P. 1
bankarstvo opsti deo

bankarstvo opsti deo

|Views: 192|Likes:
Published by trijebovo

More info:

Published by: trijebovo on May 20, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

01/31/2013

pdf

text

original

UNIVERZITET SINGIDUNUM, BEOGRAD FAKULTET ZA FINANSIJSKI MENADŽMENT I OSIGURANJE

prof dr Miroljub Hadži

BANKARSTVO

B e o g r a d 2007.

SADRŽAJ
OPŠTI DEO 1. UVOD U BANKARSTVO 1.1. Istorijat banke i bankarskih poslova 1.2. Predmet nauke o bankarstvu 1.3. Bankarski poslovi i organizacija banke 1.4. Banka kao nov ano preduze e 1.5. Finansijski sistem i institucije 1.6. Klasisfikacija banaka 1.7. Bankarstvo u savremenoj privredi 1.8. Istorijat i struktura doma eg bankarstva PRVI DEO – MAKROASPEKT 2.SAVREMENE TENDENCIJE U BANKARSTVU 2.1.Transformacija bankarskog sistema 2.2.Savremene tendencije u bankarskom menadžmentu 2.3 Globalizacija i medjunarodno bankarstvo 2.4. Transnacionalna banka 2.5. Deregulacija bankarskog poslovanja 2.6. Medjunarodna standardizacija 2.6. Elektronsko bankarstvo 3. KOMPARATIVNI BANKARSKI SISTEMI 3.1.Modeli savremenog organizovanja banaka 3.2.Praksa i komparacija bankarskih sistema 3.3.Bankarstvo razvijenih zemalja 3.4. Bankarstvo zemalja u tranziciji 3.5.Islamsko bankarstvo 4. TRANZICIJA BANKARSKOG SEKTORA SRBIJE 4.1. Iskustva zemalja u tranziciji 4.2. Dijagnoza stanja i pristup tranziciji 4.3. Mere za konsolidaciju bankarskog sistema 4.4. Re -privatizacija banaka 4.5. Rezultati tranzicije i dalji koraci 5. MEDJUNARODNE BANKE i FINANSIJSKE INSTITUCIJE 5.1.Medjunarodni monetarni fond - MMF 5.2. Svetska banka – SB 5.3.Evropska monetarna unija i organizacija Evropske centralne banke – ECB 5.4. Evropska investiciona banka - EIB 5.5.Evropska banka za obnovu i razvoj - EBRD 6. CENTRALNA BANKA 6.1.Karakter i uloga centralne banke 6.2.Osnovne funkcije centralne banke 6.3.Organizacija centralne banke 6.4.Centralne banke razvijenih zemalja 6.5.Centralne banke zemalja u tranziciji 6.6.Koncept, status i delokrug Narodne banke Srbije 6.7.Organi i organizacija Narodne banke Srbije 6.8.Monetarna fukcija i intervencija Narodne banke 6.9.Vrste poslova Narodne banke 6.10.Kontrola Narodne banke 7 8 8 10 12 14 15 18 21 24 28 29 29 34 38 44 47 49 53 53 53 56 58 63 66 69 69 72 74 78 80 88 88 92 93 98 101 104 104 105 107 109 110 111 113 116 119 120

2

TRE I DEO - FINANSIJSKI I INVESTICIONI POTENCIJAL BANKE 9.KAPITAL BANKE 9.1.Akcionarski kapital banke 9.2. Struktura kapitala banke 9.3.Funkcije kapitala banke 9.4.Adekvatnost kapitala banke 9.5.Fondovi i rezerve 10. DEPOZITNI POTENCIJAL BANKE 10.1. Pojam i vrste depozita 10.2. Depoziti po vidjenju 10.3 Oro eni deopoziti 10.4.Štedni i specijalni depoziti 10.5.Depoziti HOV 10.6.Kreiranje depozitnog potencijala banaka 10.7. Poslovi štednje i namenske štednje 10.8. Zaštita depozita 11. FINANSIJSKI POTENCIJAL BANKE 11.1. Formiranje finansijkog potencijala 11.2. Struktura finansijskog potencijala 11.3. Investicioni potencijal 11.4. Nedepozitni izvori sredstava 11.5. Tra sformacija ro ne strukture ETVRTI DEO - POSLOVI NA UNUTRAŠNJEM TRŽIŠTU 12. UNUTRAŠNJI PLATNI PROMET 121. Pravna regulativa unutrašnjeg platnog prometa 12.2.Organizacija poslova unutrašnjeg platnog prometa 12.3. Ra uni za obavljanje platnog prometa i transakcija pla anja 12.4. Agent i izvršavanje pla anja 12.5. Jedinstveni instrumenti platnog prometa 12.6. Sistem velikih pla anja 13. KREDITI I KAMATA 13.1. Bankarski kreditni posao, zna aj i funkcije 13.2. Vrste bankarskih kredita 13.3. Principi kredit e politike 13.4. Uslovi odobravanja kredita

8.6. Organizaovanje banke po teritorijalnom i hijerarhijskom principu 8.7. Organizacija i poslovanje banke u skladu sa ISO standardima

DRUGI DEO - BANKA – MIKRORASPEKT 7. OSNIVANJE BANKE I STATUSNA PITANJA 7.1.Propisi o bankama 7.2.Osnivanje banke i gubitak dozvole za rad 7.3. Spajanje i pripajanje banaka 7.4.Akcionarski kapital banke 7.5.Vrste i obim bankarskih poslova 7.6. Organizacija banke 7.7.Osiguranje depozita i revizija banke 7.7.Utvrdjivanje prihoda, dobiti banke i likvidnost 7.8.Harmonizacija sa zakonodavstvom EU 8. ORGANIZACIJA I UPRAVLJANJE BANKOM 8.1.Korporativno upravljanje bankom 8.2. Upravlja ka struktura banke 8.3. Organizovanje banke po funkcionalnom principu

163 163 163 167 169 170 174 176 176 178 179 179 180 181 183 184 188 188 189 191 193 198 200 201 201 205 208 210 212 218 220 220 221 227 228

152 157

121 122 122 125 128 130 131 133 135 135 135 138 138 141 148

3

13.5. Procedure u postupku kreditiranja 13.6. Organizacija kreditnih poslova 13.7. Pojam, poreklo i opravdanost kamate 13.8. Faktori i vrste kamatnih stopa 13.9. Funkcije kamate i njen uticaj na privrednu aktivnost 13.10.Politika kamatnih stopa banke 14.SAVREMENI BANKARSKI POSLOVI – PROIZVODI 14.1. Plasmani u hartije od vrednosti 14.2. Poslovi forfetinga 14.3. Poslovi faktoringa 14.4. Poslovi lizinga 14.5. Poslovi akceptiranja i avaliranja 14.6. Konsalting poslovi 14.7. Franšizing poslovi 14.8. Hedžing i inovativni bankarski poslovi 15. SREDSTVA OBEZBEDJENJA 15.1. Bankarske garancije 15.2. Jemstvo 15.3. Stvarno pravna obezbedjenja 15.4.Zaloga 15.5.Hipoteka PETI DEO – MEDJUNARODNI BANKARSKI POSLOVI 16. DEVIZNO POSLOVANJE 16.1. Teku e devizno poslovanje 16.2. Kapitalni poslovi i poslovi sa HOV 16.3. Pla anje, naplate i prenos 16.4. Kurs dinara, valutna klauzula 16.5. Fizi ki prenos sredstava pla anja i spre avanj pranja novca 16.6. Obaveštavanje i kontrola deviznog poslovanja 16.7. Obavljanje menja kih poslova 17. PLATNI PROMET SA INOSTRANSTVOM 17.1. Elektronsko pla anje – SWIFT 17.2. Medjunarodni dokumentarni akreditiv 17.3. Medjunarodni dokumentarni inkaso 17.4. Instrumenti bezgotovinskog pla anja 17.5. Transportne klauzule 18. KAPITALNE TRANSAKCIJE SA INOSTRATSVOM 18.1. reditni poslovi sa inostranstvom 18.2. Subjekti kreditnih poslova 18.3. Registrovanje i otplate kredita 18.4. Izra unavanje kamate i diskonta 18.5. Strana ulaganja 18.6.Obavljanje privrednih delatnosti u inostranstvu ŠESTI DEO - UPRAVLJANJE POSLOVANJEM I KAPITALOM BANKE 19. PRINCIPI BANKARSKOG POSLOVANJA 19.1. Principi bankarskog poslovanja i upravljanje finansijskim potencijalom 19.2. Princip likvidnosti 19.3 Princip poslovnosti i efikasnosti 19.4.Princip sigurnosti 19.5. Pirncip rentabilnosti 19.6. Princip solventnosti 19.7. Princip ažurnosti 20. UPRAVLJANJE RIZICIMA

229 234 235 237 238 240 244 244 249 250 251 253 253 254 255 260 260 268 270 271 276 277 278 278 281 282 283 284 285 286 291 291 294 297 299 301 303 303 304 305 306 307 310 312 313 313 314 316 318 318 319 320 322

4

20.1. Pojam rizika 20.2. Vrste rizika 20.3. Upravljanje rizicima 20.4. Operacionalizacija upravljanja rizicima 21. ANALIZA USPEŠNOSTI POSLOVANJA 21.1. Pristup merenju prinosa banke 21.2. Klju ni pokazatelji prinosa 21.3. Opcioni odnos izmedju prinosa i rizika 21.4. Unutrašnja kontrola i uskladjenost poslovanja 21.5. Unutrašnja i spoljna revizija 22. UPRAVLJANJE KAPITALOM BANKE 22.1. Merenje veli ine kapitala 22.2. Regulatorni pristup potrebi za kapitalom 22.3. Planiranje kapitala u bankama 22.3.1. Interno pove anje kapitala 22.3.2. Eksterno pove anje kapitala LITERATURA Spisak koriš enih skra enica

322 324 328 330 334 334 334 338 339 340 343 343 345 347 350 352 355 358

5

SADRŽAJ TABELA 2.3.1 Vode ih 10 bankarskih grupacija – mereno kapitalom 2.3.2.Vode ih 10 bankarskih grupacija – mereno aktivom 2.4.1.Usluge koje pruža medjunarodna banka 2.4.2.Organizaciona šema multinacionalne banke 3.4.1. Aktiva banaka/GDP zemalja u tranziciji 3.4.2. Ukupni depoziti /GDP zemalja u tranziciji 4.4.1. Banke sa državnim vlasništvom 4.4.2. Preuzimanje doma ih banaka u 2005. godini 4.5.1. Struktura bankarskog sektor Srbije 4.5.2. Mreža bankarskih organizacionih jedinica 4.5.3. Indikatori profitabilnosti bankarskog sektora Srbije 6.8.1. Instrumenti monetarne politike NBS 9.2.1. Kapital banke – funkcionalno 9.4.1. Pokazatelji adekvatnosti kapitala banaka u Srbiji 9.4.2. Kvalitet aktive bankarskog sektora 11.1.1.Stope obavezne rezerve 12.6.1. Dnevni termin plan RTGS 12.6.2. Dnevni termin plan Kliringa 13.5.1. Odnos traženih i odobrenih kredita i stepen naplativosti 14.4.1. Aktiva i tržišno u eš e lizing kompanija u Srbiji 21.3.1. Opcioni odnos prinosa i rizika 22.2.1. Ponderi rizika i faktori konverzije kod utvrdjivanja rizi ne aktive 22.2.2. Izveštaj o visini kapitala i ostvarenim pokazateljima poslovanja banke 22.3.2.1. Glavne forme eksternog pove anja kapitala banke 22.3.2.2. Primer izvora forme eksternog pove anja kapitala banke SADRŽAJ GRAFIKONA 3.4.1. Krediti / GDP zemalja u tranziciji 3.4.2. Stopa povra aja na aktivu - ROA zemalja u tranziciji 4.4.1.Vlasni ka struktura banaka 4.5.1.ROA i ROE 6.8.1. Kretanje primarnog novca i nov ane mase 9.1.1. Kapital i rezerve banaka 9.5.1. Rezervisanja za gubitke i kapital banaka 10.1.1. Depoziti banaka /GDP 10.1.2. Depoziti banaka mil EUR 10.6.1. Depoziti mil RSD 11.2.1. Struktura pasive banaka 11.4.1. Izvori plasmana banaka 11.4.3.1. Krediti NBS i u eš e u pasivi banaka 12.1.1 Platni promet – broj naloga 12.1.2. Platni promet – vrednost 13.1.1. Krediti (miliona EUR) 13.1.2. Krediti / GDP 13.2.1. Sektorski raspored kredita 13.2.2. Krediti preduze ima 13.2.3.1.Struktura kredita stanovništvu 13.3.1. Krediti stanovništvu (milioni RSD) 13.7.1. Inflacija i kamate 13.8.1. Kamatne stope 14..1.1. Promet na Beogradskoj berzi 16.1.1. Devizne rezerve

41 41 43 45 64 65 78 80 82 84 86 116 166 171 172 189 217 218 229 251 338 344 346 351 353 65 66 79 87 118 164 175 176 177 182 190 195 197 203 205 219 220 222 223 225 227 235 236 244 279

6

16.1.2. Struktura prometa medjubankarskog deviznog tržišta 16.4.1. Devizni kurs 17.2.1. Izvoz, uvoz i saldo teku eg bilansa 18.1.1. Društveni proizvod i spoljni dug 18.5.1. Strane direktne investicije 19.2.1. Likvidnost banaka SADRŽAJ SLIKA 1.1.1.Novac rimskog imperatora Gordijana iskovan u Viminaciumu (Kostolac) 1.1.2.Novac srpskog cara Stefana Dušana iskovan 1346. godine 1.3.1.Usluge koje pruža savremena banka 1.7.1. Nebankarski konkurenti savremene banke 1.8.1.Zgrada Narodne banke Srbije 2.1.1.Model finansijske holding kompanije 2.1.2.Model supsidijarne banke 2.2.1.Bankarski sistem, kompjuterske mreže i Web bankarstvo 2.3.1. Vrste medjunarodnih bankarskih organizacija i institucija 3.3.1.Zgrada FED 3.3.2.Centralna banka Engleske 3.5.1.Muhamed Junus,– tvorac „banke za siromašne“ 5.1.1.Sedište MMF u Vašingtonu 5.3.1.1.Podru je EMU 5.3.2.1.Sedište ECB u Franfurtu 5.3.4.1.Zemlje lanice EBRD 6.6.1.Zgrada NBS u Beogradu 6.7.1.Organi NBS 6.7.2.Organizaciona šema NBS 8.2.1. Primer upravlja ke strukture banke 8.3.1. Primer funkcionalne organizacije banke 8.4.1. Primer organizacije banke u teritorijalnom smislu 12.5.1. Nalog za uplatu 12.5.2. Nalog za isplatu 12.5.3. Nalog za prenos 12.5.4. Nalog za naplatu 17.1.1 Šema kretanja robe i pla anja u medjunarodnom prometu

280 282 294 303 306 316 9 9 12 22 25 30 30 33 38 60 62 69 87 94 97 101 110 112 114 142 150 153 212 214 215 216 290

7

OPŠTI DEO

8

1.UVOD U BANKARSTVO
1.1. ISTORIJAT BANKE I BANKARSKIH POSLOVA
Lingvistika1 i etimologija2 ukazuju da je re banka (italijanski banco, francuski banque, nema ki i engleski bank) koriš ena tokom više od 2000 godina postojanja u zna enju «klupa» ili «pult za promenu novca», što samo potvrdjuje da je menja ki posao medju prvim poslovima karakteristi nim za banku. Istorija bankarstva usko je povezana sa istorijom novca. Geneza bankarstva proistekla je iz razvoja bankarskih poslova, pre svih depozitnog i kreditnog posla, koji odredjuju osnovnu instuticionalnu funkciju banke kao nov anog preduze a3. Kreditni, menja ki i založni poslovi postojali su ve u starom veku kod starih Sumera, Asiraca, u Vavilonu, na Kipru, kod Egip ana i starih Grka. Ove aktivnosti su bile vezane za religiozne hramove anti kog sveta, što je sa svoje strane doprinosilo razvoju trgovine i poljoprivrede. U periodu od VII –V veka p.n.e.u Vavilonu su se pojavile prve privatne ku e Igibi i Murašu, koje su se bavile poslovima skladištenja i uvanja roba (žita, hrane, zlata i dragocenosti), kao i davanja u zajam robe drugim licima. Potvrde o deponovanim proizvodima služile su kao sredstvo obr auna i pla anja, a pozajmice su vršene uz visoku (zelenašku) kamatu. Ove ku e su nazivane tezauri, pa otuda i poti e odoma eni naziv za povla enje, skladištenje i uvanje robe i novca (tezaurisanje). U anti koj Gr koj došlo je do daljeg razvoja bankarskih poslova, u koje su bili uklju eni sveštenici i gradjani. Karaketristi no je bilo postojanje velikog broja gradova državica koje su kovale svoj sopstveni novac. Otuda su se razvili poslovi menja a sarafski poslovi, a ljudi koji su vršili zamenu novca – trapezari(od trapeza – sto za kojim je zamena vršena). Oni se istovremeno javljaju i kao zajmodavci. Kasnije su formirane velike menja nice, koje su davale zaloge na založnice, primale novac na štednju i obavljale poslove prenosa novca. U starom Rimu je došlo do daljeg razvoja poslova koji predstavljaju prete u bankarskih, kao i do administrativnog regulisanja finansijskih institucija i prakse. Rimski bankari imali su naziv argentarius – lice koje se bavi primanjem depozita i uloga, davanjem zajmova i posredovanjem u nov anom prometu. Pri tom ve i broj autora ukazuje na veliki stepen razvijenosti ovih poslova, kao i na povezivanje, odnosno uticaj argentariusa ne samo na privredne, ve i na državni ke poslove. U ranom srednjem veku, osim daljeg razvoja bankarskih poslova, karakteristi an je razvoj menja kih poslova, jer je veliki broj lokalnih vladara kovao sopstveni novac, kao i pojava prvog «kvarenja» novca (odstupanjem bilo u težini, bilo u kvalitetu metala od

1 2

Nauka o jeziku. Prou avanje porekla re i. 3 Bjelica V. – Bankarstvo, teorija i praksa, Ekonomski fakultet Novi Sad, Novi Sad, 2001.

9

kojih je novac izradjen).4 Istovremeno, kreditni posao se javljao naj eš e u formi naturalnog kredita, da bi se tek kasnije razvio i nov ani kreditni posao koji prati trgova ke transakcije. U okviru ovih poslova širu primenu dobija menica, na osnovu koje se kao instrumenta pla anja uspešnije odvija trgova ki i nov ani promet. Veliku ulogu u razvoju bankarskih poslova izmedju XI i XIII veka imali su Templari, koji su izmedju ostalog uveli praksu izdavanja menica u lokalnoj valuti, što je omogu avalo prenošenje novca bez rizika. Tada se šire javljaju, pored menja kih i kreditnih poslova i poslovi državnih zajmova i medjunarodnih kredita. U ranom srednjem veku došlo je do pojave prvih banaka modernog tipa kao institucionalno organizovanih nov anih ustanova u italijanskim gradovima, koje su bile komercijalne banke: - Banca di Genova osnovana 1320. godine, - Casa di Sant Georgio – 1407. godine. U poznom srednjem veku došlo i do pojave prvih emisionih banaka: - Sverigen Riksbank - emisiona banka Švedske - osnovana 1668. godine, - Bank of England, takodje emisiona banka osnovana 1694. godine, - Bank de France - osnovana 1800. godine,

1.1.1.Novac rimskog imperatora Gordijana iskovan iskovan u Viminaciumu (Kostolac) 243.g.

1.1.2Novac srpskog cara Stefana Dušana 1346. godine povodom njegovog krunisanja

Nakon nacionalnog oslobodjenja u Srbiji, paralelno sa razvojem trgovine i industrije, u drugoj polovini XIX veka razvija se bankarstvo. U Srbiji se prvom bankom smatra Uprava fondova, prete a Državne hipotekarne banke, kao državna ustanova za izdavanje dugoro nih hipotekarnih kredita, koja je osnovana 1862. godine. Centralna banka Privilegovana Narodna banka Kraljevine Srbije - osnovana je 1883. godine. Razvojem trgovine u XVI i XVII veku i snažnim industrijskim razvojem, otkrivanjem i razvojem niza novih država i razvojem medjunarodne trgovine stvaraju se valjane osnove za institucinalno organizovanje komercijalnog bankarstva u svetu. Osnove savremenog bankarstva položene su u XIX veku kada su osnovane velike banke akcionarskog tipa.

Tako je napr. u Engleskoj srebrni peni 1300. godine težio 22 g, a 1364. godine samo 12 g., u Francuskoj su od iste koli ine srebra 1309. godine kovali 2 livre, a 1720. godine 98 livri.

4

10

Ove banke obezbedjene sopstvenim i pozajmljenim kapitalom postale su važan faktor za razvoj privrede i prometa u svetu.

1.2. PREDMET NAUKE O BANKARSTVU
Banka se može smatrati poslovnom jedinicom – preduze em koja obezbedjuje bankarske usluge u profitne svrhe. U zavisnosti od razli itih uslova u kojima se bankarstvo razvijalo u pojedinim zemljama, javile su se i razne definicije banaka. U Engleskoj se smatra da je osnovna karakteristika banaka nov ana emisija, u Francuskoj posredovanje u odobravanju kredita, dok je u Nema koj njihovo u eš e na berzama i bavljenje nov anim špekulacijama. Banka je nov ano preduze e i kreditna ustanova ija je osnovna aktivnost depozitni posao, uzimanje i davanje kredita, posredovanje u oblasti kredita i obavljanje drugih nov anih poslova za ra un svojih klijenata. Banka takodje može da se definiše u smislu: 1) Ekonomskih funkcija – banke u privredi obavljaju transfer sredstava od štediša ka zajmoprimaocima (finansijsko posredovanje) i pla anja za robe i usluge koje su prometovane; 2) Usluga koje pruža klijentima – od nastanka banke pružaju veliki broj usluga klijentima od odobravanja zajmova kompanijama, fizi kim licima i državama, trgovanja hartijama od vrednosti, organizovanja i garantovanja emisija hartija od vrednosti, zaštite osiguranja, planiranja finansija, upravljanja penzionim sitemima, do savetodavnih usluga kompanijama; 3) Pravne osnove postojanja – kako bi država mogla sprovoditi kontrolu bankarskog poslovanja banka je krajem XIX veka u SAD definisana kao bilo koja kompanija koja pruža usluge deponovanja sredstava koja podležu povla enju na zahtev ( na osnovu eka ili elektronskog tranfera sredstava) i odobrava zajmove komercijalne ili poslovne prirode. Vek kasnije da bi se razgrani ilo bankarstvo od drugih finansijskih institucija, koje su poslednjih decenija sve aktivnije Savezna Korporacija za osiguranje depozita SAD (FDIC) banku je definisala kao bilo koju instituciju koja može da se prijavi za osiguranje depozita koje je u njenoj nadležnosti5. Nauka o bankarstvu se bavi bankama kao monetarnim ustanovama i nov anim preduze ima, ija je osnovna posredni ka funkcija da snabdevaju potrebnom koli inom novca i kredita razli ite ekonomske subjekte, odnosno bankarstvom kao podsistemom u okviru finansijskog sistema, monetarnog i kreditnog sistema.

5

Rose P., Hudgins S. – Bankarski menadžment i finansijske usluge, Data status, Beograd 2005., s.7,8

11

Nauka o bankarstvu spada u red primenjenih ekonomskih disciplina. Ona se sastoji od teorijskih osnova i primenjenog dela istraživanja. Cilj bankarstva kao nau ne discipline je da se nau nim metodama opiše, objasni i prou i funkcija banaka, kako unutrašnjih problema banke, tako i opšta ekonomska dejstva koja poti u iz njenog funkcionisanja. Kao nau na disciplina bankarstvo se prvenstveno bavi: 1) Funkcijom, ulogom i oranizacijom banaka u bankarskom i kreditnom sistemu; 2) Bankarskim poslovima, kao što su depozitni, kreditni i ostali poslovi, kao i na elima bankarskog poslovanja; 3) Monetarnom, deviznom i kamatnom politikom koje opredeljuju e uti u na poslovanje banaka; 4) Opštim privrednim i monetarno - finansijskim delovanjem banaka i drugih finansijskih institucija. Bankarstvo se kao nau na disciplina o organizaciji i poslovanju banaka razvilo u drugoj polovini XIX veka. Njen se sadržaj najpre sastojao u tome da (budu em) bankaru pruži potrebna znanja kako da sa uspehom vodi bankarsko preduze e, polaze i od osnovnih principa bankarskog poslovanja, kao što su kreditno pokri e, likvidnost, poverenje i sl. U novijem periodu došlo je do preokreta, pogotovo u anglosaksonskoj ekonomskoj teoriji sa ja anjem državne intervencije tokom 1930-tih godina i nakon II svetskog rata. Bankarstvo u novijem periodu posmatra banke kao nov arska preduze a i sa stanovišta njihovog uticaja na privredne, finansijske i monetarne tokove u celini. Bankarski sistem je više determinisan konstantim iniocima, za razliku od monetarnog sistema. Pri tom, treba imati u vidu veliki zna aj kako mikroekonomskog aspekta istraživanja tj. interna pitanja funkcionisanja banaka, a tako i makroekonomski aspekt tj. funkcionisanje bankarskog sistema kao celine. Opšti pojam bankarstva naj eš e podrazumeva uklju ivanje u prou avanje bankarskog sistema i bankarske prakse zajedno sa izu avanjem kreditnog sistema i prakse. Veoma važno je pitanje ograni enja prou avanja bankarske prakse na nacionalnu ekonomiju. Naime, pored opšte teorijskih zajedni kih osnova, faktora i na ina i principa funkcionisanja postoje zna ajne razlike po zemljama, koje se ti u: organizacije, ciljne funkcije poslovanja, društveno - ekonomskog i društveno - politi kog okruženja, uticaja na privredne tokove i povratnog uticaja privrede na banke. Veoma je zna ajno imati u vidu specifi nosti koje se ti u: stepena razvijenosti zemlje, sklonost ekonomskih subjekata ka štednji i investicijama, istorijske uslove razvoja, pravnu regulativu itd. Sa procesom globalizacije svetske privrede i pojave ekonomskih integracija šireg podru ja dolazi i do procesa harmonizacije finansijskih i bankarskih sistema na nadnacionalnom, odnosno medjunarodnom nivou i stoga gubljenja specifi nosti nacionalnih finansijskih i bankarskih sistema.

12

1.3. BANKARSKI POSLOVI I ORGANIZACIJA BANKE
Bankarstvo je opredeljeno vrstom i sadržinom bankarskih poslova i institucija, što zajedno ini sadržaj bankarskog sistema. Pri tom, njihov zna aj i uloga su povezani sa novcem i kreditom kao bitnim iniocima kontinuiteta reprodukcije, jer je njihova uloga upravo da reprodukciju snabdevaju potrebnom koli inom novca i kredita. Razvoj banaka tokom istorije bio je opredeljen oblicima i specifi nostima prozvodnje i reprodukcije, emu se funkcija i organizacija banaka prilagodjavala, pri emu je svo vreme zadržan osnovni sadržaj banke kao posrednika u nov anim poslovima. Ono što je bila konstanta, a za šta se vezuje i sama definicija banke, to je da se banka kao ustanova bavi kreditnim i nov anim poslovima. Osnovna posredni ka funkcija banke je pribavljanje i usmeravanje sredstava sa svrhom uzimanja i davanja kredita. Otuda su osnovni bankarski poslovi slede i: 1) prikupljanje depozita i pribavljanje sredstava, 2) kreiranje novca i odobravanje kredita, 3) obavljanje platnog prometa Slika 1.3.1.Usluge koje pruža savremena banka
Kreditna funkcija Funkcija platnog prometa Funkcija štednje

Osuguravaju a funkcija

Brokerski poslovi

Investiciona funkcija

Investiciono bankarstvo Trgova ko bankarstvo

Poslovanje nekretninama

Upravljanje gotovinom

Izvor: Rose P., Hudgins.S.C. – Bankarski menadžment i finansijske usluge, Data status, Beograd, 2005, s. 12

1)Prikupljanje depozita – je osnovni bankarski posao, jer na taj na in banka dolazi do prikupljenih i pribavljenih sredstava koja predstavljaju osnov za kreiranje novca i za odobravanje kredita. Kreditni potencijal banaka u obimu i strukturi je pri tom najviše odredjen upravo depozitima privrede i stanovništva, emu treba pridodati i pribavljanje sredstava od drugih banaka. Zbog toga se u svakodnevnom poslovanju banaka ovim

13

poslovima mora posvetiti odgovaraju a pažnja, iako se, bankarskim re nikom govore i, ovi poslovi ozna avaju pasivnim, jer je u njima banka dužnik. 2) Kreiranje novca i odobravanje kredita – Kreiranje novca predstavlja osobenost bankarskog mehanizma kojim banka na osnovu finansijskog potencijala kojim raspolaže umnožava svoj kreditni volumen pomo u kreditno – monetarne multiplikacije. Kreiranje novca u bankama predstavlja sekundarnu emisiju, iju osnovu ini primarni novac centralne banke. Centralna banka primarnom emisijom vrši kreditiranje poslovnih banaka. Na razli ite na ine centralna banka može upravljati sekundarnom emisijom banaka, izmedju ostalog, kontroliše je nivoom obavezne rezerve, sredstava koje su banke dužne da drže imobilisane na ra unima. U razvijenim zemljama sa razvijenim finansijskim tržištem ta kontrola se ne obavlja direktno, ve indirektno - emisijom i povla enjem hartija od vrednosti (HOV). Dakle, osnovni smisao postojanja banke jeste da prikuplja sredstva od onih kojima ona trenutno nisu potreba i da ih plasira onima kojima su ona preko potrebna. Posebno treba naglasiti mogu nost da kroz mehanizam kreiranja sredstava i kredita banka vrši promenu kvaliteta odredjenog dela sredstava postupkom ro ne transformacije sredstava. Ona može deo sredstava iz kratkoro nih izvora plasirati dugoro no, pri emu mora voditi ra una o limitima likvidnosti banke tj. o mogu im rizicima da pravovremeno odgovori na dospele i preuzete finansijske obaveze. 3) Poslovi platnog prometa – poslovi platnog prometa u zemlji i inostranstvu se obi no obavljaju u celosti preko bankarskogs sistema. Do 2003. godine u Srbiji je, medjutim, najve i deo platnog prometa obavljan kroz specijalizovanu ustanovu SDK (Služba društvenog knjigovodstva), SPP (Služba platnog prometa), odnosno ZOP (Zavod za obra un i pla anja) , a od po etka 2003. godine platni promet je u celini preba en u banke tj. omogu eno je fizi kim i pravnim licima da poslove platnog prometa obavljaju preko poslovnih banaka. Ovi poslovi imaju uticaj i na kreditni potencijal banaka i njihovo poslovanje, naravno zavisno od obima i relativnog odnosa prema obimu na drugi na in prikupljenih ukupnih sredstava kojima banka raspolaže. Savremena banka je zna ajno pove ala paletu proizvoda i usluga koje pruža, kao što je prikazano na slici 1.3.1., u cilju osiguranja profitabilnog poslovanja kroz dopunske poslove i nastoje i da izadje u susret klijentima i objedini najrazli itije finansijske usluge, istovremno pariraju i sve ve oj konkurenciji nebankarskih finansijskih institucija. Sa stanovišta organizacije banaka treba razlikovati organizaciju poslovne banke u funkcionalnom i teritorijalnom, odnosno hijerarhijskom smislu. 1) U funkcionalnom smislu pojedini bankarski poslovi u pravilu se organizuju i odvijaju u posebnim organizacionim jedinicama banke – sektorima, odeljenjima, direkcijama. Pri tom je tokom razvoja bankarskog sistema i bankarske organizacije dolazilo do pojave izmene na ina organizovanja i upravljnja pojedinim organizacionim delovima zaduženim za pojedine bankarske poslove.

14

2) U teritorijalnom, odnosno hijerhijskom smislu poslovna banka raspolaže razli itim poslovnim jedinicama: centralom banke, glavnim filijalama, filijalama, ekspoziturama, šalterima. Smisao ovakve organizacije je, s jedne strane, specijalizacija pojedinih poslovnih jedinica za pojedine vrste delatnosti, a s druge strane, neposredni kontakt sa klijentima na teritoriji koju pokriva. U centrali banke, koja je po hijerarhiji na vrhu, naj eš e su smešteni mandžment tim, centralni ra unar, sektori, odnosno odeljenja pravnih i upravnih poslova, interna kontrola i revizija banke. Filijale predstavljaju organizacione delove koji su teritorijalno odvojene od centrale, a poseduju odredjeni stepen samostalnosti u radu, pri emu filijala ne predstavlja peseban pravni entitet, niti poseduje sopstveni ra un. Ekspoziture su poslovne jedinice banke koje se osnivaju u mestima za koje je banka zainteresovana zbog privrednog potencijala da razvija bankarske usluge, a nema ekonomske opravdanosti formiranje filijale.

1.4.BANKA KAO NOV ANO PREDUZE E
Banke akcionarska društva, kakve su uobi ajene u tržišnoj privredi, imaju cilj umnožavanje nov anog kapitala i maksimiranje dobiti. U doma im uslovima, kao i drugim zemljama sa praksom planske privrede, banke su za ciljnu funkciju decenijama imale redistribuciju bankarskih sredstava, a ne maksimiranje profita i uve anje kapitala. Nakon akcionisanja banaka po osnovu odredbi Zakona o bankama i drugim finasijskim organizacijama 1993. godine u Srbiji je u najve em broju banaka došlo samo do formalne promene u akcionarska društva, jer su preovladjuju i akcionari banaka postala društvena i državna preduze a, pa otuda nije ni došlo do promene u ponašanju banaka. U razvijenim zemljama bankarski i šire finansijski sistem su veoma kontrolisani. Mere državne intervencije se svode na: - nacionalizaciju centralne banke, - stvaranje institucija za kontrolu bankarskih poslova, - podržavljenje velikih poslovnih i komercijalnih banaka, - stvaranje krupnih državnih finansijskih institucija, - formiranje posebnih finansijskh institucija – fondova sa primarnim ciljem podrške izvozu. Navedene mere ograni avaju stihijnost privatne inicijative u ovoj oblasti. Medjutim, njih treba posmatrati u kontekstu trenda globalizacije, gde bankarski poslovi nisu izuzetak. To zna i da banke u današnje vreme, naro ito ukoliko su banke nastale pripajanjem više banaka iz razli itih zemalja, nemaju ograni enja nacionalnih granica i kontrole u prikupljanju sredstava, kao ni u plasmanu. Time se stvaraju internacionalne, odnosno transnacionalne banke.

15

Kredit i dalje opstaje kao primarni bankarski posao i pored injenice da globalizacija, a pre svega pojava elektronskog bankarstva, izuzetno proširuju ponudu bankarskih usluga tj. bankarskih poslova. Kredit opstaje zbog prirode robno - nov anih odnosa i nametnute potrebe za koncentracijom, centralizacijom i mobilizacijom raspoloživog finansijskog kapitala u cilju što bržeg privrednog razvoja. Sem razlika u obeležjima banaka zavisno od vlasni ke strukture postoje zajedni ke karakteristike funkcionisanja koje su izražene u bankarskim na elima poslovanja, a odnose se prvenstveno na smanjivanje stepena rizika i maksimiranje racionalnosti poslovanja: - Princip likvidnosti banke, - princip poslovnosti i efikasnosti - princip sigurnosti plasmana, - Princip rentabiliteta poslovanja. 1) Princip likvidnosti se izražava kao princip poslovanja banke kao posrednika, poverioca i dužnika da u svakom trenutku može svoje dospele obaveze izmiriti likvidnom nov anom imovinom. Ovaj problem se može zaoštriti ukoliko banka ne uskladjuje adekvatno svoje obaveze sa finansijskim potencijalom, a banka je dužna da preduzme odgovaraju i redosled koraka u cilju prevazilaženja problema koji treba da bude uskladjen sa stepenom nelikvidnosti banke. 2) Princip poslovnosti i efikasnosti se izražava potrebom da se maksimalni rezultati poslovanja postignu uz minimalno koriš enje sredstava. 3) Princip sigurnosti plasmana je princip koji izražava potrebu banke da svoja raspoloživa sredstva plasira sa najmanjim rizikom, za šta je neophodno da obezbedi odgovaraju e li no ili realno jemstvo, kao i da se plasirana sredstva kod klijenta najbolje efektuiraju, što povratno pozitivno uti e na veli inu depozita banke. 4) Princip rentabilnosti poslovanja banke izražava celinu interesa banke da maksimira profit u odnosu na uloženi kapital, kao ciljnu funkciju poslovanja. Ovo je vrhunsko na elo svakog privrednog subjekta koji posluje u tržišnim uslovima i nije specifi no za banku. 5) Princip solventnosti se tuma i tako da poslovna banka treba da ima stalnu sposobnost da odgovori svojim obavezama u celini. 6) Princip ažurnosti je na elo po kojem je banka u obavezi da sve poslove obavlja u odredjenom roku i da ta no i ažurno evidentira svoje poslovne pormene. Pri svemu treba voditi ra una da postoji interaktivni odnos medju navedenim principima.

1.5. FINANSIJSKI SISTEM I INSTITUCIJE
Finansijski sistem ili finansijski sektor, iji su sastavni delovi monetarni i fiskalni sistem, je skup institucija i instrumenata preko kojih se vrši prikupljanje,

16

koncentracija i transfer i alokacija finansijskih resursa6. Polaze i od ovako definisanog finansijskog sektora treba imati u vidu da postoji visoka pozitivna koreliranost izmedju stepena razvijenosti finansijskog sistema i stepena razvijenosti realnog sektora privrede, kao i povratno delovanje privrede na finansijski sistem. U okviru monetarnog sistema relevantni su tokovi kreiranja i povla enja novca, za šta je odgovorna centralna banka i tokovi koji se obavljaju u okviru šire posmatranog bankarskog sistema: 1) teku e finansiranje - finansijske transakcije po osnovu teku eg poslovanja privrednih subjekata i 2) razvojno finansiranje - finansijske transakcje kojima se vrši transfer od sektora koji raspolažu viškovima štednje onim transaktorima kojima ta sredstva nedostaju. Razvoj se može finansirati na slede e na ine: a) samofinasiranjem – koriš enje sopstvenih izvora sredstava, b) direktnim finansiranjem – snabdevanje sredstvima za razvoj od strane suficitarnih transaktora, c) indirektnim finansiranjem – finansiranje deficitarnih transaktora preko posrednika (intermedijera) - finansijskih institucija. Kod direktnog finansiranja ne pojavljuju se poslovne banke, odnosno finansijske institucije kao posrednici transfera sredstava, ve u ulozi institucija koje realizuju emisiju hartija od vrednosti, vrše distribuciju i promet finansijskih instrumenata. Finansiranje se vrši preko dugovnih ili vlasni kih hartija od vrednosti (HOV). Kod dugovnih HOV re je o uzimanju kredita, emitovanju obveznica, komerijalnih zapisa, koja se vrši uz obavezu da se pozajmljena sredstva vrate u odredjenom roku i da se uz to plati i odgovaraju a kamata. Kod vlasni kih hartija od vrednosti prednost je u tome što se pomenuta sredstva ne moraju vratiti, ali transaktor koji vrši plasman sredstava u kupovinu odgovaraju ih HOV, u ovom slu aju akcija, postaje srazmerni vlasnik, što je manje primamljivo za postoje eg vlasnika. Kod indirektnog finansiranja pojavljuju se finansijske institucije kao posrednici u transferu sredstava i tu je, naravno, važna uloga poslovnih banaka. Indirektno finansiranje se pojavljuje, jer u pravilu teško dolazi do direktnog finansiranja iz raznih razloga, kao što su: nepoklapanje iznosa sredstava koji je neophodan, odnosno na raspolaganju transaktoru koji pozajmljuje, nepoklapanje rokova, rizik ulaganja za suficitarne transaktore. Zavisno od toga kome pripada vode a uloga u finansiranju kompanija razlikuju se dva osnovna modela finansijskog sistema: nema ko – japanski i anglosaksonski. Nema ko – japanski model je bankarsko - finansijski sistem kod kojeg dominantnu ulogu u finansiranju kompanija imaju banke. U ovom sistemu banke su istovremeno i veliki akcionari preduze a, a karakteristi no je ponašanje japanskih banaka prvenstveno kao akcionara, a ne kao finansijskih institucija kojima je u prvom planu zarada od kamata. Dakle, japanske banke su sklone da prate kompanije na dugoro noj osnovi.
6

Dušani J. – Poslovno bankarstvo, Consecco institut, Srpsko Sarajevo – Beograd, 2003. s.15

17

Anglosaksonski model finansijskog sistema karakteriše veoma razvijeno finansijsko tržište, kome i pripada primarna uloga pri finansiranju kompanija, naj eš e na bazi plasmana akcija i obveznica. U ovom sistemu vizura koju finansijski posrednici imaju je kratkoro na, više vezana za pojedina ni projekat, a manje za životni ciklus kompanije. Na drugoj strani same kompanije ovde teže pove anju vrednosti imovine kompanije. Finansijske institucije se definišu kao posrednici u transferu sredstava izmedju deficitarnih i suficitarnih transaktora7. Finansijski posrednici se svrstavaju u tri osnovna tipa: 1) kreditne institucije, 2) institucionalni investitori, 3) berzanski posrednici. Pri tom se razlikuje situacija kod zemalja sa razvijenim finansijskim tržištem, gde pri finansiranju kompanija primat imaju institucionalni investitori i berzansi posrednici, i kod zemalja sa nerazvijenim finansijskim tržištem, gde kao posrednic dominiraju kreditne institucije. U zemljama sa razvijenim finansijskim tržištem se takodje zapaža trend ja anja uoge institucionalnih investitora, s jedne strane, i slabljenja pozicije kreditnih institucija. Osnovna karakteristika kreditnih institucija je da one na osnovu formiranog potencijala plasiraju sredstva pretežno u obliku kredita. Zavisno od toga kako formiraju finansijski potencijal – na bazi depozita ili na neki drugi na in, razlikuju se depozitne kreditne institucije i nedepozitne kreditne institucije. U depozitne kreditne instucije spadaju banke i štedionice, koje svoj potencijal pretežno formiraju na osnovu depozita prikupljenih od svojih klijenta, a preovladjuju e ga plasiraju u obliku kredita. Finansijske kompanije spadaju u nedepozitne finansijske institucije, jer svoj potencijal formiraju na bazi plasmana sopstvenih HOV na finansijskom tržištu i uzimanjem pozajmica od banaka, a ne na prikupljanju depozita. Kao finansijske institucije one plasiraju ovako formirana sredstva gradjanima (za potroša ke kredite) i proizvodnim i trgovinskim kompanijama (za finansiranje proizvodnje i prodaje robe na kredit). Institucinalni investitori su finansijske institucije koje plasman sredstava ne vrše u obliku kredita nego ulaganjem u HOV. Oni svoj finansijski potencijal formiraju na bazi dugoro nih izvora sredstava, a ovako formirana sredstva plasiraju pretežno, takodje, u dugoro ne HOV. Raspolažu i velikim finansijskim potencijalom insitucionalni investitori predstavljaju danas najvažnije «igra e» na finansijskim tržištima, jer obimom svojih kupoprodaja dominatno uti u na kretanja na finansijskom tržištu u celini. Oni pri tom mogu poslovati u svoje ime i za svoj ra un, kao i za ra un klijenata. U ovu grupu finansijskih posrednika spadaju : - penzioni fondovi, - osiguravaju a društva i - investicioni fondovi.

7

isto, s. 18

18

Penzioni fondovi su vrsta institucionalnih investitora koji obezbedjuju penziono osiguranje gradjanima kako bi u starosti, nakon završetka radnog veka, dobijali naknadu – penziju. Na bazi ugovornog osiguranja osiguranik upla uje mese ni iznos doprinosa za penziono osiguranje, da bi nakon penzionisanja primao penziju od fonda. Penzioni fondovi na bazi ugovorenog osiguranja imaju mese ne prilive sredstava, koje koriste za isplatu penzija, a ostatak sredstava plasiraju prvenstveno u kvalitetne HOV. Pri tom treba imati u vidu da penzioni fondovi raspolažu zna ajnim viškovima sredstava. Penzioni fondovi se prema vrsti osniva a dele na privatne i javne penzione fondove. Osiguravaju a društva su vrsta institucionanih investitora koji za odrednjeni iznos sredstava – premiju osiguranja – preuzimaju obavezu da osiguraniku, fizi kom ili pravnom licu koje je nosilac premije osiguranja, pruže uslugu osiguranja od eventualnog dešavanja odredjenog dogadjaja. Na bazi ugovorenog osiguranja ova društva prikupljaju kontiunuirano mese ne prilive sredstava. Višak sredstava u odnosu na ispla ene premije osiguravaju a društva plasiraju na finansijskom tržištu. Ove kompanije obavljaju u pravilu dve vrste osiguranja: osiguranje života i osiguranje imovine, iako se u najnovijem periodu veoma razvila paleta usluga ovih kompanija. Investicioni fondovi predstavljaju vrstu institucionalnih investitora koji svoj finansijski potencijal formiraju prikupljaju i sredstva manjih individualnih investitora kojima emituju vlasni ke HOV ili redje opredeljuju udele u finansijskoj aktivi fonda. Poslednjih decenija ovi fondovi su imali izuzetno dinami an razvoj. Iz tako formiranog potencijala vrši se kupovina razli itih HOV na finansijskom tržištu i time diversifikuje investicioni potrfelj. Na taj na in smanjuje se rizik za ulaganje malih individualnih investitora. Ovi investitori su motivisani da ulažu u ovakve fondove zbog ekonomije obima koja se na taj na in ostvaruje, zbog koriš enja menadžerskih znanja onih koji rukovode fondom, nemogu nosti diversifikacije sopstvenog portfelja i mogu nosti ostvarivanja velike stope prinosa na dugi rok.

1.6.KLASIFIKACIJA BANAKA
Banke se mogu klasifikovati na osnovu pretežnog sadržaja poslova kojim se bave, prema ro nosti odobrenih kredita(kratkoro ne, srednjoro ne i dugoro ne), prema karakteru vlasništva(javno - pravne, zadružne i privatne), prema pravnoj formi (inokosne, društva sa delimi nom dogovornoš u, akcionarska društva, zadruge), prema regionalnom rasporedu (lokalne, oblasne i savezne). Osnovna klasifikacija banaka polazi od sadržine poslova kojima se banka pretežno bavi, pa je mogu a slede a klasifikacija banaka: - centralna ili emisiona banka, - depozitne banke, - unverzalne banke, - specijalizovane i granske banke,

19

-

poslovne banke, štedno – kreditne organizacije, ostale bankarske i finansijske institucije i medjunarodne i regionalne banke i medjunarodne finansijske organizacije.

Centralna ili emisiona banka – prema poslovnom obeležju to je emisiona banka ili banka banaka. Država na nju kao monetarnu instituciju prenosi prava i ovlaš enja u domenu vodjenja emisione, kreditno – monetarne, devizne politike i regulisanja nov ane mase. Pored niza zajedni kih obeležja, ovlaš enja i na in fukcionisanja mogu se razlikovati od zemlje do zemlje, a prvenstveni zavisi od stepena razvijenosti finansijskog sistema i infrastrukture. Centralne banke se takodje razlikuju sa stanovišta odnosa i uticaja države na vodjenje monetrane, kreditne, kamatne i devizne politike. Depozitne banke – primarni posao ovih banaka je pribavljanje sredstava iz depozita i uloga na štednju. Obzirom na kratkor ni kvalitet ovih sredstava, pa otuda i karakter plasmana ove banke se nazivaju komercijalnim bankama. Zbog širine poslova i razvijenosti interesa one se organizuju u šire bankarske organizacije. U ranijoj doma oj bankarskoj praksi depozitne banke su bile samostalne ili manje banke u sistemu ve ih holding banaka. Univerzalne banke – ovakve banke se bave najve im brojem poslova iz bankarske nomenklature, a obim i širina bavljenja odredjeni su veli nom i njenim potencijalom. Osnovna potreba za formiranjem ovakvih banaka poti e od interesa klijenata - privrednih subjekata da sve bankarske usluge obavljaju kod jedne banke. Obzirom na univerzalan karakter kod ovih banaka su u prvom planu pitanja stru nosti u obavljanju svih vrsta poslova i racionalnosti organizacije i funkcionisanja. Savremeni trend u svetu je upravo univerzalizacija banaka. Poslovne banke - One se bitno razlikuju od komercijalnih banaka, mada se u doma oj bankarskoj praksi pod ovim nazivom naj eš e podrazumeva banka opšte poslovnog tipa. U razvijenim zemljama se ove banke pretežno bave finansiranjem razvoja kompanija na osnovu depozita ili hartija od vrednosti (HOV) sa dugim rokom. Specijalizovane i granske banke - Ove banke se bave pojedinim vrstama bankarskih poslova, pa se sa stanovišta stru ne usmerenosti govori o uskoj specijalizaciji i o podeli rada medju bankama. Naj eš e je re o investicionim bankama, izvozno – uvoznim bankama, bankama koje se bave deviznim poslovima, eskontnim poslovima, poslovima sa hartijama od vrednosti ili grupi poslova. Posebnom vrstom banaka se smatraju lombardne i hipotekarne banke. Granske banke se mogu smatrati specifi nim specijalizovanim bankama koje se bave pojedinim bankarskim poslovim, a za potrebe grane, grupacije ili ve e asocijacije. U doma oj praksi poslovale su Jugoslovenska izvozna i kreditna banka (JIK), Jugoslovenska banka za medjunarodnu ekonomsku saradnju (JUBMES), Jugoslovenska poljoprivrdna banka (Agrobanka), dok su u današnje vreme one

20

prevashodno zadržale gransko odredjenje samo u nazivu, a po karakteru su univerzalne banke. Štedno - kreditne organizacije – U odnosu na kriterijume kojima se definišu banke ove ustanove ne ispunjavaju primarni uslov da kreiraju nov ana sredstva. Njihova primarna uloga je prikupljanje i usmeravanje sredstava stanovništva U zavisnosti od strukture poslova i ciljeva postoje posebni organizacioni oblici, kao što su štedionice, štedno - kreditne zadruge i štedno - kreditne službe. Osnovni sadržaj poslova ovih institucija je, s jedne strane, prikupljanje štednih uloga, depozita po teku im i žiro ra unima i, s druge strane, plasiranje kredita stanovništvu, ali kako se samo deo prikupljenih sredstava plasira, to su one zna ajan izvor sredstava koja se usmeravaju u privredu. Štedionice mogu osnovati gradjani, štediše na odredjenoj teritoriji, kao i institucije ili jedinice teritorijalne samouprave. Primer takve ustanove je Poštanska štedionica., koja je osnovana 1921. godine. Osim ovih postoji mogu nost organizovanja štedno - kreditnih zadruga i službi pri zanatskim i zemljoradni kim zadrugama, koje služe unapredjenju ovih delatnosti. Novi zakon o bankama8 je obuhvat suzio samo na banke, tako da njime nisu obuhva ene nebankarske finansijske institucije, a štedionice, štedno – kreditne zadruge i službe su obavezne da svoje poslovanje usklade sa Zakonom o bankama. Bankarski konzorcijum – Konzorcijum se može zasnivati na trajnoj ili projektnoj osnovi i može obuhvatiti doma e banke i/ili inostrane banke. Na trajnoj osnovi formiraju se konzorcijumi za realizaciju kreditnih aranžmana u cilju plasmana pojedinih vrsta roba, radi proizvodne kooperacije, zajedni kih ulaganja u inostranstvo, zajedni kih nastupa na tre im tržištima. Prava i obaveze lanica regulišu se posebnim ugovorom. Pošto konzorcijum nema svojstvo pravnog lica njegovo delovanje usmerava upravni odbor, sekretarijat i izabrana banka - gestor banka. U doma oj bankarskoj praksi trajni oblici konzorcujuma naj eš e su sklapani sa isto noevropskim, a projektni naj eš e radi povla enja, odnosno realizacije kreditnih linija sa bankam iz razvijenih zemalja. Ustanove za kreditnu podršku izvoza – U gotovo svim zemljama, u cilju unapredjenja ekonomskih odnosa sa inostranstvom formirane su posebne kreditne ustanove koje obezbedjuju finansijsku podršku refinansiranjem i osiguranjem izvoznih kredita. Pri tom treba imati u vidu ograni enja koja postoje od strane Svetske trgovinske organizacije (STO), da se neposredno kreditira izvoz roba i usluga. Ovakva podrška obezbedjuje subvencije, izvozne kredite, carinske i poreske olakšice i to zbog barijera i drugih neekonomskih, kao i ekonomskih ograni enja u zemljama koje uvoze. Medju ostale nebankarske i druge finansijske institucije, koje poslednjih decenija naro ito u razvijenim zemljama zauzimaju sve zna ajnije mesto u finansijskom sistemu izlažu i banke sve ja oj konkurenciji, spadaju: - Ustanove osiguranja i reosiguranja, - Fondovi socijalnog i penzionog osiguranja i drugi fondovi,
8

Službeni glasnik RS br.107/05.

21

-

Poslovne korporacije za plasiranje novca i kredita, Trgovinske i druge organizacije za finansiranje potroša kih kredita, Nov ane i robne berze, Stambene i druge zadruge, Institucije koje se bave forfeting i faktoring poslovima, Ustanove koje se bave poslovima kliringa, Institucije koje se bave poslovima lizinga, Finansijski posrednici – brokerske i dilerske kompanije i dr. Hedžing kompanije, Fondovi tržišta novca, Finansijske holding kompanije i konglomerati, Ostali – agencije, komisionari, menja i, posrednici, biroi.

1.7. BANKARSTVO U SAVREMENOJ PRIVREDI
Mada se banka definiše kao nov ano preduze e, ona je prvenstveno odredjena posredni kom, monetarnom (depozitnom) funkcijom, kreditnom funkcijom i funkcijom platnog prometa. Vekovima su banke bile ispred drugih finansijskih institucija u pružanju usluga štednje i investiranja, pla anaj i zaštite od rizika, likvidnosti, odobravanja zajmova. One su dominirale u nacionalnim finansijskim sistemima do pre nekoliko decenija. Medjutim, poslednjih deceniija došlo je do snažnog razvoja nebankarskih finansijskih institucija koje ne samo da konkurišu bankama, ve zauzimaju sve ve e u eš e u ukupnim finansijskim poslovima. U SAD do pre jednog veka banke su držale više od 2/3 sredstva i prihoda u poredjenju sa svim drugim finansijskim institucijama. U poslednje dve dencije to u eš e je opalo na samo 1/5 sredstava finansijskog tržišta. Medjutim, istovremeno u Japanu banke još uvek drže 2/3 svih sredstava koja cirkulipšu u okviru doma eg finansijskog sistema. U pogledu poslova finansijske institucije su po ele da konkurišu bankama sa uklju ivanjem u istovetne poslove kao i banke i disperzijom usluga na nove oblasti. Takve su kompanije koje trguju hartijama od vrednosti (HOV), brokerke i dilerske kompanije, kreditna udruženja, štedionice, investiconi fondovi i osiguravaju e kompanije, kakve su na pr. Merrill Lynch, Dreyfus Corporatuon i Prudential Insurance. I ne samo to, poslednjih decenija su ak poslovne kompanije zapo ele sa odobravanjem zajmova, izdavanjem kreditnih kartica, projektovanjem sistema planiranja štednje i pružanjem ostalih tradicionalnih bankarskih usluga. Primeri takvih kompanija su General Motors, Acceptance Corporation (GMAC), General Electric Capital, Ford Motor Credit. Banka se u odnosu na druge (nebankarske) finansijske institucije razlikuje u pogledu slede ih karakteristika:

22

-

bavi se uzimanjem i odobravanjem kredita, kao primarnim poslom; koriš enjem primarne emisije centralne banke i na osnovu sopstvenog potencijala vrši sekundarnu emisiju; pribavljaju i i prikupljaju i sredstva uti e na usmeravanje i raspored akumulacije i štednje; zavisno od obima i strukture kreditnog potencijala ona vrši ro nu trasformaciju sredstava; osim ostvarivanja svoje ciljne funkcije, uti e i na ostvarivanje ciljeva razvojne i ekonomske politike; funkcijom platnog prometa uti e na brzinu nov ane cirkulacije. Slika 1.7.1. Nebankarski konkurenti savremene banke

Kreditna udruženja -Ponuda kreditnih usluga, pla anja, štednih uloga Brokersko dilerske kompanije - Usluge investicionog planiranja i štednje

Osiguravaju a društva i penzioni fondovi - Dugoro ni planovi štednje Finansijske kompanije -Pristup gotovini, kratkor. i srednjer. kreditima. Finansijski konglomerati -raznovrsne usluge, -kontrola finansijskih kompanija

Investicioni fondovi -Usluge upravljanja gotovinom i usluge za dugoro ne štediše

Izvor: Rose P., Hudgins.S.C. – Bankarski menadžment i finansijske usluge, Data status, Beograd, 2005, s. 11

Ima autora koji banku definišu samo sa stanovišta kreditne funkcije, kao što su Golijanin ili Somary («preduze e koje se profesionalno bavi uzimanjem i davanjem kredita»).9 Ove definicije ukazuju prvenstveno na funkcionalno odredjenje banke, a ne na organizovanost ili pravnu formu. Bankarstvoi i kredit u savremenim uslovima imaju veoma snažno povratno delovanje na privrednu i finansijsku sferu u celini. Koje su mogu nosti banke da kreira novac? Za poslovnu banku ovo opredeljuje kreditni potencijal banke, stopa obavezne rezerve i kreditna multiplikacija. Centralna banka nema ova ograni enja, jer poseduje monopol na nov anu emisiju teorijski, što je

Somary F. – Bankopolitik, Tubingen, 1934., na osnovu Živkovi A., Komazec. S., Risti Ž. – Berzanski i bankarski menadžment, Beogradska poslovna škola, Beograd, 2003. s. 250

9

23

empirijski definisano neophodnom koli inom novca u opticaju, što opet opredeljuje društveni proizvod (GDP), stopa inflacije, brzina nov anih transakcija. Kreditnom funkcijom banka ne samo da kreira novac, ve vrši posredni ku ulogu izmedju sektora privrede i stanovništva preusmeravaju i viškove finansijske štednje. Funkcijom posredovanja banka obavlja slede e aktivnosti: mobiliše i koncentriše raspoloživa nov ana sredstva, na bazi kreditnog potencijala vrši ro nu transformaciju sredstava, doprinosi intergrisanosti nov anih tokova i prevazilaženju vremenskih, teritorijalnih i drugih ograni enja. Paralelno sa procesom sve snažnije konkurencije nebankarskih finansijskih institucija i preuzimanjem dobrog dela tržišta karakteristi an je proces brze integracije malog broja solidnih, velikih banaka i drugih finansijskih kompanija. Na primer broj ameri kih komercijalnih banaka opao je sa oko 14.000 na manje od 8.000 u periodu izmedju 1980. i 2002. godine. Efikasnost u koriš enju automatizacije i drugih tehnoloških inovacija podrazumeva veliki obim poslovanja(ekonomija obima). Zato banke nude svoje usluge na sve više tržišta nastoje i da prošire krug svojih klijenata. Ovaj proces geografske ekspanzije i konsolidacije bankarskih i drugih finansijskih institucija je ve zahvatio i prekograni ne integracije poprimaju i razmere globalizacije bankarskog i šire posmatrano finansijskog sektora. Na taj na in se stvaraju internacionalne i transacionalne banke za ije poslovanje nema granica, što je naravno omogu ila deregulacija finansijskog sektora poslednjih decenija. Treba imati u vidu da je liberalizacija finansijskog sektora i ulazak najrazli itijih kompanija na ovo podru je, koje sve više približavaju ponudu svojih proizvoda i usluga bankarskim, imala ne samo negativne, ve i zna ajne pozitivne strane, prvenstveno za korisnike tih usluga. Sve ve a konkurencija i širenje sprektra usluga posledica je slabljenja državne kontrole – deregulacije – u sektoru finansija. Ovaj proces zapo et je u SAD uklanjanjem maksimiranja kamatnih stopa i proširenjem prostora za delovanje nebankarskih institucija. Medjutim, to je dovelo i do zna ajnog pove anja rizika poslovanja i pove anja opasnosti od bankrota, zbog ega je u cilju spre avanja velikih finansijskih kriza i lomova reagovala medjunarodna zajednica uvodjenjem medjunarodnih standarda i ja anjem kontrole centralnih banaka i odgovaraju ih regulatornih institucija. Banke i njihovi finansijski konkurenti prolaze i kroz proces informati ke revolucije, koja snažno uti e na oboga ivanje palete proizvoda i usluga koje se pružaju klijentima. Suo ene sa porastom troškova poslovanja banke sve više pribegavaju procesu automatizacije i koriš enja savremenih elektronskih sistema. Najo igledniji primer ovakvih promena je masovna upotreba bankomata(automated teller machine – ATM-s) i prodajnih mesta koja su povezana sa bankarskim kompjuterskim sistemima (point of sale terminals - POS). Postavljanje automata omogu ava klijentima 24- asovni pristup ra unima za povla enje gotovine ili deponovanih sredstava, kao i brojne druge usluge. Sli na je situacija sa razvojem ku nog bankarstva (home banking), koje omogu ava

24

obavljanje najrazli itijih bankarskih usluga koriš enjem internet veze u toku 24 asa direktno iz kancelarije ili ku e i to na globalnom nivou, sa bilo kog mesta zemaljske kugle. Ovakve tendencije dale su za pravo ekonomistima da ustvrde da e klasi an li ni kontakt bankara sa klijentima ustupiti mesto elektronskom komuniciranju. Medjutim, još uvek zna ajan broj klijenata je sklon direktnom kontaktu i li nim konsultacijama, pogotovo kod osetljivih i savetodavnih bankarskih usluga.

1.8. ISTORIJAT I STRUKTURA DOMA EG BANKARSKOG SISTEMA
Nastanak i razvoj bankarstva u Srbiji umnogome je zavisio od društvenih promena tokom XIX veka do danas, od osnivanja ve eg broja bankarskih i finansijskih ustanova u to vreme i osnivanja Privilegovane banke Kraljevine Srbije, kao emisione banke. Periodizacija razvoja i prakse doma eg bankarstva mogla bi se izvršiti na slede i na in: Prvo, period od osnivanja prve emisione banke do 1945. godine; Drugo, period komunisti ke vladavine i izgradnje specifi ne plansko - tržišne privrede i Tre e, period tranzicije. Navedena periodizacija razdvaja bankarsku praksu kako suštinski, tako i po teritorijalnom obuhvatu, tj. po njegovom ukupnom potencijalu. Ovi periodi razlikuju se kako po geografskoj veli ini, odnosno lanovima državne zajednice, tako i po uredjenju ekonomski i posebno svojinskih odnosa, kao i po zna aju tržišnih elemenata sistema. Analiza funkcionisanja bankarskog i šire finansijskog sistema pokazuje da je ovaj sistem bio dominantno uslovljen promenama društveno – politi kog i ekonomskog ambijenta, a manje faktorima internog karaktera i zahtevima samog bankarskog sistema. Ono što je jedinstveno za itav posmatrani period je potvrda da su banke i kredit opstale i ostale kao nezamenjivi subjekat finansijskog i privrednog sistema.

25

1.8.1.Zgrada Narodne banke Srbije Prvi period Prvi nov ani zavod u Srbiji bila je Uprava fondova (prete a Državne hipotekarne banke), osnovana 1862. godine, koja je poprimila karakter banke 1898. godine. Institucija koja se smatra prete om Narodne banke nastala je objedinjenjem novca svih tadašnjih fondova, a pored toga ulagan je državni i privatni kapital. «Prva srpska banka» osnovana je 1869. godine sa privatnim kapitalom i u eš em Francusko – ugarske banke iz Pešte, ali je nekoliko godina nakon toga likvidirana. Istovremeno se u Srbiji osniva još pet kreditnih zavoda sa isto doma im kapitalom, a nakon toga po inju da se osnivaju okružne štedionice. Do 1908. godine funkcionisalo je 154 nov ana zavoda – 52 banke, 49 štedionica i 5 kreditnih zavoda, a neposredno pred balkanske ratove 187 nov anih zavoda sa 51 milion dinara upla nog kapitala, 65 miliona uloga i 96 miliona izdatih zajmova. Izmedju dva svetska rata doma e bankarstvo karakteriše heterogenost sa velikim brojem sitnih, akcionarskih banaka univerzalnog tipa, s jedne strane, i krupnih banaka koje su bile osnovane stranim kapitalom, s druge strane. Godine 1938. postojale su u Jugoslaviji 2 državne banke (Državna hipotekarna banka i Poštanska štedionica), 3 poludržavne (Narodna banka, Privilegovana agrarna banka i Zanatska banka), 61 samoupravna štedionica, preko 600 privatnih banaka i 766 gradskih kreditih zadruga. Narodna banka u vidu zavoda za emitovanje novca - Privilegovane banke Kraljevine Srbije - je osnovana 1883. godine, sa isklju ivo doma im kapitalom u vidu privilegovane privatne instutucije akcionarskog tipa. Banka je organizovana po ugledu na Belgijsku narodnu banku, koja je u to vreme važila kao obrazac savremenog organizovanja i funkcionisanja centralne bankarske institucije. Kao organi Banke formirani su Zbor akcionara, Glavni odbor, Upravni odbor, Nadzorni odbor, Eskontni odbor i ustanovljene su funkcije guvernera i viceguvernera. Narodna banka Kraljevine Srbije transformisana je 1920. godine u Narodnu banku SHS, a 1931. godine dobila je naziv Narodne banke Kraljevine Jugoslavije. Drugi period Nakon 1945. godine osnovna karakteritsika bankarskog sistema je nacionalizacija svih bankarskih institucija. Pored državnih u po etnom periodu postojale su

26

republi ke banke, mesne i lokalne banke, zadružna i privatna bankarska preduze a, koja su ubrzo konfiskovana ili likvidirana. Nakon toga sa periodom administrativnog upravljanja došlo je do koncentracije bankarstva, koje je kulminiralo postojanjem sistema jedinstvene banke (1952-54.). Nakon toga došlo je do postupne decentralizacije, tako da su bankarsku strukturu sa injavale osim Narodne banke, specijalizovane banke, lokalne banke, kao što su komunalne, zadružne štedionice, gradske i mesne štedionice. Sa tzv. privrednom reformom (od 1965. godine) stvorene su poslovne banke koje su kao i doma a preduze a relativno samostalno funkcionisale. U organizaciji Narodne banke nakon 1972. godine došlo je organzacione promene, koja je umesto jedinstvene centralne banke podrazumevala organizovanje sistema centralne banke koju su sa injavali Narodna banka Jugoslavije i centralne banke republika i pokrajina. Tre i period Razvoj, izgled i struktura finansijskih organizacija u direktnoj je vezi sa promenama privrednog sistema. Period tranzicije se vezuje za politi ke promene nastale krajem 2000. godine i trasformaciju privrede iz plansko – tržišne u tržišnu, koja je, izmedju ostalog, obuhvatila i tranziciju finansijskog i uže posmatrano bankarskog sistema. Strukturu bankarskog sistema u Srbiji na po etku novog milenijuma sa injavaju: - Narodna banka Srbije (NBS) kao centralna monetarna ustanova, koja je nakon 2003. godine preuzela u potpunosti ulogu i funkcije Narodne banke Jugoslavije; - Banke opšteg tipa ili univerzalne poslovne banke, specijalizovane i mešovite banke, - Banke i posebni oblici sa posebnim delokrugom rada, ovlaš enjima i odgovornostima kao što su JUBMES i bankarski konzorcijumi; - Ostale finansijske organizacije. Centralna banka ima za cilj o uvanje stabilnost i vrednosti valute. Funkcije NBS su emisija, izdavanje nov anica i kovanog novca, obezbedjenje likvidnosti u doma em platnom prometu, obavljanje platnog prometa sa inostranstvom, rukovanjem dela deviznih rezervi, donošenje mera monetarnog regulisanja, monetarna kontrola banaka, u estvovanje u radu medjunarodnih finansijskih organizacija. Pitanje nezavisnosti rada NBS je klju no za njeno racionalno ponašanje. Organizovanje i funkcionisanje banaka veoma je važno za racionalno i efikasno funkcionisanje finansijskog sistema. Postoje problemi nedore enosti doma ih zakonskih propisa, ali i realna injenica nepovoljnih uslova poslovanja banaka u proteklom periodu, što ograni avaju e deluje na racionalnost i efikasnost njihovog poslovanja. Treba takodje imati u vidu da na poslovanje banaka uti u i mere monetarno - kreditne politike NBS. Jasno a i adekvatno regulisanje uredjivanja i funkcionisanja ostalih finansijskih institucija je takodje bitno za celinu finansijskog mehanizma.

Kontrolna pitanja:

27

1.Istorijat banke i bankarskih poslova 2. Predmet nauke o bankarstvu i organizacija bankarstva 3. Bankarski poslovi i organizacija banke 4.Banka kao nov arsko preduze e 5. Finansijski sistem i institucije 6.Klasifikacija banaka 7. Bankarstvo u savremenoj privredi 8.Istorijat i struktura doma eg bankarskog sistema

28

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->