03 Matematika 4 - 1

MATEMATIKA
uxbenik za ~etvrti razred osnovne {kole

sa zadacima za ve`bawe
1. deo
[ta sadrì ova kwiga
SKUP PRIRODNIH BROJEVA MEREWE I MERE

BROJEVI VE]I OD 1000 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6-46 MERE ZA POVR[INU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53-64
Brojevi do deset hiqada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9-15 Upore|ivawe povr{i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54
Brojevi do sto hiqada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16-22 Merewe povr{i. Povr{ina figura . . . . . . . . . . . . . . . . 55-58
Brojevi do milion . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23-25 Jedinice za povr{inu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59-62
Klase . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26-30
POVR[INE
Mesne vrednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31-33
POVR[INA PRAVOUGAONIKA I KVADRATA . . . . . 104-117
Brojevi ve}i od milion . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34-42
Izra~unavawe povr{ine pravougaonika i kvadrata 105-114
BROJEVNA POLUPRAVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47-52
Poluprava prirodnih brojeva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48-51 [ta smo nau~ili . . . . . . 43-46, 52, 63-64, 101-103, 115, 128
SABIRAWE I ODUZIMAWE U SKUPU [ta smo nau~ili – re{ewa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129-134
PRIRODNIH BROJEVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65-103
I ovo je matematika
Sabirawe u skupu prirodnih brojeva . . . . . . . . . . . . . . 66-75
Oduzimawe u skupu prirodnih brojeva . . . . . . . . . . . . . 76-83 . . . . . . . . . . . . . . . . . 15, 21, 30, 42, 51, 58, 62, 86, 117, 121
Brojevna poluprava – sabirawe i oduzimawe . . . . . . . 84-86 I ovo je matematika – re{ewa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135
Izvodqivost operacija sabirawa i oduzimawa u skupu Istraìva~ki zadatak
prirodnih brojeva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87-89
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15, 21, 30, 41, 51, 62, 86, 116, 127
Svojstva operacije sabirawa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90-96
Da li zna{
Svojstva operacije oduzimawa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97-100
. . . . . . . . . . . . . . 11, 15, 21, 29, 32, 38, 42, 58, 73, 113, 125
RAZLOMCI
Iz istorije matematike . . . . . . . . . . . . . . 22, 64, 83, 109, 127
RAZLOMCI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118-128
îtawe i pisawe razlomaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119-123 Za qubiteqe kompjutera . . . . . . . . . . . . . . . . . 41, 58, 117, 124
Upore|ivawe razlomaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124-127 Prilozi
2
Uputstvo
• vi{e o operacijama sabirawa i oduzimawa Zadatak koji se nalazi u ovom okviru

• da sabira{ i oduzima{ vi{ecifrene brojeve
•
•
svojstva operacija oduzimawa i sabirawa
da primeni{ svoje znawe u re{avawu razli~itih zadataka.
mo}i }e{ da re{i{ kada savlada{ gradivo
iz poglavqa. Tada se vrati i re{i taj
zadatak, vide}e{ da je lako. Tako }e{
videti kako se tvoje znawe uve}ava.
Ponovi}e{ staro gradivo kroz zadatke

Marko, Petar i Rista su dobili jednake ~okolade.
i to }e ti pomo}i da boqe razume{ novo.
Prema slikama dopuni tekst i napi{i odgovaraju}e
razlomke, kao {to je zapo~eto.
Marku je ostala 1 (jedna polovina) ~okolade.
2
Petru je ostala (...............................................) ~okolade.
Risti je ostala (...............................................) ~okolade.
Najvi{e ~okolade je pojeo .................................... a najmawe .....................................

(upi{i ime) (upi{i ime)
Re{avawem razli~itih i zanimqivih zadataka

utvrdi}e{ svoje znawe. Potrudi se da ih re{i{
samostalno, a ako bude potrebno, potraì pomo}
od u~iteqa, roditeqa, drugova...
1. a) Ako je jedinica mere kvadrati} K na mreì, odredi povr{ine figura na slici.
K
A B C D E F
G H I J
Ovako izgleda jedna od stranica kwige
na kojoj se obra|uju nove lekcije. Wih }e{
obraditi zajedno sa svojim u~iteqem.
3
Na ovim stranama proverava{ {ta si
u prethodnom poglavqu nau~io. Na kraju kwige moè{ da proveri{
da li si ta~no re{io zadatke.
Kwiga ima i neke posebne odeqke.
De{ifrujte broj:
Ovde se nalaze zanimqivi i malo
= ................................................................................. druga~iji zadaci koji nekada nisu
iskqu~ivo matemati~ki. Za wihovo
=1 = + = : = – re{avawe potrebno je da dobro
= + – = = + – = • razmisli{. Re{ewa moè{
da proveri{ na strani 135.
I OVO JE MATEMATIKA – RE[EWA

Strana 15 Strana 51 Strana 51
100 – 1 = 99 6 deonih ta~aka

999 + 1 = 1 000
Strana 58
Strana 21
1. 12 111 2. 35 – 535
35 – 553
53 – 355
53 – 535
Ako voli{ da radi{ na kom-

pjuteru, evo dobre prilike da
nau~i{ ne{to vi{e iz matematike
Tablama mudrosti moè{ da se poigra{ i na internetu. Koristi slede}e adrese: i druge zanimqivosti pose}uju}i
http://www.fi.uu.nl/rekenweb/en/welcome.xml i idi na link Tangram ili
razne sajtove na Internetu.
http://nlvm.usu.edu/en/nav/frames_asid_112_g_2_t_4.html?open=activities
4
Prona|i 5 gradova u Srbiji u kojima ìvi od 50 000 do 100 000 Re{avaju}i ovakve zadatke vide}e{ da je
stanovnika i pore|aj ih po veli~ini.
matematika povezana sa drugim predmetima
Grad Broj stanovnika
koje u~i{ u {koli, ali i sa raznim ìvotnim
1. ................................................................. 1. .......................................................
situacijama. Nekada }e ti biti potrebni
2. ................................................................. 2. .......................................................
podaci koje moè{ prona}i u drugim kwigama
3. ................................................................. 3. .......................................................
ili na Internetu. Nekada }e ti biti potrebna
4. ................................................................. 4. .......................................................
pomo} u~iteqa ili roditeqa.
5. ................................................................. 5. .......................................................
Podatke moè{ da prona|e{ u geografskom atlasu, de~ijoj
enciklopediji (potraì u {kolskoj biblioteci), na internetu...
Znaci ili simboli pomo}u kojih se zapisuju brojevi nazivaju se cifre.

Razni narodi su kroz istoriju koristili razli~ite cifre. Evo nekih od wih!
DA LI ZNA[ ... da je matematika Indijanci
svuda oko nas? Ovde }e{ prona}i

mnogo zanimqivih podataka,
poslovica i izreka u kojima
matemati~ki pojmovi ponekad
Rimqani
imaju druga~ije zna~ewe. I II III IV V VI VII VII IX X
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
XX XXX XL L LX XC C D M
20 30 40 50 60 90 100 500 1000
1. Za koga se kaè da je milioner?

......................................................................................... Matematika je stara nauka. U ovom odeqku nalaze
.........................................................................................
se razne zanimqivosti iz istorije matematike.
2. Re~ “milion” je italijanskog porekla. Sazna}e{ kako su qudi u davna vremena re{avali
Prvi put se sre}e u prvoj {tampanoj
kwizi aritmetike iz 1478. godine. probleme kojima se i ti bavi{ u ovoj kwizi.
3. Kada bi desetogodi{wi de~ak po~eo

da broji do milijarde, po 8 ~asova
svakodnevno, brojawe bi zavr{io kao
starac od preko 100 godina.
1, 2, 3 ...
PRILOZI
... 1 000 000 000
Na kraju kwige nalaze se dve strane sa prilozima koje moè{
da ise~e{ i koristi{ za lak{e re{avawe nekih zadataka.
Ovom kwigom èlimo da ti pomognemo da boqe razume{

ajne.
matematiku i da otkrije{ mnoge matemati~ke ta
5
BROJEVI VE]I OD 1 000
• da pi{e{, ~ita{ i upore|uje{:

- brojeve do 10 000
- brojeve do 100 000
- brojeve do 1 000 000
• {ta su klase Koliko li
263
• {ta je mesna vrednost cifre
835 ovo ko{ta?
• brojeve ve}e od milion
Za zapisivawe prirodnih brojeva koristi{ znake ili cifre. Napi{i sve cifre: • 1 – Jedinica (J)
0, 1, ......., ......., ......., ......., ......., ......., ......., ........ • 10 – Desetica (D)
• 100 – Stotina (S)
Brojevi do hiqadu, koje si do sada nau~io da pi{e{ i ~ita{, predstavqaju niz:
• 1 000 – Hiqada (H)
1, 2, 3, . . . , 8, ......., ......., ......., ......., . . . , 97, ........, ........, ........, 101, . . . , .........., .........., .........., 1 000. su dekadne jedinice
1. 2. Za zapisivawe brojeva koristio

10
0 1 00
10
10
10
1 00
0
00
si tabelu:
S D J
100
10
1 2 5 3
10 X 100
1
10 X 10
cifra 3 nalazi se na mestu

Hiqada Stotina Desetica Jedinica jedinica (J)
H S D J
cifra 5 nalazi se na mestu
Upi{i odgovaraju}i broj: ............................................... (.......)
1H = .............. S 1S = .............. D 1D = .............. J cifra 2 nalazi se na mestu

1H = .............. S = .............. D = .............. J ............................................... (.......)
6
3. [ta predstavqaju cifre 2, 5 i 8 u slede}im brojevima?
528 258 852 582 285 825
2 desetice
5 stotine
8 jedinice
4. Koliko ima stotina, desetica i jedinica u slede}im brojevima?
328 ➙ 3S .......D .......J 805 ➙ ....................................... 900 ➙ .......................................

40 ➙ ....................................... 570 ➙ ....................................... 5 ➙ .......................................
5. Napi{i skra}eno brojeve date u obliku zbira.
4 • 100 + 2 • 10 + 6 • 1 = 426 5 • 100 + 0 • 10 + 0 • 1 = .............
8 • 100 + 1 • 0 + 6 • 1 = ............. 9 • 100 + 4 • 10 + 0 • 1 = .............
6. Napi{i slede}e brojeve u obliku zbira.
836 = 8 • 100 + 3 • 10 + 6 • 1 320 = ....................................................................
169 = .................................................................... 304 = ....................................................................
800 = ....................................................................
7. Zapi{i broj koji ima: 8. Napi{i re~ima broj koji se dobija kada:
a) 10 desetica ........................ a) na 9 jedinica doda{ jednu jedinicu ..........................................................

b) 10 stotina ........................ b) na 7 desetica doda{ tri desetice ..............................................................
v) 80 desetica ........................ v) na 6 stotina doda{ 4 stotine .........................................................................

7
9. Napi{i pomo}u cifara i re~ima broj koji ima:
a) 4S, 5D, 2J ......................... ...............................................................................................................................................
b) 2S, 0D, 4J ......................... ...............................................................................................................................................
v) 1S, 3D, 0J ......................... ...............................................................................................................................................
10. Upi{i u prazna poqa odgovaraju}i znak nejednakosti (< ili >):
567 499 482 479 251 253 689 678
11. Pore|aj po veli~ini brojeve, po~ev od najve}eg:
743, 246, 741, 832, 100, 842, 311 .......................................................................................................................................
12. Wegov neposredni

Wegov neposredni Najve}i trocifreni
sledbenik je:
Najmawi prethodnik je: broj je:
trocifreni broj je:
13. Napi{i brojeve koji nedostaju:

a) 10, ..........., ..........., ..........., 50, ..........., ..........., 80, ..........., ...........
[ta je to:
b) 100, 90, ..........., ..........., 60, ..........., ..........., ..........., ..........., ........... „Celu no} broji{, a ne
v) 100, ..........., 300, ..........., ..........., 600, ..........., ..........., ..........., 1 000 moè{ da izbroji{“?
g) 1 000, 900, ..........., ..........., 600, ..........., ..........., 300, ..........., ........... ................................................
d) 590, ..........., 610, ..........., ..........., ..........., ..........., 660, ..........., ..........., ...........
8
Brojevi do deset hiqada
Pisawe, ~itawe i upore|ivawe hiqada
1 desetica hiqada je
10 hiqada 1 DH = 10 000 J
1 desetica hiqada = 1 DH
10 000 (deset hiqada)
desetica
hiqada stotina desetica jedinica
hiqada
1 DH = 10 H H S D J
1. Napi{i odgovaraju}i broj.
1 desetica hiqada = ..................... hiqada = ..................... stotina = ..................... desetica = ...................... jedinica.
2. Koliko hiqada ima svako dete?
.................. H .................. H .................. H
9
3. Brojimo po hiqadu do deset hiqada. Dopuni tabelu.
Napi{i ciframa brojeve:
jedna hiqada 1H 1 000
dve hiqade .........................
dve hiqade 2H 2 000
tri hiqade 3H 3 000 {est hiqada .........................
~etiri hiqade 4H 4 000 osam hiqada .........................
................................................................... 5H 5 000 deset hiqada .........................
................................................................... 6H 6 000 tri hiqade .........................

................................................................... 7H 7 000
................................................................... 8H 8 000
................................................................... 9H 9 000
deset hiqada 10 H 10 000
1. Broj po hiqadu i zapi{i re~ima:

a) od 2 000 do 8 000 ............................................................................................................................................................................................
..................................................................................................................................................................................................................................
b) od 10 000 do 5 000 ..........................................................................................................................................................................................

..................................................................................................................................................................................................................................
2. Broj po hiqadu do deset hiqada i zapi{i te brojeve ciframa.
1000, ...........................................................................................................................................................................................................................
3. Zapi{i re~ima slede}e brojeve:
8 ............................................................................................. 800 ............................................................................................
80 .......................................................................................... 8 000 .........................................................................................

10
4. Koliko puta su brojevi u drugom redu tabele ve}i od brojeva u prvom redu?
Zaokruì ta~an odgovor.
100 200 300 400 500 600 700 800 900
1 000 2 000 3 000 4 000 5 000 6 000 7 000 8 000 9 000
hiqadu puta sto puta deset puta
5. Dopuni kao {to je zapo~eto.

5 000 = 5 • 1 000 2 000 = ......................... 3 000 = ......................... 6 000 = ......................... 9 000 = .........................
6. Uo~i pravilo i nastavi da pi{e{.
a) 2 000 4 000 10 000 [ta zna~i kineska izreka:

„Put od hiqadu miqa
po~iwe jednim korakom“?
b) 1 000 3 000
.............................................................
v) 600 500 200
.............................................................
g) 7 000 6 000 .............................................................
7. Upi{i u prazna poqa odgovaraju}i znak nejednakosti (< ili >).
2 000 8 000 5 000 1 000 7 000 6 000 300 3 000
10 100 100 1 000 10 000 1 000 6 000 60
8. Pore|aj po veli~ini:
a) brojeve 6 000, 3 000, 9 000, 4 000 po~ev od najmaweg ..............................................................................................................
b) brojeve 7, 700, 77, 7 000, 770 po~ev od najve}eg .......................................................................................................................

11
Pisawe, ~itawe i upore|ivawe ~etvorocifrenih brojeva
Na slici je prikazana {ema rasporeda i broja sedi{ta na hipodromu.
Ukupno ima 2 000 + 300 + 40 + 9 = 2 349

2000 (dve hiqade trista ~etrdeset devet) sedi{ta.
H S D J
2 3 4 9
300
Broj 2349 ima 2 H, 3 S, 4 D, 9 J.
40 2349
9
1. Upi{i u tabelu brojeve koji imaju: H S D J

a) 1H, 3S, 0D, 0J
b) 4H, 0S, 5D, 0J
v) 7H, 0S, 0D, 4J
g) 2H, 7S
2. Zapi{i re~ima brojeve iz slede}e tabele:

H S D J
4 0 0 0 ...................................................................................................................................................
3 2 0 0 ...................................................................................................................................................
2 8 9 0 ...................................................................................................................................................
6 4 3 1 ...................................................................................................................................................
12
3. Zapi{i brojeve re~ima.
6 021 .........................................................................................................................................................
1 809 .........................................................................................................................................................
2 001 .........................................................................................................................................................
9 634 .........................................................................................................................................................
8 888 .........................................................................................................................................................
6 336 .........................................................................................................................................................
4. Zapi{i brojeve pomo}u cifara:
sedam hiqada dvesta pedeset jedan ................ devet hiqada petsto dva ................
pet hiqada osamsto trideset ~etiri ................ hiqadu jedan ................
5. Zapi{i broj koji je:
a) za 1 ve}i od v) Za 100 ve}i od

4 268 ............., 2 920 ............., 9 999 .............. 4 256 ............., 8 043 ............., 9 821 .............
b) Za 10 ve}i od g) Za 1 000 ve}i od

3 261 ............., 8 420 ............., 6 408 ............. 231 ............., 3 262 ............., 8 999 .............
6. Upi{i prvi prethodnik i prvi sledbenik brojeva:
999 1 000 1 001 1 500 2 399
9 999 3 321 7 009

13
1 236 2 010 Ve}i je onaj ~etvorocifreni broj koji ima vi{e hiqada.
8 623 8 562 Ako su hiqade jednake, ve}i je broj koji ima vi{e ..................................
4 371 4 362 Ako su jednake hiqade i stotine, ve}i je broj koji ima vi{e ..................................
7 013 7 015 Ako su jednake hiqade, stotine i desetice, ve}i je broj koji ima
vi{e ..................................
8. Pore|aj od najmaweg ka najve}em slede}e brojeve:
4 896, 6 238, 4 763, 8 001, 4 769, 9 905, 9 902 .......................................................................................................................................
9.
Najve}i
Najmawi
~etvorocifreni
~etvorocifreni
broj je:
broj je:
Broj za 1 mawi od najmaweg Broj za 1 ve}i od najve}eg

~etvorocifrenog broja je . ~etvorocifrenog broja je .
10. Uzimaju}i samo jednom svaku od cifara 9, 4, 8, 1, napi{i:

a) najmawi broj b) najve}i broj
14
11. Predstavi date brojeve preko zbira proizvoda, kao {to je ura|eno u prvom primeru.
8 253 = 8 000 + 200 + 50 + 3 = 8 • 1 000 + 2 • 100 + 5 • 10 + 3 • 1
2 961 = ................................................................................................... = ...................................................................................................
6 748 = ................................................................................................... = ...................................................................................................
4 053 = ................................................................................................... = ...................................................................................................
3 001 = ................................................................................................... = ...................................................................................................
12. Napi{i skra}eno brojeve koji su napisani u obliku zbira proizvoda.

a) 6 • 1 000 + 3 • 100 + 5 • 10 + 2 • 1 = 6 352 g) 9 • 10 + 0 • 1 = ................
b) 8 • 1 000 + 8 • 100 + 8 • 10 + 8 • 1 = ................ d) 8 • 100 + 0 • 10 + 5 • 1 = ................
v) 2 • 1 000 + 0 • 100 + 4 • 10 + 1 • 1 = ................ |) 9 • 1 000 + 0 • 100 + 0 • 10 + 0 • 1 = ................
1. Izreì iz novina i reklamnih kataloga 2. Zapi{i ciframa godine ro|ewa ~lanova

5 slika predmeta ~ija je cena izme|u svoje porodice, po~ev od najstarijeg.
1 000 i 10 000 dinara. Zalepi ih
u svoju svesku i ispod svake slike ............................. .............................
napi{i cenu ciframa i re~ima. ............................. .............................
............................. .............................
Najstarije drvo na svetu

U svaki kvadrat upi{i cifru tako
jeste jedan bor, koji se nalazi
da jednakost bude ta~na.
u ameri~koj dràvi Arizoni.
a) –1= Taj bor je star 4 600 godina.
Jedna maslina koja se nalazi
b) +1= u Crnoj Gori stara je oko 2 000 godina.
15
Brojevi do sto hiqada
Pisawe, ~itawe i upore|ivawe desetica hiqada
1. Koliko ima desetica hiqada? Upi{i.
10 000
10 000
0
000
00
10 000
10 000
10
10 000
000
10 000
10
000
000
10
10 000
10
10 000
10
000
10
10 000
10 000
000
000
10 000
10 000
10 000
10 000
10
000
000
000
10
000
10
10
10
10
10 000
00010
10 000
000
000
10 000
0 000
10 000
00
00
0
000
000
0 00
10
00
000
10
000
10 0
10
110
10
1
110
............. DH ............. DH ............. DH
2. Brojimo po deset hiqada do sto hiqada. Popuni tabelu.

deset hiqada 1 DH 10 000 Napi{i ciframa brojeve:
dvadeset hiqada 2 DH 20 000 dvadeset hiqada .............................
trideset hiqada 3 DH 30 000
~etrdeset hiqada .............................
.................................................................. 4 DH 40 000
.................................................................. 5 DH 50 000 osamdeset hiqada .............................

{ezdeset hiqada 6 DH 60 000
deset hiqada .............................
.................................................................. 7 DH 70 000
8 DH 80 000 sto hiqada .............................
..................................................................
.................................................................. 9 DH 90 000
sto hiqada 10 DH 100 000
1 stotina hiqada
3. je 10 desetica hiqada. 1 SH = 100 000 J
1 stotina hiqada = 1 SH 100 000 (sto hiqada)
stotina desetica hiqada stotina desetica jedinica

hiqada hiqada 1 000 100 10 1
100 000 10 000
10
10 0
00
10 0 00 SH DH H S D
0
00 10 0 J
00
10
1 SH = 10 DH 1 DH = 10 H 1 H = 10 S 1 S = 10 D 1 D = 10 J
10
00
10
00
0
10
00
10 0
0
00
0
00
0
1 0 000
1 SH = ..................... DH = ..................... H = ..................... S = ..................... D = ..................... J
16
1. Uo~i pravilo i dopuni.
a) 10 000, 30 000, ........................, ........................, 90 000.
b) 90 000, 80 000, ........................, ........................, ........................, ........................, ........................, 20 000, .........................

v ) 2 000, 4 000, ........................, ........................, .........................
2. Broj po hiqadu i napi{i ciframa:
a) od 10 hiqada do 20 hiqada
10 000, 11 000, ..................................................................................................................................................................................................
b) od ~etrdeset hiqada do pedeset hiqada

......................, 41 000, 42 000, ........................................................................................................................................................................
v) od 63 hiqade do 72 hiqade
....................................................................................................................................................................................................................................
g) od 62 hiqade do 57 hiqada, unazad

.....................................................................................................................................................................................................................................
3. a) Upi{i u prazna poqa odgovaraju}e brojeve sa trake:
8 000
0 10 000 20 000 30 000 40 000 50 000 60 000
b) Pore|aj brojeve po veli~ini, po~ev od najve}eg:

40 000, 10 000, 80 000, 30 000 ..................................................................................................
v) Nastavi da zapisuje{ brojeve sa trake:
30 000, 31 000, ........................., ........................., ........................., ........................., .........................,
........................., ........................., ........................., 40 000.

17
Pisawe, ~itawe i upore|ivawe petocifrenih brojeva
1
1 1
1
1 00
10
0
10
10
10
00
0
1 00
10
1 00
0
10
00
10
0
10
1 00 10
0
0
10
10 X 1000
10 00
1 000
10
1 00
00
0
10
10 X 1000 1 000
0
0
10
1 000
0
0
20 000 + 5 000 + 300 + 20 + 4 = 25 324 (dvadeset pet hiqada trista dvadeset ~etiri)
DH H S D J Broj 25 324 ima 2 DH, 5 H, 3 S, 2 D, 4 J

2 5 3 2 4
1. Pro~itaj brojeve iz slede}e tabele i napi{i ih re~ima.
DH H S D J
6 0 0 0 0
.....................................................................................................................................................
7 3 0 0 0
.....................................................................................................................................................
2 4 2 0 0
.....................................................................................................................................................
8 5 1 6 2
.....................................................................................................................................................
7 0 0 3
.....................................................................................................................................................
2. Napi{i ciframa broj koji ima: 3. Zapi{i ciframa brojeve:

9 DH, 8 H, 6 S, 5 D, 4 J .......................... pedeset tri hiqade dvesta trideset ..........................
1 DH, 8 D, 1 J .......................... {ezdeset {est hiqada petsto osam ..........................
7 DH, 5 J .......................... ~etrdeset pet hiqada trista pet ..........................
18
4. Poveì iste brojeve. Upi{i u prazno poqe re~ima broj koji nema par.
95 000 dvadeset dve hiqade dvesta ~etrdeset {est
22 248 ~etrdeset sedam hiqada sto dvadeset tri
22 246 dvadeset dve hiqade dvesta ~etrdeset osam
47 123 dvanaest hiqada sto jedanaest
12 111 trideset sedam hiqada {eststo jedan
37 601 osamdeset {est hiqada sedamsto
86 701 devedeset pet hiqada
86 700 ......................................................................................................
5. Upi{i prvog prethodnika 36 000 56 390

i prvog sledbenika.
20 000 10 990
6. a) U prazna poqa na traci upi{i brojeve.
69 980 70 000 70 050
69 990 69 997 69 992 70 030 70 021 70 049
b) Poveì brojeve ispod brojevne trake sa odgovaraju}im podeocima na traci.
v) Nastavi niz: 69 990, 70 000, .........................., .........................., .........................., .........................., 70 050.
g) Posmatraj traku i upi{i neposredne prethodnike i sledbenike.
........................., 69 985, ......................... ........................., 70 000, ......................... ........................., 70 046, .........................

19
19 000 91 000 33 300 33 000 99 900 90 900 60 200 71 500 48 326 48 623
20 000 22 000 60 300 60 400 5 500 55 000 77 730 77 370 73 127 7 312
43 600 43 200 77 700 77 000 1 000 10 100 93 605 93 000 88 888 8 888
8. Pore|ajte pre|enu kilometraù od najmawe ka najve}oj.
...................................................................................................................................................................................................
63 720 63 200 48 500 18 000 73 001 63 208

km km km km km km
9. Najmawi petocifreni broj je: Najve}i petocifreni broj je:
10. Zapi{i date brojeve preko zbira proizvoda, kao u primeru:

24 005 = 20 000 + 4 000 + 5 = 2 • 10 000 + 4 • 1 000 + 5 • 1
30 260 = ................................................................................................... = ...................................................................................................
64 273 = ................................................................................................... = ...................................................................................................
11. Uzimaju}i samo jednom svaku od cifara 2, 8, 0, 3, 9, napi{i:

najmawi petocifreni broj: najve}i petocifreni broj:
20
Prona|i podatke o tome u kojih 5 gradova u Srbiji ìvi od 50 000 Koliki put je pre{la
do 100 000 stanovnika. Zatim te gradove svrstaj po veli~ini. posada podmornice
Nautilus u romanu
Grad Broj stanovnika @ila Verna?
1. ................................................................. 1. .......................................................
................................................
2. ................................................................. 2. .......................................................
3. ................................................................. 3. .......................................................
4. ................................................................. 4. .......................................................
5. ................................................................. 5. .......................................................
Podatke moè{ da prona|e{ u geografskom atlasu, de~ijoj
enciklopediji (potraì je u {kolskoj biblioteci), na Internetu...
1. Napi{i broj 11 hiqada 11 stotina 11. ...........................................

2. Pomozite policajcu da prona|e voza~a automobila koji je pro{ao kroz crveno svetlo.
Policajac nije upamtio broj tablice, ali je video da se taj broj sastoji od dve trojke
i tri petice. Trebalo bi da sastavi deset mogu}ih brojeva od tih cifara kako bi
otkrio nesavesnog voza~a. Dopi{i preostale mogu}e brojeve registarskih tablica.
3 3 5 5 5
3 5 3 5 5
21
Znaci ili simboli pomo}u kojih se zapisuju brojevi nazivaju se cifre.
Razni narodi su kroz istoriju koristili razli~ite cifre. Evo nekih od wih!
Indijanci
Rimqani
I II III IV V VI VII VII IX X
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
XX XXX XL L LX XC C D M
20 30 40 50 60 90 100 500 1000
Arapi
Stari Sloveni
22
Brojevi do milion
1. Napi{i broj koji neposredno sledi iza broja 99 999 ............................. .
2. Brojimo po sto hiqada do milion. Dopuni tabelu.
sto hiqada 1 SH 100 000 Napi{i ciframa brojeve

dvesta hiqada 2 SH 200 000
dvesta hiqada ................................
....................................................................... 3 SH 300 000
~etiristo hiqada 4 SH 400 000 ~etiristo hiqada ................................
....................................................................... 5 SH 500 000 osamsto hiqada ................................

{eststo hiqada 6 SH 600 000
sto hiqada ................................
....................................................................... 7 SH 700 000
....................................................................... 8 SH 800 000 devetsto hiqada ................................

....................................................................... 9 SH 900 000
milion (hiqadu hiqada) ................................
milion (hiqadu hiqada) 10 SH 1 000 000
3. a) Popuni prazna poqa u tabeli.
1 milion je 10 stotina hiqada 1 M = 1 000 000 J

1 milion = 1 M 1 000 000 milion (hiqadu hiqada)
stotina desetica hiqada stotina desetica jedinica

milion hiqada hiqada
100
100 000
100
100
000
000
10 0 0
1 000 000 100 000
100 000 00 ..................... ..................... ..................... .....................
10
000 100 .....................

00
000
00
100
000
1 0 0 00
0 M SH DH H S D
J
1 M = 10 SH 1 SH = 10 DH 1DH = ........H 1H = ........S 1S = 10D 1D = ........J
b) Upi{i odgovaraju}e brojeve.
1M = .............. SH = .............. DH = .............. H = .................... S = .................... D = .................... J
23
1. a) Popuni prazna poqa u tabeli. 2. Broj po 10 000 i zapi{i
ciframa.
100 hiqada 100 000 sto hiqada
a) od 70 hiqada do 110 hiqada:
110 hiqada 110 000 sto deset hiqada 70 000, 80 000, ..............................
150 hiqada
....................................................................
190 hiqada
200 hiqada b) od ~etiristo devedeset
hiqada do petsto dvadeset
250 hiqada 250 000 dvesta pedeset hiqada
hiqada: ...........................................
460 hiqada
830 hiqada ...................................................................
860 hiqada ...................................................................
990 hiqada v) od 310 000 do 290 000:

1 000 hiqada
...................................................................
3. Broj po 1 000 i zapi{i ciframa.

a) od 101 hiqade do 111 hiqada: 101 000, 102 000, ....................................................................................................................
..............................................................................................................................................................................................................................
b) od ~etiristo osamdeset {est hiqada do ~etiristo devedeset tri hiqade:
...............................................................................................................................................................................................................................
v) od 989 000 do 999 000: ............................................................................................................................................................................
.....................................................................................................................................................................................................................................
4. Zapi{i re~ima brojeve iz tabele.
SH DH H S D J
5 9 6 7 0 0 ...............................................................................................................................................
3 0 8 2 0 0 ...............................................................................................................................................
7 0 0 8 0 0 ...............................................................................................................................................
9 9 9 9 0 0
...............................................................................................................................................
24
5. Upi{i u tabelu koliko
SH DH H S D J
SH, DH, H, S, D, J
imaju slede}i brojevi. 243 502
628 341
700 000
6. Zapi{i brojeve sa trake:

A .........................., B .........................., V .........................., G .........................., D .........................., \ ...........................
699 947 A B V G D \
699 940 699 950 699 960
7. Broj po 1 i zapi{i brojeve:

500 001, 500 002, .........................., .........................., .........................., .........................., .........................., ..........................,
.........................., 500 010, ...........................
309 409, .........................., .........................., .........................., .........................., 309 414.
999 993, .........................., .........................., .........................., .........................., .........................., .........................., 1 000 000.
8. Brojeve iz tabele zapi{i re~ima.
SH DH H S D J
8 0 0 0 0 0
...............................................................................................................................................
3 6 9 0 4
...............................................................................................................................................
5 5 5 0 0 0
...............................................................................................................................................
2 6 1 7 9 3
dvesta {ezdeset jedna hiqada sedamsto devedeset tri
25
Klase
Pisawe i ~itawe vi{ecifrenih brojeva lak{e }emo nau~iti ako cifre kojima je zapisan
broj podelimo na grupe od po tri cifre, idu}i zdesna nalevo. Te grupe nazivamo KLASE.
KLASA HIQADA KLASA JEDINICA

stotine desetice jedinice stotine desetice jedinice
hiqada hiqada hiqada
SH DH H S D J
2 3 6 1 8 9
a) Klasu hiqada ~ini broj: 2 klasu jedinica ~ini broj: 9
b) Zapi{i re~ima broj iz tablice:
.................................................................................................... hiqada .................................................................................................... devet
Prvo ~itamo broj „hiqada“ u klasi hiqada, a zatim broj jedinica u klasi jedinica.
Pri ~itawu broja u klasi jedinica ne izgovara se re~ „jedinica“. Svaka klasa ima
svoje jedinice, desetice i stotine.
Pri zapisivawu broja ciframa, klase se razdvajaju jednim razmakom (belinom).

Na primer, broj iz tablice zapisujemo kao: 236 189.
26
1. Brojeve iz tabele napi{i re~ima.
KLASA HIQADA KLASA JEDINICA

SH DH H S D J
1 2 0 2 1
6 0 0 3
1 4 0 0 1 0
2 0 0 4 3 0
3 2 7 1 1 9
.....................................................................................................................................................................................................................................
.....................................................................................................................................................................................................................................
.....................................................................................................................................................................................................................................
.....................................................................................................................................................................................................................................
.....................................................................................................................................................................................................................................
2. Podeli brojeve na klase vertikalnom crtom, kao {to je zapo~eto, i zapi{i ih re~ima:
2623 .........................................................................................................................................................................................................
2600 .........................................................................................................................................................................................................
32503 .........................................................................................................................................................................................................
32530 .........................................................................................................................................................................................................
205330 .....................................................................................................................................................................................................
205030 .....................................................................................................................................................................................................
500500 .....................................................................................................................................................................................................
500005 .....................................................................................................................................................................................................
70090 ........................................................................................................................................................................................................
90070 ........................................................................................................................................................................................................
27
1. Napi{i date brojeve u obliku zbira, kao {to je zapo~eto.
205 105 = 205 000 + 105 70 100 = 70 000 + .......................................

280 500 = ............................................................ 6 003 = ............................................................
2. Poveì iste brojeve. dvesta sedamdeset pet hiqada trista dvadeset pet
8 Sh 6 Dh 0 H 2 S 0 D 0 J
451 220 36 263
50 hiqada 1
50 001 ~etiri stotine pedeset jedna hiqada dvesta dvadeset 128 000
860 200 36 hiqada 263 825 000
sto dvadeset osam hiqada

275 325 628 351
{est stotina dvadeset osam hiqada trista pedeset jedan
osam stotina dvadeset pet hiqada
3. Prave}i razmak izme|u klasa, napi{i brojeve:
ciframa re~ima
253196
12205
8423
300003
4. Napi{i sve petocifrene brojeve ~ije su sve cifre jednake:
11 111, .....................................................................................................................................................................................................................
28
5. Napi{i re~ima slede}e brojeve:
28 ........................................................................................ 28 000 .......................................................................................................
428 ........................................................................................ 428 000 .......................................................................................................
803 ........................................................................................ 803 000 .......................................................................................................
6. Napi{i ciframa brojeve:

Najkra}e rastojawe od Zemqe do Meseca iznosi
trista pedeset {est hiqada ~etiristo deset najduè rastojawe
kilometara ......................................., a najduè
~etiristo {ezdeset hiqada sedamsto ~etrdeset najkra}e
rastojawe
kilometara ........................................
7. Napi{i neposredne prethodnike .................................., 286 304, ..................................

i sledbenike brojeva:
.................................., 603 009, ..................................
.................................., 421 599, ..................................
8. Napi{i sve brojeve koji se nalaze izme|u brojeva:

43 253 i 43 262 ...................................................................................................................................................................................................
.....................................................................................................................................................................................................................................
800 996 i 801 000 ..............................................................................................................................................................................................
.....................................................................................................................................................................................................................................
Najudaqenija ta~ka do koje su qudi stigli

nalazi se na 400 171 km od planete Zemqe.
Dotle su stigli astronauti letilicom
APOLO 13.
29
9. Fabrika slatki{a je u prvih 5 meseci rada proizvela slede}e koli~ine bombona:
januar februar mart april maj
420 000 kg 251 000 kg 305 200 kg 603 121 kg 601 323 kg
a) U kom mesecu je bila proizvodwa najmawa? ..................................................................................................................................
b) Pore|aj koli~ine proizvedenih bombona od najmawe do najve}e.
......................................................................................................................................................................................................................................
v) Tokom kojih meseci je proizvodwa bombona bila mawa od 500 000 kg ? .......................................................................
10. Najmawi {estocifreni broj je:
Najve}i {estocifreni broj je:
11. U~iteqica je diktirala brojeve, a Milo{ ih je zapisivao onako kako ih je ~uo:

Pet stotina pet Milo{ je zapisao kao 5005. Pet stotina pedeset zapisao je kao 50050,
pet hiqada pedeset kao 500050.
a) Napi{i re~ima brojeve koje je zapisao Milo{:
........................................................................, ........................................................................, .........................................................................
b) Napi{i pravilno brojeve koje je u~iteqica diktirala: ..........................., ..........................., ............................
Re{i rebus.
grad broj stanovnika
Prona|i podatke
o tome u kojih
5 gradova u Srbiji
ìvi izme|u
100 000 i 1 000 000
stanovnika
i popuni tabelu.
Pore|aj imena gradova po~iwu}i od onog koji ima najvi{e stanovnika:
........................................................... .............................................................................................................................................................
30
Mesna vrednost cifre
1. Pro~itaj slede}e brojeve i zapi{i ih re~ima:
178 256 .............................................................................................................................................................................................................
615 287 .............................................................................................................................................................................................................
752 816 .............................................................................................................................................................................................................
672 851 .............................................................................................................................................................................................................
Svi ovi brojevi su razli~iti, a zapisani su istim ciframa 1, 2, 5, 6, 7 i 8. Zapisi se razlikuju samo
u rasporedu cifara. U zapisu broja va`no je na kom se mestu nalazi cifra, tj. koju poziciju zauzima.
2. Zapi{i re~ima broj

333 333 .............................................................................................................................................................................................................
Nastavi da odre|uje{ mesnu vrednost cifre 3 u zapisanom broju, kao {to je zapo~eto.
333 333 3 Vrednost cifre u zapisu broja zavisi

od mesta (pozicije) na kome se ta cifra
30 nalazi. Ta vrednost se naziva mesna ili
poziciona vrednost cifre.
..............................
.............................. Brojevni sistem u kojem za pisawe brojeva

koristimo 10 cifara (0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7,
.............................. 8 i 9) zove se dekadni brojevni sistem.
..............................
Taj brojevni sistem naziva se pozicioni.
3. Odredi mesto i mesnu vrednost cifara u broju 1724.

Cifra 4 na mestu jedinica ima mesnu vrednost 4 • 1 = 4
Cifra 2 na mestu desetica ima mesnu vrednost 2 • 10 = 20
Cifra 7 na mestu ........................................... ima mesnu vrednost ...............................
Cifra 1 na mestu ........................................... ima mesnu vrednost ...............................
31
1. Napi{i {estocifreni broj u kome se pojavquje samo cifra 4. ..............................
a) Odredi mesne vrednosti cifre 4 koja se nalazi na 4. i 5. mestu, ra~unaju}i zdesna nalevo.
............................................, ..............................................
b) Koliko puta je, gledaju}i zdesna, ve}a mesna vrednost cifre koja se nalazi na 5. mestu od cifre
koja se nalazi na 4. mestu,? ........................................................
2. Pro~itaj brojeve zapisane u tabeli i odredi mesne vrednosti cifre 6 u wima.
HIQADE JEDINICE
SH DH H S D J mesto: mesna vrednost:
2 6 3 desetica 60
6 0 4
.................................................................. ........................................
9 4 6
.................................................................. ........................................
6 2 4 3
.................................................................. ........................................
4 3 6 5 0
.................................................................. ........................................
6 0 0 0 1
.................................................................. ........................................
6 2 1 4 3 8
.................................................................. ........................................
3. Napi{i koliko broj 467 304 ima:
stotina hiqada .........., hiqada .........., desetica hiqada .........., Masa najve}eg globusa na svetu
je 2 700 kg.
stotina .........., jedinica .........., desetica ...........
32
4. Nacrtaj tablicu i u wu unesi brojeve kod kojih:
a) cifra 3 ima vrednost stotina i jedinica,
a cifra 4 vrednost desetica;
b) cifra 8 ima vrednost stotina hiqada
i desetica hiqada, nema jedinica,
desetica i stotina, a cifra hiqada je 9;
v) cifra 7 ima vrednost jedinica, desetica,
stotina i hiqada.
5. a) Napi{i 6 {estocifrenih brojeva b) Za cifru 5 odredi mesto i mesnu vrednost

koji su razli~iti, a sastavqeni u svakom od dobijenih brojeva.
od istih cifara. mesto: mesna vrednost:
123 568 .................................................................. ........................................
........................................ .................................................................. ........................................
........................................ .................................................................. ........................................
........................................ .................................................................. ........................................
....................................... .................................................................. ........................................
........................................ .................................................................. ........................................
6. Koju mesnu vrednost ima cifra 8 u slede}im brojevima:
34 580 .........................., 908 761 .........................., 812 000 .........................., 48 303 ..........................,
107 908 .........................., 580 234 .........................., 6 890 ...........................
7. Napi{i mesnu vrednost cifara u datim brojevima:
a) 3 2 5 6 7 1 b) 9 0 9 0 9 0
33
Brojevi ve}i od milion
Jedan, dva, tri ... petsto pedeset hiqada, petsto pedeset hiqada jedan .... milion. Da bismo
izbrojali do milion, morali bismo da brojimo 35 dana po 8 ~asova dnevno.
1. 2.
...33 00
0 000.
Sa milion koraka pe{ak pre|e 700 km.
Kada bi èleo da stigne do Meseca,
trebalo bi da napravi 549 miliona koraka.
Da bi se na~inio krug oko Zemqine kugle,

33 miliona qudi bi trebalo da se uhvate za ruke.
1. Nastavi da broji{ i zapisuje{ po milion.
1 milion 2 miliona ...................................... ...................................... ......................................
1 000 000 2 000 000
...................................... ...................................... ...................................... ...................................... 10 miliona
10 000 000
1 desetica miliona je 10 miliona

1 DM = 10 M
1 desetica miliona = 1 DM
34
2. Nastavi da broji{ i zapisuje{ po 10 miliona.
10 miliona 20 miliona ...................................... ...................................... ......................................
10 000 000 20 000 000
...................................... ...................................... ...................................... ...................................... 100 miliona
100 000 000
1 stotina miliona je 10 desetica miliona

1 SM = 10 DM
1 stotina miliona = 1 SM
3. Brojimo po sto miliona do milijarde:
sto miliona 1 SM 100 000 000 Napi{i ciframa brojeve:

dvesta miliona 2 SM 200 000 000 sto miliona .........................................
....................................................................... 3 SM 300 000 000 ~etiristo miliona .........................................
~etiristo miliona 4 SM 400 000 000
{eststo miliona .........................................
....................................................................... 5 SM 500 000 000
{eststo miliona 6 SM 600 000 000
devetsto miliona .........................................
....................................................................... 7 SM 700 000 000 milijarda (hiqadu miliona) .........................................

....................................................................... 8 SM 800 000 000
....................................................................... 9 SM 900 000 000

hiqadu miliona (milijarda) 10 SM 1 000 000 000
Milijarda je 1 000 miliona i pi{e se sa 9 nula:

1 milijarda je 10 stotina miliona
1 000 000 000
1 Md (milijarda) = 10 SM
1 Md = 1 000 M
35
4. a) Napi{i re~ima brojeve iz tabele.
Svaka klasa ima svoje stotine,
klasa klasa klasa desetice i jedinice.
miliona hiqada jedinica
SM DM M SH DH H S D J Vi{ecifrene brojeve ~itamo sleva
5 3 4 5 6 8 9 nadesno. Svaku klasu ~itamo kao
zaseban trocifreni broj. Uz svaki taj
2 0 6 0 3 8 7 5 broj navodi se naziv klase, osim za
5 0 4 2 8 1 6 0 3 klasu jedinica.
5 345 689 pet miliona trista ~etrdeset pet hiqada {eststo osamdeset devet
..............................................................................................................................................................................................................................
..............................................................................................................................................................................................................................
..............................................................................................................................................................................................................................
..............................................................................................................................................................................................................................
b) Napi{i kako se ~itaju slede}i brojevi:

20 603 875 .....................................................................................................................................................................................................
....................................................................................................................................................................................................
504 281 603 ..................................................................................................................................................................................................
..................................................................................................................................................................................................
a) 1 000 000 ................................................................................. b) 800 000 .................................................................................
1 000 000 000 ........................................................................ 30 000 ...................................................................................
100 000 .................................................................................... 7 000 ......................................................................................
1 000 .......................................................................................... 6 000 000 .............................................................................
10 000 ....................................................................................... 700 000 000 ........................................................................

36
6. U tabeli su zapisani brojevi koje nazivamo DEKADNE JEDINICE.
Md SM DM M SH DH H S D J
1
1 0
1 0 0
1 0 0 0
1 0 0 0 0
1 0 0 0 0 0
1 0 0 0 0 0 0
1 0 0 0 0 0 0 0
1 0 0 0 0 0 0 0 0
1 0 0 0 0 0 0 0 0 0
a) Napi{i ciframa redom sve dekadne jedinice od 1 000 do 1 000 000.
........................................................................................................................................................................................................................
b) Napi{i ciframa sve dekadne jedinice od 1 000 000 000 do 10.
........................................................................................................................................................................................................................
........................................................................................................................................................................................................................
v) Koliko puta je svaka dekadna jedinica ve}a od prethodne? ....................................................................................
........................................................................................................................................................................................................................
g) Dopuni:
1 Md = ................. SM = ................. DM = ................. M
37
3 261 984 ...........................................................................................................................................................................................................
22 222 222 ........................................................................................................................................................................................................
35 000 000 ........................................................................................................................................................................................................
7 000 700 ...........................................................................................................................................................................................................
230 811 808 .....................................................................................................................................................................................................
48 031 040 ........................................................................................................................................................................................................
626 073 760 .....................................................................................................................................................................................................
2. Napi{i ciframa:
osam miliona osamsto tri hiqade pet .........................................................
trideset miliona {ezdeset hiqada dvesta .........................................................
dvadeset pet miliona ~etiristo {ezdeset osam hiqada dvesta devedeset .........................................................
petsto pedeset pet miliona petsto pet hiqada petsto pedeset .........................................................
3. Napi{i najmawi: osmocifreni broj ........................................................
sedmocifreni broj .................................................. devetocifreni broj .....................................................
4. Napi{i bilo koja tri broja:

a) ve}a od
1 000 [ta zna~i poslovica:
10 000 „Re~i se mere, a ne broje“?
100 000
.....................................................
1 000 000
.....................................................
b) mawa od
1 000 000 .....................................................
10 000 000
38
5.
4. U tabeli su dati podaci o broju stanovnika za neke evropske dràve:
dràva broj stanovnika

Gr~ka 10 668 354 GB
D
Italija 58 103 033

1 , 2, 3...
Austrija 8 184 691
Srbija i Crna Gora 10 829 175
IT
Nema~ka 82 431 390
Ma|arska 10 006 835
Velika Britanija 60 441 457
a) Napi{i re~ima broj stanovnika:
Italije ...............................................................................................................................................................................................................
Velike Britanije .........................................................................................................................................................................................
Srbije i Crne Gore .....................................................................................................................................................................................
Ma|arske ..........................................................................................................................................................................................................
Nema~ke .............................................................................................................................................................................................................
Austrije .............................................................................................................................................................................................................
Gr~ke ....................................................................................................................................................................................................................
b) Koja od ovih dràva ima najmawi broj stanovnika? ..........................................................
v) Koje od navedenih dràva imaju mawe od 50 000 000 stanovnika?
..................................................................................................................................................................................................................................
g) Pore|aj dràve po broju stanovnika od najve}e do najmawe:
..................................................................................................................................................................................................................................
..................................................................................................................................................................................................................................
6.
4. Upi{i u prazna poqa odgovaraju}i znak nejednakosti (< ili >):
693 300 9 643 400 203 484 203 480
936 891 010 396 911 010 93 615 203 93 609 314
39
7.
4. Za ~itawe brojeva ve}ih od milion uvodi se klasa milijardi. Ta klasa, kao i ostale, ima svoje
jedinice milijardi (Md), desetice milijardi (DMd) i stotine milijardi (SMd).
klasa klasa klasa klasa

milijardi miliona hiqada jedinica
SMd DMd Md SM DM M SH DH H S D J
9 5 2 6 8 3 9 4 7 1 2 3
4 0 0 9 3 4 7 2 3 1 0
6 0 0 5 0 0 1 0 0 8
1 0 0 8 9 0 1 0 0 0 1 0
1 0 9 2 5 7 8 9
Prvi broj u tabeli zapisujemo kao 952 683 947 123 i ~itamo:
952 milijarde 683 miliona 947 hiqada 123
Zapi{i ostale brojeve iz tabele:
..................................................................................................................................................................................................................................
..................................................................................................................................................................................................................................
..................................................................................................................................................................................................................................
..................................................................................................................................................................................................................................
..................................................................................................................................................................................................................................
8. Zapi{i re~ima slede}e brojeve:
8 000 056 .............................................................................................................................................................................................................
908 991 006 432 ...............................................................................................................................................................................................
9. Prave}i razmak izme|u klasa, ciframa i re~ima zapi{i brojeve:
ciframa re~ima
..........................................................................................................................................
234098111300 ...............................................
..........................................................................................................................................
..........................................................................................................................................
93000012311 ...............................................
..........................................................................................................................................
40
10. Zapi{i ciframa:
osam milijardi {eststo hiqada ..............................................................................................................................................................

dvadeset tri milijarde petsto trideset miliona pet ................................................................................................................
11. Nacrtaj tabele sa klasama jedinica, hiqada, miliona i milijardi i upi{i slede}e brojeve:
a) pet milijardi pedeset miliona dvesta
b) deset milijardi dvesta miliona dvanaest hiqada {est
v) sto pet milijardi {esnaest hiqada sto pedeset tri
g) milijarda
Prona|i i napi{i: b) tri podatka koji su izraèni brojevima ve}im od milion (cena ku}e ili
stana, broj stanovnika neke dràve ili grada, povr{ina mora, razdaqina
a) broj stanovnika do nekog nebeskog tela itd.)
na Zemqinoj kugli podatak broj
............................................
Ako èli{ da sazna{ ne{to zanimqivo o broju otkucaja qudskog srca idi na slede}i veb-sajt:
http://www.figurethis.org/challenges/c02/challenge.htm
41
De{ifrujte broj:
= .................................................................................
=1 = + = : = –
= + – = = + – = •
1. Za koga se kaè da je milioner? 4. Pored milijarde (1 000 000 000), koja predstavqa
broj koji se sastoji od cifre 1 i devet nula, postoje
......................................................................................... nazivi i za ve}e brojeve:
......................................................................................... bilion 1 000 000 000 000 (milion miliona)
2. Re~ milion poti~e iz italijanskog jezika. trilion 1 000 000 000 000 000 000 (milion biliona)
Prvi put se sre}e u prvoj {tampanoj kvadrilion 1 000 000 000 000 000 000 000 000
kwizi aritmetike iz 1478. godine. (milion triliona) itd.
3. Kada bi desetogodi{wi de~ak po~eo 5. Broj koji se sastoji od cifre 1 i 100 dopisanih
da broji do milijardu, i kada bi svakod- nula naziva se gugol (Googol). Taj naziv je smislio
nevno brojao po 8 ~asova, brojawe bi devetogodi{wi de~ak Milton Sirota, po{to ga je
zavr{io kao starac od preko 100 godina. wegov stric, matemati~ar Edvard Kasner, zamolio
da to u~ini. Od te re~i poti~e i naziv Google
1, 2, 3 ... kako se zove jedan
od najve}ih
pretraìva~a
... 1 000 000 000 Interneta.
42
1. Slede}e brojeve napi{i re~ima.
2 500 ..........................................................................................................................................................................................................................
28 401 .......................................................................................................................................................................................................................
71 100 .......................................................................................................................................................................................................................
9 999 ..........................................................................................................................................................................................................................
120 000 ....................................................................................................................................................................................................................
999 999 ....................................................................................................................................................................................................................
1 020 101 .................................................................................................................................................................................................................
1 020 ..........................................................................................................................................................................................................................
10 002 100 ..............................................................................................................................................................................................................
123 156 273 410 ...................................................................................................................................................................................................
......................................................................................................................................................................................................................................
2. U tablicu sa klasama upi{i brojeve:

a) ~etiri milijarde dvadeset miliona;
b) jedanaest milijardi sto miliona deset hiqada;
v) milion dvesta pedeset hiqada sto trideset jedan;
g) deset hiqada osamsto trideset {est;
d) osamsto osamnaest miliona osamnaest.
klasa klasa klasa klasa
milijardi miliona hiqada jedinica
43
3. U tabeli su dati podaci o udaqenosti nekih
planeta od planete Zemqe:
ime planete udaqenost od Zemqe u km

Mars 78 345 520
Pluton 5 763 998 240
Uran 2 721 433 440 Zemqa
Neptun 4 347 540 560 Merkur Venera
Saturn 1 277 404 480

Jupiter 628 788 880
a) Napi{i re~ima koliko je od Zemqe udaqen:

Saturn ...................................................................................................................................................................................................................
Neptun ...................................................................................................................................................................................................................
Pluton ...................................................................................................................................................................................................................
Mars .......................................................................................................................................................................................................................
Uran ........................................................................................................................................................................................................................
Jupiter ..................................................................................................................................................................................................................
b) Koja je od planeta iz tabele najblià Zemqi, a koja je od we najudaqenija?

..............................................................................................................................................................................................................................
v) Koje su od navedenih planeta od Zemqe udaqene mawe od 1 000 000 000 km?
....................................................................................................................................................................................................................................
g) Pore|aj planete iz tabele po udaqenosti od Zemqe, po~ev od one koja je najblià.

....................................................................................................................................................................................................................................
d) Upi{i pored svake planete na slici wen naziv.
4. Odredi mesne vrednosti cifara, sleva nadesno, u broju 32 624 701.
3 .............................................., 2 .............................................., 6 .............................................., 2 ..............................................,
4 .............................................., 7 .............................................., 0 .............................................., 1 ...............................................

44
5. Odredi mesnu vrednost 8 0 0 8 0 8 0 8 0
svake napisane cifre 8
u broju 800808080.
6. Nastavi da upisuje{ neposredne prethodnike i sledbenike, kao {to je zapo~eto.
6 254 320 6 254 321 6 254 322 506 372 009
8 231 8 999 999
99 999 1 000 000 000
7. Pore|aj navedene brojeve po veli~ini, po~ev od najmaweg:

42 369, 1 650, 3 213 121, 67 821 111, 2 313 121, 67 782 111.
............................................................................................................................................................................................................................
8. Uo~i pravilo i popuni prazna mesta.
a)
120 000 220 000 420 000
b)
2 324 509 2 324 519 2 324 549
9. Predstavi broj u obliku zbira:

270 908 = 200 000 + 70 000 + 900 +8
34 026 = ............................................................................................................................................................................................................
300 059 = ..........................................................................................................................................................................................................
289 794 = ..........................................................................................................................................................................................................
8 905 621 = ......................................................................................................................................................................................................
293 900 600 = .................................................................................................................................................................................................
45
10. Zapi{i kao u primeru.
8 000 + 300 + 20 + 1 = 8 321 700 000 + 20 000 + 500 =
30 000 + 8 000 + 50 + 5 = 8 000 000 + 7 000 + 30 =
11. Poveì iste brojeve.
60 325
6 hiqada 325
600 000 325
6 miliona 325 hiqada
6 325
214 milijardi 23 miliona 7 hiqada
214 023 007 000
2 M 1 SH 4 H 2 S 3 D 7 J
2 104 237
{eststo miliona trista dvadeset pet
6 325 000
387 837 47 000 46 000 000
9 246 9 245 60 606 9 999
4 001 4 010 62 350 62 305
3 405 34 000 86 732 836 752
13. Odredi veze izme|u dekadnih jedinica i upi{i odgovaraju}e brojeve.
1 Md = ............................. M 1 DH = ............................. S
1 M = ............................. DH 1 H = ............................. D
1 SH = ............................. S 1 M = ............................. D
46
BROJEVNA POLUPRAVA
• da predstavqa{ prirodne brojeve Ma~ak pe{a~i i broji korake.

na brojevnoj polupravoj Broj wegovih koraka predstavqen
je na brojevnoj polupravoj.
0 1 000 2 000 ...............

U ovom poglavqu nau~i}e{ da na brojevnoj polupravoj odredi{ koliko je ma~ak napravio koraka.
1. Zapi{i sve nacrtane:
a) poluprave ........................................................................
b) duì .................................................................................... A B
v) prave ...................................................................................
C
a l
E
p
D
m
O
2. Ako je du` AB jedinica mere odredi merni broj duì OC. ................
A B
x
O C
47
Poluprava prirodnih brojeva
O x
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
Na slici je prikazana poluprava Ox i proizvoqna du` e koju nazivamo jedini~na du`.

Od po~etne ta~ke poluprave uzastopno je naneta jedini~na du`. Po~etna ta~ka ozna~ena
je brojem 0 (nula), ta~ka na kraju prve duì brojem 1, ta~ka na kraju druge duì brojem 2,
na kraju tre}e duì brojem 3 itd. Ovaj postupak moè da se nastavi i daqe.
Poluprava na slici naziva se brojevna poluprava. Kako svakoj

ozna~enoj ta~ki na woj odgovara jedan prirodan broj: 1, 2, 3 ... 9, 10, 11 ... 99, 100,
101 ... 999, 1 000, 1 001 ... 999 999, 1 000 000, 1 000 001..., ta poluprava se naziva
poluprava prirodnih brojeva.
1. Prona|i gre{ku na nacrtanim brojevnim polupravama i nacrtaj ih ta~no.
a)
0 1 2 3 4 6 7 8 9
b)
1 2 3 4 5 6 7 8
e
v)
0 1 2 3 4 5 6 7 8
48
1. Odredi na brojevnoj polupravoj sve ta~ke do broja 11 i ispod svake napi{i odgovaraju}i broj.
0 1 3 6 11
2. Nacrtaj brojevnu polupravu ako je jedini~na du` 2 cm.
a) Zaokruì prva tri neparna broja.

b) Precrtaj prva tri parna broja.
3. Nacrtaj i obeleì ta~ke 0, 1, 3, 5 na brojevnim polupravama, ako je:

a) jedini~na du` 1 cm
b) jedini~na du` 2 cm.
4. a) Koliko jedini~nih duì je ku~e udaqeno od ma~eta? ...........................

b) Ako je duìna jedini~ne duì 1 m, koliko je rastojawe izme|u ku~eta i ma~eta? ...........................
0 2
49
5. Odredi brojeve koji su na brojevnoj polupravoj od broja 12 udaqeni:
a) 9 jedinica ............................
b) 12 jedinica ..........................
6. Ta~kama na brojevnoj polupravoj predstavqeni su spratovi hotela. Ako je na prvom spratu telefon,
odredi na kojim spratovima se nalaze: TV sala, kuglana, restoran i bazen.
0 1
1 sprat, ............................, ............................, ............................, .............................
7. Muva je sletela na ta~ku A brojevne poluprave. Zatim se du` brojevne poluprave kretala na slede}i
na~in: tri jedini~ne duì ulevo, a zatim 8 udesno.
A
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11
a) Na kom broju brojevne poluprave }e se zaustaviti muva? ............................
b) Koliko }e jedini~nih duì pre}i muva? ............................
8. Upi{i odgovaraju}e brojeve. Ako posmatramo neki broj

na brojevnoj polupravoj,
svi brojevi levo od wega
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 su mawi, a svi brojevi
desno od wega su ve}i.
1 < 2 < ........ < ........ < ........ < 6 < ........ < ........ < ........ < ......... < 11 < ......... < ......... 14 < .........
9. U prazna poqa upi{i odgovaraju}i znak (<, >, =).
a) x y, y x
0 x y
x
b) x y
y
50
10. Ispod ta~aka upi{i brojeve koji nedostaju. 11. Koliko je koraka
napravio ma~ak?
0 50 200 Pogledaj zadatak na
strani 47 i napi{i
12. Zaokruì na brojevnoj polupravoj re{ewa nejedna~ine 5 < x < 10. odgovor ispod ta~ke
na kojoj stoji ma~ak.
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11
13. Upi{i u tabelu podatke sa slike. 400 000
prevozno sredstvo masa u kg

300 000
voz 140 000
brod 200 000
340 000
100 000
a) Koje prevozno sredstvo ima najve}u, a koje najmawu masu?

....................................................................................................................................................................................................................................
b) Koja prevozna sredstva imaju mawu masu od mase broda?
....................................................................................................................................................................................................................................
v) Koje prevozno sredstvo ima ve}u masu od mase broda?
....................................................................................................................................................................................................................................
Za merewe veli~ina koriste se razni instrumenti na Odgovori brzo:

kojima se nalaze podeoci ozna~eni brojevima (skale). Koliko deonih ta~aka dobija{ ako
Na primer, za merewe duìne koristi se metar, na polupravu nanese{ 5 jedini~nih
za merewe vremena – sat itd. Potraì kod ku}e, duì jednu za drugom?
u {koli ili na nekom drugom mestu razli~ite
instrumente sa skalama i nacrtaj ih u svojoj svesci. ..............................................................................
51
1. a) Nacrtaj polupravu.
b) Odredi na woj ta~ke koje odgovaraju brojevima 0, 1, 5, 10, 15, ako je jedini~na du` 1 cm.
2. Napi{i prirodne brojeve koji odgovaraju ta~kama A, B, V, G.
A B V G
0 100 500
A ............. B ............. V ............. G .............
4. Koriste}i tabelu, dovr{i crte`

kao {to je zapo~eto.
12 000
Prose~na
10 000
visina leta
8 000
10 000 m
6 000
3 000 m
4 000
5 000 m
2 000
2 000 m
a) [ta leti na najvi{oj visini? .................................................
b) Ko odnosno {ta leti niè od maweg aviona? .........................................................................

52
MERE ZA POVR[INU
• da meri{ i upore|uje{ Biber~etova mama je iscrtala krojeve

povr{i po veli~ini za kapu, {al, rukavice i ~arape, kao
• jedinice kojima se meri na slici. Biber~e nije znao da odredi
veli~ina povr{i.
povr{i krojeva. Ti }e{ mo}i da mu
pomogne{ nakon ovog poglavqa.
1. 1 m = ................ dm 1 dm = ................ cm 1 cm = ................ mm

1 m = ................ dm = ................ cm = ................ mm
1 km = ................ m
3. Na slici je plan u~ionice. U pravoj u~ionici sve je 100 puta ve}e nego na planu, tako da
duìna od 1 cm predstavqa 1 m u prirodnoj veli~ini. Izmeri slede}a rastojawa, izra~unaj
wihovu stvarnu duìnu i obe mere upi{i u tabelu, kao {to je zapo~eto.
rastojawe
rastojawe v)
u prirodnoj
na slici veli~ini
a) od katedre 1 cm 100 cm = 1 m
do zida a)
b)
b) od prve klupe
do katedre g)
v) od prve klupe
do zida
g) od zida do zida
4. Re{i ukr{tenicu. 2
Vodoravno: pretvori slede}e mere u centimetre. 1 3
1. 10 dm 2 cm 3. 8 m 4 dm 1
2. 6 m 2 cm 4. 1 m 2 4
4
Uspravno: pretvori slede}e mere u milimetre. 3
1. 12 cm 8 mm 3. 2 dm 1 cm
2. 2 cm 4. 4 cm 5 mm
53
Upore|ivawe povr{i
Povr{i moèmo upore|ivati golim okom. Povr{i moèmo upore|ivati

i preklapawem.
1. a) Povr{ prozorskog okna je mawa od
povr{i zida. 2. Uporedi povr{i A i B sa slike
i zaokruì ta~nu tvrdwu.
b) Povr{ crveno obojenog
pravougaonika je ................... a) Povr{i A i B su jednake.
od povr{i ùto obojenog
b) Povr{ B je ve}a od povr{i A.
pravougaonika.
v) Navedi tri predmeta iz tvoje u~ionice ~ija je v) Povr{ A je ve}a od povr{i B.
povr{ ve}a od gorwe povr{i svoje klupe i tri
predmeta ~ija je povr{ mawa.
Ve}u povr{ imaju: .................................................................... A
............................................................................................................... B
Mawu povr{ imaju: ..................................................................
...............................................................................................................
3. Izreì figure dimenzija koje su date na crteù.

Uporedi wihove povr{ine preklapawem i upi{i
znak >, < ili =.
A B V 2 cm G 3 cm
a) A G d) A \
3 cm 3 cm 5 cm
b) B V |) \ G
5 cm
v) A V e) V E
5 cm D 3 cm \ 3 cm E
g) D G 2 cm
3 cm
3 cm
54
Merewe povr{i. Povr{ina figura
Neke povr{i ne moè{ da uporedi{ ni golim okom, a ni preklapawem, kao figure na slici:
A
B
Ove figure moè{ da uporedi{ na slede}i na~in:
K Povr{ figura A i B meri}e{ kvadratom K kao jedinicom mere.
A
Koliko puta se mera K sadrì u povr{i A? ................
Veli~ina povr{i A jednaka je
10 kvadrata, {to moè{ da Rezultat merewa, broj 10,
zapi{e{ kao 10 K.
• predstavqa merni broj.
Jedinica mere K sadrì se

u povr{i B ta~no ................ puta. Broj ................ tako|e
predstavqa merni broj.
Veli~ina povr{i B jednaka je ................ • K.
Proizvod 10 • K naziva se povr{ina figure A. To moèmo da zapi{emo: PA = 10 • K.

Proizvod 9 • K naziva se povr{ina figure B. To moèmo da zapi{emo: PB = 9 • K
Povr{ina neke figure je proizvod mernog broja i jedinice mere. To je broj jedinica mere
potrebnih da se ta figura potpuno prekrije. Povr{inu figure naj~e{}e obeleàvamo
slovom P.
Koja figura ima ve}u povr{inu, A ili V? ................
55
1. a) Ako je jedinica mere kvadrati} K iz mreè, odredi povr{ine figura na crteù.
K
A B C D E F
G H I J
PA = 4 • K PC = ................ PE = ................ PG = ................ PI = ................
PB = ................ PD = ................ PF = ................ PH = ................ PJ = ................
b) Koje figure imaju jednake povr{ine? v) Figura koja ima najmawu povr{inu je ................
Figure C i D, .................................................... Figura sa najve}om povr{inom je ................
....................................................................................
2. Proceni povr{ine figura na slici.
K 8 • K < PA < 10 • K
B C
A ................ < PB < ................
................ < PC < ................
56
3. Odredi povr{ine figura na slici, ako su jedinice mere M1, M2, M3, M4.
Merne brojeve unesi u tabelu.
M1 M2 M3 M4 jedinice
M1 M2 M3 M4
figure
A B C A 32
b) Dopuni re~enice na osnovu tabele.

Ako istu povr{ meri{ razli~itim jedinicama mere, dobija{ ............................................ merne brojeve.
Redosled povr{i pore|anih po veli~ini je .............................................
4. Na kvadratnoj mreì nacrtaj 5 figura ~ija je povr{ina 16 • K, gde je K jedan kvadrat.
5. Na slici je figura A ograni~ena linijom l. K
Koliko je celih kvadrati}a u figuri A? .........................

A l
Koliko je najmawe celih kvadrati}a
koji sadrè figuru A? .........................................
Proceni povr{inu figure A: .......... • K < PA < ..........

• K.
57
6. a) Oboj crvenom bojom sve cele kvadrati}e koji
pripadaju unutra{wosti linije ozna~ene sa l.
b) Oboj zelenom bojom najmawu figuru sastavqenu l
od celih kvadrati}a, koja sadrì liniju l.
v) Proceni povr{inu unutra{wosti linije l.
................ < P < .................
7. Pod biblioteke pravougaonog oblika treba prekriti kvadratnim mermernim plo~icama tako da
du` ivica budu zelene plo~ice, a ostale crvene. Koliko treba nabaviti zelenih, a koliko crvenih
plo~ica ako uz duù ivicu poda staje 12, a uz kra}u 6 plo~ica? Za re{avawe iskoristi mreù.
zelene plo~ice: ............................................

crvene plo~ice: ............................................
Figuru na slici podeli [ta zna~i izreka: „Tri puta meri, jednom seci“?
na 4 jednaka dela.
.........................................................................................................
.........................................................................................................
Ako èli{ da re{i{ jo{ neki zanimqiv zadatak o upore|ivawu povr{ina, poseti slede}e adrese
na Internetu:
http://www.fi.uu.nl/rekenweb/en/welcome.xml?groep=0 (link: Gullivers Travel)
58
Jedinice za povr{inu
Kolika je povr{ina pravougaonika M, ako je jedinica mere kvadrat A?
P = ................ • A
A C
B
Figura V ima povr{inu dva puta mawu od povr{ine kvadrata A.
Kolika je povr{ina pravougaonika M, ako je jedinica mere figura B?
P = ................ • B
M
Figura C ima povr{inu dva puta ve}u od povr{ine kvadrata A.
Kolika je povr{ina pravougaonika M, ako je jedinica mere figura C?
P = ................ • C
Ako povr{ neke figure meri{ razli~itim jedinicama mere dobija{ razli~ite merne brojeve.
Da ne bi do{lo do zabune pri upotrebi razli~itih mernih jedinica, dogovoreno je da se za merewe

veli~ine povr{i upotrebqavaju kvadratne jedinice mere:
Osnovna jedinica za merewe veli~ine povr{i je kvadratni metar, kra}e se pi{e

kao 1 m2 i predstavqa kvadrat sa stranicama duìne 1 m.
Da li moè{ da izmeri{ kvadratnim metrom povr{ predwe korice uxbenika matematike? ................
1 m2
1m 1 m2 = 100 dm2 1m
1 dm2
1 dm
1m
Za merewe povr{i mawih od m2 koriste se slede}e jedinice mere:
1 dm2 – kvadratni decimetar – predstavqa kvadrat sa stranicama duìne 1 dm
1 cm2 – kvadratni centimetar – predstavqa kvadrat sa stranicama duìne 1 cm
1 mm2 – kvadratni milimetar – predstavqa kvadrat sa stranicama duìne 1 mm
59
Za merewe povr{i ve}ih od kvadratnog metra, kao {to su dvori{ta, igrali{ta, wive itd.,
koriste se slede}e jedinice mere:
1 a – ar – predstavqa kvadrat sa stranicama duìne 10 m
1 ha – hektar – predstavqa kvadrat sa stranicama duìne 100 m
1 km2 – kvadratni kilometar – predstavqa kvadrat sa stranicama duìne 1 000 m
Na slede}oj shemi predstavqeni su odnosi jedinica za povr{inu, mawih i ve}ih
od kvadratnog metra. • 100
1 km2 = 100 ha
1 m2 = 100 dm2 • 100 km 2
1 ha = 100 a
1 dm = 100 cm
2 2
• 100 ha 1 a = 100 m2
1 cm2 = 100 mm2
• 100 a • 10 1 km2 = 10 000 a
• 100 m 2
• 10 km 1 km2 = 1 000 000 m2
• 100 dm2 1 ha = 10 000 m2
• 10 100 m
• 100 cm2 10 m
• 10 1 m2 = 10 000 cm2
mm 2
• 10 m 1 m2 = 1 000 000 mm2
1 dm2 = 10 000 mm2
• 10 dm
• 10 cm Pri prelazu iz mawe jedinice u slede}u – ve}u, stranica
kvadrata uve}ava se 10 puta, a povr{ina 100 puta.
mm
1. Dopuni slede}e re~enice:

a) Stoti deo kvadratnog metra je kvadratni ...................................
b) Stoti deo kvadratnog decimetra je ................................................................................
v) Stoti deo kvadratnog centimetra je ................................................................................
2. Dopuni slede}e re~enice:

a) Sto puta ve}a jedinica od 1 m2 je ..................................
b) Sto puta ve}a jedinica od 1 a je ......................................
v) Sto puta ve}a jedinica od 1 ha je ....................................
3. Upi{i odgovaraju}e brojeve:

1 m2 = .............dm2 = .................... cm2 = ...........................mm2; 1 km2 = .............ha = ....................a = ...........................m2
60
1. Izrazi u:
a) kvadratnim metrima
5 ha = ............................; 1 ha 5 a= ............................; 12 a= ............................
b) arima
23 ha= ............................; 8 ha 3a = ............................; 5 800 m2 = ............................; 7 ha 24 a = ............................
v) hektarima
26 km2 = ............................; 30 000 m2 = ............................
g) u hektarima i arima
560 a = ........... ha .......... a; 36 800 m2 = ........... ha .......... a
2. Izra~unaj. 3. Upi{i odgovaraju}i znak (>, <, =).
a) 4 a 53 m2 – 2 a 43 m2 = ................................................................. 8 ha 5 a 85 000 m2
b) 3a 25 m2 + 2 a 23 m2 + 4 a 32 m2 = ........................................ 8 a 50 m2 850 m2
v) 4 ha 9 a • 2 = .................................................................................... 8 500 000 m2 8 km2 5 ha
4. Izra~unaj povr{ine figura na slici, ako jedan kvadrati} predstavqa povr{inu od 1 cm2.
Kolike su povr{ine figura u mm2?
PA = ............. cm2 = ............. mm2

A C
PB = ............. cm2 = ............. mm2
B PC = ............. cm2 = ............. mm2

1 cm2
5. Povr{ina travwaka u parku je 8 a 40 m2. Travwak kosi 8 radnika. Koliku povr{inu }e pokositi
svaki od wih, ako kose jednake povr{ine?
.........................................................................................................................................................................................................................
.........................................................................................................................................................................................................................
61
6. Stan ima dve sobe, kuhiwu, predsobqe i kupatilo. Svaka soba ima povr{inu od 20 m2, {to je 12 m2
vi{e od povr{ine kuhiwe. Povr{ina kupatila jednaka je polovini povr{ine kuhiwe, a predsobqa
povr{ini kuhiwe i kupatila zajedno. Kolika je povr{ina stana?
.........................................................................................................................................................................................................................
7. Koliko kvadratnih metara ima: 8. Povr{ina velikog kvadrata je 64 cm2. Odredi

povr{ine kvadrata obojenih crvenom i plavom
1 a = 100 m2 : 2 = bojom.
2 ..........................
1 ha = P = ................................................
4 .........................................................................
1 km2 = P = ................................................
10 ....................................................................
1 km2 =
8 .......................................................................
Od 10 {ibica napravqena je figura kao na slici.

a) Koliko ima kvadrata na slici? ...............
b) Koliko {ibica treba dodati da bi se dobilo

5 kvadrata? ...............
Prona|ite u enciklopedijama podatke o tome kolike su povr{ine Evrope i Afrike. Koja je

povr{ina ve}a? .........................................................................................................................................................................
62
1. Sa A1 su ozna~eni naranxasti delovi na prvoj slici, a sa A2 na drugoj. Zaokruì ta~no tvr|ewe.
a) A1 < A2
b) A1 = A2
v) A1 > A2
A1 A2
2. Odredi povr{ine figura na slici ako su jedinice mere figure K1 i K2. Unesi rezultate u tabelu.
K1
figura
A B C
jed. mere
K2
K1
A K2
B C
3. Upi{i odgovaraju}e brojeve.
a ) 6 000 000 mm2 = .............m2 b) 70 000 cm2 = .............m2 v) 700 dm2 = .............m2
50 000 mm2 = .............dm2 700 cm2 = .............dm2
500 mm2 = .............cm2 ............. cm2 = 6 m2 ............. dm2 = 9 m2
............. mm2 = 4 m2 ............. cm2 = 8 dm2
............. mm2 = 7 dm2
............. mm2 = 6 cm2

63
4. Upi{i odgovaraju}e brojeve.
a) 1 a = .............m2 b) 8 ha = .............a v) 5 km2 = .............ha
............. a = 4 000 m2 9 ha = .............m2 9 km2 = ...................a
............. ha = 8 000 a 7 km2 = .........................m2
............. ha = 60 000 m2 ............. km2 = 700 ha
............. km2 = 50 000 a
............. km2 = 4 000 000 m2
5. Na zidu Jocinog kupatila nedostaje nekoliko plo~ica. 6. Pogledaj zadatak o Biber~etu sa

Izbroj i napi{i koliko plo~ica nedostaje. ............. 53. strane. Ako je jedan kvadrat
na kvadratnoj mreì povr{ine
1 cm2, proceni kolika je
povr{ina:
~arape ................ < P < ................
rukavice ................ < P < ................
kape ................ < P < ................
{ala ................ < P < ................
Do sada ste izu~avali razne geometrijske figure u ravni i u prostoru

– kvadrat, pravougaonik, krug, trougao, kvadar, kocku, vaqak itd.
Geometrija je veoma stara nauka. Weni po~eci vezuju se za dolinu reke
Nil i stari Egipat. Posle ~estih izlivawa Nila Egip}ani
su morali da premeravaju zemqi{te, koje je bilo
u obliku raznih geometrijskih figura. Na taj
na~in su sticali znawa o geometrijskim
figurama i wihovim povr{inama. Ta znawa
imala su prakti~nu primenu u odre|ivawu
granica poseda, zidarstvu i raznim zanatima.
Re~ geometrija zna~i zemqomerstvo
(od gr~ke re~i γεωμετρια).
64
SABIRAWE I ODUZIMAWE
U SKUPU PRIRODNIH BROJEVA
• vi{e o operacijama sabirawa i oduzimawa

• da sabira{ i oduzima{ vi{ecifrene brojeve
• svojstva operacija oduzimawa i sabirawa
• da primeni{ svoje znawe u re{avawu razli~itih zadataka.
Sunce – Merkur 57 910 160 km

Merkur – Venera 50 295 520 km
Venera – Zemqa 41 394 320 km
Zemqa – Mars 78 345 520 km
Steva je sawao da kosmi~kim brodom leti Mars – Jupiter 550 443 360 km
ka najudaqenijoj planeti Sun~evog sistema.
Jupiter – Saturn 648 615 600 km
Pitao se koliku }e razdaqinu u kilometrima
morati da pre|e da bi stigao do Plutona? Saturn – Uran 1 444 028 960 km
Uran – Neptun 1 626 107 120 km
Nakon ovog poglavqa sigurno }e{ mo}i
da pomogne{ Stevi. Neptun – Pluton 1 416 457 680 km
65
Sabirawe u skupu prirodnih brojeva
U prethodnim razredima nau~ili smo da sabiramo brojeve do 1 000 na

razli~ite na~ine. Dovr{i zapo~ete primere (1–6) na dati na~in.
1. na~in (usmeno) Sabira{ sleva nadesno: prvom sabirku dodaje{ prvo stotine,
zatim desetice, pa jedinice drugog sabirka.
1. 327 + 453 = 327 + (400 + 50 +3) = 2. 548 + 289 = 548 + (............. + ............ + ...........) =
= (327 +400) + 50 + 3 = = .......................................................................
= (727 +50) +3 = = .......................................................................
= 777 + 3= = ...........................................
= .................. = .....................
2. na~in (pismeno)
Kad sabira{ pismeno, kre}e{ zdesna ulevo: prvo sabira{
jedinice sa jedinicama, zatim desetice sa deseticama,
a zatim stotine sa stotinama.
3. Izra~unaj zbir brojeva 834 i 153.

Zbir moè{ da izra~una{ rastavqawem sabiraka na zbirove mesnih vrednosti:
834 + 153 = (8 • 100 + 3 • 10 + 4 • 1)

+ (1 • 100 + 5 • 10 + 3 • 1)
= 9 • 100 + 8 • 10 + 7 • 1 = ..................
Ili moè{ da koristi{ Ili, jo{ kra}e, 834

S D J
tabelu mesnih vrednosti: potpisivawem sabiraka: + 153
8 3 4
+ 1 5 3 ............
........ ........ ........
66
4. Izra~unaj zbir brojeva 615 i 278.
Zbir moè{ da izra~una{ rastavqawem sabiraka na zbirove mesnih vrednosti:
615 + 278 = (6 • 100 + 1 • 10 + 5 • 1)
+ (2 • 100 + 7 • 10 + 8 • 1)
= 8 • 100 + 8 • 10 + 13 • 1 = 8 • 100 + 8 • 10 + (1 • 10 + 3 • 1)=
= 8 • 100 + (8 • 10 + 1 • 10) + 3 • 1 =
= 8 • 100 + 9 • 10 + 3 • 1=
= ............. + .......... + ........
= .............
Ili kra}e zapisano Ili, jo{ kra}e,
u tabeli mesnih S D J potpisivawem:
vrednosti: 1
1 Ra~unamo: 615
6 1 5 5 J + 8 J = 13 J = 1 D + 3 J + 278
+ 2 7 8 1 D + 7 D + 1 D = ....... D .........3
........ ........ 3 6 S + 2 S = ....... S
5. Izra~unaj zbir U tabeli mesnih Potpisivawem:

brojeva 545 i 189. vrednosti: S D J
545
+ 189
5 4 5
+ 1 8 9 ............
........ ........ ........
6. Izra~unaj. 7. Izra~unaj.
1 Ra~unamo: 89 Ra~unamo:
736 6 J + 8 J = 14 J = 1 D + ........ J + 443 9 J + 3 J = ........ J = ........ + ........
+ 258
3 D + 5 D + 1 D = ........ D ............
.....................................................................
.........4
7 S + 2 S= ............ .....................................................................
67
8. Izra~unaj usmeno zbir brojeva 123 i 456.
.................................................................................................................................................................................................................................
9. Odredi na dva na~ina zbir slede}ih brojeva: 900, 77, 22 i 1. (Kvadratna mreà je prostor
za ra~unawe.)
prvi na~in: drugi na~in:
10. Jelena je putovala autobusom od Subotice do bake koja

ìvi u Budvi. Koliko je kilometara Jelena pre{la put od grada do grada rastojawe
autobusom? Subotica – Podgorica 475 km
Odgovor: ........................................................................................................ Podgorica – Budva 67 km
............................................................................................................................ Subotica – Budva
11. Popuni tabelu: 12. Iskoristi zbir dva broja da dopuni{

a a+8 a + 508
jednakost.
200
383 + 227 = 610
388
462 (383 + ..........) + 227 = 810
159
13. Janko je drugu dao svoju adresu: Ja stanujem .............. Da li je Janko dao drugu dovoqno podataka?
u Bulevaru tajni. Broj zgrade u kojoj stanu-
jem otkri}e{ ako sabere{ tri susedna ..............
..............................................................................................
trocifrena broja, od kojih jedan ima + ..............
dve devetke, drugi dve nule, a tre}i tri
razli~ite cifre ~iji je zbir 3. ..............
68
Sabirawe brojeva ve}ih od hiqadu
Postupak sabirawa brojeva ve}ih od hiqadu ne razlikuje se od postupaka

sabirawa koje si ve} nau~io.
1. na~in („usmeno“)
Dovr{i sabirawe u narednim primerima:
1. 6 000 + 5 000 = 11.............. 3. 64 200 + 1 300 = 64 200 + (1 000 + 300)
= ....................................................................
2. = ....................................................................
15 000 + 17 000 = ......................................................
= ....................................................................
= ......................................................
= ......................................................
4. 8 090 378 + 536 121 = 8 090 378 + (500 000 + ...................... + .................... + .................. + .............. + ..........) =
= .............................................................................................................................................................................
= .............................................................................................................................................................................
= ...............................................................................................................................................
= .............................................................................................................
= ................................................................
= ....................................
Usmeno sabirawe ovako velikih brojeva nije uvek jednostavno, zar ne?
69
2. na~in (pismeno)
5. Odredi zbir brojeva 6 215 i 3 164.
Zbir moè{ da na|e{ rastavqawem sabiraka na zbirove mesnih vrednosti:
6 215 + 3 164 = (6 • 1 000+ 2 • 100 + 1 • 10 + 5 • 1)
+ (3 • 1 000 +1 • 100 + 6 • 10 + 4 • 1)
= 9 • 1 000 + 3 • 100 + 7 • 10 + 9 • 1 = ..................
Ili kra}e, moè{ H S D J Ili, jo{ kra}e, 6 215
da koristi{ tabelu potpisivawem: + 3 164
mesnih vrednosti:
..............
6 2 1 5
+ 3 1 6 4
........ ........ ........ ........
6. Izra~unaj zbir brojeva 7 214 i 1 925.

U tabeli mesnih vrednosti: Ili potpisivawem:
H S D J Ra~unamo: 1
............
1 4 J + 5 J = ..............
+ 1 925
7 2 1 4 1 D + 2 D = ..............
......139
+ 1 9 2 5 2 S + 9 S = 11 S = 1 H + 1 S
........ 1 3 9 7 H + 1 H + 1 H = ..............
7. Izra~unaj zbir brojeva 86 971 i 6 502.

U tabeli mesnih vrednosti: Ra~unamo: Ili potpisivawem:
DH H S D J 11
1 J + 2 J = ..............
86 971
1 1 7 D + 0 D = .............. + 6 502
8 6 9 7 1 9 S + 5 S = 14 S = 1 H + 4 S .....3 473
+ 6 5 0 2 6 H + 6 H + 1 H = 13 H = 1 DH + 3 H
........ ........ 4 7 3 8 DH + 1 DH = 9 DH
70
8. Izra~unaj zbir brojeva 4 027, 3 241 i 55 601.
4 027
3 241 Zbir vi{e sabiraka ra~unamo na isti na~in kao i zbir dva sabirka,
+ 55 601 potpisuju}i sabirke jedan ispod drugog i sabiraju}i istovremeno.
............9
Vi{ecifrene brojeve sabira{, tako {to cifre jedinica sabira{
sa ciframa jedinicama, cifre desetica sa ciframa deseticama
itd. (zdesna ulevo).
1. Izra~unaj usmeno:
a) 3 000 + 250 = ..........................................................................................................................................................................................
b) 2 100 + 7 900 = ....................................................................................................................................................................................
v) 41 000 + 27 000 = ..................................................................................................................................................................................
g) 9 000 300 000 + 700 000 .....................................................................................................................................................................
d) 4 500 + 2 300 + 9 700 = (4 500 + 2 300) + 9 700 =

= .....................................................................................................................................................................
= .....................................................................................................................................................................
|) 1 000 001 + 278 823 = ........................................................................................................................................................................
e) 7 220 + 1 164 = ......................................................................................................................................................................................

= ......................................................................................................................................................................................
`) 2 416 + 1 999 777 = ............................................................................................................................................................................

= ............................................................................................................................................................................
= ............................................................................................................................................................................
71
2. Potpi{i brojeve pravilno (jedinice ispod jedinica...)
a) 7 654, 28 967, 600, 504 756 b) 9 002 345, 2 534, 77 869, 6 544 182 v) 1 002 375, 12 375 210, 5 328
3. Popuni tabelu
a 9 000 342 565 922 8 021
sabiraju}i pismeno.
b 765 656 999 809 3 799
a+b
4. Povr{ina Srbije je 88 361 km2, a Crne Gore 13 812 km2.

Kolika je ukupna povr{ina Srbije i Crne Gore?
Odgovor: ...............................................................................
5. Najdubqa izmerena ta~ka u Jadranskom moru je 1 223 m. Najvi{i

vrh u Srbiji i Crnoj Gori je \eravica, visoka 2 655 m. Kolika
je visinska razlika izme|u te dve ta~ke?
Odgovor: ...............................................................................
6. Upi{i odgovaraju}i znak (>, <, =) bez ra~unawa!
a) 1 + 4 + 9 + 5 + 6 + 7 1 000 b) 13 + 1 000 + 8 + 200 + 4 2 000

72
7. a) Pogledaj tabelu i pribli`no proceni ukupnu povr{inu
nacionalni park povr{ina u ha
najve}ih nacionalnih parkova u Srbiji.
Zvijezda 1 500
Odgovor: ..................................................................................................................
Resava 10 500
.......................................................................................................................................
Fru{ka gora 22 850
b) Izra~unaj uz pomo} tabele ukupnu povr{inu najve}ih UKUPNO
nacionalnih parkova u Srbiji.
Odgovor: .................................................................................................................
.......................................................................................................................................
8. a) Pogledaj tabelu i pribli`no proceni kolika je ukupna b) Izra~unaj na osnovu tabele

povr{ina zemqi{ta u Srbiji pod biqnim kulturama. kolika je povr{ina zemqi{ta
u Srbiji pod biqnim kulturama.
....................................................................................................................................
biqna kultura povr{ina u ha

ìto 2 453 374
sto~no krmno biqe 494 598
industrijske biqke 348 641
povrtne biqke 300 484
vo}waci 256 887
vinogradi 85 763
rasadnici 2 164
livade 666 702
{ume 86 866
UKUPNO
[ta zna~i kada kaè{: „Saberi se“?
..........................................................................................................................................................................................................................
73
9. a) Izra~unaj koliko tereta nosi voz. b) Da li voz sme da pre|e most?
........................................................................ .........................................................................
kg
30 t
kg 0
kg 7 00
g
68
7k
5
00 7
t2
56
kg
2t
2
kg
00
40
15
t
23
10
Zabrawen
prelaz za teret
preko 30 t!
1 t = ............................ kg Veoma je va`no da pri potpisivawu brojeva napi{e{

jedinice ispod jedinica, desetice ispod desetica itd.!
10. Dopi{i cifre tako da zbir bude ta~an. 11. Dopi{i cifre tako da zbir bude ta~an.
a) 2....75 b) 5....7.... a) b) 1
.... .... .... .... ....
+ ....638 + ....9....3 + .... .... .... + .... 0 ....
4 013 7485 8 0 1 1 .... .... ....
12. Pomo}u cifara 1, 2, 3, 4, 5, 8, 9, 0 zapi{i dva ~etvorocifrena broja,

koriste}i svaku od cifara samo jednom, tako da wihov zbir bude:
a) najve}i b) najmawi
74
13. a) Dopuni niz parnih brojeva: 2 342, 2 344, ................, ................, ................, ................, ................, ................, ................
b) Saberi najve}i {estocifreni paran broj

i najmawi {estocifreni neparan broj.
14. a) Napi{i koliko ima ~etvorocifrenih brojeva ~iji je zbir cifara 3.
.....................................................................................................................................................................................................................
b) Saberi najmawi ~etvorocifreni broj ~iji je zbir cifara 3

i najve}i ~etvorocifreni broj ~iji je zbir cifara 3.
15. a) Izra~unaj zbirove i napi{i da li su parni ili neparni.

170 + 171 7 131 + 7 132 65 828 + 65 829
b) Moè li zbir dva susedna prirodna broja biti 37 536 862?

.........................................................................................................................................
16. Pomozi Stevi da izra~una koliki }e put pre}i od Zemqe

do Plutona. Pogledaj sliku i podatke sa strane 65.
75
Oduzimawe u skupu prirodnih brojeva
U prethodnim razredima nau~ili smo da ra~unamo razliku brojeva kod kojih je umawenik
bio prirodan broj do 1 000. Sli~no sabirawu, i oduzimawe se moè izvr{iti na razli~ite
na~ine.
1. na~in (usmeno)
1. 756 – 213 = 756 – (200 + 10 + 3) = 2. 845 – 269 = 845 – (200 + .......... + ..........) =
= 756 – 200 – 10 – 3 = = (845 – 200) – .......... – .......... =
= 556 – 10 – 3 = = (645 – ..........) – .......... =
= 546 – 3 = = .................... =
= 543 = ..........
2. na~in (pismeno)
3. Izra~unaj razliku brojeva 676 i 149.
Razliku moè{ da odredi{ predstavqawem umawenika
i umawioca kao zbirova mesnih vrednosti:
676 – 149 = (6 • 100 + 7 • 10 + 6 • 1) Kako je 6 < 9, „pozajmqujemo“ jednu deseticu:
– (1 • 100 + 4 • 10 + 9 • 1) 676 = 6 • 100 + 7 • 10 + 6 • 1 =
5 • 100 + 2 • 10 + 7 • 1 = 527 = 6 • 100 + (6 • 10 + 1 • 10) + 6 • 1=
= 6 • 100 + 6 • 10 + (1 • 10 + 6 • 1) =
= 6 • 100 + 6 • 10 + 16 • 1
U tabeli mesnih
vrednosti: Ili skra}eno,
Ra~unamo:
potpisivawem:
S D J 1 D = 10 J
6 16 6 J + 10 J = 16 J 6 16
6 7 6 16 J – 9 J = 7 J 676
7D – 1D = 6D – 149
– 1 4 9
6 D – 4 D = ......... .............
........ ........ 7 6 S – 1 S = .........
76
4. Izra~unaj razliku brojeva 501 i 347.
U tabeli mesnih Ili skra}eno,
vrednosti: potpisivawem:
Ra~unamo:
S D J 501 = 5 S + 0 D + 1 J 4 9 11
Kako je 1J < 7 J, 501

4 9 11
– 347
5 0 1 pozajmqujemo od stotina:
1 S = 10 D = 9 D + 10 J ..........4
– 3 4 7
501 = 4 S + 9 D + 11 J
........ ........ 4
11 J – 7 J = 4 J
9 D – 4 D = .........
4 S – 3 S = .........
Na ovaj na~in oduzima{ zdesna ulevo, prvo jedinice od jedinica,

zatim desetice od desetica, pa stotine od stotina.
Ako je vrednost cifre umawenika od koje oduzimamo mawa od

vrednosti cifre umawioca koju oduzimamo, vr{i se zamena jedne
stotine u desetice ili jedne desetice u jedinice.
5. a) Izra~unaj pismeno (u tabeli) S D J b) Proveri ta~nost

razliku brojeva 456 i123. ra~unawa sabirawem.
[ta zna~i kada neko kaè: „Oduzeo sam se“?
..........................................................................................................................................................................................................................
77
6. Odredi na dva na~ina razliku brojeva 900 i 651.
usmeno: pismeno:
7. Popuni tablicu. 8. Iskoristi razliku dva broja da na|e{

vrednost izraza.
a a – 150 a – 148
985 - 421 = 564
500
a) (985 + 15) - 421 = .........................................................................
308
462 b) 985 - (421 + 23) = .........................................................................
637
Du{ko Radovi} je pisao o zbiru i razlici na slede}i na~in:
U ~emu je razlika izme|u mamine sestre i tvoje sestre? [ta je zbir gluposti?
Vi{e volim maminu sestru nego svoju. Prva glupost: nisam u~io
Mamina sestra mi je tetka Druga glupost: oti{ao sam u {kolu
A moja sestra nije mi ni{ta. Tre}a glupost: oti{ao sam u {kolu
Iz pesme Razlika êtvrta glupost: rekao sam glupost
Iz pesme Zbir gluposti
78
Oduzimawe brojeva ve}ih od hiqadu
Postupak oduzimawa brojeva ve}ih od hiqadu ne razlikuje se

od postupaka oduzimawa koje si ve} nau~io.
1. na~in (usmeno):
Dovr{i zapo~eta oduzimawa u narednim primerima.
1. 6 000 – 2 000 = 4........... 3. 8 098 278 – 36 101 = 8 098 278 – (30 000 + 6 000 + 100 + 1) =
= 8 098 278 – 30 000 – 6 000 – 100 – 1 =
2. 5 700 – 1 300 = 5 700 – (1 000 + 300) = 8 068 278 – 6 000 – 100 – 1 =
= 5 700 – 1 000 – 300 = = ..................................... – 100 – 1 =
= 4 700 – 300 = = .....................................
= 4 400 = .....................................
2. na~in (pismeno):
Uvek pazi kako potpisuje{ cifre,
4. Izra~unaj razliku brojeva 5 763 i 3 621. potpisuju}i jedinice ispod
jedinica, desetice ispod desetica...!
Razliku moè{ da odredi{ predstavqawem umawenika
i umawioca kao zbirova mesnih vrednosti:
5 763 – 3 621 = (5 • 1 000 + 7 • 100 + 6 • 10 + 3 • 1) Pismeno oduzima{ zdesna nalevo,
prvo jedinice od jedinica, zatim
– (3 • 1 000 + 6 • 100 + 2 • 10 + 1 • 1) desetice od desetica...
2 • 1 000 + 1 • 100 + 4 • 10 + 2 • 1 = ....................
Ili u tabeli: Ili skra}eno,

H S D J Ra~unamo: potpisivawem:
5 7 6 3
3J – 1J = 2J
– 3 6 2 1 5763
6D – 2D = 4D – 3621
2 1 4 2
7S – 6S = 1S 2142
5H – 3H = 2H
79
5. Izra~unaj razliku brojeva 61 304 i 50 524.
U tabeli: Ili skra}eno,
potpisivawem:
DH H S D J Ra~unamo: 012
0 12 2 10
61 304 = 6 DH + 1 H + 3 S + 0 D + 4 J
61304
2 10 4J – 4J = 0J – 50524
– 6 1 3 0 4 Kako je 0 D < 2 D, ne moèmo da oduzmemo ..........7 8 0
5 0 5 2 4 2D od 0D i od stotina pozajmqujemo
1 S = 10 D, pa je
........ ........ 7 8 0 61 304 = 6 DH + 1 H + 2 S + 10 D + 4 J.
Kako je 2 S < 5 S, od hiqada pozajmqujemo
1 H = 10 S, pa je
61 304 = 6 DH + 0 H + 12 S + 10 D + 4 J.
6. Izra~unaj razliku brojeva 8 002 i 608.

U tabeli: Ili, skra}eno,
sa potpisivawem:
H S D J Ra~unamo: 7 9 9 12
7 9 9 12 Kako je 2 J < 8 J, ne moèmo 8002
da oduzmemo 8 J od 2 J. – 608
8 0 0 2 ..............6
Pozajmqujemo od hiqada, jer imamo
– 6 0 8 0 D i 0 S.
6 8 H = 7 H + 10 S = 7 H + 9 S + 10 D
........ ........ ........
= 7 H + 9 S + 9 D + 10 J
12 J – 8 J = 6 J
9D – 0D = 9D
9S – 6S = 3S
Provera: .....................
7H – 0H = 7H
+ .....................
.....................
80
1. Izra~unaj postupno „usmeno“:
a) 5 000 000 – 1 000 000 = ............................................................................................

b) 1 000 000 – 100 000 = ................................................................................................
v) 7 900 – 2 100 = .............................................................................................................................................................................................
g) 41 000 – 27 000 = ........................................................................................................................................................................................
d) 8 700 – 87= ....................................................................................................................................................................................................
|) 7 220 – 1 164 = .............................................................................................................................................................................................
2. Povr{ina Zemqe iznosi

510 000 000 km2. ?
Odredi povr{inu kopna
ako je povr{ina mora
361 000 000 km2.
3. Izra~unaj i proveri sabirawem.

a) 5 136 – 3 271 b) 90 257 – 76 465 v) 3 870 – 744
4. Popuni tabelu.
a 9 999 642 565 922 8 021
b 765 456 337 809 3 799
a – b
81
5. Re{i magi~an kvadrat. (Zbir svih brojeva u svakom
redu i koloni, kao i dijagonali, jeste isti broj.) 1 100 1 400
1 600 1 700
1 800 2 000
2 300 1 300 1 200
6. Izra~unaj koliko godina su ìveli na{i znameniti preci.
sveti Sava 1173–1235. god. .................................... Vuk Karaxi} 1787–1864. god. ....................................
car Du{an 1308–1355. god. .................................... Nikola Tesla 1856–1943. god. ....................................
Wego{ 1813–1851. god. .................................... Ivo Andri} 1892–1975. god. ....................................
7. Biblioteka grada Beograda imala je pri osnivawu 7 200 kwiga.

Sada ima milion kwiga. Za koliko se uve}ao broj kwiga?
Odgovor: ...................................................................................................................................
8. Od najve}eg ~etvorocifrenog broja ~iji je zbir cifara 3

oduzmi najmawi ~etvorocifreni broj ~iji je zbir cifara 2.
82
9. Odredi podatke koji nedostaju o prira{taju stanovnika u Srbiji.
broj odraslih
god novoro|en~ad ukupno
stanovnika
1953 .............. 186 267 6 998 980
2003 .............. 79 025 7 532 613
10. Upi{i znak sabirawa ili oduzimawa 11. Upi{i odgovaraju}e cifre umesto ta~aka.
izme|u napisanih brojeva tako
da jednakost bude ta~na. 8 . 6 . 3 7 . . 43 9 . 3 . 9
– . 5 . 61 – 26 7 . . – . 5 . 47
1 027 301 400 374 = 1 500
35 662 . 9 407 1 0 .
Karl Fridrih GAUS, matemati~ar iz 18. veka, jo{ kao de~ak je veoma
brzo ra~unao. Kad je imao devet godina, od u~iteqa je dobio zadatak da
odredi zbir brojeva od 1 do 100. Dok su druga deca jo{ pisala:
1 + 2 + 3 + ... + 98 + 99 + 100 = ...........,
on je ve} izra~unao da je zbir 5 050. KAKO?
1 + 2 + 3 + ... + 98 + 99 + 100
Zadatak:
Gaus je primetio da
Izra~unaj zbir svih brojeva
1+ 100 = 101
od 1 000 do 10 000.
2 + 99 = 101
... ..............................................................................................
49 + 52 = 101
..............................................................................................
50 + 51= 101
Ima pedeset parova sa zbirom 101, {to je ukupno 5050. ..............................................................................................
Eto za{to je Gaus kasnije postao ~uveni matemati~ar!
..............................................................................................
83
Brojevna poluprava – sabirawe i oduzimawe
Kad od ê{ke po|em pe{ke,
Mogu bez ijedne gre{ke,
Preko Finske, preko [vedske,
Ja da stignem do Norve{ke.
V. Bani}
Dara je sawala da je iz Srbije preko

put udaqenost u km
ê{ke, Finske i [vedske stigla do
Norve{ke. Beograd–Prag (ê{ka) 960
U tabeli je dat prikaz wenog puta.
Prag–Helsinki (Finska) 1 840
Na brojevnoj polupravoj predstavi
wen put, kao {to je zapo~eto Helsinki–Stokholm ([vedska) 450
Stokholm–Oslo (Norve{ka) 550
Beograd Prag
Prag Helsinki Stokholm Oslo
900 1000 2 000 3 000 4 000
1. Proceni koliko je pribli`no bio dug wen put. ..........................................................................................................................

2. Odredi precizno na brojevnoj polupravoj rastojawe izme|u Beograda i Osla.
3. Napi{i zbir koji si izra~unao na ovaj na~in. 960 + 1840 + ................ + ................ = ................
84
1. Tawa leti od Londona do Beograda. Na ekranu u avionu prikazan je trenutan
poloàj aviona u odnosu na mesto poletawa i mesto sletawa.
London Beograd
0 250 500 750 1 000 1 250 2 000
a) Koliko je pribli`no kilometara ostalo do Beograda?

Zaokruì ta~an odgovor. Ose}aj o veli~ini brojeva
koje sabiramo pomaè nam
• oko 1 000 km • oko 2 000 km • oko 3 000 km da ne pogre{imo u ra~unawu.
b) Tawa vidi na ekranu da su pre{li 1 250 km i da je do kraja leta ostalo
jo{ 800 km. Strelicom ozna~i deo puta koji treba da pre|u do sletawa.
v) Iskoristi brojevnu polupravu da utvrdi{ koliko je rastojawe izme|u Londona i Beograda. ..................
g) Zapi{i u obliku zbira brojeva dobijeno rastojawe. ............................................................................................................
2. Mera~ kilometraè na automobilu je pri polasku pokazivao 7 100 km. Odgovore na naredna pitawa
na|i uz pomo} brojevne poluprave.
a) Ozna~i na brojevnoj polupravoj koju kilometraù je pokazivao mera~ automobila nakon
pre|enih 1 400 km?
b) Koliko jo{ treba da pre|e automobil da bi mera~ pokazivao 10 000 km?
7 000 8 000 9 000 10 000
3. Predstavi na brojevnoj polupravoj godinu otkri}a izuma i poveì je sa slikom.

a) Fotografija je otkrivena 1841. godine.
b) Televizor je otkriven 88 godina kasnije.
v) Od otkri}a prve fotografije do prvog kompjutera pro{lo je jedan vek i pet godina.
1800 1900 2000

85
4. Neke biqke rastu samo u blizini mora, neke samo na visinama. Iskoristi date podatke
i brojevnu polupravu da odredi{ na kojoj nadmorskoj visini raste koja biqka. Poveì
biqku sa odgovaraju}im brojem na polupravoj.
Gorska trava:
Ja rastem 300 m iznad mesta na kom raste planinski bor.
Bukva:
Ja rastem 2 000 m niè od mesta na kom raste gorska trava.
Hrast:
Ja rastem 200 metara iznad mesta na kom raste cer.
Cer:
Ja rastem na nadmorskoj visini od 100 m.
Smreka:
Ja rastem 1 500 metara iznad visine na kojoj raste cer.
300
Planinski bor:
100
0
Ja rastem 600 metara iznad visine na kojoj raste smreka.
Razgovaraj sa ~lanovima porodice o svojim precima. Utvrdi koje

De{ifruj sabirawe.
godine je ro|en tvoj otac, deda, pradeda..., kao i mama, baka,
Iza svakog slova
prabaka... Upi{i na brojevnim polupravama godine ro|ewa svojih
krije se neka cifra.
predaka.
tata ja CAR
+ CAR
1 700 1 800 1 900 2 000 KRAQ
mama ja
Potraì sva re{ewa.
1 700 1 800 1 900 2 000

86
Izvodqivost operacija sabirawa i oduzimawa
u skupu prirodnih brojeva
Qubica i Ogwen se takmi~e u sabirawu

= 333
prirodnih brojeva. 111 + 222 44
= 44 4
2123
123 21 + 3
Qubica je Ogwenu dala zadatak da
1000 000 =
prona|e najzanimqiviji i najve}i zbir 1 000 000 +
11 111 111 111 111 =
prirodnih brojeva.
99 999 999 999 999 +
= 111 111 111 111 110
1. Upi{i ti neki zanimqiv zbir brojeva.
...........................................................................................................................
2. a) Koji bi zbir dva prirodna broja, po tvom mi{qewu, Prirodni brojevi su 1, 2, 3...
mogao biti NAJVE]I? .............................................................
Ve} zna{ da ne postoji najve}i
b) Ako tvom „najve}em“ zbiru doda{ 1, dobi}e{ jo{ ve}i prirodan broj.
zbir. Koji je to broj? ....................................................................
v) I od wega postoji ve}i, zar ne? Napi{i re~ima Da li je zbir bilo
koja dva prirodna
koji je to broj. .................................................................... broja prirodan
....................................................................................................................
broj?
3. Broj 0 i 1 nisu prirodni brojevi. Navedi jo{ neki broj
2
koji ne pripada skupu prirodnih brojeva.
....................................................................................................................
Pri operaciji sabirawa prvi sabirak se uve}ava za vrednost drugog sabirka.

Po{to nema najve}eg prirodnog broja, moè{ da zakqu~i{:
Zbir bilo koja dva prirodna broja Budu}i da je zbir bilo koja dva prirodna broja prirodan
je prirodan broj. broj, kaèmo da se operacija sabirawa moè izvr{iti
ili da je operacija sabirawa UVEK IZVODQIVA u skupu
prirodnih brojeva.
87
NULA nije Qubica se setila
prirodan broj. da je mogla da
krene i od razlike
mawih brojeva.
Da li od bilo kog 5–1=4

prirodnog broja moèmo
5–2=3
oduzeti bilo koji
prirodan broj, 5–3=2
tako da razlika bude 5–4=1
prirodan broj? 5–5=0
Kad imam 5 kola~a na tawiru mogu da

pojedem jedan, osta}e mi 4.
Mogu da pojedem 2 kola~a, osta}e mi 3.
Mogu da pojedem i 5, ne}e ostati nijedan.
NE mogu da pojedem 6 kola~a!
Operacija oduzimawa je izvodqiva u skupu prirodnih brojeva pod uslovom da je umawenik ve}i
od umawioca. Tada je wihova razlika ve}a od nule, tj. razlika pripada skupu prirodnih brojeva.
Za operaciju oduzimawa kaèmo da nije uvek izvodqiva, to jest da je

USLOVNO IZVODQIVA u skupu prirodnih brojeva.
88
1. Zaokruì slova ispred izraza ~ija je vrednost prirodan broj.
a) 342 + 123 b) 342 – 123 v) 561 + 561 g) 561 – 561 d) 1 000 + 2 000 |) 1 000 – 2 000
2. Zaokruì brojeve koje moè{ oduzeti od broja 555 tako da wihova razlika bude prirodan broj.
0 1 28 455 505 554 555 556 1 000
3. Poveì umawenik sa umawiocem 4. Koji prirodan broj je najmawa mogu}a razlika dva
tako da razlika povezanih brojeva prirodna broja? Zaokruì ta~an odgovor.
bude prirodan broj. Svaki od brojeva
poveì samo sa jednim brojem! a) 0 b) 1 v) bilo koji
umawenik umawilac
5. a) Napi{i umawioce koje moè{ da oduzme{ od datih
1000 1001 umawenika tako da razlika bude prirodan broj.
Zatim zaokruì najve}i od wih, kao {to je ura|eno
2000 999 u prvom primeru.
umawenik umawilac
484 763
100 0, 1, 2, 3 ... 98, 99
1 897 320 .........................................................................................
5 001 .........................................................................................
5005 483
10 000 .........................................................................................
789 484 b) Ako sa a ozna~imo umawenik, koji je najve}i broj

koji moè{ da oduzme{ od a tako da razlika bude
545 485
prirodan broj? .......................................
987 1 Kada umawenik nije ve}i od umawioca,

operacija oduzimawa nije izvodqiva u skupu
0 prirodnih brojeva.
89
Svojstva operacije sabirawa
Za velike brojeve s kojima sada ra~una{ vaè ista svojstva kao i za male.
Podseti se ovih svojstava kroz zadatke.
1. Dara ima 235 dinara, a Steva 170 dinara. Ukupno imaju: 235 + 170 = 405
a) Dara je od dede dobila jo{ 100 dinara. Sada ukupno imaju: (235 + 100) + 170 = 405 + 100
b) Koliko bi ukupno dinara Dara i Steva imali da je deda dao Dari 50 dinara?
(235 + ...............) + 170 = 405 + ...............
v) Koliko bi ukupno dinara Dara i Steva imali da je deda samo Stevi dao 70 dinara?
235 + (170 + ...............) = 405 + ...............
Svojstvo zbira koje smo primenili (upoznao si ga u tre}em

razredu) moèmo izraziti re~ima ili formulom.
Zavisnost zbira od promene sabiraka
Za prirodne brojeve a, b, c, x, y vaì:
ako jedan sabirak pove}amo (smawimo) za neki broj,
i zbir se pove}ava (smawuje) za taj broj.
a+b=c
(a + x) + b = c + x (a – y) + b = c – y, za a > y
a + (b + x) = c + x a + (b – y) = c – y, za b > y
Dara i Steva sada ukupno imaju: 335 + 170 = 505

g) Steva je kupio patent-olovku koja ko{ta 37 dinara. 335 + (170 – 37) = 505 – ...............
d) Koliko bi ukupno para imali da je Steva kupio olovku, koja ko{ta 57 dinara?
335 + (170 – ...............) = 505 – ...............
|) Koliko bi ukupno para imali da Steva nije kupio ni{ta, a da je Dara kupila gumicu
za 17 dinara?
..............................................................................................................................................
90
2. a) Dopuni tabelu. b) Uporedi zbirove istog reda
u prvoj i drugoj koloni, pa
upi{i odgovaraju}i znak.
a b a + b = .................. b + a = ..................
a+b b+a
1200 4500 1 200 + 4 500 = 5 700 4 500 + 1 200 = 5 700
Zamena mesta sabiraka
631 349
Za bilo koje prirodne brojeve
a i b vaì:
999 1
zbir se ne mewa ako sabirci
zamene mesta.
78 902 a+b=b+a
3. a) Izra~unaj zbir:
564 + 49 + 501 = (564 + 49) + 501 = .................... + .................... = ..........................
564 + (49 + 501) = .................... + .................... = ..........................
Pri ra~unawu zbira vi{e sabiraka,
sabirke moè{ da zdruùje{ kojim
Na osnovu izra~unatog upi{i odgovaraju}i znak. redom ho}e{, ~ime olak{ava{
(564 + 49) + 501 564 + (49 + 501) nalaèwe ukupnog zbira.
b) Izra~unaj zbir:
43 + 999 + 1 = (43 + 999) + 1 = .................... + .................... = ..........................
43 + (999 + 1) = .................... + .................... = ..........................
Zdruìvawe sabiraka
Na osnovu izra~unatog upi{i odgovaraju}i znak. Za bilo koje prirodne brojeve a, b, c vaì:
(43 + 999) + 1 43 + (999 + 1) a + b + c = (a + b) + c = a + (b + c)
Na osnovu svojstava zamene mesta sabiraka

i zdruìvawa sabiraka vaì:
a + b + c = (a + b) + c = a + (b + c) = (a + c) + b
91
4. Dopuni jednakosti.
a) 1 000 + 0 = 0 + 1 000 = .................. Nula kao sabirak
b) .................. + 0 = .................. Za bilo koji prirodan broj a vaì:
v) 0 + .................. = .................. a + 0 = a; 0 + a = a; a – 0 = a
5. a) 177 + 652 = 829 b) 1 236 + 541 = 1 777

(177 + 23) + (652 – 23) = ............ + ......... = 829 (1 236 + 45) + (541 – 45) = ............. + ......... = .............
Vrednosti prvog i drugog izraza su .......................... Vrednosti prvog i drugog izraza su ..........................
U drugom izrazu, prvi sabirak je uve}an za 23, U drugom izrazu, prvi sabirak je uve}an za 45,
a drugi sabirak je .......................... za 23. a drugi sabirak je .......................... za 45.
6. a) 1 324 + 2 563 = 3 887 b) 5 689 + 1 151 = 7 840

(1 324 – 37) + (2 563 + 37) = ............. + ........ = ............. (5 689 – 66 ) + (1 151 + 66) = ............. + ......... = .............
Vrednosti prvog i drugog izraza su .......................... Vrednosti prvog i drugog izraza su ..........................
U drugom izrazu, prvi sabirak je smawen za 37, U drugom izrazu, prvi sabirak je umawen za 66,
a drugi sabirak je .......................... za 37. a drugi sabirak je .......................... za 66.
Zakqu~ujemo:
Nepromenqivost zbira
Za brojeve a, b, c, x, y vaì: a+b=c
zbir se ne mewa ako se jedan sabirak (a + x) + (b – x) = c, b > x
pove}a za neki broj, a drugi sabirak (a – y) + (b + y) = c, a > y
smawi za taj isti broj.
92
1.
Dopuni jednakosti.
3 + 97 = 97 + ...................... 56 + 944 = 944 + ...................... 78 431 + 243 = 243 + ......................
2. Izra~unaj zbir na sve mogu}e na~ine, primewuju}i svojstva zamene mesta

sabiraka i zdruìvawa sabiraka:
a) 39 774 + 127 653 v) 7 860 + 12 347 + 7 653
b) 19 765 + 2 403 569 g) 9 765 + 2 563 + 3 235
3. Iskoristi deo brojevne poluprave da bi odredio zbir brojeva na dva na~ina,

primewuju}i svojstvo zamene mesta sabiraka.
a) 1 100 i 2 000
1 000 2 000 3 000
1 000 2 000 3 000
b) 35 i 150
0 50 100 150 200
0 50 100 150 200

93
4. Upi{i zagrade tako da olak{a{ ra~unawe, a zatim izra~unaj zbir.
a) 1 012 + 448 + 2 049 = ...................................................................................................................
b) 7 939 + 2 708 + 3 202 = ...............................................................................................................
v) 2 715 + 6 017 + 3 001 =.................................................................................................................
5. Izra~unaj primewuju}i svojstva 6. Dopuni jednakosti.

operacije sabirawa. a) 60 513 – 4 512 + .................. = 60 513
a) 5 005 + 4 023 – 4 023 = .................. b) 9 412 – .................. + 4 327 = 4 327
b) 9 022 + 8 149 – 9 022 = .................. v) .................. + 7 754 – 7 754 = 4 434
v) 3 018 – 3 018 + 7 972 = ..................
7.
Iskoristi jednakost 200 + 400 = 600 i svojstva operacije sabirawa da izra~una{ zbir.
(200 + 47) + 400 = 600 + ............... = ...............
200 + (400 +89) = ...................................................
(200 – 58) + 400 = 600 – ............... = ...............

200 + (400 – 85) = 600 – ............... = ...............
(200 + 33) + (400 + 77) = 600 + (............... + ...............) = ...................................................

(200 + 52) + (400 – 12) = 600 + ............... – ............... = ...................................................
235 + 402 = (200 + 35) + (400 + ...............) = 600 + ............... + ............... = ...................................................
176 + 399 = ( 200 – ...............) + ( 400 – ...............) = 600 – ............... – ............... = ...................................................
8. Iskoristi jednakost 456 + 579 = 1 035 da izra~una{ zbir brojeva.
a) 556 + 679 = (456 + ...............) + (579 + ...............) = b) 3 656 + 2 079 = ...................................................................

= ......................................................................................................... ............................................................................................................
............................................................................................................. ............................................................................................................
94
9. Na |a~kom krosu 2005. u~estvovalo je ukupno 2 072 |aka, od toga 1 107 devoj~ica i 965 de~aka.
Naredne godine za kros je prijavqeno 58 devoj~ica i 42 de~aka vi{e nego prethodne godine.
Koliko je u~enika prijavqeno za kros 2006. godine? Izra~unaj primewuju}i svojtvo zavisnosti
zbira od promene sabiraka.
2005: ...........................................................................................................................................................................................................
2006: ...........................................................................................................................................................................................................
10. Odredi koji se broj moè dodati sabircima i oduzeti od wih oduzeti da bi se lak{e izra~unao
zbir brojeva.
a) 2 448 + 1 541 = (2 448 + ................) + (1 541 – ................) = ................... + ................... = ...................

2 448 + 1 541 = (2 448 – ................) + (1 541 + ................) = ................... + ................... = ...................
b) 7 036 + 1 329 = (7 036 + ................) + (1 329 – ................) = ................... + ................... = ...................
7 036 + 1 329 = (7 036 – ................) + (1 329 + ................) = ................... + ................... = ...................
v) 98 567 + 2 403 = (98 567 + ................) + (2 403 – ................) = ................... + ................... = ...................
98 567 + 2 403 = (98 567 – ................) + (2 403 + ................) = ................... + ................... = ...................
Uporedi rezultate sa re{ewima svojih drugova.
11. Poveì izraze sa istom vredno{}u.
647 + 560 427 + (354 + 230) (427 + 230) + 354
427 + 354 + 230 430 + 0 354 + 430
430 + 351 (427 + 354) + 230 560 + 647 430

95
12. Dara i Steva su dobri biciklisti. Dogovorili su se da se na|u u Kragujevcu.
Dara je krenula iz Topole, a Steva iz Jagodine u 6 sati.
Kragujevac
Darin put Stevin put 39 km
vreme u km u km
Kragu
jevac
6.00–7.00 9 0 51 km
topola
7.00–8.00 0 13
jagodina
8.00–10.00 16 18
10.00–12.00
Kragujevac
a) Koliko je Topola udaqena od Jagodine? ...................................................
b) Koliko je kilometara Dara pre{la u prvom satu puta? ...................................................
v) U kom periodu se Dara odmarala? ...................................................
g) Koliko su Dara i Steva bili udaqeni u:
6:00 39 + 51 = ..............
7:00 (39 – ..............) + 51 = .............. – ..............
8:00 (39 – ..............) + (51 – ..............) = ..............
10:00 (39 – ..............) + (51 – ..............) = ..............
d) Dara i Steva su se u podne sreli u Kragujevcu. Na osnovu toga napi{i jednakost koja opisuje
rastojawe Dare od Steve u podne, a zatim u tabelu unesi odgovaraju}e podatke.
12:00 (39 – ..............) + ( 51 – ..............) = .............. – ..............
|) Koje si svojstvo operacije sabirawa koristio pri ra~unawu Darine udaqenosti od Steve?
....................................................................................................................................................................................................................
96
Svojstva operacije oduzimawa
1. Pri izra~unavawu vrednosti izraza iskoristi poznatu razliku:
954 -321 = 633 742 – 564 = 178
(954 + 72) – 321 = 633 + .............. = .............. (742 + 56) – 564 = 178 + .............. = ..............
(954 + 53) – 321 = 633 + .............. = .............. (742 + 72) – 564 = 178 + .............. = ..............
(954 – 31) – 321 = 633 – .............. = .............. (742 – 67) – 564 = 178 – .............. = ..............
(954 – 47) – 321 = 633 – .............. = .............. (742 – 89) – 564 = 178 – .............. = ..............
Zavisnost razlike od promene umawenika

Za prirodne brojeve a, b, c, x, vaì:
ako umawenik pove}amo (smawimo) za neki broj,
i razlika se pove}ava (smawuje) za taj broj.
a – b = c, a > b
(a + x) – b = c + x (a – x) – b = c – x, za a > x
2. Pri izra~unavawu vrednosti izraza iskoristi poznatu razliku:

653 – 356 = 297 829 – 215 = 614
653 – (356 + 167) = 297 – .............. = .............. 829 – (215 + 203) = 614 – .............. = ..............
653 – (356 – 303) = 297 + .............. = .............. 829 – (215 – 261) = 614 + .............. = ..............
Zavisnost razlike od promene umawioca

Za prirodne brojeve a, b, c, x, pri ~emu vaì:
ako umawilac pove}amo (smawimo) za neki broj,
i razlika se smawuje (pove}ava) za taj broj.
a – b = c, a > b
a – (b + x) = c – x, za c > x a – (b – x) = c + x, za b > x
97
3. Nula kao umawilac
Dopuni jednakosti:
Za bilo koji prirodni broj vaì:
a) 1 000 – 0 = .............. b) .............. – 0 = 548 v) a – a = ..............
a–0=a
4. Vrednosti sva tri izraza su ..........................

a) 4 763 – 2 579 = 2 184
U drugom izrazu, uve}ani su i umawenik i
(4 763 + 37) – (2 579+ 37) = ............. – ........ = .............
umawilac za ........................... U tre}em izrazu
(4 763 – 63) – (2 579 – 63) = ............. – ........ = .............
smaweni su i umawenik i umawilac za ............
b) 6 235 – 3 702 = 2 233 Vrednosti sva tri izraza su ..........................
(6 235 + 92) – (3 702 + 92) = ............. – ........ = ............. U drugom izrazu, uve}ani su i umawenik i
(6 235 – 48) – (3 702 – 48) = ............. – ........ = ............. umawilac za ........................... U tre}em izrazu
5. a) 6496 – 3187 = 3309 Vrednosti sva tri izraza su ..........................

(6496 + 13) – (3187 + 13) = ............. + ........ = ............. U drugom izrazu, uve}ani su i umawenik i
(6496 – 87) – (3187 – 87) = ............. + ........ = ............. umawilac za ........................... U tre}em izrazu
b) 3751 – 1202 = 2 549
(3751 + 404) – (1202 + 404) = ............. + ........ = .............
(3751 – 337) – (1202 - 337) = ............. + ........ = .............
Nepromenqivost razlike
Za prirodne brojeve a, b, c, x, y vaì:
razlika se ne mewa ako se i umawenik i umawilac pove}aju za isti broj;
razlika se ne mewa ako se i umawenik i umawilac smawe za isti broj.
a – b = c, a > b
(a + x) – (b + x) = c (a – y) – (b – y) = c, za a > y, b > y
98
1. Popuni tabelu koriste}i svojstva operacije oduzimawa.
a b a–b
792 368 424
792 + 101 368 424 + .............. = ..............
792 368 + 125
792 – 202 368
792 368 – 204
792 + 123 368 + 100
792 + 123 368 – 100
2. Stadion ima 67 170 mesta. Za jednu utakmicu prodato je 43 250 karata.
a) Izra~unaj broj neprodatih karata.
.......................................................................................................................................
b) Za narednu utakmicu prodato je 15 000 karata vi{e. Primeni svojstvo stalnosti razlike
da odgovori{ koliko je karata ostalo neprodato za drugu utakmicu?
.......................................................................................................................................
3. Iskoristi poznatu razliku da izra~una{ vrednost izraza.
741 – 278 = 463

(741 + 38) – (278 – 62) = ...................................................................................................................
(741 – 21) – (278 – 87) = ...................................................................................................................
(741 + 43) – (278 + 38) = ..................................................................................................................
(741 – 56) – (278 + 86) = ..................................................................................................................

99
4. Odredi koji se broj moè dodati umaweniku (ili od wega oduzeti) odnosno dodati umawiocu
(ili od wega oduzeti) da bi se lak{e izra~unala razlika brojeva. Pazi da pri tom vrednost
izraza ostane ista primewuju}i svojstvo stalnosti razlike.
a) 5 432 – 3 048 = (5 432 + 568) – (3 048 +568) = ................... – ................... = ...................
5 432 – 3 048 = (5 432 – ................) – (3 048 – ................) = ................... – ................... = ...................
b) 46 401 – 2 072 = (46 401 + ................) – (2 072 + ................) = ................... – ................... = ...................
46 401 – 2 072 = (46 401 – ................) – (2 072 – ................) = ................... – ................... = ...................
v) 105 314 – 6 827 = (105 314 + ................) – (6 827 + ................) = ................... – ................... = ...................
105 314 – 6 827 = (105 314 – ................) – (6 827 – ................) = ................... – ................... = ...................
105 314 – 6 827 = (105 314 + ................) – (6 827 + ................) = ................... – ................... = ...................
105 314 – 6 827 = (105 314 – ................) – (6 827 – ................) = ................... – ................... = ...................
5. Ako je a + b = 9 050, koliko je: 6. Ako je a – b = 1 080, koliko je:
a) a + (b + 50) = ......................................................... a) (a + 100) – b = ...................

b) a – (b + 200) = ...................
b) (a – 40) + b = .........................................................
v) a – (b – 100) = ...................
v) (a + 100) + (b – 100) = ......................................
g) (a + 200) – (b + 200) = ...................
7. Srbiju je u 2004. godini posetilo 1 988 469 turista, od kojih je samo Vojvodinu posetilo 260 503
turista. Naredne godine Srbiju je posetilo 16 786 vi{e qudi, dok je samo u Vojvodini boravilo
21 436 vi{e nego prethodne godine.
a) Izra~unaj koliko je turista posetilo

centralnu Srbiju u 2004. godini.
b) Izra~unaj koliko je turista posetilo

centralnu Srbiju u 2005. godini.
100
1. Saberi na dva na~ina (usmeno i pismeno).
a) 2 501 i 5 000 b) 4 881 i 3 100 v) 11 023 i 6 487
2. Oduzmi na dva na~ina.

a) 9 800 i 5 000 b) 6 880 i 3 100 v) 111 023 i 96 487
101
3. Na osnovu vrednosti datih u tabeli izra~unaj ukupnu povr{inu okeana,
kontinenata i povr{inu Zemqe.
okean povr{ina u km2 kontinent povr{ina u km2

Tihi okean 179 679 Evropa 10 533
Atlantski okean 93 800
Azija 43 753
Indijski okean 74 917
Afrika 30 291
Severni ledeni okean 13 100
Severna i Sredwa Amerika 24 245
UKUPNO
Ju`na Amerika 17 795
okeani
Okeanija 8 558
kontinenti
UKUPNO
Zemqa
4. Popuni tabelu.
1 900 – + 420 = 1 770

+ + +
+ 2 560 – = 4 650
= = =
7 000 – + =
5. Na delu brojevne poluprave strelicama predstavi godine slede}ih otkri}a:

a) Bicikl sa pedalama prvi put je napravqen 22 godine pre otkri}a helikoptera.
b) Helikopter je konstruisan 1877. godine.
v) Avion je nastao 33 godine posle helikoptera.
1 800 1 850 1 900 1 950

102
6. Zaokruì slovo ispred izraza ~ija je vrednost prirodan broj.
a) 5 877 – 0 b) 645 + 645 v) 645 – 645 g) 327 – 326 d) 6 089 – 0 |) 546 – 645
7. Izra~unaj zbir na sve mogu}e na~ine primewuju}i svojstva zdruìvawa sabiraka

i zamene mesta sabiraka:
a) 62 421 + 3 235 b) 9 766 + 2 299 + 3 334
............................................................................................................ ............................................................................................................
............................................................................................................ ............................................................................................................
............................................................................................................ ............................................................................................................
8. Primeni svojstvo stalnosti zbira da na vi{e na~ina izra~una{ zbir brojeva:
a) 3 467 + 2 089 = (3 467 + ..............) + (2 089 – ..............) = .............. + .............. = ..............

3 467 + 2 089 = (.............. – ..............) + (.............. + ..............) = .............. + .............. = ..............
b) 6 547 + 12 306 = (.............. + ..............) + (.............. – ..............) = .............. + .............. = ..............

6 547 + 12 306 = (.............. – ..............) + (.............. + ..............) = .............. + .............. = ..............
9. Iskoristi svojstvo zavisnosti razlike od promene umawenika i umawioca da odredi{ razliku.
a) 8 467 – 2 089 = ............................

8 467 – 2 089 = (8 467 + 1 000) – (2 089 + 1 000) = ..................... + ..................... – ..................... = .....................
8 467 – 2 089 = (8 467 + 1 000) – (2 089 – 1 000) = .............................................................................. = ....................
b) 36 547 – 12 306 = ............................

36 547 – 12 306 = (36 547 – 2 500) – (12 306 + 1 500) = ............................................................................................
= .............................................................. = ........................
36 547 – 12 306 = (36 547 – 3 200) – (12 306 – 420) = ............................................................................................
= .............................................................. = ........................
10. Jednu {kolu je u 1990. godini poha|alo 756 u~enika, od kojih su 456 bili de~aci, a 300 devoj~ice.
Petnaest godina kasnije istu {kolu poha|alo je 76 de~aka i 58 devoj~ica mawe nego u 1990. godini.
Koliko je ukupno u~enika poha|alo {kolu u 2005. godini?
.................................................................................................... Odgovor: ....................................................................................................
103
POVR[INA PRAVOUGAONIKA I KVADRATA
da ra~una{ povr{inu Dara i Steva {iju stolwak za sto

pravougaonika i kvadrata, ~ije su dimenzije 14 dm i 8 dm.
ako zna{ duìne wihovih Stolwak prelazi preko ivica stola
stranica po 1 dm. Kolika }e biti wegova
povr{ina? I ti }e{ mo}i da
odgovori{ na ovo pitawe nakon
ovog poglavqa.
1.
Dopuni jednakosti:
Jedinica za merewe duìne i povr{ine,
kao i osnovnih svojstava pravougaonika 1 m = .............. dm = .............. cm = ................ mm
i kvadrata.
1 m2 = .............. dm2 = ................. cm2 = ...................... mm2
2. Na slici su slovima ozna~ene figure.
Upi{i oznake:
B C – za sve pravougaonike .........................

A
D – za sve kvadrate .........................
3. Zaokruì ta~ne tvrdwe:

g) Kvadrat je pravougaonik ~ije su sve stranice
a) Svi pravougaonici su kvadrati. jednake po duìni.
b) Pravougaonik je ~etvorougao ~iji su uglovi d) Naspramne stranice svakog pravougaonika

pravi. su jednake.
v) Kvadrat je ~etvorougao ~ije su sve stranice |) Susedne stranice svakog pravougaonika

jednake po duìni, a uglovi pravi. su jednake.
104
Izra~unavawe povr{ine pravougaonika i kvadrata
Pogledaj sliku ovog obojenog staklenog okna.
Kako bi odredio broj kvadrata?
Jedan od na~ina je prebrojavawe.
Kra}i put bi bio da odredi{ broj kvadrata Ili moè{ da odredi{ broj kvadrata u jednoj
u jednom redu i taj broj pomnoì{ brojem koloni i taj broj pomnoì{ sa brojem kolona.
redova.
U svakom redu ima po ........ kvadrata. U svakoj koloni ima po ........ kvadrata.
Koliko ukupno kvadrata ima u 3 reda? Koliko ukupno kvadrata ima u 8 kolona?
3 • .......... = .......... 8 • .......... = ..........
1. Zamisli da su celi pravougaonici popuweni kvadratima. Prebroj kvadrate u jednom

redu i jednoj koloni i izra~unaj koliko kvadrata pokriva svaki pravougaonik.
a) b) v) g)
• = ..........
.......... ..........
• = ..........
.......... ..........
• = .......... • = ..........
.......... .......... .......... ..........
2. Na slici je dat pravougaonik i duìne wegovih stranica.

Dovr{i crtawe kvadratne mreè i dopuni slede}e re~enice:
Duà stranica pravougaonika je ........ cm,

5 cm pa u jednom redu ima ........ cm2.
Kra}a stranica je 5 cm, pa ima ........ redova.
1 cm2 Povr{ina pravougaonika je P = 5 •

........ cm2 = ........ cm2.
7 cm
105
Merni broj povr{ine pravougaonika dobija se mnoèwem
mernih brojeva duìna wegovih susednih stranica. b P=a•b
3. Izmeri duìne slede}ih stranica pravougaonika i izra~unaj wihove povr{ine.
P = ........ • ........ cm2 P = ........ • ........ cm2 P = ........ • ........ cm2
= ............ cm2 = ............ cm2 = ............ cm2
4. Koliko stranica kvadrata treba da izmeri{ da bi

izra~unao wegovu povr{inu?
...................................................................................................................
Izmeri i izra~unaj. P = ........ • ........ cm2 = ............ cm2
Budu}i da je kvadrat pravougaonik kome sve stranice imaju istu duìnu,

a P=a•a
wegovu povr{inu dobi}emo kada merni broj duìne stranice pomnoìmo
sam sa sobom.
106
1. Izra~unaj povr{ine pravougaonika ~ije su susedne stranice:
a) 10 cm, 35 cm; b) 42 dm, 1 dm; v) 18 m, 7m;
a) .......................................................... b) .......................................................... v) ..........................................................
.......................................................... .......................................................... ..........................................................
.......................................................... .......................................................... ..........................................................
2. Izra~unaj nepoznate podatke.
6 cm P=a•b 8 cm P = 56 cm2
b P = 32 cm2
15 cm 8 cm a
P = ........ • ........ cm2 b = ........ : ........ cm a = ........ : ........ cm
= ............ cm2 = ............ cm = ............ cm
3. Popuni tabelu. Duìne stranica 4. Dimenzije predwe strane {kolske

pravougaonika ozna~ene su sa a i b. table su 2 m i 15 dm. Izra~unaj
wenu povr{inu.
a b P ..........................................................................
15 cm 8 cm ..........................................................................
..........................................................................
9m 81 m2
...............................................................................
10 km 800 km2 Obe dimenzije
...............................................................................
pravougaonika izrazi
10 dm 40 dm2 ............................................................................... istom jedinicom mere.
...............................................................................
107
5. Izra~unaj povr{inu pravougaonika ako su 6. Izra~unaj povr{inu kvadrata ~ija je stranica
wegove dimenzije: duìne 20 cm.
a) a = 6 cm 5 mm, b = 1 cm P = ........ • ........ cm2 = ............ cm2
..........................................................................................
7. Odredi povr{inu kvadrata ~ija je duìna stranice:
..........................................................................................
a) 5 cm ......................................................................................
b) a = 2 dm 5 mm, b = 4 mm. b) 8 dm .....................................................................................
.......................................................................................... v) 7 m ......................................................................................
.......................................................................................... g) 6 mm ....................................................................................
8. Izra~unaj povr{inu kvadrata ~iji je obim:

Obim pravougaonika i kvadrata ra~una se kao
a) 36 m zbir duìna wihovih stranica.
.......................................................................
.......................................................................
a
b
.......................................................................
a a
b) 40 dm ....................................................................... O=2•a+2•b O=4•a
.......................................................................
.......................................................................
9. Popuni tabelu.
v) 32 cm ....................................................................... .......................................................................
duìna
....................................................................... stranice P
.......................................................................
kvadrata
....................................................................... .......................................................................
1 m 5 dm
g) 28 mm ....................................................................... .......................................................................
81 cm2
....................................................................... .......................................................................
1 dm 1 cm
....................................................................... .......................................................................
108
Pre oko 2 400 godina, veliki gr~ki Osen~enom kvadratu dva puta je uve}ao
mudrac Sokrat pitao je de~aka: stranicu i dobio nov kvadrat. Wegova
„Ako stranicu kvadrata pove}amo povr{ina je ................................... puta ve}a
dva puta, koliko }e se puta pove}ati od povr{ine osen~enog kvadrata.
wegova povr{ina?“
Ako te zanima kako se dobija kvadrat
[ta bi ti odgovorio? ~ija je povr{ina dva puta ve}a od
povr{ine datog kvadrata, pogledaj
..................................................................................... slede}u sliku.
De~ak je odgovorio: „Dva puta“.
De~ak nije bio u pravu ali je kao i ti

bio radoznao da sazna ta~an odgovor.
Sokrat mu je pomogao
da do|e do odgovora
i nacrtao sliku.
10. Nacrtaj kvadrat ~ija je povr{ina 25cm2. 11. Jedna soba je kvadratnog, a druga pravougaonog
oblika. Wihove dimenzije su date na slici.
............................................................................................ Uporedi obime i povr{ine tih soba.
............................................................................................
4m
5m 6m
O1 = .............................................. O2 = ...............................................
.............................................. ...............................................
P1 = ............................................... P2 = ...............................................
............................................... ...............................................
O1 O2 P1 P2
109
12. Izra~unaj povr{ine figura na slikama.
a) 8 cm b) 23 m
P1 3m
11 cm P2 3 m
3m
P = ....................................................................... P1 = .................................................................................................
P2 = .................................................................................................
P = P1 + P2 = ..............................................................................
v)
1m .....................................................................................................................................
3m
.....................................................................................................................................
6m
.....................................................................................................................................
.....................................................................................................................................
7m
13. U ba{ti prikazanoj na slici posa|eno je ~etiri sorte povr}a.
20 m
a) Koliko je m2 ba{te pod svakim zasadom?
....................................................................................................
10 m
....................................................................................................
15 m
....................................................................................................
....................................................................................................
b) Koliko ari ima ba{ta? ....................
8m
110
14. U sobi je prostrt tepih. Izra~unaj povr{inu poda koja nije prekrivena tepihom.
.................................................................................................
4m 2m
.................................................................................................
3m
.................................................................................................
5m .................................................................................................
15. Na tre}ini wive ~ije su dimenzije date na slici nalazi se

ba{ta. Na svakom kvadratnom metru u ba{ti nalazi se po 6
glavica kupusa.
a) Kolika je povr{ina ba{te? ....................................................................... 39 m
.......................................................................
b) Koliko ukupno ima glavica kupusa? ......................................................

10 m
16. Na slici je predstavqeno poqe a) Kolika je povr{ina poqa?

kukuruza oblika dva spojena kvadrata.
...........................................................................................................................
...........................................................................................................................
...........................................................................................................................
10 m
...........................................................................................................................
b) Koliko je potrebno da bude duga ograda da bi se

ogradilo celo poqe?
...........................................................................................................................
20 m ...........................................................................................................................
111
17. Svaka od figura A, B, C napravqena je od {tapi}a duìne 1cm.
A B C
Koja figura ima najve}u povr{inu? Koliki je obim svake od ovih figura?
.............................................................................................................................. ................................................................................................
.............................................................................................................................. ................................................................................................
.............................................................................................................................. ................................................................................................
.............................................................................................................................. ................................................................................................
.............................................................................................................................. ................................................................................................
18. Izra~unaj povr{ine pravougaonika i popuni 19. Izra~unaj povr{ine pravougaonika i popuni
tabelu. tabelu.
a)
a b povr{ina
a)
a b povr{ina
4 cm 3 cm P1 = 5 cm 8 cm P1 =
8 cm 3 cm P2 = 5 cm 2 cm P2 =
b)
a b povr{ina
b)
a b povr{ina
5 cm 7 cm P1 = 12 cm 4 cm P1 =
5 cm 14 cm P2 = 3 cm 4 cm P2 =
Ako se duìna jedne stranice Ako se duìna jedne stranice

pravougaonika pove}a dva puta, pravougaonika smawi 4 puta, a druga
a druga ostane ista, povr{ina ostane ista, povr{ina pravougaonika
se pove}ava ............... puta. se smawuje ............................ puta.
112
20. Izra~unaj povr{ine pravougaonika i popuni tabelu.
a) b)
a b povr{ina a b povr{ina
5 cm 3 cm P1 = 9 cm 4 cm P1 =
10 cm 6 cm P2 = 18 cm 8 cm P2 =
Ako se duìna obeju stranica pravougaonika pove}a dva puta, wegova povr{ina
se pove}ava ............................ puta.
21. Jedan od prethodna tri zadatka ti moè pomo}i da odgovori{ na Sokratovo pitawe.
Koji?
22. Odredi dimenzije tri razli~ita pravougaonika

~ija je povr{ina 36 m2.
a) P1: [ta zna~i izreka:
2 m, ..........m
„Meri i vaì, pa onda kaì“?
P2: ..........m, ..........m .....................................................................................
P3: ..........m, ..........m .....................................................................................
b) Koliko ima razli~itih pravougaonika ~ija je .....................................................................................

povr{ina 36 m2? .......................
23. Pravougaonici na slici imaju jednake povr{ine. Odredi nepoznatu duìnu x.

x
....................................................................
....................................................................
6m 4m
....................................................................
2m ....................................................................
....................................................................
113
24. Odredi povr{ine figura na slici, ako su duìne stranica 25. Petina povr{ine kvadrata je
izraène u centimetrima. 20 cm2. Odredi duìnu wegove
stranice.
3 3
5 ............................................................................
3 7 3
2 2 ............................................................................
3 ............................................................................
5
............................................................................
.............................................................
............................................................. 26. Pogledaj zadatak na strani 104 i

izra~unaj povr{inu stolwaka.
................................................. .............................................................
............................................................................
................................................. .............................................................
............................................................................
................................................. .............................................................
............................................................................
27. Nalazi{ se u galeriji slika. Wihove dimenzije su date na slici.

9 dm
5 dm
50cm
6 dm
5 dm
2 dm
Ma~evawe Gra~anica Mrtva priroda

Paja Jovanovi} Nade`da Petrovi} Mi}a Popovi}
a) Kolika je povr{ina platna upotrebqena za pravqewe svake od ove tri slike?
........................................................................... ....................................................................... ..........................................................................
........................................................................... ....................................................................... ..........................................................................
b) Za koju sliku moè{ da napravi{ ram ako ima{ ukrasnu lajsnu duìne 2 m?
........................................................................... ....................................................................... ..........................................................................
........................................................................... ....................................................................... ..........................................................................

114
1. U {kolskom dvori{tu nalaze se 18 m
...........................................................
dva sportska terena jednakih 9m
povr{ina. Dimenzije i raspored 30 m xm ...........................................................
terena dati su na slici. Kolika
je duìna x drugog terena? ...........................................................
...........................................................
2. Sala za proslave je pravo-

.......................................................................................................................
ugaonog oblika. Duìna sale
je 16 m, a {irina 20 m. .......................................................................................................................
Sredina sale poplo~ana je
crvenim plo~icama, a ostatak .......................................................................................................................
sale belim. Svaka ivica
pravougaonog dela poplo~anog .......................................................................................................................
crvenim plo~icama udaqena
je od zida 4 m. Kolika je
povr{ina pod belim plo~icama?
3. a) Koliki je obim kvadrata ~ija je povr{ina 64 cm2? b) Kolika je povr{ina kvadrata ~iji je obim 64 cm?
............................................................................................................. .............................................................................................................
............................................................................................................. .............................................................................................................
4. Kvadrat stranice 6 cm ima povr{inu ..................................................................................................................................

kao pravougaonik ~ija je jedna stranica
duìne 9 cm. îji je obim ve}i? ..................................................................................................................................
..................................................................................................................................
..................................................................................................................................
5. Plafon pravougaonog oblika ima dimenzije 6 m ..............................................................................................

i 4 m. Za kre~ewe svakih 8 kvadratnih metara
utro{i se 1 kg boje. Koliko je boje potrebno ..............................................................................................
da bi se okre~io plafon?
..............................................................................................
115
Na slici je plan Jocine ku}e. Izra~unaj ukupnu povr{inu poda wegove ku}e.
4m
6m 5m
2m
.............................................................................................
4m .............................................................................................
2m
.............................................................................................
2m
.............................................................................................
.............................................................................................
3m
.............................................................................................
6m .............................................................................................
Izmeri dimenzije svih podova u svom stanu.

Nacrtaj plan stana, a zatim izra~unaj wegovu povr{inu.
.............................................................................................
.............................................................................................
.............................................................................................
.............................................................................................
.............................................................................................
.............................................................................................
.............................................................................................
.............................................................................................
116
TANGRAMI ili “Table mudrosti” su stara kineska igra, u Kini poznata pod
nazivom î-~ia-tan. Kroz ovu igru postaje{ ma{tovit i dobar konstruktor.
Za igru ti je potreban karton u obliku kvadrata. Nacrtaj linije kao na slici,
zatim kvadrat iseci po linijama. Dobi}e{ 7 delova. Od wih moè{ da
sastavqa{ razli~ite figure.
Na slede}im slikama prikazano je kako od izrezanih delova moè{ da sastavi{
ku}u i kowanika. Pri sastavqawu figura drì se slede}ih pravila:
1. Za sastavqawe figure upotrebi svih 7 delova.
2. Delovi ne smeju da se preklapaju, ve} se dodiruju po ivicama.
3. Delove moè{ da okre}e{ ili prevr}e{.
Crteì koji slede su siluete figura. Probaj da ih sastavi{ od ise~enih delova

kvadrata. Smi{qaj i sam nove figure, koje }e{ dobiti od svih 7 delova.
Tablama mudrosti moè{ da se poigra{ i na Internetu. Poseti slede}e adrese:

http://www.fi.uu.nl/rekenweb/en/welcome.xml i idi na link Tangram ili
http://nlvm.usu.edu/en/nav/frames_asid_112_g_2_t_4.html?open=activities
117
RAZLOMCI
• vi{e o razlomcima Recept za pala~inke Zna{ da je:

• kako da zapisuje{ i ~ita{ 3 jaja
100 cl = 1 l
razlomke. 15 ka{ika bra{na 10
• upore|uje{ razlomke 3 l mleka 1L Koliko je 3 l?
4 4
1 kesice vanilinog {e}era
2 Odgovori na ovo pitawe
uqe 100cL nakon poglavqa
o razlomcima.
Da li Steva moè da iskoristi
ovu mericu za mleko?
Marko, Petar i Rista su dobili jednake ~okolade. Razlomcima ozna~avamo

Prema slikama dopuni tekst i napi{i odgovaraju}e delove celine.
razlomke, kao {to je zapo~eto.
1 U prethodnim razredima
Marku je ostala 2 (jedna polovina) ~okolade. nau~io si razlomke kao
{to su:
Petru je ostala (...............................................) ~okolade.
1, 1, 1, . . . , 1 , 1 , 1
2 3 4 10 100 1 000
Risti je ostala (...............................................) ~okolade. (kod kojih je brojilac 1).
Ili kra}e, razlomke oblika 1 ,

Najvi{e ~okolade je pojeo ...................................., a najmawe ..................................... b
(upi{i ime) (upi{i ime) gde je b prirodan broj.
1. Put od Beograda do Bajine Ba{te duga~ak je 210 km. Mi}a je pre{ao tre}inu, a Ki}a petinu tog puta.
a) Izra~unaj koliko je b) Zaokruì ta~an odgovor (bez ra~unawa):
kilometara pre{ao Mi}a. 1. Ki}a je pre{ao ve}i deo puta od Mi}e.
........................................................ 2. Mi}a je pre{ao ve}i deo puta od Ki}e.
2. Na slici je prikazan put od Beograda do Bajine Ba{te.

Ozna~i na slici polovinu, ~etvrtinu i osminu puta. Beograd Bajina Ba{ta
118
îtawe i pisawe razlomaka
1. Mita ima slagalicu koja se sastoji

od 10 delova jednake veli~ine. Jedan
1
deo ~ini 10 slagalice. Mita je
spojio 7 delova . Sloèni deo ~ini brojilac
7 7 razloma~ka crta
10 (sedam desetina) slagalice. 10
imenilac
2. 1 3. Jedna perlica je ukupnog broja perlica na {nali.

Jedno jaje je 6 ukupnog broja
jaja u kutiji. Jaja koja nisu razbijena
Crvene perlice ~ine 9 (.......................................................)
~ine 6 (............ {estina) ukupnog ukupnog broja perlica na {nali.
broja jaja u kutiji.
brojilac
razloma~ka crta
9
imenilac
4. Jedan kvadrat ~ini pravougaonika.
Obojeni deo ~ini (...............................................) pravougaonika.
5. U korpi je 20 jabuka. brojilac (broj

Koliko jabuka ~ini 1 ukupnog broja jabuka? izdvojenih delova)
4 a razloma~ka crta
........................................ b
imenilac (broj
Koliko jabuka ~ini 3 ukupnog broja jabuka? jednakih delova)
4
........................................
119
1. Dopi{i brojilac tako da dobijeni razlomak 2. Zapi{i razlomkom koji deo figure je neobojen.
odgovara obojenom delu figure.
4 3
6 8
Pri odre|ivawu brojioca bitno je prebrojati izdvojene delove,

pri ~emu nije bitan wihov redosled.
3. a) Zapi{i ciframa: 4. a) Izrazi razlomkom koliko

sijalica gori na lusteru.
tri petine devet desetina
b) Izrazi razlomkom broj
dve sedmine pet {estina uga{enih sijalica na lusteru.
b) Zapi{i re~ima slede}e razlomke:
4
9 .............................................................................
5
8 .............................................................................
5.
a) Napi{i razlomak kome je brojilac 3, a imenilac 8.
b) Napi{i razlomak kojim se ozna~ava deo koji se dobije kada se

jedno celo podeli na tri jednaka dela, a onda se izdvoje dva takva dela.
120
6. a) Koliko jagoda ~ini 1 ukupne koli~ine jagoda?
5
..........................................................................................................
b) Jana bi pojela 3 jagoda. Zaokruì jagode koje bi

5
pojela Jana. Koliko jagoda si zaokruìo? ..................
7. a) Zaokruì 2 ma~eva.
9
b) Koliko je 4 od 27? .......................................................................
9
8. Oboj nazna~eni deo figure.
dve 3 tri 5
tre}ine 7 ~etvrtine 8
9. Na slede}im slikama linijom ozna~i

odgovaraju}i deo.
U svakodnevnim
situacijama ~esto nismo
u mogu}nosti da potpuno
precizno odredimo
èqeni deo,
ali se trudimo da budemo
dve tri 3 5 {to je mogu}e ta~niji.
tre}ine ~etvrtine 7 8
Da li zna{ da je muzi~ki notni sistem

zasnovan na razlomcima?
121
10. a) Koji je broj jedna petina broja 225? 11. U jednoj ~okoladi od 100 g ~etiri desetine
~ini {e}er, a 25 g mleko. Ostatak ~ini
................................................................................................ kakao.
Koji je broj tri petine broja 225?
Koliko grama {e}era ima u 100 g ~okolade?
................................................................................................
..................................................................................................
b) Odredi 5 broja 637.
7
Izrazi razlomkom deo ~okolade koji ~ini
................................................................................................
mleko.
................................................................................................
..................................................................................................
Koji je broj 8 od 198?
9
Koliko grama kakaoa ima u 100 g ~okolade?
................................................................................................
................................................................................................ ..................................................................................................
12. Koliko ima tre}ina u 2 ? ................. Koliko ima osmina u 4 ? .................

3 8
13. Brana je pro~itao 3 slikovnice koja ukupno ima 21 stranu. Koliko je strana pro~itao?
7
................................................................................................
Zapi{i razlomkom koji deo kwige

nije pro~itao. Koliko strana nije pro~itao?
................................................................................................ ................................................................................................
14. Vlada je popunio 4 albuma u kome ima 15. Du` AB na polupravoj l jednaka je jednoj petini
9
mesta za 288 sli~ica. Koliko jo{ sli~ica duì AC. Obeleì na polupravoj l ta~ku C.
treba da sakupi Vlada?
................................................................................................
A B l
................................................................................................
................................................................................................
122
16. U trci su u~estvovala tri zeca. Prema opisu trke koji sledi, odredi na duìma ta~ke
na kojima su ze~evi zastajali, obeleì ih odgovaraju}im razlomkom i poveì sa
odgovaraju}om slikom.
Beli zec je nakon tri osmine puta zastao

da pojede kupus, a na 5 puta da pojede
8
malo maj~ine du{ice.
Sivi zec je nakon dve sedmine puta zastao

da pojede {argarepu, a na 6 puta da pojede
7
kelerabu.
Crni zec je na pola puta pio vodu, a zatim

je jo{ dva puta, na istim rastojawima,
zastao da pojede po {argarepu.
17. Kapibare su najve}i glodari na svetu, 18. Popuni prazna poqa.

1
duga~ki su oko 1 000 km. Koliko su
1 1
duga~ki ovi glodari? 100 m= cm 1 000 000 = 1 mg
1
1 km = m 1 hl = 1 l
1 000 1 000 000 ha = 1
19. U jednom razredu ima 24 u~enika: 12 je sme|ooko, 6 zelenooko, 3 su

crnooka, a ostali su plavooki. Popuni prazna poqa u tabeli a zatim na
krugu oboj odgovaraju}e delove braon, zelenom, crnom i plavom bojom.
broj deo ukupnog boja

boja o~iju u~enika broja u~enika na krugu
sme|a U novinama ~esto vi|a{
1 ovakve crteè. Pomo}u
zelena 6 4 zelena wih se mogu predstaviti
razni broj~ani podaci.
crna Ponekad se ovakvi
crteì nazivaju torte
plava ili pite.
123
Upore|ivawe razlomaka
1.
Vera je pojela 1 ~okolade, Jasmina 2 svoje
2 4
~okolade, a Ana 4 svoje. Uporedi koliko su
8
~okolade pojele Vera, Jasmina i Ana.
1
2 = 4 = 8 Verina Jasminina Anina
~okolada ~okolada ~okolada
2. Bo{ko je od 9 jaja 3 obojio u crveno. Bisa je od 9 jaja 3 obojila u crveno.

Bo{ko: Obojio sam tre}inu jaja u crveno. Bisa: Obojila sam tri devetine jaja u crveno.
1 3
3 9
Iste celine moèmo izraziti razli~itim razlomcima.
3. Dopuni jednakost prema slikama.
☺☺☺☺☺☺☺☺☺☺ 1 =
2
2 =
3
4. Uzmi list papira. Presavij ga napola pa zatim opet napola. Ponovi postupak onoliko puta
koliko moè{. Zatim otvori papir i zapi{i koji je najmawi deo celine koji si dobio.
Koriste}i ovaj model moè{ da dopuni{ slede}e nizove jednakosti.
1 = = = = 1 = 2 = =
2 4 8 4 8
Na Internetu postoje sajtovi posve}eni razlomcima:

1. Razlomci, math.rice.edu/~lenins/fractions/index.html
2. Primena razlomaka u realnom ìvotu, http://nlvw.usu.edu/en/nav/frames_asid_105_g_3_t_1.html
124
Model za upore|ivawe razlomaka
1 Na osnovu modela dopuni nizove:

1 1 1= 2 = 3 = = = = = = =
2 2 2 3
1 1 1
3 3 3 1> 1 > 1 > 1 > 1 > 1 > 1 > 1 > 1 > 1
2 3
1 1 1 1
4 4 4 4
1 1 1 1 1
5 5 5 5 5 5. Dopuni zapo~ete nizove tako da:
1 1 1 1 1 1 a) imenilac svuda bude isti
6 6 6 6 6 6
1 < 2 < < < < < < < <
1 1 1 1 1 1 1 9 9
7 7 7 7 7 7 7
1 1 1 1 1 1 1 1 1 < 2 < < < <
8 8 8 8 8 8 8 8 6 6
1 1 1 1 1 1 1 1 1
9 9 9 9 9 9 9 9 9 b) brojilac bude isti
1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 2 < 2 <
10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 < <
6 5
Ako dva razlomka imaju iste imenioce, Ako dva razlomka imaju iste brojioce,
ve}i je razlomak koji ima ve}i brojilac. ve}i je razlomak koji ima mawi imenilac.
1. Uporedi razlomke pomo}u modela i upi{i u prazna poqa odgovaraju}i znak nejednakosti (< ili >).
2 3 4 4 3 2 3 4 2 2 6 6
4 4 8 6 7 7 5 5 5 6 7 8
2. Pore|aj razlomke u niz od najmaweg do najve}eg:

2, 2, 1, 5, 3, 5.
5 3 3 6 7 9 – [ta zna~i: „Prijateqstvo je pola du{e“?
Odgovor: 1 , , , , , . ................................................................................................
3
................................................................................................
125
3. Napi{i izostavqeni imenilac ili brojilac 4. Izrazi razlomkom broj ùtih ruà u prvoj
tako da tvr|ewe bude ta~no. i drugoj vazi.
4 < 4
2 > < 3 1 < 7
5 5 8 8 4 4
5 8 < 8 1 < 2
> 5 1 =
6 10 5
3 6
Uporedi svoje odgovore sa odgovorima druga Gde preovla|uju ùte ruè?

iz klupe. [ta prime}uje{? Zaokruì ta~an odgovor.
a) U prvoj vazi
.........................................................................................................
b) U drugoj vazi
......................................................................................................... v) U obe vaze
5. Jovan ima 18 klikera, od kojih je 2 stakle- 6. Du{an ima stado od 56 ovaca od kojih je
3
naca. Du{ko ima 25 klikera od kojih je 2 2 crno. Jovan ima stado od 64 ovce od
5 7
staklenaca. Ko ima vi{e staklenaca? kojih je 3 crno. Ko u stadu ima vi{e crnih
8
ovaca i za koliko?
........................................................................................................
........................................................................................................
........................................................................................................
........................................................................................................
........................................................................................................
........................................................................................................
7. Aleksa svakog dana gleda emisiju Na slovo,

na slovo, Pavle voli da gleda ârobni autobus,
Tamara Ulicu Sezam, a Awa voli da gleda Nodija. broj deo
Prou~i TV program, izra~unaj i upi{i u tabelu TV emisija
minuta sata
koliko minuta svako od wih gleda televiziju.
Izrazi razlomkom koji je to deo sata. Aleksa
TV program Pavle
8.00 Kalendar~i} 10.30 Kirbi
Tamara
8.20 Na slovo, na slovo 11.30 ârobni autobus
8.50 Ulica Sezam 12.30 Svet crtawa Awa
10.10 Nodi 13.00 Vo}kice
126
8. U kojoj je od ove dve ulice vi{e 9. Autobus je pre{ao 3 puta od Beograda do Ni{a. Cisterna
8
od polovine mesta za parkirawe je pre{la 3 puta od Beograda do Ni{a. Kamion je pre{ao
popuweno? 4
2 puta od Ni{a do Beograda.
3
Druga
ulica
a
a) Prikaì poloàj autobusa, cisterne i kamiona

ic
ul
va
obeleàvawem ta~aka na duì.

Pr
Beograd Ni{
a) u prvoj ulici b) Ko je bliì Ni{u – cisterna ili autobus? ..............................

b) u drugoj ulici
v) u obe ulice
g) ni u jednoj od ove dve ulice v) Da li su se autobus i kamion susreli? ...................
Napravi anketu me|u svojih deset drugova o ne~emu {to te Tvoje pitawe:
zanima. Sastavi izve{taj u svojoj svesci u obliku tabele
(pogledaj tabelu u zadatku 19 na strani 123), u kojoj }e{ ...........................................
prikazati koliko je u~enika dalo koji odgovor i koji je to
deo ukupnog broja ispitanih u~enika. Oboj odgovaraju}e ...........................................
delove kruga. ...........................................
Stari Egip}ani umeli Razmisli na koji na~in

su da na matemati~ki 1 bi ti predstavio delove
na~in zapi{u delove 2
celine ne koriste}i
celine jo{ pre 4 000 1
3 brojeve. Kako bi u tvom
godina. Wihovi
1 sistemu bili predstavqeni
„razlomci“ su mnogo 6 1, 2, 1 ?
li~ili na dana{we – 2 3 100
nisu imali razloma~ku 1
crtu. Na Ahmusovom 7
papirusu bili su 1
zabeleèni slede}i 12
simboli.
127
1. Koji se razlomak dobije kada jedno celo 2. Torta je te{ka 900 g. Obeleì na slici dve
tre}ine torte. Koliko grama ima to par~e
podelimo na pet jednakih delova, a zatim
torte?
izdvojimo dva takva dela?
.......................................................
3. U kesi je bilo 100 bombona. Tri ~etvr-
tine bombona je pojedeno. Petinu pre- .......................................................
ostalih bombona Jovan je pojeo sam.
Koliko je bombona pojeo Jovan?
........................................................................................... 6. U dve tepsije je bila jednaka koli~ina bureka.

Iz prve tepsije je pojedeno 3 , a iz druge 4 bureka.
8 6
...........................................................................................
4. Popuni prazna poqa.

1 1
1 000 m = mm t = 1 mg
prva tepsija druga tepsija
a) Oboj nepojedeni deo.

5. Prona|i neta~no tvr|ewe i precrtaj ga.
b) U kojoj tepsiji je ostalo vi{e bureka?
5 < 5 4 < 7 6 > 6
7 6 5 5 8 9 ...........................................................................................
v) Iz koje tepsije je vi{e pojedeno?

6 > 6 8 > 7 2 = 4
8 7 9 9 3 6
...........................................................................................
7. Vrati se na rubriku Nau~i}e{ na strani 118. Ozna~i na merici 3 l.

Stevi je potrebno toliko mleka da bi napravio pala~inke. 4
128
[TA SMO NAUÎLI – RE[EWA
Strana 43
1. – dve hiqade petsto

– dvadeset osam hiqada ~etiristo jedan
– sedamdeset jedna hiqada sto
– devet hiqada devetsto devedeset devet
– sto dvadest hiqada
– devetsto devedeset devet hiqada devetsto devedeset devet
– milion dvadeset hiqada sto jedan
– hiqadu dvadeset
– deset miliona dve hiqade sto
– sto dvadeset tri milijarde sto pedeset {est miliona dvesta sedamdeset tri hiqade
~etiristo deset
2.
a) 4 0 2 0 0 0 0 0 0 0
b) 1 1 1 0 0 0 1 0 0 0 0
v) 1 2 5 0 1 3 1
g) 1 0 8 3 6
d) 8 1 8 0 0 0 0 1 8
3. a) Saturn: milijarda dvesta sedamdeset sedam miliona ~etiristo ~etiri hiqade ~etiristo osamdeset
Neptun: ~etiri milijarde trista ~etrdeset sedam miliona petsto ~etrdeset hiqada petsto {ezdeset
Pluton: pet milijardi sedamsto {ezdeset tri miliona devetsto devedeset osam hiqada dvesta
~etrdeset
Mars: sedamdeset osam miliona trista ~etrdeset pet hiqada petsto dvadeset
Uran: dve milijarde sedamsto dvadeset jedan milion ~etiristo trideset tri hiqade ~etiristo
~etrdeset
Jupiter: {eststo dvadeset osam miliona sedamsto osamdeset osam hiqada osamsto osamdeset
b) Najblià planeta je Mars, najudaqeniji Pluton
v) Mars i Jupiter
g) Mars, Jupiter, Saturn, Uran, Neptun, Pluton
129
4. 3 – 30 000 000 4 – 4 000 5. 8 0 0 8 0 8 0 8 0
2– 2 000 000 7– 700
800 000 000 8 000
6– 600 000 0– 0
2– 20 000 1– 1 800 000 80
6.
6 254 320 6 254 321 6 254 322 506 372 008 506 372 009 506 372 010
8 230 8 231 8 232 8 999 998 8 999 999 9 000 000
99 998 99 999 100 000 999 999 999 1 000 000 000 1 000 000 001
7. 1 650, 42 369, 2 313 121, 3 213 121, 67 782 111, 67 821 111
8. a)
120 000 220 000 320 000 420 000 520 000 620 000
b)
2 324 509 2 324 519 2 324 529 2 324 539 2 324 549 2 324 559
9. 34 026 = 30 000 + 4 000 + 20 + 6 10. 38 055

300 059 = 300 000 + 50 + 9 720 500
289 794 = 200 000 + 80 000 + 9 000 + 700 + 90 + 4
8 007 030
8 905 621 = 8 000 000 + 900 000 + 5 000 + 600 + 20 + 1
293 900 600 = 200 000 000 + 90 000 000 + 3 000 000 + 900 000 + 600
11. 60 325
6 hiqada 325
600 000 325
6 miliona 325 hiqada
6 325
214 milijardi 23 miliona 7 hiqada
214 023 007 000
2 M 1 SH 4 H 2 S 3 D 7 J
2 104 237
[eststo miliona trista dvadeset pet 6 325 000
130
12. 13. 1 Md = 1 000 M 1 DH = 100 S
387 < 837 47 000 < 46 000 000
1 M = 100 DH 1 H = 100 D
9 246 > 9 245 60 606 > 9 999
1 SH = 1 000 S 1 M = 100 000 D
4 001 < 4 010 62 350 > 62 305
3 405 < 34 000 86 732 < 836 752
Strana 52
1.
0 1 5 10 15
2. A 200 B 400 V 600 G 800
3.
12 000
10 000
8 000
6 000
4 000
2 000
a) veliki avion
b) orao i helikopter
131
Strana 63 1. 2. figura
b) A1 = A2
jed. mere A B C
K1 3 8 8
K2 12 32 32
3.
a ) 6 000 000 mm2 = 6 m2 b) 70 000 cm2 = 7 m2 v) 700 dm2 = 7 m2
50 000 mm2 = 5 dm2 700 cm2 = 7 dm2 900 dm2 = 9 m2
500 mm2 = 5 cm2 60 000 cm2 = 7 m2
4 000 000 mm2 = 4 m2 800 cm2 = 8 dm2
70 000 mm2 = 7 dm2
600 mm2 = 6 cm2
4. a) 1 a = 100 m2 b) 8 ha = 800 a v) 5 km2 = 500 ha

40 a = 4 000 m2 9 ha = 90 000 m2 9 km2 = 90 000 a
80 ha = 8 000 a 7 km2 = 7 000 000 m2
6 ha = 60 000 m2 7 km2 = 700 ha
5 km2 = 50 000 a
4 km2 = 4 000 000 m2
5. 15 plo~ica. 6. ~arape 3 < P < 4 rukavice 2 < P < 4 kape 5 < P < 9 {ala 5 < P < 7
Strana 101
1. a) 2 501 + 5 000 = 7 501 2 501 b) 4 881 + 3 100 = 4 881 + 3 000 + 100 2 501
+ 5 000 = 7 881 + 100 + 5 000
7 501 = 7 981 7 501
v) 11 023 + 6 487 = 11 023 + 6 000 + 400 + 80 + 7 11023

= 17 023 + 400 + 80 + 7 + 6487
= 17 423 + 80 + 7 17510
= 17 503 + 7
= 17 510
132
2. a) 9 800 – 5 000 = 4 800 9 800 b) 6 880 – 3 100 = 6 880 – 3 000 – 100 6 880
+ 5 000 = 3 880 + 100 + 3 100
4 800 = 3 780 3 780
v) 111 023 – 96 487 = 111 023 – 90 000 – 6 000 – 400 – 80 – 7 11023

= 21 023 – 6 000 – 400 – 80 – 7 + 6487
= 15 023 – 400 – 80 – 7 17510
= 14 623 – 80 – 7
= 14 543 – 7
= 14 536
3. 4.
Ukupna povr{ina okeana je 361 496 km2. 1 900 – 550 + 420 = 1 770
Ukupna povr{ina kontinenata je 135 175 km2. + + +
5 100 + 2 560 – 3 010 = 4 650
Ukupna povr{ina Zemqe je 496 671 km.
= = =
7 000 – 4 010 + 3 430 = 6 420
5. 1855 1877 1910
1800 1850 1900 1950
6. a, b, g, d
7. a) 62 421 + 3 235 = 65 656

3 235 + 62 421 = 65 656
b) 9 766 + 2 299 + 3 334 = 15 399

9 766 + 2 299 + 3 334 = (9 766 + 2 299) + 3 334 = 12 065 + 3 334 = 15 399
9 766 + 2 299 + 3 334 = 9 766 + (2 299 + 3 334) = 9 766 + 5 633 = 15 399
9 766 + 2 299 + 3 334 = (9 766 + 3 334) + 2 299 = 13 100 + 2 299 = 15 399
8. a) 3 467 + 2 089 = (3 467 + 33) + (2 089 – 33) = 3 500 + 2 056 = 7 556

3 467 + 2 089 = (3 467 – 11) + (2 089. + 11) = 3 456 + 2 100 = 7 556
b) 6 547 + 12 306 = (6 547 + 6) + (12 306 – 6) = 6 553 + 12 300 = 18 853
6 547 + 12 306 = (6 547 – 47) + (12 306 + 47) = 6 500 + 12 353 = 18 853
Napomena: mogu}a su i druga~ija re{ewa!
133
9. a) 8 467 – 2 089 = 6 378
8 467 – 2 089 = (8 467 + 1 000) – (2 089 +1 000) = 6 378 + 1 000 – 1 000 = 6 378
8 467 – 2 089 = (8 467 + 1 000) + (2 089 – 1 000) = 6 378 + 1 000 + 1 000 = 8 378
b) 36 547 – 12 306 = 24 241
36 547 – 12 306 = (36 547 – 2 500) – (12 306 + 1 400) = 24 241 – 2 500 – 1 500 = 20 241
36 547 – 12 306 = (36 547 – 3 200) – (12 306 – 420) = 24 241 – 3 200 + 420 = 21 241 – 420 = 20 621
10. 756 - 76 - 58 = 756 - 134 = 622

Odgovor: U 2005. godini {kolu je poha|alo 622 u~enika.
Strana 115
1. x = 60 m 2. P = 224 m2 3. a) O = 32 cm b) P = 256 cm2
4. Obim pravougaonika je ve}i (obim pravougaonika je 26 cm, a obim kvadrata je 24 cm). 5. 3 kg
Strana 128
1. 2 2. 2 od 900 gr je 600 gr. To par~e torte ima 600 gr.

5 3
3. Pojedeno je 75 bombona. Jovan je pojeo 1 od 25 bombona. Jovan je pojeo 5 bombona.

5
4. 1 m = 1 mm, 1 t = 1 mg 5. Neta~no tvr|ewe je 6 > 6

1000 1000000 8 7
6. b) Vi{e bureka preostalo je u prvoj tepsiji.

v) Pojedeno je vi{e iz druge tepsije.
134
I OVO JE MATEMATIKA – RE[EWA
Strana 15 Strana 62
100 – 1 = 99 a) 2 kvadrata
999 + 1 = 1 000 b) 2 {ibice
Strana 21
1. 12 111 2. 35 – 535
35 – 553
53 – 355 Strana 86
53 – 535
53 – 553 Zadatak ima 4 re{ewa.
55 – 335 602 704 795 897
55 – 353 + 602 + 704 + 795 + 897
55 – 533
1204 1408 1590 1794
Strana 30
Rebus: Milion Strana 117
Strana 42
1292430671
Strana 51
6 deonih ta~aka
Strana 58
135
IZ ISTORIJE MATEMATIKE – RE[EWA
Strana 83
1 000 + 10 000 = 11 000

1 001 + 9 999 = 11 000
...
5 499 + 5 001 = 11 000
Ukupno 5 000 parova brojeva sa istim zbirom, 11 000.
ukupnom zbiru treba dodati 5 000 jer ovaj broj nema svoj par.
5 000 • 11 000 + 5 000 = 55 000 000 + 5 000 = 55 005 000
136
Sadràj
[ta sadrì ova kwiga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2

Uputstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4
BROJEVI VE]I OD 1000 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6
Brojevi do deset hiqada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9
Pisawe, ~itawe i upore|ivawe hiqada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9
Pisawe, ~itawe i upore|ivawe ~etvorocifrenih brojeva . . . . . . . .12
Brojevi do sto hiqada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .16
Pisawe, ~itawe i upore|ivawe desetica hiqada . . . . . . . . . . . . . . . .16
Pisawe, ~itawe i upore|ivawe petocifrenih brojeva . . . . . . . . . . .18
Brojevi do milion . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .23
Klase . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .26
Mesna vrednost cifre . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .31
Brojevi ve}i od milion . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .34
BROJEVNA POLUPRAVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .47
Poluprava prirodnih brojeva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .48
MERE ZA POVR[INU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .53
Upore|ivawe povr{i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .54
Merewe povr{i. Povr{ina figura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .55
Jedinice za povr{inu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .59
SABIRAWE I ODUZIMAWE U SKUPU PRIRODNIH BROJEVA . . . . . . .65
Sabirawe u skupu prirodnih brojeva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .66
Sabirawe brojeva ve}ih od hiqadu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .69
Oduzimawe u skupu prirodnih brojeva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .76
Oduzimawe brojeva ve}ih od hiqadu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .79
Brojevna poluprava – sabirawe i oduzimawe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .84
Izvodqivost operacija sabirawa i oduzimawa u skupu
prirodnih brojeva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .87
Svojstva operacije sabirawa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .90
Svojstva operacije oduzimawa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .97
POVR[INA PRAVOUGAONIKA I KVADRATA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .104
Izra~unavawe povr{ine pravougaonika i kvadrata . . . . . . . . . . . . . . .105
Razlomci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .118
îtawe i pisawe razlomaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .119
Upore|ivawe razlomaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .124
[TA SMO NAUÎLI – RE[EWA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .129
I OVO JE MATEMATIKA – RE[EWA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .135
MATEMATIKA
uxbenik za ~etvrti razred osnovne {kole – 1. deo
autori prof. dr Mirko Deji}, dr Jasmina Milinkovi} i mr Olivera \oki}
ilustrovala Neda Doki}
recenzenti prof. dr Arif Zoli}

Vesna Rikalo, nastavnik razredne nastave
urednik Svjetlana Petrovi}
lektor Aleksandra Markovi}
grafi~ko oblikovawe Du{an Pavli}
priprema za {tampu Qiqana Pavkov
izdava~ Kreativni centar

Gradi{tanska 8
Beograd
Tel./faks: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659
www.kreativnicentar.co.yu
za izdava~a mr Qiqana Marinkovi}
copyright © Kreativni centar, 2006

03 Matematika 4 - 1

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

03 Matematika 4 - 1

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

MATEMATIKA

uxbenik za ~etvrti razred osnovne {kole

SKUP PRIRODNIH BROJEVA MEREWE I MERE

• vi{e o operacijama sabirawa i oduzimawa Zadatak koji se nalazi u ovom okviru

Ponovi}e{ staro gradivo kroz zadatke

Risti je ostala (...............................................) ~okolade.

Najvi{e ~okolade je pojeo .................................... a najmawe .....................................

Re{avawem razli~itih i zanimqivih zadataka

1. a) Ako je jedinica mere kvadrati} K na mre`i, odredi povr{ine figura na slici.

Kwiga ima i neke posebne odeqke.

I OVO JE MATEMATIKA – RE[EWA

100 – 1 = 99 6 deonih ta~aka

Ako voli{ da radi{ na kom-

Znaci ili simboli pomo}u kojih se zapisuju brojevi nazivaju se cifre.

DA LI ZNA[ ... da je matematika Indijanci

svuda oko nas? Ovde }e{ prona}i

20 30 40 50 60 90 100 500 1000

1. Za koga se ka`e da je milioner?

3. Kada bi desetogodi{wi de~ak po~eo

Ovom kwigom `elimo da ti pomognemo da boqe razume{

• da pi{e{, ~ita{ i upore|uje{:

1. 2. Za zapisivawe brojeva koristio

cifra 3 nalazi se na mestu

1H = .............. S 1S = .............. D 1D = .............. J cifra 2 nalazi se na mestu

528 258 852 582 285 825

4. Koliko ima stotina, desetica i jedinica u slede}im brojevima?

328 ➙ 3S .......D .......J 805 ➙ ....................................... 900 ➙ .......................................

5. Napi{i skra}eno brojeve date u obliku zbira.

4 • 100 + 2 • 10 + 6 • 1 = 426 5 • 100 + 0 • 10 + 0 • 1 = .............

8 • 100 + 1 • 0 + 6 • 1 = ............. 9 • 100 + 4 • 10 + 0 • 1 = .............

6. Napi{i slede}e brojeve u obliku zbira.

836 = 8 • 100 + 3 • 10 + 6 • 1 320 = ....................................................................

169 = .................................................................... 304 = ....................................................................

a) 10 desetica ........................ a) na 9 jedinica doda{ jednu jedinicu ..........................................................

v) 80 desetica ........................ v) na 6 stotina doda{ 4 stotine .........................................................................

a) 4S, 5D, 2J ......................... ...............................................................................................................................................

b) 2S, 0D, 4J ......................... ...............................................................................................................................................

v) 1S, 3D, 0J ......................... ...............................................................................................................................................

567 499 482 479 251 253 689 678

11. Pore|aj po veli~ini brojeve, po~ev od najve}eg:

743, 246, 741, 832, 100, 842, 311 .......................................................................................................................................

12. Wegov neposredni

13. Napi{i brojeve koji nedostaju:

1. Napi{i odgovaraju}i broj.

2. Koliko hiqada ima svako dete?

.................. H .................. H .................. H

~etiri hiqade 4H 4 000 osam hiqada .........................

................................................................... 5H 5 000 deset hiqada .........................

................................................................... 6H 6 000 tri hiqade .........................

1. Broj po hiqadu i zapi{i re~ima:

b) od 10 000 do 5 000 ..........................................................................................................................................................................................

2. Broj po hiqadu do deset hiqada i zapi{i te brojeve ciframa.

3. Zapi{i re~ima slede}e brojeve:

8 ............................................................................................. 800 ............................................................................................

80 .......................................................................................... 8 000 .........................................................................................

100 200 300 400 500 600 700 800 900

1 000 2 000 3 000 4 000 5 000 6 000 7 000 8 000 9 000

hiqadu puta sto puta deset puta

5. Dopuni kao {to je zapo~eto.

6. Uo~i pravilo i nastavi da pi{e{.

a) 2 000 4 000 10 000 [ta zna~i kineska izreka:

g) 7 000 6 000 .............................................................

7. Upi{i u prazna poqa odgovaraju}i znak nejednakosti (< ili >).

2 000 8 000 5 000 1 000 7 000 6 000 300 3 000