Seminarski rad

Milutin Milankovi

Prirodno-matemati ki fakultet Departman za biologiju i ekologiju

Seminarski rad
Milutin Milankovi Ciklusi i obja njenje teorije glacijacije

Prof: Ru ica Igi Goran Ana kov

student: Tanja Petru br.indexa: 288/ 08

Novi Sad, 2010.

1

Literatura 2 .Seminarski rad Milutin Milankovi Sadr aj: 1. Stvarala ki put Milutina Milankovi a 4.) 3. Milankovi evi ciklusi 5. Uvod 2. Biografija ± Milutin Milankovi (1879 ± 1958. Zaklju ak 7. Teorija glacijacije 6.

Ameri ka agencija "NASA" proglasila ga je jednim od petn aest najve ih nau nika na svetu.Seminarski rad Milutin Milankovi 1. Milankovi u a kim danima 3 . a od 1993. Zauzima istaknuto mesto u svetskoj nauci i nesporno je jedan od najslavnijih nau nika koje su Srbi imali. ali i uzvi eni stvaralac iji put kroz vasionu i vekove stremi mnogo dalje od uobi ajnih odredi ta nau ne misli. godine Evropsko geofizi ko dru tvo dodeljuje medalju za nau ni doprinos u ob lasti klimatologije sa njegovim imenom. Uvod Milutin Milankovi je veliki nau nik u na oj i svetskoj javnosti.

Od 1905. Milutin se upisuje u gimnaziju u Osijeku. Godine 1889. Ovd e e presudnu ulogu u njegovom ivotnom opredeljenju imati profesor matematike Vladimir Vari ak. nego je imao privatne u itelje i sva etiri razreda osnovne kole polo io je odjednom1889. Milankovi napu ta unosni posao i prihvata mesto vanrednog profesora primenjene matematike na tek osnovanom Univerzitetu u Beogradu. Na ovoj du nosti osta e sve do penzionisanja 1955. kasnije poznati matemati ar. knji evnik. Milutin nije redovno poha ao osnovnu kolu. doktor tehnike. astronom.Milutin Milankovi (1879 ± 1958. gde za 6 godina sti e zvanje diplomiranog in enjera. Prijavljuje est patenata ijom primenom e biti izgra eni brojni objekti na podru ju tada nje Austro-ugarske monarhije. upisuje se na studije gra evinske tehnike. klimatolog. ro en je u Dalju 28. in enjer pronalaza . godine. do 1909. radi kao gra evinski in enjer u nekoliko be kih firmi. Veliki uticaj na formiranje Milankovi eve li nosti imala je rodna ku a i njeno okru enje. u uglednoj porodici. Mihaila Petrovi a i Bogdana Gavrilovi a.) Milutin Milankovi . matemati ar. godine postaje doktor tehni kih nauka. univerzitetski profesor. Na poziv poznatih nau nika Jovana Cviji a. a 1904. a afirmaciju sti e kao projektant armirano ± betonskih gra evina.Seminarski rad Milutin Milankovi 2. lan JAZU i SANU. Godine 1896. posebno veli anstveni Dunav koji je proticao pored njihove ba te. maja 1879. geofizi ar. Biografija . godine. 4 .

Za sobom je ostavio niz ud benika. godine. koja je sazidana 1926. posebno su bili kori eni oni iz nebeske mehanike koju je dr ao na Beogradskom univerzitetu od svog dolaska 1909.Seminarski rad Milutin Milankovi Milankovi je umro 12. Milankovi eva ku a u Beogradu. godine. Stara ku a Obnovljena ku a 5 . pa sve do penzionisanja 1955. decembra 1958. godine i u kojoj je veliki nau nik iveo sve do svoje smrti 1958. danas nalazi u ulici koja nosi ime ovog nekada njeg ministra. godine.

godine kada su u asopisu "Nauka" objavljeni kona ni rezultati opse nog petogodi njeg projekta. dao najve i doprinos. a sekularne godine bi e samo onda prestupne ako njihov broj vekova kada se podeli sa 9 daje ostatak 2 ili 6. to daje potpunu preciznost do 2 800. Milankovi je na egzaktan na in objasnio periodizacije nastanka. Sve ostale sekularne godine su proste. Leverijea. razvoja i povla enja glacijalnih faza u toku proteklih 600 000 godina. Pilgrima i uz pomo svoga kolege. Ovako koncipiran Milankovi ev kalendar je trebalo korigovati tek posle 28 800 godina. na alost. Sam je. Milankovi je svoj kalendar bazirao na anulaciji tada njih 13 dana. nije samo po tome poznat. Gregorijanski je sadr avao dva krupna nedostatka: za godinu je uzimano da ima 365 i 1/4 dana i da 235 lunarnih meseci predstavlja ta no 19 solarnih godina.Seminarski rad Milutin Milankovi 3. maja 1923. ali. a iji je osnovni zadatak bio da da odgovor na pitanje jesu li Milankovi evi prora uni bili ta ni ili ne. promena nagiba ose rotacije i ekscentri na putanja Zemlje oko Sunca dominantni dugoperiodi ni faktori na promenu klime u geolo koj proslo ti. astronoma Vojislava Mi kovi a. Stvarala ki put Milutina Milankovi a Rade i na problemu uticaja astronomskih faktora na klimu u toku geolo ke pro losti Zemlje. ni do dana dana njeg. godine. decembra 1976. Kada je potvr eno da su 6 . Milankovi je dokazao da su precesija. Krola. Milankovi ev kalendar je do sada najpreciznije ura en kalendar. Milankovi . odnosno do tada ne mo e biti nikakvog razmimoila enja sa sada njim Gregorijanskim kalendarom. iako je u su tini prihva en na Svepravoslavnom kongresu 30. godine u Carigradu. a prora un koli ine osun avanja i srednje godi nje temperature Marsove povr ine i donjeg sloja njegove atmosfere dokazano je kasnijim kosmi kim istra ivanjima. me utim. prestupne godine mogu biti one koje su deljive sa 4 bez ostatka. nikada nije za iveo. novi kalendar je doveden na isti datum kao Gregorijanski. naravno. Milutin Milankovi je svakako nau ni genije koga je svet definitivno priznao 10. Njegovo delo "Kanon osun avanja Zemlje i njegova primena na problem ledenih doba" predstavlja najzna ajnije delo srpske nauke u dvadesetom veku. ali najva nije je bilo to da su se Milankovi evi prora uni pokazali potpuno ispravnim. Primenjuju i matemati ki aparat i koriste i prethodna saznanja Ademara.

Opravdano je pitanje: iji je onda Milankovi ? 7 . iako je poznato da je po svojoj strukturi to zadatak. Milankovi je nacionalno bogatstvo i kao takav morao bi imati svoje zaslu eno mesto. Za to je Milankovi u svojoj zemlji tako malo "interesantan" i jo u velikoj meri prepu ten pojedincima pitanje je koje tra i hitan odgovor. jer je njegov rad duboko zadirao u probleme ne jedne ve vi e nau nih disciplina. Danas se u svetu. od multidisciplinarnog zna aja. Milankovi je postao predmet intenzivnog izu avanja timova stru njaka.Seminarski rad Milutin Milankovi varijacije Zemljine orbite ustvari pejsmejker ledenih dob a sve dotada nje sumnje su raspr ene. Medalju "Milutin Milankovi " Evropsko geofizi ko dru tvo redovno dodeljuje od 1993. a na em geniju kona no je priznato zaslu eno mesto u nau noj eliti. Do sada na na em tlu nije finansiran ni jedan jedini projekat kojim bi se istra ivali Milankovi evi ciklusi osun avanja. pre svega. Milankovi evo delo mnogo vi e prou ava nego u njegovoj zemlji gde je iveo i neumorno radio skoro pola decenije. na alost. godine na svojim godi njim skup tinama. a kod nas se i ne razmi lja o pokretanju sli ne.

Kepler. Promena ekscentri nosti Zemljine orbite (J.000 godina.Seminarski rad Milutin Milankovi 4. a najbli a perihel. Milankovi evi ciklusi Milutin Milankovi je u svoje prora une uvrstio tri astronomska ciklusa. koji se zajedno posmatrano nazivaju njegovim imenom. tada je Zemlja bli a perihelu (zime bla e na severnoj hemisferi). god. Kada je Zemlja najbli a Suncu. Najudaljenija ta ka Zemljine putanje oko Sunca zove se afel. Ekscentri nost uti e na razlike me u godi njim dobima. a ona bli a leti relativno topla leta. Hemisfera bli a Suncu ima blage zime. jer je on stvorio preciznu teoriju o njihovom uticaju na klimu: 1.) od skoro pravilnog kruga do blago izdu ene elipse (ekscentriciteta 0. 1609. dobija najvi e njegove toplote. 8 . Kada je zima na severnoj hemisferi.06) periodi nosti oko 100.

Posledica ovog slo enog kretanja Zemlje je da se dani ravnodnevnica ne doga aju zauvek istog datuma.).). 3. Promena nagiba Zemljine ose rotacije u odnosu na ravan orbite (J.000 godina Zemljina osa produ ena na sever ne e i i ka Severnja i. Promena nagiba ima mali uticaj na ekvatoru.000 godina. 1904.Seminarski rad Milutin Milankovi 2. odnosno revolucija Zemljine rotacione ose.000 do 23. u rasponu od 22.n. ve se polako pomeraju u kalendaru. koja traje oko 19. Precesija je slo ena pojava. god.ljuljanja Zemljine ose . Pilgrim. ne na njen nagib. Kroz 11. razlika godi njih doba na vi im geografskim irinama je izra enija. p. 9 .000 godina. god.obrtanja elipti ne Zemljine orbite Precesija uti e na orijentaciju ose. 130. posledica je: .10 do 24. Porastom nagiba za 10 ukupna primljena energija hemisfere leti se pove a za 1%.50. sa periodom od 41. ve ka zvezdi Vega u sazve u Lira.e. a veliki na polovima. Kada je nagib ve i. Precesija (Hiparh.

Ovo opet dovodi do zanimljive pojave. Me utim. kao da se itavo nebo pomerilo iz svog nekada njeg polo aja. kako se osa pomera (za 25. Hiparh je zaklju io da je do ove promene polo aja do lo usled kretanja ta aka presecanja ekliptike i nebeskog ekvatora. Naime. Zapravo polo aj je promenila Zemlja. itavu pojavu nazvao je precesija ekvinocija. Danas je osa Zemlje na severnoj polulopti usmerena ka zvezdi alfa Malog Medveda koju. Po to je Zemlja nagnuta u odnosu na ravan ekliptike i u odnosu na ravan Mese eve putanje Sunce i Mesec nejednako privla e deo ekvatorskog ispup enja koji je okrenut ka njima i deo ispup enja koji se nalazi sa druge strane. zovemo Severnja a. po to se nalazi iznad na eg severnog pola. Za 12. Zbog ovoga Zemljina osa ne ostaje nepomi na ve se i sama kre e projektuju i po nebeskoj sferi kru nicu. na manje od jednog stepena. Ona je na polovima spljo tena tako da je pojas ekvatora malo ispup en. Zvezde se nisu nalazile na onom mestu na nebu na kom su ih ranije videli i locirali Haldejci. 10 . Zemlja nema oblik pravilne kugle. Zapravo osa prolazi vrlo blizu Severnja e.Seminarski rad Milutin Milankovi Kada je sastavljao svoj katalog zvezda Hiparh je primetio ne to vrlo neobi no. malo se nakrivila u stranu.000 godina osa e prolaziti na oko 5° od zvezde Vega (alfa sazve a Lire) pa emo tada imati novu zvezdu Severnja u. Sve zvezde su bile preme tene u stranu.800 godina ona po nebu na ini pun krug) do i e vreme kada ova zvezda ne e stajati iznad na eg severnog pola.

Rezultat pomeranja ravnodnevnice je da su na severnoj hemisferi danas relativno kratke. mnogo zna ajnija nego na Zemlji.Seminarski rad Milutin Milankovi Trenutno. tople zime i relativno duga hladna leta. Ova injenica nam govori da Milankovi eva teorija ima vi e uticaja na stvarnu klimu drugih planeta nego na Zemlju (koja ima atmosferu. Zemlja je najbli a Suncu 3. 11 . a najdalja 4. Uop te je danas prihva eno i stanovi te da su uticaji Milankovi evih ciklusa na Marsu. i time dobio odlike takozvane Solarne klime. ija osa rotacije znatno vi e menja svoj nagib. kome nedostaje ubla avaju i uticaj okeana. uputiv i se pravo ka su tini razmatranog mehanizma. januara (perihel). a ekscentri nost orbite je upadljivo ve a. mora i okeane). najpre je izostavio strujanja izazvana n ejednakim zagrevanjem atmosfere i okeana. jula (afel). Pre oko 11. Milankovi .000 godina je bilo obratno.

Posebnu ulogu ima koli ina ugljen -dioksida i pra ine u atmosferi 12 . Na tim podru jima prona eni su tiliti (morenski materijal) koji su bili akumulirani u vi im predelima. Tragova tih sta rih glacijacija ima malo. Tokom geolo ke pro losti poznata su razdoblja za vreme kojih je dolazilo do glacijacije. posebno na migracije i razme taj ivog sveta. a u nekim manje toplote. Ona su uticala na ovekov ivot. Aziji. nastupila u prekambriji pre 940-615 mil. Drugi su smatrali kako poreklo ledenih doba le i u promeni visine kontinenata to je uticalo na pravac vetrova i padavina. Smatra se da su prva ledena doba (njih tri).Seminarski rad Milutin Milankovi 5. biljne i ivotinjske vrste i homosapiens. ali su i kasnije pomereni. Poznato je kako u nekim od tih regiona danas vlada tropska klima i da na njima nema tragova pleistocene glacijacije. Jo jedna od teorija bila je kako je za drasti ne klimatske promene bilo odgovorno preme tanje Zemljinih polova. Danas se led nalazi iznad sne ne granice na planinskim predelima i u ledenim pokriva ima na severnom i ju nom polu. godina). Jedni su smatrali da je do ledenih doba do lo zbog promene smera strujanja toplih i hladnih morskih struja. Zatim je usledilo ledeno doba u devonu (pre oko 400 mil. godina) i u gornjem karbonu i permu (pre 295 mil. Teorija glacijacije Ledena doba va an su deo Zemljine pro losti u kome su nastali mnogi glacijalni oblici. Jedna od njih bila je da prostor kroz koji je putovao Sun ev sistem nije uvek bio jednake temperature i da je do razlika u temperaturi do lo zbog gasova i pra ine u pojedinim podru jima svemira. Pristalice tre e grupe teorija smatrali su kako se uzrok ledenih doba krije u atmosferi. Druga teorija bila je da je Sunce promenljiva zvezda koja u nekim razdobljima isijava vi e. ali neki su prona eni u Africi. Severnoj Americi i Australiji. Nagla zahla enja su se kroz Zemljinu pro lost dogodila nekoliko puta i poznate su pod nazivom ledena doba. Postoji nekoliko teorija nastanka glacijacija na Zemlji. godina). Druga grupa teorija uzroke ledenih doba tra i na Zemlji.

Zbog male promene ugla menja se i osun anost Zemljine povr ine te leta periodi no postaju malo hladnija. te se uporedo sa tim sne na granica spu tala mnogo ni e nego to je danas. utvrdili su da se smenjuju morenski materijal i fluvijalne akumulacione tvorevine. koja je poslednjih godina dobija sve ve u podr ku u merenjima izotopskog sastava geolo kog materijala izlo io je Milutin Milankovi 1920. Mindel. U kvartaru je ukupno bilo pet glacijala. 2. Glacijali su bili razli itog trajanja i isto tako razli ito g intenziteta. Godine 1999. Nebraskan.8 mil. Milankovi evu teoriju u praksi su potvrdili alpski glaciolozi A. Elster. a zime isto toliko toplije. odredio starost brojnih re nih terasa u dolinama alpskih reka. Ilinojs i 4. 2. za stepen dva. godine. godina. Penk(Penck). Vrhunac je bio u pleistocenu. Viskonsin. Dunav. podeljenom na glacijale i int erglacijale. Smena morena i fluvijalnih sedimenata odgovara smeni glacijacije i interglacijacije. odnosno smeni zahladjenja i otopljenja. Ti glacijali su imena dobili po rekama u podru ju Alpa 1 -4.Seminarski rad Milutin Milankovi Najpotpuniju teoriju. Ris i 5. i to hronolo kim redom : 1. Virm. Glacijali su bili ledena doba u kojima se kontinentalni led irio na jug. Poslednje ledeno doba nastupilo je u kvartaru pre oko 1. Op te prihva eni nazivi glacijala su oni koji poti u od naziva alpskih reka. 3. kao i interglacijali. 4. a led se povla io u visoke severne predele. Neki nau nici smatraju kako mi ivimo u jednom 13 . 3. Sale i 3. a u Nema koj samo tri: 1. 2. Prou avaju i tvorevine u dolinama alpskih reka. Brikner(Bruckner) i Zergel ( Soergel). Interglacijali su bila doba izme u dva glacijala u kojima je temperatura bila vi a. primenjuju i Milankovi evu teoriju. Zergel je. Vajksel. Po njemu do pojave ledenih doba dolazi zbog precesije Zemlje zbog ega se ugao ose rotacije Zemlje neznatno menja u odnosu na ravan njene orbite oko Sunca. Ginc. a preko ostataka u terasama i apsolutnu starost ivotinjskog sveta i oveka. U Amrici su su bila etiri glacijala: 1. dok se ostali nazivi koriste na lokalnom nivou za imenovanje glacijala koji su na tom podru ju trajali pribli no paralelno sa alpskim. pokazano je da varijacija izotopskog sas tava kiseonika u sedimentima na dnu okeana sledi Milankovi eva predvi anja. i jezeru 5. Kanzas.

smena toplih i hladnih razdoblja uzrokovala je i povremeno irenje i povla enje ledenih pokriva a i pojedina nih lednika. kubnih km leda. Neka od tih podru ja. Nivo svetskog mora se spustio za oko 160 metara. pouzdano se zna da su glacijacijom bili zahva eni samo najvi i planinski predeli poput Kopaonika i Stare planine. Ledeni pokriva je prekrivao 24 mil.Tragovi glacijacije datiraju iz poslednja dva glacijala Risa i Virma. danas su pustinje (npr. ledom prekrivenih kontinentalnih prostora (inlandajsa) formira lo se dugotrajno polje visokog atmosferskog pritiska. 14 . Na prostorima morskih prolaza nastale su prevlake koje su bitno uticale na rasprostranjenost ivotinjskih vrsta i oveka. To je doprinelo stvaranju brojnih glacijalnih oblika i akumulaciju glacijalnih sedimenata ± morena. Na a zemlja nalazila se u periglacijalnoj oblasti koju je karakterisala ne to hladnija klima ali sa dobrim mogu nostima za ivot. Zbog toga su mnoga dana nji ostrva bila deo kopna (Britanija). Za vreme glacijacije. iznad velikih. Samo na evropskom kontinentu bilo je 70 mil. za ledenog doba bogata padavinama. a ne to izra enija glacijacija pre krivala je Prokletije. to se obja njava nepostojanjem uslova za ranije glacijacije jer su tek tada pomenute planine epirogenim pokretima izdignute iznad sne ne granice. km2 Zemljine povr ine koja je danas bez leda. a putanje vla nih okeanskih vazdu nih masa potisnute su prema jugu. Tako e. Sahara). Na teritoriji na e zemlje. anticiklona. Durmitor i ar planinu. To je uspostavilo.Seminarski rad Milutin Milankovi takvom dobu i kako e nakon odre enog broja godina ponovno nastupiti glacijal. u podru jima koja nisu bila pod direktnim uticajem severnih ledenih pokriva a. izrazito vla na razdobl ja ± pluvijale.

Prisutan je svuda i potrebno je opet prodreti u su tinu ono ga to je krstare i nebeskim svodom ostavio za sobom kao svetli trag. a najvi e u delu "Kroz vasionu i vekove". opet je njegov dijagram osun avanja svetionik za sve ono to je pred nama. zato su ga s pravom mnogi nazvali putnikom kroz prostor i vreme i to e ostati njegov sinonim za sva vremena. 15 . Nalazimo ga i u budu nosti. Njegovi memoari "Uspomene. Za Milutina Milankovi a vreme kao da ne postoji. Milankovi a smo upoznali u sada njosti. Njega smo sreli u pro losti i kao putnika i kao tuma a promene klime tih prohujalih doba. do ivljaji i saznanja" u potpunosti odslikavaju kakav je Milankovi bio i kao ovek i kao nau nik. "Tehnika u toku davnih vekova" i "Nauka i tehnika tokom vekova" predstavljaju najlep e popularne nau ne tekstove na srpskom jeziku. a kada se civilizacijski razvoj zahuktao i pospe io dinami ki tok nauke i tehnike tokom druge polovine 20-og veka po ele su da se razotkrivaju mnoge praznine i nepoznanice vezane za Milankovi a. bio je realan i ovovremenski ovek kome ni ta to je ljudsko nije bilo strano. I pored svega toga mnogo toga je ostalo nedore eno.Seminarski rad Milutin Milankovi 6. Dugi niz godina negovao je lepu re i zato dela kao to su "Istorija astronomske nauke". Zaklju ak Milankovi je o sebi jo za ivota mnogo toga rekao. "Kroz carstvo nauka". Danas mu svi priznaju da je najve i putnik kroz prostor i vreme.

Literatura 1.com/biografija/ http://sr. http://sh. ÄKratak kurs istorijske geologije³ 16 .milutin-milankovic.org/sr-el/ _ Kosta V.wikipedia. 3.org/wiki/Milankovi evi_ciklusi http://www. Petkovic.wikipedia.Seminarski rad Milutin Milankovi 7. Beograd 1949. 4. 2.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful