Mr inž.

ROMAN KOPANJSKI

UZGOJ
KUNI CA
PREVEO S POLJSKOG
OLIVER JANKOVIc

POGLAVLJE
ZASTlTA ZDRAVLJA I BOLESTI KUNICA

NAPISAO
Mr NIKOLA POPOVIc

-
-

NOLIT . BEOGRAD
 NAZIV ORIGINALA:
Mgr. inž. ROMAN KOPANSKI
RACJONALNY CRoW KROLIKOW

@ Copyright by: Panstwowe Wydawnictwo Rolnicze i Lesne,

Warszawa 1984

I
1..
KATAnorH3A~HJA y llYBJ[HKA~HJH (CIP)

636.92
KOllAlDCKH, PoMau
Uzgoj kunica / Roman Kopanjski ; preveo s poljskog Oliver
Jankovic; poglavlje Zaštita zdravlja i bolesti kunica napisao
Nikola Popovic. - Beograd: Nolit, 1987. - 266 CTp. : HJIYCTp.;
21 CM. - (Poljoprivredna literatura).
llpeBo;u; ;u;eJIa: Racjonalny ch6w kr6lik6w / Roman Kopansld.
ISBN 86-19-0151-4
llK:a. 3eQeBH, llHToMu,fajelbe

06pabeHO y HapooHoj 6u6/luOTetju Cp6uje, Beozpao

 ZAŠTITA ZDRAVLJA I BOLESTI KUNICA

Dobro i ekonomski uspešno poslovanje u kunicarstvu,

kao i u drugim granama stocarske proizvodnje, moguce je
jedino ako se gaje zdrave životinje. Pozitivan efekat uzgoja
veoma cesto zavisi od sposobnosti uzgajivaca da bolest i
uginuca svede na najmanju meru.
U našem klimatskom podrucju kod kunica se može javiti
oko 100 razlicitih oboljenja. U praksi se, medutim, srecemo
sa mnogo manjim brojem bolesti, koje se prema razlogu
nastanka najcešce dele na:
1. infektivne bolesti (koje izazivaju bakterije i virusi)
2. parazitske bolesti (koje izazivaju paraziti)
3. gljivicna oboljenja (koja izazivaju gljivice)
4. bolesti koje su posledica nedovoljno kvalitetne ishrane
5. bolesti vezane za skotnost i kocenje
6. nezarazne bolesti unutrašnjih organa
7. nasledne bolesti
8. trovanja.
Posebno se izdvajaju i opisuju zoonoze, oboljenja koja
se prenose na ljude, jer se u svakoj delatnosti zaštiti zdravlja
ljudi ipak mora posvetiti najveca pažnja.
Da bismo lako otkrili bolest, sprecili njeno širenje i na
vreme preduzeli lecenje, moramo dobro poznavati izgled i
normalne životne funkcije kunica i razlikovati zdrave jedinke
od bolesnih.
14 Uzgoj kunica 209
 ZDRAV I BOLESTAN KUNIC

Zdravi kunici su živahni i zanimaju se za dogadaje u

svojoj okolini. Krecu se lako, strižu ušima i ocima prate
pokretne objekte. Imaju glatku, sjajnu u gustu dlaku. Koža
im je meka, bledoružicasta i elasticna. Sve sluznice su vlaž-
ne, glatke, sjajne i svetlocrvene boje. Životinje rado uzimaju
ponudenu hranu, a pri normalnoj ishrani i varenju izmet
im je u obliku kugliea koje nisu slepljene. Disanje je rav-
nomerno. 1.
Bolesni kunici su, za razliku od zdravih, najcešce rav- i
nodušni prema svojoj okolini. Sede ili leže, ne strižu ušima,
imaju mutne oci i tužan izgled. Dlaka je obicno nakostreše-
na, bez sjaja, a cesto i mokra. Kod bolesnih životinja koža
obicno izgubi elasticnost i na njoj se mogu zapaziti otoci i
gnojna žarišta. U ušima se kod nekih bolesti nalaze kraste
ili naslage odumrlog tkiva. Sluzokožu cesto pokrivaju sluz,
gnoj ili krv. Apetit je slab ili kunic uopšte ne uzima hranu.
Ponekad pate od zatvora, ili imaju slabo oblikovanu i slep-
ljenu stolicu. Kod nekih bolesti se javlja dijareja koja može
biti i sa primesama sluzi, krvi, gnoja ili delova sluzokože
ereva. Disanje je obicno plitko, a telesna temperatura i brzi-
na srcanog rada (puls) su kod mnogih bolesti povecani. Te-
lesnu temperaturu kunica merimo u rektumu (zadnjem ere-
vu), i ona se kod zdravih životinja krece od 38,3° do 39°C,
što zavisi od velicine, rase i starosti. Puls merimQ tako što
dlan prislonimo uz levu stranu grudnog koša životinje i ot-
kueaje srca brojimo tokom jednog minuta. Kod zdravog ku-
nica, vrednost pulsa je 120 do 150 otkueaja u minuti. Me-
renje vrednosti telesne temperature, brzine srcanog rada i
disanja veoma koristi kod otkrivanja raznih oboljenja, ali
treba znati da se ovi elementi menjaju i kao posledica trud-
noce, stresova razlicite prirode, promena spoljašnje tempe-
rature itd.
tI
Ponekad se, medutim, dogada da životinje boluju i na
kraju Ugh1U bez spolja vidljivih simptoma. Obicno se kaže
da su delovale zdravo, dobro jele i ponašale se normalno,
a ujutro su pronadene mrtve. To samo znaci da se posto-
janje bolesti ne može uvek ustanoviti posmatranjem i uoca-
vanjem simptoma prisutnih kod žive životinje. Nekada je
do dijagnoze bolesti moguce doci jedino pregledom leša i
daljom primenom posebnih laboratorijskih postupaka. Mada t\

210

J
tacno utvrdivanje prirode bolesti treba u nacelu prepustiti
veterinaru, uspešan uzgajivac bi trebalo sa sigurnošcu da
razlikuje spoljašnji izgled, a takode izgled i položaj unutraš-
njih organa zdrave i bolesne životinje. Do takvog iskustva se
najlakše dolazi upornim pregledom leševa zdravih i zaklanih
kunica i poredenjem sa leševima uginu1ih životinja od poz-
nate ili nepoznate bolesti.

PREGLED UNUTRAŠNJIH ORGANA LEŠA KUNICA

Posmrtnom pregledu unutrašnjih organa kunica treba

postupiti nasledeci nacin: .
~otpuno ili delimicno ukloniti kožu, leš postaviti na
leda i oštrim nožem ili makazama napraviti rez duž središne
linije trupa. Otvaranjem trbušnog zida i uklanjanjem dela
grudriog koša dolazi se do organa utrobe. U grudnoj duplji
se obavezno pregledaju srce i pluca. Zdrava pluca su.. svet-
loružicaste boje. Ako je boja ovog organa ljubicasta, ili ako
postoje ljubicaste i ružicaste mrlje, zatim žute ili bele fleke,
najverovatnije je rec o bolesti. Promene plucnog tkiva u
smislu crvene boje i krvarenja nastupaju obicno usled na-
prezanja i otimanja u momentu uginuca. Nakon pregleda
organa grudne duplje treba pregledati organe smeštene u
trbuhu, i to jetru, želudac i creva. Grudna i trbušna duplja
odvojeni su mišicnom pregradom - dijafragmom. Najveci
organ oslonjen o dijafragmu jeste jetra. Ova žlezda je kod
zdravog kunica ljubicaste boje, veoma glatka i sjajna. Pro-
mene boje ili prisustvo be1ih mrlja vec ukazuju na oboljenje.
Pregled digestivnog trakta obicno pocinje pregledom že-
luca. Ovaj organ leži ispod jetre i redovno je ispunjen ka-
šastom mešavinom hrane i vode. Na želudac se nastavlja
veoma dugacko tanko crevo, obicno sa malo sluzavog sadr-
žaja. Tanko crevo ulazi u prilicno veliku tvorevinu oznacenu
kao cekum ili slepo crevo. Sadržaj ovog dela creva je polu-
cvrst. Ako se zapazi uvecanje tankog creva ili cekuma, a u
njima vodenasti sadržaj, to govori o nekom od poremecaja
u procesu varenja. Na cekum se nastavlja kolon ili debelo
crevo. Ovaj organ je manji od slepog creva, a normalno
sadrži loptice izmeta. Kod oboljenja debelog creva u, njego-
vom sadržaju obicno nema formiranih loptica izmeta, a sa-
držaj podseca donekle na vaze1in.
14* 2U
 Nakon pregleda želuca i creva treba obratiti pažnju na
bubrege. Ovi parni organi su smešteni ispod digestivnog
trakta i normalno su obloženi masnim tkivom. Velicine su
oraha, a postavljeni su sa obe strane kicme. Boje su smede
do ljubicaste, sa glatkom površinom. Promene u velicini i
obliku bubrega, zatim pojava belih fleka na površini ili hra-
pava površina obicno govore o bolesti.

I.,

Slika 93. Zapaljenje creva praceno nakupljanjem vece ko-

licine gasova

Od organa leša koje uzgajivac može i treba sam da pre-

gleda, ostaju još mokracna bešika i reproduktivni organi.
Mokracna bešika je smeštena u zadnjem delu trbušne šup-
ljine, i kada je ispunjena mokracom lici na mali balon. Zid
mokracne bešike zdravih životinja je normalno tanak, a mo-
kraca jemutna. Kunic s mokracom izlucuje velike kolicine
kalcij uma, pa se u urinu cesto mogu zapaziti male granule
kristala ovog elementa. Dalje se kod ženki pažnja obraca
na jajnike imatericu, a kod mužjaka na penis i testise.
Jajnici su smešteni :ha kraju rogova materice, u blizini bu-
brega. Veoma su mali, obicno ne veci od zrna pasulja. Tvo~
revine slicne pliku koje se mogu zapaziti na površini jajnika
sadrže jaje u razvoju. Boja materice je slicna boji trbušnog
zida. Ako je ovaj organ povecan i pri tom sadrži i belicast
sadržaj, verovatno je posredi neka bolest. ~

212
 Stalnim posmatranjem živih životinja, kao i opisanim
pregledom uginulih ili zaklanih kunica, odgajivac ce imati
neophodan uvid u stanje zdravlja svoga zapata. Osipl toga,
u slucaju bolesti prikupice informacije koje veterinaru umno-
gome olakšavaju postavljanje brze i tacne dijagnoze.
Pored toga što može izazvati uginuce, bolest ometa rast
i razvoj. Bolesna životinja lošije napreduje i slabije koristi
hranu, što sve poskupljuje ili onemogucava uzgoj. Zbog toga
se u cilju obezbedenja zdravlja životinja stalno moraju spro-
1 voditi mere zdravstvene zaštite. Ovaj pojam - zdravstvena
-i
I zaštita, ukljucuje preventivu, tj. postupke koji imaju za cilj
da sprece pojavu bolesti i lecenje, ako je do bolesti ipak
došlo.

SPRECAVANJE POJAVE BOLESTI - PREVENTIVA

Pravilna nega i ishrana od prevashodne su važnosti u

sprecavanju pojave bolesti, kao što je u prethodnim poglav-
ljima ove knjige podrobno opisano. Na ovom mestu posebno
treba ukazati. na mere sprecavanja zaraznih i parazitarnih
~ oboljenja.
Ako odgajivac posumnja da se kod jedne ili više jedinki
u zapatu pojavila bolest, a ne zna o cemu se tacno radi,
mora postupiti kao da je u pitanju zarazno oboljenje. Živo-
tinje treba izolovati od zdravih životinja, ne treba odlaziti
u druge kunicarnike i nabavljati nova grla sve dok veterinar
ne postavi tacnu dijagnozu. Ako je postojanje zaraze ipak
ustanovljeno, posebno kada je zaraza opasna po druge ži-
votinje ili ljude, vlasnik kunica je dužan da postupi po za-
konu koji se odnosi na suzbijanje jednog broja stocnih za-
raza, a po uputstvima veterinara.
Svaka zarazna bolest ima odredeno vreme inkubacije.
~I To je period koji protekne od ulaza štetnog mikroorganizma
u organizam životinje do pojave prvih simptoma bolesti.
To vreme je nekada krace, nekada duže, ali se smatra da
ce se za 30 dana od infekcije kod najveceg broja oboljenja
javiti i vidljivi znaci. Zbog toga se smatra da novonabavljene
životinje treba 30 dana držati izolovane od drugih kunica, tj.
u karantinu. Stoga ih treba smestiti u poseban i prikladno
opremljen prostor. Tokom karantina pažljivo posmatramo
+) njihov izgled i ponašanje radi procene. stanja zdravlja. Ako
213
se tokom 30 dana ne pojave znaci oboljenja, smatra se da J'
kunice možemo preneti iz izolacije u objekte za uzgoj. Da
bi se sprecilo unošenje bolesti uzapat novonabavljenim grli-
ma, preporucljivo je pri kupovini kunica tražiti od prodavca
zdravstveno uverenje.
Od velike važnosti za sprecavanje i suzbijanje bolesti
jesu i higijenske mere koje ukljucuju, pored ostalog, dezin-
fekciju i dezinsekciju, o cemu je ranije vec bilo više govora.

INFEKTIVNE BOLESTI IZAZVANE VIRUSIMA

Virusi su veoma male cestice koje se mogu videti samo

pomocu specijalnih mikroskopa i cije se prisustvo dokazuje
posebnim laboratorij skim postupcima. Grada virusa je to-
liko jednostavna da još uvek nije izvesno da li su to uopšte
živa bica. Oni medutim, izazivaju mnogobrojna opasna obo-
ljenja ljudi, životinja i biljaka. Treba znati da vecina danas
poznatih lekova ne deluje na viruse u živom organizmu,
tako da je pomoc lekara ili veterinara kod virusnih infekcija
samo delimicna i ne uvek dovoljno uspešna. Jedna od naj-
pogubnijih bolesti koju izaziva virus i koja dovodi do ugi- ~
,
nucavelikog broja životinja (90% do 99% jedinki na farmi)
naziva se miksomatoza.

MIKSOMATOZA

Uzrocnik miksomatoze pripada grupi takozvanih pax vi-

rusa, koji je u Evropi prvi put uocen 1952. godine. Ova bo-
lest, koja se tada pojavila na jednoj privatnoj farmi kunica
u blizini Pariza, danas je rasprostranjena na 5 kontinenata.
U Jugoslaviji je miksomatoza ustanovljena prvi put 1973.
godine, i to u okolini Novog Sada, da bi se danas raširila 1
po celoj zemlji. Uzrocnik bolesti se prenosi kontakom bole-
snih i zdravih životinja, ali je najcešce prenose insekti. Razne
vrste komaraca, buva i krpelja, sisajuci krv bolesnih jedinki, 1
mehanicki prenose virus sa životinje na životinju. Krpelji
mogu biti rezervoar virusa i do 6 meseci, tj. kliconoše. Si-
renju bolesti ponekad doprinose i druge životinje: glodari,
macke, psi, ptice, itd., koje same ne obolevaju, vec samo
prenose uzrocnik bolesti. t
214

....
 Vreme od unošenja virusa u organizam' do :pojave prvih
znakova bolesti (inkubacija) traje kod miksomatoze3, do 7
dana. Oboleli kunici su neveseli, uglavnom leže, slabo jedu
i mršave. Prvi karakteristicni znaci se javljaju na ocima u
vidu ucestalog žmirkanja, koje je posledica preoset1jivosti

Slika 94. Miksomatoza kunica

na svet1ost. Sluznice ociju su usled zapaljenja zažarene, a

javlja se i otok ocnih kapaka. U ovoj pocetnoj fazi bolest
,se obicno može ustanoviti pregledom ušnih školjki. Naime,
ako se ušne školjke prosvet1e baterijskom lampom ili po-
smatraju prema izvoru svet1osti, na njima se zapažaju manje
ili vece crvene površine. U daljem toku bolesti dolazi do
slepljivanja ocnih kapaka obilnim iscetkom, a na ušima se
sa spoljašnje i unutrašnje strane javljaju otoci velicine zrna
graška do oraha. Otoci su najbrojniji u korenu ušiju. Ove
'"I cvorove cine takozvane »miksomske« celije po kojima je
bolest i dobila ime. Pod težinom' cvorova ušne školjke ne
stoje upravno vec padaju na stranu, što je simptom koji se
lako zapaža. Nekoliko dana od pojave prvih znakova bolesti,
slicne promene zahvataju usne i nos, pa glava pomalo 'lici
na glavu lava, i tada se naziva »lavlja glava«. Osim toga~
bolesni 'kunici cesto šmrkcu, zapaža se sluzav ili gnojan izliv
+ iz nosa, neretko se razvija i zapaljenje pluca. Kod mužjaka
.215
 može nastati otok mošnica sa cvor6vima velicine zrna graška,
a kod ženki otok stidnice. Sem na pomenutim mestima,za-
debljanja kože se mogu naci i na ledima, šapama i drugim
delovima tela. Zbog neuzimanja hrane i naglog slabljenja
vec 8. dana posle infekcije dolazi do uginuca. Mladi kunici
uginu i ranije, pre nego što su se razvili svi simptomi bo-
lesti, a stariji kunici boluju nešto duže, da bi i kod njih
smrt nastupila obicno posle 10 do 14 dana.
Osim opisanog akutnog toka, ponekad se miksomatoza
javlja i u hronicnoj formi. Tada bolest traje mnogo duže, i
to ponekad bez karakteristicnih otoka po koži, a veci broj
životinja preživi.
U svakom slucaju miksomatoza se ne leci. Ako odgajivac
posumnja na opisano oboljenje, po zakonu je dužan da iz-
vesti mesnog veterinara. Veterinar o ovome obavešJava ve-
terinarskog inspektora, koji vrši pregled kunica, a neku od
obolelih ili uginulih životinja šalje u laboratoriju na pregled.
Posle izvršenog pregleda veterinarski inspektor sastavlja za-
pisnik i donosi REŠENJE O VETERINARSKO-SANITARNIM
MERAMA ZA SPRECAVANJE ŠIRENJA, SUZBIJANJE I IS-
KORENJIVANJE ZARAZNE BOLESTI KUNI CA - MIKSO-
MATOZE. Ovim merama se zabranjuje bilo kakav transport
kunica, mesa, sirovina, otpadaka ili proizvoda iz zaraženog
dvorišta, kao i unošenje u dvorište novih kunica. Takode se
zabranjuje i promet svih ostalih vrsta domacih životinja i
njihovih proizvoda. U zaraženo dvorište se zabranjuje pri-
stup stranim osobama, a na ulaz se radi dezinfekcije postav-
lja posuda sa 2% masne sode. Kunici koji ne izgledaju bo-
lesni, moraju se odvojiti od obolelih u posebne, prethodno
dezinfikovane kaveze, a uginuli kunici se moraju ukloniti ~
(najbolje spaljivanjem). Svi bolesni kunici, ali i oni sumnjivi
na bolest, uništavaju se, a leševi zakopavaju ili spaljuju.
Prostorije,kavezi, pribor, hranilice i pojilice se dezinfikuju
sa 2% masne sode. Ðubre se obicno stavlja u džakove, polije
naftom i zapali, i to obavezno u dvorištu gde se pojavila
zaraza. Nakon svega se preporucuje temeljno cišcenje i po-
novna dezinfekcija rastvorom masne sode ili 1-3% fonna-
linom. Treba znati da je virus miksomatoze oset1jiv prema
toploti, ali veoma otporan prema hladnoci, zbog cega za
pranje treba koristiti samo vrelu vodu. Isto tako postoji
podatak da je uzrocnik bolesti na ostacima uginulog kunica
zadržao sposobnost infekcije 300 dana.

216
 Nabavka novih grla je dozvoljena .'. tek" 14 dana od po-
slednjegslucaja oboljenja, sprovedene završne dezinfekcije i
odobrenja veterinarskog inspektora. ,
U cilju sprecavanja pojave miksomatoze primenjuju se
sve mere opšte zaštite od zaraznih' i .parazitskih bolesti; ali
i specificna zaštita, tj. vakcinacija radi zaštite od miksoma-
toze kunica. Uopšte mere zaštite, pre svega spada nabavka
kunica samo iz zdravih zapata, držanja nabavljenih kunica
najmanje 10 dana u karantinu, redovna dezinfekcija kunicar-
nika, hranilica i pojilica, i povremeno uništavanje komaraca
i drugih štetnih insekata. Ovo takode ukljucuje zabranu ula-
ska u kunicarnik stranim licima i postavljanje dezinfekcione
barijere na ulazu u dvorište u kome se gaje kunici (plitak
sud sa 2% rastvorom žive sode kroz koji prolaze svi koji
ulaze i izlaze iz kunicarnika). Na prozore kunicarnika oba-
vezno treba staviti mrežu koja sprecava ulaženje insekata.
Kao specificna zaštita od miksomatoze koristi se' vakcina
Veterinarskog zavoda u Zemunu pod nazivom »MIXOVET«.
Vakcina je namenjena imunizaciji zdravih kunica. Životinje
se vakcinišu najranije u uzrastu od 6 nedelja; pri cemu nije
preporucljivo vakcinisati skotne ženke. Vakcina se daje in-
jekcijom u mišic, a imunitet (otpornost na infekciju) razvija:
se za 10 dana i štiti životinju jednu godinu. Svakom kunicu
se daje po 0,5 ml ove vakcine bez obzira na velicinu. :'
Kod ljudi koji su dolazili u kontakt sa kunicima obo-
lelim od miksomatoze ponekad se javikonjuktivitis (zapa-
ljenje sluznice oka), ali bez ikakvih težih posledica.

ZARAZNO ZAPALJENJE SLUZNICE USTA

Ovo oboljenje izaziva dermotropni virus (napada kožu

i sluzokožu) infektivan samo za kunice. Zaraza najcešce obu-
hvata sve životinje na jednoj farmi ili u dvorištu, augine
i do 50% od obolelih životinja. Posle inkubacije, koja traje
3 do 17 dana, javlja se najpre visoka temperatura i slab
apetit. Na sluznici usana, usta i jezika formiraju se zatim
mehurici velicine zrna konoplje ili zrna sociva ispunjeni bi-
strom tecnošcu. Ovi mehurici prskaju, ali se ubrzo stvaraju
novi mehurici. Karakteristicno za ovu bolest je pojacano
stvaranje pljuvacke (životinja balavi), pa je podrucjeI;1juške,
guše, grudi i šapa stalno vlažno. Kunic jeneveseo, slabo jede
îïé
i brzo mršavi. Povrede' kože izazvane prskanjem mehurica
mogu se naknadno inficirati bakterijama, što komplikuje
pocetnu bolest.
. Specificnog lecenjau ovom slucaju nema. Preporucljivo
je ispirati usta blagim sredstvima za dezinfekciju, kao što ..,
je 0,1% hipermangan (10 g preparata u 10 litara vode).

BOGINJE

Boginje su takode opasna virusna bolest kunica koja se

na srecu ne javlja cesto. Posle inkubacije koja traje do 14
dana, po koži i sluzokoži se pojavljuju mehurici ispunjeni
mutnom tecnošcu ili gnojem. Ovi mehurici se mogu zapaziti
po celom telu, a narocito na ušima, ocnim kapcima, oko
usana, na ledima i u predelu genitalija. Cesto je prisutan
i krvav gnojni sekret iz nosa. Promene izazvane virusom bo-
ginja ponekad lice na miksomatozu. U slucaju pojave boginja
nema nikakvog lecenja, a bolesne životinje treba izolovati i
kaveze i opremu dezinfikovati.
Pored navedenih virusnih oboljenja postoje i druga koja
nemaju prakticnog znacaja za odgajivace. Ovde ih pominje-
mo ukratko, da bi informacija o virusnim bolestima bila
potpuna, a i zato što je njihova pojava ipak moguca.
1
AUJESKIJEVA BOLEST - LAzNO BESNILO
(PARALYSIS BULBARIS INFECTIOSA)
Uzrocnik oboljenja je virus iz grupe herpes virusa, koji
uglavnom napada svinje. Kunici se zaraze preko usta kada
je hrana zagadena izlucevinama svinja, mada prenosioci uz-
rocnika mogu biti i pacovi i miševi. Za bolesne kunice je
karakteristican izuzetno jak svrab .na pojedinim delovima
tela. Životinja ceše ili zubima raskida mesta koja može da
dohvati, a to su najcešce noge. Dijagnoza se kod opisanih
karakteristicnih simptoma lako postavlja. Medutim, treba
imati u vidu da se svrab može javili i pri infekciji gljivama,
najcešce iz roda Trihofiton, tj. bolesti trihoficije.

BORNA BOLEST

Izgleda da ova bolest kunica ima veze sa istim obolje-

njem kod konja i ovaca. Izaziva je virus koji napada nervni
218
sistem i prakticno dovodi do zapaljenjaIT1()zga i kicmene
moždine. Zato vidljivi simptomi borne bolesti i jesu pore-
mecajkretanja i ravnoteže, neprirodni položaji tela, a ne-
kada je glava zabacena unazad i sl.
Ni ova bolest se ne leci, a obolele životinje se uništavaju.
Po svemu sudeci virusi samostalno ili zajedno sa bakte-
rijama ucestvuju u nastanku još nekih oboljenja, kao što
je zapaljenje creva, što je ozbiljan problem u kunicarstvu,
ili zapaljenje disajnih organa, ali za to još uvek nema do-
voljno konkretnih dokaza.

×ÒÚÛÕÌ×ÊÒÛ BOLESTI IZAZVANE BAKTERIJAMA

Mnoga oboljenja kunica prouzrokuju bakterije, daleko

složeniji mikroorganizmi od virusa. U današnje vreme po-
stoje antibiotici i drugi lekovi koji deluju na vecinu bakte-
rija, tako da su efekti lecenja ovih bolesti znatno bolji nego
kod virusnih infekcija.

ÐßÍÌÛÎÛÔÑÆß

Pastereloza jeste cesta bolest kunica koja u našim uslo~

vima izaziva velike gubitke na malim i velikim farmama
kunica. Ovu zaraznu bolest uzrokuje mikroorganizam nazvan
Pasteurella multocida, koji može da se nade u organizmu
velikog broja domacih i divljih životinja. Ono što se oba-
vezno mora imati u vidu kada se razmišlja o pasterelozi
svih životinja, a posebno kunica, jeste cinjenica da su uzroc-
nici bolesti najcešce prisutni i u zdravom organizmu. Bolest
ce se razviti tek kada se usled nepovoljnih okolnosti smanje
odbrambene sposobnosti organizma, nakon cega pocinje raz-
množavanje i ispoljavanje štetnog delovanja prisutnih bak-
terija. Faktori koji dovode do slabljenja otpornosti organi,z-
ma najcešce su nepovoljni uslovi ambijenta u kome živ9-
tinja živi: hladnoca, vlaga, loša ishrana, uznemiravanje, pa
i trudnoca. U takvim stresnim situacijama pasterele i neki
drugi. mikroorganizmi postaju virulentniji, opasniji, i prela-
zeci sa životinje na životinju u kunicarniku stalno poveca-
vaju mogucnost da izazovu oboljenje. Uzrocnici pastereloze
u »pritajenom« obliku najcešce se kod zravih kunica nalaze
u sluznici nosa i ždrela. Zbog toga pastereloza najcešce i
219
 pocinje kao zarazna kijavica, svim kunicarima vrlo dobro
pozn,at zdravstveni problem kunica. U no su životinje obolele
od zarazne kijavice, pored pasterela, obicno se nadu i druge
bakterije kao hemofilus, mikoplazme, bordatele, stafilokoke,
streptokoke, a po nekima i virusi. Postoji mišljenje da je ..4
20% do 70% svih kunica zahvaceno ovom bolešcu koja se
najcešce pojavljuje u prolece i u jesen. Pored toga što kijaju,
zapaža se bistar, sluzav ili sluzavo-gnojan iscedak iz nosa.
Kunic teško diše, cuje se krkljanje, a deo nosnog iscetka
se ponekad može videti i na prednjim šapama. Kiiavica se
u pocetnoj fazi i u pojedinacnim slucajevima može leciti an-
tibioticima. Iskustvo je pokazalo da najcešce pomaže peni-
cilin dat injekcijom u dozi od 400000 i.j. uz 0,5 g streptomi-
cina po životinji (doza se odnosi na kunica telesne mase
3 do 5 kg). U istom smislu se mogu koristiti i antibiotici
širokog spektra delovanja, kao što su hloramfenikol, tetra-
ciklini i drugi. Americki veterinari preporucuju za vece far-
me sulfakvinoksalin, i to 225 g na tonu hrane ili furazolidon
u kolicini od 50 g na tonu hrane. Prema našem iskustvu,
za pojedinacno lecenje životinja, pored antibiotika datih in-
jekcijom, dobro je u obe nozdrve stavljati antibiotske kapi
širokog spektra delovanja (na primer, otonazol kapi proiz-
vodi »Krka«, Novo Mesto). Medutim, mora se znati da se
preparati penicilina kunicima nikako ne smeju davati s hra-
nom ili vodom za pice. Na taj nacin uneseni u organizam
deluju veoma štetno i mogu izazvati uginuce.

,
t1C»ZA1l

UNuT.
UHO
P'\.U~A

SRCE.

TEE-TI 61
6U'%NleA OKA ff
MATE~ICA

·ÑÔËÝß ÖøòÑþ’ß
ÐÑÌÕ±¢ÒÑ
TKIVO

Slika 95. Šematski prikaz širenja uzrocnika pastereloze po

organizmu kunica

220

Ii'
 Iz nosne šupljine i ždrela pasterele, a i druge prisutne
bakterije, bivaju prenesene putem krvi ili telesnih kanala
do pluca, srca, materice, testisa, kože i potkožnog tkiva,
zatim sluznice oka, srednjeg i unutrašnjeg uva i mozga. Na
taj nacin se pastereloza, osim kao kijavica, pojavljuje i kao
zapaljenje pluca, zapaljenje srednjeg i unutrašnjeg uva, moz-
ga, testisa ili materice, kože i potkožnog tkiva, sluznice oka
itd. Zapaljenje pluca je obicno praceno slabim apetitom, de-
presijom životinja, otežanim disanjem, ali se može desiti da
kunici bivaju nadeni mrtvi, mada su se dan pre toga pona-
šali »normalno«. U oVoj fazi bolesti, lecenje se može poku-
šati vec pomenutim antibioticima, ali je efekat uglavnom
loš. Poboljšanje do koga ponekad dolazi obicno je privreme-
nog karaktera. Vece kolicine antibiotika koje se moraju dati
da bi se postigao povoljan efekat uništavaju pri tom i ko-
risne bakterije u crevima>kunica bez kojih je nemoguce va-
renje hrane. Zbog,t6ga se javljaju prolivi i uginuca. Ako je
došlo do širenja l?olesti na srednje ili unutrašnje uvo, živo-
tinja drži glavu nakrivljeno, slabo jede i mršavi, ali može
živeti prilicno dugo i biti izvor infekcije za druge jedinke.
Takve kunice treba odmah odstraniti iz zapata. Cvorovi po
koži i potkožnom tkivu takode mogu biti izazvani pastere-
lama, mada su cešce karakteristika bolesti stafilokokoze.
Takvo stanje se pored davanja antibiotika leci i hirurškim
otvaranjem i ispiranjem otoka. Ovaj postupak se u vecim
zapatima svakako ne isplati, a može biti i nacin rasejavanja
mikroorganizama po kunicarniku. Ako je bolest zahvatila
testise, matericu ili porodajne kanale, posledica može biti
neplodnost ili radanje potomaka inficiranih pasterelom, te
je lecenje i u ovom slucaju bez smisla. U suzbijanju paste-
reloze, zbog svega navedenog, najvecu ulogu igra preven-
tiva, tj. sprecavanje bolesti. U tom smislu treba strogo vo-
diti racuna kod unošenja novonabavljenih životinja ti zapat.
Kunici koji ne deluju apsolutno zdravo, nikako se ne smeju
mešati sa drugim životinjama. Ipak ce jedino bris iz nosa
i ždrela, što znaci bakteriološki pregled, sa sigurnošcu po-
kazati da li je životinja nosilac pasterele ili nije. Uzimanje
brisa je dobro ponoviti dve nedelje kasnije i tek tada, uko-
liko su rezultati pregleda negativni, možemo smatrati da
štetan mikroorganizam nije prisutan.
Ako se bolest pojavi na manjem broju jedinki, najbolje
je bolesna grla ukloniti iz kunicarnika i tako spreciti dalje
221
širenje infekcije. Kaveze treba dezinfikovati, a posebno po-
jilice na kojima cesto ostaju uzrocnici bolesti. Metalne de-
love (cucle) je najbolje prokuvati.

Slika 96. Krivljenje glave kao posledica pastereloze sred-

njeg i unutarnjeg uha

U svakom slucaju problem pastereloze kao ambijentne

bolesti treba rešavati pre svega vodeci racuna o životnim
uslovima kunica, za koje su bitni odgovarajuca temperatura,
vlaga, dobra ishrana i što manje uznemiravanja.
Jedno od važnih pitanja koja se postavljaju u razmatra-
nju svake bolesti životinja jeste da li je rec o zoonozi, tj.
da li se bolest može preneti i na ljude? Mada se oboljenje
ljudi uzrokovano mikroorganizmom izazivacem pastereloze
kunica javlja veoma retko, treba prihvatiti stav po kome
meso sumnjivih ili bolesnih životinja nije za jelo.

ÐÍÛËÜÑÌËÞÛÎÕËÔÑÆß - RODENCIOZA

Ovo je bolest hronicnog toka (dugo traje), a pri tom

se ne mogu uociti neki karakteristicni simptomi. Životinja
postepeno ,.slabi, sve manje uzima hranu, mršavi i na kraju
ugine. Kao izvor štetnih bakterija (nazvane su Jersinija
222
pseudotuberkulosis} smatraju se miševi koji svojim izmetom
zagade hranu kunica. Tacna dijagnoza se može postaviti je-
dino obdukcijom (pregledom leša) i dokazivanjem uzrocnika
u laboratoriji. Pri obdukciji se na slezini, jetri, plucima i
zidu creva mogu naci mnogobrojni žuckastobelicasti cvorovi
sa sirastom masom u sredini.
Lecenje pseudotuberkuloze nema mnogo efekta. Ako se
postavi tacna dijagnoza na vreme, može se pokušati sa anti-
biotikom iz grupe oksitetraciklina. Mere sprecavanja pojave
bolesti i ovde ukljucuju karantin pri nabavci životinja, uni-
štavanje štetnih glodara, izdvajanje obolelih kunica, dezin-
fekcija sa 5% vrele masne sode uz temeljno cišcenje pro-
storija. Upotreba mesa zaklanih bolesnih životinja se ne pre-
porucuje, jer se, prema nekim informacijama, ova bolest
može preneti i na ljude..

NEKROBACILOZA

Da bi došlo do pojave ovog oboljenja, sluznica usta ili

koža moraju biti mehanicki ošteceni. Uzrocnik bolesti je
bakterija Spherophorus necrophorus koja se može naci u
hrani i koja kroz oštecenu kožu ili sluzokožu prodire u or-
ganizam. Kod inficiranih životinja se uocava pojacano stva-
ranje pljuvacke, otok usana, usne šupljine i delova glave.
Kunic teško uzima hranu, brzo slabi i na kraju ugine. Po-
nekad se otoci pojavljuju i u okolini anusa ili polnih organa.
Efikasnog lecenja nema. Mogu se koristiti antibiotici i
sulfonamidi u dozi odredenoj prema kg telesne mase živo-
tinje, a sluznice se ispiraju blagim dezinficijensima (0,1%
hipermangan). Preporucuje se izdvajanje bolesnih životinja,
cišcenje i dezinfekcija, a svakako i promena hrane. Meso
obolelih kunica nije upotrebljivo u ishrani ljudi.

SPIROHETOZA

Ova bolest se naziva i sifilis kunica, jer napada polne

organe. Ne prenosi se na ljude i nema nikakve veze sa sifi-
lisom ljudi, osim što su bakterije koje izazivaju obe bolesti
po izgledu slicne. Do infekcije najcešce dolazi za vreme pa-
renja, zatim dodirom i lizanjem ili :qjušenjem. Inkubacija
je duga i traje od nekoliko nedelja do nekoliko mesec:;i. Prvi
223
2naci bolesti. jesti crvenilo i otok vulve, tj. prepucijuma i
penisa i pojava sluzavog, odnosno .gnojavog sekreta.Kasnije
na polnim organima nastaju cvorici velicine zrna sociva ili
pirinca, koji prelaze u cireve. U daljem toku bolesti dolazi
do naseljavanja i drugih mikroorganizama sa teškim kom-
plikacijama. Cirevi se mogu zapaziti oko cmara, vimena,
ocnih kapaka; usana i na drugim delovima tela. U pocetku
bolesti dobri rezultati lecenja postižu se penicilinom u dozi
od 100000 i.j; (internacionalnih jedinica) tokom tri uzastop-
na dana.
U cilju sprecavanja pojave i širenja bolesti preporucuje
se pažljiv 'pregled svake životinje pred pripust.

STREPTOKOKNA SEPSA

Nepovoljni uslovi držanja i ishrane kunica, kao i prisu-

stvo parazita, mogu uciniti da dode do razmnožavanja bak-
terija streptokoka koje se ponekad nalaze u ustima, crevima
i drugimdelovima aparata za varenje zdravih životinja. Bo-
lesne jedinke se pokunje, nemaju apetit, imaju groznicu, a
ponekad i proliv. Uginuce' obicno nastaje u drugoj nedelji'
bolesti.
Sigurna dijagnoza se može postaviti jedino laboratorij-
skim dokazivanjem streptokoka, koje se najcešce nalaze po
svim 'unutrašnjim organima bolesne životinje.
. Lecenje se sprovodi antibioticima, ali je uspešno samo
u pocetku bolesti. Obolele životinje treba izolovati, a kaveze
i ;prostorije dobro dezinfikovati.

STAFILOKOKNA INFEKCIJA

Ovo je bolest koja može u velikoj meri poremetiti pro-

izvodnju, tj. uzgoj" i izazvati uginuca, posebno sasvim mla-
dih životinja. Pojavi stafilokokoze takode pogoduju nepo-
voljni faktori kao što su loša higijena, nekvalitetna ishrana
itd; .Bakterija, tizrocnikoboljenja,. naziva se Stafilokokus
atlreus, a u organizam dospeva pretežno preko povreda kože
koje su posledica ujeda, grebanjii sl. Raznosaci stafilokoka
mogu biti i razni insekti.
Kada uzrocnik sa mesta povrede prodre u krvotok, mo-
že izazvati sepsu i brzo tiginuce. Ukoliko se to ne dogodi,
224

~
na koži životinja se obicno pojave manji apscesi (cvorovi
ispunjeni gnoj em) , najcešce u predelu vrata i leda. Ova for-
ma bolesti se naziva kožna stafilokokoza. Kod životinja na
sisi inficiranih stafilokokama cest je simptom gnojno zapa-
ljenje sluznice oka i nosa. U nekim slucajevima dolazi i do
takozvane generalizovane stafilokokoze pracene zapaljenjem
pluca, gnojnim cvorovima po jetri i drugim unutrašnjim or-
ganima, što takode ima najcešce i smrtni ishod.
U cilju lecenja bolesti kože i potkožnog tkiva mogu se
otvarati apscesi i ispirati uz davanje antibiotika i pojacane
mere higijene. Rezultati lecenja stafilokokoze su redovno loši,
a uzrocnik bolesti se pri tom raznosi po kunicarniku. Ipak,
bolje je životinje sa vidljivim simptomima bolesti žrtvovati,
a kaveze i objekte dobro dezinfikovati.
Meso kunica obolelih od stafilokokoze nije za ishranu
ljudi. .

Pored nabrojanih bakterijskih bolesti kunica, postoje i

druge koje se u našim uslovima javljaju samo izuzetno i
nemaju prakticnog znacaja za odgajivace. Takve su, na pri-
mer, listerioza (po nekima mogu oboleti i ljudi), aktinomi-
koza i druge. Zbog posebnog znacaja po zdravlje ljudi, sal-
monelozu, tularemiju i tuberkulozu, bolesti takode izazvane
bakterijama, opisali smo izdvojeno, u poglavlju o zoono-
zama. Medutim, na ovom mestu treba nešto reci i o zapa-
ljenju creva kunica koje je verovatno posledica delovanja
više mikroorganizama i nepovoljnih faktora, pa ne predstav-
lja jedinstvenu bolest. Zbog složenih razloga nastanka, ovo
bolesno stanje, ciji je simptom izrazit proliv, u strucnoj
literaturi se naziva enteritis kompleks. Ispitivanjem je utvr-
deno da štetno dejstvo na sluzokožu creva ispoljava cela
grupa bakterija i neki paraziti, od kojih veci broj vec živi
u aparatu za varenje zdravih životinja. Najviše uginuca je
zapaženo kod mladunaca u starosti od 5 do 8 nedelja, mada
mogu oboleti mlade, a i starije životinje. Ako se enteritis
kompleks javi kod kunica na sisi, obicno bivaju zahvaceni
kunici izmedu 7 i 14 dana starosti. Tada je prvi simptom
žuta vodena stolica pracena zatvorom. Ovakvo stanje je na-
zvano »žuti proliv kunica, na sisi«. Pregledom leša u želucu
se nalazi zgrušano mleko, a sluznica creva je otecena i za-
paljena. U slepom crevu se najcešce nalaze gasovi i sadržaj
žuckaste boje. Mada je iz vecine uginulih kunica izolovana
bakterija Esherichia colli, davanje antibiotika radi sprecava-
nja ili lecenja bolesti ne daje rezultate.
15 Uzgoj kunica 225
 . Proliv koji se kod kunica javlja u periodu odbijanja od
sise najizrazitija je posledica prelaza sa mlecne hrane na
koncentrovanu i zelenu hranu. Sadržaj želuca, tj. stepen že-
ludac:he kiselosti se pri tom tako menja da ima za rezultat
vecu mogucnost razmnožavanja i delovanja štetnih bakterija.
Lecenje ovog o1Joljenja (ili se radi o više bolesti) pro-
menljivog' je uspeha. Kod prvih simptoma (proliv) , prepo-
rucljiv{) je promeniti hranu. Dobro je davati kvalitetno li-
vadsko seno, a od lekova kokcidiostatike i tetracikline. U
periodu prelaza sa mlecne na drugu hranu, prema nekim
praktic~rima, u vodu za pice treba doclava,ti 2 % sirceta.

GLJIVICNA OBOLJENJA
Uzrocnici ovih bolesti pripadaju velikoj grupi, u kojoj
se nalaze i svima poznate šumske gljive, zatim kvašceve glji.
vice. itd. Štetno delovanje na organizam životinja i coveka
imaju gljivice mikroskopske velicine od kojih neke žive kao
redovni stanovnici creva.

SAHAROMIKOZA

Masovna pojava naduna pa i uginuca kunica može biti

izazvana baš jednom od gljivica koja obicno živi u crevima
kunica, a koja se naziva Sacharomyces guttulatus. Ova kvaš-
ceva gljiva se u oslabljenom organizmu razmnožava i ispo-
ljava štetno dejstvo, a tacna dijagnoza se može postaviti
mikroskopskim pregledom izmeta. Radi lecenja treba dati
neko od sredstava koje delujena pražnjenje crevnog sadr-
žaja, kao što je, na primer, gorka so.
Jedna od cešcih gljivicnih bolesti kunica jeste i trihofi-
cija. Kako se u nekim okolnostima ona može preneti i na
ljude, opisana je u poglavlju o zoonozama.

BOLESTI KOJE IZAZIVAJUP ARAZITI

Paraziti su organizmi koji žive na racun domacina, u

ovom slucaju kunica. Hrane se njegovim tkivima ili telesnim
sokovima. Parazite nacelno delimo na spoljašnje (žive na
spoljašnjoj p()vršini tela) i unutrašnje (žive u telesnim šup-
ljii1ama, organima.i tkivima domacina).
226
 UNUTRAŠNJI PARAZITI
KOKCIDIOZA
U grupi bolesti kunica kofe su izazvane parazitima kok-
cidioza zauzima prvo mesto. Ovo oboljenje prouzrokuje,znat-
ne gubitke, najviše mladih životinja, Odrasli kunic, irpsilac
parazita, izvor je infekcije za mlade ili druge odrasle jeginke.
Uzrocnici kokcidioze su jednocelijski organizmi i}evid-
ljivi <golim okom, koji parazitiraju u jetri ili u sluzokoži
creva> kunica. Zaražene životinje imaju slab apetit, osetno
mršave, a cesta je i nadutost. Javlja se voden, pone).{ad i
krvav, proliv. Moguca je i oduzetost zadnjih nogu. Kunici
ne u~imaju hranu, sa stolicom gube tecnost i sali iz, 'orga-
nizma i na kraju uginuo Dijagnoza ove bolesti se postavlja
laboratorij skim pregledom stolice kunica ili pregledom' leša.
Ako je u pitanju parazit kojinaseljava .creva (Eimeria, inte-
stinalis, Eimeria magna, Eimeria media i dr.), na sll1zbkoži
se mogu naci zapaljive promene, krvarenja, nekroze, nadun
debelog creva, itd. Kod kpkcidioze jetre uzrocnik Eimeria
stiedae.Dštecuje,žucne .kanalice, tako da jejetrapovecana i
posuta sivobelicastim mrljama.
Lecenje kokcidioze uspeva samo u pocetnoj fazi bolesti
i stoga se daju kokcidiostatici (sulfadimidin, sulfakvinoksalin,
sulfametoksin). Da bi se onemogucila pojava bolesti, kokci-
diostatici se daju u preventivnim dozama. Isto tako je važno
na vreme odvajati mladunce od majki, a dezinfekciju kaveza
i opreme u slucaju postojanja bolesti sprovesti sa 10% ra-
stvorom amonijaka.

METILJAVOST
U žucnim kanalima kunica kao paraziti žive veliki i da-
leko rede mali metilj. Ovi pljosnati crvi lice na list lorbera,
sa suženim zadnjim delom. Bolest se može pojaviti na jed-
noj farmi kunica samo ako zelena hrana potice sa mocvar-
nih pašnjaka na kojima bi mogla biti zagadena sa razvojnim
stadijumima ovih parazita.
Promene izgleda i ponašanja bolesnih životinja nisu do-
voljno karakteristicne da bi se postavila tacna dijagnoza.
Kunici gube apetit, mršave, sluzokože su blede, aponekad
i žute. Kada se u izmetu nadu jaja parazita, može se pre-
duzeti lecenje sa preparatima na bazi hlorugljenika.
15* 227
 Radi sprecavanja pojave bolesti životinjama ne treba
davati sveže seno sa plavnih terena, vec ga prethodno treba
sušiti bar 6 meseci.

Slika 97. Kraste u ušima kunica bolesnog od šuge

U crevima kunica može se naci jedan broj glistai pan-

t1jicara koje ne predstavljaju veci problem u uzgoju, pa im
ovde i ne poklanjamo pažnju. Ako vlasnik posumnja ili za-
pazi u izmetu parazite u vidu tankih, kratkih ili dužih belih
glista, životinje ce tretirati preparatima piperazina ili tiaben-
dazola i mebendazola.

SPOLJAŠNJI PARAZITI
Paraziti koji žive u koži, odnosnokrznu kuni~a, jesu,
krpelji, šugarci, vaši i buve.

KRPELJI

To su insekti smede, odnosno crne boje. Hrane se si-

sajuci krv životinja i na taj nacin mogu da prenesu mnoge,
za ljude i životinje, opasne bolesti. Uspešno se uništavaju
sredstvima protiv insekata - insekticidima (alugan, neopi-
troid i sL).
228

L
 šUGARCI
, "

Šugarci su paraziti, takode insekti, koji izazivaju šugu

kože i šugu ušiju. .

šuga kože u industrijskom uzgoju kunica, u odnosu na

druge parazitarne bolesti, ne predstavlja veliki problem. Do
infekcije dolazi direktnim kontaktom bolesnih životinja, ali
i preko posrednika: psa, macke, miša i dr. Prenošenju bo-
lesti doprinosi nehigijensko držanje životinja, prljavština,
slaba i nekvalitetna ishrana, gusto i dugacko krzno, nedo-
voljno suncani objekti i sL Covek se može inficirati uzroc-
nicima šuge kunica, dok se na druge domace životinje ova
bolest ne prenosi. Simptomi bolesti kod ljudi su svrab i
kraste, ali kako u ovom slucaju nije rec o težem i cestom
oboljenju, nismo ga izdvojili u posebno poglavlje.
Promene kod obolelih kunica se uocavaju na koži glave
(celo, osnova Dva, oko ociju) sa pojavom svraba, opadanjem
dlake i stvaranjem krasta. Životinje postepeno mršave, da
bi na kraju nastupila i smrt.
Lecenje celog zapata se vrši insekticidima (alugan, ekta-
non i sL). Isto tako treba temeljno ocistiti prostorije i ne
koristiti ih bar 5 do 6 nedelja. . .
Šuga ušiju je u uzgoju kunica mnogo cešca i opasnija
bolest nego šuga kože. Ovaj parazit živi u ušnom kanalt:/.
bolesne životinje, izaziva jak svrab, a može preci i na co-
veka. Zbog svraba, životinja ceše uši i drži glavu iskošeno.
Kod mladih kunica može doci do zapaljenja srednjeg Dva,
a ponekad i do zapaljenja mogza. Ovaj vid šuge se sprecava
i leci na isti nacin kao i prethodni. .. .
Pored vec pomenutih šugaraca i krpelja, VAŠI i BUVE
mogu imati ulogu u prenoŠenju raznih bolesti. Ovi paraziti
se isto tako suzbijaju primenom insekticida.

BOLESTI KOJE SU POSLEDICA NEDOVOLJNO

KVALITETNE ISHRANE

O kvalitetnoj ishrani kunica je bilo reci ranije, u po-

sebnom poglavlju. Nema potrebe napominjati da su svi na-
vedeni sastojci neophodni za pravilan razvitak. i funkcije
organizma, pa i u smislu odbrane od mnogih bolesti. Na
ovom mestu smo želeli da nešto kažemo o neunošenju ili
×
nedovoljnom unošenju vitamina u organizam.
¶
îîç
\ VITAMINI su materije neophodne za pravilno funkcio-
nisanje organizma, a zastupljene su u hrani u veoma malim
kolicinama. Njihovo neunošenje il nedovoljno unošenje u
organizam, izaziva bolesti avitaminoze ili hipovitaminoze.
Fabricki pravIjena koncentrovana hrana za pojedine kate-
gorije kunica obicno sadrži sve neophodne hranljive mate-
rije. Medutim, ako uzgajivac priprema obrok sam, mora
strogo voditi racuna o hranljivoj vrednosti pojedinih sa-
stojaka, tj. mora se pridržavati recepata ishrane za kunice.
Retko se dešava da pojedinih vitamina uopšte nema u
hrani. Mnogo je cešce da su oni zastupljeni u manjoj koli-
cini nego što je to potrebno organizmu, pa se onda javljaju
bolesti koje su posledica smanjenog unošenja vitamina, tj.
hipovitaminoze.

A-HIPOVITAMINOZA(manjak vitamina A u organizmu)

Rezultat manjka vitamina A u organizmu su promene

na sluznici ociju u vidu gnojenja ocnih spojnica. Takode je
i vecina sluznica manje otpoma na infekciju, pa lako dolazi
do oboljenja (kijavica, zapaljenje pluca i sL). Usled deficita
A vitamina u obroku, pa stoga i u organizmu, cesti su i
poremecaji reprodukcije, mali okot, nedovoljno razvijeni fe-
tusi i sl. Da bi se sprecili navedeni poremecaji, u hranu
treba dodavati šargarepu i kvalitetno livadsko seno. Takode
nije loše kontrolisati da li peletirana hrana za kunice sa-
drži dovoljno vitamina A. Ovakvo ispitivanje se sprovodi u
specijalnim za to opremljenim laboratorijama.

D-HIPOVITAMINOZA (manjak vitamina D u organizmu)

Nedostatak vitamina D se pre svega javlja kod mladih

životinja u zimskom periodu. Ako hrana nema dovoljno D
vitamina, kalcij uma i fosfora, ili ako su ove materije za-
stupljene u nepovoljnom odnosu, javice se bolest rahitis,
koja se ispoljava u nedovoljnom okoštavanju skeleta, kriv-
ljenja nogu i sl. U cilju lecenja daju se preparati vitamina
D (u hrani i u injekcijama), kao i dobro seno i minerali,
kalcij um i fosfor.
230

......
 E-HIPOVITAMINOZA (manjak vitamina E' u organizmu)

Nedostatak vitamina E izaziva poremecaj plodnosti, pa

i uginuce ploda i zapaljenje materice. Kod mužjaka nedo-
statak ovog vitamina dovodi do steriliteta. Osim navedenog,
mišicno tkivo mladunaca se nepravilno razvija, tako da su
sapi i zadnje noge ovakvih životinja nedovoljno razvijene i
mršave.
U crevima kunica normalno se stvaraju vitamini C i B.
Njihov nedostatak u obroku zbog toga ne stvara probleme.

BOLESTI KOJE SU VEZANE ZA SKOTNOST

I KOCENJE
NEPLODNOST
U savremenom uzgoju kunica neplodnost može pred-
stavljati problem. Uzroci su mnogobrojni: deficitarna ishra-
na, parenje u srodstvu, pregojenost, bolest polnih organa i
sl. Ako se i pored dobre preventive ipak pojavi neplodnost,
mora se tacno utvrditi njen uzrok i onda preduzeti lecenje.

OTEžANO KOcENJE

Do ovoga može doci ako ženku male rase pripuštamo

pod mužjaka velikih rasa, tako da su plodovi veliki za po-
rodajni kanal. U ovom slucaju se pomaže izvlacenjem mla-
dunaca iz zadnjeg dela porodajnog kanala. Kod slabih tm-
dova, prcuske vagine i sl. veterinar može pomoci i hormon-
skim injekcijama, carskim rezom i sl.
Ukoliko nakon porodaja primetimo da je došlo do ispa-
danja materice, matericu ocistimo blagim rastvorom dezin-
ficijensa (cetavion), ženku okrenemo glavom na dole i ma-
tericu vratimo prstom.

POSTPOROÐAJNA PARALIZA

Ovo oboljenje je posledica nedostatka kalcij uma u or-

ganizmu ženke koji je utrošen za izgradnju kostiju mladu-
naca i koH je u vecoj meri izlucen preko mleka. Životinje
J su tltucene, ne uzimaju hranu, a cesto nastaju i grcevi.
231
r
.;

Pomoc se sastoji u davanju preparata kalcij uma, obicno

t! injekcijom pod kožu, tokom nekoliko dana.
!

ZAPAUENJE MLEcNE 2LEZDE

Do zapaljenja mlecne žlezde može doci usled pritiska,

udarca i drugih mehanickih nadražaja, ali i nakon infekcije
preko mlecnog kanala ili krvotoka. U ovakvim slucajevima
lako dolazi do zastoja u izlucivanju mleka ili je mleko za-
gadeno mikroorganizmima iz mlecne žlezde, što može biti
razlog uginuca mladunaca koji sisaju.
Bolest se leci antibioticima i lokalno mastima koje de-
luju smirujuce na proces zapaljenja.

2DERANJE MLADUNACA

Ovo je relativno cesta pojava kod uznemirenih ženki.

Promena mesta boravka bremenite jedinke neposredno pred
kocenje, buka i uznemiravanje tokom porodaja, žed ženke
i nedostatak vitamina i minerala u ishrani tokom trudnoce
mogu izazvati takvo ponašanje. Treba znati da za razvoj
plodova i plodovih omotaca tokom graviditeta, ženka troši
velike kolicine mineralnih materija i vode. Prvorotkinje koje
su proždrle mladunce mogu kasnije uz dobru ishranu po-
stati dobre majke. Ako se ova pojava ponavlja kroz neko-
liko kocenja, životinju treba iskljuciti iz reprodukcije.
Osim navedenih oboljenja ili pojava koje imaju veze sa
trudnocom i porodajem, ovde pominjemo još abortus, koji
kod kunica najcešce nastaje kao posledica uticaja iz spo-
ljašnje sredine (stres, udarci, grubi zahvati). Osim toga, do
pobacaja može doci i u slucaju neodgovarajuce ishrane, pri-
sustva parazita i sl. Radi sprecavanja navedene pojave, ži-
votinjama treba tokom trudnoce obezbediti kvalitetnu hranu
i što manje ih uznemiravati.

NEZARAZNE BOLESTI UNUTRAŠNJIH ORGANA

(organske bolesti)
Kunici se iskorišcavaju u starosti u kojoj se organske
bolesti ne mogu dovoljno razviti, pa su ova oboljenja za

232
kunicarstvo od malog znacaja. Uprkos tome, postoje bolesti
koje nastaju brzo i mogu izazvati uginuce. Takve su, na
primer:

NADUN

To je oboljenje pri kome u želucu i crevima, a najcešce

u slepom crevu nastaju vece kolicine gasova od uobicajenih.
Zivotinja je naduvena, gas ovi vrše pritisak na dijafragmu
(mišic veoma bitan za disanje) i pluca te se životinja može
ugušiti.
Uzrok ovoj pojavi je ishrana zelenom hranom koja pri-
likom brzog vrenja u utrobi stvara velike kolicine gasova.
Takode se dogada da nadutost nastane kao posledica ote-
žanog kretanja hrane kroz creva usled davanja prehladne
hrane. Hronicna (dugotrajna) nadutost može biti posledica
prisustva crevnih parazita (kokcidija, oblih glista).
Oslobadanje životinje prevelike kolicine gasova ponekad
uspeva masažom trbuha. Obicno to nije dovoljno i treba
dati neko od sredstava koje sprecava vrenje i pomaže pa-
sažu crevnog sadržaja (magnezijumsulfat).
Nadun se sprecava izbegavanjem davanja vlažne, pre-
hladne ili pokvarene hrane.

~EL.UDAcNO.CREVNI KATAR,." '.

(nezarazno zapaljenje sluznice že1uca i creva)

Ova bolest nastaje~fe $veg'a usled neodgovataJi.ice is-

hran~,. mada je teško zamisliti da na nastanak.obqljenja ne
utiC1i trazne bakterije ili paraziti li creyima,Mofe se reci
da je bol~st relativnpretka u)n.tenzivrtoni uzgoju Kunica
ako se upotrebljava koncentrat6dgovarajuceg kvaliteta. Tre-
ba znati da, poremecaji u funkCiji želuca i cteva najcešce
,,'

nastaju pri prelazu sa mlecne. ish:r:ane 1J:a,ishranU-':koncen-

tratom ,(ili drugim .cvrstimhranivom). Takode je' poznato
da prevelika upotreba antibiotika, može i~azvati pomenutu
bolest ciji su sirnptomi mt1?itak~petita i, r~tka stolica.
Bolest se leCi i sprecavadtk}anjanjemL~:Vih pomenutih
faktora.

233
 ZATVOR

To je stanje pri kome postoji zastoj u kretanju sadržaja

creva. Najcešci uzrok zatvora je suva hrana sa premalo vode,
a ponekad i nakupine dlaka koje mogu zapušiti lumen cre- '"
va. Zivotinje ne jedu, lenjo se krecu, a u trbuhu se mogu
napipati tvrde loptice izmeta. .

Lecenje pokušavamo davanjem sredstava za povlacenje

vode u creva i razmekšavanje crevnog sadržaja (magnezijum-
sulfat - laksans), a preventiva je davanje dovoljno vode
uz svaku vrstu hrane.

RANE NA NOGAMA

Ovo je bolest specificna za kunice. Na donjem delu

zadnjih nogu (strana kojom se životinja oslanja o tlo) mogu
se pojaviti rane. Uzrok ovome je obicno neravna i vlažna
podloga, gruba žicana mreža po kojoj se životinje krecu.
Lako dolazi do infekcije i gnojenja. .
Prilikom 'tecenja najpre se. mora otkloniti uzrok me-
hanickog draženja, a zatim se oštecena mesta ciste sa bla-
gim dezinficijensilna (cetavloi1), premazuju jodom i tretiraju
antibibtskim sprejom ili mastima.

Slika 98. Rane na nogama

..
.
234

rI
I
. I
 ÒßÍÔÛÜÒÛùÞÑÔÛÍÌ×¢
qva grupa oholjenj;;{ prakticno ne bi sfuela da postoji
u sa:yremenom kunicarstvu. Sumnja..na naslednu bolest je
,.. dovoljna da se životinja eliminiše..iz priploda. Ipak se kod
nas i na nekim velikim farmama sa' uvoznimmaterljalom
(dedovska i roditeljska grla) mogu zapazitipbjediJie na~ledne
deformacije.. Ovde pominjemo samo o~e koje su n,ajcešce:

'BOLEST ISCAŠENHf NOGU

Ovde je rec o utodimom išcašenju zgloba: ku~a koje po-
stoji u istoj formi kod dyce i pasq.. Žiyotinja li izr:azitim
slucajevima.)ma zadnje .noge .bkrenuteza. pola kruga (položaj
foke), tako ,da je hodanje onemoguceno. Sltgna deformacija
se ponekad može zapaziti i na prednjim ekstremitetima.

Slika 99. Bolest išcašenih nogu

IZDUžENA DONJA VILICA

U ovom slucaju donja vilica je duža od gornje, tako da

se donji i gornji zubi ne poklapaju. Posledica toga je da
donji zubi neograniceno rastu, što onemogucava normalno
uzimanje hrane. Prerasli zubi se mogu skracivati, ali takve
kunice nikako ne treba puštati u pripust.

235
 .).

Slika 100. Previše izrasli donji zubi

1ROVANJA

U int~hzi\'1iom uzgoju u kome životinje nemaju slobodu

kretagja troyanja su' retka, ali ipak moguca. Najcešce se de-
šava ,da životinje budu izložene delovanju vece kolicine sred-
stava zapništavanjejnsekata, ili da preko zelene hrane une-
su u'organizam otr6Ve namenjene zaštiti bilja. U cilju spre-
cavanja ovakvih inCidenata, prilikomkorišcenja insekticida
u kunicarniku ili na samim životinjama treba veoma preciz-
no poštovati uputst\i'd proizvodaca. Isto tako mora Se paziti
da i hrana 'he bude zagadena :raznim pesticidima. Da bi se
postavila, tacna dijagnoza ttovanja, dobro je da odgajivac
uvek vodi tacnll eviderld.ju korišcenja, preparata protiv šte-
tocina, tj. da zna kad je šta koristio 1'1.1kojoj kolicini.

BOLESTI KOJE SE MOGU PRENETI S'A KUNICA

NA LJUDE (Zoonoze)
Ovde smo posebno izdvojili nekolilko bakterijskih, glji-
vicnih i parazitarnih oboljenja koja se mogu preneti i na
coveka, a koja mogu biti neprijatna jer se teže lece ili ozbilj-
nije ugrožavaju zdravlje ljudi.
236
 SALMONELOZA

Uzrocnici ove bolesti su bakterije koje se nazivaju sal-

monele. Zaraza se na farmu unosi novodopremljenim živo-
tinjama, mada kliconoše mogu biti golubovi, miševi, guske,
patke, konji, ovce, svinje, kokoši, glodari pa i covek. Treba
znati da su salmonele u prirodi prilicno rasprostranjene.
One se mogu naci u površinskim slojevima zemlje, otpadnim
vodama, barama i na drugim mestima, gde mogu da ostanu
u životu i mesecima. Takode se mogu naci i u crevnom sa-
držaju raznih vrsta životinja. Prema tome, da bi jedan or-
ganizam oboleo, nije potrebno da se zaraza unese spolja.
Ona može da nastane i u uslovima slalbe higijene, nekvali-
tetne ishrane, nepovoljne klime ambijenta u kome životinje
žive itd.
Kod bolesnih kunica može se zapaziti groznica ili utu-
cenost, proliv ili zatvor, nedostatak apetita i mršavljenje.
Gravidne ženke cesto pobacuju.
Dijagnoza ove bolesti se postavlja laboratorij skim pre-
gledom leša ili izmeta bolesne životinje. Za lecenje se koriste
antibiotici, a neophodno je temeljno cišcenje svih prostorija
u kojima životinje borave. Kunici oboleli od salmoneloze,
ili pod sumnjom da su oboleli od salmoneloze, nisu za ishra-
nu ljudi, vec se moraju neškodljivo ukloniti (spaliti ili du-
boko zakopati).
Salmonele ulaze u organizam životinja i ljudi preko or-
gana za varenje. One pre svega izazivaju zapaljenje sluznice
želuca i creva. Ove bakterije imaju sposobnost da iz organa
za varenje prodru u krvotok i prouzrokuju trovanje krvi,
odakle se mogu preneti u sve organe. Od životinja se covek
najlakše zarazi kontaktom (bolest prljavih ruku) ili imoseci
nedovoljno kuvano ili peceno meso. Bolest u ljudi nastaje
obicno 7 do 24 casa nakon uzimanja zaražene hrane. Pocinje
obicno glavoboljom, a zatim groznicom i povišenom tempe-
raturom (40°C), bolovima u trbuhu i prolivom. Uz ove sim-
ptome javljaju se klonulost, žed, nemir i pospanost. Kod teš-
kih slucajeva nastaju grcevi, smanjeno izlucivanje mokrace,
a moguc je i smrtni ishod.
TULAREMIJ A

Tularemija je bolest koja napada kunica i zeca, ali pre

svega male glodare (šumski i poljski miš, veverica, pacov,
237
 hrcak i dr.). Uzrocnik bolesti je bakterija PasteurelIa tula-
rensis. Može se pojaviti i kod fazana, jarebica, prepelica, li-
sica, divljih i domacih svinja, a i kod coveka. U prenošenju
oboljenja važnu ulogu imaju insekti koji sisaju krv (buva,
vaš, komarac, krpelj). Smatra se da se tularemija pojavljuje ,L
narocito u godinama kada ima mnogo miševa i pacova koji
su u pojedinim krajevima stalno inficirani.
Na bolesnom kunicu simptomi bolesti nisu tipicni. Ži-
votinja se teško krece, apaticna je i ima povišenu tempe-
raturu.
Covek se inficira najcešce uzimajuci nedovoljno peceno
ili kuvano meso bolesne životinje. Uzrocnik se u organizmu
širi limfnim sistemom i izaziva zapaljenje limfnih žlezda.
Iz 'Iimfnih žarišta prelazi u krv i dospeva u jetru, slezinu,
pluca i moždane ovoj nice. Lakši oblici bolesti prolaze za
nekoliko nedelja, a teži oblici se mogu i smrtno završiti.

TUBERKULOZA

Kunici mogu oboleti i od tuberkuloze. Najcešce se infi-

ciraju kontaktom sa bolesnim govecetom, mlekom tuberku-
loznih krava i unošenjem novih kunica u zapat. Svima je
poznato da od tuberkuloze boluju i ljuldi, i da je to bolest
koja se dugo i teško leci.

TRIHOFICIJA

Na ovu bolest su najosetljiviji dobro uhranjeni i nego-

vani kuni~i, tako da ovde nisu bitni lošli uslovi nege i uz-
gajanja. Treba znati da prostirka od slame koja je zagadena
ovim gljivicama može imati presudnu uloglu u širenju in-
fekcije. Prvi znak bolesti je svrab na prednjim i zadnjim
nogama koji se pojacava, a nešto kasnije se mogu videti
proroene na krznu na nogama i u predelu repa. Krzno je
na tim mestima ocupano, a koža crvena. Svrab je tako jak
da se životinja ponekad glode do kosti.
U lecenju ove bolesti koriste se antimikotici, koji se
daju s hranom ili se u vidu tecnosti i masti stavljaju na
promajna mesta.
Ljudi se mogu inficirati kontaktom sa bolesnim kuni-
cima i kod J}jih se trihoficija javlja na goloj koži i na ko-
238
 smatim delovima glave. Promene na glavi srecu se uglavnom
kod dece, i to u vidu celavih površina. Koža obolelog predela
je crvena, pokrivena mehuricima i krastama. Kod odraslih
muškaraca javlja se i trihoficija brade. Dlaka opada, koža
se ljušti, dolazi do zapaljenja i gnojenja.

TOKSOPLAZMOZA

Uzrocnik toksoplazmoze je parazit mikroskopske velicine

nazvan Toxoplasma gondii. Živi u telesnim celijama mnogih
sisara, narocito kunica, zeceva i drugih glodara, zatim pasa,
macaka, lisica, svinja, ovaca, goveda i coveka. Isto tako je
utvrden i kod veceg broja divljih životinja, ptica pa i kod
gmizavaca.
Kunic se najcešce inficira preko usta uzimanjem hrane
i vode zagadene uzrocnikom toksoplazmoze. Obolela životinja
ne uzima hranu, javlja se opšta slabost, mršavljenje i proliv,
cesto sa paralizom zadnjih nogu. Ponekad se mogu zapaziti
i znaci oštecenja nervnog sistema u zapaljenja mozga. Tacna
dijagnoza može se postaviti' samo u laborqtoriji. Kako se
covek najcešce. inficira uzim~I:Jjem }ledovolJilo pecenog iIi
kuvanog mesa i organa bolesnih životinja, jasno je da se
bolesni iIi sumnjivi kunici ne smejukoriStiti za jelo.
Kod ljudi, narocito kod odrasIihosoba, toksoplazmoza
se obicno javlja u skriver1om obliku, tj. bez vidljivih sim-
ptoma. Rede se ispoljavasa nešto povišenomj temperaturom,
gripoznim stanjem, oticanjem limfnih cvorova i slezine, pro-
livom iIi zapaljenjem bronhija. Retko' može doci i do za-
paljenja pluca, mozga pa i' smrtnog ishoda. Medutim, cesto
obole majke u drugom stanj}.!. Tada može doci do pobacaja,
prevremenog porodaja iIi radanja deteta sa znacima urodene
toksoplazmoze.
Nema podataka ouspešnoin lecenjuživotinja, dok se
kod ljudi primenjuju nekiqntibiotici.

239