Seminarski rad

Milutin Milankovi

Prirodno-matemati ki fakultet Departman za biologiju i ekologiju

Seminarski rad
Milutin Milankovi Ciklusi i obja njenje teorije glacijacije

Prof: Ru ica Igi Goran Ana kov

student: Tanja Petru br.indexa: 288/ 08

Novi Sad, 2010.

1

Zaklju ak 7.Seminarski rad Milutin Milankovi Sadr aj: 1. Stvarala ki put Milutina Milankovi a 4. Literatura 2 . Teorija glacijacije 6. Biografija ± Milutin Milankovi (1879 ± 1958. Milankovi evi ciklusi 5.) 3. Uvod 2.

ali i uzvi eni stvaralac iji put kroz vasionu i vekove stremi mnogo dalje od uobi ajnih odredi ta nau ne misli. Uvod Milutin Milankovi je veliki nau nik u na oj i svetskoj javnosti.Seminarski rad Milutin Milankovi 1. a od 1993. Ameri ka agencija "NASA" proglasila ga je jednim od petn aest najve ih nau nika na svetu. Zauzima istaknuto mesto u svetskoj nauci i nesporno je jedan od najslavnijih nau nika koje su Srbi imali. Milankovi u a kim danima 3 . godine Evropsko geofizi ko dru tvo dodeljuje medalju za nau ni doprinos u ob lasti klimatologije sa njegovim imenom.

godine. Godine 1896. gde za 6 godina sti e zvanje diplomiranog in enjera. Milankovi napu ta unosni posao i prihvata mesto vanrednog profesora primenjene matematike na tek osnovanom Univerzitetu u Beogradu. Na poziv poznatih nau nika Jovana Cviji a.Milutin Milankovi (1879 ± 1958. do 1909. Biografija . knji evnik. Mihaila Petrovi a i Bogdana Gavrilovi a. geofizi ar. godine. godine postaje doktor tehni kih nauka. Prijavljuje est patenata ijom primenom e biti izgra eni brojni objekti na podru ju tada nje Austro-ugarske monarhije. radi kao gra evinski in enjer u nekoliko be kih firmi. matemati ar. in enjer pronalaza . kasnije poznati matemati ar. posebno veli anstveni Dunav koji je proticao pored njihove ba te. Na ovoj du nosti osta e sve do penzionisanja 1955. astronom. Milutin nije redovno poha ao osnovnu kolu. Godine 1889. ro en je u Dalju 28. 4 . a 1904. klimatolog.Seminarski rad Milutin Milankovi 2. Veliki uticaj na formiranje Milankovi eve li nosti imala je rodna ku a i njeno okru enje. a afirmaciju sti e kao projektant armirano ± betonskih gra evina. upisuje se na studije gra evinske tehnike. univerzitetski profesor. doktor tehnike. Milutin se upisuje u gimnaziju u Osijeku. u uglednoj porodici. Ovd e e presudnu ulogu u njegovom ivotnom opredeljenju imati profesor matematike Vladimir Vari ak. maja 1879.) Milutin Milankovi . nego je imao privatne u itelje i sva etiri razreda osnovne kole polo io je odjednom1889. Od 1905. lan JAZU i SANU.

koja je sazidana 1926. godine i u kojoj je veliki nau nik iveo sve do svoje smrti 1958.Seminarski rad Milutin Milankovi Milankovi je umro 12. Za sobom je ostavio niz ud benika. decembra 1958. pa sve do penzionisanja 1955. danas nalazi u ulici koja nosi ime ovog nekada njeg ministra. Milankovi eva ku a u Beogradu. godine. godine. Stara ku a Obnovljena ku a 5 . posebno su bili kori eni oni iz nebeske mehanike koju je dr ao na Beogradskom univerzitetu od svog dolaska 1909. godine.

Pilgrima i uz pomo svoga kolege. nije samo po tome poznat. a sekularne godine bi e samo onda prestupne ako njihov broj vekova kada se podeli sa 9 daje ostatak 2 ili 6. prestupne godine mogu biti one koje su deljive sa 4 bez ostatka. odnosno do tada ne mo e biti nikakvog razmimoila enja sa sada njim Gregorijanskim kalendarom. a iji je osnovni zadatak bio da da odgovor na pitanje jesu li Milankovi evi prora uni bili ta ni ili ne. nikada nije za iveo. Njegovo delo "Kanon osun avanja Zemlje i njegova primena na problem ledenih doba" predstavlja najzna ajnije delo srpske nauke u dvadesetom veku. na alost. dao najve i doprinos. godine kada su u asopisu "Nauka" objavljeni kona ni rezultati opse nog petogodi njeg projekta. Milankovi ev kalendar je do sada najpreciznije ura en kalendar. me utim. Krola. a prora un koli ine osun avanja i srednje godi nje temperature Marsove povr ine i donjeg sloja njegove atmosfere dokazano je kasnijim kosmi kim istra ivanjima. to daje potpunu preciznost do 2 800. Stvarala ki put Milutina Milankovi a Rade i na problemu uticaja astronomskih faktora na klimu u toku geolo ke pro losti Zemlje. Sve ostale sekularne godine su proste. Sam je. maja 1923. ali najva nije je bilo to da su se Milankovi evi prora uni pokazali potpuno ispravnim. Milankovi je dokazao da su precesija. Milankovi . ali. godine u Carigradu. Gregorijanski je sadr avao dva krupna nedostatka: za godinu je uzimano da ima 365 i 1/4 dana i da 235 lunarnih meseci predstavlja ta no 19 solarnih godina. Milankovi je na egzaktan na in objasnio periodizacije nastanka. Primenjuju i matemati ki aparat i koriste i prethodna saznanja Ademara. Kada je potvr eno da su 6 . decembra 1976. Milankovi je svoj kalendar bazirao na anulaciji tada njih 13 dana.Seminarski rad Milutin Milankovi 3. razvoja i povla enja glacijalnih faza u toku proteklih 600 000 godina. iako je u su tini prihva en na Svepravoslavnom kongresu 30. promena nagiba ose rotacije i ekscentri na putanja Zemlje oko Sunca dominantni dugoperiodi ni faktori na promenu klime u geolo koj proslo ti. ni do dana dana njeg. godine. Ovako koncipiran Milankovi ev kalendar je trebalo korigovati tek posle 28 800 godina. Milutin Milankovi je svakako nau ni genije koga je svet definitivno priznao 10. novi kalendar je doveden na isti datum kao Gregorijanski. naravno. Leverijea. astronoma Vojislava Mi kovi a.

Seminarski rad Milutin Milankovi varijacije Zemljine orbite ustvari pejsmejker ledenih dob a sve dotada nje sumnje su raspr ene. a kod nas se i ne razmi lja o pokretanju sli ne. Opravdano je pitanje: iji je onda Milankovi ? 7 . Milankovi je postao predmet intenzivnog izu avanja timova stru njaka. od multidisciplinarnog zna aja. Medalju "Milutin Milankovi " Evropsko geofizi ko dru tvo redovno dodeljuje od 1993. Za to je Milankovi u svojoj zemlji tako malo "interesantan" i jo u velikoj meri prepu ten pojedincima pitanje je koje tra i hitan odgovor. godine na svojim godi njim skup tinama. Do sada na na em tlu nije finansiran ni jedan jedini projekat kojim bi se istra ivali Milankovi evi ciklusi osun avanja. jer je njegov rad duboko zadirao u probleme ne jedne ve vi e nau nih disciplina. iako je poznato da je po svojoj strukturi to zadatak. a na em geniju kona no je priznato zaslu eno mesto u nau noj eliti. na alost. Milankovi je nacionalno bogatstvo i kao takav morao bi imati svoje zaslu eno mesto. pre svega. Milankovi evo delo mnogo vi e prou ava nego u njegovoj zemlji gde je iveo i neumorno radio skoro pola decenije. Danas se u svetu.

jer je on stvorio preciznu teoriju o njihovom uticaju na klimu: 1. Promena ekscentri nosti Zemljine orbite (J. koji se zajedno posmatrano nazivaju njegovim imenom. tada je Zemlja bli a perihelu (zime bla e na severnoj hemisferi).000 godina. a najbli a perihel. god. Hemisfera bli a Suncu ima blage zime. Kada je Zemlja najbli a Suncu.) od skoro pravilnog kruga do blago izdu ene elipse (ekscentriciteta 0. Kepler. Ekscentri nost uti e na razlike me u godi njim dobima.06) periodi nosti oko 100. Kada je zima na severnoj hemisferi. 1609. Milankovi evi ciklusi Milutin Milankovi je u svoje prora une uvrstio tri astronomska ciklusa. dobija najvi e njegove toplote. a ona bli a leti relativno topla leta.Seminarski rad Milutin Milankovi 4. Najudaljenija ta ka Zemljine putanje oko Sunca zove se afel. 8 .

Porastom nagiba za 10 ukupna primljena energija hemisfere leti se pove a za 1%.10 do 24.obrtanja elipti ne Zemljine orbite Precesija uti e na orijentaciju ose. a veliki na polovima.). Precesija (Hiparh. 1904. 130. odnosno revolucija Zemljine rotacione ose. ve se polako pomeraju u kalendaru. god.).000 godina.000 godina.50. p.Seminarski rad Milutin Milankovi 2. koja traje oko 19. Kroz 11. ne na njen nagib. Promena nagiba Zemljine ose rotacije u odnosu na ravan orbite (J. Precesija je slo ena pojava.000 do 23.000 godina Zemljina osa produ ena na sever ne e i i ka Severnja i. ve ka zvezdi Vega u sazve u Lira. u rasponu od 22.n.e. 9 . razlika godi njih doba na vi im geografskim irinama je izra enija. Posledica ovog slo enog kretanja Zemlje je da se dani ravnodnevnica ne doga aju zauvek istog datuma. Promena nagiba ima mali uticaj na ekvatoru. Pilgrim. 3. sa periodom od 41.ljuljanja Zemljine ose . posledica je: . Kada je nagib ve i. god.

Ona je na polovima spljo tena tako da je pojas ekvatora malo ispup en. kako se osa pomera (za 25. Za 12. Po to je Zemlja nagnuta u odnosu na ravan ekliptike i u odnosu na ravan Mese eve putanje Sunce i Mesec nejednako privla e deo ekvatorskog ispup enja koji je okrenut ka njima i deo ispup enja koji se nalazi sa druge strane. kao da se itavo nebo pomerilo iz svog nekada njeg polo aja. Zbog ovoga Zemljina osa ne ostaje nepomi na ve se i sama kre e projektuju i po nebeskoj sferi kru nicu.000 godina osa e prolaziti na oko 5° od zvezde Vega (alfa sazve a Lire) pa emo tada imati novu zvezdu Severnja u. po to se nalazi iznad na eg severnog pola. Zemlja nema oblik pravilne kugle. itavu pojavu nazvao je precesija ekvinocija. zovemo Severnja a. Zapravo polo aj je promenila Zemlja. malo se nakrivila u stranu. Hiparh je zaklju io da je do ove promene polo aja do lo usled kretanja ta aka presecanja ekliptike i nebeskog ekvatora. Zapravo osa prolazi vrlo blizu Severnja e. na manje od jednog stepena. Zvezde se nisu nalazile na onom mestu na nebu na kom su ih ranije videli i locirali Haldejci.Seminarski rad Milutin Milankovi Kada je sastavljao svoj katalog zvezda Hiparh je primetio ne to vrlo neobi no. Me utim. 10 . Danas je osa Zemlje na severnoj polulopti usmerena ka zvezdi alfa Malog Medveda koju.800 godina ona po nebu na ini pun krug) do i e vreme kada ova zvezda ne e stajati iznad na eg severnog pola. Sve zvezde su bile preme tene u stranu. Naime. Ovo opet dovodi do zanimljive pojave.

tople zime i relativno duga hladna leta. Zemlja je najbli a Suncu 3. mnogo zna ajnija nego na Zemlji. a ekscentri nost orbite je upadljivo ve a. Rezultat pomeranja ravnodnevnice je da su na severnoj hemisferi danas relativno kratke. jula (afel). Milankovi . 11 . Ova injenica nam govori da Milankovi eva teorija ima vi e uticaja na stvarnu klimu drugih planeta nego na Zemlju (koja ima atmosferu. Uop te je danas prihva eno i stanovi te da su uticaji Milankovi evih ciklusa na Marsu. mora i okeane). januara (perihel). najpre je izostavio strujanja izazvana n ejednakim zagrevanjem atmosfere i okeana.Seminarski rad Milutin Milankovi Trenutno. uputiv i se pravo ka su tini razmatranog mehanizma. i time dobio odlike takozvane Solarne klime. kome nedostaje ubla avaju i uticaj okeana. a najdalja 4. Pre oko 11. ija osa rotacije znatno vi e menja svoj nagib.000 godina je bilo obratno.

Na tim podru jima prona eni su tiliti (morenski materijal) koji su bili akumulirani u vi im predelima. Jo jedna od teorija bila je kako je za drasti ne klimatske promene bilo odgovorno preme tanje Zemljinih polova. Postoji nekoliko teorija nastanka glacijacija na Zemlji. Drugi su smatrali kako poreklo ledenih doba le i u promeni visine kontinenata to je uticalo na pravac vetrova i padavina. godina). posebno na migracije i razme taj ivog sveta. Poznato je kako u nekim od tih regiona danas vlada tropska klima i da na njima nema tragova pleistocene glacijacije. godina) i u gornjem karbonu i permu (pre 295 mil. Tokom geolo ke pro losti poznata su razdoblja za vreme kojih je dolazilo do glacijacije. Zatim je usledilo ledeno doba u devonu (pre oko 400 mil. Smatra se da su prva ledena doba (njih tri). Teorija glacijacije Ledena doba va an su deo Zemljine pro losti u kome su nastali mnogi glacijalni oblici. Druga teorija bila je da je Sunce promenljiva zvezda koja u nekim razdobljima isijava vi e. Druga grupa teorija uzroke ledenih doba tra i na Zemlji. ali su i kasnije pomereni. Danas se led nalazi iznad sne ne granice na planinskim predelima i u ledenim pokriva ima na severnom i ju nom polu. Tragova tih sta rih glacijacija ima malo. a u nekim manje toplote. Ona su uticala na ovekov ivot. Posebnu ulogu ima koli ina ugljen -dioksida i pra ine u atmosferi 12 . Nagla zahla enja su se kroz Zemljinu pro lost dogodila nekoliko puta i poznate su pod nazivom ledena doba. Jedna od njih bila je da prostor kroz koji je putovao Sun ev sistem nije uvek bio jednake temperature i da je do razlika u temperaturi do lo zbog gasova i pra ine u pojedinim podru jima svemira. Jedni su smatrali da je do ledenih doba do lo zbog promene smera strujanja toplih i hladnih morskih struja. biljne i ivotinjske vrste i homosapiens. Severnoj Americi i Australiji.Seminarski rad Milutin Milankovi 5. godina). Pristalice tre e grupe teorija smatrali su kako se uzrok ledenih doba krije u atmosferi. Aziji. ali neki su prona eni u Africi. nastupila u prekambriji pre 940-615 mil.

Nebraskan. i jezeru 5. Po njemu do pojave ledenih doba dolazi zbog precesije Zemlje zbog ega se ugao ose rotacije Zemlje neznatno menja u odnosu na ravan njene orbite oko Sunca. pokazano je da varijacija izotopskog sas tava kiseonika u sedimentima na dnu okeana sledi Milankovi eva predvi anja. Prou avaju i tvorevine u dolinama alpskih reka. 3. Viskonsin. koja je poslednjih godina dobija sve ve u podr ku u merenjima izotopskog sastava geolo kog materijala izlo io je Milutin Milankovi 1920. Mindel. odredio starost brojnih re nih terasa u dolinama alpskih reka. Ginc. Glacijali su bili razli itog trajanja i isto tako razli ito g intenziteta. Glacijali su bili ledena doba u kojima se kontinentalni led irio na jug. Brikner(Bruckner) i Zergel ( Soergel). a led se povla io u visoke severne predele. Ris i 5. Interglacijali su bila doba izme u dva glacijala u kojima je temperatura bila vi a. Godine 1999. Neki nau nici smatraju kako mi ivimo u jednom 13 . Milankovi evu teoriju u praksi su potvrdili alpski glaciolozi A. Vajksel. Dunav. U Amrici su su bila etiri glacijala: 1. Poslednje ledeno doba nastupilo je u kvartaru pre oko 1. utvrdili su da se smenjuju morenski materijal i fluvijalne akumulacione tvorevine. Elster. primenjuju i Milankovi evu teoriju. odnosno smeni zahladjenja i otopljenja. Ti glacijali su imena dobili po rekama u podru ju Alpa 1 -4. godine. 3. Ilinojs i 4. godina. i to hronolo kim redom : 1. Penk(Penck). za stepen dva. U kvartaru je ukupno bilo pet glacijala.Seminarski rad Milutin Milankovi Najpotpuniju teoriju. a u Nema koj samo tri: 1. 2. Zergel je. a zime isto toliko toplije. Sale i 3. te se uporedo sa tim sne na granica spu tala mnogo ni e nego to je danas. dok se ostali nazivi koriste na lokalnom nivou za imenovanje glacijala koji su na tom podru ju trajali pribli no paralelno sa alpskim. Smena morena i fluvijalnih sedimenata odgovara smeni glacijacije i interglacijacije. Zbog male promene ugla menja se i osun anost Zemljine povr ine te leta periodi no postaju malo hladnija. Kanzas. kao i interglacijali. Virm.8 mil. a preko ostataka u terasama i apsolutnu starost ivotinjskog sveta i oveka. 2. 2. podeljenom na glacijale i int erglacijale. Vrhunac je bio u pleistocenu. Op te prihva eni nazivi glacijala su oni koji poti u od naziva alpskih reka. 4.

km2 Zemljine povr ine koja je danas bez leda. iznad velikih. to se obja njava nepostojanjem uslova za ranije glacijacije jer su tek tada pomenute planine epirogenim pokretima izdignute iznad sne ne granice. a putanje vla nih okeanskih vazdu nih masa potisnute su prema jugu. za ledenog doba bogata padavinama. Samo na evropskom kontinentu bilo je 70 mil. danas su pustinje (npr.Seminarski rad Milutin Milankovi takvom dobu i kako e nakon odre enog broja godina ponovno nastupiti glacijal. Neka od tih podru ja. Na prostorima morskih prolaza nastale su prevlake koje su bitno uticale na rasprostranjenost ivotinjskih vrsta i oveka. Sahara). Na a zemlja nalazila se u periglacijalnoj oblasti koju je karakterisala ne to hladnija klima ali sa dobrim mogu nostima za ivot. Tako e.Tragovi glacijacije datiraju iz poslednja dva glacijala Risa i Virma. Durmitor i ar planinu. Nivo svetskog mora se spustio za oko 160 metara. a ne to izra enija glacijacija pre krivala je Prokletije. Ledeni pokriva je prekrivao 24 mil. Na teritoriji na e zemlje. izrazito vla na razdobl ja ± pluvijale. ledom prekrivenih kontinentalnih prostora (inlandajsa) formira lo se dugotrajno polje visokog atmosferskog pritiska. Zbog toga su mnoga dana nji ostrva bila deo kopna (Britanija). kubnih km leda. To je doprinelo stvaranju brojnih glacijalnih oblika i akumulaciju glacijalnih sedimenata ± morena. smena toplih i hladnih razdoblja uzrokovala je i povremeno irenje i povla enje ledenih pokriva a i pojedina nih lednika. anticiklona. To je uspostavilo. u podru jima koja nisu bila pod direktnim uticajem severnih ledenih pokriva a. Za vreme glacijacije. pouzdano se zna da su glacijacijom bili zahva eni samo najvi i planinski predeli poput Kopaonika i Stare planine. 14 .

15 . Dugi niz godina negovao je lepu re i zato dela kao to su "Istorija astronomske nauke". "Kroz carstvo nauka". Njegovi memoari "Uspomene. Nalazimo ga i u budu nosti. do ivljaji i saznanja" u potpunosti odslikavaju kakav je Milankovi bio i kao ovek i kao nau nik. Za Milutina Milankovi a vreme kao da ne postoji.Prisutan je svuda i potrebno je opet prodreti u su tinu ono ga to je krstare i nebeskim svodom ostavio za sobom kao svetli trag. I pored svega toga mnogo toga je ostalo nedore eno. Danas mu svi priznaju da je najve i putnik kroz prostor i vreme. Milankovi a smo upoznali u sada njosti. bio je realan i ovovremenski ovek kome ni ta to je ljudsko nije bilo strano. Zaklju ak Milankovi je o sebi jo za ivota mnogo toga rekao.Seminarski rad Milutin Milankovi 6. "Tehnika u toku davnih vekova" i "Nauka i tehnika tokom vekova" predstavljaju najlep e popularne nau ne tekstove na srpskom jeziku. a kada se civilizacijski razvoj zahuktao i pospe io dinami ki tok nauke i tehnike tokom druge polovine 20-og veka po ele su da se razotkrivaju mnoge praznine i nepoznanice vezane za Milankovi a. zato su ga s pravom mnogi nazvali putnikom kroz prostor i vreme i to e ostati njegov sinonim za sva vremena. opet je njegov dijagram osun avanja svetionik za sve ono to je pred nama. a najvi e u delu "Kroz vasionu i vekove". Njega smo sreli u pro losti i kao putnika i kao tuma a promene klime tih prohujalih doba.

com/biografija/ http://sr. http://sh.Seminarski rad Milutin Milankovi 7. Beograd 1949. 3. Petkovic.wikipedia. ÄKratak kurs istorijske geologije³ 16 . Literatura 1.milutin-milankovic. 2.org/sr-el/ _ Kosta V.org/wiki/Milankovi evi_ciklusi http://www.wikipedia. 4.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful