akvatičnim bakterijama i u nekim jednoćelijskim algama (eukariote). Magnetozomi su intercelularni kristali sačinjeni od magnetita (Fe3O4) koji prokariotskim ćelijama koje ga poseduju prenose trajni magnetni dipol. Može se smatrati da svaki mikrob ima mali magnet koji reaguje na magnetno polje u životnoj sredini.U citoplazmi se mogu naći i lipidne materije poly-b.biljnih patogena. Ribozomi su izgradjeni od RNK i proteina. mikrobi plivaju silazno (na dole).Cirkularni deo DNA koji može da se integriše u hromozom naziva se epizomi (primer F faktor kod E.Aktivnost ribozoma u sintezi proteina se ispoljava samo kada su udruženi sa informacionom RNK koja nosi informaciju za sintezu specifičnih proteina. U magnetozomima koji se tek razvijaju uloga membrane je da vrši precipitaciju gvožđa kao Fe3O4. uz čiju pomoć se vrši fotosinteza. Vrlo su dugačka i karakteristična kod bakterije Corynebacterium diphteriae.polinukleotid koji se sastoji od subjedinica. Komletna čestica ribozoma ima konstatu sedimentacije 70 S kod prokariota. Veza u poliribozomima je ostvarena preko i-RNK.cell: bakterije koje ne sadrže fertility factor.

peptidoglikanSpecifičnom metodom bojenja po Gramu bakterije se mogu podeliti na grampozitivne i gramnegativne. Kapsula je genetičko obeležje nekih bakterija (pneumokoke. Kapsula sprečava fagocitozu bakterije Klebsilla pneumoniae i omogućava joj da se pričvrsti i stvori kolonije u sistemu organa za disanje.2nm) I makrokapsule (debljine>2nm) Kapsula ima ulogu da štiti bakterijsku ćeliju od nekih fizičkih i hemijskih faktora sredine.6 položaju a lanci su međusobno umreženi.glutamin. Komponente peptidoglikana NAG i NAM.Građa prokariotne ćelije Ćelijski zid je čvrsta struktura koja odredjuje oblik bakterija i relativno je složene gradje Ćelijski zid bakterija drugačije je građe od ćelijskog zida arheobakterija. Dekstran. Mycoplasme nemaju ćelijski zid. a kod mnogih patogenih bakterija obezbedjuje preživljavanje u organizmu domaćina i nosilac je virulentnosti. arheobakterija. Dekstran je polisaharid kod koga se jedinice glukoze povezuju u 1. odredjena optimalna koncentracija CO2 itd. Iako je ova bakterija nepoželjna u šećeranama. peptidoglikanatejholna kiselina. Arheobakterije imaju ćelijski zid koji je izgrađen od šećera i proteina ali nikada pepridoglikana. i tkivu pa čak i na drugim bakterijama. Neke bakterije. Hemijski sastav kapsula varira. zahvaljujući kapsulama mogu se pričvrstiti na različite površine. koji. veruje se zaštićuju od osmodskog liziranja. Bacillus anthracis stvara kapsulu sačinjenu od D-glutaminske kiseline i samo kapsularni sojevi uzrokuju antraks. ali po pravilu nekoliko puta duže od bakterijske ćelije. Specifična priroda kapsule može pomoći pri identifikaciji bakterija.ekvivalentno 3000 dužine tela u sekundi.alanin.povezani b-1-4 glikozidnim vezama u nizu I to nauzmenično Tetrapeptid. koja je polimer glicerola i ribitola povezanih fosfo diestarskim vezama Unutar prokariota nalaze se organizmi koji nemaju ili imaju veoma malo materijala ćelijskog zida. Fina gradja flagela uočljiva je samo elektronskim mikroskopom.bičevi Flagele su končaste tvorevine koje mogu biti različite dužine. Flagele pokreću bakterije kroz tečnost ponekad brzinom kao 100 mm u sekundi. Osnovna komponenta ćelijskog zida koja daje čvrstinu je peptidoglikanpeptidoglikan kompleks polisahrida i peptida. Prema debljini I konzistenciji razlikuju se mikrokapsule (>0. a sa površine bakterijske ćelije ostranjuje se relativno lako. Ove bakterije u kratkom roku pretvaraju rastvor saharoze u želatinoznu masu koja se sastoji od dekstrana. Flagele se sastoje iz : Bazalnog tela .i D. Kapsula štiti bakteriju od dehidratacije a neke patogene bakterije štiti od proždiranja i razgradnje koju obavljaju leukociti i time doprinosi izazivanju bolesti.flagelum . na korenu biljaka.murein. Diaminopimelinska kiselina. Tipičan primer te pojave je bakterija Leuconostoc mesenteroides u fabrikama šećera. na čovečijim zubima. Stvaranje kapsula može izostati ako ne postoje navedeni uslovi. kao što su stene u brzim rekama. Staphylococcus aureus Escherichia coli Ćelijski zid kod grampozitivih bakterija . na osnovu njene sposobnosti sinteze dekstrana razvila se čitava nova industrija. ali je najčešće polisaharidne prirode. Patogeni i nepatogeni sojevi Steprococcus pneumoniae razlikuju se samo po prisustvu odnosno odsustvu kapsule. Tetrapeptid Pentaglicinski mostovi. D. se naime uspešno primenjuje kao zamena za krvnu plazmu.L-alanin. molekul bez kraja i početka. sitne su i lako prolaze kroz bakterijske filtre pa su svojevremeno mešane sa virusima.više slojeva peptidoglikana-čvršći. mureinski mešak. Nekapsularni sojevi se odstranjuju fagocitozom. meningokoke). Citoplazmatska membrana kod ovih bakterija je specifična jer sadrži sterole. Bacillus anthracis stvara kapsulu koja se samo sastoji od polipeptida (mali delovi proteina). Stvara se u povoljnim uslovima za ćeliju: hranljiva podloga bogata šećerima. ili kompleks polisaharid-protein.malo savitljiv. ORGANELE ZA KRETANJE FLAGELE . KAPSULE Neke bakterije poseduju spoljašnji sluzavi omotač koji se naziva kapsula.

polni pili. clostridium. Kada se te bakterije pričvrste mogu prouzrokovati bolest.na oba pola čuperak Peritriha Sve bakterije nemaju flagele. I kao rezultat nastaje vegetativna ćelija kao što je bila pre formiranja spore. Stanje mirovanja spora se može prekinuti različitim faktorima Ovaj proces započinje procesom aktivacije. zračenje. bojenje . spo gen usloviće formiranje zrele spore. boje. Okrugle bakterije samo retko imaju flagele. Sporin protein. Zahvaljujući ovoj sposobnosti vrsta preživljava i na taj način se omogućava odžavanje vrsta. Filament se sastoji od proteina. Lofotriha . Spore se uglavnom formiraju kod grampozitivnih bakterij Kod okruglih bakterija retko dolazi do formiranja spora.stanje mirovanja i otpornosti .rezistentnosti prema nizu fizčikih i hemijskih činilaca kao što su toplota. Atriha Monotriha. plektridium štapići. Ova veza i doprinosi visokoj rezistenciji na povećanu temperaturu. Kad nema pila. To se postiže aktivacijom sporo-specifičnog gena . dok kod nekih vodenih mikroorganizama omogućavaju lepljenje ćelije za nepokretne objekte ili medjusobno slepljivanje i održavanje na površini vode (olakšava ishranu. Endospora se razlikuje od vegetativne ćelije po sadržaju vode. kada dodje do poboljšanja uslova spora se vraća u vegetativnu formu. proteina. Pili (Fimbrije) Pili su končasti izraštaji koji se nalaze na površini nekih bakterija. koji obuhvata gubitak otpornosti na temperaturu i hemijske agense. pomažu bakteriji da se naseli na membrani sluzokože. Najvažnija odlika spora. konservaciju.spore. prouzrokovač gonoreje. Pili su proteinske prirode ali se razlikuju od flagela po vrsti proteina koji se naziva pilin. koja je brz proces. Rotacija filamenta izaziva da se spiralna ćelija rotira u protivnom smeru i pokreće se poput spirale. kod nekih bakterija obezbedjuje spajanje dve ćelije u procesu konjugacije takozvane seks. Poslednja faza u ovom procesu je početak sinteze RNA. Ove rezistentne forme su metabolitički neaktivne i u tom obliku nema rasta.više na jednom polu Amfitriha . Uloga pila može biti različita. Jedna od najpoznatijih spiroheta je Treponema palidum.pili. Medjutim. Bitna karakteristika endospora je prisustvo velike količine dipikolinske kiseline. bakterije se ne mogu pričvrstiti I nema pojave bolesti. kuka povezuje bazalno telo i filament. Aksijalni filamenti ENDOSPORE kod BAKTERIJA Neke vrste bakterija produkuju oblike za preživljavanje.Kuke (koleno) Vlakna -filamenta Bazalno telo se nalazi u citoplazmi. vlakno prolazi kroz ćelijski zid i pruća se u u spoljašnju sredinu. Kraći su i brojniji od flagela. DPA je konstatovana u velikoj količini u kombinaciji sa kalcijumom.flagelina. Flagela Flagela Broj i raspored flagela je karakteristika vrste. Formiranje spora teče kroz 7 faza. oblici spora štapići. Aksijalni filamenti učvršćeni su na jednom kraju spirohete i imaju strukturu sličnu biču. koja se razlikuje od vegetativne ćelije su: odsustvo metaboličke aktivnosti. Aksijalni filamenti Spirohete su bakterije koje imaju jedinstvenu strukturu I način kretanja. koji traje nekoliko minuta i uslovljen je poraston temperature i hraljivih komponenti u substratu. Gubi se kalcijum dipikolinat. koja predstavlja niz složenih morfoloških i biohemijskih promena u vegetativnoj ćeliji a javljaju se često kao rezultat nepovoljnih uslova života za ćeliju U osnovi procesa sporulacije su genetske promene koje će dovesti do ćelijske diferencijacije. Spore se označavaju kao endogene i mogu se formirati na razlčitom mestu u ćeliji. Do stvaranja spora dolazi u procesu sporogeneze. fotosintezu). Nakon toga sledi germinacija.spo gen . hemijski dezificiensi. Na dipikolinsku kiselinu otpada 5 do 10 % suve težine spore. Ona je lokalizovana u kori. uzročnik sifilisa. Sporulacija zahteva sintezu nekih posebnih proteina. One se kreću pomoću aksijalnog filamenta (niti) snopova koji izlaze iz kraja ćelije ispod spoljnog omotača. Pilli koji se nalaze kod bakteija Neisseria gonorrhoeae. kiseline i dr. DNA. i smatra se obeležjem vrste.

Mitohondrije Mitohondrije su organele u kojima se stvara energijom bogat ATP. Osnovna karakteristika jedra eukariota je prisustvo nuklearne membrane.histoni. mnoge gljive.jedno jedro ali u micelijumu gljiva nalaze se 2 pa i više jedara.OSNOVNA GRADJA EUKARIOTSKE ĆELIJE -složenija organizacija ćelije -slož enija organizacija ćelije Pored jedra koje je sopstvenom membranom odvojeno od citoplazme. hloroplasti.) koji je polimer derivata šećera N. Unutrašnjost mitohondrija ispunjava matriks koji se sastoji od proteina i lipida. Hemijska stuktura je raznovrsna ali nije izgradjen od peptidoglikana i jednostavnije je gradje od ćelijskog zida kod prokariota. Hloroplasti To su organele zadužene za fotosintezu. Hloroplasti sadrže DNA i ribozome 70 S i imaju izvesnu autonomnost u ćeliji. Ćelijski zid kod algi diatomea inpregriran je sa silikatima pa je njihov ćelijski zid veoma čvrst. antibiotici kao što su penicilin i cefalosporin deluju tako da sprečavaju sintezu peptidoglikana.5 do 1 m prečnika i nekoliko mikrometara dužine. Jedro Jedro je organela koju poseduju svi eukarioti. insekata. Imaju složenu gradju.procese exocitoze u ćeliji. Citoplazmatična membrana Citoplazmatična membrana kod eukariota po morfologiji i hemijskoj gradi je slična membrani kod prokariota s tom razlikom što pored fosfolipida i proteina sadrži organske molekule sterole (uglavnom holesterol). Osim celuloze u ćelijskom zidu se mogu naći i drugi šećeri kao i neorganski molekuli (kalcijumkarbonat. u sastav ćelijskog zida ulazi takodje šećer glukoza. Osim toga ER igra efikasnu ulogu u komunikaciji izmedju površine ćelije i unutrašnjih ćelijskih tvorevina. Većina algi i gljiva imaju ćelijski zid koji daje čvrstinu i oblik ćelijama. Slično mitohondrijama imaju nabranu unutrašnju membranu koja stvara fotosintetičke lamele. Ćelijski zid algi se sastoji od celuloze. ribozome 70 S i autonomno se reprodukuju deljenjem.acetilglukozamina. a uočena je i veza sa mitohondrijama i nekim drugim organelama.biljaka. Kod gljiva. Ovi veoma dugački molekuli celuloze se prepliću na specifičan način. polimera šećera glukoze. Jedarce. silikat i dr. . Pored membrane koja okružuje citoplazmu. Bez obzira na malu veličinu mitohondrije su snažni producenti energije. koja se sastoji od dve paralelne membre od kojih je spoljašnja produžetak ER i predstavlja deo ER. Funkcije ovog membranskog sistema su mnogobrojne i značajne za ćeliju. Praživotinje uglavnom nemaju ćelijski zid. sadrže u ćelijskom zidu hitin ( interesantno je da se hitin nalazi i u spoljašnjem skeletu beskičmenjaka : rakova. i umesto njega imaju pelikulu. funkciju u sekreciji.tilakoide. Na površini i u samoj strukturi membrane nalaze se mnogobrojni enzimi i ribozomi.sadrži RNK i ribozome. koji prema medjusobnom vezivanju daju polimere: celulozu ili glukane. S obzirom na tu funkciju označavaju se kao elektrane eukariotne ćelije.endoplazmatski retikulum.). Najčešće .g. gradeći mikrofibrile (končiće). organele u kojima se odigravaju procesi disanja u ćeliji. ER pokazuje kontinuitet sa jedrovom membranom. Aktivnost ribozoma u sintezi proteina je znatno povećana ukoliko su vezani za membranu retikuluma. Golđži komleks opisao ih 1898. U jedru se nalazi genetski materijal DNA i protein organizovan u hromozome. Hromozomi se sastoje od molekula DNK za koje su vezani proteini. Osim toga. Ribozomi Ribozomi eukariota su slični ribozomima prokariota samo su nešto veći i teži sa karakterističnom sedimentacijom 80 slič neš već tež karakteristič S. Unutrašnja membrana je velike površine i ima brojne invaginacije kriste zahvaljujući poprečnim pregradama povećava se aktivna površina za biohemijsku aktivnost mitohondrija. Jedro je odvojeno od citoplazme jedarnom membranom. Poseduju dvoslojnu membranu. a nalaze se i slobodni u citolpazmi. krupna organela koja se sastoji iz sistema cevčica proširenih na krajevima i okruženim sa loptastim mehurićima. Veličina tipične mitohondrije je oko 0. životinja Teš tipič Eukariotska ćelija Eukariotska Ćelijski zid je neuporedivo prostije građe od ćelijskog zida kod prokariota i važno je da nemaju ćelijski zid od j peptidoglikana. Goldži. Pre svega razvićem ER membrana ostvaruje se velika površina za metaboličke aktivnosti ćelije. lizozomi i dr. U unutrašnjoj membrani su smešteni enzimi koji učestvuju u procesima stvaranja energije (ATP). Teško je opisati tipičnu eukariotsku ćeliju alga. kod eukariota postoji intracelularni membranski sistem. Mitohondrije poseduju DNK. gljiva praživotinja.u kojima je smešten pigment hlorofil i karotenoid. Kod nekih kvasca ćelijski zid je izgradjen od polisaharida manana (polimer manoze) i glukana.Ribozomi su vezani za ER. u eukariotskoj ćeliji se nalaze različite organele karakteristične gradje : mitohondrije.

Kada ponovo nastupe povoljni uslovi života iz oblika za konzervaciju se stvaraju normalne vegetativne ćelije koje nastavljaju sa rastom i razmnožavanjem.Organele za kretanje Pokretne -skoro sve protozoa. U sastav zida ciste ulazi hitin. Oblici za konzervaciju mikroorganizama U nepovoljnim uslovima za život mikroorganizmi počinju da obrazuju specifične tvorevine koje ih štite. Plodonosna tela se mogu formirati u stromama koje se sastoje od mase gusto sabijenih i isprepletanih hifa.specifičnim srujanjem citoplazme (pseudopodije kod ameba). Obrazovanje cisti je karakteristično i za neke bakterije.Azotobacter chrooococcum. Artospore i plodonosna tela. bazidiokarpe itd. nekih i algi. Pseudotecije-predstavljaju tvorevine koje sačinjavaju jedan ili više otvora formiranih u stromama. Ciste okruglog oblika debelih zidova čime se povećava otpornost prema faktorima spoljašnje sredine. Obično su tamne boje i loptastog ili kruškastog oblika.su specijalne tvorevine koje se nalaze pojedinačno ili u grupama na stromama. Svako vlakno je cevčica u čiji sastav ulaze identični proteinski molekuli. Plodonosna tela-Stvaraju ih gljive. Peritecije imaju otvor -ostiola. Kleistotecije. ali su kraće i brojnije. boje kao i unutrašnje organizacije.to su plodonosna tela u kojima se nalaze bazidiospore Oni mogu biti različitog oblika i izgleda. okružene sa devet perifernih vlakana. Cilije organele za kretanje koje su slične flagelama. Citoplazma je dosta gusta i ima puno hranljivih materija. Hlamidospore su oblici za konzervaciju karakteristični za kvasce i neke druge vrste gljiva. Strome se nalaze na miceliji ili na napadnutim biljnim delovima biljke kod parazitnih gljiva.tubulin. ili organele za kretanje flagele i cilije flagele cilije Flagele eukariota su složenije gradje od prokariota. kleistotecije. Ove spore imaju debele zidove i pune su glikogena i masti tako da kada se nadju u povoljnim uslovima veoma brzo klijaju u začetak micelije (vegetativno telo gljive) ili ćeliju koja se dalje razmnožava pupljenjem.neke alge. Gljive obrazuju apotecije. Svi mikroorganizmi nemaju sposobnost da stvaraju oblike za konzervaciju. pseudotecije. U takom pritajenom tj. Oospore stvaraju predstavnici nekih gljiva i algi. peritecije. veličini i boji.rostrum. tako da to i nisu prava plodonosna tela.koji služi za oslobadjanje askusa sa askosporama i vrat.hlamidospore. Sastoji se od dva centralna vlakna. Sklerocije imaju spoljni deo gde su hife sabijene ili povezane tako da su izgubile končast izgled i obrazuju tzv lažno tkivo. Kretanje. peritecije.pseudoparenhim i unutrašnji deo koji je znatno rastresitiji. a nastaju od gusto sabijenih i isprepletanih hifa u kojima se smanjuje sadržaj vode a povećava količina rezervnih hranljivih materija. Apotecije-stvaraju neke vrste gljiva. celuloza kao i CaCO3 i SiO2. su delimično otvorena plodonosna tela najčešće kruškastog ili flašastog oblika u kojima se obrazuju askusi sa askosporama.oospore. Prema obliku to su široko otvorena plodonosna tela u obliku pehara. Vlakna su bazalnim telašcom vezani za ćeliju. Najveći stepen organizacije je kod pečurki koje imaju dršku i klobuk šeširić. sklerocije. Zid oospora je debeo i citoplazma puna rezervnih hranljivih materija Artospore .Candida Sklerocije su strukture koje se razlikuju po obliku.članak) One nastaju segmentacijom hifa i pravougaonog su oblika. Ova plodonosna tela pručaju najbolju zaštitu askosporama.(grčki arthros. Zid artospora je debeo i izgradjen od lignina i kutina. gljive . Piknidije.Oblici za konzervaciju kod eukariota su : ciste. piknidije. . kroz otvor piknidije konidije slepljene sa sluzi izlaze i spoljnu sredinu. Ciste su oblici za konzervaciju kod protozoa.su loptasta zatvorena plodonosna tela u čijoj je unutrašnjosti smešten jedan ili mnoštvo askusa iz kojih se oslobadjaju askospore. Bazidiokarpi. zdele ili diska a mogu biti različite veličine. latentnom stanju mikroorganizmi mogu ostati veoma dugo. U njenoj unutrašnjosti nalaze se konidiofori sa konidijama.

Iako su svi virusi izuzetno malih dimenzija ipak. Ovaj proces dovodi do promena u ćeliji domaćina a u nekim slučajevima je kontrola metaboličkih procesa u ćeliji virusom potpuna. ADSORPCIJA PENETRRACIJA Lizogeni ciklus . van žive ćelije nisu u stanju da samostalno vrše metabolitičke procese i da se samostalno razmnožavaju Medjutim pošto nose genetičke informacije u svojoj nukleinskoj kiselini. čaurasti) Nukleinska kiselina i kapsid sačinjavaju nukleokapsid.Virusi mogu živeti u ćelijama invertebrata.g. OTROV Virusi su najsitniji i najednostavnije građeni mikroorganizmi Ruski bakteriolog Dmitri Ivanovski . metabolizam inficirane ćelije prestaje i krajnji rezultat je smrt ćelije. biljka. Kod nekih virusa kapsid je izgrađen od jednog tipa proteina.spiralni. odnosno razmnožavanje virusa. Virusi imaju raznovrsne oblike ali svi virusi imaju jedinstvenu građu.Neophodno je da nukleinska kiselina virusa dospe u ćeliju domaćina i omogući dobijanje infektivnih kopija odgovarajućeg virusa. Repić je šuplja cevčica koja se kod nekih virusa završava pločicom sa šest veoma tankih kukica. tako je Vakcina virus krupan (300x200x200nm) a bakteriofag f2 MS2 24nm. kod virusa influence 1% dok kod nekih bakteriofaga iznosi 50%. Procentualno učešće nukleinskih kiselina u odnosu na protein je različito. Virusi su veoma sitni mikroorganizmi koji se ne mogu videti svetlosnim mikroskopom.ACELULARNI ORGANIZMI VIRUSI lat. Nukleinska kiselina kod virusa je cirkularna ili linearna. Ebola virus 970nm. Kontakt ćelije i virusa omogućen je specifičnom hemijskom reakcijom izmedju molekula receptora na površini ćelije i kapsida virusa. uočava se I izvesna heterogenost u pogledu veličine. polimorfni. domaćina za sintezu sopstvenih proteina. Virusi koji napadaju bakterije. Čestica virusa se naziva viron i sastoji se od nukleinske kiseline : DNK ili RNK (nikada obe) i proteinskog omotača. biljnu ćeliju (biljni virus).mozaičnu bolest duvana izazivaju infekcioni agensi koji su sitnije od bakterija. Virusi nemaju ćelijsku organizaciju -acelularni Nalaze se na najnižem stupnju organizacije živih sistema. čiji je omotač od proteina upakovana je nukleinska kiselina sa velikom efikasnošću. bakterija. vertebrata. U žive sisteme se virusi ubrajaju zahvaljujući osobini posedovanja genetičke informacije neophodne za sopstvenu replikaciju. genetički kontinuitet poseduju svi živi organizmi. glavičasti). ulaskom u živu ćeliju virusi koriste ribozome. kapsomera. Virusi se mogu podeliti u više tipova u zavisnosti od arhitekture kapsida-heliks. svoje rastenje i reprodukciju. U glavi faga. Ovu osobinu odnosno. Po obliku mogu biti izduženi (štapićasti. dok je kod drugih izgrađen od više različitih tipova proteina. Virusi imaju životni ciklus koji se sastoji iz više etapa i koji otpočinje uspešnom infekcijom ćelije domaćina. Nukleinska kiselina kod virusa je obavijena proteinskim omotačem.bakteriofagi Glava. končasti. Virusi nisu ćelije jer poseduju samo jedan molekul nukleinske kiseline koja može biti DNK ili RNK a nemaju neophodne sastojke za stvaranje energije i sintezu proteina. Glava-po repić gradjen po tipu spiralne simetrije. Razmnožavanje virusa je jedinstveno u živom svetu: jedan virion može dati i do hiljadu svojih identčnih kopija.Osnovne etape životnog ciklusa su slične bilo da virus napada bakterijsku ćeliju ( bakteriofag). polihedar. enzime i dr. pripajanje virusa za ćeliju. protozoa. koji se naziva kapsid. algi.tipu kubne simetrije. Svaki virus sadži nukleinsku kiselinu koju okružuje proteinski omotač. gliva. Kapsid se sastoji od kapsid identičnih strukturalnih komponenti. ali mozaični virus duvana izolovao je prvi put američki hemičar Wendell Stanley 1935. NUKLEINSKA KISELINA Virusi su izgrađeni od nukleinskih kiselina DNA ili RNA. ili životinjsku ćeliju (animalni virusi). Ulazak nukleinske kiseline i ćeliju domaćina se vrši na razne načine ali ulasku uvek predhodi adsorpcija. nikada obe.

kudikamo veća. elemenata Patogene bakterije ( gotove organske materije). Mikroorganizmi u procesima anabolizma koriste 25. Oni su neophodni za sintezu vitamina B12 (Co). proteina. Osim razlike koja postoji izmedju mikroorganizama i drugih organizama prisutna je razlika izmedju samih mikroorganizama.Mlečne bakterije (određene amino kiseline). uslovi spoljnje sredine morfologija ćelije. Co. U procesima metabolizma mikroorganizmi mogu koristiti različite substrate. Al. Ima mesta za samo 105 proteinskih molekula pa takva ćelija ne može stvarati enzime koji joj nisu potrebni.grčki – mikroorganizama. Hranljive materije koje iz spoljne sredine ulaze u ćeliju podležu nizu hemijskih transformacija. Svakako da su male potrebe za hranom uslovljene i malom masom njihovih ćelija. kvasca sintetiše više od 50kg. . 2. zahtevima prema izvorima C. jer postoji povoljniji odnos izmedju površine i zapremine. što je povezano sa njihovim malim dimenzijama. Njihova funkcija nije u vezi sa imenom (mikro) već se ona vezuje za potrebu ćelija za ovim elemntima. metabolički put. Za normalan rast ćelije potrebna je odredjena količina hrane. Mikronutritienti. masne kiseline. šećeri. preko niza intermedijera. Makronutritienti (CaFé Mg CHOPKNS). Mikronutritienti Za život mikroorganizama neophodni su i mikroelementi. promenamorfologija ćelije. Br. Hemijski sastav hranljivih materija Za normalan rast i razmnožavanje mikroorganizama potreban je veliki broj elemenata . uslovi Hranljive materije iz spoljne sredine energiju neophodnu za odvijanje fizioloških procesa u ćeliji.Mo. ISHRANA MIKROORGANIZAMA Osnovno svojstvo mikroorganizama njihova mala veličina. Razmišljajući kako prehraniti sve veću ljudsku populaciju dolazi se do važnih podataka: govče mase 500kg. Si. Sekvenca reakcija. Mikroorganizmi njenom hemijskom sastavu i strukturi ka i brzini proticanja metabolitičkih reakcija. . Pored toga ishranom se obezbedjuje enrgija koja se može odmah trošiti ili se pak akumulira u jedinjenja bogata energijom u ćeliji. Postoje organizmi koji za svoje potrebe zahtevaju veoma malu količinu hrane. a samim tim i različite puteve u procesima metabolizma.B. katabolizma utoliko su intezivniji i procesi anabolizma. Hemijski sastav hrane i hemijski sastav ćelija mikroorganizama je veoma različit i zavisi od čitavog niza faktora. Kod mikroorganizamastruktura ćelije utiče na proces metabolizma. Makronutritienti i 2.Ukoliko su intezivniji procesi povezani. Substance koje se koriste u katabolizmu i anbolizmu označavaju se kao hrana.FIZIOLOGIJA MIKROORGANIZAMA Fiziologija proučava sve fiziološke pojave i procese koji se odvijaju u životu mikroorganizama. Potrebe mikroorganizama u hrani Ishrana je značajan fiziološki proces kod mikroorganizama kojim se vrši snadbevanje ćelije hranljivim materijama neophodnim za rast. Pošto svaka belančevina ima svoju funkciju.nutritient. Ni.Mikroorganizmi mogu da koriste različite izvore ugljenika. (da li su kraći metabolitički putevi primitivniji ili su nastali od složenijih metabolitičkih puteva ? Slični da ali razlikuju po svojoj visokoj biohemijskom aktivnošću. . Pored ugljenika neophodan element je i azot. razviće i razmnožavanje. Nutritienti se mogu podeliti u dve grupe : 1. 1. proteina. U svakoj od reakcija učestvuju specifični enzimi. Svi biohemijski procesi koji se odvijaju u eukariotskoj ili prokariotskoj ćeliji odvijaju se pod dejstvom enzima. Caulobacter u vodi koja dugo stoji kao površinski sloj. aromatične komponente.Mikroorganizmi sem toga imaju različite enzimatske sisteme. kod prokariota jedna belančevina vrši veći broj funkcija. koja služi za metabolizam odredjenog substrata. Metabolizam-skup svih hemijskih i biohemijskih reakcija koje se odigravaju u ćeliji mikroorganizama. Zn. Sintetiše u 24h 0.Ovih deset elemenata izgradjuju organsku materiju iz koje je izgradjena ćelija.postoje kraći i duži metabolitički putevi koji su rezultat duge evolucije.Kod mikroorganizama je naprotiv fiziološka prilagenost enzima. Više biljke i životinje imaju nepromenljivu količinu enzima. Eukariotni mikroorganizmi su sposobni da sintetišu daleko veći broj belančevina od prokariotskih mikroorganizama. do krajnjeg produkta. Ni.Metabole . Hg. U jednoj ćeliji Micrococcus sp. Metaboliza m-skup biosinteza ili anabolizam degradativni metabolizam ili katabolizam OSNOVNE KARAKTERISTIKE METABOLIZMA KOD MIKROORGANIZAMA načelo o biohemijskomm jedinstvu organizama načelo Biohemijska istraživanja su pokazala mikroorganizmi imaju mnogo zajedničkih osobina sa drugim živih organizama. Mala veličina ćelije ima veliki značaj za brzinu proticanja biohemijskih reakcija. N i drugih elemenata. ali i njihova velika fiziološka raznovrsnost. Autotrofi Kod mikroorganizama su procesi katabolizma i anabolizma veoma povezani. za isto vreme 500kg.Kafe magistra Hopkinsa. amino kiseline. Tako se neke bakterije razmnožavaju i u destilovanoj vodi.59% energije dobijene u procesu katabolizmaMikroorganizmi se od drugih organizama razlikuju po veličini ćelije. sintezi enzima (Mo.5kg. ide od početnog materijala. Zn) itd.

Mutacija u ovom genu onemogućava transport i metabolizam laktoze i pored toga što su enzimi za metabolizam laktoze prisutni u ćeliji.). težeći izjednačavanju koncentracija. već se zadržavaju u ćeliji.80%. stepena aeracije. kod bakterija može doći do specifične modifikacije koja ne dozvoljava prolaz molekula kroz ćelijsku membranu. te nema utroška energije. AKTIVNI TRANSPORT-Ovo je veoma brz i specifičan proces koji omogućava akumulaciju hranljivih materija u ćeliji nasuprot gradijentu koncentracije. masti. Izolovano je preko 100 specifičnih “nosača” koji stvaraju komplekse sa aminokiselinama. ulja. Pored aktivnog transporta u kome ne dolazi do hemijske promene molekula. membrani. Hemijski sastav mikroorganizama Hemijski sastav mikroorganizama je veoma različit i zavisi od vrste mikroorganizama. posredstvom specifične permeaze (beta-galaktozidna permeaza) i uz utrošak energije. Sadržaj mineralnih materija je uglavnom oko 10%. PASIVNI TRANSPORT ili PASIVNA DIFUZIJA-Ovo je najednostavniji mehanizam transporta materija. Postoje razlike u sadržaju amino kiselina u proteinima mikroorganizama ove razlike mogu nastati i zbog sadržaja hranljive sredine. aktivan transport je često vezan za prisustvo nosača. rastvorljivih proteina u periplazmatičnom prostoru. medjutim odigrava se uz pomoć specifičnih proteina membrane . Prema izvoru energije autotrofi se dele na HEMOTROFE I FOTOTROFE. Najčešće su to vitamini (Tiamin B-1. nitrita. Zahvaljujući vodi omogućeno je odvijanje svih biohemijskih procesa u ćeliji. ali su one male. Lipidi kod bakterija mogu biti u slobodnom obliku ali se najčešće nalaze u vezanom stanju stvarajući gigantske molekule. proces je brži i specifičniji.coli.permeaza. heterotrofe i miksotrofe.90 %. USVAJANJE UGLJENIKA-Ugljenik čini 50% od suve mase ćelija jedan je od najznačjnijih elemenata u ishrani mikroorganizama. Značaj aktivnog transporta je veliki za bakterije koje uglavnom žive i aktivno metabolišu u prirodnim sredinama sa niskom koncentracijom hranljivih materija. Od ovih jedinjenja mikroorganizmi sintetišu organku materiju. Proces omogućava da rastvori u energije ćeliji budu 100. Riboflavin . Na primer. i tako zajedno sa permeazama. dok ostatak U čini suva materijaAzotobacter chrococum ima 85% vode Bacterium coli73%. koji nemaju katalitička svojstva kao permeaze. Kao kod pasivnog transporta molekuli se prenose sa višoj ka nižoj koncentraciji. hrane i starosti ćelije. time olakšavaju prolazak kroz membranu i disociraju se na unutrašnjoj površini membrane. glikogen. Biotin. Energija stvorena u toku metabolizma se koristi da se jačina veze koja se stvara izmedju permeaze i laktoze na spoljašnjoj površini membrane znatno smanji na unutrašnjoj membrani. Kod gramnegativnih bakterija. Bacillus mycoides 88%. MEHANIZAM USVAJANJA HRANLJIVIH MATERIJA Materije potrebne za ishranu mikroorganizama nalaze se u sredinama koji ih okružuju. zrnca sumpora. Medjutim za razliku od pasivne difuzije. Transportni sistemi u citoplazmatičnoj membrani bakterija su najbolje proučeni. šećerima. neorganskim jonima itd. amino kiseline. Za sintezu je potrebna energija. materija Voda u ćeliji se najviše nalazi u slobodnom obliku. U zavisnosti od veličine molekula i njihovog naelektisanja materije će prolaziti kroz citoplazmatičnu membranu u oba pravca. Takve uslove ćelija ne bi mogla da preživi ukoliko bi se isključivo hranila putem pasivne difuzije. ćelijskom zidu. purini i pirimidini. Kada količina vode u ćeliji padne ispod ispod odredjenog minumuma dolazi do zaustavljanja rast a potom i do smrti. nitrata. Ovaj proces je čest kod eukariota i veoma je redak kod prokariota. Na primer. Prema načinu usvajanja ugljenika mikroorganizmi se dele na autotrofe. a potreban N iz amonijaka.U proseku u ćeliji mikroorganizama najviše ima vode 75. što omogućava brži ulazak laktoze u ćeliju od njenog izlaska. . voda ulazi i izlazi iz ćelije pasivnom difuzijom.Faktori rasta su specifične organske komponente koji su potrebni mikroorganizmima u malim količinama ali sami mikroorganizmi ne mogu da ih sintetišu. OLAKŠANA DIFUZIJA-je proces sličan prethodnom. Mali molekuli i elektroliti mogu prolaziti iz spoljašnje sredine u ćeliju na više načina. Permeaze se vezuju za specifične molekule na spoljašnjoj površini membrane.20 % i lipida 1 . To je nespecifičan i uglavnom spor proces koji se dešava pri razlici u koncentracijama rastvora spoljašnje sredine i ćelije. Jedan od mnogobrojnih primera aktivnog transporta kod bakterija je dobro proučen transport šećera laktoze kod E. mnogi šećeri i njihovi derivati se fosforilišu prolaskom kroz membranu i kao takvi ne mogu da se vrate nazad. zatim šećera 10. učestvuju u transportu hranljivih materija. Od organskih komponenti najviše ima belančevina 50 . Autotrofni mikroorganizmi koriste ugljenik iz ugljen dioksida i karbonata. jedru. Mikroorganizmi u ishrani koriste prosta i složena ugljenikova jedinjenja. Proteini se nalaze u citoplazmi. Specifičan gen (lacY) kontroliše sintezu laktozne permeaze. AUTOTROFNI MIKROORGANIZMI-Ovi mikroorganizmi sami sebi stvaraju hranu koristeći jednostavna neorganska jedinjenja iz kojih sintetišu organska jedinjenja. a manjim delom kao hidratisana i jonski vezana voda. uz pomoć permeaze i uz utrošak energije.30%.1000 puta koncentrisaniji od rastvora u spoljašnjoj sredini. Vitamin K. Neke vrste mikroorganizama mogu u svojim ćelijama da nakupe različite akumulativne materije kao što su skrob.

crvene i zelene sumporne bakterije F o t o h e t e r o t r o f n i . Usvajanje elementarnog azota. Heterotrofi koji koriste u ishrani živu organsku materiju nazivaju se paraziti. HETEROTROFNI MIKROORGANIZMI Ovi mikroorganizmi kao izvor ugljenika koriste razna organska jedinjenja u prvom redu šećere. amonijum laktat. U ovu grupu spadaju -cijanobakterije. koje vrše oksidaciju amonijaka do nitrata.Usvajanje nitratnog azota. pa iz propionske kiseline i CO2 grade ćilibarnu kiselinu.3 x 105J 2FeCO3+ 1 1/2O2 + 3H2O = 2Fe(OH)3 + 1. . Hemoheterotrofi Hemoautotrofi mikroorganizmi koriste ugljenik iz CO2. Ovi heterotrofi nazivaju se saprofiti.Neke vrste bakterija i gljiva mogu da usvajaju azot iz amonijumovih soli.7 x 105J H2S + 1 1/2O2 = S + H2O + 1.7 x 105J S + 1 1/2O2 = H2SO4 +5. već moraju da koriste gotove amino mikroorganizmikiseline iz peptona i belančevina. U prirodi se nalazi u slobodnom.Ovi mikroorganizmi kao izvor nergije koiste sunčeve zrake a kao izvor ugljenika koriste neka prosta orgnska jedinjenja. 2.7 x 105J Hemoheterotrofi -Ovi mikroorganizmi ugljenik dobijaju iz organskih jedinjenja a i neophodnu energiju dobijaju iz organskih jedinjenja.Nostoc. Propionske bakterije mogu kao dopunski izvor ugljenika koristriti CO2. razgradnje proteina do amonijaka . zatim u obliku neorganskih komponenti (amonijak. Fe2+. Na osnovu toga šta koriste kao izcor ugljenika ovi mikroorganizmi se dele na : 1. do ferihidroksida. USVAJANJE AZOTA Azot je veoma važan element jer ulazi u sastav svih belančevina protoplazme i jedra. Pojedine autotrofne sumporne i gvoždjevite bakterije u sredini sa više organske materije prelaze na heterotrofan način ishrane. zemljištu. U ovu grupu spadaju cianobakterije . U ovu grupu spadaju nitrifikacione bakterije. aminoheterotrofe Aminoautotrofni mikroorganizmi sintetišu belančevine iz prostih oblika mineralnog ili elementarnog azota. Anabena. Bakterije koje vrše redukciju nitrata do elementarnog azota nazivaju se denitrifikatori. Fotoheterotrofne F o t o a u t o t r o f n i organizmi koriste sunčevu svetlost za proces sinteze a kao izvor ugljenika koriste CO2. gvoždjevite bakterije koje oksidišu Fe2+.Usvajanje azita iz soli amonijak. U odnosu na usvajanje azota svi mikroorganizmi se dele na: aminoautotrofe.) u obliku organskih jedinjenja (amino kiselina. Miksotrofni mikroorganizmi -Ova vrsta mikroorganizama može da koristi autotrofan i heterotrofan način ishrane. U ovu grupu spadaju crvene i zelene nesumporne bakterije. Oni žive u biljnim i životinjskim tkivima i obično izazivaju odredjene bolesti pa se zato nazivaju i patogeni mikroorganizmi. NO2.8 x 105J HNO2 + 1 1/2O2 = HNO3 + 0. Žive u zemljištu i vodama. nitriti. bakterije. elementarnom obliku.0 x 105J H2+ 1 1/2O2= H2O + 2.H e m o t r o f n i organizmi energiju za sintezu organske materije dobijaju u toku procesa hemosinteze. nitrati. alge gljive. Na osnovu toga izvršena je podela na : 1. Azotobakter. amonijum karbonat. protozoe. kao i mikroorganizmi koji koriste azot iz amonijaka.ovi mikroorganizmi nazivaju se azotofiksatori. U ovu grupu spadaju mnoge bakterije. Aminoheterotrofni mikroorganizmi-ne mogu da sintetišu amino kiseline. Energiju za te procese dobijaju iz oksidacije neorganskih jedinjenja NH4. S0. vodonične bakterije koje oksidišu H do H2O.. gljive. Veliki broj heterotrofa koristi mrtvu organsku materiju. S2O3. Hemoautotrofi. U ovu grupu spadaju mikroorganizmi koji koriste molekularni azot iz vazduha. Proteolitski mikroorganizmi su veoma rasprostranjeni u zemljištu u igraju značajnu ulogu u procesu amonifikacije tj. bakterije iz rodova Bradirizobijum. S03. i proteolitski mikroorganizmi koji koriste amino kiseline iz mrtvih organizama.Veliki broj bakterija može da koristi nitritni i nitratni oblik azota za sintezu svojih belančevina. Rizobijum. proste i složene belančevine). masti i belančevine. vodi.amonijum fosfat. Azospirillum. Fotoautotrofne i 2.za sintezu organske materije. FOTOTROFI Ova grupa mikroorganizama energiju potrebnu za sintezu organske materije dobija od sunčeve svetlosti i na taj način sinteza organske materije označva se kao fotosinteza. odnosno oksidacijom neorganskih ali i organskih jedinjenja. u ovu grupu spadaju. Oni su široko rasprostranjeni u prirodi. zatim sumporne bakterije koje oksidišu H2S do sumpora. Ova grupa je najzastupljenija u prirodi. NH3 + 1 1/2O2 = HNO2 + H2O + 2. Kod aminoheterotrofa razlikujemo dve grupe : paraziti koji za sintezu belančevina koriste amino kiseline iz živih organizama. nitrata i nitrita.

mikrobiolog proučava . Troponema paladum (sifilis) uzgaja se u testisima kunića i ne može se uzgajati na veštačkim podlogama. magnezijum. natrijum i hlor. kao i u sastav koenzima A. Mikroorganizmi fosfor koriste iz neorganskih (fosfomobilizatori) i organskih (fosfomineralizatori) jedinjenja. kao i u biosintetičkim procesima.Veoma je značajan jer ulazi u sastav nukleoproteida. ali je život bez njega nemoguć. Mycobacterium leprae (uzročnik lepre) slabo. laboratorijskim uslovima. rast populacije u veštačkim. Fosfor. Razvoj metoda u mikrobiologiji omogućio je da se u laboratorijskim uslovima gaje mikroorganizmi pod kontrolom čoveka Pošto se izučavanjem jedinki može dobiti samo ograničena količina informacija. faktora koji utiču na taj rast i mogućnost preživljavanja u različitim uslovima sredine značajni su za shvatanje fundamentalnih procesa.redukcionih procesa. vitamina biotina i tiamina. S druge srtane budući da smo s njima u neprekidnom dodiru. Zahvaljujući osobini da može da prelazi iz redukovanog u oksidisani oblik gvoždje je dobar katalizator oksido. samo jedan patogeni streptokok ubrzo može toliko povećati živih ćelija u telu da izazove visoku temperaturu ili čak smrt.Značajan je u transformaciji ugljenih hidrata. sastavljene od miliona jedinki. a samim tim i u prenošenju naslednih osobina na potomstvo. Sumpor -Ulazi u sastav amino kiselina cistina. gvoždje. Mikroorganizmi koriste S iz organskih i neorganskih jedinjenja. za razliku od mešovite kulture koja sadrži više vrsta mikroorganizama. ali i za primenu u metodama kontrole rasta. paladum Dva osnovna postupka omogućavaju izučavanja u mikrobiologiji: izolovanje odredjenog mikroorganizma iz mešovite populacije i gajenje. Ima važnu funkciju u svim Magnezijum procesima fermentacija. kalcijum. cisteina i metionina. Natrijum. Mikroorganizmi ga koriste iz različitih soli a najčešće iz soli fosforne kiseline K2HPO4 i KH2PO4.populacije.Potrebe mikroorganizama za gvoždjem su male. Populacije nastaju u manje ili više definisanim uslovima sredine nazivaju se kulture.USVAJANJE OSTALIH ELEMENATA Najznačajnije materije neophodne u ishrani mikroorganizama su fosfor. kalijum. Čiste kulture sadrže samo jednu vrstu organizama. Sumpor vodonik bakterije koriste i oksidišu ga preko elementarnog s do sulfata. Vrši aktivaciju enzima i potreban je ćeliji kao regulator reakcije sredine. Ovi postupci su u osnovi slični za sve mikroorganizme. On ulazi u sastav citohroma koji su značajni za sintezu ATP. Izučavanje rasta mikroorganizama. Kalijum. sumpor. Kalcijum . Gvoždje. koje su neophodne kako za uništavanje štetnih tako i za maksimalno korišćenje onih mikroorganizama koji na primer učestvuju u proizvodnji hrane ili sintezi antibiotika.Izvor kalcijuma su njegove vodorastvorljive soli. Na primer. žrtve smo i njihovih štetnih aktivnosti. DEFINICIJA RASTA . Natrijum METABOLIZAM RAST MIKROORGANIZAMA I KRIVA RASTA RAST MIKROORGANIZAMA Mikroorganizmi su metabolitske mašine sa velikim potencijalom za umnožavanje Mikroorganizmi rastu i razmnožavaju se u veoma heterogenim prirodnim sredinama.Stimuliše sintzu nukleoproteida kao i aktivnost enzima fosfataze. Magnezijum. Pored toga ulazi u sastav jedinjenja bogatih energijom (ATP). Neke bakterije ne mogu rasti na sintetskim podlogama.Učestvuje kao katalizator mnogih biohemijskih reakcija.On je neophodan za razvoj pojedinih mikrorganizama i veoma često je u kombinaciji sa hlorom.

Stacionarna faza je faza u kojoj se broj živih ćelija ne uvećava. Rast ćelije rezultuje u porastu veličine i težine i najčešće predhodi ćelijskoj deobi. Uveliko je smanjena količina hranljivih materija. Medjutim. Broj ćelija je konstatan jer se jedan deo ćelija može nalaziti u aktivnoj deobi. Log ili eksponencijalna fazaje faza aktivnih deoba ćelija u populaciji geometrijskom progresijom.koja obuhvata vremenski period od zasejavanja do početka deobe ćelija. kao i drugih ćelijskih struktura. odnosno kulture koja se kultura sastoji od ćelija koje se nalaze u istoj fazi rasta.). Konvencionalno se rast populacije iskazuje vremenom generacije. dolazi do povećanja veličine i težine ćelije.faza adaptacije. promenjen pH i nagomilana velika količina toksičnih materija. duži je ukoliko su ćelije zaejane iz stare kulture.Rast se može definisati kao kvantitativno povećanje ćelijskih sastojaka i struktura. dok drugi deo ćelija odumire. nukleinskih kiselina. Kriva rasta je grafički prikaz odnosa broja ćelija u populaciji i vremena inkubacije kulture. rast je praćen ćelijskom deobom što rezultira povećanjem broja ćelija. Faza odumiranja otpočinje smanjenjem ukupnog broja živih ćelija u populaciji. RAST Potrebno je razlikovati rast individulanih ćelija i rast populacija ćelija. medjutim veoma intezibni biohemijski procesi se odigravaju u ćeliji : sinteza proteina. KRIVA RASTA BAKTERIJA Karakteristične sekvence u rastu populacije. . posledice ćelijskog rasta i deobe. uvećava se masa ćelija itd. kod većine organizama. Dužina trajanja stacionarne faze zavisi od vrste mikroorganizama i uslova sredine. Vreme trajana odumiranja je različito za različite mikroorganizme. KRIVA RASTA Prva faza je lag faza . od četri osam itd. npr. Rast populacije rezultuje u povećanju broja ćelija. Ćelije u ovoj fazi su mlade i veoma biohemijski aktivne. Vremenski period u kome se ćelije nalaze u lag fazi zavisi od niza faktora.početna faza. Informacije o rastu individualnih bakterija se može dobiti izučavanjem sinhronih kultura. Brzina ćelijskih deoba zavisi od spoljašnjih uslova (T. a može varirati od nekoliko sati do nekoliko dana. Alternativno. mogu se prikazati krivom rasta. koje se dobijaju zasejavanjem čiste kulture bakterija u sterilni medijum. RAST POPULACIJE Rast populacija bakterija je eksponencijalni (logaritamski) i posledica je umnožavanja jednoćelijskih organizama prostom deobom. Uobičajeno je da se u mikrobiologiji meri rast populacije. odnosno vremenom potrebnim da se broj ćelija u populaciji udvostruči. sastava medijuma i genetičkih karakteristika vrste. od dve postaju četiri. ukoliko su ćelije tretirane agensima koji ih oštećuju kao i ako su ćelije iz bogatog hranljivog medijuma prenete u siromašni medijum. Rezultat veoma aktivnih metabolitičkih procesa u prethodnoj gazi je promena u sastavu podloge : neki sastojci su utrošeni a nakupljaju se toksični podukti metabolizma. kao i njihove intereakcije sa spoljašnjom sredinom. Broj ćelija ne raste. pri čemu se ćelija podeli na dve kćerke ćelije. brzina rasta se može izraziti brojem generacija na sat (min). Ukoliko se rast dešava u odsustvu ćelijskih deoba. itd. KRIVA RASTA SINHRONI RAST Iako populacija može da raste konstantnom brzinom sve ćelije u populaciji se ne dele istovremeno. Kod bakterijskih kultura rast se obično zaustavlja kada populacija dostigne 109 ćelija/ml. pH. RAST POPULACIJE Brzina rasta mikroorganizama je važan parametar u mikrobiologiji koji omogućava predvidjanje koncentracije organizama u vremenu i služi kao osetljiv indikator stanja mikroorganizama.

a device for the continuous culture of bacteria.nitrocelulozne). dok 107 ćelija/ml dovodi do slabog zamućenja. Količina odbijene svetlosti je proporcijonalna masi prisutnih čestica (odnosno ćelija). biohemije (katabolizam i sinteza) kao i primenu u farmaceutskoj.). Schematic diagram of a chemostat.SINHRONI RAST Merenje rasta takvih kultura je ekvivalentno merenju rasta individualnih ćelija. Stalnim dodavanjem i uklanjanjem rastvora odredjenom brzinom. pored mase može se meriti i broj ćelija očitavanjem na svetlosnom detektoru. Filtriranjem asihrone kulture ćelije se lepe za filtre. Sinhrona kultura je veoma kratkog veka. populacija raste eksponencijalno u ograničenom vremenskom periodu.bakterije) odbijaju svetlost koja prolazi koja prolazi kroz njihovu suspenziju. prehrambenoj i dr. nukleinske kiseline). O2).pH. METODE ZA MERENJE MIKROBIJALNOG RASTA Postoji više načina za odredjivanje ćelijske mase: merenjem suve ili vlažne težine odredjenog volumena kulture. METODE ZA MERENJE MIKROBIJALNOG RASTA Za odredjivanje ćelijske mase najčešće se koriste spektrofotometriske i nefelometrijske metode.Cummingsova tehnika koja se bazira na principu da se neke bakterijske ćelije jače lepe od drugih na filtre . koje se zasnivaju na činjenici da sitne čestice (npr. The synchronous growth of a bacterial population. ispiranjem svežim rastvorom sa filtra se odlepe novopodeljene ćelije. Osim toga iz komore za rast stalno curi preko sifona. kao i odredjivanje optičke gustine (apsorpcije) kulture. suspenzije koje sadrže oko 106 ćelija/ml su potpuno bistre. višak rastvora. SINHRONI RAST Alternativno. industrijama. Sinhrone kultue se uglavnom koriste za dobijannje dovoljno ćelijskog materijala za biohemijska izučavanja. Kao što je već opisano. te su potrebne znatne količine kultura od 100 ml i više (jedna bakterijska ćelija je teška oko 50 x10-13g. Jedna od veoma efikasnih metoda je Helmstetter. te se dobija sinhrona kultura. čija je brzina rasta regulisana koncentracijom hranljivog rastvora. Prednosti gajenja bakterija u kontinualnoj kulturi su različite: stalni izvor ćelija u eksponencijalnoj fazi rasta na relativno niskoj koncentraciji hranljivog rastvora omogućava izučavanja iz oblasti genetike (selekcija mutanata). omogućen je neprekidan rast mikroorganizama. Kod bakterija koje su uniformne veličine. Medjutim konstrukcijom posebnog aparata hemostata. ekologije (efekat T. omogućava se konstantna gustina bakterija u komori za rast. Medjutim spektrofotometrijska merenja su primenjljiva pri relativno visokim koncentracijama bakterija. gajenje bakterija u kulturi odredjenog volumena. odredjivanjem količine nekih ćelijskih sastojaka (proteina. uzastopnim menjanjem temperature na kojoj rastu bakterije ili dodavanjem sveže podloge kulturi na početku stacionarne faze rasta. metode za dobijanje sinhronih kultura : menjanje spoljašnih uslova gajenja kulture: npr. može se izvršiti selekcija ćelija koje se nalaze u istoj fazi primenom diferencijalnog centrifugiranja odredjene kulture. KONTINUALNA KULTURA Na uprošćenoj šemi sistema za kontinualnu kulturu vidi se da je komora za rast u vezi sa rezervoarom sa sterilnim hranljivim rastvorom iz koga se stalno dodaje sveža podloga u sredinu u kojoj mikroorganizmi rastu. Nedostatak većine metoda je nedovoljna osetljivost. bez dodavanja hranljivih materija ili uklanjanja produkata metabolizma. . KONTINUALNA KULTURA BAKTERIJA Populacija mikroorganizama se može održavati u eksponencijalnoj fazi rasta za duži period vremena korišćenjem kontinualne kulture.

konidije.coli Replikacija kružnog bakterijskog hromozoma vezanog za citoplazmatičnu membanu započinje sa jednog mesta i odvija se u dva pravca.coli koja raste na 370C i iznosi približno 40 min. formiranje poprečnih septuma. Svaka konidija može da se razvije u novi organizam. Reprodukcija eukariotnih organizama Seksualna reprodukcija. veće ćelije će odbijati više svetlosti od sitnijih. Pored reprodukcije binarnom fuzijom prokarioti se razmnožavaju aseksualno (bespolno) : pupljenje. u specijalnim komorama pod mikrooskopom ili indirektne metode : zasejavanjem na čvrstu podlogu i brojanjem kolonija nastalih rastom živh ćelija posle odredjenog vremena. coli. fragmentacija i egzospore Neke bakterije kao Rhodopseudomonas acidophila reprodukuju se pupljenjem. .gameti i fuzijom gameta nastaju zigoti . Sinteza novog ćelijskog zida je ograničena na odredjene regione postojećeg ćelijskog zida : kod grampozitivnih bakterija novi ćelijski zid se sintetiše na mestu stvaranja septuma. Bakterije koje se odlikuju filamentoznim rastom kao što je Nocardia reprodukuju se fragmentacijom. Taj pupoljak se povećava i najzad dobija veličinu majke ćelije i odvaja se od matične ćelije. Genus Streptomyces i druge aktinomicete produkuju egzospore. odnos broja ćelija/ćelijska masa. Treba posmatrati dva fenomena. jedna ćelija se podeli na dve kćerke ćelije nakon što je udvostručila svoju težinu i veličinu (binarna deoba). bez obzira na brzinu ćelijskog rasta deoba otpočinje oko 20 minuta posle udvajanja hromozoma. Pošto je odbijanje svetlosti proporcijonalno ćelijskoj masi.750). Metode za odredjivanje broja jednoćelijskih mikroorganizama u suspenziji mogu biti direktne: brojanjem ćelija u tačno odredjenom volumenu. biosinteza i td. fission Rod-Shaped Bacterium. Neki od procesa bitnih za kontinualan rast i deobu su opšte prirode. Zigoti sadrže miksture genetskog matrijala od dva organizma. Gameti mogu biti iste veličine (izogameti) izogamija kada su gameti različite veličine (heterogameti) heterogamija kao savršeniji oblik razmnožavanja predstavlja obrazovanje jajne ćelije u oogoniji i pokretnih spermatozoida u anteridiji. stvaraju se popreče septe i konačno dolazi do fizičkog razdvajanja čelije. segregacija DNA u ćerke ćelije itd. čelijske deobe Vreme replikacije je relativno konstantno kod E. DEOBA INDIVIDUALNE ĆELIJE Najveći broj bakterija razmnožava se prostom ćelijskom deobom. još uvek su nedovoljno razjašnjene. Bacterial growth by binary fission. i proces počinje pojavom malog ispupčenja na ćeliji. za odredjene uslove rasta i za svaku vrstu organizama neophodno je odrediti kalibracione krive. Spajanje jajne ćelije i spermatozoida naziva se oogamija. koje se razvijaju u hife. po završetku repliokacije novoformirani hromozom se vezuje za novo mesto na membrani. dividing by binary fission (TEM x92. Kod polne reprodukcije formiraju se polne ćelije. rast i reprodikciju individualne ćelije i rast i povećanje populacije mikrobne kulture. Kordinacija replikacije i segregacije DNA sa čelijskom deobom je izučavana kod E. Rastom membrane udaljavaju se mesta za koja su vezani hromozomi. naprimer korišćenje substrata. Na istoj temperaturi. U toku rasta i deobe bakterijske ćelije dešava se čitav niz citoloških i biohemijskih promena. E.Osim toga. Pupljenje je karakteristično za kvasce. stvaranje energije. Specifični procesi koji se dešavaju u toku rasta i deobe bakterijske ćelije kao sinteza novog ćelijskog zida. dok kod gramnegativnih bakterija novosintetisani materijal se umeće medju slojeve starog ćelijskog zida.

mostića.B2. -”komandir”. Apoenzim uspostavlja vezu sa materijom na koju će delovati. Aktivatori mogu biti joni metala (Na. Mg. Broj molekula substrata koji koje izmeni jedan molekul enzima u sekundi. Odvojeni delovi holoenzima nisu aktivni. Mn. Brzina reakcije se smanjuje i aktivnost enzima se može izgubiti pri vrednostima koje se udaljuju od optimuma. U zavisnosti od primarne strukture. Kod relativne specifičnosti enzimi deluju na jedinjenja koja po hemijskom sastavu pripadaju različitim grupama. Tako proteaze deluju na peptidne veze raznih belančevina. 1000 molekula proteina i 4 molekula RNA. K.Ca.coli koja se aktivno deli svakih 60 min. a velik broj je dobijen u kristalnom obliku.Proteinski deo enzima.). coli strains undergoing conjugation (TEM x27.Zajedno čine holoenzim. Ljudi su stolećima koristili rad enzima i ne sluteći da oni kao i mikroorganizmi postoje. E. (1g invertaze hidrolizuje 1 tonu saharoze). grupna. dok inhibitori mogu biti joni teških metala. Mo. . Enzimi imaju osobinu da deluju veoma dugo. dok enzim ostaje nepromenjen : E + S ES E+P Nitrogenasa Nitrogenasa Prosti i složeni enzimi Mnogi su enzimi samo proteini i nazivaju se prosti enzimi. Može biti organske i neorganske prurode (soli Fe. Postoji apsolutna. deluje u kombinaciji sa neproteinskim molekulom -koenzimom ili prostetička grupa.Brzina enzimske reakcije je direktno zavisna od koncentracije enzima i substrata (do nivoa “zasićenosti” enzima substratom) substratom) Različiti spoljašnji činioci utiču na brzinu enzimske reakcije. enzim ima optimum u kome je brzina reakcije najveća. Zn) koji su u nekim slučajevima trajno vezani za enzim. a k t i v n a mesta.B12).apoenzim. Enzim je u osnovi izgradjen od amino kiselina. Maksimum delovanja enzima u odredjenoj sredini se postiže nakon najveće brojnosti mikroorganizama posle čega dolazi i do autolize ćelije. KARAKTERISTIKE ENZIMA . Povećana temperatura može izazvati denaturaciju proteina. ENZIMSKA specifičnost specifičnost Apsolutna specifičnost se ogleda u delovanju enzima samo na jedan substrat. Temperatura ubrzava enzimsku reakciju ali samo do određene granice. Mnogi koenzimi su fosforni estri raznih vitamina (B1. To ima značaja jer posle smrti dolazi do autolize ćelije tj. Tako kod E. koja odredjuju reaktivne i katalitičke osobine enzima. Za razliku od njih složeni enzimi imaju I ne proteinsku grupu. To je jedini substrat na koji deluje ureaza. Koenzim Je termostabilan i prostijeg hemijskog sastava. Uz učešće enzima komponente ćelije se sintetišu velikom brzinom. Na primer u odredjenom regionu ph vrdnosti ili t 0 . -”komandir”. stereohemijska i relativna specifičnost. polipepridni lanac se može specifično uviti dajući sekundarnu i tercijarnu strukturu. silaža stočne hrane itd. kiseljenja mleka. hemijske materije. Konformacija enzima odredjuje njegovu striktnu specifičnost: na površini molekule. formiraju se regioni.to je “oficir za vezu”. samorastvaranja pod dejstvom sopstvenih enzima. bakterija i algi zastupljena je konjugacija gde se sadržaj dveju ćelija spaja preko konjugacionog kanala tj.(Arginaza deluje na L-arginin ali ne i na D-arginin.Enzimi pokazuju specifičnost na substrat na koji deluju.Kod grupne specifičnosti enzimi deluju na grupu srodnih jedinjenja. je između 1 do 1000 a i do 500000. Preko aktivnog mesta dolazi do specifične kombinacije substrata S i enzima E koji daju komleks Enimsubstrat ES i najzad promenu substrata u produkt reakcije P. Ta dugotranost je ponekad tako velika da enzimi dejuju i posle izumiranja ćelije. O enzimima se njima dugo znalo. Stereohemijska specifičnost je karakteristična za optičke stereoizomere. (Ureaza hidrolizuje ureu do amonijaka i CO2. U optimslnim uslovima koje su više od 10 milijardi pua brže od reakcija kada se odvijaju bez enzima. kao I radijacija. u svakoj sekundi se sintetiše 4000 molekula masti. termostabilan Zn. Koenzim je uvek nebelančevinaste prirode i on obavlja hemijske promene odredjujući pravac i brzinu reakcije.Na njih deluju ekološki faktori. Opisano je oko 2000 enzima. odnosno aktivan je samo holoenzim.Kod nekih vrsta protozoa.u malim količinama imaju veliku aktivnost. Zahvaljujući autolizi omogućeno je dovršavanje procesa sazrevanja sireva. Aktivnost enzima zavisi od aktivatora i inhibitora.700) ENZIMI Enzimi su biokatalizatori proteinske prirode koji ubrzavaju hemijske reakcije u ćeliji. Na taj način iz ćelije se oslobadjaju enzimi i produžavaju svoje delovanje duže vreme u odgovarajućoj sredini. Enzimi imaju specifičnu trodimenzionalnu strukturu. tzv. Cu). Primarnu strukturu enzima čini specifična polipeptidna sekvenca amino kiselina. Enzimi se ne troše i ne menjaju u toku reakcije.

Egzoenzimi su najčešće hidrolaze koja razlažu složena organska jedinjenja do prostih koje potom usvaja. Po utrošku laktoze ponovo se aktivira represor I sinteza beta galaktozidaze I permeaze prestaje. što dovodi do sinteze veće količine triptofana u ćeliji (od interesa za industriju). Represor koji je alosterni protein. Najčešće se prenosi metil grupa. Pri izomerizaciji dolazi do premeštanja atoma ili atomskih grupa u molekulima.adaptibilni.redukcione reakcije. Na osnovu ovih osobina enzimi su podeljeni u šest grupa : 1. povremeno dostupnih ćeliji.Podela enzima . prema reakciji koju katalizuju. za razliku od inducibilnih emzima. FAD. Tek po utrošku glukoze dolazi do indukcije enzima koji učestvuju u transportu i razgradnji laktoze. 3. nezavisno od svog substrata nazivaju se konstitutivnim. mesto inicijacije transkripcije gena koji učestvuju u sintezi triptofana.b. lipaze. npr. mehanizmom koji se naziva ”katabolička represija” Strukturalni segment gen je segment DNA. delova molekula ili grupa atoma pomoću koenzima sa jednog jedinjenja na drugo.c1 ). (asparaginsintetaza Molekularni mehanizmi regulacije Inhibicija povratnom vezom (“feedback inhibition). OKSIDOREDUKTAZE .su enzimi koji katalizuju oksido. Glukoza dovodi do represije niza inducibilnih enzima kod bakterija. Izolovani su mutanti rezistentni na ovu inhibiciju . Sve sinteze koje obavljaju ligaze se vrše uz utrošak energije koja se dobija uglavnom iz ATP. npr triptofan. Četvrti broj je individualni broj enzima. kao i citohromi (a. ona ulazi u ćeliju i metaboliše se. Mikroorganizmi su veoma štedljivi i neće trošiti energiju na sintezu enzima ako za to nema potrebe. Često se dogadja da prvi enzim nekog metaboličkog puta uz aktivno mesto ima i alosterno mesto koje se konbinuje sa krajnjim produktom istog metaboličkog puta. One igraju veliku ulogu u procesima disanja i fermentacija prenoseći vodonik i elektrone pomoću koenzima.kružni hromozom kružni U metabolitičkom putu sinteze triptofana učestvuje pet enzima Strukturni geni ovih enzima su regulisani produktom regulatornog gena. FMN. Svaki enzim prema novoj klasifikaciji ima svoj sistematski kodni broj (E. TRANSFERAZE katalizuju prenos odredjenih radikala. 4. triptofanom. prvo će se konstutitivnim enzimima metabolisati glukoza. što dovodi do zatvranja puta sinteze. represorom. HIDROLAZE uz učešće vode katalizuju reakcije razgradnje i sinteze složenih organskih jedinjenja.Indukcijom enzima mikroorganizmi se mogu adaptirati na korišćenje različitih substrata. . u subklasi (drugi broj). šećera laktoze U prisustvu šećera laktoze. Dogod ima laktoze u spoljašnjoj sredini. neophodni za katabolizam substrata. Mehanizam indukcije je u osnovi sličan mehanizmu represije. Krajnji produkt metaboličkog puta. sulfo. IZOMERAZE katalizuju izomerizaciju različiih jedinjenja pretvarajući ih u izomere. Molekularni mehanizmi regulacije Pošto nema proizvoda prve enzimske reakcije.C. amino. Piruvatdekarboksilaza katalizuje otcepljenje CO2 od pirogroane kiseline.a3. 5.) koji karakteriše tip reakcije u klasi (prvi broj). koji onemogućava da se RNK polimeraza veže za promotor. U ovu grupu spadaju enzimi proteaze. LIAZE katalizuju odvajanje pojedinih grupa od substrata uz obrazovanje dvogubih veza ili prisjedinjavanje pojedinih grupa ili radikala sa dvogubom vezom. Svi enzimi koji se sintetišu u ćeliji. (triozofosfatizomeraza) 6. čija je funkcija da vrši replikaciju određene molekule iRNA i preko nje sintezu odrenog polipeptidnog lanca. Prema mestu delovanja enzimi se dele na egzoenzime i endoenzime. Indukcija enzima . U Odsustvu triptofana reperesor je neaktivan Transkripcijom struklturnih gena I njihovom translacijom otpočinje sinteza triptofana u ćeliji. U prisustvu takvih substrata u ćeliji se indukuju enzimi.Mogu se izvršiti različite podele enzima : prema substratu na koji deluju. coli. Aktivani represor se vezuje za operator. kai i specifične permeaze. Represija konačnim produktom. i subsubklasi (treći broj). stom razlikom što je represor aktivan samo u odsustvu induktora. NADP. egzoenzime se izlučuju i deluju van ćelije a endoenzimi deluju u ćeliji. menja konformaciju enzima tako da ovaj dalje ne može katalizirati sopstvenu reakciju.c. nema substrata za ostale reakcije u nizu. koja dovodi do inaktivacije represora. Ovde spadaju dehidrogenaze koje sadr`e NAD.galaktozidaze kod E. aktivira se vezivanjem za triptofan. koja omogućava aktivan transport laktoze u ćeliji. glukozidaze. karboksilna. može inhibirati sintezu svih enzima koji učestvuju u njegovom metaboličkom putu. 2. Kombinacija alosternog mesta prvog enzima sa konačnim produktom. prema mestu obavljanja funkcije itd.koji se sintetišu samo u prisustvu odgovarajućeg substrata. fosfataze. omogućena je transkripcija gena koji učestvuju u sintezi beta galaktozidaze. Sinteza inducibilnih enzima je objašnjena na modelu indukcije enzima beta. Supstanca koja inicira sintezu enzima je induktor a supstanca koja koči korepresor Ukoliko se ćelija nadje u sredini u kojoj se nalaze dva šećera : glukoza i laktoza. LIGAZE (sintetaze) katalizuju sintezu složenih organskih jedinjenja iz prostih.

aldehida i luciferaze otpušta vodonik. FOTOGENI MIKROORGANIZMI .Prema tome da li se pigmenti zadržavaju u ćeliji ili se izdvajaju iz nje. Količina oslobodjene toplote zavisi od svojstava mikroorganizama i od uslova pod kojima se mikrobiološki procesi vrše. aerobi su i prilagodjeni su na više temperature. koja može iznositi i do 75 % od ukupno oslobodjene. u skladištima vune i pamuka. Svojim enzimima termofilni ubrzavaju transformacije termofilne organskih materija i sredinu zagrevaju na oko 750C. Transformacija hemijske energije u svetlosnu vrši se pomoću enzima luciferaze. za razmnožavanje i kretanje a drugi veći deo 60 % oslobadja iz ćelije i transformiše u različite oblike. mikroorganizmi se dele na hromoforne i hromoparne. imaju aktivan enzimski sistem. Ako ovi uslovi nisu ispunjeni fotogeni mikroorgsanizmi žive kao i drugi saprofiti. zelene i purpurne bakterije. Da bi se svetlost emitovala mikroorganizmi zahtevaju 3-5 % NaCl u hranljivoj sredini. segment koji veže represor zove se operator. Dalje zagrevanje protiče pod uticajem enzima i hemijskim reakcijama. fosfolipida Rast i razmnožavanje Akumulacija nutritienata (aktivni transport) i ekskrecija produkata metabolizma. svetlosti. prisustvo kiseonika i temperaturu 15. oslbadjaju se zapaljivi gasovi (CO. Kretanje Deo hemijske energije koja se stvara u toku disimilacionih procesa mikroorganizama koristi u biosintezam.Postoji posebna grupa molekula nazvana represori od kojih zavisi kada će doći do sinteze iRNA. nukleinskih kiselina.U ovoj grupi mikroorganizama ima sporogenih bakterija. Ako se njihove spore nadju u konzervama sa hranom one preživljavaju sterilizaciju i kvare proizvode. Proces zagrevanja sredine pomoću termogenih mikroorganizama naziva se mikrobiološka termogeneza. Sprečavanje terogeneze vrši se stalnim odžavanjem vlažnosti na niskom nivou i sprečavanjem aeracije. Na ovim temperaturama onemogućena je dalja aktivnost mezofilnih mikroorganizama ali su stvoreni uslovi za termofilne. U prirodnim . Umnožavanje termofilnih mikroorganizama je veoma brzo i tek kada se temperatura sredine poveća iznad 800C oni prelaze u konzervacione oblike. Fotogeni mikroorganizmi se javljaju i na ribljem i drugim vrstama mesa. H2. gljivama i protozoama. Sinteza enzima. u deponijama otpadnog materijala iz fabrika celuloze. Znak su svežine mesa jer su osetljivi i na minimalne koncentracije amonijaka koji nastaje raspadanjem proteina.višak energije otpuštaju u obliku svetlosti a pojava se zove bioluminiscencija.50 0C.višak enegije.ćelijski zid. Ako se termogeneza odvija u gomilama vlažnog sena u silosima sa nedovoljno osušenim zrnom. stvaraju krupne kolonije. Mikroorganizmi koji emituju svetlost pripadaju bakterijama. faza mikrobiološka termogeneza -Prvo se u velikom broju umnožavaju mezofilni mikroorganizmi koji razlažu organsku mikrobiološ materiju i okolinu zagrevaju na 40 .400C što zavisi od vrste mikroroganizama. aktinomiceta i gljiva.oni mikroorganizmi koji višak energije nastale u disimilacionim procesima transformišu u obojene materije. hromogeni i aromogeni. a enzimi termogenih mo koriste se u čistom stanju u industriji. Represori su proteini i njih kodiraju regulatorni geni. membrane. spoljašnji omotači. luciferaze U ćelijama mikroorganizama nalazi se proteinsko jedinjenje luciferin koji u prisustvu kiseonika. Materijali se ugljenišu. koristi se za zagrevanje leja u stakleničkoj i plasteničkoj proizvodnji povrća. CH4).Postoji posebna grupa molekula nazvana represori. Termogeni mikrorganizmi mogu biti štetni i u industriji konzervisanja. obavljala različite vrste rada : Izgradnja strukturnih delova ćelije. boje i mirisa pa su dobili ime termogeni. prelazi u oksidativno stanje a oslobodjena energija se transformiše u svetlosnu. Mesto na DNA molekuku gde se vežu molekuleRNA-polimeraze zovu se promotori. Proces termogeneze protiče brže ako se u sredini nadju zajednice termogenih mikroorganizama. to su mesta odakle počinje sinteza iRNA. transformišu u toplotu. algi. Ovde spadajuepifitni mikroorganizmi a pigmenti ih štite od negativnog uticaja sunčeve svetlosti. Energija je ćelijama potrebna da bi . Da bi se toplota akumulirala sredina treba da bude slab provodnik. kada se nadju u odgovaraju}im uslovima višak enegrije otpušaju u obliku tplote.Hromoforni boje okolinu.Hromoforni mikroorganizmi zadržavaju pigmente u ćeliji i ne hromoparne. polisaharida.Hromoparni mikroorganizmi pigmente izdvajaju van ćelije. fotogeni.pigmente. mikrobiološ Odvija se kroz nekoliko faza. HROMOGENI MIKROORGANIZMI . Represori se vežu za određena mesta odgovarajućeg DNA i sprečavaju transkripciju odre|enih iRNA molekula. dolazi do velikih šteta. Tu spadaju alge. Neke grupe mikroorganizama. S druge strane proces termogeneze je koristan jer omogućava brže zgorevanje stajnjaka i komposta. Ukoliko su pigmenti nerastvorljivi u vodi obojene su kolonije mikroorganizama jer se boja zadržava uz ćelije. Termogeni mikroorganizmi se brzo razmnožavaju. Fotogenih bakterija najviše ima u morima. te pod uticajem kiseonika dolazi do spontanih požara. od kojih zavisi kada će doći do sinteze iRNA. ENERGETSKE GRUPE MIKROORGANIZAMA Termogeni mikroorganizmi. lišajevi.

celer i ribu. Istraživanja procesa razgradnje glukoze u toku metabolizma mikroorganizama počeli su otkrićem Buhnera 1897. Protoni se vraćaju u ćeliju uz pomoć ATPaze.aktinomicetin. reka. bara. pentoza. Streptoco. životinje. DOBIJANJE ENERGIJE Prvi korak u katabolizmu organskih molekula razgradnja sliženih makromolekula u jednostavnije jedinice. zemljišnih ekosistema.g. oni osiguravaju veliki broj malih molekula kao početnog materijala za metabolizam npr.vrste Streptococcus citrovorus. manoza. maslaca. skrob se razgrađuje do glukoze. dok u mleku i mlečnim proizvodima uzrokuju i kvarenje. Fosforilacija na nivou substratna. U rodu Aspergillus najveće štete uzrokuje Aspergillus flavus .u toku metabolizma sintetišu jedinjenja toksična za druge mikroorganizme. Enegija koja se stvori u živoj ćeliji mikroorganizma naziva se bioenegija. Prema procesima u kojima nastaje fosforilacija može biti : Fosforilacija 1. longiosporin i dr. koja katalizuje sintezu ATP-a. AROMOGENI MIKROORGANIZMI-U toku metabolizma neki predstavnici bakterija. AMP Fosforilacija Proces stvaranja i akumulacije energije označava se fosforilacija. aktinomiceta i gljiva MIKROORGANIZMIstvaraju veće količine jedinjenja prijatnog ili neprijatnog mirisa. izolovanih iz slatkovodnih jezera.mikroalagalni produkti koji mogu biti uzročnici bolesti smrti ljudi cijanotoksini. Većina heterotrofnih mikroorganizama najčešće koristi glukozu. imaju primenu u preradi poljoprivrednih proizvoda i u mlekarstvu. Ovom procesu mnogi biohemičari posvetili su veliku pažnju. koji je otkrio da ekstrakt kvasca može da fermentiše saharozu do etil alkohola. Medju gljivama aktivni producenti toksina su vrste iz roda Penicilium. ATP se stvara fosforilacijom ADP. Toksini se mogu izlučiti iz žive ćelije (egzotoksini) ili ostati u ćeliji do njene autolize . konstatovano je preko 50 toksina.sir. bunara. TOKSIKOGENI MIKROORGANIZMI . Penicilliun roqveforti.glukoza. proteini do amino kiselina. Algalni i cijanotoksini. To dovodi do toga da je jedna strana ima veće pozitivno naelektrisanje i kisela je u odnosu na drugu : Enegiju koja se oslobodi u oksidacionim reakcijama protonska punpa izbaci sa spoljašnje strane citoplazmatske membrane. Oksidativna fosforilacija je proces u kome se enegija oslobodjena iz hemijskih oksidacija nutitijenata koristi za sintezu ATP od ADP-a. Fotofosforilacija je proces u kome se energija sunca koristi za sintezu ATP od ADP-a. Iako ti početni koraci neproizvode upotrebljivu energiju. Glukoze. kao i mikrobicidnih i mikrobistatičnih antibiotika.sredinama npr u zemljištu hromogeni mikroorganizmi daju boju humusu. ADP-a Engleski biohemičar Peter Mitčel je dobio Nobelovu Nagradu za objašnjenje kao se oslobodjena energija u elektron. Oksidativna fosforilacija 3. biljke. uginuće ćuraka. Ona se može akumulirati u različitim jedinjenjima bioenegija medju kojima su ATP i CoA.Pripremanje pavlake. Samo u grupi cujanobakterija. sira. IZ UGLJENIH HIDRATA Mikroorganizmi koriste različite ugljene hidrate kao izvor energije. Stvaranje ATP-a kod mikroorganizama ATP se sastoji iz adenina riboze i fosforne kiseline a energija se akumulira u anhidridnim vezama. galaktoza. KATABOLIZAM Katabolizam je deo metabolizma u kome se u toku razgradnje organskih jedinjenja oslobadja energija.Producenti mirisa na zeljište su aktinomicete.transportnom sistemu koristi za sintezu ATP. Najaktivniji producenti toksičnih jedinjenja u zemljištu su aktinomicete. masti na masne kiseline i glicerol. Pojava se zasniva na specifičnim fiziološkim procesima u kojima se stvara diacetil.endotoksini. repu. mirisa na staju Escherichia coli i Aerobacter aerogenes a neke vrste roda Pseudomonas produkuju miris na krompir. isparljivo jedinjenje koje rastvoreno u vodi daje prijatan miris na voće. Najčešći način razlaganja glikoze je Embden-Mayerhof-ov put koji se još naziva i glikoliza. . 2. Postoji sumnja da neki od toksina prisutni u pijaćoj vodi u vrlo niskim koncentracijama predstavljaju faktor rizika u razvoju kancera. Fotofosforilacija Fosforilacija na nivou substratna .proces u kome se fosfatna grupa direktno dodaje na ADP.produkuje aflatoksin. Medju njima ima fitotoksičnih.paracitrovorus. Na primer.transportnog sistema rezultira akumilacijom protona na jednoj strani membrane (spoljašnja strana bakterijske ćelije) i manjak protnona na suprotnoj strani (unutrašnjost bakterijske ćelije). nukleinske kiseline u nukleotide. Kontinualno trajanje elektron.

di. “sudbina PIRUVATA” Trikarbonske kiseline Aerobna faza disanja počinje sa oksidativnom dekarboksilacijom pirogroždjane kiseline u kojoj se stvara NADH2 i acetil radikal koji s prisajedinjuje koenzimu A.3fosfoglicerinska kiselina prelaz u 3.1. Ove oksidaze kao koenzime imaju flavoproteide a kao akceptor vodonika kiseonik. fosfoglicerinsku kiselinu . Kod aerobnih mikroorganizama prva faza u razgradnji glukoze je takodje glikoliza ali se dalje pirogroždjana kiselina transformiše do CO2 i H2O uz oslobadjanje više energije. Fosfatna grupa reaguje sa Adp. koja kiselinu dehidrogenacijom prelazi u fumarnu a ona hidratacijom u jabučnu.3fosfoglicerinska kiselina 6. te se ona može smatrati važnim intermedijerom ali prekusorom. Pod uticajem enzima aldolaze fruktozo1. Najrasprostranjenija je oksidativna dezaminacija iz koje se izdvaja . Alfa. Kod eukariota oksidacija ovaj proces se odvija u mitohondrijama a kod prokariota citoplazmi. Nastaje fosfoenolpiruvat koji se defosforiliše i nastaje ATP i kao krajnji proizvod Piruvat.radikal iz acetil CoA jedini se sa oksal sirćetnom kiselinom i nastaje limunska kiselina. Postoji nekoliko tipova dezaminacije. Pirogrožđana kiselina može nastati I u toku metabolizma drugih šećera ali I amino I masnih kiselina. Pri razlaganju purinske i pirimidinske baze obrazuje se CO2. U procesu razgranje nukleotida i nukleozida obrazuju se purinske i pirimidinske baze. prekusora nukleinskih kiselina.beta oksidacija. 5.1. Ona se odvija kod aeroba pod uticajem enzima oksidaza i dezaminaza. Rhizobim.6 di fosfat se razlaže na dva trisaharida gliceraldehid 3. amonijak. Lipaze nisu visoko specifične i deluju na masti sa različitom dužinom lanaca. Pri toj hidrolizi dolazi do obrazovanja ATP.fruktozo di fosfat. dezaminacija amonijak a stvara alfa keto kiselina. Služi za identifikacije u kliničkoj praksi. Uz pomoć visoke energetske veze. Oksidacija masnih kiselina teče preko niza procesa. To je Enter-Duodorfov put I HMP (pentozo fosfatni put). kao I za energiju neophodnu za procese sinteze u ćeliji. Otuda acetil CoA ima značajnu ulogu i u sintetskim procesima. glukozo-6-P se izomerizuje u fruktozo -6-P. koja se dalje uključuje u energetsku razmenu. Dehidratacijom prelazi u akonitnu. Razgradnjom masti mikroorganizmi dobijaju veću količinu energije nego pri razgradnji ugljenih hidreata. koja može ponovo da posluži kao akceptor acetilne grupe. Uz pomoć još jednog ATP fruktozo -6-P .ciklus trikarbonske fiseline. Mogu da prelaze jedan u drugi. Masne kiseline se aktiviraju sa coenzimom A. HMP put je značajan zbog dobijanja ribozo 5-fosfata.ATPfosforilacija na nivou substrata. jabučnu Jabučna dehidrogenacijom prelazi u oksalnu kiselinu. dajući ćilibarnu kiselinu. mikroorganizmi koji razlažu lipide nazivaju se lipolitski mikroorganizmi. Glicerin se fosforiliše i prelazi u fosfoglicerinaldehid i uključuje se u glikolizu. Većina mikroorganizama metaboliše glikozu do pirogrožđane kiseline .citrat.Razgradnja amiko kiselina se vrši dezaminacijom tj odvajanjem amino grupa i dekarboksilacijom koja predstavlja odvajanje CO2. Dobijeni koenzim A je aktivna forma koja sadrži visoku energetsku A vezu. Pod dejstvom lipaze mast se razlažu na glicerin i masne kiseline. .pirogroždjana kiselina EM put je veoma važn za dobijanje energije kod anaerobnih mikroorganizama. Glukoza se fosforiliše uz pomoć enzima heksokinaze i ATP glukozo-6-P. acetil.ketoglutarna kiselina uz pomoć Co a se dekarboksiliše i dehidrogeniše. kiselinu Na kraju faze se regeneriše oksalna kiselina. DOBIJANJE ENERGIJE IZ LIPIDA Za dobijanje energije mikroorganizmi mogu koristiti maste i voskove. 2. Energetski bilans je 1 ATP uz nastanak piruvata nastaje I fosfogliceraldehid. a ova hidratacijom u izolimunsku koja citrat dehidrogenacijom i dekarboksilacijom daje alfa ketoglutarnu kiselinu. Mnogi mikroorganizmi u procesu dezaminacije amino kiselina obrazuju pirogroždjanu kiselinu koja se dalje uključuje u energetsku razmenu. Dekarboksilacijom se izdvoje još dva molekula CO2. Agrobacterium I smatra se posebnim pravcen u evoluciji. Pored glikolize kod mikroorganizama postoje I drugi načini razgradnje glukoze. Bilans . Pseudomonas. Mikroorganizmi su u stanju da vrše razgradnju mast jer poseduju enzim lipazu. U kiseloj sredioni se obično vrši proces dezaminacije a u baznoj proces dekarboksilacije. ED put je nađen kod nekih gr. sirćetna kiselina i mlečna kiselina.p i dihidroksiaceton fosfat.baktrija. Ovaj put nije nađen kod gr+ bakterija.energetski i CO2 = 38 ATP i 6 CO2 DOBIJANJE ENERGIJE IZ AMINO KISELINA Aerobni i anaerobni mikroorganizmi mogu da za dobijanje energije koriste amino kieline.1. dalje nastaje di. purinske i pirimidinske baze.

struktura zemljišta. Sadžaj kiseonika varira od 1% kod slabo aeriranih zemljišta do 21% kod dobro aerisanih. vodonika. Za razliku od atmosferskog vazduha u zemljišnom azota je manje zbog njegove stalne fiksacije od strane azotofiksatora. a što se postiže obradom zemljišta pri optimalnoj vlažnosti. adsorptivna sposobnost zemljišta. premeštanja i gubitka vazduha iz zemljišta. Gallionela. stvara se i veća količina asimilativa za biljku kao što su nitrati. radioaktivne materije. MIKROBIOLOGIJA ZEMLJIŠTA UTICAJ ABIOTIČKIH I BIOTIČKIH FAKTORA NA MIKROORGANIZME U ZEMLJIŠTU Na rast i razmnožavanje mikroorganizama u zemljištu utiče veći broj abiotičkih i biotičkih faktora. rastresanjem poorničnog sloja. sumpor vodonika i vodene pare. azota. Zemljišni vazduh pored CO2 i O2 sadrži izvesne količine amonijaka. Energija se koristi za sintetske procese. jer ako je samo neki faktor u minimumu to se nepovoljno održava na aktivnost mikroorganizama.Nitrosomonas. Ugljena kiselina smanjuje alkalnost zemljišta i vrši rastvaranje teško rastvorljivih fosfata. povremenim rastresanjem površinskog sloja zemljišta. kiselost zemljišta. VAZDUŠNI REŽIM ZEMLJIŠTA I MIKROORGANIZMI Pod vazdušnim režimom zemljišta podrazumevaju se procesi primanja (usvajanja). vazduh. Pr optimalnoj aeraciji zemljišta razlaganje žetvenih ostataka teče do potpune mineralizacije CO2 i H2O. tj stvaranje organske materije koja ulazi u sastav mikroorganizama. Kada je rastvoren u vodi gradi ugljenu kiselinu koja učestvuje u razlaganju stena i minerala. Povećan sadržaj CO2 u prizemnim slojevima atmosfere stimuliše proces fotosinteze. Imajući u vidu vazdušni režim u zemljištu sva zemljišta su podeljena na zemljišta sa povoljnim i nepovoljnim vazdušnim režimom.80% azota. voda. Razgradsnja organske materije u anaerobnim uslovima je sporija i odvija se do raznih organskih kiselina koje nisu dostupne biljci. Disanje zemljišta zavisi od temperature zemljišta i vazduha. Medju najvažnije faktore koji direktno ili inderektno utiču na mikroorganizme spadaju. fosfati itd. Na taj način se u zemljištu brojnost svih sistematskih i fizioloških grupa povećava. metana. atmosferskog pritiska vazduha. Bez te razmene bili bi sprečeni procesi kruženja ugljenika.15%.DOBIJANJE ENERGIJE IZ NEORGANSKOG SUBSTRATA Grupa bakterija hemoautotrofa ima specijalizovane lance disanja koji im omogućavaju dobijanje energije oksidacijom neorganskih substrata. mehanički sastav zemljištai. vlažnosti zemljišta i vazduha. sulfati. Vazduh predstavlja gasovitu fazu zemljišta koja čini 25. U vazduhu zemljišta ima 78 . Od mera za popravku vazdušnog režima se najviše primenjuje popravka strukture zemljišta. osmotski pristisak zemljišnog rastvora. organske materije i dr. a samim tim i njihova biomasa u kojoj je skoncentrisana velika količina organske materije. Predstavnici. svetlost. . biotički faktori. Usvajanje kiseonika i izdvajanje ugljen dioksida iz zemljišta naziva se disanje zemljišta (aeracija). Poboljšanjem vazdušnog režima zemljišta povećava se mikrobiološka aktivnost. Za životnu aktivnost mikroorganiuzama potrebno je da svi faktori budu u optimumu. biljnog pokrivača i čoveka.70% od ukupne zapremine opšteg obima zemljišta. uz izdvajanje velike količine energije. CO2 ima višestruk značaj za biljku i mikroorganizme.03% a u zemljišnom vazduhu od 0. Kada se jedan faktor nalazi u optimumu to ne znači da će rast i razmnožavanje mikroorganizama biti visoka. Sadržaj CO2 u atmosferi iznosi 0. pravilnom primenom navodnjavanja i odvodnjavanja. Sa povećanjem dubine zemljišta smanjuje se količina kiseonika a povećava količina ugljendioksida. Često se obrazuju i toksična jedinjenja kao metan. kiseonika i drugih elemenata. što se povoljno odražava na povećanje plodnosti zemljišta. Thiobacillus. temperatura. Hemijski sastav zemljišnog vazduha se razlikuje od atmosferskog vazduha jer sadrži više ugljendioksida a manje kiseonika. razvijaju se anaerobni mikroorganizmi i dominantni su anaerobni procesi. Takodje. produbljivanjem orničnog sloja. Nitrobacter.05. Veoma je važan odnos izmedju pojedinih faktora. Spherotilus. Razmena gasova izmedju zemljišta i atmosfere se odvija stalno. Kada u zemljištu nama dovoljno kiseonika. H2S.

dok je sinteza usporena i postepeno dolazi do zastoja svih procesa. podzemna. preovlađuju redukcioni procesi i otežano je snadbevanje biljaka sa mineralnim asimilativima. jer se javljaju razlike u vodenom potencijalu između unutrašnjosti ćelije i spoljne sredine. ta granica nije tako jasna pa neke bakterije žive u svim zemljištima. ali u njega izbacuju i proizvode svoga metabolizma u kojima nekada ima i toksičnih materija. Prema rečima Fjodorova (1954). Dovodjenjem vode u suvo zemljište aktiviraju se mikrobiološki procesi i to prvenstveno. voda u formi leda. bez obzira na sadržaj vode. Brzim navodnjavanjem voda ulazi u ćelije kroz razne polupropustljive membrane. gravitaciona. Zbog toga se u prvom navodnjavanju broj živih ćelija može smanjiti a stabilizacija se uspostavlja tek kasnije. vodene pare itd. aerobni. Smanjuje se turgor ćelije. opnena. amonifikacije. U uslovima povećane vlažnosti razvijaju se anaerobni bakterije i anaerobni mikrobiološki procesi (fermentacije. U zemljištu postoji 30-ak formi vode. Istraživanja na černozemu pokazuju da je navodnjavanje značajno povećalo opštu biogenost i brojnost pojedinih sistematskih i fizioloških grupa organizama. kao što su: hemijski vezana. mezofilni koji žive u zemljištima sa 60% vlage od punog vodnog kapaciteta i hidrofilni koji žive u zemljištu sa procentom vlage iznad 90%. Odvodnjavanje će usloviri kvalitativno i kvantitativno povećanje mikrobiološke aktivnosti a to će se odraziti i na biljke. čine zemljišni rastvor. gljive i bakterije pripadaju mezofilnim i kserofilnim a alge i protozoe hidrofilima. Zahvaljujući vodi u zemljištu se odvijaju svi procesi razgradnje i sinteze organske materije. Najotporniji se adaptiraju i to tako što se u prokariotskim ćelijama akumuliraju aminokiseline i amonijumove soli. Aktinomicete. takođe. Iz zemljišnog rastvora mikroorganizmi i biljke se snadbevaju sa vodom i potrebnim hranljivim materijama. Kada zemljište postane suvo broj aktivnih mikroorganizama se smanjuje a veliki broj ugine. borba za vlagu u sušnim regionima je istovremeno i borba sa biogenošću zemljišta. U ovakvim uslovima u početku su ubrzani procesi mineralizacije humusa. turgor se naglo povećava i ćelija puca. Prema potrebama za vodom razlikuju se kserofilni mikroorganizmi koji žive u suvljim zemljištima. Pod ovim uslovima teško se odigravaju procesi dehumifikacije. higroskopna. ali pre nego do toga dođe mikroorganizmi postaju jaki konkurenti biljkama i to ne samo u pogledu preostale vode već i hranljivim elementima koji se nalaze u vodi. i postaje deo organske materije zemljišta. U suvom zemljištu prestaju mikrobiološki procesi. Zemljišni mikroorganizmi nisu nikada konkurenti sa biljkama u povoljnim uslovima već to postaju jedino pod nepovoljnim prilikama. Medjutim. Posledice navodnjavanja uočavaju se kasnije ali čak i danas su ti rizici ozbiljni. Povećanje vlažnosti. a u eukariotskim ćelijama šećeri i lipidi. koje su konstatovane u nekim oblatima intezivne irigacije. posebno u zemljištima sa slabom strukturom. . U toku vegetacije biljaka i u zemljištima koja imaju dobro regulisan vodno-vazdušni režim u uslovima suše potrebno je navodnjavanje. Na taj način povećanjem biogenosti zemljišta poboljšavaju se i uslovi za rast biljaka. kristalizaciona. Odvođenjem suvišne vode iz ovakvih zemljišta dolazi do promene uslova za mikrobiološke procese i nagomilana organska materija biva izložena aerobnim uslovima i dejstvu raznovrsnih aerobnih mikroorganizama. jer voda volazi u antagonistički odnos sa kiseonikom. Koristi od navodnjavanja su brojne ali se ističu i upozorenja zbog pojave nekih bolesti (malarije ili onih od pategenih mikroorganizama). Vegetativni oblici bakterija prelaze u konzervacione oblike i tako preživljavaju i nekoliko meseci pa i godina.VODNI REŽIM ZEMLJIŠTA I MIKROORGANIZMI Pod vodnim režimom zemljišta podrazumevaju se svi procesi vezani za primanje i odavanje vode iz zemljišta. bituminifikacije) što dovodi do stvaranja humusa sa većom količinom ulminske kiseline. će se negativno odraziti na mikrobiološke procese u zemljištu. Brojnost i aktivnost mikroorganizama se povećava a što će rezultirati i povećanim stvaranjem biljnih asimilativa. Voda i u njoj rastvorene mineralne i organske materije. Postepenim navodnjavanjem mikroorganizmi iz konservacionih oblika prelaze u aktivne i mikrobiološki procesi se normalizuju. kapilarna.

tako da se vrši njihova neutralizacija. navodnjavanjem zemljišta koja oskudevaju vodom. To su teško rastvorljivi joni koji se teško prevode u zemljišni rastvor. biljni pokrivač. Tipični predstavnici alkalofilnih mikroorganizama su aktinomicete.7. poboljšanjem kapilarnosti i smanjenjem isparavanjem vode. Povećanje koncentracije H+ jona (povećanje pH vrednosti) izazivaju acidifikaciju zemljišta. Vodonikovi joni nastaju pri disocijaciji vode.75oC. Aktivna i potencijalna kiselost čine ukupnu kiselost zemljišta. Od bakterija to su amonifikatori i urobakterije. uništavanjem korova. itd. dok se pod temperaturom zemljišta podrazumeva stepen njegove zagrejanosti. Pored temperature utom periodu ispunjeni su i drugi neophodni uslovi. menja se njegova temperatura. gljive. Pod pufernošću se podrazumeva sposobnost zemljišta da se odupre naglim promenama pH reakcije kada u zemljište dospeju kiseline ili baze.jonima grade soli zbo čega se pH zemljišnog rastvora ne menja. U na{šm zemljištima najbrojniji su mezofilni mikroorganizmi iako temperatura zemljišta vrlo retko dostigne optimalnu visinu. Popravka toplotnog režima zemljišta vrši se obradom. Vodonikovi joni se u zemljištu adsorbuju od strane zemljišnih koloida u kojima oni zamanjuju baze katjona. ravnanjem zemljišta. Otuda je njihova brojnost najveća u kiselim zemljištima. Ovaj deo kiselosti čine H+ joni koji su čvrsto vezani za zemljišne micele. To su u prvom redu bakterije. Zbog sposobnosti zemljišta da prima i odaje toplotu. Najveća aktivnost i brojnost mikroorganizama je u toku kasnog proleća i rane jeseni. Biljke širokog lista u bujnijeg habitusa smanjuju temperaturna kolebanje. razbijanjem pokorice u toku letnjih meseci. Veliki značaj za život mikroorganizama i biljaka ima pufernost zemljišta. Pod potencijalnom kiselošću se podrazumeva sposobnost čvrste baze da sa bazama otpušta H+ jone. U zemljištu žive mezofilni mikroorganizmi sa optimalnom temperaturom oko 20 -40oC. Na našoj planeti postoje kisela. Najvažniji izvor H+ jona u zemljištu povećavaju i razli~ite organske kiseline koje sintetišu mikroorganizmi. Ova kiselost nije štetna za mikroorganizme i biljku. TOPLOTNI ZEMLJIŠTA I MIKROORGANIZMI Pod toplotnim režimom zemljišta podrazumeva se skup svih procesa vezanih za primanje. aktinomicete i protozoe. KISELOST ZEMLJIŠTA I MIKROORGANIZMI Aktivna kiselost zemljišta ili pH reakcije zemljištnog rastvora je osobina zemljišta od koje zavisi rast biljaka kao i brojnost i biohemijska aktivnost mikroorganizama. Na taj način se postiže povećanje mikroobiološke aktivnosti i plodnosti zemljišta. Biljna vrsta takodje utiče na temperaturu zemljišta.2) u kojima je koncentracija H+ i OH. neutralna i alkalna zemljišta. navodnjavanjem i odvodnjavanjem. Veliki deo zemljišta ima približno neutralnu reakciju (pH 6. zatim alge. ravnanjem slabo aerisanih zemljišta sa izraženim mikroreljefom.Popravka vodnog režima zemljišta vrše se na različite načine: poboljšanjem vazdušnih osobina zemljišta.sadržaj vode. Temperatura zemljišta je u direktnoj zavisnosti od sadržaja vode i vazduha u zemljištu. Pored ove postoje i potencijalna hidrolitička kiselost. malčiranjem. Postoje i alkalna zemljišta. korenske izlučevine. Ovaj tip potencijalne kiselosti naziva se razmenljiva kiselost. Od acidofilnih mikroorganizama najznačajnije su gljive. Uopšte. kao i humusne kiseline. psihrofilni (5. zadržavanjem snega itd. unošenjem organskog djubriva. H2SO4 i H3PO4) i hidrolizom kiselih soli aluminijuma i gvoždja. Ulogu pufera protiv acidifikacije karbonatnih zemljišta ima CaCO3 pri čemu H+ joni iz kiselina sa CO32.15oC) i termofilni sa optimalnom temperaturom rasta od 55. promena temperature zemljišta je najveća u površinskom sloju do dubine od 1m. Biljni pokrivač štiti zemljište od preteranog zagrevanja tako da temperatura retko dostigne 40oC. Ulogu pufera u bezkarbonatnim zemljištima igraju razmenljivi bazni katjoni vezani za njihove koloide. Ti joni H+ ili Al3+ joni se razmenjuju adsorbovanim jonima koji se desorpcijom oslobadjaju u zemljišti rastvor pri čemu se povećava aktivna kiselost. kiselina (HNO3. gajenjem biljaka u gušćem ili redjem sklopu. . odvodnjavanjem zemljišta sa viškom vode. premeštanje i odavanje toplote. U ovakvim zemljištima se razvijaju neutrofilni mikroorganizmi. Mikroorganizmi koji žive u kiselim zemljištima nazivaju se acidogilni.jona podjednaka.4.

Na veličinu Eh utiču isti oni faktori kao i na aeriranost.2Vrednost RH2 u dobro aerisanim zemljištima se kreće od 28. a manja redukciona sposobnost. N5+.redukciono stanje u zemljištu odredjuje se preko oksido redukcionog potencijala i obeležava se kao Eh i označava potencijal u odnosu na normalnu vodonikovu elektrodu a izražava se milivolitima.redukcioni potencijal zemljišnog rastvora je njegova veoma važana osobina. Da bi se povećala pufernost zemljišta primenjuju se sledeće mere: U kisela i humusom siromašna zemljišta unosi se veća količina organske materije i CaCO3 (kalcizacija) a u peskovita zemljišta veća količina organske materije i materija bolatih glinom. U alkalnim zemljištima koja sadže povećane količine Na2CO3 ili Na+ jona se unosi gips (CaSO4). kao i izvesna količina rastvorenih gasova.34.Ulogu pufera protiv alkalizacije zemljišta igraju H+ joni sa OH. Zemljišta siromašna organskom materijom. imaju veći oksidoredukcioni potencijal. MEHANIČKI SASTAV ZEMLJIŠTA I MIKROORGANIZMI .S. OSMOTSKI PRITISAK ZEMLJIŠNOG RASTVORA I MIKROORGANIZMI U zemljišnom rastvoru nalaze se mnoga mineralna. OKSIDO.Pored kiseonika oksidansi u zemljištu su Fe3+. primena organskih i mineralnih djubriva kao i biljna vrsta utiču na oksido. puferskog. Ukoliko je veća vlažnost Eh vrednost je manja i obrnuto. Od Eh potencijala zavisi snadbevenost biljaka sa Fe. a reduktori H2. Njegovo odredjivanje vrši se pomoću potenciometra.jonima grade vodu a joni Al 3+ grade Al(OH)3 i na taj način sprečavaju alkalizaciju zemljišta. koloidne disperzije. Oksido redukcioni potencijal se menja u toku cele vegetacije ali i po dubinama profila. obrada. Osmotski pritisak zemljišnog rastvora zemljišta je važan faktor u životu mikroorganizama.REDUKCIONI POTENCIJAL ZEMLJIŠNOG RASTVORA I MIKROORGANIZMI Pored pH. navodnavanja i dr. a u zaslanjenim od nekoliko do 250g/l-1 rastvora. Ukoliko je Eh vrednos zemljišnog rastvora veća veća je njegova oksidaciona. Veli~ina Eh potencijala je različita u različitim tipovima zemljišta i varira od -300 do + 850 mV. a redukcija primanje elektrona od elemenata koji se tom prilikom redukuju. Oksido. osmodskog pritiska i oksidi. Od veličine Eh potencijala zavisi brzina i način transformisanja organskih ostataka i sadržaj i obrazovanje humusnih kiselina.Mn. a sinteza humusnih i fulvo kiselina u kiseloj sredini povećana. Optimalna Eh vrednost iznosi +300 do + 400mV. a navodnjavanje i unošenje organske materije izaziva njeno smanjenje. Pošto u zemljištu postoji više oksido-redukcionih sistema očitana Eh vrednost pokazuje sposobnost zemljišta za za oksido-redukcione reakcije.redukcioni potencijal zemljišta. Ova vrednost izračunava se prema formuli : RH2 = Eh/29 + 2pH ( na 20oC) Tako zemljište koje ima pH6 i Eh -500 mV ima RH2 = 500/29 + 12 = 29.P. (černozem 450600mV) Kao pokazatelj uporednih vrednosti okido-redukcionog potencijala potencijala pri različitim vrednostima oksido-redukcioni potencijal pri različitim pH koristi se RH2 vrednost. Takodje. male vlažnosti i dobre aeriranosti sa smanjenom mikrobiološkom aktivnošću. Pri niskom Eh potencijalu transformacije organkih materija su spore.N. načina obrade. H2S kao i drugi joni i razna organska jedinjenja. Mn4+. U zemljištu se pod dejstvom mikroorganizama stalno odvijaju procesi oksidacije i redukcije razli~itih organskih i neorganskih jedinjenja.Snižavanjem Eh ispod 200mV uzrokuje odvijanje mikrobioloških procesa redukcionog karaktera. Koncentracija zemljišnog rastvora u nezaslanjenim zemljištima se kreće oko 1g/l -1 pa i manje.što povećava intezitet mikrobioloških procesa. kao kod odredjivanja ph zemljišnog rastvora za što se koristi platinasta i normalna vodonikova elektroda. Prema tome zemljište predstavlja jedan složen oksido redukcioni sistem. On zavisi od temperature zemljišta i vazduha. pri ~emu se obrazuje glej čija zelenkasto plava boja poti~e od redukovanih jedinjenja gvoždja. Nh3. Hemijski sastav zemljišnog rastvora je različit i zavisi od tipa zemljišta a menja se i u horizontima ne samo u toku godine već i u toku dana. Najzastupljeniji oksidans u zemljištu je kiseonik koji prima dva elektrona do O2. djubrenja. organska i organo-mineralna jedinjenja. S6+. Pod oksidacijom se podrazuneva odvajanje elektrona od nekog elementa koji se oksidiše. u slabo aerisanim 22-25 a u glejnim zemljištima manje od 20.

Ovi organizmi u procesu fotosinteze stvaraju organsku materiju. Kada se tome pridodaju još i svi abioti~ki faktori. Sem toga glineni minerali veoma dobro adsorbuju mikroorganizme i njihove proizvode metabolizma što ima veliki značaj jer se time smanjuje toksičnost proizvoda metabolizma mikroorganizama. nisu najpovoljnija za razvoj mikroorganizama i biljaka. pesak. Ove frakcije se medjusobno razlikuju po načinu postanka. Otuda je brojnost mikroorganizama na samoj površini zemljišta mnogo manja nego na dubini od 0. Simbiotski odnos koji se uspostavlja izmedju kvržičnih i leguminoznih biljaka omogućava vezivanje atmosferskog azota u količini i do 500 kg/ha-1. a u zavisnosti od potrebe i mere njegove popravke. lake peskovite ilovače i peskuše. a svaki organizam ima manju ili veću korist od te zajednice. mehaničke frakcije zemljišta su : kamenje. i drugim. Direktno uništavane mogu da obavljaju protozoe.U zemljištu koje predstavlja polidisperzni sistem. Ca2+. hemijskom sastavu.mehaničke. a u uslovima gde je klima humidnija sa više padavina. biljne flagelate i purpurne i zelene sumporne bakterije. Zemljišta jako bogata glinom. Mehanički sastav zemljišta predstavlja osnovnu karakteristiku svakog zemljišta. nekada 10 cm a izuzetno 15 cm. Odnosi izmedju mikroorganizama mogu biti simbiotski i antagonisti~ki. U sastav čvrste faze zemljišta ulaze mehanički elementi i agregati. Osnovna funkcija glinenih koloida je snadbevanje mikroorganizama i biljaka katjonima K+. fizičko. vazdušne i toplotne osobine zemljišta). mehanički sastav utiče na vazdušvi. kao i ulozi koju igraju u zemljištu. UTICAJ BIOTIČKIH FAKTORA NA MIKROORGANIZME U ZEMLJIŠTU Život mikroorganizama u zemljištu proti~e u stalnom uspostavljanju odnosa izmedju mikroorganizama i biljaka. jasno je da život mikroorganizama u zemljištu protiče u veoma složenim uslovima. prah i glina sa koloidima.60% njegove ukupne zapremine. On utiče na fizičke osobine zemljišta :(struktura. Svetlost koja dolazi od sunca obasjava površinu zemljišta. Mere popravke mehaničkog sastava su ekonomski dosta skupe i zato se retko primenjuju. Metabolitički odnosi koji se uspostavljaju izmedju mikroorganizama. Obično se primenjuje uklanjanje kamenja sa površine na livadama i šumskom zemljištu. Istraživanja sa postavljanjem fotoosetljivih ploča na različitoj dubini u zemljištu su pokazala da svetlost može u zavisnosti od tipa zemljišta. Količina gline u zemljištu iznosi od 1 do 80%.gljive i alge. . a takodje i na najvažnije hemijske osobine kao što su adsorpcija i puferna sposobnost zemljišta. čvrsta faza zauzima 40. Brojnost ovih mikroorganizama je najveća u površinskim slojevima zemljišta i ako se neke alge razvijaju na dubini od 50m pa i 100m. specifičnu poroznost. vodne.5 do 1cm. SVETLOSNI REŽIM ZEMLJIŠTA I MIKROORGANIZMI Uticaj svetlosti na rast i razviće mikroorganizama u zemljištu može biti različit. preporu~uje se unošenje peska a u peskovitim zemljištima unošenje gline. Fototrofni mikroorganizmi za svoj rast i razviće zahtevaju prisustvo svetlosti. omogućvaju i kruženje svih makroelemenata u prirodi. toplotni i hranidbeni režim zemljišta. srednje praškaste ilovače. Kao idealan tip simbioze je lišaj. Antagonizam je pojava u kojoj jedan mikroorganizam uništava drugi. pa tako i na brojnost i biohemijsku aktivnost mikroorganizama. Fototrofni mikroorganizmi su : alge. vodni. da prodre do 5 cm. To uništavanje može biti direktno i indirektno. Na samoj površini zemljišta uticaj ultravioletne svetlosti je posebno izražen tako da od nje stradaju mnogi mikroorganizmi. Ukoliko je zemljište pokriveno sa biljnim pokrivačem do njega dospeva daleko manje svetlosti nego kada je on bez biljnog pokrivača. U jako glinovitim zemljištima. šljunak. Za naše podneblje najpovoljnije uslove za mikroorganizme i biljke imaju lake. Prema tome. ako nemaju povoljnu strukturu. Zemljišta bogata glinom imaju visok sadržaj hranljivih elemenata. Na+. Simbiotski odnosi su odnosi koji u kojima učestvuju dva ili više organizama. Često se preporučuje produbljavanje oraničnog sloja pri ~emu se mešaju horizonti koji su različitog mehaničkog sastava. U cilju povećanja mikroobiološke aktivnosti a time i plodnosti zemljišta. Suvišak kao i manjak gline se nepovoljno održava na mikroorganizme i biljke. pa kada je veliki broj protozoa u zemljištu. mora se poznavati i mehanički sastav zemljišta. Infracrveni deo sunčevog spektra ima veću prodornu moć od vidljivog dela spektra. mali je broj bakterija.

. Prema tome razviće mikroorganizama u zemljištu zavisi od čitavog niza biotičkih i abiotičkih faktora. a ukoliko postoji povoljan odnos izmedju svih faktora mikroobiološka aktivnost će biti visoka. toksini. kiseline).Indirektno uništavanje se ostvaruje preko različitih materija koje proizvode mikroorganizmi (antibiotici.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful