Seminarski rad

Milutin Milankovi

Prirodno-matemati ki fakultet Departman za biologiju i ekologiju

Seminarski rad
Milutin Milankovi Ciklusi i obja njenje teorije glacijacije

Prof: Ru ica Igi Goran Ana kov

student: Tanja Petru br.indexa: 288/ 08

Novi Sad, 2010.

1

) 3.Seminarski rad Milutin Milankovi Sadr aj: 1. Stvarala ki put Milutina Milankovi a 4. Literatura 2 . Uvod 2. Milankovi evi ciklusi 5. Teorija glacijacije 6. Zaklju ak 7. Biografija ± Milutin Milankovi (1879 ± 1958.

Zauzima istaknuto mesto u svetskoj nauci i nesporno je jedan od najslavnijih nau nika koje su Srbi imali. Uvod Milutin Milankovi je veliki nau nik u na oj i svetskoj javnosti. a od 1993.Seminarski rad Milutin Milankovi 1. ali i uzvi eni stvaralac iji put kroz vasionu i vekove stremi mnogo dalje od uobi ajnih odredi ta nau ne misli. godine Evropsko geofizi ko dru tvo dodeljuje medalju za nau ni doprinos u ob lasti klimatologije sa njegovim imenom. Milankovi u a kim danima 3 . Ameri ka agencija "NASA" proglasila ga je jednim od petn aest najve ih nau nika na svetu.

radi kao gra evinski in enjer u nekoliko be kih firmi.Milutin Milankovi (1879 ± 1958. Mihaila Petrovi a i Bogdana Gavrilovi a. upisuje se na studije gra evinske tehnike. Milutin nije redovno poha ao osnovnu kolu. Godine 1896. matemati ar. Na ovoj du nosti osta e sve do penzionisanja 1955. u uglednoj porodici. do 1909. klimatolog. doktor tehnike. Milankovi napu ta unosni posao i prihvata mesto vanrednog profesora primenjene matematike na tek osnovanom Univerzitetu u Beogradu. gde za 6 godina sti e zvanje diplomiranog in enjera. geofizi ar. godine. godine postaje doktor tehni kih nauka. a afirmaciju sti e kao projektant armirano ± betonskih gra evina. kasnije poznati matemati ar. univerzitetski profesor. knji evnik. 4 . lan JAZU i SANU. ro en je u Dalju 28. a 1904. astronom. Od 1905. Prijavljuje est patenata ijom primenom e biti izgra eni brojni objekti na podru ju tada nje Austro-ugarske monarhije. Veliki uticaj na formiranje Milankovi eve li nosti imala je rodna ku a i njeno okru enje. Milutin se upisuje u gimnaziju u Osijeku. Biografija . maja 1879. Ovd e e presudnu ulogu u njegovom ivotnom opredeljenju imati profesor matematike Vladimir Vari ak.) Milutin Milankovi . nego je imao privatne u itelje i sva etiri razreda osnovne kole polo io je odjednom1889. in enjer pronalaza . Na poziv poznatih nau nika Jovana Cviji a.Seminarski rad Milutin Milankovi 2. Godine 1889. godine. posebno veli anstveni Dunav koji je proticao pored njihove ba te.

koja je sazidana 1926.Seminarski rad Milutin Milankovi Milankovi je umro 12. godine. godine. posebno su bili kori eni oni iz nebeske mehanike koju je dr ao na Beogradskom univerzitetu od svog dolaska 1909. Stara ku a Obnovljena ku a 5 . Milankovi eva ku a u Beogradu. godine. pa sve do penzionisanja 1955. Za sobom je ostavio niz ud benika. danas nalazi u ulici koja nosi ime ovog nekada njeg ministra. godine i u kojoj je veliki nau nik iveo sve do svoje smrti 1958. decembra 1958.

Stvarala ki put Milutina Milankovi a Rade i na problemu uticaja astronomskih faktora na klimu u toku geolo ke pro losti Zemlje. naravno. Pilgrima i uz pomo svoga kolege. Krola. ali. godine kada su u asopisu "Nauka" objavljeni kona ni rezultati opse nog petogodi njeg projekta. a prora un koli ine osun avanja i srednje godi nje temperature Marsove povr ine i donjeg sloja njegove atmosfere dokazano je kasnijim kosmi kim istra ivanjima. maja 1923. a iji je osnovni zadatak bio da da odgovor na pitanje jesu li Milankovi evi prora uni bili ta ni ili ne. me utim. Milankovi je dokazao da su precesija. Primenjuju i matemati ki aparat i koriste i prethodna saznanja Ademara. to daje potpunu preciznost do 2 800. Sve ostale sekularne godine su proste. nije samo po tome poznat. prestupne godine mogu biti one koje su deljive sa 4 bez ostatka. odnosno do tada ne mo e biti nikakvog razmimoila enja sa sada njim Gregorijanskim kalendarom. na alost. Kada je potvr eno da su 6 . nikada nije za iveo. ali najva nije je bilo to da su se Milankovi evi prora uni pokazali potpuno ispravnim. Leverijea.Seminarski rad Milutin Milankovi 3. Njegovo delo "Kanon osun avanja Zemlje i njegova primena na problem ledenih doba" predstavlja najzna ajnije delo srpske nauke u dvadesetom veku. razvoja i povla enja glacijalnih faza u toku proteklih 600 000 godina. Milankovi je na egzaktan na in objasnio periodizacije nastanka. Milankovi je svoj kalendar bazirao na anulaciji tada njih 13 dana. Ovako koncipiran Milankovi ev kalendar je trebalo korigovati tek posle 28 800 godina. Sam je. godine u Carigradu. Gregorijanski je sadr avao dva krupna nedostatka: za godinu je uzimano da ima 365 i 1/4 dana i da 235 lunarnih meseci predstavlja ta no 19 solarnih godina. Milutin Milankovi je svakako nau ni genije koga je svet definitivno priznao 10. iako je u su tini prihva en na Svepravoslavnom kongresu 30. Milankovi . a sekularne godine bi e samo onda prestupne ako njihov broj vekova kada se podeli sa 9 daje ostatak 2 ili 6. promena nagiba ose rotacije i ekscentri na putanja Zemlje oko Sunca dominantni dugoperiodi ni faktori na promenu klime u geolo koj proslo ti. novi kalendar je doveden na isti datum kao Gregorijanski. godine. Milankovi ev kalendar je do sada najpreciznije ura en kalendar. astronoma Vojislava Mi kovi a. ni do dana dana njeg. decembra 1976. dao najve i doprinos.

a na em geniju kona no je priznato zaslu eno mesto u nau noj eliti. od multidisciplinarnog zna aja. Opravdano je pitanje: iji je onda Milankovi ? 7 . jer je njegov rad duboko zadirao u probleme ne jedne ve vi e nau nih disciplina. godine na svojim godi njim skup tinama. Milankovi je postao predmet intenzivnog izu avanja timova stru njaka. na alost. Danas se u svetu.Seminarski rad Milutin Milankovi varijacije Zemljine orbite ustvari pejsmejker ledenih dob a sve dotada nje sumnje su raspr ene. Za to je Milankovi u svojoj zemlji tako malo "interesantan" i jo u velikoj meri prepu ten pojedincima pitanje je koje tra i hitan odgovor. Medalju "Milutin Milankovi " Evropsko geofizi ko dru tvo redovno dodeljuje od 1993. a kod nas se i ne razmi lja o pokretanju sli ne. Milankovi je nacionalno bogatstvo i kao takav morao bi imati svoje zaslu eno mesto. iako je poznato da je po svojoj strukturi to zadatak. Do sada na na em tlu nije finansiran ni jedan jedini projekat kojim bi se istra ivali Milankovi evi ciklusi osun avanja. Milankovi evo delo mnogo vi e prou ava nego u njegovoj zemlji gde je iveo i neumorno radio skoro pola decenije. pre svega.

Ekscentri nost uti e na razlike me u godi njim dobima. 1609. 8 .06) periodi nosti oko 100. koji se zajedno posmatrano nazivaju njegovim imenom. god. jer je on stvorio preciznu teoriju o njihovom uticaju na klimu: 1. Najudaljenija ta ka Zemljine putanje oko Sunca zove se afel.Seminarski rad Milutin Milankovi 4. Promena ekscentri nosti Zemljine orbite (J. Kepler.000 godina. a ona bli a leti relativno topla leta. Milankovi evi ciklusi Milutin Milankovi je u svoje prora une uvrstio tri astronomska ciklusa. a najbli a perihel. tada je Zemlja bli a perihelu (zime bla e na severnoj hemisferi). Kada je Zemlja najbli a Suncu.) od skoro pravilnog kruga do blago izdu ene elipse (ekscentriciteta 0. dobija najvi e njegove toplote. Hemisfera bli a Suncu ima blage zime. Kada je zima na severnoj hemisferi.

Porastom nagiba za 10 ukupna primljena energija hemisfere leti se pove a za 1%. ne na njen nagib. Promena nagiba Zemljine ose rotacije u odnosu na ravan orbite (J. Precesija je slo ena pojava.Seminarski rad Milutin Milankovi 2. 9 .000 godina. 130.).50. a veliki na polovima. Precesija (Hiparh.ljuljanja Zemljine ose .). u rasponu od 22. Posledica ovog slo enog kretanja Zemlje je da se dani ravnodnevnica ne doga aju zauvek istog datuma. 3.000 godina Zemljina osa produ ena na sever ne e i i ka Severnja i. Promena nagiba ima mali uticaj na ekvatoru. ve se polako pomeraju u kalendaru. sa periodom od 41. razlika godi njih doba na vi im geografskim irinama je izra enija.n.000 do 23. ve ka zvezdi Vega u sazve u Lira.10 do 24. posledica je: . 1904. koja traje oko 19.e. god. odnosno revolucija Zemljine rotacione ose. Kroz 11. p. god. Pilgrim.obrtanja elipti ne Zemljine orbite Precesija uti e na orijentaciju ose. Kada je nagib ve i.000 godina.

Zvezde se nisu nalazile na onom mestu na nebu na kom su ih ranije videli i locirali Haldejci. Zemlja nema oblik pravilne kugle. Ovo opet dovodi do zanimljive pojave. kao da se itavo nebo pomerilo iz svog nekada njeg polo aja. 10 . Za 12.000 godina osa e prolaziti na oko 5° od zvezde Vega (alfa sazve a Lire) pa emo tada imati novu zvezdu Severnja u. Po to je Zemlja nagnuta u odnosu na ravan ekliptike i u odnosu na ravan Mese eve putanje Sunce i Mesec nejednako privla e deo ekvatorskog ispup enja koji je okrenut ka njima i deo ispup enja koji se nalazi sa druge strane. na manje od jednog stepena.Seminarski rad Milutin Milankovi Kada je sastavljao svoj katalog zvezda Hiparh je primetio ne to vrlo neobi no. zovemo Severnja a. Naime. itavu pojavu nazvao je precesija ekvinocija. Me utim. Zapravo osa prolazi vrlo blizu Severnja e. Sve zvezde su bile preme tene u stranu. po to se nalazi iznad na eg severnog pola. Danas je osa Zemlje na severnoj polulopti usmerena ka zvezdi alfa Malog Medveda koju. kako se osa pomera (za 25. Ona je na polovima spljo tena tako da je pojas ekvatora malo ispup en. malo se nakrivila u stranu. Hiparh je zaklju io da je do ove promene polo aja do lo usled kretanja ta aka presecanja ekliptike i nebeskog ekvatora.800 godina ona po nebu na ini pun krug) do i e vreme kada ova zvezda ne e stajati iznad na eg severnog pola. Zapravo polo aj je promenila Zemlja. Zbog ovoga Zemljina osa ne ostaje nepomi na ve se i sama kre e projektuju i po nebeskoj sferi kru nicu.

a najdalja 4. ija osa rotacije znatno vi e menja svoj nagib. tople zime i relativno duga hladna leta. a ekscentri nost orbite je upadljivo ve a. i time dobio odlike takozvane Solarne klime. mora i okeane). 11 . mnogo zna ajnija nego na Zemlji.Seminarski rad Milutin Milankovi Trenutno. najpre je izostavio strujanja izazvana n ejednakim zagrevanjem atmosfere i okeana. Uop te je danas prihva eno i stanovi te da su uticaji Milankovi evih ciklusa na Marsu. jula (afel). Milankovi . uputiv i se pravo ka su tini razmatranog mehanizma. Zemlja je najbli a Suncu 3. januara (perihel). kome nedostaje ubla avaju i uticaj okeana. Rezultat pomeranja ravnodnevnice je da su na severnoj hemisferi danas relativno kratke. Pre oko 11. Ova injenica nam govori da Milankovi eva teorija ima vi e uticaja na stvarnu klimu drugih planeta nego na Zemlju (koja ima atmosferu.000 godina je bilo obratno.

Ona su uticala na ovekov ivot. Zatim je usledilo ledeno doba u devonu (pre oko 400 mil. Danas se led nalazi iznad sne ne granice na planinskim predelima i u ledenim pokriva ima na severnom i ju nom polu. Drugi su smatrali kako poreklo ledenih doba le i u promeni visine kontinenata to je uticalo na pravac vetrova i padavina. posebno na migracije i razme taj ivog sveta. Druga teorija bila je da je Sunce promenljiva zvezda koja u nekim razdobljima isijava vi e. a u nekim manje toplote. Tokom geolo ke pro losti poznata su razdoblja za vreme kojih je dolazilo do glacijacije. nastupila u prekambriji pre 940-615 mil. godina) i u gornjem karbonu i permu (pre 295 mil. Poznato je kako u nekim od tih regiona danas vlada tropska klima i da na njima nema tragova pleistocene glacijacije. biljne i ivotinjske vrste i homosapiens. Postoji nekoliko teorija nastanka glacijacija na Zemlji. Nagla zahla enja su se kroz Zemljinu pro lost dogodila nekoliko puta i poznate su pod nazivom ledena doba. Tragova tih sta rih glacijacija ima malo. Na tim podru jima prona eni su tiliti (morenski materijal) koji su bili akumulirani u vi im predelima. godina). Aziji. ali su i kasnije pomereni.Seminarski rad Milutin Milankovi 5. Teorija glacijacije Ledena doba va an su deo Zemljine pro losti u kome su nastali mnogi glacijalni oblici. Druga grupa teorija uzroke ledenih doba tra i na Zemlji. Jo jedna od teorija bila je kako je za drasti ne klimatske promene bilo odgovorno preme tanje Zemljinih polova. godina). Jedna od njih bila je da prostor kroz koji je putovao Sun ev sistem nije uvek bio jednake temperature i da je do razlika u temperaturi do lo zbog gasova i pra ine u pojedinim podru jima svemira. ali neki su prona eni u Africi. Pristalice tre e grupe teorija smatrali su kako se uzrok ledenih doba krije u atmosferi. Smatra se da su prva ledena doba (njih tri). Jedni su smatrali da je do ledenih doba do lo zbog promene smera strujanja toplih i hladnih morskih struja. Severnoj Americi i Australiji. Posebnu ulogu ima koli ina ugljen -dioksida i pra ine u atmosferi 12 .

te se uporedo sa tim sne na granica spu tala mnogo ni e nego to je danas. pokazano je da varijacija izotopskog sas tava kiseonika u sedimentima na dnu okeana sledi Milankovi eva predvi anja. a zime isto toliko toplije. U Amrici su su bila etiri glacijala: 1. Zergel je. 4. Op te prihva eni nazivi glacijala su oni koji poti u od naziva alpskih reka. Poslednje ledeno doba nastupilo je u kvartaru pre oko 1. Interglacijali su bila doba izme u dva glacijala u kojima je temperatura bila vi a. godine. podeljenom na glacijale i int erglacijale. a led se povla io u visoke severne predele. dok se ostali nazivi koriste na lokalnom nivou za imenovanje glacijala koji su na tom podru ju trajali pribli no paralelno sa alpskim. za stepen dva. Prou avaju i tvorevine u dolinama alpskih reka. Nebraskan. a u Nema koj samo tri: 1.Seminarski rad Milutin Milankovi Najpotpuniju teoriju. Ris i 5. Vajksel. Vrhunac je bio u pleistocenu. Glacijali su bili razli itog trajanja i isto tako razli ito g intenziteta. i jezeru 5. godina. Neki nau nici smatraju kako mi ivimo u jednom 13 . 2. Penk(Penck). 3. U kvartaru je ukupno bilo pet glacijala. 2. Zbog male promene ugla menja se i osun anost Zemljine povr ine te leta periodi no postaju malo hladnija. Smena morena i fluvijalnih sedimenata odgovara smeni glacijacije i interglacijacije. Po njemu do pojave ledenih doba dolazi zbog precesije Zemlje zbog ega se ugao ose rotacije Zemlje neznatno menja u odnosu na ravan njene orbite oko Sunca. Ilinojs i 4. Glacijali su bili ledena doba u kojima se kontinentalni led irio na jug. Dunav. odredio starost brojnih re nih terasa u dolinama alpskih reka. primenjuju i Milankovi evu teoriju. Godine 1999. i to hronolo kim redom : 1. kao i interglacijali. utvrdili su da se smenjuju morenski materijal i fluvijalne akumulacione tvorevine. Elster. Ginc. a preko ostataka u terasama i apsolutnu starost ivotinjskog sveta i oveka. Mindel. koja je poslednjih godina dobija sve ve u podr ku u merenjima izotopskog sastava geolo kog materijala izlo io je Milutin Milankovi 1920. 3. Kanzas. Ti glacijali su imena dobili po rekama u podru ju Alpa 1 -4. Virm. Milankovi evu teoriju u praksi su potvrdili alpski glaciolozi A. 2.8 mil. odnosno smeni zahladjenja i otopljenja. Viskonsin. Brikner(Bruckner) i Zergel ( Soergel). Sale i 3.

14 . u podru jima koja nisu bila pod direktnim uticajem severnih ledenih pokriva a. ledom prekrivenih kontinentalnih prostora (inlandajsa) formira lo se dugotrajno polje visokog atmosferskog pritiska. a putanje vla nih okeanskih vazdu nih masa potisnute su prema jugu. Na a zemlja nalazila se u periglacijalnoj oblasti koju je karakterisala ne to hladnija klima ali sa dobrim mogu nostima za ivot. danas su pustinje (npr. anticiklona. Neka od tih podru ja. Ledeni pokriva je prekrivao 24 mil. To je doprinelo stvaranju brojnih glacijalnih oblika i akumulaciju glacijalnih sedimenata ± morena. Na prostorima morskih prolaza nastale su prevlake koje su bitno uticale na rasprostranjenost ivotinjskih vrsta i oveka. pouzdano se zna da su glacijacijom bili zahva eni samo najvi i planinski predeli poput Kopaonika i Stare planine. izrazito vla na razdobl ja ± pluvijale. Zbog toga su mnoga dana nji ostrva bila deo kopna (Britanija). Za vreme glacijacije. Tako e. Durmitor i ar planinu. a ne to izra enija glacijacija pre krivala je Prokletije.Seminarski rad Milutin Milankovi takvom dobu i kako e nakon odre enog broja godina ponovno nastupiti glacijal. Na teritoriji na e zemlje. za ledenog doba bogata padavinama. Sahara). km2 Zemljine povr ine koja je danas bez leda. To je uspostavilo. Samo na evropskom kontinentu bilo je 70 mil. to se obja njava nepostojanjem uslova za ranije glacijacije jer su tek tada pomenute planine epirogenim pokretima izdignute iznad sne ne granice. kubnih km leda. smena toplih i hladnih razdoblja uzrokovala je i povremeno irenje i povla enje ledenih pokriva a i pojedina nih lednika.Tragovi glacijacije datiraju iz poslednja dva glacijala Risa i Virma. Nivo svetskog mora se spustio za oko 160 metara. iznad velikih.

Prisutan je svuda i potrebno je opet prodreti u su tinu ono ga to je krstare i nebeskim svodom ostavio za sobom kao svetli trag. zato su ga s pravom mnogi nazvali putnikom kroz prostor i vreme i to e ostati njegov sinonim za sva vremena. Za Milutina Milankovi a vreme kao da ne postoji. a najvi e u delu "Kroz vasionu i vekove". 15 . Milankovi a smo upoznali u sada njosti. a kada se civilizacijski razvoj zahuktao i pospe io dinami ki tok nauke i tehnike tokom druge polovine 20-og veka po ele su da se razotkrivaju mnoge praznine i nepoznanice vezane za Milankovi a. Nalazimo ga i u budu nosti. "Tehnika u toku davnih vekova" i "Nauka i tehnika tokom vekova" predstavljaju najlep e popularne nau ne tekstove na srpskom jeziku.Seminarski rad Milutin Milankovi 6. I pored svega toga mnogo toga je ostalo nedore eno. Dugi niz godina negovao je lepu re i zato dela kao to su "Istorija astronomske nauke". bio je realan i ovovremenski ovek kome ni ta to je ljudsko nije bilo strano. Danas mu svi priznaju da je najve i putnik kroz prostor i vreme. Njegovi memoari "Uspomene. opet je njegov dijagram osun avanja svetionik za sve ono to je pred nama. Zaklju ak Milankovi je o sebi jo za ivota mnogo toga rekao. do ivljaji i saznanja" u potpunosti odslikavaju kakav je Milankovi bio i kao ovek i kao nau nik. "Kroz carstvo nauka". Njega smo sreli u pro losti i kao putnika i kao tuma a promene klime tih prohujalih doba.

org/wiki/Milankovi evi_ciklusi http://www.wikipedia. Petkovic.Seminarski rad Milutin Milankovi 7.milutin-milankovic. ÄKratak kurs istorijske geologije³ 16 . http://sh. 2.com/biografija/ http://sr.org/sr-el/ _ Kosta V. 3. Literatura 1. 4. Beograd 1949.wikipedia.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful