Mikrobiologija je nauka o mikroorganizmima grčke reči : mikros - mali bios- život logos – nauka Mikrobiologija je nauka o mikroorganizmima.

Predmet istraživanja sićušni organizmi, koji su najčešće okom mikroorganizmima. nevidljivi (nalaze se ispod granice vidljivosti ljudskog oka - ispod 0,1 mm).Zbog izuzetne opšte heterogenosti .Zbog mikroorganizama teško je dati njihovu potpunu definiciju.Ali metode koje se primenjuju u proučavanju morfologije definiciju.Ali genetike, fiziologije, sistematike i ekologije mikrorganizama, zajedničke su za većinu mikroorganizama. mikroorganizama mikroorganizmi,- Najsitniji, Najrasprostranjeniji, mikroorganizmi Najstariji - evolutivno posmatrano, Najprostiji ?????????, Mikroorganizmi kao najrasprostranjeniji organizmi naj Mikroorganizmi su kosmopolitski organizmi vazduhu, zemljištu, vodama, prisutni su na prehrambenim proizvodima, našem telu, rublju, posuđu......... Mikroorganizmi su, evolutivno posmatrano najstariji organizmi na posuđu......... našoj planeti.Opisuju se kao odgovorni za mnoge bolesti, kao uzročnici kvarenja namirnica. Imaju ulogu u ratu, religiji i migracijama populacija ALI PREOVLAĐUJE NJIHOVA KORISNA ULOGA Mikroorganizmi Propast rimskog carstva 518-565g Kuga Španija osvaja Meksiko : 1500g Velike boginje Engleska protiv 1763.g.vuneni severnoameričkih indijanaca ogrtači zaraženi velikim boginjama Invazija Napoleona 1802.g. Epidemija tifusa Velika migracija iz Irske 1845.g Gljiva- rod krompira Građanski rat u Sjedinjenim Državama 1862.g Malarija I Svetski Rat tifus ALI PREOVLAĐUJE NJIHOVA KORISNA ULOGA Mlečni proizvodi : Mlečnokiselinske bakterije;Pivo kvasci bakterije; KORISNA ULOGA Sirće Sirćetne bakterije;Limunska kiselina Aspergillus niger;Aceton, butanol, propanol Bacillus, clostridium;Glutaminska kiselina Corynebacter glutamicum “oplemenjivanje nafte”;Proizvodnja mesa Celulolitski mikroorganizmi KORISNA ULOGA Biogas Metanogene bakterije Proizvodnja jednoćelijskih proteina”Single-cell protein” Antibiotici Penicillium, Bioinsekticidi Bacillus thurigiensis Male biološke fabrike Genetsko inženjerstvo insulin, hormon rasta… KORISNA ULOGA Uloga u kruženju biogenih elemenata,Prerada otpadnih voda,B i o r e m e d i j a c i j a, Kruženje ugljenika, Kruženje B elemenata, azota Podela mikrobiologije Prema objektu izučavanja na: Bakteriologija - bakterije Mikologija- Gljive; plesni, kvasaci Gljive su nefotosintetski organizmi- heterotrofi Eukariotna ćelijska organizacija Mogu da stvaraju antibiotike ali i izuzetno jake toksine- mikotoksini ali .... I Fikologija-Algologija Glavni producenti organske materije u vodama-fototrofi Eukarioti, morfološki različiti, jednoćelijksi, višećelijski, kolonijalni, kormoidnog talusa…..“cvetanje voda” talusa…..“cvetanje Algalni toksini Algalni Protozoologija-Protozoe- jednoćelijski organizmi, heterotrofi, vodeni predstavnici,uglavnom su neškodljivi aliProtozoologija-Protozoe- jednoć predstavnici, malarija

Virusologija “živi kristali”- obligatni paraziti, biljke, životinje, bakterije Mozaični virus duvana, velike boginje, grip, AIDS Lihenologija PODISCIPLINE U MIKROBIOLOGIJI MIKROBNA EKOLOGIJA MIKROBNA GENETIKA MIKROBNA MORFOLOGIJA MIKROBNA FIZIOLOGIJA MIKROBNA TAKSONOMIJA PODDISCIPLINE U MIKROBIOLOGIJI- PRIMENA Mikrobiologija voda, mora, Zemljišna mikrobiologija, Mikrobiologija namirnica i mleka, Industrijska mikrobiologija i biotehnologija, Medicinska mikrobiologija, Veterinarska mikrobiologija ISTORIJAT MIKROBIOLOGIJE Sve dok se o mikroorganizmima malo znalo mogao se biljni i životinjski svet oštro ograničiti jedan od drugog. Treće carstvo označeno kao “protisti”, “prvenci” ili “prabića “(Heaeckel, 1866).To je zapavo početak nove naučne protisti”, “prvenci” “prabića discipline. ISTORIJAT MIKROBIOLOGIJE Od otkrića mikroorganizama pa do danas prošlo je preko trista godina. godina proučavanja su omogućila saznanja o savršenoj organizaciji i funkciji žive ćelije. Osim toga saznajnja u okviru mikrobiologije omogućila su razvoj novih naučnih disciplina kao i široku primenu u indusriji, medicini, poljoprivredi itd., Do otkrića mikroorganizama došlo je relativno kasno. Zasluga za otkriće mikroskopa pripada holandskom trgovcu Antony van Leeuwenhoek, 1632- 1723), dogma o spontanoj generaciji ili abiogenezi Po ovoj dogmi živa materija (biljke i životinje) nastaje spontano iz nežive materije u specijalnim uslovima. Italijanski naučnik Francesko Redi, je sredinom 17-og veka dokazao da se dogma ne može primeniti na životinjski svet. Tehnički je bilo teško dokazati da sitni mikroorganizmi ne nastaju iz nežive materije. Tek je polovinom 19 veka srušena dogma o spontanoj generaciji.Francuski naučnik Louis Pasteur, 1822- 1895 Dokazao je da vazduh sadrži mikroskopom vidljive organizme, koji dospevaju u hranljive rastvore i tu se razmnožavaju.Počeo je kao hemičar nastavio kao mikroobiolog a završio kao lekar... Jedan od najboljih dokaza je Pasterov eksperiment sa staklenim sudom koji je imao grlić u obliku labudovog vrata. sud napunjen sterilnim hranljivim rastvorom, rastvor je ostao sterilan, napunjen ( oblik grlića ne dozvoljava da mikroorganizmi iz vazduha udju u rastvor) rastvor) Ali, ako bi se isti rastvor sipao i u deo suda koji je izložen vazduhu došlo bi do zamućenja rastvora. Mikroskopskim ispitivanjem rastvora pre i posle dodira sa vazduhom potvrdjeno je prisustvo mikroorganizama samo u drugom slučaju. Pasterovi radovi bili su osnova za stvaranje mikrobiologijekao naučne discipline. discipline Louis Pasteur prvi primenio sterilizaciju hranljivih rastvora kao neophodnost u proučavanju mikroorganizama. otkrio sposobnost bakterija da formiraju spore,objasnio prirodu fermentacija i dokazao da su one rezultat mikrobiološke aktivnosti. Ova njegova istraživanja predstavljaju bazu za razvoj industrijske mikrobiologije. "Pasterizacija" Paster je otkrio fundamentalni biološki fenomen - postojanje života u odsustvu kiseonika. Anaerobioza, anaerobni mikroorganizmi. mikroorganizmi. jedan od prvih naučnika koji je došao na ideju da mikroorganizmi mogu biti prouzrokovači oboljenja kod čoveka, životinja i nekih insekata. U problematiku bolesti ušao je preko bolesti pčela. jug Francuske 1848 bolest svilenih buba.. Otkrio je uzročnike crnog prišta, svinjskog vetra. Napravio je vakcinu protiv kolere i besnila. Tim svojim istraživanjima je stvorio bazu za za razvoj medicinske i veterinarske mikrobiologije. mikrobiologije Dzon Tindal Engleski naučnik Dzon Tindal, pasterov pristalica je nizom svoji ogleda objasnio razlike koje se javljaju u nekim laboratorijama a odnosile su se na sterilizaciju rastvora visokim temperaturama. Robert Koch, 1843- 1910, 1910, Nemački lekar otkrio izazivača tuberkuloze, i razradio metodu dobijanja čistih kultura, na čvrstim hranjljivim tuberkuloze kultura podlogama.Uveo bojenje anilinskim bojama i mikrofotografiju. Joseph Lister 1878 Mlečna fermentacija Čiste kultures Bacterium lactis kultures

Jedan od tehničkih doprinosa, rezultat aktivnog rada u institutima za bakteriologiju tog perioda, je primena filtara U toku proučavanja uzročnika bolesti napravljeni su specijalni filtri koji nisu propuštali ćelije bakterija. Dmitrij Ivanovski filtrat listova duvana obolelih od mozaične bolesti.Ekstrat iz obolelih listova je propustio kroz filtre i filtrat je utrljao na zdrave listove duvana. Posle izvesnog vremena listovi su pokazali znake mozaične bolesti. Njegovo otkriće da uzročnik bolesti nisu bakterije ubrzo je potvrdjeno brojnim primerima. Mnoge bolesti su bile prouzrokovane submikroskopskim agensima, koji su nazvani virusi ( živ otrov). Prava priroda virusa je ostala niz decenija nejasna. Wendell Stanley 1946 Kristalizacija mozaičkog virusa duvana ŽIVI KRISTALI Nobelova nagrada iz hemije Pored velikog interesovanja koje su mikrobiolozi pokazivali u otkrivanju mikroorganizama - prouzrokovača bolesti, u poslednjoj deceniji devetnaestog veka i početkom dvadesetog otkriva se novo polje interesovanja. Otpočinje izučavanje mikroorganizama koji imaju značajnu funkciju u biološkom kruženju materije u prirodi (ugljenik, azot, sumpor,), zatim ispitivanje mikrobioloških procesa u zemljištu kao i drugih procesa u kojima mikroorganizmi koriste čoveku. U tom periodu osniva se ekološki pravac u mikrobiologiji za koji je najzaslužniji ruski mikrobiolog S. N. Vinogradski,1855 – 1953. početak razvoja zemljišne mikrobiologije, može se uzeti otkriće hemosinteze Vinogradski,1855 1887. nove mikrobiološke metode, obogaćene kulture- kulture nakupljanja, zemljišne ploče, fertilna zrna i dr. i uvedene su nove selektivne podloge, koje su omogućile brz razvoj ovoj mikrobiološkoj disciplini. S. N. Vinogradski, 1855 – 1953 M.W. Beijerinck, 1851- 1931.Simbiotski azotofiksatori 1931. Početkom našeg veka otkriveni su antibiotici, metabolički produkti mikroorganizama Penicilin Penicilliun notatum mrvice hleba- zona bez bakterija !Otkrio je da je Penililium notatum oslobodila neko jedinjenje koja je ubilo bakterije. Tako je otkriven penicilin. Međutim, Fleming nije znao kao izolovati čisti penicilin, pa je njegov rad penicilin pomalo zaboravljen, da bi tek 1940 Florey i Chain uspeli izolovati taj produkt. I era antibiotika je počela i traje i danas. Fleming je dobio Nobelovu nagradu. S’ vremena na vreme, u svetu nauke, rodi se genijalna ideja ili revolucionarna alatka koja poptuno promeni tok našeg razmišljanja I otvori nova pitanja. Jedna od takvih stvari je tzv. PCR (engleska skraćenica od polimerazne lančane reakcije), koja ne samo da je imala neverovatan uticaj na svet nauke, nego i na mnoge aspekte svakodnevnog života.Polimerazna lančana reakcija je tehnika kojom se umnožava DNK, što omogućava naučnicima da naprave milione ili čak milijarde kopija DNK molekula za veoma kratko vreme. PCR se koristio za otkrivanje sekvenci DNK, za dijagnostifikovanje genetskih bolesti, za identifikaciju putem otisaka prstiju, detekciju bakterija ili virusa (naročito virusa SIDA-e), i za istraživanje evolucije čoveka. Čak je korišćen za kloniranje egipatske mumije!Kary Mullis, naučnik i surfer iz Newport Beach-a u Kaliforniji je ovo otkrio. Mullis je po mnogima bio “intelektualno čudo”, Nobelova nagrada iz hemije 1993/ iz Luc Montagnier and Robert Gallo1995 -(HIV) prouzrokovač AIDS. Stanley Prusiner Nobelova nagrada iz medicine i fiziologije 1997Infekcioni proteini prioni. VELIKI BROJ NAUČNIKA JE DOPRINEO RAZVOJU MIKROBIOLOGIJE KAO NAUČNE DISCIPLINE OD OTKRIĆA MIKROORGANIZAMA DO DANAS. Mikroorganizmi su jedna heterogena grupa organizama i naziv je bez preciznog taksonomskog značenja U čemu se ogleda heterogenost ?Morfologija,Fiziologija,Ćelijska organizacija **** Morfologija,Fiziologija,Ćelijska Matthias Schleiden i Theodore Schwann ćelijska teorija,nemački autori, botaničar Šlajden , i zoolog Švan.Prema toj teoriji koja se pojavila u nauci 1838- 1839.g. sva živa bića imaju ćelijsku gradju. Ćelija je elementarna morfofunkcionalna organizacija žive materije, sposobne da samostalno obavlja promet materije i energije.Ćelija je izgradjena od protoplazme. Protoplazma je komleksna, želatinozna mikstura vode, proteina, lipida i nukleinskih kiselina koja uključuje membranu a ponekad i čvrst ćelijski zid. Živa ćelija je jedan kompleksan hemijski sistem Razlike od neživog sistema-koristi iz spoljšnje sredine hemijske materije kao hranu, transformiše je kroz niz reakcija koristi iz kojih dobija energiju, sintetišu ćelijske structure,izbacuje produkte u okolnu sredinu, reaguje na hemijske i fizičke structure,izbacuje promene okolne sredine,razmnožava se. sredine,razmnožava Evolucija...Nove vrste; Mutacije Evolucija...Nove vrste; Po građi svi mikroorganizmi mogu se svrstati u tri grupe građ PROKARIOTI - Bakterije i modrozelene “alge”- cianobakterije EUKARIOTI -Alge, gljive i praživotinje- protozoe ACELULARNI Bezćelijski- virusi

Dalja saznanja su ukazala na osnovnu sličnost metaboličkih procesa u živim ćelijama: glikoliza u ćelijama kičmenjaka.i obavijen je nuklearnom membranom. analizu hemijske aktivnosti mikroorganizama itd. prošao je dug period. svoje rastenje i reprodukciju. hloroplasti. dokazano da prioni koji prouzrokuju bolest ludih krava nakon infekcije ljudi prouzrokuju CJD bolest. nova naučna disciplina počela je da se razvija u okviru mikrobiologije.Virusi otkriveni krajem 19-og veka. E. ali postoji i niz drugih razlika. mitohondrije. Biohemija.citoplazmatična membrana. Ćelijusku organizaciju imaju bakterije. Prioni se mogu okarakterisati kao ekstremne forme viroida. Tvort (Twort ) u Engleskoj i Derel (d’Herelle) u Francuskoj otkrili su bakteriofage.Specifičnost eukariotnoj ćeliji daju membranske stukture. Itd. Istraživanja u mikrobiologiji. kao i izučavanjem mehanizma nasledjivanja i evolucije biljaka i životinja. Kod nekih ćelija taj materijal organizovan je u strukturu. Vredsnost ovih tehnika priznata je tek oko 1950. Interesovanje za proučavanje viroida i priona vezano je pre svega za bolesti koje izazivaju. protozoe. arheobakterije. cirkularni RNA molekuli bez zaštitnog omotača. Pri infekciji stvara se veliki broj kopija proteina priona koji “napadaju” neurone. Kod drugih ćelija ovaj materijal nije fizički odvojen od ostalog dela ćelije. zid. Taj region označava se kao nukleoid. znatno su doprinela razvoju novih naučnih disciplina. kao što je slinavka i šap.slobodan od ćelije). Ovo otkriće je otorilo puteve hemijske analize metaboličkih procesa. Proučavanja bakteriofaga doprinela su shvatanju prirode virusa uopšte. s obzirom da nose genetičku informaciju u svojoj nukleinskoj kiselini. već se još dugi niz godina razvijala potpuno nezavisno. Mikrobiologija I druge nauke Mikrobiologija je u toku razvoja u naučnu disciplinu prešla dug put od Levenhukovog otkrića. prioni Viroidi su mali. gljive. Izolovanosti mikrobiologije ? Mikrobiologija nije našla svoje logično mesto u okviru biologije. Napori da se nešto više sazna o virusima izazivačima bolesti kod biljaka i životinja olakšani su otkrićem virusa koji napadaju bakterije. g. kada je naglo počela da se razvija kultura ćelija tkiva biljnog i životinjskog porekla. Već krajem devetnaestog veka mikrobiologija je postala naučna disciplina sa nizom odredjenih shvatanja i tehnika. slična je fermentaciji kod kvasaca. ali do razjašnjenja njihove prirode. u Engleskoj 1996g. Interesantno je da čak i veoma originalni. Virusi su metabolitički inertni van žive ćelije i nisu u stanju da samostalno vrše metabolitičke procese kao i da se samostalno razmnožavaju. uprkos pomenutoj izolaciji.ribozomi. Unutar ćelije postoji region koji kontroliše ćelijske funkcije i naslednost. DNA u nukleusu je organizovan u hromozome a jedro je membranskim sistemom odvojeno od okolne citoplazme. Opšta biologija se početkom dvadesetog veka bavila proučavanjima organizacije ćelije.i Eukariotna ćelija Eukariotna ćelija je krupnija. ulaskom u živu ćeliju virusi koriste ribozome. izgrađeni od proteina.inkluzije. njene funkcije i u reprodukciji i razviću. ćelijske organele. Uzrok izolovanosti mikrobiologije istraživanja u mikrobiologiji bila su usmerena na identifikaciju i opisivanje uzročnika bolesti. Osnovne strukture prokariotske ćelije su ćelijski zid. složenije građe od prokariotne ćelije i ima diferentova nukleus.free. enzime domaćina za sintezu svojih specifičnih proteina.R. Prouzrokovači su mnogih bolesti.nukleoid. ćelija biljka i životinja. U toku proučavanja hemijske aktivnosti mikroorganizama otkriveno je da se alkoholna fermentacija može odvijati ekstraktima ćelije kvasca u odsustvu celih ćelija (cell. Mikroorganizmi koji imaju eukariotnu građu su gljive. potrebe . novi postupci eksperimentalne mikrobiologije nisu uspeli da zainteresuju i nadju svoju primenu u oblasti opšte biologije. alge. alge i protozoe a od viših organizama. i odlikuju se relativno jednostavnom ćelijskom građom.bolest ludih krava I Creutzfeldt-Jakob (CJD) bolest ljudi. fizi Glavna razlika izmedju prokariota i eukariota je upravo u tome. membrana. prvih Pasterovih i Kohovih eksperimenata do danas. izučavanje imuniteta. Ali. Još jednostavnije građe od virusa su viroidi i prioni. Tipičnu prokariotsku ćeliju imaju bakterije i arheobakterije.ribozomi. Bez obzira na jednostavnu građu prouzrokovači su bolesti životinja.

genetsko inženjerstvo. antibiotika.001 m i l 0.01  a neke alge dostižu i 1 m. biohemije i biologije a posebno molekularne biologije MORFOLOGIJA Veličina i oblici mikroorganizama Gradja mikroorganizama. Veličina mikroorganizama Mikroorganizmi su jedna veoma heterogena grupa po veličini. Razmena energije nije srazmerna njihovoj masi nego površini. Mala veličina . genetike i biohemije. što znači da najmanja ćelija treba da bude za nekoliko reda veličina veća od najvećeg molekula (makreomolekula). Mikroskop je ključ istražovačkog rada u mikrobiologiji. životinja i biljaka. Beadle i E. biologiju Danas metode molekularne biologije (sekvenciranje nukleinskih kiselina. Za isto vreme 500kg kvasca sintetizira više od 50 kg proteina. organele. Izučavanje morfoloških osobina mikroorganizama uporedo sa usavršavanjem svetlosnog mikroskopa zahvaljujući.manja ćelija brže raste .insulin Osnovna istraživanja u mikrobiologiji omogućila su primenu mikroorganizama u industrijskoj proizvodnji prehrambenih proizvoda.Ćelija veća-više vremena je potrebno da hranljive materije iz spoljašnje sredine dođu u ćeliju. jedro. dolazi se do važnih podataka. BIOTEHNOLOGIJA Krajem 1970 godine. Nešto kasnije Lurija i Delbrik *S. što omogučava veliku brzinu mikrobioloških procesa u prirodi: efikasnu razmenu materija i ekonomično trošenje energije. Mala veličina Razmišljajući kako prehraniti sve veću ljudsku populaciju.001 mm i nanometar nm a to je 0. sto puta više. Prilikom mikroskopiranja veliki broj mikroorganizama postaje vidljiv. organskih rastvarača. što je omogućilo analizu metaboličkih puteva kod mutanata i izuzetno elegantan prilaz izučavanju funkcije gena. Goveđe meso 500 kg sintetiše u 24 sata 0.odnos površine i zapremine: mala zapremina ćelije ima ogromnu dodirnu površinu.00001 m Najsitniji mikroorganizmi su VIRUSI i veličina najsitnijih organizama odredjena je takozvanom molekularnom granicom. Mikroskop (micros-sitan. Zbog toga mikroorganizmi imaju I veliki prirast. m Jedinica za merenje mikroorganizama je mikrometar m a to je 0. Od tog perioda pa do današnjeg dana mikroorganizmi se koriste kao model. Osim toga antibiotici..E.citoplazma. Za svoja otkrića dobili su Nobelovu nagradu 1958. Delbruk su izolovanjem bakterijskih mutanata omogućili postupak i idejnu osnovu za razvoj mikrobne genetike.sistem pri izučavanju funkcije gena kao i mehanizama osnovnih bioloških procesa. zahvaljujuči velikim istraživanjima u fiziologiji bakterija. fazno kontrasnom i fluoroscentnom mikroskopu .u ishrani za biosintetičkim prekusorima koenzima.genetskim inženjerstvom hormon rasta. Luria i M.) dovode do revolucionarnih promena u svim mikrobiološkim disciplinama. Genetika naučna disciplina koja se razvila početkom našeg veka. flagele. hormoni se primenjuju u lečenju i spečavanju bolesti ljudi. Tatumi otkrivaju da je gljiva Neurospora izuzetno pogodan materijal za izučavanja genetike. genetici i biohemiji počinje sa razvojem Proizvodi biosinteze pomoću mikroorganizama dobijenih tehnologijom rekombinantne dezoksiribonukleinske kiseline ( r DNK ) . cilije. hemije. U periodu od 1940 do 1945 došlo je do konvergencije.g. plastidi. Genetika. skopeo-gledam) je instrument koji služi za posmatranje sitnih objekata.fiziološka prilagodljivost . da se metabolišu i omoguće rastenje ćelije. vakcine. itd. mikrobiologije.. vakuole.elektronski Razvoj eksperimentalnih metoda iz fizike. enzima. periodu nova naučnu disciplinu molekularnu biologiju. Mala veličina ćelije mikroorganizama ima određeni biološki značaj. faktori rasta) zajedničke su za ćelije mikroorganizama biljaka i životinja. Pravilo. kapsule. neophodnih za metabolizam ćelije (vitamini.5 kg proteina. nije imala dodira sa mikrobiologijom sve do 1941. membrane.Mikroorganizmi se razmnožavaju velikom određ brzinom. Bioremedijacija Značaj mikroorganizama u procesu detofiksikacije zemljišta i voda načaj MORFOLOGIJA MIKROORGANIZAMA Morfologija izučava spoljašnji izgled i unutrašnju strukturu mikroorganizama. Oni su uspeli da izoluju čitav niz biohemijskih mutanata neurospore. Virusi su najsitniji mikroorganizmi i veličine su samo oko 0. aminokiseline. ćelijski zid. U tom periodu američki naučnici Bidl i Tatum (G.

8 x 2-3 nm.15-0.5nm dobićemo dužinu od 50 nm što je debljina lista obične sveske. ali se ćerke ćelije se odvajaju i nastavljaju život kao pojedinačan oblik.30 nm.Pojedinačni.10 nm. Ovi oblici nastaju kada se deoba ćelije vrši u više ravni pod nepravilnimm uglom. spiroheta Končast oblik-ovaj oblik najizraženiji je kog gljiva i algi. Najmanji virusi nisu veći od poznatih makromolekula (npr. S druge strane u jednu kocku zapremine 1cm3 može stati približno 1 bilion okruglih bakterija Eukariotni mikroorganizmi .Više biljke I životinje imaju uglavnom nepromenjenu količinu enzima pa su ograničene što se tiče fiziološke prilagodljivosti. glikogena). vibrio. Izvijeni oblici. Bacillus megaterium 1.Myxomycota.zrno) mikroorganizama.5 x 4 nm. i nakon deobe ćelije ostaju zajedno. Polimorfizam -Pojedini mikroorganizmi imaju promenljiv oblik. Kod mikroorganizama je fiziološka prilagodljivost mnogo veća što je povezano sa njihovom malom veličinom. Veličina kvasaca se kreće oko 5. brzom razmnožavanju i rasejavanju k o s m o p o l i t i. . Bakterije u obliku zapete nazibamo vibrio. koja živi u crevnom sistemu riba iz porodice bakterija Acanthuridae.koka (grčki coccus. Ako poređamo 100 okruglih bakterija prečnika 0. Streptokoke (grčki streptos. gvoždjevite bakterije i sumporne. Nakon izvesnog vremena ove ćelije se skraćuju. Jedna od najsitnijih bakterija Dialister pneumosintens. okrugle bakterije Neke bakterije kao Beggiatoa mirabilis može dostići dužinu od 1 cm i širinu od 50 nm. nisu nađeni oblici koji žive samostalno. Sarcine. štapić je dimenzije samo 0. Nastaju kada se deoba ćelije vrši u dve ravni pod pravim uglom. Ćelijski regulatorski mehanizmi kod mikroorganizama imaju neuporedivo veći značaj i jasnije se mogu raspoznati u poređenju sa ostalim organizmima.latinski – paket . okrugle bakterije prečnik 0.0.sporogeni i nesporogeni. i nakon deobe ćelije ostaju zajedno. Kod bakterija je ovaj oblik karakterističan za aktinomicete. ili u kraćim ili dužim lancima. i nakon deobe ćelije ostaju zajedno gradeći grozdaste tvrevine. končast. Bakterije 1 . Okrugao . Najkrupnija bakterija. Veliki napredak u biohemijskim I genetičkim istraživanjima može uz ostalo zahvaliti I tome što je u radu s njima u kratkom vremenu moguće dobiti veliki broj ponovljenih rezultata. Male dimenzije mikroorganizama omogućuju da se pregledaju populacije od 108 do 109 pojedinačnih ćelija na čvrstoj hranljivoj podlozi u Petrijevoj šolji I tako dokažu retke pojave kao što je mutacija. bakterijaMonokoke ili mikrokoke su pojedinačne koke koje nastaju poprečnom deobom ćelije.Stafilokoke su oblici koji imaju grozdast oblik u kome je veći broj koka medjusobno povezan tako da grade nepravilne grupacije. Ovi mikroorganizmi su nađeni samo u crevnom sistemu ovih riba. OBLICI MIKROORGANIZAMA Kod mikroorganizama postoje četiri osnovna oblika: okrugao. pa se može reći da su mikroorganizmi zahvaljujući malim dimenzijama. Ovi mikroorganizmi imaju sposobnost da u toku ontogenetskog razvića menjaju oblik ćelije. Virusi su najsitniji organizmi i njihova veličina se kreće od 20 do 2000 nm. Polimorfizam je karakterističan za sluzave bakterije iz roda Mixobacteria. smatraju se posebnim simbiontima a priroda te simbioze nije potpuno objašnjena.loptast najrasprostranjeniji oblik mikroorganizama i susrećemo ga kod svih grupa mikroorganizama.5.ogrlica) je takav oblik gde je više koka medjusobno povezano tako da obrazuju lanac. Mala veličina kosmopoliti Razultat brzog razmnožavanja je univerzalna rasprostranjenost mikroorganizama. koja je stanovnik Crvenog mora.oblik u kome je osam koka medjusobno povezano tako da grade paketić.5 nm. zaokružuje se i konačno prelazi u sporu. Takva pojava naziva se polimorfizam.naročito su zastupljeni kod bakterija. do sada opisana je Epulopiscium fishelsoni. Protozoe spadaju u grupu krupnijih mikroorganizama 2 do 200 nm. gljiva .Tetrade su četiri koke medjusobno povezane. Klijanjem spore obrazuje se vegetativna ćelija koja je u početku štapićasta a kasnije vretenasta.mnogo krupniji od bakterija. u obliku zavoja spirilum i u obliku više navoja spiroheta. Štapićast oblik je dosta zastupljen kod mikroorganizama.Okrugao oblik kod bakterija. Ovi oblici Sarcinenastaju kada se deoba ćelije vrši u tri ravni pod pravim uglom.7. izvijen. Prm : Bacillus subtilis 0. Enzimi zbog toga bivaju sintetisani samo onda kada kada je u okolnoj sredini prisutan odgovarajući supstrat.Kod sluzavih bakterija Sporocytophaga myxococcoides životni ciklus započinje klijanjem spore. U jednoj ćeliji bakterije iz roda Micrococcus ima mesta za samo 105 proteinskih molekula pa takva ćelija ne može stvarati enzime koji joj u tom momentu nisu potrebni.2 nm . štapićast. Kod bakterija cilindrični oblici.

Pod njihovim uticajem dolazi do promene oblika mikroorganizama.Kod mlade ćelije ima izgled homogene mase.Kapsule. čestice ribozoma. Molekule proteina u membrani mogu biti uređene na različite načine.70 . polinukleotid koji se sastoji od subjedinica – mononukleotida u čiji sastav ulaze purinska (adenin ili guanin) ili pirimidinska baza (timin ili citozin) fosforna kiselina i šećer dezoksiriboza. različitih mikroorganizama.Velike strukture u citoplazmi su DNK.coli dužina iznosi 1. kod E. Građa Prokariotske ćelije:citoplazma. npr.80 % Hemijski sastav i struktura citoplazme mikroorganizama zavisi od vrste. Citoplazmatčna membrana može da gradi različite invaginacije u obliku kesica ili spirala nazivaju se mezozomi. proteina itd. Extrahromozomalni elementi:Plazmidi. prozračna je a sa starošću struktura se menja. Fosfolipidi se sastoje od hidrofilne i hidrofobne grupe. mutna i elastična. povratiti normalan oblik.fosfolipidni dvosloj.Involucioni oblici su reaktivne forme. u disanju itd. U osnovi je izgradjena od fosfolipida (20 . vitamina. Kada uslovi za život mikroorganizama postanu povoljni samo neki od involucionih oblika mogu se ponovo smanjiti tj. transportna tRNA i ribozomalna rRNA.U citoplazmi se nalaze različite ćelijske strukture : nukleoid. Funkcije citoplazmatične membrane:Transport.L-forme. a šećer riboza umesto dezoksiriboze. Jasno je da je molekul DNK veoma izuvijan u ćeliji i može se uočiti pomoću elektronskog mikroskopa kao slabo kontrastna “ jedrova oblast” koja nije odvojena membranom od citoplazme. smatra se. purina.U citoplazmi se nalaze različite ćelijske strukture : nukleoid. Ovakva ćelija je sposobna da raste ali ne i da se razmnožava.70 %-mozaičan fluidni model.Jedarni materijal. Uloga ovih intracelularnih membranskih tvorevina je u sintezi ćelijskog zida. nazvani integralni mogu se iz membrane odstraniti samo nakon razaranja dvosloja. Citoplazma organele kod prokariota nema ćelijskog strujanja. kao i rastom ćelije u nepovoljnim životnim forme. Integralni proteini. prodiru u membranu potpuno. Prema Wotsonovom modelu molekula DNA se sastoji od dva polimera koji su uvijeni u dvojnu spiralu. nazvani periferni lagano se odstranjuju hemijskim metodama iz membrane. Najčešće se involucioni oblici dobijaju pod uticajem antibiotika i različitih otrova. mezozomi a kod eukariota različite organele CITOPLAZMATIČNA MEMBRANA Citoplazmatična membrana predstavlja visoko selektivnu barieru. starosti i uslova života mikroorganizama. Kod bakterija hromozom se sastoji od dvolančanog molekula DNK. To dinamično uređenje fosfolipdi i proteini opisuje se kao mozaičan fluidni model. tako je kod Bacillus cereus utvrđeno da se njegova debljina kretala od 5-10 m. Veličina obih ćelija je varijabilna i može dostići gigantske razmere. Ovaj molekul može biti veoma dug. ribozomi.transpozomi . i inkluzije. deobi genetskog materijala. Neki od tih proteina imaju kanale kroz koje materije ulaze i izlaze iz ćelije. za razliku od dvolančane DNA. komplementarnom lancu RNA je polinukleotid slične građe kao DNA s tom razlikom što u sastav pirimidinskih baza ulazi uracil umesto timina.Citoplazmatčna membrana može da gradi različite invaginacijemezozomi.L-f orme uslovima. To je pokretanje povezano s velikim brojem funkcija što ih obavlja citoplazmatična membrana.3 mm. Osim toga RNA se najčešće sastoji od jednog lanca polinukleotida. ameboidni. . već se pokreču potpuno slobodno unutar površine membrane. šećera. Svaka molekula fosfolipida ima dvoslojnu glavu koja se sastoji od fosfatne grupe i glicerola i ona je hidrofilna (privlači vodu) i u vodi topljiva.komleksna smeša organskih molekula: aminokiselina. U citoplazmi se nalazi i mnogo anorganskih jona.Debljina citoplazmatčne membrane je različita kod model. tako da oni postaju prošireni. Nepolarni repovi koji sadrže masne kiseline hidrofobni su i netopivi u vodi. pirimidina. Ostali proteini. razgranati.Biosinteza. Nukleoid ili hromozom tvorevina koja služi za očuvanje i prenošenje genetičke informacije. Medjutim bakterijska citoplazma najviše sadrži vode. lipida. što znači da je dužina oko 600 x od ćelije u kojoj se nalazi. Fosfolipidi i proteini u membrani nisu statični. kruškasti i u obliku drugih nepravilnih formi.Epizomi. Citoplazmatična membrana je tanka ćelijska membrana visoko selektivnu barieru Na elektronskim fotomikrografijama uočava se dvoslojna struktura . Preko ovih grupa povezuju se fosfolipidni molekuli dajući dvoslijnu membranu u kojoj se nalaze proteinski molekuli. U osnovi je izgradjena od fosfolipida (20 . ribozomi.nastaju starenjem ćelije. starosti i uslova života mikroorganizama.Produkcija energije. Neki od njih. mezozomi a kod eukariota različite organele.ćelijski zid. DNK je polimer. naziru se dve tamne crte sa svetlim prostorom između.70 %.30%) i proteina 50. Postoje tri tipa RNA i to Informaciona (mesendžer)RNA (I RNA). U spirali purinske i pirimidinske baze su povezane vodonikovim vezama čineći parove adenin– timin i guanin – citozin. Molekuli fosfolipida poređani su u dva niza.Organele za kretanje Prokariotske ćelije: CITOPLAZMA Citoplazma je gusta. Redosled purina i pirimidina u jednom lancu DNA određuje sekvencu u drugom. okruglasti.Sekrecija.30%) i proteina 50. Mezozomi su uglavnom prisutni kod grampozitivnih bakterija. Hemijski sastav i struktura citoplazme mikroorganizama zavisi od vrste.

Ribozomi su ćelijske strukture koje učestvuju u sintezi proteina. Magnetozomi su intercelularni kristali sačinjeni od magnetita (Fe3O4) koji prokariotskim ćelijama koje ga poseduju prenose trajni magnetni dipol. Metahromstska zrnca nalaze se kod algi. Unutrašnje membranske strukture U citoplazmi cijanobakterija nalaze se unutrašnje fotosintetske strukture sa hlorofilom I karotenoidima. autonomno se replicira van hromozoma i nosi genetičku informaciju za različite funkcije. Nagomilavaju se obično onda kada se ćelija nalazi u sredini bogatoj fosfatima. Kod većine nitrifikacionih i metanskih postoji jako razvijen sistem intracelelularnih membrana.S po Svedbergu Veličina i oblik molekula odredjuje brzinu sedimentacije. Usled inklinacije Zemljinog magnetnog polja. kod nekih bakterija. Komletna čestica ribozoma ima konstatu sedimentacije 70 S kod prokariota. cijanobakterija koriste gasne vakuole da bi kontrolisale njihov položaj u vodenom stubu. Gasne vakuole Cijanobakterije obavljaju fotosintezu i žive u morima i okeanima.na malu i veliku Svaka subjedinicu. koje pri infekciji tumefaciens.U citoplazmi se mogu naći i lipidne materije poly-b. te svaki molekul ima svoju konstantu sedimentacije.Segment TI plazmida koji se integriše u genom domaćina se naziva T-DNA. Interesantno je pomenuti TI plazmid. Biljna tkiva inficirana TI plazmidom sintetišu specifične organske molekule opine (supstance koje se inače ne nalaze u prirodi) TI plazmid je dobio primenu u metodama genetičkog inženjeringa za konstrukciju vektora. Tako naprimer sumporne bakterije mogu da sadrže veliku količinu sumpornih granula. Mnogi mikrobi koji sadrže magnetozome su akvatični organizmi koji ne rastu uspešno u uslovima atmosferske koncentracije kiseonika i koji detekcijom magnetnog polja i nizvodnim plivanjem sklanjaju se od kiseonika naviše u vodenom stubu. a u južnoj pak južno duž magnetnog polja. Inkluzija Kod nekih bakterija u citoplazmi se akumuliraju različite inkluzija .Aktivnost ribozoma u sintezi proteina se ispoljava samo kada su udruženi sa informacionom RNK koja nosi informaciju za sintezu specifičnih proteina.RNK i od oko 50 specifičnih proteina.. Granule predstavljaju izvor energij za te bakterije. Magnetozomi se prvenstveno mogu naći u akvatičnim bakterijama i u nekim jednoćelijskim algama (eukariote). Recipijent u konjugaciji PLAZMID je naziv za ekstrahromozomalnu DNA koja se ne integriše u hronozom. Izgleda da pored magnetozoma ovaj proces ne obuhvata nikakvu specijalnu mašineriju. često udruženi u agregate različite dužine. koji čine 40 do 50 % mase ćelije. Na ovaj način oni omogućavaju mikrobima da se orijentišu u magnetnom polju.Cirkularni deo DNA koji može da se integriše u hromozom naziva se epizomi (primer F faktor kod E. Magnetotetske bakterije se ponašaju tako što recimo u severnoj hemisferi plivaju severno duž magnetnog polja. pravougaonog ili pak u obliku šiljka kod nekih bakterija. uz čiju pomoć se vrši fotosinteza.hidroksibutirat i predstavlja rezervu ugljenika i energije. . Poseban tip RNK koji učestvuje u gradji ribozoma naziva se ribozomna RNK ( r-RNK)Svaka čestica ribozoma se može razdvojiti na dva nejednaka dela . Kod purpurnih sumpornih bakterija fotosintetski pigmenti lokalizovani su u hromatoforama.Ovi magnetozomi omogućavaju mikrobima da prate magnetno polje Zemlje.mononukleotida. Magnetozomi mogu biti kvadratnog oblika.biljnih patogena. Ovi genetički elementi imaju specifičnu osobinu da se premeštaju sa jednog dela istog hromozoma na drugi ili da “skaču” sa plazmida na hromozom ili sa jednog plazmida na drugi u istoj ćeliji. Volutinske granule kao što su metahromatske granule su polifosfati. Veća subjedinica 50 S se sastoji od dužeg lanca r. Veza u poliribozomima je ostvarena preko i-RNK. nađen kod Agrobacterium tumefaciens. TRANSPOZONI su mali fragmenti DNA veličine gena repliciraju se zajedno sa hromozomnim plazmidom na kome se nalaze. RNK je makromolekul. protozoa. biljnih ćelija dovode do stvaranja tumora. Vrlo su dugačka i karakteristična kod bakterije Corynebacterium diphteriae. mikrobi plivaju silazno (na dole). u cilju dobijanja optimalne količine svetlosti i nutritijenata. coli) F+ ćelije : donor u konjugaciji F.Postoji specijalna membrana oko magnetozoma koja vezuje magnetit za tačno definisanu oblast. transformacije biljnih ćelija dolazi usled integracije dela TI plazmida u genom biljke.polinukleotid koji se sastoji od subjedinica. Simbol S je oznaka za konstatu sedimentacije. Mala subjedinica označava se kao 30S i sastoji se od krajnjeg lanca RNK i od oko 20 specifičnih proteina. Ribozomi su izgradjeni od RNK i proteina. Može se smatrati da svaki mikrob ima mali magnet koji reaguje na magnetno polje u životnoj sredini. sličan je makromolekulu DNK. T-DNA se integriše na različitim mestima u hromozom biljne ćelije (dikotiledona). koji se nazivaju poliribozomi.cell: bakterije koje ne sadrže fertility factor. U magnetozomima koji se tek razvijaju uloga membrane je da vrši precipitaciju gvožđa kao Fe3O4. U ovim sredinama. dovodi do povećane sinteze biljnih hormona i prenosi se pri deobi ćelija u novoreplicirane genome. ali se uglavnom javlja kao jednolančani molekul.Kod prokariota se ribozomi nalaze u citoplazmi.

i D. meningokoke). KAPSULE Neke bakterije poseduju spoljašnji sluzavi omotač koji se naziva kapsula.povezani b-1-4 glikozidnim vezama u nizu I to nauzmenično Tetrapeptid. Citoplazmatska membrana kod ovih bakterija je specifična jer sadrži sterole. Stvara se u povoljnim uslovima za ćeliju: hranljiva podloga bogata šećerima. kao što su stene u brzim rekama.Građa prokariotne ćelije Ćelijski zid je čvrsta struktura koja odredjuje oblik bakterija i relativno je složene gradje Ćelijski zid bakterija drugačije je građe od ćelijskog zida arheobakterija.6 položaju a lanci su međusobno umreženi. Tipičan primer te pojave je bakterija Leuconostoc mesenteroides u fabrikama šećera. Staphylococcus aureus Escherichia coli Ćelijski zid kod grampozitivih bakterija . mureinski mešak. na korenu biljaka.glutamin. peptidoglikanSpecifičnom metodom bojenja po Gramu bakterije se mogu podeliti na grampozitivne i gramnegativne. Flagele pokreću bakterije kroz tečnost ponekad brzinom kao 100 mm u sekundi. na čovečijim zubima. a kod mnogih patogenih bakterija obezbedjuje preživljavanje u organizmu domaćina i nosilac je virulentnosti. i tkivu pa čak i na drugim bakterijama. Dekstran je polisaharid kod koga se jedinice glukoze povezuju u 1.L-alanin. Kapsula je genetičko obeležje nekih bakterija (pneumokoke. Mycoplasme nemaju ćelijski zid. Fina gradja flagela uočljiva je samo elektronskim mikroskopom. arheobakterija. D. odredjena optimalna koncentracija CO2 itd. Tetrapeptid Pentaglicinski mostovi. Iako je ova bakterija nepoželjna u šećeranama. Nekapsularni sojevi se odstranjuju fagocitozom.ekvivalentno 3000 dužine tela u sekundi. peptidoglikanatejholna kiselina.2nm) I makrokapsule (debljine>2nm) Kapsula ima ulogu da štiti bakterijsku ćeliju od nekih fizičkih i hemijskih faktora sredine. Bacillus anthracis stvara kapsulu sačinjenu od D-glutaminske kiseline i samo kapsularni sojevi uzrokuju antraks. koji. veruje se zaštićuju od osmodskog liziranja. Stvaranje kapsula može izostati ako ne postoje navedeni uslovi. a sa površine bakterijske ćelije ostranjuje se relativno lako. Prema debljini I konzistenciji razlikuju se mikrokapsule (>0. zahvaljujući kapsulama mogu se pričvrstiti na različite površine. Kapsula štiti bakteriju od dehidratacije a neke patogene bakterije štiti od proždiranja i razgradnje koju obavljaju leukociti i time doprinosi izazivanju bolesti. Osnovna komponenta ćelijskog zida koja daje čvrstinu je peptidoglikanpeptidoglikan kompleks polisahrida i peptida.bičevi Flagele su končaste tvorevine koje mogu biti različite dužine.flagelum . se naime uspešno primenjuje kao zamena za krvnu plazmu. Diaminopimelinska kiselina. Flagele se sastoje iz : Bazalnog tela .malo savitljiv. Neke bakterije. sitne su i lako prolaze kroz bakterijske filtre pa su svojevremeno mešane sa virusima. ORGANELE ZA KRETANJE FLAGELE . Komponente peptidoglikana NAG i NAM. ali je najčešće polisaharidne prirode. na osnovu njene sposobnosti sinteze dekstrana razvila se čitava nova industrija. koja je polimer glicerola i ribitola povezanih fosfo diestarskim vezama Unutar prokariota nalaze se organizmi koji nemaju ili imaju veoma malo materijala ćelijskog zida. molekul bez kraja i početka. Bacillus anthracis stvara kapsulu koja se samo sastoji od polipeptida (mali delovi proteina).murein. ili kompleks polisaharid-protein. Kapsula sprečava fagocitozu bakterije Klebsilla pneumoniae i omogućava joj da se pričvrsti i stvori kolonije u sistemu organa za disanje. Hemijski sastav kapsula varira. Dekstran. Ove bakterije u kratkom roku pretvaraju rastvor saharoze u želatinoznu masu koja se sastoji od dekstrana. Arheobakterije imaju ćelijski zid koji je izgrađen od šećera i proteina ali nikada pepridoglikana.alanin.više slojeva peptidoglikana-čvršći. ali po pravilu nekoliko puta duže od bakterijske ćelije. Patogeni i nepatogeni sojevi Steprococcus pneumoniae razlikuju se samo po prisustvu odnosno odsustvu kapsule. Specifična priroda kapsule može pomoći pri identifikaciji bakterija.

Gubi se kalcijum dipikolinat. Endospora se razlikuje od vegetativne ćelije po sadržaju vode. Aksijalni filamenti Spirohete su bakterije koje imaju jedinstvenu strukturu I način kretanja. Medjutim. Najvažnija odlika spora. pomažu bakteriji da se naseli na membrani sluzokože. kiseline i dr. DPA je konstatovana u velikoj količini u kombinaciji sa kalcijumom. Nakon toga sledi germinacija. Spore se uglavnom formiraju kod grampozitivnih bakterij Kod okruglih bakterija retko dolazi do formiranja spora.na oba pola čuperak Peritriha Sve bakterije nemaju flagele. prouzrokovač gonoreje. konservaciju. kuka povezuje bazalno telo i filament. Sporulacija zahteva sintezu nekih posebnih proteina. Pilli koji se nalaze kod bakteija Neisseria gonorrhoeae. Na dipikolinsku kiselinu otpada 5 do 10 % suve težine spore. DNA. vlakno prolazi kroz ćelijski zid i pruća se u u spoljašnju sredinu.polni pili. Kad nema pila.flagelina. spo gen usloviće formiranje zrele spore. Pili su proteinske prirode ali se razlikuju od flagela po vrsti proteina koji se naziva pilin. Spore se označavaju kao endogene i mogu se formirati na razlčitom mestu u ćeliji. Jedna od najpoznatijih spiroheta je Treponema palidum. Stanje mirovanja spora se može prekinuti različitim faktorima Ovaj proces započinje procesom aktivacije. oblici spora štapići. bakterije se ne mogu pričvrstiti I nema pojave bolesti.spo gen . Filament se sastoji od proteina. hemijski dezificiensi. Zahvaljujući ovoj sposobnosti vrsta preživljava i na taj način se omogućava odžavanje vrsta. Pili (Fimbrije) Pili su končasti izraštaji koji se nalaze na površini nekih bakterija. i smatra se obeležjem vrste. fotosintezu). koja predstavlja niz složenih morfoloških i biohemijskih promena u vegetativnoj ćeliji a javljaju se često kao rezultat nepovoljnih uslova života za ćeliju U osnovi procesa sporulacije su genetske promene koje će dovesti do ćelijske diferencijacije.pili. I kao rezultat nastaje vegetativna ćelija kao što je bila pre formiranja spore. kod nekih bakterija obezbedjuje spajanje dve ćelije u procesu konjugacije takozvane seks. bojenje . Do stvaranja spora dolazi u procesu sporogeneze. Kada se te bakterije pričvrste mogu prouzrokovati bolest. Sporin protein. Ova veza i doprinosi visokoj rezistenciji na povećanu temperaturu. Lofotriha . Kraći su i brojniji od flagela. Ona je lokalizovana u kori. Bitna karakteristika endospora je prisustvo velike količine dipikolinske kiseline. Uloga pila može biti različita.spore. Aksijalni filamenti ENDOSPORE kod BAKTERIJA Neke vrste bakterija produkuju oblike za preživljavanje. Aksijalni filamenti učvršćeni su na jednom kraju spirohete i imaju strukturu sličnu biču. Flagela Flagela Broj i raspored flagela je karakteristika vrste. clostridium. boje. Atriha Monotriha. Okrugle bakterije samo retko imaju flagele. uzročnik sifilisa. Poslednja faza u ovom procesu je početak sinteze RNA.stanje mirovanja i otpornosti . Ove rezistentne forme su metabolitički neaktivne i u tom obliku nema rasta. Rotacija filamenta izaziva da se spiralna ćelija rotira u protivnom smeru i pokreće se poput spirale. koji traje nekoliko minuta i uslovljen je poraston temperature i hraljivih komponenti u substratu. koji obuhvata gubitak otpornosti na temperaturu i hemijske agense. proteina. One se kreću pomoću aksijalnog filamenta (niti) snopova koji izlaze iz kraja ćelije ispod spoljnog omotača. koja se razlikuje od vegetativne ćelije su: odsustvo metaboličke aktivnosti. zračenje.rezistentnosti prema nizu fizčikih i hemijskih činilaca kao što su toplota. Formiranje spora teče kroz 7 faza. dok kod nekih vodenih mikroorganizama omogućavaju lepljenje ćelije za nepokretne objekte ili medjusobno slepljivanje i održavanje na površini vode (olakšava ishranu.više na jednom polu Amfitriha . kada dodje do poboljšanja uslova spora se vraća u vegetativnu formu. To se postiže aktivacijom sporo-specifičnog gena . plektridium štapići. koja je brz proces.Kuke (koleno) Vlakna -filamenta Bazalno telo se nalazi u citoplazmi.

Kod gljiva. Poseduju dvoslojnu membranu. Unutrašnjost mitohondrija ispunjava matriks koji se sastoji od proteina i lipida.) koji je polimer derivata šećera N. Kod nekih kvasca ćelijski zid je izgradjen od polisaharida manana (polimer manoze) i glukana. sadrže u ćelijskom zidu hitin ( interesantno je da se hitin nalazi i u spoljašnjem skeletu beskičmenjaka : rakova.g. Imaju složenu gradju. S obzirom na tu funkciju označavaju se kao elektrane eukariotne ćelije. . u sastav ćelijskog zida ulazi takodje šećer glukoza.acetilglukozamina. organele u kojima se odigravaju procesi disanja u ćeliji.OSNOVNA GRADJA EUKARIOTSKE ĆELIJE -složenija organizacija ćelije -slož enija organizacija ćelije Pored jedra koje je sopstvenom membranom odvojeno od citoplazme. Praživotinje uglavnom nemaju ćelijski zid. antibiotici kao što su penicilin i cefalosporin deluju tako da sprečavaju sintezu peptidoglikana. Hemijska stuktura je raznovrsna ali nije izgradjen od peptidoglikana i jednostavnije je gradje od ćelijskog zida kod prokariota. Bez obzira na malu veličinu mitohondrije su snažni producenti energije.sadrži RNK i ribozome. u eukariotskoj ćeliji se nalaze različite organele karakteristične gradje : mitohondrije. a uočena je i veza sa mitohondrijama i nekim drugim organelama. Mitohondrije Mitohondrije su organele u kojima se stvara energijom bogat ATP.tilakoide. Većina algi i gljiva imaju ćelijski zid koji daje čvrstinu i oblik ćelijama. Jedro je odvojeno od citoplazme jedarnom membranom. Teško je opisati tipičnu eukariotsku ćeliju alga. ribozome 70 S i autonomno se reprodukuju deljenjem. ER pokazuje kontinuitet sa jedrovom membranom. polimera šećera glukoze. gljiva praživotinja. i umesto njega imaju pelikulu.u kojima je smešten pigment hlorofil i karotenoid.5 do 1 m prečnika i nekoliko mikrometara dužine. U jedru se nalazi genetski materijal DNA i protein organizovan u hromozome.endoplazmatski retikulum. hloroplasti. Slično mitohondrijama imaju nabranu unutrašnju membranu koja stvara fotosintetičke lamele. Pre svega razvićem ER membrana ostvaruje se velika površina za metaboličke aktivnosti ćelije. Hromozomi se sastoje od molekula DNK za koje su vezani proteini. a nalaze se i slobodni u citolpazmi. Na površini i u samoj strukturi membrane nalaze se mnogobrojni enzimi i ribozomi. lizozomi i dr. Citoplazmatična membrana Citoplazmatična membrana kod eukariota po morfologiji i hemijskoj gradi je slična membrani kod prokariota s tom razlikom što pored fosfolipida i proteina sadrži organske molekule sterole (uglavnom holesterol). mnoge gljive.biljaka. silikat i dr. Aktivnost ribozoma u sintezi proteina je znatno povećana ukoliko su vezani za membranu retikuluma. gradeći mikrofibrile (končiće). Hloroplasti To su organele zadužene za fotosintezu. Osim toga. Osim celuloze u ćelijskom zidu se mogu naći i drugi šećeri kao i neorganski molekuli (kalcijumkarbonat. funkciju u sekreciji. Pored membrane koja okružuje citoplazmu. Funkcije ovog membranskog sistema su mnogobrojne i značajne za ćeliju. Osnovna karakteristika jedra eukariota je prisustvo nuklearne membrane.). Ovi veoma dugački molekuli celuloze se prepliću na specifičan način. Jedarce. Veličina tipične mitohondrije je oko 0. Mitohondrije poseduju DNK. Goldži. životinja Teš tipič Eukariotska ćelija Eukariotska Ćelijski zid je neuporedivo prostije građe od ćelijskog zida kod prokariota i važno je da nemaju ćelijski zid od j peptidoglikana. insekata. Ribozomi Ribozomi eukariota su slični ribozomima prokariota samo su nešto veći i teži sa karakterističnom sedimentacijom 80 slič neš već tež karakteristič S. koja se sastoji od dve paralelne membre od kojih je spoljašnja produžetak ER i predstavlja deo ER. Osim toga ER igra efikasnu ulogu u komunikaciji izmedju površine ćelije i unutrašnjih ćelijskih tvorevina.histoni.procese exocitoze u ćeliji. Ćelijski zid algi se sastoji od celuloze. Unutrašnja membrana je velike površine i ima brojne invaginacije kriste zahvaljujući poprečnim pregradama povećava se aktivna površina za biohemijsku aktivnost mitohondrija. Najčešće .jedno jedro ali u micelijumu gljiva nalaze se 2 pa i više jedara. Golđži komleks opisao ih 1898. Jedro Jedro je organela koju poseduju svi eukarioti. Ćelijski zid kod algi diatomea inpregriran je sa silikatima pa je njihov ćelijski zid veoma čvrst. U unutrašnjoj membrani su smešteni enzimi koji učestvuju u procesima stvaranja energije (ATP). koji prema medjusobnom vezivanju daju polimere: celulozu ili glukane. Hloroplasti sadrže DNA i ribozome 70 S i imaju izvesnu autonomnost u ćeliji.Ribozomi su vezani za ER. krupna organela koja se sastoji iz sistema cevčica proširenih na krajevima i okruženim sa loptastim mehurićima. kod eukariota postoji intracelularni membranski sistem.

Azotobacter chrooococcum. Plodonosna tela se mogu formirati u stromama koje se sastoje od mase gusto sabijenih i isprepletanih hifa.neke alge. Obrazovanje cisti je karakteristično i za neke bakterije. Prema obliku to su široko otvorena plodonosna tela u obliku pehara. pseudotecije. Zid oospora je debeo i citoplazma puna rezervnih hranljivih materija Artospore . U sastav zida ciste ulazi hitin.to su plodonosna tela u kojima se nalaze bazidiospore Oni mogu biti različitog oblika i izgleda.su specijalne tvorevine koje se nalaze pojedinačno ili u grupama na stromama. Ove spore imaju debele zidove i pune su glikogena i masti tako da kada se nadju u povoljnim uslovima veoma brzo klijaju u začetak micelije (vegetativno telo gljive) ili ćeliju koja se dalje razmnožava pupljenjem. .Candida Sklerocije su strukture koje se razlikuju po obliku. a nastaju od gusto sabijenih i isprepletanih hifa u kojima se smanjuje sadržaj vode a povećava količina rezervnih hranljivih materija. su delimično otvorena plodonosna tela najčešće kruškastog ili flašastog oblika u kojima se obrazuju askusi sa askosporama. piknidije. veličini i boji. sklerocije. Vlakna su bazalnim telašcom vezani za ćeliju. boje kao i unutrašnje organizacije. Hlamidospore su oblici za konzervaciju karakteristični za kvasce i neke druge vrste gljiva.pseudoparenhim i unutrašnji deo koji je znatno rastresitiji. kroz otvor piknidije konidije slepljene sa sluzi izlaze i spoljnu sredinu. Gljive obrazuju apotecije. ali su kraće i brojnije. gljive . Ciste su oblici za konzervaciju kod protozoa. Kleistotecije. Obično su tamne boje i loptastog ili kruškastog oblika.specifičnim srujanjem citoplazme (pseudopodije kod ameba). okružene sa devet perifernih vlakana. tako da to i nisu prava plodonosna tela. Svako vlakno je cevčica u čiji sastav ulaze identični proteinski molekuli. Apotecije-stvaraju neke vrste gljiva. Kada ponovo nastupe povoljni uslovi života iz oblika za konzervaciju se stvaraju normalne vegetativne ćelije koje nastavljaju sa rastom i razmnožavanjem. Sastoji se od dva centralna vlakna. Artospore i plodonosna tela. kleistotecije.rostrum. Najveći stepen organizacije je kod pečurki koje imaju dršku i klobuk šeširić. bazidiokarpe itd. Ciste okruglog oblika debelih zidova čime se povećava otpornost prema faktorima spoljašnje sredine. Zid artospora je debeo i izgradjen od lignina i kutina.hlamidospore. Peritecije imaju otvor -ostiola. nekih i algi.su loptasta zatvorena plodonosna tela u čijoj je unutrašnjosti smešten jedan ili mnoštvo askusa iz kojih se oslobadjaju askospore. celuloza kao i CaCO3 i SiO2. peritecije. Oblici za konzervaciju mikroorganizama U nepovoljnim uslovima za život mikroorganizmi počinju da obrazuju specifične tvorevine koje ih štite. Cilije organele za kretanje koje su slične flagelama. Svi mikroorganizmi nemaju sposobnost da stvaraju oblike za konzervaciju.Organele za kretanje Pokretne -skoro sve protozoa.članak) One nastaju segmentacijom hifa i pravougaonog su oblika. U takom pritajenom tj.tubulin. latentnom stanju mikroorganizmi mogu ostati veoma dugo. zdele ili diska a mogu biti različite veličine. peritecije. Oospore stvaraju predstavnici nekih gljiva i algi. ili organele za kretanje flagele i cilije flagele cilije Flagele eukariota su složenije gradje od prokariota. U njenoj unutrašnjosti nalaze se konidiofori sa konidijama. Ova plodonosna tela pručaju najbolju zaštitu askosporama.oospore. Citoplazma je dosta gusta i ima puno hranljivih materija. Bazidiokarpi. Strome se nalaze na miceliji ili na napadnutim biljnim delovima biljke kod parazitnih gljiva. Piknidije. Kretanje. Plodonosna tela-Stvaraju ih gljive.Oblici za konzervaciju kod eukariota su : ciste.(grčki arthros. Sklerocije imaju spoljni deo gde su hife sabijene ili povezane tako da su izgubile končast izgled i obrazuju tzv lažno tkivo. Pseudotecije-predstavljaju tvorevine koje sačinjavaju jedan ili više otvora formiranih u stromama.koji služi za oslobadjanje askusa sa askosporama i vrat.

biljnu ćeliju (biljni virus). pripajanje virusa za ćeliju. nikada obe. gliva. protozoa. tako je Vakcina virus krupan (300x200x200nm) a bakteriofag f2 MS2 24nm. van žive ćelije nisu u stanju da samostalno vrše metabolitičke procese i da se samostalno razmnožavaju Medjutim pošto nose genetičke informacije u svojoj nukleinskoj kiselini.Neophodno je da nukleinska kiselina virusa dospe u ćeliju domaćina i omogući dobijanje infektivnih kopija odgovarajućeg virusa.Osnovne etape životnog ciklusa su slične bilo da virus napada bakterijsku ćeliju ( bakteriofag). čiji je omotač od proteina upakovana je nukleinska kiselina sa velikom efikasnošću. biljka. Po obliku mogu biti izduženi (štapićasti. Virusi imaju raznovrsne oblike ali svi virusi imaju jedinstvenu građu. ADSORPCIJA PENETRRACIJA Lizogeni ciklus . koji se naziva kapsid. uočava se I izvesna heterogenost u pogledu veličine. polihedar. Kod nekih virusa kapsid je izgrađen od jednog tipa proteina. Repić je šuplja cevčica koja se kod nekih virusa završava pločicom sa šest veoma tankih kukica. genetički kontinuitet poseduju svi živi organizmi. Razmnožavanje virusa je jedinstveno u živom svetu: jedan virion može dati i do hiljadu svojih identčnih kopija. Kapsid se sastoji od kapsid identičnih strukturalnih komponenti.Virusi mogu živeti u ćelijama invertebrata. enzime i dr. dok je kod drugih izgrađen od više različitih tipova proteina. Ulazak nukleinske kiseline i ćeliju domaćina se vrši na razne načine ali ulasku uvek predhodi adsorpcija. Svaki virus sadži nukleinsku kiselinu koju okružuje proteinski omotač. U žive sisteme se virusi ubrajaju zahvaljujući osobini posedovanja genetičke informacije neophodne za sopstvenu replikaciju.mozaičnu bolest duvana izazivaju infekcioni agensi koji su sitnije od bakterija. Glava-po repić gradjen po tipu spiralne simetrije. Virusi su veoma sitni mikroorganizmi koji se ne mogu videti svetlosnim mikroskopom. algi. polimorfni. svoje rastenje i reprodukciju.tipu kubne simetrije. Procentualno učešće nukleinskih kiselina u odnosu na protein je različito. Ovaj proces dovodi do promena u ćeliji domaćina a u nekim slučajevima je kontrola metaboličkih procesa u ćeliji virusom potpuna. Virusi nisu ćelije jer poseduju samo jedan molekul nukleinske kiseline koja može biti DNK ili RNK a nemaju neophodne sastojke za stvaranje energije i sintezu proteina. Ovu osobinu odnosno. Čestica virusa se naziva viron i sastoji se od nukleinske kiseline : DNK ili RNK (nikada obe) i proteinskog omotača. Virusi koji napadaju bakterije. glavičasti). Nukleinska kiselina kod virusa je obavijena proteinskim omotačem. Virusi nemaju ćelijsku organizaciju -acelularni Nalaze se na najnižem stupnju organizacije živih sistema. odnosno razmnožavanje virusa. kapsomera. vertebrata. kod virusa influence 1% dok kod nekih bakteriofaga iznosi 50%. Ebola virus 970nm. ili životinjsku ćeliju (animalni virusi). Nukleinska kiselina kod virusa je cirkularna ili linearna. Kontakt ćelije i virusa omogućen je specifičnom hemijskom reakcijom izmedju molekula receptora na površini ćelije i kapsida virusa. U glavi faga. ulaskom u živu ćeliju virusi koriste ribozome. Iako su svi virusi izuzetno malih dimenzija ipak. ali mozaični virus duvana izolovao je prvi put američki hemičar Wendell Stanley 1935. Virusi imaju životni ciklus koji se sastoji iz više etapa i koji otpočinje uspešnom infekcijom ćelije domaćina. metabolizam inficirane ćelije prestaje i krajnji rezultat je smrt ćelije. čaurasti) Nukleinska kiselina i kapsid sačinjavaju nukleokapsid. Virusi se mogu podeliti u više tipova u zavisnosti od arhitekture kapsida-heliks. bakterija.bakteriofagi Glava.spiralni. domaćina za sintezu sopstvenih proteina.g. NUKLEINSKA KISELINA Virusi su izgrađeni od nukleinskih kiselina DNA ili RNA. OTROV Virusi su najsitniji i najednostavnije građeni mikroorganizmi Ruski bakteriolog Dmitri Ivanovski .ACELULARNI ORGANIZMI VIRUSI lat. končasti.

Mo. elemenata Patogene bakterije ( gotove organske materije). Metabolizam-skup svih hemijskih i biohemijskih reakcija koje se odigravaju u ćeliji mikroorganizama. U svakoj od reakcija učestvuju specifični enzimi. promenamorfologija ćelije. uslovi Hranljive materije iz spoljne sredine energiju neophodnu za odvijanje fizioloških procesa u ćeliji. Nutritienti se mogu podeliti u dve grupe : 1. 2. proteina. amino kiseline. a samim tim i različite puteve u procesima metabolizma.nutritient. Njihova funkcija nije u vezi sa imenom (mikro) već se ona vezuje za potrebu ćelija za ovim elemntima. Eukariotni mikroorganizmi su sposobni da sintetišu daleko veći broj belančevina od prokariotskih mikroorganizama. Metaboliza m-skup biosinteza ili anabolizam degradativni metabolizam ili katabolizam OSNOVNE KARAKTERISTIKE METABOLIZMA KOD MIKROORGANIZAMA načelo o biohemijskomm jedinstvu organizama načelo Biohemijska istraživanja su pokazala mikroorganizmi imaju mnogo zajedničkih osobina sa drugim živih organizama. Makronutritienti (CaFé Mg CHOPKNS). zahtevima prema izvorima C. kod prokariota jedna belančevina vrši veći broj funkcija. Hemijski sastav hranljivih materija Za normalan rast i razmnožavanje mikroorganizama potreban je veliki broj elemenata .Kafe magistra Hopkinsa. Potrebe mikroorganizama u hrani Ishrana je značajan fiziološki proces kod mikroorganizama kojim se vrši snadbevanje ćelije hranljivim materijama neophodnim za rast. Za normalan rast ćelije potrebna je odredjena količina hrane. Kod mikroorganizamastruktura ćelije utiče na proces metabolizma. kudikamo veća. Br. sintezi enzima (Mo. (da li su kraći metabolitički putevi primitivniji ili su nastali od složenijih metabolitičkih puteva ? Slični da ali razlikuju po svojoj visokoj biohemijskom aktivnošću. jer postoji povoljniji odnos izmedju površine i zapremine. Postoje organizmi koji za svoje potrebe zahtevaju veoma malu količinu hrane. Si. Caulobacter u vodi koja dugo stoji kao površinski sloj. U jednoj ćeliji Micrococcus sp.Metabole . Co. ali i njihova velika fiziološka raznovrsnost.Mlečne bakterije (određene amino kiseline). Pored ugljenika neophodan element je i azot. koja služi za metabolizam odredjenog substrata. Mikroorganizmi u procesima anabolizma koriste 25. Razmišljajući kako prehraniti sve veću ljudsku populaciju dolazi se do važnih podataka: govče mase 500kg. Mikroorganizmi njenom hemijskom sastavu i strukturi ka i brzini proticanja metabolitičkih reakcija. Ni. Svi biohemijski procesi koji se odvijaju u eukariotskoj ili prokariotskoj ćeliji odvijaju se pod dejstvom enzima. aromatične komponente. Substance koje se koriste u katabolizmu i anbolizmu označavaju se kao hrana. za isto vreme 500kg.59% energije dobijene u procesu katabolizmaMikroorganizmi se od drugih organizama razlikuju po veličini ćelije.FIZIOLOGIJA MIKROORGANIZAMA Fiziologija proučava sve fiziološke pojave i procese koji se odvijaju u životu mikroorganizama. Mikronutritienti Za život mikroorganizama neophodni su i mikroelementi. kvasca sintetiše više od 50kg.Mikroorganizmi sem toga imaju različite enzimatske sisteme.Mikroorganizmi mogu da koriste različite izvore ugljenika.5kg.postoje kraći i duži metabolitički putevi koji su rezultat duge evolucije. metabolički put. Hemijski sastav hrane i hemijski sastav ćelija mikroorganizama je veoma različit i zavisi od čitavog niza faktora. razviće i razmnožavanje. Osim razlike koja postoji izmedju mikroorganizama i drugih organizama prisutna je razlika izmedju samih mikroorganizama. Zn) itd.B. U procesima metabolizma mikroorganizmi mogu koristiti različite substrate. Ima mesta za samo 105 proteinskih molekula pa takva ćelija ne može stvarati enzime koji joj nisu potrebni. Pored toga ishranom se obezbedjuje enrgija koja se može odmah trošiti ili se pak akumulira u jedinjenja bogata energijom u ćeliji. Svakako da su male potrebe za hranom uslovljene i malom masom njihovih ćelija. Oni su neophodni za sintezu vitamina B12 (Co). što je povezano sa njihovim malim dimenzijama. Al. katabolizma utoliko su intezivniji i procesi anabolizma. N i drugih elemenata. Sekvenca reakcija. Ni. Mikronutritienti. preko niza intermedijera. Autotrofi Kod mikroorganizama su procesi katabolizma i anabolizma veoma povezani. Makronutritienti i 2. ISHRANA MIKROORGANIZAMA Osnovno svojstvo mikroorganizama njihova mala veličina. Mala veličina ćelije ima veliki značaj za brzinu proticanja biohemijskih reakcija. do krajnjeg produkta. Hranljive materije koje iz spoljne sredine ulaze u ćeliju podležu nizu hemijskih transformacija.grčki – mikroorganizama. Hg. Sintetiše u 24h 0. 1. ide od početnog materijala. masne kiseline. šećeri. Pošto svaka belančevina ima svoju funkciju. Više biljke i životinje imaju nepromenljivu količinu enzima. proteina.Ukoliko su intezivniji procesi povezani. . Zn. . uslovi spoljnje sredine morfologija ćelije.Ovih deset elemenata izgradjuju organsku materiju iz koje je izgradjena ćelija.Kod mikroorganizama je naprotiv fiziološka prilagenost enzima. . Tako se neke bakterije razmnožavaju i u destilovanoj vodi.

Značaj aktivnog transporta je veliki za bakterije koje uglavnom žive i aktivno metabolišu u prirodnim sredinama sa niskom koncentracijom hranljivih materija. jedru.90 %. AUTOTROFNI MIKROORGANIZMI-Ovi mikroorganizmi sami sebi stvaraju hranu koristeći jednostavna neorganska jedinjenja iz kojih sintetišu organska jedinjenja. . koji nemaju katalitička svojstva kao permeaze. U zavisnosti od veličine molekula i njihovog naelektisanja materije će prolaziti kroz citoplazmatičnu membranu u oba pravca. materija Voda u ćeliji se najviše nalazi u slobodnom obliku. ćelijskom zidu. mnogi šećeri i njihovi derivati se fosforilišu prolaskom kroz membranu i kao takvi ne mogu da se vrate nazad. Od organskih komponenti najviše ima belančevina 50 . proces je brži i specifičniji. To je nespecifičan i uglavnom spor proces koji se dešava pri razlici u koncentracijama rastvora spoljašnje sredine i ćelije. Energija stvorena u toku metabolizma se koristi da se jačina veze koja se stvara izmedju permeaze i laktoze na spoljašnjoj površini membrane znatno smanji na unutrašnjoj membrani. Medjutim za razliku od pasivne difuzije. ali su one male. USVAJANJE UGLJENIKA-Ugljenik čini 50% od suve mase ćelija jedan je od najznačjnijih elemenata u ishrani mikroorganizama. posredstvom specifične permeaze (beta-galaktozidna permeaza) i uz utrošak energije. Za sintezu je potrebna energija. te nema utroška energije.coli. Mali molekuli i elektroliti mogu prolaziti iz spoljašnje sredine u ćeliju na više načina. Izolovano je preko 100 specifičnih “nosača” koji stvaraju komplekse sa aminokiselinama. Prema načinu usvajanja ugljenika mikroorganizmi se dele na autotrofe. heterotrofe i miksotrofe. Vitamin K. šećerima. Takve uslove ćelija ne bi mogla da preživi ukoliko bi se isključivo hranila putem pasivne difuzije.). Lipidi kod bakterija mogu biti u slobodnom obliku ali se najčešće nalaze u vezanom stanju stvarajući gigantske molekule. uz pomoć permeaze i uz utrošak energije. Permeaze se vezuju za specifične molekule na spoljašnjoj površini membrane. membrani. masti. Autotrofni mikroorganizmi koriste ugljenik iz ugljen dioksida i karbonata. time olakšavaju prolazak kroz membranu i disociraju se na unutrašnjoj površini membrane. MEHANIZAM USVAJANJA HRANLJIVIH MATERIJA Materije potrebne za ishranu mikroorganizama nalaze se u sredinama koji ih okružuju. AKTIVNI TRANSPORT-Ovo je veoma brz i specifičan proces koji omogućava akumulaciju hranljivih materija u ćeliji nasuprot gradijentu koncentracije. Transportni sistemi u citoplazmatičnoj membrani bakterija su najbolje proučeni. Zahvaljujući vodi omogućeno je odvijanje svih biohemijskih procesa u ćeliji. zrnca sumpora. Specifičan gen (lacY) kontroliše sintezu laktozne permeaze. glikogen. nitrata. zatim šećera 10.30%. purini i pirimidini. hrane i starosti ćelije. Biotin.permeaza. kod bakterija može doći do specifične modifikacije koja ne dozvoljava prolaz molekula kroz ćelijsku membranu. a manjim delom kao hidratisana i jonski vezana voda. Kada količina vode u ćeliji padne ispod ispod odredjenog minumuma dolazi do zaustavljanja rast a potom i do smrti. što omogućava brži ulazak laktoze u ćeliju od njenog izlaska. učestvuju u transportu hranljivih materija. Proteini se nalaze u citoplazmi. a potreban N iz amonijaka. Proces omogućava da rastvori u energije ćeliji budu 100. aktivan transport je često vezan za prisustvo nosača. Bacillus mycoides 88%. Na primer. rastvorljivih proteina u periplazmatičnom prostoru. težeći izjednačavanju koncentracija. Mutacija u ovom genu onemogućava transport i metabolizam laktoze i pored toga što su enzimi za metabolizam laktoze prisutni u ćeliji. amino kiseline.20 % i lipida 1 . već se zadržavaju u ćeliji. Hemijski sastav mikroorganizama Hemijski sastav mikroorganizama je veoma različit i zavisi od vrste mikroorganizama. stepena aeracije. Sadržaj mineralnih materija je uglavnom oko 10%.1000 puta koncentrisaniji od rastvora u spoljašnjoj sredini. OLAKŠANA DIFUZIJA-je proces sličan prethodnom. voda ulazi i izlazi iz ćelije pasivnom difuzijom. Pored aktivnog transporta u kome ne dolazi do hemijske promene molekula. Na primer.80%. Mikroorganizmi u ishrani koriste prosta i složena ugljenikova jedinjenja. neorganskim jonima itd. Riboflavin . Neke vrste mikroorganizama mogu u svojim ćelijama da nakupe različite akumulativne materije kao što su skrob. nitrita. Postoje razlike u sadržaju amino kiselina u proteinima mikroorganizama ove razlike mogu nastati i zbog sadržaja hranljive sredine. Od ovih jedinjenja mikroorganizmi sintetišu organku materiju. Prema izvoru energije autotrofi se dele na HEMOTROFE I FOTOTROFE. PASIVNI TRANSPORT ili PASIVNA DIFUZIJA-Ovo je najednostavniji mehanizam transporta materija. medjutim odigrava se uz pomoć specifičnih proteina membrane . Kod gramnegativnih bakterija. dok ostatak U čini suva materijaAzotobacter chrococum ima 85% vode Bacterium coli73%.U proseku u ćeliji mikroorganizama najviše ima vode 75.Faktori rasta su specifične organske komponente koji su potrebni mikroorganizmima u malim količinama ali sami mikroorganizmi ne mogu da ih sintetišu. Kao kod pasivnog transporta molekuli se prenose sa višoj ka nižoj koncentraciji. i tako zajedno sa permeazama. Ovaj proces je čest kod eukariota i veoma je redak kod prokariota. Jedan od mnogobrojnih primera aktivnog transporta kod bakterija je dobro proučen transport šećera laktoze kod E. ulja. Najčešće su to vitamini (Tiamin B-1.

gljive. Heterotrofi koji koriste u ishrani živu organsku materiju nazivaju se paraziti. aminoheterotrofe Aminoautotrofni mikroorganizmi sintetišu belančevine iz prostih oblika mineralnog ili elementarnog azota. Pojedine autotrofne sumporne i gvoždjevite bakterije u sredini sa više organske materije prelaze na heterotrofan način ishrane. koje vrše oksidaciju amonijaka do nitrata. razgradnje proteina do amonijaka .Veliki broj bakterija može da koristi nitritni i nitratni oblik azota za sintezu svojih belančevina.. amonijum laktat.7 x 105J H2S + 1 1/2O2 = S + H2O + 1. Bakterije koje vrše redukciju nitrata do elementarnog azota nazivaju se denitrifikatori. Ova grupa je najzastupljenija u prirodi. U ovu grupu spadaju mnoge bakterije. Rizobijum. Na osnovu toga šta koriste kao izcor ugljenika ovi mikroorganizmi se dele na : 1. elementarnom obliku. masti i belančevine. Hemoheterotrofi Hemoautotrofi mikroorganizmi koriste ugljenik iz CO2. Fe2+. Usvajanje elementarnog azota. odnosno oksidacijom neorganskih ali i organskih jedinjenja. vodonične bakterije koje oksidišu H do H2O. kao i mikroorganizmi koji koriste azot iz amonijaka. crvene i zelene sumporne bakterije F o t o h e t e r o t r o f n i . U ovu grupu spadaju crvene i zelene nesumporne bakterije. u ovu grupu spadaju. Oni žive u biljnim i životinjskim tkivima i obično izazivaju odredjene bolesti pa se zato nazivaju i patogeni mikroorganizmi. Ovi heterotrofi nazivaju se saprofiti. U ovu grupu spadaju nitrifikacione bakterije. HETEROTROFNI MIKROORGANIZMI Ovi mikroorganizmi kao izvor ugljenika koriste razna organska jedinjenja u prvom redu šećere.3 x 105J 2FeCO3+ 1 1/2O2 + 3H2O = 2Fe(OH)3 + 1. U ovu grupu spadaju mikroorganizmi koji koriste molekularni azot iz vazduha. . već moraju da koriste gotove amino mikroorganizmikiseline iz peptona i belančevina. FOTOTROFI Ova grupa mikroorganizama energiju potrebnu za sintezu organske materije dobija od sunčeve svetlosti i na taj način sinteza organske materije označva se kao fotosinteza.Ovi mikroorganizmi kao izvor nergije koiste sunčeve zrake a kao izvor ugljenika koriste neka prosta orgnska jedinjenja. amonijum karbonat. Hemoautotrofi. nitrati. zatim u obliku neorganskih komponenti (amonijak.7 x 105J Hemoheterotrofi -Ovi mikroorganizmi ugljenik dobijaju iz organskih jedinjenja a i neophodnu energiju dobijaju iz organskih jedinjenja. NO2. Oni su široko rasprostranjeni u prirodi. Na osnovu toga izvršena je podela na : 1. Fotoautotrofne i 2. U odnosu na usvajanje azota svi mikroorganizmi se dele na: aminoautotrofe. zatim sumporne bakterije koje oksidišu H2S do sumpora.amonijum fosfat. proste i složene belančevine). pa iz propionske kiseline i CO2 grade ćilibarnu kiselinu. Fotoheterotrofne F o t o a u t o t r o f n i organizmi koriste sunčevu svetlost za proces sinteze a kao izvor ugljenika koriste CO2.) u obliku organskih jedinjenja (amino kiselina. Kod aminoheterotrofa razlikujemo dve grupe : paraziti koji za sintezu belančevina koriste amino kiseline iz živih organizama. S2O3. alge gljive.0 x 105J H2+ 1 1/2O2= H2O + 2. Azotobakter. Aminoheterotrofni mikroorganizmi-ne mogu da sintetišu amino kiseline. zemljištu.ovi mikroorganizmi nazivaju se azotofiksatori. Propionske bakterije mogu kao dopunski izvor ugljenika koristriti CO2. vodi. S0. Proteolitski mikroorganizmi su veoma rasprostranjeni u zemljištu u igraju značajnu ulogu u procesu amonifikacije tj. nitrata i nitrita. Žive u zemljištu i vodama. bakterije iz rodova Bradirizobijum. S03. Anabena. U prirodi se nalazi u slobodnom.za sintezu organske materije.Neke vrste bakterija i gljiva mogu da usvajaju azot iz amonijumovih soli.7 x 105J S + 1 1/2O2 = H2SO4 +5. do ferihidroksida. Miksotrofni mikroorganizmi -Ova vrsta mikroorganizama može da koristi autotrofan i heterotrofan način ishrane. i proteolitski mikroorganizmi koji koriste amino kiseline iz mrtvih organizama. Veliki broj heterotrofa koristi mrtvu organsku materiju.H e m o t r o f n i organizmi energiju za sintezu organske materije dobijaju u toku procesa hemosinteze. 2. U ovu grupu spadaju cianobakterije .Nostoc. gvoždjevite bakterije koje oksidišu Fe2+.Usvajanje azita iz soli amonijak. protozoe. Energiju za te procese dobijaju iz oksidacije neorganskih jedinjenja NH4. Azospirillum.8 x 105J HNO2 + 1 1/2O2 = HNO3 + 0.Usvajanje nitratnog azota. U ovu grupu spadaju -cijanobakterije. nitriti. USVAJANJE AZOTA Azot je veoma važan element jer ulazi u sastav svih belančevina protoplazme i jedra. bakterije. NH3 + 1 1/2O2 = HNO2 + H2O + 2.

kalcijum. Troponema paladum (sifilis) uzgaja se u testisima kunića i ne može se uzgajati na veštačkim podlogama. Razvoj metoda u mikrobiologiji omogućio je da se u laboratorijskim uslovima gaje mikroorganizmi pod kontrolom čoveka Pošto se izučavanjem jedinki može dobiti samo ograničena količina informacija. Populacije nastaju u manje ili više definisanim uslovima sredine nazivaju se kulture. Sumpor vodonik bakterije koriste i oksidišu ga preko elementarnog s do sulfata. Čiste kulture sadrže samo jednu vrstu organizama. Natrijum METABOLIZAM RAST MIKROORGANIZAMA I KRIVA RASTA RAST MIKROORGANIZAMA Mikroorganizmi su metabolitske mašine sa velikim potencijalom za umnožavanje Mikroorganizmi rastu i razmnožavaju se u veoma heterogenim prirodnim sredinama. S druge srtane budući da smo s njima u neprekidnom dodiru. magnezijum. Natrijum. Pored toga ulazi u sastav jedinjenja bogatih energijom (ATP). natrijum i hlor.Izvor kalcijuma su njegove vodorastvorljive soli. Mikroorganizmi ga koriste iz različitih soli a najčešće iz soli fosforne kiseline K2HPO4 i KH2PO4. Ima važnu funkciju u svim Magnezijum procesima fermentacija. Mycobacterium leprae (uzročnik lepre) slabo. Kalcijum . samo jedan patogeni streptokok ubrzo može toliko povećati živih ćelija u telu da izazove visoku temperaturu ili čak smrt.Stimuliše sintzu nukleoproteida kao i aktivnost enzima fosfataze. Vrši aktivaciju enzima i potreban je ćeliji kao regulator reakcije sredine.redukcionih procesa. Ovi postupci su u osnovi slični za sve mikroorganizme. Zahvaljujući osobini da može da prelazi iz redukovanog u oksidisani oblik gvoždje je dobar katalizator oksido. Mikroorganizmi koriste S iz organskih i neorganskih jedinjenja. žrtve smo i njihovih štetnih aktivnosti. sumpor. DEFINICIJA RASTA . laboratorijskim uslovima. Sumpor -Ulazi u sastav amino kiselina cistina. koje su neophodne kako za uništavanje štetnih tako i za maksimalno korišćenje onih mikroorganizama koji na primer učestvuju u proizvodnji hrane ili sintezi antibiotika. a samim tim i u prenošenju naslednih osobina na potomstvo. Neke bakterije ne mogu rasti na sintetskim podlogama. za razliku od mešovite kulture koja sadrži više vrsta mikroorganizama. Izučavanje rasta mikroorganizama. Fosfor. faktora koji utiču na taj rast i mogućnost preživljavanja u različitim uslovima sredine značajni su za shvatanje fundamentalnih procesa. ali je život bez njega nemoguć. Na primer. paladum Dva osnovna postupka omogućavaju izučavanja u mikrobiologiji: izolovanje odredjenog mikroorganizma iz mešovite populacije i gajenje. Mikroorganizmi fosfor koriste iz neorganskih (fosfomobilizatori) i organskih (fosfomineralizatori) jedinjenja. Gvoždje. gvoždje.USVAJANJE OSTALIH ELEMENATA Najznačajnije materije neophodne u ishrani mikroorganizama su fosfor. kao i u biosintetičkim procesima. Kalijum.Značajan je u transformaciji ugljenih hidrata.Učestvuje kao katalizator mnogih biohemijskih reakcija. cisteina i metionina. ali i za primenu u metodama kontrole rasta. sastavljene od miliona jedinki. On ulazi u sastav citohroma koji su značajni za sintezu ATP.populacije. vitamina biotina i tiamina. Magnezijum.Veoma je značajan jer ulazi u sastav nukleoproteida. kalijum. kao i u sastav koenzima A.Potrebe mikroorganizama za gvoždjem su male. rast populacije u veštačkim. mikrobiolog proučava .On je neophodan za razvoj pojedinih mikrorganizama i veoma često je u kombinaciji sa hlorom.

odnosno vremenom potrebnim da se broj ćelija u populaciji udvostruči. RAST POPULACIJE Rast populacija bakterija je eksponencijalni (logaritamski) i posledica je umnožavanja jednoćelijskih organizama prostom deobom. mogu se prikazati krivom rasta. posledice ćelijskog rasta i deobe. koje se dobijaju zasejavanjem čiste kulture bakterija u sterilni medijum.). nukleinskih kiselina. kao i njihove intereakcije sa spoljašnjom sredinom. Uobičajeno je da se u mikrobiologiji meri rast populacije.koja obuhvata vremenski period od zasejavanja do početka deobe ćelija. promenjen pH i nagomilana velika količina toksičnih materija. ukoliko su ćelije tretirane agensima koji ih oštećuju kao i ako su ćelije iz bogatog hranljivog medijuma prenete u siromašni medijum. a može varirati od nekoliko sati do nekoliko dana. Broj ćelija je konstatan jer se jedan deo ćelija može nalaziti u aktivnoj deobi. pri čemu se ćelija podeli na dve kćerke ćelije. Ćelije u ovoj fazi su mlade i veoma biohemijski aktivne. Konvencionalno se rast populacije iskazuje vremenom generacije. Ukoliko se rast dešava u odsustvu ćelijskih deoba.Rast se može definisati kao kvantitativno povećanje ćelijskih sastojaka i struktura. Brzina ćelijskih deoba zavisi od spoljašnjih uslova (T. RAST Potrebno je razlikovati rast individulanih ćelija i rast populacija ćelija. od četri osam itd. sastava medijuma i genetičkih karakteristika vrste. Vremenski period u kome se ćelije nalaze u lag fazi zavisi od niza faktora. npr. duži je ukoliko su ćelije zaejane iz stare kulture. dok drugi deo ćelija odumire. pH. KRIVA RASTA Prva faza je lag faza . KRIVA RASTA BAKTERIJA Karakteristične sekvence u rastu populacije. od dve postaju četiri. Rast populacije rezultuje u povećanju broja ćelija. medjutim veoma intezibni biohemijski procesi se odigravaju u ćeliji : sinteza proteina.početna faza. Stacionarna faza je faza u kojoj se broj živih ćelija ne uvećava. kao i drugih ćelijskih struktura. Kod bakterijskih kultura rast se obično zaustavlja kada populacija dostigne 109 ćelija/ml. Alternativno.faza adaptacije. Informacije o rastu individualnih bakterija se može dobiti izučavanjem sinhronih kultura. Faza odumiranja otpočinje smanjenjem ukupnog broja živih ćelija u populaciji. uvećava se masa ćelija itd. odnosno kulture koja se kultura sastoji od ćelija koje se nalaze u istoj fazi rasta. Rast ćelije rezultuje u porastu veličine i težine i najčešće predhodi ćelijskoj deobi. itd. RAST POPULACIJE Brzina rasta mikroorganizama je važan parametar u mikrobiologiji koji omogućava predvidjanje koncentracije organizama u vremenu i služi kao osetljiv indikator stanja mikroorganizama. Uveliko je smanjena količina hranljivih materija. Broj ćelija ne raste. Vreme trajana odumiranja je različito za različite mikroorganizme. Dužina trajanja stacionarne faze zavisi od vrste mikroorganizama i uslova sredine. . rast je praćen ćelijskom deobom što rezultira povećanjem broja ćelija. kod većine organizama. brzina rasta se može izraziti brojem generacija na sat (min). KRIVA RASTA SINHRONI RAST Iako populacija može da raste konstantnom brzinom sve ćelije u populaciji se ne dele istovremeno. Kriva rasta je grafički prikaz odnosa broja ćelija u populaciji i vremena inkubacije kulture. Medjutim. Log ili eksponencijalna fazaje faza aktivnih deoba ćelija u populaciji geometrijskom progresijom. Rezultat veoma aktivnih metabolitičkih procesa u prethodnoj gazi je promena u sastavu podloge : neki sastojci su utrošeni a nakupljaju se toksični podukti metabolizma. dolazi do povećanja veličine i težine ćelije.

biohemije (katabolizam i sinteza) kao i primenu u farmaceutskoj. O2). Kod bakterija koje su uniformne veličine. ispiranjem svežim rastvorom sa filtra se odlepe novopodeljene ćelije. može se izvršiti selekcija ćelija koje se nalaze u istoj fazi primenom diferencijalnog centrifugiranja odredjene kulture.pH. Jedna od veoma efikasnih metoda je Helmstetter. Sinhrone kultue se uglavnom koriste za dobijannje dovoljno ćelijskog materijala za biohemijska izučavanja. METODE ZA MERENJE MIKROBIJALNOG RASTA Za odredjivanje ćelijske mase najčešće se koriste spektrofotometriske i nefelometrijske metode. KONTINUALNA KULTURA Na uprošćenoj šemi sistema za kontinualnu kulturu vidi se da je komora za rast u vezi sa rezervoarom sa sterilnim hranljivim rastvorom iz koga se stalno dodaje sveža podloga u sredinu u kojoj mikroorganizmi rastu. bez dodavanja hranljivih materija ili uklanjanja produkata metabolizma. odredjivanjem količine nekih ćelijskih sastojaka (proteina. industrijama. Prednosti gajenja bakterija u kontinualnoj kulturi su različite: stalni izvor ćelija u eksponencijalnoj fazi rasta na relativno niskoj koncentraciji hranljivog rastvora omogućava izučavanja iz oblasti genetike (selekcija mutanata). suspenzije koje sadrže oko 106 ćelija/ml su potpuno bistre. omogućava se konstantna gustina bakterija u komori za rast.Cummingsova tehnika koja se bazira na principu da se neke bakterijske ćelije jače lepe od drugih na filtre . METODE ZA MERENJE MIKROBIJALNOG RASTA Postoji više načina za odredjivanje ćelijske mase: merenjem suve ili vlažne težine odredjenog volumena kulture. Filtriranjem asihrone kulture ćelije se lepe za filtre. The synchronous growth of a bacterial population. čija je brzina rasta regulisana koncentracijom hranljivog rastvora. gajenje bakterija u kulturi odredjenog volumena.nitrocelulozne).SINHRONI RAST Merenje rasta takvih kultura je ekvivalentno merenju rasta individualnih ćelija.bakterije) odbijaju svetlost koja prolazi koja prolazi kroz njihovu suspenziju. pored mase može se meriti i broj ćelija očitavanjem na svetlosnom detektoru. Stalnim dodavanjem i uklanjanjem rastvora odredjenom brzinom. omogućen je neprekidan rast mikroorganizama. Količina odbijene svetlosti je proporcijonalna masi prisutnih čestica (odnosno ćelija). Medjutim spektrofotometrijska merenja su primenjljiva pri relativno visokim koncentracijama bakterija. prehrambenoj i dr. a device for the continuous culture of bacteria. nukleinske kiseline). Schematic diagram of a chemostat. uzastopnim menjanjem temperature na kojoj rastu bakterije ili dodavanjem sveže podloge kulturi na početku stacionarne faze rasta. višak rastvora. metode za dobijanje sinhronih kultura : menjanje spoljašnih uslova gajenja kulture: npr. koje se zasnivaju na činjenici da sitne čestice (npr. Osim toga iz komore za rast stalno curi preko sifona. . KONTINUALNA KULTURA BAKTERIJA Populacija mikroorganizama se može održavati u eksponencijalnoj fazi rasta za duži period vremena korišćenjem kontinualne kulture. te su potrebne znatne količine kultura od 100 ml i više (jedna bakterijska ćelija je teška oko 50 x10-13g. Nedostatak većine metoda je nedovoljna osetljivost. kao i odredjivanje optičke gustine (apsorpcije) kulture. Kao što je već opisano. SINHRONI RAST Alternativno. dok 107 ćelija/ml dovodi do slabog zamućenja.). ekologije (efekat T. populacija raste eksponencijalno u ograničenom vremenskom periodu. Medjutim konstrukcijom posebnog aparata hemostata. Sinhrona kultura je veoma kratkog veka. te se dobija sinhrona kultura.

još uvek su nedovoljno razjašnjene. Bacterial growth by binary fission. . Na istoj temperaturi. rast i reprodikciju individualne ćelije i rast i povećanje populacije mikrobne kulture. dok kod gramnegativnih bakterija novosintetisani materijal se umeće medju slojeve starog ćelijskog zida. segregacija DNA u ćerke ćelije itd. odnos broja ćelija/ćelijska masa.Osim toga. jedna ćelija se podeli na dve kćerke ćelije nakon što je udvostručila svoju težinu i veličinu (binarna deoba). Treba posmatrati dva fenomena. stvaraju se popreče septe i konačno dolazi do fizičkog razdvajanja čelije. Metode za odredjivanje broja jednoćelijskih mikroorganizama u suspenziji mogu biti direktne: brojanjem ćelija u tačno odredjenom volumenu. Pored reprodukcije binarnom fuzijom prokarioti se razmnožavaju aseksualno (bespolno) : pupljenje. Pupljenje je karakteristično za kvasce. formiranje poprečnih septuma. coli. Neki od procesa bitnih za kontinualan rast i deobu su opšte prirode.coli Replikacija kružnog bakterijskog hromozoma vezanog za citoplazmatičnu membanu započinje sa jednog mesta i odvija se u dva pravca. bez obzira na brzinu ćelijskog rasta deoba otpočinje oko 20 minuta posle udvajanja hromozoma. Reprodukcija eukariotnih organizama Seksualna reprodukcija. Pošto je odbijanje svetlosti proporcijonalno ćelijskoj masi. stvaranje energije. Taj pupoljak se povećava i najzad dobija veličinu majke ćelije i odvaja se od matične ćelije. Kordinacija replikacije i segregacije DNA sa čelijskom deobom je izučavana kod E. dividing by binary fission (TEM x92. Svaka konidija može da se razvije u novi organizam.konidije. fragmentacija i egzospore Neke bakterije kao Rhodopseudomonas acidophila reprodukuju se pupljenjem.750). Gameti mogu biti iste veličine (izogameti) izogamija kada su gameti različite veličine (heterogameti) heterogamija kao savršeniji oblik razmnožavanja predstavlja obrazovanje jajne ćelije u oogoniji i pokretnih spermatozoida u anteridiji. E. čelijske deobe Vreme replikacije je relativno konstantno kod E. Bakterije koje se odlikuju filamentoznim rastom kao što je Nocardia reprodukuju se fragmentacijom. Specifični procesi koji se dešavaju u toku rasta i deobe bakterijske ćelije kao sinteza novog ćelijskog zida. naprimer korišćenje substrata.coli koja raste na 370C i iznosi približno 40 min. U toku rasta i deobe bakterijske ćelije dešava se čitav niz citoloških i biohemijskih promena. za odredjene uslove rasta i za svaku vrstu organizama neophodno je odrediti kalibracione krive. Sinteza novog ćelijskog zida je ograničena na odredjene regione postojećeg ćelijskog zida : kod grampozitivnih bakterija novi ćelijski zid se sintetiše na mestu stvaranja septuma. Genus Streptomyces i druge aktinomicete produkuju egzospore. fission Rod-Shaped Bacterium. DEOBA INDIVIDUALNE ĆELIJE Najveći broj bakterija razmnožava se prostom ćelijskom deobom. po završetku repliokacije novoformirani hromozom se vezuje za novo mesto na membrani. Rastom membrane udaljavaju se mesta za koja su vezani hromozomi. Zigoti sadrže miksture genetskog matrijala od dva organizma. biosinteza i td. Spajanje jajne ćelije i spermatozoida naziva se oogamija. veće ćelije će odbijati više svetlosti od sitnijih. i proces počinje pojavom malog ispupčenja na ćeliji.gameti i fuzijom gameta nastaju zigoti . koje se razvijaju u hife. u specijalnim komorama pod mikrooskopom ili indirektne metode : zasejavanjem na čvrstu podlogu i brojanjem kolonija nastalih rastom živh ćelija posle odredjenog vremena. Kod polne reprodukcije formiraju se polne ćelije.

stereohemijska i relativna specifičnost. dok enzim ostaje nepromenjen : E + S ES E+P Nitrogenasa Nitrogenasa Prosti i složeni enzimi Mnogi su enzimi samo proteini i nazivaju se prosti enzimi. silaža stočne hrane itd. a velik broj je dobijen u kristalnom obliku. je između 1 do 1000 a i do 500000. 1000 molekula proteina i 4 molekula RNA. Mg.Kod grupne specifičnosti enzimi deluju na grupu srodnih jedinjenja. Stereohemijska specifičnost je karakteristična za optičke stereoizomere. Kod relativne specifičnosti enzimi deluju na jedinjenja koja po hemijskom sastavu pripadaju različitim grupama. Postoji apsolutna. Primarnu strukturu enzima čini specifična polipeptidna sekvenca amino kiselina.B12). Ljudi su stolećima koristili rad enzima i ne sluteći da oni kao i mikroorganizmi postoje. Mn. Zn) koji su u nekim slučajevima trajno vezani za enzim. K. Uz učešće enzima komponente ćelije se sintetišu velikom brzinom. E. Enzimi imaju osobinu da deluju veoma dugo. Opisano je oko 2000 enzima.Brzina enzimske reakcije je direktno zavisna od koncentracije enzima i substrata (do nivoa “zasićenosti” enzima substratom) substratom) Različiti spoljašnji činioci utiču na brzinu enzimske reakcije.Ca. -”komandir”. Koenzim je uvek nebelančevinaste prirode i on obavlja hemijske promene odredjujući pravac i brzinu reakcije.Kod nekih vrsta protozoa.). U zavisnosti od primarne strukture. samorastvaranja pod dejstvom sopstvenih enzima. polipepridni lanac se može specifično uviti dajući sekundarnu i tercijarnu strukturu. mostića. hemijske materije. kao I radijacija. dok inhibitori mogu biti joni teških metala. Može biti organske i neorganske prurode (soli Fe. ENZIMSKA specifičnost specifičnost Apsolutna specifičnost se ogleda u delovanju enzima samo na jedan substrat.Enzimi pokazuju specifičnost na substrat na koji deluju.B2. U optimslnim uslovima koje su više od 10 milijardi pua brže od reakcija kada se odvijaju bez enzima. Ta dugotranost je ponekad tako velika da enzimi dejuju i posle izumiranja ćelije. Aktivatori mogu biti joni metala (Na. Tako proteaze deluju na peptidne veze raznih belančevina. To ima značaja jer posle smrti dolazi do autolize ćelije tj. a k t i v n a mesta. Mo. formiraju se regioni. . Enzim je u osnovi izgradjen od amino kiselina. Na primer u odredjenom regionu ph vrdnosti ili t 0 . kiseljenja mleka. grupna. KARAKTERISTIKE ENZIMA . Apoenzim uspostavlja vezu sa materijom na koju će delovati. (1g invertaze hidrolizuje 1 tonu saharoze). Preko aktivnog mesta dolazi do specifične kombinacije substrata S i enzima E koji daju komleks Enimsubstrat ES i najzad promenu substrata u produkt reakcije P. bakterija i algi zastupljena je konjugacija gde se sadržaj dveju ćelija spaja preko konjugacionog kanala tj. Zahvaljujući autolizi omogućeno je dovršavanje procesa sazrevanja sireva. odnosno aktivan je samo holoenzim. Enzimi imaju specifičnu trodimenzionalnu strukturu. coli strains undergoing conjugation (TEM x27. Cu).u malim količinama imaju veliku aktivnost. Za razliku od njih složeni enzimi imaju I ne proteinsku grupu.to je “oficir za vezu”. Aktivnost enzima zavisi od aktivatora i inhibitora. u svakoj sekundi se sintetiše 4000 molekula masti. deluje u kombinaciji sa neproteinskim molekulom -koenzimom ili prostetička grupa.Na njih deluju ekološki faktori. Enzimi se ne troše i ne menjaju u toku reakcije. Brzina reakcije se smanjuje i aktivnost enzima se može izgubiti pri vrednostima koje se udaljuju od optimuma. O enzimima se njima dugo znalo. Konformacija enzima odredjuje njegovu striktnu specifičnost: na površini molekule. enzim ima optimum u kome je brzina reakcije najveća. tzv. Maksimum delovanja enzima u odredjenoj sredini se postiže nakon najveće brojnosti mikroorganizama posle čega dolazi i do autolize ćelije. Koenzim Je termostabilan i prostijeg hemijskog sastava. Mnogi koenzimi su fosforni estri raznih vitamina (B1.(Arginaza deluje na L-arginin ali ne i na D-arginin. Broj molekula substrata koji koje izmeni jedan molekul enzima u sekundi.coli koja se aktivno deli svakih 60 min.apoenzim. Povećana temperatura može izazvati denaturaciju proteina.Proteinski deo enzima. (Ureaza hidrolizuje ureu do amonijaka i CO2. termostabilan Zn. Tako kod E.700) ENZIMI Enzimi su biokatalizatori proteinske prirode koji ubrzavaju hemijske reakcije u ćeliji. Na taj način iz ćelije se oslobadjaju enzimi i produžavaju svoje delovanje duže vreme u odgovarajućoj sredini. Odvojeni delovi holoenzima nisu aktivni. To je jedini substrat na koji deluje ureaza. koja odredjuju reaktivne i katalitičke osobine enzima. -”komandir”.Zajedno čine holoenzim. Temperatura ubrzava enzimsku reakciju ali samo do određene granice.

2. čija je funkcija da vrši replikaciju određene molekule iRNA i preko nje sintezu odrenog polipeptidnog lanca. i subsubklasi (treći broj). coli. aktivira se vezivanjem za triptofan. fosfataze.c1 ). amino. One igraju veliku ulogu u procesima disanja i fermentacija prenoseći vodonik i elektrone pomoću koenzima. koja omogućava aktivan transport laktoze u ćeliji. kai i specifične permeaze. 5. stom razlikom što je represor aktivan samo u odsustvu induktora. U Odsustvu triptofana reperesor je neaktivan Transkripcijom struklturnih gena I njihovom translacijom otpočinje sinteza triptofana u ćeliji. Najčešće se prenosi metil grupa. ona ulazi u ćeliju i metaboliše se. glukozidaze.b.Podela enzima .adaptibilni. Sve sinteze koje obavljaju ligaze se vrše uz utrošak energije koja se dobija uglavnom iz ATP.c. Represor koji je alosterni protein. TRANSFERAZE katalizuju prenos odredjenih radikala. U prisustvu takvih substrata u ćeliji se indukuju enzimi. Ovde spadaju dehidrogenaze koje sadr`e NAD.kružni hromozom kružni U metabolitičkom putu sinteze triptofana učestvuje pet enzima Strukturni geni ovih enzima su regulisani produktom regulatornog gena. Represija konačnim produktom. Svi enzimi koji se sintetišu u ćeliji. OKSIDOREDUKTAZE . Mehanizam indukcije je u osnovi sličan mehanizmu represije. LIAZE katalizuju odvajanje pojedinih grupa od substrata uz obrazovanje dvogubih veza ili prisjedinjavanje pojedinih grupa ili radikala sa dvogubom vezom.redukcione reakcije. Aktivani represor se vezuje za operator. Sinteza inducibilnih enzima je objašnjena na modelu indukcije enzima beta. Svaki enzim prema novoj klasifikaciji ima svoj sistematski kodni broj (E. neophodni za katabolizam substrata. za razliku od inducibilnih emzima. karboksilna. U ovu grupu spadaju enzimi proteaze. prvo će se konstutitivnim enzimima metabolisati glukoza. koja dovodi do inaktivacije represora. u subklasi (drugi broj). Dogod ima laktoze u spoljašnjoj sredini. Pri izomerizaciji dolazi do premeštanja atoma ili atomskih grupa u molekulima. nema substrata za ostale reakcije u nizu. prema mestu obavljanja funkcije itd. mesto inicijacije transkripcije gena koji učestvuju u sintezi triptofana. Krajnji produkt metaboličkog puta. 3.C. Tek po utrošku glukoze dolazi do indukcije enzima koji učestvuju u transportu i razgradnji laktoze. što dovodi do zatvranja puta sinteze.Mogu se izvršiti različite podele enzima : prema substratu na koji deluju. Izolovani su mutanti rezistentni na ovu inhibiciju . LIGAZE (sintetaze) katalizuju sintezu složenih organskih jedinjenja iz prostih.galaktozidaze kod E. NADP. npr triptofan. Indukcija enzima . lipaze. može inhibirati sintezu svih enzima koji učestvuju u njegovom metaboličkom putu. Četvrti broj je individualni broj enzima.a3. Na osnovu ovih osobina enzimi su podeljeni u šest grupa : 1. mehanizmom koji se naziva ”katabolička represija” Strukturalni segment gen je segment DNA. Piruvatdekarboksilaza katalizuje otcepljenje CO2 od pirogroane kiseline. delova molekula ili grupa atoma pomoću koenzima sa jednog jedinjenja na drugo. (triozofosfatizomeraza) 6. triptofanom. omogućena je transkripcija gena koji učestvuju u sintezi beta galaktozidaze. Prema mestu delovanja enzimi se dele na egzoenzime i endoenzime. Po utrošku laktoze ponovo se aktivira represor I sinteza beta galaktozidaze I permeaze prestaje. Egzoenzimi su najčešće hidrolaze koja razlažu složena organska jedinjenja do prostih koje potom usvaja.) koji karakteriše tip reakcije u klasi (prvi broj). nezavisno od svog substrata nazivaju se konstitutivnim. egzoenzime se izlučuju i deluju van ćelije a endoenzimi deluju u ćeliji. Supstanca koja inicira sintezu enzima je induktor a supstanca koja koči korepresor Ukoliko se ćelija nadje u sredini u kojoj se nalaze dva šećera : glukoza i laktoza. Često se dogadja da prvi enzim nekog metaboličkog puta uz aktivno mesto ima i alosterno mesto koje se konbinuje sa krajnjim produktom istog metaboličkog puta. povremeno dostupnih ćeliji. Kombinacija alosternog mesta prvog enzima sa konačnim produktom. prema reakciji koju katalizuju. Molekularni mehanizmi regulacije Pošto nema proizvoda prve enzimske reakcije. kao i citohromi (a. IZOMERAZE katalizuju izomerizaciju različiih jedinjenja pretvarajući ih u izomere. . HIDROLAZE uz učešće vode katalizuju reakcije razgradnje i sinteze složenih organskih jedinjenja. menja konformaciju enzima tako da ovaj dalje ne može katalizirati sopstvenu reakciju. 4.su enzimi koji katalizuju oksido. FAD. represorom.Indukcijom enzima mikroorganizmi se mogu adaptirati na korišćenje različitih substrata. FMN. Mikroorganizmi su veoma štedljivi i neće trošiti energiju na sintezu enzima ako za to nema potrebe. npr. (asparaginsintetaza Molekularni mehanizmi regulacije Inhibicija povratnom vezom (“feedback inhibition). sulfo.koji se sintetišu samo u prisustvu odgovarajućeg substrata. Glukoza dovodi do represije niza inducibilnih enzima kod bakterija. koji onemogućava da se RNK polimeraza veže za promotor. šećera laktoze U prisustvu šećera laktoze. što dovodi do sinteze veće količine triptofana u ćeliji (od interesa za industriju).

Sinteza enzima. svetlosti. HROMOGENI MIKROORGANIZMI . fosfolipida Rast i razmnožavanje Akumulacija nutritienata (aktivni transport) i ekskrecija produkata metabolizma. Ovde spadajuepifitni mikroorganizmi a pigmenti ih štite od negativnog uticaja sunčeve svetlosti. u skladištima vune i pamuka. nukleinskih kiselina. Termogeni mikrorganizmi mogu biti štetni i u industriji konzervisanja. aktinomiceta i gljiva.Hromoforni mikroorganizmi zadržavaju pigmente u ćeliji i ne hromoparne. Represori se vežu za određena mesta odgovarajućeg DNA i sprečavaju transkripciju odre|enih iRNA molekula. Energija je ćelijama potrebna da bi .Postoji posebna grupa molekula nazvana represori. Proces zagrevanja sredine pomoću termogenih mikroorganizama naziva se mikrobiološka termogeneza. zelene i purpurne bakterije. Dalje zagrevanje protiče pod uticajem enzima i hemijskim reakcijama. dolazi do velikih šteta. Mikroorganizmi koji emituju svetlost pripadaju bakterijama. Termogeni mikroorganizmi se brzo razmnožavaju. polisaharida.Hromoparni mikroorganizmi pigmente izdvajaju van ćelije. za razmnožavanje i kretanje a drugi veći deo 60 % oslobadja iz ćelije i transformiše u različite oblike. od kojih zavisi kada će doći do sinteze iRNA.oni mikroorganizmi koji višak energije nastale u disimilacionim procesima transformišu u obojene materije. Umnožavanje termofilnih mikroorganizama je veoma brzo i tek kada se temperatura sredine poveća iznad 800C oni prelaze u konzervacione oblike.ćelijski zid. ENERGETSKE GRUPE MIKROORGANIZAMA Termogeni mikroorganizmi. imaju aktivan enzimski sistem.višak energije otpuštaju u obliku svetlosti a pojava se zove bioluminiscencija. Svojim enzimima termofilni ubrzavaju transformacije termofilne organskih materija i sredinu zagrevaju na oko 750C.višak enegije.Postoji posebna grupa molekula nazvana represori od kojih zavisi kada će doći do sinteze iRNA. Represori su proteini i njih kodiraju regulatorni geni. luciferaze U ćelijama mikroorganizama nalazi se proteinsko jedinjenje luciferin koji u prisustvu kiseonika. spoljašnji omotači. Na ovim temperaturama onemogućena je dalja aktivnost mezofilnih mikroorganizama ali su stvoreni uslovi za termofilne.Prema tome da li se pigmenti zadržavaju u ćeliji ili se izdvajaju iz nje. Znak su svežine mesa jer su osetljivi i na minimalne koncentracije amonijaka koji nastaje raspadanjem proteina. Da bi se svetlost emitovala mikroorganizmi zahtevaju 3-5 % NaCl u hranljivoj sredini. obavljala različite vrste rada : Izgradnja strukturnih delova ćelije. prelazi u oksidativno stanje a oslobodjena energija se transformiše u svetlosnu. mikrobiološ Odvija se kroz nekoliko faza. gljivama i protozoama. membrane. lišajevi. segment koji veže represor zove se operator. stvaraju krupne kolonije. te pod uticajem kiseonika dolazi do spontanih požara. Fotogeni mikroorganizmi se javljaju i na ribljem i drugim vrstama mesa. Kretanje Deo hemijske energije koja se stvara u toku disimilacionih procesa mikroorganizama koristi u biosintezam. Fotogenih bakterija najviše ima u morima. oslbadjaju se zapaljivi gasovi (CO. fotogeni. algi. u deponijama otpadnog materijala iz fabrika celuloze.50 0C. Mesto na DNA molekuku gde se vežu molekuleRNA-polimeraze zovu se promotori. Materijali se ugljenišu. CH4).pigmente. Da bi se toplota akumulirala sredina treba da bude slab provodnik. faza mikrobiološka termogeneza -Prvo se u velikom broju umnožavaju mezofilni mikroorganizmi koji razlažu organsku mikrobiološ materiju i okolinu zagrevaju na 40 . Ako se termogeneza odvija u gomilama vlažnog sena u silosima sa nedovoljno osušenim zrnom.U ovoj grupi mikroorganizama ima sporogenih bakterija. aerobi su i prilagodjeni su na više temperature. hromogeni i aromogeni. kada se nadju u odgovaraju}im uslovima višak enegrije otpušaju u obliku tplote. mikroorganizmi se dele na hromoforne i hromoparne. FOTOGENI MIKROORGANIZMI . koristi se za zagrevanje leja u stakleničkoj i plasteničkoj proizvodnji povrća. a enzimi termogenih mo koriste se u čistom stanju u industriji. U prirodnim . Neke grupe mikroorganizama. Ako se njihove spore nadju u konzervama sa hranom one preživljavaju sterilizaciju i kvare proizvode. boje i mirisa pa su dobili ime termogeni. Transformacija hemijske energije u svetlosnu vrši se pomoću enzima luciferaze. S druge strane proces termogeneze je koristan jer omogućava brže zgorevanje stajnjaka i komposta. Ako ovi uslovi nisu ispunjeni fotogeni mikroorgsanizmi žive kao i drugi saprofiti. koja može iznositi i do 75 % od ukupno oslobodjene. Količina oslobodjene toplote zavisi od svojstava mikroorganizama i od uslova pod kojima se mikrobiološki procesi vrše. Proces termogeneze protiče brže ako se u sredini nadju zajednice termogenih mikroorganizama. Ukoliko su pigmenti nerastvorljivi u vodi obojene su kolonije mikroorganizama jer se boja zadržava uz ćelije. Tu spadaju alge. Sprečavanje terogeneze vrši se stalnim odžavanjem vlažnosti na niskom nivou i sprečavanjem aeracije. to su mesta odakle počinje sinteza iRNA. transformišu u toplotu.400C što zavisi od vrste mikroroganizama.Hromoforni boje okolinu. H2. prisustvo kiseonika i temperaturu 15. aldehida i luciferaze otpušta vodonik.

repu.paracitrovorus. masti na masne kiseline i glicerol. Postoji sumnja da neki od toksina prisutni u pijaćoj vodi u vrlo niskim koncentracijama predstavljaju faktor rizika u razvoju kancera. Istraživanja procesa razgradnje glukoze u toku metabolizma mikroorganizama počeli su otkrićem Buhnera 1897. 2. KATABOLIZAM Katabolizam je deo metabolizma u kome se u toku razgradnje organskih jedinjenja oslobadja energija.sredinama npr u zemljištu hromogeni mikroorganizmi daju boju humusu. Penicilliun roqveforti. pentoza. Medju njima ima fitotoksičnih.aktinomicetin. celer i ribu. To dovodi do toga da je jedna strana ima veće pozitivno naelektrisanje i kisela je u odnosu na drugu : Enegiju koja se oslobodi u oksidacionim reakcijama protonska punpa izbaci sa spoljašnje strane citoplazmatske membrane. Kontinualno trajanje elektron. oni osiguravaju veliki broj malih molekula kao početnog materijala za metabolizam npr.sir. Ona se može akumulirati u različitim jedinjenjima bioenegija medju kojima su ATP i CoA.vrste Streptococcus citrovorus. AMP Fosforilacija Proces stvaranja i akumulacije energije označava se fosforilacija.transportnog sistema rezultira akumilacijom protona na jednoj strani membrane (spoljašnja strana bakterijske ćelije) i manjak protnona na suprotnoj strani (unutrašnjost bakterijske ćelije). zemljišnih ekosistema. reka. bara. Glukoze. Streptoco. biljke. Prema procesima u kojima nastaje fosforilacija može biti : Fosforilacija 1. . AROMOGENI MIKROORGANIZMI-U toku metabolizma neki predstavnici bakterija.u toku metabolizma sintetišu jedinjenja toksična za druge mikroorganizme. manoza. isparljivo jedinjenje koje rastvoreno u vodi daje prijatan miris na voće.g. Algalni i cijanotoksini. dok u mleku i mlečnim proizvodima uzrokuju i kvarenje.glukoza. bunara. sira. Najčešći način razlaganja glikoze je Embden-Mayerhof-ov put koji se još naziva i glikoliza. Fotofosforilacija Fosforilacija na nivou substratna . Većina heterotrofnih mikroorganizama najčešće koristi glukozu. TOKSIKOGENI MIKROORGANIZMI . U rodu Aspergillus najveće štete uzrokuje Aspergillus flavus . Oksidativna fosforilacija 3. Najaktivniji producenti toksičnih jedinjenja u zemljištu su aktinomicete. kao i mikrobicidnih i mikrobistatičnih antibiotika. Toksini se mogu izlučiti iz žive ćelije (egzotoksini) ili ostati u ćeliji do njene autolize . Enegija koja se stvori u živoj ćeliji mikroorganizma naziva se bioenegija. izolovanih iz slatkovodnih jezera. Protoni se vraćaju u ćeliju uz pomoć ATPaze. IZ UGLJENIH HIDRATA Mikroorganizmi koriste različite ugljene hidrate kao izvor energije. Fosforilacija na nivou substratna. DOBIJANJE ENERGIJE Prvi korak u katabolizmu organskih molekula razgradnja sliženih makromolekula u jednostavnije jedinice.mikroalagalni produkti koji mogu biti uzročnici bolesti smrti ljudi cijanotoksini. ATP se stvara fosforilacijom ADP. konstatovano je preko 50 toksina. nukleinske kiseline u nukleotide. maslaca. mirisa na staju Escherichia coli i Aerobacter aerogenes a neke vrste roda Pseudomonas produkuju miris na krompir. ADP-a Engleski biohemičar Peter Mitčel je dobio Nobelovu Nagradu za objašnjenje kao se oslobodjena energija u elektron. skrob se razgrađuje do glukoze. koja katalizuje sintezu ATP-a. Fotofosforilacija je proces u kome se energija sunca koristi za sintezu ATP od ADP-a. aktinomiceta i gljiva MIKROORGANIZMIstvaraju veće količine jedinjenja prijatnog ili neprijatnog mirisa. uginuće ćuraka. Medju gljivama aktivni producenti toksina su vrste iz roda Penicilium.Producenti mirisa na zeljište su aktinomicete.Pripremanje pavlake.endotoksini. longiosporin i dr. galaktoza. imaju primenu u preradi poljoprivrednih proizvoda i u mlekarstvu. Oksidativna fosforilacija je proces u kome se enegija oslobodjena iz hemijskih oksidacija nutitijenata koristi za sintezu ATP od ADP-a. Ovom procesu mnogi biohemičari posvetili su veliku pažnju. Stvaranje ATP-a kod mikroorganizama ATP se sastoji iz adenina riboze i fosforne kiseline a energija se akumulira u anhidridnim vezama.produkuje aflatoksin.proces u kome se fosfatna grupa direktno dodaje na ADP. Iako ti početni koraci neproizvode upotrebljivu energiju. proteini do amino kiselina.transportnom sistemu koristi za sintezu ATP. Pojava se zasniva na specifičnim fiziološkim procesima u kojima se stvara diacetil. Samo u grupi cujanobakterija. Na primer. koji je otkrio da ekstrakt kvasca može da fermentiše saharozu do etil alkohola. životinje.

Najrasprostranjenija je oksidativna dezaminacija iz koje se izdvaja . “sudbina PIRUVATA” Trikarbonske kiseline Aerobna faza disanja počinje sa oksidativnom dekarboksilacijom pirogroždjane kiseline u kojoj se stvara NADH2 i acetil radikal koji s prisajedinjuje koenzimu A. Masne kiseline se aktiviraju sa coenzimom A. U procesu razgranje nukleotida i nukleozida obrazuju se purinske i pirimidinske baze. Bilans .1. Pri razlaganju purinske i pirimidinske baze obrazuje se CO2.p i dihidroksiaceton fosfat. dezaminacija amonijak a stvara alfa keto kiselina. amonijak. 5. HMP put je značajan zbog dobijanja ribozo 5-fosfata.fruktozo di fosfat. U kiseloj sredioni se obično vrši proces dezaminacije a u baznoj proces dekarboksilacije. jabučnu Jabučna dehidrogenacijom prelazi u oksalnu kiselinu. Dobijeni koenzim A je aktivna forma koja sadrži visoku energetsku A vezu. To je Enter-Duodorfov put I HMP (pentozo fosfatni put). dajući ćilibarnu kiselinu.radikal iz acetil CoA jedini se sa oksal sirćetnom kiselinom i nastaje limunska kiselina. kao I za energiju neophodnu za procese sinteze u ćeliji. Fosfatna grupa reaguje sa Adp. Ove oksidaze kao koenzime imaju flavoproteide a kao akceptor vodonika kiseonik.3fosfoglicerinska kiselina 6. koja se dalje uključuje u energetsku razmenu. Dehidratacijom prelazi u akonitnu.3fosfoglicerinska kiselina prelaz u 3. Pseudomonas. Pod dejstvom lipaze mast se razlažu na glicerin i masne kiseline. Otuda acetil CoA ima značajnu ulogu i u sintetskim procesima. mikroorganizmi koji razlažu lipide nazivaju se lipolitski mikroorganizmi. Energetski bilans je 1 ATP uz nastanak piruvata nastaje I fosfogliceraldehid. Razgradnjom masti mikroorganizmi dobijaju veću količinu energije nego pri razgradnji ugljenih hidreata. Nastaje fosfoenolpiruvat koji se defosforiliše i nastaje ATP i kao krajnji proizvod Piruvat. Mikroorganizmi su u stanju da vrše razgradnju mast jer poseduju enzim lipazu. Oksidacija masnih kiselina teče preko niza procesa. Dekarboksilacijom se izdvoje još dva molekula CO2.energetski i CO2 = 38 ATP i 6 CO2 DOBIJANJE ENERGIJE IZ AMINO KISELINA Aerobni i anaerobni mikroorganizmi mogu da za dobijanje energije koriste amino kieline.ketoglutarna kiselina uz pomoć Co a se dekarboksiliše i dehidrogeniše.citrat. Kod aerobnih mikroorganizama prva faza u razgradnji glukoze je takodje glikoliza ali se dalje pirogroždjana kiselina transformiše do CO2 i H2O uz oslobadjanje više energije.ciklus trikarbonske fiseline. Kod eukariota oksidacija ovaj proces se odvija u mitohondrijama a kod prokariota citoplazmi. DOBIJANJE ENERGIJE IZ LIPIDA Za dobijanje energije mikroorganizmi mogu koristiti maste i voskove. di. acetil. . Ovaj put nije nađen kod gr+ bakterija.Razgradnja amiko kiselina se vrši dezaminacijom tj odvajanjem amino grupa i dekarboksilacijom koja predstavlja odvajanje CO2. Ona se odvija kod aeroba pod uticajem enzima oksidaza i dezaminaza. Glukoza se fosforiliše uz pomoć enzima heksokinaze i ATP glukozo-6-P. Mnogi mikroorganizmi u procesu dezaminacije amino kiselina obrazuju pirogroždjanu kiselinu koja se dalje uključuje u energetsku razmenu. Uz pomoć još jednog ATP fruktozo -6-P . a ova hidratacijom u izolimunsku koja citrat dehidrogenacijom i dekarboksilacijom daje alfa ketoglutarnu kiselinu. Većina mikroorganizama metaboliše glikozu do pirogrožđane kiseline . Rhizobim. te se ona može smatrati važnim intermedijerom ali prekusorom. glukozo-6-P se izomerizuje u fruktozo -6-P. koja kiselinu dehidrogenacijom prelazi u fumarnu a ona hidratacijom u jabučnu. 2. koja može ponovo da posluži kao akceptor acetilne grupe.beta oksidacija. prekusora nukleinskih kiselina.6 di fosfat se razlaže na dva trisaharida gliceraldehid 3. Lipaze nisu visoko specifične i deluju na masti sa različitom dužinom lanaca. Postoji nekoliko tipova dezaminacije. Služi za identifikacije u kliničkoj praksi. Pod uticajem enzima aldolaze fruktozo1. Pirogrožđana kiselina može nastati I u toku metabolizma drugih šećera ali I amino I masnih kiselina. sirćetna kiselina i mlečna kiselina.ATPfosforilacija na nivou substrata. purinske i pirimidinske baze.pirogroždjana kiselina EM put je veoma važn za dobijanje energije kod anaerobnih mikroorganizama. fosfoglicerinsku kiselinu . Uz pomoć visoke energetske veze.1. Agrobacterium I smatra se posebnim pravcen u evoluciji. Pored glikolize kod mikroorganizama postoje I drugi načini razgradnje glukoze. dalje nastaje di.1.baktrija. Mogu da prelaze jedan u drugi. kiselinu Na kraju faze se regeneriše oksalna kiselina. ED put je nađen kod nekih gr. Pri toj hidrolizi dolazi do obrazovanja ATP. Glicerin se fosforiliše i prelazi u fosfoglicerinaldehid i uključuje se u glikolizu. Alfa.

a samim tim i njihova biomasa u kojoj je skoncentrisana velika količina organske materije. Ugljena kiselina smanjuje alkalnost zemljišta i vrši rastvaranje teško rastvorljivih fosfata. voda. Nitrobacter. povremenim rastresanjem površinskog sloja zemljišta. a što se postiže obradom zemljišta pri optimalnoj vlažnosti. Bez te razmene bili bi sprečeni procesi kruženja ugljenika. svetlost. struktura zemljišta. Poboljšanjem vazdušnog režima zemljišta povećava se mikrobiološka aktivnost. Razgradsnja organske materije u anaerobnim uslovima je sporija i odvija se do raznih organskih kiselina koje nisu dostupne biljci. MIKROBIOLOGIJA ZEMLJIŠTA UTICAJ ABIOTIČKIH I BIOTIČKIH FAKTORA NA MIKROORGANIZME U ZEMLJIŠTU Na rast i razmnožavanje mikroorganizama u zemljištu utiče veći broj abiotičkih i biotičkih faktora. pravilnom primenom navodnjavanja i odvodnjavanja.Nitrosomonas. Medju najvažnije faktore koji direktno ili inderektno utiču na mikroorganizme spadaju. tj stvaranje organske materije koja ulazi u sastav mikroorganizama. Spherotilus. Povećan sadržaj CO2 u prizemnim slojevima atmosfere stimuliše proces fotosinteze. Usvajanje kiseonika i izdvajanje ugljen dioksida iz zemljišta naziva se disanje zemljišta (aeracija). Razmena gasova izmedju zemljišta i atmosfere se odvija stalno. Veoma je važan odnos izmedju pojedinih faktora. što se povoljno odražava na povećanje plodnosti zemljišta. vazduh. Zemljišni vazduh pored CO2 i O2 sadrži izvesne količine amonijaka. Gallionela. vlažnosti zemljišta i vazduha. sulfati.70% od ukupne zapremine opšteg obima zemljišta. rastresanjem poorničnog sloja. premeštanja i gubitka vazduha iz zemljišta. uz izdvajanje velike količine energije. Kada je rastvoren u vodi gradi ugljenu kiselinu koja učestvuje u razlaganju stena i minerala. metana.80% azota. mehanički sastav zemljištai.03% a u zemljišnom vazduhu od 0. . Energija se koristi za sintetske procese. Često se obrazuju i toksična jedinjenja kao metan. sumpor vodonika i vodene pare. CO2 ima višestruk značaj za biljku i mikroorganizme. kiselost zemljišta. biljnog pokrivača i čoveka. Sadržaj CO2 u atmosferi iznosi 0. Disanje zemljišta zavisi od temperature zemljišta i vazduha. temperatura. vodonika. Thiobacillus. Sadžaj kiseonika varira od 1% kod slabo aeriranih zemljišta do 21% kod dobro aerisanih. Kada u zemljištu nama dovoljno kiseonika. Za životnu aktivnost mikroorganiuzama potrebno je da svi faktori budu u optimumu. jer ako je samo neki faktor u minimumu to se nepovoljno održava na aktivnost mikroorganizama. produbljivanjem orničnog sloja. Hemijski sastav zemljišnog vazduha se razlikuje od atmosferskog vazduha jer sadrži više ugljendioksida a manje kiseonika. adsorptivna sposobnost zemljišta. fosfati itd. Na taj način se u zemljištu brojnost svih sistematskih i fizioloških grupa povećava. Predstavnici. biotički faktori. kiseonika i drugih elemenata. osmotski pristisak zemljišnog rastvora. Vazduh predstavlja gasovitu fazu zemljišta koja čini 25. Kada se jedan faktor nalazi u optimumu to ne znači da će rast i razmnožavanje mikroorganizama biti visoka. Imajući u vidu vazdušni režim u zemljištu sva zemljišta su podeljena na zemljišta sa povoljnim i nepovoljnim vazdušnim režimom. VAZDUŠNI REŽIM ZEMLJIŠTA I MIKROORGANIZMI Pod vazdušnim režimom zemljišta podrazumevaju se procesi primanja (usvajanja). atmosferskog pritiska vazduha.05. Takodje. H2S. stvara se i veća količina asimilativa za biljku kao što su nitrati. Od mera za popravku vazdušnog režima se najviše primenjuje popravka strukture zemljišta. razvijaju se anaerobni mikroorganizmi i dominantni su anaerobni procesi. Sa povećanjem dubine zemljišta smanjuje se količina kiseonika a povećava količina ugljendioksida. Pr optimalnoj aeraciji zemljišta razlaganje žetvenih ostataka teče do potpune mineralizacije CO2 i H2O. U vazduhu zemljišta ima 78 . radioaktivne materije.DOBIJANJE ENERGIJE IZ NEORGANSKOG SUBSTRATA Grupa bakterija hemoautotrofa ima specijalizovane lance disanja koji im omogućavaju dobijanje energije oksidacijom neorganskih substrata. azota. Za razliku od atmosferskog vazduha u zemljišnom azota je manje zbog njegove stalne fiksacije od strane azotofiksatora.15%. organske materije i dr.

čine zemljišni rastvor. amonifikacije. koje su konstatovane u nekim oblatima intezivne irigacije. . Brzim navodnjavanjem voda ulazi u ćelije kroz razne polupropustljive membrane. Zbog toga se u prvom navodnjavanju broj živih ćelija može smanjiti a stabilizacija se uspostavlja tek kasnije. U suvom zemljištu prestaju mikrobiološki procesi. takođe. aerobni. kristalizaciona. Zemljišni mikroorganizmi nisu nikada konkurenti sa biljkama u povoljnim uslovima već to postaju jedino pod nepovoljnim prilikama. Istraživanja na černozemu pokazuju da je navodnjavanje značajno povećalo opštu biogenost i brojnost pojedinih sistematskih i fizioloških grupa organizama. mezofilni koji žive u zemljištima sa 60% vlage od punog vodnog kapaciteta i hidrofilni koji žive u zemljištu sa procentom vlage iznad 90%. Povećanje vlažnosti. vodene pare itd. U uslovima povećane vlažnosti razvijaju se anaerobni bakterije i anaerobni mikrobiološki procesi (fermentacije. U zemljištu postoji 30-ak formi vode. Dovodjenjem vode u suvo zemljište aktiviraju se mikrobiološki procesi i to prvenstveno. gljive i bakterije pripadaju mezofilnim i kserofilnim a alge i protozoe hidrofilima. Brojnost i aktivnost mikroorganizama se povećava a što će rezultirati i povećanim stvaranjem biljnih asimilativa. kapilarna. dok je sinteza usporena i postepeno dolazi do zastoja svih procesa. posebno u zemljištima sa slabom strukturom. U toku vegetacije biljaka i u zemljištima koja imaju dobro regulisan vodno-vazdušni režim u uslovima suše potrebno je navodnjavanje. voda u formi leda. Medjutim. opnena. Aktinomicete. Iz zemljišnog rastvora mikroorganizmi i biljke se snadbevaju sa vodom i potrebnim hranljivim materijama. će se negativno odraziti na mikrobiološke procese u zemljištu. Na taj način povećanjem biogenosti zemljišta poboljšavaju se i uslovi za rast biljaka. bituminifikacije) što dovodi do stvaranja humusa sa većom količinom ulminske kiseline. Posledice navodnjavanja uočavaju se kasnije ali čak i danas su ti rizici ozbiljni. borba za vlagu u sušnim regionima je istovremeno i borba sa biogenošću zemljišta. gravitaciona. i postaje deo organske materije zemljišta. jer se javljaju razlike u vodenom potencijalu između unutrašnjosti ćelije i spoljne sredine. kao što su: hemijski vezana. turgor se naglo povećava i ćelija puca. podzemna.VODNI REŽIM ZEMLJIŠTA I MIKROORGANIZMI Pod vodnim režimom zemljišta podrazumevaju se svi procesi vezani za primanje i odavanje vode iz zemljišta. ali pre nego do toga dođe mikroorganizmi postaju jaki konkurenti biljkama i to ne samo u pogledu preostale vode već i hranljivim elementima koji se nalaze u vodi. Odvođenjem suvišne vode iz ovakvih zemljišta dolazi do promene uslova za mikrobiološke procese i nagomilana organska materija biva izložena aerobnim uslovima i dejstvu raznovrsnih aerobnih mikroorganizama. Prema potrebama za vodom razlikuju se kserofilni mikroorganizmi koji žive u suvljim zemljištima. a u eukariotskim ćelijama šećeri i lipidi. Vegetativni oblici bakterija prelaze u konzervacione oblike i tako preživljavaju i nekoliko meseci pa i godina. Postepenim navodnjavanjem mikroorganizmi iz konservacionih oblika prelaze u aktivne i mikrobiološki procesi se normalizuju. ta granica nije tako jasna pa neke bakterije žive u svim zemljištima. Kada zemljište postane suvo broj aktivnih mikroorganizama se smanjuje a veliki broj ugine. Smanjuje se turgor ćelije. Pod ovim uslovima teško se odigravaju procesi dehumifikacije. higroskopna. Najotporniji se adaptiraju i to tako što se u prokariotskim ćelijama akumuliraju aminokiseline i amonijumove soli. preovlađuju redukcioni procesi i otežano je snadbevanje biljaka sa mineralnim asimilativima. Prema rečima Fjodorova (1954). Odvodnjavanje će usloviri kvalitativno i kvantitativno povećanje mikrobiološke aktivnosti a to će se odraziti i na biljke. U ovakvim uslovima u početku su ubrzani procesi mineralizacije humusa. Zahvaljujući vodi u zemljištu se odvijaju svi procesi razgradnje i sinteze organske materije. jer voda volazi u antagonistički odnos sa kiseonikom. ali u njega izbacuju i proizvode svoga metabolizma u kojima nekada ima i toksičnih materija. bez obzira na sadržaj vode. Voda i u njoj rastvorene mineralne i organske materije. Koristi od navodnjavanja su brojne ali se ističu i upozorenja zbog pojave nekih bolesti (malarije ili onih od pategenih mikroorganizama).

Veliki deo zemljišta ima približno neutralnu reakciju (pH 6. Veliki značaj za život mikroorganizama i biljaka ima pufernost zemljišta. Pod pufernošću se podrazumeva sposobnost zemljišta da se odupre naglim promenama pH reakcije kada u zemljište dospeju kiseline ili baze. gajenjem biljaka u gušćem ili redjem sklopu. Temperatura zemljišta je u direktnoj zavisnosti od sadržaja vode i vazduha u zemljištu.7. Biljni pokrivač štiti zemljište od preteranog zagrevanja tako da temperatura retko dostigne 40oC. Na taj način se postiže povećanje mikroobiološke aktivnosti i plodnosti zemljišta. premeštanje i odavanje toplote. Ovaj tip potencijalne kiselosti naziva se razmenljiva kiselost. Aktivna i potencijalna kiselost čine ukupnu kiselost zemljišta. kiselina (HNO3. Ti joni H+ ili Al3+ joni se razmenjuju adsorbovanim jonima koji se desorpcijom oslobadjaju u zemljišti rastvor pri čemu se povećava aktivna kiselost. dok se pod temperaturom zemljišta podrazumeva stepen njegove zagrejanosti. unošenjem organskog djubriva.jona podjednaka. ravnanjem slabo aerisanih zemljišta sa izraženim mikroreljefom. Pored temperature utom periodu ispunjeni su i drugi neophodni uslovi. Na našoj planeti postoje kisela. aktinomicete i protozoe. tako da se vrši njihova neutralizacija. Povećanje koncentracije H+ jona (povećanje pH vrednosti) izazivaju acidifikaciju zemljišta. Ova kiselost nije štetna za mikroorganizme i biljku. U na{šm zemljištima najbrojniji su mezofilni mikroorganizmi iako temperatura zemljišta vrlo retko dostigne optimalnu visinu. razbijanjem pokorice u toku letnjih meseci. Najvažniji izvor H+ jona u zemljištu povećavaju i razli~ite organske kiseline koje sintetišu mikroorganizmi. Tipični predstavnici alkalofilnih mikroorganizama su aktinomicete. biljni pokrivač. navodnjavanjem i odvodnjavanjem. Mikroorganizmi koji žive u kiselim zemljištima nazivaju se acidogilni. kao i humusne kiseline. ravnanjem zemljišta. poboljšanjem kapilarnosti i smanjenjem isparavanjem vode. odvodnjavanjem zemljišta sa viškom vode. Ulogu pufera protiv acidifikacije karbonatnih zemljišta ima CaCO3 pri čemu H+ joni iz kiselina sa CO32. psihrofilni (5.2) u kojima je koncentracija H+ i OH. TOPLOTNI ZEMLJIŠTA I MIKROORGANIZMI Pod toplotnim režimom zemljišta podrazumeva se skup svih procesa vezanih za primanje. U ovakvim zemljištima se razvijaju neutrofilni mikroorganizmi. Postoje i alkalna zemljišta. promena temperature zemljišta je najveća u površinskom sloju do dubine od 1m. Ulogu pufera u bezkarbonatnim zemljištima igraju razmenljivi bazni katjoni vezani za njihove koloide.sadržaj vode.15oC) i termofilni sa optimalnom temperaturom rasta od 55. To su u prvom redu bakterije. gljive. malčiranjem. Ovaj deo kiselosti čine H+ joni koji su čvrsto vezani za zemljišne micele. H2SO4 i H3PO4) i hidrolizom kiselih soli aluminijuma i gvoždja. zatim alge. zadržavanjem snega itd. menja se njegova temperatura.75oC. To su teško rastvorljivi joni koji se teško prevode u zemljišni rastvor. Pod potencijalnom kiselošću se podrazumeva sposobnost čvrste baze da sa bazama otpušta H+ jone. Uopšte. Biljna vrsta takodje utiče na temperaturu zemljišta.4. navodnjavanjem zemljišta koja oskudevaju vodom.Popravka vodnog režima zemljišta vrše se na različite načine: poboljšanjem vazdušnih osobina zemljišta. Od acidofilnih mikroorganizama najznačajnije su gljive. korenske izlučevine. Biljke širokog lista u bujnijeg habitusa smanjuju temperaturna kolebanje. U zemljištu žive mezofilni mikroorganizmi sa optimalnom temperaturom oko 20 -40oC.jonima grade soli zbo čega se pH zemljišnog rastvora ne menja. KISELOST ZEMLJIŠTA I MIKROORGANIZMI Aktivna kiselost zemljišta ili pH reakcije zemljištnog rastvora je osobina zemljišta od koje zavisi rast biljaka kao i brojnost i biohemijska aktivnost mikroorganizama. Najveća aktivnost i brojnost mikroorganizama je u toku kasnog proleća i rane jeseni. Popravka toplotnog režima zemljišta vrši se obradom. itd. . Otuda je njihova brojnost najveća u kiselim zemljištima. Od bakterija to su amonifikatori i urobakterije. neutralna i alkalna zemljišta. Vodonikovi joni se u zemljištu adsorbuju od strane zemljišnih koloida u kojima oni zamanjuju baze katjona. Zbog sposobnosti zemljišta da prima i odaje toplotu. Pored ove postoje i potencijalna hidrolitička kiselost. uništavanjem korova. Vodonikovi joni nastaju pri disocijaciji vode.

navodnavanja i dr. Koncentracija zemljišnog rastvora u nezaslanjenim zemljištima se kreće oko 1g/l -1 pa i manje. U alkalnim zemljištima koja sadže povećane količine Na2CO3 ili Na+ jona se unosi gips (CaSO4). Optimalna Eh vrednost iznosi +300 do + 400mV. Od Eh potencijala zavisi snadbevenost biljaka sa Fe. Oksido. Najzastupljeniji oksidans u zemljištu je kiseonik koji prima dva elektrona do O2.Mn. a sinteza humusnih i fulvo kiselina u kiseloj sredini povećana. OSMOTSKI PRITISAK ZEMLJIŠNOG RASTVORA I MIKROORGANIZMI U zemljišnom rastvoru nalaze se mnoga mineralna. organska i organo-mineralna jedinjenja.Snižavanjem Eh ispod 200mV uzrokuje odvijanje mikrobioloških procesa redukcionog karaktera.N. H2S kao i drugi joni i razna organska jedinjenja. Nh3. Zemljišta siromašna organskom materijom. Mn4+. a reduktori H2. a redukcija primanje elektrona od elemenata koji se tom prilikom redukuju. Hemijski sastav zemljišnog rastvora je različit i zavisi od tipa zemljišta a menja se i u horizontima ne samo u toku godine već i u toku dana. a navodnjavanje i unošenje organske materije izaziva njeno smanjenje. Ova vrednost izračunava se prema formuli : RH2 = Eh/29 + 2pH ( na 20oC) Tako zemljište koje ima pH6 i Eh -500 mV ima RH2 = 500/29 + 12 = 29.redukcioni potencijal zemljišta. primena organskih i mineralnih djubriva kao i biljna vrsta utiču na oksido.redukcioni potencijal zemljišnog rastvora je njegova veoma važana osobina.jonima grade vodu a joni Al 3+ grade Al(OH)3 i na taj način sprečavaju alkalizaciju zemljišta.REDUKCIONI POTENCIJAL ZEMLJIŠNOG RASTVORA I MIKROORGANIZMI Pored pH. male vlažnosti i dobre aeriranosti sa smanjenom mikrobiološkom aktivnošću. Prema tome zemljište predstavlja jedan složen oksido redukcioni sistem. Od veličine Eh potencijala zavisi brzina i način transformisanja organskih ostataka i sadržaj i obrazovanje humusnih kiselina. Pod oksidacijom se podrazuneva odvajanje elektrona od nekog elementa koji se oksidiše. U zemljištu se pod dejstvom mikroorganizama stalno odvijaju procesi oksidacije i redukcije razli~itih organskih i neorganskih jedinjenja. načina obrade.Pored kiseonika oksidansi u zemljištu su Fe3+.P. a u zaslanjenim od nekoliko do 250g/l-1 rastvora. On zavisi od temperature zemljišta i vazduha. a manja redukciona sposobnost.34. Ukoliko je veća vlažnost Eh vrednost je manja i obrnuto.što povećava intezitet mikrobioloških procesa. Ukoliko je Eh vrednos zemljišnog rastvora veća veća je njegova oksidaciona. koloidne disperzije. Veli~ina Eh potencijala je različita u različitim tipovima zemljišta i varira od -300 do + 850 mV. pri ~emu se obrazuje glej čija zelenkasto plava boja poti~e od redukovanih jedinjenja gvoždja.redukciono stanje u zemljištu odredjuje se preko oksido redukcionog potencijala i obeležava se kao Eh i označava potencijal u odnosu na normalnu vodonikovu elektrodu a izražava se milivolitima. obrada. OKSIDO.S. Pri niskom Eh potencijalu transformacije organkih materija su spore. Takodje.Ulogu pufera protiv alkalizacije zemljišta igraju H+ joni sa OH. Osmotski pritisak zemljišnog rastvora zemljišta je važan faktor u životu mikroorganizama. (černozem 450600mV) Kao pokazatelj uporednih vrednosti okido-redukcionog potencijala potencijala pri različitim vrednostima oksido-redukcioni potencijal pri različitim pH koristi se RH2 vrednost.2Vrednost RH2 u dobro aerisanim zemljištima se kreće od 28. Njegovo odredjivanje vrši se pomoću potenciometra. S6+. imaju veći oksidoredukcioni potencijal. puferskog. Na veličinu Eh utiču isti oni faktori kao i na aeriranost. kao kod odredjivanja ph zemljišnog rastvora za što se koristi platinasta i normalna vodonikova elektroda. N5+. kao i izvesna količina rastvorenih gasova. Pošto u zemljištu postoji više oksido-redukcionih sistema očitana Eh vrednost pokazuje sposobnost zemljišta za za oksido-redukcione reakcije. MEHANIČKI SASTAV ZEMLJIŠTA I MIKROORGANIZMI . Da bi se povećala pufernost zemljišta primenjuju se sledeće mere: U kisela i humusom siromašna zemljišta unosi se veća količina organske materije i CaCO3 (kalcizacija) a u peskovita zemljišta veća količina organske materije i materija bolatih glinom. osmodskog pritiska i oksidi. Oksido redukcioni potencijal se menja u toku cele vegetacije ali i po dubinama profila. djubrenja. u slabo aerisanim 22-25 a u glejnim zemljištima manje od 20.

UTICAJ BIOTIČKIH FAKTORA NA MIKROORGANIZME U ZEMLJIŠTU Život mikroorganizama u zemljištu proti~e u stalnom uspostavljanju odnosa izmedju mikroorganizama i biljaka. srednje praškaste ilovače. hemijskom sastavu. šljunak. Osnovna funkcija glinenih koloida je snadbevanje mikroorganizama i biljaka katjonima K+. biljne flagelate i purpurne i zelene sumporne bakterije. da prodre do 5 cm. U sastav čvrste faze zemljišta ulaze mehanički elementi i agregati. i drugim. Svetlost koja dolazi od sunca obasjava površinu zemljišta. Ukoliko je zemljište pokriveno sa biljnim pokrivačem do njega dospeva daleko manje svetlosti nego kada je on bez biljnog pokrivača. jasno je da život mikroorganizama u zemljištu protiče u veoma složenim uslovima. Otuda je brojnost mikroorganizama na samoj površini zemljišta mnogo manja nego na dubini od 0. mehanički sastav utiče na vazdušvi. SVETLOSNI REŽIM ZEMLJIŠTA I MIKROORGANIZMI Uticaj svetlosti na rast i razviće mikroorganizama u zemljištu može biti različit. Simbiotski odnos koji se uspostavlja izmedju kvržičnih i leguminoznih biljaka omogućava vezivanje atmosferskog azota u količini i do 500 kg/ha-1. a svaki organizam ima manju ili veću korist od te zajednice. Fototrofni mikroorganizmi za svoj rast i razviće zahtevaju prisustvo svetlosti. Ca2+. preporu~uje se unošenje peska a u peskovitim zemljištima unošenje gline. a takodje i na najvažnije hemijske osobine kao što su adsorpcija i puferna sposobnost zemljišta. mehaničke frakcije zemljišta su : kamenje. Sem toga glineni minerali veoma dobro adsorbuju mikroorganizme i njihove proizvode metabolizma što ima veliki značaj jer se time smanjuje toksičnost proizvoda metabolizma mikroorganizama. On utiče na fizičke osobine zemljišta :(struktura. nekada 10 cm a izuzetno 15 cm. .mehaničke. toplotni i hranidbeni režim zemljišta. Zemljišta bogata glinom imaju visok sadržaj hranljivih elemenata. Odnosi izmedju mikroorganizama mogu biti simbiotski i antagonisti~ki. Kada se tome pridodaju još i svi abioti~ki faktori. vodne. Ove frakcije se medjusobno razlikuju po načinu postanka. Suvišak kao i manjak gline se nepovoljno održava na mikroorganizme i biljke. pesak. omogućvaju i kruženje svih makroelemenata u prirodi. Obično se primenjuje uklanjanje kamenja sa površine na livadama i šumskom zemljištu. To uništavanje može biti direktno i indirektno. ako nemaju povoljnu strukturu. mali je broj bakterija. vazdušne i toplotne osobine zemljišta). Mere popravke mehaničkog sastava su ekonomski dosta skupe i zato se retko primenjuju. Zemljišta jako bogata glinom. nisu najpovoljnija za razvoj mikroorganizama i biljaka. čvrsta faza zauzima 40. Fototrofni mikroorganizmi su : alge. specifičnu poroznost. Infracrveni deo sunčevog spektra ima veću prodornu moć od vidljivog dela spektra. Direktno uništavane mogu da obavljaju protozoe. Mehanički sastav zemljišta predstavlja osnovnu karakteristiku svakog zemljišta. a u uslovima gde je klima humidnija sa više padavina. U cilju povećanja mikroobiološke aktivnosti a time i plodnosti zemljišta. Istraživanja sa postavljanjem fotoosetljivih ploča na različitoj dubini u zemljištu su pokazala da svetlost može u zavisnosti od tipa zemljišta. Količina gline u zemljištu iznosi od 1 do 80%.5 do 1cm. Za naše podneblje najpovoljnije uslove za mikroorganizme i biljke imaju lake. a u zavisnosti od potrebe i mere njegove popravke. pa tako i na brojnost i biohemijsku aktivnost mikroorganizama.U zemljištu koje predstavlja polidisperzni sistem.60% njegove ukupne zapremine. Brojnost ovih mikroorganizama je najveća u površinskim slojevima zemljišta i ako se neke alge razvijaju na dubini od 50m pa i 100m. pa kada je veliki broj protozoa u zemljištu.gljive i alge. vodni. mora se poznavati i mehanički sastav zemljišta. Prema tome. Metabolitički odnosi koji se uspostavljaju izmedju mikroorganizama. Na+. Simbiotski odnosi su odnosi koji u kojima učestvuju dva ili više organizama. Na samoj površini zemljišta uticaj ultravioletne svetlosti je posebno izražen tako da od nje stradaju mnogi mikroorganizmi. U jako glinovitim zemljištima. kao i ulozi koju igraju u zemljištu. Ovi organizmi u procesu fotosinteze stvaraju organsku materiju. lake peskovite ilovače i peskuše. Kao idealan tip simbioze je lišaj. Antagonizam je pojava u kojoj jedan mikroorganizam uništava drugi. prah i glina sa koloidima. fizičko. Često se preporučuje produbljavanje oraničnog sloja pri ~emu se mešaju horizonti koji su različitog mehaničkog sastava.

. a ukoliko postoji povoljan odnos izmedju svih faktora mikroobiološka aktivnost će biti visoka. Prema tome razviće mikroorganizama u zemljištu zavisi od čitavog niza biotičkih i abiotičkih faktora.Indirektno uništavanje se ostvaruje preko različitih materija koje proizvode mikroorganizmi (antibiotici. kiseline). toksini.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful