Seminarski rad

Milutin Milankovi

Prirodno-matemati ki fakultet Departman za biologiju i ekologiju

Seminarski rad
Milutin Milankovi Ciklusi i obja njenje teorije glacijacije

Prof: Ru ica Igi Goran Ana kov

student: Tanja Petru br.indexa: 288/ 08

Novi Sad, 2010.

1

Seminarski rad Milutin Milankovi Sadr aj: 1. Teorija glacijacije 6. Biografija ± Milutin Milankovi (1879 ± 1958. Uvod 2. Milankovi evi ciklusi 5. Zaklju ak 7.) 3. Stvarala ki put Milutina Milankovi a 4. Literatura 2 .

Ameri ka agencija "NASA" proglasila ga je jednim od petn aest najve ih nau nika na svetu. godine Evropsko geofizi ko dru tvo dodeljuje medalju za nau ni doprinos u ob lasti klimatologije sa njegovim imenom. a od 1993. ali i uzvi eni stvaralac iji put kroz vasionu i vekove stremi mnogo dalje od uobi ajnih odredi ta nau ne misli. Zauzima istaknuto mesto u svetskoj nauci i nesporno je jedan od najslavnijih nau nika koje su Srbi imali. Milankovi u a kim danima 3 .Seminarski rad Milutin Milankovi 1. Uvod Milutin Milankovi je veliki nau nik u na oj i svetskoj javnosti.

gde za 6 godina sti e zvanje diplomiranog in enjera. geofizi ar. astronom. Veliki uticaj na formiranje Milankovi eve li nosti imala je rodna ku a i njeno okru enje. lan JAZU i SANU. Prijavljuje est patenata ijom primenom e biti izgra eni brojni objekti na podru ju tada nje Austro-ugarske monarhije. u uglednoj porodici. godine. univerzitetski profesor. in enjer pronalaza . Mihaila Petrovi a i Bogdana Gavrilovi a. Godine 1889. maja 1879. nego je imao privatne u itelje i sva etiri razreda osnovne kole polo io je odjednom1889. 4 . Godine 1896. Biografija .) Milutin Milankovi . godine. Milankovi napu ta unosni posao i prihvata mesto vanrednog profesora primenjene matematike na tek osnovanom Univerzitetu u Beogradu. ro en je u Dalju 28. kasnije poznati matemati ar. a afirmaciju sti e kao projektant armirano ± betonskih gra evina. upisuje se na studije gra evinske tehnike. posebno veli anstveni Dunav koji je proticao pored njihove ba te. doktor tehnike. Na poziv poznatih nau nika Jovana Cviji a. do 1909. knji evnik.Seminarski rad Milutin Milankovi 2.Milutin Milankovi (1879 ± 1958. a 1904. Od 1905. klimatolog. Milutin nije redovno poha ao osnovnu kolu. godine postaje doktor tehni kih nauka. Na ovoj du nosti osta e sve do penzionisanja 1955. radi kao gra evinski in enjer u nekoliko be kih firmi. matemati ar. Ovd e e presudnu ulogu u njegovom ivotnom opredeljenju imati profesor matematike Vladimir Vari ak. Milutin se upisuje u gimnaziju u Osijeku.

godine.Seminarski rad Milutin Milankovi Milankovi je umro 12. koja je sazidana 1926. pa sve do penzionisanja 1955. decembra 1958. godine i u kojoj je veliki nau nik iveo sve do svoje smrti 1958. Stara ku a Obnovljena ku a 5 . godine. danas nalazi u ulici koja nosi ime ovog nekada njeg ministra. Za sobom je ostavio niz ud benika. Milankovi eva ku a u Beogradu. posebno su bili kori eni oni iz nebeske mehanike koju je dr ao na Beogradskom univerzitetu od svog dolaska 1909. godine.

iako je u su tini prihva en na Svepravoslavnom kongresu 30. Milankovi ev kalendar je do sada najpreciznije ura en kalendar. Leverijea. a sekularne godine bi e samo onda prestupne ako njihov broj vekova kada se podeli sa 9 daje ostatak 2 ili 6. novi kalendar je doveden na isti datum kao Gregorijanski. Stvarala ki put Milutina Milankovi a Rade i na problemu uticaja astronomskih faktora na klimu u toku geolo ke pro losti Zemlje. astronoma Vojislava Mi kovi a. me utim. a prora un koli ine osun avanja i srednje godi nje temperature Marsove povr ine i donjeg sloja njegove atmosfere dokazano je kasnijim kosmi kim istra ivanjima. Gregorijanski je sadr avao dva krupna nedostatka: za godinu je uzimano da ima 365 i 1/4 dana i da 235 lunarnih meseci predstavlja ta no 19 solarnih godina. decembra 1976. a iji je osnovni zadatak bio da da odgovor na pitanje jesu li Milankovi evi prora uni bili ta ni ili ne. Sam je. naravno. godine u Carigradu. to daje potpunu preciznost do 2 800. Krola. ni do dana dana njeg. nije samo po tome poznat. Pilgrima i uz pomo svoga kolege. godine kada su u asopisu "Nauka" objavljeni kona ni rezultati opse nog petogodi njeg projekta. maja 1923. Milankovi je na egzaktan na in objasnio periodizacije nastanka. ali. prestupne godine mogu biti one koje su deljive sa 4 bez ostatka. Kada je potvr eno da su 6 . Milankovi je svoj kalendar bazirao na anulaciji tada njih 13 dana. Primenjuju i matemati ki aparat i koriste i prethodna saznanja Ademara. razvoja i povla enja glacijalnih faza u toku proteklih 600 000 godina.Seminarski rad Milutin Milankovi 3. Milankovi je dokazao da su precesija. Milankovi . Njegovo delo "Kanon osun avanja Zemlje i njegova primena na problem ledenih doba" predstavlja najzna ajnije delo srpske nauke u dvadesetom veku. promena nagiba ose rotacije i ekscentri na putanja Zemlje oko Sunca dominantni dugoperiodi ni faktori na promenu klime u geolo koj proslo ti. nikada nije za iveo. na alost. Sve ostale sekularne godine su proste. Ovako koncipiran Milankovi ev kalendar je trebalo korigovati tek posle 28 800 godina. godine. dao najve i doprinos. odnosno do tada ne mo e biti nikakvog razmimoila enja sa sada njim Gregorijanskim kalendarom. ali najva nije je bilo to da su se Milankovi evi prora uni pokazali potpuno ispravnim. Milutin Milankovi je svakako nau ni genije koga je svet definitivno priznao 10.

Milankovi je nacionalno bogatstvo i kao takav morao bi imati svoje zaslu eno mesto.Seminarski rad Milutin Milankovi varijacije Zemljine orbite ustvari pejsmejker ledenih dob a sve dotada nje sumnje su raspr ene. godine na svojim godi njim skup tinama. pre svega. iako je poznato da je po svojoj strukturi to zadatak. od multidisciplinarnog zna aja. a na em geniju kona no je priznato zaslu eno mesto u nau noj eliti. Danas se u svetu. a kod nas se i ne razmi lja o pokretanju sli ne. Milankovi je postao predmet intenzivnog izu avanja timova stru njaka. Milankovi evo delo mnogo vi e prou ava nego u njegovoj zemlji gde je iveo i neumorno radio skoro pola decenije. Opravdano je pitanje: iji je onda Milankovi ? 7 . jer je njegov rad duboko zadirao u probleme ne jedne ve vi e nau nih disciplina. na alost. Medalju "Milutin Milankovi " Evropsko geofizi ko dru tvo redovno dodeljuje od 1993. Do sada na na em tlu nije finansiran ni jedan jedini projekat kojim bi se istra ivali Milankovi evi ciklusi osun avanja. Za to je Milankovi u svojoj zemlji tako malo "interesantan" i jo u velikoj meri prepu ten pojedincima pitanje je koje tra i hitan odgovor.

dobija najvi e njegove toplote.Seminarski rad Milutin Milankovi 4. 1609.06) periodi nosti oko 100. Ekscentri nost uti e na razlike me u godi njim dobima. Kada je Zemlja najbli a Suncu.) od skoro pravilnog kruga do blago izdu ene elipse (ekscentriciteta 0. a ona bli a leti relativno topla leta. Kepler.000 godina. Milankovi evi ciklusi Milutin Milankovi je u svoje prora une uvrstio tri astronomska ciklusa. jer je on stvorio preciznu teoriju o njihovom uticaju na klimu: 1. koji se zajedno posmatrano nazivaju njegovim imenom. Promena ekscentri nosti Zemljine orbite (J. Hemisfera bli a Suncu ima blage zime. Kada je zima na severnoj hemisferi. Najudaljenija ta ka Zemljine putanje oko Sunca zove se afel. 8 . a najbli a perihel. god. tada je Zemlja bli a perihelu (zime bla e na severnoj hemisferi).

3.). odnosno revolucija Zemljine rotacione ose. god. koja traje oko 19.n.000 godina. ve ka zvezdi Vega u sazve u Lira. razlika godi njih doba na vi im geografskim irinama je izra enija.).obrtanja elipti ne Zemljine orbite Precesija uti e na orijentaciju ose. Precesija (Hiparh.ljuljanja Zemljine ose . 1904.10 do 24. Posledica ovog slo enog kretanja Zemlje je da se dani ravnodnevnica ne doga aju zauvek istog datuma. Promena nagiba Zemljine ose rotacije u odnosu na ravan orbite (J.e. a veliki na polovima.000 do 23. ne na njen nagib. Porastom nagiba za 10 ukupna primljena energija hemisfere leti se pove a za 1%. Pilgrim. u rasponu od 22. ve se polako pomeraju u kalendaru. Kada je nagib ve i. Precesija je slo ena pojava.000 godina. 9 . Kroz 11. sa periodom od 41.Seminarski rad Milutin Milankovi 2. p.50. posledica je: .000 godina Zemljina osa produ ena na sever ne e i i ka Severnja i. god. 130. Promena nagiba ima mali uticaj na ekvatoru.

Zapravo polo aj je promenila Zemlja. zovemo Severnja a. malo se nakrivila u stranu. Zemlja nema oblik pravilne kugle. Po to je Zemlja nagnuta u odnosu na ravan ekliptike i u odnosu na ravan Mese eve putanje Sunce i Mesec nejednako privla e deo ekvatorskog ispup enja koji je okrenut ka njima i deo ispup enja koji se nalazi sa druge strane. na manje od jednog stepena. Ovo opet dovodi do zanimljive pojave. Zapravo osa prolazi vrlo blizu Severnja e.Seminarski rad Milutin Milankovi Kada je sastavljao svoj katalog zvezda Hiparh je primetio ne to vrlo neobi no. Hiparh je zaklju io da je do ove promene polo aja do lo usled kretanja ta aka presecanja ekliptike i nebeskog ekvatora. kako se osa pomera (za 25. po to se nalazi iznad na eg severnog pola. Naime.000 godina osa e prolaziti na oko 5° od zvezde Vega (alfa sazve a Lire) pa emo tada imati novu zvezdu Severnja u. Ona je na polovima spljo tena tako da je pojas ekvatora malo ispup en. Danas je osa Zemlje na severnoj polulopti usmerena ka zvezdi alfa Malog Medveda koju. Zbog ovoga Zemljina osa ne ostaje nepomi na ve se i sama kre e projektuju i po nebeskoj sferi kru nicu. kao da se itavo nebo pomerilo iz svog nekada njeg polo aja. Sve zvezde su bile preme tene u stranu. Zvezde se nisu nalazile na onom mestu na nebu na kom su ih ranije videli i locirali Haldejci. 10 . Za 12. Me utim.800 godina ona po nebu na ini pun krug) do i e vreme kada ova zvezda ne e stajati iznad na eg severnog pola. itavu pojavu nazvao je precesija ekvinocija.

mnogo zna ajnija nego na Zemlji. tople zime i relativno duga hladna leta. najpre je izostavio strujanja izazvana n ejednakim zagrevanjem atmosfere i okeana. Rezultat pomeranja ravnodnevnice je da su na severnoj hemisferi danas relativno kratke. ija osa rotacije znatno vi e menja svoj nagib.000 godina je bilo obratno. mora i okeane). Uop te je danas prihva eno i stanovi te da su uticaji Milankovi evih ciklusa na Marsu.Seminarski rad Milutin Milankovi Trenutno. Milankovi . uputiv i se pravo ka su tini razmatranog mehanizma. i time dobio odlike takozvane Solarne klime. a najdalja 4. Zemlja je najbli a Suncu 3. januara (perihel). jula (afel). kome nedostaje ubla avaju i uticaj okeana. 11 . Ova injenica nam govori da Milankovi eva teorija ima vi e uticaja na stvarnu klimu drugih planeta nego na Zemlju (koja ima atmosferu. Pre oko 11. a ekscentri nost orbite je upadljivo ve a.

a u nekim manje toplote. Drugi su smatrali kako poreklo ledenih doba le i u promeni visine kontinenata to je uticalo na pravac vetrova i padavina. Posebnu ulogu ima koli ina ugljen -dioksida i pra ine u atmosferi 12 . posebno na migracije i razme taj ivog sveta. Teorija glacijacije Ledena doba va an su deo Zemljine pro losti u kome su nastali mnogi glacijalni oblici. ali su i kasnije pomereni. Na tim podru jima prona eni su tiliti (morenski materijal) koji su bili akumulirani u vi im predelima. Ona su uticala na ovekov ivot. Postoji nekoliko teorija nastanka glacijacija na Zemlji.Seminarski rad Milutin Milankovi 5. Jo jedna od teorija bila je kako je za drasti ne klimatske promene bilo odgovorno preme tanje Zemljinih polova. Druga grupa teorija uzroke ledenih doba tra i na Zemlji. Smatra se da su prva ledena doba (njih tri). Druga teorija bila je da je Sunce promenljiva zvezda koja u nekim razdobljima isijava vi e. Tokom geolo ke pro losti poznata su razdoblja za vreme kojih je dolazilo do glacijacije. nastupila u prekambriji pre 940-615 mil. Severnoj Americi i Australiji. Poznato je kako u nekim od tih regiona danas vlada tropska klima i da na njima nema tragova pleistocene glacijacije. Pristalice tre e grupe teorija smatrali su kako se uzrok ledenih doba krije u atmosferi. biljne i ivotinjske vrste i homosapiens. ali neki su prona eni u Africi. Nagla zahla enja su se kroz Zemljinu pro lost dogodila nekoliko puta i poznate su pod nazivom ledena doba. Zatim je usledilo ledeno doba u devonu (pre oko 400 mil. godina). Danas se led nalazi iznad sne ne granice na planinskim predelima i u ledenim pokriva ima na severnom i ju nom polu. Jedni su smatrali da je do ledenih doba do lo zbog promene smera strujanja toplih i hladnih morskih struja. Aziji. Tragova tih sta rih glacijacija ima malo. godina). Jedna od njih bila je da prostor kroz koji je putovao Sun ev sistem nije uvek bio jednake temperature i da je do razlika u temperaturi do lo zbog gasova i pra ine u pojedinim podru jima svemira. godina) i u gornjem karbonu i permu (pre 295 mil.

2. i to hronolo kim redom : 1. odredio starost brojnih re nih terasa u dolinama alpskih reka. Glacijali su bili ledena doba u kojima se kontinentalni led irio na jug. Prou avaju i tvorevine u dolinama alpskih reka. a u Nema koj samo tri: 1. 4. 3. 2. Brikner(Bruckner) i Zergel ( Soergel). Neki nau nici smatraju kako mi ivimo u jednom 13 . Poslednje ledeno doba nastupilo je u kvartaru pre oko 1. za stepen dva. 3. kao i interglacijali. Ilinojs i 4. a zime isto toliko toplije. 2. Mindel. Vajksel. Nebraskan. pokazano je da varijacija izotopskog sas tava kiseonika u sedimentima na dnu okeana sledi Milankovi eva predvi anja. U kvartaru je ukupno bilo pet glacijala. U Amrici su su bila etiri glacijala: 1. Po njemu do pojave ledenih doba dolazi zbog precesije Zemlje zbog ega se ugao ose rotacije Zemlje neznatno menja u odnosu na ravan njene orbite oko Sunca. primenjuju i Milankovi evu teoriju.Seminarski rad Milutin Milankovi Najpotpuniju teoriju. i jezeru 5. Viskonsin. Godine 1999. Interglacijali su bila doba izme u dva glacijala u kojima je temperatura bila vi a. Op te prihva eni nazivi glacijala su oni koji poti u od naziva alpskih reka. Zbog male promene ugla menja se i osun anost Zemljine povr ine te leta periodi no postaju malo hladnija. godina. Ti glacijali su imena dobili po rekama u podru ju Alpa 1 -4. Zergel je. Ris i 5. te se uporedo sa tim sne na granica spu tala mnogo ni e nego to je danas. Elster. Vrhunac je bio u pleistocenu. a led se povla io u visoke severne predele. Smena morena i fluvijalnih sedimenata odgovara smeni glacijacije i interglacijacije. Sale i 3. Milankovi evu teoriju u praksi su potvrdili alpski glaciolozi A. Virm. a preko ostataka u terasama i apsolutnu starost ivotinjskog sveta i oveka.8 mil. odnosno smeni zahladjenja i otopljenja. dok se ostali nazivi koriste na lokalnom nivou za imenovanje glacijala koji su na tom podru ju trajali pribli no paralelno sa alpskim. Glacijali su bili razli itog trajanja i isto tako razli ito g intenziteta. koja je poslednjih godina dobija sve ve u podr ku u merenjima izotopskog sastava geolo kog materijala izlo io je Milutin Milankovi 1920. utvrdili su da se smenjuju morenski materijal i fluvijalne akumulacione tvorevine. podeljenom na glacijale i int erglacijale. Penk(Penck). Kanzas. Ginc. godine. Dunav.

14 . Samo na evropskom kontinentu bilo je 70 mil. to se obja njava nepostojanjem uslova za ranije glacijacije jer su tek tada pomenute planine epirogenim pokretima izdignute iznad sne ne granice. Za vreme glacijacije. To je doprinelo stvaranju brojnih glacijalnih oblika i akumulaciju glacijalnih sedimenata ± morena. za ledenog doba bogata padavinama. danas su pustinje (npr. anticiklona. ledom prekrivenih kontinentalnih prostora (inlandajsa) formira lo se dugotrajno polje visokog atmosferskog pritiska. a ne to izra enija glacijacija pre krivala je Prokletije. Na a zemlja nalazila se u periglacijalnoj oblasti koju je karakterisala ne to hladnija klima ali sa dobrim mogu nostima za ivot. Durmitor i ar planinu. Tako e. Na prostorima morskih prolaza nastale su prevlake koje su bitno uticale na rasprostranjenost ivotinjskih vrsta i oveka. pouzdano se zna da su glacijacijom bili zahva eni samo najvi i planinski predeli poput Kopaonika i Stare planine. Zbog toga su mnoga dana nji ostrva bila deo kopna (Britanija). u podru jima koja nisu bila pod direktnim uticajem severnih ledenih pokriva a. izrazito vla na razdobl ja ± pluvijale.Seminarski rad Milutin Milankovi takvom dobu i kako e nakon odre enog broja godina ponovno nastupiti glacijal. iznad velikih.Tragovi glacijacije datiraju iz poslednja dva glacijala Risa i Virma. Sahara). Ledeni pokriva je prekrivao 24 mil. To je uspostavilo. smena toplih i hladnih razdoblja uzrokovala je i povremeno irenje i povla enje ledenih pokriva a i pojedina nih lednika. kubnih km leda. km2 Zemljine povr ine koja je danas bez leda. Nivo svetskog mora se spustio za oko 160 metara. a putanje vla nih okeanskih vazdu nih masa potisnute su prema jugu. Na teritoriji na e zemlje. Neka od tih podru ja.

Njega smo sreli u pro losti i kao putnika i kao tuma a promene klime tih prohujalih doba. Dugi niz godina negovao je lepu re i zato dela kao to su "Istorija astronomske nauke". "Tehnika u toku davnih vekova" i "Nauka i tehnika tokom vekova" predstavljaju najlep e popularne nau ne tekstove na srpskom jeziku.Seminarski rad Milutin Milankovi 6. Milankovi a smo upoznali u sada njosti. Njegovi memoari "Uspomene. a kada se civilizacijski razvoj zahuktao i pospe io dinami ki tok nauke i tehnike tokom druge polovine 20-og veka po ele su da se razotkrivaju mnoge praznine i nepoznanice vezane za Milankovi a. do ivljaji i saznanja" u potpunosti odslikavaju kakav je Milankovi bio i kao ovek i kao nau nik.Prisutan je svuda i potrebno je opet prodreti u su tinu ono ga to je krstare i nebeskim svodom ostavio za sobom kao svetli trag. 15 . Nalazimo ga i u budu nosti. Za Milutina Milankovi a vreme kao da ne postoji. zato su ga s pravom mnogi nazvali putnikom kroz prostor i vreme i to e ostati njegov sinonim za sva vremena. "Kroz carstvo nauka". Danas mu svi priznaju da je najve i putnik kroz prostor i vreme. bio je realan i ovovremenski ovek kome ni ta to je ljudsko nije bilo strano. I pored svega toga mnogo toga je ostalo nedore eno. a najvi e u delu "Kroz vasionu i vekove". opet je njegov dijagram osun avanja svetionik za sve ono to je pred nama. Zaklju ak Milankovi je o sebi jo za ivota mnogo toga rekao.

org/wiki/Milankovi evi_ciklusi http://www. http://sh. Beograd 1949.com/biografija/ http://sr. 4. 3. ÄKratak kurs istorijske geologije³ 16 . Literatura 1.wikipedia. Petkovic. 2.milutin-milankovic.wikipedia.org/sr-el/ _ Kosta V.Seminarski rad Milutin Milankovi 7.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful