P. 1
Trigonometrija

Trigonometrija

|Views: 2,061|Likes:
Published by darence1

More info:

Published by: darence1 on May 16, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/01/2013

pdf

text

original

Beograd, 30.7.1997.

Seminarski rad za metodiku nastave matematike 2

TRIGONOMETRIJA

Profesor:Zoran Lucic Student:Boskovic Aleksandar

.....6 Osobine trigonometrijskih funkcija.......................10 Istorija trigonometrije...indeksa: 167/88 Sadrzaj: Uvod..........11 2 .............8 Sferna trigonometrija....................................................................................................................7 Resavanje trougla....58392726..............................................doc Br..............4 Inverzne trigonometrijske funkcije........ 3 Trigonometrijski krug................. 3 Trigonometrijske funkcije...................................

M B Vektori O =. O = j obrazuju u ravni Y kruga ortonormirani sistem. pa se trigonometrija primenjuje na osnovu izucavanja trigonometrijskih funkcija.Trigonometrija je najpre imala za cilj izracunavanje vrednosti svih elemenata jednog trougla (povrsine. na kojoj lezi poluprecnik OA. tezisnih linija. izuzev u prakticnim izracunavanjima.uglova. orijentisana u smeru OB i dobijena rotacijom prethodne za ugao π /2 oko O u direktnom smislu (sl. visina.simetrala) pomocu datih podataka. B j A’ O A i X sl. Kao jedinica za merenje ugla ili luka.doc Uvod: Rec trigonometrija nastala je od grckih reci trigonos (trougao) i metron (mera).58392726. Danas je ovaj cilj prevazidjen.1 3 . poluprecnika opisanog i upisanog kruga. Uocavamo osu Ox. stalno se koristi radijan.Za radijan vazi: 2π radijana=1 pun ugao Trigonometrijski krug Definicija: Trigonometrijski krug je krug ciji je poluprecnik jednak jedinicnoj duzi i koji je orijentisan u direktnom smislu (suprotno smeru kretanja kazaljke na satu). orijentisan u smeru OA i osa Oy na kojoj je poluprecnik OB.1). van svakog posmatranja trougla.i. Na ovom krugu odredi se pocetna tacka A i posmatraju se dve uzajamno normalne ose koje prolaze kroz centar kruga O.

prenet luk velicine α∈ R.58392726. Ti lukovi dati su opstom formulom a=α +2kπ k∈Z 4 .doc Lukovi B Neka je na trigonometrijskom krugu. Ako je L njegova krajnja tacka tada je α krivolinijska apscisa tacke L na krugu. pocev od tacke A. Svakom broju α∈ R odgovara na krugu jedna odredjena tacka L. ali jednoj tacki L na trigonometrijskom krugu odgovara beskonacno mnogo vrednosti lukova AL.

odredjen do 2kπ . α P Q 2) vektorske komponente. O 3) skalarne komponente. Neka je tacka P presek trigonometrijskog kruga i simetrale prvog kvadranta. Opsti oblik lukova sa krajnjom tackom B je π -α +2kπ (α odgovora tacki A). Lukovi α +2kπ obrazuju aritmeticku progresiju neograniceno u oba smera sa razlikom jednakom 2π .Opsti oblik lukova sa krajnjom tackom C je: β =π /4+n+2kπ .doc Kaze se da su lukovi a i α jednaki po modulu 2π a=α (mod 2π ). O . cosα i sinα cos α = O P Q O α P Sl. S obzirom na polozaj krajnjih tacaka na trigonometrijskom krugu neki lukovi su vezani jedan s drugim. d) Ako su krajnje tacke simetricne u odnosu na simetralu prvog kvadranta (tacki A odgovara tacka C). Tacka P je projekcija tacke M na osu Ox a tacka Q na osu Oy (sl. Definicija: Ugao a.2). pa je α +β =π /2+2kπ . Definicija: Kotangens ugla je reciprocna vrednost tangensa ugla. AK=AL+LK. Definicija: Dva luka ciji je zbir π zovu se suplementni lukovi. a tacka B u drugom npr. naziva se polarnim uglom poluprave OK.i cos α + j sin α ) i X . Ako je α =π /4-n tada je jedan od lukova polarni luk sa krajnjom tackom C. Algebarske vrednosti P Q vektora O . O )=α . Ako su krajnje tacke simetricne u odnosu na y-osu (tacka A u prvom kvadrantu. a takodje i polarnim uglom tacke K. Centralni uglovi i odgovarajuci lukovi Luku AK moze se dodeliti ugao izmedju polupravih OA i OK.58392726. Nadovezivanjem lukova AL=α i LK=β dobija se luk α +β sa krajnjom tackom K. A M Velicina ovog ugla je: ( O .2 Definicija: Tangens ugla je kolicnik sinusa i kosinusa ugla. a tacki ispod lukovi -α +2kπ . luk π /4+n. Definicija: Dva luka ciji je zbir jednak π /2 zovu se komplementni lukovi. jB M sin α=O Q Ox – kosinusna osa Oy – sinusna osa Vektor OM ima 1) polarni ugao. k∈Z.). Ako su krajnje tacke simetricne u odnosu na x-osu. tada tacki iznad x-ose odgovaraju lukovi α +2kπ . O na Y svakoj od osa nazivaju se kosinus i sinus ugla α . Trigonometrijske funkcije Neka je na trigonometrijskom krugu luk α sa pocetnom tackom A i krajnjom tackom M. 5 (OM = . Ako se dva luka razlikuju za neparan broj poluobrtaja njihove krajnje tacke su dijametralno suprotne.

tan ( x +π ) = tan x Komplementni uglovi: Krajnje tacke odgovarajucih lukova su simetricne u odnosu na simetralu prvog kvadranta i dobijaju se jedna iz druge permutacijom koordinata pa vazi: 1 π  π  π  Uglovi x i x+π /2: Uporedjuju se sa uglom π /2-x.2) tada primenom Pitagorine teoreme dobijamo relaciju OP + PM (cos α) + (sin α) =1 2 2 2 2 = OM 2 t Geometrijsko tumacenje tangensa ugla Iz slicnosti trouglova OPM i OAT dobija se (sl. njegova krajnja tacka na trigonometrijskom krugu ne menja se i trigonometrijske funkcije ugla ostaju nepromenjene.Ove velicine nazivaju se trigonometrijske funkcije luka x (ili ugla x). tan  − x  = = cot x 2  2  2  tan x 6 . sin  − x  = cos x.3 i P A X Periodicnost: Ako se luk x povecava za 2π .doc Definicija: Sekans ugla je reciprocna vrednost kosinusa. Ovako je za svaku vrednost promenljivog luka x definisan izvestan broj velicina odredjenih vrednoscu samog luka. Osnovna relacija za sinus i kosinus ugla. komplementom prvog a suplementom π π  π   π  drugoga pa je: cos  x +  = − cos  − x  = − sin x . sin  x +  = sin  − x  = cos x  2 2   2 2  cos  − x  = sin x. cos x = cos ( x + 2π ) = cos ( x + 2kπ ) . Osnovna svojstva trigonometrijskih funkcija sl. tan ( − x ) = − tan ( x ) cos (π − x ) = − cos x. tan ( − x ) = − tan x Suplementni uglovi: Dva suplementna luka imaju krajnje tacke simetricne u odnosu na yosu pa vazi: Uglovi x i x+π : Krajnje tacke odgovarajucih lukova su simetricne u odnosu na koordinatni pocetak pa vazi: cos ( x +π ) = − cos x. sin ( − x ) = −sin ( x ). sin (π − x ) = sin x.58392726.3) AT OA = PM OP Y B M T j O AT 1 = AT = tan x sin x cos x Prava t ⊥ Ox zove se tangensna osa (orijentisana je kao i Oy). Ako uocimo pravougli trougao OPM (sl. Kaze se da su te funkcije periodicne i da je njihov period 2π . Definicija: Kosekans ugla je reciprocna vrednost sinusa. sin ( x +π ) = −sin x. sin x = sin ( x + 2π ) = sin ( x + 2kπ ) Tangens ima period jednak π pa je tan x = tan( x +π ) = tan( x + kπ ) Suprotni uglovi: Dva suprotna luka imaju krajnje tacke simetricne u odnosu na x-osu pa vazi: cos ( − x ) = cos ( x ).

Prave x=kπ su asimptote. Grafik funkcije y=tan x ima beskonacno mnogo paralelnih asimptota i to su prave x= π /2+kπ . Kriva y=cos x ima beskonacno mnogo osa simetrije i to su prave paralelne osi Oy koje prolaze kroz tacke sa apscisama x=kπ . x zameni sa –x. tan x = sin x . Sinusna funkcija: Ova funkcija definisana je za sve vrednosti ugla x. a za x>-π /2. komplementom prvog i suprotnim uglom drugoga pa je: π π  π   π  sin  x −  = sin  − x  = cos x 2  2  π 1  tan  x −  = − = − cot x 2 tan x  cos  x −  = cos  − x  = sin x 2  2  Osobine trigonometrijskih funkcija Kosinusna funkcija: Ova funkcija definisana je za sve vrednosti ugla x. Kriva y=sin x ima beskonacno mnogo centara simetrije. Dvema suprotnim vrednostima argumenta x odgovaraju dve jednake vrednosti funkcije y=cos x. Kotangensna funkcija: Ova funkcija definisana je za sve realne vrednosti ugla x. pozitivan. izuzev za vrednosti oblika π /2+kπ . U okolini tacke x=-π /2.tangensa i kotangensa jednog ugla. Ovo znaci da je funkcija y=cos x parna. Tacke koje odgovaraju suprotnim vrednostima simetricne su u odnosu na koordinatni pocetak. tan x je beskonacan i za x<π /2. kosinusa. PRIMER1: Ako je sin x + cos x =s i sin x cos x =p pokazati da vazi p=1/2(s2-1). s 2 = ( sin x + cos x ) = sin 2 x + 2 sin x cos x + cos 2 x = 1 + 2 sin x cos x = 1 + 2 p 2 PRIMER2: sin x cos x = sin x cos x 1 1 1 = = = 2 2 2 2 cos x + sin x cos x + sin x cos x + sin x tan x + cot x sin x cos x sin x cos x PRIMER3: 7 . tan x je beskonacan i negativan. a tacke na osi Ox sa apscisama π /2+kπ su centri simetrije. Funkcija y=tan x je neparna i koordinatni pocetak je centar simetrije. tan x * cot x = 1 cos x Sve ostale identicnosti.58392726. Za dve suprotne vrednosti argumenta x i funkcija y=sin x dobija dve suprotne vrednosti. izuzev za nule funkcije sin x. Ako se u funkciji y=tan x.To su: sin 2 x + cos x 2 = 1. koje vezuju ove trigonometrijske funkcije. Odavde se vidi da je funkcija y=sin x neparna. posledice su ove tri identicnosti. to su sve tacke na Ox sa apscisom kπ .doc π 1  tan  x +  = − = − cot x 2 tan x  Uglovi x i x-π /2: Uporedjuju se sa uglom π /2-x. (zbog cot x=1/tan x ) za x=kπ . tada y dobija vrednost –y. Osnovne identicnosti: Postoje tri osnovne identicnosti izmedju sinusa. Centri simetrije krive y=tan x su sve tacke ose Ox cije su apscise jednake kπ . U okolini vrednosti x=π /2. Osa Oy je osa simetrije krive (grafika funkcije cos x). Tangensna funkcija: Ova funkcija definisana je za sve realne vrednosti ugla x. Koordinatni pocetak je centar simetrije krive.

O  O = cos a cos b +sin a sin b = cos( a −b) M P PR 4 : cos( a + b) = cos( a − (−b)) = cos a cos( −b) + sin a sin( −b) = cos a cos b − sin a sin b Resavanje trougla 8 . Ali vektor OP ima skalarne komponente jednake cos a i sin a.j imaju module jednake 1. Formule transformacije Adicione formule.Vazi i: O M = P O = 1 Y P(a) B M(b) Ugao izmedju tih vektora je a-b. tada je y=π /2+kπ .58392726. njihov skalarni proizvod jednak je cos(a-b). izracunati trigonometrijske funkcije uglova a+b i a-b. j − je in n d ic i −v k ri e to Ako prenesemo na krug prvo luk AP=a. Zadatak se sastoji u sledecem: Date su trigonometrijske funkcije dva ugla a i b. Dobija se vektorska jednakost: O =. Odavde je: Sve ostale formule se mogu izvesti iz ove koristeci odgovarajuce zamene. S druge strane oni su medjusobno normalni i njihov skalarni proizvod jednak je nuli.i cos a + j sin a P j O i A sl.doc cos 2 x − sin 2 x 1 − tan 2 x cos x − sin x = = cos 2 x + sin 2 x 1 + tan 2 x 2 2 Inverzne trigonometrijske funkcije Inverzna funkcija sinusne funkcije.i j (sin a cos b +sin b cos a ) + j sin a sin b Posto vektori i. Svi ovi lukovi ili uglovi oznacavaju se sa y=arcsin x. a ovo znaci “y je luk (ugao) ciji je sinus jednak x”.i cos b + j sin b 2 2 Iz ovih dveju jednakosti dobijamo jos jedan nacin izracunavanja skalarnog proizvoda: OM  OP = .4 X Na isti nacin dobija se: O M =. Funkcija je definisana za sve vrednosti x. Inverzna funkcija tangensne funkcije. Zadatak nalazenja inverzne funkcije sinusne funkcije sastoji se u odredjivanju svih lukova ili uglova ciji je sinus jednak datom broju x. Oznacava se sa arctan x. njihov skalarni kvadrat jednak je jedan. Funkcija je definisana samo za -1≤ x ≤ +1. Neka je tacka O centar trigonometrijskog kruga sl. Ako je x beskonacno. Treba naci sve lukove y ciji je tangens jednak x. Izracunavanje vrednosti cos(a-b). a zatim luk AM=b razlika a-b predstavljena je lukom MP.i.4 .i cos a cos b +.

a. a = • Data je jedna kateta b i ostar ugao β .β . Vidi se da je moguce konstruisati trougao pomocu elemenata α .b. Ako tri duzi a. γ= 2 b bc b 2 tan γ .P = c 2 sin β 2 Date su dve katete b i c. neka su drugi elementi a1. Vidimo da se moze konstruisati trougao ciji su elementi α . Elementi trougla su vezani relacijama a 2 = b 2 +c 2 −2bc cos α b 2 = c 2 + a 2 −2ca cos β c 2 = a 2 +b 2 −2ab cos γ Vazi i obrnuta teorema TEOREMA2. Resavanje pravouglog trougla • Data je hipotenuza a i jedan ostar ugao β (ugao kod temena B).c1. neka su γ 1. a = . TEOREMA3. Oba ugla β i β 1 su izmedju 0 i π i imaju isti kosinus. Treca relacija daje isto tako c=c1. sin β = b π bc b 2 tan γ .tri druga elementa.b1. tan β = Relacije izmedju elemenata proizvoljnog trougla TEOREMA1.b.β 1.c i tri pozitivna ugla zadovoljavaju jednakosti prethodne teoreme tada postoji trougao ciji su elementi tih sest velicina. π γ = − β . Pored ovoga cesto se izracunava i povrsina P trougla.c.58392726.γ <π zadovoljavaju relacije iz teoreme1. dakle jednaki su. b = a sin β . Na osnovu teoreme1 imamo relaciju: a1 = b 2 + c 2 − 2bc cosα S obzirom na pretpostavku. γ = − β .c (pozitivne velicine) i tri ugla 0< α . dovoljnih za odredjivanje trougla izracunaju ostali elementi.β .b.(Obratna od teoreme3) Ako tri duzi a. tada postoji trougao ciji su elementi tih sest velicina.c1. c = b tan γ . Tada 9 . c = a cos β 2 bc a 2 sin β cos β a 2 P= = = sin 2 β 2 2 4 π − β.doc Ovde se radi o tome da se na osnovu datih elemenata. c = a cos β . P = = a 2 2 2 b π b bc . Isto tako. γ = − β. Odavde je cos β 1=cos β .uporedjivanjem nalazimo a12=a2 i prema tome a1=a. Elementi trougla vezani su relacijama: α +β +γ =π i b 2 = c 2 + a 2 − 2ca cos β1 a b c = = = 2 R ↔ ( R − poluprecni k − opisanog − kruga ) sin α sin β sin γ 2 TEOREMA4. P = = sin β 2 2 • • Data je hipotenuza a i kateta b (b<a).

⇒ sin α = sin α 2R abc abc ⇒R = 4R 4 s ( s − a )( s − b)( s − c ) A iz formule za povrsinu • P= Poluprecnik r upisanog kruga.5) uocavamo vektorsku jednakost A BC = BA + AC B C (sl.rc spolja upisanih krugova. B ) =b cos γ r C r A A A C C C C C pa se odavde trazena relacija dobija sabiranjem.doc α + β +γ1 = π . pr . p ..5) Projektujemo te vektore na osnovicu BC orijentisanu od tacke B ka C: p . Odavde se dobija P=1/2(bhb)=1/2(bc)sinα . ⇒ b1 = b sin α sin β a c = 1 .rb.hb. Znamo da vazi a a = 2 R.⇒ γ1 = γ a b = 1 . Formula iz geometrije je P=(s-a)ra pa je ra = s ( s − b)( s − c ) s −a Druge dve formule dobijaju se ciklicnom permutacijom stranica. ⇒ c1 = c sin α sin γ TEOREMA5. A = A cos( A . 10 . Iz Heronovog obrazca P = s ( s − a )( s − b)( s − c) ⇒ ha = 2 a s ( s − a )( s − b)( s − c) • Poluprecnik R opisanog kruga. P=sr je formula iz geometrije pa je r= ( s − a )( s − b)( s − c) s • Poluprecnici ra.B = a. • Visine. B ) =c cos β.hc visine.58392726. Elementi trougla su vezani relacijama a = b cos γ +c cos β b = c cos α + a cos γ c = a cos β +b cos α Dokaz prve relacije: sa slike (sl. Neka su ha..Iz formule za izracunavanje povrsine P= 1 1 1 aha = bhb = chc 2 2 2 Vrednosti visina su: ha=b sinγ =c sinβ .B = B cos( B .

Tada imamo 11 . α 2bc cos 1 1 α 1 α bc sin α 2 bc sin α = cβ a sin + bβ a sin .i cos c + j sin c B A O D O B ) onda dobijamo vektorske jednakosti: i na isti nacin OC = . na primer.B. Sada imamo ∠O D E = ∠ .OB. Poluprecnici OA.b’. Na sfernom trouglu ABC imamo ∠O B C = a. a diedre sa A’. je ugao koji obrazuju tangente dveju stranica koje polaze iz A tackeA.O = j .i .AB su njegove stranice. O imajuci u vidu da je 2 2 j ⋅ k = cos A . a ugao A.c’. C Posmatracemo sferu ciji je poluprecnik jednak jedinici. da su . O =. O  O = cos A A D E A Ako uvedemo oznake ( O =. Neka je AD duzina simetrale unutrasnjeg ugla.B’. lukovi BC. OB  OC = cos b cos c + sin b sin c cos A .β b. cos A = cos a − cos b cos c sin b sin c Izracunavanje strane u funkciji diedra. cije strane oznacavamo sa a’.OC obrazuju triedar cije strane (ivicni uglovi) imaju i B istu meru kao i stranice sfernog trougla i F ciji diedri imaju ravne uglove jednake j odgovarajucim uglovima sfernog O O trougla. P Relacije izmedju stranica i uglova. Primenimo formulu 1) na suplementni triedar triedra OABC.CA.6).Odavde je dobijeno da vazi jednakost 1) cos a = cos b cos c + sin b sin c cos A 2) cos b = cos c cos a + sin c sin a cos B 3) cos c = cos a cos b + sin a sin b cos C Relacija 1) daje kosinus jednog ugla sfernog trougla u funkciji stranica tog trougla. β a = = α 2 2 2 2 2 b+c (b + c) sin 2 Sferna trigonometrija Uocimo na sferi figuru ABC ogranicenu sa tri luka triju velikih krugova (sl. Tada je PABC==PABD+PACD tj.doc • Duzine simetrala β a. O = k D E O = O cos( B A ) +O sin( B A ).i cos b + k sin b B C Obrazujmo sada skalarni proizvod vektora O .C’. j jednaki jedinici i da su skalarni proizvodi normalnih vektora jednaki nuli. Na osnovu ovoga proucavanje k sfernog trougla ABC svodi se na G proucavanje triedra OABC.β c unutrasnjih uglova trougla.Tacke A.58392726.C su njegova temena. cos a = O  O B C Ako presecemo tu figuru jednom ravni normalnom na OA u tacki O i oznacimo sa D i E presecne tacke te ravni i velikih krugova AB i AC. Ova figura naziva se sferni trougao.i .

6). Trouglovi SPM i SQM su pravougli (teorema o tri normale).c.pa je Proporcionalnost sinusa stranica i sinusa uglova Vazi: sin A sin B sin C = = . sin b sin c 12 . ili cos A = −cos B cos C + sin B sin C cos a cos a ' = cos b' cos c '+sin b' sin c ' cos A' . sin a sin b sin c − cos A = cos B cos C − sin B sin C cos a.Pretpostavicemo da su ivicni uglovimanji od π /2.zatim H u tacke P i Q na ivicama Sy i Sz. Uglovi ∠ MPH i ∠ MQH su ravni uglovi diedara Sy i Sz.58392726. MH se moze odrediti na dva nacina: • MH=MP sin B=SM sin c sin B • MH=MQ sin C=SM sinb sin C Odavde je: sin c sin B = sin b sin C ili sin B sin C = .b. i (Dokaz geometrijskim metodama) Neka je dat triedar Sxyz (strane a.B. M X Q S P H Z sl. diedri A.Neka je M tacka na Sx (sl.C).6 Y Projektujemo M u tacku H ravni ySz.doc pri tome je poznato da su ivicni uglovi jednog triedra suplementni diedrima drugog.

a od Indijaca sinus i kosinus. Hiparh je nastojao da odredi duzinu tetive jednog kruga pomocu centralnog ugla koji odgovara toj tetivi.e. sinus i kosinus tupih uglova.vek) i logaritama (Neper. Posle njih trigonometriju su usavrsavali Grci medju kojima se narocito isticao Aristarh (poznat i kao ‘otac astronomije’) sa svolim ucenikom Hiparhom (oko 190-120 pre nase ere). Od Vavilonaca dolazi i deljenje vremena i uglova na bazi broja 60 a znali su i za Pitagorinu teoremu. Starogrcki matematicar Menelaj je u svojoj knjizi Sferika prvi put prikazao trigonometriju kao jednu nauku. u prvom redu svajcarskog matematicara Euler-a (1707-1785). jer je sferna trigonometrija nastala pre ravne trigonometrije. su Vavilonci i Egipcani. vec odnos cele tetive i poluprecnika kruga. U srednjem veku trigonometrijom se bave Indijci i Arapi.doc Istorija trigonometrije Zacetnici trigonometrije i to sferne. Kada je primetio da je za odredjeni centralni ugao taj odnos isti kod svih krugova. Arapi preuzimaju od Grka heksadecimalni sistem. savremeni oblik trigonometrija dobija u radovima veceg broja matematicara. U toj knjizi se nalazi poznata Menelajeva teorema koja se koristi za izracunavanja u sfernoj i u ravnoj trigonometriji Ptolomejevo (oko 87-168n. on je ustanovio mogucnost pravljenja tablice tetiva.58392726. a od Brahmagupte (7.vek) dolazi i sinusna teorema u obliku a=2r sin α .) delo Almagest bilo je opste priznati udzbenik astronomije do Kopernikovog vremena. 17. Muller pod naslovom De triangulis omnimodis.vek). Burgi.Prvo sistematsko delo o trigonometriji u Evropi napisao je J. kao sto se danas radi.Za izracunavanje tablica sluzio se necim slicnim danasnjim adicionim teoremama. poznaju tablice sinusa.uvode i cetiri preostale trigonometrijske funkcije i uspevaju da trigonometriju osamostale odvajajuci je od astronomije. Preko Arapa je trigonometrija dosla u Evropu.U Indiji uvode polovinu korde dakle sinus (u astronomiji Surya-Siddkanta) kao i kosinus.Za razvoj trigonometrije kao i uopste matematike u Evropi bile su vazne dve cinjenice: uvodjenje opstih brojeva (Viete 16. osnovnu formulu cos2α +sin2α =1. Pri tome nije koristio odnos polovine tetive i poluprecnika. Oni su dosli do nje baveci se posmatranjem neba i merenjima zbog navigacije.Zbog ceste primene sastavio je i prve tablice te vrste u istoriji matematike. Egipcani su primenjivali svoja znanja iz trigonometrije kod gradjenja piramida i merenja polja (imali su poseban naziv ‘seqt’ za koji se ne zna da li je kosinus ili kotangens. 13 . U njemu on razvija Hiparhove ideje i pravi nove tablice tetiva. pri cemu mu je poznata Ptolomejeva teorema o tetivnom cetvorouglu mnogo pomogla.

KURS TRIGONOMETRII I. copyright 1953. Zivorad Ivanovic. by H.K. 1961. Naucna knjiga. Zagreb.Andronov i A. Beograd.] [4. Moskva. [5.doc Literatura [1.Okunev. 1984.] AN INTRODUCTION TO THE HISTORY OF MATHEMATICS Howard Eves.K.] 14 . 1979.] [2. 1967. GEOMETRIJA Kurepa-Skreblin-Brecevic. ZBIRKA RESENIH ZADATAKA IZ TRIGONOMETRIJE SA ZADACIMA SA TAKMICENJA I PRIJEMNE ISPITE NA FAKULTETIMA Lazar Milin.] [3.58392726.Eves GEOMETRIJA Dragomir Lopandic. Beograd.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->