P. 1
Zastita Zdravlja i Bolesti Kunica

Zastita Zdravlja i Bolesti Kunica

|Views: 4,307|Likes:
Published by stafi019

More info:

Categories:Types, Brochures
Published by: stafi019 on May 19, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/20/2013

pdf

text

original

Mr inž.

ROMAN KOPANJSKI

UZGOJ
KUNI CA
PREVEO S POLJSKOG

OLIVER

JANKOVIc

POGLAVLJE ZASTlTA ZDRAVLJA I BOLESTI KUNICA

NAPISAO

Mr NIKOLA POPOVIc

-

NOLIT

.

BEOGRAD

NAZIV ORIGINALA: Mgr. inž. ROMAN KOPANSKI RACJONALNY CRoW KROLIKOW @ Copyright by: Panstwowe Wydawnictwo Warszawa 1984 Rolnicze i Lesne,

I 1..

KATAnorH3A~HJA 636.92

y llYBJ[HKA~HJH

(CIP)

KOllAlDCKH, PoMau Uzgoj kunica / Roman Kopanjski ; preveo s poljskog Oliver Jankovic; poglavlje Zaštita zdravlja i bolesti kunica napisao Nikola Popovic. - Beograd: Nolit, 1987. - 266 CTp. : HJIYCTp.; 21 CM. - (Poljoprivredna literatura). llpeBo;u; ;u;eJIa: Racjonalny ch6w kr6lik6w / Roman Kopansld. ISBN 86-19-0151-4 llK:a. 3eQeBH, llHToMu,fajelbe 06pabeHO y HapooHoj 6u6/luOTetju Cp6uje, Beozpao

ZAŠTITA ZDRAVLJA I BOLESTI

KUNICA

Dobro i ekonomski uspešno poslovanje u kunicarstvu, kao i u drugim granama stocarske proizvodnje, moguce je jedino ako se gaje zdrave životinje. Pozitivan efekat uzgoja veoma cesto zavisi od sposobnosti uzgajivaca da bolest i uginuca svede na najmanju meru. U našem klimatskom podrucju kod kunica se može javiti oko 100 razlicitih oboljenja. U praksi se, medutim, srecemo sa mnogo manjim brojem bolesti, koje se prema razlogu nastanka najcešce dele na: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. infektivne bolesti (koje izazivaju bakterije i virusi) parazitske bolesti (koje izazivaju paraziti) gljivicna oboljenja (koja izazivaju gljivice) bolesti koje su posledica nedovoljno kvalitetne ishrane bolesti vezane za skotnost i kocenje nezarazne bolesti unutrašnjih organa nasledne bolesti trovanja.

Posebno se izdvajaju i opisuju zoonoze, oboljenja koja se prenose na ljude, jer se u svakoj delatnosti zaštiti zdravlja ljudi ipak mora posvetiti najveca pažnja. Da bismo lako otkrili bolest, sprecili njeno širenje i na vreme preduzeli lecenje, moramo dobro poznavati izgled i normalne životne funkcije kunica i razlikovati zdrave jedinke od bolesnih.
14 Uzgoj kunica

209

ZDRAV I BOLESTAN

KUNIC

Zdravi kunici su živahni i zanimaju se za dogadaje u svojoj okolini. Krecu se lako, strižu ušima i ocima prate pokretne objekte. Imaju glatku, sjajnu u gustu dlaku. Koža im je meka, bledoružicasta i elasticna. Sve sluznice su vlažne, glatke, sjajne i svetlocrvene boje. Životinje rado uzimaju ponudenu hranu, a pri normalnoj ishrani i varenju izmet im je u obliku kugliea koje nisu slepljene. Disanje je ravnomerno. Bolesni kunici su, za razliku od zdravih, najcešce ravnodušni prema svojoj okolini. Sede ili leže, ne strižu ušima, imaju mutne oci i tužan izgled. Dlaka je obicno nakostrešena, bez sjaja, a cesto i mokra. Kod bolesnih životinja koža obicno izgubi elasticnost i na njoj se mogu zapaziti otoci i gnojna žarišta. U ušima se kod nekih bolesti nalaze kraste ili naslage odumrlog tkiva. Sluzokožu cesto pokrivaju sluz, gnoj ili krv. Apetit je slab ili kunic uopšte ne uzima hranu. Ponekad pate od zatvora, ili imaju slabo oblikovanu i slepljenu stolicu. Kod nekih bolesti se javlja dijareja koja može biti i sa primesama sluzi, krvi, gnoja ili delova sluzokože ereva. Disanje je obicno plitko, a telesna temperatura i brzina srcanog rada (puls) su kod mnogih bolesti povecani. Telesnu temperaturu kunica merimo u rektumu (zadnjem erevu), i ona se kod zdravih životinja krece od 38,3° do 39°C, što zavisi od velicine, rase i starosti. Puls merimQ tako što dlan prislonimo uz levu stranu grudnog koša životinje i otkueaje srca brojimo tokom jednog minuta. Kod zdravog kunica, vrednost pulsa je 120 do 150 otkueaja u minuti. Merenje vrednosti telesne temperature, brzine srcanog rada i disanja veoma koristi kod otkrivanja raznih oboljenja, ali treba znati da se ovi elementi menjaju i kao posledica trudnoce, stresova razlicite prirode, promena spoljašnje temperature itd. Ponekad se, medutim, dogada da životinje boluju i na kraju Ugh1U bez spolja vidljivih simptoma. Obicno se kaže da su delovale zdravo, dobro jele i ponašale se normalno, a ujutro su pronadene mrtve. To samo znaci da se postojanje bolesti ne može uvek ustanoviti posmatranjem i uocavanjem simptoma prisutnih kod žive životinje. Nekada je do dijagnoze bolesti moguce doci jedino pregledom leša i daljom primenom posebnih laboratorijskih postupaka. Mada 210

1 . i

tI

t \

J

tacno utvrdivanje prirode bolesti treba u nacelu prepustiti veterinaru, uspešan uzgajivac bi trebalo sa sigurnošcu da razlikuje spoljašnji izgled, a takode izgled i položaj unutrašnjih organa zdrave i bolesne životinje. Do takvog iskustva se najlakše dolazi upornim pregledom leševa zdravih i zaklanih kunica i poredenjem sa leševima uginu1ih životinja od poznate ili nepoznate bolesti. PREGLED UNUTRAŠNJIH ORGANA LEŠA KUNICA Posmrtnom pregledu unutrašnjih organa kunica treba
.

postupiti nasledeci nacin:

~otpuno ili delimicno ukloniti kožu, leš postaviti na leda i oštrim nožem ili makazama napraviti rez duž središne linije trupa. Otvaranjem trbušnog zida i uklanjanjem dela grudriog koša dolazi se do organa utrobe. U grudnoj duplji se obavezno pregledaju srce i pluca. Zdrava pluca su.. svetloružicaste boje. Ako je boja ovog organa ljubicasta, ili ako postoje ljubicaste i ružicaste mrlje, zatim žute ili bele fleke, najverovatnije je rec o bolesti. Promene plucnog tkiva u smislu crvene boje i krvarenja nastupaju obicno usled naprezanja i otimanja u momentu uginuca. Nakon pregleda organa grudne duplje treba pregledati organe smeštene u trbuhu, i to jetru, želudac i creva. Grudna i trbušna duplja odvojeni su mišicnom pregradom - dijafragmom. Najveci organ oslonjen o dijafragmu jeste jetra. Ova žlezda je kod zdravog kunica ljubicaste boje, veoma glatka i sjajna. Promene boje ili prisustvo be1ih mrlja vec ukazuju na oboljenje. Pregled digestivnog trakta obicno pocinje pregledom želuca. Ovaj organ leži ispod jetre i redovno je ispunjen kašastom mešavinom hrane i vode. Na želudac se nastavlja veoma dugacko tanko crevo, obicno sa malo sluzavog sadržaja. Tanko crevo ulazi u prilicno veliku tvorevinu oznacenu kao cekum ili slepo crevo. Sadržaj ovog dela creva je polucvrst. Ako se zapazi uvecanje tankog creva ili cekuma, a u njima vodenasti sadržaj, to govori o nekom od poremecaja u procesu varenja. Na cekum se nastavlja kolon ili debelo crevo. Ovaj organ je manji od slepog creva, a normalno sadrži loptice izmeta. Kod oboljenja debelog creva u, njegovom sadržaju obicno nema formiranih loptica izmeta, a sadržaj podseca donekle na vaze1in. 14* 2U

Nakon pregleda želuca i creva treba obratiti pažnju na bubrege. Ovi parni organi su smešteni ispod digestivnog trakta i normalno su obloženi masnim tkivom. Velicine su oraha, a postavljeni su sa obe strane kicme. Boje su smede do ljubicaste, sa glatkom površinom. Promene u velicini i obliku bubrega, zatim pojava belih fleka na površini ili hrapava površina obicno govore o bolesti.

I.,

Slika 93. Zapaljenje

creva praceno nakupljanjem licine gasova

vece ko-

Od organa leša koje uzgajivac može i treba sam da pregleda, ostaju još mokracna bešika i reproduktivni organi. Mokracna bešika je smeštena u zadnjem delu trbušne šupljine, i kada je ispunjena mokracom lici na mali balon. Zid mokracne bešike zdravih životinja je normalno tanak, a mokraca jemutna. Kunic s mokracom izlucuje velike kolicine kalcij uma, pa se u urinu cesto mogu zapaziti male granule kristala ovog elementa. Dalje se kod ženki pažnja obraca na jajnike imatericu, a kod mužjaka na penis i testise. Jajnici su smešteni :ha kraju rogova materice, u blizini bubrega. Veoma su mali, obicno ne veci od zrna pasulja. Tvo~ revine slicne pliku koje se mogu zapaziti na površini jajnika sadrže jaje u razvoju. Boja materice je slicna boji trbušnog zida. Ako je ovaj organ povecan i pri tom sadrži i belicast sadržaj, verovatno je posredi neka bolest. 212

~

1
-i I

Stalnim posmatranjem živih životinja, kao i opisanim pregledom uginulih ili zaklanih kunica, odgajivac ce imati neophodan uvid u stanje zdravlja svoga zapata. Osipl toga, u slucaju bolesti prikupice informacije koje veterinaru umnogome olakšavaju postavljanje brze i tacne dijagnoze. Pored toga što može izazvati uginuce, bolest ometa rast i razvoj. Bolesna životinja lošije napreduje i slabije koristi hranu, što sve poskupljuje ili onemogucava uzgoj. Zbog toga se u cilju obezbedenja zdravlja životinja stalno moraju sprovoditi mere zdravstvene zaštite. Ovaj pojam - zdravstvena zaštita, ukljucuje preventivu, tj. postupke koji imaju za cilj da sprece pojavu bolesti i lecenje, ako je do bolesti ipak došlo. SPRECAVANJE POJAVE BOLESTI

-

PREVENTIVA

~

~ I

+ )

Pravilna nega i ishrana od prevashodne su važnosti u sprecavanju pojave bolesti, kao što je u prethodnim poglavljima ove knjige podrobno opisano. Na ovom mestu posebno treba ukazati. na mere sprecavanja zaraznih i parazitarnih oboljenja. Ako odgajivac posumnja da se kod jedne ili više jedinki u zapatu pojavila bolest, a ne zna o cemu se tacno radi, mora postupiti kao da je u pitanju zarazno oboljenje. Životinje treba izolovati od zdravih životinja, ne treba odlaziti u druge kunicarnike i nabavljati nova grla sve dok veterinar ne postavi tacnu dijagnozu. Ako je postojanje zaraze ipak ustanovljeno, posebno kada je zaraza opasna po druge životinje ili ljude, vlasnik kunica je dužan da postupi po zakonu koji se odnosi na suzbijanje jednog broja stocnih zaraza, a po uputstvima veterinara. Svaka zarazna bolest ima odredeno vreme inkubacije. To je period koji protekne od ulaza štetnog mikroorganizma u organizam životinje do pojave prvih simptoma bolesti. To vreme je nekada krace, nekada duže, ali se smatra da ce se za 30 dana od infekcije kod najveceg broja oboljenja javiti i vidljivi znaci. Zbog toga se smatra da novonabavljene životinje treba 30 dana držati izolovane od drugih kunica, tj. u karantinu. Stoga ih treba smestiti u poseban i prikladno opremljen prostor. Tokom karantina pažljivo posmatramo njihov izgled i ponašanje radi procene. stanja zdravlja. Ako
213

se tokom 30 dana ne pojave znaci oboljenja, smatra se da kunice možemo preneti iz izolacije u objekte za uzgoj. Da bi se sprecilo unošenje bolesti uzapat novonabavljenim grlima, preporucljivo je pri kupovini kunica tražiti od prodavca zdravstveno uverenje. Od velike važnosti za sprecavanje i suzbijanje bolesti jesu i higijenske mere koje ukljucuju, pored ostalog, dezinfekciju i dezinsekciju, o cemu je ranije vec bilo više govora. INFEKTIVNE BOLESTI IZAZVANE VIRUSIMA Virusi su veoma male cestice koje se mogu videti samo pomocu specijalnih mikroskopa i cije se prisustvo dokazuje posebnim laboratorij skim postupcima. Grada virusa je toliko jednostavna da još uvek nije izvesno da li su to uopšte živa bica. Oni medutim, izazivaju mnogobrojna opasna oboljenja ljudi, životinja i biljaka. Treba znati da vecina danas poznatih lekova ne deluje na viruse u živom organizmu, tako da je pomoc lekara ili veterinara kod virusnih infekcija samo delimicna i ne uvek dovoljno uspešna. Jedna od najpogubnijih bolesti koju izaziva virus i koja dovodi do uginucavelikog broja životinja (90% do 99% jedinki na farmi) naziva se miksomatoza.
MIKSOMATOZA

J'

~

,

Uzrocnik miksomatoze pripada grupi takozvanih pax virusa, koji je u Evropi prvi put uocen 1952. godine. Ova bolest, koja se tada pojavila na jednoj privatnoj farmi kunica u blizini Pariza, danas je rasprostranjena na 5 kontinenata. U Jugoslaviji je miksomatoza ustanovljena prvi put 1973. godine, i to u okolini Novog Sada, da bi se danas raširila po celoj zemlji. Uzrocnik bolesti se prenosi kontakom bolesnih i zdravih životinja, ali je najcešce prenose insekti. Razne vrste komaraca, buva i krpelja, sisajuci krv bolesnih jedinki, mehanicki prenose virus sa životinje na životinju. Krpelji mogu biti rezervoar virusa i do 6 meseci, tj. kliconoše. Sirenju bolesti ponekad doprinose i druge životinje: glodari, macke, psi, ptice, itd., koje same ne obolevaju, vec samo prenose uzrocnik bolesti. 214

1 1

t

....

Vreme od unošenja virusa u organizam' do :pojave prvih znakova bolesti (inkubacija) traje kod miksomatoze3, do 7 dana. Oboleli kunici su neveseli, uglavnom leže, slabo jedu i mršave. Prvi karakteristicni znaci se javljaju na ocima u vidu ucestalog žmirkanja, koje je posledica preoset1jivosti

i

Slika 94. Miksomatoza

kunica

'" I

+

na svet1ost. Sluznice ociju su usled zapaljenja zažarene, a javlja se i otok ocnih kapaka. U ovoj pocetnoj fazi bolest ,se obicno može ustanoviti pregledom ušnih školjki. Naime, ako se ušne školjke prosvet1e baterijskom lampom ili posmatraju prema izvoru svet1osti, na njima se zapažaju manje ili vece crvene površine. U daljem toku bolesti dolazi do slepljivanja ocnih kapaka obilnim iscetkom, a na ušima se sa spoljašnje i unutrašnje strane javljaju otoci velicine zrna graška do oraha. Otoci su najbrojniji u korenu ušiju. Ove cvorove cine takozvane »miksomske« celije po kojima je bolest i dobila ime. Pod težinom' cvorova ušne školjke ne stoje upravno vec padaju na stranu, što je simptom koji se lako zapaža. Nekoliko dana od pojave prvih znakova bolesti, slicne promene zahvataju usne i nos, pa glava pomalo 'lici na glavu lava, i tada se naziva »lavlja glava«. Osim toga~ bolesni 'kunici cesto šmrkcu, zapaža se sluzav ili gnojan izliv iz nosa, neretko se razvija i zapaljenje pluca. Kod mužjaka .215

može nastati otok mošnica sa cvor6vima velicine zrna graška, a kod ženki otok stidnice. Sem na pomenutim mestima,zadebljanja kože se mogu naci i na ledima, šapama i drugim delovima tela. Zbog neuzimanja hrane i naglog slabljenja vec 8. dana posle infekcije dolazi do uginuca. Mladi kunici uginu i ranije, pre nego što su se razvili svi simptomi bolesti, a stariji kunici boluju nešto duže, da bi i kod njih smrt nastupila obicno posle 10 do 14 dana. Osim opisanog akutnog toka, ponekad se miksomatoza javlja i u hronicnoj formi. Tada bolest traje mnogo duže, i to ponekad bez karakteristicnih otoka po koži, a veci broj životinja preživi. U svakom slucaju miksomatoza se ne leci. Ako odgajivac posumnja na opisano oboljenje, po zakonu je dužan da izvesti mesnog veterinara. Veterinar o ovome obavešJava veterinarskog inspektora, koji vrši pregled kunica, a neku od obolelih ili uginulih životinja šalje u laboratoriju na pregled. Posle izvršenog pregleda veterinarski inspektor sastavlja zapisnik i donosi REŠENJE O VETERINARSKO-SANITARNIM MERAMA ZA SPRECAVANJE ŠIRENJA, SUZBIJANJE I ISKORENJIVANJE ZARAZNE BOLESTI KUNI CA - MIKSOMATOZE. Ovim merama se zabranjuje bilo kakav transport kunica, mesa, sirovina, otpadaka ili proizvoda iz zaraženog dvorišta, kao i unošenje u dvorište novih kunica. Takode se zabranjuje i promet svih ostalih vrsta domacih životinja i njihovih proizvoda. U zaraženo dvorište se zabranjuje pristup stranim osobama, a na ulaz se radi dezinfekcije postavlja posuda sa 2% masne sode. Kunici koji ne izgledaju bolesni, moraju se odvojiti od obolelih u posebne, prethodno dezinfikovane kaveze, a uginuli kunici se moraju ukloniti (najbolje spaljivanjem). Svi bolesni kunici, ali i oni sumnjivi na bolest, uništavaju se, a leševi zakopavaju ili spaljuju. Prostorije,kavezi, pribor, hranilice i pojilice se dezinfikuju sa 2% masne sode. Ðubre se obicno stavlja u džakove, polije naftom i zapali, i to obavezno u dvorištu gde se pojavila zaraza. Nakon svega se preporucuje temeljno cišcenje i ponovna dezinfekcija rastvorom masne sode ili 1-3% fonnalinom. Treba znati da je virus miksomatoze oset1jiv prema toploti, ali veoma otporan prema hladnoci, zbog cega za pranje treba koristiti samo vrelu vodu. Isto tako postoji podatak da je uzrocnik bolesti na ostacima uginulog kunica zadržao sposobnost infekcije 300 dana.
216

~

Nabavka novih grla je dozvoljena .'. tek" 14 dana od poslednjegslucaja oboljenja, sprovedene završne dezinfekcije i odobrenja veterinarskog inspektora. , U cilju sprecavanja pojave miksomatoze primenjuju se sve mere opšte zaštite od zaraznih' i .parazitskih bolesti; ali i specificna zaštita, tj. vakcinacija radi zaštite od miksomatoze kunica. Uopšte mere zaštite, pre svega spada nabavka kunica samo iz zdravih zapata, držanja nabavljenih kunica najmanje 10 dana u karantinu, redovna dezinfekcija kunicarnika, hranilica i pojilica, i povremeno uništavanje komaraca i drugih štetnih insekata. Ovo takode ukljucuje zabranu ulaska u kunicarnik stranim licima i postavljanje dezinfekcione barijere na ulazu u dvorište u kome se gaje kunici (plitak sud sa 2% rastvorom žive sode kroz koji prolaze svi koji ulaze i izlaze iz kunicarnika). Na prozore kunicarnika obavezno treba staviti mrežu koja sprecava ulaženje insekata. Kao specificna zaštita od miksomatoze koristi se' vakcina Veterinarskog zavoda u Zemunu pod nazivom »MIXOVET«. Vakcina je namenjena imunizaciji zdravih kunica. Životinje se vakcinišu najranije u uzrastu od 6 nedelja; pri cemu nije preporucljivo vakcinisati skotne ženke. Vakcina se daje injekcijom u mišic, a imunitet (otpornost na infekciju) razvija: se za 10 dana i štiti životinju jednu godinu. Svakom kunicu

se daje po 0,5 ml ove vakcine bez obzira na velicinu. :'
Kod ljudi koji su dolazili u kontakt sa kunicima obolelim od miksomatoze ponekad se javikonjuktivitis (zapaljenje sluznice oka), ali bez ikakvih težih posledica.
ZARAZNO ZAPALJENJE SLUZNICE USTA

Ovo oboljenje izaziva dermotropni virus (napada kožu i sluzokožu) infektivan samo za kunice. Zaraza najcešce obuhvata sve životinje na jednoj farmi ili u dvorištu, augine i do 50% od obolelih životinja. Posle inkubacije, koja traje 3 do 17 dana, javlja se najpre visoka temperatura i slab apetit. Na sluznici usana, usta i jezika formiraju se zatim mehurici velicine zrna konoplje ili zrna sociva ispunjeni bistrom tecnošcu. Ovi mehurici prskaju, ali se ubrzo stvaraju novi mehurici. Karakteristicno za ovu bolest je pojacano stvaranje pljuvacke (životinja balavi), pa je podrucjeI;1juške, guše, grudi i šapa stalno vlažno. Kunic jeneveseo, slabo jede îïé

i brzo mršavi. Povrede' kože izazvane prskanjem mehurica mogu se naknadno inficirati bakterijama, što komplikuje pocetnu bolest.
.

Specificnog lecenjau

ovom slucaju nema. Preporucljivo
..,

je ispirati usta blagim sredstvima za dezinfekciju, kao što je 0,1% hipermangan (10 g preparata u 10 litara vode).
BOGINJE

Boginje su takode opasna virusna bolest kunica koja se na srecu ne javlja cesto. Posle inkubacije koja traje do 14 dana, po koži i sluzokoži se pojavljuju mehurici ispunjeni mutnom tecnošcu ili gnojem. Ovi mehurici se mogu zapaziti po celom telu, a narocito na ušima, ocnim kapcima, oko usana, na ledima i u predelu genitalija. Cesto je prisutan i krvav gnojni sekret iz nosa. Promene izazvane virusom boginja ponekad lice na miksomatozu. U slucaju pojave boginja nema nikakvog lecenja, a bolesne životinje treba izolovati i kaveze i opremu dezinfikovati. Pored navedenih virusnih oboljenja postoje i druga koja nemaju prakticnog znacaja za odgajivace. Ovde ih pominjemo ukratko, da bi informacija o virusnim bolestima bila potpuna, a i zato što je njihova pojava ipak moguca. AUJESKIJEV BOLEST A LAzNO BESNILO
1

(PARALYSIS BULBARIS INFECTIOSA)

Uzrocnik oboljenja je virus iz grupe herpes virusa, koji uglavnom napada svinje. Kunici se zaraze preko usta kada je hrana zagadena izlucevinama svinja, mada prenosioci uzrocnika mogu biti i pacovi i miševi. Za bolesne kunice je karakteristican izuzetno jak svrab .na pojedinim delovima tela. Životinja ceše ili zubima raskida mesta koja može da dohvati, a to su najcešce noge. Dijagnoza se kod opisanih karakteristicnih simptoma lako postavlja. Medutim, treba imati u vidu da se svrab može javili i pri infekciji gljivama, najcešce iz roda Trihofiton, tj. bolesti trihoficije.
BORNA BOLEST

Izgleda da ova bolest kunica ima veze sa istim oboljenjem kod konja i ovaca. Izaziva je virus koji napada nervni 218

sistem i prakticno dovodi do zapaljenjaIT1()zga i kicmene moždine. Zato vidljivi simptomi borne bolesti i jesu poremecajkretanja i ravnoteže, neprirodni položaji tela, a nekada je glava zabacena unazad i sl. Ni ova bolest se ne leci, a obolele životinje se uništavaju. Po svemu sudeci virusi samostalno ili zajedno sa bakterijama ucestvuju u nastanku još nekih oboljenja, kao što je zapaljenje creva, što je ozbiljan problem u kunicarstvu, ili zapaljenje disajnih organa, ali za to još uvek nema dovoljno konkretnih dokaza.

×ÒÚÛÕÌ×ÊÒÛ BOLESTI

IZAZVANE

BAKTERIJAMA

Mnoga oboljenja kunica prouzrokuju bakterije, daleko složeniji mikroorganizmi od virusa. U današnje vreme postoje antibiotici i drugi lekovi koji deluju na vecinu bakterija, tako da su efekti lecenja ovih bolesti znatno bolji nego kod virusnih infekcija.
ÐßÍÌÛÎÛÔÑÆß

Pastereloza jeste cesta bolest kunica koja u našim uslo~ vima izaziva velike gubitke na malim i velikim farmama kunica. Ovu zaraznu bolest uzrokuje mikroorganizam nazvan Pasteurella multocida, koji može da se nade u organizmu velikog broja domacih i divljih životinja. Ono što se obavezno mora imati u vidu kada se razmišlja o pasterelozi svih životinja, a posebno kunica, jeste cinjenica da su uzrocnici bolesti najcešce prisutni i u zdravom organizmu. Bolest ce se razviti tek kada se usled nepovoljnih okolnosti smanje odbrambene sposobnosti organizma, nakon cega pocinje razmnožavanje i ispoljavanje štetnog delovanja prisutnih bakterija. Faktori koji dovode do slabljenja otpornosti organi,zma najcešce su nepovoljni uslovi ambijenta u kome živ9tinja živi: hladnoca, vlaga, loša ishrana, uznemiravanje, pa i trudnoca. U takvim stresnim situacijama pasterele i neki drugi. mikroorganizmi postaju virulentniji, opasniji, i prelazeci sa životinje na životinju u kunicarniku stalno povecavaju mogucnost da izazovu oboljenje. Uzrocnici pastereloze u »pritajenom« obliku najcešce se kod zravih kunica nalaze u sluznici nosa i ždrela. Zbog toga pastereloza najcešce i 219

pocinje kao zarazna kijavica, svim kunicarima vrlo dobro pozn,at zdravstveni problem kunica. U no su životinje obolele od zarazne kijavice, pored pasterela, obicno se nadu i druge bakterije kao hemofilus, mikoplazme, bordatele, stafilokoke, streptokoke, a po nekima i virusi. Postoji mišljenje da je 20% do 70% svih kunica zahvaceno ovom bolešcu koja se najcešce pojavljuje u prolece i u jesen. Pored toga što kijaju, zapaža se bistar, sluzav ili sluzavo-gnojan iscedak iz nosa. Kunic teško diše, cuje se krkljanje, a deo nosnog iscetka se ponekad može videti i na prednjim šapama. Kiiavica se u pocetnoj fazi i u pojedinacnim slucajevima može leciti antibioticima. Iskustvo je pokazalo da najcešce pomaže penicilin dat injekcijom u dozi od 400000 i.j. uz 0,5 g streptomicina po životinji (doza se odnosi na kunica telesne mase 3 do 5 kg). U istom smislu se mogu koristiti i antibiotici širokog spektra delovanja, kao što su hloramfenikol, tetraciklini i drugi. Americki veterinari preporucuju za vece farme sulfakvinoksalin, i to 225 g na tonu hrane ili furazolidon u kolicini od 50 g na tonu hrane. Prema našem iskustvu, za pojedinacno lecenje životinja, pored antibiotika datih injekcijom, dobro je u obe nozdrve stavljati antibiotske kapi širokog spektra delovanja (na primer, otonazol kapi proizvodi »Krka«, Novo Mesto). Medutim, mora se znati da se preparati penicilina kunicima nikako ne smeju davati s hranom ili vodom za pice. Na taj nacin uneseni u organizam deluju veoma štetno i mogu izazvati uginuce.
t1C»ZA1l
P'\.U~A SRCE. TEE-TI 61 6U'%NleA OKA

..4

UNuT. UHO

,

ff
MATE~ICA ÖøòÑþ’ß ÐÑÌÕ±¢ÒÑ TKIVO

·ÑÔËÝß

Slika 95. Šematski

prikaz širenja uzrocnika organizmu kunica

pastereloze

po

220
Ii'

Iz nosne šupljine i ždrela pasterele, a i druge prisutne bakterije, bivaju prenesene putem krvi ili telesnih kanala do pluca, srca, materice, testisa, kože i potkožnog tkiva, zatim sluznice oka, srednjeg i unutrašnjeg uva i mozga. Na taj nacin se pastereloza, osim kao kijavica, pojavljuje i kao zapaljenje pluca, zapaljenje srednjeg i unutrašnjeg uva, mozga, testisa ili materice, kože i potkožnog tkiva, sluznice oka itd. Zapaljenje pluca je obicno praceno slabim apetitom, depresijom životinja, otežanim disanjem, ali se može desiti da kunici bivaju nadeni mrtvi, mada su se dan pre toga ponašali »normalno«. U oVoj fazi bolesti, lecenje se može pokušati vec pomenutim antibioticima, ali je efekat uglavnom loš. Poboljšanje do koga ponekad dolazi obicno je privremenog karaktera. Vece kolicine antibiotika koje se moraju dati da bi se postigao povoljan efekat uništavaju pri tom i korisne bakterije u crevima>kunica bez kojih je nemoguce varenje hrane. Zbog,t6ga se javljaju prolivi i uginuca. Ako je došlo do širenja l?olesti na srednje ili unutrašnje uvo, životinja drži glavu nakrivljeno, slabo jede i mršavi, ali može živeti prilicno dugo i biti izvor infekcije za druge jedinke. Takve kunice treba odmah odstraniti iz zapata. Cvorovi po koži i potkožnom tkivu takode mogu biti izazvani pasterelama, mada su cešce karakteristika bolesti stafilokokoze. Takvo stanje se pored davanja antibiotika leci i hirurškim otvaranjem i ispiranjem otoka. Ovaj postupak se u vecim zapatima svakako ne isplati, a može biti i nacin rasejavanja mikroorganizama po kunicarniku. Ako je bolest zahvatila testise, matericu ili porodajne kanale, posledica može biti neplodnost ili radanje potomaka inficiranih pasterelom, te je lecenje i u ovom slucaju bez smisla. U suzbijanju pastereloze, zbog svega navedenog, najvecu ulogu igra preventiva, tj. sprecavanje bolesti. U tom smislu treba strogo voditi racuna kod unošenja novonabavljenih životinja ti zapat. Kunici koji ne deluju apsolutno zdravo, nikako se ne smeju mešati sa drugim životinjama. Ipak ce jedino bris iz nosa i ždrela, što znaci bakteriološki pregled, sa sigurnošcu pokazati da li je životinja nosilac pasterele ili nije. Uzimanje brisa je dobro ponoviti dve nedelje kasnije i tek tada, ukoliko su rezultati pregleda negativni, možemo smatrati da štetan mikroorganizam nije prisutan. Ako se bolest pojavi na manjem broju jedinki, najbolje je bolesna grla ukloniti iz kunicarnika i tako spreciti dalje 221

širenje infekcije. Kaveze treba dezinfikovati, a posebno pojilice na kojima cesto ostaju uzrocnici bolesti. Metalne delove (cucle) je najbolje prokuvati.
J

Slika 96. Krivljenje glave kao posledica njeg i unutarnjeg uha

pastereloze

sred-

U svakom slucaju problem pastereloze kao ambijentne bolesti treba rešavati pre svega vodeci racuna o životnim uslovima kunica, za koje su bitni odgovarajuca temperatura, vlaga, dobra ishrana i što manje uznemiravanja. Jedno od važnih pitanja koja se postavljaju u razmatranju svake bolesti životinja jeste da li je rec o zoonozi, tj. da li se bolest može preneti i na ljude? Mada se oboljenje ljudi uzrokovano mikroorganizmom izazivacem pastereloze kunica javlja veoma retko, treba prihvatiti stav po kome meso sumnjivih ili bolesnih životinja nije za jelo. ÐÍÛËÜÑÌËÞÛÎÕËÔÑÆß - RODENCIOZA Ovo je bolest hronicnog toka (dugo traje), a se ne mogu uociti neki karakteristicni simptomi. postepeno ,.slabi, sve manje uzima hranu, mršavi i ugine. Kao izvor štetnih bakterija (nazvane su 222 pri tom Životinja na kraju Jersinija

pseudotuberkulosis} smatraju se miševi koji svojim izmetom zagade hranu kunica. Tacna dijagnoza se može postaviti jedino obdukcijom (pregledom leša) i dokazivanjem uzrocnika u laboratoriji. Pri obdukciji se na slezini, jetri, plucima i zidu creva mogu naci mnogobrojni žuckastobelicasti cvorovi sa sirastom masom u sredini. Lecenje pseudotuberkuloze nema mnogo efekta. Ako se postavi tacna dijagnoza na vreme, može se pokušati sa antibiotikom iz grupe oksitetraciklina. Mere sprecavanja pojave bolesti i ovde ukljucuju karantin pri nabavci životinja, uništavanje štetnih glodara, izdvajanje obolelih kunica, dezinfekcija sa 5% vrele masne sode uz temeljno cišcenje prostorija. Upotreba mesa zaklanih bolesnih životinja se ne preporucuje, jer se, prema nekim informacijama, ova bolest može preneti i na ljude..
NEKROBACILOZA

Da bi došlo do pojave ovog oboljenja, sluznica usta ili koža moraju biti mehanicki ošteceni. Uzrocnik bolesti je bakterija Spherophorus necrophorus koja se može naci u hrani i koja kroz oštecenu kožu ili sluzokožu prodire u organizam. Kod inficiranih životinja se uocava pojacano stvaranje pljuvacke, otok usana, usne šupljine i delova glave. Kunic teško uzima hranu, brzo slabi i na kraju ugine. Ponekad se otoci pojavljuju i u okolini anusa ili polnih organa. Efikasnog lecenja nema. Mogu se koristiti antibiotici i sulfonamidi u dozi odredenoj prema kg telesne mase životinje, a sluznice se ispiraju blagim dezinficijensima (0,1% hipermangan). Preporucuje se izdvajanje bolesnih životinja, cišcenje i dezinfekcija, a svakako i promena hrane. Meso obolelih kunica nije upotrebljivo u ishrani ljudi.
SPIROHETOZA

Ova bolest se naziva i sifilis kunica, jer napada polne organe. Ne prenosi se na ljude i nema nikakve veze sa sifilisom ljudi, osim što su bakterije koje izazivaju obe bolesti po izgledu slicne. Do infekcije najcešce dolazi za vreme parenja, zatim dodirom i lizanjem ili :qjušenjem. Inkubacija je duga i traje od nekoliko nedelja do nekoliko mesec:;i. Prvi 223

2naci bolesti. jesti crvenilo i otok vulve, tj. prepucijuma i penisa i pojava sluzavog, odnosno .gnojavog sekreta.Kasnije na polnim organima nastaju cvorici velicine zrna sociva ili pirinca, koji prelaze u cireve. U daljem toku bolesti dolazi do naseljavanja i drugih mikroorganizama sa teškim komplikacijama. Cirevi se mogu zapaziti oko cmara, vimena, ocnih kapaka; usana i na drugim delovima tela. U pocetku bolesti dobri rezultati lecenja postižu se penicilinom u dozi od 100000 i.j; (internacionalnih jedinica) tokom tri uzastopna dana. U cilju sprecavanja pojave i širenja bolesti preporucuje se pažljiv 'pregled svake životinje pred pripust.
STREPTOKOKNA SEPSA

Nepovoljni uslovi držanja i ishrane kunica, kao i prisustvo parazita, mogu uciniti da dode do razmnožavanja bakterija streptokoka koje se ponekad nalaze u ustima, crevima i drugimdelovima aparata za varenje zdravih životinja. Bolesne jedinke se pokunje, nemaju apetit, imaju groznicu, a ponekad i proliv. Uginuce' obicno nastaje u drugoj nedelji' bolesti. Sigurna dijagnoza se može postaviti jedino laboratorijskim dokazivanjem streptokoka, koje se najcešce nalaze po svim 'unutrašnjim organima bolesne životinje. . Lecenje se sprovodi antibioticima, ali je uspešno samo u pocetku bolesti. Obolele životinje treba izolovati, a kaveze i ;prostorije dobro dezinfikovati.
STAFILOKOKNA INFEKCIJA

Ovo je bolest koja može u velikoj meri poremetiti proizvodnju, tj. uzgoj" i izazvati uginuca, posebno sasvim mladih životinja. Pojavi stafilokokoze takode pogoduju nepovoljni faktori kao što su loša higijena, nekvalitetna ishrana itd; .Bakterija, tizrocnikoboljenja,. naziva se Stafilokokus atlreus, a u organizam dospeva pretežno preko povreda kože koje su posledica ujeda, grebanjii sl. Raznosaci stafilokoka mogu biti i razni insekti. Kada uzrocnik sa mesta povrede prodre u krvotok, može izazvati sepsu i brzo tiginuce. Ukoliko se to ne dogodi, 224

~

na koži životinja se obicno pojave manji apscesi (cvorovi ispunjeni gnoj em) , najcešce u predelu vrata i leda. Ova forma bolesti se naziva kožna stafilokokoza. Kod životinja na sisi inficiranih stafilokokama cest je simptom gnojno zapaljenje sluznice oka i nosa. U nekim slucajevima dolazi i do takozvane generalizovane stafilokokoze pracene zapaljenjem pluca, gnojnim cvorovima po jetri i drugim unutrašnjim organima, što takode ima najcešce i smrtni ishod. U cilju lecenja bolesti kože i potkožnog tkiva mogu se otvarati apscesi i ispirati uz davanje antibiotika i pojacane mere higijene. Rezultati lecenja stafilokokoze su redovno loši, a uzrocnik bolesti se pri tom raznosi po kunicarniku. Ipak, bolje je životinje sa vidljivim simptomima bolesti žrtvovati, a kaveze i objekte dobro dezinfikovati. Meso kunica obolelih od stafilokokoze nije za ishranu

ljudi.

.

Pored nabrojanih bakterijskih bolesti kunica, postoje i druge koje se u našim uslovima javljaju samo izuzetno i nemaju prakticnog znacaja za odgajivace. Takve su, na primer, listerioza (po nekima mogu oboleti i ljudi), aktinomikoza i druge. Zbog posebnog znacaja po zdravlje ljudi, salmonelozu, tularemiju i tuberkulozu, bolesti takode izazvane bakterijama, opisali smo izdvojeno, u poglavlju o zoonozama. Medutim, na ovom mestu treba nešto reci i o zapaljenju creva kunica koje je verovatno posledica delovanja više mikroorganizama i nepovoljnih faktora, pa ne predstavlja jedinstvenu bolest. Zbog složenih razloga nastanka, ovo bolesno stanje, ciji je simptom izrazit proliv, u strucnoj literaturi se naziva enteritis kompleks. Ispitivanjem je utvrdeno da štetno dejstvo na sluzokožu creva ispoljava cela grupa bakterija i neki paraziti, od kojih veci broj vec živi u aparatu za varenje zdravih životinja. Najviše uginuca je zapaženo kod mladunaca u starosti od 5 do 8 nedelja, mada mogu oboleti mlade, a i starije životinje. Ako se enteritis kompleks javi kod kunica na sisi, obicno bivaju zahvaceni kunici izmedu 7 i 14 dana starosti. Tada je prvi simptom žuta vodena stolica pracena zatvorom. Ovakvo stanje je nazvano »žuti proliv kunica, na sisi«. Pregledom leša u želucu se nalazi zgrušano mleko, a sluznica creva je otecena i zapaljena. U slepom crevu se najcešce nalaze gasovi i sadržaj žuckaste boje. Mada je iz vecine uginulih kunica izolovana bakterija Esherichia colli, davanje antibiotika radi sprecavanja ili lecenja bolesti ne daje rezultate.
15 Uzgoj kunica

225

. Proliv koji se kod kunica javlja u periodu odbijanja od sise najizrazitija je posledica prelaza sa mlecne hrane na koncentrovanu i zelenu hranu. Sadržaj želuca, tj. stepen želudac:he kiselosti se pri tom tako menja da ima za rezultat vecu mogucnost razmnožavanja i delovanja štetnih bakterija. Lecenje ovog o1Joljenja (ili se radi o više bolesti) promenljivog' je uspeha. Kod prvih simptoma (proliv) , preporucljiv{) je promeniti hranu. Dobro je davati kvalitetno livadsko seno, a od lekova kokcidiostatike i tetracikline. U periodu prelaza sa mlecne na drugu hranu, prema nekim praktic~rima, u vodu za pice treba doclava,ti 2 % sirceta. GLJIVICNA OBOLJENJA Uzrocnici ovih bolesti pripadaju velikoj grupi, u kojoj se nalaze i svima poznate šumske gljive, zatim kvašceve glji. vice. itd. Štetno delovanje na organizam životinja i coveka imaju gljivice mikroskopske velicine od kojih neke žive kao redovni stanovnici creva.
SAHAROMIKOZA

Masovna pojava naduna pa i uginuca kunica može biti izazvana baš jednom od gljivica koja obicno živi u crevima kunica, a koja se naziva Sacharomyces guttulatus. Ova kvašceva gljiva se u oslabljenom organizmu razmnožava i ispoljava štetno dejstvo, a tacna dijagnoza se može postaviti mikroskopskim pregledom izmeta. Radi lecenja treba dati neko od sredstava koje delujena pražnjenje crevnog sadržaja, kao što je, na primer, gorka so. Jedna od cešcih gljivicnih bolesti kunica jeste i trihoficija. Kako se u nekim okolnostima ona može preneti i na ljude, opisana je u poglavlju o zoonozama. BOLESTI KOJE IZAZIVAJUP ARAZITI Paraziti su organizmi koji žive na racun domacina, u ovom slucaju kunica. Hrane se njegovim tkivima ili telesnim sokovima. Parazite nacelno delimo na spoljašnje (žive na spoljašnjoj p()vršini tela) i unutrašnje (žive u telesnim šupljii1ama, organima.i tkivima domacina). 226

UNUTRAŠNJI PARAZITI KOKCIDIOZA U grupi bolesti kunica kofe su izazvane parazitima kokcidioza zauzima prvo mesto. Ovo oboljenje prouzrokuje,znatne gubitke, najviše mladih životinja, Odrasli kunic, irpsilac parazita, izvor je infekcije za mlade ili druge odrasle jeginke. Uzrocnici kokcidioze su jednocelijski organizmi i}evidljivi <golim okom, koji parazitiraju u jetri ili u sluzokoži creva> kunica. Zaražene životinje imaju slab apetit, osetno mršave, a cesta je i nadutost. Javlja se voden, pone).{ad i krvav, proliv. Moguca je i oduzetost zadnjih nogu. Kunici ne u~imaju hranu, sa stolicom gube tecnost i sali iz, 'organizma i na kraju uginuo Dijagnoza ove bolesti se postavlja laboratorij skim pregledom stolice kunica ili pregledom' leša. Ako je u pitanju parazit kojinaseljava .creva (Eimeria, intestinalis, Eimeria magna, Eimeria media i dr.), na sll1zbkoži se mogu naci zapaljive promene, krvarenja, nekroze, nadun debelog creva, itd. Kod kpkcidioze jetre uzrocnik Eimeria stiedae.Dštecuje,žucne .kanalice, tako da jejetrapovecana i posuta sivobelicastim mrljama. Lecenje kokcidioze uspeva samo u pocetnoj fazi bolesti i stoga se daju kokcidiostatici (sulfadimidin, sulfakvinoksalin, sulfametoksin). Da bi se onemogucila pojava bolesti, kokcidiostatici se daju u preventivnim dozama. Isto tako je važno na vreme odvajati mladunce od majki, a dezinfekciju kaveza i opreme u slucaju postojanja bolesti sprovesti sa 10% rastvorom amonijaka. METILJAVOST U žucnim kanalima kunica kao paraziti žive veliki i daleko rede mali metilj. Ovi pljosnati crvi lice na list lorbera, sa suženim zadnjim delom. Bolest se može pojaviti na jednoj farmi kunica samo ako zelena hrana potice sa mocvarnih pašnjaka na kojima bi mogla biti zagadena sa razvojnim stadijumima ovih parazita. Promene izgleda i ponašanja bolesnih životinja nisu dovoljno karakteristicne da bi se postavila tacna dijagnoza. Kunici gube apetit, mršave, sluzokože su blede, aponekad i žute. Kada se u izmetu nadu jaja parazita, može se preduzeti lecenje sa preparatima na bazi hlorugljenika. 15* 227

Radi sprecavanja pojave bolesti životinjama ne treba davati sveže seno sa plavnih terena, vec ga prethodno treba sušiti bar 6 meseci.

Slika 97. Kraste

u ušima

kunica

bolesnog

od šuge

U crevima kunica može se naci jedan broj glistai pant1jicara koje ne predstavljaju veci problem u uzgoju, pa im ovde i ne poklanjamo pažnju. Ako vlasnik posumnja ili zapazi u izmetu parazite u vidu tankih, kratkih ili dužih belih glista, životinje ce tretirati preparatima piperazina ili tiabendazola i mebendazola. SPOLJAŠNJI PARAZITI Paraziti koji žive u koži, odnosnokrznu krpelji, šugarci, vaši i buve.
KRPELJI

kuni~a, jesu,

To su insekti smede, odnosno crne boje. Hrane se sisajuci krv životinja i na taj nacin mogu da prenesu mnoge, za ljude i životinje, opasne bolesti. Uspešno se uništavaju sredstvima protiv insekata - insekticidima (alugan, neopitroid i sL). 228

L

šUGARCI
, "

Šugarci su paraziti,

takode insekti,

koji izazivaju šugu
.

kože i šugu ušiju.

šuga kože u industrijskom uzgoju kunica, u odnosu na druge parazitarne bolesti, ne predstavlja veliki problem. Do infekcije dolazi direktnim kontaktom bolesnih životinja, ali i preko posrednika: psa, macke, miša i dr. Prenošenju bolesti doprinosi nehigijensko držanje životinja, prljavština, slaba i nekvalitetna ishrana, gusto i dugacko krzno, nedovoljno suncani objekti i sL Covek se može inficirati uzrocnicima šuge kunica, dok se na druge domace životinje ova bolest ne prenosi. Simptomi bolesti kod ljudi su svrab i kraste, ali kako u ovom slucaju nije rec o težem i cestom oboljenju, nismo ga izdvojili u posebno poglavlje. Promene kod obolelih kunica se uocavaju na koži glave (celo, osnova Dva, oko ociju) sa pojavom svraba, opadanjem dlake i stvaranjem krasta. Životinje postepeno mršave, da bi na kraju nastupila i smrt. Lecenje celog zapata se vrši insekticidima (alugan, ektanon i sL). Isto tako treba temeljno ocistiti prostorije i ne koristiti ih bar 5 do 6 nedelja. . . Šuga ušiju je u uzgoju kunica mnogo cešca i opasnija bolest nego šuga kože. Ovaj parazit živi u ušnom kanalt:/. bolesne životinje, izaziva jak svrab, a može preci i na coveka. Zbog svraba, životinja ceše uši i drži glavu iskošeno. Kod mladih kunica može doci do zapaljenja srednjeg Dva, a ponekad i do zapaljenja mogza. Ovaj vid šuge se sprecava i leci na isti nacin kao i prethodni. .. . Pored vec pomenutih šugaraca i krpelja, VAŠI i BUVE mogu imati ulogu u prenoŠenju raznih bolesti. Ovi paraziti se isto tako suzbijaju primenom insekticida. BOLESTI KOJE SU POSLEDICA NEDOVOLJNO KVALITETNE ISHRANE O kvalitetnoj ishrani kunica je bilo reci ranije, u posebnom poglavlju. Nema potrebe napominjati da su svi navedeni sastojci neophodni za pravilan razvitak. i funkcije organizma, pa i u smislu odbrane od mnogih bolesti. Na ovom mestu smo želeli da nešto kažemo o neunošenju ili nedovoljnom unošenju vitamina u organizam.
îîç

× ¶

\

VITAMINI su materije neophodne za pravilno funkcionisanje organizma, a zastupljene su u hrani u veoma malim kolicinama. Njihovo neunošenje il nedovoljno unošenje u organizam, izaziva bolesti avitaminoze ili hipovitaminoze. Fabricki pravIjena koncentrovana hrana za pojedine kategorije kunica obicno sadrži sve neophodne hranljive materije. Medutim, ako uzgajivac priprema obrok sam, mora strogo voditi racuna o hranljivoj vrednosti pojedinih sastojaka, tj. mora se pridržavati recepata ishrane za kunice. Retko se dešava da pojedinih vitamina uopšte nema u hrani. Mnogo je cešce da su oni zastupljeni u manjoj kolicini nego što je to potrebno organizmu, pa se onda javljaju bolesti koje su posledica smanjenog unošenja vitamina, tj. hipovitaminoze.
A-HIPOVITAMINOZA(manjak vitamina A u organizmu)

Rezultat manjka vitamina A u organizmu su promene na sluznici ociju u vidu gnojenja ocnih spojnica. Takode je i vecina sluznica manje otpoma na infekciju, pa lako dolazi do oboljenja (kijavica, zapaljenje pluca i sL). Usled deficita A vitamina u obroku, pa stoga i u organizmu, cesti su i poremecaji reprodukcije, mali okot, nedovoljno razvijeni fetusi i sl. Da bi se sprecili navedeni poremecaji, u hranu treba dodavati šargarepu i kvalitetno livadsko seno. Takode nije loše kontrolisati da li peletirana hrana za kunice sadrži dovoljno vitamina A. Ovakvo ispitivanje se sprovodi u specijalnim za to opremljenim laboratorijama.

D-HIPOVITAMINOZA (manjak vitamina D u organizmu)

Nedostatak vitamina D se pre svega javlja kod mladih životinja u zimskom periodu. Ako hrana nema dovoljno D vitamina, kalcij uma i fosfora, ili ako su ove materije zastupljene u nepovoljnom odnosu, javice se bolest rahitis, koja se ispoljava u nedovoljnom okoštavanju skeleta, krivljenja nogu i sl. U cilju lecenja daju se preparati vitamina D (u hrani i u injekcijama), kao i dobro seno i minerali, kalcij um i fosfor. 230

......

E-HIPOVITAMINOZA

(manjak

vitamina

E' u organizmu)

Nedostatak vitamina E izaziva poremecaj plodnosti, pa i uginuce ploda i zapaljenje materice. Kod mužjaka nedostatak ovog vitamina dovodi do steriliteta. Osim navedenog, mišicno tkivo mladunaca se nepravilno razvija, tako da su sapi i zadnje noge ovakvih životinja nedovoljno razvijene i mršave. U crevima kunica normalno se stvaraju vitamini C i B. Njihov nedostatak u obroku zbog toga ne stvara probleme. BOLESTI KOJE SU VEZANE ZA SKOTNOST I KOCENJE NEPLODNOST U savremenom uzgoju kunica neplodnost može predstavljati problem. Uzroci su mnogobrojni: deficitarna ishrana, parenje u srodstvu, pregojenost, bolest polnih organa i sl. Ako se i pored dobre preventive ipak pojavi neplodnost, mora se tacno utvrditi njen uzrok i onda preduzeti lecenje.
OTEžANO KOcENJE

Do ovoga može doci ako ženku male rase pripuštamo pod mužjaka velikih rasa, tako da su plodovi veliki za porodajni kanal. U ovom slucaju se pomaže izvlacenjem mladunaca iz zadnjeg dela porodajnog kanala. Kod slabih tmdova, prcuske vagine i sl. veterinar može pomoci i hormonskim injekcijama, carskim rezom i sl. Ukoliko nakon porodaja primetimo da je došlo do ispadanja materice, matericu ocistimo blagim rastvorom dezinficijensa (cetavion), ženku okrenemo glavom na dole i matericu vratimo prstom.
POSTPOROÐAJNA PARALIZA

J

Ovo oboljenje je posledica nedostatka kalcij uma u organizmu ženke koji je utrošen za izgradnju kostiju mladunaca i koH je u vecoj meri izlucen preko mleka. Životinje su tltucene, ne uzimaju hranu, a cesto nastaju i grcevi. 231

r
.;

t!
!

Pomoc se sastoji u davanju preparata kalcij uma, obicno injekcijom pod kožu, tokom nekoliko dana.
ZAPAUENJE MLEcNE 2LEZDE

Do zapaljenja mlecne žlezde može doci usled pritiska, udarca i drugih mehanickih nadražaja, ali i nakon infekcije preko mlecnog kanala ili krvotoka. U ovakvim slucajevima lako dolazi do zastoja u izlucivanju mleka ili je mleko zagadeno mikroorganizmima iz mlecne žlezde, što može biti razlog uginuca mladunaca koji sisaju. Bolest se leci antibioticima i lokalno mastima koje deluju smirujuce na proces zapaljenja.
2DERANJE MLADUNACA

Ovo je relativno cesta pojava kod uznemirenih ženki. Promena mesta boravka bremenite jedinke neposredno pred kocenje, buka i uznemiravanje tokom porodaja, žed ženke i nedostatak vitamina i minerala u ishrani tokom trudnoce mogu izazvati takvo ponašanje. Treba znati da za razvoj plodova i plodovih omotaca tokom graviditeta, ženka troši velike kolicine mineralnih materija i vode. Prvorotkinje koje su proždrle mladunce mogu kasnije uz dobru ishranu postati dobre majke. Ako se ova pojava ponavlja kroz nekoliko kocenja, životinju treba iskljuciti iz reprodukcije. Osim navedenih oboljenja ili pojava koje imaju veze sa trudnocom i porodajem, ovde pominjemo još abortus, koji kod kunica najcešce nastaje kao posledica uticaja iz spoljašnje sredine (stres, udarci, grubi zahvati). Osim toga, do pobacaja može doci i u slucaju neodgovarajuce ishrane, prisustva parazita i sl. Radi sprecavanja navedene pojave, životinjama treba tokom trudnoce obezbediti kvalitetnu hranu i što manje ih uznemiravati. NEZARAZNE BOLESTI UNUTRAŠNJIH (organske bolesti) ORGANA

Kunici se iskorišcavaju u starosti u kojoj se organske bolesti ne mogu dovoljno razviti, pa su ova oboljenja za 232

kunicarstvo od malog znacaja. Uprkos tome, postoje bolesti koje nastaju brzo i mogu izazvati uginuce. Takve su, na primer:
NADUN

To je oboljenje pri kome u želucu i crevima, a najcešce u slepom crevu nastaju vece kolicine gasova od uobicajenih. Zivotinja je naduvena, gas ovi vrše pritisak na dijafragmu (mišic veoma bitan za disanje) i pluca te se životinja može ugušiti. Uzrok ovoj pojavi je ishrana zelenom hranom koja prilikom brzog vrenja u utrobi stvara velike kolicine gasova. Takode se dogada da nadutost nastane kao posledica otežanog kretanja hrane kroz creva usled davanja prehladne hrane. Hronicna (dugotrajna) nadutost može biti posledica prisustva crevnih parazita (kokcidija, oblih glista). Oslobadanje životinje prevelike kolicine gasova ponekad uspeva masažom trbuha. Obicno to nije dovoljno i treba dati neko od sredstava koje sprecava vrenje i pomaže pasažu crevnog sadržaja (magnezijumsulfat). Nadun se sprecava izbegavanjem hladne ili pokvarene hrane. davanja vlažne, pre-

~EL.UDAcNO.CREVNI KATAR,." (nezarazno zapaljenje sluznice že1uca i creva)

'.

ba znati da, poremecaji u funkCiji želuca i cteva najcešce
,,'

Ova bolest nastaje~fe $veg'a usled neodgovataJi.ice ishran~,. mada je teško zamisliti da na nastanak.obqljenja ne utiC1i trazne bakterije ili paraziti li creyima,Mofe se reci da je bol~st relativnpretka u)n.tenzivrtoni uzgoju Kunica ako se upotrebljava koncentrat6dgovarajuceg kvaliteta. Tre-

nastaju pri prelazu sa mlecne. ish:r:ane 1J:a,ishranU-':koncentratom ,(ili drugim .cvrstimhranivom). Takode je' poznato da prevelika upotreba antibiotika, može i~azvati pomenutu bolest ciji su sirnptomi mt1?itak~petita i, r~tka stolica. Bolest se leCi i sprecavadtk}anjanjemL~:Vih pomenutih faktora. 233

ZATVOR

To je stanje pri kome postoji zastoj u kretanju sadržaja creva. Najcešci uzrok zatvora je suva hrana sa premalo vode, a ponekad i nakupine dlaka koje mogu zapušiti lumen creva. Zivotinje ne jedu, lenjo se krecu, a u trbuhu se mogu

'"

napipati tvrde loptice izmeta.

.

Lecenje pokušavamo davanjem sredstava za povlacenje vode u creva i razmekšavanje crevnog sadržaja (magnezijumsulfat - laksans), a preventiva je davanje dovoljno vode uz svaku vrstu hrane.
RANE NA NOGAMA

Ovo je bolest specificna za kunice. Na donjem delu zadnjih nogu (strana kojom se životinja oslanja o tlo) mogu se pojaviti rane. Uzrok ovome je obicno neravna i vlažna podloga, gruba žicana mreža po kojoj se životinje krecu. Prilikom 'tecenja najpre se. mora otkloniti uzrok mehanickog draženja, a zatim se oštecena mesta ciste sa blagim dezinficijensilna (cetavloi1), premazuju jodom i tretiraju antibibtskim sprejom ili mastima.

Lako dolazi do infekcije i gnojenja.

.

Slika 98. Rane na nogama .. . 234

rI . I I

ÒßÍÔÛÜÒÛùÞÑÔÛÍÌ×¢
qva grupa oholjenj;;{ prakticno ne bi sfuela da postoji u sa:yremenom kunicarstvu. Sumnja..na naslednu bolest je dovoljna da se životinja eliminiše..iz priploda. Ipak se kod nas i na nekim velikim farmama sa' uvoznimmaterljalom (dedovska i roditeljska grla) mogu zapazitipbjediJie na~ledne deformacije.. Ovde pominjemo samo o~e koje su n,ajcešce:
'BOLEST ISCAŠENHf NOGU

,..

Ovde je rec o utodimom išcašenju zgloba: ku~a koje postoji u istoj formi kod dyce i pasq.. Žiyotinja li izr:azitim slucajevima.)ma zadnje .noge .bkrenuteza. pola kruga (položaj foke), tako ,da je hodanje onemoguceno. Sltgna deformacija se ponekad može zapaziti i na prednjim ekstremitetima.

Slika 99. Bolest išcašenih IZDUžENA

nogu

DONJA VILICA

U ovom slucaju donja vilica je duža od gornje, tako da se donji i gornji zubi ne poklapaju. Posledica toga je da donji zubi neograniceno rastu, što onemogucava normalno uzimanje hrane. Prerasli zubi se mogu skracivati, ali takve kunice nikako ne treba puštati u pripust.

235

.).

Slika 100. Previše izrasli donji zubi

1ROVANJA

U int~hzi\'1iom uzgoju u kome životinje nemaju slobodu kretagja troyanja su' retka, ali ipak moguca. Najcešce se dešava ,da životinje budu izložene delovanju vece kolicine sredstava zapništavanjejnsekata, ili da preko zelene hrane unesu u'organizam otr6Ve namenjene zaštiti bilja. U cilju sprecavanja ovakvih inCidenata, prilikomkorišcenja insekticida u kunicarniku ili na samim životinjama treba veoma precizno poštovati uputst\i'd proizvodaca. Isto tako mora Se paziti da i hrana 'he bude zagadena :raznim pesticidima. Da bi se postavila, tacna dijagnoza ttovanja, dobro je da odgajivac uvek vodi tacnll eviderld.ju korišcenja, preparata protiv štetocina, tj. da zna kad je šta koristio 1'1.1kojoj kolicini. BOLESTI KOJE SE MOGU PRENETI NA LJUDE (Zoonoze) S'A KUNICA

Ovde smo posebno izdvojili nekolilko bakterijskih, gljivicnih i parazitarnih oboljenja koja se mogu preneti i na coveka, a koja mogu biti neprijatna jer se teže lece ili ozbiljnije ugrožavaju zdravlje ljudi. 236

SALMONELOZA

Uzrocnici ove bolesti su bakterije koje se nazivaju salmonele. Zaraza se na farmu unosi novodopremljenim životinjama, mada kliconoše mogu biti golubovi, miševi, guske, patke, konji, ovce, svinje, kokoši, glodari pa i covek. Treba znati da su salmonele u prirodi prilicno rasprostranjene. One se mogu naci u površinskim slojevima zemlje, otpadnim vodama, barama i na drugim mestima, gde mogu da ostanu u životu i mesecima. Takode se mogu naci i u crevnom sadržaju raznih vrsta životinja. Prema tome, da bi jedan organizam oboleo, nije potrebno da se zaraza unese spolja. Ona može da nastane i u uslovima slalbe higijene, nekvalitetne ishrane, nepovoljne klime ambijenta u kome životinje žive itd. Kod bolesnih kunica može se zapaziti groznica ili utucenost, proliv ili zatvor, nedostatak apetita i mršavljenje. Gravidne ženke cesto pobacuju. Dijagnoza ove bolesti se postavlja laboratorij skim pregledom leša ili izmeta bolesne životinje. Za lecenje se koriste antibiotici, a neophodno je temeljno cišcenje svih prostorija u kojima životinje borave. Kunici oboleli od salmoneloze, ili pod sumnjom da su oboleli od salmoneloze, nisu za ishranu ljudi, vec se moraju neškodljivo ukloniti (spaliti ili duboko zakopati). Salmonele ulaze u organizam životinja i ljudi preko organa za varenje. One pre svega izazivaju zapaljenje sluznice želuca i creva. Ove bakterije imaju sposobnost da iz organa za varenje prodru u krvotok i prouzrokuju trovanje krvi, odakle se mogu preneti u sve organe. Od životinja se covek najlakše zarazi kontaktom (bolest prljavih ruku) ili imoseci nedovoljno kuvano ili peceno meso. Bolest u ljudi nastaje obicno 7 do 24 casa nakon uzimanja zaražene hrane. Pocinje obicno glavoboljom, a zatim groznicom i povišenom temperaturom (40°C) bolovima u trbuhu i prolivom. Uz ove sim, ptome javljaju se klonulost, žed, nemir i pospanost. Kod teških slucajeva nastaju grcevi, smanjeno izlucivanje mokrace, a moguc je i smrtni ishod.
TULAREMIJ A

Tularemija je bolest koja napada kunica i zeca, ali pre svega male glodare (šumski i poljski miš, veverica, pacov, 237

hrcak i dr.). Uzrocnik bolesti je bakterija PasteurelIa tularensis. Može se pojaviti i kod fazana, jarebica, prepelica, lisica, divljih i domacih svinja, a i kod coveka. U prenošenju oboljenja važnu ulogu imaju insekti koji sisaju krv (buva, vaš, komarac, krpelj). Smatra se da se tularemija pojavljuje narocito u godinama kada ima mnogo miševa i pacova koji su u pojedinim krajevima stalno inficirani. Na bolesnom kunicu simptomi bolesti nisu tipicni. Životinja se teško krece, apaticna je i ima povišenu temperaturu. Covek se inficira najcešce uzimajuci nedovoljno peceno ili kuvano meso bolesne životinje. Uzrocnik se u organizmu širi limfnim sistemom i izaziva zapaljenje limfnih žlezda. Iz 'Iimfnih žarišta prelazi u krv i dospeva u jetru, slezinu, pluca i moždane ovoj nice. Lakši oblici bolesti prolaze za nekoliko nedelja, a teži oblici se mogu i smrtno završiti.
TUBERKULOZA

,L

Kunici mogu oboleti i od tuberkuloze. Najcešce se inficiraju kontaktom sa bolesnim govecetom, mlekom tuberkuloznih krava i unošenjem novih kunica u zapat. Svima je poznato da od tuberkuloze boluju i ljuldi, i da je to bolest koja se dugo i teško leci.
TRIHOFICIJA

Na ovu bolest su najosetljiviji dobro uhranjeni i negovani kuni~i, tako da ovde nisu bitni lošli uslovi nege i uzgajanja. Treba znati da prostirka od slame koja je zagadena ovim gljivicama može imati presudnu uloglu u širenju infekcije. Prvi znak bolesti je svrab na prednjim i zadnjim nogama koji se pojacava, a nešto kasnije se mogu videti proroene na krznu na nogama i u predelu repa. Krzno je na tim mestima ocupano, a koža crvena. Svrab je tako jak da se životinja ponekad glode do kosti. U lecenju ove bolesti koriste se antimikotici, koji se daju s hranom ili se u vidu tecnosti i masti stavljaju na promajna mesta. Ljudi se mogu inficirati kontaktom sa bolesnim kunicima i kod J}jih se trihoficija javlja na goloj koži i na ko238

smatim delovima glave. Promene na glavi srecu se uglavnom kod dece, i to u vidu celavih površina. Koža obolelog predela je crvena, pokrivena mehuricima i krastama. Kod odraslih muškaraca javlja se i trihoficija brade. Dlaka opada, koža se ljušti, dolazi do zapaljenja i gnojenja.
TOKSOPLAZMOZA

Uzrocnik toksoplazmoze je parazit mikroskopske velicine nazvan Toxoplasma gondii. Živi u telesnim celijama mnogih sisara, narocito kunica, zeceva i drugih glodara, zatim pasa, macaka, lisica, svinja, ovaca, goveda i coveka. Isto tako je utvrden i kod veceg broja divljih životinja, ptica pa i kod gmizavaca. Kunic se najcešce inficira preko usta uzimanjem hrane i vode zagadene uzrocnikom toksoplazmoze. Obolela životinja ne uzima hranu, javlja se opšta slabost, mršavljenje i proliv, cesto sa paralizom zadnjih nogu. Ponekad se mogu zapaziti i znaci oštecenja nervnog sistema u zapaljenja mozga. Tacna dijagnoza može se postaviti' samo u laborqtoriji. Kako se covek najcešce. inficira uzim~I:Jjem }ledovolJilo pecenog iIi kuvanog mesa i organa bolesnih životinja, jasno je da se bolesni iIi sumnjivi kunici ne smejukoriStiti za jelo. Kod ljudi, narocito kod odrasIihosoba, toksoplazmoza se obicno javlja u skriver1om obliku, tj. bez vidljivih simptoma. Rede se ispoljavasa nešto povišenomj temperaturom, gripoznim stanjem, oticanjem limfnih cvorova i slezine, prolivom iIi zapaljenjem bronhija. Retko' može doci i do zapaljenja pluca, mozga pa i' smrtnog ishoda. Medutim, cesto obole majke u drugom stanj}.!. Tada može doci do pobacaja, prevremenog porodaja iIi radanja deteta sa znacima urodene toksoplazmoze. Nema podataka ouspešnoin lecenjuživotinja, dok se kod ljudi primenjuju nekiqntibiotici.

239

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->