Seminarski rad

Milutin Milankovi

Prirodno-matemati ki fakultet Departman za biologiju i ekologiju

Seminarski rad
Milutin Milankovi Ciklusi i obja njenje teorije glacijacije

Prof: Ru ica Igi Goran Ana kov

student: Tanja Petru br.indexa: 288/ 08

Novi Sad, 2010.

1

Seminarski rad Milutin Milankovi Sadr aj: 1.) 3. Stvarala ki put Milutina Milankovi a 4. Literatura 2 . Teorija glacijacije 6. Uvod 2. Biografija ± Milutin Milankovi (1879 ± 1958. Zaklju ak 7. Milankovi evi ciklusi 5.

Uvod Milutin Milankovi je veliki nau nik u na oj i svetskoj javnosti. a od 1993. Ameri ka agencija "NASA" proglasila ga je jednim od petn aest najve ih nau nika na svetu. Milankovi u a kim danima 3 . Zauzima istaknuto mesto u svetskoj nauci i nesporno je jedan od najslavnijih nau nika koje su Srbi imali.Seminarski rad Milutin Milankovi 1. godine Evropsko geofizi ko dru tvo dodeljuje medalju za nau ni doprinos u ob lasti klimatologije sa njegovim imenom. ali i uzvi eni stvaralac iji put kroz vasionu i vekove stremi mnogo dalje od uobi ajnih odredi ta nau ne misli.

matemati ar. a 1904. Milutin nije redovno poha ao osnovnu kolu. lan JAZU i SANU. univerzitetski profesor. in enjer pronalaza . doktor tehnike. radi kao gra evinski in enjer u nekoliko be kih firmi. Prijavljuje est patenata ijom primenom e biti izgra eni brojni objekti na podru ju tada nje Austro-ugarske monarhije.Seminarski rad Milutin Milankovi 2.Milutin Milankovi (1879 ± 1958. nego je imao privatne u itelje i sva etiri razreda osnovne kole polo io je odjednom1889. Na poziv poznatih nau nika Jovana Cviji a. godine. Biografija . geofizi ar. godine postaje doktor tehni kih nauka. gde za 6 godina sti e zvanje diplomiranog in enjera. Na ovoj du nosti osta e sve do penzionisanja 1955.) Milutin Milankovi . Od 1905. a afirmaciju sti e kao projektant armirano ± betonskih gra evina. knji evnik. posebno veli anstveni Dunav koji je proticao pored njihove ba te. Milankovi napu ta unosni posao i prihvata mesto vanrednog profesora primenjene matematike na tek osnovanom Univerzitetu u Beogradu. do 1909. astronom. Milutin se upisuje u gimnaziju u Osijeku. kasnije poznati matemati ar. Godine 1889. Ovd e e presudnu ulogu u njegovom ivotnom opredeljenju imati profesor matematike Vladimir Vari ak. 4 . Mihaila Petrovi a i Bogdana Gavrilovi a. godine. klimatolog. ro en je u Dalju 28. Godine 1896. upisuje se na studije gra evinske tehnike. maja 1879. u uglednoj porodici. Veliki uticaj na formiranje Milankovi eve li nosti imala je rodna ku a i njeno okru enje.

godine. godine. Stara ku a Obnovljena ku a 5 . godine. koja je sazidana 1926. godine i u kojoj je veliki nau nik iveo sve do svoje smrti 1958. Milankovi eva ku a u Beogradu. decembra 1958. Za sobom je ostavio niz ud benika.Seminarski rad Milutin Milankovi Milankovi je umro 12. pa sve do penzionisanja 1955. danas nalazi u ulici koja nosi ime ovog nekada njeg ministra. posebno su bili kori eni oni iz nebeske mehanike koju je dr ao na Beogradskom univerzitetu od svog dolaska 1909.

Milankovi je svoj kalendar bazirao na anulaciji tada njih 13 dana. Sve ostale sekularne godine su proste. nije samo po tome poznat. novi kalendar je doveden na isti datum kao Gregorijanski. Sam je. naravno. godine. Milankovi je dokazao da su precesija. decembra 1976. nikada nije za iveo. a sekularne godine bi e samo onda prestupne ako njihov broj vekova kada se podeli sa 9 daje ostatak 2 ili 6. ali najva nije je bilo to da su se Milankovi evi prora uni pokazali potpuno ispravnim. dao najve i doprinos. godine u Carigradu. Stvarala ki put Milutina Milankovi a Rade i na problemu uticaja astronomskih faktora na klimu u toku geolo ke pro losti Zemlje. promena nagiba ose rotacije i ekscentri na putanja Zemlje oko Sunca dominantni dugoperiodi ni faktori na promenu klime u geolo koj proslo ti. Milankovi . astronoma Vojislava Mi kovi a. prestupne godine mogu biti one koje su deljive sa 4 bez ostatka. maja 1923. Milutin Milankovi je svakako nau ni genije koga je svet definitivno priznao 10. Krola. Njegovo delo "Kanon osun avanja Zemlje i njegova primena na problem ledenih doba" predstavlja najzna ajnije delo srpske nauke u dvadesetom veku. godine kada su u asopisu "Nauka" objavljeni kona ni rezultati opse nog petogodi njeg projekta.Seminarski rad Milutin Milankovi 3. Primenjuju i matemati ki aparat i koriste i prethodna saznanja Ademara. a iji je osnovni zadatak bio da da odgovor na pitanje jesu li Milankovi evi prora uni bili ta ni ili ne. Pilgrima i uz pomo svoga kolege. iako je u su tini prihva en na Svepravoslavnom kongresu 30. Milankovi je na egzaktan na in objasnio periodizacije nastanka. to daje potpunu preciznost do 2 800. Kada je potvr eno da su 6 . me utim. Leverijea. Gregorijanski je sadr avao dva krupna nedostatka: za godinu je uzimano da ima 365 i 1/4 dana i da 235 lunarnih meseci predstavlja ta no 19 solarnih godina. odnosno do tada ne mo e biti nikakvog razmimoila enja sa sada njim Gregorijanskim kalendarom. na alost. Ovako koncipiran Milankovi ev kalendar je trebalo korigovati tek posle 28 800 godina. Milankovi ev kalendar je do sada najpreciznije ura en kalendar. razvoja i povla enja glacijalnih faza u toku proteklih 600 000 godina. ali. ni do dana dana njeg. a prora un koli ine osun avanja i srednje godi nje temperature Marsove povr ine i donjeg sloja njegove atmosfere dokazano je kasnijim kosmi kim istra ivanjima.

Milankovi je nacionalno bogatstvo i kao takav morao bi imati svoje zaslu eno mesto. pre svega. a kod nas se i ne razmi lja o pokretanju sli ne. godine na svojim godi njim skup tinama. Opravdano je pitanje: iji je onda Milankovi ? 7 . od multidisciplinarnog zna aja. Danas se u svetu. Milankovi evo delo mnogo vi e prou ava nego u njegovoj zemlji gde je iveo i neumorno radio skoro pola decenije. Milankovi je postao predmet intenzivnog izu avanja timova stru njaka. Do sada na na em tlu nije finansiran ni jedan jedini projekat kojim bi se istra ivali Milankovi evi ciklusi osun avanja. a na em geniju kona no je priznato zaslu eno mesto u nau noj eliti. na alost. iako je poznato da je po svojoj strukturi to zadatak.Seminarski rad Milutin Milankovi varijacije Zemljine orbite ustvari pejsmejker ledenih dob a sve dotada nje sumnje su raspr ene. jer je njegov rad duboko zadirao u probleme ne jedne ve vi e nau nih disciplina. Medalju "Milutin Milankovi " Evropsko geofizi ko dru tvo redovno dodeljuje od 1993. Za to je Milankovi u svojoj zemlji tako malo "interesantan" i jo u velikoj meri prepu ten pojedincima pitanje je koje tra i hitan odgovor.

06) periodi nosti oko 100. Kada je Zemlja najbli a Suncu.Seminarski rad Milutin Milankovi 4. koji se zajedno posmatrano nazivaju njegovim imenom. Najudaljenija ta ka Zemljine putanje oko Sunca zove se afel. a najbli a perihel. tada je Zemlja bli a perihelu (zime bla e na severnoj hemisferi). a ona bli a leti relativno topla leta. Kepler. jer je on stvorio preciznu teoriju o njihovom uticaju na klimu: 1.) od skoro pravilnog kruga do blago izdu ene elipse (ekscentriciteta 0. Hemisfera bli a Suncu ima blage zime. Ekscentri nost uti e na razlike me u godi njim dobima.000 godina. 1609. dobija najvi e njegove toplote. Promena ekscentri nosti Zemljine orbite (J. god. Kada je zima na severnoj hemisferi. Milankovi evi ciklusi Milutin Milankovi je u svoje prora une uvrstio tri astronomska ciklusa. 8 .

sa periodom od 41. u rasponu od 22.000 godina.000 godina.Seminarski rad Milutin Milankovi 2.ljuljanja Zemljine ose . 3. ve se polako pomeraju u kalendaru. 1904.). Pilgrim. Porastom nagiba za 10 ukupna primljena energija hemisfere leti se pove a za 1%. Posledica ovog slo enog kretanja Zemlje je da se dani ravnodnevnica ne doga aju zauvek istog datuma. god.000 godina Zemljina osa produ ena na sever ne e i i ka Severnja i. Precesija (Hiparh.).50. ve ka zvezdi Vega u sazve u Lira. ne na njen nagib.e. Kada je nagib ve i.10 do 24. 9 .obrtanja elipti ne Zemljine orbite Precesija uti e na orijentaciju ose. odnosno revolucija Zemljine rotacione ose.n. razlika godi njih doba na vi im geografskim irinama je izra enija. Precesija je slo ena pojava. a veliki na polovima. p.000 do 23. Kroz 11. 130. posledica je: . Promena nagiba Zemljine ose rotacije u odnosu na ravan orbite (J. god. Promena nagiba ima mali uticaj na ekvatoru. koja traje oko 19.

Zvezde se nisu nalazile na onom mestu na nebu na kom su ih ranije videli i locirali Haldejci. Po to je Zemlja nagnuta u odnosu na ravan ekliptike i u odnosu na ravan Mese eve putanje Sunce i Mesec nejednako privla e deo ekvatorskog ispup enja koji je okrenut ka njima i deo ispup enja koji se nalazi sa druge strane. kako se osa pomera (za 25. Za 12. po to se nalazi iznad na eg severnog pola. kao da se itavo nebo pomerilo iz svog nekada njeg polo aja. Hiparh je zaklju io da je do ove promene polo aja do lo usled kretanja ta aka presecanja ekliptike i nebeskog ekvatora. Naime. itavu pojavu nazvao je precesija ekvinocija. Zemlja nema oblik pravilne kugle. Me utim. Ona je na polovima spljo tena tako da je pojas ekvatora malo ispup en. na manje od jednog stepena. Zapravo osa prolazi vrlo blizu Severnja e.Seminarski rad Milutin Milankovi Kada je sastavljao svoj katalog zvezda Hiparh je primetio ne to vrlo neobi no. Zapravo polo aj je promenila Zemlja. Ovo opet dovodi do zanimljive pojave. Danas je osa Zemlje na severnoj polulopti usmerena ka zvezdi alfa Malog Medveda koju. malo se nakrivila u stranu. 10 .000 godina osa e prolaziti na oko 5° od zvezde Vega (alfa sazve a Lire) pa emo tada imati novu zvezdu Severnja u. Zbog ovoga Zemljina osa ne ostaje nepomi na ve se i sama kre e projektuju i po nebeskoj sferi kru nicu. Sve zvezde su bile preme tene u stranu. zovemo Severnja a.800 godina ona po nebu na ini pun krug) do i e vreme kada ova zvezda ne e stajati iznad na eg severnog pola.

mora i okeane). a najdalja 4. i time dobio odlike takozvane Solarne klime. Pre oko 11. januara (perihel). Uop te je danas prihva eno i stanovi te da su uticaji Milankovi evih ciklusa na Marsu. Zemlja je najbli a Suncu 3. a ekscentri nost orbite je upadljivo ve a. Ova injenica nam govori da Milankovi eva teorija ima vi e uticaja na stvarnu klimu drugih planeta nego na Zemlju (koja ima atmosferu. Rezultat pomeranja ravnodnevnice je da su na severnoj hemisferi danas relativno kratke. kome nedostaje ubla avaju i uticaj okeana. mnogo zna ajnija nego na Zemlji. ija osa rotacije znatno vi e menja svoj nagib. najpre je izostavio strujanja izazvana n ejednakim zagrevanjem atmosfere i okeana. tople zime i relativno duga hladna leta. 11 .Seminarski rad Milutin Milankovi Trenutno.000 godina je bilo obratno. Milankovi . jula (afel). uputiv i se pravo ka su tini razmatranog mehanizma.

Pristalice tre e grupe teorija smatrali su kako se uzrok ledenih doba krije u atmosferi. Druga teorija bila je da je Sunce promenljiva zvezda koja u nekim razdobljima isijava vi e. Poznato je kako u nekim od tih regiona danas vlada tropska klima i da na njima nema tragova pleistocene glacijacije. Zatim je usledilo ledeno doba u devonu (pre oko 400 mil. godina). biljne i ivotinjske vrste i homosapiens. a u nekim manje toplote. Drugi su smatrali kako poreklo ledenih doba le i u promeni visine kontinenata to je uticalo na pravac vetrova i padavina. Smatra se da su prva ledena doba (njih tri). Nagla zahla enja su se kroz Zemljinu pro lost dogodila nekoliko puta i poznate su pod nazivom ledena doba. Tokom geolo ke pro losti poznata su razdoblja za vreme kojih je dolazilo do glacijacije. ali su i kasnije pomereni. Danas se led nalazi iznad sne ne granice na planinskim predelima i u ledenim pokriva ima na severnom i ju nom polu. godina) i u gornjem karbonu i permu (pre 295 mil. godina). Severnoj Americi i Australiji. Aziji. Teorija glacijacije Ledena doba va an su deo Zemljine pro losti u kome su nastali mnogi glacijalni oblici. Posebnu ulogu ima koli ina ugljen -dioksida i pra ine u atmosferi 12 . Tragova tih sta rih glacijacija ima malo. Jedna od njih bila je da prostor kroz koji je putovao Sun ev sistem nije uvek bio jednake temperature i da je do razlika u temperaturi do lo zbog gasova i pra ine u pojedinim podru jima svemira. Na tim podru jima prona eni su tiliti (morenski materijal) koji su bili akumulirani u vi im predelima. ali neki su prona eni u Africi. Postoji nekoliko teorija nastanka glacijacija na Zemlji. Ona su uticala na ovekov ivot. Jedni su smatrali da je do ledenih doba do lo zbog promene smera strujanja toplih i hladnih morskih struja. posebno na migracije i razme taj ivog sveta.Seminarski rad Milutin Milankovi 5. Druga grupa teorija uzroke ledenih doba tra i na Zemlji. nastupila u prekambriji pre 940-615 mil. Jo jedna od teorija bila je kako je za drasti ne klimatske promene bilo odgovorno preme tanje Zemljinih polova.

Penk(Penck). podeljenom na glacijale i int erglacijale. te se uporedo sa tim sne na granica spu tala mnogo ni e nego to je danas. pokazano je da varijacija izotopskog sas tava kiseonika u sedimentima na dnu okeana sledi Milankovi eva predvi anja. odredio starost brojnih re nih terasa u dolinama alpskih reka. 3. Nebraskan. 2. Elster. 4. Viskonsin. U Amrici su su bila etiri glacijala: 1. Brikner(Bruckner) i Zergel ( Soergel). a led se povla io u visoke severne predele. Kanzas. 2. 3. godina. Glacijali su bili ledena doba u kojima se kontinentalni led irio na jug. godine. Vajksel. dok se ostali nazivi koriste na lokalnom nivou za imenovanje glacijala koji su na tom podru ju trajali pribli no paralelno sa alpskim. a u Nema koj samo tri: 1. Milankovi evu teoriju u praksi su potvrdili alpski glaciolozi A. U kvartaru je ukupno bilo pet glacijala. Neki nau nici smatraju kako mi ivimo u jednom 13 . Glacijali su bili razli itog trajanja i isto tako razli ito g intenziteta. za stepen dva. Po njemu do pojave ledenih doba dolazi zbog precesije Zemlje zbog ega se ugao ose rotacije Zemlje neznatno menja u odnosu na ravan njene orbite oko Sunca. Prou avaju i tvorevine u dolinama alpskih reka. primenjuju i Milankovi evu teoriju.8 mil. Ti glacijali su imena dobili po rekama u podru ju Alpa 1 -4. Zbog male promene ugla menja se i osun anost Zemljine povr ine te leta periodi no postaju malo hladnija. Mindel. koja je poslednjih godina dobija sve ve u podr ku u merenjima izotopskog sastava geolo kog materijala izlo io je Milutin Milankovi 1920. 2. i jezeru 5. Op te prihva eni nazivi glacijala su oni koji poti u od naziva alpskih reka. i to hronolo kim redom : 1. Ginc.Seminarski rad Milutin Milankovi Najpotpuniju teoriju. Dunav. Ris i 5. a zime isto toliko toplije. odnosno smeni zahladjenja i otopljenja. Interglacijali su bila doba izme u dva glacijala u kojima je temperatura bila vi a. Poslednje ledeno doba nastupilo je u kvartaru pre oko 1. Sale i 3. utvrdili su da se smenjuju morenski materijal i fluvijalne akumulacione tvorevine. Zergel je. kao i interglacijali. Godine 1999. Virm. Vrhunac je bio u pleistocenu. Smena morena i fluvijalnih sedimenata odgovara smeni glacijacije i interglacijacije. a preko ostataka u terasama i apsolutnu starost ivotinjskog sveta i oveka. Ilinojs i 4.

kubnih km leda. Nivo svetskog mora se spustio za oko 160 metara. Na teritoriji na e zemlje. ledom prekrivenih kontinentalnih prostora (inlandajsa) formira lo se dugotrajno polje visokog atmosferskog pritiska. za ledenog doba bogata padavinama. To je uspostavilo. danas su pustinje (npr. Samo na evropskom kontinentu bilo je 70 mil. a ne to izra enija glacijacija pre krivala je Prokletije. Za vreme glacijacije.Seminarski rad Milutin Milankovi takvom dobu i kako e nakon odre enog broja godina ponovno nastupiti glacijal. Na a zemlja nalazila se u periglacijalnoj oblasti koju je karakterisala ne to hladnija klima ali sa dobrim mogu nostima za ivot. anticiklona.Tragovi glacijacije datiraju iz poslednja dva glacijala Risa i Virma. Sahara). a putanje vla nih okeanskih vazdu nih masa potisnute su prema jugu. To je doprinelo stvaranju brojnih glacijalnih oblika i akumulaciju glacijalnih sedimenata ± morena. smena toplih i hladnih razdoblja uzrokovala je i povremeno irenje i povla enje ledenih pokriva a i pojedina nih lednika. pouzdano se zna da su glacijacijom bili zahva eni samo najvi i planinski predeli poput Kopaonika i Stare planine. Tako e. Ledeni pokriva je prekrivao 24 mil. Neka od tih podru ja. to se obja njava nepostojanjem uslova za ranije glacijacije jer su tek tada pomenute planine epirogenim pokretima izdignute iznad sne ne granice. Na prostorima morskih prolaza nastale su prevlake koje su bitno uticale na rasprostranjenost ivotinjskih vrsta i oveka. km2 Zemljine povr ine koja je danas bez leda. 14 . Zbog toga su mnoga dana nji ostrva bila deo kopna (Britanija). iznad velikih. u podru jima koja nisu bila pod direktnim uticajem severnih ledenih pokriva a. Durmitor i ar planinu. izrazito vla na razdobl ja ± pluvijale.

"Tehnika u toku davnih vekova" i "Nauka i tehnika tokom vekova" predstavljaju najlep e popularne nau ne tekstove na srpskom jeziku. opet je njegov dijagram osun avanja svetionik za sve ono to je pred nama.Seminarski rad Milutin Milankovi 6. Danas mu svi priznaju da je najve i putnik kroz prostor i vreme.Prisutan je svuda i potrebno je opet prodreti u su tinu ono ga to je krstare i nebeskim svodom ostavio za sobom kao svetli trag. Nalazimo ga i u budu nosti. Njega smo sreli u pro losti i kao putnika i kao tuma a promene klime tih prohujalih doba. 15 . "Kroz carstvo nauka". do ivljaji i saznanja" u potpunosti odslikavaju kakav je Milankovi bio i kao ovek i kao nau nik. I pored svega toga mnogo toga je ostalo nedore eno. Za Milutina Milankovi a vreme kao da ne postoji. a najvi e u delu "Kroz vasionu i vekove". Milankovi a smo upoznali u sada njosti. bio je realan i ovovremenski ovek kome ni ta to je ljudsko nije bilo strano. Njegovi memoari "Uspomene. zato su ga s pravom mnogi nazvali putnikom kroz prostor i vreme i to e ostati njegov sinonim za sva vremena. Dugi niz godina negovao je lepu re i zato dela kao to su "Istorija astronomske nauke". a kada se civilizacijski razvoj zahuktao i pospe io dinami ki tok nauke i tehnike tokom druge polovine 20-og veka po ele su da se razotkrivaju mnoge praznine i nepoznanice vezane za Milankovi a. Zaklju ak Milankovi je o sebi jo za ivota mnogo toga rekao.

org/sr-el/ _ Kosta V.Seminarski rad Milutin Milankovi 7.milutin-milankovic. 3. 4. ÄKratak kurs istorijske geologije³ 16 .wikipedia. 2. Literatura 1. Petkovic.com/biografija/ http://sr. Beograd 1949.wikipedia.org/wiki/Milankovi evi_ciklusi http://www. http://sh.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful