Mikrobiologija je nauka o mikroorganizmima grčke reči : mikros - mali bios- život logos – nauka Mikrobiologija je nauka o mikroorganizmima.

Predmet istraživanja sićušni organizmi, koji su najčešće okom mikroorganizmima. nevidljivi (nalaze se ispod granice vidljivosti ljudskog oka - ispod 0,1 mm).Zbog izuzetne opšte heterogenosti .Zbog mikroorganizama teško je dati njihovu potpunu definiciju.Ali metode koje se primenjuju u proučavanju morfologije definiciju.Ali genetike, fiziologije, sistematike i ekologije mikrorganizama, zajedničke su za većinu mikroorganizama. mikroorganizama mikroorganizmi,- Najsitniji, Najrasprostranjeniji, mikroorganizmi Najstariji - evolutivno posmatrano, Najprostiji ?????????, Mikroorganizmi kao najrasprostranjeniji organizmi naj Mikroorganizmi su kosmopolitski organizmi vazduhu, zemljištu, vodama, prisutni su na prehrambenim proizvodima, našem telu, rublju, posuđu......... Mikroorganizmi su, evolutivno posmatrano najstariji organizmi na posuđu......... našoj planeti.Opisuju se kao odgovorni za mnoge bolesti, kao uzročnici kvarenja namirnica. Imaju ulogu u ratu, religiji i migracijama populacija ALI PREOVLAĐUJE NJIHOVA KORISNA ULOGA Mikroorganizmi Propast rimskog carstva 518-565g Kuga Španija osvaja Meksiko : 1500g Velike boginje Engleska protiv 1763.g.vuneni severnoameričkih indijanaca ogrtači zaraženi velikim boginjama Invazija Napoleona 1802.g. Epidemija tifusa Velika migracija iz Irske 1845.g Gljiva- rod krompira Građanski rat u Sjedinjenim Državama 1862.g Malarija I Svetski Rat tifus ALI PREOVLAĐUJE NJIHOVA KORISNA ULOGA Mlečni proizvodi : Mlečnokiselinske bakterije;Pivo kvasci bakterije; KORISNA ULOGA Sirće Sirćetne bakterije;Limunska kiselina Aspergillus niger;Aceton, butanol, propanol Bacillus, clostridium;Glutaminska kiselina Corynebacter glutamicum “oplemenjivanje nafte”;Proizvodnja mesa Celulolitski mikroorganizmi KORISNA ULOGA Biogas Metanogene bakterije Proizvodnja jednoćelijskih proteina”Single-cell protein” Antibiotici Penicillium, Bioinsekticidi Bacillus thurigiensis Male biološke fabrike Genetsko inženjerstvo insulin, hormon rasta… KORISNA ULOGA Uloga u kruženju biogenih elemenata,Prerada otpadnih voda,B i o r e m e d i j a c i j a, Kruženje ugljenika, Kruženje B elemenata, azota Podela mikrobiologije Prema objektu izučavanja na: Bakteriologija - bakterije Mikologija- Gljive; plesni, kvasaci Gljive su nefotosintetski organizmi- heterotrofi Eukariotna ćelijska organizacija Mogu da stvaraju antibiotike ali i izuzetno jake toksine- mikotoksini ali .... I Fikologija-Algologija Glavni producenti organske materije u vodama-fototrofi Eukarioti, morfološki različiti, jednoćelijksi, višećelijski, kolonijalni, kormoidnog talusa…..“cvetanje voda” talusa…..“cvetanje Algalni toksini Algalni Protozoologija-Protozoe- jednoćelijski organizmi, heterotrofi, vodeni predstavnici,uglavnom su neškodljivi aliProtozoologija-Protozoe- jednoć predstavnici, malarija

Virusologija “živi kristali”- obligatni paraziti, biljke, životinje, bakterije Mozaični virus duvana, velike boginje, grip, AIDS Lihenologija PODISCIPLINE U MIKROBIOLOGIJI MIKROBNA EKOLOGIJA MIKROBNA GENETIKA MIKROBNA MORFOLOGIJA MIKROBNA FIZIOLOGIJA MIKROBNA TAKSONOMIJA PODDISCIPLINE U MIKROBIOLOGIJI- PRIMENA Mikrobiologija voda, mora, Zemljišna mikrobiologija, Mikrobiologija namirnica i mleka, Industrijska mikrobiologija i biotehnologija, Medicinska mikrobiologija, Veterinarska mikrobiologija ISTORIJAT MIKROBIOLOGIJE Sve dok se o mikroorganizmima malo znalo mogao se biljni i životinjski svet oštro ograničiti jedan od drugog. Treće carstvo označeno kao “protisti”, “prvenci” ili “prabića “(Heaeckel, 1866).To je zapavo početak nove naučne protisti”, “prvenci” “prabića discipline. ISTORIJAT MIKROBIOLOGIJE Od otkrića mikroorganizama pa do danas prošlo je preko trista godina. godina proučavanja su omogućila saznanja o savršenoj organizaciji i funkciji žive ćelije. Osim toga saznajnja u okviru mikrobiologije omogućila su razvoj novih naučnih disciplina kao i široku primenu u indusriji, medicini, poljoprivredi itd., Do otkrića mikroorganizama došlo je relativno kasno. Zasluga za otkriće mikroskopa pripada holandskom trgovcu Antony van Leeuwenhoek, 1632- 1723), dogma o spontanoj generaciji ili abiogenezi Po ovoj dogmi živa materija (biljke i životinje) nastaje spontano iz nežive materije u specijalnim uslovima. Italijanski naučnik Francesko Redi, je sredinom 17-og veka dokazao da se dogma ne može primeniti na životinjski svet. Tehnički je bilo teško dokazati da sitni mikroorganizmi ne nastaju iz nežive materije. Tek je polovinom 19 veka srušena dogma o spontanoj generaciji.Francuski naučnik Louis Pasteur, 1822- 1895 Dokazao je da vazduh sadrži mikroskopom vidljive organizme, koji dospevaju u hranljive rastvore i tu se razmnožavaju.Počeo je kao hemičar nastavio kao mikroobiolog a završio kao lekar... Jedan od najboljih dokaza je Pasterov eksperiment sa staklenim sudom koji je imao grlić u obliku labudovog vrata. sud napunjen sterilnim hranljivim rastvorom, rastvor je ostao sterilan, napunjen ( oblik grlića ne dozvoljava da mikroorganizmi iz vazduha udju u rastvor) rastvor) Ali, ako bi se isti rastvor sipao i u deo suda koji je izložen vazduhu došlo bi do zamućenja rastvora. Mikroskopskim ispitivanjem rastvora pre i posle dodira sa vazduhom potvrdjeno je prisustvo mikroorganizama samo u drugom slučaju. Pasterovi radovi bili su osnova za stvaranje mikrobiologijekao naučne discipline. discipline Louis Pasteur prvi primenio sterilizaciju hranljivih rastvora kao neophodnost u proučavanju mikroorganizama. otkrio sposobnost bakterija da formiraju spore,objasnio prirodu fermentacija i dokazao da su one rezultat mikrobiološke aktivnosti. Ova njegova istraživanja predstavljaju bazu za razvoj industrijske mikrobiologije. "Pasterizacija" Paster je otkrio fundamentalni biološki fenomen - postojanje života u odsustvu kiseonika. Anaerobioza, anaerobni mikroorganizmi. mikroorganizmi. jedan od prvih naučnika koji je došao na ideju da mikroorganizmi mogu biti prouzrokovači oboljenja kod čoveka, životinja i nekih insekata. U problematiku bolesti ušao je preko bolesti pčela. jug Francuske 1848 bolest svilenih buba.. Otkrio je uzročnike crnog prišta, svinjskog vetra. Napravio je vakcinu protiv kolere i besnila. Tim svojim istraživanjima je stvorio bazu za za razvoj medicinske i veterinarske mikrobiologije. mikrobiologije Dzon Tindal Engleski naučnik Dzon Tindal, pasterov pristalica je nizom svoji ogleda objasnio razlike koje se javljaju u nekim laboratorijama a odnosile su se na sterilizaciju rastvora visokim temperaturama. Robert Koch, 1843- 1910, 1910, Nemački lekar otkrio izazivača tuberkuloze, i razradio metodu dobijanja čistih kultura, na čvrstim hranjljivim tuberkuloze kultura podlogama.Uveo bojenje anilinskim bojama i mikrofotografiju. Joseph Lister 1878 Mlečna fermentacija Čiste kultures Bacterium lactis kultures

Jedan od tehničkih doprinosa, rezultat aktivnog rada u institutima za bakteriologiju tog perioda, je primena filtara U toku proučavanja uzročnika bolesti napravljeni su specijalni filtri koji nisu propuštali ćelije bakterija. Dmitrij Ivanovski filtrat listova duvana obolelih od mozaične bolesti.Ekstrat iz obolelih listova je propustio kroz filtre i filtrat je utrljao na zdrave listove duvana. Posle izvesnog vremena listovi su pokazali znake mozaične bolesti. Njegovo otkriće da uzročnik bolesti nisu bakterije ubrzo je potvrdjeno brojnim primerima. Mnoge bolesti su bile prouzrokovane submikroskopskim agensima, koji su nazvani virusi ( živ otrov). Prava priroda virusa je ostala niz decenija nejasna. Wendell Stanley 1946 Kristalizacija mozaičkog virusa duvana ŽIVI KRISTALI Nobelova nagrada iz hemije Pored velikog interesovanja koje su mikrobiolozi pokazivali u otkrivanju mikroorganizama - prouzrokovača bolesti, u poslednjoj deceniji devetnaestog veka i početkom dvadesetog otkriva se novo polje interesovanja. Otpočinje izučavanje mikroorganizama koji imaju značajnu funkciju u biološkom kruženju materije u prirodi (ugljenik, azot, sumpor,), zatim ispitivanje mikrobioloških procesa u zemljištu kao i drugih procesa u kojima mikroorganizmi koriste čoveku. U tom periodu osniva se ekološki pravac u mikrobiologiji za koji je najzaslužniji ruski mikrobiolog S. N. Vinogradski,1855 – 1953. početak razvoja zemljišne mikrobiologije, može se uzeti otkriće hemosinteze Vinogradski,1855 1887. nove mikrobiološke metode, obogaćene kulture- kulture nakupljanja, zemljišne ploče, fertilna zrna i dr. i uvedene su nove selektivne podloge, koje su omogućile brz razvoj ovoj mikrobiološkoj disciplini. S. N. Vinogradski, 1855 – 1953 M.W. Beijerinck, 1851- 1931.Simbiotski azotofiksatori 1931. Početkom našeg veka otkriveni su antibiotici, metabolički produkti mikroorganizama Penicilin Penicilliun notatum mrvice hleba- zona bez bakterija !Otkrio je da je Penililium notatum oslobodila neko jedinjenje koja je ubilo bakterije. Tako je otkriven penicilin. Međutim, Fleming nije znao kao izolovati čisti penicilin, pa je njegov rad penicilin pomalo zaboravljen, da bi tek 1940 Florey i Chain uspeli izolovati taj produkt. I era antibiotika je počela i traje i danas. Fleming je dobio Nobelovu nagradu. S’ vremena na vreme, u svetu nauke, rodi se genijalna ideja ili revolucionarna alatka koja poptuno promeni tok našeg razmišljanja I otvori nova pitanja. Jedna od takvih stvari je tzv. PCR (engleska skraćenica od polimerazne lančane reakcije), koja ne samo da je imala neverovatan uticaj na svet nauke, nego i na mnoge aspekte svakodnevnog života.Polimerazna lančana reakcija je tehnika kojom se umnožava DNK, što omogućava naučnicima da naprave milione ili čak milijarde kopija DNK molekula za veoma kratko vreme. PCR se koristio za otkrivanje sekvenci DNK, za dijagnostifikovanje genetskih bolesti, za identifikaciju putem otisaka prstiju, detekciju bakterija ili virusa (naročito virusa SIDA-e), i za istraživanje evolucije čoveka. Čak je korišćen za kloniranje egipatske mumije!Kary Mullis, naučnik i surfer iz Newport Beach-a u Kaliforniji je ovo otkrio. Mullis je po mnogima bio “intelektualno čudo”, Nobelova nagrada iz hemije 1993/ iz Luc Montagnier and Robert Gallo1995 -(HIV) prouzrokovač AIDS. Stanley Prusiner Nobelova nagrada iz medicine i fiziologije 1997Infekcioni proteini prioni. VELIKI BROJ NAUČNIKA JE DOPRINEO RAZVOJU MIKROBIOLOGIJE KAO NAUČNE DISCIPLINE OD OTKRIĆA MIKROORGANIZAMA DO DANAS. Mikroorganizmi su jedna heterogena grupa organizama i naziv je bez preciznog taksonomskog značenja U čemu se ogleda heterogenost ?Morfologija,Fiziologija,Ćelijska organizacija **** Morfologija,Fiziologija,Ćelijska Matthias Schleiden i Theodore Schwann ćelijska teorija,nemački autori, botaničar Šlajden , i zoolog Švan.Prema toj teoriji koja se pojavila u nauci 1838- 1839.g. sva živa bića imaju ćelijsku gradju. Ćelija je elementarna morfofunkcionalna organizacija žive materije, sposobne da samostalno obavlja promet materije i energije.Ćelija je izgradjena od protoplazme. Protoplazma je komleksna, želatinozna mikstura vode, proteina, lipida i nukleinskih kiselina koja uključuje membranu a ponekad i čvrst ćelijski zid. Živa ćelija je jedan kompleksan hemijski sistem Razlike od neživog sistema-koristi iz spoljšnje sredine hemijske materije kao hranu, transformiše je kroz niz reakcija koristi iz kojih dobija energiju, sintetišu ćelijske structure,izbacuje produkte u okolnu sredinu, reaguje na hemijske i fizičke structure,izbacuje promene okolne sredine,razmnožava se. sredine,razmnožava Evolucija...Nove vrste; Mutacije Evolucija...Nove vrste; Po građi svi mikroorganizmi mogu se svrstati u tri grupe građ PROKARIOTI - Bakterije i modrozelene “alge”- cianobakterije EUKARIOTI -Alge, gljive i praživotinje- protozoe ACELULARNI Bezćelijski- virusi

slična je fermentaciji kod kvasaca. složenije građe od prokariotne ćelije i ima diferentova nukleus. Mikroorganizmi koji imaju eukariotnu građu su gljive. prvih Pasterovih i Kohovih eksperimenata do danas. Kod nekih ćelija taj materijal organizovan je u strukturu. Istraživanja u mikrobiologiji. Vredsnost ovih tehnika priznata je tek oko 1950. prošao je dug period. Izolovanosti mikrobiologije ? Mikrobiologija nije našla svoje logično mesto u okviru biologije.citoplazmatična membrana. Dalja saznanja su ukazala na osnovnu sličnost metaboličkih procesa u živim ćelijama: glikoliza u ćelijama kičmenjaka. izučavanje imuniteta. DNA u nukleusu je organizovan u hromozome a jedro je membranskim sistemom odvojeno od okolne citoplazme. ćelijske organele. fizi Glavna razlika izmedju prokariota i eukariota je upravo u tome. nova naučna disciplina počela je da se razvija u okviru mikrobiologije. Još jednostavnije građe od virusa su viroidi i prioni.Virusi otkriveni krajem 19-og veka. enzime domaćina za sintezu svojih specifičnih proteina. novi postupci eksperimentalne mikrobiologije nisu uspeli da zainteresuju i nadju svoju primenu u oblasti opšte biologije. Opšta biologija se početkom dvadesetog veka bavila proučavanjima organizacije ćelije. analizu hemijske aktivnosti mikroorganizama itd. mitohondrije. Ali. ali postoji i niz drugih razlika. Prioni se mogu okarakterisati kao ekstremne forme viroida. već se još dugi niz godina razvijala potpuno nezavisno. Itd. znatno su doprinela razvoju novih naučnih disciplina. Interesantno je da čak i veoma originalni. Napori da se nešto više sazna o virusima izazivačima bolesti kod biljaka i životinja olakšani su otkrićem virusa koji napadaju bakterije. Taj region označava se kao nukleoid.bolest ludih krava I Creutzfeldt-Jakob (CJD) bolest ljudi. Proučavanja bakteriofaga doprinela su shvatanju prirode virusa uopšte. Prouzrokovači su mnogih bolesti. Bez obzira na jednostavnu građu prouzrokovači su bolesti životinja. prioni Viroidi su mali. hloroplasti. kao što je slinavka i šap. uprkos pomenutoj izolaciji. Unutar ćelije postoji region koji kontroliše ćelijske funkcije i naslednost. U toku proučavanja hemijske aktivnosti mikroorganizama otkriveno je da se alkoholna fermentacija može odvijati ekstraktima ćelije kvasca u odsustvu celih ćelija (cell.ribozomi. kao i izučavanjem mehanizma nasledjivanja i evolucije biljaka i životinja. u Engleskoj 1996g.nukleoid. Ćelijusku organizaciju imaju bakterije. protozoe. Interesovanje za proučavanje viroida i priona vezano je pre svega za bolesti koje izazivaju. Tipičnu prokariotsku ćeliju imaju bakterije i arheobakterije. Osnovne strukture prokariotske ćelije su ćelijski zid.R. dokazano da prioni koji prouzrokuju bolest ludih krava nakon infekcije ljudi prouzrokuju CJD bolest. i odlikuju se relativno jednostavnom ćelijskom građom. membrana. ćelija biljka i životinja. Već krajem devetnaestog veka mikrobiologija je postala naučna disciplina sa nizom odredjenih shvatanja i tehnika. ali do razjašnjenja njihove prirode. izgrađeni od proteina. Pri infekciji stvara se veliki broj kopija proteina priona koji “napadaju” neurone. cirkularni RNA molekuli bez zaštitnog omotača. Tvort (Twort ) u Engleskoj i Derel (d’Herelle) u Francuskoj otkrili su bakteriofage. svoje rastenje i reprodukciju. Biohemija. ulaskom u živu ćeliju virusi koriste ribozome. s obzirom da nose genetičku informaciju u svojoj nukleinskoj kiselini. alge.inkluzije. potrebe . Mikrobiologija I druge nauke Mikrobiologija je u toku razvoja u naučnu disciplinu prešla dug put od Levenhukovog otkrića. g. alge i protozoe a od viših organizama.slobodan od ćelije). kada je naglo počela da se razvija kultura ćelija tkiva biljnog i životinjskog porekla.i obavijen je nuklearnom membranom. zid. Kod drugih ćelija ovaj materijal nije fizički odvojen od ostalog dela ćelije.Specifičnost eukariotnoj ćeliji daju membranske stukture. Virusi su metabolitički inertni van žive ćelije i nisu u stanju da samostalno vrše metabolitičke procese kao i da se samostalno razmnožavaju.ribozomi. Ovo otkriće je otorilo puteve hemijske analize metaboličkih procesa. arheobakterije.free. E. Uzrok izolovanosti mikrobiologije istraživanja u mikrobiologiji bila su usmerena na identifikaciju i opisivanje uzročnika bolesti.i Eukariotna ćelija Eukariotna ćelija je krupnija. njene funkcije i u reprodukciji i razviću. gljive.

Genetika. sto puta više. Goveđe meso 500 kg sintetiše u 24 sata 0. aminokiseline. plastidi. Od tog perioda pa do današnjeg dana mikroorganizmi se koriste kao model. hormoni se primenjuju u lečenju i spečavanju bolesti ljudi.Ćelija veća-više vremena je potrebno da hranljive materije iz spoljašnje sredine dođu u ćeliju. flagele. Virusi su najsitniji mikroorganizmi i veličine su samo oko 0.. itd.manja ćelija brže raste . cilije. da se metabolišu i omoguće rastenje ćelije. genetici i biohemiji počinje sa razvojem Proizvodi biosinteze pomoću mikroorganizama dobijenih tehnologijom rekombinantne dezoksiribonukleinske kiseline ( r DNK ) . Razmena energije nije srazmerna njihovoj masi nego površini. Luria i M. U periodu od 1940 do 1945 došlo je do konvergencije. životinja i biljaka. genetsko inženjerstvo..u ishrani za biosintetičkim prekusorima koenzima. Zbog toga mikroorganizmi imaju I veliki prirast.g. Oni su uspeli da izoluju čitav niz biohemijskih mutanata neurospore.00001 m Najsitniji mikroorganizmi su VIRUSI i veličina najsitnijih organizama odredjena je takozvanom molekularnom granicom. m Jedinica za merenje mikroorganizama je mikrometar m a to je 0. što omogučava veliku brzinu mikrobioloških procesa u prirodi: efikasnu razmenu materija i ekonomično trošenje energije. Izučavanje morfoloških osobina mikroorganizama uporedo sa usavršavanjem svetlosnog mikroskopa zahvaljujući.citoplazma. organskih rastvarača.insulin Osnovna istraživanja u mikrobiologiji omogućila su primenu mikroorganizama u industrijskoj proizvodnji prehrambenih proizvoda.elektronski Razvoj eksperimentalnih metoda iz fizike. Osim toga antibiotici. periodu nova naučnu disciplinu molekularnu biologiju. biologiju Danas metode molekularne biologije (sekvenciranje nukleinskih kiselina. Mikroskop je ključ istražovačkog rada u mikrobiologiji. antibiotika. Nešto kasnije Lurija i Delbrik *S. nije imala dodira sa mikrobiologijom sve do 1941.01  a neke alge dostižu i 1 m. Za svoja otkrića dobili su Nobelovu nagradu 1958. Za isto vreme 500kg kvasca sintetizira više od 50 kg proteina. enzima. dolazi se do važnih podataka. faktori rasta) zajedničke su za ćelije mikroorganizama biljaka i životinja. Beadle i E. što je omogućilo analizu metaboličkih puteva kod mutanata i izuzetno elegantan prilaz izučavanju funkcije gena.odnos površine i zapremine: mala zapremina ćelije ima ogromnu dodirnu površinu. U tom periodu američki naučnici Bidl i Tatum (G. Mikroskop (micros-sitan. ćelijski zid. Mala veličina Razmišljajući kako prehraniti sve veću ljudsku populaciju. biohemije i biologije a posebno molekularne biologije MORFOLOGIJA Veličina i oblici mikroorganizama Gradja mikroorganizama. mikrobiologije. Pravilo. neophodnih za metabolizam ćelije (vitamini. vakuole. Tatumi otkrivaju da je gljiva Neurospora izuzetno pogodan materijal za izučavanja genetike.Mikroorganizmi se razmnožavaju velikom određ brzinom.001 mm i nanometar nm a to je 0. membrane. Veličina mikroorganizama Mikroorganizmi su jedna veoma heterogena grupa po veličini. kapsule. Genetika naučna disciplina koja se razvila početkom našeg veka. Prilikom mikroskopiranja veliki broj mikroorganizama postaje vidljiv.fiziološka prilagodljivost .E.) dovode do revolucionarnih promena u svim mikrobiološkim disciplinama. fazno kontrasnom i fluoroscentnom mikroskopu . Bioremedijacija Značaj mikroorganizama u procesu detofiksikacije zemljišta i voda načaj MORFOLOGIJA MIKROORGANIZAMA Morfologija izučava spoljašnji izgled i unutrašnju strukturu mikroorganizama.001 m i l 0. što znači da najmanja ćelija treba da bude za nekoliko reda veličina veća od najvećeg molekula (makreomolekula). zahvaljujuči velikim istraživanjima u fiziologiji bakterija. Delbruk su izolovanjem bakterijskih mutanata omogućili postupak i idejnu osnovu za razvoj mikrobne genetike. jedro. Mala veličina . vakcine.genetskim inženjerstvom hormon rasta. organele. hemije. Mala veličina ćelije mikroorganizama ima određeni biološki značaj.5 kg proteina. skopeo-gledam) je instrument koji služi za posmatranje sitnih objekata. BIOTEHNOLOGIJA Krajem 1970 godine.sistem pri izučavanju funkcije gena kao i mehanizama osnovnih bioloških procesa. genetike i biohemije.

do sada opisana je Epulopiscium fishelsoni. Ovi mikroorganizmi imaju sposobnost da u toku ontogenetskog razvića menjaju oblik ćelije.7. Ovi mikroorganizmi su nađeni samo u crevnom sistemu ovih riba.Myxomycota. okrugle bakterije prečnik 0. Štapićast oblik je dosta zastupljen kod mikroorganizama.Okrugao oblik kod bakterija.Tetrade su četiri koke medjusobno povezane. S druge strane u jednu kocku zapremine 1cm3 može stati približno 1 bilion okruglih bakterija Eukariotni mikroorganizmi . okrugle bakterije Neke bakterije kao Beggiatoa mirabilis može dostići dužinu od 1 cm i širinu od 50 nm. Najmanji virusi nisu veći od poznatih makromolekula (npr. u obliku zavoja spirilum i u obliku više navoja spiroheta. štapić je dimenzije samo 0. Polimorfizam -Pojedini mikroorganizmi imaju promenljiv oblik. ili u kraćim ili dužim lancima. U jednoj ćeliji bakterije iz roda Micrococcus ima mesta za samo 105 proteinskih molekula pa takva ćelija ne može stvarati enzime koji joj u tom momentu nisu potrebni. Protozoe spadaju u grupu krupnijih mikroorganizama 2 do 200 nm.30 nm. Nastaju kada se deoba ćelije vrši u dve ravni pod pravim uglom. spiroheta Končast oblik-ovaj oblik najizraženiji je kog gljiva i algi.10 nm.ogrlica) je takav oblik gde je više koka medjusobno povezano tako da obrazuju lanac. Nakon izvesnog vremena ove ćelije se skraćuju.5nm dobićemo dužinu od 50 nm što je debljina lista obične sveske. Kod mikroorganizama je fiziološka prilagodljivost mnogo veća što je povezano sa njihovom malom veličinom. Izvijeni oblici. Kod bakterija je ovaj oblik karakterističan za aktinomicete.Stafilokoke su oblici koji imaju grozdast oblik u kome je veći broj koka medjusobno povezan tako da grade nepravilne grupacije.sporogeni i nesporogeni.latinski – paket . končast.2 nm . Polimorfizam je karakterističan za sluzave bakterije iz roda Mixobacteria. brzom razmnožavanju i rasejavanju k o s m o p o l i t i. ali se ćerke ćelije se odvajaju i nastavljaju život kao pojedinačan oblik. Sarcine. vibrio. Ovi oblici nastaju kada se deoba ćelije vrši u više ravni pod nepravilnimm uglom. Klijanjem spore obrazuje se vegetativna ćelija koja je u početku štapićasta a kasnije vretenasta. Prm : Bacillus subtilis 0. OBLICI MIKROORGANIZAMA Kod mikroorganizama postoje četiri osnovna oblika: okrugao. izvijen. Male dimenzije mikroorganizama omogućuju da se pregledaju populacije od 108 do 109 pojedinačnih ćelija na čvrstoj hranljivoj podlozi u Petrijevoj šolji I tako dokažu retke pojave kao što je mutacija. glikogena). nisu nađeni oblici koji žive samostalno.8 x 2-3 nm.5 nm. smatraju se posebnim simbiontima a priroda te simbioze nije potpuno objašnjena. Enzimi zbog toga bivaju sintetisani samo onda kada kada je u okolnoj sredini prisutan odgovarajući supstrat. Streptokoke (grčki streptos.0. Bakterije u obliku zapete nazibamo vibrio.Kod sluzavih bakterija Sporocytophaga myxococcoides životni ciklus započinje klijanjem spore. Bacillus megaterium 1. Veličina kvasaca se kreće oko 5.Pojedinačni. Kod bakterija cilindrični oblici. Mala veličina kosmopoliti Razultat brzog razmnožavanja je univerzalna rasprostranjenost mikroorganizama. gljiva . gvoždjevite bakterije i sumporne.zrno) mikroorganizama.oblik u kome je osam koka medjusobno povezano tako da grade paketić.5. štapićast. Bakterije 1 . Ćelijski regulatorski mehanizmi kod mikroorganizama imaju neuporedivo veći značaj i jasnije se mogu raspoznati u poređenju sa ostalim organizmima.mnogo krupniji od bakterija. zaokružuje se i konačno prelazi u sporu.5 x 4 nm.Više biljke I životinje imaju uglavnom nepromenjenu količinu enzima pa su ograničene što se tiče fiziološke prilagodljivosti. Veliki napredak u biohemijskim I genetičkim istraživanjima može uz ostalo zahvaliti I tome što je u radu s njima u kratkom vremenu moguće dobiti veliki broj ponovljenih rezultata. Ovi oblici Sarcinenastaju kada se deoba ćelije vrši u tri ravni pod pravim uglom. i nakon deobe ćelije ostaju zajedno. . Ako poređamo 100 okruglih bakterija prečnika 0. pa se može reći da su mikroorganizmi zahvaljujući malim dimenzijama. Okrugao . Virusi su najsitniji organizmi i njihova veličina se kreće od 20 do 2000 nm. koja je stanovnik Crvenog mora. i nakon deobe ćelije ostaju zajedno. Najkrupnija bakterija. Takva pojava naziva se polimorfizam. koja živi u crevnom sistemu riba iz porodice bakterija Acanthuridae.naročito su zastupljeni kod bakterija.koka (grčki coccus. i nakon deobe ćelije ostaju zajedno gradeći grozdaste tvrevine.loptast najrasprostranjeniji oblik mikroorganizama i susrećemo ga kod svih grupa mikroorganizama. Jedna od najsitnijih bakterija Dialister pneumosintens.15-0. bakterijaMonokoke ili mikrokoke su pojedinačne koke koje nastaju poprečnom deobom ćelije.

kruškasti i u obliku drugih nepravilnih formi. Svaka molekula fosfolipida ima dvoslojnu glavu koja se sastoji od fosfatne grupe i glicerola i ona je hidrofilna (privlači vodu) i u vodi topljiva. prozračna je a sa starošću struktura se menja.3 mm.Produkcija energije.Velike strukture u citoplazmi su DNK. polinukleotid koji se sastoji od subjedinica – mononukleotida u čiji sastav ulaze purinska (adenin ili guanin) ili pirimidinska baza (timin ili citozin) fosforna kiselina i šećer dezoksiriboza. Preko ovih grupa povezuju se fosfolipidni molekuli dajući dvoslijnu membranu u kojoj se nalaze proteinski molekuli. npr. ribozomi. U osnovi je izgradjena od fosfolipida (20 . purina.transpozomi . okruglasti. Nepolarni repovi koji sadrže masne kiseline hidrofobni su i netopivi u vodi.Kod mlade ćelije ima izgled homogene mase. starosti i uslova života mikroorganizama. transportna tRNA i ribozomalna rRNA. Molekuli fosfolipida poređani su u dva niza. tako da oni postaju prošireni. kod E.ćelijski zid. DNK je polimer. Kada uslovi za život mikroorganizama postanu povoljni samo neki od involucionih oblika mogu se ponovo smanjiti tj. povratiti normalan oblik. razgranati. Mezozomi su uglavnom prisutni kod grampozitivnih bakterija.coli dužina iznosi 1.70 . Citoplazmatčna membrana može da gradi različite invaginacije u obliku kesica ili spirala nazivaju se mezozomi. Jasno je da je molekul DNK veoma izuvijan u ćeliji i može se uočiti pomoću elektronskog mikroskopa kao slabo kontrastna “ jedrova oblast” koja nije odvojena membranom od citoplazme. Pod njihovim uticajem dolazi do promene oblika mikroorganizama. Neki od njih.Debljina citoplazmatčne membrane je različita kod model. Nukleoid ili hromozom tvorevina koja služi za očuvanje i prenošenje genetičke informacije. vitamina. U citoplazmi se nalazi i mnogo anorganskih jona. Hemijski sastav i struktura citoplazme mikroorganizama zavisi od vrste. a šećer riboza umesto dezoksiriboze.L-f orme uslovima.Citoplazmatčna membrana može da gradi različite invaginacijemezozomi. Funkcije citoplazmatične membrane:Transport. Ostali proteini. Fosfolipidi se sastoje od hidrofilne i hidrofobne grupe.70 %-mozaičan fluidni model. Prema Wotsonovom modelu molekula DNA se sastoji od dva polimera koji su uvijeni u dvojnu spiralu.U citoplazmi se nalaze različite ćelijske strukture : nukleoid. naziru se dve tamne crte sa svetlim prostorom između. Citoplazma organele kod prokariota nema ćelijskog strujanja. Molekule proteina u membrani mogu biti uređene na različite načine.80 % Hemijski sastav i struktura citoplazme mikroorganizama zavisi od vrste.30%) i proteina 50. u disanju itd. mezozomi a kod eukariota različite organele. lipida. Građa Prokariotske ćelije:citoplazma.fosfolipidni dvosloj. Fosfolipidi i proteini u membrani nisu statični. čestice ribozoma. U osnovi je izgradjena od fosfolipida (20 . Osim toga RNA se najčešće sastoji od jednog lanca polinukleotida. različitih mikroorganizama.Biosinteza. mezozomi a kod eukariota različite organele CITOPLAZMATIČNA MEMBRANA Citoplazmatična membrana predstavlja visoko selektivnu barieru. . deobi genetskog materijala. pirimidina. prodiru u membranu potpuno. Ovakva ćelija je sposobna da raste ali ne i da se razmnožava.Organele za kretanje Prokariotske ćelije: CITOPLAZMA Citoplazma je gusta. starosti i uslova života mikroorganizama. U spirali purinske i pirimidinske baze su povezane vodonikovim vezama čineći parove adenin– timin i guanin – citozin. Integralni proteini. nazvani integralni mogu se iz membrane odstraniti samo nakon razaranja dvosloja. ameboidni. kao i rastom ćelije u nepovoljnim životnim forme. Najčešće se involucioni oblici dobijaju pod uticajem antibiotika i različitih otrova. Postoje tri tipa RNA i to Informaciona (mesendžer)RNA (I RNA). Veličina obih ćelija je varijabilna i može dostići gigantske razmere. Kod bakterija hromozom se sastoji od dvolančanog molekula DNK.Jedarni materijal. što znači da je dužina oko 600 x od ćelije u kojoj se nalazi. smatra se.Sekrecija. Citoplazmatična membrana je tanka ćelijska membrana visoko selektivnu barieru Na elektronskim fotomikrografijama uočava se dvoslojna struktura . komplementarnom lancu RNA je polinukleotid slične građe kao DNA s tom razlikom što u sastav pirimidinskih baza ulazi uracil umesto timina.U citoplazmi se nalaze različite ćelijske strukture : nukleoid. Neki od tih proteina imaju kanale kroz koje materije ulaze i izlaze iz ćelije. ribozomi.Involucioni oblici su reaktivne forme.komleksna smeša organskih molekula: aminokiselina. To dinamično uređenje fosfolipdi i proteini opisuje se kao mozaičan fluidni model. Ovaj molekul može biti veoma dug. To je pokretanje povezano s velikim brojem funkcija što ih obavlja citoplazmatična membrana. Extrahromozomalni elementi:Plazmidi.30%) i proteina 50. proteina itd. i inkluzije. već se pokreču potpuno slobodno unutar površine membrane.nastaju starenjem ćelije. šećera.70 %.Epizomi. Uloga ovih intracelularnih membranskih tvorevina je u sintezi ćelijskog zida. nazvani periferni lagano se odstranjuju hemijskim metodama iz membrane. tako je kod Bacillus cereus utvrđeno da se njegova debljina kretala od 5-10 m.Kapsule. Redosled purina i pirimidina u jednom lancu DNA određuje sekvencu u drugom. Medjutim bakterijska citoplazma najviše sadrži vode.L-forme. mutna i elastična. za razliku od dvolančane DNA.

Granule predstavljaju izvor energij za te bakterije. Magnetotetske bakterije se ponašaju tako što recimo u severnoj hemisferi plivaju severno duž magnetnog polja. Interesantno je pomenuti TI plazmid.S po Svedbergu Veličina i oblik molekula odredjuje brzinu sedimentacije. protozoa. Vrlo su dugačka i karakteristična kod bakterije Corynebacterium diphteriae. T-DNA se integriše na različitim mestima u hromozom biljne ćelije (dikotiledona).polinukleotid koji se sastoji od subjedinica. Veza u poliribozomima je ostvarena preko i-RNK.cell: bakterije koje ne sadrže fertility factor. Biljna tkiva inficirana TI plazmidom sintetišu specifične organske molekule opine (supstance koje se inače ne nalaze u prirodi) TI plazmid je dobio primenu u metodama genetičkog inženjeringa za konstrukciju vektora. Veća subjedinica 50 S se sastoji od dužeg lanca r.Aktivnost ribozoma u sintezi proteina se ispoljava samo kada su udruženi sa informacionom RNK koja nosi informaciju za sintezu specifičnih proteina. Simbol S je oznaka za konstatu sedimentacije. uz čiju pomoć se vrši fotosinteza. u cilju dobijanja optimalne količine svetlosti i nutritijenata. autonomno se replicira van hromozoma i nosi genetičku informaciju za različite funkcije. Izgleda da pored magnetozoma ovaj proces ne obuhvata nikakvu specijalnu mašineriju. Na ovaj način oni omogućavaju mikrobima da se orijentišu u magnetnom polju. Mala subjedinica označava se kao 30S i sastoji se od krajnjeg lanca RNK i od oko 20 specifičnih proteina. Tako naprimer sumporne bakterije mogu da sadrže veliku količinu sumpornih granula. Ovi genetički elementi imaju specifičnu osobinu da se premeštaju sa jednog dela istog hromozoma na drugi ili da “skaču” sa plazmida na hromozom ili sa jednog plazmida na drugi u istoj ćeliji. Može se smatrati da svaki mikrob ima mali magnet koji reaguje na magnetno polje u životnoj sredini. Metahromstska zrnca nalaze se kod algi. Kod purpurnih sumpornih bakterija fotosintetski pigmenti lokalizovani su u hromatoforama.Postoji specijalna membrana oko magnetozoma koja vezuje magnetit za tačno definisanu oblast. često udruženi u agregate različite dužine. Mnogi mikrobi koji sadrže magnetozome su akvatični organizmi koji ne rastu uspešno u uslovima atmosferske koncentracije kiseonika i koji detekcijom magnetnog polja i nizvodnim plivanjem sklanjaju se od kiseonika naviše u vodenom stubu. Ribozomi su ćelijske strukture koje učestvuju u sintezi proteina. RNK je makromolekul. ali se uglavnom javlja kao jednolančani molekul. pravougaonog ili pak u obliku šiljka kod nekih bakterija.Kod prokariota se ribozomi nalaze u citoplazmi. Recipijent u konjugaciji PLAZMID je naziv za ekstrahromozomalnu DNA koja se ne integriše u hronozom. Unutrašnje membranske strukture U citoplazmi cijanobakterija nalaze se unutrašnje fotosintetske strukture sa hlorofilom I karotenoidima. koje pri infekciji tumefaciens. kod nekih bakterija.Segment TI plazmida koji se integriše u genom domaćina se naziva T-DNA. Kod većine nitrifikacionih i metanskih postoji jako razvijen sistem intracelelularnih membrana. Ribozomi su izgradjeni od RNK i proteina. U magnetozomima koji se tek razvijaju uloga membrane je da vrši precipitaciju gvožđa kao Fe3O4. Gasne vakuole Cijanobakterije obavljaju fotosintezu i žive u morima i okeanima.na malu i veliku Svaka subjedinicu. dovodi do povećane sinteze biljnih hormona i prenosi se pri deobi ćelija u novoreplicirane genome. Volutinske granule kao što su metahromatske granule su polifosfati. Inkluzija Kod nekih bakterija u citoplazmi se akumuliraju različite inkluzija .hidroksibutirat i predstavlja rezervu ugljenika i energije.. Usled inklinacije Zemljinog magnetnog polja. Komletna čestica ribozoma ima konstatu sedimentacije 70 S kod prokariota. koji se nazivaju poliribozomi. nađen kod Agrobacterium tumefaciens. Magnetozomi mogu biti kvadratnog oblika. U ovim sredinama.biljnih patogena. sličan je makromolekulu DNK.Cirkularni deo DNA koji može da se integriše u hromozom naziva se epizomi (primer F faktor kod E. TRANSPOZONI su mali fragmenti DNA veličine gena repliciraju se zajedno sa hromozomnim plazmidom na kome se nalaze.U citoplazmi se mogu naći i lipidne materije poly-b.Ovi magnetozomi omogućavaju mikrobima da prate magnetno polje Zemlje. cijanobakterija koriste gasne vakuole da bi kontrolisale njihov položaj u vodenom stubu.RNK i od oko 50 specifičnih proteina. Magnetozomi su intercelularni kristali sačinjeni od magnetita (Fe3O4) koji prokariotskim ćelijama koje ga poseduju prenose trajni magnetni dipol. coli) F+ ćelije : donor u konjugaciji F. biljnih ćelija dovode do stvaranja tumora.mononukleotida. koji čine 40 do 50 % mase ćelije. Nagomilavaju se obično onda kada se ćelija nalazi u sredini bogatoj fosfatima. Magnetozomi se prvenstveno mogu naći u akvatičnim bakterijama i u nekim jednoćelijskim algama (eukariote). Poseban tip RNK koji učestvuje u gradji ribozoma naziva se ribozomna RNK ( r-RNK)Svaka čestica ribozoma se može razdvojiti na dva nejednaka dela . a u južnoj pak južno duž magnetnog polja. mikrobi plivaju silazno (na dole). te svaki molekul ima svoju konstantu sedimentacije. . transformacije biljnih ćelija dolazi usled integracije dela TI plazmida u genom biljke.

Flagele se sastoje iz : Bazalnog tela . peptidoglikanatejholna kiselina.murein. a sa površine bakterijske ćelije ostranjuje se relativno lako. Komponente peptidoglikana NAG i NAM. Bacillus anthracis stvara kapsulu koja se samo sastoji od polipeptida (mali delovi proteina). Tipičan primer te pojave je bakterija Leuconostoc mesenteroides u fabrikama šećera. Iako je ova bakterija nepoželjna u šećeranama.glutamin. Kapsula sprečava fagocitozu bakterije Klebsilla pneumoniae i omogućava joj da se pričvrsti i stvori kolonije u sistemu organa za disanje. Ove bakterije u kratkom roku pretvaraju rastvor saharoze u želatinoznu masu koja se sastoji od dekstrana.L-alanin. peptidoglikanSpecifičnom metodom bojenja po Gramu bakterije se mogu podeliti na grampozitivne i gramnegativne. Arheobakterije imaju ćelijski zid koji je izgrađen od šećera i proteina ali nikada pepridoglikana.i D. Bacillus anthracis stvara kapsulu sačinjenu od D-glutaminske kiseline i samo kapsularni sojevi uzrokuju antraks.malo savitljiv. ali je najčešće polisaharidne prirode. koja je polimer glicerola i ribitola povezanih fosfo diestarskim vezama Unutar prokariota nalaze se organizmi koji nemaju ili imaju veoma malo materijala ćelijskog zida. Kapsula je genetičko obeležje nekih bakterija (pneumokoke. Nekapsularni sojevi se odstranjuju fagocitozom. Prema debljini I konzistenciji razlikuju se mikrokapsule (>0. Kapsula štiti bakteriju od dehidratacije a neke patogene bakterije štiti od proždiranja i razgradnje koju obavljaju leukociti i time doprinosi izazivanju bolesti. Hemijski sastav kapsula varira. kao što su stene u brzim rekama. se naime uspešno primenjuje kao zamena za krvnu plazmu. Fina gradja flagela uočljiva je samo elektronskim mikroskopom. Staphylococcus aureus Escherichia coli Ćelijski zid kod grampozitivih bakterija . Tetrapeptid Pentaglicinski mostovi. sitne su i lako prolaze kroz bakterijske filtre pa su svojevremeno mešane sa virusima.povezani b-1-4 glikozidnim vezama u nizu I to nauzmenično Tetrapeptid. veruje se zaštićuju od osmodskog liziranja.2nm) I makrokapsule (debljine>2nm) Kapsula ima ulogu da štiti bakterijsku ćeliju od nekih fizičkih i hemijskih faktora sredine. Specifična priroda kapsule može pomoći pri identifikaciji bakterija. na korenu biljaka. arheobakterija. odredjena optimalna koncentracija CO2 itd. Osnovna komponenta ćelijskog zida koja daje čvrstinu je peptidoglikanpeptidoglikan kompleks polisahrida i peptida. koji.flagelum .ekvivalentno 3000 dužine tela u sekundi. mureinski mešak. D. Dekstran. meningokoke). molekul bez kraja i početka. KAPSULE Neke bakterije poseduju spoljašnji sluzavi omotač koji se naziva kapsula. ili kompleks polisaharid-protein.6 položaju a lanci su međusobno umreženi. Stvara se u povoljnim uslovima za ćeliju: hranljiva podloga bogata šećerima. Stvaranje kapsula može izostati ako ne postoje navedeni uslovi. Patogeni i nepatogeni sojevi Steprococcus pneumoniae razlikuju se samo po prisustvu odnosno odsustvu kapsule.alanin. na čovečijim zubima.više slojeva peptidoglikana-čvršći. Diaminopimelinska kiselina. Mycoplasme nemaju ćelijski zid. zahvaljujući kapsulama mogu se pričvrstiti na različite površine. Flagele pokreću bakterije kroz tečnost ponekad brzinom kao 100 mm u sekundi.bičevi Flagele su končaste tvorevine koje mogu biti različite dužine. Citoplazmatska membrana kod ovih bakterija je specifična jer sadrži sterole. i tkivu pa čak i na drugim bakterijama. ORGANELE ZA KRETANJE FLAGELE . ali po pravilu nekoliko puta duže od bakterijske ćelije. na osnovu njene sposobnosti sinteze dekstrana razvila se čitava nova industrija.Građa prokariotne ćelije Ćelijski zid je čvrsta struktura koja odredjuje oblik bakterija i relativno je složene gradje Ćelijski zid bakterija drugačije je građe od ćelijskog zida arheobakterija. Dekstran je polisaharid kod koga se jedinice glukoze povezuju u 1. Neke bakterije. a kod mnogih patogenih bakterija obezbedjuje preživljavanje u organizmu domaćina i nosilac je virulentnosti.

Bitna karakteristika endospora je prisustvo velike količine dipikolinske kiseline. Pili (Fimbrije) Pili su končasti izraštaji koji se nalaze na površini nekih bakterija. prouzrokovač gonoreje. Uloga pila može biti različita. konservaciju. Ove rezistentne forme su metabolitički neaktivne i u tom obliku nema rasta. i smatra se obeležjem vrste. Medjutim. Rotacija filamenta izaziva da se spiralna ćelija rotira u protivnom smeru i pokreće se poput spirale. DPA je konstatovana u velikoj količini u kombinaciji sa kalcijumom. zračenje. kod nekih bakterija obezbedjuje spajanje dve ćelije u procesu konjugacije takozvane seks. Kraći su i brojniji od flagela. I kao rezultat nastaje vegetativna ćelija kao što je bila pre formiranja spore. vlakno prolazi kroz ćelijski zid i pruća se u u spoljašnju sredinu. Sporin protein.više na jednom polu Amfitriha . DNA. Flagela Flagela Broj i raspored flagela je karakteristika vrste. oblici spora štapići. Do stvaranja spora dolazi u procesu sporogeneze. Gubi se kalcijum dipikolinat.na oba pola čuperak Peritriha Sve bakterije nemaju flagele. Na dipikolinsku kiselinu otpada 5 do 10 % suve težine spore. Aksijalni filamenti učvršćeni su na jednom kraju spirohete i imaju strukturu sličnu biču. hemijski dezificiensi. Ona je lokalizovana u kori. Jedna od najpoznatijih spiroheta je Treponema palidum. Kad nema pila. clostridium. plektridium štapići.flagelina. Pilli koji se nalaze kod bakteija Neisseria gonorrhoeae. koji obuhvata gubitak otpornosti na temperaturu i hemijske agense. Ova veza i doprinosi visokoj rezistenciji na povećanu temperaturu.Kuke (koleno) Vlakna -filamenta Bazalno telo se nalazi u citoplazmi. Aksijalni filamenti Spirohete su bakterije koje imaju jedinstvenu strukturu I način kretanja. Sporulacija zahteva sintezu nekih posebnih proteina. kuka povezuje bazalno telo i filament. To se postiže aktivacijom sporo-specifičnog gena .rezistentnosti prema nizu fizčikih i hemijskih činilaca kao što su toplota. fotosintezu). Kada se te bakterije pričvrste mogu prouzrokovati bolest.pili. Zahvaljujući ovoj sposobnosti vrsta preživljava i na taj način se omogućava odžavanje vrsta. dok kod nekih vodenih mikroorganizama omogućavaju lepljenje ćelije za nepokretne objekte ili medjusobno slepljivanje i održavanje na površini vode (olakšava ishranu. Aksijalni filamenti ENDOSPORE kod BAKTERIJA Neke vrste bakterija produkuju oblike za preživljavanje. One se kreću pomoću aksijalnog filamenta (niti) snopova koji izlaze iz kraja ćelije ispod spoljnog omotača. Pili su proteinske prirode ali se razlikuju od flagela po vrsti proteina koji se naziva pilin.spo gen . Filament se sastoji od proteina. pomažu bakteriji da se naseli na membrani sluzokože. Nakon toga sledi germinacija. Poslednja faza u ovom procesu je početak sinteze RNA. bojenje . Endospora se razlikuje od vegetativne ćelije po sadržaju vode.spore.polni pili. Atriha Monotriha. koja je brz proces. boje. koja se razlikuje od vegetativne ćelije su: odsustvo metaboličke aktivnosti. Spore se označavaju kao endogene i mogu se formirati na razlčitom mestu u ćeliji. spo gen usloviće formiranje zrele spore. uzročnik sifilisa. Najvažnija odlika spora. Stanje mirovanja spora se može prekinuti različitim faktorima Ovaj proces započinje procesom aktivacije. koja predstavlja niz složenih morfoloških i biohemijskih promena u vegetativnoj ćeliji a javljaju se često kao rezultat nepovoljnih uslova života za ćeliju U osnovi procesa sporulacije su genetske promene koje će dovesti do ćelijske diferencijacije. Lofotriha . Formiranje spora teče kroz 7 faza. Spore se uglavnom formiraju kod grampozitivnih bakterij Kod okruglih bakterija retko dolazi do formiranja spora.stanje mirovanja i otpornosti . koji traje nekoliko minuta i uslovljen je poraston temperature i hraljivih komponenti u substratu. kada dodje do poboljšanja uslova spora se vraća u vegetativnu formu. proteina. bakterije se ne mogu pričvrstiti I nema pojave bolesti. kiseline i dr. Okrugle bakterije samo retko imaju flagele.

Imaju složenu gradju.g. Ćelijski zid kod algi diatomea inpregriran je sa silikatima pa je njihov ćelijski zid veoma čvrst. životinja Teš tipič Eukariotska ćelija Eukariotska Ćelijski zid je neuporedivo prostije građe od ćelijskog zida kod prokariota i važno je da nemaju ćelijski zid od j peptidoglikana. Jedro Jedro je organela koju poseduju svi eukarioti. Jedarce. Unutrašnja membrana je velike površine i ima brojne invaginacije kriste zahvaljujući poprečnim pregradama povećava se aktivna površina za biohemijsku aktivnost mitohondrija. hloroplasti. krupna organela koja se sastoji iz sistema cevčica proširenih na krajevima i okruženim sa loptastim mehurićima. ribozome 70 S i autonomno se reprodukuju deljenjem. Golđži komleks opisao ih 1898. sadrže u ćelijskom zidu hitin ( interesantno je da se hitin nalazi i u spoljašnjem skeletu beskičmenjaka : rakova. Teško je opisati tipičnu eukariotsku ćeliju alga. Aktivnost ribozoma u sintezi proteina je znatno povećana ukoliko su vezani za membranu retikuluma. Kod gljiva. gljiva praživotinja.acetilglukozamina. Osim toga ER igra efikasnu ulogu u komunikaciji izmedju površine ćelije i unutrašnjih ćelijskih tvorevina.jedno jedro ali u micelijumu gljiva nalaze se 2 pa i više jedara. a nalaze se i slobodni u citolpazmi. U jedru se nalazi genetski materijal DNA i protein organizovan u hromozome.).OSNOVNA GRADJA EUKARIOTSKE ĆELIJE -složenija organizacija ćelije -slož enija organizacija ćelije Pored jedra koje je sopstvenom membranom odvojeno od citoplazme.tilakoide.u kojima je smešten pigment hlorofil i karotenoid. Osim celuloze u ćelijskom zidu se mogu naći i drugi šećeri kao i neorganski molekuli (kalcijumkarbonat. koji prema medjusobnom vezivanju daju polimere: celulozu ili glukane. Goldži. Na površini i u samoj strukturi membrane nalaze se mnogobrojni enzimi i ribozomi.5 do 1 m prečnika i nekoliko mikrometara dužine. mnoge gljive. Pre svega razvićem ER membrana ostvaruje se velika površina za metaboličke aktivnosti ćelije.histoni. u eukariotskoj ćeliji se nalaze različite organele karakteristične gradje : mitohondrije. Ribozomi Ribozomi eukariota su slični ribozomima prokariota samo su nešto veći i teži sa karakterističnom sedimentacijom 80 slič neš već tež karakteristič S. u sastav ćelijskog zida ulazi takodje šećer glukoza. Bez obzira na malu veličinu mitohondrije su snažni producenti energije. a uočena je i veza sa mitohondrijama i nekim drugim organelama. Kod nekih kvasca ćelijski zid je izgradjen od polisaharida manana (polimer manoze) i glukana. Citoplazmatična membrana Citoplazmatična membrana kod eukariota po morfologiji i hemijskoj gradi je slična membrani kod prokariota s tom razlikom što pored fosfolipida i proteina sadrži organske molekule sterole (uglavnom holesterol). Praživotinje uglavnom nemaju ćelijski zid. Mitohondrije poseduju DNK. Pored membrane koja okružuje citoplazmu. funkciju u sekreciji. Osnovna karakteristika jedra eukariota je prisustvo nuklearne membrane. kod eukariota postoji intracelularni membranski sistem. Najčešće .Ribozomi su vezani za ER. Ovi veoma dugački molekuli celuloze se prepliću na specifičan način.endoplazmatski retikulum. Osim toga. ER pokazuje kontinuitet sa jedrovom membranom. silikat i dr. antibiotici kao što su penicilin i cefalosporin deluju tako da sprečavaju sintezu peptidoglikana. i umesto njega imaju pelikulu. Mitohondrije Mitohondrije su organele u kojima se stvara energijom bogat ATP. Slično mitohondrijama imaju nabranu unutrašnju membranu koja stvara fotosintetičke lamele. Većina algi i gljiva imaju ćelijski zid koji daje čvrstinu i oblik ćelijama. koja se sastoji od dve paralelne membre od kojih je spoljašnja produžetak ER i predstavlja deo ER. S obzirom na tu funkciju označavaju se kao elektrane eukariotne ćelije. lizozomi i dr. Funkcije ovog membranskog sistema su mnogobrojne i značajne za ćeliju.) koji je polimer derivata šećera N. Hemijska stuktura je raznovrsna ali nije izgradjen od peptidoglikana i jednostavnije je gradje od ćelijskog zida kod prokariota. Veličina tipične mitohondrije je oko 0.biljaka.sadrži RNK i ribozome. polimera šećera glukoze. Hromozomi se sastoje od molekula DNK za koje su vezani proteini. insekata. Hloroplasti To su organele zadužene za fotosintezu. Unutrašnjost mitohondrija ispunjava matriks koji se sastoji od proteina i lipida. Jedro je odvojeno od citoplazme jedarnom membranom. Hloroplasti sadrže DNA i ribozome 70 S i imaju izvesnu autonomnost u ćeliji.procese exocitoze u ćeliji. organele u kojima se odigravaju procesi disanja u ćeliji. gradeći mikrofibrile (končiće). Poseduju dvoslojnu membranu. . Ćelijski zid algi se sastoji od celuloze. U unutrašnjoj membrani su smešteni enzimi koji učestvuju u procesima stvaranja energije (ATP).

Azotobacter chrooococcum. celuloza kao i CaCO3 i SiO2.su loptasta zatvorena plodonosna tela u čijoj je unutrašnjosti smešten jedan ili mnoštvo askusa iz kojih se oslobadjaju askospore. gljive .neke alge. piknidije.članak) One nastaju segmentacijom hifa i pravougaonog su oblika. Svi mikroorganizmi nemaju sposobnost da stvaraju oblike za konzervaciju. Cilije organele za kretanje koje su slične flagelama. Gljive obrazuju apotecije. peritecije.specifičnim srujanjem citoplazme (pseudopodije kod ameba). Prema obliku to su široko otvorena plodonosna tela u obliku pehara. Sastoji se od dva centralna vlakna. Obrazovanje cisti je karakteristično i za neke bakterije. . Artospore i plodonosna tela. a nastaju od gusto sabijenih i isprepletanih hifa u kojima se smanjuje sadržaj vode a povećava količina rezervnih hranljivih materija. sklerocije.hlamidospore. Kleistotecije.tubulin. Sklerocije imaju spoljni deo gde su hife sabijene ili povezane tako da su izgubile končast izgled i obrazuju tzv lažno tkivo.rostrum. Piknidije. U sastav zida ciste ulazi hitin. kroz otvor piknidije konidije slepljene sa sluzi izlaze i spoljnu sredinu. Citoplazma je dosta gusta i ima puno hranljivih materija. latentnom stanju mikroorganizmi mogu ostati veoma dugo. Svako vlakno je cevčica u čiji sastav ulaze identični proteinski molekuli.su specijalne tvorevine koje se nalaze pojedinačno ili u grupama na stromama. U njenoj unutrašnjosti nalaze se konidiofori sa konidijama. Plodonosna tela se mogu formirati u stromama koje se sastoje od mase gusto sabijenih i isprepletanih hifa. U takom pritajenom tj. pseudotecije. su delimično otvorena plodonosna tela najčešće kruškastog ili flašastog oblika u kojima se obrazuju askusi sa askosporama. Kretanje. Ciste okruglog oblika debelih zidova čime se povećava otpornost prema faktorima spoljašnje sredine. Oospore stvaraju predstavnici nekih gljiva i algi. Strome se nalaze na miceliji ili na napadnutim biljnim delovima biljke kod parazitnih gljiva. Apotecije-stvaraju neke vrste gljiva. Ciste su oblici za konzervaciju kod protozoa. Bazidiokarpi. Peritecije imaju otvor -ostiola. Kada ponovo nastupe povoljni uslovi života iz oblika za konzervaciju se stvaraju normalne vegetativne ćelije koje nastavljaju sa rastom i razmnožavanjem. Vlakna su bazalnim telašcom vezani za ćeliju.(grčki arthros.koji služi za oslobadjanje askusa sa askosporama i vrat. boje kao i unutrašnje organizacije. okružene sa devet perifernih vlakana.Oblici za konzervaciju kod eukariota su : ciste. kleistotecije.pseudoparenhim i unutrašnji deo koji je znatno rastresitiji. veličini i boji. Oblici za konzervaciju mikroorganizama U nepovoljnim uslovima za život mikroorganizmi počinju da obrazuju specifične tvorevine koje ih štite. Obično su tamne boje i loptastog ili kruškastog oblika.Organele za kretanje Pokretne -skoro sve protozoa. Zid artospora je debeo i izgradjen od lignina i kutina. Ove spore imaju debele zidove i pune su glikogena i masti tako da kada se nadju u povoljnim uslovima veoma brzo klijaju u začetak micelije (vegetativno telo gljive) ili ćeliju koja se dalje razmnožava pupljenjem. bazidiokarpe itd. zdele ili diska a mogu biti različite veličine. Ova plodonosna tela pručaju najbolju zaštitu askosporama.oospore. Plodonosna tela-Stvaraju ih gljive.to su plodonosna tela u kojima se nalaze bazidiospore Oni mogu biti različitog oblika i izgleda. ali su kraće i brojnije.Candida Sklerocije su strukture koje se razlikuju po obliku. Najveći stepen organizacije je kod pečurki koje imaju dršku i klobuk šeširić. Pseudotecije-predstavljaju tvorevine koje sačinjavaju jedan ili više otvora formiranih u stromama. nekih i algi. ili organele za kretanje flagele i cilije flagele cilije Flagele eukariota su složenije gradje od prokariota. Zid oospora je debeo i citoplazma puna rezervnih hranljivih materija Artospore . peritecije. Hlamidospore su oblici za konzervaciju karakteristični za kvasce i neke druge vrste gljiva. tako da to i nisu prava plodonosna tela.

mozaičnu bolest duvana izazivaju infekcioni agensi koji su sitnije od bakterija. svoje rastenje i reprodukciju. Svaki virus sadži nukleinsku kiselinu koju okružuje proteinski omotač. algi. domaćina za sintezu sopstvenih proteina. ulaskom u živu ćeliju virusi koriste ribozome. Virusi se mogu podeliti u više tipova u zavisnosti od arhitekture kapsida-heliks. biljka.bakteriofagi Glava. Repić je šuplja cevčica koja se kod nekih virusa završava pločicom sa šest veoma tankih kukica. gliva. biljnu ćeliju (biljni virus). U žive sisteme se virusi ubrajaju zahvaljujući osobini posedovanja genetičke informacije neophodne za sopstvenu replikaciju. polimorfni. Ebola virus 970nm. ili životinjsku ćeliju (animalni virusi). Virusi imaju životni ciklus koji se sastoji iz više etapa i koji otpočinje uspešnom infekcijom ćelije domaćina. Ulazak nukleinske kiseline i ćeliju domaćina se vrši na razne načine ali ulasku uvek predhodi adsorpcija. Virusi imaju raznovrsne oblike ali svi virusi imaju jedinstvenu građu. van žive ćelije nisu u stanju da samostalno vrše metabolitičke procese i da se samostalno razmnožavaju Medjutim pošto nose genetičke informacije u svojoj nukleinskoj kiselini. Virusi nemaju ćelijsku organizaciju -acelularni Nalaze se na najnižem stupnju organizacije živih sistema.tipu kubne simetrije. Razmnožavanje virusa je jedinstveno u živom svetu: jedan virion može dati i do hiljadu svojih identčnih kopija.ACELULARNI ORGANIZMI VIRUSI lat. Kontakt ćelije i virusa omogućen je specifičnom hemijskom reakcijom izmedju molekula receptora na površini ćelije i kapsida virusa. enzime i dr. tako je Vakcina virus krupan (300x200x200nm) a bakteriofag f2 MS2 24nm. Virusi nisu ćelije jer poseduju samo jedan molekul nukleinske kiseline koja može biti DNK ili RNK a nemaju neophodne sastojke za stvaranje energije i sintezu proteina. Po obliku mogu biti izduženi (štapićasti. bakterija. kod virusa influence 1% dok kod nekih bakteriofaga iznosi 50%. Procentualno učešće nukleinskih kiselina u odnosu na protein je različito. nikada obe. Glava-po repić gradjen po tipu spiralne simetrije. glavičasti).Osnovne etape životnog ciklusa su slične bilo da virus napada bakterijsku ćeliju ( bakteriofag).Neophodno je da nukleinska kiselina virusa dospe u ćeliju domaćina i omogući dobijanje infektivnih kopija odgovarajućeg virusa. koji se naziva kapsid. odnosno razmnožavanje virusa. kapsomera. Čestica virusa se naziva viron i sastoji se od nukleinske kiseline : DNK ili RNK (nikada obe) i proteinskog omotača. OTROV Virusi su najsitniji i najednostavnije građeni mikroorganizmi Ruski bakteriolog Dmitri Ivanovski . metabolizam inficirane ćelije prestaje i krajnji rezultat je smrt ćelije. dok je kod drugih izgrađen od više različitih tipova proteina. Kapsid se sastoji od kapsid identičnih strukturalnih komponenti. čiji je omotač od proteina upakovana je nukleinska kiselina sa velikom efikasnošću. Nukleinska kiselina kod virusa je obavijena proteinskim omotačem. Virusi koji napadaju bakterije. končasti. protozoa. ali mozaični virus duvana izolovao je prvi put američki hemičar Wendell Stanley 1935. uočava se I izvesna heterogenost u pogledu veličine. Kod nekih virusa kapsid je izgrađen od jednog tipa proteina. NUKLEINSKA KISELINA Virusi su izgrađeni od nukleinskih kiselina DNA ili RNA. Ovaj proces dovodi do promena u ćeliji domaćina a u nekim slučajevima je kontrola metaboličkih procesa u ćeliji virusom potpuna. čaurasti) Nukleinska kiselina i kapsid sačinjavaju nukleokapsid. Nukleinska kiselina kod virusa je cirkularna ili linearna. Iako su svi virusi izuzetno malih dimenzija ipak. polihedar.Virusi mogu živeti u ćelijama invertebrata. Virusi su veoma sitni mikroorganizmi koji se ne mogu videti svetlosnim mikroskopom.spiralni. vertebrata. U glavi faga.g. ADSORPCIJA PENETRRACIJA Lizogeni ciklus . Ovu osobinu odnosno. pripajanje virusa za ćeliju. genetički kontinuitet poseduju svi živi organizmi.

nutritient. Br.B.Mo.Ovih deset elemenata izgradjuju organsku materiju iz koje je izgradjena ćelija. Kod mikroorganizamastruktura ćelije utiče na proces metabolizma. Razmišljajući kako prehraniti sve veću ljudsku populaciju dolazi se do važnih podataka: govče mase 500kg. Mikronutritienti. katabolizma utoliko su intezivniji i procesi anabolizma. Hg. U jednoj ćeliji Micrococcus sp. Hemijski sastav hrane i hemijski sastav ćelija mikroorganizama je veoma različit i zavisi od čitavog niza faktora. Makronutritienti i 2. Substance koje se koriste u katabolizmu i anbolizmu označavaju se kao hrana. kvasca sintetiše više od 50kg. kudikamo veća. jer postoji povoljniji odnos izmedju površine i zapremine. Tako se neke bakterije razmnožavaju i u destilovanoj vodi. Potrebe mikroorganizama u hrani Ishrana je značajan fiziološki proces kod mikroorganizama kojim se vrši snadbevanje ćelije hranljivim materijama neophodnim za rast. proteina. Ni. Osim razlike koja postoji izmedju mikroorganizama i drugih organizama prisutna je razlika izmedju samih mikroorganizama. . .5kg. metabolički put. za isto vreme 500kg. U svakoj od reakcija učestvuju specifični enzimi. N i drugih elemenata. U procesima metabolizma mikroorganizmi mogu koristiti različite substrate. Autotrofi Kod mikroorganizama su procesi katabolizma i anabolizma veoma povezani. Zn. promenamorfologija ćelije. Mala veličina ćelije ima veliki značaj za brzinu proticanja biohemijskih reakcija. 2. Hranljive materije koje iz spoljne sredine ulaze u ćeliju podležu nizu hemijskih transformacija. Nutritienti se mogu podeliti u dve grupe : 1. Ima mesta za samo 105 proteinskih molekula pa takva ćelija ne može stvarati enzime koji joj nisu potrebni. Više biljke i životinje imaju nepromenljivu količinu enzima. ISHRANA MIKROORGANIZAMA Osnovno svojstvo mikroorganizama njihova mala veličina. Pored ugljenika neophodan element je i azot. zahtevima prema izvorima C. uslovi spoljnje sredine morfologija ćelije. Ni.Mikroorganizmi mogu da koriste različite izvore ugljenika. (da li su kraći metabolitički putevi primitivniji ili su nastali od složenijih metabolitičkih puteva ? Slični da ali razlikuju po svojoj visokoj biohemijskom aktivnošću.FIZIOLOGIJA MIKROORGANIZAMA Fiziologija proučava sve fiziološke pojave i procese koji se odvijaju u životu mikroorganizama. kod prokariota jedna belančevina vrši veći broj funkcija. Za normalan rast ćelije potrebna je odredjena količina hrane. 1. Sekvenca reakcija. što je povezano sa njihovim malim dimenzijama.Metabole . Mikronutritienti Za život mikroorganizama neophodni su i mikroelementi. Zn) itd. Caulobacter u vodi koja dugo stoji kao površinski sloj. Pošto svaka belančevina ima svoju funkciju. razviće i razmnožavanje.Ukoliko su intezivniji procesi povezani. sintezi enzima (Mo. Pored toga ishranom se obezbedjuje enrgija koja se može odmah trošiti ili se pak akumulira u jedinjenja bogata energijom u ćeliji. Postoje organizmi koji za svoje potrebe zahtevaju veoma malu količinu hrane. ide od početnog materijala. Makronutritienti (CaFé Mg CHOPKNS). amino kiseline. . šećeri. aromatične komponente. Metaboliza m-skup biosinteza ili anabolizam degradativni metabolizam ili katabolizam OSNOVNE KARAKTERISTIKE METABOLIZMA KOD MIKROORGANIZAMA načelo o biohemijskomm jedinstvu organizama načelo Biohemijska istraživanja su pokazala mikroorganizmi imaju mnogo zajedničkih osobina sa drugim živih organizama. Si. masne kiseline.Mikroorganizmi sem toga imaju različite enzimatske sisteme. preko niza intermedijera.59% energije dobijene u procesu katabolizmaMikroorganizmi se od drugih organizama razlikuju po veličini ćelije.Kod mikroorganizama je naprotiv fiziološka prilagenost enzima. ali i njihova velika fiziološka raznovrsnost. Hemijski sastav hranljivih materija Za normalan rast i razmnožavanje mikroorganizama potreban je veliki broj elemenata . Metabolizam-skup svih hemijskih i biohemijskih reakcija koje se odigravaju u ćeliji mikroorganizama. uslovi Hranljive materije iz spoljne sredine energiju neophodnu za odvijanje fizioloških procesa u ćeliji. Svi biohemijski procesi koji se odvijaju u eukariotskoj ili prokariotskoj ćeliji odvijaju se pod dejstvom enzima. koja služi za metabolizam odredjenog substrata.Mlečne bakterije (određene amino kiseline). Mikroorganizmi u procesima anabolizma koriste 25. Co. Al.postoje kraći i duži metabolitički putevi koji su rezultat duge evolucije. Mikroorganizmi njenom hemijskom sastavu i strukturi ka i brzini proticanja metabolitičkih reakcija. Oni su neophodni za sintezu vitamina B12 (Co). a samim tim i različite puteve u procesima metabolizma. do krajnjeg produkta.grčki – mikroorganizama. Eukariotni mikroorganizmi su sposobni da sintetišu daleko veći broj belančevina od prokariotskih mikroorganizama. Njihova funkcija nije u vezi sa imenom (mikro) već se ona vezuje za potrebu ćelija za ovim elemntima.Kafe magistra Hopkinsa. Svakako da su male potrebe za hranom uslovljene i malom masom njihovih ćelija. proteina. Sintetiše u 24h 0. elemenata Patogene bakterije ( gotove organske materije).

Kao kod pasivnog transporta molekuli se prenose sa višoj ka nižoj koncentraciji. Od ovih jedinjenja mikroorganizmi sintetišu organku materiju. Neke vrste mikroorganizama mogu u svojim ćelijama da nakupe različite akumulativne materije kao što su skrob.80%. USVAJANJE UGLJENIKA-Ugljenik čini 50% od suve mase ćelija jedan je od najznačjnijih elemenata u ishrani mikroorganizama. Riboflavin . a manjim delom kao hidratisana i jonski vezana voda. masti. koji nemaju katalitička svojstva kao permeaze. Bacillus mycoides 88%. Proteini se nalaze u citoplazmi. Lipidi kod bakterija mogu biti u slobodnom obliku ali se najčešće nalaze u vezanom stanju stvarajući gigantske molekule. medjutim odigrava se uz pomoć specifičnih proteina membrane . Pored aktivnog transporta u kome ne dolazi do hemijske promene molekula.20 % i lipida 1 . hrane i starosti ćelije. Značaj aktivnog transporta je veliki za bakterije koje uglavnom žive i aktivno metabolišu u prirodnim sredinama sa niskom koncentracijom hranljivih materija. proces je brži i specifičniji. nitrata. što omogućava brži ulazak laktoze u ćeliju od njenog izlaska. heterotrofe i miksotrofe. zrnca sumpora.90 %.U proseku u ćeliji mikroorganizama najviše ima vode 75. Proces omogućava da rastvori u energije ćeliji budu 100. neorganskim jonima itd. materija Voda u ćeliji se najviše nalazi u slobodnom obliku. uz pomoć permeaze i uz utrošak energije. Vitamin K. OLAKŠANA DIFUZIJA-je proces sličan prethodnom. Prema izvoru energije autotrofi se dele na HEMOTROFE I FOTOTROFE. ali su one male. Hemijski sastav mikroorganizama Hemijski sastav mikroorganizama je veoma različit i zavisi od vrste mikroorganizama. Od organskih komponenti najviše ima belančevina 50 . Sadržaj mineralnih materija je uglavnom oko 10%.).permeaza. purini i pirimidini.Faktori rasta su specifične organske komponente koji su potrebni mikroorganizmima u malim količinama ali sami mikroorganizmi ne mogu da ih sintetišu. membrani. U zavisnosti od veličine molekula i njihovog naelektisanja materije će prolaziti kroz citoplazmatičnu membranu u oba pravca. Takve uslove ćelija ne bi mogla da preživi ukoliko bi se isključivo hranila putem pasivne difuzije. Transportni sistemi u citoplazmatičnoj membrani bakterija su najbolje proučeni. Permeaze se vezuju za specifične molekule na spoljašnjoj površini membrane. Kod gramnegativnih bakterija. jedru. dok ostatak U čini suva materijaAzotobacter chrococum ima 85% vode Bacterium coli73%. Mali molekuli i elektroliti mogu prolaziti iz spoljašnje sredine u ćeliju na više načina. Specifičan gen (lacY) kontroliše sintezu laktozne permeaze. Postoje razlike u sadržaju amino kiselina u proteinima mikroorganizama ove razlike mogu nastati i zbog sadržaja hranljive sredine. te nema utroška energije. Energija stvorena u toku metabolizma se koristi da se jačina veze koja se stvara izmedju permeaze i laktoze na spoljašnjoj površini membrane znatno smanji na unutrašnjoj membrani. AUTOTROFNI MIKROORGANIZMI-Ovi mikroorganizmi sami sebi stvaraju hranu koristeći jednostavna neorganska jedinjenja iz kojih sintetišu organska jedinjenja. PASIVNI TRANSPORT ili PASIVNA DIFUZIJA-Ovo je najednostavniji mehanizam transporta materija. Medjutim za razliku od pasivne difuzije. posredstvom specifične permeaze (beta-galaktozidna permeaza) i uz utrošak energije. amino kiseline. i tako zajedno sa permeazama. Mikroorganizmi u ishrani koriste prosta i složena ugljenikova jedinjenja. Ovaj proces je čest kod eukariota i veoma je redak kod prokariota. Autotrofni mikroorganizmi koriste ugljenik iz ugljen dioksida i karbonata. Prema načinu usvajanja ugljenika mikroorganizmi se dele na autotrofe. Zahvaljujući vodi omogućeno je odvijanje svih biohemijskih procesa u ćeliji. Biotin. Na primer. a potreban N iz amonijaka. stepena aeracije. aktivan transport je često vezan za prisustvo nosača. Najčešće su to vitamini (Tiamin B-1. MEHANIZAM USVAJANJA HRANLJIVIH MATERIJA Materije potrebne za ishranu mikroorganizama nalaze se u sredinama koji ih okružuju. Mutacija u ovom genu onemogućava transport i metabolizam laktoze i pored toga što su enzimi za metabolizam laktoze prisutni u ćeliji. . rastvorljivih proteina u periplazmatičnom prostoru. Kada količina vode u ćeliji padne ispod ispod odredjenog minumuma dolazi do zaustavljanja rast a potom i do smrti. AKTIVNI TRANSPORT-Ovo je veoma brz i specifičan proces koji omogućava akumulaciju hranljivih materija u ćeliji nasuprot gradijentu koncentracije. težeći izjednačavanju koncentracija. Na primer. učestvuju u transportu hranljivih materija. ulja. Izolovano je preko 100 specifičnih “nosača” koji stvaraju komplekse sa aminokiselinama. voda ulazi i izlazi iz ćelije pasivnom difuzijom. već se zadržavaju u ćeliji. glikogen. time olakšavaju prolazak kroz membranu i disociraju se na unutrašnjoj površini membrane.1000 puta koncentrisaniji od rastvora u spoljašnjoj sredini. To je nespecifičan i uglavnom spor proces koji se dešava pri razlici u koncentracijama rastvora spoljašnje sredine i ćelije. mnogi šećeri i njihovi derivati se fosforilišu prolaskom kroz membranu i kao takvi ne mogu da se vrate nazad. kod bakterija može doći do specifične modifikacije koja ne dozvoljava prolaz molekula kroz ćelijsku membranu.30%.coli. Jedan od mnogobrojnih primera aktivnog transporta kod bakterija je dobro proučen transport šećera laktoze kod E. zatim šećera 10. Za sintezu je potrebna energija. ćelijskom zidu. nitrita. šećerima.

Veliki broj bakterija može da koristi nitritni i nitratni oblik azota za sintezu svojih belančevina. alge gljive. amonijum karbonat. Proteolitski mikroorganizmi su veoma rasprostranjeni u zemljištu u igraju značajnu ulogu u procesu amonifikacije tj. U prirodi se nalazi u slobodnom.Nostoc. FOTOTROFI Ova grupa mikroorganizama energiju potrebnu za sintezu organske materije dobija od sunčeve svetlosti i na taj način sinteza organske materije označva se kao fotosinteza. Kod aminoheterotrofa razlikujemo dve grupe : paraziti koji za sintezu belančevina koriste amino kiseline iz živih organizama. Ovi heterotrofi nazivaju se saprofiti. HETEROTROFNI MIKROORGANIZMI Ovi mikroorganizmi kao izvor ugljenika koriste razna organska jedinjenja u prvom redu šećere. gvoždjevite bakterije koje oksidišu Fe2+. S0. S03. vodi. U ovu grupu spadaju -cijanobakterije. Energiju za te procese dobijaju iz oksidacije neorganskih jedinjenja NH4. U ovu grupu spadaju mnoge bakterije.7 x 105J H2S + 1 1/2O2 = S + H2O + 1.7 x 105J S + 1 1/2O2 = H2SO4 +5.Ovi mikroorganizmi kao izvor nergije koiste sunčeve zrake a kao izvor ugljenika koriste neka prosta orgnska jedinjenja. do ferihidroksida. U ovu grupu spadaju nitrifikacione bakterije. Propionske bakterije mogu kao dopunski izvor ugljenika koristriti CO2. . Miksotrofni mikroorganizmi -Ova vrsta mikroorganizama može da koristi autotrofan i heterotrofan način ishrane. kao i mikroorganizmi koji koriste azot iz amonijaka. nitrati. odnosno oksidacijom neorganskih ali i organskih jedinjenja. Na osnovu toga izvršena je podela na : 1. USVAJANJE AZOTA Azot je veoma važan element jer ulazi u sastav svih belančevina protoplazme i jedra. Pojedine autotrofne sumporne i gvoždjevite bakterije u sredini sa više organske materije prelaze na heterotrofan način ishrane. protozoe. elementarnom obliku. Usvajanje elementarnog azota. nitrata i nitrita. pa iz propionske kiseline i CO2 grade ćilibarnu kiselinu. bakterije iz rodova Bradirizobijum. Veliki broj heterotrofa koristi mrtvu organsku materiju. U ovu grupu spadaju crvene i zelene nesumporne bakterije.3 x 105J 2FeCO3+ 1 1/2O2 + 3H2O = 2Fe(OH)3 + 1..0 x 105J H2+ 1 1/2O2= H2O + 2.amonijum fosfat. Azotobakter. crvene i zelene sumporne bakterije F o t o h e t e r o t r o f n i . Aminoheterotrofni mikroorganizmi-ne mogu da sintetišu amino kiseline. Anabena. amonijum laktat. zatim u obliku neorganskih komponenti (amonijak. Žive u zemljištu i vodama.H e m o t r o f n i organizmi energiju za sintezu organske materije dobijaju u toku procesa hemosinteze. zatim sumporne bakterije koje oksidišu H2S do sumpora. Ova grupa je najzastupljenija u prirodi. proste i složene belančevine). aminoheterotrofe Aminoautotrofni mikroorganizmi sintetišu belančevine iz prostih oblika mineralnog ili elementarnog azota. Hemoautotrofi.ovi mikroorganizmi nazivaju se azotofiksatori.7 x 105J Hemoheterotrofi -Ovi mikroorganizmi ugljenik dobijaju iz organskih jedinjenja a i neophodnu energiju dobijaju iz organskih jedinjenja. Na osnovu toga šta koriste kao izcor ugljenika ovi mikroorganizmi se dele na : 1. S2O3. gljive. već moraju da koriste gotove amino mikroorganizmikiseline iz peptona i belančevina. Fe2+.za sintezu organske materije.Usvajanje azita iz soli amonijak.) u obliku organskih jedinjenja (amino kiselina. U ovu grupu spadaju cianobakterije . Hemoheterotrofi Hemoautotrofi mikroorganizmi koriste ugljenik iz CO2.8 x 105J HNO2 + 1 1/2O2 = HNO3 + 0. Oni žive u biljnim i životinjskim tkivima i obično izazivaju odredjene bolesti pa se zato nazivaju i patogeni mikroorganizmi. NH3 + 1 1/2O2 = HNO2 + H2O + 2. zemljištu. koje vrše oksidaciju amonijaka do nitrata. 2. Fotoautotrofne i 2. vodonične bakterije koje oksidišu H do H2O. u ovu grupu spadaju. Rizobijum. U ovu grupu spadaju mikroorganizmi koji koriste molekularni azot iz vazduha. masti i belančevine. i proteolitski mikroorganizmi koji koriste amino kiseline iz mrtvih organizama.Usvajanje nitratnog azota. Fotoheterotrofne F o t o a u t o t r o f n i organizmi koriste sunčevu svetlost za proces sinteze a kao izvor ugljenika koriste CO2. NO2. bakterije. razgradnje proteina do amonijaka . Heterotrofi koji koriste u ishrani živu organsku materiju nazivaju se paraziti.Neke vrste bakterija i gljiva mogu da usvajaju azot iz amonijumovih soli. Oni su široko rasprostranjeni u prirodi. Azospirillum. nitriti. Bakterije koje vrše redukciju nitrata do elementarnog azota nazivaju se denitrifikatori. U odnosu na usvajanje azota svi mikroorganizmi se dele na: aminoautotrofe.

kalijum. vitamina biotina i tiamina. Razvoj metoda u mikrobiologiji omogućio je da se u laboratorijskim uslovima gaje mikroorganizmi pod kontrolom čoveka Pošto se izučavanjem jedinki može dobiti samo ograničena količina informacija. On ulazi u sastav citohroma koji su značajni za sintezu ATP. ali i za primenu u metodama kontrole rasta. Ima važnu funkciju u svim Magnezijum procesima fermentacija. Ovi postupci su u osnovi slični za sve mikroorganizme. Pored toga ulazi u sastav jedinjenja bogatih energijom (ATP).Stimuliše sintzu nukleoproteida kao i aktivnost enzima fosfataze. za razliku od mešovite kulture koja sadrži više vrsta mikroorganizama. Kalijum.Značajan je u transformaciji ugljenih hidrata. cisteina i metionina. Mikroorganizmi koriste S iz organskih i neorganskih jedinjenja. Gvoždje. Fosfor. koje su neophodne kako za uništavanje štetnih tako i za maksimalno korišćenje onih mikroorganizama koji na primer učestvuju u proizvodnji hrane ili sintezi antibiotika. Na primer. Mycobacterium leprae (uzročnik lepre) slabo. Natrijum. Vrši aktivaciju enzima i potreban je ćeliji kao regulator reakcije sredine. natrijum i hlor. Mikroorganizmi ga koriste iz različitih soli a najčešće iz soli fosforne kiseline K2HPO4 i KH2PO4. Mikroorganizmi fosfor koriste iz neorganskih (fosfomobilizatori) i organskih (fosfomineralizatori) jedinjenja. ali je život bez njega nemoguć. paladum Dva osnovna postupka omogućavaju izučavanja u mikrobiologiji: izolovanje odredjenog mikroorganizma iz mešovite populacije i gajenje. Čiste kulture sadrže samo jednu vrstu organizama. sumpor. magnezijum. Sumpor vodonik bakterije koriste i oksidišu ga preko elementarnog s do sulfata. kalcijum. DEFINICIJA RASTA .Učestvuje kao katalizator mnogih biohemijskih reakcija. Kalcijum .USVAJANJE OSTALIH ELEMENATA Najznačajnije materije neophodne u ishrani mikroorganizama su fosfor. Troponema paladum (sifilis) uzgaja se u testisima kunića i ne može se uzgajati na veštačkim podlogama. sastavljene od miliona jedinki.On je neophodan za razvoj pojedinih mikrorganizama i veoma često je u kombinaciji sa hlorom. samo jedan patogeni streptokok ubrzo može toliko povećati živih ćelija u telu da izazove visoku temperaturu ili čak smrt.Izvor kalcijuma su njegove vodorastvorljive soli. faktora koji utiču na taj rast i mogućnost preživljavanja u različitim uslovima sredine značajni su za shvatanje fundamentalnih procesa. Magnezijum. laboratorijskim uslovima. Zahvaljujući osobini da može da prelazi iz redukovanog u oksidisani oblik gvoždje je dobar katalizator oksido. žrtve smo i njihovih štetnih aktivnosti. Populacije nastaju u manje ili više definisanim uslovima sredine nazivaju se kulture. a samim tim i u prenošenju naslednih osobina na potomstvo. Natrijum METABOLIZAM RAST MIKROORGANIZAMA I KRIVA RASTA RAST MIKROORGANIZAMA Mikroorganizmi su metabolitske mašine sa velikim potencijalom za umnožavanje Mikroorganizmi rastu i razmnožavaju se u veoma heterogenim prirodnim sredinama.Veoma je značajan jer ulazi u sastav nukleoproteida. Neke bakterije ne mogu rasti na sintetskim podlogama. S druge srtane budući da smo s njima u neprekidnom dodiru.redukcionih procesa. Izučavanje rasta mikroorganizama. gvoždje. kao i u sastav koenzima A. kao i u biosintetičkim procesima.Potrebe mikroorganizama za gvoždjem su male. Sumpor -Ulazi u sastav amino kiselina cistina.populacije. mikrobiolog proučava . rast populacije u veštačkim.

KRIVA RASTA Prva faza je lag faza . Kod bakterijskih kultura rast se obično zaustavlja kada populacija dostigne 109 ćelija/ml. kao i drugih ćelijskih struktura. Kriva rasta je grafički prikaz odnosa broja ćelija u populaciji i vremena inkubacije kulture. mogu se prikazati krivom rasta. od četri osam itd. koje se dobijaju zasejavanjem čiste kulture bakterija u sterilni medijum. uvećava se masa ćelija itd. Brzina ćelijskih deoba zavisi od spoljašnjih uslova (T. Rezultat veoma aktivnih metabolitičkih procesa u prethodnoj gazi je promena u sastavu podloge : neki sastojci su utrošeni a nakupljaju se toksični podukti metabolizma. nukleinskih kiselina. dolazi do povećanja veličine i težine ćelije. Konvencionalno se rast populacije iskazuje vremenom generacije. ukoliko su ćelije tretirane agensima koji ih oštećuju kao i ako su ćelije iz bogatog hranljivog medijuma prenete u siromašni medijum. Ćelije u ovoj fazi su mlade i veoma biohemijski aktivne. posledice ćelijskog rasta i deobe. Vremenski period u kome se ćelije nalaze u lag fazi zavisi od niza faktora. sastava medijuma i genetičkih karakteristika vrste. pri čemu se ćelija podeli na dve kćerke ćelije. KRIVA RASTA BAKTERIJA Karakteristične sekvence u rastu populacije.Rast se može definisati kao kvantitativno povećanje ćelijskih sastojaka i struktura. KRIVA RASTA SINHRONI RAST Iako populacija može da raste konstantnom brzinom sve ćelije u populaciji se ne dele istovremeno. npr. Alternativno. duži je ukoliko su ćelije zaejane iz stare kulture. od dve postaju četiri. RAST POPULACIJE Rast populacija bakterija je eksponencijalni (logaritamski) i posledica je umnožavanja jednoćelijskih organizama prostom deobom. Log ili eksponencijalna fazaje faza aktivnih deoba ćelija u populaciji geometrijskom progresijom. rast je praćen ćelijskom deobom što rezultira povećanjem broja ćelija. Uveliko je smanjena količina hranljivih materija.početna faza. Dužina trajanja stacionarne faze zavisi od vrste mikroorganizama i uslova sredine. Rast populacije rezultuje u povećanju broja ćelija. RAST Potrebno je razlikovati rast individulanih ćelija i rast populacija ćelija. Vreme trajana odumiranja je različito za različite mikroorganizme. Broj ćelija ne raste.). a može varirati od nekoliko sati do nekoliko dana. Informacije o rastu individualnih bakterija se može dobiti izučavanjem sinhronih kultura. Broj ćelija je konstatan jer se jedan deo ćelija može nalaziti u aktivnoj deobi. RAST POPULACIJE Brzina rasta mikroorganizama je važan parametar u mikrobiologiji koji omogućava predvidjanje koncentracije organizama u vremenu i služi kao osetljiv indikator stanja mikroorganizama. . promenjen pH i nagomilana velika količina toksičnih materija.faza adaptacije. Stacionarna faza je faza u kojoj se broj živih ćelija ne uvećava. dok drugi deo ćelija odumire. Medjutim. kao i njihove intereakcije sa spoljašnjom sredinom. Faza odumiranja otpočinje smanjenjem ukupnog broja živih ćelija u populaciji. brzina rasta se može izraziti brojem generacija na sat (min). kod većine organizama. odnosno vremenom potrebnim da se broj ćelija u populaciji udvostruči. pH. odnosno kulture koja se kultura sastoji od ćelija koje se nalaze u istoj fazi rasta.koja obuhvata vremenski period od zasejavanja do početka deobe ćelija. Uobičajeno je da se u mikrobiologiji meri rast populacije. medjutim veoma intezibni biohemijski procesi se odigravaju u ćeliji : sinteza proteina. itd. Ukoliko se rast dešava u odsustvu ćelijskih deoba. Rast ćelije rezultuje u porastu veličine i težine i najčešće predhodi ćelijskoj deobi.

gajenje bakterija u kulturi odredjenog volumena. bez dodavanja hranljivih materija ili uklanjanja produkata metabolizma. ekologije (efekat T. Sinhrona kultura je veoma kratkog veka. kao i odredjivanje optičke gustine (apsorpcije) kulture. pored mase može se meriti i broj ćelija očitavanjem na svetlosnom detektoru. uzastopnim menjanjem temperature na kojoj rastu bakterije ili dodavanjem sveže podloge kulturi na početku stacionarne faze rasta. Schematic diagram of a chemostat.SINHRONI RAST Merenje rasta takvih kultura je ekvivalentno merenju rasta individualnih ćelija. može se izvršiti selekcija ćelija koje se nalaze u istoj fazi primenom diferencijalnog centrifugiranja odredjene kulture. Medjutim spektrofotometrijska merenja su primenjljiva pri relativno visokim koncentracijama bakterija. te se dobija sinhrona kultura. Sinhrone kultue se uglavnom koriste za dobijannje dovoljno ćelijskog materijala za biohemijska izučavanja. Nedostatak većine metoda je nedovoljna osetljivost. čija je brzina rasta regulisana koncentracijom hranljivog rastvora. SINHRONI RAST Alternativno. metode za dobijanje sinhronih kultura : menjanje spoljašnih uslova gajenja kulture: npr. The synchronous growth of a bacterial population. Stalnim dodavanjem i uklanjanjem rastvora odredjenom brzinom. suspenzije koje sadrže oko 106 ćelija/ml su potpuno bistre. Kao što je već opisano. Filtriranjem asihrone kulture ćelije se lepe za filtre. odredjivanjem količine nekih ćelijskih sastojaka (proteina. populacija raste eksponencijalno u ograničenom vremenskom periodu. a device for the continuous culture of bacteria. ispiranjem svežim rastvorom sa filtra se odlepe novopodeljene ćelije. koje se zasnivaju na činjenici da sitne čestice (npr. Jedna od veoma efikasnih metoda je Helmstetter. METODE ZA MERENJE MIKROBIJALNOG RASTA Postoji više načina za odredjivanje ćelijske mase: merenjem suve ili vlažne težine odredjenog volumena kulture. Količina odbijene svetlosti je proporcijonalna masi prisutnih čestica (odnosno ćelija).Cummingsova tehnika koja se bazira na principu da se neke bakterijske ćelije jače lepe od drugih na filtre . industrijama. nukleinske kiseline). višak rastvora. dok 107 ćelija/ml dovodi do slabog zamućenja. Osim toga iz komore za rast stalno curi preko sifona. METODE ZA MERENJE MIKROBIJALNOG RASTA Za odredjivanje ćelijske mase najčešće se koriste spektrofotometriske i nefelometrijske metode. O2). Kod bakterija koje su uniformne veličine. prehrambenoj i dr. . Medjutim konstrukcijom posebnog aparata hemostata. te su potrebne znatne količine kultura od 100 ml i više (jedna bakterijska ćelija je teška oko 50 x10-13g. biohemije (katabolizam i sinteza) kao i primenu u farmaceutskoj. omogućava se konstantna gustina bakterija u komori za rast. Prednosti gajenja bakterija u kontinualnoj kulturi su različite: stalni izvor ćelija u eksponencijalnoj fazi rasta na relativno niskoj koncentraciji hranljivog rastvora omogućava izučavanja iz oblasti genetike (selekcija mutanata).). KONTINUALNA KULTURA Na uprošćenoj šemi sistema za kontinualnu kulturu vidi se da je komora za rast u vezi sa rezervoarom sa sterilnim hranljivim rastvorom iz koga se stalno dodaje sveža podloga u sredinu u kojoj mikroorganizmi rastu.nitrocelulozne). omogućen je neprekidan rast mikroorganizama. KONTINUALNA KULTURA BAKTERIJA Populacija mikroorganizama se može održavati u eksponencijalnoj fazi rasta za duži period vremena korišćenjem kontinualne kulture.pH.bakterije) odbijaju svetlost koja prolazi koja prolazi kroz njihovu suspenziju.

coli. DEOBA INDIVIDUALNE ĆELIJE Najveći broj bakterija razmnožava se prostom ćelijskom deobom. fragmentacija i egzospore Neke bakterije kao Rhodopseudomonas acidophila reprodukuju se pupljenjem. jedna ćelija se podeli na dve kćerke ćelije nakon što je udvostručila svoju težinu i veličinu (binarna deoba). Sinteza novog ćelijskog zida je ograničena na odredjene regione postojećeg ćelijskog zida : kod grampozitivnih bakterija novi ćelijski zid se sintetiše na mestu stvaranja septuma. Spajanje jajne ćelije i spermatozoida naziva se oogamija.coli koja raste na 370C i iznosi približno 40 min.coli Replikacija kružnog bakterijskog hromozoma vezanog za citoplazmatičnu membanu započinje sa jednog mesta i odvija se u dva pravca. stvaranje energije. Na istoj temperaturi. Pored reprodukcije binarnom fuzijom prokarioti se razmnožavaju aseksualno (bespolno) : pupljenje. dok kod gramnegativnih bakterija novosintetisani materijal se umeće medju slojeve starog ćelijskog zida. biosinteza i td. u specijalnim komorama pod mikrooskopom ili indirektne metode : zasejavanjem na čvrstu podlogu i brojanjem kolonija nastalih rastom živh ćelija posle odredjenog vremena. Neki od procesa bitnih za kontinualan rast i deobu su opšte prirode. koje se razvijaju u hife.gameti i fuzijom gameta nastaju zigoti . Kordinacija replikacije i segregacije DNA sa čelijskom deobom je izučavana kod E. segregacija DNA u ćerke ćelije itd. Taj pupoljak se povećava i najzad dobija veličinu majke ćelije i odvaja se od matične ćelije. dividing by binary fission (TEM x92. čelijske deobe Vreme replikacije je relativno konstantno kod E. po završetku repliokacije novoformirani hromozom se vezuje za novo mesto na membrani. Metode za odredjivanje broja jednoćelijskih mikroorganizama u suspenziji mogu biti direktne: brojanjem ćelija u tačno odredjenom volumenu. bez obzira na brzinu ćelijskog rasta deoba otpočinje oko 20 minuta posle udvajanja hromozoma. stvaraju se popreče septe i konačno dolazi do fizičkog razdvajanja čelije. Rastom membrane udaljavaju se mesta za koja su vezani hromozomi. rast i reprodikciju individualne ćelije i rast i povećanje populacije mikrobne kulture. Pošto je odbijanje svetlosti proporcijonalno ćelijskoj masi. U toku rasta i deobe bakterijske ćelije dešava se čitav niz citoloških i biohemijskih promena. veće ćelije će odbijati više svetlosti od sitnijih. Zigoti sadrže miksture genetskog matrijala od dva organizma.Osim toga. Pupljenje je karakteristično za kvasce. još uvek su nedovoljno razjašnjene. i proces počinje pojavom malog ispupčenja na ćeliji. E. Svaka konidija može da se razvije u novi organizam. Specifični procesi koji se dešavaju u toku rasta i deobe bakterijske ćelije kao sinteza novog ćelijskog zida. Reprodukcija eukariotnih organizama Seksualna reprodukcija. Bakterije koje se odlikuju filamentoznim rastom kao što je Nocardia reprodukuju se fragmentacijom. odnos broja ćelija/ćelijska masa. . formiranje poprečnih septuma. naprimer korišćenje substrata. Gameti mogu biti iste veličine (izogameti) izogamija kada su gameti različite veličine (heterogameti) heterogamija kao savršeniji oblik razmnožavanja predstavlja obrazovanje jajne ćelije u oogoniji i pokretnih spermatozoida u anteridiji. Bacterial growth by binary fission. Genus Streptomyces i druge aktinomicete produkuju egzospore.konidije. Kod polne reprodukcije formiraju se polne ćelije.750). fission Rod-Shaped Bacterium. za odredjene uslove rasta i za svaku vrstu organizama neophodno je odrediti kalibracione krive. Treba posmatrati dva fenomena.

). Zahvaljujući autolizi omogućeno je dovršavanje procesa sazrevanja sireva. Enzimi imaju osobinu da deluju veoma dugo. odnosno aktivan je samo holoenzim.Kod grupne specifičnosti enzimi deluju na grupu srodnih jedinjenja.Brzina enzimske reakcije je direktno zavisna od koncentracije enzima i substrata (do nivoa “zasićenosti” enzima substratom) substratom) Različiti spoljašnji činioci utiču na brzinu enzimske reakcije.Ca. je između 1 do 1000 a i do 500000. O enzimima se njima dugo znalo. Primarnu strukturu enzima čini specifična polipeptidna sekvenca amino kiselina. E. termostabilan Zn. Uz učešće enzima komponente ćelije se sintetišu velikom brzinom. Mg. a k t i v n a mesta. silaža stočne hrane itd. U optimslnim uslovima koje su više od 10 milijardi pua brže od reakcija kada se odvijaju bez enzima. Preko aktivnog mesta dolazi do specifične kombinacije substrata S i enzima E koji daju komleks Enimsubstrat ES i najzad promenu substrata u produkt reakcije P. grupna. dok inhibitori mogu biti joni teških metala. ENZIMSKA specifičnost specifičnost Apsolutna specifičnost se ogleda u delovanju enzima samo na jedan substrat. Na taj način iz ćelije se oslobadjaju enzimi i produžavaju svoje delovanje duže vreme u odgovarajućoj sredini. coli strains undergoing conjugation (TEM x27. enzim ima optimum u kome je brzina reakcije najveća. Aktivnost enzima zavisi od aktivatora i inhibitora. Može biti organske i neorganske prurode (soli Fe. Postoji apsolutna.B2.Zajedno čine holoenzim. Brzina reakcije se smanjuje i aktivnost enzima se može izgubiti pri vrednostima koje se udaljuju od optimuma. -”komandir”. Konformacija enzima odredjuje njegovu striktnu specifičnost: na površini molekule.coli koja se aktivno deli svakih 60 min.Na njih deluju ekološki faktori.u malim količinama imaju veliku aktivnost. mostića. koja odredjuju reaktivne i katalitičke osobine enzima. KARAKTERISTIKE ENZIMA . Maksimum delovanja enzima u odredjenoj sredini se postiže nakon najveće brojnosti mikroorganizama posle čega dolazi i do autolize ćelije. Apoenzim uspostavlja vezu sa materijom na koju će delovati. Enzimi se ne troše i ne menjaju u toku reakcije.Enzimi pokazuju specifičnost na substrat na koji deluju. Mo. . Kod relativne specifičnosti enzimi deluju na jedinjenja koja po hemijskom sastavu pripadaju različitim grupama. hemijske materije. Tako kod E. (1g invertaze hidrolizuje 1 tonu saharoze). dok enzim ostaje nepromenjen : E + S ES E+P Nitrogenasa Nitrogenasa Prosti i složeni enzimi Mnogi su enzimi samo proteini i nazivaju se prosti enzimi.Kod nekih vrsta protozoa. Aktivatori mogu biti joni metala (Na. To je jedini substrat na koji deluje ureaza. Odvojeni delovi holoenzima nisu aktivni. Enzim je u osnovi izgradjen od amino kiselina. Koenzim je uvek nebelančevinaste prirode i on obavlja hemijske promene odredjujući pravac i brzinu reakcije. Cu). Povećana temperatura može izazvati denaturaciju proteina. 1000 molekula proteina i 4 molekula RNA. samorastvaranja pod dejstvom sopstvenih enzima. U zavisnosti od primarne strukture. kiseljenja mleka. formiraju se regioni. K. Temperatura ubrzava enzimsku reakciju ali samo do određene granice.B12). Za razliku od njih složeni enzimi imaju I ne proteinsku grupu.to je “oficir za vezu”. a velik broj je dobijen u kristalnom obliku. Zn) koji su u nekim slučajevima trajno vezani za enzim. -”komandir”. stereohemijska i relativna specifičnost.apoenzim. u svakoj sekundi se sintetiše 4000 molekula masti.Proteinski deo enzima. deluje u kombinaciji sa neproteinskim molekulom -koenzimom ili prostetička grupa. tzv.700) ENZIMI Enzimi su biokatalizatori proteinske prirode koji ubrzavaju hemijske reakcije u ćeliji. Mn. Broj molekula substrata koji koje izmeni jedan molekul enzima u sekundi. Koenzim Je termostabilan i prostijeg hemijskog sastava. Na primer u odredjenom regionu ph vrdnosti ili t 0 . Enzimi imaju specifičnu trodimenzionalnu strukturu. (Ureaza hidrolizuje ureu do amonijaka i CO2. Opisano je oko 2000 enzima. polipepridni lanac se može specifično uviti dajući sekundarnu i tercijarnu strukturu.(Arginaza deluje na L-arginin ali ne i na D-arginin. Ljudi su stolećima koristili rad enzima i ne sluteći da oni kao i mikroorganizmi postoje. kao I radijacija. To ima značaja jer posle smrti dolazi do autolize ćelije tj. Mnogi koenzimi su fosforni estri raznih vitamina (B1. Tako proteaze deluju na peptidne veze raznih belančevina. Ta dugotranost je ponekad tako velika da enzimi dejuju i posle izumiranja ćelije. bakterija i algi zastupljena je konjugacija gde se sadržaj dveju ćelija spaja preko konjugacionog kanala tj. Stereohemijska specifičnost je karakteristična za optičke stereoizomere.

npr triptofan. Supstanca koja inicira sintezu enzima je induktor a supstanca koja koči korepresor Ukoliko se ćelija nadje u sredini u kojoj se nalaze dva šećera : glukoza i laktoza. Aktivani represor se vezuje za operator. One igraju veliku ulogu u procesima disanja i fermentacija prenoseći vodonik i elektrone pomoću koenzima. 2. koji onemogućava da se RNK polimeraza veže za promotor. FMN. Molekularni mehanizmi regulacije Pošto nema proizvoda prve enzimske reakcije. Represor koji je alosterni protein.galaktozidaze kod E. Izolovani su mutanti rezistentni na ovu inhibiciju . 5. kai i specifične permeaze. Po utrošku laktoze ponovo se aktivira represor I sinteza beta galaktozidaze I permeaze prestaje.C. LIAZE katalizuju odvajanje pojedinih grupa od substrata uz obrazovanje dvogubih veza ili prisjedinjavanje pojedinih grupa ili radikala sa dvogubom vezom.c1 ).Podela enzima . amino. prema reakciji koju katalizuju.kružni hromozom kružni U metabolitičkom putu sinteze triptofana učestvuje pet enzima Strukturni geni ovih enzima su regulisani produktom regulatornog gena.su enzimi koji katalizuju oksido.Mogu se izvršiti različite podele enzima : prema substratu na koji deluju. u subklasi (drugi broj).adaptibilni. Najčešće se prenosi metil grupa.b. Mehanizam indukcije je u osnovi sličan mehanizmu represije. koja dovodi do inaktivacije represora.redukcione reakcije. Četvrti broj je individualni broj enzima. Represija konačnim produktom. čija je funkcija da vrši replikaciju određene molekule iRNA i preko nje sintezu odrenog polipeptidnog lanca. . Indukcija enzima . Svi enzimi koji se sintetišu u ćeliji. Glukoza dovodi do represije niza inducibilnih enzima kod bakterija. mehanizmom koji se naziva ”katabolička represija” Strukturalni segment gen je segment DNA. 3. Dogod ima laktoze u spoljašnjoj sredini. menja konformaciju enzima tako da ovaj dalje ne može katalizirati sopstvenu reakciju. Tek po utrošku glukoze dolazi do indukcije enzima koji učestvuju u transportu i razgradnji laktoze. Egzoenzimi su najčešće hidrolaze koja razlažu složena organska jedinjenja do prostih koje potom usvaja.) koji karakteriše tip reakcije u klasi (prvi broj). stom razlikom što je represor aktivan samo u odsustvu induktora. i subsubklasi (treći broj). ona ulazi u ćeliju i metaboliše se. Krajnji produkt metaboličkog puta. koja omogućava aktivan transport laktoze u ćeliji. prema mestu obavljanja funkcije itd. Često se dogadja da prvi enzim nekog metaboličkog puta uz aktivno mesto ima i alosterno mesto koje se konbinuje sa krajnjim produktom istog metaboličkog puta. što dovodi do zatvranja puta sinteze. OKSIDOREDUKTAZE .a3. što dovodi do sinteze veće količine triptofana u ćeliji (od interesa za industriju). egzoenzime se izlučuju i deluju van ćelije a endoenzimi deluju u ćeliji. Svaki enzim prema novoj klasifikaciji ima svoj sistematski kodni broj (E. nezavisno od svog substrata nazivaju se konstitutivnim. za razliku od inducibilnih emzima. triptofanom. šećera laktoze U prisustvu šećera laktoze.c. aktivira se vezivanjem za triptofan. Prema mestu delovanja enzimi se dele na egzoenzime i endoenzime. Ovde spadaju dehidrogenaze koje sadr`e NAD. karboksilna. represorom. FAD. sulfo. Piruvatdekarboksilaza katalizuje otcepljenje CO2 od pirogroane kiseline. povremeno dostupnih ćeliji. 4. Sinteza inducibilnih enzima je objašnjena na modelu indukcije enzima beta. IZOMERAZE katalizuju izomerizaciju različiih jedinjenja pretvarajući ih u izomere. omogućena je transkripcija gena koji učestvuju u sintezi beta galaktozidaze.Indukcijom enzima mikroorganizmi se mogu adaptirati na korišćenje različitih substrata. LIGAZE (sintetaze) katalizuju sintezu složenih organskih jedinjenja iz prostih. delova molekula ili grupa atoma pomoću koenzima sa jednog jedinjenja na drugo. Kombinacija alosternog mesta prvog enzima sa konačnim produktom. (asparaginsintetaza Molekularni mehanizmi regulacije Inhibicija povratnom vezom (“feedback inhibition). Sve sinteze koje obavljaju ligaze se vrše uz utrošak energije koja se dobija uglavnom iz ATP. NADP. nema substrata za ostale reakcije u nizu. lipaze. Na osnovu ovih osobina enzimi su podeljeni u šest grupa : 1. neophodni za katabolizam substrata. U Odsustvu triptofana reperesor je neaktivan Transkripcijom struklturnih gena I njihovom translacijom otpočinje sinteza triptofana u ćeliji. fosfataze. Pri izomerizaciji dolazi do premeštanja atoma ili atomskih grupa u molekulima. (triozofosfatizomeraza) 6. U ovu grupu spadaju enzimi proteaze. prvo će se konstutitivnim enzimima metabolisati glukoza. glukozidaze. Mikroorganizmi su veoma štedljivi i neće trošiti energiju na sintezu enzima ako za to nema potrebe. kao i citohromi (a. HIDROLAZE uz učešće vode katalizuju reakcije razgradnje i sinteze složenih organskih jedinjenja. može inhibirati sintezu svih enzima koji učestvuju u njegovom metaboličkom putu. mesto inicijacije transkripcije gena koji učestvuju u sintezi triptofana.koji se sintetišu samo u prisustvu odgovarajućeg substrata. npr. U prisustvu takvih substrata u ćeliji se indukuju enzimi. TRANSFERAZE katalizuju prenos odredjenih radikala. coli.

dolazi do velikih šteta. koja može iznositi i do 75 % od ukupno oslobodjene. ENERGETSKE GRUPE MIKROORGANIZAMA Termogeni mikroorganizmi.400C što zavisi od vrste mikroroganizama.oni mikroorganizmi koji višak energije nastale u disimilacionim procesima transformišu u obojene materije. Da bi se toplota akumulirala sredina treba da bude slab provodnik. te pod uticajem kiseonika dolazi do spontanih požara. od kojih zavisi kada će doći do sinteze iRNA. aldehida i luciferaze otpušta vodonik. prisustvo kiseonika i temperaturu 15. lišajevi. Fotogenih bakterija najviše ima u morima. Da bi se svetlost emitovala mikroorganizmi zahtevaju 3-5 % NaCl u hranljivoj sredini. Ako ovi uslovi nisu ispunjeni fotogeni mikroorgsanizmi žive kao i drugi saprofiti. Ovde spadajuepifitni mikroorganizmi a pigmenti ih štite od negativnog uticaja sunčeve svetlosti. Znak su svežine mesa jer su osetljivi i na minimalne koncentracije amonijaka koji nastaje raspadanjem proteina. S druge strane proces termogeneze je koristan jer omogućava brže zgorevanje stajnjaka i komposta.Postoji posebna grupa molekula nazvana represori. svetlosti. faza mikrobiološka termogeneza -Prvo se u velikom broju umnožavaju mezofilni mikroorganizmi koji razlažu organsku mikrobiološ materiju i okolinu zagrevaju na 40 . Dalje zagrevanje protiče pod uticajem enzima i hemijskim reakcijama. Tu spadaju alge. Proces termogeneze protiče brže ako se u sredini nadju zajednice termogenih mikroorganizama. spoljašnji omotači. Fotogeni mikroorganizmi se javljaju i na ribljem i drugim vrstama mesa. Materijali se ugljenišu. prelazi u oksidativno stanje a oslobodjena energija se transformiše u svetlosnu. Svojim enzimima termofilni ubrzavaju transformacije termofilne organskih materija i sredinu zagrevaju na oko 750C. obavljala različite vrste rada : Izgradnja strukturnih delova ćelije.Hromoforni boje okolinu. u deponijama otpadnog materijala iz fabrika celuloze.Postoji posebna grupa molekula nazvana represori od kojih zavisi kada će doći do sinteze iRNA. hromogeni i aromogeni. algi. Termogeni mikrorganizmi mogu biti štetni i u industriji konzervisanja. to su mesta odakle počinje sinteza iRNA. Energija je ćelijama potrebna da bi .U ovoj grupi mikroorganizama ima sporogenih bakterija. CH4). H2. mikrobiološ Odvija se kroz nekoliko faza. u skladištima vune i pamuka. segment koji veže represor zove se operator. Ako se termogeneza odvija u gomilama vlažnog sena u silosima sa nedovoljno osušenim zrnom. Ako se njihove spore nadju u konzervama sa hranom one preživljavaju sterilizaciju i kvare proizvode. mikroorganizmi se dele na hromoforne i hromoparne. polisaharida. Mikroorganizmi koji emituju svetlost pripadaju bakterijama. imaju aktivan enzimski sistem. nukleinskih kiselina. Proces zagrevanja sredine pomoću termogenih mikroorganizama naziva se mikrobiološka termogeneza. Termogeni mikroorganizmi se brzo razmnožavaju.ćelijski zid. fosfolipida Rast i razmnožavanje Akumulacija nutritienata (aktivni transport) i ekskrecija produkata metabolizma. Sprečavanje terogeneze vrši se stalnim odžavanjem vlažnosti na niskom nivou i sprečavanjem aeracije. kada se nadju u odgovaraju}im uslovima višak enegrije otpušaju u obliku tplote. stvaraju krupne kolonije. fotogeni. gljivama i protozoama. Sinteza enzima.Prema tome da li se pigmenti zadržavaju u ćeliji ili se izdvajaju iz nje. Ukoliko su pigmenti nerastvorljivi u vodi obojene su kolonije mikroorganizama jer se boja zadržava uz ćelije.Hromoparni mikroorganizmi pigmente izdvajaju van ćelije. Represori se vežu za određena mesta odgovarajućeg DNA i sprečavaju transkripciju odre|enih iRNA molekula.pigmente. koristi se za zagrevanje leja u stakleničkoj i plasteničkoj proizvodnji povrća. Represori su proteini i njih kodiraju regulatorni geni.50 0C. Neke grupe mikroorganizama. Umnožavanje termofilnih mikroorganizama je veoma brzo i tek kada se temperatura sredine poveća iznad 800C oni prelaze u konzervacione oblike. aktinomiceta i gljiva. za razmnožavanje i kretanje a drugi veći deo 60 % oslobadja iz ćelije i transformiše u različite oblike.višak energije otpuštaju u obliku svetlosti a pojava se zove bioluminiscencija. oslbadjaju se zapaljivi gasovi (CO. membrane. boje i mirisa pa su dobili ime termogeni. luciferaze U ćelijama mikroorganizama nalazi se proteinsko jedinjenje luciferin koji u prisustvu kiseonika. aerobi su i prilagodjeni su na više temperature. a enzimi termogenih mo koriste se u čistom stanju u industriji. FOTOGENI MIKROORGANIZMI . U prirodnim .višak enegije. zelene i purpurne bakterije. Kretanje Deo hemijske energije koja se stvara u toku disimilacionih procesa mikroorganizama koristi u biosintezam.Hromoforni mikroorganizmi zadržavaju pigmente u ćeliji i ne hromoparne. transformišu u toplotu. Mesto na DNA molekuku gde se vežu molekuleRNA-polimeraze zovu se promotori. Na ovim temperaturama onemogućena je dalja aktivnost mezofilnih mikroorganizama ali su stvoreni uslovi za termofilne. HROMOGENI MIKROORGANIZMI . Količina oslobodjene toplote zavisi od svojstava mikroorganizama i od uslova pod kojima se mikrobiološki procesi vrše. Transformacija hemijske energije u svetlosnu vrši se pomoću enzima luciferaze.

2. biljke. repu. AMP Fosforilacija Proces stvaranja i akumulacije energije označava se fosforilacija.vrste Streptococcus citrovorus.sredinama npr u zemljištu hromogeni mikroorganizmi daju boju humusu. koji je otkrio da ekstrakt kvasca može da fermentiše saharozu do etil alkohola. izolovanih iz slatkovodnih jezera. Fosforilacija na nivou substratna. Na primer. Istraživanja procesa razgradnje glukoze u toku metabolizma mikroorganizama počeli su otkrićem Buhnera 1897. dok u mleku i mlečnim proizvodima uzrokuju i kvarenje. Najčešći način razlaganja glikoze je Embden-Mayerhof-ov put koji se još naziva i glikoliza. mirisa na staju Escherichia coli i Aerobacter aerogenes a neke vrste roda Pseudomonas produkuju miris na krompir. TOKSIKOGENI MIKROORGANIZMI . Algalni i cijanotoksini.paracitrovorus. Glukoze. DOBIJANJE ENERGIJE Prvi korak u katabolizmu organskih molekula razgradnja sliženih makromolekula u jednostavnije jedinice. Protoni se vraćaju u ćeliju uz pomoć ATPaze.aktinomicetin.proces u kome se fosfatna grupa direktno dodaje na ADP. bunara.transportnom sistemu koristi za sintezu ATP. Pojava se zasniva na specifičnim fiziološkim procesima u kojima se stvara diacetil.sir. Oksidativna fosforilacija je proces u kome se enegija oslobodjena iz hemijskih oksidacija nutitijenata koristi za sintezu ATP od ADP-a. Ovom procesu mnogi biohemičari posvetili su veliku pažnju.transportnog sistema rezultira akumilacijom protona na jednoj strani membrane (spoljašnja strana bakterijske ćelije) i manjak protnona na suprotnoj strani (unutrašnjost bakterijske ćelije). Oksidativna fosforilacija 3. koja katalizuje sintezu ATP-a. isparljivo jedinjenje koje rastvoreno u vodi daje prijatan miris na voće. zemljišnih ekosistema. Stvaranje ATP-a kod mikroorganizama ATP se sastoji iz adenina riboze i fosforne kiseline a energija se akumulira u anhidridnim vezama. Iako ti početni koraci neproizvode upotrebljivu energiju.endotoksini. Enegija koja se stvori u živoj ćeliji mikroorganizma naziva se bioenegija.Pripremanje pavlake. aktinomiceta i gljiva MIKROORGANIZMIstvaraju veće količine jedinjenja prijatnog ili neprijatnog mirisa. Većina heterotrofnih mikroorganizama najčešće koristi glukozu. IZ UGLJENIH HIDRATA Mikroorganizmi koriste različite ugljene hidrate kao izvor energije.Producenti mirisa na zeljište su aktinomicete. masti na masne kiseline i glicerol. Streptoco. Ona se može akumulirati u različitim jedinjenjima bioenegija medju kojima su ATP i CoA. imaju primenu u preradi poljoprivrednih proizvoda i u mlekarstvu. Postoji sumnja da neki od toksina prisutni u pijaćoj vodi u vrlo niskim koncentracijama predstavljaju faktor rizika u razvoju kancera. To dovodi do toga da je jedna strana ima veće pozitivno naelektrisanje i kisela je u odnosu na drugu : Enegiju koja se oslobodi u oksidacionim reakcijama protonska punpa izbaci sa spoljašnje strane citoplazmatske membrane. kao i mikrobicidnih i mikrobistatičnih antibiotika. konstatovano je preko 50 toksina. U rodu Aspergillus najveće štete uzrokuje Aspergillus flavus .produkuje aflatoksin. Fotofosforilacija je proces u kome se energija sunca koristi za sintezu ATP od ADP-a. pentoza. Fotofosforilacija Fosforilacija na nivou substratna . Kontinualno trajanje elektron. proteini do amino kiselina. Penicilliun roqveforti. Toksini se mogu izlučiti iz žive ćelije (egzotoksini) ili ostati u ćeliji do njene autolize . manoza.glukoza. ADP-a Engleski biohemičar Peter Mitčel je dobio Nobelovu Nagradu za objašnjenje kao se oslobodjena energija u elektron. AROMOGENI MIKROORGANIZMI-U toku metabolizma neki predstavnici bakterija. skrob se razgrađuje do glukoze. nukleinske kiseline u nukleotide. Medju njima ima fitotoksičnih. bara. longiosporin i dr. Medju gljivama aktivni producenti toksina su vrste iz roda Penicilium. sira. uginuće ćuraka. reka. Prema procesima u kojima nastaje fosforilacija može biti : Fosforilacija 1.u toku metabolizma sintetišu jedinjenja toksična za druge mikroorganizme. KATABOLIZAM Katabolizam je deo metabolizma u kome se u toku razgradnje organskih jedinjenja oslobadja energija. galaktoza. maslaca. celer i ribu. . ATP se stvara fosforilacijom ADP. životinje.mikroalagalni produkti koji mogu biti uzročnici bolesti smrti ljudi cijanotoksini. oni osiguravaju veliki broj malih molekula kao početnog materijala za metabolizam npr. Najaktivniji producenti toksičnih jedinjenja u zemljištu su aktinomicete. Samo u grupi cujanobakterija.g.

3fosfoglicerinska kiselina prelaz u 3. Pri toj hidrolizi dolazi do obrazovanja ATP. dezaminacija amonijak a stvara alfa keto kiselina. Ovaj put nije nađen kod gr+ bakterija. U procesu razgranje nukleotida i nukleozida obrazuju se purinske i pirimidinske baze.radikal iz acetil CoA jedini se sa oksal sirćetnom kiselinom i nastaje limunska kiselina. jabučnu Jabučna dehidrogenacijom prelazi u oksalnu kiselinu. dalje nastaje di. Kod eukariota oksidacija ovaj proces se odvija u mitohondrijama a kod prokariota citoplazmi. Glicerin se fosforiliše i prelazi u fosfoglicerinaldehid i uključuje se u glikolizu. Većina mikroorganizama metaboliše glikozu do pirogrožđane kiseline .ATPfosforilacija na nivou substrata. Uz pomoć još jednog ATP fruktozo -6-P .pirogroždjana kiselina EM put je veoma važn za dobijanje energije kod anaerobnih mikroorganizama. ED put je nađen kod nekih gr. Služi za identifikacije u kliničkoj praksi. Fosfatna grupa reaguje sa Adp.1. Rhizobim. dajući ćilibarnu kiselinu. Postoji nekoliko tipova dezaminacije. Agrobacterium I smatra se posebnim pravcen u evoluciji. Dobijeni koenzim A je aktivna forma koja sadrži visoku energetsku A vezu. Kod aerobnih mikroorganizama prva faza u razgradnji glukoze je takodje glikoliza ali se dalje pirogroždjana kiselina transformiše do CO2 i H2O uz oslobadjanje više energije. Pirogrožđana kiselina može nastati I u toku metabolizma drugih šećera ali I amino I masnih kiselina. HMP put je značajan zbog dobijanja ribozo 5-fosfata.ciklus trikarbonske fiseline. fosfoglicerinsku kiselinu . purinske i pirimidinske baze. Otuda acetil CoA ima značajnu ulogu i u sintetskim procesima.Razgradnja amiko kiselina se vrši dezaminacijom tj odvajanjem amino grupa i dekarboksilacijom koja predstavlja odvajanje CO2.beta oksidacija.baktrija. Razgradnjom masti mikroorganizmi dobijaju veću količinu energije nego pri razgradnji ugljenih hidreata. Masne kiseline se aktiviraju sa coenzimom A.ketoglutarna kiselina uz pomoć Co a se dekarboksiliše i dehidrogeniše. kao I za energiju neophodnu za procese sinteze u ćeliji. Bilans .p i dihidroksiaceton fosfat. Oksidacija masnih kiselina teče preko niza procesa. Alfa. kiselinu Na kraju faze se regeneriše oksalna kiselina. Glukoza se fosforiliše uz pomoć enzima heksokinaze i ATP glukozo-6-P.energetski i CO2 = 38 ATP i 6 CO2 DOBIJANJE ENERGIJE IZ AMINO KISELINA Aerobni i anaerobni mikroorganizmi mogu da za dobijanje energije koriste amino kieline. 5. Nastaje fosfoenolpiruvat koji se defosforiliše i nastaje ATP i kao krajnji proizvod Piruvat. Pored glikolize kod mikroorganizama postoje I drugi načini razgradnje glukoze. di. Mnogi mikroorganizmi u procesu dezaminacije amino kiselina obrazuju pirogroždjanu kiselinu koja se dalje uključuje u energetsku razmenu. Mikroorganizmi su u stanju da vrše razgradnju mast jer poseduju enzim lipazu. To je Enter-Duodorfov put I HMP (pentozo fosfatni put). prekusora nukleinskih kiselina. DOBIJANJE ENERGIJE IZ LIPIDA Za dobijanje energije mikroorganizmi mogu koristiti maste i voskove. Pod dejstvom lipaze mast se razlažu na glicerin i masne kiseline. koja se dalje uključuje u energetsku razmenu. Pri razlaganju purinske i pirimidinske baze obrazuje se CO2. Pod uticajem enzima aldolaze fruktozo1. Mogu da prelaze jedan u drugi.citrat. a ova hidratacijom u izolimunsku koja citrat dehidrogenacijom i dekarboksilacijom daje alfa ketoglutarnu kiselinu. glukozo-6-P se izomerizuje u fruktozo -6-P. acetil. mikroorganizmi koji razlažu lipide nazivaju se lipolitski mikroorganizmi. koja može ponovo da posluži kao akceptor acetilne grupe. koja kiselinu dehidrogenacijom prelazi u fumarnu a ona hidratacijom u jabučnu.6 di fosfat se razlaže na dva trisaharida gliceraldehid 3. Najrasprostranjenija je oksidativna dezaminacija iz koje se izdvaja .1.1. U kiseloj sredioni se obično vrši proces dezaminacije a u baznoj proces dekarboksilacije. “sudbina PIRUVATA” Trikarbonske kiseline Aerobna faza disanja počinje sa oksidativnom dekarboksilacijom pirogroždjane kiseline u kojoj se stvara NADH2 i acetil radikal koji s prisajedinjuje koenzimu A.3fosfoglicerinska kiselina 6. Ove oksidaze kao koenzime imaju flavoproteide a kao akceptor vodonika kiseonik. sirćetna kiselina i mlečna kiselina. Energetski bilans je 1 ATP uz nastanak piruvata nastaje I fosfogliceraldehid.fruktozo di fosfat. Dehidratacijom prelazi u akonitnu. Dekarboksilacijom se izdvoje još dva molekula CO2. 2. Pseudomonas. Ona se odvija kod aeroba pod uticajem enzima oksidaza i dezaminaza. . Uz pomoć visoke energetske veze. te se ona može smatrati važnim intermedijerom ali prekusorom. amonijak. Lipaze nisu visoko specifične i deluju na masti sa različitom dužinom lanaca.

MIKROBIOLOGIJA ZEMLJIŠTA UTICAJ ABIOTIČKIH I BIOTIČKIH FAKTORA NA MIKROORGANIZME U ZEMLJIŠTU Na rast i razmnožavanje mikroorganizama u zemljištu utiče veći broj abiotičkih i biotičkih faktora. voda. Zemljišni vazduh pored CO2 i O2 sadrži izvesne količine amonijaka. Disanje zemljišta zavisi od temperature zemljišta i vazduha. što se povoljno odražava na povećanje plodnosti zemljišta. Razmena gasova izmedju zemljišta i atmosfere se odvija stalno. Sa povećanjem dubine zemljišta smanjuje se količina kiseonika a povećava količina ugljendioksida. razvijaju se anaerobni mikroorganizmi i dominantni su anaerobni procesi.03% a u zemljišnom vazduhu od 0.70% od ukupne zapremine opšteg obima zemljišta. premeštanja i gubitka vazduha iz zemljišta. biotički faktori. uz izdvajanje velike količine energije. vazduh. osmotski pristisak zemljišnog rastvora. Imajući u vidu vazdušni režim u zemljištu sva zemljišta su podeljena na zemljišta sa povoljnim i nepovoljnim vazdušnim režimom. svetlost. Predstavnici. Poboljšanjem vazdušnog režima zemljišta povećava se mikrobiološka aktivnost. sulfati. metana. produbljivanjem orničnog sloja. stvara se i veća količina asimilativa za biljku kao što su nitrati. atmosferskog pritiska vazduha. U vazduhu zemljišta ima 78 .DOBIJANJE ENERGIJE IZ NEORGANSKOG SUBSTRATA Grupa bakterija hemoautotrofa ima specijalizovane lance disanja koji im omogućavaju dobijanje energije oksidacijom neorganskih substrata. VAZDUŠNI REŽIM ZEMLJIŠTA I MIKROORGANIZMI Pod vazdušnim režimom zemljišta podrazumevaju se procesi primanja (usvajanja). Veoma je važan odnos izmedju pojedinih faktora. Kada u zemljištu nama dovoljno kiseonika. pravilnom primenom navodnjavanja i odvodnjavanja. Vazduh predstavlja gasovitu fazu zemljišta koja čini 25. Pr optimalnoj aeraciji zemljišta razlaganje žetvenih ostataka teče do potpune mineralizacije CO2 i H2O. Često se obrazuju i toksična jedinjenja kao metan. Usvajanje kiseonika i izdvajanje ugljen dioksida iz zemljišta naziva se disanje zemljišta (aeracija). H2S. Bez te razmene bili bi sprečeni procesi kruženja ugljenika. Nitrobacter.15%. vlažnosti zemljišta i vazduha. Takodje. Thiobacillus. Medju najvažnije faktore koji direktno ili inderektno utiču na mikroorganizme spadaju. Od mera za popravku vazdušnog režima se najviše primenjuje popravka strukture zemljišta. temperatura. jer ako je samo neki faktor u minimumu to se nepovoljno održava na aktivnost mikroorganizama. CO2 ima višestruk značaj za biljku i mikroorganizme. fosfati itd. . Na taj način se u zemljištu brojnost svih sistematskih i fizioloških grupa povećava. a samim tim i njihova biomasa u kojoj je skoncentrisana velika količina organske materije.05. mehanički sastav zemljištai. kiseonika i drugih elemenata. Povećan sadržaj CO2 u prizemnim slojevima atmosfere stimuliše proces fotosinteze. kiselost zemljišta. Ugljena kiselina smanjuje alkalnost zemljišta i vrši rastvaranje teško rastvorljivih fosfata. Hemijski sastav zemljišnog vazduha se razlikuje od atmosferskog vazduha jer sadrži više ugljendioksida a manje kiseonika. radioaktivne materije. rastresanjem poorničnog sloja. Kada se jedan faktor nalazi u optimumu to ne znači da će rast i razmnožavanje mikroorganizama biti visoka. Sadržaj CO2 u atmosferi iznosi 0. Za razliku od atmosferskog vazduha u zemljišnom azota je manje zbog njegove stalne fiksacije od strane azotofiksatora. Razgradsnja organske materije u anaerobnim uslovima je sporija i odvija se do raznih organskih kiselina koje nisu dostupne biljci. Za životnu aktivnost mikroorganiuzama potrebno je da svi faktori budu u optimumu. adsorptivna sposobnost zemljišta. sumpor vodonika i vodene pare. Gallionela. Spherotilus.80% azota. organske materije i dr. azota. povremenim rastresanjem površinskog sloja zemljišta. tj stvaranje organske materije koja ulazi u sastav mikroorganizama.Nitrosomonas. vodonika. Sadžaj kiseonika varira od 1% kod slabo aeriranih zemljišta do 21% kod dobro aerisanih. Kada je rastvoren u vodi gradi ugljenu kiselinu koja učestvuje u razlaganju stena i minerala. struktura zemljišta. Energija se koristi za sintetske procese. biljnog pokrivača i čoveka. a što se postiže obradom zemljišta pri optimalnoj vlažnosti.

Odvođenjem suvišne vode iz ovakvih zemljišta dolazi do promene uslova za mikrobiološke procese i nagomilana organska materija biva izložena aerobnim uslovima i dejstvu raznovrsnih aerobnih mikroorganizama. i postaje deo organske materije zemljišta. Iz zemljišnog rastvora mikroorganizmi i biljke se snadbevaju sa vodom i potrebnim hranljivim materijama. Odvodnjavanje će usloviri kvalitativno i kvantitativno povećanje mikrobiološke aktivnosti a to će se odraziti i na biljke. Povećanje vlažnosti. Zemljišni mikroorganizmi nisu nikada konkurenti sa biljkama u povoljnim uslovima već to postaju jedino pod nepovoljnim prilikama. turgor se naglo povećava i ćelija puca. Medjutim. čine zemljišni rastvor. kapilarna. U uslovima povećane vlažnosti razvijaju se anaerobni bakterije i anaerobni mikrobiološki procesi (fermentacije. kao što su: hemijski vezana. posebno u zemljištima sa slabom strukturom. Pod ovim uslovima teško se odigravaju procesi dehumifikacije. amonifikacije. Postepenim navodnjavanjem mikroorganizmi iz konservacionih oblika prelaze u aktivne i mikrobiološki procesi se normalizuju. ali u njega izbacuju i proizvode svoga metabolizma u kojima nekada ima i toksičnih materija. ta granica nije tako jasna pa neke bakterije žive u svim zemljištima. Aktinomicete. vodene pare itd. Zahvaljujući vodi u zemljištu se odvijaju svi procesi razgradnje i sinteze organske materije. Smanjuje se turgor ćelije. Vegetativni oblici bakterija prelaze u konzervacione oblike i tako preživljavaju i nekoliko meseci pa i godina. jer se javljaju razlike u vodenom potencijalu između unutrašnjosti ćelije i spoljne sredine. Brojnost i aktivnost mikroorganizama se povećava a što će rezultirati i povećanim stvaranjem biljnih asimilativa. Prema rečima Fjodorova (1954). aerobni. Posledice navodnjavanja uočavaju se kasnije ali čak i danas su ti rizici ozbiljni. Na taj način povećanjem biogenosti zemljišta poboljšavaju se i uslovi za rast biljaka. gravitaciona. preovlađuju redukcioni procesi i otežano je snadbevanje biljaka sa mineralnim asimilativima. . a u eukariotskim ćelijama šećeri i lipidi. će se negativno odraziti na mikrobiološke procese u zemljištu. koje su konstatovane u nekim oblatima intezivne irigacije. Koristi od navodnjavanja su brojne ali se ističu i upozorenja zbog pojave nekih bolesti (malarije ili onih od pategenih mikroorganizama). bez obzira na sadržaj vode. jer voda volazi u antagonistički odnos sa kiseonikom. mezofilni koji žive u zemljištima sa 60% vlage od punog vodnog kapaciteta i hidrofilni koji žive u zemljištu sa procentom vlage iznad 90%. U ovakvim uslovima u početku su ubrzani procesi mineralizacije humusa. opnena. dok je sinteza usporena i postepeno dolazi do zastoja svih procesa. Zbog toga se u prvom navodnjavanju broj živih ćelija može smanjiti a stabilizacija se uspostavlja tek kasnije. bituminifikacije) što dovodi do stvaranja humusa sa većom količinom ulminske kiseline. U suvom zemljištu prestaju mikrobiološki procesi. Kada zemljište postane suvo broj aktivnih mikroorganizama se smanjuje a veliki broj ugine. ali pre nego do toga dođe mikroorganizmi postaju jaki konkurenti biljkama i to ne samo u pogledu preostale vode već i hranljivim elementima koji se nalaze u vodi. Dovodjenjem vode u suvo zemljište aktiviraju se mikrobiološki procesi i to prvenstveno. Voda i u njoj rastvorene mineralne i organske materije. gljive i bakterije pripadaju mezofilnim i kserofilnim a alge i protozoe hidrofilima. U toku vegetacije biljaka i u zemljištima koja imaju dobro regulisan vodno-vazdušni režim u uslovima suše potrebno je navodnjavanje. kristalizaciona. higroskopna. Najotporniji se adaptiraju i to tako što se u prokariotskim ćelijama akumuliraju aminokiseline i amonijumove soli.VODNI REŽIM ZEMLJIŠTA I MIKROORGANIZMI Pod vodnim režimom zemljišta podrazumevaju se svi procesi vezani za primanje i odavanje vode iz zemljišta. borba za vlagu u sušnim regionima je istovremeno i borba sa biogenošću zemljišta. takođe. voda u formi leda. podzemna. U zemljištu postoji 30-ak formi vode. Brzim navodnjavanjem voda ulazi u ćelije kroz razne polupropustljive membrane. Prema potrebama za vodom razlikuju se kserofilni mikroorganizmi koji žive u suvljim zemljištima. Istraživanja na černozemu pokazuju da je navodnjavanje značajno povećalo opštu biogenost i brojnost pojedinih sistematskih i fizioloških grupa organizama.

Ti joni H+ ili Al3+ joni se razmenjuju adsorbovanim jonima koji se desorpcijom oslobadjaju u zemljišti rastvor pri čemu se povećava aktivna kiselost. zadržavanjem snega itd.7. Biljna vrsta takodje utiče na temperaturu zemljišta. Uopšte.jonima grade soli zbo čega se pH zemljišnog rastvora ne menja. U zemljištu žive mezofilni mikroorganizmi sa optimalnom temperaturom oko 20 -40oC. To su teško rastvorljivi joni koji se teško prevode u zemljišni rastvor. Ovaj tip potencijalne kiselosti naziva se razmenljiva kiselost. uništavanjem korova. Postoje i alkalna zemljišta. dok se pod temperaturom zemljišta podrazumeva stepen njegove zagrejanosti. navodnjavanjem zemljišta koja oskudevaju vodom. Vodonikovi joni se u zemljištu adsorbuju od strane zemljišnih koloida u kojima oni zamanjuju baze katjona. Vodonikovi joni nastaju pri disocijaciji vode. Veliki deo zemljišta ima približno neutralnu reakciju (pH 6. Pod potencijalnom kiselošću se podrazumeva sposobnost čvrste baze da sa bazama otpušta H+ jone. Aktivna i potencijalna kiselost čine ukupnu kiselost zemljišta. Ulogu pufera protiv acidifikacije karbonatnih zemljišta ima CaCO3 pri čemu H+ joni iz kiselina sa CO32. tako da se vrši njihova neutralizacija. korenske izlučevine. kiselina (HNO3. razbijanjem pokorice u toku letnjih meseci. Ova kiselost nije štetna za mikroorganizme i biljku. Povećanje koncentracije H+ jona (povećanje pH vrednosti) izazivaju acidifikaciju zemljišta. premeštanje i odavanje toplote. aktinomicete i protozoe.4. ravnanjem zemljišta. poboljšanjem kapilarnosti i smanjenjem isparavanjem vode. Tipični predstavnici alkalofilnih mikroorganizama su aktinomicete. unošenjem organskog djubriva. itd. KISELOST ZEMLJIŠTA I MIKROORGANIZMI Aktivna kiselost zemljišta ili pH reakcije zemljištnog rastvora je osobina zemljišta od koje zavisi rast biljaka kao i brojnost i biohemijska aktivnost mikroorganizama. odvodnjavanjem zemljišta sa viškom vode. Od bakterija to su amonifikatori i urobakterije. Od acidofilnih mikroorganizama najznačajnije su gljive.2) u kojima je koncentracija H+ i OH. Biljni pokrivač štiti zemljište od preteranog zagrevanja tako da temperatura retko dostigne 40oC. . Veliki značaj za život mikroorganizama i biljaka ima pufernost zemljišta. TOPLOTNI ZEMLJIŠTA I MIKROORGANIZMI Pod toplotnim režimom zemljišta podrazumeva se skup svih procesa vezanih za primanje. Pored temperature utom periodu ispunjeni su i drugi neophodni uslovi. psihrofilni (5. promena temperature zemljišta je najveća u površinskom sloju do dubine od 1m. Zbog sposobnosti zemljišta da prima i odaje toplotu. ravnanjem slabo aerisanih zemljišta sa izraženim mikroreljefom. Biljke širokog lista u bujnijeg habitusa smanjuju temperaturna kolebanje. U na{šm zemljištima najbrojniji su mezofilni mikroorganizmi iako temperatura zemljišta vrlo retko dostigne optimalnu visinu. Ovaj deo kiselosti čine H+ joni koji su čvrsto vezani za zemljišne micele. Mikroorganizmi koji žive u kiselim zemljištima nazivaju se acidogilni.jona podjednaka. Ulogu pufera u bezkarbonatnim zemljištima igraju razmenljivi bazni katjoni vezani za njihove koloide. Najvažniji izvor H+ jona u zemljištu povećavaju i razli~ite organske kiseline koje sintetišu mikroorganizmi. malčiranjem. Na taj način se postiže povećanje mikroobiološke aktivnosti i plodnosti zemljišta. neutralna i alkalna zemljišta. biljni pokrivač.sadržaj vode. Na našoj planeti postoje kisela. menja se njegova temperatura. gajenjem biljaka u gušćem ili redjem sklopu. zatim alge. H2SO4 i H3PO4) i hidrolizom kiselih soli aluminijuma i gvoždja. U ovakvim zemljištima se razvijaju neutrofilni mikroorganizmi. Pored ove postoje i potencijalna hidrolitička kiselost. Pod pufernošću se podrazumeva sposobnost zemljišta da se odupre naglim promenama pH reakcije kada u zemljište dospeju kiseline ili baze. Temperatura zemljišta je u direktnoj zavisnosti od sadržaja vode i vazduha u zemljištu. To su u prvom redu bakterije.15oC) i termofilni sa optimalnom temperaturom rasta od 55. Popravka toplotnog režima zemljišta vrši se obradom. navodnjavanjem i odvodnjavanjem. Najveća aktivnost i brojnost mikroorganizama je u toku kasnog proleća i rane jeseni.75oC. kao i humusne kiseline.Popravka vodnog režima zemljišta vrše se na različite načine: poboljšanjem vazdušnih osobina zemljišta. Otuda je njihova brojnost najveća u kiselim zemljištima. gljive.

pri ~emu se obrazuje glej čija zelenkasto plava boja poti~e od redukovanih jedinjenja gvoždja. Prema tome zemljište predstavlja jedan složen oksido redukcioni sistem. On zavisi od temperature zemljišta i vazduha. Ukoliko je Eh vrednos zemljišnog rastvora veća veća je njegova oksidaciona. Veli~ina Eh potencijala je različita u različitim tipovima zemljišta i varira od -300 do + 850 mV.redukcioni potencijal zemljišta.jonima grade vodu a joni Al 3+ grade Al(OH)3 i na taj način sprečavaju alkalizaciju zemljišta. u slabo aerisanim 22-25 a u glejnim zemljištima manje od 20. Mn4+.34. organska i organo-mineralna jedinjenja.Mn. OSMOTSKI PRITISAK ZEMLJIŠNOG RASTVORA I MIKROORGANIZMI U zemljišnom rastvoru nalaze se mnoga mineralna. Oksido.redukcioni potencijal zemljišnog rastvora je njegova veoma važana osobina. Ukoliko je veća vlažnost Eh vrednost je manja i obrnuto. (černozem 450600mV) Kao pokazatelj uporednih vrednosti okido-redukcionog potencijala potencijala pri različitim vrednostima oksido-redukcioni potencijal pri različitim pH koristi se RH2 vrednost. Ova vrednost izračunava se prema formuli : RH2 = Eh/29 + 2pH ( na 20oC) Tako zemljište koje ima pH6 i Eh -500 mV ima RH2 = 500/29 + 12 = 29. kao i izvesna količina rastvorenih gasova. a u zaslanjenim od nekoliko do 250g/l-1 rastvora. načina obrade.Ulogu pufera protiv alkalizacije zemljišta igraju H+ joni sa OH. OKSIDO. Na veličinu Eh utiču isti oni faktori kao i na aeriranost. Pri niskom Eh potencijalu transformacije organkih materija su spore. S6+. obrada. Koncentracija zemljišnog rastvora u nezaslanjenim zemljištima se kreće oko 1g/l -1 pa i manje. H2S kao i drugi joni i razna organska jedinjenja.REDUKCIONI POTENCIJAL ZEMLJIŠNOG RASTVORA I MIKROORGANIZMI Pored pH. Od Eh potencijala zavisi snadbevenost biljaka sa Fe.što povećava intezitet mikrobioloških procesa. puferskog. Pod oksidacijom se podrazuneva odvajanje elektrona od nekog elementa koji se oksidiše. Takodje. koloidne disperzije. Pošto u zemljištu postoji više oksido-redukcionih sistema očitana Eh vrednost pokazuje sposobnost zemljišta za za oksido-redukcione reakcije. Da bi se povećala pufernost zemljišta primenjuju se sledeće mere: U kisela i humusom siromašna zemljišta unosi se veća količina organske materije i CaCO3 (kalcizacija) a u peskovita zemljišta veća količina organske materije i materija bolatih glinom. djubrenja. N5+.P. imaju veći oksidoredukcioni potencijal.S. a sinteza humusnih i fulvo kiselina u kiseloj sredini povećana. a manja redukciona sposobnost.Pored kiseonika oksidansi u zemljištu su Fe3+. Optimalna Eh vrednost iznosi +300 do + 400mV. male vlažnosti i dobre aeriranosti sa smanjenom mikrobiološkom aktivnošću. U zemljištu se pod dejstvom mikroorganizama stalno odvijaju procesi oksidacije i redukcije razli~itih organskih i neorganskih jedinjenja. Najzastupljeniji oksidans u zemljištu je kiseonik koji prima dva elektrona do O2. Nh3. navodnavanja i dr. osmodskog pritiska i oksidi. Oksido redukcioni potencijal se menja u toku cele vegetacije ali i po dubinama profila.redukciono stanje u zemljištu odredjuje se preko oksido redukcionog potencijala i obeležava se kao Eh i označava potencijal u odnosu na normalnu vodonikovu elektrodu a izražava se milivolitima. a reduktori H2. Zemljišta siromašna organskom materijom. Njegovo odredjivanje vrši se pomoću potenciometra.Snižavanjem Eh ispod 200mV uzrokuje odvijanje mikrobioloških procesa redukcionog karaktera. Osmotski pritisak zemljišnog rastvora zemljišta je važan faktor u životu mikroorganizama. a redukcija primanje elektrona od elemenata koji se tom prilikom redukuju.N. kao kod odredjivanja ph zemljišnog rastvora za što se koristi platinasta i normalna vodonikova elektroda. primena organskih i mineralnih djubriva kao i biljna vrsta utiču na oksido.2Vrednost RH2 u dobro aerisanim zemljištima se kreće od 28. a navodnjavanje i unošenje organske materije izaziva njeno smanjenje. U alkalnim zemljištima koja sadže povećane količine Na2CO3 ili Na+ jona se unosi gips (CaSO4). Hemijski sastav zemljišnog rastvora je različit i zavisi od tipa zemljišta a menja se i u horizontima ne samo u toku godine već i u toku dana. MEHANIČKI SASTAV ZEMLJIŠTA I MIKROORGANIZMI . Od veličine Eh potencijala zavisi brzina i način transformisanja organskih ostataka i sadržaj i obrazovanje humusnih kiselina.

Suvišak kao i manjak gline se nepovoljno održava na mikroorganizme i biljke. jasno je da život mikroorganizama u zemljištu protiče u veoma složenim uslovima. biljne flagelate i purpurne i zelene sumporne bakterije. Ovi organizmi u procesu fotosinteze stvaraju organsku materiju. Kao idealan tip simbioze je lišaj. Obično se primenjuje uklanjanje kamenja sa površine na livadama i šumskom zemljištu. Često se preporučuje produbljavanje oraničnog sloja pri ~emu se mešaju horizonti koji su različitog mehaničkog sastava. specifičnu poroznost. Ca2+.5 do 1cm. mehanički sastav utiče na vazdušvi. U cilju povećanja mikroobiološke aktivnosti a time i plodnosti zemljišta. Mere popravke mehaničkog sastava su ekonomski dosta skupe i zato se retko primenjuju. Brojnost ovih mikroorganizama je najveća u površinskim slojevima zemljišta i ako se neke alge razvijaju na dubini od 50m pa i 100m. Otuda je brojnost mikroorganizama na samoj površini zemljišta mnogo manja nego na dubini od 0. prah i glina sa koloidima. a u uslovima gde je klima humidnija sa više padavina. Zemljišta bogata glinom imaju visok sadržaj hranljivih elemenata. pa tako i na brojnost i biohemijsku aktivnost mikroorganizama. hemijskom sastavu. a svaki organizam ima manju ili veću korist od te zajednice. Odnosi izmedju mikroorganizama mogu biti simbiotski i antagonisti~ki. nekada 10 cm a izuzetno 15 cm. Kada se tome pridodaju još i svi abioti~ki faktori. nisu najpovoljnija za razvoj mikroorganizama i biljaka. pa kada je veliki broj protozoa u zemljištu. SVETLOSNI REŽIM ZEMLJIŠTA I MIKROORGANIZMI Uticaj svetlosti na rast i razviće mikroorganizama u zemljištu može biti različit. i drugim. čvrsta faza zauzima 40. To uništavanje može biti direktno i indirektno. Antagonizam je pojava u kojoj jedan mikroorganizam uništava drugi. a u zavisnosti od potrebe i mere njegove popravke. da prodre do 5 cm. mehaničke frakcije zemljišta su : kamenje. vodni. Za naše podneblje najpovoljnije uslove za mikroorganizme i biljke imaju lake. Simbiotski odnos koji se uspostavlja izmedju kvržičnih i leguminoznih biljaka omogućava vezivanje atmosferskog azota u količini i do 500 kg/ha-1. U sastav čvrste faze zemljišta ulaze mehanički elementi i agregati. vodne. fizičko.60% njegove ukupne zapremine. Direktno uništavane mogu da obavljaju protozoe. . Fototrofni mikroorganizmi su : alge. pesak. Na+.mehaničke. Na samoj površini zemljišta uticaj ultravioletne svetlosti je posebno izražen tako da od nje stradaju mnogi mikroorganizmi. Sem toga glineni minerali veoma dobro adsorbuju mikroorganizme i njihove proizvode metabolizma što ima veliki značaj jer se time smanjuje toksičnost proizvoda metabolizma mikroorganizama. šljunak. Količina gline u zemljištu iznosi od 1 do 80%. preporu~uje se unošenje peska a u peskovitim zemljištima unošenje gline. ako nemaju povoljnu strukturu. lake peskovite ilovače i peskuše. Ove frakcije se medjusobno razlikuju po načinu postanka. Osnovna funkcija glinenih koloida je snadbevanje mikroorganizama i biljaka katjonima K+. U jako glinovitim zemljištima. UTICAJ BIOTIČKIH FAKTORA NA MIKROORGANIZME U ZEMLJIŠTU Život mikroorganizama u zemljištu proti~e u stalnom uspostavljanju odnosa izmedju mikroorganizama i biljaka. mora se poznavati i mehanički sastav zemljišta. Metabolitički odnosi koji se uspostavljaju izmedju mikroorganizama. omogućvaju i kruženje svih makroelemenata u prirodi. Fototrofni mikroorganizmi za svoj rast i razviće zahtevaju prisustvo svetlosti. Simbiotski odnosi su odnosi koji u kojima učestvuju dva ili više organizama. Infracrveni deo sunčevog spektra ima veću prodornu moć od vidljivog dela spektra.gljive i alge. Istraživanja sa postavljanjem fotoosetljivih ploča na različitoj dubini u zemljištu su pokazala da svetlost može u zavisnosti od tipa zemljišta. On utiče na fizičke osobine zemljišta :(struktura. Mehanički sastav zemljišta predstavlja osnovnu karakteristiku svakog zemljišta. a takodje i na najvažnije hemijske osobine kao što su adsorpcija i puferna sposobnost zemljišta. Zemljišta jako bogata glinom. vazdušne i toplotne osobine zemljišta). Ukoliko je zemljište pokriveno sa biljnim pokrivačem do njega dospeva daleko manje svetlosti nego kada je on bez biljnog pokrivača. kao i ulozi koju igraju u zemljištu. mali je broj bakterija. srednje praškaste ilovače. toplotni i hranidbeni režim zemljišta.U zemljištu koje predstavlja polidisperzni sistem. Svetlost koja dolazi od sunca obasjava površinu zemljišta. Prema tome.

Indirektno uništavanje se ostvaruje preko različitih materija koje proizvode mikroorganizmi (antibiotici. . toksini. Prema tome razviće mikroorganizama u zemljištu zavisi od čitavog niza biotičkih i abiotičkih faktora. kiseline). a ukoliko postoji povoljan odnos izmedju svih faktora mikroobiološka aktivnost će biti visoka.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful