P. 1
Seminarski Milutin Milankovic

Seminarski Milutin Milankovic

|Views: 361|Likes:
Published by Cika Pendula

More info:

Published by: Cika Pendula on May 19, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

03/03/2015

pdf

text

original

Seminarski rad

Milutin Milankovi

Prirodno-matemati ki fakultet Departman za biologiju i ekologiju

Seminarski rad
Milutin Milankovi Ciklusi i obja njenje teorije glacijacije

Prof: Ru ica Igi Goran Ana kov

student: Tanja Petru br.indexa: 288/ 08

Novi Sad, 2010.

1

Literatura 2 .Seminarski rad Milutin Milankovi Sadr aj: 1. Biografija ± Milutin Milankovi (1879 ± 1958. Zaklju ak 7. Stvarala ki put Milutina Milankovi a 4. Milankovi evi ciklusi 5.) 3. Teorija glacijacije 6. Uvod 2.

Zauzima istaknuto mesto u svetskoj nauci i nesporno je jedan od najslavnijih nau nika koje su Srbi imali. Uvod Milutin Milankovi je veliki nau nik u na oj i svetskoj javnosti. Ameri ka agencija "NASA" proglasila ga je jednim od petn aest najve ih nau nika na svetu. a od 1993.Seminarski rad Milutin Milankovi 1. godine Evropsko geofizi ko dru tvo dodeljuje medalju za nau ni doprinos u ob lasti klimatologije sa njegovim imenom. Milankovi u a kim danima 3 . ali i uzvi eni stvaralac iji put kroz vasionu i vekove stremi mnogo dalje od uobi ajnih odredi ta nau ne misli.

Godine 1896. godine. Mihaila Petrovi a i Bogdana Gavrilovi a. Milutin nije redovno poha ao osnovnu kolu. in enjer pronalaza . Prijavljuje est patenata ijom primenom e biti izgra eni brojni objekti na podru ju tada nje Austro-ugarske monarhije. Veliki uticaj na formiranje Milankovi eve li nosti imala je rodna ku a i njeno okru enje. ro en je u Dalju 28. knji evnik. Godine 1889. nego je imao privatne u itelje i sva etiri razreda osnovne kole polo io je odjednom1889. kasnije poznati matemati ar. lan JAZU i SANU. maja 1879. astronom.Seminarski rad Milutin Milankovi 2. Na ovoj du nosti osta e sve do penzionisanja 1955. 4 . upisuje se na studije gra evinske tehnike. Na poziv poznatih nau nika Jovana Cviji a. godine postaje doktor tehni kih nauka. radi kao gra evinski in enjer u nekoliko be kih firmi. Od 1905. gde za 6 godina sti e zvanje diplomiranog in enjera.) Milutin Milankovi . godine. Milutin se upisuje u gimnaziju u Osijeku.Milutin Milankovi (1879 ± 1958. Milankovi napu ta unosni posao i prihvata mesto vanrednog profesora primenjene matematike na tek osnovanom Univerzitetu u Beogradu. a afirmaciju sti e kao projektant armirano ± betonskih gra evina. univerzitetski profesor. do 1909. doktor tehnike. matemati ar. posebno veli anstveni Dunav koji je proticao pored njihove ba te. u uglednoj porodici. klimatolog. a 1904. Biografija . geofizi ar. Ovd e e presudnu ulogu u njegovom ivotnom opredeljenju imati profesor matematike Vladimir Vari ak.

koja je sazidana 1926. Stara ku a Obnovljena ku a 5 . godine. pa sve do penzionisanja 1955.Seminarski rad Milutin Milankovi Milankovi je umro 12. Milankovi eva ku a u Beogradu. godine. godine. Za sobom je ostavio niz ud benika. decembra 1958. godine i u kojoj je veliki nau nik iveo sve do svoje smrti 1958. posebno su bili kori eni oni iz nebeske mehanike koju je dr ao na Beogradskom univerzitetu od svog dolaska 1909. danas nalazi u ulici koja nosi ime ovog nekada njeg ministra.

ni do dana dana njeg. a prora un koli ine osun avanja i srednje godi nje temperature Marsove povr ine i donjeg sloja njegove atmosfere dokazano je kasnijim kosmi kim istra ivanjima. astronoma Vojislava Mi kovi a. Krola. ali. Stvarala ki put Milutina Milankovi a Rade i na problemu uticaja astronomskih faktora na klimu u toku geolo ke pro losti Zemlje. Gregorijanski je sadr avao dva krupna nedostatka: za godinu je uzimano da ima 365 i 1/4 dana i da 235 lunarnih meseci predstavlja ta no 19 solarnih godina. godine u Carigradu. novi kalendar je doveden na isti datum kao Gregorijanski. maja 1923. prestupne godine mogu biti one koje su deljive sa 4 bez ostatka. Sve ostale sekularne godine su proste. Primenjuju i matemati ki aparat i koriste i prethodna saznanja Ademara. Milutin Milankovi je svakako nau ni genije koga je svet definitivno priznao 10. godine. nikada nije za iveo. promena nagiba ose rotacije i ekscentri na putanja Zemlje oko Sunca dominantni dugoperiodi ni faktori na promenu klime u geolo koj proslo ti. me utim. na alost. dao najve i doprinos. Milankovi . Njegovo delo "Kanon osun avanja Zemlje i njegova primena na problem ledenih doba" predstavlja najzna ajnije delo srpske nauke u dvadesetom veku. Kada je potvr eno da su 6 . Leverijea. godine kada su u asopisu "Nauka" objavljeni kona ni rezultati opse nog petogodi njeg projekta. Sam je. ali najva nije je bilo to da su se Milankovi evi prora uni pokazali potpuno ispravnim. to daje potpunu preciznost do 2 800. Milankovi je svoj kalendar bazirao na anulaciji tada njih 13 dana. a sekularne godine bi e samo onda prestupne ako njihov broj vekova kada se podeli sa 9 daje ostatak 2 ili 6. a iji je osnovni zadatak bio da da odgovor na pitanje jesu li Milankovi evi prora uni bili ta ni ili ne. odnosno do tada ne mo e biti nikakvog razmimoila enja sa sada njim Gregorijanskim kalendarom. Milankovi ev kalendar je do sada najpreciznije ura en kalendar. Pilgrima i uz pomo svoga kolege.Seminarski rad Milutin Milankovi 3. nije samo po tome poznat. decembra 1976. iako je u su tini prihva en na Svepravoslavnom kongresu 30. Milankovi je na egzaktan na in objasnio periodizacije nastanka. Milankovi je dokazao da su precesija. naravno. Ovako koncipiran Milankovi ev kalendar je trebalo korigovati tek posle 28 800 godina. razvoja i povla enja glacijalnih faza u toku proteklih 600 000 godina.

Do sada na na em tlu nije finansiran ni jedan jedini projekat kojim bi se istra ivali Milankovi evi ciklusi osun avanja. Danas se u svetu. Opravdano je pitanje: iji je onda Milankovi ? 7 . Za to je Milankovi u svojoj zemlji tako malo "interesantan" i jo u velikoj meri prepu ten pojedincima pitanje je koje tra i hitan odgovor. jer je njegov rad duboko zadirao u probleme ne jedne ve vi e nau nih disciplina. a na em geniju kona no je priznato zaslu eno mesto u nau noj eliti. pre svega. Medalju "Milutin Milankovi " Evropsko geofizi ko dru tvo redovno dodeljuje od 1993. a kod nas se i ne razmi lja o pokretanju sli ne. godine na svojim godi njim skup tinama. Milankovi je nacionalno bogatstvo i kao takav morao bi imati svoje zaslu eno mesto. Milankovi evo delo mnogo vi e prou ava nego u njegovoj zemlji gde je iveo i neumorno radio skoro pola decenije. iako je poznato da je po svojoj strukturi to zadatak. na alost.Seminarski rad Milutin Milankovi varijacije Zemljine orbite ustvari pejsmejker ledenih dob a sve dotada nje sumnje su raspr ene. Milankovi je postao predmet intenzivnog izu avanja timova stru njaka. od multidisciplinarnog zna aja.

Najudaljenija ta ka Zemljine putanje oko Sunca zove se afel. dobija najvi e njegove toplote. Kada je zima na severnoj hemisferi.Seminarski rad Milutin Milankovi 4. Kada je Zemlja najbli a Suncu. a najbli a perihel. Ekscentri nost uti e na razlike me u godi njim dobima. a ona bli a leti relativno topla leta.000 godina. Hemisfera bli a Suncu ima blage zime. tada je Zemlja bli a perihelu (zime bla e na severnoj hemisferi). jer je on stvorio preciznu teoriju o njihovom uticaju na klimu: 1. 1609. 8 .06) periodi nosti oko 100. Promena ekscentri nosti Zemljine orbite (J.) od skoro pravilnog kruga do blago izdu ene elipse (ekscentriciteta 0. god. Kepler. Milankovi evi ciklusi Milutin Milankovi je u svoje prora une uvrstio tri astronomska ciklusa. koji se zajedno posmatrano nazivaju njegovim imenom.

odnosno revolucija Zemljine rotacione ose.000 do 23.ljuljanja Zemljine ose .000 godina. posledica je: . sa periodom od 41.Seminarski rad Milutin Milankovi 2. god. god.).000 godina Zemljina osa produ ena na sever ne e i i ka Severnja i.000 godina.obrtanja elipti ne Zemljine orbite Precesija uti e na orijentaciju ose.50. Promena nagiba Zemljine ose rotacije u odnosu na ravan orbite (J. Precesija (Hiparh. p.10 do 24. 9 .n. Kada je nagib ve i. a veliki na polovima. Precesija je slo ena pojava. 3. Posledica ovog slo enog kretanja Zemlje je da se dani ravnodnevnica ne doga aju zauvek istog datuma. u rasponu od 22. Pilgrim. ne na njen nagib. 1904.e. Kroz 11.). ve se polako pomeraju u kalendaru. Porastom nagiba za 10 ukupna primljena energija hemisfere leti se pove a za 1%. Promena nagiba ima mali uticaj na ekvatoru. koja traje oko 19. razlika godi njih doba na vi im geografskim irinama je izra enija. 130. ve ka zvezdi Vega u sazve u Lira.

Danas je osa Zemlje na severnoj polulopti usmerena ka zvezdi alfa Malog Medveda koju. Ona je na polovima spljo tena tako da je pojas ekvatora malo ispup en. Naime. Zbog ovoga Zemljina osa ne ostaje nepomi na ve se i sama kre e projektuju i po nebeskoj sferi kru nicu. zovemo Severnja a. itavu pojavu nazvao je precesija ekvinocija. kao da se itavo nebo pomerilo iz svog nekada njeg polo aja. Za 12. Zemlja nema oblik pravilne kugle. Hiparh je zaklju io da je do ove promene polo aja do lo usled kretanja ta aka presecanja ekliptike i nebeskog ekvatora. Ovo opet dovodi do zanimljive pojave. Zvezde se nisu nalazile na onom mestu na nebu na kom su ih ranije videli i locirali Haldejci. Sve zvezde su bile preme tene u stranu.Seminarski rad Milutin Milankovi Kada je sastavljao svoj katalog zvezda Hiparh je primetio ne to vrlo neobi no. Zapravo polo aj je promenila Zemlja. Me utim.000 godina osa e prolaziti na oko 5° od zvezde Vega (alfa sazve a Lire) pa emo tada imati novu zvezdu Severnja u. Zapravo osa prolazi vrlo blizu Severnja e. po to se nalazi iznad na eg severnog pola. 10 . malo se nakrivila u stranu. Po to je Zemlja nagnuta u odnosu na ravan ekliptike i u odnosu na ravan Mese eve putanje Sunce i Mesec nejednako privla e deo ekvatorskog ispup enja koji je okrenut ka njima i deo ispup enja koji se nalazi sa druge strane. na manje od jednog stepena. kako se osa pomera (za 25.800 godina ona po nebu na ini pun krug) do i e vreme kada ova zvezda ne e stajati iznad na eg severnog pola.

11 . uputiv i se pravo ka su tini razmatranog mehanizma.Seminarski rad Milutin Milankovi Trenutno. i time dobio odlike takozvane Solarne klime. jula (afel). mnogo zna ajnija nego na Zemlji. Zemlja je najbli a Suncu 3. Pre oko 11. mora i okeane). januara (perihel). kome nedostaje ubla avaju i uticaj okeana. Milankovi . najpre je izostavio strujanja izazvana n ejednakim zagrevanjem atmosfere i okeana. a najdalja 4. tople zime i relativno duga hladna leta.000 godina je bilo obratno. Ova injenica nam govori da Milankovi eva teorija ima vi e uticaja na stvarnu klimu drugih planeta nego na Zemlju (koja ima atmosferu. Uop te je danas prihva eno i stanovi te da su uticaji Milankovi evih ciklusa na Marsu. ija osa rotacije znatno vi e menja svoj nagib. Rezultat pomeranja ravnodnevnice je da su na severnoj hemisferi danas relativno kratke. a ekscentri nost orbite je upadljivo ve a.

Pristalice tre e grupe teorija smatrali su kako se uzrok ledenih doba krije u atmosferi. Tokom geolo ke pro losti poznata su razdoblja za vreme kojih je dolazilo do glacijacije. Zatim je usledilo ledeno doba u devonu (pre oko 400 mil. posebno na migracije i razme taj ivog sveta. ali neki su prona eni u Africi. Teorija glacijacije Ledena doba va an su deo Zemljine pro losti u kome su nastali mnogi glacijalni oblici. Druga grupa teorija uzroke ledenih doba tra i na Zemlji. Nagla zahla enja su se kroz Zemljinu pro lost dogodila nekoliko puta i poznate su pod nazivom ledena doba. Jedna od njih bila je da prostor kroz koji je putovao Sun ev sistem nije uvek bio jednake temperature i da je do razlika u temperaturi do lo zbog gasova i pra ine u pojedinim podru jima svemira. Postoji nekoliko teorija nastanka glacijacija na Zemlji. nastupila u prekambriji pre 940-615 mil.Seminarski rad Milutin Milankovi 5. Ona su uticala na ovekov ivot. Smatra se da su prva ledena doba (njih tri). a u nekim manje toplote. Jo jedna od teorija bila je kako je za drasti ne klimatske promene bilo odgovorno preme tanje Zemljinih polova. Poznato je kako u nekim od tih regiona danas vlada tropska klima i da na njima nema tragova pleistocene glacijacije. Na tim podru jima prona eni su tiliti (morenski materijal) koji su bili akumulirani u vi im predelima. Druga teorija bila je da je Sunce promenljiva zvezda koja u nekim razdobljima isijava vi e. Aziji. Posebnu ulogu ima koli ina ugljen -dioksida i pra ine u atmosferi 12 . Tragova tih sta rih glacijacija ima malo. godina). godina). Severnoj Americi i Australiji. Drugi su smatrali kako poreklo ledenih doba le i u promeni visine kontinenata to je uticalo na pravac vetrova i padavina. biljne i ivotinjske vrste i homosapiens. ali su i kasnije pomereni. godina) i u gornjem karbonu i permu (pre 295 mil. Jedni su smatrali da je do ledenih doba do lo zbog promene smera strujanja toplih i hladnih morskih struja. Danas se led nalazi iznad sne ne granice na planinskim predelima i u ledenim pokriva ima na severnom i ju nom polu.

i to hronolo kim redom : 1. Kanzas. a preko ostataka u terasama i apsolutnu starost ivotinjskog sveta i oveka. pokazano je da varijacija izotopskog sas tava kiseonika u sedimentima na dnu okeana sledi Milankovi eva predvi anja. a led se povla io u visoke severne predele. Smena morena i fluvijalnih sedimenata odgovara smeni glacijacije i interglacijacije. godina. primenjuju i Milankovi evu teoriju. Op te prihva eni nazivi glacijala su oni koji poti u od naziva alpskih reka. Penk(Penck). Ginc. Vrhunac je bio u pleistocenu. podeljenom na glacijale i int erglacijale. 4. Ris i 5. Ti glacijali su imena dobili po rekama u podru ju Alpa 1 -4. 3. Prou avaju i tvorevine u dolinama alpskih reka. Vajksel. dok se ostali nazivi koriste na lokalnom nivou za imenovanje glacijala koji su na tom podru ju trajali pribli no paralelno sa alpskim. Sale i 3. 2. Glacijali su bili ledena doba u kojima se kontinentalni led irio na jug. Mindel. Godine 1999. U Amrici su su bila etiri glacijala: 1.Seminarski rad Milutin Milankovi Najpotpuniju teoriju. Zergel je. Ilinojs i 4. Zbog male promene ugla menja se i osun anost Zemljine povr ine te leta periodi no postaju malo hladnija. odnosno smeni zahladjenja i otopljenja. U kvartaru je ukupno bilo pet glacijala. kao i interglacijali. i jezeru 5. Nebraskan. 2. za stepen dva. a u Nema koj samo tri: 1. Neki nau nici smatraju kako mi ivimo u jednom 13 . Brikner(Bruckner) i Zergel ( Soergel). godine. Dunav. Viskonsin. Poslednje ledeno doba nastupilo je u kvartaru pre oko 1.8 mil. odredio starost brojnih re nih terasa u dolinama alpskih reka. utvrdili su da se smenjuju morenski materijal i fluvijalne akumulacione tvorevine. Po njemu do pojave ledenih doba dolazi zbog precesije Zemlje zbog ega se ugao ose rotacije Zemlje neznatno menja u odnosu na ravan njene orbite oko Sunca. 3. Glacijali su bili razli itog trajanja i isto tako razli ito g intenziteta. Virm. te se uporedo sa tim sne na granica spu tala mnogo ni e nego to je danas. a zime isto toliko toplije. koja je poslednjih godina dobija sve ve u podr ku u merenjima izotopskog sastava geolo kog materijala izlo io je Milutin Milankovi 1920. Interglacijali su bila doba izme u dva glacijala u kojima je temperatura bila vi a. Elster. Milankovi evu teoriju u praksi su potvrdili alpski glaciolozi A. 2.

Seminarski rad Milutin Milankovi takvom dobu i kako e nakon odre enog broja godina ponovno nastupiti glacijal. Tako e.Tragovi glacijacije datiraju iz poslednja dva glacijala Risa i Virma. smena toplih i hladnih razdoblja uzrokovala je i povremeno irenje i povla enje ledenih pokriva a i pojedina nih lednika. u podru jima koja nisu bila pod direktnim uticajem severnih ledenih pokriva a. To je doprinelo stvaranju brojnih glacijalnih oblika i akumulaciju glacijalnih sedimenata ± morena. 14 . Zbog toga su mnoga dana nji ostrva bila deo kopna (Britanija). ledom prekrivenih kontinentalnih prostora (inlandajsa) formira lo se dugotrajno polje visokog atmosferskog pritiska. iznad velikih. danas su pustinje (npr. Na a zemlja nalazila se u periglacijalnoj oblasti koju je karakterisala ne to hladnija klima ali sa dobrim mogu nostima za ivot. za ledenog doba bogata padavinama. kubnih km leda. izrazito vla na razdobl ja ± pluvijale. Nivo svetskog mora se spustio za oko 160 metara. Sahara). Ledeni pokriva je prekrivao 24 mil. Durmitor i ar planinu. a ne to izra enija glacijacija pre krivala je Prokletije. Na prostorima morskih prolaza nastale su prevlake koje su bitno uticale na rasprostranjenost ivotinjskih vrsta i oveka. Samo na evropskom kontinentu bilo je 70 mil. Neka od tih podru ja. anticiklona. To je uspostavilo. Za vreme glacijacije. pouzdano se zna da su glacijacijom bili zahva eni samo najvi i planinski predeli poput Kopaonika i Stare planine. a putanje vla nih okeanskih vazdu nih masa potisnute su prema jugu. km2 Zemljine povr ine koja je danas bez leda. Na teritoriji na e zemlje. to se obja njava nepostojanjem uslova za ranije glacijacije jer su tek tada pomenute planine epirogenim pokretima izdignute iznad sne ne granice.

bio je realan i ovovremenski ovek kome ni ta to je ljudsko nije bilo strano. "Kroz carstvo nauka". Milankovi a smo upoznali u sada njosti. Nalazimo ga i u budu nosti. Dugi niz godina negovao je lepu re i zato dela kao to su "Istorija astronomske nauke". "Tehnika u toku davnih vekova" i "Nauka i tehnika tokom vekova" predstavljaju najlep e popularne nau ne tekstove na srpskom jeziku. a kada se civilizacijski razvoj zahuktao i pospe io dinami ki tok nauke i tehnike tokom druge polovine 20-og veka po ele su da se razotkrivaju mnoge praznine i nepoznanice vezane za Milankovi a. opet je njegov dijagram osun avanja svetionik za sve ono to je pred nama.Prisutan je svuda i potrebno je opet prodreti u su tinu ono ga to je krstare i nebeskim svodom ostavio za sobom kao svetli trag. Zaklju ak Milankovi je o sebi jo za ivota mnogo toga rekao. 15 . Njega smo sreli u pro losti i kao putnika i kao tuma a promene klime tih prohujalih doba. Za Milutina Milankovi a vreme kao da ne postoji. Njegovi memoari "Uspomene. zato su ga s pravom mnogi nazvali putnikom kroz prostor i vreme i to e ostati njegov sinonim za sva vremena. do ivljaji i saznanja" u potpunosti odslikavaju kakav je Milankovi bio i kao ovek i kao nau nik. I pored svega toga mnogo toga je ostalo nedore eno. Danas mu svi priznaju da je najve i putnik kroz prostor i vreme. a najvi e u delu "Kroz vasionu i vekove".Seminarski rad Milutin Milankovi 6.

milutin-milankovic. 4.com/biografija/ http://sr. 2. http://sh.org/wiki/Milankovi evi_ciklusi http://www. Beograd 1949.Seminarski rad Milutin Milankovi 7. 3. ÄKratak kurs istorijske geologije³ 16 . Literatura 1.wikipedia.org/sr-el/ _ Kosta V.wikipedia. Petkovic.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->