P. 1
Metodologija Naucno Istrazivackog Rada

Metodologija Naucno Istrazivackog Rada

|Views: 5,923|Likes:
Published by Nebojša Smolčić

More info:

Published by: Nebojša Smolčić on May 18, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/14/2013

pdf

text

original

Univerzitet u Novom Sadu Pedagoški fakultet u Sombor

Metodologija naučno istraživačkog rada
Projekat istraživanja Upotreba računara i obrazovnog softvera u obrazovanju

mentor: Prof. Nebojša Smolčić 10/22/004

Student: dr Prvoslav Janković

Sombor, 2011 Sadržaj: Sadržaj:............................................................2 1.Uvod........................................................................................................................................................3 2.Uloga računara i obraznovnog softvera u obrazovanju..........................................................................3 3.Teorijski pristup problemu istraživanja..................................................................................................4 4.Računar u nastavi - Za ili protiv.............................................................................................................5 5.Definisanje osnovnih pojmova...............................................................................................................6 5.1 Tradicionalna nastava......................................................................................................................6 5.2 Računar............................................................................................................................................7 5.3 Obrazovni softver ............................................................................................................................8 6.Dosadašnja istraživanja ..........................................................................................................................9 7.Metodološki okvir istraživanja.............................................................................................................13 7.1 Problem istraživanja ......................................................................................................................13 7.2 Predmet istraživanja.......................................................................................................................13 7.3 Cilj i karakter istraživanja..............................................................................................................14 7.4 Zadaci istraživanja.........................................................................................................................14 7.5 Hipoteza.........................................................................................................................................15 7.6 Metode istraživanja........................................................................................................................16 7.7 Tehnike i instrumenti u istraživanju..............................................................................................16 7.8 Populacija i uzorak u istraživanju..................................................................................................17 7.9 Statistička obrada podataka............................................................................................................17 8.Zaključak...............................................................................................................................................19 9.Literatura...............................................................................................................................................20 10.Prilog...................................................................................................................................................22

2

Pogrešno je zamišljati da će računari automatizovati nastavu i da će se u budućnosti nastava odvijati samo uz „tipkanje“ na tastaturi. U našim školama još uvek je dominantan frontalni način rada uz korišćenje table i krede. Neki pomaci urađeni su u nižim razredima osnovne škole. ali je još uvek veliki deo osnovnog i srednjeg obrazovanja neodgovarajući. Upotreba računara će još više istaći značaj nastavnika jer pravilno korišćenje računara u nastavi podrazumeva veću angažovanost nastavnog osoblja. Činjenica je da. ali da se ta oprema nedovoljno koristi u nastavne svrhe. Neka novija istraživanja pokazuju da je već značajan broj škola relativno dobro opremljen računarskom opremom (računari. Uloga računara i obraznovnog softvera u obrazovanju Neophodno je naglasiti da se izuzetno važan segment obrazovanja pomoću računara odnosi i na razvoj obrazovnog softvera koji se odnosi na edukaciju u najširem smislu reči – specijalizovani alati i programi za samoobrazovanje. 2. projektori itd.). Razloga za takvo stanje ima dosta: zastareli nastavni program. Uz modifikaciju nastavnih programa i stvaranje boljih udžbenika. 3 . iako u školskim klupama učenici provode veliki deo svog detinjstva. štampači. neinteresantni udžbenici. U poslednje vreme sve više se ističu nedostaci obrazovanja u našoj zemlji i potreba da se sprovedu temeljne promene na ovom polju. Uvod Tema ovog projekta je upotreba računara i obrazovnog softvera u školama. U današnje vreme većina školskih ustanova u Srbiji nije dovoljno snabdevena računarskom opremom kako bi svojim učenicima omogućili upotrebu softvera ovog tipa. neodgovarajući uslovi za izvođenje nastave. Primenom savremenih tehnologija stvaraju se brojne mogućnosti za značajno poboljšanje kvaliteta nastave. Osavremenjivanje nastavnog procesa je svakako jedan od preduslova za bolje obrazovanje. računari su jedan od glavnih stubova savremenog obrazovanja. Samo se po sebi podrazumeva da obrazovni softver igra gromnu ulogu u ovakvim scenarijima organizovanja i izvođenja edukativnih procesa i aktivnosti. drilovanje i proveru stečenog znanja.1. rezultati obrazovanja daleko su od adekvatnih. Cilj ovog projekta je primena računara i interneta u obrazovnom procesu i formulisanje novih metoda za unapređivanje procesa usvajanja znanja iz različitih naučnih oblasti.

a da nisu ni stupili u učionicu već sve to rade iz svog doma. Obrazovni softver je našao veliku primenu kod učenja na daljinu. Zašto je računar dobro sredstvo za učenje? Činjenica da nam obrazovni softver omogućava da učimo iz vlastitog doma i da sami određujemo kada ćemo početi i koliko dugo ćemo učiti. Sa internetom se javlja učenje bez granica koje je uzrokovano pojavom novih tehnologija i medija. On može da bude samo dopuna tradicionalnoj frontalnoj nastavi. 4 . Teorijski pristup problemu istraživanja Može li se zamisliti sredstvo koje bi omogućilo samoobrazovanje ili dodalo novu dimenziju tradicionalnoj frontalnoj nastavi? Odgovor na ovo pitanje je pozitivan i nalazimo ga u vidu obrazovnog softvera. Obrazovni softver je vid aplikativnog softvera specijalno dizajniran za obrazovne svrhe. gde onda profesoru samo ostaje da verifikuje postignute rezultate. Spajanjem obrazovnog softvera i interneta omogućeno je učenicima da sa udaljenih lokacija pristupaju nastavom sadržaju i na taj način pohađaju nastavu i polažu testove. Internet je jednostavan za upotrebu i relativno jeftin način pristupa izvoru neograničenog broja informacija i materijala za potrebe nastave. Obrazovni sofver nalazi sve veću primenu u nastavi i preuzima na sebe veliki deo programa kojima se do sada bavio frontalni tip nastave. Isto tako kod upotreba obrazovnog softvera u školi đaci se osećaju mnogo slobodnije dok odgovaraju na pitanja koja im postavlja obrazovni softver nego kad odgovaraju nastavniku pred celim odeljenjem. Kombinovanjem interneta i obrazovnog sofvera omogućen je pristup znanju svakome ko želi učiti bez obzira na godine starosti. kako za sticanje tako i za proveru znanja. a može i da se koristi u potpunosti samostalno. volja za učenjem raste jer više nismo prisiljeni da učimo u tačno određenim terminima.3.

multimedijalni softver na CD-u. informatička pismenost se nametnula sama po sebi. te internet uveliko obogaćuju vaspitno – obrazovnu komunikaciju. Pored obrazovnih portala organizovanih od strane fakulteta postoji i solidan broj portala koji se bave raznim vidovima podučavanja. a takođe omogućuju i znatnije promene uloge i zadataka nastavnika u savremenoj školi. U nekim zemljama u svetu.Za ili protiv Kao i sve u životu tako i upotreba računara i obrazovnog sofvera u nastavi ima svoje predosti i mane. Kako živimo u informatičkom društvu. na današnjem tržištu informacije su najvrednija roba. postoji veliki jaz između potreba za korištenjem novih tehnologija i primene u obrazovanju. Personalni računari (PC). drugi ističu otuđenje.Kada govorimo o upotrebi obrazovnog softvera u školi ne možemo da ne govorimo i o informatičkoj pismenosti. a na drugoj o dominaciji američkih ideja. Iako se neprestano ističe važnost informatičke pismenosti i govori o računarima u životu i u poslovanju. ali je sve još uvek na vrlo niskom nivou. Dok jedni ističu neograničene mogućnosti komunikacije i dostupnosti informacija. na izvore informacija te da ih na isti način podučimo bržem i jeftinijem korištenju vrednih informacija. Na jednoj od takvih stranica može se pročitati kratka rečenica koja govori mnogo: No one left behind! ( Niko ne sme biti izostavljen iz procesa obrazovanja. neki pokušaji su već realizovani. Internet nam pomaže da mladima ukažemo na informacije. 5 . 4. Dobro pripremljeno i stručno podučavanje uz pomoć računara može omogućiti nove načine školovanja i bitno olakšati posao nastavnika. npr.) Upotrebom obrazovnih softvera i interneta nastavni materijal je dostupan svakome bez obzira gde se nalazio. Upotreba obrazovnog sofvera u Srbiji još uvek je na nivou zamisli i tek ga treba praktično ostvariti. Sjedinjenim Američkim Državama i Kanadi upotreba računara u nastavi postala je uobičajena praksa. a sa pojavom novih medija ( TV. pisanje). međuljudsku nekomunikaciju i nedovoljnu opštu kulturu kada se za obrazovanje upotrebljava računar. Škola je uvek bila mesto u kojoj se negovala tradicionalna pismenost (čitanje. Računar u nastavi . radio) i medijska pismenost. Na jednoj strani govori se o univerzalnim principima ljudskoga rada i globalizaciji. jer priznali mi to ili ne.

Nepostojanje kontrole i ideja slobodnog objavljivanja na Internetu. kao i mnogih drugih informacija koje nisu vezane za obrazovanje. što znači da ne obezbeđuje mogućnost napredovanja u ovladavanju nastavnim sadržajima tempom koji odgovara svakom učeniku. bilo da je reč o web aplikaciji ili aplikativnom softveru koji se instalira na računar. dovela je do inflacije informacije. Definisanje osnovnih pojmova 5. bez obzira na proklamovane ciljeve da učenik bude u centru vaspitanja. te se najčešće opredeljuje za nivo složenosti koji odgovara prosečnim učenicima. često. Različite predispozicije i predznanja učenika otežavaju nastavniku da pripremi nastavne sadržaje tako da budu optimalni za sve učnike.1 Tradicionalna nastava U tradicionalnoj nastavi. Ovakav softver. dominira frontalni oblik rada sa jednosmernom konunikacijom između nastavnika i učenika. ima proverene infromacije i predavanja koja su kreirali profesori obrazovne ustanove koja ih distribuira. Poseban problem 6 . Ono što je glavni nedostatak kao i njegova glavna prednost je sadržaj. 5. a nedovoljno razumljiva za slabije. pada kvalitete Interneta kao medija što i dalje izaziva određenu količinu nepoverljivosti kad je upotreba računara u nastavi u pitanju. najčešće. Za razliku od besplatno dostupnih obrazovnih materijala koji nužno nisu tačni. Istraživanja vršena u svetu i kod nas pokazuju da u svakom razredu postoji mali broj učnika sa izuzetno dobrim psihofizičkim i perceptivnim sposobnostima. mali broj učenika ispodprosečnih sposobnosti i najveći broj prosečnih učenika. dosadna boljim učenicima. Globalna računarska mreža postala je najveće skladište znanja. čine se kao nepregledno mnoštvo iz kojeg treba znati odabrati. a i promene koje su se dogodile doprinele su tome. Takva nastava je. kao i njihov kvalitet. učenicima je dostupan obrazovni materijal koji distribuiraju obrazovne ustanove. Količina informacija koja se nudi. Upotrebom ovih obrazovnih izvora moguće je steći validno znanje i dobiti odgovarajuću diplomu za stečeno znanje.Moramo priznati da nam se računar sam nametnuo kao nešto svakidašnje. Nedovoljna aktivnost učenika i nemogućnost napredovanja individualnim tempom u skladu sa predznanjima i sposobnostima učenika u procesu sticanja novih znanja predstavljaju nedostatke koji značajno utiču na motivaciju učenika i temeljitost ovladavanja nastavnih sadržaja.

U/I mehanizmi i tehnike za adresiranje memorije. a kao proizvod generiše rezultantnu izlaznu informaciju. ili se odmah koristi od strane procesne jedinice da bi se nad njom obavile željene operacije. i kasnije poziva radi obrade. 5. I pored toga što je teško dati precizne definicije ovih termina ipak postoji konsenzus oko njihovog korišćenja. Lista instrukcija se zove računarski program. kao i samovrednovanje učnika. to su oni atributi sistema koji imaju direktni uticaj na logičko izvršenje programa. Mašina na ulazu prihvata informaciju u digitalnom obliku. tj.2 Računar U najprostijem obliku savremeni računar je brza elektronska mašina koja se koristi za izračunavanje. Detaljnije izučavanje ovih veza i načina funkcionisanja funkcionalnih jedinica biće predmet daljeg izlaganja. od velikog je značaja za podizanje njihove motivacije. Pre nego što se detaljnije upustimo u analizu rada računara ukažimo na razliku između dva sledeća termina: arhitektura računara i organizacija računara. Realno i objektivno vrednovanje znanja i svih aktivnosti učenika. Sve ove akcije su koordinisane od strane upravljačke jedinice. Primljena informacija se odmah smešta u memoriju. broj bitova koji se koristi za predstavljanje različitih tipova podataka. vrši njenu obradu u saglasnosti sa sadržajem liste interno zapamćenih instrukcija. Tip obrade određen je od strane programa koji je smešten u memoriji. Primer arhitekturnih atributa su: skup naredbi. Ulazna jedinica prihvata kodiranu informaciju preko tastature. interesovanja i aktivnosti. Postoji veći broj načina na koji se te veze ostvaruju.klasične nastave je nedovoljna interakcija između učenika međusobno i ućenika i nastavnika. Arhitektura računara se odnosi na one atribute sistema koji su vidljivi programeru. od drugog računara preko komunikacionih linija. a nastavniku da prilagodi nivo složenosti izlaganja sadržaja predznanjima učenika i da realnije vrednuje njihove aktivnosti i znanja. Dvosmerna komunikacija obezbeđuje da učenici bolje razumeju nastavne sadržaje. a interni medijum za smeštaj se zove memorija računara. Konačno. Organizacija računara se odnosi na operacione jedinice i njihovo uzajamno povezivanje sa ciljem da se realizuje arhitekturna specifikacija. Organizacioni 7 . itd. rezultati se ponovo predaju spoljnem svetu preko izlazne jedinice.

učenika. interfejs između računara i periferija. projektant treba da vodi računa samo o ponašanju pojedinog nivoa sistema u datom trenutku. 5. Sada se postavlja pitanje: Kako ih jasnije opisati? Ključ je svakako u prepoznavanju hijerarhijskeprirode kompleksnih sistema kao što je računar.atributi sadrže one hardverske detalje koji su transparentni za programera. Tipičan primer je arhitektura IBM Sistem/370. informatičari i dr. 8 . svojevrstan edukativni sistem koji razvijaju. Ponašanje na tom nivou zavisi samo od pojednostavljene apstraktne karakterizacije sistema na nivoima koji su ispod tog nivoa. sistem čini skup komponenti i njihove uzajamne zavisnosti. računar je složen sistem: savremeni računari sadrže veliki broj (više od milion) elektronskih komponenti. koja je od trenutka pojave na tržištu 1970. U suštini. tj. koji su za sebe opet hijerarhijski organizovani tako da se ova analiza sprovodi sve dok se ne dostigne najniži nivo elementarnog podsistema. Hijerahijska priroda kompleksnih sistema je ključna kako za njihovo projektovanje tako i za njihov opis. psiholozi. tehnologija korišćene memorije i dr. uglavnom timovi koje čine pedagozi. godine do danas pretrpela veći broj tehnoloških izmena ali je zadžana ista arhitektura. a oslanjajući se na model pojedinačnog učenika/studenta. Ovo se naziva personalizacijom procesa učenja. Drugim rečima. svaki korisnik može na sebi prilagođen način da savlada i usvoji predviđeno znanje. kao što su upravljački signali. Na tom nivou.3 Obrazovni softver Većina vodećih Learning Service Providera (LSP) u svetu samostalno razvijaju softver za obrazovanje putem računara. Obrazovni softveri na eksplicitan način reprezentuju razne strategije i tehnike podučavanja koje definiše autor i omogućuju njihovu kontrolisanu primenu u cilju efikasnijeg usvajanja sadržaja koje učenik/student treba da nauči korišćenjem računara. Ako se na ovaj način analizira sistem. arhitektura računara može biti važeća nekoliko godina ali se njena organizacija menja sa promenom tehnologije. Takav softver je poznat pod nazivom obrazovni softver. tj. Takvim pristupom se omogućava savlađivanje gradiva prema pojedinačnim osobinama korisnika . Ovaj pojam podrazumeva ne samo različite vidove tehničke realizacije kursa na računaru već i originalnu metodiku i didaktiku. Hijerarhijski sistem predstavlja skup uzajamno povezanih podsistema.

s obzirom na osnovnu namenu ovakvih sistema – obrazovanje i učenje). Dosadašnja istraživanja U cilju sagledavanja stvarne situacije u školama. 6. Obuhvaćeno je više osnovnih škola. instruktori. Stoga u zemljama razvijenog sveta vlada ogromno interesovanje za ovu tehnologiju ne samo kod proizvođača softvera – jer je tržište ogromno – već i kod ogromnog broja ljudi koji se profesionalno bave obrazovanjem (nastavnici. U suštini. je inteligentni tutor ili pedagoški modul. Ostvarena je odlična saradnja sa upravama škola u smislu pružanja logističke podrške. predstavnici relevantnih vladinih institucija). izuzetno dobro psihološki fundirana (što je i za očekivanje. Važan deo svakog obrazovnog softvera. kao i kod profesionalnih pedagoga. Važno je napomenuti i činjenicu da je oblast inteligentnih edukativnih softvera(IES). koristi se prednost dijaloga u procesu učenja. stimulišu se tzv. procenjuje nivo stečenog znanja korisnika. kao i najfrekventnijih grešaka i nerazumevanja koje kreator sistema priprema za upravljanje tokom savlađivanja predviđenog gradiva. modela studenta i dijagnostičkih rutina koje prate svaku sesiju. profesori. inteligentni tutor upravlja sesijom između korisnika i računara na osnovu ugrađenih strategija podučavanja. post-refleksija (navođenje korisnika da razmišlja o datim problemima i nakon sesije sa sistemom) i metakognitivne aktivnosti (učenje postupka rešavanja problema kroz čin prikazivanja rešenih primera i individualno rešavanje postavljenih problema). sprovedena su obimna istraživanja koja su sproveli Profesori Tehničkog fakulteta u Čačku (Dejan Radojević.Obrazovnim softverom omogućava se direktna inteligentna komunikacija između učenika/studenta (korisnika) i softvera (računara) – softver zahteva od korisnika da rešava probleme iz domena koji korisnik uči. uvode se objašnjenja i dodatna uputstava koje korisnik može da zahteva u komunikaciji sa sistemom. predavači. Ivan Stojanović). kao retko koja druga oblast informatike. psihologa i ostalih stručnjaka koji rade sa učenicima najrazličitijih profila. Miodrag Nikolić. Neki od zaključaka istraživanja su: 1 9 . koji u sebi sadrži i detaljnu dijagnostičku rutinu učenikovih/studentovih grešaka.

 nastavnici sve više usmeravaju učenike ka korišćenju napredne tehnologije i time pomažu njihov kvalitativni razvoj i slobodno promenama i potrebama. u okviru projekta „Ka društvu znanja“ koji realizuje Centar za proučavanje informacionih tehnologija pri Internacionalna Konferencija. godine. 81% koristi mail za komunikaciju sa drugovima. u razvijenom svetu.rs dolazi se do sledećih saznanja: „Milenijumci” . 25% više od jednog. 56% ima pristup Internetu iz škole i isto toliko njih više voli Internet od telefona.edusoft.  novi i uzbudljivi obrazovni softveri se stalno razvijaju omogućujući učenicima i planerima obrazovnih programa dodatne ideje za uključivanje tehnologije u obrazovanje  nove obrazovne tehnologije dobijaju sve šira područja korišćenja pa se i concept distribuiranog učenja na daljinu približava stvarnosti. Na osnovu istraživanja koje je sproveo obrazovni internet portal www.  računari još uvek nisu postali integralni deo obrazovnog procesa i ne služe kao katalizator koji ohrabljuje učenike u istraživanju i sticanju iskustava u svim područjima njihovog interesovanja. kao i programima opšteobrazovni predmeta. marta 2010. 1 Radni sastanak o elektronskom obrazovanju održan je 10.  postoje neograničene mogućnosti Interneta i računara opremljenih obrazovnim softverom koji mogu da prošire ulogu računara u obrazovanju. Beogradskoj otvorenoj školi Čačak otvoreno društvo. 41% komunicira emailom sa nastavnicima. ocenjivaće učenike na osnovu novog skupa veština.generacije posle 1982. 84% ima sopstveni računar. Koriste Internet u proseku 11 sati nedeljno. igranje na računarima im je najomiljeniji oblik rekreacije. škole su uvele računare u obrazovanje i učinile su to u izolovanim učionicama koje služe za proučavanje račinarske tehnologije kao jednog od školskih predmeta.” Tematska agenda radnog sastanka obuhvatila je nekoliko 10 .Kompetentno koriste računare i internet od 5-te godine života. Tehnički fakultetuz podršku “Fonda za TEHNIKA I INFORMATIKA U OBRAZOVANJU 3.

Microsoft je realizovao i projekat „Kreativna škola” koji predstavlja bazu znanja za osnovne i srednje škole. od ostalih njemu sličnih je u tome što je celokupan sadržaj baze znanja. Prednost koja izdvaja projekat “Kreativna škola”. Ovakav projekat prati prioritete eSEE Agende +. nakon što se stvori obrazovna mreža za osnovno i srednje obrazovanje. artikulišu predlozi i preporuke kojima bi se doprinelo razvoju društva znanja putem afirmisanja upotrebe informaciono-komunikacionih tehnologija u obrazovanju. ona povezala sa Akademskom mrežom koja već funkcioniše poštujući visoke standarde informacione komunikacije. Uočava se. dakle. odnosno oni bivaju motivisani da unaprede nastavu. doprinoseći digitalizaciji kulturnog nasleđa. U okviru softverskog rešenja „Partner u učenju“ koji se trenutno primenjuje u 106 zemalja sveta. Cilj sastanka bio je da se.predavanja tokom kojih je predstavljeno stanje elektronskog obrazovanja u Srbiji. odnosno nedovoljna angažovanost. kao i perspektive u razvoju elektronskog obrazovanja. sistemski problem u pristupu stručnom usavršavanju prosvetnih radnika. kao i ona za čiju su upotrebu pribavljene odgovarajuće dozvole. Jedan od problema koji se uočava tokom primene rešenja „Partner u učenju“ je minimalna motovacija prosvetnih radnika. namenjenu prosvetnim radnicima sa ciljem da im olakša pripremu nastave. a uz saradnju sa republičkim Zavodom za unapređenje obrazovanja i vaspitanja. što je predviđeno eSEE Agendom +. Trenutno se realizuje projekat u okviru kog će biti digitalizovana srpska književnost koja ne podleže zakonu o zaštiti autorskih prava. Promovisanjem ovakvog sistema rada. promoviše se stručno usavršavanje prosvetnih radnika. to jest. tokom aktivne diskusije učesnika u okviru tematskih celina i pojedinačnih predavanja. Sledi nekoliko preporuka koje su zaključene na sastanku: • Preporuka 1: Osmisliti sistem koji bi. Ovakva mreža poslužila bi ostvarivanju saradnje među prosvetnim radnicima 11 . baze znanja koja je potpuno besplatna za korišćenje. zahvaljujući činjenici da je projekat realizovan uz saradnju sa Zavodom za unapređenje obrazovanja i vaspitanja. prošao svojevrsnu recenziju nakon koje je bio prihvaćen kao sastavni deo ovog obrazovnog resursa.

mora da se promisli imajući u vidu postojeće stanje u informacionom prostoru Srbije. možemo zaključiti da je potreban svestran i organizovan pristup rešavanju onog segmenta korišćenja obrazovnog softvera koji se odnosi na korišćenje samih računara. interneta i internet prezentacija u procesu obrazovanja. Najpre se misli na osnivanje nacionalnog Centra za prijavu incidenata na internetu koja bi obezbedila viši nivo online bezbednosti. interesantan i izazovan za decu i pri tome jeftin. kao preporuka navedena u akcionom planu za izgradnju informacionog društva. imajući u vidu da Akademska mreža raspolaže resursima koji mogu da doprinesu bržoj realizaciji zadataka definisanih akcionim planom. a u isto vreme obezbeđuje i edukativni i praktični segment. 12 . • Preporuka 2: Da se akademska mreža angažuje u sprovođenju obaveza preuzetih potpisivanjem eSEE Agende +. kako bi jedna siromašna zemlja kao što je naša mogla da ga priušti. Najvažnije u svemu tome je napraviti obrazovni softver koji je primeren našoj sadašnjoj situaciji. Preporuka je da pomenuto regulatorno telo čine predstavnici škola računara.angažovanim u osnovnim i srednjim školama i akademskom zajednicom. Polazna osnova za ovu preporuku je ideja da bi lakše i ekonomski isplativije bilo u okviru jedinstvenog portala okupiti sve postojeće obrazovne resurse koji bi prethodno bili odobreni od strane relevantnih obrazovnih institucija. Preporuka 4: Formirati nacionalno nezavisno regulatorno telo koje bi vršilo funkciju izdavanja licenci za ECDL. obrazovnog softvera. prosvete. Preporuka 3: Osnivanje prepoznatljivog resursnog centra za obrazovne sadržaje. • • Na osnovu predhodnih činjenica. informatike. a sama saradnja obezbedila bi benefit obema zajednicama. Jedan prepoznatljiv nacionalni centar obrazovnih resursa koji bi bio uredjivan od strane kompetentne grupe stručnjaka i tako obezbedio potreban minimum kvaliteta sadržaja. jednostavan je za upotrebu.

o neodređenosti znanja) o stremljenje prevazilaženju te nepotpunosti koje se ispoljava kao proces upoređivanja alternativnih pretpostavki s ciljem odgovarajućeg izbora između njih b) strukture jezičkog izražavanja problema Prvi činilac problemske situacije je osnovni. jer neznanje može da se ispolji samo kao saznanje nepotpunosti znanja.7. Metodološki okvir istraživanja 7. postavljanjem i formulisanjem problema.1 Problem istraživanja Naučno istraživanje započinje uočavanjem. Značenje izraza naučni problem često se određuje kao “znanje o neznanju“. što je veoma značajno zato što nas usmerava u traženju merila vrednosti problema. o netačnosti. Stoga se pred nas postavlja problem istraživanja: Koliko računari i obrazovni softver pomažu u nastavi u osnovnim školama i da li je takav način obrazovanja i učenja prihvatljiviji za đake i nastavnike u odnosu na tradicionalnu nastavu? 7.2 Predmet istraživanja 13 . Određivanju značenja izraza „naučni problem” pristupa se sa stanovišta: a) psihološkog sadržaja problema: o raspolaganje određenom količinom znanja i informacija o nekom predmetu proučavanja o saznanje nepotpunosti raspoloživog znanja (na tu nepotpunost ukazuje saznanje logičkom neskladu raspoloživih znanja.

slabe motivisanosti nastavnika.4 Zadaci istraživanja Shodno prethodno utvrđenim mogu se odrediti njegovi zadaci: kriterijumskim varijablama. Isto tako cilj ovog istraživanja je utvrđivanje mišljenja učenika osnovnih škola da li je lakše usvajanje znanja putem tradicionalne metode ili upotrebom računara i obrazovnog softvera i stavove učenika o uvođenju novih tehnologija u tradicionalnu nastavu. Polazimo od pretpostavke da će se savremenim pripremanjem i realizacijom nastave usmerenoj prema ciljevima koristeći kooperativnom učenje u grupama . slabe materijalne baze u školama. Uočena je konstanta neefikasnosti u pripremi i realizaciji nastave u nižim razredima osnovne škole. 1) Da se dođe do pokazatelja i saznanja da se primenom kibernetičkih modela povećava upravljivost i kvalitet nastave. drugačiji način. Prednosti ovog modela pripreme i realizacije u nastavi treba da u odnosu na tradicionalnu nastavu ogleda se u sledećem: o o zainteresovanost i motivisanost učenika treba da je veća kod novog modela nastave povećava se upravljanost i kvalitet nastave i rezultat učenja Treba utvrditi mišljenje učenika osnovnih škola da li je metoda usvajanje znanja lakša i bolja uz korišćenje računara i internet u procesu nastave? 7.u nišim razredima osnovne škole nastavni sadržaji predstaviti na jedan viši.3 Cilj i karakter istraživanja Cilj ovog istraživanja je da se teorijski i empirijski utvrdi da li je moguće upotrebom obrazovnog softvera podići nastavu na viši nivo kvaliteta. kvalitentiji. To je rezultat mnogobrojnih faktora: nedovoljne upućenosti nastavnika da u savremene tokove tehnologije pripremanja nastave. 14 . ciljem istraživanja.Predmet istraživanja je pripremanje i realizacija savremenog didaktičkokibernetičkog modela nastave usmerenog prema ciljevima nastave primenom obrazovnih softvera. 7.

predmeta i formulisanja ciljeva istraživanja. Kvark Istorija 7 i Google Earth) . što je u funkciji povećanja kvaliteta nastave. 5) Da se utvrdi u kojoj meri ovaj model nastave utiče na trajnost i primenjivost stečenog znanja što je u funkciji povećanja kvaliteta nastave.5 Hipoteza Na osnovu definisanog problema. 1 1 Pripremom i realizacijom nastave usmerene prema ciljevima.upotreba obrazovnog softvera u nastavi i učenju doprinosimo kvalitetnijem razumevanju nastavnih sadržaja. dobijamo veću aktivnost učenika. 4) Da se utvrdi da ovim modelom nastave usmerene prema ciljevima dobijamo na kvalitetu aktivnosti učenika na času u osnovnim školama.2) Da se utvrdi priprema i realizacija nastave usmerene prema ciljevima i primena obrazovnog softvera . 6) Da se utvrdi da učenici prihvataju modela nastave usmerene prema ciljevima i na druge nastavne sadržaje 7) Da se utvrdi za koje predmete i nastavne sadržaje učenici žele da se pripreme i realizuju po modelu nastave usmerene prema ciljevima 7.upotreba obrazovnog softvera u nastavi i učenju. 1 1 Ispitanici prihvataju ovaj model nastave kao svakodnevni oblik nastave. 15 . Pomoćne: 1 1 Da pripremom i realizacijom nastave usmerene prema ciljevima obrazovnog softvera u nastavi (koristeći se programima: Moja Domovina 4. 1 1 Pripremom i realizacijom nastave usmerene prema ciljevima.znatno utiče na povećanje motivacije kod učenika. doprinosimo povecanju motivacije učenika. postavljaju se sledeće hipoteze: Osnovna: Primenom obrazovnih softvera u procesu nastave i učenja dobićemo značajne statističke pokazatelje na planu upravljivosti i povećanja kvaliteta nastave u osnovnim školama. 3) Da se utvrdi da ovaj model učenja doprinosi kvalitetnijem razumevanju nastavnih sadržaja u nižim razredima osnovne škole. 1 1 Primenom i realizacijom nastave usmerene prema ciljevima i primenom obrazovnog softvera u nastavi i učenju utičemo u značajnoj meri na trajnost stečenog znanja.

6 Metode istraživanja U istraživanju će se koristiti deskriptivna metoda i metoda eksperimenta s paralelnim grupama.H 01: Ne postoji statistički značajna razlika između kontrolne i eksperimentalne grupe kod rezultata prvog testa. Inicijalno ispitivanje znanja 16 . Inicijalno ispitivanje znanja. 2. praktičnih rešenja predmeta istraživanja i dobivenih rezultata empirijskog istraživanja. Deskriptivna metoda će se primeniti kod prikupljanja podataka. H 02: Ne postoji statistički značajna razlika između kontrolne i eksperimentalne grupe kod rezultata završnog testa. 7.7 Tehnike i instrumenti u istraživanju Istraživanje će se realizovati tehnikom testiranja. Međusobni odnos rezultata između eksperimentalne i kontrolne grupe. obrade i interpretacije. Eksperimentalna metoda s paralelnim grupama će se koristiti u delu rada koji se odnosi na upoređivanje efekata nastave organizovane uz pomoć računara i interneta i nastave sa tradicionalnim oblikom. te u razmatranju i utvrđivanju osnovnih teorijskih postavki. Finalno znanje posle sprovedenog eksperimenta i 3. 7. Testiranje će se sprovesti upotrebom testova kojima će se utvrditi: 1.

te su stoga i oni jednako raspoređeni između dve grupe. Nakon sprovođenja prvog testa omogućena je takva podela učenika. razreda osnovne škole “Avram Mrazović” u Somboru. 30 učenika kontrolne grupe i 30 učenika eksperimentalne grupe. Finalno ispitivanje znanja Finalno ispitivanje znanja učenika u eksperimentalnoj i kontrolnoj grupi vršićemo nakon obradjenog nastavnog gradiva kako bismo utrvrdili da li su grupe uspele da savladaju gradivo na isti način. eksperimentalnu i kontrolnu grupu. 7. Takodje se vodilo računa o odnosu dečaka i devojčica u grupama.9 Statistička obrada podataka Statistička obrada podataka danas je neizostavni deo gotovo svih poslovnih procesa. imaćemo dve grupe učenika. Izdavanje naučnih ili stručni radova bez odgovarajuće statističke obrade podataka danas je gotovo nemoguće. 7. Gradivo je deo programa predmeta Priroda i društvo (četvrti razred): definisanje osnovnih pojmova iz nastavne jedinice: Prvi srpski ustanak.8 Populacija i uzorak u istraživanju Istraživanje će biti vršeno medju učenicima 4. u istraživanju je obuhvaćeno 60 učenika. Prilikom istraživanja.Inicijalno ispitivanje znanja učenika u eksperimentalnoj i kontrolnoj grupi vrši se zbog ujednačavanja približne ekvivalentnosti. a u ovom eksperimentu će se koristiti razlika između aritmetičkih sredina kontrolne i eksperimentalne grupe. tako da su početni nivoi znanja u obe grupe izjednačeni. Vrednost učinka se može izračunati na više načina. Dakle. koja se deli standardnom devijacijom kontrolne grupe: 17 .

jer je razlika 18 .Standardne funkcije za ststističku obradu podataka su: AVERAGE(raspon) Aritmetička sredina STDEV(raspon) Standardna devijacija uzorka STDEVP(raspon) Standardna devijacija populacije Prilikom statističke obrade. vrednosti koje su uvedene dovode do rezultata da je apsolutna vrednost dobijene t – vrednosti veća od granične vrednosti. Ako bi se ta formula primenila na našu hipotezu H01. možemo doći do zaključka da je eksperimentalna grupa zapravo pokazala bolje rezultate u odnosu na kontrolnu grupu. da bi se definisana hipoteza mogla prihvatiti ili odbaciti potrebno je izračunati razliku između rezultata testova i inicijalnog testa za kontrolnu i eksperimentalnu grupu.hipoteza dokazana. i Nakon što se formule primene na hipotezu H02. i 2 – predstavljaju aritmetičke sredine n1 i n2 – brojeve posmatranih veličina s – standardno odstupanje Ako pretpostavimo rezultate 1 t= x1 − x 2 (n1 − 1) s 1 + (n 2 − 1) s 2 1 1 ( + ) n1 + n 2 − 2 n1 n 2 2 2 Ako pretpostavimo rezultate predtestova i završnih testova na osnovu prethodnih istraživanja koja smo naveli na početku ovog rada. tj grupe su statistički ekvivalentne. i t – vrednost da bi se mogla potvrditi ili negirati odgovarajuća hipoteza. dolazi se do zaključka da se hipoteza odbacije. vrednosti dobijene uvrštavanjem u formule bi dovele do rezultata da ne postoji statistički značajna razlika između grupa s obzirom na rezultate inicijalnog testa.  H 01: Ne postoji statistički značajna razlika između kontrolne eksperimentalne grupe kod rezultata prvog testa.

Razvoj materijala namenjenog obrazovnom softveru inicijalno zahteva mnogo rada i vremena u poređenju sa klasičnim materijalom za predavanja. koje je već izvršilo snažan uticaj i uveliko izmenilo pogled na svet kod mlađih generacija. materijal se može brže i lakše ažurirati. Nastavnik je tu da novi sadržaj pripremi za upotrebu i u novoj „digitalnoj učionici“ preuzima ulogu moderatora i pomaže učenicima da se služe obrazovnim softverom.statistički značajna. Iako upotrebom računara u nastavi znatno automatizujemo njeno odvijanje i dalje su neophodni ljudski resursi da bi realizacija bila potpuna. 8. no rešenje se krije u saradnji ili „timskom radu“. Primena računara i obrazovnog softvera u nastavi ima širok spektar : Za školu: · Razvoj novih programa u saradnji sa institucijama i srodnim ustanovama 19 . Odatle je eksperimentalna grupa statistički značajno bolja od kontrolne grupe u završnom testu. Zaključak Potreba integracije računara.hipoteza nije dokazana. obrazovnog softvera i interneta u školske sadržaje nametnulo nam je informatičko doba u kojem živimo. Jednom kada se formira osnova.  H 02: Ne postoji statistički značajna razlika između kontrolne i eksperimentalne grupe kod rezultata završnog testa. Integracije računara u nastavu povezana je s nizom pitanja.

Naučna knjiga. 2. Materijali sa interneta: 20 . Mužić Vladimir: Metodologija pedagoškog istraživanja. Vilotijević Mladen: Didaktika. 2010. 2003. Sombor. bez izuzetka i u potpunosti. 2002. 8.Učiteljski fakultet. uključujući i odgovornost za vlastite živote i postignuće sopstvenih ciljeva. 1997. Beograd 4. Sombor. Sombor. 1982 3. u doba dok se svetsko društvo rađa u mukama: obrazovanje je u srcu razvoja i pojedinaca i zajednica. Beograd.II izdanje. 2005. Beograd. 6. Nadrljanski Đorđ: Kibernetika u obrazovanju. Pedagoški fakultet. Literatura 1. Nadrljanski. Sarajevo. 7. 2000. Beograd . Mandić Danimir: Didakticko-informaticke inovacije u obrazovanju. Bakovljev Milan: Osnovi metodologije pedagoških istrživanja Naučna knjiga. razviti sve naše talente i ostavriti naš stvaralački potencijal. Mediagraf. · Pružanje dodatnih nastavnih programa i sadržaja Za nastavnike · Korišćenje materijala i informacija sa Interneta u pripremi nastave · Komunikacija sa institucijama i učenicima · Učešće i sprovođenje programa na nacionalnom i evropskom nivou · Lično usavršavanje i samoedukacija · Sprovođenje on line edukacije Za učenike: · Samoedukacija korišćenjem specijalizovanih softverskih alata · Učešće u timskim projektima na nacionalnom i internacionalnom nivou · Sprovođenje on line edukacije ( za programe koje škola samostalno ne može da organizuje) „ Obrazovanje se danas više nego ikad mora suočiti s tim problemom. Svjetlost. Učiteljski fakultet. 5.“ 9.na lokalnom i evropskom nivou. Soleša: Informatika u obrazovanju. Bakovljev Milan: Didaktika. njegova je svrha omogućiti svakom od nas. Egić Branislav: Skripte sa predavanja iz predmeta Projektovanje medija u obrazovanju II.

Savremena nastavna sredstva i podsticanje intelektualnog razvoja učenika.2011.com/download/dl/ra%C4%8Dunari-u-obrazovanju-.03.2011.pdf (očitano:28.2011.2011. Problem istraživanja http://www.see-educoop.) 21.Đukić V http://www. Beogradska otvorena škola doks.rs/Download/metodologija_nir/11%20problem %20istrazivanja.03. Lemeš Samir http://www. Matematika i računari http://visim9.html (očitano:27.2011.wordpress.ef.pdf (očitano:28.rs/Racunari_u_obrazovanju_na_daljinu.rs/forum.) 22. Računari u obrazovanju na daljinu http://vesti.03.) 11.) 14.ffpr.04.) 21 .) 20.) 17.2011.scribd.) 15. Statistička obrada podataka.html (očitano:05.wikipedia.rs/uploads/docs/_izveštaj_eobrazovanje2. Antonijević Radovan http://www.04.ba/pdf/TPC/12%20Statistics.uns.com/category/matematika-i-racunari/ (očitano:02.pdf (očitano:28. Istraživanje o stavovima učenika u Srbiji o primeni IKT sredstava u nastavi i učenju.Milanović Katarina.net/education_in/pdf/iq_i_znanje_eng-pog09i10-bih-rpssrb-t07. Internet u obrazovanju http://public.gov.pdf (očitano:02.2011. Internet u Srbiji.9. Statistička obrada podataka http://www.linkpdf.2011.04.03.03.rs/cepit/materijali/Internet_u_Srbiji_2006.bos.03.timcentar.2011.mp.pomacom. E-learning http://en.03.ac.) 19. Milosavljević Vesna http://www.2011.kombib.2011.rs/resursi/dokumenti/dok179-srpCNTI_stavovi_ucenika_o_ikt.) 13.03.php?lang=sr&page=3-usluge&txt=83 (očitano:30.unze.04.bos. Računari u obrazovanju http://www.) 10.hr/~vskocili/Novine.pdf (očitano:30.) 16.carnet. Statistička obrada i analiza podataka http://www.edu.org/wiki/E-learning (očitano:27. Statistička obrada podataka http://www.rs/index.2011.) 18.pdf (očitano:30.) 12.org.04.2011.html?func=view&catid=36&id=149 (očitano:30.com/doc/29657309/savremena-nastavna-sredstva-ipodsticanje-intelektualnog-razvoja-ucenika (očitano:05.2011.03.doc (očitano:05.

Prilog Uz rad prilažem: • • • • Pisana priprema za nastavni čas iz predmeta PRIRODA I DRUŠTVO – TRADICIONALNIM METODAMA Pisana priprema za nastavni čas iz predmeta PRIRODA I DRUŠTVO – SAVREMENIM METODAMA Inicijalni test Završni test 22 .10.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->