P. 1
Informacione tehnologije

Informacione tehnologije

|Views: 387|Likes:
Published by Marko Boljac

More info:

Published by: Marko Boljac on May 11, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

10/01/2013

pdf

text

original

1 Hardver (hardware), računari

Hardver je opipljivi, fizički deo računara. Računar (kompjuter) je uređaj koji prihvata informacije (podatke) i obrađuje ih odgovarajućim programima i procedurama u cilju dobijanja rezultata. Računare možemo da delimo na analogne i digitalne računare u zavisnosti da li rade sa kontinualnim ili diskretnim veličinama pri obradi podataka. Vremenom je analogni računar uglavnom potisnut iz upotrebe i danas kada kažemo računar mislimo na digitalni računar.

1.1 Vrste računara
Postoje različite podele računara, a ovde ćemo navesti podelu prema veličini računara. Treba da razlikujemo serverske, mrežne, personalne, prenosne računare, kao i lične digitalne pomoćnike (PDA- personal digital assistant) u smislu kapaciteta, brzine, cene i tipičnih korisnika. Zavisno od veličine i snage, računari se dele na: Super-računare, Meinfrejm računare, Personalne računare, Prenosne računare i Mrežne računare.

1.1.1 Super-računari (supercomputers)
Super-računari su najbrži i najskuplji računari na svetu. Njihova brzina se meri u teraflopsima (FLOPS – Flaoting point Operations Per Second). Najbrži super-računar je IBM BlueGene/L koji je u junu 2005. godine postigao brzinu od 280,6 teraflopsa. Ovaj super-računar ima 131072 procesora koji mogu zajednički da rade na rešavanju jednog zadatka (parallel processing). Cena ovih računara se kreće i preko 100 miliona dolara.

1.1.2 Meinfrejm računari
Meinfrejm (mainframe) računari su veliki, snažni računari koji se uglavnom koriste u velikim kompanijama za obavljanje složenih i zahtevnih proračuna. Oni su sporiji od super-računara, ali su i mnogo jeftiniji. Brzina ovih računara meri se u MIPS-ima (Millions of Instractions Per Second). Najbrži IBM-ov meinfrejm računar je z9-109 koji sa svoja 54 procesora ostvaruje brzinu od 18660 MIPS-a. Prosečna cena meinfrejm računara je preko 5 miliona dolara. Meinfrejm računari koriste se u bankama, osiguravajućim kućama, u avionskim kompanijama, u policiji, u energetskim sistemima, automobilskim kompanijama itd.

1.1.3 Personalni računar (Personal Computer – PC)
Namenjen je za potrebe kancelarijskog poslovanja kao što je obrada teksta, tabelarna izračunavanja, rad sa manjim bazama podataka. Takođe se koristi kao multimedijalni uređaj,

ali povezivanje može biti i bežično. Na ploči se nalaze još BIOS. PDA računari su slične veličine kao i palmtop računari. Na nju se priključuju sve ostale komponente računara. brojevi telefona. 5V i 12V što odgovara potrebama različitih komponenti računara.4 Prenosni računari U ovu grupu računara spadaju laptop ili notebook i palmtop ili PDA (Personal Digital Assistant). 1.1. Kod palmtop računara postoji tastatura. predstavlja mozak računara i on upravlja radom celog računara. Personalni računar. 1. Koristi se na isti način kao i PC računar. U kućištu računara nalazi se napajanje (power supply) koje obezbeđuje da svaki deo računara dobije količinu energije koja mu je potrebna. . Kućište ima tri osnovne funkcije: organizuje najveći broj računarskih komponenti. Od procesora najviše zavisi brzina rada računara.6 Kućište Kućište je kutija koja je napravljena od metala i plastike i u njega se smeštaju glavne komponente računara. Glavni delovi računara Funkcionalno gledano. računar se sastoji od tri različite celine: (1) centralne jedinice za obradu podataka. (2) memorije.5 Mrežni računari Mreža računara je skup međusobno povezanih računara koji dele zajedničke resurse (podaci i uređaji). video i tekstualnu komunikaciju.1. Palmtop je uređaj koji se u početku koristio kao elektronski organajzer u kojem su se čuvale adrese.sredstvo za prikupljanje informacija. 1.1.7 Matična ploča (motherboard) Matična ploča je glavna komponenta koja se montira unutar kućišta. spisak obaveza. Karakteriše ga niska cena. audio. sastanaka itd. 1. štiti ih i rashlađuje. Laptop je mali prenosni računar težine oko 3 kg koji ima vlastitu bateriju koja mu omogućava višečasovni rad i onda kada nije direktno uključen u električni izvor napajanja.1. ležište za procesor.1.8 Centralna jedinica ili CPU (Central Processing Unit) CPU je jedna od najvažnijih komponenti računara. ili PC. a osnovna razlika je u načinu unosa podataka. U novije vreme se pojavljuje pojam Notebook koji je zapravo mali laptop. (3) ulazno-izlaznih (I-O Input-Output) jedinica. godine i proizvod je kompanije IBM. Danas su ovi računari snage pentiuma I. Može se reči da je matična ploča dom za ostale komponente. 1. Glavni elementi matične ploče su magistrale i čipset. Postoje horizontalna (desktop) i vertikalna (tower) kućišta u više veličina. Napajanje pretvara 220V u 3. konektori i priključci. Računari mogu biti povezani kablovima.3V. pojavio se 1981. Obično postoji centralni računar velike snage (server) koji je povezan sa računarima namenjenim korisnicima (terminali). razni slotovi. Brzina se izražava u MHz i GHz. dok se kod PDA računara podaci unose preko ekrana osetljivog na dodir (touchscreen). CMOS baterija.

ROM (Read Only Memory) memorija je memorija iz koje se samo čitaju podaci i u koju podaci mogu da se upišu samo jednom. Veličina ove memorije se obično kreće do 128 kilobajta. Statička memorija mnogo je brža od dinamičke. Za razliku od statičke. Današnji standardni PC računari imaju između 512 MB i 2GB memorije. Virtuelna memorija je memorija na hard disku koja se koristi u slučajevima kada je RAM memorija puna.1. obično se misli na RAM memoriju. Ukoliko je neke podatke ili programe potrebno učitati u memoriju. hardveru. Ona sadrži softver i informacije koje su neophodne za funkcionisanje računara kao što su informacije o komponentama računara. 1GB (gigabajt) = 1024MB. Zbog velike razlike u brzini rada između procesora i radne memorije koriste se dve keš memorije koje se nazivaju L1 keš (Level 1) i (Level 2) L2 keš. a drugi za instrukcije. u fazi obrade. Jedinice za merenje memorije Odnosi između memorijskih jedinica su sledeći: 1B (bajt) = 8b (bita). On takođe učitava u RAM memoriju operativni sistem koji se nalazi na hard disku. Zbog velikih zahteva. . Svi programi i podaci koji se koriste za vreme rada računara prvo se učitavaju u RAM memoriju.9 Memorija RAM (Random Access Memory) je deo računara u koji se učitavaju programi i podaci po uključenju i u toku rada računara. FLASH BIOS sadrži isti softver kao i ROM-BIOS. DDR (Double Data Rate) i DDR2 memorija. CD itd. tekstura i drugih elemenata koje treba prikazati na ekranu. ROM-BIOS (Read Only Memory – Basic Input Output System) je čip koji se nalazi na matičnoj ploči i sadrži softver za izvršavanje različitih zadataka. Podaci se u RAM memoriji nalaze samo privremeno. statička (SRAM . Proizvođači računara isporučuju programe kojima se nadograđuje FLASH BIOS.1. Kada se uključi računar softver iz ROM-BIOS-a proverava da li su komponente računara ispravne. ali za razliku od ROM-BIOS-a FLASH BIOS može da se nadogradi. U RAM memoriju se podaci mogu upisivati i brisati iz nje. 1KB (kilobajt) = 1024B.Static RAM) i dinamička (DRAM . L2 keš sporije radi od L1 keša. Keš memorija (Cash). 1MB (megabajt) = 1024KB. ova memorija je brža nego obična RAM memorija. Postoje dve osnovne vrste memorije. ali i mnogo skuplja pa se uglavnom koristi kao keš (cache) memorija. onda se iz RAM memorije na hard disk prebacuju podaci koji se najređe koriste kako bi se oslobodio potreban prostor. Veličina ove memorije može da se kreće i do 2 megabajta. diskete.Dynamic RAM). L1 keš se obično deli na dva dela. U današnjim personalnim računarima uglavnom se koriste SDR (Single Data Rate). Operativni sistem može da se učitava i sa mreže. dinamička memorija mora se stalno osvežavati inače će se njen sadržaj izgubiti. DDR2 memorija je najbrža i njena brzina se kreće od 400 do 1066 MHz. Time se virtuelno povećava kapacitet RAM memorije. Dok je računar isključen RAM memorija je bez sadržaja. Pod pojmom memorija. kada su u pitanju računari. ali znatno brže od RAM memorije i služi kao spona između ove dve memorije. Veličina RAM memorije se izražava u MB i GB. jedan za podatke. L1 keš se nalazi u samom jezgru procesora i radi na istoj brzini kao i sam procesor. Ova memorija koristi se za smeštanje slika. a nema više mesta. Računar prebacuje podatke iz RAM memorije na HARD disk i vraća podatke sa diska u RAM po potrebi. Video (grafička) memorija je memorija koja se nalazi na grafičkim karticama.

tada može da dođe i do oštećenja diska. disketa. zip disk. a ako se podaci upisuju sa obe strane kapacitet je 17 GB.1TB (terabajt) = 1024GB. Ceo hard disk izdeljen je na staze. Kapacitet današnjih diskova ide i do 500 gigabajta (GB). Podaci se upisuju na magnetni disk koji je smešten u kućištu od tvrde plastike. odnosno disketa.400. Kod SATA diskova podaci se prenose brzinom od 150 MB/s.10 Uređaji za čuvanje (skladištenje) podataka Koriste se za trajno čuvanje podataka i ovde spadaju: hard disk.5GB ukoliko se radi od dvoslojnom zapisivanju. Ukoliko dođe do fizičkog dodira između glave i ploče diska. Postoji interni i eksterni zip disk.7GB. Danas se diskovi okreću brzinom od 5.000 obrtaja u minuti.44 megabajta. Brzina prenosa podataka kod ovih diskova je 133 MB/s. Optički uređaji su uređaji koji čitaju i upisuju podatke na optičke medije. Sektor predstavlja jedan mali deo staze veličine 512 bita. Flopi disk (Floppy Disk). Na disku se nalazi operativni sistem računara. najčešće u obliku aluminijumskih ploča koje su presvučene magnetnim materijalom. Zip Disk je verzija diskete većeg kapaciteta (100. trake. odnosno 8. Maksimalna brzina od 52x iznosi 7. Zbog brzog okretanja diska. Hard disk (HDD – Hard Disk Drive) je permanentna memorija što znači da podaci ostaju na disku i nakon gašenja računara. 250 i 700 MB). Disk je izrađen od tvrdih materijala. je magnetski disk koji je do pojave CD-a bio glavno sredstvo za prenos i distribuciju softvera i podataka. Pojavom SATA diskova.1. programi. CD/RW (Compact Disc Read/Write) može i da čita podatke sa optičkih medija i da ih upisuje na njih. CD-ROM (Compact Disc Read-only memory) spada u optičke uređaje. iznad same površine magnetnih ploča formira se vazdušni jastuk tako da glava praktično lebdi na vazdušnom jastuku i prilikom čitanja i pisanja ne dodiruje ploče. . koje su dalje izdeljene na sektore. DVD. 1. Fizički CD i DVD se po izgledu ne razlikuju. Možemo ih razlikovati po kapacitetu i brzini pristupa podacima. odnosno Firewire i USB konektora ako se radi o eksternim uređajima. a DVD od 4. igrice itd. Brzina od 1x iznosi 150 kilobita u sekundi. PATA diskovi su sa matičnom pločom povezani sa paralelnim kablom koji ima 80 žica. ATA diskovi su preimenovani u PATA diskove. CD-ROM može samo da čita podatke sa optičkih diskova. DVD/RW (Digital Versatile Disc Read/Write – digitalni višenamenski disk) je uređaj koji čita podatke sa CD i DVD medija i piše na DVD medij. Uređaj sličan zip disku je Jaz disk. Svi personalni računari su imali kao standardnu opremu disketnu jedinicu (Floppy Disk Drive . Na računar se spajaju preko IDE. Uređaj koji samo čita podatke sa CD i DVD medija zove se DVD-ROM. CD. Na optičke medije sa oznakom CD-R podaci mogu da se upišu samo jednom. Kod SATA II diskova ovaj prenos je 300 MB/s. a sa CD-RW oznakom više puta. ovaj uređaj ima prednost u brzini u odnosu na disketu.FDD) koja služi za čitanje i upis na disketu. U upotrebi su diskete od 3. Danas se u personalnim računarima najčešće koriste ATA (Advanced Technology Attachment) ili SATA (Serial ATA) diskovi. Pogodan je za čuvanje rezervnih kopija podataka. 7. USB flash memorija.5 inča kapaciteta od 1. ali se značajno razlikuju po kapacitetu. SATA i SCSI konektora.200 i 10. CD ima kapacitet od 700MB. Takođe. Podaci se zapisuju u koncentričnim krugovima koji se zovu staze.8 megabajta u sekundi. dokumenti. koji je većeg kapaciteta (2GB).

Optički miševi koriste diode koje emituju svetlost i fotodiode za detektovanje kretanja miša u odnosu na podlogu. Miš (Mouse) je ulazni uređaj koji se koristi u grafički orijentisanim operativnim sistemima kao što je Microsoft Windows. Formatiranje diska Formatiranje diskova je postupak kojim se briše sadržaj (svi podaci se brišu) i na poseban način označava da bi disk mogao da se koristi.priključci. štampač. kamera. postoje još optički i laserski miševi. Pomeranje pokazivača se vrši pomeranjem prsta po ovom uređaju. dok laserski miševi koriste infracrveni laser. 1.11 Periferni uređaji (Pheripherals) Periferni uređaji su svi uređaji koji se priključuju na računar. izlazni i ulaznoizlazni. streamer) na neki način odgovaraju kasetama na kasetofonima. dok se kod miša pomera ceo uređaj. vrsta EEPROM (Electrically-Erasable Programmable Read-Only Memory) memorije. Pomoću njega otvaraju se padajući meniji. Paralelni port (Parallel port) je priključak koji se nalazi na zadnjoj strani računara i koristi se za povezivanje štampača. U ove uređaje spadaju štampač. 1. zatvorene u metalno ili plastično kućište. Laserski miševi su oko 20 puta precizniji od optičkih miševa.Magnetne trake (magnetic tape. selektuju objekti i delovi teksta itd. Pored mehaničkih miševa sa kuglom. Postoje dva ovakva porta i nazivaju se COM1 i COM2. zvučnici itd. Znakovi koji ne postoje na tastaturi mogu se uneti kombinacijom tastera. Touch pad je uređaj koji se uobičajeno nalazi na laptopu i koristi se kao zamena za miša. Serijski port (Serial port) je konektor koji se nalazi na zadnjoj strani računara i na njega se obično priključuju uređaji kao što su eksterni modem. skener itd. miš i ostali serijski uređaji. Omogućava priključenje gotovo svih perifernih uređaja kao što su miš. Izgleda kao COM1 i COM2. USB flash memorija je uređaj koji se sastoji od male štampane ploče na kojoj se nalazi flash memorija. Sadrži 104 tastera. Za njihovo priključivanje koriste se različiti konektori . Uz ovaj uređaj. Najčešće se koriste QWERTY tastature. biraju i aktiviraju komande.1. na laptopu se . miš. skener. Obično se označava kao LPT1 ili LPT2. ali ih možemo videti i na PC računarima. ali je malo duži. mikrofon… Tastatura (Keyboard) je ulazni uređaj preko kojeg se unose tekst i komande u računar. Razlika je što se pointer pomera okretanjem kuglice koja se nalazi na gornjoj strani uređaja. U ove uređaje spadaju tastatura. Trackball se koristi za iste poslove kao miš. skener. USB (Universal Serial Bus) je noviji priključak u odnosu na COM i LPT. Mogu biti ulazni. modem. Kapacitet se kreće od 32MB od 64GB. skener. Koriste se uglavnom na mainframe računarima. Kapacitet ovih traka je nekoliko desetina GB. Flash memorija danas je najpraktičnija vrsta prenosivog memorijskog medija. miš.1. Memorija se na računar priključuje preko USB porta preko kojeg dobija struju.12 Ulazni uređaji (Input devices) Ulazni uređaji omogućavaju unos informacija u računar.

Delovanjem napona na elektrode.13 Izlazni uređaji (Output devices) Rezultate rada računara možemo videti na izlaznim uređajima kao što su: monitor. Štampač (Printer) je izlazna jedinica koja ispisuje podatke iz računara na papir kao tekst. Pojavljuje se u obliku dodatne kartice koja se montira u odgovarajući slot (ležište) na matičnoj ploči ili je integrisana sa matičnom pločom u obliku čipa. ploter. Liči na kraj olovke na kojoj se nalazi gumica i smešten je u centralnom delu tastature. Može biti integrisana na matičnoj ploči u obliku čipa ili se stavlja na matičnu ploču kao dodatna kartica. Svi skeneri imaju OCR (Optical Character Recognition). 17 i 19 inča. Light pen je oblika olovke. štampač. crteža. .1. tj. troše mnogo struje i zrače X-zrake. Web kamera (Webcam) prenosi slike i video u realnom vremenu. mogu da skeniraju sa obe strane istovremeno i imaju spremište za 100 stranica. a retko iglični štampači. Brzina skeniranja kod boljih skenera kreće se i do 35 stranica u minuti. sliku i sl. projektor. CRT (Cathode Ray Thube) ili katodni monitori se zasnivaju na katodnoj cevi koja velikom brzinom emituje elektrone. propuštajući samo određeni deo svetlosnog spektra. Digitalne kamere su kamere koje odgovaraju standardnim kamerama. odnosno mogućnost prepoznavanja teksta. Izgledom podseća na TV prijemnik. 1. Omogućava korisniku označavanje objekata na ekranu. Monitor je izlazni uređaj koji računarske signale prikazuje kao sliku preko koje korisnik komunicira sa računarom. LCD (Liquid Crystal Display) monitori rade na principu tečnih kristalnih molekula. Tečni kristal je želatinozna masa koja se nalazi između providnih elektroda. vrši prebacivanje slika u digitalni oblik. Zvučna kartica je ulazno-izlazni uređaj koji pretvara zvuk u digitalni signal i digitalni signal u zvuk. Standardne veličine monitora dijagonale danas su 15.obično nalazi i Pointing stick. vrši se digitalizacija fotografije. Negativne karakteristike ovih monitora su što su glomazni. Omogućavaju snimanje fotografija i kraćih ili dužih snimaka u zavisnosti od memorije kamere.1 standard sa odgovarajućim zvučnicima. Većina zvučnih kartica danas podržava 5. Na ovaj način se. zvučnici. teksta i sl. crtanje na ekranu na sličan način kao touch screen ali sa većom preciznošću. čestice kristala se orijentišu u određenom smeru i počinju da ispoljavaju polarizirajući efekat. U PC konfiguracijama danas se koriste CRT i LCD monitori. Džojstik (Joystick) je uređaj koji se koristi u igricama. Mikrofon se priključuje na zvučnu karticu i pomoću njega se zvučni signal pretvara iz mehaničkog u električni oblik. Kod današnjih personalnih računara najčešće se koriste laserski i inkdžet. zelenih i plavih fosfornih tačkica koje svetle kada ih udari elektron što potom stvara sliku na ekranu. Ekran ovih monitora sastoji se od miliona sićušnih crvenih. Grafička kartica pretvara digitalne signale u nizove slika koji se prikazuju na ekranu. Na računar se povezuje preko USB porta. Sa računarom se povezuje preko paralelnog porta (LPT1) ili preko USB priključka. Pomeranjem ovog uređaja pomeramo pokazivač. Skener (Scanner) je ulazna jedinica za unos slika. na primer. Koristi se za prenos video konferencija i razgovora preko Interneta. u računar. ali zapis se čuva u digitalnom obliku.

1. Postoje i laserski štampači u boji. Nedostaci linijskih štampača su loš kvalitet štampe. 4. Linijski šampači (Line Printer) su brzi štampači koji mogu da štampaju i do 3000 redova u minuti. 3. Brzina procesora Veličina i brzina RAM memorije Veličina i brzina diska Veličina slobodnog prostora na disku Stepen fragmentacije Broj pokrenutih aplikacija Performanse grafičke kartice . Uglavnom se koriste na meinfrejm računarima tamo gde su potrebne velike brzine štampe. Koristi se za prezentacije. planovi i projekti. kao kod pisaće mašine) udaraju u papir. ali pomoću njih se može i predati neka informacija. poštama. Uređaj crta olovkama koje se kreću preko površine papira. ali i kao faks mašina. kao i troškovi štampe. Brzina štampe kreće se preko 20 stranica u minuti. a i uređajima kao što su PDA. 5.Laserski (Laser Printers) štampači su najbrži i imaju najveći kvalitet štampe.). Iglični štampači (Dot matrix) otisak na papiru ostavljaju pomoću iglica koje preko trake sa bojom (ribon traka. kablovski i bežični modemi. Projektorima se slika prikazuje na površini (platnu) udaljenom od računara. predavanja. Ploteri (Plotters) crtaju crteže kao što su nacrti. odnosno u situacijama gde je potrebno da više ljudi posmatra određeni materijal (nastavni. ADSL (Asymmetric Digital Subscriber Line). Ime dolazi od MODulate/DEModulate. prodajni. Oni su dosta spori i bučni. vrlo su bučni i ne mogu da štampaju grafiku. hotelima. ali su kertridži skupi i brzo se troše. Inkdžet (Ink-jet Printers) štampači štampaju tako što iz rezervoara (cartridge) izbacuju (pljuckaju) male kapljice na papir. Modem se uglavnom koristi za priključenje na Internet. Touch screen monitori se koriste kao standardni izlazni uređaji. samoposlugama. 6. 1. organajzeri i sl. Kvalitet zvučne kartice i kvalitet zvučnika određuju i kvalitet emitovanog zvuka. 7. Ulaz informacija se vrši dodirom površine ekrana na kojoj su softverski prikazane komande. analize i sl.1. ali je njihova cena još uvek visoka. Postoje Dial-up. telefonska sekretarica ili za razgovor preko računara. Ove uređaje možemo videti u bankama. a analogne signale pretvara u digitalne. reklamni. Ovi štampači su jeftini. 2. Zvučnici omogućavaju emitovanje audio signala i priključuju se na zvučnu karticu.14 Ulazno-izlazni uređaji (Input-Output devices) Modem je uređaj koji podatke iz digitalnog oblika pretvara u analogni. mobilni telefoni.2 Faktori koji utiču na rad računara Na performanse računara najviše utiču sledeći faktori: 1.

tabelarne kalkulacije. koaksijalni kabl. podešavanje svih računara na isti ili sličan način.. Centralizovanom administracijom i podrškom. kroz centralizovanu administraciju. i datoteka . omogućava svim korisnicima mreže da koriste istu aplikaciju i istu verziju te aplikacije. Računarske mreže povećavaju efikasnost i smanjuju troškove na najmanje tri načina: Deljenjem informacija (podataka). Mogućnost deljenja informacija na efikasan način je upravo ono što računarskim mrežama daje snagu i atraktivnost. Računarske mreže smanjuju troškove za hardver. Mogućnost deljenja informacija brzo i „besplatno“ najvažnija je i najkorišćenija prednost računarskih mreža. Ostali čvorovi usmeravaju podatke (ruteri). omogućavaju lakše razmeštanje softvera. Klijent je računar koji koristi mrežne resurse koje serveri stavljaju na raspolaganje. klijenata. odnosno Internet. štampači. izradu rezervnih kopija. Računarske mreže. Deljeni resursi su diskovi. protokola koji predstavljaju pravila po kojima se komunicira u mreži i aplikacija. Nije više potrebno da svaki PC ima svoj štampač. 2. prenosnog medija. medijuma kojima su povezani i deljenih resursa. . Hardverski deo mreže sastoji se od mrežnih čvorova (nods). skeneri itd.2 Računarske mreže Računarska mreža je grupa međusobno povezanih računara tako da mogu da komuniciraju jedan s drugim. modem. skener. perifernih uređaja i ostalih resursa. npr.koji predstavljaju softverske deljene resurse. radio talasi itd.2 Elementi računarskih mreža Računarske mreže se sastoje od servera. Svaka mreža sastoji se od hardvera i softvera. Softver se sastoji od mrežnih operativnih sistema.1 Svrha umrežavanja Svrha povezivanja računara jeste deljenje resursa. fax mašinu. deljenih podataka. baze podataka itd. lakše deljenje dokumenata itd. U prilog tome je i činjenica da je slanje elektronske pošte daleko najkorišćenija usluga koju pružaju računarske mreže. Prenosni medij povezuje računare u mreži. dele resurse i informacije. Čvorovi u kojima se vrši stvarna obrada podataka nazivaju se hostovi (hosts). Čvor je deo mreže u kojem se obrađuju podaci. odnosno računar zahvaljujući kojem korisnici mreže mogu da koriste određeni mrežni resurs. sprovođenje sigurnosnih politika itd. Standardizovanje aplikacija. baza podataka. Server je računar koji omogućava deljenje resursa. kao što su programi za obradu teksta. Deljenjem hardvera i softvera. 2. ploter itd. optički kabl.

. Predajnik prevodi podatke u oblik koji je pogodan za prenos preko medijuma. a to je obično mrežni računar. WAN mreža. WAN mreže se sastoje od više povezanih LAN mreža.4. Obično se radi o mrežnom računaru. Lokalna računarska mreža (Local Area Network .LAN) prostire se unutar jedne prostorije. Najveća i najpoznatija WAN mreža je Internet. Izvor podataka šalje podatke predajniku (Transmitter). topologiji i načinu korišćenja usluge. 2.Deljeni podaci su fajlovi na serveru kojima klijenti pristupaju. Podaci u LAN mreži prenose se velikom brzinom. fax uređaji. gradske. Izvor podataka (Data Source) je mesto na kojem podaci nastaju i odakle se šalju.3 Mreža kao komunikacioni sistem Računarska mreža predstavlja komunikacioni sistem koji se sastoji od pet delova.4 Podela računarskih mreža Računarske mreže mogu se podeliti po: prostoru na kojem se prostiru. Globalna računarska mreža . skeneri i drugi periferni uređaji koji se klijentima stavljaju na raspolaganje preko servera. Gradska mreža (Metropolitan Area Network .1 Podela mreža po prostoru na kojem se prostiru Gledano po prostoru na kojem se prostiru. za razliku od LAN mreže. 2. ali ne izlazi izvan granica grada. zgrade ili više zgrada čija udaljenost nije veća od nekoliko kilometara. globalne. Za povezivanje LAN mreža u WAN mrežu koristi se infrastruktura telekomunikacionih kompanija. Deljeni hardver su štampači. campus i personalne mreže. računarske mreže se dele na lokalne. Brzina prenosa podataka je značajno manja nego kod LAN mreža. modemi. Prijemnik (Receiver) prima podatke i prevodi ih u format koji odredišni uređaj razume. nije geografski ograničena. Ona može da sadrži od dva do više stotina povezanih računara i perifernih uređaja. Predajnik šalje podatke preko prenosnog medijuma (Transmission Medium) prijemniku. 2.WAN mreža (Wide Area Network) povezuje računare koji mogu da se nalaze bilo gde na svetu.MAN) povezuje više LAN ili CAN mreža. Odredište (Data Destination) je mesto gde podaci završavaju svoje putovanje.

kao što su slanje elektronske pošte. administrator određuje i sprovodi sigurnosnu politiku i prava za svakog korisnika i svaki računar. kao što su fajlovi ili štampači. Mreže računara istog prioriteta dobar su izbor u slučajevima kada postoji deset ili manje korisnika (računara). Serverske mreže (Server-based networks) Serverske mreže imaju posebne računare koji služe samo kao serveri i koji pružaju jednu ili više mrežnih usluga korisnicima. Potrebe korisnika mreže. Cena izgradnje i održavanja P2P mreža je niska. ne postoje posebni serveri i ne postoji hijerarhija između računara. Budžet. npr. kao što su: Broj računara koji se umrežava.2 Podela mreža prema načinu korišćenja usluga Prema načinu korišćenja usluga. Domet ovih mreža je oko šest do deset metara. mejl server. faks server. Potreban nivo administrativne podrške. Koju od ovih mreža treba implementirati u konkretnom slučaju zavisi od više faktora. Kod ovih mreža. ali su ograničene na određeno područje kao što je školska zgrada. Klijent-server je arhitektura u kojoj razlikujemo klijentski sistem i serverski sistem koji komuniciraju preko računarske mreže. Potreban nivo bezbednosti. Veličina saobraćaja. skenera. PDA. faks mašina. telefona. Standardne mrežne usluge. 2. odnosno klijentima. Razlikujemo nekoliko vrsta servera.4. Mreže računara istog prioriteta (Peer-to-peer networks) Kod mreža računara istog prioriteta. Vrsta posla. dok server (takođe aplikacija) osluškuje da li ima zahteva od strane klijenata. web server. Klijent je u osnovi aplikacija (softver) koja inicira komunikaciju. . proksi server itd. industrijski kompleks ili vojna baza. Personalna mreža (PAN . Ovaj koncept naziva se klijent-server (ClientServer) arhitektura.Personal Area Network) je računarska mreža koja se koristi za povezivanje računarskih uređaja koji su vezani za jednu osobu. Sigurnost koju pružaju serverske mreže jedan je od važnijih razloga zbog čega se mnoge organizacije odlučuju za njih. aplikativni serveri (Aplications Servers). skraćeno P2P (od peer-to-peer). Svi računari mogu da funkcionišu i kao serveri i kao klijenti. gde nije potreban specijalizovan server nego korisnici sami mogu da dele podatke i druge resurse. računarske mreže dele se na mreže računara istog prioriteta i serverske mreže. kao što su serveri za datoteke i štampanje (File and Print Servers). gde stepen sigurnosti nije toliko važan i gde se ne očekuje posebno veliki rast broja računara u skoroj budućnosti. pristup web sajtu ili bazi podataka bazirane su na klijent-server modelu. Ne postoji ni administrator koji bi odgovarao za mrežu. štampača.Campus Area Network (CAN) su računarske mreže koje povezuju dve ili više LAN mreža.

centralni uređaj može da bude računar (sa više mrežnih kartica) ili svič. Nedostatak ove topologije je što zahteva veliku količinu kablova. a zatim se od njega šalju svim ostalim računarima u mreži. Kvar jednog računara ne utiče na rad mreže. Kod nje se glavni kabl grana tako da postoji više od dva kraja. Kod topologije prstena svi računari su kružno spojeni jednim kablom. Prednost topologije zvezde ogleda se u centralizaciji resursa i upravljanja i jednostavnom dodavanju i uklanjanju novih računara iz mreže. Pored ove. Distribuirana bus topologija radi na isti način kao i linearna topologija. Kada dođe do kvara na jednom kablu. Pored haba. Meš topologija je složena i teška za podešavanje i zahteva veliku količinu kablova. ukoliko dođe do prekida kabla. stablo . Svi podaci koji se prenose preko ovog kabla dostupni su svakom računaru u mreži. Saobraćaj se odvija tako da se podaci prvo šalju centralnom uređaju. koja se često naziva i linearna (Linear Bus). Ne postoje krajevi kabla kao kod topologije magistrale. Razlikujemo tri osnovne mrežne topologije: Magistrala (Bus) Zvezda (Star) Prsten (Ring) Pored ovih topologija. Koristi se u situacijama kada je potrebna maksimalna redudantnost i pouzdanost. napomenućemo meš (Mesh) topologiju. Svič podatke šalje samo onim računarima kojima su podaci namenjeni (jednom računaru. postoji i distribuirana topologija magistrale (Distributed Bus).trunk). Kvar jednog računara može da ima uticaj na čitavu mrežu. klasične topologije magistrale. Meš topologija U potpunoj meš topologiji (Full Mesh Topology) svaki računar povezan je posebnim kablom sa svakim drugim računarom. grupi računara ili svim računarima). Topologija prstena Topologija prstena razvijena je sedamdesetih godina od strane IBM-a i još uvek predstavlja primarnu LAN tehnologiju ove kompanije.4. tako i na način na koji su oni logički povezani. odnosno neće dovesti do prekida rada.3 Mrežne topologije Mrežna topologija odnosi se kako na fizički raspored računara. . Međutim.. Topologija magistrale Kod topologije magistrale računari su povezani na zajednički komunikacioni kanal (koaksijalni kabl) koji ima tačno dva kraja i koji predstavlja magistralu (još se naziva segment. Podaci se prenose u jednom smeru od računara do računara. doći će i do prekida rada mreže. Svaki računar regeneriše signal pre nego što ga pošalje sledećem računaru. Podaci se kroz kabl šalju u vidu električnih signala. saobraćaj preuzima drugi kabl. kičma backbone. topologiju drveta (Tree) i topologiju od tačke do tačke (Point-to-point).2. Ova topologija naziva se i topologija višestrukih puteva. Topologija zvezde Kod topologije zvezde svi računari su posebnim kablom povezani na centralni uređaj koji se zove hab (hub).

Informacije se mogu slati različitim putanjama. elektronska pošta (E-mail). godine lansirao je prvi veštački satelit. godine u Poljskoj. vojni MILNET i civilni ARPANET. nastao je 1972. Dodavanje novih nodova je lako. Krajem sedamdesetih godina razvija se protokol na kojem se danas bazira Internet . koja će odigrati presudnu ulogu u nastanku Interneta. Te godine bilo je umreženo oko 40 računara. Godine 1984. radna stanica koja komunicira preko paralelnog kabla sa štampačem. Da bi mreža imala topologiju stabla mora da ima najmanje tri nivoa. Sputnjik. extranet Sovjetski Savez 1957. koji olakšava pamćenje adresa.TCP/IP (Transmission Control Protocol/Internet Protocol) i 1982. Danas svima vrlo poznat servis. Nod koji se nalazi u korenu stabla obično kontroliše mrežu. Predstavlja kombinaciju topologije magistrale i topologije zvezde. Primeri PTP topologije su dva računara koji komuniciraju preko modema. ponudio je rešenje u vidu decentralizacije. godine deli na dva segmenta. U vojnim krugovima došlo se do zaključka da se dovodi u pitanje bezbednost zbog velikog broja povezanih računara i mreža se 1983. a ponekad i saobraćaj na mreži. Ovo se naziva distribuiranom komunikacijom. 3. radio u SAD). 1969. postalo je neophodno uvođenje sistema zvanog DNS (Domain Name System) koji prevodi simbolička imena u numeričke IP adrese. godine računari četiri univerziteta u SAD povezuju se u mrežu koja dobija ime po agenciji za vrhunske istraživačke projekte (ARPA) koja je sprovela ideju u delo. Topologija od tačke do tačke Topologija od tačke do tačke (Point-to-point . ARPANET. . Kao odgovor. U slučaju prekida veze ili uništenja bilo koje tačke odbrane preostali deo sistema funkcioniše i dalje bez problema. SAD osnivaju Agenciju za vrhunske istraživačke projekte (ARPA – Advanced Research Projects Agency). Internet. Do tada se koristio numerički sistem označavanja adresa koji je bio neprikladan za pamćenje. dva rutera u WAN mreži. Veliki nedostatak se ogleda u tome što cela mreža zavisi od jednog noda i kvar na njemu dovodi do pada cele mreže. Tvorac Ray Tomlinson imao je ideju da se olakša komunikacija i razmena informacija među razvojnim ARPA timovima. Naučnik Paul Baran (rođen 1926. Zbog uvođenja domena i simboličkih imena. godine postaje standardni protokol na kome počiva funkcionisanje Interneta. godine. intranet.PTP) direktno povezuje dva noda. uvodi se sistem označavanja računara pomoću imena i domena (simboličkih imena).Topologija stabla Topologija stabla (Tree Topology) se još zove hijerarhijska topologija ili zvezda od zvezda topologija. jednostavno se doda novi hab na koji se zatim priključuju računari. rutama. Trebalo je da prođe devet godina da bi se ove ideje i realizovale.

Te godine na Internet je bilo priključeno 43 miliona računara. povezivanjem različitih mreža i zato se kaže da je Internet mreža svih mreža. Pojavljuje se banka City Bank koja nudi svoje usluge. godine. FNC) malo je složenija: „Internet“ se odnosi na globalni informacioni sistem 1.Uporedo s MILNETom i ARPANETom razvijalo se još nekoliko mreža među kojima je svakako najznačajnija bila mreža Nacionalne fondacije za nauku NSFNET. Od tog trenutka. dakle.std. priključuju se i ostale mreže. bilo javno ili privatno. 2. Oko 2000-te godine registrovano je preko 550 miliona korisnika Interneta. nadalje. godine. Kanada. usluge visokog nivoa koje počivaju na komunikacijima i pratećoj infrastrukturi ovde opisanoj. godine osnivaju Google. koji je u stanju da podrži komunikaciju koristeći Transmisioni kontrolni protokol/Internet Protokol (TCP/IP) ili njegove naredne ekstenzije/nadogradnje. godine i njime je omogućeno lakše korišćenje Interneta.com). Finskoj. Francuska. nastao stihijski i neplanski. Island. Definicija Interneta od strane federalnog Saveta za mreže (Fedеral Networking Council. godine povezana s ARPANETOM u čvoru na univerzitetu Carnegie-Mellon. Te godine počinje da se razvija i E-biznis. Nemačkoj i Izraelu. koji je logički povezan preko globalno jedinstvenog adresnog prostora zasnovanom na Internet protokolu (IP) ili njegovim narednim ekstenzijama/nadogradnjama. Prvi pretraživači Yahoo i Altavista pojavljuju se 1994. Vladimir Levin koristio je računar u Londonu za pristup banci City Bank za krađu liste klijenata i lozinki. ARPANET je ugašen 1990. Opljačkao je 3. Počeo s radom prvi javni komercijalni provajder s telefonskim pristupom Internetu (world. Za naziv tog mrežnog konglomerata počinje da se koristi termin Internet. Internet je. Uhapšen je 1995.7 miliona dolara koje je preneo na račune u SAD. Prvi grafički brauzer “Mosaic” napravljen je 1993. i/ili druge IP kompatibilne protokole. . koristi ili čini pristupačnim. Internet je globalna svetska računarska mreža. Ta godina može da se uzme kao početak funkcionisanja Interneta koji liči na Internet kakvog danas poznajemo. godine. Lari Pejdž i Sergej Brin 1998. i 3. Holandiji. Slobodna on-line enciklopedija Wikipedia nastaje 2001. a 10 milijardi poruka pošalje se dnevno. godine. koji omogućava. Danska. Prvi put jedna picerija nudi svoje proizvode putem Interneta. Norveška i Švedska. Finska. i to: Amerika. Izvršena je prva pljačka. Bilo je spojeno 8 zemalja. koja je 1988.

Konektujući se na Internet. 2.Skype. Javni informacioni servis. Predstavlja koncept umrežavanja koji se temelji na internet standardima i uz visok stepen računarske bezbednosti. Internet. godine izbacuje na tržište prvi IPhone telefon zahvaljujući kome mobilni internet postaje sve popularniji. Postoje različite podele i različiti Internet servisi. Koristi TCP/IP protokole. Internet. mrežu velikog broja umreženih računara širom sveta. protokole. U pitanju je mreža koja je realizovana u okviru jedne firme. Extranet predstavlja eksterni deo intraneta neke kompanije. program za telefoniranje preko Interneta. Jedna od podela Internet servisa je podela na: Bazični servis. Konferencijski servis. 2006. intranet i extranet koriste iste medije. 2009. Extranet Extranet je privatna mreža koja povezuje delove intraneta različitih organizacija i omogućava sigurnu komunikaciju između poslovnih partnera preko Interneta. Intranet je mreža koja koristi Internet tehnologije. Intranet je privatna mreža koja ima funkcije interneta i poseban sigurnosni sistem. Možemo reći da Internet predstavlja mrežu svih mreža. Internet je komunikacioni medij koji predstavlja globalno sredstvo za komunikaciju u današnjem informacionom društvu. Pomoću Internet servisa pristupamo Internet resursima. satelitskih veza. a neki se transformišu i spajaju. Intranet Po istim principima i pravilima po kojima funkcioniše Internet funkcioniše i intranet. godine. godine na Internet priključeno je 395 miliona računara. neki servisi nestaju.1 Bazični servis . 2004. a razvojem Interneta nastaju potpuno novi servisi. računar i sam postaje deo mreže. Komunikacija se ostvaruje preko VPN-a (Virtual private networks). za razliku od intraneta i extraneta pripada svakome i nikome i po definiciji otvoren je za sve korisnike. 2. telefonskih linija itd. nastaje 2003. Servisi za pretraživanje informacija. Koristi se za povezivanje firmi. Apple 2007. godine na mrežu je priključeno oko 625 miliona računara. poslovnih partnera ili u naučnim ustanovama.5 Servisi Interneta Servisi Interneta predstavljaju njegovu upotrebnu vrednost.5. resurse. Diskusioni servis. koji su povezani pomoću optičkih kablova. Lako se i jednostavno povezuje s internet mrežom. radne organizacije. godine nastaje Facebook.

Servis koji obično poistovećuju sa pojmom Internet. imejl. Domen rs govori da je reč o sadržaju koji pripada Srbiji. Mozzila Firefox. Smišljajući kako da imenuje primaoce poruka i njihovih računara odlučio je da njihova imena i imena računara razdvoji nekim znakom interpunkcije. fajlove.Bazični servis je grupa servisa sa kojima je počeo rad Interneta.5. Ovo znači da možete unositi komande na jednom računaru. godine. negde 1991. WWW predstavlja kolekciju hipertext dokumenata koji su smešteni na serverima širom sveta. programe i druge arhivirane podatke bilo gde sa Interneta.2 Javni informacioni servis Ovde spadaju servisi koji služe za skladištenje različitih vrsta podataka. godine i omogućavaju pristup i rad na udaljenom računaru. Za krstarenje Webom neophodno je da koristite internet brauzer (Internet Browser) od kojih su najpoznatiji Microsoft Internet Explorer. Telnet (telecommunications network) i rlogin (remote login) su razvijeni 1970. Rej Tomlinson je odgovoran za upotrebu znaka @ (et. Danas je elektronska pošta vodeći servis na internetu. mejl su nazivi za mrežni servis koji omogućava slanje i primanje poruka raznovrsnog sadržaja. FTP (File Transfer Protocol) protokol za prenos datoteka između dva računara na mreži. zasnovan na hipertekstu i hipermediji. elektronska pošta za razmenu poruka elektronskim putem. radeći u CERN u Ženevi. U okviru adrese nalazi se domen koji označava pripadnost. Na tastaturi je imao samo 12 takvih znakova pa se odlučio se za onaj koji se nikada ne koristi u porukama. Ovaj servis je ranije bio više u upotrebi ali razvojem Interneta i novih tehnologija sve manje je zastupljen. Web su stvorili Englez Tim Barners Li i Belgijanac Robert Cailliau. a one se izvršavaju na drugom. Predstavlja način za anonimno logovanje na udaljene hostove na Internetu i često preuzimanje freewarea . Najpoznatiji servis koji pripada ovoj grupi jeste E-mail. na kojima se e-pošta „čuva“ dok je korisnik ne preuzme. Anonimni FTP Anonimni FTP (Anonymous FTP) je javno skladište podataka koje je na raspolaganju svim korisnicima Interneta. Servis koji koriste svi korisnici Interneta. Opera itd. Ime je nastalo od tradicionalne pošte. bez definisanja korisničkog imena i lozinke. i smatra se da je u svetu koristi nekoliko milijardi ljudi. godine napisao prvi program za razmenu poruka između dva računara. a ona se automatski pretvara u numeričku. 2. poznato i kao „ludo a“ ili „majmunsko a“) koji se koristi i danas. Zaslužan za prodor interneta i masovno korišćenje. a poštansko sanduče zamenjuju serveri. Universal Resource Locator (URL) predstavlja adresu lokacije na Internetu. udaljenom računaru. jedinstvenu kojom su adresirane stranice na webu. e-pošta. Elektronska pošta Elektronska pošta (e-mail). Zahvaljujući webu Internet se danas masovno koristi i ovaj servis polako preuzima uloge ostalih servisa. Tvorac elektronske pošte je Rej Tomlinson koji je 1971. Web (WWW – World Wide Web) je servis za multimedijalne informacije. Adresa koja se unosi u adresnu liniju je simbolička. On omogućava korisniku da pribavlja dokumente.

Ovaj servis nije imao hypertekst mogućnosti tj. Da bi se koristio ovaj servis bio je potreban klijent server program. VOIP je opšti naziv za softverska i .5. Teme su raznovrsne i određuju ih sami učesnici. koje određuju temu o kojim se razgovara. Kašnjenja u prenosu signala gotovo da nema. oglase koji su svima dostupne. ili. Ideja mailing lista jeste da članovi razmene iskustvo i znanje. Baza podataka pod nazivom Archie sadrži listu onoga što je dostupno na anonimnim FTP sajtovima. godine. 2.4 Konferencijski servis Konferencijski servisi podrazumevaju aktivno istovremeno ušečće više korisnika. ili privatni kada se razgovor odvija samo između dva korisnika. Nastao na Univerzitetu u Minesoti 1991. Chat IRC (Internet Relay Chat). Newsgroup Diskusione grupe (Newsgroup) su servis pomoću kojeg zainteresovani korisnici mogu da ostavljaju svoje poruke. privatno da odgovori budu dostupni samo određenoj osobi. Gopher Gopher je servis za hijerarhijsko organizovanje i pregled tekstualnih informacija. da odgovori budu dostupni svima. Mailing liste Mailing lista je servis koji se pojavio na početku razvoja Interneta a i danas se kkoristi kod svih kategorija korisnika Interneta. sobe (chat room). Razgovor može biti javni. (Voice over Internet Protocol) a predstavlja prenos glasa internetom. Na te poruke mogu da odgovaraju pojedinci na dva načina. Internet telefonija Klasična telefonija podrazumeva da pripada državi ili kompanijama i razgovor se prenosi velikom brzinom putem žica ili bežično. Komunikacija se odvija u realnom vremenu između dva ili više korisnika. Gopher klijent ili Gopher server. 2. Mailig liste su formirane grupe korisnika Interneta koji su žele da učestvuju u diskusiji o različitim temama.(besplatnog softvera) sa Interneta.5. Definišu se tzv. gopher je bio najlakši način za pregled informacija na Internetu. Javno. godine. a od 2000-te godine odomaćio se termin VOIP. Internet telefonija je servis koji je nastao 1995. Pre otkrića web-a.3 Diskusioni servis Diskusioni servis obuhvata servise koji se odnose na grupnu elektronsku poštu. tako da svi učesnici sobe mogu da prate razgovor. predstavlja interaktivno komuniciranje više korisnika istovremeno razmenom tekstualnih informacija. omogućavao je samo pregled tekst dokumenata.

godine. Nastao je 1998. pretraživanje određenih kategorija. razmenjuju zvuk i video signal između dva ili više korisnika. Google je najupotrebljavaniji pretraživač. Preveden je na 35 jezika. a pojedini pretraživači neke svoje usluge.6 Povezivanje na Internet Da bismo koristili servise Interneta računar mora biti povezan sa Internetom. posredstvom računara. audio oprema. Altavista. a autori su Leri Pejdž i Sergej Brin. naplaćuju. Yahoo. a sama kompanija ima 2668 zaposlenih. mada je u praksi ova brzina realno manja. Krstarica itd. slušalice ili zvučnici. uz oslonac na internet infrastrukturu. Nastao je u kasnim 1970-im godinama.5. Pogodan je za poslovnu namenu. Alltheweb. automobila itd. Spada u povremene veze jer se na Internet konektujete samo kada Vam je on i potreban. Postoji nekoliko načina za povezivanje. 2. Najpoznatiji program za internet telefoniranje je Skype. 2. Dial-up Najstariji i najsporiji način pristupa Internetu je Dial-up. Za ovakav vid komunikacije najčešće se koristi Internet. poslova. ISDN ISDN (Integrated Services Digital Network) je oznaka za digitalnu telefonsku tehnologiju. Pretraživačima obično pristupamo unošenjem web adrese pretraživača u brauzeru (Google. U komunikaciji se koriste kamere.hardverska rešenja koja omogućavaju telekomunikaciju na manje i veće daljine. Pretraživači se uglavnom koriste besplatno.5 Servisi za pretraživanje informacija Internet sadrži veliki broj informacija. Postoje specijalizovani pretraživači koje koristimo za pretraživanje određenih specifičnih oblasti kao što je pretraživanje knjiga. Na ovaj način korisnici mogu da se vide i čuju bez obzira na njihovu međusobnu udaljenost. Pojam Google je nastao od reci Googol koja predstavlja broj koji se sastoji od broja 1 koga prate 100 nula. Prvi pretraživač koji je napravljen koristi se i danas. a i kao vid učenja na daljinu (distance learning). Za kvalitetno funkcionisanje video konferencije neophodno je imati brz Internet. mikrofon. Ovakav pristup Internetu podrazumeva zakupljenu direktnu telefonsku liniju. Video konferencije Video konferencija je komunikacija kod koje se. godine na Stanfordu. Yahoo. Masovno se koristi od 2000. Poznati pretraživači su Google. To je vrsta telefonskog mrežnog sistema za digitalni prenos glasa i podataka preko standardnih bakarnih parica koji omogućava bolji kvalitet i veće brzine od analognih sistema. Altavista. Pretraživači poseduju ogromne baze podataka koje sadrže informacije o web sajtovima i njihovim sadržajima. Servisi za pretraživanje omogućavaju pronalaženje različitih informacija na Internetu. Brzina prenosa podataka između računara klijenta i računara servera je 56 Kb/s. Veza sa .

Internetom je stalna bez obzira da li Vam je Internet u tom trenutku i potreban. Za ovakav pristup Internetu koristi se postojeći telefonski priključak koji pripada digitalnoj telefonskoj centrali. ADSL Asimetrična digitalna pretplatnička linija (engl. ADSL-Asymmetric Digital Subscriber Line). Naplata troškova je mesečna kao kod Kablovski Internet Kablovski internet je pristup resursima interneta koji se ostvaruje preko postojeće infrastrukture operatera kablovske televizije. Sadržaji Weba satelitski se šalju brzinom od 400 kb/s. Troškovi se plaćaju mesečno. Brzina pristupa internet servisima se kreće od 256 kb/s do 1 Mb/s. Satelitska veza Način povezivanja na Internet koji jednim delom koristi specijalizovanu satelitsku mrežu. Bežični Internet Spada u najsavremenije načine povezivanja sa Internetom. Brzina prenosa podataka veća je u odnosu na dial-up i iznosi 128 Kb/s. Satelit se koristi da bi ubrzao prenos podataka sa Interneta prema korisniku. kao i Internet signal do korisnika. Nedostatak bežičnog Interneta je slaba pouzdanost i stabilnost veze. Bežično povezivanje sa Internetom za prenos podataka koristi radio frekvenciju od 2. nabaviti i satelitski modem. Za korišćenje ove usluge potrebno je. To znači mogućnost bržeg prenosa podataka u daunlod-u (ka korisniku). Usluga omogućava teoretsku brzinu prenosa do oko 170 kbit/s. Mobilni telefon može poslužiti kao modem kojim se računar povezuje na Internet pomoću kabla ili bluetooth veze. uz običan telefonski modem. a kod većih sistema koriste se ruteri sa različitim mrežnim priključcima. računarskom sistemu je potrebno dodati spoljašnje antene sa pojačalom i spostvenim napajanjem. UMTS . a zemaljska mreža za prenos od korisnika ka Internetu. Plaćanje troškova slično je ADSL pristupu. što je Iinternet uvek dostupan tj. a ako je veza između operatera i krajnjeg korisnika digitalizovana moguća je i brzina do 2 Mbit/s. asimetrična je u smislu brzine prenosa podataka. satelitsku antenu i sav neophodan softver koji je potreban kao dodatak računaru sa telefonskim modemom. Na većim udaljenostima. nego što je to u aploud-u prenos podataka od korisnika ka mreži. Kablovski operater televizijskim kablom dovodi TV signal. Za korišćenje bežičnog Intemeta na udaljenostima do 300 metara potrebna je sobna antena i odgovarajuća kartica za računar.4 MHz koja je po svetskim standardima slobodna za javni saobraćaj. U toku korišćenja Interneta telefonska linija nije zauzeta. GPRS GPRS (General Pocket Radio Service) je usluga koja je na raspolaganju korisnicima mobilnih telefona i omogućava im pristup Internetu. Najvažnija prednost GPRS veze je. što je izazvano veoma visokim stepenom šuma na javnim frekvencijama i lošim vremenskim uslovima. ima ga svuda gde dopire signal mobilne telefonije. ADSL je kod nas sinonim za konekciju za stalni pristup Internetu. a drugim zemaljsku.

nezavisno od vremena i lokacije korisnika. 3G omogućuva brzi prenos podataka. Uz prenos govornih informacija.UMTS (Universal Mobile Telecommunication Services . .univerzalni mobilni telekomunikacijski servisi) predstavlja evropsko rešenje za mobilne sisteme treće generacije (3G). multimedijalne usluge u pokretu.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->