Beograd, 30.7.1997.

Seminarski rad za metodiku nastave matematike 2

TRIGONOMETRIJA

Profesor:Zoran Lucic
Student:Boskovic Aleksandar
58392726.doc

Br.indeksa: 167/88

Sadrzaj:

Uvod................................................................. 3

Trigonometrijski krug....................................... 3

Trigonometrijske funkcije.................................4

Inverzne trigonometrijske funkcije...................6

Osobine trigonometrijskih funkcija..................7

Resavanje trougla.............................................8

Sferna trigonometrija.....................................10

Istorija trigonometrije...................................11

2
58392726.doc

Uvod:

Rec trigonometrija nastala je od grckih reci trigonos (trougao) i metron

(mera).Trigonometrija je najpre imala za cilj izracunavanje vrednosti svih elemenata
jednog trougla (povrsine, visina,uglova, poluprecnika opisanog i upisanog kruga, tezisnih
linija,simetrala) pomocu datih podataka. Danas je ovaj cilj prevazidjen, pa se
trigonometrija primenjuje na osnovu izucavanja trigonometrijskih funkcija, van svakog
posmatranja trougla.
Kao jedinica za merenje ugla ili luka, izuzev u prakticnim izracunavanjima, stalno
se koristi radijan.Za radijan vazi:
2 radijana=1 pun ugao

Trigonometrijski krug

Definicija: Trigonometrijski krug je krug ciji je poluprecnik jednak jedinicnoj duzi i koji
je orijentisan u direktnom smislu (suprotno smeru kretanja kazaljke na satu).

Na ovom krugu odredi se pocetna tacka A i posmatraju se dve uzajamno normalne ose
koje prolaze kroz centar kruga O. Uocavamo osu Ox, na kojoj lezi poluprecnik OA,
orijentisan u smeru OA i osa Oy na kojoj je poluprecnik OB, orijentisana u smeru OB i
dobijena rotacijom prethodne za ugao /2 oko O u direktnom smislu (sl.1).
Vektori OM  .i, OB  j obrazuju u ravni
Y
kruga ortonormirani sistem. B

j
A’ i A

O
X
sl.1

3
58392726.doc

Lukovi
B’
Neka je na trigonometrijskom krugu, pocev od tacke A, prenet luk velicine R.
Ako je L njegova krajnja tacka tada je  krivolinijska apscisa tacke L na krugu. Svakom
broju R odgovara na krugu jedna odredjena tacka L, ali jednoj tacki L na
trigonometrijskom krugu odgovara beskonacno mnogo vrednosti lukova AL. Ti lukovi
dati su opstom formulom

a=+2k kZ

4
58392726.doc

Kaze se da su lukovi a i  jednaki po modulu 2 a=(mod 2).

Lukovi +2k obrazuju aritmeticku progresiju neograniceno u oba smera sa razlikom
jednakom 2.
Nadovezivanjem lukova AL= i LK= dobija se luk + sa krajnjom tackom K.
AK=AL+LK.

Centralni uglovi i odgovarajuci lukovi

Luku AK moze se dodeliti ugao izmedju polupravih OA i OK.

Velicina ovog ugla je: ( OA, OM )=.
Definicija: Ugao a, odredjen do 2k, kZ, naziva se polarnim uglom
poluprave OK, a takodje i polarnim uglom tacke K.
S obzirom na polozaj krajnjih tacaka na trigonometrijskom krugu neki lukovi su vezani
jedan s drugim.
a) Ako se dva luka razlikuju za neparan broj poluobrtaja njihove krajnje tacke su
dijametralno suprotne.
b) Ako su krajnje tacke simetricne u odnosu na x-osu, tada tacki iznad x-ose
odgovaraju lukovi +2k, a tacki ispod lukovi -+2k.
c) Ako su krajnje tacke simetricne u odnosu na y-osu (tacka A u prvom
kvadrantu, a tacka B u drugom npr.). Opsti oblik lukova sa krajnjom tackom B
je -+2k ( - odgovora tacki A).
Definicija: Dva luka ciji je zbir  zovu se suplementni lukovi.

d) Ako su krajnje tacke simetricne u odnosu na simetralu prvog kvadranta (tacki

A odgovara tacka C). Neka je tacka P presek trigonometrijskog kruga i simetrale
prvog kvadranta. Ako je =/4-n tada je jedan od lukova polarni luk sa krajnjom
tackom C, luk /4+n.Opsti oblik lukova sa krajnjom tackom C je: =/4+n+2k,
pa je +=/2+2k.
Definicija: Dva luka ciji je zbir jednak /2 zovu se komplementni lukovi.

Trigonometrijske funkcije

Neka je na trigonometrijskom krugu luk  sa pocetnom tackom A i krajnjom tackom M.

Tacka P je projekcija tacke M na osu Ox a tacka Q na osu Oy (sl.2). Algebarske vrednosti
vektora OP, OQ na
Y
svakoj od osa nazivaju se kosinus i sinus ugla . B M
sin   OQ cos   OP
Ox – kosinusna osa Oy – sinusna osa Qj

Vektor OM ima 1) polarni ugao;  P
O
2) vektorske komponente; OP, OQ X
3) skalarne komponente; cos i sin i
OM  .i cos   j sin   Sl.2
Definicija: Tangens ugla je kolicnik sinusa i kosinusa ugla.
Definicija: Kotangens ugla je reciprocna vrednost tangensa ugla.

5
58392726.doc

Definicija: Sekans ugla je reciprocna vrednost kosinusa.

Definicija: Kosekans ugla je reciprocna vrednost sinusa.
Ovako je za svaku vrednost promenljivog luka x definisan izvestan broj velicina
odredjenih vrednoscu samog luka.Ove velicine nazivaju se trigonometrijske funkcije luka
x (ili ugla x).
Osnovna relacija za sinus i kosinus ugla.
Ako uocimo pravougli trougao OPM (sl.2) tada primenom Pitagorine teoreme dobijamo
2 2 2
relaciju OP  PM  OM
t

(cos )  (sin  )  1
2 2

Y
Geometrijsko tumacenje tangensa ugla B
M T
Iz slicnosti trouglova OPM i OAT dobija se (sl.3)
j
AT

OA AT

1
AT  tan x i
PM OP sin x cos x
O P A
Prava t  Ox zove se X
tangensna osa (orijentisana je kao i Oy).
sl.3
Osnovna svojstva trigonometrijskih funkcija

Periodicnost: Ako se luk x povecava za 2, njegova krajnja tacka na trigonometrijskom

krugu ne menja se i trigonometrijske funkcije ugla ostaju nepromenjene. Kaze se da su te
funkcije periodicne i da je njihov period 2.
cos x  cos x  2   cos x  2k  , sin x  sin  x  2   sin x  2k 
Tangens ima period jednak  pa je
tan x  tan( x   )  tan( x  k )
Suprotni uglovi: Dva suprotna luka imaju krajnje tacke simetricne u odnosu na x-osu pa
vazi:
cos  x   cos x  , sin   x    sin  x  , tan   x    tan  x 
Suplementni uglovi: Dva suplementna luka imaju krajnje tacke simetricne u odnosu na y-
osu pa vazi:
cos   x    cos x, sin    x   sin x, tan   x    tan x
Uglovi x i x+: Krajnje tacke odgovarajucih lukova su simetricne u odnosu na
koordinatni pocetak pa vazi:
cos x      cos x, sin x      sin x, tan  x     tan x
Komplementni uglovi: Krajnje tacke odgovarajucih lukova su simetricne u odnosu na
simetralu prvog kvadranta i dobijaju se jedna iz druge permutacijom koordinata pa vazi:
      1
cos  x   sin x, sin  x   cos x, tan   x    cot x
2  2  2  tan x
Uglovi x i x+/2: Uporedjuju se sa uglom /2-x, komplementom prvog a suplementom
       
drugoga pa je: cos x     cos  x    sin x , sin  x    sin   x   cos x
 2 2   2 2 

6
58392726.doc

  1
tan  x       cot x
 2 tan x
Uglovi x i x-/2: Uporedjuju se sa uglom /2-x, komplementom prvog i suprotnim
uglom drugoga pa je:
       
sin  x    sin   x   cos x cos x    cos  x   sin x
 2 2   2 2 
  1
tan x       cot x
 2 tan x

Osobine trigonometrijskih funkcija

Kosinusna funkcija: Ova funkcija definisana je za sve vrednosti ugla x. Dvema suprotnim
vrednostima argumenta x odgovaraju dve jednake vrednosti funkcije y=cos x. Ovo znaci
da je funkcija y=cos x parna. Osa Oy je osa simetrije krive (grafika funkcije cos x). Kriva
y=cos x ima beskonacno mnogo osa simetrije i to su prave paralelne osi Oy koje prolaze
kroz tacke sa apscisama x=k.
Sinusna funkcija: Ova funkcija definisana je za sve vrednosti ugla x. Za dve suprotne
vrednosti argumenta x i funkcija y=sin x dobija dve suprotne vrednosti. Odavde se vidi
da je funkcija y=sin x neparna. Tacke koje odgovaraju suprotnim vrednostima simetricne
su u odnosu na koordinatni pocetak. Koordinatni pocetak je centar simetrije krive. Kriva
y=sin x ima beskonacno mnogo centara simetrije; to su sve tacke na Ox sa apscisom k.
Tangensna funkcija: Ova funkcija definisana je za sve realne vrednosti ugla x, izuzev za
vrednosti oblika /2+k. U okolini vrednosti x=/2, tan x je beskonacan i za x</2,
pozitivan. U okolini tacke x=-/2, a za x>-/2, tan x je beskonacan i negativan. Grafik
funkcije y=tan x ima beskonacno mnogo paralelnih asimptota i to su prave x= /2+k.
Ako se u funkciji y=tan x, x zameni sa –x, tada y dobija vrednost –y. Funkcija y=tan x je
neparna i koordinatni pocetak je centar simetrije. Centri simetrije krive y=tan x su sve
tacke ose Ox cije su apscise jednake k.
Kotangensna funkcija: Ova funkcija definisana je za sve realne vrednosti ugla x, izuzev
za nule funkcije sin x, (zbog cot x=1/tan x ) za x=k. Prave x=k su asimptote, a tacke na
osi Ox sa apscisama /2+ksu centri simetrije.
Osnovne identicnosti: Postoje tri osnovne identicnosti izmedju sinusa, kosinusa,tangensa
i kotangensa jednog ugla.To su:
sin x
sin 2 x  cos x 2  1, tan x  , tan x * cot x  1
cos x
Sve ostale identicnosti, koje vezuju ove trigonometrijske funkcije, posledice su ove tri
identicnosti.
PRIMER1: Ako je sin x + cos x =s i sin x cos x =p pokazati da vazi p=1/2(s2-1).
s 2   sin x  cos x   sin 2 x  2 sin x cos x  cos 2 x  1  2 sin x cos x  1  2 p
2

PRIMER2:
sin x cos x 1 1 1
sin x cos x    
cos x  sin x cos x  sin x cos x  sin x tan x  cot x
2 2 2 2

sin x cos x sin x cos x

PRIMER3:

7
58392726.doc

cos 2 x  sin 2 x 1  tan 2 x

cos x  sin x 
2 2

cos 2 x  sin 2 x 1  tan 2 x

Inverzne trigonometrijske funkcije

Inverzna funkcija sinusne funkcije. Zadatak nalazenja inverzne funkcije sinusne funkcije
sastoji se u odredjivanju svih lukova ili uglova ciji je sinus jednak datom broju x. Svi ovi
lukovi ili uglovi oznacavaju se sa y=arcsin x, a ovo znaci “y je luk (ugao) ciji je sinus
jednak x”. Funkcija je definisana samo za -1 x +1.
Inverzna funkcija tangensne funkcije. Treba naci sve lukove y ciji je tangens jednak x.
Oznacava se sa arctan x. Funkcija je definisana za sve vrednosti x. Ako je x beskonacno,
tada je y=/2+k.
Formule transformacije
Adicione formule. Zadatak se sastoji u sledecem: Date su trigonometrijske funkcije dva
ugla a i b; izracunati trigonometrijske funkcije uglova a+b i a-b.
Izracunavanje vrednosti cos(a-b). Neka je tacka O centar trigonometrijskog kruga sl.4
.i, j  jedinicni  vektori
Ako prenesemo na krug prvo luk AP=a, Y
a zatim luk AM=b razlika a-b B
predstavljena je lukom MP.Vazi i: P(a) M(b)
OM  OP  1

Ugao izmedju tih vektora je a-b, njihov skalarni j

proizvod jednak je cos(a-b). Ali vektor OP ima i
skalarne komponente jednake cos a i sin a. A X
Dobija se vektorska jednakost: O
OP  .i cos a  j sin a
Na isti nacin dobija se: sl.4
OM  .i cos b  j sin b
Iz ovih dveju jednakosti dobijamo jos jedan nacin izracunavanja skalarnog proizvoda:
2 2
OM  OP  .i cos a cos b  .i j (sin a cos b  sin b cos a )  j sin a sin b
Posto vektori i,j imaju module jednake 1, njihov skalarni kvadrat jednak je jedan. S druge
strane oni su medjusobno normalni i njihov skalarni proizvod jednak je nuli. Odavde je:
Sve ostale formule se mogu izvesti iz ove koristeci odgovarajuce zamene.
OM  OP  cos a cos b  sin a sin b  cos(a  b)
PR4 : cos(a  b)  cos(a  (b))  cos a cos(b)  sin a sin(b)  cos a cos b  sin a sin b

Resavanje trougla

Ovde se radi o tome da se na osnovu datih elemenata, dovoljnih za odredjivanje trougla

izracunaju ostali elementi. Pored ovoga cesto se izracunava i povrsina P trougla.

8
58392726.doc

Resavanje pravouglog trougla

 Data je hipotenuza a i jedan ostar ugao  (ugao kod temena B).

    , b  a sin  , c  a cos 
2
bc a 2 sin  cos  a 2
P   sin 2 
2 2 4
 Data je jedna kateta b i ostar ugao .
 b bc b 2 tan 
   ,a  , c  b tan  , P  
2 sin  2 2
 Data je hipotenuza a i kateta b (b<a).
b  bc b 2 tan 
sin   ,     , c  a cos  , P  
a 2 2 2
 Date su dve katete b i c.
b  b bc
tan   ,    , a  ,P 
c 2 sin  2
Relacije izmedju elemenata proizvoljnog trougla

TEOREMA1. Elementi trougla su vezani relacijama

a 2  b 2  c 2  2bc cos 
b 2  c 2  a 2  2ca cos 
c 2  a 2  b 2  2ab cos 
Vazi i obrnuta teorema
TEOREMA2. Ako tri duzi a,b,c (pozitivne velicine) i tri ugla 0< ,, < zadovoljavaju
relacije iz teoreme1, tada postoji trougao ciji su elementi tih sest velicina.
Vidimo da se moze konstruisati trougao ciji su elementi ,b,c; neka su drugi
elementi a1,1,c1. Na osnovu teoreme1 imamo relaciju:
2
a1  b 2  c 2  2bc cos 
S obzirom na pretpostavku,uporedjivanjem nalazimo a12=a2 i prema tome a1=a. Isto tako,
Odavde je cos 1=cos . Oba ugla  i 1 su izmedju 0 i  i imaju isti kosinus, dakle
jednaki su. Treca relacija daje isto tako c=c1.
TEOREMA3. Elementi trougla vezani su relacijama: ++= i
b 2  c 2  a 2  2ca cos 1
a b c
   2 R  ( R  poluprecni k  opisanog  kruga )
sin  sin  sin 
TEOREMA4.(Obratna od teoreme3)
Ako tri duzi a,b,c i tri pozitivna ugla zadovoljavaju jednakosti prethodne teoreme tada
postoji trougao ciji su elementi tih sest velicina.
Vidi se da je moguce konstruisati trougao pomocu elemenata ,,a; neka su
1,b1,c1,tri druga elementa. Tada

9
58392726.doc
   1   , 1  
a b
 1 ,  b1  b
sin  sin 
a c
 1 ,  c1  c
sin  sin 
TEOREMA5. Elementi trougla su vezani relacijama

a  b cos   c cos 
b  c cos   a cos 
c  a cos   b cos 
Dokaz prve relacije: sa slike (sl.5) uocavamo vektorsku jednakost
BC  BA  AC A

B
C (sl.5)
Projektujemo te vektore na osnovicu BC orijentisanu od tacke B ka C:
pr.BC  a, pr.BA  BA cos( BA, BC )  c cos  , pr. AC  AC cos( AC, BC )  b cos 
pa se odavde trazena relacija dobija sabiranjem.
 Visine. Neka su ha,hb,hc visine.Iz formule za izracunavanje povrsine
1 1 1
P aha  bhb  chc
2 2 2
Vrednosti visina su: ha=b sin=c sin...
Odavde se dobija P=1/2(bhb)=1/2(bc)sin.
2
Iz Heronovog obrazca P s ( s  a )( s  b)(s  c)  ha  s ( s  a )(s  b)( s  c)
a
 Poluprecnik R opisanog kruga. Znamo da vazi
a a
 2 R,  sin  
sin  2R
abc abc
A iz formule za povrsinu P R
4R 4 s ( s  a )( s  b)( s  c)
 Poluprecnik r upisanog kruga. P=sr je formula iz geometrije pa je
( s  a )( s  b)( s  c)
r
s
 Poluprecnici ra,rb,rc spolja upisanih krugova. Formula iz geometrije je P=(s-a)ra pa je
s ( s  b)( s  c)
ra 
sa
Druge dve formule dobijaju se ciklicnom permutacijom stranica.

 Duzine simetrala a,b,c unutrasnjih uglova trougla. Neka je AD duzina simetrale

unutrasnjeg ugla. Tada je PABC==PABD+PACD tj.

10
58392726.doc


2bc cos
1 1  1  bc sin  2
bc sin   c a sin  b a sin ,  a  
2 2 2 2 2  bc
(b  c) sin
2
Sferna trigonometrija
Uocimo na sferi figuru ABC ogranicenu sa tri luka triju velikih krugova (sl.6). Ova figura
naziva se sferni trougao.Tacke A,B,C su njegova temena, lukovi BC,CA,AB su njegove
stranice, a ugao A, na primer, je ugao koji obrazuju tangente dveju stranica koje polaze iz
tackeA. A
Poluprecnici OA,OB,OC obrazuju
triedar cije strane (ivicni uglovi) imaju i B
istu meru kao i stranice sfernog trougla i F
ciji diedri imaju ravne uglove jednake j
odgovarajucim uglovima sfernog O O
trougla. Na osnovu ovoga proucavanje k
sfernog trougla ABC svodi se na G
proucavanje triedra OABC.
Posmatracemo sferu ciji je poluprecnik C
jednak jedinici.
P

Relacije izmedju stranica i uglova. Na sfernom trouglu ABC imamo

BOC  a, cos a  OB  OC
Ako presecemo tu figuru jednom ravni normalnom na OA u tacki O i oznacimo sa D i E
presecne tacke te ravni i velikih krugova AB i AC. Sada imamo
DOE  A, OD  OE  cos A
Ako uvedemo oznake ( OA  .i,OD  j , OE  k ) onda dobijamo vektorske jednakosti:
OB  OA cos(BOA)  OD sin(BOA), OB  .i cos c  j sin c i na isti nacin
OC  .i cos b  k sin b
Obrazujmo sada skalarni proizvod vektora OB, OC imajuci u vidu da je
2 2
j  k  cos A , da su .i , j jednaki jedinici i da su skalarni proizvodi normalnih
vektora jednaki nuli; OB  OC  cos b cos c  sin b sin c cos A .Odavde je dobijeno
da vazi jednakost
1) cos a  cos b cos c  sin b sin c cos A
2) cos b  cos c cos a  sin c sin a cos B
3) cos c  cos a cos b  sin a sin b cos C
Relacija 1) daje kosinus jednog ugla sfernog trougla u funkciji stranica tog
cos a  cos b cos c
trougla; cos A 
sin b sin c
Izracunavanje strane u funkciji diedra.
Primenimo formulu 1) na suplementni triedar triedra OABC, cije strane
oznacavamo sa a’,b’,c’, a diedre sa A’,B’,C’; Tada imamo
cos a '  cos b' cos c ' sin b' sin c' cos A' , i pri tome je poznato da su ivicni uglovi
jednog triedra suplementni diedrima drugog,pa je

11
58392726.doc
 cos A  cos B cos C  sin B sin C cos a, ili
cos A   cos B cos C  sin B sin C cos a
Proporcionalnost sinusa stranica i sinusa uglova

sin A sin B sin C

Vazi:   .
sin a sin b sin c
(Dokaz geometrijskim metodama)
Neka je dat triedar Sxyz (strane a,b,c, diedri A,B,C).Pretpostavicemo da su ivicni
uglovimanji od /2.Neka je M tacka na Sx (sl.6).
M X

Q
Z
S
H
P sl.6

Projektujemo M u tacku H ravni ySz;zatim H u tacke P i Q na ivicama Sy i Sz. Trouglovi

SPM i SQM su pravougli (teorema o tri normale). Uglovi MPH i MQH su ravni
uglovi diedara Sy i Sz. MH se moze odrediti na dva nacina:
 MH=MP sin B=SM sin c sin B
 MH=MQ sin C=SM sinb sin C
Odavde je:
sin B sin C
sin c sin B  sin b sin C ili  .
sin b sin c

12
58392726.doc

Istorija trigonometrije

Zacetnici trigonometrije i to sferne, jer je sferna trigonometrija nastala pre ravne

trigonometrije, su Vavilonci i Egipcani. Oni su dosli do nje baveci se posmatranjem neba
i merenjima zbog navigacije.
Od Vavilonaca dolazi i deljenje vremena i uglova na bazi broja 60 a znali su i za
Pitagorinu teoremu. Egipcani su primenjivali svoja znanja iz trigonometrije kod gradjenja
piramida i merenja polja (imali su poseban naziv ‘seqt’ za koji se ne zna da li je kosinus
ili kotangens.
Posle njih trigonometriju su usavrsavali Grci medju kojima se narocito isticao
Aristarh (poznat i kao ‘otac astronomije’) sa svolim ucenikom Hiparhom (oko 190-120
pre nase ere). Hiparh je nastojao da odredi duzinu tetive jednog kruga pomocu centralnog
ugla koji odgovara toj tetivi. Pri tome nije koristio odnos polovine tetive i poluprecnika,
kao sto se danas radi, vec odnos cele tetive i poluprecnika kruga. Kada je primetio da je
za odredjeni centralni ugao taj odnos isti kod svih krugova, on je ustanovio mogucnost
pravljenja tablice tetiva.Zbog ceste primene sastavio je i prve tablice te vrste u istoriji
matematike.
Starogrcki matematicar Menelaj je u svojoj knjizi Sferika prvi put prikazao
trigonometriju kao jednu nauku. U toj knjizi se nalazi poznata Menelajeva teorema koja
se koristi za izracunavanja u sfernoj i u ravnoj trigonometriji
Ptolomejevo (oko 87-168n.e.) delo Almagest bilo je opste priznati udzbenik
astronomije do Kopernikovog vremena. U njemu on razvija Hiparhove ideje i pravi nove
tablice tetiva.Za izracunavanje tablica sluzio se necim slicnim danasnjim adicionim
teoremama, pri cemu mu je poznata Ptolomejeva teorema o tetivnom cetvorouglu mnogo
pomogla.
U srednjem veku trigonometrijom se bave Indijci i Arapi.U Indiji uvode polovinu
korde dakle sinus (u astronomiji Surya-Siddkanta) kao i kosinus; poznaju tablice sinusa,
osnovnu formulu cos2+sin2=1, sinus i kosinus tupih uglova, a od Brahmagupte (7.vek)
dolazi i sinusna teorema u obliku a=2r sin .
Arapi preuzimaju od Grka heksadecimalni sistem, a od Indijaca sinus i kosinus;uvode i
cetiri preostale trigonometrijske funkcije i uspevaju da trigonometriju osamostale
odvajajuci je od astronomije.
Preko Arapa je trigonometrija dosla u Evropu.Prvo sistematsko delo o
trigonometriji u Evropi napisao je J. Muller pod naslovom De triangulis omnimodis.Za
razvoj trigonometrije kao i uopste matematike u Evropi bile su vazne dve cinjenice:
uvodjenje opstih brojeva (Viete 16.vek) i logaritama (Neper, Burgi, 17.vek). savremeni
oblik trigonometrija dobija u radovima veceg broja matematicara, u prvom redu
svajcarskog matematicara Euler-a (1707-1785).

13
58392726.doc

Literatura

[1.] AN INTRODUCTION TO THE HISTORY OF MATHEMATICS

Howard Eves, copyright 1953. by H.Eves

[2.] GEOMETRIJA
Dragomir Lopandic, Naucna knjiga, Beograd, 1979.

[3.] KURS TRIGONOMETRII

I.K.Andronov i A.K.Okunev, Moskva, 1967.

[4.] ZBIRKA RESENIH ZADATAKA IZ TRIGONOMETRIJE SA

ZADACIMA SA TAKMICENJA I PRIJEMNE ISPITE NA
FAKULTETIMA
Lazar Milin, Zivorad Ivanovic, Beograd, 1984.

[5.] GEOMETRIJA
Kurepa-Skreblin-Brecevic, Zagreb, 1961.

14