Seminarski rad

Milutin Milankovi

Prirodno-matemati ki fakultet Departman za biologiju i ekologiju

Seminarski rad
Milutin Milankovi Ciklusi i obja njenje teorije glacijacije

Prof: Ru ica Igi Goran Ana kov

student: Tanja Petru br.indexa: 288/ 08

Novi Sad, 2010.

1

Teorija glacijacije 6. Stvarala ki put Milutina Milankovi a 4.Seminarski rad Milutin Milankovi Sadr aj: 1. Biografija ± Milutin Milankovi (1879 ± 1958. Zaklju ak 7. Literatura 2 . Milankovi evi ciklusi 5. Uvod 2.) 3.

a od 1993. Zauzima istaknuto mesto u svetskoj nauci i nesporno je jedan od najslavnijih nau nika koje su Srbi imali. Uvod Milutin Milankovi je veliki nau nik u na oj i svetskoj javnosti. ali i uzvi eni stvaralac iji put kroz vasionu i vekove stremi mnogo dalje od uobi ajnih odredi ta nau ne misli. Ameri ka agencija "NASA" proglasila ga je jednim od petn aest najve ih nau nika na svetu. godine Evropsko geofizi ko dru tvo dodeljuje medalju za nau ni doprinos u ob lasti klimatologije sa njegovim imenom.Seminarski rad Milutin Milankovi 1. Milankovi u a kim danima 3 .

godine.Milutin Milankovi (1879 ± 1958. Na poziv poznatih nau nika Jovana Cviji a. godine postaje doktor tehni kih nauka.Seminarski rad Milutin Milankovi 2. Mihaila Petrovi a i Bogdana Gavrilovi a. Biografija . Godine 1896. ro en je u Dalju 28. Milankovi napu ta unosni posao i prihvata mesto vanrednog profesora primenjene matematike na tek osnovanom Univerzitetu u Beogradu. Ovd e e presudnu ulogu u njegovom ivotnom opredeljenju imati profesor matematike Vladimir Vari ak. doktor tehnike. astronom. a afirmaciju sti e kao projektant armirano ± betonskih gra evina. klimatolog. maja 1879. Veliki uticaj na formiranje Milankovi eve li nosti imala je rodna ku a i njeno okru enje. nego je imao privatne u itelje i sva etiri razreda osnovne kole polo io je odjednom1889. Milutin nije redovno poha ao osnovnu kolu. Godine 1889. radi kao gra evinski in enjer u nekoliko be kih firmi. geofizi ar. Na ovoj du nosti osta e sve do penzionisanja 1955. u uglednoj porodici. lan JAZU i SANU. do 1909. posebno veli anstveni Dunav koji je proticao pored njihove ba te. gde za 6 godina sti e zvanje diplomiranog in enjera. Prijavljuje est patenata ijom primenom e biti izgra eni brojni objekti na podru ju tada nje Austro-ugarske monarhije. upisuje se na studije gra evinske tehnike. Od 1905. matemati ar.) Milutin Milankovi . univerzitetski profesor. 4 . in enjer pronalaza . Milutin se upisuje u gimnaziju u Osijeku. kasnije poznati matemati ar. godine. a 1904. knji evnik.

godine. Za sobom je ostavio niz ud benika. godine i u kojoj je veliki nau nik iveo sve do svoje smrti 1958. godine. posebno su bili kori eni oni iz nebeske mehanike koju je dr ao na Beogradskom univerzitetu od svog dolaska 1909. godine. danas nalazi u ulici koja nosi ime ovog nekada njeg ministra. decembra 1958. Stara ku a Obnovljena ku a 5 . Milankovi eva ku a u Beogradu.Seminarski rad Milutin Milankovi Milankovi je umro 12. pa sve do penzionisanja 1955. koja je sazidana 1926.

odnosno do tada ne mo e biti nikakvog razmimoila enja sa sada njim Gregorijanskim kalendarom. novi kalendar je doveden na isti datum kao Gregorijanski. ni do dana dana njeg. a prora un koli ine osun avanja i srednje godi nje temperature Marsove povr ine i donjeg sloja njegove atmosfere dokazano je kasnijim kosmi kim istra ivanjima. ali. to daje potpunu preciznost do 2 800. godine. Primenjuju i matemati ki aparat i koriste i prethodna saznanja Ademara. na alost. Milankovi je na egzaktan na in objasnio periodizacije nastanka. Milankovi je dokazao da su precesija. decembra 1976. Sam je. Stvarala ki put Milutina Milankovi a Rade i na problemu uticaja astronomskih faktora na klimu u toku geolo ke pro losti Zemlje. a sekularne godine bi e samo onda prestupne ako njihov broj vekova kada se podeli sa 9 daje ostatak 2 ili 6. Milankovi je svoj kalendar bazirao na anulaciji tada njih 13 dana.Seminarski rad Milutin Milankovi 3. nikada nije za iveo. iako je u su tini prihva en na Svepravoslavnom kongresu 30. godine u Carigradu. naravno. Ovako koncipiran Milankovi ev kalendar je trebalo korigovati tek posle 28 800 godina. nije samo po tome poznat. Gregorijanski je sadr avao dva krupna nedostatka: za godinu je uzimano da ima 365 i 1/4 dana i da 235 lunarnih meseci predstavlja ta no 19 solarnih godina. prestupne godine mogu biti one koje su deljive sa 4 bez ostatka. godine kada su u asopisu "Nauka" objavljeni kona ni rezultati opse nog petogodi njeg projekta. promena nagiba ose rotacije i ekscentri na putanja Zemlje oko Sunca dominantni dugoperiodi ni faktori na promenu klime u geolo koj proslo ti. Kada je potvr eno da su 6 . Pilgrima i uz pomo svoga kolege. Krola. Milutin Milankovi je svakako nau ni genije koga je svet definitivno priznao 10. a iji je osnovni zadatak bio da da odgovor na pitanje jesu li Milankovi evi prora uni bili ta ni ili ne. ali najva nije je bilo to da su se Milankovi evi prora uni pokazali potpuno ispravnim. dao najve i doprinos. Milankovi . maja 1923. astronoma Vojislava Mi kovi a. me utim. Njegovo delo "Kanon osun avanja Zemlje i njegova primena na problem ledenih doba" predstavlja najzna ajnije delo srpske nauke u dvadesetom veku. Leverijea. Milankovi ev kalendar je do sada najpreciznije ura en kalendar. Sve ostale sekularne godine su proste. razvoja i povla enja glacijalnih faza u toku proteklih 600 000 godina.

na alost. Danas se u svetu. a kod nas se i ne razmi lja o pokretanju sli ne. godine na svojim godi njim skup tinama. Milankovi je postao predmet intenzivnog izu avanja timova stru njaka. pre svega. a na em geniju kona no je priznato zaslu eno mesto u nau noj eliti. Za to je Milankovi u svojoj zemlji tako malo "interesantan" i jo u velikoj meri prepu ten pojedincima pitanje je koje tra i hitan odgovor. Medalju "Milutin Milankovi " Evropsko geofizi ko dru tvo redovno dodeljuje od 1993. jer je njegov rad duboko zadirao u probleme ne jedne ve vi e nau nih disciplina. iako je poznato da je po svojoj strukturi to zadatak. od multidisciplinarnog zna aja.Seminarski rad Milutin Milankovi varijacije Zemljine orbite ustvari pejsmejker ledenih dob a sve dotada nje sumnje su raspr ene. Opravdano je pitanje: iji je onda Milankovi ? 7 . Milankovi je nacionalno bogatstvo i kao takav morao bi imati svoje zaslu eno mesto. Milankovi evo delo mnogo vi e prou ava nego u njegovoj zemlji gde je iveo i neumorno radio skoro pola decenije. Do sada na na em tlu nije finansiran ni jedan jedini projekat kojim bi se istra ivali Milankovi evi ciklusi osun avanja.

Kepler.Seminarski rad Milutin Milankovi 4. Kada je Zemlja najbli a Suncu. Milankovi evi ciklusi Milutin Milankovi je u svoje prora une uvrstio tri astronomska ciklusa. a najbli a perihel. a ona bli a leti relativno topla leta. Hemisfera bli a Suncu ima blage zime. 8 . koji se zajedno posmatrano nazivaju njegovim imenom. Promena ekscentri nosti Zemljine orbite (J. Najudaljenija ta ka Zemljine putanje oko Sunca zove se afel. dobija najvi e njegove toplote. Ekscentri nost uti e na razlike me u godi njim dobima.000 godina. tada je Zemlja bli a perihelu (zime bla e na severnoj hemisferi). Kada je zima na severnoj hemisferi. jer je on stvorio preciznu teoriju o njihovom uticaju na klimu: 1. god.06) periodi nosti oko 100. 1609.) od skoro pravilnog kruga do blago izdu ene elipse (ekscentriciteta 0.

ve se polako pomeraju u kalendaru. Kada je nagib ve i. posledica je: . Kroz 11. 9 .n.000 godina. 1904. Promena nagiba ima mali uticaj na ekvatoru. Pilgrim. a veliki na polovima. 130.Seminarski rad Milutin Milankovi 2.). 3. u rasponu od 22.e.).ljuljanja Zemljine ose .000 godina. odnosno revolucija Zemljine rotacione ose. Porastom nagiba za 10 ukupna primljena energija hemisfere leti se pove a za 1%. p. ne na njen nagib. god.50.obrtanja elipti ne Zemljine orbite Precesija uti e na orijentaciju ose. Precesija je slo ena pojava.10 do 24. Posledica ovog slo enog kretanja Zemlje je da se dani ravnodnevnica ne doga aju zauvek istog datuma. ve ka zvezdi Vega u sazve u Lira.000 do 23.000 godina Zemljina osa produ ena na sever ne e i i ka Severnja i. Precesija (Hiparh. razlika godi njih doba na vi im geografskim irinama je izra enija. koja traje oko 19. Promena nagiba Zemljine ose rotacije u odnosu na ravan orbite (J. god. sa periodom od 41.

Ovo opet dovodi do zanimljive pojave.000 godina osa e prolaziti na oko 5° od zvezde Vega (alfa sazve a Lire) pa emo tada imati novu zvezdu Severnja u.800 godina ona po nebu na ini pun krug) do i e vreme kada ova zvezda ne e stajati iznad na eg severnog pola. Me utim. Zbog ovoga Zemljina osa ne ostaje nepomi na ve se i sama kre e projektuju i po nebeskoj sferi kru nicu. 10 . po to se nalazi iznad na eg severnog pola. Sve zvezde su bile preme tene u stranu. Naime. Danas je osa Zemlje na severnoj polulopti usmerena ka zvezdi alfa Malog Medveda koju. na manje od jednog stepena. itavu pojavu nazvao je precesija ekvinocija. Ona je na polovima spljo tena tako da je pojas ekvatora malo ispup en. Zapravo osa prolazi vrlo blizu Severnja e. Za 12. kao da se itavo nebo pomerilo iz svog nekada njeg polo aja.Seminarski rad Milutin Milankovi Kada je sastavljao svoj katalog zvezda Hiparh je primetio ne to vrlo neobi no. Zemlja nema oblik pravilne kugle. malo se nakrivila u stranu. Hiparh je zaklju io da je do ove promene polo aja do lo usled kretanja ta aka presecanja ekliptike i nebeskog ekvatora. Po to je Zemlja nagnuta u odnosu na ravan ekliptike i u odnosu na ravan Mese eve putanje Sunce i Mesec nejednako privla e deo ekvatorskog ispup enja koji je okrenut ka njima i deo ispup enja koji se nalazi sa druge strane. Zapravo polo aj je promenila Zemlja. Zvezde se nisu nalazile na onom mestu na nebu na kom su ih ranije videli i locirali Haldejci. zovemo Severnja a. kako se osa pomera (za 25.

uputiv i se pravo ka su tini razmatranog mehanizma. tople zime i relativno duga hladna leta. a ekscentri nost orbite je upadljivo ve a. Uop te je danas prihva eno i stanovi te da su uticaji Milankovi evih ciklusa na Marsu. Milankovi . a najdalja 4. jula (afel). najpre je izostavio strujanja izazvana n ejednakim zagrevanjem atmosfere i okeana. januara (perihel). kome nedostaje ubla avaju i uticaj okeana. Rezultat pomeranja ravnodnevnice je da su na severnoj hemisferi danas relativno kratke. Zemlja je najbli a Suncu 3. Pre oko 11.000 godina je bilo obratno. mnogo zna ajnija nego na Zemlji. i time dobio odlike takozvane Solarne klime. ija osa rotacije znatno vi e menja svoj nagib. 11 . mora i okeane).Seminarski rad Milutin Milankovi Trenutno. Ova injenica nam govori da Milankovi eva teorija ima vi e uticaja na stvarnu klimu drugih planeta nego na Zemlju (koja ima atmosferu.

Pristalice tre e grupe teorija smatrali su kako se uzrok ledenih doba krije u atmosferi. Ona su uticala na ovekov ivot. Jedna od njih bila je da prostor kroz koji je putovao Sun ev sistem nije uvek bio jednake temperature i da je do razlika u temperaturi do lo zbog gasova i pra ine u pojedinim podru jima svemira. Postoji nekoliko teorija nastanka glacijacija na Zemlji. godina) i u gornjem karbonu i permu (pre 295 mil. posebno na migracije i razme taj ivog sveta. Aziji. Nagla zahla enja su se kroz Zemljinu pro lost dogodila nekoliko puta i poznate su pod nazivom ledena doba. a u nekim manje toplote. godina). nastupila u prekambriji pre 940-615 mil. Teorija glacijacije Ledena doba va an su deo Zemljine pro losti u kome su nastali mnogi glacijalni oblici. Severnoj Americi i Australiji. Smatra se da su prva ledena doba (njih tri). Danas se led nalazi iznad sne ne granice na planinskim predelima i u ledenim pokriva ima na severnom i ju nom polu.Seminarski rad Milutin Milankovi 5. Posebnu ulogu ima koli ina ugljen -dioksida i pra ine u atmosferi 12 . Tokom geolo ke pro losti poznata su razdoblja za vreme kojih je dolazilo do glacijacije. Tragova tih sta rih glacijacija ima malo. Poznato je kako u nekim od tih regiona danas vlada tropska klima i da na njima nema tragova pleistocene glacijacije. Jo jedna od teorija bila je kako je za drasti ne klimatske promene bilo odgovorno preme tanje Zemljinih polova. godina). Druga grupa teorija uzroke ledenih doba tra i na Zemlji. Zatim je usledilo ledeno doba u devonu (pre oko 400 mil. Druga teorija bila je da je Sunce promenljiva zvezda koja u nekim razdobljima isijava vi e. ali su i kasnije pomereni. biljne i ivotinjske vrste i homosapiens. Na tim podru jima prona eni su tiliti (morenski materijal) koji su bili akumulirani u vi im predelima. Drugi su smatrali kako poreklo ledenih doba le i u promeni visine kontinenata to je uticalo na pravac vetrova i padavina. ali neki su prona eni u Africi. Jedni su smatrali da je do ledenih doba do lo zbog promene smera strujanja toplih i hladnih morskih struja.

2. Godine 1999. Viskonsin. godina. Mindel. 2. Vrhunac je bio u pleistocenu. U Amrici su su bila etiri glacijala: 1. i jezeru 5. pokazano je da varijacija izotopskog sas tava kiseonika u sedimentima na dnu okeana sledi Milankovi eva predvi anja. te se uporedo sa tim sne na granica spu tala mnogo ni e nego to je danas. Op te prihva eni nazivi glacijala su oni koji poti u od naziva alpskih reka. i to hronolo kim redom : 1. Ginc. Smena morena i fluvijalnih sedimenata odgovara smeni glacijacije i interglacijacije. Ilinojs i 4. Neki nau nici smatraju kako mi ivimo u jednom 13 . Po njemu do pojave ledenih doba dolazi zbog precesije Zemlje zbog ega se ugao ose rotacije Zemlje neznatno menja u odnosu na ravan njene orbite oko Sunca. Brikner(Bruckner) i Zergel ( Soergel). Ris i 5. a preko ostataka u terasama i apsolutnu starost ivotinjskog sveta i oveka. kao i interglacijali. Sale i 3. podeljenom na glacijale i int erglacijale. dok se ostali nazivi koriste na lokalnom nivou za imenovanje glacijala koji su na tom podru ju trajali pribli no paralelno sa alpskim. Virm. 4. godine. Dunav. a led se povla io u visoke severne predele. Elster. 2. a zime isto toliko toplije. 3. Kanzas. 3. primenjuju i Milankovi evu teoriju. Prou avaju i tvorevine u dolinama alpskih reka. odredio starost brojnih re nih terasa u dolinama alpskih reka. koja je poslednjih godina dobija sve ve u podr ku u merenjima izotopskog sastava geolo kog materijala izlo io je Milutin Milankovi 1920. Glacijali su bili razli itog trajanja i isto tako razli ito g intenziteta.Seminarski rad Milutin Milankovi Najpotpuniju teoriju. Milankovi evu teoriju u praksi su potvrdili alpski glaciolozi A. Poslednje ledeno doba nastupilo je u kvartaru pre oko 1.8 mil. za stepen dva. U kvartaru je ukupno bilo pet glacijala. Glacijali su bili ledena doba u kojima se kontinentalni led irio na jug. Zbog male promene ugla menja se i osun anost Zemljine povr ine te leta periodi no postaju malo hladnija. Interglacijali su bila doba izme u dva glacijala u kojima je temperatura bila vi a. utvrdili su da se smenjuju morenski materijal i fluvijalne akumulacione tvorevine. Zergel je. Penk(Penck). Ti glacijali su imena dobili po rekama u podru ju Alpa 1 -4. odnosno smeni zahladjenja i otopljenja. Vajksel. Nebraskan. a u Nema koj samo tri: 1.

u podru jima koja nisu bila pod direktnim uticajem severnih ledenih pokriva a. izrazito vla na razdobl ja ± pluvijale. To je uspostavilo. danas su pustinje (npr. ledom prekrivenih kontinentalnih prostora (inlandajsa) formira lo se dugotrajno polje visokog atmosferskog pritiska. Za vreme glacijacije. pouzdano se zna da su glacijacijom bili zahva eni samo najvi i planinski predeli poput Kopaonika i Stare planine. Tako e. Ledeni pokriva je prekrivao 24 mil. 14 . a putanje vla nih okeanskih vazdu nih masa potisnute su prema jugu. Na teritoriji na e zemlje. Na a zemlja nalazila se u periglacijalnoj oblasti koju je karakterisala ne to hladnija klima ali sa dobrim mogu nostima za ivot. Sahara).Seminarski rad Milutin Milankovi takvom dobu i kako e nakon odre enog broja godina ponovno nastupiti glacijal. smena toplih i hladnih razdoblja uzrokovala je i povremeno irenje i povla enje ledenih pokriva a i pojedina nih lednika. a ne to izra enija glacijacija pre krivala je Prokletije. to se obja njava nepostojanjem uslova za ranije glacijacije jer su tek tada pomenute planine epirogenim pokretima izdignute iznad sne ne granice. za ledenog doba bogata padavinama.Tragovi glacijacije datiraju iz poslednja dva glacijala Risa i Virma. anticiklona. km2 Zemljine povr ine koja je danas bez leda. To je doprinelo stvaranju brojnih glacijalnih oblika i akumulaciju glacijalnih sedimenata ± morena. iznad velikih. Zbog toga su mnoga dana nji ostrva bila deo kopna (Britanija). Neka od tih podru ja. Nivo svetskog mora se spustio za oko 160 metara. Durmitor i ar planinu. Samo na evropskom kontinentu bilo je 70 mil. Na prostorima morskih prolaza nastale su prevlake koje su bitno uticale na rasprostranjenost ivotinjskih vrsta i oveka. kubnih km leda.

Milankovi a smo upoznali u sada njosti. Njegovi memoari "Uspomene. I pored svega toga mnogo toga je ostalo nedore eno. a najvi e u delu "Kroz vasionu i vekove". bio je realan i ovovremenski ovek kome ni ta to je ljudsko nije bilo strano.Prisutan je svuda i potrebno je opet prodreti u su tinu ono ga to je krstare i nebeskim svodom ostavio za sobom kao svetli trag. do ivljaji i saznanja" u potpunosti odslikavaju kakav je Milankovi bio i kao ovek i kao nau nik. 15 . "Kroz carstvo nauka". Nalazimo ga i u budu nosti. Dugi niz godina negovao je lepu re i zato dela kao to su "Istorija astronomske nauke". Za Milutina Milankovi a vreme kao da ne postoji.Seminarski rad Milutin Milankovi 6. opet je njegov dijagram osun avanja svetionik za sve ono to je pred nama. Zaklju ak Milankovi je o sebi jo za ivota mnogo toga rekao. zato su ga s pravom mnogi nazvali putnikom kroz prostor i vreme i to e ostati njegov sinonim za sva vremena. Danas mu svi priznaju da je najve i putnik kroz prostor i vreme. a kada se civilizacijski razvoj zahuktao i pospe io dinami ki tok nauke i tehnike tokom druge polovine 20-og veka po ele su da se razotkrivaju mnoge praznine i nepoznanice vezane za Milankovi a. Njega smo sreli u pro losti i kao putnika i kao tuma a promene klime tih prohujalih doba. "Tehnika u toku davnih vekova" i "Nauka i tehnika tokom vekova" predstavljaju najlep e popularne nau ne tekstove na srpskom jeziku.

org/wiki/Milankovi evi_ciklusi http://www.org/sr-el/ _ Kosta V. 4. 2. 3. Petkovic. Literatura 1. http://sh.milutin-milankovic.wikipedia.com/biografija/ http://sr.wikipedia.Seminarski rad Milutin Milankovi 7. Beograd 1949. ÄKratak kurs istorijske geologije³ 16 .