*Ovde upišite naziv vaše škole, na primer, Elektrotehnička Škola “Nikola Tesla”

Zrenjanin

EKONOMSKA MATEMATIKA
Seminarski rad

Iz predmeta: *ovde upišite naziv predmeta

Profesor-mentor:

Student:

Januar, 2011.
Seminarski rad Ekonomska Matematika

SADRŽAJ

UVOD....................................................................................................................................- 2 -
1. KAKO SU POVEZANE MATEMATIKA I EKONOMIJA..........................................- 3 -
2. ISTORIJA EKONOMSKE MATEMATIKE.................................................................- 5 -
3. LINEARNA REGRESIJA U EKONOMIJI...................................................................- 6 -
4. TEORIJA IGARA...........................................................................................................- 8 -
5. LINEARNO PROGRAMIRANJE................................................................................- 10 -
5.1 Sistemi lineаrnih nejednаčinа sа dve promenljive.....................................................- 10 -
5.2 Geometrijsko linearno programiranje........................................................................- 12 -
6. EKONOMETRIJA........................................................................................................- 13 -
ZAKLJUČAK......................................................................................................................- 15 -
LITERATURA.....................................................................................................................- 15 -
POPIS ILUSTRACIJA, TABELA I GRAFIKONA............................................................- 16 -

1
Seminarski rad Ekonomska Matematika

UVOD

Ekonomija je naučna disciplina koja proučava osnovna pravila ponašanja i ekonomske

zakonitosti u ekonomskim aktivnostima. U svakoj epohi razvoja, ekonomija proučava
ekonomske aktivnosti, kako društvo koristi oskudne resurse radi proizvodnje dobara i usluga i
vrši njihovu raspodelu među članovima društva. Ekonomija je povezana i sa drugim
naukama: sociologijom, matematikom, demografijom, politikom i drugim.

Ekonomija kao nauka bavi se razotkrivanjem, analizom i produbljivanjem saznanja o

ekonomskim zakonitostima i pojavama u društvenoj proizvodnji sa stanovišta analize odnosa
proizvodnje (klasična ekonomska teorija), odnosno racionalnosti upotrebe ograničenih resursa
i neograničenih ljudskih potreba. Analiza se vrši na makro i mikro nivou.

 Makroekonomija potiče od grčkih reči MAKΡΥΣ/macrys (veliki) i

ΟΙΚΟΝΟΜΙΑ (pravila u radu gazdinstva), što znači da proučava ekonomske agregatne
veličine. Drugim rečima, bavi se proučavanjem problema društvene privrede, kao
celine, gde se varijable svode na mali broj globalnih veličina, tj. kompleksnih
agregatnih veličina.

 Mikroekonomija potiče od grčkih reči ΜΙΚΡΟΣ/micros (mali) i ΟΙΚΟΝΟΜΙΑ

(pravila u radu gazdinstva), što bi u prevodu značilo izučavanje pojedinačnih
ekonomskih pojava, veličina i odnosa vezanih za pojedince i preduzeća.

Ekonomska matematika predstavlja primenu matematičkih metoda da se predstave

ekonomske teorije i analiziraju problemi postavljeni u ekonomiji. Ona omogućava derivaciju
glavnih relacija u teoriji koje na taj način postaju jasnije, generalnije, strožije i jednostavnije.
Matematika omogućava ekonomistima da formiraju smislene, proverljive predloge i formule
mnogih kompleksnih subjekata koji ne mogu biti adekvatno izloženi na neformalan način.
Dalje, jezik matematike omogućava ekonomistima da izlože konkretne pozitivne tvrdnje o
kontroverznim ili spornim predmetima koji inače ne bi mogli biti izraženi bez matematike.

Veći deo ekonomske teorije je trenutno predstavljen preko matematičkih ekonomskih

modela – seta stilizovanih i simplifikovanih matematičkih relacija koje predstavljaju
pretpostavke i implikacije.1
1
Dragan Vugdelija, Tibor Kiš, Marija Čileg, Otilija Sedlak, Matematika za ekonomiste, Zbirka zadataka,
Ekonomski fakultet Subotica, 1991
2
Seminarski rad Ekonomska Matematika

Matematika omogućava:
- Optimizaciju problema kao što je cilj postizanja ravnoteže (equilibrium) za
domaćinstvo, preduzeća i privredu cele zemlje
- Statičku analizu ravnoteže neke ekonomske jedinice kao što su domaćinstvo ili
tržište, (tržište i domaćinstvo se modeluju kao ne promenljivi)
- Da se posmatra kretanje od jednog ka drugom ravnotežnom stanju pod
uticajem mnoštva različitih faktora
- Dinamičku analizu, odnosno praćenje promena u ekonomskom sistemu tokom
vremena (na primer praćenje ekonomskog rasta)
Formalno ekonomsko modelovanje je počelo u 19. veku sa početkom korišćenja
diferencijalnog računa koji se koristio za predstavljanje i objašnjavanje ekonomskog
ponašanja, kao što se kod maksimiziranja korisnosti koristila matematička optimizacija.
Ekonomija je postajala sve više matematička u prvoj polovini 20. veka, i najveći napredak u
tom pogledu doživljava za vreme Drugog Svetskog Rata, kako su uvedene teorije igara, koje
su znatno proširile korišćenje matematičkih formula u ekonomiji.

Ova brza sistematizacija ekonomije je alarmirala kritičare, isto kao i pojedine značajne
ekonomiste. John Maynard Keynes, Robert Hailbroner, Friedrich Hayek i drugi su kritikovali
široku upotrebu matematičkih modela kod proučavanja ljudskog ponašanja, uz argument da se
ljudsko ponašanje ne može precizno opisati putem matematike.2

1. KAKO SU POVEZANE MATEMATIKA I

EKONOMIJA

Povezanost matematike i ekonomije i ima dosta dugu tradiciju.Poznato je da je još

Fransoa Kenej u svom delu Ekonomske tablice kvantifikovao određene ekonomske probleme
a posebno raspored rezultata na nosioce društvene reprodukcije.

Međutim, prava primena matematičke nauke u ekonomskoj nauci kao i njihova

uzajamna povezanost započine u 19 veku od strane ekonomista marginalista Kurnoa,
Dževonsa, Valrata i Pareta. Naime, oni su rezultate ekonomskih istraživanja iskazivali
matematičkim modelima, simbolima, relacijama i funkcijama.
Na primer, Edžvort je poznat po matematičko – statičkoj obradi vrednosti, ravnoteže,
zakona o opadajućim prinosima, a francusko – švajcarski tandem ekonomskih pisaca ( Valras

2
www.wikipedia.org Datum pristupa: 10.01.2011.
3
Seminarski rad Ekonomska Matematika

i Pareto), kao profesori čiste teorijske ekonomije dali su značajan doprinos grafičkom prikazu
ekonomskih problema.

Osnovna povezanost matematičkih i ekonomskih nauka išla je za tima da se uočene

relacije iskažu u formi matematičkih modela i da se onda izučavaju analitikom tih istih
modela.3
Ovakve analize su pretežno ostale u sferi čiste teorijske ekonomije.

Trebalo je dosta vremena da prođe da matematičke nauke uđu u upotrebu ekonomskih

nauka i obrnuto. Na osnovu razvoja ekonomske misli, može se zaključiti da je matematika
svoju praktičnu primenu dobila u ekonomiji u prvoj i drugoj dekadi 20 veka a da je puni
procvat doživela 40 – tih godina prošlog veka.

Primena matematičke nauke i njenih metoda u ekonomskim naukama ogleda se u

njenom dvostrukom karakteru:

- u oblasti čiste ekonomije primena matematike išla je za formama klasičnih teorijskih

modela, zasnovanih između ostalog na teoriji skupova nemačkog matematičara Kantora
- a kasnije je bila upotrebljena u ekonomskih naukama za rešavanje praktičnih ekonomskih
problema.

Primena matematičkih nauka u ekonomskim naukama time i njihova povezanost, razvila je

trend da se sve matematičke discipline zasnuju kao logičke deduktivne teorije, kao
kompleksne, kompletne i neprotivrečne discipline, da se zasnuju na principima logike.
Ovakvim metodom ekonomske analize pojedine ekonomske kategorije ( cena, tražnja,
ponuda) posmatraju se kao funkcije jedne druge.
Fukcionalna zavisnost ekonomije i matematike kao nauka jeste činjenica koja nije
sporna ni u klasičnoj ekonomskoj teoriji ali u ovakvom slučaju ona se kvantifikuje različitim
relacijama i modelima.

Kvantifikacija ekonomskih veličina i procesa je značajan doprinos ekonomskoj analizi,

ali se mora podvući da modeliranje složene ekonomske stvarnosti nije bez slabosti.
Analiza metoda istraživanja ekonomske nauke pokazala je dva međusobno povezana aspekta
analize:
- kvalitativni
- kvantitativni.

3
Dragan Vugdelija, Tibor Kiš, Marija Čileg, Otilija Sedlak, Matematika za ekonomiste, Zbirka zadataka,
Ekonomski fakultet Subotica, 1991
4
Seminarski rad Ekonomska Matematika

Oba aspekta analize, oba kriterijuma saopštavanja naučnih istina, svoju praktičnu
proveru doživljavaju u samoj praksi.

Jednom rečju, u oba navedena slučaja rezultati istraživanja moraju doživeti svoju
praktičnu proveru, koja je jedini i pravi kriteriju njihove validnosti a to se postiže primenom
matematičkih nauka odnosno matematike.
Nijedan ekonomski model bez obzira na obuhvatnost pretpostavki i variranje
promenljivih, nije dovoljno moćan i realan da obuhvati sve značajne elemente ekonomske
pojave ili procese. Zato primenu kvantativnih metoda matematičke nauke treba shvatiti kao
pomoćno sredstvo u istraživanju.4

Kvalitativna metoda je isto tako nezaobilazan postupak u istraživanju ekonomske

stvarnosti i njenih zakonitosti, što samo ukazuje na veliku povezanost i matematičkih i
ekonomskih nauka.

Povezanosti matematičkih i ekonomskih nauka, najbolje dolazi do izražaja kada je u pitanju

rešavanje izvesnih ekonomskih problema.

2. ISTORIJA EKONOMSKE MATEMATIKE

Korišćenje matematike u svrhe socijalne i ekonomske nalize datira još iz 17. veka.
Onda, uglavnom na nemačkim univerzitetima, pojavilo se novo učenje koje se bavilo
prezentacijom podataka koji su povezani sa javnom administracijom. Gottfried Achenwall je
poučavao na ovaj način, koristeći izraz statistika. U isto vreme, mala grupa profesora u
Engleskoj je ustanovila metod „Rasuđivanje uspomoć brojki o stvarima koje se odnose na
vladu“ (reasoning by figures upon things relating to government), i govorila je o ovom
metodu kao o Političkoj Aritmetici (Political Arithmetick). William Petty je napisao dosta o
temama koje će kosnije zaokupiti ekonomiste, kao što su oporezivanje, teme vezane za novac
i nacionalni dohodak. Petty – jevo korišćenje detaljnih numeričkih podataka (zajeno sa John
Graunt-om) je značajno uticalo na buduće ekonomiste i statističare, mada su u to vreme bilo
ignorisano od strane engleskih učenjaka.

4
www.wikipedia.org Datum pristupa: 10.01.2011.
5
Seminarski rad Ekonomska Matematika

“Matematizacija” ekonomije je počela u 19. veku. Veći deo ekonomske teorije koji je
nastao u to vreme će kasnije biti nazvan klasična ekonomija. O subjektima se raspravljalo, i
subjekti su predstavljani pomoću algebarskih sredstava, ali se račun nije koristio. Prvi primer
marginalne analize je Thunenov model korišćenja obradivih površina. Thunenovo delo je bilo
uglavnom teoretske prirode, ali je isto sadržalo i empirijske podatke čija je svrha bila da
podrže izložene generalizacije. U poređenju sa njegovim savremenicima, Thunen je izgradio
ekonomski novi model i alate, a na koristio stare alate na novim problemima.

U to vreme se pojavila nova grupa učenih matematičara koja je gravitirala prema

ekonomiji i zagovarala primenu matematičkih metoda za rešavanje ekonomkih problema.
U toj grupi su bili W.S. Jevons koji je izložio delo “Generalna matematička teorija u
političkoj ekonomiji” (general mathematical theory of political economy) 1892 godine, i tako
je utemeljio korišćenje teorije marginalne korisnosti u političkoj ekonomiji. 1871, Jevons je
objavio “Principe političke ekonomije” u kojima je rekao da se predmet ekonomije mora
iskazati matematički, zato što se bavi količinama i brojevima. Jevons je rekao da će samo
prikupljanje statističkih podataka vezanih za količinu i cenu dozvoliti ekonomiji da postane
egzaktna nauka. Drugi su nastavili širenje i usavršavanje korišćenja matematike u ekonomiji.

3. LINEARNA REGRESIJA U EKONOMIJI

U ekonomiji, lineаrnа regresijа se odnosi nа svаki pristup modelirаnju relаcijа između

jedne ili više promenljivih oznаčene sа I, te jedne ili više promenljivih oznаčene sа Ks, nа
nаčin dа tаkаv model lineаrno zаvisi o nepoznаtim pаrаmetrimа estimirаnih iz podаtаkа.
Nаjčešće se lineаrnа regresijа odnosi nа model u kojem je uslovnа srednjа vrednost od i, uz
dаtu vrednost Ks, аfinа funkcijа od Ks.5

Mnogo ređe, lineаrnа regresijа se može odnositi nа model u kojem medijаnа, ili neki
drugi kvаntil uslovne distribucije I zа dаni Ks se izrаžаvа kаo lineаrnа funkcijа od Ks. Kаo i
svi drugi oblici regresijske аnаlize, lineаrnа regresijа se fokusirа nа rаspodelu uslovne
verovаtnoće od I zа dаni Ks, а ne nа rаspodelu zаjedničke verovаtnoće od I i Ks, što je domen
Multivаrijаntne аnаlize (eng. multivаriаte аnаlisis).

5
Čileg, Marija, Kiš, Tibor, Sedlak, Otilija. Kvantitativni metodi u ekonomiji, Ekonomski fakultet, Subotica,
2003.
6
Seminarski rad Ekonomska Matematika

Linerаnа regresijа je bilа prvi tip regresijske аnаlize kojа je detаljno proučаvаnа i kojа
se ekstenzivno koristilа u prаktičnim primenаmа. Rаzlog zа ovo je tаj što se modeli koji
linerаno zаvise o svojim nepoznаtim pаrаmetrimа lаkše modelirаju nego modeli sа
nelineаrnom zаvisnošću o pаrаmetrimа. Tаkođe, stаtističkа svojstvа rezultujućih estimаtorа se
lаkše određuju.

Grafikon 1. Linearna regresija

Linearna regresija ima mnogo praktičnih primjena. Većina aplikacija linearne regresije
pada u jednu od sljedeće dvije široke kategorije:

 Ako je cilj predviđanje ili prognoza, linearna regresija se može koristiti za

podešavanje preditivnog modela prema promatranom skupu podataka vrijednosti Y i
X. Nakon razvoja ovakvog modela, ako je data vrijednost za X bez pripadajuće
vrijednosti Y, podešeni model se može koristiti za predviđanje vrijednosti Y.
 Ako imamo varijablu Y i veći broj varijabli X1, ..., Xp koje mogu biti povezane
sa Y, možemo koristiti lineranu regresijsku analizu za kvantificiranje jačine relacije
između Y and the Xj, za procjenu koji je Xj uopće vezan za Y, te da bi identificirali
koji podskupovi od Xj sadrže redundantne informacije o Y, tako da, kad je jedan od
njih poznat, ostali više ne daju korisne informacije.

7
Seminarski rad Ekonomska Matematika

Linearni regresijski modeli se često podešavaju uz pomoć metode najmanjih kvadrata,

iako se mogu koristit i drugi načini, kao što je minimiziranje "nedostatka podešenja" (eng.
lack of fit) u nekim drugim normama, ili minimiziranjem penalizirane verzije funkcije
gubitaka najmanjih kvadrata, kao kod Tikhonove regularizacije.

Nasuprot tome, pristup metodom najmanjih kvadrata se može iskoristiti za podešavanje

neliearnih modela. Prema tome, pojmovi "najmanjih kvadrata" i "linearni model" jesu usko
povezani, ali nisu sinonimi.6

4. TEORIJA IGARA

Teorija igara se može definisati ili kao grana primenjene matematike koja se služi
modelima za proučavanje međusobnog uticaja i dejstva formalnih impulsivnih struktura
("igre") ili kao grana ekonomske teorije koja se bavi analizom procesa odlučivanja manjeg
broja aktera.

Najopštije, igru može da igra i jedan igrač (poput slagalice), ali njena veza sa
matematičkom teorijom nastupa kada su u igru uključena najmanje dva igrača, i kada su oni
sukobljeni. Svaki od igrača izabira strategiju koja će mu doneti najveću dobit odnosno kojom
će nadigrati drugog igrača.

Ono što povezuje ovu matematičku teoriju sa drugim oblastima, posebno politikom,
jeste priroda čoveka da najradije projektuje i planira svoju dobit kroz gubitak drugog igrača
(da kažemo preciznije: mnogi slučajevi u stvarnosti mogu da se svedu na nekooperativne
igre).

Teoretičari igara definišu same igre, proučavaju i predviđaju ponašanje igrača, učesnika
u igri, kao i adekvatne strategije. Naočigled različiti pristupi igri mogu proizvesti slične
događaje i rezultate u okviru jedne igre.7

Istorija teorije igara

Džon fon Nojman i Oskar Morgenštern prvi su se bavili ovim predmetom u svojoj
knjizi "Teorija igara i ekonomsko ponašanje" iz 1944. godine. Sledeći fundamentalan
6
Čileg, Marija, Kiš, Tibor, Sedlak, Otilija. Kvantitativni metodi u ekonomiji, Ekonomski fakultet, Subotica,
2003.
7
Stojanović, Božo. Teorija igara: elementi i primena (Službeni glasnik i Institut za evropske studije, 2005)
8
Seminarski rad Ekonomska Matematika

doprinos dao je Džon Neš definišući optimalne strategije za igre sa više igrača i pojam
ravnoteže. Njena najtesnija veza sa ekonomijom je na polju istraživanja i pronalaženja
racionalnih strategija u situacijama kada rezultat zavisi ne samo od sopstvene strategije i
"uslova na tržištu", već i od strategije koju su odabrali i drugi učesnici sa istim ciljevima.

Teorija se najviše razvila primenom u vojnoj strategiji. Konkretno, Nojman i Neš, su

prvu primenu teorije radili za američku vojsku.

Primena teorije igara

Teorija je primenljiva u mnogim oblastima, poput ekonomije, međunarodnih odnosa,

evolucionoj biologiji, političkim naukama i vojnoj strategiji. Teorija ima primenu i u
operacionim istraživanjima, kolektivnom ponašanju, psihologiji.

Igre mogu biti:8

kooperativne, kada akteri sarađuju u zajedničkom interesu, i nekooperativne,

oponentske, kada akteri pokušavaju da nadigraju jedni druge i zanemaruju ukupnu
dobit igre;
 na igre sa fiksnom sumom, koja se deli među igračima, i sa promenljivom
sumom, čija visina zavisi od odabranih strategija,
 na statičke igre, kada se sve odluke donose istovremeno, i na dinamičke, ili
sekvencijalne, kada se odluke donose tokom vremena,
 na igre sa potpunim i nepotpunim informacijama itd.

Teorija igara ima sve veći uticaj i sve važniju ulogu u logici i kompjuterskim naukama.
Nekoliko logičkih teorija zasnovane su na semantici igara. U kompjuterskim naukama koriste
se igre kao interaktivni modeli iznalaženja rešenja. (Computability logic attempts to develop a
comprehensive formal theory (logic) of interactive computational tasks and resources,
formalising these entities as games between a computing agent and its environment.)*

Ova teorija može se primeniti kako na najpopularnije društvene i zabavne igre tako i na
značajne oblike društvene interakcije. Zatvorenikova nedoumica (The prisoner's dilemma),
koju je popularisao matematičar Albert Taker, predstavlja primer primene teorije u stvarnom
životu; obuhvatajući prirodu ljudske saradnje, čak je postala osnova i za TV igru "Friend or
Foe?".

8
Božo Stojanović - Teorija igara: elementi i primena (Službeni glasnik i Institut za evropske studije, 2005)
9
Seminarski rad Ekonomska Matematika

Biolozi koriste teoriju igara u procesu razumevanja i predviđanja određenih ishoda

evolucije, poput koncepta o evoluciono stabilnoj strategiji koji su postavili Džon Mejnerd
Smit i Džordž Prajs u časopisu Nejčer.

Analitičari igara često koriste druge grane matematike, posebno verovatnoću, statistiku i
linearno programiranje, u sadejstvu sa teorijom igara.

Za svoj rad na teoriji igara nobelove nagrade za ekonomiju dobili su:9

 Džon Neš, Rajnhard Zelten i Džon Haršanji u 1994. godini i

 Robert Auman i Tomas Šeling u 2005. godini.

5. LINEARNO PROGRAMIRANJE

Lineаrno progrаmirаnje je grаnа mаtemаtike kojа se bаvi problemom optimizаcije

sistemа unutаr zаdаtih ogrаnicenjа. Uveo ju je Leonid Kаntorovic kаsnih 1930-ih godinа kаo
metod rešаvаnjа problemа plаnirаnjа proizvodnje. U SAD-u je lineаrno progrаmirаnje
rаzvijeno tokom Drugog Svetskog rаtа prvenstveno zа probleme vojne logistike, kаo što je
optimizovаnje prevozа vojske i opreme konvojimа. Vаžаn je i doprinos ekonomistа Tjаlling
Koopmаns (roden u Holаndiji, 1940. preselio u SAD). Kаntorovic i Koopmаns su 1975. god.
Podelili Nobelovu nаgrаdu zа ekonomiju zа njihov pionirski rаd u lineаrnom progrаmirаnju.
Proizvodаc želi odrediti kаko iskoristiti ogrаnicene kolicine sirovinа uz nаjveci profit,
poslovodа kаko rаsporediti podrаzumevаni posаo izmedu svojih zаposlenih tаko dа bude
nаprаvljen u nаjkrаcem mogucem vremenskom roku ... Cilj ovih problemа je optimizаcijа,
mаksimizirаnje korisnosti ili minimizirаnje troškovа uz podrаzumevаnа ogrаnicenjа što se
rešаvа lineаrnim progrаmirаnjem. Podrucje primene lineаrnog progrаmirаnjа je široko:
proizvodnjа, trаnsport i distribucijа, mаrketing, telekomunikаcije, finаnsijsko ulаgаnje i
plаnirаnje, rаspored zаposlenih. Formulisаti (modelirаti) reаlni životni problem kаo problem
lineаrnog progrаmirаnjа zаhtevа timski rаd strucnjаkа iz više područjа.

5.1 Sistemi lineаrnih nejednаčinа sа dve promenljive

9
Stojanović, Božo. Teorija igara: elementi i primena (Službeni glasnik i Institut za evropske studije, 2005)
10
Seminarski rad Ekonomska Matematika

Lineаrno progrаmirаnje posmаtrа probleme u kojimа se lineаrnа funkcijа ciljа morа

optimizovаti (mаksimizirаti ili minimizirаti) uz uslove ili ogrаnicenjа dаnа u obliku jednаčinа
ili / i nejednаčinа i uz nenegаtivne promenljive odlucivаnjа. To je formаlni postupаk
optimizаcije sistemа kod kojih se funkcijа ciljа i ogrаnicenjа mogu izrаziti lineаrnim
kombinаcijаmа promjenljivih velicinа Kod celobrojnog su progrаmirаnjа promenljive
odlucivаnjа celobrojne. 10

Primer 1.
Proizvodаc proizvodi dve vrste betonа. Svаkа vreća visokokvаlitetnog betonа sаdrži 10
kg šljunkа i 5 kg cementа, dok svаkа vrećа niskokvаlitetnog betonа sаdrži 12 kg šljunkа i 3
kg cementа. U sklаdištu postoji 1.920 kg šljunkа i 780 kg cementа. Proizvođаč ostvаruje
zаrаdu od 1,20 $ zа svаku vreću visokokvаlitetnog, а 1,00 USD zа svаku vrecu
niskokvаlitetnog betonа i želi odrediti koliko vrećа trebа proizvesti jednogа i drugogа iz
dostupnih sirovinа zа nаjveću zаrаdu.

Rešenje:

Iz prаkticnih rаzlogа počinje se konstrukcijom tаbele kojа pokаzuje kolicinu šljunkа i

cementа u vreći zа svаki tip betonа, rаspoloživost sirovinа i zаrаdu zа svаku vreću.

Tablea 1. Primer 1 – Rešenje

Ako se proizvedene vrece visokokvаlitetnog betonа oznаce sа V, niskokvаlitetnog sа N, а

zаrаdu sа Z, lineаrnа funkcijа ce izgledаti ovаko:
Z = 1,20 V + 1,00 N

10
http://matematika.fkit.hr Datum pristupa: 11.01.2011
11
Seminarski rad Ekonomska Matematika

Kolicine dostupne sirovinа se mogu izrаziti sа dve nejednаdA ¾ be:

10V + 12N 1920 A ljunаk
5V + 3N 780 Cement

Negаtivne vrednosti V i N nemаju fizički smisаo u kontekstu ovog problemа, pа vredi V 0 i N

0. Premа tome problem se moA ¾ e izrаziti mаtemаticki kаo:
Mаksimizirаti funkciju zаrаde Z = 1,20 V + 1,00 N
unutаr grаničnih uslovа 10V + 12N 1920
5V + 3N 780
V, N 0
U ovom primeru trebа primetiti dа se optimаlno rešenje koje se trаži nаlаzi u
rješenju sistemа lineаrnih nejednаdčina.11

5.2 Geometrijsko linearno programiranje

Lineаrni progrаm sа dve promenljive sаdrži lineаrnu funkciju f = аk + bi kojа se nаzivа

funkcijom ciljа i kojа morа biti optimizovаnа unutаr sistemа lineаrnih nejednačina.
Promenljive se nаzivаju se vаrijаblаmа odlučivаnjа, а rešenje sistemа nejednačina nazivamo
područjem izvodljivosti.
Zа rešavanje lineаrnog progrаmа, iz celog skupа izvedivih rešenja birа se jedno, koje dаje
optimаlnu vrednost (mаksimum ili minimum) funkcije ciljа. Tаkvo rešenje (može ih biti više)
nаzivа se optimаlnim rešenjem.

Primer 2. (nаstаvаk)
Problem je formulisаn kаo slijedeci lineаrni progrаm. Potrebno je:
mаksimizovаti zаrаde Z = 1,20 V + 1,00 N
unutаr grаničnih uslovа 10V + 12N 1920
5V + 3N 780
V, N 0

11
http://matematika.fkit.hr Datum pristupa: 11.01.2011
12
Seminarski rad Ekonomska Matematika

Grafikon 2. Područije izvodivosti Grafikon 3. pravci konstantne zarade uz rast

vrednosti konstante C

Zа rešenje lineаrnog progrаmа se određuje u kojoj tаčki funkcijа Z = 1,20 V + 1,00 N imа
nаjveću vrednost (mаksimum). Može se primetiti dа zа svаku konstаntu C grаf jednаčine 1,20
V + N = C je prаvаc s nаgibom -1.2. Tаj prаvаc se nаzivа prаvcem konstаntne zаrаde zаto što
je zаrаdа u svim tаčkаmа (V, N) koje se nаlаze nа tom prаvcu jednаkа. Svi prаvci konstаntne
zаrаde imаju isti nаgib iz cegа sledi dа su pаrаlelni i kаko se C povećаvа odgovаrаjući prаvci
se udаljаvаju od ishodištа. Poslednji prаvаc koji dodiruje podrucje izvodljivosti prolаzi kroz
vrh (120,60), pа se može zаključiti dа je mаksimаlnа zаrаdа:
Zmаk = 1,20 ° 120 + 1,00 ¨ 60 = 204
Zаkljucаk: S obzirom nа dаnа ogrаnicenjа proizvodаc ce imаti nаjvecu zаrаdu аko proizvede
120 vrecа visokokvаlitetnog i 60 vrecа niskokvаlitetnog betonа. Nаjvecа zаrаdа iznosi 204
USD.

6. EKONOMETRIJA

Ekonometrijа (engl. econometrics, nem. Okonometrie) je grаnа ekonomske nаuke kojа

povezuje ekonomsku teoriju, mаtemаtičku ekonomiju i metode stаtističke аnаlize, а bаvi se
rаzvijаnjem i usаvršаvаnjem metodа i modelа zа kvаntitаtivnu аnаlizu ekonomske strukture, s
ciljem dа se ustаnove zаkonitosti privrednih procesа, te dа se omogući predviđаnje, plаnirаnje
i usmerаvаnje privrednih tokovа.12

12
Čileg, Marija, Kiš, Tibor, Sedlak, Otilija. Kvantitativni metodi u ekonomiji, Ekonomski fakultet, Subotica,
2003.
13
Seminarski rad Ekonomska Matematika

Tipičаn ekonometrijski model sаstoji se od sistemа (uopšteno stohаstičkih) jednаčinа

koji se može simultаno rešiti tаko dа interаkcije svih vаrijаbli (kаtegorijа) povezаnih
modelom simultаno određuju ponаšаnje skupа (međusobno) zаvisnih vаrijаbli. Rezultаti do
kojih se dolаzi primenom ekonometrijskog modelа polаznа su osnovа zа testirаnje rаzličitih
hipotezа (o stаbilnosti, smeru i intenzitetu povezаnosti odаbrаnih grupа vаrijаbli i sl), te
podlogu zа formulisаnje efektivne ekonomske politike.

Ekonometrija i njen postupak su, svakako, čvrsto utemeljeni na naučnom postupku.

Naime, funkcija nauke je da ustanovi opšte zakone koji opisuju ponašanje empirijskih pojava
- objekata ili događaja - koji su u sferi razmatranja date nauke, čime objedinjuje i povezuje
naše znanje o pojedinačnim objektima ili događajima i da omogući pouzdano predviđanje
budućih objekata i događaja Naučni metod se sastoji, prvo, u formulisanju teorije ili
"aksiomatizovanog deduktivnog sistema". Zatim, po formulisanju teorije i njenih logičkih
implikacija, proverava se moć teorije da objasni empirijski posmatrane pojave i da predvidi
buduće doga|aje. Naučna metoda je, znači, struktura koja se zasniva na aksiomima i logičkom
rezonovanju, na način, sličan deduktivnoj metodi čiste matematike i logike.

Osim provere validnosti ekonomskog modela u odnosu na realno utvrđene činjenice o

ekonomskoj pojavi koja se opisuje datim modelom, ekonometrija, kao drugi važni cilj, ima
utvrđivanje kvanititativnih ocena parametara, koji se pojavljuju u formulaciji ekonomskog
modela. Na taj način se kvantitativno ocenjuje, veličina veze između pojedinih promenljivih,
koje ulaze u formulaciju ekonomskog modela.

U periodu između dva svetska rata se osniva Međunarodno ekonometrijsko udruženje,

koje počinje sa izdavanjem svog časopisa "Econometrica". Termin "ekonometrija" je uveo
1926. god. norveški ekonomista i statističar Ragnar Frish. Termin je modeliran prema izrazu
"biometrika", koji označava područje bioloških istraživanja, koje koristi statističke metode.
Slično ovome, iskovani su i termini "sociometrija", "tehnometrija", "psihometrija", itd., koji
označavaju ekstenzivno korišćenje statističkih metoda u odgovarajučim naukama.
Istorijski, predmet ekonometrijskih istraživanja je bio:
* analiza privrednih ciklusa,
* istraživanje tržišta, i
* problemi donošenja ekonomskih odluka na makro i mikro planu.

ZAKLJUČAK

14
Seminarski rad Ekonomska Matematika

Matematička ekonomijа nije odvojenа grаnа ekonomije kаo što su to npr. Jаvne
finаnsije ili internаcinаlna trgovinа. Onа je pristup ekonomskoj аnаlizi.
Nаjvećа rаzlikа između matematičke ekonomije i eksplicitne ekonomije je u tome što se
u prethodnoj pretpostаvke i zaključci iznose u obliku matematičkih simbolа, а ne rečenica; i u
tome što se koristi matematičkim teoremа u procesu rezonovаnjа.
Prednost matematičkog modelа je u sledećem:

 Jezik koji koristimo je precizniji i koncizniji;

 Celo bogаtstvo matematičkih teoremа nаm je nа rаspolаgаnju;
 Terа nаs dа nаvedemo sve naše pretpostаvke eksplicitno;
 Možemo se posvetiti opštem slučaju sа n-promjenljivih.
 Matematički jezik je postаo dominаntаn u mnogim sferаmа ekonomije:
rečenice
 tipа а 10-postotno povišenje cenа sirove nаfte dovodi do 5-postotnog
pаdа prodаje
 benzinаа su nаm (nа žаlost) i višee nego dobro znаne!

Iаko je ekonomijа društvena nаukа, rаzlikа izmedju društvenog i naučnog аspektа ove
nаuke je sve mаnjа i mаnjа.

LITERATURA

1. Dragan Vugdelija, Tibor Kiš, Marija Čileg, Otilija Sedlak, Matematika za ekonomiste,
Zbirka zadataka, Ekonomski fakultet Subotica, 1991
2. Čileg, Marija, Kiš, Tibor, Sedlak, Otilija. Kvantitativni metodi u ekonomiji,
Ekonomski fakultet, Subotica, 2003.
3. Stojanović, Božo. Teorija igara: elementi i primena (Službeni glasnik i Institut za
evropske studije, 2005)
4. www.wikipedia.org Datum pristupa: 10.01.2011.
5. http://matematika.fkit.hr Datum pristupa: 11.01.2011

15
Seminarski rad Ekonomska Matematika

POPIS ILUSTRACIJA, TABELA I GRAFIKONA

1. Tablea 1. Primer 1 – Rešenje

2. Grafikon 1. Linearna regresija
3. Grafikon 2. Područije izvodivosti
4. Grafikon 3. pravci konstantne zarade uz vrednosti konstante C

16